Dnevnik 9.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 9. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23161 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRP SKI PO LI TI ^A RI AGEN CI JI ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE PRI JA VI LI SPI SAK PO KLO NA

Ala di no va ~a rob na lam pa kod mi ni stra voj nog str. 3

MI STE RI O ZNI LE[ U STA NU NA NO VO SAD SKOM LI MA NU 4

IMA LI NA DE ZA DO MA ]E GRA \E VI NAR STVO

Zi da ju se ot ka zi za 100.000 zi da ra?

str. 4

MLADI U SRBIJI MEWAJU UZORE

NASLOVI

Politika

Nol e pob ed io i estrad u

2 Danas deblokada severa Kosova?

3 Elezovi}: Nigde i nikada sa SRS-om

Ekonomija

str. 15

Otet, pre tu ~en, pa na |en mr tav

str. 13

hR VAT SKO MI NI STAR STVO SPOQ NIh PO SLO VA ZVA NI^ NO RE A GO VA LO ZBOG URE \I VA^ KE PO LI TI KE TV „PINK”

PO MOR NA FA ZA NE RI JI LO VA^ KOG UDRU @E WA „SEN TA”

Na mer no otro va no 1.000 fa zan ~i }a?

str. 12

O{tra di plo mat ska no ta zbog @eq ka Mi tro vi }a

Tre}e doba 6 Tek sti`u gladne godine

Novi Sad 8 Zbog srpskog i sa drugog kontinenta 9 U Spensu prazno 40 lokala

Vojvodina 10 De~aci rastu u zemqi {ampiona 11 Od uqa iz friteza, kraqevski biodizel 11 Devoj~ice ve{tije s pecaqkom nego s varja~om

Crna 13 Mir~i} isplatio 300.000 dinara Berisavqevi}u

Dru{tvo 14 Predrasude ~esto prepreka zave{tawu 14 Mladenci sve stariji 15 Gu~a prestonica Srbije, po~eo „praznik srpstva”

str. 12

SPORT

4 Sremska Mitrovica `rtva privatizacije 5 Naplata poreza i ru~ak posva|ali gazde 5 Srbija pla}a kamate yakovima para

str. 16 – 20

UV zra~ewe 2-3

n PROTIV RUSA NAJVA@NIJI n NA[E DAME PRIJATNO TEST PRED SEVERNE IRCE IZNENADILE

str. 12

Ju~e „bronza”, danas hladan tu{

Najvi{a temperatura 23° S

n BOJANA NA DOKI]EVU, ANA NA [ENGOVU

n KO[ARKA[I hEMOFARMA PO^ELI PRIPREME

2

POLiTikA

utorak9.avgust2011.

MI NI STAR ZA KiM GO RAN BOG DA NO VI]

[an sa za na sta vak di ja lo ga Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} o~e ku je da }e ve} od da nas na se ve ru Ko so va kre ta we bi ti slo bod no, bi ti us po sta vqen mir {to }e pru `i ti {an su na sta va ku di ja lo ga. On je uve ren, na ro ~i to po sle raz go vo ra pred stav ni ka Sr ba s pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, da }e si tu a- ci ja na se ve ru Ko so va bi ti raz re {e na i na gla {a va da je Kfor

je i po ru ka ko ju su pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra pre ne li pred sed ni ku – da su svi do le uz dr `a vu Sr bi ju i da re zer vnu otax bi nu ne ma ju – da la na du da }e se si tu a ci ja pro me ni ti – ka zao je Bog da no vi}.

On je po no vio da ve ru je u taj na rod jer i sam ta mo pri pa da, da je si gu ran u to da }e do ne ti ra zum nu od lu ku i da }e mo ve} od su tra ima ti slo bo du kre ta wa na se ve ru Ko so va. Na pi ta we ve ru je li u to da }e di ja log u Bri se lu bi ti na sta vqen, ka ko je ra ni je na ja vqe no, po ~et kom sep tem bra, Bog da no vi} je ka zao da je u ovom tre nut ku ne za hval no pre ju di ci ra ti stva ri kad je u pi ta wu Ko so vo i Me to hi ja.

– Do le su ve li ke ten zi je, qu di su fru stri ra ni, ali `e le mir i vi {e sam ne go si gu ran u to da }e me |u na rod na za jed ni ca, pre sve ga EU, iz vr {i ti pri ti sak na Pri {ti nu da di ja log, ko ji je ve} za ka zan, po ~et kom sep tem bra i ot po~ ne – do dao je

Pri zna we Bi le ru Bog da no vi} je po seb no pri zna we odao ge ne ra lu Er har du Bi le ru, ko man dan tu Kfo ra na KiM, ko ji je, ka ko ka `e, mno go po mo gao u smi ri va wu si tu a ci je.

– Di rekt no smo raz go va ra li s ge ne ra lom Bi le rom i ko li ko god da po sto ji ne po ve re we u Kfor, mo ram da ka `em da je po sto ja la ve li ka Bi le ro va od go vor nost, da je bio kon struk ti van, da je `e leo da re {i pro blem. Vi de lo se po we mu da `e li da se kri za re {i {to pre i na mi ran na ~in – iz ja vio je Bog da no vi}. imao vr lo kon struk tiv nu ulo gu. Bog da no vi} sma tra da u ovom tre nut ku ne ma po tre be da se on i {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Bo ri slav Ste fa no vi} vra }a ju na Ko so vo i Me to hi ju. U iz ja vi Ta nju gu Bog da no vi} je re kao: – Na dam se da }e mo ve} od utor ka ima ti slo bo du kre ta wa na se ve ru Ko so va i, {to je naj bit ni je, ima ti mir i pru `i ti {an su di ja lo gu i re {a va ti pro blem na mi ran na ~in kao {to svi gra |a ni na se ve ru KiM `e le.

On je do dao i da je od pr vog da na kri ze imao uti sak da je na rod do le ra zu man, da `e li da re {i kri zu na mi ran na ~in, {to su i po ka za li u pret hod nih 12 da na.

– Po sle raz go vo ra s Ta di }em jo{ vi {e sam si gu ran u to da }e se si tu a ci ja raz re {i ti jer mi

Bog da no vi}. – Di ja log je je di ni na ~in da re {i mo sve pro ble me ko ji po sto je na ovom pro sto ru jer, bo jim se, sve dru go mo `e i}i u po gre {nom prav cu.

Bog da no vi} je jo{ re kao da ni ko me na se ve ru Ko so va ni je sta lo do su ko ba i ra to va wa i da za to ne mo `e da pri hva ti te zu da su na ba ri ka da ma kri mi nal ci, da oni dr `e na rod u ru ka ma, da pla }a ju qu de da sto je na ba ri ka da ma.

– Do le je mi ran na rod, ko ji zna {ta ho }e i `e li mir nim pu tem da re {i si tu a ci ju, ko ji se le gi tim no bo ri za svo je in te re se. Sve dru go, sva pro pa gan da iz Pri {ti ne i de la me |u na rod ne za jed ni ce na KiM ni je isti ni ta. Na rav no, svu da u sve tu, pa i na Ko so vu, po sto je kri mi nal ci, ali ne mo `e dr `a va Sr bi ja bi ti od go vor na za to – na veo je Bog da no vi}.

Ne raz vi je na pri vre da, ne za po sle nost i ko rum pi ra ni po li ti ~a ri ve }i su pro blem za Ko so vo od pi ta wa sta tu sa, pi {e ne ma~ ki ne deq nik “[pigl“.

Se ver Ko so va je pod uti ca jem Be o gra da, Ta ~i pod uti ca jem Ame ri ke, na vo di list.

Ma ni pu li sa ni iz bo ri, lo {a pri vre da i ko rup ci ja raz lo zi su {to na Ko so vu ne ma na pret ka, oce wu je ne ma~ ki po li ti~ ki ne deq nik “[pigl“ u ju ~e ra {wem bro ju.

Pod se }a ju }i na to da je do sa da 77 ze ma qa pri zna lo Ko so vo kao ne za vi snu dr `a vu, list na vo di da se, u naj ma wu ru ku za deo sve ta ne po sta vqa pi ta we o sta tu su, ve} o sta wu – {ta se s Ko so vom de {a va i ko ta mo vla da. „Vla da ju }a ko a li ci ja Ha {i ma Ta ~i ja je osla bqe na. Biv {em {e fu OVK se pre ba cu je da je fal si fi ko vao po sled we par la men tar ne iz bo re, a u jed nom iz ve {ta ju Sa ve ta Evro pe on se te re ti za u~e {}e u tr go vi ni or ga ni ma za ro bqe nih Sr ba, pri ~e mu on obe op tu `be ospo ra va”, pi {e “[pigl“.

dnevnik

EU: Spro ve sti spo ra zum s Kfo rom i okre nu ti se di ja lo gu – Evrop ska uni ja je za do voq na spo ra zu mom Be o gra da i Pri {ti ne s Kfo rom o pri vre me nom smi ri va wu kri ze na Ko so vu i pru `a pot pu nu po dr {ku de lo va wu Kfo ra da se taj spo ra zum i spro ve de u de lo – re kao je ju ~e je dan zva ni~ nik Evrop ske ko mi si je u Bri se lu.

– Nu `no je da vla sti u Be o gra du i Pri {ti ni u~i ne sve da se pot pu no smi ri za teg -

nu tost i da, iz me |u osta log, bu du uklo we ne ba ri ka de na se ve ru Ko so va, {to je deo spo ra zu ma – is ta kao je pr vi port pa rol vi so ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton, Majkl Men. – Stav EU je da mo ra bi ti u~i we no sve da se pred stav ni ci Be o gra da i Pri {ti ne po no vo sre di nom sep tem bra vra te di ja lo gu, uz “uslu ge do bre vo qe” EU kao okvi ru za re {a va we otvo re nih pi ta wa.

Kri za na se ve ru Ko so vu iz bi la je 26. ju la na kon sla wa spe ci jal ne je di ni ce ko sov ske po li ci je RO SU na ad mi ni stra tiv ne pre la ze Ja ri we i Br wak, a po tom je gru pa ma ski ra nih mla di }a za pa li la pre laz Ja ri we.

Spo ra zum s Kfo rom za re {e we kri ze na se ve ru Ko so va pred vi |a da voj ni ci Kfo ra kon tro li {u pre la ze Ja ri we i Br wak naj ma we do 15. sep tem bra.

SR BI SPREM NI DA IS PO [TU JU DO GO VOR BE O GRA DA I KFOR-a

Da nas de blo ka da se ve ra Ko so va?

Oba ve za srp skog na ro da je da bu de uz dr `a vu Sr bi ju i da po dr `i od lu ke Be o gra da i ako im se ne {to i ne svi di jer je to, ka ko su na ve li, u obo stra nom in te re su, po ru ~i li su pred stav ni ci Sr ba gra |a ni ma u Ru da ru. Sr bi na ba ri ka da ma ~e ka ju da na {wu sed ni cu ~e ti ri skup {ti ne op {ti na sa se ve ra Ko so va u Le po sa vi }u.

– Dr `a va Sr bi ja je sta la ~vr sto uz nas i po dr `a va ono {to ra di mo, a na {a je oba ve za da bu de mo uz svo ju dr `a vu i, ako nam se ne {to ne svi di, da je po dr `i mo jer je to u obo stra nom in te re su – re kao je pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Krst mir Pan ti} na kon po vrat ka iz Be o gra da, gde je za jed no s pred stav ni ci ma Sr ba sa se ve ra Ko so va raz go va rao s pred sed ni kom Bo ri som Ta di }em.

Pan ti} je re kao gra |a ni ma u Ru da ru da im je pred sed nik Ta di} po ru ~io da Sr bi ja ~vr sto sto ji iza svog na ro da i da ne }e do zvo li ti da ne ko na si qem ostva ri svo je ci qe ve na se ve ru Ko so va.

– Do bi li smo ga ran ci je da }e nas dr `a va za {ti ti, a na {a je oba ve za da osta ne mo mir ni i je din stve ni – po ru ~io je Pan ti}.

Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca je re kao da ga je ju ~e po zvao sa vet nik ko man dan ta Kfo ra ko ji se u ime

se sta vio na stra nu ko sov skih Al ba na ca. Si gu ran sam u to da }e Kfor u bu du} no sti mno go pa `qi vi je po stu pa ti i vo di ti ra ~u na ka da su u pi ta wu ad mi ni -

„Ko ha di to re”: Kfor i Euleks su sta tu sno ne u tral ni Usled iz bi ja wa kri ze na se ve ru Ko so va i ne u tral nog sta va Kfo ra i Eulek sa pre ma sta tu su, ko sov ske in sti tu ci je bi tre ba lo da raz mi {qa ju o for mi ra wu voj nog sa ve za sa ze mqa ma ko je su pri zna le we go vu ne za vi snost i ko je po dr `a va ju te ri to ri jal ni in te gri tet Ko so va, pi {e pri {tin ski list “Ko ha di to re“. NA TO i EU ne mo gu da ga ran tu ju za {ti tu gra ni ca Ko so va po {to te dve or ga ni za ci je ima ju ne u tra lan stav pre ma sta tu su ({to u prak si zna ~i da za wih Ko so vo ne ma sta tus) pa bi to mo glo zna ~i ti da, u slu ~a ju po ku {a ja Sr bi je da si lom pre u zme kon tro lu nad ne kim de lom ko sov ske te ri to ri je, ne ma ju man dat da in ter ve ni {u.

Ehrar da Bi le ra iz vi nio i we mu i srp skom na ro du za sve {to se de {a va lo pret hod nih da na.

– Kfor je na taj na ~in pri znao da je na ~i nio gre {ku {to

stra tiv ni pre la zi i da se vi {e ne }e me {a ti u re {a va we tih pro ble ma – ka zao je Pan ti}.

On je do dao da je uve ren u to da }e ubu du }e sva pi ta wa bi ti

re {a va na pre go vo ri ma iz me |u Vla de Sr bi je i de le ga ci je ko sov skih Al ba na ca.

– Bo ri su Ta di }u smo re kli da su ba ri ka de u Ru da ru sim bol ot po ra ko sov skim in sti tu ci ja ma – re kao je Pan ti}, i pod se tio na oce nu pa tri jar ha da je krst u Ru da ru sim bol na de i ve re u bo qu bu du} nost Sr ba u Po kra ji ni. – Sve sni smo da tu ba ri ka du ne mo `e mo da uklo ni mo, Kfor ima slo bo du kre ta wa, a od bor ni ci }e da nas od lu ~i ti ka da }e i da li }e ba ri ka da bi ti uklo we na. Pred sed nik nas je sve za mo lio da pro te stu je mo sa mo na taj na ~in da ne na se da mo na pro vo ka ci je i pro pa gand nopsi ho lo {ki rat ko ji se vo di iz Pri {ti ne i de la me |u na rod ne za jed ni ce i da ne sme mo da iza zo ve mo ni je dan in ci dent.

Na ~el nik Ko sov sko mi tro va~ kog okru ga Ra den ko Ne deq ko vi} je za mo lio gra |a ne da

DRU GI PI [U: „[PIGL”

Ko sov ska igra lu ta ka Ne deq nik na po mi we da glav ni i od go vor ni ured nik li sta “Ko ha di to re“ ni je usa mqen u mi {qe wu da Ta ~i jo{ vla da za to {to je Ame ri ka pre ko we ga pre ba ci la svo ju za {tit ni~ ku ru ku.

Li der „Sa mo o pre dqe wa” Aq bin Kur ti, ka da je re~ o to me ko i ka ko vla da, ka `e da su ko sov ski po li ti ~a ri, u naj bo qem slu ~a ju, do bri bi zni sme ni, i to u sop stve nom po slu. Ko sov ski po li ti ~a ri su, po we go vom mi {qe wu, pre sve ga ma ri o ne te, pre no si “[pigl“. „Ko so vo je mo `da for mal no ne za vi sno, ali ni je su ve re no”, ka `e Kur ti. “[pigl“ na vo di da na se ve ru Ko so va Be o grad osi gu ra va svoj uti caj pre ko u~i te qa, po li ca ja ca, le ka ra ko ji se pla }a ju iz Sr bi je.

Na pa di al ban skih ha ke ra In ter net-por tal na ci o- nal nog bren da Sr bi je ju ~e su na pa li ha ke ri ko ji su na po ~et nu stra ni cu po sta vi li kar tu „Ve li ke Al ba ni je“ s na slo vom na al ban skom je zi ku „Da na {wa si tu a ci ja i stvar ne gra ni ce al ban ske te ri to ri je“. Ubr zo po sle sa zna wa o na pa du, pred u ze te su me re i sajt }e usko ro bi ti u re gu lar noj funk ci ji.

Mi ni star po qo pri vre de Sr b i j e Du { an Pe t ro v i} naj o {tri je je osu dio na pad i oce nio ga kao ne ci vi li zo van akt, ka `e se u sa op {te wu. ima ju pu no po ve re we u svo je pred stav ni ke, da po {tu ju wi ho ve od lu ke i uput stva, i ga ran to vao im da }e po be di ti.

Kur ti, za ko ga ne ma~ ki list na vo di da je elo kven tan i da, ako tre ba, mo `e da go vo ri na te~ nom en gle skom, naj ve }i pro blem vi di, me |u tim, u pri {tin skim vla sti ma i Ta ~i ja na zi va „lo po vom ko ji kra de od svog na ro da”.

Prem da EU, sa svo jom Euleks mi si jom na Ko so vu de lu je jo{ od 2008. go di ne, u par ti ja ma i par la men tu je, po po da ci ma “Tran spa ren si in ter ne {e ne la”, po ra sla ko rup ci ja, pi {e “[pigl“.

Uka zu ju }i na to da je me |u na rod na za jed ni ca od kra ja ra ta 1999. go di ne za Ko so vo iz dvo ji la oko ~e ti ri mi li jar de evra, list na gla {a va da ta mo go to vo da i ne ma in du stri je i da se ~ak i cr ni i be li luk uvo ze iz Ki ne, da ve }i na qu di `i vi od do na ci ja iz di ja spo re i da je ne za po sle nost i da qe 50 od sto. „Be da je ve li ka, kao i fru stra ci ja sta nov ni {tva”, opi su je “[pigl“ si tu a ci ju na Ko so vu, na vo de }i da na jed nom zi du, ne da le ko od vla di nih zgra da, sto ji gra fit: „Sa mo o pre de qe we je bu du} nost”, a po red to ga, iz ble de lim slo vi ma, ali ~i tqi vo „Ti to, ne do sta je{ nam”.

SRP SKI PO LI TI ^A RI AGEN CI JI ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE PRI JA VI LI SPI SAK PO KLO NA

Ala di no va ~a rob na lam pa kod mi ni stra voj nog a Bu gar ske i ko ja ta ko |e vre di 1.000 di na ra.

Mi ni star voj ni Dra gan [u ta no vac ima pri ja vqe no 27 po klo na, me |u ko ji ma je i }i lim i sa to vi iz Li bi je s ugra vi ra nim li kom Mo a me ra Ga da fi ja, ali i po sre bre na re pli ka “Ala di no ve lam pe” ko ju je do bio od mi ni stra ino stra nih po slo va Ira ka. Tu su i ta pi se ri je, sli ke, ukra sna ogle da la, po sre bre na lam pa i ne ke ma ke te. Od svih do bi je nih po klo na [u ta no vac je za dr `ao ma ke tu ba ge ra ko ju je do bio od Ko man de 210, vred nu 1.000 di na ra, i mo no gra fi ju Na ci o- nal ne gar de SAD ko ju mu je uru ~io ge ne ral Krejg Me kin di ko ja vre di 1.500 di na ra.

Sve u sve mu, “kon to” za dr `a nih po klo na voj nog mi ni stra je 2.500 di na ra, ili 25 evra, ali “~a rob na lam pa” je osta la dr `a vi i ~u va se u Mi ni star stvu od bra ne. ^el ni ca Na rod ne Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ma da je ret ka da ma na na {oj po li ti~ koj sce ni, do bi la je pro {le go di ne sa mo 19 po klo na. Naj sku pqi sti gao joj je iz Ki ne – va za – ru~ ni rad vre dan 35.000 di na ra i ka sni je sli ka s mo ti vom cve }a ru~ no ra |e na na svi li, ~i ja vred nost je 20.000 bej xa na [i ha na Ma sta fa je va, ko ji Biv {i mi ni star eko no mi je i di na ra. Od Par la men ta Ukra ji ne mu je po klo nio te pih, mo no gra fi - pot pred sed nik Vla de Mla |an ju, al bum, ko ve rat i po {tan ske Din ki} pri ja vio je 14 po klo na ko - na dar je do bi la ta wir s mo ti vom mar ke. Lep po klon do bio je Cvet - je je do bio pro {le go di ne i ve }i - `e ne u na rod noj no {wi ko ji vre di ko vi} i od ge ne ral nog di rek to ra nom je re~ o sli ka ma, kwi ga ma, 10.000 di na ra, ba kar ni ta wir sa NIS-a Ki ri la Krav ~en ka, ko ji mu ukra snim i sta kle nim ta wi ri ma sli ka ma Li bij ske Xa ma hi ri je do je uru ~io ke ra mi~ ku fi gu ru dvo - ~i ja vred nost ne pre la zi 3.000 di - bi la je iz Li bi je i on je pro ce wen gla vog or la ~i ja vred nost je pro ce - na ra. Za se be ni je uzeo ni je dan po - na 5.000 di na ra. Ma da po sled wi po sta vqen, gu ver ner we na na 50.000 di na ra. Am ba sa da klon. Mi ni star NBS-a De jan [o An go le po klo ni la je pr vom ~o ve ku ino stra nih po slo Iako je srpski {ki} za krat ko vre srp skog ka bi ne ta po seb nu dr ve nu va Vuk Je re mi}, sklup tu ru ko ja vre di 45.000 di na ra, ko ji, ina ~e, naj vi premijer Cvetkovi} me us peo je da po bro ju po klo na “pre a iz Ku vaj ta mu je sti glo ne ko li ko {e pu tu je i ret ko dobio mnogo mawe sko ~i” mno ge ~la gra fi ka, skulp tu ra, ma pa, sta kle - ima pri li ku da po klo na od Ta di }a, u no ve srp skog ka bi nih ple ke ta, }i lim i tor bi ca, {to kod ku }e pri mi po evidenciji koju je ne ta jer je u pro sve za jed no vre di 40.000 di na ra. Na klon jer je oprav objavila Agencija za {loj go di ni pri ja istu vred nost pro ce we na je i tac na da no od su tan, pri vio ~ak 22 pri mqe i dva me da qo na Do ma po sla ni ka ja vio je kwi ge, borbu protiv na da ra. Ta ko je do ko je je Cvet ko vi} do bio od mi ni - staklne po su de, korupcije on ima bio nov ~a nik, vi no, stra ino stra nih po slo va Ita li je bron za ne ~i ni je, da le ko naj sku pqi dar ra ki ju, me tak su, ma Kla u di ka Skja o le. Ni Cvet ko vi} ukra sni ba jo net, koji je ijedan srpski sli no vo uqe, vi ski, ni je za dr `ao ni je dan po klon. kra va te, sat u ob kle ko va ~u, no` za Ma da ni ko ne bi ni po mi slio na li ku ta wi ra i }i politi~ar dobio otva ra we po {te, to, pot pred sed nik srp ske Vla de lim, svi le nu e{ar sto ni sat, kra va tu, a Bo `i dar \e li} naj vi {e po klo na pu, po su de od por naj sku pqi po klon do bio je od od do bi ja u fla {a ma. Na i me, po evi - ce la na, sli ke… Sve je osta vio u den ci ji u Re gi stru po klo na, on, Mi ni star stvu ino stra nih po slo - „WHS group Viena” iz Be ~a ko ji su mu po klo ni li tor bu i dva vi na ~i osim kwi ga, ka len da ra, olo va ka, va. U isto vre me, we gov po mo} nik mo no gra fi ja, sta tua, ima naj vi {e Zdrav ko Po no{ ima pri ja vqe na ja vred nost je pro ce we na na 65.000 bo ca vi na i {am paw ca. Ta ko su mu dva po klo na, i to svi le nu kra va tu di na ra. Lep po klon do bio je gu ver po klo ni li vi na “{ar do ne”, “bor - ko ju je do bio od po mo} ni ka mi ni - ner i od Raj faj zen ban ke u Be o gra do”, “ra do va no vi}”, “ke fa lo ni ja”, stra Vi jet na ma a ko ja je pro ce we - du, i to nov ~a nik, he mij sku olov ku “ko va ~e vi}”, bi lo je tu i {am paw - na na 1.000 di na ra i on ju je za dr - i kra va tu “bos” ko ji ko {ta ju 13.000 ca “brut dar gent” i “mo je”, bo ca me - `ao, kao i `en sku ma ra mu (po klon di na ra. Sve do bi je ne po klo ne, pa i tak se, ali i vi ski ja. Do bio je \e - za su pru gu) ko ja je sti gla od MSP- one sil ne ra ki je, osta vio je gu ver ner u svom ka bi ne tu.

Po klo ne ko ji su do bi li u pro {loj go di ni pri ja vi li su i mno gi lo kal ni funk ci o ne ri i gra do na Pred sed nik voj vo |an ske Vla de Bo jan Paj ti} u ne go Paj ti} jer je pri ja vi la tri da ra ukup ne vred ~el ni ci, ali su oni “sit ni”. Naj vi Re gi stru po klo na ko ji vo di Agen ci ja ima ube le `e no sti 4.000 di na ra. Me |u tim, ona je, za raz li ku od {e po klo na, {to se mo glo i pret no sa mo dva po klo na pri mqe na to kom pro {le go di pred sed ni ka voj vo |an ske vla de, po lo vi nu po klo na po sta vi ti, pri ja vio je gra do na ~el ne. Ta ko je za be le `e no da je od dr `av nog se kre ta ra za dr `a la za se be od no sno do bi je ni ro kov nik iz Ru nik Be o gra da Dra gan \i las, u ~i Mi ni star stva za na ci o nal nu eko no mi ju Ma |ar ske mu ni je i sli ~an iz Kra wa, za jed ni~ ka vred nost jem re gi stru ima 33 po klo na i do bio ru~ no bo jen por ce lan ski ta wir, vre dan 2.000 2.000 di na ra, dok je u pro to kol da la sli ku od sta uglav nom je re~ o su ve ni ri ma, kwi di na ra, a od JP “Na ci o nal ni park Fru {ka go ra” kla ko ju je do bi la od or ga ni za ci je “Ru ka u ru ci” iz ga ma, sli ka ma, mo no gra fi ja ma, a mo no gra fi ju ko ja vre di 2.500 di na ra. ^e ti ri pu ta Sen te. Dru gih voj vo |an skih po li ti ~a ra ne ma u Re naj sku pqi po klon ko ji je do bio vred ni ji je po klon ko ji je pred sed nik op {ti ne @a gi stru po klo na {to ne zna ~i da ih oni ni su pri ja pro ce wen je na 50.000 di na ra i to je baq Bran ko Sta ji} do bio od sli ka ra Slo bo da na – va li ve} mo `e bi ti da ih Agen ci ja jo{ uvek ni je sta tua sve tog \or |a od me sin ga.

Bo be Sto ja no vi }a ~i ja sli ka je pro ce we na na une la jer to ~i ni po ste pe no i u skla du s ras po re Sve po klo ne \i las je pro sle dio 10.000 di na ra. Ili, pred sed ni ca op {ti ne Sen ta dom ka dro va, u ko ji ma, ina ~e, ku bu ri, i wi ho vim nad le `nog grad skoj slu `bi za pro Ani ko [ir ko va do bi la je du plo vred ni je po klo ne rad nim vre me nom. to kol na ~u va we.

Qu bin ka Ma le {e vi}

Ot ka ko ih je za kon na te rao da sve po klo ne ko je do bi ja ju od go sti ju ko ji po ho de Sr bi ju, srp ski po li ti ~a ri re dov no pri ja vqu ju Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je sve {to su do bi li, a ona to ob ja vqu je u Re gi stru po klo na na svom saj tu.

Umet ni~ ke sli ke, iko ne, kwi ge, mo no gra fi je, raz ne tac ne, ~a {e, ma ke te, al ko hol na pi }a uglav nom su po klo ni ko ji su do bi ja li srp ski po li ti ~a ri od svo jih ko le ga to kom pro {le go di ne, ma da ima i onih ko ji pre va zi la ze uobi ~a je ne pro to ko lar ne po klo ne, kao {to su sku pi sa to vi, }i li mi, man `e te, kra va te pa i po zla }e ni na kit.

Naj vi {e da ro va, kao {to i do li ku je, do bio je pr vi ~o vek Sr bi je Bo ris Ta di}. We go ve slu `be do sta vi le su Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je spi sak od 136 po klo na, {to je go to vo tri pu ta vi {e od bro ja po klo na ko je je pri mio srp ski pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}. Pred sed nik Sr bi je do bi jao je po klo ne ma we i ve }e vred no sti, ali su mu oni pod jed na ko dra gi jer su svi sti gli od go sti ju ko ji ma je otvo rio pred sed ni~ ku pa la tu.

Ipak, ma da se po klo nu “u zu be ne gle da”, naj sku pqi po klon Ta di }u do neo je pred sed nik gr~ kog par la men ta Fi li pos Pe cal ni kos ko ji mu je po klo nio zlat nik s li kom Pe ri kla u pri pa da ju }oj pli {a noj ku ti ji i pla ke tu, a we go va vred nost pro ce we na je na 180.000 di na ra. RTB „Bor„ po klo nio je pred sed ni ku bron za nu sta tuu ru da ra, ~i ja je vred nost pro ce we na na 150.000 di na ra. Na isti iz nos pro ce wen je i dar pred sed ni ka Ma ke do ni je \or |a Iva no va ko ji je na {em ~el ni ku po klo nio na dr ve noj pod lo zi iz ra |en du bo rez – mo tiv pti ce s pti }i ma. Po klo ne vred ne 100.000 di na ra, po pro ce ni nad le `nih dr `av nih slu `bi, Ta di} je do bio od pre mi je ra Ka zah sta na Ka ri ma Ma si mo va, ko ji mu je do neo ukra sni ta wir iz ko lek ci je “Na sled stvo no ma da”, Ko {ar ka {kog sa ve za Tur ske, ko ji je po klo nio sklup tu ru na dr ve nom po sto qu dva ko {ar ka {a u igri, pred sed nik Me |u na rod nog Olim pij skog ko mi te ta @ak Rog da ri vao je oval od me ta la bo je sre bra s li~ nim pot pi som.

Osta li pred sed ni ko vi da ro vi pro ce we ni su na iz no si is pod 100.000 di na ra. Ni je dan od do bi je nih po klo na Ta di} ni je za dr `ao iako je na to imao pra vo ve} ih je pre dao slu `bi pro to ko la i oni se ~u va ju u po seb nim de po i ma, a ne ki su bi li i iz lo `e ni na iz blo `i po klo na.

Iako je srp ski pre mi jer Cvet ko vi} do bio mno go ma we po klo na od Ta di }a, u evi den ci ji ko ju je ob ja vi la Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je on ima da le ko naj sku pqi dar ko ji je ije dan srp ski po li ti ~ar do bio. Na i me, me |u 50 pri mqe nih po klo na je i onaj pro ce wen na 200.000 di na ra, ko ji je do bio od mi ni stra za eko nom ski raz voj Azer -

li} i me ki sir “ko za ri”, sec ka li ce za ci ga re, upa qa ~e a i kra va tu. Ma da je sve ured no pri ja vio, u Re gi stru je za be le `e no da je ve }i nu do bi je nih po klo na ipak uzeo se bi, od no sno, kao {to to za kon do zvo qa va, za li~ nu upo tre bu. Na kra ju je oce we no da je ukup na vred nost li~ ne svo ji ne ko ju je \e li} a kon to po klo na do bio 9.540 di na ra.

Paj ti} pri mio sa mo dva po klo na

REKLI SU

Jo va no vi}: Ta di}, cr ve na ma ra ma i cr ve no slo vo Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da DS ni je iskon ski ne pri ja teq LDP-a i da je part ner stvo s tom stran kom mo gu }e.

– Ta di} za nas ni je cr ve na ma ra ma, ali ni cr ve no slo vo. Ni ko ni je `e {}i kri ti ~ar Vla de ka da ona gre {i, ali za to una pred ka `e mo da je part ner stvo ~i stih ra ~u na mo gu }e, sa mo na prin ci pi ma dru ga ~i jim od ovih na ko ji ma DS sa ra |u je i ko ha bi ti ra s dru gi ma. U su prot nom, ne ka se pra vi dru ga ve }i na – re kao je Jo va no vi} u in ter vjuu za „Blic”.

On je is ta kao da LDP ne }e pra vi ti ko a li ci ju sa SNS-om, kao ni s DSS-om i SRS-om, ali da }e gra |a ni od lu ~i ti na iz bo ri ma o mo gu }oj ko a li ci ji LDP-a i blo ka oko DS-a.

– Mno go su da nas bli ske po li ti ke DS i SNS da bi bi lo ko imao pra vo da se iz ne na di tom ko a li ci jom na kon iz bo ra – sma tra Jo va no vi}.

Ju go vi}: Dra `a za u sta vio usta {ki po koq Pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Alek san dar Ju go vi} iz ja vio je ju ~e da hr vat ska pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor, ve li ~a ju }i zlo ~i ne An te Go to vi ne nad Sr bi ma ve li ~a i za stu pa ide o lo gi ju An te Pa ve li }a ko ja se u Hr vat skoj „ne me wa”.„Raz u mem Ja dran ku Ko sor jer ona pa ti i `a li zbog to ga {to je ko man dant Ju go slo ven ske voj ske u otax bi ni Dra go qub – Dra `a Mi ha i lo vi}, ko ji je pred vo dio an ti fa {i sti~ ki rav no gor ski po kret, za u sta vio usta {ki po koq nad Sr bi ma u Ne za vi snoj dr `a vi Hr vat skoj u Dru gom svet skom ra tu”, na veo je Ju go vi} u iz ja vi do sta vqe noj agen ci ji Be ta.„Da ni je bi lo Dra `e, usta {e bi po kla le sve Sr be u NDH i za to Ja dran ka Ko sor ve li ~a to {to su Mla den Mar ka~ i Go to vi na na sta vi li ta mo gde je Pa ve li} stao, a pod se ti }u na to da i Ja dran ka Ko sor `i vi u sta nu ko ji je ote la od Sr ba, {to ja sno po ka zu je wen mo ral ni pro fil„, na veo je Ju go vi}.

c m y

politika

dnevnik

utorak9.avgust2011.

3

BA^ KA PA LAN KA

Ele zo vi}: Nig de i ni ka da sa SRS-om Ka da je pred sed nik op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka i ra di kal Dra gan Bo za lo do ma }in ski, jag we ti nom i pra se ti nom, ugo stio pred sed ni ka Po kra jin ske vla de i de mo kra tu Bo ja na Paj ti }a zbog za jed ni~ kog po sla dva ju vla sti na iz grad wi pre ~i sta ~a vo de, no vi na ri su od mah pi ta li tre ba li u tom ge stu vi de ti i ne ku po li ti~ ku sim bo li ku. Tri me se ca ka sni je, o bli skom su sre tu ra di ka la i de mo kra ta u Ba~ koj Pa lan ci po no vo se spe ku li {e, s tim {to sa da, za raz li ku od pro {log pu ta, ta kva stra na~ ka sa rad wa ko ja bi do ve la do pre o kre ta u lo kal noj vla sti, tvr de u De mo krat skoj stran ci, ni je mo gu }a.

– De mo kra te ni ka da i nig de ni su po dr `a va le ra di ka le, pa ne }e ni u Ba~ koj Pa lan ci – ka `e pred sed nik Po kra jin skog od bo ra DS-a za Voj vo di nu Du {an Ele zo vi}, ko men ta ri {u }i ne zva ni~ ne in for ma ci je na {eg li sta s ba~ ko pa la na~ kog te re na po ko ji ma, na vod no, opo zi ci o ni de mo kra te i so ci ja li sti, kao ma win ski part ner, `e le da po dr `e vlast ra di ka la do re dov nih lo kal nih iz bo ra.

Ta kav sce na rio, ko ji Ele zo vi} ka te go ri~ no ne gi ra, na vod no je do go va ran po ~et kom pro {log vi ken da u su sre tu vi so kih fun ci o ne ra DS-a, SRS-a i SPS-a. Ele zo vi}, me |u tim, ka `e da on tri ne de qe zbog po ro di~ nih raz lo ga ni je iz la zio iz No vog Sa da, ni ti da se bi lo gde dru gde sreo s Bo za lom i Mi lo ra dom Mir ~i }em, funk ci o ne ri ma SRS-a, i Du {a nom Ba ja to vi }em iz SPS-a.

– Ni ti }e mo po dr `a va ti ra di ka le u Skup {ti ni op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka, ni ti }e mo bi lo ko me da va ti ma win sku po dr {ku.

Ne ma ni go vo ra o to me. DS ni ka da, nig de, a na ro ~i to ne u Ba~ koj Pa lan ci, po sled wih 15 go di na ni je da vao po dr {ku ra di ka -

li ma – na veo je ju ~e za na{ list Ele zo vi}.

S dru ge stra ne, po in for ma ci ja ma na {eg li sta, lo kal na vlast SRS-a, De mo krat ske

stran ke Sr bi je i Slo va~ ke stran ke je u Ba~ koj Pa lan ci, ka ko se tvr di, „na iz di sa ju”, a pred sed nik op {ti ne, ra di kal Bo za lo, vi {e ni je spre man na to da tr pi na vod ne „uce ne” DSS-a.

DSS je po sle iz bo ra 2008. go di ne u Ba~ koj Pa lan ci naj pre bio u vla sti s ra di ka li ma, na kon to ga s de mo kra ta ma, da bi po sle opet pri {ao SRS-u. Da nas u lo kal noj skup {ti ni, s ukup no 42 me sta, DSS ima tri od bor ni ka. Ra di ka li ima ju 18, a Slo va~ ka stran ka jed nog.

U DSS-u ju ~e ni su `e le li da po seb no ko men ta ri {u ko a li ci o ne od no se i mo gu} nost da do |e do po li ti~ kih pro me na u Ba~ koj Pa lan ci.

– Mi u DSS-u osta je mo pri vr `e ni ko a li ci o nom spo ra zu mu ko ji ima mo sa SRS-om u Ba~ koj Pa lan ci – ka `e za na{ list port pa rol Po kra jin skog od bo ra DSS-a za Voj vo di nu Mi len ko Jo va nov.

On je is ta kao da se vlast me wa na iz bo ri ma, iako je, po we go vim re ~i ma, „po kra jin ska vlast do sa da na vi {e pri me ra po ka za la da je sklo na za ku li snim rad wa ma u me wa wu skup {tin ske ve }i ne u lo kal nim sa mo u pra va ma„.

– Mi u DSS-u smo uve re ni u to da su u Ba~ koj Pa lan ci, u na {oj ko a li ci ji, ~a sni qu di ko ji dr `e re~ – ka zao je Jo va nov.

S. Ni ko li}

PO ^E LE PRED IZ BOR NE PRI ^E

Ma li u kal ku la to ru Ne ke no vo na sta le par ti je su sve sne to ga da u par la ment mo gu u}i sa mo u ko a li ci ji s ve }om stran kom, dok ne ke ima ju am bi ci ju da sa mo stal no iza |u na iz bo re. Na po sled wim par la men ta nim iz bo ri ma 2008. gra |a ni su bi ra li iz me |u 22 stran ke. Ne ke od tih stra na ka vi {e ne po sto je, ali su u me |u vre me nu na sta le i pot pu no no ve.

Me |u oni ma ko ji bi se mo gli pr vi put oku {a ti na po li ti~ koj sce ni su i pred stav ni ci Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta Sr bi je. O even tu al nom po li ti~ kom an ga `ma nu sin di kal ci }e ko na~ nu od lu ku do ne ti na je sen.

Za sa da su sve op ci je u igri, od osni va wa no ve stran ke ili udru `e wa do pru `a wa po dr {ke ne koj od po stro je }ih stran ka. Za ha ri je Tr nav ~e vi}, no vi nar i osni va~ Po kre ta „Bo ga ta Sr bi ja„, uve ren je u to da }e stran ka ko ju pred vo di na pred sto je }im iz bo ri ma ne sa mo uze ti gla so ve ne koj od ve }ih stra na ka ve} i pri vu }i ve li ki broj neo pre de qe nih gra |a na, ko ji od po li ti ~a ra tra `e kon kre tan plan.

– Na {i kon ku ren ti i ciq na gru pa ni su dru ge stran ke ve} bi ra ~i. Da li im mi ku pi mo gla so ve?

To }e se do go di ti ne mi nov no. Sve an ke te ko je smo ura di li go vo re da mo `e mo ra ~u na ti na po dr {ku do 20 od sto bi ra~ kog te la – ka `e Tr nav ~e vi}.

Jed na od naj mla |ih stra na ka na po li ti~ koj sce ni Sr bi je, ko ja je br zo us pe la da pre |e cen zus i osta ne u igri je Li be ral no-de mo krat ska par ti ja. Pet go di na na kon osni va wa oni po zdra vqa ju po ja vqi va we no vih stra na ka jer u wi -

ma ne vi de kon ku ren ci ju ve} po ten ci jal ne sa rad ni ke.

– U onim stran ka ma ko je na pra vi na ~in ar ti ku li {u po li ti ku i u skla du s po tre ba ma bi ra ~a mo `e mo sa mo do bi ti sa rad ni ke u na red nom pe ro i du i to za LDP ni je pro blem. Ka da su u pi ta wu dru ge stran ke, uglav nom za sno va ne na po pu li sti~ koj de ma go gi ji, one se mo gu na }i u pro ble mu, ali to je pi ta we za wih – ka `e pred sed nik be o grad skih li be ra la De jan Ran |i}.

U jav no sti se pre odr `a va wa sva kih iz bo ra spe ku li {e o to me ko }e pro }i

cen zus pa se kao naj pro ble ma ti~ ni ji u tom kon tek stu po mi wu LDP, G17 plus, DSS, PUPS, SDP, a u po sled we vre me i SRS. – No ve ma le stran ke mo gu do dat no da osla be i wih, ali ve li ke par ti je – ka `e Mar ko Bla go je vi} iz Ce SID-a. – Sa mo sta lan na stup ni je pre po ru~ qiv za ma le jer sku pi ti pet od sto, {to je oko 200.000 gla so va, ni je ma lo i to je te {ko i za ne ke sta re ‘tra di ci o nal ne par ti je’. Da kle, ako ima ju am bi ci ju za iz bo re, to bi tre ba lo da ra de u ko a li ci ji pri dru `u ju }i se ve }im par ti ja ma.

On ne `e li da spe ku li {e o to me ko bi sve od no vih i sta rih ma lih stra na ka mo gao pre }i cen zus, ali tvr di da u svo ju sna gu je di no mo gu bi ti si gur ni DS i SNS. (B-92)

4

ekonomija

utorak9.avgust2011.

dnevnik

SPRE MA SE PRO TEST RAD NI KA UPRO PA []E NIH PRED U ZE ]A

Srem ska Mi tro vi ca `r tva pri va ti za ci je RAZ LI KE U CE NA MA ME SA I DO 317 DI NA RA

Ne ku pu je te le ti nu u Pan ~e vu

Raz li ke u ce na ma sve `eg pi le }eg, ju ne }eg, te le }eg i sviw skog me sa bi le su u dru goj po lo vi ni ju la pri li~ no ve li ke u raz li ~i tim de lo vi ma Sr bi je, a naj ve }i ras pon od 317 di na ra za ble `en je kod te le ti ne, po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

Te le ti na je naj sku pqa bi la u Pan ~e vu i Srem skoj Mi tro vi ci,

gde je za ki lo gram tre ba lo iz dvo ji ti 796 di na ra, a naj jef ti ni ja u Kra qe vu, gde je ce na bi la 479 di na ra.

U Be o gra du je naj ~e {}a ce na bi la 789 di na ra, u No vom Sa du 745, u Kra gu jev cu 795, Ni {u 664, No vom Pa za ru 580, Vra wu 524, Za je ~a ru 579, Zre wa ni nu 629 i Su bo ti ci 699 di na ra.

– Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Srem ske Mi tro vi ce or ga ni zo va }e usko ro pro te sni skup svih rad ni ka u tom gra du, ko ji su naj ve }e `r tve pri va ti za ci je c– na ja vio je ju ~e pred sed nik Op {tin skog ve }a SSS Ste van Ro ma kov.

Na po mi wu }i da je odr `a ni pro test biv {ih rad ni ka „Mi tro sa”, ko ji je sa da u ste ~a ju, bio sa mo ini ci jal na ka pi sla, on je is ta kao da „ko na~ no tre ba ras ple sti ~vor pri va ti za ci je, ko ja je, na `a lost, do ve la do ga {e wa na {e in du stri je”.

Sto ti nak biv {ih rad ni ka „Mi tro sa”, da pod se ti mo, odr `a lo je u pe tak pro test ni skup is pred te fir me u ste ~a ju, ko ja je bi la jed na od vo de }ih kla ni ca i fa bri ka kon zer vi u ze mqi, zah te va ju }i da se spre ~i wen ban krot. Rad ni ci su iz ra zi li ne za -

do voq stvo br zi nom i na ~i nom na ko ji se vo di ste ~aj ni po stu pak, po kre nut pre dve go di ne pred Pri vred nim su dom u Be o gra du. „Mi tros” je u ste ~a ju ve} go to vo dve go di ne, a jo{ ne ma na ja ve da bi usko ro mo gao bi ti po nu |en na pro da ju. Od 2005, ka da je fa bri ku ku pio Ro do qub Dra {ko vi}, pro iz vod wa je stal no pa da la, da bi ko na~ no sta la, a broj za po sle nih do po kre ta wa ste ~a ja spao je s 900 na sto ti nak.

Da bi po ka zao ka kva je si tu a ci ja u ovom gra du, Ro ma kov ka `e da je sa mo u in du strij skoj zo ni, u ko joj su bi la vo de }a mi tro va~ ka pred u ze }a – „Ma troz”, „Mi tros”, Fa bri ka {e }e ra, „Mi tro va~ ka in du stri ja ven ti la”, Srem ska mle ka ra, Fa bri ka sto~ ne hra ne „Pro va min”, bez po sla osta lo vi {e od 1.000 rad ni ka. U ~i ta voj

„[vaj ca rac” ide u evro, ali...

Zi da ju se ot ka zi za 100.000 zi da ra?

Du li}: Iza {li iz kri ze – Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa po kre nu lo je 246 pro je ka ta u Sr bi ji, u okvi ru pro gra ma po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji s 18 mi li jar di di na ra – iz ja vio je ju ~e mi ni star Oli ver Du li} po vo dom obe le `a va wa Da na gra |e vi na ra Sr bi je, is ta kav {i da gra |e vin ski sek tor iz la zi iz kri ze.

Du li} je, ~e sti ta ju }i za po sle ni ma u gra |e vin skom sek to ru, re kao da }e dr `a va ulo `i ti do dat ne na po re da bi gra |e vin ska in du stri ja opet po sta la mo tor raz vo ja do ma }e pri vre de, sa op {ti lo je Mi ni star stvo.

Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Sr bi je, pri ku pqe nim u pr vom kvar ta lu ove go di ne, vred nost iz ve de nih ra do va iz vo |a ~a iz Sr bi je u te ku }im ce na ma, po ve }a na je 1,6 po sto u od no su na pr vi kvar tal 2010. Vred nost ugo vo re nih ra do va gra |e vin skih iz vo |a ~a u pr va tri me se ca 2011. po ra sla je 59,4 po sto u od no su na isti pe riod la ne. Kao raz log za po kre ta we ra sta u gra |e vin skoj in du stri ji RZS ozna ~a va in ve sti ci je ko je je u tom sek to ru po kre nu la dr `a va. Broj iz da tih gra |e vin skih do zvo la po ras tao je u ma ju 2011. go di ne 13,1 po sto u od no su na isti pe riod pro {le go di ne, po ka zu ju naj no vi ji po da ci. U ma ju je iz da to 570 gra |e vin skih do zvo la i pri ja vqe na iz grad wa 659 sta no va.

RA STE @EN SKO PRED U ZET NI [TVO

Gde `e ne ga zdu ju, fir me ne pro pa da ju @e na pred u zet ni ca osno va la je sva ko ~e tvr to pred u ze }e i sva ku tre }u pred u zet ni~ ku rad wu u Sr bi ji to kom pr vih se dam me se ci 2011. go di ne, dok je uku pan broj pred u ze }a i rad wi u vla sni {tvu pri pad ni ca ne `ni jeg po la iz n ad 25 od s to, sa o p { ti l a je Pri vred na ko mo ra Sr bi je.

Pro te klih go di na uku pan broj pred u ze }a i rad wi u ko ji ma su `e ne vla sni ce, su vla sni ce ili me na xer ke, kre tao se od 17 do 20 od sto.

Me |u blo ki ra nim ili za tvo re nim pred u ze }i ma znat no je ma wi broj onih ko ja su u vla sni {tvu `e na, a po zi ti van trend re zul tat je ak tu e li za ci je te me `en skog pred u zet ni {tva u EU, ali i za slu ga do ma }ih in sti tu ci ja, agen ci ja, ko mo ra i aso ci ja ci ja.

U per spek ti vi, glav ni iza zov bi }e rad na po boq {a wu am bi -

jen ta i uslo va za raz voj `en skog pred u zet ni {tva u Sr bi ji kroz neo p hod nost iz ra de stra te gi je raz vo ja i ak tiv ni ji pri stup sve broj ni jim evrop skim pro gra mi ma i fon do vi ma na tu te mu da bi `en sko pred u zet ni {tvo {to vi {e bi lo afir mi sa no u Sr bi ji i mla de `e ne mo ti vi sa ne na po kre ta we sop stve nog bi zni sa, na vo de u PKS-u.

Iz Ko mo re pod se }a ju na to da je 2006. for mi ra na Sek ci ja za `en sko pred u zet ni {tvo u okvi ru Za jed ni ce pred u zet ni ka PKSa i da su u se dam re gi o nal nih pri vred nih ko mo ra for mi ra ni sa ve ti, od no sno cen tri za `en sko pred u zet ni {tvo i us po sta vqe ne go di {we kon fe ren ci je aso ci ja ci ja `e na pred u zet ni ca Sr bi je. Pre ko PKS-a, pred u zet ni ce iz Sr bi je ~la ni ce su me |u na rod nih fo ru ma `en skog pred u- zet ni {tva.

lo ka ci je i da qe je u to ku de mon ta `a ma {i na i re za we fa bri~ kih li ni ja, a me tal se pro da je kao se kun dar na si ro vi na.

Od na ja ve sa da {wih vla sni ka da }e na tim lo ka ci ja ma gra di ti no va po stro je wa za sa da ne ma ni {ta.

E. Dn.

BAN KE NU DE PRO ME NU VA LU TE U KRE DI TU

IMA LI NA DE ZA DO MA ]E GRA \E VI NAR STVO

Sin di kal ne or ga ni za ci je su ju ~e, po vo dom obe le `a va wa Da na gra |e vi na ra, 8. av gu sta, upo zo ri le na lo{ po lo `aj gra |e vin skih rad ni ka u Sr bi ji, opa snost da bez po sla osta ne oko 100.000 qu di i na pro blem na pla te po tra `i va wa za iz ve de ne ra do ve.

Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Qu bi sav Or bo vi} je ~e sti tao svim gra |e vin skim rad ni ci ma pra znik sa `e qom da po no vo bu du „po nos na {e pri vre de i pre po zna tqiv brend {i rom sve ta”. Sin di kat }e na sta vi ti da se za la `e za stva ra we am bi jen ta ko ji bi gra |e vi nar stvu omo gu }io opo ra vak i po vra tak na sta ze sla ve, a rad ni ci ma do sto jan stve ne za ra de i bez bed ne uslo ve ra da”, ka `e se u sa op {te wu ob ja vqe nom na saj tu te sin di kal ne or ga ni za ci je.

Sin di kat gra |e vi nar stva, in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la, drv ne in du stri je i put ne pri vre de Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta, upo zo rio je na to da gra |e vi nar stvo u Sr bi ji ni ka da ni je bi lo u te `oj i ne iz ve sni joj si tu a ci ji.

Uko li ko se ne pre du zmu kon kret ne me re, mo `e se o~e ki va ti da bez po sla osta ne vi {e od 100.000 qu di i to tal no ga {e we gra |e vin skih fir mi zbog ne li kvid no sti, na ve de no je u sa op {te wu.

Taj sin di kat je na saj tu ASNS-a na veo da gra |e vin ske fir me ko je iz vo de ra do ve mo ra ju da na ba ve neo p hod ni ma te ri jal, dok dr `a va, kao in ve sti tor, svo je oba ve ze pre ma iz vo |a ~i ma is pu wa va sa za ka {we wem od tri do 12 me se ci. Od pred u ze }a se i po red to ga zah te va upla }i -

in du strij skoj zo ni sa da ima tek ne ko li ko sto ti na rad ni ka, pre sve ga u „Kor npro duk tu”, Lu ci „Le get„ i ne {to ma we u „Sre mi lu” i”Hra na pro duk tu”. „Ma troz” je iz ste ~a ja pro dat za 2,9 mi li o na evra, a Fa bri ka {e }e ra za dva mi li o na. Na obe

va we PDV-a sva kog me se ca, {to do dat no op te re }u je i wi hov te `ak po lo `aj, oce nio je sin di kat.

Ve li ki pro blem u gra |e vin skoj in du stri ji je i rad na cr no i po tom pi ta wu dr `a va do sa da ni {ta ni je pred u ze la za re {a va we ovog pro ble ma.

Gra |e vin ska pred u ze }a su o ~e na su i sa su ro vim uslo vi ma ten de ra za po slo ve ko ji se fi nan si ra ju iz bu xe ta. ASNS – Gran ski sin di kat gra |e vi nar stva upo zo ra va Vla du Sr bi je i nad le `ne in sti tu ci je na to da je kuc nuo po sled wi ~as za pred u zi ma we za kon skih me ra za spa sa va we gra |e vin ske in du stri je.

Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je po vo dom obe le `a va wa Da na gra |e vi na ra 8. av gu sta da se u put noj pri vre di ra di pu nom pa rom, a u vi so ko grad wi da stva ri idu na bo qe.

– Gra |e vi na ri ma ~e sti tam pra znik i ne ka bu du za do voq ni, bi }e bo qe ne go {to je ove go di ne – re kao je Mr ko wi}, oce niv {i da je i ova go di na za gra |e vi na re bi la do bra. – Da nas je le po bi ti gra di teq u Sr bi ji za to {to se mno go ra di. Mi slim da je u put noj pri vre di po stig nut op ti mum, a u vi so ko grad wi jo{ ni je, ma da i tu stva ri idu na bo qe.

On je na veo da je u to ku re a li za ci ja pro jek ta iz grad we sta no va ~i ji je in ve sti tor dr `a va na pro sto ru biv {e vo `do va~ ke ka sar ne „Ste pa Ste pa no vi}”.

– I za rad ni ke u vi so ko grad wi }e bi ti po sla – do dao je Mr ko wi}, is ti ~u }i da je za gra |e vi nar stvo ve za no iz me |u 30 i 35 pri vred nih gra na.

R. D.

Ban ke u Sr bi ji gra |a ni ma ko |u na kre di te u evri ma bez na ji ima ju kre di te u {vaj car skim kna de za kon ver zi ju, bez na kna de fran ci ma i ~i je su ra te u pro te za pre vre me nu ot pla tu po sto je klom pe ri o du znat no po ra sle }eg kre di ta u „{vaj car ci ma„, zbog ja ~a wa te va lu te, kao kao i bez tro {ko va ob mo gu} nost za {ti te od ra de za pu {ta we no da qeg ri zi ka nu de pre vog kre di ta u evri la zak na kre di te u evri ma. Uve de ne su i do ma, a na wi ma je da pro ce dat ne po voq no sti ko ne da li im je ta op ci ja u je se ti ~u svih kli je na ovom tre nut ku is pla ti vi ta ko ji ima ju kre di te ja. in dek si ra ne u „{vaj car Ka ko je ci ma„ a `e le da de li mi~ T a n j u g u no ili u pot pu no sti pre re ~e no u vre me no ot pla te K o m e r - kre dit, ta ko {to c i j a l n o j su pot pu no oslo ban ci, ona bo |e ni tro {ka kao me ru pre vre me ne ot z a { t i t e pla te uko li ko je svo jim kli upla ta ve }a od jen ti ma nu 5.000 „{vaj ca ra di op ci ju da, uko ca„, sa op {ti la Na gra|anima je da li ko mi sle da je Folk sban ka. „{vaj ca rac“ no si NBS je 30. ju na procene da li im je ri zik, u sva kom za bra nio za du prelaz na evro u tre nut ku mo gu `i va we u {vaj ovom trenutku pre }i na kre dit u car skim fran isplativija opcija evri ma. Na kna da ci ma. kon ver zi je kre di U Hr vat skoj ta in dek si ra nih u p r e d s t a v n i c i {vaj car skim fran ci ma u kre dit naj ve }eg de la ba na ka ni su po dr u evri ma je je dan od sto. `a li pred log hr vat ske vla de da Kli jen ti Ko mer ci jal ne ban ke se sma we ra te ko ri sni ka stam mo gu da bi ra ju iz me |u dva mo de be nih kre di ta u {vaj car skim la stam be nih kre di ta, pri ~e mu fran ci ma, i is ti ~u da bi ban ke je u jed nom no mi nal na ka mat na pre pri hva ti le po rez ili sla we sto pa fik sna pr ve dve go di ne in spek ci ja u svo je cen tra le. ot pla te i iz no si 5,95 po sto, a na kon to ga se iz ra ~u na va po for mu li {e sto me se~ ni euri bor plus 4,75 od sto. U dru gom mo de lu kre di ta, ka mat na sto pa se to kom ce log pe ri o da ot pla te ob ra ~u 05. 08. 2011. na va po for mu li {e sto me se~ ni 1.326,10695 euri bor plus 4,65 od sto. Folk sban ka je po nu di la mo gu} nost svo jim kli jen ti ma ko ji ima ju kre di te u „{vaj car ci ma„ da pre -

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (639,33 -5,85)

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

7,53

10.000

270.000

Meser Tehnogas, Beograd

5,50

6.172

296.270

Imlek, Beograd

0,80

2.149

13.522.250

Pekabeta, Beograd

0,33

7.023

4.459.605

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

Ba~ka, @abaq

-18,78

800

138.400

Imlek, Beograd

Panonija, Pan~evo

-12,00

2.640

118.800

Dunav osigurawe, Beograd

-11,53

1.005

134.267

/ Pet akcija s najve}im padom

Agrobanka, Beograd Galeb GTE, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-10,53

5.506

4.817.537

-10,53 Promena %

340 Cena

340 Promet

-6,92

726

24.667.616

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-6,69

2.342

14.333.918

NIS, Novi Sad

-6,92

726

24.667.616

Komercijalna banka, Beograd

-6,62

2.525

378.750

Energoprojekt holding, Beograd

-7,93

615

940.020

-10,53

5.506

4.817.537

0,80

2.149

13.522.250

Soja protein, Be~ej

-8,00

644

5.147.432

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-5,61

488

1.937.966

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.154

0,00

Univerzal banka, Beograd

-4,39

3.503

1.622.180

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.200

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.000

0,00

Tigar, Pirot

Agrobanka, Beograd

Soja protein, Be~ej

-8,00

644

5.147.432

-5,57

746

210.536

Budu}nost grafika, Novi Sad

0,00

1.300

521.300

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-6,00

2.350

23.500

Veterinarski zavod, Subotica

-4,28

403

194.719

Ribar, Novi Kne`evac

0,00

2.500

375.000

Vital, Vrbas

0,00

1.300

371.800

Svi iznosi su dati u dinarima

utorak9.avgust2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

DR@AVNI DUGOVI DO[LI NA NAPLATU PA TRO[IMO 20 POSTO VI[E NOVCA NEGO LANE

Sr bi ja pla }a ka ma te yako vi ma pa ra KAKO SPRE^ITI MAHINACIJE S IMOVINOM PRE RESTITUCIJE

Za bra ni ti ras pro da ju ote tog Mre`a za restituciju zatra`ila je ju~e od Vlade Srbije da odmah usvoji uredbu o privremenoj zabrani raspolagawa prijavqenom oduzetom imovinom u dr`avnoj svojini do okon~awa postupaka za weno vra}awe. Mre`a smatra da je potrebno da se povra}aj imovine dodatno obezbedi usvajawem takve uredbe ili preduzimawem drugih radwi koje bi uredile privremenu

teq da li }e u Vladi Srbije „preovladati interesi partija, povla{}enih partijskih pojedinaca i struktura ili interesi gra|ana, dr`ave Srbije i budu}ih investitora”, kao i da li ponu|eni nacrt predstavqa poku{aj obmane gra|ana Srbije i javnosti ili istinski poku{aj da se oduzeta imovina vrati. Mre`a za restituciju je, kako pi{e u saop{tewu, zahtev za usva-

Na mala vrata To udru`ewe je ukazalo i na to da nedavno usvojeni Zakon o planirawu i izgradwi omogu}ava da se oduzeto prijavqeno gra|evinsko zemqi{te, bez naknade ili uz simboli~ne naknade, prenese u svojinu dominantno povla{}enih lica – u~esnika u postupcima privatizacije, ste~aja, kao i javnih preduze}a ~iji su osniva~i svi nivoi vlasti. To, naravno, zna~i i da se oteta imovina prodaje te da ne}e mo}i biti vra}ena pravim vlasnicima. zabranu raspolagawa do okon~awa primene propisa kojima se ure|uje povratak oduzete imovine. „Ovakvim ograni~ewem onemogu}ile bi se brojne i masovne zloupotrebe u postupcima raspolagawa imovinom Republike Srbije”, pi{e u saop{tewu tog udru`ewa.

Udru`ewe navodi da }e odnos i brzina u postupawu u odnosu na taj zahtev predstavqati jasan pokaza-

jawe uredbe zasnovala na nekoliko ~iwenica, me|u kojima je i da su nakon objavqivawa nacrta zakona predstavnici partijskih javnih preduze}a, lokalnih samouprava i drugi, koji i danas besplatno koriste oduzetu imovinu, „dobili prakti~na uputstva kako da preduzimawem odre|enih radwi u narednom periodu prisilno osujete i spre~e naturalnu restituciju”.

Brza i velika zadu`ivawa polako dolaze na naplatu. U prvih pet meseci ove godine u Srbiji je javna potro{wa porasla 8,6 posto, objavilo je Ministarstvo finansija, a najve}i udar na dr`avnu kasu napravile su kamate, za {ta je dr`ava morala da odvoji petinu vi{e novca nego lane.

Za otplatu kamata realno je utro{eno 19,1 posto vi{e nego u isto vreme lane. Kretawe ovih rashoda uslovqeno je planom otplate glavnice i kamate na dug. Najve}i rast zabele`en je na nivou Republike po osnovu otplate kamata na doma}i dug.

Istovremeno, dr`avne subvencije privredi i gra|anima su smawene, {to sve daje samo nove razloge za brigu.

Za{to }emo sve vi{e para tro{iti na kamate nije te{ko zakqu~iti.

Javni dug Srbije na kraju juna 2011. godine bio je oko 13,29 milijardi evra, {to je 40,6 odsto bruto doma}eg proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija. Od toga, ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su oko 11,58 milijardi evra, pri ~emu je unutra{we zadu`ewe oko 5,64 milijardi, a spoqni dug same dr`ave 5,94 milijardi evra.

Ukupne indirektne obaveze na kraju juna bile su 1,71 milijardi evra.

Kada se vratimo malo unazad, vidi se da je isti taj javni dug na kraju pro{le godine dostigao 12,16 milijardi evra, a na kraju 2009. godine dr`ava je bila zadu`ena 9,85 milijardi evra, odnosno 34,1 odsto BDP-a.

Kada se sve sabere i podvu~e cr-

Re al ni ni vo tran sfe ra sta nov ni {tvu ni `i je 7,9 od sto iako naj ve }i deo tran sfe ra ~i ne pen zi je ko je su, kao i za ra de u jav nom sek to ru, od ja nu a ra 2011. go di ne od mr znu te ta, dr`ava je samo za godinu i po pove}ala dugove za 3,44 milijarde evra.

Subvencije ispla}ene od januara do maja ove godine realno su ni`e 2,4 odsto u odnosu na isti period lane. Subvencije ispla}ene iz buxeta Republike nominalno su vi{e 17 posto, dok bele`e realni rast od 3,35 posto. Rast subvencija na lokalnom nivou je 11,85 posto nominalno, a pad 1,2 odsto realno.

Pad je zabele`en na nivou AP Vojvodine, me|utim, mali obim sredstava posledi~no u mawoj meri uti~e na kretawe ukupnog nivoa subvencija.

Realni nivo transfera stanovni{tvu ni`i je u prvih pet meseci 7,9 odsto u odnosu na isti period lane. Najve}i deo transfera stanovni{tvu ~ine penzije, koje su, kao i zarade u javnom sektoru, od januara 2011. godine odmrznute. U toku 2009. i 2010. godine pojedina~ne penzije su bile zamrznute na nivou s kraja 2008. godine. U prvih pet meseci 2011. godine masa penzija je zabele`ila realni pad od 7,6 odsto u odnosu na isti period lane, ali se tokom godine o~ekuje umeren nominalni i realni rast. Nominalni pad bele`e rashodi za bolovawa i na-

knade nezaposlenim licima. S druge strane, prisutan je rast kod kategorija ostali transferi stanovni{tvu i razli~itih oblika socijalne pomo}i koja se ispla}uje s pokrajinskog i lokalnog nivoa vlasti.

Kapitalni rashodi u posmatranom periodu 2011. godine su realno vi{i 3,6 posto u odnosu na isti lawski period. Nominalni rast je zabele`en na republi~kom i lokalnom nivou.

Nominalni pad ovih rashoda zabele`en je na pokrajinskom nivou. [to se ti~e neto buxetskih pozajmica, ti rashodi bele`e rast u odnosu na isti period pro{le godine od 9,2 posto realno.

Razli~ite kategorije teku}ih rashoda uglavnom pokazuju tendenciju rasta. [to se ti~e rashoda za zaposlene, realni nivo mase plata u sektoru dr`ave ni`i je u posmatranom periodu 6,7 odsto. Nominalni rast iznosi 5,6 posto, a usled odmrzavawa zarada u teku}oj godini taj trend }e biti nastavqen. Pojedina~no, nominalna kretawa su slede}a: ostvareni rast u buxetu Republike je 10,1 posto, a kod lokalnog nivoa vlasti iznosio je 4,9 posto.

Realni rast rashoda po osnovu kupovine roba i usluga u posmatranom periodu iznosio je 0,2 posto u odnosu na isti period lane. Nominalni rast iznosio je 13,4 posto. Po nivoima vlasti, rast ovih rashoda ostvaren je na lokalnom i pokrajinskom nivou vlasti, PIO i RZZO. Na nivou buxeta Republike ovi rashodi su tako|e zabele`ili rast.

E. Dn.

DEO MALIH AKCIONARA „JUGOREMEDIJE” NEPOVERQIV PREMA MENAYMENTU

„POSLODAVAC” BRANI INSPEKTORE OD UNIJE POSLODAVACA SRBIJE

Tra `e se kriv ci na sve stra ne

Na pla ta po re za i ru ~ak po sva |a li ga zde

Izgleda da sada{we rukovodstvo zrewaninske fabrike lekova “Jugoremedija” nema problema samo s dr`avom, odnosno mawinskim vlasnikom koji poseduje 42 odsto akcija ove farmaceutske ku}e, nego i s delom malih akcionara koji su, nezadovoqni dosada{wim u~inkom menaxmenta, odlu~ili da mu okrenu le|a. Pokazalo se to i na ju~era{woj Skup{tini akcionara “Jugoremedije” koja je, posle saznawa da nisu ispuweni svi uslovi za weno odr`avawe, ta~nije, da nije na vreme utvr|ena ispravnost dostavqenih punomo}ja za zastupawe, odlo`ena za danas. Ali, ve} ju~e je bilo jasno da je generalni direktor fabrike Zdravko Deuri} stekao zna~ajnu opoziciju, i u fabrici, i me|u vlasnicima akcija koji u woj ne rade. Ra~una se da Deuri}evi oponenti, koje na Skup{tini akcionara predstavqaju Jelena Medarevi} i Rajko Lalovi}, trenutno dr`e vi{e od deset odsto akcija, {to zajedno s dr`avnim paketom ~ini stabilnu ve}inu.

– Izdvojili smo se iz grupe ostalih malih akcionara koje zastupaju Deuri} i wegovi saradnici jer smo nezadovoqni radom sada{weg rukovodstva. Radnici “Jugoremedije” danas ne primaju redovno plate, {to je elementarno pitawe. Tako|e, fabrika je u

dugovima, pala je cena akcija i te{ko je na}i investitora koji bi ih adekvatno platio – kazao je ju~e za “Dnevnik” Rajko Lalovi}, i potvrdio da predstavnici dr`ave nisu ni prisustvovali Skup{tini akcionara.

S druge strane, Deuri} je optu`io dr`avu da pomo} “Jugoremediji” uslovqava postavqawem

svog menaxmenta, pitaju}i se kako mo`e mawinski vlasnik upravqati preduze}em. Pred ~lanovima Skup{tine akcionara Deuri}, kome se spo~itava da je odgovoran za uru{avawe ugleda i vrednosti farmaceutske ku}e, ponovo je `estoko prozivao dr`avu i vlast, {to u posledwe vreme uglavnom i ~ini, koja je, po wemu, “Jugoremediju” i dovela u lo{ polo`aj.

– Kada imamo u vidu tr`i{ne prednosti na{e firme – postojani kvalitet proizvodnog asortimana i rastu}u potra`wu lekova, ne bismo o~ekivali naro~ite nevoqe u poslovawu. Me|utim, kada nas prate razne vrste pritisaka na firmu, i lo{ glas koji se {iri o woj, nemogu}e je da to ne pove`emo s te{ko}ama u poslovawu, naro~ito u regulisawu kredita, i prilikom redovne isplate zarada – prebacio je Deuri} odgovornost na drugog, ~esto spomiwu}i izvesne “centre mo}i” koji, kako ka`e, `ele za male pare da do|u do fabrike “Jugoremedija” ~ija je prodaja, da podsetimo, jednom ve} propala. @. Balaban

Ra ~u nar stvo u obla ku KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,8857

101,9240

104,2690

99,5799

Australija

dolar

1

71,9016

73,3690

75,0565

71,6815

Kanada

dolar

1

70,8510

72,2969

73,9597

70,6341

Danska

kruna

1

13,4039

13,6774

13,9920

13,3628

Norve{ka

kruna

1

12,7078

12,9671

13,2653

12,6689

[vedska

kruna

1

10,7516

10,9710

11,2233

10,7187

[vajcarska

franak

1

92,2051

94,0868

96,2508

91,9228

V. Britanija

funta

1

114,4170

116,7520

119,3470

114,0660

SAD

dolar

1

69,7380

71,1612

72,7979

69,5245

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 8. 2011. godine

Na „Majkrosoftovoj” konferenciji „Sinergija 11„, najve}em ovogodi{wem skupu te vrste u Jugoisto~noj Evropi koji }e se odr`ati od 18. do 20. oktobra u Beogradu, posetioci }e imati priliku da ~uju vi{e od 80 predavawa, najavili su ju~e organizatori.

Tema konferencije bi}e „klaud kompjuting”, odnosno ‘’ra~unarstvo u oblaku“ kao globalni trend, i ono je simboli~ki predstavqeno kroz slogan „Nova energija”. Na „Sinergiji„ }e biti obra|eni svi noviteti u ITsvetu kroz osam tematskih celina, izme|u ostalih „Majkrosoft biznis solu{ns”, „Dejtabejz i biznis intelixens”...

Dr`ava je krenula u akciju radi poboq{awa naplate poreza, a prvi rezultat nije puna kasa ve} posva|ane gazde, to jest rat saop{tewima dva udru`ewa poslodavaca.

Prvo je Unija poslodavaca zamerila na tome da je naplata poreza puna anomalija, a ju~e se oglasio „Poslodavac”, koji tvrdi da to i nije ba{ tako. „Svaki drugi ugostiteq mora da podmi}uje i ~a{}ava inspektore da bi izbegao neosnovane i u~estale kontrole”, ocenila je Unija poslodavaca Srbije krajem jula. „Poznato je da ugostiteqi koji ne pla}aju ru~kove i ne slu`e besplatno pi}e inspektorima, ~lanovima wihovih porodica i prijateqima imaju mnogo ~e{}e inspekcijske kontrole u odnosu na ostale preduzetnike„, navodi se u saop{tewu Unije. UPS ukazuje na nephodnost reforme poreskih inspekcijskih slu`bi koje su najavile da }e krenuti u kontrolu da li privrednici redovno upla}uju novac od poreza na dodatu vrednost, takse i razne druge naknade u buxet. „Ta kontrola je legitimna, ali u zakonodavstvu i ovla{}ewima inspekcijskih organa postoji ~itav niz anomalija koje uzrokuju veliku {tetu privredi”, saop{tio je UPS. „Kompanije iz ugostiteqske, turisti~ke i hotelijerske delatnosti, ~lanovi Udru`ewa poslodavaca Srbije ’Poslodavac’, nemaju iskustva s prekora~ewem ovla{}ewa inspektora, saop{tilo je ju~e to udru`ewe. Udru`ewe „Poslodavac” ne deli mi{qewe Unije poslodavaca Srbije, koje se odnosi na inspekcijski nadzor i rad inspektora na terenu, navedeno je u saop{tewu. „Takav na~in izno{ewa stava Unije poslodavaca Srbije ne koristi nikome, ne re{ava probleme, ne stvara ambijent za unapre|ewe poslovawa nijedne delatnosti, niti doprinosi stvarawu zajedni{tva, a u najmawu ruku ne oslikava osnovnu ulogu poslodava~ke organizacije, a

to je stvarawe uslova za socijalno-ekonomski dijalog”, ocenilo je Udru`ewe „Poslodavac„. Kako navode, osnov za re{avawe problema vide u reformi zakona koji tretiraju ugostiteqsko-turisti~ko-hotelijersku delatnost, prioritetno u oblasti poreza i poreske politike.

vano na regionalnom nivou 24. jula 2010. godine i trenutno okupqa 54.000 preduze}a s oko 500.000 radnika na nivou cele Srbije. Predsednik „Poslodavca„ je biznismen Miodrag Kosti}, a predsednik Skup{tine tog udru`ewa je predsednik beogradske Privredne komore Milan Janko-

Kontrola Vojvodine Poreska uprava Srbije najavila je ju~e da }e u narednom periodu poja~ati kontrolu evidentirawa prometa preko fiskalnih kasa na teritoriji Vojvodine. Kako je saop{teno iz Poreske uprave, poja~ana kontrola bi}e preduzeta zbog sve ve}ih `albi gra|ana da poreski obveznici ne izdaju fiskalne ise~ke. „Zakoni, kao op{ti pravni akt, trebalo bi da sadr`e mnogo fleksibilnije norme, koje ukqu~uju specifi~nosti pojedinih privrednih grana ili predvi|aju dono{ewe podzakonskih akata koji te posebnosti uva`avaju i reguli{u. Neophodno je ostvariti dijalog izme|u poslodavaca i nadle`nih dr`avnih institucija u ciqu kreirawa zakonskog okvira, koji bi bio primewiv, adekvatan privrednom trenutku i usmeren na razvoj ugostiteqstva i privrede u celini, za {ta se zala`e Udru`ewe poslodavaca Srbije ’Poslodavac’”, navedeno je u saop{tewu.

Udru`ewe „Poslodavac„ je osno-

vi}. U udru`ewu su i direktor „Srbijagasa” Du{an Bajatovi}, direktor firme „Jugoimport –SDPR” Stevan Nik~evi}...

UPS ima vi{e od 140.000 ~lanova, a osnovan je kao nevladina i neprofitna organizacija 1994. godine, po ugledu na sli~ne i srodne organizacije u svetu.

Da naplata poreza u Srbiji ne ide kako treba nije nikakva tajna ni novost, ali je novina da gazde jedni od drugih brane dr`avu ili inspektore. Da li je razlog za polemiku to {to su inspektori optu`eni bez razloga ili to {to umiqato jagwe dve ovce sisa, ostaje da vidimo.

D. U.

6

TRe]e dOBA

utorak9.avgust2011.

dnevnik

UPRKOS ZAKONU, PENZIJE PALE ISPOD 60 ODSTO PROSE^NE PLATE Ako se ne de si ne ko pri vred no ~u do, uza lud }e se pen zi o ne ri ra do va ti ok to bru i po vi {i ci od pet-{est po sto ko ju im je obe }ao vi ce pre mi jer Jo van Kr ko ba bi} jer }e ona, po sve mu su de }i bi ti sve ga tri pro cen ta Pro se~ na ne to za ra da u Sr bi ji is pla }e na u ju nu ne {to je ma wa od 400 evra, ta~ ni je 39.322 di na ra i u pro se ku je 11,2 po sto ve }a ne go maj ska. Ma da ve }i ni eko no mi sta ni je ja sno ka kve su je to jav ne i taj ne is pla te za ra da “na du va le”, uglav nom pro se~ na pen zi ja od 23.442 di na ra od jed nom je pa la is pod 60 pro ce na ta pro se~ ne pla te ma da to ni je bi -

Tek sti `u glad ne go di ne na Ne na di }a, pen zi o ne ri ne ma ju ~e mu do bro me da se na da ju ni na je sen, kad u ok to bru usle di dru go ovo go di {we re dov no uskla |i va we.

Pr vi ~o vek po kra jin ske pen zi o ner ske aso ci ja ci je pod se }a na to da je po pret hod noj ra ~u ni -

pod obe }a nih 60 od sto. Ne na di} ka `e }e se trend pa da na sta vi ti, a za kqu ~ak te me qi na sa da {woj for mu li na osno vu ko je }e iz ra ~u na va ju pen zi je: rast ce na na ma lo, u apri lu, ma ju i ju nu i po lo vi na ra sta BDP-a, i ako ne bu de ne kih ve li kih iz ne ne |e wa, mo `e se do go di ti da pen zi o ne ri u ok to bru, ko ji `eq no i{ ~e ku ju jer se na da ju po vi {i ci u skla du s obe }a wi ma vi ce pre mi je ra Jo va na Kr ko ba bi }a iz me |u pet i {est po sto, ona bu de sve ga tri pro cen ta. Po {to je po sled wa ko rek ci ja pen zi ja bi la u apri lu, i to 5,5 po sto, a na no vu se ~e ka po la go di ne, po ve }a we od tri po sto ne }e zna ~i ti go to vo ni {ta jer su za to vre me i ce ne i uslu ge po sku pe le mno go vi {e.

Sve to, tvr di Ne na di}, po gor {a }e so ci jal ni sta tus pen zi o ne ra ~i ji se iz nos na ~e ku iz go di ne u go di nu obez vre |u je.

Su tra pen zi je Is pla ta pr vog de la jul ske pen zi je za ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na po ~i we su tra, dok oni ko ji svo je pri na dle `no sti pri ma ju kod ku }e po {ta ra mo gu o~e ki va tu u ~e tvr tak. Is pla ta }e tra ja ti na red nih pet da na.

Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni. lo pla ni ra no ni za ko nom pred vi |e no. Pro se~ na pen zi ja sa da u pro se~ noj pla ti u~e stvu je s 59,6 od sto s te den ci jom da qeg pa da.

Po ra ~u ni ci pred sed ni ka Sa ve za pen zi o ne ra Voj vo di ne Mi la -

ci, kad je pro se~ na za ra da u ma ju iz no si la oko 350 evra, pro se~ na pen zi ja u woj iz no si la 66 od sto te je bio po tre ban sa mo je dan me sec da pla te na glo sko ~e a pro se~ na pen zi ja “skli zne” is -

Ni po{tar uskoro ne}e biti dobrodo{ao

IN@EWER DU[ANKA VARDA DOAJEN ME\U SREMSKIM PLANINARIMA

Di rek tor ki dra `e goj ze ri ce ne go ba le tan ke O~i gled no da su ge ni pred o- dre di li ve} go to vo po lu ve kov nu pa si ju Du {an ke Var da (81), naj sta ri je ~la ni ce Pla ni nar skog dru {tva „@e le zni ~ar” iz [i da. A i ka ko bi dru ga ~i je ka da je ro |e na u vr let nom Srp skom po qu kod Oto~ ca u Li ci.

Otac je go di na ma bio u~i teq u Go spi }u, sve dok ga ni je, u pro le }e 1941, usta {ka vlast od mah po us po sta vqa wu pre ko Dri ne prog na la s ce lom fa mi li jom u Sr bi ju. Uto ~i {te su na {li u Be o gra du. i tu i osta li – Ve} kao bru co{ pri dru `i la sam se uni ver zi tet skom pla ni nar skom dru {tvu i 1951. pr vo „osva ja la” br da iz nad Ov ~ar ba we – se }a se go spo |a Var da po ~e ta ka svo ga ho do qu bqa. – Ov ~ ar s ko-ka b lar s ka kli su ra pri li~ no je dru ga ~i je iz gle da la jer je ta da tek u du go ro~ nim pla no vi ma bi la grad wa dve hi dro cen tra le. Od mah po di p lo m i r a w u na [u m ar skom fa k ul t e t u do b i l a sam na m e { te w e u Sur d u l i c i i oda tle na kon dve go di ne pre -

Gospo|a Varda s hodoqupcima „pripravnicima”

{la u Zvor nik. Ra di la sam u dr vo pre ra |i va~ kom kom bi na tu „Ja dar”, a po tom fa bri ci {per plo ~e, a po {to sam u me |u vre me nu za vr {i li i pr vi

ste pen Eko nom skog fa kul te ta, ne ko vre me sam bi la i di rek tor pred u ze }a. Zbog ro di te qa ko ji su do bi li po sao u Ru mi, pre {la sam, da im bu dem bli `e, u Srem sku Mi tro vi cu i tu osta la do 1991. i od la ska u pen zi ju.

– Ka ko sam se se li la, ta ko sam se u~la wa va la u lo k al n a pla n i n ar s ka dru {tva, pa dok su dru gi to kom vi ken da len stvo va li, ja sam obu va la goj ze ri ce, pr ti la ruk sak i ve ra la se. Naj du `e sam u „@e le zni ~a ru„ kod @i va na i Qup ke Ra di {i}, ve} ~e ti ri de ce ni je, a naj mla |i ~la no vi mi po go di na ma mo gu bi ti pra u nu ci – ka `e ba ka Du {an ka, ko ja ret ko pro pu {ta no ve tu re.

Upra va „@e le zni ~a ra” je od lu ~i la da do a je nu svog dru {tva do de l i vi {e ne g o za s lu ` e n u pla ke tu.

D. Savi~in

Po {to }e i na red ne go di ni na ~in ob ra ~u na osta ti ti isti, pen zi o ne ri se bo qem ne mo gu na da ti. Je di na na da im je – a ko li ke su {an se u iz bor noj go di ni za to ni je po treb no ni na po mi wa ti – da BDP do go di ne u Sr bi ji na glo po ra ste i za ra de do bi ju “skok” ba rem za ono l i k o ko l i k o za o s ta j u za dru gim u re gi o nu. No, na kon na r ed n e, pen z i o n e r i m a tek sle di go di na “ve li kog po sta” jer }e se od 2013. pen z i j e uskla |i va ti sa mo s ra stom po tro {a~ kih ce na ko ri go va nim za rast BDP-a je di no pod uslo vom da on bu de ve }i od ~e ti ri po sto. Ako ne bu de, pen zi je }e osta ti na ni vou iz 2012. Pen zi o ner ske or ga ni za ci je su sve sne to ga {ta im za kon ski pro pi si do no se, ali se ipak na da ju da }e do go di ne us pe ti da pro me ne deo ko ji se od no si na uskla |i va we pen zi ja od 2013.

No, MMF ve} sad od Sr bi je tra `i do dat no ste za we ka i {a za pen zi o ne re pa su ta ko i {an se pen zi o ne ra da pro me ne ve} usvo je nu for mu lu, ko ju je ta ko |e dik ti ra la ova me |u na rod na fi nan sij ska or ga ni za ci ja, ma le ili go to vo ni ka kve.

Qubinka Male{evi}

IZ QUBQANE STIGLO U BEOGRAD SAMO 300 PENZIONERSKIH ^EKOVA

Slo ven ci opet za ma ja va ju Sr be Oko 10.000 pen zi o ne ra ko ji su svo j u pri n a d le ` nost, ili wen deo, za slu `i li u Slo ve ni ji, i po red spo ra zu ma ko ji je stu pio na sna gu 1. ja nu a ra jo{ uvek ni su do bi li svo je ~e ko ve.

Na i me, za pro te klih se dam me se ci je is pla }e no tek oko 300 pen zi o ne ra, jer je sa mo to li ko re { e w a ob r a d io slo v e n a~ k i pen zij ski fond. Da kle, tek tri do pet od sto zah te va. Di rek tor ka sek to ra za od no se sa jav no {}u Fon da PIO Sr bi je Je li ca Ti mo ti je vi} ka `e da se po do bi ja wu spi ska od slo ve na~ kog fon da raz li ka pen zi ja is p la } u j e na te k u } e ra ~ u n e pen zi o ne ra u ro ku od pet da na.

Da kle, na{ fond ne za dr `a va no vac ve} ga od mah pro sle |u je, ali se u Slo ve ni ji “za bu {a va” i na to Be o grad ne mo `e da uti ~e. A u in t e r e s u je srp s kog Fon da PIO da se pro blem na kon go to vo dve de ce ni je {to pre re {i jer su “slo ve na~ ki” pen zi o ne ri do bi ja li i do bi ja ju no vac iz na {eg fon da.

Srp ski dr `a vqa ni ko ji su ra di li is pod Al pa, a ve} go di na ma od srp skog fon da do bi ja ju pen zi je, uve re ni su u to da “de -

Slo ve ni je sko ro i da ih do ~ e k a j u. Da k a k o, na { im dr ` a v qa n i m a sa slo ve na~ kim pen zi ja ma je va `no kad }e one sti }e jer su mno go ve }e od pen zi ja ko je do bi ja ju od srp skog fon da.

I di r ek t or Za v o d a za so ci jal no osi gu ra we Sr bi je Zo ran Pa no vi} po tvr |u je da ne mo `e prog n o z i r a t i kad }e svi do bi ti ono {to su za slu `i li. Pod se }a i na to da se pen zi je iz Slo ve ni je “ra ~u na ju” s Zmaj~ek zbog zabu{avawa ne pla}a kamatu da nom stu pa wa na sna gu Me |u dr `av nog spo `e la” na mer no odu go vla ~i s is - ra zu ma, u no vem bru pro {le go pla tom jer ne ma za kon ske kla u - di ne, pa ne ma re tro ak tiv ne is zu le ko ja bi ih te ra la da pro - pla t e iz pret h od n ih go d i n a. ces ubr za ju. Na i me, po wi ho vom Ta~ ni je, svi slo ve na~ ki pen zi mi {qe wu, u spo ra zu mu je mo rao o ne ri ko ji su na {i dr `a vqa ni bi ti od re |en rok u ko jem Slo - do bi }e za o sta le pen zi je od no ve ni ja tre ba da za vr {i svo ju vem bra 2010. a za onih 18 go di oba ve zu kao i ka zna, od no sno na pre to ga ne }e i s tim se mo ka ma ta ko ju mo ra pla ti ti ako ra ju po mi ri ti. Ali za to }e, kad to ne u~i ni na vre me. No, po - Slo ve ni ja od ra di svoj deo po {to je to osta lo ne do re ~e no, sla, na go mi li do bi ti de se tak i ako se na sta vi ovim tem pom, vi {e pen zi ja, i to u evri ma. ne }e svi ko ji ~e ka ju pen zi je iz Q. M.

MR[AVI IMAJU VE]E [ANSE OD GOJAZNIH DA DO^EKAJU POZNE GODINE

KAKO LEKAR KA@E

mo zak ote ~e kad zve zda upe ~e Trop ske vru }i ne te {ko pod no se i mla |i qu di, dok za sta ri je one mo gu bi ti i kri ti~ ne po zra vqe.

Du go iz la ga wa gla ve sun cu, po seb no to kom naj to pli jeg de la da na, mo `e pro u zro ko va ti sun ~a ni cu, pa i to plot ni udar.

zak, u ko ji {a qe {to vi {e hlad ne kr vi. Za to ka pi la ri u mo zgu na brek nu i mo zak jed no stav no na tek ne od re la tiv no na glog po ve }a wa vo lu me na. Simp to mi su sli~ ni po tre su mo zga i ni su ni ma lo be za zle ni. Mo gu do ve sti do du go traj ne ne sve sti ce, pa ~ak i fa tal nog is ho da.

Sun ~a ni cu pra te po vi {e na te le sna tem pe ra tu ra, ne mir, smu {e nost, pro blem s vi dom, ma lak sa lost, oma mqe nost i ra {i re ne ze ni ce. Puls je ubr zan, a di sa we plit ko i br zo.

Oso bu ko ja do `i vi sun ~a ni cu va qa sme si ti u hla do vi nu, sta vi ti joj Sparinu je te{ko podneti i u hladovini hlad ne oblo ge na Sun ~a ni ca na sta je iz la ga wem, gla vu i po ti qak, pa na sto ja ti spu po seb no po tiq ka, vi so koj tem pe - sti ti te le snu tem pe ra tu ru na nor ra tu ri i Sun cu. Te lo ko ri sti krv ma lan ni vo. da bi se ras hla di lo i ta ko od pre To plot ni udar je ve o ma sli ~an te ra nog za gre va wa {ti ti naj va - sun ~a ni ci, ali ne mo ra bi ti po `ni je or ga ne u te lu, po seb no mo - sle di ca di rekt nog iz la ga wa sun -

cu. Na sta je zbog pre ko mer nog po ve }a wa te le sne tem pe ra tu re i ne mo gu} no sti or ga ni zma da je odr `i u nor mal nim gra ni ca ma.

Obi~ no se ja vqa to kom let wih spa ri na, dok je vla `nost va zdu hu vi so ka jer je ta da ote `a no zno je we i pri rod no hla |e we or ga ni zma. Pre to plot nog uda ra obi~ no se ja vqa ju ma lak sa lost, gr ~e vi, vr to gla vi ca, sla bost, de hi dra ci ja... To plot ni udar na stu pa na glo i bez na ja ve – iz ne nad nim ko lap som i pa dom krv nog pri ti ska.

Ko `a je to pla, su va i cr ve na, a puls slab i ja ko ubr zan. Ovaj te `ak akut ni po re me }aj u naj te `im slu ~a je vi ma mo `e uzro ko va ti ko mu i smrt, pa je in ter ven ci ja le ka ra neo p hod na.

Naj bo qe je, da kle, ne iz la zi ti iz sta na iz me |u 10 i 17 ~a so va, a ka da se to kom pri jat ni jih de lo va da na kre ne u {et wu, na gla vu je oba ve zno sta vi ti slam na ti {e {ir ili la ga ni ka~ ket, ode }a tre ba da je pro zra~ na, od pri rod nih ma te ri ja la, a va qa po ne ti i fla {i cu vo de.

J. Barbuzan

Vit kost, ipak, ni je opa sna po `i vot

Ne dav no ob ja vqe na stu di ja ame ri~ kih na u~ ni ka pred vo |e nih dr Sti ve nom Kri ~ev skim iz Bap ti sti~ kog me di cin skog cen tra Vejk Fo rest u Se ver noj Ka ro li ni po ka za la je da gu bqe we te `i ne ne ugro `a va sta ri je qu de. U ra ni jim is tra `i va wi ma to je bi lo spo red na te ma, ali je me |u stru~ wa ci ma po sto ja la iz ve sna za bri nu tost zbog mo gu} no sti da je gu bqe we te `i ne ve za no za po ve }a nu smrt nost. Le ka ri su ~e sto bi li u di le mi da li da go ja znim pa ci jen ti ma sa ve tu ju di je tu, pla {e }i se da }e to mo `e obo ri ti wi hov imu no lo {ki si stem, do ve sti do obo le va wa od ne kih vi ro za, kom pli ka ci ja i, ka sni je, smr ti.

Kri ~ev ski is ti ~e da is tra `i va wa ko ja su po ka zi va la ve zu iz me |u mr {a vqe wa i sto pe smrt no sti mo gu bi ti re zul tat ~i we ni ce da je na glo i ne kon tro li sa no mr {a vqe we kod sta ri jih oso ba naj ~e {}e znak ne ke pri kri ve ne bo le sti.

Tim Vejk Fo re sta pre gle dao je po dat ke iz ra ni jih stu di ja ve za nih za go ja zne oso be s vi so kim krv nim pri ti kom, od ko jih su ne ki pro {li nu tri ci o ni sti~ ku

so li, osla bi li u pro se ku oko ki lo gram.

Is tra `i va ~i su 12 go di na ka sni je ko ri sti li po dat ke iz umr li ca da bi vi de li da li su u~e sni ci stu di je ko ji sad u pro se ku ima ju vi {e od 75 go di na jo{ `i vi i ka ko `i ve. Od oko 600 qu di, po de qe nih u gru pu ko ja je mr {a vi la i onu kon trol nu, iz sva ke gru pe oko 50 je umr lo. Ka da su is tra `i va ~i uze li u ob zir fak to re go di na, ra se i pu {a~ kog sta tu sa, uvi de li su da u~e sni ci ko ji su bi li pod vrg nu ti di je ti ni su umi ra li ~e {}e od onih ko ji su je li {ta su hte li. Na pro tiv, mu {kar ci ko ji su dr `a li di je tu ima ju ma wu sto pu smrt no sti od onih iz kon trol ne gru pe. Ovo is tra `i va we pr vo je u ni zu stu di ja pla ni ra nih da se ozbiq ni je po za ba ve pi ta wem kon tro li sa nog gu bqe wa te `i ne ra di po boq I tawir odre|uje qudski rok trajawa {a wa kva li te ta `i vo ta. Kri ~ev ski na gla {a va da su le ka ri sa obu ku ko ja im je po mo gla da iz gu da naj zad do bi li ja snu po ru ku da be te `i nu i da je ne vra }a ju. U~e svo jim sta ri jim pa ci jen ti ma sa sni ci stu di je u gru pi ko ja je dr ve tu ju la ga no i kon tro li sa no gu `a la di je tu u pro se ku su iz gu bi bqe we te `i ne, bez stra ha od fa li {est ki lo gra ma, dok su oni iz tal nih po sle di ca. kon trol ne gru pe, ko ji ma je sa ve to va no sa mo sma we no uzi ma we I. Vujanov

MA DA SU BU SE VI NA GAS NA TEH NI^ KOM PRE GLE DU

Na li ni ja ma GSP-a re do van ri tam

Ze mqa-va zduh pro tiv ko ma ra ca

Na sna zi je let wi red vo `we, pa je na uli ca ma rad nim da nom ma we auto bu sa, ukup no 178, dok je u ga ra `i GSP-a sprem no 210 vo zi la. Auto bu si na gas su u sa o bra }a ju u gra du od 9. ju la.Lon ~ar ka `e da su se no vi auto bu si do bro po ka za li.

Z. D.

„Ci klo ni za ci ja„ je ju ~e po ~e la tre }u fa zu uni {ta va wa ko ma ra ca ko ja }e tra ja ti za vi sno od vre me na do kra ja se zo ne, ka `e me na xer za od no se s jav no {}u u ovoj fir mi Dario A}imovi}. Tre }a fa za, pre ma we go vim re ~i ma, pod -

ra zu me va ne pre kid no uni {ta va we in se ka ta iz va zdu ha i sa ze mqe.

Ka k o is t i ~ e A}i m o v i} u za v i s no s ti od mo n i t o r in g a ko j i ra d i Po q o p ri v red n i fa kul tet eki pe „Ci klo ni za ci je„ ob la zi }e te ren, uni {a -

Novosadska utorak9.avgust2011.

Vo }e po sta lo luk suz S ca ma je sve vi {e pen zi o ne ra ko ji sa mo do la ze da se ras pi ta ju za ce ne. Tr gov ci im qu ba zno od go va ra ju u na di da }e pro da ti jo{ ko ji ki lo gram, ali sla ba eko nom ska mo} su gra |a na kva ri im ra ~u ni cu. Iz me |u dva raz go vo ra sa po ten ci jal nim kup ci ma ima ju i to li ko vre me na da po ne ko li ko pu ta pre slo `e ro bu na te zga ma, ko je iz gle da ju kao apo te ka. Ra ~u ni cu ovih pro da va ca kva re i vi so ke tem pe ra tu re zbog ko jih su se mno gi opre de li li da ove na mir ni ce pa za re u ve li kim mar ke ti ma, gde su ce ne pri bli `ne oni ma na pi ja ci.

N. R.

Pre da va wa o di ja be te su Pre da va we sa te mom „Pra vil na upo tre ba al fa-li po in ske ki se li ne kod obo le lih od {e }er ne bo le sti” odr `a }e se su tra u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes Do ma zdra vqa ko ji se na la zi u objek tu „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Uli ci Zmaj Og we na Vu ka broj 19.

Pre ko su tra odr `a }e se pre da va we na te mu „Ka ko spre ~i ti raz voj {e }er ne bo le sti” u sa ve to va li {tu na Bu le va ru ca ra

La za ra broj 75, so ba 344. Pa ci jen ti u Sa ve to va li {tu sva ko dnev no mo gu do bi ti uput stva o pra v il n oj is h ra n i, fi z i~ k oj ak t iv n o s ti i sti l u `i v o t a uop {te, dnev nom pra }e wu gli ke mi je kao i sa mo da va wu in su li na. Dva pu ta me se~ no se or ga ni zu je rad sa di ja be ti ~a ri ma u ma loj gru pi, a pre da va wa o di ja be te su odr `a va ju se jed nom ne deq no.

A. L.

U CK13 tri do ga |a ja An ti fa {i sti~ ki pank pu {ta }e se u okvi ru „Slu {a o ni ce” da nas od 17 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. U 18 ~a so va odr `a }e se An ti a u to ri tar ni ~i ta la~ ki klub, pri li kom ko ga

po se ti o ci mo gu da do ne su svo je tek sto ve, ra do ve i is pri ~a ju pri ~u. Od 21 ~as pri ka zi va }e se ci klus stu dent skih fil mo va s Aka de mi je umet no sti. Ulaz je slo bo dan.

A. Va.

V remeploV

Sve stra no pe ro \or |a Raj ko vi }a No vo sa |a nin \or |e Raj ko vi}, kwi `ev nik, u~i teq i no vi nar, je 9. avgusta 1886. „iz go reo u ra du u svo joj 66 go di ni”, ka ko je na pi sa no u ne kro lo zi ma ko je su ob ja vi le srp ske no vi ne. Ni je imao uslo va da za vr {i vi so ke {ko le, ali je ipak bio je dan od naj o bra zo va ni jih Sr ba svo ga vre me na. Kao mla di} je ob ja vio sa svim so lid ne sti ho ve u „Pe {tan sko - bu dim skom sko ro te ~i”, {tam pao je i jed nu zbir ku pe sa ma po sve }e nu neo stva re noj qu ba vi, Mi li ci Sto ja di no vi} Srp ki wi. Na pi sao je mno go to ga: na sto ti ne ese ji sti~ kih ~la na ka o po ja va ma u do ma }em `i vo tu, bio od go vor ni ured nik pr vog srp skog pe da go {kog gla si la „[kol ski list”, sa svo jim pri ja te qem J. Jo va no vi }em Zma jem ure |i vao

grad skom pod ru~ ju i u Srem skim Kar lov ci ma. Ove go di ne ko mar ci ne gri zu kao pro te kle dve. Po hva lu, ko na~ no, za slu `u je Grad, jer je na vre me ras pi sao ten der za oda bir fir m e ko j a }e uni { ta v a t i ko mar ce.

Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e zon skog vo }a i po vr }a na pi ja~ nim te zga ma je sve vi {e, a ku pa ca iz gle da sve ma we.

Ni ce ne, ni kva li tet ne mo gu da pri vu ku No vo sa |a ne da ono ma lo nov ca {to ima ju po tro {e na ku po vi nu zdra ve hra ne. Dok se vo }e su {i na vi so kim tem pe ra tu ra ma, tr gov ci su umor ni od po ku {a ja da spa su ro bu i pro da ju je po mi zer nim ce na ma. Iako se sa da za 200 di na ra mo `e na pu ni ti ce ger pro dav ci ka `u da je si tu a ci ja sve go ra. Pre ma wi ho vim re ~i ma od ni skih ce na za ra de ne ma, ali bo qe je i pro da ti ne go da pro pad ne. Kup ci su se pre tvo ri li u {e ta ~e, a na pi ja -

va ti lar ve du` ka na la i Du na va i od ra sle ko mar ce iz va zdu ha. Tre nut no se uni {a va ju lar ve u Ka }u, Bu di sa vi, Ko vi qu i Ste pa no vi }e vu, re kao je A}i mo vi}. Pre ne de qu da na „Ci klo ni za ci ja„ je iz avi o na uni {ta va la ko mar ce na

PI JA CE PU NE VO ]A I PO VR ]A, ALI…

Ce ne pa da ju, kup ci gle da ju Ve li ke ko li ~i ne se zon skog vo }a i po vr }a i ni ske ce ne i da qe ne do no se za ra du tr gov ci ma na pi ja ci. Iako su do bro po se }e ne, ve }i na pro da va ca ka `e da su to uglav nom po ten ci jal ni kup ci, {e ta ~i, ko ji se sa mo ras pi tu ju dok stvar ne ku po vi ne ne ma. Tr go vac Igor Radoni} is ti ~e da si tu a ci ja ne mo `e bi ti go ra.

-Na pi ja ci je tre nut no za ra da ja ko lo {a. Iako smo ce ne mak si mal no sni zi li, za ra da nam je mi ni mal na i da qe se sla bo pro da je.

Qu di iz gle da da ne ma ju pa ra ni

Ce |e ni pa ra dajz 40 di na ra Kra jem ju la i po ~et kom av gu sta mno gi pro iz vo |a ~i pa ra daj za po ~e li su s pro da jom ovog ce |e nog po vr }a, pa se ta ko u sva koj zgra di u san du ~i }i ma mo gu na }i fla je ri s po nu dom. Ce na je osta la ista kao i pro {le go di ne, a do ma }i ce ko je ku va ju pa ra dajz za li tar ove te~ no sti iz dvo ji }e 40 di na ra. Ka ko bi do ka za li kva li tet tr gov ci pa ra dajz ce de na li cu me sta pred mu {te ri jom.

Oni is ku sni ji ko ji go di na ma ra de ovaj po sao, da bi udo vo qi li proh te vi ma su gra |a na, or ga ni zo va li su i ku} nu do sta vu, a u za vi sno sti od uda qe no sti adre se kup ca i do sta va se na pla }u je. Ta ko se za ma le re la ci je pla }a 50 di na ra, dok je za ve }e uda qe no sti ce na od re |u je po ko li ~i ni ku pqe nog pa ra daj za.

za naj o snov ni je stva ri- ka `e Ra do ni}.

I dru gi tr gov ci su u istom po lo `a ju. Bez ob zi ra na to ka ko su te zge ure |e ne, ko li ki je iz bor i kva li tet na mir ni ca, tr gov ci ka `u da ne ma ju ko me to da pro da ju.

-Ce ne su ja ko ni ske, na ma se to u su {ti ni ni ne is pla ti, ali mo ra mo da ra di mo da bi za ra di li bar ko ji di nar. Qu di se sa mo ras pi tu ju, a pa re da po tro {e ne ma ju, pa on da sa mo pro }a ska ju s na maka `e jed na od tr gov ki wa.

U je ku se zo ne, ce na pa ra daj za na pi ja ca ma sve de na je na mi ni mum. Za ki lo gram ovog po vr }a sa da je po treb no iz dvo ji ti od 20 do 30 di na ra, kra stav ci i da qe ko {ta ju 30, a ce na ba bu re je s po ~et nih 150 sni `e na na 30 di na ra.

Mla dog krom pi ra ima u iz o bi qu, a za ki lo gram ovog po vr }a po treb no je iz dvo ji ti 40 di na ra.

Ti kvi ce i cr ni luk sta ju 30, a za ku ku ruz je ce na raz li ~i ta u za vi sno sti od kva li te ta. Ta ko se za 100 di na ra mo `e ku pi ti dva kli pa onog na oko lep {eg ku ku ru za, ma lo lo {i jeg se nu di {est ko ma da za sto di na ra, a tre }a kla sa po 10 ko ma da sta je100 di na ra.

Bre skve sta ju od 30 do 45 di na ra, {qi ve su 50, a ba na ne se mo gu na }i za 50 di na ra. Ma li ne i ku pi ne i da qe dr `e vi so ku ce nu od 100 di na ra po kor pi ci ili 150 za ki lo gram. U za vi sno sti od kva li te ta kru {ke sta ju od 60 do 120 di na ra, lu be ni ca je od 15 do 20, a di wa 30 dna ra. Ce ne be log i cr nog gro `|a kre }u se od 80 do 120 di na ra, a tr gov ci ka `u da se sla bo ku pu je jer je ce na jo{ uvek vi so ka.

N. R.

HIT NA PO MO] JU ^E NI JE IMA LA PRE VI [E PO SLA

Hro ni~ ni bo le sni ci do sko ~i li vre me nu

Ovu let wu se zo nu obe le `i le su u~e sta le i ve li ke tem pe ra tur ne osci la ci je ko je su se ne po voq no od ra zi le na mno ge su gra |a ne, a na ro ~i to na hro ni~ ne i sr ~a ne bo le sni ke. Za hva qu ju }i sa ve ti ma le ka ra no vo sad ske Hit ne slu `be ju ~e ra {wi dan je pro te kao sa ne {to ma wim bro jem in ter ven ci ja u po re |e wu s ra ni jim vre lim da ni ma, ka da je broj po zi va i iz la za ka na te ren bio za tri pu ta ve }i ne go {to je uobi ~a je no. Ka ko ka `e de `ur ni le kar Hit ne po mo }i pa ci jen ti su ve} do bro upu }e ni u to da se mo ra ju pri dr `a va ti svo je te ra pi je, da iz be ga va ju bo ra vak na po qu

ka da je tem pe ra tu ra pre ko 30 ste pe ni, da pi ju {to vi {e te~ no sti i da kon zu mi ra ju la ga ni ju hra nu, kao i da su na vi kli na vre men ske pro me ne.

Pre ma iz ve {ta ju Hit ne slu `be, za se dam ~a so va bi lo je 45 in ter ven ci ja, od ko jih su dva ko lap sa na jav nim me sti ma, a naj vi {e su od re a go va li plu} ni, sr ~a ni i bo le sni ci ko ji pa te od hi per ten zi je. Bez ob zi ra na broj iz la za ka na te ren, sve ~e ti ri li ni je Hit ne po mo }i su ne pre sta no za u ze te, a gra |a ni uglav nom zo vu zbog ra znih sa ve ta, pa ima i onih ko ji ni su u do me nu ove slu `be.

I. D.

„Li~ ni bi o skop” u KCNS Pro jek ci ja vi deo ra do va gr~ ke gru pe „Li~ ni bi o skop” (Per so nal Ci ne ma) iz ci klu sa „Svet di gi tal ne umet no sti” odr `a }e se da nas u 20 ~a so va u klu bu „Tri bi na

mla dih”, Ka to li~ ka por ta 5 na dru gom spra tu. Raz go vor o gru pi i we noj ak tiv no sti vo di }e Andrej Ti{ma, ne tvork umet nik i li kov ni kri ti ~ar.

S. T.

No se ba {ten ski ot pad je hu mo ri sti~ ko - sa ti ri~ ni list „Ko ma rac”…

N. C.

Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ko vi qu, na Kli si i Kli san skom bre gu, a su tra u Fu to gu. Tra vu, li {}e, gra we i osta li ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Po treb no je da ovaj ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti.

A. L.

Fo to: R. Ha yi}

Pet no vih so lo auto bu sa na gas ju ~e i da nas su na teh ni~ kom ser vi su po sle pre |e nih od 5.000 do 7.500 ki lo me ta ra, ali grad ski pre voz zbog to ga ne tr pi, ka `e ru ko vo di lac teh ni~ kog sek to ra u Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad” Aleksandar Lon~ar.

„CI KLO NI ZA CI JA” PO ^E LA TRE ]U FA ZU PO SLA

LE TO PO PRIN CI PU TO PLO-HLAD NO

Ju ~e „bron za”, da nas hla dan tu{ Po sle krat kog za hla |e wa ju ~e je [trand opet bio pre pun de ce ali i pre le pih de vo ja ka ko je su na pla `i, uglav nom, „na ba ci va le„ bron za nu bo ju. O~i gled no je da uz hlad no osve `e we i do bro dru {tvo i re ka mo `e da za me ni mo re. Je di na lo {a vest za qu bi -

te qe no vo sad skih pla `a je na ja va me te o ro lo ga da }e ve} da nas sti }i po gor {a we vre me na, a tem pe ra tu ra pa sti i vi {e od 15 ste pe ni. Ute {no je, me |u tim {to }e po sle to ga opet uda ri ti `e ga, pa ma lo ohla di ti, i ta ko do kra ja me se ca.

G. ^.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak9.avgust2011.

U „VREMEPLOVU” PREDSTAVQENA „SLATKA” KWIGA

^ITAOCI PITAJU

In for ma ci ja o „Pu tu” ^i ta lac „Dnev ni ka” Ste van H. po sta vio nam je pi ta we ka ko mo `e da do bi je in for ma ci je o uslu ga ma ko je pru `a JKP „Put”.

In for ma ci je mo gu da se do bi ju po zi vom na te le fon -

ski broj 021/ 6-313-599. Ina ~e, gra |a ni naj ~e {}e pi ta ju ka ko mo gu da pri ja ve o{te }e wa na pu tu, ko nad zi re ra do ve „Pu ta”, a za vre me zi me- ka da po ~i we ukla wa we sne ga sa pu te va.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Emi grant ski ku var”

Iz¬ d a¬ v a~¬ k e ku¬ } e “Mo n o i Ma w a n a” i “Al n a r i”, u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om”, u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e

~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va

na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do b i j a l i kwi g e, do¬ b i¬ t i po pri¬me¬rak kwi ge „Emi grant ski ku var“ De ja na Nov ~i }a, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Ko l ek c i j a pri ~ a-re ce pa ta, kwi ga neo bi~ ne struk tu re, vr ca va, pit ka, pu na iskri ~a vog du ha, na tre nut ke tra gi~ na i opo ra, ali uvek za ~i we na ~u ve nim hu mo rom De ja na No va ~i }a, auto ra kult ne kwi ge „SFRJ za po na vqa ~e“! „Ako ra ~ u n a t e da, strikt no po {tu ju }i re cep te iz ovog ku va ra, ne kog na hra ni te - te {ko da }e vam to po }i za ru kom.

Ali, ako ima te na me ru da ne k og {ar m i r a t e ovo je pra va kwi ga za vas. De jan No va ~i} je ju go s lo v en s ki Xej m i Oli v er, ali ne ku li nar stva ve} eks-JU {ar ma...”- iz pred go vo ra Iva na Ta sov ca.

A. V.

DNEVNIK I „STILOS ART” DARUJU KWIGE

„Taj na Me di ~i je vih”

^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti l os Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e m o sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko ji se da nas pr vi ja ve od 14 do 14.05 ~a s o v a na broj te l e f o n a 528-765 do bi ti po pri m e r ak kwi g e „Taj na Me di ~i je vih“ auto ra Maj ka Vaj ta. Do bit ni c i }e kwi g e mo }i pre u ze ti u pro dav ni ci „Me ga {op” u Uli ci Kej `r ta va ra ci je broj 8.

Pa l e o p a t o l og Idi Grejn xer i wen ujak Kar lin Me ken zi, u krip ti ka pe le Me di ~i je -

vih is t ra ` u j u m u m i f i c i r a n e ostat ke ~la no va naj mo} ni je po ro di ce iz vre me na re ne san sne Ita li je. Na pr vi po gled uobi ~ a j e n o de t a q an i str pqiv na u~ ni rad po ~ i w e da se pre ta va ra u mi ste ri ju jer se po sta v qa pi t a w e ~i ja su to sve te la u krip ti Me di ~i je vih, da bi vr hu nac na stao ka da na u~ ni ci u ko re nu ki~ me Ko zi ma Me di ~i ja pro na |u pred met ne po zna tog po re kla, ne pri me ren teh no lo gi ji on da {weg do ba.

A. L.

^ITAOCI PI[U SMS

dnevnik

Bo `an stve ne tor te - re cep ti i isto ri ja U le pom am bi jen tu po sla sti ~ar ni ce „Vre me plov” ju ~e je odr `a na pro mo ci ja kwi ge „Bo `an stve ne tor te - re cep ti i isto ri ja” autor ke Je le ne Jo vin, a u iz da wu „Pro me te ja”.

Ma gi star elek tro teh ni ke, ko ja ve} du gi niz go di na `i vi u Bo sto nu sa ku pi la je i ob ra di la 26 re ce pa ta tor ti ko je po ti ~u sa ovih pro sto ra, a ne sva ki da {we su za Ame ri kan ce. Po red re ce pa ta ko ji su pri la go |e ni sva koj i naj jed no stav ni je opre mqe noj ku hi wi, re cep te pra te luk su -

Fo to: N. Sto ja no vi}

zne fo to gra fi je i za ni mqi va isto ri ja {e }e ra, ~o ko la de i tor ti.

- Kwi g a je na s ta l a to k om vre m e n a ko j e sam pro v e l a u Ame ri ci, a tor te sam po ~e la da pra v im jer mi je ne d o s ta j ao ukus do ma. Go di na ma sam sa ku pqa la re cep te, a re cep te pra te za ni mqi vo sti ka ko je {e }er me wao isto ri ju sve ta. Po sle no vo sad ske pro mo ci je u pri pre mi je iz da we na en gle skom je zi ku- re kla je Jo vin.

V. V.

LETWA [KOLA NA FILOZOFSKOM FAKULTETU PRIVLA^I STRANCE

Zbog srp skog i sa dru gog kon ti nen ta Me |u na rod na let wa [ko la srp skog je zi ka na Fi lo zof kom fa kul te tu ugo sti la je i ove go di ne oko 50 qu di `eq nih sa vla da va wa na {eg je zi ka. Po la zni ci ko ji su sti gli iz svih de lo va sve ta, od Ka na de do Ru si je, pro ve {}e u na {em gra du tri ne de qe, a uz uvek te {ko ba ra ta we pa de `i ma, po ku {a }e da {to vi {e upo zna ju i na {u kul tu ru, obi ~a je i na vi ke. Sa Re be kom Vek sel sen iz Osla i Ana Ma ri jom Li ma Di mi tri je vi} iz Lon do na ove, zad we ne de qe kur sa, mo `e se do bro po pri ~a ti na srp skom, a i sa me po la zni ce iz ne na |e ne su ko li ko su na u ~i le to kom ove krat ke, ali in ten ziv ne {ko le.

- Pr vo sam stu di ra la glu mu u Oslu, ali sam on da oti {la na od mor u Cr nu Go ru. Za to vre me sam pri me ti la ka ko je je zik ko ji sam ~u la ja ko za ni mqiv i da bi vo le la da ga znam. Na kon to ga sam od lu ~i la da na u ~im taj je zik i upi sa la sam Bal kan ske stu di je u Oslu.

Pro fe so ri ca u Oslu mi je pro na -

Sti gli iz svih de lo va sve ta

{la sti pen di ju za ovaj kurs i sa da sam ov de. Kurs je vr lo ko ri stan, jer ko na~ no mo gu da ve `bam je zik. Na fa kul te tu u~i mo vi {e gra ma ti ku, a ima mo ma we prak se, ta ko da mi je ovo sa da su per - re kla je Re be ka. @i ve }i u Nor ve {koj i stu di ra ju }i na Bal kan skim stu di ja ma sva ko dnev no se su o ~a va sa pi ta wem za {to ba{ taj je zik, ipak qu di u toj skan di nav skoj ze mqi uglav nom stu di ra ju ru ski, fran cu ski, {pan ski ili ki ne ski.

- Ne znam za {to. Po ne kad ~ak ka `em da sam bal ka ni zo va na. To ne mo `e da se ob ja - Re be ka Vek sel sen Ana Ma ri ja Li ma Di mi tri je vi} sni, pro sto se za in te re su je{ za to. Na stu di ja ma ima mo i isto ri ju srp ski je zik, iako je po ku {a va la - Po se ti li smo ra zna me sta u i kul tu ru, po go to vo mi je za ni - ra ni je. U~e we na br zi nu i uz dru ge Voj vo di ni, i{li smo na Pe tro va mqi va isto ri ja. Uz to, ve o ma mi je oba ve ze uvek je do vo di lo do pre ba - ra din sku tvr |a vu, u Su bo ti cu, kre a tiv no da znam je zik ko ji ma lo ci va wa ko mu ni ka ci je na la god - [id, Srem ske Kar lov ce i fru qu di zna - na sta vqa Re be ka. nost en gle skog je zi ka. {ko gor ske ma na sti re, ta ko |e smo Ana Ma ri ja de lom je Srp ki wa, - Ka da sam po ~e la s ovim kur - po se ti li Ma ti cu srp sku i Ba no ipak do sa da ni je us pe la da sa vla da som, mi sli la sam da }e to bi ti ne - vi nu i vr lo se po ~a stvo va no ose ko li ko ~a so va ne deq no i da }e bi ti }am. Ina ~e, dru {tvo je sjaj no, ko vr lo opu {te no. Me |u tim, svi su se li ko god mo `e mo ide mo u grad i na za i sta po tru di li da na u ~i mo {to [trand. Isto je i sa ~a so vi ma vi {e mo `e mo i ve} na kon ne ko li - fol klo ra. Mi sli la sam da }e qu ko da na sam po sta la mno go slo bod - de bi ti sra mo ta, po go to vo mu {ki ni ja i si gur ni ja u go vo ru. Kurs je za - deo, me |u tim, sve je su prot no to i sta ja ko do bar i pro sto je ne ve ro - me. Qu di su bi li vr lo za in te re so vat no ko li ko se mo `e na u ~i ti u ta - va ni za fol klor i uop {te srp sku ko krat kom vre me nu. Te meq na sam kul tu ru. Ve ro vat no za to {to je i vo lim da znam za {to ne {to {to znat no dru ga ~i je od wi ho ve - za iz go va ram upo tre bqa vam na taj na - kqu ~i la je Ana Ma ri ja. ~in, ta ko da sam `e le la da kre nem u Sa Fi lo zof kog fa kul te ta ka {ko li sve od po ~et ka. Sa da, po sle `u da je ovo do sa da naj bo qa ge ne kur sa, mi slim da }u mo }i na sta vi ti ra ci ja od ka da se 1996. go di ne po i sa ma da u~im - ka `e Ana Ma ri ja. ~e lo sa ovom let wom {ko lom, a Lon don je ste ci {te naj ~ud ni - na {i po se ti te qi u pa u za ma iz me jih et ni~ kih kom bi na ci ja, ta ko da |u shva ta wa fo no lo gi je i gra ma we na srp sko-bra zil ska ta mo i ni - ti ke srp skog je zi ka, kao i u~e wa je ne ka atrak ci ja po ko joj bi se iz - kwi `ev no sti, kul tu re i isto ri je, dva ja la, a na ovom kur su u van - po ne li su sa so bom iz na {e ze mqe {kol sim ak tiv no sti ma mo gla je do bre im pre si je i po ko je ko lo u da opet da upo zna ov da {we na ci je, no ga ma. obi ~a je i isto ri ju.

A. Latas

065/47-66-452

Kru `ni tok za go net ka za pe {a ke Kru `ni tok u cen tru Ve ter ni ka?! Ok, kru `ni tok se pra vi da bi se ubr zao sa o bra }aj i ne ma se ma fo ra, ali ka ko }e pe {a ci pre la zi ti, pre tr ~a va ti, pre le ta ti? Na dam se da oni ko ji su sve to za mi sli li ima ju i pe {a ke u vi du, jer }e u su prot nom bi ti pro ble ma.

064/2660... * * * No vo sad ska par tij ska eli ta ima du ple fo te qe.

Vo de }i pro mo te ri u gra du stvar no vo de }i i pri ma wi ma ko jih se te {ko od ri ~u, kao gra do na ~el nik Pa vli ~i}, de sna ru ka \u ki}, le va ru ka Bub we vi} kao i eks gra do na ~el nik No va ko vi}. Bo ga mi du go }e mo za pam ti ti ovu de mo kra ti ju i wi ho ve me to de.

064/2491... * * * Ni je „Me ta lac“ pro fi ti rao od {er pi i lo na ca.

Ma da ako upo tre bi mo pa ra me tre za bro ja we i zbra ja we ko li ko wih je lu pa lo {er pe i lon ce (de mo krat ski) i ko li ko wih je pro fi ti ra lo, pa pu ta ko li ko funk ci ja, pa ko li ko pa ra, pa ko li ko go di na. Te {ko i za Gi ni sa, ali... sva ka {ko la se pla }a.

064/2491... * * * Gle dam ovu fon ta nu iza Ka to li~ ke por te, ne ra di od po ~et ka go di ne. Pi tam se za {to su je i pra vi li?

064/2403... * * * Po qo pri vred ni ci ka kva je to igra ka da ne prav du spro vo di biv {i mi ni star prav de ?!.

060/6394...

* * * Par king ser vis ima po seb nu ta ri fu, ajd se do go vo ri mo, pa ume sto u bu xet, vo za~ u svoj xep. Ja vi deo, sle de }i put {a qem sli ku.

063/295... * * * Vo leo bih ka da bi in ter vju i sa li, na pri mer tu ka bllov sku TV, jer oni se pra ve lu di, a sprem ni su da pi {u tu `be! Pa on da o „si ro tiw sknom„ do dat ku od 500 evra za umet ni~ ke pen zi je, ko je ba{ ni su ma le, a svi ti su per umet ni ci jo{ ho no rar no ra de, a kod mno gih ~ak i su pru ge to do bi ja ju! 064/4015... * * * Za ni ma me ka da }e po ~e ti iz grad wa ka na li za ci o ne mre `e u Kar lo va~ kom dru mu u Pe tro va ra di nu?

063/585... * * * Ni ka da mi ni je ni {ta sme ta lo po pi ta wu na ci o nal no sti, ali...5. av gu sta na HRT 1 sla ve „Olu ju”, pre ba cim na RTV1 - sni mak kon cer ta Te re ze Ke so vi je... Pi tam se...

063/470... * * * Ke ru {i od se ku {a pe, dig ne se haj ka, od jed nom svi vo le pse, otva ra ju se sil ni azi li, a ja u|em u mar ket, moj pas sta ne na ulaz od rad we i do bro da mi ni su gla vu ot se kli. Bi lo bi re al no da se usa gla se svi da li vo le pse sa mo ka da im se de si tra ge di ja ili i ina ~e, ta ko da sa svo jim psom mo gu da idem gde god, a da me po je din ci ne gle da ju kao da sam van ze mqan ka.

062/1608...

* * * Do |i te da vi di te ho ror igra li {te u De spo ta Ste fa na, is pred bro ja 18. Po `i vot opa sno! Pro pao pa tos, vi se tru le gre de. De ca mo gu ne da se po lo me, ne go osa ka te za ceo `i vot.

064/2015... * * * Do pa da ju nam se tek sto vi dru ga Bo re Oti }a pod na slo vom”[o rom s Bo rom„. U naj no vi jem,”sra mo ta„ kan da je tre bao do da ti „ali ni smo i ot pe va li svo je” i u to me je kumst. Ka da }e mo i da li }e mo, ~u }e mo usko ro na ra di ju.

066/9405... * * * ^i tam in ter vju sa Mi la nom Ra du lo vi }em i ose }am go rak ukus u usti ma. No vi Sad ne ma kon cert nu dvo ra nu, Voj vo |an ski sim fo nij ski or ke star ne ma svo je tim pa ne... A pre ten du je mo da po sta ne mo Kul tur na pre sto ni ca 2020., sve qu te }i se na Be o grad {to bo qe lo bi ra od nas. A ne vi di mo da smo kul tu ru ba ci li u bla to.

064/3012... * * * Po {to va ni No vo sa| ja ni, oba ve {ta vam vas da je pet no vih grad skih auto bu sa u kva ru!!! To li ko o kva li te tu „So la ris“ fir me! Gde su na {e pa re?!

Ne {a 063/503... * * * Ja re ko ovi sa dve fo te qe su naj ve }i pro blem i ta ko bi lo. ^ast iz u ze ci ma, kao Je {i }u iz In |i je, ali pam ti na rod, pa }e i na gra di ti.

064/2491...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak9.avgust2011.

9

OD PO NE DEQ KA 15. AV GU STA

Pedijatrija se seli iz Wego{eve [kolski pedijatri i Savetovali{te za mlade, od ponedeqka 15. avgusta }e biti preme{teni iz Wego{eve 32. Savetovali{te za mlade nalazi}e se na prvom spratu ambulante “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Zmaj Ogwena Vuka 19, u sobi 121. Telefoni su 021/451 - 451 i 021/4879 - 423. [kolski pedijatri bi}e preme{teni po slede}em rasporedu: dr Mi la Had na |ev, ambulanta “Rumena~ka”, Rumena~ka

102, dr Sve tla na \u ki} Jo va no vi}, “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Zmaj Ogwena Vuka 19, drugi sprat i dr Bi ser ka Jel ~i}, “Jovan Jovanovi} Zmaj”, drugi sprat. Telefoni za informacije su 021/4879 - 550 i 02174879 - 551.

Mladi Novosa|ani, koji su dolazili u Wego{evu ulicu bili su uskra}eni za savete raznih specijalista. Tako|e, tu nisu mogle da u|u osobe s invaliditetom, a u

ambulanti “Jovan Jovanovi} Zmaj” otklowene su sve arhitektonske barijere. U radu Savetovali{ta neophodno je svakodnevno prisustvo {kolskog pedijatra, ali i juvenilnog ginekologa. Preme{tawem u dom “Jovan Jovanovi} Zmaj” ovo }e biti omogu}eno mladima, kao i konsultacije sa svim specijalistima, dermatologom, oftamologom i drugima.

I. Dra gi}

KRI ZA BA[ PRO RE DI LA ZA KUP CE

U Spensu prazno 40 lokala

-Prazno je oko 40 lokala, ali kako ih ima dosta pregra|ivanih ne zna se ta~no pravi broj. Ako to me do da mo deo onih koji su u zakupu, a ne pla}a se za wih, pa je pokrenut sudski spor i u toj situaciji se ne fakturi{u obaveze, do{li bi do brojke od oko 50 lokala- rekao je za “Dnevnik” v.d. di rek tor Spen sa Bo r is Bar jak ta ro vi}.

Barjaktarovi} isti~e da je ekonomska kriza glavni uzrok nedostatka zakupaca i razlog {to je prazna skoro ~etvrtina od oko 200 lokala koliko ih ima u Spensu. Ako se pogleda po gradu i po privatnim tr`nim centrima uo~i}e se problem koji nije mimoi{ao ni Spens.

- Tokom devedesetih Spens je do`iveo neke arhitekton-

ske kon cep tu al ne pro me ne koje mu sada {tete. Za vreme sankcija pregra|ivali su se po planu raspore|eni lokali i pra vi lo se mno go ma lih pro dav ni ca ra di pro da je {verc robe, koja je u tim godinama navirala sa svih strana, dok su se gasila velika doma}a preduze}a. Malo je te`e da se danas sve vrati u svoje prvobitno stawe zbog dugoro~nih ugovora koji su potpisani u tim lokalima - nastavqa direktor.

Ovo je u Srbiji, po re~ima Barjaktarovi}a, jedinstveni pro stor po svom kon cep tukao poslovni i sportski centar- a wegova prvenstvena namena je organizovawe sportskih doga|aja.

A. L.

NO VO SA \A NI IZ MI RU JU OBA VE ZE PRE MA „LI SJU”

Za grobnice pla}awe i na rate U proteklih pola godine ~ak 85 odsto porodica platilo je “Lisju“ obnovu grobnog mesta po isteku desetogodi{weg zakupa.

Ovi rezultati su vredni pa`we, ka`e rukovodilac Sektora za razvoj, planirawe i informisawe Zo ri ca Baj kin - Jo va no vi}, imaju}i u vidu u kakvim lo{im ekonomskim uslovima se `ivi. Kako ka`e” Lisje” je u prvom polugodi{tu posalo 12.000 obave{tewa na adrese porodica pokojnika radi obnove grobnog mesta. Nagla{ava da se posle is-

teka desetogodi{weg zakupa grobno mesto mo`e obnoviti na tri, pet i deset godina.

Godi{wi zakup ko{ta 1.130 dinara, a u zavisnoti od du`ine zakupa “Lisje “daje popust od sedam do 25 odsto.

Prema wenim re~ima naplativost za produ`etak zakupa grobnice po isteku 30 godina je ne{to slabaje. Poslato je 114 obave{tewa, a 45 porodica se odazvalo pozivu “Lisja”. Produ`etak zakupa grobnice ko{ta 33.900 dinara za naredne tri decenije i

mo`e se platiti u {est rata, ili ke{om s popustom od 15 odsto.

Za produ`etak zakupa ure|ene parcele( amari~ka parcela)po isteku zakupa od deset godina poslato je 270 obave{tewa, a 30 odsto porodica je platilo tu stavku za narednih deset godina. Taj zakup ko{ta 14.900 dinara.”Lisje”daje mogu}nost pla}awa u ~etiri rate ili odjednom kada se dobija 15 odsto popusta.

Z. De li}

Yez koncert u Sredwo{kolskom domu Xez muzi~ari Xe ki Ra jan i trio La ri ja Vu~ ko vi }a nastupi}e sutra u 21 ~as na Novosadskom muzi~kom letu u vrtu Sredwo{kolskog doma, ulica Nikolajevska 1. Kao predgrupa ovim muzi~arima svetske reputacije, nastupi}e vokalni ansambl “Konstantin” iz Ni{a.

Ulaznice koje staju 500 dinara mogu se kupiti u Muzi~koj omladini, Katoli~ka porta 5, od 8 do 14 ~asova, ili dva sata pred po~etak koncerta na mestu odr`avawa programa. U slu~aju lo{eg vremena program }e se odr`ati u Sinagogi u 21 ~as.

K. N.

Iskqu~ewa struje

Fo to: R. Hayi}

Sve za dobar kadar Za dobar kadar svaki fotograf uradi}e sva{ta, pa ~ak i akrobacije u stilu Tarzana ili Ninxa ratnika, tako da sedewe u stilu Bude i nije neki napor. Da li je re~ o umetni~koj fotografiji novosadskih golubova ili je pak u pitawu standardna turisti~ka slika sa {irokim osmehom, zagrqajem i velelepnom katedralom u pozadini, ne znamo. Bilo kako bilo, dok fotka{ uvek mo`e{ biti “ufotkan”. A. L.

No vi Sad: od 8 do 9.30 ~asova Hilandarska od 1 do 7, 2 i 2A, O[ “Vuk Karaxi}”, Slova~ka od 1 do 13 i od 2 do 18, V. Vodnika od 10 do 22 i od 17 do 27; od 10 do 11.30 apoteka “Bulevar”, Bulevar kraqa Petra prvog od 13 do 17, Bulevar oslobo|ewa od 33 do 51; od 9 do 12 individualna gradwa u Ulici Majevi~koj od Mi~urinove do Marodi}eve, individualna gradwa u Ulici Bogdana Garabandina i Ulica Marodi}eva od Majevi~ke do Slobodana Baji}a; od 8 do 18 naseqe Telep. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 12 Ulica Ru`a i Kestenova.

Pe tro va ra din: od 10 do 12 Patrijarha Raja~i}a 30A. Ko viq: od 8 do 13 deo naseqa od Trga Solunskih dobrovoqaca prema manastiru, crpka na nasipu, Dunavac, Fazanerija CS, Ratno ostrvo. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa ^ortanovci ispod vile Izvr{nog ve}a i deo naseqa Kara{ i deo vikend

naseqa ^ortanovci oko vile Izvr{nog ve}a.

Sutra, No vi Sad: od 8 do 13 sati P. ^arnojevi}a od 20 do 34 i od 27a do 35; od 8 do 10 Bra}e Ribnikar od 9 do 49 i od 10 do 46, Danila Ki{a od 17 do 43 i od 28 do 46, O[ “Milan Petrovi}”, Sredwa gra|evinska {kola “Jovan Vukanovi}”, studentski domovi “23 Oktobar”; od 10.30 do 12 [kolska, Bulevar oslobo|ewa 80, Danila Ki{a od 1 do 15 i od 10 do 26, De~ja ustanova “Veseqko”, Institut za{tite na radu, Trg Kamenskog, Vi{a ma{inska {kola, deo Bulevara oslobo|ewa i Futo{ke; od 7 do 18 naseqe Telep. Ko viq: od 8 do 13 sati deo naseqa od Trga Solunskih dobrovoqaca prema auto putu. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa ^ortanovci ispod vile Izvr{nog ve}a i deo naseqa Kara{ i deo vikend naseqa ^ortanovci oko vile Izvr{nog ve}a.

Fo to: R. Ha yi}

Idila u parku

U vreme kada je tempo `ivot ba{ brz, sve mawe qudi ima vremena da se posveti najbli`ima. Da ima onih koji umeju da dosko~e ovim “pravilima `ivota” dokazuje ova porodica, koja je sun~an letwi dan provela zajedno, igraju}i se u Futo{kom parku. Sportske aktivnosti, piknik u prirodi ili odlazak na obli`wu pla`u, idealno su re{ewe kada je lepo vreme. Septembar je ve} iza }o{ka…

A. Va.

KLIN^ STA NA RA I RAZ NO SA ^A RE KLA MA

Zbog flajera puca sandu~e Po{tanski sandu~i}i Novosa|ana svakodnevno su zatrpani flajerima s raznim reklamnim porukama - od salona za masa`u, frizerskih salona, prodavnica brze hrane, do privatnih ~asova, raznih majstora, molera, stolara, vodoinstalatera. Na ovaj na~in sve ~e{}e se reklamiraju i megamarketi, koji ubacuju novosti o proizvodima na sni`ewu.

Re{ewe za problem ne postoji, jer je re~ o direktnom sporu izme|u raznosa~a flajera i stanara. Kako ka`u u komunalnoj inspekciji, u ovom slu~aju oni su nemo}ni, jer nemaju nadle`nost da ka`wavaju po ulazima zgrada, koje su u vlasni{tu stanara a i kod ovog problema ne radi se o ku}nom redu.

- Ukoliko bi neki raznosa~ ove flajere pobacao na ulici, tada bi komunalna policija mogla da ga kazni, a inspektori da

wihove nekulture mi moramo da gledamo taj nered i da `ivimo u wemu - pri~a Jo van ka N. sa Limana i dodaje da nikad ni{ta nije kupila niti naru~ila s tih reklama.

Mnogi su nam rekli da te papire i ne pogledaju ve} ih odmah bacaju u kantu za sme}e.

- Ponekad budem nequbazna i gruba, ali to je samo zbog toga {to sam nekoliko puta zatekla obijeno sandu~e, upravo zbog reklama. Od tada ne pu{tam nikoga u zgradu - ka`e predsednica Skup{tine stanara u jednoj zgradi na Keju Ve ra S. U toku dana jedan raznosa~ ubaci u sandu~i}e {irom grada i nekoliko hiqada flajera. Raznosa~i s kojima smo razgovarali tvrde da Novosa|ani umeju da budu veoma neprijatni i da ih ~esto vre|aju i psuju bez ikakvog razloga.

Po je di ni raz no sa ~i ~ak i obi ju san du ~e, te na pod po ba ca ju ogla se kon ku re na ta.

S dru ge stra ne, ne ki se pre ma raz no sa ~i ma po na {a ju kao da su do {li da ih opqa~ ka ju mu pi{u prekr{ajnu prijavu, jer se radi o prqawu javne povr{ine – obja{wavaju u inspekciji.

Zbog toga stanari u zgradama ponekad i ne prona|u svoju po{tu i ra~une, a ne retko svi ti papiri ispadnu na pod kad otvore sandu~e. Sugra|ani s kojima smo razgovarali ka`u da im reklame toliko i ne smetaju, koliko pojedini raznosa~i koji ~ak i obiju sandu~e, te na pod pobacaju oglase konkurenata. Hodnici u zgradama ~esto izgledaju kao deponije.

- Svakog dana zati~em veliki broj raznih flajera u po{tanskom sandu~etu. To je danas postao jedan od najefikasnijih na~ina reklamirawa, ali raznosa~i koji to rade nekada zaista idu u krajnost. Pre neki dan vratila zatekla sam prepuno sandu~e reklama, a morala sam i da gazim po hrpi papira. Zbog

- Drugar i ja smo delili letke za {kolu stranih jezika i morali smo da podelimo oko 5.000 flajera za samo jedan dan. I{li smo od zgrade do zgrade, a pojedinci su se prema nama ophodili kao da smo do{li da ih opqa~kamo - pri~a Mar ko P. Kako bi doneli ve}i profit firmi za koju rade, raznosa~i letaka priznaju da im se de{ava da povade ostale flajere i ostave u sandu~etu samo svoje.

Ni za Mi la nu koju smo zatekli kako deli flajere u centru, posao i nije uvek prijatan.

- Delim reklame za jedan butik i priznajem da sam se svega nagledala. Sugra|ani razli~ito reaguju kada im dajem flajer.

Neki popri~aju sa mnom, dok drugi ne `ele ni da ga uzmu. Neki ga opet uzmu i odmah bace na sred ulice - po`alila se devojka.

Q. Na to {e vi}

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak9.avgust2011.

DNEVNIK

c m y

10

ОТВОРЕНА 12. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ГОЛУБИНЦИМА

Добро дошли академци и аматери

АМАТЕРСКИ ВАТЕРПОЛО ТУРНИР У ВРБАСУ

Дечаци расту у земљи шампиона

ВРБАС: Ватреполо турнир Врбас 2011 одржан је протеклог викенда, по тринаести пут, на отвореним базенима Центра за физичку културу „Драго Јововић”. На овој манифестацији, која има за циљ да промовише аматерски ватреполо, пријављено је било укупно шест екипа, и то две из Сомбора, три из Врбаса и једна из Бачког Доброг Поља. Победник турнира је сомборска екипа „Полет 1”, у којој су ватерполисти млађе генерације. Они су победили врбаску екипу „Кабадахија” и то резултатом 113. Тренер врбаског ватреполо

клуба и један од организатора турнира Вукашин Ераковић каже да је задовољан одзивом екипа.

- Ово су екипе које се готово сваке године пријављују за учешће на турниру. Иако је Врбас град у коме ватреполо клуб постоји тек две године, задовољан сам постигнутим резултатом овдашњег клуба у коме углавном играју петанестогодишњи дечаци, који се јако труде упркос томе што немају у потпуности одговарајуће услове за тренирање - рекао је Ераковић. М. К.

ГОЛУБИНЦИ: Вечерњом литургијом у црквици Водица отворена је у недељу увече у Голубинцима 12. ликовна колонија која ове године има и међународни карактер. Манифестација носи име „Водица“, по овом сакралном објекту, јер је одатле кренуло дружење уметника у овом сремском селу. Колонија је окупила преко 30 сликара и вајара из Србије, али и Русије и Словеније. Литургију на Водици је служио протојереј Данило Стегнајић, а колонију отворио председник Савета МЗ Голубинци Станиша Опачић, пожелевши добродошлицу уметницима, међу којима има и академаца и аматера, а већина је већ учествовала на голубиначкој колонији. Како је најављено, током седмодневног дружења сликара и вајара домаћини ће им представити и све најлепше што имају у селу, када је реч о култури и традицији. Сваке вечери ће бити поезије и музике тамбураша, сутра ће учесници колоније код фонтане у центру села, сликати са голубиначким основцима, а у суботу ће све би-

ти завршено изложбом новонасталих уметничких радова у Ловачком дому, где је и централно место окупљања учесника колоније. Да простор око Ловачког дома буде што лепши и инспиративнији, потрудили су се чланови Савеза омладине Голубинаца и удружења „Чутурица“, који су ливаду иза објекта уредили у стилу старих сеоских домаћинстава, са ђермом, плуговима, колечкама, фијакером и другим реквизитима, прикупљеним у селу које је, иначе, не само у Србији већ и у Европи познато про пројекту „Голубинци еко-етно музеј“, пошто би, завршетком обнове дворца „Шлос“, управо у овом селу Србија требало да добије први еко-етно музеј. Међународни статус колонији дају Олга Даутова из Русије и Бењамин Кумреј из Словеније, Миодраг Ташковић из Краљева, Момчило Фундуп из Београда, Милан Ђурић из Војке, Бранко Орешчанин из Старе Пазове, Радивој Блечић из Инђије, Јован Мијић из Пирота од самог почетка су учесници

BIOSKOPI Arena: „Rango” (13.40), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.20, 22.35), „Rio” 3D (13.20), „Kung fu panda 2”, 3D (13.10, 15.10, 15.20), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (20.30, 22.30), „Transformers 3” (17.15), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.20, 17.45, 20, 22.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (15.45, 18, 20.15, 22.25). „ „Green lantern” ( 16, 18.10, 20.25, 22.40).

Jadran: „Udaqeno predgra|e” (19), „Hana” (21).

KCNS: „Mi{ Perez- zubi} vila 2” (11), „O bogovima i qudima” (19, 21).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Iva na Ja ni ~i}, Va len ti na Stan ko vi}, Dra ga na Va si qe vi}, An drea Ve li~ ko vi}, Ta wa Pe ri}, Ani ca Sej di}, Zo ri ca Ter zi ja, Na ta {a Bo di ro `i} iz Novog Sada, Mi ra Do {en iz In|ije, Dra gi ca Jan ~i} iz Futoga, Kor ne lia Sen ti van ski-Branc iz Ba~a, Ta tja na Glu va ji} iz Ba~ke Palanke, Ma ri ja Pro {i} iz Maldenova, Iva na Mi li} iz Koviqa, Li di ja Vel ko iz Veternika, Iva na Kan tar xi} iz Sremske Kamenice, Sto jan ka Mar ~e ta iz Ba~kog Jarka.

DE^AKE: Mi la na Ma ki vi}, So wa Va re ni ka, Mi li ca Mir ~i}, Je le na Ba bi}, Ani ta Ka ~a ven da, Alek san dra Pe trov, An dri ja na Ba wac, Iva na Pe tro vi}, Alek san dra Ugren, Mi lan ka Jo vi}-Sa la bat, Sne `a na Vu ka di no vi}, Alek san dra Aran ~i} i Gor da na Abra mo vi} iz Novog Sada, Re gi na Far ka{ iz ^uruga, Ta wa Bo di ro `a i Je le na Pe vac iz In|ije, Ve sna Vu ke li} iz Ba~kog Gradi{ta, Je le na Ve li no vi} iz Karavukova, Ana Ku lik iz Kisa~a, Je le na Hu rak iz Silba{a, \ur |i ca Zo ra no vi} iz Sremske Kamenice, Ma ri ja na Le ki} iz Veternika, Rad mi la Ra do sa vqe vi} iz Be{ke, Ni na \u ro vi} iz Kr~edina, Oli ve ra Ne {i} iz Sremskih Karlovaca, An ge li na Pe tro vi} iz Pivnica, Ma ri na ]i ri} iz ^eneja, Emi na La ka to{ i Qu bi ca Ma ti} iz Be~eja, Ma rin ka Vu ko ti} iz Ba~kog Jarka, Li di ja Kav gi} iz Ba~ke Palanke, Raj ka Vu ji} iz Petrovaradina, Da ni je la Si la |i iz Budisave i San dra Ra dul iz @abqa.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milica Jovana Bodegrajac (1928) u 11.15 sati, Amalija Stevana Ruwi} (1927) u 12, Miodrag Blagoja \or|evi} (1942) u 12.45, Qubinka Aleksandra Petrov (1927) u 13.30, Lazo Mitra Radovanovi} (1935) u 14.15, Zoran \or|a Rogi} (1956) u 15 sati i Marica Jo`efa Fin~ur (1966) u 15.45.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Stevan Slavka Gruji} (1930) u 13 sati, na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Vinka Du{ana Jankulovski (1934) danas u 13 sati.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Dragomir Alekse Simi} (1927) u 15 sati a na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Svetozar Radovana Sojanovi} (1948) danas u 15 sati.

ција настави. Организатор манифестације је Месна заједница, генерални покровитељ Општина Стара Пазова, а домаћини кажу да су сви гости наредних седам дана добродошли у Голубинце. А. Мали

ЗАВРШЕН ЛЕТЊИ ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ ЗА РЕКРЕАТИВЦЕ

„Кнежевина Турија” победила на пенале

БЕЧЕЈ: Пенали су, као и лане, пресудили о победнику традиционалног бечејског летњег турнира у малом фудбалу ОПЕН Бечеј 2011. Да све буде занимљивије и тада је у финалу било 2:2 после регуларних 40 минута игре. Овога пута је „Кнежевина Турија“ била успешнији извођач пенала и укупним резултатом 5:3 освојила прво место, а бечејској екипи МГМ припало је друго место. У „малом финалу“ бечејски „Кнот Аутофлекс“ је резултатом 4:2 победио новобечејску екипу „СТР Блажин“. Три првопласиране екипе награђене су пехарима, победнику је припао новчани износ од 100.000 динара, њиховом ривалу у финалу 50.000 и трећепласираном „Кнот Аутофлексу“ 30.000 динара. Члан победничке еки-

DaNas U NOVOM saDU

Станиша Опачић отворио Колонију

ове ликовне манифестације, а Синиша Попов, који је са свештеником Данилом Стегнајићем и зачео ово ликовно дружење каже да је задовољан како манифестација расте из године у годину и очекује да се тради-

пе Небојша Бојовић проглашен је за најбољег играча, његов саиграч Иван Филиповић с 31 голом је најефикаснији стрелац турнира, а голман „СТР Блажин“ Зоран Ћурчић је добио награду за најсигурнијег голмана. Финале је оправдало очекивања бројних љубитеља игре „на петопарцу“, у којем су бриљирали двоструки стрелци Иван Филиповић и Ивица Миливојев. Боје „Кнежевине Турије“ бранили су голмани Дарко Ватраљев и Степан Шијачић, те играчи Петар Берић, Небојша Бојовић, Радослав Главандаров, Зоран Дудварски, Милорад Козамора, Ђуро Ћук и Иван Филиповић. В. Ј.

Туријски „кнезови“

VODI^

telefOnI VA@nIJI BROJeVI Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS”TOURiSM&T RaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

APOteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSI Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Амбасадорски тим отвара врата инвеститорима СУБОТИЦА: За ме ник ам ба са до ра Изра е ла, Еyал На ор при ли ком по се те Су бо ти ци ис та као је да је циљ са стан ка ам ба са дор ског ти ма, ко ји пред во ди да се упо зна са мо гућ но сти ма ула га ња. Еyал На ор је ре као да мно ги при вред ни ци из Изра е ла ула жу у Ср би ју и да ни су пре ста ли, иако је би ла еко ном ска кри за. Су бо ти ца има мно го мо гућ но сти, али за ме ник ам ба са до ра Изра е ла сма тра да је још увек ра но да се го во ри у ко јим обла сти ма ће се ула га ти.

- Су бо ти цу је по се тио ам ба са дор ски тим ко ји чи не пред став ник ам ба са де Изра е ла и кор по ра ци је „Ти гар”. У са рад њи са На ци о нал ном али јан сом за ло кал ни еко ном ски раз вој по чет ком ју ла би ли смо је дан од гра до ва ко ји је

VESTI

utorak9.avgust2011.

АПЕЛ ОБА СИН ДИ КА ТА ПИК БЕ ЧЕЈ ПО СЛО ДАВ ЦУ

Стечај (није) зауставио расипање

до био тим за уна пре ђе ње по слов не кли ме и при вла че ње ин ве сти ци ја. Ми смо из не ли на ше ту ри стич ке и при вред не по тен ци ја ле - по ја снио је гра до на чел ник Су бо ти це Са ша Ву чи нић. Циљ На лед-а, при ли ком фор ми ра ња ам ба са дор ских ти мо ва био је да де фи ни шу кључ не пред но сти Су бо ти це ко је ће се пред ста ви ти ин ве сти то ри ма. Пре ме сец да на су фор ми ра ни ам ба са дор ски ти мо ви и са да је одр жан пр ви са ста нак у Су бо ти ци.

- По ред то га што смо упо зна ли го сте са мо гућ но сти ма ин ве сти ра ња, има ли су при ли ку да чу ју ис ку ства стра них ин ве сти то ра ко ји већ ула жу у Су бо ти цу, као и о људ ским ре сур си ма на ше сре ди не, ре као је Ву чи нић. А. А.

БЕЧЕЈ: Пред став ни ци оба син ди ка та у ПИК Бе чеј по зи тив но су оце ни ли си ту а ци ју у фир ми од ка ко је уве ден рад ни сте чај, али су из ра зи ли за бри ну тост јер се вла сник ком п а н и ј е ИР ВА Ин ве с ти ц и ј е Ђор ђ и ј е Ни цо вић оглу шу је о за кон ске оба ве зе. Реч је о вра ћа њу ме ха ни за ци је вред не 850.000 евра, ко ја је пре ко ли зин га ку пље на на те рет ПИК Бе чеј, а ко ри сте је дру ге фир ме у са ста ву ком па ни је у Ба нат ском Бре стов цу, Бе лом Бла ту и План ди шту или ку пље ног ко ња пре по на ша вред ног 140.000 евра пла ће ног нов цем ПИК Бе чеј.

- Ово је наш апел за нор мал но ре ша ва ње спо ра, а не да се по вла чи мо по су до ви ма. Вла сник ИР ВА Ин ве сти ци је, ко ја је 49 од сто вла сник ка пи та ла ПИК Бе чеј, а пре о ста лих 51 про це нат је у вла сни штву кон зор ци ју ма ФАРФ ЛТД са Бри тан ских Де ви чан ских остр ва, на ста вио је да се ба ха то по на ша и не до ма ћин ски по слу је, што је и до ве ло наш ком би нат у ка та стро фал но ста ње - са оп шти ли су пред сед ник син ди ка та „Не за ви сност” Алек сан дар Пе шић и пред -

сед ник Са мо стал ног син ди ка та Бра ни слав Ше ке ро вић.

- Упра во је уво ђе ње сте ча ја био је ди ни на чин да се за у ста ви оту ђе ње имо ви не, из вла че ње ро бе, за ду жи ва ње на те рет ПИК

Од лич ни при но си Син ди кал ни пред став ни ци са за до вољ ством су са оп шти ли из у зет не про из вод не ре зул та те ПИК Бе чеј у ра тар ству. Про с е чан при нос ово го ди шњег ро да гра шка је пре ко 6,1 то не по хек та ру, пше ни це 6,2 то не. У то ку је бер ба бо ра ни је, ко ја је да ла чак 10 то на по хек та ру. Бе чеј и, на кра ју кра је ва, очу ва ње 1.600 рад ни ка. Ка ко то да је са да, по сле уво ђе ња рад ног сте ча ја, име но ва ња сте чај ног управ ни ка и по ста вља њем глав ног ме на џе ра, ста би ли зо ва но ста ње у ком па ни ји, про из вод ња се од ви ја по пла ну, до при но си и по -

АЛ ХЕ МИ ЈА СОМ БОР СКОГ „БИ О Е НЕР ГО И ЛА”

Донација за народну кухињу ВРБАС: За Народну кухињу, у којој се свакодневно храни стотину Врбашана, Дирекција за робне резерве Републике Србије обезбедила је додатне прехрамбене производе. Према споразуму о поравнању за потребе народних кухиња, Индустрија меса „Неопланта“ из Новог Сада испоручиће Народној кухињи у Врбасу 110 килограма димљених свињских буткица, 90 килограма димљене сланине, 32 килограма домаће кобасице, 25 килограма роштиљских кобасица и 50 килограма масти. М. Кк.

Трећи семафор за возачке испите БЕЛА ЦРКВА: Покрајински секретар за привреду Иштван Пастор и председник Општине Бела Црква Жељко Црногорац потписали су Уговор о додели бесповратних средстава за суфинансирање изградње светлосне саобраћајне сигнализације – семафора у Белој Цркви. У реализацији пројекта учествује Покрајински секретаријат за пољопривреду АП Војводине на основу конкурса за доделу бесповратних средстава за суфинансирање изградње светлосне саобраћајне сигнализације са 7.184.398,07 динара, а Општина Бела Црква ће на име сопственог учешћа обезбедити 1.284.699,38 динара. Семафор ће бити постављен на раскрсници улица 1.октобар – Вука Караџића и Жарка Зрењанина. Изградња трећег семафора је један од најважнијих услова за несметано функционисање неколико Ауто-школа и полагање возачких испита у Белој Цркви. М. В.

Од уља из фритеза, краљевски биодизел СОМБОР: Ка ко тех но ло ги ја и на у ка на пре ду ју, оства ру је се и оно што је не кад би ло слич ни је ма шта ри ја ма ал хе ми ча ра. До ду ше, ни ко ви ше ни је у по тра зи за ка ме ном му дро сти и про це сом пре тва ра ња оло ва у зла то, али да је мо гу ће од на из глед не у по тре бљи ве си ро ви не до би ја ти не што ко ри сно, до ка зу је и сом бор ска фир ма „Би о е нер го ил”. Ова фир ма усме ре на на про из вод њу би о ди зе ла, пра ва је ма ла еко ло шка фа бри ка на 400 ква драт них ме та ра у ха ли „Се ме Сом бор”, ло ка ци ји по зна ти јој као Ста ра кла ни ца. „Би о е нер го ил” успе ва да од от пад них уља и ма сти ор ган ског по ре кла про из ве де по гон ско го ри во - би о ди зел. У скла ду са трен дом мо дер них тех но ло ги ја, фа бри ка за по шља ва са мо пет рад ни ка, по што је це ло куп на про из вод ња ауто ма ти зо ва на и под „буд ним оком” ком пју тер ске тех ни ке. Ме с еч но се у ха ли „Би о е нер го и ла” про из ве де око 15.000 ли та ра би о ди зе ла, што је, ка жу ов де, не до вољ но за све зах тев ни је тр жи ште. Ку па ца је мно го, али се „но ви” енер гент ис по ру чу је тек по љо при вред ним га здин стви ма, апа тин ској „Ел би” фа бри ци у са ста ву ком па ни је „Ве бер”, риб ња ци ма и не ким ма њим по тро ша чи ма. Основ на си ро ви на је већ ко ри шће но уље ко је сти же из ре сто ра на, хо те ла, до мо ва уче ни ка, бол ни ца и ри бар ни ца. Та ко ис ко ри шће на уља уме сто да за вр ше као за га ђи ва чи во до то ка и зе мље по ста ју си ро ви на за про из вод њу го ри ва ко је

КУП БЕ ГЕЧ КЕ ЈА МЕ

Девојчице вештије с пецаљком него с варјачом

БЕГЕЧКА ЈАМА: Уче сни ци и го сти тра ди ци о нал ног Ку па Бе геч ке ја ме у пе ца њу и ку ва њу ри бље чор бе има ли су у су бо ту не за бо ра ван дан, ве че и ноћ. У ат мос фе ри пу ној сме ха и ве се ља одр жа но је ово тра ди ци о нал но так ми че ње у по зна том, мно ги ка жу нај леп шем ри бо ло вач ком на се љу на Ду на ву. У рад ном пре по дне ву нај у спе шни је у пе ца њу на пло вак би ле су де вој чи це Да ра Ми ла чић и Ми ла на Шу кун да, ко је су по бе ди ле у над ме та њу пи о ни ра до 14 го ди на. Тре ћи је био Иван Ђор ђе вић, а так ми чи ло се укуп но 14 пе ца ро ша. Би ло је вре ло и у над ме та њу ку ва ра. Нај бо љу чор бу за чи нио је Ђор ђе Мо љац, гост из Но вог Са да, са Са лај ке.

Дру ги је био Ти хо мир Ста кић, док је част на се ља од бра ни ла брон за ном медаqом Љи ља на Грин худ, ис ку сна ре ду ша са Ја ме. Так ми че ње је одр жа но на чар ди где је ве се ље по тра ја ло ду бо ко у ноћ, до са мог ју тра. Пред сед ник насеqа Ша ца Грин худ и ово га се пу та за хва лио свим уче сни ци ма и стал ним спон зо ри ма, исти на ма ло број ним, али упор ним. Ма ни фе ста ци ју су по мо гли Алек сан дар Цвет ко вић, чи ји је ор ке стар „Бал кан бенд” обез бе дио ма ји це за пе ца ро ше, по том „Чар да код Бра ше”, ко ја је по кло ни ла 20 кг ри бе, „Чар да на Ја ми” (ма ји це за ку ва ре), те Зо ран Фан че вић ко ји је обез бе дио штам па ни ма те ри јал. П. Ма ле шев

11

не за га ђу је око ли ну, а уз то је ујед но јеф ти ни је од обич ног ди зе ла. Пред у зе ће су 2007. го ди не осно ва ли Сло бо дан Ка та нић и Дра ган Мак си мо вић, и то уз по моћ Фон да за ка пи тал не ин ве сти ци је Ср би је и Вој во ди не, те кре ди ти ма ба на ка, али и соп стве ним сред стви ма. Два

Парт не ри ма иде на ру ку За кон о из ме на ма и до пу на ма о упра вља њу от па дом ко ји оба ве зу је све про из вод не по го не у ко ји ма има от пад них уља да их пре да ју овла шће ним пред у зе ћи ма за пре ра ду. Мак си мо вић ве ли да от пад на уља до би ја ју из пред у зе ћа „Мар бо” из Ма гли ћа

ре зи пре ма др жа ви се уред но пла ћа ју, ми ни мал не за ра де рад ни ци ма се сва ког 25. у ме се цу ис пла ћу ју, чак и 40 са ти пре ко вре ме ног ра да се при зна је и пла ћа из те ку ћих при ли ва, а пре све то ни је функ ци о ни са ло, пи та ју се пред став ни ци два син ди ка та ПИК Бе чеј. У раз го во ру с но ви на ри ма син ди кал ни ли де ри на гла си ли су да су за по сле ни за до вољ ни ра дом ак ту ел ног ру ко вод ства ко је је по ста ви ла др жа ва, и оче ку ју да ће до 9. сеп тем бра би ти го тов план ре ор га ни за ци је ком па ни је.

- Сви ма нам је циљ да што је пре мо гу ће иза ђе мо из сте ча ја. Би ли би смо за до вољ ни да у на ред ну 2012. го ди ну уђе мо као фир ма у ко јој је успе шно за вр шен сте чај, те да др жа ва пре у зме ПИК Бе чеј и ор га ни зу је про из вод њу од ко је би ко рист и ин те рес има ли и за по сле ни и ло кал на са мо у пра ва и др жа ва, а не ин те ре сне гру пе и по је дин ци - на гла си ли су Алек сан дар Пе шић и Бра ни слав Ше ке ро вић. В. Јан ков

Помоћ породицама и деци ометеној у развоју ИРИГ: Че ти ри срем ске оп шти не Ириг, Пе ћин ци, Ру ма и Ста ра Па зо ва ушле су у ре а ли за ци ју про јек та под на зи вом „Раз вој услу га за де цу са смет ња ма у раз во ју и њи хо ве по ро ди це”. Сред ства су одо бре на за овај про је кат и из но с е бли зу 400.000 евра, од че га око 47000 фи нан си ра ју ло кал не са мо у пра ве, а про је кат ре а ли зу ју УНИ ЦЕФ и Ми ни стар ство ра да и со ци јал не по ли ти ке.

- Ово је је дан од де сет кла сте ра ко ји су до би ли одо бре ње за спро во ђе ње про јек та у Ср би ји. На овај на чин, по ку ша ва мо да за поч не мо сво је вр стан про цес еду ка ци је ка ко са ме де це и њи хо вих по ро ди ца, та ко и ло кал не за јед ни це, са ци љем бри са ња ве штач ки ство ре них гра ни ца и укљу чи ва ња ове де це и њи хо вих по ро ди ца у дру штво и сва ко днев не то -

ко ве за јед ни це - ка зао је пред сед ник оп шти не Ириг Вла ди мир Пе тро вић. До да ју ћи да са да у овој сре ди ни ни су по сто ја ле та кве вр сте услу га и ак тив но сти на ме ње не де ци са смет ња ма у раз во ју, Пе тро вић из ра жа ва по нос и за до вољ ство због за јед нич ког тру да да се уна пре ди за јед ни ца. Про је кат пред ви ђа из град њу и ре но ви ра ње днев них бо ра ва ка у оп шти на ма Пе ћин ци и Ру ма, за тим пру жа ње услу ге кућ не не ге и струч не по мо ћи у оп шти на ма Ириг и Ста ра Па зо ва и ус по ста вља ње ме ђу оп штин ског кол-цен тра. За ин те ре со ва ни ро ди те љи де це са смет ња ма у раз во ју за уче шће у овом про гра му мо гу се обра ти ти Цен тру за со ци јал ни рад оп шти не Ириг лич но или те ле фо ном на бро је ве 022/2462 – 750 или 022/2462 - 752. Ј. А.

На прослави у братском граду

вла сни ка ку пи ла су вр хун ску опре му од ен гле ског про из во ђа ча „Еуро Фју ел Теш”, за ко ју се ве же ку ри о зи тет да је иден тич на опре ми ко ја се ко ри сти за про из вод њу би о- ди зе ла екс клу зив но на ме ње ног во зном пар ку ен гле ске кра љи це.

- Иако Ср би ја го ди шње има 40 ми ли о на ли та ра от пад ног уља, на ша ма ла фа бри ка има про бле ма са си ро ви на ма, јер се нај ве ћи део тог от па да још увек ба ца, па су на ши ка па ци те ти упо сле ни са мо де сет од сто - по ма ло се вај ка Дра ган Мак си мо вић, су вла сник и ди рек тор „Би о е нер го и ла”.

и ре сто ра на у око ли ни Сом бо ра и Апа ти на, а пр ве то не овог уља не дав но су сти гле и из Кра ље ва. Ки ло грам от пад ног уља Сом бор ци пла ћа ју шест ди на ра, при че му на ли це ме ста до но се по су де, а од во зе га о свом тро шку. Бри га пред у зе ћа, од но сно ре сто ра на, је да са мо са ку пља ју уље, док „Би о е нер го ил” да ље пре у зи ма не у по тре бљив от пад и од во зи га у свој по гон на да љу пре ра ду, од ко је сви има ју ко ри сти, по што тех но ло ги ја до зво ља ва да се од ли тра от пад ног уља до би је ли тар би о ди зе ла. М. Ми ље но вић

Помоћ за инвалиде

СРБОБРАН: Се дам ин ва лид ских ко ли ца и пет ше та ли ца до би ла је Оп штин ска ор га ни за ци ја Цр ве ног кр ста као по моћ из Не мач ке. Ова до на ци ја вред на је око де сет хи ља да евра.

- Ко ли ца ко ја смо до би ли су раз ли чи те вр сте, пет је стан дард ног об ли ка и на ме не, јед на су за ин ва ли де ко ји се мо гу ба ви ти при ла го ђе ним спорт ским ак тив но сти ма, а јед на за пот пу но не по крет не осо бе. Ше та ли це ће омо гу ћи ти осо ба ма са по те шко ћа ма да се си гур ни је кре ћу – ре као је се кре тар Цр ве ног кр ста у Ср бо бра ну Зол тан Бер гел и по звао по ро ди це са те ри то ри је ове вој во ђан ске оп шти не ко је ме ђу сво јим чла но ви ма има ју ин ва ли де да се ја ве Цр ве ном кр сту, ка ко би на ре верс до би ли ин ва лид ска ко ли ца. М. Кк.

Панк у Томашевцу

ТОМАШЕВАЦ: Фе сти вал „То ма шев цу у по хо де” (ТУП) по ше сти пут ће би ти одр жан на ру ко мет ном те ре ну се о ског Спорт ског дру штва „Пар ти зан”, и то у су бо ту, 13. ав гу ста, са по чет ком у 22 ча са, на ја ви ли су ор га ни за то ри. На овом му зич ком хе пе нин гу на сту пи ће „Ви ше од ми ли ме тра” (Те ме рин), „Ма ри ен фелд” (Пан че во), „The Full” (Ара дац), „Ма дрес Его и стас” (Зре ња нин Лу ки ће во) и „Datum Vyroby” (Бар де јев, Сло вач ка). Це на кар те је 100 ди на ра.

- Тен ден ци ја ТУП-а је да пре ра сте у ве ли ки све сло вен ски панк, хард кор и

ска фе сти вал. Пр ви ко рак ка то ме је на ступ го сти ју из Сло вач ке - на ја вио је ор га ни за тор фе сти ва ла Жи ван Пу јић. За вре ме ТУП фе сти ва ла, би ће сни ман игра но-до ку мен тар ни филм под рад ним на зи вом „Жи ван Пу јић Џи ми”. Овај филм је про је кат про ду цент ске ку ће „Апа рат про дук ци ја” и мла дог пан че вач ког ре жи се ра Ог ње на Гла во њи ћа. На ше стом то ма ше вач ком фе сти ва лу оче ку је се око 200 по се ти ла ца из са мог се ла, као и бли же и да ље око ли не, а мо гу ћа је и по се та не ко ли ко де се ти на го сти ју из ино стран ства. Ж. Б.

КИКИНДА: Де ле га ци ја ло кал не са мо у пра ве у са ста ву по моћ ни ца пред сед ни ка оп шти не Гор да на Бу ла то вић, на чел ник Оп штин ске упра ве Бран ко Љу бо ја и члан Оп штин ског ве ћа и пред сед ник Ме сне за јед ни це Ру ско Се ло Имре Ка бок при су ство ва ли су про сла ви Да на Жом бо ља. Овај град из су сед не Ру му ни је је и брат ски град Ки кин де.

- На ула зу у Жом бољ сто ји та бла на ко јој пи ше да су му брат ски гра до ви Ки кин да из Ср би је и Ус та ер ге шем из Ма ђар ске. При ли ком про сла ве пре дат је на упо -

тре бу но ви Дом кул ту ре у овом ру мун ском гра ду. Ис ко ри сти ли смо при ли ку и на шу оп шти ну пред ста ви ли го сти ма из Ма ђар ске - ис та као је Имре Ка бок. -Је дан од за јед нич ких про је ка та на ша два гра да, ко ји је у то ку но си на зив „Зе ле ни Ба нат“ и под ра зу ме ва по шу мља ва ње по гра нич ног де ла две др жа ве. И Ру ско Се ло и Жом бољ већ го ди на ма има ју кул тур ну и спорт ску са рад њу и пре ма Ка бо ко вим ре чи ма до бра ко му ни ка ци ја две оп шти не на ста ви ће се и у на ред ном пе ри о ду. А. Ђ.

ПОКЛОН ЗРЕЊАНИНСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Даруј књигу, улепшај некоме дан

ЗРЕЊАНИН: За по сле ни у ком па ни ји “Фи лип Мо рис” у Ср би ји по дру ги пут су по кре ну ли ак ци ју “Во лон ти рам, за то што во лим свој град“ и у окви ру ње су при ку пи ли књи ге и по кло ни ли их ов да шњој Град ској на род ној би бли о те ци “Жар ко Зре ња нин“, чи ме је зна чај но про ши рен књи жни фонд ове уста но ве. Зре ња нин ска би бли о те ка већ ду ги низ го ди на пре по зна тљи ва је у свом окру же њу по ис трај ном ра ду на по пу ла ри за ци ји књи ге и чи та ња, али и по број ним ху ма ни тар ним ак ци ја ма ко је је ор га ни зо ва ла. За хва љу ју ћи ак ци ји “Да руј књи гу – улеп шај не ко ме дан“, ко ју су спро ве ли рад ни ци ком па ни је “Фи лип Мо рис”, би бли о те ка је при ми ла вред ну до на ци ју и та ко ће још бр же и ква ли тет ни је на ста ви ти са ис пу ња ва њем сво је ми си је – да сво јим су гра ђа ни ма при бли жи бо гат ство и бес крај не мо гућ но сти ко је чи та ње ну ди. По клон је по себ но дра го цен уко ли ко се има у ви ду да су по след њих го ди на сред ства на ме ње на кул ту -

ри, па са мим тим и она ко ја су нео п ход на за на бав ку но вих књи га, ви ше не го скром на.

-Ср дач но се за хва љу је мо за по сле ни ма у ком па ни ји “Фи лип Мо рис” на до на ци ји, и сви ма они ма ко ји су у овој ак ци ји уче ство ва ли и на тај на чин про мо ви са ли здру же ну сна гу во лон тер ског ан га жо ва ња, пле ме ни то сти и пи са не ре чи - из ја ви ла је порт па рол ка би бли о те ке Је ле на Ђор ђе вић. Ж. Б.

crna hronika

utorak9.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

HR VAT SKO MI NI STAR STVO SPOQ NIH PO SLO VA ZVA NI^ NO RE A GO VA LO ZBOG URE \I VA^ KE PO LI TI KE TV „PINK”

O{tra di plo mat ska no ta zbog @eq ka Mi tro vi }a

Hrvatsko ministarstvo spoqnih poslova zatra`ilo je ju~e od srpskih vlasti da preduzmu mere zbog emitovawa „negativnih i neosnovanih sadr`aja” o Hrvatskoj na televiziji „Pink”, objavqeno je na sajtu tog ministarstva. Hrvatska strana je predstavniku ambasade Srbije u Zagrebu, koji je ju~e primqen u tom ministarstvu, izrazila „najo{triju osudu i zabrinutost zbog emitovawa negativnih i neosnovanih sadr`aja” o Hrvatskoj, wenim institucijama i hrvatskim privrednim subjektima u programu televizije Pink. „Imaju}i u vidu ~iwenicu da se navedena medijska ku}a koristi javnim frekvencijama Republike Srbije, od nadle`nih srpskih tela zatra`eno je hitno delovawe u skladu sa svim zakonskim propisima kako bi se daqe objavqivawe sadr`aja takve prirode {to pre prekinulo”, pi{e u saop{tewu hrvatskog MIP-a.

Predstavnik ambasade Srbije, kako se dodaje u saop{tewu, poru-

~io je da }e s hrvatskim zahtevom upoznati nadle`ne institucije u Srbiji.

Reaguju}i na zahtev Ministarstva spoqnih poslova Hrvatske, vlasnik televizije Pink @eq ko Mi tro vi} je ju~e u Beogradu izjavio da institucije Hrvatske ne mogu spre~iti Pink da objavquje informacije o incidentima na ~ijoj su meti Srbi u Hrvatskoj ili o tamo{wim neispravnim proizvodima. „Ne mo`emo prikrivati informacije o robi i proizvodima iz Hrvatske koji su neispravni, zaga|eni ili otrovni, a prodaju se na srpskom tr`i{tu. [to se ti~e otimawa srpske imovine, to prepu{tamo me|unarodnim institucijama kao i Va{im i na{im pravosudnim organima”, naveo je u saop{tewu Mitrovi}, nagla{avaju}i da „profesionalni, moralni i eti~ki standardi” Pinka navode na odgovorno pona{awe u kategoriji za{tite srpskih potro{a~a.

„U tim, konkretnim slu~ajevima, nalazila su se svakojaka re{ewa, a jedino je meni jahta oduzeta”, rekao je Mitrovi} za In dex.hr.

On svoje advokatske timove {aqe na pet svetskih adresa i to u Brisel, Strazbur, Berlin, London i Zagreb kako bi dokazao nepravdu u svom slu~aju. Mitro-

Mitrovi} je nakon odluke hrvatskih vlasti da oglase prodaju jahte koja mu je zaplewena, rekao da na svojoj televiziji vi{e ne}e emitovati hrvatsku muziku, filmove, turisti~ke reklame...

Ina~e, Mitrovi} je izjavio da wegovi advokati, osim materija-

la o na~inu na koji mu je od u ze ta jah ta, ima ju i do ku men ta ci ju o to me kome je sve Carina u Hrvatskoj iza{la u susret kada su uhva}eni i u ve}im prekr{ajima nego on.

vi} je rekao i da se ne}e javqati na licitaciju koja je u Hrvatskoj raspisana za wegovu jahtu. „Na licitaciju se ne}u javqati.

To je sada wihova stvar. Ne `elim imati veze s tim postupkom. Mene sada zanima pravda, mene sada zanima da uka`em na sumwive postupke hrvatske Carinske uprave”, rekao je Mitrovi}.

On je dodao da mu je jasno da su zakoni u Hrvatskoj doneseni da bi se spre~ila zloupotreba brodova u svrhu takozvanog „crnog ~artera”, ali je ocenio da to u wegovom procesu nije bio slu~aj. Mitrovi} je izjavio i da je proteklih dana impresioniran koli~inom podataka koji su mu dostavqeni od obi~nih pa do poslovnih qudi o neugodnostima u poslovawu u Hrvatskoj i najavio da }e te podatke prvo proveriti. Na kraju je dodao da je zahvalan na nizu poruka podr{ke hrvatskih estradnih zvezda, pa do hrvatskog establi{menta koji su mu, kako ka`e, poru~ili da izdr`i do kraja i istera pravdu.

E. D.

PO MOR NA FA ZA NE RI JI LO VA^ KOG UDRU @E WA „SEN TA”

Na mer no otro va no 1.000 fa zan ~i }a?

Sa na der pre ba ~en u `en sko kri lo Biv{i hrvatski premijer Ivo Sa na der, koji je osmuwi~en za proneveru, pre nedequ dana preba~en je u novu }eliju na `enskom odeqewu istra`nog zatvora Remetinec, objavio je zagreba~ki „Jutarwi list„. Ovaj list pi{e da je glavni razlog Sanaderovog prebacivawa povreda wegove leve noge koju je zaradio dok je boravio u salcbur{kom zatvoru, zbog koje nije mogao da koristi ~u~avac u }eliji, dok na `enskom odeqewu

postoji normalna klozetska {oqa.

Mediji pi{u da je sa sobom na `ensko odeqewe poveo i svog cimera To mi sla va Pr li }a koji je uhap{en zbog finansijske pronevere. Sve ostalo vezano uz uslove u pritvoru za wega nije se promenilo. Sanaderova nova }elija je ista kao i prethodna, ima samo krevet, sto, stolicu, metalni ormari} za stvari i televizor ~iji ekran ne sme biti ve}i od 55 centimetara.

ZBOG [VER CA 1.800 PA KLI CA CI GA RE TA U RU MU NI JU

Op tu `ni ca pro tiv su pru ge di plo ma te Javni tu`ilac u Rumuniji izjavio je da je podignuta optu`nica protiv supruge diplomate iz Konga sa sedi{tem u Beogradu zbog {ver ca ci gareta.

Supruga kongoanskog diplomate bi trebalo, kako je potvrdio

tu`ilac, da se pojavi pred sudijama u septembru, javila je agencija AP. Rumunski zvani~nici su u junu u kolima supruge drugog sekretara ambasade Konga u Srbiji Ester Pska lin otkrili 1.800 paklica cigareta koje su

{vercovane iz Crne Gore. Ona se tom prilikom pozvala na diplomatski imunitet, ali rumunske vlasti to nisu prihvatile. Optu`nica u odsustvu je, kako javqa AP, podignuta i protiv wenog mu`a. Supruga

kon go an skog di plo ma te je u pritvoru u Temi{varu zajedno s voza~em i s dva srpska dr`avqanina. Ukoliko se doka`e wena krivica, mogla bi biti osu|eni na kaznu zatvora do sedam godina.

(Ta njug)

U fazaneriji Lova~kog udru`ewa „Senta”, u Malom ritu u ataru Sente, za kratko vreme je u tri navrata do{lo do pomora oko hiqadu fazan~i}a, a rukovodstvo otvoreno sumwa da su fazan~i}i namerno otrovani. Najve}i pomor dogodio se u petak, kada je uginulo vi{e od 500 fazan~i}a starih {est nedeqa, a u dva navrata za prethodnih desetak dana stradalo je jo{ toliko.

Posle nenadanih uginu}a fazan~i}a u volijeri i izlaska na teren veterinarskih stru~waka i inspekcije i ispitivawa uzroka, s obzirom na to da se iskqu~uje mogu}nost da je do toga do{lo zbog ishrane ili eventualnih propusta na fazaneriji, iz LU „Senta” su posumwali da je neko fazan~i}e otrovao u volijeri, pa je i zvani~no slu~aj prijavqen policiji.

– Kada je pre dve nedeqe prvi put do{lo do uginu}a, u prvi mah smo pomislili da je od hrane, ali veterinarski inspektor koji sprovodi nadzor u fazaneriji pregledom nije mogao ustanoviti razlog – ka`e predsednik LU „Senta” Dra gan To do ro vi}. – Tretirali smo fazan~i}e lekovima, nismo ih pu{tali u volijeru gde je uo~eno uginu}e. Zbog mno{tva fazan~i}a u drugom delu volijere, posle nekoliko dana ponovo smo ih pustili u taj deo pa je ponovo uginulo oko 235 komada. Opet smo zvali veterinara i veterinarskog inspektora, pa smo ponovo fazan~i}e prestali pu{tati u tu volijeru.

Kada su fazan~i}i pro{log petka ponovo pu{teni u istu volijeru, tre}i put za kratko vreme, do{lo je do jo{ masaovnijeg uginu}a. Sumwamo da je fazan~i}e neko namerno otrovao. Ne mo`emo sa sigurno{}u da tvrdimo jer jo{ nemamo rezultate zvani~nih analiza.

Petnaestak le{eva fazan~i}a poslali smo na ispitivawa u Veterinarski zavod u Suboticu, a toksikolo{ke analize }e se raditi na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. @elimo da se {to pre utvrdi uzrok pomora fazanskih pili}a. Kapacitet fazanerije je 16.500 fazanskih pili}a godi{we i od kada fazanerija postoji, vi{e decenija, sem uobi~ajenih ma-

wih gubitaka kojih ima u uzgoju, ovako masovan pomor do sada nije zabele`en.

Fazani su iz zatvorneog prostora pu{tani u otvorenu volijeru pod mre`om, gde se prilago|avaju za pu{tawe u prirodu, odnosno lovi{ta.

Igrom slu~aja, predsednik LU „Senta” Todorovi} je i na

p{enice koje je prona|eno u volijeri u kojoj su fazani stradali. Verovatno je u pitawu jak otrov jer su fazan~i}i padali kao poko{eni ~im su uzeli tu p{enicu, koja je crvenkaste boje – predo~ava Todorovi}.

Volijera u kojoj su fazan~i}i, kako se sumwa otrovani,

Ugi nu li ili otro va ni? Ma so van po mor fa zan ~i }a

Dra gan To do ro vi}

du`nosti komandira Policijske stanice Senta.

– Bez obzira na funkcije koje obavqam, prijavio sam nadle`nim organima da postoji sumwa da su fazan~i}i namerno otrovani. Osim uginulih fazana, na analizu su poslati i uzorci hrane, kao i zrnevqe

nalazi se u blizini puta u Malom ritu. Mo`da fazanerija na tom podru~ju nekome i smeta, ali, po Todorovi}evim re~ima, ona se odr`ava u najboqem redu i do sada nikome nije zasmetala.

I rukovodilac fazanerije Va le ri ja Mir ko vi} je zaprepa{}ena onim {to se u tri navrata desilo, veli da se ~akaju rezutati ispitivawa, te da je i Veterinarska inpekcija konstatovala da fazan~i}i nisu uginuli zbog bolesti, nego da je najverovatnije posredi trovawe. Na to ukazuje i obdukcija jer su uo~ene promene karakteristi~ne za trovawe.

– Deset godina sam na fazaneriji i ovako ne{to se nikada nije doga|alo. Ispu{tamo fazan~i}e u drugu volijeru i uop{te nema uginu}a – pri~a Valerija Mirkovi}. – Volijera u kojoj je do{lo do uginu}a udaqena je petnaestak metara od puta. Na{la sam p{enicu u delu volijere gde su fazan~i}i stradali, ali da li je zatrova-

na ili ne, to ne mogu re}i dok se ne potvrdi analizom. Fazan~i}i dobijaju koncentrat i za wihovu ishranu uop{te ne koristimo p{enicu. Da je do hrane koju koristimo, uginuli bi i ostali fazan~i}i, a oni su potpuno zdravi i ni{ta im ne fali. I ovi su bili u dobroj kondiciju dok iz zatvorenog

Fo to: M. Mi tro vi}

prostora nisam po~ela da ih ispu{tam u ovu otvorenu volijeru. Uo~ila sam uginu}a pre desetak dana, prvog dana prilikom prvog ispu{tawa, ali sam ih brzo vratila ispod nadstre{nica i u ku}ice. Najstra{nije je bilo u petak – vi{e od petsto fazan~i}a je palo kao poko{eno kada sam ih ispustila u volijeru. Prethodna tura fazan~i}a iz uzgoja pu{tana je u ovu volijeru i wima ni{ta nije falilo. Ne}u da gre{im du{u, ali sumwamo da je fazan~i}e neko namerno otrovao, {ta bi drugo moglo biti? Mi ovde ne prskamo nikakvim otrovima, voda i hrana koju dobijaju su ispravni. Od kada je po~elo uginu}e fazana, primetila sam da i doma}i obi~ni pas kojeg dr`im na fazaneriji nije najboqe, kao da je i on pojeo ne{to zatrovano. Mo`da nam je neko preko no}i preko ograde ubacio zatrovanu hranu, na drugo ne mogu da pomislim.

M. Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik

utorak9.avgust2011.

13

DO GO VO RE NO OSNI VA WE ZA JED NI^ KOG TI MA IS TRA @I TE QA SRP SKOG I HR VAT SKOG MUP-a

Udru`ena istraga ubistva Dade Vujasinovi}

Di rek to ri po li ci ja Hr vat ske i Sr bi je Oliver Grbi} i Milorad Veqovi} do go vo ri li su se ju ~e u Ri je ci da se osnu je za j ed n i~ k i tim is t ra ` i t e q a ko j i }e pri ku pqa ti in for ma ci je ve za ne za ubi stvo no vi nar ke Ra di sla ve-Da de Vu ja si no vi}, pre ne la je agen ci ja Hi na. S ubi stvom Ra di sla ve Vu ja si no vi} 1994. hr -

vat ski me di ji po ve zu ju Dragana Paraviwu ko ji je u is tra `nom su du u [i be ni ku zbog sum we da je ubio 17-go di {wu An to ni ju Bi li}.

Hr vat sko mi ni star stvo unu tra {wih po slo va sa op {ti lo je da }e bi ti za tra `en i raz go vor s Pa ra vi wom ko ga su vla sti BiH ne dav no iz ru ~i le Hr vat skoj i ko ji se sum -

wi ~i i za po ku {aj si lo va wa de voj ke kod Omi {a.

Gr bi} i Ve qo vi} su raz go va ra li o mno gim pi ta wi ma sa rad we dve po li ci je, za jed ni~ kim ak tiv no sti ma na kon takt noj ta~ ki Ba ja ko vo–Ba trov ci i o us po sta vqa wu za jed ni~ kog cen tra za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, sa op {tio je hr vat ski MUP.

MI STE RI O ZNI LE[ U STA NU NA NO VO SAD SKOM LI MA NU 4

Otet, pretu~en, pa prona|en mrtav Be `i vot no te lo mu {kar ca s tra go vi ma na si qa pro na |e no je ju ~e u sta nu na sed mom spra tu zgra de u Bal za ko voj 62 na Li ma nu 4 u No vom Sa du. De `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Tatjana \ura{kovi} oba vi la je uvi |aj i na re di la ob duk ci ju u In sti tu tu za sud sku

me di ci nu u No vom Sa du, u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne da bi se po tvr dio iden ti tet i uzrok smr ti. Ni je is kqu ~e no da je u svom sta nu pro na |en mr tav Voj kan M. (1965).

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, Voj kan i we gov po zna nik ko ji sta nu je kod we ga su se no} ra ni je su ko bi li s vi {e oso ba na par ki ra li {tu is pred vi {e sprat ni ce u Bal za ko voj uli ci. Na vod no, wih dvo ji cu je ne ko li ko oso ba pre tu klo dr v e n im le t va m a ~i ji su de lo vi pro na |e ni na toj lo ka ci ji. Po svoj pri li ci, po li ci ja i eki pa Hit ne po mo }i o ovim do ga |a ju ni su oba ve {te ni. Mo gu }e je da se Voj kan po sle ob ra ~u na vra tio u svoj stan, ali tek na kon {to ga je ne k o si l om uvu k ao u auto mo bil i po tom vra tio is pred zgra de. Voj kan je raz ve den i ima dvo je de ce, a mo gu }e je da se ba vio pro iz vod wom bi `u te ri je, s ob -

Fo to: S. [u {we vi}

zi rom na to da je u so bi za te ~e no do sta ma te ri ja la za ova kav na kit.

On ni je po znat po li ci ji po kri vi~ nim de li ma, ali po re ~i ma ne kih qu di iz kom {i lu ka, pret po sta vqa se da je ko ri stio dro gu, pa otu da po sto ji sum wa da je we gov tra gi ~an kraj po sle di ca raz ra ~u na va wa oko pra {ka stih nar ko ti ka.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, po li ci ja je ubr zo po sle 14 sa ti, kad je le kar kon ta to vao smrt ~o ve ka u po me nu tom sta nu, pri ve la oso be ko je se mo gu do ve sti u ve zu s kri vi~ nim de lom, te da je mo gu }e da }e ovaj slu ~aj vr lo br zo ra sve tli ti. Vi {e de ta qa o ovoj sum wi voj smr ti o~e ku je mo da nas iz no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

M. V.

Za t im ju je de s nom {a k om uhva t io za ko s u i vu k ao je po so b i, da bi, na p o s let k u, obe ma {a k a m a ne s re} n u `e n u uhva t io za vrat, pre t e } i da

}e joj se “kr v i na p i t i” i da }e je ubi t i ako ovaj slu ~ aj na s i qa u po r o d i c i pri j a v i po l i ci j i. @. B.

NA PAD NA PO LI CIJSKE SLU @BE NI KE U SE^ WU

„Kraq” be`e}i udario policajca Zbog sum we da je na pao po li caj ce dok su oba vqa li slu `be ne du `no sti, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Novaka M. (22) iz Se~ wa. Po do zre va se da je ovaj mla di} 15. av gu sta 2010. go di ne, oko po la sa ta po sle po no }i, u Se~ wu, pod dej stvom al ko ho la, vre |ao po li caj ce D. K., N. M. i B. P., a jed nog od wih i fi zi~ ki na pao.

Oni su do {li u ba {tu Omla din skog kul tur nog cen tra, po pri ja vi di rek tor ke, a zbog na ru {a va wa jav nog re da i mi ra. No vak M. je uni for mi sa nim li ci ma upu }i vao po grd ne re ~i, pre tio da }e ih za kla ti, da }e ba ci ti bom bu u po li cij sku sta ni cu… Po do la sku jo{ jed ne pa tro le, No vak M. je po ~eo da be `i, a po li caj ci su se da li u trk za wim. Ka da su ga su sti gli, D. K. mu je na re dio da sta ne, ali mu je osum wi ~e ni

za dao uda rac otvo re nom {a kom po gla vi, usled ~e ga je po li ca jac za do bio la ke te le sne po vre de. Mla di} je za tim na sta vio da be `i, da bi ga po li cij ski slu `be ni ci uo~i li na Par ti zan skom pu tu ka ko le `i na ko lo vo zu, obra }a ju }i im se re ~i ma: “Pre da jem se, pri ve di te kra qa”.

Na kon {to je do ve den u po li cij sku sta ni cu, No vak M. je na sta vio da pre ti da }e “po bi ti i za kla ti” po li cij ske slu `be ni ke. @. B.

PO SLE 10 GO DI NA, EPI LOG SUD SKOG SPO RA ZBOG KLE VE TE IZ ME \U DVO JI CE NO VO SAD SKIH PO LI TI ^A RA

Mir~i} isplatio 300.000 dinara Berisavqevi}u

Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Milorad Mir~i} is pla tio je svih 300.000 di na ra od {te te za kle ve tu ne ka da {wem vi so kom funk ci o ne ru Voj vo di ne i SFRJ @ivanu Berisavqevi}u, ~i me je za vr {en vi {e go di {wi sud ski spor, sa op {tio je ju ~e o{te }e ni. Be ri sa vqe vi}, ne ka da {wi am ba sa dor SFRJ u Ve li koj Bri ta ni ji i Ir skoj, pod se tio je u sa op {te wu na to da je pot pred sed ni ka SRS-a tu `io zbog iz ja ve od 4. sep tem bra 2001. go di ne, ko jom ga je Mir ~i} op tu `io za ak tiv nu sa rad wu s bri tan skom oba ve {taj nom slu `bom.

Pr vo ste pe nom pre su dom Op {tin kog su da u No vom Sa du Mir ~i} je 4. fe bru a ra 2008. osu |en na to da „zbog po vre de qud skog do sto jan stva, ~a sti i ugle da” Be ri sa vqe vi }u is pla ti

Milorad Mir~i}

100.000 di na ra i na dok na di mu sud ske tro {ko ve od 72.600 di na ra. Ape la ci o ni sud u No vom Sa du je 25. av gu sta 2010. go di ne od bio Mir ~i }e vu `al bu i po tvr dio pr vo ste pe nu pre su du, ~i me je po stu pak pra vo sna `no okon ~an.

Cr no gor ska po li ci ja uhap si la je ju ~e u Ul ci wu Dragoquba Kova~evi}a (35) iz Pod go ri ce, ko ji je tra `en u okvi ru me |u na rod ne po li cij ske ak ci je „Sprint”, pod sum wom da je je dan od orga ni za to ra kri mi nal ne gru pe ko ja je na te ri to ri ji vi {e dr `a va kri jum ~a ri la „skank„. Ko va ~e vi}, ko ji je bio u bek stvu od 9. ju na, uhap {en je u jed noj ku }i u ul ciw skom na se qu Do wi [toj, sa op {ti la je Upra va po li ci je Cr ne Go re. Pri li kom hap {e wa, Ko va ~e vi} je po ku {ao da po beg ne iz ku }e kr oz pr o zor, u ~e mu su ga spre ~i li

po li cij ski slu `be ni ci. Ko va ~e vi} je, ka ko se na vo di, pre dat is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Pod go ri ci, ko ji mu je od re dio pri tvor, na kon ~e ga je spro ve den u za tvor u Spu `u.

Ak ci ju „Sprint” po ~et kom ju na po kre nu le su po li ci je Cr ne Go re, Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne. U ak ci ji je do sa da na te ri to ri ji tri dr `a ve uhap {e no 12 oso ba – u Cr noj Go ri pet, Hr vat skoj dve, a u BiH pet li ca od ko jih su dva gra ni~ ni po li caj ci. Ka ko je sa op {te no, u ak ci ji je od u ze to 28 ki lo gra ma „skan ka„.

(Ta njug)

„Stena” pukla na zloupotrebama

@enu po sobi vukao za kosu si qa u po ro di ci. We mu se na te ret sta vqa da je 2. fe bru a ra ove go di ne, na kon kra }e pre pir ke, fi zi~ ki na sr nuo na su pru gu V. S. i o{a ma rio je.

Padaju regionalni narkodileri

NE SA VE SNI PRI VRED NI CI NA TA PE TU ZRE WA NIN SKOG TU @I LA [TVA

NA SI QE U PO RO DI CI U KNI ]A NI NU

Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv V. D. (48) iz Kni }a ni na, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na -

UHAP [EN ORGA NI ZA TOR KRU JUM ^A RE WE „SKAN KA”

@ivan Berisavqevi}

Po {to Mir ~i} ni je iz vr {io ko na~ nu pre su du, Osnov ni sud u No vom Sa du je 23. no vem bra pro {le go di ne na lo `io pri nud nu na pla tu ple nid bom dve tre }i ne me se~ nih pri ma wa, {to je Skup {ti na Voj vo di ne, u ko joj je Mir ~i} po sla nik, po ~et kom av gu sta ove go di -

ne u ce lo sti iz vr {i la. Iz bla gaj ne Skup {ti ne Voj vo di ne Be ri sa vqe vi }u je is pla }e no oko 300.000 di na ra, ko li ko zbir no iz no se do su |e na ka zna i sud ski tro {ko vi, uve }a ni za pro pi sa ne ka ma te.

Mir ~i} je kle ve tao Be ri sa vqe vi }a i 2. fe bru a ra 2004. go di ne, ka da je iz ja vio da je no vo sad ski „Gra |an ski list„ „usta {ki i pro hr vat ski, u ko jem svi smra do vi u no vi nar stvu ra de”, a da je we gov vla snik ta da {wi pred sed nik Hr vat ske Stipe Mesi} i da ra di „pod pa tro na tom Nenada ^anka i kon tro lom @i ke Be ri sa vqe vi }a”. Na kon du go go di {weg sud skog pro ce sa ko ji su pred Op {tin skim su dom u No vom Sa du po kre nu li no vi na ri „Gra |an skog li sta„, a ko ji je ~e sto od la gan zbog ne po ja vqi va wa tu `e nog Mir ~i }a, pred met je za sta reo i pre su da ni je do ne ta.

E. D.

Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv osni va ~a i di rek to ra pred u ze }a “Ste na” Qubana L. (59) iz Or lo va ta zbog sum we da je zlo u po tre bio ovla {}e wa u pri vre di. Za isto kri vi~ no de lo Tu `i la {tvo te re ti i di rek to ra zre wa nin ske fir me “Ko let” Ivana K. (49) iz No vog Sa da. Ra di se o dva za seb na slu ~a ja ko ja su pre do ~e na na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Osnov nom jav nom tu `i la {tvu.

Qu ban L. se sum wi ~i da je, la `nim pri ka zi va wem ~i we ni ca pred stav ni ku He mij ske in du stri je “@u pa” iz Kru {ev ca da }e pre u ze tu ro bu pla ti ti u ugo vo re nom ro ku, o{te tio ovu fa bri ku za vi {e od 40 mi li o na di na ra. Po na vo di ma iz op tu `ni ce, on je pred stav ni ku “@u pe” pre dao blan ko so lo me ni cu za ko ju ni je imao po kri }e, po sle ~e ga su za kqu ~e na dva ugo vo ra o is po ru ci sred sta va za za {ti tu bi qa, ukup ne vred no sti 40.984.720 di na ra. Na kon to ga, Qu -

ba no vo pred u ze }e “Ste na” ni je pla ti lo pre u ze tu ro bu.

Ka da je re~ o No vo sa |a ni nu Iva nu K., on }e pred Osnov nim su dom od go va ra ti zbog pro du `e nog kri vi~ nog de la zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di. Op tu `nim pred lo gom we mu se sta vqa na te ret da je od 26. ju na do 28. ju la 2008. go di ne ob ma nuo pred stav ni ka o{te }e nog Ak ci o nar skog dru {tva “Pr vi maj” iz ^a~ ka. Od ~a ~an skog pred u ze }a uzeo je ro bu vred nu 900.071 di nar, a kao sred stvo obez be |e wa pla }a wa pre dao dve blan ko me ni ce, iako je, ka ko se po do zre va, znao da ne }e bi ti na pla ti ve na dan do spe }a. Po {to fir ma “Ko let” ni je pla ti la ro bu, za na ve de ni iz nos je o{te tio “Pr vi maj”. Na isti na ~in je, tvr di Tu `i la {tvo, 10. ju la 2008. go di ne pre va rio i “Ko bra plast” iz [ap ca za 499.203 di na ra, za tim 11. ju la 2008. “Nelt ko.” iz Be o gra da za 393.179 di na ra, 25. ju la “Da reks” iz Be o gra da za 300.072 di na ra i 6. av gu sta “Ara be sku” iz [i ma no va ca za 576.662 di na ra. @. B.

PRO DU @EN PRI TVOR BIV [EM KO MAN DAN TU HR VAT SKE KOP NE NE VOJ SKE I PE TO RI CI SA U ^E SNI KA

General me{etario placevima

@u pa nij ski sud u Osi je ku pro du `io je za jo{ dva me se ca pri tvor biv {em ko man dan tu Kop ne ne voj ske Oru `a nih sna ga Mladenu Kruqcu ko ji se, s jo{ pet oso ba ko ji ma je ta ko |e pro du `en pri tvor, sum wi ~i za me {e ta re we za mqi {tem u op {ti ni Si biw kod Sla von skog Bro da. Sud je ta ko usvo jio zah tev Kan ce la ri je za su zbi ja we ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la, ko ja je to tra `i la zbog mo gu }eg uti ca ja na sve do ke ko ji jo{ ni su sa slu {a ni u tom po stup ku.

Kru qac i pe tor ka, u ko joj su i po slov ni qu di i biv {i ru ko vo di o ci op {ti ne, osum wi ~e ni su za pro tiv za ko ni to po slo va we op {tin skim ze mqi {tem u Si bi wu.

Te re te se da su o{te ti li op {ti nu Si biw i dr `av ni bu xet za vi {e mi li o na ku na. Ra di se o ze mqi {tu vred nom 16,5 mi li o na ku na (2,18 mi li o na evra) ko je je vla da 2007. da ro va la toj op {ti ni za grad wu zo ne ma le pri vre de.

Kru qac i pe tor ka su ve} me sec da na u pri tvo ru, a do za vr {et ka sud skog po stup ka imo vi na im je

Mla de n Kruqac

blo ki ra na po na lo gu su da. Ne ko li ko da na po sle hap {e we, Kru qac je sme wen.

Po tvrd wa ma me di ja, Kru qac je pri li kom do sa da {weg is pi ti va wa go vo rio o mal ver za ci ja ma sa ze mqi {tem i ra do vi ma vred nim 250 mi li o na ku na (33,6 mi li o na evra) u ko je su ume {a ni broj ni ofi ci ri Hr vat ske voj ske. Kru qac je kao ~e tvr ti po ran gu, iza na ~el ni ka glav nog {ta ba i dva za me ni ka, naj vi {i ak tiv ni ofi cir ko ji je uhap {en zbog kri mi na la.

(Ta njug)

Razbijen autobus To kom dvo dnev nog bo rav ka u Apa ti nu, eki pi „Srp ski so ko“ iz Ne ve si wa je u ~ak dva na vra ta o{te }en auto bus. Od mah po do la sku, na par kin gu re sto ra na „Kra qev ski vrt“, na auto bu su je raz bi je no zad we sta klo, a ve} na red ne ve ~e ri, na istom me stu i pred we, i to ~ak na tri me sta. Po li ci ja je oba pu ta oba vi la uvi |aj i in ten ziv no tra ga za po ~i ni o ci ma ovog van dal skog ~i na.

J. P.

DRU[TVO

utorak9.avgust2011.

NAVALA U^ENIKA NA SREDWU MEDICINSKU [KOLU U ZREWANINU

Svi bi u be le man ti le Op {ta na va la svr {e nih osno va ca na Me di cin sku {ko lu! Ova ko bi se u naj kra }em mo gao opi sa ti skor upi sa |a ka u zre wa nin ske sred we {ko le. Sli~ na je si tu a- ci ja i na ni vou Re pu bli ke jer se po ka za lo da su u po sled wem pe to go di {tu u Sr bi ji naj a trak tiv ni je sred we {ko le – me di cin ska, eko nom ska, tr go vin sko-ugo sti teq ska i gim na zi ja. Od dva de set naj tra `e ni jih pro fi la u ~e tvo ro go di {wem tra ja wu ~ak tri na -

da – is ti ~e Ve li sa vqe vi}, i pod vla ~i da je, u od no su na ra ni je, ovog pu ta prag po dig nut za ot pri li ke se dam bo do va.

Ko li ko su u Sred woj me di cin skoj {ko li bo dov ni kri te ri ju mi bi li ri go ro zni naj bo qe po ka zu je i po re |e we s osta lim zre wa nin skim obra zov nim usta no va ma.

Mi ni ma lan broj bo do va, pri me ra ra di, za upis u Zre wa nin sku gim na zi ju bio je 87,86, za dru {tve noje zi~ ki smer. U Sred woj po qo -

DONIRAWE ORGANA NAM JO[ UVEK NIJE JA^A STRANA

Pred ra su de ~e sto pre pre ka za ve {ta wu Od po ~et ka ove go di ne u Sr bi ji je, za hvaq ju }i do ni ra wu or ga na, spa se no 40 `i vo ta. Ura |e no je se dam tran splan ta ci ja je tre i 33 pre sa |i va wa bu bre ga. Iako je po sled wih go di na u na {im bol ni ca ma ura |e no vi {e tran splan ta ci ja ne go ra ni je, a i po da ci go vo re da se wi hov broj po ve }a va iz go di ne u go di nu, u na {oj ze mqi do nor stvo jo{ uvek ni je raz vi je no. Kod nas je od nos pet do no ra na mi lion sta nov ni ka, dok je u Slo ve ni ji taj od nos ~e ti ri pu ta ve }i, a u Hr vat skoj ~ak vi {e od pet pu ta ve }i ne go u Sr bi ji. Do sa da je oko 60.000

we ne kog or ga na, po mi wu se raz li ~i ti bro je vi. Na i me, jo{ uvek ni je in ter gi san in for ma ci o ni si stem ko ji }e po ve za ti usta no ve ukqu ~e ne u uvo |e we tran splan ta ci je or ga na s Upra vom za bi o me di ci nu ko ja }e ra di ti na ko or di na ci ji tran splan ta ci o nih ti mo va i raz me ni or ga na iz me |u usta no va. Taj si stem tre ba lo bi da bu de za vr {en sle de }e go di ne.

Kao i u ce lom sve tu, i kod nas je je dan od ve li kih pro ble ma ka ko obez be di ti do voq no or ga na za tran splan ta ci ju. Us pe li smo da po ve }a mo broj do no ra na pet-{est

^ak 40 odsto odgovora potvrdilo je da ispitanici transplantaciju do`ivqavaju kao pozitivnu, a kao razloge za to naj~e{}e (61 odsto) navode da se presa|ivawem organa mo`e spasti nekoliko `ivota na {ih gra |a na za ve {ta lo svo je or ga ne i ve o ma je va `no to {to taj broj iz go di ne u go di nu ra ste, ali i po red kam pa wa ko je vo de cen tri za tran splan ta ci ju or ga na i Mi ni star stvo zdra vqa, iz ve stan broj gra |a na s ne po ve re wem i od boj no {}u se od no si pre ma iz ja {wa va wu za za ve {ta we or ga na.

Ka da se go vo ri o pa ci jen ti ma ko ji kod nas ~e ka ju na pre sa |i va -

Sred wa me di cin ska {ko la u Zre wa ni nu

est je iz zdrav stve ne stru ke, ~e ti ri iz eko nom ske, dva iz sa o bra }aj ne, je dan iz gra |e vin ske... Na iz bor sred we {ko le ne sum wi vo uti ~e mo gu} nost za po sle wa, bar {to se ti ~e me di cin ske, eko nom ske i tr go vin sko-ugo sti teq ske stru ke.

Di rek tor Sred we me di cin ske {ko le u Zre wa ni nu Ra di vo je Ve li sa vqe vi} na po mi we da je i ove {kol ske go di ne upis pro {ao o~e ki va no. Pred vi |e ni broj u~e ni ka je upi san, a do sta wih je osta lo is pod cr te.

pri vred noj {ko li za za ni ma we ve te ri nar ski teh ni ~ar mi ni mal ni broj bo do va s ko jim su u~e ni ci upi si va ni bio je 68,08. U Teh ni~ koj {ko li naj ve }e in te re so va we je bi lo za smer drum ski teh ni ~ar, a po sled wi na li sti imao je 69,58 bo do va. U Sred woj elek tro teh ni~ koj i gra |e vin skoj {ko li “Ni ko la Te sla“ za upis na smer elek tro teh ni ~ar ra ~u na ra bi lo je po treb no 80,52 bo do va, dok je u He mij sko-pre hram be noj i tek stil noj {ko li “Uro{ Pre di}“ bu du }i u~e nik sme ra teh ni ~ar za

Ni{ta od „ma|arskih” frizera Po re ~i ma Ra di vo ja Ve li sa vqe vi }a, Sred woj me di cin skoj {ko li u Zre wa ni nu ni je odo bre no da otvo ri ode qe we za mu {kog i `en skog fri ze ra na ma |ar skom je zi ku.

– Mi ni star stvo je od bi lo na{ zah tev, ali ne zna mo za {to.

Ima li smo po dr {ku i na lo ka lu i u Po kra ji ni, kao i ka pa ci te te, ali ni je po sto ja la sa gla snost na re pu bli~ kom ni vou – po ja {wa va Ve li sa vqe vi}.

– Me di cin ska {ko la je u pot pu no sti is pu ni la plan upi sa za na red nu {kol sku go di nu. Na pro fil me di cin ska se stra – teh ni ~ar upi sa no je 90 u~e ni ka, na istom sme ru, ali u ma |ar skom ode qe wu, upi sa no je 30 |a ka, pro fil far ma ce ut ski teh ni ~ar po pu ni lo je 20 u~e ni ka, a me di cin ska se stra – vas pi ta~ wih 30.

Ukup no je, da kle, u pr vi raz red sred we {ko le upi sa no 170 |a ka.

Do wi prag bio je oko 87 bo do va za me di cin ske se stre – teh ni ~a re, dok je za far me ce ut ske teh ni ~a re on iz no sio i 95 bo do va. Za u~e ni ke ko ji slu {a ju na ma |ar skom je zi ku, do wi prag bio je 72-73 bo -

za {ti tu `i vot ne sre di ne mo rao da ima 63,58 bo da. [to se ti ~e u~e ni ka ko ji su se na {li is pod cr te, a iz ra zi li su `e qu da po ha |a ju na sta vu u Me di cin skoj {ko li, za sa da ne ma na go ve {ta ja da }e bi ti pro {i re wa ode qe wa.

– ^i ni mo sve {to je u na {oj mo }i da za to do bi je mo sa gla snost Mi ni star stva pro sve te po {to u ovom tre nut ku ima mo tri de se tak mol bi. Ovo je, s dru ge stra ne, i opa sno jer bi ve li ki broj u~e ni ka ko ji bi do {ao iz dru gih {ko la, ugro zio upis u tim {ko la ma – upo zo ra va Ve li sa vqe vi}. @. Balaban

Ako je po ro di ca osnov na }e li ja dru {tva, ka ko tvr de so ci o lo zi, Sr bi ja iz go di ne u go di nu od u mi re, {to naj u be dqi vi je ilu stru je po da tak da se broj za kqu ~e nih bra ko va pre po lo vio za sa mo {est de ce ni ja. Ta ko je da le ke 1950. go di ne u Sr bi ji za be le `e no 76.749 za kqu ~e nih bra ko va, a po po da ci ma za pro {lu go di nu, sud bo no sno “da” iz go vo ri lo je znat no ma we pa ro va, ta~ ni je 35.815.

Uo~a va se i trend sve ve }e sta ro sti mla de i mla do `e we pri li kom stu pa wa u brak, pa ta ko da na {wi |u ve gi ja ima u pro se ku 30 go di na, a we go va ne ve sta sta ra je bar 27 go di na. S dru ge stra ne, broj raz vo da bra ko va u Sr bi ji je pro cen tu al no gle da no sve ve }i.

DneVnik

c m y

14

na mi lion sta nov ni ka, ma da bi bi lo po `eq no da ih ima mo osam na mi lion sta nov ni ka. Agen ci ja za mar ke tin {ka i dru {tve na is tra `i va wa “Ip sos“ spro ve la je pro {le go di ne is pi ti va we na 1.070 is pi ta ni ka u Sr bi ji ko je po ka zu je stav gra |a na po pi ta wu za ve {ta wa or ga na. Na pi ta we ko li ko ste in for mi sa ni o kam pa wi i sa moj tran splan ta ci ji, 12 od sto

is pi ta ni ka je re klo da je ve o ma ma lo in for mi sa no, de vet od sto da je ve o ma do bro in for mi sa no, a 29 od sto da ni je uop {te in for mi sa no o tran splan ta ci ji. Za ni mqi vi su od go vo ri is pi ta ni ka na pi ta we sta va o tran splan ta ci ji. ^ak 40 od sto od go vo ra po tvr di lo je da is pi ta ni ci tran splan ta ci ju do `i vqa va ju kao po zi tiv nu, a kao raz lo ge za to naj ~e {}e na vo de da se pre sa |i va wem or ga na mo `e spa sti ne ko li ko `i vo ta (61 od sto), 27 od sto ka `e da bi i wi ma jed nom

mo gla tre ba ti tran splan ta ci ja, a 12 od sto na ve lo je da je to oba ve za sva kog sa vre me nog gra |a ni na.

Ka da se ra di o ne ga tiv nom sta vu o tran splan ta ci ji, naj ~e {}i raz log za to je ne po ve re we pre ma le ka ri ma i zdrav stve nom si ste mu (48 od sto), tr go vi na or ga ni ma (46 od sto), stav da no vac i bo gat stvo po je din ca od re |u ju me sto na li sti ~e ka wa za tran splan ta ci ju (22 od sto), a 17 od sto is pi ta ni ka je pro tiv skr na vqe wa te la po sle smr ti.

J. Barbuzan

Om bud sman „za po {qa va” Bo {wa ke Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} za tra `io je od Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je da osmi sli i spro ve de kon kret ne me re ka ko bi se po sti gla rav no mer na za stu pqe nost pri pad ni ka bo {wa~ ke i dru gih na ci o nal nih ma wi na u sa sta vu po li ci je na pod ru~ ju No vog Pa za ra. Za {tit nik gra |a na je na gla sio da Ustav na la `e da se vo di ra ~u na o rav no mer noj

za stu pqe no sti pri pad ni ka na ci o nal nih ma wi na u jav nim slu `ba ma, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu.

Za stu pqe nost Bo {wa ka na pod ru~ ju No vog Pa za ra u struk tu ri sta nov ni {tva, s jed ne stra ne, i u re do vi ma po li ci je, s dru ge, u ve li koj su ne sra zme ri i to zah te va kon kret ne me re afir ma tiv ne ak ci je, na veo je Jan ko vi} u pre po ru ci

MUP-u. On je pret hod no su ge ri sao Mi ni star stvu da pri ob ja vqi va wu kon kur sa za pri pad ni ke po li ci je po seb no po zo ve i ohra bri pri pad ni ke na ci o nal nih ma wi na da se pri ja ve.

Mi ni star stvo je taj apel om bud sma na na ~el no od bi lo, po gre {no se po zi va ju }i na rav no prav nost svih gra |a na, pod se }a se u sa op {te wu.

PROCEWUJE SE DA U SRBIJI @IVI OKO 800 DECE S AUTIZMOM

Raz u me va we i qu bav kao lek Pro ce wu je se da u sve tu oko 67 mi li o na qu di ima auti sti~ ne po re me }a je. Auti zam se ja vqa u pro se ku kod {e sto ro od 1.000 de ce, i to ~e {}e mu {kog po la. Zva ni~ na sta ti sti ka o bro ju oso ba s auti zmom u Sr bi ji ne po sto ji, ali se pret po sta vqa da me |u na ma `i vi 2.000 auti sti~ nih oso ba od ko jih su 800 de ca. Ovaj po re me }aj ni je to li ko po znat u jav no sti, oskud ne su i di jag no sti~ ke uslu ge, a ogra ni ~en je i pri stup in for ma ci ja ma o auti zmu pa su oso be ko je pa te od we ga, kao i ~la no vi wi ho ve po ro di ce, pri li~ no usa mqe ni u iz na la `e wu re {e wa za svo je sva ko dnev ne pro ble me.

Auti zam je slo `e ni raz voj ni po re me }aj ko ji se obi~ no ja vqa to kom pr ve tri go di ne `i vo ta.

Po sle di ca je o{te }e wa mo zga i is po qa va se kroz pro ble me u ~ul nom opa `a wu, go vo ru, mi {qe wu i raz u me va wu so ci jal nih si tu a ci ja,

zbog ~e ga se po na {a we i od nos sa spoq nim sve tom raz vi ja dru ga ~i je. Da nas se zna da auti zam ni je men tal na bo lest, da se ne ra di o “ras pu {te noj” de ci ko ju su ro di te qi za po sta vi li, ni ti su to “ne va spi ta na” de ca, ka ko se u na ro du ~e sto ve ru je. To su ose }aj ne oso be ko je `e le ko mu ni ka ci ju, ko je mo gu da se obra zu ju i ra de, ali za sve

to im je po treb na po seb na pa `wa, stav i u~e we.

– De ca s auti zmom od ra sta ju u od ra sle oso be s auti zmom i na to mo ra mo stal no upo zo ra va ti – ka `e dr Si ni {a [o {ki}. – Mno gi ma od wih }e bi ti po treb na bri ga i sta ra we to kom ~i ta vog `i vo ta.

Iako sva kom de te tu s auti zmom tre ba in di vi du al ni pri stup, po sled wih go di na se i kod nas sve vi {e go vo ri i na sto ji da se ukqu ~e u re dov no pred {kol sko i {kol sko vas pi ta we i obra zo va we. Na i me, do do no {e wa Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, de ca s auti zmom ni su ima la pri stup re dov nom obra zo va wu ve} su se ukqu ~i va la u spe ci jal ne {ko le. U re dov no obra zo va we spo ra di~ no su se ukqu ~i va la. Za kon pr vi put uvo di in klu ziv ni obra zov ni si stem, pred vi |a in di vi du al ne pla no ve ra da za u~e ni ke, pe da go {ke asi sten te i mul ti di sci pli -

nar ne ko mi si je za pro ce nu po tre ba u~e ni ka za po dr {ku.

Ka ko ka `e na{ sa go vor nik, in klu zi ja ne slu `i za to da se ro di te qi bo qe ose }a ju, ni ti za to da se pro gra mi za sve u~e ni ke olak {a va ju ra di te de ce, ve} da se po stig ne mak si mum u smi slu so ci jal nog raz vo ja, dru {tve ne od go vor no sti i to le ran ci je me |u de com, kao i da se auti sti~ noj de ci pru `i pri li ka da stu pe u kon takt s re al nim sve tom.

Is ku stva su uka za la na neo p- hod nost sa rad we me |u raz li ~i tim sek to ri ma zdrav stva, obra zo va wa i po li ti ke, kao i na ogro man zna ~aj re {a va wa ovog pro ble ma na lo kal nom ni vou. Vla da Sr bi je je u tom smi slu po mo gla lo kal nim sa mo u pra va ma da pre po zna ju svo ju ulo gu i kao re zul tat to ga, u Sr bi ji da nas 130 op {ti na ima pro gram so ci jal ne za {ti te.

J. Barbuzan

BRAK (NI)JE POPULARAN

Mla den ci sve sta ri ji Pre 60 go di na re gi stro va no 9.623 za kon ski ra sta vqe nih bra ko va, a 2010. – 6.644 raz vo da, {to zna ~i da je pre {est de ce ni ja na sva kih osam bra ko va do la zio je dan raz vod, dok je da nas taj od nos ne po voq ni ji, bu du }i da je la ne na sva kih 5,4 bra ko va za be le `en je dan raz vod.

Ka da se u ob zir uzmu me |u na rod ne sta ti sti ke, gra |a ni Sr bi je ipak ni su ne tr pe qi vi bra~ ni part ne ri jer je broj raz ve -

U devedeset odsto slu~ajeva ista nacionalnost Ka da je u pi ta wu {kol ska spre ma i ni vo obra zo va wa mla de i mla do `e we, od 35.815 za kqu ~e nih bra ko va u 2010. go di ni, istu {kol sku spre mu ima 23.836, od no sno oko 66 od sto wih, a 5.610 mla do `e wa je {ko lo va ni je od svo je ne ve ste, dok je ni `u {kol sku spre mu od mla de ima lo wih 6.369. Su pru `ni ci su u 92 od sto slu ~a je va bi li iste na ci o nal no sti: 32.750 bi lo je iste na ci o nal no sti, a raz li ~i te 3.065.

de nih bra ko va pre ma bro ju ven ~a nih u ve }i ni evrop skih dr `a va ne po voq ni ji. Ta ko u Ru si ji, Ukra ji ni ili ^e {koj na sva ka dva no vo sklo pqe na bra ka do la zi je dan raz vod. Stru~ wa ci u to me vi de `e qu su pru `ni ka u Sr bi ji da ipak “gur nu pod te pih” li~ ne pro ble me s ko ji ma se su o ~a va ju i okre nu se za jed ni~ kom re {a va wu eg zi sten ci jal nih pro ble ma ko ji ih u da na {we vre me da le ko vi {e op te re }u ju.

Ima ju }i u vi du sta ti sti~ ke po dat ke od 1950. go di ne, naj ve }i broj bra ko va za kqu ~en je 1972. go di ne – 68.417, a naj vi {e raz ve de no 1987. go di ne – 11.689. Stru~ wa ci iz Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku na vo de da tre ba ima ti u vi du da je u tom pe ri o du do {lo i do ve li kih pro me na u bro ju i struk tu ri sta nov ni {tva, mi gra ci o nim kre ta wi ma i pri rod nom pri ra {ta ju.

Ka da se po sma tra broj za kqu ~e nih i raz ve de nih bra ko va u 2010. go di ni u od no su na

pe riod pre 20 go di na, ka da su se de {a va le ve li ke dru {tve ne i po li ti~ ke pro me ne, uo~en je bla gi pad. Sma tra se da je to me do pri ne lo sma we we broj no sti ge ne ra ci ja, na ro ~i to u go di {ti ma u ko ji ma se brak naj ~e {}e skla pa (15-35 go di na), kao i so ci jal no eko nom ske pri li ke i ezi sten ci jal na ugro `e nost ve }eg de la sta nov ni {tva.

Osim kla si~ nih de mo graf skih i so ci o lo {kih tu ma ~e wa, ko re ne ovom sma we wu bro ja pre ki nu tih bra ko va tre ba tra `i ti i u iz u zet no po gor {a nom ma te ri jal nom po lo `a ju ce lo kup ne po pu la ci je, a po go to vo mla dih, na vo di se u po da ci ma RZS-a. Ve li ki uti caj u ne su gla si ca ma ima ju i ne ra zu me va we oko pri o ri te ta, raz li ~i ti po gle di na od re |en stva ri, raz li ~i te ste ~e ne na vi ke i mo de li po na {a wa u po ro di ca ma... Ne ret ko je i me {a we ro di te qa i qu di iz oko li ne u re {a va we wi ho vih pro ble ma.

Po sma tra ju }i sta rost bu du }ih su pru `ni ka, uo~a va se trend po ra sta pro se~ ne sta ro sti pri li kom stu pa wa u pr vi brak u po sled wih 20 go di na. Kod mu {ka ra ca se pro sek go di na s 28 u 1991. go di ni po ste pe no po ve }ao na 30 do 2010. go di ne, a kod `e na s 24 u 1991. na 27 go di na sta ro sti u 2010. go di ni. Pro se~ na sta rost su pru `ni ka pri li kom raz vo da bra ka se od 1991. do 2010. go di ne po ve }a la s 39 na 42 go di ne kod mu {ka ra ca, a kod ne ve sta s 36 na 39 go di na sta ro sti.

dru[tvo

dnevnik SABOR TRUBA^A U GU^I

Pre sto ni ca Sr bi je i „pra znik srp stva” Ambasador Rusije u Srbiji Alek san dar Ko nu zin sve~ano je ju~e u Gu~i oglasio po~etak 51. sabora truba~a na kojem }e se nadmetati 47 orkestara iz Srbije i devet iz inostranstva, a u razli~itim programima nastupiti vi{e od 1.000 u~esnika.

On je u centru Gu~e podigao saborsku zastavu na jarbol i uz zvuke saborske himne “Sa Ov~ara i Kablara” i pucwavu prangija s okolnih brda otvorio ovu tradicionalnu manifestaciju.

– @ivot Srba nije lak, ali to ne zna~i da sada{we pote{ko}e mogu spre~iti praznik Srbije, srpskog karaktera, kulture i praznik srpstva – rekao je Konuzin, i dodao da je Gu~a danas prestonica Srbije.

Doma}ini u slede}ih sedam dana o~ekuju dolazak vi{e od pola miliona posetilaca iz zemqe i sveta, a organizovani dolazak najavili su gosti iz Engleske, Belgije, Slovenije, Hrvatske, ~ak i Konga, s Islanda...

– Sve je spremno da goste do~ekamo kako vaqa, ugostimo i zabavimo sve koji budu do{li – izjavio je predsednik op{tine Lu~ani i Saborskog odbora

Slo bo dan Jo lo vi}, dodaju}i da su na Sabor dobro do{li i malinari i putari, da nakratko zaborave na svoje nevoqe, ali “da ne pomi{qaju na blokade pristupnih puteva”!

Sabor je ove godine oboga}en i novim programskim sadr`ajima. U porti crkve svetog arhan|ela Gavrila bi}e prvi put organizovane duhovne ve~eri,

predvi|eno je organizovawe fijakerijade i brojnih izlo`bi slikara, vajara, tkaqa, veziqa i pletiqa... Organizatori Sabora isti~u da ne}e biti nikakvih ulaznica, sve je besplatno, osim parking-karata koje va`e svih sedam dana, ko{taju za automobile 1.000 dinara, a za teretna i dostavna vozila 3.000. Za sabor su se dobro

pripremili i ovda{wi ugostiteqi s tradicionalnim specijalitetima, pre svega ~uvenim svadbarskim kupusom iz zemqanog lonca, pe~ewem i raznovrsnim ro{tiqem.

U proteklo pola veka Gu~u je zbog Sabora posetilo najmawe 15 miliona gostiju iz 83 zemqe, a nadmetalo se 1.000 orkestara s 10.000 truba~a.

utorak9.avgust2011.

15

URU[AVAWE SRPSKOG JEZIKA (2)

Do go vo ri li, pa od mo ri li Nekada davno me|u vojnicima, koji su zavr{avali slu`ewe roka, bila je omiqena pesma „Vojska stara ide da odmara“. Iz tog naziva, a zarad stiha i rime, izostavqen je povratni glagol sebe ili se. Autoru pesme ni na kraj pameti nije bilo da }e posle mnogo decenija izbacivawe povratnih glagola iz srpskog jezika postati moda. A po{to su na{i qudi skloni pomodarstvu u svemu, tako su i u jeziku. Odoma}ili su se iskvareni oblici, re~i i re~enice, od kojih }e mnoge, kako je to ve} bivalo, kad-tad prihvatiti i struka, kao svr{enu stvar.

Tako se posledwih godina masovno kr{i pravilna upotreba povratnih glagola. U svim slojevima na{eg, ina~e, nepismenog dru{tva, postalo je popularno re}i od ma ram umesto od ma ram se. Jednostavno je iz upotrebe izba~ena re~ca se ili se be. Niko se vi{e ne do go va ra, nego do go va ra. Tako danas govori poli-

umiva se. Mama mo`e da se smeje, ali ne mo`e da smeje Jovana. Mama mo`e i da se odmara, ali ne mo`e da odmara Jovana. On sam mo`e da se odmara. Pravi povratni glagoli su: ~e{qati se, umivati se, ispraviti se, popeti se, kupati se...

Tako bi trebalo da se govori i pi{e, ali na na{im televizijama, pogotovo u sportskim prenosima, listom }ete ~uti da „trener odmara igra~a“. Zamislite kako bi besmisleno izgledala ovakva re~enica ako iz we izbacimo povratni glagol: „Posle ru~ka obi~no istu{iram, obrijem, pa odmaram“.

Uzajamno-povratni glagoli podrazumevaju radwe koje rade najmawe dva subjekta jedan na drugom: tu}i se, rvati se... Kao {to neki od glagola iz prve grupe mogu biti i recipro~ni, zavisno od broja izvr{ilaca (Majka i k}i se ~e{qaju – jedna drugu), tako i neki glagoli iz druge grupe mogu biti pravi povratni

ti~ki, privredni i intelektualni vrh dru{tva, ali i najmawe obrazovani qudi ube|eni su da su time sebi pridali ve}i zna~aj – da su u trendu. Mediji su to prihvatili zdravo za gotovo pa otud naslovi poput ovih: „Sele u gradove“, „Dogovorili novi program“, „Na Kopaoniku odmara deset hiqada gostiju“...

Qudi u gradove mogu da sele stvari, ali u doti~nom tekstu je re~ o tome da sele sebe – se le se u gradove. Neko mo`e da usvoji ili sa~ini novi program, ali ako o tom programu brinu dvoje ili vi{e wih, oni jedino mogu da se do go vo re o programu. Otud

glagoli: Jovan se tu~e – Jovan tu~e sebe (po kolenu, npr). Otud je neophodno da se ka`e da se neko s nekim dogovara o ne~em. Uzajamno-povratni glagoli su i u ovakvom slu~aju: Petar i Jovan su se posva|ali (me|usobno), ali i neko tre}i je mogao da ih posva|a i u tom slu~aju su subjekti Petar i Jovan istovremeno i objekti.

Nepravi povratni glagoli (crveniti se, nadati se, ~uditi se, bojati se, dohvatiti se, smrkavati se...), ozna~avaju radwu, stawe ili zbivawe uz ~ije se glagole povratna re~ca se ne mo`e tuma~iti kao akuzativ se be.

MLADI U SRBIJI MEWAJU UZORE

No le po be dio i estra du Mladima u Srbiji estradne li~nosti vi{e nisu najve}i idoli, po{to su ih potisnuli sportisti, veliki nau~nici i istra`iva~i, istorijske li~nosti, ali i sve{tenici.

Tako su sportisti, poput No va ka \o ko vi }a, Vla de ta Div ca, Ne ma we Vi di }a, Mi lo ra da ^a vi }a, Je le ne Jan ko vi}, Ane Iva no vi}, Alek san dra \or |e vi }a uzori za gotovo 40 odsto mladih u Srbiji, pokazalo je istra`ivawe, koje je, na uzorku od oko 1.500 mladih {irom Srbije uzrasta od 15 do 29 godina, finansirao Fond za otvoreno dru{tvo.

Gotovo tre}ina ispitanika je kao svoje uzore navela velike nau~nike i istra`iva~e – Nikolu Teslu, Alberta Ajn{tajna, Milutina Milankovi}a i Mihajla Pupina, dok se petina wih divi istorijskim li~nostima, me|u kojima predwa~e Josip Broz Tito, Kara|or|e, Mahatma Gandi, Zoran \in|i}, knez Milo{, car Du{an, Nel son Man de la, Martin Luter King, knez Lazar. Za blizu 15

odsto mladih najve}i uzori su patrijarh Pavle, sveti Sava, aktuelni patrijarh srpski Iri nej, Am fi lo hi je Ra do vi}, Nikolaj Velimirovi}, dok su za 14,25 procenata ispitanika omiqeni politi~ari Zoran \in|i},

Li~ no sti iz po sled wih ra to va, Rat ka Mla di }a, @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, Ra do va na Ka ra yi }a, Ne boj {u Pav ko vi }a, Mi la na Te pi }a, kao svo je ido le na vo di go to vo 11 od sto mla dih Bo ris Ta di}, Josip Broz Tito, Vla di mir Pu tin i Ba rak Oba ma.

Li~nosti iz posledwih ratova, Rat ka Mla di }a, @eqka Ra`natovi}a Arkana, Ra do va na Ka ra xi }a, Ne boj {u Pav ko vi }a, Mi-

lana Tepi}a, kao svoje idole navodi gotovo 11 odsto mladih, dok su li~nosti s estrade Sve tla na Ra `na to vi}, Se ka Alek si}, \or |e Ba la {e vi}, Je le na Kar le u {a, Zdrav ko ^o li}, Le pa Bre na, uzori za ne{to mawe od deset odsto ispitanika. Tek svaki dvadeseti ispitanik izabrao je neke druge uzore, naj~e{}e roditeqe, nastavnike, kwi`evnike i druge umetnike.

Sve do pro{le godine, bar po istra`ivawu Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, me|u sredwo{kolcima u Srbiji najpopularnije su bile estradne li~nosti i vi{e od polovine ispitanih mladih qudi imalo je idole me|u osobama s estrade. Potom su najvi{e bili navo|eni sportisti, koji su idoli za tre}inu ispitanih u~enika, pa politi~ari, dok su nau~nici i umetnici, li~nosti iz elitne kulture, bili me|u najmawe popularnim osobama kod mladih.

D. Deve~erski

ZAU[KE

Kad se opravdano skra}uju re~i?

Sli ko vi ti trans I Buda je debeo. Nebeski narod i daqe intenzivno ve`ba za spokojnu, potko`enu ve~nost.

Ako je verovati statistici, svaki {esti mladac u zemqi je gojazan, a pre samo {est godina elegantno popuwen ili bizarno pro{iren bio je jedan od osam srpskih maloletnika. Biti lak{i za presko~iti nego zaobi}i aktivira dugu listu potencijalnih oboqewa, a visok krvni pritisak dobija se gratis. Za{to je tako, mislim da znamo svi: pro`dire se brza hrana i kquca ispred televizora i monitora. Ka`u da 30 procenata juniora slobodno vreme provodi u slikovitom transu koji, suprotno nirvani, umrtvqenog praktikanta izla`e {tetnom izobiqu. Zakonodavac je reagovao 2008. i danas ti dobrovoqni nesre}nici u`ivaju besplatno le~ewe. Ve}ini to te{ko pada, ako je za utehu – lak{e je ne{to izgubiti nego ste}i, makar to bili i kilogrami. Pride, ube|en sam u to da bi radni roditeqi, skrhani krizom, pozdravili smawewe tova po grlu.

Od Du{ana, s du{om. A mo`da se klinci pre`deravaju i ne kre}u da bi odvratili pedofile? Ista ta statistika veli da je ~etiri odsto de~aka i {est devoj~ica u Srbiji pretrpelo neki oblik seksualnog zlostavqawa. Ovo je pokrenulo jedno vrlo zanimqivo dru{tveno pitawe: treba li pedofile i silovateqe kastrirati po slovu za-

kona? Eto, da je onaj monstrum Poqak, a ne Novosa|anin, prisilno bi dobio injekciju i rado bi se se}ao potencije. U nekim se zemqama Ovo radi mehani~-

ki, za stalno, a to je, razumqivo, isprovociralo borce za qudska prava. Saka}ewe kao pravna mera ba{ i nije u duhu vremena, ne}emo vaqda citirati cara Du-

{ana, ali {ta ~initi sa zlo~incima koji nisu psihi~ki bolesni, razlikuju dobro od zla, ali, avaj, nemaju ni trunku savesti koja bi ih imala sputati u uni{tavawu tu|ih `ivota?

Lezbos. Kad smo ve} kod Grka... Imamo i to: strah od popisa! Neprijatnu emociju izrazio je ~elnik Republi~kog zavoda za statistiku koji se, jadan, pribojava neminovnih rezultata. Srbija je u posledwih deset godina ostala kra}a za Kikindu, iako je ova na papiru i daqe `iva i zdrava, hvala na pitawu. Ka`e cifra da je 1.961 srpsko selo nenaseqeno i da nas migracija u gradove koqe gde smo najrawiviji, ali to ve{to krijemo – selo se voli dok ne pobegne{. Barem ovde ne kaskamo za svetom: i u Srbiji se sve kasnije ven~ava, ra|a mawe dece i to je isprovociralo prvog Jagodinca, koji }e, u svom maniru, xabe odvesti solo sugra|anke i |uvegije na letovawe u Gr~ku. Mislim, ako Srbinu dru{tveno prihvatqivo lupawe tawira na javnom mestu ne podigne libido – ni{ta ne}e. Gradona~elnik Jagodine otkriva da ga ne zanima {ta }e se de{avati kada se svetla u jednokrevetnim gr~kim apartmanima ugase. Sre}a wegova da pravde (sigurno) i Boga (verovatno) nema, jer da su zaista tu, a ne samo u himni, iz Gr~ke bi se vratio barem jedan gej par spreman na svadbu.

Igor Mihaqevi}

U mnogim jezicima danas se, radi br`eg i sa`etijeg informisawa, skra}uju re~i i izrazi. Recimo, u slo`enoj re~enici, prilikom nabrajawa radwi, nepotrebno je gomilati pomo}ne glagole. Tako se mo`e re}i: poslanici su usvojili dnevni red, nastavili raspravu, odbacili amandmane... Ovakva mogu}nost naro~ito je pogodna za novinske naslove, televizijske titlove ili kratke informacije, ali nikako po cenu saka}ewa pravopisa i gramatike.

Izvor mnogih jezi~kih nepravilnosti, pa i kada je re~ o povratnim glagolima, poti~e iz politi~kog, poslovnog i administrativnog govora, koji su, ina~e, suvoparni, puni neve{tih fraza i stranih, ~esto neta~nih izraza. U jednom novinskom izve{taju ka`e se: „Ministar je izjavio da je dogovorio po~etak radova na rekonstrukciji i obnovi mosta“. Samo jedna ovakva re~enica ima nekoliko gre{aka. Pre svega, ministar je ne{to ugovorio. Drugi deo re~enice je primer u`asavaju}e nepismenosti, ne samo onih koji izgovaraju ovakve re~enice ve} i medija koje ih doslovce prenose. Ako je ministar ili neko iz slu`be za informisawe nepismen, zar novinar ili urednik nisu mogli da ka`u da je ministar ugovorio rekonstrukciju (obnovu – {to je isto) mosta? Ali, to je ve} druga tema o kojoj }emo govoriti slede}i put. i pomenuti naslov mora da glasi: „Dogovorili su se o novom programu“. „Du{ko o`enio Jovanu“ – pi{e u tabloidima. U prevodu: Du{ko se o`enio Jovanom, a samo je wegov tata mogao da Du{ka o`eni Jovanom.

U osnovnoj {koli su nas u~ili da su povratni glagoli (refleksivni) oni koji se, kao lekseme (re~i u re~niku) pojavquju s obaveznom re~com se. Dele se na tri grupe: prave povratne, uzajamo-povratne (recipro~ne) i neprave povratne glagole.

Pravi povratni glagoli su oni koji ozna~avaju radwu koju subjekt u re~enici radi sam nad sobom. U wima se re~ca se tuma~i kao akuzativ zamenice svakog lica – se be: „Jovan se umiva – umiva sebe“. Mama mo`e da umiva Jovana, ali Jovan umiva sebe –

Neki glagoli se javqaju i s povratnom re~com se i bez we zadr`avaju}i zna~ewe, kao {to su: brinuti se – brinuti o nekom ili ne~em, odmarati se – odmarati deo tela, do~epati se – do~epati, {etati se – {etati...

Ali, ako se misli na to da ~ovek odmara sebe, nedvosmisleno se mora re}i: odmaram se. Ukoliko se ka`e “odmaram“, to podrazumeva objekat koji ~ovek odmara: odmaram noge, ruke, odmaram mozak... Danas se svugde odoma}ilo od ma ram u svim oblicima. Na`alost, tako govore ~ak i neki profesori, glumci, pisci, i to na masovno gledanim televizijama. Kako onda o~ekivati da obi~an svet, me|u wima i deca, ne usvoje takav nakaradan govor?

To {kola ne mo`e da ispravi.

Mile Stanivuk

SPORT

utorak9.avgust2011.

ROYERS KUP U TO RON TU

dnevnik

c m y

16

PO SLE PR VOG TUR NI RA GRAN PRI JA

Na{e dame prijatno iznenadile Ka pi ten Je le na Ni ko li}, Dra ga na Ma rin ko vi}, Ste fa na Veq ko vi}, Ve sna ^i ta ko vi} \u ri {i} zbog po vre da i iz li~ nih raz lo ga ni su u od boj ka {koj re pre zen ta ci ji Sr bi je na de bi ju u 19. svet skom Gran pri ju, a ipak je na pr vom tur ni ru ovog nad me ta wa u Ki ni na {a re pre zen ta ci ja za u ze la dru go me sto (dve po be de i mi ni mal ni po raz) i sa da je u kru gu eki pa ko je pre ten du ju na fi nal ni tur nir. Pred vo |e ne Og we no vi }e vom i Bra ko ~e vi }e vom, uz za sa da ot kro ve we Sa wom Ma la gur skom,

Bo ja na Jo va nov ski

Bojana na Doki}evu, Ana na [eng Sr bi ja }e na Ro xers ku pu u To ron tu ima ti tri pred stav ni ce u sin glu, Je le nu jan ko vi}, Anu Iva no vi} i Bo ja nu Jo va nov ski, ko ja je uspe {no pro {la kva li fi ka ci je za glav ni `reb. Ona je us pe la da po be di [pa wol ku Aran ~u Pa ra San to wu sa 6:2, 6:7(4); 6;4. U pr vom ko lu ona }e igra ti sa Austra li jan kom Je le nom Do ki}. I po red ki {o vo tog da na, or ga ni za to ri su us pe li da ospo so be te re ne da se od i gra ju svi me ~e vi kva li fi ka ci ja. Pr vi set Bo ja na je pri li~ no la ko do bi la sa 6:2. U dru gom i tre }em se vo di -

la `e sto ka bor ba. Dru gi set je u taj brej ku do bi la [pa wol ka, da bi u od lu ~u ju }em tre }em se tu Bo ja na sla vi la sa 6:4.

Ve nus Vi li jams je od u sta la od u~e {}a na tur ni ru, jer je na le kar skom pre gle du usta no vqe no da je do bi la vi ru snu upa lu. Na taj na ~in je iz o sta la bor ba iz me |u we i Ane Iva no vi}. Za me na za Ve nus je Ki ne ski wa @ang [u ai. We na tre nut na po zi ci ja na rang li sti je 88. me sto. Me~ }e bi ti od i gran da nas. Uko li ko Ana pro |e u dru go ko lo, pro tiv ni ca }e joj bi ti bo qa iz me ~a Be ne {o va Ci bul ko va.

VTA LI STA

Trenutni plasman 1. Ru si ja 2. Bra zil 3. Ita li ja 4. SAD 5. Srbija 6. Ja pan 7. Taj land 8. Ku ba 9. Poq ska 10. Dom. Rep. 11. Ki na 12. Ko re ja 13. Ar gen ti na 14. Ne ma~ ka 15. Ka zah stan 16. Pe ru

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3

9:1 9:1 9:3 9:2 8:4 6:3 6:5 6:6 6:6 6:8 4:6 3:7 4:8 2:9 0:9 0:9

9 9 9 8 7 6 5 4 4 3 3 3 2 0 0 0

Re pre ze nta tiv ke Sr bi je su bi le ve o ma uspe {ne na tur ni ru u Ki ni

us pe le su Srp ki we da ot ki nu bod pre ja kim Ame ri kan ka ma, a da lak {e od o~e ki va nog sa vla da ju Ki nu i Ka zah stan, te da sa se dam bo do va za u zmu pe to me sto na ukup noj li sti Gran pri ja.

Re zul tat ko jem se ma lo ko na dao ka da se zna da je re pre zen ta ci ja ot pu to va la bez ve o am kva li tet nih igra ~i ca na naj pro fi ta bil ni je tak mi ~e we. Ipak, ~i ni se da je igra we Evrop ske li ge i tre }a uza stop na ti tu la da lo neo p ho dan za ma jac na {im de voj ka ma i bi lo naj bo qa mo gu }a pri pre ma za is ku {e wa u Ki ni i Ja pa nu.

Ju ~e su na {e de voj ke ot pu to va le u Ja pan, gde }e u Ko ma ki ju igra ti dru gi tur nir (H gru pa) sa do ma }i nom Ja pa nom, Do mi ni kan skom Re pu bli kom i SAD-om.

I Olimpijada u igri

Malagurski druga

Na fi nal ni tur nir u ki ne ski grad Ma kao (24. – 28. av gust) pla si ra }e se do ma }in Ki na i se dam naj bo qih re pre zen ta ci ja po sle od i gra na tri tur ni ra i de vet utak mi ca.

Za od boj ka {i ce Sr bi je ve o ma va `no je da bu du {to bo qe pla si ra ne po {to Gran pri do no si ve li ki broj in ter na ci o nal nih ren king bo do va, a bit no je i da bu du bo qe pla si ra ne od {to vi {e evrop skih eki pa ka ko bi obez be di la lak {i put do Olim pi ja de u Lon do nu.

Sa wa Ma la gur ski po sle pr vog tur ni ra de li dru go me sto na li sti naj bo qih po en ter ki sa 55 osvo je nih po e na (43 na pad, osam iz blo ka i ~e ti ri asa).

Pr va je Ko rej ka Kim sa 64, dok Sa wa me sto de li sa Ku ban kom Pal ci os. Mi le na Ra {i} de li de vet na e sto me sto sa 38 po e na. Ma la gur ska je na po zi ci ji 13 u kon ku ren ci ji naj bo qih na pa da ~a, Ra {i }e va je 11. me |u blo ke ri ma (ukup no 9, a 0.75 po se tu), Ana An ti ni je vi} je 12. na li sti naj bo qih teh ni ~a ra, a Su za na ]e bi} je po sled wa u kon ku ren ci ji li be ra.

- Po sti gli smo so li dan uspeh na pr vom tur ni ru i sa da sam si gu ran da }e nas sle de }i ri va li gle da ti mno go ozbiq ni je. Pri ~a li smo pre do la ska u Ki nu da `e li mo pla sman na fi nal ni tur nir Gran pri ja, ali nam je ovo tak mi ~e we i da qe ve li ka pri pre ma za Evrosp ko pr ven stvo, ta ko da ne ma mo im pe ra tiv. Za do qo an sam igrom, ma da ima mo pa do va, a na dam se da }e mo iz me ~a u me~ na pre do va ti i na sta vi ti sa do brim re zul ta ti ma i u Ja pa nu – re kao je se lek tor Zo ran Ter zi}.

Ze mqa iz la ze }eg sun ca bi la nam je ta li~ na 2006. go di ne ka da smo se na Svet skom pr ven stvu do mo gli bron ze i kre nu li us pon ka svet skim i evrosp kim vi si na ma, a pro tiv ni ci }e nam u dru gom vi ken du bi ti jo{ te `i ne go u Ki ni.

Pr vo igra mo sa Ja pa nom, pa s Do mi ni kan skom Re pu bli kom i tre }i me~ je sa Ame ri kan ka ma.

- Po no vo smo u gru pi sa Ame ri kan ka ma, ta ko je hteo `reb, a po ka za li smo da mo `e mo rav no prav no da pa ri ra mo pro {lo go di {wem osva ja ~u ovog tak mi ~e wa i jed noj

F grupa (Kazahstan)

G grupa (Kina)

E grupa (Poqska) Poq ska Ar gen ti na Ku ba Ko re ja

Ka zah stan Ita li ja Bra zil Taj land

Ki na Ru si ja Ne ma~ ka Pe ru

od naj bo qih se lek ci ja na sve tu. Ja pan je od i grao do bro pr vi tur nir, po ra `en je sa mo od Bra zi la, a bio je bo qi od so lid ne Ne ma~ ke, s tim {to }e mu do ma }in stvo do ne ti ne ke pri vi le gi je. Do mi ni ka na je za sa da naj ve }a ne po zna ni ca, jer je ima la te {ku gru pu u kon ku ren ci ji Ita li je i Poq ske. Ne op te re }u je mo se za sa da ime ni ma pro tiv ni ka i naj va} `ni je je da se pre sve ga adap ti ra mo na no vu kli mu i po sve ti mo se tre nin zi ma za ko je ima ve o ma ma lo vre me na – is ta kao je Ter zi}.

M. Ri sti}

H grupa (Japan) Ja pan Sr bi ja SAD Do mi ni kan ska R.

SVET SKO PR VEN STVO ZA JU NI O RE U BRA ZI LU

Skok Ane i Jelene Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi} ostva ri le su na pre dak na li sti naj bo qih te ni ser ki. Je le na je sa da 14, dok je Ana na 16. me sto. Bo ja na Jo va nov ski je do `i ve la pad za jed no me sto i sa da je na 54. me stu.

Li sta: 1. (1.) Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 9.915, 2. (2.) Kim Klaj sters (Bel gi ja) 7.625, 3. (3.) Ve ra Zvo na re va (Ru si ja) 7.045, 4. (4.)

Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 6.115, 5. (5.) Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 5.941, 6. (6.) Li Na (Ki na) 5.726, 7. (7.) Pe tra Kvi to va (^e {ka) 5.437, 8. (8.) Fran ~e ska Skja vo ne (Ita li ja) 4.831, 9. (9.) Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 4.425, 10. (11.) An drea Pet ko vi} (Ne ma~ ka) 3.375... 14. (15) Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 2.775...16. (18) Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2.685... 54. (53) Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 1.083...

ATP LI STA

Janko napredovao

Indija orli}e gurnula u polufinale Sr bi ja - Ar gen ti na 3:2 (24:26, 25:18, 20:25, 25:10, 15:9) RIO DE @ANEIRO: Ha la Ma ra ka na zi wo, gle da la ca: 100.

SR BI JA: Ko va ~e vi} 17, Li si nac 13, Ko pri vi ca 10, Ka pur, Mr dak 3, Jo vo vi} 3, Vr ban, Mi lu ti no vi} 19, Pet ko vi} 1, Pe ri}, Ata na si je vi} 25, Bu cu qe vi}.

AR GEN TI NA: Ve ga 3, Ka ste la ni 18, Pla za, Mar ti na 7, Va ka 3, Vin ti 4, Fra ne to vi} 2, Fi no li 1, Ra mon da 7, Ru iz, Ra mos 10, Men dez 9.

No vak \o ko vi} i da qe je na pr vom me stu ATP li ste sa 12860 bo do va. U od no su na pret hod nu li stu \o ko vi} ima 295 bo do va ma we, a Na dal 500 vi {e, pa je raz li ka iz me |u dva te ni se ra sa da 1090 bo do va.

Vik tor Tro ic ki je i da qe 15, dok je Jan ko Tip sa re vi} na pre do vao za jed no me sto i sa da je 24. Ni ko la ]i ri} je na za do vao za dve po zi ci je i sa da je 153, dok je Ili ja Bo zo qac 215.

Li sta: 1. (1.) No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 12.860 bo do va, 2. (2.) Ra fael Na dal ([pa ni ja) 11.770, 3. (3.) Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 9.710, 4.

(4.) En di Ma rej (Ve li ka Bri ta ni ja) 6.705, 5. (5.) Ro bin So der ling ([ved ska) 4.325, 6. (6.) Da vid Fe rer ([pa ni ja) 4.210, 7. (7.) Gael Mon fis (Fran cu ska) 2.905, 8. (8.) Mar di Fi{ (SAD) 2.540, 9. (9.) To ma{ Ber dih (^e {ka) 2.420, 10. (10.) Ni ko las Al ma gro ([pa ni ja) 2.165... 15. (15) Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja) 1.970... 24. (25) Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 1.390...

TUR NIR U SOM BO RU

Lovorike To{i}u Re pre zen ta ti vac Cr ne Go re Go ran To {i} po bed nik je u obe kon ku ren ci je tur ni ra u Som bo ru. On je u fi na lu sin gla sa vla dao Vla di mi ra Ob ra do vi }a 6:3, 6:2. U igri pa ro va za jed no sa ^a ~i }em bio je bo qi od pa ra Bje li ca - Ob ra do vi} re zul tat 6:3, 6:4. Na stu pi lo je 88 igra ~a iz 15 ze ma qa.

M. J.

Ka pi ten Sr bi je Alek san dar Ata na si je vi}

Ju ni or ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je pla si ra la se u po lu fi na le SP u Bra zi lu po sle neo ~e ki va nog ras ple ta po sled weg da na. Sr bi ja je u Ri ju po be di la Ar gen ti nu u pet se to va, ali joj to ne bi bi lo do voq no da In di ja istim re zul ta tom ni je {o ki ra la Bra zil. U po lu fi na lu Sr bi ja igra sa do sa da ne po ra `e nom Ru si jom, a Ar gen ti na sa se lek ci jom SAD. Na {em ti mu to je pr vo ju ni or sko svet sko po lu fi na le u isto ri ji. Ista ge ne ra ci ja je pre dve go di ne bi la svet ski pr vak u pret hod noj sta ro snoj ka te go ri ji.

Sr bi ja je u po sled wi dan u{la sa sve {}u da od lu ~u je o svo joj sud bi ni, ali je ra ~u ni ca bi la pro sta – sa mo po be da od 3:0 ga ran tu je po lu fi na le. Me |u tim, plan se ras pao ve} u pr vom se tu, ko ji su Ar gen tin ci do bi li na raz li ku.

Od tog tre nut ka po ~e la je igra ne ra va – po sle iz jed na ~e wa Ar gen ti na je do bi la i tre }i set i tim bo dom obez be di la pr vo me sto u gru pi, a pre o sta la dva se ta ube dqi vo su pri pa la or li }i ma za ko na~ nih 3:2 (24:26, 25:18, 20:25, 25:10, 15:9), po sle 110 mi nu ta igre.

- Zna li smo da nam tre ba po be da ko ja no si tri po e na - re kao je ka pi ten Alek san dar Ata na si je vi}. - Po ~e li smo do bro, ali je po sle iz gu bqe nog se ta bi lo ve o ma te {ko. Me |u tim, ima li smo sna ge za po be du.

U naj bo qem me ~u do sa da {weg to ka pr ven stva In di ja je do bi la pr vi, Bra zil sle de }a dva se ta, ali je in dij ska se lek ci ja smo gla sna ge da do bi je me~ u taj-brej ku. Duel sa da le ko naj vi {e po e na na tur ni ru (235) otvo ren je naj du `im se tom (70 po e na), a okon ~an taj-brej kom na raz li ku u ko rist In di ja ca – 36:34,

F grupa

Re zul ta ti, 1. ko lo: Bra zil – Sr bi ja 3:0, Ar gen ti na – In di ja 3:1. 2. ko lo: Sr bi ja – In di ja 3:1, Ar gen ti na – Bra zil 3:1. 3. ko lo: Sr bi ja – Ar gen ti na 3:2, In di ja – Bra zil 3:2.

1. Ar gen ti na 3 2 1 8:5 7 2. Sr bi ja 3 2 1 6:6 5 3. Bra zil 3 1 2 6:6 4 4. In di ja 3 1 2 5:8 2

E grupa Re zul ta ti, 1. ko lo: Ru si ja – [pa ni ja 3:0, SAD – Iran 3:1. 2. ko lo: Ru si ja – Iran 3:0, SAD – [pa ni ja 3:2. 3. ko lo: Iran – [pa ni ja 3:0, Ru si ja – SAD 3:2.

1. Ru si ja 3 3 0 9:2 8 2. SAD 3 2 1 8:6 6 3. Iran 3 1 2 4:6 3 4. [pa ni ja 3 0 3 2:9 1 22:25, 21:25, 25:17, 16:14 – {to je Sr bi ji otvo ri lo vra ta po lu fi na la. Bra zil je ostao bez me da qe pr vi put po sle pu ne dve de ce ni je, po {to je na pret hod nih de vet tur ni ra u ovoj sta ro snoj ka te go ri ji po 4 pu ta osva jao zla to i sre bro, a jed nom bron zu. U dru goj gru pi po lu fi na li sti su ve} bi li po zna ti, a ras po red je po tvr |en {e stom po be dom Ru si je na tur ni ru.

Ame ri kan ci su sa vla da ni po sle mi nu sa od dva se ta – 19:25, 27:29, 25:21, 25:17, 15:13. Sr bi ja sa Ru si jom igra da nas od 21 ~as po na {em vre me nu. Ar gen ti na i SAD igra ju u 17.30.

M. R.

c m y

dnevnik

SPORT

utorak9.avgust2011.

17

NA [A NAJ BO QA RE PRE ZEN TA CI JA SU TRA IGRA U RU SI JI

Naj va `ni ji test pred Se ver ne Ir ce

Mi lan Bo jo vi}

VOJ VO DI NA AN GA @O VA LA NA PA DA ^A

Pot pi sao Bo jo vi} Mi lan Bo jo vi}, do pro {le se zo ne pr vi na pa da~ Ja go di ne (46 utak mi ca - 15 go lo va), od ju ~e je i zva ni~ no vla snik cr ve no-be log dre sa Voj vo di ne. Bo jo vi} je pot pi sao dvo go di {wi ugo vor s no vo sad skim su per li ga {em i pr vi put s no vim sa i gra ~i ma ve `bao na ju ~e ra {wem po po dnev nom tre nin gu.

Bo jo vi} je ro |en 13. apri la 1987. u Lu ~a ni ma. Ka ri je ru je po ~eo u Rad ni~ kom Sto beks, na -

sta vio u Sre mu iz Srem ske Mi tro vi ce, a po tom u Te le op ti ku.

U dre su ^u ka ri~ kog Stan kom skre nuo je pa `wu fud bal ske eli te, a po seb no se afir mi sao u dre su Ja go di ne. Po {to mu je ugo vor is te kao u ju nu, u Voj vo di nu je sti gao kao slo bo dan igra~, bez obe {te }e wa.

U Voj vo di ni na ja vqu ju jo{ jed nom po ja ~a we, a re~ je o ve znom fud ba le ru.

S. S.

Vo {a pod re flek to ri ma Pr vi me~ no vog {am pi o na ta Sr bi je (star tu je u su bo tu 13. av gu sta) fud ba le ri Voj vo di ne od i gra }e pod re flek to ri ma. No vo sa |a ni }e od 20 ~a so va ugo sti Rad ni~ ki 1923 iz Kra gu jev ca.

U klu bu su od re di li i ce ne ula zni ca: 300 (za pad), 200 (is tok) i 100 (se ver) di na ra.

S. S.

FI NI[ PRI PRE MA HAJ DU KA ZA NO VU SE ZO NU

N a j b o q i f u d b a l e r i Sr b i j e do pu to va li su u Mo skvu ju ~e ra {wim le tom u 10.30 sa ti s aero d ro m a „Ni k o l a Te sla”, a su tra ih s Ru si ma o~e ku je pri ja teq ski duel na sta di o nu Lo ko mo ti ve.

Iza bra ni ci se lek to ra Vla di mi ra Pe tro vi }a slo `ni su u sta vu da je pri ja teq ski me~ u Mo skvi naj va `ni ji test pred od lu ~u ju }e su sre te kva li fi ka ci ja za Evrop ski {am p i o n at u Ukra ji ni i Poq skoj.

Ne n ad Mi l i j a{, ko ji je pro {le se zo ne imao za pa `en u~i nak u Vul ver hemp to nu, ka `e: - Bi }e to va `na i do b ra pro v e r a pred sep t em b ar s ki iza z ov ko ji nas o~e ku je pro tiv Se v er n e Ir s ke.

Bi t an nam je sva k i me~, pa ta ko gle dam i na utak m i c u pro t iv Ru si je. Oni su se lek - Ivan Ob ra do vi} u pri ja teq skom me ~u s Ka me ru nom ci ja za re spekt i ne `e lim da tro {im re ~i na wih, - Ru si }e, pre ma na ja va ma, bi - gu} no sti - opre zan je Ivan Ob na ro ~i to ako se zna da }e ih ti u naj ja ~em sa sta vu, pa }e to ra do vi}. pred vo di ti sjaj ni Ar {a vin po ka za ti tre nut nu for mu na {e [to per Mi lan Bi {e vac pro is ta kao je stan dard ni ve zi sta re pre zen ta ci je. Po ~i wu tak mi - me nio je klup ske bo je ovog le ta. or lo va. ~e wa u na ci o nal nim {am pi o- - Su sret pro tiv Ru si je pred Ivan Ob ra do vi} mo gao bi od nat ma, svi su pro {li pri pre me, sta vqa va `nu pro ve ru za na {u pr vog mi nu ta da za u zme me sto pa ne ma sum we da nas o~e ku je re pre zen ta ci ju ko ja }e si gur no kraj le ve aut li ni je. ide al na pro ve ra tre nut nih mo - po mo }i se lek to ru Pe tro vi }u da

Ra je vac ostao bez po sla

Ofan zi va kao za {tit ni znak

Ge ne ral na pro ba fud ba le ra Haj du ka s pr vo li ga {em Ba na tom u Ba nat skom Dvo ru (1:1) bi la je ve o ma zna ~a jan test ko ji je stru~ nom {ta bu Ku qa na do neo ja snu sli ku po ten ci ja la ko jim ras po la `e. Sit no se bro je da ni

Ne boj {a Vig we vi}

do pre mi jer nog du e la s OFK Be o gra dom na Ka ra bur mi, pa smo stra te ga Haj du ka Ne boj {u Vig we vi }a upi ta li {ta }e se ra di ti do tog me ~a.

bu de pre po zna tqiv i na dam se da }e mo ko li ko-to li ko po di }i i for mu i fi zi~ ku pri pre mu, te da }e mo pro tiv OFK Be o gra da do bre stva ri ima ti u mno go ve }em obi mu u od no su na gre {ke re kao je Vig we vi}.

Kon trol ni su sre ti po ka za li su ne {to no vo u od no su na pret hod ne se zo ne, Vig we vi }e vo tre ner sko opre de qe we je, ~i ni se, gol vi {e od pro tiv ni ka.

- Ima mo kva li tet igra ~a za na pa da~ ku igru. Tri be ka ( Pa u qe vi}, Fej sa i Ko va ~e vi}) mo gu da se po ja ve u na pa du sa kva li tet nim cen tar {u tom, pa mi slim da bi sa mo je stra ne bi lo i ne ko rekt no da ne ko ri stim wi ho ve ofan ziv ne spo sob no sti. @e lim da se mo ja eki pa u sva kom tre nut ku, na sva kom de lu te re na pi ta za re zul tat, za na ~in igre, da mi bu de mo ti ko ji }e dik ti ra ti ri tam, bi ti agre siv ni, pok {a ti da odu zme mo lop tu ka da mi ho }e mo, da na pad ne mo ka ko i gde ho }e mo, a uz po bro ja ne igra ~e to i mo `e mo. Oni su na vi kli na ma lo de fan ziv ni je va ri jan te, u smi slu sta ti~ no sti, a ja sam vi {e za agre siv nost, pre sing, pa

re {i naj va `ni je di le me kad je u pi ta wu sa stav za me~ pro tiv Se ver ne Ir ske (2. Sep tem bra) - ja san je Bi {e vac.

Su tra {wa utak mi ca u Mo skvi igra }e se od 17 sa ti po na {em vre me nu, a na ja vqen je TV pre nos na RTS-u.

Osta je u Dort mun du: Ne ven Su bo ti}

Su bo ti} od bio Li ver pul De fan zi vac Bo ru si je Dort mund Ne ven Su bo ti} od bio je po nu du Li ver pu la vred nu 13 mi li o na fun ti, tvr di „San dej pipl”.

Su bo ti} je ra ni je iz ja vqi vao da bi vo leo da za i gra u Pre mi jer li gi, ali se ipak opre de lio za Dort mund zbog to ga {to ne ma~ ki pr vak igra Li gu {am pi o na.

Me di ji tvr de da je to me na xe ra Li ver pu la Ke ni ja Da gli {a pri li~ no raz o ~a ra lo jer mo ra da na sta vi po tra gu za le vim be kom, {to je pri o ri tet klu ba. Srp ski de fan zi vac ne dav no je do `i veo po tres mo zga na utak mi ci Li ga ku pa pro tiv Majn ca, zbog ~e ga je pa u zi rao oko 10 da na.

On je pro {le se zo ne uvr {ten u ide al ni tim Bun de sli ge.

Srp ski tre ner Mi lo van Ra La za ro ni je ve} od ra dio pr vi je vac do bio je ot kaz u Ka ta ru. tre ning sa ti mom ko ji je za vre Fud bal ska fe de ra ci ja Ka ta ra me Ra jev ~e vog bo rav ka na klu pi ve} je ime no va la no vog se lek - i po red po ra za u re van {u u Vi to ra, to je Bra zi lac Se ba sti ja - jet na mu pro {ao u dru gu fa zu no La za ro ni. Kao raz lo zi na vo - kva li fi ka ci ja za SP 2014. go di de se lo { e igre i po ra zi ti ma Ka ta ra u du e l i m a sa In di jom i Vi jet na mom i is ku s tvo La z a ro ni ja ko ji je vo dio lo kal ni klub Ka t ar SK Ra j e v ac je po sao u jed noj od naj b o g a t i jih dr ` a v a Azi j e do b io pre pet me se ci a pret hod no je, po sle od la ska Na ko ju }e stra nu: Mi lo van Ra je vac iz Ga ne, vo dio eki pu Al Ahli ja ne. Ipak, na vo di se da je eki pa u iz Sa u d ij s ke Ara b i j e. Za n i - re van {u igra la za bri wa va ju }e. mqi vo je da je dan po sle od lu ke - Hva la mu na tru du, ali ose da ne pri hva ti no vu po nu du u }a mo da je vre me da kre ne mo Ga ni Ra je vac oti {ao u Sa u dij - dru gim pu tem. Zbog to ga smo se sku Ara bi ju a da ga je Al Ahli do go vo ri li da ras ki ne mo ugo tu `io ka da je od lu ~io da ras - vor - re kao je za zva ni~ ni sajt ki ne ugo vor i pri hva ti po nu du ka tar skog sa ve za [e ik Ha mad, iz Ka ta ra. pred sed nik KFA.

Te vez, ipak, sti gao u Man ~e ster

Ku qa ni (u be lim dre so vi ma) iz la ze na te ren u Ba nat skom Dvo ru

- Po ku {a }e mo da is pra vi mo ne ke gre {ke uo~e ne u Ba nat skom Dvo ru, a bi lo ih je do sta, i u isto vre me da sa ~u va mo ono po zi tiv no. Na ne ki na ~in stal no smo na nu li, na pra vi mo mno go do brih i isto to li ko i lo {ih stva ri.@e lim da vo dim ozbiq nu eki pu, da po ozbiq no sti Haj duk

da iz to ga po ku {a mo da do mi ni ra mo to kom ce le utak mi ce. Jed nostvno, da na kra ju zna mo da li smo mo gli ili ni smo, a u ~e ka wu ni ka da ne zna te je ste li mo gli ili ni ste - pod vu kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Ne boj {a Vig we vi}. \. Bo ja ni}

Ar gen tin ski na pa da~ Ka r los Te vez za vr {io je tro ne deq ni od mor po sle Ku pa Ame ri ke i po ja vio se u klup skom tre ning cen tru. Te vez je ovog le ta za tra `io da bu de pro dat (dru gi put za {est me se ci), a po do la sku u do mo vi nu iz ja vio da se ni ka da ne }e vra ti ti u Man ~e ster, ~ak ni kao tu ri sta. Me |u tim, ugo vor je ugo vor, po seb no ka da ti ga ran tu je 200.000 fun ti ne deq no. Stre lac 20 po go da ka u pret hod nom pr ven stvu En gle ske je sti gao na tre ning Si ti ja. We gov do la zak za be le `i le su TV ka me re, a {ta se do ga |a lo unu tra, za sa da ni je po zna to.

Me na xer eki pe Ro ber to Man }i ni ve ro vat no ni je bio iz ne na |en Te ve zo vim po ja vqi va wem.

- Raz go va ra li smo te le fo nom. Zvu ~ao je ras po lo `e no, re kao mi je da do la zi i da je sve u re du - re kao je Man }i ni pro {le ne de qe.

On je dru gom re pre zen ta tiv cu Ar gen ti ne Pa blu Za ba le ti (zbog po tre ba ti ma) dao tri

Pre do mi slio se: Ka r los Te vez

da na kra }i od mor na kon na stu pa na Ku pu Ame ri ke. Te vez ve} du `e vre me na ne kri je da mu Man ~e ster i En gle ska ne od go va ra ju

kao sre di na za `i vot, me |u tim, ~el ni ci Si ti ja kao da ne ma re mno go za we go ve emo ci je i li~ ne pro ble me.

Ta ko je bra zil ski Ko rin ti jans pro {log me se ca nu dio za Te ve za ~ak 40 mi li o na fun ti, ali do go vor ni je po stig nut. Da li }e tak ti ka uma ra wa i odu go vla ~e wa da ti re zul tat (kao i zi mus, ka da je oma le ni na pa da~ po vu kao svoj zah tev) ve ro vat no se ne }e de fi ni tiv no zna ti do za vr {et ka pre la znog ro ka, 1. sep tem bra.

Si ti je po ra `en od Man ~e ster ju naj te da u me ~u za Ko mju ni ti {ild (2:3), a u pr vom ko lu Pre mi jer li ge do ~e ku je no vaj li ju Svon si, na red nog po ne deq ka. Po red Te ve za, Man }i ni za me sta u {pi cu na pa da ra ~u na na Ma ri ja Ba lo te li ja, Edi na Xe ka i Se r hi ja Agu e ra. Ade ba jor, San ta Kruz i Be la mi u po tra zi su za no vim sre di na ma, kao i pro {le se zo ne, ka da su bi li po zajm qe ni Re a lu, Blek bur nu i Ka r di fu.

18

sport

utorak9.avgust2011.

TURNIR U NЕRADINU

NA RADOST BARSINIH NAVIJA^A

Me si igra pro tiv Re a la Naj bo qi fud ba ler sve ta Li o nel Me si pri kqu ~io se tre nin zi ma Bar se lo ne. To zna ~i da bi tre ba lo da za i gra na red ne ne de qe u pr vom me ~u {pan skog Su per ku pa pro tiv Re a la.

Ka ko pre no se lo kal ni me di ji, na tre nin gu su bi li i ^i le a nac Alek si{ San ~es, po ja ~a we iz Udi ne zea, kao i Me si jev su na rod nik Ha vi jer Ma ske ra no, ko ji su ta ko |e ima li pro du `e ni od mor zbog oba ve za na Ku pu Ju `ne Ame ri ke. Je di ni fud ba ler {pan skog i evrop skog {am pi o na ko ji je jo{ na od mo ru je Bra zi lac Da ni Al ve{, ali se i we gov do la zak o~e ku je usko ro. Bar se lo na u ne de qu go -

stu ju Re a lu u pr vom me ~u {pan skog Su per ku pa, a re van{ je 17. av gu sta na Kamp nou.

IZ BAJMO^KOG RADNI^KOG

Vi {e od la za ka ne go do la za ka U ta bo ru voj vo |an skog fud bal skog li ga {a Rad ni~ kog iz Baj mo ka do {lo je to kom pa u ze do zna ~aj nih pro me na. Ume sto Mi lu ti na Ra jo vi }a za tre ne ra je iza bran Mi li sav Bo jo vi}, a eki pu je na pu sti lo pet fud ba le ra. Naj bo qi igra~ i stre lac De jan Ke ke zo vi} je pre {ao u Haj duk iz Ku le, Vi to mir Va si}, Fi lip Ilo vac i Igor Ba tor su po sta li ~la no vi Ba~ ke, dok se Igor Ko zo{ tre nut no na la zi u Apa ti nu. U Rad ni~ ki su za sa da do {li gol man Ivan Po po vi} (Bu du} nost, Va qe vo), kao i bo nus igra ~i iz Ba~ ke Ne ma wa Ba ~i} i Mla den Se ku li}.

Od la zak ~ak pe to ri ce fud ba le ra iz pr ve po sta ve }e sva ka ko uti ca ti na pla sman Baj mo ~a na u na red nom pr ven stvu.

S. St.

DELIJA IZ MOKRINA

Mo no {to ri tre ner Pri pre me za je se wi deo pr ven stva u Op {tin skoj li gi Ki kin da - No vi Be ~ej po ~e li su i fud ba le ri mo krin skog De li je, klu ba osno va nog jo{ dav ne 1922. go di ne. To kom le ta do {lo je do pro me ne na tre ner skoj klu pi, pa je na wu po no vo po sle du `e pa u ze seo is ku sni tre ner Mi klo{ Mo no {to ri iz Ki kin de. Do {lo je i do pro me ne igra~ kog ka dra, pa }e se klu bu pr ven stvu oslo ni ti na sop stve ne igra ~e.

Tre ner Mo no {to ri na spi sku ima 20-tak fud ba le ra, a vo de se pre go vo ri sa srp sko li ga {em OFK Ki kin dom da im ustu pi mla de igra ~e na ka qe we.

M. S.

dnevnik

Pe har Po li cij skoj sta ni ci Irig U Ne ra di nu je odr `an no} ni tur nir u ma lom fud ba lu. Na pe to dnev nom nad me ta wu u~e stvo va lo je 16 eki pa. U fi na lu , pred vi {e od 500 gle da la ca, Po li cij ska sta ni ca Irig sa vla da la je sa 4.1 eki pu jang bojs iz Kru {e do la.U bor bi za tre }e me sto Voj vo di na iz Na ra di na sa va la da la je Ju ven tus iz Srem ske Kem ne i ce po sle iz vo |e wa pe na la sa 3:2 ( 1:1). Svoj po sao va qa no su oba vi le rum ske su di je De jan Vra ni} i Jo van Ka ti}.

Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je La za Gru ji}(Me sna za jed ni ca Vrd nik), pr vi stre lac je bio sa 8

go lo va Ni ko la An ti}(Jang bojs, Ne ra din), a naj us {pe {ni ji gol man je \or |e Mo {i}(Po li cij ska sta ni ca Irig).

Pred sed nik Op {ti ne Irig Vla di mir Pe tro vi} iz ja vio je: - Lo kal na vlast je i ovo ga pu ta po dr `a la tur nie, ko ji je is pu nio o~e ki va wa, a po da tak da je sva ko ve ~e nad me ta we gle da lo oko 500 qu bi te qa ove igre sa mo po tvr |u je da ovaj fe sti val spor ta i mla do sti ima bu du} nost. za do bru or ga ni za ci ju za slu `an je pred sed nik FK Voj vo di na Sa va Jan ko vi}.

Na ~el nik Srem skog okru ga Sa va Ali {i} i po kra jin ski se kre tat za

TURNIR U BA^KOM GRADI[TU

\ur |ev ~a ni naj bo qi Po hva le za fud bal ski tur nir u Ba~ kom Gra di {tu idu na adre su do ma }i na FK Voj vo di na za do bru or ga ni za ci ju dvo dnev nog tak mi ~e wa i Ba~ ke iz \ur |e va za pri ka za no na te re nu i osvo jen pe har. Pr vog da na su u iz van red noj igri go lo vi ma br zo no gog Du {a na Tri fu no vi }a po be di li re no mi ra ni jeg voj vo |an skog li ga {a Je din stvo iz No vog Be ~e ja re zul ta tom 2:0, a on da su u fi na lu istim re zul ta tom, go lo vi ma Ka laj xi }a i Le ti }a, sa vla da li Sr bo bran, ko ji je do fi na la sti gao po be dom od 1:0 pro t iv do m a } i n a Voj vo di ne iz Ba~ kog Gra di {ta.

Iako su po ve li go lom Ra je vi }a, Ba~ ko gra di {tan ci su u utak mi ci za tre }e me sto iz gu bi li od No v o b e ~ e j a c a re z ul t a t om 1:2, po {to su Ra di {i} i Ma ti} bi li strel ci za Ba na }a ne.

Na za jed ni~ koj ve ~e ri sva ~e ti ri u~e sni ka tur ni ra Bra ni slav Ta ti} je u ime or ga ni za to ra po b ed n i~ k i pe h ar uru ~ io ka pi te nu Ba~ ke Ne boj {i Ru `i }u, a di plo me ka pi te ni ma osta lih eki pa.

Di plo ma je pri pa la i naj bo qem igra ~u De ja nu Le ti }u iz po bed ni~ kog sa sta va.Tre ne ri ma Ce ni }u (Ba~ ka) i Kne `e vi }u (Sr bo bran) u~e {}e na tur ni ru u Ba~ kom Gra di {tu po slu `i lo je kao uver ti ra za ono {to ih ~e ka kroz dve ne de qe, ka da }e se \ur |ev ~a ni i Sr bo bran ci me |u sob no sa sta ti na star tu pr ven stve ne tr ke.

Vi { e raz l o g a za za d o v oq stvo imao je Ra de Ce ni}, ne sa mo zbog po be de, ve} i pri ka za nih iga ra na dvo dnev nom tur ni ru.

V. Jankov

Eki pa Po li cij ske sta ni ce Irig

rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin su sa u`i va wem pra ti li tur nir u Ne ra di nu i ima li sa mo re ~i

hva le za sa mo tak mi ~e we i orag ni za cu ju.

B. R.

MEMORIJALNI TURNIR „JOVAN JOCA SABOVQEV” U [AJKA[U

Ti te lu pr vo me sto Borac - Titel 1:3 (1:0)

[AJ KA[: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 350, su di ja: Jo van ]u lum ([aj ka{). Strel ci: Ve se li no vi} u 85. za Bo rac, a Mi la di no vi} u 32.

55. i u 75. mi nu tu za Ti tel.

BO RAC: [o vqan ski (Pa sti), Ra di}, Fi li po vi}, D. Ro gi} (Pan te li}), M. Ris, Ni ko la Sta no je vi}, Ne ma wa Sta no je vi} (B. Ris), Ve se li no vi}, Vi do vi}, Ze ~e vi}, D. Ris. TI TEL: \u ri ~i}, Mra ~a jac (Ma ti}), Ce te wi, Pa ni}, [o li}, Huc ki, L. Pa ji}, Ko va~ (Mi li {i}), Je lin, Loc ki, Mi la di no vi}.

FK Ti tel osvo jio je pr vo me sto na Me mo ri ja lu „Jo van Jo ca Sa bo vqev” u [aj ka {u. Ti te qa ni su sa sa mo ne ko li ko tre nin ga i bez ijed ne pri ja teq ske utak mi ce o~i ta li fud bal sku lek ci ju igra ~i ma Bor ca. Ti tel je iz kon tra na pa da do {ao

Re zul ta ti Po lu fi na le: Ti tel - Ju go vi} (Ka}) 3:2, Bo rac - [aj ka{ (Ko viq) 3:0. Za tre }e me sto: [aj ka{ - Ju go vi} 0:4. Fi na le: Ti tel - Bo rac 3:1.

Pla sman: 1. Ti tel, 2. Bo rac, 3. Ju go vi}, 4. [aj ka{. do po be de. Naj lep {i tre nu tak na utak mi ci je bio tre }i gol tro stru kog strel ca Mi la di no vi }a iz slo bod nog udar ca sa 25 me ta ra. Lop ta se od sta ti ve od bi la u mre `u. Sve na gra de za naj u spe {ni je ak te re pri pa le su Ti te qa ni ma. Za naj bo qeg gol ma na pro gla {en je \u ri ~i}, za naj bo qeg igra ~a Je lin, a za naj u spe {ni jeg strel ca Mi la di no vi} ko ji je po sti gao pet go lo va. @. Markovi}

TURNIR U ZMAJEVU

Zlat na `i ta i Lam po ne naj u spe {ni ji U Zma je vu je od i gra va wem fi nal nih utak mi ca u pi o nir skoj i se ni or skoj ka te go ri ji za vr {en tra di ci o nal ni no} ni tur nir u ma lom fud ba lu. U~e stvo va lo je 26 se ni or skih i 10 pi o nir skih eki pa.

- « I ove go di ne smo ima li iz ra zi to ja ke eki pe ko je su to kom me s ec da n a tak m i ~ e w a pri ka za le ve o ma kva li te tan i na ra dost pu bli ke i atrak ti van fud bal. Glav ni {ti mung da va li su igra ~i iz li ge ma log fud ba la Sr bi je, kao i fud ba le ri iz srp ske, voj vo |an ske i no v o s ad s ke li g e. Za d o v oq n i smo pri ka za nim i po seb no ra do sni {to se u pi o nir skoj ka te go ri ji iz go di ne u go di nu po ja vqu ju sve ja ~e i kva li tet ni je eki pe» - is ta kao je Mi o -

Eki pe Zlat na `i ta (pi o ni ri) i Fa bri ka `i ce Lam po ne (se ni o ri) po be di li su na tur ni ru u Zma je vu

drag Be ci}, pred sed nik Udru `e wa gra |a na za sport, kul tu ru i eko lo gi ju ko je je i or ga ni za tor tur ni ra.

BO RAC IZ KLEN KA NA DO BROM PU TU: Po sle ~e ti ri go di ne Bo rac iz Klen ka(na sli ci) po no vo igra u Op {tin skoj fud bal skoj li gi Ru maIrig pr vi raz red.Klen ~a ni su osvo ji li ube dqi vo pr vo me sto u Op {tin skoj li gi Ru ma-Irig dru gi raz red i za slu `e no se pla si ra li u vi {i rang.

- U kon ku ren ci ji Slo ge iz Vog wa, Mla do sti iz Bu |a no va ca i od li~ nog Ca ra Uro {a iz Jaz ka, u

U fi na lu pi o ni ra sa sta li su se «@e le zni ~ar» iz Zma je va i Z « lat na `i ta» iz Vr ba sa. U re gu lar nom to ku bi lo je 1:1, a sa pe -

dru gom ko lu iz bi li smo na ~e lo ta be le i tu osta li do kra ja pr ven stva – ka `e Zo ran To mi} , igra~, tre ner i pred sed nik klu ba.

Eki pu su od li ko va li je din stvo, bor be nost i is traj nost, a uspeh su ostva ri li sle de }i igra ~i: Mar ko Mi len ko vi}, Zo ran To mi}, Dar ko Vu ja kli ja, \or |e @iv ko vi}, Sre ten Ili}, Mi lo{ Ku la ~in, Pe tar Jo vi}, Mi li voj Bran ko vi}, Da li bor

na la bi li su uspe {ni ji Vr ba {a ni.Tre }a je bi la eki pa STR Qu bo je vi} iz Ku cu re. Naj bo qi stre lac je Ne ma wa De li} ( lat na

`i ta), naj bo qi igra~ Ko sta Alek si} (Zlat na `i ta) dok je naj u spe {ni ji gol man Mi lan Bo ti} (@e le zni ~ar) . U se ni or skoj

Sa mar xi}, Mi lan Stoj ko vi}, Bog dan Mi len ko vi}, Alek san dar Go lu bo vi}, Mi lo{ Va si}, Mi lo{ Pan ti}, Zo ran Ran ki}, Mi lan Va si}, Dra gan Dam ja no vi}, Pred srag Sto {ev ski, Vla da Ma ti} i Ran ko Ma ti}.

-O~e ku jem da eki pa i u pr vom raz re du na sta vi sa od li~ nim igra ma i po tvr di da se u Klen ku opet do bro ra di – ve ru je To mi}.

kon ku ren ci ji za tre }e me sto sa sta li su se mi qe ni ci pu bli ke B « et kom pa ni» iz Zma je va i «Re kvi jem» iz Ba~ kog Pe trov ca. U re gu lar nom to ku bi lo je 4:4, a u iz vo |e wu pe na la uspe {ni ji je bio «Re kvi jem». U fi nal noj utak mi ci eki pa «Fa bri ka `i ce Lam po ne» iz Ba~ kog Pe trov ca la ko je sa 3 : 0 po be di la eki pu «Agro drug» iz Zma je va. Ta ko je F « a bri ka `i ca Lam po ne» osvo ji la pr vo me sto, pe har, dve sta hi qa da di na ra i ma ji ce. Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Mi li sa vac (Fa bri ka `i ce Lam po ne), naj bo qi stre lac je A~an ski (Re kvi jem), a naj bo qi gol man Be qan ski (Agro drug).

In to ni ra wem dr `av ne him ne i spu {ta wem za sta ve za vr {e na je ova le pa fud bal ska pri red ba.

L. Ki{

Tra di ci o nal na re vi jal na utak mi ca iz me |u pr va ka i se lek ci ja li ge zbog re no vi ra wa te re na u Klen ku od i gra na je pre ne ki dan,po be dio je Bo rac sa 4:3 (1:1).Su dio je Bo jan Gra o vac iz Ru me, a strel ci su bi li Sa mar xi}, Jo vi}, Bran ko vi} i @iv ko vi} za Bo rac, Va si qe vi} dva i Ra do va no vi} za se lek ci ju li ge.

B. Rokni}

SPORT

c m y

dnevnik

utorak9.avgust2011.

19

SU SRE TI: TI HO MIR DO DER U PO SE TI SVOM JU GO VI ]U

Ka} ki princ odu {e vqen na sled ni ci ma

VR [A^ KI HE MO FARM STAR TO VAO SA PRI PRE MA MA: Ko{arka{ki vr{a~kog hemofarma startovali su sa pripremama. Na prvom treningu treneru @eqku Lukaji}u odzvalo se osam igra~a: Marko [utalo, Ivan Mara{, Boris Savovi}, Uro{ Nikoli} (iz pro{logodi{weg sastava), novajlija Nikola Ota{evi} i tri mlada igra~a, Petar Lambi}, \or|e Milo{evi} i Bogdan Obrenovi}.

- Pored ovih igra~a, u sredu }e se prikqu~iti mladi igra~i koji su imali obaveze prema nacionalnim selekcijama, a karjme meseca i Mladen Jeremi} koji je sa Univerzitetskom selekcijom. Ima novih igra~a u odnosu na prethodnu sezonu, a bi}e ih jo{ - rekao je Lukaji}.

Kako je najavio {ef stru~nog {taba, narednih dana na trenizima pojavi}e se igra~i koji }e poku{ati da se izbore za mesto u Hemofarmu.

- Najdeficitarniji samo na centarskim pozicijama. Trenuto imamo samo dva iskusna igra~a na tim pozicijama, Mara{a i Savovi}a i wima }e se prikqu~iti Luka Mitrovi}. Primarni zadatak nam je da na|emo prave igra~e na centarskim pozicijma, a poku{a}emo da dovedemo i kvalitetnog beka. Ne `urimo, mada bih voleo da ve} sada imamo kompletiran tim, ali to nije mogu}e. Realno je o~ekivati da }emo skoro kompeltnu ekipu imati za desetak dana, eventualno za dve nedeqe - pojasnio je Lukaji}.

Kompletne pripreme odradi}e se u Vr{cu, gde postoje odli~ni uslovi.

J. Tu.

TRA DI CI O NAL NI KAMP NA LE TEN KI

Pra ve vred no sti tra ju Hu ma ni tar na sport ska or ga ni za ci ja Plej ~e tvr tu go di nu za re dom or ga ni zu je omla din ski ko {ar ka {ki kamp „Do {ao sam da igram” u pre le pom am bi jen tu fru {ko gor skog iz le ti {ta Le ten ka. Kamp je po ~eo sa ra dom 3. i tra ja }e do 13. av gu sta, a oku pqa mla de ko {ar ka {e sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je i iz dru gih ze ma qa.

Ono {to iz dva ja ovaj kamp od dru gih iz okru `e wa je to {to po red u~e wa ko {ar ke po la zni -

- Tre nut no u kam pu bo ra vi 55 de ~a ka i de voj ~i ca ko ji tre ni ra ju dva pu ta dnev no, a iz me |u tre nin ga u~e stvu ju u broj nim ra di o ni ca ma i pre da va wi ma. Sa wi m a ra d e Jo v i c a Zdrav ko vi}, tre ne ri iz Hr vat ske, Slo ve ni je i dva stru~ wa ka iz Ame ri ke.O~e ku je se do la zak jo{ 15 kli na ca. Ono {to je no vo u od no su na pret hod ne go di ne je da }e 12. av gu sta bi ti odr `an pr vi me mo ri jal ni tur nir „Ne m a w a Da n i l o v i}” u

S pro{logodi{weg kampa na Letenki

ci de le i za jed ni~ ku vi zi ju ka ko da iz gra de bo qu, za jed ni~ ku bu du} nost i da je od po be da u spor tu mno go va `ni ji fer - plej.

Kon cep ci ja kam pa „Do {ao sam da igram” sa sto ji se iz dva de la. U ko {ar ka {kom de lu sa pe de se tak po la zni ka, ko li ko ih je tre nut no na Le ten ci, ra de is tak nu ti tre ne ri, dok se dru gi deo sa sa to ji u iz ra di o ni ca ko je pro mo vi {u vred no sti po put fer - ple ja, zdra vog `i vo ta, iz be ga va wa kon flik ta i pra vi log raz mi {qa wa u ci qu bo qeg i kva li tet ni jeg `i vqe wa.

Kamp, ~i ji je idej ni tvo rac i di rek tor hu ma i tar ne or ga ni za ci je Plej Mi lan De li}, ~e tvr tu go di nu za re dom uspe {no spro vo di svo ju mi si ju.

~ast na {eg pre sve ga ve li kog pri ja te qa i tre ne ra ko ji je osta v io ne i z b ri s iv trag na ovim ko {ar ka {kim pro sto ri ma. U pe tak }e Le ten ka bi ti de sti na ci ja na ko joj }e do }i ve li ki broj po zna tih aso va, go sti ju i pri ja te qa.O~e ku je mo do la zak pred sed ni ka Olim pij skog ko mi te ta Vla de Div ca, @ar ka Pa spa qa, pred stav ni ka Mi ni star stva za sport i omla di nu, kao i am ba sa dor ke SAD Me ri Vor lik i pred stav ni ka di plo mat skog ko ra - sa op {tio je De li}.

Ne ma sum we da pra ve vred no sti tra ju, a ovaj kamp ima i vred nost i bu du} nost, na ra dost ma li {a na sa ovih bal kan skih pro sto ra.

I. Gru bor

Uti sak je da je Ti ho mir Do der sve ostva re no u `i vo tu i na sport skom po qu po sti gao bez na po ra, la ga no i opu {te no. O sve mu su se, ~i ni se, bri nu li dru gi, a on im je za h va q u j u } i ne s va k i d a { wem ru ko met nom ta len tu bez ma lo do se gao naj ve }e vi si ne. Sa 15 go di na je do {ao iz Gaj do bre u Ka}, u 16. je po stao pr vo ti mac Ju go vi }a, sa 17 je po neo dres sa bro jem 14, jer je ne ko ta da smi slio da je on ru ko met ni Jo han Krojf, naj bo qi fud ba ler pla ne te. Do der je po broj nim oce na ma stru~ wa ka naj kom plet ni ji ru ko me ta{ ro |en na tlu Sr bi je u po sled wih dva de set go di na. Sna `ne kon sti tu ci je, od boj ka {kog sko ka, zglo ba ko ji ma lo ko na sve tu ima, ~vrst i ne pre la zan u od bra ni, le pr {av u kre a ci ji i ne u mo qiv u re a li za ci ji, ru ko me ta {a ko jeg sva ki tre ner pri `eq ku je u svom ti mu.

Zbog do s to j an s tve n og, us prav nog ho da, gip kih kret wi i ari s to k rat s kog li c a, jed n a Ne mi ca na utak mi ci u [vaj car skoj pro zva la ga je - prin com. Mo `da li~ ne am bi ci je ni su is pra ti le we gov sport ski ta le nat, jer ~i we ni ca je da je mo gao na ru ko met nom te re nu da po stig ne kud i ka mo vi {e. Ta ko je to u `i vo tu, onaj ko mo `e sve, naj ~e {}e se za do vo qa va sa ma lo, onaj ko osku de va u ta len tu sta vio bi ceo svet pod no ge.

Ju go vi} je sre di na u ko ju je do {ao i u ko ju se uvek ra do vra }a. Kad god ugra bi pri li ku svra t i u ka} k i ru k o m et n i Hram. ^o vek ko ji ga iz gle da naj bo qe po zna ju, na{ naj bo qi ru ko me ta{ svih vre me na a sa da vr hun ski tre ner Ve se lin Vu jo vi}, po zvao ga je ove se zo ne u Var dar. Vu ja naj bo qe zna ka ko se na ve li ka vra ta vra }a na {am pi on ske sta ze s ob zi rom da je i ra ni je vo dio naj po lu ra ni ji ma ke don ski klub. Do der je u naj bo qim ru ko met nim go di na ma. Sve stan je {ta se od we ga o~e ku je i vaq da vi {e ne go u mla da la~ kim da ni ma i ko li ko stvar no mo `e.

Tihomir Doder

- Iako sam za [pa ni ju bio ve z an po s lov n o i pri v at n o (}er k a Ana s ta z i j a po h a | a l a {ko lu), pri hva tio sam po ziv le gen dar nog Ve se li na Vu jo vi }a, s ko jim sam u istom klu bu sa ra |i vao pre ~e ti ri go di ne ka da smo osvo ji li du plu kru nu, da se vra tim u Var dar i po ku {a mo da vra ti mo {am pi on sku ti tu lu, ko ju u po sled we vre me ~vr sto dr `i Me ta lurg s Li nom ^er va rom na ~e lu - ka `e Ti ho mir Do der.

Na pi ta we - da li je vred no na pu sti ti [pa ni ju i po kre nu ti ce lu po ro di cu od go vo rio je: - U Kan ga su mi je bi lo kao u Ka }u, ose }ao sam se kao kod ku }e. Bi li smo na pra gu da u|e mo u Aso bal li gu, ali smo u od l u ~ u j u } oj utak m i c i plejofa iz g u b i l i od Hu e s ka na pro du `et ke i ni smo us pe li da se do ~e pa mo eli te. Me |u tim, do {lo je do ne su gla si ca sa {e fom stru~ nog {ta ba i bi lo je ne mo gu }e da s wim na sta vim

sa rad wu. Da ni je do {lo do to ga ube |en sam da bi u Kan ga su do ~e kao kraj igra~ ke ka ri je re. Ba{ u tom tre nut ku sti gao je po ziv tre ne ra Vu jo vi }a i eto, vra tio sam se na me sto uspe ha. Po vu kle su me i am bi ci je klu ba, a to su osva ja we na ci o nal ne ti tu le i ku pa, ula zak u faj nal-for SE HA li ge i u Ku pu EHF-a, da naj pre pro |e mo Iz vi |a~, a po tom da do gu ra mo {to da qe.

Bo je Var da ra, po red Do de ra, bra ni }e jo{ ne ko li ko igra ~a s ovih pro s to r a: Do b ri v o j e Mar ko vi}, Vla di mir Aba xi}, Ili ja Abu to vi}, Ste fan Vu jo vi} i Cr no go rac Mar ko Si mo vi}.

- Do 15. av gu sta bi }u na pri pre ma na Zla ti bo ru. Slo bo dan dan is k o r i s tio sam da skok nem do Ka }a, da po se tim po ro di cu i na rav no moj Ju go vi}. Odu {e vqen sam ka ko ka} ka mla dost tre ni ra i ka ko de ~a ci sta sa va ju u aso ve. Ra du jem se {to moj Ju go vi} tre nut no u svo jim re do vi ma ima je da na est re pre zen ta ti va ca u svim uz ra snim ka te go ri ja ma. To je pra va stvar i od li~ na po li ti ka klu ba. Ov de sam sreo biv {eg sa i gra ~a Du {a na Mir ko vi }a, ko ji }e nam se pri kqu ~i ti na Zla ti bo ru, pa po sto ji ve li ka {an sa da po no vo za i gra mo u istom dre su.

Do der o~e ku je da u Var da ru na sta vi s do brim igra ma iz [pa ni je, ko je bi mo gle da ga pre po ru ~e se lek to ru Vu ko vi }u.

- Re pre zen ta ci ja je za me ne go to va stvar od 2.002. go di ne.

Ne po s to j i ni k a k av raz l og zbog ko jeg bi se vra tio u dr `av ni tim, a raz lo zi su po ro di~ nwe pri ro de.

Ka kve su tvo je pro ce ne o na stu pu na {e re pre zen ta ci je na pred sto je }em EP u Sr bi ji?

- Sa mo da ne pro |e mo kao ko {ar ka {i ka da su bi li do ma}i n i! Gle d a j u } i gru p u, a potom i onu s ko jom se ukr {taju, po sto je ve li ke {an se da do |u do po lu fi na la. Od sr ca im `e lim i da osvo je me da qu po ru ~io je re pre zen ta tiv ci ma Sr bi je Princ iz Ka }a.

J. Ga li}

EVROP SKO PR VEN STVO U HO LAN DI JI

Po lu fi na le ni je ne do sti `no @en ska ju ni or ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je ostva ri la je vre dan re zul tat pla sma nom u glav nu fa zu tak mi ~e wa na Evrop skom pr ven stvu u Ho lan di ji. Po sle Fran cu ske, na {e de voj ke sa vla da le su i zva ni~ nog svet skog {am pi o na u ge ne ra ci ji 1992, se lek ci ju [ved ske 27:26 (11:14) i ta ko do {le do pr vog me sta u gru pi i dva bo da za na red nu fa zu tak mi ~e wa. Po `r tvo va nost je sla ba re~ za ono {to su naj bo qe srp ske ju ni or ke pru `i le u me ~u sa [ve |an ka ma.

Po sle sla bog star ta, mno go gre {a ka i ne do stat ka kon cen tra ci je, mo `da pro u zro ko va ne i re zul ta tom pret hod nog me ~a u gru pi, u ko me je Fran cu ska de kla si ra la Ne ma~ ku 26:13 i Sr bi ji da va la {an su da even tu al nom po be dom osvo ji gru pu a bo dom iz bo ri pla sman u osam

Gru pa F Pr vo ko lo: [vedska – Srbija 26:27 (14:11), Danska – Hrvatska 33:22 (13:12).

1. Danska 1 1 0 0 33:22 2 2. Srbija 1 1 0 0 27:26 2 3. [vedska 1 0 0 1 26:27 0 4. Hrvatska 1 0 0 1 22:33 0 Drugo kolo (danas): Hrvatska – [vedska u 18, Srbija – Danska u 20.

Tre}e kolo (sutra): [vedska – Danska u 18, Srbija – Hrvatska u 20.

naj bo qih, dru gi deo pr vog po lu vre me na do neo je ne {to bo qu igru iza bra ni ca tre ne ra Zo ra na Val de vi ta. Dru go po lu vre me bi lo je kao iz ru ko met nih ux be ni ka. Od li~ na od bra na, ras pu ca ni be ko vi i zi ce ri, ko ji su bi li pre tva ra ni u go lo ve. Skan di nav ke su ima le na pad za ne re {e no, uve le ume sto gol ma na i sed mog igra ~a u po qe, ali na de se tak se kun di do kra ja lop ta je uda ri la u sta ti vu, oti {la u ru ke na {ih de vo ja ka, ko je su po sle tajm-auta, na tri se kun de do kra ja, kre nu le u po bed ni~ ki za gr qaj...

Ju ni or ke da nas o~e ku je no vi me~ u Ma strih tu, a ri val je Dan ska. Ve} su tra, ta ko |e od 20 ~a so va, igra ju s Hr va ti ca ma.

- Ovo je naj ve }i uspeh ge ne ra ci je do sa da. Ali, ne pa da nam na pa met da se ov de za u sta vi mo. Ju ri mo pla sman u po lu fi na le, `e li mo da sve jo{ jed nom iz ne na di mo - ka `e Jo va na Ri so vi}.

Na t a l i j a Va s i}, Jo v a n i n a klup ska sa i gra ~i ca iz Maks spor ta do ove se zo ne, sli~ nog je mi {qe wa.

- Lo {e smo po ~e le pro tiv [ve |an ki, sre }om gr~ ni je po tra jao. Bi lo je bi ti ili ne bi ti, a od bra na je do ne la jo{ jed nu po be du i dva pre ne ta bo da.

Sa da ide mo na me da qu. Ali, do tih bit ki pred sto je nam jo{ dva me ~a. Mo `da nam i jed na po be da bu de do voq na za bor bu za od li~ ja.

Reprezentativka Srbije Jovana Risovi}

Sle di Dan ska, pa Hr vat ska?

- Skan di nav ke }e mo tek da gle da mo i ana li zi ra mo, a on da i vi di mo {ta nam je ~i ni ti.

Hr va ti ce od li~ no po zna je mo, igra le smo i pri prem ne me ~e -

ve pro tiv wih. Re cept je prost za oba du e la, ~vr sta od bra na i brz pro tok lop te u na pa du vo de ka sla vi. Ovu pri li ku ne sme mo da pro pu sti mo - isi ~e Na ta li ja Va si}.

J. G.

20

sport

utorak9.avgust2011.

EVROPSKO PRVENSTVO U BEOGRADU

ME\UNARODNA REGATA U KAWI@I

Po pla va evrop skih re kor da Petog takmi~arskog dana na Evropskom {ampionatu u Beogradu postavqena su tri evropska ekipna rekorda u disciplini dubl trap. U seniorskoj konkurenciji Britanci su iznenadili Italijane i odneli zlatnu medaqu. Obe ekipe su imale po 430 golubova i izjedna~ile ekipni evropski rekord koji dr`e Italijani sa SP u Nikoziji 2007.

Bronza je sa 429 golubova pripala

na~io evropski juniorski rekord finala. Srebro je prialo Maksimu Lazarevu (Rusija) sa 190 (145 i 45 + 8), a bronza Artemu Nakrasovu (Rusija) sa 190 (143 i 47, + 7).

U disciplini pi{toq brza paqba za juniore ekipna titula pripala je Rusiji sa 1.714 krugova. Ubedqivo su bili boqi od Bugara (1.694) i Francuza (1.690).U finalu ga|ala su {estorica juniora na ispadawe i to na osnvu po-

dnevnik

Dvosed seniorki novosadskog Limana Starovi}-Matejin

Be ~ej ci ma ekip ni pe har

Rusima, a rezultati pokazuju da je streli{te u Kovilovu najboqe u svetu! Svetski rekord sa 433 golbova dr`e Amerikanci.

Pojedna~nu seniorsku titlu u dubl trapu osvojio je Rus Vasilij Fokin sa 184 goluba (146 i 48). Srebro je pripalo Ri~ardu Faldusu (V. Britanija) sa 193 (145 i 48, + 12), a bronza Danijelu di Spawi (Italija) sa 193 (147 i 46, + 11).

U juniorskoj konkurenciji petaestogodi{wi Filip Praj (Slova~ka) osvojio je titulu sa 192 (144 i 48) golubova i izjed-

ena dobijenih za svaki hitac boqi od 9,6 krugova. Pobednik Klemen Besa`ue (Francuska) je jedva u{ao u finale posle raspucavawa sa 567 krugova. Imao je u seriji od osam puta po pet metaka 24 boda i osvojio zlato. Wegova 24 boda su novi pojedina~ni evropski rekord finala. Drugo mesto pripalao je Aleksnadru Alifirenku (Rusija) sa 23 poena (571 krug) a tre}e Oliveru Geisu (Nema~ka) sa 21 poenom (570).

Danas su na programu finala u disciplni skit za seniorke i juniorke.

ZA SP U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA

Od re |e na re pre zen ta ci ja

Selektor reprezentacije Srbije u ga|awu glinenih golubova Dejan Mihajlovi} odredio je sastav za {ampionat sveta, koji }e se od 3. do 13. septembra odr`ati u Kovilovu. U disciplini trap Srbija }e imati seniorsku reprezentaciju i ga|a}e Zoran Luki} (Grof, Kali{te kod Po`arevca) i Pera Nedi} (Jedinstvo trap, Stara Pazova). Tre}i ~lan reprezentacije bi}e Marko Ili} iz Grofa. U junorskoj konkurenciji ga|a}e Nemawa Smiqani} iz Grofa i Zoran Jak{i} iz Jedinstva trap. Seniorsku reprezentaciju u skitu sa~iwava}e Jovan Amanovi}, Goran Stojadinovi} i Nenad Radovi} (svi Novi Sad).

Me|unarodna kajaka{ka regata, „Memorijal Kawo Zoltan”, koju je na Tisi u Kawi`i priredio KK Bratstvo, okupila je takmi~are iz 15 klubova, me|u kojima su bili i gosti iz Segedina (Ma|arska) i Trebiwa (Republika Srpska).

Odr`ane su 32 trke kajaka{a i kanuista svih uzrasta, a pobedni~ki pehar u ekipnom plasmanu pripao je takmi~arima Be~eja sa 119,5 bodova. Pehar za drugo mesto pripao je kawi{kom Bratstvu sa 99, a za tre}e Limanu (Novi Sad) 97,5 bodova.

U jed no se du u se ni or skoj konkurenciji najuspe{niji su

bili David Hasanovi} (Dunav, Bezdan) i Branka Moldovan (BSK, Bor ~a), u ju ni or skoj Vladimir Torubarov (Vojvodina, No vi Sad) i Ni ko le ta Xom be ta (Li man), ka det skoj Miodrag Radoni} (Liman) i @ofija Sena{i (Damas, Segedin), a pionirskoj Zoltan Ham (Dunav) i Biqana Reqi} (Be~ej). U mini kajaku za takmi~are 2000/01. pobednici su Lazar Reqi} (Be~ej) i Tijana Jani} (Sintelon, Ba~ka Palanka), a kod uzrasta 1998/99. Mladen Mlade`i} (Sintelon) i i Biqana Reqi} (Be~ej).

U dvosedu kod seniorki trijumfovala je posada Limana

Starovi}-Matejin i kod seniora Hasanovi}-Na| (Dunav), u juniorskoj konkurenciji najboqe su posade devojaka J. Jovi~i}-T. Jovi~i} (Be~ej) i kod mo ma ka Ha tal-Ra do ni} (Li man), kod kadetkiwa PastorSena{i (Damas) i kadeta Mirkov-Radoni} (Liman), a kod pionirki Reli}-Novi} (Be~ej) i pi o ni ra Ke mi ve{-Var tu{ (Tisin cvet, Senta).

Zanimqivo je da su posle du`eg vremena na kawi{koj regati vi|ene trke ~etvoroseda u svim uzrastima. Kod seniora najboqa je bila posada Vojvodine (Torubarov-Radanovi}-Rapaji}-Jovanov), sastavi Limana

pobedili su kod seniorki (Starovi}-Matejin-Francuski-Stevanov) i kadeta (Xombeta-Radoni}-Mirkov-Bjelotomi}), Be~ejci su bili najuspe{niji u konkurenciji pionira (Beli}Xam bas-Mi ri lo vi}-@i va no vi}), pionirki (Reli}-Novi}Mirilovi}-\uri}) i kadetkiwa (J. Jovi~i}-T. Jovi~i}-Reli}-Novi}), dok je posada kawi{kog Bratstva bila najuspe{nija kod juniora (Bala`-Bi~kei-Lerinc-Abraham).

U konkurenciji kanuista u jednokleku prvi je bio Goran Cvitanovi}, a u dvokleku Cvitanovi}-^udi} iz Zabre`ja.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Us pe la pro ve ra Cr ven ~a na U posledwoj proveri spremnosti za takmi~ewe u Podru~noj ligi Sombor, fudbaleri Crvenke su protiv kom{ija iz Kule bili uspe{niji (2:1) i sa optimizmom mogu o~ekivati start pred svojim navija~ima, kada u subotu do~ekuju ekipu Zadrugara iz Srpskog Mileti}a.

- Veoma sam zadovoqan onim {to su igra~i pokazali. Mislim da imamo ekipu koja }e s pravom konkurisati za najvi{i plasman ka`e trener Mi}o Vujakovi}.

Predsednik kluba Ante Maras je jo{ ve}i optimista.

- Realni su izgledi da se poboq{a finansijska situacija i da od naredne sezone Crvenka igra u Vojvo|anskoj ligi, gde joj je i mesto.

T. J.

U KAWI@I

Sti pen di je za naj ta len to va ni je Pred sed nik ka wi {ke op{tine Mihaq Wi la{ pri re dio je pri jem za ka det skog xudo reprezentativca Srbije Nemawu Nikoli}a i wegovog trenera Munira [aboti}a iz

XK Kawi`a, povodom Nikoli}eve zlatne medaqe osvojene na Balkanijadi u Solunu.

Wila{ je Nikoli}u i [aboti}u ~estitao na dobrim rezultatima, po`elev{i im uspeha u daqem radu i uru~io im skrom-

Nemawa Nikoli}, Mihaq Wila{ i Munir [aboti}

ne poklone. Plaketom XK Kawi`a, majicom i ka~ketom me|unarodnog xudo kampa u znak pa`we i zahvalnost za podr{ku uzvratio je [aboti}.

Wila{i je predo~io i na nedavnu odluku SO Kawi`a kojom je obezbe|eno da se ve} od po~etka ove {kolske godine dodele stipendije za deset sportskih talenata koji to zaslu`uju radom i postignutim rezultatima na doma}oj i me|unarodnoj sceni, te da }e se me|u stipendistima na}i i Nikoli}. [aboti} i Nikoli} su zahvalili na dosada{woj podr{ci dobijenoj od lokalne samouprave. Nikoli}a ve} narednih dana o~ekuje odlazak na Svetsko prvenstvo za kadete u Kijevu.On ka`e da se uspeh na prvenstvu Balkana i o~ekivao, ali su mu krajwi ciqevi da predanim radom dospe me|u uspe{ne seniore i stigne do svetskog prvenstva i Olimpijskih igara.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Sa dodele medaqa na pliva~kom mitingu u Adi

ME\UNARODNI DELFIN KUP U ADI

Ki kin |a ni ma naj vi {e od li~ ja Pliva~ki klub Delfin iz Ade bio je doma}in i organizator 15.me|unarodnog pliva~kog mitininga -Delfin kup 2011, koji je za jubilej okupio rekordan broj u~esnika iz sedam zemaqa sa tri kontinenta, Evrope, Afrike i Amerike.

Pliva~ki miting na bazenu Rekreacionog centra Adica otvorio je predsednik a|anske op{tine Zoltan Bilicki.

Nadmetalo se 460 pliva~a iz 37 klubova, od kojih 21 iz Srbije i 16 iz inostranstva, me|u kojima su bili gosti iz Ma|arske, Rumunije, Slova~ke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kenije i Kanade. Na po ~et ku pli va~ kog mi tin ga odr`ana je trka za najmla|e koji su nedavno zavr{ili obuku u {koli plivawa.

Pliva~i su se nadmetali u sedam starosnih uzrasta, od

najmla|ih pionira do seniora, na 50 metara delfin, le|no, prsno i slobodno, kao i u me {o vi tim {ta fe ta ma 4h50 m, a tri prvoplasirana su poneli medaqe, dok je pobednica memorijalne trke „Mirko Korovqev” Sonia Cege iz Kenije ponela i pehar. Pobedni~ki pehar osvojili su ~lanovi PK Kikinda po{to su na mitingu u Adi osvojili najvi{e odli~ja.

M. Mr.

BALKANIJADA U BEOGRADU

Sr bi ji pr va tri me sta Juniori Srbije osvojili su prva tri mesta u drumskoj trci (91,2 km) na [ampionatu Balkana u Beogradu. Pobedio je Milo{ Borisvqevi}, srebro je pripalo \or|u Stevanovi}u, a bronza Aleksi Veli~kovi}u. U trci kadeta (65,5 km) pobedio je Tru~in Seker Sebrail, ispred Jovana Jovanovskog iz Makedonije i Ninka Donkovskog

iz Bugarske. Najboqi plasman od srpskih biciklista zabele`io je ~etvoroplasirani Borislav Simonovi}, Luka Kotur je bio {esti. U apsolutnoj konkurenciji, za Trofej Beograda, pobedio je Slovenac David Per.U~estvovali su biciklisti iz Albanije, BiH, Hrvatske, Bugar ske, Gr~ ke, Ki pra, Ma |ar ske, Ru mu ni je, Slovenije, Turske i Srbije.

OdMOR

c m y

dnevnik

utorak9.avgust2011.

21

ЛЕТО У ВОЈВОДИНИ МУЗИЧКИ ВИКЕНД

Гитаријада у Раткову

Т

радиционална 37. Гитаријада у Раткову одржаће се у пета и суботу 12. и 13. августа. Посетиоци ће моћи да бораве у бесплатном кампу, док улазнице коштају 250 динара за петак, 300 за суботу, док су у предпродаји за обе вечери 400 динара. И ове као и претходних година љубитељи

Канкун, Мексико

ФЕСТИВАЛ НА ТИСИ

ЧУВЕНЕ ПЛАЖЕ НА КОЈИМ БИСТЕ МОГЛИ ЗАУВЕК ДА ОСТАНЕТЕ

Очаравајуће, плаво, скупо

С

обзиром да је лето ту, а годишњи одмори се убрзано троше, уколико још не знате где а имате новца, прави је тренутак да се осврнемо на неке од најлепших плажа свих времена. Списак је објављен на страници аскмен.цом, па вам представљамо пет плажа на којима би многи, кад би их се дочепали, пожелели да заувек остану. Да вам не би одмах “позлило” од лепоте топ листу почињемо од пе-

У рок енд рола имаће прилику да слушају демо бендове и да међу финалистима изаберу најбоље. Више о манифестацији, информацијама и историјату Гитаријаде у Раткову можете прочитати на сајту www.gitarijadaratkovo.com

Човек, река, риба

дружење спортских риболоваца „Тиса“ из Аде и ове године другог викенда у августу, у недељу 13. августа организјем Фестивал „Човек, Река, Риба“ у оквиру ког се на плажи у Ади организје такмичење у кувању рибље чорбе. До сада је ов аманифестациј окупљала по 40 ак екипа из зменље и иностранства, а резултате кулинарских умеће оцењивао је жири који чине познати мајстори кулинарства као што су Гинисов рекордер, Гали Золтан и Нађпал Нандор, као и познати гурмани рибљих специјалитета. У прелепој природи, риболовачкој вештини али и рибљим специјалитетима по повољној цени могу уживати сви они који викенд одлуче да проведу у Ади на фестивалу „Човек, река, риба“. Организатор фестивала и такмичења је Удружење спортских риболоваца Тиса из Аде, телефон: 024/852-759.

Izvor: www.vojvodinaonline.com

ПУТ ПОД НОГЕ

Архипелаг Андаман, Индија

а у сезони су препуне. Осим тога, између новембра и парила таласи знају да буду толико велики да је тада опасно бити у заливу.

Архипелаг Андаман, Индија Смештено је у Бенгалском заливу у Индијском океану, архипелаг Андаман разорено је тсунамијем, али туризам и даље постоји, и то због биолошке разноликости, прелепе природе и чаробних залазака сунца.

З

Нови сајт за путнике-луталице

а све оне који путовање на омиљена одредишта остављају судбини и случајности, а желе да искусе нешто другачије од прецењених туристичких пакета и лоших водича за позната и мање позната места, представљамо занимљиву платформу у планирању драгоцених недељу или две годишњег одмора. Једна од креативни-

јих онлајн платформи посвећених путовању названа Фетхом (Fathom, www.fathomaway.com), покренута је пре неколико месеци, а основна идеја је била да представља оригиналне приче и лична искуства везана за путовања. Фетхом је недавно надопуњена са саветима за путовања у необичне градове, а осим гомиле од-

Плажа Периса, Санторини, Грчка Плажа Ипанема, Рио де Жанеиро, Бразил

Ако сте љубитељ мирног мора и врућег песка, онда је одлазак на плажу Периса баш за вас. Ки-

тог места,што не значи и да је најмање лепо.

Канкун, Мексико На петом месту је плажа Канкун у Мексику, за коју се каже да је воле они људи који воле људе. Смештена је на полуострву Јукатан. Канкун се често налази на листама нај плажа због белог песка, тиркизног мора, насеља поред плажа и богатог ноћног живота. Тамо се налазе и бројна налазишта, као и једно од седам нових светских чуда – Чичен Иза. Људи који не воле велике гужве треба да избегавају врх сезоне. Било како било, ако желите да фотографишете ову предивну плажу, мораћете да будете јако стрпљиви ако не желите случајне статисте.

БИЦИКЛИЗАМ

Б

Маја Беј, Фи Фи, Тајланд Ова пешчана плажа појављује у филму Жал, а нуди и природне знаменитости, као што су корални гребени и високе стене. Време посете је важно јер неке плаже нестану за време великих плима,

Плажа Периса, Санторини, Грчка

лометарска плажа и црни песак привлаче туристе из целог света. У близини су бројни ресторани и таверне, а добро је заштићена од ветрова који долазе с Егејског мора.

Плажа Ипанема, Рио де Жанеиро, Бразил

Маја Беј, Фи Фи, Тајланд

личних и практичних савета и памтљивих путописа, страница је пуна и веома лепих фотографија, баш каква су и места која представљају. Претраживајући по категоријама – храна, љубав или култура могуће је добити тачно одређена места и то по распону цена или мотивацијама будућег путника. Секција “Савети” остварена је као изузетно добро упућен водич по градовима Њујорку, Лондону, Берлину и Хемптону, који пишу локалци који одређени кварт изузетно добро познају. Ту можете пронаћи и сисак подсетника с есенцијалним стварима које морате да видите, али и на пример, колику напојницу да оставите у ком ресторану. На Фетхомов њустајлер можете закачити увек, тек толико да распламса вашу луталачку машту, а увек можете да пошаљете своју разгледницу с путовања где ћете будућим луталицама распламсати машту. Извор: www.net.hr

Позната по томе што се спомиње у песми Антонија Карлоса Јобима “The Girl from Ipanema”, ово је вероватно најсекси плажа на свету. У последње време прешишала је и Копакабану по популарности, а обожавају је и домаћи и туристи. Извор: www.net.hr

Прави летњи спорт

ројни европски бициклистички туроператори у своје руте обавезно уврсте и Србију. Кроз Србију пролази Дунавска бициклистичка рута која носи ознаку Еуро Вело 6, што значи да се налази на траси Атлантик – Црно море Европске бициклистичке федерације (ЕЦФ). Разноврсност рељефа Србије, поред рекреације за бициклисте аматере, добра је и за Међународну бициклистичку трку „Кроз Србију“, основану 1939. Трасама или деловима траса можете обићи природне лепоте Србије. Трасе: - Дунавска бициклистичка рута, 1040 км, асфалт и макадам, средње тешка - Темска и Завојско језеро, 49 км, успон 770 м, асфалт и макадам, средње тешка - Лисине – Деспотовац – Манасија, 45 км, успон 610 м, асфалт, средње тешка - Чачак – Овчар Бања, 21 км, успон 230 м, асфалт, лака - Зрењанин – Царска бара, 22 км, земља, средње тешка - Студеница – Брвеник, 38 и 59 км, успон 810 м, асфалт и макадам, средње тешка - Лепенски вир – стари пут, 32 км, успон 750 м, асфалт, средње тешка - Митровац – Мокра Гора, 24 и 48 км, , успон 270 и 1030 м, асфалт, лака / тешка Тамо где престаје асфалт почиње моунтаин бикинг. Љубитељи дивље вожње имају своје стазе кроз Србију. Овај спорт и његови заљубљеници воле пре свега узбуђење, напорну вожњу планинским стазама, скакање по стенама и гудурама… Воле видик са брдских врхова, прескакање обореног дрвећа, вожњу цветним пропланцима, али и козијим стазама. Спој бициклизма и планинарења, као и боравак у чистој природи – посебан је доживљај и пружа посебно узбуђење и осећај слободе.

Трасе: - Ужице – Биоска – Кремна – Шарган – Мокра Гора – Добрун – Вишеград – Заовине (Тара) – Митровац – Кремна – Ужице - Ужице – Кањон Ђетиње – Стапари – Брана у Врутцима – Ужице Јабланица (Златибор) – Вардиште – Котроман – Мокра Гора – Шарган – Тара (Збориште) – језеро Заовине – кањон Белог Рзава – Котроман – Мокра Гора – Шарган – Кремна – Биоска – Дивљачка стена – Ужице - Београд – Ваљево – Дебело Брдо – Бајина Башта – Тара – Добрун – Сопотница – Пријепоље. Више информација можете добити на сајту Бициклистичког савеза Србије (www.бсс.рс), Циклонаута (www.ciklonaut.com) и Фрибајкинга (www.freebiking.org). Извор: www.srbija.travel

22

kultura

utorak9.avgust2011.

НОВИ ПРОЈЕКАТ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕЂА

ЈУЛСКА БЕСТСЕЛЕР ЛИСТА НАЈПРОДАВАНИЈИХ КЊИГА У ДОМАЋИМ КЊИЖАРАМА

Обнова Споменика захвалности Француској Од краја маја па до 30. септембра, у оквиру пројекта заштите споменичког наслеђа под називом “Место које волим”, грађани ће бити у могућности да путем сајта кандидују културно-историјске објекте, амбијенталне целине и природне лепоте у Србији. У дру-

гој фази чланови стручне комисије (Вера Павловић-Лончарски, Ирина Суботић, Горчин Стојановић) израдиће листу од десет локалитета, а до краја 2012. банка “Интеза” ће из свог буџета финансирати обнову најмање три места која су добила највећи број гласова. У Србији постоји 2.391 културно-историјски локалитет, а неколико споменика културе се налазе на УНЕСКО-вој листи. Културна баштина је право и одговорност свих нас, истакла је Вера Павловић-Лончарски, директорка Републичког завода за заштиту споменика и председница стручне комисије у овом пројекту. Најугроженије у Србији је народно градитељство - куће у старим језгрима наших градова (Нови Сад, Вршац), Подграђе у Петроварадину, Гардош у Земуну, али и здања попут Споменика захвалности Француској на Калемегдану. Већ 1963. почињу разматрања како приступити проблему реконструкције Споменика захвалности Француској, јер је још тада уочено јасно еродирање камена и почетак пропадања рељефа на постаменту. Недавно је констатовано да је камени материјал постамента до те

мере оштећен и деградиран да покушаји санације који су рађени ранијих година нису дали жељене резултате. Први састанак новоформиране Комисије за обнову Споменика одржан је средином јуна 2010. у Министарству културе. Чланови Комисије (сликар Владимир Величковић, проф. др Лидија Мереник, проф. Слободан Савић, академски вајар) су изнели став да треба урадити нови камени постамент и исклесати нове рељефе према оригиналима, као и извршити демонтирање и рестаурацију оштећене бронзане скулптуре. Основни приступ реализацији пројекта је очување општег изгледа Споменика, при чему би се пронашао камен приближан постојећем по боји, чврстини и кохезији. Званична иницијатива за подизање Споменика захвалности Француској покренута је 1924, а подухват су иницирали Друштво пријатеља Француске и Друштво некадашњих ученика француских школа. Расписан је конкурс, али је много тога указивало да ће израда бити поверена Ивану Мештровићу, тада најугледнијем југословенском уметнику светске репутације.

само са републиканском фригијском капом на глави, симболом слободе. Бронзана фигура стоји на уском правоугаоном постаменту који је израђен од светлог брачког камена. На бочне стране постоља уклесана су два рељефа, на једном је приказана Сорбона као симбол француског образовања српске омладине, а на другом француски и српски војници на солунском фронту. На предњој страни доњег дела постоља уклесано је - А ла Франс 1930, а на задњој - Волимо Француску као што је она нас волела 1914-1918. Истовремено са доношењем одлуке да се споменик подигне у Београду, актуелизовало се питање места на које би се он могао поставити. Изабран је Калемегдански парк, односно место на којем се од 1913. до 1916. налазио споменик Карађорђу (рад вајара Пашка Вучетића). Споменик захвалности Француској је откривен 11. новембра 1930, на дан завршетка Првог светског рата. Мештровићев споменик је одговарао већини постављених захтева, па је његова рецепција у званичној јавности била веома позитивна. Занимљиво да Споменик захвалности Француској до пре деценије и по није био шаран нити је исписиван графитима, а био је центар идеолошких различитости 90-

Трагови пријатељства два народа Мало Београђана зна да у непосредној близини центра града, постоји прави мали “француски кварт”. На Неимару, на простору од неколико стотина метара, постоје четири улице које носе имена славних Француза. Испод Ветеринарског факултета налази се споменик Франше д’Епереу (рад Ристе Стијовића). Мало испод споменика налази се и улица која, такође, носи име овог француског маршала. У Карађорђевом парку 1933. постављен је споменик песнику и дипломати Ламартину (дело Лојзе Долинара), а у доњем делу кварта налази се и Ламартинова улица. Још једна улица носи име знаменитог Француза - Гастона Гравијеа, лектора француског језика на Београдском универзитету. С друге стране парка, уз Клинички центар, пролази Пастерова улица. Још је, широм Београда, улица које указују на француске великане (Поенкаре, адмирал Гепрат). Тако је улица у којој се данас налази легендарни Атеље 212, некада носила назив по Жоржу Клемансоу. Занимљиво је да су немачке власти 1943. забраниле име француског премијера и једног од државника на мировној конференцији у Версају, на којој су утврђени услови немачке капитулације, и улици вратили име Светогорска. Приликом осмишљавања концепта споменика Мештровић је пошао од симболичне представе Француске републике - популарне Маријане. Француска је моделована као монументална женска фигура огрнута драперијом. Атрибути државности су изостављени, тако да је она приказана

тих година, када је био обавијан у црно платно. Приликом обележавања националног празника Француске (14. јул), функционери града Београда, Републике Србије, и разних удружења постављају венце пред овај споменик као знак пријатељства према Француској. Синиша Ковачевић

dnevnik

Доминира роман „Алеф” Паола Коеља Најновији роман Паола Коеља „Алеф” доминирао је листама бестселера које су за јули објавили највећи српски ланци књижара, а међу најпродаванијим књигама је и „Сунце мени, сунце теби„ Весне Дедић-Милојевић. Осим бестселер листе коју већ седам година прави српски „Амазон„, односно „Knji za ra. com„ на основу анкете у коју су укључене не само књижаре у Србији већ и неколико из Црне Горе и Бања Луке, сада своје листе објављују и три велика ланца књи„Делфи„, жара „Вулкан„ и „ ЕвроЂунти букстор”. Уколико се на свим листама појави међу првих 10 наслова нека књига, то је сигурна знак да је стварно тражена и да је привукла изузетну пажњу читалаца, а тај услов је у јулу, пре свега, испунио најновији роман Паула Коеља „Алеф”. „Алеф„ заузима прво место на листи електронске књижаре која, пошто нема сопстевну издавачку делатност, нема обавезу да у врх листе стави неку књигу коју је објавила издавачка кућа или куће које су основале неки од наведена три ланца књижара. Међутим,”Алеф„ је на деветом месту на листи „Вулкана„ ( оснивачи „ Моно и Мањана„ и „Алнари„), на петом у књижарама које је отворила српско-италијанска издавачка кућа „Евро-Ђунти„, а код „Делфија„ (оснивач „ Лагуна„) није међу првих 10, али јесте на проширеној листи до 20. На другом месту Књижаре ком. је „Сунце мени, сунце теби„ Весне Дедић-Милојевић и томе је сигурно допринела популарност ауторке, познате водитељке тв емисије „Балканском улицом„ која је свој дебитантским романом „Заувек у срцу„ објављеном пре годину дана оборила све рекорде, за наше услове, тиражом који је прешао 60.000. Нови роман је наставак претходног и мо-

же да се очекује да ће следити популарност првога. За сада је још и на листи „Вулкана„ где је на шестом месту. Познати феномен да свака екранизација директно утиче на траженост књига које су биле предлошци сада је присутан и на нашој сцени, а односи се на романе епске фантастике Џорџа Р. Р. Мартина из серијала „Игра престола„ чији је први део „Песма леда и ватре„ на четвртом ме-

сту код „Књижаре.ком„. Мартинове књиге држе девето, односно 12. место на листи „Делфија”. Занимљиво је да треће место код Књижаре.ком држи нова књига Владимира Пиштала „Венеција„ које нема на лисама ни једног од књижарских ланаца. Ту позицију су јој донели, вероватно, поени које је сакупила у књижарама Војводине и Бања Луке где је Пиштало, иначе добитник НИН-ове награде пре две године веома популаран.Мелодрамски роман најпопуларнијег француског писца Гијома Мусоа „Остани крај мене„ је на шестом месту Књижаре ком, али код „Вулкана„ држи прву позицију пошто Мусоове књиге објављује „Алнари„

који даје посебне попусте том ланцу, чији је један од власника. „Словенска митологија„ Ненада Гајића у издању „Лагуне„ је најпродаванија књига у ланцу књижара „Делфи„, али да има потенцијал да постане генерално велики хит потврђује високо шесто место на листи Књижаре.ком. Роман „Капија суза„ Ејбрахама Вергезеа је на седмом месту код Књижаре ком, а у „Делфима„ је на четвртом. На листи „Књижаре.ком„ на осмом, деветом и 10. месту су три „Лагуне„ књиге: аутобиографија музичара Кита Ричардса „Живот„, љубић Јелене БачићАлимпић „Рингишпил„ и сјајан романсатира нобеловца Мариа Варгаса Љосе „Панталеон и посетитељке”. Код „Делфија„ су на врху листе, поред већ поменутог „ Рингишпила„ који је на петом месту, још један Љосин роман „Авантуре неваљале девојчице„, на другом, док је на трећем популарни психолошки приручник Иване Кузмановић „Од када сам се заволела”. Занимљиво је да су у „Делфима„ још увеки хитови и два романа Халеда Хосеинија који су штампани пре неколико година „Ловац на змајеве„ (седмо место) и „Хиљаду чудесних сунаца„ (на 11. месту). У књижарском ланцу „ЕвроЂунтија„ прво место је припало „Избору„ Сузане Луис, на другом је „Стазом мртвих„ Стивена М. Ирвина, трећем је „ Легенда Капор„ Љиљане Капор и четвртом „ Скандал с Модиљанијем„ Кена Фолета. Сви наслови осим књиге о капору су издања куће „ЕвроЂунти„. На листи бестселера књижара „Вулкан„ су, поред Мусоових књига, од којих је „Остани крај мене„ на првом месту, на другом љубавни роман Таше Александер „Бисерне сузе„, а следи роман Фионе Хил „Мама на ивици нервног слома„ и још један љубић „Не верујем у љубав„ Весне Законовић Арежине. (Танјуг)

НИШВИЛ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ ОД 11. ДО 14. АВГУСТА

Слај Данбар и Роби Шејкспир на почетку Нишки џез фестивал „Нишвил“ одржаће се од 11. до 14. августа, a целокупан програм у оквиру којег ће наступити око 40 музичких састава из петнаестак земаља, биће реализован на више стејџева у граду. Директор фестивала Иван Благојевић најавио је да ће ‘’Нишвил’’ почети 10. августа бесплатним концертом на ‘’Ривер стејдџу’’ у част Шабану Бајрамовићу чији је споменик откривен прошле године у време фестивала. „Магови даб продукције, бубњар Слај Данбар и басиста Роби Шејкспир, једни од најпознатијих реге музичара после Боба Марлија, наступиће на отварању овогодишњег „Нишвила“, а као специјални гост њиховог десеточланог бенда наступиће Џуниор Рајд са којим су Слај и Роби сарађивали у култној групи “Блек Ухуру”. Они ће наступити на „Earth & Sky“ стејџу, на којем првог дана „Нишвила“ треба очекивати и бенд америчког саксофонисте Чика Фримана и бугарског пијанисте Милчу Левиева, јединог добитника „Греми“ награде с простора Источне Европе. Такође и Дино Рангел трио из Бразила, као и џај- свинг састав „Џајв ејсис“ из Велике Британије. Свираће и босанско-швајцарски са-

Џеки Рајан

став „Тракторкестар“, као и „Жар бенд“ из Србије. Другог дана ће наступити албанско-швајцарски „Елина Дуни квартет“, гитариста и певач шпанског порекла Јони Видал и „Естелас“, Иван Илић трио, Роберт „Лоунсом Боб“ Тили и Пен бенд из Србије, трио америчког гитаристе Стенлија Џордана, као и певачица Џеки Рајан са тријом пијанисте Ларија Вучковића. Чешки квартет Ондреја Штеварчека свира трећег дана „Нишвила“, као и „Саранск биг бенд“ са Олегом Киријевим из Русије. Амерички тенор саксофониста Рик Маргица наступиће

Лари Вучковић

Нишвил у Новом Саду Захваљујући сарадњи „Нишвила“ и Музичке омладине Новог Сада, на Новосадском музичком лету ће сутра у 21 час наступити певачица Џеки Рајан и Трио Ларија Вучковића. Џез у њиховом извођењу, уз помоћ бубњара Чака Мекферсона и басисте Пола Келера, као и предгрупе „Константин“ из Ниша, чуће се у врту Средњошколског дома у Николајевској улици, или у Синагоги у случају лошег времена. Карте стају 500 динара и купују се у МОНС – у (Католичка порта 2/2) или пред концерт, на улазу где се одржава. Дугачак је списак џез звезда са којима је Џеки Рајан, која има распон гласа од три и по октаве, певала, снимала и наступала. Она је и ауторка стихова

за многе своје, али и песме других извођача, као и неколицине бибап импровизација. Њене песме су на првим местима најзначајнијих џез топ листа данашњице остајале по неколико месеци. Лари (Лазар) Вучковић више од педесет година у Америци сарађује са најчувенијим америчким џез музичарима. Његов репертоар обухвата нумере у којима су обједињени разни џез стилови, често прожети елементима латинске, бразилске, афро-кубанске салсе, фламенка, као и балканског фолклора. Вокална група „Константин“ изводи дела домаћих и страних аутора етно, поп, рок, џез, филмске и духовне музике која је третирана на клапски начин, у оригиналним али и сопственим аранжманима.

те вечери као специјални гост састава који предводи бугарска певачица Маја Нова. Позната британска група „Манго Џери“, једна од најтиражнијих група другог таласа британског поп-рокблуз бума с почетка седамдесетих, такође ће наступити трећег дана, као и један од најбољих млађих европских џез састава, норвешки квинтет „Мотиф“. На „Нишвилу“ тог дана гостују и „Мишко Плави, Васил Хаџиманов енд Срђан Д.фт. Лена Ковачевић“ из Србије. На затварању фестивала 14. августа наступиће један од највећих џез трубача и композитора

данашњице Том Харел са својим квинтетом. Такође ће те вечери наступити ворлд мјузик бенд „Vo i ces Of Na tu re“ (В.Британија/Хрватска), као и холандска саксофонисткиња Кенди Далфер које је већ учествовала на „Нишвилу“, а овог пута ће свирати са својим оцем Хансом Далфером, такође саксофонистом, и његовим бендом. Последњи дан „Нишвила“ ће обележити и наступи бенда словачког тенор саксофонисте Мила Сухомела, шпанско-португалско-српског нео-свинг квинтета “Даун хоум“, и „Земља грува“ из Србије. Неки од поменутих учесника ће поновити наступе на осталим стејџевима. На „Ривер стејџу“ ће поред „Шабана Бајрамовића трибјут бенда“, наступити и „Карго трио“ Дарка Рундека, Дикси бенд из Тетевена у Бугарској. На „опен стејџу“ ће наступити низ састава, међу којима су и новосадски „Маја Мисти бенд“, „Мораитика“ и „Фрејм оркестра“ . Ни „Нишвил“ неће проћи без изложби, промоција књига и пројекција џез филмова, у пропратним програмима овог фестивала. Иначе, овогодишњи добитник Награде за животно дело фестивала је музичар и џез публициста Михаило - Миша Блам. Н. Пејчић

kULTURA

c m y

dnevnik

utorak9.avgust2011.

ИЗДАВАЧКА КУЋА „РЕНДЕ“ ОБЈАВИЛА НОВУ КЊИГУ СЛАВЕНКЕ ДРАКУЛИЋ

НА ФИЛMСКОМ ФЕСТИВАЛУ КРАТКОФИЛ ПЛУС У БАЊАЛУЦИ

Басне о комунизму

„Синема комунисто“ на отварању

Издавачка кућа „Ренде„, позната по афирмисању писаца из свих бивших република Југославије, која је објавила сада већ култно дело „Лексикон Ју митологије„, у сарадњи са „Postcriptumom„ из Загреба, у својој екс Ју едицији „Ледоломац„ објавила је као 42. наслов „Басне о комунизму„ Славенке Дракулић. Славенка Дракулић (62) припада групи хрватских књижевница које су у годинама које су претходиле распаду СФРЈ биле жигосане од стране проусташких снага за „издајнице„ и добиле су епитет „вештице„, па су отишле у емиграцију. Рођена Ријечанка, Дракулићева је дипломирлаа компаратистику и социологију у Загребу и укључила се као новинар у прве феминистичке редове ондашње Југославије. Као новинар култног двонедељника „Старт„ и „Данаса„ писала је пре свега о положају жена и „женским темама„, али је скренула на себе пажњу западних интелектуалних кругова књигом „Како смо преживели комунизам и при томе се смејали”. По доласку Фрање Туђаман на власт и на самом почетку рата, емигрирала је у Шведску где је писала за немачке и скандинавске медије, оштро крииткујући збивања

на тлу некадашње домовине. Ратна збивања је такође сагледавла из феминистичког угла, посебно се бавећи страдањима жена. Написала је

неколико документаристичких књига о збивањима на тлу некадашње Југославије током 90-тих, али не само о сукобима, већ и о проблемима посткомунистичке транзиције. Објавила је и неколико књига есеја и романе, а најновији је „Фридин кревет„ (2008) о трагичној судбини мексичке уметнице Фриде Кало, која је последњих година живота била трајно везана за постељу.

ДЕБИТАНТСКА КЊИГА ЛУСИЛ ТАРНЕР У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ“

Роман о Леонарду да Винчију „Лагуна„ је управо објавила роман о Леонарду да Винчију „Ђоконда„ ауторке Лусил Тарнер који је имао лондонску премијеру 7. јула. У међувремену је роман Тарнерове (47), којој је мајка Францускиња, а отац Енглез, дипломирала је књижевност у Француској, а ради као преводилац и новинар у Лондону, „покупио„ веома добре оцене и

многобројне приказе. У њима се истиче да је писан на основу одличног познавања историјских извора, јер је да Винчијев живот веома добро документован. Тарнерова је у једном од интервјуа открила да се за тему загрејала када је у једној самопослузи купила добру репродукцију да Винчијеве „Мона Лизе„ и покушала да нађе све што је писано о тој слици. Сле-

дећи корак је био да сазна све о њеном аутору ренесансном генију: проналазачу, научнику, уметнику.У многобројним историјским романима који су се појавили протеклих десетак година, Да Винчи се појављује у разним споредним улогама, али никад није главни јунак и ту му је улогу поверила Тарнерова која је искористила слободу аутора фикције да бројне податке и детаље из његовог живота осветли и тумачи на свој начин. Тарнерова је приликом изласка из штампе њеног дебитантског романа рекла да је током припрема приметила да су гомиле књига посвећене истраживању његове невероватно разуђене и богате баштине, али се нико није удубљивао у истраживање да Винчијевог приватног живота „Могу се знати догађаји, могу се знати нечија достигнућа ,али то још не значи да се зна шта га је мотивисало„, изјавила је ауторка и додала да јој је то пружило прилику да „попуни те празнине„, али да оне буду примерене стварној историјској личности. На примедбе новинара да је избегла да се бави, наводном, Леонардовом хомосексуалношћу, она је одговорила да верује да он „није имао времена за секс, јер је до те мере био опседнут својим радом„. Према њеном мишљењу, задатак јој је био да преузме улогу психијатра и покуша да анализира карактер да Винчија, а резултат да користи као „ лепак„ којим ће спојити историјске чињенице у једну комплетну, разумљиву слику личности и његовог времена .

У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Дани Бате Стојковића У част доајена српског глумишта Данила Бате Стојковића (1934-2002), од 10. до 13. августа у Врњачкој Бањи биће одржана манифестација „Батини дани„, најавили су организатори.Свечано отварање „Батиних дана„ биће у амфитеатру који носи назив славног глумца, а у програму ће учествовати Стојковићеве некадашње колеге - глумци и студенти Музичке академије из Крагујевца. Програм манифестације обухвата ревију филмова у којима је играо Стојковић и позоришне представе „Време части и поноса„ и „Пут око света”. Најављен је и концерт Сање Илића и „Балканике„, а посетиоци ће моћи да дегустирају специјалитете „Батине кухиње„ у Ресторану „Србија”.Ове године глумац-домаћин „Батиних дана„ биће Милорад Мандић Манда.

Прошле године је објавила књигу која је на Западу добила наслов „Стручно вођење кроз Музеј комунизма„, а у издању куће „Ренде„ су то „Басне о комунизму”. Ауторка пише о својој старој теми - пропасти комунизма - али на нови начин, јер уместо људи наратори су животиње које причају о свом „животу„ у бившим комунистичким земљама и како живе данас, јер стално трагају за одговорима на питања: да ли је окретање демократији и капитализму донело стварни бољитак и да ли је идеја о социјалној правди заувеки изгубљена? Књига се састоји од шест басни у којима главни јунаци из животињског царства показују колико су оштроумни посматрачи и сведоци. Кртица приповеда о Демократској Републици Немачкој и Берлинском зиду, миш који живи у ормару Музеја комунизма бави се Чехословачком, за Албанију је задужен гавран који је присуствовао самоубиству премијера, мачка генерала Јарузелског упознаје нас са његовим дилемама у вези са увођењем ванредног стања у Пољској, пас нам приповеда о Румунији и брачном пару Чаушеску, а на бившу Југославију подсећа нас Титов папагај Коки, који живи на Брионима, па стога не заобилази ни Туђмана и Месића. Издавач очекује да ће књига привући интересовање млађе генерације, јер се из ње може сазнати много о животу у комунизму, како се, на пример, живело без банана, а старији ће се подсетити неких прошлих времена и сопствених живота у њима. (Танјуг)

Вишеструко награђивани документарни филм „Синема комунисто“, београдске редитељке Миле Турајлић отвориће вечерас Пети Међународни филмски фестивал Краткофил Плус који се до 13. августа одржава у Бањалуци. Млада редитељка Мила Турајлић ће бити и гошћа фестивала. Дугометражни документарни филм “Синема комунисто” Миле Турајлић, истражује настанак југословенског “Холивуда Истока” - златно доба и пропаст Филмског града у Београду, као и начин на који је Титова љубав према филму и његово директно учешће у продукцији стварало причу о Југославији на филмском платну. Пројекције се одржавају у Народном позоришту Републике Српске и у Отвореном кину на тврђави Кастел.Краткофил Плус је проширио ревијални део програма у којем се приказују дугометражни филмови. У оквиру програма Панорама Плус публика ће моћи да погледа филмове који нису били у оквиру редовног биоскопског програма, а који су имали значајан успех на филмским фестивалима. Тако ће у Отвореном кину посетиоци, поред филма „Синема комунисто“, моћи да виде дугометражне игране филмове “Шума сум-

марум“, субверзивни и духовити првенац хрватског режисера Ивана Горана Витеза, „Авр“ финског мајстора Акија Каурисмакија који је освојио награду критике на фестивалу у Кану, „Ретка роба“, фински хорор хит за младе, и „Чувар“, најгледанији филм у Ирској ове године који је иза себе оставио холивудске блокбастере.Кратки филм остаје у фокусу такмичарског дела фестивала Краткофил Плус, а ове године за фестивалске награде боре се 42 филма из 25 земаља света. Жири који ће одлучивати о пет фестивалских награда чине београдска продуценткиња Ива Племић Дивјак, бањалучки глумац Љубиша Савановић и фински редитељ Јан Ијас, чији је филм „Духови“ освојио Гран При на Краткофилу 2009. године.Поред Гран прија,

23

жири ће доделити награде за најбољи играни филм, најбољи документарни филм, најбољи анимирани филм и најбољи регионални филм. Краткофил Плус ове године обраћа посебну пажњу на документарни филм, тако да ће, поред „Синема комунисто“, приказати филмове „Нанкинг“, оскаровца и америчког режисера Дана Стурмана који је недавно посетио Бањалуку и у сусрет Краткофилу Плус одржао радионицу о документарном филму, награђивани документарац „Мила тражи Сениду“, Роберта Томића Зубера, као и блок кратких филмова са фестивала документарног филма ДОК Лајпциг.

- Сведоци смо новог Златног доба документарног филма, који у последњих неколико година постаје све иновативнији, квалитетнији и популарнији, а Краткофил Плус се труди да увек буде актуелан - каже Владан Петковић, директор програма. „Реакције публике на прошлогодишњем, смањеном издању, увериле су нас да постоји велики интерес за дугометражне игране филмове, па нудимо неке од најзанимљивијих са фестивала у Берлину, Кану и Амстердаму.

НА ФЕСТИВАЛУ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

Тријумф филма „Како су ме украли Немци” Филм „Како су ме украли Немци„ Милоша Радивојевића освојио је Гран при - Велику златну мимозу на 25. Филмском фестивалу у Херцег Новом, саопштио је жири.У обрaзложењу једногласне одлуке наведено је да Радивојевићев филм представља „чисто ремек дело модерне европске кинематографије снажну, потресну, паметну и племениту сагу”. „То није само ауотобиографија једног великог уметника, већ и читавог нашег региона, државе и скупине држава и идеја, од њиховог састајања, ратовања до распада, аутобиографија о другима и свима нама„, сматра жири. Радивојевић је награђен и Златном мимозом за режију, како је наведено, „за виртуозно компоновање изузетно сложеног филмског ткива, за имагинативност и иновативност, за редитељски рад какав се ретко виђа”.Златна мимоза за најбољу мушку улогу додељена је равноправно Тихомиру Станићу за улогу Дабе у филму „Непријатељ„, редитеља Дејана Зечевића, и Јордану Симонову за улогу Мирсе у филму „Панк није мртав„, у режији Владимира Блажевског. Жири је одлучио да Златна мимоза за најбољу женску улогу припадне Јелени Ђокић за тумачење лика Јелене у филму „Како су ме украли Немци”. Златном мимозом за најбољи сценарио награђен је Ђорђе Мило-

Из филма „Како су ме украли Немци“

сављевић за сценарио филма „Непријатељ„, док је Златна мимоза за најбољу камеру припала Радославу Владићу за филм „Како су ме украли Немци”. Специјална награда жирија додељена је редитељу Бранку Балетићу за филм „Локални вампир„, а овај аутор је понео и Награду „Милан Жмукић„ за укупан допринос фе-

стивалу. Награда Фондације „Живко Николић„ за особен приступ филмском изразу припала је Жељку Сошићу за филм „Мали љубавни бог”. О лауреатима је одлучивао жири у саставу Биљана Србљановић (председник), Јордан Плевнеш и Владимир Перовић. Филмски фестивал у Херцег Новом је добио

новом име, Монтенегро филм фестивал, а његово овогодишње, седмодневно издање обухватило је 80 филмова у шест селекција од чега их је 14 у такмичарском програму. Селектор и уметнички директор београдски редитељ Срдан Голубовић значајно место у селекцији дао је кинематографијама региона. К. Р.

У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У ЗРЕЊАНИНУ

Ретроспектива Маријана Бароша У Салону Народног музеја у Зрењанину отворена је изложба под називом „Маријан Барош - ретроспективна изложба 1981-2011“. Аутор текста каталога и изложбе је Сава Степанов, ликовни критичар, а изложба обухвата тридесетак радова насталих током тридесетогодишњег рада зрењанинског сликара Маријана Бароша. Маријан Барош је рођен 1950. године у Зрењанину. Академију уметности (сликарски одсек) завршио је у Новом Саду 1981. године у класи професора Бошка Петровића. Члан ја СУЛУВ-а од 1983. године. Запо-

слен је у Савременој Галерији Зрењанин као ликовни педагог и дизајнер. Излагао је на петнаестак самосталних и преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству. Дизајнирао је више од 200 каталога, плаката, позивница... Велики број његових слика налази се у приватним збиркама у земљи и иностранству.Добитник је откупне награде на Првом бијеналу акварела Југославије у Зрењанину,друге награде на тематској изложби „Никола Тесла“ у Зрењанину и Новом Саду и дипломе на бијеналној изложби у Пољској.

24

svet

utorak9.avgust2011.

dnevnik

GRU PA 20 NAJ RA ZVI JE NI JIH ZE MA QA SVE TA

UKRATKO

Akcija za o~uvawe stabilnosti

Prinudno sletawe MOSKVA: Petnaest putnika povre|eno je ju~e kada se wihov avion AN-24 prinudno spustio u Blagove{~ensku na istoku Rusije.

Avion koji je leteo za Habarovsk morao je ranije da sleti zbog slabe vidqivosti i sna`nog vetra, saop{tilo je rusko Ministarstvo za vanredene situacije.

AN-24 sovjetske proizvodwe proma{io je pistu prilikom prinudnog sletawa, izgubiv{i levo krilo i deo {asije. Avioni ovog tipa („antonov„) u upotrebi su na doma}im linijama u Ruskoj Federaciji i uglavnom lete prema krajwem istoku zemqe.Od 15 putnika koji su povre|eni u incidentu, sedmoro je zbrinuto u bolnici.

PARIZ: Grupa sasavqena od 20 ministara finansija i {efova centralnih banaka 20 najrazvijenijih zemaqa sveta (G20) najavila je ju~e da }e preduzeti sve potrebene mere za odr`avawe globalne finansijske stabilnosti, rasta i likvidnosti. „Mi }e mo biti u tesnoj vezi u toku narednih nedeqa i sara|iva}emo u ciqu sporovo|ewa mera kojima bi se osigurala finansijska stabilnost i likvidnost na

Granata iz vijetnamskog rata HANOJ: U eksploziji artiqerijske granate, zaostale iz doba vijetnamskog rata, poginule su dve osobe koje su poku{ale da je iseku i iskoriste kao staro gvo`|e, saop{tila je ju~e policija.

Nesre}a se dogodila u nedequ u centralnom delu Vijetnama.

Policijski zvani~nik je rekao da su poginula dva mu{karca koja su poku{ala da preseku granatu u jednom industrijskom delu, gde je tokom vijetnamskog rata bila ameri~ka baza, prenela je agencija AP. Od artiqerijskih granata i avionskih bombi zaostalih iz rata, koji je okon~an 1975. godine, dosad je u Vijetnamu poginulo vi{e od 42.000 qudi.

finansijskom tr`i{tu”, precizira se u saop{tewu G20 objavqenom u Parizu.

Grupacija G20, koja obuhvata osam viskorazvijenih zemaqa (SAD,Japan, Nema~ka, Francuska, Velika Britanija, Kanada, Italija i Rusija), kao i 12 dr`ava sa brzo rastu}im ekonomijama koje predvode Kina, Indija i Brazil, osnovana je pre tri godine, nakon {to je u jesen 2008. godine izbila globalna finansij-

Neredi traju, uhap{eno 160 osoba

ska kriza, posle sloma hipotekarnog tr`i{ta u SAD. Osnovni zadatak G20 je da osmisli i koordinara akcije za prevazila`ewe posledica finansijske krize, a do sada je u okviru te grupacije bilo pet susreta na najvi{em novou.

Posledwi samit „dvadestorice” odr`an je u prvoj polovini novembra pro{le godine u Seulu, nakon ~ega je Francuska prezeula predsedavawe tom grupacijom.

LONDON: Na ulicama Londona i daqe traju pqa~ke i nasiqe. Vi{e hiqada qudi ju~e ja pqa~kalo jednu radwu na jugu Londona, a grupe mladih ga|ale su policiju raznim predmetima.

Uhap{eno je 160 osoba.

bi uhvatili izgrednike, saop{tila je Metropolitan policija.

Fudbalski klub Totenhem, po kome je ova siroma{na ~etvrt severnog dela Londona poznata, saop{tio je da }e pomo}i u ra{~i-

Londonska policija pokrenula je veliku istragu o neredima u kojima je povre|eno 26 policajaca i jo{ tri osobe, dok na ulicama britanske prestonice i daqe traju pqa~kawe i nasiqe. Pqa~kawe se pro{irilo i na druge op{tine u severnom, isto~nom i ju`nom delu britanske prestonice, saop{tio je Skotland jard.

Posle nemira i pqa~ki koji su buknuli u subotu uve~e u severnom predgra|u Totenhem uhap{eno je 160 qudi, a u neredima je povre|eno 35 policajaca.

Istra`iteqi }e razgovarati sa o~evicima i pregledati vi{e sati televizijskih snimaka kako

{}avawu tog dela grada, gde je za vikend nastao haos posle nereda i pqa~ki. Predsednik Totenhema Danijel Levi izjavio je da londonski klub namerava da pomogne u „ra{~i{}avawu oblasti i ponovnoj izgradwi duha zajednice”.

Neredi u Totenhemu izbili su u subotu ve~e, posle protesta zbog ubistva jednog mu{karca u okr{aju s policijom ranije ove sedmice. U~esnici nereda su napadali policiju, bacali Molotovqeve koktele, zapalili objekte i policijske automobile, jedan autobus i pqa~kali prodavnice.

RE @IM U DA MA SKU NA UDA RU KRI TI KA SA SVIH STRA NA

Tajfun Muifa SEUL: Tri osobe su poginule, a jedna se vodi kao nestala u naletu tajfuna Muifa koji je, pra}en sna`nim vetrom i obilnim padavinama, pogodio zapadnu obalu Ju`ne Koreje, saop{tili su danas zvani~nici. Vetar je pokidao dalekovode, obarao saobra}ajne znake, ~upao drve}e, a na vi{e mesta i putevi su o{te}eni. Prema navodima Nacionalne agencije za vanredne situacije, 320.000 doma}instava je ostalo vez struje u provincijama na jugozapadu zemqe. U naletu tajfuna poginuo je jedan 76-godi{wi ribolovac na ju`nom ostrvu Vando, jo{ jedan ~ovek se utopio na nemirnom moru u ju`noj luci Busan, a 50-godi{wa `ena je nastradala po{to je odnela bujica.

VELIKA BRITANIJA

Zao{trava se stav prema Al-Asadu WUJORK, ANKARA, DAMASK: Me|unarodna zajednica zao{trava stav prema nasiqu u Siriji i re`im u Damasku se na{ao na udaru kritika sa svih strana - UN, EU, Arapske lige i mnogih zemqama, ~ak i onih koje su dosad imale prijateqske odnose s predsedni kom Ba {a rom al-Asa dom.

Posle najnovije ofanzive sirijske armije, u kojoj je ubijeno najmawe 50 demonstranata, generalni sekretar UN Ban Ki-mun po zvao je si rij skog predsednika Ba{ara al-Asada da zaustavi nasiqe protiv civila. „Nadam se da Ba{ar alAsad shvata situaciju veoma ozbiqno i da preduzima neophodne mere da bi se po{tovala voqa naroda”, kazao je Ban, uo~i predstavqawa izve{taja o situaciji u Siriji u Savetu bezbednosti UN 10. avgusta.

Nasiqe u Siriji su osudili Arapska liga, papa Benedikt XVI, kao i Evropska unija koja je uvela sankcije protiv pojedi nih si rij skih li~ no sti i wihove imovine.

U prvom reagovawu Arapske lige, koja se dosad dr`ala uzdr`ano, od Damaska se tra`i

Ubio osmoro qudi KOPLI: U malom ameri~kom gradu Kopli u Ohaju naoru`ani napada~ ubio je iz vatrenog oru`ja sedmoro qudi, ukqu~uju}i 11ogodi{we dete, pre nego {to je policija i wega usmrtila, javile su agencije. Tragedija se dogodila u nedequ pre podne u mirnom kraju grada, a pretpostavqa se da je ~ovek qut na svoju devojku, osuo paqbu u kojoj je najpre ubio dvoje qudi ispred wihove ku}e, dvoje u kolima, kao i devojku.

da „odmah obustavi nasiqe” protiv demonstranata.

Obra~une snaga re`ima i demonstranata, koji iz dana u

Asada da odmah sprovede reforme, ali jo{ nije zatra`ila wegov odlazak, jer se u Turskoj, koja sa Sirijom deli gra-

LIBIJA

Plan pobuwenika

Ba{ar al-Asad

dan eskaliraju, osu|uju i u muslimanskim zemqama koje su do sada imale prijateqske odnose sa Damskom. Turski ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu otputova}e danas u Siriju, gde }e preneti poruku da Ankari „ponestaje strpqewa” zbog nasiqa u toj zemqi, javile su agencije.

Ankara je pozvala sirijskog predsednika Ba{ara al

ni cu du gu 800 ki lo me ta ra, o~igledno strahuje da bi odlazak Al-Asada gurno zemqu u gra|anski rat u kome se ne bi znalo ko u koga puca.

Od po~etka protesta protiv re`ima predsednika Ba{ara al-Asada sredinom marta, koje snage bezbednosti poku{avaju da ugu{e, ubijeno je oko 1.650 civila, a uhap{eno nekoliko hiqada qudi.

TRIPOLI: Plan libijskih pobuwenika za period posle Moamera Gadafija predvi|a da bude zadr`ana ve}ina infrastrukture sada{weg re`ima, kako bi se spre~io haos, kao {to se desilo u Iraku, pi{e ju~e britanski list „Tajms”. U planu, opisanom na 70 strana, koji je napravio Nacionalni prelazni savet uz pomo} zapadnih sila, priznaje se da pobuwenici imaju male {anse da svrgnu Gadafija, ali se smatra da }e ga unutra{we podele primorati da ode sa vlasti. Kada se to desi, pobuwenici planiraju da osnuju operativnu jedinicu sa 10.000 do 15.000 pripadnika, ~iji }e zadatak biti obezbe|ewe prestonice i hvatawe istaknutih Gadafijevih pristalica, navodi se u dokumentu u koji je „Tajms” imao uvid.

Oko 5.000 policajaca bi}e regrutovano u slu`bu bezbednosti privremene vlade, predvi|eno je tim planom, preneo je AFP.

Pjongjang protiv zdru`enih ve`bi Seula i Va{ingtona PJONGJANG: Severna Koreja pozvala je ju~e Ju`nu Koreju i SAD da odustanu od izvo|ewa predstoje}ih godi{wih zdru`enih ve`bi ukoliko `ele otpoqavawe odnosa i denuklearizaciju Korejskog poluostrva.Ve`be predstavqaju pripremu za agresiju protiv Severne Koreje i ukqu~i}e „manevre nuklearnog rata”, navodi severnokorejska vojska u otvorenom pismu koje je objavila zvani~na novinska agencija u Pjongjangu, prenosi AFP. SAD i Ju`na Koreja „treba da poka`u `equ za denu-

klearizaciju poluostrva ...odustajawem od planiranih ve`bi nuklearnog rata”, navedeno je u saop{tewu.

Tokom desetodnevnih ve`bi od 16. avgusta bi}e uz pomo} kompjuterske simulacije uve`bavano otkrivawe i uni{tavawe severnokorejskih postrojewa za atomske bombe, rakete i hemijsko oru`je, a AFP navodi da ih SAD i Ju`na Koreja opisuju kao odbrambene i rutinske, dok Pjongjang uobi~ajeno naziva ovakve zdru`ene ve`be naziva izgovorom za invaziju. Pismo je

Pjongjang

upu}eno usred diplomatskih napora da se obnove {estostrani pregovori o razoru`avawu, u kojima u~estvuju dve Koreje, Rusija, Kina, Japan i SAD, podse}a francuska agencija.

U pismu je Severna Koreja pozvala Va{ington i Seul da donesu „hrabru prakti~nu odluku” radi zamene trenutnog primirja sa mehanizmom za odr`avawe mira.

Primirje je okon~alo korejski rat vo|en izme|u 1950. i 1953, ali mirovni sporazum nikada nije potpisan, navodi AFP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JULIJA TIMO[ENKO Sudija Pe~orskog suda u Kijevu opovrgao je informaciju da je ranije ju~e odobrio pu{tawe na slobodu biv{e premijerke Ukrajine Julije Timo{enko uz kauciju i garancije ukrajinskog sve{tenstva.„Vest o pu{tawu koja je procurila iz sudnice nije ta~na”, potvrdio je sudija Rodion Kirev. Tako je odbijen i drugi zahtev odbrane da se ukine pritvor Juliji Timo{enkoi zameni polagawem kaucije i pu{tawem na slobodu.

KRAQ ABDULAH Saudijski kraq Abdulah pozvao je na okon~awe krvoproli}a u Siriji i saop{tio da povla~i saudijskog ambasadora iz Damaska, u znak protesta zbog nasilnog suzbijawa demonstracija u toj zemqi.„Ono {to se de{ava u Siriji neprihvatqivo je za Saudijsku Arabiju, jer za to nema nikakvog opravdawa”, naveo je Abdulah. Ubijawe demonstranata protivno je islamskoj veri, u~ewu i vrednostima.

JINGLUK [INAVATRA Tajlandska premijerka Jingluk [inavatra, koja je ju~e i zvani~no postala prva `ena premijer te zemqe, pozvala je stanovni{tvo na nacionalno pomirewe. Kraq Bumibol Aduqadej potvrdio je weno imenovawe kao 28. premijera na ceremoniji u sedi{tu wene Peu Tai partije. Ona je sestra biv{eg premijera Taksina [inavatre, optu`enog za korupciju.

Da laj-la min po li ti~ ki na sled nik pre u zeo du `nost DA RAM [A LA: Pravnik sa Hararvarda Lobsang Sangaj (43) preuzeo je ju~e posao {efa tibetanske vlade u egzilu obe}awem da }e osloboditi svoju otaxbinu od kineskog „kolonijalizma”, novi premijer, ro|en u egzilu, koji nikada nije kro~io na Tibet, preuzeo je vo|stvo izbegli~kim pokretom od dalaj-lame, koji je u maju najavio povla~ewe s politi~kih funkcija. Nakon {to je polo`io zakletvu na ceremoniji u indijskom gradu Daram{ala, Sangaj je upozorio Kinu da }e tibetanski pokret „opstati” i da }e samo biti sve ja~i i nakon dalaj-lame u godinama koje dolaze. U istorijskoj promeni nakon vekovne dominacije tibetanskom politikom od strane religij- Lobsang Sangaj i dalaj-lama skih li~nosti. U svom inauguracionom govoru, Sangaj je rekao da je wegov izbor u aprilu, od Sangaj je nastojao da otkloni zabrinutost da }e strane dvadesetak hiqada tibetanskih izbepoodmakle godine dalaj-lame i wegova neumitglica koliko je glasalo po svetu, poslao „jasnu na smrt zna~iti i nestanak pokreta Tibetana- poruku kineskim vlastima da je tibetansko ca u izbegli{tvu, koji je 76-godi{swi nosilac vo|stvo daleko od nestanka”. On je obe}ao da }e Nobelove nagrade za mir predvodio od 1959. go- voditi pokret „dok sloboda ne bude obnovqena dine, kada je pobegao sa Tibeta nakon nesuspe- na Tibetu”, prenela je agencija Frans pres. U le pobune protiv kineskih vlasti. svom govoru on je, me|utim, naglasio da je pri-

vr`en principima nenasiqa i da podr`ava dalaj-laminu politiku „sredweg puta” koja podrazumeva dobijawe „zna~ajne autonomije” za Tibet pod kineskom vla{}u.

I pored preno{ewa vlasti nad vladom u egzilu na novoizabranog premijera, dalajlama }e zadr`ati zna~ajniju ulogu tibetanskog religioznog vo|e i veliki uticaj na dono{ewe glavnih politi~kih odluka izbegli~ke vlade. Sangaj je ro|en u izbegli~kom nasequ u Indiji 1968. godine. Dobio je Fulbrajtovu stipendiju za Harvard gde je doktorirao prava. Kao istra`iva~ na univerzitetu on je sara|ivao sa kineskim nau~nicima i dva puta je organizovao sastanke izme|u wih i dalaj- lame. Tibetanski duhovni vo|a dalaj-lama je po~etkom marta saop{tio da namerava da prenese svoju ulogu politi~kog {efa na vladu u izbegli{tvu i preda sve obaveze budu}em predsedniku vlade.

Saop{tiv{i svoju `equ da se povu~e, dalajlama je stavio do znawa de se ne}e povu}i iz javnog `ivota i da }e ostati privr`en svojoj ulozi u realizaciji „pravedne stvari Tibeta”.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

utorak9.avgust2011.

Dragi na{ kom{ija, dru`e, prijatequ i kume

ODMAH useqiv sa kompletno novim name{tejem jednosoban stan sa centralnim grejawem, telefonom i kablovskom kod Sajma. Telfon: 060/547-4478.

33088

PRODAJEM ku}u u Adicama ul. Sime [olaje br. 52a.

Ku}a 120+120 kvadrata i potkrovqe. Cena 78.000 eura. Telefon 063/83-50-793.

34632

25

U dubokoj `alosti javqamo da je dana 8. avgusta 2011. godine preminuo na{

\ole

Milan Beokovi}

bio si veliki ~ovek, a sada si nas sve jako rastu`io.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 9. avgusta, u 17 ~asova, na gradskom grobqu, u Apatinu.

Porodica Radoj~i}: Milan, Slavica, Rale i Dule sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Anica, sinovi Vladan i Damir sa porodicama i ostala u`a rodbina.

34723

34708

S velikom tugom i bolom, opra{tamo se od na{e drage

Opra{tamo se od najboqeg prijateqa

PRODAJEM Opel Kadet ECC, 1991 godi{te, o{te}en u nezgodi. Telefon 064/1433-340.

34631

Desanke Andri} ro|. Kova~evi} NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu.

Telefon 021/847-034.

32534

Svetozara Stojanovi}a Toze

O`alo{}eni: sestra Vida, zet \ura, sestri}i Mihajlo i Marko sa porodicama.

34704

Posledwi tati

pozdrav

Kada vi{e od ~etrdeset godina imate za prijateqa ~oveka kakav je bio Toza, bar toliko vremena treba da shvatite da ste ga izgubili – zna~i, mi nikad.

Dacinom

Nikada ga ne}e zaboraviti: Role, Baba, Laza, Te~a, Mile i Viki sa porodicama.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34673 PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780.

32372 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi rekonstrukcija vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 6393-737, 064/160-47-25.

34507

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

34267

34693

Zbogom dragi prijatequ

Radoslavu Pavi}evi}u Mi{i

Zbogom najdra`i prijatequ

od porodice Jela~i}.

34726

Opra{tamo se od prijateqa, kuma i druga izuzetne dobrote i karaktera

Tozo

Tozo

Porodica Pani}.

Tuguju: Miroslav, Milijana, Miroslava i Maja Vislavski.

34696

34695

Svetozara Stojanovi}a

Posledwi pozdrav kumu

Svetozar Stojanovi}

Sa qubavqu i po{tovawem: Laza, Aleksandra, Bojan i Lana Isakov.

^itav `ivot posvetio si borbi za pravednije i humanije dru{tvo.

Bila je sre}a poznavati te, a privilegija dru`iti se sa tobom.

Svetozaru Stojanovi}u od kuma Budimira Bo{kovi}a sa porodicom.

Duboko zahvalni: Bela i Veqko Taminxija sa k}erkama Dajanom i Sandrom.

34725

34712

34724

26

^iTUQe l POMeni

utorak9.avgust2011.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Beli - drugar na{ dragi

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

3 U ponedeqak, 8. 8. 2011. godine predao je svoju du{u Bogu na{ dragi suprug, otac, brat i deda

Svetozar Stojanovi}

Marici

Neumitna bolest u~inila je da vi{e nisi sa nama, ali jesi i za svagda ostaje{ u na{im srcima, mislima i se}awu. Dok je nas, uspomenu na Tebe i na{e dru`ewe ~uva}emo kao najve}i `ivotni dar.

Tvoji prijateqi: Milutin, Moma, [ile, Sreto i Stanko.

34686

Svetislav Radovac

od kolega i koleginica iz Odseka za materijalno - finansijske poslove: Ane, Nata{e, Lele, Maje, Ildi, ^abe i \er|i.

Zauvek }e{ ostati u na{em se}awu.

1935 - 2011.

Sahrana je danas, 9. 8. 2011. godine, u 16 ~asova, na fabri~kom grobqu, u Beo~inu.

O`alo{}ene porodice Radovac i Lopac.

Posledwi pozdrav dragoj

Sveti Stojanovi}u Belom

34698

Posledwi pozdrav dragoj

Maci

Marici Fin~ur

Uvek }e{ ostati u na{em se}awu kao plemenit i vedar ~ovek.

Milo{, Jelena, Mira i Marko.

Sekretaru Udru`ewa mati~ara Srbije

34660

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu, svekru i dedi

Wegovi najmiliji: supruga Vukosava, k}erke Zagorka i Darinka, sestra Zagorka, unu~ad Nikola i Milica.

34702

34690

Posledwi pozdrav

Radoslav Pavi}evi} Mi{a

3

3

Upokojio se na{ dragi otac, deda i tast

Sa velikim bolom i tugom opra{tam se od mog premilog i jedinog brata,

Tetka Radojka, te~a Vlada, brat Milan i sestra Svetlana sa porodicama.

34689

K}erka Darinka, unuka Milica i zet Misirko.

Dragi moj Mi{o, neprebolu moj.

Neizmerno te voli tvoja sestra Zaga.

34705

34703

34692

3

3

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Sa tugom i bolom opra{tamo se od dragog oca, dede i tasta

Lazi Radovanovi}u

Marici Fin~ur

28. 3. 1935 - 6. 8. 2011.

Sahrana je danas, 9. 8. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 14.15 ~asova.

Radoslava Pavi}evi}a Mi{e

Radoslav Pavi}evi}

od: koleginica i kolega iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice.

O`alo{}ena porodica: sin Milisav, snaja Anita, unuci Slobodan i Lazar Radovanovi}.

Posledwi bratu

Radoslava Pavi}evi}a

pozdrav

Radoslavu Pavi}evi}u

1940 - 2011.

K}erka Zagorka, unuk Nikola i zet Sini{a.

Sestre Marica i Mira.

34688

34711

34706

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Lazi Radovanovi}u

Lazi od }erke Mirjane Radovanovi}.

od kom{ija stanara Veselina Masle{e 130.

34713

34710

Posledwi pozdrav dragom tati, tastu i dedi

Posledwi pozdrav dragom tati, tastu i dedi

Lazi

Lazi

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav supruzi

Amalija Ruwi} 1927 - 2011.

Desanki Andri}

Zoranu

34707

Posledwi pozdrav mami, ta{ti i babi

Desanki Andri} 1938 - 2011.

1938 - 2011.

Sahrana je danas, 9. 8. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu

Po~ivaj u miru.

Ta{ta i Zoki.

od supruga Svetislava.

34687

34699

O`alo{}ena Slavica Gogi} sa porodicom.

34719

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Svetozaru Stojanovi}u

od: }erke Ru`ice, zeta Milana i unuka Mirka, Jovane i Mine Bajatovi}.

od: }erke Nedeqke, zeta Milana i unuka Darka, Jelene i Mirjane Trifkovi}.

34715

34714

dragom

Posledwi mami

pozdrav

Porodice Nikoleti} i An|elovi}.

34700

kumovoj

Posledwi pozdrav supruzi, mami i babi

Desanki Andri}

Desanki Andri} 1938 - 2011.

Po~ivaj u miru.

Zdenko, Goga, Duca i tetka Vera.

34709

od porodica Kova~evi} i Mati}.

34721

Sahrana je na ^enejskom grobqu, danas, 9. 8. 2011. godine, u 14 ~asova.

O`alo{}ena porodica Andri}.

34701

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Qubqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 7. 8. 2011. godine, u 55. godini preminuo

BEBANU

DeSeTOGODi[wi POMeN mome ocu

Pro{lo je 40 dana od kada te nema i vi{e ni{ta nije isto. Voqeni

Ifju Gaboru

Zoran Rogi}

Volim te, Zorica.

27

utorak9.avgust2011.

Spasoji Jankovu

Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, 9. 8. 2011. godine, u 15 ~asova.

veoma, veoma nam nedostaje{. od wegove }erke Gordane.

Vera, Norbert i Izabela.

O`alo{}ena porodica.

34657

34659

34307 34660

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetka

Zoranu

Qubinki Petrov

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Qubinki Petrov

Sveti Stojanovi}u

uz iskreno sau~e{}e porodici.

od porodice Palali}.

Maja i Ana.

Milica, Dragana i Rale Damjanovi}.

34658

34672

dragom

Tu`ni smo jer smo ostali bez na{e drage tetka Qubinke.

od: sina Lazara, snahe Jelice, unuke Qubinke i unuka Mom~ila.

Sahrana je danas, 9. 8. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

34615

34664

Posledwi pozdrav

Nikad vi{e....

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi prijatequ

pozdrav

Mirku Jeli~i}u

Zoranu od: sina Dobrivoja, snaje Milosave, unuka Jovana i unuke Jovane.

^uva}emo uspomenu na tebe.

Posledwi pozdrav

Porodica Oreb.

Porodice: Axibaba, Jokovi} i ^udi}.

34663

34684

34675

Posledwi pozdrav dragom prijatequ, velikom ~oveku

Posledwi pozdrav

Zoranu Rogi}u

Dragomiru Simi}u

Po dobroti }emo Vas pamtiti, sa po{tovawem spomiwati i u srcu ~uvati.

od porodice Bogojevi}.

34655

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi

voqenom

Mirku Jeli~i}u

Zoranu Rogi}u

od porodice Boto{ki.

34669

34614

Posledwi pozdrav

Posledwi bratu

Svetozaru Stojanovi}u

od: Mire, Bebe i Marcele.

od: wegove }erke Nade, zeta @ivka, unuka Ogwena i unuke Jelene.

od familije Medi}: Milo{, Jelena, Aleksandar i Vesna.

34654

34681

34662

34666

34667

Posledwi bratu

od: brata \ure, snaje Nade i wihove dece.

34671

voqenom

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Mirku Jeli~i}u

1927 - 2011.

Komandante, hvala ti za sve i neka ti je ve~na slava.

od wegove bra}e: Gojka, Rajka i \ure sa porodicama.

34668

34665

Stane sa porodicom.

34661

1935 - 2011. preminuo u 76. godini.

Sahrana pokojnika je danas, 9. 8. 2011. godine, u 16 ~asova, na mesnom grobqu, u Magli}u.

O`alo{}eni: supruga Mara, }erke Quba i Nada, zet @ivko i unu~ad Ogwen, Biqana, Jelena i Mirjana.

O`alo{}ena porodica Simi}.

34653

voqenom

Mirko Jeli~i}

Zoran Rogi}

preminuo 7. 8. 2011. godine.

Sahrana je danas, 9. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

pozdrav

pozdrav

Mirku Jeli~i}u

od kolega i dispe~erki Taxi „Maxinovosa\anin�

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Qubinki Petrov

od wegove }erke Qube i unuke Biqane i Mirjane.

od supruge Qubice i }erke Qiqane.

Dragomir Simi}

Posledwi pozdrav baki

Qubinka Petrov

Zoranu Rogi}u

Dragomiru Simi}u

Posledwi pozdrav voqenom ocu i dedi

28

^iTUQe l POMeni

utorak9.avgust2011.

POMEN

Posledwi pozdrav kom{inici

Volimo te Sa{a.

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nam je preminula na{a draga majka i baka

Pro{lo je tu`nih ~etiri godine, otkad nije sa nama

POMEN Tu`no se}awe na na{eg voqenog

Ilinki [}eki} Aleksandar Polak 1982 - 1995.

Marko Sentivanac

od stanara zgrade Stevana Mom~ilovi}a 2, Novi Sad.

^uvamo te od zaborava.

Porodica Sentivanac.

34592

Dragi na{

34616

Posledwi pozdrav babaji

Svakog dana po neka suza, svakog dana osmeh se}awa na vedri duh nesta{nog de~aka, dobrog sina i velikog brata, pa opet tuga, jer sunce sija, a nebo se plavi kao tvoje o~i, a ti to ne}e{ videti.

Tvoji mama Slavica i sestra Tijana.

Milana Jawatovi}a Nada Stankovi} u 64. godini.

Sahrana je obavqena 8. 8. 2011. godine.

8. 8. 2008 - 8. 8. 2011.

Nikad te ne}emo zaboraviti.

Ve~no `ivi{ u na{im mislima i srcima.

O`alo{}ena porodica.

Supruga Marija, k}erke Jadranka i Dubravka, unuci Jadranka, Tina, Darko i Dalibor s Ivonom.

34621

34624

34620

Dana 7. 8. 2011. godine preminula je na{a draga mama, baka i prabaka

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Posledwi pozdrav

Milica Bodegrajac

Sveto Milici Bodegrajac Se}awa naviru, tuga raste, qubav i ponos ostaju u na{im srcima.

od: praunuka Milice, Milo{a i Une.

Buba, Milana i Krsto.

Posledwi mami.

pozdrav

Jacinoj

Anica Krmar

od: Dragana, Nede, Tamare i Nikole.

od porodice Gavrilov.

34617

34728

34629

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda preminuo u 84. godini, posle du`e bolesti.

Porodice Stepanov i Jovi{i}.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Savo Novi}evi} 1936 - 2011.

Sahrana je obavqena u Veterniku, 8. 8. 2011. godine, u 15 ~asova.

O`alo{}ena porodica.

preminuo u 74. godini. Sahrana je danas, 9. 8. 2011. godine, u 16 ~asova, u Ravnom Selu.

O`alo{}eni: supruga Zdravka, sin Sini{a sa porodicom i }erka Sandra sa porodicom.

34613

34627

Brate moj, vreme je veliki u~iteq - {teta {to ubija svoje u~enike.

Zauvek u mom srcu.

1936 - 2011.

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 9. 8. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Prevoz je ispred ku}e, u Ul. Klisanski put 34, u 10 ~asova.

O`alo{}ena }erka Maca, unuk Predrag i unuka Qiqana sa porodicom.

Bo{ko Rokvi}

Marko Star~evi}

Savi Novi}evi}u

Svetozaru

34618

34676

SEDMOGODI[WI POMEN

ro|ena Basari} 1928 - 2011.

Sa tugom se opra{tam od mog dragog strica

Na{em voqenom ocu

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom stricu

Posledwi pozdrav voqenom deki

na{em

Tvoj drug Aleksandar \akovi}.

34674

34683

Sa tugom se opra{tamo od voqenog supruga, bri`nog oca, ne`nog deke i po{tovanog tasta

Stevana Gruji}a Bio je dobar, voqen i po{tovan, takav }e ostati u mom se}awu.

Stevanu Gruji}u

Stevanu Gruji}u

Stevanu Gruji}u

S qubavqu wegova deca: Sawa i Maja sa porodicama.

od: Slobodana, Nade i Sa{ke Gruji}.

Wegove qubimice: malo ro|eno Maja i golubica Ana.

34635

34636

34637

Brati~ina Zlatica.

34633

Ostajem neute{na bez mog

Stevana (Slavka) Gruji}a pukovnika JNA 1930 - 2011.

Stevicino hrabro srce na svom `ivotnom putu savladalo je mnogo bure i oluje na Jadranu, ali ga je izdalo u wegovom domu kada smo se najmawe nadali.

Tuguju za wim: supruga Sowa, }erke Sawa i Maja, unuke Maja i Ana i zetovi Milan i Predrag.

Svetozar Stojanovi} Svetozare dru`e, na{e je zadovoqstvo bilo svako dru`ewe s tobom.

Slobodan Radojevi} sa porodicom.

34639

34670

Stevan Gruji} Dovi|ewa dragi na{ stri~e, dovi|ewa, bez zagrqaja i re~i.

Shvati: nek srce i du{a pre}ute o~ajno slovo, u `ivotu nije novo umirati, a i `iveti nije tako novo.

Stevice sa kojim sam provela 56 godina sre}nog braka.

Neka ga an|eli ~uvaju.

Wegova Sowa.

Bubica i Rale.

34634

34638

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{le su tri godine od kada nije sa nama na{a

utorak9.avgust2011.

Dana 7. 8. 2011. godine prestalo je da kuca plemenito i dobro srce mile nam pokojnice

29

Posledwi pozdrav sestri

Branislava Horwak

Marici Fin~ur Samo qubav koju ose}amo prema woj i lepa se}awa, mogu delimi~no da pokriju bol koji je u nama.

Marice Fin~ur od porodice Sekuli}.

3. 5. 1966 - 7. 8. 2011.

Tvoji najmiliji.

34680 34625

POMEN 50 GODINA

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, 9. 8. 2011. godine, u 15.45 ~asova.

Posledwi pozdrav miloj sestri~ini

O`alo{}eni: majka Darinka i brat Ivan.

34678

Milan Svir~evi} Mi{a Tu`na srca javqamo da je dana 7. 8. 2011. godine, posle te{ke bolesti, u 64. godini, preminuo na{ dragi

kasap iz Beo~ina 9. 8. 1961 - 9. 8. 2011.

Marici Fin~ur

Pola veka je pro{lo, ali drage uspomene i nezaborav ostaju.

Tetka Vukosava.

Sin Marko Svir~evi} sa porodicom.

34679

34640

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi mami

Svetozar Stojanovi}

pozdrav

Jasninoj

Posledwi pozdrav dragoj tetka

1948 - 2011.

Sve {to je lepo i plemenito, imalo je srce i du{u na{eg Svetozara.

Sau~e{}e primamo dana 8. i 9. avgusta, u ku}i, u Sremskoj Kamenici, 7 Vojvo|anske brigade 15, a 9. avgusta, od 13 ~asova u kapeli.

Sahrana }e se obaviti danas, 9. avgusta, u 15 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Tozi Po~ivaj u miru.

Porodice: Mudrini}, Pantovi} i Rosi}.

O`alo{}ena porodica Stojanovi}: supruga Nada, }erka Svetlana, sin Dimitrije, snaha Tijana, unuci Strahiwa i Ma{a brat Mladen sa porodicom.

34645

34644

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

Dragom kumu

od: Borka, Slobodana i Aleksandra Radi{i}a sa porodicom.

Dragan Marjanovi}

od Qubice Savkov.

Porodica Borojevi}.

34652

34622

Svetozaru Stojanovi}u

Tvoj ~astan `ivot, plemenitost i dobrota slu`e za primer i nezaborav.

Posledwi pozdrav sa velikim po{tovawem, od porodice Radojevi}.

34643

Bolnim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima tu`nu vest da je na{ voqeni suprug, tata, deda, tast i brat

S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Posledwi pozdrav bratu

Svetozaru Stojanovi}u

Svetozaru Stojanovi}u

Anici Krmar

Anici Krmar

Voli te i od zaborava ~uva brat Mladen sa porodicom.

34649

34650

Dragom zetu, tetku i pa{i

Najboqem dedi, svekru i tati

Svetozaru Stojanovi}u

Svetu

1941 - 2011. preminuo u 70. godini, dana 8. 8. 2011. godine.

Sahrana je u sredu, 10. 8. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

posledwi pozdrav. \ole i Aneta Pje{~i} i porodice Jerkovi} i Polovina.

S qubavqu, wegovi: Ma{a, Strale, Tija i Dika.

O`alo{}eni wegovi najmiliji.

34648

34646

34647

tv program

utorak9.avgust2011.

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00

Жили Депардје

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Вести Стање на путевима Живопис: Хлеб наш насушни Гимназијалци Кухињица Десило се Вести Нови таблоид Музички програм Вести Центар света Алтајски призори Вести Имам једну жељу Гимназијалци Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Парадајз Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Свети Вид Агро мозаик 1989-та: Година великог лома Војвођански дневник Документ Мала Лили, филм Музички програм Ноћна смена Класик рок

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Најлепше бајке света 07.45 Позоришна представа за децу 08.10 Слободна тема 08.35 Музички програм 09.30 Слободан пад 10.00 Музички програм 11.00 Фрушкогорски маратон 2011. репортажа 11.30 Знање 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Серија 14.00 Здраво, живо 14.30 Десило се 14.45 Бајко квиз 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Емисија на мађарском 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Не боли ме, филм 23.10 ТВ баштина 00.00 ТВ Продаја

07.32 07.38 07.43 07.56 08.19 08.29 08.43 09.12 09.28 09.49 10.03 11.02 11.32 12.00 12.56 13.57 14.11 14.39 14.55

Про стор

Мала Лили

Позната глумица Мадо проводи одмор на свом луксузном имању у Бретањи, где иначе живе њен брат и син Јулиан, који жели да постане режисер. Мадо је дошла са дечком Брисом, режисером њеног последњег филма... Улоге: Лудивин Сањије, Робинсон Стивенин, ЖанПјер Маријел, Жили Депардје Режија: Клод Милер (РТВ 1, 23.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.40 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 01.10 02.00 02.30

Глас Америке У сусрет сунцу Освета Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести

(Па но ни ја, 12.30)

15.16 15.22

Предраг Манојловић

Под зе мље

20.30 21.20 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Наша земља Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм-репризе

При ча о по ро ди ца ма ко је се скри ва ју у под зем ним ода ја ма за вре ме на ци стич к е оку па ци је Бе о гра да. Уз по моћ пу сто лов ног про фи те ра, они про из во де оруж је за по крет от по ра. Уло ге: Ла зар Ри стов ски, Пре драг Ма ној ло вић, Мир ја на Јо ко вић, Слав ко Шти мац, Ср ђан То до ро вић, Мир ја на Ка ра но вић, Да ни ло Стој ко вић Ре жи ја: Емир Ку сту ри ца (РТС 1, 20.52) 06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.38 13.23

11.00 11.05 11.35 12.00 12.05 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Цртани филм Вести Тајанствене приче Одељење за убиства Евонас код Вас Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити НС поподне Неон сити Цртани филм Објектив Храна и вино Добродошли у Европу Славни парови Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

09.30 Фул Тилт покер 10.00 Тенис Мастерс, студио 10.30 АТП Мастерс Монтреал 14.30 Шампионат - Преглед 15.00 Премијер лига класик: Манчестер јунајтед - Блекбурн 15.30 Барса ТВ 16.15 Руска лига 17.15 Тенис Мастерс, студио 18.00 АТП Мастерс Монтреал 04.00 Шампионат - Преглед

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

15.00 16.00 16.45 17.00 17.25 18.21 18.58 19.30 20.08 20.52 23.45 00.15 00.30 01.23 01.43 03.19

08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 16.50 17.50 18.45 19.00 19.15 19.45 21.00 21.15 22.15

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Квадратура круга Путопис Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп: Дан за памћење, филм Ово је Србија Отписани Гастрономад Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Отписани Подземље, филм Око, инфо Дневник Злочиначки умови Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Дон Жуан, филм Оно као љубав

Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Неко те посматра Трачара Галило Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм: Мостови округа Медисон 00.30 Експлозив 01.00 Ексклузив 01.15 Трачара

16.02 16.43 17.12 18.07 18.36 18.42 18.47 19.01 19.24 19.56 20.24 21.00 21.56 22.28 22.58 23.33

Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Корак ка физици Из живота познатих математичара Досије икс и окс Све боје живота Траг Грађанин, инфо Оперска галаксија Трезор Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Корак ка физици Из живота познатих математичара Досије икс и окс Срби и Српска православна црква у расејању Време је за бебе Еко фајл Капри Неверне бебе Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 ТВ мрежа ТВ фељтон Капри Европа и Срби Научни кафе Метрополис у кањижи Вече евергрина у Лоли

06.30 Друга страна Србије 07.00 Маратон 07.55 А шта да радим 08.00 Милица² 08.25 Топ шоп 09.00 Отворени студио 10.15 Завршница 11.15 Топ шоп 11.30 Филм: Умри мушки 2 14.30 Милица² 15.05 Слике живота 15.30 Топ шоп 16.00 Вести 16.00 Горштак 17.00 Инфо 17.02 Завршница 18.00 Вести 18.30 Чак 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: До голе коже 22.30 НЦИС 23.45 Милица² 00.00 Филм: Суманути парастос 02.00 Друга страна Србије 02.30 Откопчано

09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 12.10 12.35 13.25

Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.15 Филм: У змајевом гнезду 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 17.50 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Монтреал, од 19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Шумски ратник 23.15 Вести Б92 23.50 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.55 Спортски преглед 00.10 Филм: Ретке птице

Рет ке пти це Де Пар сел је вла сник екс клу зив ног ре сто ра на у гра ди ћу на Њу фа ун ле ду. Ме ђу тим, ње гов би знис убр за но про па да. Док се спре ма да пот пу но од у ста не од по сла са ре сто ра ном, Дејв ре ша ва да за крај опу сто ши свој вин ски по друм и та ко се уте ши. Уло ге: Ви ли јем Харт, Мо ли Пар кер, Ен ди Џонс Ре жи ја: Стур ла Гу нар сон (Б92, 00.10)

Здра во, Ки ти Без бри жна и раз и гра на Ки ти вас по зи ва у свој чу де сни и раз дра га ни свет у ко ме ће те мо ћи да се игра те и да пе ва те са њом и ње ним мно го број ним дру га ри ма. По зва ни су сви ко ји ужи ва ју у игри, пе сми, дру же њу, при пре ма њу бај них по сла сти ца, али и уче њу и му зи ци ра њу. (Хе пи, 10.00) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25

Вилијем Харт

До го ле ко же Два до ско ра шња рад ни ка у ше филд ској че ли ча ни, Газ и Дејв, са да су без по сла и нов ца. Уко ли к о уско ро не пла ти али мен та ци ју, Газ би мо гао да из гу би пра во да ви ђа си на, а Дејв се осе ћа бес по моћ но јер не мо же да из др жа ва сво ју су пру гу. Уло ге: Ро берт Кар лајл, Марк Еди, Еми ли Вуф, Том Вил кин сон Ре жи ја: Пи тер Ка та нео (Ава ла, 20.30)

dnevnik

c m y

30

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.00 04.00

Поље лала Добро јутро У сосу Филм: Официр с ружом Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Мењам жену Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Курсаџије Мењам жену Филм: Острво гусара Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм: Врела лова Филм: Мадејино породично окупљање

18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво, Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин На звезданом путу Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре Луде године

Radio Novi Sad

Емили Вуф

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak9.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

26

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Ни ко лас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А. Инк Мајами инк Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Све жене мог мужа Кејт и осморо деце Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Све жене мог мужа Кејт и осморо деце

08.00 Мистерије историје 08.30 Мистерије историје 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Ана Летенска – глумица и нацисти 11.00 Ми Европљани 12.00 Поздрав 13.30 Прохоровка: Кроћење тигра 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Азијске монархије 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Ратници 19.00 Ми Европљани 20.00 Героуов закон 21.00 Лежаки 1942.

22.30 Свет новца 23.00 Азијске монархије 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Шумска вештица Дигсвил Ози Бу Трнова ружица Старла и јахачи драгуља 1. Паника у ваздуху Избачени из колосека Тајна манастирске ракије Сати Врх смрти Дилер 2 Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Из ба че ни из ко ло се ка У во зу без кон тро ле, у ко ме се на ла зи мно штво та ла ца и ви со ко тех но ло шко би о ло шко оруж је, Кри стоф, по ста је чо век-вој ска у бор би про тив те ро ри ста, ко ји ће са чу ва ти жи во те мно гих... Уло ге: Жан-Клод ван Дам, То мас Ара на, Ла у ра Ха ринг Ре жи ја: Боб Ми со ров ски (Си не ма ни ја, 13.15)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Хотел дворац Орт 10.10 Живот у крошњама, док. серија 11.00 Код Ане 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Капри 14.20 Назови 112, док. серија 14.55 Документарна серија 15.25 Баул 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.00 Хрватска уживо 17.55 Све ће бити добро 18.40 Летња слагалица 19.30 Дневник 20.10 Капри 21.05 Циклус комедија: Бебин долазак у град, филм 22.45 Дневник 3 23.25 Кратки сусрети 23.50 Тајне музеја, док. серија 00.40 Филм: Убица из Мајамија 02.20 Бостонско право

Син ти ја Ник сон

Бе бин до ла зак у град Пред ста вља ју ћи се као фо то гра фи, три кри ми нал ца от му де ве то ме сеч ну бе бу. Уце не бо га те ро ди те ље на 5 ми ли о на до ла ра. Док га ма ма тра жи по гра ду бе ба от ми ча ри ма при ре ђу је низ про бле ма... Уло ге: Џор Ман те ња, Ла ра Флин Бојл, Џо Пан то ли ја но, Бра јан Ха леј, Син ти ја Ник сон Ре жи ја: Па трик Рид Џон сон (ХРТ 1, 21.05)

08.15 08.40 09.05 09.15 09.30 10.00 10.40 11.25 12.05 12.30 12.55 13.15 13.40 15.20 16.00 16.35 17.05 17.50 18.40 19.15 19.25 20.00 20.50 21.45 22.35 23.20 23.35 00.20 00.45 01.10 01.50

Ла у ра Ха ринг

06.00 08.05 10.15 11.45 13.15 14.45 16.25 18.35 20.05 21.40 22.30 00.30 02.45 04.20

Секретаријат Мртав угао (2009) Чаробни камен Надарене руке Падаће ћуфте Зубић вила Сумрак сага Прљави Џо Гола истина Борџије, еп. 8 Сироче Завера на двору Жене у невољи Непријатни таоци

Жутокљунац Конор на тајном задатку Наврх језика Етика Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Вероника Марс Шаолински пажеви Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера: Убица из Мајамија, филм Ружна Бети 4 зида Директ Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Гаража Браћа и сестре Човекова планета, док. серија Завршни ударац Лажи ми Увек је сунчано у Филаделфији Ретровизор Пријатељи Слеџ Хамер Трачара Ноћни музички програм

06.00 Чудовиште из уклетог мора 08.00 Фаџ 08.30 Интермецо 1 10.30 Корак даље 11.10 Седам врата до смрти 12.30 Интермецо 2 13.00 Невероватне приче 13.30 Црни гавран 15.20 Фаџ 16.20 Корак даље 17.00 Трава 18.00 Невероватне приче 18.30 Интермецо 3 19.00 Изнад правде 21.20 Трава 22.00 Пако 00.00 Ово је војска 02.15 Ловац на жене

08.00 Плачи слободо 10.40 Вашингтонски такси 12.20 Усамљени момак 14.00 Помама за летећим тањирима 16.00 Велика зверка 18.00 Фриџек 20.00 Дилери 22.10 Дијаболик 00.00 Дивље мачке

00.40 01.40 03.30 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50

Закон и ред виии Филм: Све најбоље Убиства у Мидсамеру Дијагноза Судија Ејми Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Филм: Све најбоље Убиства у Мидсамеру Дијагноза Неш бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Филм: Скривени злочини Браћа и сестре

06.05 Звездано јутро 06.55 Драгон бал 07.40 Стаклен дом 08.40 Кобра 09.30 ТВ продаја 11.20 Наследници 12.10 Врата раја 13.00 1001 ноћ 14.35 Кобра 11 16.20 Не дај се, Нина!

17.10 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Стаклен дом 20.00 Закон и ред 20.50 Менталист 21.40 Увод у анатомију 23.15 Заборављени случај 00.10 РТЛ вести 00.25 На лицу места 01.05 Астро шоу 02.05 На лицу места

СЕ РИ ЈА

Увод у ана то ми ју Де ре ков пр ви дан ше фо ва ња ће по ква ри ти нео че ки ва на кри за ка да се па ци јент док то ри це Беј ли и Ме ре дит про бу ди усред опе ра ци је упр кос то ме што је при мио ане сте зи ју... Уло ге: Чан дра Вил сон, Сан дра Ох, Па трик Демп си, Елен Пом пео, Џејмс Пи кенс Џу ни ор, Џејмс Ту пер, Чи лер Ли, Ерик Дејн (РТЛ, 21.40)

Чи лер Ли

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Какав алат!: Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Велике селидбе Врхунско градитељство X-машине Борна кола браће Хау Амерички чопери Генералка

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.15 15.00 16.30 17.00 18.45 22.45 23.45

Трке коња Бициклизам Фудбал Фудбал Сви спортови Тенис Фудбал Бициклизам Бициклизам Тенис Тенис Тенис Сви спортови Фудбал

Г

Цин ка ро ши ра де пре ко вре ме но

прет п о с тав ке, оба ве с тио е ринг је на ре дио да је Ро зен бер га да пла ни ра се пред ме ти ко је је да ку пи „ма ли про це нат“ „спа с ла“ не м ач ка ЕРР-овог пле на да ком вој ска рас по де ле у ви ше ка пле т и р а сво ј у збир ку у те го ри ја. Фи ре ров из бор је Ка рин ха лу, ко ју ће јед ног пр ва. Сле де ћи су „они ко ји да на оста ви ти на ци ји. То мо гу по слу же ти у ком пле је зна чи ло са мо пет на е ти ра њу збир ке рај хсмар ша стак сли ка, чи ме би оста ла“. Тре ћа су ко ма ди „ко ри ло до вољ но за „кан це ла сни“ на ци стич ком иде о ло гу ри ј е Пар т и ј е, др ж а ву и Ро зен бер гу и ње го вој ан ти му зе је“. се м ит с кој ор г а н и з а ц и ј и. За бри нут по с ед нич ким Че твр т а је ре зе р ви с а на за то ном пи сма, Ро зен берг је не мач ке му зе је. Оста ло се по слао свог аси стен т а Ро мо гло да ти фран цу ским му бер т а Шол ца у Па риз да зе ји ма или про да ти, а про са зна шта се тач но мо гло фит би ишао фран ц у с кој до го ди ти с ЕРР-ом. Кад је рат ној си ро ча ди. Пр ве че сти гао, пре врат ко ји је Ге ти ри ка те го ри је је Луфт ва ринг из вео над осо бљем фе тре ба ло да ша ље у Не ЕРР-а био је ја с ан. Ро зен мач ку. бер гу је пред ло жио је да Кон фи ска ци је су се у Па се 15 ду плих ва го на ра до риз сли ва ле та ко бр зо да су ва од не с е у по друм Рај мо ра ли до ве сти још исто хкан ц е л а р и ј е где би их ри ч а р а умет н о с ти. До у ЕРР сор ти рао и тра жио да шни ци су ја вља ли где су Бор ман што бр же мо же збир ке скри ве не, а из ве сни до ђе до Хи тле ро ве од лу „гроф Ле станг“ и па ри ски ке. Бор ман ни је био ни ди лер Ив Пер ду при ста ли шта вољ ни ји од Ге рин га су на то да не мач кој ам ба Иде о лог Тре ћег рај ха Ал фред Ро зен берг да до пу сти да се ове по са ди от кри ју ло ка ци ју сли ка Па у ла Ро зен бер га у за ме ну за де с ет про це на т а сла сти це ра си па ју у Ро зен бер го вим не ја сним иде вред но сти збир ке, ко ју су пре те ра но пре це ни ли на о ло шким по сло ви ма. То ком ове бор бе ти т а на, про те сти вла де из Ви сто ми ли о на рајх ма ра ка, тј. две ми ли јар де фра на ка. По што од Не ма ца ни је би ло од го во ра, до шли су ши ја, пре не ти пре ко ми зер не кан це ла ри је ко ју су у ам ба с а ду, твр де ћи да зна ју јед ну, још вред ни ју им до зво ли ли да за др же у Па ри зу, би ли су без ика збир ку, али не ће от кри ти где је ако се не при хва те квог ефек т а. На Жо жа ро во за пре па шће ње, ње го ва њи хо ви усло ви ве за ни уз пр ву. До да ли су и да је но ва вла да ни је у пот пу но сти осу ди ла за пле њи ва „вр ло ви со ки не мач ки зва нич ник“ чуо за ту збир ку ње, али је об ја ви ла да од у зе т а до бра тре ба да бу ду и тра га за њом. Кад су их при ти сли, при зна ли су да у вла сни штву Фран цу за, а не Не ма ца. Про те сти је то Ге ринг. Ам ба с а да је, сум ња ју ћи да бле фи ра - ни су чак ни удо сто је ни од го во ра. У де цем бру 1940. под не то је пет при го во ра ју, на ло жи ла ге не ра лу Луфт ва због чу ве не чем ба ли сти ки ње, феа Ха не с еу да се рас пи т а. Чу ве ној чем ба ли сти ки њи пољ с ке Је в реј ке Ван д е Лан На ц и с тич к и екс п ер т и су дов ске, чи је су но те с бе ле шка про це ни ли збир ку на 3,4 ми ли Ван ди Лан дов ској на ци сти ма и чем ба ло, те вин ски по о на фра на ка, што су сма т ра ли су кон ф и с ко в а л и чак друм и ве ли ка ко ли чи на са пу ве ли ко ду шним јер је у збир ци и ко лек ци ју ви на и са пу на, на од не ти. Усле ди ла је пре пи би ло то ли ко ди вље екс пре си о ска од не ко ли ко ме с е ци, ко ја ни стич ких ра до ва Бра ка и Пи уз ци нич но об ја шње ње да се углав ном са сто ја ла од ци ти ка с а. У стра ху да ће оста ти су упо т ре б ље н и за пра њ е ра ња на ци стич ких дог мат ских пра зних ру ку, Пер ду и Ле станг и ис хра ну си ро ма шних ака т а, што је си гур но др жа ло су при ста ли на про це ну, као и упо сле ном чи т а ву ко хор ту пот ис пла ту про ви зи је у сли ка ма. рад ни ка ко ји су да ни ма чи ње них. У ја ну а ру, од лу чи ли По ну ђе на су им не ка од ба че на мо р а л и пу т о в а т и из су да је имо ви на Лан дов ске, „екс п ре с и о н и с тич ка“ плат н а, Па ри за до ње не ку ће ко ја је уте кла не мач ким тру па ко ја су од би ли и до би ли три ма (оми љ е н а про т ив ту жба) Пи с а ро о ва ра да, од ко јих је је „без вла сни ка“, а не фран цу ска дан из за пле ње не Рот шил до ве збир ке. Нем ци су од лу чи ли да, иако је је дан Пи с а - кул тур на сво ји на. Ис т ра жи те љи су се осе ти ли оба ро вре део ду пло ви ше од Ре но а ра, „ни је од ин те ре - ве зни ма да до да ју да је она по ма га ла дру гим Је вре са Не мач кој јер је био Је вреј“. Траг та два фран цу - ји ма, до бро по зна тим не при ја те љи ма Не мач ке и, ска го спо ди на се гу би, а сли ке Па у ла Ро зен бер га што је би ло нај го ре, одр жа ла је кон церт у Опе ри при дру жи ле су се сто ти на ма дру гих у про сто ри ја - од ко јег је сав при ход ишао за по моћ Пољ ској. На ма за сор ти ра ње ње го вог на ци стич ког име ња ка, све то, кла вир ко ји је не кад при па дао Шо пе ну, „нео че ки ва но“ је про на ђен у ње ној ку ћи. Што се као и „дру га збир ка“, чу ва на у ње го вој бан ци у Ли ти че са пу на и ви на, би ро кра те су об ја сни ле да су бур ну. Док су је од у зи ма ли, на ци сти су от кри ли и се фо ве Жор жа Бра ка, чи ја имо ви на тех нич ки ни је упо т ре бље ни за пра ње и ис хра ну си ро ма шних рад ни ка ко ји су две сед ми це сва ки дан мо ра ли да пу би ла у опа сно сти јер је био ари је вац. ту ју из Па ри за до ку ће го спо ђе Лан дов ске. Ге ринг је био пре за до во љан због успе шно сти Хи тлер је из но ше ње пр вог ра да ко ји је чу вао ових опе ра ци ја. Пи с ао је Ро зен бер гу да мо же ра чу ЕРР из Фран цу ске одо брио уочи но во го ди шње но на ти на ње го ву по др шку, али и ис т а као да без ин ћи 1940. Та да су 32 сли ке из збир ке Рот шилд – фор ма ци ја до би је них за хва љу ју ћи под ми ћи ва њу и укљу чу ју ћи и Вер ме ро вог „Астро но ма„, пор те те ко рум пи ра ним фран цу ским зва нич ни ци ма, ЕРР ни ка да не би на шао ве ћи ну дра го це них ко ма да. Те Хал с а и Рем бран т а, и Бу ше ов чу ве ни „Пор т рет ма дам Пом па дур„ – оти шли но вом вла сни ку. Не ке су ак тив но сти, по но сно је пи с ао, на ста ви ће се, а мно и да ље би ле спа ко ва не у ори ги нал не сјај не цр не го се мо же оче ки ва ти од ње го вих аге на т а из Кон сан ду ке обе ле же не Рот шил до вим мо но гра мом. тро ле де ви за. Не би ли из бе гао би ло ка кве ла жне Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak9.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Енер гич ни сте и ди рект ни у ко му ни ка ци ји па би сте мо гли има ти про бле ма са са го вор ни ци ма, по го то во с род би ном. Ипак, спро во ди те сво ју во љу и иде ју, па мо же те мно го то га по сти ћи. По тру ди те се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. avgust 2011.

Уто рак је до бар дан за ва ше по сло ва ње и кон так те с ино стран ством. Има те не ве ро ват ну моћ убе ђи ва ња и ви шак ене ри је ко јом мо же те по не ког и по вре ди ти. Па зи те на се бе, као и на дру ге.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

По слов на си ту а ци ја и од но си са са рад ни ци ма, ко ји су све са мо не са рад ни ци, ве о ма је кри тич на. Бу ди те оба ве ште ни и не мој те ула зи ти у по ле ми ке. Пу сти те дру ге да се сва ђа ју и бо ре. Тро шко ви. Те жи те да ле ко се жним иде а ли ма или ме сти ма па су оп ти ми зам и ве ра у се бе ви ше не го по жељ ни. Не ко је да ле ко, али као да је бли зу, ту по ред вас, у ми сли ма, те ле пат ски. Бу ди те ра зло жни, не бр зо пле ти.

Мо же те сла ви ти свој ро ђен дан, сва ког да на, на гла му ро зан и леп на чин. Љу бав ни од нос је оно што вам тре ба и што вас ис пу ња ва. Успе шни сте и у по слу. Али, има те ја ке тај не не при ја те ље.

Не ве руј те ни ко ме и не ра чу нај те на при ја те ље. Уко ли ко же ли те не ком да по мог не те, или се за не ког за ло жи те, то ће вас ску по ко шта ти. Што јед но став ни је, то бо ље. Бу ди те ја сни, ре ци те не!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Сто ји те у ме сту, чак и он да ка да про ши ру је те сво је ви ди ке, чак и ка да пу ту је те или се дру жи те. Ста бил на љу бав на си ту а ци ја и вер ност вам ули ва ју по ве ре ње и си гур ност. Ни сте са ми ни тре нут ка.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Бу ди те по зи тив ни, али не пре ви ше. Бу ди те ре ал ни и до бро од ме ри те сво је мо гућ но сти. По слов на си ту а ци ја вам ни је на кло ње на, та ко да ће те те шко одр жа ти ба ланс и ди пло мат ске од но се.

Ни је вам ла ко, али ако. Што не успе да вас сло ми, са мо ће вас осна жи ти. Не ула зи те у ди рект не кон флик те јер из њих ни шта до бро не ће про и за ћи. Др жи те се дис тан ци ра но и од сут но, да ле ко, не до дир љи во.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кри зан пе ри од за вас упра во по чи ње, па па зи те да не еска ли ра у не слу ће ној ме ри. Рас тр за ни сте са ми са со бом, у се би, и ни је вам ла ко да бу де те у кон так ту с дру ги ма. Дра ма тур ги ја.

Све је не из ве сно, али мо же би ти по зи тив но. Ола ба ви те коч ни це и при хва ти те ре ла тив не окол но сти ко је вам се сер ви ра ју. Уко ли ко ра ди те при ва тан би знис, са да је вре ме за пу но ан га жо ва ње.

Део да на по све ти те се би и сво јим же ља ма. По ву ци те се у свој за тво рен и скри вен про стор, гле дај те фил мо ве, ства рај те, ме ди ти рај те, пи ши те ути ске. По слов на си ту а ци ја је из ве сна и мо же би ти успе шна.

TRI^-TRA^

На у чи ла ме ма ма V REMENSKA

PROGNOZA

ЗаХЛађење

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

20

Sombor

21

Kikinda

21

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zrewanin

20

S. Mitrovica 23 Ruma

22

Pan~evo

23

Vr{ac

22

Srbija Beograd

23

Kragujevac

26

K. Mitrovica 31 Ni{

30

Глу ми ца по зна та по уло зи у се ри ји „Др Ха ус” Оли ви ја Вајлд от кри ла је да ју је мај ка Ле сли Кок бурн, про ду цент ки ња Си-Би-Есо вог шо уа „60 Ми ну та”, на у чи ла да у исто вре ме бу де сек си и па мет на.

- Ма ма ме је на у чи ла пу но то га. По го то во ка ко као же на мо гу да бу дем сек си и атрак тив на, а у исто вре ме и нај па мет ни ја осо ба у про сто ри ји - ис та кла је у ин тер вјуу за ча со пис „Кул ту ра”. Про фе си о нал но зна ње ле па глу ми ца сте кла је и од ко ле ге Хјуа Ло ри ја.

- Хју ме је упо зо рио да у глу ми увек мо раш би ти све стан ма лих ства ри. Ми слим да сам у по след ње че ти ри го ди не ви ше на у чи ла од ње га не го од би ло ко га дру гог. Хју је ја ко за ба ван и је дан од нај бо љих глу ма ца да на шњи це - за кљу чи ла је Оли ви ја.

Evropa

Madrid НО ВИ САД: Ја ко за хла ђе ње пра ће но ки шом и ја ким ве тром. Тем пе ра ту ра ће опа сти за око 10 сте пе ни у од но су на прет ход не да не. Ве тар Rim уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра London од 17 до 22 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру ја ко за хла ђе ње са ки шом и ве тром за хва та се Cirih вер не пре де ле и по сте пе но се пре ме шта и на оста так Вој во ди не. Тем пе Berlin ра ту ра ће опа сти за око 10-13 сте пе ни у од но су на прет ход не да не. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра Be~ ту ра од 16 до 23 сте пе на. СР БИ ЈА: Ују тру ја ко за хла ђе ње са ки шом и ве тром за хва та се вер не Var{ava пре де ле зе мље, а по том и за пад не и цен трал не пре де ле, док ће на крај Kijev њем ју гу оста ти сун ча но и то пло вре ме, али за не ко ли ко сте пе ни ни же тем пе ра ту ре не го прет ход них да на. Ве тар слаб до уме рен, на се ве ру и Moskva по ја чан, се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до Oslo 32 сте пе на на ју гу. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду у це лој зе мљи све - St. Peterburg жи је и ве тро ви то. У цен трал ним и ју жним пре де ли ма са сла бом ки шом Atina пре под не. У че твр так све же и сун ча но уз вр ло хлад но ју тро. Од пет ка сун ча но и то пли је.

Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма и осо ба ма са ре у мат ским те го ба ма. Код осе тљи вих осо ба мо гу ћи су не рас по ло же ње и не са ни ца. Опре зно у са о- бра ћа ју.

34 29 20 19 19 22 20

VIC DANA Се де два пи јан ца у ка фа ни...

- Ко но бар, дај ‘ва мо два пи ва!

- Ни сам ти ја ко но бар, ја сам шеф са ле.

- До бро, Са ле, дај ‘ва мо два пи ва!

25 28 20 21 36 21

Minhen

19

Budimpe{ta

24

Stokholm

23

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

183 (11)

Slankamen

284 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

245 (11)

Zemun

319 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

328 (-13)

Bogojevo

220 (6)

Pan~evo

340 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa

Ba~. Palanka

223 (0)

Smederevo

502 (2)

Titel

290 (-10)

NERA

Novi Sad

219 (-3)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

86 (10)

20 (4)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 294 (-20) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

78 (-2) 272 (-2)

50 (-4s)

Re{ewe iz pro{log broja