Dnevnik 9.jul 2012.

NOVI SAD *

PONEDEQAK 9. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23490 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MA LA PRI VRE DA OSTA JE BEZ OPRE ME JER NE PLA ]A KRE DI TE I LI ZING RA TE

Na dobo{u mesari, pekari, geodeti i sladoleyije

str. 5

DA NAS RAZ GO VO RI UNU TAR KO A LI CI JE SPS–PUPS–JS

Formacija 8+5+2

str. 3

Najvi{a temperatura 36 °S

NO VAC ZA KAN CE LA RI JU VU KA JE RE MI ]A IZA ZVAO RAZ LI ^I TE KO MEN TA RE

Koliko ko{ta diplomata u Wujorku

VRU ]I NA: Ne, ni je smak sve ta, a ni zo na su mra ka, ovo je No vi Sad ju ~e po pod ne. Vre lu ne de qu ve } i n a No v o s a | a n a od lu ~i la je da pro ve de na ba z e n i m a, [tran d u, kao i na di vqim grad skim pla ` a m a. @i v a u ter mo me tru do sti za la je 38 ste pe ni Cel zi ju sa (a u auto mo bi li ma ~ak 46 ste pe ni), pa su uli ce gra da bi le pot pu no pra zne. Oni ko ji ma ne pri ja ni osve `e we u Du na vu, osta li su za vu ~e ni u svo jim sta no vi ma uz kli ma-ure |a je i te le vi zo re.

Q. Na. Fo to: R. Hayi}

str. 2 FI NI[ PR VE UPI SNE TR KE NA UNI VER ZI TE TU U NO VOM SA DU

Od danas podela indeksa

str. 20 NASLOVI

T E M A „ D N E V N I K A ” : NO VO SAD SKI FO REN ZI ^A RI SVA KO DNEV NO NA ME STU ZLO ^I NA

Politika

Od grafita do raspadnutih le{eva str. 13

3 DS: napredwaci nas vra}aju u devedesete

Ekonomija 4 Tender strancima, a pola posla na{im radnicima 5 Japanski lek za srpsku krizu

Dru{tvo 6 Danas `eqe u drugom krugu

Novi Sad

str. 6

SPORT

n DELFINIMA TROFEJ

n FEDERERU PEHAR I BROJ 1

n TRIJUMF PEDROSE

str. 14 – 17

10 Skuvan zlatan kotli}, upecana zlatna ribica

Crna 13 Eksplozija pred pekarom na novosadskoj Detelinari 13 Ubistvo svedoka Vukojevi}a na sudu

NA SI QE NAD @E NA MA

Kurs samoodbrane za sticawe samopouzdawa

Vojvodina 10 Zrewanin: Podeqene direktorske foteqe

Reporta`e 7 Od danas radi poliklinika De~je bolnice

23 Celo selo – dve posva|ane babe

2

POLiTikA

ponedeqak9.jul2012.

dnevnik

NO VAC ZA KAN CE LA RI JU VU KA JE RE MI ]A IZA ZVAO RAZ LI ^I TE KO MEN TA RE

Gor don u Be o gra du

Ko li ko ko {ta di plo ma ta u Wu jor ku Pri ~a o tro {ko vi ma pred se da va wa Sr bi je skup {ti nom UN po no vo je po kre nu la pi ta wa „sku pe di plo ma ti je”, a do pi snik Ta nju ga pro ve rio je ko li ko za ra |u ju di plo ma te naj vi {eg ran ga na Ist ri ve ru i ko li ko je nov ca po treb no za iz najm qi va we „pri stoj nog di plo mat skog sta na” u Wu jor ku.

Sta no vi i ku }e ko je di plo ma te iz najm qu ju u Wu jor ku ko {ta ju od par hi qa da do la ra, ko li ko se pla }a za teh ni~ ko oso bqe pri am ba sa da ma i mi si ja ma u Uje di we ni ma na ci ja ma, do ne ko li ko de se ti na hi qa da do la ra - ko li ko ko {ta ren ti ra we ne kret ni na za am ba sa do re. „Mo `da je je di no {to je to pli je od vre me na u po sled we vre me tr `i {te ne kret ni na ma na Men het nu, gde ce ne i da qe ra stu, a slo bod nih sta no va je sve ma we”, pi {e sajt Krejns iz Wu jor ka, ko ji se ba vi pro u ~a va wem tr `i {ta ne kret ni na.

U ovom tre nut ku slo bod no je sa mo 0,72 od sto sta no va za iz da va we, {to je naj ni `i broj od ka da su ta is tra `i va wa po ~e la 2002. go di ne.

Sem ma log bro ja sta no va, „Ve li ku ja bu ku” po ga |a i rast sta na ri na, pa su ta ko ren te u po sled wih go di nu da na po ra sle za de vet do 11 od sto, u za vi sno sti da li su u pi ta wu gar so we re, jed no sob ni, dvo sob ni ili tro sob ni sta no vi.

Pre ma na vo di ma agen ci je Pla ti num pro per tis, ce na za iz najm qi va we jed no sob nih sta no va u Wu jor ku je do sti gla u pro se ku 3.421 do lar me se~ no, a vla sni ci su sve ma we sprem ni da da ju po pu ste i po god no sti, jer je po tra `wa ogrom na.

Po mo} nik ame ri~ kog dr `av nog se kre ta ra Fi lip Gor don da nas do la zi u dvo dnev nu po se tu Be o gra du to kom ko je }e se, pre ma na ja va ma, sa sta ti sa pre de sni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em, man da ta rom za sa stav no ve vla de Ivi com Da ~i }em i li de rom De mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di }em.

Ka ko je Ta nju gu ra ni je re ~e no u ame ri~ koj am ba sa di, Gor don }e u Be o gra du bo ra vi ti 8. i 9. ju la. Za sa da ni je po zna to ho }e li se sa sta ti i sa dru gim pred stav ni ci ma vla sti u Sr bi ju.

Za me nik ame ri~ ke dr `av ne se kre tar ke u pre sto ni cu Sr bi je do la zi iz Du brov ni ka gde je sa „Kro a ci ja sa mi ta” po ru ~io da se od Sr bi je ne o~e ku je da u ovoj fa zi pri zna Ko so vo, ali da }e mo ra ti da pri hva ti ti ~i we ni cu po sto ja wa su ve re nog i ne za vi snog Ko so va unu tar sa da {wih gra ni ca. Gor don je re kao i da po de la Ko so va ni je op ci ja ni za Sr bi ju ni za Ko so vo, da SAD mo gu i ho }e da po mog nu, ali da Be o grad mo ra da pre sta ne da po dr `a va ile gal ne bez bed no sne i sud ske struk tu re na se ve ru Ko so va i obez be di pot pu nu slo bo du kre ta wa za sve.

LI DER DS O FOR MI RA WU NO VE VLA DE

Ta di}: Jo{ ni je go to vo

„Kad je po ~e la kri za 2008.go di ne, bi lo je sko ro pet od sto sta no va na tr `i {tu ko ji su u sva kom mo men tu bi li sprem ni za iz najm qi va we. Da nas, ka da je taj pro ce nat pao na is pod je dan, vla sni ke ne in te re su je da da ju po pu ste, ve} sa mo da po di `u ce ne”, na vo de u ovoj agen ci ji.

Ma we sta no ve, jed no sob ne i dvo sob ne, mi si je pri UN iz najm qu ju za svo je ni `e ~i nov ni ke i funk ci o ne re, dok su za vi {e di plo ma te i am ba sa do re pred vi |e ne ve }i i luk su zni ji sta no vi, kao i mno go ve }a me se~ na pri ma wa.

Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki-mun ima pla tu od 26.800 do -

la ra me se~ no, dok je sa da {wi pred sed nik Ge ne ral ne skup {ti ne UN Na sir Ab du a ziz al Na se, ka da je bio na funk ci ji am ba sa do ra Ka ta ra u svet skoj or ga ni za ci ji, me se~ no za ra |i vao 25.000 do la ra.

Do pi sni ku Ta nju ga je u UN sa mo re ~e no da je da nas we go va pla ta - kao pred sed ni ka Ge ne ral ne skup {ti ne UN - ve }a od one ko ju je pri mao kao am ba sa dor, ali ni je na ve den iz nos.

Sa go vor ni ci iz vr ha UN su ka za li da su tro {ko vi za pla te kom pen zu ju ti me {to se ne iz najm qu ju ne kret ni ne, jer je ve li ki broj ze ma qa to re {io ta ko {to su ku pi li sta no ve u Wu jor -

Naj sku pqi am ba sa dor ski stan u Evro pi 5.000 evra U ne kim svet skim me tro po la ma u ko ji ma Sr bi ja ima di plo mat ske pred stav ni ke, na jam ni ne sta no va su pa pre ne, kao u Wu jor ku, u po je di nim gra do vi ma ce ne su ~ak i ni `e u od no su na Be o grad, a mak si mal na su ma ko ju na {a dr `a va iz dva ja za stan am ba sa do ra u evrop skim ze mqa ma je 5.000 evra me se~ no. Iako se do po da ta ka o tro {ko vi ma za di plo ma ti ju do la zi te {ko, po je di ne su me su „pro cu re le” u jav nost pre vi {e od dve go di ne, kad je u cen tru pa `we bi la pri ~a o iz najm qi va wu pro sto ra za stan i re zi den ci ju srp skog am ba sa do ra pri Une sku Zo ri ce To mi} - po ce ni od 7.000 evra me se~ no.Mi ni star stvo spoq nih po slo va ta da je ob ja {wa va lo da je vi si na za kup ni ne re zi den ci jal nog objek ta od re |e na tr `i -

{nim uslo vi ma i po nu dom u da tim uslo vi ma u Pa ri zu - u ko jem oko 190 dr `a va ima za seb ne am ba sa de u Fran cu skoj i pri Une sku, a sva ki am ba sa dor ima sop stve nu re zi den ci ju. Pro {le go di ne, iz MSP su sa op {ti li da su „skre sa ni” tro {ko vi za iz najm qi va we sta na u Pa ri zu za na {u am ba sa dor ku, pa se ona iz sta na od 220 kva dra ta, ko ji je pla }an 7.000 evra, pre se li la u 130 kva dra ta za me se~ nu ren tu od 4.000 evra. Ina ~e, za iz najm qi va we sta no va am ba sa do ri ma u Evro pi dr `a va iz dva ja do 5.000 evra. Pra vi lo je da sta no vi ne bu du ve }i od 200 kva dra ta, a da re zi den ci je ne pre ma {u ju 250 kva dra ta. Di plo ma ta ma sred weg ran ga, po pra vil ni ku, sle du ju sta no vi do 80 kva dra ta.

ku. Ipak, ne ma li broj dr `a va iz najm qu je sta no ve u Wu jor ku za svo je am ba sa do re i tu su ce ne astro nom ske.

Po {to ve }i na di plo ma ta ima iz ja mqe ne sta no ve na Aper Ist saj du Men het na, u bli zi ni zgra de UN, ce ne tro sob nih sta no va po ~i wu od se dam-osam hi qa da, a za vr {a va ju se na sko ro fan ta sti~ nih 30.000 do la ra me se~ no za luk su zne sta no ve.

Za oko se dam i po hi qa da do la ra se mo `e iz naj mi ti so li dan dvo i po so ban stan, u zgra di bez por ti ra, sa po gle dom na Cen tral park, ali u bli zi ni Har le ma - ko ji u Wu jor ku ni je ba{ „su sed stvo na do bro gla su”. Sle de }a ka te go ri ja bi bio tro so ban stan od 10.500 do la ra, na Lin kol nu skve ru, ve li ~i ne oko 85 kva dra ta.

U agen ci ji One Man hat tan, ko ja iz najm qu je sta no ve di plo ma ta ma, ka `u da se obi~ no za vi so ko ran gi ra ne am ba sa do re tra `e sta no vi, ~i je se ce ne kre }u od 12.000 do la ra - pa na vi {e.

Oni za taj no vac nu de zgra du sa por ti rom na ula zu, vr hun skim par ke tom i mer me om u sta nu i dve ve li ke te ra se.

Za one ko ji ne pi ta ju za ce nu, u po nu di je i pe to so ban stan od 260 kva dra ta u bli zi ni Pe te ave ni je, sa |a ku zi jem, sop stve nim so la ri ju mom, pri vat nim ba ze nom na vr hu zgra de, u ko joj `i ve sa mo di plo ma te. Taj luk suz ko {ta 27.000 do la ra me se~ no.

Li der de mo kra ta Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da Ivi ca Da ~i} ne bi do bio me sto pre mi je ra u vla di de mo kra ta i so ci ja li sta i da je pred sed nik SPS bio to ga sve stan.

Ta di} je na Pr voj TV po tvr dio ono o ~e mu se do sa da sa mo {pe ku li sa lo u me di ji ma - da je uslov za ula zak u tu vla du URS-a bio da „re gi o ni” u|u bez li de ra Mla |a na Din ki }a.

Pred sed nik DS je ka zao i da vla da ka kvu su uslo vqa va li ma wi part ne ri - da Da ~i} bu de pre mi jer, Din ki} mi ni star fi na si ja, a Ve ri ca Ka la no vi} re gi o nal nog raz vo ja - ne bi bi la ko ri sna za Sr bi ju. Ta di} je re kao da je „mo `da tre ba lo” da pre ki ne raz go vo re sa so ci ja li sti ma oko for mi ra wa vla de, ali da bi u tom slu ~a ju li {io gra |a ne Sr bi je mo gu} no sti

oba ve {taj nog sek to ra dru gog de la vla de i ne do voq na ko or di na ci ja Mi ni star stva unu tra {wih po slo va sa tim bez bed no snim sek to rom. „Bo rio sam se u tom sek to ru pro tiv te ro ri zma i kri mi na la i mi ne ma mo ap so lut no ko or di na ci ju i ne }e mo za vr {i ti ni u tom do me nu

Ni je isto rij sko ru ko va we, ve} znak pri stoj nosti Bo ris Ta di} iz ja vio je da ru ko va we sa ko sov skim pre mi je rom Ha {i jem Ta ~i jem na Kro a ci ja sa mi tu ne ma ni ka kav isto rij ski zna ~a ja, ve} je to bi lo pri stoj no ru ko va we sa pred satvni ci ma Al ba na ca sa Ko so va. Ta di} je re kao da taj tre nu tak ipak ima „jed nu sim bo li~ ku di men zi ju”. „Ne tre ba ga ni pot ce wi va ti, to ni je akt jed nog ta ko ve li kog do se ga. Mno go je va `ni je ko na~no do vr {i ti pre go vo re i pro na }i re {e we za Ko so vo i Me to hi ju”, re kao je Ta di}. Po Ta di }e vim re ~i ma, na sa mit ga je po zvao hr vat ski pre mi jer Zo ran Mi la no vi}, a - ka ko je is ta kao - va `no je i da Sr bi ja u~e stvu je na me |u na rod nim fo ru mi ma na ko ji ma se do no se od lu ke. da se for mi ra vla da za ko ju mi sli da bi bi la „bo qa od ove ko ja se sa da for mi ra”. „Ali jo{ ni je go to vo”, re kao je uz osmeh Ta di}. Po Ta di }u, bu du }a vla da mo ra la bi da bu de tim spo sob nih qu di „ko ji }e re {a va ti dra ma ti~ ne pro ble me u Sr bi ji”, a Sr bi ja opet ima „vla du u na sta ja wu ko ja ima sla ba me sta”. Ta „sla ba me sta” su, ka ko je re kao, kon tro la eko nom skih sek to ra jed nog de la vla de, kon tro la bez bed no sno-

po sao ko ji nas o~e ku je, a da ne go vo ri mo o Ko so vu i Me to hi ji, pro ble mu ko ji nam ve ko vi ma vi si nad gla vom”, uka zao je Ta di}.

Ta di} je ka zao i da je we go va stran ka mo gla od mah da for mi ra vla du da je pri sta la da je for mi ra vla du bez svo jih prin ci pa i da je pri hva ti la sve uslo ve ma wih ko a li ci o nih part ne ra, ali da „ni je svr ha do la ze we na vlast po sva ku ce nu”, ve} „do la zak na vlast da bi pri me wi va li pro gram”.

TVIT CRTICA (Iz)bok suj se

Mi ni stri za sve

Da li je lak {e bi ti vlast, ili opo zi ci ja, ko ima vi {e vre me na za od mor? Na pred wak Ma rio Ma le ti} “~e zne” na laj ni :Ka ko ja da iz bok su jem de set da na da odem na od mor, bo `e po ma gaj!

Na ta kvo pi ta we od go vor ima pro sla vqe ni bok ser ski {am pion, so ci ja li sta Ne nad Bo rov ~a nin : Po~ ni da bok su je{ :-)) Po {to }e SPS i SNS za jed no “se de ti” u vla di, je dan fan po ru ~u je Bo rov ~a ni nu : “sad ima{ 4 go di ne (bar) da ga na u ~i{ da bok su je :)”, dok Ma le ti} nu di “na kna du” :“a ja Bo rov ~a ni nu da od ra dim on li ne kam pa wu :-) Imao bi vi {e laj ko va ne go Mu ha med Ali :-) ru ~ak sa@nbo rov ca nin:-)” - Ej bre, ve} ho }e{ po ru~ ko vi ma, uklo pio si se u jag we }u bri ga du, a tek si od bor nik!:-)) Mo `e rad na ka fa:-), “opre zno” }e Bo rov ~a nin.

“Ute {io” ga je Ma le ti} :Ni si u to ku, to je iz fb kam pa we SNS-a ru ~ak sa @a vu cuc:-) mo `e i spa ring, sa mo ni ko se ne }e pri ja vi ti :-).

Bo rov ~a nin je, na sre }u, sve stan svo je “sna ge” :Spa rin gu jem sa mo sa pro fe si o nal ci ma! Re kre a tiv ci ne do la ze u ob zir :-)

Ne ka da {wi funk ci o ner ND @ar ko Jo ka no vi} “pri zna je” na laj ni.

- Stre pim da li }e Kr ko ba bi} udo mi ti de te i da li }e udo mi ti se be. Ipak, s to li ko go di na `i vo ta i pen zi o nog sta `a mo gu da bu du mi ni stri za sve- “sma tra” Jo ka no vi}.

A ko ja su do sa da {wa mi ni star stva vi {ak ? Me |u tvi te ra {i ma onih ko ji sma tra ju da tre ba uki nu ti mi ni star stvo di ja spo re, ko je je vo dio SPO. Sa wi ma se sla `e i no vi nar Dra gan Ja wi}, uz “ob ja {we we” : “Slu `i lo je da ne ki ti po vi iz di ja spo re po sta nu bo ga ti ji i da se udo me stra na~ ki ka dro vi”.

Kr~ ka se, kr~ ka No vo i za bra ni gra do na ~el nik Zre wa ni na na pred wak Go ran Kne `e vi} za pi sao je na laj ni : Hva la svi ma na ~e stit ka ma. Na pri vat ne po ru ke }u ve ro vat no upe ti da od go vo rim do kra ja le ta...

A sad da po kre ne mo Zre wa nin!

Dok se jo{ ni je ni “sti {a la” si tu a ci ja u Zre wa ni nu, na pi ta we tvi te ra {a da li }e Kne `e vi} bi ti mo `da no vi mi ni star po qo pri vre de, li der URS Mla |an Din ki} od go va ra : “Da. Ba{ on”.

Let wi tran sfe ri Funk ci o ner URS Alek san dar Far ka{ oba ve stio je fa no ve na kon {to je kon sti tu i sa na lo kal na vlast u Pan ~e vu : - Odoh u Ka ~a re vo na pro sla vu no ve ve }i ne u Pan ~e vu. PUPS je do ma }in, ~i ka Kr ka do la zi! ;) Do pi si ju }i se sa ~el ni kom Uni je stu de na ta Ste fa nom Jo si mo vim, Far ka{ }e “za go net no” : Iz vi wa vam se go spo di ne di ne Jo si mov {to }e ne ko li ko od bor ni ka pre }i kod nas, i za hva qu jem! ;) Vi de }e{ {ta se de {a va do sep tem bra. ;) Let wi tran fe ri su ve} u to ku.

(De)par tij ski De da Mraz U jav no sti je po no vo po kre nu ta pri ~a o de par ti za ci ji ka dro va. Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac po ru ~u je fa no vi ma : “De par ti zo va we - lu dom ra do va we! De par ti za ci ja je kao De da Mraz. Od ra sli la `u de cu da po sto ji i da }e do }i. A kad do |e da }e svi bi ti sre} ni i do bi ti po klo ne.”

Pet }e va pa za tvi te ra {a Sva ka uslu ga ima svo ju ce nu. To “po tvr |u ju” i in for ma ci je sa ko ji ma ras po la `e no vi nar De jan Vu ke li}.

- Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma ko ji ma ras po la `em, na klo nost uti caj nog tvi te ra {a ko {ta pet }e va pa i jed no pi vo. Ima li ne ko no vi je po dat ke?, za pi tao je Vu ke li} na laj ni.

Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} ga “do pu wu je” : Mi slim da ima ne {to i za po ne ti, “ot kri va” Ma ja, uz “ ob ja {we we” : “Od tvi ta do dr `av nog se kre ta ra”.

Di vo ta Po zna ti mu zi~ ki tek sto pi sac Dra gan Bra jo vi} Bra ja ot kri va svo jim fa no vi ma : - Ot pra tih si na na Mal tu. A istim le tom ode i }e ra jed ne na {e po li ti ~ar ke sa sve dva te lo hra ni te qa. Di vo ta, kon sta tu je Bra ja na laj ni.

(Pre)sla va No va vlast i no vi go sti na se o skoj sla vi kod Dra ga na Mar ko vi }a Pal me. No vi nar Pe |a Va si qe vi} “pri me }u je” : - Sad To ma go stu je kod Pal me na kik boks tur ni ru. Pa Mon ti Paj ton je ma lo de te za ove na {e.

I gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i} iz no vi na ci ti ra : “Vrh po li ti~ ke sce ne Sr bi je na kik boks me ~u u Kon ~a re vu….a pre ko ju go di nu Bo ris tu bio...i Se ka Alek si}, se }am se do bro , od ta da smo de ko di ra li Pal mu plus.

I “la `ni”, tvi ter To mi slav Ni ko li} iz no si svo je “uti ske”.

- Ve ~e ras bi lo lu do kod Pal me u Ja go di ni. Da ~i} se to li ko opu stio da je tri pu ta pro vu kao kre dit nu kar ti cu kroz har mo ni ku.

Pe sma nas je odr `a la Pe sma man da ta ra no ve Vla de da le ko se ~u je.

Pro sla vqe ni va ter po li sta Da ni lo Iko di no vi} “pri me }u je” : - Ivi ca pe vao na sku pu u Sur du li ci. Da je Bo ris znao da pe va, mo `da bi bio pre mi jer sa da. Sad na ~a so ve pe va wa, da bu de spre man za sle de }e iz bo re- “sa ve tu je” Da ~a.

Svet ske krof ne I spor ti sti ima ju “sla be” ta~ ke. Po zna ti pli va~ ^a ba Si la |i “is pri ~ao” je svo ju : - Kom {i ni ca Ana pra vi naj bo qe prin ces krof ne na sve tu! Hva la :-), “ob na ro do vao” je ^a ba Si la |i.

(Pre)svla ~e we [ta je da nas re cept za uspeh. ^la ni ca SPS Na ta {a De ja no vi} “raz mi {qa” na tu te mu na laj ni : - U da na {we vre me bo qe pro la ze one ko je se ski da ju, ne go one ko je ne ma ju {ta da obu ku.

Jad no, jad ni je Funk ci o ner ka LDP Jo va na Tav ~ar “ne go du je” na “Tvi te ru”: - Jed na od naj jad ni jih po ja va je od nos qu di pre ma ~o ve ku ka da je na po zi ci ji i kad ni je i ka da }e mo `da bi ti... Vi de la vi {e pu ta! Dno! S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

DA NAS RAZ GO VO RI UNU TAR KO A LI CI JE SPS–PUPS–JS

Formacija 8+5+2 Raz g o v o r i ko a l i c i j e oko SPS-a na ja vqe ni su za da nas, a po tom i kon sul ta ci je o ko a li ci o nom spo ra zu mu sa stran ka ma ko je }e ~i ni ti bu du }u vla du. Man da tar Ivi ca Da ~i} po ru ~u je da raz go vor o re so ri ma jo{ ni je za vr {en, ali ve ru je da }e na pred wa ci ma pri pa sti osam, so c i j a l i s ti m a pet i URS-u dva re so ra u vla di. Da ~i} je na ja vio i raz go vo re s pred stav ni ci ma stra na ka ma wi na. On je na ja vio da }e ih po zva ti da u~e stvu ju u vla di.

Pre ma Da ~i }e vim re ~i ma, raz go vor o re so ri ma jo{ uvek ni je za vr {en, ali je po tvr dio da }e {e m a „osam plus pet plus dva” bi ti i usvo je na. „Na { oj ko a l i c i j i po tom do go vo ru pri pa lo bi pet re so ra, ali ni smo jo{ do kra ja za vr {i li pre go vo re. Me |u tim ni je ta~ no ono {to se pi {e po no vi na ma „, re kao je Da ~i}, ali ni je pre ci zi rao ko ja }e mi ni star stva u no voj vla di vo di ti so ci ja li sti.Go vo re }i o in for ma ci ja ma ko je su se po ja -

bi} je Ta nju gu re kao da je taj do ku ment, u rad nom ob li ku, ju ~e do sta vqen PUPS i da }e na sed ni ci Pred sed ni {tva bi ti raz mo tren, iz ne te pri med be i mi {qe wa. Pre ma we go vim re ~i ma, PUPS ni je u~e stvo vao u we go voj iz ra di, ve} su to u~i ni le SNS, SPS i URS. „Ov de se ra di o dr `a vi i mo ra se str pqi vo i mu dro raz go va ra ti”, na gla sio je li der PUPS, ali i do dao da do sa da ni je u~e stvo vao u raz go vo ri ma ko a l i c i o n ih part n e r a i da jo{ ni je do bio po ziv za na ja vqen sa sta nak troj ne ko a li ci je u po ne de qak.

Da ~i }a za pa wi la DS

vi le u jav no sti da je PUPS ne za do vo qan raz go vo ri ma, Da -

Din ki}: Ja sam tim ski igra~ Li der URS Mla |an Din ki} ka `e da }e URS u no voj vla di vo di ti tri sek to ra - evrop ske in te gra ci je, fi nan si je i pri vre du i re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu. „Mo ram da ka `em imam li~ no stra {an mo tiv da po ka `em da je sam ite ka ko tim ski igra~, da mo gu da po mog nem da stva ri iz ove ka ta stro fe, po seb no eko no mi je po sta nu bo qe,” re kao je Din ki}.On je do dao da na po ~et ku ni je raz mi {qao da pri sta ne na sa rad wu sa SNS, ali da ga je na raz mi {qa we o ta kvoj sa rad wi upu ti la i mi sao Bo ri sa Ta di }a, ko ji je re kao da ni ka da ne bi sa ra |i vao sa SPS da se u po li ti ci vo dio emo ci ja ma a ne ra zu mom.”I me ne je to po nu ka lo na raz mi {qa we o sa rad wi sa na pred wa ci ma”, ka zao je Din ki}.

Da ~i}: Ko tra `i po sku pqe wa, le ti Man da tar za sa stav vla de Ivi ca Da ~i} upo zo rio je di rek to re Jav nih pred u ze }a da ne da ju „neo d go vor ne iz ja ve o po sku pqe wi ma” i za pre tio im sme nom. „Upo zo ra vam sve di rek to re jav nih pred u ze }a da ne da ju neo d go vor ne iz ja ve o po sku pqe wi ma. [to do sa da ni su po di gli ce ne? Bu du li se ta ko po na {a li sva ko od wih }e bi ti sme wen od mah po iz bo ru no ve vla de”, re kao je Da ~ih no vi na ri ma.On je uka zao da di rek to ri jav nih pred u ze }a ne od lu ~u ju o po sku pqe wi ma u Sr bi ji i da wi hov za da tak ni je „da ku ka ju” ve} da vo de ta pred u ze }a.

~i} je na gla sio da je on vi {e pu ta re kao da je do go vor te troj ne ko a li ci je da se ide ili za jed no u vla du ili ni ko. „U po ne de qak tre ba da raz go va ra mo o tom po li ti~ kom do go vo ru sa PUPS-om i JSom. Sva ka od tri par ti je in si sti ra na svo jim po seb no sti ma i te po seb no sti mo ra ju bi ti deo tog spo ra zu ma”, re kao je man da tar i na gla sio da }e se raz go vo ri tek vo di ti na osno vu tog do ku men ta. Da ~i} je, ta ko |e, na veo da raz u me re ak ci je iz PUPS s ob zi rom da se, ka ko je oce nio, u me di ji ma sva {ta pi {e.

Bu du }i pre mi jer je na gla sio i da je li de ra URS Mla |a na Din ki }a pi tao da li bi u{ao u vlast sa na pred wa ci ma, s ob zi rom da bi SNS, DS i URS ima l i ve } i n u. „Odo g o v o r io mi je da ne bi”, re kao je Da ~i}.

Li der PUPS Jo van Kr ko ba bi} na ja vio je za po ne de qak sed n i c u Pred s ed n i { tva te stran ke na ko joj }e se raz go va ra ti o po li ti~ kom pro gra mu vla da ju }e ko a li ci je. Kr ko ba -

Man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da za pa wu je ~i we ni ca da je De mo krat ska stran ka pred lo `i la Vla di Sr bi je bu xet i osni va we Kan ce la ri je za pra }e we po slo va pred se da va wem Ge ne ral nom skup {ti nom UN, a on da u me di ji ma otvo ri la de ba tu da li je to do bro.

Da ~i} je no vi na ri ma re kao da DS ne bi tre ba lo da ima raz li ~i tu po li ti ku ka da je na vla sti i ka da je u opo zi ci ji.„Ne ka DS sa da po ni {ti tu od lu ku ako ho }e, jer su i da qe u vla di, a ako ne }e ne ka }u te. Mi sa da ima mo pred se da va ju }eg Ge ne ral ne skup {ti ne UN ko me we go va stran ka ko pa ja mu”, re kao je Da ~i} i na gla sio da je gla sao za otva ra we Kan ce la ri je, jer je to ko rekt no.„Do la zi mo u si tu a ci ji da sa mi se be bru ka mo”, re kao je Da ~i}. „Mi }e m o raz m a t ra t i taj ma te ri jal, bez ob zi ra {to su se pre ma na ma po ne li ne ko rekt no”, za kqu ~io je Kr ko ba bi}.

D. M.

„Palmini tigrovi” na okupu U se lu Kon ~a re vu kraj Ja go di ne na 15. me |u na rod nom kik-boks su sre tu, uz pred stav ni ke di plo mat skog ko ra gost je bio i pred sed nik To mi slav Ni ko li}. Po red we ga, pri sut ni su bi li i dru gi vi so ki funk ci o ne ri SPSa, SNS-a i URS-a.

U rod nom se lu li de ra Je din stve ne Sr bi je Dra ga na Mar ko vi }a Pal me, ko je je u su bo tu obe le `i lo i svo ju sla vu Sv. Jo van, oku pi lo se vi {e od 10.000 me {ta na ovo ga kra ja, ko ji su po sma tra li kik boks su sret re pre zen ta ci ja Ita li je i Sr bi je, sa sta vqe ne od bok se ra eki pe „Pal mi ni ti gro vi”.

Uz li de ra SPS i man da ta ra no ve vla de Ivi cu Da ~i }a, u Kon ~a re vu su i li der SNS Alek san dar Vu ~i}, pot pred sed ni ca URS Ve ri ca Ka la no vi}, pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} i broj ne di plo ma te ko je pred vo di am ba sa dor Ve li ke Bri ta ni je Majkl De ven port.

ponedeqak9.jul2012.

3

NE SMI RU JU SE STRA STI PO SLE IZ BO RA NO VOG GRA DO NA ^EL NI KA ZRE WA NI NA

DS: Napredwaci nas vra}aju u devedesete De mo krat ska stran ka i Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i da qe ne mo gu da se po mi re sa ~i we ni com da su, po sle dva na est go di na, u Zre wa ni nu oti {li u opo zi ci ju. Na kon pro {lo n e d eq n e kon s ti t u t iv n e sed ni ce Skup {ti ne gra da, na ko joj je za gra do na ~el ni ka iza bran Go ran Kne `e vi} (SNS), a za spi ke ra lo kal nog par la men t a Ra d o v an Bu l a j i} (SPS), de mo kra te i li ga {i upu ti li su broj ne op tu `be na ra ~un no vo for mi ra ne ko a li ci je iz me |u na pred wa ka i so ci ja li sta. DS i LSV op tu `u ju no vu grad sku vlast da, pre u zi ma wem od bor ni ka sa li ste Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, ko ji su obez be di li skup {tin sku ve }i nu, pre kra ja iz -

oba vqa we te va `ne funk ci je.

DS je po ku {a la da for mi ra ve }i nu u skla du sa de mo krat skim nor ma ma, ali je o~i gled no da se Zre wa nin i Sr bi ja vra }a ju u pro {lost.

Gr gi} je na gla sio da }e DS iz opo zi ci je na sta vi ti da de lu j e “u sme r u obez b e | i v a w a nor mal nog po li ti~ kog funk ci o ni sa wa i bo ri }e se svim le gal nim sred stvi ma pro tiv ta kvog ne de mo krat skog na ~i na for mi ra wa ve }i ne, kao i pro tiv to ga da grad vo de oni ko ji u sud skim pro ce si ma do ka zu ju svoj kre di bi li tet”.

Zbog od lu ke od bor ni ce Lu kre ci je Ur su le sku da na pu sti LSV, na ~i joj je iz bor noj li sti bi la, i pri klo ni se na pred wa ci ma, te im ta ko obez -

Kne `e vi}: Glu pe op tu `be Od bor ni ca Lu kre ci ja Ur su le sku de man to va la je u pe tak, sa skup {tin ske go vor ni ce, da je do bi la no vac od no vog gra do na ~el ni ka Go ra na Kne `e vi }a da bi na pu sti la LSV i svoj man dat po ve ri la ko a li ci ji SNS–SPS. Kne `e vi}, me |u tim, ni je `e leo da od go va ra na ova kve tvrd we.

- Pot pu no mi je glu po da od go va ram na ta kve op tu `be. Po sto ji po li ci ja, pa ne ka utvr di da li je to ta~ no ili ni je – krat ko je po ru ~io no vi gra do na ~el nik Zre wa ni na. bor nu vo qu gra |a na. S dru ge stra ne, na pred wa ci od go va ra ju da je is po {to va na vo qa gra |a na, is ka za na na po sled wim iz bo ri ma, s ob zi rom na to da je SNS osvo ji la naj vi {e gla so va, a da je SPS, do ta da ne par la men tar na stran ka u Zre wa ni nu, us pe la da pre |e cen zus i osvo ji osam man da ta.

Pred sed nik Grad skog od bo ra DS Pre drag Gr gi} tvr di da na ~in na ko ji je iza bra na ve }i na u Skup {ti ni gra da zlo kob no pod se }a na de ve de se te go di ne.

- Po no vo se ot mi ca ma i pot ku pqi va wi ma od bor ni ka for mi ra ve }i na – po ru ~u je Gr gi}.

– Da nas tu ve }i nu pred vo di SNS sa ne le gal nim gra do na ~el ni kom ko ji ne is pu wa va ni osnov n e za k on s ke uslo v e za

be di skup {tin sku ve }i nu, li ga {i su na sta vi li da or ga ni zu ju pro te ste u E~ ki, se lu u kom `i vi wi ho va biv {a ~la ni ca.

- Od me {ta na E~ ke smo ~u li da je ona pro da la svoj man dat i to je pr vi slu ~aj u isto ri ji Li ge u Zre wa ni nu. Sma tra mo da je kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne gra da ne le gal na i pred u ze }e mo sve mo gu }e me re da to i do ka `e mo, kao i da po ka `e mo da su biv {i li de ri ovog gra da na sta vi li sa svo jim ma ni ri ma - ku po vi nom i tr go vi nom - re kao je pred sed nik Iz vr {nog od bo ra GrO LSV Dra gan Ne deq kov, na ~i ji se pred log, ka ko sa zna je mo, Lu kre ci ja Ur su le sku i na {la na li sti kan di da ta za od bor ni ke. @. Ba la ban

REKLI SU Pribi}evi}: U~e{}e nije sporno

Stefanovi}: Nije to podela plena

Korhec: Neadekvatno u~ewe srpskog

U~e {}e li de ra DS Bo ri sa Ta di }a na Kro a ci ja sa mi tu u Du brov ni ku ni je spor no, jer, ka ko sma tra ju ana li ti ~a ri, ono ne ma obe le` ja dr `av ni~ ke, ve} pred sta vqa „po li ti~ kopri vat nu” po se tu.

Po li ti~ ki ana li ti ~ar Og wen Pri bi }e vi} oce nio je da je sva ko u~e {}e Sr bi je na re gi o nal nim sku po vi ma do bro jer je va `no u~e stvo va ti na sa stan ci ma na ko ji ma se go vo ri o si tu a ci ji i od no si ma u re gi o nu.

On je Ta nju gu re kao da je to va `ni je od ~i we ni ce da ta mo u~e stvu je i ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i bu du }i da je re gi o nal no pred sta vqa we Ko so va re {e no zve di com, {to ka ko je ka zao go vo ri o ne re {e nom sta tu su. Pri bi }e vi} je, ipak, re kao da ni je sa svim ja sno na ko ji na ~in i u kom svoj stvu je Ta di} po zvan da ta mo u~e stvu je. Pri bi }e vi} ipak sma tra da u~e {}e Ta di }a ne iz ne na |u je jer je we gov do pri nos re gi o nal noj sa rad wi ve li ki.

Pot p red s ed n ik SNS Ne boj {a Ste fa no vi} ka `e da ta stran ka ne raz mi { qa o po d e l i re s o ra,od no sno o vla di kao po de li ple na, ve} da an ga `u je spo sob ne i stru~ ne qu de.Na pi ta we da li }e na p red w a c i u vla d i uze ti naj ja ~e re so re,Ste fa no vi} je za „No vo sti„ re kao da u SNS ne raz mi {qa ju o vla di kao o ple nu ko ji tre ba da se po de li. „Na{ stav je da mo ra da se po stig ne do go vor ~i ja je su {ti na da iz vr {na vlast funk ci o ni {e kao je dan tim sa ci qem da gra |a ni Sr bi je `i ve bo qe”, ka `e i do da je da ne }e an ga `o va ti sa mo po li ti~ ke ka dro ve. Na pi ta we da li ko na ~an do go vor ko ~e ve li ki ape ti ti PUPS-a Ste fa no vi} je re kao da se Srp ska na pred na stran ka tru di da ko rekt no vo di pre go vo re i da to ne shva ta kao fe u da li za ci ju vla de, ni ti su do sa da {wi raz go vo ri bi li ba zi ra ni na po de li re so ra.

Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec iz ja vio je da de ca ma |ar ske na ci o nal no sti tr pe {te tu zbog ne a de kvat nog pro gra ma u~e wa srp skog je zi ka u {ko la ma. Re~ je o de ci ko ja su iz sre di na u ko ji ma Ma |a ri ~i ne ube dqi vu ve }i nu sta nov ni {tva i ko ji na sta vu po ha |a ju na ma ter wem je zi ku. Kor hec je za „Ma |ar so„ re kao da de ca ne mo gu da ovla da ju srp skim je zi kom, zbog ak tu el nog na stav nog pro gra ma, ko ji im ni je pri la go |en.

Na ci o nal ni sa vet bio je iz ra dio na stav ni pro gram u~e wa srp skog je zi ka za de cu ma |ar ske na ci o nal no sti iz et ni~ ki ho mo ge nih sre di na, ko ji je sli ~an u~e wu stra nog je zi ka. „Mno ga smo vra ta otva ra li ka ko bi se ta na sta va ostva ri la, ali stva ri ni su na pre do va le onim to kom ka ko smo za mi {qa li.

Za pe lo je u la vi rin tu be o grad skih mi ni star sta va. Mno go pu ta i ni je bi lo do mi ni stra, ve} je sam od nos ne zgra pan”, ka zao je Kor hec.

NA ^E LU OP [TI NE NO VI BE ^EJ FUNK CI O NER LDP-a

Predsednik Sa{a [u}urovi} Ume sto Mi li vo ja Vre ba lo va, sa da {weg pot pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne, pred s ed n ik op { ti n e No v i Be ~ej u no vom man da tu bi }e Sa { a [u } u r o v i}, me n a x er Op { tin s kog od b o r a Li b e ral no-de mo krat ske par ti je, od lu ~i la je ve }i na od bor ni ka lo kal nog par la men ta. Za we ga je gla sa lo 20, od 31 od bor ni ka. Za za me ni ka pred sed ni ka op {ti ne iza bran je To m i s lav Rat k o v i}, ina ~ e pred sed nik Op {tin skog od bo ra De mo krat ske stran ke.

Obo j i c a su u pret h od n om man da tu bi li po mo} ni ci Mi li vo ja Vre ba lo va. [u }u ro vi} je, na kon sed ni ce, is ta kao da je LDP tre }i

put zare dom do bi la man dat pred sed ni ka op {ti ne u No vom Be ~e ju.

- Ovo je lo gi ~an sled do ga |a ja i re zul tat na {eg du go go di {weg ra da. LDP je na pret hod n im iz b o r i m a osvo j i l a naj vi {e gla so va od svih po li ti~ kih par ti ja. Ko a li ci ju smo pro {i ri li, iako ni smo mo ra li da ima mo 20 od bor ni ka. Ali, od lu ~i li smo se za {i ru ko a li ci ju, ka ko bi {to vi {e do brih stva ri ura di li i ka ko bi No vi Be ~ej ostao na pra vom pu tu – po ru ~io je [u }u ro vi}. Na is toj sed ni ci iza bran je i za me nik pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne, a to je Mi qan Isa kov (LDP). @. B.

4

ekonomija

ponedeqak9.jul2012.

KA KVO JE IN TE RE SO VA WE ZA OD MOR U INO STRAN STVU

Letujemo preko grane s mawe para nego lane Interesovawe na{ih gra|ana za odmor u inostranstvu je pribli`no na istom nivou kao proteklog leta, Gr~ka je i daqe najtra`enija destinacija, a razlika je u tome {to se tra`e jeftiniji aran`mani, tvrde u doma}im turisti~kim agencijama.

Mi li ca @ar ko vi} iz Kontikija ka`e da su gra|ani jo{ u februaru pokazali veliko interesovawe za Gr~ku i Tursku, kada je po~ela uplata aran`mana i taj trend zadr`ao se i kasnije.

Gr~ka je, prema re~ima @arkovi}eve, ubedqivo najtra`enija, a posebno Halkidiki, dok se u Turskoj najvi{e tra`i oblast Antalije. Ona navodi da su turisti ovog leta zainteresovani i za Majorku u [paniji, a odli~no se prodaju i aran`mani za Tunis i Egipat. Putnici ove agencije tradicionalno vole i posete Dubaiju i Italiji, a ove godine

nudimo i Kipar i Maltu, kao nove destinacije. Malta je posebno zanimqiva, jer turisti koji imaju mo`da samo nedequ dana odmora mogu da vide ne{to novo i upoznaju se sa bogatom kulturnom ba{tinom tog arhipelaga”, navodi Pa~i}. On je dodao da je sada me|u turistima vrlo popularan Egipat, po{to su cene dosta ni`e nego ranije, zbog politi~kih de{avawa pro{le godine. Tako je ove godine vra}ena ponuda za Egipat - Hurgadu i [arm el [ejk, kao i za Tunis, koji se tako|e dosta tra`i. „Mi smo u blagom porastu, ali smo primetili da agencija treba da se na mnogo inovativniji na~in bori za klijente, pa smo dosta aktivni na ‘Fejsbuku’ i ‘Tviteru’, pa tako na{e pristalice na Fejsu prve dobijaju obave{tewe o ponudama”, ka`e Pa~i}.

Tu ri sti ovog le ta za in te re so va ni i za Ma jor ku u [pa ni ji, a od li~ no se pro da ju i aran `ma ni za Tu nis i Egi pat hit je Sorento na Sardiniji.

Posebnu pa`wu privukla je nova destinacija - Akaba u Jordanu koja nudi posetu zanimqivim istorijskim mestima, kao {to su Petra, Jerusalim, ru`i~asta pustiwa Vadi Ram, a cene aran`mana su povoqne, jer 11-odnevni boravak u hotelima sa pet zvezdica ko{ta 619 evra, a u hotelima sa tri zvezdice 450 evra, ka`e @arkovi}eva. Predstavnik marketinga agencije „Odeon” Mi ro slav Pa ~i} ka`e da je prodaja aran`mana u porastu u odnosu na pro{lu godinu, Gr~ka i Turska su i daqe najpopularnije destinacije. Posebno se tra`e Kos, Krf, Krit, Zakintos, Antalija i Bodrum, a u posledwe vreme je dosta popularna i Majorka. „Pro{le godine smo otvorili Siciliju i bili smo dosta zadovoqni sa odzivom, a ove godine

Vlasnik agencije „Matiko” Vla dan Ma to vi} ka`e da je interesovawe turista isto kao i prethodnih leta, broj turista je isti, ali oni sada prete`no tra`e malo jeftinije aran`mane i cena je vrlo bitan faktor u odlu~ivawu za destinaciju i hotel. „Mi radimo avionske ara`mane i na wima je vrlo minimalan pad broja turista u odnosu na prethodnu godinu, ali je razlika u strukturi putnika, koji tra`e ne{to jeftinije, tako da je prosek uplata mawi za 10 do 15 posto”, navodi Matovi}.

U toj agenciji i daqe je nave}e interesovawe za gr~ka ostrva, a popularna je i [panija. Potra`wa za Turskom je u mawem padu, ali prethodne dve zemqe, nadokna|uju taj pad, precizirao je Matovi}, doaju}i da za sada nisu imali problema oko smestaja ni primedbi putnika.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

113,2865

115,5985

118,2573

112,9397

Australija

dolar

1

93,8035

95,7179

97,9194

93,5164

Kanada

dolar

1

90,1102

91,9492

94,0640

89,8344

Danska

kruna

1

15,2221

15,5328

15,8901

15,1755

Norve{ka

kruna

1

15,0790

15,3867

15,7406

15,0328

[vedska

kruna

1

13,1115

13,3791

13,6868

13,0714

[vajcarska

franak

1

94,2797

96,2038

98,4165

93,9911

V. Britanija

funta

1

142,0342

144,9329

148,2664

141,5994

SAD

dolar

1

91,4929

93,3601

95,5074

89,7891

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 7. 2012. godine

dnevnik

Preskupe cigarete, za jeftiniji {verc?

Ima najava da }e akcize na cigarete u Srbiji u narednom periodu biti pove}ane, ali se jo{ ne znaju mogu}i procenti rasta jer }e zavisiti od vi{e faktora i odnosa nove vlade prema akciznoj robi, re~eno je u Privrednoj komori Srbije.

U Srbiji je trenutno minimalna akciza 30 evra na 1.000 cigareta, a to zna~i da zavisno od maloprodajne cene akciza mo`e biti i znatno vi{a i da ide do 60 evra na 1.000 komada.

Kako su istakli u Udru`ewu PKS za trgovinu, trebalo bi da

se akcize na cigarete podi`u postepeno jer, u suprotnom, mo`e da bude pove}an promet na sivom trzi{tu, ~ime bi bio anuliran efekat pove}awa. Akcize na cigarete sastoje se iz dva dela - fiksnog koji mewa dr`ava krajem godine i dopuwava ga prema Zakonu o akcizama i varijabilnog koji zavisi od kretawa cena u maloprodaji i direktno je odre|enim procentom (34 odsto) vezana za maloprodajnu cenu.

Pove}awem akciza dr`ava uve}ava prihode u buxetu, a to

mo`e zna~iti dodatno optere}ewe kako na proizvo|a~e, tako i pu{a~e, odnosno kupce, kazali su stru~waci u komori. Oni su upozorili da su, ako se proizvo|a~u smawi promet, na gubitku i proizvo|a~ i dr`ava, a kupac sve pla}a kroz vi{u maloprodajnu cenu. I proizvo|a~i i dr`ava treba da imaju u vidu da je kupovna mo} potrosa~a slaba u Srbiji jer ako budu pove}ane akcize i poskupe cigarete postoji realna mogu}nost da prodaja bude smawena, kao i prihodi u dr`avnoj kasi, ocenili su u PKS.

Prema pisawu pojedinih medija, nova vlada mogla bi da pove}a akcize na alkohol i cigarete, {to bi odmah diglo cene tih proizvoda. Cigarete bi odmah mogle da poskupe za dvadesetak dinara, a zbog uskladivawa s direktivama EU akcize moraju da se utrostru~e, pa }e najjeftinije cigarete uskoro ko{tati 300 dinara, prenose mediji.

SIN DI KAT GRA \E VI NAR STVA TRA @I NO VU PO DE LU KA RA TA U SR BI JI

Tender strancima, a pola posla na{im radnicima Ra{trkana u nekoliko ministarstava, gra|evinska oblast koja bi mogla izvu}i zemqu iz krize i u vreme op{te besparice doneti Srbiji pristojan devizni priliv – {to je vi|eno jo{ osamdesetih godina pro{log veka, dovedena je na rub propasti, op{ta je ocena zaposlenih u toj privrednoj grani. Ukoliko dr`ava `eli da sa~uva gra|evinski sektor, mora}e s vi{e odgovornosti da se wime pozabavi, {to zna~i da ne}e biti svejedno ni ko }e biti ministar gra|evinarstva, ni da li }e izgradwa biti jedinstvena, nezavisno od toga da li se radi o stanovima, putevima ili prugama.

Republi~ki odbor Sindikata gra|evinara ve} je postavio zahteve novoj vladi i uputio ih predsedniku Srbije, koalicionim grupama za formirawe vlade, Privrednoj komori Srbije i Uniji poslodavaca, a me|u zahtevima je formirawe jedinstvenog ministarstva gra|evinarstva koje bi preuzelo nadle`nosti dosada{wih ministarstava nadle`nih za tu oblast.

Tra`i se i hitna izrada strategije razvoja gra|evinarstva Srbije radi ve}e uposlenosti doma}ih preduze}a, kako na doma}em, tako i na inostranom tr`i{tu. Predsednik sindikata Du {ko Vu ko vi} ka`e da je, da bi se pove}ala uposlenost doma}ih firmi, neophodan partnerski odnos doma}ih gra|evinskih pre-

duze}a s inostranim kompanijama, a ne sada{wi status podizvo|a~a, koji trajno elimini{e nu`ne reference za pobedu na tenderima. Poslovi se moraju ugovarati tako da inostrane kompanije obezbede doma}im preduze}ima najmawe 50 odsto vrednosti ugovorenih radova. Tako|e, treba

anga`ovati samo one firme koje po{tuju Granski kolektivni ugovor i legalno zapo{qavaju radnike, prekinuti praksu raspisivawa tenderskih uslova koji nanose {tetu doma}im firmama jer se prilago|avaju iskqu~ivo stranim kompanijama. Za to treba stvoriti zakonske uslove iz-

Ne i mar za po {qa va osam dru gih rad ni ka – Gra|evinarstvo obuhvata ~itav niz privrednih aktivnosti koje se objediwavaju i manifestuju kroz izgradwu raznih objekata i proizvodwu gra|evinskog materijala i opreme – ka`e Vukovi}. – Multiplikativni efekat pokretawa sektora gra|evinarstva ukqu~uje pokretawe: elektroindustrije, metalne i prera|iva~ke industrije, bazne hemije, ali svoj uticaj ima i na finansijski sektor. Uposlenost jednog gra|evinskog radnika povla~i uposlenost sedam-osam radnika iz drugih delatnosti.

menom Zakona o javnim nabavkama. I vi{e je nego nu`no da dr`ava izmiri stvorene obaveze prema gra|evinskim firmama za do sada izvedene radove.

Vukovi} ka`e da je posebno va`na dosledna primena Posebnog kolektivnog ugovora za gra|evinarstvo, koji ima pro{ireno dejstvo do 2014. i koji garantuje isplatu osnovne zarade i drugih primawa, ~ime bi svi radnici i poslodavci u sektoru gra|evine bili dovedeni u pribli`no iste uslove egzistencije i privre|ivawa. Samo tako je mogu}e obezbediti rast gra|evinske proizvodwe, pove}awe zaposlenosti, suzbijawe nelojalne konkurencije, spre~avawe socijalnog dampinga i redovne isplate zarada i uplate poreza i doprinosa, od ~ega }e celo dru{tvo imati koristi.

Da bi se eliminisala „siva ekonomija„ i rad „na crno„, Vukovi} isti~e da je neophodno da se donese zakon o inspektoratu i predvidi postavqawe glavnog inspektora za gra|evinarstvo.

Sagovornik smatra da praksa kontrole samo legalne privrede dodatno gura i dru{tveno odgovorna preduze}a u nelegalni sektor i podsti~e nelojalnu konkurenciju, kojoj je doprinosila i sama Vlada, osloba|awem privilegovanih poslodavaca obaveza pla}awa poreza i doprinosa na zarade.

R. Da u to vi}

MA LO VI [E @I VO TA NA BE O GRAD SKOJ BER ZI

Najprometnije akcije Sojaprotena Posle du`eg perioda velike suzdr`anosti ulaga~a, protekle sedmice je kona~no vi|eno malo `ivosti na tr`i{tu koja je posledi~no donela novi, kakav-takav rast. Mereno indeksom najlikvidnijih akcija, Beleks 15, do-

evra i ponovo je bio skroncentrisan na svega nekolicinu hartija. Najprometnija hartija na tr`i{tu bio je be~ejski Sojaprotein i to zahvaquju}i trgovawu u ponedeqak kada je realizovano gro pro{lonedeqnog pro-

ni ovog raspona. Protekle nedeqe, ova kompanija je izvestila investicionu javnost da je skup{tina akcionara odlu~ila da se celokupna pro{logodi{wa dobit u visini od 1,14 milijardi dinara ne raspore|uje odnosno da

Ak ci je NIS-a na Be o grad skoj ber zi okon ~a le su ne de qu na ni vou od 618 di na ra, uz rast od 2,1 po sto

ma}e tr`i{te akcija je poraslo i tre}u nedequ zaredom, istina, i ovaj put skromnih 0,2 odsto.

Ukupan promet u trgovawu iznosio je nevelikih 1,8 miliona

meta u visini od 64,1 milion dinara. Tokom sedmice ova hartija je fluktuirala u opsegu 500-530 dinara, s tim da je najve}i deo realizacije ostvaren na gorwoj zo-

se zadr`i u vidu rezervi i neraspore|ene dobiti.

Tradicionalno najprometnija hartija, Naftna industrija Srbije , bele`ila je rast ve}im delom sedmice, kona~no se zna~ajnije odlepiv{i od psiholo{ke granice od 600 dinara. Akcije ove najve}e kompanije na Beogradskoj berzi okon~ale su nedequ na nivou od 618 dinara, uz rast od 2,1 odsto. Uprava NIS-a protekle sedmice je ponovila ambiciozne ciqeve do kraja teku}e

dekade uz o~ekivawe da }e se proizvodwa nafte i gasa u ovoj kompaniji pove}ati tri puta do 2020. godine.

I najve}i doma}i gra|evinar Energoprojekt zabele`io je aktivnu trgova~ku sedmicu. Akcije ove kompanije okon~ale su nedequ na nivou od 431 dinar uz promet od nepunih 17 miliona dinara i uz veliku fluktuaciju u ceni od 400 do 455 dinara. I ova kompanija je odr`ala redovnu skup{tinu akcionara na kojoj je deo neraspore|ene dobiti pretvoren u kapital pa }e akcionari koji su imali taj status na dan dividende dobiti jednu novu akciju na 20 postoje}ih. Ostale hartije iz realnog sektora daleko su zaostajale po prometu te je Aerodrom „Nikola Tesla“ sa realizacijom od svega 2,2 miliona dinara zauzeo peto mesto po realizaciji.

Skup{tina akcionara ove kompanije odobrila je dividendu u visini od 28,8 dinara {to na posledwoj ceni od 373 dinara daje dividendni prinos od 7,7 procenata.

ekOnOMiJA

dnevnik NO VI SPI SAK NBS

Ne li kvid no 2.735 fir mi

Narodna banka Srbije objavila je ju~e spisak od 2.735 nelikvidnih firmi i organizacija u Srbiji koje su u potpunosti obustavile pla}awa u trajawu od jedne godine, sa stawem na dan 30. juna.

Me|u firmama koje su na spisku nalaze se Srpska fabrika stakla u Para}inu, „Novi kolektiv” u Novom Beogradu, Industrijska elektronika u Ni{u, „Srbijapromet” u likvidaciji u Smederevskoj Palanci, „Roloplastik” u likvidaciji iz Pan~eva, „Beoput-niskogradwa” u likvidaciji iz Mladenovca, „[ipad komerc enterijer” u likvidaciji iz Zemuna.

Na listi nelikvidnih su i sportska dru{tva -Klub hokej na travi „Dinamo pan” iz Pan~eva i Teniski klub iz Be~eja, zatim politi~ke partije-Socijaldemokratska stranka Vojvodine iz Novog Sada, Ekolo{ka stranka Vojvodine iz Subotice, kao i zdravstvene ustanove KBC „Beogradski” i „Anlave” iz Zemuna.

ponedeqak9.jul2012.

5

MA LA PRI VRE DA OSTA JE BEZ OPRE ME JER NE PLA ]A KRE DI TE I LI ZING RA TE

Na do bo {u me sa ri, pe ka ri, ge o de ti i sla do leyije U kakvom je stawu na{a privreda vidi se po rastu nezaposlenosti, koja je dogurala od 25,5 odsto, a u Vojvodini do rekordnih 27. Me|utim, za{to je to tako najboqe se vidi na sajtu „Dobo{„ gde su banke i lizing ku}e na dobo{ stavile ma{ine i opremu preduzetnika i malih firmi koji nisu bili u stawu da vra}aju kredite i pla}aju lizing rate. Kad nema mehanizacije, ma{ina i opreme , nema ni posla, a naravno, ni radnih mesta.

Sve u svemu, u posledwih nekoliko meseci nekoliko stotina vi{e i mawe vrednih ma{ina oti{lo je na dobo{ da bi dobilo nove gazde, a tu su i oprema za gra|evinarstvo, ma{ine za poqoprivredu, oprema za preradu vo}a, povr}a, mesa...

Tako se ma{ina za sortirawe vo}a, povr}a i morskih plodova „sorteks”, proizvedena 2007. godine, prodaje za 225.000 evra. U svom sastavu ima i vazdu{ni kompresor, elevator, trakasti transporter,... koji ~ine ma{inu kompletnom. Ma{ina je kori{}ena godinu dana i u odli~nom je stawu. Nalazi se u Koviqu, a prodavac je Prokredit banka.

Automatska ma{ina tip GWB-50 za sitna i krupna pakovawa zrnastih proizvoda, vra}ena s lizinga, prodaje se za 43.144 evra. S lizinga je vra}ena i ma{ina za vakuum-pakovawe CFS JUNIOR PACK 420. Cena je 42.600 evra.

Tu je ma{ina za digitalnu {tampu „Xeikon 5000 plus”. Pro-

Stiglo je leto, pritisla `ega, a oprema za sladoled vra}ena je s lizinga te se na „Dobo{u” mo`e nabaviti za 29.300 evra daje je „Hipo Alpe-Adrija lizing”, i to za 235.000 evra.

Geodetska oprema „Trimble 3X TOT”, stanica S63, 4X R6 RTK rover-set... „Rajfajzen lizing” prodaje za 75.000 evra.

Stiglo je leto, pritisla `ega pa se na dobo{u mo`e nabaviti i oprema za proizvodwu sladoleda po 27.000 evra. Nekom sladolexiji je o~igledno posao stao te je oprema za sladoled vra}ena s lizinga i sada se prodaje.

Ako planirate biznis u proizvodwi, i za vas na „Dobo{u” ima ne{to. Vojvo|anska banka prodaje ma{inu za proizvodwu

kartonskih kutija “metalu{”.

Cena je 5.714 evra.

Platformu za rad na visini JLG 4394RT „Hipo Alpe-Adrija lizing” prodaje za 12.000 evra. Ma{inu za mlevewe mesa WOLF 114 Prokredit banka na „Dobo{u” nudi po 2.750 evra.

Neko se nije usre}io u povrtarstvu pa je mehani~ka sadilica za kontejnerske povrtarske kulture WOLF COMPACT vra}ena s lizinga te se prodaje za 7.200 evra.

Tu je krupna i sitna mehanizacija. Buldo`er SHANTUI SD22 vra}en s lizinga „Pireus lizing” prodaje za 102.000 evra.

Ima i jeftinije. Viqu{kar “indus” Vojvo|anska banka daje za 4.857 evra, ista banka prodaje i alate za izradu plasti~nih zatvara~a po 6.240 evra.

Naravno da to nije sve jer se nudilo i nudi se i razna pekarska oprema, rovokopa~i, ma{ine za obradu drveta, razboj...

Pad standarda, strah od ekonomske krize i gubqewe posla, razlozi su realnog pada kreditne zadu`nosti i sve ve}eg ka{wena u otplati pozajmica i kredita kod gra|ana i preduzetnika u Srbiji. Ukupni problemati~ni krediti bankarskog sektora u Srbiji, odnosno krediti sa ka{wewem u otplati du`im od 90 dana, na kraju 2011. godine iznosili su 342,7 milijardi dinara i ~inili su 19 odsto ukupno odobrenih kredita, objavila je Narodna banka Srbije.

S druge strane broj lizing ugovora gra|ana smawen je tokom prvih pet meseci ove godine za 11,9 odsto, sa 9.182 na 8.089, dok je tokom maja smawen za 1,5 odsto, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije (UBS).

Broj lizing ugovora gra|ana sa ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca tokom prvih pet meseci smawen je za 3,1 odsto, sa 1.718 na 1.664.

Iznos ostatka duga gra|ana po lizing ugovorima pove}an je tokom maja za tri odsto, sa 4,81 milijardi dinara na 4,93 milijardi, a tokom prvih pet meseci 2012. pove}an je za 2,4 odsto.

D. U.

[TA JE DO NE LA NO VA KON TRO LA PLA TA

Do pri no si ne }e i}i glat ko Nova mera da banke Poreskoj upravi {aqu izve{taj o ispla}enim zaradama, zajedno sa porezima i doprinosima, ne}e dati o~ekivane rezultate jer nije pravi trenutak da se takva odluka donese, izjavio je za Tanjug predsednik Zajednice op{tih udru`ewa preduzetnika Privredne komore Beograda (PKB) Tomislav Jovanovi}. „Realno je o~ekivati da svaki preduzetnik ispuni svoje obaveze ako ima posla i ako se naplata vr{i kako treba, ako nema dugovawa, ako se smawe porezi i doprinosi.

Me|utim, u ovom trenutku sam skepti~an da li }e biti rentabilno i da li }e biti mogu}e to ostvariti”, naveo je Jovanovi}, koji je pristalica dono{ewa ove mere, ali je jo{ jednom naglasio da nisu stvoreni uslovi i da }e ona dati polovi~ne rezultate. „Imamo vrlo ~esto poslovne turbulencije i na osnovu tih turbulencija dolazi do zastoja, pa jedan preduzetnik nema dovoqno sredstava da mo`e da namiri sve poreze i obaveze u dospelom trenutku. I {ta se onda de{ava? Vi ne{to morate da neplatite. Ako ne platite porez na dodatu vrednost (PDV) kazne su abnormalne, a ako ne platite zaposlenima plate i dospele obaveze tu tako|e opet imate problema”, objasnio je.

FA BRI KA KOM PA NI JE JTI U SEN TI USPE [NO PRI ME WU JE KA I ZEN ME NA YMENT

Ja pan ski lek za srp sku kri zu Fabrika kompanije Japan Tobako In ter ne{nel (JTI) u Senti prva je fabrika u Srbiji koja u potpunosti primewuje Kaizen menaxment, zasluzan za uspeh japanskih kompanija. Od po~etka primene Kaizena u fabrici u Senti produktivnost je porasla za 52 posto a koli~ina {karta smawena za ~ak 57 posto!

Iskustvo kompanije JTI govori da je Kaizen recept za uspeh na trzistu i kquc za pre-

poseti u fabrici cigareta u Senti bili predstavnici kompanija „Idea”, „[traus Adriatik” i „BG reklam”, a iz JTI je saop{tneo da je u planu da se ovakve posete organizuju dva puta godi{we.

Kaizen je kquc uspeha japanskih kompanija. U osnovi Kaizena je princip „promene na boqe”, stalnog napredovawa, uz optimalnu upotrebu svih raspolozivih resursa, i sa akcentom na razvoju anga`ovawa za-

Od po~etka primene Kaizena u fabrici u Senti produktivnost je porasla za 52 posto a koli~ina {karta smawena za ~ak 57 odsto vazila`ewe ekonomske krize.

Upravo zbog toga, JTI je odlu~io da otvori svoja vrata i zainteresovanim kompanijama omoguci da se neposredno upoznaju sa Kaizenom, pa su u prvoj takvoj

poslenih. Zbog izvanrednih rezultata u Japanu, Kaizen menadzment se primewuje u americkim i zapadnoevropskim kompanijama, a zahvaqujci JTI-u i u Srbiji.

- Verujemo da je Kaizen kqu~ za razvoj srpske privrede iz najmawe dva razloga: oslawa se na qudske resurse i ne zahteva velika ulagawa. {to je u vreme krize izuzetno vazno. Sa druge strane pruza odli~ne rezultate kao sto su boqi radni u~inak zaposlenih, inovativna re{ewa, u{tede u materijalu i tako poboq{ava efikasnost rada kompanije. Zato smo otvorili vrata na{e fabrike u Senti i pru`ili {ansu drugim kompanijama da se upoznaju sa Kaizenom - istakao je direktor fabrike JTI a.d. Senta Danilo Stojanovi}.

Tehni~ki direktor u kompaniji „[traus Adiatik” Milan @ivkovi} ka`e da je u toj kompaniji u procesu implementacije Kaizen menadzment od 2010 godine, kada su zapo~ete prve obuke.

- Prosle godine bili smo u poseti JTI fabrici u Rumuniji {to nam je izuzetno pomoglo da krenemo sa konkretnom primenom pojedinih Kaizen principa u fabrici. Ova poseta u Senti nam je od izuzetne koristi za daqu primenu Kaizena i re{avawe nekih nedoumica sa kojima smo se susretali u radu. Tako|e, imali smo priliku da cujemo dobre primere iz prakse koje cemo sigurno iskoristiti - ka`e @ivkovi}.

Da JTI a.d. Senta posti`e dobre rezultate i u svetskim okvirima govori podatak da je sertifikaciono telo koje funkcionise na nivou cele Kompanije JTI koja 120 zemaqa ima oko 25.000 zaposlenih, dodelilo fabrici u Senti srebrni „5S” sertifikat, {to zna~i da je pet sektora fabrike u Senti postiglo 91 posto optimalne organizacije radnih mesta i kontrole procesa.

Promocija Kaizen menad`menta u Srbiji zapo~eta je 2008. godine, kada je u Senti i Srbiji boravio Masaki Imai, osniva~ i direktor Kaizen Instituta.

M. Mi tro vi}

DO MA ]A PRO IZ VOD WA POD MI RI SA MO 30 PO STO PO TRE BA ZA RI BOM

Rib wa ci nam sla bo pli va ju Proizvodwa u ribwacima u Srbiji podmiruje mawe od 30 odsto doma}ih potreba, iako su potencijali mnogostruko ve}i, ocenili su stru~waci.

Od oko 14.000 hektara pod ribwacima, u funkciji je 11. 000 hektara, a ~ak 20 odsto wih je zapu-

Markovi} isti~e da je, za razliku od rastu}eg uvoza, izvoz simboli~an i posledwih godina se kre}e oko nekoliko stotina tona. „Potencijal Srbije za pove}awe proizvodwe ribe je ogroman, pre svega, u {aranskom ribarstvu.

Jer, trenutno u Srbiji postoje ~e-

Vo da bes plt no Profesor novosadskog Poqoprivrednog fakulteta dr Miroslav ]irkovi} je predlo`io da se voda pla}a ne samo po kvantitetu, nego i prema kvalitetu, kao i da je neophodno da cena ko{tawa vode bude simboli~na. Naveo je primer da je Hrvatska ukinula pla}awe vode ribwacima. {teno i van upotrebe. U zemqi se godi{we proizvede od 12. 500 do 15.000 tona ribe, pri ~emu preovla|uju {arani, sa 11.000 do 13.000 tona, a od 1.500 do 2.000 tona su pastrmke. „Iako je proizvodwa ribe u posledwoj deceniji pove}ana dva do tri puta i daqe se, zajedno sa koli~inom ribe koja se izlovi iz reka i jezera, podmiruje mawe od 30 odsto potreba za doma}om ribom u Srbiji, dok se uvozi vi{e pod 70 odsto morske i slatkovodne ribe”, upozorila je Grupacija za ribarstvo Privredne komore Srbije.

Profesor Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Zoran

tiri fabrike hrane za ribe, sa potencijalom ukupne proizvodwe preko 40.000 tona, a pro{le godine je proizvedeno samo 11.000 tona”, naveo je on.

Evropska unija je najve}i uvoznik ribe na svetu (ostvaruje 40 odsto uvoza). EU godi{we uvozi 1,65 miliona tona, a izvozi svega 100.000 tona, tako da postoji odli~an potencijal za plasman ribe iz Srbije u dr`ave EU. U svetu je potro{wa ribe od 1960. do 2007. pove}ana sa devet na 14 kilograma godi{we po osobi.

U evropskim zemqama je taj prosek ve}i i iznosi 22,1 kilogram, pri ~emu se wihovi resursi ubrza-

no iscrpquju, zbog sve obimnije potro{we.

Da bi Srbija pove}ala izvoz neophodno je da se {aran, kao glavni izvozni proizvod preradi (filetira, odimi, upakuje...) i plasira na evropsko tr`i{te, za {ta je neophodna pomo} dr`ave kroz podsticajne mere kroz unapre|ewe proizvodwe na postoje}im ribwacima, objavqeno je na sajtu PKS Pored {arana, kao glavne vrste, svakako ne treba zanemariti i ostale vrste koje se proizvode u Srbiji: kalifornijska pastrmka, poto~na pastrmka, beli amur, beli i sivi tolstolobik, som, smu|...

Proizvo|a~i riba u Srbiji `ale se na podre|en polo`aj u odnosu na ostale grane poqoprivrede, jer nema podsticajne politike za proizvodwu, preradu i marketing ribe.

Ipak, u posledwih nekoliko godina, zahvaquju}i aktivnostima Grupacije za ribarstvo PKS, kao i dono{ewu nekih novih zakona i pravilnika, desile su se pozitivne promene odnosa nadle`nih institucija prema ribarstvu Srbije, naglasili su oni.

Ribarstvo je preneto u nadle`nost ministarstva poqoprivrede Srbije, hrana za ribe je oporezovana sa osam, umesto 18 odsto...

6

dRU[TvO

ponedeqak9.jul2012.

UPIS U SRED WE [KO LE

Danas `eqe u drugom krugu Svr{eni osmaci raspore|eni u prvom upisnom krugu pro{le nedeqe upisali su se u svoje nove {kole. I ove godine u prvom krugu popuwene su, uglavnom, gimnazije, medicinske, ekonomske i elektro {kole i to u ve}im mestima, dok u mawim i u ovim {kolama ima po koje slobodno mesto. Slobodnih mesta za drugi upisni krug koji po~iwe danas podno{ewem lista sa spiskovima `eqa za nastavak {kolovawa ima u {kolama u svim vojvo|anskim op{tinama i to uglavnom u ma{inskim, tehni~kim, poqoprivrednim, hemijskim, prehrambenim. Za drugi upisni krug praznih klupa ostalo je i u trogodi{wim i u ~etvorogodi{wim smerovima, kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih zajednica, pa ni jedan petnaestogodi{wak ne}e ostati neraspore|en. S obzirom na to da je 78.000 ovogodi{wih ma-

lih maturanata na raspolagawu imalo 83.000 mesta u sredwim {kolama u Srbiji, a da je, recimo, u Ju`noba~kom okrugu od 6.300 malih maturanata, posle prvog upisnog kruga, ostalo tridesetak neraspore|enih u Novom Sadu i jo{ dvadesetak u ostalim op{tinama,to jest mawe od jednog procenta i oni }e imati prili~no velik izbor.

Spisak slobodnih mesta u sredwim {kolama na oglasnim tablama osnovnih objavqen je u subotu, a neraspore|eni mali maturanti danas od 9 do 15 ~asova u svojim doju~era{wim osnovnim {kolama podnose liste sa spiskovima `eqa za upis na neka od ovih mesta. Raspored u drugom krugu na oglasnim tablama osnovnih {kola bi}e objavqen u sredu, dok }e se tada primqeni u~enici upisivati u ~etvrtak, ~ime }e i ovogodi{wi upis u sredwe {kole biti zavr{en.

D. D.

AL TER NA TIV NI VI DO VI ENER GI JE ULA ZE U [KO LE

Pare za grejawe na biomasu

Na osnovu konkursa za sufinansirawe projekata pod nazivom „Kori{}ewe svih vidova ~vrste otpadne biomase (poqoprivredne, drvne ili peleta i briketa) u energetske svrhe u osnovnim i sredwim {kolama u Vojvodini„, u Pokrajinskoj vladi su potpisani ugovori na osnovu kojih su osam osnovnih i jedna sredwa {kola dobile ukupno sedam miliona dinara.

Novac su dobile od osnovnih {kola istureno odeqewe u Hetinu {kole „Milo{ Crwanski” iz Srpskog Itebeja, 898.900 dinara, „Jovan Popovi}” iz Sremske Mitrovice, odeqewe u Velikim Radincima 540.000 dinara, „Slobodan Baji} Paja” tako|e iz Sremske Mitrovice, ali s odeqewem u Le`imiru 581.947,68 dinara, „Bratstvo-jedinstvo” u Kucuri 979.541,60 dinar, „Branko Radi~evi}” iz Kuzmina 801.408,80 dinara, „Kosta Stamenkovi}”iz Srpskog Mileti}a 912.000 dinara,”Mo{a Pijade” u Debeqa~i 910.000 dinara, „@arko Zrewanin” u Obrovcu 902.512,39 dinara, dok je sredwa Poqoprivredna {kola u Somboru za kori{}ewe biomase dobila 473.689,53 dinara.

Sve te {kole su buxetski korisnici i nemaju drugih mogu}nosti za re{avawe problema U tri sata po podne vazduh titra od vreline, asfalt se topi, znoj lipti s qudi a ~ekanog autobusa – nema. [arolika grupa se ve} sakupila ispod plasti~ne nadstre{nice perona.

Dah}e se i uzdi{e, bri{u maramicom ~ela, hlade lica kineskim lepezama za 100 dinara ili obi~nim novinama za tri banke. Rezultat je isti – varqivi ose}aj da kovitlawe vazduha makar za trun~icu osve`ava. Najboqe bi bilo sesti, razga}en, u hladovinu pored neke vode – more ili bazen ne bira se, nismo toliko razma`eni – i pijuckati ledeni sok ili pivce. Umesto toga, bazdi znoj, benzin i uqe iz ve~itih fleka peronskih, otpaci u korpi a jo{ vi{e oko we, dim iz auspuha. Letwi u`as od kojeg jeza pro|e niz le|a.

Kona~no, autobus sti`e. U stvari kasni jedva tri-~etiri minuta, ali svima se ~ini da je to ~itava ve~nost. Osmeh na licima trne kad ugledaju {ofera kome je oko vrata preba~en pe{kir. Prekaqeni putnici znaju {ta ih unutra ~eka. Obi~nim re~ima kazano – rerna. Klima je ionako odavno na izdisaju a kad je, na otvorenom putu, svuda oko we plus 40 i kusur, nema {anse da bilo koga rashladi. Naravno, ukqu~ena je i zuji, samo, umesto

grejawa, tako da }e novac koji su dobile iskoristiti za nabavku i monta`u novih postrojewa, odnosno adaptaciju ili sanaciju postoje}ih dotrajalih kotlovskih postrojewa za grejawe.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi}, koji je u ime Vlade Vojvodine s direktorima {kola potpisao ugovore o dodeqivawu novca, istakao je da je ovo jedan od tri konkursa koje je taj sekretarijat raspisao tokom godine, i pozvao zainteresovane da sa svojim projektima i studijama iz oblasti energetske efikasnosti u~estvuju na narednim konkursima, {to je interesantno upravo {kolama.

Sredstva po ovom konkursu dobilo je i pet gerontolo{kih centara i to bespovratno do 80 odsto vrednosti investicije, dok 20 odsto obezbe|uju sami u~esnici konkursa. Sredstva su namewena za nabavku i monta`u novih postrojewa za pripremu tople potro{ne vode putem solarnih kolektora sa prate}om instalacijom, kao i za adaptaciju, sanaciju ili rekonstrukciju postoje}eg sistema, ugovore su potpisali predstavnici gerontolo{kih centara u Novom Sadu, Zrewaninu, Somboru, Subotici i Kikindi.

D. D

dnevnik NA SI QE NAD @E NA MA

Kurs samoodbrane za sticawe samopouzdawa @ene neretko bivaju `rtve razbojnika, silovateqa, ~ak i ~lanova svojih porodica. ^esto, od ruke fizi~ki ja~ih mu{karaca, na svojoj ko`i ose}aju nasiqe nemo}ne da im se suprotstave. O tome javnost uglavnom sazna kroz policijska i saop{tewa iz osnovnog i vi{eg javnog tu`ila{tva. Jedan od onih koji }e pred Vi{im sudom odgovarati za svoje postupke jeste i pedesetjednogodi{wi Zrewaninac, okrivqen da je na Bo`i} ove godine po~inio nasiqe u porodici, odnosno da je fizi~ki napao vanbra~nu suprugu, tako {to ju je prilikom sva|e vi{e puta o{amario. Na optu`eni~koj klupi, ali Osnovnog suda, na{ao se i wegov jedanaest godina stariji sugra|anin jer je po~inio istovetno krivi~no delo.

Nakon kra}e rasprave, naime, o{amario je maloletnu }erku, a i pre kriti~nog doga|aja, kako tvrde u tu`ila{tvu, on je u vi{e navrata napadao devoj~icu, tako {to ju je udarao kai{em i granom od drveta.

Da bi bile izbegnute ovakve

ne`eqene situacije, ali i da bi devojke i `ene mogle da se odbrane od nasilnika, Zrewaninski edukativni centar (ZEC), nevladina organizacija koja se godinama zala`e za `enska prava, po~ela je da organizuje kurseve samoodbrane.

Aktivistkiwa ZEC-a Radoslava Aralica ka`e da je ovo udru`ewe, tokom juna, kurs lansiralo kao “probni balon”, kako bi se stekao uvid u to koliko je Zrewaninki zainteresovano za poha|awe besplatnih ~asova koji se odr`avaju u sali Medicinske {kole, sredom i subotom od 19 ~asova. I pokazalo se da ima dovoqno onih `ena koje `ele da u~ewem odbrambenih tehnika steknu samopouzdawe.

- U toku jula i avgusta napravi}emo pauzu, zbog uslova oko kori{}ewa {kolske sale i sli~nih okolnosti, a u septembru mesecu, ako i daqe bude zainteresovanih, nastavqamo saradwu sa Urban kombat timom ~iji treneri dr`e

kurs – rekla je Aralica, napomiwu}i da su ~asovi besplatni jer ZEC smatra da je ovako ne{to potrebno svim `enama.

Me|u wima nema posebne populacije koja poha|a kurs samoodbrane. U pitawu su `ene svih uz-

STA RI JI OD 45 GO DI NA TE @E NA LA ZE PO SAO

(Ne)svesna diskriminacija Stariji od 45 godina te`e dolaze do posla i ~e{}e dobijaju otkaz, iako godine `ivota i radni sta` nisu ograni~avaju}i faktor za zapo{qavawe, a poslodavci, ~esto nesvesno, vr{e diskriminaciju na osnovu godina starosti. Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, prema najnovijim raspolo`ivim podacima, nalazi se 754.967 nezaposlenih, a od tog broja 275.732 osobe su starije od 45 godina, od kojih je 127.910 `ena.

Poverenica za za{titu ravnopravnosti Nevena Petru{i} ka`e da se najve}i broj pritu`bi, pristiglih tom telu, odnosi na rad i zapo{qavawe, kao i da su me|u wima one koje se odnose na diskriminaciju na osnovu godina starosti: - ^esti su oglasi u kojima se kao uslov za za zasnivawe radnog odnosa ili za radno anga`ovawe predvi|aju godine starosti tako {to se tra`i osoba koja ne treba da bude starija od 35 ili 40 godina.

Ona je navela da to telo nema uvid koliko je zaposlenih ili onih koji su eventualno poku{ali da se jave na oglas vodilo sudske postupke, ali da je poverenici pristiglo vi{e od pet pritu`bi koje se odnose na tu vrstu diskriminacije. Ukazuju-

Olak {i ce za po slo dav ce Osobe koje imaju iznad 45 godina svakako spadaju u grupu onih o kojima poja~ano vodimo ra~una kada je re~ o javnim radovima, prekvalifikacijama, ali i drugim merama koje sprovodimo - rekao je Andrijani} i dodao da se za podsticawe zapo{qavawa qudi iz te kategorije poslodavcima nude razli~ite olak{ice.

Prema wegovim re~ima, wihovo zapo{qavawe se stimuli{e osloba|awem doprinosa u periodu od dve godine od trenutka zaposlewa, tako da poslodavci, ukoliko zaposle osobu koja ima vi{e 45 godina, ne pla}aju 80 odsto poreza koji pada na teret poslodavca, a ukoliko zaposle one koji su stariji od 50 godina, potpuno su oslobo|eni te obaveze. }i da je to telo imalo pritu`be koje se odnose na postupawe uglednih organa javne vlasti ko-

ji su, tako|e, postavqali takve uslove, ona je istakla da to treba da brine:

MI RI SNE NE VO QE USRED USI JA NE RAV NI CE

Ma, udri brigu na veseqe osve`ewa, iz otvora nad glavama putnika sti`e nekakav mlak vazduh te{kog mirisa.

No, nema se druge nego sesti i nadati se da put ne}e da traje du`e nego {to mora.

Vrata su zatvorena i kre}e se prema izlazu iz grada s usputnim stajawima da se neko pusti, a drugi primi unutra. Kad i posledwe ku}e ostanu u pra{ini, kondukter ustaje sa svog mesta i kre}e u kontrolu i naplatu karata. Nije to te`ak posao jer oni koji su u{li znaju proceduru, }utke dodaju ranije kupqene karte ili pokazuju mese~ne pretplatne.

Od novou{av{ih jedva da neko kupuje kartu. Osim toga, svima zuji u glavi, o~i se same sklapaju dok

rasnih kategorija, od studentkiwa, do onih u zrelijim godinama.

- To je, prvenstveno, dobar na~in za sticawe kondicije, a potom i samopouzdawa – zakqu~uje Aralica. @. Ba la ban

„Ma, je l’ tako?“, odvra}a sredove~an mu{karac. „Na {ta to li~i? [ta bi bilo kad bi se svi tako pona{ali?“ „A {ta se to pa tebe ti~e? Kome smetam? Umesto {to gleda{ mene, gledaj kakav ti je autobus: krntija, vrelina da se ugu{i{. To ne vidi{, a?“

Zva}emo policiju pa }e da vas sa~eka u prvom selu a onda se s wima raspravqajte do mile voqe. Ja nisam pla}en da se raspravqam sa svakim.“ „Idi onda i zovi. Ba{ si me upla{io. Zabole me...“ Kondukter se vrati do svog mesta, ispra}en pozdravima koje je

Ba zde znoj, ben zin i uqe iz ve ~i tih fle ka pe ron skih, ot pa ci u kor pi, a jo{ vi {e oko we, dim iz auspu ha: let wi u`as od ko jeg je za pro |e niz le |a

znoj uporno curka niz slepoo~nice i ki~mu. Muzika iz zvu~nika gubi se u tandrkawu tzv. klime i tutwavi motora. Onda sve to nadja~a dijalog koji se, sve glasnije i `u~nije, vodi u ’{aragama’ autobusa. „Molim vas da se pona{ate pristojno“, ka`e kondukter.

„Red je red i treba da se po{tuje.“ „[ta ti zna{ {ta je red? Bri{i odavde. Vozi se.“ „Ako }ete tako da nastavite, zaustavi}emo autobus i mora}ete da iza|ete.“ „Ajd da vidim ko je taj ko }e da me izbaci? Da vidim tog junaka?

Mar{, bre, budi sre}an {to sam vam platio kartu za ovaj kr{.

Treba vi meni da platite da se vozim s vama.“ „Dobro, mo`emo mi i druga~ije. Ne}u ja da se nate`em s vama.

onaj putnik uputio wegovoj familiji. „[ta to bi?“, upita voza~. „Ma pusti... gospodin je izuo patike i svoje smrdqive noge i ~arape stavio na susedno sedi{te. I pita {to se bunim. Na svu ovu vru}inu i znoj jo{ i wegov smrad da udi{emo. Ja ga opomenem da nije pristojno, a on udri po meni. Sutra }e ga}e da skida ako mu se prohte. A nije ni neki balavac, ima skoro ~etiri banke. Rek’o bi ozbiqan ~ovek, a ono...“

- To pokazuje i da poslodavci, posebno privatnici, veoma ~esto misle da mogu bez ikakvih ograni~ewa postavqati takve uslove.

Stariji od 45 godini su u protekloj deceniji bili najve}i gubitnici tranzicije i u ve}oj meri su gubili posao bilo zbog same prirode posla i delatnosti u kojima su radili, poput tekstilne, ma{inske i hemijske industrije u kojima je tokom restrukturirawa i privatizacije do{lo do ga{ewa velikog broja poslova, bilo zbog nedostatka kvalifikacija, znawa i ve{tina koje zahtevaju nove tehnologije ili organizacija rada u privatizovanim preduze}ima, smatra portparol NSZ Sr|an Andrijani}. On navodi da, ipak, godine `ivota i radni sta` nisu po sebi ograni~avaju}i faktor za zapo{qavawe i da u zavisnosti od struke i relevantnosti radnog iskustva mogu biti i prednost za dobijawe poslova.

Prema wegovim re~ima, prilikom posredovawa po zahtevu poslodavca za odre|ene poslove kao kvalitetniji kadrovi su se pokazali upravo qudi sredwih godina sa vi{edecenijskim radnim iskustvom, a u pojedinim situacijama i sami poslodavci su zahtevali da kandidati imaju veliko radno iskustvo. „Budale rastu na svakom koraku. Pusti ga, nemoj da se nervira{. S takvima ne mo`e{ iza}i na kraj.“ „Ne mogu da shvatim da neko mo`e i sme da bude takav. Samo brine da wemu bude boqe, a za druge ne da ne mari nego bi nas sve pustio niz vodu samo da mo`e.

Takav te ne bi pogledao, a kamoli da bi ti pomogao ako, ne dao ti bog, padne{ na ulici. Sve to gleda sebe i samo sebe. I jo{ se sva|a kako je ovo kr{ autobus i prqav i smrdi. Pa prqav je i smrdi zbog tebe i takvih kao {to si ti.“ „Da. Samo, ti koji su najgori i najglasniji su. I obavezno najpametniji. To ide jedno s drugim.

Pametni su }utqivi, a oni drugi grlati. Veruje da {to ja~e vi~e – to je vi{e u pravu. A narod tako i misli, vi{e ceni te drekavce nego one tihe i smirene. Nego, nemoj ti meni da se nervira{, ne poma`e, a ka`u da {kodi i lepoti.“ „Sprdaj se ti, sprdaj! Meni svakog dana do|e bar po jedan takav da mi upropasti dan. Takvih ima k’o skakavaca, ne zna im se broja, i samo naviru. Eto, dokle smo dogurali.“ [ofer samo klimne na to pa poja~a radio da, kako i treba, ’udari brigu na veseqe’ usred usijane ravnice.

Ili ja Ba ki}

Iskqu~ewa struje

Vanredni autobusi za goste Egzita Gradski prevoznik od danas uvodi vanredne autobuske linije zbog muzi~kog festivala Egzit, na kojima ne}e va`iti pretplatne karte.

Vanredni autobusi }e biti posebno ozna~eni, a goste festivala od danas do~ekuju promoterke na terminalu gradskog prevoznika na @elezni~koj stanici. Na stanici }e biti i dabldeker gde }e posetioci Egzita mo}i da kupe autobuske karte. Nedeqna karta ko{ta 585 dinara, dnevna 195 dinara, a pojedina~na karta }e pro-

davati po redovnoj ceni od 45 dinara. Kako se o~ekuje pristizawe gostiju na Egzit festival, Gradsko saobra}ajno preduze}e }e uvesti vanrednu liniju: @elezni~ka stanica - Egzit kamp (okrentica [trand). Autobusi na toj deonici saobra}a}e od danas pa do po~etka Egzit festivala 12. jula, i posle fajronta Egzita, od 16. do 18 jula. Druga autobuska trasa bi}e od okretnice na [trandu do Egzit festivala.

Autobusi na toj deonici saobra}a}e od 12. do

16. jula. U te dane u saobra}aju }e biti i tre}a vanredna linija: @elezni~ka stanica - Egzit festival. Za vreme trajawa festivala bi}e poja~an prevoz i na linijama koje saobra}aju kroz Petrovaradin. Umesto solo autobusa na linijama 3 Petrovaradin - Centar - Detelinara i 9 Novo naseqe -Liman -Petrovaradin bi}e uvedeni zglobni autobusi. U slu~aju gu`vi na ovim linijama bi}e ukqu~eni i dodatni autobusi.

Z. D.

Novosadska ponedeqak9.jul2012.

„Zdravi 100 godina” ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Zdravi 100 godina”, autora Radovana @dralea. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova.

J. Z.

NO VO SAD SKO DE^ JE LE TO

Kreativne radionice U okviru Novosadskog de~jeg leta u {koli „\or|e Nato{evi}” danas }e se odr`ati kreativni kamp u {kolskom dvori{tu.

Ulaz u dvori{te je iz Radni~ke ulice. Dru`ewe }e trajati od 10 do 13 ~asova. Radionica zapo~iwe pri~om o prvim evropskim civilizacijama i gradovima Mikeni, Sparti i Atini. Kako su bogovi upravqali Gr~kom sa Olimpa i {ta zna~i kada ka`emo nekom da je krenuo u „odiseju”. U kreativnom delu deca }e praviti {titove sa Meduzinim likom i dekorativne narukvice. Slede pozori{na radionica, Bollywo od ples, sport - ko{arka. Prijave se pri-

maju na telefone 063 521123 i 063 592 559. U istoj {koli i istog dana organizuje se i Letwa {ahovska {kola u organizaciji De~jeg kulturnog centra. Ona }e biti odr`ana kod glavnog ulaza. Od 10 do 11.30 ~asova je {ah po~etni nivo, a od 11.30 do 13 ~asova napredni nivo.

Na Bulevaru cara Lazara 44 od 10 do 13 sati bi}e organizovana radionica astronomija u Anti~koj Gr~koj i Sredwem veku, a namewena je deci od 8 do 12 godina.

Ovu radionicu mo`e da poha|a do 15 mali{ana, prijave na telefon 064 3285455 ili 063 8309115.

Q. Na.

V remeploV

Po~ela gradwa autoputa Posle skoro trogodi{weg natezawa stru~waka oko trase budu}eg autoputa Beograd - Novi Sad, 9. jula 1971. na obali Dunava kod Be{ke, po~ela je izgradwa ove saobra}ajnice. Radove su zapo~eli radnici skopskog preduze}a „Mavrovo”, beogradske „Mostogradwe” i sarajevskog

deo naseqa od @elezni~ke do Grme~ke ulice i okolne ulice i preduze}a „AIK”, „Interservis” i Hladwa~a; Petrovaradin: od 9.30 do 11.30 sati “Gradsko zelenilo”, Muzi~ka akademija, ateqei na Trv|avi, Planetarijum, Muzej, Hidrometeorolo{ki zavod, hotel „Leopold”, Istorijski arhiv i Akademija umetnosti; od 8 do 11 sati ateqei i Akademija na Tvr|avi.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

U GRA DU SVE VI [E POD ZEM NIH KON TEJ NE RA

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05

Zbog planiranih radova danas ne}e biti struje Novi Sad: od 7.30 do 12 sati preduze}a „Put invest”, XGP, Stanica za dhl. vode, KK „Grani~ar” i benzinske stanice „Minut” i „Minut levo”; od 9 do 11 sati Cara Du{ana od 59 do 63 i Mi{e Dimitrijevi}a 80. Ka}: od 7.30 do 11 sati deo naseqa od ulice Svetozara Markovi}a prema Novom Sadu; Futog : od 7.30 do 12 sati

„Puta”. Graditeqi su se obavezali da za tri godine zavr{e put duga~ak 59 kilometara i podignu most dug 2.470 metara. Za ceo posao je od Me|unarodne banke za razvoj dobijen kredit od 12 miliona dolara, a 275 miliona dinara je obezbe|eno iz doma}ih izvora.

N. C.

Sme}e nestaje pod zemqom Novi Sad sada trenutno ima 68 podzemnih kontejnera, a planirano je da se postavi 240 novih u bliskoj budu}nosti, ka`u u JKP “^isto}a”. Prema ranijim najavama za to je obezbe|eno 69 miliona dinara. Pro{le nedeqe ovo preduze}e je postavilo jo{ ~etiri podzemna kontejnera za komunalni otpad, dva na Trgu galerija i dva u ulici Mike Anti}a.

- „^isto}a“ neprekidno ula`e sredstva u savremenu opremu kako bi Novi Sad izgledao uredno i ~isto. Zato smo se opredelili za kupovinu i postavqawe savremenih podzemnih kontejnera koji se koriste u svim velikim evropskim gradovima. Podzemni kon-

tejneri predstavqaju najboqi na~in odlagawa otpada i wihovom ugradwom smo postigli da centar izgleda jo{ lep{e i urednije - ka`u u ovom preduze}u.

Do sada su podzemni kontejneri postavqeni u samom i {irem delu centra, u delu oko Skup{tine grada, zgrade Banovine i gimnazije „Isidora Sekuli}“, kao i u blizini glavnog ulaza u [trand. Ovi kontejneri u narednom periodu trebalo bi da se na|u i u ostalim delovima grada, poput Limana, Novog naseqa, Detelinare... Kada se ispuni plan, Novi Sad }e biti jedan od retkih gradova u Srbiji koji ne}e imati ru`nu sliku pobacanog sme}a po ulicama.

U podzemnom delu kontejnera nalazi se nepropusna vre}a, dok se na povr{ini nalazi spoqno ku}i{te sa otvorom za ubacivawe sme}a. U jedan podzemni kontejner staje sme}a koliko i u ~e-

tiri klasi~na kontejnera koji se nalaze na na{im ulicama ili u ~etrdeset klasi~nih kanti za sme}e koje se koriste u individualnom tipu stanovawa.

Q. Na to {e vi

PE DI JA TRIJ SKI I HIT NI PRE GLE DI U NO VOJ ZGRA DI

Od danas radi poliklinika De~je bolnice Svi ambulantni pregledi u Institutu za zdravstvenu za{titu dece i omladine za juli obavqa}e se od danas u novoj zgradi, prema ve} napravqenom rasporedu. Za avgust, zakazivawe po~iwe od 16. jula. Sve pedijatrijske i hirur{ke subspecijalisti~ke preglede mogu}e je zakazati preko Kol centra Doma zdravqa „Novi Sad“ na

broj 021/4879 – 000, svakog radnog dana od 15 do 20 sati.

diti i u poslepodnevnim ~asovima do 13.30 do 19.30 sati. Raspored

Pre gle di se za ka zu ju pre ko Kol cen tra Do ma zdra vqa „No vi Sad” Iz ove zdravstvene ustanove navode da }e iako optere}ene, subspecijalisti~ke ambulante ra-

rada slu`bi }e biti dostavqen Kol centru Doma zdravqa. Informacije o radu pojedinih leka-

ra, odsustvima i eventualnim promenama termina bi}e dostupne gra|anima. Pacijente sa uputom i hitne pedijatrijske slu~ajeve lekari }e primati u prizemqu nove zgrade 24 ~asa. Hitni hirur{ki pregledi }e se obavqati na staroj lokaciji, odnosno u prizemqu De~je hirurgije.

I. D.

PE CAQ KE I DO BRO DRU [TVO – RE CEPT ZA U@I VA WE

U ~amac, pa u re~nu avanturu Visoke temperature koje traju ve} danima, ne ostavqaju mnogo izbora Novosa|anima, te mnoge teraju da osve`ewe tra`e na obali Dunava. Reka je nepresu{ni izvor spasa za ve}inu. Upozorewa o {tetnosti zra~ewa, ~ini se, vi{e niko i ne slu{a, pa obala li~i na pravi mraviwak. Najve}u gu`vu

fi~an miris Dunava i pogled sa reke na Novi Sad, Tvr|avu i dunavske ade u okolini grada mo`e se do`iveti jedino krstarewem ~amcem ili brodi}em, a jedan od qubiteqa vo`we ~amca i pecawa je sugra|an S.K. ^im krene lepo vreme, ovaj momak `eqan re~ne avanture vadi svoj ~amac iz zimov-

prave mladi, kojima vru}ina nije umawila elan i `equ za rekreacijom. Lopta je neizostavni rekvizit kada se `eli napraviti dobra akrobacija u pli}aku.

Ipak, ima i onih koji reku do`ivqavaju na drugi na~in. Speci-

nika, stavqa pentu, uzima rezervor, veslo, rezervne sve}ice, dasku za sedewe i spolac... Naravno tu su neizostavne pecaqke, gliste, meredov. Ponekad u svoju avanturu ide sam, ali ~e{}e je to sa dru{tvom. Ka`e, voda ga opu{ta, a

prednost ~amca je {to se za samo sat vremena po Dunavu mogu se obi}i Ma~kov sprud, Rakova~ki dunavac, Qubavno ostrvo i Kamewar, uz u`ivawe u prelepim predelima. Ukoliko se krene nizvodno, o~as posla tu su i Sremski Karlovci.

- Naj~e{}e pecam na Dunavu, preko puta Karlovaca i u okolnom ritu, kao i na adama oko Rakova~kog dunavca, ili ti Veneciji, koja se nalazi preko puta Kamewara, ima {porova – kamenih podvodnih brana. Tamo naprosto u`ivam, jer se kod tih {porova talo`i pesak, pa su tu i omiqene divqe pla`e ekipi s ~amcima. Jako je mo}no i to {to je sve ispresecano rukavcima, zatonima s puno drve}a i zelenila. Ima i ptica, ~apqi, roda, odomara... Ima svega, samo najmawe ima ribe – prepri~ava nam deli}e svoje u`ivancije na reci ovaj Novosa|an `eqan avanture.

Ka`e da tu gde peca, na istom mestu voli i da se vozi, ali i da se kupa. Obo`ava da se provoza do Karlovaca, gde ima vikend naseqe, koje je na neki na~in sakriveno od o~iju javnosti.

- Volim da boravim tu, a jo{ dra`e mi je da odem u rezervat

prirode Koviqsko-Petrovaradinski rit, tu Dunav naliva kad je visok i to je mrestili{te riba, veliko. E tu bazamo po kanalima, barama, {to ~amcem, {to pe{ke.

Ima mnogo novih ada na Dunavu, koje su postale popularne pla`e.

Naravno, za one s ~amcima i wihove prijateqe i rodbinu, po{to nema organizovanog prevoza. Od divqih pla`a ima{ taj Ma~akov sprud u Veneciju - ka`e S.K. Ipa, ovaj momak, ~ini se da bar kada je Dunav u pitawu, voli da bude sa dru{tvom, ka`e retko je sam.

Uvek ima nekog. Isti~e da se iz ~amca za~u|uju}e mnogo stvari mo`e obaviti, pa i kupawe u Dunavu. Nekad pliva svojevoqno, obi~no leti, a nekad i ne.

- Jednom smo forsirali Dunav ~etiri sata, po{to nam se pokvarila penta. Pa smo tako plutali, tj. „spu{tali se” pridr`avali se za rastiwe na obali, dok nismo na{li mesto da iza|emo na obalu. Nevoqa je {to je to bilo iza pono}i, pa je malo qudi bilo na vodi. Ipak, pomogao nam je poznanik, kojem se i samom penta pokvarila, pa je popravka potrajala.

Q. Na to {e vi}

8

ponedeqak9.jul2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Iskra usre}ila porodicu Kapuran Blizanci Alek sej i An drej - Dijane i Aleksandra Vislavskog, Du {an i Fi lip - Marije i Milana Baxe, Iva na i Mi la na - Marijane i Veqka Ninkovi}a, Ati la i Raj ko - Nata{e Ro{ta{ i Atile Bodoa.

Devoj~ice Ne ve na - Aleksandre i Mileta Ra|enovi}a, Ani ka - Aleksandre Sloboda Bori{ev i Stevana Bori{eva, Je le na - Ane Tordaj i Aleksandra Klasi}a, Una - Biqane i Aleksandra Toma{evi}a, Mi o na - Biqane i Sr|ana Joji}a, Ema nu e la Bojane Mitrovi} i Andrije U{jaka, Na |a - Branke i Stevana Pavlovi}a, Ivo na - Vesne i Jovana Cvetanovi}a, Jo va na - Vinke i Dragana Zavi{i}a, Smi qa na - Vukice Avramovi} i Du{ka Kqaji}a, Ana sta si ja - Gorice i Vladimira Pavlovi}a, Ati na - Dijane i Miroslava ]irkovi}a, Ani ca - Du{ke i Miroslava Zari}a, Hri sti na - \ur|ije i Gorana Pr`uqa, Iva - Ine i Roberta [vaba, Sa ra - Jelene i Branimira ]ur~ije, Ana - Jelene i Lasla Mora, Ana sta sia - Jovane ^eni} i Igora Samarxi}a, Ana sta si ja - Katalin Huske i Lajo{a Makre, Do ra - Kinge i Tibora Bodola, Go ra na - Qiqane i Gorana Kep~ije, Mi ra - Qiqane Tomi}, Ni na - Qubisave i Nikole Milen-

kovi}a, Iva na - Maje ^ip~i} i Dejana ^ipli}a, Ta ma ra - Marije i Darka Gruji}a, Mi li ca - Marije i Du{ka Naumova, Alek san dra - Marine i Aleksandra Qubovi}a, Ni na - Milene i Danijela [oli}a, Mi la - Milene Jevti} i Predraga Popova, Da ni ca - Milice i Marka Bubuqa, Ka ro li na Mire Balog i Gorana Petrovi}a, Jo va na - Mirjane Mom~ilovi} i Dejana Kipi}a, Ni ko li na - Miroslave ^onki} i Dejana Bo{kovi}a, Ja na - Olge i Jovana Dondi}a, Bo ja na - Rade i Bojana Batini}a, Ma ri ja - Sawe i Vladimira Mirkova, Alek san dra - Sawe i Dejana Kostadinovi}a, Ni ko li na - Sawe i Neboj{e Li~ine, De ja na - Senke i Dragana Ivanovi}a, Jo va na - Sla|ane i Igora Jefteni}a, Iskra - Sne`ane i Branka Kapurana, Si mo na - Sowe Ratkovi} i @eqka Kozomore, Lu ci ja Tatjane Vasovi} Bursa} i Aleksandra Bursa}a, Una - Tijane i Sini{e Dabi}a, Ani sa - Farije Greku i [keqzena Rexepija.

Ven~ani Le po sa va Jo va no vi} i Zo ran Cr wan ski, Du {a na Pa |an i Ili ja \u ki}, Va le ri ja Mak {a i Mi lan Ko zi}, Na ta {a Ra di {i} i Igor Vu li}, Ta tja na Pa vlo vi} i Dra gan Jo vi ~i}, Ja sna Pro ha ska i Alek sa Ko va ~e vi}, Ka ta ri na Ki raq i Mi {a Ba ~u lov, San dra Kru {ka i Ra do van Vlaj ko vi}, Ma ri ja Uze lac i Ni ko la Qu bi ~i}, Ma ra Ko zo mo ra i Dean Bje la jac, Mi li ja na Svor can i To mi slav \ur ~i}, El vi ra Ni ko li} i Pre drag Fi li po vi}, Alek san dra Hru {ko va i On drej Tru bi ro ha, Ve ri ca [tr bac i Da li bor Do bri}, Ma ja Ku re{ i Bo jan Aran |i}, Ye ni fer Kej Ozbo ri i Ne nad Tun guz.

Ma ma Emi li ja, ta ta Si ni {a, }er ka Sa ra i ma li Ni ko la Ma ti je vi}

De~aci Du {an - Aleksandre i Ivana Dabi}a, Alek sej - Ane Tasi} i Vladimira [imunovi}a, An drej Andree i Zdenka Kolara, Ro bert - Andree i Zlatka Pecnika, Vik tor - Biqane i Ivana \erkovi}a, Lu ka - Biqane i Spasoja [i{arice, Uro{ - Bojane i Daria [eri}a, Slav ko - Branislave i Milutina Nikolovskog, Vu ka {in - Valentine i Zorana ^olovi}a, Og wen - Vawe i Bori{e Petkovi}a, La zar - Vesne i Bojana Luki}a, Veq ko - Vesne i Vladimira Jovi}a, Vuk - Vukice Brati} i Ilije Raduna, La zar - Gordane i Dragana Klisuri}a, Da ni lo - Daliborke Pralice-Cukrov i Vladimira Cukrova, La zar - Danijele i Mladena Markovi}a, Stra hi wa - Danijele i Sa{e Karanovi}a, Mar ko - Danijele Cari} i Sini{e Ni{i}a, Vi to mir - Danke Uzelac i \or|a Kija~kog, La zar - Dragane i Bojana Qubi{i}a, Jo van - Dragane i Vladimira Vojnovi}a, We go{ - Dragane i Dejana Petkovi}a, Jo van - Dragane Jovanovi} i Zdravka Dimitrova, Re qa - Ivane i Nemawe Petrovi}a, Ne nad - Ivane Stoja~i}, Ko sta - Irse Isi} i @eqka Todorovi}a, Ni ko la - Jasmine i Milorada ]uluma, Pe tar - Jelene

Vujasinovi}-Grkini} i Olega Grkini}a, Slo bo dan - Jelene i Zorana Tepi}a, Da vid - Jovane i Jana Makana, Stra hi wa - Qiqane Vasiqev i Milo{a Karaklaji}a, Uro{ - Marije i Nenada Drakuli}a, Mi haj lo - Marijane Tur i Alekseja Tura, Vu ka {in - Marijane i Dragana Gligori}a, Og wen - Marine i Marka Kuzmana, Pa vle - Milene i Milivoja Cupa}a, Vuk - Milene Merx`an-Radoj~i} i Branislava Radoj~i}a, Ja kov - Milice ^ovi} i Desimira Poli}a, Alek sa - Miqane i Stevana Maglovskog, Lu ka - Mirjane i @eqka Qubojeva, Ne nad - Nata{e i Josipa Hegedi{a, \or |i je - Ondine i Nedeqka Cveti}anina, Lu ka - Sawe i Branka Medi}a, Rast ko - Sawe i Milorada Kova~evi}a, Leon - Sawe ^uturilov Veselinovi} i Aleksandra Veselinovi}a, Vla di mir - Slavice i Miroslava Molnara, Sa {a - Slavice Nikoli} i Save Pavlovi}a, An drej - Sla|ane i Danijela \urana, Mi lan - Sla|ane Todorovi} i Veselina Radivojca, Alek sa - Smiqe i Aleksandra Kefera, Adam - Sne`ane i Emila Li~ine, Fi lip - Suzane i Dragana Voji~i}a, Uro{ - Tatjane i Josipa Simovi}a.

Umrli Mihajlo \ur|evi} (1928), Melanija Jev|ovi} ro|. Mari{an (1932), Jovan Jerkovi} (1929), Darko Joksimovi} (1960), Nedeqko Jotanovi} (1941), Darinka Juri} ro|. Terzi} (1936), Slavko Babi} (1936), Emilija Banova~ki ro|. Klai} (1933), Aleksandar Bla`i} (1926), Tibor Blanarik (1956), Iboqa Bokun (1941), Danilo Vudi} (1946), Petar Vukadinovi} (1960), Daroslava Gavrilov ro|. Teofilovi} (1935), Jovanka Drqa~a ro|. Trifunovi} (1941), \oka Zarupski (1930), Svetko Zeqkovi} (1928), Mile Zec (1936), Svetislav Ilija{evi} (1928), Aleksandar Kaleni} (1926), Violeta Kati} ro|. Vitomirovi} (1956), Jefa Kolowa ro|. ^avka (1927), Slavko Lazi} (1932), Sredoje Lon~arski (1930), Du{anka Marjanovi} (1932), Ladislav Matkovi} (1930), Pavle Melih (1939), Aleksandar Miladinovi} (1944), Milan Milosavqevi} (1951), Sava Milo{evi} (1941), Zoran Ni{evi} (1973), Milan Novi}evi} (1926), Mladen Okuka (1949), Bojana Oros ro|.

Plav{i} (1941), Nada Pavli~ ro|. Balmanac (1921), Sofija Par~eti} ro|. Vlatkovi} (1937), [tefan Piksijades (1965), Du{an Popov (1930), Ta ma ra [ko ri} i Go ran Paw ko vi}

Radmila Pu{ara (1935), Anka Pu{i} ro|. Lali} (1928), Miroslava Radulovi} ro|. Beli} (1939), Niko Simi} (1939), Bo`ica Spasojevi} (1939), Mane Stani} (1935), Vukosava Stefanovi} (1922), Miodrag Stefanovi} (1930), Pero Stupar (1935), Milan Uro{evi} (1931), Ilonka Francia Kremer ro|. Francia Kremer (1933), Milica ^erubxi} ro|. Pavlov (1928), Zoran ^iki} (1962), Dragica ^obanovi} (1928), Ivan [amanovi} (1928), Mihajlo [andol (1938), Julijana [merta ro|. Tot (1920), Tamara [pindler (1974), Mile \urica (1930), Branko Qubotin (1923), Milica Ba~i} ro|. Sari} (1929), Terezija Giric ro|. Varga (1934), Miloranka Dujkovi} ro|. Stojan~ev (1966), Er`evet Duvwak ro|. Horvat (1949), Ivan Kai} (1948), Marija Miloradi} ro|. Munxi} (1928), Petar Milo{ev (1938), Eva Pap ro|. Salma (1944), Dragica Radnovi} ro|. Juri{in (1956), Dragica Rokvi} ro|. Berowa (1947), Novica Savi} (1949), Laslo Feher (1950), Jano{ [arok (1933), Laslo [uqok (1930), Aleksandar Kova~ (1986), Soka Hini} ro|. Hini} (1928), Tatjana @ivkovi} ro|. Na| (1931).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK NEDEQA EKOLO[KOG DIZAJNA

Iz lo `be, tri bi ne, per for man si...

Ne de qa eko lo {kog di zaj na „RE/8 di zajn park” po ~i we da nas i tra ja }e do ne de qe, 15. ju la, na vi {e lo ka ci ja u gra du, omo gu }a va ju }i mul ti me di jal no iz ra `a va we do ma }ih i ino stra nih di zaj ne ra. Pro gram }e se svih se dam da na odr `av ti u klu bu „Tri bi na mla dih” u Kul tur nom cen tru gra da (KCNS), Ka to li~ ka por ta 5, u Eg zi to vom eko-kam pu i Ki ne skoj ~e tvr ti. Bi }e or ga ni zo va ni

ra zni se mi na ri, ra di o ni ce i in ter ak tiv ne tri bi ne o svet skim ten den ci ja ma i kre ta wu di zaj na i umet no sti ka eko di zaj nu.

Pro gram ob u hva ta grup ne iz lo `be, per for man se, pro jek ci je fil mo va i osli ka va we pro sto ra mu ra li ma, sti ke ri ma i gra fi ti ma.

Ta ko |e, bi }e or ga ni zov na i pro daj na iz lo `ba. Fe sti val je me |u nar do nog ka rak te ra, a svo je

in sta la ci je }e iz la ga ti i go sti iz Ma |ar ske i Ru mu ni je.

Otva ra we je ve ~e ras u 20 ~a so va, u KCNS ka da }e bi ti otvo re na iz lo `ba „Srp ska re di zajn sce na” do ma }ih di zaj ne ra sa go sti ma iz ino stran stva.

Ma ni fe sta ci ju su po d`a le Er ste ban ka, Pokrajinski sekretarijat za kul tu ru i Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

A. J.

SVE VI[E QUDI IDE NA JEDNODNEVNE IZLETE

Kr sta re wa oko li nom sve po pu lar ni ja Ima mo i stal ne put ni ke, ko ji sa na ma pu tu ju sva ki put, jer su ve o ma za do voq ni or ga ni za ci jom i sa dr `a ji ma Kr sta re we Du na vom uz obi la zak Srem skih Kar lo va ca, gde }e se u ne koj od vi na ri ja de gu sti ra ti vi no, Pe tro va ra din ske tvr |a ve i Ba no {to ra su gra |a ne }e ko {ta ti 35 evra, dok je ne {to sku pqa tu ra po fru {ko gor skim ma na sti ri ma, ko ja sta je 4.500 di na ra. Na {im su gra |a ni ma za ni mqiv je i obi la zak

Fo to: B. Lu ~i}

Pre sku pa le to va wa, za ko ja ve li ki broj su gra |a na ne ma nov ca, na vo di na raz mi {qa we ka ko na naj kva li tet ni ji na ~in pro ve sti da ne go di {weg od mo ra. Iako je mo re jed na od naj po pu lar ni jih de sti na ci ja za od mor, tu ri sti~ ke agen ci je su se po tru di le da No vo sa |a ni ma po nu de i al ter na ti vu, bo gat iz bor jed no dnev nih iz le ta u pri ro du. Ka ko smo sa zna li u tu ri sti~ kim agen ci ja ma, in te re so va wa za jed no dnev ne iz le te ima.

- Tu re su od li~ ne, re lak si ra ju }e, pa ima do sta za in te re so va nih put ni ka - ka `e agent tu ri sti~ ke agen ci je “Ma ge lan” Sezana Filipovi}. - Na ove jed no dnev ne iz le te uglav nom idu qu di sred wih go di na i sta ri ji, a naj vi {e su za in te re so va ni za kr sta re we re ka ma.

dvor ca Fan tast u Be ~e ju, a ova tu ra, ko ja ko {ta 2.400 di na ra, pod ra zu me va i od la zak na Bi ser no ostr vo i ^e nej, gde }e po se ti ti ko wi~ ki klub.

Pre ma re ~i ma ko mer ci ja li ste tu ri sti~ ke agen ci je “Kom pas” Milo{a Martinova, je dan od po -

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.34), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (14.30), „Sne`ana i lovac” (15.45, 20.05, 22.20), „Prometej” (18.10, 21.50), „Na tajnom zadatku” (21.45), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.10, 18), „Pirana 3DD” (16.45), „Lol” (19.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (19.45, 22), „Prijateqi” (18.20), „Izme|u svetova” (22.25), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.20, 12.30, 13.15, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30)

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Mi haj lo Ma ti je [an dol (1938) u 10.30 sa ti, An tun Mar ti na Vi da ko vi} (1929) -is pra }aj u 11.15, Na ta li ja \u re Pa vlov (1941) u 12, An tal Fra we ^eh (1936) u 12.45, Lu dvig Lu dvi ga Rit ter (1927) u 13.30, Sla voj ka Mi tra Qi qak (1952) u 14.15, Div na Mi la na Sto ku }a (1927) u 15 i Da ne Lu ke Stu par (1936) u 15.45 sa ti.

Na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra we na Ma ri ja An dra {a Tu ri (1922) - is pra }aj u 13 sa ti.

pu lar ni jih iz le ta su “Ba nat ski Ro bin zo ni”. Ovaj iz let ukqu ~u je kr sta re we Ti som do ade kod Mo {o ri na, gde se put ni ci is kr ca va ju i ceo dan bo ra ve u pri ro di, ku pa ju se, pe ca ju i ru ~a ju, a ovo za do voq stvo su gra |a ne }e ko {ta ti 2.600 di na ra. Na {i tu ri sti za in te re so va ni su i za jed no dnev no kr sta re we Ti som, ko je sta je 2.200 di na ra, a su gra |a ni, ko ji se upu te na ovo kr sta re we u`i va }e i na Ti tel skom bre gu.

Osim jed no dnev nih aran `ma na, ko je nu de tu ri sti~ ke agen ci je, su gra |a ni mo gu pro ve sti dan od mo ra i na do bro po zna tim no vo sad skim iz le ti {ti ma. Fru {ka go ra pru `a obi qe mo gu} no sti, a su gra |a ni, ko ji bu du `e le li da po beg nu od grad ske vre ve mo gu oti }i na Le ten ku, Oso vqe, Cr ve ni ~ot, Ja bu ku, Te ste ru, An dre vqe, Po po vi cu i Zma je vac.

Jed no od po se }e ni jih iz le ti {ta je Ka me ni~ ki park, ko ji to kom let wih da na pri mi ve li ki broj su gra |a na, a naj vi {e ro di te qa sa ma lom de com zbog bli zi ne. Ipak, su gra |a ni, ko ji ne mo gu da na pu {ta ju grad, uto ~i {te mo gu da po tra `e na ne koj od no vo sad skih pla `a, [tran du, Ri bar skom ostr vu ili Ka me wa ru.

N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

9

065/47-66-452

De be la la do vi na, a 40 ste pe ni Ne ka mi Hi dro me te o ro lo {ki za vod ja vi gde su iz me ri li tem pe ra tu ru od 35-36 ste pe ni!! Mo `da ne gde is pod tri dr ve ta i dva sun co bra na, jer kod me ne u de be loj ’la do vi ni po ka zu je 40!!

061/6085... *** Pod hit no u krug Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne po sta vi ti ja sne, krup ne, osve tqe ne pu to ka ze do bol ni ca! Ta mo je iz u zet no te {ko sna }i se no }u kad vas mu ka na te ra!

064/6141...

*** Za i sta stra hu jem od pot pu ne la i~ ke pro ce ne zdrav stva. Da li ste sve sni ko li ko `i vo ta de fi bri la to ri upo tre bqe ni u pra vom mo men tu mo gu spa si ti? I je dan qud ski `i vot je bes kraj no vre dan! @ao mi je {to to po je di ni ne mo gu shva ti ti. I da, oba ve zno daj te de fi bri la to re, na svim jav nim me sti ma. Ima do voq no ob u ~e nog ka dra za wi ho vu upo tre bu.

063/8633...

*** Ra di ka li na pu {ta ju brod ko ji to ne, tj pre la ze u SNS. Pi ta ju se ne ki {ta ako i [e {eq za `e li da pre |e. Da ka `em, pod je dan, ka pe tan to ne sa la |om. Pod dva, pre {ao \u rov ski iz Cr ve ne Zve zde u Par ti zan, pa Pro si ne~ ki itd.

065/9137...

*** Ce ne sme {ta ja, pi va, br ze hra ne su du plo sku pqe za vre me Eg zit-a, ali to ni je pro blem.

Pro blem }e bi ti {to }e tak si sti du pli ra ti ta ri fu. Naj bo qe da vo ze za xa be.

060/7450... *** Ja raz u mem go spo di na ko ji zbog kam pa Eg zit - a ne }e do la zi ti na [trand! Ja kad vi dim na uli ci ka kvih sve ima, ka kve fri zu re, te to va `e, ka kvo obla ~e wae i une zve re ni po gle di... do |e mi da be `im iz gra da!

Ako nas sa mo po Eg zi tu zna ju i vred nu ju, izem ti na {e vred no sti i sve!

064/2576... *** Pred la `em da se sme ni go spo din ko ji je pred lo `io iz me nu u li ni ji 5. Ni ko me ne od go va ra u gra du.

069/1567... *** To li ke pa re se za ra de od Eg zi ta, a Pe tro va ra din i Pe tro va ra din ci od tog ne ma ju ba{ ni {ta. Gra di} i Tvr |a va tr pe ve li ku {te tu. U o~aj nom su sta wu. Ali to ni ko ga ni je bri ga.

063/8234...

*** A mo `da bi bi lo bo qe da go spo da sa o bra }aj ci ma lo po kre nu svo je no ve mo pe de i ka `wa va ju vo za ~e ko ji te le fo ni ra ju, to je naj ve }a opa snost za sa o bra }aj, a ne pe {ak ko ji bi lo gde pre la zi uli cu...

Na pred mo pe di!

061/6863...

*** Po hle pa je zlo ~in ~o ve ~an stvo je kri mi nal no!

063/1449...

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ponedeqak9.jul2012.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

10

vOJvOdinA

ponedeqak9.jul2012.

dnevnik

ОДЛУКОМ ВЕЋИНЕ ОДБОРНИКА СКУПШТИНЕ ГРА ДА ЗРЕЊАНИНА

По де ље не ди рек тор ске фо те ље

Игор Сабо, Владимир Смиљанић и Жељко Бараћ

ЗАВРШЕНЕ АПАТИНСКЕ РИБАРСКЕ ВЕЧЕРИ

Ску ван злат ни ко тлић, упе ца на злат на ри би ца

АПА ТИН: Међу 33 кувара на тамичењу за „Златни котлић“ 49. Апатинских рибарских вечери, по оцени жирија најбољи је скувао Владимир Смиљанић и ње-

представљао Вуковар у саставу међународне екипе, који је изловио 11,880 килограма рибе. Други је био Душко Ковачевић са 8.,860 килограма из Новог Сада

Дебели победили На стадиону „Младост“ одиграна је традиционална фудбалска утакмица Дебелих и Мршавих и то четрдесети пут. Као и прошле године, на терену је била боља екипа Дебелих која је Мршаве победила са 3:2. Ни велика врућина ни килажа екипе Дебелих која је само коју килу мања од две тоне није сметала да надигра Мршаве који су вагали нешто мање од 800 килограма. Ову утакмицу, која је у програму „Апатинских рибарских“ вечери, пратило је око 800 гледалаца. За најбољег играча проглашен је Мирослав Ковачевић из екипе Дебелих којем је припао пехар. му је припао „златни котлић“. Сребнри је припао Игору Сабоу а бронзани Жељку Бараћу. Сви су они до сада учествовали на такмичењу претходних година са више или мање успеха. Осим котлића њима је припала и диплома и поклон спонзора „Витаминка“ из Хоргоша. Након проглашења победника у кувању рибљег паприкаша проглашен је и најпецарош Душан Бокан који је на удицу, у Малом лиману упецао сома дугог 172 сантиметара и тешког 31,3 килограма. Одржано је такмичење за „Златну рибицу“ учествовало је 18 екипа са по три такмичара из Србије, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине. Појединачно прво место са уловом рибе удицом на пловак је освојио Апатинац Андрија Томшић, који је

и трећи Шандор Тапаи из Новог Бечеја са изловом 6,860 килограма. Екипно најбољи су били Ново сађани из екипе „Ribolovac Magic fish“ из Сомбора и трећи Рудар Крека из Тузле.

- Пријатељ из Бачке Паланке ме наговорио да учествујем на такмичењу, други из Сребренице и трећи из Вуковора, и са њима сам чинио инетрнационалну екипу. Они су ме частила мамцима и алатом. Имао сам већ сребрну рибицу. Већ тридесетак година се бавим риболовом. За излов је требало мало среће и доста искуства. Овај трофеј није лако освојити и тим пре сам задовољан, рекао је Томшић, док је екипа из Новог Сада „Риболовац“ прослављала екипну победу за коју су добили пехар и прелазни пехар „Златне рибице“. Ј. Прелчец

КЛУБ „КАРИНТИ ФРИЂЕШ” КУВАЊЕМ ОБЕЛЕЖИО СВОЈ ДАН

Пла ну ло 400 пор ци ја па при ка ша

БАЧ КО ПЕ ТРО ВО СЕ ЛО: Чланови Драмског клуба „Каринти Фриђеш“ из Бачког Петровог Села нису само добри глумци, већ и организатори атрактивне кулинарске манифестације која се традиционално одржава на сеоском Стрелишту.

-Ово је четврти пут како организујемо такмичење у кувању паприкаша од кокошијег желудца. Раније је било знатно више екипа, чак 50, а ове године само 20. Томе су допринели тропска врућина, али и чињеница да лане, због поплављеног терена на Стрелишту, нисмо организовали такмичење. Најважније је да смо наставили традицију, а овај пут дошли су нам и гости из Бекешчабе у Мађарској - рекао је председник организатора Атила Патрик. Свака екипа је уз котизацију од 2.500 динара добила по три кило-

грама кокошијих желудаца, простор наткривен шаторском тендом, сто са столицама и огрев. Понеко је за своју душу потпалио роштиљ, али имајући у виду какав се специјалитет крчкао у котлићима, мало је ко обраћао пажњу на било какву другу храну. Организатор је у три велика котла кувао исти специјалитет за мештане и остале госте коју су дошли да посете манифастацију. Како је цена порције износила само 150 динара, не чуди што је поједено преко 400 порција. Жири је на крају одлучио да је најбољи кулинар био Жолт Хамар из Бачког Петровог Села, мештанка Едина Кираљ је била друга, а екипа „Пипач 2“ из Пољанице је освојила треће ме сто. Њима су припали пехари, робне награде и дипломе, а сви учесници су добили захвалнице. В. Јанков

„Ђи до” от пу то ва о у Охрид

БЕ ЧЕЈ: После петодневног гостовања у Бугарској крајем маја, где су својом наступом увеличали прославу обележавања Дана пријатељског града Златице, чланови АНИП „Ђидо“ из Бечеја, њих 40 синоћ су отпутовали у Охрид.

- Велика нам је част што смо позвани да представљамо Србију на традиционалном, 51. Балканском фестивалу фолклора у Охриду. Поред представника свих балканских земаља, као гости ће наступити ансамбли из Аустрије и Пољске. Колики значај је домаћин дао фестивалу, потврђује чињеница да ће фестивал отворити државни професионални ансамбл народних песама и игара „Танец“ из Скопља - рекао је уметнички руководилац АНИП „Ђидо“ Горан Думановић. В. Ј.

ЗРЕ ЊА НИН: На конститутивној седници Скупштине града Зрењанина, одржаној у петак, после избора челника локалног парламента и извршне власти, на дневном реду нашла се и смена директора јавних предузећа и установа. Мада првобитно није планирано да на првом заседању новог сазива буде питање кадровских решења у предузећима и установама које се финансирају из градског буџета, одборник Душан Шијан (СНС) је изашао за скупштинску говорницу и предложио допуну дневног реда. Смена руководећих људи из редова Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине трајала је до послеподневних сати, а уместо њих одборници из коалиције СНС – СПС именовали су вршиоце дужности. Већи-

на оних који ће у наредном периоду бити на челу јавних предузећа и установа зрењанинској јавности мање је позната. Уместо Бранислава Кнежевића, в.д. директора Дирекције за изградњу и уређење града је Горан Краварушић. У “Чистоћи и зеленилу”, Бранимир Ћировић је заменио Биљану Глигић, у ЈКП “Градска топлана”, уместо Владимира Тешића за в.д. директора је изабран Александар Старчевић, док је у “Пијацама и паркинзима” то место припало Илији Мандићу, који ће у директорској фотељи заменити Боривоја Дорословачког. У ЈП “Градска стамбена агенција” в.д. директора је Предраг Јовановић, уместо Дејана Чапа, док је в.д. директора Дома здравља “Др Бошко Вребалов” Би-

љана Папић, уместо Борислава Ђорђевића. На чело Савремене галерије Уметничке колоније Ечка постављен је за в.д. директора Игор Мицов, а претходно је Радован Живанкић разрешен директорске дужности. На челу Народног позоришта “Тоша Јовановић”, одлуком већине одборника нашла се Ивана Кукољ Соларов, уместо Татјане Паскаш, а Културног центра Зрењанина Горан Маринковић, уместо Анкице Достанић. На челу ЈП “Туристички центар града Зрењанина” више неће бити Марина Мартинов, него Марица Косановић, Центар за социјални рад ће да води Светлана Грбо уместо Весне Станков, а Јавну установу “Апотека Зрењанин” Срђан Николић уместо Зорице Ковачевић. Ж. Б.

ТАКМИЧЕЊЕ У ЖЕТВИ НА ТРА ДИЦИОНАЛАН НАЧИН

За хвал ност за хлеб сва ки да шњи МУ ЖЉА: На етно салашу Михаља Ишпановича, у мужљанском риту, минуле суботе одржано је 29. такмичење жетелаца. Учествовало је 17 екипа из Мужље, Зрењанина, Лукиног Села, Скореновца, Торде, Суботице, Стеријина, Сајана и Таванкута. Манифестација је почела културно - уметничким програмом, уприличеним испред просторија КУД „Петефи Шандор” у Мужљи, а учеснике су поздравили председник Савета Месне заједнице Мужља Золтан Халаи и покрајински посланик Александар Мартон. Учесници су, затим, уз звуке сирене ватрогасних кола и музике кренули до житног поља у мужљанском риту, где је такмичење у жетви на традиционалан начин отворила посланица у републичком парламенту Елвира Ковач. Свештеник Јанез Јелен освештао је парцелу и такмичаре. Прво су екипе показале традиционални доручак пред косидбу, а жири је, поред тога, оцењивао алат, одећу и остале детаље. Председник жирија Ференц Леваи вели да ово није класично надметање, него неговање традиције предака, изражавање захвал-

Неговање традиције предака

ности за хлеб свакидашњи. Зато је, додао је он, важно да се што верније пренесе жетвени обичај на будућа поколења. Ове године манифестација је била целодневна и на њој су приказани народни обичаји, рукотворине и производи са мужљанског рита. Учесници су, поред осталог, могли да окусе паприкаш од чувене мангулице, која се полако враћа у ове крајеве, као и овчији паприкаш.

Победник такмичења и ове године је био Стипан Кујунжић са својом екипом „Дужијаница 1”, друго место овојили су Мужљанци, предвођени Палом Еманом, а треће место је заузела екипа „Оргонавираг” (Јоргован) из Торде. Жири је наградио све екипе које су учествовале на такмичењу, а награду је добио и најстарији учесник, 91-годишњи Михаљ Барта из Мужље. Ж. Балабан

ЗАВРШЕН ПРВИ УПИСНИ РОК У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Слабо интересовање за тро го ди шње шко ло ва ње СТА РА ПА ЗО ВА: У три средње школе у Старој Пазови ове године је било могућности за упис 470 ученика у први разред, дакле 25 ученика више, јер је Економско-трговинска школа добила нови профил –

ве Мићић, у ново одељење су уписани најбољи ђаци, а попуњена су и одељења за образовање пословних администратора(25), економских техничара(30), финансијских техничара(30) и биротехничара(30),

Још 10 места за гимназијалце у Белој Цркви У првом уписном року у две белоцркванске средње школе свих тридесет места попуњено је у Гимназији и економској школи за занимање економски техничар и Техничкој школи „Сава Мунћан“ за занимање техничар друмског саобраћаја. За разред гимназијалаца остало је упражњено још десет места, за туристичке техничаре три и за машинске техничаре за компјутерско конструисање пет Најслабије интересовање и ове године било је за трогодишња занимања, па је тако за аутомеханичаре заинтересовано једанаест ученика, за браваре два, за куваре петнаест, а за конобаре није било пријављених ученика. У протеклој школској години због слабог интересовања није први пут било фризера. М. В. финансијски администратор(25) па је укупни капацитет уписа у први разред у овој школи 170 ученика. Према речима директорке Драгосла-

док је десетак слободних места остало само у одељењу трговаца. Старопазовачка гимназија „Бранко Радичевић“ је већ у првом упи-

сном року попунила укупан капацитет од 120 ученика јер је и ове године уписала четири одељења, а упис је протекао динамично, али без икаквих тешкоћа. Највише слободних места је остало у Техничкој школи, преко 20, каже директор Лазар Ђукић, али ће шест планираних одељења бити уписано, јер, као и претходних година, у овој школи очекују да у септембру одељења буду попуњена, после поправних испита и „предомишљања“ ученика који се баш нису прославили успехом. У овој школи, која уписује 180 ученика, су попуњени капацитети у одељењима типографа, машинских техничара за компјутерско конструисање, а од четворогодишњих непопуњена у првом року су одељења техничара моторних возила и техничара за компјутерско управљање. Слободних места има још у трогодишњим струкама: за аутомеханичаре, механичаре за гас и расхладну технику. А. Мали

„Умо ва ње” по свећ eно Ни ко ли Те сли

СТА РА ПА ЗО ВА: Поводом рођења Николе Тесле - 10. јул, неформална група „Штрик“ у сарадњи са Канцеларијом за младе општине Стара Пазова и кафе клубом „Певац“ реализоваће друштвно-културну манифестацију „Умовање“ како би обележили дан рођења једног он најпризнатијих светских научника, те како би промовисали науку и младе људе који су на прагу научне заједнице. Данас ће заинтересовани

моћи да погледају филм о Николи Тесли, пројекција је заказана за 21 час у кафе клубу „Певац“. Сутра, од 8 до 19 часова, у библиотеци „Доситеј Обрадовић“, посетиоци ће имати прилику да погледају изложбу књига о нашим познатим научницима, док ће у градском парку у Старој Пазови, од 14 до 17 часова бити одржано „реактовање“ тј. део манифестације који има за циљ да промовише природне науке и подстакне мла-

де да се заинтересују за науку. Биће постављени штандови научних дисциплина: математике, биологије, хемије и физике. Следи „Теслање“, у оквиру којег ће бити отворена изложба слика „Између физиса и појезиса“ Милоша Вујановића у холу позоришне сале Стара Пазова, док ће у 19 часова, у позоришној сали бити одржано предавање проф. др Велимира Абрамовића „Теслина етарска технологија“. В. Х.

Клин ци ја да на Па ли ћу

СУ БО ТИ ЦА: На Палићу ће се ове године организовати манифестација за децу под називом „Клинцијада“, забавног и едукативног карактера, подељена у пет тематских циклуса. Први циклус почиње данас и трајаће до 13. јула. Обухвата разне забавне и спортске игре као што су јахање, вожња сандолина и педалина, ходање у лопти на води и играње електронског пикада. Други циклус ће бити посвећен музици и плесу. Деца ће учествовати у музичким радионицама Габора Ленђела, учити да играју уз хип хоп музику. Други циклус ће трајати од 23. до 26. јула, а у току августа децу очекују још три циклуса палићке Клинцијаде. Присуство свим програмима Клинцијаде је бесплатно, а одвијаће се на више локација на Палићу. С. И.

Ко ло ни ја др во ре зба ра БЕ ЧЕЈ: Удружење резбара „Ars in Ligno“ из Бечеја у сарадњи с овдашњом Гимназијом организовало је дводневну резбарску колонију. У раду су учествовали Боршош Иштван из Сенте, Атила Филеп из Бачког Градишта и Бечејци Берентаи Јене, Ђерђ Дожа млађи и Мишка Јеленић.

- Радови ће припасти нашем домаћину Гимназији и оплемениће ентеријер престижне школе у региону. Средином септембра предмете ће моћи да виде и заинтересовани суграђани, пошто ће бити презентовани на традиционалној изложби војвођанских дрворезбара у галерији „Круг“ под кровом Градског позоришта Бечеј - рекао је председник поменутог удружења и сам учесник колоније Јене Берентаи. В. Ј.

Скром ни је не го обич но БЕ ЧЕЈ: Имајући у виду одзив бечејских хуманитараца у претходне четири акције добровољног давања крви ове године, онда је карактеристика последње пете слабији одзив него обично.

- Овога пута се 144 добровољних давалаца крви одазвало позиву и сви су прегледани, 125 их је дало крв, од којих четворо први пут. Разлог нешто слабијег одзива треба тражити у изузетно тропским условима, па је добро да се и оволики број одазвао позиву - рекао је активиста Црвеног крста Невен Андрић. У поређењу с лањским параметрима, сигурно је да ће овогодишњи број нових давалаца премашити прошлогодишњих 67. Јер, већ после првих пет акција стигло се до 60, а биће организоване најмање још три, ако не и четири акције до краја године. В. Ј.

Ду на вом до мо ра и оке а на АПА ТИН: У Музеју Дунава отворена је изложба „Дунавом до мора и океана“, која ће бити постављена до 14.јула. Реч је о делу јединствене природњачке збирке Осијечанина Владимира Филоповића коју је он прикупљао пуних педесет година .Ова збирка данас садржи више од милион примерака пужевих кућица и шкиољака из свих мора и река света. На изложби су изложене и шкољке Дунава, Драве и Копачког рита као и фосилни остаци Панонског мора. Ј. П.

12

kULTURA

ponedeqak9.jul2012.

dnevnik „ЧЕЛО ФЕСТ” У БЕОГРАДУ

СУТРА СЕ ОТВАРАЈУ 63. ДУБРОВАЧКЕ ЛЕТЊЕ ИГРЕ

Више од две хиљаде уметника на фестивалу Свечаним церемонијалом испред цркве Св. Влаха, подизањем фестивалске заставе на Орландов стуб уз звуке Готовчеве “Химне слободи”, у Дубровнику ће сутра бити отворене 63. Дубровачке летње игре. Фестивал, који се традиционално одржава од 10. јула до 25. августа, и ове године ће окупити

представу поставио на још једну монументалну градску тврђаву (Св. Иван), а биће изведена 20. августа. Већ традиционално, на фестивалу ће гостовати Студентски театар Леро, овај пут са “Мјесечином за Лејди Магбет” дубровачког аутора Милана Милишића, а у ре-

више од 2000 уметника из целог света. Током 47 дана на десетак сценских и амбијенталних локација ренесансног града одржаће се више од 70 драмских, музичких, балетских, фолклорних и других извођења. Драмски део доноси три премијерна наслова угледних редитеља којима је ово прва сарадња са Играма. Програм ће отворити ауторски рад Саше Божића “Скуп - игре” реализован у сарадњи са Арт радионицом Лазарети. Пројекат “окупља“ сећања гледалаца култне представе “Скуп” у режији Косте Спаића, премијерно изведене на Играма пре 54 године (играна 14 сезона), и узима их као полазиште за “ауторску медитацију” на тему смисла и деловања позоришне уметности. Угледни словеначки редитељ Томаж Пандур поставља Еурипидов антички класик “Медеја” у сарадњи са Хрватским народним казалиштем из Загреба. Један од најинтригантнијих и најзагонетнијих Еурипидових комада, биће изведен 3. августа на Ловрјенцу који својом раслојеном мрежом “тараца” и ходника постаје идеално поприште за “разоткривање скривених простора женске душе”. Бихнерово ремекдело о Француској револуцији “Дантонова смрт” биће представљено у режији једног од најнаграђиванијих хрватских стваралаца Оливера Фрљића који ће покушати да разоткрије повезаност историјских догађаја са људским судбинама, као и условљеност раста новог поретка изниклог из Француске револуције и пада оног другог, вековима недодирљивог, каква је била Дубровачка република. Фрљић је

жији Давора Мојаша. Публику очекују и две прошлогодишње прослављене представе - Софоклов “Краљ Едип” у режији Едуарда Милера која ће се од 14. до 18. јула одржати у парку Умјетничке школе, као и Стулијеву “Кате Капуралицу” редитеља Дариа Харјачека, комедију која је, иако написана 1800. године, веома актуелна и данас. Ово драмско извођење које је прошле године пратио велики

летњих игара варираће од барока до савремене класике, џеза и фоклора, симфонијске и оперске музике до клавирских и виолинских реситала. Програм 11.јула отвара Загребачка филхармонија са виолончелисткињом Моником Лесковар, а оперским гала концертом 25. августа испред цркве Св. Влаха затвара Словеначка филхармонија и водеће оперске звезде данашњице - сопранисткиња Инва Мула и баритон Лео Нучи. Свакако се истичу наступи легендарног пијанисте и диригента Данијела Баренбоима са Шубертовим композицијама за клавир. На одушевљење фестивалске публике, наступиће виолинистичка звезда Најџел Кенеди са својим квинтетом, као и хармоникаш који је прошле године одушевио фестивалску публику Ришар Галијано са „Пјацола форевер септетом“. Након дужег времена поновно је на репертоару Моцартов “Реквијем” у извођењу Хора Краљевског колеџа Кембриџ и Симфонијског оркестра Хрватске радиотелевизије. У склопу пратећег програма 63. Дубровачких летњих игара, у Кнежевом двору биће представљена уметничка монографија глумачке легенде Пере Квргића. Поред тога, у Атријуму ће 8. августа бити одржана промоција књиге Ведрана Бе-

Оперска дива из „Петог елемента” на затварању На затварању 63. Дубровачких летњих игара, испред цркве Св. Влаха, наступиће сопранисткиња Инва Мула. Концерт једне од највећих оперских звезда данашњице биће одржан уз пратњу Словеначке филхармоније којом ће дириговати маестро Иван Репушић. Богат и разнолик програм овога пута чиниће дела Вердија (“Травијата”, “Набуко”), Росинија (“Севиљски берберин”), Пучинија (“Манон Леско”) и Каталанија (“Ла Вали”). Победница многих певачких такмичења, Инва Мула је гостовала на најугледнијим светским концертним позорницама и музичким фестивалима, а ово јој је четврти наступ на Дубровачким играма. Планетарну славу постигла је 1997. филмом „Пети елемент„ Лика Бесона, у коме је позајмила глас Диви Плава Лагуна (глумица Маивен Ле Беско), изводећи арију из Доницетијеве „Лучије од Ламермура„ и песму „Дива денс„ Ерика Сера. интерес публике и критичара, приказиваће се од 11. до 14. августа испод Св. Марије. У Дубровнику ће се тако и ове године окупити драмски ансамбл састављен од најбољих хрватских глумаца попут Алме Прице, Сретена Мокровића, Мислава Чавајде, Јелене Михољевић, Филипа Јуричића, Бојана Навојеца, Ливија Бадурине, Иване Рошчић и бројних других. Богат и репертоарски разнолик музички програм 63. Дубровачких

нића “Дубровачки споменар - сентиментално путовање сјећањем на Град“. Дело је настало истраживањем архивске грађе али и личних ауторових сећања на теме које заобилази “велика повијест”, попут бутига, бетула, кавана, кина, трамваја, дубровачких “ориђинала”. Као и претходних година, на Играма ће бити приказани и најбољи домаћи и страни филмови са Фестивала играног филма у Пули. Синиша Ковачевић

Осам концерата виолончелиста У Београду је у току међународни 9. „Чело фест“, фестивал једног инструмента, који је протеклих година био домаћин бројним светским и домаћим солистима и педагозима. Фестивал је отворио израелски виолончелиста Гавријел Липкинд, који је наступао са оркестрима као што су Израелска и Минхенска филхармонија, и са славним музичарима међу којима су и Зубин Мехта, Филип Антрмон, Ђузепе Синополи, Јехуди Мењухин, Пинкас Цукерман, Мстислав Ростропович, Јуриј Башмет и Гидон Кремер. Како је најавила члан Ксенија Јанковић Уметничке комисије „Чело феста“ Весна Кабиљо, овогоди- ло свита за чело, наступили су сишњи фестивал трајаће краће него ноћ на „Чело фесту“ претходни, до 11. јула, а имаће на Данас ће свирати млади али већ програму осам концерата. афирмисани виолончелиста Милан Камерни ансамбл „Лиејзон“из Карановић и пијаниста Владимир Аустралије и аустријски виолончеГлигорић. Исте вечери, на другом листа и педагог Тобијас Штосијек концерту, наступиће реномирана који је извео свих шест Бахових соуметница и педагог, члан Уметнич-

ке комисије „Чело феста“ Сандра Белић са перуанским пијанистом Карлосом Ривером. Аустријски уметник Кристоф Урбанец (виола да гамба) ће у сарадњи са Мајом Мијатовић (чембало) и Радмилом Петровићем (тенор) извести дела барокних аутора на сутрашњем концерту. Такође и виолончелиста и професор ФМУ Драган Ђорђевић у сарадњи са колегом, пијанистом Владимиром Ђорђевићем. На завршној вечери ће наступити наша најпознатија виолончелисткиња Ксенија Јанковић, која већ деценијама живи и ради у Немачкој. „Чело фест“ ће пратити и мајсторски курсеви које ће, поред концерата одржати реномирани уметници, учесници фестивала. Сви концерти су бесплатни, осим концерата на отварању и затварању фестивала. К. Р.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Густаву Климту Поводом обележавања 150 година од рођења аустријског сликара Густава Климта (1862-1918), Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу на основу грађе из својих збирки, коју посетиоци могу да погледају у јавном каталогу Библиотеке до 2. августа. Електронски каталог изложбе садржи попис дела и литературе са сигнатурама. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Марија Ваш, а уредник је Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке, а електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на ЦД-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Климт је оснивач и први председник бечке сецесије. У том периоду настале су слике „Музика„, „Шуберт за клавиром„, „Јудит„,

„Истина„, „Златно стабло јабуке„, као и бројни пејзажи. Године 1903. Климт је напустио сецесију и тада почиње његово препознатљиво „златно раздобље„, када настају дела „Водене змије„, „Нада„, „Пољубац„, „Стоклетов фриз„, „Данаја„. У последњим годинама настале су „Дама са пернатим шеширом„, „Портрет девојчице„, „Девица„, „Плесачица„ и друге. Мада је Густав Климт аутор величанствених портрета жена , његов примарни субјект било је, пре свега, женско тело. Приказивао га је натуралистички, с много еротицизма, што му је донело епитете „сликара жена„ и „највећег еротског сликара епохе„, али и честе критике јавности. Његова дела данас се већином чувају у Музеју Белведере у Бечу, који је такође поводом јубилеја

Портрет Емилије Флеге

НЕЗАДОВОЉСТВО И У ПОЗОРИШТУ НА ТЕРАЗИЈАМА

Замерке директору због нерационалног трошења Након притужби на управника Атељеа 212 Кокана Младеновића, и запослени у Позоришту на Теразијама изразили су незадовољство радом првог човека те куће. Председници два репрезентативна синдиката Позоришта на Теразијама затражили су састанак са градоначелником Београда Драганом Ђиласом због нагомиланих проблема које годинама имају са директором Михаилом Вукобратовићем, док директор за сада нема коментар, јер му је материјал са притужбама достављен тек данас. За данас је заказана и седница Управног одбора на којој ће пред-

ставници Самосталног синдиката и Синдиката музичких уметника затражити од директора театра да одговори на замерке упућене на његову адресу. Председник Самосталног синдиката Бранислав Јовић и председник синдиката музичких уметника Александар Петковић изјавили су Танјугу да од новембра прошле године покушавају да реше нагомилане проблеме у Позоришту на Теразијама и да су изашли у јавност, јер градоначелник Драган Ђилас није одговорио на два писма у којима су му упутили позив за разговор.

„Најопремљеније позориште у Србији са веома сложеним апаратом од четири ансамбла - драма, балет, хор и оркестар, са 145 запослених, градска је институција и нормално је да, ако своје проблеме не могу да реше са директором, решење траже од свог оснивача„, рекли су они. Представници синдиката Позоришта на Теразијама на конференцији за новинаре на коју су позвали само представнике „Политике„, „Вечерњих новости„ и „Преса„, јавно прозвали директора своје куће са чијим радом нису задовољни и коме замерају нерационало трошење новца. (Танјуг)

ИЗ СЛОВАЧКЕ СТИГЛA НАГРАДА НАШЕМ ПРЕВОДИОЦУ

Признање Зденки Валент–Белић Преводилац са словачког на српски језик Зденка Валент-Белић добитница је овогодишње награде Друштва писаца Словачке „Павла Орсага Хвјездослава„ која се додељује за стваралаштво у области превођења словачке књижевности на страни језик. Награда која носи име једне од водећих личности словачке књижевности и културе с краја 19. века и почетка 20. века, биће додељена овогодишњој добитници на струч-

ном семинару о превођењу словачке књижевности на стране језике, који ће бити одржан у октобру у Братислави, саопштио је београдски издавач „Архипелаг„. Како је истакнуто, награда „Павла Орсага Хвјездослава„ признање је нашем преводиоцу за обиман преводилачки рад у свим прозним жанровима. Зденка Валент-Белић превела је осамнаест романа водећих словачких прозних писаца и више драма.

Савет Друштва писаца Словачке у образложењу једногласне одлуке о награди, посебно наглашава њене преводе објављене у Београду у едицији Сто словенских романа у издавачкој кући „Архипелаг„. Реч је о делима Душана Митане „Крај игре„, Станислава Ракуса „Ненаписани роман„, најновијем преводу романа Антона Балажа „Логор посрнулих жена„ и о преводу књиге Душана Душека „Озебле руке” . (Танјуг)

Бетовенов фриз: Ода радости (детаљ)

припремио изложбу „Ремек-дела у фокусу: 150 година Густава Климта“. Осим познатих ремек-дела као што су „Пољубац“ и „Јудит“ на изложби ће бити представљена и два новитета збирке: слика „Сунцокрет“ и „Породица“, који су у марту ове године у „Белведере“ пристигли из једне приватне збирке, чиме је збирка Белведереа повећана на 24 Климтова дела. Музеј „Белведере“ поседује највећу збирку уља на платну Густава Климта као и монументални „Бетовенов фриз“ и уметникову књигу скица. Ова изложба ће бити отворена 12. јула и трајаће све до 6. јануара 2013. Музеј „Белведере“ поседује највећу збирку уља на платну Густава Климта као и монументални „Бетовенов фриз“ и уметникову књигу скица. К. Р.

НА ЛОКАЛИТЕТУ НОСАК У ВИМИНАЦИЈУМУ

Почиње ископавање скелета мамута Ископавање костију мамута на ширем простору локалитета Носак, у Виминацијуму, након уклањања слојева земље, почиње данас, најавио је директор Археолошког пројекта Виминацијум Миомир Кораћ. Завршен је и елаборат за пројекат будућег парка у коме ће бити смештене кости мамута, укључујући и Вику, која је пронађена 2009. и требало би крајем августа или почетком септембра, да буде премештена са места где је откривена. „Ми хоћемо да Вика буде сме-

штена у одређеном амбијенту, а у контексту нових налаза то мора да буде један палеозолошки или палеоботанички парк, у коме ћемо ставити и све мамуте које ћемо ископати. Тај парк мора да изгледа репрезентативно„, објаснио је Кораћ. За сада ће бити обустављено ископавање римских гробница, откривених неколико стотина метара од места где су кости мамута, како би се посветили ископавању мамута и што пре дошли до нивоа на коме се они виде у профилу литице.

На падини, на локалитету познатом као Носак, који се налази на 1,5 до 2 километра од Вике, почетком јуна пронађене су кости мамута, популарно названог Носко, а неколико дана касније у наставку профила откривено је још седам места на којима су кости пресечене радом багера. Делови скелета свих мамута мораће да се изместе са места где се налазе како би оближња телмоелектрана „Костолац„ наставила са експлоатацијом угља. (Танјуг)

crna hronika

dnevnik PO^IWE JO[ JEDAN PROCES PROTIV ZEMUNACA

Ubi stvo sve do ka Vu ko je vi }a na su du Su | e w e ne k a d a { wem pri pad n i k u „ze m un s kog kla n a” Alek san dru Si mo vi }u zbog op tu `bi za ubi stvo sve do ka-sa rad ni ka Zo ra na Vu ko je vi }aVu ka 3. ju na 2006. tre ba lo bi da po~ ne su tra pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du.

Ubi j e n i Vu k o j e v i} je bio {ef obez be |e wa vo |e „ze mun skog kla na” Du {a na Spa so je vi }a, a na kon aten ta ta na pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, pri stao je da sa ra |u je sa tu `i la {tvom i do bio sta tus sve do kasa r ad n i k a u pro c e s u za taj aten tat, kao i u pro ce su pro tiv „ze mun skog kla na”.

Alek san dar Si mo vi} se te re ti za kri vi~ no de lo te {ko ubi stvo, ko je je ka ko sma tra tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal u~i nio iz bez ob zir ne osve te jer je Vu ko je vi} pri hva tio da sve do ~i pro tiv osta lih pri pad ni ka ze mun ske gru pe {to je do ve lo do ot kri va wa i do ka zi va wa kri vi~ nih de la ko ja je vr {io „zem nu ski klan”.

Tu `i la {tvo ta ko |e sma tra da je Alek san dar Si mo vi} ubi stvo iz vr {io i iz ko ri sto qu bqa jer je hteo da pri svo ji deo nov ca ko ji se na la zio kod Vu ko je vi }a.

Vu ko je vi} je sta tus sa rad ni ka do bio 2003. ali je ka sni je do {ao u su kob sa Je di ni com za za {ti tu sve do ka MUP Sr bi je, po sle ~e ga je iza {ao iz pro gra ma za {ti te.

Pre ma op tu `ni ci, Alek san dar Si mo vi}, ko ji je u to vre me bio u bek stvu, za jed no sa Zo ra -

nom Po vi }em Po vom i vi {e NN li ca sa ~e kao Vu ko je vi }a is pred ku }e u Ze mu nu u uli ci Dra ga na Ra ki }a 16.

Oni su ga sa vla da li, uba ci li u ko la i od ve zli na auto put Be o grad-[id, gde mu je Alek san dar Si mo vi} za dao vi {e uda r a c a tu p im pred m e t om u gla vu, a po tom pu cao u we ga iz mag nu ma ka li bra 357 i po go dio ga u pre de lu gla ve gru di i vra ta.

Mr tvog Vu ko je vi }a je za pa lio i we go vo te lo osta vio po red pu ta.

Pri li kom te ot mi ce i ko me {a wa ko je se de {a va lo u auto mo bi lu Po vi} je ra wen ali su ga osta li pre ve zli u Ur gent ni cen tar gde je pre mi nuo.

Si mo vi }u se na te ret sta vqa, osim kri vi~ nog de la te {ko ubi stvo, ne do zvo qe no dr `a we oru` ja jer je kod we ga u sta n u pro n a | en re v ol v er „smit ve son”, auto mat ska pu {ka sa mu ni ci jom, ru~ na bom ba, kao i mu ni ci ja za mag num 357 ko jim je iz vr {e no ubi stvo Vu ko je vi }a.

Alek san dar je uhap {en je 25. no vem bra 2006. go di ne u sta nu u Uli ci Mi len ti ja Po po vi }a 35 na No vom Be o gra du. Sa wim je ta da bi la su pru ga Zo ra na.

Osu |en je na vi {e de ce nij ske ka zne za tvo ra zbog de vet ubi sta va i tri ot mi ce ko ja je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na”, kao i zbog u~e {}a u ubi s tvu pre m i j e r a Sr b i j e Zo ra na \in |i }a.

(Tanjug)

SVE TE@A BEZBEDNOSNA SITUACIJA NA KOSMETU

Pro test Sr ba u Ko sov skoj Mi tro vi ci U se ver nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce da nas }e se odr `a t i ve l i k i pro t est Sr b a zbog sve ~e {}ih pri ti sa ka i ugro `e ne bez bed no sti, na ja vi li su or ga ni za to ri, pred stav ni ci ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va.

Pro t est na cen t ral n om grad skom tr gu „[u ma di ja” u se ver nom de lu Mi tro vi ce bi }e odr ` an, ka k o je re ~ e n o, zbog ugro `e no sti i pri ti sa ka na Sr be ko ji `i ve na Ko so vu i Me to hi ji.

Od bor ni ci ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va oce ni li su na za jed ni~ koj sed ni ci ko ju su odr `a li pro {log ~e tvrt ka da je po li ti~ ko-bez bed no sna si tu a ci ja na se ve ru po kra ji ne ozbiq no po gor {a na.

Od b or n i c i iz Ko s ov s ke Mi tro vi ce, Zve ~a na, Zu bi nog Po to ka i Le po sa vi }a za kqu ~i li su da se pri me nom jed no stra nih i na sil nih ak ci ja od stra ne Kfo ra i Eulek sa pro tiv Sr b a i pret w a m a pri -

{tin skih vla sti odr `a va ne sta bil no sta we na se ve ru Ko so va. Do pro te sta Sr ba u Ko sov skoj Mi tro vi ci do la zi na kon {to je u pe tak kod Uro {ev ca, pod jo{ ne raz ja {we nim okol ni sti ma, u svo joj ku }i ubi jen bra~ ni par Mi lo van i Qi qa na Jev ti}.

Spe ci jal ni pred stav nik EU na Ko so vu Sa muel @bo gar iz ja vio je ju ~e da je ve o ma va `no da se br zo i efi ka sno is tra `i ubi stvo bra~ nog pa ra Jev ti} kod Uro { ev c a i da se uhap se od go vor ni.

-Ve ru jem da }e ko sov ski tu `i o ci i po li ci ja, uz po dr {ku Eulek sa u~i ni ti sve da re {e ovaj slu ~aj - do dao je @bo gar ko ji je i {ef Kan ce la ri je EU na Ko so vu.

Po vrat ni ci Mi lo van i we go va su pru ga Qi qa na Jev ti} ubi je ni su sa po jed nim hi cem iz va tre nog oru` ja u pe tak ve ~e u svo joj ku }i u se lu Ta li no vac kod Uro {ev ca.

(Tanjug)

JU^E NA NOVOSADSKOJ DETELINARI

Eks plo zi ja pred pe ka rom

Za sa da ne po zna te oso be su ba ci le ju ~e uju tro oko pet sa ti eks plo ziv nu na pra vu na pe ka ru „Re {ko” u Uli ci Mi len ka Gr ~i }a 17 a na no vo sad skoj De te li na ri. Po ve |e nih ne ma, a od de to na ci je je za ga ra vqen zid lo ka la i in ci dent je pro {ao bez ve }ih o{te }e wa, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Pre ma pr vim in fo ram ci ja ma po li ci ja tra ga za dvo ji com iz gred ni ka za ko je se sum wa da su ba ci li dva Mo lo to vqe va na po me nu tu pe ka ru.

Is tra ga je u to ku.

M. V.

NESRE]A NA SAVI KOD BEOGRADA

Mo tor ~am ca momku od se kao no gu Ni ko la B. (28) te {ko je po vre |en u su bo tu po pod ne u Be o gra du na re ci Sa vi, ka da mu je eli sa mo to ra od ~am ca am pu ti ra la le vu pot ko le ni cu.

Port pa rol ka Hit ne po mo }i, Na da Ma cu ra, re kla je da se ne sre }a do go di la u su bo tu oko 19

sa ti kod spla va „Cr na Ma ca„..

Eki pa Hit ne po mo }i sa ~am cem je in ter ve ni sa la ve o ma br zo i do ve zla ga do oba le, a za tim je sa ni tet skim vo zi lom ne sre} ni mla di} od ve zen u Ur gent ni cen tar, sa op {ti la je Ma cu ra.

E. D.

ponedeqak9.jul2012.

13

TEMA „DNEVNIKA” NOVOSADSKI FORENZI^ARI SVAKODNEVNO NA MESTU ZLO^INA

Od gra fi ta do ras pad nu tih le {e va Ube dqi vo naj vi {e uvi |a ja pri pad ni ci od se ka za kri mi na li sti~ ku teh ni ku no vo sad ske po li cij ske upra ve u ju `noj Ba~ koj oba ve na kon raz boj ni {ta va, kra |a i krv nih de li ka ta, a sle de iz la sci na li ce me sta zbog pro tiv di ver zi nih pre gle da, ma hom

slo bo de na ko jem su utvr |e ni tra go vi ubod nih ra na.

-Sva ka sum wi va smrt, kad le ka ri ne `e le da pot pi {u umr li cu, tre ti ra se od star ta sa ve sno kao i da je re~ o ubi stvu. Ako stru~ wa ci u In sti tu tu za sud sku me di ci nu ob duk ci jom utvr de

To mi slav Ma to vi} sa pro na |e nim bom ba ma

po sle eks plo zi ja. Zbog sum wi vih smr ti uvi |a ji se ra de u pro se ku sva ki dan, a onih ra di imo vin skih de li ka ta je {est pu ta vi {e. Ta ko su u ne de qu uju tru iz la zi li na te ren na kon {to je ek plo di rao Mo lo to vqev kok tel ba ~en na pe ka ru na no vo sad skoj De te li na ri, a bar dva pu ta me se~ no ima do ja va o po sta vqe nim eks plo ziv nim na pra va ma.

- Ra di mo pro se~ no de se tak uvi |a ja dnev no i pet ta ko zva nih kri mi nal si ti~ ko - teh ni~ koh po slo va gde spa da ju iz laz ci zbog o{te }e wa tu |ih stvri, is pi si va we gra fi ta ka `wi ve sa dr `i ne, pre tre se i sli~ no... - ka `e za „Dnev nik” To mi slav Ma to vi}, {ef od se ka za ope ra tiv nu kri mi na li sti~ ku teh ni ku i pro tiv di ver zi o nu za {ti tu u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi.

No vo sad ski fo ren zi ~a ri, ko ji de `u ra ju 24 sa ta, su pre ne ko li ko da na pri ku pqa li mo gu }e do ka ze i u slu ~a ju mu {kog le {a u fa zi ras pa da wa pro na |e nom pre ne de qu da na is pod Mo sta

da je re~ o na sil noj smr ti mi na sta vqa mo sa pri ku pqa wem no vih tra go va i do ka za - ka `e Ma to vi} -Pa tro la pr vo obe ze be di li ce me sta, mi za tim fik si ra mo sve tra go ve. Pred me ti oko le {a se iz u zmu i po seb no pa ku ju u ke se. To se iz da va ja i ~u va dok se ne do bi je zva ni~ no na laz. Mi uvek uzi ma mo od mah na li cu me sta oti ske ko je upo re |u je mo u na {oj ba zi po da ta ka. U mno gim slu ~a je vi ma po koj ni ke za ti ~e mo bez do ku me na ta ali i kad ih ima ju pro ve ra va mo oti ske za sva ki slu ~aj - ob ja {wa va {ef no vo sad skih fo ren zi ~a ra.

Pre ma we go vim re ~i ma ka da su u pi ta wu ta ko zva ne sum wi ve smr ti, fo ren zi ~a ri se su sre }u sa te li ma svih ge ne ra ci ja od sta ri jih oso ba u sed moj i osmoj de ce ni ji do mla |ih me |u ko ji ma ima pre do zi ra nih nar ko ma na na za vu ~e nim me sti ma ali i uto pqe ni ka u let wem pe ri o du.

Iako jo{ uvek ne ma ju la bo ra to ri je i opre mu ka kvu vi |a mo u

po pu lar nim kri mi-se ri ja ma, na - Ima ka rak te ri sti~ nih slu {i fo ren zi ~a ri se do bro sna la - ~a je va ko ji osta ju u se }a wu, hteo ze sa onim {to im je na ra spo la - to ili ne. Pre oko dve go di ne u ga wu.

Lo ku kod Ti te la pro na |en je - Ima mo do s ta sa vre me n e le{ u za va re nom bu re tu u bu na ru opre me kao {to su spe ci jal ne du bo kom se dam me ta ra. Pre ko fil ter na o ~a re sa in fra-cr ve - sve ga bio je be ton ski blok da ga nim si ste mom ko je obez be |u ju po to pi i pri kri je zlo ~in. Te lo da se vi de tra go vi pa pi lar nih je bi lo u fa zi ra sa pa da wa. Le li ni ja na svim po vr {i na ma, za {e vi u vo di i u spe ci fi~ nim si tim „UV„ lam pe za bi o lo {ke tu a ci ja ma na ra va no ima ju dru ga tra go ve kao {to su pqu va~ ka i ~i ju br zi nu tru qe wa. U pro va la sve iz lu ~e vi ne. Po red to ga ko ma sta no va ima ta ko |e raz li ~i ri sti mo „lu mi nol„ ko ji re a gu tih si tu a ci ja. ^i ni mi se da je u je na tra go ve kr vi, a ko ri sti mo po sled we vre me bi lo vi {e obi i mno ge dru ge spra ve i ma te ri je nih u no vim zgra da ma, gde se ja le - ob ja {wa va na{ sa go vor sta na ri jo{ ne po zna ju. Tu gle da nik. mo pre sve ga si stem ula ska i iz Na na {e pi ta we, ko ja je raz la ska, tra go ve na po du i po me ra li ka iz me |u na {ih fo ren zi ~a ne pred me te. Ipak, naj zah tev ni ji ra i onih ko je gle da mo u po pu je uvi |aj i ve {ta ~e we po sle eks lar nim ame ri~ kim se ri ja ma, plo zi je gde su de lo vi od ba ~e ni i Ma to vi} ka `e da se po sao isto od 300 do 400 me ta ra. Pri to me, ra di, je di no {to na {i krimteh ni ~a ri ne oba vqa ju raz go vor s okri vqe ni ma, jer to kod nas vo de ope ra tiv ci kri ma na li sti~ ke po li ci je.

-Krim - teh ni ~a ri pro na la ze i obez be |u ju tra go ve od no sno bu du }e po ten ci jal ne do ka ze. Na rav no u te - ve epi zo da ma ta ko |e sve ide pu no br `e, br zi nom ko ja po sto ji sa mo pred ka me ra ma.

Ina ~e, pri pad ni ci ovog od se ka za vr {i li su osnov ne, na pred ne i spe ci - Fo ren zi ~a ri na me stu jed nog ubi stva ja li sti~ ke kur se ve. Ja ih imam tre ba utvr di ti ko ji je eks plo ziv za so bom - 36. Iz me |u osta log, upo tre bqen, ko ja na pra va, oda {ko lo vao sam se i na FBI aka kle je ba ~e na bom ba ili ka ko je de mi ji i za vr {io NA TO kur se ak ti vi ra na , na ~in ini ci ra wa i ve za eks plo zi ve - ka `e To mi {to {ta jo{ - na vo di To mi slav slav Ma to vi}.

Ma to vi}.

M. Vuja~i}

DECENIJU KASNIJE PO^IWE PROCES ZBOG POBUNE JSO

Pri prem no ro ~i {te za tvo re no za jav nost Pri prem no ro ~i {te u sud skom pro ce su pro tiv osam biv {ih pri pad ni ka Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je (JSO) zbog oru `a ne po bu ne u no vem bru 2001. go di ne za ka za no je za su tra pred Po seb nim ode qe wem Vi {eg su da u Be o gra du.

Na tom ro ~i {tu, ko je }e bi ti za tvo re no za jav nost, utvr |i va }e se spor ne i ne spor ne ~i we ni ce, kao i do ka zi ko ji tre ba da bu du iz ve de ni to kom su |e wa.

Na kra ju ro ~i {ta sud }e od re di ti da tum po ~et ka su |e wa, ka da }e tu `i la {tvo pred sta vi ti de ta qe op tu `ni ce, a op tu `e ni iz lo `i ti svo je od bra ne u pri su stvu jav no sti.

Op tu `e ni su Mi lo rad Ule mek, Zve zdan Jo va no vi}, Du {an Ma ri ~i}, Ve se lin Le ~i}, Mi }a Pe tra ko vi}, Dra go slav Kr sma no vi}, Dra gi {a Ra di} i Vla di mir Po ci}.

Pre ma sta vu Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, po bu na je bi la uver ti ra u ka sni ji aten tat na pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, jer ta dva do ga |a ja po ve zu ju sa mi ak te ri, s ob zi rom da su Ule mek, Spa so je vi} i Jo va no vi} u ova do ga |a ja ima li glav ne ulo ge.

-Pri li kom po bu ne si stem je po ka zao sve svo je sla bo sti. Bi lo je la ko go di nu i po da na ka sni je, ume sto na mi ni stre i na ~el ni ke, da se kre ne na sa mog

pre mi je ra. Na `a lost, si stem je bio ne spo so ban da ga za {ti ti, a on sam ne mo }an da se od na pa da

kri vi~ nog de la oru `a na po bu na iz ta da va `e }eg Kri vi~ nog za ko na SRJ.

Odba~ene prijave Kri vi~ na pri ja va pro tiv ta da {weg pred sed ni ka SRJ Voj si la va Ko {tu ni ce i na ~el ni ka Voj no-bez bed no sne agen ci je Ace To mi }a je od ba ~e na, po {to u to ku is tra ge ni je utvr |e no da je bi lo ko, osim op tu `e nih i ubi je nog vo |e „ze mun skog kla na’’ Du {a na Spa so je vi }a, u~e stvo vao u toj po bu ni. od bra ni, ta ko da je tra ge di ja bi la ne iz be `na- re kao je tu `i lac Miq ko Ra di sa vqe vi} po po di za wu op tu `ni ce. Op tu `e ni ma se sta vqa se na te ret iz vr {e we

Pe to ri ca okri vqe nih se na la ze u pri tvo ru u kom bo ra ve od hap {e wa 20. sep tem bra pro {le go di ne, dok su tro ji ca pro vo op tu `e nih Ule mek, Jo va no vi} i

Ma ri ~i} u za tvo ru na iz dr `a va wu vi {e de ce nij skih ka zni zbog dru gih kri vi~ nih de la.

U op tu `ni ci se na vo di da je od 9. do 17. no vem bra 2001. go di ne JSO ot ka za la po slu {nost ko man di, po vu kla svo je pri pad ni ke u cen tar u Ku li, pre ki nu la ko mu ni ka ci je s ko man dom i u vi {e na vra ta od bi la zah te ve na ~el ni ka re so ra, mi ni stra unu tra {wih po slo va i pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, da pre ki ne sa po bu nom.

Isto vre me no, ope ra tiv ni deo Je di ni ce bor be nim vo zi li ma i na o ru `a nim qud stvom u dva na vra ta je blo ki rao auto put.

Pr vi put je to u~i we no 10. no vem bra na auto pu tu No vi SadSu bo ti ca u bli zi ni Vr ba sa, a dru gi put 12. no vem bra blo ka dom auto pu ta kroz Be o grad kod Sa va cen tra.

Na taj na ~in je, ka ko se na vo di u op tu `ni ci, vr lo ja sno is ka za na sprem nost Je di ni ce za pri me nu na si qa uko li ko se ne pri hva te we ni ul ti ma tiv ni zah te vi za sme nu mi ni stra po li ci je Du {a na Mi haj lo vi }a, na ~el ni ka re so ra DB-a Go ra na Pe tro vi }a i we go vog za me ni ka Zo ra na Mi ja to vi }a.

Ta kvim po stu pa wem Je di ni ce, bi li su ne po sred no ugro `e ni bez bed nost i ustav ni po re dak ze mqe, na vo di se u op tu `ni ci.

(Tanjug)

14

sport

ponedeqak9.jul2012.

ME \U NA ROD NI TUR NIR U POR TU GA LE TEU

Delfinima trofej

Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je osvo ji la je pr vo me sto na me |u na rod nom tur ni ru u {pan skom gra du Por tu ga le teu. Po sle Gr~ ke (10:7) i [pa ni je (14:8), del fi ni su u po sled wem ko lu sa vla da li i re -

wi} 1, Go ci} 1, Man di}, ]uk, Du {ko Pi je tlo vi} 4, Alek si} 1, Ra |en, Fi li po vi} 3, Pr la i- no vi} 2, Ste fan Mi tr vi} 1, Lu ka [a po wi}, Bra ni slav Mi tro vi}. Od 14 si tu a ci ja s igra ~em vi {e na {i su is ko ri sti li se dam, a Ka na |a ni od 11 pet.

Du{ko Pijetlovi}, ~etvorostruki strelac u me~u s Kana|anima

pre zen ta ci ju Ka na de 13:12 (5:5, 4:2, 2:3, 2:2). U dru gom me ~u [pan ci su po be di li Gr ke 9:5.

Sr bi ja je igra la u sa sta vu: Goj ko Pi je tlo vi}, Alek sa [a po -

Rezultati Pr vo ko lo: [pa ni ja - Ka na da 9:4, Sr bi ja - Gr~ ka 10:7.

Dru go ko lo: Gr~ ka - Ka na da 13:7, Sr bi ja - [pa ni ja 14:8.

Tre }e ko lo: Sr bi ja - Ka na da 13:12, [pa ni ja - Gr~ ka 9:5.

1. Sr bi ja 2. [pa ni ja 3. Gr~ ka 4. Ka na da

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 0

0 1 2 3

37:27 26:23 25:26 23:35

9 6 3 0

Iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a su u po sled wem ko lu pru `i li ne {to lo {i ju par ti ju. Do du {e, na stu pi li su bez po vre |e nih Va we Udo vi ~i }a, ko ji je zbog po vre de pal ca de se ne ru ke ra ni je na pu stio [pa ni ju, i Slo bo da na Ni ki }a ko ji je ose tio pro ble me s le |i ma. U pr voj ~e tvr ti ni vi |e no je ~ak de set go lo va, a na {i mom ci us pe li su da se od le pe tek pred kraj dru ge ~e tvr ti ne (9:7), ali su Ka na |a ni sve vre me pre ti li i na kra ju ~ak ima li pri li ku i za iz jed na ~e we.

Del fi ni su se si no} vra ti li u Be o grad, a no vo oku pqa we je za ka za no za sre du.

G. M.

EVROP SKO JU NI OR SKO PR VEN STVO

Terzi} oborio dr`avni rekord Srp ski re pre zen ta ti vac Igor Ter zi} obo rio je jo{ je dan dr `av ni re kord na Evrop skom ju ni or skom pr ven stvu u bel gij skom gra du An tver pe nu. Po sle re kor da na 200 pr sno, pli va~ no vo sad ske Voj vo di ne je po sled weg da na tak mi ~e wa po pra vio i na ci o nal ni re zul tat na 400 me {o vi to. No vi re kord }e od sa da iz no si ti 4:36,48. Na `a lost, to vre me ni je bi lo do voq no za pla sman u po lu fi na le, ve} za 24. me sto u ovoj di sci pli ni.

Po sled weg da na na stu pi li su jo{ na 50 slo bod no Ivo Pe jo vi}, ko ji je bio 26. sa 23,77 se kun de, a La zar Le ki} je bio 42. sa 24,24. [ta fe ta, u sa sta vu La zar Zla ti}, Stra hi wa Stan ko vi}, Ni ko la Traj ko vi} i Ivo Pe jo vi}, za u ze la je 16. me sto u di sci pli ni 4h100 me {o vi to s vre me nom 3:55,68.

G. M.

ZRE WA NIN SKI PRO LE TER IMA ^I ME DA SE PO NO SI

Dvojica pliva~a u London

P r o l e - ter iz Zre w a n i n a ima }e dvo ji cu pli va ~a na Olim p i j s k i m igra ma u L o n d o n u .

Uz Iva na Len |e ra, na n a j v e } o j s p o r t s k o j smo tri na stu pi }e i ^a ba Si la |i, po {to je do bio na knad ni po ziv od FI NA da u~e stvu je na ^aba Sila|i OI, u di sci pli ni 100 me ta ra pr sno.

Za po ziv je sa znao pre ko dru {tve ne mre `e Tvi ter.

- Oti {ao sam da ru ~am i je dan te le fon sam osta vio u sta nu, a dru gi sam po neo sa so bom. Ka da sam se vra }ao sa ru~ ka, na Tvi te ru sam vi deo ~e stit ku od ne po zna tog li ca, po sle ~e ga sam na dru gom te le fo nu pri me tio dva pro pu {te na po zi va od ge ne ral nog se kre ta ra PS Sr bi je. Tek ta da mi je sve bi lo ja sno – is pri ~ao je Si la |i ka ko je sa znao le pu vest.

Ka `e da su ga u pr vom tre nut ku pre pla vi le emo ci je, a za tim je po ~eo da r a z m i { q a ka ko }e za tri ne de qe da se spre mi za tak mi ~e we, jer je po sle od re |e nog vre me na pre stao da se na da da }e ot p u t o v a t i u Lon don.

- Do bro je {to sam na sta vio sa tre nin zi ma, pre sve ga za to {to me ove ne de qe o~e ku je dr `av no pr ven stvo. Pri pre ma ju }i se za do ma }e tak mi ~e we, od ra dio sam kva li tet nu ba zu, a sve stan sam da }e spe ci fi ~an deo tre nin ga bi ti kra }i ne go {to tre ba. Vi de }e mo ko li ko }e to uti ca ti na kraj wi re zul tat – re kao je Si la |i.

Do po la ska na Olim pij ske igre on }e se pri pre ma ti u Zre wa ni nu.Pri dru `i }e mu se i Ivan Len |er, ko ji se do sa da pri pre mao u Is tan bu lu, za jed no sa svo jim tre ne rom De ja nom Pe ji no vi }em. @. B.

dnevnik

ZA VR [EN MA STERS EVROP SKOG PR VEN STVA U OD BOJ CI NA PE SKU

Pehar Nemcima Ne ma~ ki par To mas Ka~ ma rek i Alek san dar Val ken horst po bed ni ci su Ma sters tur ni ra Evrop skog pr ven stva u od boj ci na pe sku ko ji se igrao na no vo sad skom ku pa li {tu [trand.

Oni su u fi na lu re zul ta tom 2:0 (21:16, 21:18) sa vla da li ~e {ku kom bi na ci ju Jan Ha dra va/Ro bert Ku fu.

Oba ti ma su po ka za la mnog broj ne ~a ro li je ove igre na pe sku i za slu `e no do {le do fi na la (ni su do `i ve li ni je dan po raz), ali su Nem ci ima li vi {e kon cen tra ci je u pre sud nim mo men ti ma oba se ta i za slu `e no osvo ji li 5.000 evra. Iako su ^e si po bra li vi {e sim pa ti ja pu bli ke, ni su mo gli do tro na pro tiv ras po lo `e ni jeg pro tiv ni ka.

Pred pu nim tri bi na ma (1.500 gle da la ca) fi nal nog da na bi lo je ve o ma `i vo na [tran du, a pred i gra ve li o kom fi na lu bio

Pobednici turnira

je me~ za tre }e me sto u ko jem su [pan ci Mar kos i Gar si ja nad vi si li Austri jan ce Hu ber i Saj dla.

Je dan od ~el nih qu di Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je, pr vi pot pred sed nik, Ne nad Go li ja nin is pra tio je po sled wi dan Ma ster sa u No vom Sa du i bio ve o ma za do vo qan jo{ jed nim po lo `e nim is pi tom or ga ni za ci je ve li kih tak mi ~e wa.

- OSS ima pri vi le gi ju da za jed no s ko map ni jom VIP or ga ni zu je, prak ti~ no, Evrop sko pr ven stvo u bi~-vo le ju, sa ve li kim am bi ci ja ma da u|e u krug dr `a va ko je su ve} do bri i pre sti `ni or ga ni za to ri ova kvih tak mi ~e wa. To je za da tak OSS, s ob zi rom na to ka kav rej ting u`i va mo u svet skoj i evrop skoj od boj ci i na da mo se da }e mo iz go di ne u go di nu po pra vqa ti kva li tet or ga ni za ci je i tak mi ~e wa - re kao je Go li ja nin i oce nio na stu pe na {ih tak mi ~a ra, pre svih Ba ste i Te {i }a: - Ba sta i Te {i} su od i gra li ve o ma do bro i sva ka po be da na ova kvom tur ni ru u ja koj kon ku ren ci ji je ve o ma zna ~aj na. Ti mom ci za slu `u ju po seb nu pa `wu i na dam se da }e OSS usko ro mo }i da im omo gu }i, da kao i osta li Sa ve zi u sve tu, ima ju svo je kom pe ten te uslo ve za rad i ostva re we kva l i t et n ih re z ul t a t a, i to ne sa mo u let wem pe ri o du. Pla ni ra mo da, za jed no s VIP-om, jo{ vi {e ula ` e m o u bi~-vo lej i da na {a ze m qa bu d e p r e p o z n a t q i v a po re zul ta ti ma i u ovom spor tu.

Po me nuo je Go li ja nin i ci qe ve ula ga wa u bi~-vo lej u na {oj ze mqi.

- Od ka da smo se ukqu ~i li u pri ~u bi~-vo le ja, `e qa nam je da se na { i pa r o v i na | u na Olim pij skim igra ma i to nam je tar get. Na dam se da }e se po ja vi ti jo{ kva li tet nih mo ma ka, spe ci ja li sta za bi~-vo lej, ko ji }e mo }i da igra ju na jo{ ozbiq n i j em ni v ou. Te {ko je re }i da li ne ko iz Sr bi je mo `e

Detaq iz finalnog susreta

Fo to: CEV

Nagrade Ivan Fer ko, di rek tor „Grad skog ze le ni la“ iz No vog Sa da pre dao je zlat ne, sre br ne i bron za ne me da qe. Ma ris Pe ka lis iz Le to ni je, ~lan Ad mi ni stra tiv nog Bor da CEV i pred sed nik `i ri ja tur ni ra „No vi Sad Ma sters 2012.“, Ne nad Go li ja nin, pr vi pot pred sed nik CEV i Slo bo dan Mi lo {e vi}, ge ne ral ni se kre tar OSS, pre da li su pe ha re eki pa ma za osvo je no pr vo, dru go i tre }e me sto. An dre as Graf, ~lan Uprav nog od bo ra Kom pa ni je „Vip mo bajl“, ge ne ral nog spon zo ra OSS, pre dao je ~e ko ve osva ja ~i ma pr va tri me sta na tur ni ru. da bu de na sle de }im Igra ma u Bra zi lu 2016. go di ne, ali to je

na{ ciq - za kqu ~io je Ne nad Go li ja nin.

M. Ri sti}

OTVO RE NO PR VEN STVO EN GLE SKE – VIMBLDON

Federeru pehar i broj 1 Za vr {e no je 126. fi na le mu {kog sin gla na Vimbldo nu. Sed mu ti tu lu, uz po vra tak na pr vo me sto ATP li ste, osvo jio je Ro d`er Fe de rer. On je po be dio En di ja Ma re ja u ~e ti ri se ta, po sle tri ~a sa i se dam mi nu ta - 4:6, 7:5, 6:3, 6:4 i ta ko osta vio Bri tan ce da ~e ka ju na svog pr vog gren slem i vimbldon skog {am pi o na u Open eri.

Po sle dva od i gra na se ta i 1:1 u tre }em, po ~e la je ki {a i duel je pre ki nut na po la sa ta, dok ni je in sta li ran krov na „Cen tral nom te re nu„. Ne du go za tim sa zna li smo da }e Ro d`er Fe de rer u}i u red naj tro fej ni jih te ni se ra na naj ve }em tur ni ru na pla ne ti.

Na po kri ve nom „Cen tral nom te re nu„, pred 15.000 qu di ko ji po sle du go vre me na ni su bi li na klo we ni svom mi qe ni ku iz [vaj car ske, ve} na di Ostr va, sa sta li su se (4) En di Ma rej i (3) Ro d`er Fe de rer, 16. put u me |u sob nim du e li ma.

Sta ri ji je iz jed na ~io na 8:8 i osta -

Royer Federer osvojio svoj sedmi Vimbldon

VTA LI STA

Ana 12.

Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} bi }e 12. na li sti naj bo qih te ni ser ki sve ta, dok }e Je le na Jan ko vi} za u zi ma ti 20. po zi ci ju.

Be lo ru ska te ni ser ka Vik to ri ja Aza ren ka po no vo }e bi ti na pr vom me sto VTA li ste, za hva qu ju }i pla sma nu u po lu fi na le Vimbldo na.Ona je pre sko ~i la Ma ri ju [a ra po vu ko ja je na Ro lan Ga ro su pre ki nu la we nu vla da vi nu, a ko ja je tra ja la od Austra li jen ope na.Ru ski wa je pa la sa pr vog na tre }e me sto, a iz me |u we i Be lo ru ski we je fi na list ki wa Vimbldo na Ag we {ka Ra dvan ska. [am pi on ka Se re na Vi li jams je sko ~i la na ~e tvr tu po zi ci ju.

vio mla |eg bez gren slem ti tu le i po sle 27. u~e {}a na tur ni ri ma te ka te go ri je, od no sno ~e tvr tog fi na la. Za ute hu [ko tu osta je da bar osvo jio set ovog pu ta...

Fe de rer je igrao za 17. gren slem ti tu lu u ka ri je ri, {to je po boq {a we ve} ak tu el nog re kor da, sed mu na Vimbldo nu, ko li ko ima ju Vi li jam Re no{ (1881-1889) i Pit Sam pras (1993-2000), ali i po vra tak na pr vo me sto ATP li ste, po sle dve go di ne. To je ostva rio i iz jed na ~io je re kord Sam pra sa po bro ju ne de qa na me stu broj je dan (286), a ve} do po ~et ka Olim pij skih iga ra na istom me stu bi }e ap so lut ni re kor der.

Ma rej je igrao za pr vu gren slem ti tu lu u ka ri je ri, ali i za Bri ta ni ju ko ja je ~e ka la na svog vimbldon skog {am pi o na 76 go di na, ko li ko je pro {lo od tri jum fa Fre da Pe ri ja. ^e ka we }e bi ti na ta vqe no. Od ta da, ra ~u na ju }i i

po ~e tak Open eren, 21 ze mqa do bi la je svog gren slem {am pi o na, ra ~u na ju }i i Sr bi ju, ali ne i Bri ta ni ja.

Dve kar te za fi na le pro da te su po ce ni od 15.000 fun ti pred po ~e tak du e la, u ko jem je Fe de rer igrao pro tiv jed nog od dvo ji ce ak tiv nih te ni se ra s ko jim ni je imao po zi ti van skor, jer Ma rej vo dio 8:7. Po sle ovog me ~a, sa mo Ra fael Na dal mo `e da se po hva li ta kvom ~i we ni com (18:10).

Po bed ni ku je pri pa lo 2.000 ATP po e na i 1.150.000 fun ti, dok je po ra `e ni do bio ~ek na 575.000 fun ti i 1.200 ATP po e na. Fe de rer }e na red nog po ne deq ka po sle ta~ no go di nu da na po me ri ti No va ka \o ko vi }a sa pr vog me sta ATP li ste i tre }i put u ka ri je ri vra ti ti se na to me sto. \o ko vi} }e bi ti dru gi, Na dal osta ti tre }i, ali }e mu Ma rej do da qe „di sa ti„ za vra tom.

SPORT

dnevnik

ponedeqak9.jul2012.

15

ZOL TAN SA BO O MO GU ]IM RI VA LI MA U KVA LI FI KA CI JA MA ZA LI GU EVRO PE

Kvalitet se potvr|uje samo na terenu ( S p e c i j a l n o z a „ D n e v n i k “ )

Aleks Fer gu son i Di di je Drog ba

ALEKS FER GU SON, TRE NER MAN ^E STER JU NAJ TE DA

Dobro {to je Drogba oti{ao

Me na xer Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son na ja vio je is pra vqa we gre {ke od pro {le se zo ne, ka da je u po sled wim tre nu ci ma Pre mi jer li ge ostao bez ti tu le.Ovom pri li kom Fer gu son se ni je osvr tao na grad skog ri va la Man ~e ster si ti, ve} na ^el si, od no sno, od la zak Di di jea Drog be u Ki nu.

- Ra du jem se {to je Drog ba oti {ao iz ^el si ja. Dok sam tre ner u Ju naj te du dra go mi je vi de ti da je taj sjaj ni fud ba ler da le ko od nas.

I da nam vi {e ni je pret wa - re kao je Fer gu son.

Drog ba je po sle osam se zo na iz ^el si aj pre {ao u ki ne ski [an gaj [en hua.

- Ne po zna jem mno go fud ba le ra ko ji su po sti za li to li ki broj po go da ka u va `nim utak mi ca ma. Drog ba je, za pra vo, po sled wih go di na bio kqu~ ni ~o vek na pu tu ^el si ja pre ma osva ja wu Pre mi jer {i pa, FA Ku pa, a sa da i Li ge {am pi o na. We go va ubo ji tost i ener gi ja su stra {ni. Bez we ga lak {e pod no sim bor bu s ^el si jem i utak mi ce s tim klu bom - do dao je Fer gu son.

ZOHAU: Voj vo di na }e 19. ju la igra ti pr vu utak mi cu dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. Ime pro tiv ni ka jo{ uvek se ne zna, a ri val No vo sa |a ni ma bi }e je dan od pred stav ni ka dve pri bal ti~ ke dr `a ve Li tva ni je (Su du va) ili Le to ni je (Da u ga va). Ovi ti mo vi od i gra li su pr vi me |u sob ni me~ u okvi ru pr vog pret ko la u Ma ri jam po qu, gde je Da u ga va, kao gost i pred oko 2.000 gle da la ca, sa -

gor ~i }a, pri su stvo vao je pr voj utak mi ci u Li tva ni ji i po po vrat ku sa op {tio je uti ske i za pa `a wa o igri oba ti ma.

Ima li ste pri li ku da na de lu vi di te po ten ci jal ne ri va le, ka kvo je va {e mi {qe we o Su du vi i Da u ga vi?

-Re~ je o eki pa ma pri bli `nog kva li te ta. Fi zi~ ki su i Li tvan ci i Le ton ci od li~ no pri pre mqe ne, uz to ko rekt no su teh ni~ ki i tak ti~ ki ob u ~e ni.

Igra ju di sci pli no va no od pr vog

Zol tan Sa bo

FRAN CU SKI SA VEZ OD LU ^IO

De{am selektor Biv {i ka pi ten re pre zen ta ci je Fran cu ske Di di je De {am zva ni~ no je ime no van za no vog se lek to ra tri ko lo ra. Do sko ra {wi tre ner Olim pi ka iz Mar se ja do bio je dvo go di {wi ugo vor od Fud bal skog sa ve za Fran cu ske (FFF), uz op ci ju pro du `et ka na jo{ dve go -

Di di je De {am

di ne uko li ko se Fran cus zi kva li fi ku ju na Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne.

De {am je kao ka pi ten vo dio Fran cu sku do ti tu la pr va ka sve ta 1998. i Evro pe 2000. go di ne, a pre dve ne de qe na pu stio je Olim pik ka ko bi na sle dio biv {eg sa i gra ~a Lo ra na Bla na na klu pi tri ko lo ra. De {am }e de bi kao se lek tor Fran cu ske ima ti pro tiv {am pi o na Ju `ne Ame ri ke Uru gva ja, 15. av gu sta u Avru. Fran cu ska }e kva li fi ka ci je za Mun di jal u Bra zi lu po ~e ti 7. sep tem bra pro tiv Fin ske, a osta li ri va li u gru pi bi }e joj Be lo ru si ja, Gru zi ja i ak tu el ni {am pion Evro pe i sve ta [pa ni ja. [pa ni ja je eli mi ni sa la Fran cu sku u ~e tvrt fi na lu Euro 2012, na kon ~e ga je Blan pod neo ostav ku na me sto se lek to ra.

Vertongen u Totenhemu Do sa da {wi {to per Ajak sa iz Am ster da ma Jan Ver ton gen ka ri je ru }e na sta vi ti u en gle skom To ten h e m u.Lon d on s ki klub sa op {tio je da }e Ver ton gen pot pi sa ti vi {e go do {wi ugo vor, a ho land ski me di ji na vo de da bi Ajaks na ovom tran sfe ru mo gao da za ra di oko 12 mi li o na evra.Ver ton gen je Jan Ver ton gen pret hod nih {est go di na pro veo u lan di je, a osvo jio je i je dan na ci Ajak su za ko ji je od i grao 220 o nal ni Kup. Ovaj 25. go di {wi utak mi ca i po sti gao 28 go lo va. fud ba ler je za se lek ci ju Bel gi je On je sa am ster dam skim ko pqa - do sa da od i grao 37 utak mi ca, uz ni ci ma dva pu ta bio pr vak Ho - dva po stig nu ta po got ka.

]A BI ALON SO, PR VO TI MAC RE A LA

Prioritet Liga {ampiona Fud ba ler sre di ne te re na ma drid skog Re a la ]a bi Alon so re kao je da }e glav ni ciq tog klu ba u no voj se zo ni bi ti osva -

]a bi Alon so

ja we 10. ti tu le pr va ka Evro pe.

- Ima li smo sjaj nu pro {lu se zo nu u Pri me ri i osvo ji li smo ti tu lu sa 100 bo do va, a us pe li smo da po be di mo i Bar se lo nu.

Ono {to nas sa da naj vi {e za ni ma je Li ga {am pi o na. Na rav no, po ku {a }e mo da osvo ji mo i do ma }u du plu kru nu - ka zao je Alon so.

On je sa su pru gom na od mo ru u Xa kar tu.

- Sre }an sam zbog do la ska u In do ne zi ju. Svi su me do ~e ka li to plo i sr da~ no - do dao je Alon so.

Ne ma wa Su pi} i Mar ko Kor di} na tre nin gu u Austri ji

vla da la do ma }u Su du vu 1:0. U ~er tvr tak na pro gra mu je re van{ su sret u Le to ni ji, ka da }e Voj vo di na sa zna ti ime bu du }eg ri va la.

Zol tan Sa bo,de sna ru ka {e fa stru~ nog {ta ba Zla to mi ra Za -

do po sled weg mi nu ta, bez ob zi ra na re zul tat. Is hod pr vog me ~a, po me ni, ne mo ra da zna ~i ni {ta jer ka ko su Le ton ci po be di li u Li tva ni ji, ta ko i Li tvan ci mo gu da im se re va {i ra ju u go sti ma. U ovom du e lu ne ma fa vo ri -

ta. Li tvan ci u ti mu ima ju Bra zil ca ko ji je vr lo do bar s lop tom i ima, ka ko se to ka `e, od li~ nu le vu no gu - ka `e Sa bo.

Ka kav je kva li tet obe eki pe u od no su na Voj vo di nu ?

-Voj vo di na je de fi ni tiv no kva li tet ni ji tim u od no su na oba ri va la, ali kva li tet tre ba do ka za ti i po ka za ti na te re nu. Te o ri je i obe }a wa ne do no se po be du, ve} se do we sti `e uz `e sto ku bor bu ko ja nas o~e ku je pro tiv bi lo ko jeg od ova dva ri va la. Ako bu de mo pa met ni, po sve }e ni i kon cen tri sa ni, mo `e mo da se na da mo uspe hu. Po be da se ne po kla wa, ona se osva ja i to je je di na fi lo zo fi ja ko ju pri zna jem. Ma la pred nost Su du ve ili Da u ga ve u od no su na Voj vo di nu mo `e bi ti ~i we ni ca da su {am pi o na ti Li tva ni je i Le to ni je u pu nom je ku.

Obe eki pe su u pu nom tak mi ~ar skom po go nu, dok smo mi jo{ uvek u fa zi pri pre ma.

Ka kav je am bi jent na sta di o nu u Ma ri jam po qu ?

-Na sta di o nu je bi lo pri sut no oko 2.000 gle da la ca. Pu bli ka je

re la tiv no mir na, ni je pre vi {e bu~ na, ni ti ima na vi ja ~a kao kod nas. Iako je wi hov tim iz gu bio, na kra ju utak mi ce ni je se ~uo ni je dan zvi `duk, ni ti uz vik ne go do va wa. Apla u zom su gle da o ci po zdra vi li i jed nu i dru gu eki pu - is ta kao je Sa bo.

Ja sno je da po sle pro {lo go di {weg lo {eg is ku stva u dvo bo ju s Va du com iz Lih ten {taj na No vo sa |a ni ne ma ju pra vo da pot ce wu ju ni jed nog evrop skog ri va la,{to po ten ci ra ju svi, od {e fa stru ke Za gor ~i }a, do svih igra ~a. Upra vo zbog to ga u Austri ji tre ni ra ju ve o ma ja ko, ka ko bi u pra vom tre nut ku do se gli `e qe ni ni vo for me i po ku {a li da pre bro de pr vu evrop sku pre pre ku. Zol tan Sa bo pra tio je me~ u Li tva ni ji, a Zla to mir Za gor ~i} pri pre ma se da u ~e tvr tak ot pu tu je u Le to ni ju, u grad Da u gavsk, gde }e ima ti pri li ku da po gle da re van{ su sret i uve ri se u mo gu} no sti ri va la ko jeg }e cr ve no-be li do ~e ka ti 19. ju la u No vom Sa du.

Tekst i fo to: Dra gan ^a pe qa

SA PRI PRE MA IN \I JE

Predrag Koyo veruje u mlade [ef stgru~ nog {ta ba In |i je Zo ran Go ve da ri ca i we go vi sa rad ni ci ra de pu nom pa rom, fud ba le ri igra ju i na dva go la ka ko bi se oba vio uvid u kva li te te i mo gu} no sti ne ko li ci ne no vaj li ja, uglav nom mla dih i ne a fir mi sa nih igra ~a, a di rek tor klu ba Pre drag Ko xo ta ko |e ima pu ne ru ke po sla.

Do sa da {wi ka pi ten Bra ni mir Ko sti} je od lu ~io da ka ri je ru na sta vi u Bor cu iz ^a~ ka, a re do ve ze le no-be lih na pu sti li su i Bo ris Mi le ki} i Mi ro slav Mi lu ti no vi}. Do ve de ni su Dan ko Pav ko vi} iz Mla de nov ca, Ne boj |a \u ki} iz No vog Sa da, Sa {a To ma no vi}, Du `an Ze li} i Alek san dar

Avri} iz som bor skog Rad ni~ kog i Sa vi} iz Omla din ca (No vi Ba nov ci). Da li }e bi ti jo{ pri no va ,sa zne }e se za ne kol ko da na.

- Naj va `ni je je bi lo da za dr `i mo fud ba le re ko ji su do brim par ti ja ma obe le `i li mi nu lu pro le} nu se zo nu, pre vas hod no pr vo tim ce, uglav nom po ni kle u klu bu: Sr |a na Di mi tro va, Bo ja na Du ba ji }a, Dar ka Le ma ji }a, Mi la Vu ja si na, Ne ma wu Kr sti }a, Ni ko lu Stan ko vi }a, Bo ba na \e ri }a i Alek su Du kan ca. Prak ti~ no, oni su bu du} nost klu ba pa je za nas pre la zni rok go to vo za vr {en - re kao je Ko xo.

D. Vi }en ti}

ZA VR [EN OD MOR ZA FUD BA LE RE SLO GE IZ TE ME RI NA

Starim snagama u nove pobede Za vr {en je od mor za fud ba le re Slo ge iz Te me ri na. Ze le no sve tlo za po ~e tak pri pre ma upa li li su {ef stru~ nog {ta ba Mir ko Ba bi} i we gov i po mo} nik Mir ko Da vi do vi}. Pr vi tre ning od ra di lo je 26 fud ba le ra, opre mu su za du `i li i no vaj li je Pe tar Gra ho vac (Mla dost, Ba~ ki Ja rak) i Ve se lin Gu be ri ni} (In deks), a oprav da no su iz o sta li Ne ma wa Jor gi}, Sr |an Su vaj xi} i Ne ma wa Kra go vi}.

- Osam se zo na, u kon ti nu i te tu, Slo ga igra va `nu ulo gu na srp sko li ga {koj sce ni. Ni kad ni smo stre pe li za op sta nak, dok smo u mi nu loj se zo ni osvo ji li dru go me sto. Po zna ti smo kao sre di na po god na za afir ma ci ju mla dih igra ~a, do sta ih je do {lo na pro bu, a po sled wu re~ u kre i ra wu li ste po ja ~a wa ima }e stru~ ni {tab. Obez be di li smo op ti mal ne uslo ve za re a li za ci ju pro gra ma ra da, iz mi re ne su sve ugo vor ne oba ve ze pre ma igra ~i ma i u od li~ noj at mos fe ri po ~e li smo pri pre me za de ve tu srp sko li ga {ku se zo nu – ka `e pred sed nik klu ba Mi lo rad To mi}.

Pa pi re je uzeo Ni ko la Uze lac, ne iz ve stan je sta tus naj bo qeg strel ca Ni ko le Po pi na, a na iz la znim vra ti ma je ka pi ten Ne -

ma wa Mi qa no vi}, ~i ji po ten ci jal su pre po zna li pr vo li ga {i.

- Oko sni ca ti ma je osta la na oku pu i ve ru jem da po no vo mo `e mo bi ti pla si ra ni u vr hu srp sko li ga {kog ka ra va na. Kon ku ren ci ju su za o {tri li Pe tar Gra ho vac i Ve se lin Gu be ri ni}, a pri vo di mo kra ju pre go vo re sa jo{ tro ji com is ku snih igra ~a. Ne }e bi ti ve li kih ro ka da, po sto je }i igra~ ki ka dar je oprav dao po ve re we, po {to je mi nu la se zo na bi la naj u spe {ni ja u klup skoj isto ri ji. Ne ko li ko igra ~a je na pro bi, vi de }e mo ko od wih mo `e da is pu ni kri te ri ju me i pred sta vqa po ja ~a we za srp sko li ga {ke bit ke – ja san je sport ski di rek tor De nis Ma le {e vi}.

Stru~ ni {tab je za su kao ru ka ve, ve} na pr vom tre nin gu bi lo je

ja sno da kan di da te za me sto u start noj po sta vi o~e ku je `e stok rad. Te me rin ci }e for mu bru si ti kroz de set me ~e va, a pr vi je na pro gra mu 18. ju la, u Te me ri nu, pro tiv voj vo |an skog li ga {a 1. ma ja iz Ru me.

- Ostva ri li smo ve li ki uspeh osva ja wem dru ge po zi ci je, ali igra ~i mo ra ju bi ti sve sni da se ne `i vi od sta re sla ve i da pred sto je no vi iza zo vi i do ka zi va wa.

Ne me wa mo za cr ta ni kurs, po se du je mo po kri }e u bor bi za vrh, a o~e ku jem da }e mla di ma sna ga ma na stu pi u dre su Slo ge bi ti od sko~ na da ska u ka ri je ri. Ni ko ne ma kre dit, kre }e mo od nu le i svi }e do bi ti {an su da se iz bo re za me sto u start noj po sta vi – re kao je {ef stru ke Mir ko Ba bi}.

Za hva qu ju }i an ga `o va wu eko no ma Slav ka Baw ca i Go ra na Ci ga no vi }a Ci ge, sta dion je za bli stao u no vom ru hu. Trav na ta po vr {i na pod se }a na te pih, a to kom vre lih let wih da na spa so no sne re zul ta te da je i mo der ni zo va ni za liv ni si stem. Ofar ba na je ogra da oko te re na, po sta vqe ne su no ve mre `e iza go lo va i po boq {an kom for na klu pa ma za re zer vne igra ~e. Po in fra struk tu ri Slo ga je sta la uz ra me pr vo li ga {i ma.

M. Me ni }a nin

Mi lo{ Kra si}

Krasi} sve bli`i Interu Mi lo{ Kra si} mo gao bi da pre |e iz Ju ven tu sa u mi lan ski In ter, pre ne li su ita li jan ski me di ji. In te re so va we In ter a za Kra si }a tra je jo{ od zim skog pre la znog ro ka, a srp ski fud ba ler tre nut no ni je u pr vom pla nu kod tre ne ra Ju ven tu sa An to ni ja Kon tea. To rin ski klub na vod no je spre man da pro da Kra si }a za 10 mi li o na evra.

Za raz li ku od zim skog pre la znog ro ka, Ju ve je spre man da iza |e u su sret ve li kom ri va lu iz Mi la na, kao znak do bre vo qe {to In ter ne dav no ni je po ku {ao da spre ~i od la zak {to pe ra Lu si ja u re do ve Sta re da me.

Kra si }ev me na xer De jan Jok si mo vi} iz ja vio je da je srp ski fud ba ler vo qan da pre |e sa mo u ne ki od ja ~ih evrop skih klu bo va i da ga ne za ni ma ju po nu de tur skih i ru skih eki pa.

Kra si} je u Ju ven tus do {ao u le to 2010. go di ne iz mo skov skog CSKA za 15 mi li o na evra.

16

sport

ponedeqak9.jul2012.

dnevnik

Pan ~ev ci star tu ju Srp sko li ga{ Di na mo iz Pan ~e va da nas po ~i we sa pri pre ma ma za na red nu se zo ne. [ef stru~ nog {ta ba Ti mo ti je Da vi do vi} na ja vqu je da }e u na red noj se zo ni Di na mo bi ti do sto jan ri val ti mo vi ma u Srp skoj li gi gru pa Voj vo di na.

- Mo ra mo se do bro pri pre mi ti ka ko bi ve} od star ta pr ven stva kre nu li sa do brim re zul ta ti ma. Pri pre me }e mo oba vi ti na na {em sta di o nu, gde ima mo sve uslo ve. Na red nih da na ra di }e mo dva pu ta dnev no ka ko bi smo {to sprem ni je do ~e ka li start se zo ne - ka `e Da vi do vi}.

Igra~ ki ka dar je za sa da ostao isti, da li }e bi ti no vih ime na?

-Vi de }e mo u na red nih ne ko li ko da na ko `e li da ode, a ko osta je i na osno vu to ga }e mo zna ti {ta nam je ~i ni ti.Pro te klih da na do sta igra ~a iz ra zi lo je `e qu da do |u u na{ klub, {to je po sle di ca do brog ra da. U sva -

Pa vlo vi} iza brao

Tre ner Di na ma Ti mo ti je Da vi do vi}

kom slu ~a ju, ko kod bu de do {ao, kao i sta ro se de o ci, mo ra }e `e sto ko da ra de ako `e le da no se dres Di na ma-na po me nuo je Da vi do vi}.

B. Stojkovski

NA OLIMPIJADI U LONDONU

Gigs ka pi ten Fud ba ler Man ~e ster ju naj te da Ra jan Gigs ime no van je za ka pi te na re pre zen ta ci je Ve li ke Bri ta ni je ko ja }e u~e stvo va ti na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Vel {a nin je je dan od tro ji ce igra ~a sta ri jih od 23 go di ne ko je je se lek tor Stju art Pirs po zvao u na ci o nal ni tim. Gigs ima 38 go di na i to }e mu bi ti pr vi ve li ki tur nir na re pre zen ta tiv nom ni vou. Vel {ki fud ba ler je osvo jio 12 ti tu la {am pi o na En gle ske, pet FA ku po va i dve Li ge {am pi o na sa Ju naj te dom.

Ra jan Giks

Po red Gig sa, dva sta ri ja igra ~a u bri tan skom ti mu bi }e Kreg Be la mi i Maj ka Ri ~ards. Se lek ci ja Ve li ke Bri ta ni je }e na olim pij skom tur ni ru igra ti u A gru pi sa Se ne ga lom, Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma i Uru gva jem.

Tak mi ~e we u fud ba lu na OI po ~i we ve} 25. ju la.

@ULIJANO BELETI, BIV[I REPREZENTATIVAC BRAZILA

Bez Bar se, [pa ni ja ne bi bi la {am pion Ne ka da {wi re pre zen ta ti vac Bra zi la @u li ja no Be le ti re kao je da se lek ci ja [pa ni je bez fud ba le ra Bar se lo ne ne bi mo -

@ulijano Beleti

gla da bu de pr vak Evro pe i sve ta. Be le ti je 2006. go di ne po sti gao po be do no sni gol za Bar se lo nu u fi na lu Li ge {am pi o na

UO^I EP KADETKIWA

pro tiv Ar se na la. U dre su Bra zi la on je osvo jio ti tu lu svet skog pr va ka pre 10 go di na.

- Da ni je Bar si nih igra ~a, ne bi po sto ja la ni ova kva [pa ni ja.

Ako za dve go di ne od bra ne i ti tu lu svet skog {am pi o na, stvar no }e po ka za ti da su naj bo qi tim u isto ri ji fud ba la - oce nio je Be le ti.

U {pan skoj re pre zen ta ci ji ko ja je od bra ni la ti tu lu evrop skog {am pi o na bi lo je se dam igra ~a Bar se lo ne. On je po zdra vio i do la zak Ti ta Vi qa no va na me sto tre ne ra Bar se lo ne.

- Do bro je ka da vi di te da na ~e lo ti ma do |e ne ko ko do bro po zna je eki pu iz nu tra. Bi }e te {ko na sta vi ti tro fej ni niz Bar se lo ne i si gu ran sam da }e bi ti po re |e wa sa Gvar di o lom.

Ipak, ne sme mo da za bo ra vi mo da su igra ~i glav na po kre ta~ ka sna ga eki pe - do dao je Be le ti.

Tre ner `en ske ka det s ke ko { ar k a { ke re pre zen ta ci je Sr bi je Mi lo{ Pa vlo vi} ob ja vio je spi sak igra ~i ca na ko je ra ~u na za Evrop sko pr ven stvo u Ma |ar skoj. [am pi o nat je na pro gra mu od 12. do 22. ju la u Mi {kol cu, a u po sled woj se lek ci ji sa {i reg spi ska kan di dat ki wa ot pa le su Ta ma ra Re p ac, Ni n a Veq k o v i}, Kri sti na Ar se ni} i Ka ta ri na Zec. - Ova kve si tu a ci je ni su ni ma lo za hval ne i pri jat ne. Sve de voj ke su od li~ no ra di le na pri pre ma ma i si gur no pred sta vqa ju sve tlu bu du} nost na {e ko {ar ke. Ko na ~an sa stav od lu ~i la je kom po zi ci ja ti ma sa ko jim `e li mo da na stu pi mo na Evrosp kom pr ven stvu. Do ne li smo od lu ku da u ti mu ima mo sa mo dva kla si~ na cen tra, jer u ka det skoj kon ku ren ci ji pred nost ugla vom do no se ni `e i br `e igra ~i ce, do bre pla sma ne

KVALIFIKACIONI TURNIR ZA OI

Ru si i Li tvan ci pro {li Osta la je jo{ sa mo jed na ne po zna ni ca za ko {ar ka {ki olim pij ski tur nir, jer su Ru si i Li tvan ci obez be di li pla sman na Igre u Lon do nu.

Zbor na ja je u po lu fi na lu kva li fi ka ci o nog tur ni ra u Ve ne cu e li po be di la Ni ge ri ju 85:77, a Li tva ni ja je bi la ube dqi va pro tiv Do mi ni kan ske Re pu bli ke – 109:83.

Ni ge ri ja i Do mi ni kan ska Re pu bli ka bo ri }e se za pre o sta lo me sto na Olim pij skim igra ma. Te dve eki pe na ~i ni le su ve li ka iz ne na |e wa u ~e tvrt fi na lu eli mi ni sav {i Gr~ ku i Ma ke do ni ju.

Ka det ki we Sr bi je do bro su se pri pre mi le za na stup na Evrop skom pr ven stvu

ostva r u j u re p re z en t a c i j e sa bo qom i pre ci zni jom spoq nom li ni jom - re kao je Pa vlo vi}.

Sr b i j u }e na {am p i o n a t u pred sta vqa ti sle de }e ih 12 ko {ar ka {i ca: Ti ja na Cu ki}, Jo va na Jo vo vi}, Alek san dra Cr ven da ki}, Ju li ja na Vo ji no vi},

Majk Kri `ev ski, se lek tor se lek ci je SAD, sa op {tio je spi sak sa ime ni ma dva na est ko {ar ka {a na ko je ra ~u na za pri pre me za O l i m p i j s k e igre u Lon do nu. U pre sto ni ci Ve li ke B r i t a n i j e bra ni }e zla to osvo je no pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu.

Na spi s ku su plej m ej k e -

ri: Kris Pol, De ron Vi li jams, Ra sel Vest bruk, be k o v i: Ko b i Bra j ant, Xejms Har d en, kri l a: Le b ron Xejms, Ke v in Du r ent, Kar m e l o En t o ni, An dre Igu o da l a, kril n i cen t ri: Ke v in Lav, Blejk Gri fin i cen t ar Taj son ^en dler.

Se l ek t or Kri `ev s ki od r e k ao se uslu ga Eri ka Gor d o n a, En t o ni j a Dej v i s a i Ru di ja Fe ja.

Ko bi Bra jant i Le bron Yejms

Lor bek po sta vqa re kor de

Svi ga ho }e: Era zem Lor bek

In di ja na, a za in te re so van je i San An to nio. U krug in te re se na ta ukqu ~io se i ru ski CSKA, od no sno tre ner Eto re Me si na ko ji bi po no vo vo leo da sa ra |u je sa Lor be kom. Lor bek je u Bar se lo nu sti gao 2009. go di ne iz mo skov skog CSKA, pre to ga je igrao za ita li jan ske Lo to ma ti ku i Be ne ton, Bo lo wu i For ti tu do. Jed nu se zo nu je pro veo u {pan skoj Uni ka hi.

IN\IJSKI @ELEZNI^AR SE POJA^AVA

Do {la i Pa plac ko Zla ta Pa plac ko, vi {e stru ka ru ko met na re pre zen ta tiv ka, do sko ra ~u var mre `e No pa la, Jo va na Pe tro vi}, po u zda ni de sni bek Kwaz Mi lo {a, svo je vre me no omla din ska re pre zen ta tiv ka, Alek san dra \or |e vi}, le vo kri lo Rad ni~ kog JP, po vre me na se ni or ska re pre zen ta tiv ka i Jo va na Ko sti}, pi vot Rad ni kog JP po ja ~a le su @e le zni ~ar iz In |i je, ko ji }e sa da bi ti znat no ja ~i ne go u mi nu lom {am pi o na tu. Ze le no-cr ne su, pod se ti mo, pr ven stvo u Su per li gi (de bi tant sko) za vr {i le na 10. me stu i iz bo ri le op sta nak u elit nom dru {tvu.

i Alek san dra Ra du lo vi}, fi zi o te ra pe ut Je le na Gru ji} i tim me na xer Sa wa Re qi}.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e u gru pi B sa se lek ci ja ma Slo va~ ke, Ru si je i Gr~ ke. Pr vi me~ Pa vlo vi }e ve iza bra ni ce od i gra }e pro tiv Slo va~ ke.

Yejms i Bra jant pred vo de Ame rikance

[PANSKA LIGA

Bar se lo na nu di kril nom cen tru Era ze mu Lor be ku (28, 2,10) re kord nih 3 mi li o na evra po se zo ni za osta nak u ka ta lon skom klu bu! O to me ko li ko su voq ni da na sta ve sa rad wu sa Lor be kom go vo ri i po da tak da je upra va ko {ar ka {u osta vi la mo gu} nost da dik ti ra uslo ve no vog ugo vo ra.

Pri hva ti li op ci ju ko ju mu nu di Bar se lo na Lor bek bi po stao naj pla }e ni ji igra~ ko {ar ka {ke sek ci je ovog gi gan ta, nad ma {io bi ugo vor ko ji sa istim klu bom ima Huan Kar los Na va ro (2,5 mi li o na evra).Bio bi naj pla }e ni ji i u {pan skoj li gi u ce li ni, Ru di Fe ran dez se ne dav no oba ve zao na ver nost Real Ma dri du za 2,7 mi li o na evra po se zo ni.

Kril ni cen tar jo{ ni je od go vo rio na po nu du Bar se, na vod no raz mi {qa o na stav ku ka ri je re u NBA. Pr va na Slo ven ca po la `e

Bo ja na Ste va no vi}, Sne `a na Bo gi }e vi}, Alek san dra Ka ta ni}, Mi l i c a Iva n ov, Ana Ili}, Awa Spa so je vi}, Jo va na Su ba {i} i @eq ka Pet ko vi}.

U Stru~ nom {ta bu, po red Pa vlo vi }a, na la ze se jo{ po mo} ni tre ne ri Mi lo{ Pa |en

U me |u vre me nu klub su na pu sti le po zajm qe ne Pe tra Vr do qak, Kon stan ta Ele na Mo i se i An dri ja na Mi {ko vi}, za tim Dra ga na Ve ra ja i Ti ja na Paj ki} a ne {to ra ni je i Ame la Su qa no vi}, pa je do la zak po me nu tih ru ko me ta {i ca pun po go dak. Pred sed ni ca in |ij skog klu ba Sun ~i ca Bo `i} i we ni sa rad ni ci u~i ni }e sve da @e le zni ~ar po sta ne sta bi lan su per li ga{ pa va qa o~e ki va ti jo{ ne ko po ja ~a we. Do daj mo da je sa {e fom stru~ nog {ta ba Zo ra nom Bar bu lo vi }em pro du `e na sa rad wa, {to ra du je sve na klo we ne in |ij skom klu bu.

D. Vi}enti}

SRBIJA OPEN

Mar ko Po po vi} is pred svih Mla di bi ci kli sta do ni ja), 2. Da ni jel Wi ra di (Ka no vo sad skog Ris saj pri o lo), 3. Pe tar Up ~ev ski klin ga Mar ko Po po (Eko drom). Ka det ki we: 1. Ma ri vi} po be dio je u tr ci ja Raj ko vi}, 2. Oj da na Stan ko vi} na pla nin skim bi ci kli ma iz se - (obe Or lo vac Si stem FPS). ri je Sr bi ja open, ~i ji je do ma - Mla |i ka de ti: 1. Mar ko Ka sa po }in u Cr noj Tra vi bio klub Or - vi}, 2. Alek san dar Mi ja to vi}, 3. lo vac Si stem FPS. Sla vio je Da vid Ko va no vi} (svi BK No vi is pred To do ra An ge lo va iz Bu gar ske i Alek se Ma ri }a iz Cr ve ne zve zde, ko ji ove se zo ne vo zi za tur ski Sal ka no tim.

Naj bo qa da ma bi la je Jo va na Cr no go rac (BK No vi Sad) u ma ji ci Sal ka no ti ma. Or lo vac Si stem FPS mo `e da se po di ~i i ti tu lom Og we na Stan ko vi }a za ju ni o re i Ma ri je Raj ko vi} za ka det kli we. U BK No vi Sad oti {le su jo{ dve ti tu le, Mar ko Ka sa po vi} je sla vio u tr ci mla |ih ka de ta a Mi li ca Ra ki} u tr ci ju ni or ki.

Pla sma ni – eli ta: 1.

Mar ko Po po vi} (Ris sa ja kling), 2. To dor An ge lov (Bu gar ska), 3. Alek sa Ma ri} (Sal ka no tim).

Eli ta – `e ne: 1. Jo va na Cr no go rac (Sal ka no tim), 2. Iva na Ko sti}, 3.

Ni ko le ta Mi tro vi} (obe Or lo vac Si stem FPS). Ju ni o ri: 1. Og wen Stan ko vi} (Or lo vac Si Mar ko Po po vi} stem FPS), 2. Slo bo dan Stan ko vi} (BK No vi Sad), 3. Sad). Ma ster si:1. Ven ci slav Ba Mar ko Bog da no vi} (Ris saj - kov (Bu gar ska), 2. Edu ard @u pan kling) itd. Ju ni or ke: 1. Mi li ca (BK No vi Sad), 3. Ne nad Be ri} Ra ki} (BK No vi Sad), 2. Mi li ca (Ris saj kling). Naj bo qi u ho bi Raj ko vi} (Or lo vac Si stem sport kla si bio je En dre Kal FPS), 3. Ta ma ra Si mi} (Cr ve na mar iz Ka pri o la, a u ho bi fan zve zda). Ka de ti: 1. Jo van Jo va - Ne nad @iv ko vi} (Bajk M, Pi nov ski (Eko drom Ohrid Ma ke - rot).

SPORT

dnevnik

ZA VR [EN 30. ME \U NA ROD NI TUR NIR „VOJ VO \AN SKA ZLAT NA RU KA VI CA”

Tro fej Vo u te ru \o ki }u

Posle trodnevnog nadmetawa u Novom Sadu i @abqu, zavr{en je 30. me|unarodni turnir Vojvo|anska zlatna rukavica za mlade boksere. U~estvovalo je 67 mu{karaca i 52 devojke iz sedamnaest zemaqa. Ono {to su takmi~ari prikazali bilo je zaista na visokom nivou i {teta je {to ovu manifestaciju nije gledalo vi{e onih koji vole plemenitu ve{tinu.

U finalu, u Novom Sadu, svaka borba u mu{koj konkirenciji imala je svoj kvalitet, a najvi{e su pokazali takmi~ari iz Rusije, koji su osvojili pet zlatnih i jednu srebrnu medaqu. Me|utim, iako su pokazali odli~no znawe boksa, ni jedan nije osvojio glavni trofej.

On je pripao izuzetnom Holan|aninu, na{eg porekla, Vouteru \oki}u. Ovaj momak imao je tri borbe, a u finalu je za takmaca imao na{eg reprezentativca Denisa Memetovi}a, koji mu je pru`io odli~an otpor. Ipak, \oki} je bio boqi i na kraju slavio je s 10:2.

Delovao je Holan|anin zaista samouvereno i ta~no je znao u kom trenutku {ta da uradi na ringu, a Suboti~anin je morao da se zadovoqi srebrom. Jedini srpski borac koji je slavio u finalu bio je odli~ni Sebastijan [a}iri, mom~i} pred kojim je lepa budu}nost.

Ovaj ~lan BK Lupus pobedio je Bugarina Banbanova s 5:4, po{to je vi{e pru`io u tre}oj rundi.

Za najboqeg tehni~ara progla{en je sjajni Grk Aleksandros Canikidis, dok su najborbeniji par bili Xabrailov (Rusija) i Minev (Bugarska).

Devojke su prvi put u~estvovale na ovom turniru i ostavile su dosta dobar utisak. @abaq~anka Marija Pavlov sjajno se borila u

Zaslu`io rukavicu: Vouter \oki}

finalu i slobodno mo`emo re}i da je odr`ala lekciju Ma|arici Na| Korneliji. Sudije su tu borbu bodovale 23:5 za na{u reprezentativku. Jelena Jeli} iz BK Novi Sad ostala je bez rivalke jer se Hrvatica Matea Tabak povredila.

Ova devojka zaslu`uje sve pohvale zato {to `ivi u [vedskoj a uvek dolazi u Srbiju na me~eve i ~lanica je reprezentacije. Marija Pavlov progla{ena je za najboqu takmi~arku turnira, tehni~ar je Laleika Vali iz Indije, a najborbeniji par bile su Ma|arica Satman Petra i Sizokova Togzan iz Kazakhstana.

Re zul ta ti - mu {kar ci - do 49 kg: [a}iri (Srbija) - Banabanov (Bugarska) 5:4, do 52: Iliev (Bugarska) - Kuznecov (Rusija) 4:1, do 56: Xabrailov (Rusija) - Minev (Bugarska) 10:2, do 60: Draganov (Bugarska) - Canikidis (Gr~ka) 0:2

Fo to: R. Ha yi}

(prekid u 2.r.), do 64: Orsinger (Nema~ka) - Sobilinski (Rusija) 1:7, do 69: Memetovi} (Srbija) \oki} (Holandija) 2:10, do 75: Kuiglej ([kotska) - Kalamaras (Gr~ka) 11:1, do 81: Forest ([kotska) Jaskov (Rusija) 0:11, do 91: Mutafski (Bugarska) - Stotskij (Rusija) 2:17, izand 91: Kabatov (Rusija) Simeunovi} (BiH) 2:0 (prekid u 1.r.). @e ne - do 48: Lalankavli (Indija) - Vari (Ma|arska) 2:0, do 51: Vurst (Ma|arska) - Karlson ([vedska) 0:2 (prekid u 3.r.), do 54: Jakobson ([vedska) - Prija (Indija) 2:5, do 57: Na| (Ma|arska) Pavlov (Srbija) 5:23, do 60: Jeli} (Srbija) 2:0 (bb), do 64: Arpbajeva (Kazakhstan) - Bergult ([vedska) 0:5, do 69: Nilson ([vedska) - Sativada (Indija) 5:1, iznad 81: Satman (Ma|arska) - Sizokova (Kazakhstan) 14:5.

M. Pa vlo vi}

Vla di mir Kli~ ko pa to si rao Tomp so na Vladimir Kli~ko (36) odbranio je titule svetskog {ampiona

u verzijama VBA, IBF, VBO i IBO. Ukrajinski bokser je u

Odbranio titulu: Vladimir Kli~ko

Bernu, pred vi{e od 20 hiqada gledalaca, pobedio Amerikanca Tonija Tompsona (40). Branilac titule je od starta bio agresivniji i zadao vi{e udaraca izaziva~u, koji se orijentisao na defanzivu. Kli~ko je oborio protivnika u petoj rundi. Tompson je ustao i izdr`ao do kraja runde, ali se u slede}oj ponovo na{ao na patosu i sudija je prekinuo me~.

Kli~ko je zabele`io 58. pobedu u karijeri, 16. zaredom. U Bernu je ostvario 51. trijumf nokautom. Tompson je do`iveo tre}i poraz, uz 32 pobede. Od Vladimira Kli~ka izgubio je drugi put, prethodno su se borili 2008. godine.

DR @AV NO PR VEN STVO U NO VOM SA DU

Ti tu le Mi ro sa vqe vu i Mak si mo vi }e voj Titule prvaka Srbije, posledweg dana dr`avnog prvenstva u ga|awu malokalibarskom pu{kom trostav u Novom Sadu, osvojili su Nemawa Mirosavqev i Ivana Maksimovi}. Mirosavqev, ~lan Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790, je posle titule u disciplini 60 le`e}i uzeo i u trostavu sa 1.268,4 (1.174), ispred klupskog kolege i trenera Dragana Markovi}a sa 1.259,5 (1.162) i Milenka Sebi}a iz beogradskog Policajca sa 1.259,2 (1.165). Nemawa je odli~no ga|ao u osnovnom delu (395 le`e}i, 384 stoje}i, 395 kle~e}i) i stekao devet krugova prednosti u odnosu na Sebi}a.

Iako je u finalu pucao ne{to lo{ije zadr`ao je prednost, a Markovi} je uspeo da nadma{i Sebi}a i uzme srebro. Stevan Pletikosi} iz kragujeva~kog „^ika Mate” zauzeo je ~etvrto mesto sa 1.256,6 (1.159) krugova. Ekipno je titula

Nemawa Mirosavqev

pripala Policajacu sa 1.158, drugo Streqa~koj dru`ini Novi Sad 1790 sa 1.157 krugova, a tre}e „^ika Mati„ iz Kragujevca sa 1.140,3.

Kod dama MK pu{kom u trostavu pobedila je Ivana Maksimovi} iz Novog Beograda U{}a sa 687,5 (588) krugova, ispred dvojca iz beogradskog Partizana Jelene Banovi} sa 675,4 (574) i pro{logodi{we {ampionke Andree Arsovi} sa 675,0 (584). Ekipno je Partizan odbranio titulu sa 574 kruga, ispred Novog Beograda U{}a sa 573,7 i Ni{a 1881 sa 564,7 krugova.

U disciplini pi{toq sredi{weg paqewa pobedio je Jovica Bubalo (Pan~evo 1813) sa 573 kruga, ispred Sa{e Mudrini}a (Akademac) sa 560 i klupskog kolege Sa{e Petrovi}a sa 556. Ekipno zlato je uzelo Pan~evo 1813 sa 1.638 krugova, ispred Akademca sa 1.583 i Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 sa 1.343 kruga.

G. Ma le no vi}

ponedeqak9.jul2012.

17

VE LI KA NA GRA DA VE LI KE BRI TA NI JE

Ve ber naj br `i u dra ma ti~ nom fi ni {u Australijanac Mark Veber slavio je na Velikoj nagradi Velike Britanije u Formuli jedan, vo`enoj na stazi Silverston. Voza~ Red Bula je do druge pobede u sezoni, a devete u karijeri stigao posle prave drame u fini{u i obilaska lidera {ampionata, Fernanda Alonsa, ~etiri kruga pre kraja. [panac je na kraju morao da se zadovoqi drugom pozicijom, dok je posledwe mesto na podijumu pripalo Veberom klupskom kolegi i aktuelnom {ampionu Nemcu Sebastijanu Fetelu.

Ovom pobedom Veber je smawio razliku za Alonsom koja sada iznosi 13 bodova. Alonso ima 129, a Veber 116. Za wima sledi Fetel sa 100 poena. U konkurenciji konstruktora vodi Red Bul sa 216 bodova ispred Ferarija koji ima 152.

Posle dramati~nih kvalifikacija u subotu po ki{i, trka je vo`ena po suvom. Alonso je imao pol poziciju i dobro je vozio, a Veber mu je stalno gledao u le|a. Me|utim, taktika Red Bula je prevagnula na stazi Silverston. Dok je Alonso u fini{u trke morao da koristi mek-

Mark Veber je u dramati~nom fini{u prvi pro{ao kroz ciq

{e gume, Veber je imao tvr|u „obu}u”. To je Australijancu omogu}ilo da sustigne Alonsa u fini{u, aonda i da ga prestigne. Jedini koji je uspeo da se primakne dvojcu Alonso - Veber bio je Fetel, koji je imao neko-

Re zul ta ti:

Vo za ~i:

1. Veber (Australija, Red Bul) 1:25:11.288, 2. Alonso ([panija, Ferari) +3.060, 3.

Fetel (Nema~ka, Red Bul) +4.836, 4. Masa (Brazil, Ferari) +9.519, 5. Raikonen (Finska, Lotus) +10.314, 6. Gro`an (Francuska, Lotus) +17.101, 7. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +29.153, 8. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +36.463, 9. Sena (Brazil, Vilijams) +43.347, 10.

Baton (V. Britanija, Meklaren) +44.444, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) +45.370, 12. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) +47.856, 13. Rikardo (Australija, Toro Roso) +51.241, 14.

Verwe (Francuska, Toro Roso) +53.313, 15. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +57.394, 16. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +1 krug, 17. Kovalainen (Finska, Katerhem) +1 krug, 18. Glok (Nema~ka, Marusja) +1 krug, 19.

Pik (Francuska, Marusja) +1 krug, 20. De la Rosa ([panija, Hispanija) +2 kruga, 21. Kartikejan (Indija, Hispanija) +2 kruga.

1. Alonso ([panija, Ferari) 129, 2. Veber (Australija, Red Bul) 116, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 100, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 92, 5. Raikonen (Finska, Lotus) 83, 6.

Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 75, 7. Gro`an (Francuska, Lotus) 61, 8. Baton (V. Britanija, Meklaren) 50, 9. Perez (Meksiko, Zauber) 39, 10. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 29, 11.

Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 27, 12. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 23, 13. Masa (Brazil, Ferari) 23, 14. Kobaja{i (Japan, Zauber) 21, 15. Sena (Brazil, Vilijams) 18, 16.

Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 17, 17. Verwe (Francuska, Toro Roso) 4, 18. Rikardo (Australija, Toro Roso) 2.

Kon stuk to ri: 1. Red Bul 216, 2. Ferari 152, 3. Lotus 144, 4. Meklaren 142, 5. Mercedes 98, 6. Zauber 60, 7. Vilijams 47, 8. Fors Indija 44, 9. Toro Roso 6.

liko dobrih preticawa tokom trke i zaslu`eno stigao do tre}eg mesta. Odli~nu trku izvezao je kona~no i Brazilac Felipe Masa iz Ferraija, koji je u Silverstonu zauzeo ~etvrto mesto.

On je u borbi za ~etvrtu poziciju pobedio dvojac Lotusa Finca Kimija Raikonena i Francuza Romana Gro`ana, koji su kao peti i {esti pro{li kroz ciq.

Bodove su osvojili jo{ i sedmi Mihael [umaher iz Mercedesa, osmi Luis Hamilton iz Meklarena, deveti Bruno Sena iz Vilijamsa i deseti Xenson Baton iz Meklarena. Za razliku od Red Bula i Ferarija Meklaren nije blistao, a britanski dvojac pred doma}om publikom nije mogao do podijuma.

Pored drame u fini{u, u 13. krugu do{lo je do udesa izme|u Meksikanca Serhija Pereza iz Zaubera i Venecuelanca Pastora Maldonada iz Vilijamsa, koji su u tom trenutku zauzimali osmo, odnosno {esto mesto.

Maldonado je izgurao Pereza sa staze i Meksikanac je zavr{io trku pre kraja, dok je Mladonado je ostao do kraja na pisti i zavr{io kao 16. Kontakt u ranoj fazi imali su i Gro`an i Britanac Pol di Resta iz Fors Indije. I dok je Gro`an nastavio i odvezao odlinu trku, Di Resta je morao da odustane.

Slede}a trka vozi se 22. jula na stazi Hokenhajm za Veliku nagradu Nema~ke.

G. M.

VE LI KA NA GRA DA NE MA^ KE

Tri jumf Da ni ja Pe dro se [panac Dani Pedrosa na Hondi pobednik je Velike nagrade Nema~ke u kraqevskoj klasi svetskog {ampionata u motociklizmu. On je do prve pobede posle devet meseci do{ao u vremenu od 41:28,396 na stazi Zahsenring. Drugo mesto pripalo je lideru {ampionata Horheu Lorencu na Jamahi, dok je tre}i bio Italijan Andrea Doviciozo, tako|e, na Jamahi. Trka je odlu~e-

U Moto 3 slavio je pred doma}om publikom Sandro Kortese na KTM-u, ispred Francuza Aleksisa Masbua na Hondi i [panca Luisa Saloma na Kaleks KTM-u. Kortese je u fini{u pretekao Masbua i slavio, a Francuz je do{ao do prvog podijuma u karijeri. Ovom pobedom Nemac je povratio vo|stvo od [panca Maverika Viwalesa, koji je u Nema~koj

Re zul ta ti:

Dani Pedrosa

na u fini{u, Pedrosa je liderstvo preuzeo deset krugova pre kraja od timskog druga Kejsija Stonera.

Australijanac je poku{ao da povrati poziciju, ali je u posledwem krugu napravio veliku gre{ku i izleteo sa staze. To su iskoristili Lorenco i Doviciozo da se domognu podijuma. Lorenco posle osam trka vodi sa 160 bodova, a sledi Pedrosa sa 146 i Stoner sa 140.

U Moto 2 slavio je lider {ampionata [panac Mark Markez na Suteru, ispred Finca Mike Kalia na Kaleksu i Aleksa de An|elisa iz San Marina na FTR-u. Ovo je [pancu ~etvrta pobeda ove sezone, a za Kalia i De An|elisa prvi podijum ove sezone. Markez sada vodi sa 152 boda ispred sunarodnika Pola Espargara, koji je u Nema~koj bio ~etvrt i ima 43 boda mawe.

Moto GP: 1. Pedrosa ([panija, Honda) 41:28,396, 2. Lorenco ([panija, Jamaha) +14,996, 3. Doviciozo (Italija, Jamaha) +20,669, 4. Spiz (SAD, Jamaha) +20,740, 5. Bradl (Nema~ka, Honda) 27,893 itd. Generalni plasman: 1. Lorenco ([panija) 160, 2. Pedrosa ([panija) 146, 3. Stoner (Australija) 140, 4. Doviciozo (Italija) 92, 5. Kra~lou (V. Britanija) 85 itd. Moto 2: 1. Markez ([panija, Suter) 41:32,467, 2. Kalio (Finska, Kaleks) +2,093, 3. De An|elis (San Marino, FTR) +2,567, 4. Espargaro ([panija, Kaleks) +5,990, 5. Luti ([vajcarska, Suter) +6,139 itd.

Generalni plasman: 1. Markez ([panija) 152, 2.

Espargaro ([panija) 109, 3. Luti ([vajcarska) 107, 4. Janone (Italija) 104, 5. Reding (V. Britanija) 86 itd. Moto 3: 1. Kortese (Nema~ka, KTM) 45:36,868, 2. Masbu (Francuska, Honda) +0,635, 3.

Salom ([panija, Kaleks KTM) +3,998, 4. Miler (Australija, Honda) +4,051, 5. Vaskez ([panija, FTR Honda) +12,119 itd. Generalni plasman: 1.

Kortese (Nema~ka) 148, 2. Viwales ([panija) 130, 3. Salom ([panija) 104, 4. Masbu (Francuska) 71, 5. Fenati (Italija) 65 itd. ostao bez bodova, po{to je trku zavr{io na 17. mestu. Kortese sada ima 148, Viwales ima 130, a tre}i je Salom sa 104.

Slede}eg vikenda vozi se za Veliku nagradu Italije .

G. M.

18

ekologija

ponedeqak9.jul2012.

dnevnik

PARKOVI – ZELENE OAZE NOVOG SADA U[U [KAN IZ ME \U PO KRA JIN SKE BOL NI CE I JOD NE BA WE

Futo{kim parkom {etwa kao lek Futo{ki park nastao je u prvoj dekadi 20. veka, a nalazi se izme|u Pokrajinske bolnice i Jodne bawe. Ovo prirodno dobro jedno je od najprijatnijih mesta u ovom delu grada, a najpose}eniji je leti, kada pod kro{wama drve}a mo`e da se na|e hladovina. Bogatstvom flore i faune privla-

malo odmore i u`ivaju u prizoru, kao i parovi, koji {etaju ruku pod ruku. Krivudave staze, travnate povr{ine, jezero, bunari, stari primerci stabala i drugih biqaka, ali i sve`ina kojom odi{e, ~ine ga omiqenim mestom za odmor, {etwu i razonodu. Prvi tragovi za{tite u parku datiraju

je spomenikom prirode i stavqen pod za{titu 2006. godine.

Prostire se na 8 ha 13 a, koji predstavqaju zelena plu}a ovog dela grada. Wegov zana~aj ogleda se u lokaciji na kojoj se nalazi. Naime, park je sme{ten izme|u Pokrajinske boqnice i Jodne bawe, zbog ~ega je izra`ena wegova funkcija u sanaciji aerozaga|ewa, buke i radiacione temperature naseqa.

Osim turisti~kog i ekolo{kog

i deponovawe sme}a, kao i paqene vatre na parkovskoj povr{ini.

Park se mo`e koristiti za mini odmor gra|ana, posetioca i pacijenata bawe u edukativne svrhe, nau~no- istra`iva~ki, informativno- propagandni rad, a dozvoqena je i {etwa pasa sa brwicama i povocem.

Ovaj spomenik prirode izlo`en je direktnom ili indirektnom qudskom uticaju, koji se ogleda u

Gin ko – naj sta ri ji u gra du

~i Novosa|ane i posetioce grada, a wegova specifi~nost ogleda se u posebnom zna~aju, koji ima za pacijente zdravstvenih ustanova u wegovoj blizini. U wemu se svakodnevno mogu videti majke sa decom, stariji Novosa|ani, posetioci grada, koji su tu zastali da

od 1977. godine, kada je Pokrajinski zavod za za{titu prirode od propadawa osigurao tri stabla mo~varnog ~empresa, koja se nalaze u blizini jezera. Nakon stabala, 1986. godine, kao spomenik kulture za{ti}en je i kompleks Jodne bawe, a ceo park progla{en

Je ze ro i bu na ri Iako je nakada bilo atrakcija, jezero, koje se nalazi u parku prili~no je zapu{teno. Voda u wemu je plitka i zadr`ava se samo tokom prvih meseci u godini, dok leti presu{uje. Jezero dugo godina nije odr`avano i ~i{}eno od muqa, pa wegovi ivi~ni delovi, u periodu kada ima vode, obrastaju mo~varnom vegetacijom. Jezero se napaja atmosferskim i podzemnim vodama, ali kako nije ~i{}eno postalo je depresija, u koju se ulivaju atmosferske vode.

U parku se nalazi nekoliko geotermalnih izvora. Prvi arterski bunar nastao je 1897. godine sa ciqem da se obezbedi voda za pi}e za deo Novog Sada. Prilikom bu{ewa prvog bunara, otkrivena je mineralna termalna voda, ura|ena je wena analiza, a rezultati su pokazali da je lekovita, pa je otpo~ela eksploatacija vode u zdravstvene svrhe. Zajedno sa vodom iz ovog bunara izbijali su i gasovi metan i etan, koji su se osloba|ali u vidu mehuri}a. Drugi izvor mineralne vode bu{en je 1924. godine, a tre}i 1953. U neposrednoj blizini bawe i u parku do sada je bu{eno ukupno sedam bunara.

Biqni svet parka je veoma bogat. U vreme wegovog nastanka sa|ene su mnogobrojne autohtone i egzoti~ne vrste, a prilikom obnove stvoren je bogat fond sa preko 100 vrsta varijeteta i formi dekorativne flore. Parkom dominiraju visoki li{}ari. U tom spomeniku prirode nalaze se i primerci najstarijih stabala u gradu. Na predwem platou, ispred objekta bawe, nalazi se staro stablo platana, ostatak nekada{weg drvoreda. Park se mo`e pohvaliti i najstarijim primercima me~je leske, koji su zasa|eni pre 110 godina, ali i primerkom ginka, koji je najstariji u gradu. Veoma vredna su i tri stabla mo~varnog ~empresa, a u parku se nalaze i najstariji primerci tulipanovca, posa|eni 1965. godine. Jedan od primeraka tulipanovca je usled naglog razvoja invazivnih vrsta, izgubio na dekorativnosti, dok je drugi i danas o~uvan. Velikom staro{}u isti~u se stabla mo~varnog ~empresa, kalifornijskog libokedra, crnog bora, belog bora, Pan~i}eve omorike, a posebno je dekorativno stablo piramidalne bele topole. Bogatstvo ovog prirodnog dobra ogleda se i u 33 `bunaste vrste. zna~aja, ovaj park predstavqa i svojevrsnu zbirku najstarijih stabala. U ovom stani{tu gnezdi se oko 15 vrsta ptica, {to ga ~ini veoma zna~ajnim za raznovrsnost faune u gradu.

Kako bi o~uvali wegove vrednosti, Skup{tina Grada Novog Sada za{titila ga je kao zna~ajno prirodno dobro, {to zna~i da je zabrawena promena namene povr{ine parka, radovi, koji bi ugrozili koncepciju i stil parka, ali i biqni fond i predstavnike faune (ptice peva~ice). Tako|e, zabrawna je upotrebu preparata, koji bi ugrozili vitalnost parka i kvalitet zemqi{ta. Korisnici parka ne smeju o{te}ivati biqni fond kidawem ili se~om, a po propisima motorna vozila smeju se voziti ili parkirati samo na stazama i parkingu, koji je za to predvi|en.

Kako bi se o~uvalo ovo prirodno dobro zabraweno je i razbacivawe

zaga|ewu vazduha, vode, pove}awu nivoa komunalne buke i koli~ine otpada, a park je izlo`en i opasnostima od atmosferskih nepogoda, po`arima i zemqotresima. Ugro`ava ga i povremeno plavqewe pojedinih delova zbog ~ega se naru{ava wihova dekorativnost. Vremenom se promenio i nivo podzemnih voda {to ugro`ava pojedine primerke biqaka, broj vrsta se smawio, a naglim razvojem invazivnih vrsta biqaka naru{ena je vitalnost i dekorativnost pojedinih primeraka drve}a. Opstanku ovog prirodnog dobra prete i saobra}ajnice, a naro~ito preoptere}eni Futo{ki put. Ova prometna saobra}ajnica izvor je aerozaga|ewa i buke {to umawuje vrednost parka kao funkcionalne povr{ine. Park je preure|en ove godine, a rekonstruisane su staze, postavqene nove klupe i kante za otpatke.

KA ME NI^ KI PARK, POMALO ZABORAVQEN

Debela hladovina uz obalu Dunava Kameni~ki park je podignut oko dvorca porodice Marcibawi de Puho, izgra|enog 1797 - 1811. godine u klasicisti~kom stilu i rekonstruisanog i dogra|enog 1834 1836. godine kada je ure|ena i parkovska povr{ina. Vremenom, `enidbenim vezama, imawe prelazi u ruke porodice Kara~owi, koja nastavqa da vodi brigu o ovom tada veoma rasko{nom parku.

Posle Prvog svetskog rata park sa dvorom, ekonomskim zgradama, vinogradima, livadama i drugim zemqi{tem prelazi u ruke jedne grupe qudi za 2.000.000 papirnih kruna.

Godine 1918. imawe kupuje Xon Frantingham koji osniva Srpsko Amerikanski zavod za ratnu siro~ad Prvog svetskog rata i dvorac postaje deo wegove zadu`bine za sme{taj dece. Ovaj veliki dobrotvor kupio je najlep{i deo parka, oko 18 jutara, sa dvorom i ekonomskim zgradama. Drugi deo parka koji je ostao u privatnom vlasni{tvu biva prepu{ten stihiji.

Vlasnici nisu smeli da ga zatvore, ograde niti iseku, po{to je Kraqevska banska uprava to zabranila. Park se koristio kao javna zelena povr{ina i izleti{te, a u trajawu od tri godine u wemu je bila sme{tena i prva vrtlarska {kola sa internatom u Ju-

goslaviji. Prostor parka se mewa tokom 20. veka jer ve} posle konfiskacije 1918. te me{ovitog vlasni{tva i nesre|enih imovinskih odnosa izme|u dva rata prestaje kontinuirano odr`avawe parkovskih povr{ina. U drugoj polovini 20. veka povr{ina parka je konstantno smawivana prenamenom prostora i izgradwom objekata javne namene - osnovne {kole, De~jeg sela, mosta Slobode.

Dvorac Marcibawi Kara~owi sa delom parka za{ti}en je 22. februara 1974. godine kao spomenik kulture od velikog zna~aja. Prirodno dobro Kameni~ki park se nalazi u severnom delu naseqa, uz obalu Dunava, na strmom terenu.

Danas je park javna zelena povr{ina. Usled izostanka adekvatne nege i parkovskih sadr`aja, park je slabo pose}en, osim u vreme prvomajskih praznika, kada se ovaj prostor koristi kao izleti{te.

Na uzvi{ewu oformqenom u sredi{wem delu parka, prostranom vidikovcu do kog se sa gorwe staze dolazilo preko par stepenika, a sa dowe staze dugim nizom stepenika nalazilo se pet skulptura na visokim stubovima, Sklupture su i danas prisutne, ali samo ~etiri stuba, dok je jedan potpuno uni{ten i uklowen. U parku se nalazio i veliki broj kamenih klupa

du` staza, u ivi~nim delovima prostranih travwaka i uz obalu Dunava. Ostaci klupa su prisutni i danas. Postoji sa~uvana fotodokumentacija koja bele`i prisustvo skluptura Sfinge, le`e}e devojke, Adam i Eve, kao i raznih ukrasnih `ardiwera za cve}e, vaza na visokim postamentima, ~iji se ostaci jo{ sre}u u parku.

Parkom dominiraju autohtone li{}arske vrste drve}a u okviru zajednica vrbe i topole, gde se posebno isti~u primerci bele topole, vrsta hrasta lu`waka, srebrna lipa.O~uvanost planske organizacije prostora prema prvobitnom projektantskom re{ewu, bo-

gatstvo dendroflore i ostaci o~uvanih originalnih vrtno arhitektonskih elemenata ~ine park jedinstvenim i predstavqaju wegovu osnovnu vrednost.

Ugro`enost prirodnog dobra Kameni~ki park se ogleda u posrednom i neposrednom uticaju ~oveka na ovu povr{inu i wenu neposrdnu okolinu. Glavni ugro`avaju}i faktori su promena namene i smawewe parkovske povr{ine - izgradwom mosta Slobode preko Dunava i saobra}jnice koj se u produ`etku nastavqa i vodi do tunela, odvojen je deo parka u kome se nalazilo jezero od ostatka parka.

OD GO VOR NIM PO NA [A WEM GRA \A NI [TI TE PRI ROD NA DO BRA

Sa~uvati za budu}e generacije

Ubrzana urbanizacija i {ireIpak, najve}i doprinos mogu dawe grada doveli su do toga da pro- ti sami gra|ani, koji slobodno storom Novog Sada sve vi{e ovla- vreme provode i u`ivaju u parkodavaju zgrade, parkinzi i asfalt, a vima. Savesni Novosa|ani, koji veoma malo prostora odvaja se za znaju koliko je va`no o~uvati ove zelene povr{ine. Po posledwim zelene masive, svojim odgovornim podacima popisa u glavnom gradu pona{awem svakodnevno brinu o Pokrajine `ivi oko 350.000 qudi, kvalitetu i odr`awu parkova i a na ovaj broj stanovnika dolazi dobar su primer bri`nog pona{asamo sedam parkova. Sme{teni su wa prema ekolo{ki va`nim prona razli~itim krajevima grada i storima u gradu. Da bi se parkovi jedine su zelene oaze koje na najbo- o~uvali uspostavqena su pravila qi na~in doprinopona{awa, koja se kvalitetu `ipo{tuje ve}ina suvotne sredine. gra|ana. Poznato U parkovima Zbog zelenila, je da su u parkovsu zabrawene sve sve`ine kojom skim prostorima aktivnosti koje }e odi{u, hladovine zabrawene sve aknaru{iti wihov kojom su ukra{etivnosti koje }e ni, raznolikim naru{iti wegov izgled: paqewe biqkama i mirnom izgled, a to podravatre, ~upawe atmosferom omizumeva zabranu pagrana, li{}a qeni su me|u suqewa vatre, ~upai biqaka gra|anima, a wiwa grana, li{}a i hovim stazama svabiqaka. Osim tokodnevno pro|e na ga, kako bi se o~uhiqade posetilaca. Progla{eni vao wihov estetski izgled i prijasu zna~ajnim prirodnim dobrima, tan ambijent zabraweno je i loa za{titila ih je Skup{tina gramqewe klupa, uni{tavawe kanti da, kao dobra koja treba mudro koza otpatke i ostalog mobilijara. ristiti. Kako bi se ova zna~ajna Ipak, ima i destruktivno nastroprirodna dobra o~uvala o wima jenih sugra|ana, kojima nije strabrinu nadle`na preduze}a, koja no da uni{tavaju vrednosti parkoih neguju i odr`avaju. Svako priva. Ute{na je jedino ~iwenica da rodno dobro poverava se na upraje broj ovih incidenata mali. Svavqawe odre|enoj organizaciji kako je va`no da se svi odgovorno ili ustanovi. Ve}inom gradskih pona{amo i, osim {to u`ivamo u parkova upravqa JKP “Gradsko lepotama parkova, o wima brinezelenilo”, koje u wih ula`e u mo, {titimo ih i pona{amo se taskladu sa finansijskim mogu}noko da to zeleno bogatstvo ostane stima. sa~uvano za budu}e generacije.

Tek tragovi nekada{we lepote Detaqnom analizom stawa prirodnog dobra Kameni~ki park konstantovano je da park sadr`i bogat i vredan dendrofond, relativno o~uvanu koncepciju i mno{tvo ostataka autenti~nih starih vrtno ar hi tek ton skih ele me na ta.

Prepoznaju se mesta na kojima su se nalazili svi sadr`aji parka - ribwak, uzvi{ewe-vidi ko vac, kla si~ no ure |e ni parter ispred zgrade dvorca, prostrani travni parteri u centralom delu parka i drugo ~iji je izgled u odnosu na projektovano stawe u ve}oj ili mawoj meri o~uvan ili naru{en. Klasi~no ure|en parter oko zgrade sa cvetnim rondelama je u potpunosti degradiran. Na wegovom mestu se nala zi trav na po vr {i na. Deo nekada{weg parka na podru~ju ribwaka u ve}oj meri je devastiran.

O~uvan je jedan deo skluptura, kamenih klupa, postamenata sa vazama za cve}e, kamenih stepeni{ta i platoa. Znatan deo vrtno - arhitektonskih sadr`aja ovog parka je tokom vremena uni{ten i o wemu svedo~i samo o~uvana pisana i grafi~ka arhivska gra|a.

Biqni fond parka se odlikuje velikim brojem autohtonih li{}arskih vrsta koje su zastupqene primrcima razli~ite starosti, vitalnosti i

estetskih odlika. Vrste koje su se dobro prilagodile uslovima sredine kao {to su sofora, gledi~ija, crni orah, bagrem, ameri~ki koprivi} i dud po~ele su spontano da se raz mno `a va ju na pro sto ru parka, pa su zastupqene ve}im bro jem sta ba la i je dink ma raz li ~i te sta ro sti. Sa |e ne egzoti~ne vrste koje se te`e razmno`avaju i prilago|avaju na uslove sredine su zastupqe ne po je di na~ nim strim stablima koja su sa|ena u vreme podizwa parka, a to su katal pa, pa u lov nia i wi ho vi primerci su usled velike starosti uglavnom smawene vitalnosti i lo{ih estetskih odlika.

U parku su prisutne fitoncidne vrste i to bela topola, breza, orah, lipa, beli bor, divqi kesten itd. U ju`nim i zapadnim delovima parka uz stambenu zonu prime}eno je neplansko uklawawe drve}a verovatno u ciqu pribavqawa drveta za ogrev. U najve}em delu parka, u masivima li{}ara razvijen je samonikli podrast li{}arskih vrsta koji nije redovno uklawan pa se javqaju stabla razli~ite starosti spontanim razvojem podrasta, a mla|i podrsat ~ini sprat `buwa, zamewuju}i nekada sa|ene dekorativne `bunaste vrste.

ekologija

dnevnik

ponedeqak9.jul2012.

19

PARKOVI – ZELENE OAZE NOVOG SADA PARK INSTITUTA U SREMSKOJ KAMENICI

DUNAVSKI PARK VI[E OD JEDNOG VEKA ODOLEVA VREMENU

Lak {i opo ra vak Za {tit ni znak gra da pod kro {wa ma i dom Ise i Bi se Park Instituta u Sremskoj Kamenici je nastao u drugoj polovini dvadesetog veka, kao rezultat potrebe ~oveka da doprinese kvalitetu svog okru`ewa i zadovoqi po-

trebu za lepim. Nalazi se na Tatarskom brdu i predstavqa najve}u zelenu oazu Kamenici. Prostire se na povr{ini od 35 hektara 30 ari i 48 metara kvadratnih, a zbog vrednosti koju ima, spada u zna~ajne objekte vrtne arhitekture u Vojvodini. Za{tita prirodnih vrednosti parka datira od 1976. godina, kada je za{ti}eno 26 hektara parka pod imenom „Park Instituta za grudne bolesti i tuberkulozu u Sremskoj Kamenici”. Zbog raznovrsnosti biqaka, o~uvanosti koncepcije, zna~aja za stvarawe po-

voqne mikroklime, poboq{awa kvaliteta vazduha i `ivotne sredine, ovo prorodno dobro ozna~eno je kao dobro od zna~aja za lokalnu sredinu.

Zna~aj parka posebno se vidi u funkciji koju ostvaruje u le~ewu pacijenata Instituta koji je sme{ten upravo na Tatarskom brdu, jer je u tom podru~ju vazduh ~istiji, {to posebno odgovara pacijentima ove zdravstvene ustanove. Tako|e, dokazan je i pozitivan uticaj vegetacije na fiziolo{ke funkcije ~oveka. Brzina pulsa se smawuje od 4 do 8 otkucaja u minuti, ukoliko osoba boravi u sredini bogatoj zelenilom. Ovaj park ima i povoqan uticaj na mikroklimu, koji se ogleda u regulisawu toplotnog re`ima

naseqa. Temperatura predela bogatih zelenilom dosta je ni`a u odnosu na temperaturu u urbanim sredinama, {to uti~e na termoregulaciju organizma.

Kako bi se o~uvao, zbog prvenstveno zdravstvene i ekolo{ke funkcije, u parku je zabraweno paqewe vatre, kao i razbacivawe sme}a i uni{tavawe biqaka ~upawem, lomqewem grana ili kidawem li{}a. Motorna vozila se mogu kretati, zaustavqati i parkirati samo na za to predvi|enim mestima, a zabrawena je i {etwa pasa. Osim na sportskom terenu, posetioci parka ne mogu ga koristiti za aktivnu rekreaciju, a zabraweno je uni{tavati ili preme{tati klupe, kante i ostale vrtno-arhitektonske elemente.

Biqni fond ovog prirodnog dobra je bogat i raznolik. Zastupqeni su masivi ~etinara i li{}ara, grupe stabala, `buwe, a posebno su zna~ajni drvoredi sa|eni paralelno sa stazama. Park je ura|en u pejza`nom stilu i ~ine ga dva funkcionalno povezana dela, za{titni pojas i dekorativni park u centralnom delu. Izme|u masiva drve}a sme{tene su livade, koje su uokvirene mawim grupama i soliternim primercima stabala izuzetne dekorativnosti.

Kako bi park zadr`ao dekorativnu i zdravstvenu funkciju uvedene su i redovne mere za{tite i unapre|ewa parka. Ova zelena plu}a poverena su na ~uvawe Ustanovi zajedni~kih poslova Instituta.

Na mestu bara obraslih trskom, vrbama, topolama i drugim priobalnim rastiwem, 1895. godine zapo~eto je ure|ewe prostora budu}eg parka, koji je tridesetih godina godina nazvan Dunavski park. Izgradwa ovog parka je zavr{ena 1962. godine, a za{tita datira od 1998. godine, kada je progla{en za Spomenik prirode, qudskom rukom formirana botani~ka vrednost.

Kada je odre|eno da se park uredi, najpre je zasuta zemqa u depresijama sa muqevito - peskovitom podlogom. Jedino je na najni`oj koti ostala bara, koja je kasnije ozidana, te je nastalo jezero, sa malim ostrvom nazvanim „Er`ebet”, na kojem je zasa|ena `alosna vrba u spomen austro-ugarske carice ubijene 1898. godine.

Intenzivnije ure|ewe parka po~elo je prvih godina 20. veka, kada je na mestu gostionice „Kod engleske kraqice” podignuta sudska palata (danas Muzej Vojvodine). Tada je na prostoru ispred ove palate zasa|ena trava, drve}e, a kroz travwak su napravqene zemqane staze. U parku je postavqena skluptura „Nimfa” u vidu vodoskoka, rad poznatog novosadskog vajara \or|a Jovanovi}a. U parku se nalazi i spomenik \ure Jak{i}a, rad Jovana Soldatovi}a, figura Prepodobnog Sergija Radowe{kog (poklon Dru{tva rusko srpskog prijateqstva), bista Branka Radi~evi}a, rad Ivan ke Acin, a 1992. godine postavqena je i bista Miroslava Anti}a, koju je izradio Pavle Radovanovi}.

Stablo koprivi}a, koje se nalazi u Ulici Modene, u najstro`em centru Novog Sada, ostatak je nekada{weg drvoreda, koji se pru`ao Ulicom Ilije Ogwanovi}a. Procewuje se da je star oko 120 godina.

Stablo je visoko 15 metara, obim debla je 3,5 metara, pre~nik krune oko 22 metra i najboqi je primerak azijskog koprivi}a u gradu. Krunu formira devet osnovnih grana, koje se od debla podi`u u pravilnom rasporedu ~ine}i sa bo~nim granama i gran~icama savr{eno kuglast oblik sa blago uzdignutim vrhom, {to mu i tokom zime daje izvanredan estetski izgled. U odnosu na ostala za{ti}ena stabla u gradu, koprivi} se nalazi u najnepovoqnijem polo`aju jer je izlo`en direktnom uticaju zaga|ewa sa saobra}ajnica i parkinga. Ispod korena ovog stabla nalaze se vodovodne i kanalizacione cevi, a jedan krak korena zahvata i toplovodnu cev. Konzerviran je dva puta, a procewuje se da bi mogao da `i-

vi oko 400 godina. Zbog svojih dendrolo{kih, estetskih karaktereistika i specifi~ne pozicije ono je i najpoznatije za{ti}eno stablo u gradu.

Skup{tina grada Novog Sada je 10. februara 1995. godine na predlog Zavoda za za{titu prirode Srbije donela re{ewe o za{titi spomenika prirode „Koprivi} u centru Novog Sada“, koji je ozna~en kao prirodno dobro

od izuzetnog zna~aja. U za{ti}enoj zoni, gde se nalazi stablo koprivi}a, zabraweno je parkirawe vozila, bacawe otpadnih i zaga|enih voda, bacawe sme}a, a stablo, grane i li{}e se ne smeju lomiti i kidati, a plod se ne sme brati.

O za{titi ovog spomenika prirode brine se „Gradsko zelenilo„. Ono je zadu`eno da prehrawuje zemqi{te, uklawa podrast i korov, orezuje kro{wu, uklawa suve grane i sanira o{te}ewa nastala prirodnim ili delovawem ~oveka.

Ovo najpoznatije prirodno dobro o{te}eno je 2010. godine, kada mu je vozilo velikog gabarita zaka~ilo granu i povuklo je, a tada je o{te}eno i deblo. Zahvaquju}i tome {to su grane kro{we me|usobno povezane ~eli~nim sajlama, a samo deblo u~vr{}eno metalnim {ipkama, kao merom za{tite, nije do{lo do potpunog cepawa debla i grane. Ovo o{te}ewe najve}e je za 120 godina postojawa stabla.

Od 1994. godine ovaj spomenik prirode {titi i Pokret gorana Novog Sada. U ciqu promocije tog zelenog simbola pravqene su fotografije, kalendari, a pod wegovom kro{wom odigrana je i predstava „Dobro drvo”.

{a~kih staza, novu izolaciju jezera, izra|ena je ~esma sa pija}om vodom, broj klupa se pove}ao.

Sve do prvih mrazeva ovde boravi par labuda (poznatiji kao Isa i Bisa, od ove godine sa tri prinove) i ve}i broj pataka i korwa~a.

O Dunavskom parku brine Javno komunalno preduze}e „Gradsko zelenilo”, ~iji stru~waci i radnici preko cele godine izvode razli~ite radove u ciqu odr`avawa i unapre|ewa ove zelene povr{ine.

U svakom slu~aju, Dunavski park vi{e od jednog veka odoleva vremenu i predstavqa pravu oazu mira u centru Novg Sada. Tu rado dolaze i stari i mladi, najvi{e porodice sa malom decom, ali i skoro svaki gost Novog Sada obi|e park i u`iva u wegovoj lepoti.

Oavj park predstavqa i jedan od za{titnih znakova grada, nezaobilazan i na razglednicama.

Sa la {ar ski dud i pla ta ni

SPOMENIK PRIRODE U CENTRU NOVOG SADA

Vre me {ni ko pri vi} gu {i smog

Slede}a etapa ure|ivawa Dunavskog parka do{la je tokom dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Rekonstrukcija je ura|ena izme|u 1958-1962. godine prema projektu dr Ratibora \or|evi}a kada dobija dana{wi izgled. Napravqen je izuzetan prostor za odmor i rekreaciju, kao i za igru dece. Od 33.695 kvadratnih metara parka pod zelenom povr{inom je 22.000 kvadrata. Ima ukupno 760 stabala, naro~ito se isti~e izuzetno lep primerak hrasta - lu`waka. Od listopadnih drve}a ovde ima platana, le{nika, breza, koprivi}a, divqeg kestena, javora, srebrne lipe, jablana, od ~etinara jela, ~empres, crni bor, tuja, od {ibqa {im{ir, `utika, japanska duwa, crveni dren...

Delimi~no ure|ewe Dunavskog parka donelo je pro{irewe pe-

Na teritoriji Novog Sada jo{ pet stabala je zbog svojih estetskih, dendrolo{kih, istorijskih i biolo{kih osobina za{ti}eno, a imaju status zna~ajnih prirodnih dobra.

Spomenik prirode „Ameri~ki platan na Sajlovu” nalazi se u dvo ri {tu letwi kovca Epar hi je ba~ke i u svojini je Srpske pravoslavne crkve Novi Sad. Predstavqa veoma redak primerak ove vrste na teritoriji grada, dobro je o~uvan, izuzetnih dimenzija i starosti. Visok je 28 metara, a obim debla je 4,5 metara. Za{titila ga je Skup{tina Grada Novog Sada, koja je re{ewe o progla{ewu spomenika prirode donela 1995. godine. Spomenik prirode „Ameri~ki platan u Futogu” nalazi se u dvori{tu Poqoprivredne {kole u Futogu, u dr`avnoj je svojini, a star je preko 130 godina. Visok je 28 metara, a obim stabla iznosi 3,8 me ta ra. Spo me nik pri ro de „Platan u dvori{tu O[ „Milo{ Crwanski” je zna~ajno prirodno dobro. Ovo stablo izdvaja se po svojoj lepoti i impozantnosti.

Dominira prostorom u kojem se

nalazi, a po svojim biolo{kim i isto rij skim ka rak te ri sti ka ma zaslu`ilo je da se stavi pod za{titu. Visina stabla je 17 metara, a obim debla iznosi 3 metra.

Star je oko 90 godina. Spomenik prirode „Dud na ~enejskom sala{u” nalazi se u dvori{tu ^enejskog sala{a 252 i u privatnoj je svojini. Jedan je od najstarijih predstavnika svoje vrste i najstarije stablo duda na teritoriji grada Novog Sada. Nekada su primerci ovih stabala bili ~esti, ali su vremenom pose~eni zbog borbe protiv dudovca. Ovaj stari primerak zaslu`uje posebnu pa`wu jer predstavqa genetsku bazu nekada tipi~ne vrste za Vojvodinu. Dud je visok 16 metara, obim debla je 3,8 metara, a star je preko 200 go di na. Spo me nik pri ro de „Javorolisni platan u Novom Sadu” na la zi se u kru gu ka sar ne „Fru{ka 54”. Izuzetno je vitalno i zdravo stablo i ima lepo formiranu krunu, koju sa~iwava sedam glavnih grana. Platan je visok 25 metara, a obim debla je 3,8 me ta ra. Ja vo ro li sni pla tan je star preko 130 godina.

PRELEPI PARK PRIRODE

Be li la bu do vi sim bol Be ge~ ke ja me U aluvijalnoj ravni Dunava, du` wegove leve obale, u delu zvanom Bege~ka ada, 18 kilometar zapadno od Novog Sada, nalazi se Park prirode Bege~ka jama. Kao podru~je koje je, uprkos intenzivnom uticaju ~oveka, u velikoj meri zadr`alo izvorne prirodne vrednosti i zdra-

vu `ivotnu sredinu, od 1999. godine je za{ti}eno kao park prirode.

Simbol ovog parka prirode su beli labudovi, kao posebna ornitolo{ka i turisti~ka atrakcija.

Jama je kanalom Begej, koji se nalazi u wenom isto~nom delu, spojena sa Dunavom. Oblikom nepravil-

Uni{tavawe i degradacija stani{ta Na prostoru Parka prirode „Bege~ka jama“ primetan je uticaj ~oveka na prirodne ekosisteme i vrste koje su karakteristi~ne za wih. ^ovek je na ovim prostorima oduvek koristio rit, tako {to je sekao {umu i lovio ribu i divqa~. Wegovo delovawe se vi{e ispoqavalo kroz uni{tavawe i degradaciju stani{ta i stani{nih uslova, nego kroz direktno uni{tavawe pojedinih vrsta. Zaga|ivawe vode Bege~ke jame je vi{egodi{wi problem koji je neophodno sistemski re{iti. Zna~ajne koli~ine zaga|uju}ih materija dospeva u za{ti}eno podru~je zbog nesavesnih gra|ana koji komunalni otpad odla`u uz obale kanala, sadr`aj septi~kih jama prazne u kanal za odvodwavawe, ispu{taju nepre~i{}ene otpadne vode iz doma}instva i iz objekta privrede koje se nalaze na slivnom podru~ju kanala.

nog polumeseca sa izdu`enim krajevima okrenutim ka severu i istoku i pro{irenim sredwim delom, Bege~ka jama zauzima povr{inu od 379 hektara. Tokom leta, usled visokih temperatura, u vodi se razmno`i velika koli~ina algi koja formira takozvani vodeni cvet, pa

voda dobije zelenkasto-`u}kastu boju. Za ovaj prostor je karakteristi~na mo~varno-livadska vegetacija sa planta`om topola. Posebnu vegetacijsku vrednost ovog prostora ~ini jedno stablo bele topole i ~etiri stabla crne topole, izuzetno retkih predstavnika vegetacije

tipi~nih plavnih podru~ja Vojvodine.

Bitno pomenuti i oko 100 biqnih vrsta, me|u kojima su naro~ito bitne vodene makrofite kao deo barsko-mo~varnih ekosistema, a neke su i ostaci suptropske vegetacije iz preglacijalnog perioda.

Najzna~ajniji predstavnici vodenih makrofita koji su kandidati za Crvenu listu flore Srbije su beli lokvaw i crveni ora{ak. Bege~ka jama je stani{te 27 vrsta riba, me|u kojima se isti~u: melez, smu|, som, {aran, {tuka, deverika, ali je i stani{te rakova, pu`eva i {koqki. Na prostoru ovog Parka prirode mo`e se videti oko 150 vrsta ptica od kojih su ve}ina prolaznice, lutalice i zimovalice. Tokom seobe ptica iz severnijih predela ovde se zadr`ava do 1.000 razli~i-

tih ptica. ^ak 90 vrsta ptica, koje je mogu}e videti na Bege~koj jami, su kandidati za Crvenu kwigu ptica Srbije, dok wih 55 predstavqaju prirodne retkosti u Srbiji. Na Crvenim listama Sveta i Evrope je plovka crnka.

Od gnezdarica se isti~u crvenokquni labud, liska, zelenonoga malku{a, mali i veliki gwurac, vivac, bela i crna roda, veliki kormoran i ~apqica. Na ovom prostoru se povremeno zadr`avaju i bela ~apqa, mala bela ~apqa, crvena ~apqa i gak. Ptice peva~ice koje se ovde mogu videti su: belovrata muharica, `uti voqi} i {umski zvi`dak. Od grabqivica su se u Bege~u odr`ali jo{ orao mi{ar, jastreb, soko lastavi~ar i vetru{ka.

Bege~ku jamu karakteri{e i prisustvo vidre.

Tekst: Ines Dragi}, Nata{a Radman Urednik: Aleksandra Brzak

20

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak9.jul2012.

dnevnik

FI NI[ PR VE UPI SNE TR KE NA UNI VER ZI TE TU VI [E NE GO US PE [AN DE BI KO [AR KA [A NO VO SAD SKE VT[ U UNI VER ZI TET SKOJ LI GI

Pr vo me sto ih vo di na Euro i ja du Kroz liga{ki deo prvenstva me|u fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, 12 ekipa odigralo je po jednu utakmicu, svako sa svakim, a na vrhu tabele, sa skorom od 12 pobeda, na{la se selekcija Visoke tehni~ke {kole strukovnih

ova ekipa na okupu, ukupan skor nam je 20 pobeda i jedan poraz.

Smatram da je organizacija univerzitetskog takmi~ewa bila na zavidnom nivou, bilo je dosta dobrih i kvalitetnih ekipa, aktivnih ko{arka{a, profesionalne

ovaj tim od ostalih izdvojila posebna „hemija” me|u saigra~ima.

– Istina je da smo prva visoka {kola koja se plasirala daqe, i to kao pobednik Univerzitetske lige. Jo{ je bitnije to {to smo prvi put u~estvovali u ovakvom

Ko {ar ka {ka eki pa VT[-a na ni za la sa mo po be de

studija (VT[). Weni studenti su u finalu savladali ekipu Medicinskog fakulteta rezultatom 65:52 i time se plasirali na Euroijadu 2012, koja }e se na jesen odr`ati u Krakovu, u Poqskoj. Kapiten ekipe VT[-a, student Informacionih tehnologija Ne nad Ma rin ko vi} ka`e da je tim koji predvodi izuzetno kvalitetan i ima mogu}nosti da osvoji jedno od prva tri mesta na predstoje}em takmi~ewu.

– Skor u Univerzitetskoj ligi nam je bio 12 prema 0, a od kada je

sudije, a uslovi za igru bili su fenomenalni. Na Euroijadi o~ekujem da uzmemo jedno od prva tri mesta jer imamo ekipu koja mo`e ostvariti takav rezultat uz podr{ku na{e {kole – naveo je Marinkovi}, koji se ko{arkom bavi ve} 14 godina.

Uspeh ekipe VT[-a je tim ve}i i za uva`avawe jer su se ove godine prvi put takmi~ili u Univerzitetskoj ligi, i to kao jedina visoka {kola u tolikoj konkurenciji fakulteta. Kapiten smatra da je

takmi~ewu a odneli smo prvo mesto. Mo`da nas od ostalih izdvaja to {to se stalno dr`imo zajedno – rekao je sagovornik.

Ko{arka{i su imali veliku podr{ku svog VT[-a, koji su predstavqali, i to, kako ka`e Marinkovi}, na vi{e frontova. Obezbe|eni su im termini za treninge, nove garniture dresova, pravdawe izostanaka s ve`bi ili predavawa, a mogli su i da se dogovore s profesorima o terminima ispita ukoliko su se poklapali sa satni-

com utakmice. Tako|e, pred plasman u plej-of, igra~i su bili nagra|eni vau~erima koje su mogli potro{iti u sportskoj radwi. Referent koji je selektovao igra~e i vodio ih kroz takmi~ewe Mi ta An dri} ka`e da su mladi ko{arka{i osetili da im fakultet „daje vetar u le|a” i da su dobar pristup, organizacija, kvalitet igra~a, ali i ozbiqan pristup, kako studenata, tako i uprave VT[-a, doneli rezultat.

– Moto je bio da sve {to radi{, treba da radi{ dobro, a ako radi{ lo{e, nemoj to uop{te ni raditi.

Tako smo se postavili i mi i igra~i, koji su morali da balansiraju izme|u sporta, obaveza na studijama i privatnog `ivota, a rezultat je posledica mnogo faktora koji su se poklopili, o~igledno, na pozitivan na~in – predo~ava Andri}, i dodaje da je, ipak, {kola iznad sporta jer je smisao da se studije zavr{e, a sport je tu da sve pro|e lep{e.

On navodi da VT[ planira da ovakav vid studirawa podigne na vi{i nivo organizuju}i stipendije za sportiste, ali da je to tek ideja koja ~eka razvitak i realizaciju. Tako|e, svesna da je te{ko istovremeno studirati i gotovo profesionalno trenirati neki sport, uprava je ponudila ve}im sportskim klubovima mogu}nost studirawa na daqinu. U planu su i promocije drugih sportova jer je odnedavno oformqen i `enski odbojka{ki tim, a fudbalska ekipa ve} ni`e uspehe. [to se ti~e Euroijade, ko{arka{e }e podr`ati ustanove ~ije „boje predstavqaju” tako {to }e biti obzebe|en novac za wihovo u~e{}e na tom presti`nom nadmetawu. A. Je ri ni}

U NO VOM SA DU

Od da nas po de la in dek sa Na Univerzitetu u Novom Sadu prvi rok za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija danas ulazi u sam fini{ jer na ~ak sedam fakulteta UNS-a po~iwe podela indeksa bruco{ima generacije 2012/13. Tako }e se kandidati koji su polo`ili prijemni i plasirali se u okviru buxetske ili samofinansiraju}e kvote na Poqoprivrednom i Fakultetu tehni~kih nauka mo}i da se upi{u od danas do 14. jula, na Tehnolo{kom i Pravnom do 11. jula, na Prirodno-matemati~kom do 16. jula, a na Fakultetu

sporta i fizi~kog vaspitawa i Pedago{kom fakultetu do 13. jula.

Sutra i prekosutra, 10. i 11. jula, upis je na U~iteqskom fakultetu na nastavnom ma|arskom jeziku, od 10. do 12. jula na Gra|evinskom, od 10. do 13. na Tehni~kom fakultetu „Mihajlo Pupin”, od 10. do 14. jula na Filozofskom. Samo 12. jula indekse }e podeliti Akademija umetnosti, dok }e Ekonomski fakultet u Subotici to u~ini od 16. do 18. jula.

Medicinski, na kojem je prijemni ispit bio ranije, upis je po~eo i traja}e do 18. jula V. ^.

Pri ja ve za „No} is tra `i va ~a” U toku je konkurs za prijavu u~esnika za „No} istra`iva~a” koja }e se odr`ati 28. septembra.

Ove godine, lajtmotiv manifestacije je „Zaqubqivawe u nauku„, a istra`iva~i i nau~nici treba da prijave svoje nove, kreativne i interaktivne radionice koje }e posetiocima pribli`iti globalne izazove i druge nau~ne koncepte. Od prijavqenih radionica 15 najboqih i najinteresantnijih bi}e izabrano da se predstavi na „No}i istra`iva~a„ u Novom Sadu. U~esnici izabranih radionica bi}e nagra|eni s 20.000 dinara po radionici.

Tako|e, izabrane radionice ima}e na raspolagawu buxet od 5.000 dinara za sitne tro{kove, ali }e postojati i mogu}nost finansirawa izrade posebnih eksponata za nekoliko radionica.

Prijave se primaju do 20. jula i treba ih poslati uz kratak opis zami{qenih aktivnosti i potreb-

nog materijala. Prijava mo`e biti preuzeta na sajtu Univerziteta u Novom Sadu ili slawem upita programskom koordinatoru „No}i istra`iva~a„ za Novi Sad na imejl pri ja va@nocistrazi va ca.rs. Spisak pobednika konkursa }e biti objavqen do 1. avgusta. Vi{e informacija o projektu i planiranim aktivnostima nalazi se na sajtu www.nocistrazivaca.rs i na „Fejsbuk„ stranici „No} istra`iva~a Srbija”.

No} istra`iva~a predstavqa najve}u i najzabavniju promociju nauke i nau~nika na svetu, namewenu populaciji svih starosnih doba i obrazovnih profila.

To je jednodnevni spektakl koji se uvek ~etvrtog petka u septembru odr`ava u celoj Evropi. Ovaj projekat se realizuje kroz sedmi Okvirni program EU (FP-7) i predstavqa edukativno-zabavnu promociju rada i `ivota nau~nika.

A. J.

AR HI TEK TA NE BOJ [A JA KI CA, DOK TO RANT U MI LA NU, DVO STRU KI LA U RE AT „TRI MO NA GRA DE”

Ka pi ta li sti~ ki si stem for si ra zna we Upotrebiv{i parametarski pristup u optimizaciji strukture sportskog stadiona i stavqaju}i akcenat na fleksibilnost i brzinu nala`ewa re{ewa u rasporedu i obliku konstrukcije tog objekta, diplomirani arhitekta s novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka i doktorant na studijama politehnike u Milanu Ne boj {a Ja ki ca osvojio je, po drugi put, „Trimo nagradu za istra`ivawa„. Wegov rad analizira primenu parametarskog pristupa u procesu optimizacije stadiona za male sportove jer je, kako ka`e Jakica, taj pristup mnogo fleksibilniji i efikasniji od klasi~nog.

– Klasi~niji pristup bi podrazumevao iscrtavawe iteracija sistemom probe i gre{ke, sve dok se ne do|e do nekog re{ewa koje ne mora biti optimalno – navodi Jakica. – Parametarski pristup skra}uje to vreme i omogu}ava ispitivawe re{ewa u realnom vremenu jer se geometrija a`urira automatski.

Kako obja{wava, optimizacija strukture podrazumeva tribine, oblik omota~a od lakih i prozirnih panela, wihov raspored i oblik, kao i re{etke konstrukcije koja ga nosi.

– Podru~je parametarskog projektovawa sam odabrao jer ima izuzetnu vrednost u praksi po{to se vrlo efikasno mo`e na}i optimalno re{ewe u skladu sa zahtevima i prioritetima.

S druge strane, lake konstrukcije sve vi{e postaju centar tendencija savremenih konstrukcija jer stvaraju velike u{tede u materijalu i estetski deluju elegantnije – obja{wava sagovornik.

Na ideju da napi{e ovakav rad do{ao je studiraju}i u Milanu i rade}i na projektu sportskog stadiona u birou „Vitorio Grasi arkiteto end partners”. Parametarski pristup je analizirao u tezi koju je radio u Novom Sadu na FTN-u i za koju je dobio nagradu „Trimo„ u 2010. godini.

Kao doktorant u Italiji, pla-

Ne boj {a Ja ki ca

nira da nastavi istra`ivawa na tu temu jer smatra da postoji „veliki potencijal za napredak u metodama optimizacije”. Nastavku studija u inostranstvu privuklo ga je to {to je mogao ispitati koncepte koje je prou~avao u praksi. Po wegovim re-

Pro je kat sta di o na fir me „Vi to rio Gra si ar ki te to end part ners”

~ima, za razliku od Srbije, u Italiji fakulteti ne zara|uju na doktorskim studentima ve} ih finansiraju jer rade na zna~ajnim istra`ivawima. Tako|e, kako dodaje, ono {to se u Srbiji u~i, na`alost, dovoqno je samo za doma}u praksu i tr`i{te.

– Za sve vi{e od proseka potrebna je ogromna `eqa i poklapawe mnogih drugih faktora da bi se dobio neki dobar projekat ili, pak, ambiciozan predmet na fakultetu. Ovde u Italiji, kao i u ostatku Zapadne Evrope, stvar je druga~ija jer kapitali-

sti~ki sistem forsira znawe i ne trpi zabu{avawe i nerad. Ovde arhitekte mnogo vi{e rade za konkurse, i to je glavni vid dobijawa posla. Sloboda i kvalitet koji daje takav koncept su mnogo ve}i od onog u Srbiji – ka`e ovaj mladi arhitekta.

Iako je u Novom Sadu ostavio posao u porodi~noj arhitektonsko- gra|evinskoj firmi radi usavr{avawa, Neboj{a Jakica bi `eleo da se vrati, ukoliko bi se stvorili dobri uslovi.

– Nisam nikad bio iskqu~iv i jo{ uvek sam entuzijasta po tom pitawu, samo trenutno je stawe takvo. S druge strane, upisao sam i doktorske studije na Polimi pa paralelno i radim i studiram. Nakon tih studija, plan mi je da tezom ostvarim neki doprinos znawu na poqu u kojem radim i da nastavim da promovi{em taj koncept kroz predavawa i u praksi jer smatram da jedno bez drugog nije mogu}e – zakqu~io je Jakica.

A. Je ri ni}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

de^Ji dnevnik

dnevnik

^

ponedeqak9.jul2012.

Pu to va we u bu du} nost

e sto za mi {qam sli ku svo je bu du} no sti, a ona iz gle da ova ko.

Pro {lo je ve} {e sna est go di na, {to zna ~i da mi je sa da tri de set.

Za po sle na sam u {ko li i pre da jem en gle ski je zik, a to je od u vek bi la mo ja ve li ka `e qa. Otkad sam za vr {i la {ko lo va we, ni kog iz raz re da ni sam vi de la. Za ka zan je sa sta nak ge ne ra ci je gde }e svi mo ji dru ga ri do }i. Sva ko od wih ima svo ju po ro di cu i no vi `i vot. Sr bi ja se, kao ze mqa, mno go pro me ni la. Ure |e na je, ima za ~u |u ju }e mno go ze le nih po vr {i na, pre kri ve nih ra zno li kim se zon skim cve }em. Do voq no je sa mo da po gle da{ i ose }aj je neo pi siv.

Pri ro da se me wa, a s wom i qu di, ko ji su sve qu ba zni ji jer ima ju bo qi `i vot, sre} ni su. Ne ma ga la me na uli ca ma, ne ma na si qa. Usko ro pu tu jem sa svo jom po ro di com u Austra li ju, a pla ni ram i put u Ame ri ku jer ta mo `i vi mo ja naj bli `a rod bi na.

Pro {lo je jo{ dva de set go di na, se dim na klu pi, u ba {ti ob ra sloj

21

Bo je u mom kra ju O

mi ri snim cve }em. Unu ci, de ca mog si na, tr~ ka ra ju oko me ne i tra `e da se igram sa wi ma. A u ku }i je sla vqe. Mo ja naj mla |a }er ka se uda je. Ove go di ne su mi naj lep {e, jer u`i vam gle da ju }i le pu sli ku. Imam unu ke, `i vot mi je is pu wen. Sve je ve se lo, svi su sre} ni.

Ova ko za mi {qam svo ju bu du} nost. Mo `da gre {im, mo `da je mo ja bu du} nost dru ga ~i ja, ali znam jed no.

Znam da }u se po tru di ti da ona bu de {to lep {a i po red `i vot nih okol no sti ko je ni su ba{ uvek le pe i ni su ona kve ka kve za mi {qa mo.

k to bar ko ji nam je sti gao do neo je mno go za no snih bo ja i div nih, o~a ra va ju }ih pe sa ma ve tra. Je sen je na {e car stvo ko je je nad ma {i lo sve.

Ok to bar ske ki {o bra ne svi ras kla pa ju, jer vi stra ki {i ca pa da s tmur nog ne ba. [u {ka vo li {}e na po du spa va, a div ni plo do vi pa da ju pre ko wih. De ~i ca raz i gra no kre }u u {ko lu da na u ~e i na pi {u sa stav o je se ni. Tr ~e do {ko le mo krih no gu, da ne bi za ka sni la. Ma me spre ma ju uku snu zim ni cu, a de ca ~u ~e po red wih. Ba ka spre ma ko la ~i }e, dok sta ri ma ~ak dre ma na ja stu ku po red pe }i. Ba ke za la ku no} pri ~a ju div ne pri ~e za de cu. Svi ~u ~e po red pe }i umor ni od sil nih ra do va. Qu di be ru ku ku ruz, p{e ni cu,vo }e. Sa mo uve ~e ima ju vre me na za od mor.

Ve tar svi ra svo ju tu `nu pe smu. Na {e de ke pe ku ra ki ju, ta te se ku dr va, ma me pra ve zim ni cu, a ba ke za ba vqa ju nas. Da ni su kra }i, te `i svi bez pre stan ka ra de. U~i te qi ce vi ~u na de ~i cu jer ne u~e. Svi su se opro sti li od pti ~i ca i Sun ca.

Sun ce je uto nuo u je se wi san. Ma me vi ~u na de cu da se ob u ~e mo. Pre hla de nas vre ba ju.

Je sen, usnu la je sen, sti gla je sve. Div na je, ~a rob na je i uvek me ob ra du je.

Ma ri ja Ra ki} VII raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Jo va na Ma ri}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Dragan Brki}, I-3, O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

T

Velemir La~ra, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko” , ^erevi}

An|elina Moja ma~ka se zove An|elina.

Ona je umiqata, lepa i fina.

U tri boje krzno je weno, a mleko jelo omiqeno.

Ovo je moj ta ta

a ta se bri ne o me ni i udo vo qa va mi u sve mu.

Po ne kad tu `an, po ne kad sre }an al’ za me ne je din stven i po se ban.

Moj ta ta se zo ve Ju go slav Mi len ko vi} i ima 35 go di na. Ima ze le ne o~i i sme |u ko su i vi sok je ~o vek. On ima to li ko do brih oso bi na, da ne znam oda kle da po~ nem. Ne `an, str pqiv, mu dar i pa me tan. We go vu re ~e ni cu uvek slu {am „Bi }e{ ni ko i ni {ta bez {ko le, za to u~i”. Vo li da ~i ta i ku pu je kwi ge. To je we gov ho bi. On vo li `i vo ti we, a naj vi {e pse. Slu {a stra nu mu zi ku. Kad u {ko li ne {to ne znam, on me raz u me.

Ova kvog ta tu bi po `e le lo sva ko de te da sva |e re {a va raz go vo rom.

Ja ko mi je `ao kad ga bo le le |a, jer ta da mo ra da pri ma in jek ci je. Ta da bih vo le la da sam le kar da ga iz le ~im za u vek. Ma ma mu po ne kad za me ri {to je to li ko blag pre ma na ma, al’ ta ta je ta kav. Vo le la bih da sva ko de te opi {e svog ta tu kao ja. „Ta ta vo lim te”.

An |e la Mi len ko vi}, III-1 O[ „Ste van Kni }a nin” Kni }a nin

Kada je mazim, ona prede, a krzno meko ko pli{.

Pecaro{ i cipela

Za tren sko~i do visoke grede kad tamo {u{ne mi{.

Pecaro{ peca ribe. Upecao je cipelu. Zanimalo ga je {ta je u cipeli.

Kada je pogledao, iza{le su dve ribe.Stavio je cipelu kao mamac.

I ~ekao.

Bravo!!!

Jelena Gavrilovi}, I-3 O[ „Jovan Popovi}” Novi Sad

Ovih dana malo je troma, sakriva se, voli da je sama.

To je zato i vi znate, zato {to }e uskoro postati mama.

Margareta Brcan, III-1 O[ „Stan~i} Milan U~a” Kumane

Mo sto vi a li i ve li ki. Ka me ni, me tal ni, dr ve ni i pla sti~ M ni, ra zni. U sva koj dr `a vi po

ve li ki broj i ja sam po ra znim pro {e tao. Je dan od naj po zna ti jih u Ru si ji Led ni~ ki most.

Sa gra |en je u San Pe ters bur gu ne gde oko 1900. go din. Sa gra |en je od ra znih ma te ri ja la. Du ga ~ak je i ve o ma le po ukra {en. Obo jen je ze le nom bo jom i zlat ni de ta qi ko ji ma je ukra {en ve o ma se le po uli va ju i pra ve pre di van pri zor.

I jo{ je dan lep efe kat mu da -

ju pre le pe ra zno boj ne lam pi ce, ugra |e ne u sam vrh mo sta.

Uve ~e na vo di je gu `va. Brod za bro dom sto ji ne str pqi vo ~e ka ju }i ras kla pa we mo sta.

Si ja li ce po~ nu da `mir ka ju {kr to i spo ro,pa most iz gle da kao ne ko ko {i ri ru ke. I on da, ka da bro do vi pro |u, po no vo se most skla pa i stva ra pre lep pri zor.

Mak sim Mi ro {wi kov, I-B O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Dragana Doroslova~ki, IV-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Bojan Radosav~ev, I-d, O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

22

svet

ponedeqak9.jul2012.

FRANCUSKA

Oskr na vqe ni gro bo vi PA RIZ: Grobovi 40 nema~kih vojnika iz Prvog svetskog rata oskrnavqeni su na vojnom grobqu u francuskom regionu Ardena, saop{tilo je ministarstvo unutra{wih poslova Francuske.Kako prenosi AFP, incident se dogodio uo~i 50. godi{wice francusko-nema~kog pomirewa posle Drugog svetskog rata a tim povodom su se sastali francuski predsednik Fransoa Oland i nema~ka kancelarka Angela Merkel.

Grobovi su oskrnavqeni na grobqu udaqenom oko 40 kilometara isto~no od mesta gde }e se sresti Oland i Merkelova. Francuski ministar unutra{wih poslova Manuel Vals najo{trije je osudio ovaj akt vandalizma na vojnom grobqu.

- Istraga je u toku i ulo`i}emo sve snage da prona|emo odgovorne za ovaj u`asan ~in - kazao je Vals.

U ~uvenoj katedrali u Remsu, u kojoj je krunisano 25 francuskih kraqeva, bi}e obele`ena 50. godi{wica od „mise pomirewa”, koja je 8. jula 1962. odr`ana u prisustvu tada{weg nema~kog kancelara Konrada Adenauera i franucuskog predsednika [arla de Gola.

Ne{to kasnije, 22. januara 1963, taj proces pomirewa dobio je i oficijelnu stranu, potpisivawem Jelisejskih ugovora o nema~kofrancuskoj saradwi.

MEKSIKO

Pro te sti MEK SI KO SI TI: Desetine hiqada qudi demonstrirale su u Meksiku protiv pobede Enrikea Pewe Nijeta na nedavno odr`anim predsedni~kim izborima. „Ne `elimo Pewu Nijeta niti wegovu represivnu vladu - Revolucija!”, neke su od poruka na transparentima koje su nosili demonstranti, prenose agencije.Aktivisti su pozvali na odr`avawe velikog protestnog skupa putem „Fejsbuka” i letaka deqenih na ulici. Obrador je optu`io Pewu Nijeta da je kupovao glasove, u`ivao medijsku naklonost i prekora~io limite u pogledu tro{kova kampawe, pa je zatra`io da se ponovo prebroje glasovi. Drugoplasirani kandidat, me|utim, isti~e da on ne stoji iza protesta.

Eks plo zi ja MO KVA: Dve osobe, od kojih jedna te{ko, povre|ene su u eksploziji bombe u stambenoj zgradi u centru Moskve, saop{tila je pres slu`ba moskovske policije.Eksplodirala je bomba podmetnuta u prizemqu zgrade.

Od siline eksplozije o{te}eno je i dvadestak prozora u zgradi.Za sada nije poznato vi{e detaqa, a istraga je u toku.

dnevnik

U PO PLA VA MA U RU SI JI 144 @R TVE

Pu tin tra `i is tra gu MO SKVA: U poplavama izazvanim obilnim ki{ama koje su pogodile ju`ni region Krasnodarsk u Rusiji poginulo je 144 qudi, a ruski predsednik Vladimir Putin zatra`io je sprovo|ewe istrage o tome da li je u~iweno dovoqno da se stanovnici na vreme upozore na opasnost.

- Zatra`io sam da istra`na komisija ispita aktivnosti svih nadle`nih na koji na~in je dato upozorewe i da li je trebalo da to bude boqe ura|eno- kazao je Putin.

Najvi{e qudi stradalo je u Krimsku gde je poginulo wih 123, a ostali su poginuli u Gelenxiku na Crnom moru, saop{tilo je rusko ministarstvo unutra{wih poslova. U Krimsku su poplave i klizi{ta pogodile blizu 13.000 osoba.

Putin i regionalni guverner Krimska helikopterom su obi{li poplavqena podru~ja i razmotrili na~ine za pomo} naujugro`enijim podru~jima. Putin je naredio i da se izdvoje sredstva za izgradwu novih domova za pogo|ene poplavama. Stanovni{tvo Krimska se po`alilo da vlasti nisu pritekle u pomo} onoliko brzo koliko su trebale i mogle.

Nivo vode u Krimsku popeo se na sedam metara, seoske ku}e su poplavqene, a policija poma`e qudima da si|u sa krovova i drve}a.

Ina~e u Krimsku `ivi 57.000 qudi i ovaj grad se nalazi oko 200 kilometara severozapadno od So~ija gde }e se 2014. godine odr`ati Letwe olimpijske igre.Policija poja~ava prisustvo u regionu Krasnodarska da bi spre~ila kra|e i pqa~ku.

FRAN SOA OLAND PLA NI RA NO VI ZA KON

Ka zni ti ne gi ra we ge no ci da PA RIZ: Francuski predsednik Fransoa Oland planira da predlo`i novi nacrt zakona kojim se ka`wava negirawe genocida u Jermeniji izme|u 1915. i 1917. godine s obzirom da je Ustavni savet poni{tio prethodni smatraju}i da se wime naru{ava sloboda izra`ava-

Fran soa Oland

wa.Francuski parlament je u januaru usvojio zakon kojim se ka`wava negirawe genocida nad Jermenima, za koje je bilo odgovorno tada{we Otomansko carstvo, ali ga je u februaru ukinuo Ustavni savet sa obrazlo`ewem da je u suprotnosti sa slobodom izra`avawa.

Usvajawe tog zakona stvorilo je zategnutost izme|u Pariza i Ankare budu}i da Turska ne koristi termin „genocid” za ubi-

stva koja su se desila tokom nasilne deportacije Jermena od 1915. do 1917. godine prema drugim dr`avama. „Oland je ponovo izrazio spremnost da predlo`i nacrt zakona kojim bi se ka`wavalo negirawe genocida nad Jermenima, i to je rekao tokom kampawe, ali i mnogo ranije”, saop{tio je Koordinaraju}i savet jermenskih organizacija u Francuskoj.

Predstavnici Saveta sasta}e se krajem meseca sa Olandom kako bi razgovarali o tome kako }e novi nacrt zakona izgledati, navedeno je u wegovom saop{tewu dostavqenom agenciji AFP. [ef francuske diplomatije Loran Fabijus, kako prime}uje Bi-Bi-Si, izrazio je prethodno bojazan da bi odluka Ustavnog saveta mogla da u~ini gotovo nemogu}im da se to pitawe ponovo pokrene.

Olandov kabinet je u subotu, me|utim, saop{tio da je francuski predsednik tokom kampawe izrazio spremnost da izradi novi nacrt i da }e se dr`ati toga. „Moramo prona}i na~in koji dozvoqava tekst (zakona) koji je u skladu sa Ustavom”, navedeno je u saop{tewu.

I Olandov prethodnik, Nikola Sarkozi je naredio svojoj vladi da izradi novi nacrt po{to je prethodni bio odba~en.

(Ta njug)

PAKISTAN De mon stra ci je LA HO RE: Nekoliko hiqada qudi protestovalo je protiv odluke pakistanskih vlasti kojom je ponovo dozvoqen prolazak kamiona za snabdevawe ameri~kih i snaga NATO u susednom Avganistanu. Pakistan je zatvorio rute za snabdevawe u novembru pro{le godine odmah posle ameri~kog vazdu{nog napada u kojem su ubijena 24 pripadnika pakistanskih pograni~nih snaga Zvani~ni Islamabad je otvorio pro{le sedmice liniju za snabdevawe po{to se dr`avni sekretar SAD Hilari Klinton izvinila za ubistvo pakistanskih vojnika.

IZRAEL

Re gru ta ci ja ul tra or to dok snih Je vre ja sve re al ni ja TEL AVIV: Konzervativna partija Likud, izraelskog premijera Bewamina Netanijahua je jednoglasno prihvatila preporuke komiteta, zadu`enog da reformu regrutovawa ultraortodoksnih Jevreja, kako bi se ravnomernije podelilo breme slu`ewa armije, koje su do sada snosili mahom sekularni Izraelci. Netanijahu je odmah najavio da }e wegova vlada inicirati dono{ewe novog zakona koji }e „postepeno pove}ati broj onih koji slu`e” u izraelskoj armiji. „Svako mora do nosi breme. Mi }emo podsticati one koji slu`e i negativno se odnositi prema onima koji izbegavaju. Onaj ko ne slu`i ne}e dobijati onoliko kao onaj koji slu`i” kazao je Netanijahu na sastanku Likuda.

Po oceni Netanijahua, nova politika regrutovawa }e biti primewena odgovorno kako bi se o~uvalo jedinstvo nacije, ozna~iv{i je „istorijskom promenom”. On je to rekao nakon {to je hiqade qudi, me|u wima puno rezervista, demonstriralo u Tel Avivu, zahtevaju}i da univerzalno regrutovawe obuhvati ne samo ultraortodoksne Jevreje, nego u izraelske Arape.

Diskusija o regrutovawu Arapa u vojsku ili civilni slu`bu je me|utim odlo`ena. Demonstracijama je prisustvovalo nekoliko politi~ara i visokih rezervnih oficira: Izraelski Vrhovni sud

je po~etkom godine presudio da je neustavan zakon koji omogu}ava ultraortodoksnim da ne slu`e vojsku i dao rok do 1. avgusta da se donese novi. Vi{e od 60.000 ultraortodoksnih Jevreja u Izraelu oslobo|eno je vojnog roka da bi poha|alo verske studije. Pomenuti komitet je preporu~io da se slu`ewe armije defini{e kao

li~na odgovornost, a ako se ne ispuni usledi}e krivi~no gowewe ili nov~ana kazna i potencijalni gubitak beneficija.

Ultraortodoksni Jevreji, koji ~ine deset procenata od 7,8 miliona stanovnika, bi slu`ili armiju dve godine. Izbegavawe vojnog roka, uz odbijawe radovnog zaposlewa i ose}aj da name}u stroga verska na~ela drugim `iteqima Izraela, stvorili su otpor prema ultraortodosknim Jevrejima me|u sekularnom ve}inom. Komitet predla`e da do 2016. godine 80 procenata ultraortodoknih slu`i vojsku ili civilni rok. U ovom trenutku od vojske je oslobo|eno oko 60.000 ultraortodoksnih Jevreja, a slu`i je oko 1.500.

KR VO PRO LI ]E U SI RI JI SE NA STA VQA

Ubi je no jo{ de set ci vi la LON DON/DA MASK: Sirijske snage su ubile najmawe 13 qudi, ukqu~uju}i 10 civila, u sukobima {irom Sirije, a najte`e su pro{le provincije Alepo i Deir Ezor koje su na meti neprestanog granatirawa snaga bezbednosti, saop{tila je Sirijska opservatorija za qudska prava. Re`imske snage su zasule granatama sela Mijadin i Al-Tabeja Xazira u isto~noj provinciji Deir Ezor, gde su stradale tri osobe, od kojih su dvoje bili deca.

U selu Sahel al-Gab, u centralnoj provinciji Hama, ubijeno je {est qudi, dok je jedna `ena izgubila `ivot u sporadi~noj pucwavi u okolini Damaska. Snage bezbednosti su ubile dva pobuwenika u gradu Kan [ejkun u severozapadnoj provinciji Idlib, saop{tila je Opservatorija.Tako|e je jedan pobuwenik ubijen u ju`noj provinciji Daara, odakle je i

krenula pobuna protiv re`ima predsednika Ba{ara al Asada.

Izve{taji o te{kom vi{e~asovnom granatirawu stigli su i iz grada Azaz u severnoj provinciji Alepo, gde su granatale uni{tavale grad od pono}i do jutra, a eksplozije su mogle da se ~uju i na velikoj udaqenosti. Vi{e od 17.000 qudi, ukqu~uju}i 11.815 civila, ubijeno je u krvoproli}u

od marta pro{le godine, saop{tila je londonska Opservatorija u subotu.

Izaslanik Ujediwenih nacija i Arapske lige Kofi Anan priznao je ju~e da je wegova misija za uspostavqawe mira u Siriji do sada bila neuspe{na i dodao da nema garancija da }e uspeti da primeni svoj mirovni plan za tu zemqu.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HI LA RI KLIN TON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton upozorila je na donatorskoj konferenciji za Avganistan, da isti~e vreme za postizawe mira u Siriji i da sirijskoj dr`avi preti kolaps.Ona je rekla da priznawe me|unarodnog posrednika za Siriju Kofija Anana da je wegov mirovni plan za tu zemqu propao svima treba da bude poziv na bu|ewe.

MAH MUD ABAS Palestinci }e obnoviti poku{aje da UN priznaju palestinsku dr`avu ukoliko se ne obnove pregovori s Izraelom, najavio je palestinski predsednik Mahmud Abas. On je rekao da, iako pregovori ostaju wegova „prva, druga i tre}a opcija”, nastojawa u UN }e se nastaviti ako nema mira na vidiku, ali nije rekao kada }e to biti.

@O ZE MA NUEL BA RO ZO Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo je pozvao Palestince i Izraelce da se vrate pregovara~kom stolu, upozoriv{i da mirovni proces ne sme postati „siro~e Arapskog prole}a”. Zna~ajna promena kojoj smo svedoci {irom arapskog sveta treba da bude podsticaj, a ne da odvra}a od obnove pregovora, kazao je Barozo.

Rin go Star pro sla vio 72. ro |en dan NE [VIL: Ringo star, jedan od dva ~lana Bitlsa koji su jo{ `ivi i dobitnik devet Gremi nagrada, proslavio je 72. ro|endan sa fanovima i kolegama muzi~arima u Hard rok kafeu u Ne{vilu.On je , kao {to uvek ~ini na svoj ro|endan, obele`io jedan trenutak mira i qubavi ta~no u podne i pozvao sve da urade isto.

- Gde god da se nalazite - u autobusu, kancelariji, studiju, napoqu, {ta god da radite, u podne, samo recite -mir i qubav. To je sve {to tra`im za svoj ro|endan. Mir i qubavrekao je Ringo Star, prenose mediji. On je kazao da su za wegovu vitku liniju zaslu`ni pilates i razumna vegetarijanska ishrana.

- Mnogo ve`bam i znate, brokoli i sli~ne namirnice su glavne u mojoj ishrani. Tako ja radim. Samo treba da vodite ra~una da uvek budete fit. Samo ne{to ve`bajte, kre}ite

se - savetovao je Ringo Star. Sasvim razumqivo, u Hard rok kafeu je ju~e bilo veliko obezbe|ewe.

Uz wega su bile kolege iz wegovog stalno rotiraju}eg „Ol-Star benda”: Stiv Lukater

iz „Totoa” sa wegovom prepoznatqivom bradicom, muzi~ki producent Tod Randgren sa svojom tipi~nom crno-belom dugom kosom, mladoliki Ri~ard Pejx iz „Mister Mistera” i Greg Roli iz „Santane”.

Zvezda kantri muzike Vind Gil, Ed Roland iz „Kolektiv soula” iz Atlante, Xef Ruso iz „Tonika” i Roj Orbison Xunijor tako|e su do{li da proslave ro|endan britanske ikone.

Ispred Hard rok kafea nekoliko stotina fanova do{lo je da vidi svog idola. Xejmi Donaldson je do{la iz Kalifornije sa mu`em i dvoje dece samo da ga vidi.

- Ne mogu da verujem da sam ovde. Moj san je bio da vidim jednog Bitlsa u`ivo, a Ringo je jednostavno najboqi- kazala je ona i mada je priznala da je napoqu nepodno{qiva vru}ina, dodala da je vredelo do}i.

RePORTA@e

dnevnik

ponedeqak9.jul2012.

23

SU MOR NE PU TE [E STVI JE AR HE O LO GA ALEK SAN DRA \OR \E VI ]A PO SE LI MA IS TO^ NE SR BI JE

Ce lo se lo – dve po sva |a ne ba be a nac na le |a pa u po ho de Sr bi ji. Ko joj Sr bi ji?

Onoj na pu {te noj i za pu {te noj, gde jed no se lo ~i ne dve sta ri ce ko je pri tom i ne raz go va ra ju. Zbog ~e ga? Ne zna ju ni one sa me, ta ko je od dav nih da na.

A ako i ima vi {e sta nov ni ka u po ne koj za bi ti is to~ ne Sr bi je na gra ni ci sa Bu gar skom on da su to „zla ta ri„ - ar he o lo zi bez stru~ ne spre me, oni ko ji za rad pri ~a o za ko pa nom bla gu skr na ve drev na na la zi {ta. U stal noj bor bi sa kar to gra fi jom, de mo gra fi jom i „zla ta ri ma„ ar he o -

R

ne. Sa ni {kim Za vo dom sam ra dio op {ti ne Bu ja no vac, Me dve |u i Pre {e vo, a sa ko le gi ni com Bi qa nom \or |e vi} ra dim na pro sto ri ma Sta re pla ni ne. Pre tri go di ne sam ob i {ao 19 se la na tom lo ka li te tu i vi deo da su op {ti ne u po gra ni~ nom de lu pre ma Bu gar skoj sko ro pot pu no pra zne. U Ba bu {ni ci ima te 53 me sta sa ka ta stro fal nom de mo graf skom sli kom - is pod 14 hi qa da sta nov ni ka u ce loj op {ti ni - pri ~a mi Alek san dar u ra no jul sko po pod ne. Ni je mu sve jed no, ono {to je na te re nu vi deo

mre `e, u ko ja se do la zi sa mo te ren skim vo zi lom. Pr vu pro dav ni cu ima ju na de se tak ki lo me ta ra od me sta sta no va wa - ob ja {wa va \or |e vi}.

- Sta nov ni {tvo je tra di ci o nal no go sto qu bi vo, ne mo `e te da svra ti te ne gde a da vas ne po nu de oni me {to ima ju, ~a {a vo de, ka fa, {ta god. ^e sto je no vac ko ji do bi ju za ne ko li ko me se ci ko pa wa sa ar he o lo zi ma je di ni vid za ra de se qa ka. Od po qo pri vre de odav no ne mo gu da `i ve, za to se za ovaj po sao pro sto gra be.

Tek pone ki ~o vek i pas: \or |e vi} (le vo) s me {ta ni nom u se lu Bra ti {e vac

Eki pa le gal nih ar he o lo ga s vo di ~em

log - onaj pra vi, Alek san dar \or |e vi} iz Na rod nog mu ze ja u Be o gra du pre {ao je hi qa de ki lo me ta ra, is pi sao sto ti ne stra ni ca, raz go va rao sa de se ti na ma qu di ~i je je por tre te ured no za be le `io.

- Ko li ko je de mo graf ska sli ka Sr bi je lo {a otr kio sam na te re nu, ra de }i de taq no kar ti ra we ar he o lok {kih lo ka li te ta za op {ti nu Ba bu {ni ca 2004. go di -

gra ni ~i se po ne kad sa „bi blij skim ste pe nom si ro ma {tva„.

- Na pot pu no pra zna se la ni sam na i la zio, sa mo sam u jed nom se lu na pi ta we ko li ko ih ima do bio od go vor: „ima nas osmo ro„, u dru gom dva de set tro je u tre }em ka `u „sve za vi si kad nas bro ji{, u to ku le ta 70 do 80, u to ku zi me 30 do 40”. To su ma hom se la u pod ru~ ju do 1000 me ta ra nad mor ske vi si ne, bez put ne

- @i ve od ono ga {to po sa de oko ku }e i oku} ni ce, uz ma lo sto ~ar stva. Pri li kom ma lo du `ih bo ra va ka po se li ma is to~ ne i ju go i sto~ ne Sr bi je, is ko pa va wa ra di mo za jed no sa me {ta ni ma. Ma hom su to qu di ko ji su osta li bez po sla ili pen zi o ne ri ko ji pri sta ju da ra de za bi lo ko ju dnev ni cu, jer je to je di ni iz vor pri ho da, ne gde se bu kval no oti ma ju za po sao - na glo

po di `e ton Alek san dar, `e le }i vaq da da mi na gla si ko li ko je te {ko bi ti u ta kvoj si tu a ci ji, ka ko je po ne kad i ne zgod no od re |i va ti ko }e do bi ti di nar a ko ne.

- Naj ma wi broj sta nov ni ka je u op {ti ni Bu ja no vac, u po gra ni~ nom de lu pre ma Ma ke do ni ji, u se l i m a Gor w i Sta r ac, Pan ~e vac, a bi li smo i u jed nom se lu u ko me `i ve sa mo dve ba ke ko je me |u sob no ne raz go va ra ju. Ina ~e su u rod bin skoj ve zi. To je srp ski men ta li tet.

Ka ko `i ve ne mo gu ni da vam opi {em. To je ni vo pra i sto ri je, ka ta stro fa. Sva ka od wih ima po kre vet, {po ret, ko ko {i, ov ce, ali je stra {no {to im je ku }a i ku }a i sta ja, svi su u jed noj pro sto ri ji. Ima ju ba {tu, lo `e va tru, ne {to ku va ju.

Taj ni vo si ro ti we je bi blij ski ni vo si ro ma {tva, sa me i za bo -

NO VA DE STI NA CI JA NA TU RI STI^ KOJ MA PI SR BI JE

Br ka ti Sre mac po zi va u Be o ~in p { ti n a Be o ~ in ima sve pred u slo ve za do bro po zi ci o ni ra we na tu r i s ti~ k oj ma p i Sr b i j e – ima pri ro du, kul tur no-isto rij sko na sle |e i qud ske ka pa ci te te, za kqu ~e no je na kon fe ren ci ji za no vi na re na ko joj su u op {ti ni Be o ~in pred sta v qe n i re z ul t a t i pet n a e - sto m e s e~ n og pro j ek t a “Be o ~in – No va vi zi ja tu ri sti~ ke de sti na ci je! Stva ra we pred u slo va za raz voj ru ral nog tu ri zma u op {ti ni Be o ~in”.

Pro j e k at je re a l i z o v an u okvi r u „Ex chan ge 3“ pro gra m a, ko j i s p r o v o d i Stal n a kon f e r e n c i j a gra do va i op {ti na, a fi nan s i r a ga E v r o p s k a uni ja. Ukup na vred n ost je 185.000 evra i op {ti na ga je iz v e l a u sa rad w i sa part ne ri ma n e v l a d i n o m or g a n i z a c i jom Cen t ar za rav no mer ni re gi o nal ni raz v oj (Cen TriR) iz Be o gra da, op {ti nom ^a je ti na i Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom op {ti ne Gor wi Mi la no vac.

Pre ma re ~i ma di rek tor ke Cen T riR-a Va n e s e Bel k i}, to kom tra ja wa pro jek ta una pre |e na je po zi ci ja be o ~in -

O

skog kra ja na ma pi tu ri sti~ kih de sti na ci ja Sr bi je, ali i zna wa i ve {ti ne za po sle nih u be o ~ in s koj Kan c e l a r i j i za lo k al n i eko n om s ki raz v oj (KLER) na po qu pod sti ca wa raz vo ja tu ri zma, i {to je wa va `ni je za in te re so va na be o ~in s ka do ma }in s tva ospo s o bqe na su ba vqe we se o skim tu ri z mom. Dva lo k a l i t e t a na te ri to ri ji op {ti ne - cen tar Be o ~i na i pla to is pred ma na sti r a Be o ~ in pri v e d e n a su tu ri sti~ koj na me ni - sre |e na, osve tqe na i opre mqe na mo bi -

li ja rom. Po sta vqe na su i ~e ti r i in f o punk t a na svim zna ~aj nim pri la znim pu te vi ma op {ti ni Be o ~in. Svi ovi in fo punk to vi ima ju ori gi na lan di zajn u ob li ku ka rak te r i s ti~ n e fi g u r e Srem c a,

po red ko ga sto ji in fo-ma pa sa tu ri sti~ kim po ten ci ja li ma op {ti ne, dok u ru ci dr `i ku ti ju iz ko je tu ri sti i po se ti o ci mo gu iz vu }i pro mo tiv ni ma t e r i j al i tu r i s ti~ k e bro {u re. U svim me snim za jed ni ca ma post va qe ne su in for ma tiv ne ta ble sa ma pa ma na ko ji ma su ucr ta ne wi ho ve tu ri sti~ ke atrak ci je.

- Imix Be o ~i na ko ji je ne ka da bio po znat sa mo po ce men tu po ~eo je da se me wa.

Po sle mo der ni za ci je fa bri ke i ugrad we fil te ra do bi li smo mo g u} n ost da u pr vi plan is t a n e m o na { e pri o r od n e re sur se – Du nav i Fru { ku go r u, kao i sve kul tur n e zna m e n i to s ti i na { e srem ske do ma }i ne. Tu r i z am u na red nom pe ri o du tre ba da bu de jed na od bit ni jih gra na u na {oj op { ti n i.

To je de lat nost ko j a do n o s i ozbi q an no v ac, pa ~ak i u vre me ni ma kri za, re kao je pred s ed nik op { ti n e Be o ~ in Bog d an Cve ji}.

Pre ma we go vim re ~i ma, za hva q u j u } i re a l i z a c i j i ovog pro jek ta Be o ~in je do bio i va `an stra te {ki do ku ment Pro gram raz vo ja tu ri zma op {ti ne Be o ~in 2012-2017 go di ne.

ra vqe ne od svo jih. Uz sve to wih dve ne raz go va ra ju. Kad sam jed nu od wih pi tao za {to, ka `e mi: „ne znam, ne {to je ona re kla o me ni„.

Vi zu el no naj te `i mo me nat je ka da do |e te do ne ka da {weg cen tra se la i vi di te biv {e pro dav ni ce ili za dru ge bu du pot pu no ob le pqe ne umr li ca ma.

- Sre tao sam qu de pre ko 90 go di na ko ji su pot pu no zdra vi.

Pi tao sam se ka ko pro vo de zi mu.

Pre pr vih sne go va mo ra ju da do pre me sve {to im tre ba ili od la ze kod de ce u grad. Naj go ra si tu a ci ja je u se li ma pre ma gra ni ci sa Bu gar skom, ko ja u zi mi funk ci o ni {u is kqu ~i vo po mo }u trak to ra. ^e sto me u tim se li ma pi ta ju da li znam ne ko ga ko bi pro dao ku }u u ne kom se lu bli `e gra du, da ima put ka ko bi mo gli da stin gu do le ka ra - pri ~a \or |e vi}.

Ka da se ne ba vi qu di ma, Alek san dar se ba vi is ko pi na ma.

- Is to~ na Sr bi ja je na pad nu ta di vqim ko pa ~i ma - zla ta ri ma, ka ko ih se qa ni na zi va ju.

Ve }i na me {ta na za ne po zna te ar he o lo {ke objek te sma tra ju da su sve ta me sta i ne di ra ju ih.

Mla |e ge ne ra ci je ne ma ju taj od nos, pre ko pa va ju sve, vre la, bu na re, za vet ne kr sto ve, za vet na me sta, kult na me sta. Ne po sto ji stvar ko ja ni je na pad nu ta po go to v o {to po s to j i fa m a o ogrom nim ko li ~i na ma za ko pa nog zla ta. Sa mo se na sme je te kad ~u je te sve te pri ~e. Sre tao sam qu de ko ji su po tro {i li ~i ta va ma la bo gat stva na is tra `i va wa a ni {ta ni su pro na {li - ob j a { wa v a ar h e o l og \or |e vi} sa osme hom, kao da se i sam pi ta do kle }e ta kvo be za ko we tra ja ti.

Zo ri ca Dra go je vi}

USPEH OYA^ KOG PO SLA STI ^A RA ]UFLIJA MA NI RI JA

Tra di ci ja jed nog ve ka za sla do led pun {me ka a kon 50 go di na `i vo ta i ra da ]u fli je vog u Oxa ci ma, go to vo da ne po sto ji sta nov nik ove op {ti ne ko ji ni je jeo sla do led u we go voj po sla sti ~ar ni ci. Ge ne ra ci je su ve o ma do bro za pam ti le kva li tet ovog sla do le da, {to ]u fli ju pred sta vqa iz u zet no za do voq stvo.

U ve o ma ja koj kon ku ren ci ji iz ze mqe i ino stran stva, ]u fli Ma ni ri je do bio za slu `e no zlat nu pla ke tu i di plo mu na No vo sad skom saj mu za sla do led ko ji je na pra vio, a to je sla do led iz we go vog re dov nog asor ti ma na, va ni la, {um sko vo }e, raj ski plod i fe re ro ro {e. @i ri je bio jed no gla san i vr sni maj stor je do bio po tvr du kva li te ta po sla sti ce ko ji po red me {ta na, sva ko dnev no i je Po no sni po sla sti ~ar s po bed ni~ kim zna me wem du pro la zni ci kroz Oxa ke. Po sla sti ~ar ni ca „Grand“ se na la zi na pu tu ko - Mom si nu sam pre neo zna we i ve ru jem da }e on bi ji vo di od Hr vat ske gra ni ce, pre ma Be o gra du i go - ti jo{ uspe {ni ji i na sta vi ti po ro di~ nu tra di ci to vo svi put ni ci za u sta vqa ju svo je auto mo bi le da ju. U pen zi ji sam ve} odav no, ali me to ne spre ~a bi svra ti li na osve `e we ]u fli je vim sla do le - va da sva ki dan ra dim . Ni je mi te {ko, jo{ uvek dom. mo gu, a mo tiv su mi za do voq ne mu {te ri je. Zna ju Sva ko dnev no je pri pre mqe no 24 vr ste sla do le - oni ve} odav no, po {to sam u Oxa ci ma ve} 50 go di da, a re cept je po ro di~ na taj na ko ja se pre no si sa na, da }e ov de po je sti do bar sla do led u ko me ne ma ko le na na ko le no. Taj na pri pre me ove po sla sti ce ni {ta ve {ta~ ko, a ka da jo{ vi de ko li ko se na pu je u po ro di ci Mi ni ri vi {e od 100 go di na. ni ko r net ili po r ci ja, on da ni je ~u do {to ima mo - Ve o ma sam za do vo qan {to sam po dru gi put ova ko do bar pro met - re kao nam je za do voq ni ]u pro gla {en za naj bo qeg sla do le xi ju. Kon ku ren ci - fli. ja je bi la ve o ma ja ka , ali ja ni sam raz mi {qao o Mno gi Oxa ~a ni ne zna ju za ovaj ve li ki ]u fli woj, ne go sam se tru dio da kao i sva ko dnev no, {to jev uspeh na saj mu, ali da bi lo ko ga upi ta mo gde je bo qe na pra vim ovu po sla sti cu. Imam opr o ba ni naj bo qi sla do led, si gur no da }e po ka za ti pre ma re cept ko ji se u na {oj fa mi li ji na la zi vi {e od ]u fli je voj po sla sti ~ar ni ci, to mi {qe we de le i jed nog ve ka. Po sao je po ~eo moj de da, na sle dio ga je mno gi ko ji ~e sto pro la ze kroz Oxa ke, ta ko da je moj otac Aziz, od ko ga sam i na u ~io ovo {to znam ]u fli jev sla do led i po stao oxa~ ki „brend“. da nas, a to je da umem na pra vi ti do bar sla do led.

Ste van Mi ler

N

24

moja ku]a

ponedeqak9.jul2012.

Ефикасан рат флекама

Идеје А за ц ве ћ е у т е гл и ц а м а

ко свом балкону или тераси желите да удахнете мало цветних боја, крајње је време да то учините. Све што вам треба су теглице, земља, биљке и идеје. Попут сликарског платна које чека боје, тако и празне теглице могу постати шта год пожелите – смирење у љубичастом, карневал наранџасте и лимете или тиха оаза листова различитих текстура и облика. Све комбинације су могуће и добродошле. Како бисте унели дашак боја у свој дом, аранжирајте неколико врста биљака у теглицама – слој по слој. Започните с избором цвећа, а потом одаберите теглице које ће пратити замишљену тему. У галерији вам доносимо неке од идеја.

БОЛИ ВАС ГЛАВА ОД РАЧУНА ЗА ВОДУ?

В

Кап по кап – уштеда

ода носи здравље и виталност сваком аспекту у нашим животима из дана у дан. Но, понекад се према тој драгоцјеној течности не односимо с поштовањем. Било би идеално добро искористити сваку кап воде, нажалост, то је понекад немогуће. Оно што можемо је да научимо како уштедети воду без превише жртвовања и одраза на квалитету нашег живота. Можда вам у томе помогне ових неколико савета које наводе на страници ивиллаге.цо.ук. Уштедом воде у вашем дому мање ће вас болети глава када добијете рачун.

Редукујте потрошњу воде из водокотлића Најједноставнији начин да смањите потрошњу воде када испирете ВЦ је да у водокотлић ставите

М

ожемо да се трудимо из петних жила, али се то ипка стално дешава да неки комад одеће које смо чували „као очи у глави” буде замрљан храном, пићем или нечим трећим, што захтева хитно санирање ситуације. Без обзира на то колико смо опрезни, оно што би се могло избећи понекад се једно-

право и налази, она би се лако могла „пребацити” на унутрашњу страну, па тек онда имате прави проблем. Ако тканине третирате методама хемијског чишћења, пре свега добро пребришите мрљу тако да на њој не остају, на пример, никакви остаци хране, па тек онда нанесите средство за чишћење. Још

ставно догоди. По одећи тако просипамо храну док кувамо или једемо, наши мушкарци мајице натапају у зноју при одласку у теретану, деца нам се превише заиграју па се кући врате с ко зна каквим све не мрљама, а гости нам редовно остављају флеке по каучу и тепиху. Да, мрље се појављују и онда када их најмање очекујемо. Чишћење одеће и осталих тканина од тврдокорних мрља може бити захтеван и дуготрајан задатак, а да не спомињемо како је то

боља метода је да ручно оперете мрљу и циљано подручје осушите феном, јер су хемикалије које се користе при оваквој врсти чишћења неретко веома запаљиве, па их није паметно стављати у веш машину. Будите изразито опрезни при кориштењу средстава за избељивање, јер исти могу да проузрокују неправилности између боје тканине и места које сте третирали. Различити производи за уклањање мрља у себи садрже разли-

прави тест нашег стрпљења. Но, постоје начини да се тај задатак обави ефикасно, без да при томе оштетимо тканину. Мрље третирајте док су још свеже јер их је знатно теже уклонити док су потпуно суве или када су имале довољно времена да допру у унутрашњост тканине. Одмах исперите циљано подручје, а ако умрљана одећа захтева хемијско чишћење, однесите их тамо што је пре могуће. Постоји одећа и тканина која садржи специјална упутства како се о њој треба бринути и на које је начине потребно уклонити мрље с њих. Ако имате овакву одећу, која захтева посебну бригу, најбоље би било да се тачно придржавате наведених упутстава. Пре него на циљано подручје нанесете средство за уклањање мрља, прво га тестирајте на малом делу на унутрашњости одеће који није оку лако видљив, а како бисте се уверили да неће оштетити тканину. На овај ћете начин моћи да видите како ће ваша одећа реаговати на хемикалије и хоће ли променити боју. Мрље третирајте с унутрашње стране. Ако је почнете чистити с спољне стране, где се мрља за-

чите састојке. За одређену врсту тканине користите за то одговарајуће средство и немојте га примењивати на другим врстама тканина ако то није дозвољено, како не бисте само направили још већу штету и потпуно уништили одећу. Без обзира које сте средство користили, темељито га исперите водом како остаци тог средства и сами не би били посебна мрља. Најважнија ствар коју треба да запмтите када је у питању чишћење мрља јест да је стрпљење врлина. То је процес који зна бити изненађујуће фрустрирајућ, поготово ако је реч о изузетно тешким и тврдокорним мрљама које није нимало лако уклонити. Будите свесни чињенице да је понекад потребно исти поступак поновити више пута како би на крају стигао жељени резултат, а вероватно ће бити и времена када се мрље, без обзира колико се ви трудили, једноставно неће моћи уклонити. У том случају једноставно се помирите с чињеницом да је ваша омиљена мајица или хаљина напросто уништена. Али, не очајавајте - барем сте се потрудили.

некад је ујутро дивно стајати испод млаза воде приликом туширања како би се боље разбудили, али ако желите да смањите потрошњу воде, то вам не иде у прилог. Поквасите се. Затворите воду. Насапунајте се и затим пустите воду да се исперете!

Избегавајте полупразну машину за прање веша Машина за веш је најделотворнија ако је пуна. Ако сте у потрази за новом машином, изаберите оне економичне које имају могућност да перу и полупразне помоћу програма који тада троши и упола мање количине воде

Расхладите се водом из фрижидера У врућим летним данима вода из славине може бити поприлично топла, поготово ако цеви нису добро изоловане. Многи тада, нажалост, пусте воду да цури све док не дође хладна вода. Избегавајте такво непотребно трошење воде тако што ћете у фрижидеру увек имати расхлађену воду у флаши.

dnevnik

пластичну флашу напуњену с водом. Важно је једино да флаша не буде превелика јер ће количина доступне воде по потреби бити недовољна за испирање па чете морати пустити воду два пута.

Искористите кишу Највећа потрошња воде догађа се лети, поготово ако имате башту и пуно биљака које треба

Не расипајте воду док перете зубе и туширате се Већ и сами знате да је пуштање воде да цури читаво време док перете зубе непотребно расипање воде. Можете уштедети доста воде ако се и туширате на начин да приликом сапунања затворите воду. По-

заливати. Трошак можете смањити тако што ћете прикупити кишницу која се слива с крова. Инсталирајте веће канистре за воду на адекватан начин и касније ту воду искористите за заливање биљака.

Не претјерујте са заливањем биљака Од превише воде корен биљке слаби, а тиме и читава биљка. Заливајте цвеће у теглама само онда када то стварно треба. Стручњаци саветују и да заливате биље увече или рано ујутро јер се тако избегне испаравање воде.

OGLASi

dnevnik

ponedeqak9.jul2012.

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i sin

IZDAJEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E. Telefon 56042 0038269045009.

[evo Mi}i IZDAJEM name{ten jednosoban stan 40m2, sa klimom, CG i ve{ ma{inom, u centru grada. Cena 160E. Telefon 060/571-6149. 55962 IZDAJEM lep, odmah useqiv, kompletno name{ten jednoiposoban stan: klima, ve{ ma{ina, TV, u Haxi Ruvimovoj ulici. Telefon 064/8706-004.

56170

25

Miodrag [evo

od kom{ija iz ulice I. L. Ribara.

preminuo 7. 7. 2012. godine, u 46. godini.

Sahrana je u ponedeqak, 9. 7. 2012. godine, u 14 sati, iz kapele u Ba~kom Jarku.

Ve~no }e{ biti u na{im srcima.

O`alo{}ena porodica [evo.

56338

56344

Dana, 7. 7. 2012. godine, u 74. godini upokojila se na{a draga mama i baka

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{e voqene majke i bake

PETROVARADIN, plac 20 ari pogodan za izgradwu poslovnih i stambenih objekata, 36m {irina do ulice, Bukova~ki put izme|u br. 3 i 3C. Telefon 063/547-782.

56074

IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 56169 065/581-6333, 6434199.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

56229

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

56070

Posledwi i tetki

pozdrav

Vasiqke Konti}

Smiqa Mari}

1931 - 2012.

ro|. Pani} Ostajemo neizmerno tu`ni za na{om mamom i bakom.

K}erke Du{ica i Mirjana sa porodicama.

Sahrana je obavqena 8. jula 2012. godine, u Stepanovi}evu.

Weni najmiliji: sinovi Veqko i Dobrivoj, snaje i unuci.

56335

56343

Dana, 7. 7. 2012. godine, u 74. godini zauvek nas je napustila draga i voqena

TROGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN voqenom suprugu i ocu

9. 7. 2009 - 9. 7. 2012.

sestri

Smiqa Mari} ro|. Pani}

Radovan \uki}

Sahrana je obavqena 8. 7. 2012. godine, u Loku.

O`alo{}eni: bra}a \or|e i Bogdan sa porodicama.

Bol nije u re~ima nego u srcu, zato }e{ ve~no biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: porodice \uki} i Kova~evi}.

56342

56166

Goranu Krsti}u

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Posledwi pozdrav

Mirjani Nedeqkovi}

1974 - 2010.

Mi koji te najvi{e volimo znamo kako je `iveti bez tebe.

Tvoja prerana smrt ostavila nas je da `ivimo sa bolom i tugom, ali i sa ponosom {to smo te imali.

Maja, Jovana i Veqko.

od: brata Kojce, snaje Kajke, Mi}e, Mome i Koste.

56336

Branislavu Vukovu

Vasiqki

SE]AWE

Draga ujna, Vladini drugari: Pleta, Okac, Papa, Lale, Mitrowa, Kr}a i Pe|a.

hvala ti za neizmernu pomo} koju si mi pru`ila u trenucima kada mi je ona bila najpotrebnija.

Tvoj Bato sa Zorom i decom.

56337

Posledwi pozdrav

56345

Posledwi pozdrav dobrom kumu

na{em

56339

Posledwi pozdrav sestri

Goran Krsti} 9. 7. 2010 - 9. 7. 2012.

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, uspomene koje ne blede i dobrotu koja se pamti.

Uteha ne postoji, ve} samo bol i tuga da bez tebe `ivimo.

ujna Vasiqki

Branislavu Vukovu

Vasiqki Konti} ro|. Zurovac

S qubavqu, otac Radoslav i Sne`ana.

od: Maje i Jelene sa porodicama.

od: Dragice i Jasmine Andi}.

od: brata Zurovac Veqka i wegove k}eri Olivere sa porodicom.

OG-1

56341

56340

56320

26

06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 ЕКО-Шуме Војводине 10.00 Вести 10.10 Неустрашива планета 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чари риболова 13.30 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 14.00 Вести 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Кад шпијуни закажу 16.00 Неустрашива планета

Ритам Eгзита Сваког јула Eгзит се враћа у Нови Сад, а ове године на велика врата и на програм РТВ-а. Екипа војвођанског јавног сервиса ће већ од данас свакодневно информисати своје гледаоце и слушаоце о најзанимљивијим дешавањима на фестивалу и свему у вези са њим. (РТВ 1, 19.00) 16.50 17.00 17.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.55 00.45 01.10 01.35

06.30 06.55 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 00.25

tv program

ponedeqak9.jul2012.

Временска прогноза ТВ Дневник Разгледнице Ритам Егзита ТВ Дневник У постељи Добар посао Живопис Војвођански дневник Међународни тероризам после 1945. Оперативци У постељи Добар посао Живопис Концерт

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Треће доба Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Интервју са Ласлом Ковачем (мађ) Мађарска народна музика Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Аурора, филм ТВ Продаја

Вино и виноградарство (Панонија, 22.30) 06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Панонска хроника Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.50 09.55 10.28 10.55 12.00 12.15 12.30 13.15 13.20 14.05 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.12 22.50 22.54 23.24 00.10 00.25 00.35 01.20 02.51 03.00 03.41 04.14 04.44

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Вести Лов и риболов Еко караван Дуж ракове обратнице Дневник Спорт плус Касл Евронет Дизни на РТС Легенда о великом шапоњи, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Чекај ме, ја сигурно нећу доћи, филм Вести Око Касл Дневник Евронет Ружна Бети Ђаволова гроница, филм Балкан експрес Вести (04.00, 05.00) Око Лов и риболов Срећни људи

Чекај ме, ја сигурно нећу доћи

06.30 08.30 09.00 09.05 10.55 11.00 11.05 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

06.30 09.30 10.00 18.15 18.30 21.30 22.30 22.45 03.00

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Неон ситy Вести Серијски програм Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Зове море Азбука родитељства Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Зове море Живот на Марсу Украдена срца

Гренд Слем Вимблдон, финале Бокс АТП Бастад Вести Мото ГП Немачка –Трка Мото 2 Вимблдон Преглед недеље Преглед Мото ГП Гренд Слем Вимблдон финале Спорт клуб Суперлига: СББ Вукови – Вајлд Боарс

Алек је очајан пошто га је Теодора оставила након трогодишње везе. Пати, безвољан је, патетичан, стално помиње самоубиство. Једноставно, не мири се тим да је веза готова. Има свакодневне самосажаљевајуће сеансе код свог другара Банета. Улоге: Мирјана Карановић, Гордан Кичић, Милица Михајловић, Милош Самолов, Вања Ејдус, Бранислав Трифуновић, Петар Божовић, Даница Максимовић Режија: Мирослав Момчиловић (РТС 1, 21.12)

Вирџинија Ледојен

У забити Норман и Луси су млади брачни пар на крају 1970-их година који одолазе у посету пријатељу Полу који живи у Баскији. Пол се, иначе, преселио у Шпанију када се оженио Исабел која је пореклом из тога краја. Улоге: Педи Консидин, Вирџинија Ледојен, Гери Олдман Режија: Колдо Сера (РТС 2, 22.00) 06.02 06.43 07.18 07.24 07.35 07.45 07.57 08.09 08.39 09.08 09.38 09.42 10.12 10.50 11.20 11.55 12.34 13.05 14.04 14.34 15.03 15.33 15.41 16.31 17.02 17.48 18.40 19.10 20.00 20.35 21.00 22.00 23.45 00.10

Милош Самолов

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Острво Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Роки 2 Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Шешир без дна Посета муња историји Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони Концерт Јасмине Јанковић Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Добро је, добро је знати Катарина Јовановић и Уки Оваскаинен, клавир Еко фајл Трезор Шешир без дна Посета муња историји Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони Концерт Јасмине Јанковић Сат Све боје живота Бициклизам: Тур де Франс, пренос Капри Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Здравствени водич Капри У забити, филм Бициклизам: Тур де Франс, преглед Велики рок спектакл: Рибља чорба

06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Улови трофеј 09.45 Топ шоп 10.00 Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.35 Биљана за вас 12.30 Здравље и Ви 13.00 Србија у ритму Европе 13.30 Слике живота 14.00 Еурека 15.00 Мућке 15.40 Ало ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Мала 20.00 Мућке 20.30 Ало, ало 21.00 Филм: Опседнутост 23.00 Удовице 00.00 Филм: Гејси 02.00 Филм: Опседнутост

06.40 Шљака 06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.35 Филм: Прича о витезу 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Као случајно 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.00 Увод у анатомију 21.00 Филм: Легенда о црвеном змају 22.45 Ноћни ТВ пројекат 00.15 Вести 00.50 Спортски преглед 01.10 Филм: Алхемија 02.35 Увод у анатомију 03.25 Саут Парк 03.50 Филм: Необјашњива привлачност 05.35 Укључење у Б92 Инфо

Сара Чалк

Алхемија Саманта је помало усамљена глумица у потрази за остварењем. Ни не сања да ће се наћи растрзана између стручњака за освајање женских срца и компјутера са истим способностима. Улоге: Сара Чалк, Мајкл Иан Блек, Том Каванег Режија: Еван Опенајмер (Б92, 01.10)

07.00 Добро јутро 10.15 Све за љубав 12.00 Академија дебелих - избацивање 14.00 Тачно у подне - живо 15.00 Моје срце куца за Лолу 15.40 Национални дневник 16.00 Академија дебелих - уживо 17.00 Мала невеста 18.00 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.15 Љубав и освета 20.45 Академија дебелих - преглед дана 21.30 Гранд народ пита 23.00 Смешно ћоше код Ђоше 00.00 Детективске приче 00.30 Филм: Време за убијање 03.00 Отети 03.45 Гле ко то говори 04.15 Хаф 05.00 Моје срце куца за Лолу

Ева Матес

Југофилм Мали дечак сањари о летењу док Биља, његова мајка, спрема рођенданску вечеру за старијег сина, који би требало да доведе баку из Југославије у Беч. 1991. година однела је са собом бројне младе животе и највећи страх мама Биље је да ће њеног старијег сина, Сашу, регрутовати у српску војску. Улоге: Љубиша Самарџић, Ева Матес, Мераб Нинџе, Миша Јовановић Режија: Горан Ребић (Хепи, 15.50) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Југофилм, филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Ћирилица Агенција Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Ћирилица Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak9.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

27

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање

Вин сент Ка сел

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Хитлерови истраживачи 10.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Борба против Црвеног барона 13.30 Камерман. живот и дело Џека Кардифа 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Гиганти готике – поглед у небо 20.00 Средњи век 21.00 1066.

22.00 Други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Египат 01.00 Путовање у свет тетоважа

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Стоунхенџ апокалипса Црвена прашина Дијаманти Сијај, сијај, срећна звездо На седмом небу Време чуда Еротски филм Еротски филм

На сед мом не бу Фе ликс и Ро уз су на ле те ли јед но на дру го са свим слу чај но. Иако не спрем ни за про бле ме дру гих љу ди, про ве шће за јед но 24 са та на аеро дро му бло ки ра ном ге н е рал н им штрај к ом. Чу дан сплет окол но сти од ве шће их на јед но са свим дру га чи је пу то ва ње. Пу то ва ње зва но љу бав... Уло ге: Жи ли јет Би нош, Жан Ре но Ре жи ја: Да ни ел Томп сон (Си не ма ни ја, 20.00)

Др жав ни не при ја тељ број је дан Жак Ме срин у род ној зе мљи је про гла шен др жав ним не при ја те љем број је дан, по сле ни за уби ста ва и пљач ки. При ли ком од слу же ња за твор ске ка зне, он је сво је до жи вља је пре то чио у ме мо ар ску про зу, „Ин стинкт за смрт„... Уло ге: Вин сент Ка сел, Лу двајн Са њер, Ме тју Амал рик, Же рар Лан вин, Оли ви ер Гур мет Ре жи ја: Жан-Фран соа Ри шет (ХРТ 1, 21.40) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи Пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.03 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.33 Моћ судбине 13.21 Ду повратак кући, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.27 Хрватска уживо 17.53 Фауст Вранчић, док. серија 18.27 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.35 У крупном плану 21.40 Циклус европског филма: Државни непријатељ бр. 1, филм (2. део) 00.02 Дневник 3 00.47 Дуг повратак кући, филм 02.21 ЦСИ: Лас Вегас 03.03 Шаптаћица духова 03.45 Скица за портрет 04.00 На Страдуну, док. филм 04.42 Идемо у Америку

07.50 08.15 08.41 09.03 09.28 10.00 13.30 13.51 14.06 14.52 15.45 16.30 17.20 19.32 20.00 20.50 21.40 22.26 23.00 23.32 00.16 00.43 01.25 02.05

Жан Ре но

06.00 07.25 09.35 11.15 12.45 14.40 15.35 17.15 18.05 20.05 21.05 23.20 00.25 02.25 04.00

Доктор Дулитл 5 Бег из дивљине Срцоломац Драга, смањио сам децу Тор Најгоре место на свету за хомосексуалце Гангстерска петорка Срећа Бурлеска Редакција Пирати са Кариба: На чудним плимама Потпредседница Десетка Оружје Компликовано је

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Телетабис На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Пренос седнице Хрватског сабора Дхарма и Грег Музика, музика... Тесла, док. филм Топ Гир На Страдуну, док. филм Идемо у Америку с Гораном Милићем Тенис АТП Умаг, пренос 1. меча Телетабис Дражесни мајски пупољци Злочинци у оделима ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Калифорникација Добра жена Закон и ред Тенис АТП Умаг, снимак 2. меча

Кора без стида Биографија - Бил Козби Тајна давања Кора без стида Биографија - Кејт Мидлтон Замењене улоге Четворица као један Биографија - Бил Козби Кора без стида Биографија - Кејт Мидлтон Маћеха Кад анђели наврате у град

04.00 Без срца 05.50 Ени 08.00 Школски дани 10.00 Друга шанса 12.00 Жена француског поручника 14.00 Божја службеница Агнес 16.00 Путовање живота 18.00 Преко палубе 20.00 Мизери 22.00 Без срца 00.00 Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Добра жена Да ли знате ко сте? Филм:: Наћи срећу Видовњак

07.40 Поп Пикси 07.55 Моји џепни љубимци филм 08.05 Кисмет - окови судбине 08.55 Ватрено небо 10.10 Брак је мрак, скеч шоу 11.25 Љубав је на селу 12.30 Ексклузив викенд 13.10 Вечера за 5 14.00 Пороци Мајамија 15.55 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Езел 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Кисмет - окови судбине 20.50 Хаваји фајв-0 22.35 Одстрел 23.30 РТЛ Вести 23.45 ЦСИ Мајами 01.25 Астро шоу 02.25 ЦСИ Мајами

СЕ РИ ЈА

Од стрел По сле по врат ка ку ћи с тај ног за дат ка у Ни ге ри ји, др жав ни шпи јун Мајкл Ве стен нео че ки ва но до би ја от каз, од но сно ЦИА ви ше не же ли ко ри сти ти ње го ве „услу ге„ па га ста вља на цр ну ли сту осо ба ко је хит но тре ба по гу би ти... Уло ге: Џе фри До но ван, Га бријел Ан вар, Брус Кемп бел, Ше рон Глис (РТЛ, 22.35)

Га бријел Ан вар

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Врхунски војник Како извући живу главу Риболовачки изазови Робсона Грина Чудо да сам жив Преваранти на делу Врхунски војник

08.30 08.45 10.30 11.30 14.00 17.45 19.00 21.00 21.30 22.30 22.45 00.00 00.15

Рели Билијар Билијар Билијар Бициклизам Фудбал Фудбал Рвање Рвање Сви спортови Билијар Рели Бициклизам

18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

С

Ин вен тар свих ра до сти сек са

ек су ал ност ду бо ко про жи ма ин диј ску фи ло М ада је тим се кс уа лним те хн ик ама п осв ећен с со фи ју и умет ност, али је у у Ин ди ји и сек - амо део књ иге, она је п озн ата упр аво по њ има па је су ал на аске за има ла не са мо при ста ли це већ у Евр опи, п ур ита нској и хр ишћа нској, из азв ала с би ла угра ђе на у цео си стем ве ро ва ња и вред но ва ња. абл азан кад се п ој ав ила кр ајем 19. в ека. Н еки п ол Спер ма је учи ни ла је да це ли бат не ма са мо ду хов ни ож аји у се кс уа лном о дн осу м ушка рца и ж ене за хт аспект већ у зна чај ној ме ри и фи зич ки. На и ме, Хин - ев ају т акву ел асти чност и акр оба тску в ешт ину да је ду си ма је спер ма би ла теч ност ко ја је би ла су шти на и сам Ва тсј ај ана, аутор књ иге н аст але пре ск оро жи во та и у се би но си огро ман енер гет ски по тен ци - 2000 г од ина, г ов орио да се без п осе бне в ежбе они јал па је тре ба чу ва ти, а не ра си па ти у бе сми сле ним не м огу пра кт ик ов ати. сек су ал ним ак тив но сти ма. Гу би так спер ме био је Ва тсј ај ана је у свом с ам ост ану у Б ен ар есу с убл мал те не ра ван смр ти, а ње на моћ и зна чај као ни у им ирао в еко вну и нди јску тр ад иц ију љ уб ави схв аћ јед ној ре ли ги ји до тад, али и од тад, ни су би ли у то - ену ем оц и она лно, али и в рло т ел есно. ли кој ме ри при стут ни. Чак се ра чу на ло ко ли ко ка пи Књ ига “Ар тх ас астра”, п о св ећ ена, пак, вл ад ању, кр ви је по треб но за ства ра ње јед не ка пи спер ме – р ег ул ис ала је фо рма лн опра вно пр о ст ит уц ију на на вод но 60. За то је би ло по треб но ње но ка на ли са ње, па и чу ва ње као уну тра шње ре зер ве енер ги је. И не с амо то. Та сл ож ена р ел иг ија, с огро мним ко рп усом р азних пр ав ила, в ер ов ања и об ич аја, в ел иким бр ојем б ожа нст ава је, као и б уд изам, а и хр ишћа нство као д оста мл ађа р ел иг ија к асн ије, см атр ала да см исао љу дског п ост ој ања н ије у ра збу кт ав ању љу дских стр асти и п ој ач ав ању ж еље за п ос ед ов ањем, већ упр аво у њ их овом ст иш ав ању. Он оме што д анас н аз ив амо и зб ором и зм еђу им ати или б ити! У том ко нте ксту страст и секс су се схв ат али као ж еља за п о с ед ов ањем, што и н ије без л ог ике. Да би се то и зб егло, р еш ење је б ило ц ел ибат и о др иц ање од се кса. Али, пр иро дни з ак они н ису се д али п ок ор ити или н ег ир ати и уз ве рску т ол еран тност сво јств ену хи Пр офесионалне љ уба вн ице су м ор але зн ати и да – пл ету нд у изму. М ожда баш и з ато што ј ер еси т амо н ије б ило, јер је она пр от ив ур еч ила с - дв ору. Н ар оч ито об ав езе на дзо рн ика пр о ст иту тки амој пр ир оди хи нд у изма. З ато и м ож емо г ов ор ити – г ан ика. Он је до д ет аља, пр о сто б ир окра тски м да је И нд ија и з емља се кс уа лних сл об ода, али и з - орао да све м ог уће с ит у ац ије пре дв иди и ур еди к емља аск езе и ц ел иб ата. ако ће к оја да б уде о б уч ена, к ол ико пл аћ ена или к Баш као х ет ере у Гр чкој, д ел ик ате у Р иму или ге - акав н акит да н о си, што их ст авља у п ол ожај д ржа јше у Ј ап ану, т ако су и г ан ике – пр ост иту тке у ст - вних сл ужб ен ица. Књ ига пре дв иђа и к азне за пр ек арој И нд ији – б иле ц ењ ене и п ошт ов ане. Њ има је рш аје к оје су м огле н апр ав ити г ан ике, али и њ их ук аз ив ана част од др уштв ови кл ије нти. Н ан ош ење ене ел ите к оја је зн ала да п овр еда оштро се к ажњ Ват с ја ј а н а, аутор ан т о л о г иј с ке ц ени сва њ их ова ум ећа јер ав ало б ич ев ањем, као и о „Ка ма су тре”, пре 2000 го ди на је оне н ису б иле с амо сре дб иј ање усл уге по н ар еђ дство за з ад ов ољ ав ање т ењу кр аља. И з уз етак је б де таљ но у књи зи опи сао ел е сних стр асти, оне су ила с амо оч и гле дна б 64 сек су ал не по зе, али по што оне пр уж але и д ухо вно з ад олест кл ије нта. зах т е в а ј у пра в у акро б ат с ку ве ш ти н у, Иако су б иле пл аћ ене, ово љство. Но, п од ела на т оне су им але об ав езу м ел есно и д ухо вно в ише је на гла ша вао је да не ке, без по себ не есе ч ног пл а ћ а ња “п о р ск ол асти чка п о см атр ана ве жбе, не тре ба прак ти ко ва ти еза”, дв о стр у ки и з нос из евро пског угла, јер су дне вне з ар аде. Али, ти и ст ари И нди јци то д ож ивљ ав али као с аста вне д ел ове ха рм они чне ц ел ине. Код зн о си н ису п окр ив али тр ошк ове њ их овог и зд рж њих то н ије б ило баш т ако ра згр ан ич ено, а ни с ук - ав ања, к оји су, осим хр ане и ост алог, о б ухв ат али уч ење пл е са, п ев ања, з аб ављ ања, м ас ир ања, в ешт обљ ено. Пр оф ес и она лна љ уба вн ица м ор ала је да п ос ед ује ине ра з г о в о ра, спр ављ ања к о зм ети чких те чн на тпр осе чна зн ања, п оче вши од пл ет ења, спр ем ања ости... Л еп ота је, као и увек и као св уда, б ила кр ит ер ијум хр ане и п ића, ур еђ ења пр ост ора, п озн ав ања ј ез ика и књ иже вн ости, па чак и в ешт ину р ат ов ања. Али, пре за з ап ошљ ав ање г ан ика, али и м еста у х ије рх ији, га св ега, м ор ала је да б уде ма јстор еро тских в ешт ина и рд ер обе к оју ће обл ач ити, па и н ак ита к оји ће н ос се кс уа лних те хн ика. А њ их ово п озн ав ање н ије б ило ити. К ако је л еп ота пр ол аз ила, т ако се њ ено м есто у р езу лтат с амо ли чног и ск уства већ и озби љног уч - х иј ер ах ији сп ушт ало, а кад в ише не би б ила за тај п осао, п ост ављ ана је за д ад иљу. ења. Ул ога пр ост иту тки на дв ору н ије б ила с амо се кс М ада књ ига “К ама с утра” с ад ржи д ета љне оп исе се кс уа лног о дн оса на 64 н ач ина, в ише г ов ори о н ач - уа лне пр ир оде. Оне су м ор але да свог на дзо рн ика ин има к ом ун ик ац ије м ушка рца и ж ене, п оче вши од об ав ешт ав ају о св ему што ч ују, па су у и зв есном удв ар ања и пр еп озн ав ања пс ихи чких ст ања, н его о см ислу им але и ул огу шп иј уна. Оне пр ост иту тке к с амим те хн ик ама. Ја вне ж ене су, осим те хн ика, м - оје су г ов ор иле в ише ј ез ика, д ан ашњим ј ез иком б ор але да п озн ају и све др уго би тно у о дн ос има п ол - иле су ко нтр а об ав ешта јци, к оји су ова. С ама реч „к ама„ зн ачи уж ив ање у он оме што г - о ткр ив али стр ане шп иј уне и по п отр еби их ел им ин ис али. оди свим ч ул има, али и д ухо вним. Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak9.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

9. jul 2012.

Понедељак је увек нови изазов, већ самим тим што је први радни дан. Неки послови и договори ће се пребацити за сутра, када ћете лакше и боље функционисати. Данас сте помало ошамућени, још од викенда. Више се одмарајте. Имате више пословних обавеза које треба да радите упоредо, а онако у ходу, ноншалантно. Остварујете добру и успешну пословну сарадњу која вам доноси повећане приходе. Зато, будите вредни, упорни, опуштени и шармантни.

BLI ZAN CI Уколико стварно радите нешто што 21.5- 21.6. би се могло назвати послом, то је готово исто као да уживате у свом хобију или проводу. Занимљиви сусрети и догађаји следе и смењују се. Љубавни четвороугао или троугао, питање је сад!

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Није време да предузимате било шта ново, иако је понедељак. Сачекајте сутрашњи дан који ће вам донети ефисаније акције и реакције, успешније пословање. Данас се опустите и уживајте. Запливајте у базену, језеру, џакузију...

JA RAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Креативни сте, и на леп и примерен начин износите своје мишљење и сарађујете с клијентима. У љубавном односу влада склад и хармонија, пријатељски контакт и сарадња. Друштвени сте, и преко пријатеља упознајете неке нове симпатије.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

На радном месту имате веома много посла, али се више не осећате прозваним да све сами морате да урадите и иницирате. Допустићете сарадницима да и они узму учешћа у пословима, а ви можете у контактима. Неумољиви трошкови.

Интензитет дешавања и обавеза расте из дана у дан. Поведите рачуна о томе да не претерујете ни у чему и будите свесни својих лимита и могућности. У супротном ћете пући по шавовима, како се то каже, у догледно време.

STRE LAC Љубавни однос и кокетирање с 24.11- 21.12. једном или више особа вам баш иде од руке овог лета. Будите паметни, тако да сви буду задовољни, а пре свега ви сами. Константно усмеравајте ток догађаја у жељеном правцу.

RAK 22.6-22.7.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Можете се захвалити особи која вам указује поверење које вам много значи. Потрудили сте се да га оправдате, и тај труд ће потрајати. Али, истовремено има и оних који би да вам науде. Отарасите их се на време, сада и одмах.

RI BE 20.2-20.3.

Будите пажљиви у саобраћају и проверите исправност свог аутомобила. Нигде не журите грлом у јагоде, већ будите смирени, релаксирани, спокојни. Не дозволите да вам други ведре и облаче и избегавајте свађе и нервозе. Радије се повуците. Немате потпуну концентрацију за посао, а ни сарадници ни клијенти не респондирају како би требало. Склони сте шопингу, плановима без ограничења, идеалима које морате сами себи остварити. С партнером – блиска комуникација. Трошите новац без ограничења. Чувајте се лопова и немојте губити ствари. Будите свесни себе и тренутне ситуације. Променљивог сте расопложења, помало сетни и романтични. Ако вам се одмара, одложите посао за сутра.

TRI^-TRA^

Труд на Клер V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

35

Sombor

36

Kikinda

36

Vrbas

35

B. Palanka

35

Zreњanin

36

S. Mitrovica 35 Ruma

36

Panчevo

36

Vrшac

35

Srbija Beograd

36

Kragujevac

37

K. Mitrovica 36 Niш

По зна т а глу ми ца Клер Дејнс по твр ди ла је да оче ку је бе бу са му жем Хјуом Денсијем. Из во ри на во де да ће се по ро ди ти кра јем го ди не. Труд но ћа не ће ути ца ти на сни ма ње дру ге се зо не се ри је „Хо ме ленд”, ка жу из во ри. Клер и Хју вен ча ли су се у Фран цу ској у сеп тем бру 2009. го ди не, а упо зна ли су се ра де ћи на сни ма њу фил ма „Ве че”. Клер је ока рак те ри са ла рад на се ри ји „Хо ме ленд” као ве о ма уз бу дљив.

38

Evropa

Топло

NOVI SAD: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab severozapadni.

Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 21, a maksimalna oko 35 stepeni.

VOJVODINA: Sun~ano i veoma toplo. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 19 do 22 stepena, a maksimalna 36 stepeni.

SRBIJA: Sun~ano i vrlo toplo. U popodnevnim satima je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova na jugozapadu Srbije. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 16 do 24 stepena, a maksimalna od 34 do 38 stepeni.

Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U utorak i sredu sun~ano i vrlo toplo, uz temperaturu od 34 do 37 stepeni Celzijusa i sa re|om pojavom lokalnih pquskova popodne. U ~etvrtak je mogu}a sporadi~na prolazna ki{a i od 4 do 7 stepeni ni`a temperatura, pa bi u Vojvodini mogla biti malo ispod 30 stepeni Celzijusa.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Produ`etak ekstremnih termi~kih uslova i daqe zahteva oprez kod svih hroni~nih bolesnika. Neophodna je za{tita od UV zra~ewa zbog visokih vrednosti UV indeksa, adekvatno odevawe i izbegavawe boravka na otvorenom, naro~ito od 10 do 17 ~asova. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje opreznost.

Madrid

33

Rim

31

London

21

Cirih

24

Berlin

24

Beч

29

Varшava

30

Kijev

33

Moskva

29

Oslo

21

St. Peterburg 25 Atina

37

Pariz

22

Minhen

26

Budimpeшta

33

Stokholm

25

VIC DANA - Моја жена зна да кува, али неће - жали се пријатељ пријатељу.

- Ћути, ти си још добро прошао. Моја не зна, а хоће!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

193 (8)

Slankamen

218 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

260 (12)

Zemun

268 (-3)

Bogojevo

233 (12)

Panчevo

286 (-2)

Baч. Palanka

235 (5)

Smederevo

456 (-2)

Novi Sad

199 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

187 (-2)

S. Mitrovica

83 (12)

Tendencija stagnacije

Senta

258 (0)

Beograd

213 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

200 (-8)

NERA

Hetin

66 (-8)

TISA

-6 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja