Dnevnik 9.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 9. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23429 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

PREDSEDNI^KI KANDIDATI SPREMNI ZA TV DUEL

Pone}e kwige, ra~une i stare pri~e

str. 2

Bojan Pajti}: O vlasti posle 20. maja

U VOJVODINI 20. MAJA PONOVO NA GLASAWE

Ko ide u dru gi krug iz bo ra za po sla ni ke str. 3

str. 3

NOVA VLADA MORA POVESTI NOVU FISKALNU I MONETARNU POLITIKU

Pri vre da i gra |a ni du `ni 20 mi li jar di evra str. 5

NASLOVI

PRI KRAJU PRIPREMNI RADOVI ZA GRADWU @ELEZNI^KO-DRUMSKOG MOSTA U NOVOM SADU

Ekonomija 5 U Srbiji najve}i solarni park na svetu

Poqoprivreda

I z g r a d w a nov og „@e` eq a” kon a~n o po~ iw e sut ra str. 5

„DNEVNIK” SAZNAJE

Kon kurs za pr ve sve {te ni ke u Voj sci Sr bi je

POSLE DEVET GODINA DONETA PRESUDA ZBOG INCIDENTA KOJI JE VELIMIR ILI] IZAZVAO TOKOM INTERVJUA

Vojvodina 11 Novobe~ejci grade pristani{te na Tisi

Dru{tvo

Crna

Za {u ti ra we no vi na ra ka zna 1.380.000 di na ra

Najb oq i put ih do stran inv es tic i j a n ODBOJKA[I KRE]U U BORBU ZA OLIMPIJSKU VIZU

15 Ponovo su|ewe nastavniku za obqubu maloletnika

Toplije Najvi{a temperatura 25 °S

str. 15

SPORT

str. 7

Novi Sad 8 Sni`ene cene sezonskog povr}a na pija~nim tezgama

13 Pred upis u sredwe {kole, `eqe uskladite s bodovima 14 Skra}eno ~ekawe na kardiohirur{ke operacije

str. 13

OTVO REN PRO IZ VOD NO-LO GI STI^ KI KOM PLEKS U NOVOM SADU

6 Francuzi pojedu 98 kg govedine, a mi cela ~etiri

n UZ DOSTA MUKE DO BODOVA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 16 – 20

POLiTikA

sreda9.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRO GRAM SKI DI REK TOR Ce SID-a \OR \E VU KO VI]

Obri si no ve vla de ve} se na zi ru VOQ NI ZA TV DUEL

Po ne }e kwi ge, ra ~u ne i sta re pri ~e Pred sed ni~ ki kan di da ti voq ni su za TV duel. Na i me, To mi slev Ni ko li} je ju ~e po zvao Bo ri sa Ta di }a na TV duel, a Ta di} je od mah pri hva tio i pred lo ìo da duel bu de ve} da nas. Ta di} je isto vre me no po ru ~io da }e duel za pra vo bi ti test po li ti~ kih na me ra li de ra SNS-a. Po re ~i ma li de ra DS-a, Ni ko li} bi tre ba lo da ka è da se sti di ono ga {to je go vo rio jer bi to bio pra vi na ~in da se is ka è dru ga ~i ja po li ti~ ka na me ra. – Ve ru jem da ni ko ni je to li ko neo d go vo ran da do pu sti da Sr bi ja u|e u ne iz ve snost, a ni ko ne zna ka ko bi iz gle da la Sr bi ja i ka ko bi

bi lo i za blu da u we go vom mi {qe wu, ali da je gre {ke pri hva tao i is pra vqao”. – Spre man sam da raz go va ra mo o sve mu i na srp skom i na sva kom je zi ku na ko jem To mi slav Ni ko li} ho }e. – Vi dim da biv {i pred sed nik sum wa u mo ju ~ast i po {te we. Po dr à vam tu ide ju da se is tra ì {ta je sve ko u ì vo tu ra dio i pi tam ga za {to za ovih osam go di na ni je po kre nuo tu ak ci ju. Mo `da za to {to je bio is kqu ~i vo pred sed nik svo je stran ke pa je tre ba lo da raz ju ru je qu de s ko ji ma uju tru pi je ka fu – re kao je Ni ko li} uz po ziv da o to me raz go va ra ju di rekt no

Tre }i okr {aj Iz bo ri 2004. go di ne Pr vi krug To mi slav Ni ko li} 30,6 od sto (954.339 gla so va) Bo ris Ta di} 27.37 od sto (853.584 gla sa) Dru gi krug To mi slav Ni ko li} 45,4 (1.434.068 gla so va) Bo ris Ta di} 53,24 od sto (1.681.525 gla so va)

Iz bo ri 2008. Pr vi krug To mi slav Ni ko li} 39,99 od sto (1.646.172 gla sa) Bo ris Ta di} 35,39 od sto (1.457.030 gla so va) Dru gi krug To mi slav Ni ko li} 47,97 od sto (2.197.155 gla so va) Bo ris Ta di} 50,31 od sto (2.304.467 gla so va)

Iz bo ri 2012. Pr vi krug To mi slav Ni ko li} 24,99 od sto Bo ris Ta di} 25,33 od sto Sr bi jom upra vqao To mi slav Ni ko li} – re kao je Ta di} no vi na ri ma u Ja go di ni. Po Ta di }u, u okvi ru du e la tre ba lo bi da se pri ka è {ta su obo ji ca ra di la i go vo ri la ra ni je, a {ta da nas. – Ne ka se ta~ no pri ka è {ta sam ja go vo rio i ra dio de ve de se tih go di na pro {log ve ka – a go vo rio sam ono {to mi slim i go vo rim i da nas i ni ka da ni je bi lo raz li ke iz me |u ono ga {to sam go vo rio i mi slio – re kao je li der li ste „Iz bor za bo qi ì vot”, i do dao da je

pred ka me ra ma. – Ne ka po ne se kwi ge i sve {to ka `e da ima, i ra ~u ne... Ja }u po ne ti i po ve sti sve {to imam da to jed nom ko na~ no ra{ ~i sti mo jer `e lim da bu dem pred sed nik svih gra |a na – re kao je Ni ko li} obra }a ju }i se pri sta li ca ma u Sta roj Pa zo vi. Ta di} i Ni ko li} bi, na no vom TV du e lu, tre }i put su ~e li li svo je po li ti ke. Pr vi duel Ta di }a i Ni ko li }a bio je pred dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra ju na 2004, a dru gi, ta ko |e pred dru gi krug – ja nu a ra 2008.

Ko {tu ni ca pi sao Ni ko li }u – Li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca upu tio je ju ~e, po vo dom dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra, pi smo pred sed ni~ kom kan di da tu Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi sla vu Ni ko li }u – re kao je Ta nju gu port pa rol DSS-a Pe tar Pet ko vi}, ne pre ci zi ra ju }i we gov sa dr `aj. Ko {tu ni ca je to kom iz bor ne kam pa we vi {e pu ta re kao da je po sle iz bo ra mo gu }a sa rad wa SNS-a i DSS-a. Port pa rol DSS-a ni je hteo da sa op {ti sa dr `aj pi sma, ali je na ja vio da }e jav nost bi ti upo zna ta on da ka da ga Ni ko li} do bi je. Ko {tu ni ca je, po pre li mi nar nim re zul ta ti ma Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je, bio na ~e tvr tom me stu po bro ju osvo je nih gla so va na pred sed ni~ kim iz bo ri ma sa 7,44 od sto po dr {ke bi ra ~a.

Qa ji}: Zu kor li} vi {e ne mo è bi ti ni muf ti ja Li der So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je, ko ja je u iz bor nu tr ku u{la na li sti „Iz bor za bo qi ì vot - Bo ris Ta di}”, Ra sim Qa ji} ka è da je Mu a mer Zu kor li} do ì veo de bakl i da on vi {e ne mo è bi ti ni muf ti ja. Za we ga su po seb no zna ~aj ni re zul ta ti iz bo ra u San xa ku, ko ji su, ka ko na gla {a va, bi li od pre sud ne va `no sti za ovu re gi ju. – To {to je taj ~o vek sveo Islam sku za jed ni cu na naj ni è

mo gu }e gra ne je ste ne {to {to je mo ra lo bi ti sank ci o ni sa no na ovim iz bo ri ma. Zu kor li} vi {e ne mo è bi ti ni muf ti ja – re kao je Qa ji} u in ter vjuu sa ra jev skom „Dnev nom ava zu”. – U sva kom slu ~a ju, ovo je ve li ki dan za San xak jer su muf ti ja Zu kor li} i oni ko ji ga po dr à va ju iz Sa ra je va po li ti~ ka pro {lost. On je ~ak iz gu bio u ro |e nom se lu, gde mu ì ve ro di te qi, a u Sa ra je vu je do bio sve ga ~e ti ri gla sa.

Ana li ti ~ar i pro gram ski di rek tor Ce SID-a \or |e Vu ko vi} oce nio je da je na kon par la men tar nih iz bo ra po ra sla ve ro vat no }a da li der de mo kra ta Bo ris Ta di }i osvo ji jo{ je dan pred sed ni~ ki man dat. U iz ja vi za „Dnev nik” on je oce nio i da }e dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra ipak pret ho di ti ne zva ni~ ni do go vo r i o for mi r a w u no ve vla de ko ji se, ka ko je pri me tio, ve} na zi ru, su de }i da su po dr {ku Ta di }u na ja vi li li de ri LDP, ali i SPS. – Mi slim da op ci ja ko ha bi ta ci je, do ko je bi te o ret ski do {lo uko li ko bi li der na pred wa ka do bio pred sed ni~ ke iz bo re a de mo kra te for mi ra le vla du, ipak ni je re al na jer u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra ve }e {an se ima li der de mo kra ta ne go li der na pred wa ka – na veo je on. – Na i me, ve ro vat no }a da Bo ris Ta di} po be di na pred sed ni~ kim iz bo ri ma bi la je mno go ve }a ne go {to je bi la ve ro vat no }a da vla da ju }e stran ke ostva re bo qi re zu la tat na par la men tar nim iz bo ri ma. Ali, to se de si lo. Stran ke vla da ju }e ko a li ci je za jed no je su ostva ri le bo qi re zul tat ne go na pret hod nim iz bo ri ma. I za to mi slim da je na kon ovih par la men tar nih iz bo ra ve ro vat no }a da Ta di} osvo ji jo{ jed na man dat jo{ ve }a. Vu ko vi} sma tra da }e, upr kos po ru ka ma ko ju {a qu dvo ji ca pred sed ni~ kih kan di da ta i li de ri De mo krat ske stran ke i Srp ske na pred ne star nke Bo ris Ta di} i To mi slav Ni ko li}, da }e se o for mi ra wu vla de raz go va ra ti tek na kon pred sed ni~ kih iz bo ra, u pe ri o du do dru gog kru ga ve ro vat no ipak bi ti ne zva ni~ nih raz go vo ra me |u stran ka ma o okvi ri ma bu du }e ko a li ci je. – Ne ve ru jem da }e ne ko u}i u to da da je blan ko po dr {ku, a da pre to ga ne ma ni ka kav do go vor – ka zao je Vu ko vi}. Sma tra da bi ta kvi do go vo ri za po li ti~ ke ak te re zna ~i li i iz ve sni ji ula zak u dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra, po {to bi zna li na ~i ju po dr {ku ra ~u na ju. – Kao {to se mo glo vi de ti ovih da na u me di ji ma, li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} ve} se iz ja snio u po gle du po dr {ke u

dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra, ta ko |e je i Ivi ca Da ~i} ne {to re kao u tom po gle du i mi slim da to ve} ne {to go vo ri i o ob ri si ma bu du }e vla de – ka zao je Vu ko vi}. On sma tra da ni je re al na op ci ja da se no va vla da for mi ra ta ko da gu bit nik pred sed ni~ kih iz bo -

we go vim part ne ri ma iz PUPS i Je din stve ne Sr bi je. Sma tra, na i me, da ne tre ba o~e ki va ti ce pa we ko a li ci je oku pqe ne oko so ci ja li sta, ali i da od no si iz me |u SPS-a i do sa da {wih ko a li ci o nih part ne ra ni su to li ko na ru {e ni ka ko se to mo `da ~i ni lo u kam pa wi.

ra za do vo qi am bi ci ju li de ra SPS-a za pre mi jer sku po zi ci ju. – Ta te o ret ska mo gu} nost po sto ji, ali ne ve ru jem da je ta op ci ja re al na – ka `e Vu ko vi}.

– Te {ko da }e PUPS i JS da na pu ste SPS. Uz to, mi slim da je Da ~i} ipak po ka zao ko rek tan od nos u do sa da {woj ko a li ci ji s de mo kra ta ma i ve ru jem da oni i

Po we go vim re ~i ma, Da ~i} zna da je ostva rio do bar iz bor ni re zul tat i da „ose }a da od to ga mo è ima ti ne ku ko rist, ali ipak zna i da igra u okvi ri ma ko ji su za da ti„. – On je u iz bor noj kam pa wi i{ao do ne kle u kon fron ta ci ju s DS-om, ali je ipak vo dio ra ~u na o to me da ne pre |e od re |e ne gra ni ce u toj kon fron ta ci ji. I mi slim da }e ta ko bi ti i u po sti zbor nim do go vo ri ma – oce nio je na{ sa go vor nik. Vu ko vi} ka è da for mi ra we vla de ipak u ve li koj me ri za vi si od is ho da pred sed ni~ kih iz bo ra. – Ta~ no je da ima mo ustav no prav ni okvir po ko jem je vla da naj ja ~i or gan iz vr {ne vla sti, ali re al nost je da }e u toj vla di upra vo ne ko od ove dvo ji ce pred sed ni~ kih kan di da ta ima ti stran ku ko ja }e bi ti sto èr te vla de. Da kle, ni je tu stvar u mo }i in sti tu ci je pred sed ni ka ve} mo} pred sed ni~ kih kan di da ta, od no sno bu du }eg pred sed ni ka, pro is ti ~e iz to ga {to su oni i pred sed ni ci stra na ka, i to naj ve }ih. To je pro sto ta ko u prak si i ta ko }e bi ti sve dok

Opo zi ci ja po mo gla stran ka ma na vla sti Ne u be dqi vost opo zi ci je i wen ne u speh da se na met ne kao al ter na ti va vla da ju }im stran ka ma do ve la je do to ga da gra |a ni Sr bi je, iako po go |e ni eko nom skom kri zom, zna ~aj nu ve }i nu gla so va i po ve re we da ju stran ka ma ko je su po sled we ~e ti ri go di ne vo di le ze mqu, sma tra ju po je di ni ana li ti ~a ri. Pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta so ci o log Jo vo Ba ki} i pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka Zo ran Sto jiq ko vi} oce wu ju da opo zi ci o ne stran ke ni su us pe le da po nu de al ter na tiv nu po li ti ku ko ja bi pri vu kla po ve re we gra |a na i one mo gu }i la for mi ra we sli~ ne ili iste ko a li ci je ka kva je i do sa da bi la na vla sti, ta ko da je vla da ju }a eli ta Sr bi je us pe la da bu de jed na od ret kih u Evro pi ko ja je ze mqu vo di la u vre me eko nom ske kri ze, a ni je zbog to ga do `i ve la de bakl na iz bo ri ma. – Iz gle da da se is po qio ma wak po ve re wa uop {te u po li ti~ ku eli tu, iako je iz la znost bi la pri li~ no ve li ka – re kao je Ba ki}, i pre ci zi rao da se to ogle da u ~i we ni ci da su dve naj ve }e Ta ko |e mi sli da ni je ve ro vat no ni da se u for mi ra wu vla de za o bi |e Da ~i}, od no sno da se u do go vo re o ko a li ci ji u|e sa mo s

stran ke, od no sno ko a li ci je, do bi le tek ne {to iz nad 20 od sto gla so va. Do dao je i da ima uti sak da „gra |a ni i da qe bi ra ju iz me |u lo {eg i ma we lo {eg”. On je uka zao i na to da su se ne ke vla da ju }e stran ke u pred iz bor noj ka ma pa wi po na {a le kao da su opo zi ci o ne, „{to je ta ko |e mo glo do ve sti do od re |e nih za bu na„. – Re ci mo, ko a li ci ja oko Mla |a na Din ki }a je u{la u par la ment, i to je za i sta ne {to ~e mu se mo ra di vi ti po sle sve ga {to je G17 plus ura dio kao stran ka u po sled wih de set go di na – na veo je Ba ki}. Zo ran Sto jiq ko vi} tvr di da je raz log za do bre iz bor ne re zul ta te stra na ka ko je su for mi ra le pret hod nu vla du uve re we gla sa ~a da se ni {ta bit no ne mo `e pro me ni ti. – Ako po gle da te ko rekt no re zul ta te, ne ku vr stu ka zne gra |a ni su upu ti li, sem ra di ka li ma ko ji su zbog [e {e qe ve osi o no sti pa li is pod iz bor nog cen zu sa, pre sve ga na pred wa ci ma i ko a li ci ji oko De mo krat ske stran ke – re kao je Sto jiq ko vi}.

da qe ra ~u na ju na we gov ko rek tan od nos. I ne ve ru jem da }e od no si iz me |u SPS- a i DS-a bi ti na ru {e ni – oce nio je Vu ko vi}.

bu de mo ima li li de re ve li kih stra na ka kao kan di da te za pred sed ni ka Re pu bli ke – uka zao je Vu ko vi}. B. D. Savi}

Da ~i} o~e ku je brz do go vor s Ta di }em Li der SPS-a Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da ve ru je u na sta vak do sa da {we sa rad we s DS-om, i na ja vio da }e s li de rom te stran ke Bo ri som Ta di }em to kom da na ili su tra raz go va ra ti o na ~el nom do go vo ru o bu du }oj vla di i po li ti ci ko ju bi tre ba lo za jed no da vo de. – Ne ma raz lo ga za skri ve nu po li ti ku. Ako se sa gla si mo o op {tim pi ta wi ma, uve ren sam u to da }e do go vor bi ti br zo po stig nut i da ne }e bi ti po tre be da ko a li ci ja na ~i jem sam ~e lu pri stu pa do go vo ri ma s bi lo kim dru gim – re kao je Da ~i} na pro sla vi tre }eg da na \ur |ev da na u rom skom na se qu u Ze mu nu. On je po no vio da ni ka da ni je re kao da sa stav vla de mo ra da se una pred od re di, ve} sa mo da je lo gi~ no da, uko li ko `e li mo da po dr `i mo jed nog od pred sed ni~ kih kan di da ta, po dr {ka mo ra bi ti dvo smer na i ob u hva ta ti za jed ni~ ki rad na for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne na svim ni vo i ma na ko ji ma je mo gu }e”. – To zna ~i da je je di no na ~e mu smo in si sti ra li – da li ima mo po tvr du o na ~el nom do go vo ru o for mi ra wu za jed ni~ ke vla de ko ja bi is po {to va la na{ iz bor ni re zul tat –

na veo je Da ~i}, i na gla sio da u tom smi slu ne vi di ni ka kav raz log da u raz go vo re ula zi s ne kim dru gim pre ne go s DS-om i Ta di }em. – Bi li smo po u zda ni part ne ri i o~e ku jem da u to ku da na ili su tra raz go va ram s Ta di }em. Po we go vim re ~i ma, po li ti~ ka pi ta wa su va `na ali je „naj bit ni je da vi di mo ima li po dr {ke da za jed no pra vi mo vla du”. – Ni je to tr go vi na ni ti uce na ali ja ovo pi tam po no vo – za {to bi ste po dr à li ne ko ga bez ne ke ga ran ci je? – po ru ~io je on. Ka ko je is ta kao, SPS nu di je di no stav ni prin cip – „za jed no }e mo ra di ti na for mi ra wu vla de i da ti po dr {ku u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra, a svi raz go vo ri o per so nal nim pi ta wi ma mo gu sa ~e ka ti pe riod po sle 20. ma ja”. – Ako ne ko è li s na ma, on da tre ba da to ja sno ka è – do dao je Da ~i}. Upi tan da li è li pre mi jer sko me sto, od go vo rio je da to ni je uce na ve} sa mo mi sli da to mo è da bu de re al na ras po de la sna ga, ali da pri o ri tet tre ba da ima DS, a tek po -

tom we go va ko a li ci ja kao dru ga po sna zi, ako se po stig ne do go vor. „To ne zna ~i da tu funk ci ju `e li mo po sva ku ce nu. Za me ne je naj bit ni je da smo mi dru gi naj bit ni ji fak tor u even tu al noj vla da ju }oj ko a li ci ji”, za kqu ~io je Da ~i} uz na po me nu da sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma, bez ob zi ra na raz li ku u ne kim te ma ma, uvek usa gla {a va pri stu pe va `nim po li ti~ kim re {e wi ma.

c m y

politika

dnevnik

sreda9.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. U VOJ VO DI NI 20. MA JA PO NO VO NA GLA SA WE

Ko ide u dru gi krug iz bo ra za po sla ni ke U Voj vo di ni }e 20. ma ja bi ti odr àn dru gi iz bor ni krug za iz bor po kra jin skih po sla ni ka po ve }in skom iz bor nom si ste mu jer ni je dan od kan di da ta na pro te klim iz bo ri ma 6. ma ja ni je do bio po dr {ku ve }i ne gla sa ~a u svo joj iz bor noj je di ni ci. U Voj vo di ni je ta kvih je di ni ca 60, ko li ko se i bi ra po sla ni ka po ve }in skom iz bor nom si ste mu. U dru gom kru gu su o ~i }e se kan di da ti ko ji su u svo jim iz bor nim je di ni ca ma osvo ji li naj vi {e gla so va u pr vom kru gu, wih ukup no 120. Po ne zva ni~ nim po da ci ma, ko je jo{ ni je po tvr di la Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja, to su: Ada: Jo èf To bi a{ (DS) i Fe renc Ir me wi (GG–URS). Ali bu nar: Ne deq ko Ko wo krad Me da (DS) i Mi lan ]u ru vi ja (SPS). Apa tin: @i vo rad Smi qa ni} (SPS) i \or |o Ku ri xa (DS). Ba~: To mi slav Bo gu no vi} (DS) i Mi len ko Ba bi} (SPS). Ba~ ka Pa lan ka: Go ran Stu par (SNS) i Go ran Lac ko vi} (SPS). Ba~ ka To po la: [an dor Ege re {i (SVM) i Gru ja Mi lo {ev (SPS). Ba~ ki Pe tro vac: Jan Bo hu{ (DS) i Jan Br na (LSV). Be la Cr kva: @eq ko Cr no go rac (DS) i San dra Ri sti} (LSV). Be o ~in: Sa va Svir ~e vi} (DS) i Je le na Drob wak (SNS). Be ~ej: Slo bo dan Zlo ko li ca (DS) Vuk Ra do je vi} (SNS). Vr bas: @eq ko Vi do vi} (DS) i Mi lan Mi lo vi} (SPS). Vr {ac: Ste vi ca Na zar ~i} (DS) i Alek san dar Je vre mo vi} (SPS). @a baq: Ti ho mir Ne ì} (DS) i Jo van (Jo vi ca) Pa ni} (LSV). @i ti {te: Igor Sa lak (DS) i Du {an Mi li }ev (SPS). Zre wa nin 1: Pre drag Ma te jin (SNS) i Vla di mir Va si qev (LSV). Zre wa nin 2: Alek san dar Mar ton (LSV) i Zla ta na An ki} (SNS). Zre wa nin 3: Ivan Bo {wak (SNS) i Dra gan To {i} (SPS). In |i ja: Ru à Ava li} (SPS) i Da ni lo Vi {we vac (DS). Irig: Ili ja ]o si} (DS) i Bran ka So lo mo no vi} (SNS). Ka wi à: Sa bol~ Ka vai (SVM) i Ma ri ja Ra fai (DS). Ki kin da 1: Sta ni sla va Hr wak (SNS) i Ili ja Vo ji no vi} (DS). Ki kin da 2: Sve ti slav Vuk mi ri ca (SNS) i Mi lo{ [i bul (LSV). Ko va ~i ca: Mar tin Zloh (DS) i @i vo jin Ma te ji} (SNS). Ko vin: Iva na Mi li} (DS) i Du {an (Du le Sun ce) Pe tro vi} (SNS). Ku la: Jo van Ja ni} (DS) i Pe ro Er ga rac (SNS). Ma li I|o{: I{tvan Bi ro (DS) i Ba lint Ju has (SVM). No va Cr wa: Bra ni slav Da mja nov (DS) i Mi le [tu ka To do rov(SPS) No vi Be ~ej: Mi li voj Vre ba lov (LDP) i Ste van Po pov (SNS). No vi Kne è vac: Pre drag Be ri} (DS) i Ani ko Je ras (SVM). No vi Sad 1: Da mir Zo be ni ca (SNS) i Slo bo dan Ka ~ar (DS).

No vi Sad 2: @i vo ta La za re vi} (DS) i Ra do van La ti no vi} (LSV). No vi Sad 3: Alek san dar Jo va no vi} (LSV) i Veq ko Kr sto no {i} (DS). No vi Sad 4: Zo ran Je li ~i} (DS) i Ma rin ko [o lak (SNS). No vi Sad 5: Alek san dar Gr mu {a (DS) i @ar ko Mi }in (SNS). No vi Sad 6: Sve ti slav Kr sti} (SNS) i Go ran Pa u no vi} (DS). No vi Sad 7: Sr bo qub Bub we vi} (DS) i Pe tar No va ko vi} (SNS). Opo vo: Jo van Rac kov (DS) i Pre drag Gin cuq (SNS). Oxa ci: \or |e Bog da no vi} (SPS) i Pre drag Cve ta no vi} (DS). Pan ~e vo 1: Zo ran Jo va no vi} (DS) i Sve to zar Ga vri lo vi} (SPS).

Pan ~e vo 2: Pe tar An dre ji} (DS) i Jak {a Bal ~a ko vi} (SNS). Pan ~e vo 3: Jo van La za rov (SNS) i Bran ko Bo kun (URS). Pe }in ci: @iv ko Ba ta Mar ko vi} (DS) i \or |e Ar se ni je vi} (SNS). Plan di {te: Zo ran To mov ski (DS) i Ni ko la Vu~ ko vi} (SNS). Ru ma: Ne nad Bo ro vi} (DS) i Ra da Ma ra vi} (SNS). Sen ta: Ati la Ju has (SVM) i Ani ko @i ro{-Jan ke li} (DS). Se ~aw: Dar ko Vu ko je (DS) i Alek san dar Bu di {a (SPS). Som bor 1: La zar Ra ~i} (DS) i Zo ran Par ~e ti} (SNS). Som bor 2: Sr |an Za vi {in (DS) i dr Du {an Vu ja {ko vi} (SPS). Sr bo bran: Zo ran Mla de no vi} (SPS) i \or |e De be qa~ ki (DS). Srem ska Mi tro vi ca: @iv ko Vr ceq (SNS) i Go ran Ivi} (DS). S. Kar lov ci: Bra ni slav Fi li po vi} (DS) i Ra do sav Ka ra ba sil (SNS). Sta ra Pa zo va: Mi lan Be a ra (SNS) i Du {an In |i} (DS). Su bo ti ca 1: Ilo na êr ne ti} (SVM) i Slav ko Pa ra} (DS). Su bo ti ca 2: Da ni jel Ko va ~i} (DS) i Jo èf He ge di{ (SVM). Su bo ti ca 3: \u la La doc ki (SVM) i Ro bert San to (DS). Su bo ti ca 4: I{tvan Pa stor (SVM) i Ati la ên ge ri (DS). Te me rin: Sav ka Stra ti jev (SNS) i An dra{ Gu stow (DSVM). Ti tel: * ô ka: La slo Kor ma wo{ (SVM) i Pre drag Mi ji} (DS). [id: Bog dan Tra vi ca (DS) i Ni ko la Va si} (SNS). (* jo{ bez po da ta ka) S. N. Ko va ~e vi}

Paj ti}: O vla sti po sle 20. ma ja kod for mi ra wa vla sti jer su pro e vrop ske sna ge ste kle zna ~aj nu ve }i nu na iz bo ri ma, ali da do tog da tu ma DS ne ma na me ru da ula zi u bi lo ka kve po li ti~ ke do go vo re. – Ap so lut ni pri o ri tet je obez be di ti po be du pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a zbog to ga {to je to pred u slov da qih evrop skih in te gra ci ja ove ze mqe – re kao je Paj ti}.

– Srp ski po kret ob no ve po dr à }e u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra kan di da ta ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot” Bo ri sa Ta di }a – iz ja vio je ju ~e li der SPO-a Vuk Dra {ko vi} Ta nju gu. – Ve ru jem da }e to u~i ni ti i svi ~la no vi i pri sta li ce SPO-a. Dra {ko vi} je na gla sio da je ta po dr {ka prin ci pi jel na. – Ova po dr {ka je prin ci pi jel na, jer se s Bo ri som Ta di }em za ciq evrop ske Sr bi je bo ri mo za jed no jo{ od 1990. go di ne – na veo je Dra {ko vi}. ** * Uje di we ni re gi o ni Sr bi je u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra po dr à }e pred sed ni~ kog kan di da ta ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot” Bo ri sa Ta di }a, od lu ~e no je ju ~e na sed ni ci Pred sed ni {tva URS-a. „Pred sed ni {tvo URS-a je od lu ~i lo da u dru gom dru gu pred sed ni~ kih iz bo ra po dr ì Bo ri sa Ta di }a”, na ve de no je u sa op {te wu.

Mir ~i}: Od go vor no ru ko vod stvo

PRI O RI TET OBEZ BE DI TI PO BE DU TA DI ]A

– O~e ku jem po be du i na pred sed ni~ kim i na ve }in skim iz bo ri ma i da na red nu re pu bli~ ku i po kra jin sku vla du for mi ra ju sna ge ko je su iz ra zi te pro e vrop ske ori jen ta ci je – iz ja vio je pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti}. On je do dao da ne o~e ku je da na kon 20. ma ja bu de pro ble ma

SPO i URS uz Ta di }a

Go vo re }i o prin ci pi ma u for mi ra wu lo kal nih ko a li ci ja, Paj ti} je is ta kao da je kod DS-a uvek vla dao prin cip auto nom no sti. Glav ni od bor je, po we go vim re ~i ma, pre ne ko li ko go di na do no sio od lu ke na lo ka lu gde je bi lo pri ~e o for mi ra wu ko a li ci je sa Srp skom ra di kal nom stran kom, ali oni su sa da is pod cen zu sa i prak ti~ no ne uti ~u na qud ske `i vo te.

– Mi }e mo da va ti auto no mi ju lo kal nim od bo ri ma ta mo gde se od lu ~u je o vo do vo du i ka na li za ci ji i pu te vi ma, tre ba, ipak, da se do go vo ri na lo kal nom ni vou ka ko }e sa ra |i va ti stran ke, ali na rav no da je pre po ru ka da to bu de sa rad wa ko ja }e do ne ti sta bil nost i ori jen ta ci ju ka evrop skim in te gra ci ja ma – za kqu ~io je Paj ti}. A. L.

Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Mi lo rad Mir ~i} ka è da je za te àk iz bor ni ne u speh od go vor no naj u è ru ko vod stvao SRS-a, ko je ni je zna lo u do voq noj me ri da is kor sti ogrom nu po pu lar nost ko ju u Sr bi ji, ali i sve tu, uì va li der te stran ke Vo ji slav [e {eq. – Naj vi {i or ga ni stran ke ra mo tri }e od go vor nost sva kog od nas za iz bor ni ne u speh i po vu }i od re |e ne po te ze – re kao je Mir ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du. Do dao je da je u pr vim re a go va wi ma iz Ha ga i sam [e {eq bio sve stan to ga da je zbog iz bor nog ne usp ha stran ka do {la u ne za vid nu si tu a ci ju: – Tim vi {e jer nas je i pre iz bo ra upo zo ra vao na to da bi mo glo do }i do ve li kih osci la ci ja kod do bi ja wa gla so va uko li ko ne bu de mo do sled ni i ube dqi vi u pre zen ti ra wu na {eg stra na~ kog pro gra -

ma. Na à lost, ni ti smo bi li ube dqi vi, ni ti do sled ni, zbog ~e ga bi ra ~i, jed no stav no ni su pre po zna li SRS i we go ve na me re – na veo je Mir ~i}. Skre nuo je pa `wu bu du }im vla sti ma u Sr bi ji na to da }e za kon, ko jim man da ti ma ras po la ù po je din ci a ne stran ke re pu bli~ ku, po kra jin sku i lo kal ne skup {ti ne pre tvo ri ti u svo je vr sne ber ze: – Taj za kon omo gu }io je da ve} na ovim iz bo ri ma u pr vi plan iz le te ra zno ra zne gru pe gra |a na, ko je su na bi ra~ kim me sti ma ku po va le gla so ve bi ra ~a po 1.000 do 5.000 di na ra. Mo è se pret po sta vi ti {ta }e se de {a va ti kad ta kvi, na zo vi po sla ni ci ili od bor ni ci ko ji su vla sni ci svo jih man da ta do |u u skup {tin ske klu pe, na ra znim ni vo i ma. Ume sto pred stav ni~ kih te la na ro da, skup {ti ne }e po sta ti ber ze za ku po pro da ju man da ta – na veo je na kra ju Mi lo rad Mir ~i}.

Po dr {ka iz DSHV-a De mo krat ski sa vez Hr va ta u Voj vo di ni po zvao je ju ~e gla sa ~e da u pred sto je }em dru gom kru gu ped sed ni~ kih iz bo ra po dr è kan di da ta DS-a Bo ri sa Ta di }a.”Pr vi deo iz bo ra na svim ni vo i ma za vr {io se bez ve }ih od stu pa wa od pla ni ra nog uspe ha, no ni {ta to ne }e vre de ti ako se ma sov no ne iza |e na dru gi iz bor ni krug pre ded ni~ kih iz bo ra i po dr ì kan di da tu ra Bo ri sa Ta di }a za pred sed ni ka dr à ve, za {ta se za la è i DSHV”, na vo di se u sa op {te wu ove stran ke.

FOTO DANA

REKLI SU

Ba ja to vi}: Pr vo vla da

Je {i}: Pla ti }e mo ve }u ce nu

Ko ra}: Jo{ pam tim [e {e qev bey

P o t p r e d s e d n i k SPS-a Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je da }e od lu ka so ci ja li sta o to me ko ga }e po dr à ti u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra za vi si ti od raz go vo ra o for mi ra wu no ve vla de. Ba ja to vi} je za RTS ka zao da SPS è li da pre sve ga uozbi qi po li ti~ ku sce nu, a ne da uce wu je. – Na red nih 15 da na je pro stor za ozbiq ne po li ti~ ke raz go vo re, è li mo da ih uozbi qi mo, a ne da uce wu je mo – re kao je Ba ja to vi}, na vo de }i da SPS è li naj pre da raz go va ra s do sa da {wim ko a li ci o nim part ne ri ma jer je to naj ko rekt ni je. On je uka zao na to da to kom raz go vo ra o for mi ra wu vla de mo ra da se „na pra vi na ci o nal ni kon sen zus o otvo re nim pi ta wi ma”. Na pi ta we da li }e SPS da ti pre po ru ku svo jim bi ra ~i ma o to me ko ga da po dr è u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra 20. ma ja, on je od go vo rio da }e to za vi si ti os to ka raz go vo ra.

Pred sed nik op {ti ne In |i ja i funk ci o ner DS-a Go ran Je {i} iz ja vio je ju ~e da }e vla da bi ti do go vo re na pre dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra, da bi u woj tre ba lo da se na |u i LDP i URS. Je {i} sma tra i da }e de mo kra te pla ti ti ce nu od lu ke da se op {ti iz bo ri odr è na pra zni~ ni dan ti me {to }e ko a li ci o nim part ne ri ma mo ra ti da pre pu ste vi {e vla sti ne go {to za slu ù ju. – Bu du }i da za vi si mo od pred sed ni~ kih iz bo ra i po dr {ke dru gih stra na ka – a stra {no je va `no da Bo ris Ta di} po be di da Sr bi ja ne bi bi la su {tin ski ugro è na na red ne ~e ti ri go di ne – za to }e mo mo ra ti da pla ti mo ve }u ce nu – re kao je Je {i} u raz go vo ru za Ta njug. On je do dao da u tom smi slu zah tev li de ra SPS-a Ivi ce Da ~i }a da bu de pre mi jer vi di kao le gi ti man.

Pred sed nik So ci jal de mo krat ske uni je @ar ko Ko ra} oce nio je ju ~e da }e bu du }u vla du naj ve ro vat ni je for mi ra ti De mo krat ska stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, ali da to „ne }e bi ti la ko”. Ko ra} je za B-92 re kao da s li de rom Ko a li ci je „Pre o kret” ê do mi rom Jo va no vi }em, na ~i joj li sti je na stu pao na iz bo ri ma, jo{ ni je raz go va rao o to me da li }e po dr à ti ta kvu vla du, i do dao da, i uko li ko DS od lu ~i da na pra vi vla du sa Srp skom na pred nom stran kom, ona ne }e du go tra ja ti. Ko men ta ri {u }i Jo va no vi }e vu iz ja vu da }e u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra po dr à ti li de ra DS-a Bo ri sa Ta di }a, Ko ra} je ka zao da }e ga, ta ko |e i on po dr à ti, ali je na po me nuo da je svu da u Evro pi ne u o bi ~a je no da ne ko bu de pred sed nik 12 go di na. – Ne mo gu da gla sam i po dr ìm Ni ko li }a, od li~ no pam tim we gov [e {e qev bex – is ta kao je Ko ra}.

Pal ma: Gla saj te za Ta di }a Gra do na ~el nik Ja go di ne i li der Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma po dr ào je pred sed ni~ kog kan di da ta li ste „Iz bor za bo qi ì vot” Bo ri sa Ta di }a. On je ujed no i ~e sti tao Ta di }u kao „no vom-sta rom pred sed ni ku Sr bi je”. Mar ko vi} je, na Ta di }e vom pred iz bor nom sku pu u Ja go di ni, pod se tio na to da je po sled wa vla da i pr va u no vi joj isto ri ji ko ja je iz dr à la pun man dat, da je us pe la da od Sr bi je na pra vi dr à vu po li ti~ ke sta bil no sti i da ta kva po li ti ka tre ba da bu de na sta vqe na. – @e lim da po zo vem gra |a ne Sr bi je, ne sa mo one ko ji su gla sa li za Ko a li ci ju SPS–PUPS–JS,

da gla sa ju za bu du }eg pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a. Ja imam to pra vo za to {to su me pri zna le mo je kom {i je, i ako mi Ja go din ci s ko jim sam od ra stao ve ru ju, mo gu da po zo vem i ce lu Sr bi ju da gla sa za Bo ri sa Ta di }a – re kao je on. Po we go vim re ~i ma, po sle go di na eko nom skih is ku {e wa, i stra ni in ve sti to ri su, upra vo za hva qu ju }i do sa da {wem pre sed ni ku Ta di }u, po ~e li da do la ze u Sr bi ju. – Ne ka da sam go vo rio da se pa tri o ti zam ne si pa u trak to re, sa da ka `em da se sta tus ka di da ta za ~lan stvo u EU si pa u no va rad na me sta i za to mo ra mo da gla sa mo za pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a – re kao je Mar ko vi}.

politika

sreda9.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRIVREMENI PODACI PIK-a

Vo de de mo kra te le liste su ispod cenzusa od pet procenata, a kojem su najbli`i LDP sa 4,62 odsto i „Dveri„ s 4,00 odsto. U PIK-u nagla{avaju da su ovi podaci izvedeni na osnovu rezultata glasawa u 30 vojvo|anskih op{tina, ali da jo{ uvek nisu obra|eni podaci iz ve}ih gradova, me|u kojima su Novi Sad, Subotica, Zrewanin, Pan~evo i Sombor. Iz tih gradova, kako nam je sino} re~eno u PIK-u, podaci tek pristi`u. B. D. S.

Foto: R. Hayi}

Po privremenim podacima Pokrajinske izborne komisije na osnovu 43,18 odsto obra|enih glasova, odnosno polovine izbornih jedinica u Vojvodini, najve}u podr{ku na izborima za pokrajinske poslanike po proporcionalnom modelu dobila je lista DS-a – 22,33 odsto, dok koalicija oko SNSa ima 17,47 odsto. Slede koalicija oko SPS-a s 12,16 odsto, LSV s 9,26 odsto, SVM sa 7,92 odsto, SRS sa 6,63 odsto i DSS s 5,31 odsto. Osta-

NOVI SAD

Pet no vih ak te ra u klu pa ma Demokratska stranka je osvojila 18 mandata za Skup{tinu grada Novog Sada, {to je najvi{e od svih izbornih lista, pokazuju podaci Gradske izborne komisije. Koalicija oko SNS-a ima}e 16 odbornika, LSV 15, SPS s koalicionim partnerima sedam, a Romska demokratska stranka {est. U skup{tinskim klupama sede}e i po pet odbornika DSS-a i „Dveri„, radikali }e imati ~etiri deputata, a SVM i NOPO po jednog. Novi u gradskom parlamentu su SNS, SPS, RDS, „Dveri„ i NOPO, a vi{e nije zastupqen URS. GIK je odbio sve prigovore napredwaka, ali je zato URS u me|uvremenu podneo 15 prigovora. O~ekuje se da }e se SNS àliti sudu, koji ima rok od 48 sati da odlu~i po wihovoj àlbi i eventualno poni{ti izbore na bira~kim mestima za koja su se àlili.

U GIK-u nismo dobili precizne podatke, ali su saop{tili da je od 312.723 bira~a glasalo ne{to vi{e od 173.000, {to je 55,4 odsto. Nevaè}ih listi}a je bilo vi{e od 7.000, {to je blizu pet odsto. Iako je 2008. godine bilo 18.560 bira~a mawe, ovog puta je glasalo mawe sugra|ana, ~ak 5.000. U odnosu na izbore odràne 2008. godine DS je osvojio blizu 28.000 mawe glasova, a LSV gotovo 10.000 vi{e. Radikali su za ~etiri godine izgubili vi{e od 40.000 bira~a, a socijalisti popravili rezultat za 5.000 glasova, pa su sad dobili podr{ku 13.503 gra|anina. DSS se zadrào na istom nivou s osvojenih 9.835 glasova, odnosno svega hiqadu mawe. Skok od 500 glasova ima SVM, koji je osvojio 2.959 glasova. D. Igwi}

Du li} o~e ku je ve }i nu Predsednik Gradskog odbora DS u Subotici Mo dest Du li} je rekao da }e i naredne ~etiri godine biti glavni sto`er vlasti jer je, po wihovim ra~unicama, obezbe|ena ve}ina lokalnom parlamentu. Uz koalicione partnere DS-a na listi „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}“, DSHV i SDPS, skup{tinsku ve}inu trebalo bi da ~ine LSV, Koalicija SPS–PUPS–JS-a, zatim „ Preokret “, mawinske partije koje okupqaju Ma|are i Buwevce, kao i DSS.

– Verujem da }emo imamo podr{ku, stim da DSS ne}e u~e-

stvovati u izvr{noj vlasti – rekao je Modest Duli}. S. I.

Su bo ti~ ki DSS sko ro za do vo qan – Delimi~no smo zadovoqni osvojenim rezultatima – rekao je predsednik Gradskog odbora DSS u Subotici i nosilac “Liste za Srbiju” Bog dan La ban.Ova lista osvojila je {est mandata. Za sada ih niko nije zvao i nije bilo razgovora o mogu}im koalicijama na lokalnom nivou. Laban je rekao rekao da su, po wegovim saznawima, pojedine partije pla}ale glasa~e 1.000 do 3.000 dinara da glasaju za wih i da bi, kao u Novom Sadu, pojedine osobe trebalo uhapsiti zbog kr{ewa propisa. S. I.

DSS: No va vla da ne }e du go tra ja ti – Iza nas je najgora kampawa u Novom Sadu ikada jer su se vladaju}e stranke potrudile da ogade izbore, a na{ grad je opet punio novine zbog kupovine glasova – rekao je ju~e na konferenciji za novinare predsednik GO DSS-a Bor ko Ili}. On je istakao da }e DSS u novosadskoj skup{tini imati pet odbornika, {to je jedan vi{e u odnosu na jo{ uvek aktuelni saziv, i da mu nije jasno radovawe vladaju}ih stranaka kad su na vlast do{le kupovinom glasova. Budu}a poslanica DSS-a Ru `i -

ca Igi} rekla je da su oni pobednici izbora, a ne koalicija oko socijalista, jer su iza{li samostalno, a dobili podr{ku gotovo 500.000 qudi. Sve tla na Se la ko vi} bi}e pokrajinska poslanica i poru~ila je da od Vlade Vojvodine o~ekuje po{tovawe propisa i zakona jer to gra|anima pru`a sigurnost, a ne da se sva qudska prava i dokumenta re{avaju preko veze. DSS }e se, po wenim re~ima, u vojvo|anskom parlamentu zalagati za to da ne budemo gra|ani drugog reda. D. Ig.

Vr bas: DS pa so ci ja li sti

Ku la: Osam li sta pre {lo cen zus U novom sazivu za lokalni parlament u Kuli, koji broji 37 odbornika, najvi{e mandata je osvojila lista „Izbor za boqu Vojvodinu“. Sa 4.691 dobijenim glasom (20,72 odsto) oni }e u SO Kula imati devet mandata. Drugo mesto osvojila je lista „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikoli}“ s 3.695 glasova (16,32 odsto) i sedam mandata, dok je na tre}em mestu koalicija okupqena oko SPS-a s 3.392 glasa (14,98 odsto) i tako|e sedam mandata. S 2.950 osvojenih glasova (13,03 odsto) DSS }e u kulskom parlamentu imati {est mandata, dok }e po dva mandata imati URS s 1.365 glasova (6,03 odsto), „^edomir Jovanovi} – LDP – SPO“ s 1.205 osvojenih glasova (5,32 odsto), zatim SRS s osvojena 1.254 glasa (5,54 odsto), kao i Savez vojvo|anskih Ma|ara s 951 osvojenim glasom (4,20 odsto). Cenzus za izbor odbornika u SO Kula nisu pre{li Liga

socijaldemokrata Vojvodine, „Dveri za `ivot Srbije“ i Grupa gra|ana „Cepaj za Crvenku“. Na republi~kim izborima najvi{e glasova u op{tini Kula osvojila je lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli} – 5.250 (22,1 odsto). Na drugom mestu je lista „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}“ sa 4.983 glasova (21 odsto), slede Koalicija SPS–PUPS–JS-a s 3.360 glasova (14,2 odsto), DSS s 2.098 glasova (8,8 odsto), lista „Preokret“ s 1.546 glasova (6,5 odsto) i SRS sa 1.449 glasova (6,1 odsto). Na predsedni~kim izborima najvi{e glasova gra|ana kulske op{tine osvojio je Bo ris Ta di} (DS) 5.458 (23,03 odsto), slede To mi slav Ni ko li} (SNS) s 5.542 glasova (23,03 odsto), Ivi ca Da ~i} (SPS) s 3.427 glasova (14,45 odsto), i Vo ji slav Ko {tu ni ca (DSS) s 2.190 glasova (9,2 odsto). M. Mk.

U op{tini Vrbas od ukupno upisanih 36.811 glasa~a, po nezvani~nim rezultatima, iza{lo je 22.338, ili 60,68 odsto. Vrbas je jedna od nekoliko op{tina u Srbiji gde se u nedequ nije birao lokalni parlament.nije birao lokalni parlamnet Najvi{e glasova na izborima za predsednika republike osvojio je Bo ris Ta di} – 5.607 (26,34 odsto) dok je drugoplasirani To mi slav Ni ko li} sa 4.780 osvojenih glasova (22,45 odsto). Na tre}em mestu na{ao se Ivi ca Da ~i} sa 4.742 glasa (22,278 odsto). Na izborima za novi saziv republi~kog parlamenta najvi{e glasova osvojila je lista „Izbor za boqi ìvot – Boris Tadi}“, 5.098 (22,83 odsto). Na drugom mestu na{la se lista „Ivica Da~i} – SPS–PUPS–JS“ sa 4.795 glasova (21,48 odsto). Slede lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli}“ sa 4.790 glasova (21,45 odsto), „êdomir Jovanovi} – Preokret“ s 1.425 glasova (6,38 odsto), zatim, „Dveri za ìvot Srbije“ s 1.370 glasova (6,13 odsto) i „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq“ s 1.339 glasova (5,99 odsto). Na izborima za pokrajinski parlament po proporcionalnom sistemu najvi{e glasova je osvojila lista „Izbor za boqu Vojvodinu – Bojan Pajti}“ – 4.627 (20,95 odsto), zatim koalicija oko SPS-a – 4.896 (23,14 odsto), koalicija oko SNSa – 4.285 (19,12 odsto), kao i SRS – 1.378 (6,43 odsto), LSV – 1.337 (5,88 odsto) i „Dveri za ìvot Srbije“ – 1.398 (5,76 odsto). M. Mk.

Sr bo bran: Bez man da ta URS, SRS, SVM, JS... U Srbobranu je na izborima za 28 odbornika lokalnog parlamenta najvi{e glasova osvojila lista „Branko Gajin – Demokratska stranka„ – 2.271 (27,17 odsto) pa }e tako u novom sazivu SO Srbobran imati devet mandata. Na drugom mestu je lista „Ivica Da~i} – SPS–PUPS“ s osvojenih 1.668 glasova (19,95 odsto) i sedam mandata. Na tre}em mestu je lista Grupe gra|ana „Pokret za promene – dr Ilija Gazepov“ – dobila je 1.388 glasova (16,60

odsto), odnosno {est mandata. U lokalnom parlamentu }e se na}i i ~etiri odbornika s liste „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikoli}“, koji su imali 1.105 glasova (13,22 odsto) i „Liga socijaldemokrata Vojvodine – Nenad ^anak„ s osvojenih 468 glasova (5,60 odsto) i dva mandata. Ispod cenzusa su ostali SRS, URS, SVM, „Pokret ma|arske nade – Er`ebet Gazdik“, Koalicija JS–SDPS-a i Koalicija „Srbobranski ma|arski preokret“.

Kada je re~ o pokrajinskim izborima po proporcionalnom sistemu, prvi su „Izbor za boqu Vojvodinu – Bojan Pajti}“ s 1.674 glasova (20,21 odsto), zatim Koalicija SPS–PUPS–JS–SDPS-a s 1.589 glasova (19,18 odsto), „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikoli}“ s 1.557 glasova (18,80 odsto), LSV s 869 glasova (10,49 odsto), SVM s 587 (7,09 odsto), kao i SRS s 517 glasova (6,36 odsto) i koalicija oko LDP-a s 345 glasova (4,17 odsto). M. Mk.

Be la Cr kva: JS uz DS U Beloj Crkvi je, po nezvani~nim rezultatima, na op{tinskim izborima od petnaest u~esnika cenzus pre{lo osam. Po osam odborni~kih mandata osvojile su liste DS-a i JS-a, po ~etiri – „Bo-

[id: Srem ci po de li li man da te Na osnovu objavqenih rezultata Op{tinske izborne komisije u {idskoj op{tini, na lokalnim izborima najvi{e mandata u Skup{tini op{tine dobila je Demokratska stranka, 11, po{to je za wih glasalo 4.428 gra|ana, odnosno 24,8 odsto. Za Srpsku naprednu stranku glasalo je 3.054 gra|ana, odnosno 17,11 procenata, ~ime je ta stranka osvojila osam mandata. Socijalisti~ka partija Srbije osvojila je 2.613 glasova, odnosno 14,64 odsto, ili sedam mandata. Toliko je osvojio i DSS, s 2.632 glasa, ili 14,74 odsto. Srpska radikalna stranka osvojila je tri mandata, odnosno 1.368 glasova, ili 7,66 odsto. LSV je u [idu dobio 1.213 glasova, odnosno 6,79 odsto, ili tri mandata za novi saziv lokalnog parlamenta. J. A.

gata Srbija” i SNS, tri mandata pripalo je LSVu, a po dva koaliciji SPS–DPSS-a, DSS-u i Grupi gra|ana „Belocrkvanska slobodna inicijativa„. M. V.

B. To po la: Po be da SVM-a Na lokalnim izborima u ba~kotopolskoj op{tini od 31.072 upisanog bira~a glasalo je 17.987, ili 57,89 posto. Od 12 odborni~kih lista najvi{e glasova – 5.324, ili 29,6 odsto, dobilila je lista SVM-a, kojoj je pripalo 16 odborni~kih mandata, od ukupno 41 koliko ima u SO. Na drugom mestu je lista DS-a s 12,93 posto glasova i sedam mandata, LSV je pridobio poverewe 10,42 odsto bira~a i ima pet mandata, dok je SNS s podr{kom 8,51 odsto bira~a osvojio ~etiri mandata. Po tri mandata do bi li su Gru pa gra |a na „Dr Haxi Jano{„, PUPS i SPS. M. Mr.

Ko va ~i ca: Kri {an kan di dat za ~e tvr ti man dat U kova~i~koj op{tini, po nezvani~nim rezultatima, od 11 lista za lokalne izbore odborni~ke mandate osvojilo je osam, a Demokratska stranka je potvrdila primat u ovoj vi{enacionalnoj sredini. Od 39 mandata lista „Demokratska stranka – Boris Tadi}”, ~iji je nosilac predsednik ov da {wih de mo kra ta i tri mandata prvi ~ovek op-

{ti ne Mi r o s lav Kri { an, osvojila je 16 mandata. Kri{an je kandidat DS-a i za ~etvrti mandat. Lista „Pokrenimo Kova~icu-Tomislav Nikoli}” koju predvodi predsednik ov da {wih na pred wa ka Zo ran Sa va nov iz Debeqa~e dobila sedam, a „^edomir Jovanovi}-Preokret-LDPSPO-SDU” sa nosiocem La za rom Ru `i }em iz Crepaje ~eti-

ri mandata. Po tri mandata osvojili su Liga socijaldemokrata Vojvodine, Grupa gra|ana „Zelena jabuka” i „Svi zajedno, protiv izgradwe fabrike za preradu azbesta Slova~ka stranka Jan Paul”, dva manda ta pri pa {}e ko a li ci ji „Ivica Da~i}-SPS-PUPS” i jedan Savezu vojvo|anskih Ma|ara. M. Mr.

Irig: Pro fe sor ]o si} u dru gom kru gu U op{tini Irig svoje glasa~ko pravo je, od 9.605 upisanih bira~a, iskoristilo 6.010, {to je 62,57 procenta. Demokratska stranka osvojila je najve}i broj glasova, 1.445, {to je 24,04 procenta. Sledi Srpska napredna stranka s osvojenih 1.265 glasova, odnosno 21,05 odsto. Za SPS je glasalo 780 Iri`ana, odnosno 12,97 odsto, za LSV 717, {to je 11,93 procenata, za SRS 400,

od no sno 6,65 pro ce na ta. Ko a li ci ja „Pre o kret„ dobila je 378 glasova, odnosno 6,19 procenata i URS 306 glasova, odnosno 5,09 procenata. U drugi krug na ve}inskoj listi oti{li su kandidat Demokratske stranke profesor dr Ili ja ]o si} i kandidatkiwa Srpske napredne stranke Bran ka So lo mo no vi}. J. A.

DO MA ]A VA LU TA NA NO VOM MI NI MU MU OD 111,96 ZA EVRO

Di nar pa da i pre i po sle gla sa wa

Di nar je da nas osla bio 13 pa ra, ili 0,1 od sto, ta ko da je sred wi kurs pao na naj ni `u vred n ost pre m a evru od 111,9696, upr kos to me {to je Na r od n a ban k a Sr b i j e ju ~ e pro da la 20 mi li o na evra. Cen tral na ban ka je od po ~et ka go di ne na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu pro da l a ukup n o 748,5 mi l i o n a

evra da bi obez be di la ne sme ta no funk c i o n i s a w e de v i z nog tr `i {ta. Di nar je ove go di ne bio naj ja ~i 11. ja nu a ra, ka da je je dan evro vre deo 103,6922 di na ra. Na me se~ nom ni vou di nar je osla bio pre ma evru 0,2 od sto, a na go di {wem 11,3 od sto. In d i k a t iv n i kurs di n a r a pre ma do la ru u po ne de qak je bio 85,8202 i za 0,4 po sto je ja ~i u od no su na pret hod nu vred nost, sa op {tio je NBS. Di nar je pre ma do la ru sla bi ji 0,4 od sto ne go pre me sec da na, a 20,5 od sto ne go pre go di nu da na.

sreda9.maj2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

PRI KRA JU PRI PREM NI RA DO VI ZA GRAD WU @E LE ZNI^ KO-DRUM SKOG MO STA U NO VOM SA DU

Iz grad wa no vog „@e è qa” ko na~ no po ~i we su tra Na gra di li {tu no vog è le zni~ ko-drum skog mo sta pre ko Du na va u No vom Sa du sve je sprem no za po bi ja we pr vih {i po va, te me qa stu bo va. Ka ko „Dnev nik” sa zna je, bu {e we {i po va tre ba lo bi da po~ ne su tra na srem skoj stra ni, ~im se pot pi {e iz vo |a~ ki pro je kat, za {ta je an ga ò va na be o grad ska „Ge o son da”. Pri prem ni ra do vi za iz grad wu no vog mo sta po ~e li su kra jem apri la, na kon {to je do bi je na do zvo la. Do sa da su uklo we ni osta ci stu ba na pe tro va ra din skoj stra ni i pro {i ren je na sip, a s no vo sad ske stra ne se odva ja pe {a~ ka sta za od gra di li {ta. Do kra ja ne de qe uklo ni }e se osta ci stu ba i na ba~ koj stra ni da bi se mo gli po bi ja ti {i po vi. Ka ko sa zna je mo, te me qi po sto je }ih stu bo va iz van vo de }e se de li mi~ no ko ri sti ti za iz grad wu no vih, ali }e se pro {i ri ti jer }e bu du }i most bi ti {i ri od pre 13 go di na po ru {e nog: ima }e dve drum ske, dve pe {a~ ke tra ke i dva ko lo se ka, dok je biv {i imao sa mo je dan. U vo di }e se gra di ti pot pu no no vi stub.

^im se uklo ne osta ci pre o sta log stu ba, de se tak me ta ra da qe pre me sti }e se i ga so vod i dva ce vo vo da za snab de va we vo dom, {to }e ura di ti no vo sad ska fir ma „Gra di teq” i NIS „Naf ta gas„.

lo va stu bo va po ve rio je ja go din skoj fir mi „Mat”, a „Mo sto grad wa” }e mon ti ra ti kon struk ci ju. Na gra di li {tu s pe tro va ra din ske stra ne for mi ra no je kon tej ner sko na se qe za po tre be

Vred nost ~i ta vog po sla je oko 45,3 mi li o na evra, a su fi nan si ra ju ga Evrop ska uni ja, Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na i Grad No vi Sad Glav ni iz vo |a~ ra do va, kon zor ci jum dve {pan ske fir me „Azvi” i „Hor ta Ko sla da”, te ita li jan ski „Ta dei” ukla wa we pre o sta lih de -

U MAT-u TVR DE DA SR BI JA SKO RO DA I NE MA EKO NOM SKU PO LI TI KU

iz vo |a ~a ra do va i nad zor nog or ga na, ko ji je po ve ren ne ma~ koj fir mi „DD-in ter ne {e nel”. ^e lik za iz grad wu mo sta do pre ma -

}e se po utvr |e noj di na mi ci iz Poq ske, mo stov ska kon struk ci ja }e se pro iz vo di ti u Ita li ji, a we ne de lo ve ov de }e mon ti ra ti „Mo sto grad wa”. Vred nost ~i ta vog po sla je oko 45,3 mi li o na evra, a su fi nan si ra ju ga Evrop ska uni ja, Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na i grad No vi Sad. Iz grad wu ~e li~ ne kon struk ci je no vog „@e è qe vog„ mo sta fi nan si ra }e Evrop ska uni ja iz bes po vrat nih sred sta va IPA-fon da s oko 26,2 mi li o na evra, dok }e Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na i Grad No vi Sad iz dvo ji ti oko 19,1 mi li o na evra za de mon ta ù pri vre me nog i mon ta ù no vog mo sta. Ina ~e, tre ba pod se ti ti na to da su ozbiq ni je na ja ve iz grad we no vog „@e è qe vog” mo sta kre nu le 2006, ka da su se biv {i mi ni star za ka pi tal ne inev sti ci je Ve li mir Ili} i ta da {wi di rek tor JP „Pu te vi Sr bi je” Bran ko Jo ci} za kli wa li da }e ra do vi po ~e ti kra jem 2007, pa 2008, ali i mno gi dru gi ; ka sni je se is po sta vi lo da su o~e ki va wa bi la pre am bi ci o zna, pa su ra do vi na ja vqi va ni za 2009, 2010... R. Da u to vi}

DOK SE ^E KA SMA WE WE PO RE ZA

Po sku pqu je be bi opre ma Dok je pa `wa ro di te qa u Sr bi ji bi la usme re na ka par la men tu, jer se o~e ki va lo da }e po sla ni ci iz gla sa ti za kon o po vra }a ju PDV-a na de~ ju opre mu, ne ki tr gov ci po di gli su ce ne pe le na, ko li ca, auto-se di {ta za de cu. U pr ve tri go di ne ì vo ta de te ta, ro di te qi sa mo na PDV za be bi-opre mu da ju oko 100.000 di na ra. Tro {ko vi su to li ki da se sa mo za pe le ne me se~ no tro {i ne ko li ko hi qa da di na ra. U Udru è wu „Ro di teq” ka ù da su ih zva li mno gi i à li li se na po sku pqe we be bi-opre me i hra ne od 20 do 30 po sto. Ka ko ka ù, na ro ~i to su sko ~i le ce ne pe le na i krup ni je opre me za be be, kao {to su ko li ca i se di {ta. Bo ja na Se la kvi} iz Udru è wa „Ro di teq” na vo di da pro blem s ce na ma po sto ji za hva qu ju }i vi so kim mar à ma. – Upra vo iz tog raz lo ga mi smo tra ì li da se, osim uki da wa PDV-a, raz mo tri mo gu} nost za ogra ni ~a va we mar ì na te ar ti kle da bi ro di te qi za i sta ose ti li ne ko ras te re }e we – re kla je Se la kvi}.

NO VA VLA DA MO RA PO VE STI NO VU FI SKAL NU I MO NE TAR NU PO LI TI KU

Proizvodwa po sr }e, Pri vre da i gra |a ni a ka sa sve pra zni ja du `ni 20 mi li jar di evra

Bu du }a vla da ima }e te `ak za da tak jer kre ta wa u pri vre di ni su ohra bru ju }a, kao ni si tu a ci ja s jav nim fi nan si ja ma, oce ni li su ju ~e eko no mi sti sa rad ni ci Eko nom skog in sti tu ta na pred sta vqa wu no vog bro ja ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi” (MAT). Ured nik MAT-a Vla di mir Vu~ ko vi} iz ja vio je da Mi ni star stvo fi nan si ja ni je jo{ ob ja vi lo no ve po dat ke o kre ta wu pri ho da i ras ho da, „{to je ne do pu sti vo ka {we we”, ali da ima in di ci ja o po ve }a wu za ra da u jav nom sek to ru i da se „ru pa u bu xe tu” pro du bqu je. Po we go vim re ~i ma, ma sa ne to za ra da u pr vom kvar ta lu je bi la re al no oko ~e ti ri po sto ve }a ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Ka ko je is ta kao, u okvi ru to ga se pri me }u je nat pro se ~an rast za ra da u jav nom sek to ru – oko 5,4 po sto. – Unu tar jav nog sek to ra naj br `e su ra sle pla te na svim ni vo i ma ad mi ni stra ci je, sa ~ak 7,3 po sto me |u go di {weg re al nog ra sta

– re kao je Vu~ ko vi}, i ob ja snio da je i to je dan od mo gu }ih uzro ka ra sta pro me ta u tr go vi ni na ma lo. U Eko nom skom in sti tu tu ni su mo gli da po ve }a we za ra da u ad mi ni stra ci ji po ve `u s pred iz bor -

nim pe ri o dom, is ti ~u }i da o to me mo `e sa mo da se spe ku li {e. Vu~ ko vi} je is ta kao da su mar tov ski po da ci o kre ta wu in du strij ske pro iz vod we bo qi od fe bru ar skih, ali da se, s dru ge stra ne, be le `i ne ga tiv na sto pa na me |u go di {wem ni vou od 3,2 od sto.

Sa rad nik MAT-a Mi la din Ko va ~e vi} na gla sio je da }e ova vla da „ima ti je dan od naj te ìh za da ta ka ika da” i da }e od mah po we nom for mi ra wu bi ti po treb no pred u ze ti krat ko ro~ ne me re i „ga {e we po à ra”, a one }e se ve ro vat no od no si ti na po ve }a we sto pe po re za na do da tu vred nost. On je na veo da po sto ji pet obla sti re for mi ko je mo ra ju da bu du spro ve de ne na du ì rok – re for ma jav nih fi nan si ja, jav nih ko mu nal nih pred u ze }a, jav ne imo vi ne – pre sve ga sta tus gra |e vin skog ze mqi {ta, re sti tu ci ja i pre i spi ti va we so ci jal ne funk ci je dr à ve, od no sno kon so li da ci ja pen zi o nog si ste ma bez ko je ne ma ni kon so li da ci je jav nih fi nan si ja. Sa rad ni ci MAT-a oce ni li su da tre nut no eko nom ske po li ti ke go to vo da i ne ma, iz u zev in ter ven ci ja cen tral ne ban ke na de vi znom tr ì {tu ra di kon tro le kre ta wa di na ra, ne ma pri li va in ve sti ci o nog ka pi ta la, pa se pro ble mi u fi skal nom sek to ru mo gu sa mo uve }a va ti.

STI @E IN VE STI CI JA VRED NA DVE MI LI JAR DE EV RA

U Sr bi ji naj ve }i so lar ni park na sve tu Pred stav ni ci Vla de Sr bi je i ru ko vod stvo kom pa ni je „Se ku rum ekvi ti part ners Ju rop” pot pi sa li su ju ~e Me mo ran dum o iz grad wi so lar nog par ka u Sr bi ji – naj ve }eg po je di na~ nog u sve tu. Me mo ran dum su u Vla di Sr bi je pot pi sa li mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} i ~la no vi Uprav nog od bo ra te kom pa ni je Ale sio Ko lu si i Ivan Ma te jak, u pri su stvu pre mi je ra Sr bi je Mir ka Cvet ko vi }a. Du li} je po sle pot pi si va wa Me mo ran du ma pre ci zi rao da se ra di o so lar nom par ku sna ge 1.000 me ga va ta na po vr {i ni od 3.000 hek ta ra, a ukup na vred nost in ve sti ci je je oko dve mi li jar de evra. On je na veo da bi iz grad wa par ka tra ja la tri do pet go di na i da se o~e ku je da }e na

woj bi ti an ga `o va no 2.500 do 3.000 qu di, a ka da so lar ni park po~ ne da ra di, za po {qa va }e 500 do 600 qu di. Du li} je is ta kao da u ovoj in ve sti ci ji dr `a va Sr bi ja ne }e ima ti ni ka kve fi nan sij ske ob ve ze, a o~e -

ku je se da }e u na red nih 20 go di na ostva ri ti pri hod od po re za od 750 mi li o na evra. Ma te jak je iz ja vio da bi iz grad wa par ka mo gla kre nu ti ve} po ~et -

kom na red ne go di ne, ali da }e to za vi si ti od na la `e wa od go va ra ju }eg ze mqi {ta i br zi ne do bi ja wa neo p hod nih do zvo la. On je na veo da je ta kom pa ni ja iza bra la Sr bi ju jer ima ve li ku ko li ~i nu Sun ~e vog zra ~e wa, oko 40 od sto ve }u ne go u dru gim de lo vi ma Ju go i sto~ ne Evro pe, i do dao da se jo{ raz ma tra na ko joj }e se ta~ no lo ka ci ji u Sr bi ji gra di ti taj park. Pre mi jer Cvet ko vi} je na gla sio da je va `no {to je ovaj pro je kat pot pu no iz vo zno ori jen ti san i {to }e za po sli ti do ma }u rad nu sna gu, do ne ti no ve i vi so ke teh no lo gi je i za to ga Vla da i po dr `a va. Pre mi jer je pre ci zi rao da }e so lar ni pa ne li ko ji }e se ko ri sti ti u par ku bi ti iz ino stran stva, ali da po sto ji mo gu} nost da se pro iz vod wa pre se li u Sr bi ju.

Jo{ pre ne go {to su bi ra ~i kre nu li na gla sa we, bu du }a vla da Sr bi je do bi la je niz za da ta ka. Sa da je ja sni je ka ko bi no vi ka bi net mo gao iz gle da ti, a u sle de }e ~e ti ri go di ne ~e ka ga mno go to ga {to je pro pu {te no da se ura di: re for me pen zi o nog i zdrav stve nog si ste ma, sma we we jav nog du ga, in du stri ja li za ci ja ze mqe. Pro me na bi tre ba lo da bu de u go to vo svim seg men ti ma po li ti ke pa i u mo ne tar noj. Gra |a ni i pri vre di o~e ku ju i da }e do sa da {we kre di te mo }i lak {e da vra }a ju. Ne tre ba za bo ra vi ti da ukup na du go va wa pri vre de i gra |a na kod nas iz no se 20 mi li jar di evra. Od te su me la vov ski deo ot pa da na pri vre du – 13,45 mi li jar di, pred u zet ni ci mo ra ju da vra te 91 mi lion evra a sta nov ni {tvo 7,72 mi li jar di. Uglav nom su to in dek si ra ni kre di ti pa bi pr va po mo} tre ba lo da stig ne u vi du sta bil ni jeg di na ra, {to je i gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} re kao da o~e ku je po sle iz bo ra. A ka kve su sa da {an se? Ve }i na ana li ti ~a ra sma tra da }e bu du }i ka bi net ne iz o stav no mo ra ti da se pri la go di i no vim ve tro vi ma ko je }e u Evrop sku uni ju do ne ti bu du }i pred sed nik Fran cu ske Fran soa Oland. O to me {ta ura di ti u bu du} nsti i ka ko obez be dio raz voj i re dov no is pu wa va we oba ve za kon sul tant ki wa Mi la Ko ru gi}-Mi lo {e vi} ka `e: – To je jed na ~i na s mno go ne po zna tih, ko ju }e mo ra ti da re {a va no vi ka bi net. Ali, ve} sa da mo ra da nam bu de ja sno da ne ma br zih po boq {a wa – na gla {a va ona. – Skre nu la bih pa `wu na to da }e se bu du }a vla da mo ra ti da uzme u ob zir da }e u Evro pi do la skom no vog pred sed ni ka na ~e lo Fran cu ske do }i do pro me na. Evro pa se tri go di ne bo ri la pro tiv kri ze o{trim me ra ma {ted we bez ve }eh uspe ha. O~e ku je se da so ci ja li sta Oland u pr vi plan sta vi pri vred ni rast.

Stru~ wak s No vo sad skog uni ver zi te ta Sin {a Osto ji} ka `e da no va vla da mo ra da na sta vi struk tur ne i in sti tu ci o nal ne re for me – Neo p hod na je re for ma pen zi o nog i zdrav stve nog osi gu ra wa. Si stem ka kav sa da ima mo je

pre skup a re zul ta ti su sla bi – ob ja {wa va Osto ji}. – Neo p hod no je, za tim, sma we we jav nog du ga – tu su se stva ri pri li~ no ote le kon tro li. Na rav no, tu je i od nos di nar–evro. Mo ra li bi smo da ja sno de fi ni {e mo {ta `e li mo u bu du} no sti, od no sno da pro gram

– Sma we we bu xet skog de fi ci ta i jav nog du ga tre ba da bu de po sao ko jim }e se no vi ka bi net ozbiq no po za ba vi ti – ka `e eks pert Ivan Ni ko li} iz Eko nom skog in sti tu ta u Be o gra du. – To je mo gu }e uz ubi ra we ve }ih pri ho da i u{te de. Pr vo pod ra zu me va efi ka sni ji rad Po re ske upra ve i po ve }a we sto pa: o to me da PDV tre ba da po ra ste na 20 po sto ve} se du go pri ~a. U{te de pod ra zu me va ju bo qi rad jav nog sek to ra, a to zna ~i sma we we ad mi ni stra ci je i kon so li da ci ju jav nih pred u ze }a. Ve li ki je ot por re for ma ma u toj obla sti, ali bol ni re zo vi su ne mi nov ni. U obla sti pri vre de vla da mo ra da po kre ne me re ko je }e pod sta }i in du stri ja li za ci ju ze mqe. To je mo gu }e uz po kre ta we krup nih in fra struk tur nih pro je ka ta. Uz to, mo ra se vo di ti ak tiv na mo ne tar na po li ti ka kao {to to ~i ne sve zme qe ko je ni su u evro zo ni. Uti sak je da je je di na bri ga Na rod ne ban ke Sr bi je sa da da za dr `i in fla ci ju na pred vi |e nom ni vou. To se ra di po mo }i sma we wa ili po ve }a wa re fe rent ne sto pe i sli~ nim me ra ma u obla sti oba ve znih re zer vi. NBS bi mo rao da vo di ak -

Mno go pro ble ma ti~ nih zaj mo va Po da ci go vo re da je doc wa sve ve }a: sva ki ~e tvr ti za jam kod nas je pro ble ma ti ~an i u ot pla ta ma se ka sni vi {e od de ve de set da na. Sta ti sti~ ki, po gla vi sta nov ni ka du gu je mo 812 evra, {to je pet pu ta ma we od Hr va ta, ~ak 11 od ì te qa Gr~ ke, ali i du plo vi {e ne go {to smo bi li za du è ni 2006. go di ne. [to se ti ~e ni voa in du strij ske pro iz vod we, on je sa da ma wi ne go 1995. go di ne. Dok tu ne kre ne mo na bo qe, sva ki kre dit }e bi ti te àk za vra }a we. di na ri za ci je stvar no im plem ne ti ra mo u na{ si stem ili da kre ne mo dru gim pu tem. To pod ra zu me va ula zak u Evrop sku uni ju i evro zo nu {to je br è mo gu }e. Si stem ka kav sa da ima mo nas sku po ko {ta a re zul ta ti su sla bi. Di nar de pre ci ra a vra} we zaj mo va je sve te è i pri vre di i gra |a ni ma.

tiv ni ju po li ti ku. Tre ba da se an ga `u ju na kon cep tu ko ji }e pri vre di po nu di ti vi {e od re la tiv no ma le sto pe in fla ci je. Ako no vi ka bi net po~ ne sve ovo da is pu wa va, ja sno je da }e bi ti te {ko, ali }e se, ka ko eks per ti obra zla `u, po ja vi ti sve tlo na kra ju tu ne la. U su prot nom – bi }e ve li kih D. Vu jo {e vi} pro ble ma.

ekOnOMiJA / POQOPRivRedA

sreda9.maj2012.

OD 12. DO 18. MAJA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Po qo pri vre da oku pqa 58 ze ma qa Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam u No vom Sa du, 79. po re du, bi }e odr `an od 12. do 18. ma ja i oku pi }e 1.500 iz la ga ~a iz 58 ze ma qa sve ta, na ja vqe no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re No vo sad skog saj ma u „Me di ja cen tru„ u Be o gra du. Ze mqa part ner ovo go di {weg saj ma – ko ji }e bi ti or ga ni zo van na 60.000 kva drat nih me ta ra otvo re nog i 25.000 za tvo re nog iz la ga~ kog pro sto ra – je Austri ja, jed na od pet naj ra zvi je ni jih ze ma qa u Evro pi i naj ve }i in ve sti tor u Sr bi ji.

sto je }i bi ti ve o ma in te re san tan i bo gat do ga |a ji ma i na pra vi na ~in na sta vi ti tra di ci ju du `u od 80 go di na. Po we go vim re ~i ma, ova ma ni fe sta ci ja ima ne sa mo ko mer ci jal ni zna ~aj ve} i edu ka tiv ni jer }e bi ti or ga ni zo va no ~ak 42 stru~ na sku pa, okru gla sto la i sa ve to va wa, a u sa rad wi s Pri vred nom ko mo rom Sr bi je, uve den je i no vi seg ment – iz lo `ba agro i no va ci ja s oko 50 no vih teh no lo {kih i teh ni~ kih re {e wa u obla sti po qo pri vre de. Va si} je iz ra zio za do voq stvo {to je ze mqa part ner 79. po qo pri -

dnevnik

AKO PAMETNIJE ISKORISTIMO WIVE

Agrar lek za re ce si ju Sta ti sti ka je po ka za la da je u tre }em tro me se~ ju pro {le go di ne BDP de se zo ni ra no sma wen za 0,7 od sto, u ~e tvr tom za 0,3 od sto, {to zna ~i da je re ce si ja po ~e la u dru goj po lo vi ni pro {le go di ne i da smo u ~e tvr tom tro me se~ ju no ve re ce si je, uka zu je eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko vi}. On oce wu je da je mo gu }e da, usled pre vi {e du bo kog pa da pri vred ne ak tiv no sti u pr vom tro me se~ ju, u dru gom ~ak do |e i po bla gog ra sta, kao po sle di ce na dok na |i va wa iz gu bqe nih rad nih da na u pr vom tro me se~ ju, ali to ne }e pro me ni ti osnov nu kon sta ta ci ju o re ce si ji. Zdrav ko vi} je mi {qe wa da iz la zak pri vre de Sr bi je iz re ce si je za vi si od po qo pri vred ne pro iz vod we. On na vo di da bi, uz ogra ni ~e wa u iz vo zu i pad do ma -

}e tra `we, upr vo po qo pri vre da mo gla bi ti je dan od iz vo ra za traj ni ji eko nom ski rast. Elem, iz la zak iz re ce si je kroz rast iz vo za ve o ma za vi si ti od vred no sti po qo pri vred ne pro iz vod we u ovoj go di ni. „U pro {loj go di ni je rob ni iz voz bio za mi li jar du evra ve }i ne go u 2008, ali je po qo pri vre da u tom ra stu u~e stvo va la sa tri pe ti ne. Rast eko nom ske ak tiv no sti usled ra sta do ma }e tra `we za sa da ni je mo gu}„, kon sta tu je Zdrav ko vi} u ana li zi na saj tu „Ma kro e ko no mi ja”. Po treb no je, na vo di on, tra `i ti no ve iz vo re za eko nom ski rast, a to bi mo gli bi ti ve }a upo tre ba ne is ko ri {}e nog ze mqi {ta za po qo pri vred nu pro iz vod wu - ra tar stvo, vo }ar stvo, po vr tar stvo, kao i do la zak no -

vih in ve sti to ra za in te re so va nih za pro iz vod wu u Sr bi ji. Zdrav ko vi} sma tra da je rast BDP ba zi ran na po ve }a wu iz vo za uz ve }u pro iz vod wu za iz voz

ogra ni ~en tra `wom za pro iz vo di ma iz Sr bi je i kre ta wem ber zan skih ce na za pro iz vo de ko ji se u ze mqi pro iz vo de i iz vo ze. S. G.

POTRO[WA HRANE U SRBIJI RASTE, ALI...

Fran cu zi po je du 98 ki lo gra ma go ve di ne, a mi ce la ~e ti ri Je dan od kqu~ nih seg me na ta ove pri red be bi }e Iz lo `ba po qo pri vred ne me ha ni za ci je, na ko joj }e bi ti pred sta vqe no 150 naj po zna ti jih svet skih bren do va po gon skih i pri kqu~ nih ma {i na. Iz Udru è wa uz vo zni ka i iz vo zni ka po qo pri vred ne me ha ni za ci je na ja vqe no je da }e pri ku po vi ni me ha ni za ci je va ì ti po pu sti od pet do de set od sto. Pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne bi }e or ga ni zo va na na ci o nal na iz lo `ba sto ke, gde }e bi ti pred sta vqe no oko 5.000 ì vih eks po na ta. Ta ko |e, uz po dr {ku ovog mi ni star stva, i u sa rad wi s Na ci o nal nom aso ci ja ci jom „Ser bi ja or ga ni ka”, pri pre mqe na je iz lo `ba or gan skih pro iz vo da, na ko joj }e pr vi put bi ti pro mo vi sa no or gan sko sto ~ar stvo. Ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si} uka zao je na to da je Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam jed no od kqu~ nih me sta za agro bi znis u ovom de lu Evro pe, da }e pred -

vred nog saj ma Austri ja, ko ja je u kul tur nom, isto rij skom i pri vred nom smi slu ve o ma zna ~aj na za Sr bi ju i we no tr `i {te. Tr go vin ski ata {e u am ba sa di Austri je u Sr bi ji An dre as Haj den ha ler na gla sio je da je toj ze mqi ~ast {to je ze mqa part ner 79. me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma, bu du }i da je re~ o naj ve }em sku pu te vr ste u re gi o nu, in te re san ta nom i zbog svog van re gi o nal nog ka rak te ra. On je pod se tio na to da je Austri ja naj ve }i in ve sti tor u Sr bi ji jer je do sa da u na {u ze mqu ulo `i la 2,8 mi li jar de evra. Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam za po se ti o ce je u su bo tu i ne de qu, 12. i 13. ma ja, otvo ren od 9 do 19 ~a so va, a rad nim da ni ma od 9 do 18. Ula zni ca ko {ta 500 di na ra, za or ga ni zo va ne ko lek tiv ne po se te 350 di na ra, a za {kol ske po se te, pen zi o ne re i de cu od se dam do 12 go di na 200 di na ra, dok je za de cu do se dam go di na ulaz bes pla tan. D. Ml.

NOV BANKARSKI PAKET ZA [TEDWU PIREUS BANKE

De po zi tu triput ra ste ka ma ta

[te di {e ko ji ma je ovih da na is te klo oro ~e we ulo ga ne mo ra ju da ~e ka ju Sed mi cu {ted we da bi do bi li po voq ne ka ma te. Pi re us ban ka nu di kli jen ti ma pro gram {ted we 3x2. Ulog od mi ni mal no dve hi qa de evra oro ~a va se na po dva me se ca u tri na vra ta. Za pr va dva me se ca sto pa je 6,10 po sto, u sred wem ro ku 6,5 i za po sled wih 60 da na se dam po sto. Ka ma te su na go di {wem ni vou i iz no se 6,01 po sto efek tiv no. [te di {a u sva kom tre nut ku ras po la è ulo gom. Ova ku }a ima i pro gra me „Pi re us 50„, od no sno „Pi re us 30”: kli jent u sva kom tre nut ku ras po la è s 50 ili 30 od sto ulo ga, no vac se mo è po di }i jed nom ili u vi {e na vra ta bez pre ki da wa oro ~e wa. D. V.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija Kanada

Valuta evro dolar dolar

Va`i za 1 1 1

Kupovni za devize 109,7302 85,7334 84,6880

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,9696 87,4831 86,4163

114,5449 89,4952 88,4039

109,3943 85,4710 84,4287

Danska

kruna

14,7503

15,0513

15,3975

14,7051

Norve{ka

kruna

14,5062

14,8022

15,1427

14,4617

[vedska

kruna

12,3130

12,5643

12,8533

12,2753

[vajcarska

franak

91,2973

93,1605

95,3032

91,0178

V. Britanija

funta

136,1586

138,9373

142,1329

135,7417

SAD

dolar

84,2006

85,9190

87,8951

83,9429

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 5. 2012. godine

Do bra vest je da je u Sr bi ji po ve }a na po tro {wa hra ne, ali i da qe u kon zu mi ra wu me sa, mle ka, uqa, {e }e ra i dru gih naj va `ni jih po trep {ti na ka ta stro fal no za o sta je mo za Evro pom. Naj no vi ja is tra ì va wa, ~i je nam je re zul ta te pre do ~io sa vet nik u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi}, go vo re da su nam tr pe ze u pro {loj go di ni bi le bo ga ti je ne go pret hod nih. – U pr vih 11 me se ci pro {le go di ne za be le è na je po tro {wa {e }e ra od 13,2 ki lo gra ma po gla vi sta nov ni ka, {to je rast od 14 po sto – ka è Stan ko vi}. – Uqa smo tro {i li 11,8 li ta ra, a to je rast od 5,4 po sto. I me sa i me snih pre ra |e vi na je li smo vi {e, i to 3,4 po sto u od no su na pret hod no is tra ì va we. Na i me, na tr pe za ma nam je bio ukup no 61,7 ki lo gram. Od to ga smo ju ne }eg tro {i li ~e ti ri ki lo gra ma, {to je, da ka kao, ma lo, ali je to rast od ~ak 11 po sto. Iako ne ka no vi ja is tra ì va wa ko ja su sni ma la evrop ske, pa i na {u tr pe zu, go vo re da se u Sr bi ji je de znat no vi {e sviw skog me sa, od no sno da smo u toj di sci pli ni, po sle Austri ja na ca, „naj te ì„, ova is tra ì va wa ne go vo re ta ko. – Sviw skog me sa tro {i li smo 17,3 ki lo gra ma, a to je rast od tri po sto. Ima li smo pad po tro {we ov ~i jeg me sa: na tr pe za ma smo ga u pr vih 11 me se ci pro {le go di ne ima li tek 0,9 ki lo gra ma, od no sno 18 od sto ma we. @i vin skog smo ta ko |e tro {i li ma we – 17,2 ki lo gra ma, a to je pad od 2,8 od sto – ka è Stan ko vi}, na vo de }i da smo se po par vi li ka da je re~ o po tro {wi

ri be, ko je smo tro {i li 5,4 ki lo gra ma, a to je rast od 23 po sto. Po Stan ko vi }e vim po da ci ma, la ne je za be le `en i rast po tro {we mle ka i mle~ nih pro iz vo da. Ukup no smo ih, u li tri ma, na tr pe za ma ima li 70,5. Od to ga naj vi {e je bi lo kon zum nog kra vqeg mle ka – 57,8 li ta ra, to jest 1,6 po sto vi {e ne go kod pret hod nog is tra `i va wa. Je li smo vi {e i do ma }ih be lih si re va (11,4 ki lo gra ma, rast od 11 po sto), kaj ma ka (1,1 ki lo gram, to jest de set po sto vi {e). In te re sant no, pu te ra smo za pr vih 11 me se ci tro {i li 200 gra ma, {to je sva ka ko ma lo, ali

~ak 100 po sto vi {e ne go pret hod nih go di na. Po po tro {wi hle ba uglav nom ne za o sta je mo mno go za Evro pom, a sa da ga je de mo jo{ vi {e – 107,3 ki lo gra ma, {to je rast od 3,2 po sto. Na à lost, ka da je re~ o osta lim naj va `ni jim na mir ni ca ma ne mo è mo se tak mi ~i ti s Evro pqa ni ma. Re ci mo, Austri jan ci je du sviw skog me sa 39,7 ki lo gra ma, Nem ci 56, Fran cu zi 35, Ita li ja ni 39, Gr ci 28, Ma |a ri 16,8, a ê si 42 ki lo gra ma. Kod nas je po ra sla po tro {wa go ve |eg me sa na ~e ti ri ki lo gra ma,

Lovimo deset milijardi – La ne je ostva re na vred nost po qo pri vred ne pro iz vod we od 6,4 mi li jar di do la ra – na vo di Vo ji slav Stan ko vi}. – Me |u tim, tre ba lo bi tu vred nost de set pu ta po ve }a ti pro me nom struk tu re po qo pri vred ne pro iz vod we ta ko da u woj u~e stvu ju pro iz vo di s ve }om do da tom vred no {}u, ko ji ima ju ve }e {an se na svet skom tr `i {tu. Odr `i va di na mi ka ra sta pro iz vod we iz me |u tri i ~e ti ri po sto go di {we za se dam go di na obez be di la bi iz voz od de se tak mi li jar di do la ra.

ali spram evrop skih po da ta ka, na {i su ka ta stro fal ni. U Ne ma~ koj se, re ci mo, po gla vi sta nov ni ka po tro {i 90 ki lo gra ma, u Fran cu skoj ~ak 98, u Ita li ji 87 ki lo gra ma. Gr ci ga po je du 78 ki lo gra ma, Ma |a ri 57,3, ê si 81,5 ki lo gram... Kod mle ka smo po pra vi li re zu lat i do sti gli po tro {wu od 57,8 li ta ra, ali Nem ci ga pi ju 72,4, Dan ci 67,2, Ita li ja ni 60,1 li ta ra. U Gr~ koj po tro {wa iz nos 68 li ta ra, u Austri ji 80, Ma |ar skoj 56,9 i ê {koj 50,5 li ta ra. – Is tra ì va wa u Sr bi ji su spro ve de na na re fe rent noj ba zi jer je ob ra |e no 2.537.000 do ma }in sta va s pro se kom 2,89 ~la no va. Da kle, to su iz u zet no po u zda ni po da ci – na gla {a va Stan ko vi}. On do da je da i kod ta ko ni skog ni voa po tro {we na mir ni ca va qa na gla si ti da je po nu da sta bi li zo va na i da u do gled no vre me ne tre ba o~e ki va ti ni ka kve po re me }a je na tr ì {tu. – Ne ma ne sta {i ce, do ma }e tr ì {te je sta bi li zo va no, a to me je, iz me |u osta log, do pri ne la i Vla di na ured ba o ogra ni ~e wu mar ì za na va `ni je na mir ni ce. Me |u tim, na{ pro blem su za ra de i ne za po sle nost. Sto ga me ra ma eko nom ske po li ti ke tre ba po spe {i ti rast i di na mi ku ra sta u osta lim sek to ri ma da bi smo ostva ri li ve }u za po sle nost i po di gli ni vo ì vot nog stan dar da sta nov ni {tva – oce wu je na{ sa go vor nik, do da ju }i da je po qo pri vre da is pu ni la svo ju oba ve zu da po kri je do ma }e tr ì {te osno vim na mir ni ca ma i jo{ da ostva ri do bar re zul tat na svet skoj pi ja ci. S. Glu{~evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Banka Po{tanska {tedionica

20,00%

13.800

1.297.200

Sacen a.d. , Novi Sad

20,00%

1.668

6.171.600

Fabrika sto~ne hrane Crvenka

13,64%

250

2.500

TE - TO a.d. , Senta

13,00%

4.972

253.560

Agrobanka a.d. , Beograd

5,26%

940

39.230

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-11,74%

1.000

12.000

Go{a FOM a.d. , S. Palanka

-4,76%

400

7.600

Galenika Fitofarmacija a.d.

-3,92%

2.400

600.000

Mlekara a.d. , Subotica

-2,94%

1.650

Danubius a.d. , Novi Sad

-2,50%

Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (491,10 0,93) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

0,33%

3.025

921.540

Galenika Fitofarmacija a.d.

-3,92%

2.400

600.000

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno AIK banka a.d. , Ni{

4.460

370.202

1.579

206.804

5,26%

940

39.230

-11,74%

1.000

12.000

NIS a.d., Novi Sad

-2,66%

623

3.717.448

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,22%

458

1.185.324

33.000

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

450

805.300

7.800

46.800

Soja protein a.d. , Be~ej

-1,31%

528

232.480

Promena %

Cena

Promet

Tigar a.d. , Pirot

-1,80%

490

7.350

Sacen a.d. , Novi Sad

20,00%

1.668

6.171.600

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

1.773

195.054

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

-0,71%

1.390

1.862.600

Alfa plam a.d. , Vranje

-0,72%

6.850

61.650

0,00%

1.670

30.060

0,00

302

0,00

Neoplanta a.d. , Novi Sad TE - TO a.d. , Senta [ajka{ka fabrika {e}era a.d.

Agrobanka a.d. , Beograd

1,36% -1,31%

Razvojna banka Vojvodine a.d.

1,04%

388

340.816

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

13,00%

4.972

253.560

Veterinarski zavod, Subotica

0,00%

2.000

154.000

Svi iznosi su dati u dinarima

Tribina u KCNS

Sveska o istoriji grada

VE^ERAS U CENTRU GRADA

Koncert „Ritam Evrope”

Tri bi na „Po li ti~ ka upo tre ba pro {lo sti” bi }e odr `a na su tra od 18 ~a so va u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Na tri bi ni }e go vo ri ti isto ri ~ar ka Oli ve ra Mi lo sa vqe vi}, isto ri ~ar Ran ko Kon ~ar, ka ri ka tu ri sta Pre drag Ko sti} Ko raks, re `i ser @e li mir @il nik, dok }e tek sto ve go vo ri ti glu mac Mi {a Jan ke ti}. B. M.

Kon cert „Ri tam Evro pe”, ko jim no vo sad ski Stu dent ski kul tur ni cen tar obe le `a va Dan po be de nad fa {i zmom - 9. maj, odr `a }e se ve ~e ras na Tr gu slo bo de. Pr vi }e na bi nu iza }i mla di no vo sad ski bend „Ma mur luk” u 19.15 ~a so va, a na kon wih pu bli ku }e za ba vqa ti je dan od naj per spek tiv ni jih ben do va do ma }e sce ne „Ze mqa gru va”, u 20 ~a so va. U 21.10 ~a so va za svi ra }e sa ra jev ski bend „Le -

Novosadska sreda9.maj2012.

Ma tu ra je jed nom u ì vo tu pa za pro sla vu, bi lo ve li ke, bi lo ma le ma tu re, kre }e se oko 200 evra, plus ra zni ~a so vi ko ji }e omo gu }i ti na sta vak {ko lo va wa. î ni se da, pak, ma tu ran ti ma kqu~ na te ma ni je pri jem ni is pit, ve} ka ko }e iz gle da ti i ka ko }e se pro ve sti. De ca ra stu u ide o lo gi ji kon zu me ri zma, stil ì vo ta po sta je ode va we, i to je okvir u ko me se mla de ge ne ra ci je kre }u. Psi ho lo zi i so ci o lo zi to zo vu pri ti sa kom po tro {a~ kog dru {tva. A de ci je lak {e da se po ka ù te ve ~e ri ne go da sa ~e ka ju ne ko li ko go di na, da za vr {e fa kul tet, za po sle se, po sta nu uspe {ni i ta da pri ka ù ko li ko za i sta vre de. Ro di te qi opet è le da iza |u de ci u su sret, i ~ak i kad ne ma ju nov ca, oni }e ga po zaj mi ti, sa iz go vo rom da je ma tu ra „jed nom u ì vo tu” A. J.

Predstavqawe kwige Radojke Kuvizi} Kwi ga „û va ri sve tlo sti Na rod ni ì vot i obi ~a ji” autor ke Ra doj ke Ku vi zi} bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 sa ti u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. O de lu }e go vo -

ri ti dr Mi o drag Ma tic ki, Vla dan Sa vi} i autor ka, a u mu zi~ kom de lu pro gra ma na stu pi }e pe va~ iz vor nih pe sa ma Sa ve ta \or |e vi} i gaj da{ Mak sim Mu dri ni}. N. R.

V remeploV

Dan pobede nad fa{izmom Od Tri gla va do Var da ra 9. ma ja 1946. pro sla vqe na je pr va go di {wi ca po be de Uje di we nih na ro da nad hi tle rov skom Ne ma~ kom i osta lim dr `a va ma fa {i sti~ kog mra ka. U No vom Sa du na mi tin gu oko 25 hi qa da qu di go vo re no je o zna ~a ju ovog do -

Izlo`ba slika u Kisa~u Iz lo `ba sli ka Mi la na Su |i ja i Da ni je la Ba bi }a bi }e otvo re na u pe tak u 19 sa ti u Ga le ri ji Slo va~ kog na rod nog do ma Ki sa~. Po stav ka je or ga ni zo va na u okvi ru ma ni fe sta ci je „Cen tar na pe ri fe ri ji - pe ri fe ri ja u cen tru”. N. R.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dok uju tro na kon ma tur ske ve ~e ri ma tu ran ti bu du ~vr sto spa va li, umor ni od ce lo no} nog pro vo da, wi ho vi ro di te qi uve li ko }e bi ti bud ni i sa kal ku la to rom u ru ci po ku {a va ti da smi sle ne ki no vi trik ko jim }e po kri ti mi nus na ra ~u nu. Upi sna i ma tur ska gro zni ca ve} u pr vim da ni ma ma ja po ~e wu da tre su ma tu ran te, ali i wi ho ve po ro di ce. Kra ju {kol ske go di ne naj vi {e se ra du ju u~e ni ci za vr {ne go di ne, a sa strep wom ga do ~e ku ju ro di te qi, ka ko zbog uspe ha svo je de ce i even tu al nog da qeg {ko lo va wa, ta ko i zbog ma tur skih ve ~e ri i za vr {nih te sto va, od no sno pri jem nih is pi ta. Da bi ro di te qi opre mi li svog ma tu ran ta za naj zna ~aj ni je ve ~e to kom {ko lo va wa, mo gu da osta nu i bez ce le pla te, ako ni je ve }a od pro se ka. Pro se~ na su ma nov ca ko ja se iz dvo ji iz ye -

tu {tu ke”, na kon ko jih }e na stu pi ti avan gard ni in da stri jal bend „Laj bah” iz Slo ve ni je, u 22.35 ~a so va. Kao pra te }i pro gram „Rit ma Evro pe” or ga ni zo van je i me |u na rod ni kon kurs „Kon tra sti”, a iz lo `ba pri sti glih i na gra |e nih fo to gra fi ja i pla ka ta bi }e po sta vqe na u „Fa bri ci” SKCNS-a. Ulaz je bes pla tan. J. Z.

Pred sta vqa we 11. sve ske za isto ri ju No vog Sa da odr `a }e se ve ~e ras, u 18 ~a so va, u No vo sad skom klu bu, Zmaj Jo vi na 3/1. Go vo ri }e dr Slo bo dan Bje li ca, Dra gan Ko ji} i Ra den ko Ga ji}. Ulaz je slo bo dan, a pri sut ni }e do bi ti po pri me rak sve ske na dar. A. J.

ga |a ja i ulo zi sa ve zni~ kih voj ski, po seb no Cr ve ne ar mi je. Do bri vo je Vi di}, pred sed nik Kon trol ne ko mi si je Voj vo di ne, bur no je po zdra vqen dok je od za pad nih ve li kih si la o{tro tra `io prav du za Trst i Ju go sla vi ju. N. C.

OTVOREN PROIZVODNO-LOGISTI^KI KOMPLEKS

Najboqi put do stranih investicija No vi pro iz vod no-lo gi sti~ ki kom pleks otvo ren je ju ~e u Slo bod noj ca rin skoj zo ni, a sve ~a nu tra ku su za jed ni~ ki pre se kli pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti }i i gra do na ~e nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}. U Uli ci Baj ~i @i lin skog broj 5 za vr {e na je iz grad wa pro i z v od n og pro s to r a od tri hi qa de me ta ra kva drat nih, te jo{ po slov nog pro sto ra i ga le ri je ko ja je na me w e n a za for m i r a w e po slov n og in k u b a t o r a za IT sek tor. - Ovaj lo gi sti~ ki cen tar u Slo bod noj zo ni jo{ je dan je do pri o nos u pri vla ~e wu stra nih in ve sti ci ja. Ve} ima mo prak ti~ no pred u go vor sa ita li jan skom kom pa ni jom iz me tal ske in du stri je ko ja }e ov de za po sli ti 50 qu di. U pro te klom pe ri o du iz gra di li smo

18 in du s trij s kih i rad nih zo na u Voj vo di ni, a u na red ne ~e ti ri go di ne, sva ka op {ti na mo ra ima ti in du strij sku i rad nu zo nu - re kao je Paj ti} Di rek tor Slo bod ne ca rin ske zo ne Sr |an Ne di} ka è da je vred nost in ve sti ci je pre ko sto mi li o na di na ra, te ovaj kom peks za o kru ù je po nu du za do ma }e i stra ne in ve sti to re. On do da je da }e po slov ni in ku ba tor omo gu }i ti otva ra we pre ko 20 kom pa ni ja i da od ukup nog iz vo za soft ver skog in è we rin ga na {e ze mqe, ~ak 70 od sto ~i ni iz voz iz No vog Sa da. - Ova in ve sti ci ja is pu ni la je za kon ski uslov gra da da do bi je oslo bo |e we od ko mu nal -

Fo to: B. Lu ~i}

nog opre ma wa u iz no su od 50 od sto. Ovo je na ~in na ko ji }e mo se u na red nom pe ri o du raz vi ja ti. Na Rim skim {an ~e vi ma gra di mo zo nu ~i ji je ka pa ci tet

50 hi qa da kva drat nih me ta ra, a uz auto-put nam je po treb na pri vred na zo na na mi ni mu mu po vr {i ne od 60 hek ta ra - na ja vqu je Pa vli ~i}. A. L.

AKCIJA STUDENATA I ZAPOSLENIH U VISOKOJ [KOLI U KARLOVCIMA

Posmatrawe neba na tvr|avi

S qubavqu decu darivali

Po de lom po klon pa ke ta de ci iz Ka ri ta so ve „Mon te so ri de~ je ku }e” ju ~e je u Vi so koj {ko li stru kov nih stu di ja za me nax ment i po slov ne ko mu ni ka ci je u Srem skim Kar lov ci ma okon ~a n a dvo i p o m e s e~ n a hu m a n i tar na ak ci ja „Ako Vi ne }e te da mi po mog ne te, ja vi {e ne mam ni ko ga”, ko ju su or ga ni zo va li za po sle ni i stu den ti ove obra zov ne usta no ve u sa rad wi sa Grad skom upr vom za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu No vog Sa da. Od

Pro jek ci ja „Maj sko zve zda no ne bo„ bi }e odr `a na su tra u Pla ne ta ri ju mu na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi u 20 ~a so va. Na kon pro jek ci je }e se sa pla toa kod Op ser va to ri je bi ti or ga ni zo va no po sma tra we te le sko pi ma, uko li ko to do zvo le vre men ski uslo vi. Or ga ni za tor do ga |a ja je Astro nom sko dru {tvo „Ad nos”, a ulaz je bes pla tan. A. Va.

Po klon-pa ke ti pre da ti ma li {a ni ma iz Ka ri ta so ve „Mon te so ri de~ je ku }e” i Svra ti {ta za de cu uli ce No vog Sa da

No vi Sad: od 9 do 11 ~a so va Ha xi Ru vi mo va 14a, od 8 do 11 ~a so va D. Sre jo vi }a 1-5, M. Alek si }a 29-41 i 14-16, Ri vi~ ka 2, 4, 7 i 8 i Ra di vo ja Lo le \u ki }a 17-41 i 14-18. Ki sa~: od 9 do 13 ~a so va Voj vo |an ska 10-66 i 11-55 i Be ne {o va 1, 1a i 2. Ve ter nik: od 8 do 10 ~a so va Du nav ski sa la {i i Be li dvo ri i od 7.30 do 13.30 po vre me no u po je di nim uli ca ma. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 13 ~a so va cen tar, sta ra po {ta i `e l e z ni~ k a sta n i c a. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va de lo vi vi kend na se qa Ma la Te ste ra, Ka lu |e ri ca i Pan xi no br do. Ko viq: od 8 do 16 ~a s o v a po v re m e n o u po j e d i nim uli ca ma.

15. fe bru a ra do 1. ma ja sa ku pqe no je 250 ki lo gra ma obu }e i ode }e, sred sta va za hi gi je nu u vred no sti od 15.000 di na ra, za 4.000 di na ra {kol skog pri bo ra, oko 70 igra ~a ka i 35 ar ti ka la ku hiw skog pri bo ra. Deo sa ku pqe nih pred me ta ju ~e su stu den ti pre da li ma li {a ni ma iz „Mon te so ri de~ je ku }e”, na kon pro gra ma ko ji su de ca iz ve la, a po tom je osta tak od net i pre dat

Iskqu~ewa struje

Svra ti {tu de ce uli ce No vog Sa da. Osim osni va ~a i vla sni ka ove {ko le u Kar lov ci ma bra~ nog pa ra Rad mi le i Du {a na Ri sti }a, pre da ji po klo na pri su stvo va la je i ~la ni ca Grad skog Ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci No vog Sa da dr Sa wa Sto ja no vi}, ko ja je re kla da je uvek le po ka da se mla di qu di se te da po sve te pa `wu ne kom dru gom ko me je po treb na po mo}. - Pro ces so ci jal ne za {ti te ne tre ba da bu de sa mo ono {to je

de fi ni sa no od lu ka ma i za ko nom, ni ti ogra ni ~e no bu xet skim pa ra ma - ka za la je Sto ja no vi }e va. - So ci jal na za {ti ta mo ra da se spu sti na ni vo obi~ nog ~o ve ka i sva ki gra |a nin mo ra da bu de sve stan da ona po la zi od we ga. Ako on ne mo `e da pre po zna i da vi di po tre be ~o ve ka po red se be ni svi za ko ni ni bu xet ski no vac ne }e bi ti do voq ni da za do vo qe po tre be dru {tva u ce li ni. Za to grad po zdra vqa ova kvu ak ci ju i na da mo se da }e ih bi ti vi {e. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda9 . maj2012.

Otvo ren kon kurs za „No vo sad ski fo to -ma ra ton” Kon kurs za tra di ci o nal ni „No vo sad ski fo to- ma ra ton” otvo ren je i tra je do av gu sta. Pr va te ma na ko ju fo to gra fi tre ba da od go vo re je „Po ro di ca”, a po red ove bi }e ras pi sa no jo{ {est te ma. Sva ka od se dam te ma bi }e otvo re na dve ne de qe, a u~e sni ci mo gu po sla ti po tri fo to gra fi je na ak tu el nu te mu. Fo to gra fi je se {a qu pu tem for mu la ra na saj tu ma ni fe sta ci je www.fo to ma ra ton.rs. Za sva ku te mu do de qu ju se dve na gra de, za fo to gra fi ju ko ja do bi je naj vi {e gla so va na saj tu i

jed nu po iz bo ru stru~ nog ì ri ja. Auto ri na gra |e nih fo to gra fi ja osva ja ju bes plat no u~e {}e na 4. Fo to ma ra to nu, dok }e oni na gra |e ni od ì ri ja do bi ti i do dat nu na gra du od kom pa ni je „Fo to vi deo svet”. Po red kon kur sa fo to gra fi mo gu u~e stvo va ti i na broj nim ra di o ni ca ma na ko ji ma }e ima ti pri li ku da una pre de zna we iz obla sti ak ta, mod ne fo to gra fi je i por tre ta. Glav ni do ga |aj, od no sno „No vo sad ski fo to- ma ra ton” odr à }e se 1. sep tem bra, a ce na G. ^. u~e {}a je 2.200 di na ra.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU

„Do ru ~ak kod Ti fa ni ja” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a „Al na ri” u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom” u na¬red n ¬ om pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od

14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge Tru mana Kapote „Doru~ak kod Tifa nija” u izdawu „Alnarija“. Dobit nici }e kwige preuzimati u novoj kwiàri “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Doru~ak kod Tifanija mera je za sre}u i uspeh mlade Holi Golaj tli. Ona ìvi punim plu}ima, uì va u ìvotu, netipi~na je, ponekad malo nestabilna i, {to je najva`nije, traì bogatog muà. U wenoj zgradi ìvi i mladi pisac Pol, a wihovi }e se ìvotni putevi ukrstiti na vrlo neo bi~an na~in. S vremenom, izme|u ovo dvoje qudi razvija se divno prijateqstvo, privrènost i qu bav... Istinski romanti~na pri~a “Doru~ak kod Tifanija” predsta vqa etalon realistickog romana dvadesetog veka i klasik svetske kwièvnosti namewen svim generacijama ~italaca. A. Va.

DA NAS KOD GIM NA ZI JE „JO VAN JO VA NO VI] ZMAJ”

Ko ka-Ko la „Ka mion ra do sti”

Ko ka-ko la „Ka mion ra do sti”, ko ji je or ga ni zo van u su sret Evrop skom pr ven stvu u fud ba lu, sti }i }e da nas u 10 sa ti i bi }e par ki ran kod Gim na zi je „Jo van Jova no vi} Zmaj”, Uli ca zlat ne gre de 4. Sva kog pro la zni ka ko ji oku {a sre }u i pri ti sne spe ci jal no dug me “Ka mion ra do sti” ob ra do va }e spe ci jal nim po klo nom. U na me ri da se su sret ne sa {to ve }im bro jem su gra |a na, ovaj ka mion i we go vo ve se lo dru {tvo }e u na red na tri da na obi }i lo ka ci je kod cen tral nog grad skog tr ga,

na No vom na se qu, kod Eko nom ske {ko le, Du nav skog ke ja, Spen sa, Gim na zi je „Sve to zar Mar ko vi}”, Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}”, Du nav skog par ka i sport skih te re na kod Saj mi {ta. Kao spon zor Evrop skog fud bal skog pr ven stva Ko ka-ko la }e ori gi nal nim do ga |a ji ma ob ra do va ti qu bi te qe fud ba la i do pri ne ti {i re wu fud bal ske gro zni ce. „Ka mion ra do sti” na pu to va we po na {oj ze mqi kre nuo je 1. ma ja a obi }i }e 21 grad u Sr bi ji. N. R.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

„Dru {tve na ì vo ti wa” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ rad w ¬ is “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq k ¬ om, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Dru {tve na ì vo ti wa” Dej vi da Bruk sa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

„Dej vid Bruks je na pi sao ap so lut no ~a rob nu kwi gu o to me ka ko obra zu je mo svo je emo ci je i li~ nost. Sto je }i na ras kr {}u na u ke o mo zgu i so ci o- lo gi je, on du ho vi to pi {e o svo jim is tra ì va wi ma o ~o ve ko vom ne sve snom i pro ce si ma ko ji ma ono ob li ku je na ~in na ko ji je de mo, vo li mo, pro vo di mo se, i ve zu je mo za dru ge qu de. Bruks je od u vek bio pro nic qiv po sma tra~ na ~i na na ko ji ì vi mo. Sad nas vo di za ko rak da qe, da sa zna mo za {to ta ko ì vi mo.“ Vol ter Aj zak son, di rek tor Aspen skog in sti tu ta. N. R.

Do de la po ve qa „Pro fu tu ro” Sve ~a na do de la po ve qa „Pro fu tu ro” odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u Cen tru za una pre |e we in ter kul tu ral nog di ja lo ga, Uli ca voj vo de Ra do mi ra Put ni ka 2. Ove go di ne do bit ni ci su pro fe sor Uni ver zi te ta u Ja pa nu dr Mo to ki No ma ki, mul ti me di jal ni umet nik Mark [naj der, Mu zi~ ka {ko la „Jo van Ban dur” iz Pan ~e va, Ini ci ja ti va za in klu zi ju „Ve li ki Ma li” i film ski re di teq Sr |an Ke ~i. Po ve qa se, ve} {e stu go di nu za re dom po vo dom Da na Evro pe, do de qu je in sti tu ci ja ma, udru `e wi ma gra |a na i po je din ci ma ko ji su svo jim ra dom do pri ne li una pre |e wu in ter kul tu ral nog di ja lo ga i raz vo ju me |u qud skih od no sa. G. ^.

dnevnik

SNI @E NE CE NE SE ZON SKOG PO VR ]A NA PI JA^ NIM TE ZGA MA

Ze le ni{ sve jef ti ni ji Se zon sko po vr }e pre pla vi lo je pi ja~ ne te zge, a naj ni è ce ne tre nut no ima ju ze le na sa la ta, spa na}, mla di luk i rot kvi ce. U od no su na pret hod nih me sec da na do sta su po jef ti ni li i sve ì kra stav ci, a pre ma re ~i ma tr gov ca sa Fu to {ke pi ja ce ce ne }e bi ti jo{ ni è. - Ce na sve ìh kra sta va ca je sva kim da nom ni à za pet do 10 di na ra, pa }e za ne kih pet na e stak da na bi ti pri stu pa~ na. Ka ko bu de sti za la do ma }a ro ba, ce ne }e i da qe pa da ti. O~e ku jem da }e za de se tak da na mla di krom pir bi ti jef ti ni ji za 40 di na ra. Pa ra dajz }e jo{ ne ko

ku pa ca ce na kra sta va ca je sa 250 di na ra sni è na na 70. Pi ja~ ni tr gov ci na te zge su iz ne li i mla di krom pir, ko ji ko {ta od 130 do 160 di na ra. Sve` ku pus i da qe dr ì vi so ku ce nu i za ki lo gram ovog po vr }a tre ba iz dvo ji ti 60 di na ra. Ista je si tu a ci ja i sa pa ra daj zom, ~i ja se ce na do sti è 250 di na ra po ki lo gra mu, kao i ti kvi ca ma ko je ko {ta ju 90 di na ra. Sta ru ce nu za dr à li su cr ni luk, ko ji sta je 40 di na ra, gla vi ca be log lu ka je 20, sta ri krom pir ko {ta od 30 do 40, {ar ga re pa je 80 di na ra po ki lo gra mu, dok je ve za ze le ni 50.

Gla vi ca ze le ne sa la te se mo è ku pi ti za 10 di na ra, ki lo gram spa na }a sta je 40 di na ra, dok je ve za rot kvi ca 20 di na ra vre me dr à ti vi so ku ce nu - ka è na{ sa go vor nik, je dan od pro da va ca na pi ja ci. U od no su na pret hod nih me sec da na mla di luk je upo la jef ti ni ji. Za ve zu ove na mir ni ce su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je od 10 do 20 di na ra. Gla vi ca ze le ne sa la te na te zga ma se mo è ku pi ti za 10 di na ra, ki lo gram spa na }a sta je 40 di na ra, dok je ve za rot kvi ca 20 di na ra. Na iz ne na |e we mno gih

Pre ma re ~i ma pro da va ca pro da ja je, za sa da, so lid na. - Qu di ku pu ju po vr }e, ne ko ma we ko li ~i ne, ne ko ve }e, sve za vi si ko li ko nov ca ima ju. Naj vi {e idu jef ti ni je na mir ni ce, a to su ze le na sa la ta, mla di luk, a do bro ide i spa na}- ka `e je dan od tr go va ca. [to se ti ~e vo }a ce ne su osta le april ske. Za ki lo gram ba na na po treb no je iz dvo ji ti od 85 do 130 di na ra, dok su na ran xe 100. U

za vi sno sti od kva li te ta, ki lo gram ki vi ja se mo `e na }i za 65 di na ra, a u kor pi ci sta je 90. Naj jef ti ni je vo }e su i da qe ja bu ke, ~i ja se ce na kre }e od 40 do 70 di na ra. Kru {ke, kao i uvek dr `e vi so ku ce nu, pa je za ki lo gram ovog vo }a po treb no da ti od 120 do 160 di na ra. Naj sku pqe vo }e na te zga ma su ja go de i uvo zne di we, ~i je su ce ne 220 di na ra po ki lo gra mu. Za ki lo gram li mu na su gra |a ni tre nut no mo ra ju pla ti ti 160 di na ra, a pro dav ci ovu

vi so ku ce nu prav da ju ne sta {i com. - Li mun je do sta sku pqi, a rast ce ne pro u zro ko va la je ne sta {i ca, ko ja je za de si la tr `i { te pre ne k o l i k o da n a. Tre nut no naj bo qe ide ovo jef ti ni je vo }e, ja bu ke i ba na ne. Za ja go de se sa mo ras pi tu ju, po ne {to i pro da mo, ali to su ma we ko li ~i ne. Po ki lo gram dva uzi ma ju sa mo imu} ni ji su gra |a ni- po `a lio nam se je dan od pro da va ca. N. R.

KA DA CEN TRAL NA KU HI WA U „RA DO SNOM DE TIW STVU” BU DE GO TO VA

Is hra na de ce bi }e ra zno vr sni ja Dok se ne za vr {i cen tral na ku hi wa “Ra do snog de tiw sta” za po sle ni u ku hi wi }e i da qe mo ra ti da da ju sve od se be, ka ko bi obro ci de ci sti za li na vre me, a pri to me je naj bit ni je da oni bu du kva li tet ni. Di rek tor ove usta no ve Bo ri slav Sa mar xi} ka è za na{ list da }e, ka da bu de go to va ku hi wa, de ca ima ti bo qu hra nu, ne go u ho te lu. - Plan je da se, ka da bu de pro ra di la no va cen tral na ku hi wa i za do ru ~ak pra vi hra na kao kod ku }e- ob ja {wa va Sa mar xi}. - Ta ko bi de ca do bi ja la zdra va pe ci va, pi te, pro ju, {to sa da ni je mo gu }e, jer su dve ku hi we u ko ji ma se tre nut no pra vi hra na ma le za ovo li ki broj de ce . Na vo di da za po sle ni u ku hi wi po kla wa ju zna ~aj nu pa `wu kva li te tu is hra ne de ce. Ka è, da su u~i we ni na po ri da se obez be di {to pot pu ni ja pri me na pra vil ni ka o nor ma ti vi ma is hra ne de ce u usta no va ma za de cu. - U objek ti ma Cen tral ne ku hi we, to kom go di ne pri pre ma na su sva ko dnev no po tri obro ka, u pro se ku 10.627 do ru ~a ka, a ru~ ko va i uì na pro se~ no 9.793. Ovo je iz nad ka pa ci te ta opre me i pro sto ra, {to se naj vi {e od ra à va lo na

is prav nost opre me, ~i ja se sta rost kre }e iz me |u 19 go di na u ku hi wi „1„ i 30 go di na u ku hi wi „2„. Ta kav na ~in ra da iz i sku je nad qud ske na po re u sa mom pro ce su ra da, jer kvar sa mo jed nog ure |a ja znat no re me ti re do van pro ces ra da. Ku hi wa mo men tal no ra di sa 50 od sto ka pa ci te ta vi {e od

Pri ja ve za naj bo qu teh no lo {ku ino va ci ju Po ~e lo je pri ja vqi va we u~e sni ka na Tak mi ~e wu za naj bo qu teh no lo {ku ino va ci ju u Sr bi ji za 2012. go di ne. Tak mi ~e we je na me we no svim pred u zet ni ci ma (po sto je }im i po ten ci jal nim), ko ji su sprem ni i spo sob ni da sop stve ne ide je i in ven ci je pre to ~e u tr `i {no va lo ri zo va ne ino va ci je. Za naj bo qe ti mo ve obez be |e ni su edu ka ci ja kroz se ri ju tre nin ga kao i kon sal ting, me dij ska pro mo ci ja i po ~et ni na grad ni fond u iz no su od 5,5 mi li o na di na ra. Rok za pri ja vu je 15. maj, a vi {e in for ma ci ja o tak mi ~e wu mo gu }e je pro na }i na saj tu www.ino va ci ja.org ili pu tem mej la office@inovacija.org. Organizatori ovog nadmetawa su Ministarstvo prosvete i nauke, Fakultet tehni~kih nauka, Priv redna komora Srbije i Zavod za intelektualnu svojinu. A. J.

pro jek to va nog, {to ve o ma ha ba po sto je }u opre mu, kao i qud stvo - pri ~a sa go vor nik i do da je da zbog to ga do la zi do pre na pre za wa rad ni ka i ~e stih pro fe si o nal nih obo qe wa, pa ~ak i po vre da. Pre ma we go vim re ~i ma, Za vod za hi gi je nu In sti tu ta za za {ti tu zdra vqa sva ko dnev -

no, ne na ja vqe no, uzi ma uzor ke obro ka iz cen tral ne ku hi we i iz obje ka ta Pred {kol ske usta no ve i ana li zi ra bi o lo {ke i ener get ske vred no sti obro ka. Isto ta ko Ko mi si ja re dov no utvr |u je me se~ ni je lov nik, raz ma tra pri med be sa te re na i pred la `e me re za ko rek ci ju is hra ne de ce. - Pro blem pro sto ra uslo vqa va upro {}a va we je lov ni ka {to se di rekt no od ra `a va na kva li tet is hra ne. Re {e we pro ble ma sa pro sto rom i ure |a ja se na zi re od sle de }e {kol ske go di ne, ka da me ga ku hi wa bu de go to va -pre do ~a va Sa mar xi}. Ina ~e, HA SAP stan dard u slu `bi is hra ne je im ple men ti ran ve} go di nu da na. Ovi stan dar di oba ve zu ju i na po {to va we do bre hi gi jen ske prak se u pro iz vod wi hra ne. - Pre use qe wa u cen tral nu ku hi wu pred sto ji obu ka oso bqa za no ve uslo ve ra da. Sle di i iz bor ka dro va za no vu ku hi wu, po {to po je di ni ure |a ji zah te va ju ob u ~e nu rad nu sna gu. U toj ku hi wi ko na~ no }e mo ima ti je la ko ja do sa da ni smo pri pre ma li, ta ko da nam sto ji i pla ni ra we tih no vih obro ka - za kqu ~io je Sa mar xi}. Q. Na to {e vi}

Fe sti val krat kog fil ma na Aka de mi ji umet no sti Fe sti val vr lo krat kog me tra „Svet je u po kre tu, film ta ko |e” odr à }e se na no vo sad skoj Aka de mi ji umet no sti, u su bo tu, u 20 ~a so va. Me |u na rod ni fe sti val vr lo krat kog me tra je din stven je tak mi ~ar ski film ski fe sti val ko ji se odr à va si mul ta no u ce lom sve tu, a u kon ku ren ci ji se na la ze fil mo vi kra }i od tri mi nu te. Auto ri fil mo va su re no mi ra ni re ì se ri, ali i mla di ne a fir mi sa ni ta len ti, ko ji pred -

sta vqa ju svo ja ostva re wa u vr lo krat kom for ma tu, po god nom za pri ka zi va we na te le vi zi ji, in ter ne tu ili mo bil nim te le fo ni ma. No vo sa |a ni }e, za jed no s fil mo fi li ma osta lih gra do va, u~e stvo va ti u do de li na gra de pu bli ke, gla sa ju }i za naj bo qi film u tak mi ~ar skoj se lek ci ji. Aka de mi ja umet no sti na la zi se u Uli ci \u re Jak {i }a 7, a ulaz je bes pla tan. J. Z.

Do ku men ta rac o Kon stan ti nu Bran ku {i ju Film sko ve ~e po sve }e no ru mun skom va ja ru Kon stan ti nu Bran ku {i ju bi }e odr à no su tra u 19 ~a so va u Spo men-zbir ci Pa vla Be qan skog kao pra te }i pro gram iz lo `be „Ate qe mla dog Kon stan ti na Bran ku {i ja: ot kri }e ta len ta i we go vo sve do ~an stvo”. Du go me tra `ni do ku men tar ni film „Bran ku {i” ru mun skog sce na ri ste i re ì se ra Kor ne la Mi ha la ~a pri ka zu je aspek te ì -

vo ta po zna tog va ja ra, od we go vih po ~e ta ka u umet ni~ koj {ko li u Kra jo vi do `i vo ta u sa vre me nom Pa ri zu. Ovaj do ku men ta rac u skla du je s kon cep tom te ku }e iz lo `be i omo gu }i }e po se ti o ci ma Spo men-zbir ke da po stav ku do `i ve kroz jo{ je dan me dij. Iz lo `ba tra je do 17. ma ja, a ulaz na film sko ve ~e je bes pla tan. J. Z.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„INFORMATIKA” [AQE RA^UNE ZA APRIL

Sti `e i ob ja {we we o sa na ci ji {te te Uz ra~une objediwene naplate „Informatike„ ovog meseca gra|ani i }e dobiti i tekst o akciji DDOR-a za sanaciju {tete. - U info bloku ra~una objediwene naplate, pored uobi~ajenih informacija, nalazi se i tekst koji se odnosi na akciju DDOR-a za sanaciju {tete preko ra~una „Informatike”, po~ev od ra~una za april - ka`u u ovom preduze}u

i preporu~uju sugra|anima da dobro i{~itaju i flajer koji }e im sti}i uz ra~un. - Na jednoj strani flajera nalazi se obave{tewe o pro{irewu akcije „Plava ku}na ra~unaqka„ za doma}instva koja poseduju zlatnu kuglicu, a deo te akcije odnosi se na sve Novosa|ane. Iz „Informatike” obave{tavaju i da je Mesna zajednica „Stepanovi}evo” pove}ala cenu

odr`avawa mesnog grobqa, sa 90 dinara na 120 dinara po doma}instvu. Ovog meseca ra~une }e dobiti 149.926 doma}instava i 12.187 poslovnih prostora, a 387 doma}instava oslobo|eno je pla}awa u akciji „Plava ku}na ra~unaqka”, za {ta je trebalo da ostvare minimalno 706 bodova. J. Z.

OBNOVA VODOVODNE I KANALIZACIONE MRE@E

Vre me {ne ce vi ~e ka ju za me nu Godinama unazad sve u~estalije su havarije na vodovodnoj mreì u gradu. Ovi kvarovi, osim nestanka, prouzrokuju i zamu}ewa vode ili slabqewe pritiska u zgradama, {to se posebno oseti na vi{im spratovima. Razlog tome je svakako stara vodovodna mreà u ~itavom gradu. Posledwa ve}a havarija desila se ju~e u Petrovaradinu, a u JKP “Vodovod i kanalizacija” nam je re~eno da su zbog sanacije kvara ìteqi u Preradovi}evoj i Ulici Juraja Kriàni}a bili bez vode od 8 do 15 ~asova. - Vodovodni sistem koji opsluùje na{e preduze}e dug je oko 1.500 kilometara. Prose~na starost vodovodne mreè je oko 35 godina. Standard za weno mewawe je pet odsto mreè godi{we, odnosno na svakih 20 godina - kaù u “Vodovodu”. Nadle`ni u ovom preduze}u nagla{avaju da starost mreè ne pravi probleme u kvalitetu vodosnabdevawa, ali dovodi do ~e{}ih hava-

rija i do pove}anih gubitaka. - I vodovodni i kanalizacioni sistem bili su proteklih decenija zanemareni u investicionom smislu, {to dodatno komplikuje ionako te{ku situaciju. Teorijski, na godi{wem nivou treba- Re kon struk ci ja vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre è Foto: N. Stojanovi} lo bi obnoviti oko u Uli ci Alek se [an ti }a 75 kilometara vodovodne mreè, vesticionoj godini u proteklih kako bi bili na nivou od pet odsto, nekoliko decenija, ne mogu da dokoji zahteva struka - predo~avaju u stignu nivo od jednog procenta ob“Vodovodu”. nove vodovodne mreè. U vovodovodni i kanalizacioni Ipak, pomak se oseti, a sredisistem grada “Vodovod” }e ove go- nom marta radovima na rekondine iz sopstvenih sredstava, buxe- strukciji vodovodne i kanalizacita Grada i kredita Evropske inve- one mreè u ulicama Arse Teodosticione banke uloìti oko dve rovi}a, Lasla Gala i Alekse [anmilijarde i 700 miliona dinara. ti}a, zbirno vrednim preko 50 miOva investicija jednaka je vi{ego- liona dinara, po~ela je najbogatija di{wim ulagawima u prethodnim investiciona godina u novijoj godinama. Me|utim, i u najja~oj in- istoriji “Vodovoda”. Krajem marta

U PETAK I SUBOTU

Cvet na pi ja ca is pred Spen sa „Cvetna pijaca„, ~etvrta po redu ovog prole}a, bi}e odr`ana u petak i subotu od 8 do 20 ~asova na platou ispred Spensa. Organizatori iz Pokreta gorana Novog Sada podse}aju Novosa|ane da se na ovoj manifestaciji mo`e prona}i sve {to je potrebno za ure|ewe ba{te, vrta, balkona, kao i domova. Gorani }e u petak od 10 do 12 ~asova na svom {tandu or-

ganizovati ekolo{ke radionice pod nazivom „Upoznajmo begoniju i pi{tiku” u kojoj }e u~estvovati u~enici tre}eg razreda dve osnovne {kole. Oni }e kroz razgovor sa stru~nim predava~ima pro{iriti svoje znawe o prezentovanim cvetnim vrstama, na~inu na koji se sade i vremenu kada je najboqe da se to obavqa. A. Va.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (14), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.45), „Hepi fit 2” (12.45), „[e{ir profesora koste vuji}a” (14.30), „Ustani~ka ulica” (18.20), „Loraks” (12.50, 14.45), „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „igre gladi” (15.30, 22.15), „Best egzotik Merigolg hotel” (18), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.20), „klip” (20.15), „Bojni brod” (16.50, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (12.15), „Lok aut” (20.30, 22.30), „Osvetnici” (14, 16.45 17, 19.30, 20, 22.10, 22.45)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera dobrinovi}” drama „najavqeno ubistvo„ (19.30), kamerna scena „Proba za operu” (20.30) Po zo ri {te mla dih: velika sala narodno pozori{te iz kikinde „Slu~aj kandid” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ma lin da Mar ko vi}, Sa wa Sta ni {i}, Ana Pa vlo vi}, Mi le na Paj ~in i Je le na An |e li} iz Novog Sada, Qi qa na Ko sti} iz Magli}a, Rad mi la Kne è vi} - Ku pre {a nin iz Koluta, Je le na Pa la li} iz Sremskih Karlovaca i Iva na Du men xi} iz Plavne, DEÂKE: Iri na Bo sni}, Sa ne la Mar ko vi}, Ma ja Ra di} i Na ta li Vu ko bra to vi} iz Novog Sada, Vla di mir ka Gra ho vac iz Bege~a, Mi li ca Bo sa nac iz Ba~ke Palanke i Bo ì ca Pa vlo vi} iz [ajka{a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Vinko Matije ^aki} (1933) - urna u 10.30 ~asova, Vidosava Milenka [imi} (1932) - ispra}aj u 11.15, Vera Joce Ukropina (1933) u 12, Borislav Mirka Horwak (1937) - urna u 12.45, @ivojin Svetozara Vladulovi} (1924) - ispra}aj u 13.30, Marija Radovana [ijakov (1945) u 14.15, Nada Save Moqac (1931) u 15 i Katica Lajo{a Boji} (1946) u 15.45 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Ilija Gli{e [ibali} (1937) u 13 ~asova.

po~ela je rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mreè u Ulici Antona êhova, kanalizacione mreè [trosmajerove ulice u podgra|u Petrovaradinske tvr|ave i rekonstrukcija kanalizacione mreè u delu [enoine ulice, od Ulice Patrijarha Raja~i}a do Reqkovi}eve ulice u Petrovardinu. U istom periodu po~eli su radovi na obnovi vodovodne mreè u ulicama Save Vukovi}a, Nikolajevskoj, Milana Glumca i Laze Nan~i}a. Ipak, najzahtevniji deo vodovodne mreè je onaj na sremskoj strani grada. Zbog prirode terena tu se se havarije teè i sporije saniraju. Kako kaù, intenzivno se radi, kako bi se spre~ili gubici vode u sistemu. -Pre dve godine osnovano je posebno odeqewe i efekti rada su ve} vidqivi. Gubici na vodovodnoj mreì su sa oko 30 svedeni na 24 odsto, sa tendencijom daqeg pada – isti~u u “Vodovodu”. Q. Nato{evi}

SUSRET U UDRU@EWU „DONAU”

Raz go va ra li o imo vi ni i re ha bi li ta ci ji Susret Nemaca Srbije i biv{ih logora{a, osmi po redu, odr`an je tokom vikenda u nema~kom udru`ewu „Donau”. Tema susreta bila je povra}aj konfiskovane imovine i rehabilitacija. Moderator je bio advokat Ne boj {a Jan ku lov koji je predstavio Zakon o rehabilitaciji i

postupak wegovog sprovo|ewa. Na oglasnoj tabli Udru`ewa postavweni su pomenuti Zakon i spisak svih po{ti na kojima se mogu dobiti formulari za povra}aj imovine. „Donau” radi ~etvrtkom od 15 do 19 ~asva, a prostorije se nalaze u Kozara~koj ulici 6. A. J.

POVODOM OBELE@AVAWA EVROPSKOG DANA BORBE PROTIV MELANOMA

Mla de è pre gle da la 82 No vo sa |a na Povodom obeleàvawa Evropskog dana borbe protiv melanoma, 7. maja u novosadskom Domu zdravqa organizovani su besplatni pregledi mladeà. Pregledano je 82 Novosa|ana svih uzrasta. U slu~aju otkrivawa promena na koì, pacijent je upu}en na biopsiju {to omogu}ava ranu dijagnozu i ve}e {anse za uspe{no le~ewe.

su periodi~no, naro~ito u detiwstvu, bile izloène intenzivnom dejstvu ultraqubi~astog (UV) zra~ewa s razvojem opekotina, osobe koje imaju veliki broj mladeà, naro~ito displasti~nih mladeà i mladeà ve}eg pre~nika - uro|enih, osobe ~iji su bliski srodnici bolovali od melanoma i, naravno, osobe koje su ve} ranije imale me-

Sve vi{e obolelih Zbog sve u~estalijeg oboqevawa od melanoma dermatolozi i wihova udruèwa, redovno podse}aju na va`nost kontrolnih pregleda i redovnu za{titu koè od sunca. Prema posledwim podacima Registra za maligne neoplazme Vojvodine, ~ije je sedi{te na Institutu u Sremskoj Kamenici, u periodu od 2004. do 2008. godine registrovan je porast incidencije melanoma u Vojvodini, sa prose~no registrovanih 128 novoobolelih pacijenata godi{we. Melanom moè nastati iz prethodno postoje}eg mladeà, ali se neretko javqa i kao potpuno nova promena na koì. Izuzetno retko moè nastati i na sluznicama, ukazala je s Klinike za ko`no veneri~ne bolesti Klini~kog centra Vojvodine dr Ta tja na Ro{. - Znaci oboqevawa mogu biti subjektivne tegobe, ~esti svrab, kao i promene izgleda mladeà - izmena oblika, boje, izdizawe, krvarewe koje nastaje spontano ili na minimalnu traumu - napomenula je dr Ro{. Kada su navedeni simptomi i znaci nastali bez jasnog povoda, a ne povla~e se u toku narednih dana, potrebno je da se pacijent obrati lekaru . Pod pove}anim rizikom za nastanak melanoma nalaze se osobe svetle koè, kose i svetlih o~iju koje lako pocrvene prilikom izlagawa sun~evom zra~ewu, osobe koje

lanom. Pol i ìvotna dob ne spadaju u faktore rizika, isti~e sagovornica, dodaju}i da je naàlost sve vi{e mladih osoba kod kojih se ovo oboqewe javqa. Prva i najva`nija terapijska mera je kompletno hirur{ko uklawawe melanoma sa razli~itom {irinom okolnog tkiva, to zavisi od debqine tumora. Po re~ima Tatjane Ro{, neophodna je obuka celokupnog stanovni{tva o zna~aju sprovo|ewa samopregleda kompletne koè i obavqawe periodi~nih dermatolo{kih skrining pregleda za navedene osobe pod pove}anim rizikom. U okviru prevencije zna~ajno mesto zauzima bezbolna pomo}na dijagnosti~ka metoda - dermoskopija, koja sluì za dubinski pregled mladeà i ostalih promena na koì koje ne mogu da se uo~e golim okom. I. Dragi}

Iz lo `ba gra fi~ kih li sto va Izlo`ba „Grafi~ki listovi 18. i 19. veka” iz zbirki muzeja u Prilepu bi}e otvorena u petak u 18 ~asova, u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Govori}e pomo}nik direktora Muzeja Bog dan

[e ka ri}, direktorica nacionalnog Zavoda za za{titu spomenika kuluture i muzeja u Prilepu Gor da na Da ni lo ska Spi ro ska i kustos i autor izlo`be Ili ja Vel kov ski. A. J.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

sreda9.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

sreda9.maj2012.

dnevnik

c m y

„Dnevn i k o v a” gal er i j a m a l ih mat ur an at a

a `e qom da ovo go di {wim osma ci ma po mog ne da im osmo go di {we dru `e we osta ne za u vek sjaj na per la u ni ski se }a wa, „Dnev nik” sva kog da na osim ne de qe ob ja vquje za jed ni~ ke fo to gra fi je ma lih ma tu ra na ta iz {ko la sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

Osnov na {ko la „\or|e Nato{evi}”, Novi Sad

U „Dnev ni ko voj” ga le ri ji ma lih ma tu ra na ta pred sta vi }e mo svih 3.240 ma lih ma tu ra na ta iz No vog Sa da i se la ko ja pri pa da ju Gra du, kao i 76 ma tu ra na ta iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu ma lo ma tu rant sku ga le ri ju sli ke 141 ode qe wa iz 35 osnov nih {ko la, u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, slo va~ kom i ma |ar skom je zi ku.

Osnov na {ko la „Branko Radi~evi}”, Novi Sad

VI II v

VI II 1

VI II g

VI II 2

VI II d

VI II 3

Sutra: O[ „Svetozar Markovi} Toza”, Novi Sad

vojvodina

dnevnik

sreda9.maj2012.

ОТВОРЕНО ПАЛИЈАТИВНО ОДЕЉЕЊЕ У СОМБОРСКОЈ БОЛНИЦИ

Нега у последњој фази најтежих болести Би бли о те ка на отво ре ном

КИ КИН ДА: На градском тргу у Кикинди, испред зграде Курије, постављена је библиотека на отвореном. Иницијатива за отворену библиотеку потекла је од Удружења грађана „Attendite”. - Отворена библиотека замишљена је тако да се књига узме, прочита и врати. Такође, грађани могу донети књиге и оставити их отвореној библиотеци да је други прочитају - објашњава члан Удружења „Attendite” Урош Предић. - У мају ће библиотека бити отворена цео дан. Наш циљ је да на овај начин допринесемо граду у којем живимо. Предић додаје да оваква библиотека није конкуренција Народној библиотеци, као и то да ће сви који узимају књиге бити поштени и редовно их враћати. А. Ђ.

СОМБОР: У Општој болници „Др Радивој Симоновић” у Сомбору, тачније њеној реновираној згради у кругу болнице на Апатинском путу, отворено је палијативно одељење. На скромној свечаности уприличеној поводом пресецања врпце, зграду је на употребу сомборским здравственим радницима и пацијентима предао представник Министарства здравља Републике Србије др Горан Билек. Здравствене раднике и госте поздравио је директор Опште болнице др Милан Грба који је рекао да је реч о пројекту из донације Европске уније за развој служби за палијативно збрињавање у Републици Србији. - За реализацију овог пројекта од Министарства смо доби-

ли пет милиона динара. Успели смо да зграду реновирамо и на-

НОВОБЕЧЕЈЦИ ПРЕД ВЕЛИКОМ ИНВЕСТИЦИЈОМ

Пристаниште на Тиси мамац за туристе НОВИ БЕЧЕЈ: Више је разлога што Нови Бечеј стреми реализацији пројекта какав је изградња пристаништа на Тиси. Основни је што су у новобечејској општини у својим стратешким документима туризам апострофирали као један од највећих потенцијала, а наутички туризам би требало да добије посебно место. У том смислу веома је важна изградња путничког пристаништа. Када се зна да на читавом току Тисе кроз Србију нема пристаништа, онда је то разлог више због којег се треба борити за једну такву инвестицију. Највећи проблем пловних река у нас је недостатак потребне инфраструктуре, конкретно марина и пристаништа, а онда и набавка горива, постојање сервиса, информационих центара... А зна се да је Тиса река која протиче кроз пет земаља, да њом плове међународн бродови, али не долазе у Србију јер немају где да пристану. - Имамо најлепши кеј на току Тисе кроз нашу земљу, али туристи до њега, углавном, могу да дођу само сувоземним путем. Ниједна јахта, наутичко пловило или туристички брод не могу да пристану уз нашу обалу. Све смо то приликом недавне посете Вој-

Набављен хлороген АПАТИН: Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду, је омогућио Јавном комуналном предузећу „Наш дом“ да набави хлороген, уређај за унапређење производње и дозирање хлора за потребе градског водовода издвојивши за то 9,7 милиона динара. -Овим уређајем унапређен је квалитет пијаће воде. Анализе пијаће воде, које ради Завод за јавно здравље Сомбор, обављају се месечно на седам пунктова, периодично и једном годишње велика анализа, показују добар квалитет пијаће воде - каже директор Јавног комуналног предузећа „Наш дом“ Мирко Павловић. Ј. П.

Миливој Вребалов у обиласку терена намењеног пристаништу

вођанској канцеларији у Бриселу представили партнерима из ЕУ и добили чврста обећања да би пројекат изградње пристаништа могли врло брзо да реализујемо. Потребно је да до краја септембра донесемо квалитетан пројекат и инвеститори ће се наћи. Обезбедили смо 10,5 милиона динара од НИП за пројектно-техничку документацију и верујем да ћемо већ на јесен започети озбиљнију при-

чу о једином пристаништу на Тиси код Новог Бечеја - рекао је председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов. Први су реаговали из компаније НИС, чији су стручњаци одмах понудили да у оквиру пристаништа направе бункер станицу за снабдевање горивом мањих јахти и бродова. - Приметили смо да је у Србији велики проблем то што не постоје ме-

ста на којима би се бродови могли снабдевати горивом, а има преко 20.000 мањих бродова и сви су присиљени да то чине канистерима. Врло је битно да се већ приликом прављења пројекта сви аспекти примене, па смо се зато већ по сазнању могућности изградње пристаништа јавили на праву адресу. Овде у Новом Бечеју је изузетна локација не само за пристаниште, него и за изградњу бункер станице за снабдевање малих и великих пловила на Тиси. Тако бисмо као велики произвођач нафтних деривата имали могућност да наш производ доведемо до крајњих купаца бродара, власника јахти, чамаца нагласио је директор Дирекције за бункерисање Нафтне индустрије Србије Самвел Чобањан приликом посете Новом Бечеју. Сада се чекају средства НИП за израду пројектно-техничке документације, како би се пројекат пристаништа на Тиси у септембру однео у Брисел и аплицирала средства из претприступних фондова ЕУ. А када пристаниште буде завршено, корист од тога неће имати само Нови Бечеј, већ и оближње општине Бечеј, Кикинда, Нова Црња... В. Јанков

У АТАРУ БУЂАНОВАЦА

Спречили плављење њива БУЂАНОВЦИ: Почело је копање канала који би требало да реше проблем атмосферских вода на великом броју пољопривредних парцела у атару села Буђановци. Механизација предузећа „Водовод” ангажована је на копању канала дугог више од 500 метара. Мештани овог села су покренули иницијативу да се овај проблем реши, како би се избегло плављење њива, посебно у пролеће. - Поред услуга водоснабдевања насеља, „Водовод” је на услузи и када су неке друге ствари у питању, као што је решавање проблема атмосферских вода. На захтев мештана Буђановаца, радимо профилисање уличне каналске мреже да би смо спречили задржавање и побољшали отицање атмосферских вода - каже технички директор румског „Водовода“ Слободан Опарушић. Ј. А.

Почело копање канала

„Витал” кандидат за „Црни лист” ВРБАС: Еколошки покрет Врбаса предложио је да се неславна титула највећег загађивача „Црни лист“, коју заједно додељују Покрет горана Војводине и еколошки магазин „Чекајући ветар“ Радио Београда, ове године додели Фабрици уља и биљних масти „Витал“ у Врбасу. У свом образложењу врбаски еколози наводе да менаџмент „Витала“ још од приватизације 2005. године, ништа није учинио да се смањи емисија штетних материја које угрожавају природу и здравље људи. „Под штетним емисијама подразумевамо загађивање Великог бачког канала њиховим

отпадним водама и загађивање ваздуха из њихове енергане. Четири петине радника је отпуштено, а међу њима су и они који су радили у постројењу за пречишћавање отпадних вода. Постројење је затворено и већ две године ова фабрика без икаквог третмана испушта своје отпадне воде у Велики бачки канал – преко 150.000 тона годишње”, наводи се, између осталог, у саопштењу ЕПВ. Еколози тврде да су фабрички горионици неусловни, „не постоји мултициклон за одстрањивање крупних нечистоћа, а коришћење сунцокретове (небрикетиране) љуске као

енергента са великим количинама прашине“, представља велики проблем за све грађане Врбаса. „Црни облаци дима са крупном и масном чађи годинама прекривају Врбашане, смањујући им квалитет живота и угрожавајући им здравље. Све претходно указује на вишегодишње штетно понашање овог привредног субјекта, ван свих законских и моралних норми, и стога „Црни лист“ треба да припадне овој фабрици“, стоји у саопштењу Еколошког покрета Врбаса. М. Кк.

бавимо опрему. Циљ је да се успостави свеобухватно пали-

јативно збрињавање, које ће омогућити подједнак приступ свим пацијентима којима је ова врста неге неопходна. То подразумева лечење болесника у завршним фазама неуролошких обољења и малигних болести. То ће омогућити да се породица одмори, да се спроведе терапија бола и одређени конзилијарни прегледи за време лежања на одељењу. Палијативно збрињавање трајало би две до три недеље максимално - појаснио је др Грба. Зграда палијативног одељења има 113 квадрата, а од медицинског особља биће ангажован један лекар интерниста и седам медицинских сестара, прерасподелом постојећег особља. М. Миљеновић

Млади и јавне финансије БЕЧЕЈ: Бечејско удружење младих БУМ, као члан Коалиције за надзор јавних финансија и уз подршку Фондације за отворено друштво, позива суграђане да учествују у пројекту „Млади Бечеја за транспарентне јавне финансије“. Циљ пројекта је подизање нивоа учешћа грађана у буџетском процесу и надзору јавних финансија, чиме се унапређује квалитет локалних политика, повећава транспарентност рада локалне самоуправе и смањује ризик од корупције. Предавачи на првом семинару „Грађани и јавне финансије“ у

оквиру пројекта су др Мирослав Прокопијевић са Института за европске студије, Немања Ненадић из Транспарентности Србије и Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија, најавио је Александар Ђекић, председник БУМ-а. Заинтересовани би требало да се пријаве на телефон 063/544321 или на мејл: djekic.aleksandar@gmail.com, најкасније до 19. маја, а семинар ће се одржати од 1. до 3. јуна на Андревљу. Трошкове превоза, смештаја и исхране учесника у потпуности сноси организатор. В. Ј.

САРАДЊА „ЦИКЛОНИЗАЦИЈЕ” И ВОЈВОЂАНСКИХ ОПШТИНА

На крпеље и комарце са земље и из ваздуха

НОВИ САД: У сарадњи са ло- Ових дана у току су третмани у опкалним управама, новосадска „Ци- штинама Бачка Паланка и Апатин, клонизација” је у претходних месец саопштио је Аћимовић. дана извела третмане у оквиру сиИначе, од прошле године „Циклостематске акције заштите здравља низација” у свом раду применује најграђана од крпеља у општинама савременије светске методе за шта је Зрењанин, Сента, Кикинда, Бачка Паланка, Врбас, Апатин, Сомбор и Беочин. - Активност крпеља има два пика током сезоне. Највиши пик је од априла до краја јуна, затим долази период мање активности крпеља све до краја августа и септембра када имамо други пик. Имајући у виду ово и чињеницу да се из године у годину повећава проценат крпеља који преносе опасну лајмску болест „Циклонизација“ је, уз разумевање општинских управа, као одговор припремиУ Беочину и Зрењанину изведени и ла и спровела ове систехеликоптерски третмани леденим гранулама матске акције заштите здравља грађана - објашњава Да- предуслов било увођење модерног рио Аћимовић, менаџер за односе Географског информационог систеса јавношћу „Циклонизације“. ма и мапирање свих изворишта коКако каже, систематским акција- мараца и крпеља у Војводини упома у овим општинама обухваћене су требом најсавременије опреме смесве зелене јавне површине у градо- штене у хеликоптере, беспилотну вима, насељима и селима, паркови, летелицу и амфибијско возило. Овај гробља, излетишта која нису у зона- софистицирани систем омогућава ма заштите, а посебна пажња посве- „Циклонизацији” да ефикасно и прећује се местима где се окупљају де- вентивно штити здравље грађана ца - парковима, школама и забави- Војводине од низа болести чији су штима, међублоковским играли- преносиоци комарци и крпељи и да штима и местима за шетњу кућних све то чини по стандардима које прољубимаца. писује Светска здравствена органи- Планирано је да мониторинг по- зација и Европка унија. В. Х. вршина које потенцијално насељавају крпељи траје током целе сезоне, све до јесени, а да се третмани изводе када се уочи присуство крпеља каже Аћимовић. Истовремено у војвођанским општинама „Циклонизација” је спровела и прву фазу овогодишње систематске акција заштите здравља грађана од комараца. Ларвицидни третмани са земље изведени су у Кикинди, Жабљу, Новом Бечеју, Сремским Карловцима, а у Беочину и Зрењанину поред ових третмана изведени су и хеликоптерски третмани леденим гранулама које носе биолошки препарат.

RePORTA@e

sreda9.maj2012.

dnevnik

c m y

FA MI LI JA StA nI [I] KRAJ BA^ KE PA LAn KE DRE SI RA SLu @BE nE PSE ZA VOJ SKE I PO LI CI JE OD ItA LI JE DO AME RI KE

Veq ko vi „re gru ti” la ju na ne ma~ kom i en gle skom u go je Veq ko Sta ni {i} bio di zaj ner i gra fi ~ar, a on da pre de se tak go di na re {io da sa su pru gom Sil vi jom ku pi dva hek ta ra na pu tu od No vog Sa da ka ula sku u Ba~ ku Pa lan ku i po stao je dan od naj po zna ti jih dre se ra slu `be nih pa sa, ne sa mo u Sr bi ji. Na pra vio je na „Sa la {u 39“, osim ku }e i po mo} nih zgra da, de se tak

ja obu ka obi~ no tra je dva do {est me se ci, za vi sno od ra se, uz ra sta i bu du }e na me ne. Ni su Sta ni {i }i `e le li da bu du sva {ta ri, ve} su se od sa mog po ~et ka spe ci ja li zo va li za slu `be ne pse, ali ne i dre su ru lo va~ kih jer, ka `u, da ne vo le ubi ja we di vqa ~i. Veq ko tvr di da i ovaj, kao i sva ki po sao, tre ba vo -

raz bo li, pro ra de emo ci je i svi mi po ku }i ne ka ko sko mo la mo jer lak {e je le ~i ti ~o ve ka ne go ku ~e, ko je ne zna da ob ja sni {ta ga za pra vo bo li, ve} mo `e mo sa mo da na ga |a mo. Sre }om, ret ko nam se to do ga |a. Do du {e, o svim na {im „pi tom ci ma” stal no se bri ne ve te ri nar, ali ipak nam je te {ko kad ne ki po~ ne da ku wa.

– Po {to se naj bo qi pri mer ci bi ra ju za slu `be ne pse, sem o wi ho vom zdra vqu, mo ra se stro go vo di ti ra ~u na i o wi ho vom ka rak te ru – ve li Veq ko. – Svi mo ji psi, pa i oni tu |i ko je pri pre mam, mo ra ju bi ti ~i po va ni, re gi stro va ni u Ki no lo {kom sa ve zu Sr bi je i ima ti me |u na rod no pri zna te ro dov ni ke. Ob u ~a -

Kad neko od na{e {tenadi po~ne da ’kuwa’, svi mi po ku}i na~isto skomolamo. Jer, lak{e je le~iti ~oveka nego ku~e, koje ne zna da objasni {ta ga zapravo boli, ve} mo`e{ samo da naga|a{„ Veq ko se to li ko ver zi rao, ~i tao i u~io na svo jim us pe si ma i gre {ka ma da ga da nas re {pek tu ju na go to vo svim kon ti nen ti ma, osim Austra li je, pa i jo{ za ba ~e ni jim ostr vi ma, po put No vog Ze lan da. Ka `e da je glav ni raz log to {to on i we go va fa mi li ja pre po ~et ka dre su re zna la~ ki pro ce ne za {ta su psi po seb no ta len to va ni.

Ob u ~e ni i da ras tu re de mon stra ci je

bok so va za pse, po li gon za obu ku i osno vao od ga ji va~ ni cu i {ko lu „Dark fol“. – Pre su di la je qu bav pre ma psi ma i sprem nost da ih uz ga ja mo i dre si ra mo, po seb no ne ma~ ke i bel gij ske ov ~a re, po zna ti je kao „ma li nov„ – ob ja {wa va Veq ko. – Po le glu ima mo i do osam {te na di, ne ke pro da je mo, ali ve }i nu, zbog wi ho vog kva li te ta, osta vqa mo i ob u ~a va mo do pot pu ne zre lo sti, a tek on da zo ve mo kup ce. Do du {e, ra di mo i s tu |im psi ma, ~i -

le ti pa }e on da do }i i vr hun ski re zul ta ti. On sam je od li ~an pri mer jer se za we go ve „re gru te” in te re su ju sve re le vant ne voj ske i po li ci je u sve tu. – Sva kom le glu, ku ji i {te ne tu mo ra se sva ko dnev no po kla wa ti mak si mal na pa `wa – ka `e Veq ko. – Naj te `e nam pa da ka da se ne ko od oda bra nih {te na ca

Zna ju im se pre ci i da qe od ~u kun de de

vam ih po de taq no utvr |e nom pro gra mu i s ob zi rom na ste ~e no is ku stvo i re zul ta te, mo gu s pra vom tvr di ti da su mo ji dre si ra ni psi „mer ce des“, a oni dru gi... Ma, ne bih da vre |am ni jed nu fir mu ili mar ku, pa da me ne ko za lu dan tu ì. Ma da ima raz lo ga, Veq ko ne }e mno go da se hva li jer stra hu je da bi ne ko iz vla sti mo gao po mi sli ti da se ja ko obo ga tio, ma da on s po ro di com ì vi skrom no na sa la {u. Isti na uni kat nom, jer svi upu }e ni zna ju za od ga ji va~ ni cu ko ja je ste kla svet sku re pu ta ci ju. Dru gi ka ù, a ga zda skrom no }u ti, da je sto ti ne ob u ~e nih pa sa oti {lo iz Pa lan ke le gal no {i rom sve ta, naj vi {e ih je u po li ci ja ma i voj ska ma Bel gi je, Ne ma~ ke, Ita li je, a po go to vu SAD. Veq ko va su pru ga, ko ja je bez hrop ta wa prihva ti li se o bu na sa la{, do du {e bli zu va ro {i, na -

Na gra |e ni gde god se po ja ve

gla {a va da je ona za du `e na za ne ma lu pa pi ro lo gi ju, ~i {}e we bok so va, na bav ku i is hra nu pa sa, ali joj ni {ta ni je te {ko jer vo li ba{ ova kav `i vot. – Ovo je vr lo zah te van i od go vo ran po sao jer sa slu `be nim psi ma, ne ma im pro vi za ci je – is ti ~e Veq ko. – Kad ra di{ pro fe si o nal no i u svet skom si vr hu, mo ra{ da zna{ ka da se {ten ci ne ma~ kog ili bel gij skog ov ~a ra pri pre ma ju za obu ku, ali i kad tre ba da ih, na raz ne na ~i ne, pro ve ra va{. Mo ra{ jo{ dok su ma li

pro ce ni ti za ko ju na me nu tre ba da {ko lu je{ ko je ku ~e. Po sle go di ne-dve obu ke tre ba ta~ no da zna{ gde }e da „ra di“, od no sno u ko joj voj sci ili po li ci ji. Ta~ ni je, po wi ho vim zah te vi ma {a qe{ im pse spe ci ja li zo va ne za pa tro li ra we, raz bi ja we de mon stra ci ja, ~u va we obje ka ta ili qu di. Po seb no su tra è ni oni ko ji od ma le na po ka ù iz ra èn wuh pa se pri pre ma ju za tra ga ~e, ot kri va we nar ko ti ka, eks plo zi va ili pro na la è we ne sta lih li ca. Mi lo{ Suyum

dru[tvo

dnevnik UNI VER ZI TET U NO VOM SA DU O STRA TE GI JI OBRA ZO VA WA

Da br zo ne bu de i ku so „Stra te gi ju raz vo ja obra zo va wa u Sr bi ji u for mi u ko joj je ob ja vqe na (kao na crt) ne tre ba da ti na usva ja we„, ve} je po treb no na sta vi ti di sku si ju i tekst zna ~aj no po boq {a ti, u skla du s iz ne tim pri med ba ma Na ci o nal nog sa ve ta za vi so ko obra zo va we i vi so ko {kol skih usta no va. „Da qu di sku si ju o na cr tu ovog do ku men ta neo p hod no je usme ri ti na Kon fe ren -

ci ju uni ver zi te ta Sr bi je i Stu dent sku kon fe ren ci ju uni ver zi te ta Sr bi je jer oni tre ba da ima ju cen tral nu ulo gu u di ja lo gu iz me |u dr `a ve i uni ver zi te ta„. Ovo su osnov ni za kqu~ ci s ne dav ne za jed ni~ ke sed ni ce Sa ve ta i Se na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du o onom seg men tu na cr ta stra te gi je po sve }e nom raz vo ju vi so kog obra zo va wa. A osnov na po ru ka je bi la

dru {tva u ce li ni, s dru ge. Osim onih ko ji su ne po sred no ukqu ~e ni u pro ces obra zo va wa (na stav ni ci, sa rad ni ci i stu den ti), va qa lo bi u ras pra vu ukqu ~i ti i „spoq ne in te re sen te”, pre vas hod no pri vre du, „da bi se ja sni je de fi ni sa li pri hva tqi vi mo de li obra zo va wa”. Na gla {e no je da je strah po je di na ca da bi fa kul te ti u in te gri sa nom uni ver zi te tu (ka ko jem se te `i) iz gu bi li sta tus prav nog li ca (pa ti me i svo je ra ~u ne) te da bi se mno gi po slo vi pot pu no ne po treb no i ne funk c i o n al n o sva li li na uni ver zi tet sku ad mi n i s tra c i j u... neo prav dan i kon sta to va no da U n i v e r z i t e t tre ba da ide u prav cu funk ci o nal no in te gri sa ne in sti tu ci je, uz o~u va we prav nog su bjek ti vi te ta fa kul te ta u svom sa sta vu. Da kle, ciq tran sfor ma ci je je da uni ver zi tet mo ra ima ti in te gri sa nu, ali de cen tra li zo va nu struk tu ru, ko ja ne }e do vo di ti u pi ta we funk ci o- ni sa we si ste ma. Da bi se do {lo do kva li tet nog i iz vo dqi vog stra te {kog opre de qe wa o fi nan si ra wu stu di ja, UNS je pred la `io da se de taq no

Ne bi stu den te pri vat nih fakulteta u dr àv noj men zi Stu den te UNS-a, pak, po seb no bri nu pred lo è ni stu dent ski kre di ti i opa sno sti ko je oni kri ju, a to je pre ve li ko za du è we. Ne do sta tak na cr ta stra te gi je je i iz o sta vqa we de la o stu dent skom stan dar du jer po sto je }a re {e wa u prak si uka zu ju „na re al nu po tre bu da se usta no ve stu dent skog stan dar da po zi ci o ni ra ju u upra vqa~ ki si stem uni ver zi te ta”. Na UNS-u mi sle da stu den ti ko ji ni su na dr àv nim uni ver zi te ti ma i vi so kim stru kov nim {ko la ma „ne mo gu da ko ri ste do mo ve i men ze ~i ji je osni va~ Re pu bli ka”. da je vre me po sve }e no jav noj ras pra vi ne do voq no za pre tre sa we ova ko obim nog ma te ri ja la. Iako bi se po ne {to od ono ga {to su tom pri li kom re kli na stav ni ci, sa rad ni ci i stu den ti mo `da u~i ni lo „ne mi lo srd nim”, ras pra va je sva ka ko bi la de mo kra ti~ na i otvo re na, s ja sno pre po zna tim ci qem i è qom: da do bi je mo kva li tet nu stra te gi ju. UNS is ti ~e ogrom nu ko ri snost stra te gi je raz vo ja obra zo va wa ko ja ce lo vi to raz ma tra ovaj ve o ma va àn seg ment raz vo ja dru {tva, „te po dr à va sve ak tiv no sti i na po re u we nom ob li ko va wu i usva ja wu”. Ali, osim pri hva tqi vih, ino vat nih pro me na, uka zu je na to da ima po do sta ne do re ~e nih i pro ble ma ti~ nih re {e wa, kao i ne ja sno }a o

ana li zi ra po sto je }e sta we i pri ka ù svi re le vant ni po ka za te qi za ce lo ku pan obra zov ni sek tor, a to ga u na cr tu bu du }eg ak ta ne ma. Prin ci pi jel ni stav je da „fi nan si ra we iz bu xe ta Sr bi je ne tre ba da ob u hva ta usta no ve (ni stu den te) ~i ji osni va~ ni je Re pu bli ka”, kao i da ne po sto je „pri vat ne ne pro fit ne vi so ko {kol ske usta no ve”. Pred log da se na ni vou dr à ve sva ke go di ne do no si od lu ka o ko li ~i ni bu xet skih pa ra i struk tu ri wi ho ve ras po de le po obla sti ma za vi sno od pro ce ne pri o ri te ta, sma tra se ne pri hva tqi vim jer je „ilu zi ja” da je dr à va spo sob na da pla ni ra i du go ro~ no pred vi |a po tre be pri vre de. Za to je pred log UNS-a da se „ume sto pro iz voq nog ar bi -

Op {ta ma tu ra ne do voq na za in deks Na crt stra te gi je raz vo ja obra zo va wa pred vi |a da op {ta ma tu ra da je pra vo upi sa na sve vi so ko {kol ske usta no ve – stru kov ne i aka dem ske – bez po la ga wa pri jem nih is pi ta, {to na Uni ver zi te tu u No vom Sa du ne sma tra ju do brim re {e wem. Za to su pred lo ì li da je „neo p hod no za dr à ti ne ki ob lik pro ve re spo sob no sti pri li kom upi sa jer se iz uspe ha iz sred we {ko le ne do bi ja re al na sli ka o spo sob no sti ma kan di da ta”. to me ka ko }e se ne ke pred lo è ne no vi ne im ple men ti ra ti. Uz kon sta ta ci ju da jav na ras pra va tre ba da ob u hva ti sve re le vant ne dru {tve ne ~i ni o ce, sma tra se da je pri prem na fa za za iz ra du stra te gi je, „s ob zi rom na ozbiq nost tog do ku men ta, i su vi {e krat ka”, te da je oprav dan strah da se po sle di ce po je di nih re {e wa ne „pre lo me pre ko le |a” bu du }ih ge ne ra ci ja (u tom kon tek stu mno gi su po me nu li tzv. [u va ro vu re for mu u SFRJ). Na UNS-u uka zu ju na to da osno va pred lo ga bu du }e stra te gi je tre ba da se za sni va na pro ce ni re zul ta ta, pro pu sta i maw ka vo sti obra zov nog pro ce sa iz me |a dva akre di ta ci o na ci klu sa (dru gi je star to vao ove go di ne), s jed ne stra ne, i na stra te gi ji raz vo ja

tri ra wa utvr de du go ro~ ne pro por ci je me |u na u~ nim po qi ma, ko je uni ver zi te ti tre ba da do stig nu”. Za me re no je i na to me {to stra te gi ja sa gle da va obra zo va we na stav ni ka kao po se ban seg ment u si ste mu vi so kog obra zo va wa, rav no pra van aka dem skim stu di ja ma, i pod se }a se na to da je ono sa mo „nad grad wa osnov ne stru ke”, sti ca wem 36 ESP-bo do va iz psi ho lo {ko-pe d a g o { ko-me t o d i~ k ih pred me ta. Mi {qe we je i da ode qe wa van se di {ta fa kul te ta tre ba otva ra ti kraj we pa `qi vo, is kqu ~i vo u skla du s do go vo rom i po tre ba ma od re |e ne lo kal ne sre di ne ili re gi je i uz uve re we o akre di ta ci ji. V. ^e ki}

sreda9.maj2012.

ZA VR [E NA JAV NA RAS PRA VA O NA CR TU STRA TE GI JE RAZ VO JA OBRA ZO VA WA U SR BI JI DO 2020. GO DI NE

Sen ka skep se nad le pim `e qa ma

Da li }e srp sko obra zo va we u bu du} no sti bi ti sve o bu hvat no, pra vi~ no, kva li tet no i efi ka sno za vi si }e, po svoj pri li ci, od to ga da li }e bu du }a srp ska vla da pri hva ti ti da se iz dva ja we za we ga sa sa da {wih 4,5 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da po ve }a na {est. Uko li ko se to pri hva ti, na crt stra te gi je raz vo ja obra zo va wa u Re pu bli ci Sr bi ji, ko ji je ju ~e u Be o gra du imao za vr {nu pro ve ru stru~ ne i na u~ ne jav no sti, ima sve {an se da bu de tra sa ko jom }e se obra zov ni si stem kre ta ti na pu tu sve o bu hvat ne tran sfor ma ci je. Po sle vi {e od me sec da na jav ne ras pra ve o ovom do ku men tu we go vi tvor ci i na ru ~i o ci is kri sta li sa li su osnov ne za mer ke kao pri hva tqi ve, ta ko da su u we ga ve} ugra |e na po gla vqa o obra zo va wu na ci o nal nih ma wi na, eko lo {kom, obra zo va wu pri pad ni ka mar gi nal nih gru pa... – Ovaj do ku ment pred vi |a ozbiq ne struk tur ne re for me si ste ma u svim seg men ti ma, har mo ni zo van je sa svet skim is ku stvi ma, i to ta ko da u na {oj prak si una pre di ono {to je do bro, a pro me ni ono {to je lo {e – re kao je dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke pro fe sor dr Ra di vo je Mi tro vi}. – Ve o ma je va `no i to {to u stra te gi ji ne ma po li ti~ ke i ide o lo {ke za kri vqe no sti, ta ko da je, uz kon sen zus svih po li ti~ kih esna fa, bi lo ko ja vla da mo è pri hva ti ti. Po re ~i ma dr àv ne se kre tar ke u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke prof. dr Tin de Ko va~-Ce ro vi}, usva ja wem ove stra te gi je sta vi la bi se ta~ ka na ama ter sko

ta ko da se po sta vqa pi ta we da li bra ni ti in te re se za po sle nih u obra zo va wu, {to su te gru pe ~i ni le, ili in te re se dr `a ve i we nih gra |a na, {to se ~i ni ovim do ku men tom. – Mno go pri med bi bi lo je i na ostva ri vost ci qa od 30 od sto vi so ko o bra zo va nih jer se ba ra ta lo po dat kom iz po pi sa 2002. go di ne o {est od sto uni ver zi tet ski obra zo va nih, od no sno 11 od sto za jed no sa stru kov nim stu di ja ma u ~i ta voj po pu la ci ji gra |a na Sr bi je – re kao je dr Ivi}. – Mi od tog ci qa ni sa da ni smo da le ko jer se on od no si na po pu la ci ju od 30 do 34 go di ne, a

Tokom javne rasprave bilo je najvi{e primedbi raznih interesnih grupa, tako da se postavqa pitawe da li braniti interese zaposlenih u obrazovawu, {to su te grupe ~inile, ili interese dr`ave i wenih gra|ana, {to se ~ini ovim dokumentom ba vqe we obra zo va wem, na kre ta we u tom si ste mu po prin ci pu na pred-na zad zbog po li ti~ kih pro me na u ze mqi i ko na~ no bi ono do bi lo za jed ni~ ki okvir, ko ji bi po ve zao sve seg men te i ni voe obra zo va wa. Po re ~i ma ru ko vo di o ca ti ma za pra vqe we stra te gi je pro fe so ra dr Iva na Ivi }a, u to ku jav ne ras pra ve bi lo je naj vi {e pri med bi ra znih in te re snih gru pa,

tre nut no u toj po pu la ci ji ima oko 25 od sto vi so ko o bra zo va nih. Osim to ga, pro {le go di ne je na stru kov ne ili aka dem ske stu di je upi sa na po lo vi na ge ne ra ci je ma tu ra na ta. Ipak, po mi {qe wu pred stav ni ka sin di kal nih pro sve tar skih or ga ni za ci ja, stra te gi ja }e osta ti sa mo spi sak le pih è qa jer eko nom ska si tu a ci ja u dr à vi ne mo è iz dr à ti, re ci mo, iz grad -

wu 1.000 no vih {ko la, ko li ko bi ih tre ba lo za or ga ni zo va we jed no smen skog ra da ili ve }e iz dva ja we, jer tre nut no na obra zo va we od la zi 15 od sto ve o ma tan kog dr àv nog bu xe ta pa bi, da bi se iz dva ja wa za obra zo va we po ve }a la, mo ra lo ne kim dru gim bu xet skim ko ri sni ci ma da se sma we. Sin di kal ci su skep ti~ ni i po pi ta wu mo ti va ci je u~e ni ka i na stav ni ka za pro me ne jer, ka ko su na ve li, sa da u~e ni ci ma sov no be è iz {ko le, a na stav ni ci se sve vi {e pri mi ~u mi ni mal cu. In si sti ra li su i na de po li ti za ci ji upra vqa~ kih struk tu ra {ko la jer je po wi ho vom mi {qe wu tre nut no na sna zi kraj we bru tal na po li ti za ci ja. Po nu |e ni kon cept raz vo ja obra zov nog si ste ma, za sa da, ne po dr à va ju ni stu den ti, sma tra ju }i da sav te ret re for mi pa da na wi ho va le |a. Ipak, po re ~i ma ru ko vo di o ca ti ma za stva ra we stra te gi je Vla sti mi ra Ma te ji }a, mno ge od za mer ki ovom do ku men tu mo gu }e je ot klo ni ti, a mno ge }e ne sta ti sa me ka da se ona do voq no raz ja sni, {to }e bi ti i u~i we no iz da va wem pu bli ka ci je ko ja }e sa dr à ti re zi me sve ga {to ovaj do ku ment pred vi |a, a bi }e na me we no naj {i roj jav no sti. – Osim to ga, ve} ima mo pod lo ge za stra te gi ju u vi {e do ku me na ta, ali i da qe mo ra mo bi ti am bi ci o zni i te ì ti vi {im ci qe vi ma jer obra zo va we tre ba da bu de ge ne ra tor raz vo ja ze mqe – re kao je dr Ma te ji}. – Svi mo ra ju shva ti ti da je zna we pri mar ni re surs Sr bi je i ko na~ no po ~e ti ta ko i da se po na {a ju. D. De ve ~er ski

PRED UPIS U SRED WE [KO LE

@e qe uskla di ti s bo do vi ma Ma da su ovo go di {wi osma ci tek dru ga ge ne ra ci ja ko ja na kra ju oba ve znog {ko lo va wa po la è za vr {ni is pit, ipak jo{ po sto ji do voq no sli~ no sti upi sa u sred wu {ko lu ovo go di {we i ra ni jih ge ne ra ci ja pet na e sto go di {wa ka, pa i po da ci s ra ni jih upi sa mo gu slu ì ti za po re |e wa i pret po stav ke ko je i ovo go di {wim kan di da ti ma za sred wo {kol ce mo gu po mo }i. U tim po re |e wi ma in te re sant no je da je iz la znost na za vr {ni is pit ve }a ne go {to je bi la na kva li fi ka ci o ni, {to je i nor mal no jer je za vr {ni oba ve zan, a kva li fi ka ci o ni ni je bio, ne go su mo ra li da ga po la ù sa mo kan di da ti za sred we stru~ ne {ko le i gim na zi je. Isti na, iz go di ne u go di nu po ve }a vao se pro ce nat iz la zno sti i na kva li fi ka ci o ni is pit pa je ta ko 2005. go di ne na we mu bi lo tek ne {to vi {e od tri ~e tvr ti ne po pu la ci je, dok je na po sled wi kva li fi ka ci o ni is pit, 2010. go di ne, iza {lo 85,5 od sto ta da {we po pu la ci je, a la ne, na pr vom za vr {nom is pi tu bi lo ih je 98,2 od sto. In te re sant ni su i po da ci o pro cen tu u~e ni ka ko ji su i na jed nom i na dru gom is pi tu osva ja li vi {e od pet bo do va po te stu. Dok je po sto jao kva li fi ka ci o ni is pit, ti u~e ni ci ima li

su i pred nost pri ran gi ra wu, dok kod za vr {nog is pi ta ta kva be ne fi ci ja ne po sto ji. Raz log za uki da we ove pred no sti ve ro vat no le `i i u ~i we ni ci da se

U od no su na kva li fi ka ci o ni, za vr {ni is pit ima i bo qe re zul ta te po je di na~ no po te sto vi ma. Ta ko je pro se ~an broj bo do va iz ma ter weg je zi ka na po sled wem

Dok se 2010. godine na smerove koje su na svojoj listi `eqa naveli kao prve, upisalo 61,4 odsto svr{enih osmaka, lane ih je svoju prvu `equ ispunilo 57,7 odsto zbog we broj u~e ni ka s vi {e od pet bo do va po te stu ni je po ve }a vao ne go je opa dao pa je s 88,3 od sto u 2005. go di ni, u 2010 spao na 75,6 od sto, da bi la ne, na pr vom za vr {nom is pi tu, ova kvih u~e ni ka bi lo go to vo 91 od sto.

kva li fi ka ci o nom is pi tu bio 12,9, dok je na pr vom za vr {nom, la ne, bio 14,1, a iz ma te ma ti ke ova raz li ka u ko rist za vr {nog is pi ta jo{ je ve }a. Tu se pro sek s 10,3 iz 2010. go di ne la ne po peo na 13,2. A ka da se ti pro se~ ni bo do -

vi s oba te sta sa be ru, sti è se do ~i we ni ce da su na po sled wem kva li fi ka ci o nom is pi tu osma ci u pro se ku ima li 23,2 bo da, a la ne, na pr vom za vr {nom, pro sek im je bio 27,3 bo da. Ipak, bo qi uspeh na za vr {nom is pi tu ne go na kva li fi ka ci o- nom ni je, bar la ne, zna ~io i vi {e is pu we nih è qa za na sta vak {ko lo va wa. Na i me, dok se 2010. go di ne na sme ro ve ko je su na svo joj li sti è qa na ve li kao pr ve, upi sa lo 61,4 od sto svr {e nih osma ka, la ne ih je svo ju pr vu è qu is pu ni lo 57,7 od sto. Sli~ na si tu a ci ja je i s upi sa nim na ne ku od pr ve tri è qe. Po sle po sled weg kva li fi ka ci o nog is pi ta 2010. go di ne ta kvih je bi lo 85,2 od sto, a la ne, po sle za vr {nog is pi ta, 82,3 od sto. Raz lo ge za ta kve po dat ke stru~ wa ci }e ve ro vat no pom no tra ì ti u na red nom pe ri o du, a je dan bi sva ka ko mo gao bi ti i u to me da su ma li ma tu ran ti sklo ni to me da zbog ve }eg bro ja bo do va na za vr {nom is pi tu za ne ma re ~i we ni cu da po osno vu uspe ha u osnov noj {ko li i ni su ba{ sa ku pi li mno go bo do va, te na ~e lo svo je li ste è qa sta ve sme ro ve o ko ji ma pre za vr {nog is pi ta ni su ni raz mi {qa li. S dru ge stra ne, jo{ uvek oce ne iz osnov ne {ko le no se vi {e bo do va ne go uspeh na za vr {nom is pi tu. D. De ve ~er ski

„DNEV NIK” SA ZNA JE

Kon kurs za pr ve sve {te ni ke u Voj sci Sr bi je Usko ro }e bi ti ras pi san kon kurs za pri jem sve {te ni ka ko ji }e oba vqa ti sve {te ni~ ku slu `bu u Voj sci Sr bi je. Na i me, kon kurs je ve} na pi san i sa mo se ~e ka na red ba da bu de obe lo da wen. Na pr vom kon kur su pri ma }e se 30 pra vo slav nih sve {te ni ka, je dan imam i je dan ka to li~ ki sve {te nik.

Pri pre me za ula zak sve {te nih li ca u ka sar ne tra ju ve} du go, a pret ho di la su im is tra `i va wa u ko jem je ano nim nom an ke tom utvr |e no da se od ukup nog bro ja pri pad ni ka Voj ske Sr bi je 94 od sto iz ja {wa va ju kao ver ni ci. Po {to su broj ne evrop ske dr `a ve za kon ski re {i le pri su stvo voj nih sve {te ni -

ka u voj sci, od lu ~e no je da se ta kav akt usvo ji i za Voj sku Sr bi je. Voj ni sve {te ni ci ima }e rang ofi ci ra. Wi hov rad kon tro li sa }e i oce wi va ti i cr kva i ver ska za jed ni ca ko ju pred sta vqa ju i ko ja ih i pre po ru ~u je za ovu slu `bu. U od re |e nim pri li ka ma no si }e i uni for me Voj ske Sr bi je. Q. Ma le {e vi}

dRU[TvO / CRnA HROnikA

sreda9.maj2012.

JE DIN STVE NE LI STE ZA KAR DI O HI RUR [KE OPE RA CI JE

Skra }e no ~e ka we na za hvat Po sle for mi ra wa je din stve ne li ste ~e ka wa za ope ra ci je na sr cu, kar di o lo {ki bo le sni ci u znat no kra }em vre me nu do la ze na red za za hvat. Ka ko ka `u u Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we, sa da se na ope ra ci ju sr ca ~e ka naj du `e me sec-dva. Na rav no, hit ni slu ~a je vi se ope ri {u od mah. Do for mi ra wa je din stve ne li ste ~e ka wa spi sak pa ci je na ta ko ji ~e ka ju na za hvat bio je dug i vi {e od go di nu da na pa je Fond bio pri mo ran na to da sklo pi ugo vor s jed nom pr vat nom kli ni kom u Be o gra du kao i s bol ni com „Axi ba dem„ u Istam bu lu gde su o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa ope ri -

se sa mi opre de le da li }e ~e ka ti svoj red u ne koj od usta no va u ze mqi ili }e oti }i u Tur sku. Za od la zak se opre de li lo oko 250

In ter ven ci ja saj ber-no èm u Tur skoj Od ne dav no o tro {ku Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we naj te ì pa ci jen ti s tu mo ri ma i me ta sta za ma na me sti ma do ko jih je te {ko do }i hi rur {kim pu tem mo gu oti }i na za hvat ta ko zva nim saj ber-no èm u bol ni ci „Ma slak” u Is tan bu lu. Za le ~e we „saj berno èm” Fond pla }a 7.000 evra, ali je po treb no da pa ci jent ima od go va ra ju }u me di cin sku in di ka ci ju za to. Na taj za hvat u Tur sku upu }u ju se sa mo me di cin ski naj te ì slu ~a je vi, i to na pred log kon zi li ju ma le ka ra, od no sno stru~ ne ko mi si je ko ju ~i ne ne u ro lo zi i ne u ro hi rur zi. „Saj ber-no`” za sad ima ju bol ni ce u Fran cu skoj, Ita li ji, Gr~ koj, Ne ma~ koj i Tur skoj. Re~ je o ne in va ziv noj me to di ko ja se naj ~e {}e pri me wu je kod onih sta wa kod ko jih je ope ra ci ja ne mo gu }a ili kod ko jih ni je mo gu }e hi ru {kim pu tem do }i do tu mo ra. sa ni pa ci jen ti ko ji ma je bi lo po treb na za me na sr ~a nih za li sta ka ili baj pas ope ra ci ja. Bo le sni ci ma je da ta mo gu} nost da

pa ci je na ta, {to je znat no ma we od o~e ki va nog bro ja, ali i to je uti ca lo na to da se li sta ~e ka wa sma wi.

Du ge li ste ~e ka wa u kar di o hi rur gi ji znat no su skra }e ne for mi ra wem je din stve ne li ste, pa na {i pa ci jen ti vi {e ne od la ze u Tur sku na ope ra ci ju. Na i me, ana li zom i pro ve rom li sta ~e ka wa po kar di o hi rur {kim usta no va ma utvr |e no je da ni su bi le aù ri ra ne. – Bi lo je du pli ra wa pa ci je na ta na ne ko li ko li sta ~e ka wa ili su u me |u vre me nu ope ri sa ni a ni su ski nu ti s li ste, ta ko da broj onih ko ji ~e ka ju na za hvat ni je bio re a- lan – ka è Sa wa Mi ro sa vqe vi} iz Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. – S je din stve ne li ste pa ci jen ti se upu }u ju u usta no vu gde mo gu naj br è do }i na red za oper ci ju, ta ko da se na za hvat ~e ka znat no kra }e. Je di no oni pa ci jen ti ko ji iz ri ~i to è le da bu du ope ri sa ni u od re |e noj usta no vi i to pot pi {u, ~e ka ju ne {to du è svoj red, ali se ra di o slu ~a je vi ma ~i je zdrav stve no sta we tr pi ~e ka we. Naj te ì sr ~a ni bo le sni ci ima ju mo gu} nost da bu du ope ri sa ni na Uni ver zi tet skoj kli ni ci u @e ne vi, s ko jom je pot pi san me mo ran dum o sa rad wi. Za hva qu ju }i di rek to ru kar di o hi rur gi je u toj kli ni ci prof. dr Afk sen di o su Ka lan go su, do sa da je u toj kli ni ci ope ri sa no 25 na {ih sr ~a nih bo le sni ka. Ka ko je na ja vio, mo gu }e je da }e sa rad wa usko ro bi ti pro {i re na, {to bi omo gu }i lo da u @e ne vi bu du ope ri sa na i de ca s naj te ìm kar di o lo {kim obo qe wi ma. J. Bar bu zan

DAN PO BE DE NAD FA [I ZMOM I DAN EVRO PE

dnevnik

c m y

SA VET ZA BOR BU PR O TIV KO RUP CI JE

Sme ni ti Na tu Me sa ro vi} i VSS Sa vet za bor bu pr o tiv ko rup ci je sma tra da su zbog br oj nih pr o pu sta u re for mi pra vo su |a is pu we ni uslo vi za raz re {e we pred sed ni ce Vr hov nog ka sa ci o- nog su da Na te Me sa ro vi}, kao i su di ja tog su da i ~la no va pr vog sa zi va Vi so kog sa ve ta sud stva, na ~i jem je ona ~e lu. „Oni su kr oz po stu pak re i zbo ra i iz bo ra po ka za li ne stru~ nost, ne sa ve snost i ne do stoj nost za oba vqa we su dij ske funk ci je„, na vo di se u za kqu~ ci ma i pre po ru ka ma iz ve {ta ja Sa ve ta za bor bu pr o tiv ko rup ci je ko ji je ju ~e do sta vqen me di ji ma, a 26. apri la pr o sle |en Vla di Sr bi je. Sa vet ta ko |e sma tra da tre ba pre i spi ta ti rad mi ni star ke prav de Sne à ne Ma lo vi}, kao i na vo de su di je Mi li mi ra Lu ki }a, ko ji je kra jem pr o {le go di ne pod neo ostav ku na ~lan stvo u stal nom sa zi vu VSS-a. Ta ko |e tre ba utvr di ti da li je bi lo ne za ko ni to sti u ra du tog te la i pred u ze ti od go va ra ju }e me re pre ma sva kom ~la nu stal nog sa zi va Vi so kog sa ve ta sud stva, na vo di se u Iz ve {ta ju ko ji je pot pi sao por tpred sed nik Sa ve ta pr o fe sor Mi ro slav Mi li }e vi}. Da qe se na vo di da je VSS du àn „da ko na~ no od lu ~i o àl ba ma, od no sno pri go vo ri ma ne i za bra nih su di ja, za ko ni to i kva li tet no, u skla du s pra vi li ma ko ja su va ì la za re i zbor svih su di ja, jer sve su di je mo ra ju bi ti rav no prav ne u pri me ni pra vi la”. Su ge ri {e se i pre i spi ti va we ra da Ustav nog su da jer je, ka ko se na vo di, taj sud pri hva tio da o od lu ~i va wu po àl ba ma su di ja ko je su pod ne te kao re do van prav ni

Na ta Me sa ro vi}

lek od lu ~u je VSS kao o pri go vo ri ma, {to je prav ni lek ma we sna ge i zna ~a ja. @al ba Ustav nom su du kao prav ni lek re gu li sa na je Usta vom i to ustav no pra vo ne mo è se us kra ti ti su di ja ma, od no sno ne mo è im se us kra ti ti pra vo sud skog pre i spi ti va wa od lu ka do ne tih od Vi so kog sa ve ta sud stva, na vo di se u Iz ve {ta ju Sa ve ta. Sa vet kon sta tu je da se od àl be ne mo è „na sil no pra vi ti pri go vor, ni ti se za ko nom su di ji mo è od u ze ti àl ba kao de lo tvo ran prav ni lek, ni ti se Ustav nom su du mo è od u ze ti iz ri ~i to pred vi |e na nad le `nost da pre i spi tu je od lu ke VSS-a ka da se ra di o sta tu snim pra vi ma su di ja”.

Osim to ga, Sa vet su ge ri {e pre i spi ta ti va we po treb nog br o ja su di ja na osno vu pret hod no utvr |e nih kri te ri ju ma, kao i pri me wi vost pr o ce snih za ko na iz svih obla sti pra va – par ni~ ne, kri vi~ ne, uprav ne i iz vr {ne. U Iz ve {ta ju, ko ji je na pi san na osam stra na, Sa vet je de taq no obra zlo `io zbog ~e ga iz vo di po me nu te za kqu~ ke, iz me |u osta log i zbog do mi nant no sti iz vr {ne vla sti nad sud skom, pr o pu sta pri li kom spro vo |e wa op {tih iz bo ra su di ja kao i to kom od lu ~i va wa o pri go vo ri ma ne i za bra nih su di ja ko je je jo{ u to ku. „^i we ni ca da re i zbor i iz bor su di ja od pr vog sa zi va Vi so kog sa ve ta sud stva ni je ko na~ no za vr {en ni po sle dve go di ne (tek sa da se osni va ju ko mi si je), uno si ne mir, ne si gur nost i strah kod su di ja, {to je su prot no stan dar di ma, ustav nim na ~e li ma, za ko ni ma i Ko dek su su dij ske eti ke„, upo zo ra va Sa vet. U po gle du in sti tu ci ja u ko ji ma je ko rup ci ja naj pri sut ni ja, su di je za u zi ma ju tre }e me sto, iza po li ti~ kih par ti ja i zdrav stva, na vo di se u Iz ve {ta ju, a na osno vu po da ta ka Agen ci je za bor bu pr o tiv ko rup ci je u ve zi s pred stav ka ma gra |a na na po stu pa we pra vo su |a uo~e no je da je br oj pri tu `bi na rad pra vo su |a udvo stru ~en. (Ta njug)

ZAH TEV HA [KOG OP TU @E NI KA I BIV [EG PRED SED NI KA RS RA DO VA NA KA RAYI]A

Se }a we na Tri bu nal da za se da ka pi tu la ci ju Ne ma~ ke u Sa ra je vu, Ba wa lu ci i Be o gra du

Dan po be de nad fa {i zmom obe le `a va se pro te klih 67 go di na {i rom Evo pe i sve ta u znak se }a wa na ve li ka ra za ra wa i zlo ~i ne u Dru gom svet -

Dru gom svet skom ra tu `i vot je iz gu bi lo vi {e od pe de set mi li o na qu di. Od ta da se sva ke go di ne u Mo skvi odr `a va voj na pa ra da s ve li kim mi mo ho dom ra -

[u ma nov plan Dan po be de nad fa {i zmom obe le `a va se i kao Dan Evro pe jer je sa vre me na Evro pa za sno va na na prin ci pi ma mi ra, raz u me va wa, to le ran ci je i sa rad we. Pet go di na po okon ~a wu Dru gog svet skog ra ta, 9. ma ja 1950, fran cu ska vla da ob ja vi la je De kla ra ci ju o stva ra wu za jed ni ce za ugaq i ~e lik iz me |u Fran cu ske i Ne ma~ ke. Ovaj pro je kat, upam }en kao [u ma nov plan po ta da {wem mi ni stru spoq nih po slo va Fran cu ske Ro ber tu [u ma nu, pred sta vqao je pr vi ko rak ka stva ra wu Evrop ske eko nom ske za jed ni ce, pre te ~e Evrop ske uni je. skom ra tu. Tod da na 1945. go di ne, u Ber li nu, Ne ma~ ka je pot pi sa la bez u slov nu ka pi tu la ci ju. Spo ra zum o ne ma~ koj ka pi tu la ci ji pot pi sao je so vjet ski ge ne ral Ge or gij @u kov, a dan ra ni je u ime Tre }eg raj ha ne ma~ ki fed mar {al Vil hem Kaj tel. U

znih ro do va voj ske i pre le ta wem avi ja ci je. U Sr bi ji sva ke go di ne na Dan po be de pro tiv fa {i zma pred stav ni ci vla sti po la `u ven ce na gro bo ve pa lih bo ra ca, na grob Ne zna nog ju na ka i Oslo bo di la ca Be o gra da. Ta ko }e bi ti i

da nas u okvi ru kom plek sa Gro bqa oslo bo di la ca Be o gra da, gde }e se odr à ti ce re mo ni ja na ko joj }e bi ti pred stav ni ci Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, Mi ni star stva od bra ne, gra da Be o gra da, kao i am ba sa da Ru si je, Ukra ji ne, Be lo ru si je i Azer bej xa na. Na Spo me nik so vjet skim ve te ra ni ma na Ava li bi }e po lo è ni ven ci i oda ta po ~ast stra da li ma. Dr àv ni pra znik Dan po be de nad fa {i zmom u Dru gom svet skom ra tu bi }e tra di ci o nal no obe le èn i obra zov nim ak tiv no sti ma u ve li kom bro ju osnov nih i sred wih {ko la, kao i sve ~a no sti ma i oku pqa wi ma kraj voj nih me mo ri ja la i me sta stra da wa u broj nim op {ti na ma i gra do vi ma {i rom Sr bi je. Si no} je, uz naj vi {e voj ne po ~a sti, sa Sav ske te ra se u Be o gra du iz vr {e na sve ~a na pra zni~ na po ~a sna ar ti qe rij ska paq ba. Q. M.

Ha {ki op tu è nik Ra do van Ka ra xi} za tra ìo je od Ha {kog tri bu na la da Sud sko ve }e to kom we go ve od bra ne odr ì u Sa ra je vu, Ba wa lu ci i Be o gra du tri za se da wa, na ko ji ma bi sve -

da na u tim gra do vi ma ima lo dvo stru ku ko rist, pre ne la je agen ci ja Sr na. „Pr vo, do ve {}e Ha {ki tri bu nal di rekt no qu di ma ko ji ma je na me we no da ko ri sti, ~i me }e

Ra do van Ka ra yi}

Nu kle ar na ili me dij ska pra {i na Mi ni star stvo pro sve te i na u ke for mi ra lo je ko mi si ju ko ja }e u na red nih de set da na is pi ta ti {ta se do go di lo 19. apri la u Vin ~i i da li je pe to ro rad ni ka jav nog pred u ze }a Nu kle ar ni objek ti Sr bi je (NOS) bi lo iz lo è no po vi {e noj ra di o ak tiv no sti, iz ve {ta va ju agen ci je. Uko li ko su gra ni ce ra di o ak tiv nog zra ~e wa bi le pre ko ra ~e ne i zdra vqe za po sle nih ugro è no, NOS mo è iz gu bi ti li cen cu za rad. Dr àv ni se kre -

tar za na u ku Ra di vo je Mi tro vi} je na ~e lu pe to ~la ne eki pe ko ja }e obi }i NOS, raz go va ra ti sa za po sle ni ma i pro u ~i ti iz ve {ta je. Rad ni ci NOS-a ozra ~e ni su pri li kom va |e wa ra di o ak tiv ne {ip ke iz ba ze na. Od nad le `nih su sti gle opre~ ne in for ma ci je o to me ko li ki je bio ni vo zra ~e wa. Op tu `be su se ni za le pu tem jav nih pre pi ski, a in spek ci ja jo{ ni je bi la u NOS-u.

^etiri parnice zbog dis kri mi na ci je – Za dve go di n e po s to j a w a, in s ti tu c i j a po v e r e n i k a za za {ti t u rav n o p rav n o s ti, ko j a gra | a n e {ti t i od dis k ri m i n a ci j e, po k re n u l a je ~e ti r i sud ske par n i c e i ne k o l i k o pre kr { aj n ih pri j a v a za po vre du pra v a – iz j a vi l a je po ve r e n i c a Ne v e n a Pe t ru { i}, ko j a je ju ~ e

otvo r i l a pri j em n u kan c e l a r i ju po v e r e n i k a. – No v a kan c e la r i j a }e gra | a n i m a bi t i do stup n i j a, zbog to g a {to su do sa d a sa v e t e i in f or m a c i j e mo gli do b i t i sa m o te l e f o n om, a sa d a }e mo } i lak {e da se obra }a j u s pri t u ` ba m a, kao i da ot klo n e di l e m e o to m e da li je

wi h ov slu ~ aj dis k ri mi n a c i j a ili ne. Ona je is ta kla da }e to mno go zna ~i ti i za in sti tu ci ju i za gra |a ne, ko ji }e od sa da u pro sto ri ja ma u Ne ma wi noj uli ci 22–26 u Be o gra du ima ti ne po sre dan kon takt s in sti tu ci jom po ve re ni ka.

do ~i le oso be ko je bo ra ve u tim gra do vi ma, kao i one ko je su u wi ma bi le za ro bqe ne. Od bra na u pod ne sku na vo di da bi odr `a va we sud skih za se da wa po se dam

se omo gu }i ti da qu di iz biv {e Ju go sla vi je bo qe raz u me ju rad Tri bu na la. Dru go, ova kav po stu pak od go va ra }e i sve do ci ma ko ji ne }e mo ra ti da pu tu ju u Hag

da bi sve do ~i li, a za tvo re ni ci ne }e mo ra ti da bu du tran spor to va ni u Hag i sme {te ni u pri tvor sku je di ni cu„, na vo di se u pod ne sku. U pod ne sku se na po mi we da, po Pra vi lu ~e ti ri, „Sud sko ve }e mo è oba vqa ti svo ju funk ci ju iz van se di {ta Tri bu na la ako to do zvo li pred sed nik Tri bu na la u in te re su prav de”. Ka ra xi} na vo di da ~i ni ova kav po stu pak u ra noj fa zi da bi Sud skom ve }u omo gu }io da tra ì do zvo lu od pred sed ni ka i za du ì svo je oso bqe da raz ra de lo gi sti~ ki deo, na vo di Sr na. Ka ra xi} za to tra ì da Sud sko ve }e za tra ì do zvo lu od pred sed ni ka Tri bu na la da se na we go vom su |e wu odr è tri se si je, po se dam da na, u Ba wa lu ci, Be o gra du i Sa ra je vu, na vo di se u pod ne sku. Po ~e tak do ka znog po stup ka Ka ra xi }e ve od bra ne pred Ha {kim tri bu na lom za ka zan je za 16. ok to bar, a po sled wi sve dok Tu ì la {tva sa slu {an je 4. ma ja, pod se ti la je Sr na.

ODE QE WE ZA RAT NE ZLO ^I NE VI [EG SU DA U BE O GRA DU

Da nas pre su da za ubi stvo bra }e Bi ti }i Ode q e w e za rat n e zlo ~ i n e Vi {eg su da u Be o gra du da nas u pod ne }e dru gi put iz re }i pr vo ste pe nu pre su du dvo ji ci srp skih po li ci ja ca Sre te nu Po po vi }u i Mi lo {u Sto ja no vi }u zbog op tu `bi da su do pri ne li li kvi da ci ji bra }e Bi ti }i, ko ji su ame ri~ ki dr `a vqa ni al ban ske na ci o nal no sti. Pr vom pre su dom, ko jom su Po po vi} i Sto ja no vi} bi li oslo bo |e ni op tu `be da su po ~i n i l i rat n i zlo ~ in pro t iv rat n ih za r o b qe n i k a Ili j a, Agro n a i Meh m e t a Bi t i } i j a, Ape la ci o ni sud u Be o gra du je

uki nuo i na lo `io da im se su di po no vo. Po na vo di ma op tu `ni ce, Po po vi}, zva ni Pop, iz Ni {a u to ku 1999. go di ne kao ko man dir iz vi |a~ ko-di ver zant skog vo da Ope ra tiv no po ter nih gru pa, ko je su for ma cij ski pri pa da le 124. in ter vent noj bri ga di PJP-a, na re dio je 8. ju la 1999. Sto ja no vi }u da li {i slo bo de bra }u Bi ti }i, po sle iz dr `a ne ka zne zbog ile gal nog ula ska u SR Ju go sla vi ju iz Al ba ni je. Bi ti }i su do {li na Ko so vo s na me rom da se bo re u OVK-u.

Dok su na pu {ta li za tvor u Pro ku pqu, Sto ja no vi} ih je, po na re |e wu Po po vi }a, uhap sio i spro veo do Na stav nog cen tra MUP-a Sr bi je u Pe tro vom Se lu, gde ih je za tvo rio. Su tra dan, 9. ju la, u ka snim ve ~er wim sa ti ma pre dao ih je pri pad ni ci ma MUP-a Sr bi je. Utvr |e no je da su bra }a Bi ti }i li {e na `i vo ta met kom u po ti qak, a wi ho vi po smrt ni osta ci pro na |e ni su 2001. go di ne u ma sov noj grob ni ci u Pe tro vom Se lu. Pr vo su |e we u pred me tu “Bra }a Bi ti }i” po ~e lo je 13. no vem bra 2006. go di ne. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik U BA^KOM PETROVOM SELU

Osum wi ~e ni za kra |u mre à Be ~ej ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Roberta K. (1986), Bele K. (1978) i Roberta K. (1975) iz Ba~ kog Pe tro vog Se la zbog sum we da su od pro fe si o nal nog ri bo lov ca iz tog me sta ukra li {est mre à du ga~ kih 120 me ta ra i dve vr {ke. Ne ko li ko sa ti ka sni je, u ku }a ma osum wi ~e nih za te ~e ne su ukra de ne mre è, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Istog da na pre tre se na je i ku }a Kristijana K. (1989) iz Ba~ kog Pe tro vog Se la u ko joj je pro na |e no jo{ de vet mre `a du ga~ kih 420 me ta ra, a sum wa se da su one ukra de ne u no vem bru dru gom ri ba ru iz ovog me sta. Is tra ga o ovim do ga |a ji ma ni je za vr {e na, a utvr |u ju se i dru ge oklno sti ovog kri vi~ nog de la, do da je se u sa op {te wu. M. V.

SU\EWE U BEOGRADU ZA POKU[AJ UBISTVA QUBI[E BUHE

O tro va wu ^u me ta bez jav no sti Su |e we Qiqani Stoji}, biv {oj su pru zi Qubi{e Buhe, zva nog ^ume, po op tu `bi da je u ma ju 2002. go di ne po ku {a la da otru je svog ta da {weg su pru ga, ju ~e je za tvo re no za jav nost. Po stu pa ju }e sud sko ve }e Vi {eg su da u Be o gra du ta kvu od lu -

„Dnev ni ku“ je u Vi {em su du, ju ~e pred kraj rad nog vre me na, sa op {te no da u pred me tu Qi qa ne Sto ji} „pre su da ni je iz re ~e na, a na sta vak glav nog pre tre sa }e bi ti za ka zan na knad no“. Pod se ti mo, zbog pro me ne u sa sta vu po stu pa ju }eg ve }a, su |e we

sreda9.maj2012.

„DNEVNIK” OTKRIVA: KAKO SRPSKE BANDE USPEVAJU DA U INOSTRANSTVU BUDU U VRHU KRIMINALNOG MIQEA

Lo{ glas glav na pre po ru ka Ka ko no ve ge ne ra ci je pre stup ni ka iz Sr bi je uspe va ju ~ak i u kri mi nal nom pod ze mqu {i rom sve ta pi ta we je ko je se oprav da no na me }e u ov da {woj jav no sti, bu du }i da se u po sled wih ne ko li ko go di na u cr nim hro ni ka ma svet skih me di ja sve ~e {}e na la ze i „na {e go re li sto vi“. Su de }i po „me dij skim sta ti sti ka ma“, ni de ce ni ja ma una zad ni su bi li ma lo broj ni kri mi nal ni do ga |a ji u evrop skim ze mqa ma i {i re u ko ji ma su po mi wa ni i ak te ri s pro sto ra biv {e SFRJ ali, ~i ni se da su se po sled wih go di na ba{ na ni za li.

re wa do nar ko di le ri sa wa, pa i ubi sta va. Ne ke pro {lo go di {we ne for mal ne gru be pro ce ne, ko je se po zi va ju na po dat ke me |u na rod nih bez bed no snih slu `bi i na ci o nal nih is tra `nih or ga na ni za evrop skih ze ma qa, go vo re o to me da mo `da ~ak i do dve-tri hi qa de oso ba s eks-Ju pro sto ra na ra znim ta~ ka ma glo bu sa ima ju kri mi nal ne ak tiv no sti. Po ras po lo `i vim po da ci ma, na du ga ~a kom spi sku ra znih za bra we nih ra bo ta ko je se pre ko gra ni ce naj ~e {}e pri pi su ju po ~i ni ci ma po re klom iz Sr bi je, su kra |e mo tor nih vo zi la, pro -

Di ja pa zon de la za ko ja se sum wi ~e kre }e se od kla si~ nog ye pa re wa do nar ko di le ri sa wa, pa i ubi sta va Jav no do stup ni po da ci, me |u ko ji ma i kri mi no lo {ko-so ci o lo {ka is tra `i va wa, go vo re da u sve tu go di {we zbog kri mi nal nog pre stup ni {tva bu de uhap {e no i po ne ko li ko de se ti na, pa i vi {e sto ti na dr `a vqa na Sr bi je, naj vi {e u Ame ri ci i Austra li ji, Ita li ji, [ved skoj, [pa ni ji, Austri ji i Gr~ koj, a di ja pa zon de la za ko ja se sum wi ~e kre }e se od kla si~ nog xe pa -

va le po pro dav ni ca ma i ku }a ma, tr go vi na kra de nim stva ri ma, ali i u~e {}e u ra znim spek ta ku lar nim kra |a ma i pqa~ ka ma. Be o grad ski de tek tiv Mladen Lojovi}, biv {i po li cij ski in spek tor, ka `e da je o~i gled no da su „no va vre me na iz ne dri la i kri mi nal ce no vog ko va“. Po we go voj oce ni, u pre stup ni~ koj bran {i ko ja je oti {la iz van do mo vi ne ve ro vat no ima i onih

ko ji se kao go lo bra di avan tu ri sti upu {ta ju prak ti~ no u kri mi nal nu ka ri je ru na as fal tu ze ma qa {i rom sve ta. – Re {e nost da na pre ~ac do |u do ve li kog nov ca, a sve sni da to

Ovaj is ku sni de tek tiv ne kri je da je i po sle vi {e de ce nij skog po li cij skog i de tek tiv skog sta `a, ipak iz ne na |en in for ma ci ja ma ko je s ra znih stra na sve ta, po go to vo u po sled we dve-tri go -

je di no mo gu kri mi na lom, obi~ no pod ra zu me va i kri mi nal ne ak tiv no sti i spe ci fi~ no sti ko je su ula zni ca u svet ozbiq nog kri mi na la i even tu al no ve li kih igra ~a u kri mi nal nom pod ze mqu. Ima po ka za te qa na osno vu ko jih se mo è za kqu ~i ti da se deo pre stup ni ka iz Sr bi je re la tiv no la ko sna |e u kri mi nal nom mi qeu iz van gra ni ca jer kad do spe ju u we ga, i na kon {to do ka ù sprem nost i spo sob nost, po sta ju po èq ni za ta mo {we ja ke kri mi nal ce i kri mi nal ne gru pe ko ji ih na kon {to bu du is tro {e ni, pu {ta ju niz vo du, ta ko {to naj ~e {}e za vr {e ili u za tvo ru ili pod ze mqom – ka è Lo jo vi}.

di ne, sti `u o zvu~ nim kri mi nal nim de li ma za ko ja se sum wi ~e iz vr {i o ci iz Sr bi je ili po re klom s ovih pro sto ra, i to obi~ no kao pri pad ni ci kri mi nal nih gru pa. De tek tiv Lo jo vi} na vo di da in for ma ci je do ko jih do la ze raz ne slu `be ra de }i na su zbi ja wu i is tra `i va wu kri mi na li te ta, uka zu ju na to da pre stup ni ci s pro sto ra biv {e SFRJ ko ji pre ten du ju da se „pre ko gra ne“ ne ka ko „si tu i ra ju“ u kri mi nal nom mi qeu, ~e sto kao glav nu pre po ru ku na tom pu tu ne gu ju zao glas o se bi: da su sprem ni na sve i da ne pre za ju ni od ~e ga. J. J.

POSLE DEVET GODINA DONETA PRESUDA ZBOG INCIDENTA KOJI JE LIDER NOVE SRBIJE IZAZVAO TOKOM INTERVJUA

Qu bi {a Bu ha ^u me

ku je do ne lo po sa gla snim pi sa nim pred lo zi ma ko je su pod ne li okri vqe na i o{te }e ni, ka ko je obra zlo `e no, iz raz lo ga za {ti te pri vat nog i po ro di~ nog `i vo ta, pre sve ga ra di za {ti te pra va wi ho vo dvo je de ce. U sklo pu jav no sa op {te ne sud ske od lu ke ~u la se i na po me na da se sve s glav nog pre tre sa

je po ~e lo iz no va u de cem bru pro {le go di ne, ka da se okri vqe na krat ko iz ja sni la da osta je pri ra ni je da tim is ka zi ma. U {i roj jav no sti je, ina ~e, po zna to je di no sve do ~e we Qi qa ne Sto ji} pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du 30. no vem bra 2005. go di ne u pro ce su pro tiv pri pad ni ka „ze mun skog kla na”, ka da je go vo ri la i o ovom kri ti~ nom do ga |a ju iz ma ja 2002. go di ne. Ta da je is pri ~a la da su je vo |e “ze mun skog kla na” sa da po koj ni Du {an Spa so je vi} i Mi le Lu ko vi}, naj stra {ni jim pret wa ma po bez bed nost we ne de ce i we nu li~ nu, pri si li li na tro va we ta da {weg su pru ga Qu bi {e Bu he. Is pri ~a la je da su je u ma ju 2002. go di ne Spa so je vi} i Lu ko vi} pre sre li na uli ci i uz stra {ne pret we pri sil no joj da li otrov. Ka ko je na ve la, po do la sku ku }i je u pa ni~ nom stra hu „si pa la otrov u sok su pru gu, na kon ~e ga je on za vr {io na VMA na le ~e wu“. Qi qa na Sto ji} je tvr di la da su je po Qi qa na Sto ji} na pu {ta be o grad sku tom kid na po va li Du Pa la tu prav de Foto: Tanjug {an Spa so je vi} i ko ji je odr àn bez pri su stva pri pad ni ci „ze mun skog kla na“ jav no sti ima ~u va ti kao taj na, te da su je dr à li za tvo re nu po te da je ot kri va we slu `be ne iz najm qe nim sta no vi ma sve do taj ne kri vi~ no de lo. sre di ne mar ta 2003. go di ne, kad Sud sko ve }e je na pret hod nom je us pe la da po beg ne u vre me po ro ~i {tu za ju ~e ra {wi ter min li cij ske ak ci je “Sa bqa” . na ja vi lo sa slu {a we me di cin Po in for ma ci ja ma do stup skih ve {ta ka s Voj no me di cin - nim jav no sti, o{te }e ni u ovom ske aka de mi je u Be o gra du o na - po stup ku Qu bi {a Bu ha je, sve la zi ma ana li za ko je su oba vi li do ~e }i na pr vom su |e wu biv {oj to kom le ~e wa Qu bi {e Bu he u su pru zi za po ku {aj tro va wa, iz ma ju 2002. go di ne. Da li su ti ve - ja vio da je ne te re ti jer je si gu {ta ci ju ~e sve do ~i li i mo è li ran da je to u~i ni la pod pri si se o~e ki va ti iz vo |e we jo{ ne - lom i pret wa ma „ze mu na ca“ kih do ka za ili je do ka zni po stu - Spa so je vi }a i Lu ko vi }a. pak za kqu ~en, osta lo je ne po „Sur ~i nac„ Qu bi {a Bu ha zna to pred stav ni ci ma me di ja, û me je u {i roj jav no sti ~u ven bu du }i da je od lu ka o is kqu ~e - po to me {to je 2003. go di ne po wu jav no sti do ne ta pre ne go stao pr vi sve dok-sa rad nik u {to je sud sko ve }e na ja vi lo bi - pro ce si ma pro tiv „ze mun skog lo {ta ve za no za da qi tok su |e - kla na“. wa. J. J.

Za {u ti ra we no vi na ra Ve li mi ru Ili }u ka zna od 1.380.000 di na ra Vi {i sud u No vom Sa du je 5. apri la ove go di ne do neo pre su du ko jom je de li mi~ no usvo jio tu `be ni zah tev tu ì o ca Vladimira Je{i}a i oba ve zao tu è nog Velimira Ili}a na to da tu ì o cu na ime pre tr pqe ne ne ma te ri jal ne {te te is pla ti ukup no 1.380.000 di na ra, sa op {ti la je ju ~e „Dnev ni ku” port pa rol ka su da, su di ja Svetlana Tomi}-Joki}. Ti me je, de vet go di na na kon in ci den ta, ka da je li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili}, to kom sni ma wa in ter vjua u Be o gra du, uda rio biv {eg no vi na ra ta da {we no vo sad ske TV „Apo lo” (sa da „No vo sad ske te le vi zi je) Vla di mi ra Je {i }a, ko na~ no za vr {en pr vo ste pe ni po stu pak. Po ovoj pre su di, na ime pre tr pqe nih du {ev nih bo lo va zbog

In ci dent u pro sto ri ja ma No ve Sr bi je 2003. go di ne

Ponovqena parnica Par ni ca s od {tet nim zah te vom od 9,5 mi li o na di na ra, u ko joj Je {i} is ti ~e da ga je Ili} {ut nuo u ko le no, pso vao i vre |ao pri li kom sni ma wa emi si je u pro sto ri ja ma No ve Sr bi je u Be o gra du, po kre nu ta je jo{ 2003. go di ne, ali se tu è ni ni je oda zi vao sud skim po zi vi ma. Ta da {wi Op {tin ski sud u No vom Sa du do neo je jo{ 2006. go di ne pra vo sna `nu pre su du, ko jom je li der No ve Sr bi je osu |en da no vi na ru is pla ti tra è nu od {te tu. Me |u tim, tri go di ne po sle is te ka za kon skog ro ka, Ili} je ulo ìo àl bu, tvr de }i da mu pre su da ni ka da ni je ured no do sta vqe na, i us peo da iz dej stvu ju po na vqa we ~i ta vog po stup ka.

po vre de ~a sti i ugle da Je {i }u je do su |en iz nos od 1.250.000 di na ra, na ime pre tr pqe nih fi zi~ kih bo lo va iz nos od 50.000 di na ra i na ime pre tr pqe nog stra ha iz nos od 80.000 di na ra. Sud je, ta ko |e, pre su dio i da Ve li mir Ili} na dok na di Vla di mi ru Je {i }u tro {ko ve ovog par ni~ nog po stup ka od 327.525 di na ra sa za kon skom za te znom ka ma tom po ~ev od da na pre su |e wa pa do ko na~ ne is pla te. U sa op {te wu se pre do ~a va i da je „vi {ak tu `be nog zah te va pre -

ko do su |e nih iz no sa pa do tra è nih, i to: na ime pre tr pqe nih fi zi~ kih bo lo va iz no sa od 250.000 di na ra i na ime pre tr pqe nog stra ha iz no sa od 1.000.000 di na ra od bi jen„. Na za vr {nom ro ~i {tu ove par ni ce po ~et kom pro {log me se ca, Je {i }ev bra ni lac Vladimir Horovic je pre dao od {tet ni zah tev na uku pan iz nos od 2,5 mi li o na di na ra. U zah te vu za na kna du {te te tu ì lac je na veo da se iz nos od 1.250.000 di na ra tra ì za pre tr pqe ni du {ev ni bol i po vre du ugle da i ~a sti, 250.000 di na ra za na ne te la ke te le sne po vre de i mi lion di na ra za pre tr pqe ni strah. Ovaj in ci dent se do go dio 1. ju na 2003. go di ne to kom sni ma wa emi si je „Tet-a-tet„ TV „Apo lo”. Po ra ni je do go vo re nom ter mi nu, eki pa no vo sad ske te le vi zi je je oti {la u Be o grad da bi s Ve li mi rom Ili }em sni mi la in ter vju u pro sto ri ja ma No ve Sr bi je. Pi ta we no vi na ra o ro |a~ koj ve zi iz me |u Ve li mi ra Ili }a i Strahiwe Ili}a iz ner vi ra lo je ne ka da {weg mi ni stra za ka pi tal na ula ga wa, ko ji se te re ti da je usred sni ma wa ustao sa sto li ce, uda rio Vla di mi ra Je {i }a, us put iz re kav {i niz psov ki i uvre da na ra ~un no vo sad skog no vi na ra. Ceo in ci dent ja sno se vi di i ~u je na snim ku, ko ji je u ovom slu ~a ju bio kqu~ ni do kaz tu ì o ca. E. D.

NAKON [TO JE APELACIONI SUD U NOVOM SADU UKINUO PRESUDU VI[EG SUDA

Po no vo su |e we na stav ni ku za ob qu bu ma lo let ni ka

Ape la ci o ni sud u No vom Sa du uki nuo je pre su du Vi {eg su da, ko jom je Ivan [tasni Miovi}, zbog iz vr {e wa kri vi~ nog de la ob qu ba zlo u po tre bom po lo à ja, osu |en na osam go di na za tvo ra, i ceo po stu pak vra tio pr vo ste pe nom or ga nu na po nov no su |e we, sa op {ti la je ju ~e port pa rol ka Vi {eg su da u No vom Sa du, su di ja Svetlana Tomi}Joki}. Ona je na ve la da je Ape la ci o ni sud uki nuo pre su du Vi {eg su da, uva à va ju }i àl be bra ni la ca i Vi {eg jav nog tu ì la {tva, a i po slu `be noj du `no sti. Osim ka zne za tvo ra u tra ja wu od osam go di na, Vi {i sud u No vom Sa du je u po ni {te nom pro ce su

Mi o vi }u iz re kao i me ru za bra ne vr {e wa po zi va na stav ni ka u tra ja wu od de set go di na. Na stav nik ge o gra fi je u dve no vo sad ske osnov ne {ko le, Mi o vi} je op tu èn za ob qu bu ma lo let ni ka zlo u po tre bom po lo à ja, pri ka zi va we, pri ba vqa we i po se do va we por no graf skog ma te ri ja la. Osu |en je 1. ju na 2011. go di ne na ka znu za tvo ra od osam go di na, a taj pro ces je bio za tvo ren za jav nost. On je op tu èn da je ob qu bio sed mo ri cu ma lo let nih de ~a ka, svo jih u~e ni ka, uz ra sta od 11 do 15 go di na. Ceo slu ~aj je ot kri ven na kon tri bi ne o vr {wa~ kom na si qu ko ja je odr à na u {ko li u Pe tro va ra di nu, ka da se je dan de ~ak ohra brio i {kol skom psi ho lo gu is pri ~ao {ta mu se de si lo. E. D.

SPORT

sreda9.maj2012.

dnevnik

c m y

KON TI NEN TAL NE KVAL IFI KA CI JE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Or lo vi de le meg dan s Bu ga ri ma Milorad ^avi} i Na|a Higl

UO^I EVROP SKOG PR VEN STVA U DE BRE CI NU

Higl i ^a vi} na ~e lu ko lo ne

Naj b o q i srp s ki pli va ~i Na |a Higl i Mi l o r ad â v i} pred v o d i } e na c i o nal ni tim na Evrop skom {am pi o na tu, ko je }e se od 21. do 27. ma ja odr à ti u ma |ar skom De bre ci nu.Higl }e na stu pi ti u svo joj naj ja ~oj di sci pli ni 200 me ta ra pr sno, dok }e se â vi} tak mi ~i ti na 50 i 100 me ta ra del fin. Na {am pi o na tu }e u~e stvo va ti jo{ de ve to ro srp skih re pre z en t a t i v a c a: Mi r o s la v a Naj da nov ski (50 i 100 me ta ra slo bod no), Ra do van Si qev ski (100 i 200 slo bod no), Ă?or|e Mar ko vi} (200 i 400 slo bod no), Pe tar Pe tro vi} (50 i 100 le| no), Ivan Len |er (50 i 100

del fin), ^a ba Si la |i (50 i 100 pr s no), Ste f an [o r ak (200 ,400 i 1500 slo bod no), Ve li mir Stje pa no vi} (200 del fin i 400 slo bod no) i Bo ris Sto ja no vi} (50 i 100 slo bod no). Sr bi ja }e pr vi put ima ti pred stav ni ke u svim {ta fe ta ma mu {kog pro gra ma, 4 h 200 slo bod no, 4 h 100 me {o vi to i 4 h 100 slo bod no. Pra te }u eki pu ~i ni }e sa ve zni tre ner De jan Pe ji no vi}, tre ne ri Se ba sti jan Higl, Kris Taj di i Pe tar Po po vi}, fi zi o te ra pe ut Mar ko Bu kvi} i {ef mi si je Vla di mir Anu {i}. Na {am p i o n a t u Evro p e u~e stvo va }e oko 45 re pre zen ta ci ja i vi {e od 500 pli va ~a.

Od boj ka {i Sr bi je da nas }e od i gra ti pr vi me~ na Kon ti nen tal nim kva li fi ka ci ja ma za od la zak na Olim pij ske igre u Lon don, a pr vi pro tiv nik }e im bi ti se lek ci ja Bu gar ske, do ma }in tur ni ra ko ji ra ~u na na pr vo me sto. Or lo vi na star tu po la ù te àk is pit zbog ~i we ni ce da Bu ga ri ima ju ve o ma do bar sa stav i da è le na Olim pi ja du. Pre ma na ja va ma, na {a i bu gar ska re pre zen ta ci ja bi tre ba lo da po tvr de kva li tet i za u zmu pr va dva me sta u A gru pi ko ja vo de u po lu fi na le, a me |u sob ni su sret }e naj ve ro vat ni je od lu ~i ti o pr vom me stu. - Bu ga ri su fa vo ri ti tur ni ra, bez ob zi ra {to Ita li ja ni ima ju sja jan tim. Bu ga ri u sa Korektor Srbije Sa{a Starovi}

A gru pa Bu gar ska - Slo ve ni ja

3:0

B gru pa Ne ma~ ka - Slo va~ ka Fin ska - Ita li ja

3:0 2:3

Da na {wi pro gram A gru pa Slo ve ni ja - [pa ni ja Bu gar ska - Sr bi ja B gru pa Fin ska - Ne ma~ ka

(16) (18.30) (13)

UZ BRON ZA NU ME DA QU RE PRE ZEN TA CI JE GLU VIH NA EP

Go di na ma u za pe} ku Ru ko met na re pre zen ta ci ja glu vih Sr bi je osvo ji la je tre }e me sto na Evrop skom pr ven stvu u Ita li ji, a ma lo je fa li lo da stig ne i do zlat ne me da qe, ko ju je osvo ji la 2008. go di ne u Be o gra du. - Go di na ma una zad ova re pre zen ta ci ja osva ja od li~ ja na svet skim i evrop skim pr ven stvi ma. Na svim tim tak mi ~e wi ma pro mo vi sa li smo svo ju ze -

obez be de ba rem ne ke mi ni pri pre me,re pre zen ta ci ja je is pra }e na na naj jad ni ji na ~in a do ~e ka na jo{ tu `ni je, upr kos do brom re zul ta tu. Za ze le nim sto lom re pre zen ta ci ja Tur ske, uz po dr {ku tur skog pred sed ni ka evrop ske fe de ra ci je glu vih i hr vat skog ~la na Pred sed ni {tva svet ske fe de ra ci je, od u ze la nam je po be du, jer je dan igra~ ni je ski nuo slu {ni apa rat, pa je to in ter pre ti ra no ka ko je wi ma od go va ra lo.

igra~ je no sio apa rat sa mo ~e ti ri mi nu ta, a u tom pe ri o du Tur ska je vo di la ~e ti ri go la raz li ke, da kle o even tu al noj pred no sti zbog slu {nog apa ra ta ne ma ni go vo ra. Zbog to ga ni je osvo je na sre br na me da qa, pa i zlat na uve ra va Mi li vo je Bra ko ~e vi}. Iako su srp ski re pre zen ta tiv ci bi li bra ni o ci ti tu le igra li su u naj lo {i jem ter mi nu, a pre ma Bra ko ~e vi }e vim re ~i ma sve je to ra |e no smi {qe no da

Bra ko ~e vi} pod se }a da pra vi lo kao {to je ne ski nu ti lan ~i}, na ru kvi cu, pr sten, min |u {u, pir sing... igra~ na kon opo me ne even tu al no do bi ja ka znu is kqu ~e wa od 2 mi nu ta. Ta ko je i sa slu {nim apa ra tom, zbog bez bed no sti igra ~a. - Me |u tim, oni su in ter pre ti ra li pra vi lo po svom na ho |e wu i evi den ti ra li po be du slu `be nim re zul ta tom 10:0 u ko rist na te re nu po ra `e ne Tur ske.Da iro ni ja bu de ve }a, na{

se ote `a na {im re pre zen ta tiv ci ma da osvo je me da qu. Po be dom nad Ne ma~ kom, Ma |ar skom i Ita li jom, i po ra zom od Hr vat ske, osvo je na je te {kom mu kom bron za na me da qa. - Sve re pre zen ta ci je, osim srp ske, ima ju pra vo na na ci o nal ne pen zi je, {to nas qu ti i iza zi va gor ~i nu, jer mi ne pro mo vi {e mo lo {i je svo ju ze mqu od dru gih - s gor ~i nom ka `e Mi li voj Bra ko ~e vi}. J. Ga li}

Reprezentacija gluvih Srbije

mqu na isti na ~in kao i ~u ju }i spor ti sti. Na po di ju mu u Ita li ji su nas vi de li gle da o ci ~e ti ri kon ti nen tal ne te le vi zi je, ko je su di stri bu i ra le pre no se u 140 ze ma qa sve ta. Glu ve ru ko me ta {e po {tu ju u ce lom sve tu, ali ne i u na {oj ze mqi - sma tra tre ner re pre zen ta ci je glu vih Mi li vo je Bra ko ~e vi}. Iz Ita li je ste se vra ti li s bron za nom me da qom. - Me da qa ima zlat ni sjaj, jer upr kos ve li kim te {ko }a ma da se

PR VA @EN SKA LI GA

No vo sa |an ke ugo {}u ju A|an ke Da nas }e se u No vom Sa du od i gra ti za o sta li me~ 16. ko la Pr ve li ge za ru ko me ta {i ce. Sa sta }e se Voj vo di na i Ha las Jo `e fa iz Ade. Iako su osla bqe ne ne i gra wem zbog po vre da tri glav ne igra ~i ce (Mar ta Ber qi}, Di a na Ahac i

Li di ja Iva no vi}), u re do vi ma No vo sa |an ki ve ru ju da }e ostva ri ti po vo qan re zul tat, uz mak si mal no uva `a va we ri val ki. Utak mi ca se igra ve ~e ras u 18 ~a so va u ve li koj dvo ra ni Spen sa. J. G.

sta vu ima ju naj bo qe evrop ske igra ~e i si gur no }e bi ti mo ti vi sa ni da u So fi ji, pred svo jim na vi ja ~i ma, ove re olim pij sku vi zu. Me |u tim, mi smo tu, s dru ge stra ne mre `e, da im se su pro sta vi mo i po re me ti mo pla no ve. Po sled wih go di na smo gu bi li od wih, ali ne zbog tra di ci je, ne go za to {to su u tom pe ri o du bi li bo qi. Ne znam za {to ne uspe va ju da na pra ve ne ki do bar re zul tat, ima ju od li ~an tim, a mi smo vi {e pu ta po be |i va li i bo qe pro tiv ni ke od

wih - re kao je na{ se lek tor Igor Ko la ko vi}. Da na {wi su sret ve o ma je va `an za oba ti ma po {to naj ve ro vat ni je od lu ~u je o pr vom me stu ko je do no si lak {eg pro tiv ni ka u po lu fi na lu, a dru go pla si ra ni iz na {e gru pe }e na meg dan po sve mu su de }i Ita li ja ni ma, naj ja ~oj se lek ci ji u B gru pi. Za to da nas na {i mom ci mo ra ju da od i gra ju naj bo qe {to mo gu u ve o ma bit nom me ~u. - Bu gar ska je je dan od fa vo ri ta na tur ni ru, ali mi smo ve}

u{li u ri tam i sprem ni smo za me~. Ne zgod ni su, po seb no pred 14.000 svo jih na vi ja ~a. Po zna je mo dve re pre zen ta ci je Bu gar ske, jed nu ko ja igra per fekt no i dru gu ko ja mo `e da nam â&#x20AC;&#x17E;po mog neâ&#x20AC;? da po be di mo. Ako ih ozbiq no shva ti mo, a ho }e mo, ve ru jem u uspeh. Tre ba da se skon cen tri {e mo na svo ju igru i da ve ru je mo u po be du. Pr vi ciq nam je po lu fi na le, a po sle, na rav no, i pla sman na Olim pi ja du - is ta kao je Sa {a Sa tro vi}, ko rek tor na ci o nal nog ti ma. M. Ri sti}

ZA EP U HEL SIN KI JU

Igor [ar ~e vi} is pu nio nor mu Igor [ar ~e vi} je is pu nio nor mu za Pr ven stvo Evro pe u Hel sin ku ju, ko je se odr `a va od 27. ju na do 1. ju la 2012. Igor je re zul ta tom od 7856 bo do va za 56 pre {ao nor mu. Ovaj re zul tat je po sti gao na stu pom na Pr ven stvu Sr bi je u vi {e bo ji ma u No vom Sa du. - Or ga ni za ci ja tak mi ~e wa ni je bi la vr hun ska, ali su se or ga ni za to ri tru di li da bu de na naj bo qem mo gu }em ni vou. Vre men ski uslo vi su mi do sta ote `a va li na stup i po sti za we jo{ bo qih re zul ta ta. Li~ no ni sam za do vo qan ka ko sam na stu pio u ba ca wi ma i pre po na ma, mi slim da tu mo gu mno go vi {e. O~e ki vao sam is pu we we nor me za EP u Hel sin ki ju, a ta mo se iskre no na dam ula sku u pr vih pet, jer ve ru jem da mi je tu me sto. Na rav no da mi je ciq A nor ma za OI u Lon do nu i to je sa svim re al no da ostva rim. Ovo mi je pr vo tak mi ~e we ove go di ne i ni sam imao kon ku ren ci ju da me do dat no mo ti vi {e, a pre par da na sam Igor [ar~evi} se vra tio sa pri pre ma sa ma wom po vre dom pe te, pe u ta Bran ka Pe ni }a, po ro di ce i pri ja te qa mi ko ju sam sko ro sa ni rao. Uz po dr {ku dr Dra ga na slim da }u ostva ri ti ovo go di {we ci qe ve - re kao Ma ri }a, tre ne ra Go ra na Ob ra do vi }a, fi zi o te ra - je [ar ~e vi}.

SPORT

c m y

dnevnik

BRA NI SLAV TRAJ KO VI], PR VO TI MAC VOJ VO DI NE

Evrop ska vi za re al nost Do kraja Jelen Superlige ostala su dva kola, dakle jo{ 180 minuta pred sobom imaju i trenutno ~etvrtoplasirani fudbaleri Vojvodine da izbore vizu za u~e{}e u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Pobeda u pro{loj prvenstvenoj rundi nad BSK-om ohrabrila je crvenobele, jer je bila plod solidne igre, ali i hrabrijeg i samouverenijeg pristupa Novosa|ana samoj utakmici. Uspeli su da nametnu ritam, postigli golove na vreme (16. i 30. minut) preko Abubakara Oumarua i kasnije je sve bilo mnogo lak{e. Susret je, izme|u ostalog, obeleìo povratak u ekipu ~etvorice igra~a koji su bili udaqeni iz prvog tima. - Posle duèg vremena videla se velika èqa kod nas, a kao plod takvog odnosa prema utakmici do{ao je i èqeni rezultat - rekao je Branislav Trajkovi}, jedan od ~etvorice igra~a koji su se vratili u ekipu. - Pruìli smo maksimum u duelu s BSK-om, pomagali jedan drugome, bili takti~ki disciplinovani i zato smo ispunili ciq. Dogovor iz svla~ionice bio je da poku{amo da u prvih petnaestak minuta postignemo gol, a kada smo u tome uspeli, sve je kasnije bilo mnogo lak{e.

ista me je pozitivno iznenadio kompletnim svojim nastupom i neka samo tako nastavi. Vi ste, pred kraj, tra`ili zamenu? - Zadovoqan sam na~inom na koji sam odigrao utakmicu, jer je iza mene pauza od desetak dana u kojoj smo nas ~etvroica treni-

[an se i `e qe pod jed na ke Drugi put u istoriji Lige Evrope u finalu }e igrati dva {panska fudbalska tima, ovog puta Atletik iz Bilbaoa i Atletiko iz Madrida ( 2007. igrali su Seviqa i Espawol, 3:1). I jedan i drugi finalista sjajnim igrama zaslu`eno su stigli do zavr{nog me~a. Ekipa iz Bilbaoa, izme|u ostalih, eliminisala je Man~ester junajted, [alke i Sporting

Su di Ne mac [tark BU KU RE[T: Stadion Nacionalna arena, kapacitet 70.000 gledalaca, sudi: Volfang [tark (Nema~ka), po~etak u 20.45 sati. ATLE TI KO (M): Kurtoa –Huanfran, Miranda, Godin, Filipe Luis – Mario Suarez, Salvio, Diego, Turan – Adtrijan Lopez, Falkao. ATLE TIK (B): Iraizos – Iraola, Aurteneks, Munain, Susaeta – Ituraspe, Herera, ]avi Martinez, Oskar Markos, Ibai Gomes – Qorente.

Fo to: www.fkvoj vo di na.com

rali izvan ekipe. îwenica je da sam pred kraj, kada je sve bilo izvesno {to se pobednika ti~e, traìo zamenu zbog lak{e povrede. Nije to ni{ta ozbiqno, treniram bez problema i nikakve posledice ne ose}am. êkaju vas jo{ utakmice s Borcem u â~ku i u posledwem kolu s Crvenom zvezdom u Novom Sadu. - Ciq nam je da se plasiramo u Evropu, a da bismo sigurno to uradili potrebne }e nam biti

iz Lisabona, a Madri|ani su bili boqi od Lacija, Be{ikta{a, Hanovera i na kraju od Valensije. Ova dva kluba imaju mnogo toga sli~nog, iste dresove(crvenobele), argentinske trenere (Bijelsa, Simeone), na tabeli Primere zauzimaju {esto i sedmo mesto, a {to je naro~ito zanimqivo Atletiko iz Madrida osnovali su baskijski studenti 1903. godine (Atletik je osnovan 1898. i jed-

Ko }e se radovati: Fernando Qorente (Atletik) i Falkao (Atletiko)

no vreme je bio neka vrsta filijale kluba iz Bilbaoa). Dakle, i jedni i drugi imaju istoriju du`u od 100 godina i veoma su ponosni na ono {to su do sada ostvarili. Atletik iz Bilbao je uz Real i Barselonu jedini klub koji nikada nije ispadao iz {panske prve lige, u svojim vitrinama ima osam titula prvaka, dok su Madri|ani slavili jednom vi{e. Dva tima su do sada ~ak 150 puta odmerili snage u prvenstvenim okr{ajima, ne{to vi{e uspeha imali su Madri|ani, slavili su na 64 utakmice, dok su Baskijci pobedili u 59 me~eva. Od Madrida do Bilbaoa je 323 kilometara, me|utim, da bi prvi put odmerili snage u me|unarodnom me~u pre{li su vi{e od 2.300 kilometara da bi stigli u Bukure{t. Nezahvalno je naga|ati ko je u prednosti, s tim {to vaqa podse-

PR VO TI MAC UDI NE ZEA DI NA TA LE

Bod za Li gu {am pi on a

Fudbaler Udinezea Antonio di Natale odbio je da pri~a o svojoj budu}nosti, iako je pre samo nekoliko nedeqa najavio povla~ewe na kraju sezone. Di Natale je rekao da razmi{qa da se povu~e iz fudbala posle smr-

Antonio di Natale

ti svog velikog prijateqa Pjermarija Morozinija tokom utakmice Livorna i Peskare u Seriji B 14. aprila. - @elim da pri~am samo o Udinezeu i pohodu na mesto u

Ligi {ampiona. Nismo mnogo pri~ali ove sezone o tome {to smo na tre}em mestu, ali bi u~e{}e u tom takmi~ewu bilo sjajno iskustvo za ceo grad. Ipak, nije jo{ ni{ta gotovo, moramo da uzmemo bar bod protiv Katanije - rekao je Di Natale. Di Natale je istakao, tako|e, da je sre}an u Udinezeu. - U`ivao sam sve vreme dok sam u Udinezeu, ali }emo videti uskoro {ta }e se sve de{avati naglasio je Di Natale. Udineze u posledwem kolu Serije A gostuje Katanije i potreban mu je bod da bi obezbedio mesto u kvalifikacijama za Lige {ampiona, po{to ima boqi me|usobni skor sa Lacijom, koji je tako|e u konkurenciji.

titi da su Madri|ani jednom slavili u Ligi Evrope (2010.godine) i da u Bukure{tu igraju stotu utakmicu u evropskim kupovima. - Sjajan je ose}aj pobe|ivati – ka`e trener Atletika iz Madrida Dijego Simeone. – U~ini}emo sve kako bismo ponovo osvojili trofej.Imamo zaista te{kog protivnika, rivala koji igra sli~an fudbal kao mi, pa bi mogao da odlu~i samo jedan dobar potez. Najboqi igra~ Madri|ana je centarfor Falkao, koji je u do finala postigao ~ak deset golova. - Pre dve godine slavio sam sa Portom, sada sam uveren da }u i s Aletikom sti}i do trofeja. Imamo boqi tim, uveren sam da }e odluka pasti ve} u prvom delu igre optimista je sjajni Kolumbijac. Atletik je specifi~ana ekipa , boje tima iz Bilbaoa mogu da nose samo Baskijci (pre dvaedese-

tak godinina bilo je jo{ rigoroznije, samo igra~i koji su ro|eni na tlu Baskije mogli su da obuku klupski dres), {to ih ne spre~ava da budu stalno u vrhu {panskog fudbala. Interesantno je da se to pravilo ne vaì za trenere, pa Atletik sada vodi Argentinac Marselo Bijelsa, koji je jedno vreme bio i trener Dijega Simeonea. - Svi su nas otpisivali a mi smo redom ru{ili protivnike. I sada nam se daju mawe {anse, ali sam uveren da }emo ba{ mi slaviti. Odlu~i}e srce, a tu smo mi u prednosti - smatra Bijelsa. Najboqi igra~ Baskijaca je tako|e centarfor Fernando Qorente, koji je na dosada{qih 14 utakmica u Ligi Evrope postigao sedam golova. - Jo{ uvek sawam. Kada smo po~eli takmi~ewe ni u snu nisam o~ekivao da moèmo sti}i do finala. Me|utim, kada smo pobedili Man~ester junajted na Old Trafordu poverovao sam u bajku, verujem i sada, mada nas o~ekuje teàk me~. Mislim da su {anse podjednake - veli Qorente. Vaqa jo{ re}i i da i jedni i drugi u me~ ulaze oslabqeni, Madri|ani zbog iskqu~ewa ne mogu da ra~unaju na Tijaga,a Baskijici zbog ùtih kartona na Fernada Amoreibeta. G. Ko va~

PRED SED NIK UEFA MI [EL PLA TI NI

Ju ven tus ma li za Evro pu

Ne ja sno skan di ra we s tri bi na

dve pobede. Borac nas je po{teno zadu`io u polufinalu Kupa i u~ini}emo sve da mu se revan{iramo. A onda }e uslediti derbi s Crvenom zvezdom, za pune tribine i to }e biti utakmica za u`ivawe. Verujem da }emo izboriti evropsku vizu i barem malo zaceliti sve rane koje smo zaradili tokom prole}ne polusezone - istakao je Branislav Trajkovi}. A. Pre do je vi}

VE ^E RAS U FI NA LU LI GE EVRO PE IGRA JU ATLE TI KO IZ MA DRI DA I ATLE TIK IZ BIL BA OA

Kako komentari{ete negodovawe s tribina na ra~un uprave kluba? - Zaista mi nije jasno zbog ~ega su navija~i skandirali „Uprava napoqe”. Istina je da imaju pravo da ka`u ono {to misle, ali igrali smo dobro, vodili i pobedili... Jako dobro se zna {ta je sve predsednik Butorovi} u~inio za klub i zbog toga mi nije jasno za{to se tokom me~a ~ulo negodovawe na ra~un uprave - rekao je Trajkovi}. @eleo je stameni {toper da posebno istakne jednog od svojih saigra~a, pa je dodao: - Mali Marko Poletanovi} me je odu{evio. Igrao je izuzetno zrelo, odli~no gradio loptu i imao dobar pregled zbivawa na terenu. Wegov prodor, pre nego {to je nad wim na~iwen penal, zaista je bio sjajan. Nanizao je nekolicinu igra~a BSKa, bio je to majstorski potez. Za-

sreda9.maj2012.

Predsednik UEFA Mi{el Platini ~estitao je svom nekada{wem klubu Juventusu na osvajawu titule prvaka Italije i dodao da }e mu biti mnogo teè da napravi uspeh u Ligi {ampiona. - Moram, kao predsednik UEFA, da budem neutralan, ali moje srce kuca za Juventus i sre}an sam zbog titule. êstitam im na zasluènom uspehu - rekao je Platini italijanskim medijima. Legendarni francuski fudbaler je za Juventus igrao od 1982. do 1987. godine. - Titule na doma}oj sceni su ne{to potpuno druga~ije od Evrope. Iskreno, ne verujem da Juventus moè odmah da do|e do uspeha u Evropi. Potrebno im je vreme da porastu kao ekipa. Ove sezone bilo im je lak{e u Seriji A, jer nisu imali obaveze u evropskim takmi~ewima dodao je Platini, koji je 1985. godine osvojio Kup {ampiona sa torinskim klubom.

PRO ME NE U VA LEN SI JI

EVROPSKO PRVENSTVO

[pan ci bez Pu jo la

Kapiten Barselone i standardni {panski reprezentativac Karlos Pujol propusti}e Euro 2012. Katalonski klub je saop{tio da }e Pujol biti podvrgnut artroskopiji kolena i da mu predstoji {est nedeqa pauze.Iskusni {toper ima 34 godine, a za crvenu furiju je odigrao

99 utakmica i postigao tri gola, ukqu~uju}i pobedonosni u polufinalu Svetskog prvenstva protiv Nema~ke pre dve godine.[panija }e odbranu titule prvaka Evrope zapo~eti 10. juna protiv Italije u Gdawsku.

Pe le gri no me wa Eme ri ja

Pra wi} u Ki ni Danijel Prawi} napusti}e Bajern po zavr{etku sezone i preseliti se u Kinu. Hrvatski reprezentativac dobio je nepristojnu ponudu kluba iz najmnogoqudnije zemqe sveta, ~ije se ime za sada drì u tajnosti.Iskusni, 30-godi{wi levi bek zaradi}e 11 miliona evra za dve i po sezone! - Dobio sam ponudu koja se ne odbija. Novac je ogroman, ponuda je neverovatna - izjavio je biv{i igra~ Osijeka, zagreba~kog Dinama i Herenvena . Prethodno, Prawi} bi mogao da zaigra u finalu Lige {ampiona protiv êlsija s obzirom na to da trener Bajerna Jup Hajkens ima problema sa levonogim igra~ima zbog ùtih kartona.Odmah posle finala na Alijanc areni, Prawi} }e u Minhenu odraditi lekarske preglede, a zatim }e po wega do}i privatni avion vlasnika kineskog kluba.

Maurisio Pelegrino nasledi}e Unaija Emerija na klupi Valensije po zavr{etku sezone, objavio je klub sa Mestaqe. Argentincu }e to biti prvi samostalni trenerski posao. Poke-

Velez u Argentini i Barselonu, a po odlasku sa Mestaqe za Liverpul i Alave{. Igrao je na poziciji {topera. Unai Emeri ne}e ostati bez posla, jer je ve} sve dogovorio

Maurisio Pelegrino

tino (40) je prethodno radio kao pomo}ni trener Rafi Benitezu u Liverpulu i Interu.Najdubqi trag tokom igra~ke karijere ostavio je upravo u Valensiji, ~iji je dres nosio od 1999. do 2005. Prethodno, nastupao je za

oko transfera u moskovski Spartak. Ove sezone wegova ekipa nije zadovoqila ni navija~e ni ~elnike, iako je obezbedila tre}e mesto u Primeri i direktan plasman u Ligu {ampiona.

S PORT

sreda9.maj2012.

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA [ID

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

Pre kid zbog kar to na

Li der ras pu can

Gra ni ~ar - Omla di nac (M) 2:0 (1:0) (pre ki nu to u 85. mi nu tu)

Vi tez - Na pre dak 0:6 (0:3)

JA ME NA: Igra li {te Gra ni ~a ra, gle da la ca 70, su di ja Hor vat (Mo r o v i}).Strel c i: Vu ko vi} u 18.i Re mi} u 68. mi nu tu. @u ti kar to ni: S.Jo ki}, Cvi ja no vi} (Gra ni ~ar), Vla i sa vqe vi}, Ob ra dov, N. Jo vi ~i} (Omla di nac). Cr ve ni kar ton: Run ti} (Omla di nac). GRA NI ÂR: Cvi ja no vi} 7, S. Ju ro {e vi} 6, D. Jo vi} 7, Z. Jo vi} 7, Vu ko vi} 7, Star ~e vi} 7, S. Jo ki} 7, Le ma ji} 7, Re mi} 7 (Ili} 6), D. Ju ro {e vi} 7, D. Jo ki} 6. OMLA DI NAC: Ob ra dov 7, Bu kor 7, [in ka 6, Run ti} 6, Vla i sa vqe vi} 5, Si mi} 6, Koh 6, Si~ 7, M.Jo vi ~i} 6, N. Jo vi ~i} 7, Bre ki} 6 (Stan ko vi} 6). Od sa mog po ~et ka go sti su na sva ku od lu ku su di je pri go va ra li, a u 85. ka da je gol man Cvi ja no vi} do bio ù ti kar ton zbog prek {a ja, tra ì li su da mu se do de li cr ve ni, ili ne }e na sta vi ti igru. I ni su na sta vi li, pa su di ja je pre ki nuo su sret. I. Ma ru {i}

Fru {ko go rac - Bo rac 8:0 (2:0) KU KU JEV CI: Igra li {te Fru {ko gor ca, gle da la ca 50, su di ja Ma ti} ([id).Strel ci: Zec u 15, Bje li} u 32. i 61, Stam bo li ja u 50, 71, 77. i 84. i Ili ba {i} u 75. mi nu tu. @u ti kar ton: Pe ji} (Bo rac). FRU [KO GO RAC: Vor ka pi} 7, Ada mo vi} 7, Le ki} 6, Mar ti} 7 (Vuk {i} 5), Ra di voj {i} 6, Bje li} 7 (Va ja gi} 7), Ga li ja{ 6, Ili ba {i} 7, Jo va no vi} 5 (Stoj ~e vi} 6), Zec 7, Stam bo li ja 9. BO RAC: Si mi} 5, Pe ji} 6, Sa rap 5, Stan ko vi} 6, M. Tri vi} 5, S. Tri vi} 6, I. Fi li po vi} 6, Stoj {i} 5, Sa vi} 6, Si me u no vi} 6, D.Fi li po vi} 5. Sla bi go sti iz Ili na ca, to li ko su bi li ne mo} ni, da su je dva ne ko li ko pu ta pre {li na po lo vi nu do ma }i na. R. Gr ka vac

Jed no ta - Sre mac 6:1 (2:0) [ID: Igra li {te 12.april, gle da la ca 50, su di ja Gr ki ni} ([id).Strel ci: Mi lin ko vi} u 42, Ma noj lo vi} u 44, [o la ja u 55. i 83, Du paq u 62.i Ar se no vi} u 87. za Jed no tu, R. Osto ji }u 89. mi nu tu za Sre mac. Cr ve ni kar ton: Ore {~a nin (Sre mac). JED NO TA: A. Mi la no vi} 7, Mi lin ko vi} 8, Ma noj lo vi} 7

(Du paq 7), Opo je vli} 7, Jo va no vi} 7, Kla du {i} 7, N. Ko tar li} 7 (D. Mi la no vi} 7), Du ja ko vi} 7, [o la ja 8, Mi ja to vi} 7, Ar se no vi} 7. SRE MAC: Ne {i} 6, La zor 7, No vak 6, B. Osto ji} 6, Ba la {}ak 6, Ore {~a nin 6, Mi lan ko vi} 6, R. Osto ji} 7, Bu di mr 6, [a rac 6, Ba lo{ 6. ^im su go sti iz Ber ka so va pri mi li pr vi gol u 42.m inu tu bi lo je pi ta we ko li ko }e raz li ke fud ba le ri Jed no te sla vi ti.Jer, i do tog go la do ma }i ni su do mi ni ra li. S. Du paq

OFK Ba ~in ci - Sin |e li} 4:1 (0:0) BA ÎN CI: Sta dion â&#x20AC;&#x17E;]i rin rit, gle da la ca 200, su di ja Sta ni vu ko vi} (Er de vik).Strel ci: Ga ~i} u 55. i 65, Ili} u 75. i Cu per u 77. za OFK Ba ~in ce, a Dre no vac u 88. mi nu tu za Sin |e li}. @u ti kar to ni: Sto ja ko vi}, Sto ja no vi} (Sin |e li}). Cr ve ni kar ton: T. Mi le ti} (Sin |e li}). OFK BA ÎN CI: Bar jak ta re vi} 9, Ju nu zo vi} 8, Mi li} 8, Gru ji ~i} 9 (Ma ro {i ~e vi} 7), Ka li ni} 9, Ili} 9, â vi} 9, Bla à no vi} 9 (Me ni ~a nin 7), Mi lin ko vi} 8 (@u pun ski 7), Ga ~i} 9, Cu per 8. SIN \E LI]: Mr ko wi} 7, Sa vi} 6, Ma ri} 6, Ge or di ni} 7, Dre no vac 7, To do ro vi} 6, Sto ja no vi} 6 (Ko va ~e vi} 6), T. Mi le ti} 6, Sto ja ko vi} 7, [a rac 6, Da mja no vi} 6 (Ne deq ko vi} 6). âk 80 mi nu ta Ba ~in ~a ni su ima li ini ci ja ti vu, a ~im su jed nom na ~e li mre ù, kan di da ta za pr vo me sto, zna lo se da go sti ne }e od ne ti ni bod ko ji su àr ko o~e ki va li. Z. La za rov

Je din stvo (M) - Na pre dak 3:3 (1:2) MO RO VI]: Sta dion Je din stva, gle da la ca 100, su di ja Mar ~e ti} (Gi ba rac).Strel ci: Jo vi} u 3. i Gr ba ti ni} u 71. i 87. za Je din stvo, a Ja stre bi} u 5. i 33. (iz pe na la) i No va ko vi} u 58. mi nu tu za Na pre dak. @u ti kar to ni:Ga li}, Ku la ~a nin, Ja stre bi} (Na pre dak). JE DIN STVO: Lu ki} 7, Sa vi} 7, Aram ba {i} 7, Jo va no vi} 7, Vu co wa 7, Spa so je vi} 7 (D. Se ni} 7), P.Se ni} 7, Gr ba ti ni} 7, Ada mec 7, Ja wa to vi} 7, Vu ji} 7. NA PRE DAK: M. Do bro je vi} 7, Ja stre bi} 7, P. Pe tro vi} 7 (D. Do bro je vi} 7), Ku la ~a nin 7, V.

MOROVI]: Jedinstvo-Napredak 3:3, KUKUJEVCI: Fru{kogorac-Borac 8:0, BINGULA: OFK Bingula-OFK Biki} 0:4, BA^INCI: OFK Ba~inciSin|eli} 4:1, [ID: JednotaSremac 6:1, JAMENA: Grani~}ar-Omladinac (M) 2:0 (prekinuto u 85. minutu).Slobodni su bili Jedinstvo iz Qube i Omladinac iz Batrovaca.

1.OFK Biki} 2.Napredak 3.Sin|eli} 4.Jednota 5. Ba~inci 6.Jed. (M) 7.Jed. (Q) 8.Omlad. (B) 9.Grani~ar 10.Fru{kog. 11.Borac 12.Omlad.(M) 13.Bingula 14.Sremac

19 19 19 20 20 18 18 19 20 18 19 19 19 19

14 13 12 10 11 9 8 7 6 6 6 5 5 1

3 2 4 2 3 4 6 4 2 7 3 6 4 6 3 9 4 10 2 10 2 11 2 12 1 13 3 15

56:14 45:19 42:29 46:39 45:24 50:20 34:30 31:32 33:49 30:33 23:48 16:38 25:62 19:78

45 43 39 36 35 30 28 24 22 20 20 17 16 6

Pe tro vi} 7, Ga li} 7 (Lu ki} 7), \a ~a nin 7 (Ma le ti} 7), Mla de no vi} 7, Tu ti} 7, No va ko vi} 7, N. Pe tro vi} 7. Do ma }in je iz ne na dio go sta, ko ji je mo rao po sva ku ce nu po be di ti, ka ko bi i da qe ostao u igri za ti tu lu, i za slu `e no osvo jio bod, jer je ba{ u fi ni {u me ~a bio bo qi ri val. D. Do bro je vi}

OFK Bin gu la - OFK Bi ki} 0:4 (0:2) BIN GU LA: Igra li {te OFK Bin gu le, gle da la ca 50, su di ja Pen do (Er de vik).Strel ci: Ma ti je vi} u 35, Ma li vuk u 40. i 90. i Vra ~ev u 65. mi nu tu. @u ti kar to ni: Pa ji}, Du bov ski (OFK Bin gu la). OFK BIN GU LA: Du bov ski 8, Mi haj lo Mi lo va no vi} 7, Ra i} 7, Lo vas 7 (Pa ji} ), Bo gi} 7, Sa mar xi} 7, Mi lan Mi lo va no vi} 7, ]o si} 7, Kra mar 7, Gwa to vi} 7 (Stan ko vi}). OFK BI KI]: Bu gar ski 8, Maj her 8 (Vu~ ko vi} 8), Gle di} 8, Kur ba li ja 8, Ba srak 8, Ra do {e vi} 8, Tur ~an 8, ^ip kar 8, Vra ~ev 8, Ma ti je vi} 8, Ma li vuk 8. Do ma }i ni ne kom plet ni. Iz ne po zna tih raz lo ga, mno gi igra ~i se ni su po ja vi li. Bin gul ci su me~ po ~e li s de set igra ~a, u 15. mi nu tu osta li su sa de vet, u 25. mi nu tu sa osam, a u 70. mi nu tu ~ak su ima li i re zer ve jer su se dvo ji ca fud ba le ra po ja vi la na sta di o nu. Li der je mo gao znat no ube dqi vi je da sla vi. S. ]o si}

76. SVET SKO PR VEN STVO TOP DI VI ZI JE U FIN SKOJ I [VED SKOJ

Slo va ci iz ne na di li, [ve |a ni si gur ni Tre }eg da na Svet kog pr ven stva Top di vi zi je, ko je se odr à va u Fin skoj i [ved skoj, bi lo je do sta ne iz ve sno sti i iz ne na |e wa. Oklop ni ci Ka na de vi {e ne go ube dqi vo su sti gli do dru ge po be de na {am pi o na tu pro tiv se lek ci je Fran cu ske 7:2. Dvo stru ki strel ci u tri jum fu ho ke ja {a iz Ze mqe ja vo ro vog li sta bi li su Ben i Hop kins. U der bi ju ko la Slo va~ ka je pru ì la jed nu od naj bo qih par ti ja i do {la do pr ve po be de na kon dva po ra za pro tiv SAD - a 4:2. Na dru goj stra ni, jen ki ji su pod ba ci li u od bra ni i do ì ve li pr vi po raz. Kle dli~ ke su pro {le kroz pra vu dra mu u du e lu sa Nor ve {kom ko ja je na star tu ve za la dva po ra za. Ju nak u re do vi ma ê {ke bio je Ales Hem ski stre lac dva go la i od lu ~u ju }eg po got ka u pro du èt ku za po be du ê ha 4:3. U po sled wem su -

3 2 2 3 3 3 2 2

2 2 2 1 1 1 0 0

0 0 0 1 0 0 0 0

1 0 0 0 0 0 0 0

7 6 6 5 3 3 0 0

DE^: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 100, su di ja Jo va no vi} (Po pin ci).Strel ci: Mi li} za Sre mac, Ve li mir, Vla ho vi} i Mi haj lo vi} za Gra ni ~ar. SRE MAC: Pet ko vi} 7, Stoj ~i} 6, Dr qa ~a 6, Ma ca va ra 6, Mi ja to vi} 6, Ju ri {i} 6, @i va no vi} 6, Mi li} 6, Ili} 6, Jo va no vi} 7, Lu da ji} 7. GRA NI ÂR: Xa ku la 8, â vi} 8, I.Ni ko li} 8, Mi lan Ni ko li} 7, Mi lo{ Ni ko li} 9, Jo va no vi} 7, Ve li mir 7, Li su lov 9, Vla ho vi} 8, Pa le è vi} 8 (Ste pa no vi}), Mi haj lo vi} 8.

Go sti iz Obre `a bi li su bo qi ri val svih 90 mi nu ta, ima li su do sta pri li ka, pa do ma }i ni mo gu bi ti i za do voq ni ko na~ nim re zul ta tom. S. Or lo vi}

Mla dost (P) - Ka me ni 5:2 (1:1) PR HO VO: Igra li {te Mla do sti, gle da la ca 50, su di ja Ste pa no vi} (Do wi To var nik).Strel ci: To ma {e vi} u 3. i 68, Po zna no vi} u 52, Z|e la ri} u 53. I Ba bi} u 54. za Mla dost, a Ba la ban u 34. i Jo va no vi} u 56. mi nu tu za Ka me ni. Cr ve ni kar ton: Mi qu{ (Ka me ni). MLA DOST: Kr sti} 7, Ko ji} 7, Dr qi} 7, Kr wa ji} 7, Po zna no vi} 8, Ba bi} 7, Mi li} 7, Po po vi} 7 (Stoj {i} 7), Ra ko ni} 7 (Sa vi} 7), Z|e la ri} 7, To ma {e vi} 8. KA ME NI: Na ni} 6, Mi qu{ 6, Mar ko vi} 6, Do bri ko vi} 6, Ba la ban 6, Ma dac ki 6, Po po vi} 6, [o bi} 6, Bla nu {a 6, Jo va no vi} 6, Uro {e vi} 6. Pr vi deo iz jed na ~en i u go lo vi ma i igri.U na stav ku do ma }i ni kre }u `e {}e i plod ta kve igre je tri go la za tri mi nu ta, a po sle to ga, igra lo se na sre di ni te re na. Z. Va si}

Lo vac - Slo bo da 5:3 (1:0) KAR L OV ^ I]: Igra l i { te Lov c a, gle d a l a c a 400, su d i j a

SU BO TI [TE: Vi tez-Na predak 0:6, KARLOV^I]: Lovac-Sloboda 5:3, DE^: Sremac-Grani~ar 1:3, PRHOVO: Mladost-Kameni 5:2.Srem iz Sremskih Mihaqevaca bio je slobodan. 1.Napredak 2.Lovac 3.Mladost (P) 4.Kameni 5.Grani~ar 6.Sremac 7.Srem 8.Sloboda 9.Vitez

14 14 14 13 13 13 13 13 13

12 10 7 7 5 3 3 2 1

1 1 3 1 2 5 2 4 6 2 2 8 1 9 2 9 1 11

66:11 49:23 34:27 28:26 29:25 20:28 16:38 16:40 15:45

37 33 23 23 21 11 10 8 4

]i r ak (De~).Strel c i: Bo {ko v i} u 2, 57, 67.i 82.i Pan to v i} u 88. za Lo v ac,a Pe t a ko v i} u 57.i 72. i Bran k o v i} u 84. mi n u t u za Slo b o d u. LO V AC: Sa m ar x i} 7, @i va n o v i} 7, Vu k a { i n o v i} 7, Z. De v r w a 7, Ma s al 6, Osto ji} 7 (\. De v r w a 8), Opa ~ i} 6, Bo { ko v i} 9, Po p o v i} 7 (]a l i} 7), Pan t o v i} 7, Mi lin k o v i} 7. SLO B O D A: M.Ste p a n o v i} 8, Gor d i} 7, N.Spa s o j e v i} 7, Ma t i} 7, Voj n o v i} 7, Ko s ti} 7, Te { i} 7, Dr q a ~ a 7, Bran ko v i} 7, Ni k o l i} 7, Pe t a k o vi} 7. Le p a i za n i m qi v a igra do ma } i n a.Mo g li su da po p ra v e gol raz l i k u, ali ~im, su se opu s ti l i sna l a ` qi v i go s ti ka ` wa v a l i su to go l o v i m a. M. Klin ~ a r e v i}

OP [TIN SKA LI GA RU MAâ&#x20AC;&#x201C;IRIG (DRU GI RAZ RED)

Iz ne na |e we u Ri vi ci Pla ni nac - Sre mac (D) 2:2 (1:1) RI VI CA: Igra li {te Pla nin ca, gle da la ca 100, su di ja Ivo {e vi} (Ru ma).Strel ci: Er de qac u 38. i Pe tro vi} u 52. (iz pe na la) za Pla ni nac, a R. A{}e ri} u 2.i D. ê sti} u 57. mi nu tu za Sre mac. @u ti kar ton: Smi qa ni} (Pla ni nac). PLA NI NAC: Avra mo vi} 7, S. Pa ji} 7 (Stoj ~i} ), Smi qa ni} 7 (At ko vi} 6), D. ]i ri} 7, Pe tro vi} 7, ]o si} 6, S. ]i ri} 7, Er de qac 7, Ru de{ 6 (Pe ji} ), M. ]i ri} 6, V.Pa ji} 6. SRE MAC: Si mi xi} 6, M. Ra do vac 7, M. Du por 7, Ze qa ji} 7, R. Ra do jev 7, \.ê sti} 7, Iva ni{ 7, D.ê sti} 8, R. A{}e ri} 7, V. Du por 7, A. Ra do vac 6. Iz ne na |e we u Ri vi ci.Go sti iz Do bri na ca je su do mi ni ra li to kom me ~a, ali bor be ni do ma }i ni bi li su ~ak bli ì po be di, a je dan osvo jen za Ri vi ~a ne je pod vig. S. An to ni je vi}

mar (Ru ma).Strel ci: Bo `i} u 8, Ju ri {i} u 21, Po po vi} u 70. i Po znan u 80. mi nu tu. @u ti kar ton: Ju ri {i} (Car Uro{).Cr ve ni kar ton: Bla go je vi} (Bo rac). BO RAC: I. Bu li} 5, Bla go je vi} 5, Nik {i} 6, Stri ~e vi} 6, M. Bu li} 6 (M. Jan ko vi} 6), \e ki} 6, Jo va no vi} 6 (Ne zna no vi} 6), D. Jef ti} 6 (M. Jef ti} 6), Lu ki} 6, Mi ri} 6, Utvi} 6. CAR URO[: Jo v a n o v i} 7, Bo ji} 8, Ro di} 8 (Utvi} 7), Ne di} 8, Ra do wa 9, J. Jo ci} 8 (N. Jo ci} 8), Vra we{ 8, Ste pa no vi} 8, Bo `i} 9, Ju ri {i} 9, Pa vi} 9. Go sti iz Ja ska bi li su bo qi to kom ce log me ~a. Mo gli su sla vi ti jo{ ube dqi vi je. M. Jan ko vi}

Bo rac (S) - Car Uro{ 0:4 (0:2)

PA V LOV C I: Igra l i { te Mla do sti, gle da la ca 100, su di ja Jo va no vi} (Ru ma).Strel ci: Mi trev ski u 20, Ci ko ta u 37. i N. Pan te li} u 80. i 89. za

Mla dost - 27. ok to bar 4:1 (2:0)

STEJANOVCI: Borac-Car Uro{ 0:4, RIVICA: PlaninacSremac (D) 2:2, PAVLOVCI: Mladost-27.oktobar 4:1.Vojvodina iz Neradina je bila slobodna.

1.Car Uro{ 2.Sremac (D) 3.Planinac 4.Mladost 5.Vojvodina 6.27.oktobar 7.Borac (S)

10 9 10 10 9 9 9

9 8 3 4 4 1 0

0 1 3 0 0 2 2

1 0 4 6 5 6 7

38:7 48:9 18:20 21:29 10:26 11:32 9:30

27 25 12 12 12 5 2

Mla dost, Bi ri wi u 57. mi nu tu za 27.ok to bar. MLA DOST: [ev ~uk, Ne da ko vi} (D. Pan te li}), Va si}, Bog nar, Pa cek, Ci ko ta (Ro {uq), N. Pan te li}, Cvi je ti no vi} (Mi lin), Mi trev ski, Vu ka di no vi}, Or lo vi}. 27. OK TO BAR: Xa ji}, Bo ro vi ca, Mu dri}, Ju has, Se ge di, Qba { ~ik, Fe k e t e, Bi r i w i, Ma go{, Jo vi}, Haj nal. Pa vlov ~a ni su naj ma we de set pu ta pro ma {i li mre `u D}a ji }a iz naj i de al ni jih pri li ka, ali su ipak, po sti gli, ma kar, ~e ti ri go la. M. Su bo ti}

DA NA [WI FUD BAL SKI PRO GRAM Kup na te ri to ri ji Voj vo di ne - ^ELAREVO: ^SK - Ba~ka Topola, BEO^IN: Cement - Zadrugar, SENTA: Senta - Pali}, OXACI: Tekstilac Iteks - Radni~ki ([id), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Mladost (Ba~ki Jarak), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Kikinda, STANI[I]: Stani{i} - Ba~ka 1901. Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati No vo sad ska pod ru~ na li ga - KOVIQ: [ajka{ - Metalac, SRBOBRAN: Srbobran - Sutjeska, BA^KA PALANKA: Stari grad - Kabel, PETROVA-

Sla vqe ho ke ja {a Slo va~ ke

sre tu ve ~e ri, do ma }in tur ni ra, se lek ci ja [ved ske upi sa la je i tre }u po be du na {am pi o na tu pro tiv Dan ske 6:4. Naj za slu `ni za no vo sla vqe tri kru ne bio je dvo jac Erik son Stal berg ko ji su Gru pa S

0 14:9 0 8:3 0 2:0 1 14:10 2 6:6 2 10:17 2 2:4 2 4:11

Sre mac - Gra ni ~ar 1:3 (0:2)

STE JA NOV CI: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 60, su di ja Kr -

Gru pa H 1. Kanada 2. [vajcarska 3. Finska 4. SAD 5. Slova~ka 6. Francuska 7. Belorusija 8. Kazahstan

SU BO TI [TE: Igra li {te Vi te za, gle da la ca 50, su di ja Pe tro vi} (Pe }in ci).Strel ci: Vu ka di no vi} u 14, Jo va no vi} u 17, Ba ki} u 26, Mar ja no vi} u 49. i 61. i Ma ri} u 80. mi nu tu. VI TEZ: Sta ki} 6, Dr pa 5, Cu ci} 5, Ri sti vo je vi} 6, Pet ko vi} 6, Uro {e vi} 5, D. Da mja no vi} 5, Ma ti} 5, Ni ko li} 5, B. Da mja no vi} 5, Je re mi} 5. NA PRE DAK: N. Mu {ki wa 7, Sker le to vi} 7, Sav ko vi} 6, Vu ka di no vi} 7, Gu `vi} 8, Ko ka no vi} 7, Be `a no vi} 6, Mar ja no vi} 6, Ba ki} 6, Ma ri} 6, Jo va no vi} 7. Li der iz Po pi na ca oprav dao je ulo gu fa vo ri ta.Bi lo je pi ta we sa mo ko li ko }e pu ta gol man Sta ki} va di ti lop tu iz svo je mre `e. Q. Opa ~i}

1. [vedska 2. Rusija 3. ^e{ka 4. Nema~ka 5. Letonija 6. Italija 7. Danska 8. Norve{ka

3 2 3 2 2 2 3 3

3 2 1 1 1 0 0 0

0 0 1 0 0 1 0 0

0 0 0 0 0 0 1 1

0 13:6 0 9:4 1 7:7 1 5:3 1 5:7 1 4:6 2 7:12 2 6:11

9 6 5 3 3 2 1 1

po sti gli po dva go la. Je di no {to su Dan ci us pe li da ura de je da po stig nu dva go la u po sled woj de o ni ci pre ko Gre na i Ele ra i ta ko ubla `e tre }i po raz. Re zul ta ti 3.ko la, gru pa H: Fran cu ska - Ka na da 2:7 (1:4, 1:1, 0:2), SAD - Slo va~ ka 2:4 (1:3, 1:0, 0:1), gru pa S: ^e {ka - Nor ve {ka 4:3 (1:1,1:1, 1:1, 0:0, 1:0), Dan ska [ved ska 4:6 (1:4, 1:2, 2:0 ). Da nas se sa sta ju: Be lo ru si ja - Ka zah stan (15.15), Le to ni ja - Ita li ja (16.15), Fin ska - [vaj car ska (19.15), Ru si ja - Ne ma~ ka (20.15). I. Gru bor

RADIN: Petrovaradin - Vrbas, GAJDOBRA: Hercegovac - Borac ([), RUMENKA: Jedinstvo - Slavija (NS), \UR\EVO: Ba~ka - Slavija (P). Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati. No vo sad ska li ga - FUTOG: Futog - Partizan, SIRIG: Sirig - Vinogradar, NOVI SAD: @elezni~ar - Fru{kogorski partizan, BUDISAVA: Dinamo - Fru{kogorac, RAKOVAC: Borac - Proleter, KISA^: Tatra - Mladost(NS), ^EREVI]: Sremac - Ba~ka (B). Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati.

Vi qa spre man za Euro? Dok tor {pan ske re pre zen ta ci je Ha vi jer Mi na no iz ja vio je da je ve li ki op ti mi sta po pi ta wu {an si da Da vid Vi qa za i gra na pred sto je }em Evrop skom pr ven stvu. Vi qa ni je od i grao ni jed nu zva ni~ nu utak mi cu u 2012. go di ni, po {to je u de cem bru na klup skom Svet skom pr ven stvu za ra dio pre lom no ge i jo{ uvek ni je po zna to da li }e bi ti spre man za {am pi o nat Sta rog kon ti nen ta.

Da vid Vi qa

Ipak, se lek tor cr ve ne fu ri je Vi sen te del Bo ske ne dav no je re kao da je spre man da ~e ka do po -

sled weg tre nut ka da bi do neo od lu ku u Vi qi, dok Mi na no sma tra da bi on mo gao da bu de me |u put ni ci ma za Poq sku i Ukra ji nu. - Vi qa }e mo ra ti da se pri dru `i grup nim tre nin zi ma da bi na sta vio sa adap ta ci jom, ali mo ra i da na sta vi da na pre du je. Vi de li smo se pre ne ko li ko da na i we gov opo ra vak ide po pla nu. Ve li ki sam op ti mi sta, ve ru jem da }e igra ti na Evrop skom pr ven stvu - re kao je Mi na no.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda9.maj2012.

AGRO @IV SU PER LI GA SR BI JE

Uz dosta muke do bodova He mo farm - Voj vo di na Sr bi ja gas 95:100 (23:27, 18:17, 25:25, 20:17)

Ana Iva no vi}

VTA TUR NIR U MA DRI DU

Ana boqa od Na|e Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} za be le ì la je i dru gu po be du na pla voj mar did skoj {qa ci po {to je u dru gom ko lu po be di la Ru ski wa Na |u Pe tro vu sa 7:5, 6:1. Iva no vi }e va }e u tre }em ko lu te ni skog tur ni ra u Ma dri du igra ti s Be lo ru ski wom Vik to ri jom Aza ren kom. Naj bo qa te ni ser ka sve ta je u dru gom ko lu sa 6:3, 7:6 po be di la ê hi wu An dreu Hla vac ko vu. Ana je u pr vom ko lu po be di la 90. te ni ser ku sve ta Ma til du Jo han son sa 6:4, 6:1. U tri na e stom me |u sob nom me ~u Pe tro ve i Iva no vi }e va srp ska te ni ser ka je za be le ì la osmu po be du, ali i tre }u u ni zu po {to je Ana po be di la Na |u u u po sled wa dva me ~a ko ja su od i- gra na u 2011. go di ni. Ana je u pr vom se tu na pra vi la brejk vi {e od pro tiv ni ce (2:1), dok je u dru gom izg bu i la sa mo je dan gem i pla si ra la se u tre }e

ko lo po sle 80 mi nu ta igre. Iva no vi }e va je od ser vi ra la se dam as uda ra ca na me ~u i bi la znat no uspe {ni ja od Pe tro ve kod dru gog ser vi sa (13/21 - 10/23). Ana je us pe la da spa si ~e ti ri brejk lop te i osvo ji 19 po e na vi {e od Ru ski we (67:48). Srp ska te ni ser ka u tre }em ko lu igra sa tre nut no naj bo qom te ni ser kom na sve tu Vik to ri jom Aza ren kom. Bi }e to wi hov ~e tvr ti me |u sob ni duel, a Ana je u pret hod na tri za be le `i la dve po be de. Aza ren ka je po be di la Iva no vi }e vu sa mo na Ro lan Ga ro su 2009. go di ne (6:2, 6:2), dok je Ana je po be |i va la Aza ren ku na tur ni ru u Ri mu 2010. go di ne (6:4, 6:4), kao i u Sin si na ti ju av gu sta iste go di ne (2:6, 7:6, 6:2). Tur nir u Ma dri du igra se za na grad ni fond od oko ~e ti ri mi li o na do la ra, a po bed ni ca }e osvo ji ti i 1000 VTA po e na.

VR [AC: Ha la „Mi le ni jum”, gle da la ca: 300, su di je: M. Juras, Obrkneèvi}, P. Milovanovi} (svi Beograd). HEMOFARM: Dan gu bi} 7, Lam bi} 2, Cve ta no vi} 3, Kr sti}, Mi tro vi} 12, Ota {e vi} 15, Ga gi} 6, [u ta lo 16, Ba ki}, La lo vi} 3, Je re mi} 8, Mi lo {e vi}. VOJVODINA SRBIJAGAS: V. Pet kvi}, Ku è ta 4, Mar ko vi} 18, Mi lo {e vi} 4, Sto ja ~i} 11, Ive qa, Ka li ni} 11, Bu ni} 5, Ma ro je vi} 7, Dun |er ski 13, Ze ko vi} 22, Vu jo {e vi} 5. Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja g as te ` e od o~e k i v a n og oprav da li su ulo gu fa vo ri ta na go sto va wu su per li ga {kom fe we ra {u He mo far mu u Vr {cu. Te {ko je bi lo No vo sa |a ni ma da se mo ti vi {u za „una pred” do bi je nu utak mi cu i za to su ko na~ nih pet po e na vi {ka obez be di li u po sled wem mi nu tu su sre ta i do {li do {e ste po be de u de set me ~e va su per li ga {kog nad me ta wa. Pred vo |e ni Mar ko vi }em i Ze ko vi }em cr ve no-be li su na pa li far ma ce u te ve} od star ta du e la i na go ve sti li da è le da na sta ve s do brim igra ma u post se zo ni. ^vr stom igrom u od bra ni, a str pqi vom i kon cen tri sa nom u na pa du, kon tro li sa li su No vo sa |a ni sta we stva ri na par ke tu vr {a~ ke pa la te spor to va. Tek zbog la ga nog opu {ta wa i zbog ma lih ne smo tre no sti u na pa du, uspe va li su do ma }i da

O’Saliven {ampion

Roni O’Saliven

- Do sta qu di je sum wa lo u me ne, ali ka da bu dem spre man re }i }u vi {e. Jo{ uvek ni sam za vr {io. Ni sam se bi po sta vio ciq. Sa da }u uze ti od mor od {est me se ci ka ko bi ne ko vre me bio sa po ro di com - re kao je Ro ni sa si nom Ro ni jem ju ni o rom u na ru~ ju. Sja jan tur nir od i grao je i Ali Kar ter ko ji je na pu tu do fi na la sa vla dao ne ko li ko ve o ma ne zgod nih ri va la, ukqu ~u ju }i i pr vog fa vo ri ta tur ni ra Xa da Tram pa. Ipak, Kar ter u fi na lu ni je imao {an se, iako se ni je pre da vao ni ka da je imao za o sta tak od se dam frej mo va (14:7). Ro ni ju O’Sa li ve nu je ovo 24. ti tu la u ka ri je ri a za po be du u fi na lu na gra |en je sa 255 hi qa da fun ti. Ovo go di {wi {am pi o nat sve ta osta }e upam }en i kao posledwi turnir u karijeri verovatno najboqeg igra~a svih vremena Stivena Hendrija, koji je u prvom kolu izjedna~io upravo O’Salivenov rekord po broju maksimalnih brejkova.

1. Par ti zan 10 2. Rad ni~ ki KG 10 3. C. zve zda 10 4. Voj vo di na 10 5. Rad n. FMP 10 6. Me ga Vi zu ra 11 7. BKK Rad ni~ ki 9 8. He mo farm 10

8 8 6 6 5 3 3 1

2 2 4 4 5 8 6 9

853:691 850:807 800:760 850:820 803:814 916:974 703:758 734:885

18 18 16 16 15 14 12 11

U 11. ko lu (11/12. ma ja) sa sta ju se: BKK Rad ni~ ki - Voj vo di na Sr bi ja gas, Par ti zan - Rad ni~ ki KG, Rad ni~ ki FMP - He mo farm, Me ga Vi zu ra - Cr ve na zve zda.

Dra gan Ze ko vi} od i grao jo{ jed nu do bru ro lu

pre ko [u ta la i Ota {e vi }a dr `e ka k av-ta k av re z ul t at s ki pri kqu ~ak sve do od la ska na

ve li ki od mor. Otvo ri la je dru go po lu vre me Voj vo di na se ri jom 6:0 i po pe la se na so lid nih

plus de vet, ali je taj pe riod do bre igre go sti ju krat ko tra jao. Upe vao je He mo farm da se so lo ak ci ja ma vra ti na ma li za o sta tak, ali ni je imao sna ge da pre |e u vo| stvo. Ze ko vi} je bio ve li ka sna ga no vo sad skog na pa da i, iako je na te re nu pro veo sve ga 19 mi nu ta, pred vo dio je cr ve no-be le u te {kim tre nu ci ma po sled we ~e tvr ti ne. Us pe li su do ma }i da se pre ko [u t a l a pri b li ` e na sve g a poen mi nu sa (92:93) ne {to vi {e od mi nu ta pre ka raj su sre ta, ali je Voj vo di na si gur no od i gra la za vr {ni cu i, po {to je bi la pre ci zna s li ni je slo bod nih ba ca wa, ru tin ski me~ pri ve la kra ju za jo{ je dan pla ni ra ni tri jumf u dru goj po lo vi ni nad me ta wa u su per li ga {kom ka ra va nu. M. R.

Klipersi na korak od Spursa

PR VEN STVO SVE TA U BI LI JA RU

En glez Ro ni O’Sa li ven osvo jio je ti tu lu {am pi o na sve ta u snu ke ru ~e tvr ti put u ka ri je ri, po {to je u re pri zi fi na la iz 2008. po be dio Ali ste ra Kar te ra sa 18-11. O’Sa li ven je u fi na le u{ao kao ve li ki fa vo rit s ob zi rom da je do bio svih 11 pret hod nih me |u sob nih du e la sa Kar te rom i oprav dao je tu ulo gu.Pret hod no je naj bo qi bio 2001, 2004. i 2008. go di ne. Na kon tri jum fa u fi na lu O’Sa li ven je od ba cio mo gu} nost po vla ~e wa iz snu ke ra i ta ko ve ro vat no ob ra do vao ve li ki broj za qu bqe ni ka u ovu igru.

He mo farm - Voj vo di na 95:100 Rad ni~ ki FMP - Par ti zan 66:82 Rad ni~ ki KG - Me ga Vi zu ra 99:92 Da nas Cr ve na zve zda - BKK Rad ni~ ki (19)

Bo ris Po po vi}

FRU [KO GOR SKI MA RA TON

Popovi} drugi Bel gij ski tak mi ~ar na pla nin skom bi ci klu Vo u ter Kle pe, ko ji vo zi za so fij ski klub Ram bajks, osvo jio je pr vo me sto na Fru {ko gor skom ma ra to nu, pre {av {i zah tev nu sta zu od 81 km za 3:59,51 ~as (pro sek 20,26 km na ~as). Dru go me sto pri pa lo je srp skom re pre zen ta tiv cu Bo ri su Po po vi }u iz no vo sad skog RIS saj klin ga sa 6,53 mi nu ta za o stat ka, dok je tre }i sti gao Cr no go rac Zo ran Vu jo vi} (Pe run Nik {i}) sa 29,26 mi nu ta sla bi jim vre me nom. ^e tvr to me sto pri pa lo je Ne na du Ra ba so vi }u (Ci klo ma ni ja, Zre wa nin) sa 37,02 mi nu ta sla bi jim vre me nom.Osta li tak mi ~a ri su na ciq do {li sa vi {e od sa ta za o stat ka. U sred wem ma ra to nu, na sta zi od 56 km, sla vio je Mi lo{ Mi ki} (Nik bajk, Nik {i}) u ve re me nu 3:03,06 ~a so va, is pred Zol ta na ^i pa ka (Ko jo tes, Pa li}),

ko ji je imao 59 se kun di za o stat ka, i Bra ni sla va Ma ti }a iz Fa na ti ka (No vi Sad) sa 5,38 mi nu ta sla bi jim vre me nom. U ko ku ren ci ji 71 u~e sni ka, tr ku je za vr {i la na 34. me stu i jed na da ma, Ane ta An tov ska (Ener xi Sko pqe). Na sta zi ma log ma ra to na od 32 km, u kon ku ren ci ji 94 bi ci kli sta, po be dio je Ma ke do nac Jo van Jo va nov ski (Eko drom, Ohrid) sa 1:34,29 ~a so va is pred dva srpsk tak mi ~a ra, Mar ka Bog da no vi }a (RIS Saj kling) ko ji je imao dve se kun de za o stat ka i Ako {a Brind ze (Ka pri lo) sa 11 se kun di sla a bi jim vre me nom. Tr ku su za vr {i le i tri bi ci klist ki we, naj u spe {ni ja na 29. me stu bi la je Cr no gor ka Ni ko li na De spo to vi} (Nik bajk), Je le na Vu ko sa vqe vi} (Po `e ga Lak ta {i, BiH) je bi la dru ga u kon ku ren ci ji da ma, a Ma ke don ka Te o do ra Alek si jo ska (Ek dorm, Ohrid) tre }a.

Po sle Okla ho me i San An to nio je mak si mal nim re zul ta tom u pr voj run di plej-ofa do {ao do po lu fi na la Kon fe ren ci je. Spur si su i u ~e tvr tom me ~u sa vla da li Ju tu (87:81) i sa da ~e ka ju sle de }eg pro tiv ni ka. Kli per si su do {li na ko rak od du e la sa San An to ni jom, jer su po sle pro du `e ta ka po be di li Mem fis 101:97 i po ve li 3:1 u se ri ji.Eki pa Gre ga Po po vi }a naj te `e je do {la do ~e tvr te po be de nad xe ze ri ma. Pro ra dio je Ma nu \i no bi li i od me nio To ni ja Par ke ra, ko ji je bio do mi nan tan u pret hod nim utak mi ca ma. Ar gen ti nac je uba cio 17 po e na. Po go dio je tri troj ke, pr ve u

te ku }em plej-ofu, od ko jih dve u tre nu ci ma ka da se lo mio re zul tat.Par ker, Tim Dan kan, Ge ri Nil do da li su po 11 po e na, Ti ja go Spli ter de set.Kod do ma }i na je naj e fi ka sni ji bio Al Xe fer son sa 26 po e na, uz de set sko ko va. De vin He ris je me~ za vr {io sa 19 po e na i se dam asi sten ci ja, De rik Fej vors sa 16 po e na i de set sko ko va, a Pol Mil sap sa de set po e na i ~ak 19 sko ko va. Ju ta je u ~e tvr toj utak mi ci pru `i la naj ja ~i ot por. Na tri mi nu ta pre kra ja tre }e de o ni ce, se ri jom 10:0 pri {la je na sa mo mi nus tri - 58:61. Ipak, go sti su od bi li taj na pad i pri ve li bor bu kra ju.Mno go ne iz ve sni je bi lo je u Los An |e le su. Kli per si su u fi -

ni {u re gu lar nog to ka pro koc ka li ve li ku pred nost, od ~ak de set po e na - na ~e ti ri i po mi nu ta pre kra ja vo di li su 84:74. Ipak, naj vi {e za hva qu ju }i Kri su Po lu us pe li su da sa vla da ju Mem fis po sle pro du `et ka - 101:97 (87:87).Pol je u pro du `et ku uba cio osam od ukup no 27 po e na. Blejk Gri fin je u po be di u~e stvo vao sa 30 po e na, se dam asi sten ci ja i pet sko ko va.Majk Kon li je bio bo qi od osta lih u go stu ju }oj eki pi, sa 25 po e na, osam asi sten ci ja i se dam sko ko va, Ru di Gej je do da 23 po e na i se dam sko ko va.Uko li ko Kli per si pro |u u po lu fi na le Za pa de bi }e im to tek dru ga po be da u se ri ji u plejofu za po sled wih 36 go di na.

ME MO RI JAL „JO VO MI JI]” U BU KOV CU

Trijumf Banovi}a U or ga ni za ci ji [a hov skog klu ba Bu ko vac odr `an je dru gi me mo ri jal ni tur nir „Jo vo Mi ji}”, ko ji se or ga ni zu je u znak se }a wa na naj ve }eg za qu bqe ni ka {a hov ske igre i jed nog od osni va ~a bu ko va~ kog klu ba, ko ji se go di na ma uspe {no tak mi ~i u Srem skoj li gi.U~e stvo va lo je 37 {a hi sta, a na kon de vet ko la, po {vaj car skom si ste mu, pr vo me sto sa 7,5 po e na za u zeo je maj stor ski kan di dat Smiq ko Ba no vi}, ko me je di rek tor tur ni ra Ili ja Ma ri ~i} uru ~io pe har i zlat nu me da -

qu. Sre br nu me da qu osvo jio je maj stor ski kan di dat Si ni {a Ko va ~e vi} sa 7 po e na, a bron za nu Ra do van Ma ti je vi} sa 6,5 po e na, ko li ko su osvo ji li i Zo ran Mu tlak i Mi lan @i va nov. Po se ban pe har pri pao je i Da mja nu Cve ta no vi}, u~e ni ku {e stog raz re da O[ “@ar ko Zre wa nin“ iz No vog Sa da, ko ji je osvo jio 5,5 po e na i bio naj bo qe pla si ra ni omla di nac. Naj bo qe pla si ra ni igra ~i iz Bu kov ca su Mi lo van Mi lo vac i Zo ran Pe ja ko vi} sa po 5,5 po e na. J. Ga li}

Kraj karijere Berona Dejvisa? Be ron Dej vis te {ko je po vre dio ko le no u ~e tvr toj utak mi ci pr ve run de plej-ofa NBA li ge, u ko joj je we gov Wu jork sma wio na 1:3 u se ri ji pro tiv Ma ja mi ja. Is ku snom plej mej ke ru (33) po ki da ni su pred wi ukr {te ni li ga men ti i me di jal ni ko la te ral ni li ga men ti de snog ko le na. Pro ce wu je se da }e mo }i da se vra ti na te ren tek za go di nu da na. Me |u tim, pi ta we je da li }e se to uop {te de si ti. Jer, pro {log le ta, ka da je imao pro blem sa le |i ma, Dej vis je iz ja vio da ne zna da li }e se vra ti ti pro -

fe si o nal noj ko {ar ci, {to je ipak u~i nio u fe bru a ru ove go di ne. Da li }e ima ti sna ge i `e qe sle de }e go di nu u ovo vre me? Vi de }e mo.Dej vis je do bio ve }u mi nu ta `u u eki pi Nik sa po sle po vre de Xe re mi ja Li na. Pre ci zni je, usta lio se u pr voj pe tor ci. A sa da tre ner Majk Vud son na ras po la ga wu ima sa mo jed nog ple ja, Maj ka Bi bi ja. Be ron Dej vis je dva pu ta na stu pao na ol-sta ru, dva pu ta je bio naj bo qi kra dqi vac li ge... Pre Wu jor ka, u ko ji je do {ao ove se zo ne, igrao je za [ar lot, Gol den Stejt, Kli per se i Kli vlend.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda9.maj2012.

JUNIORSKA BALKANIJADA

Sr bi ja naj bo qa Vi {va na tan Anand

ME^ ZA TITULU SVETSKOG PRVAKA

Anand bra ni ti tu lu Me~ od 12 par ti ja za ti tu lu svet skog pr va ka po ~i we u Mo skvi 11 ma ja. Pre ma rej tin gu Vi {va na tan Anand je ja san fa vo rit u me ~u u ko jem bra ni ti tu lu svet skog {am pi o na pro tiv Izra el ca Bo ri sa Geq fan da. Anand je dr `ao ti tu lu svet skog {am pi o na od 2000. do 2002. go di ne u vre me ka da je bio ras cep u svet skom {a hov skoj fe de ra ci ji. Ipak, po stao je neo spo ran svet ski {am pion 2007. go di ne. Uspe {no je od bra nio ti tu lu pro tiv Vla di mi ra Kram ni ka 2008. go di ne i Ve se li na To pa lo va 2010. Ovo }e bi ti Geq fan dov pr vi po ku {aj osva ja wa ti tu le svet skog {am pi o na. Geq fand je po sled wih de se tak go di na me |u vr hun skim svet skim {a hi sti ma. On je ve li ki po zi ci o ni igra~ sa ja kom so vjet skom {a hov skom pod lo gom. Geq fand je do bio pra vo da iza zo ve Anan da po be dom na tak mi ~e wu kan di da ta na ko jem su igra li vo de }i svet ski {a hi sti. Ro |en je 24 ju na 1968, u Min sku, Be lo ru si ja (biv {i So vjet ski Sa vez), a u Iz rael je emi gri rao 1998. go di ne gde i sa da `i vi. VIKEND TURNIR U GORWOJ ROGATICI

U kon gre snoj dvo ra ni ho te la „Grand” na Ce ti wu, od 29. apri la do 2. ma ja, odr `a na je otvo re na Ekip n a ju n i o r s ka bal ka ni ja da u {a hu. Na stu pa li su pred stav ni ci Al ba ni je, Bu gar ske, Ma k e d o n i j e, Ru m u n i j e, Sr bi je i Cr ne Go re. U kon k u r en c i j i de ~ a k a na stu pi lo je 7 eki pa a u ko ku ren ci ji de voj ~i ca 4 eki p e pa su one svo j e tak m i ~ e w e od i g ra l e dvo kru `no. Za ni mqi vo je da su eki pu sva ke ze mqe sa ~i wa va li naj bo qi mla di igra ~i do 10, 12, 14 i 16 go di na, pa ovo tak m i ~ e w e pred s ta v qa svo je vr stan pre sek tre nut nog sta wa u re gi o nu. Po seb no za ni mqiv bio je na stup za re pre zen ta - Po bed ni~ ki sa stav Sr bi je ci ju Bu gar ske ak tu el ne evrop maj s to r a na sve t u! Ko n a ~ an ske pr va ki we Nur gjul Sa li mo pla sman ~i ni se re al nim, de ve, ko ja je sa 9 go di na je dan od ~a ci Sr bi je i de voj ~i ce Ru mu naj m la | ih {a h ov s kih FI D E ni je za slu `e no su po ne li zlat -

na od li~ ja. U eki pi Sr bi je bri qi rao je naj mla |i ~lan Ve li mir Ivi} sa svih 6 po be da, dok je isti skor za b e l e ` i l a Nu jul Sa li mo va, ve li ka na d a svet s kog {a h a, u kon k u r en c i j i de v oj ~ i ca. Za Sr bi ju su na stu pa li No vak ^a bar ka pa, Mla den Raj ko vi}, Mi haj lo Ra do va no vi} i Ve li mir Ivi}. Za na {u `en sku eki pu su na stu pa le Kse ni ja To min, Te o do ra Ra ki}, Ma ri na Gaj ~in i Adri ja na \er ma no vi}. Ko na~ ni po re dak (de ~a ci): 1. Sr bi ja 11 (19), 2. Bu gar ska 9 (17), 3. Ru ma ni ja 9 (15,5), 4. Ma ke do ni ja 5 (11), 5. Cr na Go ra (1) 5 (10,5), 6. Cr na Go ra (2) 3 (7), 7. Al ba ni ja 0 (4). Ko na~ ni po re dak (de voj ~i ce): 1. Ru ma ni ja 10 (15), 2. Bu gar ska 7 (12,5), 3. Sr bi ja 6 (14,5), 4. Cr na Go ra 1 (6).

PRVENSTVO OSNOVNIH [KOLA SRBIJE

XXVI OPEN U NOVOM BE^EJU

Sen }a ni {am pi o ni U Vr wa~ koj Ba wi je od 30. apri la do 2. ma ja odr `a no 13. ekip n o pr v en s tvo u~e n i k a osnov n ih {ko l a Sr b i j e. U kon ku ren ci ji de ~a ka bi lo je 15 eki pa a u kon ku ren ci ji de voj ~i ca 9. Igra lo se 7 ko la po [vaj car skom si ste mu. Voj vo di nu su u kon ku ren ci ji de ~a ka pred sta vqa le {ko le: “Ko sta Trif ko vi}” iz No vog Sa da, kao pr vak Voj vo di ne, i dru go pla si ra ni sa pr ven stva u Cr ven ki, u~e ni ci Osnov ne {ko le “Ste van Sre mac” iz Sen te. U kon ku ren ci ji u~e ni ca Voj -

lan Mi li }e vi}” (Be o grad) 14 (19,5), 4. O[ “Pr vi maj” (Tru pa le) 13 (14), 5. O[ “^e gar” (Ni{) 12 (14,5), 6. O[ “Dr Zo ran \in |i}” (Ni{) 12 (13,5), 7. O[ “Kraq Pe t ar Pr v i” (Be o grad) 10 (14,5), 8. O[ “De san ka Mak si mo vi}” (Va qe vo) 10 (14,5), 9. O[ “Ko sta Trif ko vi}” (No vi Sad” 10 (14), 10. O[ “Du {an Ra do vi}” (Ni{) 10 (13), 11. O[ “Po p in s ki bor ci” (Vr wa~ ka Ba wa) 9 (14), 12. O[ “Vuk Ka ra xi}” (Po `a re vac) 9 (12), 13. O[ “An dra Sav ~i}” (Va qe vo) 7 (13), 14.

Pro sla va ju bi le ja

Po vo dom pro sla ve 90 go di na se la i 60 go di na od osni va wa sport skog dru {tva u Gor woj Ro ga ti ci }e se 19. ma ja odr `a ti vi kend tur nir. (Za ne u pu }e ne: Gor wa Ro ga ti ca je uda qe na 17 km od Ba~ ke To po le na pu tu pre ma Baj mo ku, a skre }e se kod Ba~ kog So kol ca.) Or ga ni za to ri tur ni ra su Me sna za jed ni ca i sport sko dru {tvo „Mla dost“. Igra se po [vaj car skom si ste mu 9 ko la sa tem pom igre od 15 mi nu ta po igra ~u. Svi u~e sni ci su oba ve zni da po ne su {a hov sku gar ni tu ru i is pra van {a hov ski sat. Upi sni na za u~e {}e iz no si 400 di na ra u {ta je ura ~u na ta ce na za ru ~ak, ka fu i so ko ve. @e ne su oslo bo |e ne upi sni ne. Ima de set re dov nih na gra da: 10.000; 7.000; 6.000; 4.000; 3.000; 2.000; 1.000; 1.000, 500 i 500 di na ra i ~e ti ri po seb ne na gra de za naj bo qe pla si ra ne: omla din ca, `e nu, ve te ra na i Ro ga ti ~a na. Za osta le in for ma ci je obra ti ti se: Gra di mi ru Dra go vi }u, pred sed nik MZ, 062 959 4845; I{tva nu Brind zi, su di ji tur ni ra, 064 215 1671; Mir ku Ili ~i }u, teh ni~ ki se kre tar tur ni ra, 062 652 520. PROBLEM BR. 388

Be li da je mat u dva po te za K. B. Aniyan L’ Italia Scacchistica 1999.

Re { e w e pro b le m a br. 387 (Vla d i m ir Alek s an drov, Ku de~ nik, 1991.) sa po zi ci jom: be li – Kh4, Dc6, Lc4, Lg7, pe {ak h6; cr ni – Kh7, pe {ak f7; je 1.De8! Iz nu di ca. Na 1...Kg6 sle di 2.Ld3 mat. Na 1...f5 (f6) sle di 2.Lg8 mat.

Po bed ni~ ka eki pa u~e ni ka iz Sen te

vo di na ni je ima la pred stav ni ka. I dok se od ekip nog pr va ka Voj v o d i n e, sa ta l en t o v a n im De ja nom Omor ja nom, o~e ki va lo mno go vi {e od skrom nog de ve t og me s ta, za b li s ta l i su mla di Sen }a ni i sa {est po be da i jed nim ne re {e nim re zul ta tom ube dqi vo osvo ji li pr vo me sto. Eki pa osnov ne {ko le “Ste van Sre mac” igra la je u sa sta vu: Ben ce Ju has, Ar pad Ke~ ke me ti, Ako{ Kor po nai, Kri sti na Ke~ ke me ti i Mi la [o klo va~ ki. Pla s man (de ~ a c i): 1. O[ “Ste van Sre mac” (Sen ta) 19 (22,5), 2. O[ “Pa vle Sa vi}” (Be o grad) 18 (22), 3. O[ “Mi -

O[ “Bran ko Ra di ~e vi}” (Vra ne {i) 4 (5), 15. O[ “Ba ne Mi len ko vi}” (No vo Se lo) 4 (4). Pla sman (de voj ~i ce): 1. ma te m a t i~ k a gim n a z i j a (Be o grad) 19 (19,5), 2. O[ “Bran ko ]o pi}” (Be o grad) 16 (14,5), 3. O[ “Do s i t ej Ob r a d o v i}” (Po `a re vac) 15 (14,5), 4. O[ “Mi l an Mi l i } e v i}” (Be o grad) 13 (13), 5. O[ “Bran ko Ra di ~e vi}” (Vra ne {i) 12 (10), 6. O[ “Ivan Go ran Ko va ~i}” (Ni {ka Ba wa) 9 (8,5), 7. O[ “Du {an Ra do vi}” (Ni{) 9 (8), 8. O[ “Ba n e Mi l en k o v i}” (No vo Se lo) 6 (4), 9. O[ “Po pin ski bor ci” (Vr wa~ ka Ba wa) 3 (2,5).

Tra di ci ja se na sta vqa

Po sle ~e tvo ro go di {we pa u ze ob no vqa se ne ka da ve o ma po pu la ran otvo re ni me |u na rod ni tur nir u No vom Be ~e ju za hva qu ju }i Udru è wu {a hi sta ove op {ti ne, ho te lu “Ti ski cvet” i po kro vi teq stvu Op {ti ne No vi Be ~ej. Tur nir }e se igra ti od 1-6. ju na. Ovo je 26. rej ting tur nir po re du, a “lov ci na na gra de” bi }e us kra }e ni za u~e {}e jer su or ga ni za to ri ogra ni ~i li pra vo igra wa na ne rej tin go va ne i igra ~e do 2300 rej ting po e na. Ta ko }e tur nir ima ti po seb nu dra` jer se svim u~e sni ci ma stva ra pod jed na ka {an sa da, osim rej tin ga, osvo je i nov ~a ne na gra de. Igra }e se 7 ko la po [vaj car skom si ste mu uz tem po igre od 2 sa ta po igra ~u. Na rav no, tur nir }e se rej tin go va ti, a no vi na je i da }e se tur nir igra ti u sa mom ho te lu “Ti ski cvet”. Par ti je }e se igra ti sva kog da na od 17-21 ~as, osim su bo te ka da se igra ju 2 ko la (od 10-14 i od 17-21 ~as). Upi sni na za u~e sni ke je 900 di na ra ko ja se mo è upla ti ti na ra ~un 335-363042-48 ili pri li kom pri ja vqi va wa na li cu me sta. Pri ja ve se mo gu sla ti i na e-mail: ilichic@yahoo.com. Svi igra~i treba da donesu ispravan {ahovski sat i garnituru. Ima deset nagrada (25.000; 17.000; 14.000, 11.000, 8.000; 6.000; 5.000; 4.000; 3.000 i 2.000 dinara). Predvi|ene su i posebne nagrade po 2.000 dinara za najboqe plasirane: omladinca, ènu, igra~a sa rejtingom do 2000, veterana i igra~a iz op{tine Novi Be~ej. Pun pansion u hotelu “Tiski cvet” iznosi 2.000 dinara (Rezervacije na tel. 023 773 424). Pansion se upla}uje na ra~un 310-5623-28 JADRAN d.o.o. Novi Be~ej. Mogu} je i privatni sme{taj (preno}i{te 700 dinara), hrana po dogovoru (Tel. 023 775 362). Ostala obave{tewa mogu se dobiti kod direktora turnira Mirka Ili~i}a na telefon 062 652 520.

SUBOTI^KO [AHOVSKO PROLE]E

No ve ma ni fe sta ci je U okvi ru fe sti va la „Su bo ti~ ko {a hov sko pro le }e“, u or ga ni za ci ji Osnov ne {ko le „Hu wa di Ja no{“ iz ân ta vi ra, te uz po mo} i teh ni~ ku po dr {ku [K Spar tak iz Su bo ti ce, 5. ma ja je u ân ta vi ru odr à no re gi o nal no ekip no i po je di na~ no pr ven stvo osnov nih {ko la Se ver no-Ba~ kog okru ga. Od i gra no je 7 ko la u dve kon ku ren ci je: u~e ni ci od 1-4 raz re da i od 5-8 raz re da. Eki pe su bi le sa sta vqe ne od 5 u~e sni ka a za ekip ni pla sman ra ~u nao se zbir osvo je nih po e na 4 naj bo qe pla si ra na u~e ni ka iz sva ke {ko le. Or ga ni za ci ja tak mi ~e wa je bi la bes pre kor na, vred ni or ga ni za to ri su za sve u~e sni ke obez be di li do ru ~ak i ru ~ak, kao i osve à va ju }a pi }a. Svi po bed ni ci u ekip nom i po je -

di na~ nom tak mi ~e wu na gra |e ni su pe ha ri ma i vred nim na gra da ma ko je je obez be dio or ga ni za tor tak mi ~e wa. Pla sman u~e ni ka 1-4. raz re da (52 u~e sni ka): 1. Alek san dar Moj ze{ 7, 2-3. Uro{ Be li}, Fi lip Pa vlov 6, 4. Ja kov Pe tri} 4 po e na, itd. Ekip ni pla sman (16 osnov nih {ko la): 1. O[ „\u ra Jak {i}“ 21,5, 2. O[ „Do `a \er|“ 16, 3. O[ „Hu wa di Ja no{“ 15, 4. O[ „11. no vem bar“ 15, itd. Pla sman u~e ni ka 5-8. raz re da (58 u~e sni ka): 1. Ben ce Ju has 7, 2-3. Ar pad Ke~ ke me ti, Ako{ Kor po nai 6, 4-11. Alek san dar Be li}, Kri sti na Ke~ ke me ti, Ro land Few ve {i, Mi la [o klo va~ ki, Mark Hor vat, Ni ko la Pe tro vi}, Zo ran La za re vi}, Dej vid Mer ce -

rik 5, itd. Ekip ni pla sman (16 osnov nih {ko la): 1. O[ „11. no vem bar“ 19, 2. O[ „^o ko nai Vi tez Mi haq“ 19, 3. „Hu wa di Ja no{“ 17, 4. O[ „Do `a \er|“ 16,5, 5. O[ „Te mer kew I{tvan“ 16,5 itd. U okvi ru {a hov skog fe sti va la u po ne de qak je po ~e lo i otvo re no pr ven stvo gra da za 2012. go di nu. Pr ven stvo se igra od 7-25. ma ja u pro sto ri ja ma Spar ta ka u Su bo ti ci, Pe tra Drap {i na br.5. Igra }e se 9 ko la po [vaj car cu, 90 mi nu ta po igra ~u uz bo nus od 30 se kun di za sva ki od i gra ni po tez. Par ti je po ~i wu u 18 ~a so va. Na grad ni fond iz no si 50.000 di na ra i ras po re |en je na de set re dov nih na gra da kao i spe ci jal ne na gra de za naj bo qe pla si ra nog ve te ra na, omla din ca i pi o ni ra. M. Maravi}

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Ta ko je igrao no vi {am pion Sr bi je Da nas }e mo na pra vi ti iz u ze tak ove ru bri ke. Da }e mo svih 13 par ti ja po bed ni ka Iva na Iva ni {e vi }a sa po sled weg {am pi o na ta Sr bi je, a vi }e te sa mi, mo `e te i uz po mo} kom pju te ra, ana li zi ra ti ume sto nas i na {ih ko men ta to ra. To je uosta lom, u jed nom na {em in ter vjuu pre po ru ~io i sam, na{ pro sla vqe ni ve le maj stor, Qu bo mir Qu bo je vi}.

(1) Ivani{evi} – Sedlak 1.d4 e6 2.e4 d5 3.Sc3 Sf6 4.e5 Sfd7 5.Dg4 c5 6.Sb5 c:d4 7.Sf3 Sc6 8.Lf4 Da5+ 9.Ld2 Db6 10.Sd6+ L:d6 11.D:g7 L:e5 12.S:e5 Tf8 13.Sd3 e5 14.Le2 e4 15.0–0 Se7 16.Se5 Sf5 17.S:d7 L:d7 re mi.

(2) Milanovi} – Ivani{evi} 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 e6 5.Ld2 Sbd7 6.Dc2 Ld6 7.c:d5 e:d5 8.Ld3 0–0 9.Sge2 Te8 10.f3 a6 11.0–0 c5 12.Tad1 g6 13.Dc1 b5 14.Le1 Lb7 15.Lg3 L:g3 16.S:g3 Tc8 17.Dd2 c4 18.Lc2 b4 19.Sce2 De7 20.Tf2 a5 21.Sf1 Sb6 22.De1 La6 23.g4 Tc6 24.Seg3 c3 25.b3 Sc8 26.g5 Sd7 27.e4 d:e4 28.f:e4 D:g5 29.Se3 Tce6 30.Tg2 Sd6 31.Df2 Dh4 32.Df3 Kh8 33.Tf2 Lb7 34.Sg2 De7 35.d5 Tf6 36.De3 T:f2 37.D:f2 Se5 38.Kh1 Sb5 39.Db6 Sa3 40.Se3 Dg5 41.Tg1 Lc8 42.Ld1 Lh3 43.Le2 Df4 44.Sef5 Sd7 45.Dc6 Td8 46.Sd4 Sf6 47.Db6 Te8 48.Lf1 c2 49.L:h3 c1D 50.T:c1 D:c1+ 51.Kg2 Dd2+ 52.Sde2 S:e4 53.Dc6 Tf8 54.S:e4 D:e2+ 55.Sf2 Sc2 56.Df6+ Kg8 57.d6 Se3+ 58.Kg3 Sd5 59.Dd4 De3+ 60.D:e3 S:e3 61.Kf3 Sf5 62.L:f5 g:f5 63.Kf4 Te8 64.K:f5 Te2 65.Se4 Kf8 66.h4 T:a2 67.Kf6 Ke8 0:1

(3) Ivani{evi} – Miladinovi} 1.d4 d5 2.c4 c5 3.c:d5 D:d5 4.Sf3 c:d4 5.Sc3 Dd6 6.D:d4 e6 7.Lf4 D:d4 8.S:d4 a6 9.g3 Lb4 10.Lg2 Se7 11.0–0 Sd7 12.Se4 Sd5 13.Sd6+ Ke7 14.L:d5 e:d5 15.S6f5+ Kf8 16.Tac1 g6 17.Se3 Sf6 18.Le5 Le7 19.Tc7 Ld8 20.Tfc1 Lh3 21.T:b7 Tg8 22.Tc6 Lc8 23.Ta7 T:a7 24.T:c8 Td7 1:0

(4) Popovi} – Ivani{evi} 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 d6 4.0–0 Ld7 5.Te1 Sf6 6.h3 e6 7.c3 Le7 8.Lf1 0–0 9.d4 d5 10.e:d5 e:d5 11.d:c5 L:c5 12.Le3 Ld6 13.Sbd2 Te8 14.Ld3 h6 15.Sb3 Lc7 16.Sc5 Lc8 17.Lb5 a6 18.Lf1 Lb6 19.Dc1 Se4 20.S:e4 d:e4 21.L:b6 D:b6 22.Sd2 f5 23.Sc4 Dc7 24.a4 Le6 25.De3 Se7 26.Db6 D:b6 27.S:b6 Tad8 28.Tad1 Sc6 29.Lc4 Kf7 30.T:d8 T:d8 31.L:e6+ K:e6 32.f3 Td3 33.f:e4 f4 34.e5 g5 35.Kf1 h5 36.Sc4 Td5 37.Sd6 S:e5 38.S:b7 Kf5 39.b4 Sc4 40.b5 a:b5 41.a5 g4 42.h:g4+ h:g4 43.a6 Td2 44.Te8 Ta2 45.Tf8+ Kg5 46.Sc5 Se3+ 47.Ke1 S:g2+ 48.Kd1 g3 49.Kc1 Kg4 50.Kb1 Ta5 51.Kb2 Se3 52.Kb3 g2 53.Kb4 Ta1 54.K:b5 Kf3 0:1

(5) Ivani{evi} – Bogosavqevi} 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Dc2 0–0 5.e4 d5 6.e5 Se4 7.Ld3 c5 8.Sge2 c:d4 9.S:d4 Sd7 10.Lf4 Sdc5 11.0–0 L:c3 12.b:c3 S:d3 13.D:d3 b6 14.c:d5 e:d5 15.Tad1 Dd7 16.Tfe1 Da4 17.f3 Sc5 18.Dd2 Te8 19.Lg5 Ld7 20.h4 Se6 21.Le3 Sc5 22.Lf2 Tac8 23.h5 h6 24.Te3 Dc4 25.Tb1 Sa4 26.Tb4 Dc7 27.Se2 a5 28.Td4 b5 29.Sf4 S:c3 30.S:d5 S:d5 31.T:d5 Dc1+ 32.D:c1 T:c1+ 33.Te1 T:e1+ 34.L:e1 Lc6 35.Tc5 Ld7 36.L:a5 Ta8 37.Td5 Lc6 38.Td8+ T:d8 39.L:d8 Ld5 40.a3 g6 41.h:g6 re mi.

(6) Marku{ – Ivani{evi} 1.d4 g6 2.g3 Lg7 3.Lg2 d5 4.Sf3 Sf6 5.0–0 c6 6.Sbd2 Se4 7.e3 S:d2 8.S:d2 0–0 9.c4 Le6 10.De2 Dd7 11.b4 Lg4 12.Lf3 L:f3 13.S:f3 d:c4 14.D:c4 Dd5 15.De2 a5 16.Ld2 a:b4 17.L:b4 Te8 18.a4 Sd7 19.Tfd1 Dh5 20.Ta2 e5 21.d:e5 S:e5 22.S:e5

D:e5 23.Le1 De4 24.a5 h5 25.Dc2 De6 26.Ta4 Tad8 27.Tb1 re mi.

(7) Ivani{evi} – Pikula 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 a6 5.Sf3 e6 6.b3 Sbd7 7.Ld3 Le7 8.0–0 0–0 9.Lb2 b6 10.De2 Lb7 11.Tad1 c5 12.c:d5 e:d5 13.Lf5 Te8 14.d:c5 b:c5 15.Dc2 Sb6 16.Se2 g6 17.Lh3 a5 18.L:f6 L:f6 19.D:c5 a4 20.Sed4 Le7 21.Dc2 Lb4 22.Sc6 L:c6 23.D:c6 Ta5 24.Tc1 La3 25.Tc2 a:b3 26.a:b3 Lf8 27.Td1 Te7 28.g3 Tea7 29.Sd4 Ta1 30.Tcc1 T:c1 31.T:c1 Lg7 32.Db5 L:d4 33.e:d4 Kg7 34.Tc6 Ta1+ 35.Lf1 Sa8 36.De2 Db8 37.Kg2 Ta7 38.Df3 Td7 39.Df6+ Kg8 40.Le2 De8 41.Lg4 Td8 42.Te6 Df8 43.Te7 Te8 44.T:e8 D:e8 45.Dd6 1:0

(8) Ivani{evi} – In|i} 1.d4 Sf6 2.Lg5 g6 3.L:f6 e:f6 4.e3 d6 5.c4 f5 6.Sc3 Sd7 7.g3 Sf6 8.Lg2 Lg7 9.Sge2 0–0 10.0–0 Te8 11.b4 h5 12.b5 h4 13.g:h4 Lh6 14.Sg3 Sg4 15.h3 S:f2 16.T:f2 L:e3 17.Df3 L:d4 18.Td1 L:f2+ 19.D:f2 D:h4 20.Sd5 Dd8 21.Df4 Le6 22.Dh6 L:d5 23.L:d5 De7 24.D:g6+ Kh8 25.Dh6+ Kg8 26.S:f5 De5 27.Dg6+ Kh8 28.Dh5+ 1:0

(9) Perunovi} – Ivani{evi} 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sc6 5.Sc3 Dc7 6.g3 a6 7.Lg2 Sf6 8.0–0 S:d4 9.D:d4 Lc5 10.Lf4 d6 11.Dd2 h6 12.Tad1 e5 13.Le3 Lg4 14.L:c5 d:c5 15.Dd6 re mi.

(10) Ivani{evi} – Abramovi} 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Le7 4.Lf4 Sf6 5.e3 0–0 6.a3 c5 7.d:c5 L:c5 8.c:d5 S:d5 9.S:d5 e:d5 10.Ld3 Le7 11.Se2 Sc6 12.0–0 Lf6 13.Tc1 Le6 14.Lg3 g6 15.Sf4 De7 16.Tc2 Tac8 17.S:e6 f:e6 18.e4 Tcd8 19.De1 Dg7 20.e:d5 e:d5 21.Dc1 Le5 22.f4 Lc7 23.Kh1 Tf7 24.Le1 Tdf8 25.Lc3 Dh6 26.g3 Te8 27.Te2 Tfe7 28.T:e7 T:e7 29.Dd1 Df8 30.f5 Tf7 31.f:g6 h:g6 32.T:f7 D:f7 33.De2 Le5 34.L:e5 S:e5 35.D:e5 Df3+ 36.Kg1 D:d3 37.Db8+ Kg7 38.D:b7+ Kh6 39.Db4 De3+ 40.Kf1 Df3+ 41.Ke1 Dh1+ 42.Kf2 D:h2+ 43.Kf3 Dh1+ 44.Kf4 Df1+ 45.Ke5 Df5+ 46.Kd6 Df6+ 47.K:d5 Dg5+ 48.Kc6 D:g3 49.Kb7 Df2 50.a4 g5 51.Dd6+ Kg7 52.De5+ re mi.

(11) Damqanovi} – Ivani{evi} 1.c4 e5 2.Sc3 Lb4 3.Sd5 Lc5 4.Sf3 c6 5.Sc3 d6 6.e3 De7 7.d4 e:d4 8.S:d4 Sf6 9.Le2 0–0 10.0–0 Td8 11.Sa4 Lb4 12.a3 La5 13.Dc2 Lc7 14.Td1 De5 15.g3 Lg4 16.f3 Lh3 17.e4 Sbd7 18.Lf4 De7 19.Lf1 L:f1 20.Sf5 De6 21.T:f1 Se5 22.b3 Tac8 23.Kh1 b5 24.Sd4 Dd7 25.c:b5 c:b5 26.Sc3 La5 27.b4 Lb6 28.Tad1 Tc4 29.Sde2 Dh3 30.L:e5 d:e5 31.T:d8+ L:d8 32.Dd1 Lb6 33.Sg1 De6 34.Dd3 a6 35.Sge2 h5 36.Kg2 h4 37.g4 Tc8 38.Sd5 S:d5 39.e:d5 Dd7 40.Td1 Tc4 41.Kh3 Ld4 42.De4 Lb2 43.Dd3 Dd6 44.Tb1 Ld4 45.De4 Lb6 46.Dd3 e4 47.f:e4 Lc7 48.Th1 De5 49.K:h4 T:e4 50.Sg3 g5+ 0:1

(12) Ivani{evi} – Bodiroga 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Le7 4.c:d5 e:d5 5.Lf4 c6 6.Dc2 Sf6 7.h3 0–0 8.e3 Sa6 9.L:a6 b:a6 10.Sf3 c5 11.0–0 Le6 12.d:c5 L:c5 13.Le5 Sd7 14.Ld4 L:d4 15.S:d4 Tc8 16.Tac1 Sc5 17.De2 Db6 18.Tc2 Se4 19.S:e4 d:e4 20.b3 g6 21.Tfc1 T:c2 22.T:c2 Tc8 23.T:c8+ L:c8 24.Dc4 Lb7 25.Da4 Kg7 26.Dd7 a5 27.g4 h6 28.h4 La6 29.g5 h:g5 30.h:g5 Ld3 31.Kg2 a4 32.b:a4 Lc4 33.De7 Da5 34.Sb5 De1 35.Df6+ Kh7 36.Sd6 Dd1 37.Df4 L:a2 38.a5 Le6 39.Se8 Da4 40.Dh2+ Kg8 41.Db8 1:0

(13) Markovi} – Ivani{evi} 1.d4 d5 2.Sf3 Sf6 3.c4 c6 4.Sc3 e6 5.g3 Sbd7 6.Lg2 d:c4 7.a4 Le7 8.0–0 0–0 re mi. Pri pre mio: B. Dankovi}

c m y

dnevnik

sreda9.maj2012.

svet

sreda9.maj2012.

dnevnik ZBOG NA JA VQE NOG BOJ KO TA VI [E [E FO VA DR @A VA

NE KO LI KO SA TI PO SLE INA U GU RA CI JE

Pu tin: Pr va sta ni ca Va {ing ton MO SKVA: Od mah po stu pa wu na du `nost, ru ski pred sed nik Vla di mir Pu tin iz dao je de kret u ko jem se na vo di da }e Mo skva te ì ti bo qoj sa rad wi sa Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma, ali zah te va od Va {ing to na da da ~vr ste ga ran ci je da ra ket ni {tit ne }e bi ti ko ri {}en pro tiv Ru si je. Pu tin je po sta vio spoq no po li ti~ ke pri o ri te te u no vom do ku men tu pot pi sa nom tek ne ko li ko sa ti po sle ina u gu ra ci je. „Mo skva è li da po stig ne istin ski stra te {ku ko o pe ra ci ju sa Va {ing to nom, ali od no si dve ze mqe mo ra ju bi ti za sno va ni na jed na ko sti, ne u pli ta wu u unu tra -

Dmi trij Me dve dev, biv {i pred sed nik Ru si je, iza bran je u Do wem do mu ru skog par la men ta za pred sed ni ka vla de, na pred log no vo i za bra nog pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na. Za iz bor Me dve de va je gla sa lo 299 de pu ta ta, a pro tiv je bi lo 144, od ukup no 450 par la men ta ra ca. Pred sta vqa ju }i kan di da tu ru, Pu tin je po sla ni ci ma re kao da je uve ren da }e Me dve dev bi ti otvo ren za sa rad wu sa par la men tom, i sa svim za stu pqe nim par ti ja ma. „U skla du sa Usta vom, mo lim vas da da te sa gla snost za ime no va we Dmi tri ja Me dve de va za pre mi je ra Ru ske Fe de ra ci je. Ne sum wam da }e po sve }e nost, stru~ nost i po li ti~ ko i me na xer sko is ku stvo po mo }i Me dve de vu da re {a va naj te `e za dat ke kao pred sed nik ru ske vla de”, re kao je Pu tin u obra }a wu, ko jim je od par la men ta za tra `io po dr {ku za Me dve de va.

{we po slo ve i po {to va wu in te re sa dru ge stra ne”, is ti ~e ru ski pred sed nik. Ru si ja è li, na vo di Pu tin, da ra di sa SAD na stva ra wu glo bal nog ra ket nog od bram be nog si ste ma, ali tra ì mo da ~vr ste i opi pqi ve ga ran ci je da on ne }e bi ti usme ren pro tiv Ru si je. De kret, u ko jem se no vi ru ski pred sed nik do ta kao sko ro svih spoq no po li ti~ kih ci qe va, tre ba naj vi {e da po slu ì kao po ru ka SAD uo~i na ja vqe nog sa stan ka sa ame ri~ kim pred sed ni kom Ba ra kom Oba mom ko ji }e, kra jem me se ca, bi ti do ma }in sa mi ta G8.

Od no si Va {ing to na i Mo skve pri li~ no su se po pra vi li za vre me man da ta Dmi tri ja Me dve de va ko ji je pot pi sao spo ra zum sa Oba mom o da qem ogra ni ~a va wu nu kle ar nog ar se na la 2010. go di ne. Ipak, ni je sve ru `i ~a sto. Ra ket ni {tit je i da qe ve li ki ka men spo ti ca wa ru sko-ame ri~ kih od no sa, a, osim to ga, dve ze mqe su se su ko bi le i zbog du bo kih raz li ka u sta vo vi ma o su ko bi ma u Li bi ji i Si ri ji. Pu tin je jo{ na lo `io mi ni star skom ka bi ne tu da se ne su gla si ce oko si ste ma vi zne li be ra li za ci je sa SAD re {e {to pre.

NO VA PR VA DA MA FRAN CU SKE VA LE RI TRIR VE LER

Bi }e mi lak {e ne go Kar li Bru ni PA RIZ: Va le ri Trir ve ler, part ner ka no vo i za bra nog fran cu skog pred sed ni ka Fran soa Olan da, è li da do pri ne se no vom imi xu pr ve da me. No vi nar ka po pro fe si ji, Trir ve le ro va je sve sna da }e sa Olan do vim iz bo rom na naj vi {u funk ci ju u dr à vi mo ra ti da pro me ni svoj do sa da {wi na ~in ì vo ta. „Ne ka da sam opi si va la svet po li ti ke, a sa da sam u we mu do gu {e. To je kao da sam u{la u ~lan ke ko je sam pi sa la”, ka è Trir ve le ro va. Ima la je, me |u tim, vre me na da se na to pri pre mi. Sa Olan dom se upo zna la 1988. go di ne, a u ve zi su od 2005. go di ne. Sve vre me ra di la je kao po li ti~ ki no vi nar za ~u ve ni fran cu ski ne deq nik „Pa ri ma~”, {to joj je omo gu }i lo da se bli è upo zna sa vla {}u. „Po zna jem po li ti ku, po zna jem me di je. Mi slim da }e mi u Je li sej skoj pa la ti bi ti lak {e ne go Kar li Bru ni, ko ja je do {la iz

Va le ri Trir ve ler i Fran soa Oland

sve ta ko ji je pot pu no stran po li ti ci„, is ta kla je no va pr va da ma Fran cu ske. Upr kos to me, ka è da ne è li da ì vi u Je li sej skoj pa la ti, ali je, ipak, re kla da je sve sna da ne mo gu da osta nu u svom sta nu u XV aron di sma nu.

KI JEV: Ukra ji na sma tra ra zum nim da se do daq weg od la ì sa mit pred sed ni ka ze ma qa cen tral ne i is to~ ne Evro pe u Jal ti ima ju }i u vi du da pred sed ni ci vi {e evrop skih dr à va na me ra va ju da boj ko tu ju sa mit u znak so li dar no sti sa biv {om ukra jin skom pre mi jer kom Ju li jom Ti mo {en ko. Vi {e li de ra i vi so kih zva ni~ ni ka ko ji su do bi li po ziv da u~e stvu ju na tom sa stan ku ra ni je je na ja vi lo da }e boj ko to va ti sa mit u znak so li dar no sti sa biv {om ukra jin skom pre mi jer kom Ju li jom Ti mo {en ko ko ja iz dr à va sed mo go di {wu ka znu zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u vre me dok je bi la na ~e lu vla de.

„Ukra ji na sma tra ra zum nim da od lo ì za ka sni je sa mit {e f o v a dr ` a v a cen t ral n e Evro pe ko ji je tre ba lo da se odr ì na Jal ti, ima ju }i u vi du da pred sed ni ci vi {e evrop skih dr à va ni su u mo gu} no sti da u~e stvu ju”, sa op {ti le su vla sti u Ki je vu, a pre no si In ter faks. Zbog lo {eg tret ma na Ti mo {en ko ve u za tvo ru, boj kot sa mi ta u Jal ti su ve} na ja vi li pred sed ni ci Ne ma~ ke, ê {ke, Cr ne Go re, Hr vat ske, Austri je, Slo ve ni je i Bu gar ske. Ti mo {en ko (52) je od pre dve sed mi ce za po ~e la {trajk gla |u, u znak pro te sta zbog, ka ko na vo di, mal tre ti ra wa u za tvo ru.

Vla di mir Pu tin

Dmi trij Me dve dev

Me dve dev ru ski pre mi jer

Od lo `en sa mit u Jal ti

„Bi lo bi neo p hod no da se uli ca blo ki ra, da se qu di ko ji `i ve u zgra di kon tro li {u, to je kom pli ko va no„, re kla je Trir ve le ro va, do da ju }i da }e se o to me po sa ve to va ti sa pred stav ni ci ma slu `be bez bed no sti. Na pi ta we da li se be vi di kao do ma }i cu Je li sej ske

pa la te, ka ko je Ber na det [i rak, su pru ga biv {eg pred sed ni ka @a ka [i ra ka, svo je vre me no opi sa la funk ci ju pr ve da me, Trir ve le ro va je oce ni la da ta vi zi ja „ne od go va ra na {em vre me nu i ono me {to è ne od we o~e ku ju„. Part ner ka Fran soa Olan da je od lu~ na da za dr ì svo ju ne za vi snost i da na sta vi da ra di jer mo ra, ka ko je re kla, da se bri ne o svo ja tri si na ti nej xe ra. Sma tram da ni je nor mal no da dr à va ili Fran soa iz dr à va ju mo ju de cu„, ka è pr va da ma Fran cu ske, do da ju }i da ne è li da u pot pu no sti ob u sta vi no vi nar sku ka ri je ru. Na pi ta we da li }e, zbog zah te va ko je na me }e pro to kol, po seb no pri li kom po se ta kon zer va tiv nim ze mqa ma, mo ra ti da se uda za Fran soa Olan da, Trir ve le ro va je re kla da se time mno go ne op te re }u je. „Mo `da zbog po se te pa pi?”, do da la je u {a li, na po mi wu }i da je pi ta we bra ka, pre sve ga, pri vat na stvar.

UKRATKO So ro{ po dr à va Oba mu VA [ING TON: Mi li jar der Xor x So ro{ obe }ao je dva mi li o na do la ra za dve gru pa ci je ko je se za la ù za pro gre siv ne stva ri i po ma ù ame ri~ kom pred sed ni ku Ba ra ku Oba mi i de mo kra ta ma da po be de na iz bo ri ma u no vem bru, iz ja vio je ju ~e we gov sa vet nik. So ro {ov sa vet nik Majkl Va ~on je u i-mej lu po ru ~io da }e mi li jar der ski in ve sti tor po ma ga ti gru pa ma ko je se ba ve raz ot kri va wem po gre {ne po li ti ke ko ju kon zer va tiv ci pro mo vi {u. On je re kao da je So ro{ obe }ao da }e da ti mi lion do la ra gru pi Ame ri~ ki most 21. ve ka ko ja se uglav nom ba vi ana li zi ra wem re pu bli kan skih kan di da ta, na vo di Roj ters. So ro{, ko ji je je dan od naj ve }ih do na to ra li be ral nih gru pa, da }e mi lion do la ra i or ga ni za ci ji Ame ri~ ki gla so vi ko ja po ma è u ko or di ni sa wu pred iz bor nih ak tiv no sti li be ral nih or ga ni za ci ja {i rom SAD.

Iz bo ri i na si qe DA MASK: U Si ri ji su, pr vi put u po sled wih pet de ce ni ja, odr à ni pr vi vi {e stra na~ ki par la men tar ni iz bo ri ko je su vla sti ozna ~i le pre kret ni com za bu du }e re for me u toj ze mqi, dok je opo zi ci ja boj ko to va la wi ho vo odr à va we, sma tra ju }i ih jo{ jed nim po ku {a jem pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da da u~vr sti svo ju vlast. Ame ri~ ki Stejt de part ment je u me |u vre me nu oce nio da je od lu ka vla sti da pre kju ~e or ga ni zu je par la men tar ne iz bo re u uslo vi ma na si qa „na gra ni ci sme {nog”. „Ne mo gu }e je odr à ti kre di bil ne iz bo re u at mos fe ri u ko joj se ne gi ra ju osnov na qud ska pra va gra |a na, a vla da na sta vqa sa sva ko dnev nim na pa di ma na svoj na rod”, iz ja vio je port pa rol Stejt de part men ta Mark To ner. I ge ne ral ni se -

kre tar Uje di we nih na ci ja Ban Ki-mun je u is toj me ri op tu ìo vla du u Da ma sku da ni je ob u sta vi la na pa de na svo je gra |a ne, na vo de }i da iz te ze mqe sva ko dnev no sti ù uà sne sli ke na pa da sna ga bez bed no sti na grad ska je zgra, stra da wa ne vi nih gra |a na, ~ak i de ce. „Ne mo è mo da pred vi di mo ka ko }e se ovo za vr {i ti, ali zna mo da ne mo gu da se pra ve kom pro mi si oko osnov nih prin ci pa prav de i qud skih pra va u Si ri ji ni ti bi lo gde dru go”, re kao je Ban.

Strah od de sni ~a ra BE^: Austrij ska po li ci ja pred u ze la je ju ~e me re pre do stro `no sti ka ko bi u Be ~u spre ~i la o~e ki va ne su ko be de sni ~a ra i le vi ~a ra po vo dom go di {wi ce ka pi tu la ci je na ci sti~ kog re ì ma. De sni ~ar ske stu dent ske or ga ni za ci je 8. ma ja sva ke go di ne odr à va ju svoj mar{ pod mo tom „se }a we na mr tve” i sva ki put iz bi ju su ko bi s ne is to mi {qe ni ci ma. Po li ci ja je ove go di ne od lu ~i la da za bra ni pri laz tr gu Hel den plac, na ko me je, pri li kom anek si je Austri je, Adolf Hi tler odr ào go vor, kao i dru gim de lo vi ma u cen tru gra da. Po li ci ji je pri ja vqe no vi {e ma ni fe sta ci ja. Ta ko de sni ~a ri na me ra va ju da „{e ta ju” do „Krip te”, u ko joj se na la zi ne zna ni voj nik, u ve ~er wim sa ti ma, a pre wih ma ni fe sta ci ju pri ja vi li su ~la no vi Je vrej ske za jed ni ce, gra da Be ~a i stran ke Ze le nih. Pri ja vqe ne su i de mon stra ci je pro tiv ni ka de sni ce i svi ti pro te sti ima ju za ciq Hel den plac. I austrij ska vla da obe le à va ju ~e ra {wi pra znik. Austrij ski kan ce lar i vi ce kan ce lar Ver ner Faj man i Mi hael [pin de le ger odr à li su u Kon gre snoj dvo ra ni zgra de vla de ma ni fe sta ci ju u znak se }a wa na oslo ba |a we od na ci o nal so ci ja li zma i za vr {et ka Dru gog svet skog ra ta.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AUNG SAN SU ]I Vla sti Mjan ma ra iz da le su vo |i opo zi ci je Aung San Su ]i pa so{, dok se biv {a po li ti~ ka za tvo re ni ca pri pre ma za pr vo pu to va we u ino stran stvo po sle 24 go di ne.Ona je pro ve la sko ro dve po sled we de ce ni je u ku} nom pri tvo ru to kom vla da vi ne voj ne hun te, a idu }eg me se ca pla ni ra da po se ti Oslo da bi li~ no pri mi la No be lo vu na gra du ko ja joj je 1991. do de qe na za do pri nos mi ru.

ME LI SA ^AN Ki ne ske vla sti pro te ra le su je di nog iz ve {ta ~a arap ske te le vi zi je „Al Xa zi ra” na en gle skom. Pro te ri va we no vi nar ke Me li se ^an oce wu je se kao po ku {aj Ki ne da ka zni me |u na rod ne me di je ~i je iz ve {ta je vla sti u Pe kin gu ne odo bra va ju zbog na vod nog ka qa wa imi xa ze mqe, oce wu je AP. Ovo je pr vi put da je Pe king pro te rao stra nog no vi na ra jo{ od 1998. go di ne

UGO Â VEZ Pred sed nik Ve ne cu e le Ugo â vez pro veo je naj ve }i deo svo je ka ri je re ve li ~a ju }i so ci ja li sti~ ke ide je osve do ~e nih ate i sta po put Kar la Mark sa i Fi de la Ka stra, da bi sa da, pod pri ti skom pro lon gi ra ne bor be pro tiv ra ka, le vi ~ar ski li der pro na {ao in spi ra ci ju u du hov nom vo |i, Isu su Hri stu. To kom na stu pa na TV, â vez se mo lio za Bo` ju po mo}, dok je u ru ci ste zao ras pe }e, ka ko bi po be dio bo lest.

OD ^EGA JE LEWIN UMRO

Stres, a ne seksualno prenosive bolesti BALTIMOR: Vo |a Ok to bar ske re vo lu ci je Vla di mir Iqi~ Le win umro je od po sle di ca stre sa, na sled nih fak to ra, a mo `da ~ak i od tro va wa, tvr de je dan ame ri~ ki le kar i je dan ru ski isto ri ~ar, opo vr ga va ju }i ti me op {te pri hva }e nu te o ri ju da je ko mu ni sti~ ki li der umro od sek su al no pre no si ve bo le sti. Dr Ha ri Vin ters, ne u ro log sa Ka li for nij skog uni ver zi te ta i ru ski isto ri ~ar Lav Lu ri oba vi li su re vi zi ju Le wi no ve zdrav stve ne do ku men ta ci je, a svo je na la ze }e pred sta vi ti na go di {wem sku pu ko ji se odr `a va na Uni ver zi te tu [ko le me di ci ne Me ri lend i ko ji se ba vi smr }u po zna tih li~ no sti, kao {to su to ra ni jih go di na bi li kraq Tut, Kri sto fer Ko lum bo, Si mon Bo li var i Abra ham Lin koln. Ka ko pre no si agen ci ja AP, 53-go di {wi so vjet ski li der do `i veo je ne ko li ko mo `da nih uda ra pre ne go {to je umro 1924. go di ne, ali je osta lo ne ja sno {ta ih je iza zva lo. To kom autop si je usta no vqe no je da su krv ni su do vi u mo zgu bi li iz u zet no tvr di,

{to je te {ko ra zu mqi vo u Le wi no vom slu ~a ju, bu du }i da je bio re la tiv no mlad i da ni je imao ni je dan od bit nih ri zi~ nih fak to ra, ka zao je dr Fi lip Ma ko vi jak, or ga ni za tor

kon fe ren ci je. „Le win ni je bio pu {a~ - ni ka da ni je pu {tao pu {a ~e u svo je okru `e we. Ni je pa tio ni od di ja be te sa, ni je imao pro ble ma sa te `i nom, a to kom autop si je ni je pro na |en

ni ka kav do kaz da je imao vi sok krv ni pri ti sak”, ka zao je on, do da ju }i da je u vre me Le wi no ve smr ti, me |u Ru si ma po sto ja la sum wa da je Le win umro od po sle di ca si fi li sa. Dr Vin ters, me |u tim, is ti ~e da su na sled ni fak to ri da le ko vi {e uti ca li na Le wi no vu pre ra nu smrt, ne go ova pol na bo lest. Bu du }i da je Le wi nov otac, ta ko |e, umro u 54. go di ni, stru~ wa ci pret po sta vqa ju da je kod obo ji ce po sto ja la pre di spo zi ci ja za stvrd nu }e ar te ri ja. Je dan od zna ~aj nih fak to ra ri zi ka za mo `da ni udar je i stres, a ne ma sum we da je ko mu ni sti~ ki re vo lu ci o nar bio iz lo `en ve li kim ko li ~i na ma stre sa, ka zao je dr Vin ters, pod se }a ju }i da je Le win bio stal no u opa sno sti da bu de ubi jen. Lu ri, stru~ wak za ru sku isto ri ju i po li ti ku iz Sankt Pe ter bur ga, ve ru je, pak, da je Sta qin osla bqe nog Le wi na, na kon pre tr pqe nih mo `da nih uda ra, do kraj ~io otro vom. Sa ovom te o ri jom se sla `e i dr Vin ters, na vo de }i da je ve o ma mo gu }e da je Le win otro van.

BALkAn

c m y

dnevnik

SRP SKO-HR VAT SKI OD NO SI PO SLE GLA SA WA

Rezultat izbora o~ekivan, rasplet se tek o~ekuje ZAGREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} ocenio je ju~e da su rezultati izbora u Srbiji bili o~ekivani, a da se rasplet tek o~ekuje, ne èle}i da govori o eventualnim koalicijama koje bi mogle da formiraju vlast. Josipovi} je izjavio za Hrvatski radio da kao predsednik susedne zemqe, ne moè da govori o detaqima, odnosno o eventualnim budu}im koalicijama u Srbiji. On je izrazio èqu da se nastavi poboq{awe bilateralnih odnosa i da se re{e svi problemi sa susedima. Govore}i o predstoje}oj poseti predsednice Kosova Atifete Jahjage Zagrebu i o odnosima sa Srbijom, Josipovi} je rekao da Hrvatska vodi politiku u kojoj ~iwenica da je priznala Kosovo ne umawuje odnose sa Srbijom. „Za sada ta politika funkcioni{e, pa }emo nastaviiti da spajamo dobre odnose s Kosovom s nastojawem da poboq{amo odnose sa Srbijom”, rekao je Josipovi}. Hvatska ministarka spoqnih i evropskih poslova Vesna Pusi}

Ivo Josipovi}

izjavila je za Medija servis da su rezultati sprovedenih izbora u Evropi va`ni za Hrvatsku, a naro~ito onih u Srbiji, jer dve zemqe imaju va`nu ulogu u stabilizaciji celog regiona. Oceniv{i da Srbija ne skre}e udesno prema nacionalisti~kim stavovima, Pusi}eva je rekla da o~ekuje da }e vladu sastaviti Tadi}, Da~i} i Jovanovi}, ~iji bi ulazak u vladu bio „pozitivan doprinos”.

Vesna Pusi}

„Te{ko je proceniti da li bi izbor napredwaka, ali u du{i radikala, Tomislava Nikoli}a bio opasan za region”, rekla je ona. Na pitawe da li bi za Hrvatsku bilo boqe da predsednik ostane Boris Tadi}, Pusi} je rekla da smatra da je za Srbiju svakako boqe ono {to je boqe i za Hrvatsku, „a to je evropska orijentacija i napredak sa evropskim reformama”.

CRNA GORA

Luk{i}: Unapre|ewe odnosa CG i Srbije

Igor Luk{i}

PODGORICA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} izrazio je danas o~ekivawe da }e u narednom periodu do}i do dodatnog unapre|ewa odnosa Crne Gore i Srbije, bez obzira na sastav nove vlade Srbije. „O~ekujem da u narednom periodu dodatno unapredimo odnose Crne Gore i Srbije. Verujem da, bez obzira kakva }e biti struktura vlade Srbije, mo`emo ra~unati da }emo nastaviti regionalno partnerstvo”, kazao je Luk{i} Tanjugu. On je rekao da nije uputno komentarisati kakav bi mogao biti sastav budu}e vlade Srbije.”Treba sa~ekati da se okon~aju predsedni~ki izbori, kao i da se okon~a izbor izvr{ne vlasti. Nakon toga, verujem da }emo vrlo brzo biti u prilici da uspostavimo komunikaciju sa odgovoraju}im strukturama koje budu na vlasti u Srbiji”, naveo je crnogorski premijer.

Am fi lo hi je ide u pen zi ju, ali osta je mi tro po lit POD GO RI CA: Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ispunio je uslove i podneo zahtev za odlazak u dràvnu penziju, ali }e i daqe nastaviti da obavqa versku slu`bu, kazao je ju~e koordinator Pravnog saveta Mitropolije Velibor Xomi}. On je naveo da je Amfilohije ispunio uslove za sticawe dràvne penzije u Crnoj Gori, ali }e i nakon toga nastaviti da obavqa funkciju mitropolita crnogorsko-primorskog. „Pravoslavni sve{tenik i episkop je u svom ~inu od momenta rukopoloèwa do smrti. Dakle, dràvna penzija ne uti~e na kanon-

ski status sve{tenih lica. Oni i daqe, u skladu sa crkvenim pravi-

lima i potrebama, obavqaju versku slu`bu”, kazao je Dòmi}. Xomi} je, za portal CDM, rekao da je crkva redovno, kao i u svim drugim slu~ajevima, i za mitropolita Amfilohije, upla}ivala doprinose koji su regulisani zakonskim propisima dràve. „Na radost pravoslavnih vernika, mitropolit Amfilohije }e i daqe biti pravoslavni mitropolit crnogorsko-primorski, jer dràvna penzija ne uti~e na wegov kanonski status i mitropolitsku slu`bu. Red je da mu se i dràva Crna Gora oduì i na taj na~in i ispuni svoje obaveze”, kazao je Xomi}.

Jo{ jed na kri vi~ na pri ja va

Tri pqa~ ke za 24 sa ta

Iz bor ni za kon za sve

SKO PQE: Krivi~ni sud u Skopqu pro{irio je istragu za petostruko ubistvo kod Smiqkovskog jezera 12. aprila i protiv Hakija Hazirija podneo krivi~nu prijavu za terorizam i odredio mu 30-odnevni pritvor, saop{teno je novinarima u tom sudu. Haziri je bio jedan od uhap{enih u policijskoj akciji „Minstrum”, ali je bio oslobo|en nakon 48-~asovnog policijskog zadr`avawa. On je prekju~e bio pozvan da da iskaz pred istra`nim sudijom nakon ~ega mu je odre|en pritvor, naveli su u sudu. Osim Hazirija, krivi~ne prijave za terorizam ranije su podnete protiv jo{ pet osoba koje se povezuju sa masakrom, od kojih su dvojica u bekstvu, najverovatnije na Kosovu, a za wima su raspisane me|unarodne poternice.

ZA GREB: U Zagrebu su, za mawe od 24 sata, opqa~kane tri banke, od toga dve u roku od samo pola sata, napada~i nisu uhva}eni a povre|enih nije bilo. Dvojica maskiranih razbojnika, uz pretwu pi{toqima, ju~e u 8.15 sati opqa~kali su poslovnicu „Hipo” banke na Zagreba~kom velesajmu, a pola sata posle toga opqa~kana je poslovnica Splitske banke u centru Zagreba. Tako|e, ju~e posle podne opqa~kana je banka u zagreba~kom nasequ Rude{, a policija za sada nije saop{tila koliko je novca odneto u tim pqa~kama. Gradona~elnik Zagreba Milan Bandi} je rekao tim povodom da je Zagreb, i pored tih pqa~ki, bezbedan grad koji ~ini 40 odsto Hrvatske, i pozvao policiju da preduzme preventivne mere u takvim slu~ajevima.

BA WA LU KA: Lokalni izbori u BiH bi}e odràni 7. oktobra, odlu~ila je Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine i bi}e sprovedeni po vaè}im izbornim zakonima u svim op{tinama, pa i u Srebrenici. CIK je odloìo izbore za Gradsko ve}e Mostara dok ne budu stvoreni zakonski uslovi za wihovo sprovo|ewe, odnosno dok ne bude sprovedena odluka Ustavnog suda BiH. Lokalni izbori bi}e odràni u 61 op{tini u Republici Srpskoj i u 78 op{tina u Federaciji BiH. CIK je utvrdio broj bira~a za 141 izbornu jedinicu, koji na dana{wi dan iznosi 3.213.562 glasa~a i za 189.435 je ve}i u odnosu na prethodne lokalne izbore. U~esnici imaju vremena do 25. maja da prijave svoje liste.

Mi tro po lit Am fi lo hi je

UKRATKO

sreda9.maj2012.

GR^KA

Po sle Sa ma ra sa man dat ul tra le vi ci ATI NA: Lider radikalnih levih snaga Siriza Aleksis Cipras poku{a}e da formira koalicionu vladu i tako spase Gr~ku novih izbora samo dan po{to je lider konzervativne Nove demokratije Antonis Samaras vratio mandat, jer nije uspeo da okupi stranke koje se protive o{trim merama {tedwe. Gr~ki predsednik Karolos Papuqas ju~e , u 13 ~asova po sredweevropskom vremenu primiti Ciprasa da bi mu poverio mandat da u roku od tri dana formira vladu. „Iskoristi}emo sve mogu}nosti za postizawe dogovora,

Alek sis Ci pras i An to nis Sa ma ras

Sa ma ras pre kju ~e ni je us peo da oku pi stran ke ko je se pro ti ve o{trim me ra ma {ted we, na ko je Ati nu pri mo ra va ju me |u na rod ni kre di to ri prvenstveno sa snagama levice”, najavio je Cipras, ~ija partija je ostvarila ogroman uspeh na izborima, osvajawem drugog mesta. Cipras, koji je sa 37 godina najmla|i lider na gr~koj politi~koj sceni, va`i za samouverenog i ugla|enog politi~ara, prenosi Bi-Bi-Si. On je ocenio da izborni rezultati ozna~avaju radikalnu promenu kako za Gr~ku, tako i za Evropu, navode}i da qudi nisu spremni da pristanu na „varvar-

ske memorandume”, misle}i na nepopularan plan pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda gr~kim vlastima. Samaras prekju~e nije uspeo da okupi stranke koje se protive o{trim merama {tedwe na koje Atinu primoravaju me|unarodni kreditori i obavestio je {efa dr`ave da mu vra}a mandat. „U~inio sam sve {to sam mogao da do|em do rezultata, ali to je bilo nemogu}e”, rekao je prek-

sino} Samaras u televizijskom obra}awu, po{to je prvi dan posle izbora proveo u sastancima za vo|ama drugih stranaka, sa svakim pojedina~no. Pobednik izbora je Nova demokratija sa 18,85 glasova, Siriza je osvojila 16,78 glasova, a PASOK je tre}i sa 13,18 odsto glasova. Lider Sirize ju~e je saop{tio da je wegova stranka odbila Samarasov predlog o formirawu koalicione vlade. Samarasa je odbila i mala stranka Demokratska levica, dok nacionalisti~ka stranka Nezavisni Grci i Gr~ka komunisti~ka partija nisu ni htele da razgovaraju s wim.

ALBANIJA

Ko rak do za ko na o is tra zi tr go vi ne or ga ni ma TI RA NA: Odbor za pravna pitawa albanskog parlamenta odobrio je ju~e nacrt zakona koji }e omogu}iti Euleksu da na teritoriji Albanije sprovodi istragu o trgovini organima Srba i drugih gra|ana otetih sa Kosova i predlo`io parlamentu da ga usvoji po ubrzanom postupku. Poslanici iz obe stranke su prekju~e na~elno dali zeleno svetlo a ju~e i usvojili nacrt zakona koji daje ovla{}ewe Euleksu da u Albaniji sprovede istragu o tvrdwama izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, koji je doveo u vezi nekada{wu Oslobodila~ku vojsku Kosova sa trgovinom organima na albanskoj teritoriji krajem 90ih godina, prenosi ATA.

Za Albaniju je, kako navodi ta agencija, „veoma va`no da Martijeve tvrdwe jednom za svagda budu odba~ene a pravda sprovedena, {to je neophodno za obnavqawe mira i suprotstavqawe poku{ajima da se iskrivi slika o Albancima i wihovoj pravednoj borbi za slobodu Kosova.”Nacrt }e biti na dnevnom redu plenarne sednice u ~etvrtak a za usvajawe su potrebna 84 glasa. Premijer Albanije Saqi Beri{a saop{tio je pro{le nedeqe da je wegova vlada izradila nacrt zakona o „jurisdikcionim odnosima sa Euleksom u sudskom slu~aju” rekav{i da je Albanija vi{e od bilo koga zainteresovana da se sprovede

puna istraga o Martijevim navodima. Specijalni izvestilac saveta Evrope Dik Marti naveo je u izve{taju koji je podneo decembra 2010. godine da postoji veza izme|u biv{ih pripadnika OVK, ukqu~uju}i i kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija, sa organizovanim kriminalom.On ih je optuìo da su uzimali i potom prodavali organe srpskih zarobqenika i drugih u Albaniji. Kosovske i albanske vlasti negirale su optu`be i sloìle se da u~estvuju u me|unrodnoj istrazi. Evropska unija je zaduìla ekipu na ~elu sa ameri~ kim tu ì o cem Xo nom Klin tom Vi li jam so nom da sprovede istragu.

RUMUNIJA

Pon ta tre }i pre mi jer ove go di ne BU KU RE[T: Rumunski parlament izglasao je novu vladu od koje se o~ekuje da }e nastaviti sa ekonomskim reformama u zemqi. Poslanici su pre dva dana sa 284 glasa za i 92 glasa protiv izglasali vladu premijera Viktora Ponta, ~ime je on postao tre}i premijer ove godine. Ponta je, obra}aju}i se poslanicima pre glasawa, rekao da ukoliko wegova vlada Socijaldemokrata i Liberala bude izglasana, da }e ostati samo do novembar-

Vik tor Pon ta

skih parlamentarnih izbora, preneo je AP. „Uveren sam da danas zapo~iwemo su{tinske promene sudbine Rumunije”, kazao je Ponta. Rumunija prolazi kroz te{ku ekonomsku i politi~ku krizu i ovo je druga vlada koja je pala u posledwa dva meseca. U februaru je ostavku podneo premijer Emil Bok, jer se suo~io s nezapam}enim talasom protesta nezadovoqnih gra|ana, a wegov naslednik Mihaj Voiku je ostao samo dva meseca na vlasti.

OEBS zabrinut za slobodu medija ZA GREB: Posle pokretawa disciplinskih mera protiv nekih novinara Hrvatske radio televizije (HRT), pa ~ak i opomena pred otkaz, OEBS je izrazio zabrinutost zbog posledica koje mogu imati novinari koji su kriti~ni prema stawu slobode medija u Hrvatskoj. „Vi{e je nego zabriwavaju}e {to javni servis koristi tako drakonske mere za uti{avawe novinara”, naglasila je predstavnica OEBS-a za slobodu medija Duwa Mijatovi} u saop{tewu koje su objavili hrvatski elektronski mediji i dodala da bi uloga javnog televizijskog

servisa trebalo da bude nagla{avawe tema od javnog interesa. Ona je upozorila da „najnovija doga|awa na HRT-u pokazuju da postoji ozbiqan problem u percepciji slobode medija i slobode izra`avawa u Hrvatskoj”. „To nije na~in na koji bi se u demokratskom dru{tvu, a o nezavisnim medijima da se i ne govori, trebalo odnositi prema kriti~kim glasovima”, istakla je Mijatovi}eva i pozvala upravu HRT-a da hitno preispita svoju „zabriwavaju}u praksu” kako bi ponovo dobila poverewe novinara i gledalaca. Novinarka Hrvatske televizije Elizabeta

Gojan dobila je opomenu pred otkaz zbog intervjua koji je 3. maja na Dan slobode medija, dala radiju „Doj~e Vele” u svojstvu predsednice Izvr{nog odbora Ogranka Hrvatskog novinarskog dru{tva na HTV-u. Podse}a se i na slu~aj novinarke HTV-a Maje Sever, urednice emisije „Hrvatska u`ivo” koja je suo~ena s disciplinskom merom zbog navodnog pristrasnog izbora gostiju u svojoj emisiji, odnosno {to nije pozvala predstavnike Katoli~ke crkve iako je pro~itano kompletno saop{tewe Hrvatske biskupske konferencije.

kULTURA

sreda9.maj2012.

dnevnik

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР НОВОГ САДА НАДОМАК ПОЗОРИШНОГ РЕПЕРТОАРА

Пун шоукејс представа У Културном центру Новог Сада (КЦНС) крајем априла одржан је први шоукејс. Термин позајмљен из енглеског се користи за мини „фестивале“ позоришних кућа које њима на једном месту у два-три дана, обично због увида гостију са стране, селектора, критичара, управа и других стручних конзумената, одиграју све своје представе. Пет представа, још две копродукције, биланс су сцене која је још увек у формирању, јер иако постоји продукција, не постоји нешто што би се могло назвати репертоаром – због разноврсности програма и делатности КЦНС, као и због непостојања властитог аснамбла, није успостављено редовно играње свих ових представа, па је оно више, такорећи, спорадично. Увид у представе КЦНС на протеклом шоукејсу показао је да потенцијал за репертоар постоји. Представе као што су „Не играј на Енглезе“, „Зеље, печени кромпир“, довољан су позив за публику која у

позоришту првенствено види прилику за забаву. Текстови Владимира Ђурђевића и Золтана Егрешија оријентисани су на блиске и „лаке“ теме (фудбал), кроз које се покушава проговорити о генерацијским, као и интимним људским (углавном мушким) особинама и карактерима у „пријатељски“ инцидентним ситуацијама. Уигране глумачке поставе труде се да на најбољи могући начин завладају материјалом и учине га што реалнијим и живописнијим. На „репертоару“ КЦНС има и оштријег драмског избора, Филип Марковиновић је режирао „Кос“ Дејвида Харовера, у којем се поред потврђеног Ненада Пећинара октрива и глумачка нада Милица Трифуновић. Њих двоје играју запетљану љубавну или још боље – постљубавну причу на граници прихваћеног, о „џелату“ и „жртви“ у контексту сексуалне жудње између „мушкарца“ и „девојчице“. Драма је написана бриљантно провокативно, а режија и изведба

Хени Варга и Денеш Дебреи, „Убод пчеле”

гледаоца успешно уводе у свет интимног преиспитивања морала, других друштвених норми и на крају, што би и на почетку, сложених

ИЗЛОЖБА РАДОВА ДЕЦЕ ИЗ НОВОСАДСКЕ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ „РАДОСНО ДЕТИЊСТВО” У ПАЛАТИ УНЕСКА У ПАРИЗУ

Мој портрет за музеј У Палати Унеска у Паризу (Француска) сутра ће бити отворена изложба дечјих радова „Мој портрет за музеј“ у организацији Форума словенских култура. Србију ће представљати Галерија Матице српске која је у сарадњи са Предшколском установом „Радосно детињ-

гарској, Македонији, Пољској, Русији, Словачкој, Словенији, Србији, Украјини, Хрватској и Црној Гори. Културне институције из земаља чланица Форума словенских култура су у сарадњи са институцијама образовања реализовале едукативне активности намењене деци узраста

се облачила, а посебна пажња je била посвећена емоционалним стањима портретисане деце. По повратку у вртић деца су у сарадњи са својим васпитачима и ликовним педагозима, ликовно исказалa свој доживљај онога што су видели и сазнали у Галерији о дечјим портретима. Резул-

психолошкоемотивних захтева љубави. Уз представу „Кос“, нешто захтевнијег уметничког концепта, у

блок би се могла поставити и Ибзенова „Хеда Габлер“, у режији Силарда Антала. У оквиру шоукејса КЦНС је публици представио и једну премијеру – „Убод пчеле“ кореографа Хени Варге и Денеша Дебреија, који су на живу музику Латифе Лефорестје и Рудолфа Бурота и отплесали свој комад. Као и на сваки мушкоженски дуоденс (Хени Варга и Денеш Дебреи су и животни сапутници), прва асоцијација обично буде да је на сцени интимни живот, осећања везана за нешто аутентично, готово документарно. Ту страну приче аутори су зналачки искористили за духовите моменте. Представа почиње залеђеном сликом њих двоје које светло уоквирује, док се из позадинске буке не (по)јави и музика отелотворена у још два извођача. У низу драматуршки јасно издиференцираних сцена, испреплетених мањком и вишком покрета, интеракцијом са му-

зичарима, они заправо и не плешу у класичном или савременом смислу, него пре говоре кроз лудистички контакт једног са другим, са реквизитима и музичко-сценском условљеношћу. Технички несавршено, неизбрушено, импровизаторски (у својству непретенциозности), Хени Варга и Денеш Дебреи са сарадницима развијају динамичку целину изградње властитог света као дома, поетског места сигурности, али и изазова. Она је представљена сценама сна (спавања), путовања (кофера пуног земље), куће (шатор од трске и светло од батеријских свитаца)... Последњу и значењски веома богату сцену изводе сасвим мирни, у мраку, док се на платну и звучницима емитује текст песме „Трапез и ограда“ Јаноша Пилинског, самим тим, види и чује плес поезије као говора о оностраном, о незаштићености уметника као акробате, човека као птице луталице. И. Бурић

ОДЛУКОМ ЧЛАНОВА ДВАЈУ СИНДИКАТА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Штрајк упозорења у Балету Чланови два синдиката запослених у Српском народном позоришту, Самосталног синдиката културе и Уједињеног гранског синдиката „Независност“, одлучили су јуче да данас ступе у штрајк упозорења у трајању од једног сата од 11 до 12 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП. Одлука о штрајку упозорења донета је како би се скренула пажња надлежних институција на проблеме у Балету који трају више од две године. Како је наведено у саопштењу које је достављено медијима, али и Управном одбору СНП, управнику, Инспекци-

ји рада Јужнобачког округа и Покрајинском секретаријату за културу и информисање, синдикалне организације су се на захтев запослених одлучиле на овај корак након обављених свих разговора и покушаја решавања проблема путем договора и дијалога који нису дали адекватна решења. Формиран је и штрајкачки одбор у коме су прваци Балета Драган Влалукин, Оксана Сторожук Зељковић, Милан Лазић, солисткиња Мирјана Дробац и кореограф Драган Јеринкић. Захтеви чланова синдиката Балета су, како је наведено у саопштењу, по-

штовање професионалних и радних права и достојанства запослених, измене систематизације СНП- опис и услови радних места директора, репетитора и осталих помоћно уметничких места у Балету, организовање посла, услови рада (клима , купатила, неопхопдна балетска опрема), преипитивање мишљења Управног одбора оиодлуке управника о именовању в. д. директора Балета Бориса Ладичорбића и повлачење одлуке управника о ангажовању бивше директорке на пословима „руковођења и организације рада“.

ДИРЕКТОР ШЕКСПИРОВОГ ИНСТИТУТА УНИВЕРЗИТЕТА У ЛОНДОНУ ГОСТ „КЛИЈА”

Стенли Велс у посети СНП-у

Групни рад деце из вртића „Звончица”

ство“ из Новог Сада реализовала пројекат чији резултат су дечји радови од којих ће 10 одабраних бити изложено у Паризу. На отварању изложбе ће говорити директор Унесковог Центра за светско наслеђе Кишоре Рао, председница Форума словенских култура мр Андреја Рихтер и руска амбасадорка

од четири до осам година, са циљем да се деца упознају са културним наслеђем своје земље, нарочито са портретима деце у националним музејским институцијама. Галерија Матице српске је реализовала пројекат „Мој портрет за музеј“ у сарадњи са ПУ „Радосно детињство“ током школске 2011/2012.

Богатство ликовних елемената Одабране радове одликује мотивисаност подстакнута уметничким делима и културним наслеђем, као и вештина комуникације и транспоновања претходног искуства са доживљеним и виђеним у Галерији. Радови поседују богатство ликовних елемената који су вешто компоновани у односу на третиране мотиве. Заступљене су готово све ликовне технике које се практикују у њиховом узрасту. Поред класичних техника цртежа тушем и сепијом, акварела, гваша и пастела, на појединим радовима видљив је искорак из уобичајених техника (картон штампа и колаж). Оно што карактерише ове радове јесте аутентичност, непосредност и маштовитост ликовног израза - указују организатори пројекта. и стална представница при Унеску Елеонора Митрофанова. Пројекат „Мој портрет за музеј“ је покренут током 2011. на иницијативу мр Тијане Палковљевић, управнице Галерије Матице српске и мр Андреје Рихтер, председнице Форума словенских култура, и реализован је у свих 12 земаља чланица: Белорусији, Босни и Херцеговини, Бу-

Малишани су организовано долазили у Галерију где су се, на њима пригодан и занимљив начин, упознали са портретима деце у српској уметности XIX и XX века. Кроз различите едукативно-креативне активности и задатке сазнали су када су се у српској уметности појавили дечји портрети, којим су поводом настајали, како су деца приказана и како су

тат је велики број веома занимљивих и инспиративних дечјих радова. Из сваке земље чланице ће бити изложено 10 радова,а наше је изабрао жири у саставу: мр Тијана Палковљевић, управница ГМС мр Данило Вуксановић, конзерватор ГМС, др Јована Милутиновић, доцент на Одсеку за педагогију Филозофског факултета у Новом Саду, Драган Јајић и Викторија Чикош, стручни сарадници за ликовно васпитање ПУ „Радосно детињство“. На изложби ће бити приказани групни рад чији су аутори шестогодишњаци Алекса Николић, Лазар Вујчић, Стефан Мијаиловић, Данило Сеилер, Гордана Ачански, Димитрије Гајин, као и радови Марка Ћосића,Вука Ђурашковића, Исидоре Белић, Ђорђа Ћоћкала, Марије Новаковић, Елене Поповић, Михајла Миљевића, Марије Мие Миросављев и Богдана Боција. Поред 10 одабраних радова, на изложби ће у дигиталној форми (слајд шоу) бити приказани и остали радови деце која су учествовала у едукативном програму „Мој портрет за музеј“, као и кратки филм о програму који је направила Галерија. Изложба ће бити отворена до 16. маја. К. Р.

Директор Шекспировог инсититута Унивезитета у Лондону и аутор три знамените књиге о том највећем драмском писцу у историји проф. Стенли Велс дошао је у госте свом београдском издавачу, а то је кућа „Клио„ Зорана Хамовића, који му је недавно објавио најважнију књигу „Шекспир и дружина„. Британски професор, научник и писац специјално је пожелео да на путовању по Србији сем престонице посети и Нови Сад и његово Српско народно позориште, јер је одраније знао да је у том нашем најстаријем националном театру Шекспир први пут извођен на српском језику у преводу, односно заиста чудесном препеву нашег највећег песника Лазе Костића.

Фото: С. Шушњевић

Водећег светског шекспиролога Стенлија Велса и његовог издавача Зорана Хамовића у Новом Саду је дочекао председник Управног одбора СНП Ђорђе Рандељ и испричао им да новосадска позоришна сезона од самих почетака готово да не може

ни да се замисли без макар једног Шекспировог дела на репертоару, а у овој, јубиларној години кад театар слави 150-година од оснивања то је представа „Тимон Атињанин„ за коју влада изузетно интересовање новосадске позоришне публике.

ЗА ПРОГРАМ КАНСКОГ ФЕСТИВАЛА „ИЗВЕСТАН ПОГЛЕД”

Тим Рот председник Британски глумац и редитељ Тим Рот председаваће жиријем пратећег програма „Известан поглед„ Канског фестивала који се бави откивањем нових талената. Рот ће имати задатак да заједно са осталим члановима жирија, састављеног од уметника, новинара и директора фестивала, изабере најбоље од 20 остварења која ће се такмичити за награду

„Известан поглед„. Прошле године, награду су поделиле интимна монодрама „Ариранг„ Јужнокорејца Кима Ки-Дука и прича о смртности „Заустављен на пола пута„ Немца Андреаса Дрезена. Рот се први пут појавио у Кану као глумац у филмовима Квентина Тарантина „Улични пси„ и „Петпарачке приче„ који је 1994.

освојио Златну палму. Од тада је радио са бројним редитељима, попут Теренса Малика, Вима Вендерса, Тима Бартона, Михаела Ханекеа и Вуди Алена, а од 2009. је играо главну улогу у америчкој крими серији „Лажи ме„. Његов редитељски првенац „Ратна зона„ био је номинован 1999. на фестивалима у Кану, Санденсу и Торонту.

dnevnik

oglasi

sreda9.maj2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 52476

Dragom prijatequ

dr Iliji [ibali}u KUPUJEM stare automobile do 200E, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 52356

Hvala Ti za one fine, tople razgovore i dugogodi{we prijateqstvo. Dr Slavica Ko{ar~i} sa sinovima. 52626

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Duboko o`alo{}eni obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 70. godini preminuo na{ dragi

sreda9.maj2012.

Posledwi pozdrav Ne{inom tati

Posledwi pozdrav

3 Danas àlim i àli}u dok sam ìva, odlazak moje majke

Jovo Miri}

Jovi Miri}u

1941 - 2012. Posledwi ispra}aj }e se odr`ati 10. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Zora, }erka Sandra, sin Nenad, snaja Bojana i unuka Milica.

Plemenke Kabi} od drugova: Pe|e, Milana, Mi}ka, Dukija, Bo`e, Koleta, Gorana i Andrije.

K}erka Nata{a sa suprugom Miomirom, sinom Lukom, k}erkom Lenom, svekrom Perom i svekrvom Milenom.

Katici Boji}

52627

52634 52635

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom bratu

639/P

Plemenki Kabi} Milenku Pej~i}u

O`alo{}eni: supruga Stojanka, }erke Svetlana i Dragana sa porodicama.

od Slobinih prijateqa. Strahiwa, Milica, Mira, Ne{a, Miladin, Marija, Miroslav, Eva, Suzi, dr Vasa, Bole, Qiqa, Bo{ko, Beba, Ru`a, Marina, Ka}a, Milisav, Laza, Slavko, Gusman, ^ovs, Jak{a, Rile, Branka, Zdenko, Aca.

52631

52614

Milenko Pej~i} Sahrana je danas, 9. maja 2012. godine, u 15 ~asova, u Beo~inu.

od brata Zlatka sa porodicom.

52633

Umrla je u 85. godini na{a mati, nana, prabaka

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Kolektiv Gimnazije „Isidora Sekuli}”.

Rajku Vukoju jednom od onih retkih ~uvara qudske ne`nosti i dobrote. Vukica Kova~evi} sa porodicom.

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je preminula na{a draga

Sahrana je u Se~wu, 10. 5. 2012. godine, u 14 ~asova. 52615

Posledwi mami

pozdrav

Borinoj

Umrla je u 85. godini na{a mati, svekrva i nana

@ivka Baj~i 1947 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak, 10. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Baj~i. 52620

Milenku Pej~i}u

Aleksandra Bori} Ru`ica

od brata Du{ka sa porodicom.

Sahrana je danas, 9. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu u Vilovu. O`alo{}eni: k}i Vukica, unuk Sa{a i Biqa i praunuk Aleksa.

52632

Posledwi pozdrav majci na{eg druga

ro|. Vuksan iz Vilova od: Pinde, Gavre, Ane, Er`ike i Mare.

od koleginica i kolega iz sektora „Investicije i razvoj”.

52608

52616

52642

voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Obave{tevamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

52641

Posledwi pozdrav

Nadi Moqac

Zoliki

ro|. Vuksan

Aleksandra Bori} Ru`ica

Posledwi bratu

pozdrav

O`alo{}eni: sin Kamenko, snaja Danica, unuci Svetozar i Svetlana.

Mariji [ijakov Dejanovi drugari: Marko, Boban, Isa, Voja, Vuja i Vlada.

52624

[tefanija Biber

Zoliki

Nadi Moqac od porodica: Sre}kov i Glinti}.

52630

Zoliki

od: sestre Icuke, Sa{e i Sandre.

52607

ro|. Japec 1927 - 2012.

od: @uleta, Lace i Alena.

1939 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 11. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Zoltan, snaja Katalin i unuk Stevan sa porodicom.

Ispra}aj je u ~etvrtak, 10. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

52622

52623

52609

Dragoj babi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Veka{ Valerija

Sau~estvujemo u bolu na{ih kolega Slobodana i Pe|e Kabi}a.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 5. 2012. godine preminula na{a mila mama, baka i svekrva

Plemenka Kabi} baba Veri koja je uvek imala blage i lepe re~i, ne`ne poqupce i toplu ruku za sve nas. Hvala ti {to smo uz tebe odrastali i {to si nam pru`ila neizmernu qubav. Nikada te ne}emo zaboraviti jer stanuje{ u na{im srcima... Tvoji: Mario, Marija i Nikola Trti}, Slavka i Slavko Trti}. 52628

Nadi Moqac

Jovanka Purti} Posledwi ispra}aj je u petak, 11. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Tvoji: sin Dragan, unuka Jovana i snaja Nada. 52613

Plemenki Kabi}

posledwi pozdrav od: Branislave, Gorana, Tamare, Nemawe, Milenka i Ane Rakanovi} i Milo{a i Nade Moqac.

Koleginice i kolege iz Direkcije.

od porodice Jovana Kabi}a.

Po~ivaj u miru! 52619

52625

52612

^iTUQe l POMeni

sreda9.maj2012.

Predstavio se u Gospodu, posle kratke bolesti 7. maja, na{ voqeni

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je prerano napustila na{a voqena k}i i sestra

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

iz ^uruga 12. 8. 1987 - 1. 4. 2012.

Zahvalni smo Bogu {to smo s wim `iveli. Ostaju sa bolom u tuzi: }erke Marija i Nata{a, zetovi Miroslav i Zoran, unuci Marko, Vuka{in, Milica i Milan. Sahrana je u sredu, 9. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Marini Ani~i}

^etrdesetodnevni pomen obele`i}emo u ~etvrtak, 10. maja, u 11 ~asova. Neprestana misao da nisi dosawala svoje snove razara nam srce i du{u, a nada da si sa an|elima daje utehu. Tvoji najmiliji: tata Rade, mama Mara i brat Goran.

52599

Posledwi pozdrav dragoj mami

@ive}e{ koliko `ivi se}awe na tebe, tvoju plemenitu du{u, vedrinu, osmeh, sjaj u tvojim o~ima... Dok smo i mi `ivi.

Tvoj brat Goran.

52573

52570

52569

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga i voqena mama, ta{ta i baba

Sahrana je danas, 9. 5. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Veliko hvala za sve.

od porodice Rodi}.

O`alo{}eni: sin Zlatko, snaja Biqana, unuk Du{an, unuka Elena i wena sestra, bra}a i ostala rodbina.

52606

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e snaje, jetrve i strine

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Plemenke Kabi} Re~i su suvi{ne kada nema ko da ih ~uje. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Marini Ani~i}

ro|ena 1954. Sahrana }e se obaviti 9. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u \ur|evu. O`alo{}eni: }erka Daca, zet Qubi{a, unuk Bojan i unuka Goca.

Ve~no }e{ srcima.

biti

na{im

Predrag i Qiqa Peri} sa decom.

^uva}emo uspomenu na tebe... Po~ivaj u miru!

Tvoji: Danilo, Mirela i Jovana sa suprugom Vedranom.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

}erki,

Kom{ija Mile Simi} sa porodicom.

52576

52575

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Marini Ani~i}

Vukici

12. 8. 1987 - 1. 4. 2012.

Marini Ani~i}

Plenila si svojim vedrim duhom, osmehom, darivala toplinu, iskrenost, po`rtvovanost... Volimo te i uvek }e tako biti.

Najlep{i cvete, prerano te ubra{e, uzneso{e u nebesko sazve`|e, da tamo bude{ ukras kakav si bila ovde.

Tvoj ujko Mirko sa porodicom.

Tvoja tetka Du{anka sa porodicom.

52583

52577

52578

Posledwi pozdrav prijateqici

Zauvek }e{ biti pupoqak u na{em vrtu se}awa, draga na{a

Iako skrhani bolom {to nisi fizi~ki sa nama, tra`imo utehu u ose}awu da si svuda oko nas.

Vukici

Nikola Kabi} sa porodicom.

od: tetke Dobrice, brata Dragana i snaje Dijane sa decom.

52602

52582

52617

Uvek }e{ biti u na{im srcima i se}awu.

52581

Posledwi pozdrav

Plemenki Kabi}

Draga na{a kom{inice

Marina Ani~i}

Vukosava Vlalukin

52600

Posledwi pozdrav snaji

Marina Ani~i}

Tvoj stric Goran sa porodicom.

Katici Boji} Kaji @ivojinu

^etrdeset dana tuge i bola ~etrdeset dana neverice... Bila si moj ponos, to zauvek i ostaje{ jedina moja sestrice

Marina Ani~i}

Dr Ilija [ibali}

Posledwi pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav

od: mame Stevanke i sestre Du{ice sa decom.

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 5. 2012. godine preminuo na{ suprug i otac

Draga na{a

Okawi Zoltan Zolika

Mariji [ijakov

1954 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak, 10. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Ranka i sinovi Zoran i Goran. 52585

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Marina Marina Ani~i}

od porodice Zeqkovi}.

Porodica Ze~evi}.

Tvoja tetka Miqa sa porodicom.

52592

52594

52579

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Posledwi pozdrav

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini preminula na{a draga

Spasenki Andri} ro|enoj Rajkov 1939 - 2012.

Plemenki

Plemenka Kabi}

Okawi Zoliki Tetka Julija i te~a Dragan.

52598

52587

52580

I posle ~etrdeset dana od kako nisi sa nama, kao Lu~ezarna zvezda neprestano svetli{ u na{im srcima, greje{ na{e du{e... draga na{a

Plemenki

ro|. Topalov

Ispra}amo je sa tugom u srcu na posledwi po~inak i izjavqujemo sau~e{}e wenoj porodici, (Borislavu i Miroslavi sa wihovim porodicama). Stanari zgrade - kom{ije iz Mi~urinove 66.

Tvoje tetke, Sara i Qepa sa porodicama.

Sahrana je danas, 9. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Rumenki.

Marina Ani~i} Prija Ida. Tvoj stric ^edo sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug Slobodan, }erka Nata{a i sin Predrag sa porodicama. 52593

52595

52572

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav Mikijevoj mami

Gospode, sa svetima u pokoj

Dr Ilija [ibali} Dragi Ilija, imali smo sre}u i zadovoqstvo da se dru`imo sa tobom. @elimo ti spokoj u carstvu nebeskom. Na svemu ti hvala.

TROGODI[WI POMEN sinu i bratu

TROGODI[WI POMEN voqenom unuku i sestri}u

Milo{u Lukavcu

Vidi [imi} Sa po{tovawem, porodica Kosmajac, Anica i Nada.

Pro{le su tri godine od kad nisi sa nama, a mi se jo{ nismo nau~ili `iveti bez tebe. S qubavqu i tugom te ~uvamo u na{im srcima i se}awu, an|ele na{. Neute{ni: mama Du{ka, tata Steva i brat Nemawa.

52584

52549

Porodice: Caji}, [obot, Parenta i An|elkovi}. 52597

sreda9.maj2012.

Posledwi pozdrav

TU@NO SE]AWE na na{u voqenu majku i baku

Milo{u Lukavcu Vreme prolazi, praznina i bol ostaju. @ive}e{ u na{im srcima ve~no voqen i nikad zaboravqen, an|ele na{. Tvoji: baba Smiqa, deda Veselin i ujak Du{an.

Savku Vu~urevi}

Nadi Moqac

9. 5. 2011. - 9. 5. 2012. koja nam beskrajno nedostaje.

od Nade i To{ice Asurxi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Tomislavu Dangubi}u Tonu Zauvek }emo te ~uvati u na{im srcima. Po~ivaj u miru Bo`jem.

]erke: Qubica, Qiqana i Mira i sin Radovan sa porodicama. 52574

52571

52550

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom bratu

Blagodare}i Gospodu, Na ovom svetu ro|ena si kao sva na{a qubav. Vole}i te - postali smo boqi qudi! Vole}i nas - `ivot je bio radost! Snaga te qubavi di{e sa nama!

Mariji [ijakov Stanari zgrade Podgori~ka 2 - 8, Novi Sad.

Posledwi pozdrav

Vidosavi [imi} od: zaove Miroslave, Milenka i Dragana Grli}a sa porodicom.

Tvoji: sestre i bra}a sa porodicama. 52247

52567

Posledwi pozdrav dragom zetu, te~i i dedi Du{ku

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj tetki

52563

Posledwi pozdrav

DOCENT DR MILENA DALMACIJA 10. maja 2012. godine, u 11 ~asova, u Alma{koj Kapeli u Novom Sadu odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen. Jelena i Bo`o Dalmacija.

Vidosavi [imi}

Mari

Du{anu Molnaru

od: Save, Nene i Stevice.

od kom{ija iz [ekspirove 36.

52552

52561

1951 - 2012. 52568

Posledwi pozdrav dragoj teti

QUBAV @IVI U VE^NOSTI

POMEN Navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nas je napustio

od Radivoja i Dade sa porodicom.

52489

Posledwi pozdrav dragoj baki i tetki

Mari

Milan \uki}

od: Stevana, \ur|inke i Vere Kolarski.

Milena

Renato

Tvoj vedar duh, mio lik i dobrotu, nikada ne}emo zaboraviti. Zauvek }emo te nositi u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

52551

Posledwi pozdrav

... Bog nam daje uvek ono {to je najboqe za nas... zato je i spojio na{e du{e kao kap vode na dlanu koju smo kroz plimu qubavi spustili u okean... U bistroj vodi okeana kao odsjaj Sunca, blistao je zanosni titraj osmeha u kraju usana. Sjajem oka darovali smo svetu svetlost spajawa kao zavet! U nekoj novoj nadi ra|ala se budu}nost sre}e. U na{oj qubavi sijala je neprikosnovena snaga. U toj snazi je rasla Boànska tajna... Qubav nas je milovala krilima An|ela, a mi vas milujemo na{om qubavqu... Milena i Renato S qubavqu, Sneàna, Jelena i Boò. 52566

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Iliji [ibali}u

Nadi Moqac

52517

Navr{ava se 40 dana od smrti moje voqene mame

ro|. Prodanovi} od wegovih: Dragana i Gorana iz Londona i Valensije. 52589

Uspomenu na wu ~uva}e u svojim srcima: Ivana, Sa{a i Nadica.

Posledwi pozdrav kumu

Iliji [ibali}u od porodice Zadro.

Vere Radujkov Pomen }e se obaviti u 10 ~asova, na grobqu u Rumenki. Ve~no o`alo{}eni sin Boba.

52556

52588

52501

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.05 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.30 20.05 21.00 21.35 22.00 22.35 23.25 00.30 00.50 01.15 01.49

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Знање Вести Гимназијалци Кухињица Изборна хроника Вести Под истим кровом, 2.емисија о европским интеграцијама Здраво живо Фаца Вести Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Последњи бег на Балкану Документ Повратак на село Војвођански дневник Свети Сава - изградња храма Последњи бег на Балкану Један на један Документ Повратак на село Најважнија адреса

Зна ње: На но тех но ло ги ја у за шти ти ба шти не Је дан од нај сло же ни јих про бле ма на про јек ти ма об но ве и за шти те спо ме ни ка кул ту ре је из бор од го ва ра ју ћег ма те ри ја ла, ко ји тре ба при ме ни ти при ли ком ре ста у ра ци је ста рих спо ме нич ких обје ка та. Су о че ни са овим про бле мом, струч ња ци слу жбе за шти те упу ће ни су на ко ри шће ње ста рих за нат ских уме ћа и ма те ри ја ла слич них ори ги нал ним (РТВ 1, 09.30)

06.45 07.05 08.05 08.30 08.55 09.20 10.20 10.40 11.40 12.05 12.30 12.40 13.10 15.20 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.10 00.00

tv program

sreda9.maj2012.

Кухињица – мађ. Музички програм Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Академац Колико се познајемо Увек медаља Колико се познајемо Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Лепа села лепо горе, филм Цртани филм Добро вече, Војводино (ром) Пословни успех (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Другови гангстери, устајте Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Анали Све о животињама Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Анали За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Дискавери Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.04 10.33 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.38 13.24

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Више од игре Вести Траг Мој херој Вести Велика тишина Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк Два дана редитеља-Петар Цвејић: Досије 128, филм 14.53 Гастрономад 15.05 Ово је Србија

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.45 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.00 23.05 23.45 00.05 00.58

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Последњи скаут Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Фудбал - Лига Европе, финале, пренос Вести Спортски преглед Режи ме Филм: Јуче не умире никад

Мар ко Под ра шча нин

ОД БОЈ КА КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЛОИ

Ср би ја–Бу гар ска (РТС 2, 18.25)

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести Серијски програмвајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Прст у око Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

06.30 Одбојка Квалификације за ОИ: Финска - Италија 09.30 АТП Мастерс Мадрид 12.00 СК студио 13.00 АТП Мастерс Мадрид 23.00 Одбојка Квалификације за ОИ: Србија - Бугарска 00.30 Премијер лига, вести 00.45 Фудбал. руски куп ФИНАЛЕ 02.30 Чемпионшип плеј оф

Пи пи шоу Упо зна ће те се са за ни ма њем би бли о те к а ра.Бигл је ра са пса ко ја ће осво ји ти ва ша ср ца. Спе ци јал ни го сти у овој еми си ји су пе сни ци за де цу Са ша Бо жо вић и Ра ша По пов. Пе смом ће вас уве се ли ти ма ли ша ни из хо ра „Ви ла и Цр вен ка па“ и хор „Чу пе рак“ из Ки кин де. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Ва хи на Ђо кан те

Нај у жи круг Круг на си ља окру жу је мла дог чо ве ка ко ји по ку ша ва да се осло бо ди бан де ко ја се на ме ри ла на ње го вог за стра шу ју ћег оца. Ма ла ки јан клан, по ро ди ца јер мен ских ганг сте ра, кон тро ли ше под зе мље Ју жне Фран цу ске. Уло ге: Жан Ре но, Га спар Ули је, Ва хи на Ђо кан те Ре жи ја: Ло рен Ту ел (РТС 1, 21.03) 16.00 16.52 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 22.42 22.45 23.35 23.50 23.56 00.44

Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Село гори, а баба се чешља Најужи круг, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Гласник, филм

04.28 04.58

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Дан победе-војна парада у Москви, пренос Датум Верски календар Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Успон идеје Е-ТВ ТВ мрежа Знакови времена Гитар арт фестивал Хит либрис Трезор Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Успон идеје Водич кроз модерну архитектуру Београда Линк Капри Беокулт У свету Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Србија-Бугарска, пренос Белдокс фестивал: Блокада Капри Болесник, филм Мадредеуш Дан победе - Војна парада у Москви Трезор Одбојка: Квалификације за ЛОИ: Србија-Бугарска Е-ТВ Мадредеуш

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 14.50 15.45 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 01.30

ВОА Слике живота Маратон Двоугао Здравље и ви Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Трагови црне девојке Топ шоп Сналажљиви Тед Љубав у залеђу Монк Доктор Хаус Филм: 11:14 Сналажљиви Тед Обични људи Филм: Немирни Филм: Острво искушења Ред и закон Филм: Бивша Доктор Хаус

06.00 06.43 07.05 07.10 07.16 07.27 07.37 07.48 08.00 08.59 09.06 09.17 09.43 10.08 10.23 10.38 10.40 11.10 11.35 11.44 12.20 12.53 13.55 14.21 14.44 14.59 15.14 15.18 15.45 16.18 17.20 17.56 18.25 20.07 21.00 21.54 00.09 01.12 02.11 03.10

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.10 22.15 23.40 00.10 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Паклена кухиња Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

dnevnik

c m y

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Јед на же ља, јед на пе сма Нај ве ће хи то ве и све ва ше же ље ис пу ња ва ју Сне жа на Ко пу но вић, Ми ра Ву ка ши но вић, Ра ди ша Уро ше вић и спе ци јал ни гост - хар мо ни каш Бо бан Ко пу но вић. У прат њи ор ке стра Ми ше Ми ја то ви ћа и КУД-а из Бе о гра да ,,Гра ди мир“ во ди тељ к а Ти ја на Мар ко вић са сво јим го сти ма до но си у ваш дом сјај но рас по ло же ње. (Хе пи, 20.20) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 13.55 14.00 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Јутарњи програм Авантура малог Пере Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Црни Груја Једна жеља, једна песма Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Тајна породичног блага, филм

Ро зи Пе рез

Ве ли ка пљач ка Фе ликс Де ла Пе на, за јед но са сво јом де цом и пре ле пом же ном Ма ри ном жи ви у ис точ ном Лос Ан ђе ле су. Кад не игра беј збол са сво јим си ном, Фе ликс оба вља по сао во за ча оклоп ног ка ми о на. То ком јед ног ру тин ског пре во за на па шће га окрут ни Адел Бол двин. Уло ге: Џон Ле гу и за мо, Тај рис Гиб сон, Ро би Ка на ва ле, Ро зи Пе рез Ре жи ја: Бред Фур ман (Пинк, 00.30) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.30 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 22.30 00.00 00.30 02.15 03.00 04.00 05.00

Добро јутро Гранд парада Градске вести Тачно у подне- живо Гранд шоу Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Велика пљачка Калифорникација Чиста хемија Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda9.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Лугарница 10.15 Из птичје перспективе, док. серија 11.10 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.31 Кад заволим, време стане 13.18 Др Оз, ток шоу 14.10 Реч и живот 14.40 Алпе Дунав Јадран 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.28 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Мисија 21.05 Паралеле 21.40 Отворено 22.30 Дневник 3 23.05 Други формат 23.55 Додела награда Статус, снимак 01.25 Путем европских фондова 01.40 Време је за џез

08.00 Човекова историја 09.00 Како је уметност створила свет 10.00 Севдах 11.30 Деца Стаљинграда 12.00 Ловци на нацисте 13.00 Тајни рат 14.00 Други светски рат у боји 15.00 Апсолутна нула 16.00 Човекова историја 17.00 Капија просвећења 18.00 Путовања и открића 19.00 Тајни ратови 20.00 Ловци на нацисте 21.00 Каћуша – мала жена у великом рату 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Апсолутна нула 00.00 Човекова историја 01.00 Капија просвећења

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Деда са израслином Сунце и месец Краљ лав Екстремисти Речни краљ Твист Осветник Избрисана сећања Америчка пита Еротски филм Еротски филм

Аме рич ка пи та Џим, Оз, Финч и Ке вин су че ти ри при ја те ља ко ји скла па ју пакт да ће из гу би ти не ви ност до ма ту ре. То се ис по ста вља као ни ма ло лак за да так. Оз по чи ње да пе ва не би ли при ву као па жњу де во ја ка. Ке вин по к у ша ва да убе ди сво ју де вој ку да спа ва са њим... Уло ге: Џеј сон Бигс, Крис Клин, То мас Јан Ни ко лас, Та ра Рид, Ме на Су ва ри Ре жи ја: Пол Вајз (Си не ма ни ја, 22.00)

07.15 Моји џепни љубимци 07.25 Кобра 11 09.35 Ексклузив таблоид 09.58 Кувар и по 10.00 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.10 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Увод у анатомију 21.45 Сурвајвер 22.45 ЦСИ Њујорк 00.30 РТЛ вести 00.45 Јавне тајне 01.30 Менталист 02.15 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

Кри сто фер Ме ло ни

СЕ РИ ЈА

За кон и ред: Оде ље ње за жр тве

На кон спон та ног по ба ча ја, Ме ред ти с Де ре ком по се ти оп сте ти ча ра, ко ји ће им ре ћи ло ше ве сти. За то вре ме, у бол ни цу до ла зе жр тве те шке не сре ће ко је хит но тре ба ју да бу ду опе ри са не.... Уло ге: Елен Пом пео, Сан дра Ох, Па трик Демп си, Чан дра Вил сон Ре жи ја: Шон да Рајмс (РТЛ, 20.50)

Чо век се раз го ли ћу је пред куп ци ма у рад њи елек тро ни ке и ка сни је је осо ба слич ног опи са оп ту же на за три си ло ва ња. Ка пе тан Креј ген ор га ни зу је по тра гу за њим и је дан га по ли ца јац ува та... Уло ге: Кри сто фер Ме ло ни, Ма ри шка Хар ги трј, Ри чард Бел зер, Ден Фло рек, Ајс Ти Ре жи ја: Деј вид Плат (ХРТ 2, 23.05) 07.45 08.15 08.43 10.00 13.30 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00

22.35 23.05 23.50 00.15 00.45 01.30 02.20

06.00 Душа сурфера 07.50 Марс тражи маме 09.20 69. додела награде Златни глобус (монтирана верзија) 11.25 Мармадјук 12.55 Сати 14.50 Нешто позајмљено 16.40 Свадбена торта 18.10 Васпитање за почетнике 18.35 Фантастични господин Фокс 20.05 Синема верите 21.35 Девојке 22.05 Спартак: Освета 23.00 Списак клијената 00.25 Узвратни ударац 01.10 Армија криминалаца 03.25 Војска палих анђела 05.05 Кликни да се упознамо

Убиство у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Напад двоглаве ајкуле Филм: Титаник 2

Увод у ана то ми ју

20.35

Ме на Су ва ри

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Мала ТВ Неухватљиво прасе Руди Истраге Младог Месеца Пренос седнице Хрватског сабора Ђаволова аритметика, филм Деграси Нови нараштај Олујни свет Школски сат Мала ТВ Љубав у залеђу Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис Музика, музика... Фудбал: Европска лига, емисија Букурешт: Фудбал: Европска лига - финале: Атлетик (Б) Атлетико (М), пренос Фудбал: Европска лига Закон и ред У уреду Без одушевљења, молим! Родитељи и деца Којак Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.35 18.30 20.00 21.00 23.00

Завера Мастергејт Биографија - Мет Дејмон Неухватљива истина Завера мастергејт Биографија - Колин Фарел Снајпериста 3 Осветник са гитаром Биографија - Мет Дејмон Завера Мастергејт Биографија - Колин Фарел Крсташ Браћа по оружју

04.00 06.10 08.00 09.40 11.10 13.30 15.40 18.00 20.00 21.30 00.00 02.00

Поноћна трка Полицајац из вртића Кад китови дођу Подизање Аризоне Једина права ствар Скупље од драгуља Између љубави и игре Доживотна Секси звер Поноћна трка Еротски филм Еротски филм

Елен Пом пео

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Мајстори за пиво Полицајци на задатку Пен и Телер – Лаж или истина У потрази за забавом Разоткривање митова Мајстори за пиво Полицајци на задатку

08.30 09.00 09.30 10.45 11.45 13.30 13.45 17.30 19.30 19.45 20.00 20.05 21.10 23.55 00.30 01.00 01.15

Олимпијске игре Фудбал Тенис Фудбал Билијар Фудбал Бициклизам Тенис Олимпијске игре Атлетика Сви спортови Коњички спорт Голф Једрење Сви спортови Фудбал Фитнес

Ди о ни сов ре цепт

ако је ин фла ци ја за и ста по ста ла уоби ча је на имо ви ну, то ли ко су му очај нич ки би ла по треб на и по че ла да пред ста вља хро ни чан про блем сред ства да је при бе гао еп ском сма њи ва њу вред но тек с ра ши ре ном упо тре бом па пир ног нов ца сти ко ва ног нов ца. Оно је по че ло 1542. и на ста ви ло по чет ком 20. ве ка, они ко ји про у ча ва ју исто ри ју ме - се до кра ја Хен ри је ве вла да ви не, 1547, а за тим се тал ног нов ца зна ју да су вла де мно го ра ни је на шле про ду жи ло и то ком вла да ви не ње го вог на след ни ка на чи не да „из ву ку си њо раж„ из нов ца у оп ти ца ју. Едвар да VI. Ку му ла тив но, фун та је из гу би ла 83 од Глав ни на чин био је сма њи ва ње са др жа ја пле ме ни тог ме та ла у ко ва ном нов цу, би ло кроз ме ша ње с јеф ти ни јим ме та ли ма, би ло кроз фи зич ко сма њи ва ње ве ли чи не нов чи ћа и из да ва ње ма њих, али с истом но ми нал ном врд но шћу. Мо дер не штам па ри је нов ца са мо су тех но ло шки на пред ни ји и ефи ка сни ји на чин да се по стиг не исти циљ. Кра ље ви, им пе ра то ри и дру ги вла да ри су кроз исто ри ју сми шља ли ин вен тив не на чи не да би из бе гли да от пла те ду го ве. Ди о нис, ко ји се за ду жио код сво јих по да ни ка та ко што је из дао соп стве не ме ни це, об ја вио је де кре том да сав но вац у оп ти ца ју мо ра да се пре да вла сти ма, а они ко ји то од би ју би ће ка жње ни смр ћу. По што је са ку пио сав но вац, на сва ки нов чић од јед не драх ме лу пио је пе чат од две драх ме и ис ко ри стио та ко до би је не при хо де да би от пла тио ду го ве. Иако не ма мо по дат ке из тог пе ри о да, стан дард на те о ри ја це на ка зу је да је оп шти ни во це на по сле Ди о ни со ве пре ва ре си гур но оти шао не бу под обла ке. За пра во, кла сич на мо не тар на те о ри ја твр ди да би це не, ако сви оста ли усло ви оста ну исти, укљу чу ју ћи и про из вод њу у зе мљи, тре ба ло да се удво стру че ако се и по ну да нов ца удво стру чи, што зна чи да је сто па ин фла ци је 100 по сто. У прак - Се као же не и сре бро у фун ти си, ни во ин фла ци је мо жда је био и ве ћи, ако прет по ста ви мо да су фи на ниј ски ха ос и не - сто са др жа ја сре бра то ком тог пе ри о да. Чи та лац си гур ност, ко ји су нај ве ро ват ни је по го ди ли Си ра ку - тре ба да обра ти па жњу на то да – кад ка же мо „сма зу, до ве ли до сма ње ња про из вод ње, док је исто вре - њи ва ње вред но сти ко ва ног нов ца„ – ми сли мо на ме но по ну да нов ца би ла удво стру че на. сма њи ва ње са др жа ја сре бра или зла та у ко ва ном Не зна мо да ли је по сто јао пре се дан за ову ино ва - нов цу, на су прот ин фла ци ји, ко ја ме ри њи хо ву ку ци ју. Али, зна мо да Ди о ни сов при мер са др жи не ко - пов ну моћ. У при вре ди ко ја ра сте, вла да мо же по ла ли ко еле ме на та ко ји се, за чу до, ре дов но ја вља ју ко да сма њу је вред ност ко ва ног нов ца, али да му не кроз исто ри ју. Пр во, ин фла ци ја је ду го би ла оми ље - сма њи ку пов ну моћ јер ће љу ди има ти ве ћу по тра но оруж је за пре ста нак от пла те уну тра шњег јав ног жњу за нов цем ка ко тро шко ви тран сак ци ја бу ду ра ду га и, ка да је то из во дљи во, ме ђу на род ног ду га. сли. Дру го, вла де мо гу би ти ве о ма кре а тив не у осми Мо нар си су би ли не ве ро ват но успе шни у спро во шља ва њу то га ка ко да пре ста ну да вра ћа ју ду го ве. ђе њу ин фла тор не мо не тар не по ли ти ке кроз сма ње Тре ће, вла да ри има ју моћ при ње вред но сти ко ва ног нов ца. У си ле над сво јим по да ни ци ма ко Бри та ни ји, са др жај сре бра у У Ру с и ј и је вред н ост ко в а н ог ја им по ма же да „глат ко„ пре ко ва ном нов цу сма њен је 50 од нов ца 1810. па ла 57 од сто, сто 1551, у Швед ској 41 од сто ста ну да от пла ћу ју уну тра шњи а у Аустри ји 55, и оба дуг, што, уоп ште но гле да но, ни 1572, а у Тур ској 44 од сто 1786. је мо гу ће ка да је у пи та њу ме Са др жај сре бра у ру ској ру бљи сма ње ња по ве за на су ђу на род ни дуг. Чак и у мо дер на сма њен је 14 од сто 1798, и то с еко ном ским те шко ћа ма вре ме на, мно ге зе мље има ле су као део на по ра да се фи нан си ра због На по ле о но вих ра то ва ве о ма стро ге ка зне за кр ше ње рат. У ис тој зе мљи је вред ност огра ни че ња ве за них за ка пи тал ко ва ног нов ца 1810. па ла 57 од ни ра чун у ва лу ту. Че твр то, вла де у огром ној ме ри сто, а у Аустри ји 55 од сто. Оба сма ње ња по ве за на по ве ћа ја ву ко ли чи ну нов ца, де ли мич но за то што на су с еко ном ским те шко ћа ма због На по ле о но вих ра тај на чин до би ја ју си њо раж на осно ву ре ал них нов - то ва. Тур ска је 1829. ус пе ла да сма њи са др жај сре ча них би лан са та ко што ин фла ци јом спу шта ју вред - бра у свом ко ва ном нов цу за 51 од сто. ност нов ца гра ђа на, а до дат ну тра жњу по пу ња ва ју Ис ку ство са сма ње њем вред но сти ко ва ног нов ца из да ва њем до дат ног нов ца. Али, оне же ле и да сма - ис ти че мно ге ва жне по ен те. Оно по ка зу је да ин фла ње, од но сно из бри шу, ре ал ну вред ност по сто је ћих ци ја и пре ста нак от пла те ду го ва ни су но ве по ја ве, ду го ва. Ко ли ко год да је тај ка нал пре ко ко јег уну - са мо су се сред ства про ме ни ла. Ва жни је, по ка зу је тра шњи дуг ути че на ин фла ци ју очи гле дан, он је за - да је пре ла зак с ме тал ног на па пир ни но вац ва жан не ма рен у ана ли зи мно го број них епи зо да јер по да - при мер чи ње ни це да тех но ло шке ино ва ци је не ства ци ни су ла ко до ступ ни. ра ју ну жно но ве вр сте фи нан сиј ских кри за већ мо гу За еко но ми сте, ен гле ски краљ Хен ри VIII тре ба - по ја ча ти ефек те по сто је ћих. Ти ме је по др жа на тврд ло би да бу де го то во под јед на ко по знат по гу ље њу ња да су да на шње на пред не еко но ми је не ка да та ко ко ва ног нов ца свог кра љев ства ко ли ко по то ме што ђе про ла зи ле кроз исти тип пре стан ка от пла те ду го је од се цао гла ве сво јим кра љи ца ма. Упр кос то ме ва, ин фла ци је и ште те због сма њи ва ња вред но сти што је на сле дио ве ли ко бо гат ство од свог оца, Хен - ко ва ног нов ца ка кве мо ре мно га тр жи шта у на ста ја ри ја VII, и чак и по што је кон фи ско вао цр кве ну њу да нас. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda9.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Скло ни сте пре те ри ва њу, чак и го је њу, па по ве ди те ра чу на о здра вом жи во ту и ди је ти. Исто вре ме но, тач но зна те шта и ка ко хо ће те, ра ди те на то ме и ре а ли зу је те сво је пла но ве. У љу ба ви – игра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. maj 2012.

Ис ко ри сти те про мен љи ве окол но сти у ка ри је ри или не си гур ност прет по ста вље них да им на мет не те сво је зах те ве. Фи нан сиј ска си ту а ци ја је све бо ља па мо же те про ши ри ти ути ца је и скло пи ти са ве зе.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Мо же те се до те ри ва ти и улеп ша ва ти, ку по ва ти се би ства ри или по кло не дра гим осо ба ма. Мо же те и се за ба вља ти, пу то ва ти, дру жи ти. Да кле, жи вот је леп ка да га ле по осми сли те.

Ме сец је да нас у зна ку озбиљ ног Јар ца, што вас упу ћу је на зна чај не по сло ве и по те зе. Парт нер ски од нос из и ску је ви ше па жње и тру да па по све ти те ви ше вре ме на дра гој осо би. По ве ре ње.

Из гле да да у по слу не ко при ме њу је си лу или ул ти ма тум, што вам ге не рал но не од го ва ра, сем ако ви са ми вр ши те при ти сак и не од у ста је те од пла ни ра ног. Ово је ге не рал но успе шан пе ри од за вас.

Кон цен три са ни сте на мно го то га на че му ра ди те. Не мој те ићи и су ви ше у ши ри ну већ су зи те круг при о- ри те та. Мно го ко му ни ци ра те и са ра ђу је те, под у ча ва те дру ге о то ме ка ко би шта тре ба ло чи ни ти.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и сма њи те бр зи ну. Љу бав ни од нос је упра во она кав ка квим га ви фор ми ра те и кре и ра те. Парт нер и ни је све стан ва ше сна ге и ути ца ја јер се осе ћа у цен тру па жње.

Оства ру је те кон так те с ви ше за ни мљи вих и сим па тич них осо ба па ка ко зна ти ко је пра ва или пра ви? Сви су пра ви и зна чај ни, на свој на чин, и сви до при но се укуп ном и оп штем ша ре ни лу ко ло ри та.

У ваш знак је упло вио Ме сец па је вре ме да се ма ло опу сти те и ослу шне те сво је емо ци је. Ин ту и ци ја вас упу ћу је ка дра гој осо би, љу бав ном од но су и про во ду. Учи ни те та ко, не ће те по гре ши ти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ку шај те да бу де те бр жи и то ле рант ни ји, са зре лим на сту пом у од но су на оне ко ји вас окру жу ју, али не бу ди те и су ви ше зах тев ни и стро ги. Злат на сре ди на и сред њи пут увек су нај бо ља ре ше ња.

Вре мен ске при ли ке ути чу на ва ше рас по ло же ње. Ра дуј те се сва ком да ну и оно ме што вам до но си, но вим шан са ма и мо гућ но сти ма. Јер, ушли смо у еру Во до ли је па сте сво ји на сво ме.

Не ко од при ја те ља или не што од окол но сти би вас мо гло да нас бло ки ра ти или вам по тро ши ти сву енер ги ју. Пла ни рај те ле то ва ње на вре ме, тј. са да и од мах, да би сте с те стра не би ли мир ни. Тро шко ви.

TRI^-TRA^

По вра так пла ву ши V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 25 Niш

Чи ни се да принц Хари ни ка ко не мо же да пре бо ли фа тал ну пла ву шу Челси Дејви, с ко јом је био у ве зи пет го ди на. На кон што су не ко ли ко пу та рас ки да ли и опет се вра ћа ли јед но дру гом, 27-го ди шњи бри тан ски кра ље вић уве рио је Чел си да њи хо вој љу ба ви да још јед ну шан су. Пар је рас ки нуо пре ви ше од го ди ну да на, али оста ли су у од лич ним од но си ма. Про те клих не де ља опет су по ста ли не раз двој ни, ви ђа ју се тај но. Су сре та ли су се на за ба ва ма за јед нич ких при ја те ља. Принц Ха ри ни је мо гао да оста не рав но ду шан, па су се опет збли жи ли, али Чел си не же ли да при ча о то ме. Од лу чи ли су да се пре пу сте емо ци ја ма ко је ни кад ни су не ста ле и ви де где ће их оне од ве сти. Ни кад ни су пре ста ли да во ле јед но дру го - ка же ано ним ни из вор. Пар се упо знао у Афри ци, где је Ха ри 2005. го ди не бо ра вио не ко ли ко ме се ци. Чел си је као кћи имућ ног зе мљопoсед ни ка од ра сла у Зим баб веу, а пре се ли ла се у Енглeску ради шко ло ва ња, али и прин ца, да би му би ла бли же.

Evropa

НО ВИ САД: Сун ча но и то пли је вре ме не го у уто рак. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 8 до 24 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тро све же. То ком да на сун ча но и то пли је вре ме у од но су на уто рак. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 25 сте пе ни. СР БИ ЈА: Све же ју тро. То ком да на сун ча но и то пли је вре ме у од но су на уто рак. У ју го и сточ ним кра је ви ма ће би ти ло кал ног днев ног раз во ја обла ка. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 25 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так и пе так сун ча но и све то пли је. Са мо ће на ју го и сто ку Ср би је би ти усло ва за ло кал не пљу ско ве по сле под не. У су бо ту на се ве ру Ср би је на о бла че ње са ки шом и пљу ско ви ма уз пад тем пе ра ту ре. У не де љу сву где хлад ни је са ки шом, уз уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По бољ ша ње би о ме те о ро ло шке си ту а ци је до при не ће сма ње њу те го ба код ве ћи не хро нич них бо ле сни ка и осе тљи вих осо ба. Опрез се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним про бле ми ма. По ре ме ћа ји сна мо гу се ја ви ти као ме те о ро пат ска ре ак ци ја.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA На став ник ма те ма ти ке пре гле да Пе ри чин до ма ћи за да так: - Про сто не мо гу да ве ру јем да је дан чо век мо же да на пра ви ово ли ко гре ша ка. - Ни је је дан - од го во ри Пе ри ца - ра дио сам до ма ћи за да так за јед но с та том.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

291 (-6)

Slankamen

343 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

361 (-2)

Zemun

377 (-6)

Bogojevo

325 (5)

Panчevo

384 (-4)

Baч. Palanka

312 (6)

Smederevo

524 (-6)

Novi Sad

300 (3)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

243 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

289 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

340 (-2)

NERA

Hetin

92 (-30)

TISA

92 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 242 (-27) Beograd

Kusiћ

322 (-7)

68 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja