Dnevnik 9.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 9. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23100 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NI BENS GRU PA UGRO ZI LA IZ GRAD WU AUTO PU TA

Pu te vi u blo ka di, Ko ri dor 10 na stran pu ti ci str. 4

PO^EO FESTIVAL „ZOV RAVNICE” NA NOVOSADSKOM [TRANDU

NASLOVI

Politika

ЧЕТВОРОЧЛАНА ЗРЕЊАНИНСКА ПОРОДИЦА ЖИВИ У НАПУШТЕНОЈ И ОРОНУЛОЈ ЗГРАДИ

Pacovi no}u napadaju decu

2 Holandija nije ratifikovala SSP

Ekonomija 4 Barel jeftiniji, a na{em gorivu cena ska~e

Nov~anik

str. 11

6 Gde }e stanovnici Srbije ove godine letovati

PRED SED NIK OP [TI NE APA TIN @I VO RAD SMI QA NI] O VRA ]A WU IMO VI NE LO KAL NIM SA MO U PRA VA MA I VOJ VO DI NI

Novi Sad 7 Otvorena obnovqena pijaca u Petrovaradinu 9 Podzemne vode Kisa~anima do grla 12 „Vitamin” zadr`ao pravo na znak „Najboqe iz Vojvodine”

Dru{tvo 13 Novosadski univerzitet spreman za 8.710 bruco{a

Foto: R. Hayi}

Vojvodina

Da nam se vra te i ze mqa, i objek ti, i in fra struk tu ra...

Tri da n a igre i razonode

str. 3

Sve`ije

str. 9

PRI TVO REN [TI ]E NIK DE^ JEG SE LA OKRI VQEN ZA SVI RE PO UBI STVO KU VA RI CE

Foto: F. Baki}

Maloletni {ti}enik De~jeg sela u Sremskoj Kamenici S. M. (1993), okrivqen za te{ko ubistvo na svirep na~in kuvarice u toj ustanovi Svetlane Zori} (1977) iz Novog Sada, po~iweno s vi{e uboda no`em preksino} u tom domu za decu bez roditeqakog starawa, izneo je ju~e odbranu pred sudijom za maloletnike, nakon ~ega je upu}en u pritvor do 30 dana. Na re{ewe o pritvoru branilac okrivqenog je najavio `albu, saop{tila je ju~e za „Dnevnik” portparolka Vi{eg suda sudija Svetlana Tomi}-Joki}.

str. 15

ZLO ^IN IZ KO RI STO QU BQA U BAJ MO KU

OD LU KOM APE LA CI O NOG SU DA U NO VOM SA DU

Ba ka ubi je na Po ve }a na ka zna ubi ci u svo joj ku }str. i 15 sta no dav ke str. 14 SPORT

str. 16 – 20

n PO PI@ONOVOM UKUSU n ORLI]I NA EP S TURSKOM, n TROICKI U ^ETVRTFINALU n STONOTENISERI S INVALIDITETOM NI@U USPEHE TURNIRA U HALEU [PANIJOM I BELGIJOM SAMO RA]A PETROVI]

Najvi{a temperatura 25 °S

Foto: N. Stojanovi}

[ta je klik nu lo u gla vi de ~a ka za pri mer

POLiTikA

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

c m y

2

HOLANDIJA NIJE RATIFIKOVALA SSP

^e ka ju Bra mer ca Ho land ski par la ment ni je pri hva tio pred log da ra ti fi ku je Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu Sr bi je i Evrop ske uni je pre ne go {to do bi je zva ni~ ni iz ve {ta ja Ser`a Bramerca o sa rad wi Sr bi je s Ha {kim tri bu na lom, ob ja vio je B-92.

– Na `a lost, par la men tar na ve }i na ni je pri hva ti la ovaj pred log – re kao je pred sed nik

Ko mi te ta za spoq ne po slo ve ho land skog par la men ta Henk Jan Ormel.

U Hri {}an sko-de mo krat skoj par ti ji su re kli da par la ment za sa da ne }e gla sa ti o ra ti fi ka ci ji jer se ~e ka zva ni~ ni iz ve {taj Ser `a Bra mer ca. Ho lan di ja je na sta vak evrop skih in te gra ci ja Sr bi je, pa sa mim tim i ra ti fi ka ci ju SSP-a, do sa da uslo vqa -

\eli}: Nadam se brzoj ratifikaciji Pot pred sed nik Vla de za du `en za evrop ske in te gra ci je Bo`idar \eli} iz ja vio je ju ~e da se na da da }e Vla da Ho lan di je vr lo br zo pro sle di ti par la men tu te ze mqe iz ve {taj glav nog tu `i o ca Ha {kog tri bu na la Ser `a Bra mer ca ko ji je pod neo Sa ve tu bez bed no sti UN uz pre po ru ku da on ot po~ ne pro ces ra ti fi ka ci je Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu iz me |u Sr bi je i EU. „Sva ki dru gi sce na rio bi po slao ne ga tiv nu po ru ku Sr bi ji i we nim gra |a ni ma”, sa op {te no je iz ka bi ne ta vi ce pre mi je ra \e li }a po vo dom ju ~e ra {weg od bi ja wa ho land skog par la men ta da ot po~ ne pro ces ra ti fi ka ci je SSP-a.

va la pu nom sa rad wom Sr bi je s Ha {kim tri bu na lom, od no sno hap {e wem Ratka Mladi}a.

Ka ko je pi sme ni iz ve {taj ko ji je Bra merc pod neo Sa ve tu bez -

nio po zi tiv no, Ho lan di ja ~e ka da do bi je zva ni~ nu ver zi ju. O~e ku je se da Bra mer cov iz ve {taj u Par la ment Ho lan di je stig ne u na red nih ne ko li ko da na, a o we -

Delevi}: Nastavqamo reforme Di rek tor ka Kan ce la ri je Vla de za evrop ske in te gra ci je Milica Delevi} iz ra zi la je `a qe we zbog to ga {to ho land ski po sla ni ci ni su pri hva ti li da ras pra vqa ju o ra ti fi ka ci ji SSP-a sa Sr bi jom, ali je do da la da }e Sr bi ja na sta vi ti da spro vo di re for me. Na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je, Mi li ca De le vi} je re kla da joj je `ao {to ni je do {lo do raz go vo ra o ra ti fi ka ci ji SSP-a jer bi to bio sig nal po dr {ke Sr bi ji, ali da ne ma sum we da }e do to ga do }i ~im bu de is pu wen for mal ni uslov, od no sno ka da u par la ment bu de sti gao iz ve {taj Ser `a Bra mer ca Sa ve tu bez bed no sti UN. bed no sti UN bio ne ga ti van jer je pi san pre Mla di }e vog hap {e wa, a usme no je pri li kom pred sta vqa wa iz ve {ta ja 6. ju na sa ra da wu Sr bi je s Tri bu na lom oce -

mu }e se ras pra vqa ti 30. ju na.

Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu do sa da je ra ti fi ko va lo 18 od 27 dr `a va ~la ni ca EU.

Ta di}: Ne dra ma ti zo va ti Pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} iz ja vio je ju ~e da ve ru je da }e Par la ment Ho lan di je, kao i osta le ze mqe EU ko je to jo{ ni su ura di le, ubr zo ra ti fi ko va ti Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu sa Sr bi jom, i oce nio da je taj ciq do sti `an. Ta di} je iz ja vio da ne tre ba dra ma ti zo va ti to {to

se ho land ski par la ment ju ~e iz ja snio da, u skla du s pro ce du rom, ~e ka zva ni ~an stav Vla de Ho lan di je o ra ti fi ka ci ji SSP-a sa Sr bi jom, is ti ~u }i da ta od lu ka ni je obes hra bru ju }a.

– Taj ciq je do sti `an, a ono {to je vi {i ciq je do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan -

stvo u EU i, po sle to ga, isto rij ski zna ~a jan po ~e tak pre go vo ra o pri stu pa wu, na kon ~e ga ne ma po vrat ka s evrop skog pu ta – re kao je Ta di} no vi na ri ma po {to je s pred sed ni kom Azer bej xa na Ilhamom Alijevim otvo rio ob no vqe ni park Ta {maj dan u Be o gra du.

PREDSEDNIK AZERBEJYANA U BEOGRADU

Ko rak ka stra te {kom part ner stvu Pred sed ni ci Sr bi je i Azer bej xa na Boris Tadi} i Ilham Alijev oce ni li su ju ~e da se od no si dve ju dr `a va raz vi ja ju u prav cu stra te {kog part ner stva.

Dvo ji ca pred sed ni ka su, po sle su sre ta u Pa la ti „Sr bi ja”, kon sta to va la da ta po ve za nost pro iz la zi i iz ~i we ni ce da se obe dr `a ve su o ~a va ju s pret wom svom te ri to ri jal nom in te gri te tu i su ve re ni te tu – Sr bi ja na Ko so vu i Me to hi ji, a Azer bej xan u obla sti Na gor no Ka ra ba ha.

– Za hva lan sam pred sed ni ku Ali je vu zbog sta va u ve zi s Ko so vom i Me to hi jom. Kao {to Sr bi ja po dr `a va te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re ni tet Azer bej xa na, ta ko i Azer bej xan po dr `a va in te gri tet i su ve re ni tet Sr bi je. Ta kvi sta vo vi su u sa gla sno sti s me |u na rod nim pra vom i glo bal nim in te re si ma – re kao je

Ta di} na za jed ni~ koj pres-kon fe ren ci ji.

Ali jev je iz neo prin ci pi jal ni stav da ni jed na dr `a va ne ma pra vo na to da me wa gra ni ce dru ge

PORTPAROLKA HA[KOG TRIBUNALA NERMA JELA^I]

Mla di }ev `i vot ni je ugro `en Port pa rol ka Ha {kog tri bu ~i}, i do da la da je Mla di} jo{ na la Nerma Jela~i} opo vr gla je odvo jen od dru gih pri tvo re ni ka, ju ~e spe ku la ci je o to me da je Ratali je pod vu kla da „ni je izo lo ko Mladi} smrt no bo le stan i iz van” kao {to su ne ki me di ji ja vi ja vi la da Ha {ki tri bu nal ne ma li. Re~ je, is ta kla je, o stan dard in for ma ci je o tme da je Mla di noj pro ce du ri po ko joj op tu `e ni }e vo zdrav stve no sta we ta kvo da ci po do la sku u pri tvor sku je di mu je `i vot ugro `en. ni cu pr vu ne de qu pro vo de odvo je – Ono {to mo gu da ka `em je da ni od dru gih pri tvo re ni ka i na le ka ri u pri tvor skoj je di ni ci la ze se u kri lu gde mo gu da bu du ima ju du `nost i pod nad zo rom i da oba ve zu da in for oba ve sve le kar Mla di }e va mi {u Se kre ta ri ske ana li ze. jat uko li ko po – Mla di }e va in te gra ci ja sto ji sum wa da je in te gra ci ja te ~e te ~e glat ko `i vot pri tvo re glat ko i usko ro }e ni ka ugro `en. To bi ti sme {ten u do sa da ni je pri ja vqe no – do da la stan dard no kri lo – re kla je Ner je Ner ma Je la ~i} na kon fe ren - ma Je la ~i}, de man tu ju }i iz ve ci ji za {tam pu. {ta je ne kih me di ja u Sr bi ji da Ona je ob ja sni la da su ana li ze Mla di} {traj ku je gla |u. – Slu Mla di }e vog sta wa u to ku i da ne - `be ni ci Se kre ta ri ja ta su se su ma pra va da de taq ni je go vo ri o sre li s op tu `e ni kom vi {e pu ta i we go vom zdra vqu bu du }i da je i u skla du s pra vi li ma su da tre nut sam op tu `e nik in si sti rao na to - no po ma `u Mla di }u u for mi ra me da sud sko sa slu {a we o to me wu ti ma od bra ne. bu de za tvo re no.

Ona je ob ja sni la i da }e, uko – Kao {to ste mo gli vi de ti li ko se Mla di} ne bu de iz ja snio pri li kom we go vog po ja vqi va wa o op tu `ni ci, pri li kom sle de }eg u sud ni ci, ~i ni se da je to kom go - po ja vqi va wa pred su dom auto di na skri va wa za ne ma rio svo je mat ski bi ti za ve de no da se iz ja zdra vqe – re kla je Ner ma Je la - snio kao ne vin.

dr `a ve, i da su po tom pi ta wu Azer bej xan i Sr bi ja pot pu no sa gla sni.

Ka da je re~ o eko nom skim od no si ma, Ta di} je ob ja snio da je

Sr bi ja iz nad sve ga za in te re so va na za sa rad wu u obla sti ener ge ti ke i in fra struk tu re, po seb no za stra te {ko part ner stvo u pro jek tu ga so vo da AGRI i ko o pe ra ci ju u iz grad wi pu te va i `e le zni ca. Ali jev je pod se tio na to da Azer bej xan ima po tvr |e ne re zer ve od 2,2 tri li o na kub nih me ta ra ga sa, ali da se pret po sta vqa da one dvo stru ko ve }e, ta ko da sa da {wim tem pom taj ener gent mo `e da eks plo a ti {e u na red nih sto go di na i da se po sred stvom po sto je }ih se dam naf to vo da i ga so vo da, ko ji ma tre ba da se pri dru `i i AGRI, iz vo zi na svet sko tr `i {te.

Ta di} je Azer bej xan na zvao „ste go no {om ide je mul ti kul tur no sti”, dok je Ali jev po ru ~io da obe dr `a ve mo gu bi ti glo bal ni ~i ni lac u {i re wu du ha to le ran ci je.

poslani^ke teMe

Od kre di ta do pro da je sim bo la Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta na sta vqa ju da nas sed ni cu ras pra vom o amand ma ni ma na pred log za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti. Za sa da su u ru ke par la men ta ra ca sti gli sa mo pred lo zi po sla ni ka, vi {e od 130 amand ma na, dok Vla da, ko ja je na ja vi la da }e iz bor no jem stvo sve sti sa mo na vra }a we akon ta ci je – 20 od sto od ukup ne su me ko ju stran ka do bi ja od dr `a ve, jo{ ni je pro sle di la svoj amand man. Do du {e na “li ni ji” Vla di nog obe }a wa su amand ma ni pot pred sed ni ce Skup {ti ne iz re do va DS-a Gordane ^omi}, kao i po sla ni ka PDD-a Rize Halimija, ko ji pred vi |a ju da iz bor no jem stvo u vi si ni od 20 od sto po la `e stran ka ko ja pla ni ra da ko ri sti no vac iz bu xe ta.

Par la men tar ci se ne sla `u s tim da se ne za ko ni to do bi je ne pa re auto mat ski upla }u ju u dr `av nu ka su, DS pred la `e da se u ro ku od 15 da na vra te upla ti o cu, s tim {to SPS pre ci zi ra da, uko li ko je to ne mo gu }e, no vac ide u dr `av nu ka su.

SNS je za tra `io da se pre po lo ve pa re ko je po li ti~ ke stran ke do bi ja ju iz bu xe ta za re do van rad, ta ko da im, ume sto 0,15, pri pad ne

Od lu ku o even tu al nom u~e {}u Sr bi ja }e do no si ti na kon po zi va ko ji joj upu ti EU. Kon kre tan vid do pri no sa bi }e od re |en na osno vu in te re sa i do go va ra u kon sul ta ci ja ma sa EU. Re pu bli k a Sr b i j a kroz evrop s ki pro ces iz gra |u je ka pa ci te te i spo sob no sti si ste ma na ci o nal ne bez bed no sti i u ci qu ja ~a wa sop stve ne, re gi o nal ne i glo bal ne bez bed no sti una pre |u je od no se sa EU na osno va ma ne po sred ne i bli ske sa rad we, sa op {tio je MSP.

De le ga ci ja Vla de Voj vo di ne u po se ti Bre ta wi Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bojan Pajti} pred vo di de le ga ci ju Po kra jin ske vla de u vi {e dnev noj po se ti fran cu skoj po kra ji ni Bre ta wi, sa op {tio je ju ~e Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we.

De le ga ci ja Po kra jin ske vla de ima }e niz sa sta na ka s po li ti~ kim pred stav ni ci ma Bre ta we, kao i su sre te s pred stav ni ci ma po slov nih i pri vred nih udru `e wa, pre hram be ne in du stri je i po qo pri vred nih or ga ni za ci ja, a glav na te ma sa sta na ka bi }e ja ~a we sa rad we dve ju re gi ja.

U de le ga ci ji su i pot pred sed nik voj vo |an ske vla de i po kra jin ski se kre tar za pri vre du I{tvan Pastor, po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Miroslav Vasin i di rek tor Fon da za pro mo ci ju in ve sti ci ja u Voj vo di ni Branislav Bugarski.

nog ra da do de qu je sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta, a ne po bro ju gla so va bi ra ~a.

Po sla ni ci klu ba “Na pred, Sr bi jo!” pred la `u da po li ti~ ki su bjek ti, osim pa ra iz jav nih i pri vat nih iz vo ra, ima ju pra vo i na sop stve ne iz vo re od pro mo tiv nih ak tiv no sti, za du `i va wa kod ba na ka i dru gih fi nan sij skih or ga ni za ci ja. Na su prot wi ma, ra di ka li tra `e da se stran ka ma za bra ni da se za du `u ju kod ba na ka i dru gih fi nan sij skih or ga ni za ci ja, ali da pri ho de mo gu sti ca ti od iz da va~ ke i pro mo tiv ne de lat no sti sa sim bo li ma svog vi zu el nog iden ti te ta.

U za tvor zbog pri ti ska i pret wi Po sla ni~ ki klub LDP-a pred la `e amand man ko jim se pre ci zi ra za bra na “bi lo ka kvog pri ti ska, pret we ili dis kri mi na ci je, ili bi lo ko jeg dru gog ob li ka ne po sred nog ili po sred nog sta vqa wa u ne po voq ni ji po lo `aj fi zi~ kog ili prav nog li ca ko je da je pri log po li ti~ kom su bjek tu”. Dr `av ni or ga ni bi li bi du `ni da spre ~e i ka zne sva ko na si qe, pret wu ili kr {e we pra va zbog ~i we ni ce da je ne ko dao pri log po li ti~ koj stran ci. LDP je pred lo `io u ta kvim si tu a ci ja ma ka znu za tvo ra od tri me se ca do tri go di ne. Uko li -

ko ovaj amand man ne bu de usvo jen, ka ko upo zo ra va ju u LDP-u, stran ke, na ro ~i to opo zi ci o ne i ma win ske, bi }e ugro `e ne, a po ten ci jal ni da va o ci pri lo ga u stra hu da }e tr pe ti ne ga tiv ne po sle di ce.

Bri sa we od red be po ko joj Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je mo `e, po sle kon tro le fi nan sij skih iz ve {ta ja po li ti~ kih stra na ka, upu ti ti zah tev DRI-ju za oba vqa we re vi zi je, za tra `i li su SNS, DSS i SDP, uz obra zlo `e we da je to su prot no Usta vu i za ko nu i na ru {a va ne za vi snost i sa mo stal nost DRI-ja.

Od bra na iza za tvo re nih vra ta Na red ne sed mi ce tre ba lo bi da bu de odr `a na sed ni ca na ko joj }e bi ti raz ma tran iz ve {taj mi ni star stva od bra ne. ^lan Od bo ra za

Spo ra zum Sr bi je i EU Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Jeremi} i {ef De le ga ci je EU Vensan De`er pot pi sa li su ju ~e u Be o gra du Spo ra zum iz me |u Re pu bli ke Sr bi je i EU ko j im se us p o s ta vqa okvir za u~e {}e Sr bi je u ope ra ci ja ma EU za upra vqa we kri za ma. Ovim Spo r a z u mom se utvr |u ju op {ti uslo vi u~e {}a Sr bi je u EU ope ra ci ja ma za upra vqa w e kri z a ma, ali se isto vre me no ne im pli ci ra we no oba ve zno u~e {}e u sva koj ope ra ci ji, sa op {tio je MSP.

0,075 od sto, kao i da im re dov ne pri na dle `no sti iz dr `av ne ka se pri ti ~u pre ma bro ju po sla ni ka.

SRS tra `i da se par ti ja ma no vac iz bu xe ta za fi nan si ra we re dov -

bez bed nost Konstantin Samofalov (DS) ka `e za “Dnev nik” je neo p hod no da ure di mo na {e in sti tu ci je i da se po {tu ju od re |e na pra vi la.

– U svim raz vi je nim dr `a va ma pot pu no je nor mal no da i sed ni ce wi ho vih od bo ra za od bra nu i bez bed nost bu du za tvo re ne za jav nost jer se ras pra vqa o raz li ~i tim iz -

ve {ta ji ma, {to slu `bi bez bed no sti, {to dru gih dr `av nih or ga na.

Jer uko li ko od svih tih te ma, kao {to u na {em po li ti~ kom fol klo ru po sto ji obi ~aj – pra vi mo cir kus, ne ma ozbiq ne di sku si je. A to ni je u in te re su na {ih gra |a na.

Od re |e ne stva ri jed no stav no ne mo gu da se ras pra vqa ju pro fe si o nal no uko li ko je pri sut na jav nost jer ta da ne ma mo stru~ nu ras pra vu, ve} dnev no po li ti~ ku. Na ovoj sed ni ci bi }e pri su tan mi ni star od bra ne Dragan [utanovac i mak si mum mo `e mo iz vu }i sa mo uko li ko je ona za tvo re na. Po sla ni ci }e raz ma tra ti iz ve {taj ko ji se od no si na du go ro~ ni plan raz vo ja si ste ma od bra ne, ne ma ni ka kve mi sti fi ka ci je, ali ako `e li mo da de ba tu je mo na pro fe si o nal ni na ~in, to tre ba da pro |e bez o~i ju jav no sti.

Ra di ka li tra `e sed ni cu o Ha gu Po sla ni~ ka gru pa SRS-a za tra `i la je da se idu }e sed mi ce odr `i sed ni ca Skup {ti ne na ko joj bi pred stav ni ci nad le `nih or ga na od go va ra li na pi ta wa po sla ni ka o od no su Sr bi je pre ma voj nim sa ve zi ma i re zul ta ti ma sa rad we s Ha {kim tri bu na lom.

Na kon fe ren ci ji za no vi na re u Skup {ti ni Sr bi je po sla nik SRSa Boris Aleksi} re kao je da je ne pri hva tqi vo da se u Be o gra du od 13. do 15. ju na odr `i Stra te gij ska voj na kon fe ren ci ja za part ne re,

na ko joj }e u~e stvo va ti i pred stav ni ci ze ma qa NA TO-a.

Na pi ta wa o sa rad wi Sr bi je s Ha {kim tri bu na lom od go vo re tre ba da da ju, ka ko je na veo Alek si}, pre mi jer Mirko Cvetkovi}, pred sed nik Sr bi je Boris Tadi}, pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Rasim Qaji}, mi ni star ka prav de Sne`ana Malovi} i tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vladimir Vuk~evi}.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

URS-ov pred log ni je fi skal no odr `iv Fiskalni savet ocenio je da model fiskalne decentralizacije koju su predlo`ili Ujediweni regioni Srbije, nije fiskalno odr`iv. Kako se navodi u analizi, u koju je agencija Beta imala uvid, fiskalna decentralizacija, predvi|ena izmenama Zakona o finansirawu lokalne samouprave, rezultirala bi pove}awem deficita bruto doma}eg proizvoda od 1,1 posto na godi{wem nivou, odnosno blizu 40 milijardi dinara u 2012. „Stoga predlo`eni model nije fiskalno odr`iv te bi wegovo usvajawe zahtevalo zna~ajno fiskalno prilago|avawe od 1,1 odsto BDP-a na centralnom nivou dr`ave. U suprotnom, do{lo bi do grubog kr{ewa fiskalnih pravila, dozvoqeni deficit u 2012. godini bi bio prema{en za tre}inu, {to bi naru{ilo fiskal-

nu odr`ivost i makroekonomsku stabilnost”, navodi se u analizi.

Kako se dodaje, predlog da 80 odsto prihoda od poreza na zarade pripadne lokalnim samoupravama nije utemeqen u modernoj fiskalnoj praksi, koja preporu~uje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti. Tako|e, dodatni prihodi od poreza na zarade pove}avaju razlike izme|u buxetskih prihoda razvijenih i nerazvijenih op{tina.

Fiskalni savet je ocenio i da su predlo`ene promene transfera lokalnim samoupravama u najve}oj meri arbitrarne i inferiorne u odnosu na sistemska re{ewa u postoje}em Zakonu o finansirawu lokalnih samouprava.

Kada je re~ o predlogu izmena Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu, koje predvi-

|aju da prihodi od davawa u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u budu}nosti pripadaju iskqu~ivo lokalnim samoupravama, Fiskalni savet u analizi navodi da bi imale za posledicu gubitak prihoda u republi~kom buxetu od oko 1,5 milijarde dinara i gubitak buxeta AP Vojvodine od oko 1,4 milijarde dinara u 2012. godini. „Primena ovog predloga zahteva u{tede identi~nog iznosa na drugim buxetskim pozicijama da bi se izbeglo pove}awe deficita u buxetu Republike i buxetu AP Vojvodine”, navodi se u analizi. Kako se dodaje, primena predloga o izmenama zakona o porezima na imovinu rezultirala bi gubitkom prihoda lokalnih samouprava od oko dve milijarde dinara.

PRED SED NIK OP [TI NE APA TIN @I VO RAD SMI QA NI] O VRA ]A WU IMO VI NE LO KAL NIM SA MO U PRA VA MA I VOJ VO DI NI

Da nam se vra te i ze mqa, i objek ti, i in fra struk tu ra...

Za razliku od lidera Socijalisti~ke partije Srbije Ivi ce Da ~i }a, funkcioner te stranke i predsednik op{tine Apatin @i vo rad Smi qa ni} smatra da lokalnim samoupravama i AP Vojvodini treba pod hitno vratiti svu imovinu koju koriste i koju su stvarali na tim nivoima vlasti.

U izjavi za „Dnevnik” Smiqani} je ocenio polemike o tome {ta sve treba da u|e u javnu svojinu koja bi se novim zakonom vratila op{tinama i gradovima, kao i APV besmislenim, „kad se ta~no zna {ta ~ini tu imovinu”.

– Treba da se vrati sve, od zemqi{ta do objekata i infrastrukture... Pa, mi u op{tini Apatin ve} 46 godina imamo samodoprinos i sve {to je izgra|eno, izgra|eno je od na{ih para. I sve mora da nam se vrati – istakao je on.

Dodao je i da je to praksa i u Evropskoj uniji, te pozvao cen-

stanu vlasni{tvo Republi~ke direkcije za imovinu, koja ih u svakom trenutku mo`e prodati a da op{tine od toga ne dobiju ni dinara u lokalnu kasu.

– Op{tina Apatin, uz pomo} Pokrajine, izradila je nekoliko

Po vra tak na ni vo pre kre sa wa Smiqani} napomiwe da pove}awe udela op{tina i gradova u porezu na li~ni dohodak sa 40 na 80 procenata ne}e biti dodatni izvor u lokalnim buxetima ve} da }e se samo finansirawe vratiti na nivo pre kresawa transfera.

– Ovo pove}awe sa 40 na 80 odsto zna~i da }emo od tog poreza u op{tinskoj kasi umesto deset miliona dinara imati 20 miliona. Me|utim, toliki iznos su nam uzeli smawewem transfera, tako da }emo se samo vratiti na staro – objasnio je Smiqani}, dodav{i da je i „i to dobro u situaciji kad brojne op{tine prakti~no nisu mogle ispuwavati osnovne funkcije”.

Po wegovim re~ima, pove}awe udela u porezu na dobit preduze}a ne}e se znatnije odraziti na obim lokalne kase, s obzirom na to da su u toj op{tini, kako je naveo, „nakon privatizacije brojne firme uga{ene”. On je izrazio nadu da }e nakon ovih izmena zakon biti po{tovan, odnosno da op{tine ne}e biti ponovo zakinute kao {to se to desilo pre gotovo tri godine kada su im nezakonito smaweni transferi. tralnu vlast da u odnosu prema lokalnim samoupravama doka`e svoju proevropsku orijentaciju na delu.

On je naveo i da je apsurdno da objekti koje kupi op{tina po-

odmarili{ta za decu. U Hrvatskoj imamao tri: na ostrvu Silba, u Vodicama i u Zadru. I to treba da pripadne nama. U protivnom, nama je svejedno da li }e tu imovinu privatizovati Hr-

vatska ili }e je prodati na{a Direkcija za imovinu jer od toga ne}emo videti ni dinara. A, uostalom, mi i ne `elimo da se to prodaje, ve} da to koriste deca iz na{e op{tine – kazao je Smiqani}.

On je istakao da se op{tinama mora vratiti i vlasni{tvo nad zemqi{tem, kao i mogu}nost da wime raspola`u i eventualno odlu~uju o promeni wegove namene, a zbog potencijalnih investicija.

Me|utim, wegov starna~ki lider Ivica Da~i} ovih dana je poru~io da prirodna bogatstva i sirovine treba da budu vlasni{tvo dr`ave te da ta stranka nema ni{ta protiv toga da se lokalnim sredinama vrate „odre|eni oblici svojine, ~ime bi trebalo da bude obuhva}ena i Vojvodina”. Da~i} je, me|utim, ocenio i da „postoje realne pri~e i bajke”, te da „Vojvodina treba da ima ni mawe ni vi{e od onoga {to je obuhva}eno Statutom Vojvodine”, koji, ina~e, to pitawe reguli{e na~elnom odredbom.

Smiqani}, pak, ka`e da su wegovi stavovi poznati i u partiji kojoj pripada, kao i me|u kaolicionim partnerima te da neme nameru da ih mewa. On smatra i

da je javna rasprava o vra}awu imovine lokalnim samoupravama apsolutno nepotrebna jer se, kako je naveo, o toj temi ve} predugo polemi{e u javnosti – gotovo ve} 16 godina, ali nema nikakvih pomaka. Istakao je da je krajwe vreme da se zakon o javnoj svojini kona~no na|e u proceduri republi~kog parlamenta.

Predsednik op{tine Apatin ocenio je i da je veoma va`no da se pod hitno usvoje izmene Zakona o finansirawu lokalnih samouprava, o ~emu je, ina~e, izgleda postignut dogovor u vladaju}oj koaliciji.

– O~ekujem da }e te izmene vrlo skoro biti na dnevnom redu da bi op{tine uop{te mogle da

Pa, mi u op{tini Apatin ve} 46 godina imamo samodoprinos i sve {to je izgra|eno, izgra|eno je od na{ih para. I sve mora da nam se vrati funkcioni{u, {to je dovedeno u pitawe nakon drasti~nog smawewa transfernih sredstava iz republi~kog buxeta – rekao je on.

Ina~e, po izjavama predstavnika vladaju}e koalicije, izmene Zakona o finansirawu lokalnih samouprava mogle bi se na}i u proceduri sredinom ovog meseca, dok jo{ uvek nije izvesno kad }e se pred poslanciima na}i i zakon o javnoj svojini. Naime, nakon najava da }e taj zakon biti usvojen do letwe pauze, usledile su i nove – da }e se to desiti na jesewem zasedawu, a da bi se, navodno, u me|uvremenu obavila javna rasprava o tom aktu. Ipak, iz izjava zvani~nika o~igledno je i da o tom zakonu u koaliciji jo{ uvek nema saglasnosti.

B. D. Sa vi}

rekli su

Pa stor: Deo de ma go gi je Lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor ocenio je da ni na dr`avnom, ni pokrajinskom ni lokalnom nivou vlasti ne postoji stvarna re{enost da se smawi administracija. Pastor je za „Ma|ar so” rekao da je odluka Skup{tine Vojvodine da 110 slu`benika iz pokrajinske administracije premesti u institucije koje }e tek osnovati demago{ka.

– Sa stanovi{ta buxeta to je potpuno bezna~ajno i deo je demagogije – ocenio je Pastor, koji je i potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu.

Po wegovim re~ima, velika administracija je nasle|ena odranije i sad ne postoje uslovi za weno smawewe jer nema realnog prostora ka kojem bi vi{ak zaposlenih bio pomeren.

Jan ko vi}: Naj vi {e pri tu `bi na MUP

[a bi}: Ozbiq ni pro ble mi

Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} izjavio je ju~e da se wegovoj slu`bi pro {le go di ne obra ti lo oko 20.000 gra|ana, da je pristiglo vi{e od 8.000 pritu`bi, kao i da je iz vr {e no 2.500 kontrola po tim pri tu `ba ma. Jan ko vi} je rekao da je najve}i broj pritu`bi gra|ana Srbije podneto na Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije, ali i da to mi ni star stvo „naj br `e ot kla wa ne do statke”.

– Dobro je kada je veliki broj pritu`bi i kada je to propra}eno efikasno{}u u otklawawu uo~enih propusta. To pokazuje da sistem funkcioni{e i da organ o kojem se radi, u ovom slu~aju MUP, ne okleva da prizna gre{ku – istakao je Jankovi}.

Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Ro do qub [a bi} istakao je da je zabrinut zbog velikog i konstantnog porasta broja zahteva za za{titu prava koji mu upu}uju gra|ani, novinari, mediji i drugi.

– U 2009. godini broj predmeta registrovanih kod poverenika u oblasti slobode pristupa informacijama bio je 1.865. Godinu dana kasnije taj broj je bio 2.898, dakle oko 55 posto ve}i. U prvih pet meseci 2011. godine registrovano je vi{e od 1.700 predmeta, {to zna~i da bi ih moglo biti i vi{e od 4.000. To potvr|uje porast svesti i spremnosti gra|ana da insistiraju na svojim pravima, ali govori i o odr`avawu ozbiqnih problema u komunikaciji izme|u organa vlasti i gra|ana – istakao je [abi}.

~etvrtak9.jun2011.

3

MA JA GOJ KO VI] O PLA NO VI MA URS-a

Sa mo stal no na na red ne iz bo re – Ujediweni regioni Srbije „za sada” nameravaju da samostalno iza|u na naredne izbore i s partnerima iz aktuelne vladaju}e ve}ine nisu vo|eni razgovori o novim postizbornim koalicijama – izjavila je ju~e ~lani ca Predsedni {tva URS-a Ma ja Goj ko vi}.

Ko men tari {u}i raz go vore predstavnika URS-a s liderom Jedinstvene Srbije i gradona~elnikom Jagodine Dra ga nom Mar ko vi }em Pal mom, ona je navela da su s wim, kao i s mnogim drugim predstavnicima lokalnih samouprava, vo|eni razgovori o podr{ci peticiji za decentralizaciju, koju je pokrenuo URS. – Vrata ujediwenih regiona Srbije otvorena su za sve ugledne ~elnike lokalnih sredina.

Tako da ostavqamo svim predsednicima op{tina i gradona~elnicima da razmisle o tome i da se prikqu~e pokretu – kaza-

la je ~lanica Predsedni{tva URS-a.

Maja Gojkovi} je istakla i zna~aj usvajawa zakona o vra}awu imovine loklanim samoupravama, koji je jedan od dokumenata u „evropskoj agendi”.

Po wenim re~ima, jo{ ne postoji podr{ka izmenama zakona koje bi omogu}ile neposredan izbor gradona~elnika i predsednika op{tine.

SPO: Me wa ti Ustav Srpski pokret obnove saop{tio je ju~e da se zala`e za promenu Ustava Srbije, navode}i da „va`e}a re{ewa ne omogu}avaju su{tinsku decentralizaciju dr`ave i formirawe funkcionalnih regiona”. ^lan Predsedni{tva te stranke Mi lan \u ki} je na konferenciji za novinare ukazao na neophodnosti promene najvi{eg pravnog akta da bi bila sprovedena „prava decentralizacija dr`ave” i, umesto statisti~kih, formirani regioni s realnim nadle`nostima.

– Poput saradwe s Ha{kim tribunalom, to moramo u~initi zbog interesa gra|ana Srbije, a ne zbog toga {to to predstavqa obavezu na evropskom putu – naglasio je \uki}.

KA KO ]E OVE GO DI NE TRO [I TI NO VAC SKUP [TI NA VOJ VO DI NE I WE NA SLU @BA

Sa vet ni ci ma 50.000 evra

Pokrajinski poslanici idu na letwu pauzu posle dve skup{tinske sednice odr`ane od po~etka godine. Slede}i put Skup{tina Vojvodine }e „punom parom” raditi na jesen.

– Slede}a sednica bi}e u septembru – rekao je ju~e na{em listu predsednik skup{tinskog Administrativnog odbora Mi lo{ Ga gi}.

Vojvo|anski parlament }e ove godine potro{iti oko 344,5 miliona dinara, predvi|eno je finansijskim planom Skup{tine Vojvodine i wene slu`be, koji je ju~e usvojio Administrativni odbor. Time je skup{tinski finansijski plan uskla|en s rebalansom pokrajinskog buxeta za ovu godinu.

Za samu Skup{tinu nameweno je oko 334 miliona, a za Pokrajinsku izbornu komisiju 10,4 mi-

Ove godine o~ekuje se da }e za tro{kove putovawa poslanika biti potrebno 15,9 miliona dinara, od ~ega 10,9 miliona za dnevnice, sme{taj i druge tro{kove slu`benog puta u zemqi, a ostatak u inostranstvu.

Usluge po ugovoru, po finansijskom planu Skup{tine, staju 15 miliona dinara. Najve}i deo je namewen za reprezentaciju (6,9 miliona) i anga`ovawe savetnika predsednika i potpredsednika (4,5 miliona).

– ^udno je da se 4.490.000 dinara, {to je oko 50.000 evra, izdvaja za savetnike predsednika i potpredsednika Skup{tine a ka`ete da vodite politiku {tedwe – rekao je ju~e opozicioni poslanik radikala Mi lo rad Mir ~i} na sednici Administrativnog odbora.

Sekretar Skup{tine Mi lo rad Ga {i} naveo je da, sem predsedni-

^i nov ni ci ra de i do pun ski O~ekuje se da }e prate}a skup{tinska slu`ba ove godine ko{tati oko 110,8 miliona. Taj novac uglavnom je namewen za plate zaposlenih (81,7 miliona) i socijalne doprinose (14,7 miliona). Jo{ 4,9 miliona staju usluge po ugovoru, od ~ega najve}i deo vuku stru~ne usluge qudi anga`ovanih za potrebe poslani~kih grupa, kao i usluge savetnika predsednika i potpredsednika Skup{tine, a preko ugovora o dopunskom radu.

Za socijalna davawa zaposlenima u Slu`bi izdvojen je 1,8 milion. Za prevoz na posao i s posla, koji se ispla}uje u gotovini, planiran je 1,7 milion, a jo{ milion dinara za one koji u prevozu koriste markice, u okviru ~ega je i ra~unica za poklone za decu skup{tinskih slu`benika i name{tenika. Wihova putovawa po zemqi i u inostranstvo ko{ta}e, po planu, 1,2 milion, usavr{avawe i obrazovawe 500.000 dinara... liona dinara. U odnosu na buxet pre rebalansa, promena skup{tinskog tro{kovnika je u tome {to je sada za finansirawe politi~kih stranaka izdvojeno 611.000 dinara vi{e.

Vi{e od dve tre}ine sume namewene za rad Skup{tine potro{i}e, po planu, poslanici koji su tamo zaposleni i primaju svakog meseca platu i poslani~ki dodatak. Naime, wihove plate i socijalne doprinose poreske obveznike ko{ta}e 122,6 miliona dinara, a poslani~ki dodaci jo{ 106,5 miliona.

ka, po jednog savetnika imaju potpredsednici, ~iji ugovor prestaje s prestankom mandata funkcionera.

– U mom slu~aju, to je vi{e nego skromna naknada, na nivou 32.000 dinara – rekao je ~lanovima Administrativnog odbora Bra ni mir Mi tro vi}, jedan {estoro potpredsednika Skup{tine Vojvodine.

Izme|u ostalog, ~etiri miliona dinara bi}e potrebno da se namire telefoni, internet, usluge dostave i sli~no.

S. Ni ko li}

4

ekonomija

~etvrtak9.jun2011.

DR @A VA PO MO GLA ZA PO [QA VA WE U „NO PAL LUK SU”

U Palanci 120 novih radnih mesta Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} ju ~e je u Ba~ koj Pa lan ci kom pa ni ji „No pal luks” uru ~i la ugo vor o za po {qa va wu 120 no vih rad ni ka za hva qu ju }i pro gra mu po dr {ke in ve sti to ri ma ko ji ad mi ni stri ra Agen ci ja za pro mo ci ju iz vo za i stra na ula ga wa (SI E PA).

la bo ra to ri je za is pi ti va we kva li te ta i ser ti fi ka ci ju pro iz vo da, u ci qu wi ho vog pla sma na na tr `i {ta Evrop ske uni je, Ru si je i Ukra ji ne.

Ge ne ral na di rek tor ka te kom pa ni je Jo va na Ja ko vqev za hva li la je dr `a vi {to je pre po zna la po ten ci jal pro jek ta te kom pa ni je i na ve la da po me -

dnevnik

USKLA \I VA WE AK CI ZA GU RA PO SKU PQE WE BEN ZI NA I DI ZE LA

Barel jeftiniji, a na{em gorivu ska~e cena Ce na naf te na svet skom tr - mo ra ju iz jed na ~i ti, a pred lo `e - Vla da Sr bi je uka zu ju na to da }e `i {tu u po sled we vre me po la ko ne iz me ne pred vi |a ju da za sve pred lo `e nim iz me na ma, od no pa da, a na do ma }em naft nom tr - vr ste mo tor nih ben zi na ubu du }e sno iz jed na ~a va wem iz no sa ak `i {tu ve }ih pro me na ne ma, ali va `i je din stve na ak ci za od 49,5 ci ze na sve vr ste mo tor nih ben bi mo glo bi ti sa svim obr nu to di na ra za li tar i za di zel-go ri - zi na i di zel-go ri va, bi ti obez zbog uskla |i va wa ak ci za. va od 37 di na ra za li tar. Uko li - be |e na odr `i vost pla ni ra nih Ume sto po jef ti pri ho da od ak ci ze na we wa, u Sr bi ji sle di de ri va te naf te.

Uko li ko go ri va bez pred zna ka „evro” zbog po sku pqe we, ali sa Na do ma }im pum pa mo de ri va ta ko ji se po ve }a wa ak ci ze po sku pe, li tar bez o lov nog ma, go to vo bez raz li pro iz vo de u ra fi ne ke i bez ob zi ra na to ben zi na BMB-95 pri bli `i }e se ce ni ri ja ma Naft ne in du evro pre mi ju ma, dok }e li tar di ze la D-2 ko ja je kom pa ni ja u stri je Sr bi je, a ne i pi ta wu, ce ne li tra bi ti oko 125 di na ra onih ko ji se uvo ze. evro di ze la i evro Na i me, od po ~et ka pre mi ju ma kre }u se go di ne i pro me ne ak ci ze na go ko se to i de si, a naj ve ro vat ni je oko 135 di na ra, li tra bez o lov ri vo, ak ci za na uvo zne de ri va te je da ho }e, ak ci ze na sve vr ste nog ben zi na BMB-95, bez pred je vi {a ne go na one ko ji se pro - go ri va bi }e iste. Na taj na ~in zna ka „evro”, je dva ne {to is pod iz vo de u Sr bi ji. Bu du }i da je iz bi ak ci za na mo tor ne ben zi ne 129 di na ra, a li tra di ze la D-2 Evrop ske ko mi si je uka za no na bi la 4,5 di na ra po li tru vi {a, oko 122 di na ra. Uko li ko go ri va to da ne sme bi ti raz li ke u vi si - dok }e za di zel-go ri vo ona bi ti bez pred zna ka „evro” zbog po ve ni ak ci ze za ista go ri va, one se vi {a dva di na ra po li tru. U }a wa ak ci ze po sku pe, li tar bez -

o lov nog ben zi na BMB-95 pri bli `i }e se ce ni evro pre mi ju ma, dok }e li tar di ze la D-2 bi ti oko 125 di na ra.

D. Mla |e no vi}

NI BENS GRU PA UGRO ZI LA IZ GRAD WU AUTO PU TA

„No pal luks” do bio 3.500 evra po sva kom no vo za po sle nom rad ni ku „No pal luks” se ba vi pro iz vod wom i pla sma nom pro iz vo da za ku} ne elek tri~ ne in sta la ci je i do bi la je 3.500 evra po sva kom no vo za po sle nom rad ni ku u okvi ru Pro gra ma do de le bes po vrat nih sred sta va za pod sti caj in ve sti ci ja.

Ve ri ca Ka la no vi} je re kla da je ciq Vla de da se po dr `e in ve sti ci je i po dig ne kon ku rent nost na zah tev nim ino stra nim tr `i {ti ma i da }e dr `a va na sta vi ti da po dr `a va „hra bre, ino va tiv ne fir me, sprem ne da se upu ste u bor bu na tr `i {tu”.

Ukup na vred nost in ve sti ci je „No pal luk sa” iz no si mi lion i pet hi qa da evra i pod ra zu me va re kon struk ci ju po sto je }ih i ku po vi nu no vih obje ka ta, kao i ku po vi nu pro iz vod ne opre me, pro {i re we

nu tih 120 qu di ve} na rad nim me sti ma.

Ve ri ca Ka la no vi} je pret hod no ob i {la i kom pa ni ju „Tar ket”, ko ja se ba vi pro iz vod wom vi ni la i vi {e sloj nog par ke ta – pro iz vo da je din stve nog na do ma }em tr `i {tu.

Ge ne ral ni di rek tor „Tar ke ta” Mi ro slav Oku ka re kao je da ta kom pa ni ja spa da me |u naj ve }e iz vo zni ke u Sr bi ji i da je u 2010. pro da la ro bu vred nu vi {e od 150 mi li o na do la ra na raz li ~i tim stra nim tr `i {ti ma, pre sve ga u Za pad noj Evro pi. On je na veo da }e ta kom pa ni ja na sta vi ti da uve }a va in ve sti ci je na red nu go di nu-dve i da za to o~e ku je po dr {ku Vla de Sr bi je. „Tar ket” sa da u Sr bi ji ima ~e ti ri fa bri ke i za po {qa va 1.300 rad ni ka.

IMA NA DE ZA PO SR NU LE PO GO NE PO QOME HA NI ZA CI JE

Italijani mera~e propale fabrike Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je da su ita li jan ske kom pa ni je po ka za le ve li ko in te re so va we za ula ga we u Sr -

tal skog sek to ra i fi nan sij skih in sti tu ci ja ko je pra te kom pa ni je iz Ita li je ka da in ve sti ra ju u ino stran stvu – ka zao je on. ]i ri} je na gla sio da su oba vqe ni i kon kret ni, bi la te ral ni raz go vo ri s pred stav ni ci ma po ten ci jal nih in ve sti to ra iz Ita li je, od ko jih su ne ki ve} po ~e li pri pre me za ula ga we u Sr bi ji. Ka ko je pre ci zi rao, re~ je o ita li jan skoj kom pa ni ji ko ja je za in te re so va na za ku po vi nu fa bri ke u Sr bi ji ko ja se ba vi pro iz vod wom po qo pri vred nih ma {i na i tre nut no ne ra di, a Ita li ja ni su sprem ni da in ve sti ra ju od de set do 15 mi li o na evra. ]i ri} je do dao da je Ita li ja ni su sprem ni bi lo raz go vo ra i s pred da in ve sti ra ju od 10 do 15 stav ni ci ma uspe {nih mi li o na evra ma lih i sred wih pred u ze }a i kom pa ni ja ma ko je bi ji za hva qu ju }i po zi tiv nim su za in te re so va ne za raz voj di is ku stvi ma „Fi ja ta„ i „Be ne to - stri bu tiv nih i lo gi sti~ kih na„. cen ta ra u Sr bi ji. ]i ri} je ka zao da je na pred sta vqa wu mo gu} no sti za ula ga we u Sr bi ji na okru glom sto lu or ga ni zo va nom u Pri vred noj ko mo ri Lom bar di je u Mi la nu u~e stvo va lo 20 ita li jan skih kom 07. 06. 2011. pa ni ja ko je do sad ni su in ve sti 1.295,68179 ra le u Sr bi ji.

– Me |u tim kom pa ni ja ma bi lo je pred stav ni ka tek stil ne i auto mo bil ske in du stri je, me -

Putevi u blokadi, Koridor 10 na stranputici Svi ko ji iole ve ru ju u vi le i vra ~a re slo `i li bi se da je iz grad wa se ver nog kra ka Ko ri do ra 10 od Hor go {a do No vog Sa da ukle ta i ni ka ko da se za vr {i: naj pre su se Voj vo di na i Sr b i j a go d i n a m a pre g a w a l e oko pro pa le kon ce si je, a da nas ra do ve blo ki ra NI BENS gru pa, ~i ji je vla snik Mi lo \u ra {ko vi} uhap {en. Ta ko je i po sled we pro du `e ni rok do 20. ju la (s 1. fe bru a ra, pa 1, mar ta...) po no vo do ve den u pi ta we jer pu t a r i ne m a j u osnov n e uslo ve za rad. „Voj vo di na put–Ba~ ka put” je na pu sti la gra di li {te jer ne ma ~i me da pla ti ni gas, ni stru ju, ni re pro ma te ri jal, u pred u ze }u su se svi di gli na no ge, od po slo vod stva do sin di ka ta i da nas }e blo ka dom ba ge ra po ku {a ti da na |u re {e we za na sta vak po sla. I PZP „Be o grad” je osta lo bez ka pi go ri va, kao i ka me na i bi tu me na, a ne mo gu da pla te ni stru ju za as falt nu ba zu u Sr bo bra nu.

Svim ~la ni ca ma NI BENS gru pe je do go re lo do nok ti ju pa da n as or g a n i z o v a n o kre } u u {trajk blo ka dom sa o bra }aj ni ca. U pred u ze }u „Ko ri do ri Sr bi je” sma tra ju da }e se to ne ga tiv no od ra zi ti na iz grad wu Ko ri do ra 10. Di rek tor Mi haj lo Mi {i} oce wu je da su ugro `e ne i dru ge de o ni ce auto pu ta, pa se po ku {a va na }i {to bo qe re {e we i za za vr {e tak

Vla da vo li ban ke Ge ne ral ni di rek tor „Voj vo di na pu ta–Ba~ ka pu ta” Mar ko Ci gi} ci ti ra rad nu gru pu Vla de Sr bi je, ko ja je sa op {ti la: „Ni za jed no pred u ze }e iz okvi ra NI BENS gru pe ne }e bi ti ras ki nut ku po pro daj ni ugo vor jer bi u tom slu ~a ju ban ke oti {le u ste ~aj”.

S dru ge, pak, stra ne, Agen ci ja za pri va ti za ci ju obe }a va pro du `e we ro ko va za za vr {e tak Ko ri do ra, {to zna ~i, pri me }u ju pu ta ri, da su ulo ge Vla de i Agen ci je za me we ne. U ta kvoj si tu a ci ji, ka da se ne zna ko ko si, a ko vo du no si, ume sto na gra di li {ta, pu ta ri NI BENS gru pe da nas iz la ze na pu te ve, a po dr {ku im da je i Re pu bli~ ki od bor sa mo stal nog sin di ka ta pu ta ra. Iz grad wa auto pu ta }e, o~i to, po no vo mo ra ti da pri ~e ka i da se vi di {ta }e bi ti s pred u ze }i ma NI BENS gru pe. U op ci ji je da upra vqa we pre u zmu ban ke kao naj ve }i po ve ri o ci. ugo vo re nog po sla i sud bi nu za po sle nih.

– Na da mo se kom pro mi snom re {e wu ko je }e bi ti ko ri sno za sve – ka `e Mi {i}. – Ide ja je da, shod no kon zor ci jum skom spo ra -

zu mu gru pe iz vo |a ~a, u ko jem po sto ji kla u zu la o so li dar noj od go vor no sti osta lih iz vo |a ~a za iz vr {e we ugo vo re nih oba ve za, dru ga pred u ze }a – ~la no vi kon zor ci ju ma ko ji ma je na ten de ru

po ve ren po sao – pre u zmu ra do ve i obez be de pla te i neo p hod ne ener gen te da bi se za vr {i lo za po ~e to. Ve ru je mo da }e to shva ti ti osta li pu ta ri – ~la no vi kon zor ci ju ma i za vr {i ti po slo ve u pred vi |e nom ro ku.

Iako pred u ze }e „Voj vo di na put–Ba~ ka put” ni je u ugo vor nom od no su s „Ko ri do ri ma Sr bi je”, ipak, ~i we ni ca da su bi li an ga `o va ni kao po di zvo |a ~i, a da da qe ne mo gu da ra de, ne mo `e ni ko ga osta vi ti rav no du {nim: ni iz vo |a ~a ko ji ih je za po slio, ni in ve sti to ra, tim pre {to ni je neo p hod no da se u ten der skoj do ku men ta ci ji na vo de svi po ten ci jal ni po di zvo |a ~i jer ugo vo ri pred vi |a ju da se po di zvo |a ~i ukqu ~u ju i to kom iz vo |e wa ra do va.

Dok u „Voj vo di na pu tu–Ba~ ka pu tu” in si sti ra ju na ras ki du ugo vo ra o pri va ti za ci ji, ko ja, ka ko tvr de, ni je za vr {e na za to {to ku pac ni je is pu nio sve od red be ku po pro daj nog ugo vo ra ni na kon ro ka od 60 da na ko ji mu je Agen ci ja za pri va ti za ci ju od re di la u mar tu ove go di ne, iz Agen ci je po ru ~u ju da ras kid ugo vo ra ni s jed nom ~la ni com NI BENS-a ne bi re {io pro blem (osim no vo sad skog pred u ze }a, tu su jo{ i PUP „Be o- grad”, PZP „Ni{„, PZP „Kra gu je vac”, PZP „Vra we”), ve} da }e pre ma wi ma bi ti to le rant ni ji i da }e do bi ti no ve ro ko ve!

R. Da u to vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Jafa fabrika biskvita, Crvenka

Promena %

Cena

11,11

10.000

10.000

Kopaonik, Beograd

6,79

1.698

8.490

Morava, Jagodina

4,62

680

61.200

Neoplanta, Novi Sad

2,04

250

500

0,90 Promena %

4.490 Cena

139.190 Promet

-12,02

1.200

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom BAS, Beograd

BELEX 15 (778,64 -1,58)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,68

3.300

646.800

NIS, Novi Sad

-1,43

756

4.755.676

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.000

180.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,15

860

989.295

Agrobanka, Beograd

-2,58

8.416

8.475.115

12.000

Imlek, Beograd

0,00

2.051

0,00

Morava, Po`arevac

-11,63

380

38.000

Soja protein, Be~ej

0,16

1.237

1.476.687

Vino `upa, Aleksandrovac

-11,13

6.710

80.515

Univerzal banka, Beograd

-1,81

3.802

490.475

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-9,96

2.558

222.552

-1,08

550

1.528.767

-7,89 Promena %

3.500 Cena

2.047.500 Promet

Jubmes banka, Beograd

-2,16

13.990

153.890

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,40

2.464

258.714

-1,43

756

4.755.676

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,96

2.558

222.552

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

0,16

1.237

1.476.687

-2,96

8.800

176.000

Veterinarski zavod, Subotica

-5,99

471

273.336

Tigar, Pirot

0,00

809

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-5,99

471

273.336

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,96

2.558

222.552

Sunce, Sombor

0,00

2.288

160.160

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PRO TIV GRAD NA ZA [TI TA

Na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je MUP-a Sr bi je Pre drag Ma ri} iz ja vio je ju ~e , po sle otva ra wa po nu da za na bav ku pro tiv grad nih ra ke ta, da se za ne ko li ko da na o~e ku je po ~e tak di stri bu ci je pr vih ko li ~i na tih pro jek ti la.

Ma ri} je re kao Ta njug u da je otva ra we po nu da pro te klo u naj bo qem re du a da su kon ku ri sa la tri do ma }a pro iz vo |a ~a od

ko jih je po treb no hit no na ba vi ti oko 3.000 ko ma da pro tiv grad nih ra ke ta.

On je pod se tio da je Vla da Sr bi je obez be di la 100 mi li o na di na ra za hit nu na bav ku pro tiv grad nih ra ke ta, ko je ne mo gu da se uve zu zbog spe ci fi~ no sti lan ser ram pi ko je su ras po re |e ne {i rom Sr bi je.

I hol ding kor po ra ci ja „Kru {ik” iz Va qe va u~e stvu je na ten de ru Sek to ra za van red ne si tu a ci je, za hit nu ku po vi nu 3.000 pro tiv grad nih ra ke ta, po tvr dio je ge ne ral ni di rek tor Jo van Da vi do vi}. „Ras pi si va we ten de ra je po boq sa we si ste ma na bav ke pro tiv grad nih ra ke ta u od no su na pret hod ne se zo ne ka da ten de ra ni je bi lo”, re kao je Da vi do vi}.

On je, me |u tim, oce nio da je ku po vi nu ra ke ta tre ba lo za vr {i ti do 15. apri la, ka da zva ni~ no po ~i we se zo na pro tiv grad ne za {ti te u Sr bi ji, jer bi „u tom slu ~a ju bio po stig nut pun efe kat”.

NIS radio najboqe, a „@eleznice” najgore – Za u sta vqen je pad pro fi ta bil no sti srp ske pri vre de – iz ja vi la je ju ~e re gi stra tor ka fi nan sij skih iz ve {ta ja i po da ta ka o bo ni te tu pri Agen ci ji za pri vred ne re gi stre Ru `i ca Sta men ko vi}.

Ona je na ve la da je uku pan gu bi tak srp ske pri vre de u 2010. go di ni iz no sio 90 mi li jar di di na ra (oko 900 mi li o na evra) i ma wi je 12,2 od sto ne go u 2009.

Na kon fe ren ci ji za no vi na re Ru `i ca Sta men ko vi} je re kla da je pro {le go di ne vi {e od 51.000 pred u ze }a u Sr bi ji po slo va lo po zi tiv no, oko 31.000 ih je po slo va lo s gu bi ci ma, dok vi {e od 7.000 pred u ze }a ni je is ka za lo po slov ni re zul tat. Ona je na ve la pet naj ve }ih „gu bi ta {a” u 2010. go di ni i to su „@e le zni ce Sr bi je” s gu bit kom od 17 mi li jar di di na ra, „Ju-Es stil” s 15 , „Ve le farm” s 12, „VIP mo bajl” s 11 i „Pe tro he mi ja” iz Pan ~e va s gu bit kom od 5,5 mi li jar di di na ra.

Me |u pet naj u spe {ni jih kom pa ni ja u 2010. go di ni Ru `i ca Sta men ko vi} je na bro ja la Naft nu in du stri ju Sr bi je s do bit kom od 16,5 mi li jar di di na ra, Te le kom „Sr bi ja” s 15,5 mi li jar di , PTT sa o bra }aj „Sr bi ja„ s oko pet mi li jar di di na ra, „Tar ket” iz Ba~ ke Pa lan ke s do bi ti od oko ~e ti ri mi li jar de i „Ti gar” iz Pi ro ta s oko tri mi li jar de di na ra.

Ona je is ta kla da su ve li ka pri vred na dru {tva la ne ima la gu bit ke od 42 mi li jar de di na ra ko ji su go to vo pre po lo vqe ni u

Najuspe{nije kompanije 2010. godine kompanija

dobit

Naft na in du stri ja Sr bi je

16,5 milijardi dinara

Te le kom Sr bi ja

15,5 milijardi dinara

PTT sa o bra }aj Sr bi ja

oko 5 milijardi dinara

Tar ket

oko 4 milijarde dinara

Ti gar

oko 3 milijarde dinara Najve}i gubita{i 2010. godine

kompanija

gubitak

@e le zni ce Sr bi je

17 milijardi dinara

Ju-Es stil

15 milijardi dinara

Ve le farm

12 milijardi dinara

VIP mo bajl

11 milijardi dinara

Pe tro he mi ja

5,5 milijardi dinara

od no su na 2009, ka da su iz no si li 78 mi li jar di di na ra. Sred wa pri vred na dru {tva ta ko |e be le `e po zi tiv nu ten den ci ju

NBS PO O [TRA VA KRE DIT NU PO LI TI KU

Te`e do zajmova u evrima Na rod na ban ka Sr bi je do ne la je od lu ku da od 1. ju la uve de oba ve zan de po zit od 30 od sto za sve kre di te u evri ma, iz u zev stam be nih, kao i da po ve }a oba ve zno

na saj tu NBS-a. Ka ko se na vo di, ban ka mo `e fi zi~ kom li cu odo bri ti kre dit ko ji je in dek si ran de vi znom kla u zu lom pod uslo vom da je va lu ta oba -

`i va we u stra noj va li tu a pod sti ~e di nar ske kre di te.

Ka ko je ju ~e no vi na ri ma re kla vi c e g u v er n er k a Mi r a Eri}-Jo v i}, no v e me r e su u funk ci ji di na ri za ci je i mo gle bi po ve }a ti po nu du svih di nar skih kre di ta na tr `i {tu. Po

NBS doneo odluku da od 1. jula uvede obavezan depozit od 30 odsto za sve kredite u evrima, izuzev stambenih, kao i da pove}a obavezno u~e{}e za stambene kredite na 20 odsto

u~e {}e za stam be ne kre di te na 20 od sto. „Ciq me ra je sma we we ri zi ka ko ji pro iz la zi iz vi so kog u~e {}a kre di ta odo bre nih u stra noj va lu ti ili u di na ri ma s de vi znom kla u zu lom”, na vo di se u od lu ci ko ja je ob ja vqe na

ve ze evro. U~e {}e od 30 od sto se ne od no si na kre dit u di na ri ma ko ji ni je in dek si ran de vi znom kla u zu lom i kre dit nu kar ti cu.

Na taj na ~in u su {tit ni dr `a va po ku {a va da uve de de e vro i za ci ju jer de sti mu li {e za du -

we nim re ~i ma, mo gle bi pod sta }i ban ke na to da po~ nu da odo bra va ju stam be ne kre di te u di na ri ma.

Ona je re kla da ni je sa gla sna s tvrd wa ma da }e oba ve zno u~e {}e od 20 od sto za stam be ne kre di te u evri ma ne ga tiv no uti ca ti na gra |e vin sku in du stri ju i pro da ju sta no va.

Osigurawe nerazvijeno KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

SRP SKE FIR ME LA NE PO SLO VA LE S GU BIT KOM OD 900 MI LI O NA EVRA

Sti`u rakete

Zemqa

~etvrtak9.jun2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,5887

99,5803

101,8710

97,2900

Australija

dolar

1

70,9633

72,4115

74,0770

70,7460

Kanada

dolar

1

68,0345

69,4230

71,0197

67,8263

Danska

kruna

1

13,0848

13,3518

13,6589

13,0447

Norve{ka

kruna

1

12,4265

12,6801

12,9717

12,3885

[vedska

kruna

1

10,8147

11,0354

11,2892

10,7816

[vajcarska

franak

1

79,4244

81,0453

82,9093

79,1813

V. Britanija

funta

1

109,2090

111,4370

114,0000

108,8740

SAD

dolar

1

66,5272

67,8849

69,4463

66,3235

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 6. 2611. godine

Vi ce gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je Mi ra Eri}-Jo vi} oce ni la je ju ~e da je tr `i {te osi gu ra wa u Sr bi ji sta bil no i sol vent no ali da ni je do voq no raz vi je no.

Ona je na kon fe ren ci ji o osi gu ra wu, ko ju je or ga ni zo va la re vi zor ska ku }a KPMG, ka za la da je od 2004. go di ne, ka da je NBS po ~eo da ra di su per vi zi ju tr `i {ta osi gu ra wa, bi lan sna su ma osi gu ra va ju }ih kom pa ni ja po ra sla ~e ti ri pu ta, da je ka pi tal udvo stru ~en, da je teh ni~ ka re zer va po ra sla {est pu ta, ukup na pre mi ja 2,5 pu ta, a `i vot nog osi gu ra wa pet pu ta.

po slo va wa i gu bit ke su sma wi la za tre }i nu pa su na kra ju 2010. iz no si li de set mi li jar di di na ra.

Po we nim re ~i ma, ma la pred u ze }a, ko ja su la ne ima la gu bi tak od 38 mi li jar di di na ra, bi la su u naj te `oj po zi ci ji jer ih ka rak te ri {e ve li ka ne li kvid nost i ne mo gu} nost da iz mi ru ju svo je oba ve ze, zbog ~e ga su pri be ga va la krat ko ro~ nom za du `i va wu ta ko da su im ras ho di po ra sli 65 pro ce na ta u od no su na 2009.

Po sma tra no sek tor ski, gu bit ke u 2010. za be le `i li su raz me wi vi sek to ri, pre ra |i va~ ka in du stri ja 32 mi li jar de di na ra, sek tor tr go vi ne na ma lo i ve li ko pet mi li jar di, gra |e vi nar stvo 12 mi li jar di, sek tor sa o bra }a ja i skla di {te wa 12 mi li jar di di na ra. In for ma ci o ni i ko mu ni ka ci o ni sek tor po slo va li su po zi tiv no s do bit kom od ~e ti ri mi li jar de di na ra.

Ru `i ca Sta men ko vi} je pod se ti la na to da se ne ga tiv ne eko nom ske pri li ke u srp skoj pri vre di ni su zna ~aj ni je pro me ni le u 2010, is ta kav {i da su to sla bqe we do ma }e va lu te, in fla ci ja, pad do ma }e tra `we i in ve sti ci ja, ne za po sle nost, ne li kvid nost, vi so ka za du `e nost.

Ona je upo zo ri la i na rast krat ko ro ~ih kre di ta i stal no sma we we vla sti tog ka pi ta la pred u ze }a kao iz vo ra fi nan si ra wa u od no su na po zaj mi ce. Po we nim re ~i ma, u 2010. krat ko ri~ ni kre di ti po ra sli su 15 pro ce na ta dok su du go ro~ ni ra sli pet pro ce na ta i ukup no fi nan si ra we pri vre de se za sni va na po zaj mi ca ma, {to mo `e ugro zi ti pro duk tiv nost.

D. U.

SMA WEN SPOQ NI DUG

Razdu`eni 250 miliona evra Spoq ni dug Sr bi je kra jem mar ta 2011. go di ne iz no sio je oko 22,67 mi li jar de evra, {to je 255,2 mi li o na ma we ne go u pret hod nom me se cu. U po re |e wu s mar tom pret hod ne go di ne, spoq ni dug je 270,7 mi li o na evra ve }i, na ve de no je u ~a so pi su „Kon junk tur ni tren do vi Sr bi je”, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. U struk tu ri ukup nog spoq nog du ga Sr bi je na kra ju mar ta du go ro~ ne oba ve ze u~e stvu ju s 21,56 mi li jar dom evra, a krat ko ro~ ne s 1,12 mi li jar dom. Spoq ni dug Sr bi je na kra ju pro {le go di ne bio je oko 23,79 mi li jar de evra, {to zna ~i da je u pr va tri me se ca ove go di ne sma wen oko 1,11 mi li jar du evra.

Ponton u Kawi`i U Ka wi `i }e da nas sve ~a no bi ti pu {ten u rad pon ton na re~ nom gra ni~ nom pre la zu, a to me }e pri su stvo va ti dr `av ni se kre tar Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Go ran Pet ko vi}, sa op {ti lo je to mi ni star stvo.

Na re~ nom gra ni~ nom pre la zu kod Ka wi `e do sko ro po sto ja la je sa mo uprav na zgra da, a na sa mom pod ru~ ju pre la za na re ci Ti si ni je bi lo pri sta na, {to je ote `a va lo rad kon trol nih or ga na. U sa rad wi Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve Ka wi `a, sa da je po sta vqen pon ton za oba vqa we stan dard ne gra ni~ no -ca rin ske kon tro le, pa }e ti me pre laz bi ti pro {i ren i do bi ti no ve sa dr `a je, na ve de no je u sa op {te wu.

VLA DA SPRE MI LA NO VI PA KET ZA PRI VLA ^E WE IN VE STI TO RA

Duplo vi{e para za posrnule op{tine – Vla da Sr bi je usko ro tre ba da pro {i ri pro gram za dvo stru ke pod sti ca je in ve sti to ri ma u onim op {ti na ma u Sr bi ji ko je ima ju sto pu ne za po sle no sti ve }u od pro se~ ne – na ja vi la je ju ~e pot pred sed ni ca Vla de Ve ri ca Ka la no vi}. – Op {ti ne ko je ima ju vi {e od 50.000 sta nov ni ka i sto pu ne za po sle no sti iz nad pro se ka u na red n om pe r i o d u }e do b i j a t i udvo stru ~e ne pod sti ca je za in ve sti to re sprem ne da otvo re no ve po go ne, {i re po sto je }e i za po {qa va ju no ve rad ni ke.

Ona je re kla da }e pro {i ri va we li ste za du ple pod sti ca je bi ti do ne to u okvi ru pa ke ta re a go va wa na osnov ne pro ble me u srp skoj pri vre di u 2011, a to su ne za po sle nost, ne li kvid nost i ne do voq na fi nan sij ska di sci pli na pri vred nih su bje ka ta.

Tre nut no pra vo na dvo stru ki iz nos pod sti ca ja za otva ra we no vih rad nih me sta ima ju Ni{, Za je ~ar, No vi Pa raz i Kra qe vo, kao i op {ti ne pro gla {e ne za de va sti ra na pod ru~ ja. Vla da Sr bi je da je pod sti c a j e od 2.000 do 10.000 evra po otvo re nom rad nom me stu.

Pot pred sed ni ca je pod se ti la na to da je Vla da ve} do ne la me re za pod sti caj za po {qa va wa i sma wi va we bro ja qu di ko ji ra de u „si voj zo ni” po {to u Sr bi ji vi {e od 200.000 qu di ra di ne pri ja vqe no.

Ta ko |e, Vla da bi da nas tre ba lo da usvo ji od lu ku o re pro gra mu kre di ta za pred u ze }a – iz ja vi la je Ve ri ca Ka la no vi}.

– Na dam se da }e Vla da da nas usvo ji ti za kqu ~ak ko ji pred vi |a da se kroz po je di na~ ne raz go vo re po slov nih ba na ka i ko ri sni ka kre di ta iz na |u mo gu} no sti za su {tin ski re pro gram.

Tim pre po ru ka ma omo gu }i }e se kom pa ni ja ma ko je ne ka -

Vlada bi danas trebalo da usvoji odluku o reprogramu kredita za preduze}a sne sa pla }a wem vi {e od 90 da n a i ko j e su pre t r p e l e ozbiq ne po sle di ce zbog svet ske eko nom ske kri ze, ali ima ju iz gle de da se vra te na tr `i {te, da raz go va ra ju o su {tin skim re pro gra mi ma du go va wa, ka za la je ona.

Ka ko je is ta ka la Ka la no vi }e va, to }e do ve sti do po ve }a wa wi ho ve li kvid no sti.

Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je je ka za la i da o~e ku je da }e u na red nim da ni ma bi ti usvo je ne me re za bor ba pro tiv ka {we wa u pla }a wu. Dr `a va po la zi od se be i svo jih in sti tu ci ja, na gla si la je Ka la no vi }e va, ta ko da }e ogra ni ~i ti rok pla }a wa kroz ugo vor ne oba ve ze na ru ~i o ca i is po ru ~i o ca ro be i uslu ga. „To is to re me no zna ~i da }e se i dr `a va sa svo je stra ne po tru di ti da se u zna ~aj noj me ri sma wi ne li kvid nost (pri vre de) kroz bor bu pro tiv ka {we -

wa u pla }a wu. Sve to }e mo ra ti da bu de pra }e no nov ~a nom di sci pli nom”, is ta kla je Ka la no vi }e va.

Ona je is ta kla da je Vla da u fa zi spro vo |e wa ~i ta vog pa ke ta me ra za pri vre du, pod se tiv {i na to da je ve} usvo je na od lu ka o pod sti ca ju za po {qa va wa i sma wi va wa si ve eko no mi je.

– Sta bil nost pri vre de i po dr {ka iz vo zni ci ma bi }e stra te {ko opre de qe we Vla de u na red nom pe ri o du. Po dr {ka iz vo zni ci ma, ukqu ~u ju }i tu i po te ze Na rod ne ban ke, mo ra da bu d e stra t e { ko opre d e q e w e ako `e li mo da is pu ni mo po sta vqe ne ci qe ve, a to je da u~e {}e iz vo za od 50 od sto u ukup noj vred no sti bru to do ma }eg pro iz vo da bu de na {a re al nost – re kla je Ve ri ca Ka la no vi}, do dav {i da dr `a va ne bi tre ba lo da sti mu li {e uvo zni ke kur som di na ra.

6

nOv^Anik

~etvrtak9.jun2011.

„Sim po” se vra }a u Ru si ju – Naj ve }i srp ski pro iz vo |a~ na m e { ta j a, kom p a n i j a „Sim po” iz Vra wa, vra }a se na ru sko tr `i {te gde }e po ku {a ti da po no vi ne ka da {wi re zul tat od 50 mi li o na do la ra iz vo z a, ko j i je ostva r en 1995. go di ne – iz ja vio je ju ~e sa vet nik pred sed ni ka kom pa ni je „Sim po” Sr |an Si mi} u

iz ja vi Ta nju gu. – To tre ba da omo gu }e dva ugo vo ra pot pi sa na s part n e r i m a iz Ru s i j e, vred na dva mi li o na evra, a u za vr {noj fa zi za kqu ~i va wa je jo{ je dan.

PO PUST U „TE LE NO RU„

I in ter net na po klon Kom pa ni ja „Te le nor„ sa op {ti la je ju ~e da post pejd ko ri s ni c i ne k og od ~e t i r i „Pre n e s i i sur f uj’’ pa k e ta ima ju na ras po la ga wu neo gra ni ~e ni in ter net.

U okvi ru pret pla te za ove pa ke te, po red neo gra ni ~e nog in ter ne ta, ko ri sni ci ma su na ras po la ga wu bes plat ni mi nu ti pre ma svim mre `a ma i ve li ke ko li ~i ne SMS-po ru ka, kao i do dat ni mi nu ti u okvi ru „Te le nor„ mre `e. Pa ke ti su na me we ni oni ma ko ji `e le da ko ri ste „pa met ne” mo de le te le fo na, ne sa mo za raz go vor i po ru ke ve} i za pre tra `i va we in ter ne ta i ko ri {}e we apli ka ci ja.

Osim neo gra ni ~e nog in ter ne ta, „Te le nor„ je omo gu }io da uz pa ket „Pre ne si i sur fuj 3000’’ ko ri sni ci sve te le fo ne iz po nu de ku pe za je dan di nar. Ta ko |e, taj pa ket uz me se~ nu pret pla tu od 4.490 di na ra do no si i 1.200 bes plat nih mi nu ta u do ma }em sa o bra }a ju, 3.000 SMS-po ru ka i isto to li ko do dat nih mi nu ta u mre `i, kao i tri gi ga baj ta in ter net-sa o bra }a ja po mak si mal noj br zi ni.

dnevnik

ZA BAN KE LA NE NI JE BI LO KRI ZE

ZA SA DA BEZ PO SKU PQE WA

Zara di li do bro pro da ju }i pa re – Ban kar ski sek tor u Sr bi ji u 2010. go di ni po slo vao je po zi tiv no i ostva rio do bit od 22,6 mi li jar de di na ra, {to je 28,8 po sto vi {e ne go u 2009. go di ni – iz ja vi la je ju ~e re gi stra tor ka fi nan sij skih iz ve {ta ja i po da ta ka o bo ni te tu pri Agen ci ji za pri vred ne re gi stre Ru `i ca Sta men ko vi}.

Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kla da su 22 ban ke u Sr bi ji po slo va le po zi tiv no, dok je 11 po slo va lo s gu bit kom.

– Broj za po sle nih u ban kar skom sek to ru la ne je opao 5,2 od sto – do da la je Ru `i ca Sta men ko vi}. Po we nim re ~i ma, osi gu ra va ju }a dru {tva ta ko |e su po slo va la po zi -

tiv no i ostva ri la do bit od 1,9 mi li jar di di na ra dok je broj rad ni ka opao 6,7 pro ce na ta.

– Ne ga tiv no po slo va we pra }e no sma we wem bro ja za po sle nih ima la su bro ker sko di ler ska dru {tva i da va o ci fi nan sij skih uslu ga – do da la je Ru `i ca Sta men ko vi}.

GDE ]E MO OVE GO DI NE LE TO VA TI I PO KO JOJ CE NI

Pre se qe we Sr ba iz Afri ke u Gr~ ku, Tur sku...

Gra |a ni Sr bi je }e i ove go di ne naj vi {e le to va ti u Gr~ koj i Tur skoj, be le `e u tu ri sti~ kim agen ci ja ma, ali, ka ko su nam re kli u ne ki ma, hit }e ovog le ta bi ti i Cr na Go ra. Ka ko se bli `i glav na se zo na, ra ste in te re so va we tu ri sta za ovu de sti na ci ju, a u agen ci ja ma sma tra ju da su srp ske tu ri ste ka cr no gor skom mo ru okre nu li pra zni xe po vi jer se ipak, ka da se sve sa be re i odu zme, kod ovih kom {i ja mo `e naj jef ti ni je le to va ti. Je dan od raz lo ga zbog ko jih se gra |a ni Sr bi je vra }a ju crn gor skom mo ru je i to {to im za to pu to va we ne tre ba ju pa so {i jer se „qu di ma ne sto ji u re du za no ve put ne is pra ve„, ka za li su nam vla sni ci ne kih no vo sad skih tu ri sti~ kih agen ci ja, uz oce nu da je ina ~e in te re so va we na {ih tu ri sta za od mor na mo ru u od no su na ju ni pro {le go di ne ipak sla bi je. Ba rem ka da su pi ta wu aran `ma ni pri me re ni ji pro se~ nom srp skom xe pu.

Po me ni mo, pro {le go di ne je oko po la mi li o na Sr ba le to va lo u Gr~ koj, a re kord }e ovog le ta ve ro vat no bi ti obo ren i zbog ne mi ra ko ji su po ~et kom go di ne po tre sa li Tu nis i Egi pat. Oce na je da }e zbog do ga |a wa na se ve ru Afri ke tu ri sti iz Sr bi je za o bi la zi ti ove de sti na ci je i po red to ga {to {to su ce ne ni `e i do 30 od sto.

– Kao i pret hod nih go di na, naj vi {e in te re so va we gra |a ni Sr bi je je po ka zu ju za le to va we u Gr~ koj i Tur skoj, ali ovog le -

@a le se na do ru ~ak Tu ri sti se `a le na ka {we we ni sko bu xet nih avio-kom pa ni ja, ka {we we ~ar ter-le to va, sku ~e na me sta u avi o ni ma, ne pre sta ne do pla te za tak se i na pla }i va we pr tqa ga, hra ne i pi }a. I srp ski tu ri sti su kiv ni na avi on ski i auto bu ski pre voz do mo ra, ali to kom le to va wa da le ko vi {e ih ner vi ra ju hra na i sme {taj, pa se na to i `a le. Ta ko, na pri mer, srp ski tu ri sti go di na ma ima ju pro ble me s do ru~ kom. Upr kos to me {to svu da u sve tu „kon ti nen tal ni do ru ~ak” pod ra zu me va hleb, bu ter, pek mez i ka fu, svi se uvek iz ne na de {to ni su do bi li „en gle ski do ru ~ak” – pr `e na ja ja, vir {le, ko ba si ce... ta se vi {e ne go la ne za ni ma ju i za [pa ni ju i Ita li ju – ka `e za „Dnev nik” Mi li ca @ar ko vi} iz „Kon ti ki ja”, do da ju }i da su ne ki ho te li je ri u tim ze mqa ma po di gli ce ne, ali su u ovoj agen ci ji one osta le na pro {lo go di {wem ni vou. – Kod nas je mno go ve }e in te re so va we ne go pro {le go di ne za Gr~ ku, Tur sku i [pa ni ju. Od mar ta ove go di ne

ak tu e li zo va li smo aran `ma ne za Tu nis i Egi pat, a oni su, u za vi sno sti od po la ska i ho te la, jef ti ni ji 25 do 40 od sto.

Ka da je o Gr~ koj re~, i ove go di ne }e, po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, naj pri vla~ ni ji bi ti Hal ki di ki, Krf, Krit, Za kin tos, a ce ne }e se kre ta ti od 200 evra na ba zi po lun si o na, do 1.200 evra u ho te li ma s pet zve -

zdi ca i avi on skim pre vo zom.

Re ci mo, za 11 da na u ho te lu na Kr fu, s ura ~u na tim avio-pre vo zom, po treb no je 270 evra, dok za de set no }i na Ro do su, pre ko „Kon ti ki ja”, tre ba 290 evra. U ce nu je ta ko |e ura ~u nat avion.

U no vo sad koj agen ci ji „Ko s mo p o l it” do b ro ide pro da ja aran `ma na za Bu gar sku, a ka ko ka `e vla snik agen ci je Zo ran Ba ji}, mno go bo qe ne g o la n e „ide” Cr n a Go ra.

Re ci mo, auto bu ski pre voz do bu gar skih le to va li {ta ko {ta 7.000 di na ra, a ho tel ski sme {taj je od 60 do 150 evra.

– U ho te lu s tri zve zdi ce „An dre jev” u Ne se ba ru de set no }e wa ko {ta od 70 do 150 evra. Po {le go di ne je sme {taj bio sku pqi 20 do 40 po sto, ali pra ti mo de {a va wa na tom tr `i {tu i pri la go |a va mo im se.

Ve o ma su po voq ni i aran `ma ni za Cr nu Go ru. Re ci mo, u ho te lu „Ka ste lo” u Ba ru, ko ji je ta ko |e s tri zve zdi ce, de set po lu pan si o na ko {ta od 130 do 170 evra – ka `e Ba ji} za „Dnev nik”.

U tu ri sti~ kim agen ci ja ma do da ju i da }e zbog vi so kih ce na Hr vat ska i ove go di ne te {ko za in te re so va ti ve }i broj srp skih tu ri sta da kre nu u tu ze mqu. Hr vat sku go di {we po se ti ma we od 90.000 tu ri sta iz Sr bi je. ^i we ni ca da se oni, u pro se ku, za dr `e po tri da na do ka zu je i tvrd we dis pe ~e ra Be o grad ske auto bu ske sta ni ce da iz auto bu sa za Za dar go to vo svi iza |u u Kni nu S. Glu {~e vi} i Ben kov cu.

Ce ne hra ne na od mo ru

Ce ne hra ne u Sr bi ji tre nut no „mi ru ju” ili su u bla gom pa du i ta kav trend tre ba lo bi da se odr `i to kom le ta i po ~et kom je se ni.

Tr gov ci is ti ~u da u pro te klih ne ko li ko ne de qa ni je bi lo zna ~aj nih po sku pqe wa osnov nih na mir ni ca u Sr bi ji, do da ju }i da je za be le `en bla gi pad ce na hra ne. Oni iz ra `a va ju o~e ki va we da }e se ta kav trend na sta vi ti to kom le ta, do sep tem bra i ok to bra, na vo de }i da

su i ne ki pro iz vo |a ~i ras po lo `e ni da spu ste ce ne jer sma tra ju da je bo qe da pro da ju ro bu po ni `im ce na ma ne go da se za dr `a va u ra fo vi ma pro dav ni ca i ma ga ci ni ma.

U let wim me se ci ma mo `e se o~e ki va ti po ve }a we ce ne fla {i ra nih vo da i so ko va, {to je se zon skog ka rak te ra jer je u tom pe ri o du i po tro {wa tih na pi ta ka ve }a.

Stru~ wak iz Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi} mi {qe wa je da se ce ne hra ne ni su zna ~aj ni je me wa le u pro te klim me se ci ma zbog po ve }a ne po nu de ra nog po vr }a i vo }a u se zo ni.

– Ce ne bo bi ~a stog vo }a su zna ~aj no pa le zbog bo ga te po nu de, a za ko ji dan tre ba da se po ja vi ko {tu ni ~a vo vo }e – vi {wa, tre {wa, kaj si ja, pa }e ta kre ta wa se zon ski zna ~aj no sta bi li zo va ti tr `i {te – na gla sio je on.

– Du go ro~ no po sma tra no, kre a to ri eko nom ske po li ti ke mo ra ju da is tra ju na na ja vqe nim me ra ma agrar ne po li ti ke gde tre ba da do bi je pri o ri tet po vr tar stvo, vo }ar stvo i sto ~ar stvo da bi se tr `i {te i ce ne osnov nih na mir ni ca u Sr bi ji du go ro~ no sta bi li zo va le – oce nio je Stan ko vi}.

Po we go vim re ~i ma, po qo pri vre da ima ve li ke {an se, ali na woj tre ba ra di ti jer Sr bi ja ne mo `e `i ve ti od si ro vi na i `i ta ri ca ve} tre ba da una pre di pre ra |i va~ ke ka pa ci te te, ne sa mo ra di po ve }a wa iz vo za ve} i za do vo qe wa po tre ba do ma }eg tr `i {ta.

Pro fe sor ka Po qo pri vred nog fa kul te ta u Be o gra du Na ta li ja Bog da nov sma tra da }e ce ne po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da u na red nim go di na ma i da qe bi ti vi so ke i u naj bo qem slu ~a ju se mo `e o~e ki va ti da osta nu na sa da {wem ni vou.

NO VI ZA KON O UVO \E WU STAN DAR DA STU PA NA SNA GU 11. JU NA

Pro dav ci nek se dr `e hi gi je ne, a ne HACCP-a FAO PROG NO ZI RA @E TVU

Rod re kor dan, a `i to sku po Svet ski rod `i ta ri ca bi u 2011. tre ba lo da do stig ne re kord, za hva qu ju }i ve }oj se tvi, ali }e za bri nu tost oko neo d go va ra ju }eg ni voa za li ha odr `a va ti ne sta bil nost i vi sok ni vo ce na i to kom 2012, prog no zi ra la je Agen ci ja UN za hra nu i po qo pri vre du (FAO).

U naj no vi jem iz ve {ta ju o per spek ti va ma tr `i {ta hra ne FAO pred vi |a da }e glo bal ni rod `i ta ri ca u ovoj go di ni da se po ve }a 3,5 po sto – na 2,315 mi li jar de to na, po sle pa da od je dan od sto u pro {loj go di ni, pre no si Roj ters.

Ma da su iz gle di ohra bru ju }i u Ru si ji, Ukra ji ni i jo{ ne kim ze mqa ma ko je su zna ~aj ni pro iz vo |a -

~i, su vi {e ma lo ili pre mno go pa da vi na bi mo glo uma wi ti pri no se ku ku ru za i p{e ni ce u EU i se ver no a me ri~ kim ze mqa ma.

FAO o~e ku je glo bal ni rod p{e ni ce od 674 mi li o na to na, {to je po rast od 3,2 po sto, ali pred vi |a opa da we svet skih za li ha hleb nog `i ta za 2,6 od sto na kra ju pred sto je }e se zo ne (jul 2011 – jun 2012) – na 183 mi li o na to na.

Ru ska od lu ka da uki ne za bra nu iz vo za `i ta ri ca od ju la mo gla bi do pri ne ti iz ve snom opa da wu tih ce na u sve tu, ali one }e sva ka ko osta ti hi ro vi te zbog ne iz ve sno sti oko `e tve u SAD i vo de }im ze mqa ma pro iz vo |a ~i ma u EU, pre vi |a FAO.

Na ~ el n i c a Ve t e r i n ar s ke in s pek c i j e Sa w a ^e l e b i } a nin iz ja vi la je ju ~e da pro iz vo |a ~i i pro met ni ci hra ne u ze mqi ne ma ju raz lo ga da se pla {e 10. ju na, jer }e ta da sa mo po ~e ti in spek cij ski nad zor nad pri me nom Za ko na o bez bed no sti hra ne.

– In spek ci je }e u to ku slu `be nih kon tro la ma lo pro daj nih obje ka ta da va ti po treb na uput stva i in struk ci je u ve zi sa spro vo |e wem sa mo kon tro le i po slo va wa u skla du s do brom hi gi jen skom i di stri bu tiv nom prak som – ka za la je na ~el ni ca ^e le bi }a nin.

Ona je ob ja sni la da su svi objek ti ko ji se ba ve pro iz vod wom i pre ra dom hra ne bi li u oba v e z i da uve d u HACCP stan d ard (Pro g ram ana l i z e opa sno sti i kri ti~ nih kon trol nih ta ~a ka) jo{ 1. ja nu a ra 2009. Po we nim re ~i ma, 10. ju na se ni {ta ne }e pro me ni ti, po {to su se no vi ne de si le is kqu ~i vo u objek ti ma ko ji se ba ve pro me tom hra ne na ma lo – ka sap ni ca ma, ri bar ni ca ma, od no sno me sti ma gde se ru ku je hra nom pre is po ru ke kraj wem po tro {a ~u.

Uput stva Na ~el ni ca je na gla si la da za pro iz vo |a ~e i pro met ni ke ne }e bi ti ni ka kvih do dat nih tro {ko va ve} }e do bi ti sve in struk ci je i uput stva od in spek to ra ko ji bu du do la zi u slu `be nu kon tro lu.

– In spek to ri }e ih upo zna ti s ti me {ta je to od za pi sa ko je mo ra ju da vo de i ni ko ih ne }e ka `wa va ti, ni ti do no si ti ne ka ka ve re pre siv ne me re, a ciq je da po mog ne mo na {im su bjek ti ma u po slo va wu hra ne da na naj bo qi mo gu }i na ~in uve du si ste me sa mo kon tro le – iz ne la je Sa wa ^e le bi }a nin.

Mi n i s tar s tvo po q o p ri vre de i tr go vi ne sa op {ti lo je 6. ju na da objek ti za pro -

met hra ne na ma lo ni su oba ve z ni da uvo d e HACCP stan dard ve} sa mo do bru di -

stri b u t iv n u i hi g i j en s ku prak su.

– Ve o ma je va `no da u ma lo pro daj nim objek ti ma po sto ji do bra di stri bu tiv na i hi gi jen ska prak sa, da se vo di za pi snik o na ~i na ula ska si ro vi ne, od no sno hra ne, i na ~i nu we ne pro da je kraj wem po tro {a ~u – na ve la je Sa wa ^e le bi }a nin.

Na ~el ni ca je do da la da je va `no i da su li ca ko ja do la ze u kon takt s hra nom pod kon tro lom, da su ob u ~e na za po slo ve ko je oba vqa ju, kao i da ima ju po dat ke o zdrav stve nom sta tu su.

– Da li ne ko ima uve den HACCP pro gram ili su mu do v oq n e stan d ard n e sa n i t a cij ske ope ra tiv ne pro ce du re za vi si is kqu ~i vo od ka pa ci te ta i vr ste pro iz vod we i tu ne ma ni ~e ga spor nog – is ta kla je Sa wa ^e le bi }a nin, i po no vi la da pro tiv pro iz vo |a ~a i pro da va ca hra ne po sle 10. ju na ne }e bi ti pred u zi ma ne ni ka kve ka zne ne me re ve} }e ih in spek ci ja to kom slu `be ne kon tro le upo zna ti s „onim {ta tre ba da ima ju i na ko ji na ~in da spro vo de sa mo kon tro lu”.

Kon cert u sa le tli Kon cert Aka de mi je umet no sti odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Du nav skoj sa le tli. Na stu pi }e Stanislava Kosta, Bojana Brankovi},Tawa Radulovi} i Ivana Grui~i} na vi o li ti, Aleksandra Markovi} i Dimitrije Zagorac na vi o li i Vladimir Pavlovi} i Milena Radovi} na vi o lon ~e lu. U su ~a ju lo {eg vre me na pro gram }e bi ti odr `an u an treu Mu ze ja Voj vo di ne.

A. V.

O smut nim vre me ni ma Pri stup no pre da va we „Kad su `i vi za vi de li mr tvi ma“ kwi `ev ni ka i do pi snog ~la na Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti Mladena Markova bi }e odr `a no ve ~e ras u 19 ~a so va. Me sto pre da va wa o smut nim vre me ni ma je Sve ~a na sa la Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6.

Do bro voq ci da ju krv Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi odr `a }e se su tra od 9 do 11 ~a so va u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi, Uli ca Haj duk Veq ko va 9. Da va o ci su Udru `e we rat nih voj nih in va li da i ~la no va po ro di ca pa lih bo ra ca.Da nas od 8.30 do 12 ~a so va u pro sto ri ja ma Grad skog od bo ra SRS do bro voq ni da va o ci mo gu da ti krv. Se di {te stran ke je na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 18 b.

G. ^.

U KOVIQU 18. JUNA TAKMI^EWE I RAKIJADA

Du do va ~a opet ide na pi je de stal Ko viq ska ra ki ja da „Pa ra stos du du” odr `a }e se 18. ju na u Ko vi qu, a tak mi ~a ri pro iz vod - ra ki ju od du da tre ba do 15. ju na da do ne su ili po {a qu or ga ni za to ru ma ni fe sta ci je, Udru `e wu gra |a na „Pa ra stos du du” ~i je je se di {te u Ko vi qu, Uli ca Voj vo |an skih bri ga da 57.

Pro gram ovo go di {we 16. po re du pri red be po ~i we u 15 ~a so va, otva ra je Ra{a Popov, za tim sle di pe ~e we du da re i de gu sta ci ja za po se ti o ce, tak mi ~e we mla dih pe ca ro {a i nad me ta -

Novosadska ~etvrtak9.jun2011.

we u pra vqe wu {tru dli. Bi }e upri li ~e na iz lo `ba sta rih za na ta, pro da ja su ve ni ra, vo `wa fi ja ke ri ma i ~am ci ma po Du na vu. U 17 ~a so va je pro gla {e we po bed ni ka. Ceo pro gram bi }e pro pra }en zvu ci ma tam bu ra {a i uz re ci ta ci je glu ma ca. U okvi ru pro gra ma su i po se ta rod ne ku }e pe sni ka La ze Ko sti }a, ~ar de „Na kraj sve ta” na Ar ka wu, lo va~ kog do ma i raj skih ru ka va ca Du na va. Kon takt te le fon Udru `e wa „Pa ra stos du du” je 021/ 88-558.

Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

U

Te~ ni stres

sve op {toj re zig na ci ji ko ja se uko re ni la me |u ov da {wi svet dva de se t o g o d i { wim po s r t a w em dru {tva i dr `a ve, ne ka ko se naj o t p or n i jim po k a z ao re volt uslu ga ma jav nih pred u ze }a. Ba rem onih lo kal nih. Iz me |u gre ja wa, vo de, pu te va, ~i sto }e i ze le ni la, ovih da na pri mat u ne za dovoq stvu pre u ze lo je vo do snab de va we zbog za mu }e wa vo de.

Ne ki su se na vi kli, mno gi ni su. To je za sa da, bar ka ko ka `u u „Vo do vo du”, ne mi nov nost. Te {ko je ne ko me, ko ji je ceo dan ra dio na dva po sla, ka da do |e ku }i da za tek ne ka ko mu iz sla vi ne te ku sve ni jan se tam no mut ne vo de, da ima raz u me va wa za du go go di {we neo dr `a va -

we vo do vod ne mre `e, da po se du je zna we o in ter ak ci ji hlo ra i me ta la iz ce vi, i da sa ~u va `iv ce za ne ke dnev ne pro ble me, ko jih ima na pre tek. Uosta lom, ra di se naj va `ni joj na mir ni ci, ko ju, na rav no, pla }a mo.

Ipak, ako je ve ro va ti Paj to nov ci ma, uvek tre ba gle da ti ve dri ju stra nu `i vo ta: vo de ima, do stup na je, bi }e je i da qe, is prav na je za pi }e, za raz li ku od mno gih dru gih vo do vo da u Po kra ji ni. Ako je ovo man tra za pre va zi l a `e we stre s a iza zva nog ta lo gom u ka di, ili la va bou, on da ni ovaj tekst ni je uza l u d an. Jer, kao {to re ko {e oni od ko jih nam za vi si snab de va we vo dom – za mu }e wa su ne mi nov nost.

S. Krsti}

Tri bi na u Pe tro va ra di nu i Bu kov cu Grad ski od bor Srp ske ra di kal ne stran ke ve ~e ras or ga ni zu je dve tri bi ne, na zva ne „Pi taj te nas”. U 18 ~a so va za ka za na je tri bi na u Pe to va ra di nu u MZ u Uli ci ^aj kov skog 1/ a, a u 20 ~a so va u Bu kov cu, u MZ

u Ka r a | or | e v oj uli c i 76.

U~e s tvo v a } e pred s ed n ik GO SRS \u ra| Jak {i}, pot predsed ni ca Sne`ana Mu{icki, se kre tar Lazar Kaqeri} i od bor ni ci u Skup {ti ni ra da.

Z. D.

V remeploV

U PETROVARADINU OTVORENA OBNOVQENA TR@NICA

Fo to: R. Ha yi}

Pi ja ca si ja pre ro ka Ob no vqe nu Pe tro va ra din sku pi ja cu u Pre ra do vi }e voj uli ci ju ~e su sve ~a no otvo ri li gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}, pred s ed n ik grad skog par la men ta Aleksandar Jovanovi} i di rek tor „Tr `ni ce” Du{an Baji}. Ra do vi na adap ta ci ji po ~e li su 4. ma ja, a za vr {e ni su za 35 da na, dale ko ra ni je od pla ni ra nog ro ka od 90 do 180 da na. Gra do na ~el nik i pred sed nik Skup {ti ne gra da usa gla si li su se da su sta n ov n i c i Pe t ro v a radi n a ko n a~ n o do b i l i sa vreme nu pi ja cu s pri stoj nim uslo vi ma za rad.

- Adap ti ra na pi ja ca ima da le ko ve }i ka pa ci tet {to }e omo gu }i ti i bo qi kva li tet

uslu ge, a sa mim tim i jef ti ni ju ro bu - ka zao je Jo va no vi}.

Pi ja ca ima 45 ze le nih te zgi, 16 rob nih, ~e ti ri te zge za pro da ju cve }a, tu su i gon -

red to ga, uve de na je in fra struk tu ra, ra sve ta, sa ni tar ni ~vor, a pi ja ca je ogra |e na uz 20 par king me sta i ~e ti ri me sta za ka m i o n s ku pro d a j u.

Ra do vi po ~e li 4. ma ja i za vr {e ni za 35 da na, a pla ni ra ni je rok od 90 do 180 da na.

Pi ja ca ima 65 te zgi, gon do le za pro da ju bo sta na, ki osk za ri bu i pe ka ru, ~e ti ri ras hlad ne vi tri ne za mle~ ne pro iz vo de i `i vin skog me so, in fra struk tu ru, ra sve tu, sa ni tar ni ~vor… do le za pro da ju bo sta na, ki osk za pro da ju ri be i pe ka ru, kao i ~e ti ri ras hlad ne vi tri ne za pro da ju mle~ nih pro iz vo da i `i vin skog me sa. Po -

Sta ri za kup ci, ko jih ima 32, do bi }e te zge na re kon stru i sa noj pi ja ci bez na dok na de uz pla } a w e za k up n i n e, a te z ge ko je osta nu pra zne i}i }e na

in t er n u li c i t a c i j u, ve} od sle de }e ne de qe.

- Gra |a ni Pe tro va ra di na su do b i l i pro s tor do s to j an za pro met po qo pri vre dih i rob nih pro iz vo da, a na da mo se da }e mo u na red nim ne de qa ma do bi ti i nad le `nost za iz grad wu pi ja ce u Srem skoj Ka me ni ci - re kao je di rek tor „Tr `ni ce” Ba ji}.

Gra do na ~el nik Pa vli ~i} je na po me nuo da se na sta vqa ju ula ga wa u Pe tro va ra din, u to ku je sre |i va we pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze is pred {ko le, a sle di i uvo |e we ka na li za ci je. Ula ga we u Pe tro va ra din sku pi ja cu ko {ta lo je oko 11 mi li o na di na ra, a Grad je obez be dio ve }i deo nov ca.

I. D.

DO SUTRA „RADOSNO DETIWSTVO” ^EKA RODITEQE PRIMQENE DECE

Bez pot pi sa ne ma vr ti }a Gr~ ki pri vred ni ci odu {e vqe ni De le ga ci ja gr~ kih pri vred ni ka bo ra vi la je 9. juna 1930. u No vom Sa du. Raz gle da li su dr `av nu svi la ru, ob i {li sa vre me no ure |e no po qo pri vred no ima we [te fa na Ge ri ha i po se ti li `i vi nar sku far mu Sa ve Vu ji }a.

Su tra dan su bi li go sti Be o ~in ske fa bri ke ce men ta, a bo ra vi li su i je dan dan u Su bo ti ci. Go sti ni su kri li odu {e -

vqe we onim {to su vi de li, a vo |a de le ga ci je, pr vi ~o vek gr~ ke du van ske in du stri je, iz ja vio je da gra |a ni, po seb no pri vred ni ci u we go voj ze mqi, do bro po zna ju sta ru Sr bi ju, ali da su im osta li de lo vi Ju go sla vi je sa svim ne po zna ti.

Sa da su se, me |u tim, uve ri li u ve li ke mo gu} no sti pri vred ne i sva ke dru ge sa rad we Gr~ ke i Ju go sla vi je.

N. C.

Ro di te qi de ce ko ja su pri mqe na u vr ti }e na kon kur su Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo“ tre ba lo bi da se do su tra ja ve u Upra vu ove usta no ve, u uli cu Pa vla Si mi }a 9, da pot pi {u iz ja vu o pri hva ta wu uslo va bo rav ka i oba ve za, te da do bi ju upi sni cu. Uko li ko ro di teq ne pot pi {e ovu iz ja vu sma tra }e se da je od u stao od pri je ma i upi sa de te ta u vr ti }e, sa op {ta va ju iz „Ra do snog de tiw stva“. [al ter sa la ra di sva kog rad nog da na od 8 do 14 ~a so va.

A. V.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu, a su t ra na Pod b a r i, Sa l aj k i, ^e ne ju, Ada mo vi }e vom na se qu, De te li na ri, de lu Bu le va -

ra Ja {e To mi }a, Ve li kom ri tu, Ma lom Be o gra du i Pe ji }e vim sa la {i ma.

Gra |a ni tre ba ovaj ot pad da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

To pla na po ma `e Sr be na Ko sme tu Rad ni ci No vo sad ske to pla ne po se ti li su ma na stir Gra ~a ni cu na Ko so vu i Me to hi ji gde su pre da li pre ko tri to ne na mir ni ca na me we nih na rod nim ku h i w a m a or g a n i z a c i j e „Maj ka de vet Ju go vi }a”. Pre ma re ~i ma Branke Be`anov, ru ko vo di o ca PR sek to ra ovog no vo sad skog pred u ze }a, `e qa je da se ovim ge stom po ka `e na ro du na Ko sme tu da ni su za bo ra vqe ni.

- Po red broj nih pre pre ka us pe li smo da stig ne mo do od re di {ta i pre da mo po mo} ko ju su pri ku pi li rad ni ci na {e fir -

me. Na da mo se da }e na mir ni ce ko je smo sa ku pi li ba rem do ne kle do p ri n e t i nor m al n om funk ci o ni sa wu na rod nih ku hi wa u ko ji ma se hra ni oko 2.000 qu di i si gru no je da }e mo se i ubu du }e tru di ti da po mog ne mo kad god i ko li ko god mo `e mo - re kla je Be `a nov.

Or ga ni za ci ja „Maj ka de vet Ju go vi }a” je u fe bru a ru ove go di ne upu ti la apel za po mo} jer su obro ci ko ji se de le u na rod nim ku hi wa ma za deo ugro `e nog sta nov ni {tva u ju `noj srp skoj po kra ji ni i je di ni ko je ima ju.

N. P.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak9.jun2011.

PRO TEST OSO BA SA IN VA LI DI TE TOM URO DIO PLO DOM

EKI PE „STA NA” IMA JU PU NE RU KE PO SLA

Usi jao se Kol cen tar

Za vi {e od dva me se ca ra da Kol cen tar JKP”Stan” po zva lo je oko 6.000 gra |a na ka ko bi pri ja vi li kva ro ve u sta no vi ma i u zgra da ma, pro ble me s vo dom, ka na li za ci o nim in sta la ci ja ma, za sto jem lif to va i pro ki {wa va wem, sa op {te no je iz Slu `be za mar ke ting „Sta na”.

U ovom pred u ze }u ka `u da je sva ki po ziv na broj 0800 300 330 od ne dav no u pot pu no sti pod kon tro lom, uvo |e wem elek tron skog na lo ga, {to pod ra zu me va da se pra ti na log od pri je ma po zi va do iz vr {e wa rad nog na lo ga.

U „Sta nu„ }e jo{ su tra ima ti sa sta nak sa pred stav ni ci ma skup {ti na sta na ra u ovoj se zo ni. Odr `a no je tri de se tak su sre ta, a po {to se oni naj vi {e `a le na vi si nu ra ~u na za vo du, Slu `ba za mar ke ting „Sta na” je na te sku po ve po ~e la da po zi va i pred stav ni ke iz „Vo do vo da i ka na li za ci je”.

Do sa da je „Sta nu” 60 sku {ti na sta na ra po ve ri lo da ih pro fe si o nal no za stu pa, dok jo{ sto ti nak skup {ti na na me ra va da po sao pred sed ni ka Skup {ti ne sta na ra, pu tem ugo vo ra, po ve ri ovom ko mu nal nom pred u ze }u.

Z. D.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” PO KLA WA JU KWI GE

„Me mo a ri jed ne gej {e” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na „Me mo a ri jed ne gej {e„ Ar tu ra Gol de na, u iz da wu „Al na ri ja“. Bri qan tan auten ti ~an lir ski ro man ko ji do no si isti -

ni tu pri ~u o jed noj od naj slav ni jih ja pan skih gej {i. Glav na ju na ki wa, Ni ta Sa ju ri, osvr }e se na svoj `i vot ni put, iz ne na |u ju }e ne po sred no pri po ve da ju }i pri ~u o jed noj gej {i.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”.

A. V.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

„Is pe ci pa re ci” na dar Iz da va~ ka ku }a „Pro me tej” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge.

Dve ~i ta o ca ko je se pr va ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge.

Da nas po kla wa mo kwi gu „Is pe ci pa re ci” auto ra Iva na Klaj na. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri „Most- Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

N. R.

No vac za pre voz za de se tak da na No vac za go ri vo, re gi stra ci ju i odr `a va we kom bi vo zi la Udru `e wa dis tro fi ~a ra i Udru `e wa pa ra ple gi ~a ra No vog Sa da bi }e upla }en na wi hov ra ~un na kon no vog kon kur sa, ko ji }e bi ti ras pi san za de se tak da na. Fi nan si ra we pre vo za ovih udru `e wa iz dej stvo va no je na kon jed no sat nog pro te sta na Tr gu slo bo de u ko jem su u~e stvo va la na ve de na udru `e wa uz po dr {ku Udru `e wa obo le lih od mul ti ple skle ro ze „Mul tis” i Udru `e wa gra |a na de~ je i ce re bral ne pa ra li ze „Sun ce”.

Pred sed ni ci ovih udru `e wa pri mi qe ni su u ka bi net gra do na ~el ni ka, a ~la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu Sa wa Sto ja no vi} obe }a la im je is pu we we jed nog de la zah te va. No vac za od mor i re ha bi li ta ci ju ni su do bi li, jer pre ma no vom Za ko nu ko ji je usvo jen u Skup {ti ni Sr bi je lo kal na sa mo u pra va ne mo `e da fi nan si ra ovaj deo zdrav stve ne za {ti te.

za oso be sa in va li di te tom. Uko li ko za de se tak da na ne upla te no vac za pre voz, blo ki ra }e mo ras kr sni ce- re kao je Vl~ek.

Ova udru `e wa po ku {a la su ne ko li ko pu ta pre pro te sta da se do go vo re sa Sa wom Sto ja no vi} da im se do de le sred stva, za {ta pre ma re ~i ma Vl~e ka, ona ni je `e le la ni da ~u je.

Vo di mo bri gu o in va li di ma - Na kon {to smo sa zna li da }e no vo sad ska udru `e wa pa ra ple gi ~a ra, dis tro fi ~a ra, obo le lih od mul ti ple skle ro ze i Udru `e we gra |a na „Sun ce, oku pqe nih u Ko or di na ci o ni od bor Gra da, svo je ne za do voq stvo iz ra zi ti pu tem pro te sta od mah smo sa zva li van red nu sed ni cu Od bo ra za bri gu o oso ba ma sa in va li di te tom Gra da No vog Sa da - iz ja vi la je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re ~la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu Sa wa Sto ja no vi}. - Pre ma iz ve {ta ju Ko mi si je o spro ve de nom Jav nom kon kur su za do de lu sred sta va iz bu xe ta Gra da No vog Sa da za re a li za ci ju pro gra ma ko ji ma se obez be |u ju po seb ni ob li ci so ci jal ne za {ti te, udru `e wi ma gra -

Eg zit fe sti val me |u de vet naj bo qih na sve tu bri tan skog Gla ston be ri ja. U pre gle du je da ta i isto ri ja Eg zi ta, kra tak pre gled ovo go di {wih iz vo |a ~a raz li ~i tih mu zi~ kih pra va ca, od Ar ka de Fi re, Pul i Por tis head do sa sta va kao {to su Un der vorld, Ja mi ro qu ai, Ti ga i Mag ne tik Man. U sa op {te wu Eg zi ta iz -

Fo to: S. [u {we vi}

Pred sed nik Ko or di na ci o nog od bo ra gra da Jo sip Vl~ek na gla sio je da je za do vo vo qan do go vo rom.

- Obe }a li su nam da }e od su tra po ~e ti ukla wa we ar hi tek ton skih ba ri je ra, a ra di }e i na to me da se uve de vi {e ni sko pod nih auto bu sa. Do go vo re no je da se u grad vra ti i sa ni tar ni ~vor

- Re kli su nam da ne mo ra mo da ima mo kom bi vo zi la za to {to sa da po sto ji dis pe ~er ski cen tar.

Ovaj cen tar ima sa mo je dan kom bi za sve oso be sa in va li di te tom u gra du, a sa mo na {a udru `e wa ima ju 700 ~la no va. Ka da je ras pi san kon kurs za ras po de lu sred sta va re ~e no nam je da ne mo `e mo da u~e stvu je mo, ali da }e nam no vac bi ti upla }en pre ko pro gra ma ra da. Po za vr {et ku kon kur sa oba ve {te ni smo da sred stva ni smo do bi li, jer ni smo u~e stvo va li u kon kur su - re kao je Vl~ek.

Tran spa ren te „Glu vi ne ~u ju, sle pi ne vi de, ova ko vi {e ne ide”, „Uklo ni te nam ar hi tek ton ske ba ri je re”, „Stop dis kri mi na ci ji” i „Ne }e mo po vra tak u de ve de se te” no si lo je ju ~e na Tr gu slo bo de oko pe de set No vo sa |a na sa in va li di te tom. Zbog zdrav stve nih pro ble ma, vre men skih pri li ka i zbog to ga {to ne ma ju pre voz mno gi ~la no vi ovih udru `e wa, ko ja oku pqa ju ceo Ju `no ba~ ki okrug, ni su do {li na pro test.

N. R.

U GRAD SKOJ KU ]I TVR DE:

PO OCE NA MA ME \U NA ROD NOG IZ DA WA CNN-a

Fe sti val Eg zit na {ao se me |u de vet naj bo qih fe sti va la na sve tu, pre ma oce na ma me |u na rod nog iz da wa CNN-a „CNN Vorld fi e sta”. No vo sa ski fe sti val na {ao se ta ko u dru {tvu naj ve }eg svet skog fe sti va la Sa mer fest u Vi skon si nu u SAD, kao i ~u ve nog

dnevnik

c m y

8

da tim ovim po vo dom, na vo di se i da je fe sti val dvo stru ko jef ti ni ji od ve }i ne na bro ja nih, te da je pro {le go di ne pri vu kao mno go broj ne ino stra ne go ste ko ji su u Sr bi ji i No vom Sa du po tro {i li 13 mi li o na evra i osta vi li de li }e svo jih kul tu ra.

S. K.

PRO MO CI JA FIL MO VA

O ver skom obra zo va wu Pro mo ci ja fil mo va “Ulo ga ver skog obra zo va wa” i “Prav na re gu la ti va” i pa nel di sku si ja odr `a }e se su tra od 11 ~a so va u Ne za vi snom dru {tvu no vi na ra Voj vo di ne, Zmaj Jo vi na 3/1.

Fil mo vi su deo do ku men tar nog se ri ja la „Dru gi dru ga ~i ji”.

B. M.

|a na ko ja su ukqu ~e na u ko or di na ci o no te lo odo bre na su sred stva u ukup nom iz no su od 11.070.000,00 di na ra {to pred sta vqa ~e tvr ti nu ukup nih sred sta va Upra ve za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu za te na me ne. Osim to ga, odo bre na su i sred stva za tro {ko ve pre vo za kom bi jem Udru `e wu gra |a na „Sun ce“, u iz no su od 1.000.000,00 di na ra, kao i 780.000 di na ra Udru `e wu za obo le le od mul ti ple skle ro ze“Mul tis“ .

Ona je ob ja sni la da dru ga dva udru `e wa ni su do bi la sred stva za tro {ko ve ko ri {}e wa kom bi vo zi la jer na Jav ni kon kurs ni su apli ci ra li sa pro gra mi ma ko ri {}e wa kom bi vo zi la ko ji im je Grad obez be dio, ne go su sred -

^ITAOCI PI[U SMS

stva tra `i li u okvi ru pro je ka ta ko ji ni su odo bre ni.

Pot pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Ma ri ja Vre ba lov na gla si la je da zah tev ~e ti ri udru `e wa za fi nan si ra wem kli mat skog opo rav ka i re ha bi li ta ci je ni je oprav dan jer ~la no vi po me nu tih udru `e wa ima ju mo gu} nost baw skog le ~e wa pre ko Re pu bli~ kog fon da za zdrav stvo.

Pre ma re ~i ma ~la ni ce Ko mi si je za do de lu sred sta va za po seb ne ob li ke so ci jal ne za {ti te Mi li ca Mi ma Ru `i ~i}-Nov ko vi}, pred sed ni ca Cen tra `i ve ti us prav no, Grad je u po sled wih ne ko li ko go di na na pra vio pri li ~an is ko rak na po qu una pre |e wa po lo `a ja gra |a na sa in va li di te tom.

065/47-66-452

In ve sti ci ja je fa bri ka, a ne {o ping cen tar Qu di, ni je in ve sti ci ja grad wa tr `nog cen tra, ne go grad wa fa bri ka. Me |u tim, to ova grad ska vlast ni je spo sob na da ura di.

063/520... *** Je ste sra mo ta za SBB. Tra `i mo vra }a we ka na la TV Pa no ni ja, Stu dio B, TV5 i RAI ili ot ka zu je mo pret pla tu.

063/514... *** Sra mo ta! Na{ gra do na ~el nik iz gle da ne zna gde je Sa laj ka? Za svog man da ta je bio sa mo jed nom i to da otvo ri ne do vr {e nu fi skul tur nu sa lu u O[ „Vuk Ka ra xi}“ , ali i on da su ga ~e ka li vi {e od po la sa ta od na ja vqe nog ter mi na (ve ro vat no tra `e }i gde je taj deo gra da)! Na da mo se da }e mo ne kad do bi ti gra do na ~el ni ka ko ji zna gde je Sa laj ka i ko jeg }e in te re so va ti pro ble mi `i te qa jed nog od naj sta ri jih de lo va gra da!

065/5206... *** Po Vu ja kli ji nom lek si ko nu 1936/37, na ci o na li zam, stra ni ca 773: „na rod wa {tvo, qu bav pre ma svom na ro du, ro do qu bqe...” za to ^a nak op tu `u je Do bri cu ]o si }a.

Ali, mo `da je Ve li ki Brat u me |u vre me nu re de fi ni sao po jam (ali sa mo za po ne ke na ro de).

061/6598... *** Sva ka ~ast pa o ri ma, gle dao sam iz ve {ta je TV, ali da je Mi lo{ Obre no vi} imao ta kvu me ha ni za ci ju ne bi da nas bi lo ba ri ka da.

064/1127... *** Iz ja va g-di na \u ki }a po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je „da ne

ve ru je da nas Re pu bli ka Sr bi ja mi ni ra” jer ne {a qe ogrom na sred stva Voj vo di ni ko ja su Usta vom za ga ran to va na“ je ne ve ro vat no za stra {u ju }a. Ume sto da ob ja sni za {to sred stva to li ko ka sne, ko je su po sle di ce po Voj vo di nu zbog tog ka {we wa i ko je od go vo ran za to, on pro na la zi hi qa du oprav da wa za ta kav stav. We ga ne in te re su po sle di ce po gra |a ne Voj vo di ne zbog ovo li kog ka {we wa, ve} mir u we go voj stran ci.

063/524...

*** Na ta li tet nam na nu li, a na sva kom }o {ku cr kva ume sto vr ti }a!

064/3333... *** Pro sto ne ve ro vat no ka ko se”Tr `ni ca” i mno gi za po sle ni po na {a ju pre ma na ma za kup ci ma ko ji u ovaj grad do la zi mo iz okol nih me sta na Naj lon pi ja cu. Na pla }i va wem re zer va ci je na po lu pra znoj pi ja ci ote ra li su mno ge pro dav ce, to li ki no vac tre ba iz dvo ji ti i pla ti ti za {e sto ~a sov no rad no vre me, ka da se uzme u ob zir da je pro da ja to tal no sta la. Ta ko vi so ke ce ne ne ma te ni u Istam bu lu. Te {ko nam pa da i dil kon tro lo ra s od re |e nim za kup ci ma, ko ji se pro da ju za ne ku ki ne sku kr pi cu, ali i za ne ki di nar, pa ve ru jem da mi ko ji do -

|e mo sa stra ne, to mo ra mo da na dok na di mo.

064/9415... *** Bu xet Sr bi je pu ni se 91,4 pro ce na ta iz ma le pri vre de, a po li ti ~a ri de ru ih pa de ru, te ra ju da za tva ra ju rad we. Je su li oni sve sni da op sta ju sa mo oni ko ji pe ru pr qav no vac dok pra vi ma li pri vat ni ci umi ru!?

063/545... *** Eeej, mo ja Voj vo di no, ti ko ja mo `e{ da hra ni{ po la Evo pe, do ~e ka la si da oni ko ji te se ju se de i gla du ju na dru mo vi ma. Uni {ti li su nam fa bri ke, osta do smo bez po sla, uni {ti {e nam se qa ke osta do smo glad ni, za tro va {e nam dro gom de cu, osta }e mo bez bu du} no sti, a oni i da qe par la ju o Evro pi. I da qe i sve du bqe to ne mo u am bis, spa sa nam ne ma! Odo {e nam pa met ni umo vi, osta do {e pen zi o ne ri, po li ti ~a ri i oni ko ji ne zna ju ni gde, ni ku da... Ne in te re su je nas po li ti ka, `e li mo da ra di mo, da stva ra mo, da ra |a mo, da ima mo! Do sta je kra |a, oti ma wa, od u zi ma wa, ne ka `i vi rad, a ne lo po vluk!

064/2488... *** Naj sta ri ji sta nov nik No vog Sa da i Voj vo di ne, vre me plov na {eg gra da od 1928. go di ne, umr la je 15. ma ja u 106. go di ni. Ni ko iz gra da se ni je udo sto jio da iz ra zi sa u ~e {}e we nom si nu ni ti da sta vi je dan cvet na ba ka Ma rin grob. Mi pri ja te qi we nog si na i kom {i je smo i bez wih na do sto jan stven na ~in na Al ma {kom gro bqu is pra ti li ba ka Ma ru na ve~ ni po ~i nak. La ka joj cr na ze mqa i ne ka po ~i va u mi ru!

062/9669...

Fo to R. Ha yi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

9

SPOR ATP „VOJVODINA” I GRADA

Za ka za no no vo ro ~i {te

PO^EO FESTIVAL „ZOV RAVNICE”

Tri da na pe sme i igre na [tran du Fe sti val igre i mu zi ke na [tran du „Zov rav ni ce” otvo ren je ju ~e i tra ja }e do su bo te, sva kog da na od 9 sa ti do po no }i. Ma ni fe sta ci ju or ga ni zu ju Fol klor no udru `e we „Ve li ko ko lo” i „Grad sko ze le ni lo”, a na we mu }e na stu pa ti ve li ki broj iz vo |a ~a, dok }e at mos fe ru upot pu ni ti pre ko 70 iz la ga ~a vi na, ra ki je, ru~ nih ra do va, su ve ni ra, ko la ~a, me da...Pro gram je pri la go |en svim ge ne ra ci ja ma pa }e u we mu mo }i da u`i va ju ka ko ma li {a ni

ta ko i oni sta ri ji, jer }e za sva ko ga bi ti po ne {to.

- Na fe sti va lu }e bi ti pre ko dve hi qa de u~e sni ka {to je pra vo

za et nofe sti val „Voj vo di na fest”. Go sti nam do la ze iz ce le Sr bi je, {i reg re gi o na, a bi }e tu i jed na or ga ni za ci ja iz Si je ra

Tu je i preko 70 izlaga~a vina, rakije, ru~nih radova, suvenira, kola~a, meda… Gosti ~ak i iz Sijera Leonea za do voq stvo, jer su ova kvi do ga |a ji, po ka za lo se, vr lo in te re sant ni i po se }e ni. Ovo je i uvod

Le o nea - is ta kla je di rek to ri ca „Grad skog ze le ni la” Na {a ta Ra {e ta.

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, ko ji je sve ~a no otvo rio fe sti val, re kao je da je ve o ma va `no da je [trand iz go di ne u go di nu sve lep {i.

- Do 20. ju na }e bi ti kom plet no za vr {en no vi pri laz pla `i i no vi kej. [to se [tran da ti ~e, ove go di ne }e mo ima ti pu no sa dr `a ja i ma ni fe sta ci ja, ali mo ra mo da se po tru di mo da ih bu de jo{ vi {e ne go ra ni je - do dao je Pa vli ~i}.

B. M.

Pri vred ni sud u No vom Sa du ni je ju ~e raz ma trao iz me nu pla na re or ga ni za ci je ATP „Voj vo di na” ko ji je pred lo `io ste ~aj ni uprav nik Ni ko la Pa vlo vi}, ve} je za ka za no no vo ro ~i {te za 8. ju li. Kao raz log za od la ga we na ve de no je da sud ka sno do bio do ku ment. I iz me na pla na re or ga ni za ci je pod ra zu me va po ~e tak ra da no ve auto bu ske sta ni ce, ali ste ~aj ni uprav nik Pa vlovi} ni je ju ~e su du obra zla gao na ko ji na ~in pred la `e da sta ni ca po~ ne s ra dom i da se na mi re po ve ri o ci. Advo kat biv {eg vla sni ka „Voj vo di ne” Ili je De -

vi }a, Emir Ja {a re vi} re kao je ju ~e na ro ~i {tu da se ste ~aj ni uprav nik Pa vlo vi} u pod ne sku Pri vred nom su du od re kao utvr |i va wa {te te po svim osno va ma ko je pred u ze }e tr pi, i da tra `i sa mo ve {ta ~e we za iz gu bqe nu do bit za to {to sta ni ca ne ra di a lo ka li su pra zni. Po pre su di Ape la ci o nog su da, na gla sio je Ja {a re vi}, na lo `e no je kom plet no utvr |i va we {te te ko je „Voj vo di na”tr pi za to {to auto bu ska sta ni ca ne rad. Pred Pri vred nim su dom u No vom Sa du u to ku je spor iz me |u” Voj vo di ne” i Gra da.

Z. D.

ZAVR[EN SPOMENIK AZERBEJYANSKOM KOMPOZITORU UZEIRU HAYIBEJLIJU

Pred sed ni ci Ta di} i Ali jev da nas ot kri va ju bi stu Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, pred sed nik Azer bej xa na Il han Ali jev i gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} pri su stvo va }e sve ~a noj ce re mo ni ji ot kri va wa spo me ni ka azer bej xan skom kom po zi to ru Uze i ru Ha xi bej li ju, za ka za noj za da nas, oko 10 ~a so va. Bi sta kom po zi to ra Ha xi bej li ja po klon je Re pu bli ke Azer bej xan No vom Sa du a po sta -

vqe na je na Be o grad skom ke ju, ta~ ni je na po te su iz me |u uli ca Epi sko pa Vi sa ri o na i Mar ka Mi qa no va.

Sa vet za kul tu ru Skup {ti ne gra da po ~et kom de cem bra pro {le go di ne pri hva tio je ini ci ja ti vu am ba sa de Re pu bli ke Azer bej xan za po sta vqa we spo me ni ka ovom kom po zi to ru, po tom je utvr dio pred log od lu ke o po sta vqa wu po -

pr sja, {to je na po sled woj law skoj sed ni ci Skup {ti ne gra da i odo bre no. Ka ko je obra zlo `e no, ini ci ja ti va je odo bre na kao iz raz na me re us po sta vqa wa i ja ~a wa od no sa iz me |u dve ju re pu bli ka. Uze ir bej Ab dul Hu sein oglu Ha xi bej li (1885-1948) bio je azer bej xan ski kom po zi tor, pu bli ci sta, dra ma turg, na stav nik i pre vo di lac, po znat kao otac azer bej -

NADOMAK GRADA @IVE KAO POSLE ZEMQOTRESA

Pod zem ne vo de Ki sa ~a ni ma do gr la sta nov ni ka. Wi hov, ta ko |e, ve li ki pro blem je to {to ni ko ne }e da im pru `i nov ~a nu po mo} ko jom bi na dok na di li ve} u~i we nu {te tu i na sta vi li da `i ve nor mal no i bez stra ha da se ku }e uru {e.

Ne ko li ko wih, ko ji su tra `i li da osta nu ano nim ni, us tvr di li su da po mo} ni su do bi li qu di ~i ji su do mo vi bi li naj u gro `e ni ji, ve} da su tim nov cem, mno gi re no vi ra li svo je ku }e iako su bi le u da le ko bo qem

Vla sni ci ku }a s ko ji ma smo raz go va ra li re kli su da je po mo} u se lo sti gla sa mo jed nom i da je ta da Me sna za jed ni ca do bi la 2, 5 mi li o na di na ra. Ras po de la tih sred sta va, ka `u, bi la je pro ble ma ti~ na.

sta wu. Na vo de i pri mer `e ne, ko ja ni je mo gla da pre u zme po mo} sa mo za to {to je u tom mo men tu bi la u ba wi, pa je po sle mo ra la da pro da deo ze mqe sa mo da bi ura di la ono naj o snov ni je ka ko se zi do vi ne bi sru {i li.

Ki sa ~an ka Zu za na Fil ko, ko ja se u apri lu usme no obra ti la Ko mi si ji za pred lo ge i pred stav ke u Skup {ti ni gra da, ne dav no je do bi la od go vor u ko me se opet ne po mi we od {te ta za ku }e.

- Ogor ~e na sam jer stvar no vi {e ne znam {ta tre ba da ura dim da bi ne ko obra tio pa `wu na nas. Svi ko ji ma se smo se obra ti li pre ba cu je od go vor nost na ne kog dru gog i ta ko u krug. Sra mot no je da Grad ko ji se stal no hva li ka ko pa zi na na ci o nal ne ma wi ne, do zvo li ova ko ne {to re kla je Fil ko.

G. ^etnik

Fo to: S. [u {we vi}

Ne ke ku }e Ki sa ~u iz gle da ju kao po sle ze mqo tre sa. Uti sak je kao da }e se sva kog tre nut ka sru {i ti, jer u po je di nim de lo vi ma kro vo ve dr `e im pro vi zo va ni stu bo vi od dr ve ta. Po dru mi ko je su `i te qi ovog me sta ne kad ko ri sti li za zim ni cu, sa da su pod vo dom, a ako i iz vu ku vo du oni }e osta ti su vi sa mo do pr vih obil ni jih pa da vi na.

Naj ve }i raz log za ova kvo ka ta stro fal no sta we je {to se ovo se lo na la zi na naj go roj lo ka ci ji u Voj vo di ni, {to se ti ~e pod zem nih vo da. Po red zgra da one uni {ta va ju ba {te i ora ni ce, a ne ki de lo vi Ki sa ~a iz gle da ju kao mo ~va re iz ko jih ra ste tr ska vi so ka i po ne ko li ko me ta ra.

Mu ~e we i bor ba ovih qu di za nor ma lan `i vot tra je 12 go di na.

Obra }a li su se svim re le vant nim in sti tu ci ja ma, gra do na ~el ni ci ma, omb du sma nu, Gra du i

Po kra ji ni ali bi sve osta ja lo na pra znim obe }a wi ma. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, pre oko me sec da na, pri su stvo vao je po ~et ku sa na ci je de la me li o ra ci o nog ka na la, ko jom }e se do ne kle re {i ti vi {e go di {we mu ke

xan ske kla si~ ne mu zi ke i ope re.

Tvo rac je pr ve mu sli man ske ope re “Lej la i Maj nun” a kom po no vao je i him nu Re pu bli ke Azer bej xan.

Po pr sje vi si ne 165 cen ti me ta ra, {i ri ne 176 i de bqi ne 132 cen ti me tra, iz ra |e no je u bron zi i bi }e po sta vqe no na po sta men tu vi si ne 145 cen ti me ta ra, {i ri ne 76 i de bqi ne 66 cen ti me ta ra.

J. Z.

I „NS blok” za Re kom Ini ci ja ti vu Re gi o nal ne ko mi si je za utvr |i va we i ob ja vqi va we ~i we ni ca o svim `r tva ma ra to va od 1991. do 2001. go di ne na te ri to ri ji ne ka da {we SFRJ, po dr `a li su pot pi som ju ~e od bor ni ci gru pe gra |a na „NS blok”, na {tan du udru `e wa „Re kom” u Zmaj Jo vi noj uli ci is pred bro ja 3.

- Do bio sam in for ma ci ju da je 15.000 No vo sa |a na da lo pot pis ovoj ak ci ji, a ka ko zna mo da qu -

di da nas te {ko da ju pot pi se, oce wu jem da je ovo iz u zet no do bar re zul tat. Ini ci ja ti va }e se na sta vi ti to kom ce log ovog me se ca, te po zi vam sve No vo sa |a ne da se pri kqu ~e svo jim pot pi som - re kao je pred sed nik „Ns blo ka” Sa {a Igi}, na po mi wu }i, da }e se sa mo utvr |i va wem re le vant nih ~i we ni ca iz go di na ra to va do }i do po ma ka na pred u ce lom re gi o nu.

A. L.

NOVOSADSKA­HrONIKA

~etvrtak9.jun2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ ­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13.10),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (13.50), „ran­go”­(14.20),­„Hop”­(12.15),­„rio”­(12,­15),­„Cr­ven­ka­pa”­(16),­„Pi­ra­ti­sa Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(14.15,16.50,­19.30,­20,­22.45),­„Ma­mur­luk­u Bang­ko­ku”­(16.30,­18.30,­20.30,­22.30),­„Go­di­ne­qu­ba­vi”­(17),­„Ce­na­isti­ne”­(22),­„H­Men:pr­va­kla­sa”­(15.15,­17.40,­20.10,­22.40),­„Kung­fu­pan­da­2” (13,­14,­16,­18,­19.15,­21),­„Ha­na”­(18.10,­20.20,­22.35) Jadran:­„Be­li­la­vo­vi”„­(19),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(21)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Kos­i­li­si­ca”­(18)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta -­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941 -­1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Na da Ra do va no vi}, Bo ri slav ka Mi lo {e vi}, Va len ti na Aram ba {i} i Ma ja Pe tro vi} iz Novog Sada, Je le na Da vi do vac iz Ka}a, Da li bor ka Je ro si mi} iz Novih Karlovaca, Sla |a na Sr di} iz Koviqa, Da li bor ka Mla |e no vi} iz Rumenke, Iva na Jo ve ti} iz Temerina, Alek san dra Jo vi ~i} iz Ba~ke Palanke i De a na \ur |e vi} iz Bukovca, DE^AKE: Smi qa na Fle ger, Kri sti na To ja gi}, Ve sna Ivan ~e vi}, Ma {a [kr bi}, Dra ga na Pe tro vi} i Va hi de Meh me ti iz Novog Sada, Ana ^er ni vec i Zo ri ca ^a stvan iz Ba~kog Petrovca, De san ka Vi do vi} iz Futoga, Zo ri ca Mar ko vi}- Ne go va no vi} iz [ida i Dra ga na Kne `e vi} iz Temerina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sini{a Milenka Tanasijevi} (1958) u 11.15 ~asova, Svetlana Svetka Zori} (1977) u 12, Smiqa Du{ana Berbakov (1926) u 12.45, Qubica Rista Vujakovi} (1951) u 13.30, Rudolf Rudolfa Rac (1942) u 14.15, Du{an Dragosava Boji} (1936) u 15 i Momir Ranka Mirki} (1942) u 15.45 ~asova.

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Фестивал музичких друштава Војводине

РУМА: Фестивал музичких друштава Војводине, најзначајнија је музичка манифестација у културно-уметничком аматеризму покрајине одржава се 11. и 12. јуна у Културном центру у Руми. Оба концертна дана почињу у 19 сати, а улаз је слободан. Ова година припада хоровима и оркестрима који су претходно прошли селекцију. Одабрано је 14 хорова и два оркестра сериозне музике. Градски хор културног центра из Куле, Камерни мешовити хор „Барток Бела” из Куле, Мешовити хор СКУД „Херој Чмелик” из Старе Пазове, Српско певачко друштво из Руме, Хор Јеврејске општине „Ха-

VESTI Вече Тање Крагујевић СЕНТА: Завичајна фондација „Стеван Сремац” у Сенти приређује данас, од 19 сати, књижевно вече на којем ће се новим књигама „Ружа, одиста”, „Мотел за збогом” и „Талог недовршеног” представити песникиња и есејиста Тања Крагујевић Београда. О новим књигама Крагујевићеве, родом Сенћанке, уз њено учешће, говориће књижевна критичарка Драгана Белеслијин, а домаћин вечери је председник сенћанског Друштва чланова и пријатеља Матице српске Петар Терзић. М. Мр.

Уређује се пијаца ТЕМЕРИН: Прва пијаца у јуну изузетно је богата понудом, пре свега воћа и поврћа, бројем купаца и посетилаца. На улазу на пијачни трг протеклих неколико дана уређен је паркинг простор за такси станицу и аутомобиле. Улични продавци, који су годинама заузимали овај простор, као и цела пијаца, померени су нешто западније, од Првомајске до улице Николе Пашића. Прошлогодишњом одлуком одборника општинског парламента било је планирано да се до 1. јуна уклоне монтажни киосци, како би се цео трг могао уредити у модерну пијацу, са канализационом мрежом и санитарно хигијенским условима. Рокови су прошли, а требаће много времена да Темерин добије модерну пијацу. М. М.

шира” из Новог Сада, Мешовити хор КУД „Светозар Марковић” из Новог Сада, Мушки хор Румунске националне мањине из Алибунара, Мешовити хор „Јединство” из Апатина, Црквени хор „Розанов“ из Ђурђева, Мушки хор КУД „Штефан Штефу“ из Ечке, Црквени хор

„Св. Теодор Вршачки“ из Вршца, Гимназијско певачко друштво „1838“ из Новог Сада, Црквени хор „Свети Јован Крститељ“ из Бачке Паланке и гостујући хор „Мусица вива“ Крањ – Примосково из Словеније. Два оркестра сериозне музике: Оркестар хармоника АКУД „Соња Маринковић” из Новог Сада и Мешовити оркестар Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада. Жири у саставу: диригенти Борис Черногубов, Јурај Ферик и Тамара Петијевић, доделиће бронзана, сребрна и златна одличја. В. Х.

~etvrtak9.jun2011.

11

ШИЂАНИ ПРОТЕСТОВАЛИ ЗБОГ НЕСВАКИДАШЊЕ ОДЛУКЕ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

Не дају малу Андријану

ШИД: Пре готово годину дана, седамнаест дана стара Андријана додељена је хранитељској породици Прерадовић, Драгици и Љубомиру, на старање. Како њихови син Горан и снаха Дубравка не могу да имају деце, Прерадовићи су се распитали и сазнали да као хранитељи имају предност приликом усвајања малене Андријане. Прошли су све обуке, попунили гомилу образаца и све време су их у Центру за социјални рад уверавали да имају апсолутну предност у односу на остале усвојитеље. Међутим, 24. маја Милена Пешкир из шидског Центра за социјални рад саопштила им је да је Андријана додељена другој породици, ван Шида, без икаквог објашњења.

- Немамо своје деце, а жеља нам је да имамо децу и у Центру за со-

цијални рад су нам објаснили да приликом усвајања наше Андијане имамо предност у односу на друге – скрхана прича Дубравка Прерадовић. Ова вест прострујала је Шидом као метак и подршка Прерадовићима је почела да стиже са свих страна. Прошле седмице организовани је и скуп подршке испред Центра за социјални рад, на коме је више стотина Шиђана осудило одлуку Центра да Андријана буде додељена другој породици. Прерадовићима је подршка стигла и од општинског руководства и председнице Општине Шид Наташе Цвијетковић.

- Општинско руководство на челу са председницом Наташом дало је пуну подршку породици Прерадовић. Процес је сада стопиран од стране Покрајинског секретаријата

за здравство и социјалну политику и ради се потпуно преиспитивање одлуке да малена Андијана буде додељена другој породици. Покрајински секретаријат ће донети и коначну одлуку и до тада Андријана остаје код Прерадовића – каже помоћница председнице Општине Шид за социјалну политику Биљана Сарап. У шидском Центру за социјални рад нису били расположени за причу, уз образложење да је „колегиница Милена Пешкир на службеном путу“, а да је „директор управо изашао“. Било како било, Прерадовићи су одлучни у свом науму да Андријану задрже, а стотине Шиђана им свакодневно даје подршку спремни да се поново окупе и спрече да Андријану одведу из Шида. Ј. Антић

ЧЕТВОРОЧЛАНА ПОРОДИЦА ЖИВИ У НАПУШТЕНОЈ И ОРОНУЛОЈ ЗГРАДИ „МЕДИВЕТА”

Пацови ноћу нападају децу ЗРЕЊАНИН: Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин. Да је прва реченица у класику Лава Николајевича Толстоја “Ана Карењина” сушта истина показују и несрећне, социјално угрожене зрењанинске фамилије. Не прође пуно времена, а да на површину не исплива нека нова трагична животна сторија која посведочи о тешком социјалном положају припадника овдашњег друштва. Говорили су медији о невенчаном пару који живи у напуштеном, рђом покривеном вагону, недалеко од главне железничке станице у Зрењанину, затим о жени која са бившим супругом и малолетним сином, немајући куд, борави у просторијама старе бензинске пумпе, о бескућницима који спавају у урушеним објектима или испод мостова… Тужна је и судба Бранке Грабовац (34). Она са невенчаним супругом Томиславом Орловцем, и двојицом синова, тринаестогодишњим Александром и шестогодишњим Кристијаном, већ пет година живи у једној соби напуштене зграде “Медивета”, недалеко од центра града. Ова четворочлана породица добија социјалну помоћ од 6.000 динара и дечији додатак од 5.000 динара. То им је сав приход. Струје

Две фамилије муче исту муку

немају, воду, али само хладну, добили су ангажовањем локалне самоуправе. Немају ни купатила, ни тоалета, ни кухиње.

- Кувам на бурету, тако што ложим крпе. Спремам шта стигнем – неку чорбу, насуво са кромпиром, некад богами и ништа. И од комшинице повремено добијемо нешто за јело. Купамо се у лавору, јер немамо купатило, нити тоалет. Хладну воду грејемо на бурету да бисмо децу окупали у лавору. Ни струје немамо, овде нема чак ни електричних инсталација, па због тога ноћу углавном палимо свеће – прича за “Дневник” Бранка Грабовац.

Бранка Грабовац с мужем и децом

Настанила се још једна фамилија У оронулој згради “Медивета”, која је данас у приватном власништву, али газда са њом тренутно ништа не намерава да учини, обитава и петочлана ромска фамилија. Муж, жена и њихово троје малолетне деце такође муку муче са нехуманим условима за живот. Ни они не знају шта им је чинити. Многима су се, вели, обраћали за помоћ. Пре две године посетио их је и председник Скупштине града Зрењанина Александар Мартон, обећао да ће стамбено бити збринути, али после тога никада им се више није јавио.

- Једно време смо од неких људи из иностранства добијали 120 евра да плаћамо кирију за стан. Али, престали су да нам шаљу новац, па смо се вратили овде. Били смо раније у једној другој просторији, али су пацови почели да скачу по деци. Ноћу

нисам смела због тога да заспим, па смо прешли у другу просторију. Осећам да ово више не могу да издржим – казује бивша спремачица запослена у Робној кући “Београд” која је пре осам година добила отказ као технолошки вишак. Без посла је и Томислав, некадашњи радник зрењанинске уљаре. Не може да се запосли јер има пет деценија живота. А да зло никада не иде само, показало се и у њиховом случају. Старији син Александар добио је кожну болест, касније ће се испоставити богиње. Потребни су лекови. Пара нема. А Бранка полако почиње да губи и наду. Ж. Балабан

ПО ЈЕ КАТ ЦЕН ТРА ЗА СО ЦИ ЈАЛ НИ РАД И ОП ШТИ НЕ

Ха у смај сто ри за нај ста ри је

Донација Дому здравља

БЕОЧИН: Црква Исуса Христа из Америке поклонила је Дому здравља ’’Др Душан Савић Дода’’ у Беочину донацију вредну три хиљаде долара, а која се састоји од ситног инвентара потребног за рад лекара и медицинских сестара. Донација садржи шприцеве, вату, газе, ртг филмове, неке лабораторијске реагенсе, папир за екг, стетоскопе, мераче притиска... Сарадњу са мисионарима, Стивом и Шери Лабун, хуманитарним волонтерима ове цркве, успоставило је удружење грађана ‘’Романо Камавипе’’ из Беочина које је истакло потребу беочинског дома здравља за овим ситним инвентаром, јер је несташица потрошних материјала уочљива у свим здравственим установама. Хуманитарци из Америке тренутно делују на подручју Србије и Босне и Херцеговине, а средства из

којих финансирају бројне пројекте из области здравства, водопривреде, народне кухиње и друге потичу од чланова цркве којих има око 14 милиона у свету.

- Ми помажемо људима којима је помоћ потребна и одлично сарађујемо са невладиним сектором у Србији. Бројне су области у којима делујемо и на овај начин најбоље успостављамо односе са људима – рекли су Стив и Шери Лабун. Захвалност за поменути материјал изразио је доктор Александар Ћетковић, шеф службе опште праксе истакавши чињеницу да је беочински дом здравља изузетно добро опремљен амбулантним колима, квалитетним апаратима за ултразвук, рендген, лабораторију, али да се у последње време јавио проблем са потрошним материјалом. В. Недић

КИ КИН ДА: Општина Кикинда и Центар за социјални рад реализују пројекат под називом „Хаусмајстори за најстарије“. Средства су обезбеђена путем конкурса јавних радова које је расписала Национална служба за запошљавање.

-Хаусмајстори помагаће уређење старачких домаћинстава. Сматрам да је овај пројекат добар и потребан јер сви морамо водити рачуна о старијима. Пројекат подразумева да ће четворица радника: бравар, молер, електричар и водоинсталатер обављати ситне поправке у старачким домаћинствима - истакао је председник Општине Или ја Во ји но вић. За овај пројекат утрошиће се 655 хиљада динара, а циљ је увођење новог вида помоћи за социјано угрожене најстарије Кикинђане. Центар за социјални рад већ дуже време тражи начин како да додатно помогне корисницима социјалне помоћи

старијим од 60 година. Излазак мајстора и њихова услуга су за кориснике бесплатни, док ће корисници или власници кућа набављати материјал. Пројекат је започет 16. маја и траје пет месеци. Пријаве за ову услугу могу се подносити лично у Центру за социјални рад или на телефоне:062-85-77-337 и 21-169 - рекла је директорица Центра за социјални рад Мир ја на Ба ро ше вић. Пројекат ће се спроводити само у граду и према евиденцији Центра за социјални рад постоји 120 домаћинстава који ће имати могућност да искористе ову услугу. Радници који су запослени на овом пројекту добијаће наредних пет месеци зараду у износу од 18.000 динара од Националне службе за запошљавање. Хаусмајстори ће обићи сва старачка домаћинства и објаснити им на који начин им могу помоћи. А. Ђ.

Пијаца под надстрешницом

ЗРЕЊАНИН: ЈКП “Пијаце и паркинзи” завршило је наткривање конструкције на делу главне зрењанинске пијаце. Из предузећа поручују да ће овим бити побољшан стандард и квалитет пијаце, а тиме ће и продавцима бити омогућени бољи услови за рад.

-Посао смо обавили сопственим средствима, а вредност пројекта је 2,3 милиона динара. Карактеристика је што су надстрешнице покривене полигалом који зауставља УВ зрачење, отпоран је на ватру и није склон ломљењу. Основа је у томе да заустави зраке како би се роба, посебно на зеленом делу пијаце очувала – рекао је директор ЈКП “Пијаце и паркинзи” Боривоје Дорословачки, нагласивши да закупци тезги већ дужи период инсистирају на надкривању продајног простора. Како кажу у овом предузећу, набавком надстрешница максимално се испоштовао однос цене и квалитета. Од сада, на том делу пијаце, неће бити разапетих шаторских крила и најлонских церада које су штитиле изложену робу пијачних продаваца, а у исто време отежавале прилаз граЖ. Б. ђанима.

Потписивање уговора о стипендирању

ПРВИ СТИПЕНДИСТИ ЧЕШКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА

Стипендије за студенте завршних година

БЕЛА ЦРКВА: Студент четврте године Милан Фрумоси и студент треће године Филолошког факултета у Београду, катедра за чешки језик и књижевност Марјан Стрнад први су стипендисти Националног савета Чеха у Србији. Они су са председником Националног савета Штефаном Клепачеком потписали Уговор о стипендирању, по коме средства која ће добити не морају да врате. Конкурс за стипендирање студената је, како је за „Дневник” рекао председник одбора за просвету у Савету Јарослав Хоц, мало касније расписан тако да ће они сада ипак добити чек на све заостале стипендије, а за наредну годину ће се Национални савет потрудити да овај посао обави на време. Стипендирање младих који студирају чешки језик, је по њему један од најважнијих функција националног савета, а наредни корак је враћање чешког језика у школе. Обраћајући се стипендистима, председник Националног савета Че-

ха Штефан Клепачек је обећао да ће ово бити само први корак и да се нада да ће они, након стицања дипломе на Филолошком факултет у Београду, моћи своје знање да искористе за рад са децом у белоцркванској општини. Задатак је да се овај језик који се не изучава у нашим школама већ пет деценија, иако је у службеној употреби врати у образовни систем, па макар као факултативан предмет. М. В.

12

vojvodina

~etvrtak9.jun2011.

ЗА КИ КИНД СКЕ ГРА ЂЕ ВИН ЦЕ ПУ НЕ РУ КЕ ПО СЛА

Уређење тротоара, трга, библиотеке КИ КИН ДА: Ове године биће реконструисани тротоари у Кикинди, Банатском Великом Селу, Накову и Банатској Тополи. Јавна набавка за адаптацију је у току - истакла је директорица Дирекције Едита Дивковић.

- За поплочавање од улице Иве Лоле Рибара до Градске пекаре предвиђена је велика јавна набавака и тендер је у току. Уредиће се и тротоари од Градске пекаре до Улице Михајла Пупина, која ће се асфалтирати. Друга набавка представља поправку бетонских тротоара у граду, и то: испред Болнице и у улицама где су грађани и инспекције реаговали. За ове намене утрошићемо око1,5 милиона динара, па и више уколико се укаже потреба - каже Дивковић. У току лета биће поплочан улаз у Курију. Средства у износу од 870 хиљада динара обезбеђена су у буџету ЈП „Дирекција за изградњу града“ , а извођач радова је фирма „Златна греда“.

Бачкопољски гуслари најбољи у држави БАЧКО ДОБРО ПОЉЕ: На недавно одржаном Фестивалу гуслара Србије у Тополи на Опленцу, титулу првака државе понело је Друштво гуслара „Војвода Лазар Сочица“ из Бачког Доброг Поља. Овај 19. фестивал по реду, организовали су Савеза гуслара Србије и домаћин овогодишњег такмичења Друштво гуслара „Карађорђе“ из Крагујевца. Учествовало је око 130 најбољих гуслара из целе Србије. Гуслари из бачкопољског друштва Зоран Самарџић, Миљан Вујовић, Вуко Вуковић и Љубомир Павловић освојили су прво место и то по други пут у претходне три године. Друго место припало је Друштву домаћина, док су трећепласирани били Друштво гуслара „Вук Караџић“ из Београда. Такође, Вујовић, Самарџић и Вуковић изборили су пласман на предстојећи Савезни фестивал „Српских гуслара“ на којем ће наступити по десет најбољих гуслара из Србије, Републике Српске и Црне Горе. М. К.

- Урађена је јавна набавка за поправку плоча „Олимпија“ на Градском тргу. За ове радове предвиђено је до милион динара – објашњава наша саговорница -Грађани су имали прилику да виде и да је санирана фонтана за шта је утрошено око пола милиона динара. Искористила бих прилику да замолим све грађане, нарочито матуранте да не улазе у фонтану јер се могу повредити. Током наредног периода биће настављена адаптација и реконструкција зграде Народне библиотеке. Планирана је и замена инсталација, као и извлачење влаге које би проузроковало поновно малтерисање и кречење објекта. С обзиром на то да је зграда под заштитом државе као споменик културе инсталације се не могу мењати изнад него у зиду што ће проузроковати и пропратне послове. За замену столарије обезбеђена су 3,3 милиона динара, а како каже Дивковићева, остали радови зависиће од средстава која буду на располагању. А. Ђ.

ЗА ЧЕ ТИ РИ ДА НА БЛО КА ДЕ ПУ ТЕ ВА

„Ауто пре воз” изгу био бли зу два ми ли о на ди на ра

КИ КИН ДА: Због блокаде путева Јавно предузеће “Аутопревоз” четири дана протекле недеље није било у могућности да превози путнике до Београда, Новог Сада и Суботице, рекао је директор Ми ћо Сто ја но вић. Он додаје да су током блокада претрпели губитке од 1,5 до 1,8 милиона динара. Дневно је губитак “Аутопревоза” износио од 350 до 400 хиљада динара. Превозили смо путнике једино у кикиндској општиној, као и раднике фабрика “Ле Белијер”, “Цимос” и “Нафтагас”. На иђошком мосту и на путу према Новом Милошеву имали смо по два аутобуса која су возила до блокаде и од блокаде. Један од највећих проблема су и екскурзије чији је превоз договорен. Реч је о ђачким екскурзијама, а требало је да путују ученици из кикиндске, зрењанинске

и новоцрњанске општине. Овакви превози ђака биће организовани ове недеље.

- У наредном периоду морамо штедети на појединим ставрима како би надокнадили губитак – каже Стојановић. - Извињавам се путницима који нису могли да путују у данима блокаде, али против више силе нисмо могли. Од 1. јуна требало је да почне да ради и нова аутобуска линија Кикинда-Ада-

Падеј-Мол, али је због објективних разлога, први аутобус на новој линији кренуо у понедељак, 6. јуна. Поласци за нову линију из Кикинде су у: пет, шест и 13 сати, док су поласци из Мола за Кикинду у: 6 и 10, 7 и 10, 14 и 10 и 15 и 10 сати. Поласци из Аде су пет минута после полазака из Мола.

- За ове поласке проценили смо да ће бити од обостране користи и за путнике и за нас – објаснио је наш саговорник Једини полазак из Кикинде у шест сати има преседање јер се уклапа у полазак за Суботицу. Највеће ефекте нове аутобуске линије очекујем у септембру јер су неопходна бар два месеца да се људи навикну на нове поласке и доласке. Цена карте у једном правцу за релацију Кикинда-Мол је 280 динара, 240 – Кикинда-Ада, а 160 динара је Кикинда-Падеј. Повратна карта од Кикинде до Аде је 380 и од Кикинде до Мола је 450 динара. А. Ђ.

ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА АД „ВИТАМИН“ У ХОРГОШУ ЗАДРЖАЛА ПРАВО НА ЗНАК „НАЈБОЉЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ“

Запршка зачињена и успешном приватизацијом ХОРГОШ: У Прехрамбеној инустрији АД „Витамин„ у Хоргошу посебно су поносни на производњу зачинске паприке, која се у фабрици прерађује већ више од 60 година, а у хоргошком атару узгаја више од два века. За производњу

Ја чи на пон стру је у че ти ри ули це

Из погона хоргошког „Витамина”

ТЕ МЕ РИН: Житељи дела улице ЈНА, Максима Горког и Пап Павла у Темерину, ускоро ће добити јачи напон електричне енергије и бољу јавну расвету. Протеклих двадесетак дана радници Јужне Бачке поставили су нови подземни кабел од трафо станице код фирме у изградњи Елмед у улици ЈНА до трафо станице у улици Пап Павла. М. М.

слатке млевене зачинске паприке хоргошка фабрика је 2008. године понела знак „Најбоље из Војводине, који се додељује на три године, а ове је управо задржала право на коришћење престижног знака и у наредном периоду. Поред тога хоргошка фирма стабилно послује је и пример је успешне приватизације.

- Експертски тим потврдио је изузетан квалитет нашег производа, по

којем је „Витамин„ познат јер се већ деценијама бави селекцијом и унапређењем производње зачинске паприке, а хоргошке сорте слатке и љуте паприке су постале чувене не само на нашем, него и иностраном тржишту - истиче директорка „Ви-

Фото: М. Митровић

тамина„ Веселинка Поповић. - Поред тога, на недавном Међународном пољоприврендом сајму у Новом Саду понели смо две златне медаље Новосадског сајма за квалитет слатке млевене паприке и додатак рибљој чорби „Алас„. У „Витамину„ већ више година функционише интегрисани систем ИСО и ХАЦЦП квалитета и здравствене исправности производа, ко-

МАЛО ДРУГАЧИЈА БОРБА ПРОТИВ НАРКОМАНИЈЕ И ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Занемели кад су чули искуства вршњака

БЕЛА ЦРКВА: Превенција насиља и деструктивног понашања младих, циљеви су за које се кроз пројекат „Ја хоћу бољу будућност” бори „Лотос- Театар млади за младе” кроз интерактивно позориште. Како то изгледа имали су прилике да се увере ученици белоцркванских средњих школа на представи коју су за њих организовали у холу Техничке школе „Сава Мунћан”.. Овај пројекат, како је за „Дневник” рекла Исмета Нојгебауер, финансира се новцем Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, а у њему би требало да учествују ученици средњих школа из Вршца, Беле Цркве, Алибунара и Пландишта. Кратким приказима о ситуацијама дискриминације у школи, расизма и коришћења опојних друга, које су за своје вршњаке извели глумци „Лотос Театра млади за младе”, ученици су уведени у причу, а затим их је кроз дискусију водила Дарија Поповић. Циљ је био да они препознају проблеме, неке ситуације које им се дешава-

ју и на прави начин на њих реагују. Реакције су биле веома различите, па су на неке ситуације ученици радо реаговали, а код других су се тешко отварали. За већину присутних овакав начин рада путем интерактивног позоришта био је потпуна новина. На крају представе ученицима је представљен кратак документарни филм, исповест двојице младића који су на путу без повратка, а желели су да укажу колико су погрешили и шта све чека оне који крену истим путем. После одгледаног филма ученици су били прилично шокирани и није било коментара, чак ни оних злурадих на које су некада веома спремни.

- „Лотос Театар млади за младе” основан је у Алибунару 2007. године, као Невладина организација. Намера оснивача, Исмете и Карла Нојгебауера је да се боре против насиља, које је како су рекли постали наша стварност, а визија им је „Србија без насиља”. М. В.

ЈАВНИ РАДОВИ У ПЕЋИНЦИМА

Чистија сва насеља ПЕЋИНЦИ: У општини Пећинци почели су јавни радови, који се реализују на основу пројекта ЈКП „Сава“ које брине о комуналном реду свих 15 насеља ове локалне самоуправе. Пројекат је прошао на конкурсу Националне службе за запошљавање и за реализацију јавних радова које предвиђа ЈКП “Сава” је одобрено 894 хиљаде динара, што је омогућило ангажовање девет лица која ће у период од три месеца чисти-

dnevnik

ти и комунално уређивати сва насеља у овој општини. Како истиче Јован Волчевски, директор ЈКП „Сава“, пре свега ће се радити на уређењу јавних површина у свих петнаест насеља пећиначке општине, а управо се утврђује динамика радова са председницима савета месних заједница.

- Прва радна недеља је била у знаку чишћења и кошења јавних површина у Пећинцима као седишту општине, уређен је простор око зграде

општине и јавних установа, очишћен и покошен кружни ток на улазу у Пећинце. Радови се настављају у Ашањи и Обрежу, а потом на ред долазе Сремски Михаљевци и Карловчић истакао је Волчевски нагласивши да ће динамика радова у осталим местима зависити од договора са месним руководствима, али да ће, после тромесечног труда и улагања, сва места пећиначке општине изгледати лепше и уредније. А. Мали

јим се како истиче директорка Поповић обезбеђује свеобухватна контрола квалитета производње и здравствене безбедности и исправности од њиве до трпезе. Зачинску паприку производе искључиво из семена сопствених заштићених сорти, пошто су управо у Хоргошу створене и признате пет сорти слатке и две сорте љуте паприке, тако да је у целости заокружен ланац производње од сопственог семена до млевене зачинске паприке. На подручју Војводине од површина засејаних зачинском паприком 80 одсто су хоргошке сорте, међу којима је од слатких сорти најзаступљенија „ХС-6”, која се показала као најрентабилнија. Конкуренција су сорте из Мађарске, али су искуства овдашњих произвођача на страни хоргошких сорти зачинске паприке, које дају најквалитетније си-

десет одсто и износи 30,80 динара.

- Као и до сада пружамо пуну подршку нашим произвођачима, па смо обезебдили средства за авансирање трошкова производње за издатке за копање, заштиту биља и бербу, а произвођачима обезбеђујемо и стручну саветодавну помоћ додаје директорка Поповић. Упркос економској кризи пословање и ликвидност у „Витамину„ су стабилни, 115 запослених има редовна примања, исплату сировина обављамо из сопствених извора Веселинка Поповић без ангажовања банкарских кредита, производа, где су уз зачинску папришто је у данашње време јако тешко ку најзначајнији зачини и зачинске смеше, додаци јелима, адитиви за обезбедити.

- У позицији смо да сада примамо индстрију меса, широка палета чајенове раднике у производњи пошто ва и слатких програм. Извозни постарији одлазе у пензију, а врата су слови у приходима учествују 15 одсто, при чему су најзначајнији извозни артикли зачинска паприка и Зачинску паприку производе искључиво из семена универзални додатак јелима „хоргошки зачин„, а углавном се извози на сопствених заштићених сорти, пошто је управо тржиште земаља ЦЕФТА споразуу Хоргошу створено и признато пет сорти слатке ма. У прошлој години је започета и две сорте љуте паприке инвестиција у нове млинове за паприку. Улагање је вредно око пола ровине на војвођанском поднебљу. стално отворена квалитетним висо- милиона евра и треба да се заврши у Ове сезоне „Витамин„ је уговорио костручним кадровима, тако да је у идућој години, а у овој треба да се производњу 5.000 тона сирове за- структури запослених сада сваки пе- реализује и улагање у набавку нове чинске паприке, понудивши произ- ти са високом стручном спремом - опреме за осавремењавање производње и лансирање нових производа вођачима цену од 28 динара по ки- истиче Поповић. У свом производном програму у вредности 400.000 евра. лограму, док је за семенску произМ. Митровић водњу гарантована цена увећана за „Витамин„ има преко стотину врста

Бесплатно стерилисање паса

БЕЧЕЈ: Друштво за заштиту животиња и природе Бечеј упозорава суграђане на озбиљан проблем везан за напуштене кућне љубимце, првенствено псе и мачке, на територији читаве општине.

- Алармантно је да се сваког дана пси убијају, јер нема ко о њима да брине. Зато, апелујемо на суграђане да стерилишу своје псе, како њихови штенци не би патили одрастајући на улицама, по парковима или неком другом отвореном простору без одговарајуће бриге и неге. Стерилисање паса и мачака је бесплатно и спроводи се у бечејском Прихватилишту за псе крај Иђошког пута, - рекли су у Друштву за заштиту животиња и природе Бечеј. Заинтересовани могу више информација о овој акцији да добију и телефонским путем на бројеве 064/1535775 и 064/8931707. В. Ј.

Представљање књижевнице Мирјане Ђурђевић

ЗРЕЊАНИН: У оквиру манифестације “Корзо фест”, а у организацији Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин”, у зрењанинској кафетерији “Двориште” вечерас ће, у 20 часова, бити представљена књижевница Мирјана Ђурђевић. Она је ауторка једанаест романа, између осталог добитница је и награде “Женско перо”, као и престижне награде “Меша Селимовић” за дело “Каја, Београд и добри Американац” које је проглашено за најбољи роман у 2009. години за подручје Хрватске, Србије, Црне Горе и БиХ. О досадашњем стваралаштву, наградама, српској књижевној сцени и многим дру-

гим темама са Мирјаном Ђурђевић разговараће књижевни критичар Владимир Арсенић. Манифестацију “Корзо фест” организује “Зона унапређеног пословања”, у сарадњи са локалном самоуправом, културним установама, “Зрењанинским пословним кругом”, “Дунав осигурањем”, “Војвођанском банком” и угоститељским радњама у главној улици. Основна идеја манифестације јесте да се кроз квалитетан програм током лета оживи централна градска џада. “Корзо фест” трајаће до 1. јула, а програми ће се одвијати радним данима од 19 часова на седам локација у градском центру. Ж. Б.

Канализација у четири улице КИКИНДА: Изградња фекалне канализације у четвртом рејону почела је нпрошле недеље. Извођач радова је фирма „Телекомуникације“ из Блаца истакла је на градилишту директорица ЈП „Дирекција за изградњу града“ Едита Дивковић.

-Канализацију ће добити становници четири улице овог дела града. Укупна дужина основне каналске мреже је 1.093 метра. Она подразумева 129 прикључака, а у радове ће бити уложено 22,9 милиона динара. Рок за завршетак радова је 90 радних дана. Драгутин Дедић из фирме „Телекомуникације“ истакао је да су припремни радови завршени без проблема: -Надам се да ће послови и у наредном периоду протећи без проблема јер смоп водили рачуна да не оштетимо инсталације у земљи. Наишли смо на добар пријем мештана у улицама у којима се гради фекална канализација и очекујемо да ће радови бити завршени у планираном року. Због блокаде путева камион са неопходна бетонском галантеријом заустављен је у Ченти. Извођачи радова очекују да неопходан материјал стигне ових дана, а до тада, радиће се други послови. А. Ђ.

dRU[TvO

dnevnik INI CI JA TI VA U SEN TI DA PO TI SKA VA RO[ DO BI JE OSNOV NI SUD

Pa pre ni ra ~u ni zbog prav de Od bor ni ci Gra |an skog sa ve za Ma |a ra (GSM) pod ne li su ini ci ja ti vu Skup {ti ni op {ti ne Sen ta, ko ja }e se raz ma tra ti 13. ju na, da se za tra `i iz me na i do pu na Za ko na o se di {ti ma i pod ru~ ji ma su do va i jav nih tu `i la {ta va, s ci qem da se u Sen ti for mi ra osnov ni sud za te ri to ri ju op {ti na Ada, Ka wi `a i

ne tro {ko ve ko ji do sti `u mi li on ske iz no se. Ta ko pre do ~a va da je sa mo za put ni tro {ak sve do ka u pro {loj go di ni is pla }e no 8,4 mi li o na, a za tro {ko ve za po sle nih jo{ 12 mi li o na di na ra. To me tre ba do da ti i tro {ko ve tu `i o ca, su di ja po rot ni ka, slu `be nih sta no va u Su bo ti ci i odr `a va wa zgra de su da u Sen ti

Zgra da su da u Sen ti

Sen ta, sa sud skim je di ni ca ma u Adi i Ka wi `i, i osnov no jav no tu `i la {tvo Sen ta. Pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Sen ta i GSM-a La slo Rac Sa bo pre do ~a va da bi ti me, osim sma we wa iz u zet no „pa pre nih” ra ~u na i ne po treb nih tro {ko va zbog pu to va wa u Su bo ti cu, ko ji su u pro {loj go di ni iz no si li vi {e od 30 mi li o na di na ra, ma |ar ski `i vaq, ko ji ~i ni oko 80 od sto u ovim po ti skim op {ti na ma, imao lak {i i pod jed nak pri stup prav di.

Od bor ni ci pred la `u da se su di je bi ra ju shod no na ci o nal nom

pa ra ~u ni ca po ka zu je da ne po treb ni tro {ak pre ma {u je 30 mi li o na di na ra go di {we.

– Zgra da Su da u Sen ti, po vr {i ne oko hi qa du kva dra ta, pot pu no je opre mqe na i ima sve uslo ve za rad, a tro {ko vi za gre ja we, elek tri~ nu ener gi ju i ko mu na li je se pla }a ju isto kao da funk ci o ni {e sa mo stal no – ka `e La slo Rac Sa bo.

Jo{ pri li kom do no {e wa Za ko na o se di {ti ma i pod ru~ ji ma su do va i jav nih tu `i la {ta va pred la ga no je da Sen ta bu de se di {te osnov nog su da, me |u tim, kod for mi ra wa mre `e su do va u

sa sta vu i da im je ma ter wi je zik ma |ar ski i da su bar osnov nu {ko lu po ha |a li na tom je zi ku, da bi se ubr zao po stu pa ka i po jef ti nio si stem. Ta ko |e se uka zu je na to da Sen ta ima 150 go di na tra di ci je u sud stvu te da je za vre me po sto ja wa Op {tin skog su da Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va, za jed no s OEBS-om, or ga ni zo va lo se mi na re do vo de }i su di je i tu `i o ce sa ju ga Sr bi je da bi se i prak ti~ no upo zna li s ti me ka ko se vo di sud ski po stu pak na dva je zi ka.

La slo Rac Sa bo na gla {a va da je je dan od bit nih raz lo ga ve li ki i ne po treb ni iz da tak za put -

Mi ni star stvu prav de je od lu ~e no dru ga ~i je. Rac Sa bo na vo di pri mer ka ko je 18 oso ba iz Sen te pu to va lo u Su bo ti cu zbog jed nog sud skog spo ra ~i ji su sa mo oni bi li ak te ri. On uka zu je i na to da u kra je vi ma gde je al ban ski `i vaq u ve }i ni su do vi ni su uga {e ni, kao {to je to slu ~aj s ma |ar skim `i vqem u Voj vo di ni.

Ma da je pre us po sta vqa wa no ve mre `e su do va Op {tin ski sud u Sen ti bio je dan od naj e fi ka sni jih i naj a `ur ni jih u Sr bi ji, u ko jem su se po stup ci bez pro ble ma vo di li dvo je zi~ no na srp skom i ma |ar skom je zi ku, on je ipak uga {en.

M. Mi tro vi}

Mre `a pro tiv si ro ma {tva Sr bi je Mre `a pro tiv si ro ma {tva Sr bi je, ko ju ~i ni vi {e od 20 ne vla di nih or ga ni za ci ja, ju ~e je po ~e la rad, a u na red nom pe ri o du za go va ra }e po li ti ku sma we wa si ro ma {tva i so ci jal nog ukqu ~i va wa ose tqi vih dru {tve nih gru pa. Jed na od glav nih ak tiv no sti ko ju }e Mre `a spo ro vo di ti bi }e na sto ja we da se dr `a va ukqu ~i u ko fi nan si ra we pro je ka ta ci vil nog dru {tva na kon kur si ma EU, na veo je pred sed nik Uprav nog od bo ra Mre `e Slo bo dan Cve ji}.

– Na tim kon kur si ma mo gu u~e stvo va ti i pro jek ti ko ji se ti ~u sma we na si ro ma {tva, ali je po treb no da dr `a va de lom u~e stvu je u wi ho vom fi nan si -

ra wu – re kao je Cve ji}, do da ju }i da ta kva prak sa ve} po sto ji u ze mqa ma u okru `e wu.

Po we go vim re ~i ma, bi }e odr `a va ne i raz li ~i te ra di o ni ce i obu ke s ci qem raz me ne is ku stva i u~e wa, a ne vla di ne or ga ni za ci je na lo kal nom ni vou spro vo di }e raz ne ak tiv no sti da bi se si ro ma {tvo u~i ni lo vi dqi vi jim i po ve }a la ak tiv nost lo kal nih vla sti na tu po ja vu.

Mre `a je osno va na u okvi ru pro jek ta „Umre `a va wem pro tiv si ro ma {tva”, ko ji spro vo de Gru pa za raz voj nu ini ci ja ti vu i Evrop ska mre `a pro tiv si ro ma {tva, a o~e ku je se i we no po ve zi va we s ta kvim mre `a ma u ze mqa ma EU.

13

PR VI UPI SNI ROK NA DR @AV NIM FA KUL TE TI MA I VI SO KIM STRU KOV NIM [KO LA MA OD 22. JU NA

No vo sad ski uni ver zi tet spre man za 8.710 bru co {a

Ovo go di {wi ma tu ran ti ko ji na me ra va ju da na sta ve {ko lo va we na fa kul te ti ma ili vi so kim stru kov nim {ko la ma ~i ji je osni va~ dr `a va ve ro vat no se ve} uve li ko pri pre ma ju za po la ga we pri jem nog is pi ta jer za sa mo dve sed mi ce, 22. ju na, u Sr bi ji po ~i we pr vi rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u {kol skoj 2011/12. go di ni. Kon kurs ni rok tra je od 22. ju na do 18. ju la, a pr va tri da na – 22, 23. i 24. jun, pred vi |e na su za pri jem pri ja va i do ku me na ta kan di da ta. Za jed ni~ kim kon kurs nim „ka len da rom” za sve usta no ve pred vi |e no da se pri jem ni is pi ti po la `u 27, 28. i 29. ju na, ali, s ob zi rom na to da je po ne gde pro ve ra zna wa, ta len ta i spo sob no sti spe ci fi~ na i vi {e dnev na, neo p hod no je da se po ten ci jal ni bru co {i bla go vre me no in for mi {u u usta no vi gde }e kon ku ri sa ti o svim da tu mi ma i sat ni ca ma. Za one ko ji ma ne uspe da stek nu in deks u pr vom ro ku, osta je dru ga {an sa, od 1. sep tem bra, kad }e mo }i da kon ku ri {u na pre o sta la me sta.

Je di ni dr `av ni uni ver zi tet u Voj vo di ni, Uni ver zi tet u No vom Sa du, u aka dem skoj 2011/12. go di ni spre man je da upi {e ukup no 8.710 stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih (stru kov nih i aka dem skih) i in te gri sa nih stu di ja, od ~e ga je 4.829 me sta na me we no oni ma ko ji }e stu di ra ti na te ret bu xe ta, a 3.881 za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te. ^e tr na est fa kul te ta u sa sta vu UNSa, sa se di {ti ma u No vom Sa du (de vet), Su bo ti ci (tri), Zre wa ni nu i Som bo ru (po je dan) pri ja ve i do ku men ta pri ma }e 22, 23. i 24. ju na, s tim {to je na Aka de mi ji umet no sti ras po red ma lo dru ga ~i ji pa se ov de za upis na De part man dram skih umet no sti kon ku ri {e ve} (i sa mo) 20. ju na, na De part man mu zi~ ke umet no sti 24. ju na, a kan di da ti ko ji `e le da kon ku ri {u na De part ma nu li kov nih umet no sti pr vo 24.

ju na pre da ju ma pe svo jih ra do va, 26. i 27. ju na po la `u pre li mi nar ni is pit iz cr ta wa (eli mi na tor ni), pa oni ko ji pro |u pre da ju do ku men ta 29. ju na.

Pri jem ni is pi ti na UNS-u ta ko |e pr vo star tu ju na Aka de mi ji umet no sti, gde pro ve ra zna wa i ta len ta za upis na dram ske umet no sti po ~i we 21. ju na, 27. ju na na Mu zi~ kom, a 1. ju la na Li kov nom de part ma nu; 29. ju na su pri jem ni na Teh no lo {kom, Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, Gra |e vin skom i U~i teq skom fa kul te tu na ma |ar skom na stav nom je zi ku (ov de je pret hod na pro ve ra spo sob no sti 27. ju na); 29. i 30. ju na je pro ve ra Oba ve zna pro ve ra zna wa i ta len ta (s jed nog zna wa na Po qo pri vred od pret hod nih pri jem nih is pi ta na UNS-u) nom i Prav nom; 29. i 30.

Fo to: A. Er ski ju na i 1. ju la na Fi lo zof skom, Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka i ho vim pro gra mi ma (ve }i na je ~e Pri rod no-ma te ma ti~ kom; 29. ju na tvo ro go di {wa) je i naj vi {e me sta i 1. ju la na Me di cin skom; 30. ju na za bru co {e, ukup no 7.986 (od ~e ga na Eko nom skom, Teh ni~ kom fa kul - 4.424 na bu xe tu). Naj vi {e bru co {a te tu „Mi haj lo Pu pin” i Pe da go - – 1.610 (od ~e ga ~ak 1.060 na bu xe tu) {kom (ov de je pret hod na pro ve ra mo `e da upi {e Fa kul tet teh ni~ -

[ko la ri ne kao la ne [ko la ri ne za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te u 2011/12. ne }e bi ti po ve }a va ne, od no sno ce na osta je ka kva je sad. Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du naj jef ti ni ja je {ko la ri na na Pe da go {kom fa kul te tu u Som bo ru i U~i teq skom fa kul te tu na ma |ar skom na stav nom je zi ku u Su bo ti ci – 50.000 di na ra, a naj sku pqa je na pro gra mu OSS op to me tri je – 218.900 di na ra. spo sob no sti 25. ju na). Po kon kur su UNS-a, pred vi |e no je da se upis pri mqe nih kan di da ta za vr {i do 15. ju la.

Svih 14 fa kul te ta UNS-a ima ju osnov ne aka dem ske stu di je i na wi -

kih na u ka, pa sle de Eko nom ski 1.260 (400 bu xet), Fi lo zof ski 938 (506), Prav ni 880 (180), Pri rod noma te ma ti~ ki 870 (650), Po qo pri vred ni 665 (520), TF „Mi haj lo Pu pin” 422 (210), Fa kul tet spor ta i

fi zi~ kog vas pi ta wa 350 (170), Teh no lo {ki 240 (210), Pe da go {ki 235 (115), Me di cin ski – pro gra mi zdrav stve ne ne ge, spe ci jal ne edu ka ci je i re ha bi li ta ci je i me di cin ske re ha bi li ta ci je – 187 (135), Gra |e vin ski 144 (120), Aka de mi ja umet no sti 130 (113) i U~i teq ski fa kul tet na ma |ar skom na stav nom je zi ku 55 (35).

In te gri sa ne aka dem ske stu di je (ma ster) ko je tra ju pet, od no sno {est go di na, ima ju ~e ti ri fa kul te ta, s ukup no 495 me sta, od ~e ga 345 bu xet skih. Ove stu di je naj ra zvi je ni je su na Me di cin skom fa kul te tu, gde su to me di ci na, sto ma to lo gi ja i far ma ci ja, na ko je ukup no mo `e da se upi {e 355 bru co {a (280 na te ret bu xe ta). In te gri sa ne stu di je ve te ri nar ske me di ci ne ima Po qo pri vred ni fa kul tet i tu je 60 me sta (45 bu xet skih), PMF ima ma ster aka dem ske stu di je dvo pred met ne na sta ve pri rod nih na u ka i ma te ma ti ke i ra ~u nar stva, gde je 60 me sta (dva na bu xe tu) za bru co {e, u po stup ku akre di ta ci je je i stu dij ski pro gram dvo pred met ne na sta ve mu zi ke na Aka de mi ji umet no sti, gde }e upis bi ti u av gu stu/sep tem bru, a pla ni ra no je 20 me sta (18 bu xet skih).

Osnov ne stru kov ne stu di je (tro go di {we) po sto je ta ko |e na ~e ti ri fa kul te ta, a u 2011/12. ukup no mo `e da se upi {e 229 bru co {a (sa mo 60 na te ret bu xe ta). Fa kul tet teh ni~ kih na u ka ima 100 me sta (60 bu xet skih) na pro gra mi ma elek tro e ner ge ti ke-ob no vqi vi iz vo ri ener gi je i na soft ver skim i in for ma ci o nim teh no lo gi ja ma u no vo o tvo re nom Ode qe wu u In |i ji.

PMF mo `e da upi {e 30 stu de na ta na pro gram op to me tri je, Me di cin ski 24 stu den ta na OSS zdrav stve ne ne ge i Fa kul tet spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa 75 stu de na ta na pro gra me za tre ne re i me na xe re u spor tu, a svu da se pla }a {ko la ri na i ne ma uop {te bu xet skih me sta.

V. ^e ki}

ZRE WA NIN KA MI LA NA KO STI] USPE [NA NA FI LO ZOF SKOJ OLIM PI JA DI

A {to ne bi ba{ Sen ta – Mo ra li bi smo ima ti bar je dan osnov ni sud u Sr bi ji u me stu gde je ma |ar ski `i vaq u ve }i ni, a to bi mo gla bi ti upra vo Sen ta – sma tra Rac Sa bo, uve ren u to da }e ini ci ja ti va na sed ni ci SO Sen ta bi ti usvo je na i da }e po sle to ga bi ti pro sle |e na Na rod noj skup {ti ni, Vla di, Mi ni star stvu prav de i onom za qud ska i ma win ska pra va, Vla di Voj vo di ne i Na ci o- nal nom sa ve tu Ma |a ra.

~etvrtak9.jun2011.

Qu di po sta ju po slu {ni i me dij ski ob li ko va ni

Gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov upri li ~io je ju ~e u Pla vom sa lo nu Grad ske ku }e pri jem za u~e ni cu ~e tvr tog raz re da Zre wa nin ske gim na zi je Mi la nu Ko sti} ko ja je osvo ji la po ~a snu me da qu na Me |u na rod noj fi lo zof skoj olim pi ja di u Be ~u. Ova olim pi ja da odr `a va se ve} 19 go di na {i rom sve ta, a Mi la na Ko sti} je, uz Bog da na Pan ti }a iz ]u pri je, pred sta vqa la Sr bi ju. Na gra da joj je pri pa la za estet ski sen zi bi li tet u o{troj kon ku ren ci ji 66 u~e sni ka iz 33 ze mqe. Tak mi ~e we se sa sto ja lo u pi sa wu ese ja na ne ma ter wem – en gle skom, {pan skom ili fran cu skom je zi ku, na ne po znat fi lo zof ski ci tat, a ove go di ne bi la su ~e ti ri – Kon fu -

~i jev, De mo kri tov, Hju mov i Gud me nov.

– U~e {}e na Me |u na rod noj fi lo zof skoj olim pi ja di bi lo je ne ve ro vat no is ku stvo. Sa ma pri li ka da upo znam to li ko qu di iz ce log sve ta, s ko ji ma de lim in te re so va wa i sta vo ve, bi la je do voq na da u~i ni ta ~e ti ri da na u Be ~u le pim. ^i ni mi se da sa mo tak mi ~e we i pi sa we ese ja ni su bi li od pri mar ne va `no sti. Ka ko je re kao je dan u~e snik iz Austri je, tak mi ~e we u pi sa wu ese ja kao da je bi lo sa mo iz go vor za nas da se sa sta ne mo i raz me ni mo svo je fi lo zof ske i po li ti~ ke ide je i sta vo ve. Svi de lo mi se to {to smo, i po red svih tih tu ri sti~ kih, mo gli da po se ti mo i me sta na ko ji ma se oku pqa ju stu -

den ti fi lo zo fi je, umet ni ci, pi sci, bo e mi... – iz ja vi la je Mi la na Ko sti}.

Te ma o ko joj je pi sa la esej je ste ci tat fi lo zo fa Nel so na Gud me na: „Umet nost ni je ko pi ja stvar nog sve ta. Jed na pro kle ta stvar je do voq na“. Ka `e da, za pra vo, ka da je za vr {i la pi sa we, ni je ni raz mi {qa la o osva ja wu me da qe. Ni je ve ro va la da je ono {to je na pi sa la do voq no do bro.

– Bi la sam ve o ma iz ne na |e na i sre} na ka da sam sa zna la da sam do bi la po ~a snu me da qu, a jo{ vi {e ka da je na saj tu tak mi ~e wa ob ja vqe na ko na~ na rang-li sta i ka da sam sa zna la da sam bi la na ko rak od osva ja wa bron ze – re kla je ova u~e ni ca, i do da la da je bi la iz ne na |e na ti me ko li ko su svi

u~e sni ci do bro in for mi sa ni, ~ak i o Sr bi ji, obra zo va ni, i fi lo zof ski i je zi~ ki, i ko li ko su wi ho vi raz go vo ri bi li dru ga ~i ji u od no su na ono na {ta je na vi kla.

Pro fe sor ka Zre wa nin ske gim na zi je i Mi la ni na men tor ka Alek san dra Mak si} je is ta kla da je po tre ba za fi lo zof skim obra zo va wem da nas ve }a ne go ika da.

Svet, po we nim re ~i ma, po sta je de hu ma ni zo van, na u ka dog ma ti~ na, a qu di pa siv ni, me dij ski ob li ko va ni i po slu {ni.

– Je dan od pu te va za pro mi {qa we kri ze su i ovi mla di qu di, pro duk tiv ni u svo joj kre a tiv no sti kao te meq na de bu du }e ci vli za ci je – po ru ~i la je Alek san dra Mak si}. @. Ba la ban

VESTI [trajk po li ci je – sma we na bez bed nost

No vi zah tev za sme nu ~la na RRA

Za dve go di ne elek tron ski re cep ti?

Pred sed nik Po li cij skog sin di ka ta Sr bi je Veq ko Mi ja i lo vi} iz ja vio je da taj sin di kat, ko ji je na ja vio {trajk 13. ju na, tra `i po boq {a we ma te ri jal nog po lo `a ja pri pad ni ka po li ci je. Sin di kat tra `i do dat na sred stva za po li ci ju, da se na po li cij ske slu `be ni ke pri me wu ju za ko ni kao na sve bu xet ske ko ri sni ke, re kao je Mi ja i- lo vi}, iz ra ziv {i o~e ki va we da }e se Vla da Sr bi je ukqu ~i ti u re {a va we tih pro ble ma.

On je re kao da bi, uko li ko Sin di kat po li ci je bu de stu pio u {trajk u po ne de qak, a pret hod no i Ne za vi sni sin di kat po li ci je od 10. ju na, po li ci ja obez be di la sa mo mi ni mum pro ce sa ra da, {to bi uzro ko va lo sma we we bez bed no sti. Po li ci ja bi se u tom slu ~a ju ogra ni ~i la sa mo na te `a kri vi~ na de la, spre ~a va we na ru {a va we jav nog re da i mi ra u ve }em obi mu, a bi la bi sma we na we na pri sut nost na uli ci i ne bi obez be |i va la jav ne sku po ve i sport ske ma ni fe sta ci je.

Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne je, ka ko iz ve {ta va Ta njug, u svo je ime i ime 40 ci vil nih or ga ni za ci ja i se dam po je di na ca, ju ~e po no vo upu ti lo zah tev Sa ve tu Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je (RRA) da sme ni Da li bo ra Bub we vi }a s me sta ~la na Uprav nog od bo ra RTV-a. „Sa vet RRA-e je 4. ma ja ove go di ne od bio kao ne bla go vre me no pod net pri go vor NDNV-a pro tiv ime no va wa pro mo te ra kwi ge ’Slu ~aj Na ci o nal ni stroj’ i u woj sa dr `a nog pro gra ma te or ga ni za ci je, Bub we vi }a, u UO RTV-a. Ustav ni sud je vo dio ra ~u na o Usta vu i o za {ti ti we go vih vred no sti, a Sa vet RRA-e se sa krio iza ’ne bla go vre me no sti’ i po ka zao da vi {e re spek tu je for ma li zam od za ko na, mo ra la i in te re sa dr `a ve i dru {tva„, is ti ~e se iz me |u osta log u sa op {te wu. NDNV i dru gi pot pi sni ci ini ci ja ti ve po zi va ju Sa vet RRA-e da pri me ni od red be iz ~la no va 94 i 87 Za ko na o ra di o di fu zi ji i da na za ko nom pred vi |en na ~in od mah sme ni pro mo te ra “Na ci o nal nog stro ja” iz UO RTV-a.

Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je da o~e ku je da }e do mar ta 2012. go di ne do mo vi zdra vqa do bi ti mo gu} nost da iz da ju elek tron ske upu te i re cep te, {to }e zna ~aj no olak {a ti rad le ka ri ma. Mi ni star Stan ko vi} je na ja vio i for mi ra we ope ra tiv nih ti mo va za pre ven tiv ne pre gle de i ra no ot kri va we simp to ma kar ci no ma doj ki, ma te ri ce i de be log cre va.

Stan ko vi} je iz ja vio da su le ka ri u do mo vi ma zdra vqa ma we po sve }e ni bo le sni ci ma, a vi {e ad mi ni stra tiv nim po slo vi ma – iz da va wu re ce pa ta, upu ta, i do dao da }e se to pro me ni ti uvo |e wem je din stve nog in f or m a t i~ k og si s te m a u do m o v e zdra vqa.

– Sva ki dom zdra vqa ima }e svoj kom pju ter i mo }i }e da ko mu ni ci ra sa svim do mo vi ma zdra vqa u ze mqi. Uve {}e mo elek tron ske re cep te i upu te da se ne bi gu bi lo vre me na wi ho vo iz da va we – re kao je mi ni star.

14

CRnA HROnikA

~etvrtak9.jun2011.

U HRVATSKOJ PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV PRIPADNIKA „ZEMUNSKOG KLANA” KOJI JE POBEGAO U SRBIJU

Za {to je Si mo vi} pu cao u Ka li ni }a

@u pa nij sko tu `i la {tvo u Ve li koj Go ri ci po di glo je op tu `ni cu pro tiv Mi lo {a Si mo vi }a, ko ga te re ti za po ku {aj ubi stva Sret ka Ka li ni }a. Obo ji ca su u to vre me bi li pra vo sna `no osu |e ni u od su stvu na po 30 go di na za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a. Re~ je o Si mo vi }e vom po ku {a ju da ubi je Ka li ni }a pre go di nu da na u pri grad skom za gre ba~ kom kvar tu Ra ki tje a, ka ko pi {e „Ve ~er wi list”, Si mo vi }u, ko ji je tre nut no, kao i Ka li ni}, u Cen tral nom za tvo ru u Be o gra du, op tu `ni ca }e ta mo bi ti i uru ~e na. Ona je ovih da na di plo mat skim pu tem po sla ta u Sr bi ju. Kad op tu `ni ca po sta ne pra vo sna `na, Si mo vi }u }e se u od su stvu su di ti u @u pa nij skom su du u Ve li koj Go ri ci.

Si mo vi} se te re ti da je 8. ju na 2010. iz ne u tvr |e nog oru` ja is pa lio dva hi ca u Ka li ni }a, ra niv {i ga opa sno po `i vot. Po sle ra wa va wa Ka li ni }a, Si mo vi} je po be gao pa je sa mo dva de se tak sa ti na kon ob ra ~u na uhap {en ~im je pre {ao hr vat sko-srp sku gra ni cu. Do gra ni ce je, na vod no, do {ao na bi ci klu, a pre {ao ju je pe {ke. Ka li ni }a je, te {ko ra we nog, na oba li je ze ra u Ra ki tju na {ao lo kal ni

ri bar pa je na kon le kar ske po mo }i pru `e ne u bol ni ci pre ve zen u za tvor sku bol ni cu u Du bra vi, gde je i ostao do iz ru ~e wa Sr bi ji u av gu stu pro {le go di ne. [ta je mo tiv raz ra ~u na va wa dvo ji ce pri pad ni ka „ze mu skog kla na” i za {to su za taj ob ra ~un oda bra li ba{ Hr vat sku, pi ta we je na ko je ni je od go vo re no pro {lu go di nu da na.

Na kon ob ra ~u na Si mo vi }a i Ka li ni }a, hr vat ska jav nost je bi la {o ki ra na ti me {to su dvo ji ca me |u vo de }im srp skim kri mi nal ci ma ne sme ta no go di na ma `i ve li u Za gre bu i {e ta li po Hr vat skoj, a da to ni hr vat ske taj ne slu `be ni hr vat ska po li ci ja ni su zna li.

Ka li ni} je imao i dva hr vat ska pa so {a, a po je dan od wih li~ no je do {ao 25. av gu sta 2006. u za gre ba~ ku po li ci ju. Dru gi mu je iz dat u jed nom od hr vat skih kon zu la ta u BiH, a ka ko ih je, od no sno pre ko ko ga, do bio, ne zna se ni da nas.

Go di nu da na od ob ra ~u na na Ra ki tju, Ka li ni} i Si mo vi} ne dav no su se po no vo sre li u sud ni ci Spe ci jal nog su da u Be o gra du. Obo ji ci se po nov no su di zbog aten ta ta na \in |i }a i dru gih zlo ~i na „ze mun skog kla na„ jer su pr vi put osu |e ni u od su stvu.

(Tanjug)

PO^ELO RO^I[TE PO TU@BI EMIRA KUSTURICE PROTIV E-NOVINA

Re di teq tra `i dva mi li o na za uvre du

U Vi {em su du u Be og ra du ju ~e je po ~e lo su |e we po tu `bi re `i se ra Emi ra Ku stu ri ce pro tiv ured ni ka in ter net-por ta la „Eno vi ne” Pe tra Lu ko vi }a, ko jom tra `i na kna du {te te od dva mi a di na ra zbog po vre de ~a sti li on i ugle da tek stom „No vo go di {wa baj ka za ubi ce”. Sud je za 28. sep tem bar za ka zao da se Ku stu ri ca i Lu ko vi} u tom par ni~ nom po stup ku sa slu {a ju kao stran ke. Ku stu ri ca ju ~e ni je do {ao u sud ali su ga za stu pa li pu no mo} ni ci iz advo kat ske kan ce la ri je „To ma no vi}„.

Osim Lu ko vi }a, tu `e ni su Zo ran Ja ni} i Mi ro slav Boj ~i}, auto ri spor nog tek sta ko ji su „Eno vi ne„ pre uz e le sa saj ta „Pe {~a ni ka„. Tu `e na je i me dij ska ku }a B-92, kao vla snik in ter net-do me na www.pe sca nik.net ko ji je ob ja vio tekst.

U spro nom tek stu Ku stu ri ca se do vo di u ve zu s Ve se li nom – Ve skom Vu ko ti }em, ko ji je bio osu |en na 20 go di na za tvo ra zbog ubi stva Du {ka Bo {ko vi }a 1997. go di ne u Pr~ wu. Emir Ku stu ri ca se spo mi we kao Vu ko ti }ev pri ja teq i oso ba za ve zu sa Slu `bom dr `av ne bez bed no sti u vre me Vu ko ti }e vog skri va wa u ino stran stvu od In ter po lo ve po ter ni ce ko ju je za wim ras pi sa la Cr na Go ra. Vu ko ti }u (50) }e 30. ju na pred Vi {im su dom u No vom Sa du zbog op tu `bi za ubi stvo Bo {ko vi }a po ~e ti po no vqe no su |e we jer je na po me nu tu ka znu bio osu |en u od su stvu u pod go ri~ kom su du. Mi ni star stvo prav de Sr bi je je pret hod no od bi lo mol bu Cr ne Go re za we go vo iz ru ~e we jer za to ni su is pu we ne pret po stav ke, po {to ga je Bel gi ja pre dve go di ne iz ru ~i la pod uslo vom (Tanjug) da mu se su di u Sr bi ji.

Opqa~ ka na zla ta ra – U cen tru Sme de re va dvo ji ca na pa da ~a opqa~ ka la su zla tar sku rad wu „Zla tar ne Ce qe„ i pod pret wom pi {to qi ma iz ne li tri po sto qa sa zlat nim na ki tom – re kao je ju ~e Ta nju gu na ~el nik ode qe wa kri mi na li sti~ ke po li ci je po li cij ske upra ve u tom gra du De jan An |el ko vi}. Pqa~ ka se do go di la prek si no} oko 18 ~a so va.

– Dvo ji ca ne ma ski ra nih na pa da ~a u{la su u pro dav ni cu „Zla tar ne Ce qe„, ras pi tu ju }i

se za de~ je na ru kvi ce. Po tom su iz va di li pi {to qe, rad ni cu za kqu ~a li u to a let i ukra li tri po sto qa sa zlat nim na ki tom. Pro dav ni cu su za kqu ~a li i po be gli – re kao je An |el ko vi}. ]er ka rad ni ce „Zla tar ne Ce qe„ do {la je po maj ku pa je ta ko po li ci ja sa zna la da je ona unu tra za kqu ~a na. Po li ci ja je raz va li la ula zna vra ta i oslo bo di la pro da va ~i cu. Za raz boj ni ci ma se in ten ziv no tra ga.

^u va ra ubi la ~e tvo ri ca lo po va ^e ti ri mu {kar ca iz Be o gra da uhap {e na su zbog sum we da su ubi li no} nog ~u va ra fir me „Teh no-pa pir” M. S. (71) iz Ze mu na, sa op {te no je ju ~e iz po li ci je.

Be `i vot no te lo M. S. pro na |e no je u kru gu fir me 25. ma ja ove go di ne, a zbog sum we da su iz vr {i li to ubi stvo uhap {e ni su Ham za T. (27), Ba {kim D. (33), ^a ka [.

(24) i Baj ram [. (21). U sa op {te wu se na vo di da su osum wi ~e ni u no }i iz me |u 24. i 25. ma ja do {li do ma ga ci na fir me „Teh no-pa pir” da ukra du 200 ki lo gra ma ba kar nih `i ca i da je ~u var ubi jen u po ku {a ju da spre ~i kra |u.

„Sum wa se da su pri li kom obi ja wa ma ga ci na skre nu li pa `wu no} nog ~u va ra, ko ji je u po ku {a ju da to spre ~i za do bio te {ke te le sne po vre de, od no sno pre lom ko sti ju li ca i gla ve, zbog ko jih je na li cu me sta pre mi nuo”, ka `e se u sa op {te wu. Na kon po vre |i va wa ~u va ra, osum wi ~e ni su na sta vi li da iz no se kra de ni ba kar i iste ve ~e ri sve pro da li, do da je se u sa op {te wu.

Osum wi ~e ni su, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

E. D.

Yepa ri li u auto bu su Pro tiv No vo sa |a na [an do ra B. (1989) i La sla V. (1978) po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da su u grad skom auto bu su u No vom Sa du, is ko ri stiv {i gu `vu, iz ta {ne jed ne su gra |an ke ukra li no vac i dve plat ne kar ti ce. Pri pad ni ci MUP-a su ih uhva ti li pri iz la sku iz vo zi la i ukra de ne stva ri vra ti li vla sni ci. Pro tiv osum wi ~e nih je pod ne ta kri vi~ na pri ja va za kra |u, sa op {ta va no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

dnevnik

ODLUKOM APELACIONOG SUDA U NOVOM SADU

Po ve }a na ka zna ubi ci sta no dav ke Ape l a c i o n i sud u No v om Sa d u je, uva ` a v a j u } i `al b u Vi {eg jav nog tu `i la {tva u No vom Sa du, svo jom pre su dom pre i na ~io pre su du Vi {eg su da u No v om Sa d u ko j om je okri vqe ni Mi qan Jo va no vi} (25) iz Cr ven ke 19. no vem bra pro {le go di ne ogla {en kri vim za kri vi~ no de lo ubi stva.

Jo v a n o v i} je pr v o s te p e n om pre su dom osu |en na 12 go di na

za tvo ra a, ka ko je na ve de no u ju ~e ra {wem sa op {te wu, ko je je pot pi sa la port pa rol ka su da su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}, Ape la ci o ni sud mu je ka znu pre i na ~io na 14 go di na ro bi je.

Pod se }a mo na to da je Jo va no vi} osu |en zbog bru tal nog ubi stva No vo sa |an ske Sta ne Mar ko vi} (63), ko ju je 15 pu ta iz bo no `em po gru di ma i vra -

tu, da bi je na kon to ga za pa lio pod met nuv {i po `ar u sta nu iz ko jeg je po be gao na kon {to je na pra vio pre me ta ~i nu i od neo ve } u ko l i ~ i n u pro n a | e n og nov ca. Zlo ~in se od i grao 2. ju la 2009. go di ne u sta nu u no vo sad s koj Uli c i Bo { ka Bu h e 10a, gde je osu |e ni Jo va no vi}, ina ~e du go go di {wi nar ko man, bio pod sta nar kod svo je `r tve.

E. D.

Mi qan Jo va no vi}

IZMENE KRIVI^NOG ZAKONIKA, NA OSNOVU ISKUSTAVA ZEMAQA U OKRU@EWU, NE TREBA PREBRZO PRIMENITI

Oprez sa zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja Sr bi ja pla ni ra da u do gled noj bu du} no sti u svom Kri vi~ nom za ko ni ku pro me ni kon cep ci ju kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja ta ko {to }e iz we iz bri sa ti nor mu ko ja se od no si na pro gon od go vor nog li ca u su bjek tu pri vred nog po slo va wa, ~i me }e to de lo, kao i u EU, bi ti pred vi |e no is kqu ~i vo za slu `be na li ca u dr `av nim or ga ni ma i jav nim in sti tu ci ja ma.

Upu }e ni na ja vqu ju da bi ta pro me na mo gla usle di ti za tri go di ne, {to na go ve {ta va da se ne }e na }i u pred lo gu za ko na o iz me na ma i do pu na ma Kri vi~ nog za ko ni ka, ~i je se usva ja we pla ni ra ove je se ni, u okvi ru har mo ni za ci je na {eg kri vi~ nog za ko no dav stva s evrop skim.

Na i me, ide ja je da se od ove je se ni, na kon usva ja wa iz me na KZ-a, to de lo ne pri me wu je kod no vih op tu `e wa od go vor nih li ca u su bjek tu pri vred nog po slo va wa, ali da se pro me na ne uno si u KZ dok se ne okon ~a ju ve} po kre nu ti kri vi~ ni po stup ci.

Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de i pred sed nik rad ne gru pe za iz me nu i do pu nu KZ-a Slo bo dan Ho men ka `e za „Dnev nik” da u srp skom pra vo su |u „ove go di ne ima 850 po stu pa ka za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, {to je dvo stru ko vi {e ne go 2010“.

– S ob zi rom na to, mi smo do go vo ri li s aso ci ja ci jom GRE KO Sa ve ta Evro pe (Gru pa dr `a va SE za bor bu pro tiv ko rup ci je), da pa ra lel no s uvo |e wem no vih, od no sno raz ra dom po sto je }ih ko rup tiv nih kri vi~ nih de la, i to kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja osta ne for mal no u KZ

dok se ne za vr {e po me nu ti po stup ci – is ta kao je Ho men, do da ju }i da bi uslo vi za iz me nu u ve zi s kri vi~ nim de lom zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i u sa mom KZ-u mo gli bi bi ti ostva re ni za oko tri go di ne.

vi tre ba lo ta ko da po stu pe – na vo di Jo van ~e vi}.

S tim u ve zi do da je da u slu ~a ju da je u me |u vre me nu do {lo do za sta re va wa de la pod ko je bi se mo gle pod ve sti opi sa ne rad we okri vqe nog, „usled za sta re do la zi do od bi ja ju }e pre su de“.

– Ko li ko je me ni po zna to, u Hr vat skoj je tom iz me nom KZ-a bi lo vi {e od 500 ob u sta vqe nih po stu pa ka. Ina ~e, go vo re }i prin ci pi jel no s prav nog aspek ta, u slu ~a je vi ma gde je vo |en kri vi~ ni po stu pak pa do {lo do

Vreme{ni predmet „Jugoskandik”

Slo bo dan Ho men

Ina ~e, Hr vat ska i Cr na Go ra ko je su pro te klih go di na za kon ski kon cept kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja upo do bi le s mo de lom u za ko no dav stvu EU, uglav nom su ve} „pre gr me le“ efek te te pro me ne na do ta da {we kri vi~ ne pro ce se u ko ji ma su za to de lo bi la pro ce su i ra na broj na od go vor na li ca u su bjek ti ma pri vred nog po slo va wa.

Pro fe sor kri vi~ nog pra va dr Ne deq ko Jo van ~e vi} ka `e da, kad se de se ta kve iz me ne, to „ne zna ~i sa mo po se bi da }e sva li ca ko ja su u tom tre nut ku op tu `e na za to de lo bi ti i oslo bo |e na jer sud ni je ve zan za prav nu kva li fi ka ci ju de la“. On ob ja {wa va da „sud, po stu pa ju }i u ne kom pred me tu, mo `e in kri mi ni sa ne rad we

U MA\ARSKOJ NASTAVQENO SU\EWE [ANDORU KEPIRU

Sve do ~e wa ni {ta ne raz ja {wa va ju Su |e we [an do ru Ke pi ru (97), op tu `e nom za rat ne zlo ~i ne u No vo sad skoj ra ci ji 1942. go di ne, na sta vqe no je ju ~e pred su dom u Bu dim pe {ti sve do ~e wi ma ko ja ni su do pri ne la raz ja {we wu we go ve ulo ge u tom zlo ~i nu. Su di ja Be la Var ga je re kao da pi sa na sve do ~e wa Ma |a ra ko ji su u vre me zlo ~i na bi li de ca po ka zu ju da ni je dan od wih „ni je ~uo Ke pi ro vo ime ni ti ga je pre po znao na sli ci iz tog do ba”. Ka ko pi {e agen ci ja Frans pres, isto ri ~a ri su kra jem ma ja do ve li u sum wu le gi ti mi tet ka zni iz re ~e nih Ke pi ru na su |e wi ma 1944. i 1946. go di ne ka da je osu |en na de set, od no sno 14 go di na za tvo ra, ali ih ni ka da ni je od slu `io jer je po be gao u Ar gen ti nu, oda kle se vra tio u Ma |ar sku pre ne ko li ko go di na.

Su |e we Ke pi ru je od lo `e no za 16. jun. Po advo ka ti ma od bra ne, pre su da bi mo gla bi ti iz re ~e na po ~et -

op tu `e nog kva li fi ko va ti kao ne ko od kri vi~ nih de la ko jem opis tih rad wi pri rod no od go va ra, a u vre me spor nih de {a va wa je po sto ja lo u KZ-u“.

– Po sa zna wim ko je imam, u Hr vat skoj, a i u Cr noj Go ri, na kon {to su te dr `a ve iz me ni le kon cept de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja ta ko {to je ono, da ta ko ka `em, de kri mi na li zo va no u od no su na od go vor no li ce u pri vred nom su bjek tu, su do vi su naj ~e {}e do no si li oslo ba |a ju }e pre su de u tim pred me ti ma. Me |u tim, sma tram

kom ju la. Ke pi ro tvr di da ni je kriv za zlo ~i ne ko ji mu se sta vqa ju na te ret. Su |e we je po ~e lo 6. ma ja, a na ko li ko da na ka sni je je pre ki nu to na zah tev we go vih advo ka ta da bi se pro ve ri lo da li je op tu `e ni u sta wu da pra ti su |e we.

Ovaj biv {i ma |ar ski `an dar me rij ski ka pe tan te re ti se da je od 21. do 23. ja nu a ra 1942. go di ne u~e stvo vao u No vo sad skoj ra ci ji u ko joj su oku pa ci o ne sna ge ubi le i pod led Du na va ba ci le naj ma we 1.200, a po naj no vi jim is tra `i va wi ma i vi {e od 4.000 No vo sa |a na. Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je je 2008. go di ne po kre nu lo is tra gu pro tiv Ke pi ra, ali je u me |u vre me nu ustu pi lo pred met ma |ar skom pra vo su |u.

Ke pi ro je pe ti na li sti naj tra `e ni jih od be glih na ci sta iz Dru gog svet skog ra ta za ko ji ma tra ga Cen tar „Si mon Vi zen tal” iz Je ru sa li ma.

Me |u naj po zna ti jim u {i roj jav no sti je slu ~aj Je zdi mi ra Va si qe vi }a Ga zda Je zde, op tu `e nog za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja kao vla snik biv {e pi ra mi dal ne {te di o ni ce „Ju go skan dik“, ko ja je pro pa la u pr voj po lov ni de ve de se tih go di na pro {log ve ka.

Op tu `e ni Va si qe vi} je u pri tvo ru be o grad skog Cen tral nog za tvo ra ot ka ko je u mar tu pro {le go di ne iz ru ~en Sr bi ji iz Ho lan di je, a pre de se tak da na je zbog we go vog lo {eg zdrav stve nog sta wa, po no vo od lo `en po ~e tak po no vqe nog po stup ka u tom pred me tu pred Vi {im su dom u Be o gra du. Ina ~e, pr vi ter min za po ~e tak po no vqe nog su |e wa u tom pred me tu bio je za ka zan za 31. maj pro {le go di ne.

Pod se ti mo, op tu `ni ca pro tiv Va si qe vi }a i jo{ tri oso be po dig nu ta je pre pu nih de set go di na, u ju nu 2001. go di ne. Pr vo su |e we, ko je je po ~e lo u apri lu 2004, ni je da le ko od ma klo.

Okri vqe ni Va si qe vi}, ko ji se u to vre me uz jem stvo bra nio sa slo bo de, zbog bo le sti je ~e sto iz o sta jao, uz obra zlo `e we da ni je spo so ban da pri su stvu je su |e wu. Kad se, na kon mi {qe wa ko mi si je le ka ra da je spo so ban za po stu pak, Va si qe vi} ~e ti ri pu ta uza stop no ni je po ja vio na su |e wu, za wim je ras pi sa na po ter ni ca, a sud je jem stvo pro gla sio pro pa lim. U apri lu 2009. go di ne Va si qe vi} je uhap {en u Ho lan di ji. prin ci pi jel no da bi, kad je re~ o ta kvoj iz me ni za ko na, u slu ~a je vi ma kad se od re |e na po na {a wa mo gu kva li fi ko va ti kao ne ko od kri vi~ nih de la pro tiv pri vre de, ko je je po sto ja lo i u vre me wi ho vog iz vr {e wa, su do -

od bu sta ve, od bi ja ju }e ili oslo ba |a ju }e pre su de, uko li ko je ne ko pre tr peo ne ku {te tu, na pri mer, pro veo ne ko vre me u pri tvo ru, on ima pra vo da tra `i ne ku na kna du {te te – na vo di dr Jo van ~e vi}.

J. Jakovqevi}

U ALBANIJI, ZBOG NEKOMPLETNOSTI I NEUPLA]IVAWA SUDSKE TAKSE

Od bi je na tu `ba pro tiv Di ka Mar ti ja Nad le `ni sud u Ti ra ni od ba cio je tu `bu al ban skog dr `a va qa ni na Ime ra Bra me, ko ji je pod neo tu `bu pro tiv {vaj car skog se na to ra Di ka Mar ti ja za to {to je u svom iz ve {ta ju ozna ~io we go vu ku }u kao me sto gde su pri pad ni ci Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va ubi ja li Sr be i uzi ma li wi ho ve or ga ne ra di ile gal ne tr go vi ne. U iz ve {ta ju Di ka Mar ti ja, ko ji je u ja nu a ru usvo jio Sa vet Evro pe, tvr di se da je OVK od vo dio za ro bqe ne Sr be u Al ba ni ju, gde su u dve ku }e, pre tvo re ne u im pro vi za ne kli ni ke, ubi ja ni ra di tr go vi ne wi ho vim or ga ni ma. Lo kal ni no vi na ri su ot kri li da je jed na od tih ku }a – ko ja se po mi we u Mar ti je vim iz ve {ta ju – u se lu Bu raj, 25 ki lo me ta ra od Ti ra ne, i da je vla sni {tvo po ro di ce Bra ma.

Po ro di ca Bra ma je po sle to ga pod ne la tu `bu pro tiv Mar ti ja i lo kal nih dnev nih no vi na MA PO, ko je su ob ja vi le da se ra di o wi ho voj ku }i ko ja je bi la pre tvo re na u „kli ni ku” u ko joj su za ro bqe ni ci ma uzi ma ni or ga ni ko ji su, po sle to ga, avi o ni ma iz Ti ra ne, tran spor to va ni i pro da va ni u Za pad noj Evro pi i Izra e lu. U te zlo ~i ne su bi li ume {a ni pri pad ni ci OVK-a, a u Mar ti je vom iz ve {ta ju se u tom kon tek stu po mi we i sa da {wi ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i.

Po ro di ca je, ka ko je iz ja vio Imer Bra ma, tu `i la Mar ti ja i tra `i la od {te tu od 200.000 evra zbog uka qa nog ugle da, ma da ni je {vaj car ski se na tor kon kret no po me nuo we go vo ime ve} je to ura dio lo kal ni list. Nad le `ni sud je, ka ko su pre ne li lo kal ni me di ji, od ba cio tu `bu jer je bi la ne kom plet na po {to ni su pri lo `e ni ni ka kvi kon kret ni do ka zi da je Mar ti re kao da se ra di ba{ o ku }i po ro di ce Bra ma. Su di ja je ta ko |e na veo da tu `i lac, kad se obra tio de li o ci ma prav de, ni je pla tio neo p hod nu sud sku tak su.

U iz ve {ta ju Di ka Mar ti ja iz ne te su te {ke op tu `be pro tiv ko sov skih i al ban skih vla sti, ko je su de man to va ne i u Pri {ti ni i u Ti ra ni. Sr bi ja je pred lo `i la da Sa vet bez bed no sti UN od re di ne za vi sne i kom pe tent ne stru~ wa ke ko ji bi stvar no utvr di li {ta se kra jem de ve de se tih go di na pro {log ve ka de {a va lo na Ko so vu i u dve „`u te ku }e” u Al ba ni ji. Na tr go vi nu qud skim or ga ni ma pr va je uka za la biv {a glav na tu `i te qi ca Ha {kog tri bu na la Kar la del Pon te u auto bi o graf skoj kwi zi „Lov: Ja i rat ni zlo ~i ni”. Ona je po sle od la ska s te funk ci je na pi sa la da su pro na |e ni mno gi do ka zi o tr go vi ni qud skim or ga ni ma, ali se is po sta vi lo da su u me |u vre me nu uni {te ni.

(Tanjug)

CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

15

PRITVOREN [TI]ENIK DE^JEG SELA OKRIVQEN ZA SVIREPO UBISTVO KUVARICE

[ta je klik nu lo u gla vi de ~a ka za pri mer Ma lo let ni {ti }e nik De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci S. M. (1993), okri vqen za te {ko ubi stvo na svi rep na ~in ku va ri ce u toj usta no vi Sve tla ne Zo ri} (1977) iz No vog Sa da, po ~i we no s vi {e ubo da no `em prek si no} u tom do mu za de cu bez ro di te qa kog sta ra wa, iz neo je ju ~e od bra nu pred su di jom za ma lo let ni ke, na kon ~e ga je upu }en u pri tvor do 30 da na. Na re {e we o pri tvo ru bra ni lac okri vqe nog je na ja vio `al bu, sa op {ti la je ju ~e za „Dnev nik” port pa rol ka Vi {eg su da su di ja Sve tla na To mi} Jo ki}.

Ju ~e smo na me stu do ga |a ja za te kli {ti }e ni ke ko ji ma ni je bi lo do raz go vo ra, ali ba{ svi su bi li ve o ma ozbiq ni, a po ne gde su se vi de le sku pi ne ti nej xe ra ko ji su se dru `i li u pot pu noj ti {i ni.

Ne ko od wih je dr `ao no vi ne u ru ka ma i ~i tao ili pre sa mo gle dao u stra ni ce cr nih hro ni ka. I osum wi ~e ni za ubi stvo i `r tva bi li su omi qe ni me |u wi ma.

Zva ni~ no ni je po tvr |e no {ta se de si lo u po sled wih 20 mi nu ta `i vo ta ubi je ne ku va ri ce. O~e vi -

da ca ne ma. Ipak, po re kon stru ci ji ne kih sta nov ni ka De~ jeg se la, osum wi ~e ni je pret hod no bio u ku }i sa sed mo ri com ci me ra i ne go va te qi com i, na kon {to su opra li su do ve u po ro di~ noj at mos fe ri, ka ko je to uobi ~a je no,

Zamenik direktora De~jeg sela Vidoje Radulovi}

osum wi ~e ni je u 18.40 sa ti oti {ao do ku hi we u dru gom objek tu.

Kad se vra tio u 19.01 s kr va vim ru ka ma umo tam nim u pe {kir, obra tio se svo joj ne go va te qi ci

Svetlana Vukosavqevi} ispred ku}e u kojoj je `iveo S. M.

Sve tla ni Vu ko sa vqe vi} i iz go vo rio: „Ubio sam Sve tla nu”. Kad ga je ne go va te qi ca pre ne ra `e no pi ta la „[ta pri ~a{, ko ga si ubio, ko ju Sve tla nu?”, on je na vod no od go vo rio: „Pa Sve tla nu, ku va ri cu”. Usle di li s po zi vi hit nim slu `ba ma i ru ko vo di o ci ma usta no ve.

Osum wi ~e ni je s la kim te le snim po vre da ma, ko je su na sta le, ka ko ne ki tvr de, kao po sle di ca po ku {a ja sa mo u bi stva se ~e wem ve na, pre ve zen u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u No vom Sa du. On je prek si no}, od mah po sle zlo ~i na, li {en slo bo de a pla ni ra no je da na kon uvi |a ja bu de pri ve den de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da Mi ro sla vu Alim pi }u, ali je zbog le kar ske in ter ven ci je uz ane ste zi ju sa slu {a we kod su di je za ma lo let ni ke od lo `e no za ju ~e po sle pod ne. Pro na |en je i no` du ga ~ak vi {e od 20 cen ti me ta ra, za ko ji se pret po sta vqa da je upo tre bqen u bru tal nom ubi stvu.

Ne go va te qi ca Sve tla na, zva na Ce ca, ju ~e je sa mo smo gla sna ge da pri |e no vi na ri ma, ali je iz ne na da bri znu la u pla~ i iz vi ni la se, uz ob ja {we we da ne mo `e da pri ~a o ovoj tra ge di ji.

– Mo lim vas, ra zu mi te me, pa ja sam wih pri mi la svo tro je i ja ko ih vo lim, ce lu no} ni sam spa va la. Ja ko mi je te {ko – iz u sti la je je ca ju }i ova `e na.

Kad je ka za la „svo tro je„, mi sli la je i na dvo ji cu bra }e osum wi ~e nog, od 19 i 23 go di ne. Je dan je sa da za vr {io sred wu {ko lu, a dru gi stu di ra tre }u go di nu PMF-a. Oni su ta ko |e {ti }e ni ci De~ jeg se la. Ina ~e su ro |e ni u Pla ti ~e vu kod Ru me, a po re klom su iz Bo sne, od Han Pi je ska. Do {li su pre de set go di na. Wi hov otac je umro 1995. go di ne, a maj ka se po sle pre u da la u [ap cu i ta mo ro di la naj ma we dvo je de ce. Po ro -

ODLO@ENO SU\EWE OKRIVQENIMA U AFERI „AGRO@IV”

Raz bo leo se Mi ro slav @i va nov

U zre wa nin skom Vi {em su du ju ~e je od lo `en glav ni pre tres u kri vi~ nom po stup ku pro tiv biv {eg su vla sni ka pan ~e va~ ke kom pa ni je “Agro `iv” Mi ro sla va @i va no va (60) i 19 we go vih sa rad ni ka, ko ji ma se na te ret sta vqa ju zlo u- po tre ba slu `be nog po lo `a ja i fi nan sij ske mal ver za ci je po ~i we ne, na vod no, od 2004. do 2008. go di ne.

Su |e we je od lo `e no zbog bo le sti pr vo op tu `e nog @i va no va, a na sta vak je za ka zan za 6. sep tem bar.

Na pret hod nom glav nom pre tre su, odr `a nom 5. ma ja, pre slu {a va ni su pre o sta li tran skrip ti pri slu {ki va nih raz go vo ra okri vqe nih, ~i me je na sta vqe no iz vo |e we do ka za. Sud sko ve }e, ko jim pred se da va su di ja Ile{ Ba ko{, ni je pri hva ti lo zah tev bra ni la ca @i va no va i dru gih da se tran skrip ti uni {te i ne ko ri ste kao do kaz.

Ar gu ment od bra ne gla sio je da po no vom Za ko nu o kri vi~ nom po stup ku Tu `i la {tvo ni je po kre nu lo po stu pak u ro ku od {est me se ci od pri ba vqa wa do ka za, ali ova kav stav ni je pro {ao kod ve }a. Pre slu {a no je ukup no 38 taj no sni mqe nih te le fon skih raz go vo ra, ko je je Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po nu di lo kao do kaz za po ~i we na kri vi~ na de la. Uglav -

nom se od no se na @i va no va, ali i fik tiv no stva ra we ka pi tal ne do we go ve naj bli `e sa rad ni ke – Sre bi ti kom pa ni je, a na osno vu ~e ga ten ku Iva ni {e vi}, @eq ka Bu va su @i va nov i osta la tro ji ca su ~a, \u ru Ugqe {i na, Ra de ta \u ri vla sni ka neo sno va no na pla ti li }a, Mi la na An ti }a i Bran ka Vra di vi den du ve }u od 1,5 mi li jar de we {a.

Op tu `e ni su, me |u tim, tvr di li da ne mo gu da pre po zna ju svo je gla so ve i da ni su si gur ni u to da pri pa da ju wi ma jer, na vod no, ni ka da ra ni je ni su ~u li ka ko zvu ~e pre ko te le fo na.

Zbog to ga je sud sko ve }e od lu ~i lo da se oba vi ve {ta ~e we gla so va.

Iz ovih raz go vo ra, vo |e nih s pro le }a i po ~et kom le ta 2007. go di ne, mo `e se ra za zna ti da su @i va nov i sa rad ni ci na slu ti li da im po li ci ja pra ti sva ki ko rak. U “Agro `iv” je u to vre me ve} u{la Po re ska in spek ci ja pa Prvooptu`eni sa svojim advokatom su se @i va nov i osta li do go va ra li o to me ka ko da pri di na ra. Ali, i za du `i li “Agro kri ju fi nan sij ske tran sak ci je o `iv” kod po slov nih ba na ka za go tr go vi ni ude li ma za vi snih pred u- to vo 100 mi li o na evra pa je po sle ze }a iz si ste ma “Agro `i va”, za iz bi ja wa afe re kom pa ni ja za vr ko je op tu `ni ca tvr di da je od {i la u ste ~a ju.

2004. do 2008. go di ne po slu `i la za @. Balaban

U{ti nu li 15,5 mi li o na PDV-a Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je u Som bo ru, Od se ka za su zbi ja we pri vred nog kri mi na li te ta, li {i li su slo bo de i od re di li me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Mi lo {u K. (51) iz Apa ti na i Go ra nu L. (49) iz No vog Sa da zbog osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja.

Go ran L. je osum wi ~en da je, kao osni va~ i vla snik jed ne no vo sad ske fir me, od 2008. do 2010. go di ne is po sta vqao ra ~u ne kup cu, Ze mqo rad ni~ koj za dru zi „Ra de Kon ~ar“ iz Apa ti na, s vi {e stru ko uve }a va nom vred -

no {}u ro be. Ta kvi ra ~u ni su kwi `e ni u po slov noj do ku men ta ci ji „Ra de Kon ~a ra“ i po osno vu wih je di rek tor Mi lo{ K. je ostva rio po vra }aj PDV-a, a no vac s ra ~u na za dru ge pre da vao Go ra nu L., ~i me su o{te ti li bu xet Re pu bli ke Sr bi je za vi {e od 15,5 mi li o na di na ra.

Ovaj dvo jac osum wi ~e nih je ju ~e uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve den nad le `nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Som bo ru.

M. M-}.

Mesto stravi~ne tragedije: kuhiwa u De~jem selu

di~ na si tu a ci ja ni je bi la do bra i sme sti li su se u Srem skoj Ka me ni ci. Osum wi ~e ni S. M. je do kob nog do ga |a ja svi ma slu `io za pri mer, sa zna je mo ne zva ni~ no.

– Pre zlo ~i na bio je le po ras po lo `en, kao i pret hod nih da na,

skim upi som zbog objek tiv nih okol no sti, od no sno po ro di~ nih pro ble ma. [ta mu se de si lo za tih pet na e stak mi nu ta u uto rak uve ~e, {ta mu je klik nu lo, ni je mi ja sno – ko men ta ri {e za na{ list za me nik di rek to ra De~ jeg

Osum wi ~e ni je u 18.40 sa ti oti {ao do ku hi we u dru gom objek tu. Kad se vra tio u 19.01, s kr va vim ru ka ma umo tam nim u pe {kir, obra tio se ne go va te qi ci i iz go vo rio: „Ubio sam Sve tla nu”

po ma gao je to ve ~e „tet ki” da pe re su do ve, ba{ je za vr {io pr vi raz red, a bio je do bar u~e nik Sred we ma {in ske {ko le. Za go di nu da na ni kad ni je iz o stao iz {ko le. Ka snio je sa sred wo {kol -

se la Vi do je Ra du lo vi}. – Ina ~e, do bro tvor De~ jeg se la, sport ski rad nik Mla den Vu ~i ni}, ko ji nam je pre ne ko li ko go di na za ve {tao svoj stan, pre de se tak da na je po klo nio do bru vi kend-ku }u s

Fo to: F. Ba ki}

pla com u Ra kov cu upra vo ovoj tro ji ci {ti }e ni ka. To je for ma li zo va no, pre pi sa no ovih da na i u su du. I on je ju ~e po se tio ovu usta no vu. Bio je {o ki ran do ga |a jem i pla kao je sve vre me, a po tom je od veo bra }u osum wi ~e nog kod se be – ka `e Ra du lo vi}.

Je dan od bra }e ka `e da jed no stav no ne mo `e da po ve ru je {ta se do go di lo i da po ku {a va da se pro bu di iz ko {mar nog sna.

Po Ra du lo vi }e vim re ~i ma, ku va ri ca Sve tla na Zo ri} je bi la div na oso ba, ra di la je u De~ jem se lu oko dve go di ne, a sta no va la je, ka ko nam je ka zao, s maj kom, ocem, bra tom i se strom u No vom Sa du.

Po jed noj ver zi ji, ona je, osim vi {e stru kih ubo da no `em, za do bi la i po vre de gla ve ko je pod se }a ju na od se ca we skal pa.

M. Vuja~i}

Su |e we Bog da no vu 24. ju na – Na vi ja~ kom hu li ga nu Iva nu Bog da no vu, ko ji je ne dav no de por to van iz Ita li je, za 24. jun je za ka za no su |e we u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du zbog kri vi~ nog de la spre ~a va wa slu `be nog li ca u vr {e wu du `no sti u sti ca ju s na sil ni~ kim po na {a wem – iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol ka su da Iva na Ra mi}.

Bo ga da nov, ko ji je je dan od vo |a na vi ja ~a „Cr ve ne zve zde”, te re ti se da je u~e stvo vao u ma sov -

noj tu ~i na vi ja ~a pred ko {ar ka {ku utak mi cu „Par ti zan” – „Cr ve na zve zda” 13. ju na 2006. go di ne.

On }e na op tu `e ni~ ku klu pu bi ti do ve den iz pri tvo ra Okru `nog za tvo ra ko ji mu je od re |en od mah po de por ta ci ji iz Ita li je 24. ma ja zbog opa sno sti da bi mo gao po no vi ti kri vi~ no de lo.

Bog da nov je de por to van iz Ita li je, gde je u mar tu bio osu |en na tri go di ne i tri me se ca za -

tvo ra zbog iza zi va wa ne re da na fud bal skoj utak mi ci Ita li ja–Sr bi ja ok to bra pro {le go di ne u \e no vi. Sud u \e no vi je, me |u tim, pri hva tio pred log we go vog bra ni o ca da mu ka znu za me ni de por ta ci jom i za bra nom ula ska u Ita li ju i sve ze mqe EU u na red nih pet go di na.

Od mah po sle ta wu na aero drom „Ni ko la Te sla” uhap {en je i spro ve den u Okru `ni za tvor u Be o gra du.

ZLO^IN IZ KORISTOQUBQA U BAJMOKU

Ba ka ubi je na u svo joj ku }i Be `i vot no te lo Pi ro {ke [e va rac (76) pro na |e no je u se lu Baj mok, ta~ ni je, de lu ko ji se zo ve Ra ta. Sum wa se da je re~ o ubi stvu i da je ba ka u svo joj po ro di~ noj ku }i na adre si Ga vri la Prin ci pa 2 ugu {e na. Po li ci ja se ni je ogla si la sa op {te wem jer su uvi |aj vo di li Vi {e tu `i la {tvo i is tra `ni su di ja. Da bi se od re dio ta ~an uzrok smr ti, te lo je po sla to u No vi Sad, u In sti tut za sud sku me di ci nu.

Pi ro {ku su pro na {le kom {i je, ta~ ni je one su shva ti le da ne {to ni je u re du i zva le po li ci ju jer je ku }a bi la za kqu ~a na iz nu tra. Pr va kom {i ni ca Ma ri ca @u pan ka `e da u pr vi mah ni je shva ti la da je Pi ro {ka ubi je na.

– Uju tro sam oti {la kod we da po pi je mo ka fu ali ni sam mo gla da otvo rim – re kla je Ma ri ca @u pan. – Bi lo mi je ~ud no {to ba ke ne ma. Ta da sam pri me ti la da su fi o ke is pre tu ra ne, a Pi ro {ka je bi la iz u zet no pe dant na. Po tom sam vi de la pre ko ogra de da je lo pov u{ao kroz po -

Ku}a Piro{ke [evarac

drum i iz re zao mre `u i zva la sam kom {i je i po li ci ju. Ve o ma mi je `ao, bi la mi je do bra kom {i ni ca. Mi smo ~u li da je ugu {e na, ali ni ko nam ni {ta ne go vo ri.

U po li ci ji i Tu `i la {tvu ni su `e le li da ko men ta ri {u slu -

~aj, ali, ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, tra ga se za N. N. li cem.

Uvi |aj je oba vqen 4. ju na. Kom {i je pri ~a ju da je ba ka pre ne ko li ko da na pro da la okru wen ku ku ruz i ta ko za ra di la pa re pa se sum wa da je ubi je na i po kra de na.

A. A.

SPORT

~etvrtak9.jun2011.

SU TRA I U SU BO TU OR LO VI DO ^E KU JU POR TU GAL CE

Vre me je za igru U me ~e vi ma tre }eg vi ken da Svet ske li ge od boj ka {i Sr bi je do ~e ka }e Por tu gal, a me ~e vi u Be o gra du i No vom Sa du bi }e pra va pri li ka da or lo vi ko na~ no do |u do ptre po zna tqi ve igre. ^e ti ri utak mi ce i po lo vi ~an u~i nak ni su ni po ko jem kri te ri ju mu za do vo qi li o~e ki va wa ve za na za fa vo ri ta C gru pe. Upr kos neo ~e ki va nim po ra zi ma, Sr bi ja je i da qe pr vi fa vo rit za pla sman na fi nal ni tur nir u Poq sku (6. - 10. jul), ali je pod im pe ra ti vom da u pred sto je }em dvo me ~u s Por tu gal ci ma pri ka `e do bru igru, pa da po sle dve po be de opu {te ni je gle da ka za vr {ni ci in ter kon tin ntal ne fa ze naj pro fi ta bil ni jeg tak mi ~e wa na sve tu.

U oba su sre ta ko je su or lo vi iz gu bi li pri ma~ ka di ja go na la Ko va ~e vi}-Ni ki} ni je bi la na

DANAS

Fran cu ska - Ku ba Od boj ka {i Fran cu ske i Ku be otvo ri }e svo jim su sre tom tre }i vi kend Svet ske li ge. Me~ se igra u Tu ru, a po ~i we u 20.30 ~a so va. ni jim pro tiv ni kom. Su tra i u su bo tu do ~e ka }e na {i re pre zen ta tiv ci Por tu gal, re pre zen ta ci ju ko ja je u pr va dva ko la sa vla da la Fin sku, ali je po tom dva pu ta glat ko po ra `e na od ga u ~o sa. O Por tu gal ci ma se ve o ma ma lo zna, ali je re al no da is hod oba me ~a za vi si is kqu ~i vo od na {ih od boj ka {a.

- Sa da }e mo igra ti pod pri ti skom, ali sa mi smo kri vi za to zbog pro pu sta u mi nu lim me ~e vi ma. Ova ne de qa nam pro ti ~e u

c m y

16

dnevnik

U FK VOJ VO DI NA SVE BLI @I IZ BO RU TRE NE RA

Ni ko li}, Ri stov ski ili Be kva lac U Fud bal skom klu bu Voj vo di na, iz me |u uve ra va wa da ne `u re i na go ve {ta ja da }e, ipak, sve u ve zi s no vim tre ne rom bi ti po zna to do su tra, su `a va ju krug kan di da ta za Mi lin ko vi }e vog na sled ni ka. Pre ma ono me {to se mo glo ~u ti i pro ~i ta ti pret hod nih da na, tri ime na ni na je dan na ~in ni su eli mi ni sa na. Re~ je o tro ji ci stru~ wa ka ko ji su u mi nu lom pr ven stvu vo di li su per li ga {ke ti mo ve, a po tom po sta li slo bod ni u iz bo ru no ve sre di ne.

Mar ko Ni ko li} (Rad, Be o grad), Qu bo mir Ri stov ski (Spar tak Zla ti bor vo de, Su bo ti ca) i Dra go qub Be kva lac (Haj duk, Ku la) sva ki na svoj na ~in fi gu ri ra ju za me sto {e fa stru~ nog {ta ba no vo sad skih cr ve no-be lih.

Ako i da qe pre o vla da va na gla {e ni stav da Voj vo di na `e li mla |eg tre ne ra, on da su prak ti~ no u igri sa mo dva ime na: Mar ko Ni ko li} i Qu bo mir Ri stov ski. Iz Vo {i ne per spek ti ve, obo ji ca s pod jed na kim {an sa ma fi gu ri ra ju za od go vor no me sto.

Mar ko Ni ko li} je s Ra dom iz bo rio iz la zak u Evro pu osvo jiv {i ~e tvr to me sto i pri to me lan s i r a j u } i ple j a du sjaj n ih igra ~a. Sve ono {to je u~i nio s Ra dom, od we ga bi se o~e ki va lo da po no vi u Voj vo di ni s na zna kom da je tre }e me sto mi ni mum is pod ko jeg se ne mo `e. Ono

Qu bo mir Ri stov ski

{to je po seb no in te re sant no, ve li ki broj na vi ja ~a Voj vo di ne ap so lut no po dr `a va Ni ko li }a, {to pret hod nih go di na sva ka ko ni je bio slu ~aj ka da se una pred ra di lo o tre ne ri ma iz Be o gra da.

Sve ono {to smo re kli za Ni ko li }a, prak ti~ no va `i i za Qu bo mi ra Ri stov skog. U si tu a- ci ji ka da je pre u zeo su bo ti~ ki Spar tak, Ri stov ski je ostao bez gol ge te ra Vo je Ubi pa ri pa. Me |u tim, Su bo ti ~a ni su i po sti gli vi {e go lo va i osvo ji li vi {e bo do va u pe ri o du ka da ih je vo dio Ri stov ski, ne go u pr vom de lu se zo ne, ali je sve to bi lo do voq no za pe to me sto. Ono {to Ri stov skom ide u pri log je i to da je Vo {i no de te, No vo sa |a nin ko ji je pro {ao sve se lek -

Mar ko Ni ko li}

ci je cr ve no-be lih do pr vog ti ma, da bi ga put po tom vo dio u No vi Sad (ka pi ten), ~a ~an ski Bo rac i ka sni je u Por tu ga li ju.

Tre ner ski put gra dio je ko rak po ko rak, od be o ~in skog Ce men ta, pre ko tre }e i dru ge li ge vo de }i Ve ter nik, Pro le ter, sve do eli te ka da je osta vio upe ~a tqiv trag u Su bo ti ci. Ni je taj na da Ri stov ski ima ne ko li ko po nu da, a ho }e li ba{ on do bi ti pred nost u tr ci za tre ne ra Voj vo di ne, zna }e se vr lo br zo.

Sve gla sni je se u no vo sad skim fud b al s kim kru g o vi ma mo `e ~u ti da je od lu ka o no vom tre ne ru Voj vo di ne ve} do ne ta, a da je sve osta lo la ki rov ka i opi p a va w e pul s a. Na vod n o, pred nost nad po me nu tim kan di da ti ma do bi }e No vo sa |a ni ma

Dra go qub Be kva lac

do bro po zna ti, is ku sni Dra go qub Be kva lac ko ji je spa sao Haj duk is p a da w a iz elit n og dru {tva. We go vi adu ti su sva ka ko is ku stvo i „~vr sta ru ka”, a ono {to mu ne ide u pri log je ~i we ni ca da je ve} ~e ti ri pu ta se deo na klu pi Voj vo di ne i pi ta we je {ta bi to no vo mo gao da po nu di Voj vo di ni i kao klu bu i we nim na vi ja ~i ma.

I jo{ ne {to. Po {to su No vo sa |a ni maj sto ri u tre ner skoj pro me na di, ne }e bi ti iz ne na |e we ni to uko li ko se u mo ru ime na, po ja vi i ne ko pot pu no no vo ko je ni ko ni je po mi wao pret hod nih da na, ba{ ka ko je to bi lo i pri l i k om an g a ` o va w a Bran ka So se Ba bi }a ili Zo ra na Mi lin ko vi }a.

S. Sa vi}

PO ZNAT PLAN PRI PRE MA PAR TI ZA NA

^e ti ri pro ve re u Slo ve ni ji Mar ko Pod ra {~a nin

o~e ki va nom ni vou, a ade kvat ne za me ne ni je bi lo, pa su mo ra li da po lo `e oru` je pred raz i gra -

Kar te kod Vo {e Dru gi me~ s Por tu gal ci ma Sr bi ja }e igra ti u No vom Sa du (su bo ta, 20 ~a so va), a po red bla gaj ni Spen sa, svi za in te re so va ni kar te mo gu da ku pe u pro sto ri ja ma Od boj ka {kog klu ba Voj vo di na NS se me od 8.30 do 14 ~a so va (Mak si ma Gor kog 22-24).

Ce na kar te za is to~ nu tri bi nu je 350, a za za pad nu 250 di na ra.

mak si mal nom ra du i si gu ran sam da }e to da ti `e qe ni efe kat, ne sa mo na dvo me ~u s Por tu ga lom, ve} i ka si je. O~e ku ju nas dva go sto va wa u Evro pi, ni su da le ka, ali od u zi ma ju vre me, pa je pi ta we ko li ko }e vre me na bi ti za tre ning. Ne ma mo pro sto ra za is pro ba va we no vih se gem na ta igre, ve} mo ra mo da se zbi je mo i da po ku {a mo da po be di mo naj pre dva pta Por tu gal, a ka sni je da do ra |u je mo for mu za za vr {ni cu - is ta kao je na{ se lek tor Igor Ko la ko vi}.

Pr vi me~ Sr bi ja }e s Por tu ga lom igra ti su tra u be o grad skom „Pi o ni ru”, a u su bo tu u ve li koj sa li no vo sad skog Spen sa.

Oba me ~a po ~e }e u 20 ~a so va.

M. R.

PRVA LIGA - ME^ 30. KOLA Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (S) 1. BASK 2. Rad ni~ ki 3. No vi Pa zar 4. Ba nat 5. Rad ni~ ki (S) 6. Sin |e li} 7. Pro le ter 8. Na pre dak 9. Mla dost (L) 10. No vi Sad 11. Be `a ni ja 12. Mla di rad nik 13. Te le op tik 14. Srem 15. Ko lu ba ra 16. Ze mun 17. Big bul 18. Di na mo

2:1 (1:0) 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32

23 20 19 14 13 13 12 12 10 11 11 11 8 7 8 7 7 6

5 8 8 11 9 8 9 9 12 8 7 7 11 12 9 9 5 5

4 4 5 7 10 11 11 11 10 13 14 14 13 13 15 16 20 21

52:17 57:22 41:19 38:27 29:27 33:30 42:33 33:31 26:37 37:39 25:24 34:45 31:43 28:40 28:37 28:38 25:47 18:60

74 68 65 53 48 47 45 45 42 41 40 40 35 33 30 30 26 23

U sle de }em ko lu (12. ju na) sa sta ju se - NO VI SAD: No vi Sad No vi Pa zar, SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Mla di rad nik, ZRE WA NIN: Ba nat - Big bul Rad ni~ ki, NI[: Sin |e li} - Ko lu ba ra, VRA WE: Di na mo - Pro le ter, ZE MUN: Ze mun - Mla dost (L), BE O GRAD: BASK - Rad ni~ ki (S), Be `a ni ja - Rad ni~ ki 1923, KRU [E VAC: Na pre dak - Te le op tik.

S ka kvim }e ti mom fud ba le ri Par ti za na ove se zo ne na pa sti Li gu {am pi o na jo{ ni je po zna to, ali tre ner Alek san dar Sta no je vi} }e ve} u po ne de qak, 13. ju na, sa zva ti zbor u Ze mu ne lu. Sa mo dve ne de qe ima li su {am pi o ni Sr bi je za opo ra vak po sle du ge i uspe {ne se zo ne.

Kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na se bli `e, pa je neo p hod no po ~e ti s pri pre ma ma ra ni je.

Mla den Kr sta ji} je ko pa~ ke za me nio ode lom i kra va tom i funk ci jom sport skog di rek to ra, Ivi ca Ili ev je oti {ao, Ivan Ste va no vi} se vra tio u So {o, ve ro vat no }e i Ra do sav Pe tro vi}, Mar ko Jo va no vi}... Pi ta we je {ta }e bi ti s igra ~i ma ko ji su na po zaj mi ca ma Mi la nom Lo lom Smi qa ni }em, Ste fa nom Ba bo vi }em i Prin som Tej gom. Bez ob zi ra na to {to jo{ ne zna ko ga }e sve tre ni ra ti, Sta no je vi} mo ra da za su ~e ru ka ve i da ra di sa ras po lo `i vim sna ga ma. A osim onih ko je ni smo na bro ja li, bi }e tu i no vi igra ~i Vla di mir Vol kov, Vla di mir Jo van ~i}, ve ro vat no De jan Ba bi} iz BSK Bor ~e...

Pr vih 10 da na pri pre ma Par ti zan }e ra di ti u Ze mu ne lu, a 23. ju na sle di od la zak u Slo ve ni ju na dru gi deo pri pre ma. De sti na ci ja

Od Vla di mi ra Jo van ~i }a cr no-be li mno go o~e ku ju

je Ma ri bor, ta~ ni je Po hor je i ho tel „Are na”. Ta mo }e cr no-be li osta ti do 3. ju la, ka da sle di po vra tak u Be o grad, a ve} 12. ili 13. ju -

la po ~i wu kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na pr vom utak mi com pro tiv pro tiv ni ka ko ji }e bi ti po znat po sle `re ba u Ni o nu 20. ju na.

@REB ZA EVROP SKO PR VEN STVO OMLA DI NA CA

Sr bi ja s Tur skom, [pa ni jom i Bel gi jom Omla din ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u fud ba lu, igra ~i do 19 go di na, igra }e na Evrop skom pr ven stvu u Ru mu ni ji u gru pi B s Tur skom, Bel gi jom i [pa ni jom.

U gru pi A po red do ma }i na Ru mu ni je tak mi ~i }e se jo{ ^e {ka Re pu bli ka, Gr~ ka i Re pu bli ka Ir ska.

Sr bi ju su u Bu ku re {tu pred sta vqa li Mi tar Mr ke la di rek tor mla |ih se lek ci ja, se lek tor De jan Go ve da ri ca i se kre tar stru~ nog {ta ba Pa vle Si mi}, ko ji nam je pre neo uti ske sa `re ba: - Na `a lost, do bi li smo za ri va le su prot ne re pre zen ta ci je od onih ko ji ma smo se na da li. Mi o drag Be lo le di} ni je bio sre} ne ru ke za Sr bi ju jer nas je iz vu kao na po zi ci ju broj 1 Dru ge gru pe.

De jan Go ve da ri ca

Mi smo se na da li da }e mo igra ti s do ma }i nom ko jeg smo ne dav no u

pri ja teq skom me ~u do bi li 3:0. @e le li smo i Ir ce s ko ji ma smo se sa sta li u pr vom kru gu kva li fi ka ci ja i bez ve }ih na po ra ih po be di li 1:0. Ipak, jo{ ve }a ne vo qa je da ima mo pro blem s dvo ji com kqu~ nih igra ~a, Uro {em ]o si }em i Fi li pom \u ri ~i }em, jer }e Cr ve na zve zda i he ren ven u vre me odr `a va wa Evrop skog pr ven stva igra ti me ~e ve kva li fi ka ci ja za Li gu UEFA - ja di ku je Si mi}.

Evrop sko pr ven stvo za omla din ce u Ru mu ni ji po ~i we 20. ju na, ka da je i ter min za pr vi me~. Du li dru gog ko la na pro gra mu su 23, a tre }eg 26. ju na. U po lu fi na le }e se pla si ra ti po dve pr vo pla si ra ne eki pe (pr vi s dru gim i obr nu to), a fi na le je pla ni ra no za 1. av gust.

S. S.

U Slo ve ni ji }e Par ti zan od i gra ti i ne ko li ko tre ning me ~e va, a na saj tu cr no-be lih ob ja vqen je ras po red od i gra va wa i pro tiv ni ci. Pr vi me~ Be o gra |a ni }e od i gra ti 23. ju na pro tiv Olim pi je u Qu bqa ni, na no vom sta di o nu u Sto `i ca ma (ka pa ci tet 16.038 me sta). Su sret }e bi ti od i gran po vo dom pro sla ve 100 go di na fud ba la u Qu bqa ni i Par ti zan je po zvan da uve li ~a tu pro sla vu. Dru gi me~ usle di }e 25. ju na pro tiv Ma ri bo ra na sta di o nu Qud ski vrt, a Ma ri bor ~a ni tom pri li kom sla ve svoj 50. ro |en dan. ^e ti ri da na ka sni je (29. ju na) pro tiv nik Par ti za na bi }e nor ve {ki Ro zen borg, ko ji spe ci jal no zbog te utak mi ce do la zi ~ar ter le tom. Me~ srp skih i nor ve {kih cr no-be lih bi }e od i gran na sta di o nu Mu re u Mur skoj So bo ti. Po sled wu pro ve ru na pri pre ma ma u Slo ve ni ji, Par ti zan }e ima ti 2. ju la pro tiv Ar se na la iz Ki je va na sta di o nu u Ma ri bo ru.

Cr no-be li se 3. ju la vra }a ju u Be o grad, a po sled wi me~ pred po ~e tak kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na od i gra }e sa ma ke don skim vi ce {am pi o nom Me ta lur gom iz Sko pqa.

Mi to u [ved skoj ^esto smo skloni da verujemo kako samo kod nas u Srbiji vlpadaju mito i korupcija. Da nije tako, svedo~i i slede}i slu~aj koji preti da uzdrma [vedsku: Dva ne i me no va na grad ska zva ni~ ni ka iz Sol ne, pred gra |a Stok hol ma, i pred stav nik jed ne od kom pa ni ja ukqu ~e nih u iz grad wu sta di o na sa 50.000 me sta, ko ji }e ko ri sti ti fud bal ska re pre zen ta ci ja [ved ske, sum wi ~e se za pod mi }i va we.

Ra do vi na sta di o nu u Sol ni tre ba lo bi da bu du go to vi u 2012. go di ni, a on }e bi ti no vi dom fud ba le ra {ved ske re pre zen ta ci je, ko ji je tre nut no u Ra sun di.

SPORT

dnevnik KVA LI FI KA CI JE ZA EURO 2012.

Fa ra ni bo qi od Esto na ca Fud bal ska re pre zen ta ci ja Far skih ostr va odav no ni je pro tiv nik za po pra vqa we gol-raz li ke, a sa da se pro tiv we ne mo `e ra ~u na ti ni na si gur na tri bo da. Fa ra ni su u kva li fi ka ci ja ma za pret hod ni Mun di jal re mi zi ra li s Austri jom i po be di li Li tva ni ju, dok su u kva li fi ka ci ja ma za EP u Poq skoj i Ukra ji ni ot ki nu li dva bo da Se ver noj Ir skoj (1:1), a Esto ni ji u uto rak sva tri - 2:0! U oba slu ~a ja su po pu lar ni ri ba ri u~i ni li uslu gu re pre zen ta ci ji Sr bi je.

Esto ni ja, ko ja je po be di la or lo ve u Be o gra du (3:1) i iz be gla po raz u Ta li nu (1:1), sa se dam bo do va iz se dam utak mi ca vi {e ni je ozbi qan kan di dat za dru go me sto u gru pi i pla sman u ba ra`.

Fa ra ni su pr vi gol da li iz pe na la, a dru gi na kon ne u spe lo iz ve de ne naj stro `e ka zne. Ka pi ten Fro di Be wa min sen po go dio je mre `u u 42. mi nu tu (on je i sru {en u {e sna e ster cu), a u 47. mi nu tu ga je u iden ti~ noj si tu a -

C gru pa

1. Italija 2. Slovenija 3. Srbija 4. Estonija 5. S. Irska 6. F. Ostrva

6 7 6 7 5 7

5 3 2 2 1 1

1 2 2 1 3 1

0 14:1 16 2 9:4 11 2 8:9 8 4 7:11 7 1 3:3 6 5 5:18 4

Preostali me~evi: Severna Irska - Farska Ostrva (10. avgusta), S. Irska - Srbija, Slovenija - Estonija, F. Ostrva - Italija (2. septembar), Italija - Slovenija, Srbija F. Ostrva, Estonija - S. Irska (6. septembar), Srbija - Italija, S. Irska - Estonija (7. oktobar), Slovenija - Srbija, Italija - S. Irska (11. oktobar).

ci ji pro ~i tao gol man Pa rej ko, ali je Ar nbjorn Han sen naj spret ni je re a go vao na od bi tak.

De se tak mi nu ta ka sni je su Eston ci osta li s igra ~em ma we, zbog dru gog `u tog kar to na Pu ri ja. Mo gli su upr kos to me bar do po ~a snog po got ka, ali lop ta ih ba{ ni je hte la.

U BRA ZI LU JO[ JE DAN IGRA^ OTI [AO U LE GEN DU

Opro stio se i Ro nal do

Lu is Na za rio de Li ma Ro nal do, je dan od naj tro fej ni jih i naj bo qih fud ba le ra svih vre me na, u Sao Pa o lu opro stio se od fud ba la na vr lo emo ti van na ~in.

Ronaldo

- Hva la vam za sve {to ste ura di li za me ne to kom ka ri je re. Hva la vam {to ste me pri hva ti li ova kvog ka kav je sam, {to ste pla ka li ka da sam pla kao, a sme ja li se ka da sam se sme jao - po ru ~io je s te re na na vi ja ~i ma 34-go di {wi Ro nal do u po lu vre me nu pri ja teq ske utak mi ce Bra zil - Ru mu ni ja.

Bra zil ski me di ji pre ne li su da je Ro nal do igrao 15 mi nu ta u po be -

di do ma }e se lek ci je od 1:0, go lom Fre da u 20. mi nu tu, a da je te ren na pu stio umo tan u za sta vu Bra zi la i uz ova ci je s tri bi na i igra ~a obe re pre zen ta ci je.

On je na te ren u{ao u 30. mi nu tu, ume sto strel ca je di nog go la, a sva ki we gov kon takt is pra }en je apla u zom.

- Imao sam tri {an se za po go dak, ali igrom sud bi ne, ni sam us peo da se upi {em u strel ce u svom po sled wem me ~u - re kao je je dan od naj u spe {nijh gol ge te ra u isto ri ji fud ba la.

Ro nal do je u februaru objavio kraj 18-godi{we karijere, tokom koje je dva puta s Brazilom osvojio titulu svetskog prvaka, a u~estvovao na jo{ dva. S 15 golova najboqi je strelac u istoriji Mundijala.

Legendarni Pele jedini je igra~ koji je u nacionalnom timu Brazila postigao vi{e golova od Ronalda. Pele je za reprezentaciju petostrukog svetskog prvaka postigao 77 pogodaka na 92 utakmice, dok je Ronaldo 62 puta bio strelac u 98 me~eva.

Biv{i fudbaler Kruzeira, PSV Ajndohvena, Barselone, Intera, Real Madrida i Milana, karijeru je zavr{io u domovini, u Korintijansu.

Pored brojnih klupskih i individualnih titula, jedan od najomiqenijih fudbalskih „debequca” je tri puta progla{en za najboqeg igra~a na svetu, u izboru Svetske fudbalske federacije (FIFA).

IN MEMORIAM

Mi ro slav Stu par (1961–2011) Po sle te {ke bo le sti u Ru si ji je pre sta lo da ku ca sr ce Mi ro sla va Mi ki ce Stu pa ra (50), tre ne ra mla |ih ka te go ri ja FK Voj vo di na. Mi ki ca Stu par pro {ao je sve mla |e ka te go ri je FK Voj vo di na, a po tom je igrao u Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka. Sre di nom 90-ih po ~eo je da ra di s mla |im ka te g o r i j a m a cr v e n o-be l ih i pr va ge ne ra ci ja ko ja je sta sa la pod we go vim stru~ nim nad zo rom je ona ko ju su pred vo di la bra } a Kra s i}, Vu k e q a, Ste pa nov... Ka sni je, Stu par je sa svo jim se lek ci ja ma osva jao Kup i pr ven stvo dr `a ve, a do pre ne pu nih go di nu da na ni {ta ni je na go ve {ta va lo tra gi ~an kraj. Zdrav stve ni pro ble mi odvo ji li su ga je se nas od fud bal skog te re na i po sle dve hi r ur { ke in ter ven c i j e ja vi la se na da da }e Mi ki ca po no vo na te ren i po sao ko ji je ra dio s u`i va wem tre ni ra -

~etvrtak9.jun2011.

17

KRUG PO TEN CI JAL NIH RE PRE ZEN TA TIV NIH KAN DI DA TA PO SLE SE U LA I MEL BUR NA NI JE PRO [I REN

Pi `on vi deo sa mo Ra }u Pe tro vi }a

Iz u z et n o je bi l a na p or n a i zah t ev n a tur ne ja or lo va u fi ni {u se zo ne po Azi ji i Oke a ni ji, ve ro vat no i fi nan s ij s ki is p la t i v a. Mo ` da zvu ~i kao fra za, ali za wom uvek po se `u re pre zen ta tiv ci i stru~ ni {tab, a ona gla si da ne ma pri ja teq skih su sre ta kad na stu pa na ci o nal ni tim, od no sno da je re zul tat uvek bi tan.

Sa tog aspek ta tur ne ja je bi la ne u spe {na. Glat ko smo po ra `e ni od Ju `ne Ko re je, re mi zi ra li smo pro tiv Austra li je.

Ta ko ne mi sli i se lek tor Vla di mir Pe tro vi}.

- Ge ne ral ni uti sak je po zi ti van. U Mel bur nu je bi lo mno go bo qe ne go u Se u lu, ma da smo i pro tiv Ko re je u ne kim mo men ti ma po ka za li da ima mo igru.

Pro tiv Austra li je smo igra li fud bal ko jem kao tre ner te `im, uz pre po zna tqiv pas i osla wa we na in di vi du al ne vred no sti.

Bi lo je le pih ak ci ja i po te za, ne do sta ja li su sa mo go lo vi - za kqu ~io je po pu lar ni Pi `on.

Ako na stra nu gur ne mo ne ke ali bi ele men te, umor, pro me na kli me i vre men skih zo na sti `e mo do za kqu~ ka da sem za vid ne bor be no sti,po seb no u dru gom du e lu, ne ma pre vi {e me sta za po hva le. Pri mar na ko rist od ovih su sre ta ko ji su or ga ni zo va ni u sklo pu pri pre ma za za vr {ne bit ke u kva li fi ka ci ja ma za EP, sa ci qem da se pro ve re ne ke no ve sna ge i pro {i ri krug po ten ci jal nih re pre zen ta ti va ca,

Ra do sav Pe tro vi}

ni je ve li ka. Jed no stav no, de bi tan ti ni su od sko ~i li (Ili}, Pe tro ni je vi}, Jo va no vi}, Da mja no vi}...) ni su se pro sla vi li ni po vrat ni ci De spo to vi} i Ob ra do vi}, a pre la zne oce ne za slu `u ju gol ma ni [a ra nov i Ka hri man, kao i {to per Vi lo ti}, te ve o ma agil ni To mo vi}. Ana li zi ra ti sta ro se de o ce bez ko jih se tim ne mo `e ni za mi sli ti po put Stan ko vi }a, Ko la ro va ili To {i }a ne ma svr he.

- Za d o v o q an sam u~in k om mla |ih igra ~a, a po seb no Ra do -

sa va Pe tro vi }a ko ji je is ka zao kva li tet u oba me ~a i obez be dio me sto u po sta vi za tak mi ~ar ske okr {a je. Tek su mu 22 go di ne - kon sta to vao je se lek tor.

Za ni mqi vo je bi lo i raz mi {qa we ka pi te na De ja na Stan ko vi }a po vo dom za vr {e ne tur ne je.

- Ni smo bi li sve sni {ta nas ~e ka, ko li ko je tur ne ja bi la zah t ev n a. ^e s tit k e svi m a na ulo `e nom tru du i od ri ca wi ma.

Pro tiv Ko re je smo igra li sla -

bo, pri zna jem to bez ob zi ra na mno go raz lo ga ko ji su uti ca li na to. No vi {ok ~e kao nas je u Austra li ji. Sa mo tri sa ta sna, ose }ao sam stra ho vit umor i po spa nost. Do go vor je bio da sna gom vo qe iz ne se mo po sled wi me~ u se zo ni. Ta ko je i bi lo.

De lo va li smo do bro na te re nu, stvo ri li do sta {an si, ne do sta jao je sa mo gol. Kad se cr ta pod vu ~e, ukup na oce na je tri plus sma tra Stan ko vi}.

Ka pi ten je za be le `io 98 na stup u re pre zen ta ci ji, pro tiv ken gu ra, po ka zav {i ka ko se na pra vi na ~in pred vo di tim.

- Tru dim se da oprav dam dres ko ji no sim. Ne be `im ni od pri ~e o re kor du, ali to }e do }i sa mo po se bi, ne ma raz lo ga za ne ku op te re }e nost. Bit no je da sa za do voq stvom igram za re pre zen ta ci ju. Mo gu da bu dem lo{ kao u Se u lu, ili do bar kao u Mel bur nu. Dra go mi je da mo gu da po mog nem is ku stvom to kom je se ni ka da kre nu od lu ~u ju }e bit ke za EP. Bo ri }e mo se mak si mal no za ba ra`, a to bi bio ve }i uspeh od ono ga kad smo se pla si ra li na SP. Na rav no, ni po {to ne `e lim da uma wim zna ~aj tog re zul ta ta - za kqu ~io je De jan Stan ko vi}.

Or l o v e ~e k a jo{ je d an test, 10. av g u s ta go s to v a w e u Mo skvi i okr { aj sa Ru s i m a, ko j i }e bi t i i ge n e r al n a pro b a za Pi ` o n o v e iza b ra n i k e pred ula z ak u za v r { ni c u kva l i f i ka c i j a za EP. Z. Ran ge lov

MLA DA RE PRE ZEN TA CI JA ZA VR [I LA MI NI-TUR NE JU S DVA PO RA ZA

Osci la ci je u igri naj ve }a bri ga Po sle krat ke tur ne je i dve od i gra ne pri ja teq ske utak mi ce s Fran cu skom u Ru e nu i [ved skom u Fal ken ber gu, u ko ji ma su oba pu ta po ra `e ni (0:1 i 1:2), mla di fud ba le ri Sr bi je vra }a ju se pri li~ no za bri nu ti. Ako je su di ti pre ma re ~i ma se lek to ra Alek san dra Jan ko vi }a naj ve }a bri ga ve za na je za ne ve ro vat ne osci la ci je ko je su or li }i pru `i li u oba me ~a. Sli ka se kre ta la od sja ja do o~a ja i na trag i obr nu to.

- U me ~u sa [ved skom u pr vih 45 mi nu ta uvek smo ka sni li za ko rak, za de li} se kun de za ri va lom. Ka da smo u na stav ku pre o kre nu li tok igre u svo ju ko rist, bi li smo br zo ple ti. `e l e l i smo po { to-po t o da pre o kre ne mo i re zul tat i to nas je ko {ta lo po ra za - sma tra Jan ko vi}.

Tri da na ra ni je u Fran cu skoj vi |e na je dru ga ~i ja sli ka.

Or l i } i su do b ro otvo r i l i utak mi cu s gal skim pe tlo vi ma, pro ma {i li dve le pe {an se i do zvo li li ri va lu da se vra ti u `i vot, a na kra ju i po be di.

- Po ra zi ne pri ja ju ni ka da su pre t r p qe n i u pri j a t eq skim utak mi ca ma. Pred sto ji nam du b o k a ana l i z a, ima u ovim pro ve ra ma i do sta po zitvnih stva ri, a na ne ki mi igra ~i ma je i da raz mi {qa ju o svo meu ono me {to je iza wih i iz vu ku po u ke - sma tra Jan ko vi}.

Za n i m qi v o je da na{ se l ek tor ne } e od m a r a t i, ve} }e od 11. ju n a pra t i t i me ~ e v e Pr ven s tva Evro p e za mla d e u

Bra ni mir Alek si} spre ~io te `i po raz od [ve |a na

Dan s koj, gde Sr b i j a po s le ~e ti r i uza s top n a u~e { }a ne } e ima t i pri l i k u da se ogle d a u za v r { ni c i naj b o q ih se l ek ci j a.

- Sa Dan ci ma }e mo igra ti u kva li fi ka ci ja ma za sle de }e Pr ven stvo Evro pe u Izra e lu.

Za to `e lim da se uve rim u wi ho ve kva li te te. Sle de }e pro ve re ima }e mo 10. i 11. av gu sta u Ukra j i n i. U Ki j e v u }e m o u~e s tvo v a t i na me m o r i j a l u „Va le rij Lo ba nov ski”, za jed no s do ma }i nom Ru mu ni jom i ^e {kom - re kao je Jan ko vi}.

Je dan od igra ~a ko ji je na oba me sta (zad wi ve zni i {to -

per) pru `io za do vo qa va ju }e par ti je je pr vo ti mac Voj vo fi ne Slo bo dan Me do je vi}.

- Pro tiv Fran cu za su nas pro p u { te n e {an s e ko { ta l e po ra za, a u me ~u sa [ve |a ni ma du go ni smo mo gli da do |e mo se bi, stva ra li su nam do ma }i ni {an se kao od {a le i to nam je une lo do dat nu ner vo zu. U na stav ku smo bi li mli zu pre o kre ta ali ni smo us pe li i sva kao da nam, ne go di to {to se vra }a mo s dva po ra za - pri zna je Me do je vi} ko jem pred sto ji se dam da na od mo ra pa pri pre me s No vo sa |a ni ma za no vu se zo nu.

Gol man Spar ta ka Zla ti bor vo de Bra ni mir Alk si} naj za slu `ni ji je {to nam Vi kin zi u pr vom po lu vre me nu ni su na pu ni li mre `u do vr ha.

- Sla ba mi je to ute ha jer smo po ra `e ni. Ipak, po hva le za od bra ne pri ja ju, ali ova ge ne ra ci ja mo }i }e mno go vi {e uko li ko bu de mo iz vu kli po u ke iz dve pro ve re ko je su za na ma. Do bro je {to smo igra li sa ja kim re pre zen ta ci ja ma i uvi de li ko li ko mo `e mo u po r e | e w u s vr { wa c i m a u ovom ~a su - re kao je gol man Su bo ti ~a na.

S. S.

„KARLS BERG SR BI JA” PO DR @A VA MA LE KLU BO VE

ju }i Vo {i nu de cu. Ipak, od la zak na le ~e we u Mo skvu bio je i we gov opro {taj od po ro di ce (su pru ge i dve }er ke), rod bi ne, pri ja te qa, tre ne ra i fud ba le ra sa FC „Vu ja din Bo {kov” ko ji mu je bio dru ga ku }a. Mi ro slav Stu par pre mi nuo je 7. ju na, a me sto i da tum sa hra ne bi }e na knad no ob ja vqen.

Za tva ra ~i ma do no ve gar ni tu re Kom pa ni ja „Karls berg Sr bi ja” sa svo jim bren dom „Lav” i ove go di ne pru `a {an su ma lim fud bal skim klu bo vi ma da osvo je sport sku gar ni tu ru (kom plet dre so va). Ove go di ne ak ci ja je na zva na „Igraj za svoj klub” i tra je do 31. av gu sta.

Tim po vo dom di rek tor raz vo ja po slo va wa „Karls berg Sr bi ja”, An drej Be sla}, ka `e:

- Kao tra di ci o nal ni i pre po zna tqiv part ner i pri ja teq srp skog fud ba la od lu ~i li smo da i ove go di ne ak ci jom po mog ne mo ma le fud bal ske klu bo ve {i rom ze mqe. Po no sni smo na ~i we ni cu da je pro te klih go di na ve li ki broj klu bo va pre po znao {an su da za svo je igra ~e pri ba vi opre mu vr hun skog kva li te ta. O~e ku je mo da ove go di ne u pri ku pqa wu za tva ra ~a u~e stvu ju i fa no vi klu bo -

va, ~i me }e se sa mo ja ~a ti ve za iz me |u sport skih ko lek ti va, igra ~a i na vi ja ~a. „Lav” ti mo vi iz kom pa ni je „Karls berg Sr bi ja” }e obi }i sve klu bo ve ko ji se bhu du pri ja vi li za u~e stvo va we, a po tom }e mo }i da po pu ne i zva ni~ ni do ku ment o u~e stvo va wu u ak ci ji. De taq ni je in for ma ci je u ve zi s ak ci jom mo gu da se do bi ju na te le fon 011/2029600.

18

SPORT

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

FINALE PLEJ-OFA U SLOVENIJI

[ou Klo bu ~a ra, Olim pi ja pred ti tu lom Ka ko je po ~e lo fi na le slo ve na~ kog ko {ar ka {kog plej-ofa po b e dom Kr k e nad Olim pi jom od 23 po e na raz li ke - ~i ni lo se da }e tim na {eg tre ne ra Alek san dra Xi ki }a la ga no sti }i do dru ge ti tu le za re dom. Me |u tim, Olim pi ja je uz do sta sre }e iz jed na ~i la na 1:1 (61:59), da bi u tre }em me ~u iz ne na di la Kr ku tri jum fom od 69:63 (15:23, 24:9, 13:13, 17:18).

Re zer vni plej mej ker do ma }ih Kri vec troj kom je sma wio na 65:63, ali je Ke ni Gre go ri u po sled wim tre nu ci ma na pa da po go dio za plus ~e ti ri. Na dru goj stra ni se ni je sna {ao Dra gi {a Drob wak, da bi Gre go ri za ku ca va wem uz zvuk si re ne sa mo po tvr dio va `nu po be du. Ipak, mo -

`da i naj za slu `ni ji za sla vqe zmaj ~ e k a bio je ne k a da {wi ~lan Par ti za na Ja ka Klo bu ~ar, ko ji je u dru goj ~e tvr ti ni za ma we od tri mi nu ta po sti gao 13 po e na - bez pro ma {a ja! We go va se ri ja bi la je deo fu ri o znog na le ta Olim pi je od 18:0, po sle ko jeg je pre {la u vo| stvo od 33:25.

Klo bu ~ar je sa tih 13 po e na bio i naj e fi ka sni ji po je di nac utak mi ce. U we go vom ti mu su se is ta kli jo{ Gre go ri sa 12 i Da mir Mar ko ta sa 11 po e na, dok je biv {i igra~ Voj vo di ne Sr bi ja gas Du {an \or |e vi} pred vo dio Kr ku sa 12 po e na i osam asi sten ci ja.

Sle de }i me~ igra se ve ~e ras u Qu bqa ni, a even tu al na maj sto ri ca u su bo tu u No vom Me stu.

Ja ka Klo bu ~ar

POSLE PORAZA OD PANATINAIKOSA

lo{ Te o do si}, za ko ga se na vo di da je na iz la znim vra ti ma i da }e go to vo si gur no ka ri je ru na sta vi ti u Bar se lo ni.

O~e ki va no, ve li ka pa `wa je po sve }e na i to me da li tre ner Du {an Iv ko vi} osta je ili ne?

Da le ko vi {e in for ma ci ja zna }e se ovih da na, ka da bu de okon ~an sa sta nak vla sni ka klu ba, bra }e An ge lo pu los i se lek to ra Sr bi je.

O sud bi ni Mar ka Ke {e qa i Zo ra na Er ce ga ni je bi lo re ~i.

@ENSKA EKIPA @ELEZNI^AR METAL CINKARE DRUGA U PRVOJ LIGI

In |ij ke na te re nu iz bo ri le eli tu

Ru ko me ta {i ce @e le zni ~ar Me tal Cin ka re su osvo ji le dru go me sto u Pr voj li gi: za be le `i le su 18 po be da, re mi i tri po ra za, sa ku pi le 37 bo do va pa }e, na je sen za i gra ti u Su per li gi. Ti ja na Pre do je vi}, Ma ri na Ru pi}, Sve ti sla va Mi li}, Du wa Or lo vi}, Bra ni sla va Jak {i}, Ve sna Va si}, Va si li ja Cve ti}, Sa wa Dro wa ko vi}, Mi li ca Ran ko vi}, Sa ra Ga ro vi}, Dra ga na Ve ra ja, Jo va na Jan ko vi}, Va wa Si mja nov ski, Mi li ca Je zdi}, Mi li ca Ran ~i}, Ja smi na Zo ri}, An drea Iv ko vi}-Ivan de ki}, Ta ma ra Po po vi}, San dra Po po vi}, Ti ja na Paj ki}, Bo ja na Je re mi} i Ma ri ja ^i tlu ~a nin, pred vo |e ne mla dim tre ne rom Alek san drom Ro ga no vi }em su tri ko la pre kra ja bor bi za bo -

PAO po slao Tea u Bar se lo nu No vi po raz od ko {ar ka {a Pa na ti na i ko sa u gr~ kom pr ven stvu do ne }e si gur no no ve ve li ke pro me ne u Olim pi ja ko su, pa je ne po zna ta i sud bi na ~e tvo ri ce Sr ba. Ne pu na 24 ~a sa po za vr {et ku tur bu lent nog fi na la plej-ofa (3-1 za PAO), gr~ ki me di ji su na ja vi li pot pu nu re kon struk ci ju ti ma iz Pi re ja.

Na vo di se da }e klub skre sa ti bu xet, kao i da }e bi ti pro me na na svim ni vo i ma. Od na {ih in ter na ci o na la ca u fo ku su je Mi -

In |ij ske ru ko me ta {i ce i ru ko vod stvo klu ba pro sla vi li pla sman u Su per li gu

Mi lo{ Te o do si}

PREMA NAJAVAMA DENIJA EJNYA, PRVOG OPERATIVCA SELTIKSA

Kr sti} i Pa vlo vi} osta ju u Bo sto nu

Ne nad Kr sti} u du e lu s Ti mom Dan ka nom

NE ZA BO RAV NO DRU @E WE FUD BAL SKIH SU DI JA U KU LI: Na stadionu Fudbalskog kluba Hajduk odigran je zanimqiv fudbalski susret u kojem su snage odmerili delioci fudbalske pravde iz kulske i ba~kotopolske op{tine. Boqi su bili gosti i golovima Mom~ilovi}a, Simovi}a i Suyukovi}a ostvarili pobedu od 3:1, a ~ast doma}ina spasao je golom sa bele ta~ke Bo`ovi}. Ono po ~emu }e ovaj susret biti upam}en je podatak da ga je sudio legendarni sudija iz Kule @arko Popovi}, dobro za{ao u osmu deceniju `ivota, koji je postizawe pogotka ozna~avao

Srp ski ko {ar ka {i Ne nad Kr sti} i Alek san dar Pa vlo vi} su dru gi deo NBA se zo ne od i gra li u dre su Bo ston Sel tik sa, ali su sa da slo bod ni igra ~i.

Ka pi ten Sr bi je Kr sti} je na vod no do bio bo ga te po nu de naj bo qih evrop skih eki pa, me |u ko ji ma su CSKA, Olim pi ja kos, Bar se lo na i Ka ha La bo ral. Me |u tim, on }e od ok to bra i da qe bi ti ~lan le gen dar nog ti ma iz Ma sa ~u set sa, bar pre ma na ja va ma glav nih

onako kako se to radilo dok nije postojalo pi{taqke – mahawem maramicom. Naravno, nakon okon~awa de{avawa na fudbalskom terenu usledilo je „tre}e poluvreme„, uz jelo, pi}e i `ivu muziku i stekao se utisak da su mnogi bili aktivniji za stolom nego na terenu. Uostalom, sve je stvar treninga, a ovakvi susreti i jesu prilika za dru`ewe. Dakle, pobedile su sudije iz Ba~ke Topole 3:1, a selektor ekipe Nenad Nikoli} i wegov prvi saradnik Zdravko Savi} su ukazali poverewe \urni}u, Jovanu i Jeleni Baweglav, Duda{u, Bracanovi}u, Simovi}u, Iqki}u, Suyuko-

qu di Sel tik sa. Pr vi ope ra ti vac Kel ta De ni Ejnx, iz ja vio je da `e li da vi di na {eg re pre zen ta tiv ca i Alek san dra Pa vlo vi }a opet u ze le nom dre su, {to }e bi ti we gov pri o ri tet u pre la znom ro ku. Po {to Ne nad i Sa {a, ko ji su slo bod ni igra ~i, `e le da na sta ve NBA ka ri je re, osta lo je jo{ sa mo da se vi di da li }e se s Bo sto nom do go vo ri ti pre even tu al nog “lo ka u ta” ili po sle.

vi}u, Mom~ilovi}u, Hajboku i Savi}u, a igrali su jo{ i Paroci, Drowak, Pavlica, Pavlovi} i tri Nikoli}a: Danilo, N. Vladimir i R. Vladimir.

Selektor sudija iz kulske op{tine Ivan Feri je poverewe ukazao Jeli~i}u, Fini, Novakovi}u, Kekovi}u, [}epanovi}u, @ari}u, Bo`ovi}u, Deli}u, Milo{evi}u, Rabrenovi}u i Aleksi}u, a igrali su i Vuji}, Bulatovi} i Kozomora. Susret je sudio @arko Popovi}, a asistirali su mu Zoran Lazi} i @arko Rabrenovi}, dok je ~etvrti sudija bila Aleksandra Grozdi}. \. Bojani}

do ve, po {to su tre }e pla si ra ni Pro le ter sa vla da li u obe utak mi ce, obez be di le pla sman u elit no dru {tvo {to je, do sa da, naj ve }i ekip ni uspeh ne ko ga od `en skih klu bo va in |ij ske op {ti ne.

- Nu |e no nam je pro {le go di ne da ume sto Ki kin de, ko ja je is tu pi la iz tak mi ~e wa, kao tre }e pla si ra na eki pa na ta be li Pr ve li ge po pu ni mo elit no dru {tvo, ali to ni smo pri hva ti li. Hte li smo da po pla sma nu, da kle re gu lar no, iz bo ri mo me sto u naj kva li tet ni jem ran gu tak mi ~e wa. Sa da smo u to me us pe li {to nas sve u klu bu ra du je - is ta kla je pred sed ni ca @RK @e le zni ~ar Me tal Ci na kre, Sun ~i ca Bo `i}. – Na sto ja }e mo da po ja ~a mo re do ve.

Po treb ni su nam gol man i be ko vi, osta le ru ko me ta {i ce }e osta -

ti ver ne ze le no-be lim bo ja ma pa }e mo, ve ru je mo, po sta ti sta bi lan su per li ga{. Pra ti }e nas spon zo ri, Me tal Cin ka ra i Ga steh, pro na }i }e mo ma kar jo{ jed nu so lid nu fir mu i za tvo ri ti fi nan sij sku kon struk ci ju za igra we u elit nom ran gu tak mi ~e wa.

Ve li kom uspe hu @RK @e le zni ~ar Me tal Cin ka re, po red pred sed ni ce klu ba i tre ne ra, do pri ne li su teh ni~ ki ru ko vo di lac Pe tar Ra kar, se kre tar Mla den Jan ko vi}, fi zi o te ra pe u ti Sa wa Du di}-Miq ko vi} i Sa wa Ad na |e vi} i vred ni ru ko met ni rad ni ci Ne ma wa @i va no vi}, Bo jan Mi jal ko vi}, Mar ko Vra ~ar i Ne ma wa Mi lo je vi}.

Po je di na~ no i svi za jed no ugra di li su svoj rad u isto ri ju uspe ha in |ij skog klu ba.

Da. Vi}enti}

^ETVRTA UTAKMICA FINALA PLEJ-OFA U NBA LIGI

No vic ki ja ~i od pre hla de i Ma ja mi ja Ne ma~ ki ko {ar ka vre me, ali su u fi ni {u sve upr {ki re pre zen ta ti vac ska li. Dvejn Vejd je u sa mom fi Dirk No vic ki je, upr ni {u me ~a do veo svoj tim na sa kos pre hla di i upa li mo po la ko {a za o stat ka (83:84), si n u s a s te l e s nom a po sle si gur nih po e na Te ri ja s tem pe ra tu rom od pre li ni je slo bod nih ba ca wa imao ko 38 ste pe ni cel zi ju je pri li ku da iz bo ri pro du `e sa, bio naj e fi ka sni ji u re do vi - tak, ali se pre kom bi no vao s ma Da la sa i naj za slu `ni ji za Maj kom Mi le rom, na kon ~e ga tri jumf pred do ma }om pu bli - su igra ~i Hi ta osta li krat kih kom - 86:83. Uba cio je 21 poen, ru ka va. od ~e ga ~ak 10 u po sled wem Vejd je s 32 po e na i {est sko kvar ta lu, ukqu ~u ju }i i po la ga - ko va bio cen tral na fi gu ra me we 14,4 se kun di pre kra ja za kqu~ no vo| stvo (84:81) i ka sni ju po b e d u. Ovom po b e dom Da las je iz jed na ~io u ukup nom sko ru na 2:2.

Skrom ni No vic ki, ko ji je imao i 11 sko ko va i jed nu asi sten ci ju, iz ja vio je po sle me ~a da je sa mo „ra dio svoj po sao”, kao i da se na da da }e mu ma lo vi {e sna u na red na dva da na i le ko vi po mo } i da se opo r a v i pred pe t i duel fi nal ne se ri je.

Uz ne m a~ k og asa naj bo qi je bio Xej son Te ri sa 17 po e na, dok je [on Me rion upi sao 16 po go da ka. Taj son ^en dler dao je ve li k i do p ri n os tri jum fu s 13 po e na i ~ak Dirk No vic ki 16 sko k o v a. Pre d rag Sto ja ko vi} na te re nu je go to vo ~a, a Kris Bo{ do dao je 24, uz sa mo trep nuo, za dr `av {i se na {est uhva }e nih lop ti. we mu rav no - dve se kun de.

Pe t i me~ fi n al n e se r i j e, A Ma ja mi? Ima li su go sti ko ja se igra do ~e ti ri po be de, ve li ke {an se, ko je ni su is ko - na pro gra mu je u no }i iz me |u ri sti li. Vo di li su go to vo sve ~e tvrt ka i pet ka u Da la su.

Yeks on tre ner Vo ri or sa Ne ka da sjaj ni plej mej ker, a do ne dav no TV ko men ta tor do bio je svoj pr vi ve li ki tre ner ski po sao. Gol den Stejt Vo ri or si sa op {ti li su da }e tre }i naj bo qi asi stent u isto ri ji NBA li ge, Mark Xek son na klu pi za me ni ti Ki ta Smar ta.

- Odu {e vqen sam {to sam do bio {an su. Ra du jem se no vom iza zo vu, ho }u od Gol den Stej ta da na pra vim ozbiq nu, tak mi ~ar sku eki pu. iz ja vio je Xek son ko ji je u 17 go di na du goj igra~ koj ka ri je ri na stu pao u LA Kli per si ma, In di ja ni, Den ve ru, To ron tu, Ju ti i Hju sto nu.

SPORT

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

19

NA[A IGRA^ICA POKU[AVA DA KRENE NAPRED

Ana opet tra `i tre ne ra Ana Iva no vi} se, po sle razo ~ar av aju}eg nastupa na R ol an Garo su , okrenula pripremama za Vimbldo n. Ona }e na turni ru u Bi rmingemu, gde je dr u gi favori t, poku{ at i {to bo qe da se z ag reje z a sezonu me ~e va na tra vi. Sve sna da je i za we veo ma lo{ p eriod, ponov o je pokren ula pita we trene ra i o dl u~ila da krene u potra gu z a nov im str u~wa kom ko ji }e jo j pomagati u radu.

- Bilo je dosta pa do va i uspona u mojoj ka rijer i tokom posledwih godina. M oram da prona|em tren era koji }e mi pom o} i da igra m boqe i k on st antnije, ali z n am da je to v eom a te{ko. Ve } imam l is tu str u~waka s koji ma bih `e lela da sa ra|ujem, a li je veo ma te{ ko us postavit i kontakte i p rona}i pravog u j ek u sezon e - rekla je biv{a bro j j ed an.

Srp ska teni se rka je dodal a da j e s vesna da je pred velikim i zazov om, ali da } e se potr uditi da

Ana Ivanovi}

re{i to pita we u {to kra }e m period u.

- Pron a}i d obrog t renera koji }e sara |ivati s vama na pravi na~in , putovati i p ro voditi vreme na tr eninzima veli ka je st var. To t re ba da bud e doba r

stru~wak koji } e vam poma gati, ali i oso ba koja } e uvek bit i spre mn a da raz govara s vama , bi lo da je ne{ to dob ro ili lo {e. Ne ` e lim vi{ e oscilacij e u sv ojoj karijeri , `e lim to da prevazi|em i jo{ ja~a iza|em iz lo{eg perioda - dodala je Ivanovi}eva.

Ana je polovinom februara otpustila Holan|anina Antonija van Gri~ena, nakon toga i kondicionog trenera Mariju Lojanicu i radila je samo sa sparing partnerom. Takav „recept” nije joj doneo uspeh, ve} samo mawak samopouzdawa i ~este povrede, kao i izlazak van top 20 na VTA listi, pa je ipak izjavila da }e u narednom periodu poku{ati da prona|e stru~waka koji bi joj pomogao da se vrati na staze stare slave.

Prakti~no, posle sjajne 2008. godine, kada je osvojila Rolan Garos i bila prva na VTA listi, Anina karijera je polako krenula silaznom putawom.

NOVOSA\ANIN PE\A KRSTIN, TENISKA BUDU]NOST SRBIJE

@e lim {to pre na vrh

No vo sa |a nin Pe |a Kr stin je 16-go di {wi mo mak ko ji do la zi i o ko me }e se vr lo br zo go vo ri ti kao o jo{ jed nom te ni skom bi se ru s ovih pro sto ra. Na ITF li sti naj bo qih ju ni o ra sve ta tre nut no za u zi ma 31. po zi ci ju. We go vo te ni sko ume }e iz da na u dan je sve kon kret ni je i sna ga we go vog ta len ta je sve ja sni ja, ma da, ka ko i on sam tvr di, ta le nat je sa mo dva de set pro ce na ta uspe ha, a osta tak pred sta vqa ve li ki rad. A Pe |a za i sta ra di, tre ni ra i sve stan je da do uspe ha ne }e sti }i uko li ko iz se be ne is ce di li tre zno ja.

Ne dav no se Kr stin vra tio iz Pa ri za, ne mo `e se re }i da je taj we gov pr vi iz la zak na ve li ku sce nu i pr vi ju ni or ski grendslem bio us pe {an, ali Pe |a ni je raz o ~a ran. Na pro tiv.

- Is pao sam ra no, u pr vom ko lu, ali sam ge ne ral no za do vo qan pr vim na stu pom na Ro lan Ga ro su. Vo qom `re ba mo rao sam na te ren pro tiv jed nog od naj bo qih ju ni o ra sve ta, Slo va ka Fi li pa Ho ran skog, tre }eg igra ~a na li sti i tre }eg no si o ca i iz gu bio 6:0, 2:6, 7:9. Imao sam u tom me ~u svo jih pri li ka, od i grao sjaj no pr vi set, Slo vak se vra tio u dru gom, a u tre }em je bi lo ne iz ve sno do kra ja. Iako je to iz li za na fra za u te ni su, ali bu kval no je me~ od lu ~en s par lop ti. Mo glo je da bu de i dru ga ~i je, ali... U ne kim mo men ti ma ni sam imao sre }e.

Pe |a Kr stin ka `e da mu je u~e {}e na tur ni ru u Pa ri zu, pre sve ga, pred sta vqao ne pro ce wi vo is ku stvo.

- Fan ta sti ~an je ose }aj igra ti na Ro lan Ga ro su. At mos fe ra je pot pu no dru ga ~i ja ne go na svim dru gim tak mi ~e wi ma na ko ji ma sam igrao. Ta gu `va, pro me na da, svi ti igra ~i i igra ~i ce o ko ji ma sam sa mo slu {ao, od jed nom su tu, po red te be, sre }e{ ih na te re nu, u pro la zu, re sto ra nu... Naj zad, tu su i naj bo qi ju ni o ri, mo ji vr {wa ci. Je dva ~e kam svoj sle de }i na stup na grendsle mu.

A taj sle de }i je, ni ma we ni vi {e, ne go Vimbldon. Tur nir

nad tur ni ri ma, tak mi ~e we o ko me se sa wa, ma {ta, me sto ko je je, za pra vo, te ni ska Me ka, a te ni se ri - ho do ~a sni ci.

- Da, idem na Vimbldon i ve o ma sam ne str pqiv. Bi }u na me stu ko je je za sve te ni se re sve ta po jam. Za i sta je dva ~e kam od la zak u Lon don. Na rav no, u pr vom

te ni skom te re nu, sat odva jam za kon di ci ju, osta tak slo o bod nog vre me na ras po re dim za od mor i u~e we. Iz raz go vo ra sa svo jim vr {wa ci ma sa zna jem da se i oni pri dr `a va ju iste „sat ni ce„, ka da je u pi ta wu te nis. U~e nik sam sred we Eko nom ske {ko le u No vom Sa du i ne mam pro ble ma da

Viktor Tro ic ki u ~e tvrt fi na lu Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki ve o ma ube dqi vo je sti gao do ~e tvrt fi na la ATP tur ni ra „Ge ri Ve ber open” u ne ma~ kom Ha leu.Tre nut no 12. te ni ser sve ta eks pre sno je eli mi ni sao Ru sa Igor An dre je va sa 6:3, 6:1 za sa mo 52 mi nu ta igre. Tro ic ki je fe no me nal no ko ri stio lo{ ser vis ri va la i re a li zo vao pet od {est brejk pri li ka.

Ri val Tro ic kom bi }e ^eh To ma{ Ber dih ko ji je do bio ze mqa ka Ja na Her nih 7:6, 6:3.

Na sa mom otva ra wu du e la Tro ic ki i An dre jev su od mah ima li po

brejk pri li ku, Rus ni je is ko ri stio svo ju, ali Sr bin je ste pa je od mah po veo 3:0. Po tom su oba te ni se ra osvo ji la po gem na svoj ser vis, da bi on da An dre jev po {to je sma wio na 4:2 is ko ri stio svo ju dru gu brejk pri li ku i uz vra tio Tro ic kom.

Me |u tim, srp ski te ni ser je od mah od i grao agre siv ni je na ser vis ri va la ko ji je lo {e ko ri stio dru gi ser vis, sti gao do no ve dve brejk lop te i is ko ri stiv {i pr vo sti gao do 5:3 i ser vi sa za pr vi set.

Iako je sti gao do ~e tvr te du ple ser vis gre {ke, Tro ic ki je osvo jio pr vi set sa 6:3.

Vik tor je na sta vio u istom tem pu i u dru gom se tu ko ji je od mah otvo rio brej kom po sle o~aj nog ser vi sa An dre je va, {to je br zo ka pi ta li zo vao u 2:0. Imao je Tro ic ki po no vo {an su da set otvo ri sa 3:0, ali je Rus pr vi put na me ~u spa sao brejk {an su ri va la i sma wio na 2:1.

Ovim je srp ski te ni ser pre lo mio me~ jer je po sla ve o ma la ko sti gao do jos dva brej ka i sa ube dqi vih 6:1 za 25 mi nu ta i vr lo ube dqi vo sti gao do tre }eg ko la „Ge ri Ve ber ope na” u Ha leu.

TURNIR U KVINSU

Tip sa re vi} u tre }em ko lu Jan ko Tip sa re vi} po be dio je u me ~u dru gog ko la tur ni ra u Kvin su Maj kla Ra se loa iz SAD 7:6, 7:6, iako je ki {a dva pu ta pre ki da la me~.

Po seb no je uz bu dqiv bio pr vi set jer je Tip sa re vi} lo {e po ~eo me~. Ra sel je pr vo osvo jio gem na svoj ser vis, a za tim je bez iz gu bqe nog po e na na pra vio brejk (2:0). Ve} u sle de }em ge mu srp ski te ni ser imao je dve {an se da anu li ra za o sta tak. Jo{ jed nu pri li ku pro pu stio je u pe tom ge mu, pa je Ra sel po veo sa 4:1. Pri re zul ta tu 5:2 Ame ri ka nac je imao dve set lop te na Tip -

sa re vi }ev ser vis, ali ni je ih re a li zo vao. Ka ko to obi~ no bi va u spor tu, Ra sel je pla tio ce nu za pro pu {te ne {an se, pa je Jan ko u na red nom ge mu uhva tio po sled wi voz i sma wio na 5:4.

Vi {e ni je bi lo pri li ka za brejk, pa po bed ni ka pr vog se ta re {a va taj brejk. Jan ko je bo qe po ~eo, vo di sa 4-2, a u tom tre nut ku ki {a u Lon do nu pre ki nu la je me~. Sre }om, to ni je po re me ti lo Tip sa re vi }a, ko ji je po po vrat ku na te ren us peo da sla vi u taj brej ku sa 7-3 i po ve de u se to vi ma.

REVIJALNA UTAKMICA

Par ti zan s Re pre zen ta ci jom Li ge Pe |a Kr stin

pla nu mi je da ovog pu ta mo ja epi zo da ne bu de krat ka. Mi slim da mo gu da ostva rim uspeh. Sa mo po u zda we imam, sna gu i zna we ta ko |e i sa mo je na me ni da to sve pre to ~im u po be de. Ni ka da ni sam igrao na trav na toj pod lo zi, sto ga sam po ma lo i ne str pqiv. Sa da sam bo ga ti ji za is ku stvo ste ~e no u Pa ri zu. I bez ob zi ra {to je tra va naj br `a pod lo ga, ne stre pim. Mo gu ~ak re }i da mom sti lu od go va ra ta kva pod lo ga.

Mla di te ni ser je tra si rao svoj te ni ski put. Am bi ci o zan je, pun ener gi je i, na da sve, s obe no ge ~vr sto sto ji na ze mqi. U svom te ni skom, ali i onom dru gom na pre do va wu, mo ra da pro na |e rav no te `u, uskla di zah te ve ko je pred we ga po sta vqa te ni ska ka ri je ra, ali isto vre me no ne sme da za po sta vi {ko lo va we.

- Tre ni ram oko pet ~a so va dnev no, ~e ti ri sa ta pro ve dem na

uskla dim vre me za tre nin ge i u~e we. Po ne sem kwi ge na put i u~im, iz me |u na stu pa na tur ni ri ma i tre nin ga. Mo ra se ta ko.

Pe |a Kr stin ima is pla ni ra ne na stu pe u pe ri o du do US ope na u Wu jor ku. U ju lu, po sle Vimbldo na, igra }e na fju ~er si ma u Sr bi ji i re gi o nu, ~e ka ga na stup za re pre zen ta ci ju Sr bi je, a on da, to je bar `e qa, put pre ko „ba re” i jo{ je dan grendslem, onaj na te re ni ma Fle {ing Me do u sa u Wu jor ku. @e qa za usa vr {a va wem je evi dent na, Pe |i na vo qa - neo gra ni ~e na, a mo gu} no sti ve li ke. [ta mu je `e qa, ne za vi sno od iga ra s re ke tom u ru ci.

- Mo `da da do bi jem jo{ ko ji san ti me tar na vi si ni. Do sa da sam sti gao do cr te od 183 cm, ka da bih po ras tao jo{ dva-tri san ti me tra, mi slim da bi to bi lo ide al no - re kao je na kra ju Pe |a Kr stin.

Te le to vi} pred vo di Bo san ce Se lek tor ko {ar ka {a Bo sne i Her ce go vi ne Sa bit Ha xi}, ju ~e je ob ja vio spi sak igra ~a na ko je ra ~u na za pred sto je }i {am pi o nat Evro pe u Li tva ni ji.

Na spi sku su 24 ime na: Ke nan Baj ra mo vi} (Li je tu vos Ri tas), Mir za Te le to vi} (Ka ha La bo ral), Rat ko Var da (Pro kom),

TURNIR U HALEU

Edin Bav ~i} (Aris), El me din Ki ka no vi} (bez klu ba), Ad nan Ho xi} (NCAA), Er min Ja zvin (Slask), Hen ri Do mer kant (Spar tak Sant Pe ter burg), Go ran Iko ni} (Kr ka), Ni had \e do vi} (Lo to ma ti ka), Ne ma wa Gor di} (Lo to ma ti ka), Sa {a Va si qe vi} (Do weck), Alek sej Ne {o vi} (Bu du} nost), Di e go Ka pe -

lan (NCAA), J. R. Bre mer (Sa ma ra), Mu jo Tuq ko vi} (Po znaw), Mi lan Mi lo {e vi} (Ke rav nos), An te Ma {i} (Za greb), Bo `o \u ra so vi} (Bo sna), Mi ra lem Ha li lo vi} (Za greb), Fe liks Ko ja di no vi} (Ma ru si), Dra {ko Al bi ja ni} (Bo rac), Mu ha med Pa {a li} (Bo sna), Al din Vra bac (Bo sna).

Ru ko me ta {i Par ti za na ove go di ne osvo ji li su ti tu lu {am pi o na Sr bi je. Ka ko tra di ci ja na la `e, tim po vo dom, u ne de qu u 17 ~a so va, u Be o gra du u Sport skom cen tru Vo `do vac na Ba wi ci, bi }e od i gra na re vi jal na utak mi ca u ko joj }e sna ge od me ri ti ak tu el ni {am pion Par ti zan i Re pre zen ta ci ja Su per li ge.

Ciq ove re vi je je po pu la ri za ci ja ru ko me ta, da qe zbli `a va we klu bo va Su per li ge i stva ra we po zi tiv ne at mos fe re u Sr bi ji pred Evrop sko pr ven stvo 2012. go di ne. Tre ner Re pre zen ta ci je za ovu utak mi cu bi }e tre ner tre }e pla si ra ne eki pe Vla di mir Dra gi }e vi} (Ko lu ba ra), po {to se tre ner dru go pla si ra ne eki pe Cr ve ne zve zde Igor Bu tu li ja, zbog oba ve za pre ma ju ni or skoj re pre zen ta ci ji Sr bi je, za hva lio na po ve re wu.

Tre ner Dra gi }e vi} je u kon sul ta ci ji sa se lek to rom Ve se li nom Vu ko vi }em, vo de }i ra ~u na o iga ~i ma ko ji ula ze u sa stav pla ve i cr ve ne se ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je, od re dio spi sak igra ~a za re vi jal nu utak mi cu.

Bo je re pre zen ta ci je Li ge bra ni }e - gol ma ni: 1. Ko ci} (Pla nin ka), 2. Ku ko bat (Ju go vi}) i Ra do va no vi} (PKB), le va kri la: 1. Cve ti no vi} (Rad ni~ ki), 2. Ili} (PKB) i Jo ki} (C. zve zda), le vi be ko vi: 1. Man di}

Mir ko La li} (Ju go vi}) u me ~u sa cr no-be li ma

(Voj vo di na), 2. La li} (Ju go vi}) i La zi} (Di na mo), sred wi be ko vi: 1. Mi tro vi} (Me ta lo pla sti ka), 2. Pet ko vi} (Na i sus) i To do ro vi} (PKB), de sni be ko vi: 1.

Jo {i} (Ju go vi}), 2. Ti ca (Rad ni~ ki) i Pqe vaq ~i} (Po `a re vac), de sna kri la: 1. Ra du lo vi} (C. zve zda), 2. Pap (Ju go vi}) i Stan ko vi} (Cr ven ka), pi vo ti: 1.

Po pov (Voj vo di na), 2. Mi lo {e vi} (Me ta lo pla sti ka) i Vu ~i }e vi} (Ju go vi}). Tre }i igra~ na sva koj po zi ci ji je re zer va i bi }e po zvan u slu ~a ju da ot ka `e je dan od pr va dva igra ~a.

Po sle re vi je bi }e od i gra na utak mi ca iz me |u dva ti ma re pre zen ta ci je Sr bi je: Pla vi – Cr ve ni.

J. Gali}

20

sport

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE U NI[U

PRVENSTVO SRBIJE U IN\IJI

Per ja ni ce Len |er i Si mo no vi }e va Naj bo qe re zul ta te na ne dav no za vr {e nom Otvo re nom pr ven stvu Sr bi je u pli va wu, ko je je odr `a no u Ni {u, ostva ri li

Ivan Len |er

su Ivan Len |er i Ka ta ri na Si mo no vi}.

Pli va~ zre wa nin skog Pro le te ra Len |er u di sci pli ni 50m del fin ostva rio je re zul tat 23,94 se kun de i osvo jio 925 FI NA bo do va. We go va klup ska dru ga ri ca Ka ta ri na u di sci pli ni 200m slo bod no ostva ri la je re zul tat 2:04,69 i osvo ji la 800 FI NA bo do va. Dru gi po vred no sti re zul tat u mu {koj kon ku ren ci ji ostva rio je Ra do van Si qev ski iz no vo sad ske Voj vo di ne, a tre }i we gov klup ski drug Ni ko la Si mi}. U `en skoj kon ku ren ci ji dru gi naj bo qi re zul tat ostva ri la je Ti ja na Vu ka no vi} (Voj vo di na, No vi Sad), a tre }e Jo va na Bog da no vi}.

Naj vi {e A fi na la ima li su ~la no vi no vo sad ske Voj vo di ne.

Ni{ je kao do ma }in na Otvo re nom pr ven stvu Sr bi je oku pio pli va ~e iz 33 klu ba ka ko iz na {e ze mqe ta ko i iz Hr vat ske i Ma ke do ni je.

S. S.

BANAT OBELE@IO DEVET DECENIJA POSTOJAWA

Su per li ga za ju bi lej

Ku gla {ki klub Ba nat iz Zre wa ni na ovih da na je obe le `io 90 go di na po sto ja wa. Ge ne ral ni se kre tar klu ba Du {an Po pa di} ka `e da je ovo sla van tre nu tak za Ba nat, jer je mu {ka eki pa, sa sta vqe na uglav nom od mla dih igra ~a, u{la u Su per li gu, {to je naj lep {i dar za ju bi lej.

- Ima mo i {ko lu ku gla wa ko ja nam omo gu }a va da kva li tet ne igra ~e {a qe mo u re pre zen ta ci -

oce nio da je ovaj klub jo{ je dan od do ka za da je Zre wa nin grad spor to va.

Si gu ran sam da ve li ki broj Zre wa ni na ca i ne zna da su upra vo ovi ku gla {i pr va ci sve ta i to u tri ka te go ri je: omla din skoj, ka det skoj i se ni or skoj, s tim {to su ove go di ne u Sa ra je vu po dru gi put od bra ni li ti tu lu svet skog pr va ka. Na to me im ~e sti tam – po ru ~io je Ka u ri}, iz ra ziv {i za do voq stvo {to je zre wa nin ska ku gla na,

Na |u zla to

Ili ja \u ra {i no vi} i Mi tar Pa li ku }a (u sre di ni) osvo ji li zlat nu me da qu

POSLE SLOVA^KE SRBIJA ODLI^NA I U RUMUNIJI

^e ti ri od li~ ja u Klu `u Od mah po za vr {et ku tak mi ~e wa u Slo va~ koj, sto no te ni ska re pre zen ta ci ja za oso be s in va li di te tom pro du `i la je u Ru mu ni ju gde je u Klu `u od i gra la tur nir Svet skog ku pa i osvo ji la ~e ti ri me da qe (tri u po je di na~ noj i jed nu u ekip noj kon ku ren ci ji).

Mu {kar ci su u po je di na~ nom de lu osvo ji li sre bro i bron zu.

Ili ja \u ra {i no vi} i Mi tar Pa li ku }a sa dve po be de la ko su pro {li pr vi krug kao pr vi u gru pi. Pa li ku }a je u ~e tvrt fi na lu po be dio Fran cu za Gar bi ja, dok je u po lu fi na lu iz gu bio od pr vog svet skog re ke ta Nor ve `a ni na To mi ja Ur ha ua - 2:3. \u -

ra {i no vi} je do fi na la sti gao po be dom nad Bri tan cem Han te rom od 3:1 a u fi na lu je iz gu bio od Nor ve `a ni na Ur ha ua la ko sa 0:3. Mi tar Pa li ku }a je u bor bi za tre }e me sto nad vi sio Bri tan ca Han te ra 3:0.

U po je di na~ nom de lu u `en skoj kon ku ren ci ji Zo ri ca Po pa di} je sa dve po be de i jed nim po ra zom pro {la gru pu kao dru ga u gru pi, dok je pri jat no iz ne na di la Sa wa Mi tro vi} i sa tri po be de bi la pr va u gru pi. U po lu fi na lu, u srp skom du e lu Po pa di }e va je po be di la Mi tro vi }e vu 3:0, dok je u fi na lu po ra ze na od Jor dan ke Fal meh 1:3 i osvo ji la sre br nu me da qu. U me ~u za bron zu Mi tro vi }e va je po ra `e -

na od dru ge Jor dan ke, Fa len, 1:3.

Mu {ka eki pa u sa sta vu Ili ja \u ra {i no vi} - Mi tar Pa li ku }a pr vo je po ra zi la Ju `nu Afri ku 3:0, za tim u ~e tvrt fi na lu Ita li ju 3:0, a u po lu fi na lu ame ri~ ko-bri tan sku kom bi na ci ju Skot-Han ter 3:1. U fi na lu u bor bi za zla to po be |e na je nor ve {ko-ru mun ska kom bi na ci ja Ur hau-Ir fo za 3:2 i do ne li Sr bi ji zla to!

U Klu `u je na stu pi lo 180 tak mi ~a ra iz 26 ze ma qa. Za na {u re pre zen ta ci ju na ovom Svet skom ku pu igra li su: Zo ri ca Po pa di}, Sa wa Mi tro vi}, Ili ja \u ra {i no vi} i Mi tar Pa li ku }a i tre ner-se lek tor Zlat ko Ke sler.

S. S.

MILORAD TRPKOVSKI POTVRDIO

Bal ka ni ja da ipak u Sme de re vu

Ku gla {i Ba na ta po nos Zre wa ni na

ju Sr bi je. Re dov ni smo po se ti o ci kam pa ku gla wa ko ji or ga ni zu je Ku gla {ki sa vez Sr bi je, a na {i tak mi ~a ri su ~la no vi pi o nir skih, ka det skih i ju ni or skih se lek ci ja. Ba nat se osla wa na mla de i ve ru je sa mo mla di ma – re kao je Po pa di}, na vo de }i da u {ko li tre nut no ima oko dva de se tak de voj ~i ca i de se tak de ~a ka ko ji re dov no tre ni ra ju.

De vet de ce ni ja po sto ja wa ~la no vi ma Ba na ta ~e sti tao je i pred sed nik Ku gla {kog sa ve za Sr bi je Uro{ Dra goj lo vi}, kao i za me nik zre wa nin skog gra do na ~el ni ka Go ran Ka u ri}, ko ji je

iako do sta sta ra i teh ni~ ki pre va zi |e na, odr `a va na bes pre kor no.

Po we go vim re ~i ma, u uslo vi ma eko nom ske kri ze, ka da ne ma do voq no nov ~a nih sred sta va, Ba nat je po zi ti van pri mer ka ko se do ma }in ski ra di i ka ko se en tu zi ja zmom mo gu po sti }i do bri re zul ta ti.

Po tru di }e mo se da ovim spor ti sti ma omo gu }i mo bo qe uslo ve za kva li tet ni ji rad, po seb no jer je ve li ki broj mla dih qu di ko ji se ba ve ku gla wem – obe }ao je Ka u ri}. @. B.

Ge ne ral ni se kre tar Bal kan ske sto no te ni ske uni je Mi lo rad Trp kov ski ot klo nio je i po sled wu ne do u mi cu u ve zi s (ne)odr `a va wem Bal ka ni ja de za mla |e ka te go ri je ove go di ne, ~i ji je do ma }in Sr bi ja.

- Ta~ no je da je u jed nom pe ri o du po sto ja la mo gu} nost da Bal kan ski {am pi o nat bu de ot ka zan, ali smo do bi li uve ra va wa da }e Sme de re vo ugo sti ti naj bo qe sto no te ni se re i sto no te ni ser ke Bal ka na u ka det skoj i ju ni or skoj kon ku ren ci ji u pe ri o du od 30. ju na do 3. ju la - ve li Trp kov ski.

On je do dao da je ve} raz go va rao s pred sed ni ci ma ru mun ske i tur ske fe de ra ci je ko ji su na ja vi li do la zak u naj ja ~im sa sta vi ma.

- Ve ru jem da }e i Sr bi ja ima ti naj bo qe igra ~e, ali o to me }e od lu ~i ti se lek tor Bo ris Vu ke li}. - Pre ma na {im pro ce na ma obez be |e no je u~e {}e za po {e sto ro tak mi ~a ra u mu {koj i `en skoj ju ni or skoj kon ku ren ci ji, od no sno po pe to ro u ka det skoj kon ku ren ci ji. Bal ka ni ja da

Ve ru je se da }e Aliz \ur ~ik sa ni ra ti po vre du pal ca

svim re pre zen ta ci ja ma do la zi kao od li~ na pro ve ra za [am pi o nat Evro pe ko ji mla |e ka te go ri je o~e ku je u Ru si ji, u Ka za wu, od 14. do 25. ju la ove go di ne - ka `e Trp kov ski.

Na {i re pre zen ta tiv ci pri pre ma ju se u Ka wi `i, a jo{ uvek je ne iz ve sno ka kva }e bi ti sud bi na sto no te ni ser ke Sen te Aliz \ur ~ik, ko ja je po vre di la pa lac.

S. S.

Pr ven stvo Sr bi je za se ni o re u in |ij skoj sport skoj ha li obe le `i lo je nad me ta we dvo ji ce naj bo qih srp skih di za ~a te go va, tak mi ~a ra ap so lut ne ka te go ri je pre ko 105 ki lo gra ma, ^a be Na |a i Ve se li na Ja ko vqe vi }a. Na kra ju, zlat na me da qa je pri pa la Na |u sa po dig nu tih 165 ki lo gra ma tr za ju i 200 ki lo gra ma u iz ba ~a ju, {to je ma lo broj na pu bli ka apla u zi ma na gra di la.

Igor To mi} je u ka te go ri ji do 94 ki lo gra ma sa po dig nu tih 181 ki lo gra ma u iz ba ~a ju po sta vio no vi dr `av ni re kord a us pe {an je bio i do ma }i tak mi ~ar, se dam na e sto go di {wi Bo {ko Mi qu{ u ka te go ri ji do 56 ki lo gra ma sa po sta vqe na ~ak tri dr `av na re kor da za ju ni o re. Po di gao je 75 ki lo gra ma u tr za ju, 100 ki lo gra ma u iz ba ~a ju i 175 ki lo gra ma u olim pij skom bi ja tlo nu.

Ti tu lu pr va ka u ka te go ri ji do 62 ki lo gra ma pri gra bio je i dru gi do ma }i tak mi ~ar, ta ko |e mla di Ma rio Po la {ek u ka te go ri ji do 62 ki lo gra ma.

U~e stvo va la su 42 tak mi ~a ra iz 11 klu bo va a KDTDS Ka men je bio ve o ma do bar or ga ni za tor.

Da. Vi}enti} PRED SPEKTAKL U BAWALUCI

Ri va li pre te Osta lo je jo{ tri da na do boks me ~a u Ba wa Lu ci u ko me }e se za ti tu lu evrop skog {am pi o na u WBO kru zer vejt ka te go ri ji bo ri ti naj bo qi srp ski bok ser u te {koj ka te go ri ji Ne nad Bo rov ~a nin i Bu ga rin Kon stan tin Ko ko Se mer xi jev. Me~ u ko me }e se Bo rov ~a nin bo ri ti za naj ve }u ti tu lu u do sa da {woj ka ri je ri bi }e odr `an 11. ju na u 20.30 ~a so va u Ha li Bo rik.

Glav ni ak te ri me ~a, Bo rov ~a nin i Se mer xi jev na ja vi li su rat u rin gu, do po sled weg ato ma sna ge.

- Ne nad }e se u rin gu pro ve sti kao svo je vre me no Be ne{ pro tiv mog ze mqa ka Pla me na Jan ko va, a to zna ~i sa mo jed no – po be di }u.

Spre man sam i sva ka ko da }u pru `e nu pri li ku zna ti da is ko ri stim – sa mo u ve ren je Bu ga rin Ko ko Se mer xi jev.

Ne nad Bo rov ~a nin mu ni je ostao du `an.

- Sva ko ima pra vo da bu de op ti mi sta, ali u su bo tu }u ja bi ti taj ko ji }e se ra do va ti uz svo uva `a va we mog pro tiv ni ka. U sva kom slu ~a ju, bi }e ovo le pa bor ba, obo ji ca smo faj te ri i pu bli ka }e u`i va ti u na {em okr {a ju – re kao je Bo rov ~a nin.

Or ga ni za tor ovog me ~a na ja vqu je bok ser ski spek takl ko ji do sa da ni je vi |en na ovim pro sto ri ma, uz di rek tan pre nos ne ko li ko TV sta ni ca iz re gi o na – TV RTRS, Spor tklub, TV In Cr na Go ra i Ukra jin ska TV. Pred sed nik or ga ni za ci o nog od bo ra pred sto je }eg me ~a je pro sla vqe ni svet ski i srp ski film ski re di teq Emir Ku stu ri ca, po kro vi te qi me ~a su ka bi net pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Mi lo ra da Do di ka, Vla da Re pu bli ke Srp ske i grad Ba wa Lu ka.

J. G.

REPREZENTATIVNE SELEKCIJE PO^ELE PRIPREME

Se ni o ri na Sre br nom je ze ru, ju ni o ri na Gru `an skom Pri pre me re pre zen ta tiv nih se lek ci ja u ve sla wu po ~e le su ju ~e. Se ni o ri se na la ze na Sre br nom je ze ru, dok su ju ni o ri na Gru `an skom. Dvo jac u sa sta vu Mar ko Mar ja no vi} i Ni ko la Sto ji}, kao i ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e (Ne ma wa Ne {i}, Mi lo{ Sta no je vi}, Ne nad Ba bo vi} i Mi lo{ To mi}) na la ze se na pri pre ma ma na Sre br nom je ze ru za dru gi Svet ski kup (17. - 19. jun) ko ji }e se odr `a ti u Ham bur gu (Ne ma~ ka). S ovim dve ma po sa da ma od da nas }e ra di ti i ~e tve rac Mi lo{ Va si}, Ra do je \e ri}, Mi qan Vu ko vi}, Go ran Ja gr, dubl skul Alek san dar Fi li po vi}, Du {an Bo gi }e vi} kao i kan di da ti za re pre zen ta -

ci ju ko ji su za vr {i li se zo nu u SAD – Jo van Po po vi}, Go ran To do ro vi}, Igor Lu ci} i Lu ka \or |e vi}.

– Se ni or ska ve sla~ ka re pre zen ta ci ja Sr bi je na la zi se u pu nom sa sta vu po {to su nam se po sle vi {e ne go uspe {ne se zo ne u SAD pri dru `i li i na {i „Ame ri kan ci”.

Lu ci} i \or |e vi} su po sta li pr va ci Ame ri ke bra ne }i bo je Uni ver zi te ta Ber kli na {ta smo svi po no sni – ka zao je se lek tor Ne boj {a Ili}, ko me u ra du na Sre br nom je ze ru po ma `u tre ne ri De jan Gu slov i Olek san dar Fe do tov, a u eks pe di ci ji je i fi zi o te ra pe ut Ste van Ka stra to vi}. – Dvo jac i ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e pri pre ma }e se do po ne deq ka, ka da }e po -

Ni ko la Si mo vi} i Vuk Ma to vi}

~e ti da se pa ku ju za put u Ham burg na Svet ski kup. O~e ku je mo da Mar ja no vi} i Sto ji} po boq {a ju pla sman sa Svet skog ku pa u Min he nu pre dve ne de qe ka da su bi li osmi, dok Ne {i}, Sta no je vi}, Ba bo vi} i To mi} pr vi put ove se zo ne iz la ze na sta zu Svet skog ku pa i wi ma }e tak mi ~e we u Ham bur gu bi ti svo je vr sna pri pre ma za Svet ski kup u Lu cer nu (8. - 10. jul). Ina ~e, mi sli su nam na ne ki na ~in ve} usme re ne na SP na Ble du kra jem av gu sta i sve {to sa da ra di mo je ta ko re }i u funk ci ji tog tak mi ~e wa. Osnov ni kri te ri jum za u~e {}e na Ble du bi }e nam in di vi du al na for ma i u~i nak na pri pre ma do ta da. U si tu a- ci ji smo da bi ra mo po {to vi {e ve sla ~a kon ku ri {e za jed no me sto, a

od sva kog po na o sob za vi si }e da li }e iz bo ri ti me sto u ti mu.

Ta ko |e, ju ~e su pri pre me po ~e li i ju ni o ri. Na Gru `an skom je ze ru kod Kni }a tre ne ri Alek san dar Iv ko vi}, Du {an Ko va ~e vi} i Ivan Braj ti gam od ju ~e. pa do 20. ju na ra di }e sa ju ni or skim dvoj cem, ~e tver cem i ~e tver cem sa kor mi la rom ko ji se spre ma ju za u~e {}e na Evrop skom ju ni or skom pr ven stvu (24. - 26. jun) odr `a ti u poq skom gra du Kru {e vi cu. Po red ju ni o ra na Gru `an skom je ze ru pri pre ma }e se i Iva na Fi li po vi}, ko joj se ne dav no za vr {i la se zo na u SAD. Fi li po vi }e va }e se pri pre ma ti za u~e {}e na Svet skom pr ven stvu za se ni o re do 23 go di ne (21. 24. jul) u Am ster da mu.

J. G.

kULTURA

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

21

СУТРА „АЛАБАМА СОНГ“ ПРЕМИЈЕРНО У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

Бурна љубав Скота и Зелде Фицџералд Представа „Алабама сонг“, по роману Жила Лероа, а у адаптацији Кате Ђармати, и режији Рахима Бурхана, премијерно ће бити изведена сутра у 19 часова у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз. „Алабама сонг“ описује везу чувеног писца Скота Фицџералда и његове супруге Зелде, такође уметнице, заносне и фаталне жене која је умела да измами уздахе мушкараца и шокира цео свет својим понашањем. Зелда Фицџералд је трагично изгубила живот у 47. години у пожару у психијатријској клиници у којој се дуго лечила. Бурна љубавна веза Фицџералдових и живот у лудим двадесетим / тридесетим годинама прошлог века, у роману је описана из Зелдине, односно женске перспективе. Лероа је, иначе, за овај роман добио 2007. Гонкурову награду. Зелду Фицџералд игра Емина Елор, Скота Фицџералда Иштван Кереши, а у осталим улогама је практично цео ансамбл Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз: Ирен Абрахам, Атила Гириц, Едит Фараго, Габриела Црнковић, Габор Понго, Атила Немет, Арон Балаж, Атила Мађар, Золтан Ширмер, Силвиа Крижан, Даниел

Хуста, Атила Немет, Даниел Гомбош ( к.г), затим Мелинда Јашков, Терезиа Фигура и Агота Силађи.

- И раније сам се у представама бавио женским принципом и његовом одбраном, и овде ме је одмах заинтригирало то како је злоупотребљена Зелдина креативност, како је њен рођени супруг користио њен таленат и њене идеје. Ишао је чак дотле да очијука са психијатрима по санаторијумима у којима је Зелда боравила да би јој у једном тренутку забранили да пише јер то, наводно, није било добро за њено ментално здравље – речи су редитеља ове представе Рахима Бурхана који сада први пут ради у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз.- Говоримо дакле о породици. О жени, која је живела са човеком који јој није давао ништа, с којим није могла да оствари чак ни интиман живот. Веома ми је важно што сам у Новосадском позоришту нашао једну дивну глумицу која је тако здушно и страсно загрлила Зелду, дајући јој све валере које је та чудесна жена имала. Ова улога као саливена је за Емину Елор. Главни мотив је, по речима Кате Ђармати, била злоупотреба Зелдиног талента. Скот Фицџе-

Редитељ Рахим Бурхан са ансамблом на једној од проба

ралд је узимао Зелдине идеје, њене целе текстове и стављао их у

АНДРЕЈ ТИШМА ИЗЛАЖЕ У БЕОГРАДУ

Човек као пањ Изложба дигиталних принтова и видео радова „Цивилизовано усековање“ новосадског ликовног и веб уметника Андреја Тишме, биће отворена вечерас у Установи културе „Вук Караџић“ у Београду. Изложбу ће отворити историчар уметности и ликовни критичар Сава Ристовић који је о изложби записао: „Тишма покушава да у глобалном свету скрене пажњу на заборављену димензију – етику. Због тога пањеви, као својеврсни лајтмотив овог, пре свега дидактички и цинички обојеног циклуса, могу да се тумаче као остаци неких култура, али и као остаци човека. Јер, шта је човек, шта је народ без морала? Само пањ који подсећа да је некада ту било живо биће“. Андреј Тишма (1952, Нови Сад) дипломирао је на Академији уметности у Прагу. Излаже од 1969, а Нови Сад, Београд, Милано, Сеул, Њујорк, Будимпешта, Лондон, Токио, само су неки од градова у којима је имао самосталне изложбе. Тишма се бави конкретном поезијом, мејл-артом, печатном уметношћу, фотографијом, перформансом, електрографиком, видеом, веб-артом, музиком. Новосадска публика изложбу „Цивилизовано усековање“ имала је прилике да види пре неколико година, у оквиру фестивала Инфант у Новом Саду. Беоргадска ће бити у могућности то да учини до 22. јуна. И. Б.

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Српскохрватска језичка интернационала Најновију, мајску свеску Летописа Mатице српске отварају стихови Новице Тадића, неколико песама из његове заоставштине. Поезију су у ЛМС објавили још Милан Ђорђевић, Милан Радуловић и Бахит Кенжејев (препев Владимира Јагличића са руског). Прозу су објавили Бранко Брђанин Бајовић, Милосав Ђалић и Момчило Антић . Нова свеска ЛМС доноси и одломак из романа у настајању „Делта“ Миодрага Матицког , под насловом „Моји градови. Сентандреја и Сремски Карловци“. Рубрику Огледи испуњава расправа Ненада Николића „Српскохрватска интернационала“, која се бави књигом Сњежане Кордић „Језик и национализам“, која се појавила половином прошле године у Загребу. Ова књига је изазвала бројне полемике у региону , а на адресу Хрватског министарства културе, које је суфинансирало њено појављивање, стигла је тужба од хрватских десничара. Они сматрају да Кордићкина теза како су хрватски и српски један, полицентричан језик, угрожава хрватски културни идентитет. И Ненад Николић оспорава многе тврдње из ове књиге. Он закључује:

-Уколико се, пак, српска култура приклони презентистичким и интернационалистичким схватањима попут оних на којима је Сњежана Кордић утемељила књигу „Језик и национализам“, то ће довести до тога да ће се „све што је српско...свести на србијанско...да би све што није србијанско, престало да буде српско“, па ће се прошлост српске културе претворити у јужнословенску прошлост из које ће свака нова нација моћи да изабере шта јој

треба за конституисање своје историје. Рубрика Сведочанства углавном је испуњена сећањима на двојицу недавно преминулих књижевних великана- Новицу Тадића (1949-2011) и Бошка Ивкова (1942-2010). Из Тадићеве заоставштине објављени су записи: о песми, о читању, о пропустима, о критичарима, о иронији и сарказму, о свету, о граду, о небу, о греху, о путовању. Свежи, мудри, духовити, једноставни као и његове песме. „Од екрана се одметни, пронађи неку књигу, окрени први лист, иди сад својим добрим путем“- рекао је Тадић о читању. О њему су у ЛМС своје текстове објавили Јован Делић и Драган Хамовић.О Бошку Ивкову је писао Иван Негришорац. Блок Сведочанстава посвећен је стваралаштву Веселина Марковића, који је недавно добио награду „Шпиро Матијевић“ , за свој други роман „Ми различити“ (Стубови културе, 2010). Интервју са њим потписује Радмила Гикић Петровић. Марковићевом књигом бави се и Драгана Белеслијин у рубрици Критика, посвећеној најновијој издавачкој продукцији. Р. Лотина

своја дела, наводи Ката Ђармати, а чак и кад није било физичке кра-

ђе, била је ту ментална, интелектуална.

- Говоримо о љубави, јер у нашој представи Зелда и Скот се воле, али и о интересу, о љубави из интереса и интересу из љубави. То је та нека чудна уметничка симбиоза између њих двоје. И сад се питам, где су границе тог и таквог искоришћавања?- размишља Ката Ђармати. О Зелди глумица Емина Елор наводи да је она на граници између генија и лудака, не припада ни ту, ни тамо, али да је она истовремено и обична жена препуна емоција. Скот Фицџералд из представе другачији од Скота каквог зна јавност, напомиње глумац Иштван Кереши, и додаје да му је то била прва препрека коју је у стварању овог карактера морао да савлада. Друга велика потешкоћа била му је „комплексност овог лика: проналажење свих тих финеса које се налазе у карактеру овог писца и проналажење правих мера односа разних осећања према Зелди, према писању, у алкохолизму... „ Сценограф представе „Алабама сонг“ је Марија Калабић, а костимограф је Дејан Радуловић са којим је редитељ Бурхан сарађивао у Театру ан дер Рур у Немачкој. За музику и кореографију задужен је Ласло Бобиш. Н. Пејчић

ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ПАЛИЋКОГ ФЕСТИВАЛА „АНДЕРГРАУНД СПИРИТ“

Добитници шведски редитељски дуо Шведски редитељски дуо Ола Симонсон и Јоханес Стјерне Нилсон добитници су награде ‘’Андерграунд спирит” овогодишњег Фестивала европског филма Палић, саопштили су јуче организатори фестивала. Овај редитељски двојац снима филмове од 1990. године развијајући јединствен стил којим доминира иронични поглед на гротескност савременог живота и механичка природа људске свакодневице, наводи се у саопштењу. Пар је светску славу стекао филмом „Мизика за стан и шест бубњара„ који је премијерно приказан на Канском фестивалу 2001. године. Слика музичких терориста који упадају у туђе станове како би одржали концерт свирајући на намештају и кућним уређајима постаје њихов заштитни знак. Овај концепт разрађују својим првим дугометражним филмом ‘’Звук буке„ из 2010. године у којем цео град постаје музички инструмент и простор за терорисање његових становника.Ретроспектива филмова овог пара биће приказана током фестивала где ће им бити уручена и награда. Награда ‘’Андерграунд спирит„ установљена је 2008. године и додељује се за изузетан рад на пољу неКОНКУРС ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ И МЗ КОВИЉ

Награда „Стеван Пешић“ Сваке године у знак сећања на Стевана Пешића (1936-1994), песника, приповедача, есејисту, путописца и драмског писца додељује се истоимена награда, најбољем новообјављеном књижевном делу, оствареном у српском језику у жанровима и у духу које је заступао овај писац.У конкуренцији за награду улази и укупан опус писца са образложењем за целокупан допринос, с тим да је објавио и нови наслов између два конкурса. Тим поводом Градска библиотека у Новом Саду и Месна заједница Ковиљ позивају писце, издаваче и књижевна удружења да доставе предлог за овогодишњу седамнаесту награду. Жири ће саопштити одлуку о добитнику током јесени, а уручење ће бити у оквиру манифестације „Меморијал Стевана Пешића“ у Ковиљу.Књиге (по три примерка) слати до краја јула на адресу Градскe библиотекr у Новом Саду, Дунавска 1,са назнаком: за награду „Стеван Пешић“.Примерци достављених књига не враћају се предлагачу.

завистног филма и јединствену ауторску поетику изграђену ван главних токова филмске индустрије. Награду су до сада добили француски синеаста Ф.Ж. Осан, немачки режисер Ули М. Шипел и Желимир Жилник. Осамнаесто издање Фестивала европског филма Палић, једног од најзначајнијих филмских фестивала у региону, одржаће се од 16. до 22.

јула на више локација у прелепом природном окружењу крај језера Палић и у Суботици. Фестивалски програм ове године чини десет филмских селекција: Главни такмичарски програм, Паралеле и судари, Млади дух Европе, Омаж програм за добитнике награде Александар Лифка, Омаж програм посвећен добитнику награде Aндергрaунд Спирит, Нови пољски филм, Нови мађарски филм, Еkо Докс, Дечји програм и селекција: Како је почео рат на мом Балкан-

ском (полу)отоку? Најбољим филмовима у оквиру Главног такмичарског програма биће додељене награде - Златни торањ за најбољи филм и Палићки торањ за најбољу режију, а такође ће бити додељена и Награда за најбољи филм из селекције Паралеле и судари.Фестивал ће такође уручити две награде Александар Лифка за изузетан допринос европској кинематографији. Фестивал европског филма Палић 2011 и Фестивал документарног рок филма ДОРФ из Винковаца позивају филмске ауторе са искуством у раду на филму (дигиталним или другим техникама) да учествују у радионици музичког документарног филма Cros so vers. Кроз теоријски и практични рад полазници ће имати прилику да размене искуства са предавачима, радећи на заједничком документарном пројекту који ће пратити пет концерата савремених, инвентивних група из Европе и региона у оквиру фестивалског програма Млади аутори Европе. Резултат заједничког рада, у форми филмског омнибуса, биће премијерно приказан на Фестивалу у Винковцима, а затим и у неколико градова у Хрватској и Србији.

„ТОСКА“ ИЗ ВАЛЕНСИЈЕ НА ВЕЛИКОМ ПЛАТНУ У НОВОМ САДУ

Опера уживо Нови Сад ће се 13. јуна наћи у друштву четрдесетак европских градова Бугарске, Шпаније, Румуније, Пољске, Грчке, Кипра, Холандије, Литваније, Мађарске, Велике Британије, Ирске, Хрватске и Србије, у којима ће путем пројекције на великим платнима бити организован директан пренос опере „Тоска“ Ђакома Пучинија, у режији Франсеска Пералеса, из Уметничког центра краљице Софије у Валенсији у Шпанији.Најављено је учешће великих звезда светске оперске сцене као што су Оксана Дика, Хорхе де Леон, Брајан Терфл, као и Хор Регионалне владе Валенсије, Оркестар општине Валенсија, а диригент је славни Зубин Мехта. Пренос „Тоске“ из Валенсије назван је „Вива Европа“, део је европске године волонтерства и одвија се под патронатом потпредседнице Европске комиси-

је за правду, основна права и држављанство, Вивијан Рединг. За праћење преноса „Тоске” на видео биму, на новосадском Тргу слободе биће постављено око 1.000 седишта, а обезбеђен је и квалитетан видео сигнал и озвучење. У случају лошег времена пренос ће се пратити у Синагоги. Нови Сад је и прошле године учествовао у пројекту „Вива Европа“, када је организован пренос опере „Кармен“ Жоржа Бизеа, такође из Уметничког центра краљице Софије у Валенсији. Опера „Тоска“ се сматра једним од најбољих и најрепрезентативнијих остварења италијанског веризма и то пре свега због снажног драмског интензитета и великог броја познатих и омиљених оперских арија. Као кључе речи „Тоске“, издвајају се: интрига, насиље, страст. И. Б.

22

svet

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

PO SE TA NE MA^ KE KAN CE LAR KE AMERICI

UKRATKO

Mer kel i Oba ma: Ga da fi mo ra da ode

Po pla ve od ne le 23 `i vo ta PORT-O-PRENS: Broj nastradalih na Haitiju gde ki{a ne prestaje da pada ve} sedmi dan, popeo se na 23, na desetine qudi je povre|eno, dok se {est osoba vode kao nestale. Nabujale reke poplavile su mnoge ku}e, a qudi spas tra`e na krovovima. Ulice Porto- Prensa su blokirane ra{~upanim drve}em i ru{evinama zgrada.

Po re~ima portparola hai}anskog odseka za civilnu za{titu Edgara @ozefa, najve}i broj qudi je poginuo u prestonici, dok je 13 nastradalo u Petionvilu, jugoisto~no od Port-o-Prensa. Oluja je zahvatila ve}i deo Karipskih ostrva, a poplave ugro`avaju i Dominikansku Republiku, Jamajku, Portoriko i ameri~ka Devi~anska ostrva. Vlasti su saop{tile da su dve osobe nastradale u Dominikanskoj Republici, a jedna u Jamajci. Predstavnici civilne za{tite u Dominikanskoj Republici su saop{tili da je 25 ku}a uni{teno, a vi{e od 8.400 qudi evakuisano iz ugro`enih podru~ja.

VA [ING TON: Ekonomska kriza u evrozoni gde se pojedine ~lanice nalaze pred bankrotom, ne bi smela da ugrozi i svetsku ekonomiju, saglasili se Barak Obama i Angela Merkel. Dok se Evropa bori sa du`ni~kom krizom, pre svih Gr~ka, u SAD jedan za drugim izve{taji pokazuju pad zaposelnosti. Tokom {este pose-

Angela Merkel u Va{ingtonu

La ser ski na pad na avion MO SKVA: Posada ruskog putni~kog aviona „boing 735”, koji je leteo iz Moskve u Rostov na Donu, bila je preksino} prilikom sletawa zaslepqena laserom, ali je uspela da bezbedno spusti letelicu. Kako navodi Interfaks, pozivaju}i se na aerodromsku upravu u tom gradu, u avionu se nalazilo 97 putnika, a povre|enih nema. Predstavnik aerodroma kazao je da je to ve} drugi slu~aj laserskog napada od po~etka meseca. Prema wegovim re~ima, u no}i izme|u 2. i 3. juna zaslepqeni su ~lanovi posade „erbasa320”, koji je tako|e leteo iz Moskve. Tada je kapetan posade izvestio upravu letova da je pilot nekoliko minuta bio zaslepqen zelenim svetlom.

dr{ku, mislimo da ekonomski rast SAD-a zavisi od razumnog re{ewa ovog problema. Bilo bi katastrofalno ako bi do{lo do nekontrolisane spirale i propasti evra u Evropi jer bi to moglo da izazove ~itav niz doga|aja”, kazao je Obama. Merkelova je poru~ila da ~lanice evrozone imaju zajedni~ki interes da problemi jedne zemqe ne ugroze stabilnost monetarnog bloka u celini. Ona je uverena da }e se Va{ington pridr`avati svoje fiskalne odgovornosti, ba{ kao {to to ~ini i EU. Tokom posete, i Obama i Merkelova su jo{ jednom ponovili da su wihove zemqe saveznici na mnogim poqima. [to se Libije ti~e, iako se Nema~ka uzdr`ala od glasawa u UN i nije poslala svoje vojnike u NATO misiju, Merkelova se sla`e da Gadafi mora da ode sa vlasti.

Bom be na pu kov ni kov 69. ro |en dan TRI PO LI: Intenzivno bombardovawe Tripolija nastavqeno je i prethodne no}i, a sna`ne eksplozije su se ~ule u sektoru u kojem se nalazi rezidencija libijskog vo|e u centru grada, javio je Frans pres Prema re~ima portparola libijske vlade Muse Ibrahima, „NATO je izveo napad pun mr`we na Tripoli, izbaciv{i vi{e od 60 bombi na grad”.

Ibrahim je na konferenciji za novinare rekao da je u tim napadima poginula 31 osoba, a da je vi{e desetina raweno.

Napadi su izvedeni na dan kada je, pre 69 godina ro|en libijski vo|a.”Bombardovawa su blizu mene, ali ja se ne dam”, rekao je Gadafi pozivaju}i jo{ jednom narod da pru`i otpor. Kako je ranije navela libijska agencija Xana, Gadafi se ju~e sastao s plemenskim vo|ama. Libijski re`im napustio je jo{ jedan visoki zvani~-

EU po nu di la mr {a vu kom pen za ci ju LUK SEM BURG: Veliki proizvo|a~i vo}a i povr}a, [panija, Italija i Francuska, zahtevali su na kriznom sastanku u Luksemburgu nadoknade za svoje poqoprivrednike, quti zbog ogromnih gubitaka koje, pre svega proizvo|a~i krastavaca, trpe nakon {to je u Nema~koj izbila zaraza bakterijom e{erihija koli.

Komesar za poqoprivredu EU Da~ian ^olos je na po~etku prekju~era{weg skupa nudio 150 miliona evra kompenzacija, {to su ministri poqoprivrede ~lanica EU listom odbili, isti~u}i da farmeri Unije trenutno gube po 417 miliona evra nedeqno, preneo je AP. ^olos je potom ponudio ve}e kompenzacije, ~ija bi visina trebalo da bude poznata ovih dana, a bile bi ispla}ene farmerima tokom juna. Ma|arski ministar poqoprivrede [an-

Gnev ni {pan ski far me ri ba ca ju po vr }e is pred ne ma~ kog kon zu la ta u Va len si ji

dor Fazeka{ je napomenuo da je cena vo}a i povr}a u EU opala za dve tre}ine i da ovi proizvodi trenutno ne mogu da se plasiraju u Evropi, pri ~emu su uzga-

jiva~i potpuno nedu`ni u celoj stvari. [panska ministarka poqoprivrede Rosa Agilar zatra`ila je da EU ugro`enim farmerima isplati kompenza-

nik. Ministar rada Al Amin Manfur koji se nalazi u @enevi, pru`io je podr{ku opozicionom Prelaznom nacionalnom savetu.

U Bengaziju, upori{tu libijskih pobuwenika, boravio je i specijalni ruski izaslanik Mihail Margelov koji je rekao da je Moskva spremna da preuzme ulogu posrednika kako bi se omogu}io dijalog Gadafija i pobuwenika. [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov u me|uvremenu je napomenuo da Rusija, ipak, ne namerava da preuzme kqu~nu ulogu posrednika u libijskom konfliktu, uz ocenu da taj zadatak pripada Afri~koj uniji. Predstavnici Afri~ke unije me|utim, ve} sedmicama poku{avaju da posreduju u tom konfliktu, ali, za razliku od re`ima u Tripoliju, gde ih rado do~ekuju, u Bengaziju opozicija odbija svaki razgovor dok Gadafi ne ode s vlasti.

INDIJA

EVROP SKI FAR ME RI TRA @E OD [TE TU ZBOG GU BI TA KA IZA ZVA NIH ZA RA ZOM U NEMA^KOJ

Ubi je no 11 qu di SI JU DAD DE MEK SI KO: U napadu naoru`ane bande na centar za bolesti zavisnosti na severu Meksika ubijeno je 11 qudi, a raweno dvoje, saop{tila je policija. Policija je u{la u trag naoru`anoj grupi qudi i sukobila se s wima, izvestio je lokalni list „Siglo”. Jo{ nije jasan motiv napada na kliniku za odvikavawe od droge, rekao je Giqermo Flores, {ef policije u gradu Toreonu, u severnoj dr`avi Koauili. Pro{le godine, na severu Meksika je napadnuto pet centara za rehabilitaciju, podsetio je AFP. Vlasti smatraju da bi iza tih napada mogle da stoje narkobande koje deluju u regionu, a meta su im lokalni dileri droge koji se kriju u centrima za odvikavawe. U Meksiku je u posledwih pet godina, u zlo~inima povezanim s trgovinom drogom, ubijeno oko 37.000 qudi.

te nema~ke kancelarke SAD otkad je Obama postao predsednik, dvoje dr`avnika razgovaralo je i o intervenciji u Libiji o kojoj postoje razlike u stavovima izme|u te dve zemqe.

Ameri~ki pedsednik Barak Obama me|utim ne misli da wegova zemqa upada u jo{ jedan krug recesije. On je na zajedni~koj konfereniji sa svojom go{}om nema~kom kancelarkom poru~io da }e i SAD sara|ivati, preko MMF-a, u naporima da se re{e problemi Gr~ke. „@elimo da poru~imo i Nema~koj i svim ostalim zemqama koje su povezanebi}emo tu za vas, `elimo da pru`imo po-

LIBIJA

Slo no vi iz ga zi li ~o ve ka

cije u visini 90 do 100 odsto gubitaka, {to je ^olos odbacio kao nerazumno.

Ni Poqska ne namerava da se zadovoqi predlogom Evropske komisije i za poqske povrtare tra`i puno pokrivawe gubitaka. „Poqska o~ekuje do Evropske unije pune kompenzacije ratarima koji ne mogu da prodaju svoje povr}e ili ih prodaju znatno jeftinije”, rekao je poqskim medijima ministar poqoprivrede Marek Savicki, procenuju}i da je {teta milijardu evra na godi{wem nivou.

Komesar za zdravqe EU Xon Dali je na ju~era{wem skupu opomenuo Nema~ku da vi{e ne istupa u javnosti sa preurawenim i neta~nim zakqu~cima o izvoru zaraze, jer time unosi strah u stanovni{tvo, a proizvo|a~ima vo}a i povr}a nanosi ogromne {tete.

MI SOR: Dva slona izgazila su na smrt jednog ~oveka u Misoru, gradu na jugu Indije, saop{tile su lokalne vlasti.

Slonovi su rano ju~e ujutro u{li u grad i divqali oko tri sata, pregaziv{i 55-godi{weg ~oveka, koji je iza{ao da vidi {ta se de{ava. Na televizijskim snimcima se vidi telo `rtve, kao i slon koji besno {utira kravu, prenose agencije. Gra|anima je preko medija upu}en poziv da ostanu u ku}i i ne ga|aju kamewem `ivotiwe. [umari i zaposleni u zoolo {kom vr tu us pe li su da uspavaju slonove kako bi ih bezbedno vratili u divqinu. [kole }e, iz predostro`nosti, ostajti zatvorene do kraja dana, a na ulicama }e biti razme{ten ve}i broj policaja ca. Slo no vi su do {li iz obli`we {ume, zajedno s jo{ dva druga slona, koji su i daqe na slobodi na obodu grada.

U Indiji svake godine stotine qudi izgube `ivot u napadima divqih zveri, koje ponekad ulaze u gradove u potrazi za hranom.

Otvo ren pre laz iz me |u Ga ze i Egip ta GA ZA: Glavna kapija koja povezuje pojas Gaze sa spoqnim svetom - grani~ni prelaz Rafaju~e je ponovo otvoren, saop{tili su palestinski zvani~nici.Egipat je zatvorio taj grani~ni prelaz u subotu bez prethodnog upozorewa, pa su se qutiti Palestinci okupili na kapiji u znak protesta. Naknadno je re~eno da je terminal

Rafa, jedini prelaz koji ne kontroli{e Izrael, bio zatvoren u sklopu redovnog odr`avawa, kako je naveo egipatski bezbednosni izvor na koji se poziva Aso{iejted pres. Zvani~nici u Gazi, kojom vlada islamisti~ki Hamas, rekli su da o tome nisu unapred obave{teni. Hamas je potom iznenada zatvorio terminal dan kasnije,

objasniv{i da se stalno odla`e prelazak.

Novi lideri Egipta otvorili su taj prelaz nedavno za stalno, ~ime je okon~ana ~etvorogodi{wa blokada pojasa Gaze koju je uveo svrgnuti egipatski predsednik Hosni Mubarak u saradwi s Izraleom.

Me|utim, napetost na terminalu Rafa se poja~avala nakon {to je Hamas op-

tu`io Egipat da ograni~ava broj qudi koje pu{ta da pre|u.

Direktor terminala Ajub Abu [aer rekao je danas da je postignut dogovor s Egiptom, ne ulaze}i u detaqe. On je samo naglasio da }e prioritet dati bolesnicima i qudima koji nisu mogli da iza|u iz Gaze pro{le nedeqe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN DERS FOG RA SMU SEN Ministri odbrane zemaqa NATO saop{tili su ju~e da }e intenzivno bombardovawe Libije biti nastavqeno, „koliko god bude neophodno”, sve dok Muamer Gadafi ne podnese ostavku. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je Briselu da su se „svi ministri saglasili da }e poja~ati pritisak koliko god je potrebno da se to brzo zavr{i”.

HI LA RI KLIN TON Politi~ka karijera ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton toliko je inspirativna za autore ku}e „Bluvoter prodak{ns“ da su posle dve godine „morali“ da objave drugi strip o woj.

U ameri~ke prodavnice ju~e je stigao novi strip o Hilari. Ista ku}a objavila je stripove i o peva~ici Lejdi Gaga, tinejxeru Xastinu Biberu i politi~arima Baraku Obami i Sari Pejlin.

TRI NI DAD HI ME NES „[panija priznaje pobuweni~ki Prelazni nacionalni savet kao legitimnog predstavnika libijskih vlasti”, izjavila je ju~e {panska ministarka spoqnih poslova Trinidad Himenes tokom posete Bengaziju, upori{tu pobuwenika na istoku Libije. „Ovde sam da bi potvrdila da je Prelazni nacionalni savet jedini legitimni predstavnik libijskog naroda”, rekla je {panska ministarka.

Hi tle ro vo pi smo u Mu ze ju to le ran ci je LOS AN \E LES: Centar „Simon Vizental” saop{tio je da je do{ao do pisma nacisti~kog vo|e Adolfa Hitlera u kome je prvi put opisano wegovo vi|ewe odnosa prema Jevrejima. Pismo }e biti izlo`eno u Muzeju tolerancije u Los An|elesu na ulazu u odelewe o Holokaustu.

U saop{tewu Centra se precizira da je pismo iz 1919. napisano {est godina pre nego {to je izdata Hitlerova kwiga „Majn Kampf”. „Ovo je jedno privatno pismo, mi{qewe jednog ~oveka, ali se pretvorilo u Magna kartu jedne nacije i skoro da je dovelo do istrebqewa jevrejskog naroda,” izjavio je dekan Vizentalovog centra u Los An|elesu rabin Marvin Hier. Po wegovim re~ima, va`no je da budu}e generacije vide da demagozi zaista misle to {to ka`u i da to i sprovedu u delo ako mogu. U pismu kucanom na pisa}oj ma{ini, koje je Hitler

potpisao, iznosi se plan za „beskompromisno uklawawe Jevreja u potpunosti”, {to se mo`e posti}i samo pod „vladom nacionalne snage, a nikada pod vladom nacionalne nemo}i”.

Hitler je u pismu naveo da se „emotivno antisemitizam izra`ava kroz pogrome” i zahteva legalno oduzimawe prava Jevreja.

Denvnik Wujork tajms navodi da je takozvano Gemlihovo pismo napisano na zahtev Hitlerovog stare{ine kapetana Karla Majra, koji mu je naredio da u pisanoj formi obrazlo`i svoje ideje o odnosu prema Jevrejima kako bi on to prosledio vojniku Adolfu Gemlihu. Sva trojica su bili u sastavu jedinice Bavarske vojske

koja se bavila propagandom protiv boq{evika. Majr je umro u koncentracionom logoru Buhenvald po{to se okrenuo protiv firera tokom rata. „Wujork tajms” ka`e da stru~waci nisu spremni da bezrezervno potvrde autenti~nost pisma, jer postoji bar jo{ jedna kopija koja je u dr`avnoj arhivi Bavarske u Minhenu i zbog toga {to je dosad bilo vi{e slu~ajeva falsifikovawa navodnih Hitlerovih pisama i dnevnika.

List, me|utim, prenosi, da je rabin Hier ube|en da je pismo autenti~no, {to je potvrdio i nema~ki ekspert Otmar Plokinger.

Pismo je pred kraj Drugog svetskog rata prona{ao ameri~ki vojnik Vlijam Zigler u ru{evinama sedi{ta nacisti~ke partije u Nirnbergu. Vizentalov centar je platio 150.000 dolara za pismo kolekcionaru, koji ga je kupio pre nekoliko godina kada centar nije mogao da sakupi dovoqno novca za kupovinu.

(Fo Net)

BALkAn

dnevnik

UKRATKO Iz bo la dru ga ri cu zbog {min ke SO FI JA: U~enica prve godine sredwe {kole izbola je xepnim no`em {kolsku drugaricu u bugarskom gradu Pleven zbog sukoba oko kozmetike. Incident se dogodio u hodniku gimnazije, saop{teno je iz Okru`ne direkcije MUP-a u Plevenu. Incidentu je prisustvovalo mnogo o~evidaca, koji tvrde da je ubod no`em usledio usred rasprave o senkama za o~i. Rawena petnaestogodi{wa sredwo{kolka nalazi se u bolnici. Sa tinejxerkom izvr{iocem krivi~nog dela radi}e inspektor de~je pedagogije.

Pa hor ho }e da ~e sti ta ZA GREB: Premijer Slovenije Borut Pahor ocenio je ju~e u Gospi}u u Lici da }e za Hrvatsku, region i EU biti veliki uspeh ukoliko hrvatski pristupni pregovori budu zavr{eni do kraja juna.”Ako }e Hrvatska 24. juna, u predve~erje 20. godi{nice suverene dr`ave, dobiti garancije da }e zavr{iti pregovore i ako }e premijerka (Jadranka) Kosor biti pozvana na sastanak Saveta EU voleo bih da budem prvi koji }e na tome ~estitati i aplauditati”, rekao je Pahor novinarima.

Premijeri Hrvatske i Slovenije u Gospi}u su polo`ili kamen temeqac za fabriku „Kalcit Lika” koju gradi slovena~ka firma „Kalcit”, a projekat je vredan 15 miliona evra.

Hrvatska premijerka je izrazila uverewe da }e pregovori biti zavr{eni do kraja juna.

Premijeri dve dr`ave su ocenili da su bilateralni odnosi dobri i da je od kada su odblokirani hrvatski pristupni pregovori potpisivawem dogovora o re{avawu grani~nog spora, me|usobni odnosi zna~ajno napredovali. Pahor je naveo da je ove godine trgovinska razmena izme|u Slovenije i Hrvatske porasla 17 odsto, dodav{i da Hrvatska u Sloveniji ima prijateqa, kao {to i Slovenija ima prijateqa u Hrvatskoj.

Sa sta nak na ~el ni ka iz re gi on a OHRID: Na petoj konferencija general{tabova zemaqa s Balkana, koja se odr`ava u Ohridu, oceweno je da su bezbednost i stabilnost regiona na visokom nivou. Makedonski presednik \or|e Ivanov pozdravio je na~elnike general{tabova i rekao da se region bori za evropske vrednosti slobode, demokratije i vladavine prava. „Uveren sam da }e jugoisto~na Evropa na}i pravo mesto u sistemima kolektivne bezbednosti i odbrane”, rekao je Ivanov. Sastanku na~elnika general{tabova prisustvuju i prestavnici NATO.

Por tu gal vra }a or den POD GO RI CA: Portugal }e Crnoj Gori predati kopiju ordena Veliki krst Kraqevskog vojni~kog reda Isusa Hrista, kojim je portugalska kraqica Monairiere 1905. godine odlikovala crnogorskog kraqa Nikolu Petrovi}a. Iz crnogorske vlade je najavqeno da }e se ceremonija predaje odlikovawa odr`ati u petak na Cetiwu, u Dvorcu kraqa Nikole. Potugalski orden kraqa Nikole izgubqen je tokom burne crnogorske pro{losti, a pripadao je kolekciji vladarskih odlikovawa koja su ~uvana u Muzeju na Cetiwu.

Po~asni crnogorski konzul u Portugalu Pereira Pinto je prilikom ranije posete Muzeju kraqa Nikole zapazio da u kolekciji odlikovawa nema portugalskog ordena i tada je obe}ao da }e wegova zemqa obezbediti identi~nu kopiju ordena.

Portugalski orden je iskovan u istoj kova~nici u Lisabonu, u kojoj je izra|en i original odlikovawa. Kova~nica ~uva odlivke svih predmeta koji su ikad napravqeni u toj radionici, pa je me|u wima i odlivak ordena za kraqa Nikolu.

MI NI STAR UNU TRA [WIH PO SLO VA IVI CA DA ^I] U BU KU RE [TU

Iz grad wa cr no mor skog pr ste na zna ~aj na za Sr bi ju BU KU RE[T: Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e u Bukure{tu da je region Crnog mora jedan od najva`nijih evroazijskih transportnih i energetskih ~vori{ta, tako da uloga Organizacije za crnomorsku i ekonomsku saradwu vi{e dobija na zna~aju i tra`i jasne i konkretne reakcije na postoje}e i predstoje}e izazove. Da~i}, koji u~estvuje na ministarskoj konferenciji Organizacije ekonomske saradwe u crnomorskom regionu (BSEC), izjavio je da je jedan od ciqeva Crnomorske inicijative izgradwa infrastrukturnog crnomorskog prstena, koji je za Srbiju zna~ajan po tome {to }e biti nadovezan na Koridor 10. „Srbija }e od 1. januara slede}e godine preuzeti predsedavawe od Rusije, {to }e biti prilika za reaktivirawe ove organizacije koja nedovoqno koristi potencijal”, objasnio je Da~i}.

Ivi ca Da ~i} i Te o dor Ba skon ski

„Organizacija za crnomorsku i ekonomsku saradwu daje veliki doprinos miru i stabilnosti i dobrim odnosima u regionu Crnog mora”, istakao je Da~i}.

Prilikom posete Bukure{tu, Da~i} se sastao i sa ministrom inostranih poslova Rumunije Teodorom Baskonskim sa kojim je potpisao Sporazum o readmisiji, {to predstavqa jo{

jedan korak daqe u evropskom integracijama Srbije. Ministri su zajedno istakli dobre me|udr`avne i prijateqske odnose izme|u dva naroda, a Da~i} je izrazio zahvalanost na principijelnom stavu rumunskih zvani~nika u vezi sa o~uvawem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

(Fo Net)

NA MAR GI NA MA EKO NOM SKOG FO RU MA U BE ^U

Tirk: Slo ve ni ja sprem na da po mog ne Sr bi ji BE^: Predsednik Slovenije Danilo Tirk izjavio je ju~e da je wegova zemqa spremna da podr`i evrointegracije Srbije, ali da se ~lanstvo u EU dobija ispuwavawem svih kriterijuma koje je postavila Evropska komisija. U izjavi Tanjugu na marginama ekonomskog foruma u Be~u on je rekao da je u ovom trenutku te{ko proceniti da li }e Srbija, pored statusa kandidata, dobiti i datum za otpo~iwawe pregovora sa EU, jer sve zavisi od izve{taja Evropske komisije.“Sve zavisi od izve{taja Evropske komisije i wenih ocena da li je Srbija ispunila sve kriterijume. ^lanstvo u EU se dobija za ispuwewe {irokog spektra kriterijuma.

Nije dovoqno ispuniti samo jedan, ve} je potrebno ispuniti sve“, poru~io je Tirk.

On je pohvalio hap{ewe ha{kog optu`enika Ratka Mladi-

}a, i dodao da je potrebno ispuniti i ostale kriterijume.

Tirk je istakao da su reforma pravosu|a i borba protiv korupcije standardne prioritetne teme u raspravi o novim ~lanicama.

Slovenija, prema wegovim re~ima, podr`ava evropsku integraciju Srbije. „Mi smatramo da je Srbija osposobqena da sama ispuni potrebne kriterijume. Ukoliko je Srbija zainteresovana za pomo} Slovenije, mi }emo konkretno pomo}i“, rekao je Tirk, podse}aju}i da je Slovenija sna`no podr`avala ukidawe viza srpskim gra|anima. „Sve zavisi od toga kako Srbija sama defini{e svoje prioritete. Slovenija je u pripravnosti da pru`i podr{ku“, zakqu~io je {ef slovena~ke dr`ave.

SU SRET MI LO RA DA DO DI KA I SIL VI JA BER LU SKO NI JA

Po tre ban ula zak BiH u EU BA WA LU KA, RIM: Predsednik RS Milorad Dodik i italijanski premijer Silvio Berluskoni saglasili se u Rimu da je potreban ulazak BiH i RS u Evropsku uniju Ulazak BiH u EU bio bi jedan od na~ina dugoro~ne stabilizacije i prosperiteta na zapadnom Balkanu, saglasila su se dvojica zvani~nika. Govore}i o poseti Rimu, Dodik je u izjavi Radioteleviziji RS rekao da }e vlada Italije obezbediti finansijsku konstrukciju za realizaciju

projekta izgradwe hidroenergetskog sistema „Sredwa Drina” u koji su ukqu~ene RS, Italija i Srbija.

On je kazao da je poseta Italiji uspe{na za me|unarodnu poziciju RS. „Sve {to ~inimo je deo na{ih globalnih napora da RS ostvari prodor na me|unarodnom planu i da obezbedi investicije koje treba da garantuju razvoj, odnosno da izolovanost i zatvorenost RS iz ranih vremena budu iza nas. To ostvarujemo na na~in na koji smo to

radili nedavnim sastancima sa Ketrin E{ton, [tefanom Fileom i s Berluskonijem”, rekao je Dodik.

On je istovremeno najavio i skore razgovore s vode}im qudima Ruske Federacije. [to se ti~e privredne saradwe RS sa Italijom, Dodik je rekao da je u usponu, kao i politi~ki odnosi, odnosno razumevawe koje Italija ima za probleme i procese u BiH , jer je vidqivo da ula`e napore da bude aktivna u re{avawu svih pitawa u BiH.

Sud od bio Sa na de ro vu `al bu SALC BURG: Zemaqski sud u Lincu odbacio je `albu biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera na odre|ivawe pritvora, objavilo je dr`avno tu`ila{tvo u Salcburgu. Sanaderov advokat Verner Supan razmi{qa da podnese `albu austrijskom vrhovnom sudu u kojoj bi se pozvao na Sanaderova osnovna qudska prava.

Ve}e suda u Lincu raspravqa}e 21. juna o izru~ewu Sanadera Hrvatskoj, a advokat Supan na tu je odluku ulo`io `albu.

Sanader je od 10. decembra u ekstradicionom pritvoru u Salcburgu. Biv{i hrvatski premijer se tereti za zloupotrebu polo`aja i ovla{}ewa u

vi{e slu~ajeva. Istra`uje se wegova uloga u nezakonitosti-

ma u slu~aju kompanije „Fimi medija” preko koje se isisavao novac iz dr`avnih preduze}a i ministarstava, Hrvatske elektroprivrede i petrohemijskog kombinata „Dioki”, kao i u slu~aju uzimawa provizije od 3,5 miliona kuna (oko pola miliona evra) za vreme pregovora s Hipo bankom o davawu kredita Hrvatskoj. Austrijsko dr`avno tu`ila{tvo za borbu protiv korupcije u Be~u jo{ nije okon~alo istragu protiv Sanadera zbog sumwe za prawe novca preko jedne banke u Austriji.

Sanader je ranije zatra`io da mu se sudi pred austrijskim sudom jer smatra da u Hrvatskoj ne bi imao pravedno su|ewe.

~etvrtak9 . jun2011.

23

24

ekologija

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

EVROPSKA UNIJA POMA@E IN SPEK CIJ U ZA ZA [TI TU @I VOT NE SRE DI NE

Sti `e naj mo der ni ja opre ma

LET WI KAM PO VI ZA OSNOV CE I SRED WO [KOL CE

Is tra `i va we pri ro de uz dru `e we

Go ran ski eko lo {ki, omla din ski i is tra `i va~ ki kam po vi za de cu i mla de odr `a }e se i ovog le ta u or ga ni za ci ji Po kre ta go ra na No vog Sa da. Da ni kam po va wa bi }e is pu we ni za ni mqi vim in ter ak tiv nim pre da va wi ma pri la go |e nim uz ra stu de ce uz broj ne kre a tiv ne ra di o ni ce, a ve ~e ri su re zer vi sa ne za dru `e we i za ba vu. Pre da va wa }e dr `a ti du go go di {wi stru~ ni sa rad ni ci Po kre ta go ra na bo ta ni ~a ri i zo o lo zi pro fe so ri kao i stu den ti bi o lo gi je i ge o gra fi je, stru~ wa ci iz Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra” i Na ci on al nog par ka „Ta ra”.

Ovog le ta or ga ni zu je se pet kam po va, eko kam po vi na Fru {koj go ri i Ta ri, i eko-omla din ski i is tra `i va~ ki kam po vi u Srem skim Kar lov ci ma.

Kamp „Le to su Srem skim Kar lov ci ma” je eko-kamp ko ji se odr `a va u Eko lo {kom cen tru u Kar lov ci ma od 18. do 25. ju na. Na me wen je u~e ni ci ma tre }eg raz re da no vo sad skih osnov nih {ko la, a pro gram se re a li zu je uz po dr {ku Grad ske upra ve za obra zo va we obra zo va we.

Kroz {et wu i bo ra vak na Du na vu, na Stra `i lo vu i u Dvor skoj ba {ti de ca }e upo zna ti li va du, `i vot pti ca, svet in se ka ta, me to de sna la `e wa u pri ro di i ka ko se kom po sti ra. Bi }e or ga ni zo va ne i ra di o ni ce na ko ji ma }e ma li {a ni mo }i da na u ~e da pra ve ku }i ce i hra ni li ce za pti ce, cvet ne aran `ma ne, sli ke od pre so va nih bi qa ka, ra mo ve od pri rod nih ma te ri ja la i dru go.

Naj po pu lar ni ji kamp na ko ji go di {we do |e oko 70 u~e ni ka je na Te ste ri, a odr `a va se ve} 13 go di na na Fru {koj go ri. Ove go di ne odr `a }e se od 21. do 28. ju na, a pred vi |en je za u~e ni ke pe tog raz re da no vo sad skih osnov -

nih {ko la. Ne ke od te ma ko je su za stu pqe ne na kam pu su upo zna va we biq nog i `i vo tiw skog sve ta Fru {ke go re, za {to je Fru {ka go ra pro gla {e na za na ci o nal ni park, ka ko se {ti ti pri ro da, ka ko se na sle |u oso bi ne i mno ge dru ge.

Kamp na Ta ri se re a li zu je sva kog le ta od 2007. go di ne, u okvi ru objek ta Na ci o nal nog par ka „Ta ra”na Mi trov cu. Na me wen je po la zni ci ma od 14 do 17 go di na ko ji su ve} u~e stvo va li na eko kam po vi ma. Odr `a }e se od 1. do 8. av gu sta, a po la zni ci kam pa }e se upo zna va ti sa vred no sti ma Na ci o nal nog par ka kroz pla ni nar ske {et we do zna ~aj nih pri rod nih lo ka li te ta. Je dan dan u~e ni ci }e pro ve sti na Mo kroj go ri, vo ze }i se [ar gan skom osmi com. Osim to ga u~e stvo va }e u eko lo {kim i kre a tiv nim ra di o ni ca ma o {ted wi ener gi je i re ci kla `i.

Omla din ski kamp „Pre `i vqa va we” odr `a va se u Srem skim Kar lov ci ma od 25. do 31. ju la, sa ci qem da mla di kroz raz li ~i te ak tiv no sti na te re nu ja ~a ju, sti ~u sa mo stal nost, od go vor nost, ne ke no ve ve {ti ne i raz vi ja ju za jed ni {tvo kroz tim ski rad.

Ove go di ne pr vi put se or ga ni zu je is tra `i va~ ki kamp „Sto pa ma pr vih bo ta ni ~a ra” od 8. do 16. av gu sta u Eko lo {kom cen tru u Srem skim Kar lov ci ma. Na me wen je u~e ni ci ma sred wih {ko la i po dr `an je od stra ne Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu. Ciq ovog kam pa je za {ti ta sa vla da va wa osnov nih me to da bo ta ni u~ kih is tra `i va wa i za {ti ta bi o di ver zi te ta.

Sve do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na Po kre ta go ra na No vog Sa da 451-788 i 523-865.

A. Var ga

- Sr bi ja je u pro te klom pe ri o du do ne la ve li ki broj za ko na iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne, a u pro te kle dve i po go di ne us pe li smo da u pot pu no sti usa gla si mo na {e za ko no dav stvo sa za ko no dav stvom Evrop ske uni je, iz ja vio je ju ~e mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}.

On je po vo dom po ~et ka tvi ning pro jek ta „Ja ~a we in spek ci je za za {ti tu `i vot ne sre di ne i re le vant nih za in te re so va nih stra na u Sr bi ji”, ko ji se spro vo di u sa rad wi sa Austri jom, re kao da je Sr bi ja iz obla sti `i -

pod se tio nas je du go go di {wi no vi nar “Dnev ni ka” Di mi tri je Jo va no vi}. On je u on da {woj Ju go sla vi ji, jo{ od 1987. go di ne, u na {em li stu po kre nuo re dov nu ru bri ku po sve }e nu eko lo gi ji.

Pre da no, te meq no, sa is tan ~a nom no vi nar skom `i com, god na ma je be le `io sve va `ne ze le ne te me. Ta~ no 149 tek sto va po sve }e nih eko lo gi ji ( svr sta nih u vi {e po gla vqa) ob ja vqi va nih u na {em li stu u pe ri o du od 1987. do 1993. go di ne Jo va no vi} je sa -

ku pio i ob ja vio u kwi zi “Dom u ko ro vu”.

- Do bro je {to su se no vi ne, po seb no “Dnev nik”, vra ti le te ma ma iz eko lo gi je. Jo{ du go }e to bi ti ne is cr pan iz vor in for ma ci ja. No, wi hov broj je jed no,

ka zne. Upra vo tu stu pa in spek ci ja i ve o ma je va `no da in spek to ri ra de do bro, kva li tet no, efi ka sno, da bi se sva ta kr {e wa za ko na na {la i pred su dom, iz ja vio je De `er.

To kom pro jek ta po seb na pa `wa bi }e po sve }e na in du strij skom za ga |e wu, he mij skim ak ci den ti ma, upra vqa wu ot pa da, is pu {ta wu vo da i ugro `e nim vr sta ma. Eks per ti iz ne ko li ko ze ma qa ~la ni ca EU bi }e an ga `o va ni to kom tra ja wa pro jek ta, a sa ra |i va }e sa pred stav ni ci ma ad mi ni stra ci je i gru pa za in te re so va nih stra na iz Sr bi je.

Re kul ti va ci ja po vr {in skog ko pa pro pa le ci gla ne ci je Ci gla na „Te ra ru sti ka” u Ku po vi nom ~o kan ske Ci gla ne Zbog od l a g a w a ovog ot p a d a ste ~a ju, je pro da ta od lu kom ste „Te ra ru sti ka” sen }an ska Fa bri pre tri go di ne `i te qi ^o ke su ~aj nog ve }a Pri vren dog su da u ka {e }e ra „TE-TO” re {i }e pro pi sa li pe ti ci ju, po kra jin ska in Zre wa ni nu, a na jav nom nad me ta ble me od la ga wa sa tu ra ci o nog mu pek c i j a za za { tit n u `i v ot n e wu imo vi nu je ku pi la Fa bri ka qa iz kap ma we pre ra de {e }er ne sre di ne je ~ak i za bra wi va la od {e }e ra „TE-TO”, bez pre u zi ma re pe, ko ji ina ~e ve} ~e ti ri go di la ga we ot pa da, ali je po sle ura wa bi lo ka kvih oba ve za na sta ne od la `e na ko po vi ma gli ne, a |e n og Pro j ek t a re k ul t i v a c i j e lih iz ra ni jeg po slo va wa ~o kan ge ne ral ni di rek tor sen }an ske de gra di ra nog pro stor nog po vr ske ci gla ne. {e }e ra ne mr Qu bi {a Ra den ko {in skog ko pa ci gla ne - po zaj mi vi} tvr di da }e od la ga we ot pa da bi ti u funk ci ji re kul ti va ci je ze mqi {ta.

Sen }an ska {e }e ra na je imo vi nu „Te ra ru sti ke” u ste ~a ju ku pi la na li ci ta ci ji kao je di ni za in te re so va ni ku pac pla tiv {i je oko 150.000 evra.

U ^o ki je pret hod nih kap ma wa, od ka da je po ~e lo od la ga we ot pa da iz sen }an ske fa bri ke, bi lo ne za do voq stva me {ta na. U pi ta wu je od la ga we oko 10.000 to na ot pa da u to ku jed ne kam pa we, ko ji na sta je pri li kom pre ra de {e }er ne re pe. Sa pret hod nim vla sni kom ci gla ne Fa bri ka {e }e ra „TE-TO” je sklo pi Od la ga we ot pa da iz {e }e ra ne na po vr {in skom ko pu ci gla ne u ^o ki la de se to go di {wi ugo vor o Fo to: M. Mi tro vi} de po na va wu ze mqe, li {}a - Na ne ka da {wem po zaj mi {tu {a „Te ra ru sti ka”, za ko ji je do i osta ta ka re pe, za {ta je pla }a la gli ne na sta vi }e mo da od la `e mo bi je na sa gla snost Mi ni star stva znat na sred stva, a u po stup ku ste ot pad iz kam pa we pre ra de {e `i vot ne sre di ne i pro stor nog ~a ja od lu ~i la se za ku po vi nu ci }er ne re pe. Ni je u pi ta wu ko mu pla ni ra wa Re pu bli ke Sr bi je i gla ne, ~i ji pro iz vo di su ne ka da bi nal ni ot pad ili in du strij ski do z vo q e n o de p o n o v a w e ot p a d a li po zna ti jer su se cr ve ne ci gle, ot pad, ko ji je {te tan i ~e sto od pre ra de re pe. Tim pro jek tom zbog kva li tet ne ze mqe i spe ci tok si ~an, ve} plod na ze mqa ko ja je pred vi |e no da se ot pad de po fi~ ne pri pre me i pe ~e wa ko ri se od stra wu je sa ko re na re pe, li nu je na po vr {in skom ko pu po vr sti li i za grad wu cr ka va. {}e i tra va od ~e ga }e vre me nom {i ne 6,81 hek ta ra u kru gu Ci Ra den ko vi} ka `e da [e }e ra na po sta ti naj kva li tet ni ji hu mus. gla ne „Te ra ru sti ka”, gde }e se ne ma na me ru da se ba vi pro iz vod Ci gla ne su ina ~e bi le u oba ve zi na kon za tr pa va wa na po vr {in wom ci gle, ne go }e u kru gu ~o kan da sa ~i ne pro gram ko jim bi po skom slo ju po di }i to po lo va {u ske ci gla ne na sta vi ti sa od la ga zaj mi {ta oda kle se va di ze mqa ma. Po sle ne u spe le pri va ti za wem ot pa da od pre ra de re pe.

Eko lo gi ja ne is cr pan iz vor in for ma ci ja

Jovanovi} je 149 tekstova posve}enih ekologiji, objavqivanih u na{em listu, u kwizi „Dom u korovu”

[ef De le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji Ven san De `er re kao je da se oko 30 od sto evrop skog za ko no dav stva od no sti na oblast za {ti te `i vot ne sre di ne. Ja sno je da gra |a ni EU kao i gra |a ni Sr bi je `e le zdra vu i ~i stu `i vot nu sre di nu i odr `i vi raz voj. U tom prav cu raz vi ja ju se ra zni za ko ni, pro pi si, ali sa mo do no {e we za ko na ni je do voq no - is ta kao je De `er.

Pre ma we go vim re ~i ma, bit ni ji ko rak u sve mu to me je spro vo |e we na te re nu, dok za sve one ko ji ne po {tu ju pro pi se i za ko ne mo ra da po sto je od go vo ra ju }e

SEN ]AN SKA [E ]E RA NA ]E OT PAD IZ KAM PA WE I DA QE OD LA GA TI U ^O KI

PO RU KA NA [EG NO VI NA RA DI MI TRI JA JO VA NO VI ]A

Te ma ma ve za nim za za {ti tu `i vot ne sre di ne, odr `i vi raz voj, pro iz vod wu zdra ve hra ne… na{ list po sve }u je ve li ku pa `wu i pro stor i to ne sa mo od 2003. go di ne, od ka da jed nom ne deq no iz la zi stra na eko lo gi je.

Da smo bi li eko lo {ki pi o ni ri

vot ne sre di ne do ne la oko 20 raz li ~i tih, ve li kih i va `nih za ko na i 300 pod za kon skih aka ta.

- Vred nost pro jek ta je tri mi li o na evra, a od te su me mi lion je iz dvo je no za na bav ku naj mo der ni je opre me za in spek cij ske slu `be na svim ni vo i ma vla sti, od re pu bli~ ke do lo kal ne. U pro te klom pe ri o du Sr bi ja ni je ima la do vo qan broj in spek to ra, ko ji su bi li do bro ob u ~e ni i opre mqe ni ka ko bi pro me ni li sve te stan dar de. Za hva qu ju }i ovom pro jek tu na ba vi }e mo no vu opre mu, ali i odr `a ti ~i tav niz edu ka ci ja ob ja snio je Du li}.

a stvar nost ne {to dru go. Ne vi dim ne ki bo qi tak u Sr bi ji za ovih ~e tvr tak ve ka re kao je Jo va no vi}, ko ji se u “Dnev ni ku” su sreo sa gru pom no vi na ra ko ji se u svo jim re dak ci ja ma ba ve eko lo gi jom.

Tom pri li kom im je uru ~io pri me rak kwi ge “Dom u ko ro vu”, uz po ru ku da osta nu do sled ni u svom pi sa wu i iz ve {ta va wu.

Eko lo {ka svest gra |a na i eko lo {ko de lo va we dru {tva, ra ~u na ju }i tu i vla de, pod ra zu me va ju vi {i ni vo kul tur ne sve sti uop {te. U dr `a vi, po put na {e, put do ozbiq ni jeg eko lo {kog osve {}e wa }e, za to, bi ti dug i na po ran.

Ni sam si gu ran da i da na pre dvi ji svet ve} ne pod ru va ju eko lo {ke ne vo qe, so qa i iz nu tra, de lo va wem ru {i la~ ke mo }i ka pi ta la – re kao je Jo va no vi}.

R. D.

OT KRI VE NE NO VE VR STE

Ja ku mre `u dar vin ple te Pa uk ko ji pre de ja ku mre `u, bu ba {va ba ko ja ska ~e, flu o re scent na pe ~ur ka, bak te ri ja ko ja je de r|u, pu` na zvan ti ra no sa u rus - to su bi }a na spi sku top 10 vr sta pro na |e nih 2011. go di ne, sa op {ti li su na u~ ni ci s Me |u na rod nog in sti tu ta za is tra `i va we vr sta pri Uni ver zi te tu u Ari zo ni, ko ji sva ke go di ne ob ja vqu je spi sak no vih neo bi~ nih `i vo tiw skih vr sta, a spe ci ja li zo van je za tak so no mi ju (na u ku o kla si fi ka ci ji `i vih or ga ni za ma) i za la `e se za za {ti tu no vih vr sta. Po re ~i ma Kven ti na Vi le ra, ko ji vo di ovaj In sti tut, od 1758. go di ne do sa da ot kri ve no je ma we od 20 od sto svih bi qa ka, `i vo ti wa i bak te ri ja na na {oj pla ne ti, a pro ce na je da ima jo{ oko 10 mi li o na vr sta ko je tre ba na }i, ime no va ti i kla si fi ko va ti.

Pr vo me sto kla si fi ka ci je za 2011. go di nu uzeo je pa uk dar vin (ca e ro stris dar wi ni), ~i ja je mre `a dva pu ta ja ~a od mre `e obi~ nog pa u ka, a mo `e da pre de vi {e od 25 me ta ra mre `e ka ko bi pre {ao pre ko re ke Ma da ga skar, gde je i pro na |e na.

Pro na |e na je bak te ri ja ko ja je de r|u na olu pi ni bro da „Ti ta nik„, a na u~ ni ci sma tra ju da bi ta bak te ri ja bi la ko ri sna za ~i {}e we naft nih plat for mi na dnu oke a na.

za pe ~e we ci gle vra te u pr vo bit no sta we. Od la ga wem ot pa da od pre ra de {e }er ne re pe u ^o ki je naj po voq ni je re {e we jer }e se po sle sa na ci je do bi ti kva li tet no ze mqi {te po god no za dru gu de lat nost - ka `e Ra den ko vi}.

On do da je da je re kul ti va ci ja po vr {in skog ko pa u ^o ki od in te re sa za ovu sre di nu jer sa da pro stor biv {e ci gla ne pred sta vqa ru `no od la ga li {te sme }a, po {to je do sa da na tom pro sto ru od la gao ko je {ta sti gao.

- [e }e ra na }e taj pro stor o~i sti ti, ure di ti i po sta vi ti obez be |e we. Si gur no je da po sle ku po vi ne „Te ra ru sti ke” ~i ji smo sa da vla sni ci, ne }e mo do zvo li ti da se ov de do vla ~i ko mu nal ni ili bi lo ka kav dru gi ot pad - ka te go ri ~an je Ra den ko vi}. ^o ka ni su u ne go do va wu zbog od la ga wa ot pa da iz kam pa we pre ra de {e }er ne re pe u wi ho voj pro pa loj ci gla ni, po sta vqa li pi ta we za {to se to ne ~i ni na po vr {in skom ko pu biv {e sen }an ske ci gla ne, ko ji je od {e }e ra ne uda qen sve ga ne ko li ko sto ti na me ta ra, ne go se do vo zi na de se tak ki lo me ta ra uda qe ni ju lo ka i cju u ^o ku. Ra den ko vi} ob ja {wa va da je biv {i vla snik sen }an ske ci gla ne pot pi sao vi {e go di {wi ugo vor sa lo kal nom sa mo u pra vom op {ti ne Sen ta za od la ga we ko mu nal nog ot pa da na tom po vr {in skom ko pu. Pre ma re ~i ma Ra den ko vi }a, bi lo bi ko ri sni je za Sen tu da se ta mo od la `e ot pad iz {e }e ra ne ne go ko mu nal ni ot pad, ali da na ta kvo opre de qe we ni su mo gli da uti ~u.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

BE ^EJ CI NA GRA \E NI NA KON KUR SU „MO JE ZE LE NO DE LO“

Sti mu lans za no ve pro me ne Od sek za {ti te `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa op {ti ne Be ~ej iz go di ne u go di nu tru di se da pri bli `i pro ble ma ti ku za {ti te `i vot ne sre di ne su gra |a ni ma, ka ko bi se za jed ni~ kim sna ga ma bo ri li za ~i sti ju i zdra vi ju bu du} nost. Upra vo iz tih raz lo ga re a li zo va ne su ak ci je „Ze le no san du ~e“ i „Pro me nom za pro me ne“, ko je su na i {le na do bar od ziv me |u `i te qi ma naj ve }e po ti ske op {ti ne, ali su pri me }e ne i na kon kur su Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne po ime nu „Mo je ze le no de lo“ po vo dom Da na pla ne te Ze mqe.

- Ra du je nas ~i we ni ca da je na{ trud pre po znat i da smo u ka te go ri ji op {ti na do bi li na gra du, ko ja nam je ovih da na uru ~e na u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, po no sno nam je re kla u ime be ~ej ske op {ti ne Bo ja na Bo `i}.

Pod se }a wa ra di, Be ~ej ci su pr va lo kal na sa mo u pra va u Sr bi ji ko ja je „ze le no san du ~e“ po sta vi la unu tar Grad ske ku }e i omo gu }i la su gra |a ni ma da svo je pred lo ge, su ge sti je, po hva le ili pri med be uba cu ju u „san du ~e“, a nad le `ne slu `be i or ga ni Op {tin ske upra ve sve to raz ma tra ju i u {to kra -

}em vre men skom ro ku od go va ra ju ili uo~e ni pro blem raz re {a va ju.

Isto vre me no, ak ci jom „Pro me nom za pro me ne“, u be ~ej skoj op {ti ni se pla sti~ ne ke se za me wu ju pa pir nim i plat ne nim, ~i me se da je ko on kre tan pri mer za {ti te `i vot ne sre di ne.

Ne ma sum we da }e po me nu ta na gra da „Mo je ze le no de lo“ bi ti do dat ni sti mu lans Be ~ej ci ma ne sa mo da na sta ve u istom prav cu, ve} i da una pre de ak tiv no sti ko ji ma }e do pri ne ti za {ti ti i po boq {a wu sta wa `i vot ne sre di ne i odr `i vog raz vo ja u svom okru `e wu.

V. Jan kov

iz drugog ugla

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

25

БАЊАЛУКА

„Напабирчене емоције и информације контрапродуктивне”

У

Radio Slobodna Evropa

Бањалуци је на Петој међународној конференцији о систему усташких логора смрти Јасеновац, усвојена декларација о геноциду почињеном у том логору. У Декларацији се од Републике Хрватске захтева да одлуком својих највиших органа прихвати одговорност за почињени геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата у НДХ, укључујући и подручје БиХ, те да исплати правичну одштету жртвама Јасеновца и њиховим потомцима. Декларација, међутим, није изазвала највише пажње јасвности, већ иступ Милорада Додика, председника Републике Српске. Он је рекао да се због Јасеновца догодила Сребреница. Историја, по Додику, је таква да се Сребреница десила на крају војних операција, те да, иако се ради о великом злочину, како је рекао, то је неупоредиво са Јасеновцем. И поред 60 реферата о страдању жена и деце током Другог светског рата у концентрационом логору Јасеновац, највише пажње привукло је обраћање учесницима конференције председника РС Милорада Додика, који је утврдио да је прећуткивање злочина у Јасеновцу одредило збивања 90-их година на простору Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. „Страх од Јасеновца био је покретачка чињеница за моделирање политичких процеса у процесу распада бивше Југославије, бар код једног народа. Друга два

народа, Хрвати и Муслимани тога времена, су потпуно минимизирали догађаје у самом Јасеновцу и тиме допринели колективном јачању страха Срба од тога да се он неће поновити“, казао је председник РС. Додик је, такође, казао да је неприхватљиво да се свакодневно минимизира оно што се десило у Јасеновцу и наглашава оно што се десило у Сребреници.

„Чињеница да се Сребреница десила у оквиру завршних војних операција рата на овим просторима, у чему је у основи самој вероватно био и сам Јасеновац, и то што није било јасне истине о самом Јасеновцу. Сребреница јесте место великог злочина, али она је неупоредива са Јасеновцем и неупоредива је са начином и снагом на који је тај Јасеновац трајао и уништио огроман број људи“, рекао је Додик.

Додикове Коментаришући оцене, социолог Јања Беч – Нојман, експерт за ратне злочине, истакла је да оне не доприносе враћању поверења у земљама у региону. „Политички лидери морају бити врло опрезни код давања разних оцена. Ја не знам да ли наши политички лидери имају икога да су изгубили, да ли знају шта значи патња губитка најблискијих. Према томе, ту треба бити врло опрезан. Господин Додик по томе није познат,

ни по степену разумевања, ни по степену знања ситуације, а о емпатији да и не говорим. Напабирчене емоције, односно напабирчене информације, које су онда употребљавају је апсолутно контрапродуктивно“, оцењује она. Професор историје на загребачком Филозофоском факултету Иво Голдштајн, иначе аутор више књига о Јасеновцу, каже:

„Уистину немам правог коментара за читав низ тврдњи које су овде изречене, почев од чињенице да се на неки чудноват начин Сребреница сада доводи у везу са Јасеновцем, као ето то је на неки начин освета. Ако ово друштво или уопште неко функционише на принципу освете, онда је то стварно цивилизацијско дно.“ Мада су и учесници конференције у Бањалуци сложили да тачан број страдалих у Јасеновцу никада неће бити познат, према њиховим претпоставкама у том усташком логору страдало 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Голштајн сматра да су ови подаци предимензионирани и каже да је у Јасеновцу највероватније страдало нешто више од 100.000 људи. Из прошлости увек треба извлачити поуке, али не на начин на који то чини господин Додик, сматра професор социологије на мостарском Свеучилишту Славо Кукић. Према ријечима Беч –Нојман, сваки геноцид се може упоредити са другим и такав приступ има већина људи који се бави истраживањима ратних злочина и геноцида. Међутим, она додаје: „Пошто се не ради само о броју жртава и да ли се то десило на почетку или на крају војних операција, него се ради о томе да ли је постојала намера да се у потпуности или делимично уништи једна група.“ Говорити о злочинима и геноциду и када се не слажемо изузетно је важно, јер ћутање омогућава да се такве ствари понове, закључује Беч - Нојман. Ердуан Катана

Мoгуће јачање трговинске сарадње са САД Glas Amerike

П

оводом стратегије америчког председника Барака Обаме за повећање извоза, која је недавно представљена члановима Америчке привредне коморе у Србији, новинар Бранко Микашиновић упитао је председника Пословног савета САД-Србија, Џона Сејлора, како би Србија могла да повећа извоз својих производа у Америку. Сејлор: „У складу са Националном извозном стратегијом председника Обаме са циљем удвостручавања америчког извоза у наредних пет година, која обухвата и Србију, постоји могућност реципрочне активности, односно повећања српског извоза у САД. Као председник не само Пословног савета САД-Србија, већ и Америчког савета за извоз, који окупља око 1200 америчких фирми, могу да кажем да ће ова иницијатива резултирати све већим настојањима америчких компанија да трагају за одговарајућим, реномираним српским партнерима, ради пласирања својих производа у Србији. Другим речиима, америчке компаније ће долазити у Србију да би установиле шта им је потребно ради извоза своје робе у ту земљу, а Србија, којој је извоз далеко потребнији од увоза, радиће на пласману своје робе у

САД. Да би повећала извоз, Србији су потребни опрема, технологија и информације, што може да набави у САД. Ако српске компаније немају готовину за то, постоји Извозно-увозна банка САД, која има специфичан програм за помоћ земљама као што је Србија за куповину потребне технологије. У томе може да им помогне и америчка амбасада у Београду, односно њен комерцијални аташе Бред Харпер. Глас Америке: Шта можете да нам кажете о извозу српских производа у САД?

Сејлор: „Највеће могућности Србије у извозу на америчко тржиште леже у пољопривредним производима, информативној технологији, намештају, аутомобилској индустрији, аутомобилима и деловима, алатима, итд. О томе смо разговарали и са пермијером Цветковићем и потпредседником владе Ђелићем, током њихове посете Вашингтону - како и на који начин да се привуку инвестиције у Србију. Мислим да би овдашње трижиште морало да буде боље информисано о ономе шта Србија

нуди, што се може постићи путем размене трговинских и политичких делегација, оснивањем трговинских представништава, рекламирањем у овдашњим медијима о потенцијалу земље, о специфичним компанијама, производима, итд. Дакле, Србија би морала да далеко интензивније рекламира своји нови имиџ и отвореност за пословну сарадњу.” Глас Америке: Има ли примера двосмерне трговинске сарадње у виду увоза и извоза? Сејлор: „Већ сада имате пар америчких компанија које извозе сировине у Србију које се тамо прерадјују, а производи извозе у САД. Србија има одличну радну снагу, локацију и општи потенцијал, и то би требало искористити на ефикасан и организован начин. Рецимо, у САД се продају огромне количине артикала произведених у Кини. Иста та роба могла би веома лако да се производи и у Србији и продаје на америчком тражишту. Поред тога, српске компаније би могле да самоиницијативно покушају да своје производе пласирају на овдашње тржисте, а потребне информције о томе могу да добију од америчке амбасаде у Београду.”

Фифа економски здрава, морално болесна Doj~e vele

Н

емачка радио-телевизијска мрежа „Дојче Веле” оценила је поводом поновног избора Сепа Блатера на чело Међународне фудбалске федерације да је ФИФА економски здрава, али морално, веома болесна. „Економски, ФИФА пуца од здравља, али је највише светско фудбалско тело у моралном погледу веома болесно” , оценио је водећи коментарор ДВ Стефан Неслер. Он је нагласио да је избор Блатера за председника ФИФА „прави апсурд”, јер се десио усред велике корупциоаншке кризе која потреса врх ФИФА. „Замислите једну велику корпорацију коју годинама потреса серија коруопционашких сканадала, а њен извршни шеф остане на свом месту. То је заиста нешто незамисливо. Али не и за ФИФА.”, иронично констатује аутор текста.

Неслер наводи да је светска фудбалска организација успела да прође кроз разне скандале, као права кеш машина, увлачећи огромне количине новца, делећи га националним асоцијацијама, али и задржавајући добар део за себе. Истиче се да је између 2007. и 2010. године ФИФА „нагомилала рекордну суму од 4,3 милијарде евра, највише захваљујући Мундијалу у Јужној Африци”. У коментару се наводи да су многи фудбалски званичници који су можда и желели да се супродставе Блатеру одлучили да остану „сакривени” јер су и сами некада у прошлости профитирали из таквог система. „ФИФА воли да одаје утисак демократске организације. У стварности, пак, она функционише као права олигархија. Новац је тај који контролише све, повлачи конце и одлучује коме ће се дати право организације првенстава света”, закључује се у коментару.

Сукоби полиције и демонстраната

СИРИЈА

Опозиција одбила амнестију Glas Amerike

Л

идери сиријске опозиције на састанку у Турској, одбацили су владину понуду опште амнестије и саопштили да ће наставити борбу за промену режима. Састанку у Анталији присуствовало је више од 300 дисидената. У међувремену, Сиријска влада је ослободила стотине политичких затвореника, дан пошто је председник Башар алАсад понудио амнестију. То ослобађање је очигледан покушај председника Асада да одобровољи опозицију која тражи његову оставку. У сваком случају, портпарол Државног секретаријата Марк Тонер је изјавио да председников потез није довољан и да треба да буду ослобођени сви политички затвореници. Председник Асад је објавио формирање одбора који треба да припреми оквире за национални дијалог. Државни медији наводе да је Асад рекао да ће национални дијалог обухватити питања сиријске социјалне, економске и политичке будућно-

сти. За то време, организација „Хјуман рајтс воч“ је саопштила да располаже извештајима о недавним убиствима и мучењу од стране сиријских трупа, који би могли да се окарактеришту као злочини против човечности. Организација са седиштем у Њујорку објавила извештај заснован на више од 50 интервјуа са жртвама и очевицима насиља. Извештај је усредсређен на догађаје у Дари на југу земље, где су припадници сиријских снага наводно извршили неке од најтежих злочина над цивилима од почетка протеста против власти у марту. Организација за људска права наводи да су очевици причали о пребијању, мучењу помоћу електричних направа и притварању људи којима је неопоходна медицинска нега. Сиријска влада се у извештају „Хјуман рајтс воча“ позива да одмах прекине коришћење прекомерне силе. Изјаве очевидаца из Сирије, као и званична саопштења, тешко је независно проверити, с обзиром да је влада после избијања немира забранила рад већини страних новинара у земљи.

26

mre@a

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik пАо СКАЈп

Водич зА КУпоВиНУ ФотоАпАРАтА – 1. део

Стандардни за лепше успомене У

време када многи мобилни телефони праве одличне фотографије, вероватно ћете се запитати да ли је потребно потенцирати причу о фотоапаратима. Сматрамо да су фотоапарати и даље далеко од тога да буду прогутани од мобилних телефона. Мобилни телефони јесу почистили више врста уређаја, али фотоапарати сличну судбину неће доживети још доста времена. У осталом, фотоапарати имају много већи стаж него телефони и сасвим је јасно зашто мобилни телефони и даље не могу да буду комплетна замена за фотоапарат.

овом тренутку у потпуности не може да замени фотоапарат, чак ни онај од 100 евра или мање. За свакога коме је битна успомена у затвореном и/или мрачном простору - а признаћете да се већина славља и сличних дешавања одвија у оваквом амбијенту - просто је неопходан фотоапарат. Апарате у овом водичу за куповину смо поделили у три класе. Мада треба имати на уму да то нису класичне класе фотоапарата, већ су то групе уређаја за бољу, пре свега ценовну, али и функционалну оријентацију. Ми смо ове групе фотоапарата назва-

Могуће је направити мобилни телефон који ће у потпуности заменити аматерски фотоапарат, штавише такви мобилни телефони су већ прављени, али за тржишта далеког истока. Међутим, када се погледа како ти мобилни телефони изгледају, види се да више личе на фотоапарате са могућношћу телефонирања. Данас мобилни телефони праве сасвим пристојне фотографије по дану, али не и у случајевима са слабим светлом. Неколико је разлога због чега су фотоапарати у тим слу- Panasonic FP1 чајевима у значајној ли стандардни, напредни и СЛР. предности. Прва и најбитнија ствар је Овог пута представљамо каракблиц - прави блиц - а не ЛЕДио- теристике и оквирне цене станде. Блиц омогућава да објекти до дардних фотоапарата. неколико метара буду пристојно осветљени, за разлику од мобилCanon PowerShot ног телефона.

A495 Друга ствар је величина сенУ питању је најјефтинији Кезора, јер већи сензор на фотоапарату пружа мање шума при ви- нонов фотоапарат од новије генесоким осетљивостима сензора рације фотоапарата. Иако Кенон (који су неопходни за тешке све- никада није правио чуда у овој класи, јасно нам је да многи људи тлосне услове).

кајп се изгледа срушио, барем за велики део корисника у Европи који су обасу-

Canon IXUS 105 Иксус за мале паре? Зашто да да не. Овом Иксус фотоапарату тешко је наћи суштинске мане, осим оне да не снима ХД видео. Ипак, како је у питању најјефтинији Иксус, то је потпуно оправдано. Иксус није само име, већ су то мале димензије, квалитетно кућиште и добре перформансе. Добар квалитет фотографија са Кеноном није споран. Карактеристике: 12 МП, 28мм - 112мм, Ф2.8 - Ф5.9, 640x480 видео Цена: око 150 евра

Веома популаран фотоапарат код нас. Наша замерка иде на рачун 37мм објектива који није довољно широк, али је то случај и са Кенон А495 фотоапаратом (који је истина нешто јефтинији). Никони су се увек издвајали по лакоћи коришћења и природним фотографијама. Не очекујте за овај новац фантастично чисте фотографије, али ни не очекујте да ће вас Л22 разочарати. Карактеристике: 12 МП, 37мм - 134мм, Ф3.1 - Ф6.7, 640x480 видео Цена: око 10.000 динара

Olympus FE-4050 Олимпус ФЕ модели одувек су нудили одличан однос цене и квалитета. Модел 4050 је нешто скупљи од Цанон и Никон модела који су овде предложени, а нешто јефтинији од Иxус модела (на БМФото акцији), па тако представља решење за оне који траже нешто између. У односу на Цанон А495 и Никон Л22, овај Олyмпус нуди широкоугаони објектив, али и веће димензије него малени Иxус 105. Карактеристике: 12 МП, 27мм - 108мм, Ф3.2 - Ф5.9, 640x480 видео Цена: око 12.000 динара

Трећа, ништа мање битна ствар, јесте и објектив фотоапарата који не само да што пружа могућност зумирања, већ и омогућава да што квалитетнији детаљи дођу до сензора фотоапарата. Дакле, ма колико ваш мобилни телефон добро фотографисао, у

који не могу да издвоје већу своту цене овај бренд. А495 се истиче својом ценом, а све оно што му фали, такође ће се правдати ценом. Уколико можете, свакако треба да издвојите више, али уколико не можете, не брините. А495 ће завршити посао.

Панасоник ФП1 је дигитални фотоапарат који представља идеално решење за све оне којима је минимална дебљина јако битна особина апарата. Мале димензије, између осталог, остварене су коришћењем перископ усправног објектива. Без обзира на овај систем објектива, оптички зум је чак 4x. Карактеристика Панасониц фотоапарата је да нуди 720п видео чак и код најјефтинијих апарата, што је предност ФП1 модела у односу на конкуренцију из овог сегмента. Карактеристике: 12 МП, 35мм - 140мм, Ф3.5 - Ф5.9, 1280x720 видео Цена: око 140 евра извор: http://multimedia. benchmarкs.rs

софт, па чак и оснивача Била Гејтса мултимилионска аквизиција Скајпа још није завршена. Скајп је најпознатији пружалац услуга гласовних и видеопозива на интернету. Тренутно има 663 милиона корисника диљем света. Ако сте и ви једни од многих који се данас не могу служити Скајпом, саветујемо вам да пратите Твитер рачун @Skype. Скајп је издао саопштење да ако сте већ били искључени са истог, да „ није потребно да се поново пријављујете јер би то требало да се обави аутоматски али чим систем буде у могућности то учинити”. Такође из Скајпа стиже и оптимистична вест да се „виде назнаке да се ситуација побољшава”. извор: www.net.hr

ФБ функција препознавања лица и код нас

С

ваког дана људи широм света тагују 100 милиона фотографија на Фејсбуку. Како би им то олакшао, Фејсбук сада сугерише име пријатеља које ћете таговати на одређеним фотографијама. Нова опција заснована на технологији препознавања лица функционише на следећи начин када ви или ваш пријатељ поставите нове фотографије, помоћу софтвера за препознавање лица која упоређује нове фотографије са старијим на којима сте већ означени, сличне фотографије се групишу и Фејсбук предлаже име пријатеља који се на њима налази. Сугерисање тага је подразумевано, а уколико корисници не желе да њихово име буде сугерисано потребно је да је онемогуће у оквиру подешавања приватности. Путања за то је Cu sto mi ze Set tings - Things ot hers sha re - Sug gest pho tos od me to fri end. Нова функција била је најпре омогућена корисницима у Америци, а сада су је добили корисници у већини земаља, међу којима је и Србија. Ипак, чињеница да ју је омогућио без посебног обавештења корисника навела је многе компаније које се баве безбедношћу и очувањем приватности на интернету да осуде овај потез Фејсбука.

- Поново се чини да Фејсбук нарушава онлајн приватност својих корисника тако што је скрива рекао је један од аналитичара компаније Сопхос. Сличног мишљења су и адвокати из организације Електроник Прајваси Информејшн Сен-

тер, а њен председник Марк Ротемберг рекао је да није сигуран да ли би људи изабрали оваква подешавања.

- Боља опција би била дозволити људи да опцију омогуће - рекао је он, агенцији Ројтерс.

Уколико је ваш избор извора информација Фејсбук, лајкујте Технополис Б92 страну како бисте увек били у току са новостима из ИТ света. Осим Фејсбука, Технополис можете пратити и на Твитеру. извор: www.b92.net

ФРАНЦУСКА

Без помињања друштвених мрежа

Ф

ранцуска регулаторна агенција за медије забранила је помињање друштвених мрежа Фејсбук и Твитер на свим телевизијским и радио станицама, осим уколико нису теме новинских извештаја. Одлука се спроводи позивањем на законску одредбу из 1992. године, према којој и употреба ових сервиса на интернету представља рекламу. Портпарол француске регулаторне агенције, Кристин Кели, објаснила је да се помињањем назива друштвених мрежа, овим компанијама које су вредне више милијарди долара, даје предност у односу на сличне сервисе који се боре за своје место на интернету.

- Помињање ових мрежа представља нарушавање конкуренције. Ако дозволимо помињање Тви-

Panasonic FP1

Niкon Coolpix L22

ли Твитер мноштвом твитова у којима се жале да се не могу спојити. Многи од њих криве Мајкро-

Карактеристике: 10 МП, 37мм - 122мм, Ф3.0 - Ф5.8, 640x480 видео Цена: око 85 евра

Nikon Coolpix L22

Canon PowerShot A495

С

Срушило се све

И

тера и Фејсбука у етру, то би отворило Пандорину кутију, и онда би нам се јавиле остале друштвене мреже и питале нас: А зашто не и ми? - нагласила је владина службеница Кристин Кели. Међутим, познати француски блогер, Метју Фрејзер, ову забрану објашњава традиционалним француским протекционизмом када је у питању ширење америчке културе. “Фејсбук и Твитер су америчке друштвене мреже и оне у Француској представљају симбол англо-саксонске доминације и провоцирају укорењени анимозитет у француској психи у односу на англо-саксонску културу.” У Француској је још 2003. године у комуникацији између државних институција забрањена употреба речи “е-мејл”.

Азур у Фајерфоксу 7 ако се тек недавно појавила верзија 4 претраживача Интернета Фајер-

фокс, Мозила већ увелико ради на Фајерфоксу 7. Нова верзија Фајерфокса би требала да доне-

се велико побољшање графичких перформанси кроз графички АПИ Азур 2Д. Наиме, већ прва неоптимизована верзија показује значајно убрзање у односу на садашњи Каиро АПИ који се користи у Фајерфоксу 4, 5 и 6. Према наводима Мозилиних представника Азур је оригинално требао да буде издат средином ове године, што је теоретски и постигнуто иако ће Фајерфокс 7, који ће први имати интегрисан Азур, бити издат тек на јесен. Такође се истиче како је неоптимизована верзија Азура добра као Каиро у погледу коректности кода. извор: www.bug.hr

oglasi

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

27

NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000.

15008 Telefon 63-66-952.

POZIV POTENCIJALNOM NASLEDNIKU Pozivaju se mogu}i zakonski ili testamentalni naslednici pok. Vitman Bele, ro|enog 4. 9. 1891. godine u Velikom Be~kereku, Ulica Ma|arska broj 306, od oca Re`ea i majke Borbale, ro|ene Johum, da se u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog oglasa, izjasne da li }e se koristiti pravom pre~e kupovine, po osnovu prava suvlasni{tva od 4/64 idealna dela nekretnine koja je upisana u listu nepokretnosti broj 6356 k.o. Zrewanin I Nikola Tesla, parcela broj 2331, porodi~na stambena zgrada sa tri pomo}ne zgrade, zemqi{te pod zgradom - objektom povr{ine 01a 00m2, zemqi{te pod zgradom - objektom povr{ine 32m2, zemqi{te pod zgradom - objektom povr{ine 2m2, zemqi{te pod zgradom - objektom povr{ine 16m2 i zemqi{te uz zgradu - objekat povr{ine 02a 37m2.

Cena po kojoj se prodaje 60/64 idealna dela opisane nekretnine je 16.875 evra.

Ukoliko su mogu}i naslednici zainteresovani, mogu se javiti Stevenu Jovovi}u na adresu Ulica Carinska broj 22. Telefon 023/536-389.

GRBAVICA, noviji odmah useqiv 3.0 stan od 65m2 na II spratu po ceni od 70.000.

Telefon 63-68-429.

15009 KEJ, ukwi`en 3.0 stan od 72m2 po ceni od 63.500. Telefon 636-8429.

15010

30504

LIMAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 4.0 stan od 93m2, cena 95.800. Telefon 063/8288-377.

15011

IZDAJEM name{tenu garsoweru u stambenoj zgradi Ul. Jug Bogdana.

Telefon 064/8223848.

30150 IZDAJEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 30290 063/564-034.

IZDAJE SE garsowera 28m2 name{tena, preko puta Futo{ke pijace, 130E. Telefon 062/17-46-004.

30296 NOVO NASEQE - izdajem dvosoban stan 52m2 na du`i period, mese~no pla}awe.

Telefon: 021/66-18-814 i 064/130-52-71.

30389 IZDAJEM prazan komforan dvosoban stan na Bulevaru Ja{e Tomi}a, cena 120E mese~no. Telefon: 063/510-792.

30450

NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900.

Telefon 636-8429.

15001

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-6109 i 067/859-097.

28671 U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv.

Telefon 021/461-072, 00-38231-684-719.

29234 SOBE I APARTMANI na moru, Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 064/316-2303.

30445 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora. Cena 6 evra. Telefon 00382/32371-657.

30467

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49.

30177

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

30435 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i.

Profesor. Telefon 021/6399305.

30436

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305. 30437

IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368.

28741 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a. Svoj parking u dvori{tu. Cena 200E od 1. 7.

Telefoni: 064/35-31-161 i 062/83-74-805.

30011

SAJAM - ABC centar, odli~an kompletno renoviran prazan i odmah useqiv, ukwi`en 1.0 stan 32m2. Telefon 636-6952.

15002 [IRI CENTAR, nova odmah useqiva i ukwi`ena garsowera, cena 31.000 sa povratom PDV-a. Telefon 063/516-478.

15003 DETELINARA, ukwi`en 1.0 stan od 31m2 na II spratu po ceni od 27.800. Telefon 6366952.

15004

POVOQNO prodajem nov dvosoban stan 49m2 ul. Marka Miqanova 7. Novi Sad. Telefon 063518446.

30192 VETERNIK jednoiposoban, ukwi`en, I sprat, vlasnik 40m2, izuzetna gradwa. Bez posrednika, povoqno. Telefon 062/588-799.

29977 POVOQNO! Dva jednoiposobna stana 41m2 i 36m2, ~etvrti i peti sprat, Prezidentova zgrada, Futo{ki put i Bulevar Evrope. Telefon 063/47-57-65.30432 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, bez ikakvih ulagawa za 41.000. Telefon 063/828-83-77.

15005 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1.5 stan, cena 39.500. Telefon 63-66-952.

15006 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2, cena 40.000. Telefon 636-6952.

15007

BULEVAR - Sajam, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20m front. Novo, 258.000E, zamena.

063/161-28-73, Telefoni: 064/596-58-74.

30412 PRODAJEM obradivo zemqi{te u ataru izme|u Sajlova, Rumenke i Veternika, parcele 1, 5; 2, 8; 3, 2; 6, 5 jutara- 1, 5 evra/m2. Telefon 063/511-939.

29758 PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari u Petrovaradinu, Bukova~ki put posle broja 3 pogodna za sve gra|evinske objekte. Telefon 063/547-782.

30183 10 JUTARA ZEMQE u komadu pripremqeno za jesewu sadwu 800m od asvalta i fabrike, vode u Jasku. Telefon 064/40141-80.

30323 PRODAJEM na Kamewaru spratnu vikendicu povr{ine 90m2. Ima vodovod, plin, satelitska, pokrivena terasa 50m2 plac 6 ari. Telefoni: 063/508747, 021/400-073.

30372 PRODAJEM 3 jutra zemqe u ^erevi}u. Telefon 876-362.

30457 PRODAJEM zemqu, Stara Kamenica, 4800m2 plus 600m2 puta. Cena 0.80E/m2. Telefon 066/63-33-403.

30430

CENTAR - izdajem lokal u centru od 85m2. Telefon 064/90-143-90.

28861 SAJAM - Bulevar izdajem odli~no razra|en restoran piceriju, 135m2 sa ekskluzivnim inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa, mese~ni najam, depozit. Telefoni: 063/161-28-73, 064/59658-74.

30411

PRODAJEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14.

Cena 6.900Eura. Telefon 063/520-245.

29490

PRODAJEM renault clio II DCI 60(82)5v-2003, registrovan do kraja januara 2012, ful oprema, gara`iran, 4100E. Telefon 066/63-33-403. 30429

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

30324

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina, vrlo povoqno! Polovni televizori 15- 30Evra! Dostavqam na adresu! Non-stop. Mladen!

Telefon 421-516, 064/157-2514.

30440

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak9.jun2011.

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen. Telefon 421516, 064/157-2514.

30441

PRODAJEM koke nosiqe stare 10 meseci, komad 150 din.

Mogu}nost dostave. Telefon 021/848-188, 063/511-932.

30442

Posledwi pozdrav dragoj

dnevnik

Danas, 9. 6. 2011. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od kako, samo fizi~ki, nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i zet

Posledwi pozdrav na{em

Qubici Vujakovi}

Miroslavu Stuparu mr Ivan [efer

PE] trodelna, devet tepsija, prokron, nova, struja. Cena 700E. Ledomat polovan, 10l leda na sat. Cena 200E. Telefon 064/611-73-32.

30399 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

30125

Fudbalski klub VOJVODINA.

od: Savke, Milorada, Miroquba i Marjane.

S qubavqu i po{tovawem, trajno je u srcima najmilijih.

Posledwi voqenoj

pozdrav

na{oj

Svetlani Zori} Ceci od porodica: Maodu{, Markovi} i Vasi}.

906011/P 30567

Dana, 8. 6. 2011. godine preminula je na{a draga mama i baba

30542

30541

Mom bratu

Mom bratu

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice

3 Tu`nim srcem opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca i dede

Dragiwa Simin

Du{anu Boji}u

Du{anu Boji}u

Miroslavu Stuparu

Sahrana je 9. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Kolektiv Novosadskog sajma.

O`alo{}eni: sin i k}erka sa porodicama.

posledwi pozdrav od sestre Rade sa porodicom.

posledwi pozdrav od brata Nikole sa porodicom.

30537

30539

59936/P 30565

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

SE]AWE

na{em

Mom bratu

Dana, 9. 6. 2011. navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni i nepre`aqeni

Du{ana Boji}a

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu.

Luki Gari}u

Branislavu Krasi}u Krasi

1930 - 2011.

Supruga Verica, }erke Sne`ana i Du{ica sa porodicama.

Sestra Bojana sa porodicom.

Igor Sari}

Du{anu Boji}u

od stanara Mokraw~eva 24.

posledwi pozdrav od sestre Jovanke sa porodicom.

30550

30540

2007 - 2011.

Posledwi prijatequ

pozdrav

30532

30563

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Danas se navr{ava 8 dana od kako je preminuo na{ dragi zet

Posledwi pozdrav

Tvoja porodica.

59935/P

Mikici od wegovih kolega iz Omladinske {kole FK „Vojvodina�: Vasketa, Tep{e, Zorana, Jove, Borisa, Gruje, Kosana, Vlade, Zage, Spase, @ike, Mike, Gavane, Rade, Stanka, Nemawe, Gorana, Mi{e, ~ika Pante, Braneta i Ogwena.

Elizabeta Kapamaxin

Posledwi pozdrav

1932 - 2011.

Ispra}aj je u petak, 10. 6. 2011. u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

na{em

od porodice Medakov.

O`alo{}eni: suprug Jovan, }erka Valentina, sin Dragan sa porodicama.

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo.

Porodica Joji}.

30562

30545

dragom

Posledwi pozdrav dugogodi{wem drugu i prijatequ

30556

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Milorad Mahovac

Du{anu Boji}u

Svetlani Zori}

30535

Posledwi pozdrav

1977 - 2011.

Zate~eni, nemi od bola i tuge opra{tamo se od na{e setne, tihe i blago - nasme{ene Cece.

Sau~estvujemo u neprebolu porodice za tragi~nim gubitkom wihove Cece!

Neka joj je ve~na slava i Hvala.

Jusufu [abi}u

Jusufu [abi}u ]erke Vesna i Emina, zetovi Ivan i Du{an i unuci Vladimir, Branko i Sa{ka.

30559

Sini{i Tanasijevi}u

Du{anu Boji}u

Ispra}aj }e se obaviti na gradskom grobqu u Beo~inu, danas, 9. 6. 2011. godine, u 15 ~asova.

Deca i radnici SOS De~ijeg sela.

Supruga Julijana i porodice ^ondi} i Raji}.

30560

1958 - 2011.

Dule, kada si ju~e oti{ao ostao je tvoj plemeniti lik da `ivi sa nama.

Porodica Trifkovi}: Mile, Milena i ^edo.

1718/P

30531

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Prijateqi su uvek tu, kada im treba{, ili ti trebaju.

Dule i Mi{a.

30543

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav kom{inici

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

~etvrtak9.jun2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 68. godini nakon te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac, brat i deda

29

SE]AWE

Prof. dr Svetozar Mili}ev 9. 6. 2001 - 9. 6. 2011.

Svetlani Zori}

Qubici

od stanara iz Pasterove ulice br. 10.

Tvoj Dejan i porodice [ipka i Beni}.

30551

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Miroslavu Stuparu

Momir Mirki}

Ceco, nikada ne}emo zaboraviti tvoje prijateqstvo i qubav koju si nam nesebi~no pru`ala sve ove godine.

Ispra}aj dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 9. 6. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Milka, sin Sini{a, }erka Sne`ana, snaja, zet, unu~ad, brat i sestra i ostala rodbina i prijateqi.

pozdrav

drugu

i

Miroslavu Stuparu

Prolazi {est godina od kada nisi sa nama voqeni.

Milutin Nedeqkovi}

Na{a sestra i tetka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka

Qubica Vujakovi}

3. 1. 1935 - 9. 6. 2005. od Du{ana Petrovi}a sa porodicom.

od Jevte sa porodicom.

30547

30526

28647

30524

30523

Posledwi prijatequ

Sestra Radmila, brat Svetozar i zet Branko.

Vreme prolazi a uspomene na tebe ~uvaju: supruga Zora, sin Dragan i snaja Nada.

sklopila je svoje umorne o~i.

Draga, Buba i Mi}o.

Mara Peri~evi} Sahrana je danas, 9. juna 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Bukovcu.

Weni: sin Miroslav, Quba, Ivana i Tina.

30510

S nevericom i bolom opra{tamo se od na{e voqene

30503

Posledwi pozdrav drugu

Posledwi pozdrav dragoj majci

Posledwi pozdrav mojoj majki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

Miroslavu Stuparu

Svetlane

30434

Qubica Vujakovi}

Mari Peri~evi}

Mari Peri~evi}

1951 - 2011.

Wena ekipa.

od Milana Pandurovi}a.

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

30549

30527

30502

Obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je na{a draga }erka i sestra

Qubici Vujakovi}

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Zori}: mama Du{anka, tata Svetko, sestra Jelena i brat \or|e.

30548

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj baki

30512

Radomir Stojanovi} Bata

Mari Peri~evi}

Posledwi pozdrav na{oj majki

Mari Peri~evi}

Mnogo nam nedostaje{. od prijateqa Du{ana i Branke Krmar.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

30530

Posledwi pozdrav mojoj majki

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 6. 2011. godine preminuo na{

30375

Posledwi dragom i prijatequ

pozdrav na{em uvek skromnom

Mari Peri~evi}

Qubomir \urov

Unuka Biqana \uki} sa porodicom.

30513

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Svetlana tragi~no preminula u 34. godini.

]erka Petra Tica, unuk Bojan i Zoka.

1935 - 2011.

Unuk Dalibor, Milana i praunuke.

Wena }erka Borka, zet Riste Duli} i unuk Marko.

30515

30514

Posledwi pozdrav dragoj priji

Mari Peri~evi}

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Mari Peri~evi}

Stevanu Plav{i}u

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na seoskom grobqu u Gardinovcima.

O`alo{}eni: supruga Stanka, }erke Meri i Maja, unuka Elena i zetovi Danilo i Darko.

30538

Unuk Sini{a Duli} sa porodicom.

Familija Popov.

30511

30501

od prijateqa Desimira Mari~i}a sa familijom.

Sestra Jera Podra{~anin sa familijom.

30517

30516

30

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.20 11.30 11.55 12.00 12.15 13.05 14.00 14.05

23.30

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Зелени сат Бароница Ди Карини Змајевијада Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран – емисија МТВа (Мађарске телевизије) на срп. На трагу природе Вести Фаца Бароница Ди Карини Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Лигње Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Шунка фест Војвођански дневник Фолдер култура Портрети војвођанских уметника народне музике Господин Наполеон, филм

08.00 08.30 09.30 10.00 10.25 10.55 11.20 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.25 00.05

Класик рок Грување Дијалог војвођанских култура Из студија „М” Та дивна створења Маштаоница Доколица Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Циганско срце Десило се Матица (Вести из Матице) Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Силвија, филм Циганско срце ТВ Продаја

14.30 15.00 15.10 15.45 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 22.00 22.30 23.00

tv program

~etvrtak9.jun2011.

Ди ја ло зи вој во ђан ских кул ту ра

Да нас ће гле да о ци мо ћи да по гле да ју до ку мен та рац „Страх од бли жње га сво га“, за сно ван на лич ним ис по ве сти ма при пад ни ка ма лих вер ских за јед ни ца у Вој во ди ни. Њи хо ве при че су не рет ко те шке и го во ре о дис кри ми на ци ји и ло шим ис ку стви ма ко је су има ли то ком жи во та, а филм до ти че и за кон ску ре гу ла ти ву Ср би је, у ко јој се на ла зе мно ге дис кри ми на тор не од ред бе ко је оне мо гу ћа ва ју или оте жа ва ју функ ци о ни са ње и ре ги стра ци ју ма лих вер ских за јед ни ца на овим про сто ри ма... Аутор ке: Ма ја Ле ђе нац и Је ли ца Ни ко лић (РТВ 2, 09.30)

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм-репризе

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино НС клинци Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Спринт Дунавска салетла Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

09.30 10.00 12.00 20.00

Фул Тилт покер НБА Финале: Далас – Мајами АТП Хале 1/8 финала НХЛ Стенли куп: Бостон – Ванкувер НБА акција Фул Тилт покер Премијер лига Магазин Преглед аргентинске лиге Гранд При ТВС НБА Финале: Далас – Мајами

22.30 23.00 00.00 00.30 01.30 02.00 03.00

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.05 10.08 10.42 11.08 11.53 12.00 12.15 12.26 12.32 13.16 15.10 15.20 15.43 15.57 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.04 21.50 21.55 23.45 00.00 00.50 00.55 01.00 01.57 03.32 04.47 03.50 04.19 04.53 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Горе-доле Вести Сасвим природно Свет риболова Ружна Бети Егзит у покрету Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк, Доручак код Тифанија, филм Вести И ја имам таленат Гастрономад Вести Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Горки плодови Распакивање Вести Полицијска прича, филм Дневник Место злочина: Њујорк Евронет Егзит у покрету Оперативци Ноћни биоскоп Гастрономад Вести Око магазин Сасвим природно Горки плодови Верски календар

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.00 22.00 23.00

Ексклузив Аурора Неко те посматра Дођи на вечеру Забрањено воће Филм: Убиство по ставкама Аурора Када лишће пада Бандини Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Радна акција Жене Филм: Небески капетан и свет сутрашњице 01.30 Радна акција 02.30 Ексклузив 02.45 Експлозив

Ток шоу

У еми си ји „Ток шоу” уго сти ли смо еки пу из ри ја ли ти про гра ма „Па ро ви”. О до го дов шти на ма из ве ле леп не ви ле, те шко ћа ма, али и ле пим тре ну ци ма ко је но се из ње, о сво јим но вим пла но ви ма за пред сто је ћи пе ри од го во ри ће вам Пе ђа Д‘ Бој, Џи ми Бар ка, Да ни јел Ђу рић, Кри сти на Спре мо и Ива на Ми лу но вић. (КТВ, 22.30)

dnevnik

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 06.02 06.49 07.16 07.29 07.34 07.39 07.51 08.19 08.31 09.02 09.20 09.41 09.48 09.57 10.10 10.40 11.10 11.35 12.10 12.48 14.04 14.34 14.52 15.13 15.19 15.28 15.49 16.00 16.35 17.07 18.05 18.13 18.43 18.48 18.53 19.06 19.34 20.03 20.32 21.00 21.45 22.40 23.13 23.43 00.12 01.11

Концерт за добро јутро Слагалица Верски календар Тако је причао Дарвин Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Вечни сјај детињства Како научити математику 2 Мала школа великог срца Досије икс и окс Великани Енциклопедија Играј фудбал,буди срећан Српске спортске легенде У свету Траг у простору 44.мокрањчеви дани Верски календар Вечни сјај детињства Како научити математику Мала школа великог срца Досије икс и окс Великани Ликовна колонија РТС Егзит у покрету Ово је Србија Млади таленти Србије Госпођа Холе, филм за децу Енциклопедија ЕКВ, музички програм Тако је причао Дарвин Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Живот и стандарди Метрополис Ружна Бети Видик Контекст Арт зона Београдски фестивал игре Трезор Живот и стандарди

Ми ли ца на ква драт У да на шњој еми си ји са зна ће те ко га по зна те да ме у Ср би ји же ле да по љу бе, ко ји су мо де ли ку па ћих ко сти ма ак ту ел ни ово га ле та, а екс клу зив но ће мо чу ти и део пе сме ко ју сни ма ју Зо ра на Па вић и Јо ва на Па јић. У го сте нам до ла зе и Го ца Тр жан, во ди мо вас на кон церт Стин га... Во ди тељ к а и уред ни ца: Ма ри на Ко тев ски (Ава ла, 19.00) 06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 09.15 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

ВОА Иза вести Маратоон Милица² Топ шоп Вести Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Несташлуци црквених момака Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Топ шоп Вести Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Вести Чист рачун Милица² Без трага Филм: Има ли пилота у авиону 2 Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Брда имају очи

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Нбуш Рајт

Блејд Не по сред но пре не го шта га је ро ди ла, Блеј до ву мај ку је ујео вам пир, због че га се ма ли Блејд ро дио као по лу чо век - по лу вам пир. Го ди на ма ка сни је, он жи ви ра за пет из ме ђу два све та, а нај ве ћа мо ти ва ци ја му је да осве ти смрт сво је мај ке и за шти ти љу де од зле вам пир ске ра се. Уло ге: Ве сли Снајпс, Крис Кри сто фер сон, Сти вен Дорф, До нал Лог, Нбуш Рајт Ре жи ја: Сти вен Но ринг тон (Б92, 21.00) 05.58 Ново јутро 09.00 Вести Б92 09.30 Кажипрст 10.00 Вести Б92 10.10 Топ шоп 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.40 Топ шоп 11.55 Квиз: Супер геније 12.20 Филм: Незаустављив 14.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 20.05 Пријатељи 19.40 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Блејд 23.25 Вести 00.00 Временска прогноза: Шта да обучем?

00.05 Спортски преглед 00.25 Филм: Преваранти 02.10 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 01.30 02.00 03.45 05.00

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се ТВ продаја Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Моћни ренџери Гавриловићи - ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи Национални дневник Велики брат Све за љубав Наслеђе једне даме Велики брат - преглед дана Немогућа мисија Велики брат - без цензуре Црна хроника Филм: 8 милиметара Филм: Гангстерска сахрана Филм: Викенд страха

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.40 11.15 11.40 12.10 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 00.00

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Хорсленд Принцезе сирене Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник З Одред Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Успон великих сила, док. програм Вести Ризница Црни Груја Изгубљене године Династија Кин Филм

Оља Ивањицки

Ри зни ца У ко ла жу на зва ном „Из ме ђу ја ве и сна“ пред ста ви ће мо вам Ољу Ива њиц ки, у ком она го во ри, а у дру гом де лу го во ре они ко је је она мно го во ле ла, ње ни уче ни ци, али и они од ко јих је она учи ла. У еми си ји го во ре и Не да Ар не рић, Ми лош Шо ба јић, Ко ста Бра дић као и Ђор ђе Ка ди је вић.

Aутор и во ди тељ: Ана Мар ко вић (Хе пи, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.03 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Господарица твога срца 13.20 Родитељи и деца 14.19 Тренутак спознаје 15.02 Дхарма и Грег 15.25 Мара Маточец - прва хрватска политичарка, док. филм 16.02 Твоја сам судбина 17.07 Хрватска уживо 18.16 8. спрат, ток шоу 19.12 Код Ане 19.30 Дневник 20.13 1 против 100, квиз 21.10 Разред 2011.

21.46 ХАЗУ Заводи 22.20 Дневник 3 23.00 Залив, док. филм 00.30 Разред 2011.

01.05 Додир живота и смрти 01.44 Два и по мушкарца

Мајкл Мад сен

Паклена вожња Пистолеро, глава банде озлоглашених бајкера под именом Вик торс спрема освету за убиство њихвог члана. За убиство је крива супарничка банда 666. Заједно са својим суборцима и пријатељима Гентом и Команчеом, Пистолеро креће у освету... Улоге: Мајкл Мад сен, Ле ри Би шоп, Ви ни Џонс, Де нис Ху пер, Ерик Бал фур Режија: Ле ри Би шоп (Но ва ТВ, 23.25) 08.05 08.20 08.35 09.15 11.15 12.10 13.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.05 23.25 01.05 02.40 03.30 04.30

Бумба Рори Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде ИН Победа љубави Аси Мастерчиф, ријалити шоу Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Мастерчиф, ријалити шоу Проверено Вечерње вести Паклена вожња, филм Осветник, филм Острво смрти Езо ТВ, тарот шоу Кобна жена., филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00

Шекспирови портрети Летећи носач авиона Азијске монархије Египат Крв на нашим рукама Кутије Стенлија Кјубрика Небески пут чаја Како је уметност створила свет Дешифранти Ратници Ноћ сломљеног стакла Изгубљени древни градови Један дан у борби Заборављена убиства Стопама Пучинија Како је уметност створила свет Дешифранти

17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.45 09.10 10.50 12.25 14.00 15.15 17.20 19.10 20.05 21.45 23.15 00.50 02.40

Лепотица и звер Острво Корњача Ози Бу – сезона 2 Мајка Ноли Острво Корњача Жикина женидба Слепи хоризонт Ауто-стопер Медитеранео Последњи кинески цар Господин суботње вече Лептирица Дворана греха

Пљачка у Бруклину Маторани Лекције из чоколаде Божићна прича Лорина звезда и тајанствени змај Ниан Ладy Гага Пресентс: Тхе Монстер Балл Тоур ат Мадисон Сqуаре Гарден Надимак Царство порока - Броадвеј лимитед Сусрети четврте врсте Одбројавање до нуле Принц Пенсилваније Доријан Греј Сестринство крви

07.50 08.20 08.45 09.30 10.00 13.30 14.00 15.30 15.45

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм. Плесне ноте Преноси из Сабора Мала ТВ Ева и ватрени коњ, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Закон и ред Судија Ејми Све по закону Ерика Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Препоручена пошиљка Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Чаробна младост Медијум

07.00 07.50 08.45 09.25 10.45 11.15 12.10 13.00 13.50 14.45 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.50 00.05 00.55 01.40 02.40 03.30

Аурора Врата раја Драгон Бол З Езел Ексклузив Таблоид Аурора Наследници Кобра 11 Крв није вода 1001 ноћ Врата раја Крв није вода Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Езел Биг брадер, ријалити шоу Увод у анатомију РТЛ Вести ЦСИ ЦСИ: Њујорк Астро шоу, емисија уживо Биг брадер, ријалити шоу ЦСИ

СЕРИЈА

Увод у анатомију

Бран ка Ка тић

Ми нисмо анђели

Болница је под највећим сигурносним мерама с обзиром да су шеф Вебер и његови доктори добили новог пацијента, важну политичку особу са Средњег истока којој покушавају да спасу живот... Улоге: Елен Пом пео, Сан дра Ох, Па трик Демп си, Џа стин Чек мберс, Чан дра Вил сон, Џејмс Пи кенс Џу ни ор, Са ра Ра ми рез, Ерик Дејн, Ше рил Ли (РТЛ, 22.00)

Никола је апсолвент светске књижевности и велик фрајер. Вози преуређену жабу, слуша Запу, живи с откаченом цимерком, опија се и мења жене. Ускоро Никола среће Марину... Улоге: Ни ко ла Ко јо, Бран ка Ка тић, Ми ле на Па вло вић, Ср ђан То до ро вић, Со ња Са вић, Зо ран Цви ја но вић, Пре драг Ми ки Ма ној ло вић Режија: Ср ђан Дра го је вић (ХРТ 2, 21.25) 16.30 17.20 17.44 18.14 18.55 19.50 20.00 20.47 21.25 23.15 00.00 00.10 01.10

Шаптач псима Џони Браво Трава зелена Родитељи и деца Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Афрички дневник Филмови наших суседа: Ми нисмо анђели, филм Закон и ред Дневник плавуше Снимак концерта Ноћни музички програм

08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Породични пас Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Једно тело превише Интермецо 2 Фаџ Без части Породични пас Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Интермецо 3 29та улица Сиквест ДСВ Саборци Заводнице Олуја у шољици чаја

06.00 08.00 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Граница Аполо 13 Животна прилика Албино алигатор Бубамаре Нестао Милагро Чворови Пет минута раја Пишчево уточиште Слатка као трешња

Елен Пом пео

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Врхунско оружје Мајстори за оружје Повратак у Авганистан са Росом Кемпом Иза решетака у туђој земљи Амерички чопери Генералка Врхунско оружје

08.30 09.30 10.30 11.30 12.30 16.00 17.30 19.30 21.00 22.00 00.00 01.15

Коњички спорт Тенис Фудбал Бициклизам Тенис Бициклизам Тенис Трке аутомобила Фудбал Трке аутомобила Бициклизам Сви спортови

Мамин шал од шпиценштофа

сец дана док писмо стигне и то са авионом. Те сам се Цирих, 5. март 1941. наде манула, да ћемо се још једанпут видити. Још Драги моји Кумови! Примила сам обадва писма и новчану пошиљку и много најлепших поздрава од нас обоје свима Вама. лепо хвала! Штета што се банка није могла да одлуВаша Мица. чи да све исплати! Мислим да није далеко време, кад Цирих, 18. март 1941. ће они прекрасно све исплатити, само на жалост не Драги моји кумови! нама. Ако би се још што могло какогод добити, ви ми Примила сам ваше писмо и ево се журим да Вам молим Вас пошаљите. Из Босне нисам никад ништа одговорим. Ствар је у томе, да су овде све тканине рачула. Можда би било циониране т.ј. може се најбоље, кад би когод врло мало купити. Ја могао да оде тамо и да сам прошле године тосе распита до чега столико дуго морала да ји, да се толико отеже, лежим и нисам још дуи да бар сазна о колиже могла да излазим, кој своти се ради. Онда па сам пропустила би боље могли расудиприлику, да покупујем ти, да ли је вредно узешто је најнужније, док ти адвоката. Ти, драги се још могло. Дакле Ђоко, видим да ниси ако се може нешто од најбоље са здрављем, веша послати, добро па нећеш наравно моби дошло. Само никаћи путовати. Не знам ко не би желила, да се да ли би можда Тима од чега било све помогао. Он је опет вечишље, јер поред све ове то у великом послу. садашње мизере, не Али можда би ми ипак могу да напуштам научинио ту велику ду, да ћемо још један услугу. Трошкове би пут макар на кратко му све платили, ако још тамо доћи, па да и има времена. Ја иначе тамо бар нешто иманикога не знам. мо. Она три везена јаАко је нужна нова стука и још три од ограда у башти и ако платна да се сашију. има новаца, Ви је поМожда би прегледали дајте направити. Штеи оне старе, па према та што сте морали татоме колико још дован испразнити јер табрих видећете. Знам мо има дивно много да је још мама говорипростора. Врло ме је ла, да јој јастуци издаМилевина кућа у Цириху жао да баш ништа неју и зато је и купила мам оданде тек као спомен макар. Мислила сам већ, онај дамаст, па ето никад није ни дала сашити. Мода ли би се каква маленкост могла послати, ако Вам жда и који пешкир; и онај штиковани чаршав за сто и то неби задало великог труда. Рецимо које парче ве- салфетице. Чак и она фланерска хаљина, коју сам ша н.пр. – који јастук и што би највећма волела то је оставила у шифоњеру а исто тако и она плава свилемамин велики шал од шпиценштофа. Ако се сме ши- на, добре би биле, јер свега тога овде се тешко добиљати можда и мало више што ја бих Вас чак молила, ја. Могла би је прекројити и код куће имати. Само да од оног платна за јастуке што молим да се јасно назначи, да је је још било, дате оној нашој Сото све моје и да је ношено; што ки да ми који јастук сашије; биби можда требало да буде напиОвде су све тканине ло је тамо и неки хеклераја, мо- рациониране, може се врло сано немачки или француски, да жда би и то могла употребити. и овде има вредности. Има тамо Добро би ми дошло, јер би тре- мало купити. Ја сам прошле и доста српског платна, да ли би године толико дуго морала бало нешто да преновим а овде се могла још која ноћна кошуља је сад тешко или немогуће штонаправити; што може бити једда лежим, па сам год тако купити. Ако је могуће, ноставније, кимоно или како бипропустила прилику, наравно, и опростите што Вам ло, сасвим је свеједно. да покупујем најнужније, опет задајем труда, али да су маШто се тиче босанске ствари, док се још могло ло друкчије прилике, било би и ја сам Вам благодарна, што мито сасвим друкчије. слите да Ви идете; онда би најОбрадовало ме је да чујем, да се Олга опет повра- боље знали у чему је ствар. Али наравно само тако, тила. Не могу јој то никако одобравати, да је отишла ако Ђоки то неће бити презаморно. Ја сам све више па оставила децу. Али морам и то рећи, да не би би- тога мишљења, да су они рачунали да се на ону објало право само њој давати кривицу, што је тако изи- ву нико неће јавити после толико дугог времена. Мошло. Она је доста детињаста а ваљда нема никога, да жда су се чак и распитивали. И то би било вредно и је мало посаветује. А како се мени онда чинило, она исплатило би се, јер кад би они право исплатили, бисе у тој њеној кући није осећала као код своје куће. ла би то доста велика сума. Можда су дознали, да је Тима по цео дан није код куће а она сама са две све- и Зора умрла, па су рачунали да се нико неће јавити, крве! Са тетом, морам рећи – премда ми је тетка – ни- онда би они били извршили своју дужност и свршеје било лако изићи на крај! на ствар. То је и психолошки врло интересантно. ВрАли што је најглавније, то је да ме је врло жао, да ло ми је драго да је свима Вашима добро и да је Љити драги Ђоко са здрављем мало кубуриш. Али све те ља тако добра певачица. Наравно да школа већ доноствари могу се лечити па молим те, немој ништа да си бриге али само кад се има и успеха, онда је све досе пропусти или занемари. Код нас је све прилично, бро. Молим да их све најлепше поздравите. Вама још да немамо толико бриге, било би још боље. Из Аме- много поздрава од Тетеа и од мене. рике добијам добре вести, само треба више него меВаша Мица.

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi„, u izdawu „Prometeja„, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most„ (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По слов но ан га жо ва ње вам до но си са тис фак ци ју. Има те мо гућ но сти да уз то и ужи ва те, спо ји те ле по и ко ри сно. На лич ном пла ну сте не мир ни и бун тов ни, тра же ћи про ме не и про ши ри ва ње сво јих ви ди ка.

BIK 20.4-20.5.

Опу ште ни сте, жељ ни ужи ва ња. Већ су тра сле ди дру га си ту а ци ја па да нас уго ди те свом хе до ни зму и бу ди те кре а тив ни. Парт не ру је ста ло до вас мно го ви ше но што вам се чи ни. Бу ди те за до вољ ни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. jun 2011.

Има вас сву да и че сто. На про сто чи ни те ка ко вам па ше, а окол но сти су вам на кло ње не да бу де те сво ји и ра ди те по сво ме. По не кад вас дру штво, игра или еду ка ци ја мо гу и су ви ше за не ти.

Ме сец је да нас у зна ку Де ви це, што ути че на ваш прак тич ни при ступ ства ри ма и по сло ви ма. За су ка ли сте ру ка ве и при о ну ли мај сто ри са њу, ана ли зи про бле ма и сва ко днев ним оба ве за ма. Бу ди те вред ни.

Дру штве ни сте, окру же ни при ја те љи ма. По слов на си ту а ци ја је за ни мљи ва и из и ску је мно го са ста на ка и до го во ра. До бро се ор га ни зуј те и по де ли те за дат ке из вр ши о ци ма. Нов ча ни тро шко ви су нео п ход ни.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња. Не ке жен ске осо бе вас по ма ло збу њу ју и за ба вља ју. У сва ком слу ча ју, не мој те гу би ти сво је дра го це но вре ме на по вр шност. По ро ди ца вас по др жа ва. Без нер во зе!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Мо гу ће су ком пли ко ва ни је си ту а ци је на ко је не мо же те ути ца ти ди рект но. По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу и ви ше се од ма рај те. Пре у зи ма те мно го од го вор но сти на се бе.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо ра те при зна ти да вам је ве о ма ди на мич но. С ви ше осо ба сте у стал ном парт нер ском кон так ту, би ло по слов ном или љу бав ном. Све то не ка ко има мен тал ни при звук и сми сао. Пу то ва ња.

Оно што је при мар но и нај леп ше, што вам се де ша ва у овом пе ри о ду, је сте љу бав ни од нос. Али, ка ко је све про мен љи во, ни то не ће ду го тра ја ти у овом ин тен зи те ту. Због то га ужи вај те док тра је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Опре де ље ни сте ка дру ги ма и у стал ном сте кон так ту с јав но шћу. По тру ди те се да има те раз у ме ва ња и за ону дру гу стра ну, за парт не ра, ко ји оче ку је сву па жњу и љу бав, труд и по све ће ност.

Те шко се кон цен три ше те на по сао. То ли ко ле пих и иза зов них ути са ка вас на про сто ма ми да их ни је ла ко ре а ли зо ва ти. Бу ди те све сни оних ко ји вам цр пе енер ги ју. Љу бав има те у свом до му.

За но си те се на лич ном пла ну и иде а ли ста сте у ду ши. То вам мо же успо ри ти или раз бла жи ти во љу за ра дом и за ра дом. Кам пањ ским при сту пом мно го лак ше ре а ли зу је те по сао и све оста ло.

TRI^-TRA^

Ле па Џе ни V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

23

Sombor

23

Kikinda

24

Vrbas

23

B. Palanka

24

Zrewanin

25

S. Mitrovica 24 Ruma

23

Pan~evo

25

Vr{ac

25

Srbija Beograd

25

Kragujevac

27

K. Mitrovica 30 Ni{

Ме ђу број ним свет ским по зна тим лич но сти ма на ху ма ни тар ној ве че ри под на зи вом „На да за де цу”, у Њу јор ку ис ти ца ла се Џе ни фер Ло пез ко ја је про сто бли ста ла. У цр ве ној ха љи ни уског кро ја, Џеј Ло је при вла чи ла по гле де зна ти жељ ни ка. У ње ној прат њи био је су пруг Марк Ан то ни, ко ји сво ју дра гу ни је ис пу штао из ви да. Та мо се по ја ви ла и Де ми Мур у цр ној ве чер њој ха љи ни ду бо ког де кол теа, ко ја се и у 49. го ди ни мо же по хва ли ти вит ком ли ни јом. Ипак чи ни се да ма ло пре те ру је с ве жба њем. Ње но еле гант но ве чер ње из да ње по ква ри ле су пре мр ша ве и из ра зи то ми ши ћа ве ру ке, као и ко шча то ли це.

29

VIC DANA

Evropa

време

Madrid

НО ВИ САД: Све жи је и при јат ни је вре ме уз мо гу ћу про ла зну ки шу или ло кал ни пљу сак. Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни ве тар.

Rim При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на London око 24 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Све жи је уз про ла зну ки шу и ло кал не пљу ско ве. Ве Cirih тар ују тру слаб, а по под не уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под Berlin нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 25 сте пе ни на ју гу Ба на та.

Be~ СР БИ ЈА: Сти же осве же ње уз про ла зну ки шу и пљу ско ве. Са мо на Var{ava крај њем ју гу Ср би је вр ло то пло у пр вом де лу да на, али и та мо осве же ње по под не. Ве тар ују тру слаб за пад ни, а по под не уме рен се ве ро за Kijev пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 30 сте пе ни на ју гу Ср би је.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так још ма ло све жи Oslo је са ре ђом по ја вом сла бе ки ше. За ви кенд и по чет ком на ред не сед ми це при јат не днев не тем пе ра ту ре од 22 до 26 сте пе ни. Би ће про мен љи - St. Peterburg ве облач но сти са сун ча ним пе ри о ди ма, али и мо гу ћом по вре ме ном ки Atina шом, по себ но у не де љу и по не де љак.

Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Услед по Minhen вољ ни је би о ме те о ро ло шке си ту а ци је оче ку је се сма ње ње те го ба код ве ћи не хро нич них бо ле сни ка. Аста ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма Budimpe{ta се пре по ру чу је да по слу ша ју са ве те ле ка ра. Ме те о ро пат ске ре ак ци је су мо гу ће али сла би јег ин тен зи те та. У са о бра ћа ју се са ве ту је опре зност.

Stokholm

23 25 19 17 21 18 23

Се кре та ри ца пла ву ша до но си ди рек то ру пи смо ко је је упра во от ку ца ла.

- Ов де има нај ма ње 20 гре ша ка. Па, ви га ни сте ни про чи та ли - ре че ди рек тор љу ти то.

- Али, ше фе, ми сли ла сам да је по вер љи во.

31 23 19 26 32 20 19 21 25

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

129 (-5)

Slankamen

232 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

199 (-4)

Zemun

278 (-2)

Bogojevo

194 (0)

Pan~evo

298 (0)

Smederevo

466 (4)

Ba~. Palanka 202 (-3) Novi Sad

184 (-4)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

184 (3)

S. Mitrovica

190 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (0)

Beograd

232 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

224 (0)

NERA

Hetin

96 (0)

SAVA

5 (-3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

50 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja