Dnevnik 9.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 9. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23521 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

RASVETQAVA SE AFERA U AGROBANCI

Sedam uhap{enih, Antoni} u bekstvu str. 13

DOK VARADINSKI MOST ^EKA STATUS I TRAJNU UPOTREBNU DOZVOLU

MLA\AN DINKI] NAJAVIO MERE VLADE

Novi dug Ograda propada, i PDV ZIG najavquje yet bu ne pu popravku

str. 5

Foto: R. Hayi}

I N T E R V J U : ZDRAVKO JELU[I], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA SDPS-a

st r . 7

Odluka USS nala`e uskla|ivawe Statuta APV s Ustavom str. 3

NASLOVI

Politika 2 Vu~i}: Borba proti korupcije vidqiva u najskorijem roku 3 Krivi~na prijava protiv [utanovca

Ekonomija 4 Kne`evi}: Robnim rezervama protiv rasta cena

Novi Sad POKRAJINA OBEZBEDILA 34 MILIONA DINARA ZA BESPLATNE UYBENIKE

Kwige na poklon i ~etvrtacima str. 6

SUD OTVORIO VRATA SPAJAWU „SUNOKA” I „HELENIK [UGARA”

Sav srpski {e}er u jednoj ruci

KAMILAVKE IZ PORODI^NE MANUFAKTURE U ZREWANINU STI@U DO HILANDARA

str. 4

SPORT

str. 14 – 19

n VATERPOLISTI U POLUFINALU S ITALIJANIMA

[e{ir „indijana yons” za [er beyi ju

str. 6

n VOJVODINA GOSTUJE U BE^U

n RASPORED PRVE FUDBALSKE LIGE SRBIJE

8 Mladi dru`ewe zalivaju alkoholom

Vojvodina 10 U Zrewaninu proizvodwa ve}a 5,8 posto

Ekologija 12 Zaga|ewe oteralo ptice s reke Krivaje

Prete`no sun~ano Najvi{a temperatura 31 °S

POLiTikA

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

JEDINO STRANKAMA NOVCA IZ BUYETA NE]E FALITI

Du pli ra na pri ma wa na ra ~un gra |a na RAZGOVARALI DODIK I NIKOLI]

Te sne ve ze Sr bi je i Srp ske Pred sed ni ci Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske To mi slav Ni ko li} i Mi lo rad Do dik ima li su pr ve zva ni~ ne raz go vo re na ko ji ma su u pri ja teq skom raz go vo ru raz ma tra li sa rad wu RS i Sr bi je, kao i ak ti vi ra we ra da Sa ve ta za spro vo |e we Spo ra zu ma o spe ci jal nim i pa ra lel nim ve za ma, sa op {ti la je Pres-slu `ba pred sed ni ka Sr bi je. Ni ko li} i Do dik slo `i li su se u to me da po sto ji stal na po tre ba za una pre |e wem uza jam ne sa rad we ba zi ra ne na Spo ra zu mu o spe ci jal nim i pa ra lel nim ve za ma Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske, na vo di se u sa op {te wu. Do dik je to kom dvo i po ~a sov nih raz go vo ra in for mi sao Ni ko li }a o mno {tvu stra te {kih pro je ka ta ko ji se re a li zu ju u RS, po seb no u obla sti ener ge ti ke, in fra struk tu re, te le ko mu ni ka ci ja i raz vo ja po qo pri vre de i tu ri zma. Ni ko li} re kao je da }e ula ga ti mak si mal ne na po re da se pri ja teq ski od no si Sr bi je i RS i da qe una pre |u ju. On je do dao da su mir i sta bil nost u re gi o nu ap so lut ni pri o ri tet Sr bi je.

Ni ko li} i Do dik sa gla si li su se u to me da je odr `a va we te snih i pri ja teq skih ve za u svim sfe ra ma `i vo ta ga rant sta bil no sti, te meq za bo qu bu du} nost i pr vo ra zred ni na ci o nal ni za da tak. Do dik je po sle sa stan ka s Ni ko li }em re kao da su od no si Be o gra da i Ba wa lu ke „u naj bo qem mo gu }em sta wu”, i iz ra zio o~e ki va we da }e od no si s no vim pred sed ni kom Sr bi je do pri ne ti ja ~a wu spe ci jal nih pa ra lel nih ve za”. Do dik je is ta kao da po {tu je ~i we ni cu da je Ni ko li} le gi tim no iza bra ni pred sed nik Sr bi je, i iz ra zio o~e ki va we da }e za jed no mo }i da kre i ra ju i usa gla se ne ke sta vo ve u ve zi s po li ti~ kim sta tu som srp skog na ro da na Ko so vu i u BiH. Pod se tiv {i na to da je po li ti ka Be o gra da i Ba wa lu ke po pi ta wu Ko so va go to vo iden ti~ na, Do dik je is ta kao da }e RS, ko ri ste }i pro ce du re ko je su joj na ras po la ga wu, i na da qe spre ~a va ti pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va.

Po li ti~ ke stran ke ko je su u par la men tu, wih 25, me se~ no iz bu x e ta is p um p a j u 105.403.551 di nar. Za kon se u wi ho vom slu ~a ju po {tu je pa upla te le `u re dov no iz me |u 10. i 15. u me se cu, {to ih ~i ni je di nim bu xet skim ko ri sni ci ma ko ji ne mo ra ju da stra hu ju za op sta nak. Ta ko iz da {nu su mu stran ke do bi ja ju za hva qu ju }i no vom Za ko nu o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra n a k a, iz g la s a n om u Skup {ti ni pro {le go di ne, po sle do sta na te za wa s Ve ne cijn skom ko mi si jom i Evrop skom uni jom. Za kon je mo rao da se iz gla sa kao uslov za do bi ja we sta tu sa kan di da ta za EU, a stran ke su po ku {a va le da na |u for mu lu ko ja }e im do ne ti {to vi {e nov ca po re skih obvzni ka ka da se na |u u par la men tu. Taj ob ra ~un ka `e da se stran ka ma no vac de li na osno vu bro ja po sla ni~ kih me sta i bro ja qu di ko ji su gla sa li za wih. Po ma lo zbu wu ju }e zvu ~i da je, na osno vu to ga, za sa mo jed nog ~la na Skup {ti ne mo gu }e do bi ti iz me |u 380.000 di na ra i mi lion. U ras po de li nov ca iz bu xe ta G17 plus je s de set me sta obez be dio 5,4 mi l i o n a di n a r a, SDPS s jed nim me stom ma we oko 3,4. Srp ski po kret ob no ve me se~ no do bi ja go to vo dva mi li o na di na ra, NS pla }a mo 2,8, a DSS 9,9 mi li o na, {to je ~ak tri put vi {e ne go ra ni je. SVM do bi ja go to vo 2,8 mi li o na di na ra. Glav ni na od 105 mi li o na di na ra sva ka ko }e sva kog me se ca pri pa sti na pred wa ci ma i de mo kra ta ma. Di rek tor „Tran spa rent no sti Sr b i j a„ Vla di mir Go a ti za

Da ~i}: Za pra ved no re {e we Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} i {ef UN MIKa Fa rid Za rif sa gla si li su se ju ~e o to me da je neo p hod no obez be di ti mir i sta bil nost na Ko so vu, i oce ni li da je di ja log ne za me wiv u re {a va wu otvo re nih pi ta wa na Ko so vu, sa op {te no je iz Vla de Sr bi je. Su zdra à va we od jed no stra nih po te za je uslov mi ra i odr ì ve sta bil no sti, kon sta to va no je u raz go vo ru. Sva re {e wa pro ble ma na Ko so vu tre ba da bu du u skla du s Re zo lu ci jom UN 1244 i tre ba da ih ve ri fi ku je Sa vet bez bed no sti UN, ka è se u sa op {te wu.

„Sa mo pra ved no re {e we ga ran tu je traj nu sta bil nost na Ko so vu”, is ta kao je Da ~i}, i iz ra zio za bri nu tost {to is tra ge o ile gal noj tr go vi ni or ga ni ma ni su do voq no na pre do va le. Sa go vor ni ci su se sa gla si li u to me da pri vre me ne in sti tu ci je vla sti u Pri {ti ni ni su ade kvat no re a go va le na u~e sta le na pa de na srp sko sta nov ni {tvo. „Vla da Sr bi je uva `a va do go vo re po stig nu te u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne i sma tra da tre ba da se pre va zi |u raz li ~i te in ter pre ta ci je do go vo re nih re {e wa”, na vo di se u sa op {te wu.

Ome ro vi} za do vo qan od lu kom Vla de Pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za qud ska i ma win ska pra va i rav no prav nost po lo va Me ho Ome ro vi} po zdra vio je od lu ku Vla de da na lo ì mi ni star stvi ma prav de i kul tu re da is pi ta ju slu ~aj o po sta vqa wu spo men-plo ~e A}if-efen di ji u No vom Pa za ru. – Ve ru jem da }e pred stav ni ci tih mi ni star sta va oti }i i do Ade Ci gan li je i dru gih me sta u Sr bi ji gde su se na sli ~an na ~in, po di za wem spo me ni ka i vid nim obe le` ji ma, sla vi li i ve li ~a li oni ko ji su sa ra |i va li s oku pa to rom ili ~i ni li zlo ~i ne, a zbog ~e ga su pra vo sna `no osu |e ni – re kao je Ome ro vi}. On je oce nio da nig de u Evro pi, „u ko ju se svi za kli wu”, ne ma slu ~a ja da se sa rad ni ci ma oku pa to ra i fa {i sti ma po di ù spo men-obe le` ja. – Sa mo ta ko }e Sr bi ja na de lu po ka za ti da kao dr à va ima isti tret man pre ma svi ma ko ji su slu ì li oku pa to ru ili sa ra |i va li s wim – uve ren je Ome ro -

vi}. – Oni ko je je isto ri ja, s pra vom, sta vi la na me sto ko je su sa mi oda bra li, ne sme ju da nas ima ti ni ver sku, ni stra na~ ku, ni na ci o nal nu ozna ku. Ta ko }e mo po tvr di ti pri vr `e nost evrop skim vred no sti ma, u ko je je an ti fa {i zam ugra |en, ali i do ka za ti da ogrom ne `r tve ko je je Sr bi ja da la ni su bi le uza lud i da ni su za bo ra vqe ne. Vla da Sr bi je ju ~e je ras pra vqa la o pri su stvu mi ni stra Su lej ma na Ugqa ni na po sta vqa wu spo menplo ~e A}if-efen di ji u No vom Pa za ru i za du `i la mi ni star stva prav de i kul tu re da pri pre me pred log me ra da spor ni isto rij ski do ga |a ji ne ugro ze do bre me |u na ci o nal ne od no se i an ti fa {i sti~ ko opre de qe we Vla de. Na sed ni ci je po tvr |e no opre de qe we Vla de da se u Sr bi ji gra de do bri me |u na ci o nal ni od nos. Ta bla u ~ast A}if-efen di je po sta vqe na je u su bo tu, u cen tru No vog Pa za ra, u pe {a~ koj zo ni, na me stu na ko jem je ne ka da bi la we go va ku }a.

„Dnev nik” ka `e da ta kvo po na {a we stra na ka u Sr bi ji, ima ju }i u vi du kri zu i bu xet ske ru pe, ni naj ma we ni je u re du, te da bi od red be iz Za ko na o fi nan si -

jal nog osi gu ra wa, pro pi sa li su iz dva ja we od 0,15 od sto bu xe ta Sr bi je, APV i je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve. Na taj na ~in oni su, u stva ri, udvo stru ~i li iz -

ra wu, ko je pro pi su ju pro ce nat iz bu xe ta mo ra le da se vra te na sta ro. – Stran ke su pro me nu u fi nan si ra wu iz ve le na vr lo per fi dan na ~in – ka `e Go a ti. –

nos na ko ji ra ~u na ju, iako su Ve n e c i j an s ka ko mi s i j a i Evrop ska uni ja upo zo ra va le na to da to ne bi sme lo da se ~i ni. Po we go vim re ~i ma, dr `av no fi nan si ra we stra na ka uve la je

Par ti je su sa da je di ne ko je su si gur ne da }e re dov no do bi ja ti no vac iz bu ye ta, {to dr `a va ne mo `e da ga ran tu je pen zi o ne ri ma i dru gim bu yet skim ko ri sni ci ma (Vla di mir Go a ti) Na pra viv {i no vi za kon pro {le go di ne, oni su pro me ni li pro ce nat ko ji se iz dva ja iz bu xe ta. Ume sto 0,15 od sto na go di {wem ni vou, uma we no za tran sfe re dru gim ni vo i ma vla sti i or ga ni za ci ja ma oba ve znog so ci -

sre di n om {e z de s e tih go di n a pro {log ve ka SR Ne ma~ ka zbog sve ve } ih tro {ko va wi ho ve pro mo ci je. Taj mo del pre u ze le su go to vo sve ze mqe u Evro pi osim Ve li ke Bri ta ni je i jo{ ne kih.

– Pro blem je u to me {to su na {e stran ke ova kvim za hva ta wem u bu xet opa sno pri bli è ne is kqu ~i vo bu xet skom fi nan si ra wu, na {ta EU gle da s mno go kri ti ke – ka è Go a ti. Uz pa re iz bu xe ta, stran ke ima ju pra vo da sa ku pqa ju ~la na ri ne, da pri ma ju po klo ne, da pro iz vo de i pro da ju svo je sim bo le. Uz sve to, stran ke uzi ma ju i „ha ra~” od ~la no va ko je po sta ve na va `na me sta. Me |u tim, ve }i na funk ci o ne ra re }i }e uvek da ~ak ni to ni je do voq no za nor mal no funk ci o ni sa we par ti ja, {to je da le ko od isti ne. – Pro ble ma ti~ no je i fi nan si ra we pro te klih iz bo ra jer je ne ko li ko stra na ka, od ko jih je ve }i na sa da u vla sti, po tro {i lo mno go vi {e ne go {to je pri ho do va lo. Ja ne znam da li su one pro na {le al he mij sku for mu lu ko jom stva ra ju no vac ni iz ~e ga, ali je si gur no da su kr {i le za kon – tvr di Go a ti. On ka è da su par ti je sa da je di ne ko je su si gur ne da }e re dov no do bi ja ti no vac iz bu xe ta, {to dr à va ne mo è da ga ran tu je pen zi o ne ri ma i dru gim bu xet skim ko ri sni ci ma. – Ako ho }e da se po sta ve po {te no, vra ti }e for mu la ci ju o pro cen tu iz bu xe ta na za kon sko re {e we iz 2003. go di ne jer ova kvo ra si pa we mno go go vo ri o wi ma u ova kri zna vre me na. Taj vi {ak ko ji su uze li bu kval no je otet iz xe po va gra |a na, dok dru gi pro pa da ju. Us put ne po {tu ju ni za kon jer na iz bo re tro {e vi {e ne go {to, na vod no, sa ku pe – ob ja {wa va Go a ti. P. Klai}

Vu ~i}: Bor ba pro tiv ko rup ci je vi dqi va u naj sko ri jem ro ku Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da }e gra |a ni u „naj sko ri jem vre men skom ro ku” vi de ti da je mo gu }e da dr à va vo di o{tri ju i ja sni ju bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. Vu ~i} je re kao da po sao Vla de ni je da na ja vqu je hap {e wa, iako to gra |a ni vo le, ve} da u~i ni da in sti tu ci je ra de svoj po sao. – Kqu~ no pi ta we za nas je ko je uzeo na rod ne pa re i ka ko da vra ti mo te pa re. U tom smi slu, in sti tu ci je dr à ve Sr bi je pred u ze }e sve neo p hod ne me re. U naj sko ri jem, u bu kval nom smi slu te re ~i, ro ku gra |a ni }e vi de ti da je mo gu }e da vo di mo, kao dr à va, o{tri ju i ja sni ju bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la – re kao je Vu ~i} go stu ju }i u Dnev ni ku RTS-a. On je is ta kao da te in sti tu ci je mo ra ju da ima ju u vi du da ne sme bi ti za {ti }e nih, bez ob zi ra na po li ti~ ku, par tij sku ili bi lo ko ju dru gu pri pad nost. – Uve ren sam u to da ta kav rad, uz ja ~a we in sti tu ci ja, je ste za log za bu du} nost. Jer, kad na pra vi mo si stem, on da to ne }e za vi si ti od bi lo ko jeg po je din ca ve}

}e bi ti kao {to to da nas iz gle da u Dan skoj, Nor ve {koj ili ne koj dru goj ure |e noj ze mqi s mno go ma wom sto pom kri mi na la i ko rup ci je – ka zao je Vu ~i}, ko ji je za du èn za od bra nu, bez bed nost i bor bu pro tiv kri mi na la i ko rup ci je. Vu ~i}, ko ji je i se kre tar Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost, ni je è leo da go vo ri o sa dr à ju sed ni ce Bi roa za ko or di na ci ju bez bed no snih slu `bi, odr à ne pre pet da na, jer se u~e sni ci sa stan ka pot pi som oba ve zu ju na to da ne }e u jav nost iz no si ti sa dr àj sa stan ka. On je, ipak, re kao da je za da tak Bi roa ono o ~e mu je go vo rio i pred sed nik Sr bi je – da is pi ta ono {to je Evrop ska ko mi si ja tra ì la, a to su spor ne pri va ti za ci je, i do dao da mi sli da }e qu di u Sr bi ji zbog to ga bi ti za do voq ni ji. – Mi ni jed nog se kun da ne è li mo ne ka kvu vr stu lo va na ve {ti ce. Mno go va `ni je od hap {e wa je ~vr sti na otu `ni ce. Da kle, ne moj te da ne ko ga dr ì te po de vet ili 13 me se ci u pri tvo -

ru, a da po sle to ga op tu `ni ce pa da ju. Na {a tu ì la {tva mo ra ju da ima ju naj ~vr {}u mo gu }u ar gu men ta ci ju i on da ide mo u po stu pak – po ru ~io je Vu ~i}. Pot pred sed nik Vla de je re kao da Sr bi ju o~e ku je te àk pe riod u na red nih ~e ti ri-pet me se ci, ali da bi pr vi put, iako, ka ko ka è, po pri ro di ni je op ti mi sta, „smeo da se usu di da gra |a ni ma ka è da ima na de da }e mo za go di nu da na mo `da i ì ve ti bo qe”.

TVIT CRTICA Ku hi wa

Sami sebi sv e

Slu ~aj „Cr na Re ka” po kre nuo je mno go pi ta wa o ne spo sob no sti dr `a ve da se iz bo ri s cr kvom, ali i o we noj od go vor no sti. Po li ti ~ar Drago Kova~evi } j e tako n apisa o: „Pita o sam se za{t o cr kva ne organizuje javnu kuh iwu, nego ’le~i’ narko ma ne, m ada to ne zn a. I z ak qu~io da im ovo drugo donosi nova c” .

N eko u ov im burn im polit i~k im, spor tskim i krim inal nim danima stigne da pogleda i preko plota. Napredwak Mario Ma le ti} nije o doleo a d a ne pr im eti: „Kolik o se demokr ate sva|aju i nap adaju izme|u se be , wima nik o dr ugi i ne t reba, sam i sebi su i poz ici ja i op oz ic ija”.

Ekskomunikacija

Pra vo pi tawe

Ne{to qu}i ton stigao je od demokrate Zorana @ ivkovi}a. On je crkvi p or u~ io : „PSIHOPA TU U MA NTIJI SP C mor a odma h d a ekskomu nic ir a i osu di sli~ne n adril ek arske a ktivnos ti s ve {teni ka i mo nah a” .

Dram ska spisa teqic a Biqa na Srbqanovi } posvetila je prob lem u „Crne Re ke „ ~itav ni z „tvi tova„. U jed no m tr en utku se za pi tala: „Da ne ka druga ve rska org aniza cija ima kampov e bez do zvole gd e bat in a i ubija q ud e, da

li bi bil o l ogi~n o da b ud e rapu {t ena i uki nu ta?”

Bl isk i su sreti No vi premij er za po~eo je seriju najrazl i~itij ih polit i~ kih sastana ka , a s as tao se i sa {ef o m civilne m i sije UN na Kos o v u Faridom Zarifo m. Miroslav Pe t kovi} iz DSS-a iskori stio je t aj doga|aj da se poigra r e~ima: „D acic danas sa Zarifom, Palm a uvek s a Z irafom”.

O se bi najl ep {e Vl ada je izabr ana i kano nada m ini starsk ih izja va zap qus kuje javnost. O sebi, na -

ravno , g ovore sa mo na jl ep{e. To je p rimetio i biv {i savetnik Bor is a Tadi}a N eb oj{a Krsti }: „N ajdra`i su mi o ni min istri (i ministark e) koji misle da su u Vladi svo jo m zaslug om ”.

M al o je tab la „T vitera {k a„ zajedni ca iz Srbi je zasu la je ju ~ e mreù zaht evima da Hrvats ka stavi ozna ke za B eo grad na a ut op ut. Po toj ideji je palo dosta sarkazma. Socijalista Boris M ili}evi } je nap isao: „êk , iz Za greba u Beograd vodi samo jedan put kojim vredi i}i i ti traì{ putokaz?! Malo je to, ja bih traìo put!” P. K.

politika

dnevnik

INTERVJU

ZDRAVKO JELU[I], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA SDPS-a

Od lu ka USS na la è uskla |i va we Sta tu ta APV s Usta vom Pred sed nik voj vo |an skog od bo ra So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je i od bor nik u grad skoj skup {ti ni No vog Sa da Zdrav ko Je lu {i} iz ja vio je da ko a li ci ja oku pqe na oko SPSa, a u ko joj je i we go va stran ka, ne }e ini ci ra ti ras kid ak tu el ne ko a li ci je s DS-om i LSV-om i pro me nu vla sti u No vom Sa du dok se ne uve ri u to da po sto ji „ja sna od bor ni~ ka ve }i na ko ja je za pro me nu po sto je }ih od no sa”. On je u in ter vjuu za „Dnev nik” re kao da }e SDPS in si sti ra ti na to me da se is tra è sve sum wi ve rad we ko je su obe le ì le iz bor ni pro ces na lo kal nim iz bo ri ma u No vom Sa du, a zbog ko jih je, ka ko ka è, do ve de na u pi ta we i iz bor na vo qa No vo sa |a na. – Pret hod ne iz bo re u No vom Sa du su obe le ì la sum wi va de {a va wa ko ja sa da is tra ù ju nad le è ne slu `be i li~ no zbog to ga, kao grad ski od bor nik, imam iz ve stan ste pen ne la go de, bez ob zi ra na to {to na {a ko a li ci ja ni je ni na ko ji na ~in u~e stvo va la u sum wi vim rad wa ma. Ako go vo ri mo o iz bor noj vo qi No vo sa |a na, ona je sa mim tim do ve de na u pi ta we i to mo ra da se is tra ì do kra ja da ne bi po sta lo obra zac po na {a wa za na red ne iz bo re – ka zao je Je lu {i}.

URS: DS pe re ru ke od od go vor no sti Uje di we ni re gi o ni Sr bi je sa op {ti li su da De mo krat ska stran ka na skan da lo zan na ~in po ku {a va da ope re ru ke od od go vor no sti za pad kre dit nog rej tin ga ze mqe. URS je op tu `io De mo krat sku stran ku da je uni {ti la sta we i kre di bi li tet jav nih fi na ni ja u Sr bi ji, uz oce nu da su upra vo ogro man dug i vi so ki de fi cit bu xe ta glav ni uzro ci pa da kre dit nog rej tin ga. URS je oce nio da tvrd wa da je de fi cit po ras tao zbog de cen tra li za ci je po ka zu je da DS ne raz u me ni de cen tra li za ci ju, ni jav ne fi nan si je, ni struk tu ru bu xe ta. „De cen tra li za ci ja je pro ces, fi skal na de cen tra li za ci ja je sa mo je dan od ele me na ta. Uje di we ni re gi o ni Sr bi je po no sni su na to {to su gra do vi ma i op {ti na ma vra ti li no vac i imo vi nu. Ni je taj no vac oti {ao na Mars, ne go u ~i ta vu Sr bi ju„, po ru ~i li su iz URS-a, uz oce nu da je par to krat sko i cen tra li sti~ ko upra vqa we od li ka DS-a. URS na vo di da je Mla |an Din ki} 2006. go di ne, ka da se po vu kao s po zi ci je mi ni stra fi nan si ja, osta vio su fi cit od dva po sto u dr `av noj ka si, a sa da, ka da se vra tio u Mi ni star stvo fi nan si ja, za te kao je ma wak od pre ko se dam od sto i jav ni dug od go to vo 55 od sto BDP-a.

l Koliko najave ili partijske direktive za prekomponovawe vlasti u lokalnim samoupravama u Vojvodini dovode u pitawe samo funkcionisawe lokalnih vlasti? – Si gu ran sam u to da je ver ti ka l a po l i t i~ k og od l u ~ i v a w a ko ja se pre no si s naj vi {ih na ni `e ni voe vla sti ne {to {to do vo di do bo qeg funk ci o ni sa wa svih ni voa vla sti, i to je uvek na do bro bit gra |a na. To su nor mal ni pro ce si u svim de mo krat skim dru {tvi ma i ne vi dim raz log da to ne bu de stan dar dan pro ces i u Sr bi ji. Po ne kad su iz u ze ci mo gu }i, ali sa mo ta mo gde po li ti ~a ri u lo ka lu po se du -

ju vi sok ste pen to le ran ci je i po li ti~ kog is ku stva, kao {to je slu ~aj u Be o gra du. l Kakva je pozcija SDPS-a u pokrajinskom parlamentu, gde ste u koaliciji sa SPS-om, koja u ovom mandatu nije ukqu~ena u pokrajinsku vlast? – Po sla ni ci SDPS-a }e bi ti kon struk tiv na opo zi ci ja, kao i ce la po sla ni~ ka gru pa ko a li ci je oko SPS-a. Na {a po zi ci ja je po sle di ca od lu ka Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke, ali je stav da ni na ko ji na ~in ne ugro `a va mo stre mqe wa skup {tin ke ve }i ne ko ja su usme re na ka bo qem `i vo tu gra |a na Voj vo di ne. l O~ekujete li probleme u funkcionisawu Skup{tine APV i pokrajinske administracije nakon odluke Ustavnog suda o uskra}ivawu dela nadle`nosti Vojvodini? – Pro ble mi mo gu na sta ti, pre sve ga, kao po sle di ca raz li ~i tih tu ma ~e wa onih ko ji ~e sto ni su ni pro ~i ta li od lu ke Ustav nog su da, a sprem ni su da ih tu ma ~e. Oni ko ji su ~i ta li, mo gli su da uo~e da su one iz vr {ne, ali ujed no i sa ve to dav ne u smi slu uskla |i va wa Sta tu ta Voj vo di ne i Usta va Sr bi je. l Mislite da slede izmene zakonskih propisa o nadle`nostima i Statuta APV? – Pr vo bi tre ba lo ja sno ras tu ma ~i ti sva ku na ve de nu stav ku, ali

u me stu ko je je pred vi |e no za to, a to su skup {tin ska te la i sa ma Skup {ti na AP Voj vo di ne. Ti me bi smo ima li i ja snu sli ku re flek si je od lu ke Ustav nog su da na nad le `no sti pred vi |e ne Sta tu tom AP Voj vo di ne. l Koje stavove u tom pogledu }e zastupati va{a stranka, odnosno poslani~ka grupa? – Iz laz iz te si tu a ci je tre ba tra `i ti u za ko no dav nim te li ma Sr bi je i Voj vo di ne. Si gu ran sam u to da je to je di ni pra vi put. Po {to smo mi deo ko a li ci je vla da ju }e na re pu bli~ kom ni vou, na {a po zi ci ja je vi {e ne go ja sna.

Zbog sum wi vih rad wi ko je su obe le `i le iz bor ni pro ces na lo kal nim iz bo ri ma u No vom Sa du, do ve de na je u pi ta we i iz bor na vo qa No vo sa |a na l Da li ta situacija ukazuje i na potrebu ustavnih promena? – Ustav ne pro me ne su neo p hod nost iz vi {e raz lo ga i ovo je sa mo je dan od po vo da da to bu de {to pre, ali, na rav no, uz {i ro ki kon sen zus, da usko ro ne bi smo po no vo ima li po tre bu za me wa wem naj vi {eg prav nog ak ta dr `a ve. B. D. Savi}

„DVERI” RASPUSTILE POVERENI[TVO U NOVOM SADU

Sva |a zbog grad ske vla sti Po ve re ni {tvo „Dve ri” u No vom Sa du, ko je u grad skoj skup {ti ni ima pe to ro od bor ni ka me |u re do vi ma opo zi ci je, ras pu {te no je od lu kom ru ko vod stva tog po kre ta. Od lu ka je sti gla u je ku po li ti~ kih na ja va da bi u gra du ko ji pred vo de de mo kra te mo gla da bu de for mi ra na no va skup {tin ska ve }i na. Me |u tim, pred sed nik UO „Dve ri” Vla dan Gli {i} tvr di da su raz lo zi za ras pu {ta we po ve re ni {tva „mno go du bqi” ne go {to je to na sto ja we wi ho vih od bor ni ka da u No vom Sa du for mi ra ju ve }i nu s opo zi ci o nom Srp skom na pred nom stran kom. – Pro blem je u to me {to Po kret ima svo ju struk tu ru, {to zna ~i da vi {i or ga ni mo ra ju da bu du pre sve ga oba ve {ta va ni, a to ni je bio slu ~aj i oni su nas sla ga li. Dru go, po ku {a li su da pra ve svo ju struk tu ru unu tar or ga ni za ci je pa je po {te no da on da iz na {e iza |u – iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik” Gli {i}. Iz „Dve ri„ su, ka ko je to sa op {ti lo Sta re {in stvo Po -

kre ta, is kqu ~e ni Mi ro slav Pa ro vi} i Alek san dar \ur |ev ko ji su po zva ni da vra te od bor ni~ ke man da te, „ili, uko li ko to ne `e le, u~i ne sve da se sru -

Nezvani~no sa SNS i DSS Mi ro slav Pa ro vi} ka `e da su do sad ima li sa mo ne zva ni~ ne raz go vo re sa stran ka ma opo zi ci je u No vom Sa du, SNS-om i DSS-om, o fo mi ra wu no ve skup {tin ske ve }i ne. – Kad se ta op ci ja po ja vi la, mi smo pre da ni to me da po ku {a mo da fo mi ra mo no vu skup {tin sku ve }i nu i raz vla sti mo DS i LSV – re kao je Pa ro vi}. {i vlast De mo krat ske stran ke i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne u No vom Sa du”. Mi ro slav Pa ro vi}, ko ji je u no vo sad skoj skup {ti ni {ef od b or n i~ k e gru p e „Dve r i”, sma t ra da je od l u k a Sta r e -

{in stva „{tet na i li ce mer na”. – [tet na je jer, na à lost, ide na ru ku sa mo DS-u, ko ji je sad u mo gu} no sti da u~vr sti svo je po zi ci je. A li ce mer na je jer smo mi od pr vog da na ka da je iza bra na vlast DS–LSV-a u No vom Sa du è le li da je sru {i mo za to {to su do sad ve o ma lo {e vo di li grad i zbog kva li te ta ì vo ta, a sa da i zbog pri ~e oko Voj vo di ne i in ter na ci o na li za ci je. Po treb no je raz vla sti ti se pa ra ti sti~ ke sna ge u No vom Sa du – re kao je Pa ro vi} za „Dnev nik”. On je ka zao da wi ho va od bor ni~ ka gru pa osta je je din stve na i da ni ko me |u wi ma ne }e da ti ostav ku na man dat jer bi to bi lo, do dao je, neo d go vor no. Sem DS-a i LSV-a, u ko a li ci ji vla da ju }oj u No vom Sa du su i Srp ski po kret ob no ve i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je ko je su opo zi ci o ni na pred wa ci ne dav no, na kon {to su SNS i SPS za jed no u{li u Re pu bli~ ku vla du, po zva li na for mi ra we no ve grad ske skup {tin ske ve }i ne. S. Kova~evi}

REKLI SU Ob ra do vi}: Ne }e mo iza zi va ti po tre se – Ne }e mo iza zi va ti po tre se – re kao je za „Ve ~er we no vo sti” mi ni star pro sve t e, na u k e i teh n o l o {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi}, od go va ra ju }i na pi ta w e ka k o se spro v o d i plan da se na lo kal ni ni vo pre s li k a re p u b li~ k a vlast. – U me di ji ma se to mno go vi {e po mi we ne go {to je mo gu }e spro ve sti na te re nu. Jer, na lo ka lu ima stvar no ~ud nih kom bi na ci ja. Ide ja je ste da se na pra vi {to ve }i broj ko a li ci ja na lo kal nom ni vou ko je }e odr `a va ti ko a li ci o ni ras po red na ni vou Re pu bli ke. Na pi ta we {ta }e bi ti s Be o gra d om, Ob r a d o v i} od g o v a r a: „Be o g rad funk c i o n i { e”. Go v o r e } i o od n o s i m a u vla da ju }oj ko a li ci ji, Ob ra do vi} ka `e da je po ~e lo od li~ no. – Na {i od no si s na pred wa ci ma vr lo su ko rekt ni i pro fe si o nal ni. Li~ no, pr vi put sam bio u si tu a ci ji da ra dim sa ~el nim qu di ma SNS-a i URS-a i od mah smo pro na {li od go vo re na sva pi ta wa –tvr di mi i ni star.

Ste fa no vi}: Paj ti} i \i las da se do go vo re s Ta di }em Biv {i pre go va ra~ u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, da nas po sla nik De mo krat ske stran ke Bo ri slav Ste fa no vi} u in ter vjuu za „Ku rir„ ka `e da DS mo ra da se re for mi {e i da tre ba da od go va ra ju svi ko ji su lo {e ra di li ili su se oko ri sti li stran kom, ukqu ~u ju }i i qu de iz Pred sed ni {tva, ali i pot pred sed ni ke stran ke, ako ta ko utvr de stra na~ ki or ga ni. – Ima do sta qu di ko ji su pra vi li po gre {ne po te ze, ko ji su nas kom pro mi to va li, ba vi li se lo {im ka drov skim re {e wi ma... Ne sa mo na lo ka lu ne go i u Pred sed ni {tvu stran ke i me |u pot pred sed ni ci ma, i oni tre ba da se po vu ku – sma tra Ste fa no vi}. – Dra gan \i las i Bo ris Ta di} tre ba da se do go vo re o to me na ko ji na ~in }e mo re for mi sa ti stran ku. Ako se taj do go vor po stig ne, on da ne }e bi ti ni ka kvih lo mo va. Ali va `no je da se uti caj ni pot pred sed ni ci ko ji su po sti gli do bar re zul tat, kao {to su Bo jan Paj ti} i \i las, do go vo re s pred sed ni kom par ti je.

Tri van: Ime i pre zi me – Mi s lim da ni j ed n oj or ga ni za ci ji, pa ni DS-u, ne mo è bi ti bo qe dok se ne uve de prin cip od go vor no sti i da sva ki pro blem ima ime i pre zi me – ka è pot pred sed ni ca DS-a Je le na Tri van. Ona sma tra da je Go ran Je {i} u kri ti ci ru ko vod stva de mo kra ta po naj ma we mi slio na wu. U iz ja vi za „Po li ti ku” ona tvr di da je sprem na da u sva kom tre nut ku da ostav ku i od rek ne se funk ci je. – Ve ru jem da je od sva ~i je po je di na~ ne funk ci je va `ni je da se stran ka osna ì i sta bi li zu je. Mi slim ta ko |e da ni jed noj or ga ni za ci ji, pa ni DS-u, ne mo è bi ti bo qe dok se ne uve de prin cip od go vor no sti i da sva ki pro blem ima ime i pre zi me. I za to pret hod no tre ba da raz go va ra mo o od go vor no sti i da ne ko pre u zme od go vor nost za ~i we we i ne ~i we we jer ko lek tiv ni po te zi ~e sto pri kri va ju po je di na~ ne od go vor no sti – ob ja {wa va Je le na Tri van.

~etvrtak9.avgust2012.

PREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE NEBOJ[A STEFANOVI]

Iz bor ni si stem zreo za pro me nu Po vo dom oce ne Ustav nog su da Sr bi je da su 22 od red be Za ko na o utr |i va wu nad le `no sti Voj vo di ne ne u stav ne, Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} je ka zao da par la ment po {tu je od lu ke su da i da }e pa `qi vo raz mo tri ti ini ci ja ti ve za raz mi {qa we o iz me na ma za ko na. On je do dao da }e par la ment pri tom ta ko |e ce ni ti po lo àj Voj vo di ne u Sr bi ji kao i è qu da se u skla du sa Usta vom, za ko ni ma i pod za kon skim ak ti ma na naj bo qi na ~in omo gu }i da gra |a ni Voj vo di ne ostva ru ju svo ja pra va kao i osta li gra |a ni Sr bi je. -Ono {to }e bi ti po lo àj par la men ta je ste da se i o ovoj stva ri ne iz ja {wa va „ad hok” ve} da se na ozbi qan i od go vo ran na ~in raz mo tre sva mo gu }a re {e wa i do ne se od lu ka ko ja }e na sta vi ti da {ti ti po lo àj gra |a na Voj vo di ne i ko ja }e na sta vi ti da omo gu }a va da se

ko je smo se sa mi oba ve za li da ne po sto je vi {e blan ko ostav ke, da po sto ji po tre ba da {to ve }i deo Sr bi je bu de re pre zen to van u Skup {ti ni, a ta ko |e da i kva li -

tet nim iz bo rom qu di ne bu de mo gu} pre la zak iz jed ne u dru gu stran ku, da to bu de sve de no na mi ni mum”, re kao je Ste fa no vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, za to }e bi ti po treb no jo{ raz go vo ra jer ne po sto ji kon sen zus o iz bo rom si ste mu.

O pravosudnim zakonima krajem avgusta Ste fa no vi} je na ja vio da }e par la ment kra jem av gu sta ras pra vqa ti o iz me na ma dva za ko na iz obla sti pra vo su |a, a u sep tem bru i o re ba lan su dr `av nog bu xe ta ako ta kva ini ci ja ti va stig ne iz vla de. O~e ku ju se iz me ne Za ko na o kri vi~ nom po stup ku, a po ~et kom sep tem bra sle di ras pra va o za ko nu o jav nim na bav ka ma. wi ho va pra va ostva ru ju na naj bo qi mo gu }i na ~in- re kao je Ste fa no vi}. On je iz ra zio o~e ki va we da }e par la ment u na red nom pe ri o du ima ti pri li ku da se iz ja sni i o iz bor nom si ste mu ~i ju pro me nu mo ra da pra ti ce lo kup na re for ma po li ti~ kog si ste ma i do dao da u ovom tre nut ku tre ba raz mi sli ti ko ji bi iz bor ni si stem bio naj bo qi. „Tre ba ima ti u vi du i na {e pri kqu ~e we EU i od red be na

„Po mi we se i me {o vi ti si stem po put onog u Voj vo di ni. Po sto ji ide ja da se pro me ni broj iz bor nih je di ni ca ka ko bi sva ki deo Sr bi je bio re pre zen to van dru ga ~i je. Na rav no, po sto ji vi {e re {e wa ali za ovo je po treb no da se sve kqu~ ne re le vant ne stran ke slo `e. Ne bih vo leo da bi lo ko zlo u po tre bi ovu te mu i da bi lo ko sma tra da }e se ovim po vre di ti ne ka od pra va gra |a na Sr bi je”, re kao je Ste fa no vi}.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Kri vi~ na pri ja va pro tiv [u ta nov ca Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne la je ju ~e Pr vom osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Be o gra du kri vi~ nu pri ja vu pro tiv biv {eg mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca jer ni je pri ja vio imo vi nu. Agen ci ja je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, utvr di la da biv {i mi ni star od bra ne ni je pri ja vio da su on i we go va su pru ga ste kli vla sni {tvo nad po 1/10 ide al nog de la sta na od 63 kva drat na me tra u Sker li }e voj 20 na Vra ~a ru. Sum wa se da je ti me {to ni je pri ja vio imo vi nu iz vr {io kri vi~ no de lo iz ~la na 72 Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. Agen ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv [u ta nov ca, ko ji

je i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke, po stu pa ju }i po pri ja vi ko ja je pro tiv we ga pod ne ta. U sa op {te wu se na vo di da je Agen ci ja, u okvi ru za kon skih nad le `no sti, pro ve ri la iz ve {taj o imo vi ni i pri ho di ma ko ji je [u ta no vac pod neo Agen ci ji 31. ja nu a ra 2012. i pri ku pi la po dat ke od Re pu bli~ kog ge o det skog za vo da i Pr vog osnov nog su da u Be o gra du. „Ka ko Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ne ma nad le `no sti da spro vo di is tra `ne rad we, kri vi~ na pri ja va upu }e na je nad le `nom tu `i la {tvu da bi se utvr di le sve re le vant ne okol no sti u ovom slu ~a ju”, na vo di se u sa op {te wu Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je.

Zre wa nin: No vi gra do na ~el nik 21. av gu sta Pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Ra do van Bu la ji} za ka zao je za 21. av gust sed ni cu na ko joj bi od bor ni ci tre ba lo da iza be ru no vog gra do na ~el ni ka, po {to je ak tu el ni gra do na ~el nik Go ran Kne `e vi} pod neo ostav ku na kon {to je ne dav no iza bran za mi ni stra po qo pri vre de Sr bi je. Za we go vog na sled ni ka pred lo `en je stra na~ ki ko le ga iz Srp ske na pred ne stran ke Ivan Bo {wak (38).

Osim iz bo ra no vog gra do na ~el ni ka, pred vi |e no je da od bor ni ci iza be ru i za me ni ka gra do na ~el ni ka i ~la no ve Grad skog ve }a. U Skup {ti ni Zre wa ni na ve }i nu su for mi ra li SNS i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, a grad sku vlast na kon sti tu tiv noj sed ni ci for mi ra li su uz po dr {ku dva po sla ni ka s li ste Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i Srp skog po kre ta ob no ve.

ekonomija

~etvrtak9.avgust2012.

Na |e ne pa re za stam be ne sub ven ci je

MI NI STAR PO QO PRI VRE DE GO RAN KNE @E VI]

Rob nim re zer va ma pro tiv ra sta ce na

Vla da Sr bi je je usvo ji la iz me we nu ured bu za sub ven ci o ni sa nu ku po vi nu sta no va i obez be di la ne do sta ju }ih 320 mi li o na di na ra za ve} odo bre ne kre di te za ovu go di nu, iz ja vio je ju ~e mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili}. Vla da je ju ~e usvo ji la tu ured bu, a is pla ta kre }e od mah, re kao je Ili} no vi na ri ma. „Sve oba ve ze ko je su pre u ze te bi }e is pla }e ne, ured ba je pro {la na vla di i 320 mi li na bi }e upla }e no”, is ta kao je Ili} u Sa ve zu sa mo stal -

„Iz gra dio sam 4.565 ki lo me ta ra pu ta” Ve li mir Ili} iz ja vio je da je to kom we go vog pret hod nog man da ta iz gra |e no re kord nih 4.500 ki lo me ta ra pu te va u ze mqi i oko 65 ki lo me ta ra na Ko ri do ru 10, kao i da }e ova vla da pre ma {i ti taj re zul tat. „Kon ce si je su naj bo qe re {e we za iz grad wu pu te va, a ne bu xet ska sred stva i kre di ti”, iz ja vio je Ili}. nih sin di ka ta, gde je odr `a na kon fe ren ci ja za no vi na re po vo dom obe le `a va wa Da na gra |e vi na ra Sr bi je. No vac bi tre ba lo da bu de pre ba ~en Na ci o nal noj kor po ra ci ji za osi gu ra we stam be nih kre di ta. Ina ~e, bu xe tom za ovu go di nu za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te opre de qe no je 1,7 mi li jar di di na ra i odo bre no vi {e od 1.100 zaj mo va. Pro se~ na vred nost kre di ta, ko ji se

osi gu ra va kod Na ci o nal ne kor po ra ci ja je oko 33.000 evra i uglav nom su to sta no vi do oko 50 kva dra ta. Sub ven ci je u ku po vi ni kva dra ta deo su ured be o po mo }i dr `a ve i gra |e vin skoj in du stri ji. Po ~et kom ju na, ka da je re zer vi sa no svih 1,7 mi li jar di di na ra, ban ke su po in struk ci ji Na ci o nal ne kor po ra ci je ob u sta vi le pri jem no vih zah te va za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te.

Gra |e vi nar stvo tek dva od sto BDP Ne i ma ri su ju ~e obe le `i li Dan Dan gra |e vi na ra Sr bi je, upo zo riv {i na dra ma ti ~an pad u~e {}a gra |e vi nar stva u bru to do ma }em pro iz vo du ze mqe, sa ne ka da {wih 10 na dva od sto. To je je dan od bit nih po ka za te qa pri vred nog am bi jen ta u ko jem po slu ju gra |e vin ske fir me, iz ja vio je tim po vo dom Du {ko Vu ko vi}, pred sed nik Sin di ka ta rad ni ka gra |e vi nar stva i in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la, ko ji je u sa sta vu Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je.

dnevnik

Vu ko vi} je is ta kao da su gra |e vi na ri da nas uglav nom bez po sla na do ma }em i ino stra nom tr `i {tu, da mno gi `i ve na gra ni ci si ro ma {tva, kao i da na hi qa de rad ni ka me se ci ma, pa i go di na ma ne pri ma za ra du. Is ti ~u }i da su gra |e vin ske fir me u ve li kim du go vi ma i da je wi hov broj u po sled we dve go di ne sma wen za oko 3.000, on je do dao da je u istom pe ri o du sma wen broj le gal no za po sle nih gra |e vi na ra sa 120.000 na 70.000.

Vla da Sr bi je in ter ve ni sa }e, po sred stvom Di rek ci je za rob ne re zer ve, na do ma }em tr ì {tu ka ko bi spre ~i la rast ce na osnov nih po qo pri vred no pre hram be nih pro iz vo da zbog su {e, ko ja je de set ko va la rod ra tar skih kul tu ra, iz ja vio je ju ~e za Ta njug mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi}. On je re kao da je u raz go vo ri ma sa pred stav ni ci ma osta lih mi ni star sta va do go vo re no da se {to pre oba ve in ter ven ci je po mo }u Rob nih re zer vi sa sto~ nom hra nom i go to vim pro iz vo di ma ka ko bi se uti ca lo na pod mi re we tra `we i odr à la sta bil nost ce na. On je uka zao da }e taj po sao bi ti oba vqen u naj sko ri je vre me, ali je upo zo rio da je u ovom tre nut ku te {ko je re }i ka kvi }e bi ti kraj wi efek ti te me re. Pre ma

re ~i ma Kne è vi }a, pro ce ne Mi ni star stva po qo pri vre de su da }e ovo go di {wi rod ku ku ru za i so je bi ti uma wen za bez ma lo 50 od sto u od no su na law ski ni vo, sun co kre ta i {e }er ne re pe za 20 do 40 pro ce na ta, {to }e se ne ga tiv no od ra zi ti i na spoq no tr go vin ski bi lans, jer su to iz vo zni pro iz vo di, ali i na do ma }e tr ì {te. On sma tra da po qo pri vre da mo è zna ~aj no vi {e da do pri ne se ukup nom eko nom skom ra stu Sr bi je, u krat kom ro ku uko li ko se me ra ma agrar ne po li ti ke de fi ni {e odr ì vi i rav no me ran raz voj. U pla nu je, ka ko je re kao, da se u skla du sa mo gu} no sti ma, zna ~aj no po ve }a agrar ni bu xet ali da je te {ko re }i ko li ko je to re al no ve} u 2013. go di ni zbog ukup ne eko nom ske si tu a ci je u ze mqi.

SUD OTVO RIO VRA TA SPA JA WU „SU NO KA” I „HE LE NIK [U GA RA”

Sav srp ski {e }er u jed noj ru ci Mi o drag Ko sti} sve je bli ì ku po vi ni gr~ kog „He le nik {u ga ra„, a u tom slu ~a ju we go va „MK-gru pa„, u ~i jem su sa sta vu {e }e ra ne „Su no ko„, ima la bi u ot ku pu {e }er ne re pe i pro iz vod wi {e }e ra u Sr bi ji tr ì {ni udeo od oko 80 od sto. Uprav ni sud Sr bi je je, na i me, ospo rio od lu ku Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je da za bra ni spa ja we {e }e ra na „Su no ka„ s „He le ni kom„, ko ji u na {oj ze mqi ima dve {e }e ra ne – u Cr ven ki i @a bqu. Ako na to me osta ne, Ko sti }u su vra ta gr~ ke in du stri je {e }e ra otvo re na. Pod se ti mo, i na kon {to je Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je po ~et kom go di ne do ne la re {e we ko jim se ne do zvo qa va spa ja we „Su no ka” i „He le ni ka”, iz „MK-ko mer ca„ sti za le su po ru ke da na {a kom pa ni ja ne od u sta je od gr~ ke. I sam Mi o drag Ko sti} je ne dav no ka zao da mu je na me ra bi la da ku pi fa bri ku {e }e ra u Gr~ koj „He li nik {u gar” te je iz to ga ja sna i we go va am bi ci ja – da se kroz ver ti kal nu in te gra ci ju fir mi na pra vi odr ìv si stem ko ji }e mo }i da se no si s kon ku ren ci jom i na do ma }em i na ino stra nom tr ì {tu. Elem, iz utak mi ce za „Cr ven ku” i àbqsku „[aj ka {ku”, uz iz go vor „kri za u Gr~ koj”, iza {lo je vi {e od po lo vi ne igra ~a, me |u ko ji ma i do ne dav no naj ja ~i pre te dent – ne ma~ ki „Nord cu ker”. A po ono me {to se ne zva ni~ no mo glo ~u ti u {e }er noj bran {i, Ko sti} je na u mio da se po sva ku ce nu do ko pa „He le ni ka”, a ni je bi la is kqu ~e na ni op ci ja da }e ku po vi nu da oba vi pre ko jed ne gr~ ke kom pa ni je. Elem, ovih da na se Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je i „MK-gru pa„ do pi su ju sa op {te wi ma u ko ji ma kom pa ni ja Mi o dr ga Ko sti }a sto ji na stra ni Uprav nog su da. Ne is kqu ~u ju }i mo gu} nost da na kra ju ba la de An ti mo no pol ska ko mi si ja ipak do ne se re {e we u ko rist „MK-gru pe„,

biv {a pred sed ni ca Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je Di ja na Mar ko vi}-Ba ja lo vi} za „Dnev nik” je ka za la da Uprav ni sud mo `e sa mo vra ti ti pred met Ko mi si ji na po nov no od lu ~iv we. – Uprav ni sud ve ro vat no ni je ula zio u su {ti nu od lu ke ve} se ba vio pi ta wem po stup ka. To je uprav ni po stu pak gde, u sva kom slu ~a ju,

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je po od lu ci Su da po no vo mo ra da do no se re {e we. A mo gu }e je da u no vom po stup ku ona od lu ~i dru ga ~i je – ob ja sni la je na {a sa go vor ni ca. Pod se ti mo, u Sr bi ji tre nut no ra di {est {e }e ra na, ko ji ma ga zdu ju „Su no ko”, tj. „MK-gru pa„, „He le nik {u gar” i ita li jan ski „Sfir”, pod ~i jom je ka pom {e }e ra na u Sen ti.

„Ne pri me re ni ko men ta ri” „Su no ko„ sma tra da je sa op {te we Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je u ko jem se ko men ta ri {e rad Uprav nog su da „pri mer ne do zvo qe nog i ne pri me re nog ko men ta ri sa wa ra da su do va, s o~i gled nom na me rom da se sop stve ni pro pu sti u ra du po ka `u kao na me ra Uprav nog su da da ’de za vu i {e’ rad Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je”. „Ka da se Ko mi si ja ve} po zi va na od red be Evrop ske kon ven ci je o qud skim pra vi ma i osnov nim slo bo da ma, a ko ja se, uz gred re ~e no, ne od no si na dr `av ne or ga ne, on da isto ta ko Ko mi si ja tre ba pri hva ti ti ~i we ni cu da sud ska kon tro la ra da uprav ne vla sti i po sto ji ra di za {ti te pra va i slo bo da gra |a na i prav nih li ca o ~i jim pra vi ma od lu ~u je uprav na vlast, u ovom slu ~a ju Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je. Kom pa ni ja ’Su no ko’ ni je jav no ko men ta ri sa la re {e we Ko mi si je ko jim je za bra we na kon cen tra ci ja kom pa ni je ’Su no ko’ nad kom pa ni jom ’He le nil {u gar in du stri’, iako je za to ima la mno go va qa nih raz lo ga, ve} je ko ri sti la za ko nom pred vi |e na prav na sred stva za od bra nu svo jih pra va„, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu „Su no koa”.

Ako bi „MK-ko merc„ ku pio „He le nik„, tr ì {te {e }e ra bi bi lo do bra no kon cen tri sa no, ali to ne bi bi la spe ci fi~ nost Sr bi je. Na i me, u Evro pi po sto ji tek ne ko li ci na pro iz vo |a ~a, Sr bi ji, uko li ko è li da osta ne na „{e }er noj ma pi„, neo p hod no je da po ve }a kon ku rent nost, od no sno da sni zi ce ne ko {ta wa, {to je pri li~ no te {ko s ob zi rom na ma le pre rad ne ka pa ci te te po fa bri ci ko je ima mo. Jer, sa mo jed na fa bri ka – ona u Sen ti – pro iz vo di 100.000 to na {e }e ra go di {we, {to je za pra vo do wa gra ni ca pro iz vod we po fa bri ci u EU. Eko nom ski ana li ti ~ar iz Cen tra za slo bod no tr ì {te Alek san dar Ste va no vi} ne vi di u toj kon cen tra ci ji ni {ta lo {e, pod uslo vom da se ta kav po lo àj ne zlo u po tre bqa va. – Ako ima mo Ko mi si ju za za {ti tu kon ku ren ci je, ona bi tre ba lo da ima po sled wu re~ – na gla {a va Ste va no vi}. – Ako bi smo pu sti li omra è ne nam stran ce da u|u na na {e tr ì {te, on da ne bi jed na kom pa ni ja ima la 80 od sto tr ì {ta. Ali, ni je uop {te pro blem ni da ima te 80 od sto tr ì {ta ako ga ne zlo u po tre bqa va te. Pa „Maj kro soft” ima 90 od sto na svet skom ni vou u oper ta tiv nim si ste mi ma pa ni je pro blem. Bit no je da se do mi nan tan po lo àj ne zlo u po tre bqa va, a i to se mo è re {i ti ta ko {to }e te do pu sti ti {e }e ra na ma ko je ni su u we go vom vla sni {tvu da ku pu ju re pu u Sr bi ji. Po me ni mo, Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je sma tra da je Upra vi sud na pra vio pro pust ka da je po ni {tio od lu ke o za bra ni spa ja we {e }e ra na „Su no ko„ i „He le nik {u gar„. Ko mi si ja Su du za me ra {to je od lu ku po ni {tio bez jav ne ras pra ve, iako je pro pi si ma od re |e no da „u uprav nom spo ru sud re {a va na osno vu ~i we ni ca na odr à noj usme noj jav noj ras pra vi”. S. Glu {~e vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

116,2021

118,5736

121,3008

115,8464

Australija

dolar

98,8618

100,8794

103,1996

98,5592

Kanada

dolar

93,9919

95,9101

98,1160

93,7042

Danska

kruna

15,6053

15,9238

16,2900

15,5576

Norve{ka

kruna

15,7989

16,1213

16,4921

15,7505

[vedska

kruna

13,9311

14,2154

14,5424

13,8884

[vajcarska

franak

96,7062

98,6798

100,9494

96,4102

V. Britanija

funta

146,3687

149,3558

152,7910

145,9206

SAD

dolar

93,7341

95,6470

97,8469

93,4471

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 8. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (440,82

0,05)

Komercijalna banka, Beograd

1,56

1.300

6.498

Lasta, Beograd

1,52

200

100.000

AIK banka, Ni{

0,00

1.400

71.400

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

1,01

200

220.000

NIS, Novi Sad

-0,16

610

4.997.570

Energoprojekt holding, Beograd

0,92

440

4.556.873

Komercijalna banka, Beograd

1,56

1.300

6.498

0,89 Promena %

340 Cena

5.270.000 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.478

0,00

Soja protein, Be~ej

-12,50

350

1.317.400

0,00

520

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Pobeda holding, Petrovaradin

-5,00

190

855.000

0,92

440

4.556.873

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Privredna banka, Beograd

-2,91

100

30.500

-1,63

423

197.499

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.492

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.685

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,65

2.000

60.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,02

4.000

116.004

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.993

0,00

855.000

Tigar, Pirot

0,00

290

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,89

340

5.270.000

Veterinarski zavod, Subotica Pet akcija s najve}im padom Bor, Bor

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Galenika Fitofarmacija, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,63

423

197.499

-0,65 Promena %

2.000 Cena

60.000 Promet

Veterinarski zavod, Subotica

0,89

340

5.270.000

NIS a.d., Novi Sad

-0,16

610

4.997.570

Pobeda holding, Petrovaradin

-5,00

190

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

1,01

200

220.000

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-0,02

4.234

33.872

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Jef ti na stru ja i da wu? Mi n i s tar s tvo ener g e t i k e pla n i r a da uve d e tr ` i { nu ce nu stru je za one pla te `no spo sob ne, ali i ta ko zva nu so ci jal nu ce nu za si ro ma {ne. Na i me, to mi ni star stvo raz ma t ra m ogu} n ost po n ov n og uvo |e wa jef ti ni je elek tri~ ne ener gi je sva kog da na po dva sa ta, kao i ne de qom, na ja vi l a je mi n i s tar k a Zo r a n a Mi haj lo vi} za „Po li ti ku”. Pre ma we nim re ~i ma, ti me bi se po mo glo, pre sve ga, so ci jal no naj u gro è ni ji ma ko ji ne ma ju mo gu} nost da pla }a ju sku pu stru ju. Me |u tim, ni à ta ri fa od po no }i do osam sa ti uju tru bi la bi i da qe na sna zi, na ja vi la je mi ni star ka ener ge ti ke. „Po s ku p qe w a stru j e ne } e bi t i, ali to ne zna ~ i da }e m o ~u v a t i so c i j al n i mir, ve} }e m o is p i t a t i mo g u} n ost ve }e na p la t e po t ra ` i v a w a i efi k a s ni j eg ra d a jav n ih pred u z e } a EPS-a i Sr b i j a g a s a. Ka k o je mo g u } e da ne k o go d i na m a ne pla } a stru j u i gas, a i da q e ga tro { i, a da ne k o dru g i re d ov n o pla } a. Zbog to g a mo r a da se na p ra v i dru ga ~ i j i na ~ in na p la t e po t ra ì v a w a u oba ova jav n a pred u z e } a„, ob j a { wa v a Mi h a i l o vi } e v a.

NIS tra ì naf tu Naft na in du stri ja Sr bi je (NIS) sa op {ti la je da po ~i we is tra ì va wa naf te i ga sa na pod ru~ ju op {ti na Sme de r ev s ka Pa l an k a, Ve l i k a Pla n a, Svi l aj n ac, @a b a r i, Pe tro vac na Mla vi, Ku ~e vo, Ma lo Cr ni }e i La po vo. Za iz vo |e we pro jek to va nih 2D se i z mi~ k ih ra d o v a, ko j a pred sta vqa ju osnov nu me to du is tra ì va wa naf te i ga sa, do bi je ne su sve neo p hod ne do zvo le i sa gla sno sti nad le `nih dr àv nih or ga na, na vo di se u sa op {te wu NIS-a. NIS }e u okvi ru pla na is tra ` i v a w a za 2012. go d i n u iz v o d i t i ta is t ra ` i v a w a pre ma pro jek tu „2D Mar ko va~ ka de pre si ja”. Pre po ~et ka iz v o | e w a ra d o v a, pred stav ni ci NIS-a oba ve sti }e sve op {ti ne i me sne za jed ni ce o pred sto je }im ra do vi ma na wi ho voj te ri to ri ji i stu pi }e u kon takt sa vla sni ci ma svih par ce la ko je su na li ni ji na {ih ra do va, oba ve sti ti ih o pla ni ra nim is tra ` i v a w i m a i za t ra ` i t i sa gla snost o ula sku u wi hov po sed.

~etvrtak9.avgust2012.

Sr bi ja je u re ce si ji Mi n i s tar fi n an s i j a i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da se Sr bi ja na la zi u re ce si ji, jer po da ci po ka zu ju pad BDP u pr vom kvar ta lu od 1,3 od sto, a u dru gom 0,6 od sto. Din ki} je na po me nuo da se ra di o pre li mi nar nim po da ci ma „i si tu a ci ja mo `e sa mo da bu de go ra, bo qa si gur no ni je”. Si tu a ci ju u pri vre di do dat -

no ote `a va su {a, re kao je Din ki} i na ja vio me re u vi du re gre sa za na bav ku |u bri va, se me na i go ri va. Go vo re }i o bu xe tu, Din ki} je re kao da de fi cit kon sli do va nog ra ~u na iz no si pre ko se dam od sto BDP, dok je de fi cit bu xe t a Re p u b li k e pre k o pet od sto BDP-a i pod se tio da je pla n i r a n i de f i c it bio 4,25 od sto.

MLA \AN DIN KI] NA JA VIO ME RE NO VE VLA DE

No vi dug i PDV pu ne bu yet U to ku je ugo va ra we sred sta va za Sr bi ju iz ino stra nih iz vo ra, u ukup nom iz no su od oko dve mi li jar di evra, na ja vio je mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}. On je ju ~e, go vo re }i o kqu~ nim eko nom skim smer ni ca ma ko ji ma na me ra va da ide no va Vla da, na veo i da je mo gu }e i po ve }a we sto pe ne kih po re za, pre sve ga PDV-a na 20 od sto, ali da }e se to me pri be }i tek kao po sled wem re {e wu u sma wi va wu mi nu sa u dr àv noj ka si. - Na pu tu smo da ugo vo ri mo li k vid n a sred s tva ko j a }e obez b e d i t i re d ov n u is p la t u pla ta i pen zi ja - re kao je Din ki} na bri fin gu za no vi na re eko nom skih re dak ci ja, ali ni je è leo da na ve de de ta qe, osim da je re~ o sred stvi ma iz ino stra nih iz vo ra. Te dve mi li jar di evra ma wim de lom su ve za ne za tr ì {te ka pi ta la, od no sno ma wi deo }e bi ti za du ì v a w e dr ` a v e iz d a v a w em har ti ja od vred no sti, re kao je Din k i} i na j a v io da osta j e plan da se emi tu ju evro ob ve zni ce u ovoj go di ni. Din ki} je re kao i da ne }e bi ti sma we wa pla ta i pen zi ja, da }e ta pri ma wa bi ti uskla |i va na sa si tu a ci jom u pri vre di i da ne }e bi ti ot pu {ta wa u jav nim slu `ba ma dok tra je kri za i do dao da }e se vi {e o to me zna ti po sle raz go vo ra sa pred stav ni ci ma sin di ka ta. Is ti ~u }i da }e pen zi je pra ti ti rast pla ta, on je na ja vio da }e pr va ra ta 13. pen zi je bi ti naj ve ro vat ni je is pla }e na iz me |u 17. i 19. sep tem bra. Mi ni star je pre ci zi rao da su u to ku pri pre me za re ba lans bu xe ta i isto vre me no do no {e -

Di rek to ri ma ma we pla te Din ki} je re kao da se vi {e ne }e do ga |a ti da pla te po je di nih ru ko vo di la ca u jav nom sek to ru bu du enorm no vi so ke i na ja vio usva ja we za ko na ko jim }e se to re gu li sa ti to kom je se ni. Osnov na pla ta di rek to ra u agen ci ja ma, fon do vi ma, jav nim pred u ze }i ma i dru gim dr àv nim in sti tu ci ja ma bi }e naj vi {e 140.000 di na ra bez mi nu log ra da, na ja vio je. Na ve de ni iz nos pla te }e se sma tra ti „kao mak si mal ni ni vo pri ma wa bi lo ko ga ko ra di u ne kom dr àv nom or ga nu, bez ob zi ra na to da li re~ o agen ci ji ili fon du, ali se ne }e od no si ti na ne za vi sne re gu la tor ne in sti tu ci je, me |u ko ji ma je i Na rod na ban ka Sr bi je”. U na red nom pe ri o du }e se iz ni ve li sa ti vi si na pla ta u jav nom i pri vat nom sek to ru, jer ni je u re du da u re al nom sek to ru, ko ji iz dr à va jav ni sek tor, pla te ne ra stu, a da se u jav nom sek to ru one po ve }a va ju. Pro se~ ne pla te u jav nom sek to ru su u po sled wih de set go di na uvek bi le ve }e, a to kom kri ze su se uve }a le za oko 20 pro ce na ta, re kao je Din ki} i pod se tio da je za vre me kri ze u pri vre di bez po sla osta lo oko 250.000 qu di, a sve ga 12.000 hi qa da u jav nom sek to ru. we bu xe ta za 2013. go di nu i na ja vio iz me nu po re za na do da tu vred nost (PDV), ko ji }e bi ti po ve }an na naj vi {e 20 od sto, ali kao kraj wa me ra ka da sve dru ge op ci je bu du isr pqe ne. Is ti ~u }i da se raz ma tra iz me na sto pe PDV-a ko ja ne }e bi -

No vi „fi ja ti” kre }u put Evro pe @e le zni~ ki tran sport auto mo bi la no vog Fi ja to vog mo de la „500L” od Kra gu jev ca do Lu ke Bar kre nu }e 13. av gu sta, re ~e no je Ta nju gu u @e le zni ca ma Sr bi je. Pr vi voz ima }e 16 va go na i

cu je sti glo 17 „Las” va go na ne ma~ ke `e le zni ce, ko ji su ko ri {}e ni za prob ne vo `we na srp skim pru ga ma. U @e le zni ca ma Sr bi je na vo de da Fi jat ima ugo vor sa Ne -

ukup no 208 no vih auto mo bi la „500 L” na me we nih iz vo zu. @e le zni ce su na ja vi le da }e do kra ja go di ne sa 130 vo zo va tran spor to va ti 26.000 auto mo bi la, a za 2013. je pla ni ran pre voz 160.000 auto mo bi la sa 14 vo zo va ne deq no. Po ~et kom ju la u kra gu je va~ ku `e le zni~ ku sta ni -

ma~ kom po ko me te va go ne mo `e da ko ri sti za svoj pre voz u bi lo ko joj ze mqi i po lo vi nom ju la je u Sr bi ji oba vqe na pr va prob na vo `wa od Kra gu jev ca pre m a Ba r u, a dru g a kra j em pro {log me se ca. No vi Fi ja tov mo del „500L”, ko ji se pro iz vo di u Kra gu jev cu, po ~e }e zva -

ni~ no da se pro da je u Evro pi od 1. ok to bra. U Fi jat auto mo bi li ma Sr bi je ra ni je je re ~e no da se sve u ve zi sa pro iz vod wom i pro da jom no vog mo de la „500L” od vi ja pla ni ra nom di na mi kom i da }e od ok to bra po ~e ti pro da ja, naj pre na pri o ri tet nim tr ì {ti ma - u Ita li ji i u Sr bi ji. Ge ne ral ni di rek tor FAS An to nio ]e za re Fe ra ra je pro {log me se ca iz ja vio da }e se na ita li jan skom tr ì {tu „500L” pro da va ti po ce ni od 15.500 evra, a da se za srp sko tr ì {te jo{ for mi ra ce na. FAS je ob ja vio da je se rij ska pro iz vod wa no vog Fi ja to vog mo de la „500L” u Kra gu jev cu po ~e la 4. ju la i na ja vio iz ra du oko 30.000 tih auto mo bi la do kra ja go di ne. No vi „500L” ko ji se pro iz vo di u Sr bi ji mo è se od pro {log me se ca po ru ~i ti u Ita li ji i na ve }im evrop skim tr ì {ti ma. No vi „500L” bi }e pla si ran na vi {e od 100 tr ì {ta u sve tu ukqu ~u ju }i i Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma, kao i re gion Azi je i Pa ci fi ka. U FAS o~e ku ju da }e naj bo qa pro da ja bi ti na evrop skom tr ì {tu, a tre }i na pro da je tre ba lo bi da bu de ostva re na na tr ì {tu SAD.

ti iz nad 20 od sto Din ki} je na veo da se naj pre mo ra sma wi ti ras hod na stra na bu xe ta. Po ve }a we tog po re za }e se de si ti uko li ko sve dru ge mo gu} no sti ne bu du da le `e qe ne re zul ta te ka ko bi se sma wio de fi cit, dok }e PDV na `i vot ne na mir -

ni ce osta ti na sa da {wem ni vou od osam od sto. Go di na je ve} iz gu bqe na u smi slu sma we wa bu xet skog de fi ci ta, ali na {a na me ra je da on u na red noj go di ni bu de sma wen za oko 100 mi li jar di di na ra, iz ja vio je. Din ki} je na veo da je upu tio po ziv MMF-u da do |e u Sr bi ju i iz pret hod nih raz go vo ra sa wi ma po sta lo je o~i gled no da pret hod ni za mr znu ti aran `man iz pre do stro `no sti ne va `i, ta ko da }e se i}i na pot pu no nov aran `man sa Fon dom. Din ki} je re kao da su u to ku pri pre me za do no {e we se ta me ra, ka ko na ras hod noj, ta ko i na pri hod noj stra ni bu xe ta, ko je }e bi ti oli ~e ne u 17 za ko na i do dao da }e ti za kon ski pred lo zi bi ti u Skup {ti ni Sr bi je u sep tem bru, a naj ve }i deo me ra stu pi }e na sna gu u ok to bru. Na gla {a va ju }i da je pla ni ra no da se ne do no se jed no stra ne me re po ve }a wa sa mo ne kih po re skih na me ta, ve} i da se sma we ras ho di, Din ki} je pre ci zi rao da je pla ni ra no uki da we pa ra fi skal nih na me ta. Sa tim u ve zi do ne }e se i za kon o na kna da ma za ko ri {}e we pri rod nih i jav nih do ba ra. Od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra u ve zi sa ju ~e ra {wom od lu kom ame ri~ ke agen ci je za kre dit ne rej tin ge „Stan dard i Purs” da sni zi du go ro~ ni kre dit ni rej ting Sr bi je za je dan ste pen, sa BB na „BB-”, sa ne ga tiv nom prog no zom, Din ki} je re kao da }e po boq {a we rej tin ga na {e ze mqe za vi si ti od is pu we wa pla na za sma we we bu xet skog de fi ci ta i od uspe {no sti u opo rav ku pri vre de i iz la sku iz re ce si je. E. D.

Ta ba ko vi} u{la u NBS No vi gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Jor go van ka Ta ba ko vi} ju ~e je zva ni~ no pre u ze la du `nost od do sa da {weg gu ver ne ra De ja na [o {ki }a, sa op {ti la je cen tral na ban ka. Pri li kom pri mo pre da je du `no sti, Ta ba ko vi} je re kla da }e na sta vi ti da spro vo di kre di bil nu mo ne tar nu po li ti ku i u na red nom pe ri o du, kao i da }e na sta vi ti da ra di na o~u va wu kre di bi li te ta Na rod ne ban ke Sr bi je, kao ne za vi sne i sa mo stal ne in sti tu ci je. Ta ba ko vi} je na funk ci ju gu ver ne ra iza bra na sa man da tom u tra ja wu od {est go di na.

MMF: Zva li su nas Stal ni pred stav nik Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da u Be o gra du Bog dan Li so vo lik po tvr dio je da je sti gao zah tev srp skog Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de, u ko jem se tra `i do la zak mi si je MMF-a u ze mqu ra di pro ce ne sta wa na te re nu, i do dao da od lu ka o to me da li }e mi si je bi ti tek tre ba da bu de do ne ta. Li so vo lik je na veo da je jo{ ra no go vo ri ti o de ta qi ma mo gu }eg aran `ma na, uko li ko do we ga do |e. On je, na pi ta we da

Bog dan Li so vo lik

li }e iz me ne Za ko na o NBS uti ca ti na pre go vo re sa Sr bi jom i da li }e u ve zi sa tim bi ti ne kih uslo va, na gla sio da MMF pri da je ve li ku va `nost pi ta wi ma auto no mi je cen tral ne ban ke i spro vo |e wa mo ne tar ne po li ti ke. „Ta pi ta wa ima ju ve o ma va `no me sto u na {im sa ve ti ma o eko nom skoj po li ti ci, po seb no kad je re~ o pro gra mi ma sa Fon dom. U tom kon tek stu, naj no vi je iz me ne Za ko na o NBS tre ba pa `qi vo pro ce ni i re vi di ra ti, s ob zi rom na mo gu }e zna ~aj ne ne po voq ne po sle di ce po ce lo kup nu ma kro e ko nom sku sta bil nost u Sr bi ji, kao i po sle di ce po pro gram sa Fon dom”, re kao je Li so vo lik.

U PO RE SKOJ UPRA VI TVR DE

Bo qa na pla ta po re za i do pri no sa Po mo} nik di rek to ra Po re ske upra ve De jan Vi do je vi} iz ja vio je da je broj po slo da va ca ko ji u ju lu ni su upla }i va li po re ze i do pri no se sma wen za 10 od sto. Vi do je vi} je re kao da je za pr vih me sec da na pri me ne no vog na ~i na kon tro le upla te po re za na za ra de i do pri no se, ukup no na ra ~un po re za i do pri no sa u ju lu upla }e no 58,3 mi li jar de di na ra, {to je se dam od sto vi {e ne go u ju lu pro {le go di ne. Pri me na no vog si ste ma kon tro le na pla te po re za i do pri no sa u ko ju su ukqu ~e ne ban ke po ~e la je 3. ju la ove go di ne. Ka ko je re kao, u ju lu je na pla ta do pri no sa ve }a za tri od sto ne go u ju nu, od no sno za 1,2 mi li jar de di na ra. Vi do je vi} je do dao da se, {to se ti ~e po re za na za ra de, u bu xet sli lo oko 20 mi li jar di di na ra. On je re kao da }e Po re ska upra va od 10. av gu sta za po ~e ti kam pa wu po z i v a w a po s lo d a v a c a ko j i ni su iz mi ri li oba ve ze, na kon ~e ga }e bi ti od re |en rok u ko me }e mo }i to da ura de. „Ako po slo dav ci ne is po {tu ju taj rok, vr lo br zo }e mo,

u ro ku od me sec da na, uve sti po stu pak kan ce la rij ske kon tro le i pri nud ne na pla te”, re kao je Vi do je vi}. On je oce nio da se pr va fa za ~la na 30a Za ko na o po re skom po stup ku i ad mi ni stra ci ji, ko ji je omo gu }io da ban ke kon tro li {u na -

ske upra ve, Udru `e wa ban ka i osta lih ba na ka. Vi do je vi} je na ja vio da }e u ja nu a ru 2013. go di ne bi ti us po sta vqen in te g ri s a n i si s tem Po r e s ke upra ve, ba na ka, Upra ve za tre zor, Cen tral nog re gi stra oba ve znog so ci ja nog osi gu ra wa.

pla t u po r e z a i do p ri n o s a, uspe {no spro vo di. „Sve 33 ban ke ukqu ~e ne su u ovaj pro ces i pre ko Udru `e wa ba na ka sva ko dnev no do sta vqa ju po dat ke”, re kao je Vi do je vi} i iz r a z io za d o v oq s tvo zbog uspe {ne sa rad we Po re -

„Iz vr {i }e mo iz me nu od re |e nih za ko na, ~la no va za ko na i pod za kon skih aka ta i ima ti sa vrem ni si stem, je dan uplat ni ra ~un, jed nu po re sku pri ja vu i efi ka snu kon tro lu i na pla tu ove vr ste pri ho da”, re kao je Vi do je vi}.

~etvrtak9.avgust2012.

LE KA RI IZ RU SI JE PO SE TI LI IN STI TUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJ VO DI NE

Sa rad wom do efi ka sni jeg le ~e wa Na kon vi {e me se~ nih kon ta ka ta, In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne po se ti la je de le ga ci ja dr `av ne Me di cin ske aka de mi je iz Ni `weg Nov go ro da. Go sti su upo zna ti s ra dom i re zul ta ti ma In sti tu ta, na red nim pro jek ti ma (hi brid na sa la i Ka me ni ca 2) i {i ro kim op se gom ope ra ci ja i in ter vent nih pro ce du ra. Ob i {li su Kli ni ku za kar di o lo gi ju i Kli ni ku za kar di o va sku lar nu hi rur gi ju, kao i no vu Ko ro nar nu je di ni cu. Pr vi re zul ta ti no vo u spo sta vqe ne sa rad we pri li kom vi {e dnev ne po se te ru ske zdrav stve ne de le ga ci je tre ba lo bi da se ogle da ju u usva ja wu mo de la ko ji In sti tut za KVB Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci ve} vi {e od go di nu da na spro vo di pri li kom ur gent nog pri je ma pa ci je na ta iz ~i ta ve Voj vo di ne s in fark tom

skoj Mi tro vi ci, Ru mi, Sen ti, In |i ji, Ba~ koj To po li i Su bo ti ci. Ta sa rad wa do pri no si br `em tran spor tu bo le sni ka s in fark tom sr ca do In sti tu ta i wi ho vom efi ka sni jem le ~e wu. – Za 35 go di na ra da u In sti tu tu je pre gle da no oko 1,2 mi lion pa ci je na ta a ope ri sa no oko 30.000 – is ta kla je prof. dr Na da ^e mer li}-A|i}. – Sa mo pro {le go di ne ura |e no je vi {e od 1.200 ope ra ci ja na otvo re nom sr cu i 36.000 sup spe ci ja li sti~ kih pre gle da. In sti tut je to kom pro {le go di ne ho spi ta li zo vao oko 7.000 pa ci je na ta, u sklo pu Ko ro nar ne je di ni ce le ~e no je 2.300, a ugra |e no je i 316 pejs mej ke ra. Le ~e we bo le sti sr ca olak {a no je uz po mo} no ve i naj sa vre me ni je opre me, ~i me je po dig nut kva li tet le ~e wa i po stig nut jo{ ve }i broj iz le ~e nih i ope ri sa nih pa ci je na ta.

dRU[TvO

dnevnik

PO KRA JI NA OBEZ BE DI LA 34 MI LI O NA DI NA RA ZA BES PLAT NE UYBE NI KE

Kwi ge na po klon i ~e tvr ta ci ma Ma da su i |a ci i na stav ni ci jo{ na ve li kom let wem ras pu stu, u Mi ni star stvu pro sve te pri pre me za no vu {kol sku go di nu uve li ko tra ju. Mi ni star pro sve te pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi} tvr di da sve te ~e po pla nu i da }e po ~et kom sep tem bra {ko le |a ke do ~e ka ti sprem ne. One od pr vog do ~e tvr tog raz re da na klu pa ma }e do ~e ka ti i bes plat ni ux be ni~ ki kom ple ti za sve oba ve zne pr ted me te jer i ove go di ne Mi ni star stvo na sta vqa pro je kat po de le bes plat nih ux be ni ka osnov ci ma. Ka ko se ovaj pro je kat, za po ~et pre ~e ti ri go di ne po de lom bes plat nih ux be ni ka pr va ci ma, pro {i ru je sva ke go di ne, pre dve go di ne bes plat ne {kol ske kwi ge do bi li su i u~e ni ci dru gog raz re da, la ne i oni u tre }em, a ove go di ne pri dru `i }e im se i u~e ni ci ~e tvr tog raz re da ko ji su i do sa da, od po la ska u {ko lu, sva ke go di ne, do bi ja li bes plat ne ux be ni -

ke. Po mi ni stro vim re ~i ma, u pro te kle tri go di ne 238.000 osno va ca do bi lo je u okvi ru ovog pro jek ta oko dva mi li o na ux be ni ka za ma ter wi je zik, ma te ma ti ku, stra ne je zi ke, svet oko nas ili pri ro du i dru {tvo, li kov no i mu zi~ ko, a ove

ka za fi nan si je Po kra jin skog se kra ta ra za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce Jo `e fa Ka bo ka, za taj pro je kat Po kra ji na je iz svog bu xe ta iz dvo ji la 34 mi li o na di na ra, {to je ~e ti ri mi li o na vi {e ne go la ne.

Li ste odo bre nih uy be ni~ kih kom ple ta za oba ve zne pred me te za pr va ~e ti ri raz re da osnov ne {ko le Mi ni star stvo pro sve te do sta vi lo je na kra ju mi nu le {kol ske go di ne svim {ko la ma i na stav ni ci su s tih li sta oda bra li kom ple te za svoj pred met go di ne pri dru `i }e im se i oko 70.000 no vih. Kao i ra ni jih go di na, Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce po mo }i }e Mi ni star stvu pro sve te u fi nan si ra wu pro jek ta po de le bes plat nih u~e ni ka osnov ci ma. Po re ~i ma po mo} ni -

Li ste odo bre nih ux be ni~ kih kom ple ta za oba ve zne pred me te za pr va ~e ti ri raz re da osnov ne {ko le Mi ni star stvo pro sve te do sta vi lo je na kra ju mi nu le {kol ske go di ne svim {ko la ma i na stav ni ci su s tih li sta oda bra li kom ple te za svoj pred met, a za tim je taj iz bor usvo ji lo na stav ni~ ko ve }e

sva ke {ko le i {ko la je nad le `noj {kol skoj upra vi do sta vi la spi sak oda bra nih ux be ni~ kih kom ple ta i broj u~e ni ka za ko je se oni obez be |u ju. I ove go di ne do bi je ne ux be ni ke, ko ji ni su rad nog ka rak te ra, na kra ju {kol ske go di ne |a ci }e vra ti ti u {ko lu da bi do go di ne mo gli da ih do bi ju no vi |a ci. I ovaj put na stav ni ci su ima li pri li~ no ve lik iz bor ux be ni~ kih kom ple ta pa je ta ko sa mo za pr vi raz red po nu |e no za srp ski je zik ~ak 14 kom ple ta, za ma te ma ti ku i svet oko nas po osam, za mu zi~ ko pet, za li kov no dva, kao i za en gle ski. Osim Za vo da za iz da va we ux be ni ka, ~i ji ux be ni~ ki kom ple ti se nu de na stav ni ci ma u svim raz re di ma i za sve pred me te, u po nu di su i kom ple ti iz da va~ kih ku }a „Edu ka”, „Epo ha”, „Klet”,” Atos”, BIGZ, „Kre a tiv ni cen tar”, „No va {ko la”, „Dra ga ni}”,„Sti los”... D. De ve ~er ski

BI BLI O TE KA PA TRI JAR HA PA VLA USKO RO DO STUP NA JAV NO STI

Iz u zet ne i ret ke kwi ge Na rod na bi bli o te ka Sr bi je, u sa rad wi sa Srp skom pra vo slav nom cr kvom, ra di na ure |e wu li~ ne bi bli o te ke pa tri jar ha Pa vla te se o~e ku je da ona usko ro bu de do stup na jav no sti. Pa tri jarh Pa vle umro je no vem bra 2009. go di ne, a po se do vao je li~ nu bi bli o te ku s im po zant nim bro jem na slo va, ra znim vr sta ma li te ra tu re i iz da wi ma {tam pa nim na raz li ~i tim je zi ci ma. Re~ je o iz u zet nim i ret kim kwi ga ma ko je }e pr vi put bi ti pred mi o kar da, kao deo evrop skog pro jek ta „Stent for life„, a ko ji }e se od sa da pri me wi va ti i u re gi o nu Ni `wi Nov go rod. U ru skoj Me di cin skoj aka de mi ji bi }e usvo je ni i na ~i ni me di cin ske sa rad we In sti tu ta s dru gim zdrav stve nim cen tri ma u re gi o nu, pro ce du ra ma di jag no sti ko va wa in fark ta, do pre ma wa pa ci je na ta u bol ni cu i wi ho vog hit nog me di cin skog zbri wa va wa. Na i me, da bi mo gao br zo i uspe {no da tre ti ra {to vi {e pa ci je na ta s in fark tom sr ca i ta ko do dat no sma wi ste pen mor ta li te ta i li stu ~e ka wa, In sti tut u Srem skoj Ka me ni ci je pre vi {e od go di nu da na po kre nuo ini ci ja ti vu za efi ka sno zbri wa va we bo le sni ka i us po sta vqa we istih stan dar da le ~e wa za sve pa ci jen te u Voj vo di ni. Ta ko je to kom pro te kle i ove go di ne In sti tut pot pi sao ugo vo re o sa rad wi sa zdrav stve nim usta no va ma u Vr ba su, Zre wa ni nu, No vom Be ~e ju, [i du, Srem -

Dr `av na Me di cin ska aka de mi ja u Ni `wem Nov go ro du je je dan od vo de }ih cen ta ra za obu ku me di cin skih stru~ wa ka u Ru si ji. Osno va na je 1920. go di ne, a to kom we nog po sto ja wa tu je di plo mi ra lo vi {e od 30.000 le ka ra. Na Aka de mi ji u 57 ode qe wa ra di oko 500 na stav ni ka. – Po ka za teq po sve }e no sti ra da ove aka de mi je je i vi so ko pri zna we od Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je – is ta kao je di rek tor Na u~ no i stra `i va~ kog in sti tu ta, {ef De part ma na za di jag no sti ku i in ter vent ni kar di o log Me di cin ske aka de mi je prof. dr Ev ge nij G. [a ra brin. – Vla de go to vo svih ze ma qa {a qu svo je u~e ni ke na ovu aka de mi ju za sti ca we vr hun skog me di cin skog obra zo va wa i obu ke. O~e ku jem iz u zet no uspe {nu sa rad wu s In sti tu tom za KVB Voj vo di ne, te da }e raz me na bo ga tih is ku sta va dve usta no ve si gur no po mo }i bo le sni ci ma obe ze mqe. J. Bar bu zan

MI NI STAR STVO ZDRA VQA DE MAN TU JE DA JE KOM PA NI JA „FAJ ZER” PLA ]A LA LE KA RE U SR BI JI

Na bav ka i pro da ja le ko va pod kon tro lom Ame ri~ ko Mi ni star stvo prav de tu ì lo je far ma ce ut sku kom pa ni ju “Faj zer” i we nu k}er ku-fir mu “Va jet” zbog sum we da su pla ti le mi li o ne do la ra mi ta da bi do bi le po slo ve i po ve }a le pro da ju svo jih le ko va u Sr bi ji i dru gim ze mqa ma Is to~ ne Evro pe, pi {u ame ri~ ki me di ji. Na vo di se da je no vac pla }an dok to ri ma i dru gim zdrav stve nim zva ni~ ni ci ma u Sr bi ji, Hr vat skoj, Bu gar skoj, ê {koj, Ita li ji, Ru si ji, Ka zah sta nu i Ki ni. Po na vo di ma Mi ni star stva prav de SAD i Fe de ral ne ko mi si je za har ti je, far ma ce ut ski gi gant “Faj zer” pla }ao je i da vao po klo ne dr àv nim dok to ri ma i zdrav stve nim rad ni ci ma da bi uti ca li na re gu la tor na odo bre wa, od lu ke o na bav ka ma, re cep te, kao i da bi se iz be glo ca ri we we. Mi ni star stvo zdra vqa Vla de Sr bi je ogla si lo se tim po vo dom sa op {te wem u ko jem tvr di da ne ma sa zna wa o na ve de nom slu ~a ju ni ti se bi lo ko tim po vo dom obra tio Mi ni star stvu zdra vqa. Pod se }a na to da su Pra vil ni kom o ogla {a va wu le ka i me di cin skog

sred stva iz ok to bra 2010. go di ne utvr |e ni uslo vi pod ko ji ma se to ~i ni. Na ve de nim pra vil ni kom utvr |e no je da stru~ na jav nost, od no sno zdrav stve ni rad ni ci ko ji pro pi su ju le ko ve, ne sme ju tra ì ti ni ti pri ma ti bi lo ka kvo ma te ri jal no ili ne ma te ri jal no da va we kao pod sti caj za pro pi si va we, iz da va we, na bav ku od no sno po tro {wu le ko va. Pod se }a Mi ni star stvo zdra vqa i na to da je Pra vil ni kom o uslo vi ma, kri te ri ju mi ma i me ri li ma za za kqu ~i va we ugo vo ra s da va o ci ma zdrav stve nih uslu ga i za utvr |i va we na kna de za wi hov rad za pro {lu i ovu go di nu re gu li sa no da da va lac zdrav stve nih uslu ga ne ma pra vo da u okvi ru rad nog vre me na ko je je od re |e no za pru à we ugo vo re nih zdrav stve nih uslu ga or ga ni zu je pro mo ci ju le ko va, pre pa ra ta i te ra pij skog re ì ma iz pro iz vod nog pro gra ma far ma ce ut skih kom pa ni ja, kao i da or ga ni zu je dru ge vi do ve pro mo ci ja po slo va i uslu ga ko je se ne obez be |u ju iz oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa. Q. Ma le {e vi}

sta vqe ne jav no sti. Na broj nim kwi ga ma su we go ve be le {ke, po sve te na {ih po zna tih su na rod ni ka i li~ no sti iz ino stran stva. Osim to ga, ra di se i na sre |i va wu gra |e, kao i li~ nih ru ko pi sa i be le `a ka pa tri jar ha Pa vla ko ji }e se na }i pred po se ti o ci ma. Pla ni ra se i {tam pa we ka ta lo ga svih iz da wa, {tam pa nih pri me ra ka i ru ko pi sne za o stav {ti ne iz li~ ne bi bli o te ke pa tri jar ha Pa vla. Si nod SPC pri hva tio je ini ci ja ti vu Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je i na red nih

ne de qa tre ba da bu de pot pi san pro to kol o sa rad wi, dok bi sre |i va we li~ ne bi bli o- te ke pa tri jar ha Pa vla bio pr vi za jed ni~ ki po du hvat, ali bi se wi me ob no vi la i sa rad wa po sle ~e tr de set go di na. Na rod na bi bli o te ka Sr bi je o~e ku je da }e i dru ge ver ske za jed ni ce i tra di ci o nal ne cr kve kre nu ti pu tem SPC i s wom us po sta vi ti sa rad wu da bi se pri pre mi le i ob ra di le kwi ge iz li~ nih bibli o te ka wi ho vih ver skih pred stav ni ka. Q. M.

KA MI LAV KE IZ PO RO DI^ NE MA NU FAK TU RE „MOJ [E [IR” U ZRE WA NI NU STI @U DO HI LAN DA RA

„In di ja na Yons” za [er beyiju Sa mo je dan od onih ko ji su bi li na plat nom spi sku upro pa {}e ne zre wa nin ske fa bri ke {e {i ra “Be gej” ostao je ve ran za na tu i pra vqe wu {e {i ra, ali u sop stve noj re ì ji i u svom do ma }in stvu. @eq ko ô ka wev sa da je je dan od mla |ih zre wa nin skih za na tli ja i vla snik po ro di~ ne za nat ske rad we “Moj {e {ir”. On i su pru ga Na ta {a, u svo joj ra di o ni ci u zre wa nin skom na se qu Du va ni ka, ra de {e {i re ra znih for mi, mo de la i ve li ~i na is kqu ~i vo ru~ no. Za wi ho ve ru ko tvo ri ne na da le ko se ~u lo, na ro ~i to me |u qu bi te qi ma {e {i ra jer je @eq ko je di ni {e {ir xi ja u Zre wa ni nu i je dan od ret kih u Sr bi ji. – Za ovaj za nat, ko ji mi ni je bio po ro di~ na tra di ci ja, od lu ~io sam se na kon 24 go di ne ra da u zre wa nin skoj fa bri ci {e {i ra. Ostav {i bez po sla, pre {est go di na, po kre nuo sam sop stve ni bi znis, s uve re wem da }e za do bre {e {i re uvek bi ti mu {te ri ja. Ni sam po gre {io – ve li @eq ko. On je me |u ret ki ma ko ji je ostao ve ran ru~ noj iz ra di {e {i ra, ko ja je ve o ma zah tev na i tra ì mno go

Na ta {a i @eq ko ^o ka wev

vre me na. Pra vi {e {i re, pre te `no mu {ke, ali i `en ske, od ze ~i je dla ke, vu ne i sla me. – Uobi ~a je no, sta ri ji qu di u Voj vo di ni vo le {e {i re s ma wim obo dom, fi ja ke ri sti na ru ~u ju one s ve zom. Sve ~e {}e i mla di ku pu ju, ali ne ke mo der ni je mo de le. Po na -

rux bi pra vi mo i ci lin dre i po lu ci lin dre za po zo ri {ta i film – ka zu je @eq ko. Oso be nost je di ne zre wa nin ske {e {ir xij ske rad we je da se u woj pra ve i ka mi lav ke, ka pe za pra vo slav ne sve {te ni ke, za ko je se ~u lo do Hi lan da ra.

– Ne dav no smo ima li is po ru ku ka mi lav ki za Hi lan dar, gde se na {e ka pe ve} ne ko vre me no se. I me |u qu bi te qi ma {e {i ra ima li smo po zna tih mu {te ri ja. Je dan od na {ih {e {i ra, mo del “in di ja na xons”, ili “hem fri bo gart”, ka ko su ga zva li u fa bri ci {e {i ra, no si po zna ti glu mac Ra de [er be xi ja – ve li ô ka wev. Pre ne ko li ko me se ci rad wa “Moj {e {ir” do bi la je ser ti fi kat sta rih za na ta, svo je vr sno uve re we da su svi ar ti kli s tim ì gom ru~ no pra vqe ni i od pri rod nog ma te ri ja la. To je ono {to ih raz li ku je u od no su na sve ~e {}u po nu du jef ti nih kr pe nih {e {i ra s Da le kog is to ka. – Ima mo stal nih mu {te ri ja u Zre wa ni nu i {i re, a od nas uzi ma ju i rad we iz Be o gra da, No vog Sa da i dru gih ve }ih gra do va. Pla sman ni je pro blem, a mi smo za do voq ni jer ovo je po ro di~ na ma nu fak tu ra, u ko joj sve po ~i we i za vr {a va se. @i vi mo od ovog za na ta, ne mo è mo da se obo ga ti mo, ali ne }e mo ni pro pa sti – na do ve zu je se Na ta {a ô ka wev. @. Ba la ban

BA^ KO PA LAN ^AN KA U AUSTRA LI JI PRO SLA VI LA 105. RO \EN DAN

Ba ka Ma ri ji ~e sti ta la i kra qi ca Eli za be ta Te {ko je za mi sli ti da je Ma ri ja Ma dai 1964. go di ne, ka da se sa su pru gom iz Ba~ ke Pa lan ke ise li la u Austra li ju, raz mi {qa la o svom 105. ro |en da nu, a

ba{ to je do `i ve la ove go di ne. Da ku ri o zi tet bu de ve }i, Ma da i je vi su iz ro di li de se to ro de ce, od ko jih je sed mo ro `i vo. Ma da i je vi su se pre 48 go di na do se li -

li na naj mla |i kon ti nent, i to u Kemp Krik, i ta mo su se ba vi li po vr tar stvom. Da nas Ma ri ja `i vi u Sid ne ju i o~i to da joj kli ma i `i vot na ovom da le kom kon ti nen tu go de. Na pro sla vi we nog re |en da na – a tre ba re }i, na pri mer, da je ima la pet go di na ka da je po to nuo „Ti ta nik“ – bi lo je mno go po to ma ka. Na fo to gra fi ji ko ju nam je pre ko Ma da i je vih do sta vio Vo ja Ni ko la je vi} iz Ba~ ke Pa lan ke vi de se de ca (sto je sle va na de sno) – Pi {ta, Pe ter, Ma ri {ka, Laj ~i ka, a se de (sle va na de s no) Pa l i k a, Mar gi ta, sla vqe ni ca Ma ri ja Ma dai i Ilon ka. Osim wih, pro sla vi je pri su stvo va lo dva de se to ro unu ~a di, tri de set {e sto ro pra u nu ~a di i jo{ ~e tvo ro ~u ku nu nu ~a di. Ka da se to me do da ju sna je i ze to vi i da qa

rod b i n a, Ma da i j e vi se mo g u sma tra ti za jed nu od naj broj ni jih po ro di ca, ne sa mo u Austra li ji ve} i u Sr bi ji. Ma ri ja Ma dai je, po pro stoj ra ~u ni ci, u Ba~ koj Pa lan ci `i ve la do svo je 57 go di ne, a deo we ne ve li ke fa mi li je ostao je u gra du na oba l i Du n a va. Fe r enc, unuk Ma ri je Ma dai, po zna ti ov da {wi pro iz vo |a~ ~a je va i le kovi tog bi qa, pre mi nuo je pre ne ko li ko go di na, a pra u nu ci Ka ta ri na i Ati la pra vi su Pa lan ~a ni. Po tra di ci ji bri tan ske kru ne, go spo |i Ma ri ji Ma dai sti gla je i pri god na ro |en dan ska ~e stit ka kra qi ce Eli za be te: „Go spo |o Ma dai! Ra do sna sam {to ~u jem da sla vi te va{ 105. ro |en dan. Pri mi te mo je is kre ne ~e stit ke i naj lep {e `e qe za ovaj spe ci jal ni dan“. M. Su yum

Kon cert „Bal kan ske ka mer ne aka de mi je” Sastav “Balkanska kamerna akademija” odrà}e koncert ve~eras u 21 sat u vrtu Sredwo{kolskog doma, Ulica Nikolajevska 1, a izve{}e dela Baha, Marije fon Veber i Krojcera. Ulaznice ko{taju 300 dinara, a mogu se kupiti od 8 do 14 sati u Muzi~koj omladini, koja se nalazi u Katoli~koj porti 5. Karte }e mo}i da se kupe i dva sata pred po~etak koncerta na mestu odràvawa programa. U slu~aju lo{eg vremena koncert }e se odràti u Sinagogi, Jevrejska 11. N. R.

VOJVODINA FEST 8. SEPTEMBRA NA [TRANDU

Bo gat stvo raz li ~i to sti na jed nom me stu Manifestacija koja promovi{e multikulturalnost i bogatstvo razli~itosti „Vojvodina fest”, bi}e odràna u subotu, 8. septembra od 8 do 19 ~asova na [trandu. Kako kaù u „Gradskom zelenilu”, èqa im je da i ove godine okupe predstavnike turisti~kih organizacija vojvo|anskih op{tina, gurmane i majstore kulinarskih ve-

{tina, vinare, majstore starih zanata i one koji se tek dokazuju dobrim idejama i kvalitetnim rukotvorinama, kulturno umetni~ka dru{tva, ansamble i, uop{te, sve koji bi da se predstave i upoznaju nas sa svojim ve{tinama i mestom iz kojeg dolaze. Ove godine u okviru „Vojvodina festa„ bi}e organizovano takmi~ewe u

Novosadska E| {eg u{min kan, a pra zan

E| {eg pro la zi li su uz bo ja zan da }e ih mrak, bes ku} ni ci, lu ta li ce i ka kav dru gi grad ski ne sre} nik upla {i ti ili ne pri jat no iz ne na di ti kad se iz mra~ ne unu tra {wo sti zgra de po ja vi. E| {eg je od 1890. go di ne, ka da je sa gra |en, oku pqao grad sku go spo du svih na ci ja i ge ne ra ci ja, {to ni ka ko ni je bio slu ~aj u pro te klih ne ko li ko de ce ni ja. Na pu {te noj i ne sre} noj zga di ko ja je u ne kom mo men tu i go re la, ko na~ no je si nu lo pro {le je se ni ka da je grad ska vlast od lu ~i la da ob no vi ovaj spo me nik kul tu re. I zbi qa, ni je pro {lo du go, a E| {eg se od `a be pre tvo rio u prin ca. Za sa mo ne ko li ko me se ci obje kat je obno -

vqen od po da do pla fo na, ka ko unu tra ta ko i spo qa, opre mqen naj sa vre me ni jim ure |a ji ma i in sta la ci ja ma. No, vre me pro la zi, a sa dr à ja ko ji }e udah nu ti ì vot le pom, no vom ali pra znom pro sto ru, jo{ uvek ne ma. Pre ma na ja va ma bi }e tu kon ce ra ta, iz lo `bi i osta lih kul tur nih do ga |a ja ali ko }e bi ti do ma }in i na ko ji na ~in }e ovu „ku }u” pro gram ski ure di ti, ni ko ne zna da ka è. Pro la zni ci se vi {e ne pla {e sa bla sne at mos fe re ko ja je oba vi ja la E| {eg, me |u tim, ko li ko god im po zan tan bio, pra zan pro stor sa so bom no si ne ku se tu. Na da mo se da }e {to pre na }i „ga zdu” i „sta na re” i po sta ti zna ~a jan deo kr vo to ka grad skog kul tur nog ì vo ta. J. Zdjelarevi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 ~asova 5, 7 i 8 ulica u [angaju. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~asova Bogdana Gavrilovi}a 36 i 38 i 27 i 29, Milutina Tati}a od 6 do 12 i 79, Darinke Gruji} 12 i javno osvetqewe. Su sek: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Koru{ka od ârde na Dunavu prema Bano{toru. ê nej: od 8.30 do 11.30 ~asova deo me|unarodnog puta oko crkve prema êneju.

V remeploV

No vi Sad se na ~e kao uli~ nih fe we ra Posle ~itavih pet godina prou~avawa mogu}nosti javne rasvete u Novom Sadu, poseban „stru~ni odbor” predlo`io je Magistratu 9. av gu sta 1844. kako da se to u~ini. „Na glavnim mestima treba razmestiti 30 fewera koji bi svetleli 18 dana, ta~nije no}i, u mesecu”. Ra~unalo se da }e u ostalim no}ima biti dovoqno mese~ine i da nikakva ve{ta~ka svetlost nije potrebna. Predlog je prihva}en,

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o di na ma una zad sta nov ni ci G Uli ce An to na ^e ho va i okol nih uli ca po red sta re stre qa ne

O~itavawe potro{ene struje je zavr{eno, a narednih dana na adrese sugra|ana stiza}e ra~uni za utro{enu elektri~nu energiju. Iz Elektrodistribucije “Novi Sad” apeluju na kupce da ra~une izmire na vreme, jer }e na taj na~in ostvariti stimulativne popuste. Ra~uni za potro{enu struju mogu se platiti na blagajni u poslovnoj zgradi “Elektrovojvodine” radnim danima od 7 do 18 sati i subotom od 8 do 12 sati. N. R.

DOK VARADINSKI MOST ^EKA STATUS I TRAJNU UPOTREBNU DOZVOLU

Ogra da pro pa da, ZIG na ja vqu je po prav ku Prelaze}i preko Varadinskog mosta nemogu}e je ne primetiti lo{e stawe u kojem se nalazi wegova metalna ograda koja je na nekim mestima ~ak i polomqewa. Ogradu je dobrano zahvatila korozija, pa se sugra|ani sa pravom pitaju ko se stara o odràvawu mosta i kada }e on biti sre|en. U Zavodu za izgradwu grada kaù da }e oni preduzeti potrebne mere i sanirati o{te}ewe na ogradi ovog mosta, a da }e stru~ne slu`be odmah po~eti popravku o{te}enog dela ograde koja je, ina~e, u vrlo lo{em stawu. U ovom preduze}u dodaju da je va`no re}i da jo{ uvek nije re{en status ovog mosta, a problem wegovog odràvawa je mnogo izraèniji i obuhvata znatno ve}i posao. Nakon ru{ewa mostova 1999. godine, Republi~ka direkcija za obnovu zemqe je 2000. godine finansira-

Fo to: R. Ha yi}

~etvrtak9.avgust2012.

pravqewu specijaliteta od ribe, a za najboqe u nekoliko kategorija obezbe|ene su vredne nagrade. Svi koji bi hteli da u~estvuju mogu da se prijave telefonom na broj 021/48 81 633 svakog radnog dana od 10 do 15 ~asova ili mejlom na adresu: mar ke tin g@ze le ni lo.com. Krajwi rok za prijavu je 6. septembar. B. M.

Elek tro di stri bu ci ja po sla la ra ~u ne

la izgradwu Varadinskog mosta. Zbog hitnosti izgradwe i nedostatka novca svi radovi nisu izvedeni do kraja ({to se posebno odnosi na antikorozivnu za{titu unutra{wosti sanduka glavne konstrukcije). Iz tog razloga, Zavod za izgradwu grada je jo{ 2008. godine finansirao izradu glavnog projekta sanacije koji je obuhvatio

antikorozivnu za{titu ~eli~ne konstrukcije, antikorozivnu za{titu spoqa{wih povr{ina oslona~kih dijafragmi i ograda i izradu podmeta~a za cevovod. Iako je, kako ka`u, o~igledna neophodnost navedenih radova, u velikoj meri zbog nere{enih pitawa oko mosta, ovaj posao nije odra|en. Zbog lo{eg stawa u ko-

me se nalazi Varadinski, ali i ostali mostovi u Novom Sadu, pro{le godine je sa~iwen “Investicioni program sanacije mostova za 2012. godinu”, na osnovu kojeg je zavr{ena kompletna sanacija Ka}kog mosta, radovi na sredi{wem delu Temerinskog mosta su u toku, a obavqaju se pripreme za po~etak radova i na Sentandrejskom mostu. [to se Varadinskog mosta ti~e, upu}en je zahtev Ministarstvu ìvotne sredine i prostornog planirawa i Gra|evinskoj direkciji Srbije da Zavodu za izgradwu grada dostavi trajnu upotrebnu dozvolu za Varadinski most, kako bi se stekli uslovi da po~nu radovi na wegovom odràvawu, {to podrazumeva i da se u buxetu Grada, za ovu namenu, obezbedi potreban novac. U dopisu se, pored ostalog, navodi, da su pe{a~ka ograda i za{titne maske na mostu korodirale i da ih treba popravqati, a da je konstrukcija mosta ispravna i da moè da primi puno saobra}ajno optere}ewe, dodaju u Zavodu za izgradwu grada. B. M.

VIKENDA[I U@IVAJU U PRIRODI, KRAJ REKE

Ri ba rac lek za grad sku vre vu ali su feweri zasvetleli tek posle dve godine. Gra|ani su bili prili~no nezadovoqni, najvi{e zato {to zaposleni stalni fewerxija nije revnosno radio svoj posao, jer je ~esto bio pijan. N. C.

Na Ribarcu, po ugledu na beogradsku Adu, u posledwe vreme ni~e sve ve}i broj splavova na Dunavu, dok je sa druge strane marina u kojoj je svakodnevno usidreno na stotine ~amaca, brodi}a i ku}ica na vodi. Ovaj deo Dunava karakteri{e veliki broj ~ardi i kafanica, pa na prvi pogled deluje da tu nema vikendica. Wih, me|utim, na Ribarskom ostrvu ima vi{e od stotinu, a wihovi vlasnici tu nalaze svoj mir i spas od gradskog tempa i naravno velikih vru}ina. Uz pogled na Dunavac i s prelepim ru`ama u dvori{tu, ku}u ima i bra~i par Va le ri ja i Vla di mir Uj fa la {i, koji su na Ribarac do{li pre 40 godina.

Vladimir kaè da uìva u prirodi i ti{ini, a ~esto se vozaju Dunavom, kupaju i pecaju, po{to imaju ~amac. - Svaki dan dolazimo ovde oko 8 sati, a ku}i idemo oko pono}i. Dodu{e, na{ sin je ovde tokom celog leta, tu spava, jede i sa Ribarca ide na posao. Po{to smo i suprug i ja u penziji oboàvamo da boravimo u prirodi. Ovde na Ribarcu, uz vodu i zelenilo punimo baterije za gradsku vrevu - kaè Valerija Ujfala{i. Ribarsko ostrvo ima kompletnu infrastrukturu - struju, vodu i sre|en put, {to privla~i i nove vikenda{e. Na Ribarcu se vikendica od tridesetak kvadrata moè kupiti za dvadesetak hiqada evra. Jednu takvu je

pre pet godina kupio na{ Novosa|anin, koji nije èleo da ostane anoniman. Kaè da ìvi u inostranstvu, a svako leto kada do|e, obavezno provede po desetak dana sam i izolovan od buke. Ipak, ima i onih koji ne vole da samuju, pa tako je dru{tvo iz kom{iluka, ju~e na Ribarcu ru~alo testo s kupusom. Doma}ica Zla ta nas je qubazno ponudila da ru~amo sa wom i wenim suprugom Si ni {om, koji je tako|e lep{u polovinu pustio da pri~a o blagodetima ovog vikend naseqa. Ovom bra~nom paru nikada nije dosadno, jer im dru{tvo prave troje unu~i}a i kom{ijska deca. - Vikendicu na Ribarcu imamo 30 godina i ~im se vreme prolep{a i otopli, sa Limana se preselimo ovde. Kupamo se na

[picu ili sa druge strane, kod restorana „Elektrovojvodine”. Ipak, koliko god da je lepo, ima i mana, a to je razvaqeni {pic koji niko ne}e da popravi - pri~a Zlata dok posle ru~ka zakuvava kafu za dru{tvance. Na Ribarcu uvek je `ivo i veselo, kako dawu, tako i no}u, kada se grad doslovno preseli na reku. To stanarima ne smeta, kao i najava da }e tu mo`da jednog dana ni}i kamp. Smatraju da }e se tada ko na~ no sredi ti obli`wa {uma koja je sada puna sme}a. Taj kamp bi trebalo da ubrza i najavqenu izgradwu pe{a~kog mosta koji }e spajati kej sa Ribarskim ostrvom, a to }e svakako vikenda{ima olak{ati put do svoje oaze mira. Q. Nato{evi} Fo to. R. Ha yi}

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak9.avgust2012.

SKOK CE NA GO RI VA MU ^I GRAD SKOG PRE VO ZNI KA

ZA VI KEND NA [TRAN DU 15. ME MO RI JAL NI TUR NIR „VLA DI MIR FRAN CI [KO VI]”

Vi {e od 40 eki pa u bor bi za ti tu lu

Po sku pqe we kar te me ra za opo ra vak - Ko rek ci ja ce na uslu ga u grad skom i pri grad skom pre vo zu jed na je od 16 me ra, ko je je JGSP „No vi Sad” pred lo ì lo Grad skom ve }u ra di po boq {a wa po slo va wa fir me - iz ja vi la je port pa rol grad skog pre vo zni ka Sne à na Ja ko vi} i pod vu kla da me ra ni je isto vre me no i zah tev pred u ze }a za po sku pqe wem. Po we nim re ~i ma, grad ski pre vo znik je ne dav no do sta vio iz ve {taj o sta wu u pred u ze }u i na veo pred lo ge me ra ka ko da fir ma iza |e iz ne za vid ne fi nan sij ske si tu a ci je. Port pa rol ka ka è da fir ma ne }e mo }i du go da iz dr ì fi nan sij ski pri ti sak, zbog ~e stih po sku pqe wa go ri va, ra sta kur sa evra, po sku pqe wa re zer vnih de lo va i iz da va wa 30.000 bes plat nih go di {wih ka ra ta put ni ci ma sta ri jim od 65 go di na. Pod se ti la je da je ce na go ri va od po ~et ka ove go di ne sko ~i la za oko 22 od sto.

- Ce na go ri va je po ve }a na za 30 od sto od ma ja pro {le go di ne, a kar te su po sku pe le sve ga {e set od sto. Od ta da ni je bi lo vi {e po vi {i ce uslu ga grad skog pre vo zni ka - pod se ti la je Ja ko vi} i do da la da grad ski pre vo znik ne ma na me ru da ko rek ci ja ce na bu de na ni vou po ra sta ce ne go ri va i osta lih tro {ko va po slo va wa. Po ku pqe we bi, po we nim re ~i ma, tre ba lo da bu de mi ni mal no uko li ko osni va~, a to je Grad No vi Sad, od lu ~i da dru gim me ra ma po mog ne po slo va we Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a, pu tem sub ven ci ja, sta va ra wem bo qih uslo va za po slo va we, is ko re wi va wem ne lo jal ne kon ku ren ci je. Pred u ze }e je ve} uve lo me re {ted we, ime |u osta log, kon tro li {e se po tro {wa go ri va, ra ci o na li zo van je broj po la za ka auto bu sa, sma wen broj za po sle nih. Z. De li}

Pr ven stvo [tran da u te ni su gla vom, 15. me mo ri jal ni tur nir „Vla di mir Fran ci {ko vi}„ odr à }e se od pet ka, 10. do ne de qe, 12. av gu sta na grad skoj pla ì. Tak mi ~i }e se pi o ni ri, ju ni o ri, se ni o ri i ve te ra ni, a o~e ku je se u~e {}e vi {e od 40 eki pa. U pe tak su na pro gra mu kva li fi ka ci je i raz i gra va wa mla |ih ka te go ri ja, dok }e se u su bo tu i ne de qu odr à ti me ~e vi za pla sman u se ni or skoj kon ku ren ci ji. Sve ~a no otva ra we tur ni ra je u pe tak u 13 ~a so va, dok su za vr {ni me ~e vi za pla sman na pro gra mu u ne de qu od 15 sa ti. Ove go di ne, no vi na je da }e po bed nik fi nal nog me ~a u se ni or skoj kon ku ren ci ji

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “Naj lep {e me sto na sve tu je ov de” Fran se ska Mi ra qe sa i Ka re San tos u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Iris, tri de set {e sto gi {wa de voj ka skr ha na zbog iz ne nad ne smr ti ro di te qa, jed nog su mor nog ju tra na i la zi na neo bi ~an ka fe ko ji se

zo ve “Naj lep {e me sto na sve tu je ov de”. Ne slu te }i da }e joj se od tog tre nut ka pro me ni ti `i vot i po gled na svet, ona ula zi u ka fe gde upo zna je Lu ku, ta jan stve nog Ita li ja na u ko ga }e se i za qu bi ti. Sva kog da na wih dvo je se de za {est raz li ~i tih ma gi~ nih sto lo va i raz go va ra ju o `i vot nim te ma ma. Me |u tim, sed mog da na Lu ka ne sta je, a za jed no sa wim i{ ~e za va i mi ste ri o zni ka fe. Na me stu gde je ne ka da bi lo “Naj lep {e me sto na sve tu”, Iris }e po ku {a ti da u|e u trag Lu ki noj za go net noj pro {lo sti. Ali pra vo iz ne na |e we, ko je }e ovoj pri ~i da ti ne ve ro va tan obrt, tek sle di… N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (14.20), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (19.40), Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (16), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.30, 13.45, 15.15, 15.30, 17.30, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (11.30, 14, 16, 17.50), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.30, 21.15, 22), „Totalni opoziv” (17.15, 19.45, 21.55) Kulturni centar novog Sada: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Qu bi ca Ter zi} iz No vog Sa da (de voj ~i cu i de ~a ka) i Qu bin ka Sa vi} iz Ru men ke (de voj ~i cu i de ~a ka), DE VOJ Î CE: Dra ga na Ste fa no vi}, Da ni je la Ku zma no vi} i Bra ni sla va Nen zi} iz No vog Sa da, Bo ja na Sa bo-Bo ji no vi} iz Ba~ kog Pe trov ca i An ki ca Vu~ ko vi} iz Gaj do bre, DE Â KE: Vi da Jan ko, Sve tla na Va si qe vi}, Je le na Pa vlov i Kri sti na Sto ji} iz No vog Sa da, î la Ci ga no vi} iz Te me ri na, Jo van ka Ka ti} i Mir ja na Ge ri} iz Fu to ga, Ni no sla va Tr ni ni} iz Go spo |i na ca, Mir ja na Mi haj lo vi} iz Ba ~a, Na ta {a Jo vi} iz Si ri ga, Mi ro sla va \u ki} iz Ku le i Sa wa Bo ì} iz Ka }a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Zoltan Ma}a{a Gobor (1944) u 10.30 sati (urna), Julka Stojana Stankovi} (1930) u 11.15 (urna), Vesna Pavla Xambi} (1955) u 12, Josif Jefte Mijat (1931) u 12.45, Dimitrije Nedeqka Savi} (1937) u 13.30, Darinka \ura Mitrovi} (1936) u 14.15 i Radovan Du{ana Saxakov (1940) u 15.45. Na Mesnom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Aleksandar Stani{e Spasi} (1923) u 13 sati, a na Novom grobqu u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawena Soka Nikole Kova~evi} (1928). Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Vlada Petra Holod (1951) u 13 sati, a na Dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Dragiwa Jovana Petrovi} (1925) u 15 sati.

bi ti eki pa ko ja pr va osvo ji tri se ta, dok je pret hod nih go di na za ti tu lu bi lo neo p hod no sa mo dva. Eki pe se mo gu pri ja vqi va ti na sa mom te re nu ko ji je pri pre mqen na cen tral nom de lu pla `e na [tran du, a pri ja vqi va we je mo gu }e i te le fo nom na broj 065/541-58-88 ili elek tron skom po {tom na adre su: te nis.gla vom @gmail.com. Pr vi tur nir u „gla vo me tu„ od i- gran je jo{ 1987. go di ne, a od 1998. tur nir no si ime Vla di mi ra Fran ci {ko vi }a, tra gi~ no pre mi nu log vi {e stru kog {am pi o na. U~e {}e na tur ni ru se ne na pla }u je, a ge ne ral ni spon zor „Adi das Sr bi ja„ se po bri nuo da naj bo qim eki pa ma pri pad nu vred ne na gra de. B. M.

KO MU NAL NA PO LI CI JA USKO RO U NO VOJ AK CI JI

[ah to vi i sliv ni ci pod kon tro lom

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Naj lep {e me sto na sve tu je ov de”

DNEVNIK

Ko mu nal na po li ci ja ovih da na kre }e u ve li ku ak ci ju kon tro le kra |e {ah to va i sliv ni ka s no vo sad skih uli ca. Na ~el nik te slu `be Ne boj {a Ra do va nac ka è za na{ list da bi do kra ja ne de qe tre ba lo da for mi ra ju eki pe za to. - De ù ra }e se to kom ce log da na, ali naj vi {e no }u i to na me sti ma sa ko jih nas gra |a ni naj vi {e zo vu. Kra |a {ah to va je uze la to li ko ma ha da joj ne ko mo ra sta ti na put - ka è Ra do va nac. Ob ja snio je da ko mu nal na po li ci ja ne ma pra vo da hap si i pri vo di pre kr {i o ce od no sno lo po ve, ali kao slu `be no li ce ima pra vo tu oso bu da za dr ì. Plan je da uko li ko uhva te lo po va na de lu, pre ko ra dio ve ze na zo vu naj bli ù po li cij sku sta ni cu i pre da ju po ~i ni o ca. Ra do va nac se na da da }e se, ka da ak ci ja kre ne, sma wi ti broj onih ko ji uni {ta va ju svo ji nu svih gra |a na. U No vom Sa du kra |a po klo pa ca i sliv ni ka ima epid mij ske raz me re i za pr va ~e ti ri me -

PRO VOD UZ ^A [I CU PO STAO NOR MAL NA PO JA VA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Za prva ~etiri meseca ove godine ukradeno je vi{e re{etki sa {ahtova nego u celoj prethodnoj

se ca ove go di ne ukra de no je vi {e po klo pa ca i re {et ki sa {ah to va ne go u ce loj pret hod noj. Sa mo u pr voj po lo vi ni go di ne ne sta lo je vi {e od 500 po klo pa ca. Zbog ovo ga naj vi {e tr pi „Vo do vod i ka na li za ci ja”. Nad le `ni iz tog pred u ze }a su na ja vi li da }e im u na red nih ne ko li ko da na sti }i 1.500 po klo pa ca, ko ji }e od mah bi ti mon ti ra ni, a wi ho va vred nost je 18 mi li o na di na ra. S dru ge stra ne, gra |a ni su za bri nu ti, jer u po je di nim de lo vi ma gra da {ah to vi ni su za me we ni i po ne ko li ko me se ci i, pre ma wi ho vim re ~i ma, upra vo se na tim me s ti m a do g o d i l o ne k o l i k o ne z go d a. Osim {to se kra |om po klo pa ca pra vi ma te ri jal na {te ta, ugro `a va se i bez bed nost gra |a na, jer se de {a va da od ra sli i de c a upad n u u neo b e z be | e n i {aht ili o{te }u ju svo je auto mo bi le. Q. Na to {e vi}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Mla di dru è we „za li va ju” al ko ho lom Pro vod uz ~a {i cu po stao je sa stav ni deo is pu wa va wa slo bod nog vre me na, uz dru è wa i iz la ske, a ado le scen ti sve u~e sta li je po se ù za pi }em i to sve do opi je no sti. To je po ka za lo is tra ì va we Spe ci jal ne bol ni ce za bo le sti za vi sno sti „Vi ta„ iz No vog Sa da. Iako je za ko nom za bra we na pro da ja al ko ho la ma lo let nim oso ba ma, is tra ì va we po ka zu je da je pre ko 80 od sto mla dih do 17 go di na pro ba lo al ko hol, a pre ko 70 od sto wih re dov no ga kon zu mi ra i to ne sa mo pri li kom ne kih sla vqa, ne go je to sa stav ni deo is pu wa va wa slo bod nog vre me na, uz dru è we i iz la ske. Oko po lo vi ne se opi ja, {to zna ~i da pi ju zbog efe ka ta ko je pru à kon zu ma ci ja al ko ho la. - [to se ti ~e al ko ho li zma, to je spe ci fi~ na bo lest jer se du è raz vi ja i dru {tvo je to le rant no pre ma kon zu mi ra wu al -

to pri me ti kao pa to lo gi ja i do `i vi kao pro blem, ta ko da su pa ci jen ti ko ji se ja ve na le ~e we ve} u ne kim ozbiq ni jim go di na ma.

Le ~e we uz sa rad wu po ro di ce Di rek tor Spe ci jal ne bol ni ce za bo le sti za vi sno sti „Vi ta” Mi lan Vla i sa vqe vi} ka è da je osnov ni ciq te ra pij skog pro gra ma da se, ko rak po ko rak, me wa kva li tet ì vo ta ka ko bi za vi snik do bio mo ti va ci ju da se tru di i bo ri da po zi tiv ne pro me ne za dr ì u svom ì vo tu, a ùd wu i cr ne mi sli pre va zi |e. Pre sve ga je neo p ho dan mi ni mal ni do bro voq ni pri sta nak pa ci jen ta i u~e {}e po ro di ce, kao sa rad ni ka u le ~e wu ka ko bi se po vra ti lo me |u sob no po ve re we. Za tim, bez bol na de tok si ka ci ja uz me di ka men to znu po dr {ku ka ko bi pa ci jent lak {e pre bro dio kri zu. A na kon to ga se ra di na me wa wu sve sti pa ci jen ta i ukla wa wu uko re we nih obra za ca po na {a wa. Na kon tri, ~e ti ri me se ca le ~e wa ra di se na pre ven ci ji re ci di va i odr à va wu po stig nu tih efe ka ta, {to se naj bo qe po sti è grup nom te ra pi jom. ko ho la. To je sa stav ni deo na {eg fol klo ra - ka è di rek tor bol ni ce „Vi ta” Mi lan Vla i sa vqe vi} do da ju }i da mla di pr vi put oku se al ko hol na ne kim po ro di~ nim sla vqi ma. Ta ko |e, bo lest se du è raz vi ja u smi slu pro me na u cen tral nom ner vnom si ste mu, pa je ne kih 15 go di na po treb no da se

Ado l e s cen c i j a je po s eb n o ose tqiv, sa mim tim i naj ri zi~ ni ji raz voj ni pe riod `i vo ta. U pe ri o du ado le scen ci je naj ~e {}e do la zi do po ~et nih eks pe ri men ti sa wa sa al ko ho lom i dru gim psi ho ak tiv nim sup stan ca ma {to mo `e da ima da le ko se `ne po sle di ce na raz voj mla de oso be.

Na raz voj sklo no sti ka re dov nom pi je wu al ko ho la uti ~e vi {e fak to ra ri zi ka, je dan od wih je sva ka ko i ra na zlo u po tre be al ko ho la. Qud ski mo zak

ra zi ja svo je pu ne ka pa ci te te do 21. go di ne ì vo ta i u tom pe ri o du je po s eb n o ose tqiv na {tet ne uti ca je ka kve iza zi va ju psi ho ak tiv ne sup stan ce me |u wi ma i al ko hol. Uko li ko je zlo u po tre ba u~e sta la i iz ra è na, li~ nost mla de oso be tr pi ne po vo qan uti caj {to mo è da re zul ti ra zna ~aj nim osi ro ma {e wem i uma we wem we go vih raz voj nih ka pa ci te ta, na po mi we Vla i sa vqe vi}. Sa go vor nik is ti ~e da se kod mla dih, ne ga tiv ne po sle di ce zlo u po tre be al ko ho la, pre sve ga vi de na ni vou pro me na li~ no sti i raz vo ja ri zi~ nih ob li ka po na {a wa. Li~ nost mla de oso be se me wa u prav cu im pul siv no sti, agre siv no sti, gu bi tak mo ti va ci je za po stig nu }em, do mi na ci je prin ci pa za do voq stva. Po seb no je ote àn pro ces so ci jal nog i emo ci o nal nog sa zre va wa i raz voj od go vor no sti {to mo è ima ti da le ko se `ne po sle di ce vi dqi ve i u ka sni joj ì vot noj do bi. I. Dra gi}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„NO VO SAD SKA TO PLA NA” PRI PRE MA SI STEM ZA ZI MU

Re kon struk ci ja vre lo vo da na De te li na ri i Na se qu Po zavr{etku grejne sezone, otpo~eo je period remonta i revitalizacije tehni~kog sistema JKP „Novosadska toplana„. Zavr{eno je ispitivawe vrelovodne mre`e, toplotnih izvora i podstanica kako bi se detek-

tovali i sanirali eventualni nedostaci. U skladu sa Planom investicija za 2012. godinu, ovih dana se rekonstrui{e dotrajao vrelovod u delu Detelinare i Novog naseqa, odnosno u ulicama Todora Jovanovi}a To-

ze i Ilije Bir~anina, a sredinom meseca po~iwu radovi na zameni kriti~ne vrelovodne mre`e u Ulici \or|a Nik{i}a Johana. Va`no je napomenuti da }e zavr{etkom ovih radova isporuka toplotne energije za grejawe i pripremu tople vode biti zna~ajno sigurnija i kvalitetnija korisnicima usluga iz ovih delova grada. Zavr{ena je i izgradwa 300 metara dvocevnog vrelovodnog sistema u Ulici Lasla Gala i delu Ulice Alekse [anti}a. Tako|e zavr{en je posao na izgradwi vrelovodnih prikqu~aka u ulicama \ur|a Brankovi}a i Vojvode [upqikca, kao i u Ulici Cara Du{ana. Radnici Toplane uradili su i eta`irawe vrelovoda i Foto: N. Stojanovi} vrelovodnih prikqu-

Ra do vi u Uli ci Ili je Bir ~a ni na

~aka u delu Ulice Vojvode [upqikca, od Ulice Arhimandrita Jovana Raji}a do Bulevara kraqa Petra prvog. Nedavno je zavr{ena i izgradwa 100 metara vrelovoda u Ulici Branislava Nu{i}a, ~ime je re{en dugogodi{wi problem sa protocima i pritiskom u sistemu, a time obezbe|eno kvalitetnije grejawe za `iteqe ovog dela grada. Izgra|en je i prikqu~ak za objekat u univerzitetskom kampusu za Gra|evinski fakultet u Ulici Dr Ilije \uri}a, kao i prikqu~ci za objekte u Ulici Veselina Masle{e od broja 60 do broja 64. U Ulici Bogdana Garabantina zavr{eni su radovi na rekonstrukciji dela vrelovoda, a u sklopu planiranih radova Zavoda za izgradwu grada. Rekonstruisani su i glavni delovi postrojewa za toplu potro{nu vodu na Toplani „Jug„ ~ime je obezbe|ena stabilnost u isporuci tople vode. B. M.

VE LI KE VRU ]I NE OSU [I LE TRAV WA KE NA GRO BQI MA

Cve }e za hva qu ju }i za li va wu iz dr à va Vrtlari iz JKP „Lijse” svakodnevno zalivaju povr{ine pod sezonskim cve}em, cvetne àrdiwere i mlada stala posa|ena jesenas i ovog prole}a. - Suvo i àrko leto uzima danak, pa su na grobqima najvi{e stradali travwaci na velikim parkovskim povr{inama i na ure|enim parcelama.One se redovno nasipaju plodnom zemqom, a seme trave bi}e posejano na jesen. Sada se priprema samo teren za novo podizawe travwaka - kaè iz Slu`be za

informisawe „Lisja” Sla vi ca Zeq ko vi}. Napomiwe da su tokom jula vrtlari radili od 5 do 13 ~asova, a i sada u avgustu za vreme paklenih vru}ina rade od 6 do 14 ~asova, jer su dani malo kra}i. - „Lisje” se vodom snabdeva iz sopstvenog bunara, pa s potro{wom vode ne}e biti problema. Svaki dan se zaliva cve}e, perene i cve}e u `ardiwerama. Mlado drve}e se zaliva jednom do dva dva puta nedeqno. Svaki dan se napune tri, ~etiri ci-

^ITAOCI PI[U SMS

sterne s vodom, a zapremina jedne cisterne je oko 7. 500 litara vode, pa se sa Gradskog grobqa voda u cisternama odnosi na stara i spoqna grobqa - navodi Slavica Zeqkovi}. Na Gradskom grobqu je u toku peti krug ko{ewa korova na neodr`avanim grobnim mestima, dok se velike parkovske povri{ne kose {esti put. U toku je, nagla{ava, ko{ewe i na grobqima u Futogu, na Uspenskom i Reformatorsko - evangelisti~kom u Novom Sadu, kao i

065/47-66-452

Sta ja li {ta ble de, autobusi ne sti ù Bulevar Evrope davno otvoren za saobra}aj, autobuska stajali{ta vidno obeleèna, samo nedostaju autobusi koji bi saobra}ali bulevarom! Bojim se izblede}e ta obele`ja za stajali{ta... 063/5130... * * * Sramota!!! Samohrana majka sam osmogodi{weg deteta, bez imovine, bez zaposlewa, koje uporno traìm. Biv{a kom{inica mi je pomogla, pa moje dete i ja imamo gde da spavamo, a od dràve dobijam 2.800 dinara de~ji dodatak, kao sve samohrane majke. Zahtev za socijalnu pomo} sam podnela pre 4 meseca, ali odgovora nema, a i kad ga bude pitawe je da li me dràva smatra dovoqno ugroènom, a da alimentacija ... otac je o~igledno pre 2 meseca zaboravio da ima sina jedinca. Zapitam se... imam toliko velik de~ji dodatak da svaki dan mogu kupiti ceo hleb, a ja se ne{to bunim... Narode srpski probudi se, deca su nam gladna!!! 060/6054... * * * Uvek je bilo nezadovoqnih, ali {efu poslani~ke grupe Pastoru skidam kapu na izloènom, kao i na istorijatu parlamentarizma Srbije. Verujem da }e SVM biti kooperativniji, nego neke opozicione stranke koje svoje prisustvo svode na podmetawe klipova u to~kove

lokomotive koja je spremna da povu~e u EU. 065/9137... * * * Turcima je trebalo 100 godina, po{to su izgubili Srbiju, da se uzdignu. 062/1643... * * * Ka`u da su Rusi kupovinom NIS-a dobili pravu firmu, a

Srbi magare}e u{i. Ma la`, kolko je meni poznato kod nas je bila na delu ona pri~a o caru Trajanu i kozjim u{ima. 065/9137... * * * [trajk u „^isto}i” - bilo radno i ~eka se julska plata, zamrznuto do daqweg. Pogre{na

politika gradskih vlasti, ni{ta drugo nema na vidiku za boqitak, osim gomilawa radne neproduktivne snage. Firmi preti kolaps. 065/9137... * * * Moèmo mi da jadikujemo do bola, zemqa je spaqena, a da li su krive samo vru}ine ili su to zemqu zaposeli oni za koje je wiva postala kao brza hrana i sada je ve}ini kriva dràva koja im je tu mogu}nost i dala. Nema zalivnih sistema!? Majstor prvo pribavi radilo, pa mu nije kriva ni zemqa, ni nebo, a na{i zemqoradnici navikli na obiqe i radilo gde ùqeva nema. A, „Nebo nema miqenika”. 060/0227... * * * Mo`da bi bilo vi{e zainteresovanih sugra|ana za istoriju na{eg grada da je cena normalna! Na ovu krizu dati ~etiri do sedam hiqada?! 064/3323... * * * 10.40 sati u Ulici Omladinskog pokreta, mimoi{la sam se sa petoricom momaka, nakon par koraka sa le|a mi prilazi jedan i kida lanac oko vrata. Nakon pola sata isto se desilo èni u Branimira ]osi}a. Tih dana, otimaju na uglu Gagarinove i Bulevara kraqa Petra Prvog jednom momku mobilni telefon... Gospodine Da~i}u, a Vi se i daqe fotografi{ite sa Japancima i prona|enim biciklovima, odli~no! Ro|ena Novosa|anka 063/4709...

okopavawe povr{ina pod zelenilom. - Okopavawe povr{ina pod {ibqem, ru`ama i cve}em se radi redovno. Na Gradskom grobqu su hemijski istretirane staze protiv korova na platou ispred kapele na prvom, drugom i petom grobnom poqu. Hemijska za{tita ru`a ura|ena je na Centralom grobqu u Futogu, a hemijsko tretirawe staza protiv korova na Katoli~kom, Jevrejskom i groboqima u Petrovaradinu i Veterniku - isti~e Zeqkovi}. Z. D.

~etvrtak9.avgust2012.

U LET WOJ BI BLI O TE CI NA [TRAN DU

Naj po pu lar ni ji ro ma ni i dnev na {tam pa Letwu biblioteku, koja ve} ~etvrtu godinu radi na [trandu, dnevno poseti vi{e od 100 korisnika svih uzrasta. Za razliku od prethodne tri godine, biblioteka je ovog leta otvorena ne{to kasnije zbog Egzit kampa. Svim posetiocima [tranda u woj omogu}eno je besplatno kori{}ewe literature svakog dana od 10 do 20 ~asova uz bilo koji li~ni dokument. Korisnik je du`an da vrati kwigu u biblioteku do kraja radnog vremena, a ~itaocima je omogu}eno kori{}ewe vi{e od sto naslova za decu

Korisnici su veoma pa`qivi prema kwigama, najpopularniji su romani, dok penzioneri najvi{e ~itaju dnevnu {tampu - navela je inicijator ovog projekta Mi li ca Kir }an ski i dodala da kod gra|ana postoji veliko interesovawe za kori{}ewe biblioteke. - Ima i onih koji stignu pre radnog vreme-

Bu di kre a ti van na re ci kla àn na ~in U okviru Letwe biblioteke Pokret gorana svake ve~eri do kraja avgusta odràva edukativne radionice pod nazivom „Budi kreativan na reciklaàn na~in” . Na radionicama, koje su prvenstveno namewene mladima od 15 do 30 godina, se obra|uju recikla`ni materijali kao {to su staklo, papir, karton i kanap koji obezbe|uje Pokret gorana. Simboli~na ulaznica za radionicu su dve prazne limenke ili hartija za reciklaù. U~esnik koji donese najvi{e recikla`nog materijala tog dana kao nagradu dobija godi{wu ~lanarinu u Gradskoj biblioteci. Radionice po~iwu u 19 ~asova i traju sat vremen, a vodi ih stru~ni saradnik Pokreta Gorana Novog Sada Je le na Ka por. i odrasle. Pored kwiga, dostupna je dnevna i periodi~na {tampa na srpskom, kao i na ma|arskom i slova~kom jeziku. Ideja za ovaj projekat potekla je sa Zapada gde su kwige dostupne korisnicima na javnim mestima kako bi se podigla kulturna svest qudi. - Ovo je jedina biblioteka u Srbiji koja ima ovakav na~in rada.

na i strpqivo ~ekaju da pro~itaju omiqenu {tampu. Fond kwiga obezbe|uje Gradska biblioteka, koja je zadu`ena za organizaciju Letwe biblioteke, a objekat u kome se ~uvaju kwige „Gradsko zelenilo„. Biblioteka }e raditi do kraja letwe sezone, osim ako joj vremenski uslovi to onemogu}e. T. S. - M. S. - M. V.

vOJvOdinA

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

ПРЕД СЕД НИК ОП ШТИ НЕ ЧЕ ШЉА ОП ШТИН СКИ БУ ЏЕТ

Сма ње ње тр о шко ва пр ви за да так

Епи скоп срем ски Ва си ли је слу жио све ту ли тур ги ју

Без гу жве и пом пе у част све те Пет ке

ВО ГАЊ: И ове го ди не је епи скоп срем ски Ва си ли је, уочи ве ли ког пра во слав ног пра зни ка у част све те Пет ке, а се о ске сла ве у Вог њу, слу жио све ту ли тур ги ју, уз са слу же ње рум ских све ште ни ка, у ка пе ли све те Пет ке, по зна ти јој као во гањ ска Во ди ца. Нео бич но ма ло љу ди је при су ство ва ло овом чи ну, а уме сто по по ла са та, на ред да се до ђе до во де, за ко ју се ве ру је да има ис це ли тељ ска свој ства, че ка ло се све га пар ми ну та. Раз лог за при су ство ова ко ма лог бро ја љу ди ни ко ни је знао да на ве де.

Ни шта бо ље ни је би ло ни на рас кр шћу овог срем ског се ла, где је дуж глав не ули це, као и свих ових го ди на, би ло по ста вље но мно штво те зги са ра зно ра зном ро бом, рин ги шпи ли и ша то ри са пи ћем и хра ном. Све га је би ло, сем ку па ца. - Ше сту го ди ну за ре дом сам ов де и ни ка да ни је би ло ова ко ло ше. Не знам шта се до га ђа, али љу ди је ја ко ма ло, а ку па ца ни на ви ди ку – жа лио се рум ски уго сти тељ Ми ло рад Ци ме ша. Ј. Ан тић

ПЕ ЋИН ЦИ: Као што је и обе ћао на кон из бо ра, но во и ме но ва ни пр ви чо век пе ћи нач ке оп шти не Са ва Чој чић са сво јим са рад ни ци ма, кре нуо је у „че шља ње“ оп штин ског бу џе та. Та ко је на са стан ку на ко ме су при су ство ва ли на чел ни ци свих оде ље ња пе ћи нач ке Оп штин ске упра ве, ура ђе на ана ли за ста ња у са мој Оп штин ској упра ви, јав ним пред у зе ћи ма и уста но ва ма, шко ла ма и пред школ ској уста но ви, чи ме је на пра вљен де ли ми чан увид у ста ње ду го ва ња. - Мо ји прет ход ни ци ни су до ма ћин ски во ди ли оп шти ну. Пе ћин ци су из гу би ли свој не ка да шњи сјај, а бе ћа ри ко ји су во ди ли оп шти ну су кри ви за то. Као што ми ни је ја сно за што су глав на вра та за ула зак у пр о сто ри је Оп шти не би ла за кљу ча на, па се ула зи ло са спо ред не стра не, та ко ми ни су ја сни ни мно ги рас хо ди ко ји

стриј ској про из вод њи уче ству је са пре ко 90 од сто. - Си гур но је да мо же мо би ти за до вољ ни јун ским ни во ом ра ста ин ду стриј ске про из вод ње у на шем ре ги о ну, с об зи ром на оства ре не ре зул та те у овој обла сти на ре пу блич ком и по кра јин ском ни воу. Уз уве ре ње да ће у ме се ци ма ко ји до ла зе ин ду стриј ска про из вод ња има ти про гре сив ни ји раст ка ко у ре ги о ну, та ко и у др жа ви, отва ра ју нам се оп ти ми стич ке прог но зе за из ве сни је и ста бил ни је пре ва зи ла же ње кри зе и ства ра ње усло ва за бр жи и ста бил ни ји раст при вре де у це ли ни – за Ж. Б. кљу чу је Ни кол чић.

Једна од новина у раду пећиначке Општинске управе је и ново радно време. Тако ће Општинска управа општине Пећинци од понедељка, 13. августа, почети да ради од 7,30 часова до 15,30 часова, са паузом за доручак од 10 до 10,30 часова. До промене радног времена је дошло, по речима председника Чојчића, због усклађивања рада Општинске управе са радом републичких органа. су при сут ни у бу џе ту. Мо ји са рад ни ци и ја смо се од лу чи ли за дра стич но сма ње ње тр о шко ва. Од мах ће мо уки ну ти јед но ме сто по моћ ни ка пред сед ни ка оп шти не, уки ну ће мо јед но јав но пред у зе ће, од но сно, ин те гри с а ће мо Кул тур ни цен тар и На род ну би бли о те ку, што зна чи јед но ди рек тор ско ме сто и је дан управ ни од бор ма ње, а Оп штин ско ве ће уме сто до са да шњих де вет, са да већ бр о ји се дам чла но ва – ис ти че пред сед ник Чој чић.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

ни вое вла сти, пре све га на Ме сне за јед ни це за уре ђе ње атар ских пу те ва, ко ја из но се осам ми ли о на. По ред то га ту је и дуг ЈКП „Ка на ли за ци је“ од пет ми ли о на и ЈКП „Са ва“ ко ји из но си два де се -

Са ва Чој чић

Ново радно време

Пре ра ђи ва чи по ди жу про сек

ЗРЕ ЊА НИН: Ре ги о нал на при вред на ко мо ра у Зре ња ни ну твр ди да је ин ду стриј ска про из вод ња у сред њем Ба на ту, у пр вој по ло ви ни ове го ди не, би ла ве ћа за 5,8 од сто у од но су на исти пе ри од 2011, док је са мо у ју ну би ла ве ћа за 6,3 од сто у од но су на исти ме сец про шле го ди не. Пот пред сед ник РПК Мом чи ло Ни кол чић об ја шња ва да је ин ду стриј ска про из вод ња сред њо ба нат ског ре ги о на у ју ну 2012. го ди не ве ћа у од но су на прет ход ни ме сец за 0,5 од сто за хва љу ју ћи, пре све га, ра сту пре ра ђи вач ке ин ду стри је, ко ја у укуп ној ин ду -

Пред сед ник Чој чић је ис та као и то да су ду го ва ња пе ћи нач ких јав них пред у зе ћа и уста но ва не до пу сти во ве ли ка и као при мер на во ди дуг Фон да за гра ђе вин ско зе мљи ште ко ји из но си 210 ми ли -

о на ди на ра, пре све га пре ма из во ђа чи ма већ из ве де них ра до ва. - Оно што смо ус пе ли да хр о но ло шки сло жи мо, по што не по сто ји ни пра ви софт вер ски пр о- грам за ра чу но вод стве не и књи го вод стве не по сло ве, то је дуг по кри вен фак ту ра ма и уго во ри ма, ко ји из но си 41 ми ли он, дуг Цр ве ног кр ста од шест ми ли о на, дуг по ис по ста вље ним зах те ви ма од 14 ми ли о на, дуг по пр о јек ту јав них ра до ва осам ми ли о на и до би је на сред ства не пре не та на ни же

так ми ли о на, с тим што нам до ла зи греј на се зо на и што ће тр о шко ви ра сти због на бав ке огре ва за шко ле, где нам тре ба 200 куб них ме та ра др ва и 40 то на угља, а сле ду је нам и на бав ка ма зу та – ка зао је но во и за бра ни пр ви чо век пе ћи нач ке оп шти не Са ва Чој чић. Чој чић је до дао и то да при хо дов на стра на бу џе та до бро функ ци о ни ше, али да от пла ћи ва њем ду го ва ња на ста лих у прет ход ном пе ри о ду се и са мо функ ци о ни са ње Оп штин ске упра ве до во ди у пи та ње. За то ће, по ње го вим ре чи ма, би ти по треб на по моћ ви ших ни воа вла сти, при че му се пре све га осла ња на по кра јин ску власт, а он да и на ре пу бликчку, и до да је да уко ли ко би се по ја ви ла не ка ве ћа ин ве сти ци ја и пр о да ја зе мљи шта у др жав ној сво ји ни, би би ло од ве ли ког зна ча ја за да ље функ ци о ни са ње Оп штин ске упра ве. Ј. Ан тић

У СУ БО ТУ ДВА КУ ЛИ НАР СКА ТАК МИ ЧЕ ЊА

Злат ни ко тлић че ка ку ва ре

СА НАД: Че твр то ме ђу на род но так ми че ње ку ли на ра у ку ва њу ри бље чор бе „Злат ни ко тлић Са на да 2012” при ре ђу је се у су бо ту 11. ав гу ста у Са на ду код Чо ке. Ор га ни за то ри ма ни фе ста ци је су ен ту зи ја сти Љу би те ља ку ва ња „Ла ла„ из Са на да пред во ђе ни Вла да ном Су бо ти ном и Зо ра ном На др љан ским, а по кро ви тељ је Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Вој во ди не. До ју че при ја ви ло се пре ко 60 ку ли нар ских еки па из вој во ђан ских ме ста и су сед не Ма ђар ске, та ко да се, као и прет ход них го ди на, оче ку је ве ли ка ку ли нар ска фе -

шта. Ко ти за ци ја за уче шће је 1.600 ди на ра, за шта ор га ни за то ри обез бе ђу ју ри бу, огрев но др во и по клон па ке те свим ку ли на ри ма. - Так ми ча ри тре ба да по не су ко тли ће и за чи не и да бо ра вак у Са на ду ис ко ри сте у до бром рас по ло же њу. За три ку ли на ра ко ји пре ма оце ни жи ри ја ску ва ју нај у ку сни је чор бе при пре ми ли смо вред не на гра де - ка же ор га ни за тор Вла дан Су бо тин. Скуп ку ли на ра и по де ла ри бе је у 17 са ти, по че так так ми че ња сат ка сни је, а про гла ше ње по бед ни ка М. Мр. у 21 сат.

Пе ха ри за по бед ни ке

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

БАЧ КО ГРА ДИ ШТЕ: Тра ди -

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ци нал ни „Злат ни ко тлић Бач ког Гра ди шта“ одр жа ће се у су бо ту, 11. ав гу ста, у СРЦ „Ђор ђе Та па ви ца Џо ја“. Ор га ни за тор атрак тив ног так ми че ња је ме сни Фуд бал ски клуб „Вој во ди на“, ко ји се, по сле ор га ни зо ва ног тур ни ра на трав на том те ре ну, и на овај на чин укљу чу је у обе ле жа ва ње пред сто је ће се о ске сла ве Пре о бра же ње Го спод ње. - При ја ве су у то ку и за ин те ре со ва ни тре ба да упла те 2.500 ди на ра на име ко ти за ци је, а ми му обез бе ђу је мо 2,5 ки ло гра ма ква ли тет не ри бе, огрев, сто и сто ли це за еки пу и при ја те ље. Так ми чар сам до но си при бор за ку ва ње и је ло. За 15 са ти смо за ка за ли по де лу ри бе при ја вље ним уче сни ци ма, пот па љи ва ње

ва тре под ко тли ћи ма је сат вре ме на ка сни је, а про гла ше ње по бед ни ка пред ви ђе но је за 19 са ти. Три пр во пла си ра на так ми ча ра би ће на гра ђе ни пе ха ри ма и роб ним на гра да ма - ка же је дан од ор га ни за то ра Ка рољ Бо ка. Иако је ор га ни за тор оро чио при ја вљи ва ње до 10. ав гу ста, то ле ри са ће се нео д луч ност по је ди на ца све до са мог по чет ка так ми че ња. Са мо при ја вљи ва ње и ви ше ин фор ма ци ја о свим же ље ним де та љи ма су бот ње ма ни фе ста ци је у Бач ком Гра ди шту мо гу се до би ти те ле фон ским пу тем на бро је ве: 062/1071950 (Ка рољ Бо ка), 060/1519979 (Сто јан Сто ја но вић) и 062/8016721 (Ра де Ши ба лић). В. Ј.

Кон курс за до де лу на гра де

ВР БАС: Ко ми си ја за до де лу на гра де оп шти не Вр бас рас пи са ла је кон курс ко ји је отво рен до 1. ок то бра. Пред ло ге за до де љи ва ње на град мо гу да под не су сва за ин те ре со ва на фи зич ка и прав на ли ца на адре су: Скуп шти на оп шти не Вр бас - Ко ми си ја за до де лу на гра де оп шти не Вр бас, Ули ца мар ша ла Ти та 89. Пред ло зи се под но се у пи са ној фор ми и мо ра ју би ти обра зло же ни, а у су прот ном се не ће раз ма тра ти.

На гра да оп шти не Вр бас се до де љу је за из у зет на и нај ви ша до стиг ну ћа и оства ре ња у свим обла сти ма ра да и ства ра ла штва од оп штег зна ча ја за оп шти ну Вр бас. На гра да се мо же до де ли ти гра ђа ни ну, гру пи гра ђа на за за јед нич ко де ло или оства ре ња, пред у зе ћи ма, уста но ва ма, ор га ни за ци ја ма, ме сним за јед ни ца ма, удру же њи ма гра ђа на и дру гим ор га ни за ци ја ма. До де љу је се 20. ок то бра по во дом обе ле жав ња М. Кк. Да на оп шти не Вр бас.

ОПОЗИЦИЈА КРИТИКУЈЕ ЛОКАЛНУ ВЛАСТ

Смене у кулској општини

КУЛА: Представници Српске напредне странке, Демократске странке Србије и Уједињених региона Србије који чине опозицију у општини Кула, одржали су заједничку конференцију за новинаре на којој су оштро критиковали актуелну локалну власт, посебно се осврнувши на смену начелника Општинске управе Стјепана Вакуле, која се догодила пре два дана. Иначе, локалну власт у кулској општини, пре нешто више од месец дана, формирали су ДС – СПС-ЈС – „Преокрет“ – СВМ. Председник Општинског одбора ДСС у Кули Дамјан Миљанић истакао је да је смена Стјепана Вакуле извршена незаконито. - Вакула је на место начелника постављен по конкурсу и остало му је још годину дана до истека мандата уз образложење да он не доприноси развоју Општинске управе, а добро је познато да је за време његовог мандата општина Кула проглашена за једну од најмодернијих. Владајућа већина ће сада поставити в.д. начелника Општинске управе, а таква категорија не постоји у закону – рекао је Миљанић. Он је најавио да ће Вакула поднети тужбу против општине Кула због смене. - Поред начелника Општинске управе, новоформирана владајућа већина је сменила и три директора јавних предузећа који су били из редова ДСС-а, а једном од њих мандат истиче тек за три године. Сви они су најавили тужбе за које верујемо да ће бити пресуђене у њихову корист, што би локалну самоуправу могло да кошта укупно близу 10 милиона динара – напоменуо је Миљанић. Да је смена Стјепана Вакуле урађена незаконито, мишљења су и Жарко Шевин (СНС) и Велибор Милојичић (УРС). - У наредном периоду, ми очекујемо да ће доћи до уподовљавања власти у општини Кула са актуелном политичком власти на републичком нивоу и да ћемо стати на пут једном бахаћењу актуелне локалне власти на рачун грађана кулске општине – нагласио је Милојичић. М. Кековић

Краде сунце, а краду и људи ПАНЧЕВО: Градоначелник Панчева др Светозар Гавриловић разговарао је са стручњацима Института „Тамиш“ и представницима удружења пољопривредника из Старчева, Долова и Качарева о последицама суше у панчевачком атару. Поред суше, панчевачке ратаре мучи и крађа већ преполовљеног рода. - Град је ту већ предузео мере да се боље организује пољочуварска служба, како би произвођачи имали мању штету. Надлежни за пољопривреду у овој градској власти биће стално у контакту са пољопривредницима и трудићемо се сви да проблеме, колико је у нашој моћи, одмах решавамо - рекао је градоначелник др Гавриловић. - Локална самоуправа ће радити на комасацији земљишта, што ће олакшати примену агротехничких мера, а посебно израду квалитетног система за наводњавање, јер ће од тога у наредним годинама, кад су суше јаке и дуготрајне, зависити и род пољопривредних култура изјавио је др Гавриловић. З. Дг.

kULTURA

dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

ИЗЛОЖБА РА ДОВА СА 33. СУСРЕТА АКВАРЕЛИСТА У ЕЧКИ

Лични микросвет из женског угла

ВЕЧЕРАС НА КОНЦЕРТУ „НОВОСАДСКОГ МУЗИЧКОГ ЛЕТА”

Изложба радова насталих на 33. Сусрету акварелиста у Уметничкој колонији Ечка биће отворена 20. августа у Салону Савремене галерије Зрењанин и трајаће до 21. септембра. Ове године окупило се пет уметница - Анђела Мујчић, Габријела Паригрос, Невена Пријић, Милица Ракић и Моника Сигети – Божовић, које се у свом раду нису често сусретале са том техником, избегавајући ограничења која им акварел намеће. Овај сазив био је јединствен јер га чине искључиво

је поновно одвајање мушких и женских сазива у колонији, него подсећање на допринос Уметничке колоније Ечка који је дала у скретању пажње и признавању уметница и уметности која није искључиво мушка. То што су уметнице жене не значи да инсистирају на феминистичком приступу, али радови рађени у овим околностима, друштвеним, економским, културолошким, политичким, могу се окарактерисати као специфично женски. Осећа се њихов лични печат, истражују по-

Балканска камерна академија

На „Новосадском музичком лету“вечерас наступају неки од наших најбољих музичара, мајстори својих инструмената, како најављују у Музичкој омладини Новог Сада, окупљени у састав под називом Балканска камерна академија. Они ће свирати дела Ј.К.Баха, Вебера и Кројцера. Идејни творац и уметнички директор овог ансамбла је Огњен Поповић, први кларинетиста Београдске филхармоније. Концерт је заказан у 21 сат у врту Средњошколског дома у Николајевској улици, а у случају лошег времена биће одржан у Синагоги. Улазнице стају 300 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел.021 452 344), од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта на месту одржавања програма. - Жеља да се формира овај ансамбл проистекла је из музичког искуства кларинетисте Огњена Поповића које је стекао свирајући у разним саставима свуда

у свету, превасходно у чувеном немачком ансамблу ,,Villa Musica“ – наводе у Музичкој омладини Новог Сада. - Намера Огњена Поповића била је усмерена на стварање живе и разноврсне концертне активности најбољих музичара, али и младих талената који би свирајући у овом оркестру стицали непроцењиво музичко искуство. Главни покретач у раду Академије јесте и достизање највиших стандарда у извођењу камерне класичне музике. Овај ансамбл је до сада наступао на свим значајнијим фестивалима у земљи, као што су Бемус, Мокрањчеви дани, Номус и Нимус. Балканска камерна академија је остварила је запажени наступ у Атини у склопу Олимпијских игара 2004. У сарадњи са Културним центром Панчева и уз подршку града Панчева, Академија од 2011. организује „Класик фест “ – међународни фестивал камерне музике. Н. Пејчић

ЗАВРШЕН ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

Кристијан Мунђију добитник „Златне мимозе“ Гран при 26. Филмског фестивала Херцег Нови - Велика златна мимоза додељен је филму “Иза брда” Кристијана Мунђијуа, док је Златну мимозу за најбољи сценарио добио Мирослав Момчиловић за филм „Смрт човека на Балкану” Филм „Дјеца„ Аиде Бегић освојио је две награде - Златну мимозу за режију и најбољу женску улогу - Марија Пикић. Специјално

вет фестивала и Центар филм Београд доделили су редитељу Дарку Бајићу. Награда се састоји од статуете аутора Никше Косића и слике академског сликара Љубисава Милуновића.О победницима одлучивао је жири у саставу председник Владимир Блажевски, Милена Марковић и Адемир Кеновић. Златна мимоза за најбољу мушку улогу додељује се еx аеqуо

додељен је филму “Други” (Framing the other) холандског редитељског тандема Вилема Тимерска и Иље Кок, према одлуци жирија кога чине Драгомир Зупан, председник, Гена Теодосиевска и Иван Маровић. Од ове године на филмском фестивалу у Херцег Новом су у такамичаркој селекцији били приказивани и студентски филмови. За

Из филма „Иза брда“ Кристијана Мунђијуа

признање жирија, како преносе црногорски медији, припало је редитељу Бојану Вулетићу за филм „Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем”. Награду ‘’Милан Жмукић„ за изузетан допринос Фестивалу, Са-

Бранимиру Поповићу за улогу у филму „Аа пик - лоша судбина„, редитеља Драшка Ђуровића и Емиру Хаџихафисбеговићу за улогу у филму „Смрт човека на Балкану„ Мирослава Момчиловића. Гран при за документарни филм је

најбољег су изабрани” Танго у три лика и три простора”, редитеља Страхиње Савића и “Касно смо се срели” Марка Грбе Синга. Филмски фестивал у Херцег Новом трајао је од 1. до 7. августа.

МИНИСТАР КУЛТУРЕ ПЕТКОВИЋ ОБИШАО НАРОДНУ БИБЛИОТЕКУ

Угрожена културна баштина Министар културе и информисања Братислав Петковић посетио је јуче Народну библиотеку Србије у Београду и том приликом се упознао са актуелним програмима који се реализују у националној библиотеци и проблемима са којима се та установа суочава. Вршилац дужности управника националне библиотеке Дејан Ристић упознао је министра Петковића, током његове прве званичне посете најстаријој институцији културе, са актуелним активностима и програмима који се реализују у Народној библиотеци Србије, као и са тешкоћама са којима се библиотека суочава у погледну мањка складишног простора и одгова-

рајуће, савремене рачунарске и друге опреме. Министар Петковић изразио је забринутост због угрожености дела националне културне баштине и указао на спремност да Министарство културе и инфомисања, у складу са могућностима, у наредном периоду помогне Народној библиотеци Србије да сачува непроцењиво културно благо које је похрањено у њеним депоима и трезору. Приликом посете, Петковић је честитао стручњацима националне библиотеке јубиларну 180. годишњицу оснивања Народне библиотеке Србије и одао признање на досадашњим резултатима постигнутим у отежаним условима рада.

Рад Анђеле Мујчић

уметнице, а од њих се очекивало да кроз рад укажу на положај и улогу жена у савременом друштву. Одржавање колоније омогућили су Министарство културе, информисања и информационог друштва, Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и град Зрењанин. - Након више од педесет година поново су се у Ечки окупиле искључиво уметнице. Циљ тога ни-

родична и лична питања, односно кроз свој рад повезују се са феминистичким слоганом “лично је политичко”, да све оно што се дешава у личним микросветовима представља глобалну слику друштва – објашњава кусто скиња Савремене галерије Славица Попов. У дигиталној ери брзог раста технолошких достигнућа, наводи Славица Попов, помишља се да је

сликање техником акварела излишно, нарочито јер одабране уметнице у свом раду користе различите медије. Међутим, техника акварела омогућила им је да изразе интимне тренутке јер је кроз историју често третиран као секундарни медијум за интимне сликарске забелешке. А карактеристика акварела да не трпи поправке и дораде наметнула је уметницама да јасно конципирају своје радове. - Уметнице имају развијену свест како о глобалним тако и о појединачним, тачно одређеним проблемима које потресају наше друштво а нарочито жене. Њихови радови проналазе упориште на класичним поставкама другог таласа феминизма као што су проблематика мушког насиља, истражују границе издржљивости, деструкције и сексуалности али и преиспитују наслеђен начин презентације жене и женског тела у уметно сти, што подразумева и креирање лажних идола и идеала, односно брисање хероина из колективне свести, као и преиспитивање дубоко укорењених односа између мушкарца и жене – наглашава Славица Попов. Уметничка колонија Ечка прва је војвођанска колонија која је 1957. године, у свом другом сазиву, позвала и жене уметнице, сликарке и вајарке. С обзиром на то да су тих првих година уметници у колонији боравили у неколико, углавном у “две смене”, последња смена те 1957. била је резервисана за осам уметница. Каснији сазиви су прекинули са праксом одвајања мушких и женских учесника, односно омогућили су им да заједно раде у колонији. Ж. Балабан

НА БИОСКОПСКОМ РЕПЕРТОАРУ НОВИ ФИЛМ ЛЕНА ВАЈСМАНА „ТОТАЛНИ ОПОЗИВ”

Између стварности и сећања На репертоару биоскопа „Арена синеплекс“ од данас је ново остварење Лена Вајсмана, “Тотални опозив“. Акциони филм „Тотални опозив” римејк је познатог остварења из 1990. године. Уместо Арнолда Шварценегера, улогу Дагласа Квејда тумачи Колин Фарел, а играју и Џесика Бил, Кејт Бекинсејл, Брајан Крестон и други. Филм је заснован на чувеној причи Филипа К. Дика која говори о танкој граници између стварности и сећања. Дагласу Квејду, раднику у фабрици, претварање снова у сећања, што нуди компанија “Сећање”, звучи као савршени бег од његовог стресног живота. Међутим, када се читав процес искомпликује, он почиње да верује да је шпијун и бежи од полиције, коју контролише Кохејген, предводник слободног света. Квејд се потом удружује са побуњеничком ратницом како би пронашао вођу подземља и зауставио Кохејгена. Граница између фантазије и реалности постаје све нејаснија, а судбина света виси о концу, док Квејд постепено открива свој идентитет, праву љубав и коначну судбину. Продуценти Тоби Џеф и Нил Мориц дошли су на идеју да сниме римејк филма „Тотални опозив„ када су у књижари наишли на антологију Дикових прича. - Сматрали смо да можемо да проширимо оригиналну причу и освежимо постојеће ликове- изјавио је Мориц.- Његова прича је подједнако актуелна данас као и када је први пут објављена током шездесетих година прошлог века. Одушевљен сам идејом да људима можете да уградите сећања и да када се пробуде, имају осећај да су стварно све то проживели. Такав сценарио отвара гомилу питања: Шта је стварност, а шта сећање? Како да знамо шта се заиста догодило у прошлости? Редитељ Вајсман је управо због концепта уграђених успомена желео да сними мешавину психолошког трилера и акционог спектакла смештеног у далеку будућност. Уместо да се радња од-

вија на Марсу, као у оригиналном филму, Вајсман је задржао ликове на Земљи, где доминирају две нације: Уједињена федерација Британије и Колонија. „Сетили смо се да у Диковој причи јунаци не одлазе на Марс, што нам је отворило пуно нових могућности. Нисмо били ограничени амбијентом, епохом или разлозима зашто би Даг напуштао планету- објаснио је редитељ.- Желели смо да прикажемо Квејда као обичног момка кога заиста можете да зами-

слите као индиспонираног радника у фабрици. Колин Фарел објашњава: „Ово је препознатљива прича, о човеку који је незадовољан својим животом и има жарку жељу да га промени. Међутим, он се губи и кроз читав филм покушава да успостави равнотежу између разума и емоција и да открије ко је прави Квејд. Ова улога покреће питања идентитета, ега и супер-ега, међуљудских односа, што представља занимљиву психолошку игру“. К. Р.

ekOLOGiJA

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

STU DEN TI BI O LO GI JE I EKO LO GI JE NA TE RE NU

Is tra ì va wa na ba ri Tr sko va ~i ^lanovi Nau~no-istraìva~kog dru{tva studenata biologije i ekologije „Josif Pan~i}“ iz Novog Sada, u okviru kampa na podru~ju specijalnog rezervata prirode Zasavica, posetili su i stani{te bara Trskova~a, koje je nakon studije Zavoda za za{titu prirode pro{le godine progla{eno za za{ti}eno prirodno dobro tre}e kategorije. Na povr{ini od 170 hektara, Trskova~a je jo{ uvek nedovoqno istraèna, a predstavqa stani{te retkih vrsta, kao {to su riba liwak i zlatni kara{. Krajem osamdesetih godina ovde je isu{ena bara, kako bi se dobile ve}e povr{ine za poqoprivredu. Kvalitet zemqi{ta nije postignut, a isu{eno je va`no stani{te za{ti}enih vrsta, stoga je potrebno da se nivo vode vrati u prvobitno stawe. Dvadesetak studenata su do~ekali ekolozi Iva na Mi ji}, Ma ri ja ]u i} i dr Ta ma ra Jur ca u Turisti~koj organizaciji op{tine Ruma, kojoj je dat na

upravqawe ovaj rezervat prirode. Po wihovim re~ima voda u kanalu je na jako niskom nivou, {to dovodi u pitawe opstanak vodenih `ivotiwa i biqaka. Ciq posete je upoznavawe studenata sa vrednostima ovog za{ti}enog prirodnog dobra, a plan je da ova jednodnevna poseta slede}e godine preraste u istra`iva~ki kamp po ugledu na kampove ko-

je organizuje ova nevladina studentska organizacija {irom Srbije. - Na{e nau~no istraìva~ko dru{tvo sara|uje sa Zavodom za za{titu prirode, a preko kampa u Zasavici ~uli smo i za Trskova~u. Ciq nam je da upoznamo teren, kako bi mogli da planiramo budu}e posete i organizujemo letwi kamp. Najva`nije je da vidimo kakvi su potencijali bare i biqne i ìvotiwske vrste koje zadovoqavaju uslove za prou~avawerekao je student Prirodno-matemati~kog fakulteta iz Novog Sada Mar ko [}i ban. Uspe{na realizacija ovog kampa na „Bari Trskova~a“ i budu}a saradwa sa NIDSB ’’Josif Pan~i}’’ bila bi izuzetno zna~ajna za revitalizaciju ovog zati}enog stani{ta zbog prikupqawa podataka o ìvom svetu, s obzirom na to da je ovo prirodno dobro relativno neistraèno. M. Ma ru {i}

ME \U NA ROD NI VO LON TER SKI KAMP NA OBED SKOJ BA RI

Ju bi lar no dva de se to oku pqa we Na Obedskoj bari po~eo je ve} tradicionalni Me|unarodni ekolo{ko-radni kamp u okviru projekta “Povratak ibisa”. Ove godine, od 5. do 18. avgusta, odràva se jubilarni dvadeseti kamp uz u~e{}e 12 volontera iz [panije, Turske, Ju`ne Koreje, Francuske i ê{ke i tri volontera iz na{e dràve koji vode kamp. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine ovogodi{wi kamp organizuje u saradwi sa Op{tinom Pe}inci, Javnim preduze}em “ Vojvodina{ume”, Pokra-

jinskim zavodom za za{titu prirode i Mladim istraìva~kima Srbije. Mladi }e raditi na lokaciji izme|u livada Kupinika i Majka Angelina, a narednih na potesu izme|u livade Majka Angelina i bare ^vor~a, zatim na êwenskim livadama, pa na u{}u Revenice, kao i u okolini etno sela Kupinovo. Pored promocije za{ti}enog podru~ja kamp ima za ciq i stvarawe uslova za povratak retkih ptica mo~varica po kojima je Obedska bara ~uvena u svetu, a koji se postiù ~i{}ewem vla`nih livada i otvorenih vodenih povr{ina. Q. M.

RE KA KRI VA JA I ISTO I ME NO AKU MU LA CI O NO JE ZE RO SVE UGRO @E NI JI

Za ga |e we ote ra lo pti ce Reka Krivaja i istoimeno akumulaciono jezero koje se nalazi na 13 kilometara od Ba~ke Topole iz godine u godinu postaju sve ugroèniji, a lo{e upravqawe i konstatno zaga|ivawe ovog vodotoka polako dostiè nivo zaga|ewa Velikog ba~kog kanala kod Vrbasa. Prema re~ima \u ra Va vro {a, predsednika ekolo{kog udruèwa „Hrast” iz mesta Krivaja, zbog niskog vodostaja i stalnog zaga|ewa koje stiè Krivajom iz pravca Pa~ira i Stare Moravice, u jezeru su ~esti pomori riJe ze ro se po la ko isu {u je be koja se svakog dana moè videti kako pluta jezerom. i wih su privukle uginule ribe - Pre nekog vremena prokoje stalno plutaju na vodi. na|en je uginuo tolstoloZbog su{e vuku puno vode iz jebik od 50 kilograma, a zera koje se povuklo par stotistalno vi|amo i druge na metara jezera {to je ugrozikrupne ribe koje umiru u jelo ogroman broj ìvotiwskih i \u ro Va vro{ uka zu je na po mor ri be zeru. Do toga dolazi zbog biqnih vrsta - kaè Vavro{. velikog izvla~ewa vode iz jezera mu nego sav otpad pu{taju u KriZbog dugogodi{weg zaga|iza navodwavawe i prqave vode vaju. Da stvar bude gora isto se vawa na dnu jezera koje jo{ koja stiè rekom. Ove godine je pona{aju i u tamo{woj mesnoj uvek spada u tre}u kategoriju velika su{a, a i pove}ali su po- zajednici i stanici policije - po kvalitetu vode, nataloìlo vr{ine koje zalivaju iz jezera, kaè Vavro{. se mnogo organskog muqa „obodok je zaga|ivawe Krivaje ostalo isto, ako nije i poja~ano - kaè Zbog su{e vu~e se puno vode iz jezera, {to je Vavro{. ugrozilo ogroman broj ìvotiwskih i biqnih Prema wegovim re~ima u Krivrsta, a pomori ribe sve su u~estaliji vaji zavr{avaju otpadne vode nekoliko firmi iz Stare Moravice koja se nalazi uzvodno, a koje Prema wegovim re~ima, po- ga}enog” te{kim metalima i se izme|u ostalog bave preradom sledwih godina zaga|ewe je do- drugim otpadnim materijama i metala i koè zbog ~ega se u reci stiglo najvi{i nivo o ~emu neophodno je zaustavqawe zai jezeri taloè te{ki metali. svedo~i i nestanak ptica, kao ga|ivawa i izmuqavawe jezera. - Poseban problem je fekalno {to su ~apqe, rode i druge bar- Ukoliko se to ne uradi, vrzaga|ewe iz Stare Moravice gde ske ptice kojih je ovde nekada lo brzo }e ovo postati veliki reka proti~e kroz mesto, a u uli- bilo u jatima. ekolo{ki problem poput Veci od skoro dva kilometra goto- Sada su se pojavili galebo- likog ba~kog kanala u Vrbasu, vo nijedna ku}a nema septi~ku ja- vi za koje se zna da su strvinari a odlagawem re{avawa cena Na Tisi, od Novog Be~eja do Kawiè i natrag, u nedequ je zaplovila nauti~ko, ekolo{ka i umetni~ka ekspedicija, sa ciqem ukqu~ivawa civilnih organizacija u potiskim op{tinama u proces izrade Prostornog plana multifunkcionalnog ekolo{kog koridora Tise. Ovu jedinstvenu flotu i druìnu okupilo je Udruèwe za za{titu Tise i razvoj nauti~kog turizma „Gradi{te” iz Novog Be~eja, a predvodi je predsednik Mi lan Kne èv, jedan od izuzentih pobornika o~uvawa i afirmacije vrednosti Tise i wenog priobaqa. - Tek je doneta inicijativa za izradu i ura|en koncept Prostornog plana podru~ja posebne namene multifunkcionalnog ekolo{kog koridora Tise, a mi smo zaplovili da obi|emo teren. Ideja je da ukqu~imo sve nevladine organizacije organizacije sa ovog podru~ja koje su zainteresovane za o~uvawe Tise i wenih vrednosti, pa je ova ekspedicija sa namerom da se o svemu obavesti i stanovni{tvo potiskih mesta, koje su mu osnovne smernice i ciqevi - kaè Kneèv. Posle isplovqavawa iz Novog Be~eja prvo pristajawe ekspedicije bilo je u

Kri vi~ ne pri ja ve zbog po mo ra ri be I kod Srbobrana zbog veoma niskog vodostaje reke Krivaje, koji ne prelazi 10 santimetara, tokom pro{le nedeqe do{lo je do pomora ribe, a biqni svet je potpuno ugro`en. Problem je nastao zbog neumerenog kori{}ewa brane kod Feketi}a, a prema re~ima Dra ga na Kur ja~ kog, sekretara Ekolo{kog pokreta Srbobrana ovaj problem se ponavqa gotovo svakog leta, posebno kada je godina su{na kao {to je ova. Na poziv Ekolo{kog pokreta Srbobrana, Pokrajinska inspekcija za vodoprivredu obi{la je teren i konstatovala da

Ume sto re ke Kri va je kod Sr bo bra na, osta lo sa mo bla to

remedijacije ovog toka i jezera je ustava kod Feketi}a zatvorese sve vi{e pove}ava. Ono {to na, da se okolno poqoprivredno nikakve pare ne}e mo}i da nazemqi{te navodwava i da nizdoknade je {teta koju preìvodno od ustave nije obezbe|en vqa va biq ni i ì vo tiw ski minimalni protok vode. Insvet koji polako nestaje iz jespekcija je upozorila da zbog toga postoji opasnost od nestanzera i okoline - kaè Vavro{. ka flore u koritu reke. N. Per ko vi}

- Srbobranski poqoprivrednici koji crpe vodu nizvodno od brane za potrebe zalivawa svojih ratarskih i povrtarskih kultura, nisu u mogu}nosti da je koriste jer vode uop{te nema ili je wena dubina najvi{e10 santimetara, te ju je nemogu}e crpeti. Problem se mora sagledati dugoro~nije i u takvom pravcu ga i re{avati. Najbezbolnije re{ewe je podizawe nivoa Krivaje nizvodno od feketi}ke brane za oko metar i to podizawem postoje}e brane na Rekavici, kako je to nekad i bilo – istakao je Kurja~ki. Ovim povodom, predsednik op{tine Srbobran Zo ran Mla de no vi} podneo je krivi~ne prijave protiv NN lica zbog pro{lonedeqnog pomora ribe na toku reke Krivaje, a o akcidentu je obavestio sva nadle`na ministarstva. - Neko mora snositi odgovornost zbog ~iwenice da su gra|ani op{tine Srbobran ovim slu~ajem dovedeni u opasnost – naglasio je Mladenovi}. Kako bi re{ili ovaj dugogodi{wi problem, Ekolo{ki pokret Srbobran pokrenu}e akciju za izgradwu mini brane na Rekavici, {to bi spasilo floru i faunu u Krivaji. - Izgradwom brane na Rekavici vodotok nizvodno od we ne bi bio ugro`en jer je spojen sa vodom iz Velikog ba~kog kanala koja se sliva u korito Krivaje kada je u woj nizak vodostaj – rekao je Kurja~ki. M. Ke ko vi} Fo to: R. Ha yi} i D. Kur ja~ ki

NA U TI^ KA EKO LO [KO-UMET NI^ KA MI SI JA U PO TI SJU

Pri vi le gi ja je bo ra vi ti na Ti si Adi, gde su na obali Tise umetnici priredili izlo`bu u kampu, a uve~e su predstavnici nevladinih organizacija i op{tine upoznati sa konceptom plana. - Tisa je kao koridor atraktivna, ne samo za nas nauti~are i qude koji vole da plove ili borave kraj ove predivne reke, nego je za region Potisja va`na i kao ekonomski i razvojni kapacitet, jer je zna~ajan me|unarodni plovni put. Op{tine su ukqu~ene u izradu plana na U Adi, na oba li Ti se, umet ni ci pri re di li iz lo `bu profesionalnom institucionalnom ni- teresi koji }e se definisati ovim plavou, ali nama je ciq da ukqu~imo i ne- nom sa interesima i potrebama qudi u vladine organizacije, jer ponekad se pla- Potisju i ugrade se u Prostorni plan konovima ne prepoznaju neposredni intere- ridora Tise - dodaje Kneèv. su qudi koji ìve na tom prostoru, pa je Pored Kneèva koji svojim brodi}em svrha ove ekspedicije da se pribliè in- „Rusalka” predvodi flotu, tu su Fe renc

Ze di sa brodi}em „Anamarijom”, Du {an Po pov kormilari „Tulipanom”, u ekspediciji su sa nekr{tenim brodi}em @i vi ca Mar jan ski, pa Dra gan Sto jan ~ev, Du {an Gru ji}, Du {an Pe tro vi} i drugi ~lanovi posada, a u Adi ih je u ulozi doma}ina do~ekao iskusni mornar sa Tise i vlasnik brodi}a „Viki” Mi lo rad Bi ba Ma ti}. Umetni~ki deo ekspedicije sa brodi}em „Librijum” slikarksom ki~icom diriguje Bra ni slav Sto jan ~ev-Pa {a iz Novog Be~eja. On je i prethodnih nekoliko godina okupqao „Likovni krug sedam”, pa kormilario plove}om likovnom kolonijom „Tisi s qubavqu”. U~estvuju slikari Zo ran Ku zma nov iz Kikinde, Jo sip Kler iz Crvenke, Ra di slav Vin ci lir iz Novog Sada, Du {an Jo si mo vi} iz Novog Be~eja, Mi le na Kr stin iz Mokrina i Va le ri ja Bar na Ko lo `i iz Ade, a umetni~ku idilu upotpuwava i novobe~ejski poeta Mi lo{ Ga le tin.

- Ve} ~etvrti put plovimo sa na{om pri~om i obilazimo sedam potiskih varo{i, pa svojim ostvarewima inspirisanih rekom Tisom, ukazujemo na wene vrednosti i nastojimo da afirmi{emo Potisje kao izuzetno vredan region - kaè Branislav Stojan~ev-Pa{a. - Sve slike uglavnom poklawamo i zahvaqujemo se svim dobronamernim qudima koji nam ukazuju gostoprimstvo, a posebno onima koji vode ra~una o reci – kaè Zoran Kuzmanov. Svaki put susre}emo se na Tisi i sa nemarom, bacawem plasti~nih fla{a i sme}a u reku. Poku{avamo svojim li~nim primerom da pokaèmo da se moè i druga~ije, odgovornije, pa makar i simboli~no pokupimo plasti~ne fla{e iz reke, a uvek se trudimo da za nama sve pospremimo, kako bi trebali da ~ine i svi koji borave na reci. M. Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa Vla di sla vu V. (1971) iz No vog Sa da zbog sum we da je po ~i nio po ku {aj te {kog ubi stva, ta ko {to je prek si no} oko 22 sa ta u Mi ~u ri no voj uli ci za dao tri ubo da no `em u pre de lu ki~ me ~e tr de se to go do {woj No vo sa |an ki kao i dve po se ko ti ne po grud nom ko {u we noj je da nae s to go di {woj }er ki. Okri vqe nom se sta vqa na te ret da je kri vi~ no de lo po ~i nio u sta nu o{te }e ne, na kon {to je pret hod no raz bio sta klo na ula znim vra ti ma zgra de u ko joj

sta nu je. Kao mo gu }i mo tiv tog de la ne zva ni~ no se spo mi we da je osum wi ~e ni tra `io svo ju su pru gu, ko ja je se stra po vre |e ne `e ne. Po sle do ga |a ja iz gred nik je po be gao, ali ga je po li ci ja ubr zo po sle to ga li {i la slo bo de i pro na {la no` za ko ji se pret po sta vqa da je ko ri {}en pri ~i we wu kri vi~ nog de la. Vla di slav V. je uz kri vi~ nu pri ja vu ju ~e pri ve den na sa slu {a we pred is tra `nog su di ju Vi {eg su da u No vom Sa du Ta tja nu \u ra {ko vi}, ko ja mu je od re di la pri tvor. M. V.

PO RO DI^ NA TRA GE DI JA U ALEK SIN CU

Pu cao u `e nu pa se ubio

U Alek sin cu je ju ~e uju tro mu` po ku {ao da ubi je `e nu, a po tom je iz vr {io sa mo u bi stvo. De ta qi po ku {a ja ubi stva i sa mo u bi stva jo{ ni su po zna ti, ali se ne zva ni~ no sa zna je da je u [u -

ma to va~ koj uli ci mu` pu cao na su pru gu a po tom di gao ru ku na se be. @ena je s te{k im po vredam a glav e pr eba~ena u K lini~k i centar u Ni{u i u te{kom j e stawu. (Tanjug)

NE SRE ]A KOD BLA CA

Uda vi la se u sep ti~ koj ja mi Po li ci ja je u se lu Stu ba le kod Bla ca u sep ti~ koj ja mi pro na {la te lo pe de se to go di {we `e ne, sa op {te no je da nas iz po li ci je u Pro ku pqu. Po li ci ja pret po sta vqa da je `e na stra da la ne sre} nim slu ~a jem i da je

upa la u sep ti~ ku ja mu i uda vi la se. Uvi|aj su o bavil i i stra`n i organ i Vi{e g suda u P rokupqu i telo j e posle u vi|aja i id en ti fi kacije p redat o po rodici st radale. E. D.

ISPLIVALO TELO NA JEZERU

Le{ mu {kar ca iz vu ~en na Adi Na Adi Ci gan li ji, u bli zi ni re sto ra na „Je ze ro”, ju ~e uju tro pro na |en je u vo di le{ jed ne oso be ko ji je bio u fa zi ras pa da wa, po tvr |e no je u In for ma tiv noj slu `bi MUP-a Sr bi je.

U Hit noj po mo }i je ra ni je re ~e no da je be `i vot no te lo jed nog mu {kar ca iz vu ~e no ju ~e uju tro iz vo de na Adi Ci gan li ji u Be o gra du, ali da jo{ uvek ni je iden ti fi ko van. (Ta njug)

NA KON SU DA RA KOD VR BA SA

Be o gra |an ka pod le gla po vre da ma Ma ri ja N. (1991) iz Be o gra da pod le gla je prek si no} po vre da ma u vr ba skoj bol ni ci na kon ude sa istog da na oko 14 sa ti na auto pu tu Su bo ti ca–Be o grad, kod Vr ba sa. Do ne sre }e je do {lo ka da je ona, upra vqa ju }i „mer ce de som” pan ~e va~ kih re gi star skih ozna ka ka No vom Sa du, ot po za di uda ri la u pri ko li cu ka mi o na s bu gar skim ta bli ca ma

ko ji se kre tao u istom sme ru, a za ~i jim upra vqa ~em je bio dr `a vqa nin te ze mqe (1961). S de voj kom ko ja je na stra da la u auto mo bi lu je bio su gra |a nin i pre zi me wak Go ran N. ko ji je u su da ru tom pri li kom za do bio la ke te le sne po vre de, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Sa o bra }aj ci }e po sla ti iz ve {taj o ude su Tu `i la {tvu. M. V.

ZBOG OTI MA ^I NA U NO VOM SA DU

Uhap {en Be o gra |a nin Be o gra |a ni na Vla di mi ra J. (1986) li {i la je slo bo de no vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja zbog sum we da je na pod ru~ ju No vog Sa da po ~i nio vi {e kri vi~ nih de la te {ke kra |e. Osum wi ~e nom se pri pi su je da je na uli ca ma oti mao No vo sa |an ka ma ta {ne, na kit i dru ge vred ne stva ri. We mu je od re |e no za dr `a va we do 48 sa ti i bi }e do ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji, sa op {ta va no vo sad ska po li ci ja, ko ja jo{ utvr |u je da li je Vla di mir imao za so bom jo{ ne ka de la zbog ko jih bi mo gla usle di ti kri vi~ na pri ja va. Po zi va ju se oso be ko je su bi le `r tve oti ma ~i na da se ja ve kri mi na li sti~ koj po li ci ji na te le fon 021/ 488–4142, do da je se u sa op {te wu. M. V.

PRI TVOR ZA [AP ^A NI NA

Opqa~kao pumpu Pre drag M. iz [ap ca uhap {en je pod sum wom da je, ma ski ran ma ra mom i uz pret wu pi {to qem, iz fi o ke pro daj nog pul ta ben zin ske pum pe oteo oko 30.000 di na ra. [a ba~ ka po li ci ja je ubr zo na kon iz vr {e nog kri vi~ nog de la raz boj ni {tva na ben zin skoj pum pi u Ma ~van skoj uli ci u [ap cu, iden ti fi ko va la i li {i la slo bo de iz vr {i o ca

tog kri vi~ nog de la, na vo di se u sa op {te wu po li ci je. Zbog po sto ja wa osno va sum we da je u po ne de qak, 6. av gu sta, u 13.45 sa ti iz vr {io kri vi~ no de lo raz boj ni {tva, slo bo de je li {en i uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u [ap cu Pre drag M. (1978), sto ji u sa op {te wu. E. D.

RASVETQAVA SE AFE RA U AGRO BAN CI

QU BO MOR NI SU PRUG DI VQAO ZBOG @E NE

No `em na sva sti ku i we nu }er ku

~etvrtak9.avgust2012.

Sedam uhap{enih, An to ni} u bekstvu Biv {i pred sed nik iz vr {nog od b o r a „Agro b an k e” Du { an An to ni} na pu stio je Sr bi ju, a se dam we go vih biv {ih sa rad ni ka je li {e no slo bo de. Pre ma iz vo ri ma TV B92, An to ni} je jo{ ju ~e ra no uju tru na pu stio Sr bi ju i vi {e ni je do stu pan po li ci ji i pra vo sud nim or ga ni ma, ko ji su ima li na me ru da An to ni }a pri ve du na in for ma tiv ni raz go vor. Zbog sum we da su u~e stvo va li u mal ver za ci ja ma ko je su do ve l e do pro p a s ti ove ban k e uhap {e ni su Sla vo qub K., Bra ni mir U., Suad H., Veh bo P., Bo ban L., Mi lo{ U. i Bo jan Z. Pre ma re ~i ma Miq ka Ra di sa vqe vi }a, tu `i o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal, sum wa se da je ve li ki broj kre di ta u „Agro ban ci” odo bro van gru pa ma po ve ze nih prav nih li ca su prot no za ko nu. - To je ima lo za po sle di cu ne na pla ti vost odo bre nih kre di ta u vi si ni od pre ko 200 mi li o na evra. Usko ro tre ba da po~ n e sa s lu { a w e osum w i ~ e nih, me |u ko ji ma su od go vor na li ca u „Agro ban ci” i dva pri vat na pred u ze }a „Hed ko merc” i „Dri na tim ber„ ko ja po osno vu ne iz mi re nih oba ve za po kre di ti ma tre nut no du gu ju „Agro ban ci” pre ko 530 mi li o na di na ra. Ra di se o prav nim li ci ma ~i ji je su vla snik naj bli `i ro |ak jed nog od biv {ih ru ko vo di la ca u „Agro ban ci”, re kao je Ra di sa vqe vi}. On je do dao da broj osum wi ~e nih ni je ko na ~an jer je dat na log da se pro ve re svi spor ni kre di ti u ovoj ban ci.

Agro ban ka je zbog gu bit ka od 300 mi li o na evra iz gu bi la do zvo lu za rad i Na rod na ban ka Sr bi je je uve la pri nud nu upra vu, a po sled wih me se ci afe ra u toj ban ci je u `i `i in te re so va wa srp ske jav no sti. Biv {i

do ne kle pri znao i sam An to ni}. An to ni} je u in ter vjuu da tom pre par da na op tu `io Pri nud nu upra vu u ban ci da je na pra vi la gu b i t ak od 300 mi l i o n a evra.

Pred kamerama se ponudio istrazi, pa pobegao iz zemqe

~el nik Agro ban ke je pre sa mo dva da na u in ter vjuu za te le vi zi ju B92 od ba cio kao neo sno va ne {pe ku la ci je da je ban ka po slo va la sa gu bit kom dok je on bio na we nom ~e lu, tvr de }i da je 2010. za vr {i la sa do bit kom od 1,1 mi li jar di di na ra. Od ka da je obe lo da we no sta we u „Agro ban ci”, do ma }i eko no mi sti su uka zi va li da je ono po sle di ca da va wa kre di ta ra znim fir ma ma, ~e sto bez ika kvog sred stva obez be |e wa, kao i da na to me si gur no do pri ne li i po je di ni po li ti ~a ri {to je

On je ta da iz ra zio sprem nost da se po ja vi pred is tra `nim or ga ni ma, uko li ko ga po zo vu, na po mi wu }i da svo je re ~i mo `e da pot kre pi kon kret nim do ka zi ma. Me |u tim, u me |u vre me nu se o~i gled no pre do mi slio bek stvom iz ze mqe iz be gao su sret sa pra vo sud nim or ga ni ma. U to ku da na o~e ku ju se no vi de ta qi o ak ci ji ko ju je prak ti~ no na ja vio pot pred sed nik Vla de, Alek san dar Vu ~i} ka da je go vo rio da }e „do kra ja av gu sta bi t i raz r e { e n a ve l i k a afe ra u jed noj do ma }oj ban ci”.

Na rod na ban ka Sr bi je (NBS) je 25. ma ja ove go di ne od u ze la do zvo lu za rad „Agro ban ci”, u ko joj je bi la uve de na pri nud na upra va od 29. de cem bra 2011. Ka ko su pri nud ni uprav ni ci i NBS oce ni li da ak tiv no sti ko je su spro ve de ne u to ku pri nud ne upra ve ni su, i po red od re |e nih re zul ta ta, po boq {a le fi n an s ij s ko sta w e u ban c i, cen tral na ban ka je utvr di la da su is pu we ni pro pi sa ni uslo vi i od u ze la ban ci do zvo lu za rad. „No va Agro ban ka”, ~i ji je je di ni vla snik Agen ci ja za osi gu ra we de po zi ta, od no sno dr à va, osno va na je ra di pre no sa svih oba ve za i de la po tra ì va wa „Agro ban ke” na tu ban ku. Re {e wem Pri vred nog su da u Be o gra du u ju nu je otvo ren ste ~aj ni po stu pak nad „Agro ban kom”. Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra „No ve Agro ban ke” i ne ka da {wi pri n ud n i uprav n ik „Agro ban ke„ Mi lo rad Xam bi} iz ja vio je da nas da su neo sno va ne tvrd we da je pri nud na upra va u toj ban ci na pra vi la gu bi tak od 300 mi li o na evra. Xam bi} je u iz ja vi Ta njug u is ta kao da je ap so lut no ne mo gu }e da pri nud na upra va za dva da na, od 29. de cem bra 2011. ka da je uve de na, do kra ja te go di ne, na pra vi to li ki gu bi tak u „Agro ban ci”, ali ni je è leo de taq ni je da ko men ta ri {e tvrd we An to ni }a. Pre uvo |e wa pri nud ne upra ve u Agro ban ku, An to ni} je pet go di na ru ko vo dio tom fi nan sij skom or ga ni za ci jom. E. D.

OSUM WI ^E NOM ZA UBI STVO [TI ]E NI KA CENTRA „SRETEWE” PR O DU @EN PRI TVOR

Ba ti ne osno va pr o gra ma od vi ka va wa od droge Ju ~e po pod ne pred Vi {im su dom u [ap cu sa slu {an je Bra ni slav Pe ra no vi}, uprav nik Cen tra za od vi ka va we od dr o ge „Sre te we”, osum wi ~en da je u po ne de qak uve ~e u pr o sto ri ja ma Cen tra ubio {ti }e ni ka Ne boj {u Za rup ca (39) jer je po sum wao da je ovaj uneo dr o gu. Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u [ap cu Slo bo dan Ve li sa vqe vi} od re dio mu je jed no me se~ ni pri tvor, a sa slu {a we pred is tra `nim su di jom tra ja lo je tri i po sa ta. – On je de taq no od go va rao na pi ta wa o slu ~a ju i sa mom ra du Cen tra za od vi ka va we od dr o ge. Osum wi ~en je za ubi stvo iza zva no ve li kim br o jem uda ra ca dr ve nim {ta pom i pe sni ca ma, usled ~e ga je Za ru bac pao u ne svest i uda vio se `e lu da~ nim so kom, {to je zva ni ~an iz ve {taj pa to lo ga – re kao je Ve li sa vqe vi}. Su di ja je na veo da }e za ko na~ nu kva li fi ka ci ju de la bi ti po treb -

bi lo je re dov ni deo pr o gra ma od vi ka va wa, ali su ipak osta ja li, {to iz stra ha, {to zbog is traj no sti da se iz le ~e. Dan na kon {to je Epar hi ja {a ba~ ka iz da la sa op {te we po vo dom tra gi~ ne smr ti {ti }e ni ka kam pa za le ~e we za vi sno sti u Jo {e vu, u ko jem iz ra `a va `a qe we zbog ne mi log do ga |a ja i sa u ~e {}e po ro di ci, bez po mi wa wa svog sve {te ni ka Bra ni sla va Pe ra no vi }a, ju ~e je usle di lo no vo obra }a we jav no sti. U we mu se is ti ~e da „zbog sum we da je sve {te nik Bra ni slav Pe ra no vi} u~i nio ubi stvo, epi skop {a ba~ ki ga sta vqa pod pri vre me nu za bra nu sve {te no dej stva do okon ~a wa kri vi~ nog po stup ka”. Isto vre me no, do da je se u sa op {te wu, sta vqa se u du `nost epar hij skom Cr kve nom su du da pra ti tok kri vi~ nog po stup ka i pre du zme od go va ra ju }e me re u svo joj nad le `no sti pre ma svo jim ovla {}e wi ma.

{io Pe ra no vi }a u „Cr noj Re ci„, ali ga SPC zva ni~ no ni ka da ni je ra{ ~i ni la. Pred log Si no da je po sto jao, ali ni je do bio ta kav epi log da bi Pe ra no vi }u bi lo za bra we no da oba vqa sve {te ni~ ku du `nost. Je ste da sud u Tu ti nu ni je do neo ko na~ nu pre su du po op tu `ni ci za na si qe i tor tu ru ko ju je spro vo dio nad za vi sni ci ma u „Cr noj Re ci„, ali to ni je sme lo bi ti pre pre ka da ga SPC ra{ ~i ni.

vih ka rak ter nih oso bi na i ukla wa wu uzro ka za vi sno sti, ne go su to sa mo ta ko zva na sklo ni {ta – izo la ci je od spo qa {weg sve ta i rad, rad i sa mo rad i fi zi~ ko i psi hi~ ko zlo sta vqa we – na veo je Iva no vi}. – One ni kad ni su bi le re {e we za pr o blem za vi sno sti ni ti }e do ne ti re zul ta te u toj obla sti. Po zi vam vlast da ovog pu ta ne bu de ko rum pi ra na od SPC i ne za ta {ka va ovaj pr o blem. Kao ne ko

Ka da se ce la pri ~a o fi zi~ koj tor tu ri nad za vi sni ci ma u „Cr noj Re ci„ sti {a la, Pe ra no vi} je osno vao no vi kamp i pre {ao u nad le `nost dru ge epar hi je ko ja ni je u~i ni la ni {ta da za u sta vi we go vo “spa sa va we” nar ko ma na. Osni va~ i di rek tor Re ha bi li ta ci o nog cen tra “Ras kr {}e” iz No vog Sa da Sa {a Iva no vi} ob ja {wa va da dr `a va, ka da ve} ni je ni {ta ura di la pr vi put ka da se de sio in ci dent u „Cr noj Re ci„, da nas mo ra da za u sta vi rad i za tvo ri sve ta kve cen tre ko ji ra de pod po kro vi teq stvom cr kve nih za jed ni ca, do da ju }i da im to aspo lut no ne da je ni ka kav kre di bi li tet. – Te ta ko zva ne ko mu ne ne ma ju ni ka kav pr o gram po ko jem se ra di sa {ti }e ni ci ma na pr o me ni wi ho -

ko se 12 go di na ba vi ovom pr o ble ma ti kom in si sti ram na to me da svi cen tri SPC ko ji ra de po ovim me to da ma bu du za tvo re ni po hit nom po stup ku da se usko ro ne bi smo su o ~i li s jo{ ve }im po sle di ca ma i tra ge di ja ma. U sa op {te wu Orga ni za ci je za bor bu pr o tiv nar ko ma ni je “Iz la zak”, ko ju ~i ne biv {i za vi sni ci, na vo di se da je ubi stvo {ti }e ni ka na sta vak ne stru~ nog i ne hu ma nog od no sa pre ma za vi sni ci ma, kao i da se ta ko ne {to mo glo na slu ti ti. Oni ob ja {wa va ju da su upo zo ra va li na to ka kvim se to ru tu ra ma slu `i u re ha bi li ta ci om cen tru „Cr na Re ka”, ali da oni ko ji tre ba ni su hte li da ih ~u ju, {to za po sle di cu ima ubi stvo za vi sni ka. Q. Ma le {e vi}

Podeqena mi{qewa Po sled wa dva da na do sta se go vo ri lo o me to da ma ko je se ko ri ste u al ter na tiv nim cen tri ma za od vi ka va we od dr o ge. Po seb no je {o kant na is po vest maj ke ubi je nog, ko ja ka è da ne à li si na je din ca jer je on za dve de ce ni je svog nar ko man skog sta à pot pu no ra zo rio po ro di cu. Ona je re kla da ne kri vi Pe ra no vi }a „jer je si gur no imao raz lo ga da is tu ~e Ne boj {u„. Oni ko ji prav da ju po sto ja we ova kvih cen ta ra is ti ~u da su oni do bro voq ni i da su se po ka za li kao uspe {ni, dok kri ti ~a ri sma tra ju da ih tre ba po za tva ra ti jer ne po sto ji ni ka kva kon tro la ta kvih me sta, kao i da ne is pu wa va ju pr o pi se iz te obla sti. Osim to ga, go vo ri se i o to me da je bo ra vak u al ter na tiv nim cen tri ma bes pla tan, a da se za pra vo na pla }u je me se~ no i po 350 evra. no do dat no ve {ta ~e we, a pred vi |e na ka zna za ubi stvo, za ko je je op tu èn sve {te nik Pe ra no vi}, je od pet do 15 go di na. Na kon ubi stva, Cen tar je na pu stio ve }i br oj {ti }e ni ka, od ko jih su ne ki is pri ~a li de ta qe o svom bo rav ku u Cen tru ko ji je vo dio osum wi ~e ni Pe ra no vi}. Po wi ho vim is po ve sti ma, mal tre ti ra we i ba ti na we {ti }e ni ka

Ta ko }e sve {te nik Pe ra no vi}, ko ji je 2009. go di ne po stao po znat po “lo pa ta wu” za vi sni ka u sli~ nom cen tru za od vi ka va we „Cr na Re ka”, opet ima ti pri vre me nu za bra nu sve {te no dej stva kao {to je imao i od biv {eg epi sko pa Arte mi ja. Na i me, epi skop Arte mi je je na kon po di za wa kri vi~ ne pri ja ve pr o tiv Pe ra no vi }a u su du u Tu ti nu, na zah tev Si no da SPC, raz re -

~etvrtak9.avgust2012.

sport

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST) DRA MA U ^E TVRT FI NA LU

Ma |a ri ma ma ra ton Ru ko me ta {i Ma |ar ske po be di li su Island po sle pro du è ta ka sa 34:33 (27:27, 16:12) u ~e tvrt fi na lu Olim pij skih iga ra. Ma |a ri, ko ji su u svo joj gru pi bi li ~e tvr ti, od i gra li su sjaj no pr vo po lu vre me, u dru gom se Island vra tio u igru i bio na do mak po be de, ali je Ma te Le kai po got kom na dve se kun de pre kra ja iz bo rio pro du è tak. Pret hod no je Sno ri Gu |on son pro ma {io sed me rac, a Le kai je u kon tri odr ào Ma |a re u ì vo tu. Po sle pr vog pro du èt ka bi lo je 30:30, a od go vor nost u pro du è ci ma pre u zeo je fan ta sti~ ni La slo Na|, ko ji je ukup no dao de vet go lo va. Ipak, kqu~ ni po go dak po sti gao je Ga bor â sar za 34:32. Na kra ju, po sle ve li ke dra me i 80 mi nu ta igre, Ma |ar ska je do {la do bor be za me da qe. Uz

Duel Na |a i Ste fan so na

Na |a, kod po bed ni ka su se is ta kli Ivan ~ik i Har {a wi sa po pet go lo va, a bri qan tan je bio i gol man Fa ze ka{ sa 22 od bra ne. Islan |a ne je pred vo dio Gu djon Va lur Si gurd son sa osam

go lo va, Pal mar son je upi sao se dam, a Pe ter son {est go lo va. Raz o ~a rao je Ola fur Ste fan son, ko ji je dao smo tri go la iz de set po ku {a ja, ukqu ~u ju }i i pro ma {e ni sed me rac.

BIV [I SE LEK TOR BRA NI SLAV PO KRA JAC

Pri vat no pred u ze }e vo di ru ko met Biv {i se lek tor ru ko me ta {a Bra ni slav Po kra jac re kao je da je raz o ~a ran na stu pom na ci o- nal nog ti ma na Oil mpij skim igra ma u Lon do nu. Po kra jac je, ta ko |e, re kao da ne è li da da je ko men ta re sve dok srp ski ru ko met vo di pri vat no pred u ze }e. - Ve} ne ko li ko go di na ne è lim da se me {am. Jed no vre me sam uka zi vao, ali {ta god da se ka è, ne ma efek ta i apo slut no ne vre di pri ~a ti sve dok pri vat no pred u ze }e po sto ji i vo di na{ ru ko met. Ne po sto ji ko or di na ci ja iz me |u onih ko ji vo de ra ~u na o srp skom spor tu, Olim pij ski ko mi tet Sr bi je, kao krov na or ga ni za ci ja, pu {ta sa ve ze da ra de {ta ho }e. Mo ra da po sto ji vi {e kon tro le - re kao je Po kra jac. Srp ski ru ko me ta {i su tak mi ~e we u gru pi za vr {i li na pret po sled wem me stu sa jed nom po be dom i ~e ti ri po ra za. Za pla sman u ~e tvrt fi na le iza bra ni -

Sjaj ni Hoj osvo jio {e sto zla to Bri tan ski bi ci kli sta Ser Kris Hoj osvo jio je zla to u ke i ri nu na Olim pij skim po tvr dio i ta ko jo{ jed nom po tvr dio ti tu lu naj u spe {ni jeg olim pij ca Bri ta ni je ika da. Hoj je u bor bi za svo je {e sto zla to us peo da se od u pre na pa du Nem ca Mak si mi li ja na Le vi ja, dok su bron zu po de li li Saj mon van Felt ho ven sa No vog Ze lan da i Ho lan |a nin Teun Mul der. Bri ta ni ja je tri jum fom Ho ja, ko ji je ta ko od bra nio ti tu lu osvo je nu u Pe kin gu, kom ple ti ra la do mi na ci ju na ve lo dro mu, gde je osvo ji la ~ak se dam zlat nih me da qa. Istog da na, bri tan ski spor ti sti su nad ma {i li re zul tat po stig nut pre ~e ti ri go di ne, od 19 zla ta, i Igre u Lon do nu {est da na pre kra ja u~i ni li svo jim naj u spe {ni jim po sle vi {e od de ce ni je. Hoj je sa {est zlat nih me da qa sa da pre sti gao Se ra Sti va Red grej va po bro ju zlat nih olim pij skih me da qa za Bri ta ni ju, dok se iz jed na ~io sa Bre dli jem Vi gin som po bro ju me da qa uop {te. Obo ji ca ima ju po se dam od li~ ja, ali Hoj ima {est naj sjaj ni jih, a Vi gins sa mo ~e ti ri. - Ke i rin je kao lu tri ja, jed na gre {ka mo `e da vas ko {ta sve ga - re kao je Hoj - Ne mo gu da iz ra zim svo ja ose }a wa u ovom tre nut ku. Ovo je sa vr {en kraj mo je olim pij ske ka ri je re. Da sam stao po sle Sid ne ja, bio bih pre sre }an, ali ni sam, 99,99 od sto sam si gu ran da ne }u bi ti u Ri ju, ta ko da je ovo sa vr {en opro {taj.

Bra ni slav Po kra jac

ci ma Ve se li na Vu ko vi }a bio je do vo qan i bod pro tiv Ma |ar ske, ali su iz gu bi li sa 26:23. - Ne mam {ta le po da ka `em o na stu pu srp skih ru ko me ta {a i ru `no bi bi lo da sa ove po -

zi c i j e ko m en t a r i { em bi l o {ta. A da se ne la `e mo, ima {ta da se ana li zi ra - do dao je Po kra jac. Biv { i se l ek t or za t im se osvr nuo na Evrop sko pr ven stvo u Be o gra du na ko jem je Sr bi ja osvo ji la sre br nu me da qu. - Ima te po sled wa dva tak mi ~e wa pre Evrop skog pr ven stva u Be o gra du, kva li fi ka ci je za Olim pij ske igre, gde smo u po sled wim se kun da ma us pe li da iz va di mo vi zu za Lon don i na stup u B gru pi, a sa dru ge stra ne sre bro u Be o gra du, ko je do sta {tr ~i - re kao je Po kra jac. Po k ra j ac je kao se l ek t or sa re p re z en t a c i j om Ju g o s la v i j e osvo j io zlat n u me d a q u na Olim p ij s kim igra m a 1984. u Los An | e l e s u i sre b r n u me da q u na Svet s kom {am p i o n a tu u Ne m a~ k oj 1982, kao bron za n u me d a q u na Svet s kom pr ven s tvu u Fran c u s koj 2001. go d i n e.

PRO GRAM Da nas Atletika 10.00 Desetoboj (Mihail Duda{) Ka jak 11:35 Finale 500 metara: Nikolina i Olivera Moldovan

(Damir Fejzi} - Piter lopez, Peru) 11.30 Kategorija do 57 kg (Dragana Gladovi} - Yejd Yons, Velika Britanija)

Te kvan do 11.15 Kategorija do 68 kg

STAJ NE RU TEG PAO NA GLA VU: Nema~ki diza~ tegova Matijas Stajner do`iveo je stra{nu nesre}u u Londonu kada je iz trzaja poku{ao da podigne teret od 196 kila, a teg mu pao na glavu. Stajner je ve} na po~etku primetio da ne}e mo}i da podigne teret. Podrhtavalo mu je celo telo i sve je govorilo da ne}e mo}i da podigne teg, ali je ipak odlu~io da poku{a do kraja. Naravno, nije uspeo, a teg mu je pao pravo na vrat ali je nesre}ni Nemac uspeo nekako da se izmakne, me|utim teg mu je prikqe{tio noge dok je le`ao na podu. Omah su pritr~ali lekari i redari, a Stajner se ubrzo pridigao i mahnuo publici, a daqe takmi~ewe je zavr{io. - Lekari nisu otkrili ni{ta akutno, Matijas nema nikakvu povredu ali ose}a bolove - rekao je nema~ki trener Mark Mantek.

SPORT

dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

Del fi ni pre o kre tom do po lu fi na la, gde ih ~e ka ju Ita li ja ni Austra li ja - Sr bi ja 8:11 (3:2, 4:2, 1:2, 0:5) LON DON: Vaterpolo arena, gledalaca: 5.000, sudije: San~es ([panija) i Rotsort (SAD). Igra~ vi{e: Australija 6 (2), Srbija 10 (3). Dva igra~a vi{e: Australija 1 (0). AUSTRA LI JA: Denerli, Kembel 2, Klilend 1, Koteril, Janger, Bedsvort 2, Rou~, Mekgregor, Valan 1, Vuds, Hauden 1, Miler 1, Klark. SR BI JA: Soro, [apowi}, Goci} 2, Udovi~i} 1, Mandi}, D. Pijetlovi} 1, Niki}, Aleksi} 1, Ra|en, Filipovi} 3, Prlainovi} 2, Mitrovi} 1, G. Pijetlovi}.

Vaterpolo reprezentacija Srbije plasirala se u polufnale olimpijskog turnira savladav{i u ~etvrtfinalu selekciju Australije sa 11:8. Tamo ih ~ekaju Italijani, koji su napravili iznena|ewe i savladali favorizovane Ma|are sa 11:9 (2:2, 3:2, 3:1, 3:4). Dvostruki olimpijski {ampioni tako ne}e imati priliku da brane titulu. Kako je i upozoravao selektor Dejan Udovi~i} bio je ovo i najte`i ispit za delfine u Londonu. Sre}om uspe{no su ga polo`ili zahvaquju}i, najvi{e fenomenalnoj odbrani u drugom

delu me~a kada su primili samo jedan, a dali sedam golova. Mo`da, je prelomilo i to {to je u te dve ~etvrtine Udovi~i} odlu~io da {ansu pru`i drugom golmanu Gojku Pijetlovi}u koji ju je maestralno i iskoristio. Odbranio je nekoliko veoma va`nih lopti i skupio na{u odbranu, a iz sigurne odbrane kona~no je proradio i napad delfina, pa su se na kraju na{i momci radovali i ponovo }e na jednom velikom takmi~ewu u~estvovati u borbi za odli~ja. Aktuelnog evropskog {ampiona propisno su namu~ili neugodni

Australijanci koji su i protiv delfina primenili isti recept kojim su izbaciili Grke. Sre}om, kvalitet na{ih momaka do{ao je do izra`aja kada je i bilo najpotrebnije. Utakmica je po~ela ba{ onako kako smo se i nadali, jer su srpski vaterpolisti sa dva gola @ivka Goci}a poveli sa 2:0, pa se o~ekivalo da ne}e imati posebnih problema. Me|utim, delfini su hteli brzo da re{e me~ i u toj `eqi napravili neke gre{ke, a to su Australijanci iskoristili. Zaigrali su neo~ekivano dobro i sasvim preuze-

KA PI TEN VA WA UDO VI ^I] ZA MO LIO

Srbijo, skini optere}ewe sa nas Kapiten vaterpolista Srbije Vawa Udovi~i} posle te{ke pobede protiv Australije i plasmana u polufinale Olimpijskih igara u Londonu pozvao je srpsku javnost da skine optere}ewe sa wih. - Molim sve qude i celokupnu javnost da skine optere}ewe sa nas, jer niko ovde nije do{ao da se izleàva, nego da na pravi na~in prezentuje Srbiju. Molim da prestanete da pri~ate o lakim me~evima na Olimpijadi, da prestanete da pri~ate kako su vaterpolisti jedini koji su ovde do{li s razlogom. Verujte, i svi drugi do{li su ovde sa velikim razlogom, svako daje svoj maksimum, a ja molim da nas pustite sve dok ne zavr{imo takmi~ewe u dahu je posle me~a ispri~ao Udovi~i}. Sa kapitenom se sloìo i selektor Dejan Udovi~i}. - Ovo nije humano, stvarno nije fer prema momcima. Svih 500 qudi koji su ovde do{li ve} nas vide kao {ampione, kao nekog ko treba da iskupi sve druge. Nije fer, delom je i rezultat toga preterana nervoza u prvom delu, ne pravdam nikog, ali vaterpolsiti najmawe zasluùju takav tretman. Molio sam igra~e da iskqu~e telefone i televizore,

nije zlonamerno, ne mislim ni{ta lo{e, ali bi}u nasjsre}niji kada svi ovi koji su ispali prekosutra odu za Beograd i skinu nam taj pritisak - poru~io je Dejan Udovi~i}. Drugi golman vaterpolo reprezentacije Srbije Gojko Pijetlovi}, junak preokreta u ~etvrtfinalu olimpijskog turnira protiv Australije, rekao je posle me~a da je tri godine ~ekao ovakvu {ansu i da je sre}an {to je opravdao poverewe. - Od 2009. godine sam u reprezentaciji i sada sam prvi put u{ao u jednom ovako va`nom me~u. Drago mi je {to se ovako zavr{ilo, mislim, nije mi drago zbog Sora, on je vrhunski golman, smatram da nije lo{e branio, ali trener je osetio potrebu da ga zameni i to se isplatilo - izjavio je Pijetlovi} novinarima u Londonu. Prema wegovima re~ima, me~ nije prelomio on, nego dobra odbrana celog tima. - Prelomila je na{a odli~na igra u odbrani u drugom delu kada smo primili samo samo jedan gol. Australijanci su bili nezgodni u prvom delu, prvenstveno jer na{ napad sa igra~em vi{e nije bio na nivou. To moramo da popravimo za polufinale, a odbrana je i do

sada funkcionisala i funkcionisa}e i daqe - poru~io je Pijetlovi}. Selektor Dejan Udovi~i} istakao je da se sada najboqe videlo da wegova upozoroewa o ~etvrtfinalu kao najteèm me~u nisu bila uzaludna. - Ovo je olimpijski turnir, svako je do{ao da uradi najboqe {to moè. êtvrtfinale je biti ili ne biti, jer su sve ekipe maltene izjeda~ene i nebitno je da li si prvi ili ~etvrti na tabeli. Na po~etku me~a smo naseli na wihov trik, brzopleto smo zavr{avali napade i prihvatili duel igru na dva metra. Problemi u odbrani su posledica slabog napada, hteli smo da damo tri gola iz jednog napada, a to ne moè. Posle smo i{li korak po korak i sve nam se vratilo - rekao je Udovi~i}, uz konstataciju da je i wemu i igra~ima svejedno sa kim }e igrati u polufinalu. Na pitawe ko }e biti prvi golman u tom me~u Udovi~i} je rekao: - Soro, naravno. Imam poverewa u wega, nije on kriv {to smo primili {est ili sedam golova. Zamenio sam ga vi{e psiholo{ki, nego rezonski - poru~io je Udovi~i}.

Ma |ar ski ka ja ka {i do mi ni ra ju Ma|arski kajaka{i obele`ili su takmi~ewe u sredu, po{to su osvojili zlatne medaqe u mu{kom dvosedu i `enskom ~etvorosedu na Olimpijskim igrama u Londonu. Rudolf Dombi i Roland Kekew pobedili su u kajaka{koj trci na 1.000 metara, po{to su u foto-fini{u bili ispred protivnika iz Portugala. Dombi i Kokew su trku zavr{ili 53 hiqadita dela sekunde ispred Fernanda Pimenta i Emanuela Silve, koji su osvojili srebrnu medaqu, dok je bronzana pripala Nemcima Martinu Hol{tajnu i Andreasu Ileu. Srebro koje su osvojili Portugalci je prva medaqa u istoriji wihove zemqe u kajaku i kanuu. @enski ~etverac Ma|arske u sastavu Gabrijela Sabo, Danuta Kozak, Katalin Kova~ i Kri-

stina Fazeka{ na 500 metara prekinuo je 16-godi{wu dominaciju Nema~ke u toj disciplini. Ma|arice su trku zavr{ile za 1:30.827 minuta, ispred Nemica i Beloruskiwa.

Zlatnu medaqu u kanu sprintu na 1.000 metara osvojio je Nemac Sebastijan Brendel, srebrnu [panac David Kal Figeroa, a bronzanu Kana|anin Mark Older{o.

KA JAK JED NO SED – 1.000 ME TA RA

To mi }e vi} de se ti Dobro je veslao u B finalu Marko Tomi}evi}, reprezentativac Srbije u kajaku jednosedu, zavr{io je trku na 1.000 metara za 3:30.754 minuta. Ostvario je br`e vreme nego u polufinalu, a malo slabije nego u kvalifikacijama i taj rezultat bio je dovoqan za osvajawe drugog mesta u B finalu, a 10. u kona~nom plasmanu. Tomi}evi} je dobro startovao, na pola trke, posle 500 metara, bio je tre}i, u drugom delu staze jo{ je poja~ao ritam. Na 750 metara je bio prvi, ali ga je Kubanac Garsija prestigao pred ciqem. Zlatnu medaqu osvojio je Erik Veras Larsen iz Norve{ke, srebro je pripalo Adamu Van Koverdenu iz Kanade, a bronza Nemcu Maksu Hofu.

Osma oli mpi ja da Jo ze fe Idem Italijanska kajaka{ica Jozefa Idem u Londonu se osmi put takmi~i na olimpijskim igrama i sa 47 godina uspela je da se plasira u finale trke K 1 na 500 metara u Itonu koje je po raspredu danas. Prvu olimpijsku medaqu (bronzanu) osvojila je na Igrama u Los An|elesu 1984. i nije propustila ni jedne do sada! U Atlanti 1996. ponovo je bila bronzana, u Sidneju 2000. zlatna, u Atini 2004. i Pekingu 2008. srebrna! Ona je i jedina `ena koja ima osam u~e{}a na OI. - Jo{ uvek treniram ~etiri sata svakog dana – rekla je Idem, ro|ena 1964. u Nema~koj, koja ima dvoje dece a trener joj je suprug Italijan Giqermo

Gverini za koga se udala posle OI u Seulu a od 1992. ima italijansko dr`avqanstvo.- Ne optere}ujem se da li }u osvojiti medaqu, jedino sam sigurna da }u dati sve od sebe. U Los An|elesu 1984. veslala je u dvosedu za SR Nema~ku i osvojila bronzu, sve ostale medaqe osvajala je u jednosedu za Ita li ju. Sa {am pi o na ta sveta ima pet zlatnih, devet sre br nih i {est bron za nih medaqa a 2009. kada je osvojila posledwe svetsko zlato posta la je naj a sta ri ja svet ska {ampionka u istoriji kajaka{kog sporta. Na olimpijskim igrama najstarij osvaja~ medaqe je strelac Oskara [van koji je 1920. kao ~lan ekipe

Fi lip Fi li po vi}

li inicijativu. Preokrenuli su rezultat i odr`avali stalno vo|stvo sve do posledwe ~etvrtine (5:2, 7:4, 8:5). Ekipa Australije iskoristila je konfuziju u redovima delfina kojima u tim trenucima ni{ta nije polazilo za rukom. Na{ tim gotovo punih 20 minuta igre nije mogao da se prepozna. „[kripalo” je u napadu, a i u odbrani, a kenguri su imali stalnu prednost ne dozvoqavaju}i na{im momcima da naprave preokret. To {to smo ~ekali ~itav susret desilo se u posledwih ~etvrtinu ipo. Srbija je postigla {est golova zaredom i od 5:8 stigla do 11:8. Prvo je Andrija Prlainovi} na 3,36 pre kraja tre}e ~etvrtine smawio na 8:6, da bi po~etkom ~etvrte deonice Du{ko Pijetlovi} postigao gol za 8:7. Prlainovi} je zatim doneo iz-

jedna~ewe, prvo na me~u posle 2:2 u prvoj deonici. Usledila su jo{ tri va`}na gola, prvo Filipa Filipovi}a, uz pokli~ koji je izgleda dao jo{ dodatne snage delfinima, pa su Milan Aleksi} i Stefan Mitrovi} golovima stavili ta~ku na ovu veoma te{ku i napetu utakmicu. Pobeda je izborena zaslu`eno, ali se u igri videla nervoza na{eg tima, koja je izme|u ostalog prouzrokovana i velikim o~ekivawima, kako nacije, tako i ostalih na{ih sportista i delegacije u Londonu. Da do sada nas nikada nisu izneverili, uvek su nam donosili radost, ~ak i kada su drugi zakazivali, ali i oni su kao i su samo qudi. I niko vi{e od wih 13 - orice u bazenu ne `eli tu medaqu i treba im mir i koncentracija i da je osvoje. A sada su na tom putu...

Ki ri len ko vo di Ru se u po lu fi na le Ko{arka{i Rusije plasirali su se u polufinale Olimpijskih igara, po{to su savladali Litvaniju sa 83:74. Najboqi je bio Andrej Kirilenko sa 19 poena (5-8 iz igre), 13 skokova i po 3 rampe, ukradene lopte i asistencije. Sjajan je

poena (6-12 iz igre), Darju{ Songaila postigao je 15, a Mantas Kalnietis 14 poena. U potpunosti je podbacio [arunas Jasikevi~ijus – po 3 poena i asistencije i ~ak 6 izgubqenih lopti. Ekipa Dejvida Blata vodila je tokom celog me~a, sredinom tre}eg perioda i sa 14 poena

An drej Ki ri len ko (le vo)

bio i nepredvidqivi Timofej Mozgov sa 17 poena i 4 skoka, Viktor Hrjapa imao je 12 poena, 6 skokova i 8 asistencija, Fridzon je imao 11, a Mowa 10 poena. Rusi su do{li do pobede uprkos katastrofalnoj igri Alekseja [veda – 4 poena, 2-12 iz igre, 0-4 penali, 6 asistencija i 4 izgubqene lopte. Rimantas Kaukenas predvodio je Litvaniju sa 19

razlike, ali su po~etkom posledwe ~etvr ti ne Li tvan ci pri{li na poen zaostatka kada Rusi tri i po minuta nisu dali ko{. Me|utim, Hrjapa i Mowa ponovo su doneli Rusiji ne{to ve}u prednost, Kirilenko je bio odli~an na obe strane terena, a taj vi{ak od pet do devet poena Rusi su sa~uvali do kraja me~a.

Za ha ro vu zla to s da ske Jo se fa Idem

[vedske osvojio srebro sa 72 godine i 278 dana. Najstarija takmi~arka koja je osvojila medaqu na OI i je Sibil Nu-

val (Velika Britanija) koja je u Londonu 1908. pobedila u streli~arstvu i imala je 53 godine i 275 dana.

Rus Iqa Zaharov, ove godine {ampion Evrope, dvostruki svetski vice{ampion, okitio se zlatnom olimpijskom medaqom u skokovima u vodu sa daske u Londonu. Sakupio je 155,90 poena i pretekao olimpijskog {ampiona iz Pekinga u sinhronizovanim skokovima sa daske i brozanog sa daske Kai ]ina (Kina) koji je ima 541,75 bodova. Olimpijski {ampion sa daske iz Pekinga Kinez ^ong He sa 524,15 bodova osvojio je tre}e mesto. Zaharov je u Londonu ve} osvojio srebro u sinhronizovanim skokovima sa daske. ]in i He imaju u Londonu i zlato u sinhronizovanim skokovima.

sport

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL – 12. AVGUST) RUSKI SKAKA^ UVIS ZABORAVIO MAJICU

Ni je imao dres, a osvo jio zla to Rus Ivan Uhov mo rao je da po zaj mi ma ji cu od ko le ge iz re pre zen ta ci je usred nad me ta wa u sko ku uvis na Olim pij skim igra ma jer je we gov dres ne ko ukrao. - Sta vio sam ma ji cu u tor bu od mah na kon sko ka, kao {to i

uvek ra dim, ali ma ji ca je ne sta la! Mo ra da ju je ne ko ukrao - re kao je veseli R us ko ji je i uz eo zlatnu m e daqu u skoku u vis, s ko ~i v{i 2 metra i 38 ce ntime tara. Na vi ja ~i na stadion u, kao i mili oni gled al aca pored malih ekrana, bili su zapaweni dok su gledali Uhova kako se zale}e za

Ivan Uhov

pobedni~ki skok u maloj plavoj majci umesto u opremi ruskog tima. Uhov je zamolio reprezentativnog kolegu da mu da rezervnu majicu kada je otkrio da je wegova nestala. - Pla{io sam se da bih mogao biti diskvalifikovan jer ne nosim pravi dres, ali na kraju je sve ispalo dobro. Ima i malo simbolike da sam zlato osvojio nose}i Silnovu majicu koji je osvojio zlato u Pekingu. Izgleda da je preko majice Andrej preneo sre}u iz 2008. godine na mene - rekao je Uhov. Ovo nije prvi put da sportisti ostaju bez opreme na olimpijskim nadmetawima. Britanskom biciklisti Bredliju Viginsu je {orts bio ukraden dok se tu{irao nakon trke u kojoj je uzeo zlatnu medaqu pro{le nedeqe.

Pr va atle ti ~ar ka iz Sa u dij ske Ara bi je Atle ti ~ar ka Sa ra Atar je pr va `e na iz Sa u dij ske Ara bi je ko ja se tak mi ~i la u atlet skoj di sci pli ni na Olim pij skim igra ma. Atar je tr ku na 800 me ta ra za vr {i la po sled wa, mah nu la je pu bli ci ka da je pro ~i ta no we no ime.

Iako je bi la po sled wa u svo joj gru pi i kroz ciq pro {la oko 44 se kun de iza po bed ni ce, Sa ra je u{la u isto ri ju kao pr va da ma na atlet skoj sta zi i jed na od dve `e ne iz Sa u dij ske Ara bi je ko je su se ika da tak mi ~i le na Olim pij skim igra ma.

Deo stre la ca se vratio ku}i Deo stre qa~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je do pu to vao je u Be o- grad, a na aero dro mu su ih do ~e ka le po ro di ce, pri ja te qi, ko le ge i ~el ni ci OKS. U Be o grad su sti gli osva ja~ bron za ne me da qe An dri ja Zla ti}, An dra Ar so vi}, Bo ba na Ve li~ ko vi} i Ne ma wa Mi ro sa vqev. Iva na Mak si mo vi}, Zo ra na Aru no vi}, Ja sna [e ka ri} i Da mir Mi kec osta li su u Lon do nu da bo dre osta le srp ske olim pij ce. - Ni sam is ko ri stio ve li ku {an su ko ja mi se uka za la u di sci pli ni MK pi {toq. Mo ram i da pri znam da ko li ko sam imao sre }e u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem da svi po go ci bu du, bar {to se ti ~e onih de ci ma la, na mo joj stra ni, to li ko ni sam imao sre }e u dru goj di sci pli ni, re kao je An dri ja Zla ti} ko ji je va zdu {nim pi {to qem osvo jio

Aleks [va cer, ne }e bra ni ti zla to u tr ci na 50 ki lo me tra u br zom ho da wu osvo je no na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu. Ita li jan ski re pre zen ta ti vac je pao na do ping te stu, jer je ko ri stio ne do zvo qe no EPO sred stvo. [va cer se na la zi u Ita li ji gde je pri vo dio kra ju pri pre me za na stup na OI, tre bao je da u~e stvu je na tr ki na 50 ki lo me tra 11. av gu sta. Pred do ma }im no vi na ri ma, a po {to je sa znao da ne }e pu ti va ti u Lon don, [va cer je re kao da je ne do zvo qe no sred stvo EPO ku pio u Tur skoj i ~u vao ga u ku ti ji vi ta mi na u fri `i de ru. Ras pla kao se i krio li ce ru ka ma dok je ob ja {wa vao ka ko je pre ko In ter ne ta sa znao za EPO i we go vu upo tre bu. [va cer je de man to vao spe ku la ci je da je dro gu do bio od Mi ke la Fe ra ri ja, le ka ra ko me je 2002. go di ne ita li jan ska Bi ci kli sti~ ka fe de ra ci ja za bra ni la pri stup spor ti sti ma.

Lon don je od li ~an do ma }in Pred sed nik Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta @ak Rog re kao je da je Lon don ve o ma do bar do ma }in Iga ra i da je or ga ni za ci ja na vi so kom ni vou. - Sve u sve mu, mo gu da ka `em da su ovo za i sta do bre igre. Iz u zet no sam sre }an ~o vek zbog to ga re kao je Rog bri tan skim me di ji ma. Iako je bi lo spor ti sta ko ji su ima li ne ke pri med be, pre sve ga na sme {taj i hra nu u Olim pij skom se lu, ~e ti ri da na pre kra ja Iga ra sve de lu je da funk ci o ni {e bez pro ble ma.

Bri tan sko sla vqe u dre su ri Bri tan ski tim ko ji ~i n i Karl He s ter, La u r a Beh t or [e i mer i [ar l o t a Du `ar din osvo ji li su zlat nu me da qu u dre su ri na Olim pij skim igra ma. Bri tan ci su osvo ji li 79,979 bo do va. Sre bro je pri pa lo ne -

@en ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Nor ve {ke, [pa ni je, Ju `ne Ko re je i Cr ne Go re su po lu fi na li sti olim pij skog tur ni ra u Lon do nu. Nor ve {ka je u ~e tvrt fi na lu sa vla da la Bra zil 21:19 (9:13) tek po sle bo qe igre u dru gom po lu vre me nu iako su Bra zil ke vo di le i sa {est go -

NA FUDBALSKOM TURNIRU

Fi na le Mek si ko–Bra zil Fud bal ska re pre zen ta ci ja Mek si ka pr vi je fi na li sta mu {kog olim pij skog tur ni ra. Mek si kan ci su u po lu fi na lu, po sle pre o kre ta, sa vla da li Ja pan 3:1. Za ti tu lu }e se bo ri ti sa Bra zi lom ko ji je po be dio Ju `nu Ko re ju 3:0 (1:0). Strel ci su bi li: Ro mul u 38. i Da mjao u 57. i 64. mi nu tu. Ja pan ci, ko ji su na Igra ma bi li fan ta sti~ ni, po ve li su spek ta ku lar nim go lom pr vo tim ca Bo ru si je Men hen glad bah Ju ki ja Ocua u 12. mi nu tu. Mek si ko je uz vra tio 20 mi nu ta ka sni je go lom gla vom Mar ka Fa bi ja na. Bio je to pr vi po go dak ko ji su pri mi li Ja pan ci na tur ni ru,

mu ima spor ti sta ko ji mo gu da nam se pri dru `e i osvo je od li~ ja, za kqu ~io je Zla ti}. An drea Ar so vi} je is ta kla da po la sma ni ni su oprav da li o~e ki va wa. - Pla sma ni ni su ona kvi ka kve sam o~e ki va la. Ne do sta ja lo je ma lo sport ske sre }e. Za me ne su olim pij ske igre bi le i je dan pre kra san do `i vqaj i ve li ko

is ku stvo na tak mi ~ar skom pla nu” ka è Ar so vi}. Ne ma wa Mi ro sa vqev se je dva iz vu kao iz za gr qa ja k}er ke Mi je i si na An dri je. - Ima li smo sja jan olim pij ski tim, ali ne te ba da za bo ra vi mo da su kod ku }e osta li i Ste v an Ple t i k o s i}, Li d i j a Mi h aj l o v i}, Di m i t ri j e Gr gi}... ko ji po kva le te tu ima ju me sta ali na à lost mo glo je da ga |a sa mo osmo ro. Bio sam pri re mqen za vr hun ski re zul tat u Lon do nu, ovo su mo je pe te igre i po no vo mi je sre }a okre nu la le |a. Zbog mno go de vet ki elek tron ski me re no 9,9 ili 9,8 u me ~u is pu stio sam pla sman u fi na le tro sta va. Ta kvi po go ci „ubi j a j u“ psi h u strel c a. Sve ura d i{ ka k o tre b a, opa l i{, mi sli{ cen tar kad ono 9,9! Ni sam gu bio na du do kra ja, za vr {io sam sa 99 kru go va u po sled woj se ri ji i na dao sam se da }u se iz vu }i, ali je ma lo ne do sta ja lo. Naj bo qi pla sman de se to me sto, za be le ìo sam MK pu {kom 60 me ta ka le è }i gde sam naj ma we o~e ki vao. Mo ja no va {an sa je Rio 2016. Ne }u se pre da ti dok ne osvo jim olim pij sku me d a q u, od l u ~ an je Mi r o s a vqev.

po {to su osta li ne sa vla da ni u du e li ma sa [pa ni jom, Hon du ra som, Egip tom i Ma ro kom. Pre lom ni tre nu tak do go dio se ta~ no na sre di ni dru gog po lu vre me na, ka da je Ori be Pe ral ta ukrao lop tu na 20 me ta ra od go la i di ja go na lom je sme stio u gor wi ugao. U na dok na di vre me na tri jumf ti ma iz Sred we Ame ri ke po tvr dio je re zer vi sta Ha vi jer Kor tes. Mek sik ~i fud ba le ri su ta ko obez be di li me da qu svo joj ze mqu, {e stu po re du. Po sled wu tim sku me da qu Mek si ku do ne li su ko {ar ka {i 1936. Fi nal ni me~ igra se na Vem bli ju, u su bo tu od 16 po na {em vre me nu.

Natalija I{~enko i Svetlana Roma{ina

Ru si ji zla to u sin hro nom pli va wu Ru ski we Na ta li ja I{ ~en ko i Sve tla na Ro ma {i na osvo ji le su zlat nu me da qu u sin hro nom pli va wu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. One su u fi na lu pa ro va me {o vi tim sti lom ima le 98.900 bo do va.

ma~ kom ti mu ko ji je sa ku pio 78,216 bo do va a bron za Ho lan |a ni ma sa 77,127 bo do va. Na pro {lim Olim pij skim igra ma u Pe kin gu zla to su osvo ji li Nem ci. Bri tan ski tim su pre ne ko li ko da na osvo ji li zlat nu me da qu u pre ska ka wu pre po na.

Cr no gor ke u po lu fi na lu

Ivana Arsovi} i Andrija Zlati} na beogradskom aerodromu

ali i ka ko su ri va li ga |a li. Mi slim da na {e me da qe ni su po sled we na ovim Igra ma, bi }e ih jo{, u na {em olim pij skom ti -

Mirosavqev sa k}erkom Mijom i sinom Andrijom

bron zu i do neo 99. olim pij sku me da qu srp skom spor tu. On ka `e i da ga ni je iz ne na di la me da qa Iva ne Mak si mo vi}. - Sva ko od nas osmo ro u stre qa~ kom ti mu je mo gao da osvo ji me da qu. To li ko smo bi li do bro pri pre mqe ni i mo ti vi sa ni. Sve su to vr hun ski strel ci ali je ko na ~an pla sman za vi sio i od ras po lo `e wa, da li si imao dan,

Ita li jan pao na do ping te stu

Sre br na me da qa pri pa la je Oni Kar bo ne li i An drei Fu en tes iz [pa ni je sa 96.900 bo do va, a bron za Hu ang Su e ~en i Liu Ou iz Ki ne sa 96.770. Ru ski we ni su iz gu bi le na Olim pij skim igra ma u ovoj di sci pli ni jo{ od Atlan te 1996. go di ne.

Ki ne ski wa ma ekip na ti tu la @en ska sto no te ni ska re pre zen ta ci ja Ki ne osvo ji la je zlat nu olim pij sku me da qu sa vla dav {i u fi nal nom me ~u se lek ci ju Ja pa na 3:0. Bron za na ekip na me da qa pri pa la je sto no ti ne ser ka ma Sin ga pu ra, ko je su po be di le Ju `nu Ko re ju ta ko |e 3:0. Bor be za me da qe u mu {koj ekip noj kon ku ren ci ji na pro gra mu su da nas, ka da se u fi na lu sa sta ju Ki na i Ju `na Ko re ja, a za bron zu Ne ma~ ka i Hong kong.

lo va pred no sti (15:9). [pa ni ja je sa vla da la Hr vat sku 25:22 (13.12), a Ju `na Ko rej Ru si ju 24:23 (14:11). U po sled wem ~e tvrt fi nal nom me ~u Cr na Go ra je po be di la Fran cu sku 23:22 (13:3). U po lu fi na lu }e se sa sta ti: Nor ve {ka Ju `na Ko re ja i [pa ni ja - Cr na Go ra.

Ri zni ca me da qa Zemqa Ki na SAD V. Bri ta ni ja J. Ko re ja Ru si ja Fran cu ska Ita li ja Ne ma~ ka Ka zah stan Ho lan di ja Austra li ja Iran Ma |ar ska S. Ko re ja Ku ba Be lo ru si ja No vi Ze land J. Afri ka Ukra ji na Ja pan Ru mu ni ja Da na ska Bra zil Poq ska Ja maj ka Hr vat ska Eti o pi ja [pa ni ja Ka na da [ved ska ^e {ka Ke ni ja Slo ve ni ja Gru zi ja Dom. Re pu bli ka [vaj car ska Li tva ni ja Gra na da Ve ne cu e la Al `ir Mek si ko Ko lum bi ja Egi pat Slo va~ ka Azer bej yan Bel gi ja In di ja Jer me ni ja In do ne zi ja Mon go li ja Nor ve {ka Sr bi ja Tu nis Ki par Esto ni ja Gva te ma la Ma le zi ja Taj land Taj peh Gr~ ka Mol da vi ja Ar gen ti na Hong Kong Saud. Ara bi ja Ku vajt Por to ri ko Ka tar Sin ga pur Tri n. i To ba go Tur ska Uz be ki stan

Z 34 30 22 12 10 8 7 6 6 5 4 4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

S 21 19 13 5 18 9 6 14 0 3 12 3 2 0 3 2 1 1 0 13 5 4 1 1 1 1 0 4 3 3 3 2 1 1 1 1 0 0 0 0 3 3 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK 18 73 21 70 13 48 6 23 20 48 11 28 4 17 7 27 1 7 6 14 9 25 1 8 3 9 1 5 1 7 3 8 5 8 0 4 6 9 14 29 2 9 2 8 5 8 5 8 1 4 0 3 2 4 1 6 7 11 3 7 1 5 2 5 2 4 1 3 0 2 0 2 1 2 0 1 0 1 0 1 2 5 1 4 0 2 3 4 2 3 2 3 2 3 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

VE ^E RAS (21.05, TV) RE VAN[ UTAK MI CA KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU EVRO PE: RA PID–VOJ VO DI NA

Crveno-beli se ne}e braniti u Be~u Na sta di o nu „Ger hard Ha na pi” u Be ~u, ve ru je se pred svih 17.000 gle da la ca, ve ~e ras }e re van{ utak mi cu 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe od i gra ti do ma }i Ra pid i Voj vo di na. No vo sa |a ni u ovaj duel ula ze s pred no {}u ostva re nom na „Ka ra |or |u”, ka da su go lo vi ma Abu ba ka ra i Bo jo vi }a sti gli do le pe pred no sti, ko ju je, bu kval no u po sled wim tre nu ci ma me ~a, sma wio Alar, re zer vni igra~ Ra pi da. Je su li tih 2:1 do vo qan za log za ve ru u to da cr ve no-be li mo gu u na red nu, po sled -

Si no} su , od 19 ~a so va, Za gor ~i }e vi u~e ni ci od ra di li tre ning i da nas }e se men tal no pri pre ma ti za ve o ma va `nu utak mi cu. U woj pu no mo gu da do bi ju, to ga su svi sve sni i ba{ za to im je è qa da iz dr è po ~et nu ofan zi vu Ra pi da, ali i da pod oba ve zno po stig nu gol. - Mo ra mo da po stig ne mo gol ako è li mo da pro |e mo da qe, jer je si gur no da se u Be ~u ne }e mo bra ni ti - ob ja snio je Zla to mir Za gor ~i}. - To zna ~i da osta je mo do sled ni opre de qe wu da igra mo ofan ziv ni fud bal, ali i da se or ga ni zo va no i do -

Iz vru}ine u vru}inu Cr ve no-be li qu ba zno su do ~e ka ni na Ki pru. Iako aero drom ske zvr~ ke klu bo va do ma }i na ni su ret kost uo~i evrop skih utak mi ca, eks pe di ci ja Cr ve ne zve zde pre { la je po sle t a w u u Lar na ku put od avi o na do auto bu sa ka sme {ta ju za se dam mi nu ta i ve} u pre vo zu do bi la kqu ~e ve so ba. Iz u zet n o pri j at n i do m a } i n i u~i ni li su sve da igra ~i bez stre s a do | u do svog sme {ta ja (Ho te la „Hil ton park”) i da se re lak si ra ju od na pe tog pu ta. Par tur bu lent nih pe ri o da to kom le ta uz ne mi ri lo je ve }i nu put ni ka ~ar ter le ta na li ni ji Be o grad Lar na ka, ali ne bi tre ba lo o~e k i v a t i da taj de t aq uti ~e na eki pu. Na Ki pru je „be o g rad s ki” vru } e. Igra ~e je do ~e ka la tem pe ra tu ra od tri de set i ku sur ste p e n i, kao i ne s no s na vla ga. Vre men ska prog no za uka zu je na to da ni da nas uve ~ e ne } e bi t i mno g o hlad ni je, pa ve} mo `e mo za kqu ~i ti da }e igra ~i ma bi ti na por no.

(1:3)

19.00: Aele sund - Apoel

(1:2) (1:2)

19.00: Ro zen borg - Ser vet

(1:0)

19.30: Gent - Vi de o ton

(0:1)

19.30: Spar tak (T) - Ste a ua

(1:0)

19.30: Jang Bojs - Kal mar

(0:1)

20.00: Leh -AIK Stok holm

(0:1)

20.00: Mu ra - Ar se nal (K)

(0:3)

20.00: PA OK - Bnei Je hu da

(2:0)

20.00: Spar ta (P) - Ad mi ra

(2:0)

20.00: Vi to ri ja (P) - Ruh

(2:0)

20.00: Vi te se - An `i

(0:2)

20.00: Ze ta - Sra je vo

(1:2)

20.30: Bur za spor - KuPS

(0:1)

20.30: Ha no ver - St. Pa triks (3:0) 20.30: Ra pid (Bu) - He ren ven (0:4) 20.45: In ter - Haj duk

(3:0)

20.45: Marsej - Eske {ir sport (1:1) Ho }e li se fud ba le ri Voj vo di ne ra do va ti

Vla da na Pa vlo vi }a po le vom bo ku za i gra mla di i sve bo qi Bo jan Na sti}. Na rav no, naj ve }e na de oko po sti za wa è qe nog po got ka po la ù se u Abu ba ka ra Ouma rua. On je u sve tri do sa da {we utak mi ce u Evro pi tre sao mre è ri va la, pa }e i ve ~e ras bi ti o{tri ca na pa da cr ve no-be lih. Me |u tim, lo gi~ no je i to da }e se od bra na Ra pi da fo ku si ra ti na to da za u -

Omo ni ja se u Be o gra du po sta vi li ta ko da ni mi{ ni je imao gde da pro |e u od bra ni, pa je ta ko Ka sa li ca kao naj i stu re ni ji bio spre ~en da pro na |e pu ko ti nu, pro stor za bek, sprint i ve ro vat ni po go dak. Ipak, Ki pra ni pred svo jim na vi ja ~i ma ne }e mo }i da sto je kao u kor do nu na 30, 40 me ta ra od svog go la. - Ne }e mo }i ta ko da igra ju, pro ba }e da nas na pad nu, a to ko le ga ma iz na pa da i me ni osta vqa

Fi lip Ka sa li ca obe }a va po go dak u Ni ko zi ji

igrom po mog ne mo, jer svi zna mo da od bra na po ~i we od na pa da - re kao je Ka sa li ca - Slu {ao sam {ta je {ef pri ~ao na kon fe ren ci ji za {tam pu i ap so lut no se sla `em s wim da ni je va `no da li }e mo igra ti u na {oj stan dard noj va ri jan ti 4-3-3 ili }e mo pre }i na 4-4-2. Va `ni je od sve ga bi }e da is pu ni mo sve {to od nas bu de tra `io i da bu de mo od go vor ni na te re nu, a on da sam uve ren da }e do }i i tre nu tak ra do sti.

(0:0)

18.45: Sla ven - Atle tik (B)

19.00: M. Bo le slav - Tven te (0:2)

sta vi ka me run skog na pa da ~a. - Ni je nam Abu ba kar je di na op ci ja u na pa du - do dao je Za go ri ~i}. - Ima mo mi i dru gih ka pa ci te ta ka da je ovaj deo ti ma u pi ta wu, ali ne ka o to me raz mi {qa ju u ta bo ru ri va la. Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma iz Be ~a, do ju ~e uve ~e pro da to je oko 10.000 ula zni ca i in te re so va we za utak mi cu ne je wa va. O~e ku je se da }e or ga -

Gol re{ava sve la zak u plej-of run du kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. - Ide mo ta mo s ci qem da po stig ne mo gol, a uve ren sam da je dan gol obez be |u je na red nu run du kva li fi ka ci ja. Upr kos to me {to stva ri ni su funk ci o ni sa le pro tiv Be lo ru sa, u pr vom me ~u pro tiv Omo ni je na Ma ra ka ni vi de lo se da ima mo fan ta sti~ ne igra ~e u od bra ni u uop {te ne sum wam u wih. Mi osta li, bi }e mo tu da an ga `o va nom i po `r tvo va nom

(1:1)

18.00: Omo ni ja - C. zve zda

19.00: Me ta lurg (D) - Trom so (1:1)

CR VE NA ZVE ZDA DA NAS U NI KO ZI JI IGRA S OMO NI JOM (18)

U Cr ve noj zve zdi svi se sla `u - gol na Ki pru bi }e do vo qan za pro la zak da qe.Ta ko mi sli tre ner Ro bert Pro si ne~ ki, ta ko mi sle i we go va dva adu ta u na pa du Fi lip Ka sa li ca i Lu ka Mi lu no vi}. Obo ji ca su is ta kli da bi lop ta iza le |a [vaj car ca Xo ni ja Le o ni ja zna ~i la i pro -

(2:2)

18.00: Elf sborg - Hor sens

19.00: Le gi ja - Rid

BE^: Sta dion „Ger hard Ha na pi”, ka pa ci tet: 17.500 me sta. Glav ni su di ja: Ro bert Ma lek, po mo} ni ci: Kr ì {tof Mir mu{ i Ma si ej Vjer `bov ski (svi iz Poq ske). RA PID: Ke nig {e fer, Son lajt ner, Ku lo vic, He i ki nen, Hof man, Ka cer, Dra zan (Idiz) Pi~ ler, Alar (Burg {ta ler), [im pels ber ger, Bojd. VOJ VO DI NA: Su pi}, Vu li }e vi}, Traj ko vi}, \u ri}, Na sti} (Pa vlo vi}), Grin, Po le ta no vi}, Mo re i ra, Ste va no vi}, Bil bi ja ([ku le ti}), Abu ba kar. TV pre nos utak mi ce na ka na lu RTV 1 i po ~i we u 21.05, uz ko men tar La ze Bak ma za. bro bra ni mo ka da bu de mo pri nu |e ni da to ~i ni mo. Ra pid je is ku sna, ja ka i kva li tet na eki pa, ali smo se uve ri li u pr vom me ~u da s wim mo è mo rav no prav no da se no si mo i da nam je po tre ban vi sok ni vo sa mo po u zda wa ako è li mo da pro |e mo da qe. Tre ner No vo sa |a na na ja vio je da }e se Bra ni slav Traj ko vi} go to vo si gur no vra ti ti u eki pu, {to zna ~i da bi, u od no su na no vo sad ski duel, iz we mo gao da is pad ne no vaj li ja \or |e Jo ki}. Ipak, Za gor ~i} je osta vio jo{ vre me na, da raz mi sli o ti mu, jer po sto ji mo gu} nost i da ume sto

(1:2)

18.00: Di na mo (M) - Dan di

19.00: Anor to zis - Di la Gori (1:0)

Rapid–Vojvodina

wu run du kva li fi ka ci ja, sa zna }e mo po sle be~ kih 90 (ili vi {e, ako bu de pro du `e ta ka) mi nu ta. Eks pe di ci ja Voj vo di ne ju ~e se avi o nom iz Be o gra da pre se li la u glav ni grad Austri je. Na aero dro mu u Be ~u No vo sa |a ne je sa ~e kao Vo {in bus ko ji je sti gao ne {to ra ni je s opre mom igra ~a. Tim se po tom sme stio u ho tel na ne kih 50-tak ki lo me ta ra uda qen od gra da. At mos fe ra me |u No vo sa |a ni ma je na vi so kom ni vou, igra ~i ve ru ju da ima ju kva li tet i sna gu da eli mi ni {u do ma }i na, ali ne pre te, ve} se tru de da do bro iz me re sva ku re~ i osta nu re al ni.

18.00: Ak to be - Genk

vi {e pro sto ra za beg. Sma tram da nam to od go va ra i ve ru jem da }e mo is ko ri sti ti ve} pr vu {an su za po go dak. A, ve} sam re kao da sam uve ren da }e to bi ti do voq no. - op ti mi sta je Ka sa li ca, ko jeg je pred put na Ki par ob ra do vao po ziv za A re pre zen ta ci ju Cr ne Go re. Cr ve na zve zda ima mlad tim. Ve }i na igra ~a ne ma evrop skog is ku stva. Re dom se sla `e te da je gol do vo qan za pro laz da qe.

Uko li ko Omo ni ja bu de bi la ta ko ja pr va po stig ne gol, da li }e te ima ti do voq no smi re no sti i is ku stva da ne pad ne te i uz vra ti te istom me rom? - Ni sam o to me raz mi {qao, ve ru jem ni osta li mom ci. Mo gu sa mo da upo re dim ono {to nas o~e ku je, sa re van{ utak mi com pro tiv Par ti za na u po lu fi na lu Ku pa pro {log pro le }a. Tad smo jo{ kra }e bi li za jed no, i{li smo u kom {i luk na re van{ i zna li smo da nas ~e ka ofan zi va pro tiv ni ka. Bi li smo smi re ni, sa ~e ka li da na let pro |e i on da uz vra ti li go lo vi ma. Ve ru jem u sa i gra ~e i mi slim da mo è mo to da po no vi mo i na Ki pru - is ti ~e Uì ~a nin. Le vo od we ga, uko li ko ne bu de tak ti~ kih iz ne na |e wa od Pro si ne~ kog, igra }e Mi lu no vi}. - Spre ma mo se da u tih 90 mi nu ta na Ki pru pru ì mo mak si mum. Na dam se da }e to bi ti do voq no da iz bo ri mo pla sman u sle de }u, od no sno po sled wu run du kva li fi ka ci ja, pre ko na~ nog ci qa. Iskre no, be ru jem da mo è mo da pro |e mo Omo ni ju - ka è Mi lu no vi}. - Do bra su i is ku sna eki pa. Vi de li smo u Be o gra du , iako su se sa mo bra ni li. Am bi ci ja im je bi la sa mo da sa ~u va ju svoj gol i ta mo }e mo ra ti da igra ju dru ga ~i je, a mi se pri pre ma mo da od go vo ri mo na sva ku po stav ku igre ko ju oni bu du spre mi li. Mo `da su is ku sni ji ne go {to sam mi slio, to se od mah ose ti lo na te re nu. Do bro su sta ja li i po kri va li jed ni dru ge. S dru ge stra ne, mi smo ja ~i za jed no is ku stvo u pr vih 90 mi nu ta i na dam se da }e na Ki pru bi ti sa mo jo{ bo qe po nas. Re van{ me~ iz me |u Omo ni je i Cr ve ne zve zde igra se ve ~e ras od 18 sa ti u Ni ko zi ji.

Fo to: N. Sto ja no vi}

ni zo va no u Austri ju sti }i oko 500 na vi ja ~a Voj vo di ne, ali je ve li ki i broj onih ko ji }e pu to va ti u sop stve noj re ì ji. Uz to, in te re so va we je iz ra è no i me |u na {im qu di ma ko ji ì ve i ra de u Austri ji, ta ko da }e Voj vo di na si gur no ima ti le pu po dr {ku s tri bi na. Na da mo se da }e na kra ju me ~a ima ti raz lo ga da se ra du ju, jer Ra pid ni je u naj sjaj ni joj for mi, ni ti je

21.00: Ma ri ti mo - Aste ras

(1:1)

21.05: Li ver pul - Go mel

(1:0)

21.05: Ra pid (B) - Voj vo di na (1:2)

eki pa ko ja uli va stra ho po {to va we. Upra vo sa mo po u zda we mo ra da bu de ve li ko oru` je No vo sa |a na ko ji, uz br zi nu igra ~a ko je ima ju, ali i uz pu no po {to va we ri va la, mo gu da stig nu i do 4. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. A. Pre do je vi}

Vidi} veruje u Junajted Man ~e ster je pro te kle se zo ne pre ra no is pao iz Li ge {am pi o na, ve} u grup noj fa zi ovog tak mi ~e wa da bi evrop ski put ne slav no za vr {io i u UEFA Evro pa li gi gde je |a vo le iz ba cio {pan ski Atle tik Bil bao. Ne u spe si u Evro pi su bi li sa mo po ~e tak jer je Ju naj ted u po sled wim ko li ma Pre mi jer li ge is pu stio ti tu lu, a tro fej je osvo jio grad ski i naj qu }i ri val, Man ~e ster Si ti. - Za nas su do sta utak mi ca igra li ne ki vr lo mla di igra ~i ko ji su iz sve ga to ga do sta na u- ~i li, svi smo na u ~i li - re kao je Vi di} ko ji se ko na~ no vra }a na te ren na kon du gog opo rav ka zbog po vre de ko le na. - U Evro pi smo pro te klih go di na bi li ja ko uspe {ni igra li smo tri fi na la i jed no po lu fi na le, mo `da smo se zbog to ga ma lo opu sti li. Vi di} se na te ren vra tio na kon osam me se ci opo rav ka, a pr vi na stup imao je pro {log vi ken da ka da su |a vo li od i gra li pri prem nu utak mi cu bez go lo va sa Va le ren gom iz Nor ve {ke, a ube |en je da }e Man ~e ster ju naj ted bi ti ja ~i i bo qi u na stu pa ju }oj se zo ni.

Ne ma wa Vi di}

- Ka `we ni smo zbog na {eg od no sa pre ma igri u pro te kloj se zo ni, ima li smo i par po vre da ko je su nas ome le u ostva ri va wu ci qe va, na dam se da }e nas po vre de ove se zo ne za o bi }i. Po na vqam, mla di igra ~i su ima li pri li ke da u~e i stek nu is ku stvo u pro {loj se zo ni i to mo `e bi ti plus za nas sa da i ube |en sam da }e sti }i bo qi re zul ta ti i igre - re kao je Vi di}.

RANG-LI STA FI FA

Srbija napredovala za dva mesta Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je po pra vi la je pla sman za dva me sta na naj no vi joj rang-li sti Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) i sa 675 bo do va na la zi se na 35. po zi ci ji. Pr vo me sto i da qe za u zi ma re pre zen ta ci ja [pa ni je, dok je dru ga Ne ma~ ka. Me |u pr vih 10 na pra vqe na je jed na pro me na, po {to je En gle ska pre te kla Uru gvaj na tre }em me stu. Pe to stru ki svet ski {am pi o ni Bra zil ci na za do va li su za dve po zi ci je i sa da su na 13. me stu. Wih je na 11. po zi ci ji pre te kla Ru si ja, dok je Gr~ ka i da qe 12. FI FA }e sle de }i put ob ja vi ti rang-li stu 5. sep tem bra.

SPORT

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

RAS P O RE D UTAK MI CA JE SE WE G DE L A P R VE N STVA P R VE FUD BAL SKE L I GE SR BI JE

kolo

(11. av gu sta, 17.30)

Pro le ter - Te le op tik Ba nat - Rad ni~ ki (NP) Ko lu ba ra - Slo ga Bo rac - Me ta lac Vo `do vac - ^u ka ri~ ki In |i ja - Na pre dak Mla dost (L) - Je din stvo Pu te vi Mla de no vac - Ti mok Be `a ni ja - No vi Sad

11.

kolo

(22. septembra,16.30)

Bo rac - Te le op tik Vo `do vac - Ko lu ba ra In |i ja - Ba nat Mla dost (L) - Pro le ter Mla de no vac - Rad ni~ ki (NP) Be `a ni ja - Slo ga No vi Sad - Me ta lac Ti mok - ^u ka ri~ ki Je din stvo Pu te vi - Na pre dak

15.

kolo

(20. oktobra, 14.30)

In |i ja - Te le op tik Mla dost (L) - Vo `do vac Mla de no vac - Bo rac Be `a ni ja - Ko lu ba ra No vi Sad - Ba nat Ti mok - Pro le ter Je disntvo Pu te vi - Rad ni~ ki (NP) Na pre dak - Slo ga ^u ka ri~ ki - Me ta lac

(17. novembra, 13)

Mla de no vac - Te le op tik Be `a ni ja - Mla dost (L) No vi Sad - In |i ja Ti mok - Vo `do vac Je din stvo Pu te vi - Bo rac Na pre dak - Ko lu ba ra ^u ka ri~ ki - Ba nat Me ta lac - Pro le ter Slo ga - Rad ni~ ki (NP)

kolo

(18. av gu sta, 17.30)

Te le op tik - No vi Sad Ti mok - Be `a ni ja Je din stvo Pu te vi - Mla de no vac Na pre dak - Mla dost (L) ^u ka ri~ ki - In |i ja Me ta lac - Vo `do vac Slo ga - Bo rac Rad ni~ ki (NP) - Ko lu ba ra Pro le ter - Ba nat

kolo

(25. av gu sta, 17)

Ba nat - Te le op tik Ko lu ba ra - Pro le ter Bo rac - Rad ni~ ki (NP) Vo `do vac - Slo ga In |i ja - Me ta lac Mla dost (L) - ^u ka ri~ ki Mla de no vac - Na pre dak Be `a ni ja - Je din stvo Pu te vi No vi Sad - Ti mok

kolo

(29. septembra,15.30)

Te le op tik - Na pre dak ^u ka ri~ ki - Je din stvo Pu te vi Me ta lac - Ti mok Slo ga - No vi Sad Rad ni~ ki (NP) - Be `a ni ja Pro le ter - Mla de no vac Ba nat - Mla dost (L) Ko lu ba ra - In |i ja Bo rac - Vo `do vac

(9. septembra,16.30)

(6. oktobra, 15.30)

Vo `do vac - Te le op tik In |i ja - Bo rac Mla dost (L) - Ko lu ba ra Mla de no vac - Ba nat Be `a ni ja - Pro le ter No vi Sad - Rad ni~ ki (NP) Ti mok - Slo ga Je disntvo Pu te vi - Me ta lac Na pre dak - ^u ka ri~ ki

10.

kolo

(15. septembra,16.30)

Te le op tik - Je din stvo Pu te vi Na pre dak - Ti mok ^u ka ri~ ki - No vi Sad Me ta lac - Be `a ni ja Slo ga - Mla de no vac Rad ni~ ki (NP) - Mla dost (L) Pro le ter - In |i ja Ba nat - Vo `do vac Ko lu ba ra - Bo rac

12.

Te le op tik - Me ta lac Slo ga - ^u ka ri~ ki Rad ni~ ki (NP) - Na pre dak Pro le ter - Je disntvo Pu te vi Ba nat - Ti mok Ko lu ba ra - No vi Sad Bo rac - Be `a ni ja Vo `do vac - Mla de no vac In |i ja - Mla dost (L)

13.

(3. novembra, 13.30)

Mla dost (L) - Te le op tik Mla de no vac - In |i ja Be `a ni ja - Vo `do vac No vi Sad - Bo rac Ti mok - Ko lu ba ra Je din stvo Pu te vi - Ba nat Na pre dak - Pro le ter ^u ka ri~ ki - Rad ni~ ki (NP) Me ta lac - Slo ga

14.

Te le op tik - ^u ka ri~ ki Me ta lac - Na pre dak Slo ga - Je disntvo Pu te vi Rad ni~ ki (NP) - Ti mok Pro le ter - No vi Sad Ba nat - Be `a ni ja Ko lu ba ra - Mla de no vac Bo rac - Mla dost (L) Vo `do vac - In |i ja

(24. novembra, 13)

Te le op tik - Rad ni~ ki (NP) Pro le ter - Slo ga Ba nat - Me ta lac Ko lu ba ra - ^u ka ri~ ki Bo rac - Na pre dak Vo `do vac - Je din stvo Pu te vi In |i ja - Ti mok Mla dost (L) - No vi Sad Mla de no vac - Be `a ni ja

17.

kolo

(13. oktobra, 15)

16.

kolo

(27. oktobra, 13.30)

kolo

Ko lu ba ra - Te le op tik Bo rac - Ba nat Vo `do vac - Pro le ter In |i ja - Rad ni~ ki (NP) Mla dost (L) - Slo ga Mla de no vac - Me ta lac Be `a ni ja - ^u ka ri~ ki No vi Sad - Na pre dak Ti mok - Je din stvo Pu te vi

kolo

(1. septembra,17)

Te le op tik - Ti mok Je disntvo Pu te vi - No vi Sad Na pre dak - Be `a ni ja ^u ka ri~ ki - Mla de no vac Me ta lac - Mla dost (L) Slo ga - In |i ja Rad ni~ ki (NP) - Vo `do vac Pro le ter - Bo rac Ba nat - Ko lu ba ra

Fud ba le ri No vog Sa da i Pro le te ra s ve li kim am bi ci ja ma ula ze u no vu se zo nu

(10. novembra, 13.30)

Te le op tik - Slo ga Rad ni~ ki (NP) - Me ta lac Pro le ter - ^u ka ri~ ki Ba nat - Na pre dak Ko lu ba ra - Je din stvo Pu te vi Bo rac - Ti mok Vo `do vac - No vi Sad In |i ja - Be `a ni ja Mla dost (L) - Mla de no vac

(1. decembra, 13)

Be `a ni ja - Te le op tik No vi Sad - Mla de no vac Ti mok - Mla dost (L) Je din stvo Pu te vi - In |i ja Na pre dak - Vo `do vac ^u ka ri~ ki - Bo rac Me ta lac - Ko lu ba ra Slo ga - Ba nat Rad ni~ ki (NP) - Pro le ter

sport

dnevnik PRIPREME PO^EO I BA^KOPALANA^KI NOPAL

Evrop ska sce na bli zu i da le ko Sa pri p re ma ma su star to va le i ru ko me ta {i ce ba~ ko pla na~ kog No pa la. Ot klo we ne su sve di le me i ne po zna ni ce i sa da je iz ve sno da }e se po pu lar ne ti gri ce u na red noj se zo ni tak mi ~i ti u Su per li gi. Sa dru ge stra ne jo{ uvek je pod zna kom pi ta wa u~e {}e Ba~ ko -

ti na evro sce ni, a ako oni ko ji o to me od lu ~u ju od lu ~e da eki pa ne }e na stu pi ti u ovom tak mi ~e wu, to im sva ka ko ne }e slu `i ti na ~ast. - Ka ko je start pr ven stva sre di nom sep tem bra, mi slim da je {est ne de qa pri pre ma ne ki op ti ma lan pe riod da u zva ni~ na tak mi ~e wa u|e mo pot pu no

Ru ko me ta {i ce No pa la na tre nin gu

pa lan ~an ki u evrop skom tak mi ~e wu, ta~ ni je u ^elnx ku pu. Pri pre me }e se od vi ja ti i eki pa }e ra di ti kao da }e na stu pi -

sprem ni. Pred sto ji nam na por na se zo na u ko joj }e mo, na dam se, po red u~e {}a u na ci o nal nom {am pi o na tu bi ti i u~e sni ci po

STEVO KNE@EVI], PREDSEDNIK KLUBA

Sme ta mo {to smo uspe {ni Po vo dom ne iz ve sne si tu a ci je ve za ne za u~e {}e ba~ ko pa la na~ kih ru ko me ta {i ca u ê lenx-ku pu, ogla sio se i pred sed nik klu ba Ste vo Kne è vi}. - Kao naj or ga ni zo va ni ji i naj bo qi klub u op {ti ni, mi smo se na vre me obra ti li no voj lo kal noj vla sti. De cid no smo na ve li {ta su na {e am bi ci je i ko ji su na {i ci qe vi. Na po me nu li smo da su nam za to po treb na sred stva ka ko bi isto rij ski uspeh bio na pra vi na ~in za o kru èn. Na po ~et ku smo pri pre ma, a mi jo{ uvek ne ma mo od go vor od lo kal ne sa mo u pra ve. Jo{ uvek ne zna mo da li }e op {tin sko ru ko vod stvo sta ti na stra nu spor ta i tak mi ~e wa sa evrop skim eki pa ma. Ne po zna ni ce i da qe osta je. Ko me je ciq da ovo tra je {to du è? Kao da ne kom sme ta mo {to smo uspe {ni. Mi mo è mo da ~e ka mo jo{ ne kol ko da na. Na da mo se i ve ru je mo u prav du ko ja je na na {oj stra ni. Vaq da }e po li ti~ ki mo} ni ci do ne ti pra vu od lu ku i vaq da }e nam omo gu }i ti na stup u ê lenx ku pu, do ko ga smo sti gli na kon ve li kog ra da i mno go od ri ca wa - na po mi we Ka ra no vi}.

pr vi put u isto ri ji klu ba i evrop skog tak mi ~e wa. Na i me, ako bu de ras po lo è wa i raz u- me va wa, pre sve ga u lo kal noj sa mo u pra vi, mi bi smo 10.i 17.no vem b ra tre b a l i da od i g ra mo dve utak mi ce u okvi ru pr vog ko la ê lenx ku pa sa fran cu skim Ni mom. Na {a je è qa bi la da iz la skom u Evro pu po ja ~a mo eki pu sa ne ko li ko igra ~i ca i da na pra vi na ~in re pre zen tu je mo na {u lo kal nu za jed ni cu i sport u na {oj op {ti ni. Ni smo ni sa wa li da }e mo do }i u ova kvu si tu a ci ju, da }e sve bi ti pre ba ~e no na ru ko vod stvo klu ba ko je jed no stav no ni je u mo gu} no sti da re {i no vo na sta lu si tu a ci ju. Na à lost, u no vu se zo nu ne ula zi mo po ja ~a ni ve} oslab we ni, ob zi rom da je Zla ta Pa plac ko na pu sti la na {e re do ve, jer vi {e ni je mo gla da ~e ka da se for mi r a lo k al n a vlast. Mi ko ji smo tu go di na ma ~e ka mo da vi di mo {ta }e ura di ti no va op {tin ska vlast, da li }e nam po mo }i da od i gra mo bar jed no ko lo ê lenx ku pa. [to se ti ~e am bi ci ja u na red nom pr ven stvu, na {a je pre vas hod na è qa da osta ne mo u Su per li gi – is ti ~e tre ner No pa la mr Dra gan Ku bu ro vi}. Osim Zla te Pa plac ko, re do ve ba~ ko pa la na~ kog klu ba na pu sti le su Dra ga na Mir ko vi} i Ari ja na Kriv di}. - Bi lo bi lo gi~ no da eki pa ode ne gde na pri pre me, ali smo pri nu |e ni, kao i mno go go di na ra ni je, da ih oba vi mo u Ba~ koj Pa l an c i. Sva k a k o da nam je pri mar na fi zi~ ka pri pre ma i zbog to ga }e mo na tom seg men tu po seb no in si sti ra ti. Pri pre me smo po ~e li sa è qom da ih oba vi mo na naj bo qi mo gu }i na ~in i da u tak mi ~e wa u|e mo {to sprem ni ji. I po red to ga {to smo u ovom tre nut ku sla bi ji ne go u pro te kloj se zo ni, ja i da qe ve ru jem u ove igra ~i ce, ko je su se do ka za le to kom pro te klih se zo na. Sva ka ko da je od la zak Zla te Pa plac ko ve li ki hen di kep, ali ako uspe mo da do ve de mo jed nog is ku snog gol ma na i ovaj pro blem }e bi ti ko li koto li ko re {en – na gla {a va Ku bu ro vi}. M. \. Kremenovi} MASTERS U TORONTU

Ra o ni} za u sta vio Vik to ra

Mla di ka ja ka {i Eli ta

ELIT U BE^EJU STIGAO DO PRVIH MEDAQA

Isto rij ski re zul tat U Be ~e ju je pro te kle su b o t e odr ` a n a ka ja ka {ka re ga ta, na ko joj su ~la no vi KK Elit, ostva r i l i isto r ij s ki uspeh. Na i me, na ovom tak mi ~e wu tak mi ~a ri Eli ta su osvo ji li pr ve me da qe u isto ri ji klu ba. - U Be ~ej smo ot pu to va li sa ja snim ci qem da za na{ klub i Ba~ ku Pa lan ku, osvo ji mo ne ku od me da qa. U pret hod nih ne ko li ko tak mi ~e wa bi li smo vr lo bli zu osva ja wa od li~ ja, {to je bio na go ve {taj da }e mo ih vr lo br zo i osvo ji ti.To se i do go di lo. Iz Be ~e ja smo us pe li da do ne se mo tri me da qe, {to je sva ka ko ve li ki uspeh za ove mla de ka ja ka {e ko ji ma je ovo pr va tak mi ~ar ska se zo na. Sre br nu me d a q u u k-2 na 500 me t a r a osvo ji li su Og wen Ko zo mo ra i Mar ko Ra du sin, a bron za na me -

da qa je pri pa la Mi o ni Ni ko li} i Awi [an ti} u k-2 na 500 me ta ra, kao i Je le ni Bo dor u k1 na 500 me ta ra. Re zul tat Mi o- ne Ni ko li} i Awe [an ti} je sva ka ko sja jan, ako se zna da su wih dve ve sla le sa stri jim tak mi ~ar ka ma. Bli zu osva ja wa me da qa su bi li i osta li na {i tak m i ~ a r i, Mi l i c a Ra d u s in, Dar ko [an ti}, Lu ka Ra du sin, Ra do van Ja ti} i Ne ve na Plav {i}. Ne ma wa Du ki} se tak mi ~io pr vi put i za u zeo je so lid no de se to me sto u kon ku ren ci ji da le ko is ku sni jih tak mi ~a ra – is t i ~ e Bra n i s lav Mi {kov, tre ner KK Elit. Po re ~i ma Mi {ko va, ka ja ka {i Eli ta su na kon nad me ta wa u Be ~e ju do bi li jo{ ve }u vo qu za rad i tak mi ~e we i sa ne str pqe wem o~e ku ju pred sto je }a pr ven stva Voj vo di ne i Sr bi je. M. \. Kremenovi}

Srp ski Dej vis kup re pre zen ta ti vac Vik tor Tro ic ki po ra `en od Ka na |a ni na Mi lo {a Ra o ni }a (3:6, 4:6) u dru gom ko lu Ro xers ku pa. Vik tor Tro ic ki za vr {io je ka nad ski mar{ na dru gom ko ra ku. Po sle tri jum fa nad Alek som Bo go mo lo vim na le teo je na do ma }eg te ni se ra cr no gor skog po re kla Mi lo {a Ra no i }a i, na `a lost, iz gu bio. Tro ic ki je u pr vom se tu ostva rio sa mo tri di rekt na po e na, {to je Ra o ni} la ko is ko ri stio i ste kao pred nost u se to vi ma. Sli~ na sce na vi |e na je i u dru gom, ko ji je Vik tor is pu stio u tre }em ge mu, ka da je do pu stio ri va lu da osvo ji gem na we gov ser vis. Ra o ni} u tre }oj run di run di ide na bo qeg iz du e la Ma ri–]i po la.

~etvrtak9.avgust2012.

Po vra tak Fren ka Lam par da Sre }an je Roj Hox son, se lek tor en gle ske fud bal ske re pre zen ta ci je, {to za pri ja teq ski me~ pro tiv Ita li je ko ji je na pro gra mu 15. av gu sta na Vem bli ju, mo è da ra ~u na na Fren ka Lam par da. Hox son je po sta vio vi so ke ci qe ve pred se be i svo je iza bra ni ke, na pa da }e pr vo me sto na SP 2014 u Bra zi lu i se lek to ru je va `no da zna na ko ga mo è da ra ~u na u pla no vi ma ko je je pro jek to vao. Za to se Hox son ob ra - Frenk Lam pard do vao po vrat ku Fren ka Lam par En gle zi se o{tre za duel sa da ko ji je EURO 2012 pro pu stio Ita li ja ni ma na Vem bli ju, èq zbog po vre de but nog mi {i }a. ni su re van {a za po raz u ~e tvrt -

Ciq Bar se ti tu la An dres Ini je sta tvr di da Bar se lo na uo~i no ve se zo ne Pri me re ima ta~ no od re |en ciq. Svi su slo `ni u jed nom vra ti ti ti tu lu na Nou Kamp. - Po ku {a }e mo da svrg ne mo {am pi o na sa vr ha. Pred na ma je ozbi qan za da tak da po be di mo Real. Ima mo do dat nu mo ti va ci ju. Oni su pro {le se zo ne na ma uze li tro fej, sa da je red na nas - ka zao je Ini je sta {pan skim me di ji ma. [pan ske „ve ~i te ri va le” usko ro o~e ku je i dvo me~ u Su per ku pu [pa ni je, {to }e bi ti naj bo qi na ~in da se na ja vi bor ba u no voj se zo ni u Pri me ri.

Gla zgov vo li Ren yers Gla zgov Ren xers je zbog fi nan sij skih pro ble ma, ogrom nog du ga, pro gla sio ste ~aj, pa je naj po zna ti ji {kot ski klub mo rao da se pre se li u ~e tvr ti rang tak mi ~e wa. Me |u tim, na vi ja ~i osta ju ver ni vi {e stru kom pr va ku [kot ske. U pr vom ko lu Li ga ku pa, u ko jem je Ren xers de kla si rao tre }e li ga {a Ist fajv (4:0) na tri bi na ma sta di o na Aj broks je bi lo 38 hi qa da na vi ja ~a! Tr ka za ula zni ca ma je po ~e la da ni ma pre utak mi ce, po ~e tak me ~a je ka snio 15 mi nu ta jer mno gi gle da o ci ni su sti gli da za u zmu svo ja me sta na tri bi na ma. Zbog ve li ke po tra `we za se zon skim kar ta ma rok za pro da ju je mo rao da bu de pro du `en. Po dr {ka Gla zgov Ren xer su ne }e maw ka ti ni na go sto va wi ma, jo{ po ~et kom sed mi ce ras pro da te su sve ula zni ce za su bot wi me~ pro tiv Pe ter hi da u Bal mu ru.

- To je va `no tak mi ~e we za nas, jer se tu osva ja pr va ti tu la u se zo ni. Ipak, is hod Su per ku pa ne }e uti ca ti na pr ven stve nu tr ku. Ono {to je ~i we ni ca, da }e po bed nik Su per ku pa ima ti ve }e sa mo po u zda we na po ~et ku Pri me re - po ru ~io je fud ba ler Bar se. Pr va utak mi ca Su per ku pa [pa ni je igra se 23. av gu sta u Bar se lo ni, a re van{ je {est da na ka sni je u Ma dri du. Pr vo ko lo Pri me re u se zo ni 2012/2013. zva ni~ no star tu je 18. av gu sta, a Bar se lo na dan ka sni je do ~e ku je Real So si je dad.

fi na lu EP, azu ri su pro {li u po lu fi na le na kon bo qeg iz vo |e wa pe na la.

Li ver pul za dr ào Su a re sa Uru gvaj ski fud ba ler Lu is Su a res pot pi sao je no vi vi {e go di {wi ugo vor s en gle skim klu bom Li ver pu lom. - To {to sam pot pi sao no vi ugo vor za me ne je ne ve ro vat no, jer sam ve o ma sre }an u klu bu, kao i ì vo tom u Li ver pu lu - re kao je Su a res. On je do dao i da je kao de ~ak è leo da igra za Li ver pul, ta ko da je no vi ugo vor ostva re we sna za we ga. Su a res je do {ao na „En fild” iz ho land skog Ajak sa u ja nu a ru 2011. go di ne i pot pi sao pe to go di {wi ugo vor.Uru gva jac pro {le se zo ne je po sti gao 21 gol na 54 na stu pa za Li ver pul i bio u ti mu ko ji je osvo jio Li ga kup.

I FRU[KOGORSKI PARTIZAN PO^EO PRIPREME

Ka sa pra zna, igra ~i do la ze

Fud b a l e r i Fru { ko g or s kog par t i z a n a naj z ad su po ~ e l i pri pre me za na red nu se zo nu u No vo sad skoj li gi. Da li }e us pe ti da iz gu ra ju pr ven stvo te {ko je re }i, jer ka sa klu ba je pra z na. Pred s ed n ik Mi o d rag Vu ko vi} ~i ni sve da ovaj ko lek tiv ne ne sta ne sa sce ne po sle 66 go di na po sto ja wa. Tre ner je ostao Dra gan Tu ti}, a zbog po r o d i~ n ih pro b le m a, eki p u tre n ut n o vo d i Zo r an Star ~e vi}. - Va `no je da smo sko ro sve oba v e z e iz m i r i l i. Me | u t im, ka sa je pra zna i ne znam {ta da ra di mo da bi smo na ba vi li ne ki di n ar za po ~ e t ak pr v en s tva. Ima }e mo oko dva de set fud ba le ra na ras po la ga wu, jer vra }a ju se u svoj ma ti~ ni klub ne ki mom ci ko ji su bi li u dru gim

ko l ek t i v i m a. Svi su ro | e n i 1993. ili 1994. go di ne. Da kle, ima mo le pu per spek ti vu i ni ka ko ne sme mo da do zvo li mo da se klub uga si. Mo `da }e se i ne ko u se lu se ti ti da po sto ji mo, pa }e nam po mo }i - is ta kao je Mi o drag Vu ko vi}. Tre ner Tu ti} na gla sio je da `e li da osta ne s ovim mom ci ma. - Ovo je naj ta len to va ni ja ge ne ra ci ja fud ba le ra i {te ta bi bi lo da ovaj ko lek tiv ne po sto ji. Ka sno su pri pre me po ~e le, ali {ta je tu je. Va `no je da igra mo fud bal, jer mom ci su me |u sob no do bri dru ga ri. Bi }e ve l i k ih te { ko } a. Ni je d an klub ne ma to li ko igra ~a iz svog me sta kao Bu kov ~a ni i to je ve li ka vred nost - re kao je Tu ti}. M. Pavlovi}

Zi mo wi} star to vao po be dom Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Austra li ja nac Pol Hen li uspe {no su star to va li u kon ku ren ci ji du blo va na tur ni ru ma sters se ri je u To ron tu. Oni su u pr vom ko lu sa vla da li ar gen tin sko-ja pan ski par Kar los Ber lok/Kei Ni {i ko ri sa 2:0 u se to vi ma 6:3, 7:5. Zi mo wi} i Hen li u osmi ni fi na la sa sta ju se sa In dij ci ma Ma he {om Bu pa ti jem i Ro ha nom Bo pa nom, ko ji su kao {e sti no si o ci bi li slo bod ni u pr vom ko lu.

PE ]IN ^A NI GO STO VA LI U ADOR JA NU: Po sled wi test pred start u elit nom dru {tvu fud ba le ri no vog su per li ga {a Do weg Sre ma iz Pe }i na ca ima li su pro tiv eki pe Ti se iz Ador ja na. Pe }in ~a ni su test pro {li po be dom od 4:0, pri ~e mu su mre `u do ma }i na za tre sli dva pu ta To {i} i po jed nom Ri stov i Jo si mov. Ovo je u Ador ja nu bi lo tre }e go sto va we Do weg Sre ma u po sled wih pet go di ne, ka ko je us po sta vqe na sa rad wa ovih fud bal skih klu bo va. Pret hod na dva

iz le ta na se ver Ba~ ke Pe }in ~a ni ima li dok su se tak mi ~i li u Voj vo |an skoj li gi-za pad i kao srp sko li ga {i. Po red ~el ni ka Do weg Sre ma i Ti se Mi len ka \ur |e vi }a i ^a be Bor {o {a, sta ri znan ci su i tre ne ri dve eki pe. Stra teg su per li ga {a Bo gi} Bo gi }e vi} eki pu je vo dio i pret pro {le se zo ne, ka da je sa da {wi tre ner Ti se Bra ni slav Bu la to vi} pred vo dio srp sko li ga {a Sen tu. Tekst i fo to: M. Mitrovi}

svet

~etvrtak9.avgust2012.

TUR CI BE SNI ZBOG GE STA AME RI^ KOG PRED SED NI KA

U jed noj ru ci te le fon, u dru goj bej zbol pa li ca AN KA RA: Na ra~un ameri~kog predsednika Baraka Obame sti`u kritike iz Turske zbog fotografije na kojoj razgovara sa turskim premijerom Rexepom Tajipom Erdoganom. Obama na fotografiji, koju je Bela ku}a objavila na zvani~nom Tviter nalogu, u jednoj ruci dr`i telefon, a u drugoj bejzbol palicu. Fotografija iz Ovalnog kabineta koju je snimio zvani~ni fotograf Bele ku}e Pet de Souza, razbesnela je tursku opoziciju. Smatraju da im Obama time {aqe poruku. „Fotografija otkriva od koga na{ premijer prima nare|e-

Ba rak Oba ma na „`i ci” s Reye pom Er do ga nom

UKRATKO

wa kako da upravqa zemqom”, rekao je jedan zvani~nik Republikanske narodne stranke. Drugi poru~uju da fotografija vre|a Tursku i turski narod. Neki tamo{wi mediji su, me|utim, ceo „skandal” videli malo opu{tenije. Tako je kolumnista turskog lista „Hurijet” Ahmet Hakan napisao da Turska treba da uzvrati istom merom. „Na{ premijer treba da drì ne{to u svojoj ruci dok zove Obamu, predlaèm papu~u, kai{ ili oklagiju”, napisao je Hakan. Turski premijer Erdogan odbacuje kritike opozicije i kaè da

mu je Obama prijateq, koji se prema wemu uvek odnosio u~tivo i sa po{tovawem. Upitan da li fotografija ima skriveno zna~ewe, sekretar Bele ku}e Xej Karni je samo odgovorio da je Obama veliki qubiteq bejzbola i da ve} dugo podràva tim „îkago Soksa”. „Fotografija je objavqena samo s jednim razlogom – kako bi dokazala predsednikova nastojawa da se nastave dobri odnosi s Turskom i da bi se obratila pa`wa na vaàn razgovor koji su dvojica politi~ara vodila o pogor{awu stawa u Siriji. (Tanjug)

VOJ SKA PO ^E LA KOP NE NU OFAN ZI VU NA GRAD ALEP

Udar taj fu na Haikui [AN GAJ: Tajfun Haikui zahvatio je rano ju~e ujutro isto~nu kinesku provinciju Xe|ang sa vetrovima brzine do 50 kilometara na sat i izazvao poplave Uo~i oluje evakuisano je vi{e od 1,8 miliona qudi iz delova gusto naseqenog [angaja i susednog Xe|anga, javqa kineska novinska agencija Sinhua. Brodovima je tako|e nare|eno da se usidre u lukama zbog nailaska Haikuija, tajfuna koji za mawe od sedam dana tre}i put udara na Kinu. U gradi}u Hepu, tajfun je pred zoru izazvao poplave, i izolovao najmawe 130 qudi, javila je Sinhua. Za sada nema podataka o materijalnoj {teti i eventualnim `rtvama. Kineska meteorolo{ka slu`ba proglasila je crveni, najvi{i nivo uzbune povodom tajfuna Haikui i saop{tila da se u narednih 48 sati o~ekuju jake ki{e i sna`ni vetrovi. Ovo je najvi{i nivo uzbune koji je progla{en od po~etka godine. U [angaju, gradu sa 23 miliona qudi i finansijskom centru Kine, zabrawena su sva okupqawa, zatvoreni svi parkovi i suspendovane letwe {kolske aktivnosti.

Auto bus sle teo, 31 poginuo WU DEL HI: Najmawe 31 osoba je ju~e poginula, a 27 qudi je povre|eno kad je autobus prepun putnika sleteo u dubok klanac na severoistoku Indije u dr`avi Meghalaja. „Izvukli smo 31 telo”, rekao je zvani~nik lokalne policije. Preliminarna istraga pokazala je da je voza~, koji je, tako|e, poginuo, vozio neoprezno po kolovozu mokrom od ki{e, preneo je AFP. Indija dr`i neslavan svetski rekord u broju saobra}ajnih nesre}a, sude}i prema posledwem izve{taju Svetske zdravstvene organizacije iz 2009. godine.

Jor dan ski kraq: Mogu} raspad Sirije DA MASK: Sirijska vojska po~ela je kopnenu ofanzivu na Alep, najve}i grad u toj zemqi i krenula tenkovima i blindiranim vozilima u deo grada koji je pod kontrolom pobuwenika, rekao je jedan izvor blizak bezbednosnim slu`bama u Damasku. „Ofanziva je po~ela”, rekao je agenciji Frans pres taj izvor i dodao da je ciq zauzimawe kvarta Salahedin. „Poku{aji napredovawa vojske se nastavqaju, a vojnicima Slobodne sirijske vojske je veoma te{ko da vode kontraofanzivu”, rekao je izvor. U bombardovawu poloàja pobuwenika u Alepu ju~e je poginulo najmawe 13 osoba, saop{tila je organizacija za qudska prava OSDH. Ta nevladina organizacija navodi da su me|u poginulima jedna èna i dvoje dece, koji su stradali kada je raketa pala na wihovu ku}u. Najvi{e bombi palo je na ~etvrti Karta|i, Tarik el Bab i [ar, navodi organizacija, koja informacije dobija od pobuwenika i o~evidaca {irom Sirije. Nove `rtve zabeleène su dan nakon {to je sirijski predsednik Ba{ar el Asad obe}ao da }e ze-

Jor dan ski kraq Ab du lah

mqu „o~istiti od terorista”. Vojska, koja je pro{log vikenda uputila znatno poja~awe u Alep, gde se od 20. jula vode borbe, spremna je za „odlu~uju}u” bitku, navodi neimenovani izvor iz bezbednosnih snaga. U Alepu se, prema vojnim izvorima, nalazi najmawe 20.000 vojnika, dok se procene broja pobuwenika kre}u od 6.000 do 8.000. „Sirijski predsednik Ba{ar el Asad mogao bi da tra`i osnivawe enklave za {iitsku sektu alavita, kojoj i sam pripada, ukoliko ne bu-

Ubi jen ru ski ge ne ral? DA MASK: Jedna pobuweni~ka grupa u Siriji tvrdi da je u okolini Damaska ubila ruskog generala koji je radio kao savetnik sirijskog ministarstva odbrane. Rusi demantuju. Pobuweni~ka grupa koja sebe naziva „Bataqonom sokolova za specijalne operacije” i „divizijom Vojne komande grada i oblasti Damask” navela je u video izjavi u koju je agencija Rojters imala uvid da je ubila generala Vladimira Petrovi~a Ko~jeva. Grupa je na snimku pokazala identifikacioni dokument sirijske armije sa imenom ruskog generala. Ista grupa je pro{log meseca preuzela odgovornost za ubistvo ~etiri oficira sirijske armije, koji su bili kqu~ni saradnici predsednika Ba{ara al Asada u Damasku.

de mogao da odrì kontrolu nad celom Sirijom”, izjavio je jordanski kraq Abdulah Jordanski kraq je u izjavi ameri~koj televizijskoj mreì Si-Bi-Es ocenio da bi to izazvalo decenijske probleme u regionu. „Imam ose}aj da bi, ukoliko ne bude mogao da vlada celom Sirijom, enklava alavita mogla da bude plan B”, rekao je kraq Abdulah. „Mislim da bi to za nas bio najgori mogu}i scenario, jer to zna~i cepawe Sirije, ali i otimawe za zemqu, {to po meni, nema nikakve logike. To bi moglo da stvori probleme od kojih decenijama ne bismo mogli da se oporavimo”, upozorio je jordanski kraq. Pobunu protiv Asada predvode prete`no suniti, koji su i ve}insko stanovni{tvo u Siriji, dok su alaviti mawina, podsetio je Rojters. Jordanski kraq, ~ije se ve}insko sunitsko kraqevstvo na severu grani~i sa Sirijom, smatra da se Asad ne}e povu}i sa vlasti. „On veruje da je u pravu. Mislim da reìm smatra da nema druge alternative nego da nastavi”, rekao je kraq Abdulah. Kraq je zakqu~io da nije problem samo u sirijskom lideru, ve} u na~inu na koji funkcioni{e sirijski sistem. „Nije u pitawu samo Ba{ar ili pojedinac, ve} sistem po kome postoji reìm. Ako se Ba{ar povu~e u bilo kojim okolnostima, da li }e onaj ko ga zameni biti sposoban za politi~ku transformaciju Sirije?”, upitao je on.

dnevnik

EGIPAT

Voj ska ubi la 20 eks tre mi sta na Si na ju KA I RO: Nekoliko dana nakon {to je 16 egipatskih policajaca ubijeno u napadu islamskih militanata u blizini granice sa Izraelom, egipatska vojska ubila je 20 ekstremista na Sinaju, javila je dr`avna televizija. Kako je prenela agencija „Frans pres”, televizija Nil wuz javila je da egipatski vojni helikopter „apa~„ ispalio vatru na vozila ekstremista,

na severu Sinajskog poluostrva. Zvani~nik vojske na Sinaju koji je zatra`io da ostane anoniman rekao je da je „20 terorista ubijeno” u operaciju armije u selu Tumah i dodao da se „operacija nastavqa”. U napadu ekstremista u nedequ je na Sinajskom poluostrvu u napadu na policijsku stanicu, u blizini granice sa Izraelom, ubijeno 16 egipatskih policajaca.

RUSIJA

Dr à li de cu pod ze mqom MO SKVA: Rusko tuìla{tvo optuìlo je pripadnike jedne malobrojne muslimanske sekte za zlostavqawe svoje dece, koju su dràli u podzemnim }elijama vi{e od 10 godina. Prema ju~era{wem izve{taju ruske televizije Vesti, tuìoci u gradu Kazanu, administrativnom centru ve}inski muslimanske provincije Tatarstan, optuìli su tako|e osniva~a sekte Faizrakmana Satarova (83) za nemar. Satarov je sebe proglasio za proroka - {to je tvrdwa koja se kosi sa principima islama - i naredio svojim sledbenicima, kojih je oko 70, da prekinu sve kontakte sa spoqnim svetom i po~nu da ìve u podzemnim }elijama. Te }elije su ~lanovi sekte iskopali ispod jedne ku}e na periferiji Kazana po~etkom pro{le decenije. Vesti prenose tvrdwu kazanskih tuìlaca da je dvadesetak dece, ~ija je starost izme|u jedne i 17 godina, tako|e bilo unutra. Neka od wih nikada nisu videla svetlost dana.

BELORUSIJA

Op tu `ni ca zbog me dve di }a MINSK: Dva dr`avqanina Belorusije optu`ena su za ume{anost u prodemokratski trik u kome je {vedska laka letilica pro{log meseca izbacila nekoliko stotina pli{anih medvedi}a iznad te zemqe, saop{tio je beloruski KGB, a prenosi agencija Rojters. Ovaj trik, koji je izmislila i montirala {vedska kompanija za odnose s javno{}u, doveo je do toga da predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko smeni komandanta vazdu{ne odbrane i {efa pograni~nih slu`bi, i izazvao je diplomatski spor u kome je Belorusija proterala {vedskog ambasadora, podse}a britanska agencija Rojters. Pet dana nakon proterivawa {vedskog ambasadora iz

Minska, Belorusija je odlu~ila da protera sve {vedske diplomate, a najavquje i zatvarawe svoje ambasade u Stokholmu. „Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko vra}a sve {vedske diplomate iz Belorusije”, napisao je {vedski ministar spoqnih poslova Karl Bilt na Tviteru. Prema beloruskom ministarstvu spoqnih poslova, ambasada u Stokholmu ne mo`e da funkcioni{e u sada{wim okolnostima i Belorusiji „ne preostaje ni{ta drugo nego da povu~e svoje osobqe iz [vedske”. Kao odgovor, zasnovan na principima reciprociteta, {vedskoj strani je savetovano da do kraja avgusta povu~e svoje osobqe iz Belorusije.

MEKSIKO

Bor ba pro tiv pti~ jeg gri pa MEK SI KO SI TI: U Meksiku je dosad uni{teno osam miliona `ivine, a 66 miliona je vakcinisano da bi se suzbio pti~ji grip, koji je izbio na zapadu zemqe. Meksi~ki zvani~nici za bezbednost hrane napomiwu da je pti~ji grip, izazvan virusom H7N3, me|u doma}im koko{kama prvi put utvr|en 20. juna. Meksi~ke vlasti predvi|aju da u prvoj fazi vakcini{u ukupno 80 miliona komada `ivine, a potom da analiziraju rezultate te akcije pre nego {to nastave sa drugom fazom. Virus H7N3 je povremeno izazivao i obolevawe qudi na raznim stranama sveta, ali ne spada u viruse koji se lako prenose sa ~oveka na ~oveka. Neke druge forme virusa pti~jeg gripa, kao {to je H5N1, su izazivale ozbiqno obolevawe qudi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 2003. od virusa je obolelo 607 osoba, od kojih je ~ak 358 umrlo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Ruski predsednik Vladimir Putin ka`e da je Rusija imala plan aktivnosti za slu~aj rata sa Gruzijom i da je ~ak obu~avala pripadnike milicije u Ju`noj Osetiji. Govore}i povodom ~etvrte godi{wice kratkog ali krvavog rusko-gruzijskog rata, Putin je kazao da je odobrio plan kao odgovor na eventualni napad Gruzije mesecima pre trodnevnog rata iz 2008.

EVA GLAVI[NIG Lider stranke Zelenih Eva Glavi{nig, koja se zala`e za uvo|ewe ograni~ewa brzine od 30 kilometara na ~as u Be~u, uhva}ena je kako juri na autoputu. Jedan gra|anin snimio je kako wen zeleni automobil na elektri~ni pogon marke „opel ampera” kr{i sve propise i autoputem A2 juri sa 160 kilometara na ~as. Liderkin voza~ potvrdio je da je vozio ve}om brzinom jer je {efica morala da stigne na sastanak.

VEJD MAJKL PEJY Amerikanac Vejd Majkl Pejx koji je pre dva dana ubio {estoro qudi u hramu Sika kod Milvokija u Viskonsinu, imao je dugogodi{wi problem sa alkoholizmom. On je zbog toga izgubio posao u vojsci, a kasnije je dobio otkaz i kao voza~ kamiona, pi{u ameri~ki mediji. Pejx je otpu{ten iz vojske 1998.godine, nakon {est godina provedenih u armiji, po{to je otkriveno da je pijan dolazio na ve`be.

Ma do na tra ì slo bo du za Na |u, Ka tju i Ma {u MO S KVA: Se ri ja skan da la koji prate turneju Madone dobila je novi nastavak. Posle provokacije upu}ene Marin Le Pen iz Tel Aviva, pokazivawa grudi u Istanbulu, „ubijawa” igra~a na nastupu u Parizu, 1. avgusta na red je do{la ê{ka, a sada i Rusija. Na Olimpijskom stadionu u Moskvi, pred 80.000 obo àvalaca, Madona je uputila apel u korist tri mlade rokerke, ~lanice grupe „Pusi rajot” kojima se sudi zbog izvo|ewa pesme-molitve protiv predsednika Rusije Vladimira Putina u katedrali u Moskvi. „One su u~inile ne{to hrabro. Platile su cenu za taj ~in. Molim za slobodu Na|e, Katje i Ma{e”, rekla je u

Madona u Moskvi

utorak uve~e kraqica popa, a wene re~i su propra}ene ovacijama. Nastup ameri~ke peva~ke zvezde po~eo je sa tri

sata zaka{wewa. Uo~i koncerta, nekoliko udru`ewa bliskih Ruskoj pravoslavnoj crkvi tra`ilo je da se Madoni

zabrani koncert u Moskvi, kao i ju~era{wi u Sankt Pe terburgu. Udruèwe pravoslavnog bratstva optuìlo je peva~icu da se „me{a u unutra{we stvari zemqe i ruga ruskim zakonima, tradiciji i kulturi”. Pravoslavne organizacije zameraju joj {to je nazvala „cenzurom” slu~aj ruske pank grupe „Pusi Rajot” ~ijim se ~lanicama trenutno sudi zbog izvo|ewa pank molitve protiv Putina u Hramu Hrista Spasiteqa u Moskvi. Madona je u izjavi za AP rekla da podràva slobodu govora i da se nada da }e ruske rokerke, kojima preti sedmogodi{wa kazna zatvora zbog huliganizma, uskoro biti pu{tene na slobodu.

BALkAn

dnevnik PO MEN SRP SKIM @R TVA MA U AK CI JI „OLU JA”

Ko me mo ra ci ja i pa ra stos u Dvo ru DVOR: U Dvoru je odr`ana komemoracija svim srpskim `rtvama koje su u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja” u avgustu 1995. godine i nakon we poginule na podru~ju op{tine Dvor. Odavawe po {te `rtvama po~elo je ju~e ujutro komemorativnom sedni com u zgradi op{tine, posle ~ega je usledio parastos u crkvi Svetog Georgija i polagawe venaca na grobqu na kome je sahrawen ve}i broj `rtava „Oluje”, od kojih mnoge nisu identifikovane.

„Po zva li smo sve na ~el ni ke op {ti na s pod ru~ ja Ba ni je i Kor du na oda kle je ve li ki broj `r ta va ko je su na stra da le na pod ru~ ju op {ti ne, kao i dru ge lo kal ne i `u pa nij ske ru ko vo di o ce i ve} ni ke, ukqu ~u ju }i i

~el ne qu de i ve} ni ke u srp skim ma win skim ve }i ma”, re kao je na ~el nik op {ti ne Dvor Ni ko la Ar bu ti na. „Osim wih pozvali smo i predstavnike SD[, ukqu~uju}i i saborske poslanike i ~elne qude SNV-a”, naveo je Arbutina, nagla{avaju}i da je pozvao i predstavnike srpskih izbegli~kih udru`ewa. Nikola Arbutina je podsetio da za vreme same akcije Srbi na podru~ju Dvora uglavnom nisu stradali od Hrvatske vojske nego od Petog korpusa Armije BiH, ali su u da ni ma i sed mi ca ma na kon operacija po~inioci zlo~ina bili Hrvati.

NO VO U PO NU DI TU RI STI^ KE AGEN CI JE IZ IS TAN BU LA

Tri no }e wa u Sa ra je vu i abor tus – 600 do la ra SA R A J E V O: Kom pa ni ja „Bar ra cu da To ur Com pany” iz Istanbula pre dve sedmice po~ela je da organizuje turisti~ka putovawa ~iji je ciq izvo|ewe abortusa u stranoj zemqi, a jedna od veoma popularnih destinacija je BiH, gde tri no}ewa i abortus ko{taju 600 dolara, pi{u bosanski mediji. Uz obilazak grada i abortus, ènama je omogu}en i oporavak, nakon ~ega se vra}aju ku}i kao da se ni{ta nije desilo. Za nepune dve nedeqe ~ak 16 Turkiwa odlu~ilo je da uplati ove aran`mane, a sve u èqi da u tajnosti abortiraju. „Kad je ne{to zabraweno ili te{ko ostvarivo, uvek se na|e re{ewe”, kaè vlasnik agencije Cem Polatoglu, dodaju}i da turisti~ke agencije koriste pogodnosti koje nudi trì{te.

Sarajevo

vi{e od 1.800 dolara. Na Krimu je cena 370 dolara, pi{e sarajevski „Dnevni avaz”. Kako bi obavile poba~aj u nekoj od tih dr`ava, klinike s kojima turisti~ka agencija

ima ugovoreni aran`man ne tra`e nikakvu posebnu dokumentaciju osim nalaza lekara iz Turske. Po la to glu na vo di da su aran`man za BiH kupile tri

ène. „@ene koje putuju su mla|e od 35 godina. Dobijamo pozive iz svih delova Turske, ali je ve}ina klijenata iz Istanbula”, rekao je Polatoglu. Abortus u Turskoj nije protivzakonit, iako je o tome otvorena rasprava u toj zemqi. Motiv koji mlade Turkiwe navodi da abortus obave u inostranstvu uglavnom su okruèwe u kojem ìve i dru{tveni stereotipi s kojima su suo~ene. „One odlaze van zemqe jer ne èle da ih osu|uju porodica ili prijateqi”, pojasnio je Polatoglu.

Di na mi tom na di sko te ku „Top hil” u Bu dvi BU DVA: Dve eksplozivne naprave ba~ene su rano ujutru u ponedeqak nedaleko od popularne diskoteke „Top hil” na brdu Topli{ iznad Budve. Povre|enih i {tete nije bilo. Diskoteka je bila zatvorena

Pretpostavqa se da je, najverovatnije, re~ o dinamitu koji je ba~en iz automobila u pokretu, koji je velikom brzinom pro{ao pored ulaznog platoa ispred te, kako ka`u, najve}e diskoteke na Balkanu.

Da li su bombe neka vrsta upozorewa?

nekoliko sati ranije, a naprave su eksplodirale na dvadesetak metara udaqenosti od diskoteke, pi{u „Vijesti”.

BOSNA I HERCEGOVINA

La gumyija: Ni sam pre kr {io Ustav SA RA JE VO: [ef diplomatije BiH Zlatko Lagumxija kaè da nije prekr{io Ustav i zakone time {to je predstavniku Misije BiH pri UN naloìo da glasa za rezoluciju o Siriji On je danas uputio pismo srpskom ~lanu Predsedni{tva BiH Neboj{i Radmanovi}u u kojem tvrdi da nije prekr{io Ustav i zakon. „Uveren sam da u ovom slu~aju nisu prekr{eni Ustav i zakon. Naprotiv, sa~uvani su ugled na{e zemqe i weni interesi„, navodi se u pismu. Lagumxija je naglasio da nikada ne bi stao na stranu pogubne spoqne politike glasawa protiv Rezolucije o Siriji, navode}i da bi Radmanovi} javnosti BiH trebalo da objasni {ta ga je motivisalo da traì „svrstavawe BiH na pogre{nu stranu”. [ef diplomatije BiH ocenio je da bi se, usvajawem Radmanovi}evog stava, BiH glasawem protiv Rezolucije o Siriji svrstala uz vojnu huntu Mjanmara, Luka{enkovu Belorusiju, âvesovu Venecuelu ili Severnu Koreju. Lagumxija smatra da bi rasprava o ovom pitawu trebalo da se vrati u institucije, pre svega u Predsedni{tvo BiH. Ministar inostranih poslova BiH potom opovrgava svoju krivi~nu i ustavnu odgovornost u slu~aju glasawa za rezoluciju o Siriji, navode}i da je instrukciju o na~inu glasawa predstavniku Misije BiH pri UN poslao na osnovu pisma predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH Bakira Izetbegovi}a. On je naveo da ga je Izetbegovi} 3. avgusta obavestio da Predsedni{tvo BiH ranije zauzelo jasan stav o situaciji u Siriji,

Zlatko Lagumyija

glasaju}i za rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o Siriji jo{ 4. novembra 2011, kao i da je Predsedni{tvo BiH kasnije jednoglasno podràlo i Rezoluciju o Siriji od 17. februara ove godine. „Najnovija rezolucija Saveta bezbednosti, kako po duhu, tako ni po slovu, ne razlikuje se od prethodne dve”, navodi se u Lagumxijinom pismu. On jo{ isti~e da je od Predsedni{tva BiH dva puta zatraìo stav u vezi sa glasawem o najnovijoj rezoluciji o Siriji, ali da je umesto zvani~nog stava dobio Radmanovi}ev „li~ni stav” da BiH ne moè podràti rezoluciju i „zvani~ni stav” Izetbegovi}a da BiH „u ciqu kontinuiteta i principijelnosti treba da glasa za rezoluciju„. „Imaju}i u vidu ~iwenicu da smo se ve} pridruìli izjavama

EU spram situacije u Siriji, osu|uju}i stradawa nevinih civila, te da ~inom potpisivawa Sporazuma za stabilizaciju i pridruìvawe imamo obavezu na{e stavove sve vi{e usagla{avati sa zajedni~kom bezbednosnom i spoqnom politikom EU, prosledio sam instrukciju na{oj Misiji pri UN da glasa za rezoluciju”, naglasio je Lagumxija. „Umesto da meni pi{ete pisma, zamolio bih vas da wima objasnite {ta vas je motivisalo da li~nim stavom traìte svrstavawe BiH na pogre{nu stranu”, poru~io je Lagumxija Radmanovi}u. Predsednik RS Milorad Dodik prekju~e je zatrìo Lagumxijinu ostavku ili smenu, jer je, kako je naveo, prekr{io Ustav i zakon daju}i instrukciju predstavniku Misije BiH pri UN da podrì rezoluciju o Siriji.

HRVATSKA

Za nepune dve nedeqe ~ak 16 Turkiwa odlu~ilo je da uplati ovaj aran`man Uz BiH agencija „Bar ra cu da To ur Com pany” klijentima nudi turisti~ko razgledawe uz abortus i na Kipru, Krimu i u Ve li koj Bri ta ni ji, gde je aran`man najskupqi i ko{ta

~etvrtak9.avgust2012.

Kako pi{e list, samo satdva ranije diskoteka je bila puna, a posledwi gosti su je napustili oko pet ~asova. U tre-

nutku napada u diskoteci je bilo samo osobqe koje je sre|ivalo lokal. Iz menaxmenta popularnog „Top hila” je saop{teno da eksplozija nije izazvala bilo kakva o{te}ewa na diskoteci. Bomba{ki napad je prijavqen budvanskoj policiji, koja je odmah blokirala okolne saobra}ajnice, ali niko nije priveden, niti se zna motiv zbog ~ega bi neko bacio dinamit ispred diskoteke. Diskoteka „Top hil” je glavno mesto zabave u Budvi, pa se gotovo svake druge no}i u woj organizuje nastup neke od poznatih zvezda sa prostora biv{e Jugoslavije. Ina~e, diskoteku „Top hil” neki povezuju i sa odbeglim narkobosom Darkom [ari}em, jer je wegova firma u~estvovala u gradwi diskoteke. „Vijesti” navode da je pre deset dana sli~na naprava ba~ena u zoru ispred no}nog kluba „Maini“, na drugom kraju grada, pa policija povezuje ova dva napada. „Ne iskqu~uje se mogu}nost da su bombe neka vrsta upozorewa...”, pi{u „Vijesti”.

Hr va ti iz BiH ho }e u Evro pu radi posla ZA GREB: Posle pet anketa me|u mladima, apsolventima, radno sposobnim osobama koje su upisane na zavode za zapo{qavawe, nevladina organizacija „Kroacija libertas” do{la je do podatka da }e ~ak 70.000 Hrvata napustiti BiH i potra`iti posao u nekoj od zemaqa EU. Na pitawe „ho}ete li potra`iti posao u EU nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju?”, ~ak 98 odsto od ukupno 4.000 anketiranih odgovorilo je potvrdno.

Sude}i prema rezultatima ankete, gotovo svi radno sposobni bosansko-hercegova~ki

Hrvati bez posla poku{a}e da potra`e zaposlewe u Evropskoj uniji. Broj Hrvata u BiH

smawio bi se za polovinu, navodi portal. Zbog nedostatka po sla i ne mo gu} no sti za po {qavawa u BiH, mladi i nezaposleni jedini izlaz iz te{ke si tu a ci je vi de u od la sku i traèwu posla u nekoj od zemaqa EU. Po{to imaju hrvatsko dràvqanstvo, mnogi }e lep{u budu}nost potraìti u inostranstvu, koriste}i pogodnosti koje }e imati kao stanovnici EU. Op{ti izbori 2014. godine u BiH pokaza}e pravo lice i stawe hrvatske politike u BiH koja }e ostati bez 50 odsto bira~kog tela i time dodatno oteàti poloàj Hrvata u toj zemqi, ali i vlastitu mogu}nost da „u{i}ari” poneku fotequ, zakqu~uje portal. U Bosni i Hercegovini, prema zvani~nim procenama, Hrvati ~ine oko 15 odsto stanovni{tva.

GR^KA

Zlat na zo ra pro tiv op tu è nog imi gran ta ATI NA: Pristalice ekstremne desni~arske partije Zlatna zora u Gr~koj napale su policijsko vozilo kojim je prevoèn Pakistanac optuèn za poku{aj ubistva 15-godi{we devoj~ice. Vi{e od 20 qudi upalo je na trajekt kada je pristao u luku blizu Atine i potuklo se s policijom, dok je vozilo u kojem je bio 21-godi{wi Pakista-

nac napu{talo brod. Partija Zlatna zora i policija potvrdile su da je izbio incident. Nije bilo uhap{enih. Pakistanac je optu`en da je pro{log meseca napao devojku na ostrvu Paros i da joj je naneo te{ke povrede glave. Zlatna zora je na parlamentarnim izborima u junu osvojila skoro sedam odsto glasova.

Po àr na Sve toj go ri ATI NA: Na Svetoj gori izbio je ju~e poàr u oblasti Monokselitis, blizu manastira Hilandar, koji nije ugroèn vatrenom stihijom, javili su gr~ki mediji. U ga{ewu vatre na gr~kom poluostrvu Sveta gora (Atos), na Halkidikiju, u~e-

stvuje devet vatrogasaca sa troje vatrogasnih kola i dva aviona za ga{ewe poàra. Poàr, koji je zahvatio borovu {umu, izbio je u regionu Monokselitis nedaleko od manastira Hilandar, ali sam manastir nije ugroèn, prenosi agencija ANA. Agen-

cija javqa da je po`ar izbio i u regionu Kardamena na ostrvu Kos, gde gori suva trava i rastiwe, a u ga{ewu po`ara u~estvuje 14 vatrogasaca sa ~etiri vatrogasna vozila i uz pomo} dva aviona. Tri hotela su evakuisana iz predostro`nosti.

Svet poznatih

~etvrtak9.avgust2012.

И Расел Кроу оде у редитеље

од редитељском палицом славног оскаровца ускоро ће да почне снимање биографског филма о комичару Билу Хиксу. Расел Кроу је прво требало да игра Била у биографском филму чије снимање је требало да почне 2008. године, али су продуценти од пројекта одустали без образложења. Међутим, четири године касније, Расел је одлучио да стане иза камере. У току су кастинзи за главне улоге у филму који ће да прикаже живот аустралијског комичара који је после дуге борбе са раком умро 1994. када је имао само 32 године.

Викторијини анђели пију, па бију

ијана манекенка Селита Ибенкс „набола” је једну водитељку и сломила јој нос. Телевизијска водитељка и манекенка Лиза Ирицари (34) тужи бившег „Викторијиног анђела” Селиту Ибенкс због обрачуна у једном ноћном клубу у Мајамију. Лиза тврди да је била у том клубу, и срела глумца и водитеља Теренса Џеја, који је у вези са Ибенксовом. Пошто познаје Теренса годинама, Лиза га је пољубила у образ, али тада је „долетео” бивши Викторијин анђео. „Селита је била видно под утицајем алкохола, и упркос чињеници да се из авиона видело да смо Теренс и ја само другари, рекла ми је - не

смеш да љубиш мог дечка, и ударила ме песницом”, наводи Ирицаријева и додаје да јој је у нападу поломљен нос. Она на суду у Њујорку тражи одштету због повреде и нанетог душевног бола, као и надокнаду болничких рачуна. Полиција истражује да ли има основа да против Ибенксове, чији адвокат ове тужбе назива „глупостима”, буде подигнута оптужница због напада и наношења тешких fizičkih povreda. Селита је позната у свету моде, снимала је едиторијале за „Вог” и „Спортс илустрејтед”, и била члан „Викторијиних анђела” од 2005. до 2009. године.

dnevnik

Балотели и друштво попили за 50.000 евра

„Биће ово велики изазов за глумца, али ни Расел неће имати лак посао пред собом”, изјавио је сценариста Марк Строфер. Филм би у биоскопима требало да се појави, најкасније, на пролеће 2014. године.

арио Балотели лудовао је протеклих неколико дана на Ибици, где се дружио и са старлетом Парис Хилтон, а сада је његов нови провод доспео на насловне стране жуте штампе. Власник клуба Линекер на Ибици на свом Твитер налогу је објавио да је фудбалер Манчестер ситија оборио рекорд у висини рачуна за цирку. „Луда ноћ синоћ са Балотелијем.

Направио је највећи рачун у историји клуба”, написао је Вејн Линекер и открио да је Марио кеширао невероватних 50.000 евра. Фудбалер, који ће ускоро постати отац пошто му је бивша девојка трудна, на Ибицу је повео и нову лепшу половину. Лепу плавушу по имену Амбер, чије презиме и занимање нису познати, свима је представљао као своју нову девојку.

„Бруно” мора да плати Г

лумац Саша Барон Коен нагодио се са човеком којег је у својој комедији представио као терористу. Ајман Абу Аита из Палестине приказан је у комедији „Бруно” као терориста, а у време снимања филма није знао да „камере раде”. Лажни аустријски новинар Бруно интервјуисао га је на Средњем Истоку, али је испод његовог имена у монтажи написано „Припадник Бригаде мученика Ал-Аксе”. Аита, који за себе каже да је хришћанин и пацифиста, тврди да

Хермиона у еротском трилеру Е

ма Вотсон у трци за главну улогу у адаптацији романа „Педесет нијанси сиве”. Вотсонова, позната као Хермиона Грејнџер из серијала о Харију Потеру, наводно је у трци за улогу Анастасије Стил у адаптацији еротског романа ауторке Е. Л. Џејмс. Књига прати наивну студенткињу која склапа сексуални пакт са мистериозним бизнисменом, а тренутно обара рекорде продаје широм света. Раније се помињало да би филм „Педесет нијанси сиве” требало да режира Анђелина Џоли, али она је то демантовала. За улогу Кристијана Греја, бизнисмена који уводи Анастасију у свет сексуалних игара, надмећу се Крис Пајн и Александер Скарсгард.

Три доживотне казне убици породице Џенифер Хадсон

илијам Балфур (31) проглашен је у мају кривим за троструко убиство, и у уторак му је изречена максимална казна. Мушкарац који је убио мајку, брата и нећака оскаровке Џенифер Хадсон осуђен је на три доживотне казне. „Ви имате душу празну као мрачно беспуће, и срце хладно као арктичку ноћ„, рекао је судија Чарлс Бурнс у судници у Чикагу. Џенифер Хадсон и њена сестра Џулија, Балфурова бивша девојка, присуствовале су изрица-

њу пресуде и плакале у судници, преноси америчка штампа. Балфур је 2008. упао у кућу породице Хадсон и убио мајку и брата Џенифер Хадсон, Дарнел Доналдсон (57) и Џејсона Хадсона (29). Балфур, који је рекао полицији да је реаговао „заслепљен бесом” због чињенице да је његова бивша девојка Џулија нашла новог дечка, киднаповао је из куће њеног седмогодишњег сина Џулијана. Дечак је након вишедневне потраге пронађен убијен у напуштеном аутомобилу. Балфур се пред судом изјаснио да није крив, али му нису поверовали ни јавност, ни судија ни порота, па је добио три доживотне казне.

је од 2009. добио више претњи смрћу, и тужио је Коена због клевете и вређања угледа. Његов адвокат Џозеф Дренан саопштио је да се његов клијент нагодио са Коеном, али није открио колику је одштету „Бруно” морао да плати. У оригиналној тужби, помињани су читави милиони долара.

Потукли се Џексонови П

ар дана након скандала са тестаментом краља попа и нестанка његове мајке, Џексонови опет под лупом јавности. Полиција Лос Анђелеса саопштила је да су се позорници одазвали позиву комшија због буке и туче у кући Џексонових, пише „Диџитал спај”. „Патрола је у дому Џексонових утврдила да је дошло до свађе која је ескалирала у физички обрачун”, саопштила је полиција. „ТМЗ” преноси да се потукло двоје чланова бројне породице покојног краља попа Мајкла Џексона. Полиција није потврдила о коме је реч, мада исти сајт преноси да је до обрачуна дошло између сестре краља попа Џенет и његове ћерке Парис, које је затим раздвајао Мајклов брат Ренди. Пре неколико дана, породица је пријави-

ла нестанак Мајклове мајке Кетрин ( 82), за коју се утврдило да борави у установи у Аризони, а америчка штампа пише да су Џексонови целу фрку дигли да би мајку прогласили неспособном да се стара о Мајкловој деци и богатству које јој је оставио.

odmor

dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

„МАТАДОРОВА” ТОП-ЛИСТА

ОД 21. СЕПТЕМБРА У БЕЧУ

Спремите се за шопинг фестивал З

Најбистрије воде света П

оред бројних листа најбољих светских дестинација, између градова, планина, грађевина, недавно се појавила и топ-листа чак 33 најбистрије воде света, коју је саствила позната веб страна Матадор. Суседна Хрватска је ове године на самом европском врху по квалитету и чистоћи воде за купање, што је оцењено према најстрожим прописима Европске агенције за заштиту околине. Зато није ни чудо што нас вебстрани Матадор није изостала са листе од 30-ак места с најбистријим водама широм света. Захваљујући Матадору, врло читаној веб страни о путовањима, имамо прилику да видимо фотографије неких од најбистријих вода у свету, толико привлачних да бисте одмах пожелели да у њих зароните и истражите подморје. Доносимо вам предивне призоре као на пример оних с острва Линапакан на Филипинима - рају у коме се налазе бројне плажа са суперчистом водом. Ту су и неизоставни Малдиви - чији богати животињски и биљни светом и предивна чиста вода привлаче бројне туристе, за-

а све шопинг-холичаре који аустријску престоницу радо посећују због шопинга, ево информације о одржавању „Фестивала бечких шопингулица”. Осим у самом центру града у Бечу се у куповину може ићи и у градске општине тј округе ван центра. Сваки округ (бецирк) има своју „Шопингзону“ или тржни центар. Током трајања фестивала куповине, 21. септембра биће организовано вече „Late-Night-Shop-

Одмор под звездама

тим панамска острва Сан Блас, кубанско рајско острво Кајо Коко... Од 33 плаже плаву заставу освојила је и плажа у

Хрватској, у Примоштену, и то на 18. месту са најчистијом водом на Јадрану. Пошто је добро познато да фотографије

Мали трикови паковања

лавно правило паковања већ јако добро знате - носити што мање ствари и што боље их сложити у што мањи пртљаг. То је тајна одмора који почиње и завршава се без стреса. Ови мали трикови паковања олакшаће вам питање гардеробе тих неколико недеља како бисте у миру и са стилом могли да уживате! Бројни су трикови које искусни путници предлажу за штедњу места и времена, али свакако, најбољи приједлог је планирање свих „издања„ унапред. Иако је овај процес помало напоран, донијеће олакшање и вама и вашој путној торби. Ослоните се и на мултифункционалне комаде - парео нек вам буде веран супутник ког по потреби можете претворити у мараму, хаљину или сукњу, а високе потпетице слободно пустите да и саме одраде заслужени одмор - за шетњу плажом, каменитим улицама или целоноћни плес много ће вам удобније бити сандале с ниском петом или јапанке.

Ако, волите сунчање, али истовремено га се и помало бојите, не заборавите да спакујете креме са високим заштитним фактором, наочаре и шешир.

говоре више од речи, доносимо вам неке како би барем на кратко завирили у ове несвакидашнеј призоре...

ping“ када ће продавнице бити отворене до 22 сата. Посетиоцима фестивала у понуди ће бити велика снижења, наградне игре, поклони, фестивалски програм и још много тога. Овим фестивалом, Град у сарадњи са Привредном комором Беча лобира за градске продавнице и њихову разноврсну понуду. На фестивалу ће учествовати 84 шопинг-зоне и 17 тржних центара. Извор: www.b92.net

ва француска хотела/кампа, Етрап Реве у Боуше ду Роне у близини Марсеја и Скај Ривер близу места Лорет Шер су у којима можете спавати под звездама. Концепт је осмислио француски дизајнер Пјер Стефан, желећи да створи еколошки прихватљив простор - јер кад се пластични балон спакује, простор остаје готово нетакнут. Балони су мали и удобни, пречника око четири метра. Неки су у потпуности провидни, док други пружају нешто више приватности. Ако желите удобност какву пружа Риц, ови необични балони веројатно нису за вас. Али ако желите да потпуно заштићени спавате окружени природом и да ноћу гледате

звезде из кревета - крените у Француску. Можда се пробудите док вас веверица радознало гледа?

~etvrtak9.avgust2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik LIMAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 NOVA DETELINARA, ukwièn noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15017 GRBAVCA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15018 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2 cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15019

PRODAJEM ku}u u Rakovcu 140m2 sa dva nivoa. Kanalizacija, struja, voda i plin. Od puta udaqena 250m. Tel/ 6275-509. 58199 SREMSKA KAMENICA, Staro Selo, 7.000m2 plac idealna zas sve namene, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 57779

IZDAJEM sobe i dvokrevetni apartman u prirodi, Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/7511-606. 58206 POVOQNO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009. 58236

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-3050. 58210 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 58211 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 58232

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 58212

IZDAJEM stan u Petra Drap{ina 50m2. Telefon 060/0686710. 58076 KOMPLETNO name{tena nova ve}a garsowera, 34m2 sa dve sobe, terasa, TV, klima. Telefon 064/1463126. 57858 IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~koj 7, pored Sajma. Telefon 064/147-3956. 57880 IZDAJEM stan, 56m2, prvi sprat, Danila Ki{a 2, pored OTP banke na Bulevaru oslobo|ewa. Telefon 063 / 10 77 808. 58057 DVOSOBAN, 54m2, prazan stan, Narodnog fronta iza NIS-a i gara`no mesto preko puta NIS-a. Telefon 064/188-70-89. 58150 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, ulica Alekse [anti}a. Telefon 063/850-11-220. 58189 U DUNAVSKOJ ULICI jednosoban stan, lepo name{ten, kompletno opremqen izdajem porodici. Telefon: 063/519-500. 58237

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 15001

KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002

PRODAJEM nov jednosoban stan 29m2 visoko prizemqe u centru, ukwièn. Pogodan za poslovni prostor. Tel. 063-154-42-92. 58200 BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwièna kompletno name{tena garsowera, cena 28.600 Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15003 GRBAVICA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 32.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15004

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000E. Telefon 063/239-411. 57272 CARA DU[ANA, ukwièn 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15005 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 1.5 stan od 35m2 po ceni od 36.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15006 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, odli~an klasi~an ukwièn 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15008 LIMAN, klasi~an 2.0 stan od 50m2 u prizemqu, cena 41.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15009 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.650, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Tel.: 6366-952, www.bomil.rs. 15010

NOVO NASEQE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15011 LIMAN, u novijoj zgradi od fasadne cigle, prodajem ukwièn 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 66.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15014 RUMENA^KA ul., ukwièn 2.5 stan od 61m2 po ceni od 46.350. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15015

BEZ POSREDNIKA prodajem salonski stan na drugom spratu, 75m2, dvostrano orjentisan, kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/7 520-501, 456-636, 432-172. 57907

PRODAJEM lokal 43m2, CG, klima, telefon, Bul. Kraqa Petra br. 2. Telefon: 065/55-10655. 58233 PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor od 220m2 do 740m2 u Novom Sadu, Salajka. Telefon 061/140-2000. 58272

GA[ENI KRE^, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/61383-68. 55280

VODOINSTALATER - izrada kupatila, zamena i snimawe cevi, ma{insko odgu{ewe kanalizacije, kamera, hitne intervencije. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25. 58049 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58096 MOLERSKI RADOVI - povoqno. Telefon: 064/230-6898, 6435231. 58167 MAJSTOR - moler i farbar radi drvenariju, lepqewe tapeta i farbam radijatore. Nazovite na telefon 021/6435-095. 58182

PE^EWARI potrebna konobarica. Tel. 064/ 406 00 27. 58283 AGENCIJI â&#x20AC;&#x17E;BOMILâ&#x20AC;? potreban agent prodaje sa iskustvom, plata dogovor mogu} i fiksni deo! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15020

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 57881 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 58234

Zauvek nas je napustila

Vesna Xambi} Sahrana je danas, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Branislav i rodbina Mi{a, Svetlana i Kata. 58284

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav tati

~etvrtak9.avgust2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac, tast i deda

GODI[WI POMEN na{em voqenom, milom, predobrom i nikad pre`aqenom suprugu, ocu, svekru i dedi

Aleksandar Polak Milica Stojevi}

1982 - 2005.

Georgiju Andri}u

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati.

Vitomiru Ivanovi}u Viti od }erke Ka}e sa porodicom.

pukovniku

Porodica Mojsilov. 58304

58289

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je danas, 8. avgusta u 62. godini preminuo

Posledwi pozdrav bratu

obeleì}emo u subotu, 11. avgusta 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. Ne postoje re~i kojima bi smo izrazili najdubqu zahvalnost za svu dobrotu, sre}u i nesebi~nu qubav koju nam je pruào do posledweg daha svog ìvota.

Dragi na{ Sa{a, pro{le su godine. Tvoja mala sestrica sad je devojka. Drugovi su odrasli, rasuli se kao klikeri i oti{li za svojim `ivotom. Sve prolazi, samo tuga u srcu je ista. Vole te: tvoja mama Slavica i sestra Tijana.

Bo{ko Divqak 1928 - 2012. geometar u penziji preminuo 7. 8. 2012. godine. Za wim tuguju porodice Divqak i I|u{ki. 58261

58178

Posledwi pozdrav ocu na{e cewene doktorke.

Posledwi pozdrav

S tugom i po{tovawem wegovi najmiliji: supruga Mica, sinovi Darko i Dejan sa porodicama i ostala rodbina. 58235

Georgiju Andri}u Georgije Andri} od sestre \ur|ine sa porodicom.

58305

Posledwi pozdrav strini

Sahrana je 9. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na seoskom grobqu u Svilo{u.

O`alo{}eni: supruga Jelena, sin @ikica, snaja Sawa i unuci \or|e i Bo{ko.

58303

Grozdi Mi{kovi}

Obave{tavamo na{e prijateqe i ro|ake da dajemo ~etrdesetodnevni pomen 11. avgusta, subota, 2012. godine, u 11 sati, u Sabornoj crkvi Sveti Georgije u Pa{i}evoj ulici u Novom Sadu na{em dragom, milom i voqenom bratu

Sa neizmernim bolom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

od: sinovca Milivoja, snaje Vere, unu~adi Mirka i Dejana i wihovih porodica.

Saradnici radiolo{ke slu`be u Novom Sadu.

58266

58291

Posledwi pozdrav

Borislavu - Braci Jak{i}u in`eweru i slikaru 1946 - 2012. Oti{ao si u ve~nost. Za sve nas si besmrtan i ve~an. Imao si zlatne ruke, sve si znao da umetni~ki napravi{ i uradi{. Bio si izuzetno darovit slikar i muzi~ar. Voleli su te qudi kao i Ti wih. Bio si plemenit i dobar ~ovek. Tvoja qubav, veliko srce, dobrota i vedrina duha osta}e da `ivi u nama zauvek. Tvoj brat Stevan - Bata, sestra Ana - Seka Jak{i} i mnogobrojna familija i prijateqi.

Borisu ^udanovu mr farm. Branki Pivarski Kolektiv Apoteke Novi Sad.

58064

mr. ph Branka Pivarski

Bo{ko Divqak

Dragom bratu od sestre Zorice sa porodicom ]ur~in.

Posledwi pozdrav po{tovanoj i dragoj koleginici

58287

Obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je 7. 8. 2012. godine preminula

Dimitriju Savi}u

^ETRDESETODNEVNI POMEN

od porodice ^ortan - Savkovi}. Hvala ti {to si bio deo na{ih `ivota. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

609-P

58265

Sa velikom tugom se opra{tam od tebe draga moja

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

1949 - 2012. preminula 7. avgusta u 63. godini.

Grozda Mi{kovi} Sahrana }e se obaviti u petak, 10. 8. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u 11.15 ~asova. O`alo{}ena porodica: sinovac Vitomir, snaja Du{ica i unuka Jasmina.

Sahrana }e se obaviti u petak, 10. avgusta, u 13 sati, na Toma{eva~kom grobqu u Zrewaninu. Se}awe na wu, na wenu qubav, dobrotu i beskrajnu plemenitost osta}e zauvek u na{im srcima. Weni najmiliji: brat Miodrag, sestra Jelena, brati} Igor i zaova Marija.

58286

Darko Joksimovi} Hvala za divno detiwstvo i svu qubav koju si mi pru`ala. Tvoja Jovana sa mamom i tatom.

O`alo{}ena porodica.

58224

58278

58277

58301

GODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se pomen odr`ati 11. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Novom grobqu, u Futogu.

baka Julka

U subotu, 11. 8. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}e se parastos na{em najvoqenijem ocu i suprugu. Kad bi suze, tuga i bol mogle da izgrade stepenice do neba, ja bih do{la po tebe i vratila te sebi i na{oj deci. Zauvek tu`ni tvoji: supruga Jadranka, }erka Ines i sinovi Nikola i Rade.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u subotu, 11. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu, obele`iti ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom ocu

Julijana Carin

Sa tugom se opra{tamo od na{eg velikog druga

Borisa ^udanova

Milica Stojevi} Najlep{a se}awa na tebe ostaju uteha i svedok iz vremena kada su tvoje re~i, tvoja plemenitost i qubav prema nama grejali na{a srca. Suprug Sava, }erke Tatjana i Biqana sa porodicama. 58288

Nedeqku Jotanovi}u 1941 - 2012. O`alo{}eni sinovi: Tomislav i Aleksandar sa porodicama. 58282

Posledwi pozdrav od: @aka, Coje, Steve, Matasa, Svete, ]umija, Trosmija, Raduleta i Zlaje.

58281

Sahrana je u petak, 10. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Posledwi - tetki

pozdrav

sestri

Qubinki Brki} od brata @ike sa porodicom.

58274

ФУД БАЛ

Ра пид (Аустри ја) Вој во ди на (РТВ 1, 21.00) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Олимпијска хроника 09.30 Центар света 10.10 Неустрашива планета 11.00 Кариби – егзотика која траје 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Неустрашива планета 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Кариби – егзотика која траје 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Франк РиваЦрвени анђео 21.00 Фудбал: Рапид (Аустрија) Војводина, пренос 1. полувремена 21.50 Војвођанске вести 22.05 Фудбал: Рапид (Аустрија) Војводина, пренос 2. полувремена 22.55 Олимпијска хроника 23.15 Оперативци 00.10 Франк Рива-Црвени анђео 00.55 Концерт године 2011. 01.45 Фолдер култура 02.10 Плави круг 02.35 Документ

06.50 07.15 08.25 09.15 10.05 10.45 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35 00.00

tv program

~etvrtak9.avgust2012.

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године 2011. Грување Грување уживо у студију М Концерт у Синагоги Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године 2011. ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије: Џон Бон Џови Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 22.35 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путопис Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Барометар Распуст са духовима Глас Америке

dnevnik

06.01 Летње олимпијске игре 2012, р. 10.25 Летње олимпијске игре 2012. - најава програма 10.30 Летње олимпијске игре 2012, пренос 17.55 Кошарка: Трофеј Београда, утакмциа за 3. место, пренос 19.00 Одбојка(ж): ЛОИ 2012, полуфинала 17.55 Кошарка: Трофеј Београда, финале, пренос

ФУД БАЛ: КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЛИ ГУ ЕВРО ПЕ

Омо ни ја – Цр ве на зве зда (РТС 1, 17.55) 06.05 08.00 09.03 09.55 10.27 10.58 12.15 12.30 13.20 13.45 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 17.55

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.32 ЦИ 5 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.30 Азбука родитељства 16.00 Украдена срца 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 ЦИ 5 23.55 Украдена срца

06.00 Барса ТВ: ПСГ – Барселона 09.30 Кошарка: Италија – Хрватска 11.15 Квалификације Лиге шампиона: Даделанџ – Марибор 13.00 АТП Мастерс Торонто 14.45 Фудбал: Манчестер јунајтед – Барселона 16.30 СК Тенис 17.00 АТП Мастерс Торонто 1/8 Финала 03.00 Квалификације Лиге Европе: Мура – Арсенал Кијев

Фолк шоу Ужи ва ће те у пе сма ма ко је за вас из во де Да ни јел Ђу рић, Але гро бенд, Пе ђа Д Бој, Ли Мен, Ама де ус бенд, Да рус Де спот, Ива на Се ла ков, Ап со лут но ро ман тич но и Сла ђа Ива ни ше вић. Му зич ки кок тел за све љу би те ље пра ве му зи ке! (КТВ, 20.00)

19.01 19.30 20.05 21.00 21.32 23.45 00.41 01.23

Јутарњи програм Јутарњи дневник Камионџије Сасвим природно Моја лепа Србија Запамти ме Спорт плус Место злочина Дизни на РТС Летњи биоскоп: Бејб, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Фудбал: Омонија - Црвена звезда, квалификације за Лигу Европе, пренос 1. полувремена Слагалица Дневник Срећни људи Шести круг Градски каубој, филм Место злочина Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Поклонићу ти звезде, филм

Николина и Оливера Молдован

06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.10 Филм: Свадбени певач 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Гладијатори 21.10 Филм: Смоки и бандит 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Филм: Мусолинијева кћи, 2. део 02.25 Саут Парк 02.50 Гладијатори 03.40 Амерички топ-модел 04.30 Увод у анатомију

ЛОИ 2012: Кајак (РТС 2, 11.35)

06.30 Мирослав Лазански 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Лагер Ниш 12.00 Топ шоп 12.30 Здравље и ви 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Мућке 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Јована Лукина 20.00 Мућке 21.00 Филм: Жао ми је, хејтери 23.00 Удовице 00.00 Мућке 01.00 Филм: Преостало време 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Жао ми је, хејтери

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 20.00 23.00 00.30 01.00 02.45 03.30 04.00 05.00 05.45

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Брачни судија Недељно поподне Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Гуча 2012, специјал Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана Све за љубав Немогућа мисија Филм: Монструм Вештичарење Велики дан Златни сат Моје срце куца за Лолу Кукавица

Жао ми је, хеј те ри

Кон церт Вла де Ге ор ги е ва По пу лар ни поп пе вач Вла до Ге ор ги ев одр жа ће кон церт у гра ду свог де тињ ства, Хер цег Но вом. И док жељ но иш че ку је мо но ве пе сме на ко ји ма по зна ти кан та у тор вред но ра ди, с Кан ли ку ле ре ђа ће се оми ље ни хи то ви.... (Пр ва, 23.15) Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Телохранитељ Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Времеплов Концерт: Владо Георгиев у Херцег Новом 01.00 Трачара 02.00 Срећне вести 02.05 Експлозив

Фи би ни ма ло ни је за до вољ на сво јим по слом на те ле ви зи ји и углав ном се ис тре са на сво ју ко ле ги ни цу Фи лис Ме кин та јер. То ком јед ног пу то ва ња до ме ста у пред гра ђу, так си ста Ашад, му сли ман, јој се по ве ри да је хап ше ње ње го вог бра та због сум ње да је те ро ри ста до ве ло ње го ву по ро ди цу на иви цу ха о са. Уло ге: Ро бин Рајт, Аб де ла тиф Ке шиш, Ело ди Бу ше, Сан дра Ох Ре жи ја: Џеф Стан цлер (Ава ла, 21.00)

07.00 08.00 09.00 10.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 23.15

Шарлиз Терон

Мон струм Мрач на при ча ба зи ра на на де ша ва њи ма из жи во та Еј лин Вур нос, јед не од пр ви же на - ма сов них уби ца у Аме ри ци. Ње но де тињ ство, пу но зло ста вља ња и окрут но сти, ути ца ло је на ње но ста ње све сти и да љи ток ње ног жи во та. У 13. го ди ни по ста ла је про сти тут ка и исте го ди не оста ла у дру гом ста њу... Уло ге: Шар лиз Те рон, Кри сти на Ри чи, Брус Дерн, Ли Тер ге сен Ре жи ја: Пе ти Џен кинс (Пинк, 01.00)

Лазар Ристовски

Та ко се ка лио че лик

Рад ник, ли вац, хтео би да жи ви мир но и срећ но, али дру штво је у кри зи па ни ње гов жи вот ни је она кав ка квим га је за ми шљао. Те шки рад ни усло ви, не рен та бил на фа бри ка и ди рек то ри у хи сте рич ној тр ци же ле да угра бе што ви ше док брод не по то не. У исто вре ме, ли вац, за па да и у при ват ни ха ос. Уло ге: Ла зар Ри стов ски, Љи ља на Бла го је вић, Та тја на Пу јин Ре жи ја: Же ли мир Жил ник (Хе пи, 20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.50 01.50 03.20 03.50

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Тако се калио челик, филм Агенција Беверли Хилс Љубавни сигнали Агенција Голи живот Насловна страна - квиз Јелена

Radio Novi Sad

Сандра Ох

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Под сја јем зве зда, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Дре цун, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објек тив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Ба ње Ср би је, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Ствар ност жи во та, 17.40 Ве сти, 19.59 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Кок тел, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.00 Ве сти, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Ба ње Ср би је

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Док. про грам, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Пе ћин ци,18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Без там бу ре не ма пе сме, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) : 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 10.00 Пре глед штам пе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екс тре ми, 14.15 Арт би знис, 15.20 Во леј, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 19.20 Про лог, 19.30 ТВ из ло жба, 20.05 Пре зент, 21.00 О све му по ма ло са..., 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам. 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Не мо гу ћа ма ги ја, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас,19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Ар ти ку ли са ње, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем

dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈОВАН ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др Саша Марковић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Соул фуд породица Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар

08.00 Тајни рат 09.00 Геније дизајна 10.00 Историја америчких индијанаца 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Завођење у граду 14.00 Импресионисти 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Средњи век 20.00 Исток-Запад 21.00 Вучице 22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Прича о пољопривреди 01.00 Путовање у свет тетоважа

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Гости из галаксије Тајна Николе Тесле После секса Торенте 1 Прозак нација 5x2 Еротски филм Еротски филм

5x2

На почетку филма се сусрећемо са Марион и Жилом на дан када потписују папире о разводу. Затим нас режисер враћа назад у време. Филм је састављен од 5 делова са двоје главних актера, па је отуда и назив филма. Улоге: Валерија Бруни-Тедеши, Стивен Фрајс, Џералдин Пајлас, Франсоаз Фабијан Режија: Франсоаз Озон (Синеманија, 22.00)

Валерија Бруни-Тедеши

06.00 Дадиља Мекфи и велики прасак 07.50 Породица Тиш 09.25 X-Мен. Прва класа 11.35 Краљев говор 13.35 Вода за слонове 15.35 Прави кантри 2: Поклон 17.25 Моје име је Кан 20.05 Дивни дечак 21.45 Камелот 23.30 Кејти Морган 00.30 Ђавоља суза 02.00 Отимачи 03.45 Резервни играчи 05.30 Холивуд на снимању ИX

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.40

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Игра Живи једанпут, умри двапут Медијум

07.40 10.05 11.15 12.15 12.40 13.35 14.10 16.05 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.55 00.30 00.45 03.50

Езел Кисмет - окови судбине Штиклама до врха Ексклузив таблоид Вечера за 5 Бибин свет Пороци Мајамија Бибин свет РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Штиклама до врха Моби Дик РТЛ вести Клијент, филм Астро шоу

Дру Баримур

Луда кућа Улоге: Бен Стилер, Дру Баримур, Ајлин Есел Режија: Дени де Вито (ХРТ 1, 22.28) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Доме, слатки доме 10.12 Заволите свој дом, док. серија 11.01 Експедиција тигар, док. серија 12.00 Дневник 12.10 Спорт 12.33 Моћ судбине 13.17 Мали Бигфут 2: Путовање кући, филм 15.11 Дубине, док. серија 15.43 Свет око нас, док. филм 16.15 Понос Раткајевих 17.23 Хрватска уживо 18.23 Лоза 19.08 Наврх језика 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Кратки сусрети 20.37 Црно-бели свет, док. филм 21.10 Стипе у гостима 21.43 Дневник 3 22.28 Луда кућа, филм 00.02 Секс и град 00.27 Љубавни филмови: Рецепт за живот, филм

08.05 Амика 08.30 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М) ИЛИ ватерполо четвртфинале, снимак 09.45 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М) - четвртфинале, снимак 11.15 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 11.30 ОИ Лондон 2012.: Теквондо до 57 кг - квалификације, пренос 12.00 ОИ Лондон 2012.: Одбојка на песку - финале (Ж), снимак 12.45 ОИ Лондон 2012.: Одбојка (М) - четвртфинале, снимак 14.00 ОИ Лондон 2012.: Једрење Класа 470 - плов за медаље, пренос 15.00 ОИ Лондон 2012.: Кајак на мирним водама - финале, снимак ИЛИ одбојка на песку (Ж), снимак финале 16.00 ОИ Лондон 2012.: Теквондо до 57 кг - четвртфинале, пренос 16.30 ОИ Лондон 2012.: Одбојка (Ж) - полуфинале, укључење у пренос 17.40 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 17.50 ОИ: Лондон 2012. Рукомет (Ж) - полуфинале, пренос 18.45 Фудбал: Европска лига, 3. претколо: Славен Белупо Атлетик Б, 1. полувреме 10.41 Фотаграфија у Хрватској 19.50 Фудбал: Европска лига, 3. претколо: Славен Белупо Атлетик Б, 2. полувреме ОИ Лондон 2012.: Теквондо до 57 кг - полуфинале, снимак ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос ОИ Лондон 2012.: Даљинско пливање (Ж) - 10 км, снимак 20.45 Фудбал: Европска лига, 3. претколо: Интер - Хајдук, 1. полувреме 21.36 Фотографија у Хрватској 22.40 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан 22.45 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж) - полуфинале, укључење у 2. полувреме 23.33 Битанге и принцезе 00.10 Сестра Џеки

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Биографија - Дени Девито Четврти спрат Ненајављени гост из таме Биографија - Кирсти Ели Дивље страсти Подмукле жеље Биографија - Дени Девито Ненајављени гост из таме Биографија - Кирсти Ели Једини Угинуле птице

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Много буке ни око чега Жртве рата Соколови Лох Нес Бат 21 Мрачна половина Жена под уценом Еротски филм

Клијент 11-годишњи Марк Свеј случајно сведочи самоубиству мафијашког адвоката Џерома Клифорда. Мафија верује да је Џером пре смрти Марку открио детаље о мафијашком смакнућу сенатора Бојда Бојета и месту где је сенаторово тело сахрањено. Улоге: Сузан Сарандон, Томи Ли Џонс, Бред Ренфро, Мери-Луиз Паркер, Ентони Лапаља Режија: Џоел Шумахер (РТЛ, 00.45)

Мери-Луиз Паркер

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Ништа лично Амерички чопери Америчке дрвосече Обнова Њујорка Мајстори за оружје

08.30 10.00 10.30 12.00 13.00 13.55 14.00 17.00 18.00 19.25 19.30 23.15 23.45 00.15 01.15

Атлетика Атлетика Кануинг Атлетика Скокови Олимпијске игре Мултиспортови Одбојка Рукомет Олимпијске игре Атлетика Кошарка Олимпијске игре Скокови Фудбал

Но ви Ла ло ше вић

ри вр жен и до сле дан иде ји кул тур ног уз ди за - иде ју по сто ја ња Срп ства на овим пр о сто ри ма мо ња срп ског на ро да, Ла ло ше вић се од 1910. ну мен та ло и упе ча тљи во осве до чио. У на дах ну том го ди не пр вен стве но по све тио ра ду на кул - и емо тив ном го во ру ко ји је том при ли ком одр жао тур но-умет нич ком по љу. То је ујед но и зна чи ло по - Ла ло ше вић, а ко ји и ука зу је на ње го ву од лу чу ју ћу сте пен пре ста нак ње го вог пи са ња за Сло гу чла на ка ан га жо ва ност у тим до га ђа ји ма, из но ва смо ви де ли по ли тич ке и дру штве но-ана ли тич ке при ро де. Оста - нај сна жни ју цр ту ње го вог од ре ђе ња на ци о нал не је не ја сно да ли је ње го ва на ме ра би ла по сле ди ца иде је. ‘’Хо ћу да на гла сим још је дан пут, да је ово апа ти је и ани мо зи те та ко ји се ја вио и код ве ћег де - кул тур на те ко ви на на ро да срп ског, да кле не де до ла та да шње ин те ли ген ци је или је сма трао да је по ли ти кан ство пр о бле ма ти чан пут од бра не срп ског иден ти те та. Тек, од 1911. го ди не има мо но ву пре о вла ђу ју ћу цр ту ка рак те ра Ла ло ше ви ће ве лич но сти. Пред на ма је ви спрен ин те лек ту а лац, склон ака дем ским пр о ми шља њи ма и умет нич ким на дах ну ћи ма ко ја су у зна чај ној ме ри су прот на днев но по ли тич ким са др жи на ма. По ро дич но на сле ђе на и не го ва на скло ност ка му зи ци и при да ва ње до стој ног ме ста ње ном зна ча ју Ла ло ше ви ћу су утр ли пут у ства ра њу и ускла ђи ва њу по гле да ко ји се те ме ље на од суд ном ути ца ју кул тур не и обра зов не ком по Сомбор заживео на културној мапи нен те у ства ра њу на ци о нал ног иден ти те та. Сми ре ност, по тра га за хар мо ни јом ви на ово га или оно га, не нов је дан пред мет на ших ми сли и де ла, от клон пре ма по пу ли зму и по ли ти - си ћу шних за ђе ви ца и тр за ви ца, не го осве ће ни храм кант ском ка ри је ри зму, кул тур но уз ди за ње и не го ва - срп ске пр о све те, то пло ог њи ште нај дра го це ни јег ње и орга ни зо ва ње умет нич ких ма ни фе ста ци ја са - алем-ка ме на у кру ни срп ске на род не умет но сти: мо су не ке од осо би на ко је су пр о ис те кле из тих Ла - ог њи ште срп ске пе сме’’. Ка ко су на Ла ло ше ви ће во ло ше ви ће вих скло но сти. Да се Ла ло ше вић по све - ан га жо ва ње и ис трај ност у на ме ри да се по диг не тио орга ни за ци ји умет нич ког ства ра ла штва, и то Дом гле да ли ње го ви су на род ни ци и са вре ме ни ци вр ло успе шно, го во рио је и по да так да је те 1910. ви ди се и из од лу ке Скуп шти не пе вач ког дру штва пред во дио Сом бор ску пе вач ку дру жи ну на го сто ва - да уну тра шњост до ма бу де илу ми ни ра на и пор тре њу у Бе о гра ду код пе вач ког дру штва ‘’Стан ко вић’’. том Ла ло ше ви ћа ко ји је на ру чен од на шег слав ног На так ми че њу том при ли умет ни ка Уро ша Пре ди ком одр жа ном Сом бор ци ћа. Скром на све ча ност Еволутизам, насупрот су осво ји ли пр во ме сто. по во дом по ста вља ња Ла револуционарности и одлучној Ла ло ше вић је око Ус кр ло ше ви ће вог пор т ре т а, са 1911. уче ство вао у због ‘’не пред ви ђе них акцији, био је надахнут осни ва њу, у Сом бо ру, Са пре пре ка’’, би ла је од ло промишљањем поступака ве за срп ских пе вач ких же на за по че так ок то бра и залагао се за родољубље, где је дру шта ва Вој во ди не, Хр 1912. го ди не. емоција обуздана разумом ват ске, Сла во ни је, Бо сне и Гла си ло но во фор ми ра Хер це го ви не. Тре ба ло је ног и ам би ци зо но са гле об је ди ни ти сва или што да ва ног дру штва био је ви ше по сто је ћих срп ских пе вач ких дру штва с пр о- ча со пис Гу сле с на ме ром да из ла зи јед ном ме сеч но, сто ра Мо нар хи је у је дин ствен са вез, осно ва ти но ва осим ју ла и ав гу ста. Ча со пис је опе ра тив но и те о- дру штва, осми сли ти са др жи ну де ло ва ња Са ве за и рет ски ра дио на осни ва њу срп ских пе вач ких дру ја сно од ре ди ти ње го ву уло гу у очу ва њу на ци о нал - шта ва, али је био отво рен и спре ман за са рад њу с ног иден ти те та. Ла ло ше вић је иза бран за пред сед - пе вач ким дру штви ма дру гих, пре све га сло вен ских ни ка Управ ног од бо ра Са ве за, а што је ка сни је пре - на ро да. Уред ник ча со пи са био је Ђор ђе Цве јић, хо и на че но у за слу жну ти ту лу по ча сног пред сед ни ка. ро во ђа. У та квим окол но сти ма, ства ра ла се и јед на Го ди не 1907. осно ва но је „Де во јач ко ко ло„. По зи ва но ва свест ме ђу мла ди ма о по тре би соп стве ног из Бе о гра да Жи во ји на О. Да чи ћа, Ми ла на В. Ђор - обра зов ног уз ди за ња као пра га ко ји тре ба до сти ћи ђе ви ћа, др Вла да на Ђор ђе ви ћа, Ву ка ши на Пе тро - да би се от по чео рад на очу ва њу и ја ча њу срп ства. ви ћа да др же у Сом бо ру пре да ва ње. Жен ска за дру - Сло га и Ла ло ше вић би ли су за го вор ни ци та кве иде га у Сом бо ру успе ва да бе о град ска ‘’Ла да„ 1910. је и по здра вља ли су по ку ша је ње не арти ку ла ци је и при ре ди у Сом бо ру ве о ма зна чај ну пр ву срп ску на дах ну те об ја ве. умет нич ку из ло жбу у Вој во ди ни. Го ди не 1911. Од луч на, де ло твор но на пе та и па три от ски ис осни ва се ов де Са вез срп ских пе вач ких дру шта ва, кљу чи ва, ре то ри ка орга ни за ци ја омла ди не, на кон ко ји по кре ће свој лист Гу сле те у сва ком бр о ју то га анек си је Бо сне и Хер це го ви не ок то бра 1908, би ла ли ста пла ме ним оду ше вље њем пр о па ги ра на ше је над моћ но при сут на и ука за на јој је зна чај на по кул тур но и на род но је дин ство. За раз ли ку од до та - др шка и од на ших нај у гле де ни јих ин те лек ту а ла ца да шњег ра да, Ла ло ше вић је обо га тио сво ју дру - тог до ба по пут Јо ва на Цви ји ћа. Ево лу ти зам, на су штве ну ка ри је ру и пре да ва њи ма. Он је пу то вао по прот ре во лу ци о нар но сти и од луч ној ак ци ји, ко ји те ри то ри ји да на шње Вој во ди не и др жао пре да ва ња се ну дио из гра ђан ског де мо крат ског по кре та де ла по све ће на кул тур ном ства ра ла штву у на ци о нал ној Ср ба у Вој во ди ни, био је на дах нут пр о ми шља њем пр о шло сти. по сту па ка и за ла гао се за ро до љу бље где је емо ци Зна ча јан под сти цај ра ду Са ве за пе вач ких дру - ја об у зда на ра зу мом, на су прот оном ко ји је на стао шта ва, кон крет ни је, ра ду пе вач ког дру штва у Сом - у ис хи тре но сти од лу ке об у зе те ути ском, а ус кра ће бо ру, али и уоп ште ро до љу би вом при сту пу на ци о- не за пр о ниц љи вост. По чет ком 1912. го ди не Ла ло нал ној иде ји, да ла је из град ња и отва ра ње Срп ског ше ви ћа је краљ Пе тар од ли ко вао орде ном Све тог пе вач ког до ма. Био је то је дин ствен до га ђај, ко ји је Са ве.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ди ван дан за вас, у по слу и на лич ном пла ну. По ве ћа ње при хо да ће вас уми ри ти и под ста ћи же љу за шо пин гом или чист хе до ни зам, из ла зак у ре сто ран и про вод. Љу бав.

BIK 20.4-20.5.

Ро ман тич ни сте, сен зу ал ни и по ма ло успо ре ни, што има сво јих ча ри. По к а жи те парт не ру емо ци је и кре а тив ност у љу ба ви. Али, при ла го ди те се мо гућ но сти ма дра ге осо бе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. avgust 2012.

Су срет у тај но сти ће по к а за ти сво је ле по ли це и до бру стра ну. Али, ни су срет у јав но сти не ће би ти та ко лош. Уго ди те се би и ви ше се од ма рај те. Сма њи те из ла ске.

Ме сец у ста бил ном зна ку хе до ни стич ког Би к а до но си вам емо тив ни и мен тал ни спо кој. Про ве ди те вре ме с дра гом осо бом, опу ште но и ле по. Но ви по че так у љу ба ви.

Не ће те по гре ши ти ако се осла ња те на се бе и јед ну осо бу од по ве ре ња. Да нас су мо гу ћи про бле ми с парт не ром. Ако има те ути сак да вас не ко или не што угро жа ва, про ла зно је.

Има те по др шку из сен ке, али и од ре ђе ну ста бил ност у ра ду и са рад њи на по слу. Да нас је по во љан и успе шан дан, по себ но у ве зи с ино стра ством или пу то ва њем не где да ле ко.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уко ли ко ра ди те иза за тво ре них вра та, раз гра ни чи те шта је за вас, а шта за дру ге, ауто ри тет ко ји ће убра ти ло во ри ке успе ха. У при ват ном по слу вла да фр к а и ди на ми к а.

Не ки до би ци ће вам до бро до ћи. Чак и ни шта да не ра ди те, дру ги ће се по бри ну ти за то да до би ја те све што вам тре ба. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу. Не крет ни не.

Не от кри вај те сво је на ме ре и тај не, ни сво је стра хо ве, јер би дру ги мо гли ис ко ри сти ти ту кар ту као џо ке ра. Да нас је ди ван дан за љу бав и из ла зак, ве че ри цу уз му зи ку.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не ко од при ја те ља ће се по к а за т и као до бра до пу н а оно ме што вам тре ба, чи ји са вет мо же те по слу ша ти. Имај те раз у ме ва ња за парт не ро во по на ша ње и по тре бе.

Има те стра сти за пу то ва ња и ис тра жи ва ња жи во та, про ши ри ва ње ви ди ка, па вас не др жи ме сто. У при ва тан би знис ће те уне ти мно го ма ште и иде ја. По чи њу но ви по сло ви.

Клуп ко се од мо та ва и би ће те у мо г ућ н о с ти да раз р е ш и те све ениг ме и ре ши те те ку ће по сло ве, на лич ном и по слов ном пла ну. Не к а ко ће све по те ћи сво јим то ком.

TRI^-TRA^

Пи шки у кан ту V REMENSKA

PROGNOZA

Претежно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 30 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 33 Niш

Кад крочи на позорницу, америчка певачица Ке ти Пе ри претвара се у гламурозну диву, али признаје да неколико минута пре него се попне на бину не изгледа тако. - Кад станем на позорницу, осећам се чаробно, али све пре тога је мучење. Док ме закопчавају, че сто ми уштину кожу, а пошто немам времена да одем до тоалета, пишким у канту у гардероби - искрена је једна од најпожељнијих славних дама данашњице Кети Пери. Како би проверила да ће током наступа који укључује пуно плеса одећа остати на месту, певачица се у костиму растеже и прескаче уже пред огледалом. - Морам бити сигурна да ми груди неће испасти јер ће онда публика од шоуа добити пуно више - рекла је Кети.

VIC DANA

Evropa

Сунчано

НО ВИ САД: Сун ча но уз слаб днев ни раз вој обла ка и без ве ли ке вру ћи не. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на 30 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно сун ча но уз слаб днев ни раз вој обла ка и без ве ли ке вру ћи не. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 31 сте пен на ју гу Вој во ди не. СР БИ ЈА: Сун ча но уз днев ни раз вој обла ка и без ве ли ке вру ћи не. По под не је мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва у ју жним пре де ли ма. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 34 сте пе на на крај њем ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так то пло уз још сте пен-два ни жу тем пе ра ту ру и ре ђу по ја ву ло кал них пљу ско ва на ју гу Ср би је. За ви кенд све жи је и при јат но вре ме уз тем пе ра ту ру у свим кра је ви ма ис под 30 сте пе ни, а на се ве ру Ср би је око 25 сте пе ни. Би ће до ста сун ча них са ти уз днев ни раз вој обла ка и мо гу ће је вр ло ма ло крат ко трај не ки ше по не где.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке би ће и да ље ре ла тив но по вољ не за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Бла ги опрез се са ве ту је це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је у ви ду по спа но сти и гла во бо ље мо гу би ти из ра же не у бла гој фор ми.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 15 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Си ну се бли жи ше сти ро ђен дан и отац га упи та: - Шта же лиш да ти та та ку пи? - Там по не! - вик не син сав сре ћан. - Па шта ће те би там по ни, си не? - С њи ма мо гу све - да пли вам, во зим би цикл, играм те нис, а ни шта од то га са да не знам.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

136 (4)

Slankamen

200 (-15)

Jaшa Tomiћ

Apatin

212 (0)

Zemun

242 (-15)

Bogojevo

200 (-5)

Panчevo

260 (-12)

Smederevo

442 (-8)

Baч. Palanka 214 (-8) Novi Sad

180 (-14)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

191 (1)

S. Mitrovica

51 (14)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (1)

Beograd

186 (-15)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

334 (-10)

Tendencija stagnacije

Titel

182 (-16)

NERA

Hetin

89 (-7)

TISA

-37 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja