Dnevnik 9.jul 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 9. JUL 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22772 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

SINO] NA TVR\AVI HIQADE QUDI UHVATILE RITAM

Na „Egzitu 2010” prese~ena vrpca

Foto: A. Erski

Festival „Egzit”, jedanaesti po redu, otvorio je svoje kapije posetiocima ju~e oko 17 ~asova.

Prvih nekoliko sati nije bilo znatne gu`ve, a ve}e grupe egzitovaca zatekli smo tek kako se sunce spustilo iza horizonta.

Na najve}u festivalsku binu Mejn stejy prva je stupila novosadska ska grupa „Ringi{pil“, a okolni prostor ceo se popunio kada je oko pono}i iza{ao engleski peva~ Mika, koji je toplo ve~e u Novom Sadu ispunio plesnim ritmovima. Prve ve~eri festivala, prema informacijama organizatora, bilo je vi{e od 30.000 qudi.

str. 7

GRAD PONOVO POMOGAO NOVOSADSKOJ POLICIJI

VLADA ODOBRILA POMO] ZAPOSLENIMA, ALI JO[ NE I PENZIONERIMA

Plavcima kola Po pet hiqadarki i skuteri na dar vojsci, policiji, zdravstvu...

str. 5

NASLOVI

Politika 2 EU zajedni~ka budu}nost Srbije i Crne Gore

Ekonomija Dru{tvo 6 U drugom krugu 3.552 mesta ~ekaju na 417 |aka

str. 10

Novi Sad 8 I mladima srce lo{e kuca

Vojvodina ROBNE REZERVE OD NEDEQE KUPUJU P[ENICU

U Vojvodini otkup 40.000 tona po 12 dinara

11 Polo`en temeqac za novu somborsku toplanu

Crna 13 Lisice zbog krijum~arewa korwa~a

Foto: R. Hayi}

5 Prazna obe}awa u godinama krize

OPET SMO BLIZU IZGRADWI NUKLEARNE ELEKTRANE S BUGARIMA

Nuklearki fale „samo” ~etiri milijarde evra

str. 5

SPORT

str. 16 – 21

str. 4

PRO[IRENA PRAVA ZA VANTELESNU OPLODWU

[ansa za maj~instvo do 40. godine

PARTIZAN S MAKABIJEM I KAHOM LABORAL

str. 6

Toplije Najvi{a temperatura 28° S \OKOVI] I QUBI^I] NA OTVARAWU ME^A U SPLITU

FURIJA SAWA PRVU SVETSKU KRUNU

2

POLITIKA

petak9.jul2010.

DNEVNIK

TADI] I VUJANOVI] RAZGOVARALI NA CETIWU

KOSOVO

EP: Rezolucija o Kosovu Evropski parlament usvojio je ve}inom glasova rezoluciju kojom se preostale ~lanice EU, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pozivaju da to u~ine. Rezoluciju o Kosovu podr`alo je 455 poslanika, dok je ne{to vi{e od 150 bilo protiv. "Kosovo kao nezavisnu dr`avu priznale

glasao je i izvestilac Parlamanta za Srbiju Jelko Kacin, koji je, pre glasawa zatra`io od Parlamenta da uputi podr{ku kolegi, ~lanu parlamenta Kosova Petru Mileti}u. Napad na Mileti}a je poku{aj ugro`avawa stabilnosti na zapadnom Balkanu, rekao je Kacin.

Zajedni~ka budu}nost u EU Predsednici Srbije i Crne Gore Boris Tadi} i Filip Vujanovi} saglasili su se ju~e da je budu}nost obe zemqe u Evropskoj uniji. Vujanovi} je na konferenciji za novinare posle sastanka na Cetiwu rekao da je Tadi}u preneo "odlu~nost Crne Gore da ubrzano ide prema integraciji u NATO" i o~ekivawe Podgorice da Beograd razume tu va`nu

nosti u regionu i da je konkretan rezultat wegove posete Crnoj Gori zajedni~ka spremnost dve dr`ave da potpi{u sporazum o me|usobnom izru~ewu osumwi~enih i optu`enih za organizovani kriminal i korupciju.

Tadi} je naveo da Srbija "ne pokazuje razumevawe" za crnogorsku odluku da prizna Kosovo i da ona ima i prakti~nu

Srpski i crnogorski narod

su 22 ~lanice EU, dok pet to nije u~inilo. Da bi evropska politika bila efikasnija za dobrobit svih na Kosovu, ~lanice EU bi trebalo da poja~aju zajedni~ki pristup Kosovu", navodi se u rezoluciji, koju je pripremila austrijska poslanica Ulrike Luna~ek. Za rezoluciju o Kosovu

Rezolucija je na sednici Spoqnopoliti~kog odbora Evropskog parlamenta usvojena krajem juna sa 45 glasova za, 14 protiv i dva uzdr`ana.

Jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova od ~lanica EU ne priznaju [panija, Kipar, Gr~ka, Rumunija i Slova~ka.

[ta se o~ekuje od Srbije Evropski komesar za pro{irewe [tefan File, koji je otvorio debatu, imao je diplomatskiji pristup od poslanika, rekav{i da, iako ~lanice EU imaju razli~ite poglede na jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, treba zajedni~ki da rade na poboq{awu situacije na terenu.

U rezoluciji se priznaje da priznawe nezavisnosti Kosova za Beograd "u ovom trenutku nije izvodqiva politi~ka opcija", ali se vlasti Srbije pozivaju da

budu "pragmati~ne u odnosu na pitawe statusa i uzdr`e se od blokirawa ~lanstva Kosova u me|unarodnim organizacijama".

"Predstoje}e mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova ne bi trebalo nikoga da sputa u jasnom posve}ivawu prekograni~noj, regionalnoj i lokalnoj saradwi u najboqem interesu celokupnog stanovni{tva na Kosovu i u okolini", dodaje se u rezoluciji.

Kada je re~ o pitawu crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji, predsednik Crne Gore je rekao da je uveren u to da }e wihov status biti regulisan{to pre. [to se ti~e polo`aja srpskih dr`avqana u Crnoj Gori, Vujanovi} je rekao da svi qudi u Crnoj Gori, kao gra|anskoj dr`avi, imaju punu slobodu iskazivawa svog nacionalnog identiteta.

– Svaka nacionalna zajednica mora da sa~uva ono {to je potrebno wenom nacionalnom identitetu – istakao je on.

Tadi} je poru~io da Srbija ohrabruje svoje gra|ane crnogorske nacionalnosti da formiraju svoje zajedni~ke liste i iza|u na izbore za predstavnike u nacionalnim savetima.

On je tako|e rekao i da je srpski narod u Crnoj Gori autohton narod i o~ekuje da }e u budu}nosti Crna Gora po{tovati pravo srpskog naroda pri popisu stanovni{tva, kao i da }e obezbediti uslove za za{titu jezika i kulturnog nasle|a Srba. "integracionu potrebu Crne Gore". Tadi} je kazao da Beograd "potpuno otvoreno i iskreno podr`ava nameru Crne Gore da postane punopravna ~lanica NATO-a", ali da }e Srbija zadr`ati neutralan status. On je rekao da Srbija `eli da doprinese ostvarivawu najvi{eg stepena bezbed-

posledicu, a to je pitawe razgrani~ewa. Tadi} je rekao da je sa sagovornicima u Crnoj Gori razgovarao o pitawima razgrani~ewa u regionu, i u tom smislu ocenio da neka pitawa razgrani~ewe Srbije s Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom i Makedonijom ostaju otvorena. "Na{u regionalnu

"izuzetna zabrinutost zbog ra{irene korupcije koja, pored organizovanog kriminala, ostaje jedan od najve}ih problema na Kosovu".

Kao razlog za zabrinutost, u rezoluciji se navodi i pitawe severa Kosova, na kojem je prisutan ozbiqan nedostatak vladavine prava, pritisci i zastra{ivawe gra|anskog dru{tva koje vr{e radikalne grupe i organizovani kriminal, pa se od Euleksa tra`i da u tom regionu poja~a svoje napore.U rezoluciji se ocewuje da Kosovo jo{ nije u situaciji da obezbedi adekvatne uslove za reintegraciju prisilno vra}enih romskih izbeglica i od ~lanica EU se zahteva da prestanu sa repatrijacijom.

Mi}unovi}: Poja~an pritisak Predsednik Spoqnopoliti~kog odbora Skup{tine Srbije Dragoqub Mi}unovi} ocenio je ju~e da usvajawe rezolucije Evropskog parlamenta, kojom se sve ~lanice EU pozivaju da priznaju nezavisnost Kosova, predstavqa poja~avawe pritiska zagovornika nezavisnosti Kosova.

On je istovremeno za Televiziju B-92 naglasio da sada treba sa-

~ekati kraj meseca i savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i potom "iza}i s realnom politikom".

– U tom smislu ni{ta ne treba sada zao{travati i treba sa~ekati da Me|unarodni sud pravde donese savetodavno mi{qewe – rekao je Mi}unovi}.

SRS: Vlast spremna da se odrekne Kosova Srpska radikalna stranka najo{trije je osudila poku{aj ve}ine ~lanica Evropske unije da u Evropskom parlamentu, dono{ewem rezolucije, nasilno izdejstvuje priznawe nezavisnosti Kosova od pet zemaqa EU koje to nisu u~inile. Funkcioner radikala Nemawa [arovi} ocenio je na konferenciji za novinare da je sada potpuno jasno da re`im predsedni-

ka Srbije Borisa Tadi}a i Brisel sve vreme obmawuju gra|ane Srbije da su ulazak u EU i pitawe statusa Kosova dva odvojena pitawa. "Tako|e je jasno da je vlast spremna da se odrekne Kosova i Metohije zarad neizvesnog ulaska u EU", rekao je [arovi}, i dodao da Srbija pod hitno mora da se okrene svojim tradicionalnim prijateqima".

vori o budu}em re{ewu za Kosovo.

Vujanovi} i Tadi} su ocenili da odnosi dve dr`ave idu uzlaznom putawom. Oba predsednika su izrazila interes za o~uvawe nacionalnog identiteta Crnogoraca u Srbiji i Srba u Crnoj Gori.

Vujanovi} je, obja{wavaju}i za{to je izostao sastanak Tadi}a s predsednikom Skup{tine Rankom Krivokapi}em, {to je bilo u fokusu medija, rekao da je to stvar protokola koji je dogovoren zajedni~ki.

Tadi} pozvao \ukanovi}a u Beograd Predsednik Srbije Boris Tadi} pozvao je tokom ju~era{weg susreta crnogorskog

premijera Mila \ukanovi}a da poseti Beograd. Tadi} je, kako prenosi TV CG, rekao da

Osuda napada u Kosovskoj Mitrovici Amandmanom je u rezoluciju uvr{tena o{tra osuda bomba{kog napada na srpske demonstrante u severnom delu Kosovske Mitrovice i napad na poslanika srpske nacionalnosti u kosovskom parlamentu Petra Mileti}a.

U rezoluciji se, tako|e, poziva na preduzimawe svih koraka u ciqu vizne liberalizacije i od Evropske komisije tra`i da u tom ciqu "bez odlagawa uspostavi komunikaciju" sa Pri{tinom.

Od kosovskih vlasti se tra`i da na~ine napredak u kqu~nim reformama, kao {to su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, decentralizacija, reforma administracije i isti~e

saradwu moramo da fokusiramo na tom planu", kazao je Tadi}, i dodao da su to obaveze evropskih integracija. Crnogorski predsednik je pozvao Pri{tinu i Beograd da bez iskqu~ivosti razgovaraju o problemima, jer je to u interesu ~itavog regiona.

Tadi} je rekao da je Beograd potpuno spreman da prona|e kompromisno re{ewe za budu}i status Kosova, i izrazio nadu da }e posle mi{qewa Me|unarodnog suda pravde u Hagu biti omogu}eni prego-

je zadovoqan na~inom na koji teku bilateralni odnosi Srbije i Crne Gore i da odnosi dve dr`ave idu uzlaznom putawom. Posle susreta, \ukanovi} je rekao novinarima da su razgovarali o dostignutom nivou saradwe, pre svega o mogu}nosti za boqe kori{}ewe rezervi u bilaterelnoj saradwi koje su do sada ostale neiskori{}ene. Kako prenosi portal "Analitika", \ukanovi} smatra da je glavni deo tih rezervi identifikovan u ekonomskoj sferi.

– Smatram da je razgovor bio veoma koristan i mislim da je doprineo boqem razumevawu i pravilnoj identifikaciji prioriteta u budu}im fazama bilateralne saradwe – precizirao je \ukanovi}.

PREPIRKE OKO NACIONALNOG SAVETA BO[WAKA

Zukorli}evi tra`e ^ipli}evu ostavku Novoformirani Nacionalni savet Bo{waka, koji Ministarstvo za qudska i mawinska prava ne priznaje, zatra`io je ju~e hitnu ostavku resornog ministra Svetozara ^ipli}a zbog, kako se navodi, diskriminatorskog odnosa prema Bo{wacima i niza falsifikatorskih radwi pri konstituisawu tog saveta.

Prekju~e formirani Savet, koji se, po Statutu i radi kontinuiteta na bosanskom jeziku zove

Bo{wa~ko nacionalno vije}e (BNV), saop{tio je da "ovakvim pona{awem ministar ^ipli} preuzima neposrednu odgovornost za veoma mogu}u destabilizaciju stawa u Sanxaku".

BNV je formirala lista "Bo{wa~ka kulturna zajednica", ~iji je nosilac bio muftija Islamske zajednice Muamer Zukorli} i koja je osvojila najvi{e – 17 od 35 mandata na izborima za nacionalne savete nacio-

^ipli}: Savet nije konstituisan Ministar za qudska i mawinska prava Srbije Svetozar ^ipli} izjavio je FoNetu da Bo{wa~ki nacionalni savet nije formiran jer se konstitutivna sednica zavr{ila neuspe{no, i naglasio da }e biti sankcionisana svaka aktivnost kojom se zloupotrebqavaju kolektivna prava Bo{waka. ^ipli} je objasnio da se na konstitutivnoj sednici nije pojavio deo qudi koji su dobili mandate na dve liste, a ~lanovi jedne liste su se pojavili, ali nisu hteli da verifikuju mandate. Po{to niko nije verifikovao i preuzeo mandat, konstitutivna sednica nije uspe{no zavr{ena, rekao je ^ipli}.

nalnih mawina u Srbiji. Bo{wa~koj kulturnoj zajednici su se, u prekju~era{wem konstituisawu BNV-a, priklonila dva ve}nika s liste "Bo{wa~ki preporod", za koje Zukorli}eva opcija tvrdi da su wihove ostavke na ve}ni~ka mesta falsifikat.

Po tuma~ewu Ministarstva, Nacionalni savet Bo{waka nije konstituisan jer sednici nije prisustvovalo 13 ve}nika Bo{wa~ke liste koju podr`ava Stranka demokratske akcije Sulejmana Ugqanina i tri od ukupno pet ve}nika "Bo{wa~kog preporoda", koji je blizak Sanxa~koj demokratskoj partiji ~iji je osniva~ Rasim Qaji}.

Zukorli}eva opcija BNV-a }e, najavqeno je, pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom Srbije i Sudom za qudska prava u Strazburu radi otklawawa pravnih posledica "diskriminatorskih akata ministra ^ipli}a".

On o~ekuje da }e i drugi Tadi}evi razgovori u Crnoj Gori doprineti daqem ja~awu bilateralnih odnosa.

Na pitawe da prokomentari{e {to je Tadi} odbacio wegove optu`be da je crnogorska opozicija kreirana u kabinetu srpskog predsednika, \ukanovi} je, kako prenosi Mina, rekao da to nije bila dominantna tema razgovora.

– Ocene koje sam naveo nisam izneo u `aru predizborne kampawe i nisam ih izneo a da nisu utemeqene na ~iwenicama kojima raspola`u nadle`ne bezbednosne strukture Crne Gore – rekao je \ukanovi}. – To je ne{to sa ~im sam upoznao Tadi}a, ali to nije dominiralo u na{im razgovorima.

VESTI Dolazi Erdogan Turski premijer Rexep Tajip Erdogan poseti}e Srbiju u ponedeqak, 12. jula, i sastati se s najvi{im srpskim zvani~nicima, re~eno je Tanjugu u ambasadi Turske u Srbiji. Programom posete je predvi|eno da Erdogan prvo poseti Beograd, a potom u popodnevnim satima i Novi Pazar.

Nikoli} i Vu~i} u Briselu Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} i wegov zamenik Aleksandar Vu~i} boravi}e od 18. do 20. jula u Briselu, gde }e s predstavnicima Evropske unije razgovarati o daqim evropskim integracijama Srbije i drugim pitawima, najavio je ju~e Vu~i}. On je na konferenciji za novinare rekao da }e u Briselu imati sastanke "na visokom nivou" i da o~ekuje da, izme|u ostalih, s delegacijom SNS-a razgovara i komesar za pro{irewe EU [tefan File.

KO^I LI SPS NAPU[TAWE PROPORCIONALNIH IZBORA I [TA O TOME KA@E LIDER SOCIJALISTA

Sad Da~i} brani stav opozicije devedesetih – Kakav }e izborni sistem biti u Srbiji delikatno je pitawe i ne mo`e se utvr|ivati na osnovu pozicije koju partije imaju na politi~koj sceni, nego principijelno – poru~io je zamenik premijera Ivica Da~i}, predsednik socijalista, stranke koja je prozvana da ko~i usvajawe novog zakona o lokalnim izborima.

Naime, u Srbiji sada i na republi~kom i na lokalnom nivou postoji proporcionalni izbor-

Ispada da se ja sad zala`em za odbranu tekovina za koje se gospodin Pavli~i} ’92. godine borio. Pa, nije u redu! (osmeh) ni sistem, po kojem gra|ani biraju poslanike i odbornike na osnovu partijskih lista, a ve} du`e se vodi rasprava o reformi politi~kog sistema i prelasku na me{oviti ve}insko-pro-

porcionalni sistem izbora, koji bi trebalo da umawi mo} partija. Za takvu reformu pripremqen je i zakon za lokalne izbore, ali za wu, kako je to nedavno izjavio resorni ministar Milan Markovi}, nema politi~ke voqe.

Na putu za usvajawe tog zakona stoje SPS i G17 plus, optu`uje ih koalicioni partner Liga socijaldemokrata Vojvodine, ~ija poslanica Aleksandra Jerkov ka`e da je to javna tajna – neformalne informacije, po{to zvani~nih razgovora o tome, kako tvrdi, nije bilo. Da~i} je, pak, ju~e u Novom Sadu novinarima rekao da je zakon o lokalnim izborima bio na razmatrawu nekoliko puta, ali da o tome nije bilo saglasnosti “drugih partija”. Me|utim, ocenio je da ni sada-

Ko ne mo`e u tim socijalista Socijalisti }e u novembru imati kongres, kada }e se birati i predsednik stranke, a aktuelni lider Da~i}, kome su, kako je rekao, “preko glave” neke stvari u SPS-u zbog ~ega se mo`da ne}e opet kandidovati, ju~e je poru~io da u wegovom timu ne}e mo}i da budu oni koji nisu u stawu da s wim raspravqaju o budu}nosti stranke.

– Ne radi se ni o ~emu posebnom u stranci, samo mislim da SPS mora da ide napred i da svako od nas treba da gleda kako }e da doprinese strate{kim ciqevima partije, a ne da samo gleda zadovoqavawe nekih svojih zahteva ili interesa – kazao je on za “Dnevnik”.

Socijalisti~ka partija Srbije je, po wegovom mi{qewu, daleko odmakla u svojoj reformi i

svako vra}awe ili zastoj bili bi pogubni za stranku.

– I ba{ zato i ne `elim stalno da raspravqam o tome. Na ve}ini sastanaka se raspravqa o tome, o kadrovskim pitawima, da li su postavqeni qudi, da li je zadovoqen neki partijski zahtev. @elim da raspravqam o budu}nosti SPS-a. Ko nije u stawu da to raspravqa sa mnom, o~igledno ne mo`e biti u mom timu – ka`e Da~i}.

On ne otkriva na koga misli, pa se u javnosti spekuli{e o tome na kog funkcionera SPS-a wihov partijski {ef ciqa. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} poru~io je da on nije taj. Uzgred, Da~i} je, po Mrkowi}u, “najsposobniji politi~ar u dr`avi”.

{wi akt “nije problemati~an”. Kako je kazao, postoje neke “nelogi~nosti” kod zalagawa za to koji }e izborni sistem imati Srbija, podsetiv{i na period devedesetih godina pro{log veka, kada je SPS imao 196 poslanika u parlamentu i kada je bio ve}inski izborni sistem.

– Cela opozicija tada je podigla demonstracije i tra`ila da bude proporcionalni sistem – kazao je Da~i}, dodaju}i da je o tome 1992. godine odr`an okrugli sto vlasti i opozicije koji je vodio Milan Pani}, kojem su on i funkcioner socijalista Goran Per~evi}, kao omladinci SPS-a, prisustvovali. – Nelogi~no je da oni koji su tra`ili uvo|ewe proporcionalnog sistema sada tra`e da se to napusti.

Ne mogu se stavovi utvr|ivati na osnovu pozicije na politi~koj sceni nego principijelno. [to se ti~e SPS-a, dodao je on, niko ne mo`e spre~iti tu stranku da bude u parlamentu, ali se mora na}i izborni sistem koji odgovara svim gra|anima Srbije da bi imali svoje predstavnike.

U Novom Sadu je ministar Da~i} bio gost novosadskog gradona~elnika Igora Pavli~i}a, ina~e predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke.

– Sad ispada da se ja zala`em za odbranu tekovina za koje se gospodin Pavli~i} ’92. godine borio. Pa, nije u redu! – prokomentarisao je, uz osmeh, Da~i}.

S. Nikoli}

Bati}: Pitawa Ko{tunici o pozadini \in|i}evog ubistva Ministri u Vladi ubijenog premijera Zorana \in|i}a Vladan Bati} i Branislav Le~i} uputili su ju~e otvoreno pismo predsedniku Demokratske stranke Srbije Vojislavu Ko{tunici u kojem mu postavqaju vi{e pitawa u vezi s politi~kom pozadinom \in|i}evog ubistva. Bati} i Le~i} su zatra`ili od Ko{tunice odgovor na pitawe da li je spreman, pored ostalog, da odgovara pred eventualnim skup{tinskim anketnim odborom ili pravosudnim organima u slu~aju pokretawa istrage. U

pismu su, pored ostalog, Bati} i Le~i} pitali Ko{tunicu ko je od pripadnika „zemunskog klana“ i „crvenih beretki“ bio u obezbe|ewu Palate Federacije kada je inaugurisan za predsednika SRJ, da objasni svoju podr{ku pobuni „crvenih beretki“ i da li se sada, nakon {to je otkrivena prava istina o toj jedinici, „kaje {to je to u~inio“, zatim kako obja{wava da su u Palatu Federacije dolazili i s wegovim saradnicima razgovarali Milorad Ulemek Legija i Du{an Spasojevi} i „o ~emu su razgovara-

REKLI SU

Vu~i} (SNS): Neka me ispitaju Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} zatra`io je od nadle`nih organa da do ponedeqka utvrde da li je on na bilo koji na~in povezan sa informacijama o atentatu na lidera te stranke Tomislava Nikoli}a. Vu~i} je rekao da }e, ukoliko bude ustanovqeno da je povezan sa tim, „i}i u zatvor“, a da }e u suprotnom u javnost izneti saznawa o tome koji je „ministar savetovao“ lidera radikala Vojislava [e{eqa da ka`e da se Vu~i} sa advokatima uhap{enog Milo{a Simovi}a dogovorio da plasira informaciju da iza naloga za ubistvo Nikoli}a stoji [e{eq. “Zahtevam od nadle`nih da me ispitaju i utvrde da li sam na bilo koji na~in povezan sa informacijom o napadu na Nikoli}a“, rekao je Vu~i}

[arovi} (SRS): Neka priznaju {ta znaju Funkcioner Srpske radikalne stranke (SRS) Nemawa [arovi} ocenio je na konferenciji za novinare da su lider radikala Vojislav [e{eq, wegova porodica i rukovodstvo te stranke, najve}e `rtve pri~e da je navodno naredio ubistvo predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a. [arovi} smatra da „medijski lin~“, koji je do`ivela [e{eqeva porodica posle napisa o naru~ivawu atentata na Nikoli}a, ne sme vi{e da do`ivi nijedna porodica u Srbiji. On je zatra`io od Nikoli}a i wegovog zamenika Aleksandra Vu~i}a da „priznaju da su lagali gra|ane Srbije“ ili da lider SNS ka`e od koga je dobio informaciju da je [e{eq pre dve tri godine iz pritvora Ha{kog tribunala naru~io ubistvo jedne osobe u Srbiji, kao i ko je trebalo da bude ubijen.

li, da li je i on ovom ili nekom drugom prilikom s wima razgovarao“... Bati} i Le~i} pitaju Ko{tunicu i „za{to je u vi{e navrata u svojim izjavama satanizovao i kriminalizovao pokojnog premijera kao ~oveka koji {uruje s mafijom i kriminalcima“ i kako obja{wava „postupawe ~lanova svoje vlade i stru~nih saradnika Dragana Jo~i}a, Zorana Stojiqkovi}a i drugih prilikom predaje Milorada Ulemek Legije, wihovog protivzakonitog kontakta s wim, i to u zgradi MUP-a Srbije“.

PALANA^KE DEMOKRATE PROZIVAJU LOKALNU VLAST

Op{tinska preduze}a kao strana~ki miraz Pre gotovo tri meseca u Ba~koj Palanci je do{lo do promene lokalne vlasti tako {to su ~etiri odbornika DSS-a napustila koaliciju s DS-om, SPS–PUPS–PSS-om i G17 plus, i s 18 odbornika SRS-a i jednim iz Nove slova~ke stranke formirali skup{tinsku ve}inu od 23 odbornika. Od tada pa do danas nova opozicija osporava novu vladaju}u koaliciju i, navodno, ~eka sudske presude o poni{tewu odluka nove skup{tinske ve}ine, ali i kritikuje, prvenstveno kadrirawe nove lokalne vlasti. „Stranke koje danas vode Ba~ku Palanku realno nemaju podr{ku ni deset odsto bira~kog tela“, ka`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu za javnost DS-a u Ba~koj Palanci. „SRS i DSS ovde imaju prioritet zapo{qavawe svojih partijskih drugova u op{tinska javna preduze}a, ali i u op{tinsku upravu. ’Zaslu`ni’ postaju, na primer, zamenici direktora parking-servisa, domari

u biblioteci, {alterski radnici za naplatu parkirawa, ~ita~i vodomera po doma}instvima...

Pri tome se degradiraju qudi koji su godinama, pa i decenijama, kvalitetno i odgovorno obavqali svoje radne obaveze“.

Radikali i DSS odgovaraju putem svojih saop{tewa za javnost da je koalicija s 23 od 42 odbornika u lokalnoj skup{tini stabilna i da su sve dosada{we `albe opozicije Upravnom sudu odbijene. Radikali tvrde da je opozicija nemo}na, pa, po wima, ispada da ko gubi ima pravo da se quti jer je sada{wi odnos snaga u lokalnom parlamentu izborna voqa bira~a ove op{tine s redovnih lokalnih izbora koji su odr`ani 2008. godine. Bira~e ovde niko nije pitao da li je do{lo vreme da se preispita wihova izborna voqa od pre vi{e od dve godine, kao {to ih niko ne pita da li op{tinska javna preduze}a treba da slu`e za zbriwavawe strana~kih kadrova.

M. Suyum

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

petak9.jul2010.

3

INTERVJU JUDITA POPOVI], POTPREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE IZ REDOVA LDP-a

Predlozi pred zidom }utawa

– Liberalno-demokratska par– Sve je to prekriveno nekatija svoje mi{qewe o ovoj Vladi vim velom misterije. Mi i ne izrekla je jo{ prilikom wenog znamo za{to Radovan Jela{i} u konstituisawa. Jo{ tada smo restvari odlazi. On, prosto, nije kli da je Vlada glomazna, da Srna takvoj funkciji s koje se mo`e bija ne mo`e i ne sme sebi priuoti}i s konstatacijom da odlazi {titi vladu s toliko ministariz privatnih razloga. Takvo stava. Predlagali smo da se vlada formira s ukupno 13 ministarstava i taj predlog je jo{ uvek u parlamentu, ali nikada nije stigao u skup{tinsku proceduru – ka`e za “Dnevnik” potpredsednica Skup{tine Srbije iz redova LDP-a Judita Popovi} na molbu da oceni u~inak Vlade premijera Mirka Cvetkovi}a.

– Ne mo`emo sporiti da odre|eni rezultati postoje. Rezultati su bili i razlog zbog kojeg LDP u odre|enim trenucima podr`ava skup{tinsku ve}inu. Smatrali smo da Vlada mora posti}i odre|ene ciqeve da bi se evropske integracije obrazlo`ewe ne mo`emo prihvapokrenule s nulte ta~ke. To su ti titi. Ako se radi o ozbiqnoj drrezultati koje mo`emo prihva`avi, o ozbiqnom guverneru i titi i priznati. Me|utim, to je ozbiqnoj funkciji, onda se to zaista nedovoqno, to je ono najtako ne radi. Mi zaista ne znamo minimalnije {to je ova vlada, {ta se tu desilo i za{to je pobukvalno na neku prisilu, realitrebno da guverner ode. S druge zovala. Znate na {ta mislim: vistrane, jo{ uvek nismo dobili zna liberalizacija i sve ovo u vesve relevantne podatke o novom zi sa SSP- om. Ali, naravno da je guverneru, osim nekih biografto malo s obzirom na to da Srbiskih. Ne znamo ni kako taj guverja nema vremena, da smo u dubokoj ner misli da radi, koje su mu nakrizi, koja je delom samo odraz mere. Kod nas se funkcioneri svetske ekonombiraju i imenuju ske krize, ali je tako da se vrlo maPredlagali smo da velikim delom lo zna o tim pojese vlada formira s dincima, {to je ne{to {to smo ukupno 13 sami proizveli, prosto nedopusti{to smo naslediministarstava i taj vo. Ako vi na tako li i u kontinui- predlog je jo{ uvek u ozbiqnu funkciju tetu se nastavqa. postavqate odreparlamentu, ali z Va{a stran|enu li~nost, a da nikada nije stigao ka je ba{ na prepri tome ne dajete seku mandata na uvid konkretne u skup{tinsku tra`ila od Vlapodatke o wenom proceduru de da parlamenradu, o wenim natu iznese mere merama, ciqeviza re{avawe krize. Nismo ~uli ma, wenoj poslovnoj pro{losti – da li ste dobili neki konrepri ~emu ne mislim da se o tome tan odgovor vlasti, da li su pri~a po kuloarima, ve} da se vospremni da podnesu izve{taj di javna rasprava – onda je to veparlamentu povodom te iniciliki problem. Zaista ne znamo jative LDP-a? {ta mo`emo o~ekivati od kon– Do sada nikada nismo dobili kretnog kandidata. z Predsedavali ste nedavneki konkretan izve{taj od Vlade o tome {ta je uradila, {ta nameno skup{tinskom sednicom. rava, {ta smatra da je dobro radiDa li se, nakon {to je uveden la, a {ta je propustila. Vlada niKolegijum, ne{to mewa u odje odgovorila ni na na{e konkretnosu na opozicione potpredne predloge u vezi s merama za sednike? smawewe efekata svetske ekonom– Predsedavala sam u nekoliko ske krize na doma}e uslove. Ninavrata jo{ dok smo bili u staroj smo dobili nikakav odgovor ni zgradi kada mi vlast pru`i priverbalno, niti kroz konkretne liku. Ovo je bukvalno bila kratpoteze koji bi pokazali da su ~uli ka zamena. Na`alost, i sami vina{e predloge i da kre}u da rade dite da je to izuzetno retko. Nena tome. Jednostavno, nai{li smo ma promene ni posle uvo|ewa Kona zid }utawa u vezi s tim na{im legijuma u smislu saradwe s opopredlozima. zicijom na nivou predsednika poz Predsednik Srbije uputio slani~kih grupa, potpredsednika je kandidaturu za izbor novog s predsednicom Skup{tine i s guvernera – kao {to se i znalo, vladaju}om ve}inom. Kolegijumi to je Dejan [o{ki}. Da li o~ese zadr`avaju na nekom formalikujete ne{to novo u monetarnoj zmu, na obave{tavawu, na odre|epolitici i kako vam izgleda nim izjavama prisutnih lica i – cela ta pri~a o ostavci starog to je to. guvernera?

S. Stankovi}

VESTI Ministar izabrao vlast Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} izjavio je ju~e da je Qubi{a Simovi} iz Demokratske stranke legalni gradona~elnik Kraqeva i da je situacija u tom gradu, gde dve grupacije tvrde da su vlast, razre{ena sa stanovi{ta zakona. Politi~ka situacija u Skup{tini Kraqeva je pitawe za policiju i tu`ilastvo ako neko poku{ava da nezakonito prisvoji vlast jer je sa stanovi{ta zakona razre{ena, rekao je Markovi}. U zgradi Skup{tine Kraqeva u odvojenim kancelarijama skup{tinskog rukovodstva sede odbornici i funkcioneri dve suprotstavqene grupa-

cije koje tvrde da imaju ve}inu i da su oni vlast.

NS: Obmana Nova Srbija je saop{tila ju~e da Vlada Srbije obmawuje gra|ane iznose}i pohvale o svom dvogodi{wem radu jer statisti~ki podaci potvr|uju da je ekonomija u gorem stawu nego pre jula 2008. godine. „Jo{ je dramati~nije {to je srpska ekonomija u prethodne dve godine nazadovala i u odnosu na susedne zemqe, odnosno zemqe Zapadnog Balkana“, isti~e se u saop{tewu. Navode i da je prose~na plata u Srbiji 320 evra i mawa je nego u Makedoniji gde iznosi 330 evra, u Crnoj Gori 456 evra, Hrvatskoj 724 evra i Sloveniji 935 evra.

4

EKONOMIJA

petak9.jul2010.

DNEVNIK

ROBNE REZERVE KUPUJU P[ENICU OD SLEDE]E NEDEQE

U Vojvodini otkup 40.000 tona po 12 dinara „BNP-PARIBA” O SRPSKOM TR@I[TU NEKRETNINA

Stanovi }e `ivnuti za dve godine

Razvoj tr`i{ta nekretnina u Srbiji i zna~ajniji priliv velikih investicija mo`e se o~ekivati tek od 2012. godine, ocenili su ju~e predstavnici kompanije za nekretnine “Danos Srbija”, koja je deo jedne od najve}ih finansijskih grupacija u Evropi “BNPPariba”.

– Postoji interesovawe stranih investitora za Beograd i vide se odre|ena pomerawa, ali su u Srbiji jo{ uvek uslovi poslovawa nepovoqni i procedure komplikovane – rekao je novinarima direktor “Danos Srbije” Jovan Jovanovi}.

On je istakao da su primetna poboq{awa, ali da se tek u periodu od 2012. do 2015. godine mo`e o~ekivati ve}a privredna aktivnost u Srbiji i zna~ajniji rast bruto doma}eg proizvoda. Menaxer odeqewa za procene i investiciono savetovawe Jovan Vuji} je naveo da veliki potencijal postoji u gra|evinarstvu, ali da i daqe ostaju problemi nedostatka kapitala, visokog valutnog i politi~kog rizika. On je rekao da su predstavnici dr`ave shvatili da Srbija mora da se takmi~i sa zemqama u okru`ewu, “jer su presu{ili prihodi od privatizacije”.

Direktor Direkcije republi~kih robnih rezervi Goran Tasi} rekao je ju~e da je Vlada Srbije donela definitivnu odluku da interventno otkupi 70.000 tona p{enice ovogodi{weg roda po 12 dinara kilogram.

On je na konferenciji za novinare rekao da }e se prodaja p{enice obavqati iskqu~ivo preko Produktne berze u Novom Sadu, a da }e se otkupqivati samo od registrovanih poqoprivrednih gazdinstava. Po wegovim re~ima, iz buxeta je obezbe|eno 840 miliona dinara za otkup.

– Da bismo zahvatili {to ve}i broj poqoprivrednih gazdinstava, odlu~ili smo da minimalna koli~ina koja se kupuje od jednog registrovanog poqoprivrednog gazdinstva bude 20 tona, a maksimalna 100 – rekao je Tasi}.

On je dodao da }e interventni otkup biti ravnomerno raspore|en po celoj Srbiji, kao i da }e se isplata obaviti u rekordnom roku od 15 dana.

Kroz naturalnu razmenu po povoqnim paritetima nabavi}e se

Paori tra`ili ne{to drugo Paori su da podsetimo zahtevali da dr`ava otkupi najmawe 400.000 tona i to po ceni od 14 ili 15 dinara. Smatrali su , naime, da sve ispod toga prakti~no nema nikakvog smisla jer ne}e pove}ati konkurenciju na tr`i{tu i uticati na otkupqiva~e da realno plate seqacima letinu. dodatnih 50.000 tona p{enice, tako da }e se ukupno iz ovogodi{weg

INSPEKTORI KASNO ODUZIMAJU DOZVOLE TURISTI^KIM AGENCIJAMA

KREDITI U DOMA]OJ VALUTI POSTAJU SVE POPULARNIJI

Dinarski dug opet najboqi drug Zajmovi u doma}oj valuti dugo kod nas nisu bili popularni: bankari su proteklih godina obja{wavali da su na nivou statisti~ke gre{ke. Me|utim, vremena su se promenila i zadu`ivawe u dinarima sve je popularnije i u ponudi i u tra`wi na doma}em finansijskom tr`i{tu, posebno me|u stanovni{tvom. U pojedinim ku}ama ovi potro{a~ki i gotovinski krediti su po sumi novca ove godine ve} dosegli ~etvrtinu zadu`ivawa u ukupnom portfoliju, a bankari predvi|aju daqi rast.

Sve je vi{e banaka koje ih nude, a me|u wima je i Sosijete `eneral.

– Gra|anima koji primaju plate u dinarima, a to je ve}ina, preporu~ujem da se i zadu`uju u wima. Ne}e tako do`iveti da im se, dok otpla}uju zajam, primawa umawuju kako evro raste – ka`e ~lan Izvr{nog odbora ove ku}e Miroslav Rebi}.

U Unikredit banci, koja tako|e ima ove kredite, prime}uju pomake.

– Dinar nije tek tako odjednom postao popularan, na to su uticali subvencionisani zajmovi koji su stigli preko dr`ave, pad referentne kamatne stope i, naravno, skok evra i drugih valuta u odnosu na dinar – obja{wava direktor sektora za razvoj u Unukredit banci Rastko Nici}.

Jo{ uvek nema stambenih zajmova u dinarima, a bankari ka`u da bi se to moglo ostvariti kada bi znali kakav }e biti kurs dinara za dvadeset godina – Sve je vi{e na{ih klijenata koji se odlu~uju na to da gotovinske zajmove u {vajcarskim francima refinansiraju dinarskim kreditima. Za prvo pola godine odnos potro{a~kih i gotovinskih kredita je 60 prema 40 odsto u korist doma}e valute prema broju klijenata. Tako je danas za klijente koji kod nas imaju teku}i ra~un za dinare kamata 12,5 posto, a za zajmove indeksirane u evrima 16,5 posto i

vezana je za euribor. Uradili smo i pilot-primer: ako se klijent zadu`i za 1.000 evra ili za 100.000 dinara na godinu dana, devizni du`nik }e na kraju platiti 5.000 dinara vi{e.

Jo{ uvek nema stambenih zajmova u dinarima, a bankari ka`u da bi se to moglo ostvariti da kada bi znali kakav }e biti kurs dinara za dvadeset godina. U ovom trenutku je to nepredvidivo pa bi kamate, kada se u wih sa-

POMO] IPA FONDA I EVROPSKE UNIJE

Srbiji 1,4 milijarda evra – Evropska unija }e, kroz IPA fondove pretpristupne pomo}i, od 2007. do 2011. godine izdvojiti vi{e od 1,4 milijardu evra za finansirawe oko 230 projekata u Srbiji – izjavila je pomo}nica ministra finansija Gordana Lazarevi}. – Radi se o bespovratnoj pomo}i za realizaciju projekata ~ija je ukupna vrednost oko 1,86 milijardu evra. Iz buxeta Srbije obezbe|eno je oko 434,6 miliona evra, ili oko 23 odsto ukupne vrednosti projekata.

Ona je napomenula da je prosek izdvajawa u drugim dr`avama ~lanicama Unije izme|u 10 i 15 odsto.

Na zavr{noj konferenciji IPA projekta, koji pru`a pomo} Sektoru Ministarstva finansija za EU fondove i razvojnu pomo}, Gordana Lazarevi} je istakla da je Srbija jedina zemqa Zapadnog Balkana koja je uspela da uskladi

proces sprovo|ewa i finansirawa projekata s buxetskom godinom Unije i da obezbedi dovoqan broj kvalitetnih projekata, koji }e “povu}i” sve navedene pare iz fondova EU.

Predstavnik Delegacije EU Ferenc Simon je istakao da Srbija nije izgubila nimalo novca iz IPA fondova jer je uspela da pravovremeno predlo`i dovoqan broj kvalitenih projekata i da ih realizuje.

roda uskladi{titi oko 120.000 tona merkantilne p{enice.

Po ovim kriterijumima, od vojvo|anakih paora bi}e otkupqeno svega oko 40.000 tona, {to je mawe od pet odsto ovogodi{weg roda koji }e biti ubran u Pokrajini.

I vojvo|anska kvota }e biti podeqena po okruzima da se ne bi desilo da nekoliko op{tina popuni sve ono {to kupuju Robne rezerve.

O~ekuje se da }e otkup po~eti slede}e nedeqe, i to najverovatnije od utorka. A s obzirom na otkupnu kvotu, svi oni koji bi da trguju s dr`avom morali bi po`uriti.

Kako }e, kome i kada paori prodati ostalih 95 odsto letine, ostaje da se vidi. Ono {to je izvesno je da cena `itu raste.

Prvih dana u otkosu ovogodi{we p{enice me{etari su se pojavili s cenom od 8,5 dinara kilogram . Neke zemqoradni~ke zadruge oko Subotice u utorak su nudile za p{enicu 10,8 dinara, a neki od ve}ih otkupqiva~a prekju~e. Na Berzi u Budimpe{ti hlebno `ito je ve} skupqe od 14 dinara kilogram.

Umesto raja, letovawe u paklu

beru sve nepoznanice, bile previsoke.

Kakva budu}nost ~eka dinarske zajmove? To zavisi od referentne kamatne stope, inflacije, {tedwe u doma}oj valuti.

Narodna banka Srbije je referentnu stopu za godinu i po dana sa 17,75 smawila na osam posto. To je ne{to kao dinarski euribor i sa svakim procentom pada, stvara se mogu}nost da dinarski zajmovi pojeftine. Na ovu stopu uti~e vi{e ~inilaca, me|u wima i inflacija. Ako tu ne bude nepredvi|enih te{ko}a, bi}e bar kako je i sada. Samim tim, i dinar ima {anse da na kreditnom planu ove godine postane ozbiqna konkurencija, bar u kategorijama potro{a~kih i ke{-zajmova. Da li }e nastaviti? Tek ako se pove}a {tedwa u doma}oj valuti, a to se sigurno ne}e dogoditi preko no}i, bar dok se ne smire kretawa na kursnoj listi.

D. Vujo{evi}

7. 7. 2010.

1.251,81901

Turisti~ka inspekcija Srbije ju~e je pokrenula postupak za oduzimawe dozvole za rad turisti~koj agenciji “Konte” iz Beograda.

Glavni turisti~ki inspektor Stojan Arizanovi} kazao je na konferenciji za novinare da }e dozvola biti oduzeta zato {to ta agencija nije obezbedila sme{taj za grupu putnika u Egiptu.

– Sav novac koji su putnici naknadno uplatili, agencija mora da im vrati za 15 dana, u suprotnom, podne}emo prekr{ajnu prijavu – objasnio je on, i dodao da turisti koji su do sad uplatili aran`mane u toj agenciji mogu tra`iti nazad novac za 15 dana, ali samo ako otkazuju putovawe mesec dana pre no {to bi ono trebalo da bude realizovano. – Takvi su op{ti uslovi putovawa. Putnici, tako|e, mogu oti}i na upla}en put jer agencija sme da realizuje sve aran`mane koji su sklopqeni do trenutka oduzimawa licence.

On je rekao da su ove godine licence oduzete i turisti~koj agenciji “Mediteran travel” iz Kragujevca i preduze}u “La bon” iz Beograda.

Po wegovim re~ima, turisti bi pre svakog putovawa trebalo da se raspitaju da li agencija ima dozvolu, dobro prou~e program i uslove putovawa, ali i da na sajtu Agencije za privredne registre provere da li joj je ra~un u blokadi.

Kada je u pitawu “Konte”, u saradwi s na{om ambasadom u Kairu ~ine se napori da se na|e re{ewe za putnike te agencije koji su pre dva dana ostali u Egiptu bez sme-

{taja jer beogradska agencija inostranom partneru nije uplatila ceo aran`man. “Konte” je s egipatskim partnerom imao ugovor o ke{ pla}awu, 6. jula uplatio je elektronskim putem 9.900 dolara, ali je ostao du`an jo{ 10.000 dolara.

Arizanovi} je podsetio na to da je pro{le godine devet agencija izgubilo licencu, a 2008. sedam.

Agencije koje izgube licencu vi{e je ne mogu dobiti, a vlasnici vi{e ne mogu osnivati agenciju.

Arizanovi} je rekao da je u ovoj godini 12 agencija ostalo bez licenci, ali da je re~ uglavnom o posrednicima, pa to nije stvorilo ve}e probleme. Po wegovim re~ima, od 2007. godine sve vi{e opada broj nezadovoqnih putnika koji podnose prijave. Tako je 2007. podneto 450 prijava, 2008. – 434, 2009.

– 349, a u prvom polugo|u ove godine 115. Ukupna vrednost novca vra}enog putnicima zbog neizvr{enih obaveza u 2007. godini je iznosila 3,9 miliona dinara, u 2008. – 3,8 miliona, u 2009. – 1,99 milion, a ove godine do sada ne{to vi{e od 755.000 dinara.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom BAS, Beograd

Promena %

Cena

BELEX 15 (607,31

Promet

12,78

750

37.500

Alfa plam, Vrawe

6,52

8.300

755.290

BIP, Beograd

6,45

33

Privredna banka, Beograd

6,38

Naziv kompanije

0,05)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,66

2.705

581.468

3.960

Komercijalna banka, Beograd

0,00

26.500

0,00

650

3.250

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

836

83.564

1,71 Promena %

7.436 Cena

438.700 Promet

Agrobanka, Beograd

1,71

7.436

438.700

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.101

0,00

Seme, Beograd

-11,96

648

32.400

Imlek, Beograd

0,00

1.213

0,00

5. oktobar, Srpska Crwa

-11,44

650

6.500

Soja protein, Be~ej

-0,13

777

1.584.562

Telefonija, Beograd

-11,39

1.400

42.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,79

2.046

4.172.660

Graditeq - Holding, Beograd

-11,11

800

35.200

Privredna banka, Beograd

6,38

650

3.250

Biqur, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,64 Promena %

420 Cena

5.880 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

4.210

0,00

Tigar, Pirot

-4,86

666

699.460

-0,13

777

1.584.562

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.360

0,00

Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej

Alfa plam, Vrawe

Topola, Ba~ka Topola

0,00

30.000

180.000

Mlekara, Subotica

0,00

897

90.597

Telefonija, Beograd Veterinarski zavod, Subotica

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.040

66.880

Veterinarski zavod, Subotica

-1,82

540

53.433

6,52

8.300

755.290

-11,39

1.400

42.000

-1,82

540

53.433

Svi iznosi su dati u dinarima

DOMA]A PRIVREDA IPAK LAGANO O@IVQAVA

5

VLADA ODOBRILA POMO] ZAPOSLENIMA, ALI JO[ NE I PENZIONERIMA

Po 5.000 dinara vojsci, policiji, zdravstvu...

Samo izvoz Srbiju spasava Izvoz iz Srbije prethodnih meseci bele`i dinami~an rast, a pove}ana je i proizvodwa u izvoznim sektorima industrije, saop{teno je prilikom predstavqawa mese~nika “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), uz ocenu da su to pozitivne tendencije jer je rast izvoza presudan za rast industrijske proizvodwe i bruto doma}eg proizvoda.

– Podaci o industrijskoj proizvodwi u maju nisu potvrdili us-

Vlada Srbije odobrila je ju~e isplatu jedokratne pomo}i od po 5.000 dinara za zaposlene u javnom sektoru.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Zoran Martinovi} pojasnio je da je uslov za isplatu da je neto plata zaposlenog mawa od 50.000 dinara, i dodao da se odluka ne odnosi na zaposlene u javnim preduze}ima i penzionere. Martinovi} je rekao, da su to, na primer, stalno zaposleni u dr`avnoj upravi, socijalnim ustanovama, policiji, prosveti, Vojsci, zdravstvu, lokalnim

samoupravama i autonomnim pokrajinama.

– Isplata }e po~eti ~im budu utvr|eni spiskovi zaposlenih – rekao je Martinovi}, i dodao

ko je, pak, ranije rekao potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}, do kraja jula bi}e odre|eni kriterijumi za raspodelu jednokratne pomo}i penzi-

Uslov za isplatu je da je neto plata zaposlenog mawa od 50.000 dinara, a odluka se ne odnosi na zaposlene u javnim preduze}ima i penzionere da je ciq da se najve}i deo isplati do 16. jula.

Ju~e nije saop{teno kada }e na red do}i i penzioneri, kojima je pomo} tako|e obe}ana. Ka-

onerima, posle ~ega }e odmah krenuti isplata.

On je rekao da }e visina pomo}i zavisiti od toga koja }e biti gorwa granica penzi-

je penzionera koji }e je primiti.

On je podsetio na to da je prose~na penzija u Srbiji 19.500 dinara. Ako pomo} bude deqena svim penzionerima, oni

VLADA SRBIJE I WEN DVOGODI[WI EKONOMSKI U^INAK

postavqawe rastu}e tendencije nagove{tene u aprilu, a posebno zaostaje prehrambena industrija, dok raste proizvodwa u oblastima koje izvoze – izjavio je urednik MAT-a Stojan Stamenkovi}.

Po wegovim re~ima, nastavqa se uzlet izvoza, ali se uspostavqa i rastu}a tendencija uvoza, dok s gledi{ta doma}e proizvodwe ohrabruje rast uvoza intermedijalnih proizvoda, ali je pove}an i uvoz trajnih proizvoda za {iroku potro{wu.

Stamenkovi} je istakao da je uvoz, koji se u aprilu uklapao u ocenu o trendu mirovawa, o`iveo, a ta tendencija bi, sude}i po prihodima od carina i PDV-a na uvoz, u junu mogla biti poja~ana.

On je ocenio i da je Vladin program subvencionisanih kredita za gra|ane dao rezultate i u podsticaju doma}e proizvodwe, ali i u podsticaju uvoza trajnih potro{nih dobara.

– Kao najva`niji izvor za formirawe tra`we stanovni{tva, masa neto zarada u maju je realno stagnirala na nivou oko 1,5 odsto ni`em od pro{logodi{weg proseka i sa te strane jo{ nema impulsa niti za rast proizvodwe, niti za rast cena – naveo je Stamenkovi}. – [to se ti~e inflacije, o~ekuje se da }e na kraju prvog polugo|a wena me|ugodi{wa vrednost biti ~etiri posto, uprkos dosta dinami~nom slabqewu dinara. Da li }e se inflacija do kraja godine ubrzati zavisi}e pre svega od cena pod kontrolom dr`ave, odnosno od toga kako }e se kretati svetska cena nafte i da li }e biti poskupqewa struje, a zatim i od ovogodi{weg poqoprivrednog roda, koji }e uticati na formirawe cene hrane.

MAT izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije.

E. Dn.

Prazna obe}awa u godinama krize Te{ko je ocewivati u~inak ministarskog kabineta na ~ijem je ~elu Mirko Cvetkovi} jer nijedna vlada u novijoj istoriji Srbije nije zapo~ela svoj mandat u te`im okolnostima. Bilo je perioda kada su uslovi bili mo`da i nezgodniji, ali tada su problemi bili unutra{wi i sve {to se trebalo raditi – ra|eno je na doma}em terenu. Ovog puta ekonomske te{ko}e bile su globalne, tako da su rezultati vi{e zavisili od svetskih trendova nego od ideja i poteza Vlade Srbije.

Pri tome, sada{wa izvr{na vlast nije imala priliku da u`iva u plodovima minulog rada prethodnih politi~kih garnitura. U dr`avnoj kasi nije ostalo mnogo od brzo ste~enih i lako zara|enih privatizacionih para – potro{ene su kroz Nacionalni investicioni plan i predizborno rasipni{tvo – {to je dramati~no suzilo manevarski prostor i nije Vladi Srbije ostavilo dovoqno mogu}nosti da sna`nije interveni{e u te{kim trenucima krize.

Bez strate{kih rezervi, u situaciji kad se zna~ajnija pomo} nije mogla o~ekivati ni sa strane, izvr{na vlast je morala da tra`i brza i ne previ{e zahtevna re{ewa. Na~in na koji je Vlada Srbije pregurala {okantnu 2009. godinu mogao bi dobiti pozitivne ocene. Sastanak s centralama evropskih banaka, koje su prisutne u Srbiji, organizovan po~etkom pro{le godine u Be~u, spre~io je odliv stranog kapitala i o~uvao stabilnost

Vlada Srbije je ju~e za direktorku Fonda za razvoj Srbije postavila Sla|anu Backovi}, umesto Olivere Bo`i}, kojoj je istekao drugi mandat. Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva ekonomije Srbije, Sla|ana Backovi} je iz Ni{a, ro|ena je 1955. godine i zavr{ila je Ekonomski fakultet. Bila je direktor nekoliko doma}ih banaka, me|u kojma je i Komercijalna banka iz Beograda, pi{e u saop{tewu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Bez ozbiqnih rezova Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovi} smatra da bi osnovni posao ministarskog kabineta trebalo da bude stvarawe povoqnog investicionog ambijenta. Po wenim re~ima, razvoja nema bez stranih ulaga~a i wihovog kapitala. Da li se na tom planu ne{to radi, ako predsednik Srbije Boris Tadi} pita {ta je s “giqotinom propisa”, ako se najavqena poreska reforma svodi na pretresawe prihodne strane buxeta (ve}i PDV, mawi porezi na dobit i na plate), bez `eqe da se u|e u temeqnu prepravku dela koji se bavi imovinskim porezima? I ako se dr`ava i daqe pokroviteqski odnosi prema onom delu stanovni{tva koji je na sigurnom dr`avnom poslu, bez obzira na to {to je svesna da u buxetu nema nimalo prostora za nekakva pove}awa, regrese i bonuse? finansijskog tr`i{ta. Posle toga usledio je jo{ jedan dobar potez ekonomskih vlasti. U finansijskoj oskudici ipak su prikupqene odre|ene pare, koje su omogu}ile da dr`ava, u saradwi s bankama, u|e u projekat subvencionisanog kreditirawa, {to je doprinelo bar blagom podizawu

likvidnosti privrede. Odnosno, spre~en je privredni kolaps.

Nijedan od glavnih ekonomskih pokazateqa nije bio katastrofalan. Pad bruto doma}eg proizvoda od 3-3,5 odsto jeste uznemiravaju}i, ali bilo je evropskih ekonomija, ~ak s boqim performansama (Ma|arska, Rumuni-

ja, Gr~ka...), koje su tonule br`e i dubqe. Inflacija je bila ni`a nego u 2008. godini. Spoqnotrgovinski debalans se smawivao, mada se mora priznati da je to ostvareno na nivou razmene, koji je bio znatno mawi nego prethodne godine (22,91 milijarda evra) i kada je deficit dostigao rekordnih 8,06 milijardi evra.

Vlada Srbije, tokom tih {okantnih devet meseci (od novembra 2008. do jula 2009. godine), nije imala zadovoqavaju}e rezultate na dva plana. Vrednost nacionalne valute nije izdr`ala probu vremena. Dinar je od pojave krize u nacionalnoj ekonomiji (oktobar 2008. godine) do sada izgubio oko ~etvrtine svoje vrednosti, pri ~emu je iz dr`avnih deviznih rezervi izvu~eno vi{e od dve milijarde evra, a da doma}a valuta nije trajnije odbrawena. Kurs je ostao jedan od najneugodnijih problema izvr{ne vlasti i u danima koji su pred nama.

Drugi problem je jo{ ozbiqniji. Zvani~na statistika priznaje da je tokom 2009. i u prva ~etiri meseca ove godine bez posla ostalo 155.000 qudi. Stopa nezaposlenosti je s 14,4 odsto u 2008. godini porasla na 17,4 procenta u periodu januar–april 2010. Moglo bi se re}i da u krizi najpre stradaju vrednost valute i radna mesta, ali to nije dovoqno opravdawe. Zadatak ekonomskih vlasti i jeste da predvi|aju krize, da imaju pripremqena re{ewa za wih i da ta re{ewa budu celishodna, odnosno da daju efekte.

V. Harak

koji imaju penzije ispod te granice dobi}e oko 2.500 dinara.

– Ako uzmemo granicu od oko 15.000 dinara, onda }e pomo} biti oko 4.000 dinara – rekao je Krkobabi}.

GLOBALNA KRIZA I SRBIJA

Oporavak tek dogodine

Profesor Beogradske poslovne {kole Slobodan Komazec ocenio je ju~e da se u Srbiji mo`e o~ekivati produbqivawe ekonomske krize tokom 2010. godine i vrlo spor oporavak u 2011. godini.

Komazec je na okruglom stolu, posve}enom globalnoj ekonomskoj krizi, istakao da srpska privreda jo{ ne izlazi iz krize i da }e se kriza u mnogim oblastima – kao {to su investicije, zaposlenost, inflacija, platni bilans, kurs, standard stanovni{tva i nelikvidnost privrede – produbiti i biti jo{ slo`enija.

On je naveo da, usled nedostatka prihoda od privatizacije i donacija, nastaje ogroman rast doma}ih i inostranih kredita za pokrivawe buxetskog deficita.

Komazec je naglasio da bi pove}awe poreza na dodatu vrednost tokom krize samo produbilo ve} postoje}u te{ku situaciju, pove}alo nelikvidnost privrede i ubrzalo inflaciju, ali je, po wegovim re~ima, neminovno jer ina~e preti te{ka buxetska kriza.

On je ukazao na to da problemi s finansirawem javnog sektora postaju sve te`i zbog gotovo uni{tene privrede i velike nezaposlenosti.

– Mada nismo iza{li iz sada{we krize, produbqivawe i novi nalet krize }e zapo~eti u javnom sektoru, brzo }e se preliti u sektor dugova, pro{iri}e se na realni sektor, a slomiti se u socijalnom sistemu – ocenio je Komazec.

[KUNDRI] PONOVO TVRDI DA SMO BLIZU IZGRADWI NUKLERANE ELEKTRANE S BUGARIMA

Nova direktorka Fonda za razvoj

Zemqa

petak9.jul2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,698

103,773

106,16

101,386

Australija

dolar

1

70,0155

71,4444

73,0876

69,8012

Kanada

dolar

1

76,776

78,3429

80,1448

76,541

Danska

kruna

1

13,6397

13,9181

14,2382

13,598

Norve{ka

kruna

1

12,6127

12,8701

13,1661

12,5741

[vedska

kruna

1

10,6245

10,8413

11,0906

10,592

[vajcarska

franak

1

76,4126

77,972

79,7654

76,1786

V. Britanija

funta

1

122,027

124,518

127,382

121,654

SAD

dolar

1

80,3234

81,9627

83,8478

80,0776

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 7. 2010. godine

Nuklearki fale „samo” ~etiri milijarde evra – U Vladi Srbije ozbiqno se razmi{qa o gradwi zajedni~ke nuklearne elektrane s Bugarskom – izjavio je ju~e srpski ministar rudarstva i energetike Petar [kundri}.

On je rekao novinarima da li~no nema ni{ta protiv te ideje, i dodao da bi izgradwom zajedni~ke nuklearke u Bugarskoj, struja u Srbiji bila jeftinija i da bi se time Srbija boqe pozicionirala u elektroenergetskom sistemu evropskih zemaqa. [kundri} je to rekao u razgovoru s novinarima prilikom obilaska gradili{ta elektri~nog dalekovoda kod Leskovca, u dru{tvu sa {efom Delegacije EU u Srbije Vensanom De`erom.

Predlog Srbiji da u~estvuje u izgradwi nuklearke u Bugarskoj izneo je bugarski premijer Bojko Borisov tokom posete Srbiji 26. aprila ove godine, nakon ~ega je [kundri} razgovarao s

partnerima u Kini o mogu}oj kreditnoj podr{ci za to u~e{}e.

Da ovaj aran`man nije {ala i da smo mu sve bli`i potvr|uju i ju~era{we vesti iz Bugarske.

– Bugarska nije obezbedila novac za kupovinu prvog reaktora za izgradwu druge bugraske nuklearne centrale „Belene“ –

izjavio je ju~e ministar finansija Simeon \ankov.

Prvi reaktor, koji je od ruske kompanije „Atomstrojeksport“ (ASE) dr`ava poru~ila preko Nacionalne elektronergetske kompanije (NEK) ko{ta 280 miliona evra, a transfer novca treba da bude obavqen u septembru.

– Tih para u dr`avnoj kasi nema i vlada radi danono}no da bi do{lo do promena u ovoj fazi, odnosno da Bugarska ne plati ovaj iznos – naglasio je ministar \ankov.

Bugarski premijer Bojko Borisov upozorio je na to da wegovi prethodnici, koji su potpisali sporazum, nisu mislili odakle }e na}i novac. On je dodao da }e se do septembra tra`iti evropski investitor za sufinansirawe nuklearne centrale.

Vrednost ugovora koji su potpisali NEK i ASE iznosi blizu ~etiri milijardi evra, a predvi|a izgradwu takozvanog nuklearnog ostrva po sistemu “kqu~ u ruke”, razradu tehnologije, isporuku dva reaktora od po 1.000 megavata i montirawe opreme u samoj centrali. U cenu ne ulazi izgradwa podstanice i weno povezivawe s energetskom mre`om, {to stru~waci procewuju na jo{ oko dve milijarde evra.

E. D.

6

DRU[TVO

petak9.jul2010.

NOVOSADSKI FILOZOFSKI FAKULTET JU^E OGLASIO NEPOPUWENA BUYETSKA MESTA

Mnoge obradovalo klizawe crte Za kandidate za indeks Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koji su se na kona~noj rang-listi plasirali ispod broja mesta utvr|enog za upis buxetskih studenata, ju~e je bio dan velike nade da }e im se eventualno nasme{iti sre}a da ipak u|u na buxet. Naime, u 14 sati, u dupke punom velikom amfiteatru, javno su ogla{ena nepopuwena mesta u okviru kvote za upis buxetskih studenata i popuwena javnim prozivawem i upisivawem kandidata prema redosledu na kona~noj rang-listi.

Uz opasku da }e neki biti obradovani, a neki razo~arani, dekanka prof. dr Qiqana Suboti} saop{tila je da je, posle dva dana (7. i 8. jul do 13 sati) odre|ena za upis buxetskih studenata na 11 studijskih programa ostalo slobodnih buxetskih mesta jer se nisu upisali svi kandidati koji su na to imali pravo. Na pedagogiji je ostalo slobodno ~ak 15 mesta, na engleskom jeziku i kwi`evnosti pet, filozofiji ~etiri, istoriji, sociologiji i srpskoj kwi`ev-

Foto: B. Lu~i}

Za~u|uju}e je bilo to {to se na engleski, za ~iji je indeks bio ogroman pritisak (prijemni su polo`ila 242 kandidata, a ima svega 70 mesta), nije upisalo ~ak pet kandidata koji su se plasirali u okviru buyetske kvote od 38 mesta nosti po tri, srpskoj filologiji dva, te po jedno mesto na francuskom, nema~kom i ru-

skom jeziku i kwi`evnosti i na psihologiji. Dekanka je za svako od ovih mesta prozivala re-

dom kandidate plasirane ispod buxetske crte, po redosledu na kona~noj rang-listi i oni su mogli da se upi{u odmah, ili najkasnije danas. Za~u|uju}e je bilo to {to se na engleski, za ~iji je indeks bio ogroman pritisak (prijemni su polo`ila 242 kandidata, a ima svega 70 mesta), nije upisalo ~ak pet kandidata koji su se plasirali u okviru buxetske kvote od 38 mesta. Da li zbog malodu{nosti kandidata, jer nisu verovali da se neko ne}e upisati na buxet koji je „osvojio“, ili wihove neobave{tenosti (iako je termin prozivke objavqen u konkursu za upis bruco{a) vi{e prozvanih kandidata nije bilo prisutno, pa se crta spustila sve do 11. imena u samofinansiraju}oj zoni.

Danas i sutra na Filozofskom se upisuju samofinansiraju}i bruco{i, pa }e sutra, 10. jula, opet u 14 sati biti javna prozivka za popunu slobodnih mesta u ovoj kategoriji. Crta }e se spu{tati po istom principu, po redosledu na kona~noj ranglisti.

V. ^eki}

DNEVNIK

SKUP UJEDIWENE MA\ARSKE OMLADINE EMI ODR@A]E SE OVOG VIKENDA U KAWI@I

Kamp pod prismotrom objektiva Iz Policijske uprave u Kikindi saop{teno je ju~e da }e se manifestacija „5. kamp Ujediwene ma|arske omladine EMI“ odr`ati u Kawi`i, na Va{ari{tu, odnosno na sala{u Ferenca Dukaija - Kalapa. U organizaciji Civilne organizacije Savez „Rakoci“ kamp }e biti otvoren danas, u petak 9. jula od 17 ~asova i traja}e do nedeqe 11. jula do pono}i.

Najavqeno je da }e u ciqu prevencije i pove}awa bezbednosti i sigurnosti gra|ana i imovine prilikom odr`avawa skupa ovla{}eno slu`beno lice Policijske uprave u Kikindi snimati i fotografisati javni skup.

cijom i da }e u~initi sve da odr`avawe manifestacije protekne u najboqem redu. Pra{ina oko odr`avawa kampa Ujediwene ma|arske omladine EMI podigla se zbog najavqenog gostovawa „Karpatije“, „Romantikus erosak“ i drugih ma|arskih bendova, koje su iz organizacije AFANS okarakterisali kao „neonacisti~ke i skinhed bendove“.

Organizatori pak tvrde da je re~ o ma|arskim sastavima koji sviraju rok i hard rok, te da svojim tekstovima „ne diraju qudska prava, niti u univerzalne vrednosti demokratije i civilizacije“. Organizatori su kategori~ni da kamp EMI nije „orgijawe ma|arske fa{ista“. Sem po-

OD JESENI I U VOJVODINI

Bilingvalna nastava od najmawih nogu – Ve} u septembru novosadska pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo“ raspisa}e konkurs za upis u bilingvalne grupe, u kojima }e se s pred{kolcima raditi i na engleskom jeziku – najavio je ju~e pokrajinski sekretar za obrazovawe profesor dr Zoltan Jege{.

wa i obrazovawa u Pokrajini, kao odgovor na sve ve}e zahteve i potrebe za komunikacijom na stranom jeziku i za profesionalnom mobilno{}u.

– Zavisno od toga koliko se dece prijavi za ovaj program u Pred{kolskoj ustanovi, u septembru

Ceo razred na jednom ra~unaru U vojvo|anskim osnovnim {kolama ima 137.000 u~enika, a 4.700 ra~unara, tako da u proseku jedan ra~unar koristi ~ak 28 |aka, a po op{tinama ovaj odnos kre}e se od dva do 161 osnovca po ra~unaru – pokazalo je istra`ivawe Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe sprovedeno u 85 odsto osnovnih {kola u Vojvodini. Po{to bi, po standardima, trebalo da {kola ima jedan ra~unar na osam u~enika, nedostaje ih oko 15.000. Zbog toga je pokrajinski sekretar za obrazovawe prof. dr Zoltan Jege{, izraziv{i `aqewe {to ove godine u vojvo|anskom buxetu nisu predvi|ene pare za nabavku novih ra~unara, izrazio nadu da }e ih slede}e godine biti, ali i pozvao lokalne samouprave i sve ostale subjekte u privredi i van we da, ukoliko mogu, opremaju {kole kompjuterima jer }e u protivnom na{i |aci sve vi{e zaostajati za svojim vr{wacima iz drugih zemaqa. Pokrajinski sekretarijat pokrenuo je i akciju donirawa ra~unara {kolama, kojoj su se ve} odazvali „Idea“ i Rotari klub.

Po wegovim re~ima, ovo }e biti tek prvi korak u uvo|ewu dvojezi~ne nastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovama vaspita-

2011. godine otvori}emo bilingvalna odeqewa prvog razreda u novosadskoj Osnovnoj {koli „Petefi [andor“, a ukoliko bude za-

interesovanih i u~enika sposobnih da deo nastave prate na engleskom jeziku, ovakva odeqewa otvori}e se i za petake – rekao je dr Jege{. – Za 2011. godinu predvi|en je i po~etak bilingvalne nastave s engleskim jezikom u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“, koja ve} ima bilingvalno odeqewe s francuskim jezikom.

Po re~ima pokrajinskog sekretara, ove novosadske vaspitnoobrazovne ustanove samo su prve u kojima }e biti organizovati bilingvalna nastava, a predvi|eno je da se u budu}nosti i druge {kole i pred{kolske ustanove mogu prijaviti i, ukoliko zadovoqe uslove, organizovati ovu nastavu.

U bilingvalnim odeqewima radi}e se po istim planovima kao i u ostalim, ali }e se najmawe 30, a najvi{e 45 odsto nastave izvo-

diti na engleskom jeziku, i to s nastavnicima koji poseduju sertifikat o znawu ovog jezika najmawe na nivou B-2.

U skladu s potisanim konvencijama, a u ciqu promovisawa engleskog jezika, novac za opremawe prostora, obuku nastavnog kadra i didakti~ko-metodi~ku literaturu obezbedi}e ambasade Engleske, SAD i Kanade, a kvalifikovani nastavni kadar, koji }e biti podr{ka na{im nastavnicima, obezbedi}e Internacionalna {kola u Beogradu.

Pokrajinski sekretar najavio je na ju~era{woj konferenciji za novinare i aktivnosti na uvo|ewu internacionalne mature, za koju }e se sredwo{kolci prijavqivati slobodno, a koja }e im davati prohodnost na sve univerzitete u svetu.

D. Deve~erski

UPIS U SREDWE [KOLE

U drugom krugu 3.552 mesta ~ekaju na 417 |aka U prvom upisnom krugu u prvi razred vojvo|anskih sredwih {kola raspore|eno je 19.807 u~enika, tako da je za drugi krug ostalo slobodno 3.552 mesta, na koja danas mo`e da konkuri{e 417 svr{enih osnovaca neraspore|enih u prvom upisnom krugu. Neraspore|enim u~enicima na raspolagawu ovaj put ne}e biti mesta u ekonomskim i medicinskim {kolama, koje su uglavnom popuwene u prvom upisnom krugu, dok }e se na}i jo{ poneko mesto u gimnazijama u mawim mestima. U svim ostalim {kolama u Vojvodini ostalo je slobodnih mesta, i to kako na trogodi{wim, tako i na ~etvorogodi{wim smerovima i na srpskom i na jezi-

cima nacionalnih mawina. Na ova mesta s listama `eqa danas mogu konkurisati samo neraspore|eni u~enici, a wihov raspored po sredwim {kolama bi}e objavqen na oglasnim tablama osnovnih {kola koje su nedavno zavr{ili u ponedeqak, dok }e se upisivati u utorak, 12. jula, kada }e ovogodi{wi upisni rok u sredwim {kolama biti zavr{en.

Posle 12. jula sredwe {kole u kojima jo{ ostane slobodnih mesta, ta mesta oglasi}e na svojim oglasnim tablama i na wih }e mo}i konkurisati u~enici koji su nezadovoqni svojim rasporedom u prvom ili drugom upisnom krugu.

D. D.

„Egzit” okupqa mlade lidere dunavskog sliva Oko pedesetak mladih lidera iz 14 zemaqa podunavskog regiona u~estvova}e na dvodnevnoj konferenciji koja }e se, u okviru festivala „Egzit“, odr`ati na Petro-

varadinskoj tvr|avi. Organizator skupa, ~iji je medijski pokroviteq Radio-televizija Vojvodine, jeste kabinet potpredsednika Vlade zadu`enog za evropske in-

tegracije. Bo`idar \eli} }e, zajedno sa pokrajinskim premijerom Bojanom Pajti}em, u petak, 9. jula, u 10.30 ~asova na Petrovaradinskoj tvr|avi otvoriti konferen-

ciju. RTV, kao medijski partner, jedan je od ~etrnaest javnih servisa budu}e Dunavske medijske mre`e, ~iji je idejni tvorac novosadska Fondacija „Sodalitas“.

Kamp EMI pretpro{log leta u Novom Orahovu

Veliko interesovawe javnosti za kamp Ujediwene ma|arske omladine EMI usledilo je posle saop{tewa organizacije Antifa{isti~ke akcije Novog Sada (AFANS) i zahteva pojedinih politi~kih stranaka da se zabrani nastup muzi~kih bendova iz Ma|arske, koji su okarakterisani kao „najpoznaitji muzi~ki propagandisti velikoma|arskog fa{izma“. AFANS, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Srpski pokret obnove su zahtevali da se ne dopusti „orgijawe ma|arskih fa{ista“ u Kawi`i, ali su neposredni organizatori kampa iz kawi{ke organizacije Saveza „Rakoci“ odlu~no odbacili iznete optu`be.

Iz Saveza „Rakoci“ su ukazali na korektnu saradwu sa poli-

merawa satnice ve~erwih koncerata, nema najava promena u programu, a koncert najvi{e pomiwanog benda „Karpatija“ predvi|en je u nedequ.

Na zvani~nom sajtu kampa EMI saop{teno je da }e se nasuprot svim optu`bama i poku{ajima da se spre~i, manifestaicja odr`ati uz sve najavqene sadr`aje i koncerte, te da organizatori raspola`u svim dozvolama vlasti. „Nema nikakvih prepreka da mladi Ma|ari iz Delvideka, Karpatskog basena i drugih krajeva do|u i provedu tri dana opu{teno i bezbri`no u zajedni~kom dru`ewu“, navodi se na sajtu Ujediwene ma|arske omladine EMI, uz poziv u~esnicima da se uzdr`e i izbegavaju od provokacija.

M. Mitrovi}

PRO[IRENA PRAVA ZA VANTELESNU OPLODWU

[ansa za maj~instvo do 40. godine Vantelesna oplodwa o tro{ku zdravstvenog osigurawa sada je omogu}ena `enama do napuwenih 40 godina, umesto 38, koliko je va`ilo do sada, pre promene kriterijuma koje je usvojio Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe.

Predlog za ovakvu promenu potekao je od Republi~ke stru~ne komisije za vantelesnu oplodwu i asistiranu reprodukciju, koja utvr|uje kriterijume za ukqu~ivawe u program vantelesne oplodwe o tro{ku zdravstvenog osigurawa.

Danas se sve ve}i broj mladih `ena suo~ava s problemom nemogu}nosti ostanka u drugom stawu prirodnim, biolo{kim putem.

Nau~nih saznawa o tome za{to je broj brakova bez dece sve ve}i nema, ali se zna da su neki od razloga sve ve}i stres, zaga|ena `ivotna sredina, dono{ewe odluke o ra|awu posle tridesete godine `ivota `ene, hormonski poreme}aji... Posledwih dvadesetak godina bele`i se pad prirodnog prira{taja, koji je u Vojvodini posebno izra`en. Zato raduje i

Vi{e od tri hiqade parova Do sada je o tro{ku zdravstvenog osigurawa proces vantelesne oplodwe pro{lo vi{e od 3.000 parova, za {ta je RZZO zdravstvenim ustanovama isplatio vi{e od milijardu dinara. Svi parovi koji `ele drugi poku{aj vantelesne oplodwe mogu se obratiti svom izabranom lekaru ginekologu koji }e ih uputiti u daqu proceduru, koja je ista kao i kod prvog poku{aja. Upu}ivawe u odre|enu zdravstvenu ustanovu obavqa se u skladu sa `eqom para i raspolo`ivim kapacitetom same ustanove. Zdravstvene ustanove su u obavezi da ceo proces takve oplodwe zavr{e u roku od {est meseci.

Osim pove}avawa starosne granice za ovaj postupak, Zavod je po~etkom ove godine omogu}io svim parovima koji su o tro{ku zdravstvenog osigurawa imali jedan neuspe{an poku{aj vantelesne oplodwe pravo i na drugi poku{aj, tako|e na teret RZZO. Postupak vantelesne oplodwe Zavod finansira od 2006. godine, a program se obavqa se u deset zdravstvenih ustanova – ~etiri dr`avne i {est privatnih.

ohrabruje ~iwenica da su na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu ostvareni najboqi rezultati u zemqi u broju trudno}a koje su za~ete vantelesnom oplodwe. Uspe{nost vantelesne oplodwe ovde je oko 40 odsto, {to zna~i da se kod 40 odsto `ena koje su u{le u program vantelesne oplodwe utvrdi trudno}a. Stopa poro|aja je 30 odsto.

J. Barbuzan

U INFO CENTRU TURISTI^KE ORGANIZACIJE NOVOG SADA

Uspe{na premijera gradskih suvenira Prodaja 19 re{ewa, koji su se na{li me|u najboqima na ovogodi{wem izboru zvani~nog suvenira Novog Sada, po~ela je ju~e u Infocentru Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS) u Ulici Modene 1. Posetiocima su ponu|ena re{ewa autora, koji su odgovorili na poziv TONS-a da dostave svoje suvenire s cenom.

Prema re~ima direktorice TONS-a Dragane ]irakovi}, ukrasi su se prodavali ve} od otvarawa Infocentra.

- Zadovoqni smo brojem zainteresovanih, i tokom prvog dana najvi{e su se prodavali magneti}i sa simbolima grada. Suveniri se sada samo privremeno nalaze u Infocentru, a plan je

Novosadska petak9.jul2010.

Ko kuka, iskuka

no, nakon dugog niza godina postignut dogovor o otvarawu policijske stanice na Novom nasequ, koja }e, sva je prilika, za`iveti ove godine. Kako je najavio predsednik gradskog parlamenta odgovaraju}i prostor je prona|en, policija je potvrdila da on po meri, pa stanovnici pomenutog dela grada kona~no mogu da odahnu i da o~ekuju da }e on uskoro biti mnogo bezbedniji. Stanica bi trebalo da pokriva Novo naseqe, Satelit, Telep i Adice gde je oko 80 hiqada du{a i ve} taj broj govori da je

ona bila potrebna jo{ davnih dana. ^ini se da }e kona~no odzvoniti no}nim seansama u kvartovima, dreki i vici do jutarwih sati, a {to je najva`nije otvarawe policijske stanice }e umnogome psiholo{ki rasteretiti sugra|ane, koji do sada, ka`u, nisu opu{teno mogli da se {etaju u ve~erwim satima. Izgleda da se ona narodna "Ko kuka - iskuka" ponovo potvrdila u praksi, ovoga puta na op{te odobravawe sugra|ana kojima je u vremenima u kojim `ivimo bezbednost na visokom mestu prioriteta svakodnevnog `ivota.

B. Markovi}

VE^ERAS OD 18 DO 24 ^ASA

„No} kwige” u Gradskoj biblioteci Program pod nazivom "No} kwige" bi}e organizovan ve~eras od 18 do 24 ~asa u Gradskoj biblioteci u Dunavskoj ulici1.

U prvom delu programa od 18 do 20 sati bi}e odr`an podsetnik iz istorije kwige, pisma i biblioteka propra}en prezentacijom na video bimu da bi potom glumci amateri ~itali poznate tekstove doma}ih i stranih autora. Od 20 do 22 sata studen-

hronika

ti Srpske kwi`evnosti i jezika sa Kursa kreativnog pisawa ~ita}e svoje poetske i prozne radove {to }e biti propra}eno mu zicirawem diplomca sa Muzi~ke akademije iz Novog Sada.

Tokom cele ve~eri organizovan je "on-lajn" kviz znawa iz op{te kulture, a svaki posetilac koji ta~no odgovori na pet pitawa dobija besplatnu godi{wu ~lanarinu.

B. P. P.

SINO] NA TVR\AVI HIQADE QUDI UHVATILE RITAM

Na „Egzitu 2010” prese~ena vrpca Najve}a `urka u Novom Sadu u toku leta i najbitniji zabavno-kulturni doga|aju u kalendarskoj godini, "Egzit 2010." otvoren je sino} u 21 ~as na Petrovaradinskoj tvr|avi simboli~nim uru~ivawem prvih 25 stipendija fondacije “State Of Exit” najboqim studentima Novosadskog univerziteta. Ovakvu poruku organizatori }e slediti i narednih godina ulagawem u mlade talente, a neke od dru{tveno anga`ovanih tema ovogodi{weg festivala su ekologija, podizawe svesti o recikla`i, tako|e i podsticawe borbe za prava seksusalnih mawina Od otvarawa kapija u 17 ~asova nisu zabele`ene ve}e gu`ve.Prve malo brojnije grupe posetilaca pojavile su se tek oko 21 ~as, mada ni tada nije bilo gurawa.

Prolaze}i kroz Petrovaradinsko podgra|e primetili smo i mawi broj uli~nih prodavaca nego lane, {to je posledica poja~anog inspekcijskog nadzora, pri ~emu ne bi trebalo zanemariti ni prisustvo policije.

V REMEPLOV

Rat stao u fotoaparat U dvorani Matice srpske 9. jula 1939. otvorena je izlo`ba ratne fotografije. Izlo`eno je sedam stotina slika koje su svedo~ile o zbivawima na bal-

suvenira Novog Sada trajao je od januara do aprila i birao se najboqi me|u 219 ponu|enih re{ewa. Tri prvoplasirana rada su xepno izdawe s motivima grada “Novi Sad za poneti, na/u srcu”, sne`na kugla s motivima grada i hokla “Sedi da sedimo”.

S. Tanuryi}

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ini se da su apeli grad^ skih ~elnika i sugra|ana urodili plodom, jer je kona~-

da se oni kasnije premeste na rafove gradske suvenirnice, koja je u zavr{nim pripremama. O~ekujemo da i ostali autori dostave svoja re{ewa kako bi ponuda bila bogatija - kazala je ona.

Cene ukrasa grada, kre}u se izme|u 300 i 1.500 dinara, u zavisnosti od ponu|enog predmeta. Konkurs za izbor zvani~nog

lo: zabele`io je vojni~ku svakodnevnicu u kasarni, na ve`bi, u rovu pod topovskom paqbom.

Prikazao je silovite juri{e i mukotrpna povla~ewa, pokazao

Istaknute nastupe na najve}oj i glavnoj bini festivala Mejn Stejxu imali su pioniri hardkora “Bad Brains” i wujor{ki sastav “LCD Soundsistem”. Zvezda ve~eri Mika definitivno je razigrao okupqenu masu, a zatim je na binu iza{la krunisana legedna elektronskog zvuka DJ Shadow. Na Dens areni, koja prima 25.000 posetilaca, `urke su trajale i do posle osam ~asova izjutra, s obzirom da je posledwi nastup po~eo u 6.15 ~asova ujutru.

Ove godine bezFoto: A. Erski bednost posetilaca na festivalu je podignuta na vi{i stepen, jer je Grad preko preduze}a "Informatika" investirao u 30 kamera koje }e pomo}i radnicima obezbe|ewa da sva ~etiri dana festivala pro|u bez problema.

Pored tehnike za bezbednost je anga`ovano oko 1.500 qudi me|u kojima su i policajci iz raznih jedinica. Organizatori procewuju da }e svakog dana imati oko 40.000 qudi na Petrovaradnskoj tvr|avi. Oko tri i po megavata struje odr`ava u pogonu najve}u `urku na Balkanu, a za energiju u qudima odgovorna je muzika, interakcija i nebrojani hektolitri alkohola.

N. Vukovi}

VE^ERAS NA „EGZITU”

„Plasibo”, „Behemot” i „Obojeni program” kanskom rati{tu od 1912. do 1918. Wihov autor, profesor Dragoqub Petrovi}, sve ove godine proveo je s pu{kom i fotoaparatom u ruci i stvorio izuzetno vredno dokumentarno de-

radost trenutnih pobednika bitke, i potom jad wihove pogibije. Mnoge od tih fotografija vide se i danas na stranicama novina i kwiga.

N. C.

Ve~eras na festivalu "Egzit", na "Mejn stejxu" u pono} nastupa postpank alternativni rok sastav “Plasibo”, koji }e definitivno drugog festivalskog dana okupiti najvi{e posetilaca na jednom mestu.

Pre wih, na binu }e iza}i po postanku mladi gara`ni rokeri “The Horroros” u 20.45 ~asova, a za wima i “Atari Teenage Riot” u 22.15 sata. Zvezde ve~e-

ri na Dens areni bi}e ~lanovi nema~kog sastava “Moderat live”, koji nastupaju pola sata posle pono}i, a za wima izlazi ameri~ki di-xej Xo{ Vink u 01.30 ~asova. Stvari }e na drugi nivo pomeriti Rikardo Viqalobos, koji preuzima `urku u 03.30 ~asova, a zatvara je Marko Nasti} svojim nastupom koji po~iwe u 06.30 ~asova.

Na "Fju`n bini", koja se nalazi na platou ispred Muzeja na Tvr|avi, a okupqa najboqe umetnike regiona ali i Evrope, ve~eras }e nastupiti “S.A.R.S.” od 23 ~asa, bend koji je na {aqiv na~in opevao dru{tvo u kom `ivimo, kroz pesme “Bu|av lebac” i “Rakija”. Potom hrvatski kolektiv “TBF” izlazi na binu pola sata posle pono}i, a dva sata posle pono}i na istoj bini

nastupa elektronik rok bend iz Redinga “Does it offend you yeah?”.

Novosadske legende “Obojeni program”, nastale davne 1980. godine, zatvori}e Fju`n stejx nastupom koji po~iwe oko 03.30 ~asova.

Za sve qubiteqe metal zvuka, poslastica je nastup poqskog dedmetal benda “Behemoth” koji }e u pono} uzdrmati “Eksploziv stejx”.

N. V.

Nose ba{tenski otpad Radnici "^isto}e" danas }e odnositi ba{tenski otpad iz Petrovaradina i u Bege~a, a u ponedeqak iz Budisave, [angaja, Stepanovi}eva,Satelita, Banati}a i Kisa~a. Gra|ani treba do 6 ~asova da ispred svojih ku}a ostave otpad iz ba{ti upakovan u kese, xakove ili kutije, na isto mestu gde ostavqaju i kante za sme}e.

Z. D.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak9.jul2010.

DNEVNIK

NOVI SAD U KORAK S VREMENOM

Javni toalet po evropskim standardima

Foto: G. Jovi}

@ivotna pravila novih generacija „Malo mesta, sti`u nove snage“, kao da govore mali{ani u kolicima koji ovih julskih dana svom snagom upoznaju novi svet {to ih okru`uje. Tri ponosne majke sigurnim korakom u`ivaju u {etwi sa svojim novim pokolewima, dok stariji gospo-

din, kao po zakonu prirode, pravi mesta za wih. Bez namere omalo`avawa starijih sugra|ana, simbolika je nedvosmislena jer su `ivotna pravila jasna. Staro ustupa mesto mladom ili, {to bi Latini kazali, Panta rei...

B. M.

Javni toalet kod Gradske ku}e koji je zavr{en 15. juna napokon je otvoren ju~e, a sve~anom pu{tawu u rad prisustvovali su zamenica predsednika Skup{tine Marija Vrebalov, pomo}nik gradona~elnika Goran Boli} i direktor ZIG-a Borislav Novakovi}.

Za radove i opremu koja zadovoqava evropske standarde izdvojeno je 12 miliona dinara.

Novakovi} je istakao da je Novom Sadu realno potrebno jo{ najmawe 15 javnih toaleta, ali da grad trenutno nema para za to.

- Ipak, potrudi}emo se da grad uskoro dobije jo{ pet toaleta i to na Bulevaru oslobo|ewa, u centru i na Petrovaradinskoj tvr|avi – najavio je Novakovi}.

Renovirawe ovog objekta po~elo je u oktobru pro{le godine, a rokovi za zavr{etak

radova su vi{e puta prekora~eni. Novi javni toalet ima povr{inu od 150 kvadrata, {to je za 100 kvadrata vi{e nego ranije. Prilago|en je i osobama s posebnim potrebama, ima toalet za decu kao i previjali{te za bebe. Zahvawuju}i “Erste” banci koja je dala novac za lift do toaleta mo`e da se stigne i ovim prevoznim sredstvom. Ugra|ene su senzorske slavine i dozeri za sapun, centralna klima i ozvu~ewe.

Kori{}ewe toaleta ne}e biti besplatno, na {ta su Novosa|ani navikli, ve} }e stajati 20 dinara. Po odluci grada wega }e odr`avati “Gradsko zelenilo”. Radno vreme toaleta bi}e od od 7 do 23 sata, a za vreme “Egzita” radi}e non-stop. Uveden je i video nadzor radi bezbednosti gra|ana.

Q. Na.

Borislav Novakovi} i Marija Vrebalov

Foto: G. Jovi}

LEKARI UTVRDILI:

Grbavici sko~io pritisak U 40. akciji ’’Otvorena vrata Doma zdravqa’’, koja je odr`ana prekju~e u Mesnoj zajednici ’’7. jul’’, pregledano je 300 osoba.

Rezultati su pokazali da 82 gra|ana ima povi{en krvni pritisak, 70 wih povi{ene vrednosti triglicerida, a kod nekih je prime}ena povi{ena vrednost nivoa {e}era i povi{en hole-

sterol u krvi, dok je za samopregled dojke edukovano 100 posetiteqki. Ciq akcije bio je informisawe Novosa|ana o zna~aju prevencije kardiovaskularnih oboqewa, a tom prilikom gra|ani su mogli besplatno da prekontroli{u svoje zdravstveno stawe i da se posavetuju sa internistom.

S. Z.

PO^ELO PRIKUPQAWE PREDLOGA ZA DODELU NOVEMBARSKE POVEQE

Priznawe onima koji su zadu`ili grad Gradska Komisija za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu po~ela je prikupqawe predloga za dodelu Novembarske poveqe Novog Sada za 2010. godinu. Komisija Skup{tine grada pozvala je gra|ane, ustanove i institucije da obrazlo`ene inicijative podnesu do 1. oktobra ove godine.

Novembarska poveqa dodequje se pojedincima ili pravnim licima za anga`ovawe i zasluge u oblasti negovawa demokratskih tradicija i ja~awa zajedni{tva gra|ana Novog Sada, za humanitarne i dobrotvorne aktiv-

nosti, duhovno stavrala{tvo, postignute rezultate u oblasti zdravstva i socijalne za{tite, prosvete, sporta i privrede, kao i za ispoqenu hrabrost u vanrednim situacijama i spa{avawe qudskih `ivota. Priznawe se dodequje povodom obele`avawa 9. novembra 1918, Dana oslobo|ewa Novog Sada u Prvom svetskom ratu i 25. novembra iste godine kada je Velika Narodna Skup{tina Srba, Buwevaca i drugih Slovena Banata, Ba~ke i Barawe donela odluku o prisajediwewu Vojvodine Kraqevini Srbiji.

I. S.

Pe{a~ewe u prirodi Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ organizuje pe{a~ewe u prirodi 11. jula, a polazak je u 8.20 ~asova sa @elezni~ke stanice autobusom broj 78 za Beo~in selo. Pe{a~i}e se 20 kilometara na relaciji Beo~in selo - Pavlasov ~ot - slap na Srne}em potoku Brankovac - Zmajevac - Stari Ledinci. Vodi~ je Vojislav Kere{evi} a vi{e informacija mo`e se dobiti na broj 464–379.

I. D.

ZBOG NEZDRAVOG NA^INA @IVOTA

I mladima srce lo{e kuca Nezdrava ishrana i uop{te lo{ kvalitet `ivota glavni je uzro~nik za pomerawe starosne granice obolevawa od hroni~nih bolesti. Me|u wima predwa~e {e}erna i kardiovaskularne bolesti, koje su u porastu svuda u svetu, pa tako ni mi nismo izuzetak. U Novom Sadu je zabele`en sve ve}i broj sr~anih bolesnika, ~ije se stawe u letwim mesecima znatno pogor{ava.

- Ova oboqewa spadaju u masovne nezarazne bolesti, a vezuju se za savremeni stil `ivota.

Najizra`eniji faktori rizika su, izme|u ostalog, nepravilna ishrana, gojaznost, nedovoqna fizi~ka aktivnost, stres i pu{ewe. S obzirom na to da mla|e osobe tako|e `ive savremenim stilom `ivota, koji se naro~ito odnosi na nepravilnu ishranu i izrazito slabu fizi~ku aktivnost, ove bolesti se ispoqavaju u sve mla|em `ivotnom dobu – obja-

{wava na~elnica Slu`be za specijalisti~ko-konsultativnu delatnost u Domu zdravqa i internista dr Olgica Juki}-Neatnica.

Kardiometaboli~ki sindrom, od kog boluje oko ~etvrtina qudi na svetu, vi{estruko pove}a rizik razvoja {e}erne i kardiovaskularne bolesti.

^ITAOCI PI[U SMS

- Ako imate abdominalnu gojaznost (obim struka ve}i od 88 cm kod `ena, odnosno 102 cm kod mu{karaca), kao i jo{ dva elementa od navedenih: krvni pritisak iznad 130/80, nivo triglicerida iznad 1,7, mmol/l, HDL holesterol ispod 1mmol/l i glikemiju iznad 6 mmol/l,imate kardiometaboli~ki sindrom – ka`e dr Juki}-Neatnica.

Promenom stila `ivota, pre svega fizi~kom aktivno{}u i dijetskom ishranom, ovi nalazi mogu da se poprave, ~ime se izlazi iz grupe obolelih od ovog sindroma, te se i rizik razvoja {e}erne i kardiovaskularnih bolesti smawuje.

Od bolesti srca sve vi{e obolevaju mladi Novosa|ani, a razlog za to je, za sve skoro ujedna~en, na~in `ivota - ~im otvore o~i zapale cigaretu i kuvaju kafu, a usled dnevnih obaveza, bilo da je to {kola, fakultet ili nekakav posao, ne sti`u da ru~aju. Kada izgladne, gricnu ne{to na brzinu, uglavnom je to ne{to {to }e

glad brzo da utoli - hamburger ili pecivo iz pekare, a ve~e provode uz alkohol, koka-kolu i energetska pi}a. Fizi~ka ak-

Hroni~an mortalitet Koliko su ozbiqne hroni~ne bolesti, kao posledice neodgovornog pona{awa prema sopstvenom telu, mo`da najboqe dokazuje istra`ivawe, prema kojem hroni~ne nezarazne bolesti ~ine oko 75 odsto mortaliteta u razvijenim zemqama sveta. Procewuje se da }e me|u vode}im uzrocima smrti 2020. godine biti ishemijska bolest srca, {e}erna bolest i depresija. tivnost im se svodi na kliktawe mi{em i kuckawe po tastaturi, a vo}e i povr}e su davna se}awa iz, nekada obavezne, mamine kuhiwe. Ovo je svakodnevica mnogih mladih u Novom Sadu, i mada, retko priznaju, nedostaje im ru~ak „na ka{iku“.

I. Brcan

065/47-66-452 & 063/366-977

@uta podmornica

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Pogrebne usluge skupqe za 21,5 posto Op{tinsko ve}e u Sremskim Karlovcima odobrilo je pove}awe cena pogrebnih usluga za 21,5 posto, pa tako sahrawivawe sada ko{ta 16.481, umesto 13.565 dinara. Cene ostalih usluga koje preduze}e “Eko Srem” pru`a, kao {to su ko{ewe i odr`avawe zelenih povr{ina na grobqima ostale su nepromewene.

Ovo je prvo pove}awe cena pogrebnih usluga od jula 2006.

godine kada su posledwi put mewane.”Eko Srem” koji obavqa sahrawivawe i odr`ava grobqa u Sremskim Karlovcima od 2002. godine je tra`io pove}awe od 32, 7 odsto, koliki je od 2006. do ove godine rast cena na malo, ali je Koordinacioni odbor to odbio. Prihva}eno je poskupqewe od 21,5 odsto, sa ~im se i Op{tinsko ve}e saglasilo.

Z. Ml.

Kanalizacioni sistem na{eg grada nije projektovan za tako velike oborine. Da! A da je pun li{}a jo{ od jesenas - jeste! ^i{}ewe - „posle ki{e kabanica“!

064/2466... *** Boro, kako se zove Bulevar Evrope kad padne 10 l ki{e?

Ute{no je {to se lepo zelene i novi bulevari, a ambrozija nije cvetala.

063/7142... *** Za{to su u svim gradovima u Evropi {ahtovi u nivou asfalta, a u N. Sadu 5-6 cm ispod, ili iznad?

064/1465... *** Za{to “Dnevnik” ne kritikuje rad gradske vlade i rad JKP? Samo {to ih ne hvalite... Predla`em vam malo vi{e istraziva~kog novinarskog profesionalizma. S po{tovawem 064/3078... *** Gospo|a koja misli da psi iz Pariskih komuna ~uvaju kvart, mogla bi da de`ura no}u u kvar-

tu da ~uva nas od tih istih pasa!

PK38 064/1462... *** Svi se zdravo jedimo dok ~ekamo da nadle`ni objave rat ko-

marcima, a onda, onako na „jed“, drmnemo ~a{icu, ili dve, neke `estine. @estina nam istog ~asa mewa raspolo`ewe, ose}amo opu{tawe, i pru`a znatno tolerantniji stav prema nadle`nim slu`bama za dezinsekciju i ostalim institucijama. I u tom odu{evqewu do delirijuma, ni ne prime}ujemo eskadrone komaraca koji su se ustremili na neza{ti}ene delove na{eg tela. I tek {to su svoje „tankove“ napunili na{om krvqu, neznaju}i koliko maligana ima u woj, i kod wih, gle ~uda, po~iwu da se javqaju promene. Vi{e nisu u stawu da lete, ve} su prizemqeni. Mo`emo da odahnemo i mi, i gradona~elnik, i „Ciklonizacija“, i... svima lepo, hik!

063/1050... *** Gradona~elni~e, iza|i iz letargije i besmislenog politi~kog zapo{qavawa, kako firmi, tako i pojedinaca iz Beograda.

Brinite o svom gradu, a ne o Beogradu.

063/524...

*** Volela sam da gledam Tawu Vojtehovski dok je radila emisije „I to je `ivot“, „1 pa 3“, i ne mogu da shvatim za{to se jedna odli~na novinarka i voditeqka odlu~ila za korak unazad u svojoj karijeri, time {to je prihvatila da vodi „Trenutak istine“?

Jo{ jedan dokaz {ta nam radi televizija pod upravom tog prodavca magle!

065/5037... *** Nikad ranijih godina nisam jeo lep{u, ali ni bezukusniju hranu, nego sada. Vo}e, povr}e, suhomesnati proizvodi, divni za o~i, a bezukusni. Paradajz, breskve, kajsije... tvrdi, nezreli. Prodavci ka`u: „Doma}i proizvod“. Ja bih rekao, fabri~ki, iz proizvodwe plastike. Boqe bi poslu`ili u dekoracijske svrhe, recimo, `enskih {e{iri}a!

064/2466... *** JKP „Stan“ nam odr`ava zgradu 60 godina, i za sve to vreme imam za wih samo lepe re~i!

064/2466...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak9.jul2010.

9

USKORO NOVI UGOVOR GRADA, SOKOLA I OSTALIH KORISNIKA PROSTORA

Sokolskim domom upravqa}e „Poslovni prostor”?

Ugovor kojim je Sokolskom dru{tvu „Vojvodina“ Novi Sad poverio na upravqawe zgradu Sokolskog doma isti~e ove godine, a po onome {to smo saznali, taj odnos }e se uskoro promeniti. Naime, grad ima nameru da ulogu upravqa~a preuzme „Poslovni prostor“, a da se izme|u SD „Vojvodina“ i ostalih korisnika prostora s jedne i grada sklopi novi ugovor. [ta bi taj ugovor predvi|ao, za sada nije poznato, ali po re~ima predsednika skup{tine SD „Vojvodina“ prof. dr Dejana Madi}a, za sada sigurno ne}e biti ispuwen zahtev dru{tva da zgrada pripadne wima na neodre|eno vreme. On ka`e i da ih niko nije obavestio o tome da je zakup istekao, ve} samo da Sokolski dom preuzima „Poslovni prostor“, {to je izazavalo uznemirenost.

- Na sastanku sa {efom kabineta gradona~elnika Aleksandrom Ba{i}em re~eno nam je da je grad svestan da je odr`avawe

Sokoli ka`u da im je od osniva~a ostavqeno u amanet da sve poku{aju da im zgrada bude dodeqena na neodre|eno vreme. U izgradwu zgrade 1936. ulo`ili su dve tre}ine novca, ostalo je platio kraq Aleksandar Kara|or|evi}

Popis kvadrata Direktor preduze}a „Poslovni prostor“ Marko Cvijan potvrdio je za na{ list da je Gradska uprava za urbanizam i stanbena pitawa ovom preduze}u dala na upravqawe zgradu Sokolskog doma.

- Od ove uprave smo dobili dopis da Sokolski dom uvedemo u na{u evidenciju i bazu podataka. „Geoplan“ snima teren, kako bi se utvrdila ta~na povr{ina objekta. Tada }emo ta~no znati sa koliko poslovnog prostora raspola`emo i koliko prostora sada koristi, primera radi, Pozori{te mladih, a koliko Sokolsko dru{tvo – obja{wava Cvijan. Kada se snimawe terena zavr{i Gradsko ve}e }e dati uputstva „Poslovnom prostoru“ s kim i pod kojim uslovom da prave ugovor o zakupu.

Q. Na.

Sokolskog doma, ina~e spomenika kulture, veoma skupo i da se sav novac od izdavawa prostora tro{i na wegovo odr`avawe, te da }e nam ugovor biti produ`en – naveo je Madi} i dodao da bi sada „Poslovni prostor“ prikupqao novac od izdavawa, a da bi zatim preusmeravao ceo iznos SD „Vojvodina“.

Madi} je podsetio da su sokoli u izgradwu zgrade 1936. godine ulo`ili dve tre}ine novca, dok je ostalo platio kraq Aleksandar Kara|or|evi}, te

da je u ugovoru o kori{}ewu tada upisano da u slu~aju da Sokolsko dru{tvo prestane s radom, zgrada pre|e u ruke Matice srpske. Posle rata dru{tvo postaje „Partizan“, ali se devedesetih ponovo preimenovalo u SD „Vojvodina“, te je 2000. godine sklopqen ugovor s gradom da zgradom Sokolskog doma (prva zgrada u stilu moderne, za koju je projekat besplatno uradio arhitekta \or|e Tabakovi}) upravqaju sokoli, a da grad ulo`i novac u odr`avawe.

Tako|e, Pozori{te mladih izuzeto je od pla}awa zakupa.

- Grad za tih deset godina nije ulo`io ni dinara u zgradu. Mi smo ipak uspeli da na|emo 30 miliona dinara od kojih smo renovirali fasadu i zamenili krov. Od zakupnine ostalog prostora odr`avamo zgradu i pla}amo trenere za oko 1.000 mladih gimnasti~ara. Mislimo da smo dobri doma}ini, a uz to ostavqeno nam je u amanet od na{ih osniva~a da sve poku{amo kako bi zgrada bila dodeqena nama na neodre|eno vreme, kako ne bismo zavisili od dru{tvenih uslova i politi~ke konstealcije snaga - zakqu~io je Madi}. Napomenuo je da sokoli `ele da o~uvaju celinu Sokolskog doma kao spomenika kulture i da }e uvek biti protiv izgradwe gara`e (nekada planirane na terenima iza zgrade), kao i ostalih sadr`aja koji nemaju veze sa sportom i kulturom.

S. Krsti}

U ULICI VOJVODE PUTNIKA 1

Nekada{wa lepotica u ritama Svaka druga fasada u centru je ruinirana, a iste je sudbine i ona u Ulici Vojvode Putnika 1, nekada{wa velelepna zgrada, gde se nalazi U~iteqski dom. Predsednica Skup{tine stanara u toj zgradi Sne`ana Pletel obra}ala se mnogima u gradu, pa je ~ak poslala pismo i gradona~elniku Igoru Pavli~i}u u nadi da }e gradske vlasti ne{to preduzeti, jer preti opasnost da komadi maltera padnu i na prolaznike.

Za popravku ruiniranih fasada iz gradske kase za ovu godinu obezbe|eno 15 miliona dinara - Zgrada je zidana 1936. godine, a fasada nikada nije renovirana. Ona je u izuzetno lo{em stawu i predstavqa ruglo i sramotu grada, pogotovo {to se nalazi u strogom centru pri~a sagovornica.

Objekat se ina~e nalazi na spisku evidentiranih dobara pod prethodnom za{titom i u`iva sva prava po Zakonu o

kulturnim dobrima. Stanari ve} godinama apeluju (kao vlasnici stanova dela zgrade), jer je zgrada delom u wihovom, a delom u vlasni{tvu „Poslovnog prostora“.

- Gradska inspekcija je nalo`ila da se reguli{u delovi koji prete da otpadnu, ali ukoliko bi se tako ne{to uradilo onda bi zgrada ostala skroz ogoqena – ka`e Pletel.

Isti~e da stanari imaju voqu da se ovo pitawe re{i i da urade sve {toje u wihovoj mo}i da se fasada sredi. Me|utim u ovim te{kim trenucima krize svaka ve}a investicija je optere}ewe za wih kao stanare ~ak i do te mere da odre|eni nisu u mogu}nosti finansijski da isprate ovakve velike radove.

- Dobili smo i najpovoqniju ponudu za renovirawe od preduze}a „Stan“ u iznosu od 1.002.464 dinara. Ova ponuda je veoma prihvatqiva jer omogu}ava otplatu na 24 mese~ne ra-

Voda odlazi iz telepskih podruma? @iteqi Telepa od danas bi trebalo da odahnu jer je brana podignuta kod Petlovog sala{a spu{tena, a voda koja se zadr`avala u podrumima ku}a trebalo bi da se povu~e, re~eno je u Vodoprivrednom preduze}u „[ajka{ka“.

U tom preduze}u rekli su da je brana kod Dunava morala biti podignuta zbog opasnosti od poplave.Stanovnici iz Ulice Milana Savi}a i okoline `alili su se da su im podrumi poplavqeni jer je brana blokirala oticawe vode iz kanala, koji skupwa vodu u ovom delu grada.

Z. D.

dinara. Smatramo da iznos od milion dinara nije veliko opetre}ewe za gradski buxet, ali ukoliko gre{imo mi bismo bili prezadovoqni i sa pola, a u najgorem slu~aju sa iznosom avansa zakqu~ila je sagovornica.

Direktor „Poslovnog prostora“ Marko Cvijan rekao je za na{ list da je upoznat s problemom fasade na ovoj zgradi i isti~e da se on vu~e godinama.

- Jo{ uvek nije odlu~eno ko }e dobiti novac za popravku fasada. Uskoro }e se objaviti konkurs, na osnovu odluke gradskog ve}a, ko }e mo}i da se prijavi na wega. Kada nam gra|ani po{aqu ponude, gleda}emo da se poprave najkriti~nije fasade u gradu u kojima prostor ima i na{e preduze}e – rekao je Cvijan.

Za popravku ruiniraFoto: I. \o|i} nih fasada iz gradske kate. Me|utim da bi se po~elo sa se za ovu godinu obezbe|eno je ovim radovima potrebno je pla15 miliona dinara. titi avans koji iznosi 152.918 Q. Nato{evi}

Papreni vo}ni izlog Ki{a i lepo vreme neprestalno se smewuju, pa pija~na ponuda zavisi od vremenskih prilika. Mada je leto u punom jeku, pija~na ponuda vo}a ove godine opasno kaska za kalendarom, te se ni tezge ne {arene, niti odi{u slatkastim mirisima, kao nekad. A i ono malo {to se ponudi kupcima zabriwavaju}e dr`i neuporedivo vi{u cenu od pro{logodi{we, ne mare}i {to se plate i penzije nisu pomerile ni za pedaq. Ipak,

Foto: G. Jovi}

sadr`aj tezge na slici mami uzdah. Raznovrsno sezonsko vo}e, lepo pore|ano uz ono ju`no, nagovestilo je da prava ponuda tek sti`e.

Na visokim temperaturama najboqe je hraniti se upravo breskvama, kajsijama... i bananama za koje ka`u da su izvor vitamina. Koliko je ukusno posle ki{e, stvar je svakog ~ula, ali vredi probati jer sezona izmi~e, a dugo je ~ekati rod do narednog leta.

Z. D.

SPO SAOP[TIO

Napadnut predsednik Saveta MZ u Ka}u Gradski odbor SPO ju~e je od policije zatra`io da obezbedi nesmetan rad izabranim predstavnicma gra|ana, po{to je prekju~e predsednik Saveta Mesne zajednice u Ka}u Uro{ Lon~ar napadnut prilikom obilaska nelegalno zaposednitih parcela u Ka}u. Lon~aru su tom prilikom upu}ene i pretwe.

GO SPO u saop{tewu podvla~i da je policija o doga|aju blagovremeno obave{tena.

Z. D.

Pravni saveti SRS Savet za prava i propise GO SRS dava}e danas pravne savete gra|anima u prostorijama stranke na Bulevaru Mihajla

Pupina 18b. ^lanovi Saveta bi}e na raspolagawu gra|anima od 16 do 18~asova.

Z. D.

PROBLEMI PORODICE \UR\EVI] NA PARAGOVU

Potok preti qudima i imawu Ki{a je pro{log meseca izazvala i previ{e nevoqa, ali Mirjani \ur|evi} je to slaba uteha po{to je nabujali Novoselski potok na Paragovu ugrozio weno imawe na kojem `ivi sa sinom i wegovom porodicom. To se ne bi desilo da su pojedine kom{ije dozvolile da se nastavi regulacija ovog potoka, zapo~eta 2008. a onda obustavqena ba{ pred ku}om Mirjane \ur|evi}.

Potok je u toku juna podlokao obalu na kojoj stoji ku}a, i time ugrozio pomo}ne zgrade i bunar iz kojeg se uku}ani snabdevaju vodom. Troje odraslih i dvoje dece sada strepe za svoju bezbednost, jer su zidovi po~eli da pucaju, obala se osipa, a promene su vidqive svakodnevno.

Ipak, u Zavodu za izgradwu grada ka`u da se situacija mo`e promeniti, po{to }e poku{ati

~aju preraspodelili novac za ovu namenu, {to bi zna~ilo da bi ve} ove godine bila ura|ena regulacija u ovom delu Novoselskog potoka. Do sada je u ovaj posao ulo`eno devet miliona dinara i ura-

da u saradwi s vodoprivrednom inspekcijom obezbede ulaz radnika VDP „[ajka{ka“ na zemqi{te vlasnika koji iz neznanih razloga odbijaju da se obezbedi korito potoka, te da bi u tom slu-

|ena je polovina predvi|enog.

Me|utim, nije jasno ko bi bio odgovoran u slu~aju da do|e do obru{avawa obale i velike {ete na zgradama i imawu Mirjane \ur|evi}.

S. K.

Ko }e dobiti nagradu „Stevan Pe{i}” Gradska biblioteka u Novom Sadu i Savet Mesne zajednice u Koviqu pozivaju pisce i izdava~e da dostave predlog za ovogodi{wu {esnaestu kwi`evnu nagradu „Stevan Pe{i}“ do 15. septembar. Kwige, tri primerka, mogu se poslati na adresu Gradske biblioteke, Dunavska 1 sa naznakom da je to za nagradu. Konkurisati mogu pisci za novoobjavqeno kwi-

`evno delo u `anru i duhu koje je zastupao Pe{i}, ali i za celokupan doprinos, pod uslovom da su objavili novi naslov od prethodne dodele nagrade. Sve~ano dodeqivawe nagrade bi}e u okviru manifestacije „Memorijal Stevan Pe{i}“ u Koviqu. Nagrada se sastoji od poveqe i nov~anog iznosa, a odluka `irija zna}e se po~etkom oktobra.

Z. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak9.jul2010.

DNEVNIK

c m y

10

GRAD PONOVO POMOGAO NOVOSADSKOJ POLICIJI

Plavcima kola i skuteri na dar

Foto: I. \o|i}

EHO SA SVETSKOG PRVENSTVA I U@IVO

Stigle vuvuzele Posledweg dana Svetskog prvenstva u fudbalu, u Novom Sadu }e pr`iti posledwi dan „Egzita“, a svekoliki audio-emocionalni do`ivqaj zvukom bi mogle da uveli~aju i afri~ke vuvuzele!

Stigle su i u na{ grad, pa bi svi prisutni u`ivo mogli da do`ive dejstvo ovog instrumenta na celokupnu atmosferu. Ujedno, mo`da sko~i i potra`wa za ~epovima za u{i....

S. T.

Gradona~elnik Igor Pavli~i} potpisao je ju~e u Gradskoj ku}i sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom unutra{wih poslova Ivicom Da~i}em ugovor o ustupawu prava na kori{}ewe, izme|u Novog Sada i MUP - a Republike Srbije Policijske uprave u Novom Sadu o primopredaji opreme za policiju. Gradona~elnik je ministru uru~io kqu~eve dva automobila „{koda jeti“ i {est „pja|o“ skutera, a novosadska policija }e dobiti i 106 jakni, 40 baterijskih lampi, kao i dodatnu upremu za skutere.

- Zahvalio bi se Gradu, gradona~elniku Pavli~i}u, predsedniku Skup{tine grada Aleksandru Jovanovi}u i svim drugim grad-

Ove godine stanica na Novom nasequ Predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi} rekao je da Novi Sad u protekle dve godina jasno pokazao `equ da sara|uje sa MUP-om i da izdvaja zna~ajna sredstva za pomo} policiji, jer je bezbednost na prvom mestu.

- Razgovarali o onome {to grad tra`i skoro deset godina a to je policijska stanica na Novom nasequ. Pri~alo se o tome da se ona otvori na lokaciji koja pripada „Poslovnom prostoru“.Bitno je da }e stanica biti na Novom nasequ i o~ekujemo da bi ona mogla biti otvorena ove godine. Policija smatra da taj prostor zadovoqavanaglasio je Jovanovi}.

Poklon za Policijsku upravu Novi Sad

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 13 ~asova naseqe Kamewar i deo Adica od puta za {qunkaru do ulica Podunavske i Kragujeva~ke; Koviq: od 8.30 do 13 sati deo naseqa od Trga solunskih do-

brovoqaca prema autoputu; Beo~in: od 8 do 17 vikend naseqe Erdeq; Osovqe: od 8 do 17 odmarlai{te NIS-a; Brankovac: od 8 do 17 sati odmarali{te.

I komunalna policija na ~etiri to~ka

Gradona~elnik Pavli~i} ministru Da~i}u uru~io kqu~eve dvaju automobila „{koda jeti” i {est skutera „pja|o” skim funkcionerima na pomo}i koji imamo od gradskog parlamenta, koja je u mnogome pomogla i podigla nivo osposobqenosti policijse u Novom Sadu za obavqawe zadataka. Policijska uprava u gra-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (18), „Besa“ (19.45), „Plan B“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Iz Pariza s qubavqu“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od utorka u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Maja Gruji}, Katarina Valent, Aleksandra Vasiqevi}, Maja Balog, Antigona Geri, Kornelija ]eran, Enisa [a}iri, Sun~ica Simonovi}, Danijela Vugdali}, Biqana Mak, Marija Mirosavqev, Marijana Bo`i}, Zorica Simi}, Sowa Kosti}, Nata{a Milosavqevi} i Miqana Jovanovi} iz Novog Sada, Branislava Petrovi} iz Rumenke, Julkica Boci iz Ka}a, Martina Duvwak iz Temerina, Milijana [powa iz ^ortanovaca, Sowa Stojnovi} iz Nadaqa, Ana Marija Kova~ev iz Be~eja, Slavica Miti} iz Novih Karlovaca i Dijana Trajkovska iz Kule, DE^AKE: Biqana Ajkalo, Sandra Bucalo, Olga Radojevi}, Jelena Luki}, Sla|ana Stanojevski, Jelena Ba{i}, Aleksandra Kalaba, Duwa Rakovi}, Bojana Mori}, Milica Brki}, Eleonora \okovi} i Jelena Veselinovi} iz Novog Sada, Marinka Lavrwa iz Temerina, Qubica Komarov iz \ur|eva, Jelena Jovi} iz Ba~ke Palanke, Ivana Vajagi} iz Futoga, Jelena Luki} iz Be~eja, Svetlana Tarlanovi} iz Srbobrana i Anica Kolompar iz ^uruga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Vojislav Andrije Jovi} (1917) u 11.45 ~asova (ispra}aj), Du{anka Tihomira Srdi}(1951) u 12.30 (ispra}aj), Miodrag Uro{a Risti}(1922) u 13.15 i Milica Maneta Kova~evi} (1930) u 14. Na Alma{kom grobqu u 13 ~asova bi}e sahrawena Vukosava Save Tati} (1951).

du je velika i ima velike potrebe, po~ev od popuwenosti qudstvom do obezbe|ivawa sredstava za rad.

Veoma nam je bitno da postoji dobra komunikacija izme|u gradske vlasti i policije, kako bi efekti

Foto R. Hayi}

drugim lokalnim samoupravama kako raditi kada je bezbednost u pitawu. „Danas mo`ete videti i ono {to privodimo kraju, jer krajem ovog meseca se zavr{ava obuka komunalnih policajaca. U`urbano se pripremamo za po~etak wihovog rada, a i za wih je nabavqena odgovaraju}a oprema, koja je izlo`ena na Trgu“, zakqu~io je Pavli~i}.

B. Markovi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

policijskog rada bili {to uspe{niji. U pro{loj godini iz buxeta nije kupqeno ni jedno vozilo za policiju, a sve {to smo dobili dobili smo ovako, uz pomo} Novog Sada, Beograda i preko drugih donacija - rekao je Da~i}.

Gradona~elnik Pavli~i} je istakao zadovoqstvo {to se i ove godine nastavqa saradwa sa policijom i dodao da je to primer i

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK U OP[TINSKOM PARLAMENTU SENTE

Polemika zbog pomo}i

SENTA: Odbornici vladaju}e koalicije u SO Senta na posledwoj sednici nisu prihvatila predlog grupe opozicionih odbornika iz redova SVM da se uputi pomo} o{te}enima u Ma|arskoj povodom poplava i untra{wih voda u tamo{wem delu Potisja. Inicijativa grupe odbornika SVM-a da se Crvenom krstu Ma|arske iz stalne buxetske rezerve op{tine Senta uputi pomo} u iznosu od 300.000 dinara uvr{tena je u dnevni red, ali je ve}ina nije podr`ala. [ef odborni~ke grupe SVM a Atila Juhas potsetio je da stanovnici Potisja znaju {ta sve mo`e da u~ini poplava i da je obaveza Sen}ana da pomognu onima kojima je pomo} neophodna.

Ipak, ocewuju}i da je u pitawu politi~ki marketing SVM-a, od-

bornici iz redova vladaju}e DS saop{tili su da }e 10 omladinaca iz redova Demokratske omladine u~estvovati u akciji pomo}i postradalima u Ma|arskoj, a da je iz skromnog op{tinskog buxeta novac potreban za otklawawe {tete od unutra{wih voda gra|anima najugro`enijih i poplavqenih delova Sente.

Odbornici demokrata su u~estvuju}i u raspravi o inicijativi odbornika SVM-a bili su sumwi~avi da je zaista `eqa da se pomogne stanovnicima u ma|arskom delu Potisja, postavqaju}i i pitawe: za{to ovakva pomo} nije upu}ena severnim susedima prilikom poplava u Ma|arskoj 2006. godine kada je na ~elu sen}anske op{tine bio Atila Juhas?

M. Mr.

petak9.jul2010.

BOJAN PAJTI] POLO@IO KAMEN TEMEQAC NOVIH POGONA „ENERGANE”

Preko 2,5 milijarde dinara za gradsku toplanu SOMBOR: Pokrajinski premijer Bojan Pajti} ju~e je polo`io kamen temeqac za novu gradsku toplanu u Somboru, projekat koji je pored finansijskog aran`mana sa nema~kom KfW, pomogla i pokrajinska vlast. Iz sredstava pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa u infrastrukturne projekte u Somboru do sada je ulo`eno preko 2,6 milijardi dinara.

- Prepoznaju}i interes gra|ana, ali i privrede i potencijalnih budu}ih investitora za jeftinijom i po okolinu ~istijom toplotnom energijom iz istog izvora finansiramo i izgradwu novih pogona somborske „Energane” - kazao je Paj-

ti}, koji je polo`io kamen temeqac nove somborske toplane u pratwi pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina kao i somborskih zvani~nika, nagla{avaju}i pri tome da je dosada{wim podsticajnim merama pokrajinske vlade u oblasti novog zapo{qavawa u ovom kraju do sada otvoreno i 2.200 novih radnih mesta.

Somborski gradona~elnik Nemawa Deli} je pojasnio da su gra|evinski radovi na ovom objektu, finansirani sa 77 miliona dinara od FKU povereni lokalnom gra|evinskom preduze}u „Somborelektro”, dok je

preostalih oko tri miliona evra, koliko se ve} ulo`ilo u opremu, obezbe|eno kroz dona-

PROCENA [TETE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA U KAWI@I

Voda i grad obrali rod Doma}i proizvodi od vi{awa

U OKVIRU PROGRAMA 200 GODINA NASEQAVAWA SLOVAKA

Dani vi{awa u Jano{iku

JANO[IK: Jano{i~ki Slovaci ove godine obele`avaju jubilej 200 godina naseqavawa ovog ju`nobanatskog mesta i tim povodom tokom ove godine odr`avaju se brojne manifestacije u duhu se}awa na vreme kada su do{li u ovaj kraj. Tako je bilo i na priredbi Dani vi{awa, u okviru koje je bilo brojnih sadr`aja vezanih za ovo popularno vo}e po ~ijoj su proizvodwi Jano{i~ani od davnina poznati. Dane vi{awa su organizovali Udru`ewe `ena „Jano{i~anka”, Mesna zajenica, Dom kulture i drugi. U centru sela celog dana bila je prodajna izlo`ba proizvoda od vi{awa, tu je bilo pekmeza, sokova, slatka, xemova, kompota, sirupa, ali i kola~a sa nadevom od vi{awa, {trudli, krofni, torti i to nikako ne bi

pro{lo bez ponude ~uvene vi{weva~e. Svi proizvodi su bili bez konzervansa, a pravile su ih doma}ice iz ovog sela po receptima svojih baka.

Bila je tu i de~ija pijaca na kojoj su se nudile brojne de~ije igra~ke i predmeti za igru. Posebnu pa`wu su privukle slike naivaca i drugih predmeta u izradi likovwaka. U Etno ku}i bila je izlo`ba rukotvorina `ena iz ovg mesta i narodnih no{wi iz Kova~ice, Padine, Jano{ika i Hajdu~ice. Brojni gosti su se u centru sela sladili sa ribqom ~orbom i drugim jelima, naravno uz hladno pivo. Popodne je bila fudbalska utakmica izme|u Jano{ika i Kova~ice a uve~e velika priredba sa folklorom doma}eg KUD-a.

R. Jovanovi}

KAWI@A: [tete od elementarnih nepogoda na podru~ju kawi{ke op{tine prijavila su 492 poqoprivredna proizvo|a~a na povr{ini od 2.713 hektara. ^lanica Op{tinskog ve}a Kawi`e za poqoprivredu Valerija Neme{ Salkai saop{tila je da {teta u proskeu iznosi oko 57 odsto, ali je ovogodi{wi rod ratarskih useva u potpunosti uni{ten na 1.550 hektara. [tetu od grada pri~iwenu 18.juna u ataru Horgo{a prijavio je 51 proizvo|a~ na povr{ini od 122,4 hektara, a procewena {tata je 64 odsto, a potpuno je uni{ten rod u vo}wacima vinogradima i povrtarskim kulturama rod je uni{ten na 78 hektara.

U tri slu~aja prijavqene su {tete na stambenim zgradama i u jednom doma}instvu na sporednim zgradama, uz proceweno o{te}ewe od 72 odsto. Kolika je ukupna vrednost pri~iwene {tete koja je nesumwivo ogromna, tek treba da proceni Komisija za procenu {tete SO Kawi`a.

- Pet potiskih op{tina Kawi`a, Ada, Senta, ^oka i Novi Kne`evac su podnele zahtev za obe{te}ewe poqoprivrednih proizvo|a~a zbog {tete nastale od podzemnih voda. Od ministarstva poqoprivrede i finansija, Vlade Republike Srbije, Komisije za elementarne nepogode Vlade Srbije, Pokra-

jinskog sekretarijata za poqoprivredu i JP „Vode Vojvodine” zatra`ili smo da zajedni~ki preduzmu mere da se poqoprivrednici obe{tete - ka`e Neme{ Salkai.

Ona dodaje da je od Ministarstva poqoprivrede zatra`eno da se registrovana po-

Fonda za sanaciju elementarnih nepogoda, za sanirawe {teta za one poqoprivrednike koji su pretrpeli najve}e {tete usled nepogode. Od resornih pokrajinskih organa o~ekujemo da iz svoje nadle`nosti preduzmu mere, ali i da izvr{e pritisak na republi~ke institu-

Uni{teni povrtwak ispod plastenika u Horgo{u

qoprivredna gazdinstva obe{tete na sli~an na~in kao 2006. godine, a od „Voda Vojvodine” se o~ekuje da vlasnike poqoprivrednog zemqi{ta za sve povr{ine oslobode pla}awa naknade za odvodwavawe za ovu godinu.

- Komisiji za elementarne nepogode pri Vladi Srbije smo se obratili posebnom molbom da izna|u posebna sredstva iz

Foto: M. Mitrovi}

cije, da bi ubla`ile posledice nepogoda koje su nas zadesile.

Tako|e o~ekujemo da se dodatno obezbede sredstva za nastale tro{kove koje smo imali za intervencije koje su vr{ene na na{em podru~ju radi spasavawa qudi i wihove imovine, na osnovu anga`ovawa [taba civilne za{tite - ka`e Valerija Neme{ Salkai.

M. Mitrovi}

Apatinci se nasladili paprika{em za Ginisa SOMBORSKA ULI^NA LIKOVNA KOLONIJA

Neki novi Monmartr SOMBOR: U somborskoj glavnoj Ulici Kraqa Petra Prvog ju~e je, na zadovoqstvo `iteqa i gostiju ovog grada, otvorena slikarska kolonija, koju su osmislili i pokrenuli vatro{ki ugostiteqi predvo|eni kolegama, Du{anom Konti}em i Milovanom-Mikanom Radovanovi}em. Dvadesetak eminentnih slikara, tokom dva da-

na, svoja dela kreira}e pred prolaznicima i znati`eqnicima, {to je navelo potpredsednika Skup{tine AP Vojvodine Branimira Mitrovi}a, koji je zvani~no i otvorio ovu neobi~nu koloniju, da izrazi nadu da }e Glavni sokak Sombora, grada koji toliko pola`e na umetnost, izrasti u ovda{wi Monmartr.

M. M.

Jeftinije pra`wewe septi~kih jama KIKINDA: U naredna tri meseca pra`wewe septi~kih jama na teritoriji op{tine Kikinda bi}e jeftinije za 38 odsto. Ova odluka doneta je na sastanku Upravnog odbora Javnog komunalnog preduze}a „6.oktobar”.

-Umesto 1.620 dinara, pra`wewe septi~kih jama napla}iva}e se hiqadu dinara. Ovu odluku doneli smo zbog obilnih padavina i visokog nivoa podzemnih voda. Ni`a cena va`i}e za sve stanovnike u gradu i devet sela op{tine Kikinda i stupa na snagu od 15. jula. Ovakve cene primewiva}e se u naredna tri meseca i ovo je na{ doprinos gra|anima koji su pretpreli {tete usled velike koli~ine vode - istakao je direktor „ 6. oktobra” Milan Kara}.

A. \.

torski i kreditni program nema~kog KfW. M. Miqenovi}

VESTI Nov naziv okruga KIKINDA: U toku je i demokratska rasprava me|u op{tinama o promeni naziva Severnobanatskog upravnog okruga, jer ovaj naziv ne oslikava pravo stawe.

U opciji su nazivi poput: banatsko-ba~ki ili ba~ko-banatski region, potiski, tiski i drugi.

Naime sada{wem Severnobanatskom regionu pripadaju i tri op{tine iz Ba~ke.

A. \.

Filmovi protiv homofobije ZREWANIN: Kulturni centar Zrewanina, u suorganizaciji sa nevladinom organizacijom „Centar za jednaka prava”, danas i sutra prikaza}e dva filma posve}ena borbi protiv homofobije. Projekcije su od 21 sat u maloj sali, a ulaz je besplatan.

Prve ve~eri bi}e prikazan dokumentarac „Endi Vorhol”, dok je u subotu na repertoaru film „Little Ashes”. @. B.

Folklor na obali Tise

NA RIBARSKIM VE^ERIMA SKUVANO 180 KILOGRAMA RIBE

Slikari na Glavnom sokaku i u razgovoru s prolaznicima

11

APATIN: Prvog dana Apatintli}e u nekad nadaleko ~uvenom skih ribarskih ve~eri, ta~no u 18 restoranu „[aran”. ~asova 12 kuvara ~arde „Zlatna - Dolazili su na apatinske pakruna” je po~elo pripremu ribqeg prika{e mnoge glave{ine jo{ u paprika{a u kotli}u za 500 osoba. vreme Tita, politi~ari i generaDok je vatromet obasjavao nebo, li. Za razliku od drugih gradova son}anske ma`oretkiwe plesale, na Dunavu ovde se ne kuva ~orba duva~ki orekstar iz Kupusine deve} paprika{ koji su smislili filovao gradom, a popularni kandavno apatinski alasi, ka`e Martautor Ilija Ili} zabavqao mlade, oko 22 ~asa uz stisku i ciku brojnog naroda, paprika{ je bio gotov, nakon ~etiri sata kuvawa i besplatno je deqen. Kuvari posle preznojavawa uz veliku vatru ispod kotli}a koja se morala dr`ati celo vreme na istoj temparaturi, u dobrom raspolo`ewu, su tek oko pono}i odahnuli.

Preko puta do iza pono}i mirisala je pr`ena riba sa tawira~e, ribqi ~evapi, pqe- Ekipa probranih kuvara skavice, kobasice ribarnice „Lako, dok Branko sa svojom ekipom va~”. probranih kuvara, skida znoj sa Kotli} za Ginisa, atrakcija ~ela jer nije lako biti uz vatru „Ribarskih ve~eri”, je izum bra}e koja je potrebna za xinovski koBranka i @eqka Vi{ekrune, sada tli}. vlasnika ~arde „Zlatna kruna”, - Sa ovim kotli}em gostovali koji su qubav prema kuvawu rismo na manifestacijama u Zemunu, bqeg paprika{a, nasledili od oca Beogradu, Novom Sadu. Zvali su Marka, koji je godinama vrteo konas i u druge gradove, ~ak i iz Hr-

vatske, ali je za ovaj doga|aj potrebna velika logistika, od brojne ekipe kuvara do prate}ih sadr`aja, veli Branko, uzimaju}i ponovo veliko veslo kojim se paprika{ okre}e, a potom kutla~u od 2,5 litra kojom se iz kotli}a sadr`ina sipa u ~inije. U ovaj xinovski kotli} staje 350 litara vode i 180 kilograma ribe, {arana, {est kilograma su{enog crnog luka, 10 kilograma aleve paprike, dva kilograma qute paprike, 120 feferona. 10 kilograma pirea od paradajza i pet kilograma soli. Ima tu jo{ po ne{to ali to je tajna, ka`u bra}a Vi{ekruna. Da bi paprika{ bio skuvan potro{ena su dva kubna metra drva.

- Na „Ribarskim ve~erima” sam od po~etka, ve} punih 47 godina. Probao sam razne paprika{e, ali nekako ovaj iz velikog kotli}a najvi{e volim, mo`da i zato {to je postao op{tenarodni, pa mi u toj gu`vi gde svi slatko jedu, najvi{e i prija, ka`e Mirko, koji je sa sobom poveo unuke, da na wih qubav prema ovom jelu prenese- obja{wava Mirko Beli}, dok u slast jede paprika{.

J. Prel~ec

NOVI BE^EJ: U okviru turisati~ke ponude „16.vikenda u Novom Be~eju”, op{tina Novi Be~ej i Dom kulture op{tine Novi Be~ej, sutra i u nedequ zajedni~ki organizuju izlo`nu rukotvorina `ena i koncerte folklorte folklornih grupa u amfiteatru Tiskog keja u Novom Be~eju. U okviru turisti~ke manifestacije, prvo }e biti otvarana izlo`be ru~nih radova Saveza `ena Zrewanin, Op{tinskog odbora Novi Be~ej i Sekcije za nagovawe tradicija „Bokreta” Ma|arskog KUD „Jokai Mor” iz Novog Be~eja. Otvawa izlo`be je sutra u amfiteatru Tiskog keja u 19 sati. Nakon otvarawa izlo`be, po~e}e koncert folklora, na kojem }e u~estvovati folklorne grupe Udru`ewa gradskog folklora „Be}arac”, KUD „Banat” i MKUD „Jokai Mor” iz Novog Be~eja, KUD „Jovan A}imac” iz Kumana, Udru`ewa seoskog folklora veterana „Teodor Pavlovi}” iz Novog Milo{eva i Dru{tva za negovawe muzike, obi~aja i folklora „Bo~ar” iz Bo~ara. U nedequ je na programu romsko muzi~ko ve~e koje pripremaju ~lanovi Udr`ewe romskog folklora „Romano ilo” iz Novog Be~eja.

U slu~aju lo{eg vremena, koncerti, koji po~iwu u 20,30 sati, }e biti odr`ani u pozori{noj sali Doma kulture, a ulaz je slobodan.

M. K.

CRNA HRONIKA

petak9.jul2010.

DNEVNIK

c m y

12

POLICIJA NASTAVQA ISTRAGU NA INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU

Dopuna krivi~ne prijave protiv na~elnice apoteke

ANALIZA ZEMQI[TA U RUDNICI, KOD RA[KE

Potraga za grobnicom Na lokaciji u mestu Rudnica kod Ra{ke u toku je analiza zemqi{ta jer se pretpostavqa da se na dubini od ~etiri metra nalaze posmrtni ostaci, i na licu mestu je istra`ni sudija Ve}a za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu, kao i zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Dragoqub Stankovi}.

Kako je u izjavi Tanjugu rekao zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}, oni, zajedno s predstavnicima Euleksa, rade analizu zemqi{ta, koja se obavqa odgovaraju}im mehanizacijom, i ispituju se sva mesta na koja je u prethodnoj fazi postupka ukazano. Nakon toga }e se utvrditi koje }e biti na{e slede}e procesne radwe, rekao je Vekari}, i istakao da se analizira zemqi{te u dubini od {est metara.

– S odre|enim stepenom verovatno}e smatamo da posmrtnih ostataka tamo ima. Ukoliko ih nema, onda }e i to biti zna~ajna informacija – rekao je Vekari}, i naglasio da u ovom trenutku mo`e da ka`e da je u pitawu sekundarna grobnica.

On je naveo da je veome va`no da dr`ava Srbija po{aqe jasnu poruku da onda kada se pojave svedoci i kada neko izrazi sum-

wu da se ne~ija tela nalaze na odre|enom mestu, Tu`ila{tvo pravovremeno reaguje.

– Ovo predstavqa odnos dr`ave Srbije prema `rtvama, bez obzira na to koje su nacionalnosti – rekao je on, i istakao da Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine o~ekuje da se vrlo brzo istra`e i tri lokacije na Kosovu i Metohiji gde se nalaze tela Srba, o~ekuju}i da }e vrlo brzo biti dobijen odgovor od komisije za nestala lica s KiM. Ve{ta~ewe je naredio istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu – Odeqewa za ratne zlo~ine, postupaju}i po predlogu Tu`ila{tva za ratne zlo~ine, u ciqu utvr|ivawa postojawa krivi~nog dela ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva. Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine predlo`ilo je polovinom maja da se preduzmu istra`ne radwe na otkrivawu mesta eventualne masovne grobnice nedaleko od Ra{ke, u krugu preduze}a „Kosmetput“ u Rudnici. Tu`ila{tvo sumwa da su na tu lokaciju krajem maja ili po~etkom juna 1999. godine, pred kraj ratnih sukoba na Kosovu, preba~eni posmrtni ostaci iz primarnih grobnica u okolini Drenice.

Slu`ba MUP-a za borbu protiv organizovanog kriminala podnela je dopunu krivi~ne prijave protiv na~elnice apoteke na Institutu za onkologiju u Beogradu Ivane Popovi}, jedne od osumwi~enih za korupciju u vezi s nabavkom lekova za Institut, saop{tio je MUP. Dopuna krivi~ne prijave tereti je za primawe mita u vezi s distribucijom leka proizvo|a~a „Slavijamed“ i distibutera „Velefarm“, navodi se u saop{tewu MUP-a. Ivana Popovi} bila je ~lan Komisije za nabavku lekova na Institutu.

U me|uvremenu, ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je da }e, do kraja meseca, biti doneti podzakonski akti na Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, kojima }e se najstro`e de-

finisati odnosi zdravstvenih radnika i farmaceutskih ku}a.

Nakon obilaska pedijatrijskog odeqewa na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, Milosavqevi} je rekao da, posle usvajawa tih akata, „nijedan stru~ni skup ne}e imati satelitske simpozijume koje organizuju farmaceutske kompanije, {to se, ina~e, doga|alo, a farmaceutska ku}a ne}e smeti da uti~e na listu predava~a i teme na skupovima“. Ministar je rekao da }e, posle usvajawa tih akata, svaka farmaceutska ku}a biti obavezna da objavi na svom sajtu imena lekara koje iz razli~itih razloga finasira, i dodao da takva stroga pravila postoje samo jo{ u SAD i Italiji.

Milosavqevi} je rekao da je sada najzna~ajnije da se posao u In-

Ministar Tomica Milosavqevi} posetio pedijatrijsko odeqewe

Novka Tomi}: Medijski senzacionalizam Novka Tomi} iz Nacionalnog udru`ewa roditeqa dece obolele od raka naglasila je da niko u tom udru`ewu nije ni sumwao da su deca trovana citostaticima i da je to proizvod medijskog senzacionalizma. Ona je dodala da je posebno va`no {to je od ju~e omogu}eno da roditeqi dece do 18 godina borave s wima tokom le~ewa.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO O DOGA\AJIMA U KPZ „DUBRAVA” NA KOSOVU MAJA 1999.

Za ubistvo albanskih zatvorenika 34 prozvana Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine Srbije krivi~nu prijavu protiv 34 osobe za koje navodi da su odgovorne za ubistvo vi{e od 90 i rawavawe preko 150 albanskih zatvorenika u KPZ „Dubrava“ kod Istoka na Kosovu 22. i 23. maja 1999. posle dejstava NA-

sankcija Zorana Stevanovi}a.

FHP je, tako|e, prijavu podneo i protiv generala policije, biv{eg pomo}nika ministra unutra{wih poslova za resor JB, komandanta Posebnih jedinica policije i zamenika komandanta [taba MUP za Kosovo i KiM Obrada Stevanovi}a.

FHP je prijavu podneo i protiv vi{e stare{ina i radnika slu`be obezbe|ewa i stra`ara na prijavnici u KPZ „Dubrava“ i vi{e drugih osoba – pripadnika MUP-a Srbije SUP-a Pe}, OUP-a Istok, OUP-a Klina, PJP, JSO, DB Srbije i Vojske Jugoslavije za izvr{ewe krivi~nog dela ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva.

Kako se navodi u saop{tewu, Jankovi} i Stevanovi} su sredinom aprila 1999. sa~inili i

Kosova koje su srpske vlasti izbacile iz dr`avne slu`be.

Komandni lanac u dr`avnoj strukturi na obezbe|ewu KPZ „Dubrava“ u vremenu izvr{ewa zlo~ina od 16. do 24. maja 1999. nije prekinut ni u jednom trenutku. Prijavqeni su, umesto potpune za{tite zatvorenika, slede}i naredbe svojih hijerarhijskih nadre|enih, isplanirali, organizovali, naredili izvr{ewe i sudelovali u ubijawu nenaoru`anih albanskih zatvorenika.

„Tu`ila{tvo dugo radi na tom predmetu” Komentari{u}i krivi~nu prijavu Fonda za humanitarno pravo (FHP) protiv 34 osobe za koje se navodi da su odgovorne za ubistvo i rawavawe albanskih zatvorenika u zatvoru „Dubrava“, Bruno Vekari} je potvrdio da je prijava stigla u Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine i rekao da Tu`ila{tvo dugo radi na tom predmetu.

– Imamo odre|eni napredak u tom slu~aju, ali o imenima prijavqenih ne mogu se izja{wavati dok ne utvrdimo koje }e biti na{e slede}e procesno-pravne radwe – rekao je on.

Zatvorski kompleks „Dubrava”

TO-ove avijacije 19. i 20. maja te godine po objektima tog zatvora.

U ju~era{wem saop{tewu FHP je naveo da je 28. maja ove godine prijavu podneo protiv biv{eg ministra pravde Srbije Dragoquba Jankovi}a i nekada{weg zamenika ministra pravde i na~elnika Uprave za izvr{ewe zavodskih

Prijavu je FHP podneo i protiv biv{eg na~elnika Sekretarijata unutra{wih poslova Pe} Bora Vlahovi}a i nekada{weg na~elnika Odeqewa saobra}ajne policije u SUP-u Pe} Radovana Papowaka, upravnika KPZ „Dubrava“ Aleksandra Rako~evi}a i komandira stra`e Miroquba Vidi}a.

dostavili upravnicima kazneno-popravnih ustanova i stare{inama istra`nih zatvora u Srbiji pisano nare|ewe da sve Albance koji su u wihovim ustanovama premeste u KPZ „Dubrava“. Krajem aprila i po~etkom maja u KPZ „Dubrava“ dovedeno je 1.004 Albanca, me|u kojima i vi{e desetina politi~kih osu|enika i biv{ih policajaca i drugih pripadnika MUP-a Srbije i ovla{}enih lica i radnika DB iz centara s

Za ubijawe su naoru`ali i upotrebili i zatvorenike srpske i crnogorske nacionalnosti, {to je jo{ jedan u nizu dokaza pune i efektivne kontrole nadre|enih prijavqenih nad podre|enim prijavqenima, ali i svim drugima, pa i zatvorenicima u KPZ „Dubrava“.

Prijavqeni su odgovorni ne samo po komandnoj nego i po li~noj odgovornosti za sve ratne zlo~ine iz ove prijave, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

Institut za onkologiju

stitutu obavqa kako treba i da lekari razumeju da u trenutku poquqanog poverewa moraju da daju sve od sebe da bi se to poverewe vratilo.

– U ovim trenucima, kada se mawe veruje ‘belim mantilima’, i kada povremeno izgleda da su ‘crni mantili’ prevladali, na nama je da poka`emo da to nije tako – poru~io je ministar zdravqa, i istakao da je zdravstvenim radnicima posebno va`no da se svaka sumwa ispita i svako kr{ewe zakona kazni, a ne da se „spaquje ~itavo poqe `ita sa zabludom da je kukoq“.

On je kazao da su deca koja se le~e na pedijatrijskom odeqewu Instituta dobro raspolo`ena, zadovoqna tretmanom i odnosom prema wima, i naveo da je u narednom periodu potrebno omogu}iti da roditeqi obi|u decu kada god to budu `eleli.

V. d. direktora pedijatrijskog odeqewa na Institutu Jelena Bokun rekla je da je te{ko raditi s optere}ewima kakve Institut trenutno ima, ali da sve u toj ustanovi normalno funkcioni{e i da zaposleni nisu imali nikakvih neprijatnosti od roditeqa dece koja se tu le~e.

U policijskoj akciji „Kraba“ uhap{eno je osam osoba osumwi~enih da su ume{ani u korupciju u vezi s nabavkom lekova za Institut za onkologiju. Osim Ivane Popovi}, uhap{eni su direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenad Borojevi}, na~elnik Odeqewa pedijatrijske onkologije Zoran Beki} i pomo}nik direktora za zdravstvenu delatnost Instituta Zoran Toma{evi}. Uhap{eni su i predstavnici farmaceutskih kompanija: generalni direktor „Ro{„ d.o.o. Vojislav Petrovi}, direktor onkolo{kog sektora kompanije „Farmasvis“ Andrej Soreti}, {ef poslovne jedinice farmaceutske komapnije „Astra-Zeneka“ Predrag Marinkovi} i produkt-menaxerka farmaceutske kompanije „AstraZeneka“ Ana Matovi}.

Svima osim Ani Matovi}, istra`ni sudija je odredio pritvor.

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage i protiv nau~nog savetnika za klini~ku onkologiju i savetnika direktora Klinike za medikalnu onkologiju Instituta Ivana Popova i predstavnika farmaceutske kompanije „Merk“ Renea Kauca.

(Tanjug)

BIV[I PREDSEDNIK RS TVRDI

Optu`nica visi o tankom koncu

HA{KI TRIBUNAL Biv{i predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} rekao je ju~e, tokom unakrsnog ispitivawa svedoka suda Mom~ila Mandi}a, da kompletna optu`nica protiv wega, u kojoj se tvrdi da su Srbi nameravali da proteraju Hrvate i Muslimane s delova teritorije BiH na koju su Srbi polagali pravo, visi o tankom koncu.

Upitav{i Mandi}a, biv{eg ministra u zajedni~kom MUP-u BiH i biv{eg ministra pravde u vladi RS, da li je nekad video dokument o proterivawu Muslimana i Hrvata s teritorije RS, svedok je odgovorio da nikad nije video takav dokument.

Karaxi} je, istovremeno, predo~io dokument Predsedni{tva BiH od 2. marta 1992. godine u kome se isti~e da se odluka o nezavisnosti BiH ne}e donositi na osnovu referenduma i da referendum nije jedino re{ewe krize u BiH. Predsedni{tvo BiH je navelo u tom dokumentu, tako|e, da re{ewe krize u BiH treba da bude doneto na konferenciji o BiH, rekao je Karaxi}, ukazav{i da je samo dva kasnije, 4. marta, Predsedni{tvo BiH uputilo naredbu o pove}awu sastava policije BiH za skoro 100 odsto i da se policija popuwavala vojnim obveznicima koji se nisu odazivali pozivima JNA, a {to je svedok potvrdio.

Predsedni{tvo BiH je 4. aprila 1992. godine, bez saglasnosti srpske strane, donelo odluku o op-

{toj mobilizaciji i sastajalo se svaki dan, do 8. aprila, kada je progla{ena nezavisnost Republike BiH, naveo je Karaxi}.

Svedok je potvrdio te navode dodav{i da je, prema zakonu, moralo na glasawe o nezavisnosti da iza|e dve tre}ine gra|ana, odnosno 66 odsto, a iza{lo je 64 odsto gra|ana. Mandi} je rekao i da rezultati tog glasawa nisu verifikovani u Skup{tini BiH, jer Skup{tina ve} tada nije funkcionisala.

Karaxi} je predo~io dokument Srpskog saveta za nacionalnu bezbednost, ~iji je on bio tada predsednik, u kome se poziva narod BiH da ignori{e odluku Predsedni{tva o op{toj mobilizaciji, radi izbegavawa gra|anskog rata.

Upitan da li je odluka o op{toj mobilizaciji kao i odluka odranije o pove}awu sastava policije bila zastra{uju}a po srpski narod, Mandi} je rekao da se „svim tim doga|ajima uru{ila BiH, nije bilo nikakvog sporazumevawa, MUP su pocepali politi~ari, pre svega Stranka demokratske akcije (Alije Izetbegovi}a)“, rekao je Mandi}. „Ko je bio pretpostavqeni neprijateq ovolikoj sili?“, pitao je Karaxi}, a svedok je odgovorio „Srbi, gospodine predsedni~e“.

Mandi} je potvrdio da je te no}i, kada je progla{ena op{ta mobilizacija, u Sarajevu zavladao teror i da nije bilo zgrade bez snajpera, navode}i incident u policijskoj stanici Novo Sarajevo gde su „Zelene beretke“ zauzele stanicu, ubile jednog policajca Srbina, oru`je zaplenili i podelili muslimanima. Mandi} je, tako|e, potvrdio da je na ~elno mesto Teritorijalne odbrane tada do{ao Hasan Efendi}. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak9.jul2010.

13

POSLE TE[KE SAOBRA]AJNE NESRE]E NA PUTU IRIG–RUMA

Voza~ „klija” podlegao povredama U MA\ARSKOJ UHAP[EN DR@AVQANIN SRBIJE

Lisice zbog krijum~arewa korwa~a Ma|arska pograni~na policija uhapsila je srpskog dr`avqanina koji je poku{ao da prokrijum~ari tri za{ti}ene korwa~e iz Srbije u Ma|arsku, saop{tila je ju~e policija.

Dve kopnene korwa~e ~an~are i jedna evropska barska korwa~a prona|ene su prekju~e sakrivene u prtqa`niku automobila tokom

rutinske provere, izjavio je portprol Tama{ Niko{. Korwa~e su oduzete i poslate u Nacionalni park „Ki{kun{ag“, prenela je ma|arska novinska agencija MTI. Policija je pokrenula pravni postupak protiv dr`avqanina Srbije zbog sumwe da je naneo {tetu prirodi, izjavio je portparol.

(Tanjug)

OSUMWI^EN MALOLETNIK IZ KIKINDE

Vr{waku slomio jagodi~nu kost Policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu protiv maloletnog J. F. (1994) iz Kikinde, zbog postojawa osnovane sumwe da je u no}i 13. juna ove godine naneo te{ke telesne povrede maloletnom @. R. (1995) iz Kikinde.

U saop{tewu PU Kikinda navodi se da je osumwi~eni J. F. ispred jednog ugostiteqskog lokala u Kikindi vi{e puta rukama i nogama udario @. R., nanev{i mu te{ke telesne povrede u vidu preloma jagodi~ne kosti.

M. Mr.

Posle te{ke saobra}ajne nesre}e, koja se u sredu oko 16 ~asova dogodila na magistralnom putu Irig–Ruma Sini{a Bogdanovi} (30) iz Hrtkovaca, koji je upravqao vozilom „reno klio“, preminuo je u sredu uve~e u Klini~kom centru u Novom Sadu od zadobijenih povreda.

– Pacijent, koji je primqen na hirur{ko odeqewe, imao je povrede opasne po `ivot. Posle vi{e operacionih zahvata, pacijent je, na`alost, podlegao povredama oko 21.30 ~as – izjavila je za „Dnevnik“ Pi-Ar Klini~kog centra Vojvodine Gordana Umi~evi}.

Vest o pogibiji Sini{e Bogdanovi}a me{tane Hrtkovaca je ostavila bez daha. Stanovnici ovog sremskog sela ka`u da je Sini- Ostaci smrskanog „klija” {a svaki dan putovao na posao poznao Sini{in automobil, u Novi Sad, znaju da je radio u zastao i video razbacana dokunekoj vojnoj ustanovi, ali ne menta. Kada ih je uzeo u ruke, znaju u kojoj jer, kako ka`u, uverio se da je on. Oko 22.30 skoro se zaposlio. @iveo je s sata, vaqda su roditeqi javiroditeqima u porodi~noj kuli iz bolnice rodbini da je }i i ima sestru koja s porodipreminuo, nastala je vriska, com `ivi u Kanadi. dreka... Bilo je stra{no, sin – Prvo smo ~uli na vestima jedinac. A tako je bio dobar da je neko povre|en u udesu, a de~ko, poslu{an, radan! Mora kasnije je jedan kom{ija koji biti da je brzo vozio, stalno se vra}ao iz Novog Sada preje bio u nekoj `urbi. Kakva

NOVA PRIJAVA PROTIV PAN^EVCA MILANKA ANDREJI]A

Biv{i ve}nik se ponovo tereti za mito Protiv biv{eg ~lana Gradskog ve}a Pan~eva i predsednika Gradskog odbora Nove Srbije Milanka Andreji}a podneta je jo{ jedna krivi~na prijava za tra`ewe mita, saop{teno je ju~e u tu`ila{tvu.

Prijavu je Vi{em tu`ila{tvu u Pan~evu podneo zamenik direktora Instituta za ekonomiku poqoprivrede iz Beograda koji Andreji}a tereti da je tra`io 200.000 dinara da bi grad isplatio ugovo-

renu sumu za izradu Strategije poqoprivrede, izjavila je tu`iteqka Gordana ^oli}. Dodala je da je policiji nalo`eno da prikupi neophodne informacije u vezi s prijavom.

Protiv Andreji}a postoje jo{ dve krivi~ne prijave za isto delo saznaje se iz izvora u policiji i tu`ila{tvu. Isti izvori saop{tili su da }e protiv Andreji}a biti pokrenuta i finansijska istraga ka-

ko bi se utvrdila srazmera izme|u wegovih primawa i imovine koju poseduju on i wegova porodica kako bi se utvrdilo da li je ste~ena na legalan na~in.

Protiv Milanka Andreji}a krajem pro{log meseca Vi{e tu`ila{tvo ve} je podiglo optu`nicu za zahtevawe i primawe mita od 3.000 evra od organizatora Pan~eva~kog karnevala.

E. D.

BIV[I DIREKTOR „POLITIKE” HAYI DRAGAN ANTI] SVEDO^IO NA SU\EWU JOCI AMSTERDAMU

Joci} se nudi da otkupi kompromituju}u dokumentaciju

Biv{i direktor lista „Politika“ Haxi Dragan Anti} izjavio je ju~e da mu je izdava~ka ku}a, ~iji je vlasnik nepoznata osoba, pro{le jeseni nudila da za 50.000 evra otkupi materijal koji je sakupio ubijeni zagreba~ki novinar Ivo Pukani}, koji bi mogao kompromitovati mnoge politi~are i biznismene u Hrvatskoj.

Sreten Joci}

Svedo~e}i na su|ewu svom bliskom prijatequ Sretenu Joci}u i beogradskom delu wegove grupe zbog optu`bi da su u Zagrebu 2008. likvidirali hrvatskog novinara Iva Pukani}a i wegovog saradnika Nika Frawi}a, Anti} je rekao da mu je ta dokumentacija ponu|ena kao vlasniku izdava~ke ku}e „Tre}i milenijum“. On je naveo da

ne zna {ta se ta~no nalazi u tom materijalu, ali da veruje da su spisi kombinacija policijskih i drugih nalaza koje je Pukani} vredno sakupqao o raznim li~nostima, koje je hteo da upotrebi protiv wih ili da ih objavi u svom listu „Nacional“.

Joci} je, s optu`eni~ke klupe, predlo`io da pozajmi 50.000 evra Anti}u da bi otkupio taj materi-

– Bio sam iznena|en kada sam ~uo da se Joci} dovedi u vezu s ubistvom Hrvata. Ja sam znao za Pukani}a, znao sam da se on i Ratko Kne`evi} bave medijskim reketirawem i da je iza vlasnika ‘Nacionala’ ostao materijal od oko 500 strana, koji mo`e kompromitovati mnoge politi~are i biznismene u Hrvatskoj – rekao je Haxi Dragan Anti}, i napomenuo da je

Hayi Dragan Anti}

jal, za koji veruje da bi mogao rasvetliti Pukani}evo ubistvo i da s wega skine sumwu da je organizator zlo~ina u kojem je nastradao i Pukani}ev saradnik Frani}.

Anti} je, u nastavku svedo~ewa, naglasio da nema saznawa o Joci}evoj ume{anosti u to ubistvo, kao i da veruje da wegov prijateq nije tada ni ~uo za Pukan}a.

~uo da Pukani} planira da se iseli na Floridu jer u Hrvatskoj ima brojne neprijateqe.

Biv{i direktor „Politike“ posvedo~io je da se posledwe ~etiri godine intezivno dru`i s Joci}em i da mu je predlo`io da se useli u ku}u udovice Mire Markovi} jer „ko }e boqe ~uvati ku}u nego Joca Amsterdam“.

– Joci} je patriota, porodi~an i poslovan ~ovek, koji je kontaktirao strane kompanije da investiraju u Srbiju. I stranci su, prilikom dolaska u Srbiju, gledali u Agenciji (APR) {ta se prodaje i zatim preko svojih partnera kontaktirali moga prijateqa – rekao je Haxi Dragan Anti}.

Joci}, koji je optu`en da je organizovao Pukani}evo ubistvo, negirao je na po~etku su|ewa u aprilu sve navode optu`nice, navode}i da nema ni{ta s ubistvom zagreba~kog novinara i da je za wegovo hap{ewe i procesuirawe odgovoran hrvatski ministar policije Tomislav Karamarko.

– Za Hrvatsku je bitno da je Srbin ubio Pukani}a. Motiv hrvatske vlasti i Karamarka je da se ubistvo Pukani}a nikad ne rasvetli i da se izveze u Srbiju – kazao je Joci}.

Optu`nica srpskog Tu`ila{tva za organizovani kriminal tereti Joci}a da je organizovao kriminalnu grupu koja je izvr{ila ubistvo Pukani}a i Frawi}a 23. oktobra 2008. godine nakon {to je sa „za sada neidentifikovanim licem“ postigao dogovor da za 1.500.000 evra ubije vlasnika hrvatskog „Nacionala“. Tu`ila{tvo navodi da su, osim Joci}a, pripadnici kriminalne grupe postali @eqko Milovanovi} i Milenko Kuzmanovi}.

(Tanjug)

tragedija... stra{no!... – pri~a nam kom{inica iz ulice Danica, koja i daqe gleda da li }e Sini{a kolima pro}i pored wene ku}e.

Nastradali Sini{a Bogdanovi}, kako saznajemo u mesnoj zajednici, bi}e sahrawen sutra na mesnom grobqu jer se ~eka dolazak sestre iz Kanade.

Ina~e, u ovoj te{koj saobra}ajnoj nesre}i u~estvovali su

voza~ „renoa klio“, rumske registracije, koji je iz pravca Novog Sada vozio pokojni Sini{a Bogdanovi}, i kamiona marke „mercedes“, novosadskih tablica, koji je vozio Svetko J. (23) iz Futoga, koji je dolazio iz pravca Rume. Voza~ kamiona ostao je nepovre|en.

Posle nesre}e, u kojoj je morala da interveni{e i Vatrogasna Slu`ba za spasavawe da bi te{ko povre|enog Sini{u Bogdanovi}a izvadila iz smrskanog „renoa klio“, do{lo je i do zastoja saobra}aja na ovoj deonici puta, pa je policija vozila usmeravala na alternativne pravce i naizmeni~no propu{tala vozila jednom trakom na mestu gde se dogodila nesre}a, kod spomenika Iri{koj kugi.

Uvi|aj na licu mesta obavio je istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca i uz pomo} policijskih slu`benika Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici. Uzrok ove te{ke nesre}e sa smrtnom posledicom bi}e utvr|en tokom istrage, koja je u toku.

S. Bojevi}

JU^E NIJE NASTAVQEN PROCES ANDRIJI DRA[KOVI]U

Bolest sudije odlo`ila su|ewe Su|ewe Andriji Dra{kovi}u i wegovom kumu Aleksandru Golubovi}u, optu`enima za ubistvo Zvonka Ple}i}a 2000. godine, odlo`eno je ju~e za 16. jul zbog bolesti ~lana sudskog ve}a sudije Aleksandra Ivanovi}a.

Na ju~era{wem su|ewu trebalo je da psihijatar Milena Stankovi} usmeno izlo`i svoje ve{ta~ewe o ura~unqivosti Ple}i}a, koji je bio u alkoholisanom stawu u trenutku ubistva, s 2,24 promila alkohola u krvi.

Ve{ta~ewe je Mileni Stankovi} povereno po~etkom sedmice.

Sudija Zorana Trajkovi} zakazala je su|ewe za idu}u sedmicu

pucali u samoodbrani, odnosno krajwoj nu`di.

Preciziranom optu`nicom od 17. maja ove godine Dra{kovi} i Golubovi} se terete da su nakon prepirke s Ple}i}em, koji je do{ao za wihov sto dok su ru~ali, izvadili pi{toqe i ispalili ve}i broj hitaca u wega. Prethodnom optu`nicom, na osnovu koje su dva puta osu|eni na vi{egodi{we kazne zatvora, a jednom oslobo|eni, izba~ena je formulacija da je Ple}i} u jednom trenutku ustao i desnom rukom krenuo prema pojasu. Kako je navedeno u optu`nici, Ple}i} je u tom trenutku bio le|ima okre-

Mesto obra~una u „Rojal Knezu”

na insitirawe tu`ioca i branilaca okrivqenih, koji su tra`ili da se taj postupak, koji traje ve} deset godina, vi{e ne odugovla~i. Sud je prethodno bio za ponedeqak, 5. jul, zakazao izricawe presude, ali je, iznenada, tog dana odlu~io da se obavi ve{ta~ewe Ple}i}eve ura~unqivosti.

Pro{log petka Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu predlo`ilo je u zavr{noj re~i da se Dra{kovi} i Golubovi} osude na maksimalne zatvorske kazne od 15 godina zatvora zbog ubistva pripadnika „sur~inskog klana“ Ple}i}a, kao i da im se odredi pritvor. Dra{kovi}eva i Golubovi}eva odbrana zatra`ila je da oni budu oslobo|eni optu`be, tvrde}i da su u restoranu „Rojal Knez“ u Beogradu u septembru 2000. godine na Ple}i}a

nut Golubovi}u i bo~nom levom stranom prema Dra{kovi}u.

Za ubistvo Ple}i}a, Dra{kovi} i Golubovi} osu|ivani su dva puta, ali su te presude ukidane odlukama Vrhovnog suda.

Oni su najpre pravosna`no osu|eni na po 11 i po i 11 godina zatvora, a zatim, posle usvajawa zahteva saveznog tu`ioca za za{titu zakonitosti, na ponovqenom su|ewu na po sedam godina.

Na tre}em su|ewu Dra{kovi} i Golubovi} oslobo|eni su krivice, jer je sud ocenio da su pucali u samoodbrani.

Dra{kovi} i Golubovi} su proveli po ~etiri godine u zatvoru, a posle tre}e presude pu{teni su na slobodu.

Vrhovni sud Srbije je ukinuo i tu osloba|aju}u presudu i vratio predmet na ponovno su|ewe.

(Tanjug)

LOV

petak9.jul2010.

DNEVNIK

c m y

14

„DNEVNIK” U PE^UJU, NA TRADICIONALNOM DR@AVNOM I ME\UNARODNOM DANU MA\ARSKIH LOVACA

Kako to rade kom{ije sa severa Minule subote, 3. jula, u blizini Pe~uja u Ma|arskoj na programu je bio Dr`avni i me|unarodni lovni dan na{ih severnih suseda. Pravi lova~ki praznik koji je trebalo videti i do`iveti, pre svega zbog ~iwenice da Ma|ari po{tuju lov i izuzetno dr`e do lova~ke tradicije, te se sli~ni skupovi, na nivou svake `upanije, odr`avaju jednom godi{we. To je prilika da se lova~ka udru`ewa predstave, da prika`u potencijale svojih lovi{ta i trofejnu vrednost divqa~i, da poka`u svim interesentima {ta imaju i {ta im nude. Naravno, ovakvi skupovi su uvek prilika da se lovci sa svih meridijana vide, razmene iskustva i do`ivqaje: u subotwem slu~aju sve to je oplemeweno takmi~ewem rogista, izlo`bom pasa, prikozom lova sokolima, izlo`bom lova~kih suvenira i drugim sadr`ajima, a sve to uz blagoslov upu}en na misi crkvenih velikodostojnika i muziku lova~kog ansambla na po~etku programa. I lovci iz Srbije imali si svoje predstavnike na ovoj manofestaciji: predsednik Lova~kog saveza Srbije dr Zoran Popovi}, predsed-

nik LSV dr Milo{ Beukovi}, kao i eks sekretar LSS Irmewi Ferenc. U Pe~uj su stigli i studenti lovnog turizma sa novosad-

svoja lovi{ta uz prikaz trofeja koja su u wima odstreqeni, i gotovo na svakom je, u velikim kotli}ima, pripreman neki od tra-

Razgledawe {tandova lova~kih udru`ewa

skog PMF–a koje je predvodio profesor dr Zoran Risti}.

Svako lova~ko udru`ewe je, na svom {tandu (ta~nije improvizovanom {atoru) predstavqalo

dicionalnih specijaliteta. Lova~ki praznik na kom su prisutni ne samo lovci ve} i gra|ani, predstavnici lokalne samouprave, a tu je bio i izvr{ni predsed-

nik Lova~kog saveza Ma|arske, ujedno i sekretar Lovne komore te zemqe, Pehtol Jano{.

- U svim ma|arskim `upanijama odr`avaju se lova~ki skupovi, a ovaj je dr`avni. Uprili~en je u Pe~uju jer je ovaj grad ranije progla{en za prestonicu kulture Evropske unije za 2010. godinu – rekao je Pehtol. – Ovaj skup je prilika da se razmewuju iskustva, te ostvari saradwa izme|u gra|anstva i lovaca, kao i izme|u lovaca i rukovodstva `upanija, {to je za nas od velikog zna~aja.

A kako saradwa izme|u lovaca, lokalnih samouprava i stanovni{tva izgleda u praksi a ne samo na re~ima pokazuje i ~iwenica da nakon velikih Izlo`ba trofeja poplava koje su zadesile wihovu ^ongrad i Solnok) poplave su zemqu u isto vreme kada i Srbibile velike i divqa~ je `estoju, ma|arski lovci donacijama i ko stradala na teritoriji ~ak konkretnim akcijama poma`u 150 lova~kih udru`ewa, tako da onima ~ije su ku}e stradale od se {teta meri u stotinama hibujica! Ina~e, u ~etiri ma|arqada evra. Ma|arski lovci na ske `upanije (Sabol~, Bor{od, pomenutim teritorijama suo~a-

LOVNO STREQA[TVO

JUBILEJ ZA DIKU

Vek postojawa srbobranskog udru`ewa Lova~ko udru`ewe “Fazan” iz Srbobrana sutra proslavqa veliki jubilej: 100 godina postojawa, tj. ceo vek od kada se dru{tvo lovaca organizovalo i registrovalo, te se i prvi put spomenulo u zvani~nim do-

je 10 tada{wih lovaca imalo lovne karte!

Program po~iwe u 18 ~asova otvarawem lova~ke izlo`be u Domu kulture u Srbobranu. Sat kasnije u op{tinskoj zgradi odr`a}e se sve~ana sednica udru`ewa, a

Srbobranci s ovogodi{wim trofejima srnda}a

kumentima. Najzaslu`niji za to su Gedeon Dun|erski i Jovan – Joca Divild, ~uveni lovni poslenici i jedni od utemeqiteqa lova~kog saveza tada{we kraqevine. Kolika je tradicija srbobranskih lovaca govori i podatak da organizovano lovstvo u ovom gradi}u datira jo{ iz 1887. godine, kada

od 20.30 u O[ “Vuk Karaxi}” lova~ka ve~era na kojoj }e biti dodeqena odlikovawa i plakete.

Srbobransko lovi{te se prostire na oko 20.000 hektara, ravni~arskog je tipa sa {est revira. Kao i u najve}em delu Ba~ke, bogato je ze~evima, fazanima i srne}om divqa~i. Udru`ewe broji oko 200 lovaca.

vaju se sa ~iwenicom da je ovogodi{wi prirast divqa~i potpuno uni{ted, te da predstoji mukotrpan rad i izdvajawe dosta novca da se neke populacije vrate na brojno stawe pre velikih bijica.

Sremska liga 20. jun t

ID

Lova~ko dru{tvo

Ime i prezime

1.

40

LU Obedska bara

Voja Raki}

25

5.

52

LU [id

Branko Brajkovi}

23

2.

33

LD Novi Banovci

Pera Nedi}

22

3.

71

LU [id

\. Vuka{inovi}

21

4.

37

LU Obedska bara

Dragan Qubinkovi}

21

6.

49

LU Sremac

Zlatko Vuka{inovi}

21

45

LU Obedska bara

Zoran Stanisavqevi}

21

51

LU [id

Miroslav Vujni}

20

34

LD Novi Banovci

Miroslav ^ukvas

20

43

LU Obedska bara

Branislav Tan~i}

20

44

LU Obedska bara

Nikola Radivojevi}

20

46

LU Irig

Sa{a Nenadovi}

20

50

LU Sremac

Bo{ko Vojnovi}

20

53

LU [id

Nenad Ursuz

20

48

LU Sremac

Bogdan Bogdanovi}

19

54

LU Sr. Mitrovica

Goran Simi}

19

35

LD Banovci

Goran Maqkovi}

18

55

LU Sr. Mitrovica

Steva Dabi}

18

56

LU Sr. Mitrovica

Du{an [oji}

18

58

LU Obedska Bara

Radovan Radivojevi}

18

1 LU Obedska bara

67 5.

69

LU Sr. Mitrovica

Miodrag Smiqani}

18

2 LU [id

66 4.

39

LU Obedska bara

Rada @ivanovi}

17

3 LD N. Banovci

60 3.

47

LU Sremac

Zoran Maleti}

14

36

LD Novi Banovci

Miroslav Lazi}

12

4 LU Sremac

60 2.

42

LU Obedska bara

Dejan Ostoji}

5 LU Sr. Mitovica

55 1.

SOKOLAREWE

„NA NI[ANU” J. PAPA

Kanonada 350 na sat Soko je u lovu najefikasniji kada uzleti visoko i na plen se obru{i neverovatnom brzinom od 350 kolometara na sat. On i na velikim udaqenostima i pri velikoj brzini odli~no vidi, a koliko mu je vid efikasan govori nau~ni podatak da bi to bilo isto kao kada bi ~ovek ~itao “Dnevnik” sa udaqenosti od 500 metara!

Smatra se da je sokolarstvo staro oko ~etiri milenujima, ba{ kao i egipatske piramide. Kraqevi su nekada lovili velikim severnim sokolima, grofovi i knezovi sivim, vojvode jastrebima, a sitno plemstvo mahom vetru{kama. („^ari prirode”)

Pripremio: Du{an Kne`i}

Pazi, ide Jaroslav!

trap

Kup Vojvo|anske lige Trap, Novi Be~ej, 4. jul

9

EKIPNO 1. Ruma (Sremac) 2. Zrewanin 2 3. Novi Be~ej 1 Juniori 1. Ilija Stanovi} 2. Ivan [imon~ik 3. Svetozar Popov Seniori 1. Slobodan Jari} 2. Komaromi ^ongor 3. Pera Nedi} Veterani 1. @ivojin Taba~ki 2. Milo{ Savin 3. Dejan Milkov EKIPNO golubovi

poeni

REPORTA@E

DNEVNIK

petak9.jul2010.

15

PETNAEST [TI]ENICA @ENSKE KU]E „ZEMQA @IVIH” PO^IWE DAN JUTARWOM MOLITVOM, UMESTO HEROINSKOM DOZOM etnaest devojaka skru{eno polazi ispred ku}e koja za wih zna~i samo jedno – spasewe od po{asti koja ih je “`ive ubila”, razoriv{i im du{u. One su zavisnice od narkotika, re{ene da `ivotu daju jo{ jednu priliku, da iz pakla otrgnu komadi}e sebe koje heroin nije uspeo da uni{ti.

Prelaze}i prstima preko crvene brojanice, glasovi im se sjediwuju u molitvi, jednodu{no ponavqaju}i ime spasiteqa. Jelena, koja je tek pre{la dvadesetu, tu je tri dana i re~i ponavqa automatski. Do ju~e ona nije mogla zamisliti bu|ewe bez pet grama belog praha, koliko joj je bilo potrebno da pre`ivi dan. Sada uz svog “an|ela ~uvara”, devojku koja je prati u stopu, kora~a u grupi, poku{avaju}i da se skocentri{e na molitvu.

Molitva se zavr{ava ispred minijaturne crkve koju je sazidao jedan od biv{ih zavisnika. Vaspita~ Stamenko Bo`i}, zadu`en za brigu o ovih petnaest du{a, ikonu polo`enu u crkvici celiva posledwi.

– Ovde se u svemu zna red. Da nije tako, zajednica ne bi mogla fukcionisati. Zna se po kojem redu se celiva ikona, izgovaraju molitve. Isto tako konkretna su i druga pravila `ivota u zajednici, najsli~nija manastirskom tipiku. Zato pre nego {to do|u, uvek ih upozorim na to da ih ~eka napor kakav ne mogu ni zamisliti – obja{wava Bo`i}, koji, iako tvrdi da je u svemu ravnopravan sa {ti}enicima, ima o~igledan autoritet.

On gotovo svakodnevno obilazi `ensku ku}u, a ponekad tu boravi i nedeqama. Ipak, ka`e da posle tri godine otkako je formirana zajednica, sada on ima nadzornu ulogu jer {ti}enice funkcioni{u jednako dobro i kada nije tu.

Ova `enska ku}a jedna je od pet zajednica „Zemqe `ivih” za opijatske zavisnike koju je osnovala Srpska pravoslavna crkva.

– Na{a osnovna namera nije da ih le~imo, ve} da im kroz `ivot u zajednici zale~imo du{u i pomognemo wihovu duhovnu obnovu.

Bez televizora, muzike, novina i interneta, oni imaju priliku da se suo~e sami sa sobom, a mi im poma`emo da uvide ko su i u~imo ih da prvo prihvate sebe, a potom da svoju li~nost obnavqaju, kroz

Veruju da mogu same – dok ne dotaknu ponor

P

stalno preispitivawe – ka`e wihov vaspita~.

Neka, na prvi pogled ~udna, pravila devojkama poma`u da iz haosa iz kakvog su do{le prona|u svoj mir. One u~e da prihvate kritiku bez pogovora, ali i da uvek ka`u ono {to misle. Jutro po~iwe molitvom, posle ~ega odlaze na doru~ak, piju kafu i po~iwu da rade. Svaka od wih ima svoje zadu`ewe, pa tako dok dve u kuhiwi peru sudove i pripremaju slede}i obrok, ostale rade u ba{ti, brinu se o `ivotiwama, pletu brojanice, slikaju...

U tom mewawu, va`nu ulogu imaju li~ne obaveze. Svakog drugog meseca, na osnovu prethodnog pona{awa, grupa svakoj pojedni~ano dodequje jednu takvu obavezu.

To podrazumeva neku od negativnih osobina. Tada devojka ima dva meseca da to kod sebe ispravi. Na slede}em sastanku ona dobija drugu obavezu.

– Ako se neko pobe|ivao u tom smislu i uspeo da se izgradi i da ne ponavqa takve gre{ke, u~inio

Odlu~ile da iza|u iz paklenog kruga opijata

sam da qude prihvatam onakvim kakvi oni jesu, {to }e olak{ati na{ zajedni~ki `ivot kad se sve ovo zavr{i – pri~a Jelena.

Ona je s heroinom po~ela da eksperimenti{e zajedno s dugogodi{wim momkom. Uzimawe malih doza, s vremena na vreme, u po~etku je bilo zabavno, i kako sama priznaje, mislila je da kontroli-

Jedna od devojaka, koja je tu dve godine, ka`e da su joj odlasci ku}i u po~etku bili pomalo mu~ni jer roditeqi nisu mogli da se pomire s ~iwenicom da je u`ivala drogu.

– Sada je mnogo lak{e. Mada jo{ uvek imam dozu straha kako }u se sna}i u stvarnom svetu, nau~ila

{e situaciju. Vrlo brzo se ispostavilo da heroin kontroli{e wu, i da bez doze ne mo`e da pre`ivi nijednu problemati~nu situaciju u `ivotu. Posle osam godina, do{la je do dna.

– Doticawe ponora je trenutak kada narkomani po`ele nazad. I

Bez vesti, muzike i interneta

je mnogo za sebe. Tokom celog boravka u zajednici svako ima li~nu obavezu, pa ~ak i ja. Tako zajednica le~i – ka`e Bo`i}.

Prvih {est meseci u zajednici zavisnici su u potpunoj izolaciji i nije im dozvoqen kontakt sa spoqnim svetom. Sve {to im je po-

V

to je mo`da i najboqa situacija za po~etak le~ewa. Sve dok se to ne dogodi, misle da sami sebi mogu da pomognu – ka`e Bo`i}.

Po dosada{wem iskustvu verou~iteqa koji se bave ovim zavisnicima, potrebno je od dve do pet godina da bi se razgra|ena li~nost duhovno objedinila. Bo`i} ka`e da je za `ene taj period du`i nego

Vaspita~ Stamenko Bo`i}

za mu{karce jer te`e ulaze u taj greh, ali se zato lak{e “razgrade” i potrebno im je du`e da se vrate sebi. Samo jedna je, od 2005, kada je osnovana ova `enska ku}a, zavr{ila program, a gruba statistika govori da je od oko 400 zavisnika, koliko ih je bilo u programu „Zemqa

`ivih”, ~etrdesetak zavr{ilo ceo program. Od toga, dvoje je „palo”.

– Svaki deseti smogne snage da ostane do kraja. Ostalih devet u jednom trenutku odlu~i da iza|e, i to se po{tuje. Naravno da vaspita~i i ostatak zajednice u~ini sve da tu odluku promene i qubavqu poku{avaju da ih zadr`e, ali kada vidimo da su odlu~ni, pu{tamo ih – obja{wava Bo`i}.

Iako je izlazak uvek mogu}, da bi u{li, moraju da poka`u `equ za mewawem. Oni mesecima odlaze na razgovore u manastir Koviq, gde im se predo~ava {ta ih ~eka u ku}i, ali se ujedno testira wihova voqa. Oni koji pro|u razgovore, koje vaspita~i i sve{tenici nazivaju kolokvijumima, te`e odustaju jer znaju koliko im je truda bilo potrebno da bi bili primqeni.

Dok se, s jedne strane, ulaskom u zajednicu zavisnici suo~avaju sa strogim, gotovo mona{kim `ivotom, obasuti su nemerqivom qubavqu vaspita~a, oca Branka ]ur~ina i drugih koji nesebi~no poma`u. Program „Zemqa `ivih” je besplatan, zahvaquju}i volonterima, qudima dobrih namera i qubavi koji omogu}avaju da oko oko stotinu {ti}enika, koliko ih je u pet ku}a, `ivi, hrani se i radi.

L. Nikovi}

NI FE[TA „DUNAVSKI BAL“ NIJE POMIRILA QUTE NAVIJA^E I U^ESNIKE TV SPEKTAKLA „FARMA“

PRE^ANSKA LEKSIKA reme fri`idera i zamrziva~a ohladilo je i stare na~ine ~uvawa namirnica. Od ’rawenika kod nas ba{ sve koristilo, po tzv. {vapskom receptu, od uveta do repeta. Nisu bacane ni ~ekiwe, a neko vreme ni papci. Od dlaka su pravqene ~etke i pajalice, a papaka tutkalo i }iri{. Creva su prana sir}etom i vodom, pa se u wih nadevala kobasica, hurka, {vargla…

Meso se jelo sve`e, ali po{to nema takvih ala da sve potamane, ne{to se polagalo u salamuru i kasnije su{ilo, a lepa par~ad od vrata, kratkih rebara, pa i ple}ki su dobro ispe~ena i zalivena za hladnije i gladnije dane. Male ka~ice i veliki lonci pretvarani su u sigurne konzerve. Na hladnijem mestu, u {pajzu ili podrumu, ~ekalo je meso u beloj masti, koja je sama, kao neka mo}na ikra, mogla zameniti jaku u`inu, mazana na debelo par~e ’leba. Kobasice, {unke i slanine su ostale, mada ne u tako va`nom svojstvu dragocene rezerve. Niko vi{e ne ~uva {unke u pepelu, a i slanina se ~esto odla`e u zamrziva~ da se ne cmoqi, kapqe i tawi na letwim vru}inama.

Sve su re|e i krmendale iz salamure, barene, pa oplemewene renom.

Ne trapi se vi{e zelen, {argarepa, pa{trnak u pesak, niti ~uva boranija u dunstfla{ama, a jabuke u trapu. A nema vi{e ni – evenki.

Grozdova obe{enih na promaji

Zna se red, a `ivot u zajednici mora biti ~ist

trebno dobijaju preko vaspita~a.

Tek posle pola godine, ako se proceni da }e im to koristiti, susre}u se s roditeqima, eventualno decom. Posle tog perioda omogu}en im je odlazak ku}i na proveru, koja traje od dve do tri nedeqe. Istovremeno se sve vreme radi s roditeqima da bi wihov prvi kontakt s decom bio {to plodotvorniji.

Spremili jaja za Zoricu Brunclik

Evenka ili kako se ~uvaju kapi Sunca na tavanu tavana, spram baxa. Tamo su nekad stajali od oktobra pa najmawe do Bo`i}a, nekad ~ak i do februara. Da se slatka pucad ponude deci, ili, ne daj bo`e, nekom ko se razboleo pa mu je takva poslastica ba{ neop-

hodna da vrati snagu ili ispuni `equ. Ali kad neko izvoqeva, mora mu se kazati da je kao “matora Ciganka {to na Badwe ve~e zahteva duda murgana”.

Jer, gro`|e ~uvano na evenkama zaista ima mo} jakog leka.

To su kapi Sunca s tavana.

Evenke, odnosno nosa~i izabranog gro`|a, prave se jedno-

stavno i brzo od vrhova zrele kukuruzovine. Okrugle, lake ali dosta jake stabqike slu`e kao osovina na koju se ve{aju najlep{i, razgranati grozdovi hamburga, afusalija i drugog belog krupnog gro`|a, ali i zdrava slankamenka i plemenka. Biraju se jo{ u vinogradu, u stvari, zna ih svaki pudar i pre berbe. Poka`e ih bera~ima ili sam odse~e, s najja~ih loza i najosun~anijih ~okota. Polako ih prvo polo`e na li{}e, potom jo{ pa`qivije dopreme do ku}e, gde se ve{aju `icom, drotom ili nekim kanapom. Ostalo gro`|e }e zavr{iti u vozionici, posle muqawem biti isce|eno, u {iru, od we postaje rampa{, vino, pa {pirceri uz ono pomiwano meso.

Evenka nije samo sinonim ne~eg slatkog {to je s mnogo qubavi ~uvano za najmilije ve} i znak za ne{to lako.

Za vitku `enu ka`e se da je tanka kao evenka, ali i za iscrpqenu i namu~enu da se “leluja kao evenka”. No, da je ponude gro`|em s evenke, sigurno bi postala sigurnija na nogama.

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu "Marim ja, nek’ laju – Divani o re~ima", II deo)

ecenijama su Ivawdan i turisti~ko-zabavna manifestacija „Dunavski bal“ u Ba~koj Palanci odr`avani uporedo, a ove godine su razdvojeni. Od 2. do 4. jula trajao je Bal, svirali su i pevali rokeri, narodwaci, odr`avane izlo`be, pozori{ne predstave za decu... A onda je 7. jula obele`ena crkvena slava Ivawdan, odnosno slava pravoslavnog hrama posve}enog ro|ewu sv. Jovana Prete~e i Krstiteqa, ~ije dizawe je zapo~eto 1784. godine, a zavr{eno 1801, mada je i ranije bio osposobqen za bogoslu`ewe. Na slavski dan se tu okupe trgovci, postavqaju tezge i {atore, a posledwih godina iz crkvene porte „isterani“ su prodavci koji nude slatki{e, igra~ke, ro{tiqsko meso...

Ove godine je centralni doga|aj „Dunavskog bala“ bio nastup Zorice Brunclik, folk-peva~ice koja je delimi~no vratila popularnost u~estvovawem u TV spek-

D

Yepovi Palan~ana prazni i na slavu

izuzme let jednog jajeta koje je ostavilo fleku na tehnici za ozvu~ewe.

Nadle`ni u lokalnoj samoupravi, koja je bila i sponzor ovog bala, upozorili su gra|ane na to da }e program biti skromniji zbog

Nadle`ni u lokalnoj samoupravi Ba~ke Palanke, koja je bila i sponzor „Dunavskog bala“, upozorili su gra|ane na to da }e program biti skromniji zbog krize, a tako je i bilo taklu „Farma“. O tome koliko se narod zavadio gledaju}i „Farmu“ svedo~e i doga|aji iz ove varo{i.

Koncert je odr`an u priobaqu Dunava, a okupilo se nekoliko hiqada qudi. Mnogi su se ~udili zbog prisustva velikog broja pripadnika policije, a onda se saznalo da je grupa mladih, o~ito onih kojima Brunclikova nije miqenica, pokupovala u radwama gotovo sva jaja. Ekscesa nije bilo, ako se

krize i tako je i bilo. Crkvena slava protekla je onako kako i prili~i. Slu`bu je slu`io sam vladika ba~ki Irinej, vernici, odnosno oni koji po{tuju Ivawdan, po~astili su decu svilenim bombonama i drugim slatki{ima koje su se prodavali na tezgama oko crkve, ali ovoga puta ni trgovci nisu bili zadovoqni jer su konstatovali da su xepovi Palan~ana prili~no prazni.

Promenqivo, ki{ovito vreme, za~iweno provalama oblaka, odavno nevi|enim sevawem, grmqavinom i pucawem gromova, obele`ilo je po~etak ovogodi{weg jula.

Delom i zbog toga, ovo leto u Ba~koj Palanci nije po voqi posebno onih koji vrele dane vole da provode na ovda{wim pla`ama. Zbog visokog vodostaja Dunava van upotrebe je gradska pla`a, ali i ona na obali obli`weg zalivnog jezera „Tikvara“. Kupa~a nema, ali nema ni kampera koji decenijama letuju pod {atorima na nekoj od brojnih ada u ovom delu toka Dunava. @ale se i ribolovci, ugostiteqi, a o mukama ovda{wih ratara ne vredi ni pri~ati. Oni ka`u da ne pamte kada je toliko kasnila `etva p{enice i je~ma, a umawene prinose ne `ele ni da pomiwu. Tako su pro{li Bal i Ivawdan, i to bez mnogo gostiju, bez velikog veseqa, ali i bez preteranih tro{kova.

M. Suyum

SPORT

petak9.jul2010.

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI FSS NAJAVIO @ALBU FIFA ZBOG KA@WAVAWA SELEKTORA ANTI]A

Nudimo jake argumente Disciplinska komisija FIFA kaznila je selektora orlova Radomira Anti}a zbog neprimerenog pona{awa nakon me~a sa Australijom, navodnog verbalnog duela sa glavnim sudijom Lariondom (Urugvaj), sa 14.000 {vajcarskih franaka i suspenzijom od ~ak ~etiri utakmice. Prve reakcije u ~itavoj fudbalskoj organizaciji ali i na{oj javnosti su u ovom slu~aju nepodeqene. Kazna je drakonska a nije nam jasno za{to je izre~ena. Tokom Mundijala ali i kvalifikacionog ciklusa evidentno je bilo primereno pona{awe svih igra~a i stru~nog {taba na ~emu smo i posebno insistirali - istakao je najpre generalni sekretar FSS Zoran Lakovi}.

sto verujemo da }e uva`iti na{e jake argumente - objasnio je prvi operativac FSS. Postoji odre|ena dilema o karakteru utakmica u kojima zbog kazne selektor nema pravo da sa klupe predvodi nacionalni tim.

- U odluci pi{e „zvani~ne utakmice“. Na{e tuma~ewe je da su to svi me|unarodni me~evi pod patronatom FIFA koji se nalaze u internacionalnom kalendaru. Konkretno tu mislimo i na predstoje}i prijateqski duel protiv Gr~ke 11. avgusta u Beogradu.

Ali, da bi otklonili sve nejasno}e ve} smo zatra`ili konkretno tuma~ewe FIFA oko ove „odredbe“ - saop{tio je Lakovi}, a ~ini se da }e suspenzija va`iti iskqu~ivo za

Radomir Anti}

Kakvi se potezi mogu daqe o~ekivati?

- Procedura je vrlo jasna. U roku od tri dana od prijema odluke treba najaviti `albu, a to smo ve} u~inili. U narednih nedequ dana imamo vremena za obrazlagawe `albelnog zahteva - konstatovao je Lakovi}.

Dakle, na potezu je Komisija za `albe FIFA. - Upravo tako, wihova odluka je kona~na. Na taj na~in pred organima FIFA iscrpqena }e biti sva pravna sredstva. Ostaje jo{ na kraju posledwa mogu}nost obra}awe Nezavisnom sudu za sportsku arbitra`u u Lozani.

Ipak, imamo maksimalno poverewe u organe FIFA, ~vr-

takmi~arske, odnosno kvalifikacione susrete.

Tako|e, u odluci o ka`wavawu Anti}a nisu definisani rokovi u kojima `alba mora biti re{ena.

- Svedoci smo u prethodnom periodu da su se pojedini slu~ajevi otezali i da je postupak trajao dva - tri meseca. Zatra`ili smo od FIFA poja{wewe, uz napomenu da je ovo bitan detaq jer se nalazimo u vanrednim okolnostima. Ve} u septembru o~ekuje nas start u kvalifikacijama za EP, a ovom kaznom ne}e ispa{tati samo selektor ve} kompletna selekcija odnosno srpski fudbal - dodao je Lakovi}.

Bez crvenog kartona Prili~no je bio iznena|en i zate~en selektor Anti} odlukom FIFA kojom je zaista rigorozno ka`wen. Najpre nije `eleo da komentari{e ovaj slu~aj, ali je na kraju kratko samo istakao.

- Zaista sam iznena|en jer nisam bio iskqu~en na ili posle me~a pa }u imati i {ta da predo~im u svoju odbranu.

Na osnovu prethodnih iskustava u ovakvim slu~ajevima nije jednostavno prognozirati da li }e kazna Radomiru Anti}u biti ubla`ena.

- Idemo korak po korak napred. Bi}emo maksimalno anga`ovani, tra`imo savete najboqih pravnih eksperata.

Ponavqam, verujemo u organe FIFA i nadamo se najboqem.

Rano je govoriti koje mere }emo preduzeti u slu~aju da sankcije prema na{em selektoru ne budu skinute. Uostalom, ve} 21. jula na sednici Izvr{nog odbora pozabavi}emo se i ovom tematikom - zakqu~io je Zoran Lakovi}.

Reprezentaciju Srbije prvi me~ u kvalifikacijama za EP o~ekuje protiv selekcije Farskih ostrva 3. septembra, ~etiri dana kasnije ugosti}emo Sloveniju, a 8. oktobra i Estoniju. Ako u kaznu bude ura~unata i prijateqska utakmica protiv Gr~ke, to bi onda bili dueli u kojima bi orlovi bili li{eni pomo}i selektora, koji }e naravno mo}i da odredi tim, vodi treninge ali ne}e imati pravo pristupa u svla~ionici i boravka u restriktivnom prostoru tokom pomenutih utakmica, pod uslovom da kazna ostane na snazi. Logi~no, tu bi bila aktuelna komunikacija mobilnim telefonima sa najbli`im saradnicima.

Z. Rangelov

Feri – profesionalac u utr~avawu ^ovek koji je prekinuo me~ [panija - Nema~ka poznat po prekidawu me~eva, a sve sa ciqem da Antonio Kasano opet zaigra za „azure“.Jedan od „junaka“ polufinalnog me~a Mundijala izme|u [panije i Holandije bio je ~ovek koji je uleteo na teren i na kratko prekinuo igru.

U majici sa znakom Supermena okrenutim naopa~ke, vuvuzelom u rukama i osmehom na licu utr~ao je na teren stadiona u Durbanu, ali je obezbe|ewe brzo reagovalo i sklonilo ga van granice igrali{ta. Kada se zna o kome je re~ i ne ~udi wegov potez. To je Italijan Mario Feri, poznat po utr~avawu na teren.

Wegova misija je bila da se u italijansku reprezentaciju vrati Antonio Kasano. S obzirom da napada~ Sampdorije nije bio u Ju`noj Africi, Feri je u sredu uve~e uleteo na teren u majici na kojoj je pisalo „Mir u svetu“ i „Lipi, rekao sam ti, Kasano u reprezentaciju“. Feri

Duel Pikea i Klosea

NEMCI SVESNI DA SU IGRALI SLABO

Nedostajala hrabrost Golman nema~ke fudbalske reprezentacije Manuel Nojer izjavio je da je wegovom timu nedostajalo hrabrosti u polufinalu Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi protiv selekcije [panije.

- Ovo je za nas veliko razo~arawe. Imali smo priliku da dobijemo me~, ali nismo i to je fudbal. Moramo da se borimo za tre}e mesto iako bismo vi{e voleli da igramo u finalu.

Nismo imali hrabrosti, a stvorili smo malo prilika. [panija nam nije ostavila mnogo prostora za igru, stva-

rala je {anse i mislim da je zaslu`eno pobedila. @elim im svu sre}u u finalu - rekao je Nojer.

Najboqi nema~ki strelac na Mundijalima Miroslav Klose izjavio je da je razo~aran porazom od [panije.

- Stalno smo se branili, a kada bi do{li u posed lopte poku{avali smo stvari koje nam nisu uspele. Nismo i{li napred i nismo napadali kao u dosada{wem delu SP. Razo~aran sam {to nismo u finalu, a imali smo priliku da osvojimo Mundijal - rekao je Klose.

Nema~ka u suzama Fudbalska reprezentacija Nema~ke zaslu`eno je pora`ena u polufinalu Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi od selekcije [panije rezultatom 1:0, o~ewuje „Bild“.

- San o osvajawu Mundijala je zavr{en.

Sve je gotovo. Nema~ka nije uspela u polufinalu. U finale ide evropski {ampion. Cela Nema~ka je tu`na. Iako su se navija~i {irom zemqe spremali za veliku fe{tu, u suzam odlaze svojim ku}ama.

Suze su {irom Nema~ke. Me|utim, moramo da priznamo ovaj poraz je bio zaslu`en. Ostaje nam da se nadamo da }e u subotu u duelu sa selekcijom Urugvaja da odbranimo tre}e mesto osvojeno pre ~etiri godine - prenosi „Bild“. „Kiker“ navodi da je selektor [panije Visente del Boske nadmudrio svog kolegu na klupi Nema~ke Joakima Leva.

- Zavr{en je san Nema~ke o novoj svetskoj tituli. [panija je bila boqa kao pre dve godine na Evropskom prvenstvu u Austriji i [vajcarskoj. ‘Crvena furija’ sada zaslu`eno mo`e da se nada i svetskoj tituli. Nemacka je lo{e igrala i zaslu`eno je pora`ena - isti~e „Kiker“. „[pigl“ nagla{ava je da [panija takti~ki nadigrala selekciju Nema~ke i da je zaslu`eno u finalu Mundijala.

- Del Boske predvodi mo}an tim. [panci }e u finalu igrati sa Holandijom, ali je ‘crvena furija’ favorit u ovom duelu. Nama ostaje borba za tre}e mesto protiv Urugvaja. [panija nam je sru{ila san - navodi „[pigl“.

Jedan od najboqih nema~kih igra~a Bastijan [vajn{tajger istakao je da je qut zbog neuspeha u polufinalu SP. - Nismo se pokazali u pravom svetlu protiv [panije. Morali smo da budemo boqi, a ne da stalno jurimo za loptom. Protiv [panije nismo stvorili veliki broj prilika za gol, dok smo propustili svoje {anse u trenucima kada se ukazivala prilika za gol.

Oni su zaslu`eno pobedili, a vidi se da su korak ispred Engleza i Argentinaca. Mi? Vidi se da ova mlada ekipa ima svetlu budu}nost - istakao je on.

Lev napu{ta klupu Selektor fudbalske reprezentacije Nema~ke Joakim Lev izjavio je da jo{ nije odlu~io da li }e i posle Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi da ostane na toj funkciji. -prenosi „Bild“.

Lev je podsetio da mu ugovor sa Fudbalskim savezom Nema~ke (DFB) isti~e po zavr{etku Mundijala.

- Razo~aran sam, o~ekivao sam mnogo vi{e, ali nismo imali dovoqno hrabrosti u igri. [panci su opravadali ulogu favorita i uveren sam da }e osvojiti titulu.

Ono {to je izvesno je da }e ova ekipa u narednim godinama Joakim Lev zajedno nastaviti svoj raz}e mesto na SP ~eka bez vojni put, a ko }e biti semotiva. lektor mawe je va`no - reLev (50) je reprezentacikao je Lev i dodao da me~ sa ju Nema~ke preuzeo po zavrselekcijom Urugvaja za tre{etku SP 2006. godine.

Hobotnica Pol ipak ne gre{i

je `eleo da u|e na teren na nekoj od utakmica reprezentacije Italije, ali nije uspeo, pa je to u~inio tokom duela [panaca i Nemaca. Do Ju`ne Afrike je stigao uz pomo} sponzora, a sada mu preti kazna do dve godine zatvora. To mu ne}e biti prva

kazna za ista dela. On je u rodnoj Peskari prekinuo prijateqski me~ izme|u Italije i Holandije 2009, a pred kraj pro{le sezone isto je u~inio i tokom prvenstvene utakmice izme|u Sampdorije i Bolowe, kada se „upoznao“ sa Kasanom.

Na `alost Nemaca, hobotnica Pol je bila u pravu kada je predvidela da }e [panci pobediti u polufinalu Svetskog prvenstva.Tako je produ`ila niz uspe{nih pogodaka - „tipovala“ je na Nemce protiv Australije, Gane, Engleske i Argentine, ali i protiv wih u duelima sa Srbijom i [panijom. Dakle, ostvarila je stoprocentan u~inak.

Hobotnica iz akvarijuma u Oberhauzenu postala je poznata jo{ tokom Evropskog prvenstva 2008, kada je imala 80 odsto uspe{nosti u predvi|awu pobednika. Odnosno, proma{ila je samo finale kada je „verovala“ Nemcima, a slavili su [panci.Upravo zbog toga Nemci su se nadali da }e se Pol prevariti i u prognozi ishoda polufinala Mundijala u Ju`noj Africi, u kome su se sastali isti rivali. Ali, nije! Znamo da hobotnice imaju po devet mozgova

i zato imaju izuzetne mo}i - izjavio je jedan od Polovih ~uvara, zaposlenih u zoolo{kom vrtu u Oberhauzenu. - Ipak, ponadali smo se da }e opet da pogre{i, kao u finalu Evropskog prvenstva.

Za one koji i daqe ne znaju, dan pred svaku utakmicu u kojoj je igrala Nema~ka, hobotnica je dobijala dve posude sa hranom, na kojima su bile zastave, nema~ke i wenog rivala. U zavisnosti od toga kojoj posudi se Pol „prikloni“, ta reprezentacija je pobe|ivala.

Pol je do te mere dospeo u `i`u, da je dono{ewe wegove odluke o prognozi polufinalnog me~a direktno prenosilo nekoliko nema~kih televizija!

Na kraju ~uvar u zolo{kom vrtu je zakqu~io:Moramo da pazimo na Pola. Uvek ima qudi koji bi da ga pojedu. Ali, Pol }e pre`iveti.

SPORT

c m y

DNEVNIK

petak9.jul2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI [PANIJA PRVI PUT U FINALU

Furija sawa krunu [panija je slavila do kasno u no} - reprezentacija se prvi put plasirala u finale Svetskog prvenstva. Minimalnom pobedom nad Nema~kom u polufinalu u sredu uve~e u Durbanu, „crvena furija“ je reprizirala finale Evropskog prvenstva iz 2008. i do{la nadomak svetskog trona.

-^estitam svim mojim igra~ima, od odbrane do napada, igrali su sjajno. Bio je ovo |avolski dobar me~. Sada je pred nama jo{ samo jedna utakmica i hajde da vidimo da li mo`emo da nastavimo da kontroli{emo loptu.

Fizi~ki smo spremni i vreme je da do|emo do kona~nog trijumfa - rekao je selektor Vinsent Del Boske. [panija je do prvog plasmana u finale Svetskog prvenstva stigla zahvaquju}i golu Karlesa Pujola u 73. minutu utakmice, ali je celim tokom me~a bila boqa ekipa na terenu. Posledwi sudijski zvi`duk ozna~io je i po~etak slavqa za [pance.

Golman Iker Kasiqas sko~io je na ramena Pujola, koji je visoko podigao ruke. Me~ je sa tribina posmatrala i {panska kraqica Sofija, koja je sedela izme|u predsednika Ju`ne Afrike Xejkoba Zume i predsednika Svet-

ske fudbalske federacije Sepa Blatera.

- Ova ekipa je zaslu`ila finale, ali `elimo jo{. @elimo da budemo {ampioni - istakao je napada~ David Viqa, sa pet golova najboqi strelac Mundijala, uz Veslija Snajdera iz Holandije, protivnika [panije u finalu. Selektor Nema~ke Joahim Lev priznao je da je u finale oti{ao boqi tim.

- [panija je ve} dve ili tri godine me|u najboqim timovima sveta. Ujediweni su oko ciqa ekipe. Lopta dobro kru`i u wihovoj igri. Mi jednostavno nismo mogli da igramo onako kako smo `eleli. Imali smo velike planove, ali su se svi oni izjalovili - objasnio je Lev. Nema~ki strateg je oti{ao i korak daqe i prognozirao da }e [panija u finalu pobediti i Holandiju.

- Dobar su tim, dugo su zajedno. Siguran sam da [panci mogu da pobede. Oni mogu da pobede svakoga, jer su zaista dominantni i te{ko je zaustaviti wihov napad - ocenio je Lev, koji je imao kratak komentar na Pujolov gol posle centar{uta ]avija iz kornera.

- Trebalo je da prese~emo taj pas - zakqu~io je Lev.

Radost [panaca posle gola Pujola

[PANCI UVERENI DA ]E SAVLADATI I HOLANDIJU

Bi}emo svetski {ampioni Fudbaler [panije ]avi Ernandez izjavio je da wegov tim ima velike {anse da osvoji titulu na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi.

- Bili smo jako dobri. Borili smo se i stvorili nekoliko lepih prilika. Dominirali smo tokom cele utakmice i bili nadmo}niji. Ovo je velika pobeda za [paniju. Sada smo puni samopouzdawa - rekao je ]avi i dodao: - Holandija je sjajna ekipa koja ima sjajne igra~e, posebno u veznom redu i napadu. Na nama je da igramo svoju igru.

Ako budemo igrali kao protiv Nema~ke, ima}emo veliku {ansu za titulu. @erard Pike je istakao da su misli reprezentativaca [panije okrenute na duel sa Holandijom.

- Sre}ni smo. Dominirali smo tokom celog me~a. Ve} mislimo na Holandiju“ - kratko je izjavio Pike.

Pedro Rodrigez je bio starter umesto Fernanda Toresa.

- Sre}an sam zbog na{e igre i plasmana u finale. Iznena|en sam {to sam po~eo me~ od prvog minuta. Imali smo vi{e prilika i igrali smo onako kako znamo - istakao je Pedro.

Iker Kasiqas interveni{e ispred Klosea

2

26. jun, 16

3 0 ARGENTINA

URUGVAJ 5 (1)

JU@NA KOREJA 1

SAD

URUGVAJ 2

FINALE

1 (1)

26. jun, 20.30 GANA

GANA

^ILE

1

0

HOLANDIJA 2

PARAGVAJ

HOLANDIJA 3

BRAZIL

1

1

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30 NEMA^KA - URUGVAJ

PARAGVAJ

29. jun, 16 3 (0)

3 0

ENGLESKA

7. jul, 20.30

[PANIJA

1

28. jun, 20.30

NEMA^KA

27. jun, 16

5 (0)

2. jul, 16 BRAZIL

MEKSIKO

4 NEMA^KA

2

28. jun, 16

27. jun, 20.30

3. jul, 16

NEMA^KA

4

HOLANDIJA

6. jul, 20.30

SLOVA^KA

0

11. jul 20.30

3 (1)

2 (1)

HOLANDIJA

ARGENTINA

1

2. jul, 20.30

Milioni [panaca proslavili su plasman fudbalske reprezentacije u finale Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. [panci su trijumf svoje selekcije proslavili na trgovima

nije. Najve}a proslava organizovana je na madridskom stadionu Santjago Bernabeu gde je utakmicu gledalo oko 20.000 qudi.

U centru Madrida, na ~uvenom trgu Plasa de Sibeles, gde

Gol Karlesa Pujola

{irom zemqe. Gradovi, lica i automobili bili su u zlatno-crvenim bojama {panske reprezentacije.

Prema podacima {panske televizije, utakmicu je gledalo vi{e od 25 miliona stanovnika [pa-

se obi~no proslavqaju pobede Reala, masa je poku{ala da se okupa u velikoj fontani, ali su gradske vlasti, blagovremeno, zavrnule slavine. Velika slavqa organizovana su i u Valensiji i Seviqi.

LISTA STRELACA

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

Milioni [panaca proslavili trijumf

JAPAN

3. jul, 20.30

[PANIJA

[PANIJA 1

[PANIJA

29. jun, 20.30 PORTUGAL

Mrtva trka Pet golova: Viqa ([panija), Snajder (Holandija). ^etiri gola: Forlan (Urugvaj), Miler, Klose (Nema~ka), Iguain (Argentina), Vitek (Slova~ka).

Tri gola: Gabijano (Brazil), Gijan (Gana), Suarez (Urugvaj), Donovan (SAD).

Dva gola: Roben (Holandija), Podolski (Nema~ka), Tevez (Argentina), Hernandez (Meksiko), Eto(Kamerun), Honda (Japan), ^ung Jong, Jung So (J. Koreja), Holman (Australija), U~e (Nigerija), Robiwo, Elano (Brazil), Tijago (Portugalija).

Jedan gol: Pujol ([panija),^abalala, Kumalo, Mfela (Ju`na Afrika), Markez, Blanko (Meksiko), Lung So, Sung Park, ^ung Li, Jung Li, ^ung Park, ^ung Jong (Ju`na Koreja), Hajnce, Demikelis, Palermo (Argentina), Xerard, Defo, Apson (Engleska), Dempsi, Bredli (SAD), Koren, Birsa, Qubijan-

ki~ (Slovenija), Kakau, Ezil (Nema~ka), Kujt, Van Persi, Huntelar, Van Bromhorst (Holandija), Endo, Okazaki (Japan), Alkaraz, Vera, Riveros (Paragvaj), De Rosi, Jakvinta, Di Natale, Kvaqarela (Italija), Vitek, [melc (Slova~ka), Rid, [melc (Novi Zeland), Majkon, @uan, (Brazil), Nam Jun Si (S. Koreja), Buse`ur, Gonzales, Milar (^ile), Fernandez ([vajcarska), A. Pereira, M. Pereira (Urugvaj), Ajegbeni (Nigerija), Torosidis, Salpingidis (Gr~ka), Jovanovi}, Panteli} (Srbija), Bendtner, Romedal, Tomason (Danska), Mereire{, Simao, Almeida, Leidson, Ronaldo (Portugal), Maluda (Francuska), Kejhil (Australija), Kopunek (Slova~ka), Drogba, Jaja Ture, Romarik, Kalu (O. Slonova~e), Muntari (Gana). Autogolovi: Ager (Danska), ^u Jong (J. Koreja), Melo (Brazil).

18

SPORT

petak9.jul2010.

DNEVNIK

VOJVODINA U PRVOJ PROVERI REMIZIRALA S BORCEM

Milinkovi} uglavnom zadovoqan U prvoj proveri fudbaleri Vojvodine odigrali su nere{eno s bawaluckim Borcem, bez golova. S obzirom na to da je Novosa|anima ovo bila prva provera, a da je Borac u zavr{noj fazi priprema za me~ s Lozanom u kvalifikacijama za Ligu Evrope, jasno je zbog ~ega je trener Zoran Milinkovi} uglavnom zadovoqan prikazanim.

- Posle 10 radnih dana bili smo egal s rivalom koji je u zavr{noj fazi priprema i kojeg ~eka izlazak na evropsku scenu.

Bilo je sadr`aja u na{oj igri, iako je jasno da realizacija nije bila na nivou. Me|utim, sve ovo {to smo videli je dobra polazna osnova za ono {to sledi – smatra Milinkovi}.

Naspram pro{le sezone tim je prili~no renoviran. ^ak {estorica novajlija bilo je u prvoj postavi. Re~ je o {toperima Milovi}u (Javor) i Trajkovi}u (Hajduk), levom bo~nom Pavlovi}u (Javor), ofanzivnom vezwaku Abubakaru (OFK Beograd) i napada~ima Ili}u (Partizan) i Jaou (Napredak).

Utakmica se igrala u tri dela, a u drugoj je {ansu dobio tim od kojih je ve}ina igra~a pro{lu sezonu provela na tere-

Lotito prodaje Kolarova Predsednik Lacija Klaudio Lotito izjavio je da je spreman da proda srpskog fudbalskog reprezentativca Aleksandra Kolarova za 22,5 miliona evra.

Kolarov nikada nije tra`io da ode. On je samo rekao da ima ambiciju, {to je potpuno legitimno, da nastavi karijeru u ve}em klubu. Mi nikada nikog nismo stavqali na transfer listu.

Me|utim, on vredi onoliko koliko smo platili Zaratea, odnosno 22,5 miliona evra. - rekao je Lotito.

Kolarov (24) je u Lacio stigao 2004. godine iz OFK Beograda, a pre toga je igrao za ^ukari~ki.

On je za rimski klub nastupio na 82 me~a u Seriji A i postigao {est golova. Za reprezentaciju Srbije odigrao je 15 utakmica.

^ini se da nikad lak{e nije obavqena procedura raspodele takmi~arskih brojeva ekipa za novu sezonu. Sve je bilo bri`qivo pripremqeno iako je trebalo ispo{tovati mnoge elemente, razdvojiti ve~ite rivale, zatim klubove koji igraju utakmice na istom stadionu...

U prvom kolu 14. avgusta sastaju se: Vojvodina - Jagodina, Partizan - In|ija, Hajduk - Sloboda Point Sevojno, OFK Beo-

grad - Metalac, Rad - ^ukari~ki Stankom, Borac - Javor Habitfarm, Spartak Zlatibor voda BSK i Smederevo - Crvena zvezda.

Vojvodina }e 2. oktobra (7. kolo) ugostiti Partizan, a u 15. kolu (4. decembar) odmeri}e snage na Marakani protiv Crvene zvezde.

Ve~iti derbi na programu je u 9. kolu (23. oktobar) i to na Marakani.

Sponzor prioritet

Momenat s utakmice Vojvodina–Borac

nu, uz Makedonca Mojsova koji se vratio iz Vardara. U tre}em delu na terenu su bila dvojica Argentinaca i jedan Bolivijac,

Saradwa

Fudbaler Intera i argentinski reprezentativac Dijego Milito produ`io je ugovor sa milanskim klubom do juna 2014. godine, izjavio je menaxer igra~a Fernando Idalgo. Milito je imao ugovor s Interom do juna 2013. godine, ali je odlu~io da produ`i saradwu uz poboq{ane finansijske uslove. On }e u „nero-azurima“ da ima godi{wu platu od pet miliona evra.

Sve je dogovoreno. Novi ugovor }e biti pripremqen do kraja dana. Odne}u ga na potpis Dijegu u Buenos Ajres. Ugovor }e zvani~no da stupi na snagu kada ga Milito potpi{e i kada ga overe u kancelariji Serije A. - rekao je Idalgo.

Milito (31) je u Inter stigao pro{le godine iz \enove, a za milanski klub odigrao je 51 utakmicu i postigao 30 golova.

Za reprezentaciju Argentine nastupio je na 22 me~a i ~etiri puta se upisao u listu strelaca.

Vojvodina do~ekuje Jagodinu

IO ZAJEDNICE SUPERLIGA[A

FK Vojvodina potpisao je poslovno-tehni~ku saradwu s Fakultetom za sport i fizicku kulturu u novom Sadu. Prema slovu ugovora prvotimci Vojvodine ima}e besplatnu dijagnostku na Fakultetu, a ova visoko{kolska ustanova raspolaga}e rezultatima fudbalera u nau~ne svrhe.

Tako|e, novosadski superliga{ uspostavio je saradnu s tre}eliga{em Veternikom, pa je u tom ciqu i poslata plejada talenata Vojvodine u kom{ijski klub.

Milito ostaje u Interu

ODRE\ENI TAKMI^ARSKI BROJEVI SUPERLIGA[A

kao i povratnik iz Borca Stevanovi}.

- Ono {to su prikazali stranci na probi nije dovoqno za kvalitet koji izizskuje igrawe u Vojvodini. To je moj stav, a uskoro }emo dati i zvani~no misqewe. Verujem da }e to biti i pre drugog prijateqskog me~a koji u subotu igramo s Poletom iz Rastine ili neposredno posle tog me~a. [to se Stevanovi}a ti~e, Borac je voqan da i slede}u sezonu provede u Bawaluci, ali on je na{a budu}nost i nisam saglasan da

napu{ta na{e redove – ka`e Milinkovi}.

Vojvodina na bazi~ne pripreme na Taru ide 14. jula i jasno je da je 30 igra~a preveliki broj.

- Sve{}emo taj broj na razumnu meru od 25-26 fudbalera – sla`e se Milinkovi}.

Ina~e, Vojvodina je minulih dana nekolicinu talenata poslala na kaqewe u druge klubove, a najvi{e ih je u Veterniku (Zeqko, Faber, Babi}, Be~eli}, [u{war…) i Proleteru (Kova~evi}, Sekuli}).

S. S.

Maradona sportski direktor Napolija? ^elnici italijanskog fudbalskog prvoliga{a Napolija spremni su da ponude selektoru argentinske reprezentacije Dijegu Armandu Maradoni mesto sportskog direktora kluba iz Napuqa.Maradona je najavio mogu}nost da se povu~e sa mesta selektora „gau~osa“ posle poraza od Nema~ke rezultatom 4:0 u ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Italijanski mediji navode da je Napoli ve} kontaktirao Maradonu.

Tim iz Napuqa nedavno je potpisao dugoro~ni ugovor sa trenerom Volterom Macarijem zbog ~ega je otpala mogu}nost da Maradona sedne na klupu Napolitanaca.

Maradona (49) je igrao za Napoli od 1984. do 1991. godine.

Hajduk u ste~aju Predsednik zajednice Branimir Babarogi} po zavr{etku zvani~ne pres konferencije saop{tio je mo`da i najzanimqiviju odnosno najbitniju vest.

- Imamo informacije da je u Kuli u toku ste~ajni postupak. Zaista ne znam kakav }e ishod biti, ali ako Hajduku bude onemogu}eno takmi~ewe u Superligi, na}i}emo se u velikom problemu. Na potezu }e onda biti nadle`ni organi FSS, jer moramo popuniti ligu novim ~lanom. i da }e u novoj sezoni sudijske takse biti pove}ane za 20 procenata.

Tako|e tokom pauze radilo se puno na smirivawu uzavrlih strasti izme|u ve~itih rivala koje su obele`ile posebno fini{ pro{le sezone. U zajednici izra`avaju nadu da se takva situacija vi{e nemo`e ponoviti, a u propoziciji o takmi~ewu bi}e ugra|ene i pojedine odredbe kojih nije bilo, a donosile su puno problema posebno komesaru za takmi~ewe.

Z. Rangelov

ZVEZDA PREDSTAVILA KOROMANA I TO[I]A

Titula prvi ciq

On je za ovaj klub odigrao 258 utakmica i postigao 115 golova. Sa Napolijem osvojio je dve

Ronaldiwo i Gatuzo ostaju u Milanu Pomo}ni trener Milana Mauro Tasoti izjavio je da o~ekuje da Brazilac Ronaldiwo i \enaro Gatuzo i naredne sezone igraju za „roso-nere“.

- Jedini igra~ koji bi mogao da napusti klub je Jan-Klas Huntelar. Me|utim, nisam siguran da on `eli da napusti Milan rekao je Tasoti.

On je pomo}ni trener u Milanu od 2001. godine, a novi {ef stru~nog {taba Masimo Alegri }e biti ~etvrti trener sa kojim je sara|ivao. Upoznali smo se pre nekoliko dana, a do tada smo

Po ustaqenoj praksi Izvr{ni odbor zajednice fudbalskih superliga{a bio je na okupu mesec dana pre po~etka novog prvenstva, kako bi i zvani~no bili verifikovani novi ~lanovi elitnog dru{tva In|ija i Sloboda Point Sevojno.

- Novo takmi~ewe name}e i nove obaveze, odnosno `equ da sve funkcioni{e po usvojenim prozicijama takmi~ewa. Ima}emo i prioritetne zadatke do po~etka {ampionata, a to je izbor generalnog sponzora, po{to su svi prethodni ugovori istekli.

U najavi postoje kvalitetne opcije, a naravno i sa RTS-om }emo razgovarati o nastavku saradwe - istakao je nakon sednice generalni sekretar Zajednice Miodrag Jankovi}.

Od bitnijih noviteta treba napomenuti da }e uskoro biti formirana zajedni~ka komisija za `albe (drugostepeni organ) za obe lige, a na pomolu je i formirawe jedinstvenog arbitra`nog suda. I daqe zvani~no lopta nacionalnog {ampionata ostaje „Najk“, a klubovi imaju rok da do 21. jula ispune sve zaostale finansijske obaveze prema igra~ima, trenerima, ali i zajednici superliga{a. Predsednik Zajednica Branimir Babarogi} najavio je

razgovarali telefonom. Pri~ali smo o raznim stvarima i pitao sam ga kakve }e biti moje obaveze i {ta ocekuje. - istakao je Tasoti.

Predsednik Milana Silvio Berluskoni izjavio je nedavno da ne}e ulagati mnogo novca u klub. „Roso-neri“ su za novu sezonu anga`ovali golmana Marka Ameliju i Marija Jepesa.

- Novac se brzo tro{i i morate da budete snala`qivi. Moramo dobro da se pripremimo za novu sezonu i izvu~emo najboqe iz igra~a“ - zakqu~io je Tasoti.

Betis promenio vlasnika Dosada{wi vlasnik Betisa Manuel Ruis de Lopera (64) prodao je {panski klub konzoricijumu na ~ijem je ~elu lokalni biznismen Luis Oliver, prenose {panski mediji. Finansijski detaqi nisu saop{teni. De Lopera je Betis kupio 1992, a u posledwih 18 godina ulo`io je vi{e stotina miliona dolara u ovaj klub. On je najve}i uspeh sa Betisom ostvario 2005. godine kada je osvojio Kup Kraqa. Betis je sezonu 2004/2005. zavr{io na ~etvrtom mestu Primere, a potom je igrao u Ligi {ampiona.

Betis je pro{le godine ispao iz Primere, a ove sezone propustio je {ansu da se vrati u elitni rang {panskog klupskog takmi~awa.

titule u Seriji A, Kup Italije, Kup UEFA i Superkup Italije.

Povratnik u redove Crvene zvezde Ogwen Koroman rekao je da mu je `eqa da sa tim fudbalskim klubom osvoji novu titulu {ampiona, dok je jo{ jedan biv{i srpski reprezentativac koji je potpisao za beogradsku ekipu Du{ko To{i} istakao da mu je ciq da se u Superligi vrati u takmi~arski ritam.

- Sre}an sam {to sam opet u crveno-belom dresu. Da}u sve od sebe da opravdam o~ekivawa.

Nadam se mnogo boqoj igri u narednoj sezoni i povratku titule u klupske vitrine. Tu je i Kup UEFA u kome svi `elimo da stignemo do grupne faze takmi-

- Maksimalno sam spreman da odgovorim zahtevima stru~nog {taba. Bio sam daleko, ali sam igrao u veoma kvalitetnoj ligi.

Dosta sam napredovao, iako imam ve} 31 godinu. Mnogo sam nau~io, spremniji sam, ja~i nego pre - istakao je Koroman, koji je potpisao dvogodi{wi ugovor.

To{i} je potpisao saradwu na tri godine koja bi trebalo da mu donese mir posle nekoliko turbulentnih godina.

- Nisam igrao u kontinuitetu i moj prevashodni ciq u Zvezdi je da se vratim u `ivotu. Nisam zaboravio da igram fudbal, naprotiv.

Spreman sam, samo mi nedostaju

Morati zadr`ava Snajdera Predsednik Intera Masimo Morati potvrdio je da je Man~ester junajted zainteresovan za fudbalera milanskog kluba i holandskog reprezentativca Veslija Snajdera.

Man~ester junajted je zainteresovan, ali nisam ni poku{ao da padnem u isku{ewe i prodam Snajdera. Ponude za Marija Balotelija i Maikona su niske“, rekao je Morati i dodao da Baloteli nije tra`io da napusti Inter.

Holan|anin je pro{le sezone sa Interom osvojio Seriju A, Kup Italije i Ligu {ampiona. On je u milanski klub stigao pro{le godine iz Reala za 15,6 miliona evra, a ima ugovor sa Interom do juna 2014. godine.

Snajder (26) je ponikao u Ajaksu, a u Real je stigao 2007. godine. On trenutno igra za reprezentaciju Holandije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi.

To{i} i Koroman

~ewa - kazao je Koroman na konferenciji za novinare na stadionu Zvezde.

Koroman je u Zvezdi ve} igrao od februara 2007. godine do juna 2009. Titulu {ampiona Srbije osvojio je 2007. godine, kada i nacionalni Kup. U naredne dve sezone nije imao takvog uspeha, pa je pro{lu godinu proveo u korejskom In~onu kod nekada{weg selektora Srbije i Crne Gore Ilije Petkovi}a. Zvezda je ponovo ostala bez titule.

utakmice. Mi iskusniji treba da pona{awem budemo primer mladim igra~ima Zvezde - istakao je To{i} za koga se interesovao i Zvezdin ve~iti rival Partizan.

- Da ne bismo daqe polemisali `elim da ka`em da se nisam dvoumio izme|u Crvene zvezde i Partizana. Dvoumio sam se izme|u Crvene zvezde i inostranstva. A kao profesionalac saslu{ao sam sve ponude drugih klubova - pojasnio je 25-godi{wi bek.

c m y

SPORT

DNEVNIK

petak9.jul2010.

19

U BARSELONI JU^E ODR@AN @REB ZA EVROLIGU

Partizan sa Kahom Laboral i Makabijem S novim prezimenom, ko{arka{i Partizana MTS ju~e su saznali imena rivala u novoj sezoni Evrolige, a posle `reba koji je odr`an u Barseloni. Ime prvog, ali i ostalih potencijalnih protivnika saznali su i ko{arka{i

A GRUPA

Kahu Laboral ([panija), Makabi Tel Aviv (Izrael), Prokom (Poqska), @algiris (Litvanija) i najboqeg u B delu kvalifikacija.

Hemofarm je za prvog rivala dobio izraelski Hapoel Galil. Ukoliko budu savlada-

U prvim reakcijama posle `reba, sportski direktor Partizana MTS Mla|en [ilobad bio je zadovoqan, ali i oprezan. On je rekao: - Mislim da smo se na{li u veoma ujedna~enoj grupi, ali dosta toga zavisi}e i od re-

ne postao je {ampion [panije, pobediv{i u finalu evropskog prvaka Barselonu s glatkih 3:0. Ve} ovaj podatak govori dovoqno o snazi ekipe iz Vitorije, ali treba sa~ekati da pro|e prelazni rok i da se vidi s kakvom ekipom }e

B GRUPA

Kaha Laboral Makabi Partizan MTS Prokom @algiris Kvalifikant B

Olimpijakos Real Unikaha Virtus Brose Kvalifikant A

C GRUPA

D GRUPA

Barselona Montepaski Lijetuvos Ritas Fenerbah~e Ulker Cibona [ole

CSKA Panatinaikos Valensija Efes Pilsen Armani yins Olimpija

Hemofarma, koji }e nastupiti u kvalifikacijama za elitno evropsko klupsko takmi~ewe.

Devetostruki uzastopni {ampioni Srbije na{li su se u grupi A, a Dijego Giqen, direktor takmi~ewa u Evroligi, izvla~io je kuglice iz {e{ira s imenima ekipa i crnobelima je za rivale dodelio

li ovu prepreku, Vr{~ani }e igrati s boqim iz duela Alba (Nema~ka) - Roan (Francuska), da bi, ukoliko i u tim me~evima budu slavili, u odlu~uju}oj seriji igrali s najboqom ekipom iz duela Uniks (Rusija) Groningen (Holandija), odnosno Nimburk (^e{ka) - [arlroa (Belgija).

zultata kvalifikacija, po{to bi za posledweg rivala mogli da dobijemo ruski Himki ili gr~ki Marusi. Imamo {ansu jer mo`emo da se ravnopravno nosimo sa svim rivalima i to je na{ adut za `eqeni plasman u Top 16 fazu Evrolige.

Kaha Laboral, ~iji trener je Du{ko Ivanovi}, ove godi-

[panci do~ekati po~etak sezone. Izraelski Makabi je u pro{loj sezoni bio mu{terija crno-belih i sigurno je da }e u~initi sve ne bi li se revan{irao Beogra|anima za gorku pilulu i neodlazak na F4 turnir u Parizu. Prokom iz Gdiwe ve} godinama igra u Evroligi i, po pravilu, oslawa se na snagu ameri~kih igra~a, ali i sve boqih Evropqana koji sti`u u ovaj poqski grad. To ih ~ini potencijalno opasnim rivalom, a sli~no se odnosi i na @algiris. Nekada{wi evropski {ampion iz Litvanije godinama je u senci Lijetuvos Ritasa, ali u Kaunasu prave ambiciozne planove koje `ele da ostvare kroz {to du`i boravak u najkvalitetnijem takmi~ewu na Starom kontinentu.

Kao {to je [ilobad istakao, dosta toga zavisi}e i od pobednika B dela kvalifikacija. Na papiru, Himki iz Moskovskog regiona i atinski Marusi imaju najve}a imena i bilo bi iznena|ewe ukoliko ne stignu do zavr{nih me~eva. [to se Hemofarma ti~e, trener ove ekipe @eqko Lukaji} bio je zadovoqan ishodom `reba i ~iwenicom da je prvi rival wegove ekipe Hapoel Galil.

- Poznajem rivala i znam da su trener Kata{ i dva najboqa

KVALIFIKACIJE ASVEL

ALBA

BUDU]NOST

ROAN

HEMOFARM

LE MAN

HAPOEL GALIL

BANVIT

HIMKI

UNIKS

KAZERTA

GRONINGEN

BUDIVELNIK

NIMBURG

MARUSI

[ARLOA

Raduqica ide u Efes Sjajni centar Miroslav Raduqica ide u Efes Pilsen i to je ovog puta gotova stvar.Raduqica }e u Efesu imati veliku pomo} od Igora Rako~evi}a, ali i novog trenera Velimira Pera-

godi{wi Raduqica mo`e da ode iz kluba na kraju sezone ali samo uz obe{te}ewe. Pre izvesnog vremena, pojavila se informacija da Raduqica ide u Efes, potom je sve to demtovano u FMP-u, a mladi ko-

Miroslav Raduqica

sovi}a, jednog od najperspektivnijih evropskih stru~waka, koji je pro{le sezone trenirao Cibonu.

Vlasnik FMP-a Neboj{a ^ovi} vi{e puta je izjavqivao da 22-

{arka{ je bio zate~en saznawem da ima problema oko wegovog transfera. Krilni centar reprezentacije Srbije bio je najkorisniji igra~ (MVP) Superlige Srbije sa 390 indeksnih poena.

Nikolas produ`io ugovor s Panatinaikosom Ko{arka{ Panatinaikosa Amerikanac Dru Nikolas produ`io je ugovor s atinskim klubom do juna 2012. godine. Nikolasu je istekao ugovor sa Panatinaikosom na kraju pro{le sezone, ali je ameri~ki igra~ i pored brojnih ponuda odlu~io da nastavi karijeru u ekipi @eqka Obradovi}a. Amerikanac je pro{le sezone u dresu „zelenih“ prose~no postizao 10 poena po me~u u gr~kom {ampionatu, dok je u Evroligi imao prosek od 10,9.

Nikolas (29) je u Panatinaikos stigao 2008. godine iz Efes Pilsena, a pre turskog kluba igrao je za Beneton, Taukeramiku, Livorno i Fabrijano.

Dubi prevario Crnogorce Direktor ko{arka{ke reprezentacije Crne Gore Danilo Mitrovi} izjavio je da nacionalni tim ove zemqe vi{e ne ra~una na ameri~kog plejmejkera Kvinsija Dubija. Amerikanac je pre nekoliko nedeqa dobio crnogorsko dr`avqanstvo da bi mogao da nastupa za izabranike Du{ka Vujo{evi}a u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano 2011. godine.

Me|utim, Dubi se nije pojavio na pripremama crnogorske selekcije.

Wegov menaxer se ne javqa i ne interusuju nas nikakva obja{wewa. Prevareni smo, do{li smo u situaciju da zbog wegove i nekorektnosti wegovog menaxera vrlo neozbiqno postupimo i prema dr`avi. Ne ra~unamo na wega, a posla}emo zahtev za poni{tewe dr`avqanstva. Siguran sam da ova situacija ne}e promeniti atmosferu u selekciji. Momci odli~no rade na Zlatiboru, ali ovo je jedna pri~a koja mo`e da nas opomene za budu}a vremena. - rekao je Mitrovi}.

Dubi (26) je u pro{lu sezonu proveo u turskoj Daru{afaki, a pre toga je igrao za Toronto i Sakramento.

Ponovo dueli s Makabijem: Jan Veseli zakucava pored Lazmija

igra~a ekipe oti{li i igra}e za druge timove - istakao je Lukaji}. - Imaju dobru organizaciju u klubu i podatak da su postali {ampioni Izraela i skinuli veliki Makabi dovoqno govori o ozbiqnosti zadatka koji je pred nama. Ako pobedimo, igrali bismo najverovatnije s nema~kom Albom koja ima kontinuitet rezultata i sistem u kojem funkcioni{e. Kona~no, mislim da je Uniks iz Kazawa veliki favorit u kvalifikacijama i po

Lebron Yejms izabrao Majami

Lebron Yejms

Vode}a ameri~ka TV mre`a ESPN, koja }e izme|u ostalog biti doma}in emisije „Odluka“, tokom koje }e Lebron Xejms naciji saop{titi gde nastavqa

NBA karijeru, objavila je na svom internet sajtu da je jedna od najve}ih zvezda dana{wice ve} prelomio.I izabrao Majami Hit za novi tim.

Del Negro preuzeo Kliperse ^elnici NBA liga{a Los An|eles Klipersa saop{tili su da }e ovaj klub od naredne sezone da predvodi Vini del Negro. Finansijski detaqi i du`ina ugovora nisu objavqeni.

Del Negro (44) je u karijeri igrao za Sakramento, Beneton, San Antonio, Timsistem, Milvoki, Golden Stejt i Milvoki.

On je igra~ku karijeru zavr{io 2001. godine, a trenirao je ^ika-

go od 2008. do maja ove godine. Sa Bulsima je u dve sezone ostvario u~inak od 82 pobede i isto toliko poraza. Los An|eles Klipersi su pro{lu sezonu zavr{ili s u~inkom od 29 pobeda i 53 poraza, a nisu uspeli da se plasiraju u plej-of NBA lige.

Majk Danlivi je u februaru napustio mesto trenera Klipersa, a ekipu je preuzeo Kim Hjuz, koji je 15. aprila dobio otkaz.

buxetu koji klub ima, ali i imenima igra~a. Evo, sada je do{ao u ovaj klub i Slavko Vrane{ iz Partizana, a Rusi po pravilu imaju odli~ne strance. Ipak, optimista sam u `ivotu. Hemofarm ima jasan koncept i po~eli smo da sastavqamo tim za budu}nost. Nismo optere}eni rezultatima u kvalifikacijama, ali }emo sigurno poku{ati da stignemo u wima do samog kraja, odnsono plasmana u Evroligu.

A. Predojevi}

Ko{arka{ice otputovale u Ma|arsku @enska seniorska ko{arka{ka reprezentacija otputovala je u Budimpe{tu gde }e odigrati dva kontrolna me~a sa selekcijom Ma|arske.

Prvi me~ izme|u Srbije i Ma|arske bi}e odigran sutra od 18,00 ~asova, dok je drugi duel ove dve selekcije na programu u petak od 11,00 sati. Srbija }e potom odigrati i dva prijateqska me~a sa Hrvatskom.

Selektor Srbije Miodrag Veskovi} je u Ma|arsku poveo 13 igra~ica. Na spisku su Mina Maksimovi}, Jovana Vukoje, Jefimija Karaka{evi}, Jelena Velinovi}, Jelena Maksimovi}, Maja [kori}, Ivanka Mati}, Ana Dabovi}, Dragana Gobeqi}, Adrijana Kne`evi}, Biqana Pe{ovi}, Neda \uri} i Milica Beqanski.

Buzer poja~ao ^ikago Dosada{wi ko{arka{ Jute Karlos Buzer pristao je da potpi{e petogodi{wi ugovor s ^ikagom u vrednosti od 80 miliona dolara. Buzer (28) je od 2002. do 2004. igrao za Klivlend, a potom je pre{ao u Jutu. On je za osam sezona u NBA ligi odigrao 554 utakmice i ostvario prose~an u~inak od 17,2 poena i 10 skokova.

20

SPORT

petak9.jul2010.

DNEVNIK

PRIPREME ZA 29. ATLETSKI I PLIVA^KI MARATON U KAWI@I

Bogat letwi sportski program za mlade Tradicionalni internacionalni 29. atletski i pliva~ki maraton u Kawi`a odr`a}e se 7.avgusta, saop{teno je ju~e na konferenciji za medije u Skup{tini op{tine Kawi`a. Predsednik SO Kawi`a i predsednik Organizacionog odbora dr Zoltan Katki~ i sekretar Sportskog saveza op{tine Kawi`a Alisa Bi~kei istakli su da se sprovode pripreme za odr`avawe maratonskih nadmetawa, uz poziv dugogodi{wim u~esnicima i onih koji `ele da se oprobaju u proveri izdr`qivosti, do|u u Kawi`u , a da }e se kao doma}ini i organizatori potruditi da i pored svih pote{ko}a u~e{}e na takmi~ewima i boravak bude ugodan.

Kao i na prethodnim maratonskim nadmetawima u atletskom maratonu Horgo{-Kawi`a i pliva~kom maratonu na Tisi o~ekuje se vi{e stotina u~esnika svih uzrasta od najmla|ih pionira do veterana prema dosada{wim starosnim kategorijama, kao i aktivnih sportista alteti-

S konferencije za medije u SO Kawi`a: Alisa Bi~kei, dr Zoltan Katki~ i dr Josip Lepe{

gla{ewe rezultata i progla{ewe rezultata od 14 sati.

Za atletski maraton Horgo{Kawi`a u du`ini od 13,5 km prijave su od 14 do 16 ~asova, po~etak trka za mla|e uzraste u 16,30, start glavne trke je u 18 ~asova u

informacije mogu se dobiti putem telefona u Sportskom savezu op{tine Kawi`a (024) 874 038.

Pomo}nik predsednika op{tine Kawi`a dr Josip Lepe{ i sekretar Sportskog saveza op{tine Kawi`a Alisa Bi~kei predstavi-

raspust provedu aktivno, u znaku vedrog raspolo`ewa, osmeha i zdravqa, a uz anga`ovawe pedagoga i trenera aktivnosti se sprovode u velikom broju sportova i rekreativnih sadr`aja.

Tako se u Kawi`i odr`ava sportska {kolica za pret{kolce, okupqawa mladih u fudbalu, atletici, tenisu, kajaku, stonom tenisu, boksu, {ahu, rukometu, odbojci, ko{arci, jogi, xudou, plesu, rvawu, mo`e se u~estvovati u {koli plivawa, nau~iti vo`wa rolera, a bi}e i turnira u malom fudbalu. Pored toga, ~im to prilike na obali Tise dozvole, mo}i }e se ukqu~iti u raznovrsne igre na obali reke, od odbojke, fudbala, rukometa i rvawa na pesku i zanimacija na poligonu spretnosti. U Tre{wevcu i Horgo{u su ve} odr`ani rukometni kampovi, u Tre{wevcu pored okupqawa na rukometnom terenu {kole gra}e se odbojka na pesku. U Horgo{u mladi mogu da igraju stoni

FINALE CEFL LIGE IPAK U SLOVENIJI

Vukovi brane trofej u Qubqani Qubqana Silverhouks bi}e doma}in CEFL finala u kome }e se sastati sa braniocem naslova beogradskim Vukovima.Utakmica velikog finala CEFL lige za trofej zakazana je za nedequ 18. jul a po~e}e u 16.30 ~asova Bi}e to debi Silverhouksa u finalu regionalne Centralnoevropske lige u ameri~kom fudbalu, dok }e Vukovi po peti put u nizu igrati za trofej, a sa `eqom da ga se tre}i put i domognu.

vorit za titulu, ali i da ekipa koju predvodi "`ivi svoj san".

U redovima "~opora sa Ade" ne kriju optimizam uo~i finalne utakmice. Tasi} i drugovi posle osvajawa duple krune pro{le sezone, na putu su da ponove veliki uspeh. Titula {ampiona Srbije ve} je arhivirana, a posle vesti da }e u odbranu CEFL titule Vukovi krenuti put Slovenije ne mewa stawe stvari.

Predvo|eni najboqim igra~em doma}eg prvenstva, kvoterbe-

Detaq sa susreta Vukovi–Silverhoksi

Ekipa iz Qubqane je liga{ki deo sezone zavr{ila sa u~inkom 3-3, a zahvaquju}i pobedi od 31:14 nad budimpe{tanskim Vukovima stekla je pravo da nastupi u finalu. I ovoga puta igra}e na stadionu NK Liver u Ivan~noj Gorici blizu Qubqane, gde su i pobedili u polufinalnom me~u.

- ^iwenica da }emo biti doma}ini CEFL finala je velika ~ast, ali i velika obaveza za nas. Mislim da je san svakog igra~a da pred svojom publikom igra za trofej. Nadamo se da }emo podi}i popularnost ovog sporta, CEFL lige i na{eg kluba dobrom organizacijom finalne utakmice. U najkra}em, ovo je zaista veliki momenat za nas - rekao je Uro{ Valant, predsednik Silverhouksa za zvani~ni sajt CEFL-a.

On je dodao da je jasno ko je fa-

Sportske zanimacije na pesku na obali Tise

~ara i pliva~a iz zemqe i inostranstva. Pliva~ki maraton na Tisi na deonici od 3,5 km }e se odr`ati pre podne, prijave u~esnika predvi|ene su od 7,30 do 9,45 na "[trandu", potom je otvarawe manifestacije, dok je po~etak takmi~ewa od 10 sati, a pro-

PRIPREME U BAWALUCI

^elnici VSS u poseti delfinima Vaterpolo reprezentacija Srbije ju~e je odradila posledwi dan priprema u Bawaluci za predstoje}i finalni turnir Svetske lige, koji }e se od 13. do 18. jula odr`ati u Ni{u. Reprezentativci su odu{evqeni uslovima u na bazenu Akvana i gostoqubivo{}u doma}ina.

Posledweg dana priprema u poseti reprezentativcima su bili predsednik VS Srbije Velibor Sovrovi} i generalni sekretar Marko Stefanovi}. ^elnici VSS su imali i razgovor sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, a prisustvovali su i ru~ku sa igra~ima.

- Sa Republikom Srpskom, wenim politi~kim i sportskim ~elnicima na{ trofejni sport ima izvanredne odnose.

Boravak reprezentacije na pripremama je samo potvrda takve saradwe. Siguran sam da je ekipa imala odli~ne uslove za rad, a tako|e sam ube|en da }e u narednom periodu sve biti jo{ boqe kada je u pitawu saradwa sa RS - rekao je Velibor Sovrovi}.

G. M.

Foto: M. Mitrovi}

centru Horgo{a, progla{ewe rezultata u 20,15 i od 21 sat zabavni program.

Kotizacija za u~e{}e na maratonu je 400 dinara, odnosno 400 evra. Za sve u~esnike obezbe|ene su majice, a za tri prvoplasirana u svim uzrastima pehari. Detaqnije

li su i zapo~etu akciju letwih sportskih aktivnosti za mlade, koja se u skladu sa Strategijom razvoja sporta u organizaciji Sportskog saveza u Kawi`i, Tre{wevcu i Horgo{u, pod motom "Igra i pokret - najve}i izvor radosti". Deca i omladina su pozvana da letwi

tenis, poha|aju {kolu plivawa, a bi}e i vikend turnira u odbojci i fudbalu na pesku, no`nom tenisu i mini vaterpolu. Letwe sportske aktivnosti za mlade se rire|uju pod pokroviteqstvom kawi{ke op{tine.

M. Mitrovi}

USPEH PROLETEROVE [KOLE FUDBALA

Karlov~ani u kampu Srbije

Mihajlo, Ogwen i Marko sa trenerima Mitrovi}em i Babi}em

Organizatori {kole fudbala i doskoro priznati prvotimci Proletera iz Banatskog Karlovca i drugih klubova ju`nog Banata Dejan Babi} i Bojan Mitrovi} preponosni su na svoj tromese~ni rad s mali{anima Fudbalske {kole ovog vojvo|anskog liga{a.

Razlog za ponos dva trenera i u~iteqa fudbalske igre sa najmla|ima u ovom gradu je {to su wihova tri mala fudbalera odabrani za sedmodnevni boravak u Kampu FS Srbije u Kladovu na usavr{avawu u baratawu loptom.

- Ekipe na{e {kole fudbala u~estvovali su na turniru „Mini maksi“ liga u Vr{cu i tamo imali dobre rezultate.

Tamo su bili i stru~waci Fudbalskog saveza Srbije koji su birali talentovanu decu i iz na{e {kole zapazili Mihajla Nikoli}a (1999.), Ogwena Jovanovi}a i Marka Ple}i}a (oba 2000. god). Bili smo iznena|eni kada je potom stigao poziv da ova tri de~aka tokom jula borave u letwem kampu FS Srbije u Sportskom cen-

tru u Kladovu - pri~a o ovome Dejan Babi}.

Dodao je i da je Mihajla, Ogwena i Marka li~no odabrao direktor [kole FS Srbije i legenda srpskog fudbala Du{an Savi}.

Drugi trener {kole karlova~kog fudbala Bojan Mitrovi} re~e da je odlazak tri de~aka u elitni kamp FSS i priznawe stru~nom radu sa de~aicima u ovom mestu i da wihov boravak u Kladovu predstavqa popularizaciju fudbalske igre uovom banatskom mestu.

R. Jovanovi}

kom Andrejom Tasi}em, i trijom Amerikanaca, Xordanom Grinom, Brendonom Mekdauelom i Entonijem Stabsom, Beogra|ani su apsolutni favoriti. Slavili su na oba prvenstvena duela, 21- 10 u Beogradu i 28 - 15 u Qubqani, i sada }e imati priliku da jednu od najuspe{nijih sezona u istoriji privedu kraju bez poraza, sa dva odbrawena trojfeja, {to do sada ni jednoj ekipi nije po{lo za rukom.

Uspeh Vukova, predstavqa uspeh je ameri~kog fudbala u Srbiji, a ne treba sumwati da }e {ampion Srbije stati na tome.

Kako bilo 18. jula treba o~ekivati dobar i neizvestan duel, igru do posledweg atoma snage, atraktivne poene i pregr{t "startova na ivici no`a", jer ulog je velik, prva titula Silverhoksa ili tre}e titula Vukova.

I. Grubor

POQANA NIJE ZAVR[ILA TAKMI^EWE U NOVOSADSKOJ LIGI

Te{ki dani Lu`ana Ekipa Poqane Behaton iz Luga odustala je tokom prole}nog dela prvenstva od takmi~ewa u gradskoj ligi Novog Sada i kako stvari stoje na 40. ro|endan preti da se klub totalno izbri{e sa fudbalske mape Srbije. Jedan od osniva~a kluba bio je dugogodi{wi predsednik Pavel Franka. Dolaskom novih qudi krivaca za totalni kolaps povukao se iz uprave, ali sa grupom entuzijasta kojima je Poqana u srcu `eli da spre~i da klubu desi ono najgore.

- Po~eci rada kluba bili su te{ki, izdr`alo se da deca sa ovih prostora imaju klu,b a da nedeqa posle podne bude praznik, a igrali{te mesto okupqawa prijateqa – prise}a se Franka: – Velikim entuzijazmom i voqom nekolicine me{tana stadion je prerastao u divan sportski objekat, a mogu da nam zavide i timovi iz vi{ih rangova takmi~ewa. Klub je postao mezim~e sela i {irom otvorenih vrata za igra~i koji su rado dolazili da igraju u Lu-

gu. Me|utim, ne lezi vra`e sve ura|eno dovedeno je u pitawe nedoma}inskim odnosom prema klubu vo|ewem pogre{ke politike. Mi koji volimo klub spremni smo ponovnim odricawima da ga postavimo na zdrave noge.

Za{to se klub doveo u situaciju da istupi iz lige, ko je odgovoran za nedoma}insko poslovawe, na ~ega su potro{ena sredstva dobijena od sportskog saveza op{tine Beo~in, gde su zavr{avani izve{taji o kontrolama u klubu. Za{to trunu i propadaju reflektori dobijeni za osvetqewe stadiona i gde su potro{ena sredstva ostvarena kroz klupsku kafanu koja postoji na igrali{tu. Sve ova pitawa Franka i qudi koji vole Poqanu ne mogu da dobiju odgovore.

Put je jasan da bi Poqana opet krenula od nule , trebalo bi da se odr`i skup{tina kluba, da se skupe qudi koji vbole fudbal, da se oformi uprava, koja o~igledno ne postoji i da se krene s treninzima.

M. Po.

DANAS U BUDISAVI

Memorijalni turnir Danas u Budisavi po~iwe 20. memorijalni no}ni turnir u malom fudbalu "@arko Peuli} - ^kaqa" i "@eqko Vrhovac @eks".

Kotizacija po ekipi je 7.000 dinara, a sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefone: 064/5339882, 064/2389634 i 065/6612039. Kotizacija se mo`e uplatiti i na `iro ra~un br: 335-1638-91.

J. G.

c m y

SPORT

DNEVNIK

petak9.jul2010.

21

DANAS U SPLITU PO^IWE ME^ DEJVIS KUPA: HRVATSKA – SRBIJA

\okovi} i Qubi~i} na otvarawu U splitskoj vili „Dalmacija“ ju~e je `rebom odre|en redosled me~eva u ~etvrtfinalnom duelu svetske grupe Dejvis kupa, u kojem }e snage odmeriti Hrvatska i Srbija. Dvoboj koji po~iwe danas u 14 ~asova, otvori}e Novak \okovi} i Ivan Qubi~i}, dok }e po zavr{etku wihovog duela na teren iza}i na{ Viktor Troicki i najboqe rangirani hrvatski teniser Marin ^ili}. U igri parova Srbiju }e predstavqati

Prema o~ekivawima na{e teniske javnosti, selektor reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi} odlu~io je da, pored Novaka \okovi}a (2. na ATP listi), singl partije igra Viktor Troicki (44.), dok }e Janko Tipsarevi} (47. u singlu) biti partner najboqem svetskom dubl igra~u Nenadu Zimowi}u u igri parova.

Danas Qubi~i} - \okovi} (14) ^ili} - Troicki (oko 17.30)

Sutra Dubl: Dodig, Vei} - Zimowi}, Tipsarevi} - (15)

Nedeqa ^ili} - \okovi} (12) Qubi~i} - Troicki ( oko 15.30) Svi me~evi bi}e odigrani u Spaladijum areni u Splitu.

Zimowi} i Tipsarevi}, koji }e za rivale, sutra od 15 ~asova, imati Ivana Dodiga i Antonia Vei}a.

Posledweg dana, u nedequ, shodno ju~era{wem `rebu, na programu su preostala dva singl me~a u kojima bi, od 12 ~asova, trebalo da se sastanu prvi reketi \okovi} i ^ili}, a nakon tog duela snage bi trebali da odmere Troicki i Qubi~i}.

Potpuna neizvesnost vladala je oko u~e{}a Iva Karlovi}a u hrvatskom timu, po{to stawe wegove povrede jo{ uvek nije jasno.

Dilemu je otklonio Teniske reprezentacije Hrvatske i Srbije na `rebu u Splitu selektor Hrvatske Goran Prpi} koji je visokog Dodigu i Vei}u. To, ipak, ne rane „Spaladijum“ i, ~ak, u tatenisera ipak nominovao kao zna~i da se Karlovi} ne}e poboru Srbije o~ekuju da }e 208 rezervu, a priliku je pru`io javiti na terenu splitske dvocm visoki teniser zaigrati.

Obradovi} uveren u pobedu Selektor teniske reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi} izjavio je da ga raduje ~iwenica da }e Novak \okovi} igrati protiv Ivana Qubi~i}a u prvom me~u ~etvrtfinala Svetske grupe Dejvis kupa protiv Hrvatske.

- \okovi} je drugi igra~ sveta i siguran sam da }e to pokazati na terenu. Mi na ovom me~u moramo da iza|emo kao pobednici.

Ne mogu da upi{em pobede \okovi}a unapred, jer me~evi nisu ni odigrani, ali imam veliko poverewe, kako u Novaka, tako i u Nenada Zimowi}a, Janka Tipsarevi}a i Viktora Troickog.

Mi `elimo da osvojimo Dejvis kup i imamo izuzetnu priliku za to - rekao je Obradovi}. \okovi} je istakao da }e iskustvo koje poseduje Qubi~i} pomo}i hrvatskom timu.

-To {to se vratio u reprezentaciju je veliki plus za wih, ba{ kao i publika koja }e ih podr`avati sa tribina“ – dodao je najboqi srpski teniser.

Zvani~ni deo reprezentacije Srbije pre zajedni~kog ru~ka u Splitu

Nenad Zimowi} veruje da Ivan Dodig i Antonio Vei} ne}e igrati za Hrvatsku u dubl me~u.

- Hrvatska je prijavila dva najboqa igra~a u singlu i mnogo }e da zavisi od toga koliko }e se oni potro{iti u tim me~evima. Shodno tome mewa}e sastav dubla - rekao je Zimowi}.

Viktor Troicki }e u drugom me~u dana igrati protiv Marina ^ili}a.

jake bolove u Ahilovoj tetivi, zbog ~ega smo prekinuli trening. On zbog toga nije prijavqen za `reb. Dubl }e zavisiti od me~eva prvog dana u singl. @reb nam ni{ta ne remeti. Idemo me~ po me~ i idemo na tri pobede. Naravno da sam zadovoqan formom ^ili}a i Qubi~i}a. Oni daju sve

Marin ^ili} i veteran Ivan Qubi~i} dobili su Prpi}evo poverewe, a re~ je o

13. i 16. igra~u s ATP liste, {to dovoqno govori o snazi Hrvata.

A. Predojevi}

DANAS U [VEDSKOJ @REB ZA SVETSKO PRVENSTVO

Orlovi u tre}em {e{iru @reb grupa za Svetsko rukometno prvenstvo u [vedskoj odr`a}e se danas od 18.15 ~asova u Geteborgu. Reprezentacija Srbije je svrstana u tre}i {e{ir, gde se jo{ nalaze selekcije Austrije, Nema~ke i Ju`ne Koreje, a na ovoj manifestaciji bi}e i na{ selektor Veselin Vukovi}.

Koga pri`eqkujete za rivale u grupi, pitali smo selektora Vukovi}a pred put u [vedsku.

- Takmi~ewe na kojem u~estvuje 14 reprezentacija iz Evrope samo po sebi je kvalitetno. Ne znam na kom su nivou Afrikanci. Tunis je ozbiqna reprezentacija... Postoji mnogo kombinacija i sva{ta je mogu}e, zato je te{ko baviti se

pe po {est. Po tri najboqe selekcije iz svake grupe (ukr{atawe A-B i C-D), bori}e se u nastavku takmi~ewa u okviru glavne faze (dve grupe po {est repre-

[e{iri [e{ir 1: Francuska, Hrvatska, Island, Poqska [e{ir 2: Danska, [panija, [vedska, Norve{ka [e{ir 3: Srbija, Austrija, Nema~ka, Ju`na Koreja [e{ir 4: Ma|arska, Tunis, Rumunija, Slova~ka [e{ir 5: Egipat, Argentina, Al`ir, Brazil [e{ir 6: ^ile, Bahrein, Japan, Australija

PAROVI ^ETVRTFINALA

Francuzi do~ekuju [pance SPLIT: Hrvatska - Srbija KLERMON FERAN: Francuska - [panija MOSKVA: Rusija - Argentina KOKVIMBO: ^ile - ^e{ka

Selektor hrvatske reprezentacije Goran Prpi} i predsednik TSS Boba @ivojinovi}

- Ulazim opu{teno u me~ i proba}u da igram najboqe {to mogu. Posledwi put sam propustio tri me~ lopte protiv wega i o~ekujem da sada bude jo{ boqe. Iza}i }u na teren i pru`i}u maksimum ne bi li doneo poen mojoj reprezentaciji - istakao je Troicki.

Selektor Hrvatske Goran Prpi} potvrdio je da Ivo Karlovi} ne}e igrati za nacionalni tim protiv Srbije.

- U sredu smo imali probu parova i sve je bilo u redu, ali je Karlovi} u ~etrvtak posle intenzivnog treninga osetio

od sebe na treninzima. Bio bih zadovoqan kada bi bilo 1:1 posle prvog dana - rekao je Prpi}.

Qubi~i} je priznao da je \okovi} u boqoj formi od wega.

– U{ao je u polufinale Vimbldona i zaista odli~no igra, ali Dejvis kup je posebna pri~a i tu se nikada ne zna. On je zaista vrhunski teniser.

Na{ posledwi susret u kome sam slavio ne}e sigurno imati nikakav uticaj. Ne mo`emo da o~ekujemo da }u da pobedim Novaka“ – istakao je on.

Veselin Vukovi} (desno) u dru{tvu genseka EHF Mihaela Viderera

prognozama. [ve|ani }e imati pravo da biraju grupu i sigurno }e wihova grupa biti prili~no lak{a, a vodi}e ra~una s kim se ukr{taju - rekao je Veselin Vukovi}.

Ukupno 24 nacionalne selekcije bi}e podeqene u ~etiri gru-

zentacija), dok }e preostalih 12 igrati Prezident kup za plasman od 13. do 24. mesta. Bodovi iz prve faze takmi~ewa se prenose, a od dvanaest najboqih timova po prve dve iz svake grupe i}i }e u polufinale, dok }e ostali igrati za plasman.

J. G.

22

KWIGA

petak9.jul2010.

DNEVNIK

BRAZILSKI KWI@EVNIK MARKO LUKEZI U NOVOM SADU

U krugu sledbenika stiha Gradskoj biblioteci, na obodima predegzitovske vreve, pre dve ve~eri se ~ula poezija na portugalskom i srpskom jeziku. Zaslugom Biblioteke grada Beograda ~iji je bio gost, Novosa|anima se predstavio poznati brazilski kwi`evnik i profesor univerziteta Marko Lukezi (1963).

Doma}ini su mu bili Dragan Koji} i Jovan Zivlak, a ispostavilo se da sem fudbala, karnevala u Riju i Koeqovih kwiga, ovda{we qude zanima i brazilska poezija. I da izme|u dve zemqe, tako daleke i nesrazmerne, postoji mnogo sli~nosti. I tamo i ovde, poezija govori sopstvenim jezikom, od we se ne `ivi, izgubila je sve ratove, ali je sa~uvala mo} osetqivosti i prostran krug svojih sledbenika.

U

Foto: B. Lu~i}

Od Lukezija smo ~uli da u Sao Paolu `ivi Aleksandar Jovanovi}, koji je sa~inio “Antologiju srpske poezije” i

Poezija u {koli sambe i u zatvoru Na novinarsko pitawe da li je bio na karnevalu u Riju, Marko Lukezi je odgovorio: - Bio sam dva puta , nisam igrao, ali imam interesantno iskustvo. Anga`ovala me je jedna {kola sambe da im, ni mawe ni vi{e, adaptiram za izvo|ewe Danteovu “Bo`anstvenu komediju”.

Svojski sam se trudio, ali ta zamisao ipak nije uspela. Ina~e, {kole sambe ~esto pose`u za stihovima na{ih poznatih pesnika i pevaju ih na svojim nastupima.

Meni je daleko zanimqivije bilo {to su mi zatvorenici iz jednog kazamata tra`ili da im po{aqem kwige. Dobio sam pismo od nepoznatog ~oveka, tako|e osu|enog da robija, a koji brine o zatvorskoj biblioteci sa oko tri hiqade naslova. Molio je da mu po{aqem jo{ kwiga, jer ih zatvorenici rado ~itaju. Po{to je me|u wima mnogo nepismenih, jedni ~itaju-drugi slu{aju. Rado sam usli{io wihovu molbu i bio sam veoma sre}an zbog toga.

preveo je na portugalski.

Kwigu je objavio ugledni brazilski kwi`evni ~asopis “Poezija sempre”. Oni su sada prijateqi, a zaslugom ambasadora Srbije u Brazilu Momira Mili}a, Lukezi je do{ao da vidi zemqu u kojoj su nastali svi ti ~arobni versi.

Savremena brazilska kultura je me{avina domoroda~ke, portugalske( ~ija su kolonija bili), afri~ke(odakle je stiglo mnogo crnih robova) i niza drugih kulturnih ba{tina i uticaja. Pesnici su qudi na marginama, koji ne mogu da `ive od poezije, ali ipak pevaju. ^itawe dobre literature, a naro~ito poezije, vi{e nije u modi, a kwige se {tampaju u tira`ima do tri hiqade primeraka, ispri~ao je Marko Lukezi.

Wegove stihove na srpski jezik je prevela Svetlana [e{um. Marko Lukezi je studirao istoriju, kwi`evnost i filozofiju, doktorirao je u Brazilu a postdoktorske studije je zavr{io u Kelnu. Na Dr`avnom univerzitetu u Rio de @aneiru predaje komparativnu kwi`evnost, a gostuju}i je profesor u Rimu i u Krajovi. Pi{e poeziju, bavi se novinarstvom, prevodila{tvom, kritikom i kwi`evnom naukom. Govori, pi{e i prevodi sa vi{e jezika. Objavio je preko dvadeset naslova, uglavnom poezije. Nagra|ivan je u Brazilu i u Italiji, a poezija mu je prevedena na nekoliko evropskih jezika.

Lukezijevi stihovi imaju sve odlike savremene kwi`evnosti : u sredi{tu su nagla{eno istra`ivawe jezika, kultura, uloga pojedinca, imaginativnost i ironija. Kulturni znakovi koji su deo Lukezijevog poetskog univerzuma, polaze od hri{}anstva, brazilske me{avine kultura, Vizantije, evropske ba{tine kao i tradicionalnih amblema qudskog pam}ewa. Ne nedostaju ni zvuci i dramatika modernog `ivota u urbanim sredinama.

U “Zlatnoj gredi”, koju izdaje Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine, uskoro }e biti objavqeni stihovi Marka Lukezija, a Jasmina Ne{kovi} je ve} sa~inila antologiju brazilske poezije, koja }e uskoro iza}i iz {tampe.

Radmila Lotina

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Most” 1. „Kultura govora”, Milan [ipka, „Prometej” 2 .„Pravopisni re~nik srpskog jezika”, Milan [ipka, - „Prometej” 3. „Dabogda te majka rodila”, Vedrana Rudan, VBZ 4. „Tajna”, Ronda Birn, „Dejadora” 5. „Formule qubavi”, Zoran Milivojevi}, „Psihopolis” 6. „Ime i prezime Novi Sad”, „Prometej” 7. „Re~nik jezi~kih nedoumica”, Ivan Klajn, „Prometej” 8. „Glasovi u vetru”, Grozdana Oluji}, SKZ 9. „Molitva moje majke”, Nafisa Hayi,„Alnari” 10. „CIA u Srbiji”, Marko Lopu{ina, „Kwiga komerc“

NOVO IZ „SAMIZDATA B 92”

U potrazi za qubavqu d Bekima Sejranovi}a, autora romana “Nig|e, niotkuda’’, oven~anog priznawem “Me{a Selimovi}”, sti`e nam novi roman “Qep{i kraj”, gotovo nastavak prve pri~e, ponovo ispisan u autobiografskom kqu~u. Izdava~ je “Samizdat B 92”, a kwiga je iza{la u ediciji “Busola”

O

brvnare u Bosni, podstanarske sobe u Oslu, delekih zemaqa u koje wegov junak be`i u potrazi za smislom – dok ga potmulo progoni duboki, gotovo prognani~ki ose}aj nepripadawa. No, kraj je ipak lep{i.

Bekim Sejranovi} ro|en je u Br~kom, 1972. godine. Od 1993. `ivi u Oslu gde je na Istorij-

Ove dve kwige povezuje emigrantski `ivot junaka na relaciji Norve{ka-Hrvatska-Bosna , i autenti~an autodestruktivni okvir iz koga on poku{ava da pobegne tra`e}i spas u qubavi.

Sejranovi} pi{e nepatvoreno, jednostavno i sve`e, sa mnogo humora, a naj~e{}e s ironi~nim odnosom prema samom sebi. Sudbine nekoliko junaka prepli}u se u ovoj kwizi, u kojoj autor teskobnu sliku svog sveta gradi paralelnim pri~ama sa razli~itim vremenskim distancama i mestima zbivawa – izme|u jedne

sko-filozofskom fakultetu magistrirao ju`noslovenske kwi`evnosti. Priredio i preveo Antologiju norve{ke kratke pri~e “Veliki pusti krajolik”. Autor studije “Modernizam u romanu “Isu{ena kaqu`a Janka Poli}a Kamova”, kwige kratkih pri~a “Fasung” i romana “Nig|e, niotkuda” (2008), za koji je dobio nagradu “Me{a Selimovi}” za najboqi roman sa podru~ja Hrvatske, Srbije, BiH i Crne Gore. @ivi i radi na relaciji Oslo–Hvar.

OLIVERA [IJA^KI, KWI@EVNICA

KWIGA ZAUVEK

Crwanski, Pe{i}, Oluji} dana{we vreme je kwiga malo ostavqena po strani, ali to ne}e mo}i dugo da traje, jer kwiga je uvek imala svoj uticaj. Svet se brzo mewa, pa tako i na{i interesi i ~itawe nije vi{e duhovna potreba kao nekada. Biznis kultura osiroma{uje duhovni `ivot ~oveka, ali kwiga }e uvek imati svoje mesto u srcima vernih ~italaca.

Ne mogu da zamislim `ivot bez ~itawa kwiga. Lepo je se}ati se tog vremena kada je dru`ewe s kwigom mnogo zna~ilo. Mojim prijateqima je ponekad bilo ~udno {to se ja nikada ne odvajam od kwige. I kao {to je rekao Maksim Gorki: "Kwiga, prijatequ, je kao lep vrt gde sve ima: i prijatno i korisno". I tako }emo u nekim kwigama uvek u`ivati!

U

Mene su davno odu{evile bajke Grozdane Oluji}. Stalno sam u wima tra`ila elemente ma{te i `ivota. A kada sam pro~itala wen novi roman "Glasovi u vetru”, otkrila sam toliko novih elemenata kao da sam u{la u carstvo tajanstvenih do`ivqaja ovog sveta. Nisam mogla da verujem da me je vratila u moje tajanstveno do`ivqavawe wenih mladala~kih bajki.

Volim da ~itam dobre kwige kao da su mi to jedini prijateqi sa kojima kontaktiram. Kada sam bila student i pro~itala "Seobe" Milo{a Crwanskog i saznala da on `ivi u Londonu, bila sam tu`na {to na{ tako dobar pisac nije ovde da ga boqe upoznamo. I tada sam odlu~ila da odem u London i posetim Crwanskog. On me je primio qubazno i satima smo pri~ali o na{oj kwi`evnosti i zemqi koja ga je posebno privla~ila. To je

bio najlep{i susret koji se ne zaboravqa, a onda je on rekao da }e mi vratiti posetu i do{ao je u Novi Sad. Tada su se moji profesori ~udili za{to ba{ mene pose}uje, a on je pred svima izja-

KWI@EVNA BA[TINA

Glasnik ilirskog pokreta wi`evni almanah „Ba~ka vila“ izdavao je i ure|ivao Petar Jovanovi}. Izlazio je godi{we u Novom Sadu 1841–1845, sa prekidom 1843. godine. Objavqivan je sa spiskom prenumeranata. Svojim sadr`ajem zastupao je ideje ilirskog pokreta.

Me|u saradnicima ovog almanaha isti~u se Jovan Haxi}, Janko [afarik, \or|e Rajkovi}, Stanko Vraz, Ante Star~evi} i dr. Primerci ovog almanaha postoje u Biblioteci Matice srpske i obra|eni su u elektronskom katalogu te ustanove.

K

vio: "Eto, vratio sam ti posetu!" To su bili nezaboravni trenuci ponovnog vi|ewa, ali sada u ambijentu koji je on toliko `eleo da do`ivi.

Isto tako ne mogu da zaobravim koliki utisak je ostavila na mene kwiga Stevana Pe{i}a "Katmandu". Na `alost, on nije vi{e sa nama, ali wegove izuzetne kwige osta}e zauvek. Taj svet koji upoznajete wegovim do`ivqajem putovawa nije nestvaran, jer je on to sve do`iveo u kontaktu s neobi~nim qudima i `eleo je da nastavi to putovawe.

I kao {to je rekao jedan pisac: Kwiga jeste `ivot na{eg vremena. Za wom svi imaju potrebu - i stari i mladi. I mada sve vi{e ima paralelnu ulogu sa elektronskim medijima, wen opstanak nije ugro`en. Uz svo po{tovawe za napredak tehnologije, mislim da se kwiga ne mo`e ni~im zameniti.

Mr{avite ~itaju}i

N

aravno, s toplim vremenom stigli su i {orcevi, bretele i mini}i, pa ne ~udi zato {to ve}ina qudi pogled sa “pojasa spasavawa” oko stomaka skre}e na kwige sa ~arobnim re{ewima, nadaju}i se da }e im dati odgovor na pitawe “kako da jedem {ta ho}u, a da se ne ugojim”.

Jo{ od one ~uvene dijete s jajima i pomoranyama koje su dr`ale na{e mame, ~itateqke {irom sveta rovare po policama kwi`ara i biblioteka u potrazi za priru~nicima zdravog `ivota. Ju`na obala, Mejo, Atkins, Ujediwene nacije – ne, ovo nisu teme iz spoqne politike ve} skra}eni nazivi najpopularnijih svetskih dijetolo{kih priru~nika koje mo`ete na}i i na internetu, u originalu, ali i u “odoma}enim” verzijama.

Dijeta Klinike Mejo – ~uvena dijeta pedesetih, sa mnogo kafe, jaja i grejpfruta.

Iako doktori ove klinike nikada nisu napisali kwigu, verzije ove dijete kru`e in-

ternetom od samog wegovog postanka.

Glavne promoterke: Elizabet Tejlor i Lajza Mineli, poznate po tome da su obroke zamewivale ~a{icom i lekovima za smirewe.

Ishrana prema krvnim drupama, Piter D’Adamo – Na~in ishrane zavisi od toga koje ste krvne grupe. Tako A grupa voli dijete zasnovane na povr}u, dok su oni sa nultom krvnom grupom meso`deri. Kao i svi, i on savetuje umerenost i ve`be.

Atkinsova dijeta, Robert Atkins – doktor Atkins zaslu`an je za promenu pogleda na nutricionizam jer zastupa stav da su za lo{u ishranu krivi ugqeni hidrati. Ovu dijetu vole mu{karci jer insistira na mesu, a ni koja ~a{ica ne remeti weno sprovo|ewe.

UN dijeta (Rina's90), Breda Hrobat i Mojca Poqan{ek – dr`i se 90 dana i podeqena je na grupe namirnica koje se jedu odvojeno. Jedan dan jedu se namirnice bogate ugqenim hidratima, drugi dan na re-

O[E ] T NE du su proteini, pa masti i {e}eri, kao i vo}e, a {esti dan se provodi samo na vodi.

Pritkinova dijeta, Nejtan Pritkin – suprotno Atkinsu, Pritkin veruje u ugqene hidrate, a na ideju je do{ao prilikom posete nekom indijanskom plemenu. Dozvoqava 5-6 kri{ki hleba, a meso, masno}e i vo}e ograni~ava na minimalne koli~ine.

Sve je bareno, neslano, ribqe i nemasno.

Pa, ko izdr`i.

Dijeta Ju`ne obale, Artur Agaston – pet malih obroka i uporno ve`bawe osnova su ove dijete. Kombinacija UN i Atkinsove dijete, ova “dijeta za razma`ene” nudi postepen gubitak kilograma bez “jojo” efekta.

Dijeta Yona Dereka i moj li~ni favorit – katanac na fri`ider i patike za yoging.

I. Vujanov

KULTURA

c m y

DNEVNIK

petak9.jul2010.

23

PROGRAMI U ZNAK SE]AWA NA AKADEMIKA DEJANA MEDAKOVI]A

Kapitalno delo posve}eno fru{kogorskim manastirima Kwiga “Fru{kogorski manastiri”, ra|ena na osnovu TV serijala Televizije Vojvodine u kom je o fru{kogorskim svetiwama govorio pokojni akademik Dejan Medakovi} (1922-2008), predstavqena je preksino} u Patrijar{ijskom dvoru u Sremskim Karlovcima. Ivandan nije slu~ajno izabran za datum promocije i okupqawa mnogobrojnih wegovih saradnika, prijateqa, po{tovalaca i ~lanova porodice u Sremskim Karlovcima. To je dan Medakovi}evog ro|ewa, koji je nizom pri-

godnih programa posve}enih wemu, obele`en prekju~e u Beogradu i Sremskim Karlovcima.

Po re~ima glavnog urednika “Prometeja” Zorana Kolunxije, kwiga “Fru{kogorski manastiri” donosi tekstove o 17 manastira iz TV serije, u kojima je Dejan Medakovi} svaki manastir dotaknuo istorijski, gra|evinski, kao i sa aspekta istorije umetnosti kada je re~ o freskama i ikonama.

- Zastupqene su i zabele{ke o sudbini svakog od manastira, a posebnost ~ine bele{ke o qudi-

ma – ka`e Kolunxija. - Medakovi} u tim pri~ama otkriva mnoge zanimqivosti o qudima koji su boravili u manastirima. Tako recimo iz wih saznajemo da je slikar Pavle Simi} nekoliko godina bio u Kuve`dinu i da ga je tamo{wi nastojateq nagovorio da naslika ~uvenu sliku “ Majska skup{tina” , kao i da je poznati karikaturista i ilustrator Pjer Kri`ani} boravio u Grgetegu.

On je naslikao u maloj kapeli, ali je ona nestala, Tajnu ve~eru, koja nosi bizarnost po{to je po-

drumara koji mu nije dao vina, jer je kasnio sa radovima, predstavio kao Judu da bi mu se osvetio.

Kwiga ima 670 strana, obra|eno je 17 manastira sa oko 800 ilustracija.

O Dejanu Medakovi}u i fru{kogorskim manastirima govorili su jo{ episkop sremski Vasilije i pomo}nik pokrajinskog sekretara za kulturu Milan Mici}.

Pre promocije u Karlova~koj gimnaziji pozori{te “Koza~inski” odigralo je Medakovi}ev komad “Bomba od sladoleda u hotelu

Zvuk nove ose}ajnosti skrovitijih mesta {atorskog sela „Egzitovih“ posetilaca, ali ne mnogo udaqena od obli`weg lokala sa poprili~no glasnom muzikom. Me|utim, ni povremena buka sa strane, ni ~iwenica da se ispred bine skupila tek {a~ica posetilaca, ~ini se, nisu previ{e kosnuli Endrjua [apira, koji je usredsre|eno i sugestivno zapo~eo izvo|ewe niza svojih kompo-

nutog mla|eg ameri~kog pijaniste i kompozitora Endrjua [apira, koji je ovoga puta bio prire|en na otvorenom prostoru, u `ivopisnom i neformalnom ambijentu „Egzitovog“ kampa u Petrovaradinu.

Bina na kojoj je muzicirao [apiro bila je sme{tena u jednom od

zicija, snimqenih na nedavno objavqenom kompakt disku sa naslovom „Brojevi, boje i qudi“. Bez obzira na ~iwenicu da okupqeni slu{aoci uglavnom nisu ni{ta znali ni o izvo|a~u ni o wegovoj muzici, [apirove kompozicije dinami~nih melodijskih struktura, bogate ritmi~nosti i neobi~-

Foto: B. Lu~i}

nog bogatstva boja klavirskog zvuka svojom {armantnom neposredno{}u su brzo privukle i osvojile pa`wu prisutnih.

Poletni i uzbudqivi ritmi~ki prepleti, uz povremene odseke repetitivno ponavqanih muzi~kih fraza gradili su privla~ne tonske ambijente i konture, u kojima su se povremeno mogli nazreti odjeci klavirske muzike [apirovog velikog prethodnika Filipa Glasa, ali su oni bili efektno suprotstavqeni duhovitim zvu~nim me|uigrama i poigravawima sa lakim i melodi~nim motivima, vrlo srodnim sli~nim muzi~kim dosetkama, karakteristi~nim za pop ili rok muziku. Neki od [apirovih komada naslovqeni su prosto kao „etide za levu ruku“, gde su se iz po~etnih motiva u dowem ili sredwem tonskom registru razvijale inventivne i neobi~ne tonske strukture, dok su druge, poput numere „[umica“, koju je [apiro odsvirao na kraju svog nastupa odlikovali lagana, opu{tena muzi~ka atmosfera i meditativnost.

Kako je nastup Endrjua [apira odmicao, sve vi{e i vi{e qudi, koji su samo prolazili ispred bine i zastajali iz radoznalosti, pridru`ivao se grupi slu{alaca, koja je postajala sve brojnija. Na kraju, okupqeni su aplauzima iskreno zahvalili pijanisti na ovom, za ve}inu wih neo~ekivanom, neobi~nom i lepom muzi~kom do`ivqaju, ~iji su ne`ni zvuci klavira bili uvod mnogo glasnijeg i ubojitijeg zvuka glavnog festivalskog programa.

Borislav Hlo`an

Bogomil Karlavaris, istaknuti vojvo|anski slikar i profesor univerziteta, preminuo je ju~e u Novom Sadu u 86. godini. Akademiju likovnih umetnosti zavr{io je u Beogradu, a likovnu pedagogiju doktorirao u Nema~koj. Predavao je na novosadskoj Vi{oj pedago{koj {koli, a po osnivawu Akademije

YEF BEK ZATVORIO SAMRTAJM FESTIVAL U CENTRU „SAVA”

Soni~ni bluz novog milenijuma Istinska gitarska veli~ina Xef Bek odr`ao je spektakularan koncert u beogradskom Centru „Sava“ i tako zatvorio 19. izdawe tradicionalnog Samrtajm festivala. Praznik dobrog zvuka i zanimqive scenske izvedbe izazvao je prave salve odu{evqewa u solidno popuwenoj dvorani i tako pokazao da umetnost elektri~ne gitare i daqe ima zna~ajno mesto u srcima brojnik poklonika rok kulture koja jo{ uvek, uz pomo} istinskih veli~ina, povremeno bqesne istinskim sjajem najsna`nijeg kulturnog fenomena 20. veka.

Cewen, ali ne i toliko medijski atraktivan, britanski instrumentalista je prvim dosada{wim koncertom u Beogradu potvrdio sve va`e}e teorije koje se me|u poklonicima rok gitare pletu o wegovoj karijeri: da je razvio briqantnu tehniku i gotovo savr{en zvuk Fender stratokastera u antologijskoj kombinaciji sa Mar{al poja~alima; da je talentom, idejama i dostignu}ima uvek bio za korak ili dva ispred ostatka vaskolike gitarske bratije, {to ga je ipak ko{talo ozbiqnijeg komercijalnog uspeha; da je doslednim radom i nadgradwom op{tih rok korena u crna~koj muzici uveo bluz u 21. vek, gde da-

nas suvereno vlada i pleni jedna sceni bila je kalifornijska nostavnom, istovremeno i brise{n-diva, koja osim {to svojim qantnom tehnikom i zanimqiinstrumentom vlada do granica vim kompozitorskim radom na perfekcije, sjajno i peva, a spebazi dobrog, vru}eg rifa, emocifi~nim prekookeanskim temtivne teme i originalnih zvu~peramentom znatno doprinosi i nih re{ewa. Od davnih dana istinske globalne slave sa kultnim Jardbrdsima krajem {ezdesetih, kada je na predlog Ximija Pejxa zamenio odlaze}eg Erika Kleptona, do dana{weg kultnog statusa me|u odanom rokerskom i xez-rokerskom populacijom, Bek nije promenio gotovo ni{ta u na~inu razmi{qawa, uprkos konstantnom odsustvu sa top-lista i inim pokazateqima medijske, ne i istinske slave i ugleda.

Yef Bek na sceni Centra „Sava” Koncertna postava Bekovog prate}eg benda za aktukonstantno povi{enoj tenziji elnu turneju kojom promovi{e na bini, {to {ou ~ini potpuposledwe diskografsko ~edo nim i uz dobru svirku garantuje „Emotion & Commotion“, popuwevrhunski provod sa obe strane na je bravuroznim instrumentaproscenijuma. Sve to najboqe se listima kakvi su klavijaturividelo u obradama klasi~nih sta Xejson Rebelo, ubita~no pop-songova razli~itih epoha, sna`an bubwar Narada Majkl „Rollin’ and Tumblin“ iz vremena Valden, ina~e i vrsan produbluza i „I Wanna Take You Higher“ cent, te basistkiwa Ronda soul legende Slaja Stouna. I uz Smit, najvi{e poznata po radu tako atraktivan beklajn, gazda sa Princom. Posebno zapa`ena je na sceni ostao samo jedan, i

Saveta Vukove zadu`bine ~iji je dugogodi{wi predsednik bio Medakovi}.

Z. Milosavqevi}

Preminuo Bogomil Karlavaris

KONCERT AMERI^KOG PIJANISTE ENDRJUA [APIRA

Festival „Egzit“, prema ve} ustaqenom obi~aju, uz glavni, rokerski program, publici predstavqa i koncerte izvo|a~a drugih muzi~kih pravaca i `anrova, me|u kojima svoje mesto nalaze i nastupi solista i ansambala uslovno nazvane klasi~ne, ili ta~nije re~eno nove umetni~ke muzike. Ove godine u prate}em festivalskom programu na{ao se koncert istak-

S promocije kwige o manastirima, u Sremskim Karlovcima

Saher”, a u Sabornoj crkvi slu`en je pomen. Pre podne u Beogradu odr`ana je i sve~ana sednica

to iskqu~ivo zahvaquju}i istinskoj harizmi, koja na poklonike mo`e da deluje samo u slu~aju umetnika jakog li~nog izraza, u ~emu Bek gotovo da nema premca. Davno odbaciv{i trzalicu kao pomo}no sredstvo, vreme{ni Britanac je razvio kristalnu tehniku proizvodwe zvuka prstima, vibratom i staklenim slajdom, koja je ~ak na trenutke izazivala potpunu nevericu u Sava centru, i pitawe „kako je to mogu}e, a izgleda tako lako“.

Ipak, za sve {to se dogodilo te posledwe no}i festivala bio je „kriv“ iskqu~ivo qudski faktor, uz dodatak ~iste posve}enosti ideji, pravcu i pokretu, koji osim uticaja, o~igledno, jo{ uvek nije izgubio svu privla~nost i ritualna obele`ja. A soni~ni bluz za novi milenijum Xefa Beka i ekipe u svakom slu~aju potvr|uje i da rokenrol jo{ uvek nije iscrpeo sve potencijale i da u wemu i daqe ima dovoqno prostora za nove neverovatne eksperimente i postignu}a.

Zlatomir Gaji}

umetnosti 1974. prelazi na likovni odsek ove visoko{kolske ustanove. Od 1980. godine radio je kao profesor Pedago{kog fakulteta u Rijeci i `iveo u Kastvu, u Istri, mestu svojih predaka.

Po obrazovawu i delovawu je bio likovni umetnik, ali svoj radni vek paralelno je posve-

tio i pedago{kom radu, autor je vi{e teorijskih kwiga i uxbenika, sudionik niza istra`iva~kih projekata.Osnovao je Dru{tvo likovnih pedagoga Vojvodine, a wegovo delo je i Centar za likovno vaspitawe dece i omladine Vojvodine koji je uspe{no vodio od 1954. do 1980. godine.

U slikarstvu je afirmisao specifi~nu i prepoznatqivu poetiku. Wena struktura prividno nosi realisti~ki koncept, ali joj je su{tina u duhovno-poetskim slojevima likovnog izraza ispoqenog kroz savremeni senzibilitet.Predeli su mu vi|eni u ruralnim sredinama Vojvodine, ali ima i urbanih tema, sa znacima savremene civilizacije. U prvoj fazi slikao je vi{i lirski, srodno impresionizmu i intimizmu. [ezdesetih godina nastaju slike pod delimi~nim uticajem enformela. Na radovima osamdesetih jo{ se vi{e reduciraju opti~ki podaci i stroge kompozicije, a zatim preovladavaju motivi iz Istre, da bi slike iz devedesetih nosile izvesne poruke u duhu konceptualne umetnosti.

Priredio je vi{e od 6o samostalnih izlo`bi u zemqi i svetu, a izlagao je i na brojnim grupnim postavkama. Dobitnik je nagrada „25. maj“, Oktobarske nagrade Novog Sada, Iskre kulture, priznawa Zaslu`ni likovni pedagog Jugoslavije, kao i ameri~ke „Edvin Cigfeld“.

PO^IWE FESTIVAL GRAD TATAR U BUDVI

„Kosa” na otvarawu Ovogodi{wi 24. festival Grad teatar u Budvi, pod motom „Zarad umetnosti“, sve~ano }e biti otvoren sutra na Gradskom trgu ispred hotela „Avala“ u Budvi, saop{teno je na konferenciji za novinare. Po~etak festivala ozna~i}e kultna predstava „Kosa“, beogradskog Ateqea 212 u re`iji Kokana Mladenovi}a, rekao je vr{ilac du`nosti direktora Grada teatra Marin Smailagi}. On je kazao da }e, kao i svake godine, festival imati ~etiri celine: dramski, muzi~ki, likovni i kwi`evni program, te da }e qubiteqi umetnosti biti u prilici da vide zna~ajna umetni~ka ostvarewa.

Od 27 pozori{nih predstava koje }e biti prikazane, Smailagi} je, pored „Kose“, naveo mjuzikl „Glorija“, po tekstu hrvatskog pisca Ranka Marinkovi}a, kao koprodukcija beogradskog Pozori{ta na Terazijama i festivala Grad teatar. Tako|e i predstavu „Zvijezda je ro|ena“ Narodnog pozori{ta Republike Srpske iz Bawa Luke, „Cigani lete u

nebo“ beogradskog Pozori{ta na Terazijama, „[vabicu“ Jugoslovenskog dramskog pozori{ta iz Beograda i „@abu“ u izvo|ewu Kamernog teatra „55“ iz Sarajeva, „^ekaonicu“ Borisa Lije{evi}a i Branka Dimitrijevi}a beogradskog Ateqea 212.

U okviru likovnog programa, bi}e otvorena tri izlo`be, dok }e na Trgu pesnika nastupati poznata imena iz sveta literature, kazao je Smailagi}. Muzi~ki program festivala obele`i}e izvo|ewe koncerata povodom 200. godi{wice ro|ewa velikih kompozitora Roberta [umana i Frederika [opena, a wihova dela izvodi}e Vesna \oki} i Grana \ikanovi}. Centralna manifestacija muzi~kog programa bi}e trodnevni program posve}en poznatom xez truba~u, rano preminulom Budvaninu Nikoli - Mimu Mitrovi}u. Tim povodom bi}e prire|eni koncerti na kojima }e nastupiti xez muzi~ari Stjepko Gut, Bo{ko Gojkovi}, Lazar To{i}, Milorad - [ule Jovovi} i drugi.

24

SVET

petak9.jul2010.

DNEVNIK

EVROPSKI PARLAMENT ODOBRIO STVARAWE DIPLOMATSKE SLU@BE EU

U timu E{tonove 6.000 funkcionera i stru~waka STRAZBUR: Evropski parlament je ju~e posle vi{emese~cne diskusije odobrio formirawe diplomatske slu`be Evropske unije ~iji je ciq da joj pomogne da na me|unarodnoj sceni govori jednim

Ketrin E{ton

glasom. Glavne politi~ke grupacije u Evropskom parlamentu podr`ale su stvarawe Evropske slu`be za spoqnu akciju (EEAS) koja bi trebalo, kad bude kompletirana, da ima 6.000 funkcionera, diplomata i stru~waka u Briselu i u ambasadama u inostranstvu.

Predlog je usvojen sa 549 glasova za, 78 protiv i 17 uzdr`anih. Parlament ima 736 poslanika. "Evropi je potrebna Evropska slu`ba za spoqnu akciju da bi izgradila ja~u spoqnu politi-

ku", rekla je pred evroposlanicima visoka predstavnica EU za spoqnu i bezbednosnu politiku Ketrin E{ton koja }e biti na ~elu nove slu`be.

"Vreme je da nam se pru`i vi{e sredstava da ostvarimo na{e ciqeve.

Vreme je da se postave dobre osobe da po~nu da sprovode ono {to je potrebno", dodala je E{ton. Formirawe diplomatske slu`be EU predvi|eno je Lisabonskim ugovorom koji je stupio na snagu krajem 2009. godine. Trebalo bi da omogu}i da se boqe koordiniraju nacionalne diplomatije u okviru EU i da se Evropi da ve}a te`ina na svetskoj sceni. Ketrin E{ton sada ima zadatak da popuni radna mesta u

TERORIZAM

`ewa 8.300 banaka iz ~itavog sveta za me|ubankarske finansijske telekomunikacije, sa sedi{tem u blizini Brisela.

Evropski parlament je u februaru blokirao taj sporazum {to je bilo prvi put da iskoristi pravo veta na me|unarodne sporazume, koje je uvedeno Lisabonskim ugovorom. Parlament se tada pozvao na preporuke Komisije za gra|anska prava, koja je izrazila zabrinutost zbog ugro`ene za{tite privatnosti podataka gra|ana.

IRAK

Poginulo 12 hodo~asnika BAGDAD: U bomba{kim napadima na {iitske hodo~asnike u Bagdadu ju~e je, posledweg dana {iitskog verskog praznika, poginulo najmawe 12 qudi, saop{tila je ira~ka policija. U isto~nom delu Bagdada ju~e ujutro je poginulo {est qudi kada je bomba eksplodirala dok su se hodo~asnici vra}ali iz xamije, a u eksploziji u severnom delu grada poginulo je jo{ pet osoba.

Jedna osoba je poginula u ju`nom delu ira~ke prestonice u eksploziji automobila bombe.

Ove pogibije dogodile su se dan po{to je vi{e od 50 qudi stradalo u prestonici Iraka, ve}ina u samoubila~kom napadu na {iitske hodo~asnike koji su i{li na obele`avawe godi{wice smrti imama iz osmog veka. Broj poginulih u samoubila~kom napadu porastao je na 35.

ITALIJA

Narkobos iza brave NAPUQ: Jedan od 30 najtra`enih narkobosova u Italiji ^ezare Pagano uhap{en je u Napuqu, saop{tila je italijanska policija. Policija je Pagana i wegovog bratanca uhapsila u vili na obali Tirenskog mora, u blizini Napuqa. Pagano (42) je bio na ~elu bande "secesionista" -

Tri predsednika u jednom danu VAR[AVA: Na ~elu Poqske ju~e su se, u jednom danu izre|ala tri {efa dr`ave. Za bizarno smewivawe trojice vr{ilaca du`nosti predsednika Poqske u jednom danu krivac je to {to su Poqaci za naslednika Leha Ka~iwskog, koji je poginuo 10. aprila u avionskoj nesre}i u Smolensku, izabrali predsednika doweg doma parlamenta, Sejma. Novizabrani predsednik Poqske Browislav Komorovski sve~anu zakletvu mo`e da polo`i tek za mesec dana, kada Najvi{i sud potvrdi da su izbori protekli regularno. Kako bi bio predsednik svih Poqaka on je me|utim ju~e ujutro morao da vrati poslani~ki mandat, ~ime je izgubio i funkciju predsednika Sejma.

Po{to se novi predsednik Sejma G`ego` [etina zbog dnevnog reda bira tek predve~e, na neko-

Browislav Komorovski

liko sati obaveze {efa dr`ave preuzima predsednik Senata poqskog parlamenta Bogdan Borusevi~. Stru~waci za ustavno pravo mi{qewa su da to nije uop{te bilo potrebno, te da po{to je na demokratskim izborima predsednik izabran, nije bilo nu`no da za tih mesec dana bilo ko preuzima wegove obaveze.

RAZMENA [PIJUNA IZME\U SAD I RUSIJE

Sporazum o razmeni podataka sa SAD STRAZBUR: Evropski parlament prihvatio je ju~e u Strazburu sporazum o dostavqawu SAD bankarskih podataka gra|ana Evropske unije, u okviru borbe protiv finansirawa terorizma. Za taj kontroverzni sporazum glasala su 484 evroposlanika, protiv je bilo 109, a 12 uzdr`ano.Taj sporazum su krajem juna prihvatile vlade zemaqa Evropske unije. Sporazum omogu}ava ameri~kom ministarstvu finansija pristup bankarskim podacima preko Svifta, udru-

novoj slu`bi, oko kojih vlada velika surevwivost me|u zemqama ~lanicama EU. Ona mora da vodi ra~una o tome da budu zadovoqene i stare i nove ~lanice EU, velike i male zemqe. Tokom vi{emese~nih prepirki oko sastava i finansirawa nove slu`be vlade evropskih zemaqa su uspele da obezbede da najmawe jedna tre}ina zaposlenih bude iz nacionalnih diplomatskih slu`bi gde mogu da ostanu najvi{e deset godina. Poslanici su uspeli da izdejstvuju da sprovode buxetsku kontrolu nove slu`be kao i to da nova evropska diplomatska slu`ba ima najmawe 60 odsto stalno zaposlenih da bi joj se obezbedio evropski karakter.

POQSKA

dela napolitanske mafije poznate kao Kamora, koji su vodili najkrvaviji rat za kontrolu Skampije koja se smatra za najopasniji deo Napuqa. Uhap{eni Pagano je bio u sukobu sa klanom Di Lauro napolitanske mafije u ciqu kontrole prodaje droge u tom delu Napuqa.

(Tanjug)

Nau~nik optu`en za {pijuna`u vi|en u Be~u VA[INGTON, BE^, MOSKVA: Ameri~ki mediji javqaju da su izme|u Sjediwenih Dr`ava i Rusije u toku pregovori o razmeni {pijuna. Me|utim, niko od ameri~kih i ruskih zvani~nika ne `eli da potvrdi takve navode. U

li u Americi. Ameri~ki i ruski zvani~nici prekjju~e su, u Va{ingtonu, odr`ali tajne sastanke {to bi, kako se spekuli{e, moglo da predstavqa uvertiru u jednu od najve}ih {pijunskih razmena posledwih decenija.

Za Be~ su to samo glasine Austrijskim vlastima nije ni{ta poznato u vezi sa navodnom razmenom {pijuna izme|u Rusije i SAD preko Be~a, kako su pisali pojedini strani mediji. „Za nas su to samo glasine iz redakcija", rekao je portparol Ministarstva unutra{wih poslova Austrije Rudolf Golija austrijskoj novinskoj agenciji APA. On je ukazao da ne postoje nikakva saznawa u vezi razmene {pijuna u Be~u.

Ministarstvo inostranih poslova Austrije, po re~ima portparola Petera Launski-Tifentala, bilo je suo~eno sa mnogim pitawima austrijskih i pre svega ruskih novinara, s tim u vezi. Na pitawe da li bi razmena {pijuna u Be~u mogla ostati neprime}ena od strane austrijskih vlasti Golija je rekao da ne `eli da komentari{e fiktivne postupke. Ukoliko bi Be~ bio samo zemqa tranzita za razmenu {pijuna onda to zavisi od okolnosti da li bi ostalo neprime}eno, dodao je on. me|uvremenu, zvani~no je podignuta federalna optu`nica protiv svih 11 lica osumwi~enih da su kao ruski {pijuni, godinama radi-

Ruski nau~nik Igor Sutjagin koga je Rusija optu`ila za {pijuna`u u korist SAD, verovatno je oslobo|en i vi|en je u Be~u, izja-

Be~

vila je ju~e wegov advokat Ana Stavitskaja i dodala da se pregovora o wegovoj eventualnoj razmeni u okviru rusko-ameri~ke razmene {pijuna. "Igorov otac je dobio poziv (ju~e ) posle podne i re~eno mu je da je Sutjagin vi|en kako izlazi iz aviona u Be~u i da ga je sa~ekao jedan oficir", dodala je ona, a prenosi ruska agencija RIA novosti.

Ona je rekla da bi wen klijent, u zatvoru od 1999. godine, mogao

biti zamewen za nedavno optu`ene ruske {pijune u SAD. Sutjagin je osu|en na 15 godina zatvora zbog {pijuna`e, a moskovski mediji navode da bi mogao da bude zamewen za osobe "potrebne Rusiji" koje su u Engleskoj ili SAD, {to bi bilo u skladu s nekada{wom sovjetskom praksom.

Visoki funkcioner Javnog komiteta za za{titu nau~nika Ernest ^ornij izjavio je da je Sutjagin pre dva dana izveden iz zatvora gde je izdr`avao kaznu i da je dovezen u Moskvu u istra`ni zatvor Lefortovo. Sutjagin je 2004. godine optu`en na 15 godina zatvora zbog davawa podataka iz oblasti gradwe atomskih podmornica nove generacije, kao i podataka o borbenoj gotovosti ruskog atomskog naoru`awa. Istraga tvrdi da je za te podatke dobio 25.000 dolara.

Uhap{eni zbog terorizma OSLO: Tri lica uhap{ena su ju~e ujutro u Norve{koj, zbog "planirawa teroristi~kih napada" i veze s Al kaidom, su Ujgur, Ira~anin i Uzbek, koji du`e vreme `ive u toj nordijskoj zemqi, saop{eno je iz policije. "Verujemo da je grupa bila u kontaktu su qudima u inostranstvu, povezanih sa Al kaidom i licima protiv kojih se vodi istraga u drugim zemqama, ukqu~uju}i SAD i

Veliku Britaniju", izjavio je ~elnik policije Jane Kristijansen, na konferenciji za medije u Oslu. On je objasnio da uhap{eni Ujgur ima 39 godina i da je norve{ki dr`avqanin, a da 37-godi{wi Ira~anin i 31-godi{wi Uzbek, ve} du`e vreme imaju stalni boravak u Norve{koj.

Kristijansen je, tako|e, rekao da je, posle wihovog hap{ewa, pretwa od teroristi~kih

napada u Norve{koj smawena, preneo je Rojters. Drugi ~ovek Al kaide Ajman al Zavahri je ranije me|u zemqe na koje treba udariti uvrstio i Norve{ku. Stru~waci za bezbednost smatraju da je ta odluka uslovqena prisustvom norve{kih vojnika u Avganistanu i preno{ewem u Norve{koj karikatura proroka Muhameda iz jednog danskog lista, koje su izazvale buru protesta me|u muslimanima.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DENZEL VO[INGTON Ameri~ki glumac Denzel Vo{ington pregovara o ulozi u trileru "Safe House" objavquje holivudska {tampa. Film }e re`irati Danijel Espinoza, po scenariju Dejvida Gugenhajma. "Safe House" bi}e pri~a o ~oveku u sigurnoj ku}i agencije CIA koji mora da pomogne za{ti}enom svedoku koga kriminalci `ele da ubiju. Po~etak snimawa previ|a se na jesen.

PRINS Ameri~ki peva~ Prins izrazio je `equ da `ivi u Francuskoj. "@elim da `ivim u Francuskoj.

"Obo`avam da nastupam kod vas, odr`a}u dva koncerta ovog leta, ali }u se vratiti. Nameravam da pevam u svim salama u Parizu", rekao je Prins. U jednom ranijem razgovoru sa francuskim novinarima Prins je otkrio da voli Pariz. "To je erotski grad, zbog ~ega je veoma inspirativan".

MIHAIL PLETWOV Poznati ruski pijanista i dirigent Mihail Pletwov (53) uhap{en pod sumwom da je silovao jednog de~aka, napustio je Tajland. Pletwov tvrdi da nije kriv, saop{tila je policija. Pletwov je uhap{en u ponedeqak u Pataji, zbog sumwe da je silovao 14-godi{weg de~aka i zbog kompromituju}ih fotografija na kojima se nalazi u dru{tvu nekoliko drugih de~aka.

On je pu{ten iz zatvora uz kauciju do 18. jula.

Strani investitori navikli na korupciju u Rusiji MOSKVA: Korupcija i birokratija su i daqe najve}i problemi za poslovawe u Rusiji, smatraju predstavnici 127 kompanija, ~lanica Asocijacije evropskog biznisa u toj zemqi. Borba vlasti sa mitom ne smawuje dimenzije korupcije, koja je narasla i dostigla kriti~an nivo, ocena je predstavnika stranih firmu u Rusiji koji, me|utim, smatraju da to ne uti~e mnogo na privla~nost ruskog tr`i{ta.

U anketi, koju je sprovela nema~ka konsalting kompanija "Drege", ve}ina biznismena je rekla da ne veruje da }e se stawe poboq{ati u naredne dve do tri godine. Da korupcija ne smawuje privla~nost Rusije

kao investicione destinacije ukazuje i ~iwenica da je ~ak 80 odsto stranih kompanija najavilo pove}awe investicija u slede}e dve do tri godine. "Investitore privla~i veli~ina

{ta u narednim godinama, dugoro~nije prognoze su pesimisti~nije, pi{e moskovski poslovni dnevnik "Vedomosti".

Borba sa korupcijom je bila jedna od parola predizborne kampawe ru-

Po rasprostrawenosti korupcije, Rusija je na 146. od 180 mogu}ih pozicija i te{ko da }e se situacija kardinalno promeniti u doglednoj budu}nosti i potencijal ruskog tr`i{ta", konstatuje generalni direktor "Drege" Hans Caum, preciziraju}i da su planirani prihodi za sada ve}i od tro{kova korupcije i birokratije.

Iako sve ve}i broj kompanija veruje u stabilnost ruskog tr`i-

skog predsednika Dmitrija Medvedeva, podse}a direktor ruske podru`nice "Transparensi interne{nela" Jelena Panfilova.

Ona ukazuje da usvojen zakon o borbi sa korupcijom i redukovane kontrole nisu dali vidqivije rezultate.

Broj administrativnih barijera se aktivno smawuje, ali je to jo{ nedovoqno, priznaje direktor slu`be za borbu protiv korupcije ruskog ministarstva za ekonomiju Sergej Beqakov i ukazuje da mora da se mewa odnos ~inovnika prema biznisu, ali da je va`no da se i preduzetnici oslobode navike da probleme re{avaju potkupqivawem.

"Po rasprostrawenosti korupcije, Rusija je na 146. od 180 mogu}ih pozicija i te{ko da }e se situacija kardinalno promeniti u doglednoj budu}nosti", citira Panfilova istra`ivawe "Transparensija" i dodaje da mora da se mewa mentalitet qudi.

BALKAN

DNEVNIK [ESTI GENERALNI [TRAJK OVE GODINE U GR^KOJ

Zbog protesta trpeli i turisti ATINA: Gr~ki sindikati odr`ali su ju~e {esti generalni {trajk ove godine u znak protesta zbog reforme rada i penzionog sistema. Zbog {trajka je obustavqen javni prevoz, nisu radili trajketi koji prevoze turiste do gr~kih ostrva, zatvorene su bile {kole, sudovi, javne bolnice, a nisu iza{le ni novine.

"Insistira}emo na ovim protestima zato {to smo u pravu", rekao je lider sindikata privatnog sektora GSEE koji je, uz ADEDY, sindikat zaposlenih u javnom sektoru, najve}a sindikalna organizacija u Gr~koj. Vi{e od 2.000 qudi u~estvovalo je ju~e u protestnoj povorci centralnim atinskim ulicama. Oni su nosili transparente i uzvikivali slogane protiv mera {tedwe i reformi.

Ju~era{wi protest je bio miran, za razliku od prethodnih ovogodi{wih demonstracija tokom kojih je bilo i nasiqa. Tokom protesta 5. maja poginulo je troje zaposlenih u jednoj banci u Atini koju su anarhisti zapalili. U centru Atine se okupilo i nekoliko hiqada qudi koji su

Ju~e ni novine nisu iza{le

u~estvovali na zasebnom protestu u organizaciji Komunisti~ke partije. Dva odvojena protesta bila su planirana i u Solunu.

Skup{tina Gr~ke je preksino} izglasala reformu penzionog sistema koja podrazumeva da `ene idu u penziju sa 65 godina pet godina kasnije nego sada, a uz to }e se i posladavcima omogu}iti da lak{e otpu{taju radnike.

Premijer Jorgos Papandreu obe}ao je u Parlamentu pre glasawa da }e se, kada ekonomija opet sta-

ne na noge, verovatno "ponovo pove}ati penzije i omogu}iti boqe usluge radnicima i penzionerima".

Gr~ka vlada je bila primorana da uvede mere {tedwe, izme|u ostalog i smawewe plata u javnom sektoru i pove}awe poreza. To je bio uslov da gr~ka dr`ava dobije 110 milijardi dolara pomo}i EU i Me|unarodnog monetarnog fonda za smawewe buxetskog deficita i dr`avnog duga ve}eg od 300 milijardi evra.

HRVATSKA

CRNA GORA

Potpisivawe ugovora o me|unarodnoj pravnoj pomo}i PODGORICA: Crna Gora }e sa Srbijom i Hrvatskom zakqu~iti me|udr`avne ugovore o izru~ivawu wenih dr`avqana koji su optu`eni za organizovani kriminal i korupciju, najavio je ju~e ministar pravde Mira{ Radovi}.

Radovi} je posle sednice Vlade, na kojoj je utvr|en predlog izmena i dopuna Zakonika o krivi~nom postupku, novinarima rekao da je Vlada zadu`ila Ministarstvo pravde da inicira zaMira{ Radovi} kqu~ivawe takvih ugovora.

Na osnovu toga, crnogorsko minima i o pravnoj pomo}i u gra|anstarstvo pravde }e zvani~no obaskim i krivi~nim stvarima, najavestiti ministarstva Srbije i vqeno je ju~e iz crnogorske vlade.

Hrvatske, koje su ranije najavile Potpisivawe ugovora o izvr{ewu da bi i one `elele da sa Crnom sudskih odluka u krivi~nim pitaGorom zakqu~e ugovore o me|uwima omogu}i}e da ubudu}e ne}e sobnom izru~ivawu osoba optu`ebiti potrebna saglasnost osu|enih za korupciju i organizovani nog za izvr{ewe presude u slu~akriminal. jevima kada je dr`avqanin jedne Ministri pravde Crne Gore i dr`ave osu|en u drugoj dr`avi.

Bosne i Hercegovine (BiH), MiUgovorom o pravnoj pomo}i u grara{ Radovi} i Bari{a ^olak, |anskim i krivi~nim stvarima potpisa}e danas u Sarajevu ugovopro{iren je obim pravne pomo}i, re o me|usobnom izvr{avawu sud- pa nadle`ni organi dve dr`ave skih odluka u krivi~nim pitawi- ubudu}e mogu direktno da komuni-

ciraju kod dostavqawa poziva za ostavinsku raspravu i uzimawa zajedni~ke izjave u tom postupku. Za upis razvoda braka vi{e ne}e biti potrebno sprovoditi postupak priznawa sudske odluke, a predvi|en je i jednostavniji postupak priznawa sudskih odluka koje se odnose na li~ni status dr`avqana dve dr`ave. Predvi|eno je i obrazovawe zajedni~kih istra`nih timova i dostavqawe podataka bez prethodnog upu}ivawa molbe drugoj dr`avi i to u slu~ajevima nazna~enim ugovorom.

Ugovorom je, kako se navodi, olak{ano i ustupawe i preuzimawe krivi~nog gowewa, a novina je mogu}nost podno{ewa zahteva za pritvarawe pre podno{ewa zahteva za izru~ewe ili molbe za ustupawe krivi~nog postupka. Me|unarodna pravna pomo} do sada je bila regulisana ugovorima izme|u biv{e dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore i BiH i ta re{ewa, kako se navodi, nisu bila potpuna i precizna.

regiona u evroatlantske strukture saradwe.

Kao glavni gosti ovogodi{weg skupa u Dubrovniku se o~ekuju francuski premijer Fransoa Fijon i wego italijanski kolega Silvio Berluskoni, ~iji dolazak, me|utim, jo{ nije zvani~no potvr|en.Prema najavama, Fijon }e se u petak u Zagrebu sresti s najvi{im dr`avnim funkcionerima Hrvatske, a nakon toga je predvi|en wegov odlazak u Dubrovnik.

Na skupu se o~ekuju svi ~elnici dr`ava iz regiona, osim

predstavnika Srbije. Razlog za to je {to }e dvodnevni dubrova~ki skup ugostiti kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija i ministra spoqnih poslova Skendera Hisenija, prenose hrvatski mediji. Na poziv premijerke Jadranke Kosor u Dubrovnik bi trebalo da do|u poqski premijer Donald Tusk i {ef bugarske vlade Bojko Borisov, a o~ekuje se i dolazak visokih zvani~nika iz jo{ nekoliko evropskih zemaqa, kao i predstavnika SAD i me|unarodnih organizacija.

„Dodik ne odlu~uje kada odlazim�

BE^: Visoki predstavnik me|unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (BiH) Valentin Incko o{tro je reagovao na izjavu premijera RS Milorada Dodika i poru~io ovom politi~aru da on ne odlu~uje o wegovom odlasku. "To je jedna tipi~na izjava Dodika kod koje jo{ jednom prekora~uje svoje nadle`nosti. To je wegova najmilija igra", kritikovao je Incko Dodikovu izjavu u intervjuu be~-

premijera RS da bi "Incko trebalo uskoro da se vrati ku}i".

Austrijski diplomata je daqe izrazio strepwu da bi "ton" pred izbore u oktobru mogao postati jo{ "`e{}i". "Ja }u svakako da se zala`em za umereniji ton. Od kraja avgusta, po~etka septembra, }e ton zasigurno biti tvr|i. Mi }emo pratiti koje su izjave pale i kod ekscesa reagovati", poru~io je Incko.

Aktivisti protiv nove direktorke HRT ZAGREB: Vi{e nevladinih aktivista i javnih li~nosti osudilo je odluku Programskog saveta Hrvatske radio televizije (HRT) o izboru Hloverke Novak-Srzi} za vr{ioca du`nosti programske direktorke Hrvatske televizije, za koju tvrde da je "simbol pristrasnog, hu{a~kog novinarstva".

"Imenovawe Hloverke Novak Srzi} jo{ jednom je pokazalo da formalno legitimni postupci mogu dovesti, ne samo do {tetnih odluka, nego i do odluka koje su uvreda zdravom razumu. Svojim ukupnim dugogodi{wim |elovawem ona je posta-

25

VALENTIN INCKO O[TRO REAGOVAO NA IZJAVU PREMIJERA RS

Danas peti Kroacija samit, bez u~e{}a Srbije ZAGREB: Na petom Kroacija samitu, koji po~iwe danas u Dubrovniku, okupi}e se lideri zemaqa regiona, vi{e evropskih premijera i {efova diplomatija, ali na skupu ne}e biti zvani~nika Srbije zbog, kako se nezvani~no navodi, najavqenog dolaska premijera Kosova Ha{ima Ta~ija. Glavna tema skupa, koji se odr`ava 9. i 10. jula u dubrova~kom hotelu "Palas" bi}e jugoisto~na Evropa u suo~avawu s globalnih izazovima, s posebnim fokusom na integraciju tog

petak9.jul2010.

la, po mi{qewu koje se nizom konkretnih primera mo`e dobro argumentovati, simbolom pristranog, a ne tako retko i hu{ka~kog, televizijskog novinarstva", navodi se u izjavi.

Potpisnici izjave upozoravaju da ta legitimna odluka saveta mo`e biti {tetna za slobodu medija u Hrvatskoj pa i za demokratizaciju zemqe u celini.

"Ovom prilikom ~esto citirana izjava o vladi kakvu zaslu`ujemo mogla bi se parafrazirati da svako ima javnu televiziju kakvu zaslu`uje, a ako smatramo da zaslu`ujemo mawe zaglupquju}u, mawe pri-

stranu i dnevnoj politici mawe podlo`nu televiziju, za to se treba izboriti protiv sna`nih interesa koji medije do`ivqavaju kao mo}no propagandno sredstvo, a ne kao qudsko pravo na istinitu informaciju", navodi se u izjavi koju su potpisali predsednici nevladinih organizacija Gra|anski odbor za qudska prava Zoran Pusi}, re`iser Rajko Grli}, advokat ^edo Prodanovi}, univerzitetski profesori @arko Puhovski, Zdravko Bazdan i Zvonko Makovi}, glumac Vili Matula i aktivisti Sr|an Dvornik i Sini{a Mari~i}.

RUMUNIJA

Vlada otpu{ta oko 4.000 zaposlenih BUKURE[T: Vlada Emila Bo{teno oko 4.000 zaposlenih, a ka odlu~ila je da smawi broj drsvi ministri }e morati da do `avnih sekretara, kao i zaposlenaredne srede predstave novu nih u rumunskim ministarstvima organizaciju svojih ministari vladinim agencijama kako bi stava. Prve mere {tedwe koje smawila tro{kove iz dr`avnog buxeta. Broj dr`avnih sekretara smawuje se sa 57 na 32, {to zna~i da }e u ministarstvima ostati samo po dva dr`avna sekretara, izuzev ministarstava spoqnih i unutra{wih poslova koji }e imati po tri dr`avna sekretara umesto dosada{wih pet, odnosno {est sekretara, saop{tila je rumunska vlada.

U `upanijskim prefekturama osta}e samo po jedan zamenik prefekta.

Rumunska vlada ra~una da }e iz ministarstava i wihovih agencija biti otpuEmil Bok

su se odnosile na smawewe plata u javnom sektoru za 25 odsto i penzija za 15 odsto, predstavio je 6. maja predsednik Rumunije Trajan Basesku. Ustavni sud je na zahtev opozicije odlu~io da je smawewe penzija neustavno, pa je vlada bila primorana da pored smawewa plata za 25 odsto, pove}a PDV sa 19 na 24 odsto kako bi smawila veliki buxetski deficit na 6,8 odsto.

Sve te mere su izazvale duboko nezadovoqstvo ve}ine Rumuna, a privrednici, opozicija i mediji su ih o{tro kritikovali i ukazivali da vlada Emila Boka nije ni{ta preduzela u ciqu {tedwe u svojim ministarstvima i velikom broju agencija.

Valentin Incko

kom dnevniku "Prese" da bi bilo najboqe ukinuti Bosnu.

"Da li }u se ja vratiti ku}i ili ne nije stvar Dodika, ve} se odlu~uje u Odboru za implementaciju mira. Moj ugovor je nedavno produ`en. Ako Dodik `eli da kancelarija visokog predstavnika bude zatvorena, onda bi trebalo kona~no da doprinese da ova funkcija bude nepotrebna. Najboqi dopronos bilo bi ispuwavawe slede}ih ciqeva: korektna raspodela dr`avne imovine izme|u entiteta, kao i korektna raspodela vojnih sredstava", poru~io je on u intervjuu be~kom "Prese" na nedavnu konstataciju

"U Bosni, ali ne samo tu, pred izbore se isti~u razlike izme|u pojedinih grupa. Ako izme|u pojedinih naroda imamo jedan odsto razlike, onda se politi~ari ne skoncentri{u na 99 odsto zajedni{tva, ve} na taj procenat razlike. To je {teta, i nakon izbora mora ponovo sve da se sre|uje. Potrebno je sa qudima, koji su napadani tokom predizborne kampawe, ponovo sara|ivati. Nadam se da }e vladaju}e partije, koje su protekle ~etiri godine, jako malo uradile, posledwih meseci pred izbore dokazati da su u mogu}nosti da deluju i da su one

partije koje treba ponovo birati", objasnio je on.

"Nadam se da }e stanovni{tvo na izborima u oktobru sopstvene politi~are testirati. Ko ima razuman ekonomski program, ko ima program za Evropu, ko zastupa dostojanstvo i verodostojnost, ko se bori protiv korupcije. Stanovni{tvo mo`e politi~are, koji nisu bili uspe{ni protekle ~etiri godine, koji nisu imali nikakve rezultate, koji nisu odr`ali svoja obe}awa, skinuti sa vlasti. Zato }u gra|ane pred izbore zamoliti da iskoriste svoje pravo glasa", najavio je Incko.

On je isto tako ukazao da evropska integracija Bosne nema alternativu.

"Bosna ne mo`e biti izolova ta~ka oko koje se razvija Evropa, dok Bosna ostaje na mestu.

2014. }e Bosanci ta~no znati kada }e postati ~lanica i perspektiva }e biti u potpunosti jasna. Na 100-tu godi{wicu okon~awa Prvog svetskog rata 11.novembra 2018. Bosna bi najkasnije trebalo da bude ~lanica EU", rekao je Incko.

"Nama su potrebni stabilnost, suverenitet i integritet dr`ave. To su okvirni uslovi koji stvaraju povoqnu klimu za investicije i demokratski razvoj.

Pre svega bih `eleo da talenti i obdareni qudi u Bosni mogu da se doka`u. Posebno kada je re~ o stanovni{tvu ono mi daje povod za nadu u razvoj. Mislim tu na povratkine koji se iz Australije, Norve{ke, Nema~ke ili Austrije vra}aju u Bosnu kako bi sebi izgradili egziestenciju. Ciq Evrope mora biti miroqubiv i prosperitetni region, jer rat u Bosni je bio i evropski rat, a mir i prosperitet u Bosni zna~io bi i mir i prosperitet za Evropu", zakqu~io je on.

^lanovi delegacija koje idu u Srebrenicu SARAJEVO: Ameri~ki predsednik Barak Obama objavio je ju~e imena ~lanova predsedni~ke delegacije koja }e 11. jula prisustvovati obele`avawu 15. godi{wice genocida u Srebrenici, saop{tila je ambasada SAD u BiH. U delegaciji su ambasador za pitawa ratnih zlo~ina Stiven Rap i specijalni pomo}nik predsednika SAD i vi{i direktor za multilateralne poslove i pitawa qudskih prava u Nacionalnom savetu bezbednosti Samanta Pauer .

Ameri~ku delegaciju }e predvoditi ambasador u BiH Ccarls Ingli{ , dodaje se u saop{tewu. U Srebrenici }e 11. jula biti obele`ena 15. godi{wi~a od ubistva vi{e od 8.000

Bo{waka u leto 1995. godine u tom gradu. Do sada je u tom centru sahraweno 3.749 identifikovanih `rtava, dok se posmrtni ostaci oko 3.500 osoba svakodnevno pronalaze u novootkrivenim masovnim grobnicama u isto~noj Bosni. O~ekuje se da }e vi{e od 10.000 qudi prisustvovati komemoraciji i sahrani 722 identifikovane `rtve. Dolazak su najavili predsednik i ministar spoqnih poslova Srbije, Boris Tadi} i Vuk Jeremi}, predsednik i premijerka Hrvatske, Ivo Josipovi} i Jadranka Kosor, kao i predsednici Makedonije - \or|e Ivanov, Crne Gore - Filip Vujanovi} i Slovenije - Danilo Tirk.

MOJA KU]A

petak9.jul2010.

lupa se u enterijere vra}a u velikom stilu! Iako se ~esto koristila kao nu`no re{ewe u mawim stambenim prostorima, od sada zna~ajnu poziciju zauzima i u onim ve}im. Dizajn klupe i wena multiprakti~nost osiguravaju joj mesto u bilo kojoj prostoriji.

Autor: klupa je postala hit u opremawu doma. Ne zauzima previ{e prostora, osim ako se ne radi o naro~itim dizajnerskim re{ewima, mobilna je u prostoru i mo`e zadovoqiti razli~ite zahteve. Komad name{taja, koji ispuwava sve ove kriterijume, po`eqan je u svakom domu.

S naslonom ili bez wega, izvedena u drvu, metalu, plastici ili kombinaciji ovih materijala, tvr|a ili udobnija, pravougaone ili zaobqene forme, klupa }e zadovoqiti sve enterijer-

K

Klupa u enterijeru ske prohteve i dizajnom se uklopiti u sve stilove. Nenametqiva u prostoru, ali ipak primetna, ~esto defini{e atmosferu kutka u kome se nalazi.

Bez obzira na to u koju ju prostoriju postavite, na}i }e svoje mesto i namenu. Dizajn klupe mo`e biti prilago|en funkcijama odre|enih prostorija, pa nastojte da ga uskladite s tim.

Klupa osim mesta za sedewe, mo`e poslu`iti kao polica, ostava, ukras prostora, biblioteka.

Osnovna funkcija klupe u dnevnom boravku je sedewe. Mo`e poslu`iti kao nadopuna grupi za sedewe ili biti postavqena samostalno u prostor. Ukoliko se izdvaja od grupe za sedewe, preporu~qiv je prakti~an i do-

O

klom za osvetqavawe i odzra~ivawe neizgra|enih krovova, krovni prozori mogu da poslu`e i kao otvori za izlazak na krov i kao prilaz dimwaku. U neposrednoj blizini otvora za izlazak na krov treba osigurati povr{inu za odlagawe.

karnih profila i unutra{wih drvenih profila. Nije potrebno spoqno premazivawe. Ostale prednosti: dobra termoizolacija, spoqna povr{ina postojana na delovawe atmosferskih prilika i lagana za odr`avawe.

Plasti~ni prozori

ni prozori s jednoru~nim mehanizmom, preklopni-titrajni prozori, pomi~ni i rasklopni prozori (rasklopivi i mogu se pomicati u stranu), prozori koji se pode{avaju po visini, te

Drveno-plasti~ni prozori Sa spoqwim okvirima i krilima od plastike i unutra{wim okvirima i krilima od drveta.

Preporuke za monta`u: - gorwa ivica prozora ispod 190 cm - dowa ivica prozora ne preko 100 cm - prozorska daska na visini od 80 cm - du`ina prozora u skladu s krovnim nagibom prozori s mogu}no{}u izlazka – krovni prozori raznih oblika, namena i dimenzija upotpuwuju tavanski prostor i omogu}uju provetravawe, osun~anost prostora i za{titu od vremenskih neprilika.

Nema spoqweg premazivawa.

Ostale prednosti: dobra termoizolacija, spoqwa povr{ina postojana na delovawe atmosferskih promena i laka za odr`avawe, mnogostruke mogu}nosti oblikovawa.

Krovni prozori

Drveno-bakarni prozori

Od aluminijuma, plastike, ~elika (pocinkovanog), s izolacionim staklom ili akrilnim sta-

Sa spoqwim okvirima i krilima od termoizolacionih ba-

Od stabilnih {upqih profila s jednom ili vi{e komora, u nekim slu~ajevima s metalnim oja~awem ili s penastim jezgarnim materijalom. Plasti~ni profili su postojani na koroziju, svetlost i boje, laki za odr`avawe i bez za{titnih premaza. Uglavnom su bele boje, ali su mogu}i i drugi tonovi boja.

Danas je mogu}e i kompletno reciklirawe demontiranih prozora prilikom ugradwe novih.

Prozorska konstrukcija zavisi bitno od veli~ine prozora, kao i od zahteva u pogledu nepropusnosti, akusti~ke, termi~ke i protivprovalne za{tite. Korisna vrednost jednog prozora odre|ena je i na~inom otvarawa.

Prozori sa zakretnim krilima omogu}uju ~esto prodirawe ki{e, prekretni prozori ( grani~na povr{ina doqe) i sklopivi prozori ( grani~na povr{ina gore) mogu se ~istiti samo s U najva`nija tehni~ka svojstva prozora se ubrajaju sigurnost od nevremena, propusnost fuga, koeficijent toplotnog prolaza i klasa zvu~ne izolacije.

Prozori se naj~e{}e zastakquju konvencionalnim vi{eslojno izoluju}im staklom, termoizolacionim staklom, zvu~no-izolacionim staklom, staklom za za{titu od sunca, a mogu se nabaviti i ugraditi staklo koje usmerava svetlost, staklo koje raspr{uje svetlo, staklo koje {titi od pogleda.

Na starijim gra|evinskim obektima je pre modernizacije ili sanacije neophodna temeqna provera prozora, posebno u pogledu propusnosti fuga i sigurnosti od prodora atmosferskih voda, kao i toplotna, zvu~na i protivprovalna za{tita i funkcionalnost okova, stawe okvirnog materijala, povr{ina, prozorskih daski i kutija za roletne.

padqiv dizajn klupe, koji }e je vizuelno podeliti na dva udobna sede}a mesta, a prostor izme|u pretvoriti u sto~i}. Na ovaj na~in ona mo`e funkcionisati kao klupa ili mawa grupa za odmor, ispijawe napitaka, igrawe dru{tvenih igara.

Klupa je izuzetno prakti~no re{ewe u mawim kuhiwama, jer }e na maloj povr{ini osigurati ve}i broj sede}ih mesta. U velikim kuhiwama, klupa se mo`e pojaviti kao vi{enamenski elemenat. U wemu se sme{taju namirnice ili posu|e, a gorwi deo se koristi kao klupa. Ovakva re{ewa su izuzetno dobra u kuhiwama koje su povezane s trpezarijom ili dnevnim boravkom, jer integrisana klupa predstavqa odli~an na~in wenog povezivawa s ostalim name{tajem u prostoru.

Klupa je izuzetno prakti~an elemenat u spava}oj sobi, pogo-

tovo kada se smesti u blizini kreveta. Osim pomo}i pri svla~ewu i obla~ewu, poslu`i}e i za odlagawe ode}e. Iz istih razloga, preporu~qivo ju je postaviti u garderobu i kupatilo.

U de~ju sobu postavite vi{enamensku klupu, koja }e osim udobnog sedewa, elementa za skakawe ili postavqewe igra~aka, poslu`iti kao ostava za kwige i predmete. Klupu mo`ete oblikovati s otklopnom sede}om plo~om ispod koje }e biti prostor za odlagawe igra~aka ili kao ormari} na ~ijoj se gorwoj plo~i mo`e sedeti.

I hodnik, koji ~esto nije velik, mo`ete da opremite klupom. Ona mo`e biti integrisana u element koji sadr`i ve{alice, police, ogledalo.

I na kraju, za sve koji imaju ku}ne qubimce - postavite klupu u svoj dom i osigurajte prijatan kutak za wihovo odmarawe!

Kako izabrati le`aqku

Prozori u potkrovqu d drveta ili plastike, gotovi za monta`u, s pokrivnim okvirima i serijskim izolacionim staklima, ali i termoizolacionim i sigurnosnim staklima, staklima za akusti~ku za{titu i za{titu od sun~evog zra~ewa, kao titraj-

DNEVNIK

c m y

26

a li le`aqke moraju u prvom redu da bubu udobne ili se prednost daje estetskoj optici? Odre|uje li cena kvalitet?

Pre nego {to kupite le`aqku, razmislite gde }ete je staviti i kako i kuda }ete je kasnije skloniti. Ako, na primer, raspola`ete malim balkonskim prostorom tada ne}ete mo}i da dr`ite le`aqku stalno rasklopqenu, ve} }ete je koristiti prema potrebi. Tada }ete sigurno biti zadovoqni rasklopivom modelom le`aqke male te`ine.

Mo`da }ete se u tom slu~aju odlu~iti upravo za le`aqku od plastike jer wu mo`ete bez razmi{qawa ostaviti na balkonu i kada pada ki{a. Za{ti}ena specijalnom ciradom le`aqka mo`e ~ak i da prezimi na balkonu.

Ukoliko imate veliki ba{tenski prostor u obzir dolaze i drugi modeli. Na tr`i{tu se mogu na}i moderni modeli od ratana, sa to~kovima, pa se mogu skloniti na zimu u podrum ili ba{tensku ku}icu. Veliki izbor le`aqki na}i }ete u odelima name{taja specijalizovanih ba{tenskih centara, a pru`a vam se mogu}nost da na|ete ono {to tra`ite i po poveqnijoj ceni, jer su rasprodaje ~este.

Le`aqka u pravom smislu re~i predstavqa stolicu na kojoj se mo`e i le`ati. Taj zahtev ispuwava ve}ina modela od plastike, koje su ustvari udobni naslowa~i koji se preko integrisanog mehanizma za pode{avawe

D

naslona za ruke dovodi u polule`e}i polo`aj. Jastuci/presvlake povezani su sa stolicom trakama koje se mogu skidati.

Prave vrtne le`aqke, me|utim, ne ispuwavaju tu funkciju. Ti uglavnom masivni i te{ki komadi name{taja nude u pravilu povr{inu za le`awe kod koje se samo zadwi deo mo`e podesiti u polo`aj za sedewe, odnosno ~itawe. Osim toga postoje i takozvane relaks-le`aqke i sauna le`aqke ~ija je povr{ina le`awa savijena ergonomski, ali nije pokretna.

Ve}ina le`aqki izra|ena je od plastike koja nudi ~itav niz prednosti. S jedne strane te`ina ovih modela je relativno mala te se mogu postaviti brzo i komforno.

Osim toga plastika je vodootporna. Ukoliko preti pqusak, skinete jastuke i sklonite ih na sigurno dok le`aqka mo`e da ostane na ki{i. Le`aqke od plastike izra|ene su tako da se uz nekoliko poteza mogu sklopiti i skloniti brzo i prakti~no u mali prostor.

Nasuprot wima stoje kvalitetne le`aqke iz gorweg segmenta cena. Proizvdene su od drveta ili ratana pa se vrednuju kao kupovina za ceo `ivot.

Ve} prema svojstvima i impregnisawu mogu da ostanu u ba{ti u svim vremenskim prilikama.

Uprkos visokokvalitetnoj obradi za{tita drveta kod takvih le`aqaki mora se obnavqati s vremena na vreme. Kako su takve stolice obi~no i te{ke, imaju to~ki}e kako bi mogla da ih pomera samo jedna osoba.

DNEVNIK

OGLASI

petak9.jul2010.

27

28

petak9.jul2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Danas, 9. 7. 2010. navr{ava se tu`na godina od kako sa nama nije na{ dragi

Danas, 9. 7. 2010. godine navr{ava se devetnaest godina od smrti na{e drage supruge i snaje

Branko Bogojevi}

Qubice Radosavqevi}

Radovan \uki}

9. 7. 2001 - 9. 7. 2010.

Se}awe na plemenitost dobrotu nikad ne bledi.

Ve~ito o`alo{}eni Tvoji najmiliji.

O`alo{}eni: suprug Du{an i svekrva Mara.

4546

4536

3

Posledwi pozdrav

POMEN Devet godina nije sa nama na{ prijateq

i

Porodica Qubotina: Bo{ko i Milica.

4413

POMEN Tata, Ti }e{ uvek biti tu

Upokojila se moja jedina

Deki

Cica

Mi{o Todorovi} 2008 - 2010.

IZDAJEM dvosoban prazan stan, samo kuhiwski elementi ul. Novosadskog sajma br.

58. prvi sprat. Cena; 170 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

4376

FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, voda bunar, lep pogled. Telefon 069/1-826-726.

3621 PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu Fabrike vode, hladwa~e, 800m od asfalta, ispitana za vo}wake i vinograde. Telefon 064/401-41-80.

4268

Vesa.

Pra{~aj Du{ewka moja!

Ve~naja pamjat!

Tvoja deca sa porodicama.

Tvoj Zoran.

Posledwi kom{iji

pozdrav

4581

4484

dragom

Devetog jula navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{a draga

4404

SE]AWE

9. 7. 2007 - 9. 7. 2010.

Stevan Ranisavqev Vojislavu Jovi}u

Sne`ana - Nena Zori}

iz Mo{orina Tajko, `ivi{ u na{im srcima, u najlep{im uspomenama, uvek voqen i nikad zaboravqen.

ro|. Petkovi} od stanara Podgori~ke 2, 4, 6, 8.

4571

^uvamo te u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tvoje }erke: Dragana i Jeja sa porodicom.

4488

4461

Dragi na{

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od gospo|e VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

3878

Vojo POTREBNO 10 radnika na proizvodwi drvene ambala`e u Futogu. Prednost ima `enska radna snaga.

Prevoz obezbe|en. Telefon 021/895-711, od 8-16 ~asova.

4440

imali smo lepih dana provedenih zajedno u dru`ewu i kumstvo koje smo negovali.

Sve {to je lepo ostaje trajno.

4568

Posledwi pozdrav najvoqenijem deda Gugi i ocu

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

3973 KURANSKO LE^EWE sve pomo}i, nervna oboqewa, nesanica, strah, n. energije, sloga-brak, vratiti voqenu osobu, vrati voqu za sre}u, uspeh. Telefon 062/178-09-71.

4371

Vukosave Tati}

Tvoja kuma Lena sa porodicom.

in`. Miodragu Risti}u

istori~arke umetnosti, direktorke Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture od 1971. do 1982. godine.

Na{a Vukica bila je izuzetno uva`avana me|u jugoslovenskim stru~wacima iz oblasti za{tite kulturnog nasle|a. Dala je veliki doprinos unapre|ewu struke i razvoju me|unarodne saradwe.

Bila je predsednica Nacionalnog komiteta ICOMOS-a.

S po{tovawem }emo ~uvati se}awe na wen doprinos za{titi spomenika kulture.

Kolektiv i direktor Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture u Petrovaradinu.

22. 3. 1922 - 7. 7. 2010.

Wegovi najmiliji: }erka Mirjana Vrba{ki, unuci Jelena i Vuka{in, Ivana i Sa{a, zet Radoslav i porodica Terzi}.

4535

717/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S neizmernom tugom obave{tavamo sve nastavnike, saradnike, studente i prijateqe da je na{ kolega

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi brat i otac

PETOGODI[WI POMEN

dr Pal [andor

POMEN

Nedeqa, 9. jul 2006. umirilo se srce

Ka}e Drqan

Nedeqko Jari}

1954 - 2010.

Milan Divni}

redovni profesor i predsednik Saveta Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu preminuo posle kra}e i te{ke bolesti .

Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

59096/P

S tugom obave{tavamo da je na{ ugledni profesor i dragi kolega i prijateq, profesor

moje Keke

Zete i te~o, hvala ti za dobrotu kojom si nas nesebi~no obasipao.

9. 7. 2005 - 9. 7. 2010.

Zar je moralo ovako biti?

Ostavio si se}awe i uspomene koje ne blede, dobrotu koja se pamti, tugu i veliku bol za tobom. Jo{ ne verujemo da te nema, ali smo sigurni da si tu, sakriven me|u zvezdama.

Pomen je 9. 7. 2010. godine, u 10 sati, na grobqu u Futogu.

29

petak9.jul2010.

Milivoj Kalini} 1951 - 2010.

Mihajlo i Vi{wa, Ogwen i Petar.

Voqena i dobra k}eri, od kada Te nema rano, nedeqa nije pro{la da na grob nisam do{la, da molim za spas du{e Tvoje i ubla`im boli moje.

Tuguju: mama Vera, tvoja deca Seka i Mire, brat \or|e sa svojima.

4508

4523

O`alo{}eni: sestre An|elija, Kristina, Marinela i sin Aleksandar.

Preminula je na{a voqena

Majka Stoja i sestra Tamara sa porodicom.

4490

4510

Sa tugom obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je 6. 7. 2010. godine, preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

dr Pal [andor

Vukosava Tati} ro|. Borovac istori~ar umetnosti

preminuo 7. jula 2010. i da je sahrawen u ~etvrtak, 8. jula.

Odsek za srpski jezik i lingvistiku.

Opra{tamo se od we danas, 9. jula 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

338/P

4521

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. jula preminula na{a draga

Sin Petar sa porodicom.

POMEN

TU@NO SE]AWE

9. 7. 2009 - 9. 7. 2010.

Danas, 9. 7. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{

Vojislav Jovi}

Opra{tamo se od na{e drage i po{tovane

1917 - 2010.

Sudija Ustavnog suda Vojvodine u penziji Zauvek }e ostati u na{im srcima wegova qubav, dobrota, strpqewe i optimizam.

Ispra}aj na{eg dragog Voje obavi}e se danas, 9. 7. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milica Kova~evi} Milka Kova~evi} Sahrana je danas, 9. 7. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru.

O`alo{}eni: supruga Kajka, }erke Marijana i Olivera, unuci Marina i Sr|an, zetovi Sr|an i Slobodan i ostala rodbina.

iz Futoga

Vukice Tati}

Stevan Bugar~i} 14. 2. 1956 - 9. 7. 2008.

Danica, Dragan, Branka, Ivana i Milo{ Vasi}.

Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

4496

Porodica Kova~evi}.

4537

4539

Umrla je na{a draga koleginica

4493

Ju~e je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 91. godini sahrawen penzionisani pukovnik

Posledwi pozdrav O`alo{}eni: sin Dragoslav, Jelena, Darko, Ivana, Milo{, Vesna, Dada i Bato.

4501

Milo Bogda Vuka{evi}

dr Pal [andoru 1954 - 2010.

Predsednik op{tine Be~ej.

u~esnik NOB-a i nosilac Partizanske spomenice 1941. godine. Bio je borac i stare{ina u ^etvrtoj crnogorskoj proleterskoj brigadi. Za u~e{}e u ratu i radu vi{e puta je odlikovan i pohvaqivan. Po izri~itoj `eqi sahrawen je u prisustvu naju`e porodice.

Sin Slobodan sa porodicom.

337/P

Du{anka - Cica Srdi}

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav odborniku Skup{tine op{tine Be~ej

1951 - 2010. @ivela je sa muzikom i za muziku. Nismo ni pomi{qali de }e weno privremeno odsustvo postati beskrajno. Neka joj je ve~na slava i hvala za sve generacije dece koje je nau~ila da vole muziku.

Komemorativna sednica }e se odr`ati u petak, 9. jula 2010. godine, u 10 ~asova i 30 minuta, u Sve~anoj sali Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“.

Posledwi ispra}aj na{e drage koleginice je u petak, 9. jula 2010. godine, u 12 ~asova i 30 minuta, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kolektiv i direktor Muzi~ke {kole „Isidor Baji}”

4500

Slavku Trive Moldovanovu obele`i}emo 9. 7. 2010. godine, u 11 sati, na grobqu u Turiji.

Uvek }emo te nositi u srcu i sa ponosom te se se}ati.

dr Pal [andoru 1954 - 2010.

Skup{tina op{tine Be~ej.

Tvoji najmiliji.

336/P

4462

337-1/P

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.15 10.30 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.50 00.40

TV PROGRAM

petak9.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Plej gejms Konferencija mladih lidera Dunavskog sliva, prenos Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Svetkovine, strana dok. serija Pre`iveti automobil Predlog top liste Vesti Elizina k}i TV Dnevnik Tajna hrane: Kopriva Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Ra~unica Egzit danas Me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Petkazawe Infant Elizina k}i

06.05 08.00 09.00 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.20 13.05 13.45 Yon Netles

Ubistva u Midsameru (Panonija, 22.40) 07.30 08.00 10.15 10.25 10.30 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.40 00.20

Glas Amerike U susret suncu Tin in Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Lice s naslovnice Zdravqe je lek Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu E TV Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

18.25 19.00 19.30 20.10 21.00 22.19 23.13 00.00 00.15 01.38 02.20 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sala{ u Malom ritu Razglednica Na skriveno te vodim mesto Izvo|a~i Dnevnik Sport plus Mesto zlo~ina Vreme je za bebe Tenis: Dejvis kup, Hrvatska–Srbija, prenos Sirija, zemqa jasmina Slagalica Dnevnik RT dobre nade Srebreni~ka poqa smrti Visok napon, kviz Mesto zlo~ina Dnevnik Egzit 2010 Vremeplovac No}ni bioskop: Klopa, pi}e, ~ovek, `ena, film TV prodaja Verski kalendar

06.02 06.49 07.03 07.34 07.59 08.22 08.29 09.15 09.29 10.00 10.30 11.25 11.57 12.30 13.00 14.00 14.30 14.55 15.33 16.00 16.30 17.25 17.45 18.30 18.50 18.50 19.18 20.00 20.33 21.05 21.53 23.43 00.08 01.04 01.27 01.33 05.40

Koncert za dobro jutro U zdravom telu Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Ozi Bu Palete Znakopis 2 Razglednice Filozofija i...

Metropolis Put humanizma Koncert Kemala Geki}a Mera za muziku Trezor Palete Egzitovawe Znakopis Tehnologija danas Ovo je Srbija Biciklizam: Tur de Frans [ta radite bre Beogradska hronika Egzitovawe, hronika Egzita 2010 Tenis: Dejvis kup: Hrvatska–Srbija, prenos ili Pokretna pro{lost Kao mehur od sapunice Inside-ofside Lov i ribolov Povratak na novo Svedok pod za{titom, film Biciklizam: Tur de Frans Kanda, Koya i Neboj{a Tehnologija danas Enciklopedija Egzit 2010, u`ivo Egzitovawe, hronika Egzita 2010 (r)

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 21.55 00.00 00.35 01.30

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Gorko slatki `ivot Vesti B92 Nacionalna geografija Otvorena vrata Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: [mokqan Vesti B92 Indija Nacionalna geografija

[mokqan Eliot [erman je savr{eni, fini momak. Pristojan, kulturan, odgovoran, nenametqiv, ba{ onakav kakvog bi svaki roditeq ili {ef po`eleo. Problem je samo {to je prili~no dosadan, pa je oduvek imao problema u odnosu sa devojkama.

Uloge: Majkl [ouvalter, Elizabet Benks, Yastin Tero, Mi{el Vilijams Re`ija: Majkl [ouvalter (B92, 21.55)

TENIS - DEJVIS KUP

Hrvatska–Srbija Susret Srbije i Hrvatske u ~etvrtfinalu Svetske grupe Dejvis kupa, od 9. do 11. jula, u Splitu. Za Srbiju }e igrati Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi}, dok }e za hrvatski tim nastupiti Marin ^ili}, Ivan Qubi~i}, Antonio Vei} i Ivan Dodig.

(RTS 1, 13.45)

Antonela Fatori

Elizina k}i Jun 1797. Pro{lo je 20 godina i mnogo toga se promenilo na Rivombrosi i u Evropi.

Napoleonova vojska osloba|a Italiju i ulazi u Pijemont, obe}avaju}i slobodu i jednakost. Ali, okupacija donosi siroma{tvo i nesigurnost…

Uloge: Vitorija Pu~ini, Alesandro Preciosi, Yejn Aleksander, Luka Vard, Antonela Fatori, Pjerlui|i Kopola, Fran~eska Retondini (RTV 1, 15.10)

07.00 08.25 08.50 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.30 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.15 22.30

Porodica Serano Me|uprostor specijal Petkazawe Svjetionik (hrv) Porodica Serano Od Vertepa po zabavu (rus) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Tre{wa Kop~eva tajna Egzit danas, Hronika 1. emisija Aladinove avanture Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika Zvon~i}i i Margareta (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Parazit, pozori{na predstava (slov) Pod obru~em

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Hrana i vino Prizma Moja porodica Objektiv Misterije KGB Rat svetova Smrt {pijunima Buntovnici Neon siti Objektiv Vitra` Sprint Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Crtani Lenija Smrt {pijunima Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

07.00 07.30 10.00 11.00 11.30 13.00

Atletika Evroliga Ful Tilt poker Premijer liga, magazin TVS Dejvis kup 1/4 finale: Francuska – [panija Ruska liga: Alania – Zenit Ful Tilt poker Profi boks Evroliga

21.00 23.00 00.00 02.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA/ Periskop, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Rusinski magazin, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Dokumentarni program, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 12.00 13.10 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 23.10 23.20 02.00 03.00 04.00

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Banzuke Izgubqeni Film: Doktor Mladen Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Balkan market Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Foks vesti Film: Slu~aj Lukona Opasne igre Srce na dlanu Film: Slu~aj Lukona

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica² 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Uhvati [ortija 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film: Let uqeza 03.00 Gor{tak 04.00 Dok. program 05.00 Film: Let uqeza

Rozana Arket

Let uqeza Poru~nik Yejk Grafton je mornari~ki pilot koji je stacioniran na nosa~u aviona.

Grafton je ube|en da bi u svim ratovima koje vodi Amerika pobeda bila sigurna ukoliko bi predstavnici Pentagona odluke prepustili vojnicima.

Uloge: Deni Glover, Vilam Defo, Rozana Arket, Tom Sizmor Re`ija: Yon Milijus (Avala, 01.00) 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Zdrava logika, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Digitalni svet, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Farma, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Qubavna pri~a

Elizabet Benks

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 02.00

Miki Peri}

Sun~ane skale 2010.

Posledwe, tre}e ve~eri prenosa, bira se „Pesma leta“. Najboqima se dodequju „Sirene“ - zlatna, srebrna i bronzana.

(Ko{ava, 21.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 01.00 01.15 03.00 04.00 04.55 05.00

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Leto na Adi Tajanstvene pri~e Telemaster Zakumi Akvantura Sun~ane skale, direktan prenos Telemaster Film Tajanstvene pri~e Dokumentarni program Vremenska prognoza Akvantura

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Film: Ortaci Siti kids Pali an|eo Siti Silikonske lepotice Petkom u dva More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Sva ta ravnica Loto Grand {ou Film: Rolerbol Film: Bekstvo pod pritiskom

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

petak9.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 9

Pi{e: Danilo Todorovi}

Yulija Ormond

Prvi vitez U doba ~arobwaka Merlina, Ekskalibura, kraqa Artura i vitezova Okruglog stola Lejdi @enevi zajedno sa svojom svitom kre}e na put ka svom budu}em mu`u i savezniku Kraqu Arturu. Ali taj put ne}e biti lak...

Uloge: [on Koneri, Ri~ard Gir, Yulija Ormond, Ben Kros, Lijam Kaningem, Kristofer Viliers Re`ija: Yeri Zuker (Nova TV, 20.05) 07.20 07.45 08.10 08.30 10.30 12.30 13.10 14.10 16.10 17.00 17.20 18.25 19.15 20.05 22.35 00.30 02.05 03.35

Yeki ^en, crtani Brac, crtani Pepa, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi IN magazin Dnevnik Nove TV Prvi vitez, film Kazna, film Nevidqivi ubica, film Ezo TV, tarot {ou Doga|aj godine, film

08.00 Bizeovim stopama 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Raj na zemqi 10.00 Bo`ji rotvajler 11.00 Dansko re{ewe 12.00 Pri~a o hobitu 13.00 Tajni ratovi 14.00 Istina o...

15.00 Ovo je civilizacija 16.00 Duhovna muzika 17.00 Pqa~ka{i olupina 18.00 Mark Forster – dozvola za snimawe 19.00 @iveti sa neprijateqem 20.00 @ivot i smrt u Rimu 21.00 Klondajk: Potraga za zlatom 22.00 Genije fotografije 23.00 Drugi svetski rat u boji 00.00 Duhovna muzika 01.00 Pqa~ka{i olupina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.30 02.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Gangsterska pri~a A sad adio Operacija ticijan Nevoqe 1 Qubavna pesma za Bobija Longa Nevoqe 2 Seksi fudbalerke Seksi bo`i}ne devojke \avoqe jezero

06.00 Lovac na blago 07.55 Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta 09.10 Vrhunska igra 11.10 Holivud na snimawu 11.40 Nalo`eni 13.10 Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 15.10 Plavi slon 16.30 Najlu|i tim 18.00 Posledwa prilika za Harvija 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Obdaren 20.35 Velika qubav 21.35 Spartak: Krv i pesak 22.30 Mrtva devojka 00.05 Utorak 01.25 Osmi putnik 2 03.40 Kejti Morgan na erotskim igra~kama

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.10 Put oko sveta u 80 vrtova: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Pet [op Bojs specijal 15.05 Herkul Poaro 16.55 Hrvatska u`ivo 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Savr{eni svet, film 22.35 Lica nacije 23.30 Dnevnik 3 00.20 Dr Haus 01.05 Ko je Kletis Tut?, film 02.35 Film: Vuk 04.35 [apta~ica duhovima 05.30 Lice nacije

06.00 Sudija Ejmi 07.00 Meklove }erke 09.00 Fojlov rat 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Gardijan 13.00 Ne{ Briyis 14.00 Fojlov rat 16.00 Eva 18.00 Sudija Ejmi 19.00 Ne{ Briyis 20.00Gardijan 21.00 Zakon i red 23.00 Zlo~ini iz pro{losti 01.00 Skriveni zlo~ini 03.00 Tajanstvena `ena: Otpevaj mi ubistvo 05.00 Ne{ Briyis

08.05 10.25 11.05 11.35 12.05 12.25 12.50 13.20 14.55 15.45 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.40 23.55 01.50

RTL ritam zona Ve~era za 5 Kraq Kvinsa RK.T.2.

Ekskluziv Punom parom Ve~era za 5 Najlep{i urok Los Viktorinos Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Ve~era za 5 Ekskluziv Ne daj se, Nina Nulta ta~ka, film Atomski voz, film Vesti Astro {ou

Nulta ta~ka

Lora Dern

Savr{eni svet Ve~iti gubitnik Bu~ Hejns osu|en je na dugogodi{wi zatvor. Jednog dana on i wegov kompawon Teri uspeju da pobegnu iz zatvora. Otmu sedmogodi{weg Filipa u nameri da ga zadr`e kao taoca...

Uloge: Kevin Kostner, Klint Istvud, Lora Dern, Ti Yej Lovter, Kit Sarabajka, Leo Burmester Re`ija: Klint Estvud (HRT 1, 20.15)

08.20 08.30 09.10 09.20 09.45 10.00 13.45 18.45 20.00 20.05 22.10 22.20 23.20 00.50

TV vrti} Garfild i prijateqi Luckaste pa~je pustolovine Hajdi Kod Ane Prenos sednice Hrvatskog sabora Split: Tenis Dejvis kup: Hrvatska - Srbija, prenos Humoristi~ka serija Ve~eras Opera pod zvezdama, prenos Vesti na Drugom Afrovizija Struna u krvi [apta~ica duhovima

06.30 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.50

Pruga Santa Intermeco 1 S vetrom u le|a Gospodari horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Mafija{ki {ef Intermeco 3 Bolna tajna Gospodari horora Istinski zlo~in @ene fudbalera Stisak Mesec koji uhodi

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Miranda Svi su ludi za Meri Teorija prozora Carevo novo odelo O{amu}eni i zbuweni Boufinger Mamford [arlota Grej Sve ostaje u porodici Miranda Doma}ice iz Amberlejna Dva

Kako bi ilustrirovali potrebu za hitnom promenom nacionalnih prioriteta, te ukazali na brojne opasnosti nuklearnih programa, dvoje odgovornih, politi~ki svesnih studenata, Ejzi i Bobi, konstrui{u mawu nuklearnu bombu, bez detonatora....

Uloge: Ketrin Higl, Ker Smit, Yej Avgust Ri~ards, Yef Rup, Kristofer Kenedi Re`ija: Erik Lanvil (RTL, 20.00)

Ketrin Higl

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi?

Megagraditeqi Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Usporen snimak Razotkrivawe mitova Ta~ka pucawa U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi Usporen snimak

08.30 09.00 11.00 11.30 12.30 12.45 13.15 17.30 18.00 19.00 20.05 20.45 22.30 23.00 00.00 01.00

Fudbal Biciklizam Fudbal Najja~i ~ovek Svi sportovi Fudbal Biciklizam Fudbal Kuglawe Biciklizam Fudbal Poker Fudbal Biciklizam Najja~i ~ovek Fudbal

Ozbiqnost jelenovog (ne)dolaska ito je, po se}awu mojih prethodnika, u „Jelepovr{ine na kojima je pri~iwena {teta pripadaju nu“ lovio od samog wegovog osnivawa. U kwiPoqoprivrednom kombinatu „Beqe“ i da procenu zi govorim samo o vremenu kada sam li~no {tete radi zajedni~ka komisija. Da je samo pla}awe u~estvovao u lovovima s Titom, to je period od 1960. s velikim zaka{wewem, kako zbog na{ih `albi i i zavr{ava se u jesen 1979. godine. Tada je Tito u „Jenaknadih procena, tako i zbog spore sudske procedulen“ do{ao posle sastanka nesvrstanih u Havani i re. Opet mi |avo nije dao mira a da ne ka`em i to da kada je tokom svog posledweg boravka na „Bequ“ se u na{oj zemqi vi{e isplati da bude{ tu`en nego primio ma|arskog predsednika Jano{a Kadara. Retda tu`i{. Ne znam za{to je to tako dobro zapamtio, ko je dolazio u lov sa stranim dr`avnicima ali se i ali je u vi{e navrata tu „moju izreku“ ponavqao to de{avalo (^au{esku, Hru{~ov, Bre`wev). U tim aludiraju}i na sporost sudova. Iako mi nije bila prilikama, sam nije nikada lovio. Pre svega zbog namera da vre|am sud, ispalo je tako, ali da je to bimogu}nosti da odstreli divqa~ s ja~im tofejom od la ~iwenica – i to je istina. Da je „Jelen“ pla}ao gosta, {to se u lovu mo`e desiti. I to dosta govori sve {tete koje je divqa~ ~inila poqoprivredi, za o wemu – da se znao uzdr`ati iako je bio strastveni lovstvo bi to bilo te{ko izdr`qivo. lovac. U lov u „Jelen“ slao je visoke goste, a da sam Dugoro~no, svi ti razlozi koji su odugova~ili nije bio prisutan. U takvim slu~ajevima ulogu dopla}awe nisu bili re{ewe jer, bez obzira na to ko i ma}ina imao je neko iz Predsedni{tva ili Vlade. I kada pla}a {tetu, pravo re{ewe bilo bi da se sprekada nije bio prisutan, interesovao se za rezultat, jer su dobri rezultati u lovu stvarali boqu atmosferu za politi~ke razgovore koji su vo|eni posle.

Prilikom jednog lova u ritskom delu lovi{ta, gde su obi~no bivali najboqi jeleni, krenuli smo vojnim xipovima. Vojska je tada imala italijanske xipove „kampawole“, koji, po mojoj proceni, nisu bili ba{ najboqi za ritske uslove. Tada{wi Titov a|utant Tihomir Vilovi}, koji nije bio lovac, nije prihvatio moj predlog da u lov idemo „lendroverom“ ili „uazom“ koji su nam bili na raspolagawu. Tokom puta, voze}i se kroz blatwavi teren rita, „kampawola“ se klizala dok vozila koja su i{la ispred i iza „Rover” spoticawa nas nisu imala tih problema.

Tito je to primetio i konstatovao, obra}aju}i se ~i pravqewe {teta. Taj moj odgovor Titu, pa i koVilovi}u, da je to quqawe xipa sli~no onome na usmentar, pokazao se korisnim. Opet prilikom potalasanom moru, aludiraju}i na wegov ~in u mornavratka iz lova, Tito je prepri~avao na{ razgovor, a rici. Po{to nije prihvatio moj savet, i ja sam iskoto je bio povod da se odgovaraju}i organi dogovore o ristio priliku da u {ali pitam admirala da li }e tome da se podigne ograda izme|u poqoprivrede i se eventualno slede}i rat voditi samo na suvom. Vi{ume. Nije bilo ni drugog, ni boqeg, ni trajnijeg relovi} nije ni{ta odgovorio, ali ga je Tito pitao da {ewa, bar na ovom podru~ju, jer su tu bile {ume s najli je ~uo moje pitawe. Pointenzivnijim lovstvom, s kazalo se kasnije da je mojedne strane, i wive s najTito nikada nije lovio sa stranim ja {ala bila neumesna, intenzivnijom poqopridr`avnicima, zbog mogu}nosti iako ne i za Tita, bar ne u vredom, s druge. Tada potom trenutku, i imala je da odstreli divqa~ s ja~im tofejom dignuta ograda i sada poza mene nepredvidive pood gosta. I to dosta govori o wemu stoji, mada ne ba{ u najbosledice. I pored toga {to qem stawu, ali i bez nade – znao se uzdr`ati iako je bio je lov bio uspe{an, trebada se napravi nova. strastveni lovac lo je vremena da mi admiNeki funkcioneri i ral to oprosti. @ao mi je politi~ari dolazili su da bilo zbog toga jer sam s admiralom imao korektne love, a neki da upoznaju lovi{te koje je imalo sve veodnose i nisam imao nameru da ga povredim. Drugom }u reputaciju i bilo je „in“ boraviti u wemu. Neki prilikom desilo se da smo na izlazak jelena iz {usu, zahvaquju}i sve ve}oj popularnosti lova, i sami me na rikali{te ~ekali gotovo pet sati. Tito je po~eli da se bave lovom i s takvima je bilo najvi{e strpqivo ~ekao, ali admiralovo nestrpqewe bilo problema kada im se ne bi dozvolilo da pucaju na sve je sve ve}e. Kada se jelen kona~no pojavio i Tito ga ono {to im do|e na ni{an. ^esto su zbog svoje `eqe odstrelio, admiral nije izdr`ao da mi ne ka`e: „Da da budu lovci, a to zaista nisu bili, dovodili i sebe ovaj jelen nije iza{ao, ti bi imao posla sa mnom“. i na{e lovo~uvare u neprijatne, a ponekad i komi~Ne znam ni sada da li je to admiral mislio ozbiqno, ne situacije. Tada nisam znao da su u Ma|arskoj, gde ali ono {to je zaista bilo ozbiqno bila je mogu}je postojao sli~an problem, to re{ili obavezom nost da se jelen ne pojavi. funkcionera da ni oni ne mogu loviti bez polagawa Tito je tokom lovova zapa`ao mnogo toga i, nalova~kog ispita. Bez preterivawa, ~iwenica da se ravno, postavqao pitawa. Tako je prilikom jednog Tito bavio lovom imala je za rezultat da su lovstvo lova na za{ti}enom podru~ju, dakle na onom delu i lov kod nas postali popularniji nego ikad. Biti lovi{ta gde se {uma grani~i s poqoprivrednim zelovac postalo je statusno pitawe. Naravno da je i mqi{tem, video velike {tete koje divqa~ pravi me|u politi~arima bilo pravih i ozbiqnih lovaca, poqoprivredi, tada p{enici. Pitao me je ko pla}a od kojih su neki bili vrlo strastveni i koristili su te {tete i koliko one iznose. Odgovorio sam mu da svaku priliku za lov s Titom ili bez wega.

T

Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36-444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak9.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

DEVICA 23.8- 22.9.

Venera je jo{ uvek kraqica na dvoru pa se i vi tako ose}ate. Carski! Non{alantno i sa stilom radite sve {to treba i {to se od vas o~ekuje. Na poslu ni{ta novo. Produ`eni vikend upravo po~iwe!

[KORPION 24.10- 23.11.

Petak je va{ omiqeni dan, ~ak i kada imate posla. Komunikativni ste, ostvarujete dobru saradwu, kako u radu, tako i privatno. Qubavni odnos je inspirativan i romanti~an. Idealizujete partnera. Ples.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

VAGA 23.9- 23.10.

Od posla, i to onog sitnog i svakodnevnog, ne znate {ta biste pre.

Ukoliko putujete na odmor, povedite ra~una o tome da pone{to ne zaboravite. Izbegavajte nervozu, duboko di{u}i, i bez `urbe. Osmeh!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

9. jul 2010.

Treba znati kada treba stati, i treba umeti nastaviti. Ukratko, dr`ite stvari pod kontrolom, ali se ipak oslonite na svoje instinkte i predose}awa da ne biste preterali ili pogre{ili. Dru{tvo.

STRELAC 24.11- 21.12.

Va{ nesta{ni Merkur boravi u vodenom znaku Raka pa plivate kako najboqe umete i znate. Oslu{nite svoju intuciju, mawe pri~ajte da biste boqe ~uli i videli. Putujte, negde daleko, na siwe more.

Putovawa-radovawa, zapo~iwu jutarwim bu|ewem i pakovawem kofera! Tome ne treba ni{ta vi{e dodati jer ovo jeste vreme kada mnogi negde kre}u, u i{~ekivawu promene, odmora i zabave.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec danas plovi kroz znak Blizanaca, {to ukazuje na podvojenost i razila`ewe u mi{qewu. Poslovni sastanci mogu biti konstruktivni, ali se nemojte preterano mentalno tro{iti. Dinamika.

U poslu, pogotovo onom privatnom, mo`ete o~ekivati gotovo sve pa uvek imajte spremnog xokera u rukavu, rezervnu opciju br. 2, za svaki slu~aj. Dinamika s izvr{iocima. Kra}i put?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Povu~eni u neki svoj intimni i ku}ni prostor najboqe funkcioni{ete. Familija vas podr`ava u svemu, sve dok ste tu gde jeste, me|u svojima. Mo`ete se otisnuti na porodi~ni godi{wi odmor.

Vreme leti, nezaustavqivo, i dok dlanom o dlan, mnogi iz va{eg okru`ewa nestado{e u potrazi za morem. [ta vi ~ekate? Po prirodi stvari, uvek ste ispred drugih i svog vremena. Akcija!

RIBE 20.2-20.3.

Mnogi putuju, pa i vi, jer ste zaslu`ili promenu i predah od svih onih obaveza koje su vas pritiskale mesecima. Porodi~ni ste u svakom pogledu, zreli da se bavite svojom decom i igrate s wima.

I dok se lepo br~kate, tamo negde u slanoj i bistroj vodi, ni{ta vas ne mo`e uznemiriti sem dileme o tome u koji restoran da krenete.

Ako kasnite u svemu, pa i u tome, onda krenite sada i odmah!

TRI^-TRA^

Zaslu`ila batine

PROGNOZA

VIC DANA

TOPLIJE

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

28

Sombor

28

Kikinda

27

Vrbas

27

B. Palanka

28

Zrewanin

28

S. Mitrovica 27 Ruma

28

Pan~evo

28

Vr{ac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

27

K. Mitrovica 26 Ni{

27

Evropa Madrid

NOVI SAD: Toplije i prete`no sun~ano. Vetar slab severozaRim padni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 14 do 28 stepeni.

VOJVODINA: Toplije i sun~ano uz lokalni razvoj oblaka po London podne na istoku Vojvodine. Vetar slab do umeren severozapadni.

Cirih Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 12, a maksimalna 28 stepeni.

Berlin SRBIJA: Toplije i prete`no sun~ano uz lokalni razvoj oblaka Be~ po podne, uglavnom na jugu i istoku Srbije. Na krajwem istoku Srbije je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova po podne. Vetar slab Var{ava do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temKijev peratura 10, a maksimalna 28 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend toplije i Moskva prete`no sun~ano uz temperature oko 30 stepeni Celzijusa. Po Oslo podne }e biti uslova za kratkotrajne lokalne pquskove sa ve}om {ansom u zapadnim i ju`nim predelima. U prvoj polovini slede}e St. Peterburg sedmice jo{ toplije uz re|e lokalne pquskove po podne.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti povoqnije. Me|utim, mogu}i su uobi~ajeni zdravstveni problemi, pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da ograni~e svoje aktivnosti. Tipi~ne meteoropatske reakcije mogu se javiti u blagoj formi.

36 32 31 32 34 30 27

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

9

Do{ao ~ovek u svatove i ugleda sto pun hrane te donese stolicu i navali.

Kad to vidi konobar, pri|e mu i ka`e: - Gospodine, ovo vam je {vedski sto.

- Dobro, usta}u ja kad do|u [ve|ani.

petak

pre podne

28 32

Minhen

30

Budimpe{ta

29

Stokholm

25

nedeqa

po podne veoma dobro

SUDOKU

23 31

subota

najboqe

32

Pariz

11

9 7

8

5

6

1

5 2

1

9

4

DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

263 (-4)

Slankamen

534 (-32)

Apatin

342 (-14)

Zemun

526 (-38)

Tendencija opadawa

Senta

680 (-24)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

526 (-34)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

571 (-26)

Tendencija opadawa

Smederevo

600 (-28)

Titel

570 (-32)

NERA

Ba~. Palanka 348 (-25) Novi Sad

427 (-28)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

TISA

Hetin

2

230 (-26) N. Kne`evac 684 (-25) S. Mitrovica 332 (-42)

128 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

4

8

2

4 3

7 6

1

7

15

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

prva ~etvrtina

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

3

8

6

4

2

9

2

6

9

4

1

7

8

5

3

4

8

3

9

5

2

1

7

6

3

4

8

5

2

9

6

1

7

8

9

2

6

1

7

4

3

8

5

6

5

7

1

8

6

3

9

4

2

8

5

2

6

9

1

7

3

4

1

9

4

7

3

5

2

6

8

6

3

7

2

4

8

5

9

1

6

1

4

14

1

3

475 (-37)

72 (-8)

13

7

VODOSTAWE

6

12

19~ 50’

28

Atina

10

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Nakon {to su u javnost dospeli snimci na kojima se ~uju uvrede, psovke i pretwe glumca Mela Gibsona upu}enih wegovoj biv{oj devojci Oksani Grigorijevoj, uskoro bi trebalo da se pojave i fotografije koje }e dokazati da ju je tukao.

- Jeb... si zaslu`ila da te udarim - ~uje se glas rediteqa i glumca na audio snimku koji je dostavqen internet portalu „RadarOnline”. Na to mu je Oksana odgovorila: „Kakav si to ~ovek da me bije{ dok dr`im dete u rukama”? Brojni mediji sumwaju u autenti~nost snimaka koji se pojavquju, ali ima i onih koji su ve} osudili Mela.

- Priznao je da ju je udario, a onda rekao da je ona kriva za to. To je zlostavqawe. Mo`da je on Mel Gibson, ali nije ni{ta druga~iji od bilo kog nasilnika - rekla je Rita Smit, direktorka organizacije protiv nasiqa u porodici.

5 9

Re{ewe iz pro{log broja