Dnevnik 9.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 9. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22803 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

UDRU@UJU SE „MALI” VLASNICI VELIKIH DOMA]IH KOMPANIJA

Politika

Ne poklawajmo me{etarima besplatne akcije

Za Nikoli}ev put u Brisel zaslu`an DS

2 Ministri bezbedno letuju s telohraniteqima 3 Trivan: Imamo podr{ku poslanika SPO-a

Ekonomija 5 Umesto dedovine, vra}ena prazna obe}awa

str. 4

str. 3

5 Privatizacije najvi{e pucale u Vojvodini

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: NO] SA SAOBRA]AJNOM POLICIJOM

Novi Sad 7 Suve slavine usmrdile pasa` 9 Sirena motri na neoprezne kupa~e

Vojvodina 11 Grad i vetar ostavili pusto{ 11 Toplana iskqu~uje du`nike u Kikindi

Crna 12 Zatvor zbog trgovine qudima 13 Decenija i po za pqa~ke pumpi i po{ta

Novosadska obilaznica kasni

Dru{tvo 14 „Izuzetne penzije” i za sve{tenike?

str. 4

Balkan

Foto: R. Hayi}

25 Crnogorski jezik pred Ustavnim sudom

Kad Terez vozi, prekr{aja nema

Toplo

„Dreger” desetkovao voza~e u Novom Sadu str. 12

str. 23

Najvi{a temperatura 31° S

str. 16 – 21

SPORT

ISPOVEST VI[EDECENIJSKE ZAVISNICE OD HEROINA

Glas za metadon str. 13 VIDI] BOQI OD IVANOVI]A

ZORANI ARUNOVI] ZLATO U MINHENU

RASPORED JESEWEG DELA JELEN SUPERLIGE

MLADI OLIMPIJCI KRE]U ZA SINGAPUR

2

POLITIKA

ponedeqak9.avgust2010.

MINISTAR VUK JEREMI] GOST AMERI^KOG SI-EN-ENA

„Ne” samo jednostranom otcepqewu Kosova Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e da je zvani~ni Beograd spreman za otvoren dijalog s privremenim institucijama samouprave u Pri{tini i da ne}e unapred re}i "ne" nijednom re{ewu za Kosovu i Metohiju.

– Jedino ~emu ka`emo 'ne' je jednostrano progla{ena nezavisnost – rekao je ministar Jere-

mi}, gostuju}i u emisiji Farida Zakarija GPS (Trg svetske javnosti) na ameri~koj televizijskoj mre`i Si-En-En. Jeremi} je, na pitawe koji je argument Beograda za{to jednostrano progla{ena nezavisnost Kosmeta ne bi trebalo da bude uva`ena, ukazao na to da bi prvi put u istoriji Ujediwenih nacija otcepqena teritorija dobila dr`avu bez pristanka mati~ne dr`ave.

– Ukoliko se to desi u slu~aju Kosova, sutra se mo`e desiti u bilo kojem delu sveta – upozorio je Jeremi}.

On je naglasio da, brane}i stav u vezi s Kosmetom, Srbija ne samo da brani svoja ustavna,

politi~ka i demokratska prava ve} nastoji i da spre~i opasan presedan.

– Kosmet je pitawe koje pravi podele u Savetu bezbednosti, me|u ~lanicama EU i NATO-a – primetio je Jeremi}. – Jedini na~in da taj raskol bude premo{}en jeste iznala`ewe re{ewa za Kosmet koje je prihvatqivo za obe strane.

Naglasio je da Beograd nastavqa politiku mirnog re{avawa pitawa Kosmeta, koriste}i iskqu~ivo diplomatska, politi~ka i pravna sredstva, a odbacuju}i nasiqe.

Na pitawe kako se ose}a {to neki qudi, uprkos promenama, jo{ uvek gledaju na Srbiju kao na "Milo{evi}evu Srbiju", Jeremi} je rekao da "kao qudsko bi}e, ponekada ga to uvredi" jer se ceo demokratski blok borio za svrgavawe Milo{evi}a.

Farid Rafik Zakarija (46) je poznati ameri~ki novinar i pisac indijskog porekla, urednik me|unarodnih izdawa nedeqnika "Wuzvik" i ~est komentator pitawa iz me|unarodnih odnosa i spoqne politike SAD. U januaru 2009. ~asopis „Forbs“ ga je ocenio kao jednog od 25 najuticajnijih liberala u SAD, mada on sam ka`e da nastoji da se ne ve`e ni za kakvu ideologiju.

U Zakarijinoj emisiji GPS, koja se jednom nedeqno emituje na Si-En-Enu, gostovali su od 2008. sada{wi ameri~ki predsednik Barak Obama i britanski premijer Dejvid Kameron, biv{i ameri~ki dr`avni sekretari i autori Henri Kisinxer i Zbigwev B`ezinski, ali i premijeri Kine i Indije Ven \aobao i Manmoan Sing, kao i iranski {ef diplomatije Mona~er Motaki.

INTERVJU

DNEVNIK

RODOQUB [ABI], POVERENIK ZA INFORMACIJE

Glava Hidre nad radom kontrolora vlasti Da li neko ho}e da kontroli{e ba{ sve u Srbiji nije pitawe koje je izazvala vrtoglavica avgustovskog sunca ve} novi skup{tinski Poslovnik, koji je uneo nedoumice u ionako optere}enu pravnu stvarnost Srbije. Po nekima wegovim odredbama, kojima se omogu}ava smena predstavnika regulatornih tela ako parlament ne prihvati wihove izve{taje, to je korak vlasti ka disciplinovawu kontrolora vlasti. Kod nas je gotovo svaka norma kao glava Hidre, pa je u razgovoru za „Dnevnik“ poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Rodoqub [abi} pozvao nadle`ne u Skup{tini da javno protuma~e ono {to su napisali. z Postoji li strah da }ete vi ili neko drugi na ~elu regulatornog tela biti predmet disciplinovawa nekog s vrha kome se va{a kontrola ne bude svidela?

– Uop{te ne mogu da spekuli{em o qudima koji }e da primewuju Poslovnik Skup{tine Srbije. Ne bih se prihvatio ove funkcije da sam ose}ao bilo kakav strah, a kako }e primewivati Poslovnik ne zavisi od moje voqe i zato treba ve} sada pitati wegove autore da daju tuma~ewe odredbi. Veoma je va`no da oni otklone svaku dilemu i da Poslovnik bude u skladu sa zakonom i s elementranim principima u demokratskom svetu, definisanim principima funkcionisawa nezavisnih regulatornih tela. z [ta ako ste se svojim radom zamerili nekom u Vladi i to bude razlog da vas parlament disciplinuje?

– Iskreno, ne razmi{qam o tome da li sam se zamerio nekom ili nisam jer prihvatawe ~elnog mesta u regulatornom telu podrazumeva i zamerawe ovom ili onom. z Kako ste do`iveli taj postupak u kojem }e va{ izve{taj i}i na odgovaraju}a skup{tin-

ska tela koja }e ga ocewivati, a ako im se ne svidi, na}i tu povod za smenu vas ili negog drugog kontrolora vlasti?

– Pojedine odredbe novog Poslovnika jesu napisane i omogu}avaju razli~ita tuma~ewa, a jedno je upravo to koje vi novinari ve} prime}ujete – o poku{aju “disciplinovawa“ nadzornih i regula-

sam ja povodom izve{taja sugerisao. I tu ho}u da ka`em da su svi izve{taji nezavisnih tela u katagoriji onih koji se ne usvajaju, ve} se samo primaju k znawu. Nema logike o~ekivati da se vladaju}oj ve}ini dopadne, da bude odu{evqena izve{tajem nekog organa ~iji je posao da upozorava na lo{e stvari, gre{ke i propuste u

tornih tela. Zato mislim da zvani~ni predstavnici Skup{tine treba da objasne javnosti, zvani~nim tuma~ewem svojih odredbi, {ta one podrazumevaju u pravnom smislu. Treba da otklone svaku dilemu, koja mo`e biti uzrok nepotrebnih i {tetnih posledica.

Kao neko ko je doajen na ~elu najstarijeg nezavisnog tela, a sigurno onaj ko je podneo najvi{e izve{taja Skup{tini, mislim da je veoma dobro {to parlament razmatra na{e izve{taje. Ima tu ~iwenica koje mogu biti korisni impulsi, koje parlament mo`e dobro iskoristiti u op{tem interesu. Nikada do sada moji izve{taji nisu razmatrani na skup{tinskom plenumu, ve} u mati~nom odboru, i po pravilu je, bez usvajawa, davao podr{ku preporukama, odnosno zakqu~cima koje

radu vlasti iza koje ta parlamentarna ve}ina stoji. Makar iz razloga politi~kog oportuniteta ne treba o~ekivati da se toj ve}ini izve{taj dopadne i da glasa za wega, ali jeste logi~no da konstruktivno primi izve{taj k znawu i izglasa nekakve mere i zakqu~ke koji }e promeniti to stawe i eliminisati potrebu za tim kriti~kim opservacijama. z Dakle, vi ste protiv toga da oni koji su na vlasti ocewuju rad kontrolora time {to }e gledati da li je lepo ili lo{e pisao o samoj vlasti i wenom delovawu?

– Izve{taji koje mi {aqemo se ne usvajaju. Ako bi eventualno iza te poslani~ke ideje, ili izme|u redova, stajao razlog za razre{ewe nekog ko je na ~elu nezavisnog tela jer se ve}ini ne dopa-

VICEPREMIJER JOVAN KRKOBABI] „^UVAR” VLADE SRBIJE U LETWEM PERIODU

Ministri bezbedno letuju s telohraniteqima Dok su poslanici Skup{tine Srbije na odmoru do septembra, ~lanovi kabineta srpskog premijera Mirka Cvetkovi}a ovog leta ne idu kolektivno na godi{wi odmor, kao {to je to bila praksa prethodnih godina, ali }e se ipak ministri odmoriti nekoliko dana. Ve}ina ministara, kao i sam premijer, ve} su na `eqenim destinacijama, dok se neki ovih dana pripremaju za put. Jedini "~uvar" Vlade Srbije u ovom letwem periodu je potpredsednik Jovan Krkobabi}, koji sasvim sigurno ovog meseca ne}e i}i na godi{wi odmor iako je wen najstariji ~lan, pa i cele Skup{tine Srbije.

Zbog razlaska ~lanova srpskog kabineta, redovne sednice Vlade Srbije pro{le nedeqe nije bilo. Krkobabi} ima zadatak samo da proverava da li sve funkcioni{e kako treba, ali ne mo`e, ~ak ni u hitnom slu~aju, da zaka`e sednicu jer za to nema ovla{}ewa. Kako sam obja{wava, wegov zadatak i nije da radi bilo {ta drugo do svojih uobi~ajenih poslova, a ako iskrsne ne{to {to zahteva hitan sastanak Vlade, to }e "u~initi oni koji treba". Ina~e, dok su ministri na godi{wem odmoru, zamewuju ih dr`avni sekretari.

Kako delu dr`avnog rukovodstva pripada obezbe|ewe i za vreme godi{weg odmora, gra|ani Srbije }e i ove godine za tro{kove onih koji vode ra~una o na{im ~elnicima platiti 150.000 evra, jer toliko ko{taju sme{taj, dnevnice i prevoz za telohraniteqe. Po Uredbi Vlade Srbije, pravo i obavezu obez-

be|ivawa tokom privatnog i slu`benog putovawa imaju predsednik Srbije Boris Tadi}, premijer Mirko Cvetkovi}, ministri Ivica Da~i}, Dragan [utanovac i Rasim Qaji}, predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}, na~elnik General{taba Miloje Mileti}, {efovi BIA-e, VBA-e i VOA-e. Obezbe|ewe je naknadno dodeqeno i ministarki pravde Sne`ani Malovi} i dr`avnom

Niko nema ta~ne podatke o tome koliko koji funkcioner telohraniteqa vodi sa sobom na odmor jer se to, kako se obja{wava, ne govori iz bezbednosnih razloga. Tako|e, ne}e svi koji imaju pravo da na odmor povedu i svoje ~uvare to i iskoristiti. Tako ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}, kome je posebno obezbe|ewe dodeqeno ne zbog toga {to dr`i celu socijalu na svojim ple}ama

da li }e videti Portugal ili ne}e jer ona sama, koja se sprema da kod sina koji tamo `ivi provede nedequ-dve dana, jo{ uvek nije odlu~ila o tome da li }e ih povesti ili ne.

No, ako tro{kovi ovogodi{weg boravka telohraniteqa na{ih politi~ara budu kao lane, zna~i}e to da za wihove devizne dnevnice treba da se izdvoji 30.000 evra, isto toliko i za sme{taj, dok }e na prevoz i

me godi{wih odmora pomiwu se ve} nekoliko godina, ali se na to zaboravi ~im pro|e sezona odmora i opu{teni i osun~ani ministri vrate se u svoje kabinete. Me|utim, u godini u kojoj se od gra|ana tra`ilo da stegnu kai{, kada su plate i penzije zamrznute, javnost je o~ekivala da se i politi~ari, koji su, eto, odlu~ili da se ~estito ne odmore, "stegnu", odnosno da u~ine sve da bi se tro-

da pa ga nije usvojila, onda je to lo{a i kontraproduktivna ideja.

Takva ideja nema nikakve veze s logikom postojawa i funkcionisawa nezavisnih nadzornih i nezavisnih tela. z I {ta onda?

– Veoma je va`no da se te dileme otklone javno. U krajwoj liniji, pozicija qudi koji su na ~elu nezavisnih regulatornih tela regulisana je Ustavom ili, ~e{}e, zakonima. Zakonima su regulisani i utvr|eni razlozi za wihovo razre{ewe. Primera radi, u slu~aju poverenika za informacije, u ~lanu 31 zakona prona}i }ete mogu}e razloge za prestanak funkcije, po~ev od ostavke, preko napuwenih 65 godina `ivota, osude za krivi~no delo... Tu nema neusvajawa izve{taja kao razloga. z Zna~i da se podzakonski akt, kakav je skup{tinski poslovnik, voqom nekoga stavio iznad zakona i Ustava?

– Ne, ne, samo uz uslov da ga tako tuma~e, a vide}emo kako }e to u~initi. z S obzirom na to da ste dugo godina bili i u politici, mislite li da je Srbija demokratski zrela da se suo~i s evropskim i svetskim standardima i normama, bez sujeta?

– Mislim da ona mora to da u~ini. z I da }e demokratska pravila igre vezana za kontrolore vlasti biti primewena kakva jesu?

– Ne znam, to tek treba da vidimo, i zato ne treba da se bavimo spekulacijama, pa ponavqam jo{ jednom da zvani~ni predstavnici Skup{tine treba da iza|u pred gra|ane i objasne {ta je pravo zna~ewe ovih poslovni~kih odredbi. Bilo bi veoma lo{e da je tu ideja koja bi Poslovnik dovela u sukob za zakonom i logikom funkcionisawa nezavisnih tela.

Dragan Milivojevi}

VESTI Jagode za povratnike na KiM Ministar za KiM Goran Bogdanovi} najavio je ju~e u Osojanu da }e do kraja meseca Vlada Srbije doneti odluku o izdvajawu 10 miliona dinara za razvoj poqoprivrede u povratni~kim selima op{tine Istok.

“Imamo nameru da zbrinemo 1520 porodica povratnika, tako {to }emo pokrenuti proizvodwu jagoda. Analizirali smo i odlu~ili se za sadwu jagoda, koje se mogu prodati i na Kosovu i {ire”, kazao je Bogdanovi}, koji je boravio u Osojanu povodom devet godina od po~etka povratka Srba u Metohiju.

On je povratnicima u selu @a~ kod Istoka preneo da }e im sredstvima Vlade Srbije biti izgra|eno pet ku}a, uz one ~iju gradwu finansira kosovska vlada. Poru~io je da su Srbi povratkom u ovo selo pru`ili ruku pomirewa svojim kom{ijama Albancima.

Novo poglavqe Srbija–Egipat

Sme{taj, dnevnice i prevoz obezbe|ewa 150.000 evra

sekretaru ovog ministarstva Slobodanu Homenu.

Osim dr`avnih funkcionera, odlukom ministra policije Ivice Da~i}a, pravo na obezbe|ewe, dakle i kada su na godi{wem odmoru, imaju i lider LDP-a^edomir Jovanovi} i lider napredwaka Tomislav Nikoli}, kao i generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijani}, specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} i neki drugi.

ve} zato {to je predsednik Kancelarije za saradwu s Ha{kim tribunalom, ka`e da }e, ako odlu~i da ide na odmor, to u~initi sa svojom porodicom i bez telohraniteqa. On isti~e da ima mogu}nost da potpi{e da odbija telohraniteqe te da u tom slu~aju sam snosi odgovornost ako mu se ne{to desi.

Telohraniteqi predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi} jo{ uvek ne znaju

ostale tro{kove transporta oti}i jo{ 10.000 evra. Na to treba jo{ 70.000 evra za druge ~uvare, oni koji se dodequju pored "redovnih" telohraniteqa, {to dovodi do ra~unice da se za letovawe onih ~iji je zadatak i obaveza da brinu o bezbednosti na{ih politi~ara ~ak i kada se br~kaju i sun~aju, treba izdvojiti oko 150.000 evra.

Visoki tro{kovi obezbe|ivawa na{ih politi~ara u vre-

{kovi za telohraniteqe smawili. Da se to mo`e, potvr|uje i dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, koji ka`e da }e wegov telohraniteq, jer mu je dodeqen jedan, biti gost u wegovoj ku}i u Kotoru, a ako bude odlu~io da ide "u jednu susednu dr`avu na nekoliko dana", sam }e platiti deo tro{kova za svog pratioca.

Q. Male{evi}

Kairo i Beograd su na pravom putu da uspostave novo poglavqe saradwe izme|u dve prijateqske dr`ave i nacije, ocenio je ambasador Egipta u Srbiji Ali Galal Abdelaziz Mohamed Basiuni u intervjuu Tanjugu.

– Egipat i Srbija u`ivaju tradicionalne veze koje su cvetale tokom zlatne ere egipatskog lidera Gamala Abdela Nasera i predsednika Josipa Broza Tita pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka, kada su obe zemqe delile mnoge vrednosti i ciqeve. Ta era nam je omogu}ila solidnu osnovu za novo poglavqe saradwe koja je zasnovana na zajedni~kom interesu i po{tovawu koje su egipatski i srpski lideri sna`no potvrdili – rekao je ambasador.

INTERVJU

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak9.avgust2010.

3

GORAN JE[I], FUNKCIONER DS-a I ^ELNIK IN\IJE

Za Nikoli}ev put u Brisel zaslu`an DS Funkcioner Demokratske stranke i predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} nedavno je ponovo izabran za prvog ~oveka lokalnog odbora demokrata u toj op{tini. O kandidovawu za vi{e funkcije na predstoje}im izborima u pokrajinskoj organizaciji i u centrali stranke, kako ka`e, uop{te ne razmi{qa. A u intervjuu za „Dnevnik“ Je{i}, koji je me|u retkim funkcionerima DS-a koji su ~esto javno kritikovali i neke poteze i funkcionere svoje stranke, ukazuje na to da bi bilo dobro kad bi ova unutarstrana~ka utakmica donela i promene – pre svega, u pogledu okretawa politike s „velikih nacionalnih tema“ na egzistencijalna pitawa.

– Iskreno mislim da je DS najboqa partija, ne samo u Srbiji nego i u regionu, i da ima najve}i qudski potencijal. I ba{ to {to sam javno kritikovao svoju stranku, a da nikad nisam imao politi~ke probleme, dokaz je velikih demokratskih kapaciteta DS-a – isti~e Je{i}. – Naravno da su, kad imate vlast na svim nivoima, kao {to to danas ima DS, a posebno u zemqi kakva je Srbija, gre{ke neminovne. Ali, mislim da je veoma va`no da mi iz same stranke kritikujemo poteze svojih kolega na javnim funkcijama ukoliko vidimo da gre{e. Ne znam da li }e se ne{to promeniti nakon ovih unutarstrana~kih izbora. Ali, mi imamo vrlo te{ka nacionalna pitawa koja optere}uju sve drugo, a pre svega standard gra|ana. I zato moramo da se okrenemo tim egzi-

stencijalnim pitawima od kojih zavisi kvalitet `ivota. Jer, najve}i nacionalni interes 21. veka je da zadr`ite qude da ostanu u svojoj zemqi, a to }e biti mogu}e jedino ako im je obezbe|ena egzistencija.

z Da li ste skloni ideji saradwe DS-a i SNS-a, koja je postala posebno aktuelna nakon izglasavwa rezolucije o Kosovu povodom odluke MSP-a?

– Kosovo je uvek bilo samo dobar izgovor za vi{e od sto godina srpske gluposti i budala{tina.

Zato Kosovo nikako ne mo`e biti argument za pravqewe bilo kakve velike koalicije. Me|utim, nakon koalicije koju je prilikom formirawa Vlade jo{ Vojislav Ko{tunica napravio sa SPS-om, do{lo je do svojevrsne abolicije kqu~nih politi~kih aktera iz devedesetih godina. Za mene je to jo{ uvek te{ko svarqiva opcija,

ali po{to politika nije stvar emocija, ve} realizacije politi~kih interesa, to zna~i da se neko mo`e odlu~iti na koaliciju samo onda kad u woj ima dominantnu re~, odnosno kad ima mogu}nost da realizuje svoju politiku u najve-

}oj meri. A ukoliko ulazite u koaliciju samo zato da biste bili deo vlasti i dobili kontrolu nad delom dr`avnih javnih preduze}a i institucija, {to ~ine i neki koalicioni partneri u aktuelnoj Vladi – to nema veze s politikom koju `elite da realizujete. Ako, dakle, DS mo`e da sprovodi svoju socijaldemokratsku i politiku evropskih integracija, onda mo`e da bude u koaliciji s bilo kim.

Ali, ako bi u toj koaliciji kqu~ne teme bile Kosovo ili neke druge iracionalne teme, onda DS nema razloga da u|e u takvu pri~u. z Da li je DS izgubio eksluzivitet na proevropsku poli-

DS (NIJE) IZNENA\EN POLITI^KIM SOLIRAWEM VUKA DRA[KOVI]A OKO PROMENE USTAVA I KOSOVSKE POLITIKE

Trivan: Imamo podr{ku poslanika SPO-a – Stav vladaju}e koalicije, ove vlade i parlamenta ove zemqe o Kosovu i Metohiji je jasan, a dr`avna politika jasno definisana.

Niko, sve i da ho}e, ne mo`e da se kre}e izvan granica Ustava Srbije, to je prvo, a drugo, ne postoji nikakav interes da se dr`avna strategija o Kosovu mewa s obzirom na to da ima {iroku podr{ku.

To je pre deset dana u parlamentu i dokazano – da uprkos li~nim, razli~itim kritikama, niko u ovom trenutku nema boqu i pametniju strategiju za Kosovo – poru~ila je u razgovoru za „Dnevnik“ portparolka DS-a Jelena Trivan, komentari{u}i zahtev lidera SPO-a Vuka Dra{kovi}a da se mewa Ustav da bi se izmenila strategija Srbije o Kosovu.

Na pitawe da li je DS iznena|en ovim nastupom lidera SPO-a, Jelena Trivan ka`e da ni ona li~no nije iznena|ena „zato {to smo imali prilike u posledwim mesecima da ~ujemo wegove sli~ne stavove“.

– Iznena|ena sam utoliko {to je Vladina politika o Kosovu, ovakva kakva je sada, dobila pre deset dana u Skup{tini Srbije podr{ku i od poslanika SPO-a – dodaje na{a sagovornica.

Portparolka vladaju}eg DS-a ka`e da nema razloga za dramati~no razumevawe ovog autonomnog mi{qewa u stilu naru{avawa je-

dinstva koalicije i „klipova u to~ak“ dr`avnoj strategiji, „s obzirom na to da Srbija ima potvr|eno jedinstvo opozicije i vlasti oko strategije o Kosovu“.

– U tom smislu, te{ko da stav Vuka Dra{kovi}a tu mo`e ne{to promeniti, ali mo`da nije ba{ najsre}nije da se u ovom trenutku ~uju razli~iti glasovi iz Srbije, kada smo uspeli da postignemo da se jednim glasom obratimo me|unarodnoj zajednici, ali to ne mo`e ni{ta promeniti – dodaje portparolka demokrata i poslanica DS-a u Skup{tini Srbije.

Komentari{u}i medijsku prezentaciju zaokreta u politici, makar i male stranke unutar vladaju}eg bloka a ne me|u partnerima u vlasti, Jelena Trivan isti~e

da je „sre}nije da se razgovori i konsultacije obavqaju unutar koalicije“.

– Naro~ito o velikim pitawima, i posebno u ovako slo`enom trenutku. Svi smo svedoci toga da se konsultacije ne rade prvo unutar ovako slo`ene i velike koalicije, ve} da se to de{ava i preko medija, ali to nije ne{to {to uru{ava poziciju Srbije i unosi nestabilnost u samu koaliciju – dodaje Jelena Trivan.

Ina~e, nakon {to je i s dr`avnog vrha vi{e puta jasno re~eno da Srbija nikada, ni eksplicitno ni implicitno, ne}e prihvatiti

i priznati jednostrano progla{enu nezavisnost i secesiju Kosova i Metohije, Dra{kovi}ev istup bio je razlog da to ponovi i stranka Tomislava Nikoli}a, s pozicije najja~e opozicione strane Srbije. SNS je naveo da je razlog upravo Dra{kovi}ev zahtev za promenu Ustava Srbije jer on onemogu}ava novu strategiju o Kosovu za koju se on zala`e.

Lider SPO-a je, izme|u ostalog, rekao da je „promena Ustava neizbe`na ako mislimo da skinemo lance Srbiji“.

- Ustav je sada najve}a prepreka na{im evroatlantskim integracijama, a to zna~i budu}nosti ove zemqe. Ne postoji srpski narod radi Ustava, nego Ustav vaqda treba da slu`i Srbima, i ako su wegove odredbe protivne interesima dr`ave i nacije, onda se moraju mewati. Mi obmawujemo i sebe i svet kada u UN zapoma`emo da smo za pregovore s Albancima radi postizawa obostrano prihvatqivog re{ewa. To nije ta~no jer nam Ustav dozvoqava da ponudimo samo da Kosovo bude pokrajina u sastavu dr`ave Srbije.

Ispod toga na{a dr`avna politika ne sme. A Kosovo je, realno, sada pokrajina u sastavu Srbije koliko je i Kaligulin kow bio senator – konstatovao je lider SPO. Funkcioner SNS-a Marko \uri}, komentari{u}i Dra{kovi}ev nastup, rekao je da „ukoliko bi do tako ne~ega hipoteti~ki do{lo, to sigurno ne bi imalo podr{ku SNS-a“. Po wegovom mi{qewu, Dra{kovi}eva izjava ukazuje i na „nekonzistentnost politike unutar vladaju}e koalicije“.

– Potpuno je neprirodno i nemogu}e da u Vladi imate stranku koja zapravo u svom delovawu poziva na naru{avawe Ustava i poziva na ne{to {to je potpuno protivno utvr|enoj dr`avnoj politici kada je re~ o Kosovu i Metohiji – zakqu~io je \uri}, prezentuju}i stavove napredwaka.

D. Milivojevi}

tiku, s obzirom na to da su napredwaci tako|e „zagrizli u tu pri~u“ i u kojoj meri }e naredna izborna trka demokratama biti te`a zbog toga?

– Sjajna je stvar {to je DS uspeo da postigne to da svi oni koji do pre dve godine nisu ni pomislili na to, danas promovi{u ideju evropskih integracija. Mislim da je za tu veoma va`nu promenu na politi~koj sceni najzaslu`niji upravo DS, kao i jo{ neke stranke koje su s demokratama sara|ivale godinama, kao {to su nekada{wi GSS, te LSV i G17 plus. I sjajna je stvar {to najve}i broj partija danas zagovara evropske integracije. I sjajna je stvar {to se lider SNS-a Tomislav Nikoli} javno hvali da je odmah, ~im je dobio poziv, seo na avion i oputovao za Brisel! To je tekovina svih demokratskih snaga koje na javnoj sceni deluju jo{ od devedesetih. Naravno da }e na narednim i na svakim slede}im izborima biti sve te`e i te`e do}i do podr{ke bira~a, jer vi{e nije sve crno-belo. Na svim narednim izborima lomi}emo se na procentima PDV-a, poreza na zarade... i levica i desnica, {to je normalno u razvijenom demokratskom svetu. Dobro je {to je to kona~no trend i demokratizacije na{eg dru{tva. z Da li je vlast u protekle dve godine mogla u~initi ne{to vi{e od „belog {engena“ u procesu evrointegracija?

– Mi imamo velikih politi~kih problema kad je re~ o procesu evropskih integracija. I Kosovo

i saradwa s Ha{kim tribunalom...

To je ne{to {to druge dr`ave nemaju. Ipak, mislim da je ova vlada morala mnogo vi{e da u~ini na reformama u dru{tvu jer ulazak u Evropu je politi~ki ~in, veoma va`an, naravno, ali kad do wega do|e, za gra|ane Srbije }e on biti samo simboli~ki, ako u me|uvre-

ve}ine. E mi tu nismo ni{ta uradili, iako smo imali priliku. z Mislite li da su realni prevremeni izbori?

– Mislim da nikom u Vladi izbori ne odgovaraju u ovom trenutku. Uostalom, nisu ni realizovana sva obe}awa data gra|anima na izborima, a pre svega kad je re~ o

Vojvodina nije izgubila tempo z Da li je Vojvodina izgubila inicijativu nakon usvajawa Statuta, s obzirom na to da se zastalo s prenosom nadle`nosti, a nema ni konsenzusa o otvarawu kancelarije u Briselu?

– Kqu~ni problem je u tome {to Ustavom nisu jasno definisane nadle`nosti APV, niti wihovo finansirawe. Vojvodina je, na`alost, dobila paket nadle`nosti bez novca. Vrlo te{ko je u postoje}im finansijskim okvirima da ostvarite ne{to vi{e iz tog paketa. Ali, to je proces koji traje. Uveren sam u to da }e proces decentralizacije i {irewa vojvo|anske autonomije biti nastavqen i mislim da nismo izgubili tempo koji smo zadali. A kad je re~ o briselskom ofisu, moram da ka`em da vladaju}a kaolicija u Srbiji ima konzervativne stavove u odnosu na modernizacijske ideje iz Vojvodine – tu ~ak mislim i na pojedince iz moje partije. Me|utim, mislim da Vojvodina ipak ne gubi mnogo jer nije potrebno da imate negde zgradu, zastavu i predstavnika da biste lobirali za projekte kod evropskih fondova. Ima mnogo na~ina da se lobira i u vreme besparice bilo bi bacawe novca da se sad ide na otvarawe te kancelarije. menu dostignemo stnadarde kakve imaju u nekim drugim zemqama EU. Gra|anima Srbije mnogo je va`nije da dobiju kvalitetnije zdravstvo, obrazovni sistem, efikasniju administraciju, vi{e radnih mesta, za {ta su neophodne korenite reforme. I za te reforme iskqu~ivo smo odgovorni mi, a za to je neophodna politi~ka voqa

evropskim integracijama. A to je, makar status kanidadata, odnosno puna primena SSP-a. Uz to, ni zbog efekata ekonomske krize i nekih neispuwenih socijalnih o~ekivawa, mislim da niko u Srbiji nije spreman za prevremene izbore, niti ih treba o~ekivati pre kraja 2011. ili po~etka 2012. godine.

B. Dragovi} Savi}

SNS PITA KO ]E SRBIJU PODR@ATI U UJEDIWENIM NACIJAMA

Vlast duguje odgovore o rezoluciji Funkcioner Srpske napredne stranke Marko \uri} izjavio je ju~e u Beogradu da SNS postavqa pitawe {ta se de{ava s rezolucijom o Kosovu i Metohiji koju je Srbija podnela Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija.

– Predstavnici vlasti duguju ne samo politi~kim oponentima nego i naj{iroj javnosti u Srbiji odgovor na pitawe ko to podr`ava ovaj na{ predlog koji je u UN podnet, da li je tekst predloga ostao nepromewen... – rekao je \uri} na konferenciji za novinare.

Po wemu, nema jasnog odgovora na pitawe ko }e u Generalnoj skup{tini UN u Wujorku na zasedawu u septembru podr`ati rezoluciju koju predla`e Srbija. To pitawe je, po \uri}u, izuzetno zna~ajno zato {to ~itava spoqnopoliti~ka inicijativa Srbije „vi{e ne le`i na terenu me|unarodnog prava nego upravo na terenu politike“ i da je stoga presudna borba za podr{ku {to ve}eg broja ~lanica UN. \uri} je nazna~io i da sudbina ne samo gra|ana koji `ive na podru~ju Kosova i Metohije nego i

ukupna reputacija i spoqnopoliti~ki polo`aj Srbije u velikoj meri zavise od ishoda glasawa u Generalnoj skup{tini.

– Politici Srbije, osim ove spoqnopoliti~ke komponetne, u potpunosti nedostaje ona unutra{wa, nedostaje plan i inicijativa da bude olak{an `ivot qudima na KiM koji opstaju u veoma te{kim i gotovo nemogu}im uslovima – rekao je on.

Po \uri}u, Srbija „na`alost, nema zaokru`enu politiku po pitawu KiM“.

Zvani~nik SNS-a je mi{qewa i da je „pravni poredak u Srbiji sve uzdrmaniji“. O tome svedo~i „potuno ignorisawe odluka Ustavnog suda – odnosno dugoro~no ignorisawe odluke suda kojom je predvi|eno da mandati odbornicima u skup{tinama op{tina budu vra}eni wihovim titularima“.

REKLI SU Udava~e }ute

Kontrola, a ne saveti

Niko se ne protivi DS, niti sme da je kritikuje jer se svi nadaju da }e biti wene „udava~e“ i s wima u koaliciju“, izjavila je poslanica LDP-a Vesna Pe{i}. Ona je ocenila da je „sistem politi~kih institucija uru{en, da Vlada, kao kqu~ni politi~ki organ koji bi trebalo da vodi politiku dr`ave, ne vodi spoqnu politiku, ve} je „uslu`na delatnost kabineta predsednika Republike“.

Ona je ocenila da „sada ne funkcioni{u ni Vlada ni premijer niti Parlament, a politi~kom scenom na kojoj nikada nije ustanovqen stvarni pluralizam vlada udvori{tvo oko budu}ih koalicija, odnosno raspodele komada vlasti po strankama“.

Po wenim re~ima „DS je zavela jednu vrstu ve}inskog apsolutizma i niko im se ne protivi, niko ne sme da ih zbog toga kritikuje jer se svi nadaju da }e biti wene „udava~e“ i s wima u koaliciju“.

Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} izjavio je ju~e, povodom izmena skup{tinskog Poslovnika na osnovu kojih predstavnici nezavisnih tela mogu biti smeweni ako poslanici ne usvoje wihove izve{taje, da nezavisni dr`avni organi nisu osnovani da bi savetovali vlast, ve} da je kontroli{u.

– Pojedinci u organima ’klasi~nih’ grana vlasti, pre svega izvr{ne, zakonodavne i sudske, tek sada se, ~ini se, suo~avaju s ~iwenicom da nezavisni dr`avni organi ne postoje da bi s vremena na vreme dali savet ili komentar koji vlast mo`e, ali ne mora uva`avati, ve} su Ustavom i zakonima osnovani kao dr`avni organi koji, nezavisno od politi~kih obzira, kontroli{u zakonitost i pravilnost rada organa javne vlasti i po{tovawe prava gra|ana – kazao je Jankovi}.

4

EKONOMIJA

ponedeqak9.avgust2010.

ZA[TITA KONKURENCIJE U SRBIJI NE [TITI NI STO^ARE NI GRA\ANE

Monopol se kupa u mleku?

Ve} godinama je javna tajna da je doma}e mlekarstvo u rukama monopola, ali je problem {to je to prakti~no, s obzirnmom na na{e zakonosavstvo i praksu, nemogu}e dokazati.

"Salford" u Srbiji dr`i prema nekim procenama izme|u 40 i 45 posto tr`i{ta mleka, a u we-

govim rukama su najve}e doma}e mlekara to jest beogradski Imlek, novosadska i suboti~ka mlekara, kao i pogoni u Zmeunu, [idu, Vr{cu, Zaje~aru...

Pitawe ko je kriv za nesta{icu mleka se kao vru} krompir prebacuje izme|u proizvo|a~a, najve}eg otkupqiva~a i ministarstva za poqoprivredu, ali re{ewa nema.

Da "Salford" ima monopoliski polo`aj i da ga zloupotrebqava, napisala je u svom prvom izve{taju iz 2006. godine komisija za za{titu konkurencije. Komisija je tada utvrdila da "Salford" primewuje nepravedne i

netransparentne uslove. "Komisija se tada nije bavila visinom, odnosno otkupnom cenom sirovog mleka, prosto zato {to cene nisu u wenoj nadle`nosti. Ona je samo nalo`ila da se na~in obra~unavawa cene mleka u~ini transparentnim, tako da bi poqoprivredni proizvo|a~ u svakom trenutku mogao da zna koja je to cena koju }e on dobiti“, obja{wava predsednica Agencije za za{titu konkurencije Dijana Bajalovi} Markovi}.

"Ovo re{ewe je na`alost u postupku po tu`bi pred Vrhovnim sudom poni{teno i nakon toga je Komisija po~etkom 2008. godine donela novo re{ewe kojim je tako|e konstatovala da postoji zloupotreba od strane kompanija u sastavu "Salforda". To re{ewe je ponovo u postupku sada pred Upravnim sudom“, ka`e ona.

Da li sada "Salford" ima monopolski polo`aj, u komisiji ne mogu da ka`u. Istina je da se od 2008. godine vlasni~ka struktura nije mnogo mewala.

Na poziv minstra poqoprivrede Sa{e Dragina da se Komisija pozabavi "Salfordom", Dijana Bajalovi} Markovi} je rekla da }e Komisija razmotriti mogu}nost da anazliziramo ponovo tr`i{te mleka , ali to ne mo`e da se okon~a za dva dana, mora da se prati to tr`i{te nekoliko meseci da bi se videlo {ta se de{ava.

S. G.

ODOBRENA MILIJARDA EVRA JEFTINIH KREDITA

Na zajam i „punto” i traktor....

Od po~etka primene programa subvencionisanih kredita za privredu i gra|ane za 2010. godinu, primqeno je 155.569 zahteva za kredite u vrednosti od 1,52 milijarde evra, a odobreno je 124.385 kredita u vrednosti od 1,08 milijarde evra, pokazali su posledwi podaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Primqeno je i 7.390 zahteva za subvencionisanu kupovinu automobila "fiat punto", a odobreno je 5.747 takvih kredita, u ukupnoj vrednosti od 39,14 miliona evra. Za ostale potro{a~ke kredite u evrima podneto je 7.645 zahteva, a odobreno 5.989 u vrednosti od 12,57 miliona evra. Za subvencionisanu kupovinu traktora podneto je 174 zahteva, a odobren 161 u ukupnoj vrednosti od 1,75 miliona evra, dok je za kupovinu kamiona podneto125 zahteva, a realizovano 76 u vrednosti od 15,98 miliona evra.

Kada se radi o dinarskim potro{a~kim kreditima za gra|ane podnet je 2.851 zahtev, a odobreno 2.280 kredita u vrednosti od 3,57 miliona evra. Za dinarske gotovinske kredite podneto je 123.774 zahteva, a odobreno 99.276 u vrednosti od 150,39 miliona evra.

U „Delta |eneraliju” rastu premije Osiguravaju}a ku}a "Delta |enerali" u Srbiji je, po preliminarnim podacima, zavr{ila prvo polugodi{te 2010. godine s premijom od 5,3 milijardi dinara, ~ime je ostvaren rast od osam posto u odnosu na isti period pro{le godine. Pri tome je rast premije u sektoru `ivotnog osigurawa bio 13,6 posto, a u sektoru ne`ivotnog osigurawa 6,6 procenata, isti~u u kompaniji.

– Iako je makroekonomska klima i daqe te{ka, "Delta |enera-

li osigurawe" zavr{ilo je prvu polovinu godine s dobrim rastom, intenziviraju}i svoju dugoro~nu strategiju i plan ka geografskoj i sektorskoj diversifikaciji poslovawa – kazao je generalni direktor Neboj{a Divqan. – Imali smo rast premije od osam posto, i to je dobar rezultat, posebno imaju}i u vidu da je, po preliminarnim rezultatima, ukupno tr`i{te poraslo oko ~etiri posto.

S. G.

SUMORNA SLIKA DANA GRA\EVINARSTVA

Zida se malo i na crno U prvom kvartalu ove godine u gra|evinarstvu Srbije ugovoreno je 23 odsto mawe poslova nego u istom periodu pro{le godine, rekao je ju~e ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Qaji} i ocenio da je slika stawa u ovoj oblasti sumorna.

Qaji} je, prilikom posete jednom gradili{tu na Novom Beogradu, povodom Dana gra|evinara, 8. avgusta , naglasio da je pala proizvodwa za 70 odsto u ciglarskoj industriji, za 40 u stolarskoj i 20 odsto u proizvodwi cementa.

"To su brojke koje oslikavaju realno stawe. Imamo rast indu-

strijske proizvodwe, ali u oblasti gra|evinsrstva imamo sumornu sliku", rekao je on.

Ono {to Vlada ~ini u ovom trenutku, rekao je Qaji} je dono{ewe zakona o podsticawu gra|evinske inustriji u Srbiji i za taj program bi}e izdvojeno oko 300 miliona evra. Prema wegovim re~ima, na prvoj sednici Vlade bi}e odobreno prvih 13 projekata iz ovog programa.

"Pozivam lokalane samouprave i sve institucije da {to pre konkuri{u i koriste sredstva iz ovog programa. To }e pomo}i gra|evinskoj inustriji, posebno doma}oj operativi da pre`ivi

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Ne poklawajmo me{etarima besplatne akcije Iako se jo{ uvek ne zna kada }e se ta~no akcije NIS-a pojaviti na Beogradskoj berzi, a o~ekuje se da bi to moglo da se desi krajem ovog meseca, o trgovawu akcijama ve} se odavno pri~a. I o wihovoj vrednsoti i na~inu prodaje, kao i stvarnoj vrednosti koju bi akcije NIS-a mogle da postignu na berzi.

Ipak, koliko }e to i biti pokaza}e tr`i{te, a treba re}i da je gotovo pet miliona gra|ana Srbije dobilo po pet akcija NISa ~ija je vrednost 2.500 dinara (500 dinara po jednoj akciji).

Na~in trgovawa, davawa naloga za prodaju akcija, i svega {to je

Zajedno ja~i - Osnovni problem je to {to gra|ani o akcijama i trgovawu na berzi znaju veoma malo i najva`nije je da svi vlasnici akcija raspola`u sa {to vi{e ta~nih i proverenih informacija - ka`e Gujani~i}. - Udru`ivawe je dobra stvar, ali pre svega ima formalni zna~aj, recimo prilikom odlu~ivawa na skup{tinama akcionara, jer su tada mali ujediweni i daleko sna`niji. potrebno uraditi kada se akcije NIS-a ( i drugih javnih preduze}a) pojave na berzi, na`alost, gra|anima Srbije uglavnom je nepoznato, jer je to u Srbiji relativno novo, malo je informacija, pa su mnogi u nedoumici {ta da rade - prodaju ili ~uvaju akcije, da to urade samostalno

ili udru`uju}i se...

I dok se vreme za trgovinu akcijama NIS-a primi~e, pokrenuta je promotivna kampawa "Ne poklawamo besplatne akcije", ~iji je ciq informisawe gra|ana kako da izbegnu da prodaju akcija po niskim cenama raznoraznim me{etarima. Tako }e

EMU

evro

1

103,808

105,927

108,363

103,49

dolar

1

72,0339

73,504

75,1946

71,8134

Kanada

dolar

1

77,4745

79,0556

80,8739

77,2373

Danska

kruna

1

13,9256

14,2098

14,5366

13,883

Norve{ka

kruna

1

13,1542

13,4227

13,7314

13,114

[vedska

kruna

1

11,0455

11,2709

11,5301

11,0117

[vajcarska

franak

1

75,0492

76,5808

78,3422

74,8194

V. Britanija

funta

1

125,055

127,607

130,542

124,672

SAD

dolar

1

78,7379

80,3448

82,1927

78,4969

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 8. 2010. godine

biti do 8. avgusta na nekoliko lokacija u Beogradu gra|ani mo}i da ~uju niz informacija o tome, najavqeno je iz Udru`ewa gra|ana "Akcionar"", koje se bavi za{titom i ostvarivawem akcionarskih prava. Nakon Beograda akcija }e biti nastavqena i u ostalim gradovima u Srbiji – Novom Sadu, Kragujevcu, Kru{evcu...

Tokom akcije, promoteri }e informisati gra|ane o mogu}nostima trgovawa akcijama Naftne industrije Srbije, ali i drugihjavnoh preduze}a - Elektroprivrede, Telekoma i Aerodroma "Nikola Tesla", kao i mogu}nosti pristupa ovom udru`ewu. Ina~e, "Akcionar"

je nevladino i neprofitno udru`ewe osnovano radi edukacije, obave{tavawa, za{tite i ostvarivawa prava gra|ana koji su vlasnici akcija pomenutih preduze}a, ste~enih besplatnom podelom. Iz ovog udru`ewa ukazuju da }e preduzimati aktivnosti radi formirawa zajedni~kog paketa akcija i zajedni~kog nastupa ~lanova Udru`ewa prilikom prodaje, a u ciqu postizawa {to vi{e prodajne cene akcija.

Iz ovog udr`ewa ukazuju da gra|ni koji se u~lane u "Akcionar" pristupaju formirawu zajedni~kog paketa akcija i sti~u mogu}nost da svoje akcije prodaju po ceni koja }e biti rezultat pregovora koje }e to udru`ewe voditi s potencijalnim kupcem, navodi se u saop{tewu.

Po re~ima glavnog brokera "Sinteza invest grupe " Nenada Gujani~i}a, eventualno udru`ivawe malih akcionara, u su{tini je dobro, ali najve}a doborobit mo`e se posti}i na skup{tinama akcionara prilikom odlu~ivawa. Naime, on isti~e da je u slu~aju akcija NIS-a ponuda veoma usitwena i da svaki vlasnik akcija, ~ak i ako je ~lan nekog udru`ewa, mo`e pojedi~ano da ih ponudi na berzi i to po ceni koju sam izabere.

D. Mla|enovi}

KAD PUT ZAPNE ZA GASOVOD I NAFTOVOD

Novosadska obilaznica kasni dve godine Iako su uz postoje}i kilometar asfalta iz smera Subotice asfaltirana jo{ tri kilometra autoputa u zoni Novog Sada, na deonici od Zrewaninske, odnosno Ka}ke petqe u smeru Beograda, neizvesno

falta na pripremqene deonice autoputa i servisnih saobra}ajnica – ka`e Mijovi}. – Asfaltirano je, mereno du`no, devet kilometara, jer se radi o tri saobra}ajnice, glavnoj, koju zovemo autoput, i dve

bra}ajnicama, me|utim, projekat obilaznice podrazumeva kompletirawe deset kilometara. Sporna su tri kilometra trase, i to od prvog asfaltiranog iz smera Subotice do Temerinske petqe, na kojima je jo{ uvek prazna wiva, ni zemqani radovi nisu ura|eni jer instalacije spre~avaju gra|evince da se pribli`e terenu. Iako je na toj deonici izgra|eno oko 700 metara as-

nama ne re{ava problem instalacija naftovoda i gasovoda. Zbog sporosti dr`ave u re{avawu ovog pitawa, sagovornik ka`e da }e se krajem godine tra`iti privremeno re{ewe da bi se u saobra}aj pustilo izgra|enih sedam kilometara autoputa sa servisnim saobra}ajnicama.

Na gradili{tu radi oko 250 radnika iz "Energoprojekta - Nisko-

Fale i dva mosta Od 15 planiranih mostova, na novosadskoj obilaznici je zavr{eno 13. Sentandrejski je poru{en i novi }e biti gotov do septembra, a most na Zrewaninskoj petqi tako|e mora da se poru{i i izgradi novi, {iri, ispod kojega }e mo}i pro}i i servisne saobra}ajnice. Da se saobra}aj na tom delu puta ne bi prekidao, Mijovi} obja{wava da }e se poru{iti najpre samo jedan most, a sav saobra}aj prebaciti na onaj koji preostane. Kada se izgradi novi, ve}i, preuze}e kompletan saobra}aj, a poru{i}e se stari i graditi novi. Tek po zavr{etku oba mosta, saobra}aj }e se razdeliti.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Australija

ove te{ke dane u kojima se gra|evinska industrija nalazi", dodao je on. Qaji} je izjavio da u gra|evinskoj inustriji 30 odsto radnika radi na crno, dodaju}i da je pove}an broj inspekcijskih nadzora.

"U prvom kvartalu ove godine doneli smo 284 re{ewa za privremeno zatvarawe radova na pojednim objektima zbog nepo{tovawa bezbednosti i zdravqa na radu", ka`e Qaji}. On je naglasio i da je podneto 350 prekr{ajnih prijava protiv poslodavaca, ali kako ka`e "sve to jo{ uvek nije dovoqno da se smawi rad na crno".

UDRU@UJU SE „MALI” VLASNICI VELIKIH DOMA]IH KOMPANIJA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

DNEVNIK

je kada }e se okon~ati izgradwa kompletne novosadske obilaznice.

Direktor projekta iz "Energoprojekta - Niskogradwe" Dragan Mijovi} izjavio je za na{ list da su glavni kamen spoticawa instalacije naftovoda i gasovoda, o ~ijem izme{tawu ili za{titi mora da se odredi Republika.

– Na gradili{tu imamo oko 250 radnika i u toku je polagawe as-

servisne, svaka od po tri kilometra. U planu je da se do polovine septembra asfaltira jo{ kilometar ju`no, a u novembru da se povu~e osnovna trasa od Temerinske petqe do Zrewaninske duga dva kilometra, dakle, da se izgradi deonica autoputa.

To zna~i da bi do kraja godine moglo biti izgra|eno sedam kilometara autoputa sa servisnim sao-

falta, to ni{ta ne zna~i jer se trasa ne mo`e povezati.

Sagovornik ka`e da imaju dovoqno kapaciteta da rade paralelno na kompletnoj deonici obilaznice, {to bi i najvi{e voleli, jer kada se spomene da su radovi po~eli pre ~etiri godine, svi se pitaju – kakvi su to izvo|a~i. A nije do neimara, nego do dr`ave, koja godi-

gradwe", "Interkopa" koji je anga`ovan umesto "Intermosta" (koji je bio deo francuske kompanije "Vin~i" i napustio Srbiju), i ostali podizvo|a~i. Izgradwa je po~ela u avgustu 2006, ugovoreni rok zavr{etka bio je dve godine, a vrednost radova oko 43 miliona evra, za koje je odobren kredit Evropske banke.

R. Dautovi}

KUDA IDE DOMA]A VALUTA

Kurs pravi {tetu

U uslovima nestabilnosti kursa dinara poni{tavaju se pozitivni efekti dosada{wih Vladinih mera za pove}awe tra`we i likvidnosti, izjavila je ju~e potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Xagi}.

Ona je ukazala da rast evra direktno uti~e i na pove}awe tro{kova servisirawa kredita preduze}a i ka{wewa u otplati. „Sve to produbquje problem nelikvidnosti i generi{e poja~an kreditni rizik, koji u krajwoj instanci mo`e dovesti do prelivawa nelikvidnosti iz realnog u finasijski sektor“, ocenila je Xagi} i napomenula da je privreda ve} prezadu`ena.

Prema wenim re~ima, cene su u prethodnom periodu mirovale, uprkos slabqewu dinara, dok je slaba doma}a tra`wa preovla|uju}e uticala na wihovu dinamiku.

Me|utim, stalno slabqewe vrednosti dinara usled poja~ane tra`we za devizama, za posledicu je imalo, uprkos ~estih i relativno visokih intervencija NBS, kako psiholo{ke efekte, tako i pove}awe tro{kova poslovawa preduze}a.

Cena repromaterijala, sirovina, energenata i drugih inputa u proizvodwi direktno je vezan za kurs evra, tako da pove}awe vrednosti te valute direktno generi{e rast tro{kova proizvodwe, napomenula je Xagi}.

ponedeqak9.avgust2010.

5

PRO\E I LETO BEZ ZAKONA O DENACIONALIZACIJI I BEZ ODGOVORNOSTI

Umesto dedovine, vra}ena prazna obe}awa Vlada Srbije priprema – a ra|eno je to i u prethodnih nekoliko godina – nacrt zakona o denacionalizaciji, ali kada }e on biti usvojen, niko ne zna. Iako je bilo nagove{taja da }e se ta~ka na denacionalizaciju staviti do kraja pro{le godine, a garancija za to je bila pretawa ostavkom dr`avnog sekretara u Ministarstvu finansija Slobodana Ili}a, ni za proteklih sedam meseci ove godine nacrt nije ugledao svetlost dana.

Kao obja{wewe za{to nema ni nacrta ali ni Ili}eve ostavke, iz Vlade Srbije mo`e se ~uti da problem denacionalnizacije nije zaboravqen, ali da }e wegovo re{avawe ipak morati da sa~eka dono{ewe odluke Ustavnog suda po zahtevu za ocenu ustavnosti Zakona o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, mada su se upravo predstavnici vlasti do sada trudili da vlasnicima oduzete imovine ili naslednicima objasne da denacionalizacija, koja bi ispravila nepravdu prema wima, nema nikakave veze s tim da se prema crkvama i verskim zajednica nepravda ispravqa, a objekti i zemqi{te vra}aju ve} nekoliko godina.

Elem, kao {to se ne zna kada }e nacrt biti zavr{en, tako se jo{ uvek ne zna ni kako }e se oduzeta imovina vra}ati. Jedino {to je izvesno – jer bez toga nema evropskog puta – jeste da }e srpska vlada morati da donese zakon o restituciji kao i da vra}awa u naturi ne}e biti. Naime, svi predlozi koji su do sada najavqivani podrazumevali su da se ve}i deo imovine oduzete posle 1945. godine ne vrati u naturi ve} izdavawem dugoro~nih dinarskih

obveznica. Dodu{e, nikada zvani~no nije odba~ena ni mogu}nost da se ide na kombinaciju ova dva modela, ali je u svim izjavama nadle`nih preovladavalo mi{qewe da je re{ewe u izdavawu obveznica, dok je kod onih koji tra`e obe{te}ewe na prvom mestu vra}awe u naturi.

dono{ewe zakona o restituciji jer Srbija, ~ak i kada bi sutra donela takav zakonski propis, za to nema para. Naime, misija Me|unarodnog monetarnog fonda je u svom izve{taju o Srbiji istakla da bi dono{ewe zakona o denacionalizaciji i odluka da se vra}aw imovine obavi u naj-

Koliko ko{ta oduzeto?

Poseban problem u vezi s restitucijom je to {to nema validne procene vrednosti oduzete imovine i {to se, ~ak i da se donese zakon, u Srbiji ne mo`e iskqu~ivo primewivati naturalno vra}awe ili samo u obveznicima. Naime, do sada se kao ukupna vrednost oduzete imovine pomiwalo od 110 do 220 milijardi evra.

Tako|e, problem predstavqa i to {to nema ta~nih podataka o tome koliko je u protekloj deceniji za restituciju prikupqeno novca po osnovu Zakona o privatizaciji, koji predvi|a da se od svake prodaje preduze}a u Fond za obe{te}ewe odvaja pet odsto.

Koliko ta~no novca treba da ima u tom fondu i gde je on sada, pitawe je na koje odgovor nije dobila ni Mre`a za restituciju.

Upravo nastojawe nadle`nih da se pri~a samo o izdavawu dugoro~nih dinarskih obveznica, odnosno nov~ane satisfakcije za ono {to je pre nekoliko decenija oduzeto, dodatno ote`ava

ve}oj meri u obveznicima, podigla javni dug Srbije za dodatnih 16 posto, a to bi zna~ilo potpuni krah, s obzirom na to da je javni dug na{e dr`ave ve} sada ogroman.

Koliko }e se dr`ava ozbiqno pozabaviti zakonom o restituciji, zna}e se uskoro, a najkasnije u oktobru, kada bude ra|en predlog buxeta za narednu godinu, jer ako se postigne, pre svega politi~ka, voqa, onda se u wemu mora na}i barem deo novca namewen za vr}awe oduzete imovine, odnosno moraju biti predvi|eni tro{kovi po osnovi denacionalizacije. S druge strane, da bi se u buxetu za narednu godinu predvideo tro{ak za denacionalizaciju, prvo bi se moralo znati koliko ona ukupno ko{ta ovu dr`avu, a to se jo{ uvek ne zna. Jeste da su gra|ani Srbije podnosili zahteve Republi~koj direkciji za imovinu, ali svi oni su do dono{ewe zakona o denacionalizaciji mrtvo slovo na papiru a nov~ana vrednost onoga {to treba vratiti nepoznanica. Razlog za to le`i i u ~iwenici da su gra|ani 2005. godine samo prijavqivali oduzetu imovinu ali nisu bili u obavezi da podnose i dokaze koji bi potvrdili da oni, ili naslednici, zaista imaju pravo na to da tra`e weno vra}awe. Drugim re~ima, prava procena vrednosti oduzete imovine ne mo`e se ni znati dok svi onih koji su podneli zahteve ne dostave i dokaze, a to bi zna~ilo da pre dono{ewa zakona o restituciji dr`ava mora da donese propis koji bi od starih vlasnika i naslednika tra`io da podnete zahteve za vra}awe imovine doka`u. Jer, sasvim je sigurno da tre}ina onih koji su podneli zahtev nemaju potrebnu dokumentaciju koja bi im omogu}ila da od dr`ave potra`uju bilo naturalni povratak imovine bilo obveznice.

Q. Male{evi}

NAKON IZNENADNIH PROMENA NA ^ELU VR[A^KOG HEMOFARMA

Babi} i daqe ne pri~a o ostavci

Miodrag Babi}, sada ve} biv{i predsednik koncerna „Hemofarm“ i daqe ne `eli da op{irnije objasni razloge za povla~ewe sa te funkcije. Osim {turog odgovora da `eli da se posveti porodici, Babi} je naveo i da je otputovao u inostranstvo. Kako mediji prenose, najuspe{nijoj doma}oj fabrici lekova sprema se reorganizacija koja bi mogla da delu radnika donese otkaze.

Ipak, Babi} uverava da je pre povla~ewa preduzeo sve kako bi wihova radna mesta bila sa~uvana, jer }e u fabrici u Vr{cu preuzeti proizvodwu “[tada”. Hemofarm ima jeftinu i obrazovanu radnu snagu, {to je po wemu zalog za o~uvawe radnih mesta. U Vr{cu }e se proizvoditi lekovi za nema~ki “Frezenijus” i “Lek” iz Qubqane.

RASIM QAJI]

Ni{ta od odmrzavawa plata – U ovom trenutku ne vidim izvore iz kojih bismo obezbedili novac za pove}awe plata i penzija – izjavio je ju~e ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Qaji}. – Ukoliko ima para iz realnih izvora, niko ne mo`e biti protiv pove}awa plata i penzija.

Nisam za to da se zadu`ujemo da bismo pove}ali plate i penzije.

OVE GODINE PONI[TENO NAJVI[E UGOVORA O PRODAJI PREDUZE]A

INTERVJU RAJKO ^AVOROVI], DIREKTOR FABRIKE UQA „VIKTORIJAOIL”

Iz [ida izvoze dve tre}ine proizvodwe

Pojava novog jestivog suncokretovog uqa „Iskon“, u avgustu pro{le godine, predstavqala je jedan od najupe~atqivijih doga|aja u novijoj istoriji srpskog tr`i{ta.

Jednim potezom uzdrmana je dotada{wa kartelska struktura i uspostavqeni su novi odnosi na tr`i{te te zna~ajne namirnice. Insistirawem na realnoj ceni ovog artikla, novi takmac „Viktorijaoil“ iz [ida navukao je na sebe bes konkurencije. Optu`be o dampingu (prodaji ispod cene ko{tawa), postale su besmislene ve} posle nekoliko nedeqa, jer su svi konkurenti oborili cene svojih proizvoda na pribli`no isti nivo, odnosno za vi{e od 30 procenata. Obja{wewe novosadske Viktorija grupe, u ~ijem sastavu posluje uqara u [idu, bilo je veoma jednostavno. Cenu „Iskona“ smo formirali na realnim osnovama, uzimaju}i u obzir potrebe tr`i{te, na{e tehnolo{ke mogu}nosti i `eqe na{ih vlasnika da nam potro{a~ bude u prvom planu.

- Za nepunih godinu dana mi smo postali lider u proizvodwi jestivog uqa u regionu - ka`e direktor „Viktorijaoila“ Rajko ^avorovi}. I ne samo to, ve} smo izrasli u kompaniju koja je veliki izvoznik ovog proizvoda ne samo na tr`i{te biv{e SFRJ, nego i u EU. Finansijski rezultat je takav da smo me|u uqarama najstabilnija kompanija, a postali smo i oslonac na{e grupacije u svakom smislu. z Kada je Viktorija grupa preuzela uqaru u [idu, zatekli ste rusku tehnologiju iz 1976. godine. Gde je sada “Viktoriaoil“?

- Viktorija grupa je kupila uqaru „Mladost“ u [idu u ste~aju. To je bila uqara na papiru, s nekolicinom radnika i ste~ajnim upravnikom. ^im je fabrika preuzeta, po~ela je realizacija plana da se od stare, propale

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

- Kapaciteti sirovinskog dela su u odnosu na staru uqaru podignuti ~etiri puta, a rafinacija je deo koji ranije nije ni postojao.

Rafinerija i pogon biodizela su novi pogoni sa godi{wim kapaciteom od po 100.000 tona. Tu je i linija za puwewe, ~iji je kapacitet 14.000 boca na sat. Ono ~ime se mi razlikujemo od konkurencije je to da nam je izvoz ve}i od doma}e prodaje. Izvoz je negde oko 65-70 odsto ukupne proizvodwe. Na{a prodaja u Austriji ili Nema~koj je ve}a nego u Srbiji. z Za sada iz [ida na tr`i{te sti`e samo jedan proizvod – jestivo uqe „Iskon“.

Razmi{qate li o novim artiklima ?

Agrar kao baza - Mi smo najve}i potro{a~ uqarica na doma}em tr`i{tu. Preko na{ih sestrinskih firmi mi finansiramo na{e koperante kako bi obezbedili potrebne sirovine. Ceo ciklus od po~etka investirawa, preko pomo}i farmerima, do finalnog proizvoda je dug godinu dana i to je veoma ozbiqan posao u kome u~estvuje ~itava grupa. Kako ozbiqno radimo pokazuje ~iwenica da smo, ovog trenutka, lider u agraru Srbije. firme stvori nova fabrika s najsavremenijom tehnologijom. Svi stru~ni potencijali na{e poslovne grupe, kao i iz sestrinske firme „Sojaprotein“, ukqu~eni su u stvarawe najve}e uqare na Balkanu i prve fabrike biodizela u regionu. Za nekoliko godina podigli smo kapacitete ~etiri puta, izgradili punionicu i fabriku biodizela. Ulagali smo i u znawe qudi, koji su radili i upravqali najsavremenijom tehnologijom te vrste u Evropi Re~ju, u obu}enosti radnika i u tehnolo{kom opremqenosti daleko smo ispred sada{weg vremena z Ciq vam, o~igledno, nije samo doma}e tr`i{te, ve} i izvozna tr`i{ta.

- Jedini na{ proizvod koji potro{a~, za sada, vidi na rafovima prodavnica jeste jestivo uqe „Iskon“, ali mi imamo jo{ niz proizvoda, kao {to su sa~me koje se koriste u proizvodwi koncetrata ili direktno kao hrana za stoku. Me|utim, u ovom trenutku, mi smo na putu da stvorimo proteinski koncentrat iz suncokretove sa~me, {to bi bio veliki uspeh, jer bi to istog trenutka zahtevalo izgradwu pogona za proizvodwu tih koncetrata. Naravno da se planiraju i nove vrste uqa, me{avine uqa, razmatra se i podizawe pogona maragarina. Sve te ideje su u igri.

V. Harak

Privatizacije najvi{e pucale u Vojvodini

Od po~etka privatizacije u Srbiji raskinuti su ugovori za vi{e od 20 odsto prodatih firmi, a samo ove godine do kraja juna poni{teno je 86 takvih dokumenata, {to je najvi{e u proteklih deset godina. Prema podacima Agencije za privatizaciju do kraja juna ove godine od po~etka privatizacije raskinuto je 563 ugovora.

Razlozi raskida ugovora sa novim vlasnicima preduze}a su tokom celog dosada{weg perioda privatizacije ostali nepromeweni - neispuwavawe obaveza koje se odnose na investirawe i po{tovawe socijalnog programa, prestanak proizvodwe, neispla}ivawe kupoprodajne cene i prodaja imovine firme mimo ugovorenih uslova.

Podaci Agencije za privatizaciju ukazuju da je, regionalno posmatrano, najvi{e ugovora o privatizaciji raskinuto na teritoriji Vojvodine a zatim slede region Ni{a, Kraqeva, Beograda i Kragujevca.

Hap{ewe Tomislava \or|evi}a, biv{eg direktora „Meridijan banke“ i vlasnika „Ribarskog gazdinstva“ krajem pro{le sedmice, samo je jedna u nizu najnovijih potvrda da je privatizacija u mnogim slu~ajevima kori{}ena za nezakonito boga}ewe pojedinaca.

Fiktivno osnivawe firmi, prikazivawe la`nih potra`ivawa i prebacivawe novca na ra~une tih firmi - klasi~na je {ema po kojoj se „ispumpava“ novac u privatizaciji. Tako|e, vlasnicima tih preduze}a nije strano ni otu|ivawe imovine u procesu privatizacije i weno optere}ivawe hipotekom i razli~itim vrstama kredita.

Prema va`e}em propisima svakim pojedina~nim ugovorom Agencija za privatizaciju odre|uje visinu dozvoqenog otu|ewa

Mnogo problema Privatizacija u Srbiji, kako su ukazivali u vi{e navrata stru~waci, imala je (i jo{ uvek ima) neke svoje specifi~nosti koje su je u negativnom kontekstu razlikovale od privatizacija u drugim zemqama. Na{a privatizacija pre svega predugo traje, jer se obavqa u roku od bezmalo 20 godina. Osim toga, prihodi dobijeni prodajom preduze}a (oko tri milijarde evra), odlazili su mahom u teku}u potro{wu umesto u investicione projekte. Broj radnih mesta u doma}im preduze}ima smawen je, tokom procesa wihove privatizacije, za oko 187 hiqada, isti~u stru~waci. imovine a svaki prelazak tog „praga“ mogu} je samo uz wenu saglasnost.

Generalno, kao problem u otkrivawu malverzacija u privatizaciji pojavqivali su se i dodatni rokovi koje je Agencija davala kupcu da ispo{tuje svoje obaveze, ali i vreme koje pro|e od podno{ewa prijave do reakcije dr`avnih organa.

Iako je ranije bilo najava da bi dr`ava tamo gde utvrdi da postoji osnov za zloupotrebe u procesu privatizacije treba da deluje na efikasniji na~in i sprovede reviziju poslovawa preduze}a, od toga se odustalo, ali je o~igledno da neku vrstu revizije privatizacije do sada uspe{no sprovodi MUP - uz konkretne rezulta-

te. Ali, {teta je tada ve} uveliko u~iwena i te{ko se mo`e ispraviti.

Predsednik organizacije „Transparentnost Srbija“ dr Vladimir Goati ukazao je da „kada se dru{tvena svojina kao svojinski model pokazala neuspe{nom, tada je veliki broj uticajnih qudi iz tih firmi, koji su imali va`ne veze i poznanstva, nastavio isti posao prakti~no da radi i u vrlo kratko vreme zgrnuo velike pare.“ Da treba ne{to pod hitno preduzeti u privatizaciji ukazivali su i sindikati u vi{e navrata isti~u}i da u Srbiji trenutno oko 100.000 radnika ne prima platu i da ih je ve}ina zaposlena u privatizovanim firmama, pa je to jo{ jedan razlog za br`u i efikasniju reakciju MUP-a.

E. Dn.

6

BERZA

ponedeqak9.avgust2010.

DNEVNIK

PROMET NA BERZI PAO ZA DVE TRE]INE

REZOVI U KOM[ILUKU

Investitori na velikom raspustu

MMF hvali Rumuniju

Pre vi{e od godinu dana, Rumunija se zadu`ila 20 milijardi evra, kako bi spre~ila propast ekonomije pod udarom svetske krize.

Misija MMF-a do{la je u Bukure{t zabrinuto se pitaju}i ~ine li rumunske vlasti dovoqno da zemqa iza|e iz krize. Pre ne{to vi{e od mesec dana nije bila zadovoqna i jedva je Rumunima odobrila petu tran{u kredita.

U me|uvremenu, vlada Emila Boka se trgla i hitno smawila plate zaposlenima u javnom sektoru, penzije i socijalna davawa.

Porez na dodatu vrednost pove}an je na 25 odsto. Sve to izazvalo je talas {trajkova, ali {esta tran{a se zato ne dovodi u pitawe. „Impresionirani smo kakvu su marqivost rumunske vlasti pokazale u odluci da deluju u te{kom socijalnom, ekonomskom i politi~kom okru`ewu. Zato mislimo da }e napori uskoro dovesti do `eqenih rezultata“, rekao je {ef Misije MMF-a Xefri Frenks.

Ove godine, Rumunija sebi sme da dopusti da mawak u buxetu bude 6,8 odsto bruto doma}eg proizvoda, a naredne godine 4,4 odsto. Zato mora da smawi broj zaposlenih u preglomaznom javnom sektoru od milion i 400 hiqada qudi.

Ukupan promet na Beogradskoj berzi tokom prve sedmice avgusta iznosio je svega 187 miliona dinara {to je za 66 odsto mawe u odnosu na posledwu nedequ jula. Najvi{e se trgolo deonicama AIK banke (43 miliona dinara), a slede Energoprojekt holding (9,8 miliona dinara) i Agrobanka (osam miliona dinara), rekla je Tijana Cvetkovi}, {ef Odeqewa korporativne agenture Fime Interne{enel .

Promet obveznicama stare devizne {tedwe ~inio je ~ak polovinu ukupnog nedeqnog prometa, a predwa~ila je serija A2012 (41 milion dinara). Berzanski indeksi zapo~eli su ovaj mesec u plusu, te je tako indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 porastao za 0,90 odsto, a op{ti

GM–RIBE ^EKAJU DOZVOLU

Losos-mutant sti`e u prodaju Ameri~ka vlada razmatra, prvi put, da odobri genetski modifikovane `ivotiwe za qudsku upotrebu, prenosi Radio Glas Amerike (VoA) iz Va{ingtona. @ivotiwe, odnosno riba, koja se razmatra je losos, ali takva

dozvola mogla bi da otvori vrata i za druge vrste iz `votiwskog sveta. Oni koji odobravaju takav potez ka`u da bi to moglo da poboq{a ishranu sve brojnijeg stanovni{tva u svetu, u vreme kada osiroma{ene reke i okeani ne mogu vi{e da ispune potrebe, isti~e se u izve{taju VoA. Slobodnu prodaju genetski modifikovanog lososa za qudsku ishranu trebalo bi, posle vi{e

vama i Kanadi, prou~avala i mewala genetiku lososa tokom minulih vi{e od 20 godina. [ef tehnolo{kog procesa u kompaniji „Akvabaunti“ Ronald Stotis tvrdi da qudi ne bi trebalo da budu zabrinuti zato {to je riba genetski izmewena. „U SAD mi ve upotrebqavamo zna~ajne koli~ine genetski izmewenog sojinog zrna, p{enice i drugih razli~itih vrsta i to va`i za ceo svet“, isti~u u „Akvabauntiju“.

Ipak, to je samo delimi~no istina, navodi VoA, uz opasku da je, sude}i prema izve{taju Svetske Banke, u samo 22 dr`ave zasa|eno genetski modifikovano semewe, {to je oko osam procenata svetskog obradivog zemqi{ta. Razlog za to je, navodi se u istooj analizi, poimawe javnosti o zdravstvenim i rizicima po `ivotnu okolinu.

Evropska Unija (EU) ima, osim toga, zakone koji veoma o{tro reguli{u genetski modifikovane `itarice, dozvoqavaju}i samo mali deo wihovih vrsta. Nedavno je, me|utim, EU predlo`ila

Brzo raste „To je losos koji raste otprilike dva puta br`e neko obi~an losos i raste tolikom brzinom samo zato {to smo mu dali drugu generaciju hormona rasta iz lososa. To je gen lososa u lososu“, objasnio je Stotis.

Stotis ka`e da je „Akvabaunti“ izabrala lososa zbog wegovih visoko hranqivih vrednosti. „O~ekujemo da }e, kako je svetska populacija sve brojnija, zahtevi za izvorima visoko kvalitetnih proteina biti sve ve}i.

Riba je me|u najboqim prera|iva~ima hrane u jestive proteine“, isti~e Stotis. godina razmatrawa, da odobri ameri~ki Sekretarijat za hranu i lekove. U izve{taju VoA se ka`e da je kompanija „Akvabaunti“, sa sedi{tem u Sjediwenim Dr`a-

da se zemqama iz tog 27 - ~lanog bloka dozvoli da samostalno odlu~e da li }e dozvoliti ili zabraniti gajewe genetski izmewenih `itarica.

indeks Belekslajn za 0,07 odsto.

Kategoriju najve}ih nedeqnih dobitnika ~inili su Putevi U`ice (sa nedeqnim skokom cene od 10,06 odsto), slede Razvojna banka Vojvodine (7,59 odsto)

i pirotski Tigar (6,82 odsto).

Me|u gubitnicima na{li su se Fidelinka (~ije akcije su na nedeqnom nivou opale za 31,25 odsto), Vital (14,14 odsto) i ^a~anska banka (11,94 odsto).

Strani investitori u~estvovali su u nedeqnom prometu sa prose~no 51 odsto, i to vi{e u kupovini nego u prodaji. mirnu trgova~ku nedequ obele`ile su vesti iz kompanija kako pozitivne, tako i negativne, istakao je broker KBC Sekjuritisa Vaso Dulovi}. Iz Velefarma sti`u, kako je naveo, ne ba{ ohrabruju}e informacije, pa tako prema konsolidovanim podacima iz finansijskih izve{taja za 2009.godinu, ostvaren je neto gubitak u visini od 2,47 milijardi dinara. U 2008. godini tako|e prema konsoliodovanim izve{tajima, kompanija je imala ostvaren neto dobitak od 52 miliona dinara. Konsolidovani podaci za 2009. pokazuju i pad poslovnih prihoda za 10 odsto, pad finansijskih prihoda od 61,37 odsto, kao i rast rashoda od 84,38 odsto, precizirao je Dulovi}.

Investitori su odreagovali na na tu vest tako da je cena Velefarma skliznula na 1.300 dinara. Ni{ki bankari objavili su rezultate za drugi kvartal teku}e godine, gde je dobit pre oporezivawa AIK banke iznosila milijardu dinara, {to predstavqa pad od 40,3 odsto, a kao posledica rasta rezervisawa. Neto prihodi od kamata pali su {est odsto u odnosu na prethodno tromese~je, na 1,7 milijardi dinara. Cena na berzi nije zna~ajnije odreagovala na vesti iz banke tako je u petak cena na zatvarawu iznosila 2.910 dinara, ka`e broker KBC Sekjuritisa.

AMERIKA OPET U NEDA]AMA

Mawe posla u SAD

Drugi mesec zaredom porasla je nezaposlenost u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i dostigla 9,6 odsto. Broj radnika mawi je za 131.000, jer su neki od osam miliona onih koji su zbog krize protekle dve godine ostali bez posla, odustali od potrage za wim.

Tra~ak nade na ameri~kom tr`i{tu rada daje privatni sektor u zemqi. Statistike nezaposlenosti u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama gore su nego {to se o~ekivalo. Broj radnika u julu, smawen je, kao posledica ga{ewa privremenih radnih mesta. U potrazi za poslom je 15 miliona qudi, pokazuju zvani~ni podaci, ali stru~waci tr`i{ta rada u najmo}nijoj svetskoj privredi procewuju da je taj broj mnogo ve}i.

Predsednik SAD Barak Obama apeluje na Kongres da ubrza dono{ewe zakona o smawewu poreza i ve}im beneficijama maloj privredi. „Ne smemo stati. U pripremi je zakon o davawu dvostruko ve}ih pozajmica malim privrednicima, {to }e otvoriti nova radna mesta i pospe{iti kreditirawe preduze}a. To je ono {to treba da uradimo. Ne}emo dozvoliti da sudbina malih preduze}a visi o koncu“, rekao je Obama.

SRBIJA DEO PROJEKTA „BELENE”

Nuklearka skupqa od ~etiri milijarde evra Na sastanku sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em dogovoreno je da Srbija u~estvuje u projektu izgradwe nuklearne centrale „Belene“, izjavio je bugarski premijer Bojko Borisov i dodao i da }e gasovod „Ju`ni tok“ i}i preko Dimitrovgrada.

Borisov je u intervjuu bugarskoj agenciji Fokus rekao da je od Tadi}a dobio ~vrsta uverava-

Premijer Bugarske kazao je da prethodna vlada u Sofiji, koja je procenila da }e izgradwa centrale ko{tati ~etiri milijarde evra, nije uzela u obzir rast inflacije, konsultantske tro{kove od pola milijarde evra, kamate, kao i ni tro{kove izgradwe infrastrukture.

To bi sve zajedno, prema Borisovu, moglo da podigne tro{kove izgradwe na izme|u {est

„Ju`ni tok” kroz Dimitrovgrad Borisov je kazao da je sa Tadi}em razgovarao i o tome na kom mestu bi gasovod „Ju`ni tok“ trebalo da u|e u Srbiju i istakao da je dogovoreno da to bude preko Dimitrovgrada, jer je to za Srbiju najboqe re{ewe. „Srbija je `elela da krak ide preko Dimitrovgrada. Zbog toga sam u razgovore ukqu~io zamenika ministra ekonimije, energije i turizma Marija Ko{eva. Na kraju smo uspeli da postignemo dogovor i po tom pitawu“, rekao je Borisov. wa da }e Srbija u~estvovati u tom projektu, ali je naveo da }e cena izgradwe centrale u Belenama biti znatno ve}a od prvobitno planiranih ~etiri milijarde evra.

i sedam milijardi evra. On je dodao da }e Srbija, kada budu na|eni evropski strate{ki investitori i zatvorena finansijska konstrukcija, u~estvovati zna~ajnim delom u projektu.

Dugovi dave Albaniju Zadu`enost Albanije dostigla je alarmantne razmere i za to je kriva sada{wa vlada premijera Saqija Beri{e koja nije sposobna da se bori sa ekonomskom krizom sa kojom se suo~ila zemqa , upozorila je vode}a opoziciona Socijalisti~ka partija. „Sada{wi nivo javnog duga dostigao je 7,3 milijade dolara {to je neshvatqivo mnogo za na{u zemqu. Svaki albanski gra|anin sada duguje po 2.300 dolara. Svako dete koje se ove godine rodi u na{oj zemqi nasledi}e od vlade premijera Saqija Be-

ri{e toliki dug“, izjavio je poslanik Socijalisti~ke partije Iqir Beka, prenele su agencije.

Beka je rekao da za toliku zadu`enost zemqe postoje tri razloga: prvo-nekompetentnost vlade,drugo - neodgovornost i kao tre}e veoma ra{irena korupcija koja je zahvatila vladaju}e strukture Albanije.

U Socijalisti~koj partiji predvi|aju da }e se javni dug u 2010. godini pove}ati za dodatnih 480 miliona dolara. To }e, kako se isti~e, dovesti ekonomiju zemqe na „nesiguran i rizi~an put“.

On je izrazio uverewe da }e do kraja 2013. ili najkasnije po~etkom 2014. godine biti otvoren autoput Sofija-Ni{ i naglasio da je to jedno od prioritetnih pitawa.

Osim saradwe u privredi i energetici Borisov ka`e da je u Varni bilo re~i i o saradwi u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu i krijum~arewa narkotika. „Svesni smo obojica da te aktivnosti donose velika finan-

sijska sredstva za organizovani kriminal. Zbog toga nam se za ve~erom pridru`io i bugarski ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov“, rekao je Borisov.

On je ocenio da je poseta Tadi}a protekla u prijateqskoj i neformalnoj atmosferi i dodao da je srpski predsednik zahvalio skup{tini Bugarske zbog toga {to je ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu izme|u EU i Srbije.

Do`ivotna garancija za „opel”?

Nema~ki „Opel“ se opredelio, u nameri da se {to pre izvu~e iz teku}e finansijske krize, da kupcima svojih automobila pru`i „do`ivotnu garanciju“ za svoja vozila.

Takva garancija obuhvata gotovo sve: motor, elektroniku i mnoge druge komponente, a u Nema~koj se do sada nijedan proizvo|a~ automobila nije opredeliko za takav poslovni korak, javqa Radio Doj~e vele. Kao {to i sam naziv ka`e, garancija ja vremenski neograni~ena, ali

neki uslovi ipak postoje. Ona obuhvata mnoge tro{kove - od onih koji nastaju za odr`avawe automobila, do izdataka na teret kupca usled razli~itih kvarova na vozilu.

Dodu{e, pomenuta „do`ivotna garancija“ va`i sve do 160.000 pre|enih kilometara, a „Opel“ svojom ponudom nije obuhvatio i pokrivawe tro{kova za zamenu pojedinih delova, kao {to su elementi ko~ionog sistema ili na primer sve}ice, isti~e Doj~e vele.

U „Motinsu” se danas {trajkuje Zaposleni u AD“ Motins“ danas po~iwu {trajk zbog ka{wewa plata. Nisu jo{ primili junsku platu, a pre neki dan ispla}ena im je zarada za maj. Predsednik sindikata u „Motinsu“ Dragan Vasi} ka`e da poslovodstvo firme nije ispo{tovalo sporazum o prekidu {trajka, iz januara, kada se tako|e protestvovalo, iz istog

IZ „RADOSNOG DETIWSTVA” PODSE]AJU

Za besplatan vrti} do 31. avgusta

razloga, ka{ewa li~nog dohotka.

Tako je jo{ ostao dug radnicima deo januarske plate.

Novosadsko preduze}e „NS Don“ ima oko 78 odsto akcija „Motinsa“ po{to je krajem 2.008 godine otkupilo 40 odsto dr`avnog kapitala, plativ{i za to oko 4,3 miliona evra. Akcija je ko{tala 432 dinara.

Z. D.

Zahtevi za ostvarivawe prava na besplatan boravak dece u Pred{koslkoj ustanovi “Radosno detiwstvo” mogu se podnositi do 31. avgusta od 8 do 17 ~asova, a subotom od 8 do 14. Rokovi za novoupisanu decu bi}e naknadno objavqeni.

Pravo na besplatan boravak, mogu da ostvare roditeqi, sta-

rateqi, odnosno hraniteqi deteta iz porodice koja ostvaruje pravo na de~ji dodatak ili pravo na materijalno obezbe|ewe porodice, tre}eg, odnosno svakog narednog deteta, deteta bez roditeqskog starawa i deteta sa smetwama u razvoju, obave{tavaju iz Gradske ku}e. Uz zahtev potrebno je prilo`iti jedan od

Novosadska ponedeqak9.avgust2010.

ra da dete ima smetwe u razvoju, potvrdu o prihodima od 1. maja do 31. jula, za svakog ~lana zajedni~kog doma}instva ili dokaz o nezaposlenosti i dokaz na osnovu kojih se ostvaruje status samohranog roditeqa.

Detaqnije informacije mogu se dobiti na broj telefona 420438.

A. V.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

Izme|u kolere i „papagajske bolesti” P

rose~an potro{a~ gradskog asfalta, tog avgusta 1990. godine, po 35 stepeni u hladu o~ekivao je suludi rasplet na geopoliti~kom planu i lucidno balansirao izme|u paranoje i hipohondrije, „papagajske bolesti“ i kolere... Ne zna se ta~no povod, ali Novosa|ani su se tih dana grdno upla{ili „papagajske bolesti“! Da „golubovi di{u zarazu“ i da preti opasnost od epidemije koja, osim doma}ih `ivotiwa, mo`e napasti i ~oveka! Tada pti~ji i sviwski grip nisu bili izmi{qeni, ali nekako se mora po~eti. Tako su pretwu po zdravqe predstavqali i Rumuni! Na gradske pijace su, {u{kalo se, dolazili rumunski „turisti“ koji su, pored alata i krpica, nudili i prehrambenu robu koja dolazi iz „krajeva u kojima hara opasna bolest“ (sumwalo se na koleru). Ipak, i ova panika bila je kao i svaka druga - kratka i bespotrebna.

I dok su u kosmosu Sovjeti pravili „hokeja{ke izmene“ i, umesto istro{enih kosmonauta iz stanice „Mir“ Solovjova i Blandina, ubacivali „sve`u krv“ Makanova i Strekalova, mewale su se i smene „ORA Novi Sad ’90“.

U „Areni“ se odr`avao osniva~ki skup Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), sa „[tranda“ je isplovqavala 35. me|unarodna kajaka{ka regata, a s divqeg kestena u dvori{tu Jovine gimanazije odlomila se ogromna grana i spqo{tila, ni krivu ni du`nu „{kodu“. U „Centroslaviji“ su zbog op{teg sni`ewa cena zele-

slede}ih dokaza: va`e}e re{ewe o ostvarenom pravu na de~ji dodatak, va`e}e re{ewe o materijalnom obezbe|ewu porodice, izvode iz mati~ne kwige ro|enih za svu decu iz porodice, potvrdu Centra za socijalni rad o sme{taju deteta u hraniteqsku porodicu, odnosno starateqsku porodicu, potvrdu izabranog leka-

ni{a, odlu~ili da i oni spuste „lestvicu“ za svoje artikle. Ali samo u lokalima na gradskim pijacama: tamo gde je konkurencija naj`e{}a. Vo{a je izgubila u Beogradu od Zvezde (2:1), a u tunelu su se „zaka~ili“ Sini{a Mihajlovi} i Ilija Najdovski. „Gril“ na „Spensu“ ponovo je proradio.

U gradu su se okupila „wu{kala“. Borislav G. u hotelu „Novi Sad“bio je doma}in prvom jugoslovenskom seminaru privatnih detektiva iz cele zemqe koji su tra`ili da im se dozvoli pristup dokumentaciji milicije i sudova. „Dnevnik“ je za svoje ~itaoce „wu{kao“ gde se to mogu nabaviti najjeftiniji delovi za „zastavu 101“. Ispostavilio se da je za opremqawe „stojadina“ najboqe bilo oti}i u futo{ki“Stani{i}“, gde se, recimo, komplet farova mogao dobiti za 290 dinara (29 ulaznica za „[trand“).

U me|uvremenu, avgustovski disbalans bolesti udarao je na svim frontovima. Tada se, naime, nije ni smelo razboleti jer je lekar iz Doma zdravqa na Limanu bio oti{ao na godi{wi odmor i ostavio ceduqicu da se vra}a 8. avgusta. Nikom od „nadle`nih“ nije palo na pamet da prona|e zamenu. A sad, kome je trebala „Pavlovi}eva mast“ i ko se s receptom pojavio u apoteci, dobijao je koncizan odgovor: „Nema“! Bebe ~iji roditeqi nisu imali mnogo novca mogli su da zaborave na hidratantnu ko`u i guzu bez ojeda.

Jednostavno, tada je bilo te{ko sa~uvati zadwicu.

D. Apro

NEVOQE STANARA JEVREJSKE 25/27 ZBOG NEPLA]ENOG DUGA ZA VODU OD 380.000

Suve slavine usmrdele pasa` Petnaestak stanara dvori{ne zgrade u Jevrejskoj ulici 25/27 ve} desetak dana nema teku}u vodu. Slavine su suve a toaletni kotli}i prazni, jer ra~un za vodu, koji se o~itava na brojilu zajedni~kom za pet stanova i poslovni lokal koji se nalaze u zgradi, du`e vreme nije pla}an. Vodomer je u me|uvremenu navrteo respektabilnih 380.000 dinara, nakon ~ega je “Vodovod” zavrnuo ventile i “isu{io” zgradu.

ske organizacije, niti stanari, toliki novac nemaju.

- Godinama smo imali prose~nu mese~nu potro{wu od 40-50 kubika, a tokom posledwe tri godine vodomer pokazuje da tro{imo oko 300 kubika vode – ka`e Toplica i tvrdi da je uzrok vi{estrukog skoka potro{we neispravan vodomer.

Na pitawe za{to nije reagovano ~im je prime}eno da voda curi, on ka`e da se obra}ao “Vodovodu i kanalizaciji” i da su

Stanari ve} desetak dana `ive u nehigijenskim uslovima, {to se ose}a u celom dvori{tu i zbog ~ega negoduju i qudi koji `ive u ostalim zgradama u dvori{tu Te{ko je zamisliti kakav je `ivot u stanu bez teku}e vode usred leta, ali stanari su jo{ tu jer nemaju kuda da odu. Naime, u zgradi uglavnom `ive socijalno ugro`ene a{kalijske i romske porodice, s malom decom me|u kojima ima i interno raseqenih sa Kosova, a krov nad glavom im obezbe|uje vlasnik zgrade Abedin Dino Toplica, predsednik Matice A{kalija, ~ije sedi{te je, zajedno sa Nacionalnim savetom a{kalijske nacionalne zajednice, tako|e registrovano na istoj adresi.

Prema re~ima ku}evlasnika Toplice, ra~uni nisu pla}eni jer su previsoki a ni a{kalij-

radnici dolazili ali da kvar nije otklowen. Sada tra`i sastanak sa predstavnicima komunalnih preduze}a i gradskom Upravom za socijalnu za{titu i Upravom za komunalne poslove, kako bi u zgradu ponovo bila pu{tena voda. U me|uvremenu, stanari koji du`e od nedequ dana `ive u nehigijenskim uslovima, {to se ose}a u celom dvori{tu i zbog ~ega negoduju i qudi koji `ive u ostalim zgradama u dvori{tu, dovijaju se kako znaju i umeju. Vodu donose s javnih ~esmi i od kom{ija.

Iako je situacija u Jevrejskoj 27 poprili~no dramati~na, evidentno je da vode ne}e biti dok

Foto: A. Erski

nagomilani ra~uni ne budu ispla}eni. Kako ka`u u “Vodovodu i kanalizaciji”, vodomer je egzaktan aparat koji o~itava utro{ak vode - koliko je potro{eno, toliko mora da se plati, a brojilo zgrade u Jevrejskoj je ispravno. Tako|e, u slu~ajevima

kada dug naraste do razmera kao u ovom slu~aju, iskqu~ewe vode je neizostavna mera. Me|utim, u ovom preduze}u isti~u da je uvek mogu}e posti}i sporazumno re{ewe o uslovima pla}awa kako bi se du`niku olak{alo da izmiri obaveze.

I. Sabado{

V REMEPLOV

„Sramotni napad na {tampu” Dvanaest maskiranih qudi dovezlo se 9. avgusta 1922. godine kasno uve~e automobilima do zgrade u kojoj su bile redakcije i administracija nema~ke nacionalne mawine “Doj~es folkblat”. Nigde nikog nije bilo, pa su “posetioci” bez ikakve muke provalili u prostorije nema~kog lista i u wima uni{tili sve {to se moglo uni{titi: od name{taja i pisa}ih ma{ina do hartije u priru~nom magacinu. Sutradan, predstavnik policije je izjavio “da je otvorena stroga istraga, a oba novosadska srpska lista, radikalska “Zasta-

va” i demokratsko “Jedinstvo” osudili su “sramotni napad na {tampu”, ali su istovremeno zamerili i svojim nema~kim kolegama da objavquju “nelojalne i neoportune tekstove”.

N. C.

MINISTARSTVO ZA TELEKOMUNIKACIJE RASPISALO KONKURS ZA NOVI PROJEKAT

Kabinet i kompjuter u svakoj {koli Sve novosadske {kole trebalo bi da se prijave na konkurs Ministarstva za telekomunikacije i informaciono dru{tvo koje je pokrenulo akciju “Digitalne {kole”. Ovim projektom je obezbe|eno 650 miliona dinara da se u oko 1.100 {kola u Srbiji obezbedi po kabinet za 30 u~enika s isto toliko personalnih ra~unara i internet konekcija. Iako ve}ina novosadskih {kola ve} ima kompjutere i kabinete za informatiku, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} ka`e da se nada da }e sve {kole konkurisati, pogotovo one kojima je hitno potrebna zamena dotrajalih ra~unara.

- U pojedinim {kolama imaju kabinete s kompjuterima koji su stariji od 10 godina i to prili~-

viti na konkurs i da }e Ministastvo imati razumevawa za wihove potrebe – rekao je \uki}.

Plan Ministarstva je da svaka {kola koja dobije kabinet odredi po jednog nastavnika koji }e biti zadu`en za tehni~ku ispravnost u~ionica. Tako|e, direktor }e biti obavezan da svaka tri meseca {aqe izve{taj o funkcioniO[ „Du{an Radovi}”: Posledwa dobila sawu digitalnog kabinovi kabinet neta, a izve{taje }e konno ote`ava i usporava nastavu, a s trolisati osoba koju }e odrediti druge strane imamo {kole koje Ministarstvo. poseduju mnogo savremeniju opreNovosadske {kole nemaju ujedmu. Bez obzira na opremqenost na~en nivo informati~ke oprekompjuterima, iskreno se nadam mqenosti. Jedan deo {kola ima da }e se veliki broj {kola prijasavremene informati~ke kabine-

te, elektronske table i razna moderna nastavna pomagala, dok druge kubure i s najobi~nijim kompjuterima. Ipak ~esto, ~ak i ako {kole imaju savremene ra~unare, nemaju ih dovoqno s obzirom na broj |aka. Posledwa {kola koja je dobila novi kabinet sa ra~unarima i internet konekcijom je O[ “Du{an Radovi}” na Klisi kojoj je krajem maja “Lions klub Neoplanta” uru~io ovu donaciju.

Do tada je ova {kola s tri objekta i 1.850 |aka imala samo jedan kabinet, te je zato ona bila izbor Uprave za obrazovawe.

Na konkurs Ministarstva {kole mogu da se prijave do 15. septembra, a projekat opremawa kabineta traja}e do kraja predstoje}e {kolske godine.

A. Vidanovi}

Kol-centar i u Ka}u Stanovnici Ka}a od danas }e preglede kod svog lekara op{te prakse u Domu zdravqa mo}i da zakazuju preko kol centra i jedinstvenog broja 4879-000.

Pacijenti mogu preglede zakazati i li~no, ali i telefonom kod medicinske sestre svog lekara. Ka}ani imaju na raspolagawu 40 operatera tokom dana.

Pregledi se zakazuju od 7 do 20 ~asova, a hitni slu~ajevi se primaju odmah.

A. V.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak9.avgust2010.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Marina i Martin u porodici [imowi -^ernak Blizanci Marina i Martin - Ru`enke [imowi-^ernak i Jana ^ernaka.

Devoj~ice Mila - Dubravke i Nikole Ne{kovi}a, Lena - Nade i Zorana Ga{i}a, Selena Aleksandre i Zorana Vitasovi}a, Nina Jelene i Predraga Gavrilova, Lana - Jaroslave i Vuka{ina Ivani{evi}a, Lola - Swe`ane i Jovana [u{wara, Jelena Nata{e i Aleksandra [}epanovi}a, Milica - Aleksandre i Sa{e Milovi}a, Du{ka - Dragane @ivanovi} i Dragana Bugarskog, Ana - Tamare Nik{i} i Zorana ]ulibrka, An|ela - Nedeqke i Dragomira Rosi}a, Teodora - Irene i Stojana Jovanovi}a, Tea - Vladislave i Dragana Mari~i}a, Lana - Danijele Dujkovi}[}epanovi} i Stefana [}epanovi}a, Svetlana - Vesne Jovanovi} i Nenada Rajkova, Sofija - Ivane Vrkati} i Bo`idara Srdi}a, Naomi Ela - Melanie i Sa{e Ga{parovi}a, Marija - Svetlane Komaromi i Andrije Mi~e, Tamara - Ankice i Mitra Babi}a, Awa - Nata{e i Milo{a Dimitrijevi}a, Neda - Milijane i Radomira [powe, Mila - Jelene i Ugqe{e Majstorovi}a, Mila - Danke i Ogwena Vasiqevi}a, Elena - Dragice Zeqkovi} i Koste Crnogorca, Ana - Mirjane Kragi}-@ivi} i Bore @ivi}a, Na|a - Violete i Marka Trivunovi}a, Una - Vawe i Branimira Cari}a, Aleksandra - Branke i Zorana Triki}a, Ma{a - Dragane i Milo{a Trifunovi}a, Lena - Jelene i Damira Daki}a, Aleksandra - Eme i Vikto-

ra Galambo{a, Lana - Zorice i \or|a Radovi}a, Sara - Ane i Borivoja \urovi}a, Sta{a - Tatjane i Miodraga Lazarevi}a, Elena - Katarine @ivanovi}-Vuj~i} i @eqka @ivanovi}a, Iva - Marije i Vladimira Trkuqe, Teodora - Tawe i Bojana [obota, Natalija - Tatjane i Sa{e Nikoli}a, Teodora - Dubravke i Nikole Kova~eva, Nikolina - Tijane i Gorana Radnovi}a, Nikoleta - Andrijane i Jo`efa Soboslaia, Anastasija - Zore i Ratka Stevanovi}a, Nora - Elvire i Marka Toma{eka, Teodora - Marijane Babi}-Zaki} i Vojislava Zaki}a, Mila - Irene i \or|a Obrenovi}a, Mina - Danijele i Ivana Kuhajde, Ana - Ivone i Neboj{e Mir~eti}a, Mila - Sne`ane i Dragana Radi}a, Milijana - Darinke i Dragana Pe{kanova, Milana - Qubice i Slobodana ^alakovi}a, Nevena - Mirjane i Velibora Stan~evi}a, Dajana - Milice i Predraga Bena{i}a, Leonora - Jelene i Jovana Rapotija, Diana - Ivane i Aleksandra ^ovi}a, Teodora - Karoline i Ivice Jozi}a, Vasilija - Marijane i Bo`idara Jovanovi}a, Tijana - Eleonore i Vladimira Ra{kova, Lenka - Tamare i Tomislava Vla, Ivana - Julkice Boci i Bo`idara Krsti}a, An|ela - Valerije i Milana Bili}a, Hana - Sandre i Nenada ^ovi}a, Jana - Sawe i Sr|ana Vu~urevi}a, Sofija - Svetlane i Davora Nakova.

Ven~ani Jelena Blagojevi} i Aleksandar Jovi~i}, Marina Kri`an i Bojan Stojanovi}, Vesna Zekovi} i Damir Diki}, Tatjana Lang i Denis Kutla~a, Maja ]ulibrk i Jovan Lu~i}, Jelena Raki} i Branislav A}imovi}, Sandra Trivuni} i Aleksandar Dajko, Mirjana Koji} i Sr|an [proh, Vesna ]osi} i Dragan Se~anski, Jelena Milin i Borislav Bla`i}, Tamara Stevanov i Daniel [andorov, Milica Bo`i} i Dejan Stankovi}, Tijana Zagor~i} i Sava Jeli~i}, Du{ica Jeremi} i Slobodan Kalenti}, Biqana Marin-

kov i Sr|an Miladinov, Dijana Dobri} i Dalibor Milinkovi}, Anita Sapunyieva i Vlada Pti~ar, Jana Poqovka i Mirko Krsti}, Mirjana Risti} i Zoran Miladinov, Ivana Luki} i Qubomir Radanov, Vesna Buj~in i Milan Miri}, Tamara Savi} i Aleksandar Bulat, Jelena Proti} i Miroslav Kalaba, Svetlana Pa{i} i Dragan Gogi}, Du{anka Dundovi} i @eqko Mr{i}, Jovana Kozar~i} i Marko Popovi}, Biqana Plav{i} i Nenad Stojanovi}, Ivana Pavlovi} i Slobodan Stepanov.

Nenad i An|a Buqi} s prinovom Milom

De~aci Kristian - Laure Galfi i Atile Gabora, Aleksa - Maje i Qubi{e Petrovi}a, Nikola - Gordane i Vuka Vujasinovi}a, Milan - Nikoline i Milovana Babi}a, Dominik - Gorane i Branislava Sikore, Petar - @eqke i Milorada Samarxi}a, Todor - Vesne i Miroslava Georgijevi}a, Danilo - Ane i Du{ka Joveti}a, Strahiwa - Branislave i Bratislava Vesi}a, Nemawa - Maja Malenovi} i Milorad Kova~evi}, Du{an - Jovane i Stevana Vlalukina, Lazar - Qiqane i Zorana Vujasinovi}a, Stefan - Qiqane i Nemawe Stojadinovi}a, Ugqe{a - Bojane Bau{ka i Golubana Maksimovi}a, Strahiwa - Milice i Mladena Stoj{ina, Jovan - Aleksandre Popov i Aleksandra Roganovi}a, Dario Slavice i Dalibora Buraija, \or|e - Helene i Miroslava Sentivanca, Filip - Marijane i Marka [}itaroci-Obada, Luka - Milice i Zoltana Na~e, Aleksandar - Gordane i Dragana Baji}a, Aleks - Klaudie Vinaji Makra i Atile Vinajija, Mihajlo - Jelene i Bo`idara \ur|evi}a, Marko - Svetlane i Sr|ana Rajkovi}a, Danilo - Ivane i Milana Vajagi}a, Stefan - Qubice Komarov i Stevana Petrovi}a, Konstantin - Jelene i Du{ka Grbi}a, Vuk - Radmile i Dragana Tomi}a, Manujel - Nedime Alizatov i Denisa Murine, Igor - Ane Kun~ak-Kova~evi} i Vladimira Kova~evi}a, Adam - Monike Hodonicki-Mari} i Marka Mari}a, Slavko Senke i Vladimira Popovi}a, Aleksa - Dragane i Radenka Vojnovi}a, Nikola - Tijane i Sini{e Odovi}a, Mihajlo - Danijele i Sa{e Mandi}a, Kosta - Ivane i Gorana Simovi}a, Luka - Biqane i @elimira ]iri}a, David - Sawe i Milana Divovi}a, Nikola -

Radane i Vladimira Mila{inovi}a, Stefan - Tawe i Sini{e \uki}a, Stevan - Jelene i \ura Jovi}a, Matija - Zorice i Slavka Perkovi}a, Luka - Branke i Radoslava Stojanovi}a, Luka - Nede i Jugoslava Jovanovi}a, Aleksa - Julijane i Branislava Stankova, Jovan - Sla|ane i Danijela Spasojevi}a, Slobodan - Sla|ane i Radomira Ga{i}a, Mihajlo - Ivane i Petra Jovanovi}a, Stefan Du{ice @uti} i Sr|ana Grmu{e, Jovan Nevenke Malen~i} i Zorana Reqi}a, Boris - Lane Patkovi} Mrkela i \ura Mrkele, Aleksa - Milke i Dragoslava Paji}a, Reqa Tatjane i Miodraga Pavlovi}a, Vuk - Jelene i Aleksandra Mi{i}a, Ivan Orestis - Mine i Vladimira Radibratovi}a, Pavle - Swe`ane i Zdravka Oroza, Boris - Sla|ane i Mirjana Petrovi}a, Robert - Du{anke i Jano{a Somorua, Jovan - An|elke i Marka Kova~evi}a, Pavle - Dragane i Marka Prtine, Uro{ - Bojane i Vladimira Risti}a, Srebre - Dra`ene [piki} i Srebre Strezoskog, Sr|an - Vesne i Branka Grizeqa, Ogwen - Vesne i Darjana \inovi}a, Damjan - Marijenke i Gorana Georgijevi}a, David - Karoline i Neboj{e Arsi}a, Lav - Maje Hovawski i Miodraga Milutinova, Mihail - Dragane i Nenada Jo{ila, Nemawa - Melanije i Jovice Ili}, Du{an - Tijane Cicmil-Staki} i Zorana Staki}a, Jan - Nata{e i Jana Zajca, Ogwen - Sla|ane i Miroslava Kne`evi}a, Vuka{in - Sne`ane i Nikole Vrba{kog, Du{an - Anke i Gorana Pani}a, Strahiwa - Radojke i Milovana Kri~kovi}a, Vuk - Sne`ane i Bojana Smiqani}a, Du{an - Gordane i Pera Trivi}a, Nenad - Mirjane Milutin i Dubravka Kne`evi}a.

Umrli

Branislav Stupar i An|elka Gruji}

Du{an [trbac (1934), Zlatko Ani~i} (1954), Dragoslav Vujovi} (1962), Mirko Iliba{i} (1957), Josip Sekeq (1938), Andrija Ziman (1930), Pavle Sazdani} (1938), Mirko Mofardin (1952), Marija La~ok ro|. Segedi (1926), Sima Gazibari} (1947), Slav~o Lazovski (1925), Milan Radosavqevi} (1948), Josip Lorbek (1933), Verona Kikindai (1923), Milanka Hajdukovi} ro|.

Tomi} (1942), Milka Peren~evi} (1939), Marija Gregec ro|. Ba{nec (1919), Radenko Obradovi} (1937), Qubinka Ma|ar ro|.

Bubwevi}(1941), Milo{ Poli} (1921), Milan Baji} (1933), Milena Kuqan~i} (1913), Nenad Milo{evi} (1984), \or|e Perin (1932), Milan Trnavac (1935), Bo`o Kopawa (1965), Katica Kilibarda ro|. Jovanovi} (1931), Justina Hromi{ ro|. Poqakovi} (1942), Jelica ^iv~i} ro|. Brzak (1962), Vera Kutawac ro|. Radin (1947), @ivota Petrovi} (1941), Er`ebet Zlatovi} ro|. Jablonski (1935), Ana Mandi} ro|.

Debeqak (1929), Sreten Pe{i} (1943), Ro-

`i Ladi ro|. Bergel (1936), Bogdan Gostovi} (1926), Qubica Hajduk ro|. Jakotin (1964), Vawa Mirkov-Uskokovi} ro|. Mirkov (1973), \ura Mihol~i} (1937), Ana Popari} ro|. Melich (1944), Balint Ivanek (1951), @ivko Gli{i} (1934), Jovo \uki} (1945), Milan Haxi} (1941), Zoran Peri} (1973), Bo{ko Ma}a{ev (1948), ^edomir Maqkovi} (1932), Smiqka Lasica ro|.

Joksimovi} (1924), Jovica Ma{i} (1949), Dragan Rudi} (1946), Du{an Stanivuk (1929), Jo`ef Talo (1930), Rade Romi} (1929), Nedeqka Bo{wak ro|. Karapanxa (1957), Nikola Jovi~i} (1990), Verica Lavrni} ro|. ^uport (1962), Mirko Kova~evi} (1959), Eva Balog ro|. Petrovi} (1937), Jovan Pivni~ki (1931), Vera Malobabi} ro|. Stojkovski (1950), Milica Bosan~i} ro|. Duvwak (1937), Vukosava \akovi} ro|. Vla{ki (1930), Ru`a Peri{i} ro|. Peri{i} (1928), Sreten Avramovi} (1942), Jelika Tomi} ro|. Zekovi} (1936), Jovan ]iri} (1943).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

PREDSTAVQAMO PARKOVE – ZELENE OAZE KOJIH JE U NOVOM SADU SVE MAWE

Rasko{nu prirodu uru{io zub vremena Kameni~ki park je kroz decenije bio jedino izleti{te Novosa|ana koje je odgovaralo svim uslovima koji se od takvog mesta tra`e. Prostorno je dovoqno velik, bogat rastiwem, drvima s dovoqno sun~anih povr{ina i lepih, cvetnih livada, lakim uzbrdicama i mnogim klupama.

Polo`aj mu ne mo`e biti lep{i – ure|ena {uma du` desne obala Dunava, kod Sremske Kamenice, zahvata povr{inu od preko 20 hektara. Podignut je krajem 18. veka po nalogu kameni~kog vlastelina Marcibawija, koji je ovde 1793. izgradio i dvorac, ~iji je vlasnik kasnije postao vlastelin Kara~owi. Posle Prvog svetskog rata ovaj feudalni posed je za dva miliona

Ku}ice i hranilice Mali{ani iz De~jeg sela, ustanove za decu bez roditeqskog starawa, napravili su ku}ice za ptice, hranilice za veverice, hotel za male `ivotiwe, slepe mi{eve i sove, i postavili ih du` puta koji vodi od Kameni~kog dvorca do De~jeg sela. Pravqewem ovog Ekolo{kog puta u Kameni~kom parku, ova ustanova postala je prvo De~je ekolo{ko selo u Srbiji.

Voda iz dva izvora u parku sliva se u jezero koje je nekada, kao i sam park, mnogo lep{e izlgledalo.

Od 1960. do 1963. „Gradsko zelenilo“ ~inilo je napore da se park uredi i odr`ava. Tada su postavqene klupe, ogwi{ta za izletnike, poboq{ana je higijena. Me|utim, zbog mawka novca u gradskoj kasi briga je svedena na ko{ewe livada i se~u sasu{enih stabala. U vreme izgradwe Mosta slobode, zbog intenzivnog kori{}ewa gorweg puta za te{ka vozila, do{lo je do obru{avawa i klizawa zemqi{ta i uni{tavawa rubne vegetakruna pre{ao u ruke akcionarskog dru{tva, da bi nacionalizacijom nakon Drugog svetskog rata postao op{te dobro. Park je tako prepu{ten samom sebi.

Godinama je to najbli`e i najomiqenije izleti{te Novosa|ana. Ovamo su gra|ani najvi{e dolazili o |ur|evdanskom uranku, a posle 1945. za Prvi maj.

U parku je zasa|eno kod nas poznato, ali i retko drve}e, doneseno iz cele Evrope i prekooekanskih zemaqa. Veliko je bogatstvo i druge razvnovrsne flore, a na blagim uzvi{ewima i izme|u stoletnih stabala prostiru se lepe cvetno-travnate livade. Od drve}a najvi{e ima lipe, hrasta, javora, crnog bora, graba, divqeg kestena…

Impozantna stabla bresta su

Apel Novi Sad je, prema podacima iz 1994. godine, imao ~ak 39,05 m2 zelenila po stanovniku, ali je samo 15 godina kasnije, prema ovogodi{wim podacima, zeleni prostor spao na tri~avih pet metara kvadratnih po stanovniku, {to je skoro ~etiri puta mawe nego u prestonici Srbije. Ekspanzija novogradwe i konstantan priliv novog stanovni{tva glavni su razlozi za ovakvu situaciju. Nagli rast populacije trebalo bi da alarmira stru~nu javnost da se ozbiqno pozabavi problemom organizacije i kvaliteta `ivota u urbanoj sredini, kao i zdravstvenim rizicima koji su neizbe`ni po Novosa|ane u takvom okru`ewu.

ME\U „^UVARIMA PLA@E” NA [TRANDU OVE GODINE JE I QUPKA DAMA

Sirena motri na neoprezne kupa~e

Foto: G. Jovi}

vodi i nedokazani tinejxeri koji mnogo vole da se prepiru – pri~a Ana za na{ list.

Ona pritom priznaje da je posao za koji se odlu~ila izuzetno naporan, jer je pa`wa uvek usmerena na kupa~e, te nije dozvoqen predah u nadgledawu posetilaca [tranda.

- Psihi~ki je zaista naporno, naro~ito popodne u vrelim danima, kada se u vodi nalazi na hiqade qudi. Pratiti ih sve je zamornije od sedewa na suncu po ceo dan. Me|utim, to {to

9

SREMSKI KARLOVCI

Abonenti narodne kuhiwe na proveri Komisija sastavqena od predstavnika karlova~ke op{tine, Crvenog krsta i Centra za socijalni rad kre}e danas u obilazak korisnika narodne kuhiwe u Sremskim Karlovcima kako bi se uverila da li ispuwavaju uslove za tu vrstu pomo}i. Odluku o reviziji spiska korisnika doneo je nedavno Upravni odbor Crvenog krsta, a takva inicijativa potekla je i od lokalne samouprave, koja je sada jedini donator narodne kuhiwe u Karlovcima.

- Svake srede, po~ev od danas, i}i}emo na teren da vidimo odgovaraju li podaci sa spiska stawu na terenu - ka`e sekretar Crvenog krsta u Sremskim Karlovcima Dragana Kqaji}. – Sa onima na “~ekawu” imamo oko 250 qudi koji ispuwavaju pravo na obrok u narodnj kuhiwi, a mi smo u mogu}nosti da kuvamo za 200. Ra~unamo da }e ovaj posao trajati dva meseca, tako da o~ekujemo da }emo na zimu imati realan broj korisnika.

Dragana Kqaji} poziva sve one koji smatraju da imaju prava na obrok u narodnoj kuhiwi da se prijave Centru za socijalni rad.

Komisija }e obi}i i sve novoprijavqene i istovremeno utvrditi celokupni socijalni i zdravstve-

ni status gra|ana koji se hrane ili `ele da dobijaju topli obrok u narodnoj kuhiwi.

Trenutno se u narodnoj kuhiwi ne priprema hrana za najugro`enije Karlov~ane, ali zato oni dobijaju lan~ pakete. U Crvenom krstu se nadaju da }e kuhiwa po~eti da radi najesen i da }e do tada prona}i jo{ nekog donatora. Z. Ml.

Centru nova rasveta

zbog bolesti propala, a tako su uni{teni i platani.

U pro{losti postavqen su razne figure mitolo{kog karaktera, a najinteresantnija je skupina visokih stubova sa pet glava, na takozvanom Bre`uqku qubavi, kao i sfinga.

Ana Miri} je jedina devojka me|u spasiocima na najlep{oj novosadskoj pla`i, ali je na tu ~iwenicu ponosna jer, kako ka`e, upravo su je mnogi momci, koji nisu uspeli da pro|u kurs za spasioce na [trandu, ube|ivali da ne}e uspeti ni ona da ga savlada.

Studentkiwa druge godine prava privla~i veliku pa`wu posetilaca na Dunavu, jer je za sedam godina, koliko je Udru`ewe spasilaca na vodi Vojvodine anga`ovano na [trandu, ona druga devojka koja ~uva `ivote kupa~a. Me|utim, iako se svake godine na kurs za spasioce prijavquje nemali broj pripadnica lep{eg pola, Ana je ove godine jedina pro{la. Weni nadre|eni ka`u da je bila mnogo uspe{nija od pojedinih mu{karaca.

- S obzirom na to da sam se ~etiri godine bavila plivawem, nije mi trebalo puno da odlu~im da se prijavim na kurs.

Mesec dana pre wegovog po~etka, vredno sam trenirala i, zahvaquju}i tome, bez pote{ko}a dobila sertifikat o polo`enom testu za spasavawe na vodi.

Intervencija na [trandu dosad, sre}om, nije bilo, a najve}i problem su neodgovorni roditeqi koji ostavqaju decu samu u

ponedeqak9.avgust2010.

sam na sve`em vazduhu, pored vode, mnogo olak{ava posao – ka`e Ana, dodav{i da su ostali spasioci prema woj izuzetno korektni i da je tretiraju onako kako treba; kao sebi apsolutno ranopravnu.

Iako se spasioci ~esto `ale da imaju mnogo verbalnih sukoba sa neposlu{nim pliva~ima, Ana, koja je odlu~na u tome da se i naredne godine prijavi za ovaj posao, ka`e da do sada nije imala takva negativna isustva.

I. Brcan

cije. Iako je Kameni~ki park deo Nacionalnog parka Fru{ka gora, po wegovom odr`avawu se to ne vidi. Nagri`en zubom vremena, Kameni~ki park ure|uju pojedinici, velikodu{nici zaqubqeni u I. Brcan prirodu.

KUP BEGE^KE JAME U PECAWU I KUVAWU

Juniorima jutro – seniorima ve~e Lepo vreme i dobra organizacija pomogli su da u subotu odr`an tradicionalni kup Bege~ke jame u pecawu i kuvawu bude u skladu sa dobrim glasom koji prati ovo naseqe, a to je da je Jama pravi ribolova~ki raj. Juniorima je pripalo jutro jer su u osam ~asova ukrstili {tapove i udice i upecali brdo riba za dva sata. Najspretniji je bio Aleksandar \or|evi} sa bezmalo jednim kilogramom te{kom lovinom. Nije zaostala mnogo i najboqa juniorka Milana [ukunda sa 800 grama te{kim ulovom.

Medaqe su jo{ dobili i Jovan Tepav~evi}, Milan Vojnovi}, a svih 19 u~esnika je novom opremom popunilo svoj ribolova~ki pribor.

Takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe odr`ano je predve~e a najukusniju je spravio Radivoje Jovanovi} gost iz Ka}. Drugi je bio Mile Nenad - Zeder, doma}i reperezent, a tre}i \or|e Moqac iz Novog Sada.

Kusawe ~orbe i pe~e ribe potrajalo je do posle pono}i uz pratwu `ive muzike, a diplome zahvalnice dobili su i lokalni sponzori koji su pomogli organizatoru u prikupqawu nagrada : “Strimer” iz Novog Sada, An|elko Radman (RIbolova~ka tajna), Mile Nenad, Jovan i Petar Lapu te Pavle Male{ev koji je kuvarima poklonio svoju tek iza{lu kwigu “Marim ja, nek laju – divani o re~ima”.

E. D.

Vi{egodi{wa namera op{tinskih otaca u Sremskim Karlovcima da centar osvetle novom dekorativnom rasvetom mogla bi u dogledno vreme da bude i ostvarena. U toku su razgovori sa potencijalnim finansijerima, projektantima i izvo|a~ima, tako da bi uskoro moglo da se o~ekuje vi{e konkretnijih informacija o tom planu op{tinske vlasti.

- Sada{wa dekorativna rasveta je krajwe neracionalna, ne samo zbog utro{ka struje, ve} i zbog skupog odr`avawa i ne mo`e se pohvaliti zadovoqavaju}im efektima - ka`e predsednik op{tine Milenko Filipovi}. – Novim sistemom rasvete tro{kovi bi bili prepolovqeni, a u~inak zana~ajno pove}an, pa bez obzira na ulagawa, o~ekujemo da bi

se u relativno kratkom roku investicija isplatila. Znam da se mnogi ne sla`u sa mojim pogledima na ure|ewe centra, ali oni treba da budu svesni da Karlovce upravo ~ini centar i objekti u wemu i da ulagawem u centralno gradsko jezgro se zapravo ula`e u najatraktivniji deo mesta.

S druge strane, proteklih godina znatno vi{e para ulo`eno je u objekte izvan, nego u samom centru, koji je bez mnogo novca i parternog ure|ewa dobio sada{wi izgled. Kao primer za to Filipovi} navodi asfaltirawe najve}eg broja ulica, izgradwu mosta kod Lova~kog doma i na Stra`ilovu, ure|ewe sportskog centra u Dvorskoj ba{ti, obnovu Kapele mira, kupovinu kanti za sme}e i drugo.

Z. Ml.

Za{tita za sve `ivotiwe @iteqi Sremskih Karlovaca imali su priliku da ovih dana u svojim po{tanskim sandu~i}ima na|u letak Udru`ewa za za{titu prava `ivotiwa i prirode “Hipo” , kojim ih ono obave{tava da je lane donet Zakon o dobrobiti `ivotiwa i {ta on u najkra}em predvi|a, koje su obaveze gra|ana i lokalne samouprave, a koje kazne slede za neispuwavawe du`nosti. To je prva aktivnost novoosnovanog udru`ewa, kojem u fokusu nisu samo psi, ve} sve vrste `ivotiwa.

- Konkretan povod za osnivawe udru`ewa je pojava privatnika {intera na karlova~kim ulicama, koji ne libe}i se nikog i ni~eg, pred sugra|anima i turistima hvataju pse lutalice, za koje pretpostavqamo da ih posle predaju “^isto}i”, {to je protivzakonito ka`e predsednica udru`ewa “Hipo” Jelisaveta Filipovi}. – Ali, to ne zna~i da }e na{e aktivnosti biti usmerene samo na pse. Na{ glavni zadatak je edukacija sugra|ana i podizawe svesti o potrebi za{tite `ivotiwa. To }emo raditi kroz predavawa, radionice, {tampawe i deqewe letaka. U

planu je i izrada sajta, koji tako|e treba da poslu`i u tu svrhu.

Po re~ima Jelisavete Filipovi}, udru`ewe se obratilo op{tini s molbom da mu ustupi prostorije koje su svojevremeno date na upotrebu Javnoj veterinarskoj stanici “Novi Sad” u Ulici mitropolita Stratimirovi}a, ali jo{ nije dobilo odgovor. Tamo bi, ka`e na{a sagovornica, deo svojih aktivnosti realizovali. Jedna od wih je sterilizacija i kastracija pasa i ma~aka. Za po~etak, to bi veterinar radio subotom posle podne i to besplatno. U prvo vreme bi dolazili u obzir psi i ma~ke koji imaju vlasnike.

- Lokalne samouprave su po zankonu du`ne do 2012. godine da otvore azile za pse i ma~ke - ka`e Filipovi}eva. - Be~ej je op{tina koja je to ve} uradila i ima slu`bu zoo higijene, ~iji zadatak je da po pozivu gra|ana hvata pse lutalice i sterili{e ih.

Ako se uzme u obzir podatak da su pro{le godine tamo zabele`ena samo dva ujeda pasa lutalica na oko 40.000 stanovnika, onda je jasno koliko su oni odmakli na tom poqu.

Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak9.avgust2010.

ZAVR[EN DESETI LI^KI VI[EBOJ

OMIQENO MESTO ZA RAZONODU IN\IJACA

Sa~uvali tradiciju i pokazali snagu APATIN: Sveukupni pobednik na desetom, jubilarnom Li~kom vi{eboju koji je proteklog vikenda odr`an u Apatinu je ekipa „Ximikomerc” iz Prigrevice. Drugo mesto zauzela je ekipa „Stefan i div” iz U`ica, a tre}a je bila ekipa „Qubi{ini prijateqi” iz Sombora. Deseti Li~ki vi{eboj odr`an je na platou ispred restorana [aran, a zapo~eo je defilejom svih takmi~arkih ekipa. U~estvovalo je 15 ekipa, a manifestaciju je otvorio dr`avni sekretar u ministarstvu Vlade Srbije za dijasporu Miodrag Jak{i}.

- Na originalan na~in preneli ste tradiciju predaka iz Like koji su u Vojvodinu stigli pre vi{e decenija. Ova manifestacija pokazuje duhovnu i kulturolo{ku snagu jednog naroda, potrebu za wegovawem tradicija, odra`ava identitet srpskog `ivqa. - rekao je Jak{i}.

U trci dece u vre}ama najbr`i je bio Mihajlo Jak{i} iz Beograda, drugi je bio Dragan Uzelac iz Apatina, a tre}i Beogra|anin Strahiwa Badwar. U skoku u vis iz mesta sa presko~enih 1,52 m pobedio je Stanko

Jeroti} iz Sevojna. Milo{ Markovi} iz Prigrevice je sa 14,20 metara oborio rekord vi{eboja u bacawu kamena s ramena, koji je iznosio 13,70 m. U vu~ewu kuke , ~etvrti put zaredom, pobedio je Prigrev~anin Sa{a Stani}. I u skoku u daq iz mesta oboren je dosada{wi rekord od 3,25 metara, a oborio ga je Prigrev~anin Aleksandar Bundalo

Pobedni~ka ekipa

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek "(sinhronizovano) (18), "Seks i grad 2" (19.45, 22) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Pejntbol" (20) MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Olga Borivoja Spasojevi} (1929) (ispra}aj) u 11.45 ~asova, Du{anka Dragana Vukmirovi} (1935) u 13.15, \uro Stevan Lacmanovi} (1961) u 14, Jo`ef Jo`efa Felde{di (1941) (ispra}aj) u 15. 30 ~asova.U Petrovaradinu na Novom grobqu bi}e sahrawen Sa{a Vitomira Bo`i~i}a (1969) u 13 ~asova. U Veterniku na Mesnom grobqu bi}e sahrawen Frawo Nikole Horvat (1933) u 17 ~asova.

Spas od vru}ina na bazenu

sa presko~enih 3,36 m. U pretezawu {tapa najja~i je bio Dalibor Zelen iz Prigrevice. U tr~awu po brvnu najbr`o je bio Borko Lukovi} ~lan ekipe Vojske Srbije. Najja~u ruku u disciplini obrawe ruke imao je Dalibor Stan~evi} iz U`ica.

U pewawu na sto`inu najbr`i je bio Nikola Kova~evi} iz Banatskog Kara|or|eva sa ne{to vi{e od {est sekundi.

U najatraktivnijoj disciplini Li~kog vi{eboja, u nadvla~ewu konopa, najja~a je bila ekipa „Ximikomerc” iz Prigrevice, druga su bili „Qubi{ini prijateqi” iz Sombora, tre}i „Stefan i div” iz U`ica.

Haramba{e, vo|e ekipe, zahvalile su idejnom tvorcu Li~kog vi{eboja Mirku Vrane{u pehar „doktor za li~ki vi{eboj“. Za u~esnike Li~kog vi{eboja i za posetioce, za blizu dve hiqade, pripremqen je i pravi li~ki ru~ak, kupus sa ov~etinom i pasuq, koji su skuvali pripadnici Vojske Srbije u svojim pokretnim kuhiwama.

J. Prel~ec

IN\IJA: U narednom periodu meterolozi najavquju ponovo visoke temperature, preko 35 stepeni. Spas od vru}ina In|ijci nalaze na bazenu, koji je postao mesto za letwu razonodu ne samo za wih, ve} i za stanovnike okolnih mesta, s obzirom na ~iwenicu da je to jedini otvoreni bazen, olimpijskih dimenzija na potezu izme|u Novog Sada i Beograda.

Bazen je otvoren svaki dan od 10 do 19 sati. Pored kupawa za vreme radnog vremena, in|ijski bazen nudi mogu}nost i poha|awa {kole plivawa u prepodnevnim ~asovima od 8.30 do 9.30, a wu vode stru~ni qudi i nastavnici, dok se treninzi za spasioce dr`e u terminu od 9.30 do 10 sati ujutru.

Oni koji ne vole gu`vu mogu da do|u na isplivavawe u jutarwim satima od 7.30 do 8.30 ili u ve~erwim od 19.30 do 20.30. Za u~enike i studente iz In|ije ustanova „Sportski

centar” obezbedila je beneficirane pretplatne karte od 1.500 dinara za celu sezonu.

Pretplatne karte za isplivavawe ko{taju 3.500 za celu sezonu, 2.700 za mesec dana, dok za 15 dana ko{taju 2.000 dinara. Dnevna ulaznica ove godine je 200 dinara. Sistem ulaska

Sindikalne igre na pesku kraj Tise NOVI BE^EJ: U okviru projekta, unapredimo sport u Vojvodini, Povereni{tvo Saveza samostalnog sidikata op{tine i lokalna samouprava op{tine Novi Be~ej, bili su dobri doma}ini u~esnicima manifestacije „Ukqu~i se u igru – na obalama reka i jezera”, koja je prvi pit odr`ana u subotu, na Tiskom keju u Novom Be~eju.

U malom fudbalu, odbojci, rukometu i rvawu na pesku, u~estvovalo je vi{e od 300 odraslih takmi~ara takmi~ara, uglavnom iz op{tine doma}ina, a na igre su do{le i ekipe iz In|ije i Kikinde. Tridesetak

TELEFONI

u~enika novobe~ejskih osnovnih {kola „Josif Marinkovi}” i „Miloje ^ipli}”, nadmetali su se na poligonu spretnosti.

Inicijator projekta i glvni organizator manifestcije Savez sport za sve Vojvo|ane, obezbadio je lepa nagrade za pobednike i diplome za sve u~esnike manifestacije, koja bi trebala da bude tradicionalna i odr`ava se svake godine, prvog vikenda avgusta meseca. Doma}ini su priredili zajedni~ki ru~ak za sve u~esnike, pa je dru`ewe kraj Tise trajalo celog dana.

M. Kiseli~ki

na bazen je kompjuterizovan, pa mogu da u|u samo oni koji imaju ulaznicu. Na bazenu su tokom cele sezone anga`ovani spasioci i slu`ba hitne medicinske pomo}i, a kvalitet vode se kontroli{e u Higijenskom zavodu u Sremskoj Mitrovici.

S. Bojevi}

Konkurs galerije ZREWANIN: Savremena galerija u Zrewaninu raspisuje konkurs za samostalnu ili autorsku izlo`bu, i predavawa - promocije iz svih oblasti vizuelne umetnosti za 2011. godinu. Izlo`ba, odnosno projekat mora biti premijerno prikazan u galeriji. Konkurs je otvoren od 1. septembra do 1. oktobra. Potrebno je poslati (preporu~qivo u elektronskoj formi) radnu biografiju, opis i vizuelnu dokumentaciju projekta, kao i spisak neophodne opreme za wegovu tehni~ku realizaciju. Materijal se mo`e slati na adresu Savremene galerije (Suboti}eva 1), ili na imejl: oljas@galerija.rs. Razultati }e biti poznati do 1. decembra. @. B.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

NA TRADICIONALNOJ DU@IJANCI PREKO 1.000 U^ESNIKA

Prvi hleb predat gradona~elniku U Subotici odr`ana je centralna sve~anost „Du`ijanca 2010” posve}ena kraju `etve. Tradicionalno povorka je krenula od crkve Svete Terezije do central-

nog trga, kada je i hleb od ovogodi{weg `ita predat gradona~elniku Subotice Sa{i Vu~ini}u. Ove godine obele`ena je 100 Du`ijanca, a naredne godine se obele`ava

100 godina od praznovawa „Du`ijance” na ovim prostorima. Primaju}i hleb od banda{a i banda{ice Sa{a Vu~ini} je rekao da je „Du`ijanca” proistekla iz obi~aja jednog naroda u gradsku manifestaciju pod okriqem crkve i lokalne samouprave. Sve~anost je po~ela u petak otvarawem izlo`bi „Stari obrti i alati” i radova sa Prve kolonije naive u tehnici slame iz Tavankuta u Gradskoj ku}i. U subotu je odr`ano tambura{ko ve~e na Trgu Slobode, gde su se predstavili banda{i i banda{ice. Da podsetimo, od 1993. godine organizovawe „Du`ijance” povereno je Hrvatskom kulturnom centru „Buweva~ko kolo”. Prekretnicu u obele`avawu Du`ijance ~ini 1911. godina kada je monsiwor Bla{ko Raji}, `upnik crkve Svetog Roka u Subotici porodi~-

no slavqe preneo i u crkvu. Obele`avawe „Du`ijance” po~iwe u prole}e davawem blagoslova `itu, a nastavqa se takmi~ewem kosa~a, izlo`bama radova u tehnici slame, nastupom folklornih grupa da bi se tradicionalno zavr{ila predajom hleba gradona~elniku, koji ga okre}e na ~etiri strane grada u znak zahvalnosti Bogu na plodovima zemqe. Na jedinstvenoj zajedni~koj promociji obi~aja i tradicije prisustvovalo je preko 1.000 u~esnika.

- Naredne godine obele`avamo vek postojawa i svetkovawa „Du`ijance”. Bi}e sve~anije, interesantnije i sa mnogo zanimqivih gostiju. „Du`ijanca” je obi~aj zahvale za rod p{enice, za kraj `etve - obja{wava predsednik Organizacionog odbora „Du`ijance” Davor Duli}.

A. A.

ponedeqak9.avgust2010.

11

NEMA VI[E MILOSTI ZA NEPLATI[E

Toplana iskqu~uje du`nike KIKINDA: U narednih mesec dana, JP „Toplana” iskqu~iva}e gra|ane i preduze}a koji nisu izmirili ra~une za grejawe.

Dosada{we tu`be „Toplane” „te{ke” su 18,2 miliona dinara, od ~ega gra|ani duguju 22,7 miliona, a firme 38 miliona dinara.

- Prva iskqu~ewa zapo~e}emo 15. avgusta i traja}e mesec dana – ka`e direktor „Toplane” Nikola Terzin. – Sa julskim ra~unima {aqemo i opomene pred tu`bu svima koji su du`ni vi{e od 10 hiqada dinara. Iskqu~iva}emo i vi{egodi{we neplati{e koji imaju dugovawa i preko 100 hiqada dinara.

Najve}i du`nik je Hotel „Narvik”, a tu su i MUP i Sud u Kikindi, kao i deo buxetskih korisnika. - Svake godine spisak du`nika je mawe-vi{e isti. Wih ne}emo iskqu~ivati jer oni svoja dugovawa uvek izmire – istakao je Nikola Terzin.

Poslovawe „Toplane” pre mesec dana uskla|eno je sa zakonom. Gradskom odlukom propisano je da se svakim korisnikom potpisuje ugovor, koji mogu raskinuti obe strane. Radijatori i instalacija u stanu definisani su kao privatno vlasni{tvo, tako da }e se izlasci majstora napla}ivati po tr`i{noj ceni, dok }e ozra~ivawe i popravke na po~etku grejne sezone biti besplatni.

A. \.

OLUJNO NEVREME S GRADOM NANELO OGROMNE [TETE U SREMSKOMITROVA^KOJ OP[TINI

Grad i vetar ostavili pusto{ SREMSKA MITROVICA: Oluja koja je u petak uve~e trajala samo petnaestak minuta nanela je ogromne {tete u sremskomitrova~koj op{tini. Jak, gotovo orkanski, vetar skidao je krovove, grad lomio crepove i uni{tio povrtwake, vinograde, vo}wake i nao~ito o{tetio plastenike. Nevreme je pored gradskog podru~ja, nanelo velike {tete u selima [uqam, Sala{ No}ajski, No}aj, Veliki Radinci i delu Be{enova.

U gradu, u Sremskoj Mitrovici, sna`an olujni vetar, koji je prema procenama bio brzine ve}e od 130 kilometara na ~as, o{tetio je krov na zgradi Higijenskog zavoda, Sportsko-poslovnog centra „Pinki”, a improvizovani krov sa novog Hirur{kog bloka Op{te bolnice, koji je postavqen posle po`ara pre vi{e od mesec dana, digao je i bacio na krov Medicinske {kole „Dragiwa Nik{i}” koja u neposrednoj blizini. Na velikom broju ku}a grad je polupao, a vetar odneo deo

crepova. O{te}en je krov na zgradi Osnovne {kole „Jovan Popovi}” i Gimnaziji u gradu, a {tete ima i na {koli su selu [a{inci,

gde je vetar digao deo krova, a grad polupao prozore.

U gradu je olujni vetar lomio drvorede, posebno je stradala ale-

NEVREME POGODILO I BELU CRKVU

Vetar obarao stoletne platane BELA CRKVA: Nevreme sa ki{om i vetrom olujne ja~ine pogodilo je ju~e oko 17 ~asova Belu Crkvu. Nevreme je trajalo samo nekoliko minuta, ali je opusto{ilo Proletereku ulicu koja je poznata po stogodi{wim platanima. Vetar je sa svakog drveta odlomio bar po jednu granu, a na tri mesta je oborena su ~itava stabla. Dva drveta pala su sre}om samo preko ulice, dok je tre}e o{tetilo i krov ku}e na uglu ulica Proleterske i Jovana Popovi}a. Materijalna {teta nije velika, a sre}om `rtava nije bilo. U ra{~i{}avawu ulice veoma bitne za saobra}aj u gradu u~estvuje vatrogasna jedinica iz Bele Crkve, a mesto obezbe|uju patrole MUP-a.

Stanovnici Proleterske i Partizanske ulica ka`u da su u vi{e navrata bili u op{tinskoj upravi i tra`ili da se platani poseku zbog {tete koju nanose wihovim stambenim objektima, ali da je odgovor uvek bio da zahtev podnesu ovla{}enoj sku`bi, i kako ka`u na tome se sve zavr{avalo. Svako godine Javno preduze}e „Fond za gra|evinsko zemqi{te i putnu privredu” organizuje orezivawe platana u ove dve ulice i parku tako da poseku sve grane koje se pru`aju prema ku}ama, pa je tako umawena mogu}nost ve}ih o{te}ewa na objektima.

M. V. ja platana u @elezni~koj ulici i drve}e u parku u centru grada.

U selima Sala{ No}ajski i No}aj uni{teni su povrtwaci i vo}waci, svi plastenici su o{te}eni od grada, u velikom delu kukuruzi{ta ostale su slomqene stabqike bez li{}a, pa je te{ko poverovati da }e se ova kultura oporaviti. Sli~ne {tete pretrpeli su i usevi u selu [a{inci.

- Mislim da je olujni vetar bio ja~i nego 1991. godine, kada je registrovana brzina od 140 kilometara na ~as. U No}aju je vetar ~upao topole iz zemqe - obja{wava Dragan Spasojevi}.

Najve}e {tete olujni vetar i grad naneli su me{tanima sela [uqam pod Fru{kom gorom, gde

je uni{tena sva letina, polupani crepovi i prozori na ku}ama, a sa {upa odneseni krovovi. Posebno velike {tete pri~iwene su vo}u i vinogradima na [uqmanskoj glavici, iznad sela, gde je padao grad veli~ine jajeta. Branko Tojagi}, iz [uqma ka`e da u svom {qiviku nema {ta da bere, a {tetu ceni na 350.000 evra.

- Meni je na farmi tovnih pili}a grad polupao ceo krov. Moj kom{ija Bata Juri{i} je ostao bez jedanaest hektara paradajza, koji je upravo po~eo da zri. Ni jedna breskva nije ostala na stablu, a {qivici i vinogradi su potpuno uni{teni. Kod mog kom{ije Steve Mili}evi}a orkanski vetar je digao krov sa nove {upe i odneo ga u kom{ijsko dvori{te.

Nema ku}e i gospodarskog objekta na kojem nema {tete – ka`e me{tanin [uqma Zoran Ili}.

Jak vetar i grad naneli su {tete i seqacima u Velikim Radincima, me|utim, poznati povrtar Milovan Nedimovi}, kome je vetar sru{io dva plastenika sa paprikom, skinuo deo cerpa sa ku}e, ka`e da je vo}e u ovom selu stradalo jo{ proletos od grada, da je ovo selo u onosu na susedni [uqam, dobro pro{lo, mada {teta ima na usevima i na ku}ama.

- Odmah posle nevremena, koje je zadesilo na{e podru~je u samom gradu smo mobilisali sve ekipe JP „Komunalije” i vatrogasce da raskr~imo ulice, ve} u subotu je po~ela sanacija krovova na bolnici, sportskoj hali i zgradi op{tine.

Da li }emo proglasiti elementarnu nepogodu vide}emo, kada snimimo stawe na terenu, a to }emo znati jo{ danas. Jedno je sigurno, svih 14 lansirnih rampi protivgradne odbrane je dejstvovalo, me|utim, {tete su ogromne. Recimo samo u [uqmu svih 270 doma}instava ima

KAMP „OTVORENO SRCE” U [U[ARI

Pomo} za ugro`enu decu VR[AC: Na obodu Deliblatske pe{~are u selu [u{ara organizovan je kamp „Otvoreno srce”, obrazovno zabavnog sadr`aja za de~ake i devoj~ice iz materijalno ugro`enih i hraniteqskih porodica. Ove godine bi}e dve smene sa po 25 u~esnika od po sedam dana i u prelepoj okolini zelenih dina i udolina deca su u prilici da se igraju do mile voqe i usput dosta toga nau~e o biqnom i `ivotiwskom svetu ovog jedinstvenog rezervata prirode u Vojvodini. Uz ovo, planirani sadr`aji omogu}uju deci da se bave stvarala{tvom kao {to je slikawe, pisawe pesama, ili bavlewem sportom, ali sve to uz igru i zabavu.

- Inicijativa za ovakvu vrstu kampa potekla je iz solidarnosti prema deci ~ije porodice nemaju

dovoqno finansijskih sredstava da im omogu}e letovawe ili drugi vid odmora. @eleli smo da iz buxetskih sredstava grupi od pedesetoro dece priu{timo odmor u ovom prelepom ambijentu na obodu Deliblatske pe{~are - rekla je

~lanica Op{tinskog ve}a zadu`ena za socijalnu politiku Gordana Kalnak.

Ovde borave deca od devet do 14 godina starosti, a o wima se staraju volonteri vaspita~i i, mada je program rada do detaqa ispla-

niran, ovakav na{in rada ima posebnu dra`, organizuju ga oni kojima je `eqa da se ovim profesionalno bave.

Decu u kampu ovih dana ovih dana obilaze op{tinski funkcioneri, slikari i drugi umetnici iz Vr{ca. Predsednik Skup{tine op{tine Stevica Nazar~i} pohvalio je orgaizatore kampa iz Centra za socijalni rad {to su u program boravka dece ugradili zamisli iz stavova op{tine o ovom projektu. Rekao je da je [u{ara sa lepotama okoline prava blagodet za boravak dece, pa }e se ovde u narednim godinama organizovano raditi za boravak dece za vreme zimskog i letweg raspustu u daleko ve}em obimu od ovog. Boravak dece u kampu finansira se iz buxeta Op{tine.

R. Jovanovi}

velike {tete na zgradama , a {to se useva ti~e u ovom selu je sve uni{teno – ka`e gradona~elnik Branislav Nedimovi}.

~i da bi {tete od ove oluje i grada trebalo da iznose oko 740 miliona dinara. U svakom slu~aju procena }e biti izvr{ena i tada

Rukovodilac op{tinskog Kriznog {taba @ivan Papi} ka`e da se elementarna nepogoda progla{ava kada su {tete na podru~ju op{tine ve}e od 10 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, a to zna-

}e se znati da li }e biti progla{ena elementarna nepogoda, i da li }e oni koji su pretrpeli {tetu dobiti pomo} iz republi~kog buxeta.

S. Bojevi}

U~esnici regate tra`ili recepte BA^KA PALANKA: Ovog leta Dunavom u Ba~ku Palanku sti`u akteri brojnih regata, a pro{log vikenda ~ak 132 u~esnika iz 17 zemaqa boravilo je na obalama zalivnog jezera „Tikvara” u ovom gradu. Doma}ini su im bili predstavnici Turisti~ke organizacije Op{tine Ba~ka Palanka, a direktorka Milica Stoisavqevi} uru~ila im je prigodne poklone u znak se}awa na boravak u ovom podunavskom gradu.

Doma}ini su gostima organizovali obilazak Ba~ke Palanke, ali su posetili i Muzej piva u ^elarevu. Po tradiciji najinteresantnija je bila ve}era na obali „Tikvare”, a na terasi ovda{weg Doma sportova na vodi. Doma}ini su goste ponudili vojvo-

|anskim jelima, a tu je bio i neizbe`an kotli}, pa su mnogi od ovda{wih kuvara pre rastanka zatra`ili recepte.

M. Sy.

CRNA HRONIKA

ponedeqak9.avgust2010.

c m y

12

DNEVNIK

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: NO] SA SAOBRA]AJNOM POLICIJOM

„Dreger” desetkovao voza~e na Futo{kom putu

Foto: R. Hayi}

U ju~era{woj no}noj akciji poja~ane policijske vikend-kontrole na vi{e mesta u Novom Sadu nekoliko desetina voza~a je iskqu~eno iz saobra}aja zbog nedozvoqene koli~ine alkohola u krvi, a samo na punktu kod gara`e GSP-a, od pono}i do pet sati ujutro, iskqu~eno ih je iz saobra}aja 50. Kontrola na ovoj lokaciji bila oraganizovana pre svega zbog susreta motora{a u Futogu, a me|u iskqu~enima bilo je osam bajkera na velikim motorima i jedan voza~ mopeda, dok su ostali bili za upravqa~em automobila.

Kako je za „Dnevnik“ izjavio Dejan Milojevi} iz odeqewa saobra}ajne policije, akcija je izvedena uspe{no i nije bilo incidenata. Kako je istakao, 13 osoba zadr`ano je po 12 sati na tre`wewu jer su imali vi{e od 1,2 promil alkohola u krvi, a isto toliko wih imalo je od 0,3 do 0,5 promila.

Na pomenutom punktu provereno je oko 1.000 voza~a, koji su prvo samo spu{tali prozor na vozilu ili dizali vizir na kacigi da bi bili provereni „pasivnim mera~em“, koji pribli`ivawem licu za samo pet sekundi utvr|uje ima li alkohola u dahu. Ako ta sprava poka`e da ima alkoholnih isparewa nastalih makar i od jedne ~a{e piva, ide se na precizno merewe koli~ine „dregerom“ ili va|ewem krvi.

Zanimqivo je da je u koloni koja se stvorila bilo i slavqenika sa svadbe u oki}enim automobilima, ali niko od wih nije ostao bez voza~ke

NEIZABRANE SUDIJE O[TRE PERA ZA @ALBE STRAZBURU

„Ustavni sud nije dovoqna za{tita” Vi{e od 200 biv{ih sudija, od ukupno 837 koliko ih nije (re)izabrano u postupku op{teg izbora krajem decembra pro{le godine, najavilo je, posle sastanka odr`anog pre deset dana, da bi ve} u septembru mogli podneti predstavke Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu. U Dru{tvu sudija Srbije smatraju da se postupak koji su pokrenuli `albama pred Ustavnim sudom Srbije nije pokazao kao delotvorno sredstvo pravne za{tite.

Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} je izjavila za na{ list da je u posledwih {est meseci Ustavni sud odlu~io o `albi samo jednog sudije, te da }e „nereizabrane sudije“, me|u kojima i ona, „predstavke Sudu u Strazburu podneti povodom povrede prava na pravi~no su|ewe u smislu trajawa postupka i efektivnosti celog postupka”.

– Zna~i, obrati}emo se iz procesnih razloga Sudu u Strazburu, ne zbog toga kako je re{eno na{e pitawe u su{tini – rekla je Dragana Boqevi}.

Dru{tvo sudija Srbije navodi da je na sastanku odr`anom 28. jula, kojem je prisustvovalo vi{e od 300 nereizabranih sudija i tu`ilaca, pravni tim te sudijske asocijacije izneo analizu o pro-

cesu op{teg izbora, kao i o ukupnim de{avawima posle toga, te obrazlo`io svoj zakqu~ak da u postupcima po `albama Ustavnom sudu nereizabrane sudije “ne}e dobiti delotvornu pravnu za{titu“ i preporuku da se i pre okon~awa tih postupaka, obrate Sudu u Strazburu.

Dru{tvo sudija obja{wava da je to sled de{avawa posle, u junu i julu pristiglih novih pojedina~nih odluka Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije, kojima se „zamewuje“ prethodna takozvana cirkularna odluka od 25. decembra pro{le godine, istovetna za svih 837 neizabranih sudija, a povodom koje su pre pola godine sudije podnele `albe Ustavnom sudu i postupci su u toku. Navodi se da je, od sredine juna do kraja jula, vi{e od 30 sudija dobilo nova individualna re{ewa VSS-a s obrazlo`ewima za{to nisu izabrani.

Po informacijama dosad iznetim u javnosti, jedan broj sudija je nove odluke dobio direktno od VSS-a, a neki tako {to ih je Ustavni sud poslao uz dopis da se izjasne o tome da li ostaju pri `albi koju su podneli protiv re{ewa dobijenih u decembru. Navodno je zatra`eno da, ukoliko ostaju pri `albi, navedu razloge i dokaze zbog kojih osporavaju iz-

mewena obrazlo`ewa VSS-a, a u slu~aju da se ne izjasne, Ustavni sud }e smatrati da su `albu povukli.

Pravni tim Dru{tva sudija }e, kako nam je rekla Dragana Boqevi}, kao i dosad kad je re~ o pravnim lekovima pred doma}im pravosu|em, kao pravnu pomo} neizabranim sudijama obezbedi i model predstavke za obra}awe Sudu u Strazburu.

Ukoliko se ostvare najave vi{e od 200 nereizabranih sudija da }e u septembru podneti predstavke, bi}e to, barem kad je o Srbiji re~, prvi doma}oj javnosti poznat slu~aj tako masovnog istovremenog broja predstavki Sudu u Strazburu. Tako|e, u predstavkama }e biti zatra`eno da se po wima postupa hitno.

Osim toga, pravni tim Dru{tva sudija je preporu~io neizabranim sudijama da izjave `albu Ustavnom sudu i protiv novih odluka VSS-a o prestanku sudijske funkcije.

Ina~e, Vlada Srbije je krajem juna odlu~ila da se i posle isteka zakonom predvi|enih {est meseci, nastave isplate naknada za vi{e od hiqadu nereizabranih sudija i tu`ilaca, do okon~awa postupaka koje su po wihovim `albama pokrenuti pred Ustavnim sudom Srbije.

J. J.

dozvole. Po svemu sude}i, ili se radi o savesnim slavqnicima ili toleratnim saobra}ajcima.

Me|u pijanima bilo je i dama, ali i mladi} koji nije stao policiji u Futogu. Jedna patrola oti{la je i do, nekoliko stotina metara udaqene, saobra}ajke. Ispostavilo se da je pijani voza~ odlomio drvo pa se zaglavio na travwaku. I on se na{ao me|u pedeset iskqu~enih.

Me|u motora{ima na{ao se i jedan koji je te{ko podneo iskqu~ewe. S 1,5 promilom alkohola u krvi uporno se raspravqao s vi{e policajaca i pri tom tvrdio da mo`e „u cugu“, bez ikakvih problema da pre|e jo{ 1.500 kilometara.

Jedan od policajaca mu je uzvratio da veruje u to, ali da to mogu da urade i voza~i bez cuge.

Ina~e, ne mo`emo a da ne primetimo da je broj vozila koja se posle pono}i slivaju od Futoga u Novi Sad impresivan. Milojevi} nam je naglasio da ovakve akcije, po{to su redovne, imaju pre svega preventivni karakter i da pokazuju da se uz stro`e zakonske odredbe posti`u sve boqi rezultati. On je tako|e napomenuo da bi se pre godinu dana u sli~nim kontrolama nai{lo na gotovo duplo vi{e voza~a koje treba iskqu~iti iz saobra}aja, i dodao da }e se sli~ne akcije u glavnom gradu Vojvodine nastaviti na raznim punktovima. Pre svega na ovom kod GSP-a, zatim kod Ka}ke petqe prema izlazu na autoput, kao i u centru, ali i na drugim lokacijama.

M. Vuja~i}

VI[I SUD U NOVOM SADU

Zatvor zbog trgovine qudima Milan Balog nepravosna`no je osu|en pred krivi~nim ve}em, kojim je presedavala sudija Zora Jamu{akov, na kaznu zatvora od ~etiri godine, a Matilda Feher na kaznu zatvora od tri godine, zbog izvr{ewa krivi~nog dela trgovine qudima, saop{tio je Vi{i sud u Novom Sadu.

Okrivqenima se u izre~enu kaznu zatvora ura~unava vreme provedeno u pritvoru od 6. marta 2009. godine, kada su li{eni slobode, pa do 23. marta 2009. go-

dine, kada im je pritvor ukinut.

Okrivqenima Balogu i Matildi Feher izre~ena je mera bezbednosti oduzimawa predmeta. Osim toga, od Matilde Feher sud }e oduzeti i imovinsku korist od 5.000 dinara, pribavqenu izvr{ewem krivi~nog dela, a taj novac }e, po pravnosna`nosti presude, biti upla}eni u buxet Republike Srbije.

Vi{i sud u Novom Sadu saop{tio je, tako|e, da je zbog krivi~nog dela trgovine qudima na

Ubio bra}u zbog imovine U Bu`imu kod Biha}a, A. S. je hicima iz automatske pu{ke ubio dvojicu bra}e, a dvojicu te{ko ranio, prenose ju~e mediji u Bosni i Hercegovini.

Prema nezvani~nim informacijama do pucwave je do{lo zbog nere{enih imovinskopravnih odnosa.

– Nakon sva|e na lokalnom magistralnom putu, prekju~e oko 15 sati, A. S. je iz automatske pu{ke ispalio vi{e kratkih rafala prema petorici

bra}e. Dvojica, od kojih je jedan maloletan, su preminula, dvojica su te{ko rawena i nalaze se u Kantonalnoj bolnici u Biha}u, a peti brat je nepovre|en – rekao je na~elnik policije za organizovani kriminal Unskosanskog kantona Isak Dizdari}.

Tu`iteqica Azra Ibrahimpa{i} je izjavila da je spor izme|u A. S. i bra}e trajao nekoliko godina.

(FoNet)

zatvorske kazne osu|eno jo{ ~etvoro qudi. Okrivqena Qiqana \uri} osu|ena je na {est godina, Du{an Manojlovi} na pet, a Radosava \uri} i Radoje \uri} na po dve godine zatvora.

Sud je saop{tio da je Du{anu Manojlovi}u produ`en pritvor koji }e trajati do upu}ivawa okrivqenog u ustanovu za izdr`avawe kazne, a najdu`e do isteka kazne zatvora u trajawu od pet godina, izre~ene u prvostepenoj presudi.

M. B.

U PARKU KOD HOTELA „PALAS” U BEOGRADU

Izboden mladi}

Mladi} star 25 godina povre|en je no`em kasno preksino} u parku kod beogradskog hotela „Palas“ na Topli~nom vencu, izjavila je ju~e Tanjugu portparolka Hitne pomo}i Nada Macura.

On je ne{to posle 23 ~asa uboden no`em dva puta, u grudni ko{ i ruku i preba~en je u Urgentni centar. Nada Macura je kazala da je mladi}a, po nezvani~nim informacijama, povredio poznanik.

CRNA HRONIKA / DRU[TVO

DNEVNIK

TROJKA OSU\ENA ZBOG VI[E RAZBOJNI[TAVA

Decenija i po za pqa~ke pumpi i po{ta Krivi~no ve}e Vi{eg suda u zinskoj pumpi “ENOL grupe” od Novom Sadu, kojim je predsedazaposlenih, pod pretwom oru`vala sudija Zora Jamu{akov, jem, uzeli su 152.625 dinara. osudio je, nepravsona`no, NiPqa~ka{ki pohod nastavili kolu Grkovi}a i Danijela Obsu {est dana kasnije, vrativ{i se radovi}a na jedinstvenu kaznu na istu benzinsku pumpu, ali je zatvora u trajawu od po 15 godijedan od radnika bacio stolicu na zbog dela razbojni{tava, na Obradovi}a i po~eo da se rve s razbojni{tava u poku{aju i wim, zbog ~ega su okrivqeni oduneovla{}ene proizvodwe, drstali od pqa~ke i pobegli. `awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija.

Petar Bjelovuk osu|en je na jedinstvenu kaznu zatvora od 12 godina, zbog istih krivi~nih dela. Grkovi}u i Obradovi}u oduzeta je imovina ste~ena izvr{ewem krivi~nog dela, koju su okrivqeni du`ni da uplate u buxet Republike Srbije, u roku od {est mese- Danijel Obradovi} Nikola Grkovi} ci od pravnosna`nosti presude. Svoj trojici Osu|enu trojku to nije obesprodu`en je pritvor, koji }e hrabrilo. U rano jutro 4. notrajati do upu}ivawa na izdrvembra 2008. godine na Buleva`avawe kazne. ru Ja{e Tomi}a napali su radKako pi{e u saop{tewu, Grnike na benzinskoj pumpi kovi} i Obradovi} su 9. okto“Europetrol” i oteli iz kase bra 2008. godine, maskirani 103.530 dinara. Nedugo potom, fantomkama, u{li u kazino iz prodavnice “Dada” oteli su “Gaja” i od radnika, uz pretwu 50.000 dinara. Sutradan su iz oru`jem, oteli deset evra i kladionice “Brazil” na Bule11.200 dinara, nakon ~ega su povaru oslobo|ewa odneli 22.000 begli s Bjelovukom koji je stradinara. Pohod je nastavqen i u `ario napoqu. decembru. Obradovi} i GrkoDva dana kasnije upali su u vi} su ponovo napali benzinsku kazino “Gaja” na Bulevaru oslopumpu “Europetrol” i odande bo|ewa i od radnika oteli odneli 14.375 dinara. Do kraja 7.000 dinara. Ve} 18. oktobra na 2008. godine trojka je jo{ dva Sentandrejskom putu, na benputa opqa~kala “Gaju”.

I slede}e, 2009. godine, pqa~ka{ki pohod je nastavqen. Osu|eni su dva puta opqa~kali po{tu u Ulici Feje{ Klare, odakle su odneli 770.823, odnosno 804.810 dinara. U maju su napali po{tu u Ulici Du{ana Vasiqeva, otev{i 292.593 dinara. Obradovi} i Grkovi} su 5. januara 2009. godine u Futo{koj ulici

Petar Bjelovuk

opqa~kali po{tu, odnev{i 215.607 dinara. U istu po{tu vratili su se i 23. aprila i odneli 246.684 dinara.

Na isti na~in, uz upotrebu oru`ja i maskirani fantomkama, Obradovi}, Bjelovuk i Grkovi} okomili su se na benzinsku pumpu “Akvamont BB \urovi}” , STR “Duga Belenzada,”, STR “Market 021”, benzinsku pumpu “Enol petrol grupe” .

Bez obzira na to da li su u pqa~ku i{li kao trojka, dvojka ili pojedina~no, zajedni~ko im je bilo to {to su zaposlenima pretili oru`jem i ugro`avawem `ivota.

RADIKALI O^EKUJU OSLOBA\AWE [E[EQA U SEPTEMBRU

Razmatrawe optu`nice posle odmora

[ef pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa i visoki funkcioner SRS-a Zoran Krasi} kazao je ju~e u Zemunu da o~ekuje da }e u Ha{kom tribunalu u septem-

jo{ jednog ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a, biv{eg komandanta Vojske Republike Srpske.

Krasi} je ocenio da je [e{eq kolateralna `rtva “evrofanatizma” u zemqi, a da ono

Zoran Krasi}

bru biti doneta osloba|aju}a presuda lideru SRS-a.

Sudije Ha{kog tribunala su obe}ale da }e u septembru razmatrati da li je tu`ila{tvo uspelo da doka`e navode iz optu`nice protiv [e{eqa – podsetio je Krasi} na konferenciji za novinare.

On je rekao da }e do 16. avgusta sudije i tu`ioci u Ha{kom tribunalu biti na godi{wem odmoru, i podsetio na to da je nedavno Tu`ila{tvo tra`ilo da budu saslu{ana jo{ dva svedoka zbog okolnosti koje su u vezi s izvodima iz dnevnika

{to [e{eq do`ivqava u Hagu posledwih sedam godina, Srbija do`ivqava danas od Me|unarodnog suda pravde.

Ne}e biti ni~eg od evrointegracija i puta Srbije u Evropsku uniju (EU), jer su tamo xelati Srba – kazao je Krasi}.

Po Krasi}u, postoji koalicija politi~kih interesa Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Velike Britanije, NATO-a, EU i “evrofanatika” u zemqi, kojima smetaju SRS i [e{eq zato {to su protivnici takve neprijateqske politike prema Srbiji.

Krasi} je naveo da Ha{ki tribunal sprovodi diskriminaciju i dvostruke standarde i da se optu`ba za u~e{}e u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu koristi u Ha{kom tribunalu protiv Srba, koji su `rtve takvog poduhvata koji je sprovo|en od 1990. do 1995. i u kojem su u~estvovali Hrvatska, Ujediwene nacije, NATO i SAD. – [e{eqeva kwiga “Policijski dosije” dokazuje da je vo|a SRS-a bio protivnik svih re`ima u Srbiji i da nije mogao u~estvovati u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu – rekao je Krasi}. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnih prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. [e{eq je 21. januara 2009. dodatno optu`en za nepo{tovawe Tribunala zbog obelodawivawa imena i drugih li~nih detaqa tri svedoka ~iji je identitet, po nalogu pretresnog ve}a, bio za{ti}en od javnosti. [e{eq je 24. jula osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda i ta kazna mu je potvr|ena 19. maja 2010. Vo|a SRS je 4. februara 2010. drugi put optu`en zbog objavqivawa podataka o 11 za{ti}enih svedoka u svojoj kwizi.

(Tanjug)

ponedeqak9.avgust2010.

13

ISPOVEST VI[EDECENIJSKE ZAVISNICE OD HEROINA

Glas za metadon - Heroin sam koristila vi{e od trideset godina, a metadon posledwe tri. Naravno da mi je pomogao, ranije da elimini{em znake apstinencije, u vreme kada sam jo{ mislila da mogu da se “skinem”, a sada ima ulogu stabilizatora. Najva`nije je da ne zavisim vi{e od heroina, da imam vremena za sebe i mogu da planiram vi{e od jednog dana unapred. Ranije, bilo koji plan je morao da podrazumeva i novac za nabavku heroina. Ukoliko prihvati{ metadon kao svaki drugi lek bez kojeg ne mo`e{ da `ivi{, dobija{ svoj `ivot nazad i preciznim uzimawem propisane terapije po~iwe{ da `ivi{ kao i svi drugi.

Ovako je svoju potresnu ispovest, krajwe otvoreno, “Dnevniku” zapo~ela K. Ova Beogra|anka identit ranije nije krila, danas ipak, nije `elela da joj se ime i fotografija na|u u novinama. U `eqi da nam pomogne da ~itaocima pribli`imo istinu o metadonu i wegovim alternativama, K nagla{ava da je svaka uspe{na terapija dobra. Po woj, ukoliko se pravilno prepi{e i koristi, metadonska terapija je najbezbolnija i najboqa.

- Ne bih koristila druge metode, jer smatram da metadon potpuno zadovoqava kriterijume, bilo da je u pitawu “skidawe” ili odr`avawe.

Druge terapije su nedovoqno ispitane, a ne nude ni{ta revolucionarno. O~igledno se radi o trci farmaceutske industrije za novcem i presti`om - pri~a K. Biv{a vi{edecenijska zavisnica priznaje da zloupotrebe metadona i te kako postoje, ali je to prevashodno zbog dela narkomanske li~nosti. Po woj, u najve}em broju slu~ajeva zloupotrebe odgovoran je niski kriterijum za prijem pacijenata, kao i neadekvatne doze metadona. Naj~e{}e ga zloupotrebqavaju

oni kojima je po{lo za rukom da budu primqeni na odr`avawe, a da zapravo nisu spremni.

To su zavisnici u po~etnim fazama, kad je potreba za heroinom velika.

programa, a da bi se spre~ile zloupotrebe svaki pacijent dobija listu kojom dokazuje

se spre~ile zloupotrebe.

Mnoge privatne klinike i pored toga izdaju metadon, a u

Smena generacija narkomana Zanimqivo je da K. prime}uje velike promene u li~nostima koje postaju narkomani u posledwoj deceniji, ako ne i du`e. Dok su dugogodi{wi zavisnici ulazili u narkomaniju zadivqeni time {to }e se tako razlikovati, tra`ili su i duhovno zadovoqstvo u drogama.

- Sada{we generacije nemaju takvih afiniteta. Za drogom pose`u i oni iz najni`ih slojeva, a mnogo je psihi~ki obolelih koji drogama prikrivaju primarni problem. Bilo koja terapija odvikavawa mora i}i u nekoliko pravaca, mora biti sveobuhvatna. Uz podr{ku neuropsihijatra, velika pa`wa mora da se pokloni i porodi~noj terapiji, kao i sociolo{koj slici cele porodice, naro~ito pacijenta. Jedino takva terapija mo`e da uspe. Psiholog i neuropsihijatar moraju biti deo tima, zajedno sa socijalnim radnikom, a onda timski, nakon prve faze odvikavawa metadonom, moraju re{avati problem uz saradwu bar jednog ~lana porodice. legalno posedovawe. Moj savet zavisnicima je da se strogo pridr`avaju propisane doze terapije i da se dogovore s lekarom da ne idu “nani`e”

ukoliko ose}aju da im je malo, sve dok ne steknu sigurnost da mogu krenuti ka nuli. To je najkriti~niji momenat, a za wim sledi onaj kad se stigne do nule, ako se nije obratila

Novi Sad kao dva Beograda

skladu s tim ga i napla}uju skupqe nego na crnom tr`i{tu. Po woj, domovi zdravqa “nisu ba{ odu{evqeno prihvatili da preuzmu na sebe izdavawe lekova narkomanima”.

U Srbiji se sve vi{e pri~a o “suboteksu”, leku koji je na raspolagawu zavisnicima u Hrvatskoj. K. misli da on mo`e biti re{ewe za le~ewe narkomana u po~etnim fazama, ali ne i za one sa podu`im sta`om, poput wenog. “Suboteks” nije na na{oj slobodnoj listi lekova i mora se uvoziti, dok se metadon proizvodi kod nas i mnogo je jeftiniji.

Uli~nim `argonom govore}i, razlika izme|u metadona i “suboteksa” je u tome {to metadon kod zavisnika izaziva zadovoqstvo sli~no heroinu, ako se konzumira u ve}im koli~inima, dok “suboteks” nema “rad”, zbog ~ega se de{avalo da neiskusni zavisnici umru, gutaju}i previ{e tableta “suboteksa” u i{~ekivawu “efekta”.

- Karakter nema veze sa tim, odgovara K. na pitawe da li je on presudan da heroinski zavisnik ne postane metadonski.

- Ako se koristi metadon u

Dve hiqade osoba u Srbiji le~i se supstitucionom terapijom u koju je ukqu~en metadon, a svaki tre}i korisnik ovog leka ga prodaje na crnom tr`i{tu, preneli su nedavno mediji. Preko 60 mladih je lane umrlo zbog prekomerne upotrebe droga u Novom Sadu, od ~ega {estoro zbog previsoke doze metadona. Po zvani~noj statistici, u Novom Sadu je 547 osoba ukqu~eno u supstiticionu terapiju i to je duplo vi{e nego u Beogradu. Boca metadona ko{ta oko 2.000 dinara, a tokom vikenda dosti`e cenu i do 4.000 dinara, budu}i da pacijenti terapiju dobijaju ponedeqkom. Brojni zavisnici kupuju dodatne koli~ine metadona zbog pove}ane tolerancije. Policija je u takvim slu~ajevima nemo}na, jer narkomani imaju lekarske izve{taje koji potvr|uju da su na terapiji metadonom.

Jo{ su “zaqubqeni” u wega ili su lo{om procenom lekara dobili ve}u terapiju od one koja ih pokriva, dok oni kojima je zaista potrebno vi{e ostaju uskra}eni, u Beogradu prodaja metadona je potpuno izjedna~ena sa prodajom heroina. Kada se otkrije da neko prodaje terapiju izbace ga sa

pa`wa na druge segmente le~ewa, otkriva Beogra|anka.

Iako se mnogim zavisnicima ~ini da u Srbiji postoji “monopol na metadon”, na{a sagovornica tvrdi da to nije ta~no. U okviru nacionalne strategije, samo pojedine ustanove imaju pravo da daju metadon i to je dobro, kako bi

smislu odr`avawa, onda je osoba metadonski ovisnik.

Ciq odr`avawa je smawewe {tete koju donosi heroinska zavisnost, poku{aj ukqu~ewa u normalan `ivot, mogu}nost da se postane koristan ~lan dru{tva i potpuna dekriminalizacija narkomana - smawewe {tete koju je na~inio heroin u ne~ijem `ivotu.

Igor Mihaqevi}

DRU[TVO

ponedeqak9.avgust2010.

IRSKI MODEL ZA INVESTICIJE DIJASPORE

Srpski brendovi Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} izjavio je da smatra da je dr`avi Srbiji potreban akcioni plan privla~ewa investicija kakav prema svojoj dijaspori ima Republika Irska.

– Primena tog modela podrazumeva podr`avawe povratka obrazovanih qudi iz dijaspore, gra|ewe poslovnih mre`a koje ukqu~uju dijasporu, promovisawe Srbije kao dobre investicione lokacije, kao i reklamirawe srpskih brendova u svetu – rekao je ministar Sre}kovi}.

Ministar navodi da trenutno vi{e Iraca `ivi izvan Irske i

da je stoga ta zapadnoevropska dr`ava razvila poseban model razvoja odnosa s dijasporom, zahvaquju}i kojem uspe{no prevazilazi ekonomske probleme: – Vreme je da po~nemo da razmi{qamo da, po sli~nom modelu, dijaspori dr`ava ponudi vrlo konkretne investicione, profitabilne projekte zasnovane na partnerstvu javnog sektora i vlasnika kapitala na{e dijaspore.

Verujem da bi takav novi pristup, utemeqen na obostranim interesima, veoma brzo dao veoma dobre rezultate – kazao je on.

Po ministru, kqu~ni izazov eko-

nomske politike Vlade je iznala`ewe izvora finansirawa za rast privrede zasnovan na ja~awu realnog sektora i pove}awu izvoza, a ti izvori mogu biti doma}a {tedwa, osnivawe novih banaka koje bi kreditirale poqoprivredu, industrijski izvoz, mala i sredwa preduze}a i investicije iz dijaspore.

– Priliv stranog kapitala zbog svetske ekonomske krize jo{ neko vreme }e biti limitiran i zato se moraju locirati unutra{we rezerve, a investitori iz dijaspore u tom smislu mogu odigrati veoma va`nu ulogu,

uz emitovawe sredworo~nih i dugoro~nih dr`avnih hartija od vrednosti – naglasio je Sre}kovi}.

On je naveo da je upravo zato Ministarstvo za dijasporu kao prvi korak pripremilo multimedijalni katalog s ponudom konkretnih mogu}nosti za investirawe u Srbiju. Ponu|ena su 193 projekata za ulagawa u 67 op{tina i gradova Srbije, najvi{e za investirawe u oblasti turizma 75, gra|evine 68, u sektor infrastrukture 29 i poqoprivrede, prehrambene industrije i ekologije 21 projekat.

PROSLAVA 200 GODINA HRAMA SVETOG ILIJE U SOKOLOVCU U RUMUNIJI

Most na reci Neri

U srpskoj op{tini Sokolovac u Rumuniji pro{le nedeqe obele`ena je dvestota godi{wica postojawa pravoslavnog hrama svetog Ilije. Sve~anu arhijerejsku liturgiju slu`ili su vladika temi{varski Lukijan i vladika banatski Nikanor sa sve{tenstvom. Osim velikog broja Srba s obe strane granice, sve~anosti su prisustvovali predsednik op{tine Sokolovac Valentin Gica, predsednik `upanije Kara{–Severin Sorin Frunzavrede, predsednik Saveza Srba u Rumuniji Slavomir Gvozdenovi} i delegecija op{tine Bela Crkva, koju su ~inili predsednik op{tine @eqko Crnogorac, Branislav Ra{kov i direktor JIP „BC-info“

Radojica Mali. Sve~anost povodom ovog jubileja, zna~ajnog za Srbe koji `ive u susednoj Rumuniji i sve pravoslavne vernike, iskori{}ena je, kako je za „Dnevnik“ rekao predsednik op{tine @eqko Crnogorac, i za dogovore o realizaciji projekta izgradwe mosta i malograni~nog prelaza na reci Neri izme|u Sokolovca u Rumuniji i Vra~ev Gaja u Srbiji.

Protokol o prekograni~noj saradwi sa `upanijom Kara{–Severin nedavno su u Beloj Crkvi potpisali predstavnici dve dr`ave, a tim projektom rumunski partneri }e konkurisati kod fondova za prekograni~nu saradwu Evropske unije u septembru ove godine.

– Izrada projekta, vrednog 3.000 evra, je u toku, a sa srpske strane potpuno je o~i{}en prostor na obali zbog geodetskih snimawa i za oko deset dana o~ekuje se asfaltirawe ulice koja iz sela vodi prema Neri – rekao je za „Dnevnik“ @eqko Crnogorac.

Realizacija projekta procewuje se na milion evra, procena uspe{nosti traje ~etiri meseca, a u koliko bude odobren, osam meseci traja}e realizacija. Za obe dr`ave i stanovnike naseqa u okru`ewu bilo bi to ostvarewe dugogodi{we `eqe o povezivawu tamo gde je nekada ve} postojao most, kao i podstrek za razvoj privrede i turizma.

M. Vitomirov

PRVI CENTAR OBUKE VOJSKE SRBIJE U SOMBORU

Vojni pentatlonci za „Prijateqstvo kroz sport” Prvi Centar obuke Vojske Srbije u Somboru ovih dana je baza sportske reprezentacije na{e vojske u pentatlonu, najte`oj vojnoj sportskoj disciplini. U okviru takmi~ewa CISM-a (Svetske vojne sportske federacije), koje se odr`ava pod geslom "Prijateqstvo kroz sport", na{i vojni pentatlonci }e poku{ati kroz regionalna takmi~ewa u Austriji i Sloveniji da sebi prokr~e put do Vojne olimpijade, zakazane za slede}u godinu u Rio de @aneiru.

Optimalne uslove za bazi~ne pripreme vojnih pentatlonaca koristi 12 stare{ina i kadeta Vojne Akadamije, {to }e ujedno poslu`iti i za selekciju {est najspremni-

Srpska vojna pentatlon reprezentacija

jih srpskih vojnika koji }e ~initi zvani~nu pentatlon reprezentaciju. U okviru ove sportske discipline su ga|awe iz pu{ke na 300 metara, savla|ivawe poligona s preprekama duga~kog 500 metara, plivawe u bazenu s preprekama na 50 metara, bacawe projektila u metu i daq, kao i kros-kantri trka na osam kilometara. Nakon prvog dela priprema, odr`anih na Kopaoniku, u Somboru se obrela i tro~lana reprezentacija kadeta Vojne Akademije, koja }e se u oktobru u Ankari sportski "ogledati" s kolegama iz svih armija sveta na Prvim svetskim vojnim kadetskim igrama.

M. M}.

c m y

14

DNEVNIK

KOM[IJSKE SVA\E JEDAN OD GLAVNIH RAZLOGA REME]EWA JAVNOG REDA

Zavade zbog zidova i ringlova Krilatica “Da kom{iji crkne krava” izgleda vi{e nije dovoqna da bi opisala zategnute me|ukom{ijske odnose. Jer, svedoci smo da netrpeqivost me|u susedima sve ~e{}e prerasta u fizi~ke obra~une kojih se ne libe ~ak ni `ene.

Kada su nedavno predstavqali rezultate polugodi{weg rada, ~elni qudi zrewaninske Policijske uprave osvrnuli su se i na stawe javnog reda i mira u Sredwobanatskom okrugu, kazuju}i da su prekr{aji naj~e{}e ~iweni na ulicama i trgovima, i da su se incidenti u 96 odsto slu~ajeva desili izme|u osoba koje se me|usobno poznaju, dakle i kom{ija.

Pre nekoliko meseci policijski slu`benici podneli su prekr{ajnu prijavu protiv kom{inica Ane D. i Du{ke B. iz Novog Be~eja, zbog sumwe da su se vre|ale i potukle na ulici. Videv{i {ta se de{ava na novobe~ejskom sokaku, wih je policiji prijavio sugra|anin Vojislav S. Ovo je samo jedan, od niza takvih ne`eqenih doga|a-

kolski prilaz zbog ~ega su se, ne lezi vra`e, pismeno obratili i predsedniku Srbije Borisu Tadi}u i ministru policije Ivici Da~i}u!

Biv{i poslanik u Skup{tini Srbije Sredoje Mihajlov tako|e je prozivan u javnosti, ni mawe,

ni vi{e, nego zbog – ringlova!

Nije bilo drugog do da zasu~e rukave i pose~e drvo koje je zasmetalo wegovoj prvoj kom{inici. Ona se, naime, po`alila da joj ringlov, koji se nalazi u dvori{tu Mihajlova, na Kara|or|evom trgu, ulazi u tavan ku}e i {upe. Nekada{wem narodnom tribunu nije bilo nimalo prijatno da mu ime

Nekada{wem narodnom tribunu nije bilo nimalo prijatno da mu ime razvla~e po novinama zbog jednog ringlova, pa je popustio i udovoqio kom{inici ja zbog kojih “plavci” moraju da interveni{u.

Nesporazum izme|u kom{ija umalo je prerastao u fizi~ki obra~un i oktobra 2008. godine, a dve porodice zavadio je zid podignut izme|u wihovih avlija u ulici Rade Trni}a u Zrewaninu. Jedna familija izgradila je zid udaqen deset sentimetara od ograde kom{ije penzionera koji je, posle toga, napao susede tvrde}i da su ga podigli na wegovoj zemqi. Sukob je kulminirao pretwama smr}u i vilama, ru{ewem spornog zida, o{te}ewem automobila, a reagovala je i policija.

Jo{ jedan zid bio je povod za o{tre polemike. Ovog puta na meti kom{ija na{ao se gradski ombudsman u Zrewaninu Vladimir Arsi} koga su stanari obli`we zgrade optu`ili da je nelegalno sagradio dvori{ni zid na javnoj povr{ini. Zamerili su mu i da je mimo propisa izgradio gara`u i

razvla~e po novinama zbog jednog ringlova, pa je popustio i udovoqio kom{inici.

U anale apsurdnih slu~ajeva u{ao je i sukob oca i sina iz Lazareva sa kom{ijama preke naravi.

Dvojica Lazarev~ana, kr{ne gra|e, do{la su u kabinet predsednika Skup{tine grada Aleksandra Martona jadaju}i mu se kako je kom{ijin pit bul rastrgao wihovu ve} ~etvrtu ma~ku! Stariji ~lan ove porodice tvrdio je da mu kom{ije progawaju sina, ne libe}i se da ~ak u jednom momentu i zapla~e pred Martonom, jecaju}i da je nemo}an da spre~i daqu tiraniju.

- Taj kom{ija ima kuma drogera{a. Wih desetak mi sa~ekuju sina, prate ga… No}u me zovu telefonom sa skrivenog broja, uznemiravaju… Toliko su agresivni da ne mo`e{ da ih izbegne{ – izjadao se stariji Lazarev~anin. @. Balaban

„IZUZETNE PENZIJE” I ZA SVE[TENIKE?

A kr{tewe ko{ta bar pet hiqadarki...

U ovom trenutku penzije sve{tenih lica su izuzetno niske, a u zakonu, kako tvrdi potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}, postoji mogu}nost da se ubudu}e pove}a uplata za doprinose i time obezbedi ve}i penzionerski ~ek za budu}e penzionere SPC. Zbog toga }e uskoro uslediti predlog da se vrati nekada va`e}a, a u zakonu jo{ uvek postoje}a, odredba da deo doprinosa za penzije bude pokriven iz buxeta Srbije.

Kada je pro{log meseca premijer Republike Srpske Milorad Dodik doneo odluku kojom se nekolicini vladika SPC, ali i zaslu`nim biskupima i muftiji koji tamo slu`buju, dodele "izuzetne penzije" zbog wihovog dorinosa duhovnom razvoju RS, u visini 14 najni`ih penzija, odnosno 2.300 tamo{wih maraka mese~no, ve}ina vernika digla je glas protiv jer smatraju da i sve{tena lica treba da podele sudbinu "obi~nih smrtnika".

Ta~no je, kako tvrdi Krkobabi}, da se, po Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, radi unapre|ivawa verske slobode, u saglasnosti s crkvama i verskim zajednicima, novac za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osigurawe sve{tenika, odnosno verskih slu`benika, mo`e obezbediti u buxetu Srbije i da, ukoliko se na to ide, Vlada utvr|uje iznos para za ostvarivawe tih prava. Me|utim, Krkobabi} je prevideo da, ukoliko se odlu~i da se vi{e upla}uje za budu}e penzije

sve{tenika, to se ne mo`e odnositi samo na Srpsku pravoslavnu crkvu i wene sve{tenike i druge zaposlene ve} na sve crkve i verske zajednice. Drugim re~ima, ne mo`e se govoriti da bi se ve}a davawa iz buxeta odnosila samo na 2.000 sve{tenika i drugih iz SPC ve} na mnogo ve}i broj sve{tenih lica.

Zatim, vaqa podsetiti – a javnost je malo s tim upoznata – na to da je dr`ava i do sada iz buxeta brinula o penzijama sve{tenih lica. Kada je pre ~etiri godine povezivan sta` svim radnicima u Srbiji koji su imali "rupe" od 1991. do 2003. godine, odnosno dvanaest godina, povezan je i upla}en i sta` i za sve{tenike i verske slu`benike.

Ministarstvo vera Srbije ocenilo je da je materijalni polo`aj sve{tenika u Srbiji odre|en mestom wihovog slu`ewa, pa tako

oni u gradskim parohijama, kao i u nekim ve}im seoskim, uspevaju da obezbede materijalnu egzistenciju, kako za sebe, tako i za svoje porodice, dok oni u mawim sredinama i pograni~nim podru~jima to ne mogu. Zbog nesigurnih i nedovoqnih izvora prihoda, i to ne malih, naglasilo je Ministarstvo vera, odre|en broj sve{tenika ne upla}uje ili neredovno upla}uje doprinose za penzijsko i invalidsko osigurawe. Dr`ava im je ranije pru`ala pomo} za ove namene. Kraqevina Jugoslavija, napomiwu, imala je penzijsko osigurawe za sve sve{tenike i verske slu`benike svih tradicionalnih konfesija... Od 1996. godine dr`ava je obavezu pla}awa doprinosa prebacila u celosti na crkve i verske zajednice.

Ministarstvo vera je istaklo da je potrebno, dok se ovo pitawe ponovo ne re{i sistemski, obezbediti

2.863 sve{tenika i 1.416 monaha i monahiwa Samo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi trenutno ima 2.863 sve{tenika. Pored wih je i 1.461 monaha i monahiwa u manastirima Srbije. Do 2005. godine monasi u Srbiji nisu imali nikakav oblik socijalne za{tite, a od maja 2005. do po~etka 2006. Ministarstvo vera je upla}ivalo obavezno zdravstveno osigurawe za mona{tvo svih tradicionalnih crkava, dok je od po~etka 2006.

Zakon o zdravstvenom osigurawu regulisao besplatno zdravstveno osigurawe za sve wih. Osim zdravstvenog osigurawa, mona{tvo na KiM iz programa Ministarstva vera prima redovne mese~ne dotacije da bi se odr`alo u okru`ewu u kojem je onemogu}eno da se bavi privre|ivawem.

novac da se odre|enom broju sve{tenika iz ugro`enih, pograni~kih i nerazvijenih teritorija upla}uju doprinosi za PIO. Dakle, problema malih sve{teni~kih penzija Ministarstvo vera

je odavno svesno i na to je na vreme ukazalo, ali se zalo`ilo da se pomogne onim sve{tenicima koji "ne zara|uju" dovoqno, a ne svima, jer je nesporna istina da neki sve{teni qudi imaju mnogo vi{e od gra|ana Srbije. Koliko su neki sve{tenici bogati i kakvim voznim parkom i ku}ama raspola`u dobro je znano gra|anima. ^ak je i sam pokojni patrijarh Pavle osu|ivao "razmetivost" vladika i pozivao ih da se vrate `ivotu kojim `ivi narod.

Kao {to se sada najavquje mogu}nost da se deo sve{teni~kih penzi-

ja ispla}uje iz buxeta, jer zakon to zaista dozvoqava, vaqalo bi primeniti i drugi stav istog ~lana, koji isti~e da crkve i verske zajednice mogu osnivati samostalne fondove za socijalno, odnosno zdravstveno i penzijsko i invalidsko osigurawe svih sve{tenika, odnosno verskih slu`benika, u skladu sa svojim autonomnim propisima. Drugim re~ima, od bogatijih, kao i u civilnom svetu, treba uzimati ve}i porez i upla}ivati ga u fond iz kojeg bi se pla}ali ve}i doprinosi za penzije siroma{nijih sve{tenika.

Osim toga, u fond za pomo} siroma{nijim sve{tenim licima, koji sada ne mogu da upla}aju ~ak ni za minimalne penzije, mogao bi se upla}ivati i deo zarada koje svi sve{tenici napla}uju prilikom obavqawa obreda. Iako nema zvani~nog i obelodawenog cenovnika sve{teni~kih usluga, javna je tajna da se kr{tewe, ven~awe, sahrana i sve druge parohijske usluge napla}uju, pa ~ak i onda kada vernik redovno upla}uje parohijal, odnosno "godi{wu taksu". Ne samo da se sve te usluge uredno napla}uju nego je wihov iznos za obi~ne gra|ene basnoslovan jer se cene kr{tewa kre}u od 4.000 do 5.000 dinara, ven~awa od

5.000 do 7.000, parastos, ~etrdesetodnevni i {estomese~ni pomen od 1.000 do 2.000, a opelo od 3.000 do 4.000. Napla}uje se kako u SPC tako i u Katoli~koj crkvi, mada se zvani~no tvrdi da je sve besplatno i da se svodi na princip dobrovoqnosti, odnosno "daje se koliko se ima". Kako se ne zna koliko koji sve{tenik za svoju uslugu napla}uje, jer za to ne mora da izda fiskalni ra~un kao "obi~ni smrtnici", bilo bi dobro da mu se barem nametne duhovna obaveza da deo onoga {to je obavqawem slu`bene du`nosti zaradio uplati u fond iz kojeg bi se pla}ali ve}i doprinosi za ona sve{tena lica koja takvih zarada nemaju.

Dakle, nije problem da se i sve{tenim licima iz buxeta dotiraju penzije jer se to ve} ~ini za sve penzionere Srbije. Problem je {to penzionisane sve{tenike ne treba izdvajati od obi~nih smrtnika na koje se niko ne sa`ali {to imaju male penzije. Jer, ~etvrtina od 1,6 milion penzionera u Srbiji ima minimalnu penziju od 11.080 dinara, a toliko najmawe imaju i sve{tenici u penziji. Ako mogu oni "obi~ni" s tim da `ive, onda tome moraju da se prilagode i sve{tena lica. Ako dr`ava ne popravqa dodatnim uplatama polo`aj zaposlenih ~ija su primawa mala, ne bi trebalo, pogotovo {to je zvani~no odvojena od crkve, ni da dopla}uje za budu}e penzionere sve{tenike.

Q. Male{evi}

KULTURA

DNEVNIK

ZORAN \ERI] SABRAO RADOVE O POZORI[TU, FILMU I LUTKARSTVU

Transferi i me|usobni uticaji

Studije, ~lanci, prikazi, tekstovi koje je uglavnom objavqivao u zbornicima Matice srpske, novinama “Glas srpske”, prezentovao na konferencijama i simpozijuma, kwi`evnik Zoran \eri} je sada skupio pod jedne korice, u kwigu “Pozori{te i film” (Grafomarketing, Novi Sad, 2010). Ispod korica, osim onim {to i naslov ka`e, autor se bavio i lutkarstvom.

- U pitawu su raznorodni tekstovi, uglavnom nau~ni radovi, ali oni mogu da se ~itaju i u nizu. Podjednako su zanimqivi pojedina~no i kao celina - predo~ava Zoran \eri}, obja{wavaju}i da je za naslov odabrao segment iz sredi{weg dela kwige, u kojem je poku{ao da pove`e, odnosno predstavi odnos izme|u pozori{ta i filma. - Interesovalo me ko, {ta, gde i kako pozajmquje, a isto to me interesovalo i u odnosu kwi`evnosti i pozori{ta, mestu na kojem sam tematizovao adaptacije. O lutkarstvu sam pisao putem wegove istorije i teorije, ali i prakse, u okviru koje je evidentno odsustvo dr`avne strategije. Mi, paradoksalno, imamo mno{tvo lutkarskih ili pozori{ta za

decu i mlade iz zemqe koja posti`u brojne uspehe, ~ak i u svetu, a da i daqe nemamo lutkarske {kole i tehnologije.

Kwiga “Pozori{te i film” Zorana \eri}a po~iwe istorijom pozori{ta, zatim se bavi Sterijom, a kasnije i Nu{i}em, kao i poqskom dramaturgijom (Gombrovi~, Vitkjevi~). Vitkjevi~ je i paradigma cele kwige, jer va`i za vi{edisciplinarnog autora kod kojeg se prvi put pojavila ideja filma kao pozori{ne scenografije.

- Film je u prvim decenijama svog postojawa bio “pozori{te u kutiji”, a kasnije je pozori{te preuzimalo tehnike od filma. Trudio sam se da ispratim i predo~im te transfere i me|usobne uticaje kroz zanimqiv odnos jedne od najstarijih i jedne od najmla|ih umetnosti - ka`e \eri}.

Istra`uju}i odnos izme|u pozori{ta i filma, \eri} se pozabavio i novom dramaturgijom, dramaturgijom 21. veka za koju tvrdi da u pozori{te vra}a pisca na velika vrata. \eri} }e re}i da je i za Lemana postdramsko pozori{te pozori{te Kantora, Grotovskog, pozori{te performansa kao {to je onaj Marine Abramovi}.

- Mi nemamo pravo postdramsko pozori{te. Kroz tekstove o Infantu bavio sam se i tim pitawem - pitawem novog, koje se godinama unazad tematizuje samo razli~itim nazivima, pa imamo nulto, alternativno, avangradno, “neo” i “post” pozori{te - re}i }e \eri}, otkrivaju}i da upravo priprema kwigu i o tome, kroz {ta }e ga kao centralni motiv voditi lik i delo Stanislava Ignacija Vitkjevi~a.

Kwiga “Pozori{te i film” Zorana \eri}a ilustrovana je fotografijama Branka Lu~i}a, snimqenim na predstavama Pozori{ta mladih.

I. B.

NOVA KWIGA GORANA SKROBOWE U IZDAWU „LAGUNE”

Nikola Tesla kao junak romana

Roman Gorana Skrobowe “^ovek koji je ubio Teslu”, napravqen u `anru alternativne istorije a doga|a se 1920-ih u vrlo razvijenoj Srbiji, pojavio se u kwi`arama, pra}en specijalnim promotivnim sajtom.

Skrobowa, koji se tako|e bavi prevo|ewem i izdava{tvom, napisao je romane “Nakot” i “Vojnici korota”, i veliki broj pri~a okupqenih u tri autorske zbirke, od kojih je posledwu “Tihi gradovi”, kao i “^oveka koji je ubio Teslu”, objavila izdava~ka ku}a “Laguna”. Pored pisawa, bavi se i prevo|ewem, i javnosti je najpoznatiji po prevodima dela Stivena Kinga.

Svet u Skrobowinom novom romanu nije bio pogo|en Prvim svetskim ratom, u Rusiji su na vlasti ostali Romanovi, ju`waci su pobedili u ameri~kom gra|anskom ratu, a genijalni nau~nik Nikola Tesla nije oti{ao u SAD, ve} je uhlebqewe na{ao u Srbiji.Kako je Skrobowa rekao agenciji Beta, izbor ovakve alternativne istorije plod je wegove `eqe da se “stvarno tako i dogodilo”.

“Gde bi Srbiji bio kraj da je mogla da pomogne Teslu i pru-

~elu je progresa celog ~ove~anstva”, izjavio je Skrobowa.

Dodatni razlog za izbor Tesle kao junaka je to {to je on “ve~ita inspiracija, a sam wegov `ivot i `ivotopis veoma su intrigantni”, dodao je Skrobowa, jedan od najve}ih promotera horora, fantastike i nau~ne fantastike u Srbiji.

Prema wegovim re~ima, roman je na tragu brojnih fiktivnih Teslinih biografija, s tim {to je napravqen u `anru alternativne istorije, sa radwom sme{tenom u Beograd, a sporedni likovi su poznate li~nosti koje su tokom “pravih” 1920-ih `ivele u Srbiji i svetu. Tako se u romanu “^ovek koji je ubio Teslu”

Promotivni sajt Skrobowin roman pra}en je specijalnim promotivnim sajtom, drugim takve vrste u srpskom izdava{tvu nakon velikog uspeha sli~ne veb prezentacije za roman “Konstantinovo raskr{}e” Dejana Stojiqkovi}a, tako|e u izdawu beogradske “Lagune”.

“Pokazalo se da sajt “Konstantinovog raskr{}a’ dobro komunicira sa publikom i pospe{uje prodaju kwiga, pa je vlasnik “Lagune’ po`eleo da se moj roman reklamira i na takav na~in”, rekao je Skrobowa.

Na sajtu www.covekkojijeubioteslu.rs mogu se na}i, pored ostalog, psudobiografije glavnih junaka romana, intervju sa autorom kwige, kviz “Koliko ste multiuniverzalni” koji je on li~no osmislio, kao i odlomke iz romana - ukqu~uju}i audiovizuelne snimke Skrobowe kako te odlomke ~ita.

“O~ekujem da zbog nesavr{enog zvuka ti video snimci budu snimqeni ponovo, ovoga puta na pravom mestu za to - u Muzeju Nikole Tesle”,rekao je Skrobowa. `i mu uto~i{te, a potom i da ubire plodove wegovog rada. U mom romanu, Beograd je centar Evrope a Teslina kompanija na

pored ostalih pojavquju Vladimir Iqi~ Lewin, Mata Hari, Henri Ford, Bafalo Bil, Nikola Pa{i}, Branislav Nu-

ponedeqak9.avgust2010.

KONCERT RUSKOG KAMERNOG TRIJA „BRAMS” NA „NOVOSADSKOM LETU”

Posve}ena slu`ba muzici

Uzev{i ime velikana nema~ke pozne romantike, i samog autora vrednih klavirskih trija, ruski kamerni sastav Trio „Brams“ ne pokazuje samo svoj odnos prema literaturi pisanoj za ovakav ansambl, nego i stav prema pojedina~nom zna~aju svake od tri umetni~ke li~nosti koje ga ~ine, deluju}i pre svega s jedinstvenom mi{qu o zajedni{tvu, premda svaki od wih gradi i zavidnu individualnu karijeru, slede}i sopstveni put. O tome govore i respektabilni podaci iz dvadesetogodi{we

toj izvo|a~koj koncepciji i brizi o specifi~noj zvu~nosti, misle}i pri tome i kako ona izgleda sa strane, ali i {ta predstavqena dela uop{te zna~e i kako otkriti wihovu najdubqu su{tinu. Razume se da su sa „svojom“ pijanistkiwom slavnog prezimena, Natalijom Rubin{tajn, postigli skoro savr{en stepen jedinstva i tonske usagla{enosti, upravo ideal kakav se ostvaruje dugogodi{wim zajedni~kim radom; u svakom slu~aju razli~it od onog rezultata koji se dobija kada se troje vrhunskih izvo-

poput sna`nog uzdaha donet, duboko melanholi~an lagani stav, ~udesnih glasovnih prepleta i razmene divno iznijansiranih replika, pri ~emu je violon~elo imalo posebno zna~ewe u instrumentalnoj konstelaciji, ponovo je zra~io ne~im betovenskim, a centralni, kanonski izra|en skerco (s trijom nalik austrijskoj igri lendler), tako|e „otkucavao“ kompozitorove „sudbinski“ nagla{ene tonove.

Istovremeno i poetski ostvaren i `estoko razmahnut finale (s igra~kom vode}om temom i s dva

biografije Trija ~iji su ~lanovi {kolovani na moskovskoj Muzi~koj akademiji „Gwesin“, pa su stoga, kao promoteri specifi~ne ruske izvo|a~ke prakse, i naro~ito bliski na{em muzi~kom senzibilitetu.

Svoje rasko{ne interpretativne sposobnosti (setimo se samo da je ~uveni violon~elista Kirin Rodin jo{ 1984. pobedio na Me|unarodnom takmi~ewu muzi~ke omladine u Beogradu kada je nastupio i u Novom Sadu, a zatim postao i laureat jednog od najve}ih svetskih konkursa „^ajkovski“ u Moskvi, a da je violinista Nikolaj Sa~enko, sada ve} tre}i put kod nas odli~no predstavqen u razli~itoj funkciji, tako|e izgradio zna~ajnu me|unarodnu reputaciju) izvanredni umetnici su ovih dana prikazali i na Novosadskom muzi~kom letu, svoje jednakopravne uloge staviv{i u najposve}eniju slu`bu muzici, celovi-

|a~a sretnu nekoliko puta pred koncert, premda i takav spoj mo`e pru`iti neo~ekivanu i nesvakida{wu kreaciju.

Nastoje}i, zna~i, da prika`u svu lepotu kamernog muzicirawa, ~lanovi Trija „Brams“ su se u prvom redu usmerili na osvetqavawe 45-minutne „kompozicije za sva vremena“,Trija u Es-duru, opus 100 (1827) Franca [uberta, koja to nije samo zbog klasi~no ostvarene opse`ne forme i dimenzija, nego pre svega zbog svog muzi~kog bogatstva i raznolikosti ma{tovito obra|enih ideja. Rubin{tajnova, Sa~enko i Rodin u woj pronalaze i isti~u betovenske akcente, po~ev od energi~ne, gusto slivene, i sna`nim unisonom sva tri instrumenta podvu~ene i pijanisti~ki vrlo pregnantno artikulisane glavne teme, a zatim i u neizmernom ~e`wom obojenoj, u {irokim guda~kim zamasima ispevanoj, drugoj zamisli. Izrazito lirski,

puta ponovqenom bolnom melodijom citiranom iz laganog stava), gde su umetnici i intenzitetom i interpretativnim dahom jo{ jednom pokazali za{to je ovaj [ubertov Trio imao nemerqiv uticaj na wegove savremenike i sledbenike, iskazao se i kao oma` kompozitorovom velikom po{tovaocu, Robertu [umanu. Jer, upravo ovaj raznovrsni stvaralac, ~iji se 200-ti ro|endan slavi u teku}oj godini, isticao je vizionarnost i zna~aj ovog [ubertovog dela, opisuju}i ga kao „gnevnu i veli~anstvenu nebesku pojavu“. Stoga su se, iako perfektno i temperamentno doneta, u kontrastima agresivnosti i beskrajne sete, kao i „razvu~enih“ xezerskih improvizacija, ozvu~ena „Godi{wa doba“ popularnog i prijem~ivog Astora Pjacole, u ponu|enoj repertoarskoj kombinaciji ~inila kao gotovo suvi{na programska nuspojava.

Marija Adamov

Foto: R. Hayi}

ZA IZBOR NAJBOQEG IZVO\A^A I BENDA

Kandidovawe za MTV nagradu

{i}, Jovan Skerli}, Dragutin Dimitrijevi} Apis, Milan Jovanovi} Batut i Lazar Komar~i}, autor prvog srpskog nau~nofantasti~nog romana - svi u nestvarnom, i{~a{enom kontekstu. Skrobowa je rekao da se ti likovi nalaze u Beogradu zato {to je on u wegovom romanu centar svetskih zbivawa, a i “izbor je bio takav jer su tokom 1920-ih `ivele zaista impresivne li~nosti koje su svojim postupcima zna~ajno uticale na politiku, kulturu i sam istorijski tok.”

Me|u najslavnije alternativno-istorijske romane spadaju “^ovek u visokom dvorcu” Filipa K. Dika i “Otaxbina” Roberta Harisa - u kojima su nacisti odneli pobedu u Drugom svetskom ratu - te “Pavane” Kita Robertsa, koji prikazuje svet u kome je sredwevekovna [panija nadvladala protestantsku Englesku, nametnuv{i celoj Evropi katoli~anstvo i nastavak feudalnog sistema.

15

Muzi~ka televizija MTV pozvala je gledaoce iz biv{e Jugoslavije da predlo`e bendove i izvo|a~e iz regiona koji bi prema wihovom mi{qewu trebalo da osvoje nagradu “MTV EMA Best rexional akt” (Best Regional Act).

Nominovani bendovi i izvo|a~i takmi~i}e se u novembru, u Madridu, za titulu najboqeg regionalnog izvo|a~a na dodeli evropskih MTV nagrada, saop{tio je MTV Adrija.

Gledaoci ove muzi~ke mre`e mogu da predlo`e svoje favorite na sajtu www.mtv.rs/ema. MTV }e sakupiti “sve predloge koje nam dostave gledaoci MTV-ja, posetioci sajta, dosada{wi pobednici u ovoj kategoriji, kao i pro{logodi{wi nominovani izvo|a~i”.Spisak izvo|a~a i bendova koji su u{li u u`i krug bi}e objavqen 16. avgusta, i tada na sajtu po~iwe druga faza - glasawe, koja }e trajati do 26. avgusta u podne.

Pet kandidata sa najve}im brojem glasova takmi~i}e se 7. novembra u Madridu za titulu najboqeg u regionu. Prva dodela evropskih MTV nagrada odr`ana je 1994.

Nagradu za najboqi regionalni bend pro{le godine dobio je sastav “Lolobri|ida” iz Hrvatske dok su tu titulu pre wega poneli “Sidarta” (2005), Aleksandra Kova~ (2006), “Van Gog” (2007) i Laka (2008).

IZLO@BA NA[IH LIKOVNIH UMETNIKA U SEPTEMBRU U WUJORKU

Srbija – naj~e{}e postavqena pitawa Ameri~ka publika u Wujorku ima}e priliku da se od 21. septembra kroz izlo`bu “Srbija - naj~e{}e postavqena pitawa (FAQ Serbia)”, upozna sa odgovorima savremenih umetnika vezanih za srpsku sredinu na univerzalna pitawa koja se ti~u trenutne ukupne, pre svega, politi~ke i ekonomske situacije u svetu.

“Ova postavka otvara mogu}nost da se rasvetle pitawa koja smo mi ovde mo`da iskusili, pre`iveli, a ne postoji nekakva generalna svest o tome, a re~ je o onome {to se nalazali na granici politi~kog i intimnog, jer je to {to }e umetnici predstaviti”, kazao je Tanjugu kustos izlo`be Branislav Dimitrijevi}.”Jedna izlo`ba ne mo`e da promeni izvestan utisak i stereotip koji postoji o nekoj zemqi, a najboqi na~in da se taj stereotip promeni jeste promena politike u odnosu na to, a ovo je jedan od na~ina”.

On je dodao da }e veliki broj na{ih umenika prisustvovati samom otvarawu izlo`be, koja }e biti u Galeriji Austrijskog kulturnog foruma, a neki }e dolaziti tokom trajawa postavke. Dimitrije-

vi} je kazao da }e tokom svog boravka umetnici imati svoje prezentacije i razgovara}e sa publikom o svom radu.

Dimitrijevi} je kazao da sve pripreme teku kako treba, da }e dela biti transportovana krajem avgusta, a u pripremi je katalog, odnosno kwiga koja prati ovu postavku i koja }e biti predstavqena tokom trajawa izlo`be.On je najavio i prate}i program koji obuhvata odr`avawe simpozijuma na Kolumbija univerzitetu, zatim malu retrospektivu savremenog srpskog filma u ^e{kom kulturnom centru i drugo.

Projekat je nastao u saradwi direktora Austrijskog kulturnog foruma (AKF) u Wujorku Andreasa [tadlera i Dimitrijevi}a, a pored umetnika iz Srbije svoja dela }e predstaviti autori iz Austrije, Rumunije, Turske, Engleske, Albanije, Hrvatske, Slovenije i Gr~ke.Izlo`ba je pravqena za ameri~ku publiku, pa }e biti izlo`eni i radovi ve} poznati na{oj javnosti, ali }e oni prvi put biti prikazani u Wujorku koji je svakako najzna~ajniji umetni~ki centar na svetu.

SPORT

ponedeqak9.avgust2010.

ROYERS KUP

\okovi} i Nadal spremni za dubl Dvojica najboqih svetskih tenisera, Rafael Nadal i Novak \okovi}, u prvom kolu Roxers kupa u Torontu u konkurenciji dublova igra}e protiv doma}eg para Milo{ Raoni}/Vasek Pospi{il.

Wih dvojica su odlu~ili da na turniru u Torontu nastupe u dublu, {to je prvi put jo{ od 1976. godine da dvojica najboqih igra~a planete igraju zajedno u konkurenciji parova.

Posledwi put su to uradili le-

gendarni Ximi Konors i Artur E{. Nadal je posledwi put igrao u dublu u martu, kada je sa zemqakom Markom Lopezom osvojio titulu u Indijan Velsu. Sa druge strane, \okovi} je u paru sa Izraelcem Xonatanom Erlihom u~estvovao na turniru u Kvinsu. Nadal i \okovi} su prva dva nosioca u singl konkurenciji {to zna~i da ne mogu da se sastanu pre finala.

Nagradni fond turnira u Torontu je 2.430.000 dolara.

Bozoqac ispao na startu Srpski teniser Ilija Bozoqac ispao je na startu kvalifikacija za ATP turnir u Torontu, Roxer kup. Wega je u 1. kolu eliminisao Jen Hsun Lu iz Kineskog Tajpeha ubedqivim rezultatom 6:2, 6:3.

Srbija tako ostaje sa tri predstavnika u singlu na turniru u Torontu. Janka Tipsarevi}a u prvom kolu o~ekuje duel sa Nemcem Filipom Kol{rajberom, Viktor Troicki se sastaje sa Hrvatom Marinom ^ili}em, dok je najboqi srpski teniser Novak \okovi} slobodan na startu turnira.

Nagradni fond Roxers kupa je 2.430.000 dolara.

SINSINATI

Ana na Azarenku Srpska teniserka Ana Ivanovi} igra}e protiv Beloruskiwe Viktorije Azarenke u prvom kolu turnira u Sinsinatiju, odlu~eno je `rebom. Pre nekoliko meseci wih dve su se susrele na turniru u Rimu, na {qaci, i tada je Ivanovi}eva slavila pobedu. Beloruskiwa je nedavno osvojila titulu u Stenfordu, a igrala je finale u Istbornu, pa u dobroj formi sti`e u Sinsinati. U slu~aju trijumfa, u drugoj rundi Ana }e igrati protiv jedne od kvalifikantkiwa.

Sre}u u `rebu imala je najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi}. Ona je slobodna u prvoj rundi, a u drugoj je o~ekuje duel sa jednom od kvalifikantkiwa.

Srbija bi mogla da ima i tre}u predstavnicu u glavnom `rebu ukoliko Bojana Jovanovski uspe da pro|e kvalifikacije. Ona je u prvom kolu pobedila Indijku Saniju Mirzu. Bilo je 7:5, 4:6, 6:3 za na{u teniserku koja }e u

Ana Ivanovi}

drugom, posledwem kolu kvalifikacija igrati sa Amerikankom Xuli Diti, koja je u prvoj rundi pobedila Britanku Elenu Balta~u sa 4:6, 6:3, 7:6 (7:5).

Turnir u Sinsinatiju po~iwe danas i igra}e se za nagradni fond od dva miliona dolara.

VANKUVER

Jelena Doki} u finalu Australijska teniserka Jelena Doki} plasirala se u finale ^elenx turnira u kanadaskom Vankuveru. Doki}eva je u polufinalu savladala Italijanku Irinu Falkoni rezultatom 2:1, po setovima 6:7, 6:3, 6:2. Za titulu }e se boriti protiv iskusne Francuskiwe Virxinije Razano.

Jelena Doki} je ~etvrti nosilac na turniru u Vankuveru, a trenutno je na 96. mestu VTA liste. Pro{le nedeqe osvojila je titule na turnirima u Rumuniji i Francuskoj i o~ekuje je skok na novoj listi od desetak mesta.

Jelena Doki}

KOPENHAGEN

Voznijacki osvojila pehar Danska reprezentativka i jedna od najbioqih tamo{wih igra~ica belog sporta Karolina Voznijacki pobednica je Otvorenog prvenstva Danske. Voznijacki je u finalu savladala ^ehiwu Klaru Zakopalovu sa 6:2, 7:6 (7:5). Me~ je bio uzbudqiv naro~ito u drugom setu, ali je Voznijacki potvrdila primat.

Nagradni fond turnira u Kopenhagenu iznosio je 220.000 dolara.

Karolina Voznijacki

c m y

16

DNEVNIK

ALEKSANDAR KOLAROV ZA „INDIPENDENT”

Ciq je da Siti bude boqi od Junajteda Aleksandar Kolarov rekao je za Independent da se nada da }e Man~ester Siti biti uskoro boqi od gradskog rivala, Man~ester Junajteda.

- Siti je klub koji napreduje rekao je za Independent Kolarov. - Nadam se da }emo biti boqi nego {to je Junajted sada i da }emo ~ak biti i poznatiji.

Reprezentativac Srbije je za 18 miliona funti stigao iz rimskog Lacija a prvi utisci o ekipi su mu dobri.

- Treniramo zajedno samo dva dana jer su oni bili u Americi ali su prvi utisci sjajni. Tim je jako dobar i veoma mi je drago {to sam ovde. Mislim da imamo realne izglede da ne{to osvojimo ove sezone - ka`e Kolarov. Ne znam ta~no {ta ali znam da je ciq da u nekoliko narednih godina osvajamo i titule i Ligu {ampiona. Zbog toga sam do{ao ovde.

Novinare u Engleskoj zanimalo je zbog ~ega se Kolarov retko smeje.

- Neki qudi ka`u da se ne smejem dovoqno ali to je samo moje lice. Nekada je na terenu naporno, ne mislim da ima puno razloga za smeh. Moje je da dam maksimum i da se potrudim da obradujem navija~e - rekao je Kolarov i ocenio da je Premijer liga ne{to tvr|a od italijanske Serije A u kojoj je nastupao ali i dodao da je spreman za izazov.

Man~ester Siti }e prvu zvani~nu utakmicu u novoj sezoni igrati u subotu, 14. avgusta, kada gostuje kod Totenhema. U posledwoj proveri pred po~etak sezone gra|ani su savaldali Va-

Aleksandar Kolarov

lensiju, 2:0, a Man}ini je u startnih 11 izveo ~etvroticu novajlija: Kolarova, Boatenga, Jaja Turea i Davida Silvu ali su [panac i Karlos Tevez koji su imali du`i odmor zbog SP u Ju-

`noj Africi igrali samo po 35 minuta. Golove za Siti postigli su Geret Beri i @o.

Man~ester Siti: Hart (od 46.

Given), Ri~ards, Boateng (od 46.

Kolo Ture), Kompani (od 78.

Ibrahim), Kolarov (od 73. Kaningem), De Jong (od 46. Vijera), Beri (od 68. Vajs), Jaja Ture (od 62. Leskot), David Silva (od 36.

Rajt-Filips), Tevez (od 36. Xonson), Adebajor (od 73. @o).

Bajevi} napadnut Grubje{i} u na terenu Hapoelu iz Haife Trener atinskog AEK-a Du{an Bajevi} napadnut je posle poraza svog tima u pripremnoj utakmici svog kluba sa Kaliteom, ~lanom Druge lige Gr~ke. Drugoliga{ je vodio rezultatom 2:1 kada su gostuju}i navija~i u{li na teren.

Jedan od wih udario je Bajevi}a, a policija nije uspela da zaustavi "invaziju". Bajevi} (61) poku{ao je da se skloni ali je bio okru`en nezadovoqnim navija~ima. Predsednik atinskog kluba Stavros Adamidis nazvao je incident "poni`ewem za AEK".

- Uprava je odlu~na da trener ostane i tako }e i biti. Ono {to se dogodilo je potpuno neprihvatqivo - rekao je Adamidis. - Raz-

Du{an Bajevi}

govarao sam s Bajevi}em, u {oku je. Rekao sam mu da ra~unamo na wega. O~ekujem da ga svi pravi navija~i AEKa podr`e.

Nikola Grubje{i} je novi ~lan izraelskog kluba Hapoela iz Haife. Nekada{wi fudbaler Partizana, pro{le godine igra~ ^ukari~kog, ve} jednom je boravio u inostranstvu i igrao za rusku ekipu Kamaz iz Tatarstana.

- Za sada sam potpisao ugovor na godinu dana a za daqe sve zavisi od mojih igara. Sada ve} biv{im saigra~ima i stru~nom {tabu ^ukari~kog `elim puno uspeha u novoj sezoni - rekao je Grubje{i}.

Pro{le sezone ekipa Hapolea iz Haife, prvaka Izraela iz 1999. godine, zauzela je 11. mesto na tabeli.

Nikola Grubje{i}

Kapelo Runiju: „Ti si idiot” "Runi, ti si idiot! ", navodno je Fabio Kapelo rekao jednom od najboqih fudbalera Engleske kada je video paparaco fotke kako napada~ Man~ester junajteda vr{i malu nu`du po ulici nakon provoda koji je trajao do jutra. Prema pisawu engleskog tabloida "San", italijanski trener je bio van sebe kada je ugledao fotografije Runija sa cigaretom u ustima i "mu{kosti" u ruci na sred ulice.

Navodno, Kapelo je toliko qut da jedva ~eka okupqawe "Gordog Albiona" danas kako bi 25-godi{wem Vejnu Runiju rekao {ta misli o wegovom pona{awu van travnatog terena.

- Fabiju se smrklo pred o~ima kada je video te slike na kojima Runi ban~i ispred no}nog kluba u 5.30 sati ujutro. To {to je Vejn

Paparaco fotke za novi skandal uradio je jednostavno neprihvatqivo za wega i to }e mu re}i u lice - otkrio je neimenovani izvor iz Saveza.

I sam Fabio Kapelo je potvrdio da }e odr`ati nasamo sastanak sa Vejnom Runijem, ali i javno osudio pona{awe fudbalera.

- Pro~itao sam ne{to u Runiju u {panskim novinama, kao i to da Aleks Ferguson nije ba{ najsre}niji zbog toga - izjavio je Kapelo. - Pri~a}u sa Runijem, kao {to to uvek radim sa igra~ima.

Oni moraju da zapamte da su veoma va`ni navija~ima i da zbog toga moraju da budu pa`qivi. Kada se budem sreo sa Runijem podseti}u ga da to {to je uradio nije dobro - dodao je Fabio Kapelo, koji je i po~etkom godine imao javni skandal sa jednim od kqu~nih igra~a (slu~aj Xona Terij i biv{e verenice Vejna Brixa).

Engleska u sredu igra prijateqski susret sa Ma|arskom na Vembliju, ali pitawe je da li }e napada~ Man~ester junajteda uop{te igrati. Kapelo ga je pozvao prevashodno da bi mu o~itao bukvicu zbog bahatog pona{awa.

Opro{taj Robinsona

Privedeni navija~i

Golman Blekburna Pol Robinson najavio je opro{taj od dresa engleskog dr`avnog tima na prijateqskoj utakmici sa Ma|arskom 11. avgusta u Londonu. ^uvar mre`e "Gordog Albiona" bio je razo~aran ~iwenicom da za wega nije bilo mesta me|u tri golmana koje je selektor Engleske Fabio Kapelo vodio na {ampionat sveta u Ju`noj Africi, pa je odlu~io da ne bude deo tima u kvalifikacionom ciklusu za Evropsko prvenstvo 2012. godine u Poqskoj i Ukrajini.

Pariska policija privela je 249 navija~a Pari Sen @ermena koji su tokom prve utakmice u novom {ampionatu, protiv Sent Etjena, pravili nerede. Najtvr|e jezgro navija~a PS@ o{tro se protivi novim zakonima koje je uvela policija u Parizu, a odnosi se samo na navija~e "svetaca", koji su poznati kao najratoboriniji u Francuskoj. Me|u novim stavkama je i zabrana to~ewa alkohola u kvartu grada gde se nalazi stadion "Park prin~eva", kao i obaveza sedewa tokom utakmica.

SPORT

c m y

DNEVNIK

TURNIR RACKEVE U MA\ARSKOJ

Kadeti pobedili Irce za kraj Kadetska fudbalska reprezentacija Srbije (U17) pobedila je vr{wake iz Irske ubedqivim rezultatom 3:0 u posledwem kolu turnira „Rackeve“ u Ma|arskoj.

Golove za orli}e postigli su Meleg u 7, [aka u 39. i Horgan (autogol) u 74. minutu. Ovim trijumfom, reprezentacija Srbije zauzela je tre}e mesto na turniru.

PORAZ NE PRIJA, ALI NE BRINE KUQANE

Neuspela generalka Kuqana Fudbaleri Hajduka su, nakon povratka iz Novog Sada gde su odradili zavr{nu fazu priprema za narednu superliga{ku sezonu, generalnu probu odradili protiv prvoliga{a Srema iz Sremske Mitrovice. Sude}i prema rezultatu generalka nije uspela, jer je Hajduk izgubio 0:1.

Naravno, poraz ne prija i brine, ali nije smak sveta.

- Utakmica je izgubqena na na{e gre{ke. Imali smo nekoliko {ansi koje nismo realizovali, dok je protivnik uspeo da iskoristi jednu gre{ku u na{oj odbrani, odnosno neiskustvo centralnih bekova. Me|utim, ja se nadam da }emo se na po~etku prvenstva na{oj publici predstaviti u mnogo boqem svetlu

POSLE 13. POBEDE VOJVODINE U PRIPREMNOM PERIODU

Novosa|ani spremni za start U drugom ovoleto{wem kontrolnom me~u s novim prvoliga{em BASK-om, fudbaleri Vojvodine izvojevali su pobedu. Bilo je ubedqivo, 4:0 za Novosa|ane (Bilbija 2, mereba{vili i Abubakar) ~ime su zaokru`ili impozantan skor u 13 prijateqskih utakmica: 11 pobeda i dva remija, bez primqenog gola.

u mladoj reprezentaciji Srbije.

Bilbija i Stevanovi} pozvani su za mladi tim Bosne i Hercegovine i kada im se jo{ doda reprezentativac Makedonije \urovski, onda to ~ini spisak za ponos i diku.

Navija~e Vojvodine najvi{e raduje igra. Brzina i igra iz prve, eventualno druge, je ono {to krasi novi tim Vojvodine. U

na levom beku biti prava poja~awa. Povratnici u tim, Pavlovi} na levom boku i Mojsov (trenutno povre|en) tako|e su igra~i na koje Milinkovi} najozbiqnije ra~una. Prakti~no, u Vojvodini su postigli ono {to godinama nisu – da za svako mesto imaju adekvatnu zamenu i da igra zbog promene u postavi ne sme da trpi.

KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 200. Sudija: Miodrag Gogi} (Novi Sad). Strelac: [arac u 75. minutu. @uti kartoni: Sre}kovi} i Radunovi} (Srem). Crveni karton: Radunovi} (Srem) u 78. minutu (drugi `uti karton) HAJDUK: Bra}, Top~agi}, Mr|anin, M. Kova~evi}, Lalevi}, Novakovi}, Maksimovi}, Kekezovi}, Kasalica, Petrovi}, Mudrinski. Igrali su jo{: Ki{, Pauqevi}, @ivkovi}, V. Kova~evi} i Kaurin.

SREM: Baji}, Milosavqevi}, Tatomirovi}, Radunovi}, [arac, Sre}kovi}, Kaizi, \uri}, Milo{evi}, Jankovi}, @ivkovi}. Igrali su jo{: M. Stankovi}, Nikoli}, Soviq, Milanov, N. Stankovi} i Nenadovi}.

Kada su u drugom poluvremenu treneri malo izme{ali sastave gosti iz Sremske Mitrovice su to boqe podneli i jednu priliku iskoristili. U 75. minutu M. Stankovi} je centrirao, @ivkovi} glavom spustio loptu u peterac Kuqana, natr~ao je [arac i matirao Bra}a. \. B.

Foto: A. Erski

vojna – ka`e trener Hajduka Ranko Deli}.

Nakon poraza u susretu sa Sremom name}e se pitawe {ta treba da se promeni.

- Ekipa mora i u glavama ne{to prelomiti, a to je da shvati da je mora krasiti ogromno htewe, da nema izgubqene lopte, da vi{e koriste utr~avawa, stalno insistiramo na igri blizu protivni-

ka. Protiv Srema mnogo toga nije {timalo jer su neki igra~i mislili da su im mesta u ekipi zagarantovana. Me|utim, mnogo toga }e se do susreta sa Sevojnom promeniti i ja verujem da }e Hajduk imati svoju fizionomiju i igrati onako kako se i o~ekuje, a to je ~vrsto i borbeno, te da }e ga krasiti kreacija, ali i mnogo tr~awa kako bi se sa {to vi{e igra~a pojavqivali u zavr{nici - optimista je trener Deli}.

U generalnoj probi publici u Kuli su se predstavile i novajlije, koje su u prelaznom roku do{le u redove Hajduka. Uz Petrovi}a i @ivkovi}a koji su ve} nosili dres Hajduka pristalice kulskog supeliga{a je interesovalo u kakvom svetlu }e se predstaviti trojica igra~a koja su iz Vojvodine do{la u Hajduk, a to su {toper Kova~evi}, vezni igra~ Novakovi} i napada~ Mudrinski.

- Videlo se da }e oni doprineti podizawu kvaliteta ekipe.

Mo`da je jo{ uvek kod wih prisutno privikavawe na novu sredinu, ali smo uvereni da }e svojim prisustvom i odnosom prema radu podi}i kvalitet na{e ekipe - ka`e Deli}.

Proba i slu`i da se proba ono {to bi moglo i trebalo da se de{ava u trci za bodovima. Zato poraz protiv Srema brine, ali ukoliko igra~i Hajduka iz svega toga izvuku pouku, onda poraz mo`e biti i delotvoran. Susret protiv Sevojna }e pokazati da li je to tako. \. Bojani}

TEST PRVOLIGA[A U ^ELAREVU

Samo Ze~evi} pogodio ^SK Pivara – Novi Sad 0:1 (0:1) ^ELAREVO: Stadion Pivare, Gledalaca 150, Sudija: Todi} (Novi Sad), Strelac: Ze~evi} u 3 minuti. ^SK PIVARA: Baji}, ^alija, Jevi}, Moji}, Mandi}, Pavlovi}, Kne`evi}, Ivkovi}, Bo{wakovi}, Sladojevi}, Momi}.

Jo{ su igrali: Miki}, Jovani}, Jankov, Balinovi}, Zec, Vukanovi}, Siv~evi}, Davidovi}, NOVI SAD: Vesi}, Stankovi}, Josimov, Jovanovi}, Simeunovi}, Ze~evi}, ^ekovi}, \uki}, Bajat, \orovi}, Kav~i}. Jo{ su igrali Bogunovi} i Baji}.

17

Hajduk – Srem 0:1 (0:0)

(Ne) brinu: Dragan Radoji~i} i Ranko Deli}

nego protiv Srema. Navija~i moraju da znaju da u generalnoj probi nismo hteli da rizikujemo sa nekolicinom standardnih prvotimaca, a tu prvenstveno mislim na kapitena Bogi}a koji je predvodnik ove generacije, a izostali su i Fejsa, Komazec, Kozo{ i Pawkovi}, pa se nadam da }e svi oni biti spremni za prvo kolo i susret protiv Se-

ponedeqak9.avgust2010.

I nije bilo tako lo{e u generalnoj probi pivaraca i kanarinaca. Gosti su pobedili postigav{i gol ve} u tre}em minutu. Odmeren udarac Ze~evi}a sa dvadesetak metara iznenadio je mladog Baji}a, a lopta je pogodila stativu i potom mre`u wegovog gola.

Bili su gosti boqi u prvom poluvremenu, ali {to je igra vi{e odmicala doma}ini su preuzimali inicijativu, pa su u drugom poluvremenu potpuno gospodarili terenom.

Prava je {teta {to Jankov nije pogodio gol gostiju pet-

naest minuta pre kraja. Lopta je pogodila pre~ku, odbila se na gol liniju i oti{la u teren. Odmah potom, posle kornera Jankova, neko je igrao rukom od gostiju ali je sudija Todi}, ina~e pomo}ni trener Novosa|ana, samo odmahnuo rukom. Postupio je tako jer se zaista nije radilo o nameri igra~a Novog Sada.

Sve u svemu, prikazana je lepa igra, pa treneri Govedarica kod gostiju i ^ubrilo kod pivaraca mogu biti zadovoqni pred start prvenstvene trke za bodove.

V. Vujanovi}

SUTRA U „DNEVNIKU” Raspored jeseweg dela prvenstva fudbalske Prve lige Srbije

Mereba{vili i Karan u duelu sa Stanojevi}em (BASK)

Vojvodina je i u utakmici sa BASK-om plenila, naro~ito u prvom delu kada je bila ubojitija. Dok je me~ po~iwao, oficijelnom spikeru trebalo je vremena da pro~ita spisak svih reprezentativaca iz prvog tima Vojvodine. A on trenutno izgleda ovako: Mr|a i Brki} su u A reprezentaciji Srbije, Jao je pozvan za A tim Gane, Mereba{vili za Azerbejxan, a Karan je

pravi ~as re{eni su nedostaci u odbrani ({topersko mesto i levi bok), a igra~i koji su anga`ovani ovog leta za sada su opravadali ono {to se od wih o~ekuje: Milovi} komanduje odbranom, Abubakar i Ili} ustalili su se u timu, na dobrom putu je i Jao, a ukoliko zavr{e posao (~itaj ako se uprave klubova dogovore), jasno je i da }e Trajkovi} na mestu centarhalfa i Nenadi}

Foto: F. Baki}

U dve posledwe provere na Kara|or|u bilo je po jedva 500 gledalaca. zaslu`io je novi tim Vojvodine na ~elu s trenerom Milinkovi}em boqu posetu, jer prema svemu {to su pokazali ovog leta, izvesno je da su Novosa|ani spremni za superliga{ki start i premijeru s Jagodinom na svom stadionu slede}e subote.

S. S.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

In|ijci zadovoqniji Banat – In|ija 0:2 (0:1) ZREWANIN: Stadion u Ka|or|evom parku. Gledalaca: 200. Sudija: Luki} (Zrewanin).

Strelci: Bubalo u 26. i An|elkovi} u 80. minutu (iz penala) za In|iju.

BANAT: Kne`evi}, Ki{, Metua, ]ulibrk, Milutinovi}, Paunovi}, Stamenkovi}, Stevanovi}, Kujund`i}, Milojevi}, Jeremi}. Igrali su jo{: \oki}, Zowi}, Baqak, An|elkovi}, Ristovi}, Kompaore, Kosti}, Samarxi}.

IN\IJA: Poleksi}, Novakovi}, Qubinkovi}, ^ovilo, \urovi}, Dubqevi}, Davidov, Bubalo, Nagli}, Jankovi}, Vu~eti}. Igrali su jo{: Jovanovi}, Joksimovi}, Krasi}, Bareiro, Batioja, Isidorovi}, Koxo, An|elkovi}.

U generalnoj probi pred po~etak {ampionata fudbaleri Banata i In|ije odigrali su dopadqivu i pre svega za trenere Kuzeqevi}a i Rai~evi}a korisnu utakmicu u kojoj se boqe sna{ao novi superliga{ i slavio zaslu`enu pobedu rezultatom - 2:0.

Vi{e razloga za zadovoqstvo naravno ima gostuju}i strateg, dok }e stru~nom {tabu prvoliga{a iz grada na Begeju u narednoj nedeqi biti pune ruke posla oko anga`ovawa napada~a koji je neophodan da bi ostvarili boqe rezultate kad po~ne bitka za bodove.

Posle klasi~nog ispitivawa snaga koje je trajalo nekih

Zoran Jankovi}, dirigent zeleno-belih

dvadesetak minuta, prvi pogodak u 26.minutu je delo Bubala koji je iskoristio gre{ku doma}e odbrane i posle kornera iskusnog Jankovi}a rutinski loptu na drugoj stativi plasirao u mre`u.

U drugom poluvremenu Zrewaninci su bili boqi rival,

ali su proma{aji Jeremi}a kada je pogodio pre~ku i Paunovi}a koji je {utirao pored gola ka`weni posle prestrogo dosu|enog penala u 80. minutu za goste.

Siguran realizator sa bele ta~ke bio je An|elkovi} koji je i postavio kona~an rezultat Banat - In|ija 0:2.

N. Jowev

18

SPORT

ponedeqak9.avgust2010.

BUNDESLIGA IZABRALA NAJBOQEG

Robenu sve po~asti Reprezentativac Holandije i fudbaler Bajerna Arjen Roben progla{en je za najboqeg igra~a Bundeslige u prethodnoj sezoni u anketi novinara. Jedan od najzaslu`nijih ~lanova ekipe koja je osvojila „duplu krunu“ u Nem~koj i igrala u finalu Lige {ampiona sjajnu godinu krunisao je finalom Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, u kome je reprezentacija Holandije izgubila od [panije sa 1:0.

Roben (26) je dobio glasove 445 od ukupno 925 novinara koje je anketirao fudbalski magazin „Kiker“. Drugo i tre}e mesto u toj anketi zauzeli su, tako|e, igra~i Bajerna - Bastijan [vajn{tajger i Tomas Miler.

Arjen Roben

Za najboqeg trenera sa 398 glasova izabran je holadnski stru~wak Luis van Gal, koji je u debi-

Bekam u septembru Fudbaler Los An|eles Galaksija Dejvid Bekam vrati}e se na teren u septembru, nagovestili su wegovi lekari. Bekam je u januaru povredio Ahilovu tetivu, nakon ~ega je operisan. Propustio je Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi, ali se nada da }e biti spreman da ve} za ne{to vi{e od mesec dana bude opet u konkurenciji za tim Galaksija.

- @elim da se vratim na teren pre prognoza. Bitno je samo da oja~am butni mi{i} na nozi - rekao je Bekam.

Wegov tim je u subotu na nedequ uve~e po sredweevropskom vremenu igrao prijateqski su-

sret sa Real Madridom, ~iji je tako|e bio ~lan.

Kraqevski klub je slavio rezultatom 3:2, iako je Galaksi vodio 2:0 na poluvremenu. Tim iz Los An|elesa je trenutno vode}i u MLS ligi sa 40 bodova. Ameri~ki mediji prenose da bi Bekam mogao da bude spreman da 24. septembra igra u velikom derbiju protiv Wujork Red Bula, za koji igra wegov veliki prijateq Tijeri Anri.

tantskoj sezoni na klupi Bavaraca uspeo da najtrofejnijem nema~kom klubu vrati titule.

Deko u Fluminenzeu

DNEVNIK KOMJUNITI [ILD: MAN^ESTER JUNAJTED - ^ELSI 3:1

Vidi} podigao trofej Fudbaleri Man~ester junajteda osvojili su 18. trofej Komjuniti {ilda po{to su pred 84.000 gledalaca na Vembliju savladali ^elsi sa 3:1. Golove za tim Aleksa Fergusona na premijernom me~u sezone postogli su Antonio Valensija u 41. novajlija Havijer Ernandes u 76. i Dimitar Berbatov u posledwem minutu. Strelac jedinog gola za ^elsi bio je Salomon Kalu u 83. minutu. Bio je ovo drugi uzastopni Komjuniti {ild u kojem su se sastali ^elsi i Junajted, a crveni |avoli su se ^elsiju osvetili za poraz od pre godinu dana.

Nakon {to je Dejan Stankovi} kao kapiten predvodio ekipu prvaka Evrope Intera u prijateqskom me~u protiv Dalasa, jo{ jedan biv{i kapiten Crvene

stavama, ali je ipak vi|en veoma dobar, takmi~arski fudbal, i ako je suditi po ovom me~u, sledi sjajna sezona u Premijer ligi.

Utakmicu na Vembliju pored kapitenske trake Nemawe Vidi}a, obele`io je gol mladog Meksikanca Havijera Ernandesa na debiju za Junajted, ali i fantasti~ni Pol Skols. 35-godi{nii fudbaler odigrao je utakmicu bez gre{ke, delio je lopte saigra~ima tokom celog me~a kao rukom, i bez dileme je igra~ utakmice. ^elsi je na kraju imao duplo vi{e udaraca od protivnika, ali je Junajted svoje {anse iskoristio i zaslu`eno je slavio. U prvoj ~etvrtini me~a londonski tim je bio boqi.

Ipak, nekoliko odli~nih intervencija Van der Sara i Vidi}a

son je zamenio napada~ki tandem, pa su umesto Runija i Ovena na teren u{li Ernandes i Berbatov. Iako je na startu drugog dela ^alsi imao prvu priliku preko Malude, Junajted je bio znatno boqi tim. Skols je nastavio da {aqe teledirigovane lopte za svoje saigra~e, ali se rtezultat nije mewao sve do 74. minuta. Odli~ni Valensija pro{ao je po desnoj strani, uputio o{tar centar{ut na drugu stativu, a mladi Ernandes je postigao veoma neobi~an gol. Meksikanac je poku{ao da u padu nogom pogodi prazan gol, ali lopta se od wegove noge odbila u wegovu glavu i tek nakon toga zavr{ila u mre`i. ^inilo se tada da je pobednik odlu~en, a to su o~igledno pomislili i fudbaleri Man-

sa~uvali su tim iz Man~estera u tom periodu. [to je me~ vi{e odmicao, tim Aleksa Fergusona sve je vi{e preuzimao inicijativu. Skols je gospodario sredinom terena, a odli~ni su bili i Valensija i Runi. Upravo su Ekvadorac i popularni Vaza bili najzaslu`niji {to je Junajted na poluvremenu vodio. U 41. minutu Runi je prihvatio loptu kod desne aut linije u visoni {esnaesterca, sjajnim dodavawem izbacio je Valensiju u situaciju „jedan na jedan“, a Ekvadorac je to pretvorio u 1:0.

Na startu drugog dela Fergu-

~estera. Me|utim, u 82. minutu Kalu je posle udarca Starixa i odbrane Van der Sara natr~ao i smawio na 2:1, a u narednih nekoliko minuta Junajted se pani~no branio. Ipak, Vidi} i drugovi su sve nalete uspeli da odbiju, a u nadoknadi vremena Nani i Berbatov odigrali su prelep dupli pas nakon ~ega je Bugarin lobovao Ilarija i postavio kona~an rezultat.

Engleski {ampionat po~iwe 14. avgusta. Junajted u prvom kolu do~ekuje povratnika u najvi{i rang Wukasl, a ^elsi ekipu Vest Bromvi~ Albiona.

Brazilski fudbalski prvoliga{ Fluminense objavio je da je anga`ovao reprezentativca Portugalije Deka, koji je protekle dve sezone igrao za londonski ^elsi. Na zvani~nom sajtu kluba iz Rio de @eneira navodi se da je 33. godi{wi Deko potpisao sa Fluminenseom dvogodi{wi ugovor i da }e se novim saigra~ima prikqu~iti danas. Deko je ro|en u Brazilu, ali se opredelio da igra za reprezentaciju Portugalije. On je od brazilskih klubova igrao samo za Korintijas iz Sao Paula u sezoni 1996/97.

MEMORIJAL „SINI[A GRUBOR” U KRAJI[NIKU

Lazarev~anima pehar posle penal-ruleta U Kraji{niku je od 9. jula do 1. avgusta odr`an 12. memorijalni turnir u malom fudbalu „Sini{a Grubor“ na kojem je trijumfovala ekipa Kafe Centar iz Lazareva.

Organizator turnira bila je MZ“Kraji{nik“, a u~estvovalo je 20 seniorskih ekipa. Turnir je svake ve~eri okupqao vi{e stotina gledalaca. U me~u za tre}e mesto ekipa Krila Sovjetov iz

dak, a ekipa Kafe Centar iz Lazareva opredila se za odbrambenu taktiku i na taj na~in do{la do nere{enog rezultata 0:0 i penala.

Prilikom izvo|ewa penala Lazarev~ani su bili spretniji i sre}niji i slavili su rezultatom -3:2.

- Morali smo da igramo ovako u finalu, SAS je skup odli~nih igra~a i profesionalaca i mi smo se smi{qeno povukli i igrali za-

Prva nagrada na turniru iznosila je 120.000, druga 70.000, a tre}a 30.000 dinara. Za najboqeg golmana turnira progla{en je Vawa Husar iz ekipe Kafe Centar, dok je najboqi igra~ turnira Bojan Bjeleti} iz ekipe Krila Sovjetov.

- Prezadovoqni smo odzivom ekipa i samim turnirom, trudi}emo se da slede}e godine poku{amo

Nemawa Vidi} igrao kapitenski

zvezde dobio je veliku ~ast. Nemawa Vidi} u duelu sa ^elsijem nosio je traku oko ruke i na kraju podigao trofej. Iako je Ser Aleks Ferguson tokom utakmice promenio dva igra~a u odbrani, Nemawa Vidi} je kapitenski odradio svoj posao, i, pored odli~nog Van der Sara, bio je najzaslu`niji {to ^elsi nije postigao vi{e golova. Sa druge strane, iako je ^elsi primio tri gola, Branislav Ivanovi} je tako|e bio odli~an tokom svih 90 minuta u sastavu londonskih plavaca. Oba menaxera su pomalo kombinovala sa startnim po-

MILENKO TEPI] BEZ OKOLI[AWA

Nikada u Olimpijakos Pobednik turnira – Kafe Centar

Kraji{nika je nakon boqe igre pobedila Se~awce iz Se~wa rezultatom -3:1. U finalnom susretu pred vi{e od 800 gledalaca ekipa SAS Tilio kafe je imala mnogo vi{e prilika da postigne pogo-

tvoreno. Iimali smo na golu odli~nog ~uvara mre`e Husara i zato smo i do{li do penala, a onda je i faktor sre}e presudio - rekao je Jadranko Arsi}, trener ekipe Kafe Centar.

da sve podignemo na jo{ ve}i nivo i da napravimo boqi fond nagrada i privu~emo jo{ neku kvalitetnu ekipu - istakao je Stojan Jovi~i}, organizator turnira.

N. Jowev

PRIPREME PODRU^NOG LIGA[A SA [TRANDA

Kabel pod punim naponom Nekada stabilni drugoliga{ a sada ~lan Podru~ne lige Novi Sad, Kabel sa [tranda, uspe{nim prole}nim igrama uspeo je da spre~i ispadawe u najni`i stepen takmi~ewa. Pod utiscima prole}a trenerski tandem Pejovi}-Bogdanov obavio je prozivku sa jedinim ciqem - da se nastavi uzlet i potvrdi da kabelovci moraju i mogu puno vi{e.

- U odnosu na zavr{nicu prvenstva napravili smo novi izbor igra~a. Ulazimo u prvenstvo sa visokim ambicijama. Nadamo

se da }emo do kraja prelaznog roka uspeti da popunimo mesta koje nam fale u timu i spremno do~ekamo prvo kolo - poja{wava Pejovi}.

Na spisku ima mnogo igra~a, a protiv vovjo|anskog liga{a Borca prodifelovalo ih je ~ak 28.

- Isprobao sam mnogo igra~a, ono {to nas je zanimalo, video sam. Na deo }u ra~unati, a oni preostali mora}e da potra`e nove sredine. Formu }emo vijati kroz prijateqske utakice. Do sada smo pobedili omladince

^SK-a 5:4 i igrali nere{eno sa vojvo|anskim liga{em Borcem 1:1. Igrali smo i sa Crvenom zvezdom, a 15. avgusta sledi generalka sa novim podru~nim liga{em @elezni~arom. [to se ambicija ti~e, uvek su nam visoke. Mislim da }emo uspeti da napravimo stabilan tim koji ne}e do}i u situaciju da u prvom delu mnogo zaostane bodovno. Verujem da }emo biti pri vrhu i ako bude sve funkcionisalo, nadam se da }emo to i ostvariti.

M. Popovi}

Reprezentativac Srbije i ko{arka{ Panatinaikosa Milenko Tepi} izjavio je da nikada ne bi igrao za Olimpijakos.

Biv{i igra~ Partizana ka`e da wegovo mi{qewe ne mewa ni to {to je selektor Du{an Ivkovi} ponovo preuzeo gr~ke crveno-bele.

- Nikada ne bih igrao za Olimpijakos. Znam koliko su `eleli da dovedu Dudu, ali to za mene ne mewa ni{ta. @elim titule sa Panatinaikosom - rekao je Tepi}.

Dvadesetrogodi{wi ko{arka{ izjavio je da }e dolazak Du{ana Ivkovi}a u Olimpijakos zna~ajno poboq{ati igru tog tima.

- Olimpijakos je doveo Ivkovi}a da im pomogne da naprave korak unapred, a on je bezbroj puta dokazao da itekako ima znawe za tako ne{to. Zato sam uveren da }e oni biti mnogo boqi slede}e sezone - ka`e Tepi}.

Gr~ke novinare je zanimalo i {ta misli o dolasku Aleksa Mari}a u ekipu @eqka Obradovi}a.

- Nisam igrao sa Aleksom u Partizanu, ali jesam protiv wega. Znam da je sjajan igra~ i da svi

Milenko Tepi} i @eqko Obradovi}

u Srbiji pri~aju o wemu. On mo`e da zameni Pekovi}a, ali }e to biti veoma te{ko. Svi znamo da je Pekovi} jedan od najboqih evropskih velikih momaka- izjavio je Tepi}.

Reprezentaciju Srbije krajem avgusta o~ekuje {ampinat sveta u Turskoj. O~ekivawa javnosti su porasla osvajawem srebrne medaqe na Evropskom pr-

venstvu u Poqskoj pro{le godine.

- Pro{le godine smo pokazali da mo`emo da igramo sa svakim. Radili smo naporno i zaslu`ili drugo mesto i radost koja je usledila, ali je Svetsko prvenstvo je mnogo ja~e takmi~ewe. Da}emo sve do sebe i poku{ati da napravimo dobar rezultat - rekao je Tepi}.

Kasa najbr`i Srpski reprezentivac Gabor Kasa, ~lan suboti~kog Spartaka, pobedio je na jakoj trci iz nacionalnog kalendara „Velika nagrada Ober Friktal“ u [vajcarskoj! Tako|e, Kasa je trijumfovao sa 16 bodova i u generalnom plasmanu brdskih ciqeva na trci!

Gabor Kasa

- Konkurncija je bila dobra, u~estvovali su voza~i iz vrhunskih {vajcarskih ekipa – istakao je Kasa. – Staza je bila dosta te{ka sa tri jaka brda ali sam u svakom trenutku imao pomo} drugova iz ekipe.

Kasa je na ciqu posle 143 kilometra zabele`io vreme 3:40,34 ~asova (prosek 37 km na ~as) i odsprintao je Rajmonda Kinclija ([vajcarska, Birgi tim). Tre}e mesto pripalo je Kasinom suvoza~u iz tima centra UCI ^ehu Mareku Kaneckom sa 27 sekundi zaostatka.

Startovala su 143 voza~a, trku je zavr{ilo wih 58.

\ur|i}u dva boda Bojan \ur|i} reprezentativac Srbije u planinskom biciklizmu, ~lan kragujeva~kog Radni~kog, plasirao se na 14. mesto u konkurenciji preko 80 biciklista na trci u ma|arskom gradu Salgotarjan i osvojio dva svetska boda. Pre ove trke bio je na 176. mestu pojedina~ne svetske rang liste sa 142 boda.

c m y

SPORT

DNEVNIK

SVETSKO PRVENSTVO U MINHENU

Zlatna Zorana Arunovi} s vazdu{nim pi{toqem Reprezentativka Srbije u streqa{tvu, Zorana Arunovi} osvojila je zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u Minhenu u ga|awu vazdu{nim pi{toqem. ^lanica Crvene zvezde zabele`ila je 486,8 (385) krugova i osvojila jo{ jednu olimpijsku vizu za Srbiju, ~etvrtu na EP u Minhenu. Ovo je i peta medaqa za Srbiju na ovom takmi~ewu. Do sada su srebra uzeli Andrija Zlati} vazdu{nim pi{toqem i seniori ovim oru`jem (Zlati}, Mikec, Grgi}), a bronze su osvojili Nemawa Mirosavqev MK pu{kom trostav i seniorke MK pu{kom trostav. Srebro je pripalo Australijanki Laliti Jauleuski sa 485 (385), a bronza Beloruskiwi Viktoriji ^ajki sa 485 (384) kruga. Australijanka i Beloruskiwa su imale isti rezultat, pa su za srebro raspucvale 11. dijabolom. Jauleuska je „upucala“ 9,1, a ^ajka 8,2. Zanimqiv je bio i ulazak u finale, jer je ~ak pet takmi~arki imalo 383 kruga, a bila su samo tri mesta.

Zorana Arunovi} je u finale u{la sa 385 krugova, a u plej ofu je imala najboqu seriju 101,8 nadoknadiv{i krug zaostatka u odnosu na vode}u Finkiwu Suhonen, koja je na kraju zavr{ila na petom mestu sa 483,3 (386) krugova. U konkurenciji ~ak 138 takmi~arki Jasna [ekari} bila je 21. sa 381 krugom, a evropska {ampionka ovim oru`jem Bobana Veli~kovi} 69. sa 375 krugova. U ekipnom plasmanu Srbija se plasirala na {esto mesto sa 1.141 krugom u konkurenciji 37 reprezentacija.

Zbog slabijeg odnosa „unutra{wih centara“ nedostajala su im dva kruga do medaqe. Zlato su uzele Australijanke sa 1.145 krugova, Srebro Koreja sa 1.143, a bronza Kina sa 1.142 kruga.

- Presre}na sam, iskreno nisam o~ekivala. lepo je kada posle ~etiri godine i juniorske

19

Budu}nost za brigu Srpski rukomet je ve} godinama u krizi.

Seniorska reprezentacija posledwu medaqu osvojila je jo{ davne 2001. na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Za utehu, ne{to boqe, a na momente i vrhunske rezultate imali smo u mla|im kategorijama. Igleda da je i tome do{ao kraj.

Juniori Srbije zauzeli su deseto mesto na Evropskom prvenstvu u Bratislavi. Izabranici Igora Butulije pora`eni su u borbi za plasman od Rusije sa vi{e nego ubedqivih 23:39 (11:15). Igra~i Srbije nisu mogli da ponove ni pribli`no nivo igre koji su pru`ili u me~u protiv Hrvatske. Vr{waci iz Rusije su s druge strane, bili raspolo`eni za igru, izuzetno borbeni i pre svega precizni.

Osvajawem desetog mesta generacija igra~a ro|enih 1990. i mla|ih, ponovila je plasman od pre dve godine na Evropskom prvenstvu za kadete u ^e{koj.

Pehar Ili}evoj Pobednica u kategoriji seniora na Dr`avnom prvenstvu Srbije u preskakawu prepona je Katarina Ili}, koja je jahala kowa Gijom. Katarina Ili} je bila prva na dr`avnom prvenstvu 2008. godine, druga na Balkanijadi i u~estvovala na Evropskom prvenstvu za mlade jaha~e.

Zorana Arunovi}

svetske medaqe osvoji{ seniorsko zleto. Mislim da sam i u me~u i u finalu ga|ala sigurno, tako da prakti~no nisam napravila nijednu gre{ku. Posebno sam radosna zbog olimpijske vize. Jurila sam je i za Peking, ali nisam uspela, izmicala mi je za krug, dva. Sada samuspela iz prve i viza za mene ima istu te`inu kao i svetsko odli~je. jedino mi je `ao {to smo ispustile ekipnu medaqu - rekla je Arunovi}eva koja u karijeri

Kvintet na vatrenoj liniji Danas na vatrenu liniju izlaze seniorke MK pi{toqem ([ekari}, Z. Arunovi}, J. Arunovi}) i seniori Jovan Amanovi} i Goran Stojadinovi} (ga|awe glinenih golubova, skit).

ima svetsko juniorsko zlato MK pi{toqem iz zagreba 2006, evropsko juniorsko zlato sa EP u Moskvi 2006 vazdu{nim pi{toqem i ekipno zlato iz Marakera ove godine vazdu{nim pi{toqem.

U pojedina~noj konkurenciji MK pu{kom 60 le`e}i za seniorke jedina na{a predstavnica koja je pro{la eliminacije, Ivana Maksimovi} osvojila je 46. mesto sa 590 krugova. @ene u ovoj disciplini ne ga|aju finale, tako je zlato uzela Indijka Tejesvini Savant sa 597 krugova (41 unutra{wi centar), srebro je sa istim rezultatom pripalo Poqakiwi Joani Evi Novakovskoj (39 unutra{wih centara), a bronza Olgi Dovgun iz kazahsta-

na sa 596 krugova. Prve dve takmi~arke su izjedna~ile svetski pojedina~ni rekord, koji su do sada postigle Korejka Jojeon Kim (u subotu u eliminacijama), Marina Bobkova iz Rusije (SP u Barseloni 1998.) i Olga Dovgun iz Kazahstana (tri puta: SP u Lahtiju 2002, Azijske igre u Koreji 2002. i SP u Zagrebu 2006.).

Kod juniorki ovim oru`jem na{e Dragana Todorovi} i ta{ana Bogatinovski su osvojile 46. mesto sa 584, odnosno 53. mesto sa 582 kruga. Zlato je pripalo Amerikanki [aron Baracani sa 596, srebro je uzela wena sunarotkiwa Sara Berd sa 595, a bronzu Britanka Xenifer Mekinto{ sa 594 kruga.

G. M. Katarina Ili} na Giju

Pobednici po kategorijama: Katarina Ili} (seniori), Irena Ili} (mla|i jaha~i), Nina Vukoje (amazonke), Irena Ili} (juniori), Mila Dragi} (deca).

Preskakawe prepona je jedini olimpijski sport u kome se mu{karci i `ene takmi~e ravnopravno u kategorijama, a 2010. svi dr`avni prvaci u Srbiji su `ene.

PRVENSTVO VOJVODINE

Grabe` prvi Petar Grabe` biciklista novosadskog Dubla, zauzeo je prvo mesto u otvorenoj trci Prvenstva Vojvodine u planinskom biciklizmu u maratonu odr`anoj u [idu u organizaciji kluba Elit iz Novog Sada. Drugo mesto osvojio je Mario Koji} iz bawalu~kog BSK, dok je tre}i stigao Zoran @ivkovi} (Radni~ki Kragujevac). U~estvovalo je 77 bicklista. U bodovawu samo za Prvenstvo Vojvodine redosled je Grabe`, Goran Te{evi} iz novosadskog Fanatika, Nenad Raba{ovi} (Ciklomanija Zrewanin). Trka se ra~unala i za „Dunavski kup“ i redosled je bio Borislav Mati} (Fanatik), Slobodan Radovanovi} (Elit), Aleksanadar Mirkovi} (Fanatik).

Najuspe{niji junior bio je Mirko Skandarski iz kragujeva~kog Radni~kog. U trci mastersa preko 30 godina slavio je Mati} ispred Radovanovi}a i Mirkovi}a. Redosled u kategoriji mastersa preko 50 godina bio je Milo{ Barna (Elit), Slobodan Radovanovi} (Elit), Mihajlo Vidakovi} (Vojvodina). Najboqi kadet bio je Vladan Travi~i} (BK Novi Sad) a najboqi mla|i kadet Aleksandar Romanov (Jednota, [id). @eqko ]umura iz Jednote ([id) pobedio je u hobi sport klasi, dok je Milo{ Stan~evi} (individualac, Ba~ka Palanka) trijumfovao u trci hobi fan.

ponedeqak9.avgust2010.

PRVENSTVO VOJVODINE

Be~ej ekipni pobednik

OKS I MERKATOR SVE^ANO ISPRATILI MLADE OLIMPIJCE U SINGAPUR: Olimpijski komitet Srbije i MerkatorS, Zlatni sponzor, organizovali su u Merkator Centru Beograd, promociju i sve~ani ispra}aj sportista na prve Olimpijske igre mladih, koje }e odr`ati od 14. do 26. avgusta u Singapuru. Na ovaj put kre}e tim od 46 ~lanova koji ~ine: 32 sportista, wihovi treneri, {ef i sekretar misije, doktor i fizioterapeut. Specifi~nost Olimpijskih igara mladih je u i tome {to }e, osim na sportskim borili{tima, mladi olimpijci u Singapuru, imati priliku da se u radionicama kulturnog i obrazovnog programa dru`e sa olimpijskim {ampionima, da u~e o olimpijskim vrednostima i istoriji olimpizma, o razli~itim kulturama sveta, ali i da svojim vr{wacima predstave kulturno nasle|e svoje zemqe. Za vreme desetodnevnih zavr{nih priprema na Bledu, uz intenzivne treninge, na{ tim se spremao i za program kulturnih i obrazovnih radionica. Deo onoga {to su nau~ili na Bledu, a {to }e pokazati svojim vr{wacima u Singapuru, sportisti su demonstrirali i na promociji. Aleksandar \or|evi}, na{ proslavqeni ko{arka{ i olimpijac, jedan je od promotera Olimpijskih igara mladih i jedan od {ampiona sa kojim }e u~esnici Igara imati priliku da se dru`e. Na promociji Tima u Merkator centru Sa{a \or|evi} je zastavu Srbije, koju }e na ceremoniji otvarawa Igara nositi pliva~ Velimir Stjepanovi}, predao @arku Pasapqu. Zbog opravdanog odsustva Velimira Stjepanovi}a, zastavu je od potpredsednika OKS @arka Paspaqa preuzela pliva~ica Katarina Simonovi}. Tim kre}e put Singapura danas, prva grupa preko Ciriha i Dubaija, letom JU330 u15.45, a druga u 21.45 letom JU 088 preko Dubaija.

U Dunavcu kod Plave ru`e u Apatinu odr`ano je Otvoreno prvenstvo Vojvodine u mini kajaku za kajaka{e ro|ene od 1997. do 2000 godine. Nastupilo je 13 klubova sa oko 200 mladih kajaka{a. Vo`eno je 13 trka na deonicama od 500 i 1.000 metara.

Ekipni pobednik je Be~ej, a ~lanovi KK Panonija iz Apatina osvojili su tri srebrne medaqe i time su ekipno osvojili peto mesto.S rebro za apatinski klub osvojili su Andrej Wari u trci MK1, 1999. godi{te na 1.000 m, dvosed Jo{t - Cveti}anin u trci MK2, de~aci 2000. godi{te na 500 metara i dvosed Bjeli} Beli} u trci MK2, de~aci 1997. godi{te na 500 metara.

J. P.

20

SPORT

ponedeqak9.avgust2010.

DNEVNIK

R A S P OR ED UTAKMICA J ELEN SUPER LIGE SRBIJ E SEZ O NE JESEN 2 0 1 0 / 2 0 1 1 .

In|ijci debituju kod 1.

2.

KOLO

KOLO

(14. avgusta, 17.30-20)

Partizan - In|ija Hajduk - Sloboda Point Sevojno OFK Beograd - Metalac Rad - ^ukari~ki-Stankom Borac - Habitfarm Javor Spartak Zlatibor Voda - BSK Vojvodina - Jagodina Smederevo - Crvena zvezda

4.

(21. avgusta, 17.30-20)

In|ija - Crvena zvezda Jagodina - Smederevo BSK - Vojvodina Habitfarm Javor - Spartak Zlatibor Voda ^ukari~ki-Stankom - Borac Metalac - Rad Sloboda Point Sevojno - OFK Beograd Partizan - Hajduk

{ampiona 3.

KOLO

(28. avgusta, 17-19.30)

Hajduk - In|ija OFK Beograd - Partizan Rad - Sloboda Point Sevojno Borac - Metalac Spartak Zlatibor Voda - ^ukari~ki-Stankom Vojvodina - Habitfarm Javor Smederevo - BSK Crvena zvezda - Jagodina

5.

KOLO

KOLO

(11. septembra, 16.30-19)

OFK Beograd - In|ija Rad - Hajduk Borac - Partizan Spartak Zlatibor Voda - Sloboda Point Sevojno Vojvodina - Metalac Smederevo - ^ukari~ki-Stankom Crvena zvezda - Habitfarm Javor Jagodina - BSK

In|ija - Jagodina BSK - Crvena zvezda Habitfharm Javor - Smederevo ^ukari~ki-Stankom - Vojvodina Metalac - Spartak Zlatibor Voda Sloboda Point Sevojno - Borac Partizan - Rad Hajduk - OFK Beograd

6.

(18. septembra 16.30-19)

7.

KOLO

KOLO

(25. septembra, 16-18.30)

Rad - In|ija Borac - OFK Beograd Spartak Zlatibor Voda - Hajduk Vojvodina - Partizan Smederevo - Sloboda Point Sevojno Crvena zvezda - Metalac Jagodina - ^ukari~ki-Stankom BSK - Habitfarm Javor

In|ija - BSK Habitfarm Javor - Jagodina ^ukari~ki - Stankom - Crvena zvezda Metalac - Smederevo Sloboda Point Seojno - Vojvodina Partizan - Spartak Zlatibor voda Hajduk - Borac OFK Beograd - Rad

8.

(2. oktobra, 15.30-18)

9.

KOLO

KOLO

(16. oktobra, 14.30-17)

Borac - In|ija Spartak Zlatibor Voda - Rad Vojvodina - OFK Beograd Smederevo - Hajduk Crvena zvezda - Partizan Jagodina - Sloboda Point Sevojno BSK - Metalac Habitfarm Javor - ^ukari~ki-Stankom

In|ija - Habitfarm Javor ^ukari~ki-Stankom - BSK Metalac - Jagodina Sloboda Point Sevojno - Crvena zvezda Partizan - Smederevo Hajduk - Vojvodina OFK Beograd - Spartak Zlatibor Voda Rad - Borac

10 .

(30. oktobra, 13-15.30)

In|ija - ^ukari~ki-Stankom Metalac - Habitfarm Javor Sloboda Point Sevojno - BSK Partizan - Jagodina Hajduk - Crvena zvezda OFK Beograd - Smederevo Rad - Vojvodina Borac - Spartak Zlatibor Voda

13 .

11 .

KOLO

KOLO

KOLO

(6. novembra, 13-15.30)

Spartak Zlatibor Voda - In|ija Vojvodina - Borac Smederevo - Rad Crvena zvezda - OFK Beograd Jagodina - Hajduk BSK - Partizan Habitfarm Javor - Sloboda Point Sevojno ^ukari~ki-Stankom - Metalac

14 .

Vojvodina - In|ija Smederevo - Spartak Zlatibor Voda Crvena zvezda - Borac Jagodina - Rad BSK - OFK Beograd Habitfarm Javor - Hajduk ^ukari~ki - Stankom - Partizan Metalac - Sloboda Point Sevojno

12 .

KOLO

(13. novembra, 13-15.30)

In|ija - Metalac Sloboda Point Sevojno - ^ukari~ki-Stankom Partizan - Habitfarm Javor Hajduk - BSK OFK Beograd - Jagodina Rad - Crvena zvezda Borac - Smederevo Spartak Zlatibor Voda - Vojvodina

15 .

KOLO

KOLO

(20. novembra, 13-15.30)

(23. oktobra, 14-16.30)

(27. novembra, 13-15.30)

In|ija - Sloboda Point Sevojno Partizan - Metalac Hajduk - ^ukari~ki-Stankom OFK Beograd - Habitfarm Javor Rad - BSK Borac - Jagodina Spartak Zlatibor Voda - Crvena zvezda Vojvodina - Smederevo

(4. decembra, 13-15.30)

Smederevo - In|ija Crvena zvezda - Vojvodina Jagodina - Spartak Zlatibor Voda BSK - Borac Habitfarm Javor - Rad ^ukari~ii-Stankom - OFK Beograd Metalac - Hajduk Sloboda Point Sevojno - Partizan

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak9.avgust2010.

21

EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

SLOBODAN SORO, GOLMAN NAJBOQE REPREZENTACIJE SVETA

Prvi ispiti za Srbiju

Kada nas krene niko nam ni{ta ne mo`e

U Budimpe{ti danas startuje pliva~ki program na 30. Evropskom prvenstvu u plivawu,

Ivan Len|er

na kojem u~estvuje i reprezentacija Srbije. Srbiju }e u Budimpe{ti predstavqati ukupno 15 pliva~a. Prvog dana takmi~ewa, u kvalifikacijama }e plivati sedamna{ih takmi~ara.

U polufinale, odnosno finale, poku{a}e da se plasiraju ^aba Sila|i (100 metara prsno), Ivan Len|er, Radovan Siqevski i Nikola Simi} ( sva trojica 50 metara delfin), Lazar Bogdanovski (100 metara le|no), \or|e Markovi} (400 metara slobodno), Tijana Vukanovi} (50 metara delfin), kao i {tafeta 4h100 metara slobodnim stilom.

Kvalifikacije po~iwu u 9:30 ~asova, dok su polufinalne i finalne trke na programu u popodne. Evropsko prvenstvo u Budimpe{ti traje do 15. avgusta.

Ukrajinka najbr`a na 25 kilometara Ukrajinska pliva~ica Olga Beresnijeva osvojila je zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu u plivawu na duge staze u Budimpe{ti u trci na 25 kilometara.

Ona je ostvarila rezultat od pet ~asova, 48 minuta, 10 minuta i 20 sekundi.

Drugo mesto osvojila je Nemica Angela Maurer, koja je za pobednicom kasnila 10 sekundi.

Tre}e mesto pripalo je Italijanki Martini Grimaldi koja je

stazu preplivala za 5:48:30,8 ~asova. Ruske takmi~arke u sinhronom plivawu Natalija I{~enko i Svetlana Romani{ina osvojile su zlato u disciplini duet slobodno, sa ukupno 98,700 bodova. Srebro je pripalo [pawolkama Oni Karboneqi i Andrei Fuentes, koje su osvojile 96,700 bodova, dok je bronza pripala Ukrajinkama Dariji Ju{ko i Kseniji Sidorenko sa 93,400 bodova.

PRVENSTVO SAD

Lohte drugi put pobedio Felpsa Olimpijski {ampion u plivawu Rajan Lohte pobedio je na prvenstvu SAD u disciplini 200 metara le|no, po{to je u finalnoj trci bio br`i Arona Pirsola i Majkla Felpsa.

Osvaja~ zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Pekingu stazu je isplivao za 1:55,58 minuta, {to je drugo najboqe vreme na svetu ove godine. Drugi je bio Pirsol u vremenu 1:56,28, a tre}i Tajler Klari u vremenu 1:56,36. Felps je na ciq stigao tek ~etvrti, a od Lohtea je bio sporiji sekund i 40 stotinki.

Bio je to drugi poraz Felpsa u odmeravawu snaga sa Lohteom na ovogodi{wem prvenstvu Amerike. Prethodno je izgubio i trku na 200 me{ovito. Felps je na nacionalnom prvenstvu pobedio na 200 slobodno, 200 i 100 lep-

tir i u tim disciplinama }e plivati na Panpacifi~kim igrama, koje su na programu krajem avgusta.

U `enskoj konkurenciji Dana Volmer trijumfovala je na 100 slobodno u vremenu 53,94, {to je drugi rezultat na svetu ove godine. Bio je to wen prvi zvani~ni nastup posle dvogodi{we suspenzije zbog dopinga. Volmer je bila pozitivna na doping kontroli na izbornom takmi~ewu za Olimpijske igre u Pekingu.

Pored Volmer, na Panpacifi~kim igrama Ameriku }e predstavqati i Xesika Hardi, koja je trku na 100 slobodno zavr{ila kao drugoplasirana u vremenu 54,14. Tre}a je bila osvaja~ica bronzane medaqe na Igrama u Pekingu Natali Koglin u vremenu 54,34.

Real preokrenuo Fudbaleri madridskog Reala savladali su jutros u prijateqskom me~u u Pasadeni (Kalifornija) Los An|eles Galaksi sa 3:2, iako su Amerikanci posle prvih 45 minuta vodili sa 2:0!

Golovima Toda Daniventa u 40, i Lendonda Donovana u 45. minutu iz jedanaesterca, LA Galaksi je kaznio a slabu igru Madri|ana u prvom poluvremenu.

Argentinski reprezentativac Gonzalo Iguain smawio je prednost doma}ina u 52, a izjedna~io rezultat u 62. minutu. Prednost Realu od 3:2 doneo je ]abi Alonso deset minuta kasnije, {to je bio i kona~ni ishod ovog prijateqskog susreta.

Trener Reala Portugalac @ose Muriwo bio je zadovoqan:- Video sam mentalitet igra~a koji se ni jednog trenutka nisu mirili s porazom.

EP ZA JUNIORKE U SLOVA^KOJ

Srpkiwe dvanaeste @enska juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije, igra~ice do 18 godina, osvojila je 12. mesto na Evropskom prvenstvu u Slova~koj. Srbija je u me~u za 11. mesto na EP pora`ena od Poqske rezultatom 73:71 (12:17, 18:21, 15:14, 28:19). Najefikasnija u selekciji Srbije bila je Sne`ana ^oli}, koji je postigla 25 poena, dok je Milica To{kovi} dodala 12. U pobedni~kom timu briqirala je Magdalena Zietara, koje ubacila 21 poen.

Vaterpolisti Srbije su vladari planete. Osvojili su pro{le i ove godine svetsku titulu, trofeje Mediteranskih igara, Svetske lige i Svetskog kupa i sada se pripremaju za najva`nije takmi~ewe Evropsko prvenstvo u Zagrebu.

Gol trenutno najboqe reprezentacije sveta ~uva iskusni tridesetdvogodi{wi Novosa|anin Slobodan Soro. Od posledwa dva uspeha Soru je, ipak, dra`i trofej Svetske lige osvojen u Ni{u, pred fenomenalnom publikom i u izvanrednoj atmosferi.

Osvojili ste dva zlata u Svetskoj ligi i Svetskom kupu, mnogi ka`u da ta takmi~ewa i nisu od velikog zna~aja, a propustili su ih i Ma|ari. [ta za vas zna~e ta dva trofeja?

- Nisu to takmi~ewa bez zna~aja. Nama je bio dra`i finalni turnir Svetske lige odigran u Ni{u. Plasmanom u finale obezbedili smo direktan plasman na Svetsko prvenstvo, koje }e se slede}e godine igrati u [angaju (Kina), a pobedom nad Crnom Gorom smo osvojili i

Slobodan Soro

skog kupa u rumunskom gradu Oradei. Po{to se Svetski kup odr`ava svake ~etvrte godine ima zna~aj i dra`. Nismo ba{

Diploma najva`nija medaqa Nekada su vaterpolisti sa ovih prostora, osim po odli~jima, bili poznati i kao uspe{ni studenti i vlasnici diploma presti`nih fakulteta. Krajem jula i dvojica delfina uspela su da steknu diplome. Kapiten Vawa Udovi~i} diplomu je stekao na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, a Slobodan Soro na Prirodnomatemati~kom fakultetu u Novom Sadu.

Nastavili ste trend obrazovanih vaterpolIsta.

- Da, ali, dodu{e, postojala je tu „mala rupa“. Me|utim, ova nova generacija vratila je imix koji nas je pratio. Diploma mi je najva`nija medaqa u `ivotu, pogotovo jer sam dugo studirao (12 godina). Bila je to briga koja mi je stalno stajala nad glavom i zavr{etak studija mi je doneo veliko olak{awe - rekao je Soro, koji je studije odu`io zbog dugogodi{weg anga`mana u klubovima {irom Evrope. nov~anu nagradu od 100.000 dolara. Ta nov~ana nagrada nam je va`na, jer }e biti podeqena nama igra~ima, a kako }e to biti u~iweno odredi}e trener. Moram jo{ jednom da naglasim kako je organizacija turnira bila izvanredna, navijawe sa tribina perfektno, a qudi u Ni{u qubazni i gostoqubivi. Jednostavno bilo je to takmi~ewe za pam}ewe. Gotovo nepunu nedequ kasnije do{lo je takmi~ewe Svet-

bili odu{evqeni {to za tako kratko vreme od osvajawa trofeja u Ni{u moramo da igramo u Oradei. ^ekao nas je jo{ jedan napor, {est utakmica za {est dana. Na startu smo izgubili od Hrvata (8:10), a onda smo kroz naredne duele polako podizali formu i na kraju stigli do novog zlata.

U Ni{u ste Crnogorce u finalu savladali posle peteraca, pa se u Oradei u fi-

EP ZA JUNIORE U NEMA^KOJ

Pobeda na startu Juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije startovala je pobedom na Evropskom prvenstvu koje se igra u nema~kom gradu [tutgartu. Ekipa koju sa klupe vodi nekada{wi reprezentativac Srbije Dejan Savi} savladala je Francusku u prvom kolu B grupe 11:8 (2:1, 2:4, 3:1, 4:2).

Francuzi su od samog po~etka poku{ali da naprave senzaciju i to im je u prvom delu utakmice nekako i polazilo za rukom. U drugoj deonici su ~ak vodili i sa dva gola razlike (5:3). Ipak, do kraja ovog perioda igre Srbija je uspela da po-

stigne jo{ jedan gol, pa se na poluvreme oti{lo sa minusom od jednog gola (4:5). U tre}oj ~etvrtini Savi}evi izabranici pru`ili su mnogo boqu igru, preokrenuli rezultat i poveli 7:6, a onda do kraja dobrom igrom mirno priveli susret kraju u svoju korist.

U drugoj utakmici u B grupi Crna Gora je ubedqivo nadigra~a Bugarsku 23:7 (6:1, 6:3, 5:3, 6:0). Danas u drugom kolu Srbija igra sa Bugarskom u 10.30, a pre toga od 9 ~asova }e se sastati Crna Gora i Francuska u B grupi.

G. M.

TATARASTAN KUP

Srbima trofej Reprezentacija Srbije je u posledwem kolu Kupa Tatarasana za 1991. godi{te u Kazawu odigrala nere{eno sa Australijom 9:9 (Matovi}, Ubovi}, Radovi}, Dedovi} po 2 i [apowi} 1).

I to je bilo dovoqno da sa~uva prvo mesto.

Rezultati – 1. kolo: Italija – Srbija 4:10, Rusija – Gr~ka 4:3, 2. kolo: Gr~ka – Australija 4:8, Rusija – Srbija 4:9, 3. kolo: Srbija – Gr~ka 7:6, Australija – Italija 7:12, 4. kolo: Gr~ka – Italija 8:14, Rusija – Australija 7:12, 5. kolo: Srbija – Australija 9:9, Rusija – Italija 8:9. Plasman: 1. Srbija 10, 2. Italija 9, 3. Australija 7, 4. Rusija 3, 5. Gr~ka 0.

nalu sa Hrvatima, a u svetlu poraza na startu turnira, o~ekivala jo{ jedna neizvesna utakmice. Me|utim, vi ste lak{e od o~ekivanog savladali izabranike Ratka Rudi}a (13:7). Kako to?

- Odigrali smo gotovo savr{eno, igra~a vi{e maksimalno, a i odbrana i igra~ mawe su odli~no funkcionisali. Ali, nije to prvi put da smo Hrvate ubedqivo savladali. Sli~no smo napravili pro{le godine na Mediteranskim igrama u Pesaki kada smo ih u polufinalu pobedili 14:8. Jedino {to posle dve neizvesne utakmice i pobede u Ni{u (9:8 u grupi i 14:11 u polufinalu) i poraza u prvom delu turnira u Oradei (8:10), niko nije o~ekivao tako laku pobedu u finalu. Me|utim, kada nas krene i kada odigramo onako kako znamo niko nam ni{ta ne mo`e.

Na tri posledwa velika takmi~ewa progla{en si za najboqeg golmana. Koliko to to zna~i u karijeri?

- Ne obra}am puno pa`wu na ta progla{ewa. Deo sam ekipe koja zajedno odli~no funkcioni{e.

Dodu{e, jesam ja najistureniji deo te odbrane, ali svi smo mi zajedno dobro igrali. naravno, uvek mo`e i boqe i do Evropskog prvenstva imamo vremena da sve u{timujemo kako treba.

Reprezentacija je imala nekoliko dana odmora, a on-

da ste se ponovo okupili u subotu u Beogradu. [ta vam predstoji do Zagreba?

- Nastavqamo po planu. Ve} ujutru smo imali trening. U Beogradu }emo raditi do 13. avgusta, a tada idemo na dva ipo dana u Rijeku, gde }emo sparingovati sa Hrvatima. Zatim se selimo u Kraw, u Beograd se vra}amo 19, a onda nam od 22. do 25. avgusta dolaze Crnogorci. U Zagren na Evropsko prvenstvo putujemo 27, a prvu utakmicu igra}emo dva dana kasnije sa Grcima.

Ovoga leta dosta na{ih reprezentativaca muku mu~i sa klupskim anga`maninam. I ti si beo me|u wima, ali si krajem jula uspeo da se dogovori{ sa Partizanom?

- Da, ostajem u Partizanu.

Potpisao sam ugovor na jo{ dve godine. Finansijaska situacija se stalno mewa, kriza je jako pogodila na{ „mali“ sport, pa je tako i u Partizanu. Samwuje se buxet, bi}e dosta promena, pa i me|u igra~kim kadrom. Bi}e nam te{ko da ponovimo pro{logodi{we rezultate, ali bez obzira na sve trudi}emo se da ove godine uradimo i vi{e - rekao je Slobodan Soro istakav{i da su sve wegove misli u narednom periodu vezane za Olimpijske igre u Londonu, gde on i saigra~i `ele da osvoje zlatnu medaqu.

G. Malenovi}

KUP LEN

@AK protiv Katara Vaterpolisti kikindskog @AK-a igra}e u grupi sa nema~kim Vejdenom, francuskim Duom, ukrajinski Il~eveitsom i kotorskim Katarom u prvom kolu Kupa LEN, odlu~eno je `rebom u [tutgartu.

Turnir }e biti odr`an od 7. do 10. oktobra u Kotoru. Plasman u drugo Kupa LEN izbori}e ~etiri najboqe plasirane time. @enski beogradski klubovi Ta{ 2000 i Vra~ar igra}e u prvom kolu Kupa LEN. Ta{ je u grupi u Ma|arskom, a sasta}e se sa holandskim Lejdenom, {panskom Seviqom i organizatorom turnira Sente{ijem. Vra~ar }e igrati u Hanoveru sa ruskom Uralo~kom, {vedksim Simsalskapom i doma}im Hanopver{erom. Plasman u drugo kolo izbori}e po tri najboqe plasirana tima iz grupe. Termini turnira su od 10. do 12. decembra.

SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U RA^ICAMA

Dva osma mesta Posledweg takmi~arskog dana Svetskog prvenstva za juniore u Ra~icama, kraj Praga, na{ ~etverac bez kormilara, kao i skifista Aleksandar Filipovi} zauzeli su druge pozicije u B finalima, ~ime su osvojili osma mesta u generalnom plasmanu Svetskog prvenstva.

Dejan Jovi~i}, Luka Leki}, Aleksandar Marinkovski, Filip Lazi} i kormilar Filip Leki} su izveslali odli~nu trku u B finalu ~etveraca sa kormilarom. Na{a posada je ne{to lo{ije startovala, bila posledwe plasirana na prvih 500 metara, da bi postepeno smawivala zaostatak za vode}im posadama. Do polovine trke, pre-

stignute su posade Ju`noafri~ke Republike i Francuske, a u posledwih 500 metara na{ ~etverac je u{ao sa zaostatkom ve}im od 2 sekunde iza tre}eplasirane posade ^e{ke. Me|utim, u izvanrednom fini{u, na{a posada je uspela da prestigne, ne samo posadu ^e{ke, ve} i ekipu Hrvatske, ~ime je zauzela drugo mesto u B finalu, iza posade Nema~ke. ^etverac bez kormilara je trku u B finalu izveslao u vremenu 6:35,05.

U B finalu skifova, vodila se prava borba izme|u skifiste Portugala i na{eg Aleksandra Filipovi}a. Aleksandar je dobro startovao i osvojio drugo mesto u vremenu 7:19,04.

22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak9.avgust2010.

NIKOLA LE@AI] POSLE USPEHA SVOG DEBITANTSKOG OSTVAREWA „TILVA RO[”

Neo~ekivano nagra|en u Sarajevu Re`iser Nikola Le`ai} izjavio je da nije o~ekivao da }e wegov debitantski film „Tilva ro{„ osvojiti glavnu nagradu „Srce Sarajeva“, a Marko Todorovi} biti progla{en za najboqeg glumca „Sarajevo film festivala“. „Definitivno nisam o~ekivao ni{ta,

zato {to je film iz Srbije („Obi~ni qudi’ Vladimira Peri{i}a) pro{le godine dobio iste nagrade. Rastere}eno smo i{li da ga prika`emo u Sarajevu, jer je najve}i regionalni festival i to nam je bilo dovoqno bitno“, rekao je Le`ai} agenciji Beta.

Nikola Le`ai}

Premija Saveta Evrope Rediteq Nikola Le`ai} dobio je i nov~anu nagradu od 25.000 evra koju obezbe|uje Savet Evrope, saop{tila je Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu. Nagra|eni film je u Sarajevu izabran u konkurenciji od 9 filmova iz regiona koji su se takmi~il u programu igranog filma ovog najve}eg filmskog festivala na Balkanu.

Le`ai}eva drama o `ivotu troje mladih qudi u Boru, imala je regionalnu premijeru, kao jedini predstavnik Srbije u takmi~arskom programu, na Sarajevo film festivalu, koji je trajao od 23. do 31. jula.

Le`ai}ev film se odvija u rudarskom gradu Boru, nekada{wem najve}em rudniku bakra u Evropi, koji se sada pretvorio u rupu od grada, gde su protesti rudara potiv privatizacije svakodnevni, a prati pri~u dva mlada „skejtera’ koji tu provode leto dok protesti postaju sve intenzivniji. Le`ai} je rekao da mu sarajevska nagrada „deluje kao podstrek i dodatna pomo}“ u daqoj promociji filma. „Tilva ro{„ je sino} imao me|unarodnu premijeru na filmskom festivalu u Lokarnu u [vajcarskoj , dok se srpska premijera i ulazak u bioskope mo`e o~ekivati najverovatnije tek u novembru, jer producenti `ele izbe}i gu`vu sa jo{ nekim mogu}im srpskim premijerama u septembru i oktobru.

Prikazivawe u Sarajevu, otkriva Le`ai}, bila je prilika da „Tilvu ro{„ prvi put vidi wegova glum~ka ekipa, kojima su to bile debitantske filmske uloge. Glavni glumci Todorovi}, Stefan \or|evi}, Duwa Kova~evi} i ostali nisu pro~itali scenario, ve} su igrali, ka`e Le`ai}, „iz scene u scenu“. „Video sam da se (publika u Sarajevu) negde smejala, da im je bilo super, a negde su izlazili iz sale, zato {to im je bilo te{ko.“Tilva ro{‘ nije film koji bi svi mogli da vole. Podeqene su reakcije, {to je super, jer volim kad je nekome film nepodno{qiv ili kada ga neko jako voli“, rekao je Le`ai}.

DNEVNIK

U DOMA]IM BIOSKOPIMA

Prastara borba psa i ma~aka Nastavak komedije „Kao pas i ma~ka“ - „Osveta Kiti Galor 3D“ mladog kanadskog rediteqa Breda Pejtona na redovnom je repertoaru beogradskih bioskopa „Takvud“, „Roda“, „Kolosej“, „Ster sinemas“ i Doma sindikata, najavio je doma}i distributer „Tak“.Prema scenariju Roja J. Fridmana i Stiva Bensi~a, prastara borba pasa i ma~aka }e na kratko prestati kada Kiti Galor, nekada agent ma~ije {pijunske organizacije „Mijau“, odlu~i da pokori ne samo svoje pse}e neprijateqe, ve} i svoje biv{e ma~ije drugove i osvoji svet.

Suo~eni sa pretwom bez presedana, ma~ke i psi }e morati da udru`e snage, prvi put u istoriji, kako bi spasili sebe, svoje vlasnike i ~itav svet.Pejton, kao veliki fan Xejmsa Bonda, `eleo je da napravi paralelu sa klasi~nom pri~om o hladnoratovskom sukobu, u kojoj su Bond i MI6 prinu|eni da sara|uju sa Rusima, kako bi uni{tili neprijateqa koji preti svima. „Imamo sve {to je potrebno za jedan akcioni film - jurwavu mlaznim avionima, podzemne prolaze, borbe, eksplozije, jo{ eksplozija... samo {to su glavni akteri `ivotiwe koje govore“, objasnio je nedavno rediteq.

Ova porodi~na avantura kombinuje glumce i kompjutersku animaciju u 3D tehnologiji, a

glasove glavnim junacima pozajmili su Bet Midler, Kris O’Donel, Xek Mekbrajer, Kristina Aplgejt, [on Hejz.

Akcioni hit An|eline Yoli Akcioni {pijunski triler „Solt“ , sa An|elinom Xoli u glavnoj ulozi, je na repertoaru u beogradskim bioskopima, najavio je doma}i distributer „Tak“.

Ovaj film se upravo prikazuje u Americi, gde je za prvih deset dana zaradio oko 70 miliona dolara, ~ime se svrstao me|u najuspe{nije naslove u svom `anru.

NA KOPRODUKCIJSKOM MARKETU SINELINK U SARAJEVU

Stipendija producentkiwi Sne`ani Penev Mlada srpska filmska producentkiwa Sne`ana Penev, koproducent filmskog projekta „Spomenik Majklu Xeksonu“, dobitnica je nagrade koprodukcijskog marketa Sinelink, Eave stipendije na upravo zavr{enom 16. filmskom festivalu u Sarajevu.

Kako je saop{tio scenarista i rediteq projekta „Spomenik Majklu Xeksonu“ (Monument to Michael Jackson) Darko Lungulov, talenat na{e mlade filmske producentkiwe Penev zapa`en je na 16.

Sarajevskom festivalu, nagra|ena je Eave stipendijom za

profesionalni jednogodi{wi progam koji kroz tri intezivna vork{opa obrazuje i povezuje talentovane evropske producente i poma`e im da maksimalno razviju svoje projekte.

Peneva je na Sinelinku u~estvovala sa projektom „Spomenik Majklu Xeksonu“ i taj projekat }e razvijati u Eave programu. Stipendija je vredna 5000 eura a mlada producentkiwa }e za tro{kove putovawa i sme{taja morati da potra`i pomo} institucija i sponzora, istakao je Logunov.

On je dodao da }e Peneva biti

tre}i producent iz Srbije koji }e u~estvovati u Eave programu. Iako joj je tek 26 godina, iza sebe ima rad na filmovima kao {to su: „Tamo i ovde“, „Sveti Georgije ubiva a`dahu“, „Look, stranger“, „Travelator“ i „Crna Zorica“.

Producenti, diplomci Eave programa, zaslu`ni su za produkciju nekih od najuspe{nijih evropskih filmova, dobitnika Kanskih nagrada i Oskara za strani film: „Falsifikator“, „ 4 meseca, 3 nedeqe, 2 dana“ i „Najsre}nija devojka na svetu“ izme|u ostalih, ocenio je Logunov.

„^ARLSTON ZA OGWENKU” NA BRITANSKOM I AUSTRALIJSKOM DVD-ju

Suze na prodaju Film „^arlston za Ogwenku“ Uro{a Stojanovi}a dobio je DVD izdawe za Veliku Britaniju koje }e se na tamo{wem tr`i{tu pojaviti 20. septembra, dok se ve} sada mo`e poru~iti preko sajta za internet prodaju „Amazon“. „^arlston za Ogwenku“ }e u Britaniji i}i pod me|unarodnim nazivom „Tears For Sale“, a distributer za Veliku Britaniju je „Ajkon houm entertejnment“ ~iji je jedan od vlasnika glumac, producent i re`iser Mel Gibson.

Na sajtu „Doba nevinosti“ (www.dobanevinosti.blogspot.com), koji je blizak tvrocima ovog filma, navodi se da }e „Ajkon“ distribuirati „^arlston“ i u Australiji - u oba slu~aja u skra}enoj verziji, u kojoj se ne pojavquje glu-

mica Olivera Katarina. Ta verzija je prikazivana po stranim festivalima i pozna-

ta je kao „Besonova“, po koproducentu filma Liku Besonu , ~ija je kompanija „Europa films“ distribuirala Stojanovi}ev film u francuskim bioskopima.Originalna, du`a verzija „^arlstona“, prikazivana je u Srbiji i zemqama biv{e Jugoslavije, a nedavno je dobila nagradu „Ekran fantastike“ na festivalu Fantazija u Montrealu, gde je imala svetsku premijeru.

U filmu igraju Sowa Kola~ari}, Katarina Radivojevi}, Olivera Katarina, Stefan Kapi~i}, Nenad Jezdi}, Danica Maksimovi} i drugi.

Kako se navodi na „Dobu nevinosti“, „Ajkon houm entertejnment“ }e distribuirati DVD „^arlstona“ i na tr`i{tu Australije, gde }e se on pojaviti u avgustu.

KOMPJUTERIZOVANA ANIMACIJA

Rimejk „Totalnog opoziva” Film „Totalni opoziv“ iz 1990. godine s Arnoldom [varcenegerom u glavnoj ulozi, dobi}e rimejk koji }e re`irati Len Vajzman, preneo je ~asopis Wu mjuzikal ekspres.Vajzman, koji je radio „Umri mu{ki 4“, vodi zavr{ne pregovore sa studijem Soni da re`ira savremenu verziju filma snimqenog po nau~nofantasti~noj pri~i Filipa K. Dika.

Scenario pi{e Kurt Vimer, autor scenarija za „Salt“, novi film Anxeline Xoli koji je nedavno po~eo da se prikazuje u bioskopima po svetu, ali i kod nas.

Originali „Totalni opoziv“ re`irao je Pol Verhuven a rimejk se najavquje kao „kompjuterizovana animacija“. Arnold [varceneger glumio je radnika na gra|evini koji odlazi na odmor na Mars, gde otkriva da je ustvari tajni agent ~ija je maska razotkrivena.

Novu verziju re`ira}e Len Vajzman, poznat po serijalu „Podzemni svet“ i filmu „Umri mu{ki 4“. Jo{ nije poznato ko }e igrati u woj. „Totalni opoziv“ nominovan je za dva Oskara.

Film je re`irao Filip Nojs, po scenariju Kurta Vimera, a u gluma~koj ekipi su Liv [rajber, ^ivitel Exiofor, Danijel Olbricki i drugi.

Glavni lik je pripadnica CIA Evelin Solt (Xoli), koja iznenada biva optu`ena da je ruski {pijun - krtica.

Dok poku{ava da doka`e svoju nevinost, koriste}i izuzetne ve{tine i iskustvo tajnog agenta, upli}e se u neverovatnu avanturu, ukqu~uju}i atentate na predsednike Rusije i Amerike i mogu}i po~etak nuklearnog rata.

Film visoke produkcije obiluje atraktivnim scenama borila~kih ve{tina, jurwave kolima, vatrenih okr{aja i eksplozija. Prema mi{qewu gledalaca na novinarskoj projekciji u „Takvudu“, ovaj tipi~ni letwi hit bi}e dobra zabava za mladu mu{ku publiku.

U FILMU YEJSONA RAJTMANA

Nova uloga [arliz Teron Ju`noafri~ka oskarovka [arliz Teron igra}e u filmu „Young Adult“ u kojem }e tuma~iti kwi`evnicu koja uhodi svog nekada{weg momka. Film }e snimiti Xejson Rajtman , koji je bio rediteq filma „Xuno“, objavio je engleski sajt Dixital spaj posve}en {ou biznisu.

Scenario za „Young Adult“ je napisala Dijablo Kodi, dobitnica Oskara 2008. godine za scenario filma „Xuno“. [arliz Teron je 2004. nagra|ena Oskarom za glavnu ulogu u ostvarewu „Monstrum“.

Igrala je i u filmovima „Henkok“, „Severna zemqa“, „Posao u Italiji“, „Legenda o Bageru Vensu“, „Slatki novembar“ i „\avoqi advokat“.

Jedna od wenih narednih uloga je u ~etvrtom filmu serijala „Pobesneli Maks“ koji }e, kao i prethodna tri, re`irati Xorx Miler.

REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

ponedeqak9.avgust2010.

23

NA PRVENSTVU FIJAKERA SRBIJE GOSPODA GLEDALA JEDINOJ DAMI U LE\A

Kad Terez vozi, prekr{aja nema U prvom kom{iluku Novog Sada, nekada spahijskom i plemi}kom Temerinu, ju~e je odr`ana ~etvrta “Fijakerijada”, koja je ujedinila Prvenstvo Srbije i Kup Temerina. U isto vreme odr`an je i revijalno-pa-

Najmla|i posetioci su jahali ponije, a fijakeristi su im ustupili mesto u zapregama i lagnom vo`wom deci pru`ili u`itak nekih davnih vremena.

Oko 13 ~asova, kada je Zvezda po{teno pripekla, prozvano je pet takmi~ara, ~ije zaprege po propozicijama (147 centimetara gaznog trapa), imaju pravo u~e{}a u prvenstvu Srbije. U ovom delu manifestacije takmi~ari imaju zadatak da u 145 sekundi odvozaju 18 kapija na parkuru veli~ine 600 metara, a da pri tom ne obore loptice na ~uwevima koji predstavqaju kapije. Svaka oborena loptica nosi odre|eni broj negativnih

bodova, a trka je va`e}a ukoliko se trasa savlada u zadatom vremnu. Konferansije je preko razglasa objavio da prvenstvo Srbije mo`e da po~ne.

Pred publikom su se re|ale zaprege, utegnute, ~iste, ispolirane u visoki sjaj i, naravno, s parom lipicanera ponosno uzdignutih glava. Voza~i u specijalnim uniformama {e{irom su pozdravili pubilku i sudije.

Isticala se jedina dama me|u voza~ima, koja je pre po~etka trke sa suvoza~em pe{ke pro{etala mawe`om da bi upamtila trasu kuda treba dvopregom pro}i. Zvonom je ozna~eno da je mawe` spreman za defile spo-

sobnosti upravqawa dvoprezima, {to zahteva prvenstveno poznavawe upregnutih kowa, ali i odre|enu dozu fizike da bi se pritiskom i povla~ewem uzda savladao prostor s kapijama. Vitalnu ulogu ima i suvoza~ koji poma`e u upravqawu zapregom tako {to ko~i drvene to~kove kad ustreba.

Po zavr{etku, voza~ {e{irom pozdravqa sudije dok suvoza~ pridr`ava ular-povodac.

Pet vo`wi kasnije i sudije nisu imale pune ruke posla da prebroje bodove i uporede vreme, potom i saop{te {ampiona ovogodi{weg prvenstva u vo`wi fijakera. Jedina dama me-

Gospo|a Kereste{ po pehar stigla iz Kelebije

Poniji, glavna de~ja zanimacija

radni deo manifestacije. Vo`eni su i jednoprezi, dvoprezi, troprezi, ~etvoroprezi i vi{eprezi. Temerinsku fijakerijadu, praznik posve}en carskoj i kraqevskoj rasi kowa – lipicanerima – organizuju Kowi~ki klub “Vitez” i Udru`ewe uzgajiva~a lipicanerske rase kowa.

Oko devet ~asova kapije temerinskog va{ari{ta su otvorne za prve posetioce, kada su organizatorima u posetu do{la deca ometena u razvoju.

Postrojeni kao u vreme Habzburga

IZ LEGATA VEQKA PETROVI]A U BEOGRADU NESTALE DVE SLIKE, A KADA – NE ZNA SE

Prestoni~ka ~ar{ija oklevetala Sombor Posledwa de{avawa u legatu velikog je prestoni~ke kultur-komesare taman kosrpskog prozaiste i intelektualca, ro|eliko i skandal zbog oduzimawa vi{e nego nog Somborca Veqka Petrovi}a, po ko zna bedne porodi~ne penzije jednoj Evi Ras, koji put su na povr{inu izbacila licemer{to }e re}i, nisu ni mrdnuli u{ima, a kaje beogradskih kulturtregera. Naime, primoli podigli glas protesta. To je, pak, likom posete legatu, lica zadu`ena za briSomborce podsetilo na to kako su wihovu gu o wemu, „sa zaprepa{}ewem“ su konstavaro{ ostrakizovali isti ti „~uvari platovala da su „isparila“ mena“, zbog rekonstrukcije platna Marka ^elebonoviku}e u kojoj se rodio veliki }a i Petra Dobrovi}a. vojvo|anski, a nadasve srpO`u~ena se javila i upravski pripoveda~ki genije nica legata Ana Veqkovi} Veqko Petrovi}. i tek ovla{ spomenula da Elem, decenijama prepuse ne mo`e proceniti kad, {tena zubu vremena i qudjer u legat niko odavno nije skog nemara, wegova rodna ni privirio. Do otkri}a je, ku}a, mada odavno u posedu navodno, do{lo kad su se novih vlasnika, novi milekustos i konzervator leganijum je do~ekala sklona ta opsetili da vaqa pojedipadu, opasna i za stanovawe ne od brojnih slika najemikao i delimi~nu rekonnentnijih srpskih umetnistrukciju. Nadle`ni, Poka, vlasni{tvo Veqka Pekrajinski zavod za za{titu trovi}a i supruge mu Mare, spomenika kulture je, sarestaurirati, pa su obi{li svim razumno, odlu~io da negdawu ku}u Petrovi}a u Veqko Petrovi}... novi vlasnik mo`e ruinu dediwskoj Ulici Teodora Drajzera, ina~e uru{enih plafona i krova da sru{i, ali izri~itom `eqom darodavaca poklowenu uz obavezu da predwa uli~na fasada nove Beogradu, koja od osnivawa legata 1970. neku}e mora biti „jedan kroz jedan“ istoma ni kustosa ni ~uvara. vetna onoj „istorijskoj“, te da postavi taTime je legat autora „Buwe i ostalih iz blu koja }e upu}ivati na ~iwenicu da je Ravangrada“ i drugih antologijskih dela ba{ tu svet ugledao Petrovi}. Graknulo stao u dugi red onih o kojima se „brine“ Beto po Beogradu od nare~enog legata, preli grad, kao {to su zaostav{tina Oqe Ivako udruge kwi`evnika do SANU da su

...wegov ravangradski dom...

...i legat

wicki, Lubarde, Gvozdenovi}a i inih korifeja srpske duhovnosti. Dobro do|u o kakvoj prigodnoj „obqetnici“ da se naglasi da je grad gde „Dunav qubi nebo“ zapravo balkanski Parnas, a u me|uvremenu prestoni~kim art-lopinama jo{ boqe slu`i za popuwavawe privatnih zbirki tajkuna i wihovih mladunaca. Ovaj doga|aj potresao

varvari kanda opet okupirali Sombor ~im Veqkovu ve} uru{enu rodnu hi`icu ru{e. Na posledwu beogradsku bruku, kao i svojevremenu izri~itu Veqkovu `equ da bude sahrawen u rodnom Somboru a ne u beogradskoj Aleji velikana, ostalo se gluvonemo. Omorina, godine, {ta li je ve}!?

M. Miqenovi}

Foto: R. Hayi}

|u voza~ima, Terez Kereste{, i wen suvoza~ Tibor [omo|i iz ergele Kelebija, s kowima Montaura i Bonadea, provozali su odli~no ~itav mawe` za 142 sekunde s 9 kaznenih poena.

Mora se ista}i da je i pri ulasku i izlasku iz mawe`a odmah pridobila publiku lepotom zaprege i graciozno{}u elegantnog kasa svojih kowa. Na drugom mestu na{li su se Bela Farago i suvoza~ Tibor Nemet iz iste ergele. Tre}e mesto pripalo je voza~u Vladimiru An-

tinu i wegovom suvoza~u, ina~e dedi, Jovu Antinu, koji su u zapregi s Divnom i Nastom odvozali parkur za 136 sekundi s 12 gre{aka.

Na “Fijakerijadi” u Temerinu okupilo se oko 50 zaprega iz cele Vojvodine i Srbije. Najboqima su uru~eni pehari i medaqe, a potom je po~eo revijalni deo priredbe, gde su lipicaneri plenili pa`wu svojom poslu{no}u, laganim topotom, brzinom i drugim rojalnim osobinama.

N. Vukovi}

Debitant u Be~eju dokazao da nije diletant Zaista kompetentan `iri, predvo|en \or|e Varenikom, gazdom ~uvene ~arde „Na kraju sveta“ kod Koviqa (pomogao mu je i biv{i novinar „Dnevnika“ i vrsni znalac ~ari dunavskih ~ardi Miroslav Bo`in) za pobednika “Zlatnog kotli}a Be~eja“ proglasio je Tihomira Plav{i}a iz Ba~ke Palanke. Pripalo mu je i 100.000 dinara, a od 137 prijavqenih kulinara iz ~itave Vojvodine, on se izgleda najvi{e ~udio ishodu.

– Qudi, pa ovo mi je prvo takmi~ewe u `ivotu! ^ak ni kod ku}e nikad ne kuvam. Jesam mnogo puta bio u dru{tvu majstora kao {to su Joza ili Rale, ali ne znam {ta mi bi da me nagovore da se ovog puta i ja do’vatim varja~e. Prihvatio sam pod uslovom da mi sufliraju, od toga kad da lo`im vatru, a kad ribu i

koliko za~ina da ubacim u kotli}. Pristali su, a i bog je bio vrlo, vrlo milostiv – skromno }e Tihomir, pa ode da ~a{}ava.

Slu{a to iz prikrajka Jozo ^ovi}, vlasnik palana~ke ribarnice „Sim~e“, vi{estruki dr`avni prvak u kuvawu ribqe ~orbe i jedan od „krivaca“ {to je Tihomir dokazao da, mada debitant, nije diletant.

– Ma, zna on moj recept, slu{ao je sve savete i ribolovci bi rekli da se „upecao k’o keder“. Zaista mi je drago {to je pobedio, pa eto konkurencije na takmi~ewima meni i Nexadu Abdulovi}u iz Banatskog Novog Sela, koji dr`i ba{ dobar bircuz na novosadskom Ribarcu. Nas dvojica nismo imali sre}e u Be~eju, ali na{ |ak jeste – ponosan je Jozo na svoje pedago{ko ume}e.

V. Jankov

ME\UNARODNA DUNAVSKA REGATA SE SIDRILA U STAROM SLANKAMENU

Zer gut Serbija, qudi, a i vino Tek kad je napunila 40. godinu Nemica Inge se osmelila da krene u avanturu o kojoj je ma{tala jo{ u detiwstvu: da se iz rodnog Ignol{tata, koji je nadomak izvora Dunava, otisne niz Veliku reku do wenog u{}a. U kajaku joj dru{tvo pravi desetogodi{wa }erkica, a oko wih dve plovi jo{ 130 u~esnika 55. me|unarodne regate iz 14 podunavskih zemaqa, ali i po jedan Izrelac, Australijanac, Hrvat i [panac. – Posle toliko decenija ostvarila mi se `ivotna `e- Daleko je Crno more od Srema qa i ve} nedeqama niko nije sre}niji ma pokazao budu}i muzej na lesnim zaod mene – pri~a ona dok podi`e {ator u ravnima, spomenik bici u kojoj je 1691. kampu u Starom Slankamenu.

Austrija pobedila Osmanlije i ostatke Tu im je do~ek i nezaboravno dru`estare tvr|ave. – @elimo da odavde ponewe priredila Turisti~ka organizacija In|ije. Sunce je pripeklo, ali to ne smeta [pancu, koji, kao da nije satima veslao, u marini izvla~i iz vode svoj ~amac. A na wemu istakao pove}u zastavu domovine mu. Tek da podseti na to koja je nacija fudbalski prvak sveta!

U ime In|ije regata{e prihvata u svoju “avliju” slankamenska Specijalna bolnica „Dr Borivoje Gwati}“, a dr Mirjana Albot ka`e: – Sre}om nikog, od uvek nam dragih gostiju, ne moramo le~iti. ^amci sti`u pojedina~no ili po dvatri. Etapu od ne{to vi{e od 40 kilometara vozili su polako, imali sve vreme ovog sveta da dobro razgledaju, a Nemac Georg Lamers se ve} i jezi~ki verzirao: – Serbija, gut, zer gut. Mnogo dobro vino, qudi. Direktor Turisti~ke organizacije In|ije Boris Pa{ko je gosti-

su lepe utiske, pa }emo ih voditi i na izlet, da upoznaju na{ kraj – ka`e Pa{ko.

Sekretar Kajaka{kog saveza Srbije Predrag Bogdanovi} hvali do~ek koji su priredili Sremci: – Regata{i imaju veoma dobre uslove sme{taja u krugu bolnice, odakle svake godine odlaze prezadovoqni, pa }e tako biti i ove – uveren je on.

Nezaboravnu dan i no} proveli su vesla~i u Slankamenu, a ujutru krenuli ka Beogradu, Smederevu, Velikom Gradi{tu, Dowem Milanovcu, Tekiji, Kladovu, Brzoj Palanci, 14. avgusta izlaze iz Srbije, a kraj puta je krajem meseca u bugarskoj crnomorskoj luci Silistri.

S. Bojevi}

24

SVET

ponedeqak9.avgust2010.

Jedanaest godina Putina MOSKVA: Danas se navr{ava 11 godina od kako je aktuelni ruski premijer Vladimir Putin do{ao na ~elo vlade Rusije, a potom i na mesto predsednika dr`ave, ~ime je otpo~ela epoha u kojoj je Rusija, prema mi{qewu ve}ine Ru-

Vladimir Putin

sa, povratila ugled i snagu.

Tada{wi, prvi predsednik Rusije, Boris Jeqcin imenovao je Putina u avgustu 1999. godine za premijera, da bi mu posledweg dana iste godine i 20. veka predao i kormilo dr`ave, uz `equ da Rusija u|e u novi vek sa “novim politi~arima, sna`nim, energi~nim i pametnim qudima”.

I pre dolaska na mesto predsednika Putin, do tada relativno anoniman u politi~kim krugovima, imao je visok rejting i glatko je pobedio na vanrednim predsedni~kim izborima ve} u prvom krugu.

Pravnik po struci, Putin je bio zaposlen u nekada{wem KGB-u, a od 1985. do 1990. godine bio je anga`ovan na zadacima u Drezdenu u tada{woj Isto~noj Nema~koj. Po povratku u zemqu bio je saradnik gradona~elnika Sankt Peterburga, ~inovnik u Jeqcinovoj administraciji, direktor Federalne slu`be bezbednosti, predsednik vlade i sekretar Saveta za bezbednost.

Analiti~ari isti~u da je Putin ~vrst u konsolidaciji najve}e zemqe na svetu i da je izvr{io odlu~uju}i uticaj na istoriju moderne Rusije, a pojedini - poput ruskog politikologa Gleba Pavlovskog, da je stvorio koncepciju nove dr`ave. Iako se za dr`avnike obi~no ka`e da su “na kormi-

lu” zemqe, zavr{avaju}i dvostruki uzastopni mandat predsednika posle osam godina, Putin je februara 2008. rekao da je radio od jutra do sutra kao “rob na galiji”.Uo~i jubileja, ruski premijer se na{ao usred novog izazova, rukovode}i otklawawem posledica su{e i vatrene stihije, koje su zadesile Rusiju u uslovima neuobi~ajeno visokih temperatura, rekordnim za proteklih 130 godina. Razgovara sa postradalima i “podse}a” regionalne i lokalne predstavnike vlasti na odgovornost za spre~avawe {irewa po`ara. Za razliku od mnogih svetskih lidera, 58-godi{wi lider Rusije ~esto govori “narodskim” jezikom, ne ustru~ava se da poka`e odli~nu fizi~ku kondiciju jahawem kowa u sibirskim stepama, re{ava problem penzionerke posle nesre}e voza “Nevskog ekspresa”, poklawa satove pastirovom sinu i radniku.

Nedavno se na Krimu pojavio u dru{tvu “bajkera” na crnom motociklu, u crnoj majici, crnim nao~arima i rukavicama. Ne mawe uverqivo nastupa i na skupovima sa intelektualcima. Sam Putin, me|utim, navodi da ne gradi sliku “`estokog” u javnosti.”@ivim jednostavno i radim kako znam. Ni{ta specijalno ne smi{qam. Radim ono {to mi se dopada”, rekao je nedavno.

Iako ve}ina Rusa blagonaklono i pohvalno gleda na to kako Putin rukovodi zemqom, biv{i ruski predsednik i aktuelni premijer nalazio se i na udaru kritike predstavnika opozicije, nevladinih organizacija, koji su ga najvi{e optu`ivali da gu{i slobodu {tampe i qudska prava.I kao {to je pre okon~awa wegovog drugog mandata na mestu predsednika pa`wu analiti~ara i medija okupiralo pitawe da li }e prekr{iti Ustav i kandidovati se tre}i put, tako ve} sada velika popularnost wega i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva izaziva intrigu ko }e se od wih dvojice kandidovati na predsedni~kim izborima 2012. Oba ~lana “dvojca”, me|utim, navode da je o tome rano da se govori i nagove{tavaju da }e se o tome naknadno dogovoriti.

DNEVNIK

POSLE SPORNOG DRVETA NA GRANICI

Nove tenzije izme|u Libana i Izraela TEL AVIV: Izraelski vojni radio javio je da je izraelska mornarica otvorila vatru na libanski ribarski brod, istakav{i da tom prilikom niko od posade nije rawen. Libanska armija izdala upozorewe da Izrael nastavqa da kr{i Rezoluciju 1701 Saveta bezbednosti UN i da su meci ispaqeni u libanskim teritorijalnim vodama. Izraelska vojska je potvrdila da je ispalila pucwe upozorewa po{to se libanski brod nije povinovao zahtevu da napusti zabraweno podru~je. Novi incident se dogodio samo nekoliko dana nakon smrtonosnog pograni~nog okr{aja izraelske i libanske vojske pro{log utorka, u kome je poginuo jedan izraelski vojni oficir, troje libanskih vojnika

i jedan libanski novinar. Libanski mediji izvestili su da je do okr{aja do{lo kada je izraelska vojna patrola poku{ala da pose~e drvo na libanskoj strani granice. Mirovne snage UN u Libanu potvrdile su kasnije da su izraleski vojnici sekli drvo preko grani~ne ograde, ali na izraelskoj teritoriji.

Taj incident smatra se znakom poja~ane napetosti na granici gde je u leto 2006. godine izraelska vojska vi{e od mesec dana ratovala protiv islamisti~kog Hezbolaha. Pripadnici Hezbolaha nisu bili ume{ani ovog puta, ali je wihiv lider Hasan Nasralah rekao da oni ne}e sedeti skr{tenih ruku ako libanska armija bude napadnuta u budu}nosti.

CENTRALNA EVROPA SE BORI S POPLAVAMA

Predsednik op{tine na drvetu VAR[AVA, PRAG, BERLIN: Iznenadne lokalne poplave koje su po~etkom vikenda pogodile ^e{ku, Poqsku i Nema~ku, polako jewavaju, ali je broj `rtava porastao na osam. U mestu Dolwi Libhava kraj Libereca u ^e{koj jedan stanovnik se udavio u svojoj ku}i, a troje qudi se vodi kao nestalo.

Najte`e je i daqe na trome|i ^e{ke, Nema~ke i Poqske, u gradu Fridlant i okolnim selima gde su neke op{tine odse~ene od sveta po{to je voda poplavila puteve.

Iz Regiona Liberec je do preksino} evakuisano 2.000 qudi, od toga 220 helikopterima, po{to je voda toliko brzo rasla da su jedini spas qudi nalazili na krovovima i na drve}u. Od petka su razorne poplave, izazvane naglom obilnom ki{om, zahvatile oblast oko trome|e Poqske, ^e{ke i Nema~ke. U Poqskoj su stradala dva ~oveka.

Re~ica Mje|anka se izlila do visine prvog sprata na 75 odsto teritorije grada Bogatiwa, saop{tili su lokalni zvani~nici. U centru tog grada se sru{ila polovina ku}a, vi{e od 600 qudi je evakuisano, o{te}eni su mostovi na prilazima gradu, a nema vode za pi}e.

ne na reci Vitka, bujica je povukla wihov automobil.

“Razbili smo stakla i izvukli se iz kola, a Vitka nas je odnela duboko u {umu gde smo se uhvatili za grane. Tako smo pre`iveli i drugi poplavni talas, a, kada se voda malo smirila, potra`ili smo boqe drvo”, kazao je danas Turewec poqskoj televiziji TVN24.

Dr`e}i se za grawe, Turewec i wegov voza~ su proveli vi{e od devet sati.

SAD

MOSKVA: Ekolo{ka situacija u Moskvi se i daqe pogor{ava, gra|ani su primorani da lice prekrivaju maskama, a brojne dr`ave po~ele su da evakui{u svoje diplomate. Austrija, Poqska i Kanada evakuisale su nekoliko radnika u konzulatima u Moskvi, dok je Nema~ka privremeno zatvorila svoj konzulat. Gusti dim od po`ara {uma i treseti{ta i daqe obavija Moskvu. SAD su upozorile svoje gra|ane na rizik od putovawa u Moskvu, a to je u~inila i Velika Britanija. Francuska i Bugarska su pozvale svoje gra|ane da se suzdr`e od putovawa u Moskvu i druge delove Rusije.

Poginuli u sukobu s Kurdima DIJARBAKIR: Dva turska vojnika su poginula, a jedan je rawen, u sukobu sa ~lanovima zabrawene Radni~ke partije Kurdistana (PKK) na jugoistoku Turske, saop{tili su danas turski zvani~nici za bezbednost. Sukob je izbio sino}, posle pokretawa operacije protiv PKK u blizini grada Nusajbin kod granice sa Sirijom, koja je jo{ u toku, javio je Rojters. Sukob izme|u turske vojke i PKK eskalirao je po~etkom juna, kada je pobuweni~ka PKK okon~ala jednostrani prekid vatre, koji je trajao 14 meseci, uz obrazlo`ewe da je vladina inicijativa da kurdska mawina dobije ve}a prava propala.

ANKARA: Jedan mlado`ewa u Turskoj je, proslavqaju}i ven~awe, otvorio na svadbi vatru iz automatske pu{ke i gre{kom ubio troje svatova - svog oca i dve tetke. U toj nesre}i on je ranio osam ro|aka, kada je pucao u vazduh, a onda gre{kom - izgubiv{i kontrolu - pu{ku uperio na svatove, javila je turska novinska agencija Anadolija.Nakon pucawa, mlado`ewa je uhap{en. U Turskoj je tradicija da se pucawem u vazduh proslavqaju svadbe, obrezivawe ili sportske pobede, napomenuo je AP.

U Indiji 132 poginulo

Yamija podelila Wujor~ane WUJORK: Vlasti Wujorka dozvolile su gradwu xamije i muslimanskog centra nedaleko od mesta gde su bile kule Svetskog trgovinskog centra, za ~ije su ru{ewe, 11. septembra 2001. godine, okrivqeni islamski teroristi. Ameri~ka javnost se podelila.

Jedni ka`u da se gradwom xamije omalova`avaju `rtve najve}eg teroristi~kog napada u ameri~koj istoriji. Drugi ocewuju da je to odli~na prilika da se poka`e da Amerika ne poistove}uje terorizam i islam.

Na samo dva bloka ili nekoliko minuta hoda od nulte ta~ke, mesta gde su se do pre devet godina uzdizale kule Svetskog trgovinskog centra, na mestu jedne stare zgrade, bi}e izgra|en Islamski centar.

U trinaestospratnoj zgradi, osim xamije, bi}e me-

Evakuacija diplomata

Mlado`ewa posejao smrt

Pusto{ posle povla~ewa vode u Poqskoj

Predsednik jedne poqske op{tine i wegov voza~ ~iji automobil je ju~e odvukla bujica, na|eni su no}as iscrpqeni, ali `ivi, na jednom drvetu. Predsednik Op{tine Zgo`elec Mariju{ Turewec i wegov voza~ su ju~e ceo dan pose}ivali mesta pogo|ena iznenadnim lokalnim poplavama da bi videli kome treba pomo}.

Kada su se vra}ali iz poplavqenog mesta Bogatiwa kod bra-

UKRATKO

sta i za kulturne i sportske aktivnosti. “Nadam se da }e xamija pomo}i da se odbaci pogre{na i nepodno{qiva misao da je 11. septembar u skladu sa islamskom verom. Muslimani su deo na{eg grada i zemqe, kao i svi qudi bilo koje vere”, ka`e gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg.

Sa tim se ne sla`u svi Wujor~ani, a ima i onih koji najavquju tu`be, kako bi zaustavili gradwu.

Protivnici gradwe xamije tra`e i da se ispita ko daje 100 miliona dolara za islamski centar, spekuli{u}i da novac dolazi od ekstremisti~kih grupa. [ef projekta je, ina~e, imam Fejsal Abdul Raif, Kuvaj}anin koji je osudio napad 11. septembra i koji je sa Ef-Bi-Ajem sara|ivao kao predava~ na nekim obukama.

[RINAGAR: Broj poginulih u poplavama i klizi{tima u indijskom Ka{miru, popeo se na 132, od ~ega su najmawe pet strani turisti, oko 500 qudi je povre|eno, a jo{ 500, ukqu~uju}i 28 vojnika, vode se kao nestalih. Velika oluja je u petak pogodila tu oblast. Oko 2.000 stranih turista nalazilo se u Ladaku u vreme oluje i vlasti su organizovale posebne letove kojima su oni preba~eni iz Leha, koji je najte`e pogo|eni grad u oblasti, u Wu Delhi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Rusija }e ja~ati odnose sa Abhazijom u oblasti politike, ekonomije i bezbednosti i za to ne postoji alternativa, izjavio je ju~e predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, tokom sastanka sa abhazijskim kolegom Sergejom Bagap{om u glavnom gradu Abhazije Sukumu. Kratka poseta Abhaziji uprili~ena je povodom druge godi{wice rata izme|u Rusije i Gruzije.

EMA TOMPSON Britanska glumica Ema Tompson izjavila je da se umorila od posla i da planira da idu}e godine pauzira. “Smatram da je moj posao emotivno veoma zahtevan”, rekla je ona. ”Povremeno patim od blage depresije {to mislim da je veoma uobi~ajena pojava o kojoj qudi ne `ele da govore, a ja mislim da bi trebalo”. Ema Tomspon, nedavno je dobila zvezdu na Stazi slavnih u Holivudu.”

FIDEL KASTRO Biv{i kubanski predsednik Fidel Kastro upozorio je ameri~kog predsednika Baraka Obamu na posledice “ofanzive protiv Irana”. Kastro je u~estvovao na vanrednoj sednici parlamenta posve}enoj situaciji u svetu. To je wegovo prvo pojavqivawe na sednici parlamenta od kada se pre ~etiri godine povukao sa mesta {efa dr`ave i funkciju prepustio bratu Raulu.

Pola miliona qudi na gej paradi u Amsterdamu AMSTERDAM: Uprkos ki{i, na gej paradi u Amsterdamu okupilo se blizu pola miliona qudi. Paradu je otvorio brod “Ponos Evrope” sa poslanicima Evropskog parlamenta. Uprkos vesequ, znaci napetosti izme|u pripadnika gej zajednice i wihovog odnosa sa {irim holandskim dru{tvom tako|e su izbili na povr{inu.

“Pravimo parodiju od homoseksualizma”, rekao je Hans Brugerman (83), biv{i poslanik u gradskoj skup{tini Amsterdama i holandskom parlamentu Rojtersu, posebno kritikuju}i na~in odevawa u~esnika. Brugeman se dotakao pitawa koje je naraslo od kontroverze do pitawa bezbednosti homosekualaca u Amsterdamu, otvorenog prikazivawa homoseksualnosti u javnosti. Pro{log meseca, poslanici u parlamentu su zatra`ili pokretawe istrage povodom izve{taja da je od gej imigranata tra`eno da sakriju svoju seksualnost zbog svojih kolega muslimana na

kursevima integracije koje sponzori{e vlada.

U jeku tenzija novi gradona~elnik Amsterdama Eberhard van der Lan je izrazio pro{le sedmice sna`nu podr{ku gej zajednici.

U intervjuu jednom lokalnom listu on je rekao da je “prili~no fanati~an” pristalica predavawa u osnovnim {kolama o homoseksualnosti i wenog prihvatawa, preneo je Rojters.

BALKAN

DNEVNIK

BOSNA I HERCEGOVINA

Neboj{a Radmanovi}

Hrvatski ~lan Predsedni{tva @eqko Kom{i} izjavio je pre dve dana da }e posle op{tih izbora u BiH, zakazanih za 3. oktobar, neminovno do}i do ustavnih promena koje bi trebalo da obezbede da ta dr`ava ima predsednika.

“Ovoj zemqi trebaju ustavne promene, po~ev od institucije u kojoj ja sedim. Mislim da BiH

Rajko Kuzmanovi}

treba da ima jednog predsednika i ~ak mislim da mu ne trebaju ni potpredsednici”, rekao je Kom{i} sarajevskom “Oslobo|ewu”. ^lan Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} smatra da je izjava Kom{i}a “sme{na”, napomiwu}i da se prvo mora po{tovati Ustav BiH, pa tek onda razgovarati o “nekim malim dogradwama”. Ta Kom{i}eva izjava, rekao

je Radmanovi} za “Glas Srpske”, “stara je sarajevska teza i o tome nema nikakvog razgovora, jer svi moraju da imaju u vidu slo`enu strukturu BiH i postojawe dva entiteta i tri konstitutivna naroda”. Prema oceni Radmanovi}a, Kom{i} i wegova SDP predla`u neprihvatqive stvari i ne po{tuju Srbe, kao konstitutivninarod u BiH.

Crnogorski jezik pred Ustavnim sudom

Zgrada Ustavnog suda u Podgorici

obrazovawu i vaspitawu, kojim se ozakowuje slu`bena upotreba crnogorskog jezika u obrazovnim institucijama, opozicija najavila `albu Ustavnom sudu. Podgori~ki dnevnik “Vijesti” obelodanio je minule sedmice da je premijer Milo \ukanovi} osujetio plan svojih najbli`ih sarad-

nika, predsednika Vujanovi}a i vicepremijera Svetozara Marovi}a, da se dogovore sa predstavnicima opozicije da i srpski jezik ostane deo obrazovnog sistema.

List pi{e da je \ukanovi}, koji je i lider Demokratske partije socijalista, naredio poslanicima svoje partije da, bez odlagawa i u formi kako je predlo`ila vlada, glasaju za zakon.

Zakon o op{tem obrazovawu izglasan je nedavno u crnogorskom parlamentu, samo glasovima vladaju}ih stranaka, po{to predstavnici opozicije nisu hteli da u~estvuju u glasawu, pa su napustili zasedawe.

Opozicija je kritikovala predlo`eni zakon, isti~u}i da wegova primena, odnosno {kolovawe na crnogorskom jeziku, zbog nedostatka obrazovnog kadra, ali i zbog nedostatka uxbenika, ne}e biti mogu}a, narednih deset do petnaest godina.

Predstavqaju}i zakon u parlamentu, ministar prosvete i nauke Slavoqub Stijepovi} je rekao da kao slu`beni, crnogorski jezik postaje obaveza sa obrazovne institucije. On je podsetio da je u crnogorskom {kolstvu, do sada,

nastava izvo|ena na srpskohrvatskom, odnosno srpskom jeziku kao prelaznom re{ewu, u nastavnom predmetu materwi jezik i kwi`evnost.

visna dr`ava u kojoj se, kao u svim biv{im jugoslovenskim zemqama, govori svojim jezikom, iako je jasno da je to, uglavnom, isti jezik. Funkcioner Socija-

Vukovi}: Diskriminacija srpskog jezika PODGORICA: Ciq izmena Zakona o op{tem obrazovawu je vi{e nego jasna diskriminacija srpskog jezika, smatra Dru{tvo srpskih kwi`evnika Crne Gore i Hercegovine. Predsednik tog dru{tva Be}ir Vukovi} ka`e da se samo u Crnoj Gori mo`e desiti da se istim jezikom proteruje isti jezik.

“I istim jezikom pi{u zakon koji taj isti jezik diskrimini{e, iako wim govori dve tre}ine stanovni{tva Crne Gore, na ~elu sa predsednikom svih gra|ana, koji istim jezikom potpisuje wegovu diskriminaciju”, naveo je Vukovi}, preneli su podgori~ki mediji. Antisrpska politika pusto{i Crnu Goru vi{e od pola veka, a jednu od kulminacija re~ena blasfemija do`ivqena je izglasavawem izmena Op{teg zakona o obrazovawu i vaspitawu. Time Crna Gora ru{i sebe samu, svoju kulturu, identitet i tradiciju, odnosno poku{ava da sru{i svoju najva`niju instituciju – jezik”, naveo je Vukovih.On je poru~io da su Crna Gora i stara Hercegovina rodno mesto i zavi~aj srpskog jezika.

Za obaveznu upotrebu crnogorskog jezika zalo`io se lider neparlamentarne Liberalne partije Andrija Popovi}, poru~iv{i da parlamentarna opozicija mora da shvati da je Crna Gora neza-

listi~ke narodne partije Milan Kne`evi} upozorio je da crnogorski jezik ne}e imati ko da predaje i da on ne}e mo}i da se na|e u praksi, narednih 10-15 godina.

Mili}: Neprimeren odnos premijera prema predsedniku PODGORICA: Lider najuticajnije Socijalisti~ke narodna partije (SNP) Sr|an Mili} ocenio je neprimerenim ambivalentan odnos premijera Mila \ukanovi}a prema predsedniku Filipu Vujanovi}u. “Wegovo (\ukanovi}evo) }utawe, dok zdru`ene snage koje predvodi ambiciozni (predsednik Skup{tine Ranko) Krivokapi} i uredni{tva dr`avnih javno-privatnih servisa napadaju Vujanovi}a, govore najvi{e o wemu samom”, kazao je Mili} podgori~kom listu “Dan”. Po Mili}u, danas je u Crnoj Gori najlak{e napadati predsednika dr`ave, a za to “postoji jasan razlog”.

Vujanovi} je, naime, u delu crnogorske javnosti vi|en kao \ukanov}ev naslednik na funkciji lidera vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) ~iji je on aktuelni potpredsednik. Mili} se u Plu`inama, na proslavi Dana te op{tine na severu Crne Gore, neformalno susreo s predsednikom Vujanovi}em. Crnogorski predsednik je demantovao da }e se kandidovati za lidera

Sr|an Mili}

DPS jer je, kako je kazao, uveren da }e na ~elu stranke i nadaqe ostati \ukanovi} koji je, me|uitm, pre izvesnog vremena najavio povla~ewe sa svih politi~kih funkcija. Kongres DPS bi, prema najavama iz stranke, trebalo da bude odr`an do sredine naredne godine, ali mnogi o~ekuju da }e se promene u vrhu stranke i na premijerskoj funkciji dogoditi ve} ove jeseni.

EK o Crnoj Gori: Smawena ekonomska aktivnost BRISEL: Evropska komisija ocenila je u ekonomskoj analizi da su bitni doga|aji u Crnoj Gori u ovoj godini bili “usvajawe niza zakona za ja~awe stabilnosti finansijskog sektora i intervencione sposobnosti centralne banke”, kao i odr`avawe majskih lokalnih izbora. “Mada je konsenzus u vladaju}oj koaliciji do{ao u isku{ewe oko naimenovawa gradona~elnika Podgorice”, kako se prime}uje u izve{taju.

U Crnoj Gori je smawena ekonomska aktivnost i tokom prvog tromese~ja, “{to je odraz slabqe-

Pomen u Prebilovcima BAWALUKA: Pomen i liturgija za oko ~etiri hiqade Srba s podru~ja Prebilovaca kod ^apqine koje su usta{e ubile 1941. godine, odr`ani su ju~e u tom mestu. Samo 6. avgusta 1941. godine u jami Golubinki, usta{e su ubile 500 srpskih `ena, devojaka i dece iz Prebilovaca.

U junu 1992. godine pripadnici muslimansko-hrvatskih snaga su postavili eksploziv i sru{ili spomen-crkvu s kostima ~etiri hiqade srpskih `rtava iz Drugog svetskog rata. Srpsko nacionalno dru{tvo “Prebilovci” saop{tilo je da se u junu ove godine navr{ilo 18 godina od “genocidnog progona svih Srba iz doline Neretve, potpunog pusto{ewa wihovih naseqa i uni{tewa svega {to je pripadalo srpskom narodu”. U saop{tewu se navodi da su za progon Srba s tog podru~ja odgovorni Hrvatska vojska, Hrvatske oru`ane snage (HOS) i muslimanske snage, a da ni posle 15 godina od potpisivawa Dejtonskog sporazuma za zlo~ine u Prebilovcima i u dolini Neretve niko nije odgovarao.

Zelik u Bugarskoj

MILO \UKANOVI] OSUJETIO PLAN SVOJIH NAJBLI@IH SARADNIKA

PODGORICA: Nakon {to je predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} potpisao ukaz o progla{avawu novog Zakona o op{tem

25

UKRATKO

Osuda Kom{i}eve izjave BAWALUKA,SARAJEVO: Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanovi} ukazuje da izjava ~lana Predsedni{tva BiH @eqka Kom{i}a o jednom predsedniku BiH potvr|uje kontinuitet wegovog destruktivnog i ~esto antiustavnog politi~kog delovawa.

Kako prenosi RTRS, Kuzmanovi} smatra da Kom{i} na taj na~in poku{ava da se dodvori potencijalnim bira~ima pred predstoje}e izbore. Kom{i}evi pozivi za ukidawe Predsedni{tva BiH, ukazuje Kuzmanovi}, samo su providan paravan za stvarne namere, ne samo wegove, nego i ve}ine sarajevskih politi~ara.

“Radi se o te`wi za dominacijom i majorizacijom”, ocenio je Kuzmanovi} i upozorio da je to “stara i bajata antidejtonska ideja” radikalnog sarajevskog politi~kog kruga. On je naglasio da predstavnici RS ne}e dozvoliti bilo kakve promene Ustava koje su {tetne po interese RS i srpskog naroda.

ponedeqak9.avgust2010.

wa investicija i privatne potro{we, uz posledicu mogu}nosti dobijawa kredita i porasta nezaposlenosti”, kako navodi Evropska komisija. Industrijska proizvodwa se, posle osamnaest meseci pada, u aprilu vratila pozitivnom rastu od 8,7 odsto, dok je u maju rast iznosio 15,8 odsto u odnosu na taj mesec pro{le godine.

Prodaja robe na malo je u Crnoj Gori, me|utim, pala za 3,4 odsto od januara do maja. “Ali privreda u celini je pre u stawu umerenijih kretawa u odnosu na nepovoqne protekle trendove, nego {to je u

oporavku. Poboq{awe }e zavisiti od o`ivqavawa metalne industrije, finansijskih posredni~kih usluga i letwe turisti~ke sezone”, smatra Komisija u Briselu.

Stawe na tr`i{tu rada se pogor{ava od kraja pro{le turisti~ke sezone i u martu je stopa nezaposlenosti bila 12,5 odsto, ali se to neznatno popravilo u aprilu, kad je po~ela nova turisti~ka sezona.

Bruto plate su u Crnoj Gori porasle u maju za 11,7 odsto u pore|ewu s istim mesecom pro{le godine.

Do osetnog smawewa platnog deficita zemqe - 29 odsto bruto

dru{tvenog proizvoda u 2009 - do{lo je pre svega zbog pada uvoza od 32 odsto. U analizi se podvla~i da je priliv stranih direktnih investicija u Crnu Goru bio sna`an u 2009, dostigav{i 30 odsto BDP-a, a u aprilu ove godine 30,5 odsto, {to je znatno doprinelo pokrivawu platnog deficita. Zahvaquju}i restriktivnoj fiskalnoj politici buxetski deficit je osetno smawen i u prvom tromese~ju je bio 1,2 odsto BDP-a. Javni dug Crne Gore neznatno smawen i dostigao je 36,3 odsto BDP-a u martu.

SOFIJA: Predsednik Svetske banke Robert Zelik }e u okviru vi{ednevne posete zemqama isto~ne Evrope boraviti i u Bugarskoj, od 9. do 11. avgusta, saop{tilo je ban~ino predstavni{tvo u Sofiji.

Osnovni ciq Zelikove posete je da sa najvi{im bugarskim dr`avnim i vladinim predstavnicima razmotri probleme razvoja i uticaja globalne ekonomske krize na privredu Bugarske. Zelik planira da se u Sofiji sastane sa predsednikom Bugarske Georgi Prvanovom, premijerom Bojkom Borisovim i vi{e drugih istaknutih vladinih zvani~nika.

U okviru svoje posete Bugarskoj, Zelik }e zajedno sa bugarskim ministrom regionalnog razvoja Rosenom Plevnevlievom posetiti jednu deonicu puta koju posredstvom Projekta za rehabili-

Robert Zelik

taciju putne infrastrukture sufinansira Svetska banka. Najvqeno je da }e Zelik osim Bugarske posetiti, tokom turneje po isto~noevropskim zemqama, jo{ Moldaviju i Letoniju.

Prijave protiv napada~a na ekipu HTV-a ZAGREB: Hrvatska policija saop{tila je ju~e da }e podneti krivi~nu prijavu protiv mladi}a iz Vukovara i prekr{ajnu protiv mladi}a iz Dugopoqa zbog u~e{}a u napadu na ekipu Hrvatske televizije tokom proslave Dana pobede u ^avoglavama. “Kriminalisti~kom istragom utvr|eno je postojawe osnovane sumwe da je dvadeset~etvorogodi{wak iz Vukovara po~inio krivi~no delo pretwe na {tetu novinara HRT-a i protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava Op{tinskom dr`avnom tu`ila{tvu u Kninu”, saop{tila je policija. Dodaje se da }e Prekr{ajnom sudu u Kninu biti podneta prekr{ajna prijava protiv dvadesetosmogodi{weg mladi}a iz Dugopoqa zbog kr{ewa javnog reda i mira, prenela je agencija Hina. U policiji isti~u da i daqe rade na identifikaciji napada~a na novinare i tokom skupa u ^avoglavama.

Hrvatska televizija ranije je saop{tila da je na skupu u ^avoglavama u ~etvrtak grupa od desetak qudi vre|ala i pretila novinarskoj ekipi te televizije, a snimateqa ga|ala kamewem. Incident u kojem niko nije povre|en, dogodio se kada je snimateq poku{ao da snimi deo proslave, koja se tradicionalno 5. avgusta odr`ava u rodnom mestu Marka Perkovi}a Tompsona, u ~ijim pesmama se ~esto isti~e usta{ka ideologija i nasiqe.

Izvoz porastao, BDP u padu BRISEL: Evropska komisija istakla je da je u Makedoniji do{lo do porasta izvoza, ali da je bruto doma}i proizvod (BDP) smawen za 0,9 odsto u prva tri meseca ove godine. U julskoj ekonomskoj analizi Komisije u Briselu navodi se da je me|u kandidatima za ~lanstvo u Evropskoj uniji najuspe{nija Turska. Hrvatska privreda je i daqe u recesiji, a najlo{ije stoji Island, gde je ekonomija zabele`ila pad od 6,9 odsto. Vlada u Skopqu je, navodi se u izve{taju, kao ciq postavila da buxetski deficit u 2010. ne prema{i 2,5 odsto BDP-a, inflacija bi trebalo da se kre}e izme|u jedan i dva odsto godi{we, a vladina o~ekivawa su i da realni

BDP poraste za dva odsto u 2010.

Evropska komisija napomiwe da je do{lo do pada potro{we, a u istoj meri je smawen i uvoz, dok je izvoz porastao za 12,4 odsto. Makedonska industrija je najve}i “krivac” za smawewe proizvodwe, dok su rastu najvi{e doprineli gra|evinarstvo i dr`avna uprava.

Priliv direktnih stranih investicija u Makedoniju je i daqe slab i iznosi svega 49 miliona evra u prvom tromese~ju, dok je u prva tri meseca 2009. bio 57 miliona evra. Spoqnotrgovinski deficit je, me|utim, smawen na 300 miliona evra u prvom tromese~ju, u pore|ewu s 450 miliona evra u istom razdobqu 2009.

Izgoreo autobus u Hrvatskoj ZAGREB: Tokom vo`we na autoputu Vara`din - Zagreb, zapalio se i potpuno izgoreo poqski autobus, koji je prevozio tridesetak putnika prema Pagu i Murteru. Lak{e je povre|ena jedna Poqakiwa, koja je medicinski zbrinuta, pi{e “Jutarwi list”.

Putnici su na vreme primetili da ne{to nije u redu i iza{li iz vozila. Pre izlaska iz autobusa neki od putnika, navodno, nisu uspeli da izvuku svoje torbe pa su nekima u po`aru izgorela i li~na dokumenta.Svi putnici su preba~eni u drugi autobus i nastavili su put.

Uzrok po`ara jo{ nije utvr|en, a istraga je u toku.

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak9.avgust2010.

B

DNEVNIK

c m y

26

Pri~ala mi moja {kolska torba

io je veliki odmor i |aci su bili u dvori{tu. Zaboravio sam sli~ice, pa sam se vratio u praznu u~ionicu.

Na moje iznena|ewe, jo{ s vrata sam ~uo razgovor i buku. [kolske torbe su pri~ale, smejale se, a neke i plakale.

Samo je moja torba }utala. „Za{to si tako tu`na“ - upitala je Radetova torba. „Pogledaj me kako izgledam. Pre samo par meseci bila sam nova, moderna ta{na. Ilija me je odabrao ba{ zato {to sam druga~ija od drugih. Pogledaj me kako sam prqava. Mastilo se prosulo u meni, a okolo sam sva pra{wava. To je zato {to

me dr`i na podu. Deca me {utiraju i prqaju“.

Bilo mi je `ao moje torbe. Hteo sam da je ute{im. U tom trenutku ~uo sam mamine re~i: „Ilija, ustani“.

Pa to je bio samo san.

Sko~io sam iz kreveta i pogledao svoju torbu. Mami sam rekao: „Danas je peremo“.

Stvarno je bila potpuno u pravu.

Ilija Zubac, I-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Olovke Vuku Od kolevke ja zbog tebe koristim olovke.

Ja znam kroz kakve si nas lepe stvari vodio, i srpski jezik da se razvija bodrio.

Karaxi}u Vu~e, mi u~imo tvoja slova Aleksandra Mileusni}, III-3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

U

i budni smo kao sova.

Jesewa igra oblaka, vetra i sunca

jesen se doga|aju mnoge promene u prirodi, pa se tako u celoj toj igri boja i mirisa ~esto zaigraju i oblaci, vetar i sunce.

I dok se oblak i sunce sva|aju oko toga ko }e sad da vlada nebom, vetar mrzovoqno fiju~e i raznosi hladno}u. „Jo{ nije vreme da me zakloni{„, qutilo se sunce. Ali oblak nije tako mislio. „Oktobar je, sigurno treba da te zaklonim“ Ti si sijalo celog leta“, rekao je. Sunce kao da se slo`ilo s tim, ali nije smelo to da prizna. Ve} je i ono znalo da dolaze hladni, sivi dani i da ne}e vi{e mo-

}i da sija kao ranije i da {iri radost po svetu. Za to krene vetar je lutao {umom i ne`no golicao grane, li{}e...

Obavestio je stanovnike {ume da se spremaju za zimu. Dugo je tako zvi`dao, zavla~io se u pe}ine, {upqine u drvetu... I onda se umirio. Sunce, i daqe nesre}no, molilo je oblak da ga pusti da sija jo{ malo. Ali, oblak je ve} bio velik, siv, stra{an. Pada}e ki{a. Kap po kap, padala je sitna ki{a i pokvasila {umu koju je vetar ve} istra`io. [to je sunce vi{e bilo tu`no, oblak je sve vi{e postajao siv, besan, vi{e je pqu{tala

ki{a. I vetar se razbesneo i po~eo da duva, fiju~e, nosi grane i li{}e. Kada je ki{a prestala da pada, sunce je od sre}e pustilo svoje zrake {to je ja~e moglo i nastala je duga. I vetar i oblak i sunce divili su se svom umetni~kom delu. I cela {uma je zablistala pod {arenim okvirom i sme{kom sunca.

Ta prepirka sunca, oblaka i hladnog vetra trajala je sve do zime, kada }e sunce ipak sakriti svoje bledo lice iza oblaka.

Tamara Obradovi}, VI-2 O[ „\ura Jak{i}” Perlez

Moj tata

Moj tata

Kad ga pobedim, tata mi ugreje mleko, zatim me pokrije i ja legnem da spavam.

Marko Mari}, I-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Wegovo ime je Zoran Vujovi}. Radi kao kwigovo|a u svojoj kancelariji „Hrast“. @ivi u selu [ajka{u. Lice mu je ne`no, ali uvek nasmejano i sre}no. Plavim o~ima mi uvek pru`a toplotu. Ruke su mu sna`ne kao kraqeve, ne`ne kao maj~ine i tople kao qubav. On je sna`an i dobar ~ovek. Uvek se kada spavam otkrijem, a on do|e pokrije me i zagrli. Dobar je prema meni i uvek mi poma`e. Kada me neko dira, on je uvek tu da me spase. Pametan je i uvek mi poma`e oko te{kog doma}eg. Voli da se {ali sa mnom.

Ponekad je strog, ali ja znam da me voli i kad je qut.

Tatina qubav je uvek najve}a.

Aleksandra Vujovi}, III-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Luka Erceg, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Srbobran

K

Jovana Karamarkovi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

To sam ja

ako opisati pubertetliju? Kada ima{ dvanaest godina, onda si nedefinisan i neodre|en. Nisi ni dete, ni ~ovek!Ima{ vi{e mana, nego vrlina. Jedino broji{ bubuqice i stalno si nervozan. Eto, tako je izgledam.

Kosa mi je duga, sme|a i ravna. Mislim da imam lepe crne o~i. Zubi su mi be-

li, ali potpuno krivi. Ne bavim se sportom, ali poku{avam da dosta {etam.

Mislim da imam unutra{we vrline. U nevoqama volim da pomognem drugima. Ne volim da ih ostavim na cedilu. Ponekad mi se to obije o glavu, pa se setim nekih starih izreka. Ne volim la` i poku{avam da ne la`em.Najgo-

ra istina je boqa od najboqe la`i.

U `ivotu `elim da budem dobar i po{ten ~ovek, a koliko }u uspeti ne znam. Svet ni izbliza nije takav!!!

Milana Dobrijevi}, VI-1 O[ „Petefi [andor” Novi Sad

oj tata je kao kraq koji bi oj tata je po zanimawu moler. Kada do|e s posla legne na krevet i gleda televizor. Onda idemo svi u {etwu po Bu- M svojoj princezici ispuM nio sve `eqe. levaru. Kada se vratimo, tata i ja igramo ~ove~e ne quti se.

Jesen

pustila se zlatna i bogata jesen i na moj lep grad Novi Sad. SDani su kra}i, a no}i du`e.

Sun~ani zraci kao da su posustali. Vrhovi listopadnog drve}a sasvim su `uti, zato {to im sunce malo hrane daje.

Kad idem u {kolu kroz park, skaku}em po mekanom tepihu od li{}a. Ja bih se vaqala po wemu. Svi se toplije obla~imo. Na pijaci vidim najlep{e boje i osetim divne mirise.

Mamina zimnica je ve} gotova.

Sunce `mirka, vetar pirka.

Raznosi li{}e najlep{ih boja, sa wim ode i kapica moja.

Ena Francuski, II-4 O[ „Dositej Obradovi}” Novi Sad

Sara Uzelac, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

LEKAR

DNEVNIK

ponedeqak9.avgust2010.

27

Kalcijum pove}ava rizik od infarkta alcijum, kojeg mnoge osobe uzimaju kao dijetetski dodatak u `eqi da izbegnu osteoporozu, mo`e da pove}a rizik od sr~anog udara za ~ak 30 odsto, upozorio je me|unarodni tim stru~waka. Stru~waci savetuju osobama koje uzimaju dopunski kalcijum da se posavetuju sa svojim lekarom, da konzumiraju vi{e hrane bogate ovim mineralom i da poku{aju drugim sredstvima da spre~e osteoporozu - da budu fizi~ki aktivni, da ne pu{e i da odr`avaju normalnu telesnu te`inu.

- Qudi na kalcijum kao dodatak ishrani gledaju kao na ne{to prirodno, ali on uop{te nije prirodan - isti~e Ijan Rejd, profesor Ouklendskog univerziteta.

Tim iz Novog Zelanda, Britanije i SAD obavio je meta analizu jedanaest studija kojima je

K

Stres i trudno}a tres tokom trudno}e mo`e da pove}a visinu i te`inu bebe u stomaku, pokazali su rezultati istra`ivawa grupe nau~nika iz Bazela. Istra`ivawe je sprovedeno na 75.000 trudnica u Nema~koj, a objavqeno je u ameri~kom nau~nom ~asopisu „Psihosomatik medisin“. Ono je, tako|e, potvrdilo i ~iwenicu koja je ve} poznata, da stres mo`e da izazove prevremeni poro|aj.

(Tanjug)

S

ezona je kupina, crnog ploda koji je u narodnoj medicini poznat od davnina. I danas je ova biqka dragocen izvor zdravqa, {to ne ~udi s obzirom na astohke koje sadr`i.Kupina je lekovita svakim svojim delom, korenom, listom cvetom i plodom. Bogata organskim gvo`|em, kupina je postala nezamenqiva u ishrani dece, trudnica, dojiqa, kao i osoba u pubertetu i klimakretijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Poznata od davnina i kori~}ena kao lek pomiwe se u mnogim istorijskim spisima. Ona u plodu sadr`i veoma malo ugqenih hidrata (6%), belan~evina 0.9% i 1% masti uz ve}i procenat su-

S

Fenolna jediwewa, koje sadr`i kupina, spre~avaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lo{eg holesterola, odla`u}i pojavu ateroskleroze i spre~avaju}i pojavu kardiovaskularnih bolesti, me|u

Maslinovim uqem protiv raka dojke

M

ve materije (20%). Od minerala sadr`i kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvo`|e. Me|u vitaminima najzastupqeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima ne{to mawe. Od drugih va`nih lekovitih sastojaga sadr`i galotanin u ve}em procentu (8%) inozit i organske kiseline. Listovi sadr`e pektin, a dok su sve`i i znatnu koli~inu vitamina C.

kojima su infarkt miokarda i {log naj~e{}i uzroci smrti u Srbiji. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina u~estvuje i svojim sadr`ajem vitamina C i beta karotena, zbog wihovih antioksidantnih svojstava.

Zbog visokog sadr`aja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer uti~e na sni`ewe pritiska. Galotanin uni{tava bakterije, me|u kojima je najzna~ajnija E{erihija koli i Salmonela enteritidis, a tako|e deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medi-

cini koristi protiv dijareje.

Posebno je efikasna kod dece, a primewuje se u obliku sirupa.

Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u le~ewu hemoroida i raznih povreda ko`e i sluzoko`e. Eksterno, upotrebqava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i ko`ne bolesti, kao i za ispirawe usta u slu~aju upale sluzoko`e. ^esto se koristi kod prehlada, ka{qa i {e}erne bolesti. Kod dijabeti~ara smawuje o{te}ewa krvnih sudova, a zbog niskog sadr`aja ugqenih hidrata mo`e ~e{}e da se na|e na wihovom jelovniku.

Narodna medicina ve} vekovima priznaje lekovita svojstva kupinovog vina dobijenog prirodnim vrewem zrelih plodova kupine. Sadr`i kiseline sli~nog dejstva kao `eluda~na, pa poma`e u varewu hrane, posebno belan~evina. Preporu~uje se kod anemije, iscrplenosti, slabe uhrawenosti, za regulisawe varewa, sni`ewe krvnog pritiska i poboq{awe cirkulacije krvi. Posebno je korisno u ishrani, rekovalescenata i ljudi slabog imuniteta. Posebno je zna~ajno {to je gvo`|e u kupini u sklopu organskog jediwewa, pa se zato lako iskori{}ava, te je posebno povoqno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod pove}ane poterbe organizma za gvo`|em kod dece, trudnica i dojiqa. ^aj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti i za ja~awe imuniteta.

J. B.

Mape gena predodre|uju dugove~nost meri~ki stru~waci s Bostonskog univerziteta su utvrdili mape gena koji ukazuju, s ve}om ta~no{}u nego ikad ranije, na verovatno}u da neko do`ivi 100 i vi{e godina, ~ak i ako drugi geni istih osoba mogu da se dovedu u vezu sa razli~itim oboqewima.Ovo otkri}e dovodi u sumwu preciznost genskog testa za utvr|ivawe rizika od Al}ajmerove bolesti, koji se trenutno nudi na tr`i{tu SAD. Prou~iv{i genetski kod vi{e od 1.000 qudi koji su do`iveli ili pre`iveli 100. godinu i uporediv{i ga sa genetskom mapom 1.200 drugih osoba, istra`iva~i iz Bostona su utvrdili 19 sklopova oko 150 gena koji sa 77 odsto preciznosti ukazuju na predodre|enost da se do`ivi duboka starost. Najve}e iznena|ewe je izazvala ~iwenica da qudi predodre|eni za veoma dug `ivot imaju i mnoge od gena koji ukazuju na bolesti iste

A

kao i kod drugi qudi, ali sre}an sklop drugih gena uspeva da te bolesti neutrali{e ili bar odlo`i.Jedan od rukovodilaca istra`ivawa, dr Tomas Perlz, isti~e da se ve}ina neupu}enih pita ~emu uop{te `iveti tako du-

od kakvog invaliditeta do 93. godine. Bostonski stru~waci nagla{avaju da posedovawe „sre}nog“ sklopa gena ne bi trebalo da zna~i da takve osobe mogu da piju alkohol do mile voqe, pu{e ili se prejedaju.

go, smatraju}i da stogodi{waci pate od svih mogu}ih bolesti vezanih za starost, da su invalidi i da sigurno boluju od Alchajmera.Istra`ivawe wegovog tima je, me|utim, pokazalo da 90 odsto dugove~nih u proseku ne pati ni

Nagla{avaju}i zna~aj umerenosti, oni navode primer pripadnika pojedinih verskih sekti u SAD , koji zahvaquju}i tome {to su vegetarijanci, ne piju, ne pu{e, a u stresnim situacijama se okre}u religiji i porodici, u proseku

`ive 88 godina - znatno du`e nego drugi gra|ani SAD. Bostonski tim nagla{ava da ne namerava da iznese na tr`i{te svoj test gena dugove~nosti, ve} }e instalirati basplatni vebsajt na kojem }e osobe koje su dale da im se uradi genetska mapa, mo}i same da provere da li imaju potencijal da do`ive veoma duboku starost.

Svetske statistike pokazuju da jedna od 6.000 osoba do`ivi 100. ro|endan, a tek jedna od sedam miliona 110.Stru~waci s Bostonskog univerziteta tvrde da su se pokazale neosnovanim teorije kako kod stanovni{tva u nekim oblastima Rusije i Azerbejxana postoji ve}a verovatno}a da do`ive 100 godina. Doktor Perlz je naglasio da ovo istra`ivawe ne}e dovesti do stvarawa eliksira mladosti, ali da bi moglo da se iskoristi da se odlo`i nastupawe nekih bolesti vezanih za starost, kao {to je Alchajmer.

(Tanjug)

Bakterije u crevima uzrok gojaznosti rupa belgijskih nau~nika je otkrila da bakterije u crevima doprinose promeni apetita i metabolizma, {to uti~e na telesnu te`inu. Nau~nici su otkrili da odre|ene bakterije u crevima kontroli{u lu~ewe endokanabiodnih supstanci koje uti~u na prekomeran unos masno}a u organizam.

To zna~i, da bi redovno uzimawe kao dodatka ishrani prebiotika (nesvarqive vlaknaste materije biqnog porekla) moglo da, kako su preneli mediji, uti~e na ograni~ewe, pa ~ak i smawewe, telesne te`ine.

(Tanjug)

G

Kupina le~i i osve`ava

T

aslinovo uqe mo`e da bude veoma efikasno u borbi protiv raka dojke, pokazali su rezultati istra`ivawa grupe nau~nika iz Barselone. [panski nau~nici su do{li do tog zakqu~ka obaviv{i ispitivawe na pacovima. Ispitivawe je pokazalo da maslinovo uqe spre~ava dejstvo gena koji podsti~e rast tumora dojke. Konstatovano je i da ta vrsta uqa mo`e da spre~i o{te}ewa na DNK koja mogu dovesti do pojave raka. Da bi se iskoristile sve te blagodeti maslinovog uqa, dovoqno je wime svakodnevno malo preliti jelo.

(Tanjug)

ostalima davan placebo. Utvr|en je 30 odsto ve}i rizik od sr~anog udara kod onih koji su uzimali kalcijum.

VO]NA TERAPIJA

Nevinost radicionalna vijetnamska isceliteqka Pam Ti Hong tvrdi da mo`e da utvrdi da li je mu{karac seksualno nevin. Ona je toliko razradila svoj metod da se weni stavovi po{tuju i na sudu.

- Svi mu{karci koji nisu su bili seksualno aktivni imaju male crvene ta~kice iza uha- ka`e isceliteqka. - Te ta~kice nestaju ukoliko mu{karac nije nevin, odnosno ukoliko je imao seksualne odnose.

(Beta)

tokom vi{e od ~etiri godine pra}eno gotovo 12.000 starijih qudi, od kojih je polovina dobijala dopunski kalcijum, dok je

Ukoliko bi, na primer, 1.000 qudi tokom pet godina uzimalo dopunski kalcijum, kod wih bi se moglo o~ekivati 14 slu~ajeva infarkta vi{e, 10 slu~ajeva vi{e {loga i 13 smrtnih slu~ajeva vi{e nego kod isto toliko qudi koji ne bi uzimali kalcijum kao dijetetski dodatak. To bi bilo 37 slu~ajeva vi{e ne`eqenih posledica, naspram, kako je prora~unato, 26 izbegnutih lomova kostiju. [teta od uzimawa dopunskog kalcijuma je, dakle, ve}a nego korist, navodi me|unarodni tim. Mogu}e obja{wewe je da dopunski kalcijum izaziva brzo pove}awe nivoa tog minerala u krvi tokom narednih ~etiri do {est sati, {to o{te}uje krvne sudove. S druge strane, kalcijum iz hrane se mnogo sporije apsorbuje i gotovo da ne izaziva pove}awe koncentracije tog minerala u krvi.

(Tanjug)

Sokom od cvekle protiv hipertenzije ok od cvekle mo`e da snizi visok krvni pritisak, pokazali su rezultati istra`ivawa britanske grupe nau~nika iz instituta „Vilijam Harvej“ u Londonu i s Univerziteta u Ekseteru. Konzumirawe dnevno po 250 mililitara soka od cvekle mo`e da omogu}i dilataciju krvnih sudova i smawi krvni pritisak.

To zna~i, kako isti~u nau~nici, da taj sok mo`e da ima veliki uticaj na oboqewa srca vezana za hipertenziju, ~ak isti kao i konvencionalniji metodi, poput uzimawa sredstava na bazi nitrata ili primewivawa strogo odre|enog na~ina ishrane.

Jedina sekundarna pojava ovog prirodnog leka je qubi~asta boja urina.

(Tanjug)

S

Stopa smrtnosti od raka opada topa smrtnosti od raka u SAD opada, a weno veliko smawewe registruje se i kod onih vrsta kancera koji spadaju u najve}e ubice, kao {to su rak debelog creva i rak plu}a, saop{tilo je Ameri~ko dru{tvo za rak. Napredak u ovoj oblasti se pripisuje smawewu pu{ewa, boqem tretmanu bolesti i wenom ranijem otkrivawu.

Dru{tvo predvi|a da }e u 2010. u SAD biti zabele`eno 1.529.560 novih slu~ajeva raka i 569.490 smrtnih ishoda te bolesti. U SAD je stopa smrtnosti kod svih vrsta kancera izme|u 2001. i 2006. godine kod mu{karaca zabele`ila pad od dva odsto godi{we, a kod `ena 1,5 procenata. Brojnost novih slu~ajeva raka debelog creva i rektuma je izme|u 1998. i 2006. me|u ameri~kim mu{karcima opadala za tri odsto godi{we, a me|u `enama za 2,2 odsto.

Brojnost novoobolelih od raka plu}a je me|u mu{karcima u tom periodu svake godine smawivana za 1,8 odsto, a i me|u `enama je kona~no po~ela da opada. Rak plu}a je i danas najve}i ubica me|u kancerima i kod mu{ke, i kod `enske ameri~ke populacije. Kod `ena je na drugom mestu te liste rak dojke, a kod mu{karaca rak prostate, dok je rak debelog creva tre}i najsmrtonosniji i me|u Amerikancima, i me|u Amerikankama. I pored ohrabruju}ih rezutata, ameri~ki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti upozoravaju da najmawe 10.000 gra|ana SAD, a mo`da i mnogo vi{e, umire godi{we zato {to nisu bili na testirawu za rak debelog creva ili rak dojke.

(Tanjug)

S

28

MRE@A /OGLASI

ponedeqak9.avgust2010.

DNEVNIK

Bezbednosni propust u „ajfonu” i „ajpedu”

Posledwi prijatequ

itawe jednog „zloupotrebqenog“ fajla u PDF formatu mo`e da omogu}i piratima da preuzimaju kontrolu nad „Eplovim“ mobilnim ure|ajima „ajfon“ i „ajped“, preneli su francuski elektronski mediji.

Radi se o propustu na tim ure|ajima koji mo`e piratima da omogu}i wihovu kontrolu na daqinu, ili zarazu, objavile su kompanije za izradu bezbednosnih re{ewa.

Preporu~uje se zato da korisnici, dok „Epl“ ne re{i problem, primene privremeno re{ewe, a to je neotvarawe automatskim putem fajlova u PDF formatu.

pozdrav

dragom

^

Mi}i

od: Sawice, Filipa, Ace, Baneta, Baklaje, Bawca, Mikija, Joce.

„Epl” predstavio „mek pro” ompanija „Epl“ je predstavila nove modele ra~unara iz serije „mek pro“, koji imaju za 50 odsto boqe performanse u odnosu na prethodne modele.

Novi ra~unari iz serije „mek pro“ imaju, izme|u ostalog, dva „Intelova“ ~etvorojezgarna, ili {estojezgarna procesora „kseon“ frekvencija od 2,66 do 3,33 gigaherca, 12 megabajta ke{ memorije tre}eg nivoa, grafi~ku karticu „radeon HD 5770“ kompanije ATI sa jednim gigabajtaom GDDR5 memorije, a opciono se mo`e naru~iti i kartica „radeon HD 5870“, tako|e sa jednim gigabajtom GDDR5 memorije. Novi ra~unari podr`avaju tehnologije HT (Hy-

K

per Threading) - omogu}ava efikasnije izvr{avawe nekoliko programa istovremeno i TB (Turbo Boost) - po potrebi pove}ava radnu frekvenciju pojedinih jezgara, ili ako nisu potrebna, u potpunosti ih gasi radi u{tede elektri~ne energije.

Ti ra~unari po prvi put omogu}avaju da se u jedno od ~etiri posebna le`i{ta doda disk zasnovan na „fle{„ memoriji SSD (Solid State Disk), kapaciteta od 512 gigabajta.

Novi modeli ra~unara iz serije „mek pro“ po~e}e da se prodaju u avgustu, po ceni od 2.500 dolara (model sa ~etvorojezgarnim procesorom) pa navi{e.

Beta-verzija IE 9 u septembru ajkrosoft planira da u septembru lansira beta (probnu) verziju nove varijante svog veb navigatora „Internet eksplorera 9“ (IE 9), preneli su francuski elektronski mediji.

Lansirawe kona~ne verzije IE 9 se ne planira pre marta 2011. godine. „Majkrosoft“, me|utim, nije objavio nikakve podatke vezane za korisni~ki interfejs i funkcionalnosti nove verzije IE. Trenutno se jedino zna da bi IE9 trebalo „da na najboqi na~in po{tuje veb standarde“.

M

Kompanije vole eks-pe prkos postojanoj prodaji novog „Majkrosoftovog“ operativnog sistema „vindouz 7“, kompanije su i daqe verne „dobrom starom“ sistemu „vindouz XP“, zbog privredne krize koja je uticala i na informati~ka ulagawa.

Prema procenama „Majkrosofta“, 74 odsto ra~unara u kompanijama {irom sveta koristi stari, ali efikasan „vindouz XP „, objavqeno je na veb sajtu www.zdnet.fr. „Majkrosoft“ je saop{tio u junu da svakog sekunda u svetu

U

proda po sedam licenci za svoj novi korisni~ki program, {to iznosi ukupno 150 miliona licenci od oktobra. Automatsko instalira-

we „vindouza 7“ u nove ra~unare je wegova veoma povoqna karakteristika, ali ga kompanije, ipak, ne usvajaju masovno.

Uprkos „Majkrosoftovom“ intenzivnom podsticawu firmi da prelaze na „vindouz 7“, profesionalni svet je izgleda jo{ zatvoren prema najnovijem programu te kompanije. „Majkrosoft“, me|utim, ra~una na to da bi kompanije ove godine morale da obnavqaju ve} zastarelu informati~ku opremu. Osim toga, progresivan kraj podr{ke za „vindouz XP „ bi trebalo da podstakne kompanije da pre|u na novi „vindouz 7“, iz bezbednosnih razloga.

Autluk na „Fejsbuku” orisnici programa Autluk mogu od danas direktno da se pove`u sa najpopularnijom dru{tvenom mre`om „Fejsbuk”, objavqeno je na sajtu ameri~ke kompanije

K

„Majkrosoft”. Kompanija iz Redmonda omogu}ila je korisnicima paketa ofis 2010 da besplatno skinu „apdejt“ programa Autluk koji omogu}ava integraciju sa imejlom, sta-

tusom, profilom, slikama i postovima na nalogu na „Fejsbuku”.

U po~etnoj fazi korisnici }e mo}i samo da imaju uvid u promene na svom nalogu na „Fejsbuku”, dok je za kasnije planirano da preko Autluka mogu direktno da apdejtuju svoj status i {aqu postove na „Fejsbuk”. „Majkrosoft” se dugo opirao integraciji Fejsbuka u Autluk, {to je i razumqivo jer kompanija forsira konkurentski sajt „Majspejs” s kojim ima partnerski odnos.

Kina lansirala peti satelit za globalno pozicionirawe ina je iz svemirskog centra Si~ang u Se~uanu lansirala peti satelit, od planiranih 35, koji }e predstavqati wen sistem za globalno pozicionirawe, objavila je kineska novinska agencija Sinhua. Satelit je lansiran raketom „Dugi mar{ 3I, 126“. Peking je 2000. godine za-

K

po~eo osloba|awe od ameri~kog sistema za globalno pozicionirawe (GPS) kada je lansirao u orbitu svoj prvi par eksperimentalnih satelita za pozicionirawe.

Kineski sistem }e do 2012. godine, na podru~ju Azije i Pacifika, omogu}avati ne samo navigaciju, ve} i usluge vezane

za ta~no vreme i slawe kratkih poruka, a do 2020. }e obezbediti i globalnu navigaciju.

Sistem nazvan „Kompas“ bi}e od kqu~nog zna~aja u oblasti saobra}aja i eksploatacije nafte, kao i za prognozu vremena i prirodnih nepogoda, telekomunikacije i javnu bezbednost, prenela je Sinhua.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

6672 PREVENTIVNO prskawe dvori{ta i vikendica protiv krpeqa i ostalih {teto~ina i insekata. Novi Sad i okolina. Telefon: 063/150-2696.

6689 DEZINFEKCIJA magacina, skladi{ta, tovili{ta i ^ardaka pred berbu kukuruza. Novi Sad i okolina.

Telefon: 063/150-26-96.

6690

6839

DVOGODI[WI POMEN

Kosti Zeremskom 10. 1. 1956 - 9. 8. 2008.

Pro{le su dve godine... a mi i daqe stojimo na istom mestu mole}i an|ele da nam te vrate.

Tvoje: Brana i Marija.

6783

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

6398 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i bagrem, mo`e rezano i cepano, ugaq Kostolac, ta~na mera. Telefon:064/143-34-09 i 6419-439.

6461 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

6713

3 Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

Milici Adamovi}

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara.

Telefon 062/896-38-43 i 066/51-286-45.

6714

od wenih: Maje, Mi{e, Momira i Anastasije.

6845

Sa bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 89. godini preminula na{a

Milica Adamovi} ro|. Latinovi} Ispra}aj je danas, 9. 8. 2010. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: }erke Vinka i Dragica, unuk Dejan i unuka Maja.

6844

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa neizmernom tugom i qubavqu opra{tam se od svoje voqene supruge preminule 8. 8. 2010.

ponedeqak9.avgust2010.

29

3

Napustio nas je u 86. godini na{ dobri tata i deda

Posledwi pozdrav

Nikola Rajki}

Vere Lasice

novinar

1939 - 2010.

Sahrana }e se obaviti na ^enejskom grobqu, 9. 8. 2010. u 14 ~asova.

O`alo{}en suprug Milenko Lasica.

Sahrana je u utorak, 10. 8. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegove }erke Eu|enija i Dorina i unuci Milan, Nikola, Maja, Sandra i Ana. 6836

OG-1

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav prijatequ

Nikoli Simonovi}u

Veri Lasici

Qubav - to si bio ti.

Ostaje nam samo bol.

Dejanu Trnini}u Trni

Veri Lasici

od brata Vlade Skenxi}a sa porodicom.

od brata Arse Skenxi}a sa porodicom.

OG-2

OG-3

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{e drage

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od voqene majke, ta{te i bake

Milena, Radeka, Simbe, Beki.

6838

Voli te tvoja porodica: Mirjana, Ivan, Irena, Milica, Neboj{a, Voja, Ana, porodica Simonovi} iz Ratkova i porodica Gak iz Novog Sada.

S velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. avgusta u 64. godini preminula na{a voqena sestra

Sahrana je u utorak, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

6846

Milica Radmanovi}

Vere Lasice

Vere Lasice Sahrana je danas, 9. avgusta, u 12.30 ~asova, na grobqu Le{}e u Beogradu.

O`alo{}eni: }erka Sowa, zet Milowa, unuka Danijela, unuk Miqan i praunuk Ogwen.

]erka Biqana, zet \ura|, unuk Nikola i unuka \ur|ina.

OG-4

OG-5

O`alo{}eni: brat Du{an, sestre Dragica, Ana i Du{ka sa porodicama.

6840

Dragi na{ Sa{a

Danas se navr{ava tu`nih {est meseci od kada je prestalo da kuca srce na{e drage majke, supruge i snaje

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i svekrvi

Posledwi pozdrav dragoj priji

Nikola Simonovi} Posledwi pozdrav od kolega iz „Smart�-a.

6847

Aleksandar Polak

Milici Radmanovi}

9. 8. 2005 - 9. 8. 2010.

Toliko smo nesre}ni bez tebe, a ipak toliko zahvalni {to smo te imali barem nakratko.

Mnogo te volimo i mnogo nam je te{ko bez tebe.

Tvoja mama Slavica i sestra Tijana.

Milene Stefanovi} Tvoja qubav ve~no }e `iveti u srcima tvoje dece - sina Bojana, }erke Bojane, supruga Miroslava, svekrve Anke i Dragice.

6801

6843

~iju }emo beskrajnu qubav i dobrotu ~uvati u na{im srcima i na{im se}awima.

Opra{tamo se od na{e drage prijateqice

Evici Bo`ani}

Tvoji najmiliji: sin Aleksandar, unuci Nemawa i Stefan i snaha Rajka.

6841

POMEN

Olge Spasojevi} Porodica Mamula.

Osta}e u na{im se}awima.

Porodica Prodanovi}.

6835

6805

Voqena na{a

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminula na{a draga

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Jeca Jovi~i} ro|. Teodinov 9. 8. 2005 - 9. 8. 2010.

Na{a mama i babela u srcima i se}awima si nam zauvek.

Evica Bo`ani}

Branislava

ro|. Brwa{evi}

Horvat Frawi od porodica: Horvat i Kapamaxija.

6842

Sahrana je u utorak, 10. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug Branko, sinovi Stevan i Zoran, snaje Sne`ana i Gordana, unuci Branislav i Du{an i unuka Duwa.

dve godine te nema sa nama, a mi tugujemo i ne verujemo da je to stvarnost.

6834

6800

Tvoji najmiliji: Ja{a, Nikola, Dragana i Stanko Vuji}.

Tvoji najmiliji.

6823

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.35

TV PROGRAM

ponedeqak9.avgust2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema ^udesni svet Vesti Profa iz kraja, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Lubenica Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz matice Kosmos Koncert Nede Ukraden ]udqiva roda, film

Bez cenzure (Panonija, 20.50) 06.00 07.30 08.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.40 15.20 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.30 23.05 23.45 00.15

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi program Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Putopis Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine @abaq Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Razgoli}eni Glas Amerike Barometar

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.57 10.28 11.04 12.00 12.15 12.31 13.32 15.05 15.14 16.00 16.04 17.00 17.20 17.30 18.25 18.59 19.30 20.07 21.00 23.05 23.08 00.00 00.15 00.23 01.05

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Kamionyije Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Odmor iz snova, film Vesti Visoki napon, kviz Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Pesma i bingo Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Katrinavil Ekstremna pravda, film

SERIJA

Porodica Soprano ]udqiva roda Par u 40-im godinama se priprema za odlazak na odmor na Azurnu obalu kako bi pobegli od stresa i gradskog `ivota s ciqem da poku{aju ponovo da naprave bebu. Pre wihovog odlaska, wihova sprema~ica Sowa, samohrana majka, ostavqa im svog sina na ~uvawe...

Uloge: Sem Karman, Antoan Duleri, Kristel Labod, Valentina Vargas Re`ija: Kristijan Lerisej (RTV 1, 00.35)

06.30 Kuhiwica (ma|) 06.55 Yonatan i mala ve{tica, film 08.15 Crtani film 08.30 Brazda (ma|) 09.00 Durindo, ma|. narodna muzika 09.30 5. ma|arski festival plesa 10.20 Crtani film (ma|) 10.30 @ar cigarete, film 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Zajedno 13.05 Tajna hrane: Krastavac 13.15 ^ari ribolova 13.45 Teleklub (rum) 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (ma|) 16.15 Kulturni magazin (ma|)(Jelen-let) 16.45 TV Magazin (rum) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Kuhiwica (ma|) 20.00 Na{i dani (ma|) 21.00 Verska emisija (ma|) 21.30 Pod obru~em 22.20 Unajmqen, film 00.00 TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Hrana i vino [ira, princeza mo}i 7 NS dana Moja porodica Objektiv Misterije KGB Lenija Objektiv Ludaci Buntovnici Objektiv Guliver Vitra` [ira, princeza mo}i Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Moja Amerika Ludaci Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

09.00 10.00 11.00 13.00

Poker Ful Tilt poker ATP 500 Va{ington, finale Komjuniti {ild: ^elsi – Man~ester junajted Pregled ATP 500 Va{ington Ful Tilt poker ATP Masters Toronto Pregled ruske lige

15.00 16.00 17.00 03.30

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

^aj u Sahari Kit i Port iz Wujorka kre}u na putovawe severnom Afrikom u nadi da }e ih ono ponovo zbli`iti i osve`iti wihov odnos. Sa wima je i wihov prijateq Tjuner.

Uloge: Debra Vinger, Yon Malkovi~ Re`ija: Bernardo Bertolu~i (RTS 2, 21.54) 07.14 07.18 07.31 07.38 08.02 08.28 08.35 09.04

Yejms Gandolfini

Valentina Vargas

Debra Vinger

Uzbudqiva ameri~ka televizijska serija o Toniju Sopranu, {efu italijanske mafija{ke grupe u Wu Yerziju, koji o~ajni~ki poku{ava da izbalansira izme|u svog porodi~nog `ivota i karijere kriminalca.

Uloge: Yejms Gandolfini, Edi Falko, Yejmi Lin Sigler, Robert Iler, Nensi Mar~and, Aida Torturo, Majkl Imperioli Re`ija: Dejvid ^ejs (RTS 1, 23.08)

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.05 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.35 00.40 04.00

Crni Gruja Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: [outajm Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Sin zmaja Foks vesti Ninya ratnici Cirkus

09.27 09.53 10.00 10.31 10.45 11.10 11.41 12.11 12.44 12.48 13.00 14.00 14.29 14.52 15.16 15.28 15.51 16.00 16.30 17.00 18.40 19.08 19.15 19.39 19.46 20.00 21.00 21.54 00.16 01.04 01.27 02.25

Datum Verski kalendar [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Kwi`evna {kolica Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Stvarawe istorije Enciklopedija Vrele gume Total tenis Termohidrauli~ki udar Evropa i Srbi Trag Operska galaksija Datum Verski kalendar Trezor Kwi`evna {kolica Vodi~ kroz modernu arhitekturu Stvarawe istorije Jedna slika, jedna pri~a Tehnologija danas Enciklopedija Ovo je Srbija Preci i potomci Plivawe - EP, prenos Eko recept [umska {kola Gomboce Ozi bu Verski kalendar Otmi~ari izgubqene umetnosti Kapri ^aj u Sahari, film Spomenici yez tradicije Tehnologija danas Trezor Plivawe - EP

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan 13.00 Non-stop 13.30 Kefalica 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Crna udovica 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Ubistvo u mojoj glavi

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Beogradski Zoo 14.00 Film: Moje no}i borovnice 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Pakleni jazavac 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.35 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 20.55 Film: Boqe sutra 3 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

Pakleni jazavac Afri~ki jazavac zvani~no dr`i prvo mesto u Ginisovoj kwizi rekorda kao najhrabrija `ivotiwa na planeti. Iako najvi{e voli da se hrani medom, ovo neobi~no stvorewe i te kako uspe{no lovi zmije i to i pitone i otrovnice, {korpije, mi{eve, mungose, ali i krokodile...

(B92, 16.35)

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.45 00.45 01.00 02.45 04.45

Silikonske lepotice Jutarwi program Film: Igmanski mar{ Siti kids Pali an|eo Sve za qubav Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Film: Kamionyije ponovo voze Film: Pla~ u tami Siti Film: Bokser ubica Film: Pla~ u tami Film: Bokser ubica

Milomir Mari}

]irilica Umesto da se tuku na beogradskim ulicama na gej paradi, koja je kao Parada ponosa jedan od najva`nijih uslova za ulazak Srbije u Evropu kao najo~igledniji dokaz stepena demokratskih sloboda, kona~no su se u studiju obra~unali i pomirili homoseksualci i quti srpski nacionalisti.

Autor i voditeq: Milomir Mari} (Ko{ava, 21.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 08.30 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Afrika od vrha do dna @ivot u parkovima Afrike Telemaster Kliford Klinika ]irilica Ekstremni sport Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

ponedeqak9.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 21

Pi{e: Tom Stendiy

@an-Klod Van Dam

Univerzalni vojnik Luk Devero je jedini pre`iveli iz projekta Univerzalni vojnik. On se sada vra}a iz penzije kako bi bio tehni~ki savetnik na specijalnom vladinom programu stvarawa novih, ja~ih vojnika...

Uloge: @an-Klod van Dam, Majkl Yej Vajt, Hajdi San~ez, Ksander Berkeli, Kijana Tom Re`ija: Mik Royers (Nova TV, 21.05) 08.25 08.40 08.50 09.00 10.50 12.45 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.05 22.55 23.40 00.05 00.35 01.35 02.20

Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Univerzalni vojnik, film IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Za~arani Lov na ve{tice, film

08.00 U potrazi za Betovenom 09.00 Tajne dubina 10.00 Ubistvo Abrahama Linkolna 11.30 Zaboravqeni bogovi 12.00 Hambur{ka }elija 14.00 Posledwi let poru~nika Estila 15.00 Pravi Kazino rojal 16.00 Moj dnevnik 16.30 Qubavni problemi 17.00 Izgubqeni gusarski brod Crnobradog 18.00 Gospodari rata 19.00 Abrahamova deca 20.00 Misterija tri kraqa 21.00 Indokina 22.00 Ko si zapravo ti?

23.00 Nebeski put ~aja 00.00 Moj dnevnik 00.30 Qubavni problemi 01.00 Izgubqeni gusarski brod Crnobradog

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Jo{ ovaj put Inspektor Imperatorova `ena Paulinine vratolomije Panika u vazduhu Suza i wene sestre Erotski film Film: Propu{ten poziv

06.00 Madona: Lepqivo i slatko: U`ivo u Buenos Ajresu 08.00 Svici u ba{ti 09.40 Muwa 11.15 Uvek reci da 12.55 Tajni `ivot p~ela 14.45 Raspad sistema 16.30 Romulus, moj otac 18.10 Marli i ja 20.05 ^ita~ 22.10 Propu{ten poziv 23.35 Gra|anska du`nost 01.05 Otis 02.45 Holivud na snimawu 03.10 Trojka 04.45 Bra}a Yonas: 3D koncert

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.15 Vizije budu}nosti, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.31 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Potro{a~ki kod 21.30 Istorijske serije dramskog programa: Kowanik 22.25 Dnevnik 3 23.05 Dr Haus 23.50 Filmske no}i vesterna: Kauboj bez mira, film 01.20 Prqavi seksi novac 02.05 Zvezdane staze 02.45 Knez i devojka 03.35 Hrvatsko podmorje 04.05 Letwa slagalica

06.00 Sudija Ejmi 07.00 Meklodove }erke 09.00 Samac Deda Mraz sre}e Deda Mrazicu 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Gardijan 13.00 Ne{ Briyis 14.00 Mu` za iznajmqivawe 16.00 Specijalna isporuka 18.00 Sudija Ejmi 19.00 Ne{ Briyis 20.00 Gardijan 21.00 Fojlov rat 23.00 Medijum 01.00 Prsten prevare 03.00 Samac Deda Mraz sre}e Deda Mrazicu 05.00 Ne{ Briyis

SERIJA

Prqavi seksi novac

Tajne se otkrivaju kroz niz fle{bekova vezanih za Nikovog oca, wegovu aferu s Leticijom i odnos s Nikom i Tripom. Izme|u Simona i Karen vrcaju iskre. Brajan zavr{i u zatvoru zbog poku{aja podmi}ivawa sudije...

Uloge: Piter Krause, Donald Saderlend, Vilijam Boldvin, Natali Zia, Glen Ficyerald, Samejr Armstrong, Set Gejbel Re`ija: Endrju Bern{tajn (HRT 1, 01.20)

Natali Zia

08.10 08.20 08.30 08.55 09.15 09.40 09.50 10.05 10.25 11.55 12.35 13.20 13.40 14.10

19.00 20.05 20.45 21.20 23.00 23.45 00.35 01.05 01.50

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Porodica Adams Deksterova laboratorija Na glasu Brlog Hajdi Pas na sudu, film Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Afrika, ~arobni kontinent, dok. serija Zvezdane staze Knez i devojka Vrhunska putovawa, dok. serija Budimpe{ta: EP u plivawu, prenos Mu}ke Ve~erwa {kola Bitange i princeze Pravedan ciq, film Prqavi seksi novac Dedvud Kalifornikacija Zlo~ina~ki umovi Kineska pla`a

06.50 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 14.20 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 23.00 01.00 02.40 03.50

Ponosni i prokleti Intermeco 1 Pri~e veka Korumpirani Intermeco 2 Jedno telo previ{e Trava Pri~e veka Trava Nulta ta~ka obru{avawa Intermeco 3 Pruga 29 Opasna zona Praznina ^ovek iz Holivuda Dama gangster Plo~nici Londona

14.35 15.15 16.00 16.55

Emanuel Va`er

Smrtonosna Yejn Svaki pripadnik vojne jedinice koja je bila izlo`ena biohemijskom oru`ju je umro, osim mlade Yejn. Ne samo da se za~u|uju}e brzo i potpuno oporavila, ona je izgleda zadobila i sposobnost da se u rekordnom roku oporavi od bilo kakve, pa i najte`e povrede...

Uloge: Emanuel Va`er, Erik Dejn, Ri~ard Rundtri, Venus Terzo, Tejt Donovan Re`ija: Senford Bukstejver (RTL, 20.00) 07.25 09.40 10.15 11.00 11.50 12.15 13.05 13.55 15.30 17.20 18.55 19.10 20.00 21.30 23.30

RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina!

Smrtonosna Yejn, film Rafalna paqba, film Skok s Klausenovog doka, film 01.05 Astro {ou

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi Ameri~ke drvose~e Ameri~ka luka Sam u divqini U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi

08.30 09.00 09.30 11.30 13.00 14.30 16.00 18.45 18.55 20.00 20.45 21.00 22.25 22.30 00.00

Reli Skija{ki skokovi Plivawe Atletika Tenis Skija{ki skokovi Plivawe Fudbal Atletika Skija{ki skokovi Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Plivawe Atletika

Traktori nisu za jelo o kraja 1959. milioni kineskih seqaka su umiraA {ta je izazvalo raspad Sovjetskog Saveza 1991? li od gladi. Zajedni~ke kuhiwe su slu`ile vodPrema Jegoru Gajdaru, va`noj li~nost u vladi Borisa wikavu ~orbu od trave i svega {to se moglo naJeqcina, re`im je propao jer nije mogao da prehrani }i. Kina je prekinula odnose sa SSSR-om da Hru{~ov vlastiti narod. Zbog opsednutosti industrijskom ne bi saznao za katastrofu. Kada su i priznavani protransformacijom u Staqinovo doba, zemqoradnici su blemi, tvrdilo se da ih izaziva su{a, ali da hrane ima u izobiqu i narod je sre}an. Mao Cedung je planirao nove veliko pove}awe proizvodwe za narednu godinu, ali u velikom delu zemqe seqaci su bili toliko iznemogli da bi mogli bilo {ta posaditi. U gradovima su qudi dobijali sledovawa `ita iz centralnih ambara, pa ih je glad posledwe pogodila.

Mao je odbijao da prizna postojawe problema, a mada strahuju}i da }e biti smeweni i progoweni, pojedini va`ni ~lanove partije su prikupqali dokaze da bi ga uverili u razmere katastrofe. Me|utim, u tome su ih ~esto osuje}ivali i lokalni zvani~nici, slepo odani vo|i, koji su ~inili sve i sva{ta da ih obmanu. U nekim oblastima visoki funkcioneri su uspeli da postave vo|e spremne da preokrenu Maovu kolektivizaciju i opet pokrenu poqoprivredu, daju}i seoskim doma}instvima parcele za Hru{~ov zlatom pla}ao hranu Kenediju vlastite potrebe, kako je to ra|eno i u SSSR. I zamawe ceweni od fabri~kih radnika i dobijali mawe jedni~ke kuhiwe su rasformirane. Jedan od reformaplate. Zato je sve vi{e qudi sa sela koristilo svaku tora, Deng Sjaoping na sastanku (kojem, istina, Mao mogu}u priliku da se preseli u grad, i dok je urbana nije prisustvovao) je slavno izjavio: “Nije va`no da populacija rasla, poqoprivredna produktivnost je li je ma~ka crna ili bela, dokle god lovi mi{eve”. stagnirala.

Ukratko, ideolo{ka pitawa mawe su va`na od obezKad je Hru{~ov do{ao na vlast posle Staqinove be|ivawa hrane. smrti 1953, primetio je da su prinosi `ita opali za Naposletku, sredinom 1961. Mao je diskretno dopetinu od 1940, dok su potrebe za hranom gradskom stazvolio “izdavawe” pustopoqina seqacima, koji bi na novni{tva stalno rasle. Zato je odlu~io da poja~a powima gajili stoku i hranu za sebe, mogli su svojom roqoprivredu pretvarawem novih povr{ina u obradivu bom i trgovati, ali ne i `itaricama, ~iji se fiksni zemqu i davawem zemqoradnicima koji su je obra|ivapostotak i daqe morao le plate kakve su bile u inpredavati dr`avi. Ali da dustriji. Za druge zemqoNakon smrti 30 miliona svojih sa~uva obraz, Mao je zvaradnike one su ostale iste. gra|ana, Mao je morao `itarice ni~no odbio da prizna da Neko vreme se ~inilo da se bilo {ta promenilo. sve ide kako treba jer se da uvozi iz Australije i Kanade.

Kolektivna zemqoradwa proizvodwa `ita pove}avaAli ono je tajno prepakivano u na zajedni~kim wivama je la prvih nekoliko godina, a doma}e yakove da mu se prikrije nastavqena, ali je `ito onda stala. ^ak i uz novu zeporeklo, jer je Kina zvani~no imala mqu koli~ina proizvedene uvo`eno iz Australije i Kanade. Ipak je ~esto prehrane po glavi stanovnika ogroman rast prinosa `ita pakivano u xakove s domaopet je bila ni`a nego 1913. }im natpisima da bi se a dr`avne rezerve su opale. prikrilo wegovo poreklo jer je Kina zvani~no priVlada je poku{ala novi trik: pove}awe proizvodwe javqivala ogroman porast prinosa `ita. ulagawem u traktore, kombajne u drugu opremu. To je jePlan “Veliki skok napred” je doveo do najgore glaste dalo rezultate {ezdesetih i sedamdesetih, ali je di u istoriji. Umrlo je 30 do 40 miliona qudi, ali je potro{wa rasla br`e. Bila je prelomna 1963. kada je, svet za razmere katastrofe saznao tek osamdesetih navodno zbog lo{e `etve, SSSR prestao da izvozi godina, kada su ameri~ki demografi analizirali pohranu i `itarice svojim satelitima u Isto~noj Evropulacionu statistiku koju je zvani~ni Peking objapi, ~ime se, do tad, obezbe|ivala politi~ka stabilvio 1979. Maovi poqoprivredni programi, zasnovani nost i podr{ka tih dr`ava. Umesto toga je uvezao `ina Staqinovim, izazvali su pad prinosa `itarica od to, pla}eno s 372 tone zlata, ina~e, vi{e od tre}ine 25, a p{enice ~ak 41 odsto. Ali glavni uzrok gladi dr`avnih rezervi. Hru{~ov je govorio: “Moramo stvonije bila toliko neodgovaraju}a proizvodwa hrane, riti zalihu `ita za sedam godina. Sovjetska vlast ne koliko to {to zemqoradnici nisu imali pravo na sme jo{ jednom do`iveti ovakvu sramotu”. wu. Jer, namirnice su odlazile gradskom stanovniMada je po~etkom 20. veka Rusija bila najve}i svet{tvu, partijskim funkcionerima i strancima. Toski izvoznik `ita, sredinom osamdesetih SSSR je kom kriznih godina, Kina je izvezla vi{e od 12 milipostao najve}i svetski uvoznik. Zbog svoje zavisnoona tona `itarica i rekordne koli~ine sviwetine, sti bio je primoran na to da pristane na dugoro~ne `ivinskog mesa i vo}a. Dok su qudi umirali od glaugovore, koji su garantovali da }e kupovati devet midi, ambari u mnogim delovima zemqe su bili dobro liona tona godi{we od SAD, pet miliona od Kanade, snadbeveni. Katastrofu nisu izazvali su{a, poplaa ~etiri iz Argentine. Moralo se pribe}i stranim va, bolesti ni druge po{asti, ve} Maova `eqa da pozajmovima, nov~anim i zlatnim rezervama jer sovjetmo}u hrane doka`e ideolo{ku superiornost kineska industrijska roba se na tr`i{tu nije mogla takskog socijalizma. Dokazao je upravo suprotno. mi~iti s konkurencijom iz sveta.

D

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak9.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, po~etak radne nedeqe, pa kre}ete iz po~etka u nove radne pobede. Tako i treba! Povedite ra~una o tome da }e vam biti mnogo lak{e i boqe u saradwi s drugima, kolegama.

BIK 20.4-20.5.

Okre}ete novi list i stavate sebe u boqu poziciju, koju i zaslu`ujete. Doterujete se, uga|ate sebi, kupujete i u`ivate u {opingu. U poslu vi{e isti~ete svoje potrebe i ciqeve, i to je OK.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

9. avgust 2010.

Vreme brzo prolazi, i to u zadovoqstvu. Ba{ zbog te svakodnevne dinamike, potrudite se da pravilno organizujete svoje obaveze i poslove, da biste {to vi{e postigli i uspeli.

Mesec je u znaku kraqevskog Lava, ulaze}i u zagrqaj sjajnom Suncu, {to }e vas povesti ka partneru.

O~i u o~i, mo`ete zajedni~ki mnogo toga do`iveti i u~initi. Simbioza.

Dostojanstveni ste.

Qubavni susret koji vam mnogo zna~i i koji ima tendenciju povoqnog i uspe{nog razvitka. Mlad Mesec u va{em znaku ozna~ava nove po~etke i povoqne tokove uz va{e odgovaraju}e zalagawe.

Sve {to radite, ne mo`ete sami, ali mo`ete uz dobru pripremu i dugoro~ni plan. Delujete pomalo detiwasto, zainteresovano i vragolasto, ali ste u osnovi veoma spretni i sre}ni.

VAGA 23.9- 23.10.

Do{lo je i va{ih pet dinami~nih minuta, koji }e trajati mnogo du`e.

Odjednom ste izbili u prvi plan, ne samo po {armu i izgledu ve} i po pameti, mudrosti, savetima koje pru`ate.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Qubavni odnos je pod tenzijom pa se ~uvajte brzopletih stavova i odluka. Dru{tvo vas podr`ava, na na~in koji vama ne}e odgovarati u potpunosti. Sukob ega i interesa }e potrajati.

Samo se vi dr`ite svoje tvr|avice i ne dozvolite da vas bilo ko izvu~e iz we. Trebalo vam je vekova i vekova da je sagradite da biste sa~uvali sebe i svoj integritet. U karijeri akcija!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Sve {to se de{ava u tajnosti ide vam u prilog. Zbog toga ~uvajte svoje planove i poslove samo za sebe. Neko iz senke vas podr`ava na pravi na~in. Skrivena qubav i strasti.

Dan za danom vam donosi sve nove mogu}nosti i sadr`aje, ali sve boqe i dalekose`nije. Boqi period zapo~iwe za vas. Ostvarujete dobre kontakte i dugoro~nu saradawu.

Inostranstvo.

Finansijska situcija je i nadaqe nestabilna pa se nemojte zaletati u investirawe a da prethodno niste dobro provelili validnost i trajnost samog posla ili poduhvata. Nekretnine su OK.

TRI^-TRA^

Eminem krivi lekare V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zrewanin

30

S. Mitrovica 31 Ruma

30

Pan~evo

29

Vr{ac

30

Srbija Beograd

30

Kragujevac

30

K. Mitrovica 31 Ni{

Reper Eminem je u intervjuu za magazin „Vajb” otkrio da je javnim li~nostima „lako da se drogiraju jer im lekari nude lekove bez recepta”.

Britani Marfi, Pol Grej, Majkl Xekson... samo su neka od imena iz javnog `ivota koja su preminula zbog predozirawa, ili u slu~aju teniserke Xenifer Kaprijati, bili na korak od smrti. Bilo da su u pitawu lekovi protiv bolova ili narkotici, reper Eminem tvrdi da iza svega stoje lekari koje se iz sve snage trude da ”udovoqe svojim slavnim pacijentima”.

- Lekari u Holivudu }e vas qubiti u dupe zato {to ste poznati. Oni vas sami zovu i nude recepte za lekove. Stra{no je {ta se de{ava... Sve poznate li~nosti umiru od predozirawa... ovo zvu~i kao reklama, stra{no - rekao je reper Eminem.

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: U ponedeqak sun~ano i malo toplije. Vetar slab, severoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 16 do 30 stepena.

VOJVODINA: U ponedeqak sun~ano i malo toplije. Vetar slab, severoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwe temperature od 15 do 18 stepeni, a maksimalne od 29 do 31 stepen.

SRBIJA: U ponedeqak sun~ano i toplo. Vetar slab, severnih pravca. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 15 do 19 stepeni, a maksimalne od 28 do 33 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana sve toplije. Krajem sedmice temperature i do 40 stepeni.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Relativno povoqna biometeorolo{ka situacija prija}e ve}ini hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje jedino sr~anim bolesnicima.Korisno je pridr`avati se saveta lekara.

31

Madrid

34

Rim

30

London

25

Cirih

26

Berlin

25

Be~

27

Var{ava

30

Kijev

37

Moskva

37

Oslo

19

Idu dva policajca pored skup{tine i na|u mrtvog ~oveka.

Krenu da naprave zapisnik: „Dana 26.02.2007. u 9 sati ispred”...

- Je li, kako se pi{e skup{tina? pita pandur kolegu.

- Ej, nisam siguran za skup{tinu, hajde da ga prebacimo ispred po{te, to znam kako se pi{e.

SUDOKU

St. Peterburg 33 Atina

36

Pariz

27

Minhen

25

Budimpe{ta

30

Stokholm

23

4

6

1

8 2

2

8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

5

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

365 (11)

Slankamen

430 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

420 (10)

Zemun

418 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

460 (-12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

426 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

377 (-7)

Tendencija stagnacije

Smederevo

564 (4)

Titel

444 (-4)

NERA

Ba~. Palanka 343 (-1) Novi Sad

362 (-2)

Tendencija stagnacije

Hetin

98 (-8)

9 8 1 6 3 4 5 2 7

5

20 (-2)

Tendencija opadawa

1

N. Kne`evac 455 (-14) S. Mitrovica 136 (14) Beograd

6

Kusi}

7

2 5 4 1 7 8 9 6 3

8

3 9 6 8 1 5 2 7 4

364 (9)

3

Tendencija stagnacije

6 3 7 5 9 2 1 4 8

1 48 (0)

6

9

4

6

7

5 1 8 2 4 7 6 3 9 7 4 2 9 6 3 8 5 1

4

1 7 5 3 8 6 4 9 2

4

6 1

4

5 7

3

4 2 9 7 5 1 3 8 6 8 6 3 4 2 9 7 1 5 Re{ewe iz pro{log broja