Dnevnik 9.avgust 2009. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

9. AVGUST 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22445 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NA TRE]OJ TEMERINSKOJ FIJAKERIJADI

NASLOVI

NAJJEFTINIJA DR@AVA...

...Najskupqe hrane!?

Steva iz Rita

str. 9

Umereno toplo i sun~ano

Najvi{a temperatura 28°S UV indeks 6-7

Dama o~itala lekciju ko~ija{ima str. 17

TADI] PRED IZBOROM IZME\U DAÎ]A I DINKI]A NA VA[ARU ÎPKE, METLE I REZANCI S MAKOM: Kolari, metlari, korpari, tka~i, ~ipkari, {trikeri, uàri, licidari, sodari, vinari i mnogi drugi predstavili su se na me|unarodnoj manifestaciji “Na va{aru”, koja je ovaj put, u ~ast 90. godi{wice Slova~kih narodnih sve~anosti, odràna ju~e u Ba~kom Petrovcu. Za dobru va{arsku atmosferu pobrinuli su se u~esnici iz Slova~ke, Ma|arske, Rumunije i Srbije, a reka posetilaca tiskala se pored {tandova na kojima su predstavqeni stari zanati, ali i tradicionalna slova~ka kuhiwa. Vredne Slovakiwe pripremile su za ovu priliku doma}e kifle, sal~ice, medewake, svadbarski kupus i neizbe`nu {trudlu i rezance s makom. N. Kneì}

S P O R T

MLADA REPREZENTACIJA PRIPREMA SE U NOVOM SADU

Vlada sa lo{om krvnom slikom

str. 4

PRIMAMQIVA PONUDA BANAKA

Posledwi minut za {tedwu

str. 7

Foto: N. Stojanovi}

[OROM, S BOROM

Foto: F. Baki}

str. 5

str. 12–15

LUKA \OR\EVI] I IGOR LUCI] OSVOJILI ZLATNU MEDAQU

nedeqa9.avgust2009.

c m y

SVET

Odlikovani vojnici iz rusko-gruzijskog rata Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je u Vladikavkazu odlikovao ruske vojnike koji su pre godinu dana u~estvovali u ratu protiv Gruzije. Medvedev je izjavio da Rusija ne}e preina~iti svoju odluku o priznavawu dve gruzijske separatisti~ke oblasti, Ju`ne Osetije i Abhazije. Nezavisnost Ju`ne Osetije i Abhazije je bila „jedini na~in da se osiguraju bezbednost i stabilnost u regionu Kavkaza. @elim da podvu~em da se odluka (o nezavisnosti) ne}e ponovo razma-

trati“, rekao je Medvedev u ruskoj vojnoj bazi u Vladikavkazu. Medvedev je zahvalio francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju na „ulozi“ koju je u prekidu sukoba imao kao {ef dr`ave koja je u vreme rusko-gruzijskog rata predsedavala Evropskom unijom. U pismu francuskom predsedniku, Medvedev je naveo da je sporazum o prekidu vatre „i daqe jedini model pona{awa“ u regionu i da je Rusija, u skladu sa tim, ispunila svoje obaveze.

Medvedev: Ja~a uloga Rusije Ruski predsednik Dmitri Medvedev izjavio je da je ratna pobeda Rusije nad Gruzijom pre godinu dana pokazala snagu Moskve i oja~ala ulogu Rusije u svetu. Medvedev je rekao da Mo-

skva ne}e odstupiti od odluke da prizna nezavisnost gruzijskih oblasti Ju`ne Osetije i Abhazije. „Odbranili ste dostojanstvo Rusije i ~asno ispunili du-

Pomen ruskim `rtvama u Ju`noj Osetiji

`nost“, izjavio je Medvedev, obra~aju}i se vojnicima u bazi u Vladikavkazu, u blizini granice sa Gruzijom. Medvedev je ocenio da je priznawe nezavisnosti Ju`ne Osetije i Abhazije bilo jedini na~in da se za{tite stanovnici na tim teritorijama. „Situacija u svetu i odnos prema Rusiji su se promenili. Samo sna`ne dràve mogu svojim stanovnicima osigurati normalan ìvot. Slabe dràve nestaju sa mape sveta. Rusija mora biti jaka“, rekao je Medvedev. U So~iju je ruski premijer Vladimir Putin izjavio da ni{ta ne stoji na putu legitimnih bilateralnih odnosa sa Abhazijom i Ju`nom Osetijom. Pored Rusije, samo je Nikaragva priznala nezavisnost Ju`ne Osetije i Abhazije, javqa AP.

EKSPERT ZA ENERGETIKU BRANKO TERZI]

UBISTVO SRPSKOG BRA^NOG PARA NA KOSOVU

Korist od „Ju`nog toka“

Petkovi}i ubijeni vatrenim oru`jem

Srbija bi mogla ima zna~ajnu korist od realizacije gasovodnog projekta „Ju`ni tok“, izjavio je za Radio i TV „Glas Amerike“ (VOA) ekspert za energetiku kompanije „Dilojt i tu{„ Branko Terzi}, komentari{u}i situaciju nastalu nakon potpisivawa rusko-turskog gasnog aran`mana, ranije ove sedmice u Ankari. Terzi} je ocenio da za realizaciju ruskog projekta „Ju`ni tok“, kao i konkurentskog gasovoda „Nabuko“, Turska ima kqu~nu ulogu, jer }e oba cevovoda za transport gasa prolaziti kroz teritoriju te zemqe. „Turska }e biti glavna zemqe za transport gasa u Evropu“, rekao je Terzi}, nagla{avaju}i da se sada vodi politi~ka bitka za davawe {to ve}eg zna~aja konkurentskim gasovodima - „Ju`nom toku“ i „Nabuku“. Ekspert „Dilojt i tu{„ je ukazao na spremnost ruskog gasnog giganta „Gasporoma“ da finansira gradwu „Ju`nog toka sa 50 odsto i osigura urednu isporuku osnovne sirovine - gasa. Alternativni gasovod „Nabuko“ za sada, prema re~ima Terzi}a, nema zna~anije finansijere, niti preliminarne ugovore o isporuci kakve je ve} napravio „Gasprom“. Velika italijanska energetska kompanija ENI spremna je da finansira izgradwu drugog dela „Ju`nog toka“ i pomogne svojom stru~nim procenama u realizaiji tog energetskog projekta, nagla{asio je Terzi} u izjavi za VOA. On je dodao da }e „Ju`ni tok“, kojim bi trebalo da se godi{we doprema oko 63 milijarde kubika gasa u Evropu, prolaziti kroz Bugarsku i Srbiju prema zapadnom delu kontinenta i da }e korist od toga za na{u zemqu „biti znatna“, jer }e mo}i da napla}uje tranzitnu taksu, zatim taksu za skladi{tewe gasa, a ima}e i direktan pristup gasu. Srbija sada nema direktan pristup gasu iz uvoza, jer ga dobija iz Ma|arske, pa je stoga „Ju`ni tok“ va`na energetska i ekonomska komponenta za Srbiju, objasnio je Terzi}. Energetski stru~wak „Dilojt i tu{a“ ipak upozorava da su gasovodi „Ju`ni tok“ i „Nabuko“ jo{ uvek „kontraverzni“ projekti i da se „jo{ ne zna da li }e na kraju biti izgra|ena oba, jedan, ili ~ak ni jedan“.

Ubijen najtraèniji terorista u jugoisto~noj Aziji Indoneànska policija ubila je mu{karca za koga se veruje da je najtraèniji terorista jugoisto~ne Azije Nurdin Mohamad Top, ~ime je okon~ana osamnaesto~asovna policijska opsada jedne ku}e u centralnoj Javi, tokom koje je do{lo do razmene „vatre“ i ~ulo se nekoliko eksplozija. „On je ubijen“, rekao je neimenovani izvor za mu{karca za koga se veruje da je Nurdin i koji je, prema navodima agencije Rojters, ubijen u mestu Temangungu, udaqenom preko 300 kilometara jugoisto~no od prestonice Xakarte. Britanski Bi-Bi-Si navodi da su i lokalni mediji preneli da je Nurdin ubijen, ali da jo{ nema zvani~ne potvrde policije. Indo-

neànska policija je samo saop{tila da je spovela akciju za suzbijawe terorizma u distriktu Temangung i da je „uhap{eno nekoliko osumwi~enih ekstremista lojalnih Nurdinu“. Nurdin je dràvqanin Malezije i osumwi~en je da je bio ume{an u pro{lomese~ne bomba{ke napade u dva luksuzna hotela -“Ric-Karlton“ i „Meriot“u Xakarti kada je ubijeno devet qudi i preko 50 raweno, navodi Bi-Bi-Si. Rojters dodaje da se Nurdin optuùje i da je planirao ranije bomba{ake napade na hotel „Meriot“ u Xakarti 2003. godine, Australijsku ambasadu u prestonici Indonezije godinu dana kasnije i eksplozije na ostrvu Bali 2005. godine.

ROMI IZ ^E[KE I SLOVA^KE ZAJEDNO PROTIV EKSTREMISTA

Protiv napada i fizi~ki otpor Romi iz ^e{ke i Slova~ke zajedno }e se i fizi~ki suprotstavqati sve ve}oj agresivnosti ekstremista i antiromskim ispadima u obe zemqe, dogovoreno je na me|unarodnoj konferenciji o Romima u Mwelwiku kraj Praga. Ekstremisti iz slova~ke organizacije Slova~ko zajedni{tvo, koju je MUP zabranio ali zabranu zbog formalnih mawkavosti ukinuo sud, organizovali su protestni pohod protiv Roma u mestu [ari{ke Mihalani, koji je rasterala policija. Oko 200 aktivista Slova~kog zajedni{tva nameravalo je po ugledu na ~e{ke neonaciste iz Radni~ke stranke, koji su tako|e do{li da ih podr`e, da zapo~nu pohod mitingom ispred zgrade op{tine, ali policija ih je saterala na lokalni stadion. Predsednik op{tine Jozef Brendza naredio je, posle rasisti~kih antiromskih govora lidera ekstremista, da se razi|u, a kada nisu poslu{ali intervenisala je policija. Specijalci slova~ke policije priveli su biv{eg vo|u jedno vreme raspu{tenog Slova~kog

DNEVNIK

zajedni{tva, Marjana Kotlebu i jo{ dvojicu ekstremista, a ostatak su rasterali pendrecima i vodenim topom dok je su ih ekstremisti ga|ali kamenicama. U obli`wem romskom nasequ ostali su samo odrasli mu{karci, koji su prvobitno hteli da organizuju svoj kontrapohod, ali su ih romske nevladine organizacije ubedile da to ne ~ine i prepuste policiji da ih za{titi. „Uspeh“ ~e{kih ekstremista koji su od pro{le jeseni zadobili velike simpatije bele ~e{ke ve}ine kada su kao metu svoje agresije izabrali Rome, a sebe predstavqaju kao za{titnike pristojnih gra|ana, poku{avaju da ponove i wihove slova~ke kolege, a êsi, kao u [ari{kim Mihalanima dolaze da ih podrè. Za razliku od ê{ke u Slova~koj je po principu vlade Roberta Fica „tolerancija nula prema bilo kakvim ekstremistima“ uvek energi~no intervenisala policija, ali ~e{ki i slova~ki Romi ocenili su ipak da bi i oni trebalo da udruè svoje snage protiv ekstremista.

Trajanka i Bogdan Petkovi} iz Parte{a, kod Gwilana, koji su u petak mrtvi prona|eni u svojoj porodi~noj ku}i, ubijeni su vatrenim oru`jem, potvrdio je u izjavi za KIM radio privremeni vr{ilac du`nosti portparola policije za region Gwilana kapetan Remzi Azemi. „Na{i forenzi~ari su jo{ na mestu doga|aja. Oba tela su preba~ena na odeqewe sudske medicine u Pri{tini gde se vr{i obdukcija. Za sada mo`emo samo da potvrdimo da se radi o ubistvu vatrenim oru`jem.“, rekao je on. Azemi nije mogao da ka`e ne{to vi{e o tome da li je zlo~in po~inilo jedno ili vi{e lica. Kazao je da je istraga u toku i da }e policija uraditi sve kako bi po~inioci ovog zlo~ina {to pre bili uhap{eni.

Lamfalu{i: Euleks nadgleda istragu Portparol misije Euleks K{istof Lamfalu{i izjavio je da smrt bra~nog para Trajanke i Bogdana Petkovi}a istra`uje kosovska policija, a da policija Elueksa samo „nadgleda slu~aj“. „Istraga je u rukama kosovske policije, a policajci Euleksa samo nadgledaju slu~aj“, rekao je Lamfalu{i agenciji Beta govore}i o slu~aju bra~nog para Petkovi}. Tela Trajanke (59) i Bogdana (65) Petkovi}a prona|ena su ju~e u wihovoj porodi~noj ku}i u selu Parte{ u op{tini Gwilane. Lamfalu{i je rekao i da pripadnici pravosudnog dela misije Euleks sara|uju sa kosovskim pravosudnim organima u op{tini Gwilane u vezi sa slu~ajem bra~nog para Petkovi}. Tela Trajanke i Bogdana Petkovi} prona{ao je kom{ija koji je obavestio policiju. Pored tela je prona|ena krv, ali kapetan

policije Remzi Azemi, koji je bio na licu mesta, nije mogao da potvrdi da li je re~ o ubistvu. Azemi je dodao da istragu obavqa specijalna jednica za etni~ke zlo~ine.

Ta~i uputio sau~e{}e porodici

Premijer Kosova Ha{im Ta~i osudio je ubistvo bra~nog para Petkovi} iz sela Parte{ u op{tini Gwilane i uputio sau~e{}e porodici `rtava, saop{tila je kosovska vlada. „Vlada Kosova sna`no osu|uje ubistvo dva gra|anina Kosova srpske nacionalnosti i tra`i od organa reda da pred lice pravde izvedu odgovorne“, rekao je Ta~i i istakao da „taj kriminalni akt ne bi trebalo politizovati i zloupotrebqavati“ u politi~ke svrhe. U saop{tewu je navedeno da su kosovska vlada i institucije Kosova „odlu~no opredeqene za vladavinu reda i zakona za sve gra|ane, bez obzira na wihovu etni~ku ili versku pripadnost“.

Vu~i}: Briga o svim gra|anima KiM

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} izjavio je u Gra~anici da je „srpskoj dr`avi i narodu potrebna vlast koja }e voditi ozbiqnu, odgovornu i racionalnu politiku i koja }e brinuti o svim gra|anima Kosova i Metohije bez obzira gde oni `ive“. Na predizbornom skupu SNS u Gra~anici, povodom izbora za od-

bornike Skup{tine op{tine Pri{tina, Vu~i} je rekao da }e SNS sprovoditi politiku koja }e brinuti o gra|anima na Kosovu i Metohiji ako do|e na vlast. Vu~i} je obe}ao da }e SNS pomo}i da svaka srpska sredina na Kosovu i Metohiji dobije {kolu, zdravstvenu ustanovu i da se stvore uslovi da qudi `ive od svog rada. Delegacija SNS-a na ~elu sa Vu~i}em obi{la je spomenik Kosovskim junacima na Gazimenstanu, gde su ih do~ekale pristalice te stranke iz sela Gorwa i Dowa Brwica u op{tini Pri{tina, a potom su u Gra~anici obi{li manastir Gra~anicu i romsko naseqe u tom mestu. Vlada Srbije je u aprilu uvela privremene mere u Skup{tini grada Pri{tine, ~ije je sedi{te u Gra~anici, i u Skup{ini op{tine Pe} sa sedi{tem u Gora`devcu, a novi izbori su zakazani za 16. avgust.

Saudijska Arabija i Kosovo uspostavili diplomatske odnose Kraqevina Saudijska Arabija i Kosovo uspostavili su u petak diplomatske odnose, saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova Kosova, prenosi Doj~e vele. Protokol o uspostavqawu diplomatskih odnosa potpisali su otpravnik poslova Ambasade Kosova u SAD Avni

Spahiu i izvanredni i opunomo}eni ambasador Saudijske Arabije u UN Khalid A. Al-Nafisee. Saudijski ambasador je tom prilikom izjavio da je optimista da }e, nakon {to je wegova zemqa priznala Kosovo, to u~initi i zna~ajan broj drr`ava tog regiona.

DNEVNIK

nedeqa9.avgust2009.

PREDSEDNIK RUMUNIJE TRAJAN BASESKU U KLADOVU

Rumunija }e braniti stav da je Kosovo deo Srbije Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je da }e Rumunija pred Me|unarodnim sudom pravde braniti stav da je Kosovo deo Srbije. “Rumunija }e se i nadaqe ubrajati u dràve koje ne priznaju samostalnost pokrajine Kosovo”, izjavio je Basesku koji je ju~e boravio u nezvani~noj poseti Kladovu. Basesku je naglasio da }e Rumunija podràti deblokirawe i potpisivawe sporazuma o pridruìvawu izme|u Srbije i EU, ali i da ulaè sve napore da se

liberalizuje vizni re`im sa Unijom.

OTPRAVNICA POSLOVA AMERI^KE AMBASADE U BEOGRADU YENIFER BRA[

SAD zadovoqne situacijom

Otpravnica poslova ameri~ke Ambasade u Beogradu Xenifer Bra{ izjavila je da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave (SAD) zadovoqne trenutnom politi~kom i bezbednosnom situacijom u Srbiji. Va{a zemqa se kre}e u pozitivnom pravcu, u to nema nikakve sumwe. Ve}ina gra|ana Srbije je izborom proevropske vlade jasno stavila do znawa {ta o~ekuje - ulazak u Evropsku uniju (EU), viznu liberalizaciju, integracije u evropske i zapadne institucije, poru}ila je Bra{ u intervjuu Ve~erwim novostima. Ona je ocenila da se Vlada Srbije pona{a odgovorno kada je re~ o krizi, na vreme je postignut sporazum sa MMF-om. U narednom periodu voleli bismo

da vidimo i sprovo|ewe ekonomskih reformi i pokretawe prave bitke protiv korupcije, kako bi Srbija, kada se zavr{i ekonomska kriza, postala magnet za ameri~ke i zapadne investicije. Na pitawe {ta je konkretno plan Va{ingtona za novi po~etak srpsko-ameri~kih odnosa, ona je rekla da je wihov plan veoma jednostavan i ima tri ta~ke: prosperitetna, demokratska i stabilna Srbija, integrisana u evropske i me|unarodne ekonomske institucije, koja po{tuje vladavinu prava i qudska prava, multietni~ka Srbija koja je u miru sa sobom i svojim susedima. Govore}i o Kosovu, ona je ponovila re~i potpredsednika Bajdena “sla`emo se da se ne sla`emo oko Kosova”.

On se osvrnuo i na poloàj rumunske nacionalne mawine u Srbiji, nagla{avaju}i da im je potrebno obezbediti sva prava koja imaju nacionalne mawine drugih naroda koji ìve u Rumuniji. “Poku{avamo pristojno i skromno da ubedimo na{e prijateqe iz Srbije da rumunska mawina treba da uìva sva kulturna i obrazovna prava kao i prava na verospovest. To je sve ono {to i mi obezbe|ujemo i garantujemo srpskoj mawi-

ni u Rumuniji”, naglasio je Basesku. Rumunski predsednik istakao je da Rumunija i Srbija imaju veoma dobre odnose i ocenio da je rumunska mawina most koji povezuje Beograd i Bukure{t. Tokom posete Kladovu Basesku je razgovarao sa predstavnicima rumunske nacionalne mawine u Srbiji, predstavnicima nevladinih oranizacija i kulturnih ustanova koje rade na o~uvawu kulture rumunskog naroda.

Novi apostolski nuncije u Srbiji Papa Benedikt XVI imenovao je monsiwora Orlanda Antoninija za apostolskog nuncija u Srbiji, saop{tila je Informativna slu`ba Svete stolice. Antonini }e na ovom mestu smeniti dosada{weg nuncija Eu|enija Sbarbaroa, koji odlazi iz Beograda posle gotovo dva mandata. Prema najavama novi ambasador Vatikana trebalo bi da stupi na du`nost u septembru. Antonini je ro|en u Akvili 1944. godine, a sve{tenik je postao 1968. Posle redovnih studija teologije, doktorirao na Kanonskom pravu. Diplomatskoj slu`bi Svete stolice pristupio je marta 1980. Obavqao je diplomatsku du`nost u Banglade{u, na Madagaskaru, u Siriji, ^ileu, Holandiji, Francuskoj kao i u Sekciji

za odnose sa dr`avama pri Svetoj stolici. Jula 1999. je imenovan za apostolskog nuncija u Zambiji i Malaviju, a za biskupa septembra 1999. Pored italijanskog, govori francuski, engleski i {panski jezik.

DIREKTOR NACIONALNE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE VLADIMIR ILI]

Oko 13.000 pripravnika radi uz subvenciju U Srbiji trenutno radi 13.000 pripravnika koji su posao dobili uz dr`avnu subvenciju kroz program “prva {ansa”, izjavio je direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Vladimir Ili}. U intervjuu agenciji Beta on je rekao da }e predvi|ena kvota od 15.000 za ovu godinu biti ispuwena do kraja ovog meseca. “Program }emo pratiti slede}e godine da bismo videli {ta }e biti s tim qudima nakon wegovog isteka, koji procenat wih }e dobiti radno mesto i prema tome }emo i usmeravati daqi razvoj programa”, kazao je direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Ili} je rekao da je iz republi~kog buxeta za aktivne mere zapo{qavawa ove godine izdvojeno 3,5 milijardi dinara i da je pored toga Vojvodina izdvojila dodatnih 1,5 mili-

jardi dinara za programe na teritoriji te pokrajine. “U pore|ewu sa zemqama Zapadne Evrope sredstva za aktivne mere su vi{estruko mawa. Izdvajamo 35 puta mawe od Austrije, koja ima tri puta mawe nezaposlenih nego mi”, rekao je on i dodao da to zna~i da se u Austriji po nezaplslenom izdvaja 105 puta vi{e novca nego u Srbiji. Kako je naveo, pored subvencionisanih radnih mesta, novac se tro{i i za sajmove zapo{qavawa, kojih u Srbiji svake godine ima oko 100 i kroz wih pro|e najmawe 50.000 nezaposlenih. Dodao je i da Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe organizuje i obuke i prekvalifikacije, kao i pomo} za pripremu za razgovor za posao. Trenutno su tra`ena zanimawa u proizvodwi, pre svega

u gra|evinskoj industriji, kazao je on i napomenuo da je gra|evinarstvo tokom prethodnih meseci u opadawu. “Traèna zanimawa su i profesori engleskog jezika, profesori matematike, sva zanimawa iz oblasti informacionih tehnologija, inìweri ma{inske struke i elektrotehni~kog fakulteta”, rekao je Ili}. Prema wegovim re~ima, nisu traèna zanimawa u oblasti poqoprivrede, hemijski tehni~ari, kao i oni koji su zavr{ili gimnazije, ekonomske i administrativne sredwe {kole. Potrebe trì{ta rada zavise od regiona, kazao je Ili} i dodao da je na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe 27.000 zdravstvenih radnika, od kojih 3.500 lekara koji u Beogradu

ZA VI[E OD 10.000 PROFESIONALNIH VOJNIKA

Povoqni krediti za kupovinu stanova

Na~elnik General{taba Vojske Srbije, general potpukovnik Miloje Mileti}, izjavio je da je vi{e od 10.000 profesionalnih vojnika u ovom trenutku bez stana i da re{ewe tog problema vidi u obezbe|ivawu kredita pod povoqnim uslovima. “Trenutno je bez stana 10.213 profesionalnih pripadnika vojske. U nadekvatnim stanovima `ivi wih 2.567. Bez stana je 3.980 vojnih penzionera, a u neadekvatnim stanovima je jo{ 3.926”, rekao je Mileti} u intervjuu Tanjugu. On je rekao da 7.220 profesionalnih vojnika `ive kao podstanari i da vi{e od 2.600 pripadnika vojske stanuje u adaptiranim prostorima, nu`nom sme{taju ili kod roditeqa. “Ne o~ekujemo da se stambena pitawa re{e za sve wih, niti je to u ovom trenutku mogu}e. Osnovna ideja je da se ubudu}e stambena problemati-

ka re{ava na sasvim druga~iji na~in - putem kreditirawa”, kazao je Mileti}. Na~elnik General{tava Vojske Srbije je naveo da je, “ipak, samo u prethodnoj i ovoj godini re{eno vi{e od 1.000 stambenih pitawa, {to je u prethodnom periodu bilo nezamislivo”. On je ukazao i na problem odre|enog broja qudi koji su u penziji i koje zbog godina starosti ne mogu u}i u proces kreditirawa, dodaju}i da bi bilo potrebno da se za tu kategoriju na|e model kojim bi re{ili stambeni problem. “S jedne strane smawujemo tro{kove vezane za odr`avawe, infrastrukturu, komunalne i energetske usluge, a, s druge strane, ideja nam je bila da se izvr{i prenamena tih objekata, pa da se eventualnim otu|ewem i dobijawem sredstava, ta sredstva vrate sistemu”, objasnio je on.

ne mogu da prona|u posao, a ve}ina wih ne}e da ode u druge gradove. Ili} je kazao da Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe u kontaktu sa poslodavcima koji su najavili otpu{tawa zaposlenih, poput Ju-Es-Stila, Naftne industrije Srbije i Duvanske industrije Ni{ poku{ava da deo qudi koji }e biti otpu{teni preusmeri na druga zanimawa da bi na{li posao ili ostali u istoj firmi. “NIS }e uglavnom otpu{tati zaposlene u administraciji. Mi }emo poku{ati da deo wih preusmerimo u proizvodna zanimawa i za deo wih na|emo posao ili u toj kompaniji ili u drugoj koja je za wih zainteresovana”, kazao je direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Srbije Vladimir Ili}.

Vlada na novoj adresi Vlada Srbije od 1. januara 2010. napu{ta lokaciju u Nemawinoj ulici i seli se u Palatu Srbija, nekada{wi SIV na Novom Beogradu, gde }e biti odr`avane sednice Vlade, saznaje Danas. Kako je za Danas izjavila Tamara Stoj~evi}, generalni sekretar Vlade Srbije, Vlada }e se seliti u fazama. Prvo }e se preseliti Vlada, dakle premijer, potpredsednici, Generalni sekretarijat i Sekretarijat za zakonodavstvo. Nema sredstava da se ula`e u to ove godine, isti~e Stoj~evi}. Ona dodaje da je to dugoro~ni projekat, kao i da }e samo adaptacija Palate Srbija u prvoj fazi ko{tati 500 miliona dinara, jer u Palati ima malo kancelarijskog prostora, a vi{e sala za prijeme. Osim Vlade, novu lokaciju dobi}e i Ministarstvo odbrane i MUP Srbije, koji bi u narednom periodu trebalo da budu izme{teni na Bawi~ki vis, pored Instituta za bezbednost, gde je sedi{te Bezbednosno-informativne agencije (BIA).Projekat pod nazivom „Plan racionalizacije rada vlade“ uradilo je Ministarstvo odbrane. Osnovna ideja je da se ministarstva koja su ra{trkana po Beogradu na 15 adresa, objedine na jednoj adresi u Palati Srbija i u zgradi vlade u Nemawinoj ulici.

KARMA KOMA

Putuj igumane, putuj mujezine Skopqancima je dojadilo. Ne mogav{i da isteraju namno`ene trgovce iz hramova, re{ili su bar da im ne daju pri}i podaqe od buvqe pijace

o`da se ovih dana, naizgled tako avgustovski obi~nih, na na{em drowavom poluostrvu za~elo ne{to veliko, ne{to ~ega jo{ nismo svesni, a {to }e uticati na na{e ìvote. Ako u tome ima neke istine, istorija }e zabeleìti da je to ne{to Veliko otpo~elo nigde drugde nego u Skopqu. To {to se tamo upravo doga|a nema presedana nigde na brdovitom, bratskom i sestrinskom krvqu natopqenom Balkanu otkad Sve Ovo traje, a ovo, bogme, traje dovoqno dugo i dovoqno jako da izmu~i i najotporniju du{u, da smrvi i najtvr|e srce. îtam o tome s nevericom, s osmehom, s nadom, mo`da uzaludnom jer se taj pelcer ne mora primiti nigde drugde, pa opet, za{to da se ne nadam? Zar nas drevne kwige, koje neki nazivaju i svetim, ne u~e da svemu tiranstvu i svakoj zemaqskoj sili jednom do|e kraj? Elem, ustali su Skopqanci i Skopqanke, wih vi{e hiqada, protiv namere stare{ina Makedonske pravoslavne crkve da u suvom centru Skopqa izgrade ogromnu crkvu, i stare{ina Islamske verske zajednice, da tako|e u suvom centru Skopqa izgrade pompeznu yamiju – na mestu, dodu{e, gde je yamija kadgod ve} bila. Ustali su, velim, Skopqanci, prete demonstracijama, traè referendum, ne daju sam centar svog onomad zemqotresom razorenog, pa iznova sagra|enog grada ni popovima ni hoyama, ne {to bi imali {tagod protiv jednih ili drugih, nego {to èle centar svog grada za sebe i za svoje zemaqske, gre{ne potrebe. A hramovi, ovakvi ili onakvi, neka se grade na nekom malo skromnijem mestu, ni{ta im ne}e faliti. Nemogu}e je preceniti zna~aj Skopskog Ustanka. On je prva otvorena, masovna pobuna protiv na{ih tihih, a sveprisutnih gospodara, protiv pozadinskih, ali pravih hegemona (bez ograni~ewa mandata) koji su zaja{ili postkomunisti~ku postjugoslaviju kao kakvu tegle}u marvu, pa je ne pu{taju ni da predahne, ni vode da popije. Naime, razmislite malo: otkad nam svima ovako traqavo i uàsno ide, jedino je wima (i ratnim maroderima) sve boqe i boqe. Sve je propalo i spepelilo se, jedino wihovi torwevi ni~u gde god pogleda{. Ni{ta jeftini stanovi, ni{ta fabrike, ni{ta {kole i bolnice, no samo kule, zvonici i minareti, {ta je ve} kome gde u resoru. Jer, ni{ta se ovde vi{e i ne gradi do tr`nih centara i crkava i yamija, svake mogu}e veroispovesti, samo li je na nekom tlu ”ve}inska”. Celu je Hrvatsku na~i~kalo betonskim ”postmodernim” ~udesi-

ma sa pozla}enim krièm na vrhu, svu je Bosnu (kanda i Kosovo, i Makedoniju) premreìlo {to krstovima i krièvima koji imaju prkositi Alahu, {to bezbrojnim novoyamijama, koje imaju biti mnogo pre simbolom jednog etnosa no veze sa Uzvi{enim. Vaskoliku je, pak, Vojvodinu nayiyalo zalutalim, grotesknim primercima pseudovizantijskog {unda, koji bi toboè imali biti znamewem jednog beznadno lo{e shva}enog i svarenog identiteta, koji sa stvarno{}u ba~kom, banatskom i sremskom ima ta~no toliko veze koliko i kad bi neko ovde i{ao saditi masline i palme. U ~emu je veli~anstvenost skopske pobune? Mogla se ta sirotiwa raja di}i na noge za crkvu, a protiv yamije, ili pak za yamiju, a protiv crkve, i da je to, ne daj Boè, u~inila, ne bi se bilo dogodilo ni{ta doli starog i otu`nog plemenskog spektakluka zarad kojeg je Balkan iza{ao na tako lo{ glas. Ali ne: Skopqanci nisu ovaj put naseli na stari {tos, nego su i jednima i drugima – i {estima i sedmima, ako bude trebalo – objasnili da bi mogli lepo da pokupe svoje ”misti~ne” pinkle, i da se izvole igrati negde drugde, a da Grad ostave wegovim gra|anima, a oni }e se ve} nekako sna}i i bez wihovog ”spiritualnog” vo|stva: putuj igumane, putuj mujezine, abe, ne se sekiraj za nas! Za{to je, na koncu, sve ovo tako va`no? Politi~ari i stranke, predsednici i premijeri, namah naizgled tako silni, brzo se tro{e i odlaze, da li na izborima ili voqom Boìjom ili |avoqom, kako god, nau~ili smo ve} da su prolazni, da im je sva sila za vremena, ~ak i onima za koje smo, smalaksali, mislili da im le|a nikada videti ne}emo. Ali, naizgled zava|ena a stale{ki bratski slo`na mom~ad na{ih triju-~etiriju Vode}ih Vera polako je osvojila prostor na vrhu, u epicentru grada i dru{tva, wu niko ne bira a mandat joj je doìvotan, pa i prekogroban, a ona nam potiho, ali sve ~vr{}e odre|uje pravila i diktira na{e ìvote, a mi pokormo }utimo, jer ve}inom nismo ni svesni da moè i druga~ije. Skopqancima je, me|utim, dojadilo. Ne mogav{i da isteraju namnoène trgovce iz hramova, re{ili su bar da im ne daju pri}i podaqe od buvqe pijace. Ne{to mi govori da ni Nazare}aninu ne bi uop{te bilo mrsko gledati taj prizor. Teofil Pan~i}

DR@AVNI SEKRETAR SLOBODAN HOMEN

Pravimo novo sudstvo Promene predsednika sudskih ve}a do koje }e do}i posle op{teg izbora sudija ne}e bitno uticati na duìnu trajawa krivi~nih postupaka koji su u toku, ocenio je dràvni sekretar u Ministarstvu pravede Slobodan Homen. “Imaju}i u vidu da pojedini sudski postupci traju po dve, tri, pet, {est i vi{e godina, dva kqu~na meseca u kojima }emo po~etkom idu}e godine praviti novo sudstvo i tokom kojih }e se raditi nova raspodela predmeta ne bi smela da imaju ikakav ozbiqniji uticaj na duìnu trajawa postupka”, izjavio je Homen Tanjugu. U predmetima gde }e su|ewa morati da krenu ispo~etka, zbog promene predsednika ve}a, jedan od najva`nijih momenata bi}e da novi Zakon o krivi~nom postupku predvi|a da spisi predmeta mogu samo da se ~itaju, naveo je on. To zna~i da ne}e uvek biti potrebe da se ponovo izvode dokazi koji su ve} izvedeni pred prethodnim predsednikom ve}a, odnosno da se ponovo neposredno saslu{avaju svedoci, ve{taci, obavqaju suo~avawa i drugo, objasnio je Homen. On smatra da }e to sa jedne strane olak{ati samo vo|ewe novih postupaka, a s druge strane }e dovesti do wihovog bitnog ubrzawa. Homen je ukazao da se uspostavqewem nove pravosudne mreè, odnosno nastajawem potpuno novih sudova koji do sada nisu postojali, pre svega osnovnog suda kao najnièg, zatim vi{eg suda, apelacionog i Vrhovnog kasacionog suda pojavila potreba da se na druga~iji na~in raspodele predmeti. Dràvni sekretar je ukazao da }e odre|eni predmeti pre}i sa nivoa okru`nog suda na budu}i vi{i sud, odnosno apelacioni sud, koji }e odlu~ivati samo o àlbama.

DNEVNIK

nedeqa9.avgust2009.

U ZEMQI LA@NIH OBE]AWA

Dom je lep, ali svet je istinitiji

oliko je ovoj naciji potrebno da se bar u ne~emu oseti uspe{nom po svetskim merilima, u konkurenciji i takmi~ewu s drugima, pokazalo se tokom nedeqe na beogradskom do~eku na{ih sportista sa zlatnim kolajnama, Na|e Higl, âvi}a, vaterpolista i mladih ko{arka{a. Samopouzdawe nam je poraslo preko no}i i sasvim je qudski {to je ve}ina poèlela da malo uìva u tom ose}awu. Ostavimo po strani {to je sve to ve} postalo pomalo prevazi|eni spektakl, kao i ~iwenicu da u odnosu na studentske i nau~ne nagrade i stipendije, one sportske vi{estruko ih nadma{uju u iznosima (prema hijerahiji dru{tvenih vrednosti koja nije slu~ajno uspostavqena) – tek ~itav doga|aj bio je maksimalno politi~ki eks-

nas poneko od istaknutih i priznatih li~nosti iz dijaspore i pored svih mogu}ih problema video neki smisao u dolasku u Srbiju, ali pod uslovom da se ne utopi u kolote~inu i burazerska pravila igre... Da je to opravdan zahtev i za na{e dràvno vo|stvo – da se malo vi{e osvrne i poredi s drugima – izli{no je i tvrditi. Dom je lep, ali svet je istinitiji. Posle prvih sto dana od formirawa Vlada je uz progledavawe kroz prste zatraìla drugu {ansu, posle godinu dana pre{la je u slede}i razred s poklowenom dvojkom, i sada jedino moè da se prsi izgledima da }e Srbija do}i na belu {engensku listu. Me|utim, ako se primene i druga svetska merila rangirawa, ispada da je stepen korupcije ovde previsok u odno-

ploatisan. Kao, smatrali su s su na ozbiqna evropska drunajvi{eg mesta, i oni treba {tva, da je poslovni rizik veda po{aqu poruku da se rodi- lik, da je pravosu|e sporo i la nova nada. neefikasno u odnosu na stanAli ako se malo razgrnu darde u Evropskoj uniji, da se okolnosti, boqe im je bilo da dugo ~eka na papire za zapo~i}ute: jasno je da su sportisti wawe biznisa, da su inflacipostigli uspeh ne uz pomo}, ja i nezaposlenost previsoki, nego uprkos doma}im uslovi- da nema cenovne stabilnosti, ma. Ovda{we vaterpolo pr- da su hrana i osnovne ìvotne venstvo je sem jednog kluba potrep{tine ubrzano pre{islabo, âvi} je morao da tre{ale standard stanovni{tva, nira u Italiji jer ovde nije da je Srbija posledwe evropimao odgovaraju}i bazen, sko dru{tvo u kojoj od ukidaHigl je napravila senzaciju wa jednopartijskog sistema pre svega zahvaquju}i sebi i nije vra}ena imovina vlasnisvojoj porodici... âvi} se po- cima ili wihovim naslednisle {est godina od kako je do- cima, da je uticaj tajkuna na bio prvo sluzakonodavstvo `beno obe}awe i izvr{nu vlast Navodno, stabilna veliki... kona~no uselio vlada i institucije u stan koji su Pa onda, da li s p o n z o r i s a l e jednaki su stabilnoj bi bilo dobrojedna medijska voqaca poput Srbiji, {to je ku}a i neke ja~e onih dobrostopotrebno da bi se firme. Da je je}ih firmi oko pro{la te{ka ~ekao kqu~eve âvi}a koje bi od nadle`nih, vremena i izgladile na{im dràvpitawe je da li nim slu`beninapetosti bi ih dobio i u cima ponudili slede}ih {est kqu~eve od stagodina. Samo je prokomenta- na? Shodno rezultatima svih risao da prema wegovom isku- vlada i ~itavog politi~kog stvu ako ti u Americi neko establi{menta posle \in|ikaè da }e ne{to uraditi – }evog ubistva – te{ko da bi to se i desi. Zbog toga je sa- ~ista srca to iko uradio. Zasvim nejasno {ta je predsedto je vlast to radila sama: nik Tadi} traìo prilikom delila kqu~eve i bez rezultaâvi}evog medijskog “prela- ta. [ta onda ima ova zemqa i èwa praga” svog novog stana, i {ta imaju weni gra|ani od u jer osim pau{alne moralne posledwe vreme toliko repodr{ke, useqewe na{eg naj- klamirane politi~ke stabilboqeg pliva~a nije imalo ni- nosti? Da aminuju otima~inu? kakve veze s wim. Navodno, stabilna vlada i inElem, u zemqi slabih uslo- stitucije jednaki su stabilnoj va za razvoj i izneverenih Srbiji, {to je potrebno da bi obe}awa, na apsurdan na~in se pro{la te{ka vremena i svako malo ipak se ukaè ne- izgladile napetosti. îni se kakva dru{tvena nada, makar da je upravo obrnuto: dok se u vidu mogu}nosti da se na in- {iri nezadovoqstvo socijaldividualnom planu, uz rad i nom i ekonomskom situacijom samoorganizovawe, stvari a {trajkova i protesta ima mogu nekako uklopiti. Po- sve vi{e – politi~ki nije dotrebni su “samo” talenat, vebro da se bilo ko ose}a “sta`bawe, znawe, velika ambici- bilno”. Naravno, ne bi trebaja i fanati~na upornost – pa lo da strahuje za svoj ìvot, da se ceo svet pomeri u tvom ali za fotequ i te kako. pravcu. Naravno, mora{ i Nije dovoqno da vlast bude stalno da se meri{ i poresamo transmisija para koje di{ sa {irim okruèwem, a ulaze u zemqu eda bi olak{ane samo s neposrednim, domala podno{ewe duboke krize, }im. Nekada su daroviti poje- potrebno je da mewa i svoju dinci beàli odavde traè}i naviku da se pona{a kao pijavi{e mogu}nost da ostvare ni milioner bez ikakvog resvoje potencijale i da se mazultata. Tek onda }e biti staterijalno situiraju, nego {to bilna. U suprotnom – koga brisu o~ekivali da }e upecati ce- ga za stabilnu vladu? Reqa Kneèvi} lu sre}u na Zapadu, da bi da-

TADI] PRED IZBOROM IZME\U DA^I]A I DINKI]A

Vlada sa lo{om krvnom slikom pu}ivawem predloga izmena zakona o informisawu u skup{tinsku raspravu po hitnom postupku, uprkos saznawu da ne postoji ve}ina za wegovo izglasavawe s obzirom da su socijalisti u startu najavili da se u toj pri~i na wih ne ra~una, demokrate i G17 plus koji su taj predlog izglasali na Vladi, ili su se svesno upustili u politi~ki rizik koji im je doneo negativne poene u javnosti, ili je neko od partnera vlasti imao skrivene namere. Naime, po{to je LDP vladaju}oj kaoliciji prisko~io u pomo} da se glasawe formalno odlo`i za kraj avgusta, usledio je rat saop{tewima izme|u SPS-a i G17 plus. I dok su neutralno dr`awe demokrata u me|usobnom obra~unu mawih partnera neki tuma~ili kao signal skore promene odnosa snaga u koaliciji ili pak prevremenih izbora u zavisnosti od toga da li bi Tadi}ev izbor bio Da~i} ili Dinki}, pojedini analiti~ari procewuju da zbog te polemike ali i zbog drugih propusta Vlade, Demokartska stranka ne samo da nije u poziciji da diktira rasplet politi~ke krize, ve} je i sama suo~ena sa zabriwavju}im padom rejtinga. Naime, analiti~ar Du{an Jawi}a procewuje u izjavi na{em listu da }e, bez obzira na ishod polemike o zakonu o javnom informisawu, taj slu~aj ostati zapam}en kao “politi~ki proma{aj Vlade, zbog atmosfere koja je stvorena u doma}oj javnosti, ali i u me|unarodnoj zajednici”. On tvrdi i da je pri~a o zakonu bila “samo dimna zavesa” kako bi se pa-

`wa javnosti preusmerila sa Zakona o prostornom ure|ewu “kojim se zemqi{te ogromne vrednosti ustupa tajkunima”. - Apsolutno sam siguran da je to marifetluk ove Vlade, koji }e ih kad-tad ko{tati - uveren je on. Jawi} ka`e da je, s druge strane, nemogu}e da do|e do ra{~i{}avawa odnosa me|u partnerima u kaoliciji, {to bi dovelo do prevre-

tom pogledu “posre}i”, spremi za eventulane prevremene izbore koji bi u tom slu~aju, smatra Jawi}, mogli biti odr`ani na prole}e. Politi~ki analiti~ar Jovan Kom{i} ne veruje da }e aktuelni sukobi izme|u G17 plus i SPS-a oko zakona o informisawu biti prelomni za vladaju}u koalciju, ili da }e predsednika Srbije i li-

A demokratama milo... Kad je re~ o poziciji DS-a u aktuelnom sukobu mawih partnera, on kaè da je o~igledno da je”demokratama milo kad Da~i} drì lekcije Dinki}u, i kad Dinki} disciplinuje Da~i}a”. Smatra, me|utim, da ovaj sukob ipak ogoqava i sve slabiju poziciju DS-a. - To stra{no li~i na Milo{evi}ev reìm sredinom devedesetih i to je ono {to treba sve nas da zabrine. Naime, u tom periodu je SPS koji vi{e nije imao nikakvu politiku, u su{tini samo plivao na javnim skandalima i zavadama na politi~koj sceni. Zato mi se ~ini da zapravo gledamo sumrak DS-a i pad te stranke koji }e biti te{ko zaustavqiv - ocenio je Jawi}. menih izbora ili pak do rekonstrukcije Vlade. - Iako ova Vlada personalno jako lo{e izgleda, {to bi rekli “lo{a krvna slika”, a ni mnogi sektori apsolutno ne funkcioni{u, tu ne}e biti nikakvih pomaka jer je kqu~na stvar da se sa~eka da li }e uop{te biti para od MMF-a i da li }e biti vizne liberalizacije. Ako bude tih para i ukidawa viza, onda nije iskqu~eno ni da do|e do razlaza u Vladi, odnosno do istupawa G17 plus i nove izborne kampawe kaè Jawi}. On je dodao i da je “oslabqeni DS sada u poziciji da ~eka pare MMF-a” i da se, ukoliko im se u

dera DS-a Borisa Tadi}a staviti pred izbor - Da~i} ili Dinki}. Svoje procene bazira na uverewu da su partijski interesi svih ~lanova koalicije mnogo ve}i u odnosu na one interse koji su ih konfrotirali oko dono{ewa zakona o informisawu. - Mislim da }e ti partijski interesi prevladati i da }e sve partnere kaolicije dovesti do kakve - takve ravnote`e da bi Vlada funkcionisala, jer je opstanak u vlasti ipak wihov najve}i interes. Koliko za G17 plus, koji ba{ nije na uzlaznoj putawi kad je re~ o podr{ci bira~a, toliko i za SPS koji nagove{tene reforme stranke mo`e da realizuje jedino

ukoliko ostane u vlasti - rekao je Kom{i} za na{ list. On smatra da je to dovoqan motiv da ih zadrì u vladaju}oj kaolciji, napomiwu}i da postoji i dodatni “kontrolni faktor”. Kako je naveo, opoziciona Liberalno-demokratska partija produktivno deluje “time {to je i u ovom sporu me|u partnerima vlasti pokazala da nema interesa za razbijawe valadaju}e koalcije po svaku cenu, a da bi u Srbiji nastao haos”. - LDP je pokazao da je spreman da zarad stabilizacije prilika i spre~avawa eskalacije krize vlasti, podrì re{ewa koja }e omogu}iti opstanak Vlade u sada{wem sastavu - naveo je Kom{i}. Istakao je, me|utim, da i Demokratska stranka kao najja~a u koaliciji, ima interes da ova Vlada opstane jo{ najmawe godinu ili dve kako bi mogla da realizuje neke starte{ke projekte koje bi joj obezbedili pozitivne poene u javnosti. Prema wegovim re~ima, zato nije izvestan ni scenario rekonstrukcije Vlade, odnosno izlaska G17 plus iz vlasti u slu~aju da predloèni zakon o informisawu ne pro|e u parlamentu. On kaè da su takve najave karakteristi~ne za svaku kaoliciju, ali da se obi~no svode na “odmeravawe cene pojedinih partnera u vlasti”. - To su takti~ka merewa uticaja stranke unutar kaolicije i ne verujem da na bilo kojoj strani trenutno ima interesa za promenom strana~kog sastava Vlade - napomiwe Kom{i}. Branka Dragovi} Savi}

PIRATSKA PARTIJA SE ZAMETNULA I U SRBIJI

Osmeh koji bi mogao da se zaledi d kako je Piratska partija u [vedskoj napravila istorijski iskorak i domogla se na izborima Evropskog parlamenta, wihove ideje inspiri{u ovisnike interneta i kompjuterskih tehnologija {irom sveta da se otisnu istim putem. U namawu ruku da za po~etak, oforme fran{izu ove stranke u sopstvenoj zemqi. Oko 7,14 odsto glasova i dva predstavnika u najvi{em evropskom zakonodavnom telu {vedska partija je osvojila na iznena|ewe/uàsavawe svih koji su joj se grohotom smejali kada je nastala. Ta vest je na{la zavidno mesto u ovda{wim medijima, a qudi su namah po~eli da se pitaju kada }e sli~na stranka ni}i u dràvi koja je u 19 godina modernog vi{epartijskog sistema imala skoro 500 registrovanih politi~kih organizacija, prodavnica magle. Piratske organizacije i druìne s karipskih vododerina kao da su se uhlebile u zemqi gde se originalnih muzi~kih diskova za jednu godinu proda taman koliko u nekom {vedskom selu za jedno subotwe prepodne. I, nije se dugo ~ekalo. Iako ne u uvreènom smislu re~i “stranka”, Piratska partija pokrenuta je i kod nas, za sada samo na internetu. Za razliku od [ve|ana, na{i pirati kaù da nikada ne}e postati deo politi~kog sistema dràve kakav je danas. „Mi smo iznad sistema! Nemamo akta, nemamo dokumenta, nemamo potpise i pe~ate, nemamo la`ne obaveze i dvojne dogovore. Mi smo dovoqno svesni svojih razlika i ne}emo se nikada wih odre}i! Nemamo potrebu da mislimo isto ili da se tako deklari{emo. Nikada nikome ne}emo klimati glavom niti }emo praviti kompromise oko fundamentalnih vrednosti!“ napisali su pokreta~i Piratske partije Srbije (PPS). Prvi zadaci koje je PPS sebi zadala su: formirawe kompletno funkcionalnog Srpskog torrent tracker-a i wegovo odràvawe, razmena znawa (potpuna podr{ka wiki bazama znawa i rad na wihovoj verifikaciji), te formirawe wiki sistema za samoupravu zajednica.

Iako, za sada, Piratska partija Srbije postoji samo na sajtu, a spisak ~lanova na internet forumu, lako se moè dogoditi da krene u zvani~nu registraciju, po {vedskom uzoru kojem je trebalo svega 24 sata da prikupi preko 2000 potpisa, koliko joj je bilo dovoqno da se registruje kao zvani~na politi~ka organizacija. Partija je ubrzo podnela dokaze dràvi da ima preko 900 ~lanova koji su prvu ~lanarinu (5 {vedskih kruna) platili SMS-om. Od tada stranka je rasla umereno. Dnevno je dobijala oko pet ~lanova i uveliko izbistrila ciqeve koji }e postati smernica za sve druge sli~ne organizacije u svetu. Najja~i „vetar u le|a“ Piratska partija [vedske dobila je kada je policija poharala servere najve}eg {vedskog sajta za razmenu torenta „The Pirate Bay“ (Piratski zaliv). Tako je dovela najmla|u politi~ku struju u ìù javnosti. ^lanstvo je, odjednom, po~elo da se umnoàva. Kada je, kasnije, pala presuda vlasnicima „Piratskog zaliva“, dogodio se jo{ jedan talas u~lawivawa. Do danas ova stranka ima preko 49.000 ~lanova ~ime je postala najve}a partija u [vedskoj. Po uticaju je jo{ daleko od toga, ali i dva poslanika u EU parlamentu su dobar po~etak. Sli~ne partije, dakle, ni~u {irom sveta. Oficijelno registrovane pirate do sada imamo u: Austriji, ê{koj, Francuskoj, Nema~koj, Poqskoj i [paniji. Aktivne, ali neregistrovane piratske stranke postoje u jo{ tridesetak dràva poput: Argentine, SAD, Rumunije, îlea, Finske, Bugarske, Slovenije... Svim ovim organizacijama zajedni~ki su neki od ciqeva koje su jo{ [ve|ani propagira-

li. Piratske partije se zalaù, izme|u ostalog, za slobodu govora, za{titu privatnosti (na internetu i van wega) i slobodno preuzimawe materijala s interneta. Ovo posledwe se direktno suprotstavqa ve}ini zakona koji tretiraju za{titu autorskih dela, ali „pirati“ smatraju da ne{to {to su legalno kupili, imaju pravo da dele besplatno s kim god ho}e i koliko god ho}e. Organizovane kao internet zajednice, piratske politi~ke organizacije ne}e mo}i da u~ine mnogo, ali registrovane kao stranke u budu}nosti mogu itekako da uti~u na va`na zakonska re{ewa, poput zakona o autorskim pravima, za{titi na internetu, zakona o elektronskom potpisu i svega drugog {to nam budu}nost u sve ve}oj meri name}e kao realnost. Piratska partija u Srbiji je, dakle, u samom zametku. Zahvaquju}i forumu na wihovom sajtu, baza pristalica se {iri po celoj dràvi. Trenutno su raspisali konkurs za zastavu (koja mora biti srpska i piratska – na {ta god to li~ilo), logo i himnu ili soundtrack kako je to moderator foruma nazvao. Kao i svaka partija u Srbiji koja drì do sebe, i PPS ima ikonu, ~oveka na kojeg se svi ugledaju. U pitawu je izvesni Ivan Jeli} kojeg je, novembra pro{le godine, policija privela zato {to je na internet oka~io film „Turneja“. Protiv wega je podneta krivi~na prijava, a ceo slu~aj jo{ nije video sudski epilog. Wemu je posve}en poseban deo na internet forumu partije i, kako se ~ini, postoji dobra {ansa da uskoro postane okida~ ovda{wim piratima, kakva je bila pohara „Piratskog zaliva“ Petar Klai} iz [vedske.

DNEVNIK

nedeqa9.avgust2009.

STATISTIKOM PO GLAVI SRPSKIH POTRO[A^A

ZEMAQSKI DANI TEKU

Najjeftinija dràva najskupqe hrane!? duvek je bilo te{ko uhvatiti realan cenovni trend. Prose~an gra|anin ove zemqe davno je stekao naviku da izve{taje Republi~kog zavoda za statistiku isprati kratkim komentarom: “Laù”! Na treba za to kriviti dràvne statisti~are, wihovi modeli {irokog obuhvata postavqeni su tako da prate pomerawe cena velikog broja proizvoda. Saznawa do kojih su dolazili bila su ta~na, ali ne i dovoqno ubedqiva za javnost. Qudi su gun|aju}i znali da kaù da je prose~an rast cena varqiva kategorija, jer {ta wima zna~i ako su lokomotive pojeftinile, kad su hleb, mleko i jestivo uqe znatnije poskupeli. Ve} nekoliko godina srpska javnost je optere}ena naga|awima da su cene niza artikala, pogotovo onih koji imaju egzistencijalni karakter, poprili~no niè u Evropskoj uniji nego u na{oj zemqi. Pomiwani su hrana, ode}a i obu}a. Ako bi se te naznake pokazale ta~nim, onda bi se doma}i potro{a~ jo{ jednom na{ao u paradoksalnoj situaciji da wegov pandan u EU, uz znatno ve}u kupovnu mo} i mogu}nost izbora, ima pred sobom i niè cene stvari od kojih prevashodno zavisi ìvot. Godinama se o tome pri~alo, ali egzaktnih dokaza i obja{wewa nije bilo. Ili dràva nije imala interesa da ponudi razja{wewe, ili se smatrala da za to nema ni potrebe. Tek je ekonomska kriza i bujawe socijalnih problema, koje je ona donela, primoralo izvr{nu vlast da napravi analiti~ki presek nivoa potro{a~kih cena u Srbiji. Te{ko je re}i kakvi su rezultati ovog istraìvawa, jer se i zakqu~ci i osporavawa tih zakqu~aka pozivaju na vrhovnog sudiju u vidu evropske statistike - “Eurostat”. Ministar trgovine dr Slobodan Milosavqevi}, koji je i predsednik Komisije za pra}ewe cena proizvoda i usluga i ìvotnog standarda, zakqu~io je posle analize, koju je napravio ovaj vladin organ, da je Srbija me|u najjeftinijim zemqama u Evropi. Argument za ovakvu tvrdwu na{ao je u

istraìvawu u koje je “Eurostat” ukqu~io 36 zemaqa. Po tom istraìvawu, Srbija je sa indikatorom 58 daleko ispod uporedne vrednosti za EU (100) i od we su samo jeftinije BiH (56), Albanija (53) i Bugarska ~iji je pokazateq najniì (51). Dodu{e, ministar je priznao da su cene, tako|e zna~ajnih egzistencijalnih faktora - ode}e i obu}e, skupqi nego u EU, ali je dodao da taj segment potro{we nije bio u fokusu is-

“skupim” proizvodima preplavqene vojvo|anske pijace? Ove navode, dodu{e indirektno, osporila je evropska statistika. Podaci “Eurostata”, naime, govore da Srbija posledwih godina, uz Letoniju, ima najbr`i rast cena `ivotnih namirnica. Posebno su indikativna lawska kretawa. Vo}e i povr}e su tokom 2008. godine poskupeli za 50,8 posto, jestivo uqe za 39,7 procenata, jaja i sirevi za 33,7 posto, dok

Koliki su apsurdi u pitawu moè se videti iz dodatnog obja{wewa da je jestivo uqe u Francuskoj jeftinije za 22,8 procenata, da je u Nema~koj wegova cena nià za 32,4 odsto, a da o holandskom zejtinu, koji je jeftiniji za ~ak 81,5 procenata, moèmo samo sawati traìvawa, jer se Komisija usredsredila na namirnice i komunalije. Tu su stvari, ve}, druga~ije. Pogotovo u komunalnoj sferi, koja je jo{ uvek daleko od evropskih cena, ali, mora se priznati, i od evropskog nivoa usluga. Me|utim, zanimqive su bile observacije o cenama hrane. Osporavaju}i uvreèno mi{qewe da Srbija, posle Hrvatske, ima najskupqu hranu u regionu, Milosavqevi} je rekao da to nije ta~no i da niè cene od nas imaju samo potro{a~i u Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Albaniji. Ostaje nejasno ko je jo{ ostao u regionu, koliko ga je ministar {iroko postavio i da li se tu mislilo i na Ma|arsku, ~ijim su

rast cena hleba od 18,9 procenata predstavqa evropski rekord. Koliki su apsurdi u pitawu moè se videti iz dodatnog obja{wewa da je jestivo uqe u Francuskoj jeftinije za 22,8 procenata, da je u Nema~koj wegova cena nià za 32,4 odsto, a da o holandskom zejtinu, koji je jeftiniji za ~ak 81,5 procenata, moèmo samo sawati. Kao {lag na tortu stigla je informacija da su ode}a i obu}a u Srbiji skupqi za 3,5 procenata, a da se samo za cipela ovde treba izdvojiti za 10,6 posto vi{e para. Kojoj statistici vredi verovati? Ako se ostavi po strani na~elno stanovi{te da nijedna vlast ne pravi analize na svoju {tetu, u razmatrawu socijalne

situacije, uz cene, treba posmatrati i kretawe potro{a~ke snage srpskog dru{tva. Nesporna je ~iwenica da je od oktobarskih promena 2000. godine u Srbiji do{lo do zna~ajnog rasta standarda stanovni{tva. Ministar Milosavqevi} izneo je podatke da su u posledwih osam godina zarade u proseku porasle za 439 procenata (u evrima za 292 posto), a penzije prose~no za 371 procenat, gledane kroz evro za 252 posto. Tako|e je ~iwenica da su vrednosti prose~ne i minimalne potro{a~ke korpe rasle znatno sporije. Me|utim, u drugoj polovini 2008. i u prvom semestru ove godine, kada je kriza po~ela da uzima svoj danak, uo~qiv je zna~ajan rast nezaposlenosti. On je vidqiv, kako u padu prose~nih zarada (sa 243 evra u 2008. na 229 evra u maju ove godine), tako i u paralelnom padu kupovne mo}i. Odnosno, sve teè se ìvi, a cene i daqe rastu. Ne bez razloga se u Vladi Srbije radi na novom zakonu o trgovini. Sve je prisutnije mi{qewe da zna~ajan deo na{ih privrednih problema izvire iz nere{enih trgovinskih tokova. O{triji kriti~ari tvrde da je ekonomska politika bila pristrasna samo prema trgovini i da je {titila samo ovu granu, dozvoqavaju}i, istovremeno, da propadaju cele privredne oblasti. Srbija vi{e, gotovo, da nema vlastitu proizvodwu ode}e i obu}e. Dok konfekcionari jo{ i rade, uglavnom “lon poslove” za strane naru~ioce, dotle je doma}a industrija obu}e potpuno uni{tena. Unutra{wa konkurencija je svedena na nekoliko uvoznika, koji su sada u prilici da diktiraju trì{ne uslove. Dok se to, bez velikih suza i jauka, de{avalo, uloèn je ogroman napor da bi se dokazalo da u Srbiji nema trgovinskih monopola. Wihovo prisustvo sada je te{ko osporiti i ono je najvidqivije kroz ~iwenicu da su srpski seqaci me|u najlo{ije pla}enim u Evropi, a da su finalni artikli, nastali preradom wihovih proizvoda, me|u najskupqim u Evropi. I to ne kod prera|iva~a, ve} kad stignu na trgovinske police. Vladimir Harak

(S)MISAO DRU[TVENE LOBOTOMIJE

Kvadrati za najuì krug to ti je Srbija, narodnu poslanicu izujedao ~opor besnih pasa na skup{tinskom parkingu?! Ne onih parlamentarnih, koji besmislenom retorikom ujedaju s govornice, zaslepqeni odu{evqewem {to milion – dva besposlenih u tv prenosu upijaju svaku glupost koju ovi izgovore, nego pravih ~etvoronoàca; ni{ta imunijih na krizu od vlasnika koji su ih odbacili. Mo`da upravo onih koji nisu imali gde da ih drè, jer nisu bili dovoqno bliski pro{loj vladi da za {aku evra re{e stambeno pitawe? Lepo je to izvesni Vojislav smislio (onaj drugi, {to nije u Hagu), filigramski uskla|eno s legalizmom koji nam godinama

sni, ni po ~emu dobrom upam}eni, generalni sekretar vlade tvrdi da niko u toj di~noj instituciji nije imao pojma po kojoj su ceni stanovi otkupqivani! Kao, to je toliko bezna~ajno da niko nije ni obra}ao pa`wu {ta se de{ava, a stambene kvadrate su okolo delili portiri i domari?! A ko zna, mo`da je i zaista tako? Ali u tom slu~aju su stanovi samo jo{ jedna u nizu bezna~ajnih afera, spremno lansiranih da zama`u o~i i skrenu poglede sa mnogo zna~ajnijih i krupnijih malverzacija! Zvu~i poznato? Vi{e nego realan scenario, bojim se… Uostalom, {ta nas briga. Pa nama predsednik vascele Rusije za koji mesec dolazi na noge, da izno-

âk su i oni koji su li~no odlu~ivali o raspodeli stanova sada tako slatko zblanuti medijskim otkri}em besmisleno o~igledne javne tajne propagira. Nema kr{ewa zakona, ako taj zakon izmeni{ u svoju korist?! Nekom na prvi pogled neprimetnom uredbom, razume se. ûvenim zakonskim aktom koji vladama daje diskreciono pravo da rade {ta ho}e, {to se ovde ve} decenijama obilato koristi. I onda lepo stan~i} ovome, stan~i} onome… i tako nekih 200 i kusur komada, a da o tome, navodno, niko nije imao pojma?! âk su i oni koji su li~no odlu~ivali o raspodeli stanova sada tako slatko zblanuti medijskim otkri}em besmisleno o~igledne javne tajne. Izve-

va oslobodi Beograd i donosi nam u rukama ni mawe ni vi{e nego milijardu evra! Ne par miliona. Milijardu, ej! Odakle? E, tu ve} malo ko moè dati lucidan odgovor, sem ako je u stawu da besramno zaboravi da pola Rusa nema {ta da jede. Ali oni tu lovu daju nama, onako, na lepe o~i, a vaqda }e odatle mo}i da se odvadi malo i za poneki novi vladin stan~i}. Da se zakrpe rupe, jer se ovo {to je podeqeno ionako ne}e vratiti, niti }e iko ozbiqan zbog toga odgovarati. Naàlost. [ta Rusi traè u zamenu? Ni{ta posebno, sem da-

qeg distancirawa od NATO-a, bez ~ega }emo te{ko na putu ka EU dospeti daqe od belog {engena, te da im kasnije najve}i deo tih para vratimo kroz kupovinu wihove vojne opreme i usluga. Zvu~i poznato? I jedino se na{ ve~ito srebrni delfin opet zadovoqno sme{ka, stiskaju}i u ruci kqu~eve stana gde }e napokon trajno parkirati

krevet u kome }e sawati kako kona~no pobe|uje nekog tamo Felpsa. A smejuqe mu se i kom{ije. Onako tih, povu~en i posve}en trenirawu, taj sigurno ne}e praviti bahanalije zbog kojih ostali stanari ne}e ni oka sklopiti tokom predstoje}ih godina. Kad malo boqe razmislim, ho}u i ja ^avi}a za kom{iju! Aleksa Grube{a

(S)LAGALICA (S)lo`io Dejan Patakovi} Da li je 5. oktobra 2000. bilo mnogo alkohola? Demokratija je mnogo brzo isparila. Na{e politi~are najvi{e iznervira kad za vreme radne posete inostranstvu moraju ne{to i da rade. \avoqa varo{ nije u{la u finale kao kandidat za novo svetsko ~udo. Bog je od nas odavno digao ruke, a izgleda da nas i |avo slabo simpati{e. Na{i najmla|i u~enici dobili su deset medaqa iz matematike na olimpijadama znawa u Nema~koj i Meksiku. To mora da nas raduje. Kad porastu, mo}i }e precizno da izra~unaju koliki je dug Srbije prema inostranstvu. Za o~uvawe }irilice i srpskog jezika uskoro }e brinuti na{i najboqi holdinzi, kompanije, menaymenti, pi-arovi i konsalting agencije. PS Tomislav Nikoli} je postao najve}i zagovornik ulaska Srbije u Evropsku uniju. Politi~ki maskenbal se nastavqa. PPS Pare za godi{wi odmor pozajmili su mi Mira, Marko i Fe|a. Oni su moj MMF.

Daqi planovi separatista

, samo da smo jo{ malo vi{e elektronski, tj. informati~ki pismeni(ji), onda bih ovo gde jo{ kako-tako ìvim(o) zvao „virtuelnom“, a ovako }u se zadovoqiti sintagmom „dràva od papira“ i u woj radim u veoma va`noj i nadasve osetqivoj sferi informisawa, koja se prostire od ~ar{ijskog i prete`no usmenog kafanskog filozofirawa do zaista retkog i sve re|eg uzimawa u {ake {tampanih „sredstava informisawa“ (tek da se napravi pauza, uzme vazduh i malo plaknu nikotinizirana i meketava nepca). A priznajem da mi pomalo ~ak i imponuje {to se tolika halabuka digla oko Zakona o iformisawu, jer se ovde radi ba{ o mom zanatu i dobro znam da ovde vi{e novine ne ~ita ni 2 odsto Srba (jer dva odsto od 8 miliona je 160.000, a toliki tira` kogod kaè da ima, laè), pa i televizija nam uglavnom sluì za kriminalne (u svakom pogledu) filmove holivudske „B“ produkcije i za one ~uvene – mada mi se vi{e svi|a atribut „zloglasne“ – zvezde „Granda“ sa tako {kolovanim glasovima da su naravno jo{ koliko-toliko za gledawe, ali za slu{awe... e, pa àlim slu~aj, ne{to se mora i otrpeti da bi se pregledali svi oni silikoni na suhomesnatim grudima dimenzija razgaène „{estice“. Pa gledamo i trpimo, navikli smo, ni deca nam nisu ba{ neki sluhisti, pa ih o slavi itekako slu{amo, jer su na{a, kao {to slu{amo i vaterpoliste dok pevaju himnu, slu{amo i âvi}a i Maju Higl, ne {to lepo pevaju, nego iz nekih drugih, to se uvek kaè iz „vanumetni~kih razloga“, pa su iz nekih drugih razloga zanimqive i te na{e „umjetnice“, koje je pritom „zabraweno {tipat’ i gledat’ nako“. Dok one vokalno interpretiraju, kako bi to nekad kazali Mi}a Orlovi}, Duwa Lango, Oliver Mlakar ili ~ak i sam Ivan Hetrih, kasnije poznatiji kao Sa{a Zalepugin. E volem da smo va`ni, makar i po tome kako se dovijaju kako da nam zapu{e usta. Vaqda }e nam sko~iti ugled, pa i standard, jer ko se jo{ boji moraliste-komentatora koji ima platu 28.000 dinara? A {to tek volem – „ej, ala volem, kako ne bih vol’o, da ne volem, ja bih se razbol’o“ – {to su se tek popla{ili ovog na{eg lalo{kog separatizma, tako vaàn nisam sebi bio ni kad sam i samom mar{alu i wegovoj (i mojoj) nepobedivoj JNA polagao zakletvu! Zamislite samo kako je to uzelo maha i koliko se samo Vojvo|ani spremaju da se otcepe od Srbije i dokle je to wino, tj. na{e, zlikova~ko udruìvawe u ciqu ru{ewa ustavnog poretka oti{lo, kad u predlogu novog Statuta APV za Ma|are pi{e da su Ma|ari, za Slovake da su Slovaci, za Rusine... itd. Samo se Srbi nigde ne spomiwu ({to je naravno ordinarna izmi{qotina) i nazivaju se „ostali vojvo|anski narod“. To, naravno, nigde ne pi{e, ali o tome se pri~a, truje se narod, poteù se svi propali argumenti iz hrvatskog i bosanskog rata, o tome se naga|a, {ta bi bilo kad bi bilo, ~ekam samo da tim dokonim kafanskim filozofima, u kakve se polako, ali izvesno, pretvara cela besposlena Srbija, neko objasni da je ânak li~no uvezao sve ove kineske trgovce da sa wima i onim budu}im „vojvo|anskim narodom“ jednom broj~ano nadma{i i pre{i{a Srbijance. A i to }e neko smisliti, imam ja u nas poverewa. Samo jo{ ~ekam i da neki uncut napujka radikale (oni su bar laki za odràvawe) sa ekskluzivnom pri~om da teniser Novak \okovi} sve one silne milione evra ili dolara ustvari wima od usta otkida, pa da tog na{eg istinskog heroja nacije preko no}i omrznu kao bruku i sramotu nebeskog naroda. I da ih pitam – koji }e to Vojvo|ani, ajmo i poimence, da izda-

ju svoju srpsku bra}u ju`no od Dunava i Save. Ja sam, na primer, za 35 godina novinarstva upoznao nekoliko stotina najva`nijih qudi u vojvo|anskoj politici, privredi i kulturi – do ru{ewa Milo{evi}eve tiranije. Mo`da i hiqade. I odgovorno tvrdim da sam me|u svim tim direktorima video dva Ma|ara i jednog Slovaka, a me|u politi~arima, ali samo zbog onog idiotskog „kqu~a“, ne{to vi{e. Sve su to gotovo odreda bili Srbi, {to mi se ~ak i dopada i nijedan, sem g. @ike Berisavqevi}a, nije bio ro|en u pokrajini kojom rukovodi, {to mi se ne{to mawe dopadalo. Uostalom, i mala deca u Vojvodini znaju da su ovu pokrajinu pola veka vodili i o woj odlu~ivali oni koji su za Titom do{li, dakle Bosanci, Li~ani i Crnogorci. Znaju deca, ali smo se mi stariji odavno dogovorili da o tome vi{e ne pri~amo. Ipak, za{to to sad redovno previ|aju i oni {to nas optuùju za separatizam? E, sad }u vam ja kas’ti za{to. Zato {to ni sami ne veruju u ono na {ta nas nabe|uju, nego {amaraju onako „negle|u{e“, pa koga zaka~e. Treba malo provetriti usta, pa makar i zbog nikotina. I kako ste onda to zamislili da se tako jako i tako unapred bojite na{eg, vojvo|anskog separatizma. Odnosno separatizma vojvo|anskog politi~kog i privrednog vrha! Ho}e li nas to mo`da otcepiti, pa odmah i Austrougarskoj predati, Radoman Boòvi}? Ili Dragutin Zelenovi} i Stanko Radmilovi}, koji su tako|e bili predsednici Savezne vlade, a vojvo|anski kadrovi? Ho}e li biv{i gradona~elnik Novog Sada Milorad Mir~i}? Ili wegov prethodnik Obrad Milo{evi}. Pa ni va{a Maja vam nije Vojvo|anka! I sad u daqem razotkrivawu tih sve o~iglednijih separatisti~ko-otcepqiva~kih namera vojvo|anskog naroda moja ku}na adresa me prosto nagoni da predvidim i neke daqe korake tih ru{iteqa jedinstvene Srbije. Ja naime stanujem u Podgori~koj ulici na Limanu Tri, ali ona se nije uvek tako zvala, nego tek od prerane smrti na{eg neumrlog mar{ala. Dotle se zvala – Titogradska, tako da je ova promena bila toliko drasti~na, da je maltene bolelo. I gledam sve ove lov}enske, cetiwske i zetske ulice {irom ove na{e Vojvodine ravne, koliko ravne toliko, pa jo{ i vi{e separatisti~ke, pa pomi{qam koliko novosadskih, vojvo|anskih, ba~vanskih ili ~ak i sremskih ulica ima ispod „onijeh“ crnogorskih brda. Vidim, dakle, i ja da tu ne~eg ima, nawu{ili su to srbijanski narodwaci i svi starci sa mawe snova i planova nego uspomena. Zato bih ja sad i da im pomognem. Eto, da li su, na primer, kalkulisali ima li taj separatizam mo`da i neke dalekose`nije ciqeve? Mo`da bi preko, ili pored Srbije, onako sasvim „porebarke“ i „najerke“, Vojvo|ani hteli da u|u u dràvnu zajednicu, konfederaciju ili federaciju, svejedno, sa onim „osvedo~enim“ separatistima iz one „ozlogla{ene“ i „osvedo~eno antisrpske“ nove crnogorske vlasti, ove Milove, duvansko-mafija{ke, ili su vojvo|anski Bosanci, a wih je ovde najvi{e, ve} isplanirali konfederaciju sa muslimanskom Be-ha federacijom Alije Izetbegovi}a, ina~e ve} odavno pokojnog? Ajd sad, filozofi, da vas ~ujem! Zini da ti kaèm, prove \or|e Randeq tri usta.

DNEVNIK

nedeqa9.avgust2009.

ODLU^NIJE U BORBU PROTIV MONOPOLISTA

BERZA

Piramida uni{tila Kolumbijce Kolumbijski biznismen David Mursija Guzman progla{en je krivim zbog zloglasne piramidalne {eme za koju vlasti ka`u da je ulaga~e opqa~kala za vi{e od 2,4 milijarde dolara. Guzman je osu|en za prawe novca i nezakonito gomilawe bogatstva preko svoje kompanije DMG koja je obe}avala kamatu od preko 100 procenata godi{we kroz sistem prodaje kartica za kupovinu robe. Vlasti su zatvorile DMG u novembru. Guzmanu }e kazna biti izre~ena uskoro, a wegovi advokati ka`u da je presuda „politi~ka“.

Na insistirawe Ministarstva finansija u novi zakon uneta je odredba po kojoj Komisija, ukoliko naplati kaznu, a weno re{ewe bude oboreno na Vi{em trgovinskom sudu, iz sopstvenih prihoda vra}a ne samo iznos kazne, ve} i kamate

U Gr~koj recesija i dogodine Me|unarodni monetarni fond (MMF) iza{ao je sa prognozom da }e pad privrednog rasta u Gr~koj ove godine iznositi 1,7 odsto, uprkos naporima vlade u Atini i o~ekivawima minimalnog rasta. „Gr~ka }e zabele`iti pad sa izvesnim zaka{wewem. Glavni pokazateqi za 2009. godinu ukazuju na mawe investicije i slabiji izvoz, kao i pad u li~noj potro{wi, {to uti~e na pad poverewa i smawewe broja zaposlenih“, navodi se u analizi MMF-a. MMF

Komisiji data batina u ruke

predvi|a da }e i naredne, 2010. godine, gr~ka privreda zabele`iti pad od 0,4 odsto, s tim da se krajem naredne godine o~ekuje blagi oporavak. U izve{taju MMF-a apeluje se na vladu u Atini da hitno sprovede reforme fiskalnog i penzionog sistema. „Gr~ka ima najvi{e dugoro~ne tro{kove zbog starosti stanovni{tva me|u zemqama evro zone. Predvi|a se da }e prirodni prira{taj 2017. godine biti negativan“, navodi se u izve{taju.

rajem pro{le godine Evropska Komisija je, zbog name{tawa cena stakla za automobile, kaznila kompanije Asahi, Pilkington, SenGoben (Saint-Gobain) i Soliver sa vi{e od 1,3 milijardu evra globe. Tako }e evropske industrije nau~iti lekciju, poru~ila je tom prilikom komesarka za konkurentnost EU Neli Kros, podvla~e}i da je to najve}a kazna do sad. Ove su firme, naime, skupo platile to {to su tokom pet godina name{tale cene na tr`i{tu vrednom dve milijarde evra kojim su vladale - kontrolisale su 90 procenata stakla koje se koristi u izradi vozila u Evropi. Ho}emo li i mi imati ovakve primere? Kada }e, recimo, kaznu platiti „Salford“ koji, kako je utvrdila Antimonoplska komisija, kroji kapu u otkupu mleka, kakva }e odluka kona~no pasti u slu~aju „C marketa“, ho}e li na tapet do}i uqari koji

Akcije padaju, a direktori sve bogatiji Direktor svake tre}e nema~ke firme ~ije akcije ~ine „korpu“ elitnog berzanskog indeksa Daks, je u protekloj kriznoj godini imao ve}u platu nego pretkrizne 2007. Nema~ko udru`ewe za za{titu investitora ukazalo je na taj podatak, navode}i da je takvo pona{awe neprihvatqivo. „Tako ne{to je za nas neprihvatqivo s obzirom na te{ku situaciju u privredi“, izjavio je predsednik udru`ewa Daniel Bauer za „[pigl onlajn“. On smatra da nije dovoqno to {to je prose~na plata {efova u 30

firmi koje ulaze u Daks pro{le godine u proseku smawena za petinu, na 3,8 miliona evra. „Firme su morale plate menaxera da dr`e na uzdi mnogo ~vr{}e“, navodi Bauer. Udru`ewu za za{titu investitora se posebno ne dopadaju milionski bonusi koji su ispla}eni ~lanovima upravnog odbora „Doj~e postbanke“. Ona je pro{le godine bila na gubitku 821 milion evra, ali je i pored toga nadzorni odbor odobrio deveto~lanom rukovodstvu bonuse ukupne visine 11,5 miliona evra.

Pao profit Sosijetea i Unikredita Sosijete èneral, druga najve}a banka u Francuskoj po kriterijumu trì{ne vrednosti, je zabeleìla znatan pad profita u drugom tromese~ju 2009. godine. Ta grupacija je objavila da je u drugom kvartalu poslovala s neto dobiti od 309 miliona evra, {to predstavqa pad od 52 odsto u odnosu na isti lawski period, a do pada je do{lo zbog vi{ih rezervisawa za kreditne gubitke i otpisa dela imovine. Tako|e, i najve}a italijanska banka Unikredit je ostvarila u drugom kvartalu ove godine pad neto dobiti na 490 miliona evra, nakon dobiti od 1,912 milijardi evra u drugom kvartalu pro{le godine. Na kvartalnom nivou, neto dobit je porasla za 9,6 posto.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,0162

93,3499

95,9637

90,7361

Australija

dolar

53,1264

54,4886

56,0143

52,9629

Kanada

dolar

58,8607

60,3699

62,0603

58,6795

Danska

kruna

12,222

12,5354

12,8864

12,1844

Norve{ka

kruna

10,4305

10,6979

11,9974

10,3984

[vedska

kruna

8,8598

9,087

9,3414

8,8326

[vajcarska

franak

59,5072

61,033

62,7419

59,3241

V. Britanija

funta

106,34

109,066

112,12

106,013

SAD

dolar

63,395

65,0205

66,8411

63,1999

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 8. 2009. godine

se, imali smo priliku da vidimo, lako dogovore o ceni uqa? Sude}i po zna~ajnim promenama u zakonskoj regulativi, moglo bi se o~ekivati da se od kraja godine stvari po~nu pomalo pomerati. Kada nov Zakon o za{titi konkurencije na jesen stupi na snagu, Komisija za za{titu konkurencije }e mo}i sama da razrezuje kazne i to do deset odsto godi{weg prihoda kompanije, {to nije nimalo bezazleno. Da je, na primer dokazano da najve}i srpski trgovac Miroslav Mi{kovi} ima monopol na tr`i{tu maloprodaje, za {ta nije bilo osnova jer se u pitawe mogla dovesti samo pozicija wegove kompanije na teritoriji Beograda, „Delta“, koja je lane imala prihod od 2,4 milijarde evra, morala bi iz xepa da izvadi 240 miliona evra. Me|utim, i u novom zakonskom re{ewu postoji za~koqica koja bi mogla da sputava Antimonopolsku komisiju. Naime, na insistirawe Ministarstva finansija u novi zakon uneta je odredba po kojoj Komisija, ukoliko naplati kaznu, a weno re{ewe bude oboreno na Vi{em trgovinskom sudu, iz sopstvenih prihoda vra}a ne samo iznos kazne, ve} i kamate. Po re~ima predsednice Komisije Dijane Markovi} Bajalovi}, ovakvo re{ewe ne postoji nigde osim kod nas i to, kako ka`e, samo ide u prilog monopolistima. Ipak, ona o~ekuje da }e, bez obzira na to, kazni biti, jer }e ih izricati Komisija. Predsednica veruje i da }e sudije Vi{eg trgovinskog suda mo}i lak{e da razume-

ju materiju i da u utakmici protiv Vrhovnog suda Antimonopolska komisija ne}e gubiti kao do sada. Naime, devet re{ewa Komisije za za{titu konkurencije je oboreno na Vrhovnom sudu, odnosno vra}ena su na ponovno odlu~ivawe uglavnom zbog proceduralnih propusta, odnosno nepotpune dokumentacije i nekih drugih tehni~kih pitawa. Ti su porazi duvali u jedra monopolistima pa se tako zbog re{ewa Komisija niko nije previ{e uzbu|ivao. Vrhovnom sudu trebalo je najmawe godinu dana da donese neku odluku, re{ewa je vra}ao Komisiji na ponovno odlu~ivawe, ~ime je kona~na presuda opet odlagana na nekoliko godina. Upravo se slu~aj „Salford“ povla~io od jedne do druge adrese tako da poqoprivredni proizvo|a~i nikada nisu imali vajde od toga {to je ovom investicionom fondu dokazan monopol. Novina u ovom zakonu jeste i to {to }e Komisija dobiti istra`na ovla{}ewa, odnosno mo}i }e sama da prikupqa dokaze na osnovu kojih }e odlu~ivati. Zna~i, mo}i }e da dobije sve podatke od drugih dr`avnih institucija, ali i da sama pro~e{qa dokumentaciju kompanija koje odbijaju da sara|uju. Saradnik Centra za slobodno tr`i{te Aleksandar Stevano-

vi}, me|utim, ne o~ekuje velike promene. U razgovoru za „Dnevnik“ on ocewuje da }e u borbi protiv monopola doprineti samo nova ekonomska politika i departizacija ekonomije. – Ako toga ne bude, moète doneti jo{ dvesto zakona o za{titi konkurencije. Kod nas se to stalno radilo i stvarala su se nova tela, ali zarad zadovoqewe forme. To je marketin{ki potez, ne re{ava problem Komisija ve} slobodna konkurencija - kaè na{ sagovornik uz ocenu da su u Komisiji qudi od integriteta koji ho}e da rade svoj posao ali u Srbiji nema èqe da nezavisne institucije profunkcioni{u u svom punom kapacitetu. Prema tome, opet }e se na}i na~ina da se spre~i funkcionisawe tih institucija ako se oceni da je to u interesu ove ili one politi~ke elite. Tako je i s poverenikom za informacije od javnog zna~aja, Savetom za borbu protiv korupcije, ali i obi~nim sudovima…  Sla|ana Glu{~evii}

INDUSTRIJA GRA\EVINSKOG MATERIJALA TRA@I IZLAZ IZ KRIZE

Debqi zidovi za debelu hladovinu rivrednici muku mu~e kako {to brè i bezbolnije da iza|u iz krize, kako da sa~uvaju fabrike i zaposle radnike koji se boje otkaza. Predsednik Grupacije industrije gra|evinskog materijala Privredne komore Srbije Qubodrag Kneèvi}, koji je ujedno i direktor fabrike „Igma“ u Uqmi, napravio je konstrukciju kako da pove}a prodaju gra|evinskog materijala, odnosno, da proizvodi vi{e, a tro{i mawe energije. Re{ewe vidi u pove}anoj potro{wi gra|evinskog materijala, koja bi samo u prvi mah malo opteretila kupca, ali bi mu se tro{kovi veoma brzo vratili kroz veliku u{tedu energije. S druge strane, o~uvala bi se proizvodwa i zaposlenost koja je u velikoj krizi, jer postoji bojazan da }e se do septembra ugasiti ~ak 80 odsto pe}i u na{im ciglanama a posao izgubiti vi{e od 10.000 radnika. Kneèvi} predlaè da se zidaju debqi spoqni zidovi, tako da se po jedinici kvadrata tro{i vi{e materijala. Na na{u primedbu da bi to poskupelo izgradwu, a Vlada Srbije radi na tome da se ona pojeftini, sagovornik obja{wava da treba gledati {ire i kaè da u~e{}e u tro{kovima takve izgradwe ne bi bilo ve}e od 0,2 posto. Me|utim, prilikom zidawa opekom zida debqine od 40 do 50 santimetara, ~ak za 40 posto bi se smawila potro{wa energije za zimsko zagrevawe i letwe hla|ewe, {to je za dràvu veoma zna~ajno. - Nadaqe, predlaèmo da umesto pla}awa poreza i doprinosa damo gra|evinski materijal koji

bi dràva mogla da koristi za najavqenu stanogradwu - kaè Kneèvi}. - Tako bismo bili oslobo|eni pla}awa obaveza, {to je problem u vreme velikih zaliha i slabe prodaje. Isto bi bilo mogu}e i kod namirivawa

obaveza za isporu~ene energetike (mazut, gas), koje bi mogli platiti materijalom za stanogradwu. On bi se upotrebio i prilikom re{avawa stambenih pitawa radnika u tim preduze}ima. Sagovornik ka`e da bi i podsticawe individualne stambene izgradwe pomoglo brojnim porodicama da re{e pitawe krova nad glavom i pokrenulo vi{e privrednih grana, prvenstveno industriju gra|evinskog materijala. U tom ciqu Kne`evi} smatra da bi trebalo obnoviti rad stambenih zadruga. Tada bi individualna stambena izgradwa bila mnogo jeftinija, jer bi se gradilo po receptu iz 80-tih godina pro{log veka. Korisnici koji bi koristili usluge preko zadruga i po{tovali standarde gradwe trebalo bi da imaju odre|ene beneficije, posebno pore-

ske. Tako bi se brè pokrenule brojne druge privredne grane koje idu uz stanogradwu, pa, ocewuje Kneèvi}, ono {to bi se izgubilo na mawem porezu – dobilo bi se na ve}em prometu. - Za sve ove predloge traìmo sagovornike me|u ministrima energetike, finansija, ekonomije, urbanizma - kaè Kneèvi}. Me|utim, slabo nas ko ~uje. Mnogo toga bi se moglo uraditi odmah, sada pre jeseni, pre po~etka slede}e godine, za kada se najavquje ve}ina projekata, od stanogradwe do izgradwe Koridora 10. Jer do tada treba preìveti. Gubqewe vremena nam ne ide na ruku, za radnika je vaàn svaki slede}i dan, koji je sve neizvesniji. Kako se u svetu ozbiqno stavqa akcenat na ugradwu materijala koji {tede energiju, i kod nas je budu}im zakonom o ure-

Qubodrag Kneèvi} smatra da je Srbija rasipnik energije, zato {to se spoqni zidovi zidaju blokovima naj~e{}e od 19 do 25 santimetara, {to u ovim klimatskim uslovima ne obezbe|uje toplotnu izolaciju. On kaè da ima saznawa da neki investitori zidaju spoqni zid i od 12 santimetara. Nije u pitawu stabilnost objekta, ona zavisi od skeleta, problem je u nedovoqnoj izolaciji leti od velike vru}ine, a zimi od zime, pa treba mnogo energije da se rashladi ili zagreje takav prostor. - Mislim da treba krajwe ozbiqno shvatiti potrebu {tedwe energije, nezavisno od kog materijala se zida - kaè sagovornik. - Ja ne kaèm da to treba uvek biti opeka koju mi proizvodimo, mogu biti i drugi moderniji materijali, ali uz po{tovawe standarda gradwe za ~uvawe energije. Me|utim, opeka je dokazala kvalitet i postojanost kroz vekove, imamo je dovoqno, nije skupa, i zato predlaèmo da se zida od we.

Klima mewa zidarsku praksu Kneèvi} kaè da se za spoqne zidove najvi{e primewuje standardni opekarski blok dimenzija 25h19h19 santimetara i ocewuje da je to u dana{wim uslovima promene klime malo. Zato predlaè zidawe od dva bloka, {to bi dupliralo debqinu zida na 50 santimetara, ~ime bi se u{tedelo 40 posto energije. Ako dràva nekom investitoru dodeli kredit da zida ku}u, sagovornik ocewuje da bi on taj kredit mogao da otplati ve} u narednih pet godina kroz smawene potro{we energenata. |ewu prostora i izgradwi koji u Skup{tini Srbije ~eka glasawe, predvi|eno da svaki objekat visokogradwe, zavisno od vrste i namene, mora biti projektovan i izgra|en tako da ispuwava propisane energetske zahteve, {to zna~i da }e gra|evinski i drugi proizvodi koji se budu koristili prilikom gra|ewa objekta morati da ispuwavaju odre|ene propisane zahteve.

Sagovornik nagla{ava da je su{tina ove pri~e da se pove}a potro{wa gra|evinskog materijala po jedinici gradwe, a time da se pove}a i prodaja. Ako raste prodaja smawuju se zalihe, radi proizvodwa, rade radnici, nema ga{ewa pe}i i otpu{tawa zaposlenih... Samo nedostaje ona mala - velika karika: novac za pokretawe izgradwe.  Ranka Dautovi}

nedeqa9.avgust2009.

c m y

DNEVNIK

PRIMAMQIVA PONUDA BANAKA

Posledwi minut za {tedwu bez poreza N a bankovnim ra~unima gra|ani Srbije ~uvaju vi{e od pet milijardi evra uloga. Poverewe u bankarski sektor koje je bilo poquqano oktobra pro{le kada su povu~eni ulozi u vrednosti od milijardu dinara, ponovo se vratilo. O tome jasno govore podaci Narodne banke Srbije: devizna {tedwa je 2009. u proseku rasla dva miliona evra dnevno. îwenicu da se bankama veruje potkrepquje podatak o ro~nosti depozita. Dok je ranije bilo najvi{e „uloga po vi|ewu“ koji se svakog trena mogu podi}i, sada vode oni oro~eni na godinu dana. Wih je 30,3 odsto, a slede ve} pomenuti „po vi|ewu“ s u~e{}em od 25,6 odsto. Na vi{e od godinu dana oro~eno je 15 odsto uloga, za 13,6 odsto wih oro~ewe vaì tri meseca, a na pola godine – 14,6 odsto. Gra|ani su izme|u banke i slamarice prednost dali prvoj zbog visokih kamata. Bankarima je znatno pomogla i dràva koja je pove}ala limit za koji garan-

ili deo koji se ispla}uje unapred. Sve su to dobri uslovi koji su nu|eni tokom nedeqe {tedwe koja pada krajem oktobra i po~etkom novembra i protegli su se na celu godinu, pa klijenti i sada imaju dobar izbor. Tako AIK banka nudi svoj program uz dopunu: ukoliko u „Nedeqi {tedwe 2009“ kamate na uloge budu vi{e, stare {te-

Kamate i daqe visoke [ta }e biti u sedmici {tedwe, ho}e li kamate biti jo{ vi{e? Te{ko je re}i, verovatno }e biti banaka koje }e davati vi{e u odnosu na sada{wu ponudu. To zavisi od uslova na svetskom trì{tu: ukoliko se pojave povoqniji izvori finansirawa u svetu pri{tede}e se na {tedi{ama, ako pak oni poskupe, eto radosti za one koji mogu da ostave koji dinar ili evro na stranu. Kamate }e biti i daqe visoke jer }e banke na taj na~in prikupqati slobodna sredstva za kreditne plasmane. tuje sa 3.000 na 50.000 evra, a tu je i ~iwenica da se za devizne depozite ove godine ne pla}a porez od 20 odsto. Prethodnih godina je ta beneficija vaìla samo za dinarske uloge. Sve u svemu uslovi nikada nisu bili povoqniji. Tako klijenti mogu da se odlu~e za stepenastu {tedwu gde kamata svakog meseca raste, a ulog se moè podi}i kada se èli uz obra~un i isplatu kamate do datuma razoro~avawa. U ponudi je i kamata

di{e }e imati pravo da razoro~e svoje uloge i ponovo ih oro~e pod uslovima koji su za wih povoqniji bez smawewa kamate, a ukoliko se novac oro~ava – na isti ili du`i rok nego {to je to bilo kod va`e}eg ugovora. Ova banka ima kamate od dva odsto na uloge po vi|ewu, a tri za oro~ewe od jedan ili dva meseca na godi{wem nivou. Zavisno od sume, na uloge do 19.999 evra kamate su za tri, ~etiri i pet meseci 5,25 odsto. Za ve}e uloge,

5,75 procenata godi{we. Ukoliko se novac oro~ava na period od pola godine ili do 11 meseci, kamata je za prvu sumu 6,5, a za drugu 7 odsto godi{we. Za oro~ewe na godinu i vi{e to je 6,5 odnosno 7 odsto. Pireus banka ima sistem stepenaste {tedwe i dva programa na {est i 12 meseci za depozit od minimalno 500 evra. Kod polugodi{weg programa kamata je za prvi mesec dva odsto i raste do 14 odsto u {estom. Kada se sve sabere, za polugodi{wi program to je 5,83 odsto efektivno na godi{wem nivou. Kod godi{weg oro~ewa prvi mesec kre}e sa dva odsto, a u dvanaestom je 17 procenata ili 6,44 efektivno na godi{wem nivou. Dinarska {tedwa uprkos vi{im kamatama nije kod nas nikada bila tako atraktivna ali sve banke je imaju u ponudi. Inteza ~ak ima i program skala {tedwe koji je sli~an deviznoj stepenastoj {tedwi. Najni`i ulog je 5.000 dinara za klijente koji imaju kod wih „hit ra~un“, a za ostale je to 10.000 dinara. Kamata raste od prvog do jedanaestog meseca za po jedan procenat – od sedam do 17 odsto, a u dvanaestom je 20 odsto, sve na godi{wem nivou. Sve vreme trajawa programa ulog se mo`e pove}avati za 2.000 dinara za kori-

snike hit ra~una i 5.000 za druge. Iznos svake mese~ne uplate moè biti najvi{e pet puta ve}i od po~etnog uloga. Kamata se obra~unava i po isteku svakog meseca pripisuje na ra~un. Drugim re~ima, s ulogom vam raste i kamata. Ukoliko je potrebno, novac se moè podi}i u svakom trenutku. Ukoliko u roku od godinu dana nema pove}awa uloga, odnosno novih uplata, kamata se obra~unava po stopi koja je vaìla za po~etni ulog. Evro kao jaka valuta ~uva svoju vrednost sama po sebi, a kamate u odnosu na slamaricu do|u kao ~ist }ar. Kod dinara se vrednost uloga – dobitak ili gubitak – meri prema stopi inflacije. Ona je ove godine predvi|ena na osam odsto, plus minus dva. To zna~i da u Intezinoj skali {tedi{e po~iwu da zara|uju od drugog meseca kada je stopa 8 odsto, a ulaze u sigurniju zonu u ~etvrtom mesecu {tedwe kada je stopa na ulog 10 odsto. A do dvanaestog meseca klijenti su na sigurnom, jer ~ak ni najve}i ekonomisti - pesimisti u ovim uslovima ne tipuju na inflaciju od 20 odsto u 2009. Ono {to je sigurno, jeste da }e svi oni kojima je novac oro~en do kraja godine ku}i poneti ili preoro~iti celu kamatu. Lane je to vaìlo samo za dinarske {tedi{e jer je za devizne dràva imala porez na kapitalnu dobit od 20 odsto, a osnovica je bila cela devizna kamata. Za teku}u godinu propis koji reguli{e ovaj namet je stavqen van snage. Da li }e dràva biti tako dare`qiva i za uloge za koje }e oro~ewe te}i i u 2010? Odgovor je – te{ko. Svi znamo kakvu muku Vlada mu~i s buxetskim deficitom. U tim uslovima te{ko je o~ekivati da }e oporezovati plate a ostaviti slobodne prihode po osnovu kamata. Zato ako ste uspeli da u{tedite ne{to – trk u banku, ovo je posledwi minut za {tedwu bez poreza  Du{anka Vujo{evi}

CRNA GORA NA ZELENOM PUTU PREMA EVROPI

Lepote ~uva eko naknada ona~no... godi{wi odmor! Posle kratkih porodi~nih konsultacija, odluka je pala, koferi se pakuju, kre}e se put Jadrana, u Montenegro! Rastere}ena, ve} zami{qam pla`u, more... Sti`emo na granicu, a tamo, pored carinika i policije stoji i inkasant – treba platiti ekolo{ku naknadu! Ve}ina nas vadi evre, plati, lepi nalepnicu na automobil i ne pogleda u prospekt. Kao deklarisani ekolog, a pomalo i zbog profesionalne deformacije, ja i{~itah sve...

Preporu~eno, u~iweno. Eko naknadu od 15. juna pro{le godine, pla}aju sva fizi~ka i pravna lica za kori{}ewe drumskih motornih vozila i prikqu~nih vozila na teritoriji Crne Gore. Crnogorski gra|ani eko naknadu, pak, pla}aju prilikom registracije vozila, a strani dr`avqani pri ulasku u Crnu Goru na grani~nim prelazima. Eko viweta koja se dobija pla}awem takse va`i za period od godinu dana. Iznos naknade, u zavisnosti od vrste motornih vozila kre}e se

}em izazovu dana{wice – globalnoj borbi sa klimatskim promenama i za redukciju nivoa emisije ugqen dioksida. Novac se odvaja i za spre~avawe i smawewe zaga|ivawa reka, jezera i mora, aero zaga|ewa, o~uvawa kvaliteta poqoprivrednog zemqi{ta, za{titu ugro`enih biqnih i `ivotiwskih vrsta, o~uvawe autohtonih i endemi~nih vrsta, pro{irewe za{ti}enih podru~ja, razvoj potencijala nacionalnih parkova, za{ti}e-

planski, u za{titu `ivotne sredine. Stoga je uspostavqen mehanizam kojim se mo`e neutralisati i smawiti zaga|ewe, po{to skoro svako vozilo emituje materije koje zaga|uju prirodu. Posmatraju}i automobile, autobuse, kamione i druga vozila koji ulaze u Crnu Goru, shvatila sam da se radi, ma {ta mnogi mislili, o veoma pametnom na~inu da se buxet jedne zemqe napuni i to ekolo{ki. Ukoliko

BERZA

Jeftina hrana zamewuje zdravu Nutricionisti upozoravaju da se Amerikanci suo~avaju sa rizikom gojaznosti i dugotrajnih zdravstvenih problema jer zdrava jela zamewuju jeftinom, brzom hranom dok poku{avaju da prebrode ekonomsku krizu. Ispitivawa navode da Amerikanci potro{e 110 milijardi dolara godi{we na brzu hranu, javqa radio Glas Amerike. Dok se posledice recesije sve vi{e ose}aju, Amerikanci prave ustupke u `ivotnom stilu i buxetu, {to za mnoge zna~i vi{e jeftinih prozvoda koje nude lanci brze hrane kao {to su „Mekdonalds“, „Burger King“, „Popajz“ i „Vendiz“. Dok mnogim restoranima profiti opadaju, lanci brze hrane su u dobitku. Mekdonalds je u aprilu zabele`io rast od 6.9 odsto u svetskoj prodaji u poredewu sa istim periodom pro{le godine.

„Adidas” se spotakao

Svetski gigant u proizvodwi sportske obu}e i ode}e, nema~ki „Adidas“, saop{tio je da je u drugom tromese~ju zabele`io pad profita od ~ak 93 odsto. U saop{tewu te kompanije se navodi da je u tri meseca zakqu~no sa junom ostvaren profit od devet miliona evra prema 116 mi-

liona evra iz istog perioda lani, dok su prihodi u isto vreme pali tri odsto - na 2,46 milijardi evra. Podaci za ~itavu prvu polovinu godine pokazuju pad profita od 95 odsto, na 13 miliona sa 286 miliona evra, kao i smawewe prihoda od dva odsto na 5,03 milijarde evra.

Ni Mardoku ne ide dobro Grupacija „Wuz Korp“ objavila je gubitak od 203 miliona dolara u posledwem kvartalu, ali vlasnik Rupert Mardok kaè da wegov svetski medijski konglomerat vidi znake ìvota u zamrlom trì{tu oglasa. Uprkos gubitku, gigantska wujor{ka medijska kompanija koja poseduje

nomija polako oporavqa i da }e prihod porasti tokom ove poslovne godine. „Trì{te reklama, mada slabo i posebno pogo|eno u segmentu automobila i finansija, pokazuje vidne znake ìvota,“ kaè Mardok. „Mislim da je najgore za nama ali jo{ nema jasnih pokazateqa o

„Vol Strit Xornal“, radio televizijsku mre`u „Foks“, „Skaj Italiju“ i dnevnike u Britaniji i Australiji ka`e da se eko-

brzom ekonomskom oporavku“. U istom kvartalu pro{le godine „Wuz Korp“ je zaradila ~istih 1,1 milijardu dolara.

Za godinu dana devet miliona evra Za ne{to vi{e od godinu dana koliko se u Crnoj Gori primjewuju eko-takse, u dràvni buxet se slilo vi{e od devet miliona evra, saop{tio je nedavno pomo}nik ministra ure|ewa prostora i za{tite ìvotne sredine Crne Gore Sini{a Stankovi}. On je naglasio da se prihodi ostvareni od eko-naknade nameweni finansirawu konkretnih projekata, koji imaju za ciq da za{tite i unaprede stawe ìvotne sredine. Od 15. juna 2008. godine kada je po~ela da se primewuje Uredba o naplati eko naknade, pa sve do 29. juna ove godine, na ime naknade za kori{}ewe drumskih i motornih vozila i prikqu~nih vozila, na poseban ra~un Ministarstva finansija Crne Gore upla}ena su sredstva u iznosu od 9.235.334 evra. Ovaj novac usmerava se prevashodno na projekte izgradwe {est regionalnih sanitarnih deponija i za pet postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, ali i za ostale projekte o~uvawa prirode u Crnoj Gori. A tamo pi{e da je eko naknadu Crna Gora uvela slede}i obaveze koje proizilaze iz sprovo|ewa multilateralnih sporazuma u oblasti za{tite ìvotne sredine, reformi u procesu pridruìvawa Evropskoj Uniji, kao i po osnovu preporuka Svetskog saveta za turizam i putovawa, a s krajwim ciqem da se prikupqena sredstva iskoriste za realizaciju operativnih mera kojim se ~uvaju i unapre|uju prirodni potencijali Crne Gore – ekolo{ke dràve.

od 10 do 150 evra. Prema podacima Ministarstva za{tite `ivotne sredine Crne Gore, prihod od naplate eko-naknade samo u prvih 11 dana od uvo|ewa iznosio je 750.000 evra! Sva sredstva prikupqena naplatom eko naknade predstavqaju namenski prihod buxeta Crne Gore i koriste se iskqu~ivo za finansirawe konkretnih projekata za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine, kao {to su po{umqavawe i ozelewavawe javnih povr{ina i doprinos najve-

nih podru~ja, planinskih eko sistema, spre~avawe degradacije obalnog podru~ja i preterane urbanizacije obale, sanaciju prethodnih industrijskih zaga|ewa, podizawe svesti i znawa o jedinstvenosti prirodnih vrednosti Crne Gore.... U prospektu lepo pi{e, Crna Gora ne moè biti ekolo{ka dràva i privla~na turisti~ka destinacija, ne moè imati ~ist vazduh, zdrav morski i planinski eko-sistem, nezaga|eno tlo – ako se ne ulaè, odgovorno i

se prikupqen, po svemu sude}i ne mali novac zaista ula`e u brojne ekolo{ke projekte, Crna Gora, polako, ali sigurno ide zelenim putem prema Evropi. S ne malom dozom zavisti zapitala sam se za{to i u Srbiji nije uvedena sli~na eko taksa.... Zar na{a zemqa nema potrebu da za{titi i sa~uva svoje lepote? Ali o tome neki drugi put. Kada se vratim s godi{weg odmora iz ekolo{ke dr`ave.  Aleksandra Brzak

Crnogorske banke u gubicima Od 11 poslovnih banaka u Crnoj Gori, osam ima poslovne gubitke, objavila je Centralna banka Crne Gore (CBCG). Prvo polugo|e u ovoj godini sa profitom su zavr{ile Nova qubqanska Banka Montenegro banka (NLB), Oportjuniti banka i Invest banka Montenegro. Najve}i profit, u iznosu od oko 550 hiqada evra, mada mawi nego lani u istom periodu, ostvarila je NLB Montenegro banka. Crnogorska komercijalna banka je zabele`ila najve}e gubitke, od preko 15 miliona evra. Me|u bankama - gubita{ima,“najboqa“ je Atlas mont banka, sa poslovnim gubitkom od 549.000 evra. Pripremio V. ^vorkov

nedeqa9.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

STRIP I KOMPJUTERI

I digitalno izgledaju dobro auk digitalizacije pokorio je svet. Ono {to je za naj{ire mase po~elo ranih 1980-tih kao novi na~in snimawa i reprodukcije muzike, ra{irilo se na sva poqa qudske kreacije. Kompjuterska tehnologija u okriqe svojih memorija i kompakt diskova preuzela je uz muziku i

dovno objavquju strip kai{eve ili table. Redovno se pojavquju i internet strip magazini. Kona~no, stari stripovi, jednom {tampani na papiru, masovno se skeniraju, narezuju na diskove (ili ’ka~e’ na posebne sajtove) i distribuiraju ~itaocima-gledaocima. Nepregledni elektronski

Mladi tro{e odmah i sada

sve i sva{ta. Strip se tu sasvim lepo odoma}io ~im su re{eni problemi wegove “elektronske kila`e”. Zahvaquju}i univerzalnoj gledqivosti i sposobnosti da bude i {aqiv i mra~an i mudar, strip je od gega do kompletnih epizoda, naselio svakojake sajtove, informativne, tematske ili razbibri`ne pa ni na internet strip magazine nije trebalo dugo ~ekati. A kako se mo-

Lako je uo~iti da su pobornici “stripa sa papira” sredove~ni i stariji, a da mla|arija nema ni{ta protiv elektronskih verzija (posebno od kako su tehni~ki standardi skenirawa vrlo visoki). Za starije elektronska verzija je tek puka informacija “o ~emu se radi” i kao takva va`i samo dok se u ruke ne stavi papirno izdawe. Mla|i }e tro{iti ono do ~ega prvo do|u, bez posebnog favorizovawa. Neke od slede}ih generacija ne}e se ni obazirati na papirna izdawa, a lako je mogu}e da takvih ne}e ni biti ili }e biti ekskluzivna i skupa. filmove, i kwige i stripove, mewaju}i wihove oblike i na~ine stvarawa i tro{ewa. U toj promeni stripovi su digitalizovani trojako: na jednoj strani, sve je vi{e pri~a u slikama koje se stvaraju uz pomo} kompjutera, na drugoj bezbrojne internet stranice re-

raj zvani internet, kako ka`u obave{teni, broji preko tri milijarde sajtova koji su lako dostupni (a bi}e jo{ dostupniji ako totalitarne sile ne stanu na vrat ovoj najotvorenijoj – i zato opasnoj – qudskoj instituciji). Na internetu ima mesta za svakoga i za

è videti i skinuti sa svakog mesta zemaqske kugle, internet strip ima nepreglednu publiku {to je definitivno neodoqiv izazov za autore. Naravno, opasnost neovla{}enog kopirawa i svakakvih zloupotreba neslu}eno je porasla. Odgovor ovom izazovu nude udruèwa koja propagiraju besplatno kori{}ewe i distribuirawe umetnosti (stvaraoci se odri~u napla}ivawa svog rada) uz obavezu po{tovawa jednog principa – da se uvek navodi ko je autor odre|enog dela. Strip je o~ito lako uhvatio korak s digitalnim dobom. Internet kao medijum, u mawoj meri uti~e na stripove koji se na wemu pojavquju. Samo isprva je nametao minimalizam (zbog pomenutog problema elektronske kilaè), a s ogromnim brzinama komunikacija i nepreglednim memorijskim prostorima, taj problem vi{e ne postoji. Autori koji trenutno rade za internet publiku imaju, kao i kolege koje crtaju na papiru, jedino dilemu oko prezentacije svojih zamisli (programi kojima se sluè sve su savr{eniji i razvijaju se). Biblioteke s nepreglednim policama krcatim kwigama (kakva je Borhesova Vavilonska biblioteka) polako ali sigurno odlaze u pro{lost. Zamewuju ih mnogo mawe police s kompakt diskovima ili jo{ mawe kompjuterske memorije. Sadràji starih papirnih medija skeniraju se i pre-

bacuju u novi oblik. Da bi se mogli koristiti potreban je samo kompjuter, stati~an ili prenosni, ili neki od ultra lakih ure|aja koji ~itaju elektronske kwige i stripove, s ekranom formata A4 stranice i baterijsko napajawe. S druge strane, elektronska povezanost dozvoqava razmenu informacija sa svih meridijana. Sve oblasti qudskog stvarala{tva nikada nisu bile dostupnije (legalno ili piratski) nego danas. Dakle, ho}ete da i{~itate novi/stari strip album/serijal/epizodu koje ste propustili? Mo`ete u krugovima sakupqa~a i antikvara da tragate za pomenutim izda-

wem – to }e potrajati, biti neizvesno i skupo. Ili }ete traèni sadràj na}i besplatno na nekom sajtu odnosno na nekom kompakt disku koji je bagatelno jeftin. Naravno da se otvara sasvim novo, individualno pitawe konzumirawa stripa s papira ili ekrana. Jedni }e tvrditi da je jedino ~itawe - gledawe stripa s papira ono pravo. Drugi ne smatraju da je ekranska verzija ba{ tako inferiorna. Upravo zato {to ìvimo u vremenu kada, rame uz rame, postoji strip na papiru i elektronski, mi smo (verovali ili ne) u stvari, vrlo povla{}eni i bogati. Ilija Baki}

NAJVREDNIJE U SVETU SLIKARSTVA

Remek dela od portreta do pti~jeg gnezda episano pravilo glasi: {to je umetni~ko delo neobi~nije, cena mu je ve}a, ~ak suludo velika. Kupovina vrednih umetni~kih slika ipak nije neka perverzna igra dokazivawa presti`a novope~enih bogata{a – neki od svetskih lovanera su ~ak imali dobar ukus i duboko su cenili vrhunsku estetiku kakva su ova dela donosila. Stoga nisu {tedeli nov~anice ne bi li bar neko od ovih dela otkupili za svoju li~nu kolekciju. Nedavno je na internetu osvanula lista od deset dela koja su najvi{e ustalasala tr`i{te umetni~kim slikama. 10. Portret Adel Bloh-Bauer Druge Gustava Klimta (cena: 89,1 milion ameri~kih dolara). Radi se o slici na~iwenoj 1912. Adel Bloh-Bauer bila je supruga Ferdinanda Bloh-Bauera, bogatog trgovca koji je izme|u ostalog sponzorisao i umetni~ki rad slikara Gustava Klimta. Adel je bila jedini model koji je mladi Klimt dvaput portretisao, a ona se, osim na ovoj, pojavquje na jo{ slavnijem Portretu Adel Bloh-Bauer Prve. 9. Portret umetnika Vinsenta van Goga (cena: 90,1 milion ameri~kih dolara). Ovaj autoportret mo`da i najpoznatijeg slikara svih vremena zajedno sa ~uvenim “Suncokretima”, jedna je od najopevanijih slika ikada. Od 1886. do 1889. Van Gog je naslikao preko 12 autoportreta. 8. Dora Mar i ma~ka Pabla Pikasa (cena: 97 miliona ameri~kih dolara). Na slici naslikanoj 1941. Pablo je prikazao momenat kada wegova qubavnica Dora Mar (koja je, navodno, bila hrvatskog porekla) sedi na stolici dok joj se crna ma~ka polako pri{uwava.

Ova slika je veoma brzo postala poznata {irom sveta i danas s pravom nosi titulu jedne od najskupqih umetnina. 7. Irisi Vinsenta van Goga (cena: 97,5 miliona ameri~kih dolara). Ovo je jedno od posledwih Van Gogovih dela koje je sa~inio u du{evnoj bolnici u Sen Pol-de-Mauzolu u Francuskoj, svega godinu dana pre smrti. 6. Mladi} sa lulom Pabla Pikasa (113,4 miliona ameri~kih dolara). Iako je 5. maja 2004. na aukciji u Wujorku prodata za basnoslovnu sumu, mnogi kriti~ari su i daqe tvrdili da je slika dosegla ovu cenu iskqu~ivo zbog imena autora, a nikako zbog umetni~ke vrednosti dela. 5. Bal u mlinu Gale Pjera-Avgusta Renoara (cena: 122,8 miliona ameri~kih dolara). U vreme prodaje ovo impresionisti~ko uqe na platnu bilo je uz Van Gogov Portret Dr Ga{ea najskupqa umetni~ka slika svih vremena. Zanimqivo je da su obe slike bile u vlasni{tvu japanskog milijardera Saita, koji je jednom prilikom izjavio da }e kada umre, zajedno sa wim izme|u ostalog, biti kremirane i ove vredne slike. Na sre}u, Saitova imperija je uskoro do`ivela kolaps, pa je ovaj lucidni tajkun bio prinu|en da proda i svoju galeriju, koja je sada na bezbednom, u vlasni{tvu {vajcarskih kolekcionara. 4. Portret Dr Ga{ea Vinsenta van Goga (cena: 129,7 miliona ameri~kih dolara). Postoje dve autenti~ne verzije ovog ~uvenog portreta, oba nastala u junu 1890. tokom posledwih meseci Van Gogovog `ivota. Obe slike prikazuju doktora Ga{ea kako sedi za stolom, glavom naslowen na podbo~e-

Broj 5 Yeksona Poloka

nu desnu ruku. Razlike izme|u dve naizgled identi~ne slike ipak su jasno vidqive i lai~kom oku, pre svega u razli~itom izboru boja. 3. Portret Adele Bloh-Bauer Prve Gustava Klimta (cena: 137,6 miliona ameri~kih dolara). Ova slika je nakon gotovo tri godine zavr{ena 1907. Prodata je ameri~kom multimilioneru Ronaldu Lauderu 2006. i od tada je izloèna u wegovoj Novoj galeriji u Wujorku. U trenutku kada je prodana, bila je to najskupqa slika svih vremena. 2. Tre}a èna Viqema de Kuninga (cena: 140,2 miliona ameri~kih dolara). Apstraktni ekspresionisti~ki slikar De Kuning je naslikao {est portreta u kojima je centralna tema bila jedna te ista èna. Tre}a i najslavnija je sa~iwena 1953. Novembra 2006. slika je preprodata u transakciji izme|u dva milijardera, Dejvida Gefena biv{eg vlasnika i Stivena Koena ~iji zid privatne galerije i danas krasi. 1. Broj 5 Xeksona Poloka (cena: 142,7 miliona ameri~kih dolara). Ovaj ameri~ki ekspresionista je 1948. na platnu veli~ine 8 puta 4 stopa na~inio ne{to {to na prvi pogled izgleda poput slu{ajno poprskane sme|e i ùte boje na sivoj povr{ini. Verovatno nije mogao ni da nasluti da }e 58 godina kasnije wegova slika za koju eksperti tvrde da predstavqa pti~je gnezdo, postati najskupqa umetni~ka slika svih vremena. Sre}ni vlasnik je ~uveni kolekcionar umetnina milijarder David Martinez, u ~ijem vlasni{tvu se odranije nalazi nekoliko vrhunskih dela svetske umetnosti. Aleksandar Devetak

nedeqa9.avgust2009.

c m y

DNEVNIK

[OROM, S BOROM

Steva iz Rita

Dalmatinku je u [ajka{ku doveo, oma|ijo je divanom o ravnici, o pogledu koji ne zapiwe nigde sem malko za Mo{orinski breg, nije to ko na moru, wima je samo na pu~ini ko kod nas ve to ovde ima svoj red, polako se ìvi, da nije toga ko zna dal bi jo{ ìvio, pri~a Steva svoj recept, dok kora~amo oko wegovog sala{a. Pre dvadesetdve je postao penzioner; a otpisali ga lekari jo{ pre frtaq veka. I eno ga, na sala{u je, ne mari odavno za lekove i jed. Nit se jedi, nit lekove tro{i. Ko zna {ta tamo na pa{waku oko wegovog sala{a qudima daje snagu i voqu. Na oko sve je pusto, ravno i prazno, ko tepsija od gibanice ponedeqkom posle podne. Jo{ u kamenom dobu su onda{wi qudi znali da tu oko Sada{weg Steve ima Ne{to. Na nekih pet- {est duì od Stevinog sala{a otkriveno je neolitsko naseqe Feuldvar, na Mo{orinskom bregu. Da im i onda nije bilo po voqi, ne bi tu ìveli, ti qudi iz kamenog doba. Wima je barem bilo lako, viza nije bilo, granice su im bile prirodne, kad nabujaju nije se smelo preko, sem preko onih nabujalih ènskih granica, smelo se svuda i sva{ta, samo ako su bili kadri i hteli.

I Steva je taki ~ovek. Kad mu je krenulo uz o~in, oti{o je u Rit. Prvo u kolebu od trske, jednu godinu, pa je posle izido od cigaqa pravi sala{, sam, cigqu po cigqu, na beli malter i bez antlogora. Nije ùrio i dobro je ispalo na kraju, iako ga jo{ nije dovr{io. Fali mu zabat, meto je najlonsku powavu da ne zaki{wava; pa sad kad dune mo{orinac powava lekedi i {u{ka, opomiwe Stevu da se vreme mewa. Druk~ije ne bi ni znao, ne probada ga nigdi na promenu vremena. Ni oni {to su kadgod tu bili nisu imali {wur da pruè, da izvuku pravac, pa ga ni Steva nije koristio. Koji }e mu o~in, dobro je i ovako. Jest da zid izgleda ko da je od evedre, al je tvrd i drì, makar da se malko digod i providi. Ako je Stevi dobro, dobro je i meni, wegovo je pa moè kako o}e. Sad i zimuje tamo, makar {to ima punu ku}u u \ur|evu. Ide u selo samo kad nosi podliveni sirac, onaj {to se zdravo oteè u nasuvu (rezanci sa sirom). Pravi Steva taki sirac da kad se popne{ na stolicu i zabode{ viqu{ku u nasuvo, rastegli{ ga skroz od {erpe do sijalice. Moglo bi to tako i kod wega na sala{u, samo kad bi bilo struje pa da visi sijalica s plafona, al ni to mu ne treba. Ima jednu kinesku baterlampu, kupio je jo{ proletos za stopedeset dinara, pali je samo da vidi di }e le}i kad kasno do|e s kom{ijskog sala{a. Ode tamo da ~uje {ta je novo i da uzme sledovawe, kom{ije idu svaki dan u selo pa mu otpazare i donesu {ta je naumio za taj dan, pa ako bude po malo tro{io osta}e i za sutra ili, ne daj Boè, ako se rase~e, da malko opere ranu, da se ne da na zlo. Lekari mu ba{ nisu davali puno al su ~obani kazali da }e ìviti sto godina, sad mu je sedamdesetdruga u godinama, a sedamdesetosma u kilama, nekad je merio stodvadeset. Namewo se Steva poslova i dràva, u znoju je zara|ivo platu. Armiju je sluìo u Splitu, odatle se i oènio. Dalmatinku je u [ajka{ku doveo, oma|ijo je divanom o ravnici, o pogledu koji ne zapiwe nigde sem mal-

ko za Mo{orinski breg, nije to ko na moru, wima je samo na pu~ini ko kod nas. Kanda i wegova mlada to vole, ~im je ostala. Veruje Steva i lekarima i ~obanima, samo kaè da su ~obani prefriganiji. Ne boji se nikog, vrata nikad nije zakqu~avo. Ni sad ih ne zakqu~ava, samo uve~e dowu vratnicu malko priveè manilom, da se ne otvara. Ni to nije radio dok ga jednu no} nije probudilo neko duvawe za vrat. Nije promaja duvala, ne smeta mu to, nego kom{ijski Zvezdan u{o unutra pa do{o do kreveta i wu{ka Stevu i duva mu za vrat. To ga je i probudilo, pa sad ~uva miran san s manilom, da Zvezdan ne ulazi. Ima Steva jednu kobilu, drugu je prodo, {ta }e mu dve, a od te {to je ostavio ima i jedno }u{e, pripu{tali su Zvezdana na wu. Ume s kowima da barata, svi se ~ude kako moè i sme tu|eg kowa da uvati. Kazo mi je da je {tos u klipu kukuruza, uvek ima klip u xepu, a svi misle da {togod vra~a. Steva legne kad se smrkne a ustaje oko tri, pola ~etiri leti. Ima na sala{u i ìvine, spavaju na vi{wi do prozora pa kad po~ne da svi}e oma i ìvina po~ne da larma, probude Stevu a on ne zna dal je mo`da lis do{o po petla pa iza|e i tako raskrsti sa snom. Ima i prasica, zove ih rovokopa~i, ne zatvara ih, neka tr~e okolo. Jedino pili}e dok su mali zatvara u jedan stari zamrziva~, da ih svrake ne odnesu, a ne da ih trenira za zimu. Sve to zimuje napoqu, s kowima, ni wih Steva ne zatvara u {talu, ima slame, to im je dosta, ne fali im ni o~ina. U~i me Steva da je ~ovek za sve sposoban, samo kad o}e. Kaè: „Sedim tako vi{e puta sam i razmi{qam, {ta sam sve radio i kako sam radio, pa dobro i ìvim. Ne}e na mene ni{ta! Kaù oni krpeqi idu, napadaju qude, ja fala Bogu jo{ ni jednog nisam na{o na meni. Pitaju me kako to? Reko, majstorsko odelo! Navek masno, ondak on {lajfuje, ne mo` da se popne na mene“, podprdiva se Steva. „Navek sam bio |avo“, nastavqa, „ja ribu vatam rukama! U|em u vodu, osetim di je riba i uvatim je rukama!“ Li~i mi ta Stevina pri~a na one pecaro{ke iz kamenog doba, kanda su i oni tako, onda nije bilo ni kanapa ni mreà! Kaè mi

jo{ da je retko kad nervozan, a i kad bude onda malko vikne na kowe il na sviwe i opet mir: „Pustio sam mozak na pa{u i `ivim kaubojski“, priznaje Steva, a igra mu osmeh u kraj usana. Vadi Steva mobilni telefon iz xepa: „Eto i to imam, i to sam nau~io da koristim! Kupio mi sin, da im javim kad bu-

dem teo da umrem!“ Ako je po ~obanskoj dijagnozi, podera}e Steva jo{ desetak mobilnih telefona i isprati}e jo{ kojeg lekara, od onih {to su mu prepisali dve crvene, malu `utu i one tri bele pilule svaki dan, posle jela i strogo mirovawe!  Bora Oti}

U PRESTONICI VINA PILO SE I PIVO

Sa [oberovima nestala posledwa karlova~ka pivara alo je poznato da se u Sremskim Karlovcima, prestonici vinogradarstva, proizvodilo i pivo. Dokaza za to ima kako u arhivskoj gra|i, tako i u predawu. Jedna od potvrda je i toponim Pivara, kojim me{tani nazivaju deo Karlovaca. Po pisawu istori~ara Stanka Dimi}a, prvih decenija 18. veka bilo je nekoliko pivara u Karlovcima, da bi tokom tog i narednog veka, te po~etkom 20. stole}a, neprekidno bila zastupqena proizvodwa piva. Ina~e, pivo se u to vreme pilo posebno u krajevima gde je bilo vojske i ve}e koncentracije nema~kog stanovni{tva. U te kriterijume uklapali su se Karlovci. Vlast je od proizvodwe piva uzimala solidan porez, takozvani pivarski namet. Tako je zabeleèno da je izvesni karlova~ki pivar Volf Sendl proizveo 1724. godine 94,5 buradi piva i za to platio 28,35 forinti poreza, a slede}e je za 50 odsto uve}ao proizvodwu. Proizveo je 142,5 buradi, a samim tim i ve}i porez platio. Posledwa pivara u Karlovcima radila je upravo na prostoru koji se zove Pivara, {to potvr|uje i devedesetogodi{wi me{tanin Luka Rajkovi} Cenderi}, ~ovek za koga bi se moglo re}i da je prava mala enciklopedija Karlovaca. - Tu su [oberke dràle pivaru - veli on. - Na mestu gde Paja Brki} ìvi bilo je lagumova i u wima se proizvodilo pivo. Bila je to mala proizvodwa, a i mala, onako za nevoqu, potro{wa. Po tome su i nazvali kraj Pivara. Vlasnici te pivare, [oberovi, su ìveli u ku}i gde je sad Stanka Ma|arevi}a sin.

Bili su jako bogati. Imali su 14 ku}a u Karlovcima, tako se bar pri~alo. Imali su i puno vinograda, ku}u i u sada{woj Pinkijevoj ulici gde su Klobu~arevi, na Doki zemqu, u Kara{u, tako|e, ispod pruge... Gazda je imao dve }erke, no nisu se udavale. Austrijski generali su dolazili kod wih na ve~ere. Samo, {teta, izumrli su kao porodica. Pi{u}i o nema~koj populaciji u Karlovcima u kwizi “Prvoj smrt, drugoj patwa, tre}oj hleb“ Karlov~an Stjepan A. Seder, pozabavio se i porodicom ovog karlova~kog pivara. [oberovi su, prema Sederovoj proceni, bili najbogatija nema~ka familija u Karlovcima, po~ev od naseqavawa do danas. Pred Prvi svetski rat, sude}i po popisu iz 1910. godine, imali su oko 120 ku}a, od kojih 23 do 25 u Karlovcima, a ostatak u okolnim mestima. Imali su ukupno 300 jutara zemqe, ne{to u Karlovcima, ne{to u okolini. Veruje se da su se nastanili u Karlovcima po~etkom 19. veka, ako je suditi po spisku poreskih obveznika za 1833. godinu, u kome se pomiwe ime Andreasa [obera. Zahvaquju}i proizvodwi piva su se i obogatili. Glavni pogon za proizvodwu nalazio se u podrumu i ku}i na po~etku dana{we Petrovaradinske ulice, kako je i rekao ~ika Luka, a drugi, najverovatnije za pripremu, u Pinkijevoj ulici 7. U to vreme drugih ku}a osim wihove na Pivari nije bilo. Stanovali su u dana{woj Ulici patrijarha Raja~i}a 42. U dvori{tu te ku}e nalazila se i “sporedna” za poslugu, {tale za kowe i velika gara`a za fijakere.

Zahvaquju}{i tolikom bogatstvu dve }erke Andreasa [obera mla|eg, Ru`ica i Sofija, ro|ene oko 1880. godine, u ve}e kupovine i{le bi u Be~. Do prestonice Austrije putovale

Pivara danas

Oduzeta imovina [oberovima je za potrebe izgradwe pruge u Sremskim Karlovacima 1882. godine dràva oduzela ve}i komad zemqe, a zavr{etkom Prvog svetskog rata im je konfiskovana skoro celokupna imovina. Konfiskovana im je poqoprivredna zemqa, sve ku}e osim pet u kojima su ìveli ~lanovi porodice i – pivara. su fijakerom i to nekoliko dana, uz usputna odsedawa kod prijateqa kojih je bilo mnogo. Spisak wihovih prijateqa bio je poduì i na wemu su se nala-

zila imena senatora, advokata, lekara, oficira... Svoje bogatstvo nisu mogli sakriti, pa su ~esto bili na udaru pqa~ka{a. Poku{avali su da se za{tite na razli~ite na~ine. Na prozorima ku}e u kojoj su ìveli bile su re{etke, oni na podrumu su bili zazidani, a Andreas [ober se uvek kretao naoruàn. Interesantno je, pi{e Seder, da su zlato bojili u crno da ga pqa~ka{i ne bi prepoznali. Po~etkom 20. veka je ovu familiju zadesila velika nesre}a, koja je nagovestila skori kraj Andreasa [obera, s kojim se loza ove porodice gasi, jer nije imao mu{kih potomaka. Naime, Ruìca i Sofija su imale mno-

gobrojne udvara~e, me|u kojima je bilo i oficira. Jedne ve~eri, dok je Andreas bio odsutan, u ku}i su se na{la dvojica oficira. ^uv{i da se Andreas vra}a, odlu~ili da ga zapla{e i ogrnuli su bele ~ar{ave. Kad je u{ao u dvori{te, ova dvojica istr~e pred wega i Andreas upla{en potegne pi{toq i jednog ubije. Po prepruci advokata, [ober se pravio lud ne bi li izbegao smrtnu kaznu koja je po tada{wem zakonu sledovala za ubistvo. Na bazi wegovog ludila advokat je zasnivao i odbranu, ali sve to nepovoqno je uticalo na wega, on oboqeva psihi~ki i ubrzo umire. Kao {to se porodica [ober ugasila, tako je i pivara i{~e-

zla i od we nema traga. U ku}i u kojoj je prema predawu bila, ~uvaju reklamnu tablu za Bajlonijevo pivo. Da li je pripadala [oberovima, te{ko je re}i. Na tom mestu bila je i kr~ma u koju su svra}ali i ~ak no}ivali putnici i trgovci koji bi zakasnili za ulazak u Karlovce po{to je na obli`wem mostu bila varo{ka kapija, koju su zatvarali u 18 sati. “Bajlonijeva pivara” pripadala je ^ehu Igwatu Bajloniju. On je od 1880. godine u Beogradu proizvodio pivo i zajedno sa Vajfertom po~etkom 20. veka na tr`i{te iznosio vi{e ovog pi}a no sve ostale pivare u Srbiji.  Zorica Milosavqevi}

nedeqa9.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

FRU[KOGORSKA PLETISANKA U ^AST SVETIH KIRIKA I JULITE

BAJKA ZA NEDEQNO POPODNE

Mesto na kome se o~i smeju

Jeja ako je meni sade dobro! I lepo odam, lepo di{em, lepo ~ujem, lepo vidim, vidim lepo, sama sebi govori Stanka Murgi}eva - Jejika,

Dal’ se i pre ovako ~ula {eva, dal’ se i pre ovako teget plavio ko mastiqavom olovkom bojadisan plavi ~ovek, zujale zoqe, letili mal plavi

u ovaj lep dan u koji je pao Spasovdan, jerbo je od onomad pu{}ena iz o~nog {pitaqa di su joj svla~ili onu mrenu, onu belu so~ivicu sa zenica. I sade ko da je ne o~i ve} srce izbe~ila, tako visoko uzbe~ila celo lice ko da o}e u isti ma’ sve da vidi, ono {to postoji i ono {to ne postoji, i ono {to pamti i ono {to je zaboravila. Al’, mogul’ to o~i samo, mogul’? Odavde kad gledi{, tamo pod brestove i kod dolme, odakle se spu{}a velika doqa, Zoran travu kosi a kosa mu nao{trena i presijava se, ba{ ko velika {iva}ka. ^as se spu{}a a ~as uzleti i sine iz guste trave i bulki, ko da veze onaj veliki vez uramqeni {to je u veliku sobu di su {ifower i lebarnik od novog pru}a u koji sade unu~ad dr`u sigra~ke.

leptiri i ove bulke ovako se zdravo crvenile, ko ga pita, s kim to Jejika sade razgovara u ovaj da{ak - ~asak, dok se sve ovo oko we de{ava? Ipak, uje-

procvetale ove su bulke bile bele il rozle. Onda nam je do{’o Mile, Mile iz Molina, pobeglo dete od poplave {to mu je celo selo odnela, izn’o izku}e svu sitnu papriku, celi dan douve~e broji pupoqke. Wega nisi zatekla, eto, sad gledaj u farbe, travu i ledinu, a on }e se kad poraste javiti odande di je. Ko zna dal’ je i tako kako Zoran zbori, bilo. Znaju i on i ona da ~ak i o~i najzdravije ne mogu ~ak donde dogledati, tamo gore di su Kne`evac i Podlokaw, di su Dafine i Aran|elovo, ~as doleko ko sudbina, ~as blizo ko bajka. Ko }e ovoj Bo`ijoj tvorevini svakog znaka otkriti, ko }e znati di se i dal’ se {togod i digod stavqa, me}e, posipa, doliva, su{i i plavi, svla~i il navla~i, kosom kosi, {iva}kom u{iva, uhom ~uje il okom vidi. Ako se i sve izme-

Sade ko da je ne o~i ve} srce izbe~ila, tako visoko uzbe~ila celo lice ko da o}e u isti ma’ sve da vidi, ono {to postoji i ono {to ne postoji, i ono {to pamti i ono {to je zaboravila dared, kad je vetar malko stao, zoqe utihnule i {eve uzele malko sitnog daha, ~ula je, il’ je sre}na pobrkala s onim {to je vidla, tek ko bi drugi neg joj je Zoran kaz’o, dobro je, dobro je, izgleda da si zaistinu ozdravila. Dok nisu sasvim

{alo, nek’ bude da je od zdravqa i sre}e. Kako je meni sade dobro, lepo! ’Odam lepo, di{em lepo i vidim lepo, sama sebi govori Stanka Murgi}eva - Jejika, ba{ na Spasovdan. Radivoj [ajtinac

ko pred vrelinom ovogodi{weg leta odlu~ite da zapucate u hladovite skute lepotice Fru{ke, onda vam boqeg plana nema nego da svake godine posledweg vikenda meseca jula, ma gde se na ovoj napa}enoj planeti nalazili, volane svojih ~etvoroto~ka{a jednostavno usmerite ka jedinoj srema~ko - vojvo|anskoj planini, pa na sredokra}i puta izme|u Rume i Sremske Mitrovice, kod putokaza ka Be{enovu, krenete ka wenim ju`nim padinama i ne zaustavqate se sve do Be{enova~kog Prwavora. A i tamo samo zeru pauze napravite tek da pitate gde se to nalazi ku}a mecene slikarskog Vidoja Vi}e Melentijevi}a, pa onda jo{ samo koji minut vo`we... êka vas mnogo blagorodnog smeha koji le~i du{e napa}ene vremenima koja su nas pritisnula poput olovnog tega, pa zaboravismo {ta je to kad se ~ak i o~i zasmeju. A ba{ tako bi ovog leta, kada se po ~etvrti put za redom kod uzornog doma}ina Vi}e Melentijevi}a okupi{e slikari èqni da povodom seoske slave u ~ast Svetih Kirika i Julite, na trodnevnom saborovawu, damare nestrpqivih prstiju preto~e u svetlost i lepotu. Dobar glas o saborovawu slikara u slavu i ~ast svetih mu~enika glas daleko je odleteo, pa se ove godine u opojnom mirisu fru{kogorskom, {to ga ta~no tu, iznad Vi}ine ku}e, donele ruà vetrova sa sve ~etiri strane sveta, okupilo dvadesetak umetnika: Slobodan Cvetkovi} Stavros, oven~an presti`nom „Kunovom nagradom“ za slikarstvo do{ao je iz Vrwa~ke Bawe, pa gra|anin sveta, Nemac Helmut [tefan i supruga mu Bosa, malo iz Nema~ke, malo iz Bosne, a ponajvi{e iz Srbije, pa onda Jelena Miloradi} i srema~ki samouki vajar Radivoj Ble~i} Bleka iz In|ije, Milan \uri} iz Vojke, Goran Arsenijevi} Garsija iz Golubinaca, Zoran Dragani}, Zlata Proti}, Nada Kosanovi} i Pavle Rakovi} Paja iz Rume, Qiqa ]iri} iz Jaska, Novosa|anka Sawa Kova~, Mitrov~ani Sre}ko Radulovi}, Miroslav Biukovi} Biuk, Svetlana Mihajlovi}, Kristina i Uro{ Petkovi}. Te{ko je odoleti nagonu i talentu jer za ~ega god da pogled zapne, sve je motiv koji se nudi da u boànski koloplet palete bude zarobqen. Prenapregnuta ~ula umetnika svom silinom talenta osvajaju beline slikarskih plata-

na presipaju}i vatromete boja u motive koji ble{te svetlo{}u hiqadu sunaca. Vremena se ima tek toliko da se za Vi}inom bo`anskom trpezom uzdrhtalo bi}e odmori prepu{taju}i se ~arima svetovnim, ovozemaqskim. Da se ku{aju Vi}inom rukom spravqene |akonije ispod sa~a ili s ra`wa, dostojne Cezarovog nepca, da se ku{a crni i beli bo`anski nektar iz Vi}inog podruma. ]askaju slikari opu{teno, razmewuju ideje, savete... Vrcaju dosko~ice i smeh,

|ani. Do|e se, sedne za {tafelaj i slika. Ovde kod Vi}e je atmosfera sasvim druga~ija. Ose}a se prijateqstvo, po{tovawe, slikari me|usobno razgovaraju, razmewuju ideje i iskustva, nema surevwivosti niti qubomore, stariji iskustvom i savetima poma`u mla|im kolegama. Ma, pravo slikarsko saborovawe“, rezimira Stavros svoje u~e{}e na ovogodi{wem saborovawu. U`iva i beogradski {meker i biznismen Stanislav [maki} Ca-

smeh, smeh koji se kroz opojni miris leta {iri nad celim svetom dok nad wima bdi doma}ica kolonije Danijela Melentijevi} Xigurski. A onda, terani o~ima nevidqivog slikarskog boga, o~ima osmehnutih lica, ponovo grabe svoja slikarska znamewa, nemo}ni da obuzdaju ono „ne{to“. Bez obzira da li u rukama dr`e ~etkicu, {pahlu ili dleto, ra|a se magija. Sre}nici su tog popodneva posledweg tre}eg dana saborovawa mogli da pogledaju jedinstvenu izlo`bu slika oka~enih o grane prepune {qiva i me|u nabreklo ~oko}e, koju je priredila dobra vila kolonije Danijela Melentijevi} Xigurski. U goste slikarima i da pogleda izlo`bu pod otvorenim nebom do{ao je i dekan Akademije za klasi~no slikarstvo Dragan Martinovi} Martin prepun hvale za Vi}ino mecenstvo, entuzijazam i nadahnutost u~esnika. Slobodan Cvetkovi} Stavros tvrdi da ovako dobru atmosferu nigde nije okusio, a mora mu se verovati jer je do sada u~estvovao na preko hiqadu kolonija {irom zemaqske kugle. „Na drugim kolonijama su slikari, Bo`e me oprosti, kao posva-

ne, koji tako|e redovno u~estvuje u saborovawu, dok gleda svog i Vi}inog prijateqa Slobodana Vuk~evi}a iz Uqciwa, sa Ade Bojane, kako zadivqeno, bez re~i, posmatra slike u bajkovitom okru`ewu Fru{ke gore, kona~no uveren u Canetovu pri~u da pored Ade Bojane postoji jo{ jedan raj na zemqi – fru{kogorska lepotica. U posetu kolegama umetnicima do{ao je pisac i pesnik Milo{ S. Mili~i} Kalesija, koji je svima podario pesmu iz „Zapisa na mahovini“: Moj budilnik }e sunce da bude Kada mi zrakom dotakne lice Umesto zvona zidnoga sata Tiho na grani peva}e ptice... Dugo se aplauz protezao usnulom Fru{kom, prepoznali se umetnici u Kalesijinoj pesmi. Potom, kao {to je i red, udari{e i tambura{i u `ice lagane, moglo se, bogami, ostati jo{ brdo dana da ve}inu wih nije ~ekala nova obaveza, tradicionalna slikarska kolonija u Golubincima. [iroki osmesi, poqupci i seta u o~ima u~esnika ovogodi{weg IV Likovnog saborovawa Be{enova~ki Prwavor 2009. poru~ivali su: „Vidimo se dogodine“. Nikola Nik{i}

SLIKE IZ KRU[EDOLA

ûvaju krave i traè {evino gnezdo omilaju se oblaci, ki{a }e, a na padinama Fru{ke gore, na kraj sela u Kru{edolu, desetogodi{wa Jovana Jovi~i} i wen brat osmogodi{wi Sa{a ~uvaju 44 krave. Zamewuju oca ~obanina koji ima pre~a posla. Mali{ani {kolski raspust provode na pa{waku. Ivana je u~enica ~etvrtog, a Sa{a drugog razreda osnovne {kole u Kru{edolu. Dok oni idu u {kolu, krave sa deda Kojine farme napasa wihov otac, kaè Ivana. Nisu wihove, tata tako zara|uje neki dinar. Kad do|e {kolski raspust de~ica ustaju ujutro u sedam sati i idu na pa{wak. Jedva se vide iz trave i korova, idu za stadom muznih krava i tako svaki dan do pet popodne. Potom krave teraju na farmu, a wih dvoje idu ku}i u Kru{edol, na gotovo kilometar daleko od farme i pa{waka. - Pa, pomaèmo tati i igramo se ovde, pazimo da krave ne odu u ~ije kukuruze, da ne naprave {tetu - pri~a Jovana. - Doru~kujemo na pa{waku. Nije te{ko, ali jeste malo dosadno. Ovde na pa{waku nema druge dece da se igramo, bilo bi lep{e. Sa{a je osmogodi{wak ali vra}a krave, ne boji se i stalno po grmqu na pa{waku traì pti~ija gnezda. [eva ume gnezdo da smesti

Jovana i Sa{a na kru{edolskom pa{waku

u grmak, pa ne mora da se pewe da bi video {ta ima u wemu. Nekad su u gnezdu jaja, nekad mali pti}i, a ve} krajem jula gnezda budu prazna, pti}i odlete... Ali, na pa{waku gnezda su retka. - Krave su mirne, ne bojim se, imaju rogove, ali ne}e ubosti - ka`e ozbiqno Sa{a, kao iskusan pastir. Nebom se roje tamni oblaci, ki{a }e, a Jovana i Sa{a pogledaju u nebo, pa Jovana ka`e: “Tata zna kad }e ki{a. Do|e da pomogne da

krave oteramo na farmu, po ki{i ih ne napasamo”. Tek kad pada ki{a, wih dvoje imaju slobodnog vremena za de~je igre i vragolije. Ipak, ne àle se deca na umor, ne kukaju {to nisu za raspustu slobodna, shvatili su ozbiqno ovaj posao. - Ne ~uvamo mi krave stalno. Kad tata ide da ~uva krave mi pomaèmo mami u ku}i. A kada mi ~uvamo krave, leèmo uve~e rano, pa nam nije te{ko ni ustati. Smiqaka Bojevi}

DE@URNA

DNEVNIK

Novosa|anke poginule u Makedoniji U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e ujutro u blizini \ev|elije u Makedoniji, poginulo je dvoje gra|ana Republike Srbije, saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova Srbije. Kako je saop{teno, poginule su Dragana Ivkovi} (1971) i Isidora Ivkovi} (2001), obe iz Novog Sada. Prema informacijama koje je Ministarstvo spoqnih poslova Srbije dobilo od makedonskih vlasti, u udesu je te{ko povre|en i Nemawa Ivkovi}, suprug i otac poginulih, koji je trenutno van `ivotne opasnosti i nalazi se u Klini~kom centru u Skopqu.

Uhap{en Predrag T. zbog poku{aja ubistva Novosadska policija je u petak li{ila slobode, i sa krivi~nom prijavom privela kod de`urnog istra`nog sudije Okru`nog suda u Novom Sadu, Predraga T. (1973) iz Ba~ke Palanke, zbog

osnovane sumwe da je 6. avgusta ove godine, izvr{io krivi~na dela ubistva u poku{aju na {tetu Veselina K. iz Ba~ke Palanke i nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija.

MASAKR U DRA^U

Dajti ubio {est osoba Najtraèniji albanski zlo~inac Dritan Dajti usmrtio je u petak u lu~kom gradu Dra~u {est osoba od kojih su ~etiri policajca, javqa Doj~e vele. Kako je saop{teno, Dajti je na plaì otvorio vatru na snage policije koja je upravo nameravala da ga uhapsi. Dajti je pobegao iz suda 2002. a policija je tragala za wim zbog optu`bi za mnoga ubistva i otmice. Albanska Vlada je zbog stradawa policajaca, subotu proglasila danom àlosti.

TRAGEDIJA U MARTONO[U KOD KAWI@E

De~ak se obesio na tavanu

Nezapam}ena tragedija dogodila se u Martono{u kod Kawiè, u kojoj je dvanaestogodi{wi de~ak K. J. izvr{io samoubistvo ve{awem na tavanu porodi~ne ku}e. Kako smo saznali de~ak se preksino} popeo na tavan navodno radi popravke bicikla, gde ga je kasnije prona{ao godinu dana stariji brat. Poznato je da ve} decenijama region severne Ba~ke predwa~i po broju samoubistava u ovom delu Evrope, me|utim, ruku na sebe raznim povodima diù odrasli, ali u ovom kraju ipak ne pamti se slu~aj samoubistva deteta. De~ak iz Martono{a koji je vaìo za dobro, ali nesta{no dete, kako nam je nezvani~no potvr|eno iz nadle`nih organa koji su u no}i izme|u petka i subote izvr{ili uvi|aj na mestu tragedije, obesio se plasti~nom vrpcom. M. Mr.

Stradao maloletni voza~ motora

nedeqa9.avgust2009.

KOORDINATOR POLICIJE MITAR \URA[KOVI]

Razbijene sve organizovane grupe Koordinator za borbu protiv trgovine qudima Mitar \ura{kovi} izjavio je da je u Srbiji, za razliku od drugih dràva gde je prisutna samo seksualna eksploatacija, prisutna ve}ina oblika trgovine qudima. „U Srbiji prepoznajemo radnu eksploataciju, prinudu na vr{ewe krivi~nih dela. Prepoznajemo i trgovinu decom radi prosja~ewa, prinudnog rada i rada u ku}i, iskori{}avawe dece u pornografske svrhe, a me|u posledwima je trgovina decom radi vr{ewa krivi~nih dela, {to se u literaturi navodi kao oblik i ve}ina zemaqa ga ne prepoznaje“, rekao je \ura{kovi} u intervjuu agenciji Beta. Jedini obik koji nije registrovan je trgovina organima, mada je on prepoznat na Kosovu tokom 1999. godine, rekao je inspektor i podsetio na slu~aj „ùta ku}a“ u kojoj su, prema pisawu biv{e tuìteqke Ha{kog tribunala Karle del Ponte, kidna-

povanima sa Kosova va|eni organi nameweni prodaji na evropskom trì{tu. Prema wegovim re~ima, u Srbiji su razbijene sve grupe koje su se organizovano bavile trgovinom qudima, a wihovi ~lanovi procesuirani. Dodao je da u zemqi nema mesta koja su tabu tema po tom pitawu, kao {to je nekada bio Novi Pazar. „Ukoliko su dràvni organi mo}ni da procesuiraju dràvne slu`benike koji su bili ukqu~eni u trgovinu u Novom Pazaru sposobni smo i mo}ni da procesuiramo svakog ko se bavi tom vrstom kriminala, kako u Srbiji tako i u inostranstvu“, kazao je \ura{kovi} koji je na~elnik odeqewa za suzbijawe prekograni~nog kiminala. Podsetio je da `rtve nisu samo mlade ènske osobe, ve} i sna`ni mu{karci u najboqem ìvotnom dobu, koji su bili prinu|eni da rade u radnim logorima u inostranstvu i „na minus i na plus 50“.

Prema wegovim re~ima, nekima od tih qudi, koji su bili eksploatisani u Ujediwenim Arapskim Emiratima, pre}eno je da }e ih ako budu neposlu{ni odvesti u rat u Irak. U Srbiji je, statisti~ki, najve}i broj `rtava ènskog pola i wihov broj je skoro izjedna~en sa brojem maloletnih. @rtve su stare od 12 do 40-50 godina. \ura{kovi} je upozorio da se u posledwe vreme koriste sofisticiraniji ni~ini vrbovawa `rtava, preko oglasa, interneta i to je jedan od razloga za{to je MUP podrào grupu mladih koji su na „Fejsbuku“ - socijalnoj mreì - organizovali grupu „Zaustavimo trgovinu qudima“. „Nikada se ne treba javqati ako se u oglasu pomiwe brza i odli~na zarada, ako jezik i iskustvo za poslove u inistranstvu nisu potrebni, a posao je u oblasti masaè, usluga, hotelijerstva, ~uvawa dece, ako je kao kontakt naveden samo broj telefona ili pseudonim“, upozorio je on.

Maloletni A.A. (16) iz sela Pretkovac, op{tina Ra`aw, poginuo je voze}i motocikl marke „suzuki“ u selu Smilovac sa podru~ja iste op{tine, saop{tila je Policijska uprava u Ni{u. Maloletnik je, usled neprilago|ene brzine, sleteo motorom sa kolovoza i poginuo na licu mesta.

Veterni~anin pritvoren zbog silovawa De`urni istra`ni sudija novosadskog Okru`nog suda Miroslav Alimpi} ju~e je posle saslu{awa odredio pritvor okrivqenom Aleksandru T. (1983) iz Veternika kojem se stavqa na teret da je silovao jednu devojku. Okrivqenom se pripisuje da je u ~etvrtak oko devet sati ispred Metadon-

skog centra u Novom Sadu pri{ao devojci koja je tu stajala i na silu je odvukao odatle. On je wu, prema krivi~noj prijavi, odveo u napu{teni ulaz pedesetak metara daqe i uz udarawe po licu napastvovao. M. V.

Uhap{en odbegli Abu Hamza Policija BiH saop{tila je da je u predgra|u Zenice uhap{en Tuniànin Karaj Kamel bin Ali, poznat kao Abu Hamza, koji je ranije ozna~en kao opasan za nacionalnu bezbednost BiH. Wega su u petak uve~e uhapsili pripadnici policije Zeni~ko-dobojskog kantona i Agencije za istrage i za{titu BiH, a prilikom hap{ewa nije pruào otpor. Abu Hamza je preba~en u zatvor u Zenici na daqe izdràvawe kazne. Direktor zatvora Nihad Spahi} najavio je da protiv Bin Alija sledi disciplinski postupak u

kojem moè dobiti najvi{e 20 dana samice. Bin Ali se 27. jula nije vratio u zatvor, nakon {to je koristio vanzatvorsku mogu}nost sedmodnevnog godi{weg odmora. Za wim je generalni sekretarijat Interpola u Lionu objavio me|unarodnu poternicu. On je u Zenici izdràvao zatvorsku kaznu za razbojni{tvo i nedozvoqeno dràwe oru`ja, a ranije je progla{en opasnim za nacionalnu sigurnost u BiH. Kamel je dobio dràvqanstvo BiH na osnovu ratnog u~e{}a u jedinici „El-Muxahid“. Oèwen je Bosankom.

ZA PET DANA NA FESTIVALU TRUBE 600.000 QUDI

I Amerikanci u~e od Gu~e Za pet dana 49. Draga~evskog sabora truba~a, Gu~a }e ugostiti vi{e od 600.000 qudi, procenio je Slobodan Jolovi}, predsednik op{tine Lu~ani i doma}in sabora. „Procewujemo da }emo uz do sada najboqu organizaciju imati i najve}u posetu. Sve je to odli~na priprema za jubilarni 50. sabor koji }e biti odr`an dogodine. Ra~unamo da tada za deset festivalskih dana ugostimo blizu milion posetilaca iz svih krajeva sveta“, rekao je Jolovi} na konferenciji za novinare.

Otpravnik poslova ambasade SAD u Beogradu Xeniter Bra{ predstavila je novinarima orkestar ameri~ke mornarice uz ocenu da je wihovo gostovawe odli~na prilika da se Amerikanci boqe upoznaju sa srpskom muzikom i kulturom. „Oni su tu u Gu~i da sviraju, da slu{aju i da ne{to nau~e. Ovo je jedno prelepo iskustvo

Kontrolisano 2.555 vozila Tokom prva dva dana festivala, policija je na svim prilaznim putevima Gu~i kontrolisala 2.555 vozila, re~eno je agenciji FoNet u Policijskoj upravi ^a~ak. Protiv nesavesnih voza~a podneto je 333 prekr{ajne prijave i to 78 zbog alkoholisanog stawa, 51 zbog preticawa, a 84 zbog neprilago|ene brzine. Tako|e podneto je i 109 prijava zbog nevezivawa pojaseva, kao i 11 zbog neispravnih svetlosno signalnih ure|aja. Dogodio se i jedan udes, ~etiri d`epne kra|e, tri slu~aja naru{avawa javnog reda i mira, uglavnom tu~e, a u dva slu~aja prona|en je i heroin i ta lica se nalaze u pritvoru.

Gorivo poskupelo za oko 80 para po litru Gorivo u Srbiji je poskupelo u proseku za 81 paru po litru, odnosno za 0,87 odsto. Motorni benzini poskupeli su u proseku za 0,73 dinara, a dizel goriva za 0,87 dinara po litru. Litar motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana poskupeo je sa 101,08 dinara na 101,79 dinara, a dizel gorivo D2 sa 88,78 dinara na 89,56 dinara. Cena litra bezolovnog motornog benzina od 92 oktana pove}ana je za 0,68 dinara, na 100,23 dinara, a litar evro premijum benzina poskupeo je sa 108,37 na 109,2 dinara. Eko 350 dizel poskupeo je za 0,83 dinara po litru, na 92,63 dinara, eko 50 dizel za 0,89 dinara po litru na 96,22 dinara, a cena evro dizela pove}ana je sa 97,48 na 98,4 dinara. Litar lo` uqa poskupeo je za 0,99 dinara, na 67,31 dinar. Prethodna promena cena goriva na pumpama u Srbiji bila je 15. jula, kada je pojeftinilo u proseku za 2,96 dinara po litru, odnosno za oko 2,96 odsto. Kako je saop{tilo Ministarstvo energetike Srbije, od posledwe promene cene goriva u Srbiji cena nafte na svetskom tr`i{tu pove}ana je za 1,64 odsto.

za nas“, rekla je Bra{, oceniv{i da je sabor na najboqi na~in pokazao srpsko gostoprimstvo i srpski duh. Jolovi} je jo{ jednom pozvao lidere dve najuticajnije svetske zemqe (SAD, Rusija) da idu}e godine do|u u Gu~u gde se, kako je rekao, vode samo truba~ki ratovi. Na Draga~evskom saboru izbila je jedna tu~a dvojice posetilaca, a jednom posetiocu kod koga je na|ena marihuana, odre|en je 24 ~asovni pritvor. Za lekarsku pomo} obratila se 121 osoba, a saobra}aj se obavqa bez zastoja i do sada nije zabele`en ni jedan ozbiqniji udes.

Kamenovane prostorije SRS-a u In|iji Srpska radikalna stranka (SRS) saop{tila je da su ju~e, za sada jo{ nepoznati po~inioci, kamenovali prostorije Op{tinskog odbora te stranke u In|iji. Tom prilikom razbijen je prozor na prostorijama Op{tinskog odbora, ka`e se u saop{tewu i dodaje da je, po{to su na kamewu prona|eni tragovi krvi, policija obavila uvi|aj, ali da po~inioci nisu prona|eni. SRS zahteva od nadle`nih dr`avnih organa da reaguju i da se po~inioci ovog vandalskog ~ina hitno prona|u, navodi se u saop{tewu.

U brodolomu kod arhipelaga Tonga 87 mrtvih Policija na arhipelagu Tonga saop{tila je da strahuje da je najmawe 87 qudi poginulo u brodolomu kod jednog od ostrva te kraqevine u ju`nom delu Tihog okeana. Brod je potonuo u sredu nedaleko od prestonice Tonga, Nukualofe, a prema podacima policije na brodu je bio 141 putnik. Nesre}u je pre`ivelo 54 putnika, tela dvoje nastradalih su prona|ena, a za ostale se strahuje da su mrtvi. Me|u putnicima je bilo {est stranih dr`avqana - iz Francuske, Britanije, Nema~ke i Japana.

SPORT

nedeqa9.avgust2009.

DNEVNIK

PRIPREME REPREZENTACIJE SRBIJE

Od Zlatibora do Poqske Stonoteniska reprezentacija Srbije zavr{ila je prvu fazu priprema za seriju ispita koji je o~ekuju u septembru. Naime, orlove ~eka prvo Evropsko prvenstvo me{ovitih

dublova u Subotici 4. septembra, a potom i Evropsko ekipno prvenstvo u [tutgartu. Tim povodom na{i najboqi stonoteniseri i stonoteniserke trenirali su na Zlatiboru (prva faza posve}ena je bila

Marko Jevtovi} i Aleksandar Karaka{evi}

Di Luke pred suspenzijom Italijanska biciklisti~ka federacija objavila je da je i B uzorak Danila Di Luke, koji je uzet tokom ovogodi{we trke „\iro D’Italija“ pozitivan na doping CERA. Biv{i pobednik „\ira“ je na 92. izdawu trke osvojio drugo mesto, a federacija je u svom saop{tewu u subotu objavila da je prosledila rezultate Italijanskom Olimpijskom komitetu koji }e pokrenuti disciplinski postupak protiv Di Luke. Italijan bi mogao da bude ka`wen suspenzijom do dve godine. Di Luka, koji je negirao da je koristio doping, objavio je da }e napustiti biciklizam ako bude ka`wen, a prema saop{tewu Italijanu su pozitivni uzorci su od wega bili uzeti 20. i 28. maja tokom trke na kojoj je pored drugog mesta do{ao i do dve etapne pobede. Me|unarodna biciklisti~ka unija (UCI) ve} je suspendovala Di Luku do okon~awa disciplinskog postupka.

uglavnom kondicionim pripremama), a selektoru Slobodanu Gruji}u asistirao je trener Boris Vukeli}. Wima su na raspolagawu bili Aleksandar Karaka{evi}, Marko Jevtovi}, @olt Pete i Bojan Milo{evi}, odnosno Gabriela Feher i Monika Molnar. Drugu fazu priprema Srbija }e odraditi u Novom Sadu, tre}u u Beogradu, a finalizacija }e biti u Poqskoj s tamo{wom reprezentacijom. Od EP u miksu Srbija o~ekuje dobar rezultat jer }e igrati kao doma}in s pet parova, a najvi{e se o~ekuje od me{ovitog dubla Aleksandar Karaka{evi} – Ruta Paskauskijene (Nekada Garkauskaite) koji je ve} osvajao evropsko zlato. [to se ti~e EP u Nema~koj, Srbija }e igrati u B elitnoj grupi sa Belorusijom, Slovenijom i Rumunijom. S. S.

PRIPREME METALCA

[araba zadovoqan

Za fudbalskog srpskoliga{a iz Futoga predvo|enog novim trenerom Zoranom [arabom ostala je jo{ samo generalka sa Cementom. Po prikazanom u posledwem susretu sa Ba~kom (1:1) mo`e se nagovestiti da spremno do~ekuju start prvenstva.

Neboj{a Jovanovi}

tu grupe od ~etiri voza~a drugo mesto zauzeo je Ma|ar I{tvan îraki, a tre}e Slovenac Luka Raku{a. Od voza~a iz selekcije Srbije koju je na ovu trku poveo Miroqub Krsti}, najboqi plasman ostvario je Marko Stankovi} na 47. mestu sa 20,02 minuta zaostatka. U istom vremenu kroz ciq su pro{li na 57. mestu Predrag Proki}, na 67. poziciji Aleksandar Duki}, na 71. mestu Dragan Spasi}, na 72. Jovan Rajkovi}. Aleksandar Milivojevi} je pao, slomio guvernalu na biciklu i morao je da odustane. - Etapa je voèna po stra{noj ki{i, koja je doslovno pocepala karavan na nekoliko velikih geupa. Nismo uspeli da ispratimo beg grupe od 22 voza~a koji se pokazao odlu~uju}im – kaè Miroqub Krsti}. – Ne mogu da zamerim voza~ima, borili su se i protiv rivala i lo{eg vremena. Duga etapa voèna je od Tusnada do îkserede od 183 klometra. Oko 15. pozicije plasirao se Proki}, me|u prvih 20 je bio i Spasi}. Jovanovi} je bio u grupi od 15 biciklista koja je bila u beogu, ali su ulovqeni pred ciqem... Posledweg dana vozi}e se pre podne brdski hronometar i uve~e kriterijum od 50 km.

Zoran [araba

- Znatno smo podmladili sastav, pa }e biti potrebno vremena da se uigramo. Doveli smo mlade momke iz niìh rangova èqnih afirmacije. Na sre}u uspeli smo da dovedemo iskusnog internacionalca biv{eg kapitena Veternika Aleksandra Fa~ka i talentovanog napada~a Indeksa Rajka Vujanovi}a, koji }e uz novajlije Celina, Radakovi}a i Popina biti prava poja~awa. Naravno i ostali igra~i su se brzo adaptirali i uklopili u na~in rada. Budimir, Ratkovi}, Vorkapi}, Veselinovi}, Tanasin i golman Ratkovi} nadam se da }e biti istinska poja~awa. U prijateqskim susretima Futoàni su igrali promenqivo. Pobedili su Obili} 3:2 i Indeks 2:1, izgubili od Proletera 0:5 i nere{eno protiv Ba~ke 1:1. Novu sezonu Futoàni otvaraju u subotu protiv novog srpskoliga{a Veternika. - Pravi protivnik. Bi}e puno motiva kako za mene li~no tako i za biv{e igra~e Fa~ka, Radakovi}a i Popina. U Futogu ne}e biti popusta ni za kog pogotovo ne za Veternik - istakao je [araba. M. Poporvi}

ZANIMQIVOST

Navija~i Ronaldiwa poslali ku}i Najvatrenije pristalice italijanskog fudbalskog kluba Milan uhvatili su igra~a svog tima Ronaldiwa u no}nom provodu no} uo~i treninga ekipe i odmah ga poslali na spavawe! Ronaldiwo je zajedno sa zemqakom Didom bio na festivalu latinoameri~ke muzike u Milanu, i zadr`ao se do

BUNDESLIGA

Ka~ar doneo pobedu Herti Srpski fudbaler Gojko Ka~ar postigao je pobedonosni gol za Hertu protiv Hanovera u 1. kolu fudbalskog prvenstva Nema~ke. Ka~ar je postigao gol za berlinski tim u 82. minutu me~a, koji je bio dovoqan za tri boda na startu Bundeslige. Do minimalnog trijumfa na po~etku nema~kog {ampionata do{la je i Borusija iz Dortmunda (1:0) za koju je ~itav me~ odigrao Neven Suboti}. Bodove „milioneri-

ma“ u duelu sa Kelnom doneo je Matip autogolom u 75. minutu. Novi trener [alkea, Feliks Magat, ostvario je trijumf na debiju na klupi tima iz Gelzenkirhena na gostovawu Nirnbergu - 2:1. Golove za [alke postigao je Kevin Kurawi u 30. i 50. minutu, dok je po~asni gol za doma}e delo Mintala dva minuta pre kraja. Iznena|ewe prvog kola ostvario je Ajntraht koji je slavio u Bremenu protiv Verdera, bilo je 3:2. Trijumf gostiju najavio je Amanatidis

ve} u 6. minutu, ali je Ezil izjedna~io ve} u 13, golom sa penala. Novu prednost gostima doneo je opet Amanatidis u 42. minutu, ali je samo dva minuta kasnije Sanogo doneo egal. Pobedu gostima obezbedio je Fenin u 71. minutu. Rezultati: Volfsburg [tutgart 2:0 (0:0), Dortmund Keln 1:0 (0:0), Herta - Hanover 1:0 (0:0), Majnc - Leverkuzen 2:2 (1:2), Nirnberg - [alke 1:2 (0:1), Verder - Ajntraht 2:3 (2:2).

Man~ester i ^elsi otvaraju sezonu

Jovanovi} 27. u Rumuniji Neboj{a Jovanovi}, srpski profesionalac koji vozi za ekipu pra{ke Sparte, zauzeo je 27. mesto u prvoj etapi trke kategorije 2.2 „Oko [aklerlanda“ u Rumuniji vo}enoj oko ^ikserede u du`ini od 192 km sa 10,30 minuta zaostatka iza pobednika Vitalija Popkova iz Ukrajine. Sa 55 sekundi zaostatka u sprin-

Ka~ar proslavqa prvenac u novoj sezoni

1,30 posle pono}i u gradu. Na wega je naletelo nekoliko desetina obo`avateqa koji su odmah zatra`ili autograme. Me|utim, ubrzo su se pojavile i vatrene pristalice Milana koji su rekli Brazilcu da ide ku}i jer sutra ujutru ima trening. Ronaldiwo ih je poslu{ao i oti{ao na spavawe.

Utakmicom Komjuniti {ild trofeja izme|u {ampiona Man~ester Junajteda i osvaja~a FA kupa, ekipe ^elsija, danas }e po~eti nova fudbalska sezona u Engleskoj. Me~ na stadionu Vembli po~iwe u 16 ~asova. Ova dva tima su po mnogima i glavni kandidati za osvajawe titule u nastupaju}oj sezoni pa }e treneri ferguson i An}eloti biti u prilici da vide ko spremniji do~ekuje novu takmi~arsku godinu. Londonski tim

ima novog trenera, ali sastav nije pretrpeo bitnije promene {to se ne bi moglo re}i za „|avole“ koji su ostali bez Kristijana Ronalda i mnogi su skloni proceni da }e ova sezona biti prilika za punu afirmaciju nekih mla|ih fudbalera. ^elsi je trofej takmi~ewa koje je u su{tini Superkup Engleske osvajao tri puta, a jo{ ~etiri puta je gubio, dok je Man~ester Junajted trofej osvajao ~ak 17 puta.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

TURNIR U DEROWAMA

Raspolo`eni Mitrov~ani Srem - ^SK Pivara 2:0 (0:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Radovanovi} (La}arak), strelci: @ivkovi} u 58. i Jankovi} u 60. minutu. @uti karton: Tatomirovi} (Srem). SREM: Baji}, Tatomirovi}, Petkovi}, Vukmir, Stanojevi}, Jankovi}, Paunovi}, Gali}, Soviq, B. Nikoli}, Kali~anin. Igrali su jo{: Lap~i}, Vasiqevi}, Tabakovi}, M. Milo{evi}, @ivkovi}, Jovi}, Bogdanovi}, Kuzmanovi}, Sre}kovi}. ^SK PIVARA: Labus, Mudre{a, Mandi}, Moji}, Pavlovi}, Furtula, Opa~i}, Petko-

vi}, [arac, B. Pavlovi}, Pandurov. Igrali su jo{:Tankosi}, Jeli}, Dokni}, Xari}, Spaji}, Divjak, Krstanovi} Baji}. Dobra fudbalska predstava kraj Save. [ef stru~nog {taba Srema Slobodan Vu~i} mo`e biti zadovoqan svojim timom. Dobra igra dala je rezultate i @ivkovi} je u 58. minutu na pas Soviqa doneo prvu radost Mitrov~anima, odmah zatim u 60. minutu Jankovi} je krunisao dobru igru Mitrov~ana - 2:0. Od gostiju iz ^elareva vi{e se o~ekivalo. R. Artukov

]iri} predsednik Tekstilca Ites Za novog predsednika FK Tekstilac Ites iz Oxaka jednoglasno je izabran Zoran ]iri}, igra~ka legenda kluba, ~ovek koji je otvorio i omladinsku {kolu u sklopu kluba jo{ pre tri godine. Wegovi najbli`i saradnici u Upravnom odboru su Veroqub Markovi}, predsednik skup{tine, Luka Mladenovi}, Andrija Hajdu i Darko Duki}. Oni }e imati zadatak da se bave operativnim stvarima u klubu. Ulogu sekretara preuzeo je dugogodi{wi golman Zvonko ]iri} koji je u proteklih 7-8 godina bio zadu`en za rad sa golmanima. S. Jo.

Pehar u Ratkovu

Pobednik turnira u malom fudbalu u Derowama, ~ije je organizator FK Omladinac, je ekipa Grafotehnika iz Ratkova. Osvaja~ je u uzbudqivom finalu pobedio ekipu Soker tamburica iz Derowa sa 4:3. Ratkov~ani su bili sre}niji rival i zaslu`eno su stigli do nov~ane nagrade od 45.000 dinara. Derow~ani su se zadovoqili sa 27.000 dinara, a tre}plasirana ekipa iz Karavukova je dobila 18.000 dinara. U~estvovalo je 50 ekipa, a poseta je bila na zaS. Jo vidnom nivou.

IZ FK IN\IJA

Trio u Qukovu Mladi fudbaleri In|ije Aleksandar Marjanovi}, Neboj{a ^ukanovi} i Marko Karan ustupqeni su Qukovu, ~lanu zapadne grupe Vojvo|ankse lige, koje je ostalo bez nekoliko standardnih igra~a iz minulog prvenstva. Wihovim dolaskom trener Jugoslav Popovi} }e mo}i da ukomponuje dobru ekipu, sposobnu da izbori opstanak u pokrajinskoj eliti. Da. V.

SPORT

DNEVNIK

Vo{a u Jakovu Fudbaleri Vojvodine posle revan{ me~a tre}eg kola kvalifikacija za UEFA ligu Evrope u kom su eliminisani od be~ke Austrije, ju~e su imali slobodan dan, a deo igra~a danas ~eka nova obaveza. Crveno-beli danas igraju trening utakmicu s ekipom Srema u Jakovu. Bi}e ovo na neki na~in proba za igra~e koji nisu igrali u Be~u ili su imali mawu minuta`u, da se provere mogu}nosti nekih inostranih fudbalera koji su na probi, ali i prilika da se mo`da isprobaju neke takti~ke varijante za prvo jesewe gostovawe slede}e subote u Kuli. Izvesno je da u ovoj utakmici ne}e biti novope~enog A reprezentativca golmana @eqka Brki}a i mladih reprezentativaca Danijela Aleksi}a i Du{ana Tadi}a. Dana{wi me~ u Jakovu po~iwe u 18 sati. S. S.

ZVEZDA PROTIV SLAVIJE POLA@E ISPIT ZRELOSTI

Navija~i opet najve}i adut Revan{ me~ tre}eg kola kvalifikacija za LE protiv Dinama (Tbilisi) li~io je na sportsku dramu sa sre}nim krajem, predstavu koja }e se zbog bogatog i burnog sadr`aja dugo pamtiti. Zvezda{i su uz pomo} svojih navija~a na~inili podvig i na{li se samo na jedan korak od plasmana u LE UEFA. Znali su u Qutice Bogdana da proslave

da. Odnosno, ja~i je i od Rudara i od Dinama. Marko Blaì} izneo je svoje vi|ewe snage protivnika. - O wima }emo tek razmi{qati. Nisu nova ekipa, imaju tradiciju i treba to po{tovati. Posledwa runda kvalifikacija sigurno je najteà, ali pokazali smo da moèmo da pobe|ujemo. Po~e}e i na{e prvenstvo pa }e

Pavle Ninkov

vredan trijumf, a ~ini se da je nova nagrada stigla u vidu rivala po meri u zavr{nim kvalifikacionim bitkama. Preko Slavije (Prag) novoformirani sastav Zvezde mogao bi da obezbedi daqi boravak na me|unarodnoj pozornici. Kapiten Crvene zvezde Nikola Lazeti} realno je prokomentarisao `reb iz Niona. - Dobili smo rivala sa kojim mo`emo da igramo, ali ne posto-

i te utakmice koristiti za formu pred êhe – konstatovaoje Blaì}. Trener Vladimir Petrovi} pobrinuo se za zavr{nu re~ na temu novog protivnika u Evropi. - Moram da istaknem da je Slavija najteì na{ rival do sada, ja~a od Rudara i Dinama. Uradi}emo dobru pripremu za utakmicu. Dragocene informacije dobi}u i od mog prijateqa

Liberec kao opomena Zvezda i Slavija se nisu sastajali na zvani~nim utakmicama, ali jesu igrali dva prijateqska me~a. Prvi, davne 1947. godine, kada je Slavija u Pragu pobedila 4:1, a drugi 1984. na turniru u Novom Sadu gde je Zvezda pobedila 3:1. Sa ~e{kim timovima Zvezda u Evro-kupovima ima polovi~an uspeh. Eliminisala je Bawik iz Ostrave u drugom kolu tada{weg Kupa {ampiona 1981. godine, iako je u gostima izgubila sa 3:1. U revan{u je, me|utim, bilo 3:0 za Zvezdu. Sveìji primer je dvome~ sa Slovanom iz Libereca u prvom kolu Kupa UEFA u sezoni 2006/07. Slovan je tada dva puta savladao Zvezdu. U Liberecu je bilo 2:0, a na Marakani 2:1. ji tim kome }emo pretiti. Nemamo na to pravo. O~ekuju nas dve te{ke utakmice i jasno je da }emo morati da budemo vrhunski u obe, ako èlimo do velikog uspeha, {to bi plasman u takmi~ewe po grupama svakako bio. Dakle, samo oprezno i hrabro. Desni bek Beogra|ana Pavle Ninkov isti~e da ne poznaje ~e{ki tim. - Znam da su uz Spartu najve}i klub u ê{koj, i da je Prag lep grad. Ostalo ne znam, ali stru~ni {tab }e nas pripremiti na adekvatan na~in i problema ne}e biti. Va`no je da mi budemo pravi u glavama i nogama. Tako samo moèmo do uspeha. Ne treba da mnogo gledamo na protivnika, ali nikoga ne}emo potceniti jer na to nemamo pravo. U svakom slu~aju smo dobili rivala koji je najteì od svih do sa-

koji je ~lan stru~nog {taba [erifa, ekipe koja je u proteklom kolu eliminisala Slaviju. Lepa je vest i {to se revan{ igra pred najboqim navija~ima na svetu, koji }e opet pokazati koliko vole Crvenu zvezdu Kada pogledam imena Valensije ili Benfike, moram da budem zadovoqan. Slavija nema tradiciju velikih evropskih uspeha i zato sam uveren da ne}e proizvesti ono negativno strahopo{tovawe kod mojih igra~a koje bi se pojavilo da izlazimo na megdan recimo [pancima - konstatovao je popularni Pi`on. Na Marakani imaju dovoqno vremena da unaprede svoju igru, snime vrline i mane Slavije i spremni do~ekaju svojevrstan ispit zrelosti, dvome~ protiv ^eha. Z. Rangelov

nedeqa9.avgust2009.

MLADA REPREZENTACIJA PO^ELA PRIPREME

S Izraelcima u Novom Sadu Mlada fudbalska reprezentacija Srbije po~ela je pripreme za prijateqski me~ protiv Izraela, koji }e biti odigran 11. avgusta u Novom Sadu. Nova generacija mlade selekcije Srbije, igra~i ro|eni posle 1. januara 1988. godine, okupila se u beogradskom hotelu „M“, a potom je nastavila put do Novog Sada, smestila se u hotel “Park” gde trenira do me~a sa Izraelom. Ovo je, prakti~no, povratak orli}a u staru bazu posle pauze u vreme dok je selektor bio Slobodan Kr~marevi}. - Jasno je da prvi trening sa momcima bude u meni neki poseban ose}aj. Posle toliko godina, pet nacionalnih timova, koje sam vodio, kona~no radim u zemqi gde sam ro|en, kojoj pripadam. Rekao sam ve} da u ovoj akciji nema mnogo vremena za neki ozbiqniji rad, takti~ku pripremu, ali svakako o~ekujem da napravimo bar mali korak napred u stvarawu tima i atmosfere u reprezentaciji - rekao je selektor mla- Nikola Gulan de reprezentacije Srbije RatoStevanovi} i Qaji}. Novosa|amir Dujkovi}. ni Tadi} i Aleksi} sa~ekali su U Beograd su stigla sedmoridrugove. ca igra~a: @ivkovi}, Danilo- Igra~i iz inostranih kluvi}, Savi}, Perovi}, Tomi}, bova stiza}e u etapama, posled@ivanovi} i Vukovi}, a tokom wi }e se timu prikqu~iti Bove~eri reprezentaciji su se san~i}, s ozbirom da wegov klub prikqu~ili Fejsa, Bre`an~i}, Liberec utakmicu ~e{kog {am-

Laciju Superkup Fudbaleri rimskog Lacija pobednici su ovogodi{weg Superkupa Italije, po{to su u finalnom me~u odigranom na olimpijskom stadionu u Pekingu savladali milanski Inter sa 2:1 (0:0). Pobedni~ke golove za Lacio postigli su u roku od tri minuta Fran}elino Matuzalem - u 63. i Tomaso Roki u 66. minutu. Inter je u 78. minutu ubla`io poraz golom Samuela Etoa, kome je ovo prvi pogodak u dresu milanskog kluba.

pionata igra u ve~erwim satima - izjavio je sekretar stru~nog {taba Pavle Simi}. Ulaznice za utakmicu na novosadskom stadionu „Kara|or|e“ koja se igra u utorak od 17.30 sati prodava}e se po ceni od 100, odnosno 200 dinara.

Riberi kaparisan Real Madrid se dogovorio s Frankom Riberijem koji }e u kraqevski“klub pre}i naredne sezone. Kako pi{e „AS“, predsednik Reala Florentino Perez dogovorio se s Riberijem, koji }e potpisati petogodi{wi ugovor naredne godine. Visina obe{te}ewa nije objavqena, ali se spekuli{e da iznosi 25 miliona evra po{to francuskom reprezentativcu ugovor isti~e 2011. godine.

Svilar (59) je ro|en u Crvenki, a za istoimeni klub branio je od 1970. do 1973. godine. On je potom pre{ao u Vojvodinu za koju je nastupao sedam sezona. Srbin je 1980. godine nastavio karijeru u Antverpenu, a za belgijski klub branio je do 1996. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupio je na devet utakmica. Svilar je kao trener vodio Antverpen u ~etiri navrata, a klub je ponovo preuzeo ove godine.

UEFA kaznila Steauu Evropska fudbalska unija (UEFA) kaznila je rumunskog prvoliga{a Steauu s dve utakmice igrawa bez prisustva navija~a u evropskim kup takmi~ewima. Rumunski klub je ka`wen zbog nesportskog pona{awa navija~a za vreme prve utakmice drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Ujpe{ta, koja je odigrana 16. jula u Bukure{tu. Pristalice Steaue su vre|ali fudbalere protivni~kog

VESTI

Muslin pre Kr~marevi}a Biv{i selektor mlade reprezentacije Srbije Slobodan Kr~marevi}, ostao je bez anga`mana po{to su se ~elnici kluba sa kojim je pregovarao odlu~ili za drugog srpskog trenera. Kr~marevi} je ve} bio vi|en kao novi trener kiparskog Anortozisa, ali je u posledwi ~as prednost dobio Slavoqub Muslin. Biv{i trener Crvene zvezde je sa Kipranima potpisao jednogodi{wi ugovor. Muslin je do nedavno vodio Dinamo iz Minska, ali je dobio otkaz posle neuspeha u kvalifikacijama za Ligu Evrope, dok je Kr~marevi} s mladom reprezentacijom Srbije u~estvovao na EP u [vedskoj i nije uspeo da se plasira u polufinale.

Jankovi} optimista

Ratko Svilar u komi Trener belgijskog fudbalskog drugoliga{a Antverpena Ratko Svilar nalazi se u komi, po{to je te{ko povre|en u poàru u svojoj ku}i u Vilrijku. Do nesre}e je do{lo kada je u petak uve~e u Svilarevoj ku}i izbio poàr tokom pripreme ro{tiqa na gas. Svilar je zadobio te{ke opekotine po licu i le|ima i lekari ga trenutno odràvaju u ve{ta~koj komi dok se ne proceni ukupni stepen povreda. Ta~an uzrok poàra jo{ nije utvr|en.

kluba na rasnoj osnovi, a na tribinama je bilo postavqeno nekoliko transparenata „nepristojnog sadr`aja“. UEFA je kaznila Steauu i nov~ano s 30.000 evra. - Zbog kazne izgubi}emo najmawe 700.000 evra - izjavio je predsednik kluba \i|i Bekali. Steaua }e prvu utakmicu pred praznim tribinama stadiona u Bukure{tu da odigra 20. avgusta protiv irskog Sent Patrika u ~etvrtom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.

Niemi se vratio iz penzije Biv{i golman finske fudbalske reprezentacije Anti Niemi potpisao je jednogodi{wi ugovor sa Portsmutom, saop{tio je engleski premijerliga{. Niemi (37) se povukao iz fudbala pre godinu dana, ali je odlu~io da nastavi karijeru u Portsmutu. On }e da bude zamena prvom golmanu Dejvidu Xejmsu, koji ima 39 godina. Niemi je u karijeri branio za Helsinki, Kopenhagen, Renxers, ^arlton, Harts, Sautempton i Fulam. On je za reprezentaciju Finske nastupio na 67 me~eva.

Italijanski lekari sumwaju da je Bo{ko Jankovi} pokidao ligamente levog kolena, ali vezista \enove ni{ta ne prepu{ta slu~aju po{to je odmah doputovao u Srbiju, kako bi kod na{ih stru~waka saznao pravu dijagnozu. Srpski reprezentativac ka`e da ne veruje da je pokidao ligamente i da }e uskoro znati pravi stepen povrede. - Mislim da nisam pokidao ligamente. Nemam ni otok. Italijani su pla{qivi {to se toga ti~e, odmah bi da operi{u. Zato sam i do{ao u Srbiju kod na{ih najboqih specijalista da proverim i da se konsultujem. Bio sam kod kiroprakti~ara Vlade iz „Masters fizikals“ i on mi je rekao da nisu ukr{teni ligamenti. Uskoro kre}em put Novog Sada, gde imam zakazan sastanak sa jednim od na{ih najboqih stru~waka kada su ovakve povrede u pitawu, pa }u videti {ta mi je ~initi - rekao je Jankovi}.

Blan `eli @igi}a Francuska {tampa nedavno je pisala da je Milan Lane Jovanovi} na meti Bordoa, a prema novim vestima, prvak Francuske sada je zainteresovan za drugog srpskog reprezentativca. Kako prenosi ugledni „Ekip“, Loran Blan, trener Bordoa bi u svojoj ekipi rado video Nikolu @igi}a. Naravno, ponovo sve zavisi od ishoda pregovora @irondinaca sa Arsenalom oko [amaka, kojeg mnogi ve} vide u Londonu. Ako 25-godi{wi Marokanac zaista postane tobxija, Bordo }e poslati ponudu Valensiji za Nikolu @igi}a. Prema pisawu „Ekipa“, {panski klub }e za @igi}a tra`iti izme|u 10 i 12 miliona evra.

Mesi do juna 2014. êlnici Barselone dogovorili su produèwe ugovora s argentinskim reprezentativcem Lionelom Mesijem. Mesi bi trebalo da produì ugovor s katalonskim klubom do juna 2014. godine, a Argentinac bi po sezoni zara|ivao 9,5 miliona evra. On je imao ugovor sa Barselonom do juna 2010, a godi{we je zara|ivao osam miliona evra. Ugovor }e zvani~no biti potpisan po povratku Barselone sa ameri~ke turneje. Mesi (22) je ~lan Barselone od 2003, a za prvi tim kluba sa stadiona „Nou Kamp“ debitovao je godinu dana kasnije. On je za katalonski tim odigrao 109 utakmica i postigao 54 gola. Za reprezentaciju Argentine nastupio je na 38 me~eva i 12 puta se upisao u listu strelaca.

SPORT

nedeqa9.avgust2009.

DNEVNIK

EP KADETA U KAUNASU

Poraz od Letonije Mu{ka kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije pora`ena je od selekcije Letonije rezultatom 85:75 u me~u posledweg kola grupe D na Evropskom prvenstvu za igra~e do 16 godina, koje se odr`ava u litvanskom Kaunasu. Na{a selekcija je osvojila tre}e mesto u grupi sa u~inkom od jedne pobede i dva poraza. Srbija je izborila plasman u drugu fazu takmi~ewa na EP, ali nije prenela bodove. Prvo mesto u grupi osvojila je Francuska sa {est poena, dok je Letonija druga sa pet, a Ukrajina je posledwa sa samo tri boda. Protivnicina-

{im kadetima u drugoj fazi bi}e selekcije iz C grupe, a to su [panija, Nema~ka i Hrvatska. Me~ sa Letoncima srpski kadeti su po~eli dobro i vodili sve do po~etka druge ~etvrtine kada je protivnik preuzeo kontrolu nad utakmicom. Iako Letonija u najve}em delu me~a nije imala izrazito osetnu prednost, i to je bilo nedosti`no za na{ tim u kojem se istakao Miqenovi} sa 25 poena i devet skokova, a dvocifren u~inak imali su Cvetkovi} i Vujovi} sa 11, odnosno 10 poena. U reprezentaciji Letonije najboqi je bio Silins, koji je ubacio 21 poen.

Zvezda se Pe{i}u zahvalila Ko{arka{ki klub Crvena zvezda zahvalio je biv{em treneru Svetislavu Pe{i}u na svemu u~iwenom u pro{loj sezoni. Pe{i} je pro{le sezone preuzeo Zvezdu, ali je posle ostavke predsednika kluba Slobodana Vu~i}evi}a najavio da ne}e da

Svetislav Pe{i}

produ`i ugovor sa crveno-belima. On je odbio ponudu ~elnika Crvene zvezde da i naredne sezone predvodi beogradski klub. - Crvena zvezda `eli da se zahvali svom biv{em treneru Svetislavu Pe{i}u na svemu

{to je u~inio u protekloj sezoni. Poznati trener prepoznao je te{ku situaciju u kojoj se klub nalazio u avgustu pro{le godine, prihvatio ~iwenicu da je tada Crvena zvezda imala svega ~etiri prvotimca i preuzeo posao koji u tom trenutku nije bio nimalo jednostavan. Crvena zvezda moè danas da se pohvali da ima dva seniorska reprezentativca, osvaja~e medaqa na juniorskom evropskom prvenstvu i Univerzijadi. Kostur tima je sa~uvan, a mladi igra~i, ve}inom reprezentativci, kvalitetniji su za godinu dana igrawa, ali i rada sa vrhunskim trenerom. U istom periodu, formiran je i B tim koji predstavqa budu}nost Crvene zvezde. Sa àqewem konstatujemo da saradwa ne}e biti nastavqena. I pored toga {to je postojala èqa Crvene zvezde da Pe{i} vodi ekipu sa kojom je proveo prvu godinu, po{tujemo stav istaknutog stru~waka. Pe{i}u èlimo sve najboqe u daqoj karijeri i za wega }e vrata Malog Kalemegdana uvek biti {irom otvorena. KK Crvena zvezda uverava navija~e da }e pitawe {efa stru~nog {taba re{iti u najkra}em mogu}em roku - saop{tio je beogradski klub.

Kati} u Hemofarmu Odlaskom Vukosavqevi}a i Badera u timu Hemofarm [tada ostalo je upra`weno mesto klasi~nog centra i uprava kluba opredelila se za dvadesetosmogodi{weg Ra{ka Kati}a koji je posle Marka [utala drugo ovogodi{we poja~awe Vr{a~kih farmaceuta. Kati} je ju~e potpisao dvogodi{wi ugovor sa klubom tako da }e se prikqu~iti ekipi ve} na samom po~etku priprema koje su zakazane za 10. avgust. Kati} je pro{le sezone nastupio u Bundes ligi za Tibingen i po re~ima trenera Karaxi}a radi se o igra~u koji odgovara koncepciji igre farmaceuta iz Vr{ca. Dovo|ewem Kati}a a ne{to ranije i Marka [utala, uprava Hemofarm [tada obavila je najve-

}i deo posla pred po~etak sezone ali o~ekuje se da do kraja avgusta u Vr{ac stigne jo{ jedno poja~awe. Radi se o igra~u koji bi popunio upra`weno mesto na krilnoj poziciji. Stevan Karaxi} }e okupiti ekipu 10. avgusta, a celokupne pripreme odradi}e se u Vr{cu. Prvu proveru ko{arka{i Hemofarm [tada ima}e 23. avgusta kada gostuju u Sofiji i sparingova}e reprezentaciji Bugarske, potom 5. septebra u Milenijumu odmeri}e snage sa vi{estrukim prvakom Rumunije, ekipom AS SOFT iz Ploe{tija, 10. septembra otupova}e na turnir u Gr~ku, a po povratku sa ovog turnira 24. i 25. septembra gostova}e na tuniru Cedevita u Zagrebu. J. Turkoane

SVE^ANOST U OS SRBIJE

Medaqe osvaja~ima medaqa U beogradskom hotelu M, odr`ana je sve~anost pod nazivom „Odbojka{ko leto 2009”, u organizaciji Odbojka{kog saveza Srbije, kojoj je prisustvovalo 112 igra~ica i igra~a, kao i 43 ~lana stru~nih {tabova svih nacionalnih selekcija, koji su u ovoj godini, do sada, na me|unarodnim takmi~ewima osvojili ukupno 12 medaqa, dve zlatne, devet srebrnih i jednu bronzanu. Svim igra~icama i igra~ima, kao i ~lanovima stru~nih {tabova uru~ene su specijalne medaqe OSS. Reprezentativke i reprezentativce Srbije pozdravili su Aleksandar Bori~i}, predsednik OSS, Nenad Golijanin prvi potpredsednik i Slobodan Milo{evi}, generalni sekretar OSS. @enske reprezentacije srbije su u 2009. godini osvojile dve zlatne i ~etiri srebrne medaqe. Kadetska reprezentacija osvojila je srebrnu medaqu na SP i EP i zlato na B[, juniorke srebro na B[, a seniorke zlatnu medaqu u Evropskoj ligi i srerbo na Univerizjadi. Specijalne medaqe OSS „Za pobede“, odbojka{icama i ~la-

Do danas su na{i reprezentativci i reprezentativke osvojili 16 pojedina~nih nagrada na me|unarodnim takmi~ewima. Osvojena je jedna titula najboqeg igra~a (MVP), pet trofeja za najboqeg tehni~ara, po dve nagrade za najboqeg servera, blokera, sme~era i napada~a i po jedan trofej za najboqeg poentera i najboqeg libera. Na sve~anosti nagra|eni su i osvaja~i pojedina~nih nagrada na Svetskom i Evropskim prvenstvima u kadetskoj konkurenciji. Mariji Mihajlovi}, najboqem liberu na EP, dres sa brojem 18 uru~ila je Suzana ]ebi}, najboqi libero SP 2006. Danici Radenkovi}, najboqem tehni~aru na SP, dres sa brojem 10 uru~ila je Maja Ogwenovi}, najboqi tehni~ar EP 2007. Sari Klisuri, najboqem serveru na SP i EP, dres sa brojem 1 uru~ila je Jelena Nikoli}, kapiten seniorske reprezentacije Srbije. Aleksandru Atanasijevi}u, najboqem sme~eru sa EP, dres sa brojem 14 uru~io je Ivan Miqkovi}, najboqi poenter Svetske lige. Nikoli Jovovi}u, najboqem tehni~aru EP, dres sa brojem 9 uru~io je Nikola Grbi}, najboqi tehni~ar Svetske lige 2009. i kapiten seniorske reprezentacije Srbije.

Goran Kauri} novi predsednik

Posle odr`ane skup{tine novi Upravni odbor rukometnog kluba Proleter jednoglasno je na svojoj prvoj sednici odlu~io da za novog predsednika kluba postavi Gorana Kauri}a, zamenika gradona~elnika Zrewanina umesto Ivice Dostani}a koji se povukao sa te funkcije. Uz prisu-

Najboqi ko{arka{ Klivlenda Lebron Xejms izjavio je da najverovatnije ne}e da produ`i ugovor s Kavalirsima. - Potpisao sam 2006. ~etvorogodi{wi ugovor sa Klivlendom, ali uz opciju da postanem slobodan agent nakon toga, ina~e taj ugovor ne bi imao nikakvog smisla. Jednostavno, `elim da imam nekoliko otvorenih opcija - rekao je Xejms.

Ben Valas u Detroitu Goran Kauri}

stvo 20 delegata od 26 koliko sadr`i skup{tina izabran je predsednik kao i novi ~lanovi upravnog odbora, sedam od devet koliko je planirano novim statutom, a dva ~lana }e naknadno biti kooptirana. Izabrani su Zdravko Deuri}, Slobodan Mar~eta, Qupka Bojovi} –Cveji},

zentacije srbije su ove godine osvojile ~etiri srebrne i jednu bronzanu medaqu. Kadetska reprezentacija okitila se srebrom na EP i na EJOF-u, kao i na B[. Juniori su bili tre}i na Balkanu, a seniori su osvojili srebrnu medaqu u Svetskoj ligi. Stefan Basta i Igor Te{i} su osvojili srebrnu medaqu na

Pojedina~ne nagrade

ZREWANINSKI PROLETER DOBIO PRVOG ^OVEKA

Yejms napu{ta Klivlend

Iskusni centar Ben Valas ugovorio je sa Detroit Pistonsima jednogodi{wi ugovor, za veteranski minimum od 1,3 miliona dolara. Sajt ESPN objavio je da }e ugovor biti potpisan po~etkom idu}e nedeqe. Nekada najboqi defanzivac lige postao je slobodan agent, kada su Finiks Sansi otkupili posledwu godinu wegovog prethodnog ugovora. U jednoj od najatraktivnijih trampi ovog leta, Valas je sa Sa{om Pavlovi}em poslat iz Klivlenda u Finiks, u zamenu za [akila O’Nila. Bio je jedan od lidera ekipe Detroita, koja je 2004. godine osvojila titulu {ampiona, a godinu dana kasnije izgubila u finalu od San Antonio Sparsa.

novima stru~nih {tabova `enskih reprezentacija uru~ili su Aleksandar Bori~i}, Nenad Golijanin, Vojislav Taba~ki pomo}nik ministra za sport i omladinu Srbije, Vladimir Grbi} ~lan Komisije za razvoj odbojke FIVB i Zoran \ur|evi}, generalni direktor Euromode, donatora OSS. Mu{ke repre-

Zoran Dimitri}, Budimir Jovanovi} i Mirko Boì}, koji }e sigurno pomo}i da crveno – beli ovu sezonu prebrode na {to mirniji na~in. - Za sada nam je najbitnije da konsolidujemo klub i da ga postavimo na zdrave noge – rekao je Goran Kauri}, novi predsednik RK Proleter. – Ne}e biti ni malo lako jer posle 25 godina saradwe raskinut je sponzorski ugovor sa kompanijom NIS Naftagas tako da }emo finasijska sredstva morati da prona|emo od nekih drugig sponzora. Verujem da }e qudi koji su spremni da uloè svoj novac u rukomet prona}i interes i da }e pomo}i sada kada je to najpotrebije. Odlu~ili smo se igra~e iz na{e sredine i to }e biti na{e opredeqewe dok god budem na ~elu kluba, prvo zato {to je mnogo jeftinija varijanta a drugo zato {to publika voli da gleda doma}e igra~e. Pored svih problema, najvi{e finasijskih koji nas mu~e ubeèn sam da }emo imati uspe{nu sezonu i da }e Proleter biti stabilan superliga{ i klub koji }e svi respektovati. Na skup{tini je izme|u ostalog i podvu~eno da je ciq zrewaninskog superliga{a da u ovoj sezoni sa~uva status, a da u narednim oformi tim koji bi se ponovo ume{ao u borbu za sam vrh u srpskom rukometu. N. Jowev

balkanskom [ampionatu u bi}-voleju za igra~e do 23 godine. - Bili smo dobri gosti i odli~ni doma}ini. Ni{, Novi Sad, Subotica, Smederevo, Lazarevac, Obrenovac i Beograd, zakqu~no sa Finalnim turnirom Svetske odbojka{ke lige 2009. zaslu`uju zahvalnost za veliku podr{ku, dobru organizaciju, gostoprimstvo i veliku posetu navija~a. Na{e nacionalne selekcije su u~estvovale na 18 raznih takmi~ewa ukqu~uju}i i kvalifikacione turnire i vratile se sa 12 medaqa. Smatrali smo da je upravo ovakvo jedno ve~e prilika da budemo zajedno, da podelimo emocije i se}awa na ono {to je bilo iza nas i da se setimo svih tih utakmica, i poraza i pobeda. Ve~eras su sa nama mladi, oni koji dolaze, zajedno sa onima koji ve} vi{e od desetak godina brane boje reprezentacije, koji zajedno stvaraju imix odbojke i sporta koji u svakom momentu donosi mnogo dobrog, lepog, pozitivnog svima u Srbiji, a koji tako|e podi`e i ugled Srbije u svetu - rekao je predsednik OSS Aleksandar Bori~i}.

PRIJATEQSKA UTAKMICA JUNIORKI

Srpkiwe boqe od Slovenki Srbija - Slovenija 26:22 (15:11) BEOGRAD: Dvorana Slodes, gledalaca 500, sudije: Bori~i} i Markovi}. SRBIJA: Latak, @uni}, Rabata, Sekuli}, Radoi~i} 3, Trifunovi} 3, Radojevi} 3, Jeremi}, Georgijev, Nikoli} 5, Vujkovi} 1, Tomani} 1, @ivkovi} 2, Cviji} 8, Vasi}, Stanisavqevi}. SLOVENIJA: Sobrl 1, Ceglar, Gros 1, Guberini~, Mihajlovi~ 1, Ranger, Gregorc, Oklesorn 3, Pikl, Kogovsek 1, Mavsar 4, Geri~ 1, Fatki~, Rojc 2, Muhr 2, Koren 6. U drugoj prijateqskoj utakmici pred Evropsko prvenstvo u Ma|arskoj, `enska juniorska rukometna reprezentacija Srbije pobedila je Sloveniju 26:22 (15:11). Izabranice Milorada Milatovi}a dominirale su svih 60 minuta i sasvim zaslu`eno trijumfovale. U 25. minutu zbog prigo- Dragana Cviji} vora iskqu~en je selektor Srbidve prijateqske utakmice 11. i je Milorad Milatovi}, a ekipu 12. avgusta u Temi{varu sa vrsu sa klupe vodili treneri Vla{wakiwama iz Rumunije. Prvu da Simi~i} i Branka Jovanovi}. utakmicu na EP u grupi D na{e Juniorke Srbije do starta devojke igraju 14. avgusta sa Ru{ampionata Evrope o~ekuju jo{ sijom od 15 sati.

nedeqa9.avgust2009.

c m y

SPORT

DNEVNIK

SVETSKO PRVENSTVO U BRIVU

Zlato za srpski dvojac

SUSPENZIJA, PA SVETSKI REKORD: Ameri~ka pliva~ica Xesika Hardi postavila je novi svetski rekord na 100 metara prsnim stilom, po{to je na nacionalnom {ampionatu SAD u Va{ingtonu, ovu deonicu prevalila za 1:04,45 minuta. Rezultat Yesike Hardi boqi je za 39 stotinki od dosada{weg svetskog rekorda, kojeg je wena zemqakiwa Rebeka Soni postavila na nedavno odr`anom Svetskom prvenstvu u Rimu. Hardi je ostvarila najboqi rezultat svih vremena i na 50 metara prsno, po{to je prvu polovinu staze preplivala za 29,95 sekundi. Ruskiwa Julija Jefimova u Rimu je postala prvakiwa sveta u vremenu 30,09 sekundi. Hardi je pro{le godine suspendovana na 12 meseci, zbog kori{}ewa nedozvoqenog anabolika klenbuterola, ali joj je kazna istekla 31. jula. U me|uvremenu, izdr`avaju}i kaznu, propustila je Olimpijske igre u Pekingu i SP u Rimu.

Anamari Persi pomerila granicu Kanadska pliva~ica Anamari Persi postavila je novi svetski rekord u disciplini 200 metara prsno u 25-metarskim bazenima. Kana|anka je na mitingu u Lidsu 200 metara isplivala za dva minuta, 16 sekundi i 83 stotinke. Ona je popravila dosada{wi svetski re-

kord za 67 stotinki, koji je bio u wenom vlasni{tvu. Persi je u kvalifikacijama na Svetskom prvenstvu u Rimu postavila svetski rekord u disciplini 200 metara prsno u velikim bazenima s rezultatom 2:20.12, ali je u finalu osvojila drugo mesto iza srpske pliva~ice Na|e Higl.

MARATON NA TISI KOD KAWI@E

Trijumf Be~ejca Roberta [imona Na 28. me|unarodnom pliva~kom maratonu na Tisi u Kawiì na deonici Tise dugoj 3.500 metara titulu apsolutnog pobednika osvojio je Robert [imon iz Be~eja, koji je pobednik u konkurenciji aktivnih pliva~a seniora, preplivav{i stazu za 34,12 minuta. Drugi je bio Zoltan Kakowi iz Subotice (37,30), a tre}i Matija{ Ciling iz Budimpe{te (42,46). Kod aktivnih pliva~ica seniorki pobednica je Bojana Dedi} iz Sombora u vremenu 39,26 minuta ispred Nore Len|el iz Senta (50,05). Na istoj stazi u konkurenciji pionira najubedqiviji je bio Tama{ Farka{ iz Be~eja, koji je stazu preplivao u izvanrednom vremenu od 31,44 minuta, drugi je bio Aron Feje{ iz Kawiè (40,28) i tre}i Hunor Bako{ iz Sente (41,09). Kod pionirki pobedila je Valentina levi} iz Subotice (37,46), druga je Ana Lo{onc iz Kawiè (42,01) i tre}a Petra Feher iz Martono{a (47,38). Plasman u ostalim uzrastima - Omladinci: Robert Marton (Subotica), Donelad Fewve{i(Be~ej), Ivan Segedi (In|ija). @ene: Noemi Priboj (Subotica), Nevena Vuji} (Horgo{), Dora Apro (Kawià). Mla|i rekreativci: Zoltan na| Meqkuti (Senta), Robert Taka~ (Budimpe{ta), Aron Na| (Senta). @ene: Gabrijela Ka}anski (Ba~ka Topola), Aniko Jablan (Ba~ka Topola), Jelena Vrani} (Senta). Rekreativci: Ivan [o{tarec (Subotica), Robert Mowak (Senta), Arpad Juhas (Martono{). @ene: @uàna Rudi~, Iboqa Pataki, Aliz Segi Perge (sve Senta). Stariji rekreativci: Zoran Zivlak (Novi Sad), Jano{ Kocian (Budimpe{ta), Mihaq \e-

Srpski vesla~i Igor Luci} i Luka \or|evi} osvojili su zlatnu medaqu u disciplini dvojac bez kormilara na Svetskom juniorskom prvenstvu u francuskom Brivu. Srpski vesla~i su pobedili u vremenu {est minuta, 36 sekundi i 40 stotinki. Drugo mesto osvojili su Grci, a bronza je pripala Francuzima. Na prolazu od 500 metara Luci} i \or|evi} su dr`ali su prvu poziciju, samo sekundu ispred tima Gr~ke, ali ~ak pet sekundi ispred Hrvata, koji su bili {esti. Na ta~no pola trke na{i reprezentativci imali su tri sekunde prednosti na drugoplasiranim Grcima, a upravo ta deonica je za mnoge ~esto kobna jer ne mogu da izdr`e visoki ritam veslawa. Na sre}u, predstavnici Srbije su poja~ali ritam i na 500 metara pre ciqa imali su pet sekundi prednosti ispred Grka i {est ispred Francuza. Nisu stali ni u samom fini{u i radost je mogla po~eti. - Ima li ne{to lep{e kada u~estvujete na najve}em takmi~ewu na svetu i pobedite, posle trke dobijete medaqu i slu{ate himnu. Nadam se da smo obradovali na{e zemqake {irom sveta. Imamo odli~ne uslove za rad, nastavi}emo da slu{amo savete trenera Ili}a, Guslova i Fedotova. Za Luku i mene jo{ }e se ~uti - rekao je Luci}. Srpski takmi~ari Radoje \eri} i Jovan Jovanovi} osvojili su peto mesto u finalu trke u disciplini dubl skul. Srpski vesla~i su stazu od 2.000 metara pre{li za {est minuta, 31 sekunda i 62 stotinka. Zlato je pripalo Nemcima (6:24.75), srebro su osvojili Rumuni (6:28.09), a bronzu Litvanci (6:28.34).

Igor Luci} i Luka \or|evi}

Srpski vesla~ Milo{ Vasi} osvojio je posledwe, {esto mesto u finalu trke u disciplini skif. Vasi} je u finalu ostvario vreme od sedam minuta i 15 sekundi. Milo{ Vasi} je u finalu skifova poveo od po~etka trke i vodio do posledwih 1.500 metara, ali je onda po~eo da staje, zavr{iv{i trku kao {esti. Zlatna nedaqa pripala je Nemcu Feliksu Bahu (7:03.07). - Ne mogu da verujem da mi se ovo dogodilo. Sam plasman u

TURNIR U VA[INGTONU

Zimowi} i Nestor u polufinalu Nenad Zimowi} i Danijel Nestor su se plasirali u polufinale ATP turnira koji se igra u Va{ingtonu za nagradni fond od 1.402.000 dolara. Zimowi} i Nestor su u ~etvrtfinalu posle 66 minu-

ta igre savladali [pance Fernanda Gonzalesa i Tomija Robreda sa 2:0, po setovima 6:3, 6:4. Srpsko-kanadski dubl }e se za ulazak u finale boriti protiv Martina Dama iz ^e{ke i Roberta Lind{teda iz [vedske.

Vindzor ne `eli Danicu

Najboqi seniori na maratonu u Kawi`i

nei (Dunaujvaro{, Ma|arska). @ene: Slavica Neta (Zemun), @uàna Se~ewi (Kawià), Livia Varga (Ba~ka Topola). Veterani: Deè Melkun (Sente{), Tama{ Korhec (Subotica), Laslo Esewi (Budimpe{ta). @ene: Ana Vijatov (Senta), Magdolna Ka}anski (Ba~ka Topola), Rozalia êhak Korhec (Subotica). Mla|i pioniri 600 m: Nikola Ratkov (Be~ej), Gabor Domonko{, Ervin Beharovi} (oba Ka-

Foto: M. Mitrovi}

wi`a). Devoj~ice: Jelena Je~anski (Be~ej), [ara Gojkov (Kawi`a), Nata{a Vuji} (Horgo{). Stariji pioniri 800 m: Milo{ Segedi (In|ija), Nikola \uri~in (Be~ej), Neboj{a Isakov (Novi Be~ej). Devoj~ice: Marijana Stefanovi} (Be~ej), Maria Madaras (Senta), Nadina Popesko (Sombor). U~estvovalo je 187 takmi~ara svih uzrasta iz na{e zemqe, Ma|arske, Austrije i Nema~ke. M. Mitrovi}

finale je veliki uspeh, jer biti me|u {est vesla~a na svetu je ne{to veliko. Ipak, znam da sam vredio za medaqu. Vodio sam kada me je uhvatio gr~ u ramenu. Posledwih 300 metara maltene da nisam pomerao veslo - istakao je Vasi}. Ekspedicija Srbije se u ponedeqak vra}a u Srbiju, a ve} dan kasnije }e ~lanove primiti predsednik Sportskog saveza Srbije, Aleksandar [o{tar.

Direktor ekipe Ju-Es F1 Piter Vindsor izjavio je da je Danica Patrik prevelika zvezda za wegov tim koji }e naredne godine debitovati u {ampionatu Formule jedan. Vindzor je izjavio da ga je kontaktiralo nekoliko voza~a koji su voqni da plate mesto u novoj ekipi, ali je istakao da je za wega prioritet da u tim dovede ameri~kog voza~a. - Mnogi nas pitaju da li smo zainteresovani za Danicu i moj odgovor je da je u neku ruku Danica i prevelika zvezda za nas u ovom trenutku. Ona }e verovatno pre}i u Naskar, a tamo bi mogla da zaradi bogatstvo. U ovoj fazi wene karijere F1 je za wu prevelika obaveza i imala bi velika o~ekivawa - Danica Patrik rekao je Vindzor i dodao: bolida dok nova grupa radi za- U prvoj godini se sigurno jedno kao tim. ne}emo boriti za titulu. PouOn je priznao da su ga kontakzdanost }e biti veoma va`na za tirali voza~i koji su pobe|ivanas, kao i da bolid bude dobar za li u GP2 seriji, ali je wihove vo`wu, kao i dizajn i izdgrawa ponude odbio.

MONTREAL

Nole ~etvrti nosilac Novak \okovi} je postavqen za ~etvrtog nosioca turnira Masters serije â&#x20AC;&#x153;Roxer kupâ&#x20AC;?, koji sutra po~iwe u Montrealu. U Kanadi bi trebalo da nastupi i Viktor Trociki, ako se oporavi od povrede zbog koje je predao me~ u Va{ingtonu. Na turniru koji se igra za nagradni fond od 3 miliona dolara, nastupi}e 19 od 20 najboqe rangiranih tenisera na ATP listi, ukqu~uju}i i Rafaela Nadala, koji se vra}a na teren posle dvomese~ne pauze.

Ju-Es open bez Nadala Najboqi {panski teniser Rafael Nadal izjavio je da nije siguran da }e da igra na posledwem gren slem turniru sezone, Ju-Es openu, koji po~iwe 31. avgusta. [panac nije igrao od 31. maja kada je u osmini finala pora`en od [ve|anina Robina Soderlinga. Propustio je nekoliko turnira, me|u kojima i Vimbldon, zbog ~ega mu je Roxer Federer preuzeo prvo mesto na svetskoj listi. Nadal }e naredne nedeqe u~estvovati na Roxers kupu u Montrealu.

LETO NA KOPAONIKU

Omamquju}a planinska sveìna Dok je u gradu sve titralo i dahtalo idu}i ka ~etrdesetom podeoku, niko od onih koji su se pro{log vikenda uputili na na{u najvi{u planinu, nije mogao da se otme utisku da je posle samo nekoliko sati vo`we „teleportovan” u sasvim druga~iju klimu i ambijent. Kopaonik leti nije ni nalik svom poznatijem na{minkanom, bu~nom i zavejanom izdawu, ali pokazalo se, ima {ta da pokaè i ponudi onima koji traè mir i pravi odmor u prirodi. Jako planinsko sunce, intenzivni kontrasti boja, duboki hlad borova, prijatna dnevna temperatura idealni su uslovi za razli~ite vidove rekreacije. Kako nema gu`ve, osim {etwi planinarskim stazama, brawa borovnica i biqa gosti mogu birati: plivati u zatvorenom bazenu, igrati tenis ili koristiti neki od vi{e razli~itih sportskih terena, iznajmiti planinski bicikl ili apsolutni hit, bagi minijaturni terenac za vo`wu po ski-stazama. Za odva`nije tu je i paraglajding sa iskusnim instruktorima. Omamquju}a planinska sveìna ~ini da se na Kopu sjajno spava i jo{

boqe jede, posebno doma}a hrana iz okoline. Novi vlasnici hotela „Grand” i apartmanskog naseqa „Konaci”, MK Grupa, odnosno MK „Mountain resort” predstavili su ambiciozne planove za preure|ivawe ovih objekata i razvoj Kopaonika kao destinacije koju vredi posetiti tokom cele godine. Osim renovirawa soba, apartmana i zajedni~kih prostorija planira se izgradwa otvorenog bazena sa grejanom vodom u sastavu savremenog velnes-spa centra na 2000 kvadratnih metara. Gostima }e biti na raspolagawu i kuglana, te posebne prostorije namewene deci. Deo planova bi}e ostvaren i ponu|en gostima ve} na po~etku ovogodi{we sezone zimovawa. Og. S.

„KOMPAS” I „DNEVNIK” VODE VAS NA NEPONOVQIVU IZLO@BU

Dinosaurusi me|u nama

KOMFORAN TRANSFER DO AERODROMA

Deset sigurnih polazaka dnevno U organizaciji agencije „Aldo travel” sa ku}ne adrese u Novom Sadu do Aerodroma ili centra Beograda, i obrnuto, stiè se sigurno i komforno, u deset dnevnih termina, po ceni od 1000-1500 dinara po osobi. Takav ekonomi~an i razra|en sistem rezultat je detaqnog prou~avawa frekvencije oko 70 redovnih letova dnevno sa Beogradskog aerodroma u letwem periodu. Termini za polaske iz Novog Sada su: 3.30, 5.30, 8.00, 10.00, 11.00, 12.00, 14.00, 17.00, 18.00 i u 22.00 sata, a termini u povratku su: 6.00, 8.00, 10.30, 12.30, 13.30, 15.30, 17.00, 19.30, 21.00, 24.00. Povratak iz grada Beograda je 30 minuta pre aerodromskog termina. Ukoliko putnicima u istom vozilu odgovara druga~iji termin, Agencija je spremna na pomerawe vremena polaska. Mesto u vozilu za odre|eni termin moè se rezervisati elektronskom po{tom ili telefonom u agenciji „Aldo travel” i jo{ nekoliko renomiranih novosadskih turisti~kih agencija. Rezervisani polazak je zagarantovan ~ak i ako se prijavi samo jedan putnik. Putnici iz okoline Novog Sada uz doplatu mogu biti preuzeti na èqenoj adresi van grada, ili po istoj ceni na bilo kojoj lokaciji u gradu (naj~e{}e kod Stare lokomotive na @elezni~koj stanici). Ukoliko samo pratite nekog na aerodrom, uslugu prevoza dobi}ete upola cene. Porodi~na cena transfera na aerodrom je 3000 dinara (bez obzira na uzrast i broj dece). Doplata za grad Beograd je 500 dinara po osobi, a za Sava Centar, odakle polaze mnogobrojni autobusi, je 250 dinara po osobi u odnosu na cenu za aerodrom. Stranka moè izabrati i najam vozila u èqenom terminu po ceni od 3000 dinara (4+voza~), ili najam kombija po ceni od 5500 dinara (8+voza~). Agencija „Aldo trevl” organizuje transfere za aerodrome u Budimpe{ti (40 evra u jednom pravcu, 70 povratna vo`wa po osobi) i Zagrebu (75 evra u jednom pravcu, 140 za povratnu vo`wu. U ponudi je i najam automobila ili kombija za prevoz do svih destinacija po zemqi i Evropi. Og. S.

Izlo`ba „Dinosaurusi Argentine - Xinovi Patagonije” koju je u organizaciji „Grupo Kultural” do sada u nekoliko svetskih gradova videlo vi{e od milion posetilaca, od pro{log meseca moè se posetiti u Beogradu. Predstavqeno je 15 razli~itih vrsta dinosaurusa, 40 eksponata, kompletnih skeleta, delova skeleta, jaja, gnezda mladunaca, otisaka stopala i drugih ostataka u prirodnoj veli~ini. Zbog velikog interesovawa, sa èqom da Novosa|ani ne propuste priliku da na autenti~an na~in doìve praistoriju, agencija „KOMPAS tourism&travel” i „Dnevnik” organizuju ponovo promotivnu turu u subotu 15. avgusta. Polazak je u 8.30 sa parkinga kod Hotela „Sajam”. Osim posete izlo`bi, koja traje 1,5 sat uz pratwu vodi~a, kustosa Prirodwa~kog muzeja, program obuhvata i transfer autobusom do Kalemegdana i popodnevno slobodno vreme. U cenu ovog promotivnog aran`mana od 1.400 dinara ukqu~ene su i ulaznice. Mesto se rezervi{e uz primerak „Dnevnika” u prostorijama „Kompasa”, Bulevar Mihajla Pupina 15. Postavka je prilago|ena svim uzrastima posetilaca a eksponati su raspore|eni na oko 2.200 kvadratnih metara u Impuls holu kod Hotela „Kontinental” na Novom Beogradu. Posetiocima su, pored izlo`be na raspolagawu kafe i prodavnica suvenira. Pojedina~na cena za individualne posete je 450 dinara za odrasle, 300 za decu do 12 godina, a

porodi~na cena ~etiri ulaznice je 1200 dinara. Izlo`ba ostaje otvorena do januara idu}e godine, a „Kompas” }e od jeseni organizovati nove kolektivne ture po komercijalnim cenama.

Me|u najatraktivnijim eksponatima su kompletni skeleti sedam dinosaurusa, kao {to su krvolo~ni mesojed Gigantosaurus carolin, dug preko 14 metara i veliki biqojed Rebbachisaurus tessonei, ~ija duìna prelazi 17 metara. Izloèn je i kompletan skelet vrste Herrerasaurus iscihigualastensis, dug oko 4,5 metra, koji pripada grupi najstarijih dinosaurusa koji su ikada ìveli na Zemqi. Izlo`bu prati i projekcija dokumentarnih filmova snimqenih prilikom iskopavawa ostataka dinosaurusa, kao i filmova o rekonstrukciji wihovog ìvota. Kao prilog gostuju}oj izlo`bi data je i mini postavka „Srbija u vreme dinosaurusa”. Og. S.

Novosadska nedeqa9.avgust2009.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

De`ura apoteka „Bulevar”

DANAS U GRADU BIOSKOPI

Apoteka “Bulevar” de`urna je danas. Objekat se nalazi u Bulevaru Mihajla Pupina 7. Z. Ml.

Art bioskop “Vojvodina” Spens, projekcija filma “An|eli i demoni” po romanu Dena Brauna, ~etvrtak-nedeqa u 20.30 ~asova, ulaz 250 dinara.

[kolska bez struje

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka - Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883. Muzej Vojvodine, Dunavska 35 - 37, 525 - 059 i 420 - 566 (9 - 17, radnim danom i vikendom, osim ponedeqkom): Stalna postavka - “Vojvodina od praistorije do sredine 20. veka”, Izlo`ba “Zavi~aj na Dunavu su`ivot Nemaca i Srba u Vojvodini” (do polovine avgusta) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva- porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg Galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 - 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: “Qudi i doga|aji - slika pro{losti”; Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg Galerija 2, 528-185, (10 - 18) (~etvrtak: 13 - 21): Stalna postavka - “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”; Galerija likovne umetnosti, Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, 520-223, (9 - 17 ): Izlo`ba „Slika grada – Novi Sad u likovnim umetnostima od 18. do 21. veka“ u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada. (17.6. do 31.8.2009), svaki dan od 10 do 17 ~asova.

Bez vode do 15 sati Zbog radova na vodovodnoj mre`i, danas }e bez vode biti parna strana Futo{kog puta od Ulice Branislava Nu{i}a

do Bulevara Evropa. Vode u tom delu grada ne}e biti od 8 do 15 sati. Z. Ml.

„Bran~” pr`i na [trandu Na bini na centralnom platou [tranda ve~eras od 21 sat nastupa bend “Brunch”. Nastup je najavqen u sastavu manifestacije “Grad na reci” koju je osmislio Studentski kulturni centar Novog Sada, u saradwi s

“Gradskim zelenilom”. Do kraja avgusta planirano je trinaest nastupa, a na listi izvo|a~a nalaze se Milan Mumin, Neno Belan, di xejevi Skadam i Goja i mnogi drugi. S. T.

Odno{ewe ba{tenskog otpada “^isto}a” }e sutra odnositi ba{tenski otpad iz Budisave, [angaja, Satelita, Kisa~a, Stepanovi}eva i Banati}a. Gra|ani treba ovo sme}e da ostave ispred svojih ku}a na istom mestu

gde ostavqaju kante za sme}e i to do 6 ~asova. Potrebno je da ba{tenski otpad bude upakovan u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ako se ne mo`e druga~ije slo`iti.

V REMEPLOV

Autobus prodrmao gradona~elnika Gradske vlasti su 9. avgusta 1936. godine odlu~ile da kupe autobus sa 27 sedi{ta, proizvod dve male novosadske firme. Wihovi vlasnici su namerili da izbore sebi mesto u budu}oj mo}noj doma}oj auto-industriji, kako su govorili neki ministri... Odmah su se oglasili kriti~ari mesne vlasti, tvre}i da je cena ovog vozila, od 25.000 dinara, preko svake mere visoka. Zame-

rili su da je kupovina izvedena “tajno i dogovorno”, a na javnoj licitaciji da je sve u~iweno pre nego {to je svoju re~ rekla Banska uprava, kako je zakon nalagao. Ustanovilo se da je autobus pla}en preko gradske {tedionice, a predsednik wenog upravnog odbora, lekar dr Branko Ili}, ina~e gradona~elnik Novog Sada, dobio je svoju novu “aferu u vrhu”. N. C.

Zbog planiranih radova na elektri~noj mre`i, bez struje }e sutra, od 8 do 12 ~asova, biti [kolska ulica.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve NA TRE]OJ TEMERINSKOJ FIJAKERIJADI

Dama o~itala lekciju ko~ija{ima Qubiteqi kowa ju~e su na temerinskom Va{ari{tu imali priliku da u`ivaju u reviji jednoprega, dvoprega, ~etvoroprega i petoprega, kao i takmi~ewu dvoprega u okviru petog kola prvenstva Srbije. Kowske zaprege sjatile su se u Temerin na Tre}u temerinsku fijakerijadu mahom, iz Vojvodine. Osim lepote kowa, fijakera i posada, uzdahe je ju~e mamila i ve{tina kojom voza~i upravqaju zapregama. Za prvo mesto petog kola dr`avnog prvenstva u dvopregu nadmetalo se 10 zaprega, a pobedu je odnela jedna dama - direktorica ergele ”Kelebija” iz Kelebije Tereza Kereste{. Drugo mesto pripalo je tako|e dvopregu iz ergele “Kelebija” ~iji voza~ je bio Bela Farago, dok je tre}e mesto osvojio Milan Gakovi}, koji je vozio za Kowi~ki klub “@dralin” iz Oxaka. Nakon takmi~arskog dela Temerinske fijakerijade, koje se boduje za plasman u prvenstvu Srbije,

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve

usledila je revija zaprega, gde je bilo vi{e u~esnika. U revijalnom delu nastupile su i sestre Milica i Marina Barjaktarov iz Titela, koje su predstavqale atrakciju me|u preovla|uju}im mu{kim voza~ima zaprega. Poput ve}ine u~esnika i one pose}uju sve kowi~ke manifestacije po Vojvodini. Kaù da za sada u~estvuju samo na revijama, ali da u planu imaju i nastup u takmi~arskom delu, kada za to budu pripremile kowe. Temerinsku fijakerijadu, koja vaì za masovniju po broju u~esnika, organizovao je tamo{wi Kowi~ki klub “Vitez”. U organizacionom odboru ove manifestacije kaù da je uprkos tome {to je fijekrijada uvr{tena u turisti~ku kartu Vojvodine i Temerina, izostala pomo} lokalne samouprave oko organizacije. Z. Ml. Foto: F. Baki}

POTPREDSEDNIK SLOVA^KE VLADE POSETIO KARLOVCE

Obostrano pro{irewe saradwe Potpredsednik Vlade Republike Slova~ke Du{an âplovi~ i ambasador Slova~ke u Srbiji Igor Fur|ik posetili su ju~e Sremske Karlovce. Sa predsednikom karlova~ke op{tine Milenkom Filipovi}em oni su u Magistratu razgovarali o odnosima dveju dràva i vidovima budu}e saradwe Sremskih Karlovaca i Bardejova, grada u jugoisto~nom delu Slova~ke sa kojim su Karlovci pro{le godine potpisali povequ o bratimqewu. Obe strane su se sloìle da saradwu na poqu kulture, koja je ve} uspostavqena, treba pro{iriti i na privredu, te je bilo re~i o eventualnom nastupu ovda{wih proizvo|a~a na slova~kom trì{tu. Gosti iz Slova~ke su, osim Magistrata na ~ijem balkonu su èleli da se fotografi{u, obi{li Karlova~ku gimanziju, Patrijar{ijski dvor, Sabornu, rimokatoli~ku crkvu i Kapelu mira. Posebno interesovawe su pokazali za Karlova~ku gimnaziju u kojoj su prvi direktori bili Slovaci, Jovan Gros, Andrija Volni, dr Georg Karlo Rumi i Pavle Magda. Z. Ml.

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

VIKEND LEKAR/MAPA SVETA

nedeqa9.avgust2009.

DNEVNIK

Virtuelna poseta Nezamewiv partner londonskoj u toplim danima Nacionalnoj galeriji K L KLIMA URE\AJ I ZDRAVQE

lima ure|aj vi{e ne smatramo za luksuz. U stanu, na radnom mestu, u automobilu... postao je nezamewiv partner u tropskim danima. Ali da bi nam doneli osve`ewe i da bi boravak u klimatozovanim prostorijama bio prijatan i zdrav moraju se po{tovati neka pravila jer samo tada klimatizacija pru`a komfor bez rizika po zdravqe.

- Osnovno pravilo je da temperatura rashla|ene prostorije ne sme da bude preniska u odnosu na spoqnu temperaturu vazduha kaè dr Sneàna ôsi}. - Za vreme tropskih vru}ina opti-

malna temperatura prostorije trebalo bi da bude izme|u 25 i 27 stepeni Celzijusa. Isto vredi i za vlagu. Ako je vla`nost ve}a od 70 odsto, postoji opasnost da se razviju bakterije, virusi i plesni, a oni }e prona}i na~in da se raspr{e u vazduhu. Nasuprot tome suvi{e suv vazduh, mawe od 40 odsto vlage, pecka ko`u, nadra`uje grlo i

o~i, posebno ako nosite kontaktna so~iva. Nagle promene temperature vazduha ne prijaju organizmu. Ukoliko ~esto izlazite iz rashla|ene prostorije na 30 i vi{e

ondonska Nacionalna galerija napravila je korak bliè virtuelnoj poseti. Izradili su aplikaciju kojom 250 dela iz stalne postavke {aqu na ekrane ajfona i ajta~a. U svom obave{tewu za medije Nacionalna galerija isti~e kako je postala prvi muzej na svetu koji nudi virtuelnu {etwu upotpuwenu audio i video komenatrom “izloènih” umetnina. Korisnici mogu da zumiraju slike i prou~avaju ih iz “velike blizine” bez opasnosti da bi mogli da prekr{e zlatno pravilo svih svetskih muzeja – “molimo, ne dirati”. Nazvana “Lav art”, tura je tematski organizovana prema 12 muzejskih galerija. Tako virtuelni posetioci mogu da uìvaju u najboqim radovima iz stalne postavke, ukqu~uju}i radove Leonarda, Van Goga, Rembranta, Renoara i Boti~elija.

Kontracepcija je re{ewe i{e od polovine mladih u Srbiji (53 odsto) izjasnilo se da nema dovoqno infromacija o savremenoj kontracepciji iako je preko 85 odsto wih navelo da im je seks u vezi veoma vaàn, pokazuju preliminarni rezultati istraìvawa koje je Udruèwe za reproduktivno zdravqe sprovelo me|u mladom populacijom u Beogradu, uzrasta od 15 do 35 godina od februara do aprila ove godine. Ovo je prva faza istraìvawa, ra|ena na uzorku od 720 ispitanika, koje Udruèwe i daqe sprovodi sa ciqem da se dobije uvid na koje na~ine moè da se unapredi svest, ali i da se preduzmu konkretni koraci u o~uvawu reproduktivnog zdravqa mladih u Srbiji. - Istraìvawe je polazna osnova za slede}e korake koje }e Udruèwe, uz podr{ku nadle`nih dràvnih, nevladinih i obrazovnih institucija preduzeti kako bi se Srbija pomerila sa prvog mesta u Evropi po predrasudama o savremenoj kontracepciji, ali i broju abortusa, na koji se naj~e{}e odu~uju upravo devojke kada im se desi neplanirana trudno}a - izjavila je predsednica Udruèwa za reproduktivno zdravqe, doc. dr Ana Mitrovi}-Jovanovi}. -êsto se izvode i neta~ni zakqu~ci da ko-

ri{}ewem kontracepcije pove}avamo belu kugu. Ja kao majka i èna, a tek onda kao lekar, èlim od srca Srbiji {to vi{e beba, jer to je budu}nost i najve}e blago. Na àlost, realnost i iskustvo nam govori da neplanirana trudno}a po pravilu zavr{ava abortusom, a ja èlim da abortusa ne bude i da se na taj na~in izbegnu sve komplikacije koje abortus nosi. Istraìvawe pokazuje da 80 odsto mladih koristi neki vid kontracepcije, a kao naj~e{}e kori{}eno kontraceptivno sredstvo navodi se kondom (71 %), zatim pilula (9 %), a 20 odsto mladih ne koristi nijedan vid kontracepcije. Najve}i porast u informisawu o metodama kontracepcije beleì internet, koga je kao vid informisawa o kontracepciji navelo ~ak 18 odsto mladih. Lekaru (27 %) i prijateqima (21 %) se mladi i daqe naj~e{}e obra}aju za savete o kontracepciji, a roditeqima tek 9 odsto ispitanika. Preko 60 odsto ispitanika je izjavilo da poznaju bar jednu osobu koja se podvrgla abortusu u svom okruèwu. âk 90 odsto mladih smatra da bi u osnovnim {kolama trebalo da se uvede predmet seksualno vaspitawe. J. B.

Iz muzeja isti~u da }e aplikacija “kra}e vreme” biti besplatna, ali nije navedeno kada bi mogli po~eti da je napla}uju. Ukupno trajawe komentara prema{uje dvesto minuta, a u

IZAZOVNA OPATICA: Elizabeta Kanalis, nova izabranica Yorya Klunija, u filmu Virgin Territory glumila je opaticu i otkrila ~ari kojima je {armirala ovog ~uvenog glumca i zakletog ne`ewu. Elizabeta Kanalis prvo je osvojila srca Italijana, pa Klunija, a ~ini se da je sada vreme da pokori svet.

akon otkri}a da je iz lokalne biblioteke pozajmila 25.000. kwigu, jedna starija [kotlan|anka mogla bi da dobije titulu najstrastvenije ~itateqke Velike Britanije. Lujza Braun (91) iz mesta Stranraer na jugozapadu [kotske od 1946. godine pozajmivala je desetak kwiga nedeqno i nikad nije morala da plati kaznu zbog ka{wewa u vra}awu kwiga. I danas ~ita dvanaest naslova nedeqno, i to uglavnom qubi}e, ratne pri~e i istorijske drame.

“Moji roditeqi su puno ~itali i qubav prema ~itawu su preneli i na mene. Po~ela sam da ~itam kada sam imala pet godina i nikada nisam prestala. Volim pro~itati sve {to mi do|e u ruke”, izjavila je Lujza Braun. Kako pi{u lokalne tisak, zaposleni u biblioteci u Stranraeru ka`u da bi ~itala~ke navike tokom posledwih 60 godina gospo|i Braun trebale omogu}iti ulaz u Ginisovu kwigu rekorda. “Iako je pozajmila 25.000 kwiga, nikada nije kasnila s vra}awem. Bibliotekari sma-

Ova penzionerka, koja zbog problema s vidom posledwih godina posu|uje jedino kwige {tampane krupnim slovima, pro~itala je gotovo sve kwige iz gradske biblioteke.

traju da je izuzetna `ena i s nestrpqewem o~ekuju wene nedeqne posete. Svi se pitaju bi li iko mogao oboriti wen rekord”, ka`u lokalni bibliotekari.

Opet poru~nica Ripli, ali...

^UDESNI ZELENI LISTI]I

âj smawuje rizik od {loga Redovno pijewe ~aja znatno smawuje rizik od {loga, utvrdili su australijski stru~waci sa Tehnolo{kog univerziteta Kertin u Pertu. Utvr|eno je da su ispitanici koji su nedeqno pili bar jednu {oqu ~aja tokom vi{e od 30 godina, bili pod 60 odsto mawim rizikom da im se dogodi ishemi~ki {log. Do te vrste {loga dolazi kad se arterije koje dovode kiseonik u mozak delimi~no ili totalno za~epe. Jo{ nije jasno kako ta~no ~aj umawuje rizik od {loga, ali neka ranija istraìvawa su pokazala da konzumirawe ovog napitka moè da snizi visok pritisak i da umawi jo{ neke faktore rizika za {log. Ispostavilo se da naro~ito dobro dejstvo kod prevencije {loga ima zeleni ~aj. Pri svakodnevnom konzumirawu dve {oqe zelenog ~aja, rizik od {loga se smawuje za 72 odsto. U~esnici u ovoj studiji bili su u

proseku stari 69 godina. Me|u wima je 374 preìvelo medicinski potvr|eni ishemi~ki {log, dok 464 (iz tzv. kontrolne grupe) nisu imali istoriju kardiovaskularnih bolesti i ni po kojem kriterijumu nisu bili pod pove}anim rizikom od {loga. Me|u ispitanicima iz kontrolne grupe konstatovano je duè redovno ispijawe ~aja, nego me|u onima iz prve grupe. Australijski tim je u svom istraìvawu imao u vidu i sve druge faktore koji mogu biti od uticaja na nastanak {loga - pol, indeks telesne mase, nivo fizi~ke aktikvnosti, pu{ewe ili konzumirawe alkohola, eventualni povi{en pritisak, holesterol ili dijabetes, kao i navike u ishrani. Izme|u ostalog konstanovano je i da se rizik od {loga smawuje s upotrebom ve}e koli~ine ~ajnih listi}a prilikom pripreme tog napitka.

wih su ukqu~eni i intervjui s direktorom muzeja Nikolasom Penijem i ameri~kom spisateqicom Trejsi [evalije, autorikom bestselera “Devojka s bisernom ogrlicom”.

^itateqka za Ginisa

KAKO SMAWITI BROJ ABORTUSA?

ûvajte se sun~anice Previ{e vremena provedenog na suncu i na jako visokim temperaturama bez adekvatne za{tite moè da izazove sun~anicu i toplotni udar. Sun~anica nastaje izlagawem glave, a posebno potiqka, visokoj temperaturi. Moè se zavr{iti nesvesticom, pa i komatoznim stawem. Simptomi sun~anice su op{ta slabost, bledilo, te{ko disawe, poja~ano znojewe, mu~nina i gr~evi u stomaku. Prva pomo} je rashla|ivawe. Osobu vaqa odmah smestiti u hladovinu ili u rashla|enu zatamwenu prostoriju i raskomotiti je. Postepeno je polivajte vodom i stavqajti hladne obloge (sa ledom) na potiqak i glavu. Bolesniku treba davati hladne napitke i izbegavati ona pi}a koja uti~u na krvotok, posebno kafu i alkohol. U teìm slu~ajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je {to pre pozvati lekara.

stepeni, mogu}e je da “zaradite” prehladu, da imate bolove u le|ima, ramenima, grlu... Kratak period prilago|avawa prilikom izlaska iz rashla|ene prostorije na vrelinu i obrnuto, pomo}i}e organizmu da se adaptira na promene temperature. Klimatizacija zahteva zatvorene prozore, {to jednom broju qudi smeta. Bolest zatvorenog prostora nije izmi{qotina i “napada” sve ve}i broj qudi. Weni znaci su za~epqen nos ili curewe iz nosa, oteàno disawe, suve ili nadraène o~i, svrab koè, glavoboqa, umor, te{ko}e s koncentracijom... Glavni krivac za ovo je lo{e odràvawe klima ure|aja {to pogodije razmnoàvawu mikroorganizama. Ovo je ~esta pojava u poslovnim zgradama koje imaju centralnu klimatizaciju. Pogre{ke u potrebi ili odràvawu sistema hla|ewa dovoqni su da bi do{lo do {irewa alergena i mikroorganizama. Poznata je epidemija legionarske bolesti koja je desetkovala Kongres ameri~kih boraca (legionara) 1986. godine. Oni su bili `rtve bakterije koja se ra{irila putem klimatizacije. - Filter klima ure|aja se mora redovno, bar jednom godi{we ~istiti i po potrebi mewati jer se u wemu zadràvaju mikroorganizmi. Savetuje se da se s vremena na vreme na kratko otvori prozor, posebno ako se u prostoriji pu{i ili ima nekih isparewa, kao {to su isparewa laka ili farbe - kaè na{a sagovornica. Jasna Barbuzan

VREME JE ZA ^AJ: Starica iz Indije izra|uje glinene {oqice za ~aj u svojoj ku}i u Dharavi, predgra|u Bombaja. Plasti~ne ~a{e za ~aj zabrawene su jer se oko vozova skupqa previ{e sme}a.

Tri decenije nakon {to je poru~nica Ripli na svom svemirskom brodu upoznala Osmog Putnika, bra}a Toni i Ridli Skot odlu~ili su da svetu objasne kako je sve po~elo. Zato su najavili snimawe uvodnog dela “Osmog putnika” u kojem }e objasniti za{to je svemirski brod “Nostromo” uop{te poslat na negostoqubivu planetu... Datum po~etka snimawa jo{ uvek nije poznat, ali se zna da glavnu ulogu poru~nice Ripli ne}e tuma~iti glumica Sigurni Viver! Iako je Skot u vi{e navrata poku{avao da nagovori Sigurni da jo{ jednom odigra kultnu ulogu, ona ga je odbila.

DNEVNIK

OGLASI

U KUMBORU izdajem apartmane i sobe sa pogledom na more. Telefoni: 021/461-072, 0038231684719. 78794 IZDAJEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon 063/8177065. 79572 SOBE, apartmani. Utjeha, povoqno. Telefoni: 063/70811-37, +38267848-640. 79316 PRVI komforni stanovi na odli~noj lokaciji, odli~ne kvadrature, odmah useqivi u Bawi Vrujci. Svi stanovi imaju klimu, interfon. Telefon 064/455-67-76. 79646

ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika. U~enici 300-400din/60 min, studenti 450-500din/60min. Priprema popravnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 79406 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor-dolazim. Telefon 021/63-11-482. 79536 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 79505 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 79506

VI[I Fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, pvrede, ko{tano zgolobniog sistema. kineziterapija, masa`a fizikalna terapija aparati. Telefon 064/216-5424 79626 PREVODI sa i na engleski, nema~ki, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, dokumenta, korespodencija. Brzo, kvalitetno, profesionalno. Dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 79507

STUDENTU nepu{a~u iz Vojvodine izdaje se soba na Limanu I blizu fakulteta. Telefon 455-965. 79511 HITNO izdajem le`aj u garsoweri na Limanu 1, kod fakulteta, upotreba kupatila, kuhiwe mu{karcu, studentu, radniku, 40E ura~unati tro{kovi.Telefon 021/454-673 79682

MEWAM dvosoban stan od 60 m2 na Limanu 4 za jednoiposoban jednosoban oko 35m2 uz dogovor. Telefon 421-407 radnim danom od 8 - 15. 79965 NOVO NASEQE, troiposoban, 85m2, mewam za mawi oko 45m2. Telefon 061/21058-48. 77551

nedeqa9.avgust2009.

MEWAM trosoban stan od 75m2 za mawi do 40m2. Mo`e i prodaja. Telefoni: 021/523-792, 064/24-101-55. 79055 MEWAM na Grbavici dvosoban stan, prvi sprat, 52m2 za ve}i do 70m2. Telefoni: 540-782, 064/3222-135. 79498 MEWAM ili prodajem ukwi`en dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/5082-83. 79655 MEWAM klasi~an dvosoban stan na Limanu 2 za ve}i na Limanima. Bez posrednika. telefon 061/182-96-01. 79635 MEWAM ku}u 135m2 sa velikom terasom 100m2, sva infrastruktura, pogled na grad i Dunav na lepom mestu - Salaksije Rakovac 10km od N. Sada za stan od 40-50m2 uz va{u doplatu. Telefon 064/3144344. 79621

AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5005. 204489 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 150 evra. Telefoni: 021/6337-037, 064/8261253. 204490 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Antona êhova. Telefon 021/549-109. 79718 IZDAJEM trosoban stan, 80m2, kod „Dnevnika“, Bul. oslobo|ewa, 1. sprat moè poslovni prostor, lift, terasa, tel. 250E. Telefoni: 063/826-1253, 021/6337-037. 204491 IZDAJEM jednoiposoban stan 37m2, Grbavica, Ul.Gogoqeva, lift, terasa. Telefoni: 021/6337-037, 064/8295005. 204492 CENTAR, Pap Pavla izdajem nov, dvosoban name{ten stan, Sajam, 1. sprat, useqiv odmah. Telefoni: 021/6337037, 064/829-5005. 204493 IZDAJEM nov name{ten stan stan 90m2, Ul. Petra Drap{ina, klima, vm, odmah useqiv, mese~no pla}awe! Telefoni: 021/6337-037, 063/826-1253. 204494 CENTAR, Ul. Vase Staji}a izdajem stan 190m2, 1. sprat, pogodno za p. prostor i stanovawe. Telefoni: 064/8295005, 064/826-1253. 204495 IZDAVAWE: prazni i name{teni stanovi, svih struktura na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 204544 IZDAJEM jednosoban, name{ten stan 31m2 u Ulici Pariske komune 160 evra. Telefoni: 444-107, 633-7853. 204361 IZDAJEM - Maksima Gorkog poluname{ten trosoban stan 72m2 na duè vreme za 200E. Telefon 528-137. 204378

IZDAJEM - Pasterova dvosoban stan 50m2 kompletno name{ten stan useqiv od 01. 09. za 200E. Telefon 528-137. 204375 IZDAJEM name{tene i prazne stanove svih struktura u Novom Sadu! Telefoni: 528599, 063/111-80-85. 204376 IZDAJEM odmah useqiv, prazan jednosoban stan 40m2 u Maksima Gorkog. Telefon 063/502-526. 204272 IZDAJEM salonski troiposoban, kompletno renoviran stan od 120m2. Stan se nalazi u @elezni~koj ulici, I sprat. Idealno za poslovni prostor. Telefon 063/1010661. 204307 IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni,trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Telefoni: 021/526-387, 063/7743-933. 204624 IZDAJEMO jednoiposoban prazan stan 40m2, ugao Tolstojeve/Gogoqeve, visoki parter, novogradwa. Moè i za kancelarije. Telefoni: 021/526-387, 063/7743-933. 204631 IZDAJEMO prazan nov jednosoban stan 27m2, Majevi~ka, visoki parter, moè i za poslovni prostor. Telefoni: 021/66-22-746, 063/7743933. 204632 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa balkonom na Bulevaru preko puta „Dnevnik“-a, 26m2, 170E. Telefon: 021/450260 i 063/502-809. 78980 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari, useqiva odmah. Telefoni. 060/03579472 96-33, 064/135-96-33. IZDAJEM kompletno opremqen, 90m2, centar, salonac, drugi sprat, dva ulaza, garaà, 400E. Telefon 064/41189-13. 79541 IZDAJEM mawi jednosoban stan, potpuno name{ten i tehni~ki opremqen useqiv. Telefon 061/113-72-13. 79617 IZDAJEM luksuzno opremqenu garsoweru ugao Bul. oslobo|ewa i Novosadskog sajma /bez posrednika/. Telefon 064/169-09-48. 79275 IZDAJEM kompletno opremqen jednosoban stan ugao Bul. oslobo|ewa i Novosadskog sajma /Bez posrednika/. Telefon 063/880-40-68. 79273 IZDAJEM stan 85m2 sa name{tenom kuhiwom u blizini Novosadskog sajma, cena izdavawa 270E. Telefon 062/634841. 79551 IZDAJEM u zakup na Novom nasequ trosoban, nename{ten stan, 1. sprat, 90m2, pogodan i kao poslovni prostor. Telefon 064/138-2031. 79627 NAME[TEN jednoiposoban stan, Branimira ]osi}a, parking mesto u dvori{tu od 15. 8. do 1. 9. 2009. 200E. Telefon 064/3531-161. 79571 IZDAJEM luksuzno name{ten jednosoban stan ugao Bul. oslobo|ewa i Novosadskog sajma, bez posrednika. Telefon 063/847-60-48. 79274

OGLASI

nedeqa9.avgust2009.

IZDAJEM na duè vreme vrlo komforan dvosoban stan, na 5 minuta od fakulteta. Telefon: 062/8245992 79087 IZDAVAWE, potra`wa name{tenih i praznih stanova na svim lokacijama u Novom Sadu. Jednosoban 35m2, I sprat name{ten, centar 160E. Tel. 021/400-148. 79830 ÊNEJ: prodajem dva placa od 10.000m2 moè zajedno, front 87m, uredna dokumenta, infra struktura pored placa, dozvoqena gradwa. Telefon 064/2056487. 79726 IZDAJEMO nove, name{tene i prazne garsowere u centru i na drugim lokacijama u gradu, odmah useqive. Telefoni: 548-893, 064/468-1847. 79791 IZDAJEM trosoban stan, 79m2, prazan, komforan, na Bulevaru oslobo|ewa br. 9, odmah useqiv. Pla}awe mese~no, 180E+ depozit. Telefon 6332-629. 79865 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 79730 VEOMA lep, dvosoban nename{ten stan u Pasterovoj ulici, blizu Sajma izdajem. Telefon: 064/26866-95. 79862 IZDAJE se u Veterniku u novoj zgradi 40m2 stan, mese~no pla}awe + depozit. Telefon 060/3000-338, 060/3000803 79742

IZDAJEM troiposoban prazan stan 72 m2 na Grbavici potpuno renoviran na I spratu. Centralno grejawe, telefon, kablovska. Telefon 064/121-7495 79713 ZAPOSLENOM paru ili samcu izdajem lep jednosoban stan pored Limanske pijace, 40m2, telefon 064/38-33-089 . 79833 IZDAJEM name{tenu odmah useqivu garsoweru 24 m2 u Tolstojevoj ulici. Telefon 6623-074, radnim danom od 8 - 15 79960 IZDAJE se mawi dvosoban stan kod Najlon pijace. Telefon 6416-202. 79755 U DUNAVSKOJ ulici izdajem jednosoban stan, opremqen, useqiv, bez posrednika. Telefoni: 063/652-238, 061/212-28-49. 79658 IZDAJEM jednoiposoban stan potpuno name{ten u Bra}e Ribnikara. Telefon 063/ 8524124. 79776 IZDAJEM name{tenu garsoweru za jednu ili dve osobe u Doà \er|a. Telefon 063/8524124. 79777 CENTAR - Laze Kosti}a, potpuno nov, odmah useqiv, dvosoban, prazan stan, 35m2, I sprat, cena: 200E. Telefoni: 548-893, 064/252-9405. 79793 IZDAJEM stan u Kisa~koj ulici studentima, sredwo{kolcima, 100E leàj. Telefon 064/8205828. 79784 KATOLI^KA PORTA, izdajem stan 60m2, prazan u potkrovqu sa krovnim prozorima i galerijom, moè i za kancelarije. Telefoni: 548-893, 064/252-9405. 79792 IZDAJEM dvosoban luks name{ten stan kod Sajam, Mi~urinova 54. Telefon 063/527-944. 79845

IZDAJEM name{tenu garsoweru od 26m2 sa grejawem i telefonom u Slova~koj ulici, odmah useqiv, zvati na Telefon 063/7733-038 79698 IZDAJEM dvosoban konforan stan u Cara Du{ana . Telefon 064/277-4446. 79913 IZDAJEM 74m2 u ul. Vojvo|anskih brigada 13, drugi sprat za advokatsku kancelariju ili agenciju. Telefoni: 063/560-087, 021/451-211. 79908 IZDAJEM trosoban, poluname{ten stan u ul. Toplice Milana br.5. Telefoni: 063/560-087, 021/451-211. 79907 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Ul. dr. S. Kasapinovi}a kod sajma, Nova Detelinara. Telefon: 060/6367-695. 79667

IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan sa klimom i parking mestom u ulici Petra Drap{ina za jednu ili dve zaposlene osobe. Telefon 064/2232-130 79884 IZDAJEM dvosoban stan 54m2, name{ten i opremqen u Ul. Kraqevi}a Marka. Telefon: 6330-891 i 062/85-86667. 79879 IZDAJEM jednosoban prazan u Dimitrija Avramovi}a pla}awe 160 E mese~no plus depozit. Telefon 450-815, 063/531-911 79700 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Ulica Maksima Gorkog, 1. sprat. Telefon 021/825-300. 79707 IZDAJEM prazan jednosoban stan 36 m2 na III spratu u Kraqa Petra kod Sup-a. Pla}awe mese~no 140 E. Telefon 063/502-492. 79712

DNEVNIK

IZDAJEM prazan stan 73m2, dva ulaza, telefon, CG, dvori{te, garaà. Ul. Mileve Simi} br. 8. Telefon: 4780380 i 064/1360012. 79882 IZDAJEMO stanove svih struktura na Bulevaru i okolini. Telefoni: 021/661-6216 i 064/419-42-69. 79880 ODLI^NA garsowera za izdavawe kod Futo{ke pijace, staju dva kreveta, centralno grejawe, sa stvarima - cena 23.400E. Telefon: 021/520966, 021/427-088. 79887 IZDAJEM ku}u u Antona êhova, pogodna i za poslovni prostor. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 204269 IZDAJEM ku}u na Tatarskom brdu 300m2 komplet name{tena, Liman luks opremqen trosoban stan sa garaòm Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 204377 KU]A ZA IZDAVAWE! Lokacija Stanica, 230m2 sa kolskim ulazom, pogodno i za stanovawe i za poslovni prostor, cg. Telefon 065/2019004, www.solis-nekretnine.com . 204543

POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Telefoni: 064/8295005, 021/6337-037. 204496 POTREBNI stanovi za izdavawe svih struktura na Bulevaru i okolini. Telefon: 064/419-42-69 i 021/66162-16. 79881

KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do jeseni 2009. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Telefoni: 021/66-22746, 063/7743-933. 204620 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, poèqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Telefoni: 021/66-13466, 063/808-69-62. 204621 KUPUJEMO stanove koje gradi AD â&#x20AC;&#x17E;Budu}nostâ&#x20AC;&#x153; Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Telefoni: 021/66-22-746, 063/808-6962. 204622 KUPUJEM dvosoban stan od 45-55m2, na Limanu, Bulevaru, kod Sajma, Stanice, okolina Betanije. Moè i vi{e spratnosti, do 48.000 evra, ke{ isplata Telefoni: 064/134-0459; 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 204547 KUPUJEM noviji jednoiposoban mawi stan do 36.000 evra. Pla}am u ke{u odmah! Telefon 063/855-7109. 204548 KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu i bliòj okolini. Telefon 528-137. 204379 KUPUJEM dvosoban stan u Novom Sadu, bez posrednika. Telefon 066/503-73-82. 79419 KUPUJEM jednoiposoban ili dvosoban stan, Limani i Grbavica, kule, prizemqe i posledwi sprat iskqu~eni, lift obavezan. Telefon: 062/2384-20. 79257

OGLASI

DNEVNIK

NOV, odmah useqiv dupleks stan od 143m2 u Ulici Vuka Karaxi}a. Investitor prodaje, cena sa PDV-om. Telefon 063/101-0661. 204321 GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena 1.150 evra/m2. Telefoni: 064/134-0459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com; ([ifra 18652). 204615 SOMBORSKA ULICA, 29m2, stan u izgradwi, III sprat, lift, terasa. Cena sa PDV-om 31.000E. Telefon 063/101-0664. 204312

BOGOBOJA ATANACKOVI]A, stan u izgradwi, 25m2, odvojena kuhiwa. Direktna prodaja. Izuzetno povoqno! Telefon 063/7759121. 204313 VLASNIK stana /92m2, Somborska ul. III/ mewa za dva mawa uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 062/1758521 79336

LUKIJANA MU[ICKOG odmah useqiva garsowera, sa name{tajem, 2. sprat, cg, cena 34.000E. Telefoni: 064/8236602, 021/542-779. 204359

VASE STAJI]A, garsowera sa terasom, odli~na za izdavawe, 33.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 204362 ]IRPANOVA, nova garsowera, upotrebna dozvola, 27m2, lift, ter, cena dogovor. Telefon 064/345-4417. 204394 KOD RIBQE PIJACE blizu Keja, nova garsowera na drugom spratu, ima upotrebnu dozvolu, dobra zgrada za 34.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204397 SALAJKA 27m2 garsowera, terasa, cg, cena sa PDV-om 32.050E. Telefoni: 064/8236617, 021/6614-200. 204338 USEQIVA garsowera 23m2, ukwi`ena 1/1 sa komplet name{tajem, 2. sprat, terasa, cena 25.000E. Telefoni: 064/823-6607, 424-963. 204339 CARA DU[ANA 24m2, nova, odmah useqiva garsowera, lift, terasa 35.000 sa PDV-om. Telefoni: 444-107, 633-7853. 204364 NOVA DETELINARA - nova odmah useqiva garsowera 26m2 sa terasom. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826. 204264 POVOQNO, za 29.000E odli~na useqiva garsowera od 27m2 u Ulici Janka ^melika, III sprat, lift, ima terasu. Telefon 063/775-9121. 204310 HITNA PRODAJA, garsowera od 21m2 u Temerinskoj ulici, II sprat, lift, terasa. Cena po dogovoru. Telefon 063/101-0668. 204311 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom, II sprat, gradi „Moj dom“, Telefoni: 451-318, 523-193. 204277

GARSOWERA odmah useqiva 19m2, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, terasa, cg, kwi`ewe 1/1 cena 21.000E. Telefoni: 064/823-6607, 6614-200. 204325 USEQIVA garsowera 24m2, 2. sprat, useqiva odmah, Bulevar, odvojena kuhiwa, ukwi`ena, sre|ena cena 33.000E. Telefoni: 064/8236617, 6614-200. 204327 U CENTRU prodajem garsoweru 27m2, visoki parter, useqiva, kuhiwa odvojena, miran deo, bez posrednika. Kontakt telefon 422-439 ili 063/534-505. 204244 USEQIVA, nova, garsowera na Novoj Detelinari na drugom spratu 32.500. [ifra 39651. Telefoni: 451-318, 523-193. 204279

NA GRBAVICI garsowera 24m2 useqiva, 32.000 [ifra 39204. Telefoni: 451-318, 523-193. 204280

USEQIVA garsowera 20m2, 20.600 evra. Telefoni: 021/6546654, 063/757-82-04. 204507 USEQIVA nova garsowera 24m2, 30.900 evra. Telefoni: 021/6546-654, 063/757-82-04. 204510 SAJAM, prodajem odli~nu, useqivu garsoweru od 24m2 sa terasom po ceni od 30.500. Telefon 636-8429. 204522

nedeqa9.avgust2009.

LIMAN II, blizina fakulteta, prodajem odli~nu useqivu garsoweru od 27m2. Telefon 636-8429. 204523 GRBAVICA, prodajem odli~nu ukwi`enu garsoweru, „Aleksandar“, od 28m2 na 2. spratu. Telefon 063/82-88377. 204524 CENTAR, prodajem odli~nu, ukwi`enu garsoweru od 27m2 po ceni od 36.000. Telefon 636-8429. 204525 KOSOVSKA ULICA, nova useqiva garsowera od 25m2, tre}i sprat, terasa, cena 31.000 evra. Telefoni: 065/2019-021; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com ([ifra: 16664). 204564 GARSOWERA od 24m2 pred useqewem, na visokom prizemqu, po ceni od 28.500 evra. Telefoni: 063/8557109; 021/427-277, www.solisnekretnine.com ([ifra: 8506) 204565

HITNO, na Novom Nasequ[onsi, stan sa odvojenom kuhiwom, prazan, useqiv i ukwi`en, 27m2, prvi sprat, cena 33.500 evra. Telefoni: 065/2019-016; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com ([ifra: 19684) 204566 UKWI@ENA garsowera od 27m2 na Grbavici sa terasom, dvori{no orjentisan po ceni od 33.400 evra. Telefoni: 063/855-7109; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19341). 204567 IZUZETNO funkcionalan stan za mlade, sa galerijom za spavawe, 25m2 - 20.600 evra. Telefoni: 061/2436039; 021/427-277; ([ifra: 19662). 204568 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru na drugom spratu, 24m2 kod Socijalnog. Telefoni: 063/8557109; 021/520-231, ([ifra: 19709) www.solis-nekretnine.com. 204569 N. DETELINARA, nov, odmah useqiva garsowera. Odvojena kuhiwa, terasa. Cena 26.780E. Telefoni:425210, 061/239-14-88. 204465 SUBOTI^KI BULEVAR, brzo useqiva garsowera od 25m2, II sprat. Cena 24.980E. Telefoni: 425-210, 061/23914-88. 204466 GRBAVICA, odmah useqiva, nova garsowera. Lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena 34.500E. Telefoni: 425-205, 063/8577-208. 204456 DETELINARA, garsowera. Cena 20.600E. Telefoni: 425-210, 064/984-21-18 204460

OGLASI

nedeqa9.avgust2009.

GARSOWERA 29m2, Danila Ki{a, III sprat, nova useqiva. Cena 1.350E/m2. Hitno!!! Telefoni: 021/66-22-746, 063/7743-933. 204619 ODLIÂN, nov stan 0d 27m2, ulica Veselina Masle{e, funkcionalan, topla voda, cg, lift, sendvi~ zidovi. Telefoni: 021/520-231; 061/24-36-039, www.silis-nekretnine.com; ([ifra 17999). 204574 GARSOWERA 26m2, V sprat, kod Stanice, Ulica Felegi Tivadora, prodaja ili zamena za dvosoban!!! Povoqno. Telefoni: 021/6622-746, 063/77-43-933.. 204636 GARSOWERA, 24m2, Haxi Ruvimova, 4. sprat, lift, cg, novo, useqivo, 30.900E. Telefoni: 661-3259 063/570-659. 204639 HITNO! Garsowera, 27m2, M. Dimitrijevi}a, nova, ukwièna, terasa, cg, useqiva 33.000E. Telefoni: 6613259, 063/570-659. 204644 PRODAJEM odli~nu garsoweru na Futo{kom putu po ceni od 18.000E. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 206019 ODLI^NA useqiva garsowera na Grbavici, cena 21.000E. Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 206031 PRODAJEM dve garsowere na Suboti~kom bulevaru. Odli~na gradwa, pouzdan investitor! Tel. 021/472-2060, 063/1020-733. 206034 JEDNOSOBAN, 24m2, N. naseqe, 2. sprat, lift, terasa, cg, novo, useqivo 29.900E. Telefoni: 661-3259, 063/570659. 204652 JEDNOSOBAN, 27m2, Liman 2, Narodnog fronta, 6. sprat, lift, cg, ukwièn, 36.050E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 204645 JEDNOSOBAN, 30m2, Futo{ka, prizemqe, cg, ukwièn, 30.900E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 204646 JEDNOSOBAN, 29m2, Suboti~ka, 3. sprat, lift, terasa, cg brzo useqiv 30.900E sa PDV-om. Telefoni: 6613259, 063/570-659. 204647 JEDNOSOBAN stan 29m2, Joakima Vuji}a, IV sprat, gradila „Budu}nost“, useqiv, ukwièn. Cena 1.300E/m2 bez posrednika. Telefoni: 021/526-387, 063/7743-933. 204625 JEDNOSOBAN stan 32.50m2, Joakima Vuji}a gradi „Budu}nost“, IV sprat, useqewe septembar 2009. Samo 1.250E/m2. Hitno!! Telefoni: 021/526-387, 063/77-43933. 204629 LIMAN, ukwièn jednosoban stan. Lift, terasa. Cena 43.300E, mogu} dogovor. Telefoni: 425-205, 063/878-8992. 204463 SAJAM, ukwièn jednosoban stan. Cena 36.560E. Telefoni: 425-205, 063/878-89-92. 204464 PRODAJEM lep jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, novija zgrada, idealno za mlade, cena 36.000 evra. Telefoni: 021/427-277; 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com ([ifra: 19025). 204570

PRODAJA - lep mladala~ki jednosoban stan u blizini Bulevara. Telefoni: 021/451-570; 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com; ([ifra 18688). 204572 HITNA PRODAJA, useqiv, ukwi`en jednosoban stan na Limanu 2, kod {kole, cena 36.000 evra. Telefoni: 065/2019-016; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com ([ifra 17829). 204573 KOD HOTELA „Novi Sad“ prodajem 30m2, jednosoban po strukturi, V sprat, CG, useqiv, ukwi`en, cena 36.550 evra. Telefoni: 065/2019016; 021/520-231. ([ifra: 19282) 204576

JEDNOSOBAN 29m2, I sprat, terasa 31.900 evra. Telefoni: 021/6546-654, 063/757-82-04. 204513 NA DETELINARI useqiv jednosoban stan 28m2, III sprat, 32.000. [ifra 39672. Telefoni: 451-318, 523-193. 204281 NA N. NASEQU 30m2 useqiv jednosoban stan 35.000. [ifra 39650. Telefoni: 451-318, 523-193. 204282 SAVE KOVAÊVI]A ukwièn jednosoban adaptiran u jednoiposoban stan, 40m2, niè spratnosti, sa terasom. Cena 45.000 evra. Telefoni: 021/528-399; 063/502526. 204275 MAKSIMA GORKOG - odli~an jednosoban stan 40m2 sa mogu}no{}u pro{irewa 16m2, dvostrano orjentisan. Cena 49.500 evra. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 204268 NOVO NASEQE - u zgradi od fasadne cigle klasi~an jednosoban stan 36,45m2 na prvom spratu. Cena 38.000 evra. Telefoni: 021/4722060, 063/502-526. 204271 SATELIT 33m2, klasi~an jednosoban, odmah useqiv 27.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 204365 PETROVARADIN 30m2, klasi~an jednosoban stan na drugom spratu, terasa 34.000 useqiv. Telefoni: 444-107, 633-7853. 204366 JEDNOSOBAN stan 28m2, 2. sprat, cg, terasa, cena 30.000E. Telefoni: 064/8236617, 021/542-779. 204351 LIMAN III, 41m2, odli~an jednosoban stan, ukwièn, lift, terasa, povoqno. Telefoni: 472-6000, 421-185. 204398 JEDNOSOBAN stan kod @. stanice na I spratu, ukwièn, odvojena kuhiwa, 30m2. Telefon 065/912-3321. 204399 GRBAVICA klasi~an jednosoban stan 31m2 u zgradi sa liftom, ukwièn za 38.400. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204392 NOV. SAJMA, jednosoban, 30m2, I sprat, lift, terasa, noviji, ukwièn, kompletno name{ten. Telefon 063/1010667. 204396

LIMAN II, jednosoban stan, ukwi`en, blizina fakulteta 36.100. Telefoni: 444-107, 633-7853. 204363 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a, II sprat, terasa. Telefon 063/777-6233. 204309 UKWI@ENA garsowera u Sremskim Karlovcima, odli~na, renovirana, 22m2, II sprat. Cena dogovor. Telefon 063/105-7752. 204393 KOD SOCIJALNOG, mirna ulica, garsowera u izgradwi 27m2, ima terasu, II sprat za 1150/m2 sa PDV-om. Telefoni: 021/528-599, 423-208. 204400 PRODAJEM jednosoban stan u ]irpanovoj ulici, 31m2 terasa, lift, III sprat, cena 34.000E sa PDV-om. Telefon 065/230-30-38. 70001 TEMERIN, centar iznad zgrade suda, I sprat, komforna garsowera od 20m2 sa balkonom i podrumom gleda prema ulici. Cena 17.900 E Telefon 062/8155-474 iskqu~eni posrednici 78569 PRODAJEM bez posrednika, novu garsoweru 24m2 u centru Novog Sada . Telefon 063/700-2931 78494 JEDNOSOBAN u izgradwi, tre}i sprat, 29m2, Branka Baji}a, useqiv do kraja godine. Telefon 064/8205828. 79785 NOVA garsowera na lepoj lokaciji, cena: 26.300E. Telefoni: 6546-976, 065/3333188. 79863 GARSOWERA, Sajam, nova, odmah useqiva, III sprat, lift, 28m2, cena 33.900E. Telefoni: 021/450-417, 064/1893887. 79808

MI[E DIMITRIJEVI]A, nova, odmah useqiva garsowera sa odvojenom kuhiwom, 23m2, parking u dvori{tu. Telefoni: 548-893, 063/807-4172. 79789 STAN 25m2, ugao Temerinske i Koste [okice najboqa garsowera u zgradi, drugi sprat, parking, komfornat, vlasnik, 1200E/m2, dogovor. Telefon 064/1151-847. 78668 JEDNOSOBAN useqiv, mansarda, VI sprat, lift, 31m2. Povoqno. Telefon 064/8205828. 79780 GARSOWERA, 23m2 kod futo{ke pijace, novija zgrada, povoqno. Telefon: 6615-117. 79873 DVORI[NI stan, 25m2 Salajka Dositejeva, povoqno i hitno. Telefon 062-9686384. 79728 JEDNOSOBAN, Nova Detelinara, nov, useqiv, 29m2, odvojena kuhiwa, hitna prodaja. Telefon 064/8205828. 79779 PREKO PUTA Futo{ke pijace, garsowera, 14 + 5m2, novija zgrada, ukwi`ena. Telefon: 6615-117. 79874 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, odmah useqiv, na Limanu III, kod Doma zdravqa. Telefoni: 021/467-631 i 064/25-26-178. 79877 GARSOWERA 25m2, drugi sprat, Novo naseqe, useqiv X/09, 24.000E. Telefon 064/8205828. 79783

GRBAVICA - 31m2, useqiv, ukwi`en, odmah useqiv, klasi~an raspored, cena 38.300E. Telefoni: 064/8236618, 021/542-779. 204357

DNEVNIK

PETRA DRAP[INA nov jednoiposoban stan 40m2, uli~no orjentisan, ukwièn na tre}em spratu, pozovite. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204403 NOVO NASEQE jednoiposoban stan 50m2, ukwièn, zgrada sa liftom. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204404 JEDNOIPOSOBAN 29m2, Grbavica, useqiv, ukwièn, lift, cg, cena 39.200E. Telefoni: 064/823-6608, 021/542779. 204355 NOVI BULEVAR - 42m2, jednoiposoban, useqiv, terasa, lift, cena 47.600E. Telefoni: 064/823-6618, 424-963. 204349 TURGEWEVA 45m2, jednoiposoban, lift, terasa, ukwièn 46.400 moè zamena za ve}i. Telefoni: 444-107, 6337853. 204367 BULEVAR, 34m2 jednoiposoban, novija zgrada 43.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 204368 BETANIJA - 40m2, jednoiposoban, brzo useqiv, terasa, cg, cena sa PDV-om 45.300E. Telefoni: 064/8236607, 542-779. 204345

@. STANICA, 29m2 + 9m2 terase, jednoiposoban, cg, useqiv odmah, bez ulagawa cena 31.000E. Telefoni: 064/823-6607, 424-963. 204332

JEDNOIPOSOBAN, 29m2, odmah useqiv, terasa, lift, cg, ju`na strana cena sa PDV-om 38.850E. Telefoni: 064/823-6602, 542-779. 204333 NOVI BULEVAR - 39m2, jednoiposoban, brzo useqiv, perfektan raspored, terasa, lift, cena sa PDV-om 37.400E. Telefoni: 064/8236607, 424-963. 204334 USEQIV - 33m2, jednoiposoban stan, lift, terasa, cg, Grbavica, cena 42.300E. Telefoni: 064/823-6606, 542779. 204323 NOVA DETELINARA 40m2, 1. sprat, jednoiposoban, brzo useqiv, lift, terasa, cg, cena sa PDV-om 41.200E. Telefoni: 064/8236617, 424-963. 204336 NOVA DETELINARA - noviji,ukwi`en jednoiposoban stan na tre}em spratu dvori{no orjentisan. Cena 45.000 evra. Telefoni: 021/4722060; 061/167-2826. 204270 NA NOVOM BULEVARU 33m2, II sprat, 35.000, terasa, lift, useqiv za III meseca. [ifra 39820. Telefoni: 451-318, 523-193. 204278 NA NOVOM NASEQU Savina gradila „Budu}nost“ 42m2, useqiv, lift, terasa, 46.500. [ifra 39340. Telefoni: 451-318, 523-193. 204283 NA GRBAVICI mawi jednoiposoban stan 33m2, useqiv 43.000. Telefoni: 06375-37-823, 451-318. 204284 KOD SAJMA nov mawi jednoiposoban stan 34m2, III sprat, lift, terasa, 39.400. [ifra 34704. Telefoni: 451-318, 523-193. 204285 NA NOVOM BULEVARU 38m2 jednoiposoban nov stan, prvi sprat, cena 41.000. [ifra 40063. Telefoni: 451318, 523-193. 204286 RADOJA DOMANOVI]A odli~an jednoiposoban stan, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Telefoni: 021/6622-412; 063/1020-731. 204251 JEDNOIPOSOBAN nov 35m2 terasa 43.260 evra. Telefoni: 021/6546-654, 063/757-82-04. 204512 SOCIJALNO, prodajem klasi~an 1.5 stan na 1. spratu za 46.800. Telefon 636-6952. 204527 JEDNOIPOSOBAN nov 39m2, 41.200 evra. Telefoni: 021/6546-654, 063/757-82-04. 204509

OGLASI

DNEVNIK

LEP, mladala~ki stan u blizini Bulevara, jednoiposoban od 36m2, VII sprat, velika terasa, povoqno! Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 18345). 204577 STAN od 48m2 na prvom spratu, M. Dimitrijevi}a, ukwi`en, odmah useqiv, terasa, lift... Telefoni: 064/134-0459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19638). 204578 NOV, jednoiposoban stan na Podbari, useqiv, lepo potkrovqe, terasa, 43m2 za 51.500 evra. Telefoni: 021/520-231; 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19697). 204579 IZVANRENDAN jednoiposoban stan na Limanu, kompletno renoviran, 48m2 na ~etvrtom spratu, lift, terasa. Mo`e i na kredit... Telefoni: 021/451-570; 065/2019013, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 18504). 204580

MILANA SAVI]A, miran kraj, bez ulagawa, izuzetna terasa, 36m2, cena 41.200 evra. Telefoni: 061/2436039; 021/520-231; ([ifra: 19656), www.solis-nekretnine.com. 204581 NOV jednoiposoban, ukwièn stan u Ul. Danila Ki{a, terasa, cg, cena 47.400 evra. Telefoni: 065/2019-016; 021/427-277, ([ifra: 19432). 204583 KOD SOCIJALNOG, nov stan, jednoiposoban od 32m2, terasa, lift, CG, cena 42.000 evra, ura~unat porez. Telefoni: 065/2019-016; 021/520231, ([ifra: 18926) www.solis-nekretnine.com. 204584 JEDNOIPOSOBAN stan pred useqewem, Somborski bulevar, 39m2, cena 44.500 evra. Telefoni: 065/2019013; 021/451-570 ([ifra: 18217) www.solis-nekretnine.com. 204585 HITNA PRODAJA! Stan od 40m2, Bulevar, tre}i sprat, jednosoban, ukwièn, odmah useqiv, blizu Stanice po ceni od 45.500 evra! Mogu}nost pretvarawa u jednoiposoban... Telefoni: 064/134-0459; 021/520-231, www.soli-nekretnine.com ([ifra: 19496). 204571 N. NASEQE, jednoiposoban 38m2. Cena 36.050E. Telefoni: 425-205, 063/85-77-208. 204458 HITNO prodajem jednoiposoban stan 50m2, Bul. oslobo|ewa, 3. sprat, lift, ukwièn, dvori{no orjentisan. Telefoni: 063/250-892, 021/6337-037. 204500 LIMAN III!!! Kod „Merkatora“ jednoiposoban stan u besprekornom stawu, ukwièn, isto~na strana. Telefoni: 474 0064, 063/500-213. 204407 UKWI@EN jednoiposoban stan u mansardi, lift, terasa, gradila „Budu}nost“, cena 43.300. Telefon 063/8803593. 204408

GRBAVICA, Ulica bra}e Ribnikar, 48m2 prvi sprat noviji jednoiposoban sa terasom, ukwièn, odmah useqiv! Telefoni: 423-208, 528599. 204417 POVOQNO! Novi bulevar, jednoiposoban stan, 38m2, I sprat, lift, terasa, 41.220 sa PDV-om. Telefoni: 421-185; 472-6000. 204418 PRODAJEM jednoiposoban stan povr{ine 33m2, i 43m2 u ]irpanovoj ulici kod Futo{ke pijace, klasi~an raspored, terasa, novogradwa. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867. 204442 JEDNOIPOSOBAN, ukwièn stan od 40m2 na Novom nasequ, I sprat, cena 39.500E. Telefoni: 021/6546609; 063/885-6290. 204444 JEDNOIPOSOBAN, 36m2, Ki{ Ernea, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 37.100E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 204641 CARA DU[ANA, jednoiposoban, ukwièn u novijoj zgradi za 41.000 evra. Odli~an. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 206025 PRODAJEM nov jednoiposoban od 37m2 za 26.000, na Podbari, useqiv za dva meseca, sa urednom papirologijom. Telefoni: 063/510-604, 021/544-524. 206020 JEDNOIPOSOBAN ukwièn stan na Novom nasequ od 37m2 za 31.000 evra. Telefoni: 021/426-834, 063/510-604. 206021 STROGI CENTAR, nov, odmah useqiv, jednoiposoban stan, 37m2 - 52.000 sa PDVom. Telefon 021/426-834. 206030 TELEP, odli~an, 39m2, jednoiposoban, 35.000 evra. Telefoni: 021/426-834, 021/544524. 206032 ODLIÂN, jednoiposoban, ukwièn kod Medicinske {kole na I spratu od 36m2. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 206028 DVOSOBAN stan na Grbavici od 47m2, ukwièn, sre|en, I sprat, zgradu zidala „Budu}nost“!!! Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 206029 STEFANA STEFANOVI]A, kod pozori{ta, odli~an dvosoban stan od 52m2. Hitna prodaja!!! Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 206033

DVOSOBAN stan, 50m2, terasa, Koste [okice!!! Odli~an, III sprat !!! Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 206026 DVOSOBAN, 59m2, Bulevar Despota Stefana, lift, terasa, cg, ukwièn, vi{a spratnost, 49.950E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 204643 DVOSOBAN, 51m2, Sajam, \. Joanovi}a, 7. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn, 51.500E. Telefoni: 661-3259, 063/570659. 204650 HITNO! Dvosoban, 47m2, Detelinara, Banatska, 4. sprat, terasa, cg, ukwièn, 36.050E. Telefoni:661-3259, 063/570-659. 204651 DVOSOBAN, 47m2, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwièn, 56.650E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 204648 DVOSOBAN, 40m2, Balzakova, 5. sprat, terasa, lift, cg, ukwièn 49.450E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 204638 DVOSOBAN stan 47m2, Joakima Vuji}a, gradi „Budu}nost“, V. parter, preduseqewem. Samo 47.000E. Bez posrednika. Telefoni: 021/6622-746, 063/77-43-933. 204630

DVOSOBAN nov stan, 50m2, Joakima Vuji}a, gradi „Budu}nost“, II sprat, useqewe oktobar 2009. samo 1.250E/m2.... Bez posrednika. Telefoni: 021/526-387, 064/318-79-24. 204626 DVOSOBAN stan 41m2, na Grbavici-Doà \er|a, II sprat, useqewe oktobar 2009, izvanredan raspored. Samo 1.300E/m2. Telefoni: 021/6622-746, 063/7743-933. 204627 IZVANREDAN stan u S. Hristi}a, 45m2, III sprat, terasa, lift, cena 47.500 evra, ukwièn, moè kredit! Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231. ([ifra: 18675). 204575 KLASIÂN dvosoban stan kod @elezni~ke stanice, 50m2, cena 55.000 evra. Telefoni: 065/2019-013; 021/427277 ([ifra: 17643). 204597

DVOSOBAN klasi~an stan u izuzetnoj zgradi, Ul. Branimira ]osi}a, 60m2, hitno i povoqno! Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231 ([ifra: 15043) www.solis-nekretnine.com. 204598 NOV dvoiposoban stan na Podbari, 60m2, prvi sprat, useqiv, lepog rasporeda, odvojena kuhiwa, samo 74.000 evra. Telefoni: 021/520-231; 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com; ([ifra 19696). 204599 STAN izuzetnog rasporeda, 62m2, strukturno trosoban sa terasom, dvostrano orjentisan. Cena 56.000 evra, ukwièn! Telefoni: 063/855-7109; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19619). 204604 PRODAJEM ukwièn dvosoban stan od 52m2, kod @elezni~ke stanice, I sprat, terasa, dobar raspored, cena 53.000E. Telefoni: 021/6546609; 063/581-997. 204446 CENTAR - Pa{i}eva dvosoban ukwièn dvosoban 50m2 u prizemqu, centralno grejawe, 51.500. Telefoni: 528137, 661-2262. 204419 U BLIZINI LIMANA IV hitno prodajem nov stan od 67m2 za 62.130 sa porezom. Telefoni: 421-185, 472-6001 . 204420 SAJAM, 54m2, nov, useqiv, sve odvojeno, lift, upotrebna dozvola. Cena 55.650. Telefoni: 421-185, 472-6005. 204421 [ONSI, 60m2, odli~an stan, I sprat, odmah useqiv, ukwièn. Cena 61.800. Telefoni: 422-149, 472-6000. 204409 LIMAN 3 Balzakova, 55m2 dvosoban stan, II sprat sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 021/528-599, 423-208. 204410 @ELEZNI^KA STANICA dvosoban stan, moè i garaà, ukwièno, useqivo i Novo naseqe odli~an dvosoban stan, povoqno! Telefoni: 021/528-599, 423-208. 204411 NOVO NASEQE, ukwièn, 50m2, lift, terasa. Cena 49.440. Telefoni: 422-149, 472-6001. 204412 PARISKE KOMUNE lep dvosoban stan 51m2 na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 6612262. 204413 KRAQEVI]A MARKA!!! Odli~an odmah useqiv ukwièn dvosoban stan od 40m2 niske spratnosti. Di. Avramovi}a 50m2 ekstra povoqno. Telefoni: 474 0064,063/500-213. 204414

nedeqa9.avgust2009.

DETELINARA dvosoban klasi~an stan 51m2 odli~an raspored, ima terasu, za samo 36.800. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204415 LIMAN IV!!! Dvosoban stan od 60m2 sa odli~nim pogledom vi{qe spratnosti po ekstra ceni od 48.000E. Telefoni: 021/474-0064, 063/500-213. 204416 DVOSOBAN ukwi`en 51m2, III sprat, 44.500 evra. Telefoni: 021/6546-654, 063/75782-04. 204504 DVOSOBAN nov 47m2, III sprat, 41.150 evra. Telefoni: 021/6546-654, 063/757-8204. 204505 NOVI BULEVAR, brzo useqiv, nov dvosoban, 55m2. Tre}i sprat, lift, terasa. Cena 48.150E. Telefoni: 425-205, 063/85-77-208. 204457 DVOSOBAN nov, brzo useqiv stan od 52m2 na Grbavici. Lift, terasa, cg. Cena 64.300 evra sa PDV-om. Telefoni: 021/654-6609; 064/9871848. 204441 HITNO prodajem odli~an dvosoban stan na Grbavici kod {kole, 47m2, I sprat, terasa, cg, cena 50.000 evra Telefoni: 065/2019-016; 021/427-277 www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 18857). 204586

EKSKLUZIVNA PONUDA!!! Dvosoban stan u Ul. Pariske komune, drugi sprat, 60m2, mo`e kredit! Telefoni: 065/2019-013; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19413). 204587 NOV ukwi`en dvosoban stan na prvom spratu, cena 1.130 evra/m2! Telefoni: 063/855-7109; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19540). 204588 DVOSOBAN, nov stan u blizini Ulice cara Du{ana, 44m2, cena 45.850 evra, prvi sprat, terasa, lift, sa porezom, ekstra kvalitet. Telefoni: 065/2019-016; 021/520231, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19371). 204589

HITNO i povoqno prodajem nov odmah useqiv dvosoban stan od 55m2 na Novom bulevaru, bliè Futo{koj ulici, 3. sprat. Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com; ([ifra 19653). 204590 DVOSOBAN klasi~an stan kod Betanije, velike sobe, ukwièn, I sprat, lift, terasa, u zgradi od fasadne cigle, 72.000 evra. Telefoni: 021/451-570; 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 15043). 204591 KOMFORAN dvosoban stan, 59m2 na Limanu, ukwièn, na hitnoj prodaji po ceni od 50.500 evra. Telefoni: 021/451-570; 061/243-60-39, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 18287). 204592 PERFEKTAN ukwièn, prazan, useqiv dvosoban stan na Bul. oslobo|ewa, renoviran, 54m2, cena 63.000 evra, terasa, lift... Telefoni: 065/2019-016; 021/427-277; ([ifra:19542) www.solis-nekretnine.com. 204593 IZUZETNO funkcionalan stan sa zastakqenom terasom u ul.Partizanskih baza, 55m2, cena 63.900 evra. Hitna prodaja. Ukwièn. Veliki broj nusprostorija. Telefoni: 061/2436-039; 021/520-231; ([ifra: 15703) www.solis-nekretnine.com. 204594 KLASIÂN dvosoban stan na Grbavici, 55m2, cena 52.000 evra. ukwièn. Telefoni: 065/2019-013; 021/427277 ([ifra: 16712). 204595 NOV stan u Temerinskoj ulici, odli~an raspored, 42m2 - hitno! Telefoni: 061/2436-039; 021/427-277, ([ifra: 19731) www.solis-nekretnine.com. 204582 POVOQNO, Liman, prodajem odli~an, ukwièn stan od 41m2 po ceni od 46.400. Telefon 636-6952. 204526 GRBAVICA, kod Limanske pijace prodajem 2.0 stan od 48m2 na 1. spratu po ceni od 51.500. Telefon 636-6952. 204534 CENTAR, Jovana \or|evi}a, prodajem odli~an, ukwièn salonski 2.0 stan od 60m2. Telefon 636-8429. 204535 CENTAR, prodajem ukwièn 2.0 stan, odmah useqiv po ceni od 53.500. Telefon 636-6952. 204528

OGLASI

nedeqa9.avgust2009.

DETELINARA, prodajem klasi~an 2.0 stan od 52m2 po ceni 43.300. Telefon 6366952. 204529 [ONSI, prodajem 2.0 stan na 2. spratu od 52m2 po ceni od 51.500. Telefon 636-6952. 204530 N. NASEQE, prodajem odli~an stan od 56m2 na II spratu po ceni od 58.000. Telefon 636-6952. 204531 @. STANICA, povoqno prodajem klasi~an 2.0 stan od 53m2 za 48.500. Telefon 636-8429. 204532 BEZ POSREDNIKA! Prodajem klasi~an dvosoban stan 43m2, terasa, ostava, dvostrano orjentisan, brzo useqiv, garaà. Kontakt telefon 422-439 ili 063/534505. 204245 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa,1. sprat, kuhiwa-prozor, garaà, bez posrednika. Telefon 422-439 ili 063/534-505. 204246 INVESTITOR prodaje komforan dvosoban stan sa velikom terasom u blizini centra, 62m2, izuzetna gradwa. Povoqno! Telefoni: 021/662-2412, 063/102-0731. 204254 PRODAJEM useqiv dvosoban stan u Bore Prodanovi}a, zgrada stara tri godine. Cena 29.000 evra. Telefoni: 021/6622-412; 063/1020-731. 204255 DVOSOBAN nov stan u Bore Prodanovi}a, odmah useqiv. Cena 29.000 evra. Telefoni: 021/4722-061; 063/1020733. 204256 NOVA DETELINARA nov, odmah useqiv dvosoban stan 44m2 sa terasom, dvori{no orjentisan. Cena 52.000 evra sa PDV-om. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 204257 STANICA - ukwièn renoviran klasi~an dvosoban stan 53m2, dvostrano orjentisan, mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 204258 RADOJA DOMANOVI]A - lep svetao dvosoban stan 48m2 sa odvojenom kuhiwom na tre}em spratu. Povoqno! Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 204259 PASTEROVA - u zgradi od fasadne cigle ukwièn dvosoban stan 50m2 niè spratnosti. Moè i zamena za ve}i. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 204263 U UL. LAZE KOSTI]A 47m2, III sprat, terasa, odvojena kuhiwa, ostava, lift, garaè, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 204287 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 204288 NA DETELINARI 51m2 ekstra povoqno 42.000, III sprat. [ifra 39794. Telefoni: 451-318, 523-193. 204289 NA GRBAVICI 45m2, II sprat, nov, gleda na dvori{te, brzo useqiv, ekstra oprema. Telefoni: 063/7537823, 451-318. 204290

NA NOVOM NASEQU ukwièn stan 56m2, II sprat, hitno i povoqno, 57.500. [ifra 39697. Telefoni: 451318, 523-193. 204291 DVOSOBAN stan 52m2 u Ul. J. ^melika useqen 2005. godine, II sprat, ukwièn, odvojena kuhiwa, cena 53.600. [ifra 38646. Telefoni: 451-318, 523-193. 204292 [EKSPIROVA ULICA, prazan odmah useqiv stan od 48m2, I sprat, lift. Telefon 063/101-0661. 204315 NOVI BULEVAR, nov, useqiv dvosoban stan od 43m2, I sprat, lift, terasa. Cena 55.000E. Telefon 063/1010664. 204316 CENTAR, odli~na lokacija, nova, useqiva zgrada, dvosoban stan od 50m2, III sprat, lift, terasa. Telefon 063/777-6233. 204317 BRA]E RIBNIKAR 47m2, dvosoban, useqiv, ukwièn, cg, terasa, cena 56.650E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236618. 204328 NOVO NASEQE - 45m2, 3. sprat, ukwièn, odmah useqiv, terasa, cg, lift, cena 47.400E. Telefoni: 064/8236607, 542-779. 204326 NOVO NASEQE - u zgradi od fasadne cigle, ukwièn odli~an dvosoban stan 56m2, niè spratnosti, bez ulagawa. Telefoni: 021/472-2060; 061/167-2826. 204267 USEQIV 44m2, ukwièn, 2. sprat, odmah useqiv, terasa, cena 45.350E. Telefoni: 064/823-6617, 6614-200. 204346 UKWI@EN - 50m2, useqiv, komplet renoviran, terasa, cg, @. stanica, cena 56.650E. Telefoni: 064/823-6606, 021/66-14-200. 204347 @. STANICA 50m2, dvosoban, ukwièn, useqiv, 3. sprat, terasa, klasi~an raspored, cena 51.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604 . 204348 USEQIV ODMAH 48m2, ukwièn, dvosoban, terasa, cg, 2. sprat, cena 44.500E. Telefoni: 064/823-6617, 424963. 204341 SATELIT, 48m2 dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv. Telefoni: 444-107, 633-7853. 204369 DETELINARA 51m2, klasi~an dvosoban, odmah useqiv 37.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 204370 DVOSOBAN, 54m2, odmah useqiv, nov, centar, CG, cena 57.700E, nije fiksno. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779. 204343 LIMAN 41m2, ukwièn, odmah useqiv, lift, terasa, ju`na strana, cg, cena 44.000E. Telefoni: 064/823-6608, 021/424-963. 204356

NOVA DETELINARA 50m2, useqiv, ukwièn, dvosoban, cena 49.450E. Telefoni: 064/823-6606, 542-779. 204352 KLASIÂN dvosoban stan na Detelinari, 47m2, nià spratnost, ukwièn, cena 41.200. Telefoni: 472-6001, 422-149. 204405 EKSTRA POVOQNO! Dvosoban stan 51m2 na Detelinari po ceni 36.500E. Telefoni: 474-0064, 063/500-213. 204406 DU[ANA DANILOVI]A klasi~an dvosoban, lep stan na drugom spratu, odli~nog rasporeda za 56.600. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204402 PRODAJEM dva stana na Novom nasequ i Novoj Detelinari useqivi po dogovoru! Telefoni: 528-599, 063/11141-42. 204395

\UR\A BRANKOVI]A, 32m2, jednoiposoban stan odli~nog rasporeda. Izgradwa. Cena 1300E/m2 sa PDV-om. Telefon 063/777-6233. 204314 PRODAJEM jednoiposoban stan u Novosadskog sajma, 33m2, lift, terasa, III sprat. Telefon 064/12345-00. 70002 PRODAJEM mawi dvosoban na Novom bulevaru, 41m2, I sprat, lift, terasa, cena 37.000 evra. Telefon 064/12345-00. 70003 HITNO prodajem jednoiposoban stan, 33m2 odmah useqiv u Tolstojevoj ulici, Grbavica. Telefon 065/426-5686. 70004 NOVA DETELINARA, ukwièn jednoiposoban stan, 37m2, lift, terasa, cena 38.100E. Telefon: 021/520966, 021/427-088. 79888 PRODAJEM bez posrednika nov neuseqavan jednoiposoban stan 36m2 na I spratu u Tekelijinoj ulici. Telefon 421-407 radnim danom od 8 15. 79963 PRODAJEM bez posrednika klasi~an dvosoban stan 60m2 na Limanu 4, visoko prizemqe. Telefon 6623-074, radnim danom od 8 - 15. 79961 DVOSOBAN u funkciji dvoiposobnog, Detelinara, II sprat, ukwièn, odràvan, odmah useqiv, 48m2, cena 45.800E. Telefoni: 021/450417. 064/189-3887. 79809

DNEVNIK DETELINARA, dvosoban renoviran stan, na II spratu kod po{te, ukwièn, Telefon 063/333-814. 79799 PRODAJEM dvosoban stan u ul. Kosan~i} Ivana br.3, 50m2, V sprat. Telefoni: 063/560-087, 021/451-211. 79906 DETELINARA, Bra}e Mogin, drugi sprat, 53m2, u funkciji dvoiposobnog, komplet renoviran, moè kredit. Telefon 062/355813. 79800 JEDNOIPOSOBAN useqiv za mesec dana, centar, prvi sprat, terasa, CG, 36m2, u cenu ura~unat PDV, cena 46.350E. Telefon: 021/520966, 021/427-088. 79889 DVOSOBAN, 51m2, Neimar gradwa, klasi~an, terasa zastakqena, Detelinara, povoqno, vredi videti. Telefon: 063/670-218. 79883 BULEVAR ukwièn dvosoban 50m2, 3 sprat, dvori{no orjentisan, blizina {kola i obdani{ta, skica - slike na nekretnine.oglasi.rs vlasnik. Tel. 063/1650-878. 79811 NOV, ukwièn, izuzetno lep dvosoban stan, 46m2 kod Sajma. Telefon: 6615-117. 79872 EKSTRA sre|en, bez ulagawa, dvosoban stan, 56m2, na Novom Nasequ. Telefon: 6615-117. 79869 GRBAVICA, odli~an jednoiposobni stanovi: 32m2 38m2, novi, useqivi. Telefon: 6546-976, 065/3333-188. 79848 PRODAJEM dvosoban, ukwièn stan na keju, 64m2. Telefon 456-706 ili 063/688707. Agencije iskqu~ene. 79503 DUPLEKS 65m2, centar Petrovaradina, III i IV, useqiv, dvosoban 58.500E. Telefon 064/8205828. 79782 JEDNOIPOSOBAN, Svetislava Kasapinovi}a, drugi sprat, 37m2, useqiv X 2009. hitna prodaja. Telefon 064/8205828. 79781 PRODAJEM ukwièn stan, 60m2 odli~na lokacija II sprat, lift, 2 terase. Telefon 065/43-66-756. 79607 VLASNIK prodaje jednoiposoban 35m2 u Vojvode [upqikca 28, 2. sprat, useqewe novembar 2009. terasa, gleda na ulicu. Telefon 062/8590481. 79595 DETELINARA, preko puta Merkura prodajem nasle|en dvosoban komforan stan, 60m2, prazan, odmah useqiv, ukwièn. Vlasnik 011/3242682. 79558

DVOIPOSOBAN 60m2, odli~an raspored, terasa, grejawe, useqiv, cena 52.600E. Telefoni: 064/823-6606, 6614-200. 204354 @. STANICA 61m2, dvoiposoban, terasa, odmah useqiv 56.700. Telefoni: 444107, 633-7853. 204371 NOVOSADSKOG SAJMA 54m2, dvoiposoban, lift, terasa 64.000. Telefoni: 444107, 633-7853. 204372 GRBAVICA 76m2, ukwi`en, odmah useqiv, renoviran, 3. sprat, terasa, lift cena 71.100E. Telefoni: 064/8236608, 021/6614-200. 204342 NOVO NASEQE 60m2 dvoiposoban, ukwi`en, bez ulagawa, 3. sprat, lift, terasa cena 58.700E. Telefoni: 064/823-6618, 021/6614-200. 204340

BULEVAR 65m2, dvoiposoban, ukwièn, useqiv odmah, terasa, lift, cg, sre|en, cena 65.000E. Telefoni: 064/8236602, 021/542-779. 204337 BISTRICA, 59m2, ukwièn, odmah useqiv, 3. sprat, dvoiposoban, terasa, sre|en, cena 62.850E. Telefoni: 064/823-6618, 542-779. 204331 NOVO NASEQE 52m2, dvoiposoban, lift, terasa, cg, useqiv, ukwièn, cena 52.500E. Telefoni: 064/8236602, 542-779. 204335 RADOJA DOMANOVI]A - funkcionalan dvoiposoban stan 67m2 niè spratnosti, dvostrano orjentisan. Povoqno! Telefoni: 021/6615124; 063/502-526. 204266 BRA]E JOVANDI], uredan dvoiposoban stan od 75m2 po ceni od 79.300E. Telefon 063/101-0668. 204319 LIMAN I, Drage Spasi}, odli~an dvoiposoban stan od 72m2, VI sprat, lift, terasa. Telefon 063/101-0661. 204320 NA KEJU Ul. Vojvode Mi{i}a 68m2, II sprat, ukwièn stan 1180E po m2. Hitno! [ifra 40224. Telefoni: 451-318, 523-193. 204293 NA NOVOM NASEQU [onsi dvoiposoban stan 63m2, ukwièn, II sprat, cena 64.000. [ifra 39476. Telefoni: 451-318, 523-193. 204294 NA GRBAVICI 52m2, II sprat, cena 51.000. [ifra 38508. Telefoni: 451-318, 523-193. 204295 DVOIPOSOBAN ukwièn stan kod Stanice 62m2, prvi sprat, ekstra povoqno 55.600. Telefoni: 523-318, 523-193 [ifra 39857. 204296 INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Telefoni: 021/6622412; 063/1020-731. 204252 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, useqiv 2.5 stan za po ceni od 55.600. Telefon 636-8429. 204533 SAJAM, povoqno prodajem ukwièn 2.5 stan odli~nog rasporeda na 3. spratu. Telefon 065/50-50-321. 204536 DVOIPOSOBAN 52m2 ukwièn, III sprat, 53.560 evra. Telefoni: 021/6546654, 063/757-82-04. 204511 SAJAM, ukwièn dvoiposoban od 62m2. Terasa, cg. Cena 57.680E. Telefoni: 425-205, 063/85-77-208. 204459 CENTAR, dvoiposoban od 67m2. Cena 61.800E, mogu} dogovor. Telefoni: 425-210, 064/984-21-18. 204461 ODLIÂN dvoiposoban stan na Avijaciji, 75m2, sre|en, ukwièn, lift, terasa, cena 72.100. Telefoni: 4726001, 421-185. 204422 DU[ANA VASIQEVA!!! Ekstra sre|en i ure|en dvoiposoban stan niè spratnosti u odli~noj zgradi. Telefoni: 021/474-0064, 063/500-213.204423 PRODAJEM, odli~an, nov, dvoiposoban ukwièn stan od 49m2 u Cara Du{ana, lift, terasa. Cena dogovor. Telefoni: 021/654-6609; 063/581-997. 204445 GAGARINOVA!!! Dvoiposoban stan na ~etvrtom spratu po ekstra povoqnoj ceni!!! Seqa~kih buna drugi sprat stan od 76m2. Ekstra! Telefoni: 021/474-0064, 063/500-213. 204426 PARISKE KOMUNE dvoiposoban stan 60m2, zgrada od fasadne cigle sa liftom, brzo useqiv, pozovite. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204427

OGLASI

DNEVNIK

SEQA^KIH BUNA do {kole, odli~nog rasporeda dvoiposoban stan 76m2 na prvom spratu, pozovite. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204429 @ELEZNI^KA, nov dvoiposoban stan, odmah, useqiv, 64m2, III sprat, lift, moè sa garaòm. Telefoni: 4726000, 421-185. 204430 LIMAN II!!! Prvi sprat, klasi~an dvoiposoban stan useqiv po potrebi sa pogledom na park limanski!!! Telefoni: 021/474-0064, 063/500-213. 204431 KLASIÂN dvoiposoban Limanski stan, 80m2, drugi sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa, u odli~nom stawu, cena 86.500 evra. Telefoni: 065/2019-011; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19715). 204600 KOMPLET renoviran dvoiposoban kod Keja, 64m2, I sprat, cena 87.000 evra. Telefoni: 065/2019-011; 021/451570; ([ifra: 19213) www.solis-nekretnine.com. 204602 DVOIPOSOBAN stan 70m2, centar grada-Vojvode [upqikca, II sprat, useqivo za mesec dana, idealan. Cena 1.300E/m2, moè zamena za mawi. Telefoni: 021/66-22746, 063/518-546. 204628 DVOIPOSOBAN, 62m2, Stanica, Omlad. pokreta, vp, terasa, cg, ukwièn, 55.650E. Telefoni: 661-3259, 063/570659. 204649 GRBAVICA, dvoiposoban, ukwièn, odmah useqiv, kompletno name{ten za 41000 evra. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 206027 EKSTRA dvoiposoban stan od 61m2 na Novom nasequ [onsi. Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 206022 SUPER KOMFORAN trosoban stan od 86m2 kod Ribqe pijace za samo 89.000E. Telefoni: 021/426-834, 063/510-604. 206023 KLASIÂN trosoban stan, 75m2, Liman II, ukwièn za 69.500 evra. Hitna prodaja!!! Telefoni: 021/426-834, 060/444-33-90. 206024 PRODAJEM trosoban stan idealnog rasporeda, na II spratu, dvostrano orijentisan, na dobroj lokaciji - u blizini {kole i obdani{ta. Telefon 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com. 204603 PRODAJEM nov trosoban stan kod Sajma, odmah useqiv, 60m2 na drugom spratu, odli~an! Telefoni: 064/1340459; 021/520-231, www.solisnekretnine.com; ([ifra: 19425). 204605 ODLIÂN odmah useqiv nov trosoban stan 47m2 na 2. spratu u Temerinskoj ulici, povoqno. Lift, terasa. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19648). 204606 HITNO prodajem, trosoban stan na Limanu 2, 73m2, na tre}em spratu, dve terase, zgrada sa liftom, cena 82.700 evra, mogu} dogovor. Telefoni: 021/427-277; 065/2019-016, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19059). 204607 HITNA PRODAJA! Trosoban stan od 79m2, Turgeweva ulica, odli~an stan, povoqno! Telefoni: 064/134-0459; 021/451-570, ([ifra: 18270). 204608

LEP klasi~an trosoban stan na Limanu III, 67m2, cena 77.000 evra. Telefoni: 065/2019-013; 021/451-570, ([ifra: 16974) www.solis-nekretnine.com. 204609 LIMAN JEDAN u zgradi od fasadne cigle trosoban stan 83m2 na prvom spratu, sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204432 GRBAVICA NOVO! Trosoban stan 70m2 niè spratnosti, odmah useqiv, odli~nog rasporeda i poloàja. Telefoni: 474-0064, 063/500-213. 204428

CENTAR novo 76m2 luks trosoban stan na prvom spratu, po èqi garaà, oprema i name{taj. Telefoni: 021/528-599, 423-208. 204424 [ONSI, odli~an trosoban stan, I sprat, 80m2, ukwièn, cena dogovor. Telefon 065/699-6536. 204425 RUMENA^KI PUT, 87m2,lift, terasa. Povoqno. Telefoni: 425-205, 063/87889-92. 204462 PRODAJEM trosoban stan od 71m2 na Beogradskom keju, ukwièn, lift, terasa. Cena 60.000E. Telefoni: 021/6546609; 063/581-997. 204449 NOVA DETELINARA, brzo useqiv, nov, trosoban od 67m2. Cena 51.500E. Telefoni: 425-205, 063/85-77-208. 204455 TROSOBAN nov ukwièn, I sprat, 78m2, 84.460 evra. Telefoni: 021/6546-654, 063/757-82-04. 204506 [IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv, odli~an 3.0 stan od 85m2 na I spratu po ceni 82.500 sa PDV-om. Telefon 636-6952. 204537 @. STANICA, prodajem ukwièn stan od 70m2, odli~nog rasporeda, cena 72.000. Telefon 636-8429. 204538 DUPLEKS - sa lepim terasama u mirnom kraju, 71m2, cena 77.000 evra, Branka Baji}a. Telefoni: 061/2436-039; 021/427-277, ([ifra: 19663) www.solis-nekretnine.com. 204596 RADOJA DOMANOVI]A, prodajem odli~an trosoban stan od 86m2, na prvom spratu, ekstra gradwa, pouzdan investitor, bez posrednika. Povoqno! Telefoni: 021/472-2061, 063/102-0733. 204250 TOLSTOJEVA - nov odmah useqiv trosoban stan 65m2 sa odvojenom kuhiwom. Moè zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 204261 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom, III sprat, gradi „Moj dom“ projektno finansirawe. Telefoni: 451-318, 523-193. 204297 NA NOVOJ DETELINARI brzo useqiv trosoban stan 73m2 ekstra povoqno 63.500. [ifra 40036. Telefoni: 451-318, 523-193. 204298 NA LIMANU II 75m2, terasa, lift, ukwièn, ekstra povoqno 70.150. [ifra 39960 Telefoni: 451-318, 52193. 204299

NA NOVOM BULEVARU 72m2 prvi sprat, nov, odmah useqiv, prazan 1.100 evra po m2. [ifra 39727. Telefoni: 451-318, 523-193. 204300 NA GRBAVICI useqiv stan 95m2 upotrebna dozvola, cena 97.900. [ifra 38961. Telefoni: 451-318, 523-193. 204301 ]IRPANOVA ULICA, ukwièn stan novije gradwe od 71m2 na prvom spratu. Lift, terasa. Telefon 063/775-9121. 204318 TROSOBAN 61m2, nov, brzo useqiv, ekstra raspored, terasa, lift, cena 65.600E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 204329 BALZAKOVA - 69m2 + 36m2 terase, trosoban stan, ukwièn, useqiv, sre|en, cena 71.100E, Telefoni: 064/8236608, 542-779. 204353 CENTAR - 80m2, trosoban, ekstra kvalitet, brzo useqiv, terasa, lift, cena 78.300E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6602. 204344 TROSOBAN, 60m2 - Socijalno, cg, perfektan raspored, odmah useqiv, cena 61.800E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6606. 204350 ILIJE BIRÂNINA 68m2, trosoban, useqiv, ukwièn, sendvi~ zid, terasa, lift, cg, cena 70.100E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 204358 GRBAVICA, izuzetan trosoban stan, 53m2, terasa, ukwièn, odmah useqiv! Cena 62.000, mogu} dogovor. Telefoni: 422-149; 472-6000 . 204401 NOV stan u strogom centru, dupleks odli~nog rasporeda, dvoiposoban 54m2 po ceni od 63.900 evra. Telefoni: 021/451-570; 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19627). 204601 PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika, povoqno.Telefoni: 021/472-2061, 063/102-0733. 204253 HITNO prodajem trosoban stan u Janka ^melika, 64m2, odmah useqiv... Telefon 064/12345-00. 70005 PRODAJEM dvoiposoban stan 74m2, Ul. Du{ana Vasiqeva, visoki parter i garaù 20m2. Telefon: 063/514984. 79876 DVOIPOSOBAN nov stan, useqiv za 45 dana, 53m2, terasa, lift, izgradwa od Megainvesta, ura~unat PDV, bez agencije, cena 58.000. Telefon: 063/505-027. 79890 MAWI dvoiposoban stan 64m2 u dobroj zgradi na Limanu IV. Telefon: 6615-117. 79875 STAN 72 m2, Liman 3, dvoiposoban, Bul. Cara Lazara, cena: 78.000. Telefon 063/565-736. 79901 PRODAJEM stan, Liman 4, 68m2, tri terase, 81.000E, bez posrednika. Telefon 063/7120-186. 79696 NOVO NASEQE, [onsi, preko puta crkve, dvoiposoban stan, 61m2. Povoqno, odli~an raspored. Li~no, bez agencije. Stan bez ulagawa. Telefon 062/856-82-11 . 79689

nedeqa9.avgust2009.

TURGEWEVA, trosoban 79m2, lift, terasa, dvostrano orjentisan, cena - dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188. 79858 PREKO PUTA „Merkura“, trosoban stan, 66m2, odli~an raspored, ukwièn. Telefon: 6615-117. 79870 LIMAN 2, kod [tranda, trosoban stan 73m2, odli~an raspored, povoqno. Telefon: 6615-117. 79868 TROSOBAN, Grbavica, III sprat, ukwièn, lep raspored, 76, 5m2, cena 1000E/m2. Telefon: 021/450-417 i 064/1893-887. 79813 SOCIJALNO, ul. Dostojevskog, potpuno nov, odmah useqiv, trosoban stan, 68m2, tre}i sprat, lift, terasa, parking mesto. Telefoni: 548-893, 063/807-4172. 79787 USEQIV trosoban stan 61m2 + 40m2 tavanskog prostora, tre}i sprat, lift, terasa, cena 75.400E. Moè zamena za mawi Telefon: 6546976. 79856 PRODAJEM trosoban stan, 65m2, drugi sprat na Beogradskom keju. Telefon 06404-40-796. 79757 PRODAJEM dvoiposoban stan, 49m2, Cara Du{ana, ukwièn, novogradwa, odmah useqiv, lift, terasa, cg, kablovska, telefon. Bez posrednika. Telefon 063/509118. 79556

AVIJACIJA, odli~an odràvan ukwièn trosoban stan 69m2, drugi sprat, lift, dve terase.Moè zamena za mawi Telefoni. 6546-976, 065/3333-188. 79852 PRODAJEM trosoban 140m2, Mi~urinova, sirovo stawe. Telefon 063/527-944. 79849 PRODAJEM stan 60m2 kod @elezni~ke stanice Bul. Ja{e Tomi}a za 39.000E. Teelfon 064/04-40-796. 79758

USEQIV odmah 93m2, troiposoban, ekstra kvalitet, ukwièn, terasa, cg, Socijalno, cena 91.100E. Telefoni: 064/823-6604, 542-779. 204360 TROIPOSOBAN 81m2, odmah useqiv, lift, terasa, perfektan raspored, cena 83.500E, nije fiksno. Telefoni: 064/823-6608, 021/542779. 204330 KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2, III sprat, garaè, lift, terasa, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 204302 NA NOVOJ DETELINARI troiposoban stan redovna etaà, odmah useqiv, ukwièn 96m2, hitno i povoqno, cena 88.800 ekstra sre|en. Telefoni: 451-318, 523-193 [ifra 39696. 204303

BULEVAR - u vojnoj zgradi od fasadne cigle ukwièn, renoviran troiposoban stan 92m2, odli~nog rasporeda, niè spratnosti dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 204262 ODLI^NA PRILIKA! Liman, prodajem 3,5 stan od 93m2 po ceni 92.700. Telefon 636-6952. 204539 [IRI CENTAR, prodajem nov, odli~an, useqiv 3,5 stan po ceni od 82.500 sa PDV-om. Telefon 636-6952. 204540 TROIPOSOBAN stan od 90m2 na Limanu 3, odli~an raspored, lift, dve terse. Cena 100.000E, dogovor. Telefoni: 021/654-6609; 063/885-6290. 204443 CENTAR blizu Bulevara 91m2, odli~nog rasporeda, lepa terasa, dvostrano orjentisan, vi{enamenski. Telefoni: 528-137, 661-2262. 204433 NOVO NASEQE troiposoban stan 87m2, ukwièn, dvostrano orjentisan, zgrada sa lifom, kod {kole i obdani{ta. Telefoni: 528-137, 6612262. 204434 ODLIÂN troiposoban stan na Limanu III, 93m2, kompletno sre|en, nov name{taj, dvostran, u blizini Limanske pijace. Telefoni: 063/855-7109; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 18638). 204610 ODLIÂN stan, troiposoban od 102m2 u ul.Maksima Gorkog, fasadna cigla, tre}i sprat,ukwièn, polusirovo stawe! Telefoni: 064/134-0459; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 17933). 204611 PRODAJEM stan 75m2 + 15m2 gratis, ukwièn, Simeona Pi{~evi}a, Savina, „Budu}nost“ gradwa, 4. sprat, 2 nivoa, 4 sobe, samo 77.000 evra. Telefoni: 021/427-277; 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com; ([ifra 15874). 204612 TROIPOSOBAN nov stan 70m2, na Grbavici-Tolstojeva ulica, useqivo. Fiksno 79.500E. Telefoni: 021/526387, 063/808-69-62. 204637 UKWI@EN ~etvorosoban stan od 96m2 na {estom spratu, lift, Nova Detelinara, odli~an raspored, samo 87.600 evra! Telefoni: 064/134-0459; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 17356). 204613 HITNA prodaja stanova, 90m2, Temerinska ulica, 2. sprat, odmah useqiv, odli~an, vredi videti. Cena povoqna. Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, www.solisnekretnine.com; ([ifra 19648). 204614 PRODAJEM petosoban moderan stan, 101m2, na {estom spratu, mansarda, dnevna soba 35m2, Ulica Mi~urinova, cena 105.000 evra. Telefoni: 021/520-231; 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 19720). 204617 DUNAVSKI PARK!!! Ekskluzivan salonski stan u neposrednoj blizini Dunavskog parka. Telefoni: 021/474-0064, 063/500-213. 204435 LUKSUZAN ~etvorosoban stan u vili sa velikom garaòm na mirnom mestu u blizini Ulice cara Du{ana. Telefoni: 474 0064, 063/500213. 204436

OGLASI

nedeqa9.avgust2009.

NOVA DETELINARA 94m2 nov, odli~nog rasporeda, terasa, lift, useqiv po dogovoru, cena 93.000 evra. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 204437 NESVAKIDA[WA PONUDA!!! Ekskluzivan stan u novijoj zgradi u centru Novog Sada od preko 200m2. Pozovite!!! Telefoni: 4740064, 063/500-213. 204438 U STROGOM CENTRU hitno prodajem nov, odmah useqiv petosoban stan, u novogradwi, ekstra kvalitet. Telefoni: 422-149; 472-6005. 204439 PRODAJEM ekskluzivan petosoban stan u vili, u blizini Bulevara, 159m2, II sprat. Telefoni: 472-1660; 472-6000. 204440 BALZAKOVA - ukwièn ~etvoroiposoban stan 113m2+23m2 odli~nog rasporeda. Moè zamena za mawi. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 204260 KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi „Moj dom“ projektno finansirawe. Telefoni: 523-193, 451-318. 204304 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2 petosoban, garaè, lift, 2 terase, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 204305 MIRNA ULICA kod Bul. oslobodjewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis. Telefon 063/7537823. 204306

EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 159m2, Ulica Toplice Milana. Useqivo u avgustu. Cena 1250E/m2 sa PDV-om. Telefon 063/1010661. 204322 JODNA BAWA - noviji odli~an stan 95m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 204273 MAKSIMA GORKOG ukwièn kompletno renoviran ~etvorosoban salonski stan 105m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502526. 204274 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwièn 82.500. Telefoni: 444107, 633-7853. 204373 KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, terasa, ukwièn. Telefoni: 444107, 633-7853. 204374 NOVI BULEVAR - petosoban dupleks 98m2 bez kosina, odmah useqiv, odli~an. Telefoni: 064/134-0459; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com; ([ifra 18038). 204616 PETOSOBAN nov stan 117, dupleks, Joakima Vuji}a, gradila „Budu}nost“, useqiv, Cena 110.000E, mogu zamene. Telefoni: 021/6622746, 063/7743-933. 204633

^ETVOROSOBAN stan 103m2, dupleks, Kornelija Stankovi}a, gradila „Budu}nost“, useqiv. Cena 105.000E mogu zamene. Telefoni: 021/526-387, 063/518-546. 204634

ÊTVOROIPOSOBAN dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, lift, terasa, cg, useqiv, 76.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 204642 ÊTVOROSOBAN stan od 101m2 kod Futo{ke pijace, izgradwa. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867. 204447 GRBAVICA, nov, ukwièn, odmah useqiv, ~etvorosoban stan (nije dupleks), 92m2, V sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa. Telefoni: 548-893, 063/807-4172. 79788 TROIPOSOBAN stan, 85m2, odli~na lokacija, lift, terasa, cena 70.000E, hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188. 79854 GRBAVICA - nov, useqiv ~etvorosoban stan, terasa, lift, parking mesto, izuzetna cena 1000 e/m2 bez posrednika. Telefon 063/705-60-80. 79832 CENTAR - socijalno, brzo useqiv, nov troiposoban stan, 102m2, lift, terasa, cena 97.900E. Telefoni: 021/520-966, 021/427-088. 79891 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 89m2, useqiv odmah, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, cena 1300E/m2, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 77850 TROIPOSOBAN, Liman II, prvi sprat, ukwièn, lift, 94, 27m2, cena 1200E/m2. Telefon: 021/450-417, 064/1893887. 79812

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 204545 PRODAJEM ku}u na Salajci, 317m2, vi{e stanova, zapo~eta hala, plac 1207m2, vredi videti, cena 320.000 evra. Telefon 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 204561 PRODAJEM ukwiènu ku}u od 54m2 kod @elezni~ke stanice, cena 34.000E. Telefoni: 021/654-6609; 063-8856290. 204453 KU]A - Avijacija 120m2, plac 450m2, useqiva, ukwièna, komplet renovirana, kolski ulaz, cena 139.000E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 204324 VIDOVDANSKO NASEQE kod Najlon pijace ku}a 92m2 na placu od 400m2, ukwièna. Telefon 063/538166. 204385

PRODAJEM luks ku}u u centru grada pogodna za stanovawe i poslovawe! Mogu}a zamena! Telefoni: 021/423208, 528-599. 204386 PRODAJEM ukwiènu ku}u u Futogu od 75m2, renovirana, kompletana infrastruktura. Cena 38.500E. Telefoni: 021/654-6609; 063/8856290. 204452 PRODAJEM spratnu, ku}u u Futogu, povr{ine 220m2 na placu od 530m2, zasebne stambene jedinice pogodne za dve porodice. Cena dogovor. Telefoni: 021/654-6609; 064/987-1848. 204450 NOVA ku}a, Petrovaradin, 80m2 + pomo}ni objekti, ure|eno dvori{te 500m2. Telefoni: 021/6337-037, 063/250892. 204502 PRODAJEM spratnu ku}u od 80m2 na placu od 980m2 na Paragovu. Lep pogled, ukwièno. Cena dogovor. Telefoni: 021/654-6609; 063/581997. 204451 KU]A u Sr. Kamenici 120m2 na placu od 780m2, legalizovana, povoqno! Telefon 065/2019-013, www.solisnekretnine.com. 204558 PORODI^NA ku}a jedinstvene lepote, moderna, izuzetno projektovana, petosobna, Vojnovo - Srem. Kamenica. Telefon 065/2019-013 ([ifra:30359), www.solis-nekretnine.com. 204563 ÂRDAK!!! Ku}a od 200m2 na placu od 25000m2 na asfaltnom putu. Pozovite!! Telefoni: 021/474-0064, 063/500-213. 204387 SR. KAMENICA - ârdak luks vila sa bazenom na odli~noj poziciji! Mogu}a zamena! Telefoni: 423-208, 063/111-41-42. 204391 U KAMENICI ~etvorosobna ku}a 85m2 na placu od 1500m2 po izuzetno povoqnoj ceni od 70.000. [ifra 40234. Telefoni: 451-318, 063/8168920. 204276 SREMSKA KAMENICA u centru ukwièna spratna ku}a 80m2, plac 350m2, sa pogledom na Dunav. Cena 88.000 evra. Mogu}nost pro{irewa u potkrovqe. Telefon 063/502-526. 204265 SREM. KAMENICA, odli~na prizemna ku}a na placu od 620m2, najboqa lokacija! Vredi! Telefon 064/1340459; www.solis-nekretnine.com. 204560 TELEP ku}a sa odli~nom pozicijom, ukwièna, prodaja ili zamena. Telefoni: 021/528-599, 063/111-4142. 204388 TELEP na dobrom mestu, lepa spratna ku}a 300m2 na placu 610m2, garaà, eta`no grejawe, parket... ukwièna. Telefon 063/538-166. 204389 NOVA ku}a na Telepu, 160/730m2, 2 kupatila, 2 tel. linije. Telefon 065/9123321. 204390 HITNO prodajem gra|evinski plac u Beo~inu, 1420m2 sa ukwiènim objektima od 220m2. Cena dogovor. Telefon 065/426-56-86. 70006 KOMPLET renovirana, sre|ena, porodi~na ku}a na Klisi u blizini sportskog centra, 80m2 plus 40m2 nusprostorije, na placu od 650m2. Telefon 065/2019-013; ([ifra: 30353) www.solis-nekretnine.com. 204562

KLISA - nova ku}a, ukwièna, spratna, 140m2 + pomo}ni objekat 60m2, lepa pozicija, mogu} svaki dogovor. Telefoni: 064/829-5005, 063/250-892. 204501 KUPUJEM ku}u u Ba~kom Jarku ili Temerinu. Moè i plac. Telefon 065/2019-016, www.solis-nekretnine.com. 204546 KU]A u Ka}u - Sun~ani Breg, gradila „Budu}nost“, ~etvorosobna 110m2, Pr+Sp, useqiva ukwièna... 62.000E. Telefoni: 021/526-387, 063/7743-933. 204635 SZ AKTIVA GRADWA, traì lokacije za izgradwu stambenih zgrada, mogu} svaki dogovor. Telefoni: 021/472-2061, 063/102-0733. 204248 POTREBNA LOKACIJA (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac.Vlasnici, javite se!! Telefoni: 021/526-387, 063/808-69-62. 204623 PARCELA ZA POSLOVAWE, Luka - Novi Sad 9815m2 i ukwièn objekat 4.100m2 i placevi za individualnu gradwu u gradu i okolini 556m2 - 4.700m2. Telefoni: 021/528-599, 423-208. 204384 PLAC u Petrovaradinu kod Bloka VIII, 1127m2, 25x48m, P+1+PK, 50% izgra|enosti, idealno za sportski centar! Moè i zamena za stan. Cena samo 45.000 evra. Telefon 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 204554 PRODAJEM plac na Sajlovu, 500m2 - 22.000 evra. Telefon 065/2019-013; www.solisnekretnine.com. 204556 NOVI SAD - Mega market, parcela 60.000 M2 na autoputu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za Mega market. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 204550

PLAC na Grigovcu 2.300m2, ku}a i brvnara pored puta, voda, struja i telefon, vo}wak i vinograd. Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 204551 PLAC 2.881m2 - na glavnom putu na ulazu u Rumenku, za objekat P+1, front 60m, cena 115.000 evra. Telefon 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 204552

DNEVNIK

PRODAJEM plac sa ukwiènom ku}om za ru{ewe! 695m2 plac, ku}a 70m2, struja, voda, gas, telefon, iza Belih Dvora na putu za Veternik. Cena 33.000 evra. Telefon 064/134-0459; www.solisnekretnine.com. 204553 PLAC na Mi{eluku, 1350m2, gra|evinska zona, nije parcelisan, samo 22.000 evra. Telefon 065/2019-011; www.solis-nekretnine.com. 204555 VIKENDICA na Banstolu od 55m2, 13 ari placa, vo}wak, vinograd, struja, voda. Telefon 063/855-7109; www.solis-nekretnine.com. 204557 VIKENDICA u Bockama, stambena zona, blizu glavnog puta, ukwièna, cena 28.000 evra! Telefon 065/2019-013; www.solis-nekretnine.com. 204559 PRODAJEM novu vikendicu od 80m2 na placu 1.500m2 u Maloj Kamenici, ~vrsta gradwa, ukwièna, struja, telefon, gas. Povoqno. Telefoni: 021/654-6609; 063/581-997. 204454 KU]A, 200m2 pomo}ni objekat 500m2 na placu 500m2 Ul. Marka Maletina 3 N. Sad. Telefon 6392-384 posle 15, 30 ~asova. Telefon 063/547782 79322 POPOVICA, ku}a 60m2, plac 980m2, cena 67.000E. Mo}e zamena za stan. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188 . 79861 SAJAM - Bulevar: prodajem ku}u sa restoranom + picerija 135m2, autoperionicom 65m2 (sve u radu) + 7 apartmana po 30m2, 20m front. Novo, vlasnik 1/1, podrum 16m2 + terasa - 880E/m2 - zamena. Telefoni: 063/161-2873, 065/433-80-12. 79454 ODLIÂN plac iznad Bocki, 1272m2, blizu infrastruktura, cena 10E/m2. Telefoni: 6546-976, 065/3333188. 79857 KU]A, Telep, Ul. Jovana Popovi}a, plac 400m2, prizemnica sa potkrovqem, sva infrastruktura, cena 75000E. Telefoni: 021/450417, 064/1893887. 79810 PRODAJEM u Ka}u plac i po u izgradwi ili zamena za vikendicu kod N. Sada. Telefoni: 0600513583, 021/6212241. Zoki Galija . 79538 PRODAJEM zemqu na glavnom putu, povr{ine 45 ari i 55m2, udaqenu 1 km od Dunava i Koru{ke kod Bano{tora. Telefon 879-051. 79315 PRODAJEM plac 34 ara u Starom Rakovcu. Telefon 871-213, 065/683-29-95 79756 PRODAJEM dve ku}e, novu i staru, na Vidovdanskom nasequ, plac 760m2, prvi vlasnik, uredni papiri. Telefon 419-375. 79445 KU]A 180m2, u Ka}u sa lokalom i poslovnim prostorom od 350m2. Telefoni: 021/621-36-02, 064/417-42-14. 79440

NE[TIN selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504-629 . 79425 PRODAJEM dve ku}e jedna u Koviqu, druga u \ur|evu. Telefon: 021/55-20-88, 838923, 889-676 i 064/114-3675. 79393 JODNA BAWA - lusksuzno projektovana vila 400m2, sirovo stawe. Telefon 063/527-944. 79853 PETROVARADIN ku}a u glavnoj ulici dozvoqeno p+1+PK, plac 770m2, izgra|enost 50% zamena za stanove + ke{. Telefon 063/585076. 79837 NOVA ku}a 200m2/500m2, cena 113.300E. Moè zamena za mawi stan, dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188. 79851 PETROVARADIN - placevi od 500m2 - 8000m2, na raznim lokacija. Cena od 15E/m2 - 75E. Telefon 063/585-076. 79839 RIBWAK - prvi red do Dunava, plac 3300m2 sa starom ukwiènom ku}om i dozvolom za gradwu, nove. Telefon 063/585-076. 79840 MALI BEOGRAD, glavna ulica, plac sa temeqem 700m2 dozvoqena P+1+pk, placevi UTU uslovi za 480m2, cena 31.000E. Telefon 063/585-076. 79841 PETROVARADIN, ku}a 80m2 samostalna na mawem placu u mirnoj ulici, cena 68.000E. Telefon: 063/585076. 79842 PETROVARADIN, ku}a za ru{ewe, 125m2, plac 750m2, lokacija extra, cena 50.000E. Telefon 063/585-076. 79843 PRODAJA: vi{e placeva na Adicama. Telefoni: 6546976, 065/3333-188. 79859 PRODAJEM lepu konfornu ku}u 135m2+100m2 terasa na placu od 720m2. Pogled na Dunav i grad, lepa priroda u Salaksijama (Rakovac) 10 km od Novog Sada, cena: 55.000E. Telefon 064/3144344. 79620 NOVA ku}a u [ajka{u, Ul. Zadru`na br. 18, 130m2, odmah useqiva. Telefon: 064/1410216, Mile zidar. 77972 VIKENDICA 7x6m, prizemqe, potkrovqe, plac 2200m2, Kameni~ke {irine, kraj Alibegovca, ogra|eno, vodovod, struja, fiksni telefon, legalizovano. Telefon 021/541-378, 063/7213702. 78031 U MO[ORINU prodajem novu ku}u 120 m2 cena 16600 Eura hitno dogovor. Telefon 064/547-2343. 79923 PRODAJEM novu spratnu ku}u od 200m2 u strogom centru Ba~kog Petrovca, postoji mogu}nost za lokal. Telefon 021/782-322, uve~e. 79634 U ÔRTANOVCIMA prodajem spratnu ku}u 150m2, 30.000 E. Telefon: 064/37404-18. 78400 U CENTRU Sremskih Karlovaca deo porodi~ne ku}e 38m2, potpuno odvojeno, poseban ulaz sa dvori{tem i garaòm. Telefon: 021/882474. 79666 PRODAJEM jutro zemqe, 5.500 m2 iza Neoplante na Klisi, pored puta front 400m, cena 55.000E. Ili zamena za stan. Telefon 064/3144344. 79622 PRODAJEM plac na Straìlovu u E{ikovcu 4.000m2 deo {ume, tvrd put, struja do placa, cena: 10.000E. Telefon 064/3144344. 79623

OGLASI

DNEVNIK

POVOQNO prodajemo ku}u u Sremskim Karlovcima. Telefon: 021/882-492 i 065/6637-053. 79684 UKWI@ENA kvalitetno zidana ku}a, centar Petrovaradina, dva trosobna stana, dvosoban u potkrovqu, dve garaè u suterenu, cena 159.000E. Telefon: 021/520966, 021/427-088. 79892 PRODAJEM plac 1300m2 u Petrovaradinu ima UTU ili mewam za odgovaraju}i stan moè u izgradwi. telefon 065/501-4477 79727 PRODAJEM vikendicu Straìlovo 40/820m, dozvola, lep pogled, tvrd put, cena 13.500E i gra|evinski plac Bukovac UTU 10.000E. Telefon: 065/240-4048. 79748 HITNO prodajem plac na Sajlovu 654m2, struja, voda i gas na placu. Telefon 063/12-91-846. 78790 NOVE drvene ku}e, 11m2 + 4m2 i 25m2, tri prostorije, prenosiva, moè sa potokom, jezerom i mostom za ulaz u ku}u. Telefoni: 021/719-334, 063/89-70-561. 78795 KU]A u Salajci 125m2, pomo}ni objekat 25m2 sve ukwièno, plac 600m2 u mirnoj ulici mogu}a nadogradwa. Telefon 065/64-94-367 78866 PRODAJEM wivu k.o. Novi Sad - IV- Gorwe Sajlovo. 15h358m - 5780m2 put pored wive, od wive 100 metara struja, voda, gas, prolazi GSP - autobus. Telefoni: 021/6617-415, 064/0678-614. 79878 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 021/823-025. 79714 ÊNEJ, me|unarodni put prodajem plac, 12.000m2, front 30m na kojem je dozvoqena gradwa. Infrastruktura se nalazi pored placa. Telefon 714-213. 79725 PRODAJEM komfornu ku}u 160m2 stambenog prostora u Novom Sadu, Sentandrejski put preko puta sportskog centra, plac 530m2, vlasnik, dogovor. Telefon: 6416-732, 064/304-7856. 79823 PRODAJEM plac od 1700m2 (moè dva po 850m2) izme|u Veternika i Futoga, 300m od glavnog puta iza firme „Veka leàjevi“. Tel. 021/891092. 79075 PETROVARADIN, plac na lepom mestu 500m2, struja, voda, kanalizacija na placu, temeqi 10 x 10, dozvoqena gradwa. Telefon 063/152052-1. 79844 PRODAJEM 6 jutara zemqe, Sremski Karlovci za vinograd, vo}wak i dva jutra na Banstolu, jedno jutro vo}wak, blizu asvalta. Telefon: 065/240-4048. 79746 HITNO prodajem plac - vikend zona u Novim Ledincima 2.380m2, cena 15.000Evra ceo. Telefon 886-636. 79688

PRODAJEM lokal od 24 i 38m2 kod Futo{ke pijace, izgradwa. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867. 204448 IZDAJEM uli~ni lokal, Bul. oslobo|ewa 270m2, odmah useqiv! Telefoni: 063/774-3959, 063/826-1253. 204497

CENTAR, 60m2, Ul. Jevrejska, izdajem uli~ni lokal, odmah useqiv! Telefoni: 063/826-1253, 064/829-5005. 204498 IZDAJEM kancelarijski prostor od tri kancelarije, u odli~nom stawu, klimatizovan, halogena rasveta. Idealan za advokatsku kancelariju, u Kuli pored Suda. Cena 450 evra mese~no. Telefon 064/2019-322 www.solisnekretnine.com 204542 KOSOVSKA uli~ni, u zgradi, vi{enamenski lokal 52m2 izdajem ili prodajem. Telefoni: 528-137, 063/538166. 204382 CENTAR - ordinacija u radu 20m2 ukwièno u odli~nom stawu cena 26.000 evra. Telefoni: 528-599, 063/11180-85. 204383 RUMENA^KA - ABC lokal 35m2 pogodan za sve namene, ukwièn, cena 850E/m2 mogu} dogovor!!! Telefoni: 528-599 , 063/111-41-42.204380 NOVI BULEVAR, uli~ni, prizemni lokal, 33m2, nov, odmah useqiv, 27.915 sa PDV-om. Telefoni: 421-185; 472-6005. 204381 NA SUBOTI^KOM BULEVARU prodajem uli~ni lokal 28m2. Telefoni: 021/6622412; 063/1020-731. 204249 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefon 422-439 ili 063/534-505. 204247 VOJVO\ANSKIH BRIGADA, lokal od 127m2 u novoj useqivoj zgradi. Telefon 063/101-0661. 204308 LOKAL na Grbavici, Ul. M. Dimitrijevi}a, prizemqe sa izlogom i suteren, ukupno 76m2, cena 57.000 evra. Telefon 065/2019-011, www.solisnekretnine.com; ([ifra: 80126). 204549 LOKAL, Cara Du{ana, 36m2 sa galerijom, 2 sanitarna ~vora cg, ukwièno 26m2, moè da funkcioni{e i kao stan 26.800E. Telefoni: 6613259, 063/570-659. 204640

PRODAJEM odli~an lokal 100m2 u Maksima Gorkog blizu Bul. oslobo|ewa. Telefon 063/333-814. 79798 IZDAJEM lokal u strogom centru. Telefon 451-792. 79778 IZDAJEM dva lokala na Bulevaru oslobo|ewa, 35m2 i 120m2, odmah useqivi. Telefoni: 548-893, 064/2529405. 79794 IZDAJEM lokal 20m2 Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima ure|aj. Pogodno za kancelarije. Telefoni: 064/9356-924, 021/6350-448. 79695 IZDAJEM mehani~arsku radionicu, mo`e i magacin sa kancelarijom i stanom od 60m2, useqiv, Partizanska ulica, Novi Sad. Telefoni: 063/652-238, 061/212-28-49. 79657

IZDAJEM lokal 28m2, ugao Fru{kogorske i Narodnog fronta. Telefon 064/25-38458. 79451 PRODAJEM lokal 42m2, u ulici Partizanskih baza na Novom nasequ. Cena 29.900E. Telefon 063/510-758. 78064

IZDAJEM luks opremqene kancelarije 250m2, sa gara`om i parkingom, Ul. Petra Drap{ina 27. Telefon 063/527-944. 79846 IZDAJEM lokal 90m2, veliki izlog i parking, Podbara, Gunduli}eva br. 8. Telefon 063/527-944. 79847 IZDAJEM povoqno lokal 35m2 ulica Bore Stankovi}a u blizini Najlon pijace. Telefoni: 063/87-33-330, 410518. 78096

IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 400m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 79588

IZDAJE SE na putu Novi Sad - Rumenka - Ba~ki Petrovac poslovno stambeni prostor sa velikim placem. Telefon 062/1840-111, 063/1871-231 79711 POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 78979 IZDAJEM 2 kancelarije sa kafe kuhiwom, 50m2 i stovari{ta od 50m2 - 170 u novom objektu. Telefon 063/524090. 79836 EKSKLUZIVNA kancelarija sa galerijom, u centru grada - Pariski magazin, 120m2. Telefon: 021/424-711 79803 IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 79589

KUPUJEM sve vrste auta, mo`e i havarisana, pla}am maksimalno. Telefon: 064/33-77-695 i 824-611. 79664 PRODAJEM BMW serija 5E 39, 1999 god, totalni ful fabri~ko stawe.Telefon 062/9686384. 79729

LETWIKOVCI novi, {estougaoni i pravougaoni, 3h3m i drugi pokretni sa potokom i mosti}em. Telefoni: 021/719-334, 063/89-70-561. 78796

IZNAJMQUJEM i prodajem fosne za gra|evinsku skelu. Telefoni: 061/21-22849, 063/522-330. 79656 KROVNI paneli 12 cm debqine, {irine 1m i du`ine od 8.5 do 10.3m. Telefon 062/22-33-78. 79703 NAJPOVOQNIJE stovari{te prodaje: fert gredice, betonske stubove, armatura po specifikaciji, cement, blokovi, cigla, kre~, ostali materijal, organizacija prevoza. Telefon 021/847-034. 78657

PRODAJEM {iva}e ma{ine i endlerice i iberdek, kroja~ki, tapetarski pribor i rezervne delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 77427 FRI@IDER, zamrziva~, sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063574-162, 065-443-9310. 79599

KUPUJEM polovan name{taj: ugaone garniture, regale, sto i stolice, garnitura trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032 i 063/7356243, Mirjana. 79590 KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 79574 PRODAJEM o~uvan name{ten hrast, rustik, trpezarija, dnevna i spava}a soba. Telefon 063/527-944. 79855

MOLER - izvodim sve radove povoqno: gletovawe, kre~ewe, farbawe, {panski zid i demit, kvalitetno i ~isto. Telefoni. 021-504-937, 06423-00-563. 79660 HIDRO-IZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova, garancija. Izolacija tavanskog prostora. Telefoni 731-895, 064/1289-487. 78898 IZVODIM sve vrste molerskih radova: kre~ewe, gletovawe, farbawe stolarije, demit fasade. Telefoni: 021/6362-637, 064/70-22-149. 79644 MOLER radi sve molerske radove, kre~ewe, gletovawe, {panski zid i farbawe stolarije. Telefoni: 021/302267, 064/291-4653. 79609 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 77429 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 78617 PE]KAR: kaqeve pe}i, kamini, ro{tiqi, mini pekare. Idemo van grada, radimo sa svojim materijalom. Telefon 064/17-57-053. 77940 IZVO\EWE svih grubih i finih gra|evinskih radova. Telefon: 064/9354-790 . 79806

nedeqa9.avgust2009.

ROLETAR izra|ujem, popravqam sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijske. Telefon 064/11-27-141. 79602 KWIGOVODSTVENE usluge za preduze}a i preduzetnike, kwigovo|a sa dugogodi{wim iskustvom. Telefoni: 6301-650 064/2974097. 79724 POVOQNO presvla~im name{taj, sre|ujem mehanizme i puknutu drvenariju, mewam federe i tapaciram vrata. Telefoni: 064/144-32-58, 6610-230. 79596 SAMO za prosvetare i penzionere relativno povoqno molersko farbarski radovi. Telefoni: 6435231, 6430549, 064/2306898. 79547 OTAC I SIN - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni: 021/791-615, 064/0765195. 79768 IZOLOVAWE i presecawe vla`nih zidova ma{inskim putem, debqine do 55cm, brzo i povoqno. Telefoni: 064/180-3850, 021/6390-810. 79731 SERVIS za popravku motornih kosa~ica, motokultivatore, vanbroskih motora, prskalica, pumpi za vodu, mopeda i komplet tomos programa. Telefon 064/221-5947. 79586 KROJA^-[ivewe pantalona i sukwi. Popravka raznih vrsta, najpovoqnije u gradu, Temerinska 8/u dvori{tu. Telefon 021/6612-570, od 912 i 15-19. 79745 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefon 021/6391-315, 063/706-1334. 78982

RAKOVAC, Salaksije, renovirana vikend ku}a, oko 90m2, ~vrsta gradwa, blok, fasadna cigla, struja, telefon, gradski vodovod, mogu}nost prikqu~ewa na plin i kablovsku tv, nusprostorija ~vrsta gradwa oko 20m2, plac veli~ine 2.750m2 pod orasima, {qivikom, drugim vo}em, stambena zona, 10km od Novog Sada, ukwi`eno, 39.000E, mogu} dogovor. Telefon 063/500-908. 79592

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 79306

PRODAJEM mlade koke nosiqe. Telefon 888-386. 79603 PRODAJEM jagawce 200din/kg i ovce 100din/kg. Telefon 063/8263-552. 79549

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe i prodaje mlade koke (18 nedeqa). Dostava na adresu! Povoqno! Tel. 021/717058, 063/521-559, 063/539-051 . 79459

PRODAJEM {tene crne patuqaste pudle, 120E. Telefon 064/25-38-458. 79452

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov nekori{}en, potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 79424

AGENCIJA iskqu~ivo za bra~no posredovawe u zemqi i inostranstvu. Tradicija 15 godina uspe{nog posredovawa za devojke i ène besplatno. Telefon: 021/496382. 79835 NOVOSA\ANIN 51 godina, razveden, visok i lepog izgleda. Traìm usamqenu ènu iz Novog Sada da je tako|e lepog izgleda, radi trajne veze. Ozbiqan sam ~ovek i ovo je iskreno napisano. Telefon 064/918-18-16. 79615

AGENCIJI „Solis“ potrebni komunikativni saradnici za rad na prometu nekretninama. Do}i li~no radnim danom u 14.00h, uz prethodnu najavu na telefon 021/520-231. 204618 AGENCIJI za nekretnine potrebni agenti prodaje. Telefoni: 021/6739-673, 063/757-82-04. 204515 AGENCIJI za nekretnine „Bomil“ potrebni agenti prodaje sa iskustvom. Telefon 636-6952. 204541 PRIMAM u stalni radni odnos pomo}nog radnika u magacinu prehrane, uslovi: radno iskustvo, C kategorija, upravqawe sa viqu{karom. Tel. 021/403-150, 021/403-152. 79433 NEGOVATEQICA sa diplomom, negovala bi stare i bolesne za platu. Telefon 065/25-282-88. 79446 KU]NA nega starih, bolesnih. Medicinske, gerentolo{ke, pedijatrijske, kurirske usluge. [etwa bolesnika. ^uvawe dece, spremawe, peglawe, kuvawe, vo|ewe doma}instva. Te. 021/400-148, 496-382. 79831 SLOBODNA penzionerka bez dece vodila bi doma}instvo starijem penzioneru ili penzionerki, za mese~nu nadoknadu. Telefon 6331630. 79717 EVROPA: potrebni kuvari, kuvarice, pomo}ne kuvarice, bebisiterke, `ene za ~uvawe bolesnih, hrvatski paso{ ili paso{ Evropske unije. Telefoni: 021/522-999, 021/400-148. 79834 RADILA bih u ki}i, spremala, ~istila i peglala. Cena po satu - dogovor. Ozbiqne ponude na telefon: 021/540-269 ili 066/137-628. 79679

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

nedeqa9.avgust2009.

Posledwi pozdrav dragoj

NUDIM ogrevno drvo bukovina 3500 iscepano i izrezano, u cepanicama 3300 sa prevozom. Telefoni: 064-138-7736, 062-8999-321, 061-19-60888. 79597 IZDAJEM {atore i hladwa~e, salu za svadbe sa komplet iventarom i poslugom. Telefoni: 0600513583, 021/6212241 Zoki - Galija Ka}. 79539 IZGUBQENE ènske bifokalne nao~are na relaciji autobusa 2 - centar - futo{ka pijac- Novo naseqe. Telefon 021/494-068, sledi nagrada 79616 PRODAJEM vi{e vrsta {atora, hladwa~a, ro{tiqa, sudopera profi i drugo. Telefoni: 063/513583, 021/6212241. Zoki Galija Ka}. 79540 NUDIM ugaq najpovoqnie cene, kostolac, komad i kocka 3.800 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 4.500. Telefoni: 064-138-77-58, 021-6-416-020. 79598 OPREMA za lokale, nova, razne fontane, potoci i jezera, ukrasni bunari, vetrewa~e, àrdiwere od drveta, kao ve{ta~ko drve}e. Telefoni: 021/719-334, 063/89-70561. 78797 MOLIM da mi se jave o~evici saobra}ajne nesre}e koja se desila 25. 7. 2009. godine oko 12.30 ~asova na raskrsnici ulica Bulevar Slobodana Jovanovi}a, Bulevar Jovana Du~i}a i Ulice Ra{e Radujkova. U saobra}ajnoj nesre}i su u~estvovali kombi i Reno megan. O~evici se mogu javiti na telefon 062/175-79-55. Hvala Vam. 79543 PRODAJEM novu presu za gro`|e 50 litara, slovena~ka i kori{}ena samo dve sezone, 200E. Telefon 064/0727359. 79902 ÎSTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618-846, 6614-274, 063/84-85-495. 79402 POZAJMICE, krediti bez u~e{}a, povoqni uslovi, otkup akcija refinanasirawe, cena poziva 30din + 20 din/ 30 sekundi. Telefon: 0900/706-706. 78681 TRA@IM od sponzora 3 hiqade eura za proizvodwu patenta visoke vrednosti. Vra}am 20 hiqada. [ifra â&#x20AC;&#x17E;dogovorâ&#x20AC;&#x153;. 79871 VINOGRADARI povoqno prodajem kve~ i presu za gro`|e. Telefon 063/714-98-90. 79750 ORGANIZUJEMO svadbe u Ka}u i na terenu, sve na{e. Mogu} svaki dogovor. Telefoni: 0600513583, 021/6212241.Zoki Galija. 79537 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/439-31-37, 066/15-31-78. 80016 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4393-103, 066/15-31-82. 80017

DNEVNIK

SE]AWE

Posledwi pozdrav svom dragom tati

Posledwi pozdrav kumu

Milanu \umi}u Qubomir Mili} 7. 8. 2006 - 7. 8. 2009.

Miletu Jandri}u od kuma Zdravka Ili}a sa porodicom.

Vesni Jovi~i}

OG-2

Posledwi pozdrav na{em striki od porodice Beranovi}.

Dragi moj, dana 7. 8. 2006. godine sklopio si tvoje umorne o~i. Gospod nam je podario decu, a deca su dar od Gospoda. To je jedino bogatstvo {to imamo na ovoj prolaznoj, grehom napa}enoj zemqi. Bio si moj oslonac a sada sam sama. Kad i ja sklopim svoje o~i ko zna ko }e nam na grob do}i.

]erka Cica sa porodicom.

80041

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Tvoja Mirjana. 80067

Milanu Damjanovu

79999

S qubavqu se opra{tamo od na{eg voqenog i po{tovanog supruga, tate i dede

od Biqane Damjanov sa porodicom.

od prije Jawe Nasti}.

od Sime Ili}a sa porodicom.

80063

OG-1

Iskreno sau~e{}e u bolu na{e drage kume Marine, povodom smrti wenog oca

Mili

Miletu

Posledwi pozdrav ujaku

80039

Posledwi pozdrav bratu

Kurbatfinski Vladimira 25. 12. 1926 - 7. 8. 2009. Sahrana je na starom petrovaradinskom grobqu na Tranxamentu, u ponedeqak, 10. 8. 2009. godine, u 17 ~asova. O`alo{}eni: supruga Mirjana, }erka Marina, sin Ivan, snaja Lidija, unuci Filip i Stefan. 80060

Mili

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Kurbatfinski Vladimira

Mili

od Mileta Plav{i}a sa porodicom.

od brata Marinka sa porodicom.

Porodica Skala. 80061

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

na{em

Posledwi dragom

Mile Jandri}

pozdrav

80037

80036

na{em

Posledwi pozdrav na{em dragom dedi, stricu i deveru

Sahrana je danas, 9. 8. 2009. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Veterniku. Dragi na{ Mile, zauvek }e{ ostati u na{im srcima. O`alo{}eni: supruga Milka, sin Zoran, }erka Novka, snaja Goranka, zet Zoran, unuci Uro{, Duwa, Marko i Aleksa. 80035

Posledwi pozdrav voqenom stricu i deveru

Mili Jandri}u

[krivan Stevanu Pipetu od brata Ladislava i snaje Vere [krivan.

od [vowa \uke sa porodicom.

80068

[krivan Stevanu Pipetu Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima! Za tobom tuguju: Renata, Nikola, Valerija, Nenad i snaja Julijana. 80051

80050

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi i tastu

S tugom i bolom u du{i obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je u 70-oj godini preminuo na{ dragi

Mili

Miletu Jandri}u

od porodica Jandri} i Kne`evi}.

Stevan [krivan Pipe Sahrana je u ponedeqak, 10. 8. 2009. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu. S qubavqu i se}awem, ~uva}emo te od zaborava.

od: }erke Novke, unuka Uro{a, Duwe i zeta Zorana.

Tvoji najmiliji. 80062

80038

80048

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

U nema~kom gradu Krefeldu umro je

Posledwi pozdrav najdra`em ocu i suprugu

nedeqa9.avgust2009.

Mila moja

SE]AWE

TU@NO SE]AWE

Jaki{a I{tvan 1941 - 2009.

Dragan Stojanovski

Du{anu Luki}u 1958 - 2009.

Branislava

Uvek }emo te se se}ati.

Sahrana je danas, 9. 8. 2009. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima. Nestao si u trenu, a osta}e{ zauvek u na{im srcima. Volimo te puno, tvoja supruga Gordana i }erka Marina sa porodicom.

Olga Boqac

Brat Vlatko Grgi~evi} sa porodicom.

dipl. ecc 13. 8. 2004 - 13. 8. 2009.

iz Turije Pro{lo je osam najtu`nijih godina od tvoje smrti draga na{a i nikad pre`aqena.

Tvoj Pera.

Tvoji najmiliji.

80034

79548

79941

SE]AWE Devetog avgusta navr{ava se sedam godina od kada nije s nama na{ voqeni i ceweni

PETOGODI[WI POMEN Danas, 9. 8. 2009. godine, navr{ava se pet godina otkako sa nama nije na{ suprug i deda

80064

79751

Posledwi pozdrav dragom

POMEN

Du{an Luki} ~ika Du{anu od budu}eg zeta Mihajla sa porodicom Carevi}. O`alo{}ena porodica @ivkovi}.

Po~ivaj u miru. 80065

Posledwi pozdrav svojoj najboqoj drugarici, prijateqici

Jeca Jovi~i}

Vesna Jovi~i}

Tu`na srca opra{tamo se od na{eg dragog, voqenog, prerano preminulog zeta.

ro|. Teodinov 9. 8. 2005 - 9. 8. 2009.

Posledwi pozdrav Goranovoj mami od IV1 iz Isidorine sa razrednim stare{inom.

Vreme prolazi a tuga i bol u na{im srcima ostaju. Supruga Stoja, sin Branislav i }erka Branislava.

JEDNOGODI[WI POMEN

13. 6. 1928 - 9. 8. 2004. Tugujemo za wim, mnogo nam nedostaje. Supruga Jovanka sa porodicom.

79614

80054

80043

Posledwi pozdrav

Milo{ Jovi}

Qubi{a Kri~kovi}

Vreme prolazi, a se}awe na na{u mamu i babelu traje. Weni najdra`i: Ja{a, Nikola, Dragana i Stanko Vuji}.

80066

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Prolazi i peta godina od rastanka sa na{im suprugom, ocem, svekrom i dedom. Sa qubavqu i tugom uspomenu na wega ~uva}e wegova porodica: Spasenka, Branimir, Filip i Bogdanka.

godinu dana pro|e od kako si nestala iz mog `ivota, ali u mom srcu ostaje{ i uvek si prisutna.

Dragi na{ Sa{a

79940

TU@NO SE]AWE Navr{ava se {est nedeqa od kako nije uz nas na{a voqena

Milanu \umi}u Aleksandar Polak Lepi Milovanov

Sowi Eri}

^uvamo te u na{im srcima.

Mirjana Jovanovi} od Milana i Milice Star~evi}.

od wene debele Goge i Radoslava.

S qubavqu i po{tovawem, te~a Bo`a, Sini{a, Duwa, Jelena i Biqana.

80072

80053

Tvoj suprug Goge i sin Nenad sa porodicom.

80042

Danas se navr{ilo najtu`nijih godinu dana od kada nije sa nama na{a...

Dobrila Vukadinovi} ro|. Segedinac

Sowa Eri}

Vreme prolazi, a na{u tugu i bol ne odnosi. S ponosom }emo te spomiwati, a s qubavqu od zaborava ~uvati. Tvoji: brat Du{ko i sestra Dragana sa porodicama.

1946 - 2009.

Uvek si u na{im mislima.

Ispra}aj i kremacija je u ponedeqak, 10. 8. 2009. godine, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu.

Sep Marija Mari{ka

7. 9. 1982 - 9. 8. 2005. êtiri godine tuge, uzaludne èqe da }e{ se pojaviti odnekud i da je to bio samo ruàn san. Mnogo te vole i tuguju za tobom, tvoja mama Slavica i sestra Tijana.

1920 - 2009. Wena dobrota, bri`nost i duhovitost }e biti ve~ni u na{im se}awima: sin De`e, }erka Marika sa porodicama, snaja Ro`ika, zet Paja, unuci i praunuci.

80059

79678

79926

POMEN Pro{lo je {est meseci od kako vi{e nije sa nama

Dana, 12. 8. 2009. godine navr{avaju se dve godine od smrti

POMEN Devetog avgusta navr{ava se 5 godina od kada nije sa nama

Stojan Dugin

Stevana Maluckova

Svetozar Rakas

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Sa qubavqu i zahvalno{}u ~uva}emo te zauvek u na{im srcima.

Mira, Maja, Brane, Mi{a, Vlada, Ivana, Pe|a i Boris.

Tvoji najmiliji.

80069

79702

80008

Navr{ava se {esnaest godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, tata i deda

Uspomenu na wega ~uvaju: Nada, Sne{ka i Ivana.

79802

POMEN U nedequ, 9. 8. 2009. u 10 ~asova, odr`a}emo sedmodnevni pomen na{oj miloj supruzi, mami, babi, sestri i svekrvi

Oti{la si, nema te, ali }e{ biti uvek tu, u srcu i mislima.

Milenko Luka~ Tvoj suprug Neboj{a.

80071

Dana, 4. 8. 2009. navr{ilo se deset godina, a mi neverujemo da te nema. Bio si nam sigurnost, qubav, oslonac i ponos. Bio si nam sve. Mnogo nam nedostaje{. Uvek }e te voleti: supruga Persa, }erke Sne`ana i Mirjana sa porodicama. 79905

Joca Bujandri}

Olgi Bolta

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

80070

Neka joj je ve~na slava i hvala. Porodica Bolta. 79924

Vojvo|anske vesti (Panonija, 22.00) 08.00 08.35 11.00 12.00 14.20 15.30 17.00 17.40 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 23.30

Glas Amerike Nedeqom u Panoniji Modni magazin Film: Sestre Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-tv TV {op Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine Be~ej Vojvo|anske vesti “Slu`ba 21” Vojvo|anske vesti Hedonist Beli luk i papri~ica Glas Amerike

10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30

Crtani film Tojotin svet prirode Najboqi lek Drum Kibicfenster Film: Dugi nos “Tajni znak” Hrana i vino Eko balans Katapultura Lude godine Objektiv Evo nas kod vas “Tajni znak” Objektiv “Razgoli}eni”

06.00 07.30 09.30 13.45

Klupske TV [ampionat: VBA – Wukastl ATP Va{ington 1/2 finale [ampionat: Koventri – Ipsvi~ Komjuniti {ild: Man~ester junajted – ^elsi Fudbal: Man~ester Siti – Seltik Klupske TV ATP Va{ington, finale Francuska liga: Bordo – Lens Klupske TV Komjuniti {ild: Man~ester junajted – ^elsi

16.00 18.15 20.00 21.00 23.30 01.30 02.45

TV PROGRAM

nedeqa9.avgust2009.

07.00 08.00 08.05 08.30 09.25 09.35 10.00 11.00 12.00 12.05 13.00 14.27 15.10 16.10 17.00 17.20 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30

TV ba{tina Vesti “Tarzan” Zmajeve de~je igre - koncerti Crtani film Pustolovine Marka i Maje Cvrletova ma{taonica Znawe imawe Vesti Program za decu Malibu Roud, film Divqa stvorewa Dodati `ivot godinama Rej~el Rej TV Dnevnik Malibu Roud, film “Tarzan” TV Dnevnik Muzi~ke biografije Doma}a serija Vojvo|anski dnevnik Ciklus filmova Darka Baji}a: Rat u`ivo, film 00.00 “Rej~el Rej” 00.45 Malibu Roud, film

Rat u`ivo Radwa se odvija u Beogradu 1999. godine tokom NATO bombardovawa. Producent Sergej poku{ava da spase svog prijateqa koproducenta Harvija Yeksona tako {to mu dodequje glavnu ulogu u patriotskom filmu koji se snima tokom bombardovawa... Uloge: Dragan Bjelogrli}, Sr|an Todorovi}, Aleksandar Ber~ek Re`ija: Darko Baji} (RTV 1, 22.30)

06.02 07.00 07.29 07.33 07.43 07.58 08.57 09.29 09.43

05.07

Muzika za dobro jutro Amen a|es Datum Verski kalendar Agroinfo Dozvolite Pustolov Ramazan, EBU dok. prog. Filis u letu, {pijun, EBU drama Akva viva derbi Znawe imawe UNHCR: Povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Kulturako aresipe Srpski isto~nici Milan Ka{anin Vikend evronet Stefan Milenkovi} i Ana Aznavurijan Se}awe na Miru Trailovi} Vasilisa: Amanet “Frojd” ^udo u [arganu Hronika festivala filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi TV www “Detektivske pri~e” Milan Ka{anin Se}awe na Miru Trailovi}, dok. prog. ^udo u [arganu, snimak pozori{ne predstave “Detektivske pri~e”

06.00 07.00 08.00 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 15.15 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 23.30 01.00 02.45 03.15 04.15 05.00

Glas Amerike “Filadelfija Film: Draga Lili Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Slatka moja Film: Lazar Boks Vesti Zaustavno vreme Dokumentarna serija “Holokaust” Film: An|ela Beli svet Film: Draga Lili Film: An|ela Glas Amerike Doma}a muzika Dokumentarna serija “Holokaust”

10.00 11.00 12.00 12.30 12.59 13.30 14.03 14.30 16.02 16.29

Draga~evski sabor truba~a u Gu~i Posledwi saborski dan rezervisan je za finalno takmi~ewe gde }e se za titulu zlatne trube od 15 ~asova nadmetati 20 truba~kih orkestara. Urednici: Svetlana Azawac i Du{an [ukletovi} (RTS 1, 15.00) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 11.05 12.47 13.00 13.15 13.30 14.15 15.00 19.00 19.30 20.05 21.00 23.00 23.05 00.00 00.18 02.19 03.16 04.04 05.25 05.49

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Kulinarski letopis Dnevnik Sport plus Vreme je za bebe Sat 49. Draga~evski sabor truba~a u Gu~i, finale, prenos Slagalica, kviz Dnevnik “Vru} vetar” Dueti, film Vesti “Bekstvo iz zatvora” Dnevnik Egzit “Vru} vetar” Sat 49. Draga~evski sabor truba~a u Gu~i, finale TV prodaja Verski kalendar

DNEVNIK

18.15 19.00 19.56 21.00 22.56 23.56 00.23 01.08 02.35 03.19

Kuhiwica (ma|) “Rej~el Rej” “Divqa stvorewa” Emisija za selo (slov) Slova~ka narodna muzika Nedeqni magazin (rum) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika TV magazin (rus) Nedeqni magazin (rom) Muzi~ki program “Frej`er” TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film Zajedno Muzi~ki program Halo TV (ma|) TV sport (ma|) “Advokati i saradnici”

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.15 07.00 08.30 09.00 10.30 13.00 13.40 16.00 18.00 18.25 19.00 21.00 23.00 01.15 02.15 03.00 03.45

e-TV Doma}in Crtani film “Napoleon i @ozefina” Film: Zimovawe u Jakobsfeldu Svet na dlanu Film: Vi{e od igre Kraqevi Ade Foks vesti Kviz: Ke{ taksi “Grom u raju” Film: Prava stvar Film: Vi{e od igre Top spid Ameri~ko rvawe - do koske Kviz: Ke{ taksi “Grom u Raju”

13.30 14.00 16.00 16.30 17.25 17.55 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35 00.00 00.30 01.25

Romola Gari

Film: Kejla, divqi pas Crtani film: Dora istra`uje Znawe na poklon “Dobre namere” Vesti za osobe o{te}enog sluha TV Travel magazin Film: Soraja Vesti B92 “Qudi sa Menhetna” Pametwakovi}i [tiklom u vrata Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ratnici “Uvod u anatomiju” Dok. film: Ragbisti u kolicima Vesti B92 Pametwakovi}i [tiklom u vrata Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ratnici Ukqu~ewe u B92 Info

Ragbisti u kolicima To {to su u invalidskim kolicima, ovim momcima ni malo ne smeta da igraju pravi „mu{ki” ragbi! Jednostavno, pobeda je ciq, koji opravdava svaku modri-

Sne`na kraqica (Hepi, 12.40) 07.15 07.40 08.05 08.10 08.30 08.50

cu, ogrebotinu, polomqeni to~ak ili iskrivqenu osovinu! Re`ija: Henri Aleks Rubin, Dana Adam [apiro (B92, 21.00)

07.00 09.00 10.00 10.20 10.30 12.15 13.00 14.45 15.00 16.15 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 01.45 02.00 04.20

Dragan Bjelogrli}

06.30 07.25 09.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.00

07.00 08.30 09.00 11.00 12.00

Jutro sa Ne{om Risti}em Tuk na luk Da pre|emo na ti Siti Film: Stjuart litl 2 Grand hitovi Film: Za dolar vi{e Siti Vi pitate Nedeqno popodne Lee Ki{ Film: Bruco{i u frci Nacionalni dnevnik Mewam `enu Ni{ta za sakriti Film: Struje sudbine Film: Ponovo mrtav Siti Film: Za dolar vi{e Film: Struje sudbine

09.20 09.35 10.00 10.25 10.55 11.45 12.40 14.05 14.40 14.55 15.45 16.15 16.45 17.00

Rori Sa Sa{om u avanturu Spasoje Mala princeza Nodi Henrijeve zanimqive `ivotiwe Ho}u ja Lizi Mekgvajer Engleski sa Ozmom Viva piwata Spajder rajderi Pokemoni Film: Sne`na kraqica Fantomacan Stari Tom Ble~ Lizi Mekgvajer Engleski sa Ozmom Ho}u ja Film: Kroz pustiwu i pra{umu

18.30 Ure|ewe ambijenta 18.55 Telemaster 19.20 Od Tokija do Milvokija, putopis 20.05 Letopis 21.00 Telemaster 21.10 Srce... 22.10 Fritajm 23.00 Biseri 23.50 Telemaster 00.00 Vremenska prognoza 00.05 Budi faca 00.40 Strava emisija 02.00 Ure|ewe ambijenta 02.50 Od Tokija do Milvokija, putopis 03.30 Film: U zemqi ~uda 05.20 Letopis

An|ela Ovaj film zasnovan je na romanu Elizabet Tejlor “An|eo”. Film nam govori o devojci koja ima sklonosti ka neverovatnoj imaginaciji i koja odbija da prihvati svet oko sebe stvaraju}i sopstvenu realnost. Uloge: Romola Gari, Sem Nil, Lusi Rasel, [arlot Rempling Re`ija: Fransoa Ozon (Avala, 21.00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Hrana i vino, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Amerika – pri~e sa zapadne strane, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnote Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 23.50 Auto {op, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika.

09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program.

06.00 Slavni parovi, 07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Sremske pri~e, 15.00 Film, 16.30 Bez tambure nema pesme, 18.00 “Ko te {i{a”, 19.00 Kazivawa, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Film, 21.30 Druga strana medaqe, 22.15 Mobil e, 22.30 “Ko te {i{a”, 23.15 Yuboks.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film: Vojvoda, 10.30 Mufquz, 11.00 “Pod suncem”, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film: Orao je sleteo, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 “Tajni znak”, 22.00 Mozaik dana, 22.30 “Slu`ba 21”, 23.00 Film: Ubistvo Bersa}ea”.

DNEVNIK

nedeqa9.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Orlando Yons

Policajac i la`qivac Uspe{ni wujor{ki bankovni investitor Daril êjs zameni}e identitet s jednim sitnim lopovom, a potom poèqeti da vratiti svoj ìvot... Uloge: Orlando Yons, Edi Grifin, Gari Grubs Reìja: Yory Galo (Nova TV, 21.00) 07.55 09.10 10.10 10.40 11.10 13.10 15.10 17.45 18.10 19.15 20.00 21.00 22.45 23.55 00.25 02.05 03.40

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Pipi duga ~arapa, crtani „Kraq Kvinsa” Automotiv Novac „Lanac sudbine“ Svi lepi kowi, film Robin Hud: Princ lopova „Mister Bin” „Lud, zbuwen, normalan” Dnevnik Nad lipom 35 Policajac i la`qivac, film Red karpet, {oubiz „Televizijska posla” Sitne ribe, film Svi lepi kowi, film Red karpet, {oubiz

Olupine iz snova Tajne Renesanse Budikina blaga Sicilijanske mumije ^er~il @ivot pod Napoleonom Ku}a iz edvardijanskog doba Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu Kolonijalni svet Olupine iz snova Tajne Renesanse Misterije mumija iz mo~vara Posledwi dvoboj Hendl, `ivot pop ikone K.S. Luis Alfons Muha, vizionar Nove umetnosti Ko si zapravo ti? Lov na ve{tice Olupine iz snova Tajne Renesanse Misterije mumija iz mo~vara

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Tali~ni Tom Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Tali~ni Tom Ultramen borba za zemqu Operacija Ticijan U`i~ka republika Dvoboj za ju`nu prugu Plivati uzvodno ^etiri posledwe pesme Osvetnik Prave koley devojke Manija za orgijawem

06.00 08.20 09.50 10.15 11.40 13.10 14.25

Ambis Imenovawe naslednice Bioskop, bioskop, bioskop A {ta je s tobom? Mekalisterova selidba Garfild 2 Posledwa prilika za materinstvo Uhvati i ostavi Bernard i Doris Holivud: Na snimawu Rat Sjediwene Tarine Dr`ave Savr{eni stranac Pu-239 Ptica na slobodi Kako pre`iveti mladost Holivud: Na snimawu

16.05 17.55 19.35 20.05 21.45 22.20 00.10 01.50 03.20 05.20

09.00 Hrvatska kulturna ba{tina 09.25 Osniva~i crkvenih redova 10.20 Krimi}i Agate Kristi: ôvek u braon odelu, film 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Plodovi zemqe 13.25 Split: More 14.00 Vizije budu}nosti: Revolucija inteligencije, dok. serija 15.05 Mir i dobro 15.55 “â smo na ovon svitu” 16.55 Narodna medicina, dok. serija 17.30 Odbrana tvog ìvota, film 19.30 Dnevnik 20.10 Rio Bravo, film 22.30 Dnevnik 3 22.05 Bulvort, film 00.55 Narodna medicina, dok. serija 01.25 Osniva~i crkvenih redova 01.55 Vizije budu}nosti: Revolucija inteligencije, dok. serija 02.55 Garaà 03.25 Nadia Michael, Zoran Todorovi} i Zagreba~ka filharmonija u Dubrovniku

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00

Vereni~ki prsten Slabi izgledi Fojlov rat Zemqa more Zemqa more Inspektor Mom Dok Martin specijal Mu` za sakriti Mekbrajd 10: Rekvijem Lawless heart Zubari u ratu Ne`ni Yory

07.10 “Porodica Adams” 07.35 “Dvostruka zbrka” 08.00 Banda iz [ugar Krika 2: Velika kanu riba, film 09.10 Jura Hura 09.35 Sportske igre mladih 09. 09.55 Duhovni velikani 10.50 Biblija 11.00 Karlovac: Misa, prenos 12.05 “Hana Montana” 12.30 Moj ro|ak Vini, film 14.25 Nesalomivi Yek, film

Dajen Kiton

Kum 2 Drugi deo najslavnije mafija{ke sage odvija se 1958. godine, kada Don Majkl Korleone nastavqa da vodi porodi~no carstvo, koje `eli da pro{iri... Uloge: Al Pa}ino, Robert de Niro, Dajen Kiton, Robert Duval Re`ija: Fransis Ford Kopola (RTL, 20.00) Riz Viterspun

Nesalomivi Yek Od tragi~ne smrti supruge Elizabete, stradale u automobilskoj nesre}i, Yon Liri bri`no kao samohrani otac podiè dvojicu sinova. Me|utim, Yon je sklon alkoholu... Uloge: Deni de Vito, Robert Y. Stajnmiler, Riz Viterspun Reìja: Mar{al Herskovic (HRT 2, 14.25) 16.00 Siwska alka - tradicija i politika, dok. film 16.30 Siwska alka, prenos 19.30 Garaà 20.10 HNL: Slaven Belupo - Hajduk, prenos 22.10 Oliver: Dvi, tri ri~i, snimak koncerta 00.20 “Bez odu{evqewa, molim”

04.00 06.00 07.50 10.50 12.30 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Dragstor kauboj Nebo u oktobru Beri Lindon Zvani~no plavu{a Igbijevo potonu}e Tri musketara Detroit, grad roka Pqa~ka{ banaka Polukuvan Dragstor kauboj Pi{~eva blokada Uzeti

07.00 Kratki filmovi ârlija âplina 10.00 ôvek koji je znao previ{e 13.00 Tri mu{karca i kolevka 15.00 @ene mafije, 1.deo 17.00 @ene mafije, 2. deo 19.00 Stari dobri petak 21.00 Ku}a 3: Horor {ou 23.00 Mrtva zona 01.00 Qudski uzorak

08.15 08.40 09.35 10.15 11.05 12.05 12.35 13.30 15.20 17.15 17.45 19.05 20.00 23.20 00.10

09.05 10.00 10.55 11.50

Skrivene poruke Ulica Sezame, crtani Ben 10, crtani „Jedna od momaka” Jesen sti`e, duwo moja „Bibin svet” Mewa~nica Yamping Yek Fle{, film Zauvek zajedno, film Odred za ~isto}u, dok. emisija Ekskluziv Nadrijaliti Kum 2, film „CSI Majami” ^ove~e, gde mi je auto?, film

22.50 23.45 00.40

Ekstremne eksplozije Lovci na oluje Oru`ja budu}nosti Ameri~ki hotrod automobili Generalka Prqavi poslovi Kako pre`iveti u opasnim situacijama Opasan lov Kako se pravi? Budu}i svet Najboqe karte Ameri~ki ~operi Razotkrivawe mitova Samo jedan izlaz Vremenska kriva Elitna policija Krisa Rajana Serijske ubice Smrtonosne `ene Poziv u pomo}

08.30 09.30 10.30 11.30 13.00 14.00 15.45 17.45 19.30 21.00 23.00 00.45

Fudbal Ski skokovi Tenis Tenis Ski skokovi Ski skokovi Bilijar Fudbal Ski skokovi Boks Tenis Ski skokovi

12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.30 21.55

Pod „za{titom” vezira Staneta Dolanca Poricawe stvarnosti je jedan od osnovnih medo Bakua. Ili je, mo`da, u skladu sa svojim intuhanizama odbrane autokrate. U suprotnom, kad bi itivnim shvatawem pona{awa mo}nika, smatrao prihvatao sve {to mu se doga|a realisti~ki, s da }e biti korisnije za wegovo vr{ewe vlasti. ose}awem krivice i odgovorno{}u za neuspehe, Tito nije koristio ovaj mehanizam odbrane u on ne bi mogao da funkcioni{e ni nekoliko gove}oj meri, sem pri kraju ìvota, kad ga je klika dina. êsto se govori da za svoje poraze i pogrena dvoru, posebno veliki vezir Stane Dolanc, {ne procene ne snosi odgovornost autokrata neizolovala i udaqila od informacija, prekinula go wegova okolina koja komunikaciju i vesti ga ne obave{tava dobro. selekcionirala po svom Tako sledbenici pokunaho|ewu, s obrazloè{avaju da u sebi odbrane wem da se Tito, ve} idealizovan lik vo|e i star, ne uzbu|uje. odbijaju da prihvate, seDominacija je defibe radi, da i on gre{i. nisana kao kontrola nad Tako Tito nije znao, pona{awem drugih, naSlobodan Milo{evi} ro~ito prinudom. Lonije bio u toku. Stari renc u dominaciji vidi boq{evici su i{li na biolo{ki fenomen, streqawe veruju}i da su tvrde}i da se kod tzv. `rtve zavere tajne podru{tvenih ìvotiwa licije, govore}i egzeuvek zna hijerarhija, pa kutorima: Izrodi, kad i recimo red kqucawa, bi Staqin znao za va{a te se onaj koji taj red nedela...! kr{i brzo privodi Odgovor na pitawe da ustaqenom na~inu ponali je vo|a znao ili nije {awa udarom kquna u znao {ta se doga|a, dao je glavu. jedan senator tokom isMu{eli kaè: Svi mi pitivawa predsednika sawamo o potpunoj vlaRegana u aferi “Iransti, koja }e nam dati mo} gejt”: Ako ste znali, a to bez kontrole, pravo da pre}utali, krivi ste. upravqamo drugima beuz Ako, pak, niste znali, nepolagawa ra~una i konsposobni ste, jer raspofrontacije. Svaki ~olaète aparatom koji je vek u sebi nosi sklonost za to obu~en, da vas uvek da postane tiranin. i na svakom mestu obave- Kin|urewe kao stil Te`wa za dominaci{tava o stawu u zemqi... jom proizlazi iz autoNeznawe ne opravdava. To su u~i vrlo rano – na kratove agresivnosti i voqe za mo}i, koja se mostudijama prava: nepoznavawe zakona ne opravdaè interpretirati filozofski ([openhauer, va okrivqenog. Ni~e), biolo{ki (Lorenc), psiholo{ki (Adler). Autokrata ne èli, on ne}e da zna za lo{e Te`wa ka apsolutnoj dominaciji je kod trojice aspekte stvarnosti, zato je pori~e prvo potpuno autokrata poku{aj da se neutrali{e sna`no osesvesno, a potom, postepeno, i sam po~iwe da veru}awe poniènosti koje su poneli iz detiwstva. je u svoje fikcije. On je, jednostavnom primoran Agresivnost prema ocu je, zbog straha od ka`wana to da koristi poricawe stvarnosti zbog mnovawa ili napu{tawa, morala biti duboko potigobrojnih zlo~ina koje je po~inio; wegov ego bi snuta jer se, naravno, tada nije smela ispoqiti. se slomio pod ose}awem krivice ukoliko ga ne Da i psihijatri nisu li{eni èqe za dominabi neutralisalo poricawe. Autokrata potkucijom i prate}e sujete, pokazuje i fotografija s pquje svoj superego psihoanaliti~kog konobi~no ose}awem misigresa u Vajmaru 1911. Tito „nije znao”, je, kao Hitler, ili sli~Frojd, mada je bio niSlobodan Milo{evi} “nije bio nim ose}ajem kod Staqiskog rasta, stoji pored u toku”, a stari boq{evici su i{li Junga i nadvisuje ga. Nena, misijom stvarawa novog besklasnog dru{tva, ki o~evici tvrde da se na streqawe veruju}i da su `rtve koje zahteva `rtve. Kada popeo na stoli~icu da zavere tajne policije i govorili se se~e drvo, ~esto je gobi izgledao vi{i! egzekutorima: Izrodi, kad bi vorio Hru{~ov, iverje Staqin nikada nije Staqin znao za va{a nedela…! leti na sve strane. dozvoqavao da ga slikaU poricawu, koje treju iz gorwe vizure, ve} ba bude potpuno nesvestan proces, autokrata douvek iz dowe, kako bi izgledao vi{i. Tito je svodaje i svesne elemente. Hitler bi, u retkim priju èqu za dominacijom iskazivao i kroz poseban likama kad je morao da se vozi kroz bombardovastil obla~ewa, kin|urewa, a to je bilo naro~ito ne nema~ke gradove, navla~io zavesice na autosvojstveno Geringu, koji je imao brojne sklonomobilu, a ina~e je retko pose}ivao front. Samo sti ka feminizovawu i transvestizmu. Hitler je u doba pobeda, kao {to je potpisivawe primirja pomno pazio na dominaciju. Sam je odre|ivao u Kampeweu juna 1940, kojim je Francuska prisvoje mesto na manifestacijama i paradama, i, znala poraz. Tada se na filmu video jedan wegov uop{te, smatrao da mu je provi|ewe dodelilo popokret rukama kojima kao da èli da kaè: Smasebnu, dominantnu ulogu me|u saradnicima, koju zali smo ih! To je bila osveta za ~etiri godine samo on moè ispuniti. Tako je, nejednom izgovoborbe protiv Francuza i Engleza u Prvom svetrio da je on nezamenqiv. skom ratu, koji je proveo u rovovima Flandrije. Brojna istraìvawa stalno potvr|uju da se Staqin uop{te nije posetio front, mo`da saautokrata razlikuje od demokratskog vo|e rigidmo jednom kod Vjazme. Verovatno da ne bi, barem no{}u, nesposobno{}u podno{ewa neizvesnosti do 1943, video znake poraza jer su Nemci dospeli i percepcijom drugog u skladu sa svojim doìdo Volge i osvojili najvi{i vrh Kavkaza, doprli vqajem sveta.

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa9.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas je veoma stresan i napet dan za vas, kada ne}ete uspeti mnogo toga da uradite. Neo~ekivani problemi }e vas sna}i poput groma iz vedra neba. Povedite ra~una o svom zdravqu. [etajte se.

BIK 20.4-20.5.

Imate uslova da spavate ujutru duè, da se izleàvate i le{karite. Dru{tvo }e vas animirati, neko se vra}a odnekud, pa utiscima i pri~i nikad kraja. Dan je kratak za sve {to biste èleli, hteli, mogli.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

9. avgust 2009.

Nemojte da o~ekujete od sebe vi{e od onoga {to moète. Rado pristupate svakom novom izazovu, ali usporite i zavr{ite zapo~eto. Mnogo toga ostaje nezavr{eno. Izobiqe strasti. Imate dobre i obe}avaju}e odnose s inostranstvom, ali budite oprezni i obazrivi jer bi stvari mogle krenuti sasvim drugim tokom. Iskoristite {anse koje vam se danas pruàju, ne}e se ponoviti. Izme|u qubavi i obaveza, statusa i porodice, moète onako kako sami postavite i odredite situacije. S decom danas nemate preteranog strpqewa, pa na vreme odustanite od ambicioznih namera. Polako ali sigurno gubite strpqewe povodom tu|eg pona{awa, koje vas uznemirava i ometa. Radije biste da se odmorite, dok bi drugi da se provodite, {etate, lutate. Planinarewe bi bilo kompromisno re{ewe.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

SUDOKU

PROGNOZA

1 8 1

Va{a Venera je u znaku porodi~nog Raka, pa ovu nedequ moète provesti u ku}nom okruèwu, obasuti pa`wom i brigom svoje druge, zna~ajne polovine. Kra}i izlet odloìte. ûvajte se povreda. Pred sobom uvek imate vi{e mogu}nosti i puteva. Kako opredeliti onaj pravi? Krenite redom, pa }ete mnogo toga sti}i i posti}i. Neko od prijateqa vam je potreban. Uzajamno poverewe i podr{ka. Veoma vesela i zanimqiva atmosfera, gde god da se zadesite. Neko se vra}a s puta, odmora, pa je ponovni susret gotovo neizbeàn. Radoznali ste, ali nedovoqno shva}eni i prihva}eni. Danas budite pa`qivi u saobra}aju, koncentrisani i bez preurawenih reakcija. Tako|e, mentalno ostanite kul, koliko god moète, jer bi vas neko mogao poprili~no iznenaditi. Prijatno ili stresno, zavisi. Tro{ite novac, tro{ite svoje vreme, nade, èqe, ulaète u sve one koji su blizu vas, i tome nema ni kraja ni granica. Tako }e i ova nedeqa biti veoma dinami~na. Moète da se pripremite za ponedeqak. Mesec prolazi kroz va{ znak, i to veoma burno. Akcija i momentalna reakcija }e vas aktivirati, motivisati, pokrenuti. Dru{tveni ste, pa zapostavqate dragu osobu. Ili to samo tako izgleda? Qubav!

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 4 7 3 9 2 6 1 8 5

5 1

9 5 6 4 8 1 3 2 7 1 8 2 5 3 7 9 6 4

2 3 8 7 1 4 5 9 6

UMERENO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 28 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 29 Ni{

TOPLO I SUN ~ ANO

NOVI SAD: U nedequ umereno toplo i sun~ano. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 15 do 28 stepeni. VOJVODINA: U nedequ umereno toplo i prete`no sun~ano. Samo }e u isto~nim predelima do}i do dnevnog razvoja oblaka. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 13 do 16, a maksimalne od 26 do 28 stepeni. SRBIJA: U nedequ umereno toplo i prete`no sun~ano. Tokom popodneva }e do}i do razvoja oblaka koji }e ponegde u centralnim i ju`nim predelima da daju lokalne pquskove. Vetar slab isto~ni, na severu severnih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 12 do 18, a maksimalne od 26 do 30 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak prete`no sun~ano i prijatno toplo vreme. Pquskova sa grmqavinom }e biti samo ponegde u brdsko-planinskim oblastima ju`ne Srbije. U utorak toplo, a tokom popodneva do}i }e do naobla~ewa sa pquskovima u celoj zemqi. U sredu malo sve`ije, na severu sun~ano a na jugu i daqe sa pquskovima. U ~etvrtak prepodne sun~ano, ali tokom popodneva novi ki{ni oblaci sti`u u severne predele. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ne{to povoqnije biometeorolo{ke prilike doprine}e izvesnom smawewu tegoba kod ve}ine qudi. Hroni~nim bolesnicima, a posebno osobama sa sr~anim problemima i asmati~arima savetuje se da ograni~e fizi~ke napore. Potrebna je adekvatna za{tita od UV zra~ewa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 23 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

298 (94)

Slankamen

236 (13)

Ja{a Tomi}

Apatin

364 (87)

Zemun

271 (-5)

Bogojevo

320 (60)

Pan~evo

284 (-12)

Smederevo

464 (-10)

Ba~. Palanka 275 (30) Novi Sad

237 (13)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

181 (2)

S. Mitrovica

52 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (0)

Beograd

222 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

224 (5)

NERA

Hetin

78 (-22)

-39 (0)

Tendencija stagnacije

Evropa

Tendencija porasta

Kusi}

7 1 5 6 9 2 8 4 3 6 9 4 3 5 8 7 1 2

5 2 7 1 4 9 6 3 8

3 4

8 7

4 6

TRI^-TRA^

Pesma o neopevanom Da u umetnosti nema pravila jo{ jednom je dokazala rokerka iz Portlanda, Storm Larx, koja je napisala pesmu o svom polnom organu i odu{evila obo`avaoce. Storm Larx se na muzi~ku scenu probila Si-Bi-Esovim rijaliti {ouom „Rok Star Supernova”. Iza sebe ima tri benda, a ~esto nastupa i u duetima. Godine 2006. Storm je izdala singl „Lejdilajk”, na kojem je gostovao Dejv Navaro, a sada je odu{evila publiku pesmom o svom polnom organu za koji tvrdi da je ogroman. Wenu pesmu mo`ete prona}i na Ju-tjubu dok ne mlada dama ne snimi spot.

VIC DANA 36 (0)

Za{to Perica dr`i dve pe}i u sobi? - Da bi imao parno grejawe.

3 4 9 8 6 5 2 7 1 8 6 1 2 7 3 4 5 9 Re{ewe iz pro{log broja