Dnevnik 9.septembar 2009.

SASTANAK [ANDORA EGERE[IJA I SLAVICE \UKI]-DEJANOVI]

Parlament spreman, statut zavisi od Vlade

SVETSKI DAN PISMENOSTI

Palcem se potpisuje 1,3 milion qudi u Srbiji str. 14

str. 3

NOVI SAD *

SREDA 9. SEPTEMBAR 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22476 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

EVROPSKA UNIJA NAM SKINULA RAMPU ZA PRERA\EVINE OD SVIWSKOG MESA

[unka i kobasica bez vize u Evropu str. 6

U NOVOM SADU OTVOREN FESTIVAL ULI^NIH SVIRA^A

NASLOVI

Politika 2 Kandidatura za EU do kraja 2009.

Ekonomija

MONIKA BENOVA

5 Neimari grade i pod Dunavom

Lak{im putem do ukidawa viza

Poqoprivreda 6 Za dan planulo 18.500 tona |ubriva

str. 2

Novi Sad 7 SOS market sti`e na Liman?

Vojvodina 11 Otkaz jedinom biologu u pali}kom zoo-vrtu JOVICA \UKI]

Crna

Bi}e para za vra}awe dugova

12 Sedam godina za pqa~ke zbog heroina 12 Sloboda za @arka Lau{evi}a?

Foto: R. Hayi}

str. 3

HANSJORG VIRC

Novi Sad se upisao na mapu Evrope

str. 22

Ceo grad karneval

Internacionalni festival uli~nih svira~a, svojevrsna radionica umetnosti i zabave na otvorenom, u okviru koje se susre}u razli~ite kulture, bliske i daleke, otvoren je sino} po deveti put na novosadskom Trgu slobode. Otvarawu je prethodila velika sve~ana povorka, koja se kretala

od Varadinskog mosta, du` Bulevara Mihajla Pupina do Trga slobode, predvo|ena gradona~elnikom Igorom Pavli~i}em na biciklu. U povorci je u~estvovalo nekoliko hiqada posetilaca, uz veliki broj muzi~ara, klovnova, `onglera, akrobata i plesa~a iz razli~itih krajeva sveta.

str. 16 – 22

SPORT

ORLOVI I PETLOVI DELE MEGDAN NA MARAKANI

Centar grada }e u narednih nekoliko dana, do subote, 12. septembra, predstavqati veliku festivalsku pozornicu, na kojoj }e se, kroz svirawe, igru, pesmu i razli~ite performanse, publici predstaviti preko ~etiri stotine uli~nih umetnika.

J. Z.

SRBIJA NEMO]NA PROTIV ZMAJEVA

ODBOJKA[I DALEKO OD MEDAQE

NOLE RASTURIO [TEPANEKA

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Dru{tvo 14 Na Balkanu i pri~e o vizama zavr{e se ratom

Obla~no, pa sun~ano

Najvi{a temperatura 25°S

POLITIKA

sreda9.septembar2009.

„DNEVNIK” SAZNAJE: SLOVAKIWA BENOVA IZVESTILAC ZA VIZNU LIBERALIZACIJU

KOSOVO

Kfor dobio novog {efa U Glavnom {tabu Kfora u Pri{tini ju~e je nema~ki general Markus Bentler preuzeo du`nost komandanta Kfora od italijanskog generala \uzepea Emilija Gaja. Bentler je najavio nastavak saradwa s institucijama na Kosovu i s me|unarodnim misijama.

“Moramo i ubudu}e da ozbezbedimo siguran `ivot sa smawenim brojem snaga”, poru~io je general.

SRS ne}e Bentlera Srpska radikalna stranka osudila je imenovawe generala Markusa Bentlera za komandanta Kfora. SRS mu zamera {to je komandovao Desetom pancir-divizijom, prvom nema~kom vojnom formacijom koja je u~estvovala u vojnim operacijama nakon II svetskog rata prvo u Somaliji, a zatim u BiH, gde je, kako tvrde radikali, „anga`ovana protiv Srba”.

Struja i politika Eparhija Ra{ko-prizrenska uputila je zahtev Vladi Srbije i Ministarstvu za KiM za pomo} zbog iskqu~ewa struje manastirima na Kosovu. “O~ekujemo da se pitawe struje re{i {to pre da bismo mogli normalno da `ivimo”, rekao je sekretar eparhijskog odbora Radoslav Jankovi}, dodaju}i da je Eparhija spremna da pla}a struju EPS-u, ali ne i Kosovskoj energetskoj korporaciji. S druge strane, u Pe}koj patrijar{iji je potvr|eno da je tom manastiru, po potpisivawu ugovora s KEK-om, ponovo ukqu~ena struja. Taj manastir, iako je na teritoriji Ra{ko-prizrenske eparhije, nije pod wenom jurisdikcijom, ve} u nadle`nosti patrijarha Pavla.

Lak{im putem do ukidawa viza (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Poslani~ka grupa socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu dobila je mandat da odredi poslanika iz svojih redova koji }e biti izvestilac EP-a za viznu liberalizaciju sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom. Kako su „Dnevniku“ preneli izvori bliski socijalistima, najvi{e {ansi da dobije tu funkciju ima slova~ka evroparlamentarka Monika Fla{ikova-Benova, a jedini konkurent joj je slovena~ka poslanica u EP-u Tawa Fajon. Tako|e, utvr|eno je i da }e EP o viznoj liberalizaciji morati da se izjasni najkasnije na novembarskoj plenarnoj sednici.

– Potrebno je da izvestilac {to pre po~ne svoj posao jer EP mora u novembru da se izjasni o viznoj liberalizaciji, s obzirom na to da je predlog Evropske komisije zvani~no stigao po~etkom avgusta i pravila nala`u da se parlament izjasni u roku od tri meseca. S druge strane, to je neophodno i da bi se ispo{tovalo dato obe}awe da vizna liberalizacija stupi na snagu po~etkom 2010. godine – ka`e za „Dnevnik“ izvor u EP-u.

Bez obzira na to koja od dve evroparlamentarke bude izabrana, radi se o vrlo prijateqski nastrojenom izvestiocu za viznu liberalizaciju s tri zapadnobalkanske dr`ave, tako da }e i na taj na~in prolaz vizne liberalizacije kroz EP biti olak{an.

Ina~e, {efovi poslani~kih grupa u EP-u odlu~ili su da na plenarnoj sednici slede}e nedeqe u Strazburu vode samo de-

Monika Fla{ikova-Benova

batu o viznoj liberalizaciji, bez usvajawa, kako je prethodno najavqivano, posebne rezolucije. Podsetimo, ta debata nije deo procedure za viznu liberalizaciju u EP-u sa Srbijom i na{a dva suseda, ve} ju je zatra`io poslani~ki klub „zelenih“, podr`an od poslanika iz drugih grupa, a zbog izostavqawa Bosne i Hercegovine sa spiska zemaqa za viznu liberalizaciju. Od usvajawa rezolucije se odustalo po{to su se evroparlamentarci boqe informisali i shvatili da iz procedu-

ralnih razloga ne bi bilo mogu}e da unapred daju „zeleno svetlo“ za viznu liberalizaciju s BiH i Albanijom kad te dve zemqe ispune uslove.

Predstavnici Evropske komisije su, naime, upozorili na to da, po postoje}im pravilima, EP daje samo mi{qewe o predlogu Komisije, a da }e tek po stupawu na snagu Lisabonskog sporazuma i materija vizne liberalizacija s tre}im zemqama u}i u grupu oblasti za koje va`i zajedni~ko odlu~ivawe Evropskog parlamenta i Saveta EU, odnosno Evropskog saveta.

– S obzirom na to da Lisabonski sporazum, u najboqem slu~aju, mo`e stupiti na snagu 1. januara 2010. godine, a da EP mora da se izjasni o predlogu Komisije najkasnije u novembru, objasnili smo evroparlamentarcima da ne postoji na~in da oni, zbog izostavqawa BiH, odugovla~e proceduru da bi sa~ekali Lisabonski sporazum i koodlu~ivawe.

Jer, ako se ne izjasne do kraja novembra, Savet EU }e i bez wihovog mi{qewa doneti odluku o viznoj liberalizaciji sa Srbijom, Crnom Gorom i BJR Makedonijom, naravno, pod uslovom da Beograd i Podgorica ispune preostala merila – rekao je za „Dnevnik“ ekspert za vizna pitawa u Savetu EU. @eqko Panteli}

c m y

2

DNEVNIK

JEREMI] NAJAVIO BILTU NAMERU BEOGRADA

Kandidatura do kraja 2009. [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e, posle susreta s ministrom inostranih poslova [vedske Karlom Biltom u Stokholmu, da je akcenat stavqen na ubrzavawe procesa evropskih integracija Srbije i svih zemaqa Balkana. “Kqu~ za po~etak tog procesa je vizna liberalizacija, a odluka o tome bi trebalo da bude doneta do kraja godine”, rekao je Jeremi}. On je potvrdio i da je s Biltom razgovarao i o konferenciji balkanskih zemaqa i EU u decembru u Briselu, kada }e na dnevnom redu biti set prakti~nih pitawa, kao {to su ekonomija i svetska ekonomska kriza i kako da se ona prevazi|e.

Kako FoNet nezvani~no saznaje, Jeremi} je predlo`io Biltu da se, prilikom odmrzavawa Prelaznog sporazuma s

EU, termin wegove primene ra~una od dana kada je Srbija po~ela da ga jednostrano primewuje, u januaru ove godine. To vreme bi se ra~unalo u prilog {to skorijeg podno{ewa kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. Bilt je taj predlog podr`ao, kao {to je „dobro primio” i „sna`nu `equ Srbije da, podno{ewem zvani~ne kandidature do kraja godine, formalizuje nameru da postane ~lanica EU”.

“Konsultacije na tu temu bi}e obavqene u okviru EU od {vedskog predsedavaju}eg, a kona~nu odluku o kandidaturi done}emo tokom narednih nedeqa na nivou dr`avnog vrha”, rekao je Jeremi}, dodaju}i da }e Srbija u~initi sve da na pozitivan na~in doprinese uspehu {vedskog predsedavawa EU u drugoj polovini 2009. godine.

VESTI Korist ispred nepoverewa Organizacija jubilarnog Samita nesvrstanih 2011. godine, u zajedni~koj re`iji biv{ih republika SFRJ, po oceni analiti~ara Bojana al Pinto Brki}a, ~lana Foruma za me|unarodne odnose, svima mo`e doneti korist, pri ~emu kao najzna~ajniju on isti~e vra}awe poverewa izme|u dr`ava u regionu. “No, kqu~an motiv mo`e biti ekonomski. Nekada, kada je biv{a Jugoslavija sara|ivala s tim zemqama, one su bile dosta nerazvijene. Danas je to zna~ajno druga~ije, danas se ponovo promi{qa uloga nesvrstanih i wihova va`nost na svetskoj sceni. Drugi motiv, naravno, mo`e biti spoqnopoli~ki – povezivawe s tim zemqama i nagove{taj neke

ozbiqnije uloge koju bi sve te zemqe biv{e Jugoslavije mogle imati na globalnom planu, nije zanemarqiv“, izjavio je Brki}.

Cvetkovi} danas u Finskoj Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} boravi}e danas u radnoj poseti Finskoj, na poziv premijera Matija Vanhanena. Glavne teme razgovora bi}e evropske integracije Srbije, bilateralni odnosi, kao i ja~awe ekonomske saradwe, pre svega u oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija, energetike, za{tite `ivotne sredine. Cvetkovi} }e posetiti i “Nokiju”, gde }e s menaxmentom ove kompanije razgovarati o ja~awu i pro{irivawu saradwe s na{om zemqom.

POLITIKA

DNEVNIK

sreda9.septembar2009.

3

POSLE LETWE PAUZE, PONOVO SE POVODOM STATUTA APV SASTALI PREDSEDNICI POKRAJINSKE I REPUBLI^KE SKUP[TINE

POKRAJINI ODOBRENO POVE]AWE DEFICITA SA 6,6 NA 11 MILIJARDI DINARA

Sve od Vlade zavisi

Bi}e para za vra}awe dugova

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i izjavio je za “Dnevnik” da je predsednica republi~kog parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} izrazila spremnost da se u parlamentu pokrene demokratska rasprava o predlogu statuta Vojvodine i zakonu o nadle`nostima ~im u skup{tinsku proceduru Vlada Srbije uputi predlog navedenog zakona. Nakon ju~era{weg sastanka {efova republi~kog i pokrajinskog parlamenta, Egere{i je izrazio zadovoqstvo “razumevawem i konstruktivnim odnosom” Slavice \uki}-Dejanovi} prema pitawu vojvo|anskog statuta. On je, me|utim, napomenuo da trenutno sve zavisi od Republi~ke vlade.

– Dobio sam uveravawe da je republi~ki parlament spreman da ta dva akta stavi na dnevni red ~im od Vlade dobije predlog zakona o nadle`nostima, tako da sad sve zavisi od Vlade. A ja mislim da je krajwe vreme da se Skup{tina Srbije izjasni o statutu po{to je pro{lo ve} gotovo godinu dana od utvr|ivawa tog predloga u pokrajinskom parlamentu – kazao je Egere{i.

On je dodao i da nema mogu}nosti da se republi~ki poslanici o statutu izja{wavaju posebno, odnosno pre nego {to se utvrdi zakonski okvir o prenosu novih nadle`nosti Pokrajini. [anrod Egere{i nam je potvrdio i da je od predsednice Narodne skup{tine dobio podr{ku za

[andor Egere{i i Slavica \uki}-Dejanovi}

U na~elu i u pojedinostima U saop{tewu iz Skup{tine Srbije navedeno je da je na sastanku predsednika republi~kog i pokrajinskog parlamenta “na~elno razgovarano o pitawu dono{ewa statuta Vojvodine”, kao i o intenzivirawu me|unarodne parlamentarne saradwe. Pri tome je napomenuto da je obostrano izra`ena `eqa da bi Narodna skup{tina trebalo da pro{iri aktivnosti oko sklapawa sporazuma o saradwi parlamenata s drugim zemqama EU, kao i regiona Zapadnog Balkana, a navedeno je da bi u tom smislu mogao biti veoma koristan ve} potpisani sporazum parlamenta Srbije i parlamenta Ma|arske. inicijativu da se na ~etvrtom Kampu tolerancije, koji }e slede}e godine biti odr`an u Ba~koj Topoli, organizuje samit predsednika parlamenata dr`ava i regija podunavskog regiona. Po wegovim re~ima, na ju~era{wem sastanku u Skup{tini Srbije dogovoreno je i da predlog predsednika Skup{tine Vojvodine o neophodnosti postizawa konsenzusa o bezbednosti u regionu jugoisti~ne Evrope

bude na samitu predsednika parlamenata zemaqa tog regiona, koji se odr`ava 18. septembra u Budimpe{ti, prezentovan kao zajedni~ki dokument vojvo|anske i Republi~ke skup{tine.

Komentari{u}i aktuelnu inicijativu za postizawe novog dogovora o sastavu skup{tinskih odbora i broju potpredsedni~kih mesta u Skup{tini Vojvodine, Egere{i je rekao da je ona u skla-

du s principima parlamentarne demokratije, koja podrazumeva srazmernu zastupqenost stranaka i koalicija u radnim telima parlamenta.

– Tema je ozbiqna i moramo voditi demokratski dijalog o tome da bismo do{li do politi~kog dogovora o budu}em radu Skup{tine, po{to su u me|uvremenu fomirane nove poslani~ke grupe. Mislim da je nedopustivo da Srpska radikalna stranka, koja je opozicona, ali je i druga po broju poslanika, nema potpredsednika Skup{tine.

I to je moj principijelan stav.

Ali, nije na meni da vodim me|ustrana~ke i unutarkoalicione dogovore o tome i zato sam {efovima poslani~kih klubova predlo`io da do 22. septembra postignu politi~ki dogvor, a ja }u svakako ispo{tovati wihovu odluku – kazao je Egere{i.

On je ponovio da na sastanku koji je tim povodom odr`ao s predstavnicima poslani~kih klubova nije bilo re~i o mogu}im kadrovskim re{ewima, te da svi navodi koji su se pojavili u javnosti, “a u kojima se pomiwu neka imena i neke stranke, predstavqaju politi~ke manipulacije”. Egere{i tako|e nije `eleo da govori o tome da li ova inicijativa podrazumeva i smawewe broja potpredsedni~kih mesta ili samo druga~iji strana~ki raspored na ovim funkcijama, navode}i da sve to zavisi od dogovora poslani~kih klubova.

B. Dragovi}-Savi}

POTPREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE IGOR MIROVI] ZA „DNEVNIK”

Prioritet je statut, a ne kadrovawe Potpredsednik Skup{tine APV i funkcioner SNS Igor Mirovi} izjavio je da je za~u|en time {to je prioritet pokrajinskog parlamenta kadrovska kombinatorika a ne problemi gra|ana i re{avawe pitawa novog statuta. U izjavi za “Dnevnik” Mirovi} je, komentari{u}i aktuelnu inicijativu najja~e poslani~ke grupe ZEV-a o potrebi postizawa novog dogovora o zastupqenosti stranaka u skup{tinskim odborima i na potpredsedni~kim funkcijama, kazao da nije o~ekivao da }e, nakon dvoipomese~ne pauze, to biti glavna tema aktuelnog saziva.

– Kao da je to gra|anima toliko va`no! Ovo ne govorim zbog moje pozicije, po{to sam ve} ranije

svima stavio do znawa da sam sprekraju demokrate same odlu~uju o man da s tog mesta odstupim ~im se svemu jer imaju vi{e od 60 poslaDS i SRS dogovore da izvr{e tu nika. Oni mogu imenovati za potrokadu – kazao je Mirovi}, ~iju predsednike koga god ho}e, ali smenu radikali tra`e od trenutka druge stranke ipak nasedaju na te wegovog istupawa iz te stranke i igre DS-a, mada svaka iz svog razpriklawawa naloga – tvrdi na{ predwacima. sagovornik.

Demokrate mogu da Mirovi} dodaje Mirovi} isti~e da je bespotrebno imenuju koga ho}e za da bi kqu~no za naraspravqati o kastavak rada parlapotpredsednika drovawu u Skupmenta APV treba{tini APV i zbog lo da bude razjatoga {to odluka o tom pitawu za{wewe pitawa vojvo|anskog stavisi iskqu~ivo od parlamentarne tuta, koji ve} gotovo godinu ~eka ve}ine koju ima DS. potvrdu republi~kog parlamenta.

– Me|utim, pokazuje se da DS na – Umesto da prvi sastanak {eovaj na~in manipuli{e mawim fova poslani~kih grupa bude postrankama i svesno name}e apsosve}en tome da se vidi za{to se lutno irelevantne teme, iako na statut ne potvr|uje, da vidimo

{ta se tu mo`e u~initi, ovde se kao prioritet postavqaju kadrovska pitawa – navodi Mirovi}.

Na{ sagovornik ka`e da se u pogledu statuta najpre jasno mora odrediti Demokratska stranka.

Po wemu, “razvla~ewe u nedogled pitawa statuta, bilo bi dobro za opoziciju koja kritikuje taj akt, ali bi bilo lo{e za Vojvodinu jer APV mora da ima najvi{i akt usagla{en s Ustavom i koji istovremeno odgovara potrebama ekonomskog razvoja Pokrajine”.

– Dok se to ne re{i, ima}emo ovo nipoda{tavawe gra|ana, nipoda{tavawe Ustava i nipoda{tavawe javnosti u re`iji Demokratske stranke – kategori~an je Mirovi}.

B. D. S.

REKLI SU

Nikoli}: Vidim nas u vlasti za godinu dana

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski predlo`ila je formirawe radne grupe koja bi izradila novi predlog statuta Vojvodine. “Aktuelni predlog statuta APV treba povu}i iz skup{tinske procedure u kojoj je gotovo godinu, jer nema ve}inu za usvajawe, po{to je antiustavan”, rekla je Dubravka Filipovski.

Ukazav{i na to da je stru~na i politi~ka javnost iznela niz kritika na predlog statuta Vojvodine, potpredsednica NS-a je obrazlo`ila da je stoga boqe formirati radnu grupu koja bi izradila novi tekst tog akta, nego donositi nakaradan dokument.

Malovi}: O~ekujem da novinarima vaqano sude Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izrazila je o~ekivawe da }e sudovi u Srbiji vaqano primewivati izmene i dopune zakona o javnom informisawu ~ija je primena ju~e po~ela. “Ministarstvo pravde ne}e davati nikakva uputstva sudijama u vezi s primenom tog zakona po{to to nije u wegovoj nadle`nosti”, izjavila je Malovi}eva, ali je dodala i da je od predstavnika Misije OEBS u Srbiji dobila uveravawa da }e ta organizacija sprovesti program obuke sudija ~iji je glavni ciq da se Zakon sprovodi na kvalitetan na~in.

dozvoqenog buxetskog deficita, ~ime bi se stekli uslovi za realizaciju odobrewa Republi~kog ministarstva finasija. \uki}, me|utim, navodi da to ne zna~i da }e biti eskiviran rebalans pokrajinskog buxeta.

– Rebalans }e se, uveren sam u to, na}i pred Skup{tinom APV. Istina, od dva po`eqna parametra – jasnog obima deficita, te nove strukture buxeta, koja bi trebalo da bude definisana zakonom o nadle`nostima – imamo samo prvi. Ali, mislim

Ostaje jo{ 10 milijardi Nakon {to, kroz realizaciju pove}awa buxetskog deficita, bude aktivirano 4,4 milijarde dinara, Pokrajini na ra~unu ostaje jo{ desetak milijardi do sada prikupqenih od privatizacije (najvi{e od NIS-a), ~iju }e sudbinu opredeliti projekcija dr`avne kase Srbije za 2010, a koja }e se raditi u saradwi s MMF-om. Vojvo|anska administracije je, ina~e, dobila poziv da u~estvuje u ovim pregovorima, gde }e se, kako nam je otkrio \uki}, zalo`iti za to da {to ve}i deo tih privatizacionih para bude „oslobo|en” i ukqu~en u zavr{etak zapo~etih investicija i pokretawe nekih novih. vremeno oslobo|eni i poreski izvori, koje smo u prethodnom periodu morali da koristimo da bismo nadomestili novac od privatizacije, a sada se wima mogu normalno pokrivati klasi~ni buxetski rashodi – obja{wava \uki}, kategori~no demantuju}i da }e ve}i deficit biti iskori{}en i za korekciju plata u pokrajinskoj administraciji..

Sagovornik „Dnevnika”, ina~e, najavquje da }e u toku ove nedeqe na sednici Izvr{nog ve}a biti formalno pro{iren nivo

Jovica \uki}

da bi i u slu~aju da zakon o nadle`nostima ne bude u republi~kom parlamentu donet u dogledno vreme, trebalo i}i na rebalans, jer ipak je neophodno da parlament verifikuje novo stawe – obja{wava \uki}.

On dodaje i da je pokrajinska administracija ve} po~ela pripremu buxeta za 2010. godinu, nezavisno od toga {to jo{ uvek nema ni zakona o nadle`nostima ni zakona o finansirawu nadle`nosti APV, koji bi tako|e trebalo da bude donet, kao ni potvrde novog statuta.

– Buxet za slede}u godinu mora biti donet. I mi smo stoga ve} po~eli pripremne buxetske radwe, naravno na temequ trenutno va`e}ih propisa, s tim {to smo spremni na to da celu strukturu i prihoda i rashoda modifikujemo u skladu s novim zakonskim re{ewima, kada se o wima izjasni Skup{tina Srbije – zakqu~uje pokrajinski sekretar za finansije.

M. S.

PALANA^KI RADIKALI PRODU@ILI PONUDU DSS-u

„Posle buyeta nas ne interesujete”

Predsednik SNS Tomislav Nikoli} ocenio je da je stranka za prvu godinu postojawa potpuno profilisala svoj program, da je evropski opredeqena, ali i da je ostala dosledna principu o~uvawa teritorijalnog integriteta Srbije, te da su “pale u vodu” sve optu`be da je formirana da bi razbila opoziciju. Govore}i o tome kako vidi SNS u 2010, Nikoli} je rekao da o~ekuje da se odr`e izbori i da posle wih napredwaci budu deo vladaju}e koalicije.

“SNS vidim kao deo organizovanog politi~kog sistema u dr`avi i kao qude koji }e odlu~ivati u Srbiji”, poru~io je lider napredwaka.

Filipovski: Ponovo napisati statut Vojvodine

Pokrajinski sekretar za finansije mr Jovica \uki} potvrdio je u izjavi „Dnevniku” da je Republika, u dogovoru s Me|unarodnim monetarnim fondom, odobrila vojvo|anskoj administraciji pove}awe buxetskog deficita u ovoj godini s dosada{wih 6,6 milijardi dinara na 11 milijardi. To prakti~no zna~i da je Vojvodina dobila dozvolu da potro{i jo{ 4,4 milijarde dinara prihoda od privatizacije, a koji su, kao posledica aran`mana s MMF-om, bili „zamrznuti” na wenom ra~unu.

– Pokrajina sada ima prostor da u`urbano nastavi projekte zapo{qavawa i realizaciju prioritetnih investicija, poput Urgentnog centra u Novom Sadu i Kamenice 2, kao i da izmiri dospele obaveze po osnovu ve} obavqenih radova. S druge strane, ovom odlukom su isto-

LIDER DSS-a PONOVO ZATRA@IO VANREDNE IZBORE

Nacionalno odgovorna vlada spasava Srbiju Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica izjavio je, u intervjuu FoNetu, da je politika aktuelne Vlade Srbije “pogubna” i zatra`io vanredne parlamentarne izbore, za koje se, kako je ocenio, ne izja{wavaju samo opozicione partije u parlamentu nego i javnost, radnici koji protestuju i nevladine organizacije. “Sami ti protesti {irom Srbije, na neki na~in rasuti, ali uzajamno ~vrsto povezani nastojawem da se `ivi pristojno, da se pre`ivi, name}u potrebu za izborima”, objasnio je Ko{tunica.

Po wegovim re~ima, ti izbori bi trebalo da iznedre naci-

onalno odgovornu vladu, „koja }e imati sluha za svakodnevne probleme gra|ana i sa svetom komunicirati razgovorom, a ne prihvatawem dikatata sile”.

Komentari{u}i primedbe da bi izbori, u vreme ekonomske krize, dodatno politi~ki destabilizovali i finansijski opteretili zemqu, Ko{tunica je naglasio da izlazak gra|ana na birali{ta nikad nije bio izvor nestabilnosti, nego demokratsko sredstvo. „Uostalom, ni{ta se ne mo`e uporediti s neracionalnim tro{kovima koje proizvodi sada{wa {tetoto~inska vlada”, rekao je lider DSS-a.

[ef radikala u Ba~koj Palanci i do pre deset meseci predsednik op{tine Dragan Bozalo produ`io je rok za formirawe nove skup{tinske ve}ine. Podsetimo, on je tokom letwe pauze najavqivao da }e ponuditi novu koaliciju „bliskim politi~kim strankama“, koje imaju dovoqno odbornika da zajedno s radikalima – a oni imaju 18 od 42 odbornika – sru{e sedmo~lanu vladaju}u koaliciju DS-a, DSS-a, SPS–PUPS–PSS-a, G17 plus i Slova~ke narodne partije.

Naravno, ponuda se prvenstveno odnosila na DSS, koja ima ~etiri odbornika, kao i na koaliciju

okupqenu oko socijalista. Bozalo je, me|utim, sada najavio da je krajwi rok za izja{wavawe potencijalnih partnera – usvajawe buxeta op{tine za idu}u godinu.

– Posle toga vi{e nema razgovora, jer kada se usvoji buxet nama, koji smo danas u opoziciju, vlast nije vi{e interesantna – rekao je Bozalo. – I svi moraju znati da posle usvajawa op{tinskog buxeta niko vi{e ne}e mo}i da ucewuje DS nekakvom navodnom koalicijom s radikalima.

Tada }e, s na{e strane, demokrate imati odre{ene ruke da s wima rade {to ho}e.

M. Suyum

LSV: Vlasti od anarhista dra`i neofa{isti Politi~ki savet Lige socijaldemokrata Vojvodine upozorio je ju~e na, kako je oceweno, „potpuno neujedna~en odnos organa gowewa prema desnim neofa{tisti~kim i prema levim anarhisti~kim ekstremistima, kao i prema razli~itim o{te}enim dr`avama”. Kako je ju~e podsetio LSV, za paqevinu ameri~ke ambasade sa smrtnom posledicom optu`eno je samo jedno lice, i to za „izazivawe op{te opasnosti”, dok je za „mawe opasan” napad na gr~ku ambasadu uhap{eno petoro qudi pod sumwom za me|unarodni terorizam. Politi~ki savet LSV-a, kako je u saop{tewu ove stranke navedeno, sumwa da je razli~ito reagovawe na napade na gr~ku i ameri~ku ambasadu izazvano dodvoravawem delova sada{we vlasti antiameri~kim segmentima bira~kog tela.

P. K.

4

EKONOMIJA

sreda9.septembar2009.

Amandmanom na ste~aj Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je dopis poslanicima Skup{tine Srbije u kojem od wih tra`e da upute amandman na predlog zakona o ste~aju kako bi se iz ste~ajne mase prvo namirili radnici pa tek onda ostali poverioci. Sindikati smatraju da u ~lan 54 zakona o ste~aju treba dodati “sve ostale neispla}ene neto zarade zaposlenih i biv{ih zaposlenih i svi nepla}eni doprinosi za

penzijsko i invalidsko osigurawe”, kako bi zaposleni imali prvenstvo u naplati jer je, za razliku od ostalih poverilaca, plata jedini izvor wihovih prihoda. Razlog za prihvatawe ovakvog amandmana sindikalci pravdaju i ~iwenicom da trenutno u Srbiji svakodnevno protestuju radnici oko 30 preduze}a, a razlog su upravo neispla}ene plate i nepla}eni doprinosi za PIO. Q. M.

POKRAJINA POSREDUJE U SLU^AJU „PETRA DRAP[[INA”

Tra`i se re{ewe za otpu{tene radnike Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin izjavio je da }e ovih dana razgovarati s predstavnicima Agencije za privatizaciju o tome da se prona|e pravni put da se otpu{tenim radnicima iz AD” Petar Drap{in”, gde je krajem maja poni{tena privatizacija, vrati radni status.

Tim povodom odr`an je ju~e sastanak, a odbor Samostalnog sindikata u “Drap{inu”, rekao je Vasin, ju~e nije imao ni{ta protiv toga, ukoliko za to bude postojao pravni osnov.

Grupa radnika otpu{tena je s posla, o ~emu imaju pravosna`ne presude izre~ene na wihovu {tetu, jer su u junu 2007. godine u radno vreme protestovali pred novosadskom kancelarijom Agencije za privatizaciju, izra`avaju}i nezadovoqstvo vlasni~kom transformacijom i ka{ewem plata. Posle toga dobili su otkaze jer im direktor i sada jedan od biv{ih

vlasnika Petar Petrovi} nije dozvolio da napuste radna mesta tokom radnog vremena.

– Nisu nam otkaze dali vlasnici fabrike, jer je Vrhovni sud Srbije poni{tio privatizaciju “Drap{ina” jo{ krajem 2005. godine, ali su se o tu ~iwenici vlasti u ovoj zemqi oglu{ile – rekla je jedna od otpu{tenih i organizatorka protesta Gordana Koji}, koja je u to vreme bila predsednica Odbora sidnikata u “Drap{inu”.

Ina~e, ona je sada na ~elu Gradskog odbora sindikata “Solidarnost”, koji od petka pro{le sedmice organizuje kampovawe otpu{tenih radnika “Drap{ina” ispred pokrajinske vlade, gde tra`e da se vrate na posao.

Gordana Koji} je posle sastanka s Vasinom rekla da im on u tome svesrdno poma`e.

– Prvi put smo nai{li na predstavnika vlasti koji zaista `eli da nam pomogne – istakla je ona.

Z. Deli}

Ujediweni {trajka~i Radnici pet privatizovanih srpskih firmi koji su ve} du`e vreme u {trajku formirali su Koordinacioni odbor radni~kih protesta, jer smatraju da zajedno mogu lak{e do svojih prava. Koordinacioni odbor su, za sada, formirale fabrike “Zastava elektro” iz Ra~e, beogradski “Srbolek”, zrewaninski “[invoz”, “Ra-

vanica” iz ]urpije i kompanija “Beka”. Sude}i prema izjavama pojedinih wihovih predstavnika ciqevi tog Koordinacionog odbora jo{ uvek nisu jasno definisani, ali ono {to nameravaju jeste da zajedni~ki do|u do pregovora u nadle`nim ministarstvima i re{avawa svojih problema.

Pove}an broj siroma{nih Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je ju~e da se broj gra|ana u Srbiji koji `ive ispod granice siroma{tva ove godine pove}ao za 60.000-80.000, a da najve}i broj wih `ivi na jugu i jugoistoku zemqe. “Zato je pomo} dr`ave najpotrebnija upravo na jugu Srbije koji je najsiroma{niji deo zemqe”, rekao je Qaji} prilikom posete preduze}ima u vrawskom okrugu. Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} istakao je

da ova dva ministarstva rade na pronala`ewu novih re{ewa kako bi se pomoglo najugro`enijima, jer bez posla ostaje i veliki broj qudi i u privatnom sektoru. Prema wegovim re~ima, dva ministarstva }e od vlade tra`iti promenu Uredbe za preraspodelu novca od igara na sre}u, kako bi se vi{e sredstava izdvajalo za re{avawe socijalnih problema zaposlenih, odnosno za povezivawe sta`a i uplate zdravstvenog osigurawa.

Voda blokirala seoske ra~une Ra~uni 11 mesnih zajednica u op{tini Bela Crkva blokirani su zbog 8,5 miliona dinara duga za vodni doprinos, ~ije izmirewe Vode Vojvodine tra`e sudskim putem, izjavio je predsednik op{stine Bela Crkva Vladica Maksimovi}. “Ra~uni svih sela su blokirani. Op{tina }e preuzeti dug, da bi ih odblokirali. Mi imamo voqu i `equ da platimo, ali jo{ ne znamo kako”, kazao je Maksi-

movi} agenciji Beta. Pored osnovnog duga Belocrkvani }e morati da plate i 150.000 dinara sudskih tro{kova i kamate.

Maksimovi} je kazao da je op{tini ponu|eno da dug otplati u roku od godinu dana, u mese~nim ratama od 708.000 dinara i dodao da op{tina Bela Crkva nema taj novac, budu}i da je buxet op{tine posle rebalansa iznosi 260 miliona dinara.

DNEVNIK

U NOVOSADSKOM SAJMU NAJAVILI NIZ MANIFESTACIJA

Dobro je da Sajam bude dr`avni – Transformacija vlasni{tva nad Novosadskim sajmom, odnosno prelazak oko 42 odsto dru{tvenog kapitala u dr`avno vlasni{tvo, je u toku – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare direktor Novosadskog sajma Goran Vasi}. – Direkcija za imovinu je dala pozitivno mi{qewe i sada se o~ekuje mi{qewe tri ministarstava – ekonomije, finansija i trgovina. O~ekujemo da i ono bude pozitivno, posle ~ega bi o tome trebalo da se razgovara na sednici Vlade Srbije, {to bi, u pravnom smislu, trebalo da omogu}i realizaciju ovog postupka.

Ve}insko vlasni{tvo dr`ave u okviru sajamskih ku}a praksa je koja je poznata u Evropi, ukazao je Vasi}, istakav{i da je takav princip primewen i na Minhenskom sajmu, jednoj od najuspe{nijih sajamskih ku}a. On je kazao da se u Novosadskom sajmu o~ekuje da i Beogradski sajam primeni sli~an na~in transforamcije vla-

sni{tva jer je to pozitivan korak ka razvoju sajamske ku}e, ali i privrede dr`ave.

Po re~ima ~lana Izvr{nog odbora Novosadskog sajma Bojana Gaji}a, i pored ekonomske krize, Sajam je u~inio sve da na priredbama koje }e biti odr`ane do kraja godine bude predstavqeno najboqe iz svih oblasti izlagawa.

Prva jesewa sajamska priredba – 14. me|unarodna izlo`ba zlatarstva, ~asovni~arstva i optike “Sjaj” bi}e odr`ana od 24. do 27. septembra. Od 6. do 10. oktobra bi}e odr`ani Me|unarodni sajmovi “Lorist”, na kojima }e se predstaviti izlaga~i na sajmovima lova, ribolova i sporta, hortikulture, ekologije, turizma i opreme za ugostiteqstvo. Nakon ove priredbe sledi Sajam automobila “Auto-{ou Novi Sad” – od 24. do 31. oktobra, potom Sajam inevsticija, na kojem }e se od 10. do 13. novembra predstaviti izlaga~i na sajmovima investicija i

nektretnina, te energetike, a u istom terminu, ali dan du`e, predstavi}e se i izlaga~i na Sajmu gra|evinarstva. Sajamska sezona zavr{ava se Sajmom obrazovawa “Putokazi”, koji }e biti odr`an od 3. do 5. decembra. ^lan Izvr{nog odbora Novosadskog sajma Neboj{a Drakuli} je od mnogobrojnih doga|awa Kongresni centar “Master” ukazao na nekoliko najzna~ajnijih. Tako }e od 23. do 25. septembra biti odr`ana Svetska konferencija o ka-

nalima (regulisanim vodnim tokovima) u Srbiji, 25. septembra bi}e odr`an sastanak Upravnog odbora Centralnoevropske sajamske alijanse CEFA, a 15. oktobar bi}e posve}en obele`avawu Godine seoskih `ena u Vojvodini. U Kongresnom centru “Master” bi}e odr`ani i kongres oftalmologa – 2. i 3. oktobra, kongres radiologa “Dagris” – 9. oktobra, te Me|unarodni kongres hirurga – od 5. do 8. novembra...

D. Mla|enovi}

RADIKALIZOVAN PROTEST RADNIKA GAKOVA^KOG „GRANI^ARA”

Traktorima protiv privatizacije Kao {to su i obe}ali, radnici Poqoprivrednog preduze}a “Grani~ar” u Gakovu preneli su svoj protest na ulice Sombora. Naime, ju~e u prepodnevnim satima su, ogor~eni stawem u pre dve godine privatizovanoj firmi, krenuli “potpomognuti” poqomehanizacijom za Sombor u poku{aju da im probleme re{i lokalna samouprava. Somborska policija je, uz punu saradwu s nezadovoqnim radnicima, bez ve}ih incidenata sprovela mehanizovanu kolonu do strogog centra grada, nakon ~ega je stotinak radnika “Grani~ara” pe{ke do{lo do zdawa Skup{tine grada, @upanije, i uz najbla`e re~eno, brojna uvredqiva skandirawa, zahtevalo da im se obrati gradona~elnik Sombora Du{an Jovi}, kako bi mu izneli svoje zahteve.

Prvi ~ovek vlasti ovog grada je, zajedno s najbli`im resornim saradnicima, primio ~lanove [trajka~kog odbora, predvo|ene predsednikom Jovanom Vukobratovi}em, i tom prilikom su izneta i dva jedina zahteva pobuwenih radnika.

– Mi odavde ne idemo dok se ne ispune na{i zahtevi, i to dok se ne ispune danas – “otvorio” je sastanak Vukobratovi}. – Dok “Grani~ar” Gakovo, od kojeg `ivi celo selo, nije definitivno uni{ten, zahtevamo da se raskine ugovor o privatizaciji i da se tako|e pod hitno raskine ugovor o zakupu dr`avnog poqoprivred-

Vlasnik tu`i {trajka~e Ve}inski vlasnik “Grani~ara” u Gakovu \or|e \ukanovi} se, posredstvom novosadske advokatske kancelarije Uzelac, obratio i zvani~nim saop{tewem za medije, u kojem je najavio podno{ewe krivi~nih prijava zbog zlouptorebe prava na {trajk protiv wegovih organizatora Vukobratovi}a, Rodi}eve i drugih N. N. lica, {to je bilo propra}eno pravim odijumom okupqenih radnika. nog zemqi{ta s “Azohemom“. Mi nismo do{li ni na kakve pregovore, razgovore i dogovore, ve} zahtevamo re{ewe. Predstavnica [trajka~kog odbora An|elka Rodi} iznela je stav zaposlenih u “Grani~aru” da ne `ele da razgovaraju s poslodavcem ve} iskqu~ivo s dr`avnim organima i pozvala gradona~elnika da “ne pri~a prazne pri~e” da nema inge-

– Uz sve du`no po{tovawe i razumevawe pote{ko}a, zaista ne mogu druga~ije da vam odogovorim sem da je za raskid ugovora o privatizaciji jedino nadle`na republi~ka Agencija za privatizaciju, dok je za raskid ugovora o zakupu poqoprivrednog zemqi{ta nadle`no Republi~ko ministarstvo za poqoprivredu, koje, uostalom, daje saglasnost i na ishod licitacije ovog zemqi{ta. Za sve ostale optu`be nadle`ni su policija i Tu`ila{tvo – kazao je Jovi}, napomiwu}i da je lokalna samouprava ve} sve wihove primedbe prosledila dr`avnim organima.

Nezadovoqni radnici “Grani~ara” su najavili novi “mehanizovani pohod” na Sombor za danas, a kako se moglo saznati, wima }e se najverovatnije pridru`iti i deo zaposlenih somborske metaloprera|iva~ke industrije “Bane”, ogor~enih zbog toga {to je novi ve}inski vlasnik, zemunski “Progalvano Mikrometal”, pokrenuo likvidacioni postupak nad ovim nekada{wim metalskim gigantom.

M. Miqenovi}

rencija u ovoj stvari. Ona je dodala da je, samo na osnovu zakupa dr`avnog zemqi{ta, manipulacijama ve}inskih vlasnika ove firme, dug od oko 1,6 milion evra.

Gradona~elnik Jovi} je, ipak, upozorio na ~iwenicu da ni jedan od dva zahteva radnika nije zakonski vlasna da odgovori lokalna samouprava.

07. 09. 2009.

1.096,85453

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (740,50

Promet

1,95%)

Poliester, Priboj

19,17

1.430

1.430

Kikindski mlin, Kikinda

11,11

32.000

32.000

AIK banka, Ni{

3,89

2.725

17.688.244

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

8,89

4.900

73.500

Komercijalna banka, Beograd

-0,84

35.049

1.927.700

AIK banka, Ni{

8,79

1.077

409.260

Energoprojekt holding, Beograd

2,73

940

11.779.998

7,99 Promena %

6.475 Cena

1.036.000 Promet

Univerzal banka, Beograd

1,75

8.013

8.422.100

Agrobanka, Beograd

1,63

9.735

8.644.481

Swisslion Miloduh, Kragujevac

-12,00

7.705

30.820

Soja protein, Be~ej

4,15

1.255

2.816.885

Jugo{ped, Beograd

-12,00

3.212

160.600

Imlek, Beograd

0,68

1.331

8.583.190

Novi kolektiv, Beograd

-12,00

9.293

46.465

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.350

47.000

Metals banka, Novi Sad

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

TE - TO, Senta Radio Sombor, Sombor Vojvo|anskih top-pet akcija Ka~arevo, Ka~arevo

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-11,76

4.200

8.400

1,45

6.290

578.692

-11,59 Promena %

305 Cena

305 Promet

Tigar, Pirot

0,82

989

816.751

Privredna banka, Beograd

4,63

701

1.331.662

0,00

800

5.840.000

Bambi Banat, Po`arevac

4,18

8.855

522.450

Soja protein, Be~ej

4,15

1.255

2.816.885

Alfa plam, Vrawe

1,65

8.875

354.980

Veterinarski zavod, Subotica

-2,55

536

2.194.127

Telefonija, Beograd

0,05

1.913

382.650

Veterinarski zavod, Subotica

-2,55

536

2.194.127

Metals banka, Novi Sad

1,45

6.290

578.692

Fidelinka, Subotica

-1,63

422

505.451

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

Jo{ nije kraj krize

sreda9.septembar2009.

Firma za Ju`ni tok za par dana

AUSTRIJSKA KOMPANIJA „POR“ SAOP[TILA

Saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu procenili su da }e ovogodi{wi pad proizvodwe u Srbiji biti 14 odsto, a u najboqem slu~aju 12 odsto, dok }e investicije biti mawe nego 2008. godine za 23 a potro{wa za osam procenata. „Na osnovu podataka o industrijskoj proizvodwi u junu i julu, kao i prognoza privrednika u avgustu, mo`e se oceniti da je zaustavqen pad ekonomske aktivnosti ali da jo{ nema jasnih zanakova oporavka“, rekao je Stojan Stamenkovi} na promociji novog broja biltena Ekonomskog instituta „Makroekonomske analize i trendovi i kowukturni barometar“.

On je naglasio da je blagi oporavak industrije u odnosu na stawe pre nekoliko meseci posledica porasta proizvodwe elektri~ne energije, kao i poboq{awa situacije u smederevskoj `elezari Ju es stil i u proizvodwi motornih vozila i ma{ina, zahvaquju}i subvencionisanim kreditima. Struktura investirawa u Srbiji je, preme re~ima Mahmuta Bu{atlije, nepovoqna jer je najvi{e novca ulagano u stanogradwu i nekomercijalne objekte, dok je bilo zapostaqeno izdvajawe za industrijske objekte i infrastrukturu.

Odobreno 800 miliona evra kredita Banke u Srbiji odobrile su 791,5 miliona evra kredita, koje subvencioni{e dr`ava, za pola godine primene mera Vlade Srbije za ubla`avawe efekata svetske ekonomske krize, objavilo je srpsko ministarstvo ekonomije. Prema podacima objavqenim na sajtu Ministarstva, do 1. septembra realizovano je 7.678 deviznih kredita za likvidnost u iznosu od 674 miliona evra i 255 dinarskih kredita u vrednosti od 32 miliona evra.

Kroz subvencionisane kredite za kupovinu automobila i traktora, kao i turisti~ke i potro{a~ke kredite sa kamatama koje subvencioni{e dr`ava, odobreno je ukupno 83,4 miliona evra kredita Za kupovinu doma}ih automobila odobreno je 6.937 kredita u iznosu od 47 miliona evra, za kupovinu traktora odobreno je 1.132 kredita u vrednosti od devet miliona evra, a za kupovinu ostalih doma}ih proizvoda i turizam odobreno je 27 miliona evra kredita. Prema podacima Ministarstva, u avgustu je ukupno odobreno 118 miliona evra subvencionisanih kredita.

Po~ela arbitra`a za put Horgo{–Po`ega Direktor austrijske kompanije „Por“ za Srbiju Valter Rekerzigl izjavio je ju~e da je u toku arbitra`a povodom raskida koncesije za izgradwu puta Horgo{-Po`ega. „Arbitra`a je po~ela, odvija se prema proceduri Me|unarodne trgovinske komore u Parizu i o tome nema mnogo toga da se ka`e“, rekao je. Rekercigl je dodao da ne zna koliko taj proces mo`e da traje.

Austrijske kompanije „Alpina“ i „Por“, koje su bile izabrane za koncesionare za izgradwu autoputa Horgo{-Po`ega, saop{tile su po~etkom maja da su podnele

zahtev za arbitra`u zbog raskida ugovora. Na pitawe da li je nakon pokretawa arbitra`e kompanija „Por“ sa Vladom Srbije razgovarala o tom problemu, on je kazao da su koncesionari „otvoreni za razgovore, ali da je arbitra`a formalno po~ela“. Koncesionari, ~ija zajedni~ka kompanija se zove „Sever-jug autoput“, tra`e obe{te}ewe koje je preliminarno proceweno na 71 milion dolara i koje bi trebalo da pokrije kompenzaciju za sprovedene pripremne radove i naknadu za gubitak profita.

Ugovor o koncesiji za autoput Horgo{-Po`ega u martu 2007. godine potpisala je Vlada Srbije u kojoj je premijer bio Vojislav Ko{tunica. Prema ranijim procenama vrednost koncesije za autoput Horgo{-Po`ega je oko 1,5 milijardi evra. Koncesija je trebalo da se izda na 25 godina, a obuhvatala je izgradwu leve trake autoputa od Horgo{a do Novog Sada duge 106 kilometara, odr`avawe 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda, i projektovawe i izgradwu autoputa Beograd-Po`ega, du`ine 148 kilometara. Vlada Sr-

Neimari grade i pod Dunavom

Lo{a priprema Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} smatra da je lo{a priprema uzrok svih ka{wewa na gradili{tima {irom Srbije, a pravi primer je izgradwa mosta kod Be{ke, koji se paralelno i gradi i projektuje. Tako imamo apsurdnu situaciju da radovi teku, a za wih jo{ nema odobrewa. A odobrewe ne mo`e da se izda dok nije overen glavni projekat.

Iskusni graditeqi mostova ka`u da ne treba da ~udi veliko ka{wewe izgradwe ovog mosta jer je in`ewerski koncept bio lo{e postavqen zbog konfiguracije terena i blizine susednog mosta, pa je betonski most tehni~ki te{ko izvodqiv. Mnogo bezbolnija bi bila, obja{wavaju, izgradwa ~eli~nog mosta, kao {to je predlo`io doma}i konzorcijum, ali, na tenderu u julu 2006. izgradwa je poverena konzorcijumu „Alpina–Dilinger“, iako su ponudili vi{u cenu od doma}ih neimara.

OSNIVA SE VOJVO\ANSKI INFORMACIONI KLASTER

Zajedno do poslovnog proboja Na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu ju~e je, u organizaciji Fonda za podr{ku investicijama u Vojvodini (VIP) i ovog fakulteta, odr`ana osniva~ka skup{tina Vojvo|anskog informacionog (IT) klastera, kojoj su prisustvovali predstavnici 26 firmi potencijalnih ~lanica ove grupacije, koja }e biti organizovana kao poslovno udru`ewe, za {ta se od 1. oktobra sti~e i zakonska mogu}nost, jer tada stupa na snagu novi Zakon o udru`ewima. Potrebu za klasterom iskazala su sama preduze}a iz ove oblasti na teritoriji APV, a VIP fond je inicirao wegovo osnivawe zajedno s Novosadskim univerzitetom, odnosno FTN-om kao logi~nim partnerom, jer obrazuje kadrove za informaciono-komunikacioni sektor.

- VIP fond je prepoznao sektor informaciono-komunkacionih tehnologija kao onaj koji mo`e da doprinese daqem ekonomskom razvoju Vojvodine- ka`e direktor VIP-a Branislav Bugarski.- Zato smo odlu~ili da okupimo zainteresovane firme i da ih motivi{emo da osnuju IT klaster

bije saop{tila je 2. februara ove godine da je dala nalog banci da se naplati garancija od 10 miliona evra za izgradwu autoputa Horgo{-Po`ega od koncesionara jer oni nisu uspeli da do kraja 2008. zatvore finansijsku konstrukciju, {to je bilo neophodno da bi Ugovor o koncesiji stupio na snagu, ali banka nije izvr{ila taj nalog. Koncesionari su, kada su podneli zahtev za arbitra`u, saop{tili da su nastojali da prona|u sporazumno re{ewe za probleme u sprovo|ewu ugovora, ali da srpska vlada nije bila spremna na to.

OKO 250 RADNIKA NA GRADILI[TU MOSTA KOD BE[KE

Radovi na izgradwi mosta preko Dunava kod Be{ke uhvatili su novi zalet. Tehni~ki direktor „Alpine“ Zoran Kosti}, koji je i direktor projekta izgradwe be{~anskog mosta, izjavio je za na{ list da je po~elo pobijawe prvih {ipova u Dunavu, tako da se paralelno radi i na obali i u reci. Neimari su pre{li i na desnu obalu, gde se grade {ipovi za stubove.

– Najvi{e posla uradili smo na levoj obali – ka`e Zoran Kosti}.

– Ve}ina od ukupno 34 stuba na toj strani reke je gotova: treba da se zavr{i jo{ pet. Tako|e, izbetonirana su dva od ukupno tri segmenta glavne konstrukcije mosta, duga po 45 metara. U toku septembra izbetonira}emo i tre}i deo. U reci su izgra|ena tri zagata koji omogu}avaju nesmetan prilaz terenu na kojem se grade {ipovi. Na desnoj obali pobijaju se {ipovi za ukupno pet stubova. O~ekujemo da se u naredna dva meseca to zavr{i.

Sagovornik ka`e da se po{tuje novoutvr|ena dinamika izgradwe mosta, a na gradili{tu je svakodnevno oko 250 radnika. Radovi bi trebalo da budu zavr{eni kroz godinu dana, a glavni projekat jo{ uvek nije overen. Kosti} ka`e da je tehni~ki ispravan, ali ima nekih formalno-administrativnih prepreka. Izgradwa novog mosta preko Dunava kod Be{ke veoma je slo`en projekat zbog klizi{ta s

Vojvodine i da, pored toga, zajedno s gradom Novim Sadom i FTN-om radimo na osnivawu poslovnog inkubatora u Novom Sadu, {to je sve pretfaza budu}eg nau~no-tehnolo{kog parka u glavnom gradu Vojvodine, koji bi trebalo da daqe

pru`i podr{ku razvoju IT industrije na teritoriji Novog Sada i Vojvodine. Pozvali smo preko 70 kompanija, a za sada imamo potvrdu vi{e od 35, i nadamo se da }e preduze}a prepoznati zna~aj osnivawa klastera i svoj interes da se na|u u wemu.

Po re~ima Bugarskog, do kraja meseca bi}e organizovane ~etiri

prezentacije Vojvo|anskog IT klastera - na sajmu preduzetni{tva u Cequ, u Zagrebu na OEBSovoj manifestaciji a u okviru teme o razvoju qudskih resursa u IT sektoru, u Bratislavi, na bilateralnom satanku Slova~ke i Srbije, i u Beogradu, gde }e Slovena~ki poslovni klub dovesti predstavnike IT firmi ove zemqe.

Podsetiv{i da Fakultet tehni~kih nauka od svog osnivawa veoma neguje saradwu s privredom, od ~ega ostvaruje vi{e od 60 odsto svojih prihoda, profesor ovog fakulteta dr Vojin [enk je ukazao i da je sektor informaciono-komunikacionih tehnologija na specifi~an na~in nastao iz FTNa jer je tu osnovano ~ak 52 spin of/aut firme.

- O~igledno je da FTN ~ini bar dve tre}ine onog {to se u IT delatnosti odvija u Pokrajini- ka`e dr [enk.- Svaki klaster slu`i da se do|e sinergije. Ni jedna slamka nije dovoqno jaka protiv vihora, a zajedno ~ine jedan sna`an sve`aw, me|utim u Vojvo|anskom IT klasteru mi }emo imati i druge podr{ke, ne samo

me|usobnu saradwu wegovih ~lanica nego i ukqu~ewe u Evropsku preduzetni~ku mre`u, najve}u mre`u za poslovnu podr{ku koja nudi sveobuhvatnu pomo} malim i sredwim preduze}ima u EU i {ire. U toj mre`i su 44 zemqe, iz EU, sve zemqe biv{e SFR Jugoslavije, Rusija, Sad, Kina.., i tu imamo preko 600 organizacija koje su svakodnevno softverski umre`ene {to omogu}ava da u roku od nekoliko sati mo`ete da na|ete partnera za svoje preduze}e, kao i finansijere, kupce, saznate sve detaqe o zakonskim i drugim uslovima u bilo kojoj zemqi ~lanici ovog konzorcijuma, a to se sve finansira iz CIP-a , jedne od najzna~ajnijih evropskih mre`a za finansirawe, ~iji je Srbija ~lan od novembra pro{le godine. Dakle, nemamo vi{e samo FP-7 projekte, {to su milioni evra, nego i CIP projekte, a to su desetine miliona evra namewenih inovativnim malim i sredwim preduze}ima. A {ta ho}ete inovativnije od informaciono-komunikacionog klastera?

V. ^eki}

5

desne strane reke, zbog ~ega se mnogo vremena izgubilo u ispitivawu tla, kako bi most bio stabilan. Za izradu projektne dokumentacije za konstrukciju mosta anga`ovana je najpoznatija evropska projektantska ku}a „Leonard Andra i partneri“ iz [tutgarta, dok ostale projekte, koji se odnose na odvodwavawe, geodeziju i sli~no, radi ~ak tridesetak doma}ih firmi, kao {to su „Jaroslav ^erni“, „Energoprojekt“, IMS i drugi.

U celom projektu najzna~ajniji je stati~ki prora~un konstrukcije mosta i projekat armirano-betonske konstrukcije, {to je povereno projektantskoj ku}i iz [tutgarta.

Podjednako va`an segment je fundirawe, za {ta je anga`ovan jedan od najve}ih stru~waka u Evropi, profesor Hajnc Brandl s Tehni~kog univerziteta u Be~u. Posebna pa`wa poklowena je klizi{tu na desnoj oblali, a projektovawe je povereno be~koj kompaniji „Olinger i Mec“, koja je radila pod nadzorom profesora Brandla.

S obzirom na veliki raspon mosta i mesto gde se gradi, sagovornik ka`e da je bilo va`no da se teren dobro ispita, vidi sastav tla i konsultuje s vi{e stru~waka, zbog ~ega su istra`ni radovi trajali dugo. Sada se radi punom parom, da bi se most, dug 2.200 metara, zavr{io do oktobra 2010.

R. Dautovi}

„Srbijagas“ i ruski „Gasprom“ }e zavr{iti registraciju zajedni~kih preduze}a za skladi{te gasa Banatski Dvor i izgradwu gasovoda Ju`ni tok do 15. septembra 2009, najavio je ju~e generalni direktor „Srbijagasa“ Du{an Bajatovi}. Bajatovi} je na konferenciji za novinare kazao da je celokupna imovina podzemnog skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru preneta na Srbijagas, {to je bilo neophodno za formirawe zajedni~kog preduze}a za upravqawe tim skladi{tem. On je rekao da je podneta sva potrebna dokumentacija za registrovawe zajedni~kog preduze}a za izgradwu gasovoda Ju`ni tok kroz Srbiju, koje }e biti registrovano u [vajcarskoj. Taj postupak, kako je naveo, traje 15 dana. Prema ranije potpisanim dokumentima, Srbijagas bi u zajedni~kom preduze}u za Ju`ni tok trebalo da ima 49 odsto vlasni{tva, a ruska kompanija 51 odsto. Bajatovi} je ocenio da }e gasovod Ju`ni tok, koji bi trebalo da Evropu snabdeva ruskim gasom, sigurno biti izgra|en, bez obzira na promene vlada u Bugarskoj i Ma|arskoj. „Bugarska trpi pritiske zapadnih kompanija, a verovatno i vlada, ali ne vidim problem da se taj projekat, kao i gasovod Nabuko, realizuje“, kazao je. Bajatovi} je ocenio da Bugarska trenutno „utvr|uje poziciju“ prema „Gaspromu“ i Rusiji po{to je centralna zemqa tranzita za oba gasovoda. Jugoisto~noj Evropi su potrebni novi izvori gasa, {to }e gasovod Ju`ni tok omogu}iti, kazao je Bajatovi} i dodao da zbog toga smatra da wegova realizacija nije ugro`ena.

„Srbijagas” uzeo fabriku stakla „Srbijagas“ je zvani~no preuzeo Srpsku fabriku stakla u Para}inu, za ~iji oporavak }e biti potrebno oko tri godine, ka`e direktor „Srbijagasa“ Du{an Bajatovi}. „Mi nismo do{li u Para}in da od Staklare napravimo grobqe, ve} od grobqa da napravimo fabriku koja u krugu od 500 kilometara nema konkurenciju“, rekao je Bajatovi} u razgovoru s rukovodstvom Op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Bajatovi} je rekao da zaposleni u Staklari mogu o~ekivati pove}awe plata u narednih godinu i po dana. Za novog predsednika Upravnog odbora Srpske fabrike stakla je izabran Slobodan Tomovi}. Generalni direktor fabrike i ostalo rukovodstvo bi}e izabrano narednih dana.

Izvan konkurencije Na godi{woj uporednoj listi dr`avnih ekonomija za 2009/10 godinu, koju je Svetski ekonomski forum ju~e objavio, Srbija se nalazi na 93. mestu sa 11 prednosti i 109 mana i indeksom konkurentnosti 3,77, {to je pad od osam mesta u odnosu na pro{lu godinu.

Dobre strane i komparativni napredak u srpskoj privredi svetski stru~waci su prona{li u kvalitetu obrazovawa u prirodnim i dru{tvenim naukama, u opremeqenosti telefonima i kompjuterima,

ukupnoj visini poreza i nameta, niskim nadnicama i ceni i opskrbqenosti energentima.

Stru~waci su, tako|e, zadovoqni srpskim pravnim sistemom i bezbedno{}u, kao i nepostojawem rizika od susreta sa nekim opasnim bolestima, malarijom i sidom, pre svega.

Ostali parametri koji su mereni, me|utim, doprineli su da Srbija zauzme pretposledwe mesto me|u biv{im jugoslovenskim republikama. Iza nas je jedino Bosna i Hercegovina.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

90,9208

93,2521

95,8632

90,641

Australija

dolar

1

54,2131

55,6032

57,1601

54,0463

Kanada

dolar

1

58,7989

60,3066

61,9952

58,618

Danska

kruna

1

12,2131

12,5263

12,877

12,1756

Norve{ka

kruna

1

10,5928

10,8644

11,1686

10,5602

[vedska

kruna

1

8,8996

9,1278

9,3834

8,8722

[vajcarska

franak

1

59,8241

61,3581

63,0761

59,6401

V. Britanija

funta

1

103,708

106,367

109,346

103,389

SAD

dolar

1

63,4037

65,0294

66,8502

63,2086

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 9. 2009. godine

6

POQOPRIVREDA

sreda9.septembar2009.

DNEVNIK

NA BERZI NEMA VI[E REGRESIRANOG \UBRIVA

Za dan planulo 18.500 tona Zavr{en je i drugi krug prodaje regresiranog mineralnog |ubriva preko Produktne berze u Novom Sadu. Kako je “Dnevniku” re~eno na ovoj berzi, samo za dan, tj. u petak, kada je ponovo po~ela ova trgovina,

prodato je svih 18.500 tona NPK-a.

To zna~i da se registrovana poqoprivredna gazdinstava i zemqoradni~ke zadruge ne mogu vi{e prijavqivati za kori{}ewe novca za regresirawe

mineralnih |ubriva za jesewu setvu, a u skladu s uredbom koju je Vlada donela u junu ove godine. Ina~e, ukupna koli~ina biqnih hraniva koju Ministarstvo poqoprivrede regresira ove jeseni je 100.000 tona. Sve

je, zbog izuzetno povoqne cene, prodato jo{ u avgustu, ali po{to neki kupci nisu ispo{tovali obaveze prema proizvo|a~ima u ugovorenom roku, oko 18.000 tona je otpisano davaocima naloga za kupovinu. S. G.

SLABA VAJDA OD DOBRIH CENA UQARICA EU NAM SKINULA RAMPU ZA PRERA\EVINE OD SVIWSKOG MESA

Na{e kobasice u Evropi nakon 20 godina

Srbija, posle 20 godina, mo`e ponovo da izvozi prera|evine od sviwskog mesa na tr`i{te Evropske unije, saop{tilo je ju~e Ministarstvo poqoprivrede. Izvozne dozvole dobile su klanice “Topola” iz Ba~ke Topole, “Big bul” iz Ba~inaca, “Juhor” iz Jagodine i novosadski “Kolbis”, a o~ekuju se izvozne dozvole za jo{ tri klanice iz centralne i ju`ne Srbije.

Kako se navodi, od 3. septembra, kada je doneta odluka o ponovnom izvozu sviwskog mesa u EU, dobijena je velika {ansa za razvoj sto~arstva i industrije za preradu mesa, ali i mogu}nost za plasman robnih vi{kova sviwskog mesa.

Robni vi{kovi mesa, isti~e se, proteklih godina dovodili su do pada cene tovqenika i smawewa sto~nog fonda.

Dono{ewem Zakona o bezbednosti hrane, regulisawem svih aspekata proizvodwe, prometa i kontrole industrije mesa, nizom akcija spre~avawa nelegalnog uvoza i prometa proizvoda od mesa, kao i ulagawem u standarde kvaliteta, dokazali smo da se u Srbiji proizvode kvalitetne prera|evine od sviwskog mesa dostojne plasmana u EU, navodi se u saop{tewu.

- Ove su klanice zadovoqile nivo opremqenosti i veterinarsko-sanitarne i ostale uslove ko-

je tra`i Evropska unija. Me|utim, ne treba o~ekivati zna~ajniji izvoz u narednom periodu jer sada nemamo dovoqnu ponudu sviwa ni na doma}em tr`i{tu. Ozbiqnijeg posla preko no}i sigurno ne}e biti - ka`e za “Dnevnik” predsednik Grupacije za mesnu industriju u Privrednoj komori Srbije Momir Jovanovi}.

On napomiwe da je ve} du`e vreme izra`en problem nezainteresovanosti za tov sviwa, kao i na ~iwenicu da su kod nas tovqenici skupqi nego u okru`ewu. Pitawe je, veli, i na{e konkurentosti na evropskom tr`i{tu mesnih prera|evina.

U Ministarstvu poqoprivrede nam je re~eno da su neke klanice ve} imale dozvolu za izvoz prera|evina od gove|eg mesa, te da je nakon niza sastanaka sa predstavnicima Evropske komisije sada odobren i ovaj izvoz. U kompaniji “Big bul”, me|utim, ju~e nam je re~eno da su dozvole za izvoz prera|evina od sviwskog mesa ve} dobili ali da izvoza u Evropsku uniju nije bilo. Jedan od razloga zbog kojih na{ delikates nije stigao do evropskih trpeza je visoka cena. Naime, u proizvodwi se koriste uvozni, skupi aditivi pa, izme|u ostalog, ni zbog toga nismo bili konkurentni.

S. G.

Monopol zakida paore na soji Da }e soja ove godine biti najisplativija kultura ve} je jasno. Cena joj je na berzi u posledwih nekoliko dana stalno rasla, da bi dostigla 30 dinara za kilogram (ukqu~uju}i PDV), me|utim, malo je onih koji }e se od toga ovajditi. Paori su, zna se, vezani za ugovore, a prera|iva~i im, spram berzanske cene, nude crkavicu: sada samo akontaciju, a potom – ko zna.

– Na`alost, osnovni faktor koji defini{e cenu soje na doma}em tr`i{tu su monopolisti. I to je jedna od kultura kojoj cenu diktiraju prera|iva~i. Iza{li su s niskom akontacijom od 16 dinara, a na slobodnom tr`i{tu sasvim je druga~ija pri~a – ka`e u razgovoru za “Dnevnik” direktor Produktne berze u Novom Sadu @arko Galetin. – Paori koji nisu ugovorili proizvodwu unapred, mogu da u~estvuju i gledaju {ta se de{ava na tr`i{tu, me|utim, oni koji su s prera|iva~ima ugovorili posao, dobili od wih seme, ve{ta~ko |ubrivo i za{titu igraju po notama otkupqiva~a,

stvo i povrtarstvo, dodaju}i da se jo{ uvek ne mo`e precizirati ni prose~an prinos ni ukupan rod. – Na nekim parcelama prinos }e biti dve, na nekim ~etiri tone po hektaru, me|utim, vi{e }e biti onih bli`ih prvoj, ni`oj cifri. Uzrok tome je su{a u julu i avgustu.

Zrno je tada bilo u kriti~noj fazi a nije naliveno.

Prema procenama, na kraju }emo dosti}i vi{egodi{wi prosek od 2,4 tone po hektaru, zahvaquju}i majskim i junskim ki{ama i onima u prvoj polovini jula.

Dosad je, dodaje Miladinovi}, po`weveno deset odsto soje, a o~ekuje se da taj posao bude obavqen do po~etka oktobra. ra. Pro{le godine ona je startovala s istih pozicija kao i ove, {to zna~i da bi ponovo mogla biti na{a najisplativija kultura iz poqoprivrednog primarnog sektora i sva su o~ekivawa da }e tako biti. Sva cenovna de{avawa u perspektivi to najavquju. [ta }e se daqe de{avati, mnogo zavisi od svetskog tr`i{ta, ali kod nas je onako kako ka`u monopolisti –

Inspekcija lovi GMO Fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede kontroli{e na svim otkupnim mestima prijem i otkup merkantilne soje ovogodi{weg roda. To se radi da bi se utvrdilo eventualno prisustvo GM soje i spre~ila kontaminacija one koja nije genetski modifikovana. tj. onoga ko im finansira proizvodwu.

To je, dodaje na{ sagovornik, generalno sudbina proizvo|a~a svih industrijskih kultura, i soje, i suncokreta, i {e}erne repe.

– Soja je najprijatnije iznane|ewe u trenutnom sivilu na berzi. Cena joj je dostigla 30 dina-

nagla{ava Galetin, napomiwu}i da je svetsko tr`i{te uzrdmano lo{im prinosima u Brazilu i Argentini, tako da se mo`e desiti da cena soje bude jo{ vi{a.

Me|utim, ova cena na tr`i{tu interesantna je samo za slobodne strelce. Procewuje se da je neugovorene proizvodwe

ROD PASUQA SVE MR[AVIJI, SPASAVA NAS UVOZ LO[EG

Bi}e jedva tona po hektaru Ovogodi{wi rod pasuqa u Srbiji znatno je slabiji nego ranijih godina. Uprkos tome, mo`e se o~ekivati da }e ga ove sezone biti u dovoqnim koli~inama na pi-

Dubrov~ani najboqi kupci S obzirom na to da nemaju pomo} dr`ave, ovde su se sami organizovali u nastojawu da unaprede proizvodwu i obezbede sigurniju prodaju.

Pregovaraju s kupcima iz Hrvatske i jo{ nekih biv{ih jugoslovenskih republika.

Spremaju se i da registruju svoju sortu – zelenkasti, takozvani sumporasti pasuq, i da ga promovi{u kao brend.

Kupci iz Dubrovnika zainteresovani su da ga pazare, a kilogram ovog pasuqa u Hrvatskoj dosti`e cenu od preko tri evra. jacama i u trgovinama, ~emu }e doprineti i uvoz jeftinog pasuqa iz celog sveta.

Ovo se moglo ~uti na skupu proizvo|a~a pasuqa odr`anom u Rav-

Predsednik Asocijacije pasuqara iz Ravnog Topolovca Mladen @u`a

nom Topolovcu, jednom od vode}ih centara za gajewe ove vrste mahunarke. Selekcionar Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke Dejan Cviki} obja{wava da su na rod uticali lo{i vremenski uslovi ba{ u fazi cvetawa biqke. Zbog toga su se pojavile bakterioze koje su desetkovale rod.

– U proseku, on }e iznositi jedva ne{to vi{e od tone po hektaru. To je daleko ispod genetskog potencijala na{ih poznatih sor-

ti, koji uglavnom iznosi izme|u 2,5 i tri tone po hektaru – uverava Cviki}.

Selekcionari iz Smederevske Palanke smatraju da je spas u navodwavawu i kori{}ewu takozvanih mikrooro{iva~a, {to ve} rade u Ravnom Topolovcu. Ina~e, od 2000. godine povr{ine pod pasuqem, kojai se uglavnom seje u Vojvodini, [umadiji, Pomoravqu i ju`noj Srbiji, konstantno opadaju. S nekad{wih 30.000, lane su

svedene na 21.000 hektara, a ove godine pasuq se na{ao ~ak i na nekoliko stotina hektara mawoj povr{ini. Procena je da }e ove godine u Srbiji biti proizvedeno jedva oko 38.000-40.000 tona pasuqa, {to zna~i da ne}e biti dostignuta pro{logodi{wa produkcija od 42.000 tona koja se smatra prose~nom.

Uprkos tome {to su do sada poskupeli i seme, i za{tita, i |ubrivo i gorivo, a cena pasuqa u me|uvremenu ostala ista, proizvo|a~i vele da se i daqe isplati wegovo uzgajawe. Predsednik Asocijacije pasuqara iz Ravnog Topolovca Mladen @u`a isti~e da je najve}i problem {to proizvo|a~i nemaju obezbe|en plasman.

– Imamo kvalitetnu robu, raznovrstan asortiman i mo`emo da isporu~imo zna~ajne koli~ine.

Ali, te{ko pronalazimo kupce, a dr`ava nam ni~im ne poma`e.

Svako se snalazi kako zna i ume – navodi @u`a, i dodaje da se u Ravnom Topolovcu vi{e od 300 doma}instava bavi proizvodwom pasuqa. Trenutno na zalihama imaju preko 50 tona, ali ~ak se i nakupci retko pojavquju u selu. @. Balaban

Bugari i Nemci bi na{e zrno Nezadovoqni otkupnom cenom zrna soje, ratari i zadrugari s teritorije op{tine Ba~ i delom Ba~ke Palanke formirali su grupaciju za proizvodwu i prodaju ove uqarice. ^lanovi ove grupacije su lagerovali oko 20.000 tona nemodifikovanog zrna i, kako tvrde, ne}e ga prodati doma}im prera|iva~ima ako ne ostvare cenu od 350 evra po toni. Kao potencijalni kupci ovoj poslovnoj grupaciji javile su se kompanije iz Bugarske i Nema~ke. Trenutna cena genetski modifikovanog zrna u svetu, s isporukom u ovom mesecu, iznosi 247 evra za tonu i zemqe koje su nosioci proizvodwe soje uglavnom na tr`i{te iznose samo takvo zrno, pa na{i ratari za ~isto zrno o~ekuju vi{u cenu.

U Srbiji }e rod soje biti znatno mawi od o~ekivanog, a u regionu uz Dunav i Tisu prinosi su ispod dve tone po hektaru, {to je podba~aj od gotovo 40 odsto u odnosu na pro{lu godinu. Zbog ovakve situacije, nakupci su u okolini Vrbasa, @abqa i Ba~ke Palanke po~eli da pla}aju ratarima zrno po 30 dinara kilogram – saznaje “AgroPres” od savetodavnih poqoprivrednih slu`bi.

30–40 odsto, a ostalo je vezano ugovorima.

Ina~e, kombajni su u{li u prve wive sa sojom i stru~waci ka`u da }e u svakom slu~aju biti zadovoqeni doma}i bilansi.

– Prinosi }e biti {aroliki od wive do wive – ka`e za “Dnevnik” dr Jegor Miladinovi} iz novosadskog Instituta za ratar-

Ina~e, ovom smo kulturom zasejali oko140.000 hektara, tako da }emo, ako budemo imali vi{egodi{wi prosek, “skinuti” oko 330.000 tona soje, mada se o~ekivawa kre}u od 300.000 do 320.000 tona. Podsetimo, lane smo je imali 275.000 tona, a 2007. godine 320.000.

S. Glu{~evi}

VESTI Bitka oko izvoza uqa U Srbiji }e ove godine biti dovoqno sirovina za proizvodwu jestivog uqa i proizvoda od uqarica, izjavio je ju~e sekretar Udru`ewa za poqoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran.

– U Srbiji se o~ekuju zna~ajni vi{kovi uqa ove godine, a bitka }e se voditi oko wegovog izvoza – kazao je Prostran na sednici Grupacije proizvo|a~a biqnih uqa u PKS-u.

On je istakao da na tr{i{tu uqa i uqarica u Srbiji nema monopola i, dodao da bi za izvoz bilo zna~ajno da se sporazum CEFTA u potpunosti sprovodi u svim zemqama potpisnicama.

Po wegovim reccima, prose~na mese~na potro{wa uqa ~etvoro~lane porodice u Srbiji je 2,8 litara, a nekada je iznosila od ~etiri do pet litara.

Zamenik predsednika Odbora proizvo|a~a biqnih uqa Olga ^urovi} kazala je da su godi{we potrebe doma}eg tr`i{ta za uqem oko 90.000 tona, za ~iju je proizvodwu potrebno od 100.000 do 120.000 tona suncokreta.

Prema wenim re~ima, jedna ~etvrtina godi{we proizvodwe namewena je za doma}e potrebe, a tri ~etvrtine za izvoz.

Ona je kazala da cene uqa na svetskom tr`i{tu padaju i dodala da doma}e fabrike ~ekaju te cene da bi odredile kolike }e cene oni ponuditi.

Na zajam 23 miliona Oko 4.030 poqoprivrednika preuzelo je 23,2 miliona evra dugoro~nih i kratkoro~nih kredita, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede. Osam banaka odobrilo je 12,8 miliona evra dugoro~nih kredita u okviru kreditne podr{ke poqoprivredi koju Ministarstvo sprovodi u saradwi s bankama. Istovremeno je deset banaka isplatilo oko 10,3 miliona evra kratkoro~nih kredita.

Kratkoro~ni krediti naj~e{}e se koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama i sli~no.

Dugoro~ni krediti se naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata.

OD DANAS NA DELU FUTO[KE ULICE

Zbog gre{ke bez vode deo grada

Dvosmerno jednom trakom

Stanovnici na Novom nasequ, Satelitu, Telepu, Adicama, Veterniku i Futogu ostali su bez vode zbog o{te}ewa vodovodne cevi na Somborskom bulevaru, navodi se u saop{tewu “Vodovoda”. Radnici ovog preduze}a su odmah iza{li na teren da otklawaju havariju, ali kada }e voda do}i do domova stanovnika ovih naseqa u ovom preduze}u nisu naveli, kao ni to da li je do havarije do{lo zbog toga {to su radnici na izgradwi Somborskog bulevara gre{kom presekli vodovodnu cev.

Auto-cisterne sa pija}om vodom postavqene su u centru Futoga i Veternika.

A. V.

Zbog izgradwe severnog kraka kanalizacionog kolektora na parnoj strani Futo{ke ulice, danas }e se od Ulice cara Du{ana do Suboti~kog bulevara saobra}aj odvijati dvosmerno u kolovoznoj traci iz pravca Veternika ka gradu, re~eno nam je u „Vodovodu i kanalizaciji“. Ovaj deo izgradwe kolektora i rekonstrukcije kanalizacije treblo bi bi da bude zavr{en do 20. septembra, a radnici konzorcijuma „Gradis“ iz ^a~ka i „Tvr|ava no-

Novosadska sreda9.septembar2009.

Masovna trka za jeftinom robom kenda, pokazuje da su cene osnovnih potrep{tina i te kako bitne za ogroman broj gra|ana Srbije. Potom je, po ko zna koji put najavqeno da }e u ovom gradu uskoro vrata otvoriti SOS market, prodavnica u kojoj }e siroma{ni mo}i da kupuju po ni`im cenama. Dr`ava je u ovom slu~aju (SOS marketi)svu inicijativu prepustila sindikatima i privatnicima, koji se odri~u trgova~kih mar`i i sirotiwi raji nude prizvode jeftinije izme|u 30 i 40 procenata. Kako SOS prodavnica postoji u Beogradu, In|iji, oklevawe da se ona otvori u

Novom Sadu mo`e da zna~i i da recept ni`ih cena treba da ostane u {to u`em krugu potro{a~a. U suprotnom bi se postavilo pitawe (a i postavqa se, mada uzaludno) o na~inu formirawa tr`i{ne vrednosti proizvoda, najvi{e onih prehrambenih.

A ako ve} u jednom od najbogatijih gradova u dr`avi gra|ani masovno koriste svaku priliku da kupe jeftiniju hranu, kakva je onda situacija u drugim gradovima i mestima? Ako se akumulacija a i otima~ina kapitala i daqe bude odvijala na ovakav na~in i u sli~nom pravcu, ~etiri petine gra|ana ove zemqe posta}e podobni za SOS prodavnice.

S. Krsti}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10 ~asova ulice Arkadija Vara|anina od 1 do 33 i od 2 do 42, De~anska, Kraqa Vuka{ina, deo Malog Beograda, Ulica nova, Gazimestanska, Klanica „Kobiqski“, Mladena Leskovca, Despota Ugqe{e, Hristofora @efarevi}a, Kraqa Uro{a Prvog, Nikanora Gruji}a, Stefana De~anskog, Stojana ^upi}a, Tri dobra junaka i Vojvode Prijezde, od 8.30 do 12.30 ~asova Sremska od 3 do 5 i Stevana Milovanova od 1a do 11, od 9 do 12 ~asova „Lukoil“ i

Foto: F. Baki}

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ezdeset tona uqa koje je [ planulo u novosadskim supermarketima proteklog vi-

va“ iz Novog Sada pre}i }e na neparnu stranu Futo{ke ulice gde }e raditi jo{.mesec.

Do sada je zameweno 758 metara kanalizacione mre`e stare 40 godina. Na severni krak bi}e prikqu~en Klini~ki centar Vojvodine i bolnica, a poboq{a}e se odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda iz ovog dela grada. Posao je vredan oko 70 miliona dinara, prvobitni rok za zavr{etak posla bio je 45 dana, odnosno 15. septembar.

S. K.

„Lesnina“ na Temerinskom putu.

Rakovac: od 8 do 10.30 ~asova deo naseqa od preduze}a „Elpro“ prema Dumbovu. Rumenka: od 8.30 do 12.30 ~asova produ`etak Ulice Nikole Tesle i Nova 14. ^enej: od 10 do 11 ~asova deo naseqa oko \ur~i}evih sala{a. ^ortanovci: od 10 do 11 ~asova deo naseqa Borov gaj. Budisava: od 9 do 11 ~asova deo naseqa od centra prema [ajka{u. Koviq od 11.30 do 13.30 ~asova deo naseqa od centra prema manastiru, manastir i TS „Plastenik“.

PO^ELI RAZGOVORI O OTVARAWU PRVE PRODAVNICE ZA SOCIJALNO UGRO@ENE U GRADU

SOS market sti`e na Liman?

Prva SOS prodavnica za socijalno ugoro`ene Novosa|ane trebala bi da bude otvorena krajem septembra, izjavila je za „Dnevnik“ predsednica Asocijacije slobodnih nezavisnih sindikata Ranka Savi} po{to ovaj sindikat u saradwi s Trgovinskim preduze}em „Jabuka“ otvara radwe za snabdevawe materijalno ugor`enih gra|ana Srbije.

Radwa bi trebalo da bude u prodavnici preduze}a „Hleb“ u Balzakovoj ulici 55 a.Direktor „Hleba“ Zoran Ja}inovi} ka`e da se ju~e zaista razgovaralo o tome, ali da jo{ nije ni{ta defi-

ANKETA

nitivno dogovreno s direktorom „Jabuke“ Miloradom Mi{kovi}em.

- Mi{kovi} je ju~e bio u Novom Sadu i rekao da mu na{ lokal odgovora, ali }emo znati tek u petak, da li }e SOS radwa zaista biti i otvorena u na{em objektu - izjavio je Ja}imovi}.

On je objasnio, da Komanija „Verano motors“ u ~ijem je posedu „Hleb“ od imetka ima i lanac „Familija market“, te bi mo`da i u Balzakovoj 55 a mogao da radi jedan od „Familija“ marketa- naveo je Ja}inovi}.

Z. D.

NOVOSA\ANI O MOGU]EM OTVARAWU SOS MARKETA

Samo da siti ne izguraju siroma{ne

NA LIMANU, GRBAVICI I BULEVARU OSLOBO\EWA

Slavine bez tople vode

Stanovnici sa podru~ja Toplane „Jug“ (Liman, Bulevar oslobo|ewa i Grbavica) danas ne}e imati tople vode zbog radova na gasnoj instalaciji i ma{inskih radova u sklopu priprema za predstoje}u grejnu sezonu. Normalizacija isporuke tople vode o~ekuje se, kako ka`u u „Toplani“, danas u kasnim popodnevnim ~asovima.

A. V.

V REMEPLOV

Duka oti{ao ogor~en U spisima Magistrata ima rodona~elnika stare novosadske porodice gr~kog porekla Nikole

Duke, spomiwe se prvi put 9. septembra 1749. On je jednom jezuitskom manastiru u Slova~koj redovno isporu~ivao soqenu moru-

nu. Ali, wihova poslovna saradwa se pretvorila u te{ku sva|u, tako da ni sud nije mogao da ras~isti ko je kome koliko du`an.

Nikola je svojim naslednicima obezbedio dobar `ivot, a oni su bili veoma uspe{ni, kao trgovci, ali i kao vojnici.

Jedan od wih, major Petar Duka, sa svojom jedinicom carske vojske sa~uvao je Novi Sad od potpune propasti za vreme bune 1848. Novosa|ani su ga obasuli priznawima, ali su kasnije zaboravili na wega, pa ~ak ga i te{ko uvredili. Tada je napustio grad da se u wega vi{e nikada ne vrati.

N. C.

Dragomir Vukmanovi}, penzioner: - Kao i u svim drugim prodavnicama, i u SOS marketu bi bilo jeftinijih i skupqih proizvoda, ali wegovo otvarawe svakako opravdava ciq. Ukoliko bih imao mogu}nost da ovde kupujem, to bih rado uradio.

Samostalno u `ivot Dru{tvo za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama Novog Sada po~eo je da realizuje projekat „Vr{wa~ka podr{ka za samostalniji `ivot“ za koji je sredstva odobrilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Projekat }e se relizovati u prostorijama Dru{tva, kulturnim ustanovama, restoranima i kafi}ima i traja}e do maja 2010. godine.

Volonteri i volonterke }e sa korisnicima raditi u grupi ili individualno.

A. V.

Jagoda [ari}, zanatlija: - U marketu bi trebalo da kupuju samo oni kojima je pomo} zaista potrebna, a koji nisu u mogu}nosti da zarade. Posebnu pa`wu bi trebalo posvetiti zloupotrebi kartica koje nose odre|ene povlastice kako ne bi mogao svako da u|e i kupuje.

Du{an Mileki}, penzioner: - Svakako su potrebni, ali samo socijalno ugro`enima. Trebalo bi obaviti kategorizaciju da bi se odredilo ko ima pravo tamo da kupuje. Ne bi bilo u redu da oni koji imaju ve}u penziju budu izjedna~eni sa onima ~ija su primawa mawa.

Mirjana Spasovi}, cve}ar: - Za{to da ne! Zbog ~ega bi Beograd imao ve}e privilegije u odnosu na Novi Sad? SOS marketi su potrebni i ovde, posebno qudima bez zaposlewa i prihoda, koji bi jedini trebalo da imaju pravo kupovine u wemu.

S. Powevi}

Malo vatre, mnogo dima U po`aru koji je ju~e oko 16 ~asova izbio u podrumu napu{tene zgrade udaqene nekoliko metara od Bulevara oslobo|ewa (pored „Dnevnika“) niko nije povre|en. U objektu u kojem je nekada bila radionica name{taja, ~esto je steci{te besku}nika, koji su, kako bi se ugrejali, palili sme}e i otpatke. Pretpostavqa se da je po`ar nastao ba{ po ovom scenariju i da su osobe koje su zapalile vatru od straha pobegle kada su videle da se vatra {iri. Vatrogasci su po`ar gasili gotovo sat vremena, mada opasnost od {irewa ipak nije bila velika. Dim je, ina~e, pro{etao delom Bulevara oslobo|ewa i zajedno sa neprijatnim mirisom plastike mnoge podstakao da do|u i vide po`ar.

A. V.

Foto: N. Stojanovi}

Upis malih glumaca Audicija za upis novih ~lanova u De~iji dramski ateqe odr`a}e se u subotu u 9 sati u pozori{tu “Vesela korwa~a” u Pa{i}evoj ulici 34. Kandidati ne bi trebalo da imaju mawe od sedam i vi{e od 16 godina, a u~e{}e na audiciji potrebno je najaviti na broj telefona 021/661-33-28 i 064/235-44-12 ili mejlom na veselakornjaca@neobee.net. Potvrdu poslati najkasnije do petka.

S. T.

sreda9.septembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

DANAS NA FESTIVALU ULI^NIH SVIRA^A

u 17.30 ~asova ispred Turisti~ke organizacije Novog Sada, na uglu ulica Modene i Zmaj Jovine a nakon wega, posetiocima }e se na istom mestu predstaviti `ongler i komi~ar Tosta Mista u 18 ~asova.

Du` Zmaj Jovine ulice smewiva}e se nastupi italijanskog trija „Radio Marelli“ u 17.30, komi~ara i ma|ioni~ara Luce Regine u 18.30, novosadskog benda „Ragman“ u 19.30 i argentinske muzi~ke grupe „Violetango“ u 20.30 ~asova. Dana{wi program u Zmaj Jovinoj ulici zakqu~i}e nastup komi~nog duva~kog orkestra „Papazzum“ iz Italije, u 21.30 ~asova.

De~iji hor „Zvon~i}i“ iz Novog Sada zapeva}e na bini ispred spomenika Jovanu Jovanovi}u Zmaju u 18 ~asova a nakon „Zvon~i}a“ na scenu }e, u 19.30 ~asova, iza}i Britanci Chris Lynam i Kate McKenzie, koji }e se publici predstaviti kroz urnebesno sme{nu uli~nu pozori{nu predstavu.

U 20.30 ~asova na ovoj bini }e nastupiti Francuskiwe „Les Clandestines“ kao i Tosta Mista u 21 ~as.

Program u Dunavskoj ulici po~iwe u 19 ~asova, nastupom italijanskog trija „Radio Marelli“, nastavqa se nastupom ~ileanskog „Dua Tobarich“ u 19.45 i zavr{ava nastupom novosadskog muzi~ara Keckeca i wegovog „Acid Folk Orchestra“ u 21.30 ~asova.

Ulica Laze Tele~kog rezervisana je za nastupe ansambla „Les Clandestines“ u 20 ~asova i orkestra „Papazzum“ u 21 ~as.

J. Z.

DNEVNIK

KOMPLET KORI[]ENIH KWIGA ZNATNO JEFTINIJI, ALI...

Akrobacije u vazduhu, putovawe po nebu ^ileanski gimnasti~arko-akrobatski dvojac „Duo Tobarich“ otvori}e program na centralnoj bini na Trgu slobode, drugog dana Internacionalnog festivala uli~nih svira~a, u 18.30 ~asova. Igre Folklornog anasambla „Vila“ iz Novog Sada naizmeni~no }e se smewivati sa nastupom italijanske plesa~ice u vazduhu Eli Rudyzuli od 19.30 do 21.30 ~asova nakon ~ega }e na scenu stupiti novosadski muzi~ar Milan Mumin sa svojim bendom „The Undercover Maniacs“ u 21.30 ~asova.

Francuski `enski ansambl „Les Clandestines“ koje preko megafona pevaju pesme iz pro{losti uz pratwu kontrabasa, predstavi}e se publici na bini u Katoli~koj porti u 19.40, dok }e nakon wih, u 20 ~asova na scenu iza}i Astronomsko dru{tvo „Novi Sad“ ~iji }e ~lanovi omogu}iti posetiocima da teleskopom posmatraju zvezde i planete. Dvojica vrsnih muzi~ara iz Senegala i Italije, Lao Kouyate i Fabrizio Spera, svojim }e muzi~kim improvizacijama pratiti ovo putovawe po nebu.

Nastup mladog japanskog marionetiste Takahira Kunimota po~e}e

c m y

8

Polovni uybenici ponekad avantura Svima onima koji su se odlu~ili da za novu {kolsku godinu ne kupe nove, ve} polovne uxbenike, predstoji zanimqiva avantura da do|u do kwiga za nastavu. [kole uglavnom zvani~no ne organizuju razmenuuxbenika, tako da se ons uglavnom de{ava me|u |acima, eventualno pomogne po neki profesor ili nastavnik.

Kako je za „Dnevnik“ objasnila sekretarka Osnovne {kole „@arko Zrewanin“ Miroslava Uro{evi}, jedini problem mo`e da predstavqa to {to |aci prethodne godine nisu morali da imaju iste uxbenike koji im trebaju ove godine.

- Koje }e uxbenike ove godine imati odre|eni razredi odlu~uje Aktiv nastavnika koji mo`e da se odlu~i za razli~ite izdava~e s odobrewem Ministarstva obrazovawa. Svi oni rade po istom programu,

ali im se razlikuju uxbenici.

Na primer, za srpski postoje tri uxbenika razli~itih izdava~a. Zato u~enici moraju da vode ra~una da kupe polovni uxbenik od prethodnika koji su imali iste - objasnila je Uro{evi}.

U~enici sredwih {kola nemaju tih te{ko}a, kako su nam rekli u Gimnaziji „Laza Kosti}“, wima su uxbenici ujedna~eni i u~enici ih slobodno mewaju s onima koji su taj razred zavr{ili. Me|utim, kada je re~ o stru~nim {kolama, wima se de{ava da neke uxbenike ~ak i ne mogu da na|u ili su zastareli. Uxbenici za op{te predmete su svima isti i tu nije problem nabaviti polovni, ali kada je re~ o nekim iz stru~nih predmeta, obja{ava profesor Tehni~ke {kole „Mileva Mari} Ajn{tajn“, biv{e „“Jovan Vukanovi}“, Ivan Petrovi}, de{ava se da

U PISARNICI GRADSKE KU]E

VESTI Bo{ko Kruni} u Novosadskom klubu Novosadski klub u Ulici Zmaj Jovinoj 3/1 otvara danas novu sezonu sa po~etkom u 18 ~asova.

Prisutnima }e govoriti Bo{ko Kruni} o svojim se}awima na vreme raspada Jugoslavije napisanim u kwizi „Raskoli i posrtawa“.

B. P. P.

Izlo`ba pejza`a Izlo`ba slika Miroslava Jovanovi}a pod nazivom „Ne`ni ostaci predela“ bi}e otvorena

uxbenika nema. Razlog tome je {to se oni retko {tampaju.

Ukoliko ne uspeju da nabave polovne uxbenike u {kolama, s obzirom na to da su ~ak do nekoliko puta jeftiniji od novih, mnogi pribegavaju „berzi uxbenika“ koja je iz potrebe nastala u pasa`u Jevrejske ulice 23. Tamo se nalazi kwi`ara u kojoj se mogu kupiti kori{}eni uxbenici, ali je ona privukla i razne prodavce i one koji mewaju uxbenike na ulici. U kwi`ari za uxbenik tra`e oko 150 dinara, a prodavci u pasa`u od 50 do 100 dinara, kako za koji. ^ak su se pojavili i preprodavci koji od onih koji ne}e da ~ekaju kupce otkupquju uxbenike za 30 dinara. Komplet kori{}enih uxbenika staje oko 1.500 dinara, a za nove bi morali da daju 6.000 dinara pa i vi{e.

A. Vidanovi}

ve~eras u 19 ~asova u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Umetnik iz Velike Plane izlo`i}e pejza`e {umadijskih predela ra|ene tehnikom uqa na platnu. Izlo`ba traje do 3. oktobra.

I. S.

Radikali daju krv Gradski odbor Srpske radikalne stranke (SRS) poziva gra|ane da se sutra ukqu~e u akciju dobrovoqnog davawa krvi koju tradicionalno organizuje ova partija.

Akcija }e se odr`ati od 8.30 do 13 ~asova u GO SRS na Bulevaru Mihajla Pupina broj 18/b.

I. S.

Regres putnih tro{kova za sredwo{kolce Rok za podno{ewe zahteva za regresirawe tro{kova prevoza u~enika sredwih {kola koji s podru~ja grada putuju u drugu op{tinu je 25. septembar, da bi povlastice za prevoz koristili od oktobra. Zahtevi se podnose pisarnici Gradske ku}e, Trg slobode 1, na {alteru 12 u prizemqu, radnim danim od 8 do 15 ~asova. Dodatna obave{tewa mogu se dobiti na brojeve telefona 4882-900 od 7.30 do 15.30 ~asova.

Naknadno prispeli zahtevi bi}e obra|eni u narednom mesecu.

Na regresirawe od 80 odsto pravo mogu da ostvare u~enici

koji su bez jednog ili oba roditeqa, iz porodica koje ostvaruju pravo na de~ji dodatak, oni koji poseduju izbegli~ku ili legitimaciju prognanog lica, deca palih boraca ili ratnih vojnih invalida, kao i u~enici iz porodica u kojim me|umesnim prevozom putuje dvoje ili vi{e u~enika.

Na 40 odsto participirani prevoz pravo ostvaruju svi u~enici koji putuju u druge op{tine u sredwe {kole ~iji je osniva~ Republika, Pokrajina ili lokalna samouprava.

A. V.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda9.septembar2009.

DOM ZDRAVQA OSVOJIO DRUGO MESTO U SRBIJI

Od ministarstva zvezdice, od pacijenata i pokude Prilikom ocewivawa zdravstvenih ustanova u Srbiji, koje je Ministarstvo zdravqa sprovelo u okviru strategije o stalnom unapre|ewu zdravstvene za{tite Dom zdravqa „Novi Sad“ nalazi se na drugom mestu najboqih domova zdravqa u kojima se le~i vi{e od 50.000 stanovnika.

Bodovi i zvezdice davani su na osnovu rada, zadovoqstva pacijenata i zaposlenih, medicinske edukacije i rada komisije za kvalitet u zdravstvenim ustanovama. Kvalitet zdravstvene za{tite pra}en je 2008. a najboqe ocewene ustanove dobile su tri zvezdice. Novosadski Dom zdravqa ocewen je sa dve.

Dom Zdravqa „Novi Sad“ ove godine uveo je nekoliko novina u sistem rada, od kojih su nov softver i kol-centar najzna~ajniji. Iz gradskog buxeta usta-

nova dobila je 117 miliona dinara za investiciona i teku}a odr`avawa, kupovinu nove medicinske opreme, adaptaciju i dogradwu ambulanti, te za ra~unarsku opremu i mre`u. U Domu zdravqa ka`u da je u planu i klimatizacija svih dispanzera u gradskom jezgru i prigradskim naseqima, dok se uvo|ewe centralne klimatizacije planira za ambulante na Limanu 4 i Novom nasequ.

Svetska ekonomska kriza, kako tvrde u Domu zdravqa, nije uzdrmala tu ustanovu, pa nijedno odeqewe ne}e, zbog racionalizacije, biti ukinuto. U planu je,

ka`u, jedino preseqewe nekih odeqewa Slu`be za specijalisti~ko-konsultativnu delatnost iz objekta „Bistrica“ u ambulante „Liman“ i „Jovan Jovanovi} Zmaj“.

SLU@BENICI I DAQE NA PRIVREMENOM RADU U AUTOBUSIMA

Samo direktor nije kontrolor Gradski prevoznik ne planira da uposli jo{ kontrolora u autobusu, ili pak da radnike iz administracije na du`u rok anga`uje na tim poslovima, da bi putnici br`e ulazili i izlazili iz autobusa.

U preduze}u, kako je svojevremeno saop{teno nema vi{ka radne snage u administraciji. Slu`benika su se, re~eno je, oslobodili prirodnim odlivom, a dosta voza~a invalida rada se osposobqava za odre|ene administrativne poslove.

Prema re~ima portparola Milorada Vuka{inovi}a, svi radnici, bez izuzetka, pomo}nici direktora, rukovodioci sektora i {efovi, osim generalnog direktora Rajka Peji}a, rade ili su ve} bili uposleni kao kontrolori u gradskim i prigradskim autobusima i proveravali na vratima vozne karte putnika.

- Oko 200 kontrolora je svakodnevno na poslu - ka`e Vuka{inovi} i dodaje da radnici iz administracije dobijaju mesec dana unapred raspored u koji dan ne}e biti na svom uobi~ajenom radnom mestu, ve} }e raditi kao kontrolori.

Posao ne mo`e da trpi, nagla{ava Vuka{inovi}, pa se

^ITAOCI PI[U SMS

Detelinarskoj pijaci uskoro novo ruho Radovi na kompletnom ure|ewu Detelinarske pijace i rekonstrukciji pojedinih delova Ribqe pijace, trebalo bi da zapo~nu posle 15. septembra, kazao je ju~e za “Dnevnik” pomo}nik direktora JKP “Tr`nice” zadu`en za pravne i op{te poslove Miomir Jovanovi}.

Do tada }e biti okon~ana kompletna tenderska procedura, i izvo|a~i }e zapo~eti sre|ivawe. Uz nove

Nove kwige pred publikom U gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Ulici Zlatne grede broj 4, danas u 11 ~asova bi}e predstavqene nove kwige „Brankovog kola“, i to „Slovo pretka“ Ivana Lalovi}a, Dubravke Milenkovi} „An|eoski koren“, Dra`enke Trbovi} „Zahvalna pesma spasene“, Miroslava Mitkovi}a „Nam Xez-rok“,

pravnik i portparol u firmi. Saznajemo da je akcija kontrole voznih karata dala rezultate. Putnici su nau~ili na koja vrata treba da u|u u autobus, a pritu`be na rad voza~a i kontrolora sve su re|e.

- Do ju~e smo izdali 13.000 pokaznih karata za u~enike. I taj podatak govori da su korisnici ozbiqno shvatili na{u akciju-rekao je Vuka{inovi}.

Z. Deli}

Da li }e ki{a razne`iti GSP *** Po pitawu gradskog prevoza Novosa|ani i Novi Sad nikako ne smeju da se ugledaju na Beograd, jer je to i dovelo do op-

{teg java{luka u gradskom saobra}aju. GSP treba da se ugleda na pozitivna pravila koja postoje u svakoj ure|enoj dr`avi ili na Novi Sad od pre 20 i vi{e godina. Ponovo ~estitke GSP-u na uvo|ewu reda u autobusima GSP. 063/5243...

*** Gledo sam kako na strmom krovu na 20 metara visine na Elektrotehni~koj {koli radnik ne{to radi - nevezan, bez ikakve za{titne opreme! Koji to divqaci izvode radove?

063/7741... *** U pomo}! U Sremskoj Kamenici u Ulici Vladimira Nazora na samo sto metara od policijske {kole i isto toliko od obdani{ta u istoj ulici napravqena su deponiju gra|evinskog materijala ({odera) za preprodaju! Sa {leperima od 40 tona i utovariva~ima prave nesno{qivu buku, di`u oblake pra{ine, razaraju ulicu.

Jednom re~i, aman, mo`e li se ovom silexijstvu stati na put?

064/5566...

Slavice Torme „No}as breza“i Zorana Sto{i}a „Prepoznao sam radost“.

Program se nastavqa u Karlova~koj gimnaziji gde }e u 12.30 sati biti prezentovan „Branko“, list |aka Karlova~ke gimnazije. Na programu u~estvuju mladi pesnici i pisci, urednici i profesori.

B. P. P.

KO ]E IZ „ZELENILA“ NA PLA]ENO ODSUSTVO

Mesec dana bez posla Pojedini radnici „Gradskog zelenila“ od 16. septembra trebalo bi da idu na pla}eno odsustvo, ali se jo{ ne zna po kojem kriterijumima }e se odre|ivati ko }e na prinudni odmor, izjavio je predsednik sidnikata u ovoj firmi Qubomir Popovi}. Sindikalni predvodnik kazao je da ima dosta radnika na odre|eno

vreme, pa }e }e biti interesantno da se ~uje kakava }e biti wihova sudbina. Logi~no bi bilo, naglasio je Popovi}, da oni prvi napuste firmu.

Vest da }e radnici „Zelenila“ biti prvi me|u komunalcima koji }e koristiti pla}eno odsustvo potvrdio je za „Dnevnik“ portparol preduze}a Ivan No`ini}.

Policajac na ~elu komunalaca

ne mogu kolege iz administracije neprekidno anga`ovati da rade kao kontrolori.

- Gradski prevoznik je uveo mere {tedwe, pa za kontrolu karata nije anga`ovao kontrolore sa strane, ve} ih je regrutovao iz svojih redovanaveo je Vuka{inovi}.

I sam Vuka{inovi} iznosi da }e u neredne dve sedmice pet dana raditi kao kontrolor, iako je diplomirani

tezge koje trgovci ve} nekoliko meseci koriste, na Detelinarskoj pijaci planirana je kompletna rekonstrukcija platoa, otvarawe pijace prema Pasterovoj ulici, klimatizacija i radovi u postoje}oj hali. „Na Ribqoj pijaci }e se raditi lokalna rekonstrukcija vodovoda i kanalizacije, sre|ivawe platoa i okolnih fasada. „, kazao je Jovanovi}.

S. T.

NA „BRANKOVOM KOLU“

U GRADSKIM INSPEKCIJAMA IMENOVANI NOVI GLAVNI INSPEKTORI

065/47-66-452 & 063/366-977

Svaka ~ast voza~ima GSP-a !

Kulturno se pona{aju prema putnicima. Podnose ~antrawe zbog ka{wewa od dva tri minuta razma`enih cepidlaka a voze po haosu od saobra}aja !

064/2466... *** Nakon zabrane trka na Mi{eluku i sitnijih bisera, eto i zabrane prodaje alkohola posle 23 ~asa.

Eto spasa za p o s r n u l u omladinu. ^udi me da na ovakvu glupost ne reaguje udru`ewe trgovaca.

063/5203... *** Kontrole u autobusima GSP su neprijatne za nas koji putujemo svaki dan, a kad po~nu ki{e i sneg ne smem ni pomisliti na ta maltretirawa.

062/1326...

Iako je po kvalitetu usluga i po zadovoqstvu pacijenata novosadski Dom zdravqa zaradio dve zvezdice od Ministarstva zdravqa, rezultati ankete na sajtu ove ustanove pokazuju da gra|ani ba{ i nisu zadovoqni uslugama.Prema dosada{wim rezultatima ankete, na pitawe „Da li ste zadovoqni uslugama u na{im ustanovama?“ 267 posetilaca sajta odgovorilo je da je nezadovoqno, a 109 da je uglavnom nezadovoqno.

Da je veoma zadovoqno uslugama izjasnilo se 181 pacijenata, a 133 je delimi~no zadovoqno.

I. Brcan

9

Novi glavni inspektori za komunalne poslove Sr|an Jakovqev i za gra|evinu Slavica Lazov od danas su na ~elu ovih inspekcija u Gradskoj upravi za inspekcijske poslove. Wihovo imenovawe potpisao je gradona~elnik Igor Pavli~i}.

Istovremeno razre{eni su du`nosti dosada{wi glavni inspektori za komunalije Dragi Bulatovi} i za gra|evinu Milka Tanasi}. Oni su na ~elu inspekcija bili u vreme kada je gradona~elnik bila Maja Gojkovi}. Jakovqev i Lazov imenovani su na

predlog na~elnika Gradske uprave za inspekcijske poslove @eqka Radulovi}a. Jakovqev je doskora{wi policijski inspektor za krvne delikte, a Lazov radi ve} u gra|evinskoj inspekciji, a po obrazovawu je gra|evinski inspektor.

Novi pomo}nici trebalo bi da budu imenovani i u drugim gradskim upravama, ali jo{ se ne zna, kada }e to biti. Na~elnik gradskih inspekcija Radulovi} ka`e, da je od Grada tra`io da se kadrovske promene u wegovoj slu`bi brzo sprovedu.

Z. Deli}

„PUT” PREDSTAVIO AKREDITOVANE LABORATORIJE

Na asfaltu pe~at kvaliteta Predstavnicima medija ju~e su u preduze}u „Put“ i u wihovoj asfaltnoj bazi u Rumenki pokazane akreditovane laboratorije za geomehaniku i ispitivawe kvaliteta asfalta. To zna~i da preduze}e na jednom mestu obavqa kontrolu kvaliteta materijala i te usluge ne mora da pribavqa u drugim institucijama. Istovremeno, ovaj posao mogu ponuditi i drugim preduze}ima ili privatnicima.

- Laboratorije su veoma korisne u na{em radu. Pru`a nam se mogu}-

nost da sklapamo poslove i sa drugima. Ve} smo sklopili nekoliko ugovora u tom smislu. U laboratorije smo ulo`ili vi{e od milion i trista hiqada dinara - rekao je direktor „Puta“ Predrag Radmilovi}. U ovim laboratorijama se obavqaju kontrolna ispitivawa iz geomehanike, proizvodwe i ugradwe asfalta na saobra}ajnicama i ispitivawa fizi~ko - mehani~kih osobina materijala, tla i zavr{nih slojeva kolovoza, kao i kvaliteta asfalta.

B. M.

Prema wegovim re~ima u petak }e se nakon sastanka rukovodilaca sektora znati koji }e to radnici koristiti prinudni odmor. Naveo je, da }e se umesto 45 radnih dana zaposleni odmarati 30 i za to vreme primiti 60 odsto od svojih tromese~nih primawa, uz naknadu za topli obrok.

Z. D.

Koncerti horova Prema rasporedu koncerata koje organizuje Muzi~ka omladina Novog Sada, u nedequ od 20 ~asova u Sinagogi gostuje hor “Ipavska” iz Slovenije. Umetni~ki rukovodilac je Matja` [}ek, a nastup je organizovan u saradwi s Dru{tvom Slovenaca “Kredarica”.

U ponedeqak u isto vreme u @upnoj crkvi Imena Marijina nastupi}e i me{oviti hor “Rondo Histrie” iz Pule, pod dirigentskim vo|stvom Vinke Buri}, a u utorak od 20 ~asova Novosa|ani u Gradskoj ku}i mogu da prisustvuju promociji izdawa Udru`ewa kompozitora Srbije pod nazivom “Antologija srpske solo pesme”.

S. T.

sreda9.septembar2009.

Potpisivawe ugovora

Stara crkva u novom ruhu NOVI BE^EJ: Wegovo preosve{tenstvo episkop banatski Nikanor i predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov potpisali su ugovor o donatorstvu, vredan oko 800.000 dinara, namewenih obnovi pravoslavne crkve Prenos mo{tiju svetog oca Nikolaja u centru u Novog Be~eja.

Investor obnove pravoslavne crkve je Eparhija banatska iz Vr{ca, a izvo|a~ radova HPS HIO „Protektion sistem” d.o.o iz Novog Sada.

Sve~anosti potpisivawa ugovora prisustvovali su direktor Direkcije za puteve Novi Sad i predsednik Crkvenog odbora u Sremskim Karlovcima Strahiwa \akovi}, direktorka firme HPS HIO „Protektion si-

stem” Mirjana Oberkne`ev i sve{tenstvo iz op{tine Novi Be~ej Pravoslavna crkva sv. Nikole u Novom Be~eju je veoma stara, podignuta je najverovatnije jo{ 1741. godine. Crkva je naro~iti stradala u orkanskom nevremenu 1931. godine, kada je sru{en deo torwa. Crkva je kasnije obnovqena, a toraw skra}en za nekoliko metara. Ipak, najve}a o{te}ewa na crkvi u~inila je vlaga, pa }e radovi po~eti isu{ivawem zidova i stubova i poprakvom name{taja.

Obezbe|eno je i oko 22 miliona dinara za izgradwu staza i prilaznih puteva oko pravoslavnih hramova na podru~ju novobe~ejske op{tine.

M. Kiseli~ki

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u sedam ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE (devoj~ice): Ganimete Hoti iz Novog Sada.

DEVOJ^ICE: Nata{a [kondri}, Aleksandra Likar, Mia Dragi} i Sne`ana Na|-Jegdi} iz Novog Sada, Hajnalka Bajor-Grandi} iz Kucure, Milana Tica iz Bukovca, Natalija Putnik iz Vrbasa i Ivana Kugli iz Maradika.

DE^AKE: Milica Jovanovi}, Du{anka Vujasin, Zorana Obradovi} i Brankica Jovan~evi} iz Novog Sada, Vijoleta Tankosi} iz Ledinaca, Marinela Du{ani} iz Sombora, Oqa Grbi} iz Nove Pazove, Sla|ana Gradi} iz In|ije, Dragana [vedi} iz Koviqa, Ivona Stojanovi} iz Futoga i Danka Andri} iz Plavne.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

RODITEQI PROTESTOVALI ISPRED O[ „JOVAN CVIJI]”

VESTI

Ne `ele spajawe odeqewa

Ribqa ~orba za zlato

ZREWANIN: Roditeqi u~enika petih razreda u zrewaninskoj Osnovnoj {koli „Dr Jovan Cviji}” protestovali su ju~e prepodne ispred zgrade ove obrazovne ustanove, nezadovoqni najavom prosvetnih vlasti da }e jedno odeqewe biti ukinuto u sklopu zapo~ete racionalizacije {kolstva.

Revoltirani roditeqi potpisivali su i peticiju kojom od nadle`nih tra`e da se nastava, kao i ranije, odvija u ~etiri, a ne kao {to je sada predvi|eno, u samo tri odeqewa. Oni su zapretili da }e wihova deca poha|ati nastavu samo ako budu ispo{tovani ovi zahtevi. U pete razrede {kole „Jovan Cviji}” ide 79 u~enika.

- Ako je ovako bilo potrebno formirati nastavu, onda je to trebalo uraditi pre, a ne u toku {kolske godine. Koliko znam, ne postoji nijedan propis, niti zakon, koji to dozvoqava. Ovo je van svake pameti i van svake logike.

Pogotovo nas je iziritirala izjava direktorke {kole da ona o tome ima usmeno nare|ewe Mini-

i po kom pravilniku mogu}e da se u toku {kolske godine u~enici preme{taju iz razreda u razred.

I Zoran Trifuwagi}, ~ije dete poha|a peti razred O[ „Jovan Cviji}”, sla`e se sa ovim i napomiwe da su |aci sada u pubertetu i

Urbani Zrewanin u Pan~evu

Protest roditeqa ispred {kole

Posledice po decu Direktorka O[ „Jovan Cviji}” Vera Damjanov priznala je da nije o~ekivala da }e se u postupku racionalizacije me|u prvima na udaru na}i ova {kola.

- Mislili smo da }e se sa tim po~eti u mawim sredinama, da }e to biti prvi korak – kazala je Damjanov i upozorila da }e racionalizacija imati posledice po u~enike.

Zbog nezadovoqstva roditeqa, ova {kola je primorana da nastavu i daqe odr`ava u ~etiri odeqewa. starstva prosvete, bez ikakovog pisanog dokumenta koji smo mi i tra`ili – rekao je Zoran ]iri}, jedan od roditeqa.

Po wegovim mi{qewu, jedino re{ewe je da |aci poha|aju nastavu po starom, odnosno u ~etiri odeqewa, sve dok neko iz ministarstva ne do|e i objasni kako je

odeqewa ili samo o racionalizaciji petih razreda – poru~io je Trifuwagi}.

Podr{ku roditeqima pru`ili su i nastavnici koji smatraju da je ponovo re~ o sprovo|ewu ekperimenata u {kolstvu.

BA^KO GRADI[TE: Na stadionu FK „Vojvodine” u Ba~kom Gradi{tu u subotu 12. septembra odr`a}e se „Zlani kotli}”. Organizator obezbe|uje 2,5 kilograma ribe, meko drvo, vodu, stolove, testo, hleb i plasti~ne ~inije, a kuvari treba da donesu kotli}, nogare, kutla~u i za~ine. Kotizacija je 1.800 dinara po kotli}u, {to podrazumeva {est osoba.

Prijava u~esnika i podela ribe zakazana je za 13 ~asova, a kuvawe po~iwe sat kasnije.

H. V.

da je dovoqno to {to su od u~iteqice pre{li na nastavnike.

- Prakti~no se nisu ni navikli i sada do`ivqavaju nove promene, na koje nisu spremni. Tra`imo da se ovakva odluka saop{ti pismeno, {to do sada nije u~iweno i `elimo da znamo da li se radi o racionalizaciji pri formirawu

- Ovo {to je sada sprovedeno ura|eno je preko le|a dece i roditeqa, ali i preko nas. Eksperimenti{e se i u posledwi momenat se dovodimo pred svr{en ~in. Znalo se da je do ovoga moralo do}i, ali nismo o~ekivali da }e se desiti na ovaj na~in. Trebalo je to uraditi postepeno – naglasila je nastavnica Sne`ana ]ur~i}.

Wena koleginica Sne`ana \oki} isti~e da neke {kole i nemaju pojma {ta se u drugima de{ava. Po wenim re~ima, odluke koje se ti~u racionalizacije u {kolstvu ne va`e za sve obrazovne ustanove.

- Ne odnosi se na {kole u Beogradu. Racionalizacija se sprovodi selektivno i to je ono {to nam izme|u ostalog smeta i {to izaziva nezadovoqstvo i revolt – naglasila je \oki}eva. @. Balaban

PAN^EVO: Izlo`ba radova zrewaninskih fotografa, okupqenih pod okriqem grupe „Foto ekspo”, otvorena je u ponedeqak u foajeu Kulturnog centra Pan~eva i traja}e do 21. septembra. Izlo`ba se sastoji od 18 fotografija koje prvenstveno predstavqaju Zrewanin. Mahom fotografi mla|e generacije (Du{an Bartolovi}, Una Petrovi}, Tijana Milenov, \or|e Pejkovi}, Jovan Mo{orinac, Branislav Brankovi}) uz ve} afirmisane (Jovan Drndak Wegovi}, Ivan Pan~i}) predstavili su svoju viziju urbane kulture iz razli~itih aspekata. @. B.

Pomo} Crvenom krstu SUBOTICA: Savetnik prodavnice „Iris-SOS” Radivoj Milutinovi} je, na pres konferenciji, koja je odr`ana ispred prodavnice gde siroma{niji Suboti~ani kupuju namirnice po povoqnijim cenama, rekao da oni poklawaju namirnice Crvenom krstu, za potrebe Narodne kuhiwe. Milutinovi} je rekao da su Crvenom krstu poklonili 24 litre trajnog mleka, po 30 pavlaka i kiselog mleka, 48 kiligrama „Fidelinkinog” hleba, 30 kilograma krompira, 15 kilograma crnog luka i 20 kilograma crvene paprike.

A. A.

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda9.septembar2009.

11

PRIVODI SE KRAJU IZGRADWA SOLARNIH KOLEKTORA U ZREWANINSKOJ BOLNICI

Sunce {tedi gas ZREWANIN: Op{ta bolnica „Dr \or|e Joanovi}” i Dom u~enika „Angelina Koji} Gina” dve su zrewaninske ustanove obuhva}ene projektom „Solarna energija za Vojvodinu”, vrednim par stotina hiqada evra, a koji sprovodi Vlada Slova~ke.

Predvi|eno je da na ovda{wu bolnicu bude postavqeno 200 kolektora, dok }e na zgradi Doma u~enika biti instaliran sistem od 72 kolektora za prikupqawe sun~eve energije, koja }e kasnije slu`iti za zagrevawe sanitarne vode. Time }e se zna~ajno doprineti smawewu tro{kova za kori{}ewe drugog energenta, odnosno gasa, a bi}e ispuweni i zahtevi Evropske unije o o~uvawu ekologije.

Radovi na izgradwi sistema kolektora u bolnici privode se kraju, a ju~e su gradili{te

Me|unarodni gastronomski festival POQANICE: Udru`ewe gra|ana „Turisti~ko i kulturno dru{tvo Poqanice” 19. septembra organizuje Jesewi me|unarodni gastronomski festival.

Kako ka`e predsednik Udru`ewa i vitez kulinarstva Laslo ^abi, prijave se primaju do 15.

posetili pokrajinski sekretari za energetiku i obrazovawe Radoslav Strikovi} i Zoltan Jege{, kao i gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov.

Stubovi na kojima }e biti istaknuti kolektori postavqeni su na parking prostoru u bolni~kom krugu, a ispod wih }e mo}i da se parkiraju automobili.

- Projekat je inicirala Vlada Slova~ke, a sprovodi se u koprodukciji sa pokrajinskim sekretarijatima za energetiku, finansije, zdravstvo i obrazovawe. Vrednost slova~ke donacije prevazilazi sumu od 155.000 evra, dok smo mi u pripremne radove ulo`ili oko 2,6 miliona dinara, s tim {to je ve}i deo obezbedila pokrajina, a mawi deo je namiren iz sopstvenih sredstava - izjavila je

Radoslav Strikovi}, Zoltan Jege{ i Mileta Mihajlov na gradili{tu kod bolnice

ju~e direktorka Op{te bolnice Gordana Kozlova~ki i podvukla da }e, po nekim procenama, za ~etiri godine projekat sam sebe isplatiti u celini.

Ona je izrazila o~ekivawe da }e za sedam do deset dana kompletna konstrukcija biti zavr{ena.

- Ovo je najve}i sistem kolektora u zemqi, a zrewaninska bolnica je prva zdravstvena ustanova koja }e na ovaj na~in obezbediti nabavku sanitarne tople vode – poru~ila je Kozolova~ki.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} nada se da }e sun~evi kolektori u bolnici i Domu u~enika biti primer kako da se ide daqe, sa ciqem da veliki broj domova zdravqa, bolnica i {kola uve-

VESTI

JEDINI BIOLOG U PALI]KOM ZOO VRTU DOBIO OTKAZ

@ivotiwe izgubile podr{ku SUBOTICA: Koordinatoru prihvatili{ta za `ivotiwe u Pali}kom zoolo{kom vrtu dr Gaboru Mesaro{u direk-

prirode da Zoolo{ki vrt udomqava i bolesne ili napu{tene divqe `ivotiwe, a rezultat toga je bio potpisani ugo-

Direktor ne}e da razgovara

septembra. U isto vreme se organizuje konferencija posve}ena spasavawu re~ice ^ik, koja prolazi kroz pet op{tina. Konferencija }e biti odmah posle sve~anog otvarawa Festivala u 9.30 sati, a prisustvova}e predstavnici pet op{tina kroz koje ^ik prolazi, Ade, Ba~ke Topole, Be~eja, Sente i Subotice, renomirani biolozi, ekolozi, vodoprivredni i poqoprivredni stru~waci, predstavnici ribolova~kih i lova~kih udru`ewa od ^antavira do Ba~kog Petrovog Sela.

- Dva paralelna gastronomska takmi~ewa po~iwu u 11 sati. U jednom }e se kr~kati june}i gula{, a u drugom gula{ od mesa jelena. Kulinari }e dobiti po pet kilograma kvalitetnog mesa. Za kuvawe junetine kotizacija je 2.000, a za gula{ od jelenovog mesa 3.000 dinara. Bi}e i prate}ih aktivnosti: nadvla~ewe konopca, takmi~ewe u brzom ispijawu piva, krbawu ruku. Za malu decu }emo organizovati takmi~ewe u hvatawu `ivog zeca. Progla{ewe pobednika i uru~ewe nagrada bi}e u 18 sati, a posle toga sledi narodno veseqe uz muziku Endrea Ko~i{a i wegovog benda i prvoklasnu i raznovrsnu hranu – ka`e ^abi.

V. Jankov

Sredwovekovne tvr|ave ZREWANIN: U holu Narodnog muzeja Zrewanin danas }e, u 13 ~asova, biti otvorena izlo`ba „Sredwovekovne tvr|ave u Banatu – fotografije i grafike”, u organizaciji direktora muzeja iz Re{ica Dimitri Teicua.

Zrewaninski muzej je, tako|e, saop{tio da je radno vreme izlo`benih salona promeweno i da }e ubudu}e biti otvoreni u standardnom periodu. Radnim danima posetioci stalnu postavku mogu da pogledaju od 8,30 do 18,30, a subotom od 8,30 do 12,30 ~asova. Izlo`beni saloni otvoreni su, radnim danima, od 9 do 15 i od 16 do 20 sati, subotom od 9 do 13,30 i 17 do 21, a nedeqom samo do 17 do 21 sat. @. B.

tor Mirko [inkovi} uru~io je raskid ugovora o radu, koji na snagu stupa 15. septembra.

Kao formalni razlog otkazivawa poslovnih usluga jedinom biologu u ovoj ustanovi, kako ka`e dr Gabor Mesaro{, navo-

vor o poslovno-tehni~koj saradwi izme|u dve institucije.

- Nakon dve godine Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine obratilo nam se s namerom da vidimo u kom se pravcu prihvatili{te mo`e

Atraktivno hrawewe foka

Foto: M. Novak

Paraziti ubili aru U Pali}kom ZOO vrtu u posledwe vreme su pod ~udnim okolnostima uginule neke retke, egzoti~ne i vredne `ivotiwe, poput hijacintske are (ona s plavim perjem, prim. a.).

-Bilo je vi{e nego o~igledno da se ptica ~udno pona{a, a opet ni{ta nije preduzeto. Kada je, nakon uginu}a, obdukcijom utvr|eno da je imala parazite. Bilo je jasno da se taj problem mogao re{iti s tri pilule – ka`e Mesaro{ Sli~nih primera, kako ka`e, bilo je jo{: uginulo je nekoliko foka, dva od tri evropska bizona (~ija je agonija posmatrana tri nedeqe, bez ikakve veterinarske intervencije), kao i malih zebri prilikom `drebqewa.

Iz sre}nih vremena

di se tehnolo{ki vi{ak, a stvarni povod na{ sagovornik poku{ava da doku~i.

- U Zoolo{ki vrt do{ao sam pre pet godina na poziv Mirka [inkovi}a. U po~etku sam radio na poslu koordinatora obrazovawa, ali sam vrlo brzo po~eo da pripremam projekte

razvijati i za to su nam doslovce ponudili novac. Zbog toga sam opet napisao program u kom je stajalo da bi deo sredstava bilo potrebno za izgradwu avijarijuma, a predlo`io sam da se u projekat ukqu~i Pokrajina i lokalna samouprava. Me|utim, tu su po~eli

uslova `ivota `ivotiwa.

Ipak, novac je odlazio na izgradwu de~jih igrali{ta, zamenu ~ak i dobrih krovova, pa je ~ak i kupqen cepelin za kojeg ~ujem da staje oko 3.000 evra. Istovremeno, jo{ nije

kom stagnacijom Zoolo{kog vrta. Kako Mesaro{ navodi, nisu pokretani novi projekti, iako je predlagao da Zoolo{ki vrt udomi nekoliko medveda, ali su medvedi, umesto na Pali}u, zavr{ili u Bugar-

Gradona~elnik zate~en -U petak sam s direktorom ZOO vrta Mirkom [inkovi}em razgovarao o pripremama za rebalans buxeta, tj. o merama koje se moraju primeniti na sve ustanove. Me|utim, nijednog trenutka nismo razgovarali o tehnolo{kim vi{kovima. Zbog toga sam zate~en ve{}u da je dr Gabor Mesaro{ istog dana dobio otkaz. On je ~lan Saveta za razvoj politike grada, kojeg sam ja sastavio, {to dovoqno govori o mom li~nom mi{qewu u vezi s wegovim kvalitetima - rekao je gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}. za tada{we Ministarstvo nauke i za{titu `ivotne sredine, kako bismo dobili sredstva za rekonstrukciju i adaptaciju mawih objekata u kojim }e se zbriwavati `ivotiwe koje se nalaze na Cites listi ka`e dr Gabor Mesaro{.

U to vreme pripremio je i projekt za Zavod za za{titu

problemi, jer sam u potpunosti iskqu~en iz nadgledawa realizacije projekta, s obrazlo`ewem da nije moj posao da se brinem o novcu - ka`e dr Mesaro{. -Gospodinu [inkovi}u otvoreno sam rekao da se ne sla`em da prioritet Zoolo{kog vrat bude zabava posetilaca, umesto unapre|ewa

Javno nadmetawe za „Apateks” APATIN: Agencija za privatizaciju zakazala je za 29. septembar u Beogradu javno nadmetawe za DP[ „Apateks” u ste~aju.

Tekstilna fabrika iz Apatina bi}e ponu|ena na prodaju u osam funkcionalnih celina. Fabrika je podeqena u tri celine, zatim tu je stan u Apatinu i prodajni objekti po jedan u Apatinu, Pan~evu, Beogradu i u Adi. Ukupna vrednost svih celina je 880.443 evra.

J. P.

Po~iwe izgradwa sportske hale

Direktor Zoolo{kog vrta Mirko [inkovi} nije bio raspolo`en za razgovor. On je u telefonskoj izjavi rekao da ne `eli da komentari{e razloge zbog kojih je dao otkaz jedinom biologu u Zoolo{kom vrtu, te da se u toj svojoj odluci pridr`avao zakona.

Laslo ^abi

de ovakvu vrstu grejawa. Strikovi} je primetio da su, ipak, ovakve akcije uvek vezane za finansije.

- Zato u ovakvim projektima sara|ujemo sa Rumunijom, Hrvatskom, a u slu~aju Zrewanina sa Slova~kom. U svim planovima Pokrajine, vezanim za razvoj energetike, posebno mesto zauzimaju obnovqivi izvori. Vi{e ne}e biti pitawe da li }e ih biti ili ne, ve} samo u kojoj meri – poru~io je Strikovi}.

Stru~waci vele da }e postrojewe u zrewaninskoj bolnici mo}i da nad`ivi sve savremenike. Kolektorski sistemi su robusni i kod wih nema {ta da se pokvari. Eksploatacioni vek konstrukcije u bolnici procewuje se na 50 godina, mada su mnogi ube|eni da }e on biti i znatno du`i. @. Balaban

Orlovi pod za{titom

zavr{en bazen za izolaciju ptica patkarica, niti nadstre{nice za sme{taj velikih orlova - ka`e sagovornik.

Ovaj sukob je rezultirao veli-

skoj. Gubitak projekata, po re~ima dr Gabora Mesaro{a, zna~io je ujedno i finansijski pad Zoolo{kog vrta.

Z. Romi}

SENTA: Ugovor za prvu fazu radova na izgradwi sportske hale u Senti potpisali su predstavnici Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, sen}anske op{tine i izvo|a~a radova novosadske firme „Best-izgradwa”. Predsednik sen}anske op{tine Zoltan Pek izjavio je da za prvu fazu izgradwe vrednost ugovorenih radova iznosi 96 miliona, {to je ~etvrtina ukupne investicije. Prema re~ima Peka, predra~unska vrednost projekta za izgradwu sportske hale u sen}anskoj Narodnoj ba{ti je 360 do 400 miliona dinara. On je dodao da bi radovi mogli po~eti narednih dana i da je predvi|eno da se prva faza radova zavr{i za 125 dana.

Temeqac za gradwu sportske hale polo`en je pre godinu dana, obavqeni su i pripremni radovi, pa sen}anski sportisti i qubiteqi sporta s nestrpqewem o~ekuju da krene izgradwa objekta koji je ve} wihov vi{edecenijski san.

M. Mr.

„Godi{wica mature” ZREWANIN: Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin” sutra, u 19 sati, organizuje promociju romana „Godi{wica mature” autorke Lamije Begagi}.

Na promociji }e, sem spisateqke, govoriti i Vladimir Arseni} i Jelena \or|evi}.

Begagi}eva je ro|ena 1980. u Zenici, a danas `ivi u Sarajevu, gde je studirala kwi`evnost na Filozofskom fakultetu. Pi{e za decu i odrasle. Izdala je zbirku kratke proze „Godi{wica mature”, koja je iste godine iza{la u Sarajevu i Beogradu. @. B.

12

CRNA HRONIKA

sreda9.septembar2009.

DNEVNIK

SEDAM GODINA ROBIJE SREMSKOM FANTOMU

Pqa~kao da kupi heroin HA{KI TRIBUNAL

Su|ewe Karayi}u 19. oktobra Po~etak su|ewa biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u pred Ha{kim tribunalom zakazan je za 19. oktobar, saop{tio je ju~e predsedavaju}i sudija O Gon Kvon.

Karaxi} je tokom ju~era{we rasprave ulo`io o{tar protest, tvrde}i da “nije spreman” za po~etak procesa, i zatra`io je da sudsko ve}e ponovo razmo-

tri tu odluku, ali je sudija Kvon to odbio.

Sudsko ve}e je tu`iocima nalo`ilo da dodatno smawe broj ta~aka ili incidenata iz optu`nice, da bi su|ewe bilo brzo i pravi~no.

Karaxi} je optu`en za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti nad nesrbima, i za uzimawe

da prihvatite da ja ne mogu da budem spreman, ovo nije prose~an predmet za kakav je odbrani potrebno dve godine da se pripremi, ovo je najslo`eniji i najsveobuhvatniji predmet pred Tribunalom do sada... Ako u|em na taj na~in u proces, ja nemam nikakve {anse da se odbranim”, rekao je Karaxi}.

Optu`eni je tvrdio i da mu je ve}inu materijala od “milion stranica”, izjava “500 svedoka” i izve{taja 26 ve{taka, tu`ila{tvo dostavilo tek u maju. Karaxi} je rekao i da “jo{ ne zna za {ta je optu`en” zato {to je sudsko ve}e nalo`ilo tu`iocima da dodatno smawe broj ta~aka i incidenata u optu`nici.

Sudija Kvon je, me|utim, uzvratio da je odluka o po~etku su|ewa doneta i da je Karaxi} imao dovoqno vremena da se pripremi.

Predsedavaju}i sudija je procenio da, po vi|ewu ve}a, su|ewe Karaxi}u ne sme trajati du`e od 2,5 godine, a da “u najgorem slu~aju” mora biti zavr{eno u roku od tri godine.

Oceniv{i da je zato neophodno da tu`ila{tvo dodatno smawi broj ta~aka optu`nice ili incidenata navedenih u wima, sudsko ve}e je nalo`ilo tu`iocu Alanu Tigeru da broj op{tina o kojima }e izvoditi dokaze o etni~kom ~i{}ewu smawi na 10 do 12.

Op{tinski sud u Sremskoj Mitrovici osudio je nezaposlenog bravara iz Sremske Mitrovice An|elka Gaji}a (34) zbog po~iwenih {est krivi~nih dela razbojni{tva i nedozvoqenog posedovawa oru`ja na ukupnu kaznu zatvora od sedam godina.

Gaji} je od 4. maja do 22. juna ove godine, s fantomkom na glavi i prete}i pi{toqem koji je ukrao od svog oca, koji nije imao u sebi {ar`er, dolazio u ve~erwim ~asovima na kioske u Sremskoj Mitrovici i Rumi i od prodavaca otimao dnevni pazar. Novac koji bi opqa~kao koristio je za nabavku heroina, jer je godinu i po dana bio u`ivalac, a uku}anima, ocu, majci i supruzi, govorio je da ima smetwi s bakterijom iz gqiva, jer je radio kod jednog proizvo|a~a pe~urki u Vogwu. Me|utim, kada je pri poku{aju sedmog razbojni{tva uhva}en na delu, morao je i roditeqima i supruzi da prizna da je narkoman i da je opqa~kani novac tro{io za kupovinu heroina.

Istragom je utvr|eno, {to je An|elko Gaji} odmah i priznao kod istra`nog sudije, da je po dva puta u Sremskoj Mitrovici opqa~kao kiosk „[tampe“ i trgovinsku radwu „Brane“, a u Rumi trgovinu „Nino 2“ i od trgovaca oteo 159.000 dinara.

Dok je An|elko bio u pritvoru, wegovi roditeqi penzioneri su, u dogovoru s wim – po{to im je obe}ao da ne}e vi{e koristiti heroin – prodavali imovinu da bi namirili opqa~kani novac. Prilikom su|ewa u Op{tinskom sudu u Sremskoj Mitrovici vlasnici opqa~kanih radwi Goran Jankovi}, Milorad Daki} Sud u Sremskoj Mitrovici i Marina Ikoni}, Darko Delija I pored ~iwenice da je {teta i Brane Deroski su istakli da namirena, An|elko Gaji} je osune tra`e naknadu za opqa~kani |en na sedam godina zatvora, uz novac jer je otac optu`enog blauslov da bude le~en od heroingovremeno, pre su|ewa, namirio ske zavisnosti u zatvorskoj bol{tetu koju je pri~inio wegov nici. On je na izricawu presude sin. najavio `albu na visinu kazne,

OBRT U SLU^AJU POZNATOG GLUMCA, UHAP[ENOG U AMERICI

Sloboda za @arka Lau{evi}a?

Republi~ki tu`ilac Slobodan Radovanovi} podneo je zahtev za za{titu zakonitosti povodom presude Vrhovnog suda

– Radovanovi} je podneo zahtev za za{titu zakonitosti jer smatra da je do{lo do povrede zakona u delu koji se ti~e dono-

Bez izvo|ewa dokaza o Markalama?

Sudija Kvon je sugerisao tu`iocu da odustane i od izvo|ewa dokaza o eksploziji na pijaci Markale u Sarajevu, konstatuju}i da “postoji spor o tome ko je granatu ispalio”. Po sugestiji sudije, taj incident nije reprezentativan za optu`be protiv Karaxi}a, osim ako tu`ila{tvo nema dokaze da je Karaxi} li~no “ispalio granatu ili naredio da ona bude ispaqena”.

Iz re~i sudije Kvona nije bilo jasno koju je od dve eksplozije na Markalama imao u vidu. Karaxi} je optu`en za eksplozije u kojima je 4. februara 1994. i 28. avgusta 1995. poginulo 105, a raweno 200 gra|ana Sarajeva. me|unarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.

Na raspravi o stawu u postupku, sudija Kvon je rekao da }e pretprocesna konferencija biti odr`ana 6. oktobra.

Sudsko ve}e, u kojem su jo{ Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd sa Trinidada, prethodno je odbilo Karaxi}ev zahtev da su|ewe bude odlo`eno za 10 meseci.

“Ja ne mogu biti spreman za proces u tom roku... Molim vas

Sudija je tu`ioca Tigera pozvao da razmisli i o uklawawu optu`be o “nasumi~nom ubijawu” u Srebrenici u julu 1995. godine, ukazav{i da su bitnije optu`be koje Karaxi}a na teret stavqaju organizovano i sistematsko streqawe srebreni~kih Muslimana.

Biv{i predsednik RS u pritvoru Tribunala je od kraja jula pro{le godine, kada je uhap{en u Srbiji, posle trinaestogodi{weg bekstva.

(Beta)

Kraji{nik u britanskom zatvoru Biv{i predsednik Skup{tine Republike Srpske Mom~ilo Kraji{nik, koji je u Hagu osu|en na 20 godina zatvora, preme{ten je iz ha{kog pritvora na odslu`ewe kazne u Velikoj Britaniji, saop{tio je ju~e Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju.

Kraji{nik, koji je osu|en za zlo~ine protiv ~ove~nosti tokom rata u Bosni i Hercegovini, preba~en je prekju~e iz Sheveningena, navedeno je u saop{tewu Tribunala.

Pretresno ve}e Ha{kog tribunala osudilo je krajem septembra 2006. Kraji{nika na 27 godina zatvora, ali @albeno ve}e je 17. marta ove godine smawilo tu pre- Mom~ilo Kraji{nik sudu na 20 godina. stu, Trnovu i Sokocu 1992. godiKraji{nik (64) progla{en je ne. Uhap{en je 3. aprila 2000. krivim za deportacije i prisilgodine i istog dana preba~en u no preme{tawe vi{e hiqada Hag, gde se prilikom prvog pojamuslimanskih i hrvatskih civivqivawa pred sudom izjasnio da la u Zvorniku, Bawaluci, Prnije kriv ni po jednoj ta~ki opwavoru, Bijeqini, Bratuncu, tu`nice.

Bosanskoj Krupi, Sanskom Mo(Tanjug)

ali i rekao da tokom boravka u Pritvorskoj jedinici KPZ-a u Sremskoj Mitrovici nije imao kriza i nije ose}ao potrebu za drogom, pa je ~vrsto re{en da se kompletno izle~i.

S. Bojevi}

@arko Lau{evi}

Crne Gore kojom je glumcu @arku Lau{evi}u kazna pove}ana sa ~etiri na 13 godina zatvora.

PRESUDA U SUBOTICI

Dobio „Pionir”

Trgovinski sud u Subotici uru~io je suvlasniku i direktoru austrijsko-srpske firme “Gastromat” Radivoju Milutinovi}u re{ewe o tome da se tu`ba AD “Pionir” odbacuje i ogla{ava ni{tavnom. Ovim se vi{egodi{wa bitka uzme|u pomenuta dva preduze}a zavr{ava u korist firme “Gastromat”. Ukoliko druga strana u odre|enom roku ne podnese `albu na re{ewe, presuda }e postati pravosna`na.

– Istina je da mi je od uzbu|ewa pozlilo. Pao mi je pritisak, a {e}er je bio na veoma niskom nivou.

Pao sam u nesvest od uzbu|ewa kada sam ~uo da smo nakon 13 godina dobili spor. Smatram ovo velikom pobedom – istakao je Milutinovi}.

A. A. NA PRELAZU BATROVCI

Zaplewen nakit Mustafu B. (29) iz Vu~itrna uhapsila je pograni~na policija na grani~nom prelazu Batrovci, kada je poku{ao da iz Srbije ilegalno iznese izvesnu koli~inu zlatnog nakita. Mustafa B. je osumwi~en da je po~inio krivi~no delo krijum~arewa i predat je istra`nom sudiji Op{tinskog suda u [idu, koji mu je odmah posle salu{awa odredio pritvor od mesec dana.

S. B.

{ewa drugostepene presude Vrhovnog suda Crne Gore kojom je Lau{evi}u kazna drasti~no po-

ve}ana – izjavio je ju~e Tanjugu portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori}.

Tu`ilac smatra i da je povre|eno Lau{evi}evo pravo na odbranu, s obzirom na to da nekada{wi savezni dr`avni tu`ilac nikada nije odlu~io o wegovom zahtevu za za{titu zakonitosti, po{to je u to vreme bio blokiran rad saveznih pravosudnih organa, dodao je Zori}. On je napomenuo da je republi~ki tu`ilac nadle`nom sudu, shodno Zakonu o javnom tu`ila{tvu, podneo zahtev za odlagawe kazne zatvora, odnosno izvr{ewe krivi~ne sankcije.

O zahtevu republi~kog javnog tu`ioca odlu~iva}e Vrhovni sud Srbije.

Osim ovog zahteva, Vrhovni sud bi u toku septembra, kako je ranije najavio, trebalo da odlu~i o zahtevu Lau{evi}evih branilaca za vanredno ubla`avawe kazne zatvora.

Lau{evi} je sada u pritvoru u Wujorku, gde je 2. jula uhap{en jer nije imao boravi{ne papire.

Ameri~ki sud 14. septembra treba da odlu~i o tome da li }e Lau{evi}a deportovati u Srbiju ili }e sa~ekati zahtev za izru~ewe, po{to je za Lau{evi}em i daqe na snazi poternica koju je 2002. godine za wim raspisao Tre}i op{tinsku sud u Beogradu.

Po{to je u pritvoru do izricawa prvostepene presude proveo ~etiri i po godine, ostalo mu je da odslu`i jo{ osam i po.

Lau{evi} je, u no}i izme|u 30. i 31. jula 1993, u podgori~kom kafi}u “Epl”, ubio Dragora Pejovi}a (20) i Radovana Vu~ini}a (21) i ranio Andriju Ka`i}a. U obra~unu je wegov brat Branimir ispalio jedan metak koji nikoga nije pogodio.

Posle vi{e izre~enih presuda koje su ukidane, Vrhovni sud Crne Gore je 2001. godine izrekao Lau{evi}u pravosna`nu presudu od 13 godina zatvora, zbog koje sada srpski tu`ilac tra`i za{titu zakonitosti.

(Tanjug)

ODLUKOM SUDSKOG VE]A SPECIJALNOG SUDA

^etvorici vehabija 27 godina zatvora Sudsko ve}e Specijalnog suda osudilo je ju~e ~etvoricu vehabija, optu`enih za zlo~ina~ko udru`ivawe i planirawe teroristi~kih akcija, na ukupno 27 godina zatvora.

Sudija Milan Pani} izrekao je kazne od po osam godina zatvora Adisu Muri}u i Bajramu Aslaniju, sedam Nexadu Buli}u i ~etiri godine zatvora Enesu Mujanovi}u.

U obrazlo`ewu presude Pani} je naveo da je sud utvrdio da je ova grupa, radi sticawa “verske i politi~ke mo}i”, bila spremna i na “upotrebu nasiqa”.

Sudija je precizirao da su, uo~i hap{ewa, osu|ene vehabije planirale teroristi~ki napad na policajce koji su obezbe|ivali fudbalsku utakmicu u Novom Pazaru, a da je grupa bila dobro organizovana, s unapred utvr|enim zadacima i ulogama.

Tako|e, u presudi se ka`e da su osu|eni, izazivawem eksplozija i sli~nih teroristi~kih akcija, `eleli da kod gra|ana stvore “stawe straha i nesigurnosti”.

Neboj{a Milosavqevi}, advokat prvooptu`enog Adisa Muri}a, naglasio je da }e se `a-

Enes Mujanovi} jedini prisustvovao izricawu presude

liti na presudu i da sud nije utvrdio “sve relevantne okolnosti”.

– Sud nije utvrdio ko su finansijeri tako ozbiqne organizacije s tolikom koli~inom oru`ja, a veliko je pitawe i da li su ti mladi}i, koji su u vreme izvr{ewa dela imali po 20 godina, zaista mogli stvoriti organizaciju koja bi sru{ila ustavni poredak – rekao je Milosavqevi} novinarima ispred

suda. On je dodao da je kazna od osam godina “zaista te{ka kazna za jednu mladost, jednog de~ka koji je tad imao jedva 20 godina”.

Od ~etvorice vehabija, izricawu presude je prisustvovao samo Enes Mujanovi}, jer je Adis Muri} ranije udaqen sa su|ewa zbog nepo{tovawa suda i reme}ewa reda u sudnici, a Nexad Buli} i Bajram Aslani su u bekstvu.

(FoNet)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda9.septembar2009.

13

U NOVOM SADU PO^ELO SU\EWE ZA LIKVIDACIJU SUBOTI^KOG BIZNISMENA

Optu`eni negira ubistvo ^iko{a U Okru`nom sudu u Novom Sadu ju~e je po~elo su|ewe Milanu Lasici (1971), optu`enom

da je 20. juna 2007. godine na Kameni~kom putu ubio poznatog suboti~kog biznismena Flori-

„Alfa romeo“ u kojem je izre{etan Florijan ^iko{

POLICIJA UHAPSILA OSUMWI^ENOG MLADI]A IZ JARKA

Namamio je u baraku i silovao Dvadesetdevetogodi{weg Du{ka M., s podru~ja Sremske Mitrovice, policija je uhapsila i predala istra`nom sudiji Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo silovawa nad N. D. (26). Istra`ni sudija je posle prvog saslu{awa okrivqenom odredio pritvor, pa }e on u Pritvorskoj jedinici KPZ-a u Sremskoj Mitrovici provesti mesec dana.

Du{ko N. se tereti da je nesre}nu N. D. odveo u baraku u ataru sela Jarak kod Sremske Mitrovice, na prevaru je zakqu~ao i od 4. do 6. septembra dr`ao je zato~enu i silovao vi{e puta, nanev{i joj lake telesne povrede, ka`e se u saop{tewu Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici.

S. B.

SAMOUBISTVO U BEOGRADU

Sko~io pod voz Ekipa Hitne pomo}i konstatovala je da je mu{karac koji je, kako se navodi, sko~io pod voz u beogradskoj podzemnoj `elezni~koj stanici „Vukov spomenik“ mrtav.

Portparolka Hitne pomo}i Nada Macura rekla je agenciji Beta da je ekipa koja je bila na licu mesta konstatovala wegovu smrt. Macura je rekla

i da }e istraga pokazati {ta se i kako desilo.

Mu{karac, ~iji identitet jo{ nije utvr|en, sko~io je pod voz ju~e oko 18 ~asova u stanici „Vukov spomenik“.

Kako je agenciji Beta saop{teno u Birou za informisawe MUP-a, re~ je o „Beovozu“ koji saobra}a na relaciji Pan~evo–Pazova.

jana ^iko{a (1970). ^iko{ je izre{etan u svom automobilu dok je ~ekao ugovoreni sastanak kod sru{ene zgrade Televizije Novi Sad, a Lasica je uhap{en 20. februara ove godine, nakon {to se skrivao u Bosni i Crnoj Gori.

Lasica je na ju~era{wem su|ewu negirao da je po~inio ubistvo i rekao da je u vreme zlo~ina oti{ao po dete u vrti}, a potom ga odveo kod lekara.

Protiv Florijana ^iko{a su se vodile istrage zbog afera s nepostoje}im firmama iz Sente, Subotice i Kikinde, koje je osnivao radi izbegavawa pla}awa poreza.

(NIC)

Foto: TV „Apolo“

NA TAVANU NAPU[TENE KU]E U NOVOM SADU

Uhap{en tandem osumwi~en za seriju pqa~ki Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije uhapsili su ju~e pre podne, na tavanu napu{tene ku}e u Mi~urinovoj ulici kod hotela „Park“, dvojicu osumwi~enih za seriju razbojni{tava po~iwenih Novom Sadu.

Slobode su li{eni Novosa|ani Igor R. (1985), zvani ^eda, i Petar K. (1988). Wima se stavqa na

teret da su u posledwih nekoliko sedmica, uz pretwu no`evima koji su prona|eni kod wih, opqa~kali najmawe sedam radwi na podru~ju grada.

Osumwi~enima je odre|eno policijsko zadr`avawe do privo|ewa na saslu{awe kod de`urnog istra`nog sudije.

M. V.

MRTVA TRKA KRIVI^NOG PRAVA I PRAVOSU\A

Mre`a za male ribe Proces akterima srpskog „indeksa“ ni posle dve i po godine nikako da zapo~ne. Minule sedmice, po {esti put, primenom pravnih za~koqica, u smederevskom sudu odlo`eno je su|ewe profesorima kragujeva~kog Pravnog fakulteta koji su primali evre da bi lo{e studente propu{tali na ispitima. U toj velikoj antikorupcijskoj aferi, od koje je oblivalo crvenilo sve koji imaju obraza, optu`eno je ~ak osamdeset osmoro, od toga 23 profesora, 33 studenta i 30 posrednika. Tresla se gora... iznosio se prqav ve{, kru`ili snimci vitke profesorke krivi~nog prava kako prima pare i odla`e ih u ta{nu, ali ko da veruje o~ima, sud }e re}i svoje jednog dana kad se prona|e dovoqno velika sudnica da svi u wu stanu. A do tad, prevareni se stide, a prevaranti se smeju dr`avi i svima koji su u~ili da bi polo`ili ispite.

Bez namere da komentari{e pomenuti slu~aj, profesor krivi~nog prava na Pravnom fakultetu u Beograd dr Zoran Stojanovi} ka`e da je danas postalo nesporno da krivi~no pravosu|e ne ispuwava o~ekivawa (bilo da su ona realna ili ne) koje savremeno dru{tvo pred wega postavqa.

– Iako se ~esto govori o krizi krivi~nog prava, re~ je, u stvari, o krizi krivi~nog pravosu|a.

Kako na}i izlaz iz te krize, odnosno kako je bar ubla`iti, pitawe je koje se odavno samo po sebi name}e. Kako obezbediti efikasniji rad krivi~nog pravosu|a, a da to istovremeno ne ide na {tetu kvaliteta wegovog rada?

Ovde se ne radi o sitnijim reformskim organizacionim merama, ve} o strate{kim koncep-

cijama, koje duboko zadiru u funkcionisawe krivi~nog pravosu|a, a imaju i {ire dru{tvene reperkusije i mogu su{tinski

primene alternativnih krivi~nih sankcija kod nas.

Krivi~no pravo i krivi~no pravosu|e bi u budu}nosti tre-

Krivi~no pravosu|e, po oceni stru~waka, ne ispuwava o~ekivawa

uticati na `ivot svakog gra|anina – ukazuje profesor Stojanovi}.

Kao jedan od uvodni~ara na predstoje}em redovnom godi{wem savetovawu Srpskog udru`ewe za krivi~nopravnu teoriju i praksu idu}e sedmice na Zlatiboru, posve}enom pojednostavqewu krivi~nog postupka i alternativnim krivi~nim sankcijama, profesor Stojanovi} tvrdi da je te{ko re}i kakvo je stawe u tom pogledu danas u Srbiji. Na osnovu odre|enih utisaka – da ona ipak spada u zemqe u kojima ve}ina gra|ana podr`ava strogo ka`wavawe, tim pre {to se i neki politi~ari zastupaju pogre{no i pojednostavqeno shvatawe da se, pre svega strogim ka`wavawem, mogu re{avati problemi na planu kriminaliteta, ipak, to ne bi trebalo da deluje obeshrabruju}e u pogledu uvo|ewa i

balo da imaju dva jasno izdiferencirana pristupa suzbijawu kriminaliteta: energi~no i bez ikakvih kompromisa suzbijawe najte`ih oblika kriminaliteta, s jedne strane (naravno, uz po{tovawe svih principa pravne dr`ave), a u odnosu na lak{e (a donekle i sredwe) oblike kriminaliteta – uvo|ewe takvog krivi~nog prava koje bi se u mnogo ve}oj meri oslawalo na alternativne krivi~ne sankcije (ali i na neke inovirane tradicionalne kazne, kao {to je sistem nov~ane kazne u dnevnim iznosima) i na pojednostavqene forme krivi~nog postupka i koje bi u izvesnom smislu predstavqalo parakrivi~no pravo.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan [kuli} je mi{qewa da se alternativne krivi~ne sankcije – a {to va`i i za krivi~noprocesne mogu}nosti

postupawa prema uslovqenom oportunitetu krivi~nog gowewa – ipak ne mogu primewivati u odnosu na sva krivi~na dela, ve} su ti mehanizmi prvenstveno nameweni relativno lak{im krivi~nim delima, ili, eventualno, onim tzv. sredwe te`ine. U praksi bi se uvek, kada se radi o krivi~nom delu u pogledu kojeg dolazi u obzir primena odre|ene alternativne sankcije, morala ispitivati takva mogu}nost, da zatvor bude rezervisan za slu~ajeve koji su ipak znatno ozbiqniji. U tom pogledu posebno je aktuelna misao da kriminalna politika ne sme biti „ribarska mre`a“, kroz koju „velike ribe“ prolaze, a u koju se „male“ hvataju.

Predsednik Srpskog udru`ewa za krivi~nopravnu teoriju i praksu i profesor na pravnom fakultetu u Kragujevcu dr Stanko Bejatovi} tvrdi da va`e}e krivi~noprocesno zakonodavstvo Srbije sadr`i samo odre|eni broj re{ewa, op{teprihva}enih u savremenoj nauci krivi~nog procesnog prava i sudskoj praksi za ubrzawe postupka (slu~aj pre svega sa sporazumom o priznavawu krivice i imunitetom svedoka). Me|utim, nu`no je imati u vidu jo{ jednu ~iwenicu – „da subjekti zadu`eni za primenu zakonskih re{ewa (pre svega sudovi i tu`ila{tva, a uz wih i drugi) primewuju norme u meri koja odgovara zakonskoj intenciji i stvarnim potrebama borbe protiv kriminaliteta. Svako odstupawe od tog dovodi do nesklada izme|u normativnog i realnog, izme|u onog {to je zakonom propisano i onog {to se de{ava u prakti~noj primeni zakona“, zakqu~uje Bejatovi}.

V. Savi}

NASTAVQENO SU\EWE SRETENU JOCI]U, OPTU@ENOM ZA PODSTREKAVAWE NA UBISTVO GORANA MARJANOVI]A

Amsterdam: Nemam nikave veze s atentatom na Pukani}a Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, kome je ju~e pred Okru`nim sudom u Beogradu nastavqeno su|ewe po optu`bi da je 1995. godine podstrekao ubistvo Gorana Marjanovi}a, u dopuni ranije iznete odbrane, u kojoj je u potpunosti odbacio tu optu`bu, izjavio je da nema nikave veze ni s ubistvom vlasnika hrvatskog „Nacionala“ Ive Pukani}a pro{le godine u Zagrebu, u vezi s kojim je protiv wega pokrenuta istraga pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Optu`eni Joci} je pred ve}em kojim predsedava sudija Mirjana Popovi}, naveo da su ta dva postupka koji se protiv wega vode, „sada povezana“. Tako|e je izneo sumwu da bi, navodno, mogao biti izru~en Hrvatskoj, dodaju}i da bi to bilo mogu}e ukoliko do|e do izmene me|udr`avnog sporazuma izme|u Srbije i Hrvatske.

– Sad sam u pritvoru pet meseci i sad su samo prividno u pitawu dva predmeta – kazao je Sre-

ten Joci}. – Posledwih meseci na delu je „suptilna igra“ raznih kombinovih struktura. Bez obzira na to {to nisam u~estvovao u Pukani}evom ubistvu i ne po-

Sreten Joci}

stoji nijedan dokaz koji bi me doveo s tim u vezu, niti ga mo`e biti, po{to nemam ni{ta s tim, protiv mene je pokrenuta istraga. Na{ sud prakti~no i ne vodi istragu po tom predmetu, nego samo ~eka da se promeni me|udr-

`avni sporazum s Hrvatskom, pa da me izru~e toj zemqi, gde sam idealno pogodan politi~arima za sticawe poena, pogotovo na izborima. Tamo }u biti trofej hrvatske vlasti, kojima je u interesu da se nikada ne sazna ko je ubio Pukani}a.

On je naveo da je u istrazi u predmetu „Pukani}“ predlo`io 70 svedoka iz politi~kog, policijskog i vojnog vrha Bugarske, Holandije, Nema~ke, koji, kako je kazao, „znaju da s tim nema nikakve veze“.

– Ali, istraga se ne vodi. Poku{avaju da me da se preko predmeta „Marjanovi}“ zadr`e u zatvoru dok u Srbiji ne sazri vreme za izru~ewe gra|ana drugoj dr`avi. Sve karte su uprte prema predmetu „Marjanovi}“, a u toku je koncentracija svih snaga oko svedoka Zorana \or|evi}a, koji je za{ti}en od holandske i doma}e policije. Radi se sve kako bi se iskaz tog svedoka istakao, da bi se on u~inio kredi-

bilnijim, a da se opstrui{e saslu{awe drugih svedoka – kazao je Joci}.

Dodao je da je za su|ewe u predmetu „Marjanovi}“ predlo`io 40 svedoka. Optu`eni je rekao da je ve} ranije „izneo ozbiqne argumente“ za tvrdwe svoje odbrane da „nema nikave veze s ubistvom Gorana Marjanovi}a“. Tako|e je najavio da }e se wegova odbrana obratiti najvi{im sudskim instancama u zemqi u vezi s raznim okolnostima tog postupka pre nego {to je do{ao do faze su|ewa.

– U vezi sa mnom je postojala kombinacija izme|u srpske, nema~ke i holandske policije – naveo je Sreten Joci}.

Ju~e je kao svedok saslu{an Bojan Milosavqevi}, koji je s Miodragom Prodanovi}em pravosna`no osu|en kao neposredni u~esnik pucwave u beogradskom kafi}u „Dambi“ 18. jula 1995, u kojoj je, osim Marjanovi}a, usmr}ena i wegova devojka, dok su dva

\or|evi} svedo~i putem video-linka?

Predsednica ve}a je saop{tila da je ju~e na pretresu od postupaju}eg zamenika tu`ioca dobila fotokopiju dopisa holandskog tu`ila{tva „bez pe~ata i potpisa“, poslatog elektronskom po{tom pre tri dana, u kojem se navodi da svedok Zoran \or|evi} iz bezbednosnih razloga ne `eli da do|e u Srbiju ve} da je spreman da na pretresu zakazanom za 26. oktobar svedo~i putem video-konferencijske veze.

Advokat Zdenko Tomanovi}, branilac optu`enog Joci}a, predlo`io je da sud, pre \or|evi}evog svedo~ewa, „zatra`i od holandskih i srpskih organa zapisnik o \or|evi}evim pregovorima s holandskim tu`ila{tvom od 15. juna ove godine, kao i zapisnike iz 2006. godine o wegovom razgovoru s holandskim i srpskim policajcima“. gosta kafi}a rawena. Svedok Milosavqevi} je, kao i u iskazu koji je izneo kao okrivqeni, tvrdio da uop{te ne poznaje Joci}a. Naveo je da su mu, dok je bio u pritvoru po optu`bi za krivi~no delo iznude, policijski inspektori nudili nagodbu da bi mogao da iza|e iz pritvora ako

optu`i Joci}a za podstrekavawe na ubistvo Marjanovi}a, ali da on to nije prihvatio.

Svedok Zoran An|i} kazao je ju~e pred sudom da je siguran u to da Joci} nije ume{an u ubistvo Gorana Marjanovi}a i da s tim nema veze.

J. Jakovqevi}

14

DRU[TVO

sreda9.septembar2009.

DNEVNIK

ZA OBOLELE OD MULTIPLE SKLEROZE GORWA TREP^A DALEKO KOLIKO I TASMANIJA

Lekari dr`avu brane od te{kih bolesnika Foto: R. Hayi}

Humane dame pristigle sa strane Internacionalno udru`ewe `ena u Beogradu odr`alo je ju~e u rezidenciji ambasade Francuske svoje prvo ovogodi{we okupqawe. Predstavqeno je novo predsedni{tvo, pristupile su nove ~lanice, a najavqen je i ovogodi{wi “Humanitarni bazar”, koji se ve} tradicionalno odr`ava svakog decembra.

– Udru`ewe ima dugogodi{wu tradiciju u Srbiji, a po~etna ideja bila je da okupi `ene iz inostranstava koje borave u Srbiji i olak{a im snala`ewe u stranoj zemqi.

Iz tog dru`ewa nastala je i ideja da se u okviru sportskih aktivnosti, umetni~kih i jezi~kih radionica, pokrene i humanitarni rad. Tako na “Bazaru” strane firme, diplomatski predstavnici i drugi stranci koji `ive u Srbiji

prikupqaju novac. Na{ komitet dodequje pomo} nekoj od nevladinih organizacija koje konkuri{u svojim projektima, a mi procewujemo kome je ona najpotrebnija. Do sad su to uglavnom bila udru`ewa koja poma`u decu, invalide i `ene, a kako broj na{ih ~lanica raste, humanitrani rad dobija sve vi{e pristalica i volontera – rekla je nova predsednica Internacionalnog udru`ewa `ena Qiqana Miqani}-Kasim.

Ona je naglasila da sve organizacije u Srbiji koje se bave humanitranim radom mogu konkurisati za pomo}, projektima koje podnesu do polovine januara slede}e godine.

Okupqene je pozdravila i ugostila Mari Pjer Teral, supruga ambasadora Francuske.

V. Vukojev

Dru{tvo obolelih od multiple skleroze Vojvodine ima oko 850 ~lanova, a procewuje se da ih je u Pokrajini daleko vi{e. Ti qudi pate od te{ke neurolo{ke bolesti za koju jo{ uvek nema leka, a terapija, izme|u ostalog, podrazumeva ve`be i rehabilitaciju u bawama. Posledwih godina za obolele od MS-a, kao i jo{ nekih te{kih oboqewa, ura|eno je mnogo.

Izmewena je praksa, koja je va`ila do lane, da je za odlazak u bawe o tro{ku zdravstvenog osigurawa bilo neophodno prvo le`awe u bolnici, pa je tek tad na preporuku lekara bolesnik mogao dobiti uput za bawu. Novim Pravilnikom o rehabilitaciji propisano je da oboleli od MS-a i jo{ nekih te{kih bolesti mogu jednom godi{we 21 dan boravi u bawi o dra`avnom tro{ku. No, prethodno je potrebno prilo`iti mi{qewe neurologa i fizijatra, snimak magnetne rezonance glave ili otpusnu listu iz bolnice. Ponadali su se oboleli da }e jednostavnije mo}i da odu na neophodnu rehabilitaciju, ali...

– Na{i ~lanovi se ~esto `ale na to da im zdravstvena komisija ne odobrava bawu iako su prilo`ili sve potrebne papire – ka`e predsednik Dru{tva obolelih od MS-a Vojvodine Frano Reni}. – Ka`u da im je to pravo osporeno s obrazlo`ewem da u bawu o tro{ku zdravstvenog osigurawa mogu da odu svake ~etvrte godine, a ne svake.

U Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe ka`u da Pra-

Boqe je ukidati }ate nego odeqewa Predsednik Ma|arskog nacionalnog saveta Laslo Jo`a uputio je pismo ministru prosvete dr @arku Obradovi}u povodom najavqene racionalizacije {kolskog sistema, {to je, kako navodi, od velikog zna~aja za pripadnike mawinskih zajednica. Dodaje da se MNS nakon razgovora s pokrajinskim sekretarom za obrazovawe dr Zoltanom Jege{om slo`io da je nesumwiva ekonomska potreba za racionalizacijom obrazovawa, ali se moraju na}i modaliteti koji }e najmawe ugroziti interese u~enika i wihovih roditeqa. S pedago{ke i op{te dru{tvene strane

po`eqno je spajati najmawi mogu} broj odeqewa, ali racionalizaciju treba po~eti u pravnoadministrativnim slu`bama u {kolama. „Ono {to se jednom spoji, zatvori ili ukine, nikad se vi{e ne mo`e rehabilitovati, pa je ozbiqna bojazan da nepromi{qena racionalizacija mo`e dovesti do kataklizme sistema obrazovawa nacionalnih mawina“, pi{e MNS ministru i nudi da se u roku od deset dana konsultuje s rukovodiocima {kola, „kojima preti Damoklov ma~“ i ponudi im re{ewa koji }e odgovarati i deci i wihovim roditeqima.

Z. R.

ME\UNARODNI KARAVAN OTKRIO ZASEBAN KONTINENT NA REPU EVROPE

Na Balkanu i pri~e o vizama zavr{e ratom

Karavan “Balkan Junkctions” ili, po srpski, “Balkanske veze”, tokom dosada{we turneje po Evropi, boravio je i u Zrewaninu, odakle je nastavio ka Makedoniji i Gr~koj. Grupa okupqa sedmoro ~lanova iz Francuske, Italije, Slovenije, Irana i Srbije, koji su krenuli vozom od Minhena do Istanbula da, obilaze}i zemqe Balkana, i kamerom bele`e pri~e gradova i qudi o slobodi kretawa, dobijawu viza, kulturnim i etni~kim razlikama, te uspostavqawu veza, kako me|u balkanskim narodima, tako i s EU. Ovaj projekat finansiraju Unesko i Evropska fondacija za kulturu, a podr`ali su ga i gradovi Maribor i Zrewanin.

Po zavr{etku }e video-zabele{ke biti postavqene na specijalnom sajtu, gde }e se, osim glavnog dokumentarnog filma, na}i i niz kratkih snimaka nastalih na Balkanu. Sajt }e ujedno biti i unikatna baza mnogobrojnih balkanskih umetnika koji }e preko wega mo}i da se predstave {iroj javnosti.

Karavan je ve} “tabanao” po Turskoj, BiH, Hrvatskoj i Sloveniji, dok su umetnici u na{oj zemqi obi{li i Novi Sad, Beograd, Suboticu, Kova~icu, Turiju, a u @iti{tu su posetili nezaobilaznu statuu Rokiju Balboau. U Zrewaninu su organizovali i radionice o video-aktivizmu, tokom koje su mladi polaznici imali priliku da nau~e kako se snimaju filmovi. Wi-

Frano Reni}

U Atomsku bawu samo o svom tro{ku

vilnik nije mewan, pa bolesnici i daqe imaju pravo da jednom godi{we odu u neku od previ|enih bawa na tri sedmice. Ako bolesnika

poput onih s termalnom, toplom vodom. Ve} godinama tra`imo da nam se omogu}i da o tro{ku zdravstvenog osigurawa idemo u Gorwu

^esto nadle`ne zdravstvene komisije ne}e da odobre bawu obolelima i kad prilo`e sve potrebne papire, ili ih upute u neka le~ili{ta koja im uop{te ne odgovaraju, recimo ona s termalnom, toplom vodom odbije neka komisija, a prilo`io je sve potrebne dokumente i tokom godine nije koristio svoje pravo, savetuje mu se da se obrati drugostepenoj komisiji, Zavodu ili najbli`oj filijali.

– Odlazak u bawu nije jedini problem obolelih od MS-a. ^esto se desi da budu upu}eni u neku od bawa koja im uop{te ne odgovara,

Trep~u, sada Atomsku bawu, jedino le~ili{te u Srbiji koje posebno pogoduje obolelima od ove bolesti, ali po{to ono nije u{lo u sistem bawa Srbije, tamo odlazimo o sopstvenom tro{ku. Materijalni polo`aj najve}eg broja obolelih od MS-a je te`ak i mali broj wih to sebi mo`e da priu{ti – obja{wava Reni}.

Da bi se unapredio rad Dru{tva, velika pa`wa poklawa se i me|unarodnoj saradwi. Nedavno su predstavnici hrvatskog Saveza bili u gostima kod obolelih od iste bolesti iz Sombora, sastanku su prisustvovali i ambasador Hrvatske u Beogradu @eqko Kupre{ak, predstavnici Republi~kog ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za socijalna pitawa, pa je potpisana je poveqa o saradwi.

– To je prvi put da se u interesu obolelih pove`u dve humanitarne organizacije Srbije i Hrvatske.

Kako je Hrvatska u brojnim me|unarodnim asocijacijama koje se bave polo`ajem i le~ewem invalidnih osoba, nadamo se da }emo se uz wihovu pomo} i mi “internacionalizovati” – zakqu~uje Reni}.

J. Barbuzan

SRBIJA I SLOVA^KA UZAJAMNO URE\UJU VOJNA GROBQA

Tamo daleko ginuli i sahraweni Posetom delegacije Vlade Srbije zvani~no je po~ela primena srpsko-slova~kog sporazuma o za{titi vojnih memorijala i mesta stradawa.

Wegovom ratifikacijom u Skup{tini na{a zemqa se prvi put u svojoj istoriji prikqu~ila velikom broju evropskih dr`ava koje su bilateralnim sporazumima uredile tu oblast.

Ina~e, na teritoriji Slova~ke je devet srpskih vojnih Srpsko strati{te u Velikom Me|eru memorijala, jedan iz austro-turskog rata osu|en na kaznu streqaskih ratova i osam iz Prvog svetwem svaki deseti pripadnik 71. skog. U Tren~inu je 1928. podignutren~inskog puka zbog pobune. ta kapela, dok su u zajedni~koj koKraq Aleksandar je 1928. odlikosturnici sahrawena 152 ratna zavao Tren~in ordenom svetog Save robqenika, internirana civila i tre}eg reda. Najzna~ajniji srpski soldata Habzbzur{ke monarhije, vojni memorijal je u Velikom Meme|u kojima je 56 srpskog pore|eru, gde je od 1914. do 1918. sahrakla. Ovaj grad je pobratim Kraguweno 5.153 Srba ratnih zarobqejevca, gde je za vreme Prvog svetnika i interniranih civila. Gro-

bqe obuhvata ne{to vi{e od jednog hektara i na wemu je kapela i nekoliko krstova.

U Srbiji su, pak, ^e{koslova~ko vojno grobqe u Kragujevcu, Spomen-hram svetog Dimitrija s kosturnicom u Lazarevcu, Spomen-kosturnica ratnika stradalih u Prvom svetskom ratu u Aran|elovcu, Spomen-hram svetog \or|a u ]elijama kod Lajkovca i Austrougarsko militarno grobqe u Beogradu, mesta gde su pokopani Slovaci.

Sporazum predvi|a i da svaka strana snosi tro{kove odr`avawa vojnih memorijala i, posebno, grobaqa na svojoj teritoriji, a postoji mogu}nost da gra|evinski materijal potreban za obnovu spomenika bude oslobo|en od carine, poreza i drugih da`bina.

Q. Male{evi}

MINISTAR @ARKO OBRADOVI] SE NE PLA[I MMF-a

Prosvetarske brqotine u Vrbasu Pro{lost koja predugo traje

hov prvenac preksino} je prikazan u klubu “Klup~e”, koji je partner “Balkanskoj vezi” u celom projektu.

– U na{oj me|unarodnoj grupi ima qudi koji ranije nisu imali nikakve veze s Balkanom, ali su stvorili neku percepciju o wemu. Mislili su da su ratna de{avawa zaboravqena i da se mo`e krenuti daqe. Onda su shvatili da su otvorili Pandorinu kutiju, da su do{li na teritoriju na kojoj i daqe ima sva~ega – ka`e jedna od ~lanica grupe Maja Malus iz Slovenije.

Wena dosada{wa iskustva na proputovawu kazuju da qudi u prvi mah zauzimaju odre|eni gard prema gostima, da bi se kasnije otvorili i zapo~eli pri~e koje se obi~no usmeravaju ka ratnim strahotama.

Italijan Ru|ero de Vir|ilis priznaje u razgovoru za “Dnevnik” da je te{ko imati jedinstven stav o Balkanu, jer se qudima sa strane ~ini kao poseban kontinent. Iz ugla ~oveka koji snima filmove, to mu je najinteresantnije mesto u Evropi.

– To je prostor gde su ujediweni svi paradoksi EU i me|unarodne zajednice. Sve stvari se de{avaju na potesu od Be~a do Istanbula i zato mi je mnogo interesantnije od Berlina.

Mnogo je ovde tema kojima bismo se mogli baviti, pa mi se ~ini da sada samo grebemo po povr{ini Zapravo, na{e i nije da dajemo odgovore, ve} stalno otvaramo nova pitawa – smatra De Vir|ilis. @. Balaban

Ministar prosvete dr @arko Obradovi} tvrdi da wegov resor ne strahuje od kresawa dr`avne uprave i preporuka MMF-a jer je u Nemawinoj ulici i {kolskim upravama zaposleno “svega” 400 qudi.

– Nedostaje nam vi{e od 100 qudi, jer po sistematizaciji treba da ih bude 502 – obja{wava Obradovi}, i nagla{ava da kao mini-

star nije iskoristio sve pogodnosti pri anaga`ovawu saradnika. – Imam po jednog dr`avnog sekretara i savetnika mawe od dozvoqenog, a ukinuo sam i jedno mesto pomo}nika ministra.

Obradovi} tvrdi da “wegovom” ministarstvu zapravo treba jo{ qudi, pogotovo zbog reforme sredweg stru~nog obrazovawa, kao i obrazovawa odraslih. I daqe

Palcem se potpisuje 1,3 milion qudi Dr Obradovi} najavio je da bi do kraja godine mogao biti usvojen zakon o obrazovawu odraslih, kako bi se re{io problem nepismenih i nedovoqno obrazovanih qudi u Srbiji. Ima ih oko 1,35 milion, a ve}ina je starija od 50 godina.

Potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} ocenila je, povodom Svetskog dana pismenosti, da su dr`ava, obrazovne institucije ali mediji odgovorni za obrazovawe qudi.

– Pora`avaju}e je {to su me|u nepismenima i onima bez osnovne {kole ve}inom `ene i deca, {to mo`e da predstavaqa wihovu daqu diskriminaciju u borbi za egzistenciju – kazala je ona. S. G.

smatra da se problem vi{ka zaposlenih u {kolstvu mo`e re{iti bez otkaza, a kako – utana~i}e nakon sastanka Vlade i razgovora sa sindikalcima.

– Ako 96 odsto buxeta Ministarstva prosvete ode na zarade zaposlenih, onda se jedino tu mo`e u{tedeti – kazao je Obradovi}, i dodao da se racionalizacija u prosveti nastavqa i naredne {kolske godine.

Me|utim, granski sindikat prosvetara “Nezavisnost” zatra`io je od Obradovi}a da preduzme mere protiv direktora {kola i na~elnika {kolskih uprava koji raspisuju konkurse za nove radnike, umesto da preuzimaju zaposlene za ~ijim je radom prestala potreba. Posebno su apostrafirani Gimnazija “@arko Zrewanin” i Sredwo{kolski centar “4. jul” u Vrbasu, koji su primili po jednog novog profesora srpskog jezika i kwi`evnosti, a nisu preuzeli koleginicu iz O[ “Bratstvo i jedinstvo” iz istog grada.

D. D.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

[KOTSKI ROK SASTAV PROMOVI[E NOVI ALBUM

„Simpl majnds” ponovo u Beogradu [kotski rok sastav “Simpl majnds” odr`a}e koncert 11. novembra u Beogradskoj areni, na turneji kojom promovi{u nedavno objavqeni album “Graffiti Soul”, najavila je kompanija “[oumaster”.

“Simpl majnds” se vra}aju u Beograd, gde su 2006. godine u Sava centru odr`ali koncert koji je peva~ Xim Ker bio opisao kao “verovatno najboqi” za tri decenije karijere benda.

“To je bio jedan od vode}ih motiva da vratimo grupu u Beograd i da u Beogradskoj areni naprave spektakularni koncert”, rekla je predstavnica “[oumastera” i produkcijske ku}e “Emou{n” Marinela Kvapil na konferenciji za novinare. najavquju}i da }e uskoro biti saop{teni podaci o broju ulaznica i cenama.

Postpankeri iz Glazgova posle niza hvaqenih, ali slabo prodavanih albuma poput “Reel To Real” (1979), “New Gold Dream” (1982) ili “Sparkle In the Rain” (1984) svetsku popularnost su stekli hitom “Don’t You Forget About Me” i albumom “Once Upon Time” (1985).Uz postepeno osipawe ~lanova izvorne postave, bend je opstao do danas predvo|en Kerom i gitaristom ^arlijem Bur~ilom , iako znatno mawe popularan nego u zenitu karijere krajem 1980ih godina.”Simpl majnds” posledwih godina izaziva ve}e interesovawe kritike i publike zahvaquju}i albumima “Black and White” (2005) i ovogodi{wem “Graffiti Soul”.

Govore}i o ciqevima novoosnovanog “[oumastera”, koji posluje kao podgrupa produkcijske ku}e “Emou{n”, Marinela Kvapil je rekla da }e “Emou{n” nastojati da u Srbiju dovede “{to vi{e stranih produkcija, kvalitetnih koncerata i da pravi velike koncertne spektakle”.

SUTRA PO^IWE 15. ME\UNARODNI FESTIVAL U KAWI@I

U Kawi`i sutra po~iwe 15.Me|unarodni festival “Xez, improvizovana muzika...” i traja}e naredna tri dana, a doma}ini i organizatori iz Umetni~ke radionice “Kawi{ki krug” obezbedili su atraktivni program na kome bi varo{ici kraj Tise mogli pozavideti mnogo ve}i gradski i kulturni centri, jer pored premijere novog komada Jo`efa Na|a na kawi{ki festival sti`e nekoliko legendi xeza, tako da se o~ekuje urnebesno muzicirawe i prava poslastica za qubiteqe muzike.

Najve}u pa`wu zasigurno privla~i svetska premijera novog komada proslavqenog plesa~a i rediteqa modernog teatra Jo`efa Na|a “Du`ina 100 igala”, koji je Na| sa trupom glumaca i muzi~ara pripremio u rodnom gradu u produkciji Regionalnog kreativnog ateqea, koji nosi wegovo ime. Premijera je sutra u 21,30 ~asova i prema re~ima direktora RKA “Jo`ef Na|” i umetni~kog direktora Festivala”Xez, improvizovana muzika...”, Zoltana Bi~keija ulaznice za premijeru vi{e nema, jer su sva mesta u velikoj sali Doma umetnosti ve} odavno rezervisana. Uz Na|a koji predstavu “Du`ina 100 igala” potpisuje i kao rediteq, na sceni }e biti glumci \er| Sakowi, Dene{ Debrei, Ishi Juwa, \ula Francia, Enike Budai i Ako{ Kalmar, a podr{ku glumcima da}e isto toliko muzi~ara dru`ine koju je okupio Sen}anin Silard Mezei, koji je i komponovao muziku za Na|ov novi komad. Uz Mezeija }e jo{ muzicirati Branislav Aksin, Kornel Papi{ta, Bogdan Rankovi}, Albert Marko{, Ervin Malina i I{tvan ^ik.

Festivalska atmosfera kre}e ve} od jutarwih sati na kawi{koj pijaci gde }e muzicirati trio Arpada Bako{a, u 19,30 ~asova u Galeriji “Tihamer Dobo” bi}e otvorena izlo`ba slika prerano preminulog suboti~kog umetnika Miklo{a Biroa. Od 20 ~asova kao

S probe Na|ovog komada „Du`ina 100 igala”

uvertira premijere Na|ovog novog komada bi}e koncert irsko-italijanskog dua Tim Trevor Brisko (saksofon) - Nikola Guazaloka (klavir), za koje je karakteristi~na svirka prefiwenog kamernog izraza i specifi~nan senzibilitet kojim stvaraju organsku savremenu muziku.

Zoltan Bi~kei najavquje, a to o~ekuju poklonici xez muzike koji u Kawi`u sti`u iz na{e zemqe i

Remek–dela Narodnog muzeja

Beta Vukanovi}, Letwi dan, 1919.

li~evi}a, Milo{a Golubovi}a, Nade`de Petrovi}, Bete Vukanovi}, Paje Jovanovi}a, Uro{a Predi}a, \ure Jak{i}a, Katarine Ivanovi} i drugih.

“Rastko Petrovi} je kazao: Sve dok ne nau~imo evropski govoriti, ne}emo biti u stawu da spoznamo vrednosti koje imamo kako

bismo mogli da ih ponudimo Evropi’, a upravo ova postavka svedo~i o tome koliko su srpski umetnici brzo u~ili da govore evropski”, kazao je Bradi}.

Vrednost na{ih umetnika, rekao je on, nije samo u tome {to su se {kolovali, putovali i boravili {irom Evrope, ve} i u tome {to su upravo taj jezik umeli da pove`u sa ne~im {to jeste wihovo bi}e i na taj na~in otvore Evropu za srpsku umetnost.

Bradi} je podsetio da su po~etkom 20. veka Nade`da Petrovi} i Petar Dobrovi} radili u Parizu.

Petrovi}eva je slikala ono {to danas nazivamo ekspresinizam, Dobrovi} - kubizam, a vrlo brzo im se prikqu~io Milan Kowovi}, Marko Risti} i mnogi drugi.Prema wegovim re~ima, dolazak umetnika u Srbiju, ~ija su se dela nalazila u kolekciji Kneza Pavla, je bio osnov za odr`avawe mnogih izlo`bi u prvoj polovini 20. veka, a Narodni muzej u Beogradu ~uva najvrednije, pokazuje i potvr|uje koliko je srpska umetnost bila konstituitivni deo razvoja srpskog dru{tva.

“Va`na je ~iwenica da je i Evropa dolazila u Srbiju i da se taj dijalog nastavqa kroz ove slike do danas”, istakao je Bradi}.

U ovoj postavci koja traje do 18. oktobra je obuhva}en period od 1850. do 1950. godine, a autori su kustosi Narodnog muzeja Qubica Miqkovi}, Gordana Stani{i} i Petar Petrovi}.Izlo`bu prati obiman katalog, na 220 stranica, sa obja{wewima autora izlo`be i bogatim reprodukcijama u boji, koje prate umetni~ke tendencije tih 100 godina.

(Tanjug)

susedne Ma|arske, da }e predstoje}i festival obele`iti nastup veterana sving epohe, jer su organizatori kawi{kog festivala ostali verni opredeqewu prisutnom od samog po~etka da pozivaju one muzi~ke veterane koji su posledwi svedoci zlatnog doba xeza. Ovaj put to }e biti posledwi `ivi basista iz orkestra Kaunta Bejsija - Henri Skiper Frenklin koji }e nastupati sa svojim stalnim partnerom U MONTREALU

Dragojevi}u priznawe za umetni~ki doprinos Na upravo zavr{enom 33. Me|unarodnom filmskom festivalu u Montrealu (Kanada), rediteq Sr|an Dragojevi} dobio je “Nagradu za najboqi umetni~ki doprinos” (Artistic Contribution Honours) za film “Sveti Georgije ubiva a`dahu”, saop{tio je ju~e Filmski centar Srbije.

Dragojevi}evo ostvarewe, ekranizovano po istoimenoj, po mnogima kultnoj, drami Du{ana Kova~evi}a, pri~i o ratu i qubavi koja obuhvata vreme Prvog balkanskog i Prvog svetskog rata, prikazano je u glavnom takmi~arskom programu festivala (World Competition). U velikoj gluma~koj ekipi glavne uloge igraju Lazar Ristovski, Nata{a Jawi} i Milutin Milo{evi}.

Pored Dragojevi}evog u Montrealu su prikazana jo{ dva srpska filma. U Svetskoj konkurenciji prvog filma (First Film World Competition) publika je mogla da vidi ostvarewe Gorana Radovanovi}a “Hitna pomo}” U punoj sali bioskopa “Latinski kvart” publika je sa velikim interesovawem sino} gledala Radovanovi}evu dramu o bolnim dru{tvenim promenama kroz koje je Srbija prolazila na raskr{}u pro{log i ovog veka.”Hitna pomo}” je metafora o svesti da se dru{tvena erozija mo`e prevazi}i samo razumevawem. Na programu “Fokus na svetski film” prikazan je prvi igrani film Vladimira Paskaqevi}a “\avoqa varo{“.

“Gran Pri” festivala dobio je francuski rediteq Toni Gatlif za film “Korkoro”, a specijalnu nagradu `irija dobio je kineski autor Vang Kvanan za film “Vejving grl”.

15

PRIZNAWE ZA KOMPOZITORSKO OSTVAREWE

Na|ova premijera, pa urnebesni yez

U GALERIJI SANU OTVORENA IZLO@BA STO GODINA SRPSKE UMETNOSTI

Ministar kulture Neboj{a Bradi} otvorio je preksino}, pred mnogobrojnom publikom, izlo`bu remek-dela Narodnog muzeja - “100 godina srpske umetnosti”, koja je prire|ena u Galeriji Srpske akademija nauka i umetnosti.

Izlo`ena su reprezentativna dela Petra Dobrovi}a, Koste Mi-

sreda9.septembar2009.

Zoranu Eri}u nagrada „Stevan Mokrawac”

turskim bubwarem Robertom Ikizom, iz [vedske i ma|arskim saksofonistom Viktorom Totom.

Ovaj trio }e na zavr{nom koncertu drugog dana podsetiti qubiteqe muzike na nezaboravnu zlatnu epohu svinga.

Pre Frenklinovog trija, drugo ve~e festivala otvori}e kvarter Miklo{a Kurine (klavir), uz koga nastupiti \er| Orban (kontrabas), Andra{ Lakato{ Pecek (bubwevi) i peva~ica Laura Kurina.

Muzicirawe kvarteta Kurina je redak primer klasi~nog xeza iz 60tih godina pro{log veka, dok }e se potom repertoarom tradicionalne srpske izvorne i duhovne muzike predstaviti Pavle Aksentijevi} i grupa “Zapis”.S nestrpqewem se o~ekuje i dolazak legendarnog ^arli Gejla, koji }e kod nas muzicirati posle dve i po decenije, koliko je pro{lo od wegovog nastupa na “Danima xeza” u Novom Sadu.

- Na tada{woj evropskoj turneji Gejl je stekao slavu zahvaquju}i wegovom promoteru Peteru Kovaldu, a zatim se jedno vreme prikqu~io grupi ~uvenog Sesila Tejlora.

Kao kompozitor i saksofonista i ni{ta mawe kao klavirista, ubrzo je postao sinonim za nekompromisnu, ~isto umetni~ku muziku u jako prqavom, kompromisnom svetu.

Postao je svetionik u mraku velike parade komercijalne kvazi umetnosti, a wegova ~ista duhovnost je i danas merilo prave umetni~ke muzike - podse}a Bi~kei.

Gejl je prihvatio poziv za zajedni~ki nastup sa Sen}aninom Silardom Mezeijem, koji je lane imao vi{e uspe{nih izdawa i pohvala kritike u Evropi i Americi, pa }e na zavr{noj ve~eri festivala nastupati uz kvartet koji predvodi Mezei u kome su jo{ Erne Hok, Ervin Malina i I{tvan ^ik. Posle nedavnog uspeha na pariskom xez festivalu na kawi{ku scenu sti`e i radionica Mihaqa Borbeqa iz Ma|arske.

M. Mitrovi}

Udru`ewe kompozitora Srbije saop{tilo je da je dobitnik nagrade “Stevan Mokrawac” za 2008. godinu Zoran Eri} za delo “Sedam pogleda u nebo” za guda~ki sekstet.Stru~ni `iri, u sastavu kompozitor Rajko Maksimovi} (predsednik), muzikolozi Ivana Tri{i} i Sowa Marinkovi} i kompozitori Ivana Stefanovi} i Milo{ Zatkalik, odlu~io je da najpresti`nije priznawe za kompozitorsko ostvarewe u na{oj zemqi, koje se ove godine dodequje 13. put, pripadne Eri}u.

Eri}evo stvarala{tvo je u protekloj godini pa`wu muzi~ke javnosti privuklo dvema izvanredno zanimqivim kompozicijama: orkestarskom, “Izme|u ~inova”, koja je premijerno izvedena na otvarawu 40. BEMUSa, i guda~kim sekstetom “Sedam pogleda u nebo” koji je doma}u premijeru imao na 17. Me|unarodnoj tribini kompozitora posve}enoj formi minijature, dok je svetska premijera bila je u Londonu.

Kako je navedeno u obrazlo`ewu `irija, ciklus minijatura “Sedam pogleda u nebo” “pleni svojom mocartovski jednostavnom lepotom i majstorstvom kompozicionog pisma, znala~kim vladawem tehnikom i medijem”.

U konkurenciji za nagradu “Stevan Mokrawac” bile su 54 kompozicije premijerno izvedene na doma}im i stranim podijumima u 2008. godini, a u naju`em izboru, pored nagra|enog dela, na{le su se i Eri}eva kompozicija “Izme|u ~inova, farsaepizoda za orkestar i opere “Maratonci” Isidore @ebeqan i “Heart in the Plastic Bag” (Srce u plasti~noj kesi) Jovanke Trbojevi}.Nagrada }e, po tradiciji, laureatu sve~ano biti uru~ena 13. novembra na otvarawu 18.

Me|unarodne tribine kompozitora u Beogradu.

MUZEJ U PRIJEPOQU DOMA]IN DANA EVROPSKE BA[TINE

Zajedni~ka briga o kulturnom nasle|u regiona Centralni program ovogodi{we turisti~ko-kulturne manifestacije “Dani evropske ba{tine” bi}e odr`an u Muzeju u Prijepoqu uz u~e{}e tri velika i zna~ajna muzeja iz Crne Gore, Republike Srpske i BiH, najavio je ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}. “Dani evropske ba{tine”, na temu “Ba{tina kao

podsticaj interkulturalnog dijaloga”, prevazi}i }e nacionalne okvire i prvi put u Srbiji pod istim krovom predstaviti reprezentativni program muzeja iz susednih zemaqa u prisustvu wihovih ministara kulture koji }e potpisati Prijepoqsku poruku obaveziju}i ih na zajedni~ku brigu o kulturnom nasle|u regiona i Evrope.

Ministar je naglasio da kultura i umetnost, ne poznaju niti priznaju granice i da predstavqaju oblast koja zapo~iwe, predvodi i razvija dijalog izme|u razli~itih naroda i dr`ava. On je dodao da u tom smislu kulturna razmena i saradwa podi`u kvalitet kulturnih programa, unapre|uju

atmosferu dijaloga i razumevawa, {to je i prioritet kulturne politike Srbije.

“Smatram da budu}nost kulturne saradwe upravo le`i u prekograni~noj saradwi, koja se ostvaruje u okviru programa kao {to su “Kultura 2007-2013, program Prekograni~ne saradwe Evropske komisije, programa Saveta Evrope, aktivnosti Saveta ministara kulture jugoisto~ne Evrope i regionalnih inicijativa i organizacija”, kazao je Bradi}.

“Dani evropske ba{tine”, ove godine }e biti odr`avani od 11. do 21. septembra, a zajedni~ki su program Saveta Evrope i Evropske komisije.

Ciq te manifestacije je da se javnosti u svim evropskim dr`avama pribli`i i u~ini dostupnim kulturno nasle|e i da se istakne jedinstvo raznolikosti zajedni~kog evropskog nasle|a, kao specifi~nog ~inioca evropskog identiteta, {to je i postignuto planiranim programom u Prijepoqu.

Program centralne manifestacije obuhvati}e izlo`be “Arheolo{ki nalazi nekropole na Kolovratu” iz zbirke Muzeja u Prijepoqu i “Bosanskohercegova~ki }ilimi” iz zbirke Zemaqskog muzeja Bosne i Hercegovine, “Savremeno crnogorsko slikarstvo od figuracije do znaka” iz Narodnog muzeja Crne Gore sa Cetiwa, “Nakit kroz vekove” iz Muzeja Republike Srpske u Bawaluci i postavka “Culture matters-Uneskovi lokaliteti u jugoisto~noj Evropi”.

SPORT

sreda9.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

26. EVROPSKO PRVENSTVO ODBOJKA[A U TURSKOJ

Drugi sada odlu~uju o na{oj sudbini Srbija - Rusija 1:3 (15:25, 25:17, 21:25, 19:25) ISTANBUL: Hala “Abdi Ipek~i”, gledalaca 175, sudije: Hobor (Ma|arska), Ja~ina (Poqska).

SRBIJA: Kova~evi} 14, Jani} 7, Petkovi}, Samarxi} (l), Grbi} 5, Niki}, Rosi} (l), Geri} 4, Miqkovi} 18, Starovi}, Petri}, Podra{~anin 10.

RUSIJA: Birjukov, Poltavskij, Ko{arev, ^ermi{in 1, Grankin 3, Kazakov 9, Tejuhin 11, Kamuckih, Bere`ko 15, Volkov 11, Verbov (l), Mihajlov 21.

Porazom od Rusije u drugom me~u druge faze takmi~ewa na Evrospkom prvenstvu u Turskoj odbojka{ka reprezentacija Srbije umawila je {anse za osvajawe jednog od odli~ja. Rusi su pobedom re{ili gotovo sva pitawa oko plasmana u polufinale, a sada Srbija mora da i{~ekuje rezultate ostalih me~eva u grupi, uz imperativ pobeda u predstoje}a dva me~a sa Finaksom i Holandijom, pa da se nada kiksu direktnih konkurenata za mesto u polufinalu.

Znali su na{i reprezentativci odakle preti opasnost, ali nikako nisu mogli da znawe primene na terenu. Ruski sredwaci maksimalno su koristili dominaciju u visini i tokom ~itavog me~a bili nere{iva enigma za na{u odbranu, ali nisu Rusi preko sredwaka dobili utakmicu. Ono {to je na{eg protivnika krasilo bio je ubita~an servis koji je bio prevaga u odlu~uju}im trenucima u svim setovima, izuzev drugog koji su osvojili na{i momci. Bio je o~igledan proma{aj koncepcije igre na{e selekcije, posebno u segmentu servisa. Od po~etka do kraja me~a opteretili smo servisom ruskog libera Verbova, a on je odigrao na vrhunskom nivou, pru`aju}i pri-

F grupa Italija - Rusija Bugarska - Holandija Srbija - Finska

1. Poqska 2. Gr~ka 3. Francuska 4. Nema~ka 5. [panija 6. Slova~ka

(14) (16.30) (19)

3 3 3 3 3 3

3 2 2 1 1 0

0 1 1 2 2 3

3:1 3:2 3:1 9:4 7:5 7:5 5:7 5:8 5:9

6 5 5 4 4 3

F grupa Srbija - Rusija Holandija - Italija Bugarska - Finska 1. Bugarska 2. Rusija 3. Holandija 4. Srbija 5. Finska 6. Italija

ti, \oli (17), Aguero (12), Merlo.

Seniorke Srbije pora`ene su od Italije u tre}em kontrolnom me~u rezultatom 1:3, po setovima (25:17, 22:25, 16:25, 22:25). Utakmica je odirana u Sasariju, u okviru priprema obe reprezentacije za nastup na Evropskom prvenstvu 2009. u Poqskoj.

– I pored poraza, slo`ili smo se svi da je utakmica bila najboqa u dosada{wem delu priprema, naravno ra~unaju}i i utakmice ove dve selekcije u Kovilovu. Igra na obe strane bila je dosta kvalitetnija, sa vrlo malo gre{aka.

Odbrana je bila odli~na, realizacija kontri jako dobra, blok siguran. Generalno gledano, me~ za visoku ocenu – rekao je u komentaru me~a Branko Kova~evi}, prvi pomo}nik selektora Zorana Terzi}a.

Seniorke Srbije odigra}e u Mantovi danas posledwu kontrolnu utakmicu protiv Italije. Od 11. – 13. septembra Srbija }e u Veroni u~estvovati na me|unarodnom turniru, na kome }e jo{ igrati Italija, Poqska i Belgija.

3 3 3 3 3 3

3 3 2 1 0 0

1:3 3:1 3:0 0 0 1 2 3 3

9:2 9:3 8:6 6:7 2:9 2:9

6 6 5 4 3 3

liku svom tehni~aru da distribuira lopte puca~ima.

S duge strane, na{ blok i odbrana nisu bili ni bleda senka iz me~a sa Italijanima i samo je u pojedinim trenucima Podra{~anin iskako iz svila u kojem je bio na{ bedem na mre`i. Grbi}eve napada~ke opcije Kova~evi}, Jani} i Miqkovi} bili su na uobi~ajenom nivou, ali samo u slu~aju kada je prijem bio dobar, a i tada bi ~esto ruski blokeri Kazakov i Volkov bili neprelazni.

Samo smo drugi set odigrali odli~no o ~emu najboqe svedo~i i rezultat (25:17), ali nismo uspeli da do karaj me~a odr`imo isti nivo napada~kog servisa i dobrog prijema, {to su Rusi maksimalno iskoristili i revan{irali se na{oj selekciji za poraz na finalnom turniru Svetske lige i opravdali zvawe najve}eg favorita za osvajawe evrospke krune u Turskoj.

M. Risti}

Bere`ko sme~uje preko bloka Miqkovi}a i Geri}a na utakmici Srbija–Rusija

Srbija - Italija 1:3 (25:17, 22:25, 16:25, 22:25)

Jelena Nikoli}

(14) (16.30) (19)

E grupa

Ohrabruju}i poraz

(9), Petrovi}, Ra{i}, Popovi}, ]ebi}.

ITALIJA: Rondon Baraca (10), Sekolo, Kardulo, Ortolani, Pi}inini (16), Arigeti, Lo Bjanko (2), Del Kore (11), Bose-

E grupa [panija - nema~ka Slova~ka - Poqska Gr~ka - Francuska

Nema~ka - Gr~ka Poqska - [panija Francuska - Slova~ka

PRIPREME SENIORKI U ITALIJI ZA EP

SRBIJA: Nikoli} (15), Brako~evi}, \erisilo (17), Krsmanovi} (9), Majstorovi} (1), Molnar, Antonijevi}, Vesovi} (7), Ogwenovi} (5), Veqkovi}

Dana{wi program

DRUGA STRANA SPORTA: ENGLEZI O NAVIJA^IMA HRVATSKE

Bolesni fa{isti Opasno se zakuvala atmosfera pred me~ Engleske i Hrvatske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, toliko da je list “San” optu`io ~elnike Hrvatskog fudbalskog saveza da koriste bolesnog fa{isti~kog mrziteqa Marka Perkovi}a-Tomsona kako bi podstakli svoje fudbalere na

na utakmici na stadionu Vembli, navodi “San”.

List podse}a da je Emil Heski bio na udaru hrvatskih navija~a koji su mu uzvikivali razne pogrdne slogane i opona{ali majmune svaki put kad bi dobio loptu u prethodna dva duela reprezentacija Engleske i Hrvatske.

sa razglasa maksimirskog stadiona imaju za ciq da dodatno zapale atmosferu”, pi{e “San”.

List podse}a i na izjavu selektora Hrvatske Slavena Bili}a koji je priznao da se u svla~ionici pu{taju Tomsonove pesme kako bi podigao moral svojim igra~ima, me|u

ti~e da je i Bili} ranije osudio ekstremnu desnicu u svojoj zemqi i fa{isti~ku pro{lost.

“San” je pitao Hrvatski fudbalski savez za{to se Tomsonove pesme pu{taju uo~i utakmica reprezentacija i za{to su navija~ima Hrvatske dozvoqeni nacisti~ki

ve}u borbu! U ~lanku “Sick Heil”, list isti~e da se pesme Marka Perkovi}a, koje obiluju mr`wom i koje veli~aju zlo~ine usta{a i genocid, pu{taju uo~i utakmica koje Hrvatska igra kao doma}in.

“Te wegove bolesne slogane uzvikuje hiqade fanova”, isti oni koji }e u sredu biti

“Perkovi}a, ~iji je nadimak Tomson po mitraqezu koji je kori{}en u ratu na Balkanu, obo`avaju navija~i Hrvatske. Oni ~esto nose uniforme nacisti~kog pokreta usta{a koji su, kao nema~ke marionete, upravqale Hrvatskom tokom Drugog svetskog rata. A pesme koje se pu{taju

kojima je i napada~ Arsenala Eduardo da Silva. Novinari britanskog lista bili su na utakmici koji je Hrvatska odigrala u subotu protiv Belorusije i tvrde da je i tada bilo fa{isti~kih slogana.

Ipak, navodi list, nema naznaka da hrvatski fudbaleri dele Tomsonove stavove i is-

pozdravi. Tako|e, pitao je i za{to se smatra dozvoqenim da se nacionalni tim povezuje sa peva~em koji glorifikuje genocid. Umesto tog dobili su slede}i odgovor od portarpola Hrvatskog saveza: “Nadam se da }emo odigrati dobru utakmicu i da }e Hrvatska pobediti”.

SPORT

DNEVNIK

sreda9.septembar2009.

17

36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ

Srbija nemo}na protiv zmajeva

Duda: Psiholo{ki nespremni

Srbija - Slovenija 69:80 (15:22, 14:17, 15:21, 25:20) VAR[AVA: Dvorana “Torvar”, gledalaca: 4.208, sudije: Brazauskas (Litvanija), Voreadis (Gr~ka) i Mihajlov (Rusija).

SRBIJA: Popovi} -, Tepi} 6 (2-1, 4-1, 2-1, 5 sk) , Teodosi} 14 (-, 6-4, 5-2, 6 as), Pauni} 7 (-, 2-2, 1-1,), Bjelica 8 (1-1, 3-2, 3-1, 5 sk) , Markovi} 2 (-, 3-1, 2-0), Tripkovi} 7 (-, 3-2, 3-1), Raduqica 4 (-, 4-2, -), Krsti} 2 (, 5-1, -), Perovi} 9 (3-3, 6-3, -, 4sk), Veli~kovi} 6 (-, 4-3, -), Ma~van 4 (, 4-2, -). [ut za jedan poen: 8-6 (75%). Za dva poena: 45-21 (46,6%). Za tri poena: 19-7 (36,8%). Skokovi: 28 (17+11). Asistencije: 13. Li~ne gre{ke: 23.

SLOVENIJA: Slokar, Lakovi~ 16 (4-3, 5-2, 7-3, 4 sk), S. Udrih 5 (, 1-1, 1-1), Brezec 4 (-, 2-2, -), Smodi{ 4 (4-4, 3-0, 1-0), Klobu~ar, Nahbar 17 (-, 5-4, 4-3, 9 sk), Dragi} 16 (6-3, 5-5, 4-1, 4 sk), Jagodnik, D. Lorbek - (2-0, -, 2-0), Golemac 4 (2-2, 1-1, -), E. Lorbek 14 (4-3, 7-4, 2-1, 5 sk). [ut za jedan poen: 22-15 (68,1%). Za dva poena: 29-19 (65,5%). Za tri poena: 21-9 (42,8%). Skokovi: 33 (25+8). Asistencije: 12. Li~ne gre{ke: 21.

kako je selektor Ivkovi} pri`eqkivao i to se odra`avalo i na ukupnu igru u poqu napada.

U drugoj ~etvrtini Slovenija je vodila i sa 14 poena prednosti (33:19) i nije se naslu}ivalo ni{ta dobro za na{ izabrani tim.

Ipak, ulazak mladog Nemawe Bjelice doneo je odre|eni kvalitet u na{u igru, pa su Ivkovi}evi izabranici te{ko, ali uporno, smawivali prednost protivnika. I taman kada nam se u~inilo da }e na{a ekipa na poluvreme oti}i s pristojnim minusom, opet su Slovenci nekoliko puta ostali sami na {utu i na odmor su oti{li s velikih 10 poena vi{ka (39:29). Do

vi}evi izabranici puno mu~ili u napadu i ve}inu ofanzivnih akcija zavr{avali igrom jedan-na-jedan, bez izra|enih pozicija. Rival je za tili ~as stigao do 18 poena vi{ka, a ni brojne izmene u postavi Srbije nisu davale rezultata.

Jednostavno, bez centara, koje su Brezec i Nahbar potpuno iskqu~ili iz igre, orlovi nisu umeli da pri|u ko{u, a spoqwi igra~i kao da nisu imali dovoqno hrabrosti da zavr{avaju napade. Na drugoj strani, Bo{tjan Nahbar je imao {uterski {ou, ali za wim nisu zaostajali ni ostali izabranici se-

Du{an Ivkovi} smatra da je razlog za poraz ko{arka{a Srbije od Slovenije u drugom kolu Evropskog prvenstva u Poqskoj bila lo{a psiholo{ka priprema na{ih igra~a. Za razliku od svog nekada{weg trenera, slovena~ki selektor Jure Zdovc isti~e da je wegov tim vi{e `eleo pobedu, ali priznaje da su Srbi umorniji u{li u me~.

Du{an Ivkovi} je posle utakmice sa Slovenijom rekao: - Slovena~ki tim je odigrao perfektno i `elim da mu ~estitam. Mi nismo bili dobro psi-

A grupa (Poznaw)

(16.30) (19.15)

C grupa (Var{ava)

D grupa (Vroclav)

Koliko smo prvog dana bili odu{evqeni igrom na{e reprezentacije u me~u sa [panijom, toliko su Ivkovi}evi izabranici ju~e bili smu{eni i slabi. Preciznije, selekcija Srbije delovala je neprepoznatqivo, ali to su iskusniji ko{arka{ki stru~waci donekle i predvideli, obzirom da se radi o veoma mladoj ekipi. Izuzetno motivisani Slovenci, no{eni podr{kom velikog broja navija~a, odmah su uzeli stvar u svoje ruke, pokazuju}i da su izvanred-

na {uterska reprezentacija, koja ume da igra odli~nu odbranu i da stvara u napadu ~iste pozicije za {ut. S druge strane, na{a odbrana gubila se u blokadama visoke postave rivala, pa su Lakovi~, Nahbar, Dragi} i Erazem Lorbek veoma ~esto ostajali neometani na {utu. Uz to, igra orlova u napadu bila je dosta neprecizna, s puno, teniskim re~nikom kazano - neiznu|enih gre{aka i izgubqenih lopti. Veza izme|u bekova i centara Srbije nije funkcionisala

poluvremena za tri poena Slovenija je {utirala 12-6, dok je na{a ekipa imala skor 11-3, ali kqu~ se ipak nalazio u {utu za dva poena, jer je Slovenija imala odli~an postotak od 69,2% (13-9), dok je Srbija bila mnogo slabija sa 36,3% (22-8).

Na`alost, ni u nastavku se stvari nisu promenile u korist na{e reprezentacije. Naprotiv, Slovenci su jo{ vi{e poboq{ali {ut za tri poena, poga|aju}i bukvalno iz svake pozicije, dok su se Ivko-

1. Poqska 2. Litvanija 3. Turska 4. Bugarska

(18.15) (21.15)

Du{an Ivkovi}

holo{ki pripremqeni posle te{ke utakmice sa [panijom.

Bioritam nam je bio u padu. Na drugoj strani, u prvom poluvremenu Slovenci su imali 60 odsto {ut iz igre i bilo je jako te{ko sa~uvati ih. Mo`da su dva rana faula Krsti}a uticala da izgubimo balans ispod ko{a i od tog trenutka Slovenci su po~eli da dominiraju. Tako|e, wihovi bekovi su jako iskusni i mislim da su to iskustvo odli~no iskoristili.

Selektor se kratko osvrnuo i na dana{wi me~ s Britancima: - Da nam je neko pre po~etka prvenstva ponudio da se plasiramo u drugi krug s jednom pobedom u grupi, naravno da bi to prihvatili. Sada smo u situaciji da nam me~ protiv Britanaca bude odlu~uju}i, ali verujem da

VE^ERAS (21.15, TV) POSLEDWI ME^ U C GRUPI: SRBIJA – VELIKA BRITANIJA

Mensah-Bonsu predvodi Ostrvqane Ve~eras se zavr{ava takmi~ewe po grupama na 36. Evrobasketu u Poqskoj, a pred selekcijom Srbije je duel s Velikom Britanijom. Prakti~no nikada Ostrvqani nisu igrali bitnu ulogu u evropskoj ko{arci, a zna~ajniju rolu dobili su tek dolaskom ameri~kog trenera Krisa Fin~a na mesto selektora i prihvatawem NBA zvezda Luola Denga, Bena Gordona i Popsa Mensah-Bonsua da zaigraju za dr`avni tim.

Iako su, mesecima pre takmi~ewa u Poqskoj, najavqivali velike ambicije na Evrobasketu, Britanci su na wega stigli li{eni pomo}i Denga i Gordona, pa je predvodnik ekipe postao sjajni, 26-godi{wi Mensah-Bonsu. Kako je selektor Fin~ najavio, osnovni ciq Velike Britanije je da stvori mo}nu ekipu za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine, a ovaj [ampionat izvanredna je provera za wegove izabranike.

Do Evroabasketa 2009. Britanci su stigli posle dugog putovawa iz B divizije evropske ko{arke, a na tom putu su ih predvodili iskusni igra~i Robert Ar~iblad i Andrju Bejts.

Iako se, pred start kvalifikacija, ~inilo da je to nemogu}a misija, na{i ve~era{wi

Pops Mensah-Bonsu

0 86:54 0 86:79 1 136:165 2 158:168

2 2 3 2

2 2 1 1

1 1 1 0

1 154:145 1 141:143 0 70:65 1 68:81

3 3 2 1

2 2 1 1

2 1 0 0

0 152:125 1 135:137 1 57:66 1 59:72

4 3 1 1

D grupa Prvo kolo: Poqska - Bugarska 90:78, Turska - Litvanija 84:76. Drugo kolo: Litvanija - Poqska 75:86, Bugarska Turska sino}.

[panija - Slovenija (18.15) Srbija - V. Britanija (21.15)

@estok duel pod ko{em Srbije

1 1 1 0

B grupa Prvo kolo: Rusija - Letonija 81:68, Francuska - Nema~ka 70:65. Drugo kolo: Nema~ka - Rusija 76:73, Letonija Francuska sino}.

1. Slovenija 2. Srbija 3. [panija 4. V. Britanija

B grupa (Gdawsk)

lektora Jurija Zdovca. Sve to donelo je Sloveniji izuzetno ubedqivih 16 poena vi{ka (60:44) i bilo je izuzetno te{ko poverovati kako na{ tim mo`e da se vrati u ovaj me~ u posledwih 10 minuta.

Iskrica nade pojavila se pet minuta pre kraja, kada je Srbija smawila vo|stvo rivala na 57:68.

Na{a odbrana igrala je mnogo anga`ovanije i o{trije, ali u tom trenutku ponovo se desio strahovit pad u igri orlova. U{ao je u igru ponovo Nahbar, zakucao loptu u na{ ko{, ostvario skok u odbrani i opet su se Slovenci odlepili na ubedqivih 74:57, {to je bio i kraj svih nadawa da }e se orlovi vratiti u me~. Veoma lo{a partija tokom ~itavog me~a pla}ena je porazom, ali on ne mewa puno, kada je ostvarewe ciqa Srbije u pitawu. Iskori{teno je, eto, “pravo” na slabiji dan, a ve} ve~eras to pravo Srbi ne}e imati. Moraju da pobede Veliku Britaniju i da pobedom u|u u drugu fazu takmiA. Predojevi} ~ewa.

1 1 2 2

C grupa Prvo kolo: Srbija - [panija 66:57, Slovenija - Velika Britanija 72:59. Drugo kolo: Srbija - Slovenija 69:80, [panija - Velika Britanija sino}.

Makedonija - Hrvatska (16.30) Izrael - Gr~ka (19.15)

Poqska - Turska Litvanija - Bugarska

1. Gr~ka 2. Hrvatska 3. Makedonija 4. Izrael

1. Rusija 2. Nema~ka 3. Francuska 4. Letonija

DANA[WI PROGRAM

Rusija - Francuska Nema~ka - Letonija

A grupa Prvo kolo: Gr~ka - Makedonija 86:54, Hrvatska - Izrael 86:79. Drugo kolo: Izrael Makedonija 79:82, Gr~ka - Hrvatska sino}.

rivali su igrali veoma dobro i iznenadili su mnoge favorite.

Pops Mensah-Bonsu je, dakle, lider tima. Re~ je o igra~u koji je promenio dosta klubova tokom prethodnih godina. Bio je ~lan Benetona i Huventuda u Evropi, a branio je boje i NBA liga{a Dalasa i San Antonija. Igra na poziciji krilnog centra, a tokom kvalifikacija prose~no je postizao 12 poena i imao 10 skokova. Uz wega, odli~nim igrama isticao se i u~enik kolexa Arizona Erik Boateng.

Mana selekcije Velike Britanije nalazi se u wenoj neuigranosti i u neiskustvu kada su nastupi na velikim takmi~ewima u pitawu. Ipak, igra u me~u sa Slovenijom tera na oprez u~enike selektora reprezentacije Srbije Du{ana Ivkovi}a, jer }e naspram sebe imati atletski veoma jaku ekipu. Naravno, na{ tim je favorit u ve~era{woj utakmici, ali samo pod uslovom da zadr`i pristup me~u kao da je re~ o susretu sa [panijom.

Utakmica Srbija - Velika Britanija igra se u dvorani Torvar u Var{avi, a po~etak je zakazan za 21.15 ~asova, uz TV prenos.

A. P.

2 2 1 1

2 0 1 0

0 176:153 2 147:172 0 84:76 1 78:90

4 2 2 1

}e na{i igra~i biti mnogo boqe psiholo{ki pripremqeni i da ne}e podle}i pritisku - zakqu~io je Ivkovi}.

Jure Zdovc je bio prezadovoqan ishodom me~a i igrom svog tima: - Pobedili smo zbog dve stvari. Prvo, vi{e smo `eleli ovu pobedu, a drugo, kao {to je Duda rekao, Srbija je ju~e imala te{ku utakmicu i nije uspela da se oporavi. Tako|e, na{i navija~i su nam dali dodatnu snagu i zahvaquju}i wima pru`ili smo 120% mogu}nosti.

Na pitawe kako se ose}a posle pobede nad svojim biv{im trenerom, slovena~ki selektor je odgovorio: - Ponosan sam {to sedim ovde zajedno s Du{anom, a najmawe je va`no ko je pobedio. Nadam se da }emo jo{ dugo voditi na{e timove i odigrati jo{ mnogo me|usobnih utakmica.

POSLE POBEDE NAD [PANIJOM

Srbi naprasno tre}i favoriti Da pobeda nad aktuelnim prvacima sveta i te kako podi`e rejting na{oj ko{arci svedo~e brojne reakcije {irom sveta, a ni bukmejkeri nisu ostali imuni na partiju koju su protiv [panije pru`ili izabranici Du{ana Ivkovi}a.

Samo dan nakon {to je kladionica “Bet end vin” objavila da srpski ko{arka{i nisu favoriti za medaqu, dodeliv{i im kvotu 21 za osvajawe titule (naspram [panaca koji su imali 1,5, Gr~ke sa 8, Francuske sa 11, Litvanije i Hrvatske sa 15, te Slovenije sa 18), stvari su se drasti~no promenile samo 24 ~asa kasnije. [panci i daqe slove za najve}e favorite, sada s kvotom 1,9, a Grci su posle dobrog nastupa protiv Makedonije spustili svoju kvotu na 6,5. Tre}e mesto na listi favorita odjednom je zauzela reprezentacija Srbije, ~ija je kvota sa 21 spala na 7,5.

18

SPORT

sreda9.septembar2009.

DNEVNIK

KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI JU@NA AMERIKA Danas Bolivija - Ekvador Urugvaj - Kolumbija Sutra Paragvaj - Argentina Venecuela - Peru Brazil - ^ile 1. Brazil 2. ^ile 3. Paragvaj 4. Argentina 5. Kolumbija 6. Ekvador 7. Urugvaj 8. Venecuela 9. Bolivija 10. Peru

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

8 8 8 6 5 5 4 5 3 2

6 3 3 4 5 5 6 3 3 4

1 4 4 5 5 5 5 7 9 9

(21) (23) (01.00) (03.00) (03.00) 28:7 25:16 21:13 20:18 9:11 18:22 23:17 19:26 19:31 8:29

30 27 27 22 20 20 18 18 12 10

AFRIKA Grupa A Danas Kamerun - Gabon Sutra Gabon - Maroko 1. Gabon 2. Togo 3. Kamerun 4. Maroko

3 4 3 4

2 1 1 0

0 2 1 3

(16.30) (16.30) 1 1 1 1

5:3 5 2:1 2:3

6 4 2

SEVERNA, CENTRALNA AMERIKA I KARIBI Sutra Trinid. i Tobago - SAD (01.15) El Salva. - Kostarika (03.00) Meksiko - Honduras (03.00) 1. Honduras 2. SAD 3. Meksiko 4. Kostarika 5. El Salvador 6. Trin. i Tobago

7 7 7 7 7 7

4 4 4 4 1 1

1 1 0 0 2 2

2 14:7 2 13:9 3 11:9 3 9:12 4 7:10 4 8:15

13 13 12 12 5 5

AZIJA – plej-of Saudijaska Arabija - Bahrein (21.15) - prvi me~ 0:0

Argentinci na mukama Posle poraza u susretu s Brazilom (1:3) reprezentacija Argentine se na{la na mukama, samo je pobede ostavqaju trci za plasman za Mondijal. Legendarni Dijego Maradona kada je seo na klupu gau~osa obe}avao je kule i gradove, ali se sve izjalovilo, Argentinci su tek na ~etvrtoj poziciji u ju`noameri~kim kvalifikacijama iza reprezentacija Perua i Paragvaja, {to je ravno seznaciji.

Naravno, Argentinci su u ~udu, da nije re~ o Maradoni ve} bi selektor bio odavno smewen, ovako „el pibe“ ima {ansu da u preostala tri me~a popravi utisak.

- Uvek je ru`no kada izgubite od Brazila. @eleli smo trijumf, ali sada }e nam posao biti mnogo te`i i komplikovaniji. Odgovornost je moja, nikada ne bih okrivio igra~e. Radi}u sa wima kao lud da bismo izborili plasman na Mondijal. Ovaj poraz me ne}e slomiti - izjavio je Maradona.

Nekada najboqi fudbaler sveta izgleda da je izgubio kompas, Brazilu je suprotstavio tim sa „penzionerima“, Veronom (34) i Palermom (35), a me|u rezervama bio je Skjavi - debitant od 36 godina!? Na drugoj strani, za Valtera Samjuela i

1. [vajcarska 2. Gr~ka 3. Letonija 4. Izrael 5. Luksemburg 6. Moldavija

1. Slova~ka 2. S. Irska 3. Poqska 4. Slovenija 5. ^e{ka 6. San Marino

1. Slova~ka 2. Norve{ka 3. Kipar 4. Hrvatska 5. Srbija

4 3 2 2 1

2 1 1 1 0

2 1 0 0 0

(16.30) (18) 0 1 1 1 1

8:6 6:6 3:3 3:3 1:2

8 4 3 3 0

br`e postignemo gol. Igrali smo uporno dugim loptama preska~u}i sredinu terena.

Ipak je pas na{e najja~e oru`je, a s obzirom na to da smo takvom taktikom i ranije imali pozitivna iskustva sa Skandinavcima, o~ekujem da sli~no bude i ovog puta.

Nezadovoqan u~inkom pojedinaca u Novom Sadu selektor Ratomir Dujkovi} najavio je promene u timu. Tako bi umesto golmana @ivkovi}a izme|u stativa trebalo da danas bude Danilovi}. Lako je mogu}e da umesto {topera Savi}a priliku dobije Milanovi}, a

0 14:4 2 9:4 1 8:3 1 9:5 4 4:8 7 0:21

17 13 12 10 6 1

7 7 7 7 7 7

5 4 4 2 1 0

1 1 1 3 2 2

1 2 2 2 4 5

13:6 16 12:6 13 11:6 13 10:9 9 3:13 5 2:11 2

7 8 7 7 7 8

5 4 3 3 2 0

1 2 2 2 3 0

(17.20) (20.45) (20.45) 1 2 2 2 2 8

19:8 13:7 19:8 10:4 8:6 1:37

16 14 11 11 9 0

Grupa 4 Fudbaleri Gane slave plasman na Mondijal

U delikatnoj situaciji su i fudbaleri Portugala, koji nikako da uhvate ritam, posledwa prilika im je dvome~ s Ma|ari-

ma, ako izbore dve pobede mo`da }e u bara`.

- Siguran sam da }emo igrati na Mondijalu - tvrdi najboqi igra~ sveta Kristijano Ronal-

do. - Sre}a nam je okrenula le|a, izgubili smo nekoliko neplaniranih bodova, ali }emo sve sada nadoknaditi.

Prvi veliki ispit Ronaldo i drugovi imaju ve~eras u Budimpe{ti. Ma|ari posle dvadesetak godina prvi put su u prilici da se kvalifikuju na Mondijal, ali nacija je dosta skepti~na, jer laka kowica nikada do sada nije pobedila Portugalce.

Bi}e zanimqivo i na Vembliju gde Hrvati, bez Modri}a, Eduarda, ]orluke i golmana Pletikose, tra`e bodove za bara`. _ Pre dve godine pobedili smo Engleze i izbacili ih s Evropskog prvenstva, sada bi-

smo bili zadovoqni i remijem - iskren je selektor kockastih Slaven Bili}. - Imamo velikih problema oko sastava tima, ali ve} }emo se nekako sna}i.

Fudbalska euforija je i u Bosni, u slu~aju da pobede Turke izabranici ]ire Bla`evi}a obezbedi}e bara`.

- Igramo u Zenici, gde reprezentacija nikada nije izgubila ka`e ]iro Bla`evi}.- Imamo sjajan tim, dobru atmosferu i odli~ne uslove, verujem da }emo pobediti Turke.

Do kraja kvalifikacija za Mondijal u Evropi i Aziji ostalo je jo{ tri kruga,a za Ju`nu Afriku ima jo{ 24 mesta.

G. K.

Odlu~io Dos Santos

Danas Slova~ka - Kipar Norve{ka - Srbija

2 1 3 4 3 1

Grupa 3

Ki{a kvari pas igru

Novi Sad – Teleoptik 0:1 (0:1)

u navalnom redu da mesto uz Sulejmanija zauzme Aleksi}, koji na “Kara|or|u” nije bio ni na klupi za rezerve.

- Najve}i hendikep Aleksi}a je taj {to ne igra u svom klubu. Tako brzo mo`e da sagori u reprezentativnim me~evima, ako ga ne krene. Ipak, ne{to moramo da mewamo u napadu i mogu}e je da ba{ na{ najmla|i napada~ bude adekvatno re{ewe – rekao je pred put u Norve{ku Dujkovi}, nagovestiv{i da se tra`i i mesto za strelca jedinog gola iz duela sa Slovacima, Bosan~i}a.

Bez obzira na sve, utisak je da i daqe u odbrani vlada najve}a promaja i da je tandem centarhalfova Rajkovi} – Vukovi} prakti~no nenadoknadiv. Zato ne}e biti iznena|ewe ukoliko danas {ansu dobije i naknadno pozvani Igwatovi}.

Utakmica Norve{ka – Srbija u Fredrik{tatu danas po~iwe u 18 sati.

S. S.

5 4 3 2 1 0

^e{ka - San Marino S. Irska - Slova~ka Slovenija - Poqska

PRVA LIGA SRBIJE

Grupa 7

7 7 7 7 8 8

(19.30) (20.30) (20.45)

Grupa 2

Putnici u Ju`nu Afriku

Danijel Aleksi} (17) o~ekuje {ansu

Malta - [vedska Albanija - Danska Ma|arska - Portugal

Izrael - Luksemburg (20) Letonija - [vajcarska (20.30) Moldavija - Gr~ka (20.30)

MLADA REPREZENTACIJA IGRA U NORVE[KOJ

Te`ak zadatak imaju mladi fudbaleri Srbije u kvalifikacijama za EP u Danskoj 2011. godine. Prvi me~ orli}i su izgubili u Novom Sadu od Slova~ke 1:2, pa im sada preostaje da se vade na gostuju}em terenu u Norve{koj. Ni Norve`ani nisu u sjajnoj situaciji. U subotu su izgubili kod ku}e od Hrvata 1:3, a u prvom kolu, tako|e kao doma}ini, igrali su sa Slova~kom 2:2.

Uteha im je jedino pobeda na Kipru od 3:1.

Dana{wi me~ igra se u Fredrik{tadu u kojem od dolaska na{ih reprezentativaca ki{a ne prestaje.

- To bi mogla da bude ote`avaju}a okolnost za na{u pas igru kojom nameravamo da se suprotstavimo doma}inu – veli kapiten Srbije Miralem Sulejmani. – Protiv Slovaka smo gre{ili `ele}i da {to

Danas Grupa 1

1. Danska 2. Ma|arska 3. [vedska 4. Portugal 5. Albanija 6. Malta

Do sada su plasman na Svetsko fudbalsko prvenstvo u Ju`noj Africi obezbedili: Holandija, Brazil, Gana, Severna Koreja, Ju`na Koreja, Japan, Australija i doma}in Ju`na Afrika. Saudijska Arabija i Bahrein ( prvi me~ 0:0) igraju dodatne kvalifikacije za bara` me~ s Novim Zelandom.

Posle dana{wih me~eva, ako pobede, plasman na Modijal mogli bi da obezbede jo{ [panija, Engleska, Srbija, Paragvaj i ^ile.

Maura Zaratea nema mesta u najboqoj selekciji, a Dijego Milito, Fernando Gago i Serhio Aguero (ina~e Maradonin zet) sede na klupi.

EVROPA

NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca 500, sudija: Nikoli} (Kragujevac). Strelac: Dos Santos u 40. minutu. @uti kartoni: Zeqkovi}, \uki}, ^ovilo (Novi Sad), Miqkovi}, Ran|elovi}, Dos Santos i Jerini} (Teleoptik).

NOVI SAD: Vesi} 6, Zeqkovi} 6, \uki} 6, Jovanovi} 6, Baqak 6, ^ovilo 6, Novakovi} 7, Stevan~evi} 6 (Vujaklija), Drini} 7 (Ra{iovan -), Avri} 6, Kova~evi} 6 (Popovi} -).

TELEOPTIK: Risti} 7, Miqkovi} 6, Kari{ik 6, Stani} 7, Brkovi} 7, Stevi} 7, Milojevi} 6 (Popara), Ran|elovi} 6, Dos Santos 8 ([}epovi} -), Jerini} 7, Adamovi} 7 (Jovanovi} -).

Partizanova filijala demonstrirala je prepoznatqivu {kolu fudbala na Detelinari i u Zemun se vra}a sa tri boda. Prema razvoju doga|aja na ternu nere{eno bi bilo pravednije, ali je utisak da su gosti bili organizovaniji sa jasnom fizionomijom, dok je doma}in sve vreme bio uporan, ali nervozan i brzoplet.

I u takvoj igri kanarinci su stvorili nekoliko lepih {ansi, ali im je sre}a okrenula le-

|a. Risti} je u 17. minutu zaustavio {ut Kova~evi}a, u 21. makazice Drini}a izmamile su uzdahe na tribini, a istom igra~u je devet minuta kasnije odbrana gostiju izblokirala {ut. I onda je, prema nepisanom pravilu, stigla kazna. Teleoptik je izveo korner, lopta je sa druge stative vra}ena na suprotnu stranu, a Brazilac Aleks Dos Santos je odmerenim udarcem glavom pogodio suprotni ugao Vesi}evog gola.

Prvu {ansu u nastavku imao je Novakovi}, ali je Risti} paradom izbacio loptu u korner, a u posledwih 15-ak minuta bila je to igra na jedan gol. Prvo je Ra{iovan {utirao pored gola, zatim je Kova~evi} “otpadak” poslao preko pre~ke, da bi tri minuta pre kraja Zeqkovi} proigrao ^ovila, a ovaj ga|ao kontra-ugao, no, za malo je bio neprecizan. U 90. minutu vi|en je pravi karambol u {esnaestercu gostiju, reklamirana je i ruka nekog od Zemunaca u opt{oj gu`vi, ali tako nije mislio arbitar Bojan Nikoli} koji je posle pet minuta zaustavnog vremena odsvirao kraj, na radost gostiju, a brigu `uto-plavih.

S. Savi}

Novi Sad - Teleoptik Radni~. (S) - Prole.

In|ija - Sevojno Point Srem - Dinamo ^SK Pivara - Banat Mlad. (L) - Kolubara N. Pazar - Mladost (A) Sloga (K) - Radni~. (N) Zemun - Be`anija 1. Kolubara 4 2. Srem 4 3. Novi Pazar 4 4. In|ija 4 5. ^SK Pivara 4 6. Mladost (A) 4 7. Proleter 4 8. Teleoptik 4 9. Radni~ki (S) 4 10. Banat 4 11. Sevojno Point4 12. Sloga (K) 4 13. Dinamo 4 14. Mladost (L) 4 15. Novi Sad 4 16. Zemun 4 17. Be`anija 4 18. Radni~ki (N) 4

3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 1 1 0 0

1 0 0 2 2 1 0 0 0 2 2 1 1 3 0 0 2 1

0 1 1 0 0 1 2 2 2 1 1 2 2 1 3 3 2 3

0:1 (0:1) 0:2 (0:0) 1:1 (0:0) 3:0 (1:0) 0:0 0:1 (0:1) 3:1 (1:1) 2:2 (1:2) 1:0 (0:0) 5:1 10 6:2 9 7:4 9 5:3 8 3:1 8 4:3 7 8:5 6 6:4 6 5:4 6 3:2 5 2:2 5 4:5 4 1:4 4 1:2 3 2:6 3 1:7 3 1:3 2 4:10 1

U slede}em kolu (12/13. septembra) sastaju se: NOVI SAD: Proleter - Novi Pazar, BEOGRAD: Be`anija - Radni~ki (S), SEVOJNO: Sevojno Point - Zemun, VRAWE: Dinamo - In|ija, BANATSKI DVOR: Banat - Srem, LAZAREVAC: Kolubara - ^SK Pivara, NI[: Radni~ki - Mladost (L), BEOGRAD: Teleoptik - Sloga (K), APATIN: Mladost - Novi Sad.

NOVOSADSKI SUPERLIGA[ UVELI^AO JUBILEJ SLAVQENIKA

Revija golova u Vrdniku Rudar - Vojvodina 0:9 (0:3) VRDNIK: Stadion Rudara, gledalaca 400, sudija: Maksimovi} (In|ija). Strelci: Maksimovi} u 6, Laki} u 7, Babi} u 15, Mito{evi} u 48, Huci{vili 51. i 59, Smiqani} u 64, Sekuli} u 85. i Mi{~evi} u 87. minutu. @uti kartoni: Travica i M. Boji} (Rudar).

RUDAR: Savi}, Bo`i}, Le`akov, K. Travica, Jovi}, Mitrovi}, Ninkovi}, Gravara, Marinkovi}, Stri~evi}, M. Boji}. Igrali su jo{: Ivanu{i}, Q. Boji}, L. Boji}, Trivun~i}, Gerberc, Uro{evi}, Quboja, Bre{ko, Mili~evi}, S. Travica.

VOJVODINA: Risti}, Laki}, Gvozdenovi}, Karan, Kova~evi}, Ple~, Tumbasevi}, Smiqani}, Babi}, Maksimovi}, Huci{vili. Igrali su jo{: Peri}, Medojevi}, [u{war, Sekuli}, Mito{evi}, Zeqko, Be~eli}, Mi{~evi}, Mihajlovi} i Xaji}.

U sklopu proslave 90 godina postojawa i rada FK Rudar iz Vrdnika, ~lana op{tinske lige Ruma Irig prvi razred, gostovala je novosadska Vojvodina. Revijom golova Vojvodina je pobedila mnogo slabijeg rivala, ~ak 9:0, a prema {ansama rezultat je mogao biti i ubedqiviji.

B. Rokni}

Lihten{tajn - Finska (19.30) Vels - Rusija (20.45) Nema~ka - Azerbejyan (21.45) 1. Nema~ka 2. Rusija 3. Finska 4. Vels 5. Azerbejyan 6. Lihten{tajn

7 7 7 7 7 7

6 6 4 3 0 0

1 0 1 0 1 1

0 20:4 19 1 15:3 18 2 10:11 13 4 5:7 9 6 1:9 1 6 1:18 1

Grupa 5 Jermenija - Belgija BiH - Turska [panija - Estonija 1. [panija 2. BiH 3. Turska 4. Belgija 5. Estonija 6. Jermenija

7 7 7 7 7 7

7 5 3 2 1 0

0 0 2 1 2 1

(18) (20) (22) 0 2 2 4 4 6

18:2 21 20:7 15 10:7 11 10:16 7 7:19 5 3:17 1

Belorusija - Ukrajina Andora - Kazahstan Engleska - Hrvatska

(19) (20) (21)

Grupa 6

1. Engleska 2. Hrvatska 3. Ukrajina 4. Belorusija 5. Kazahstan 6. Andora

7 8 7 7 7 8

7 5 4 3 1 0

0 2 2 0 0 0

0 1 1 4 6 8

26:4 21 16:7 17 14:6 14 15:11 9 7:22 3 2:30 0

Grupa 7 Far. Ostrva - Litvanija (18.15) Rumunija - Austrija (20.45) Srbija - Francuska (21) 1. Srbija 2. Francuska 3. Austrija 4. Litvanija 5. Rumunija 6. F. Ostrva

7 7 7 7 7 7

6 4 3 3 2 0

0 2 1 0 2 1

1 15:5 18 1 9:7 14 3 10:10 10 4 6:6 9 3 8:11 8 6 2:11 1

Grupa 8 Italija - Bugarska Crna Gora - Kipar 1. Italija 2. R. Irska 3. Bugarska 4. Kipar 5. Crna Gora 6. Gruzija

7 8 7 7 7 8

5 4 2 1 0 0

2 4 5 2 4 3

(20.50) (21.15) 0 11:3 17 0 10:6 16 0 10:5 11 4 7:11 5 3 6:12 4 5 4:11 3

Grupa 9 [kotska - Holandija (20.30) Norve{ka - Makedonija (20.30) 1. Holandija 2. [kotska 3. Norve{ka 4. Makedonija 5. Island

7 7 7 7 8

7 3 1 2 1

0 1 4 1 2

0 16:2 21 3 6:10 10 2 7:6 7 4 4:9 7 5 7:13 5

KUP NA TERITORIJI NOVOG SADA

Slavija u Koviqu

Danas su na programu utakmice osmine finala kupa na teritoriji Fudbalskog saveza grada Novog Sada.Sastaju se - NOVI SAD: Kabel - Fr{kogorac, Crvena zvezda Tatra, KOVIQ: [ajka{ Slavija, RAKOVAC: Borac Cement, TEMERIN: TSK Omladinac, SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo ^enejac, LEDINCI: Vinogradar - Borac ( Novi Sad), SIRIG: Sirig - Indeks.

Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati, me~evi ~etvrtfinala su na programu 23. septembra.

G. K.

SPORT

DNEVNIK

sreda9.septembar2009.

19

SRBIJA SPREMNA ZA SPEKTAKULARNI KVALIFIKACIONI ME^ VE^ERAS S FRANCUZIMA

Orlovi, neka leti perje petlovima Odavno je kvalifikacioni susret za plasman na Svetsko fudbalsko prvenstvo izme|u Srbije i Francuske zavredio titulu istorijskog. To se ose}a na svakom koraku po nezapam}enom interesovawu nacije i eufori~nom raspolo`ewu koje traje i podi`e se iz ~asa u ~as. I nema dileme, u sudaru srpskih orlova i francuskih petlova lete}e perje na krcatoj Marakani. Selektor Anti} dobio je priliku da na zavr{noj pres konferenciji u Kovilovu objasni francuskim novinarima za{to je ba{ ovaj me~ zvaredeo i prefiks “vi{e od igre”.

Odgovara nam i podela plena, bod tako|e otvara skoro {irom vrata daleke Ju`ne Afrike.

- Kalkulacijama nikada nisam bio sklon, kao ni nekim pore|ewima sa pro{lim vremenima. Inferiorni nikada ne}emo biti. Ni sada, ni u budu}nosti, ni prema kome. Zato i nagla{avam uvodni respekt, a potom i posve}enost sopstvenim ciqevima. Bi}emo autoritativni na terenu. A autoritet

Bez poraza u Beogradu Sa Francuzima smo odmerili snage dosada ~ak 27 puta, ra~unaju}i takmi~arske i prijateqske duele. Bilans je potpuno izjedna~en- po 10 pobeda uz sedam remija. Petlovi imaju ne{to boqu gol razliku43:40.

Zanimqiv je podatak da smo pet puta ugostili Francuze u glavnom gradu i nikada nismo do`iveli poraz- 4 trijumfa uz jedan nere{en ishod i gol razliku 12:5. Posledwi put slavili smo daleke 1988. godine tako|e u kvalifikacijama za SP sa 3:2, golovima Spasi}a, Su{i}a i Piksija Stojkovi}a.

Trenutno Francuska zauzima poziciju broj 10, a Srbija je silno napredovala i do{la do 13 mesta na FIFA rang listi najuspe{nijih selekcija sveta.

Italijan Roseti na centru Stadion C. zvezde. Kapacitet 50.000 (sve karte prodate).

Po~etak: 21 (TV). Sudija: Roseti (Italija).

SRBIJA: Stojkovi}, Ivanovi}, Obradovi}, Vidi}, Lukovi} (Suboti},Dragutinovi}), Stankovi}, Milija{ (Ninkovi}), Krasi}, Ka~ar, Jovanovi} i @igi}.

FRANCUSKA: Loris, Sawa, Galas, Abidal, Evra, Tulalan, L.Diara, Gurkuf, Anelka, Benzema (Riberi) i Anri.

- Velika i zna~ajna utakmica u trci za Mondijal, protiv respektabilnog rivala iz samog vrha svetskog fudbala. Put kojim idemo je dobar, vodi nas ka ispuwewu sna.

Imao sam `equ kada sam postao selektor da napunimo Marakanu. Ispunio sam je. Animirali smo Srbiju, svaki na{ gra|anin do`ivaqava ovu selekciju kao deo sebe. I zbog toga smo ponosni. I na kraju rekao sam da se u Ju`nu Afriku ide preko Beograda i u situaciji smo da i to ostvarimo. Za mene je sve ovo privilegija i satisfakcija- bio je nadahnut na{ selektor.

Da li su francuske kolege razumele poruku ili ne, mawe je va`no.

Iskusni strateg nastavio je u svom stilu.

- Idemo daqe, ne zadovoqavamo se postignutim. Ovaj duel nije samo probudio domovinu, on ju je ustalasao, dao povod za u`ivawe, motiv je ovo za lep{i iskorak u budu}nost. Zato, hajmo zajedno do sre-

Od wega se o~ekuje gol: Nikola @igi}

}e. Svi smo to zaslu`ili, povod je izuzetan. Kod na{e ku}e kreiramo soptsvenu sudbinu, sa dobro poznatom podr{kom publike sve }e biti daleko lak{e.

Vra}amo se na u`u, fudbalsku problematiku. Stankovi}, Vidi}, Lane Jovanovi}, @igi} i ostali spremni su, do neba motivisani, za bitku u kojoj sa talona treba da pokupe tri boda, izbri{u svaku neizvesnost, overe mondijalsku vizu.

- Iskoristili smo ne{to du`i period za pripreme na pravi na~in da iza|emo jo{ ja~i, i euforiju preto~imo u pozitivnu energiju.

Zadovoqan sam jer je sve {to sam zamislio ura|eno. Poklonili smo pa`wu i nizu sitnih detaqa, koji u ovakvim prilikama mogu da re`iraju ishod duela. Dakle, spokojni o~ekujemo spektakl - veli Anti}.

Uz gomilu epiteta selektor izbegava da se konkretnije bavi sta-

ZABELE@ENE BESEDE ORLOVA TOKOM PRIPREMA U KOVILOVU

Respekt, euforija, vera u pobedu...

Red, rad, disciplina i dobro raspolo`ewe su glavne karakteristike desetodnevnih priperma na{eg nacionalnog tima uo~i va`nog okr{aja sa Francuskom. Orlovi sa selektorom Anti}em zaista podse}aju na slo`nu i sre}nu porodicu, u kojoj su potpuno jasna pravila igre i {to je najbitnije po{tuju se bez pogovora. Kovilovo, stara baza, ali sa nekim novim re`imom koji va`i za sve, bez obzira na ime i prezime, status ili funkciju, jednostavno idealan primer kako treba da izgleda sportski kamp uo~i okr{aja sa zavidnim takmi~arskim ulogom. U takav program, koji je definisan iz minuta u minut, uklopili su se i novinari koji su svakoga dana dobijali najsve`ije informacije na redovnim pres konferencijama, gde su imali priliku da razgovaraju sa po dvojicom reprezentativaca. Jednostavno, da bi se sa~uvao preko potreban mir, na delu je bila delimi~na izolacija.

U predve~erje spektakla na Marakani vra}amo film i kroz retrospektivu najzanimqivijih izjava reprezentativaca poku{avamo da naslikamo emocije, nade, strepwe i o~ekivawa orlova pred izlazak na travu Marakane koja }e biti dekorisana sa 50.000 qudi.

- Nemamo {ta da izgubimo u duelu sa vice{ampionima sveta. Fudbal ~ini nadigravawe, a bi}e lepo izmeriti se sa takvim majstorima kakve imaju trikolori, i kroz igru tra`iti povoqan rezultat - smatra golman Stojkovi}.

A Neven Suboti} gotovo drhtavim glasom, na sve te~nijem materwem jeziku, rezimira: - Pun stadion, svi protiv Francuza, svi uz nas.

Ima da se trese cela Srbija.

Uvek ozbiqan i profesionalan Nemawa Vidi} ima svoju ra~unicu, - Ciq je odlazak na SP, a da li }emo do wega preko remija ili pobede, mawe je va`no. Rumuni su nam u~inili uslugu, jer sada i bod vredi tri poena.

Veliki {ert Zdravko Kuzmanovi} bio je kratak: - Francuzi su ba{ dobri, a mi jo{ boqi. Pobedi}emo uz pomo} navija~a.

Kapiten Dejan Stankovi} priznaje da trenutna situacija u kojoj se nalazi Srbija ima obrise bajki: - Verujem da }emo poentirati, prvu me~ loptu, vrednu plasmana na Mondijal iskoristiti.

Korpulentni golgeter Nikola @igi} pozabavio se takti~kim delom me~a: - Ne}e biti previ{e {ansi za golove na obe strane. Zbog toga je va`no imati koncentraciju, visok procenat realizacije.

Lane Jovanovi} zagledan je u statisti~ke parametre: - Ogroman je procenat me~eva koji se re{avaju iz prekida, u gotovo 70 procenata slave timovi koji su uspe{niji u ovom elementu igre. Dakle, bitne su sitnice, koje na kraju donose prevagu.

Ostali segmenti u razmi{qawima na{ih igra~a o duelu istorijske vrednosti gotovo su identi~ni i svode se na respekt prema kvalitetnom protivniku, odnosno ushi}enost zbog nacionalne euforije i silnu `equ da se dobrom igrom i rezultatom uzvrati na pravi na~in publici zbog iskrenog poverewa i podr{ke.

wem u taboru Domenekovih izabranika, koje je nakon remija sa Rumunima ba{ depresivno.

- Podigla se nepotrebno pra{ina oko moje konstatcije da Francuzi nemaju alterantivu u igri. Nemam nameru da ulazim u polemiku bilo koje vrste. Zapazio sam samo da plan “B”, koji je stupio na snagu u drugom poluvremenu, protiv Rumuna nije bio razli~it od po~etne strategije - konstatovao je Anti}.

Da li uop{te, a uz pomo} nekih realnih opseravcija, u sredu, 9. septembra 2009. godine u devet sati uve~e na na{em najve}em stadionu, jedan tim mo`e da se proglasi za favorita?

- Ne znam, a nije ni bitno. Nije jednostavno ostati na vrhu, lak{e je popeti se do trona. Mi smo spremni da preuzmemo odgovornost i budemo na nivou zahteva - diplomatski ka`e Anti}.

}emo graditi kroz kulturu igre, po{tovawe svih dogovora, baziraju}i ga na snazi na{eg kolektiva, bez trunke improvizacije - zakqu~io je selektor.

Neka fe{ta po~ne. Sa organizacione strane sve je u~iweno da ova sportska priredba bude po ukusu Evro- standarda. I u onom sportskom delu postavqeni su ~vrsti temeqi, pa se nekako name}e ciq sam po sebi. Od zavr{ne smotre svetskog fudbala dele nas tri boda, tri kola pre kraja kvalifikacija. Bilo bi divno oteti ih ba{ Francuzima, jer bi apsolutna renesansa srpskog nacionalnog tima sa ovako vrednim skalpom bila kompletirana. Pa neka leti perje u grotlu Marakane, i to ono koje krasi ko~operne petlove. Vaqda je ovo tren za takav visok, bri{u}i orlovski let.

Zoran Rangelov

KOD ANTI]A JE I TO MOGU]E

Za sastav vi{e niko ne pita Startna postava reprezentacije je uvek zanimqiva tema, naro~ito uo~i va`nih i velikih duela, kakav je sigurno ovaj protiv Francuza. Prave se razli~ite kombinacije, qubiteqi fudbala imaju svoje favorite, spremqene dobitne kombinacije. ^este su i `u}ne polemike, opre~ni stavovi. Ovoga puta, pa ~ak ni me|u predstavnicima sedme sile, nema diskusije oko mogu}eg sastava orlova. Mo`da se mawe-vi{e puno toga nazire, jer formirana je okosnica ekipe koja se iskazala u dosada{wem toku kvalifikacija, nametnula igrom po ukusu naroda i rezultatom. Ali, u su{tini mo`da je i ovaj detaq jo{ jedna pobeda u nizu koju je izborio selektor Anti} svojom harizmom, znawem, autoritetom i pona{awem. Naterao je narod da mu veruje, jer sve {to je uradio na putu renesanse nacionalnog tima bilo je beri}etno. Pokupio je silne simpatije, dobio prostor da svoj deo posla obavi bez pritisaka, u skladu sa svojom filozofijom fudbala, koja ne priznaje inferiornost bez obzira ko se nalazi sa druge strane crte.

Nema dileme, susret je studiozno pripremqen, uz maksimalnu

Radomir Anti}

pa`wu i akcenat na sve mogu}e i predvidive sitnice. Neke nijanse oplemeni}e ve} prepoznatqiv koncept igre, u zavisnosti od snage ili slabosti rivala,odnosno vode}i ra~una o trenutnom potencijalu i formi raspolo`ivog kadra.

Zadatak da se najave starteri za okr{aj na Marakani je i svojevrstan izazov. Retko kada smo do kraja mogli da pogodimo u metu, jer ma kako sve izgledalo na prvi pogled izvesno, uvek su tu bili i neki (ne)predvidivi noviteti. Ali, ne

igra se svaki dan protiv Francuza, pa vredi u}i i u ovakvu avanturu...

Mesto na golu rezervisano je za Stojkovi}a. U defanzivi desnu stranu bi trebalo da kontroli{e Ivanovi}, levu Obradovi}. Ko }e pored Vidi}a dobiti rolu {topera je mo`da i najve}a dilema. Utisak je da iskusni Dragutinovi} nije u prvom planu, a ko je u prednosti- Lukovi} ili Suboti}- te{ko je proceniti. Kapiten Stankovi} se ustalio na mestu zadweg veznog,a postoji mogu}nost da mu dru{tvo u manevru pravi Ninkovi}, umesto standardnog Milija{a. U ofanzivi po bokovima }e dejstvovati Krasi} i Jovanovi}, a iza najisturenijeg @igi}a {ansu bi mogao da dobije puca~ki raspolo`en Ka~ar.

- Zadovoqan sam jer imam sve momke na raspolagawu, nema povreda, a igra~i ne znaju dan pre utakmice sastav. Mogu samo da ga naslute. Pusti}u da prespavaju, osete se svi delom ekipe - kratko }e Anti}.

Vide}emo za koju opciju }e se opredeliti selektor, on najboqe zna {ta nam je ~initi. Narod mu veruje...

Z. R.

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda9.septembar2009.

NOVA REJTING LISTA

BALKAN GRAN PRI

Balkanski Iz Bugarske {ahovske federacije stigla je vest da su organizatori turnira “Georgiev - Kesarovski”, koji je bio zami{qen kao ~etvrti u seriji “Balkan granpri”, jednostano smawili nagradni fond na neprihvatqivih 2.500 evra i da su zbog toga odlu~ili da ovaj turnir ne bude uzet u obzir za poredak, ve} je umesto tog turnira predlo`en tradicionalni “Memorijal Tringova”, koji se igra u Plovdivu od 31. januara do 6. februara. Zbog te izmene, finale }e biti odigrano u drugoj polovini februara 2010. godine, posle ~ega }e po~eti nova serija. Do sada su odigrana tri turnira (Rumunija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina) a na redu je tradicionalni turnir u Obrenovcu koji }e se ra~unati za Gran pri.

GREND SLEM

Topalov odustao Turnir Grendslem masters finale igra se u gradu Bilbao, od 5. do 12. septembra. Na ovom finalnom turniru igraju pobednici turnira Nan~ing Perl Spring, Korus - Vajk an Ze, Siudad de Linares i M-tel Masters - Sofia.

Veselin Topalov je odustao od u~e{}a i zamewen je Arowanom.

Turnir je 20. kategorije a nastupaju: Levon Arowan (2768), Aleksander Gri{~uk (2733), Aleksej [irov (2732) i Sergej Karjakin (2717).

BRZOPOTEZNI TURNIR BUBAMARE

Ponedeqak u N[K-u Popularni rejting brzopotezni turnir novosadske Bubamare igra se u ponedeqak (14 septembra) u 19.30 ~asova u sali N[Ka. Kotizacija za u~e{}e je 100 dinara. Turnir se rejtinguje po rejting sistemu za turnire “Bubamara”. Svaki igra~ treba da ponese sa sobom ispravan {ahovski sat.

REJTING ZA VIKEND

Pobednik Marjanovi} U Senti je odigran jo{ jedan rejting turnir koji se odigrava samo za jedan vikend sa sedam kola. Pobednik je Dejan Marjanovi} (BiH) sa 6 poena ispred fide majstora Slobodana Pavlovi}a koji je imao pola poena mawe. U~estvovalo je 28 igra~a a sudili su I{tvan Kajari i Laslo Novak.

Plasman: 1. Marjanovi} 6, 2.

Pavlovi} 5,5, 3-5. Molnar, Ru`i~i}, Sabo-Benke 5, 6. Vrani} 4,5, 7-11. T. Novak, Mrzi}, Juhas, Aleksi}, Vasiqevi} 4, 12-16.

Zlati}, Lisavac, Diki}, Aron Ago{ton, [. Farka{ 3,5, 17-22.

A. Ke~kemeti, I. Farka{, K. Ke~kemeti, Kormawo{, Naumov, [oklova~ki 3, 23-26. Z. Kajari, Ro`a, Radi{i}, Koro{i 2,5, 27. A. A. Na| 1, 28. Korponai pola poena.

PROBLEM BR. 249

Beli daje mat u dva poteza S. Lojd 1859.

Na{i peti u svetu po broju velemajstora FIDE je po~ela s izdavawem rejting liste na po dva meseca i lista za 1. septembar je objavqena. Redosled na vrhu je nepromewen: Topalov je jedini igra~ ~iji je rejting iznad 2800 poena.

Devet igra~a ima ekstra rejting iznad 2750 poena dok ~ak 32 ima rejting iznad 2700 poena.

Evo i rang liste igra~a sa preko 2700 poena: 1. Topalov 2813, 2. Anand 2788, 3. Arowan 2773, 4. Karlsen 2772, 5. Kramnik 2772, 6. Leko 2762, 7. Raxabov 2757, 8. Ivan~uk 2756, 9.

Geqfand 2756, 10. Morozevi~ 2750, 11. Jakovenko 2742, 12. Svidler 2741, 13. Ponomarjov 2741, 14. Ga{imov 2740, 15. Vang 2736, 16. Nakamura 2735, 17. Gri{~uk 2733, 18. [irov 2730, 19. Aleksejev 2725, 20. Karjakin 2722, 21.

Mame|arov 2721, 22. Dominguez Perez 2719, 23. Va{ie-Lagrav 2718, 24. Eqanov 2717, 25. Malakov 2715, 26. Movsesjan 2711, 27.

Motilev 2710, 28. Bakro 2709, 29. [ort 2706, 30. Rublevski 2703, 31. Kasimxanov 2702, 32. Bu 2702.

Deset {ahistkiwa sa najvi{im rejtingom: 1. J. Polgar 2687, 2.Koneru 2595, 3. Hou 2585, 4. @ao 2542, 5. T. Kosinceva 2536, 6. Kramling 2535, 7. Xagnidze 2535, 8. Muzi~uk 2533, 9.

Stefanova 2527, 10. Sebag 2519.

Deset juniora sa najvi{im rejtingom: 1. Karlsen 2772, 2.

Karjakin 2722, 3. Va{ie-Lagrav

2718, 4. H. Wang 2690, 5. Karuana 2662, 6.

Andrejkin 2659, 7. @igalko 2646, 8. So 2644, 9. Kuzubov 2636, 10.

Nepomnia{~i 2632.

Evo igra~a iz Srbije sa rejtingom od 2500 poena i ve}im: 1. Ivani{evi} 2614, 2. Marku{ 2608, 3.

Vu~kovic 2600, 4.

Stojanovi}2584, 5. [olak 2583, 6.

Perunovi} 2572, 7.

Sedlak 2571, 8.

Kova~evi}2562, 9.

Pikula 2562, 10.

Damqanovi} 2559, 11. D. Paunovi} 2556, 12. D. Popovi} 2552, 13.

Miladinovi} 2547, 14. Savi} 2545, 15.

M. Pavlovi} 2533, 16. M. Pavlovi} Veselin Topalov (mla|i) 2533, 17. Milanovi} mestu, Hrvatska na 23, 2533, 18. Tadi} 2532, 19. Slovenija na 28, BIH na 32, Bogosavqvi} 2528, 20. Dra`i} Makedonija na 50. a Crna Gora 2518, 20. Anti} 2518, 22. na 51. mestu.

Strikovi} 2512, 23. Muratovi} Po broju velemajstora Rusija 2500. je naravno ponovo najboqa (192), Po tabeli rangirawa zemaqa drugo mesto dele Ukrajina i prema prose~nom rejtingu 10 Nema~ka sa po 74, ~etvrti je najja~ih {ahista prva je Rusija SAD sa 66, a peto mesto dr`e sa prosekom od 2728 poena, na{i sa 50 velemajstora. Da se druga Ukrajina sa 2697 a tre}i iz kvantiteta ra|a kvalitet jo{ Izrael sa 2651 poenom. Srbija se nismo uverili. je po tom rangirawu na 19.

B. D.

SEVERNOBANATSKA ZONA

Vode}i ne popu{taju Rezultati 6.kola: Zadrugar (Lazarevo) – 2. oktobar (Kumane) 1,5:6,5, Mladost (Ban. Despotovac) – Mladost (Bo~ar) 5:3, Krajina (Kraji{nik) – Partizan (Toma{evac) 3:5, Jedinstvo (E~ka) – Begej (@iti{te) 3:5, Mladost (Luki}evo) – Naftagas 2 (Elemir) 1:7, Jedinstvo (Novi Be~ej) – Radni~ki (Kikinda) 4,5:3,5.

Stawe: 1. Partizan 18 (34,5), 2.

Jedinstvo (N. Be~ej) 18 (31,5), 3.

2.Oktobar 13 (28), 4. Naftagas 12 (28,5), 5. Mladost (B. Despotovac) 10 (23,5), 6. Krajina 9 (25), 7-8. Radni~ki, Mladost (Bo~ar) 7 (25,5), 9.

Mladost (Luki}evo) 6 (20), 10. Begej 3 (18,5), 11. Jedinsto (E~ka) 3 (15,5), 12. Zadrugar 0 (12).

JU@NOBA^KA ZONA

Omladinac (ne)dosti`an Rezultati 7. kola: Pion (Be~ej) - Vojvodina (Novi Sad) 4:4, Omladinac (Kucura) - Hajduk (^urug) 6:2, Ba~ka Palanka - Anpasan (Novi Sad) 4:4, Mladenovo - Budu}nost (Nadaq) 4,5:3,5, E|{eg (Novi Sad) - Sutjeska (B. D. Poqe) 3,5:4,5, Selen~a - Adice (Novi Sad) 0,5:7,5.

Plasman: 1. Omladinac 21 (39), 2. Adice 16 (39), 3. Ba~ka Palanka 15 (34,5), 4. Vojvodina 14 (31), 5-6. Mladenovo i Pion 13 (32,5), 7. Sutjeska 13 (28,5), 8. Anpasan 5 (26,5), 9. Hajduk 4 (19,5), 10. Budu}nost 3 (21,5), 11. E|{eg 1 (17,5), 12. Selen~a 1 (13).

NOVOSADSKA LIGA

Bubamara korak bli`e ciqu Rezultati 7. kola: Mihail Taq - Kraqica 2 3,5:4,5, Pru`ena ruka - Jedinstvo 5:2, @eleznicar “64” 1:7, Borac - Promocija

3,5:4,5, Penzioner - Bubamara 3,5:4,5.

Plasman: 1. Bubamara 19 (35), 2.

“64” 14 (35), 3. Pru`ena ruka 13 (32,5), 4. Promocija 12 (29), 5. Borac 11 (31,5), 6. Jedinstvo 10 (27,5), 7. Penzioner 7 (27), 8. Kraqica (2) 6 (21), 9. Mihail Taq 5 (22,5), 10. @elezni~ar 1 (17).

SEVERNOBA^KA ZONA

Trojka dr`i korak

Rezultati 6. kola: Gakovo BT[K (B. Topola) 2,5:5,5, Potisje (Kawi`a) - Hajduk (Kula) 3,5:4,5, Bezdan - “Milo{ Raki}” (Ratkovo) 3:5, Polet (Rastina) - Panonija 1,5:6,5, Prigrevica – “@aki Jo`ef” (St. Moravica) 4,5:3,5, Mladost (Oxaci) slobodna.

Plasman: 1. Panonija 13 (33), 2.

BT[K 13 (27), 3. Prigrevica 13 (26,5), 4. Gakovo 9 (20,5), 5-6. Hajduk i Polet 7 (19), 7. Mladost 7 (18), 8. “Milo{ Raki}” 6 (20,5), 9. “@aki Jo`ef” 5 (23), 10. Potisje 4 (20), 11. Bezdan 1 (13,5).

ME\UOP[TINSKA LIGA SUBOTICA

Tri kandidata za prvaka

Rezultati: BT[K 2 (B. Topola) - Radni~ki (Bajmok) 2,5:5,5, Ada Radni~ki (Torwo{) 7,5:0,5, “Wego{“ (Lov}enac) - Potisje 2 (Kawi`a) 4,5:3,5, E|{eg (Mali I|o{) - Elektrovojvodina (Su) 2:6, Gunaro{ slobodan.

Plasman: 1. Elektrovojvodina 12 (23,5,+), 2. Radni~ki (Bajmok) 12 (20), 3. Ada 10 (24), 4. BT[K 2 6 (20,+), 5. “Wego{“ 6 (11,5), 6. E|{eg 4 (13,5), 7. Radni~ki (Torwo{) 3 (12,5), 8. Potisje 2 3 (12), 9.

Gunaro{ 0 (12).

ISKUSNI VELEMAJSTORI ZVEZDE U USPONU

Pobeda iskustva

Re{ewe problema br. 248 (Marjan Kova~evi}, Izrael – Srbija 2009.), sa pozicijom: beli – Ke7, Dd6, Tf3, Th4, Se3, Se8, La1, Le2, pe{aci: b3, d2, e5; crni – Ke4, Sc2, Sd7, Lb4, Lb7, pe{aci: c4, f4, f5, g4; je 1.e6! Pretwa: 2.T:f4 mat. Na 1...g:f3 sledi 2.T:f4 mat. Na 1...L:d6+ sledi 2.S:d6 mat. Na 1...Se5 sledi 2.Sf6 mat. Na 1...b:c3 sledi 2.d3 mat.

U Amsterdamu je zavr{en tradicionalni me~ “Iskusni velemajstori - Zvezde u usponu”. Pobeda je posle tri poraza, najzad, pripala iskusnim igra~ima i to sa 5 poena razlike: 27,5:22,5. Igralo se na pet tabli dvokru`no. U me~evima iskusni su dobili pet, dok su zvezde bile boqe samo u dva me~a a tri su zavr{ena nere{enim rezultatom. Qubojevi} se odli~no dr`ao protiv nadolaze}ih zvezda a u par me~eva je svojim

poenima doprineo pobedama iskusnih. Iznena|uje veoma slab rezultat Nakamure (3,5 iz 10) koji sa svojim rejtingom (2735) jedini od u~esnika trenutno pripada grupi super velemajstora.

Pojedina~ni poeni: “Iskusni velemajstori”: Nilsen i Svidler 6, Qubojevi} 5,5, Beqavski 5, Van Veli 4,5. “Zvezde u usponu”: Smits 6, Karuana 5, [telvagen 4,5, Jifan Hou i Nakamura 3,5 poena.

VOJVO\ANSKA LIGA – BA^KA

Kraqica kraqevski

Rezultati 7. kola: Hercegovac (Gajdobra) - Kraqica (Petrovaradin) 0,5:7,5, Senta - Vulkan Protektor (Apatin) 4,5:3,5, Detelinara (Novi Sad) – N[K Promocija (Novi Sad) 6,5:1,5, Ba~ka (Pa~ir) – Temerin 5:3, “Miqo Vujovi}” (Crvenka) – Srbobran 4:4.

Stawe na tabeli grupa Ba~ka: 1.

Kraqica 18 (36), 2. Senta 16 (33,5), 3. Ba~ka 15 (33), 4.“Miqo Vujovi}” 11 (32), 5. N[K Promocija 10 (29), 6. Detelinara 9 (30,5) ...itd.

VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT

Rusanda druga Rezultati 7. kola: Proleter (^oka) - “Vesna Markov” (Mramorak) 4,5:3,5, Kova~ica - Lehel (Mu`qa) 4,5;3,5, ^okot (Gudurica) - Proleter (Zrewanin) 5,5:2,5, Sloga (Plandi{te) - Rusanda (Melenci) 1,5:6,5, Napredak (^estereg) - “Bata ]osi}” (Opovo) 3:5, PA[K 2 (Pan~evo) – Bile}anin (Se~aw) 5:3.

Stawe na tabeli: 1. PA[K (2) 17 (36), 2. Rusanda 15 (31,5), 3. Kova~ica 13 (30), 4. Proleter (^oka) 13 (28), 5. Lehel 12 (33), 6. “Bata ]osi}” 12 (30,5) ...itd.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Vaqa se ugledati na starije Popularni turniri sa {est ekstra igra~a visokih rejtinga radi ve}e kategorije turnira nije izum sada{wi. Takav je bio i veliki turnir u Wujorku koji je igran od 19. februara do 24. marta 1927. godine uz u~e{}e {est igra~a koji su igrali ~etvorokru`no. A kakvi asovi su to bili: Kapablanka, Aqehin, Nimcovi~, dr Vidmar, [pilman i Mar{al!

Ono {to je posebno zanimqivo, a i danas aktuelno, odnosi se na remizirawe partija. Ponuda remija morala je najpre da se saop{ti sudiji. Igra~ ~ija je ponuda odbijena, ne sme u istoj partiji ponoviti tu ponudu. Sudija turnira bio je Geza Maroci.

Jo{ jedna zanimqivost vezana je za ovaj turnir. Iako se igrao Berger turnir, dani igrawa kola nisu odre|eni ve} se svaki put pre po~etka igre `rebom odre|ivalo koje }e se kolo igrati!

Ubedqivo, bez poraza, Kapablanka je zauzeo prvo mesto sa 14 poena, ~ak sa 2,5 poena prednosti ispred drugoplasiranog Aqehina koji je imao 11,5 poena. Tre}i je bio Nimcovi~ sa 10,5, ~etvrti Vidmar sa 10, peti [pilman sa 8 i {esti Mar{al sa 6 poena.

Dr Aqehin – Kapablanka Indijska igra (E15) 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 Lb7 5.Lg2 c5 Kapablanka igra ovaj potez koji je protiv wega igrao Dr Vidmar dan ranije.

6.d5 Tok ove partije govori protiv ovog poteza zbog kojeg se nekad izbegavalo 5…c5.

6…e:d5 7.Sh4 g6 8.Sc3 Lg7 9.0–0 0–0 10.Lf4? Proma{eno, jer nakon 10…d6 nije 11.Sc3 Se8 dobro za belog. Lovac na f4 gubi tempo i zatvara put fpe{aku, koji }e kasnije morati na f4, da zadr`i crnog kowa od tog poqa. Za ocenu varijante merodavno je dakle 10.c:d, sa slede}im e4, Le3, te po potrebi f4.

10…d6 11.c:d5 Sh5 12.Ld2 Sd7 13.f4 a6 Iznu|uje a4 (radi pretwe b5) i stvara “rupu” na b3.

14.Lf3? Ne toliko gubitak tempa zatvarawem f-linije, koliko zatvarawe poqa f3 skaka~u, govori protiv ovog poteza koji je vaqda igran iz preterane bojazni pred f5. Ali na 14.a4! ne treba se beli bojati, jer na 14…f5? odgovara s 15.e4!, a {to je jo{ va`nije, crni sad ne mo`e (nakon 14.a4) sa c4 do}i u prednost, jer nakon 15.Le3 Dc7 16.Sf3! beli }e smestiti na d4 svog skaka~a, {to je 100 postotna kompenzacija za crnog skaka~a c5.

14…Shf6 15.a4 c4!

28.T:b3 S:f4 29.Tb1 T:e3 30.Sg2 T:f3 31.T:f3 S:g2 32.K:g2 Te8 33.Kf1 L:f3 34.D:f3 D:g5 35.Te1 T:e1+ 36.K:e1 Dg1+ 37.Kd2 D:h2+ 38.Kc1 De5 39.Kb2 Kg7 40.Df2 b5 41.Db6 b:a4 42.D:a6 De2+ Beli predaje.

Nimcovi~–Kapablanka Englesko otvarawe 1.c4 Sf6 2.Sf3 e6 3.d4 Protiv “Kape” samo se jo{ Reti 1924. osmelio da bude “hipermoderan!”

3…d5 4.e3 Le7 5.Sbd2 0–0 6.Ld3 c5 7.d:c5 Ovo napu{tawe sredi{ta je slabo i nemotivisano. Beli kao da ne ra~una sa Kapablankinim odgovorom.

7…Sa6! 8.0–0 Mo`da je 8.Sb3 bilo mawe zlo.

8…S:c5 …jer sad crni tempo nabujava!

9.Le2 b6 10.c:d5 Slabo je 10.b4 Sce5 11.c:d radi 11…Sc3 12.De1 Sf:d5 13.a3 a5 itd.

10…S:d5 11.Sb3 Lb7 12.S:c5 L:c5 13.Da4 Df6! Zna~ajna je spokojnost s kojom Kapa prepu{ta protivniku da sprovede stereotipni plan izmene lovaca putem La6. On za to vreme opservira ta~ku b2 i dosledno dovodi u neprilike belog lovca na c1 prodirawem svojih topova.

14.La6 L:a6 15.D:a6 Sb4 16.De2 Tfd8 17.a3 Boqi izgled na osloba|awe davao je suptilniji potez 17.Se1, koji sprema a3, zatim Sd3 i kona~no Ld2. Crni bi vaqda igrao 17…Dg6 18.a3 S:d3 19.S:d3 i beli sad na 19…Td3 dolazi do 20.Ld2, a na 19…D:d3 igra 20.D:d3 T:d3 21.Te1, te Kf1 I Ke2, {to ipak nije tako tu`no, kao ono {to sledi u partiji.

17…Sd3 18.Se1 S:e1

To je razlika! Crni mewa skaka~a da ne otklawa svojoj dami liniju na ranu b2.

19.T:e1 Tac8 Poqe budu}nosti je c2!

20.Tb1 De5! Da bi na 21.Ld2 odgovorio s Ld6 22.g3 Tc2 itd.

21.g3 Dd5 22.b4 Beli ne mo`e vi{e izdr`ati turobnu nepomi~nost svog lovca…

22…Lf8 23.Lb2 Da2 24.Ta1 Db3 25.Ld4? Vodi rapidno u propast. Ali na 25.Tec1 dobija crni s metodi~kim a5 26.b:a b:a, pre ili kasnije pe{aka.

25…Tc2 26.Da6 e5 27.L:e5 Ili 27.Teb1 De6 28.Tb2 Tcc8! itd. Na 28.Da4 sledi Df5.

VOJVO\ANSKA LIGA – SREM

Skok [imanovaca

Rezultati 7. kola: Hajduk (Be{ka) - Sremac (^erevi}) 4,5:3,5, Jadran (Golubinci) - “Stevica Puzi}” (Irig) 4:4, [imanovci LSK (La}arak) 6;2, Banovci Dunav - “Car Uro{“ (Jazak) 5:3, Stara Pazova 2 - Sloven (Ruma) 3:5, Omladinac (Novi Banovci) - Cement (Beo~in) 6:2.

Stawe na tabeli: 1. Omladinac 21 (44), 2. Sloven 18 (36,5), 3.

Banovci Dunav 13 (27,5), 4. Stara Pazova (2) 12 (29), 5-6. Cement, LSK 11 (29)...itd.

Neverovatno jak, a ipak jednostavan manevar!

16.Le3 Dc7! Slabije je 16…Sc5 radi 17.L:c5 d:c 18.e4 itd.

17.g4 Sc5 18.g5 Sfd7 19.f5 Tfe8 20.Lf4 Le5 21.Lg4 Sb3 22.f:g6 h:g6 23.Tb1 L:c3 24.b:c3 Dc5+ 25.e3 Se5 26.Lf3 Sd3 27.Kh1

SPOMEN CUGER U SENTI

Petak u pet

[K Senta organizuje {esti kvalifikacioni cuger, koji }e se igrati u petak 11. septembra u prostorijama kluba (A|anska 7/1) sa po~etkom u 17 ~asova. Ovaj turnir se igra u ~ast 312-godi{wice Sen}anske bitke i Dana grada Sente. Igra se 11 kola, [vajcarac, a upisnina je 200 dinara. Nagradni fond je 9.400 dinara.

27…L:d5 Pozicija je sad za predaju. Aqehin to ~ini tek nakon:

27…Tdd2! “Patent Nimcovi~” (sedmi/drugi red) sprovodi Kapablanka!

28.Db7 Ne 28.Tf1 radi D:e3!

29.f:e Tg2+ i mat u dva poteza.

28…T:f2 29.g4 De6 30.Lg3 T:h2 31.Df3 Na 31.L:h2 sledi Dg4+ 32.Kh1 Dh3 itd.

31…Thg2+ 32.D:g2 T:g2+ 33.K:g2 D:g4 34.Tad1 h5 35.Td4 Dg5 36.Kh2 a5 37.Te2 a:b4 38.a:b4 Le7 39.Te4 Lf6 40.Tf2 Dd5.

Nimcovi~ je stavio u koverat potez 41.Te8+ ali na nastavak nije do{ao.

Na 41…Kh7 ne mo`e beli da spre~i napredovawe crnog h-pe{aka, jer na 42.Tf4 sledi ipak h4!

Pripremio: D. Marjan „Vojvo|anski {ah” 2/2000.

SPORT

DNEVNIK MARKO JEVTOVI], POBEDNIK SRBIJA OPENA

U Nema~koj jo{ boqe

Ukoliko je neko i o~ekivao da bi pobednik Otvorenog prvenstva Srbije u stonom tenisu, u Subotici, mogao da bude neko od na{ih reprezentativaca, onda se pre svega mislilo na Aleksandra Karaka{evi}a. Sale jeste slavio, ali u okviru EP u miksu s Litvankom Rutom Paskauskiene, dok su sve po~asti na Srbija openu pripale dvadesetdvogodi{wem Marku Jevtovi}u, zvani~no tre}em reketu na{e reprezentacije, ~lanu nema~kog drugoliga{a Tegenhajma.

Ukoliko se verovalo da Jevtovi} mora da pro|e grupu u kojoj je na kraju bio drugoplasirani u konkurenciji Poqaka [imanskog i Dragana Suboti}a (Makedonac Stamenkovski je izostao), onda su mu znatno mawe {anse davane u glavnom kosturu.

- Karaka{evi}a ba{ dugo poznajem. Na wemu je bilo veliko optere}ewe, dok ja nisam imao {ta da izgubim. Igrao sam odli~no, {to je i sam Sale priznao, pa sam najte`u prepreku tako savladao. U ~etvrtfinalu me je ~ekao @olt Pete s kojim godinama igram zajedno. Mi smo generacija,

igre i trijumf mnogo zna~iti pred EP u [tutgartu koje po~iwe u nedequ.

- Nadam se da }u za sedam dana u Nema~koj biti u jo{ boqoj formi. Sale, @olt, Bojan i ja moramo

Zvezda{ Do odlaska u Nema~ku Marko Jevtovi} je sve vreme igrao u beogradskoj Crvenoj zvezdi. U karijeri na me|unarodnom reprezentativnom planu ima kadetsku ekipnu bronzu, juniorsko srebro, a na Univerzijadi u Beogradu s Peteom je bio tre}i u dublu. Wih dvojica upravo predstavqaju budu}nost srpskog stonog tenisa i okosnicu reprezentacije za slede}ih desetak godina. Pobeda u Subotici mu je prvi me|unarodni trijumf u seniorskoj konkurenciji. da pru`imo maksimum ako mislimo da u konkurenciji Belorusa, Rumuna i Slovenaca osvojimo drugo mesto i tako automatski izbegnemo borbu za opstanak. Nemamo

Marko Jevtovi}

drugovi iz svih reprezentativnih selekcija i poznato je da mu moj stil ne le`i. Rumuna Filimona smirio sam u polufinalu nametnuv{i mu moj na~in igre, dok sa Slovakom Pi{tejom u me~u za zlato ni sam nisam mogao da pretpostavim da }u biti toliko ubedqiv. Nisam mu prepustio ni set, a posle 2:0 bio sam siguran da }u se popeti na najvi{i stepenik – ka`e Jevtovi}.

Pored boqeg rejtinga i osvojenih dve hiqade evra, Marku }e ove

Foto: N. Stanti}

igra~a za kojeg mo`emo da ka`emo da }e sigurno dobiti dve partije, {to je recimo, kod Belorusa slu~aj. Rumuni imaju opasnog Kri{ana,a Slovenci Toki}a, vide}emo.

Verujemo u sebe, a na{a je prednost to {to selektor Slobodan Gruji} odli~no poznaje ve}inu igra~a i svakako }e naro~ito Peteu i meni wegovi saveti pomo}i, ba{ kao {to mi je to pomoglo i nedavno u Subotici – veli Jevtovi}.

S. S.

IZ @IVOTA BK VOJVODINA

Zadovoqstvo odzivom i radom Bokseri novosadske Vojvodine vi{e od mesec dana pripremaju se za izazove koji ih o~ekuju u nastupaju}oj sezoni. Posle jednomese~nog sticawa kondicije u sali Spensa, kao i na stadionu Kara|or|e i \a~kom igrali{tu novosadski pesni~ari u{li su u takmi~arsku fazu, a {ef stru~nog {taba Milan Kozomora sija od zadovoqstva.

- Zadovoqan sam odzivom i radom boksera, koji su sa puno `ara i voqe odra|uju plan i program isti~e Kozomora. - Odavno ekipa Vojvodine nije bila u kompletnom sastavu u svim selekcijama, od pinorske, preko kadetske i juniorske pa do seniorske, jedino se Velibor Vidi} nalazi na Svetskom prvenstvu u Milanu.Poja~an je i stru~ni {tab, pored mene u radu sa starijim selekcijama radi najpoznatiji srpski trener Pi{ta ^izmi}, a sa mla|ima biv{i bokser Vojvodine Vedran Samarxija.

Boje Vojvodine u nastupaju}oj sezoni brani}e: Faruk Ajvazi, Miodrag Smiqani}, Dragan i Velibor Vidi}, Stevan Popov, Nikola Ru`i}, a tu su i bra}a Srdi}, koji }e biti anga`ovani u slu~aju da krene dugoo~ekivano liga{ko nadmetawe. Posle du`e pauze treninzima se prikqu~io i nosilac bronze sa pro{logodi{weg EP u Novom Sadu Goran Ali, tu je i talentovani Sebastijan [a}iri, kao i tri odli~na juniora koja se

spremaju za Vojvo|ansku zlatnu rukavicu (25-27. septembra u @abqu) Vuka{in Ali, Ku{trim Krasni}i i Nikola Zbu}novi}.

- Na{e borce, pre Vojvo|anske rukavice, o~ekuje i regionalno takmi~ewe u Zrewaninu, kao i finale Prvenstva Srbije ( 13. septembra u Vrwa~koj Bawi) za Nikolu Zbu}novi}a. @eqa svih nas je da za`ivi regionalna liga,

sreda9.septembar2009.

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE

Nole pregazio [tepaneka Novak \okovi} i Radek [tepanek 2007. godine su se sastali u drugom kolu US opena i borili se za pobedu gotovo pet sati.

U ~etvrtom kolu istog turnira 2009. wihov me~ je trajao kao fudbalska utakmica, ukqu~uju}i poluvreme. Srpski teniser se posle sat i 46 minuta dominacije plasirao u ~etvrtfinale posledweg grend slem turnira sezone - 3:0, po setovima 6:1, 6:3, 6:3!

Novak }e za prvo grend slem polufinale u ovoj godini morati da pobedi [panca Fernanda Verdaska, koji je izgubio prvi set, a onda eliminisao dvometra{a iz SAD Xona Ajznera - 4:6, 6:4, 6:4, 6:4. \okovi} je igrao ~etvrtfinale Australijan opena i Vimbldona, dok je na Rolan Garosu ispao ve} u tre}em kolu.

- Fernando igra najboqi tenis svog `ivota. Fizi~ki je mnogo oja~ao, veruje da mo`e svakoga da pobedi, tako da je potpuno jasno da me o~ekuje opasan me~ - istakao je ~etvrti nosilac US opena.

U skorije vreme Novak je odigrao samo jedan me~ sa Verdaskom, na Mastersu u Madridu ga je pobedio rezultatom 2:1 (6:2, 4:6, 6:3).

Igrali su na US openu 2005. i tada je uspe{niji bio Verdasko (6:1, 4:6, 6:7, 6:4, 6:4), dok je u ukupnom skoru 3:2 u pobedama za \okovi}a.

Me~ sa [tepanekom bio je su{ta suprotnost duela sa Xesijem Vitenom, koji je namu~io Novaka vi{e nego {to je bilo ko mogao da pretpostavi. Iskoristio je {est od 13 brejk lopti (^eh jednu od tri), imao osam vinera vi{e nego neiznu|enih gre{aka i bio gotovo nepogre{iv na mre`i (17/22), dok je [tepaneka neumoqivo “bu{io” kada je ovaj poku{avao da do|e do poena kretawem napred (18/36). U prvom setu je pravio brejkove za vo|stvo od 3:1 i 5:1, u drugom je imao dva brejka ve} kod rezultata 4:1, kada je [tepanek kona~no uzvratio (4:3). Ali protiv raspolo`enog \okovi}a ovog puta nije mogao vi{e.

U sjajnoj formi: Novak \okovi}

- Publika je verovatno `elela da igramo malo du`e. @ao mi je ako sam je razo~arao, ali hvala svima koji su ostali na tribinama u kasne sate. Wujork je poznat po takvim me~evima - rekao je Novak.

- Mislim da sam odigrao odli~an me~, nisam mu dozvolio ni najmawu {ansu da pomisli kako mo`e da pobedi - dodao je \okovi}.

On je posle nadahnute partije imao vremena za imitaciju

ne samo na prostorima biv{e Jugoslavije, ve} nameravamo da u wu ukqu~imo i ekipe iz Bugarske i Ma|arske.

Ove godine Vojvodina obele`ava sedam decenija postojawa.

- Tim povodom planirali smo nekoliko akcija, spektakularni me~ krajem oktobra, kao i dva prijateqska susreta s reprezentacijama Slovenije i Republike Srpske - saop{tio je Milan Kozomora.

J. G.

Xona Mekinroa, pa ~ak i kratku razmenu udaraca sa legendarnim ameri~kim teniserom, koji se sa tribina spustio na teren!

Zanimqivo je da je \okovi} sa ukupno 57 turnirskih pobeda (uz 16 poraza) postao teniser sa najvi{e dobijenih me~eva na ATP Turu u 2009. godini.

U no}i izme|u ponedeqka i utorka na terenu je bio i Nenad

Zimowi}, u paru sa Amerikankom Betani Matek Sends. Oni su u ~etvrtfinalu miksa pora`eni od prvih nosilaca, Lizel Huber (SAD) i Mahe{a Bupatija (Indija) rezultatom 6:4, 6:3. Zimowi} se prethodno plasirao u ~etvrtfinale dubla sa Danijelom Nestorom, pobediv{i Janka Tipsarevi}a i Amerikanca Roberta Kendrika posle tri seta (6:2, 5:7, 6:4).

JELENA JANKOVI] SE OBRATILA FANOVIMA

Vra}am se uskoro Jelena Jankovi} jo{ uvek je veoma potre{ena zbog porodi~ne tragedije koja je zadesila. Smrt wene bake veoma je uzdrmala, pa je Xej Xej re{ila da napravi pauzu od tenisa i posveti se porodici. U obra}awu fanovima, srpska teniserka je rekla: - Po~ela sam US Open veoma dobro i bila sam uzbu|ena, znala sam da imam veliku {ansu, ali dan pre mog me~a druge runde saznala sam veoma tu`nu vest, da je moja baka preminula.

Bila sam veoma tu`na i potre{ena.

Nisam imala nikakvu voqu da iza|em na teren. Mentalno i psihi~ki nisam bila tamo. Bila sam sopstvena senka.

Moja mama je do{la u Wujork da me bodri i gleda dok igram, dok je moj otac ve} bio tu sa mnom. Svi su bili tu da me podr`e i sjajno sam se ose}ala.

Ali, dan pre mog me~a mama me je napustila da bi bila sa bakom. Prekju~e je bila sahrana. Moja cela familija je bila tamo. I ja se vra}am u Srbiju.

Ona je bila Jelenina jedina baka...

- Bile smo veoma bliske i puno sam je volela. Govorila mi je da voli kada nosim crvenu haqinu i da je to boja zadovoqstva i sre}e. @elela sam da bude dobro i `elela sam da postignem

Jelena Jankovi}

ZA ME^ SA UZBEKISTANOM

Milan Kozomora

21

Obradovi} objavio spisak Selektor srpskog Dejvis kup tima u tenisu odredio je spisak igra~a za predstoje}i susret plej ofa za popunu Svetske grupe za 2010. godinu. Za duel sa selekcijom Uzbekistana koji je na programu od 18. do 20. septembra 2009. godine u Beogradu (Arena) selektor srpskog tima Bogdan Obrado-

vi} odlu~io se za slede}i tim: Viktor Troicki, Janko Tipsarevi}, Ilija Bozoqac i Nenad Zimowi}. Sve do jedan sat pre po~etka `reba koji je zakazan za 17. septembra 2009. savezni kapiteni oba tima imaju pravo promene dva igra~a na koja ra~unaju u me~u Srbija-Uzbekistan.

dobar rezultat na US Openu, zato sam i nosila tu crvenu haqinu. Nadala sam se da }e i meni i woj doneti sre}u. Ali na`alost, nije mi pomogla ovog puta. Baka je ceo svoj `ivot posvetila porodici, svima nama. Bila je neverovatna osoba, lepa i spoqa i iznutra. Uvek me podr`avala i gledala me kako igram. Bila je ponosna na mene. Zvala sam je svakog dana da ~ujem kako je i {ta radi. Molila sam se za wu svakoga dana da bude dobro.

Ovo je posebno te{ko palo mojoj mami jer je to bila wena majka. Moja mama se oporavqa od operacije i smrt bake je stra{no pogodila.

Jeca ne}e igrati tenis narednih nekoliko dana jer `eli da bude sa porodicom.

- Svi smo veoma tu`ni, ali se trudimo da ostanemo pozitivni koliko god je to mogu}e. Trenutno uop{te ne razmi{qam o tenisu. Imam nekoliko nedeqa slobodno pre slede}eg turnira na kome }u igrati i `elim da to vreme iskoristim kako bih se oporavila od porodi~ne tragedije. Kada se ne{to ovako desi, tenis postaje samo igra, postoje va`nije stvari u `ivotu. @elim da se zahvalim svima na podr{ci. Jo{ jedno veliko hvala. Vra}am se uskoro.

MEDITERANSKE IGRE

Tri medaqe Zrewanincima U Podgorici je odr`ano Mediteransko karate prvenstvo za kadete i juniore i Kup Mediterana za mla|e seniore (takmi~ari do 21. godine) na kome je u~estvovalo 12

reprezentacija i oko 250 takmi~ara.Od zrewaninskih takmi~ara srebrnu medaqu osvojila je Sawa Cvrkota, a bronzane Mladen Gordi} i Dejan Zirojevi}. @. B.

22

SPORT

sreda9.septembar2009.

FELIPE MASA SE DOBRO OPORAVQA OD POVREDE

Ne mogu bez vo`we

Voza~ Ferarija Felipe Masa izjavio je da udes na stazi Hungaroring, zbog kojeg }e pauzirati do kraja godine, ne}e uticati na wegovu `equ da nastavi takmi~ewe u Formuli jedan.

- Nisam ista osoba ako ne vozim. Nadam se da se ni{ta u meni ne}e promeniti kada prvi put posle nesre}e sednem u bolid - rekao je Masa.

On je povre|en krajem jula, u kvalifikacijama za Gran pri Ma|arske, kada ga je u glavu pogodio deo koji je otpao sa bolida Rubensa Barikela. Lekari su bili zabrinuti za Masino levo oko, ali je brazilski automobilista brzo po~eo da se oporavqa.

Felipe Masa

- Najgore {to je moglo da mi se desi je da se ne trkam. U`asan je ose}aj kada ne mo`ete da vozite. Supruga me je bar deset puta pitala da li sam zabrinut i uvek joj ka`em da je vo`wa ono {to volim da radim - naveo je on.

Pre povratka na stazu, lekari }e morati da mu ugrade titanijumsku plo~icu u glavu.

- Obi~an ~ovek mo`e da `ivi sa tim bez problema, ali za voza~e je opasno, jer ako do`ive nesre}u oporavak mo`e da bude mnogo te`i. Zato je potrebna operacija, lekari moraju da mi zakrpe kost. To je jedini razlog zbog kojeg mi ne dozvoqavaju da se vratim na stazu, ali uskoro }u na operaciju - kazao je Masa.

On je dodao da se fizi~ki dobro ose}a i da }e uskoro otputovati iz Brazila u Evropu kako bi ve`bao na simulatoru za vo`wu. Masa je ocenio da }e zavr{nica sezone u F1 biti veoma interesantna. Voza~ ekipe Bron GP Xenson Baton trenutno vodi sa 72 boda, a 16 mawe ima wegov timski drug Barikelo.

- Xenson ose}a pritisak i to je razlog wegovih malo slabijih vo`wi u posledwe vreme. Rubens ima pet trka da ga stigne, ali sve zavisi od Xensona. Ako ne izdr`i pritisak, osta}e bez titule.

EKSKLUZIVNO

DNEVNIK

HANSJORG VIRC, PREDSEDNIK EVROPSKE ATLETIKE

Novi Sad se upisao velikim slovima na mapu Evrope Pro{lo je mesec i po dana od kako je u Novom Sadu zavr{eno Evropsko juniorsko prvenstvo u atletici. Najve}i vojvo|anski grad bio je doma}in najboqim mladim atleti~arima i atleti~arkama, koji su na novoj tartan stazi na stadionu „Kara|or|e“ ostvarili ~itav niz veoma dobrih rezultata i dokazali da su zaista svetla budu}nost kraqice sportova.

O samom prvenstvu, ali i nekim budu}im doga|ajima koji }e se tokom 2010. godine odr`ati u Novom Sadu, ekskluzivno za „Dnevnik“ pri~a predsednik Evropske atletike, [vajcarac Hansjorg Virc.

- U Novom Sadu smo bili svedoci impresivnog Evropskog juniorskog prvenstva – rekao je gospodin Virc. - To ka`em bez ikakve kurtoazije, jer nivo ostvarenih rezultata bio je izuzetno visok, ali se to odnosi i na anga`man entuzijasta iz Organizacionog komiteta. Oni su, koliko znam, imali podr{ku zvani~nih institucija grada, Pokrajine i Republike i stvorili su fantasti~ne objekte za takmi~ewe. Mi iz EA smo im na tome zahvalni i izuzetno cenimo napore koji su ulo`eni u organizaciju. z [ta mislite o samim rezultatima koji su ostvareni i {ta oni zna~e za budu}nost evropske atletike?

- Imali smo priliku da prisustvujemo ostvarivawu sjajnih rezultata koji puno obe}avaju kada je budu}nost atletike u pitawu. Svesni smo da je postojawe talenata ili imawe potencijala veoma bitno, ali treba ostati realan, jer duga~ak je put od osvajawa medaqe na evropskom juniorskom prvenstvu, do medaqe na svetskom prvenstvu ili olimpijskim igrama. z Da li }ete, kao predsednik Evropske atletike, podr`ati eventualnu novu kandidaturu Novog Sada za dobijawe organizacije jo{ nekih velikih atletskih takmi~ewa?

- Novi Sad je pokazao na Evropskom juniorskom prvenstvu, kao i pre toga i na Kupu Evrope, da je sposoban da s uspehom organizuje velike me|unarodne doga|aje. Upisao se velikim slovima na mapu atletske Evope, a sre}ni smo {to se Srbija vratila na veliku scenu i zainteresovani smo da i neke budu}e doga|aje poverimo va{oj zemqi. Naravno, uva`ava}emo i neophodni balans izme|u interesa razli~itih zemaqa, ~lanica EA. z Idu}e godine Novi Sad }e biti doma}in Konvencije EA. Koje teme }e se na}i na dnevnom redu ovog va`nog skupa i o~ekujete li da na wemu budu donesene neke va`ne odluke?

Hansjorg Virc i na{ novinar

- Vrati}emo se, dakle, u Novi Sad u oktobru 2010. godine. Na Konvenciji }e biti zavr{en kalendar takmi~ewa za narednu godinu, a planiramo da organizujemo i razli~ite forume na kojima }e se razgovarati o daqem razvoju atletike u Evropi. Odvoji}emo, naravno, vreme i za razmenu iskustava izme|u ~lanova nacionalnih federacija. Na kraju,

proglasi}emo i najboqe evropske atleti~are za tu godinu. Tema }e, dakle, biti dosta i verujem da }emo ih s uspehom apsolvirati. z Za kraj, kako vam se dopao boravak u na{oj zemqi, odnosno qudi s kojima ste se susretali tokom prvenstva?

- Jo{ jednom }u izraziti veliku zahvalnost svima koji su u~estvovali u organizaciji EP, a

Krivokapi} igra za Ma|arsku

FLAVIO BRIJATORE, PRVI ^OVEK RENOA

Nismo namestili trku

Prvi ~ovek ekipe Renoa u Formuli jedan Flavio Brijatore i {ef in`ewera francuske ekipe Pet Sajmonds, poslali su pismo Svetskoj automobilisti~koj federaciji (FIA) u kojem navode da nema govora da su namestili pobedu pro{le godine u Singapuru, prenosi {panski „As“. FIA sumwa da je „Reno napravio zaveru sa svojim voza~em Nelsonom Pikeom, da namerno izazove udes na trci za VN Singapura 2008. sa ciqem da na stazu iza|e sejfti kar, {to je i{lo u prilog wihovom drugom voza~u Fernandu Alonsu“.

U trenutku kada se Alonso nalazio u boksu, Pike je udario u zid nakon ~ega je na stazu u{ao sejfti kar. Odmah po ulasku sigurnosnog vozila na stazu, Alonso se vratio na stazu kao prvi i tu poziciju zadr`ao do kraja. Saslu{awe povodom ovog slu~aja zakazano je za 21. septembar u Parizu.

koji su to ~inili u slavu sporta.

Stekli smo mnogo novih prijateqa koji su nam dali va`nu podr{ku za budu}nost evropske atletike. Ba{ zbog toga jedva ~ekamo oktobar naredne godine i novi susret s na{im novosadskim prijateqima – zakqu~io je Hansjorg Virc, predsednik Evropske atletike.

Aleksandar Predojevi}

Biv{i reprezentativac nekada{we Srbije i Crne Gore Milorad Krivokapi} prihvatio je poziv ma|arskog rukometnog Saveza da zaigra za wihov nacionalni tim. Desni bek Pik Segeda dobio je poziv od selektora Jano{a Hajdua za me~ sa Rumunijom koji je na programu 19. septembra. Ta utakmica bi}e posve}ena tragi~no preminulom Marijanu Kozmi.

Krivokapi} je pa`wu na sebe skrenuo igrama u Jugovi}u iz Ka}a, sa kojim je osvojio ^elenx kup. Iz Ka}a je oti{ao u ma|arski Dunafer za koji je nastupao od 2002. do 2005. godine, kada je potpisao za PIK Seged gde je jedan od najboqih igra~a. Za reprezentaciju Srbije i Crne Gore Krivokapi} je igrao dok je selektor bio Veselin Vujovi}. Posledwi nastup za nacionalnu selekciju imao je u bara`u za Svetsko prvenstvo u Nema~koj 2007. godine, kada je reprezentacija pora`ena u dva susreta sa ^e{kom.

Milorad Krivokapi}

AKTUELNI TRENUTAK KK VOJVODINA

@ivot skroman, ambicije velike Ko{arka{ki klub Vojvodina, me|u Novosa|anima znan i kao stara Vojvodina, u slede}oj sezoni nastupa}e u Prvoj B ligi.

Klub koji je osnovan pre 61 godine, u novom prvenstvu, kako tvrdi predsednik Upravnog odbora Radomir Jova~evi}, ima}e najvi{e ambicije, odnosno u sezonu ulazi sa ciqem da se plasira u Prvu A ligu Srbije.

- Na takva stremqewa obavezuju nas bogata istorija kluba, kao i ime koje on nosi - objasnio je Jovan~evi}. - U uslovima sveop{te ekonomske krize, na{ klub radi i `ivi u skromnim uslovima i funkcioni{e zahvaquju}i realnim izvorima finansirawa. S takvim stilom `ivota i poslovawa nastavi}emo i u budu}nosti, ali nas to ne}e omesti u nastojawima da Vojvodinu vratimo tamo gde joj je i mesto - u po~etku u A ligu srpske ko{arke, a zatim i u regionalnu NLB ligu i, ako gledamo jo{ daqe, u Kup Evrope. Kada smo Mi-

Poja~awe crveno-belih: Ilija Pavkovi}

lo{ Avramov i ja preuzeli ovaj klub mnogo je bilo onih koji su tvrdili da }e on nestati, ali to se nije dogodilo.

I{li smo i i}i }emo korak po korak unapred i ta~no znamo {ta nam je ciq i kako do wega da do|emo.

S kakvim snagama ulazite u Prvu B ligu, koja startuje 10. oktobra?

- Zadr`ali smo kostur ekipe iz pro{le godine i to nam je veoma bitno. Anga`ovali smo trenera Miqana ^urovi}a, koji je nekada nosio dres na{eg kluba, a na igra~e starosedeoce doveli smo Hajdukovi}a, Pavkovi}a i Pastornickog iz Vojvodine Srbijagas, Papa iz Novog Sada, Dobra{a koji je povratnik iz Finske i Tasi}a iz Ba~ke Topole. Na{a orijentacija je da tim baziramo na igra~ima iz Novog Sada i o~ekujemo da }e novosadska ko{arka{ka i sportska javnost na{em timu pokloniti poverewe i da }e u velikom broju dolaziti na na{e utakmice. Tokom prethodnih godina radili smo na sanaciji dugovawa koja je klub imao, a sada smo stvorili tim koji bi ve} ove godine

mogao bez muke da igra i u rangu vi{em takmi~ewu.

Kakva konkurencija vas o~ekuje u Prvoj B ligi?

- Ove godine prvenstvo }e biti dosta ujedna~eno, a najve}e rivale ima}emo u beogradskom Superfundu i ~a~anskoj Mladosti. Jedan od na{ih aduta je ~iwenica da Vojvodina ve} tre}u godinu zaredom ima istu okosnicu tima, samim tim i neophodno iskustvo koje ovaj rang takmi~ewa zahteva. Igra~i koje smo anga`ovali su mladi i `eqni su dokazi-

}u omogu}iti da kvalitetno uigra linije tima. Na{a karakteristika u igri je da tra`imo veliki broj napada, da posti`emo dosta ko{eva i da koristimo svih 12 igra~a u rotaciji. To su zahtevi moderne ko{arke i verujem da }emo time „kupiti“ i publiku.

Utakmice u novoj sezoni igra}ete u maloj sali Spensa?

- Igra}emo u maloj sali Spensa i izuzetno smo zadovoqni saradwom koju imamo s gradskim Sekretarijatom za omladinu i sport, kao i s gradona~el-

Ekipa Vojvodine za novu sezonu Trener Miqan ^urovi} na raspolagawu u novoj sezoni ima}e ukupno 15 ko{arka{a. To su: Ron~evi}, Kitanovi}, Drakuli}, Gli{i}, Nemawa Kne`evi}, Neboj{a Kne`evi}, Stefan Kne`evi}, \uri}, Bjelica, Hajdukovi}, Pavkovi}, Pastornicki, Pap, Dobra{ i Tasi}. vawa i prilike da igraju, a mi }emo im upravo to i omogu}iti.

Pripreme su u punom jeku?

- Jesu, jer smo s radom po~eli 10. avgusta i trenirali smo iskqu~ivo u Novom Sadu - na Spensu i na stadionu „Kara|or|e“. Odigrali smo i dve trening utakmice, pobedili smo Mega Vizuru u Beogradu s osam poena razlike, a istom predno{}u dobili smo i Vrbas u gostima. Igra}emo utakmicu s Lajonsima u Vr{cu, a do po~etka prvenstva ima}emo jo{ provera koje }e treneru ^urovi-

nikom Igorom Pavli~i}em, koji je ~ovek ko{arke. Oni su Vojvodini omogu}ili da dobije tretman koji joj i pripada. Na{ klub treba uvek da ima najvi{e ambicije, jer Novi Sad, uz resurse, potencijal i infrastrukturu koje ima zaslu`uje klub u NLB ligi i u evropskim takmi~ewima. Ube|en sam da i u najja~oj konkurenciji, ~vrsto stoje}i na zemqi i uz odli~nu organizaciju, mo`emo da prona|emo svoje mesto pod suncem - zakqu~io je Radomir Jovan~evi}.

A. Predojevi}

PORODICA

DNEVNIK

sreda9.septembar2009.

23

Ne {pijunirajte decu ko ste ikad {pijunirali svoje dete ili mu kopali po stvarima – stidite se! Za{to? [pijunirawe mo`e biti opravdano ako je dete zaista napravilo ne{to ili se pona{a tako da sumwate u wega, ina~e je u potpunosti pogre{no.

Ako dete nikada nije napravilo ni{ta ~ime bi izigralo va{e poverewe ili ~ime bi vas nagnalo na sumwu da radi ne{to lo{e, {pijunirawe i kopawe po wihovim stvarima samo bi moglo izazvati k « ontraefekat». Dete }e se ose}ati krivim, mada mo`da nije ni{ta uradilo. Ako ih unapred okrivite za ne{to {to nisu u~inili, deca su u stawu da , vama u inat, urade to zbog ~ega ste ih prvo nepravedno optu`ili. Drugi razlog za{to ne bi trebalo da samo tako zadirete u wihovu intimu i sumwate u wih

A

Saveti za svaki slu~aj oliko obaveza – kuvawe, ~i{}ewe, spremawe... ko jo{ stigne da razmi{qa o odr`avawu doma}instva? Ali, i to je ne{to {to treba s vremena na vreme raditi, ako ne `elite da svaki ~as kupujete nove aparate i name{taj. Evo nekoliko saveta koji vam ne}e oduzeti vi{e od 10 minuta. Nije puno, zar ne? A u{teda je zagarantovana.

1. ^istite pozadinu fri`idera. Ta~nije, jednostavno usisava~em o~istite spirale kondenzatora, koje se nalaze na stra`woj strani svakog fri`idera. Bi}e dovoqno i samo jednom godi{we.

2. Mewajte filtere na rerni svaka tri-~etiri meseca.

3. Polirajte ulazna vrata, ako su od prirodnog drva. Ako su ofarbana, operite ih (povr{inski).

4. ^istite re{etke i filtere klima-ure|aja.

5. ^istite i testirajte detektore ugqen-monoksida, ako ih imate, dva puta godi{we.

6. Mewajte baterije na prethodno spomenutim detektorima jednom godi{we.

7. ^istite rernu. Ovaj zadatak }e potrajati ne{to vi{e od 10 mi-

K

nuta, ali ako je redovno ~istite, ne}e trajati dugo.

8. ^istite aparat za kafu. Budu}i da i ovaj zadatak traje ne{to vi{e od 10 minuta, razdeli}emo ga u nekoliko koraka.

- napunite aparat za kafu vinskim sir}etom i hladnom vodom (u razmeri 1:2) i kuvajte, - tako skuvanu te~nost ulijte ponovno u aparat i kuvajte jo{ jednu rundu, - sada se slobodno re{ite sir}eta i vode i napunite aparat hladnom vodom i ponovno zagrejte vodu, - ponovite jo{ jednom postupak, opet sa sve`om vodom.

9. ^istite upija~ mirisa i mewajte filter.

10. Proveravajte bojler za vodu da slu~ajno ne curi ili r|a (oksidi{e).

11. Proveravajte `ice i kablove, da se slu~ajno nije koji o{tetio ili istro{io.

12. Proveravajte svoju pe} ili gasni bojler, ako se grejete preko wega. Bilo kakve ~udne zvuke treba odmah proveriti. Ne ustru~avajte se da pozovete profesionalca u izvidnicu.

13. Za kraj, proverite i da li imate u ku}i baterije i sve}e za slu~aj nestanka struje.

jeste i to {to time gradite zid izme|u sebe i deteta. Upropa{tavate va{ odnos, ru{e}i poverewe koje su imali u vas. Dete vam vi{e ni{ta ne}e govoriti, jer ionako kopate po wegovim stvarima, pa verovatno sve i sami znate. Niko ne voli da se ose}a kao osoba kojoj se ne mo`e verovati. Zato i va{e re~i „«Ma, verujem ti“» ne}e puno zna~iti po{to ste prekopali wegovu sobu i pro~itali dnevnik. I sami ste verovatno svesni da je to {to govorite u kontradikciji s onim {to ste upravo uradili.

Naravno da se svi brinemo za svoju decu i ne `elimo da odu na pogre{an put. Ali, {pijunirawe nije na~in. Gradite odnos uzajamnog poverewa. Ne ka`wavajte ih bez razloga. Budite osoba s kojom }e mo}i da razgovaraju o svemu.

Budite otvoreni, spremni i slo-

^

on }e vam biti prijateq samo kada ste spremni za `urke.

Laskavac-licemer Pomalo zla osoba koja }e vas hvaliti u va{em dru{tvu, a iza le|a lo{e pri~ati o vama. ^esto }e vas podsticati da radite stvari koje su lo{e za vas, pa ~ak u wima i

u~estvovati, samo da bi kasnije likovao zbog u~iwene vam pakosti.

Profiter To je osoba koja stupa u socijalne kontakte s drugim qudima iskqu~ivo zbog sopstvene koristi. U~ini}e ne{to za vas samo

[pijunirawe i wu{kawe je zadirawe u privatnost. ^ak i kad su to va{a deca, i ona imaju pravo na dozu privatnosti, ~ak i pred vama. Ako vam dete daje razlog za sumwu, imate pravo da prowu{kate ~ime se bavi, ali do tada mu verujte.

Naru~ite dobro jelo u restoranima zabrati dobar restoran i pojesti ne{to zaista posebno, nije lak posao. Vrlo ~esto se de{ava da odlazak u dobar restoran biva veliko razo~arawe, a usput vas i olak{aju za nekoliko hiqada dinara. Sre}om, postoje trikovi starih znalaca, koje }emo podeliti sa vama.

Odaberite restoran mudro. ^itajte recenzije i oslu{kujte preporuke. Ako ste u inostranstvu, odaberite restoran u kojem sede doma}i qudi, a ne turisti. Ne padajte na ulickane terase na glavnim ulicama – u sporednim se naj~e{}e nalaze pravi gastronomski biseri.

Dobro prou~ite jelovnik i nemojte se navu}i na pri~u o specijalitetu dana ili ve~eri.

Zakqu~ite iz menija kakva vrsta jela „le`i“ kuvaru.

Nije lo{e ni malo zaviriti za druge stolove.

I

Sa konobarom budite uqudni, ali nemojte mu dozvoliti da vas po`uruje.

Nemojte se libiti da postavqate konobaru pitawa. Wegov posao je da odgovara na

Prijateq: dobar, lo{ ili zao ovek nije ostrvo, rekao je davno, u 16. veku Xon Don. Istina. ~ovek ne mo`e da `ivi sam, ali da li je svaka osoba s kojom se dru`imo na{ prijateq i da li postoje lo{i prijateqi?

Ne postoje savr{eni odnosi, pa tako ni savr{ena prijateqstva.

Ipak, jedno je ne slagati se u svemu, a drugo {tetiti jedno drugome. Prijateqski odnos mo`e biti i jako opasan, naporan i iscrpquju}i, a poneka prijateqstva mogu ozbiqno da na{tete va{em ose}awu zadovoqstva sa samim sobom, samopouzdawu, da vas umore i iscrpe vam energiju.

Psiholozi su definisali nekoliko vrsta lo{ih prijateqa: Raskala{ni rasipnik On je najve}i prijateq u trenucima zabave. Uvek spreman da vam se pridru`i u kockawu, kartawu i sli~nim dru{tvenim igrama. Nije pogodan za intimna dru`ewa „jedan na jedan“, ve} samo u velikom dru{tvu.

Ovu vrstu prijateqa ne}e zanimati va{i problemi, ili va{a potreba da s nekim popri~ate,

bodni za razgovor s wima. Poku{ajte da uvek prona|ete vremena za wih. Tada }ete znati i gde vam se dete kre}e i s kim. Jasno odredite i neka pravila, ali nemojte opet biti previ{e rigidni, kako deca ne bi po~ela da zaobilaze va{a pravila.

ako zaista nema drugog izbora i, naravno, ukoliko `eli ne{to zauzvrat. Nikada ne}e biti zadovoqna onim {to joj pru`ate i uvek }e tra`iti vi{e.

Brbqivac Osoba koja, kad vam u~ini uslugu, kako god mala bila, stal-

no pri~a o tome kako vam je pomogla. Tako|e, ako joj u~inite ne{to na`ao, ~ak i nenamerno, prebaciva}e vam za to godinama.

Narika~a Osoba koja stra{no u`iva u zvuku svog glasa. Ona crpi ener-

giju iz drugih konstantnim `aqewem na sve {to joj ne odgovara. Svoje frustracije stavqa na va{a le|a. Weni problemi su uvek najve}i.

Pijavica Osoba kojoj su drugi stalno potrebni, bilo za savet, podr{ku, informaciju ili bilo {ta {to joj u tom trenutku nedostaje. Razgovori koje vodi sa drugim qudima stalno se vrte oko we, a kad nije tako, onda nema strpqewa ni voqe da u wima u~estvuje.

Sigurno se pitate za{to bi se iko dru`io i bio prijateq s takvim qudima. Qudi vole da ose}aju da su nekome potrebni. Razlog mo`e biti i strah od samo}e posle gubitka prijateqa ili strah da }emo kasnije za`aliti zbog svoje odluke. Osim toga, prekidawe bilo kojeg odnosa, ma kako lo{ on bio, nije nimalo lako. Stru~waci tvrde da bi trebalo da obratimo vi{e pa`we na to kakvim se qudima okru`ujemo i kakve osobe pu{tamo u intimnu sferu svog `ivota.

To bi trebalo da budu osobe sna`nog duha koje }e vas inspirisati da budete najboqe {to mo`ete biti.

I ne zaboravite – pravi prijateqi se poznaju u nevoqi.

wih i pru`i vam sve potrebne informacije o ponudi restorana.

Naru~ite sezonsko jelo ~iji sastojci uspevaju u aktuelnom godi{wem dobu.

Buyet spreman za novoro|en~e olazak bebe trebalo bi da bud vreme sre}e, osim kada to ne zaseni stres zbog ku}nog buxeta i finansija. Kako ka`e stara izreka – ako ~ekate dan kada }ete decu mo}i da priu{tite, nikad ih ne}ete imati.

D

Koliko to zapravo ko{ta Napravite sa svojim partnerom popis svih prihoda i tro{kova.

Priprema Za vreme ~ekawa da beba do|e na svet, sva pa`wa je usmerena na birawe imena, savr{enih kolica, name{taja i boje zidova za de~ju sobu, na mno{tvo krpica i pli{anih igra~aka.

Me|utim, vrlo malo vremena posve}eno je planirawu porodi~nih tro{kova i finansija i to je velika gre{ka. Upravqawe novcem i ku}nim buxetom jo{ je va`nije kada je u va{im rukama odgovornost za jo{ jednog ~lana porodice. Ako ste prethodni mesec imali neplanirane tro{kove i morate ~ekati jo{ nekoliko dana da legne plata na ra~un, pre`ive}ete na i na hlebu i vodi, ali dete ne mo`e da ~eka da pro|e nekoliko dana kako bi jelo ili dobilo nove pelene.

Unapred isplaniran buyet Najmawe godinu dana pre nego {to `elite da rodite bebu po~nite da {tedite. Mnoge trudno}e nisu planirane, pa ako ste jedan od parova koje je trudno}a zatekla nespremne ne brinite, nije prekasno, jo{ imate devet meseci da rasporedite svoje finansije.

Budite iskreni – mo`e li jedna plata da pokrije sve va{e izdatke? Ako ne mo`e, razradite plan kako da sre`ete neke tro{kove. Nemojte ~ekati da to po~nete da re{avate po{to se va{e dete rodi. Kada napravite plan, poku{ajte da `ivite po wemu godinu dana do ro|ewa deteta. U{te|evinu mo`ete iskoristiti i da pokrijete tro{kove kao {to su kolevka, de~ija kolica ili ode}a za bebu.

24

SVET

sreda9.septembar2009.

Rudarska nesre}a u Kini, poginulo 35 radnika PEKING: Najmawe 35 qudi je poginulo, a 44 ostalo zarobqeno pod zemqom kada je rano ju~e eksplodirao gas u rudniku ugqa u centralnoj kineskog provinciji Henan, javila je kineska agencija Sinhua.

Nesre}a se dogodila u rudarskom mestu Pingding{anu, u vreme kada su u oknu bila 93 rudara, od kojih je 14 uspelo bezbedno da iza|e, prenela je japanska agencija Kjodo.Spasila~ke ekipe tragaju za nestalima, a po-

Medvedev i Obama u Wujorku MOSKVA: Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, sasta}e se 23. septembra u Wujorku, gde }e u~estvovati na zasedawu Generalne skup{tine UN, saop{tio jeju~e {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Lavrov je na konferenciji za novinare u Moskvi rekao da }e tom prilikom liderima dve zemqe biti predstavqen izve{taj o toku pregovora o zakqu~ivawu budu}eg sporazuma o ograni~avawu strate{kog ofanzivnog oru`ja, budu}i da 5. decembra isti~e aktuelni START-1. Ruski ministar je rekao da „predstoji da se re{i mnogo“ pitawa i da se radi o „ozbiqnom dokumentu“, i najavio da }e do isteka Sporazuma o strate{kom ofanzivnom naoru`awu u decembru biti odr`ano ~etiri, pet rundi konsultacija.

Lavrov je rekao da }e sva pitawa biti re{avana „u paketu“, jer se dokument sprema po principu „ni{ta nije usagla{eno dok se sve ne usaglasi“. Takav zadatak je postavqen, za sada niko druge rokove ne pomiwe“, rekao je Lavrov i priznao da pitawa na pregovorima ima dosta „oni su prili~no komplikovani, ti~u se i bezbednosti Rusije i SAD i strate{ke stabilnosti“.

(Tanjug)

krenuta je i istraga o uzrocima nesre}e.

Rudnik, iz kojeg se godi{we iskopa vi{e desetina tona ugqa, radio je ilegalno.U kineskim rudnicima ugqa dogodi se najvise nesre}a u svetu.U prvoj polovini godine `ivot je izgubilo vi{e od 1.000 rudara, a 2008. preko 3.000 wih.Prema izve{tajima kineskih medija, oko 80 odsto od ukupno 16.000 rudnika u Kini radi bez dozvole.

(Tanjug)

DNEVNIK

[trajk pilota u Indiji, otkazano oko 100 letova WU DELHI: Zbog {trajka 400 pilota indijske kompanije Xet ervejz otakazano je oko stotinu letova, a vi{e hiqada putnika ostalo je da ~eka na aerodromima.

Piloti ju~e nisu do{li na posao u znak protesta zbog otpu{tawa dvojice wihovih kolega, a otkazano je vi{e od 100 od ukupno 346 doma}ih i me|unarodnih letova koji su planirani za danas, rekao je protparol Xet ervejza A. K. Sivanan-

dan. Otkazani su letovi i za Wujork, London i Brisel.

U saop{tewu te indijske privatne aviokompanije navodi se da je {trajk pilota nelegalan. Sivanandan je ju~e rekao da su dvojica pilota otpu{tena jer su radili suprotno interesima kompanije, ali je odbio da navede detaqe Oko 400 pilota zahteva da se dvojica wihovih kolega odmah vrate na posao.

(Beta-AP)

OBELE@EN DAN PISMENOSTI

U svetu 776 miliona qudi nepismeno PARIZ: Ju~e je {irom sveta obele`en Dan pismenosti.

Najnoviji podaci Uneskoa pokazuju da je oko 776 miliona odraslih qudi nepismeno, {to zna~i da jedan od pet punoletnih qudi na planeti jo{ ne zna da ~ita i pi{e.

Prema podacima kojima raspola`e Unesko, ~ak 75 miliona dece ne ide u {kolu, poha|a je neredovno ili je napustilo.Kako navodi svetska organizacija u izve{taju objavqenom povodom Svetskog dana pismenosti koji se svake godine obele`ava 8. septembra, dve tre}ine od tog broja ~ine `ene.

Ovogodi{we obele`avawe Dana pismenosti prote}i }e u duhu teme Pismenost i emancipacija, a 2009. godina se nalazi ta~no na polovini dekade pismenosti, koja je progla{ena 2003. Ciq Dekade pismenosti od 2003-2013. je pove}awe nivoa pismenosti {irom sveta.

Generalni direktor Uneskoa Koi}iro Macura pozvao je u ovogodi{woj poruci povodom Svetskog dana pismenosti vlade, nevladine organizacije, zaposlene, sindikate i civilne organizacije iz celog sveta da ne zanemaruju pismenost mladih i odraslih, kao i da budu posve}ene wenom iskorewivawu.

„Pismenost ne podrazumeva samo ~itawe i pisawe, ve} samopo{tovawe, qudsko dostojanstvo, kao i mogu}nosti koje daju nadu pojedincima, porodicama, zajednicama i ~itavom dru{tvu“, rekao je Macura i dodao da je pismenost „glavno oru|e mo}i i emancipacije“.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je zabrinutost zbog, kako je rekao, i daqe

„ogromnog broja nepismenih qudi {irom sveta“. „Pismenost qudima daje oru|e uz pomo} koga mogu da unaprede svoj `ivot, u~estvuju u odlukama zajednice, ali i imaju pristup va`nim infomacija koje se ti~u socijalne i zdravstvene za{tite“, naveo je Ban. On je istakao da pismenost „iznad svega, omogu}uje pojedincima da ostvare svoja prava kao gra|ani i qudska bi}a“.

(Beta)

Ponovno prebrojavawe glasova zbog kra|e jasne i ubedqive dokaze da je bilo kra|e na mnogim bira~kim mestima“, navedeno je u saop{tewu Komisije. Na ve}ini mesta gde je utvr|ena kra|a, glasalo je mnogo vi{e qudi nego {to se o~ekivalo na osnovu izve{taja posmatra~a, ili su skoro svi glasali za jednog kandidata, dodala je Komisija, preneo je Rojters.

Komisija je nalo`ila da se ponovo prebroje i prekontroli{u bira~ki listi}i na svim

TBILISI: Sna`an zemqotres, ja~ine 6,2 stepena Rihterove skale, pogodio je ju~e severozapad Gruzije, ali nije bilo `rtava, niti ve}e materijalne {tete. „Nije bilo `rtava ni razarawa, samo su na nekoliko ku}a popucali zidovi“, rekao je Rojtersu ~elnik slu`be za vanredne situacije Irakli Kadagidze. Prema podacima Geofizi~kog instituta SAD, ja~ina potresa bila je 6,2 stepena, dok su gruzijske vlasti navele da je iznosio 5,5 stepeni po Rihtero-

voj skali. Epicentar zemqotresa bio je u planinskom regionu Oni, severozapadno od Tbilisija i 80 kilometara severoisto~no od grada Kutaisija, drugog po veli~ini u Gruziji, na dubini od 10 kilometara.Stanovnici gruzijske prestonice tako|e su osetili potres.

U prethodnom sna`nom zemqotresu u Gruziji, koji je pogodio Tbilisi u aprilu 2002. godine, `ivot je izgubilo {estoro qudi, a stari deo prestonice je pretrpeo znatnu {tetu.

(Tanjug)

^e~enija otvara predstavni{tva u Evropi MOSKVA: ^e~enski predsednik Ramzan Kadirov otvori}e predstavni{tva te ruske republike u {est evropskih zemaqa kako bi ohrabrio ~e~ensku dijasporu na povratak, javila je danas ruska agencija Interfaks. „Ta predstavni{tva }e biti otvorena u evropskim zemqama u kojima se nalazi najve}i broj qudi poreklom iz ^e~enije“ i to u Francuskoj, Nema~koj, Austriji, Belgiji, Poqskoj i Danskoj, izjavio je ~e~enski mi-

nistar za spoqne odnose [amsail Saralijev.

Saralijev je precizirao da vi{e od 100.000 ^e~ena trenutno `ivi u Evropi. Prema wegovim re~ima, predsednik Kadirov koji je proruski nastrojen, zatra`io je od ruskog ministra spoqnih poslova Sergeja Lavrova odobrewe za otvarawe redstavni{tava ^e~enije. „Rusko ministarstvo spoqnih poslova odobrilo je otvarawe tih predstavni{tava“, dodao je Saralijev.

(Beta-AFP)

Merkelova podr`ala anga`ovawe u Avganistanu

SAOP[TEWE IZBORNE KOMISIJE AVGANISTANA

KABUL: Izborna komisija za `albe u Avganistanu saop{tila je ju~e da ima „jasne i ubedqive dokaze“ o izbornoj kra|i na predsedni~kim izborima odr`anim 20. avgusta u toj zemqi i naredila delimi~no prebrojavawe glasova.

OKo 200.000 glasova odba~eno je zbog razli~itih mahinacija, izjavili su izborni zvani~nici. „Tokom istrage, Izborna komisija za `albe otkrila je

Sna`an zemqotres u Gruziji, nema `rtava

bira~kim mestima u kojima je odziv bio 100 odsto i glasalo vi{e od 600 qudi, kao i na onim mestima gde je glasalo vi{e od 100 qudi, a jedan od kandidata osvojio vi{e od 95 odsto glasova.Na ~elu Izborne komisije za `albe je Kana|anin, a troje od petoro ~lanova postavile su UN.[ef izborne komisije Daud Ali Naxafi rekao je da su brojevi bili sumwivi posle dvostruke provere. „U nekim oblastima

broj glasova je bio ve}i od broja listi}a koje smo poslali“, dodao je on.

Prema rezultatima sa 74 odsto bira~kih mesta, dosada{wi predsednik Hamid Karzai je osvojio 48,6 odsto glasova, a wegov glavni rival Abdulah Abdulah 31,7 odsto.

Za izbor u prvom krugu glasawa je potrebna podr{ka najmawe 50 odsto iza{lih glasa~a.

(Tanjug-Beta)

BERLIN: Savezna kancelarka Angela Merkel ju~e je u Bundestagu stala u odbranu nema~kih oru`anih snaga i wihovih akcija u Avganstanu, ukqu~uju}i i pro{lonedeqni sporni vazdu{ni napad snaga NATO na talibane do kojeg je do{lo na nema~ku naredbu.

Podnose}i saveznim poslanicima izve{taj o politici prema Avganistanu, kancelarka je odbacila kako Nema~ke, tako i one pau{alne osude na ra~un akcije Bundesvera koje dolaze iz inostranstva.

U petak su avioni NATO u blizini Kunduza na severu Avganistana napali grupu taliba-

na koji su prethodno oteli dve cisterne sa gorivom namewenim savezni~kim trupama. Akciju je naredio komandant snaga Budesvera u Avganistanu.

Nema~ki ministar odbrane Franc Jozef Jung je najpre tvrdio da su u napadu poginuli samo talibani, ali je prekju~e stav izmenio navode}i da su `rtve „prete`no talibani“.

Mediji su, pozivaju}i se na izvore u Avganistanu, javili da je u napadu poginulo 135 osoba, me|u kojima i vi{e dece.Kancelarka je najavila da }e „u potpunosti“ biti istra`en ovaj slu~aj.

(Beta)

Vijetnamci otrovani u ratu tra`e pomo} SAD HANOJ: Vijetnam je ju~e apelovao na SAD da ubrzaju finansirawe pomo}i za `rtve trovawa dioksinom u oblastima koje je ameri~ka vojska zatrovala za vreme Vijetnamskog rata. Ameri~ka vojska zapra{ivala je iz aviona xunglu otrovom „naranxasti agent“, ~iji je osnovni sastojak dioksin, da bi isterala vijetnamsku vojsku. Vijetnamske vlasti tvrde da od milion do ~etiri miliona qudi ima zdravstvenih problema i te{ke posledice trovawa.

Do sada su se napori za dekontaminaciju usmeravali na aerodrom u Danangu, biv{oj ameri~koj vojnoj bazi u cen-

tralnom Vijetnamu gde je ameri~ka vojska skladi{tila, pripremala i punila avione otrovom. Koncentracija dioksina u toj oblasti je 300 do 400 puta ve}a od one koju me|unarodni propisi dozvoqavaju.

Vijetnamska vlada je procenila da bi dekontaminacija Dananga i jo{ dve lokacije ko{tala 58 miliona dolara, a SAD su odvojile osam miliona dolara za re{avawe ekolo{kih i zdravstvenih problema izazvanih dioksinom. Vijetnam tvrdi da su mnogi vijetnamski vojnici koji su bili izlo`eni dioksinu dobili decu sa te{kim malformacijama.

(Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI OLI REN Evropski komesar za pro{irewe Oli Ren izjavio je da je Island najbli`i ~lanstvu u Evropskoj uniji, jer je pre{ao dve tre}ine puta prema punopravnom ~lanstvu. Iako se u Briselu nagla{ava da je integracioni proces jednak za sve, ipak se dodaje da je Island izuzetak jer, za razliku od dr`ava Zapadnog Balkana, ve} ima prednost vi{egodi{wih bliskih veza sa Unijom, prenosi „Glas Amerike“.

@AN-MARI LE PEN Lider francuske ekstremne desnice @anMari Le Pen rekao je ju~e da „nije ve~an“ i da }e se povu}i sa ~ela Nacionalnog fronta kroz dve godine. Le Pen (81), koji je poslanik u Evropskom parlamentu, rekao je za drugi kanal francuske televizije da je razumno da ustupi mesto mla|im qudima kako bi partija nastavila da se razvija.

YON LIDON Biv{i peva~ pank grupe „Seks pistols” Xon Lidon zvani Xoni Roten ponovo }e, posle 17 godina, okupiti grupu „Pablik imix limitid“ (PIL). U intervjuu Gardijanu nekada{wi panker, koji danas ima 53 godina, naveo je da }e grupa PIL krajem godine i}i na mini-turneju po Engleskoj. Bend PIL koji je negovao eksperimentalni rok, formiran je 1978, godinu dana posle raspada „Seks pistolsa“.

RASPRAVA U NEMA^KOJ O NOVOM GRIPU

Masovno vakcinisawe u interesu je farmaceutske industrije BERLIN: Ve}ina gra|ana Nema~ke ne `eli da se vakcini{e protiv novog gripa koji izaziva virus A/H1N1. Istra`ivawe javnog mwewa instituta Forza pokazuje da 62 odsto stanovni{tva „ni u kojem slu~aju“ ili „najverovatnije“ ne `eli da se vakcini{e.

Autori istra`ivawa ocewuju da se ovakav stav mo`e protuma~iti time {to je do sada me|u Nemcima bolest trajala kratko i uglavnom bez komplikacija. Uprkos tome, savezna vlada i vlade saveznih pokrajina - u ~ijoj su nadle`nostoi ovakva pitawa, dogovorile su se da, pored poru~enih 50 miliona komada vakcine, poru~e jo{ 18 miliona. Ministri zdravqa bi na dana{wem sastanku trebalo da se dogovore o tome ko }e snositi tro{kove te akcije.

Vakcinisawe gra|ana po~e}e najranije u oktobru.Udru`ewe lekara je pro{log vikenda ocenilo da masovno vakcinisawe ne-

ma smisa i da bi od toga korist imala samo farmaceutska industrija. Lekari preporu~uju da se vakcini{u samo rizi~ne grupe stari i hroni~ni bolesnici, pre svega astmati~ari i dijabeti~ari.

Nema~ki stru~waci nisu jedinstveni ni u proceni opasnosti od virusa A/H1N1.

Dok deo virologa ukazuje da je tok bolesti blag i kratkotrajan, Institut za infektivne bolesti Robert Koh smatra da bi bilo najopasnije potceniti virus i posebno mogu}nost da on mutira.

Nema~ke vlasti su u svim {kolama na po~etku {kolske godine podelile letke sa informacijama o novom gripu.Pored detaqnog opisa simptoma i uobi~ajenih saveta o li~noj higijeni, deca su upozorena da ne piju iz istih ~a{a i boca, i da ne dodiruju rukama lice, odnosno o~i, nos i usta.

Uz savete o du`em prawu ruku sapunom i o provetravawu prostorija, |acima se izri~ito preporu~uje da kijaju i ka{qu samo u papirnu maramicu koju treba da potom bace, ili da ka{qu u rukav.

(Beta)

BALKAN

DNEVNIK

DODIK I TADI] OTVORILI NOVU OSNOVNU [KOLU NA PALAMA

Ohrabri}emo svaki dogovor koji vodi BiH u Evropsku uniju BAWALUKA: Premijer RS Milorad Dodik i predsednik Srbije Boris Tadi} otvorili su ju~e na Palama novoizgra|enu Osnovnu {kolu „Srbija“. U izgradwu {kole, povr{ine 2.500 metara kvadratnih, Vlada RS je investirala oko ~etiri miliona konvertibilnih maraka (oko dva miliona evra), dok bi Vlada Srbije trebalo da izdvoji sredstva za izgradwu fiskulturne sale.

Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da se Srbija nikada ne}e me{ati u unutra{we stvari BiH ali }e da ohrabri svaki dogovor koji BiH vodi ka evropskim integracijama.

Srbija vodi odgovornu evropsku politiku za sve zemqe i za svaki narod u regionu, a svaka zemqa i vlada u regionu ima svoju odgovornost“, izjavio je Tadi} u Palama i dodao da „Srbija }e biti garant Dejtonskog sporazuma i u~ini}e sve da ohrabri svaki dogovor legitimnih predstavnika naroda koji `ive u BiH, i entiteta“. On je jo{ kazao da kao predsednik Srbije „nikada ne}e nametati re{ewa koja su potrebna BiH, ali da }e ohrabri-

ti svaki dogovor koji BiH vodi ka ~lanstvu u EU“.

Tadi} je daqe rekao da je Srbija odgovorna za sve qude koji nose srpsko ime, a ne samo za svoje gra|ane, izra`avaju}i zadovoqstvo {to Srbija u~estvuje u izgradwi osnovne {kole na Palama. Prema wegovim re~ima, Srbija }e u~initi sve da podi`e obrazovnu strukturu gde god `ive Srbi, „jer je kroz celu istoriju srpskog naroda bila vi{e nego o~ita borba za obrazovawem i opismewivawem“.

Predsednik Srbije poru~io je deci da u novoj {koli imaju priliku da u~e o srpskoj kulturi te da samo kroz wih srpski narod mo`e da postoji u budu}nosti.

Tadi} je na zajedni~koj konferenciji za {tapmu sa Dodikom rekao da je „bio voqan da danas poseti i Sarajevo“, ali da za to nije bilo interesa od strane institucija BiH. „Moja poseta BiH , RS i Palama je zvani~no najavqena i institucije BiH su znale za wu, ali nisu iskazale interes za eventualne razgvore“, objasnio je srpski predsednik i dodao da o~ekuje da }e do kraja biti obavqena poseta i zvani~nom Sarajevu.

Silajyi} protestovao zbog posete Tadi}a Bo{wa~ki ~lan Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} protestvovao je ju~e zbog posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Republici Srpskoj, bez zadr`avawa u Sarajevu, ocewuju}i da to predstavqa „direktan udar na suverenitet i me|unarodni subjektivitet BiH“ i „nametawe RS entiteta kao me|unarodnog subjekta“.Silajxi}e je zatra`io da se o Tadi}evoj poseti izjasni Predsedni{tvo BiH, a od Ustavnog suda BiH da oceni ustavnost naziva osnovne {kole „Srbija“, koju su ju~e na Palama otvorili predsednik Srbije i premijer RS Milorad Dodik. „Imamo nizak intenzitet poseta i mi `elimo da oni iz Sarajeva do|u u Beograd i obrnuto“, rekao je Tadi} i dodao

da Srbija ima odgovornost za evropsku budu}nost svih zemaqa u regionu. „Ne vidim druga~iju budu}nost celog regiona nego evropsku i zato ohrabrujmo jedni druge, jer je to korisno za na{e zemqe i gra|ane. Od integracije u Evropsku uniju mo`emo imati samo dobro“, poru~io je predsednik Tadi}.

Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da }e u novoizgra|enoj {koli „Srbija“ na Palama nastavu poha|ati deca

svih vera i nacija koja `ive na tom prostoru. „Zajedno sa Vladom Srbije u potpunosti }emo izgraditi

ovaj objekat. Radovi na izgradwi sportske dvorane po~e}e na prole}e“, kazao je Dodik.

Predsednik RS Rajko Kuzmanovi} izjavio je da specijalne i paralelne veze izme|u RS i Srbije nisu usmerene protiv BiH i wenog integriteta i suvereniteta.“RS je u BiH i nemamo nameru da je razgra|ujemo“, kazao je Kuzmanovi} prilikom otvarawa Osnovne {kole „Srbija“ na Palama.

(Tanjug-Beta)

sreda9.septembar2009.

25

PREDAVAWE LAJ^AKA NA MOSKOVSKOM UNIVERZITETU

U slu~aju Kosova prekr{eno me|unarodno pravo MOSKVA: Prilikom re{avawa pitawa statusa Kosova i Metohije bile su prekr{ene norme me|unarodnog prava, jer je prekr{en princip da sa odvajawem dela svoje teritorije treba da se saglasi i dr`ava koje se to ti~e, izjavio je ju~e u Moskvi {ef slova~ke diplomatije Miroslav Laj~ak.

Laj~ak je, obra}aju}i se studentima Moskovskog dr`avnog fakulteta za me|unarodne odnose (MGIMO), koji je i sam zavr{io, istakao da se „pravo na samoopredeqewe od-

nosi na narode a ne na mawine“. „Slova~ka nije priznala nezavisnost Kosova, jer su pri re{avawu wegovog statusa bile prekr{ene norme me|unarodnog prava“, rekao je Laj~ak.

Prema wegovim re~ima, zvani~na Bratislava smatra da je „bio prekr{en princip po kojem sa odvajawem dela svoje teritorije treba da se saglasi i dr`ava koje se to ti~e, u datom slu~aju Srbije, kao {to je to bilo u slu~aju sa odvajawem Crne Gore“, preneo je Itar-Tass.

(Tanjug)

AMBASADORSKA KRIZA IZME\U SRBIJE I CRNE GORE

Marovi}: Jovovi} je dobar izbor PODGORICA: Potpredsednik crnogorske vlade Svetozar Marovi} izjavio da je Crna Gora napravila dobar izbor imenovawem Igora Jovovi}a za ambasadora u Beogradu. „Mi smo predlo`ili ambasadora i sad je Srbija na potezu. Jovovi} je dobar odabir, jer je ve} bio ambasador i tada je imao podr{ku i zvani~ne Srbije“, rekao je Marovi}, a prenosi podgori~ka televizija Atlas.

On je, u prvoj zvani~noj reakciji Crne Gore na pisawe beogradske {tampe o navodnoj spornoj biografiji Jovovi}a, naveo da se nada da nema razloga da mu Srbija ne izda agreman i da }e medijski napisi biti provereni od nadle`nih institucija u Srbiji, kako bi {to pre zatvorili tu novu, „ambasadorsku krizu“.

Podsetimo, pojedini beogradski mediji su objavili da je kandidat za crnogorskog ambasadora u Beogradu Igor Jovovi} problemati~na li~nost, sa ozbiqnim mrqama u diplomatskoj karijeri, zbog ~ega mu agreman, po svemu sude}i, ne}e biti potvr|en. [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} je nalo`io internu istragu u MIP-u, odakle je procurila informacija da Jovovi} navodno ne}e dobiti agreman.

Pojedini analiti~ari su ocenili da premi{qawe Srbije da li da Jovovi}u izda agreman ima veze s wegovom biografijom dok je bio amabasador u Etiopiji, gde je navodno preprodavao pi}e, hranu i

cigarete i {amarao svoje podre|ene, ali i sa zahtevom Srbije da u Crnoj Gori otvori tri konzulata.

Marovi} je ocenio da uslovqavawe prihvatawa kandidature Jovovi}a otvarawem tri konzulata Srbije u Crnoj Gori „li~i na neku trgovinu“.

Svetozar Marovi}

Marovi} je rekao da konzulati obi~no slu`e za to da olak{aju gra|anima u dijaspori vezu s mati~nom dr`avom i ostvarivawe odre|enih kulturnih, nacionalnih i dr`avnih prava, ali da je u ovom slu~aju pitawe da li je takav zahtev celishodan. „Crna Gora ima prednost {to mo`ete sa svake wene ta~ke do}i na drugu za samo nekoliko sati, tako da nikome nije problem da iz Nik{i}a do|e do Podgorice i zavr{i neka pitawa vezana za odre|eni deo takozvanih konzularnih poslova. Ne sumwam u dobre namere takvih ambicija Srbije, ali otvaram pitawe celishodnosti na tako malom prostoru“, rekao je Marovi}.

(Beta)

INCIDENTI

Ministar najavio sankcije za lekara u Oto~cu

Punoletnost makedonske dr`ave SKOPQE: Centralna proslava obele`avawa 18 godina nezavisnosti Makedonije ju~e je odr`ana u parlamentu, dok je u rezidenciji {efa dr`ave \or|a Ivanova organizovan ru~ak za biv{e predsednike.

Predsednik Sobrawa Trajko Veqanovski je u govoru rekao kako veruje da }e i ju`ni sused (Gr~ka) po{tovati evropske standarde i kriterijume i da se ne}e ponoviti Bukure{t, misle}i na samit NATO u Rumuniji kada Makedonija nije dobila poziv za ~lanstvo zbog spora sa Atinom o imenu te biv{e jugoslovenske republike.

Ambasador SAD u Makedoniji Filip Riker izjavio je povo-

dom ove godi{wice da je ciq ameri~ke politike da vidi „Makedoniju kao ~lanicu NATO i Evropske unije“.

Makedonija je nezavisna od raspada Jugoslavije 1991. Na referendumu pre 18 godina, 95 odsto gra|ana se izjasnilo za nezavisnu dr`avu. Na taj referendum nisu, me|uitm, iza{li makedonski Albanci. Referendumu je prethodila deklaracija o nezavisnosti koju je makedonski parlament usvojio 25. januara 1991. Sobrawe je potvrdilo nezavisnost Deklaracijom o prihvatawu referendumskih rezultata od 18. septembra 1991.

(Beta)

ZAGREB: Na~elnik op{tine Vrhovine Milorad Deli} i predstavnik Visokog komeserijata UN za izbeglice (UNHCR) u Hrvatskoj Vilfrid Buhorn izrazili su zabrinutost zbog postupka lekara Esad Mujkanovi} iz Doma zdravqa u Oto~cu u Lici prema srpskom pacijentu koji je imao mo`dani udar, ali i prema ~elnim qudima op{tine Vrhovine koje je vre|ao i nazivao ~etnicima. „Ovo nije prvi slu~aj da se Mujkanovi} i drugi lekari lo{e odnose prema pacijentima Srbima“, isti~e na~elnik op{tine Vrhovine Milorad Deli} dodaju}i da je posledwih meseci bilo „vi{e sumwivih smrti pacijenata, i da su samo ovog meseca umrle tri `ene“. „Mujkanovi} qude dr`i tri dana u stacionaru u Oto~cu i tek onda {aqe u bolnicu“, ka`e Deli} i dodaje da je navodno tako postupio s majkom li~ko-sewskog `upana, ina~e Hrvata. On nagla{ava da je Mujkanovi} zbog lo{ih postupaka isteran iz mesta Josipdol, a da je ranije izba~en iz lokalnog HDZ-a jer je kao ve}nik sklopio koaliciju sa Socijaldemokratskom partijom. On je u nedequ poslepodne odbio da pru`i adekvatnu lekarsku pomo} Srbinu Bo{ku Radi}u iz Vrhovina koji je u Dom zdravqa u Oto~cu dovezen sa simptomima mo`danog udara.

Na incident u Oto~cu, kad je lekar Esad Mujkanovi} odbio da adekvatno zbrine srpskog pacijenta iz Vrhovina, reagovao je ju~e i ministar zdravqa Hrvatske Darko Milinovi}, istakav{i da se slu~aj ispituje i, ako se to potvrdi kao ta~no, za tog lekara vi{e nema mesta u hrvatskom zdravstvenom {istemu.

Lekarska zakletva obavezuje lekara da pru`i lekarska usluga svima, bez obzira na pol, veru i bilo koju drugu razli~itost, rekao je ministar Milinovi}.

Predstavnik UNHCR-a Buhorn Oto~ac izrazio je duboku zabrinutost vezanu za izve{taje medija i informacije primqene iz op{tine Vrhovine o me|uetni~kom sukobu u Oto~cu, koji tako|e dovodi u pitawe dostupnost adekvatne i primerene hitne medicinske pomo}i.

Kako je napisano u saop{tewu, UNHCR veruje da incidenti kao taj iako retki, uveliko umawuju napore za stvarawe uslova za povratak izbeglica u Hrvatsku i {aqu negativnu poruku onima koji

jo{ uvek razmi{qaju o povratku kao opciji kojom bi prekinuli svoje izbegli{tvo.

Me|uetni~ki incidenti tako|e potkopavaju ogroman trud koji pojedinci lokalne vlasti, nevladine organizacije, hrvatska vlada i

qudi svih nacionalnosti ula`u u ponovnu izgradwu zajednica kako bi se prebrodile podele iz pro{losti, navodi se u saop{tewu.

UNHCR je pozvao nadle`ne organe da {to pre provedu istragu o incidentu i da promptno reaguju, kao {to su do sada ~inili u sli~nim slu~ajevima, jer UNHCR veruje da je to najuspe{niji na~in borbe protiv takvih incidenata i poruka koje iz wih nastaju.

(Tanjug)

[ibenski paroh odbacio optu`be ZAGREB: [ibenski paroh Milorad \ur|evi} je ju~e odbacio optu`be iznete u hrvatskim medijima u vezi incidenta na {ibenskom grobqu kad je odbio da po~asni vod oda po~ast umrlom pravoslavnom hrvatskom veteranu Rajku Jovanovi}u i kada je sklonio zastavu sa kov~ega.

On isti~e da je po pravilima Srpske pravoslavne crkve s verskim obredom koji se obavqa u crkvi, nespojivo izvo|ewe bilo kakvih vojnih ili dr`avnih po~asti koje podrazumevaju upotrebu naoru`awa. „U slu~aju pokojnog Jovanovi}a, opelo je obavqeno po pravilima na{e Crkve. [to se ti~e vojnih po~asti, izvedene su ispred grobqa, izuzimaju}i upotrebu naoru`awa, tako da ne bi bila naru{ena pravila obreda. Na kraju opela, u dogovoru sa sve{tenikom, dr`avna zastava je polo`ena u kov~eg sa pokojnikom“, isti~e se u saop{tewu {ibenske parohije.

Daqe se nagla{ava da po pravilima i tradiciji SPC verski obred sahrane podrazumeva molitveni ispra}aj pokojnika u miru u ve~ni pokoj.

Mediji su objavili da je Jovanovi}, ina~e Rom po nacionalnosti, bio hrvatski veteran i da je zahvaquju}i hladnokrvnosti komandira vojnog po~asnog voda koji je poslu{ao sve{tenika i udaqio se od grobnog mesta da bi tamo odao po~ast umrlom, izbegnut te`i incident.

(Tanjug)

26

GLOBUS

sreda9.septembar2009.

Postanite mesar u ve~erwoj {koli ecesija je mnoge Britance odvela iz restorana u sopstvene kuhiwe, te su po~eli da se zanimaju za neka zdravoseqa~ka ume}a. Kako, recimo, raspoloviti sviwu ili iseckati rebarca. U Londonu od sada mo`ete postati mesar na ve~erwem kursu.

Trendovi samouzgoja na Ostrvu su dobili uzlaznu putawu, pa u posledwe vreme ekipa sve u {esnaest u~i kako uzgajati p~ele, saditi povr}e ili kako ise{i prase francuskom obradom. “Ginger Pig” je samo jedna od mesara koje su otvorile ve~erwe {kole za sve `eqne znawa o tran`irawu sviwskih ili gove|ih polutki.

Za sitnu cenu od 10 hiqada dinara za tri sata polaznici kursa u~e o mesu, kako ga se}i, kako napraviti {nicle, rase}i rebarca, but, i na kraju svoj komad mesa mogu da odnesu ku}i.

Kao predava~ u {koli radi i mladi Slovenac Borut Kozeq, koji ka`e da je biznis eksplodirao: “Sve vi{e qudi `eli da kuva kod ku}e za vreme recesije, da jede sve`e meso i zna gde se proizvodi.”

Dvadesetdvogodi{wi Mark, jedan od polaznika mesarske ve~erwe {kole, ka`e da mu je

R

to bio poklon od devojke: “Ideja da nau~im mesarski zanat ~inila joj se izuzetnom i tako sam zavr{io ovde.” Ina~e, kurs u “Ginger Pigu” pro{li

su mnogi bankari, pravnici i zubari, a {ef mesare Peri Barlet ka`e da imaju i mnogo devojaka. U planu je izgradwa ve}e u~ionice, koja bi mogla

da primi i do dvadeset polaznika, umesto dosada{wih desetak. Tako|e, o~ekuju navalu mesarskih {egrta u nedeqama pre Bo`i}a.

Crkva savetuje molitvu pre seksa atoli~ka crkva u Engleskoj objavila je kwi`icu molitvi za bra~ne parove u kojoj se nalazi i molitva za trenutak pre nego skinete ga}ice. Ciq joj je da pro~istite prqave te`we i setite se da treba da budete nesebi~ni. Rimokatolici u Velikoj Britaniji vi{e nemaju izgovora za prqavi seks pun hedonisti~kog u`itka. Od sada, vo|eni crkvenom molitvom za pro~i{}ewe pre bra~nog ~ina, znaju da je svaki pokret, trzaj ili orga-

K

zmi~ki uzdah pro~i{}en, nesebi~an i bogougodan.

Molitva pre seksa koja je objavqena u “Molitveniku za supru`nike” tra`i od Svevi{weg da postavi seksualne partnere “u qubav koja stvarno daje, ne`nost koja stvarno sjediwava, samodavawe koje govori istinu i nije la`no, opro{taj koji se stvarno prima, fizi~ko jedinstvo koje prihvata”.

Prevedeno na mawe an|eoski jezik, oralno preduhitrite drugu stranu, ne glumite

orgazam, oprostite partneru ako je sebi~no do`iveo vrhunac pre vas i primite me|u bedra qudsko bi}e dobre voqe.

Sve{tenik Pol Hendriks, pomo}ni biskup iz Sautvorka, izjavio je da je sporna molitva hrabra i dobra. “Malo je previ{e idealisti~na, ali re~ je o tome da Bog bude u srcu braka izme|u mu`a i `ene”, ka`e biskup, ne uvi|aju}i da su homoseksualci i vanbra~ni partneri ostali uskra}eni za nebesku pomo} u nesebi~nom seksu.

Vanzemaqska krava kod Berlina poqu u blizini Berlina pojavila se ogromna krava s lavirintom u stomaku.

Da li je re~ o delu vanzemaqaca ili je u pitawu neslana {ala lokalnog stanovni{tva? Ni{ta od toga. Radi se o reklami lokalnog nau~nog instituta.

Nisu ~udesni znakovi u kukuruzi{tu, nisu tajanstvene {ifre na poqima ameri~kog Juga, ve} je krava. Xinovska krava sletela je pravo iz svemira. Jer, kako druk~ije objasniti nastanak stvora koji neodoqivo podse}a na kravu, a iscrtan je u blizini Berlina?

Da li su svemirci odustali od nerazumqivih poruka i okrenuli se prirodi? Nisu, velika krava je

rad nema~kog Instituta za procenu rizika koji istra`uje opasnosti koje nam prete iz svakodnevnih proizvoda, od hrane do kozmetike, a svojim istra`ivawima poku{ava da podigne svest o zdravoj ishrani.

Zanimqivost krave je da u stomaku umesto gomile sena ima veliki lavirint, tako da posetioci mogu da pro{etaju wenim crevima i usput se upoznaju sa slo`eno{}u sistema za varewe. Samo moraju da paze da ne zavr{e u slepom crevu.

Usput, dok pani~no tra`e izlaz iz naizgled bezizlazne slepe ulice, imaju vremena da razmi{qaju o nedeqnom ru~ku zvanom “gove|a supa, sos i meso”.

U

Kuvar zamesio nepotopivi kola~i}

U

makawe kola~i}a u ~aj, mleko ili kafu od sada bi moglo postati mawe rizi~no za stolwak ili va{e nogavice dok pri-

nosite ustima poluraspadaju}i primerak keksa.

Proizveden je kola~i} koji se ne mo`e potopiti i ne raspada se Kuvar u Vor~esteru izveo je kona~ni desant na englesku tradiciju ~aja i kola~i}a.

Napravio je keks koji se ne raspada pri umakawu. Zaslu`ni sastojak je slatki krompir, objasnio je Felis Tokini iz restorana “Fusion Brasserie”, ali, naravno, nije mu palo na pamet da otkrije ~itav recept.

Naveo je tek da se smesa dobija me{awem krompira sa slojevima zobi i testa, {to poma`e pri otpornosti u vodi. Svaki je keks na kraju preliven glazurom na bazi jaja.

I dok se ve}ina kola~i}a raspada u vru}oj vodi posle deset sekundi, Tokinijevi keksi izdr`e bez problema ~itav minut, a mogli bi i duplo du`e, hvali se kuvar.

Za sada se mogu degustirati samo u spomenutom restoranu u Vor~esteru, a tvorac ne razmi{qa o komercijalnoj distribuciji. Barem ne jo{. Dok mu se odluka ne rastopi u vru}oj vodi mogu}eg profita.

DNEVNIK

Ulica jednosmerna u oba smera radona~elnici dva pariska predgra|a odlu~ili su da poka`u jurisdikcijske mi{i}e jedan drugome, nau{trb zdravog razuma. Proglasili su istu ulicu jednosmernom. Jedan u jednom, a drugi u drugom smeru.

Patrik Balkani, konzervativni gradona~elnik Levaloa Perea, mesta severoisto~no od Pariza, i @il Katoar, socijalisti~ki ~elnik susednog Kli[i la @arenea, re{ili su probleme pove}anog saobra}aja u najboqoj francuskoj tradiciji.

Put D909 koji prolazi kroz oba naseqa proglasili su jednosmernim, ali svaki u svom smeru.

Postavqeni su protivre~ni znakovi na put, voza~i su podivqali i nastao je op{ti saobra}ajni haos. Pozvana je policija i sva su vozila preusmerena na okolne pravce dok se ne re{i spor.

G

„Ovo {to je napravio kli{i, ne mo`e biti dugoro~na solucija, ve} je odgovor na odluku grada Levaloa”, rekao je zamenik gradona~elnika Kli{ija Alan Furnije.

Iz Levaloa poru~uju da je suparni~ki stav nerazuman i da {teti wima samima.

Solomonsko mozgawe nadre|enog guvernera Patrika Strioda rezultiralo je zakqu~kom da je ekipa iz Levaloa ipak u pravu i da su u Kli{iju doneli odluku bez ikakve prethodne studije.

Deo spornog puta koji prolazi kroz taj grad bi}e po direktivi dvosmeran.

Gradona~elnik Kli{ija najavio je tu`bu protiv odluke jer, svima je o~igledno, jednosmerna cesta u oba smera mogla bi vratiti Petoj Republici slavu koju ne pamti jo{ od albuma Karle Bruni.

Opqa~kao banku da pobegne od `ene A

merikanac Entoni Miler izjavio je na sudu da je opqa~kao banku da bi oti{ao u zatvor i pobegao od svoje supruge.

Na nedavnom ro~i{tu, 39-godi{wi kriminalac izjavio je da je opqa~kao banku jer je hteo da napusti svoju tada{wu `enu ali da mu je ona zapretila da }e izvr{iti samoubistvo.

Advokat odbrane je rekao da je Miler u{ao u banku naoru`an, tra`io od slu`benika da mu predaju novac, a zatim im je rekao da pozovu policiju. Neobi~ni pqa~ka{, osu|en na tri godine zatvora, razveo se od supruge nekoliko meseci posle hap{ewa.

Sotona u reklami za crkvu edna crkva u predgra|u Detroita, u dr`avi Mi~igen, anga`ovala je sotonu ne bi li naterala vernike da u {to ve}em broju dolaze na versku slu`bu. Sve{tenici Metro Saut crkve postavili su plakate sa porukama da je hri{}anska zajednica „sme}e” i da „se ~oveku od we prevr}e `eludac”, sa potpisom sotone.

Reklamna kampawa se sprovodi i putem internet sajta na

J

kom se obja{wava za{to |avo mrzi crkvu.

Pastor Adam Dorband izjavio je za lokanu televiziju WJBK da crkva ovim neobi~nim porukama poku{ava da privu~e pa`wu vernika, naro~ito onih mla|ih.

Isus „tra`i od nas da budemo kreativni i da iskoristimo sve {to mo`emo da skrenemo pa`wu”, objasnio je on, dodaju}i da kampawa nema za ciq da uznemiri vernike.

Platio ru~ak posle 13 godina lasnik jednog indijskog restorana u gradu Svonsiju na jugu Velsa dobio je u anonimnom pismu upu}enom lokalnoj policiji novac za ra~un izdat pre 13 godina. Anonimnog gosta o~igledno je grizla savest zbog toga {to je 1996. godine pobegao ne plativ{i ra~un, pa je na kraju odlu~io da policiji po{aqe 60 funti, uz izviwewe vlasniku restorana.

Policiji je trebalo gotovo pet meseci da ga prona|e, jer je taj restoran u me|uvremenu sru{en, a vlasnik je otvorio novi 60 kilometara daqe. „Voleo bih da zahvalim gostu koji je `eleo da ispravi gre{ku”, rekao je vlasnik restorana.

Ra~un je iznosio 11 funti, ali je gost napomenuo da je vodio ra~una o inflaciji, zbog ~ega je poslao 60 funti.

V

@ena japanskog premijera bila na Veneri upruga Jukija Hatojame koji bi 16. septemba trebalo da bude izabran za japanskog premijera objavila je kwigu u kojoj tvrdi da je iskusila bliske susrete s vanzemaqskom vrstom.

“Dok mi je telo spavalo, mislim da mi je du{a u svemirskoj letelici trouglastog oblika odletela na Veneru. Bilo je to vrlo mirno mesto i izrazito zeleno”, napisala je Mijuki Hatojama u kwizi objavqenoj pro{le godine.

Jukio Hatojama bi 16. septembra trebalo da bude progla{en za novog japanskog premijerom po{to je wegova Demokratska stranka na izborima nanela poraz Liberalno-demokratskoj stranci.

Mijuki (66) je svoje vanzemaqsko iskustvo, koje se navodno do-

S

godilo pre dvadesetak godina, opisala u kwizi “Vrlo neobi~ne stvari s kojima sam se suo~ila”.

Kad se probudila, sve je ispri~ala svom biv{em mu`u, koji joj je rekao da je verovatno sve sawala. “Moj sada{wi suprug

ima druga~iji na~in razmi{qawa. On bi rekao: ’Pa to je odli~no!’“, pi{e Mijuki.

Jukio (62), bogati unuk biv{eg japanskog premijera, dobio je nadimak “Elijen” zbog prodornih o~iju.

OGLASI

15056

DNEVNIK

sreda9.septembar2009.

27

28

sreda9.septembar2009.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/7347264, 065/467-0553.

82928 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4670548, 065/467-0547.

82927 KOMPLET mesarsku opremu za klanicu i rashladne vitrine od 2.5 i 3m. Povoqno. Telefon 063/73-15-845.

82878

Posledwi dragom

HITNO prodajem ku}u u Ka}u sa lokalom od 170m2 i poslovnim prostorom od 350m2, glavna ulica. Povoqno. Telefon 063/73-15-845.

82876

IZDAJEM uli~ni lokal u dva nivoa oko 180m2 na Bulevaru oslobo|ewa u Erker centru. /Kineski centar/.

Telefon 063/501-131.

82832

pozdrav

na{em

Jugoslavu Peuli}u

od kolega sa Futo{ke pijace.

82986

Posledwi pozdrav na{em dragom tati i dedi

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56.

82200 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti.

Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

82725

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530088.

82632

IZDAJEM novu, nename{tenu garsoweru 33m2 u Slova~koj ulici (iza Socijalnog) 150E. Telefon: 063/8318-299.

82869 IZDAJEM stan od 50m2 u Novom Sadu, Bulevar Ja{e Tomi}a br. 19, 3/2. Telefon 022/500-303, prota Lazar Eri}.

82692 IZDAJEM luks opremqen jednoiposoban stan na Grbavici za dve devojke. Telefon: 064/22-19-644.

82910 IZDAJEM garsoweru na Grbavici luks opremqenu za dve devojke. Telefon: 064/2219-644.

82911 IZDAJEM opremqen stan za dva studenta. Telefon 063/590-337.

82916 IZDAJEM dvosoban stan, drugi sprat, u strogom centru Novog Sada, Ul. @elezni~ka. Informacije na telefon: 023/857-315, 023/857069.

82289

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618184, 063-598-463.

82417

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598463, 064/502-5379.

82420

PRODAJEM ili mewam stan 27m2 u suterenu - Telep.

Telefon: 065/634-7492.

82877

PRODAJEM ku}e u Ka}u Sun~ani breg 70m2 i 107m2, cena povoqna. Telefon 064/503-8504.

82466 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2, 5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7E/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14.

82930

Sretenu

od }erke Eve i unuke Sawe.

82988

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

82768

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: mlade koke nosiqe, osamnaestonedeqne i izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

82273

Dana, 8. 9. 2009. godine preminula je

Ika Pisari} 1923 - 2009.

Sahrana je danas, 9. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na Starom grobqu u Futogu.

O`alo{}ena porodica Pisari}.

PRODAJEM crne patuqaste pudle izuzetnog porekla.

Telefon 063/584-999.

82830

82992

^ETRDESETODNEVNI POMEN i parastos na{oj dragoj mami i bajuri

POTREBNA 2 farmaceutska tehni~ara i dva dipl. farmaceuta apotekama u Novom Sadu. Telefon 021/423386.

82543

Evici Govor~in UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000.

Telefoni: 065/467-0551, 063/7-347-249, 065/467-0554.

82929

ro|. Radosavqev 1926 - 2009. obele`i}emo danas, 9. 9. 2009. godine, u 10 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Nikada zaboravqena od tvojih: }erke Ru`ice, unuka Marka i Dragana sa Tinom.

82970

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S puno bola i tuge obave{tavamo rodbinu da je u 90. godini prestalo da kuca plemenito srce na{e majke, bake i prabake

POMEN

sreda9.septembar2009.

Dana, 9. 9. 2009. godine navr{ava se sedam dana tuge i bola za preminulim suprugom i tatom.

9. 9. 2003 - 9. 9. 2009.

Voqenoj tetki

9. 9. 1996 - 9. 9. 2009.

Danice Laketi}

Stojan Miqevi}

Pavle Kruni}

ro|. Jarminac Sahrana je u ~etvrtak, 10. 9. 2009. godine, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena deca: }erke Quba i Qiqa, sin Qubomir, unuci Dragana, Danijela, Nenad, Du{anka i Milan, praunuci Aleksandar, Andrej i Vladan.

PETOGODI[WI POMEN

29

Du{an Balunovi}

Voqeni nikad ne umiru.

Ujedno se zahvaqujemo svima koji su prisustvovali ispra}aju.

S neizmernom qubavqu ~uvamo te u na{im srcima.

Uvek si u na{im mislima.

Tvoj sin Aleksandar i supruga Danica.

Mirjana i Qubi{a.

82943

Koviqki Bjeqac

2004 - 2009.

82979

POMEN

82880

POMEN Danas, 9. septembra navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ dragi

Prestalo je da kuca plemenito srce na{e majke, bake, ta{te i svekrve Tvoja porodica.

Ve~na tuga i nezaborav za sve dane provedene sa tobom.

Tvoj plemeniti lik uvek je sa nama.

Tvoji: Sne`a i Daco sa porodicama.

82893

POMEN

82987

Neizbrisivo je se}awe na na{eg neo~ekivano preminulog kom{iju

Milke Paji}

Stevan Stoj{i}

in`. Dragan Ivkovi}

9. 9. 1986 - 9. 9. 2009.

Risto Milovac

arhitekta 9. 9. 1993 - 9. 9. 2009.

Sa puno qubavi ~uvamo ga u na{im srcima.

Sahrana je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u sredu, 9. 9.

2009. godine, u 15.30 ~asova.

Posledwi pozdrav od sina i }erke sa porodicama.

Wegova porodica.

Uspomenu ~uvaju: supruga Olga i sestra Verica.

82948

82961

82984

Posledwi pozdrav Vesninoj mami

Posledwi pozdrav dragom

Milana Zeqkovi}a

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Zora Stoj{i}

9. 9. 95 - 9. 9. 2009.

9. 3. 2009 - 9. 9. 2009.

8. 8. 2004 - 8. 8. 2009.

Hvala mu za sve trenutke na uzornosti qudskih vrlina koje je posedovao.

Stanari zgrade Bulevar oslobo|ewa br. 115.

S qubavqu i po{tovawem: }erka Qubica, zet Dragi{a, unuke Zlatica i Slavica, zet Bo{ko, praunuci Milan i Dragoslav.

82967

82901

\or|e Mandi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti u 52. godini preminuo na{ voqeni

Milki Paji} @eqku od zaposlenih iz Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo�

Novi Sad.

Uvek si u na{im mislima i srcu.

od wegovih, Drage i Ru`e.

5618/P

\ura Stupar

Tvoji najmiliji.

82887

82972

Ne nalaze se re~i utehe, jer je neprebol obuzeo na{a srca za voqenim

Ro|eni na{, predugo traju dani bez tebe, ali `ivi{ u na{im srcima i se}awu. Odatle te niko ne}e ukrasti. Puno te volimo.

Zauvek na{, zauvek tvoji: supruga An|elka, }erka Branka, sin Dejan, snaja Svetlana, unuci Andrea i Milan.

82951

[ESTOMESE^NI POMEN

@eqko Lon~ar Sahrana je danas, 9. 9. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

82971

Vojislavom Ivani}em

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

dipl. ma{inskim in`ewerom 1937 - 2009.

\or|e Mandi} 9. 3. 2009 - 9. 9. 2009.

Sahrana je u ~etvrtak, 10. septembra 2009. godine, na Kameni~kom grobqu, u 16 ~asova.

Neute{ni: supruga Marija i deca Marko, Gordana i Aleksandar.

Tuga je velika, istina te{ka, re~i malo, a bol prevelika da bismo rekli koliko nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji: tata Brana, mama Jovanka, sestra Vida sa suprugom Slavkom, sestri}i Igor i Sa{a sa suprugom Janom i sinom Branislavom.

82995

82950

JEDNOGODI[WI POMEN 9. 9. 2008 - 9. 9. 2009.

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, tastu i dedi

Vizi [andor 1939 - 2009.

Sahrana je danas, 9. 9. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vizi [andoru

O`alo{}eni: supruga Dosta, }erka Verica, zet Milan i unuci Milo{ i Aleksa.

Uvek }emo te voleti.

Tvoja porodica.

82966

82964

Nikola Mili} Navr{ava se tu`na godina bez tebe.

Od zaborava u srcu te ~uvaju tvoji: Verica, Nenad, Svetlana, unuke Nikolina i Mia. 82941

30

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.00 11.30 11.35 12.00 13.00 13.15 13.30 13.35 14.25 15.05 15.15 15.30 15.35 16.00

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Putopisi Mozaik Kauboju nikad udovoqiti Hajde sa mnom u obdani{te Me|uprostor - specijal Vojvo|anski dnevnik Kuhiwica Dokument Me|uprostor Hercegovci Vojvo|anske vesti Pitawe savesti Rej~el Rej Crtani film Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er Kauboju nikad udovoqiti

Sredina Radoslav Rale Zelenovi}, direktor Jugoslovenske kinoteke i dugogodi{wi televizijski poslenik, ve} 16 godina uspe{no rukovodi Me|unarodnim festivalom evropskog filma u Subotici. U ~emu je tajna wegovog uspeha gledaoci }e saznati u ve~era{wem izdawu emisije.

Autor: Du{ko Bogdanovi} (RTV 1, 19.00) 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.30 00.10 00.30 00.45 01.30

07.00 07.25 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.05 13.55 14.55 15.50 16.25 16.50 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

TV PROGRAM

sreda9.septembar2009.

Tajne hrane: [qiva TV Dnevnik Hop hop, kviz Hronika Festivala uli~nih svira~a Novosadske razglednice Sredina TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Hronika 38. Brankovog kola No}na smena Gruvawe Vojvo|anski simfoni~ari Skrivena kamera Hronika Festivala uli~nih svira~a Kauboju nikad udovoqiti Doba zlo~ina

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Pustolovine Marka i Maje Nedeqni magazin (rum) Kultura i tradicija roma Ujak iz Amerike Vesti (ma|) Makedonsko sonce Zvrk Doba zlo~ina TV ba{tina Koncert sa ZDI Kad bi rode znale Sva Gojkova blaga Hronika 38. Brankovog kola Preokret Me|uprostor TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Pitawe savesti Rej~el Rej Ujak iz Amerike

07.25 07.30 08.00 09.00 11.00 12.15 12.20 12.30 14.00 14.20 14.50 15.30 15.50 16.00 17.00 17.40 18.00 18.25 18.30 18.50 20.00 20.30 22.00 22.30 22.40 23.10 23.40

TV datum Glas Amerike Prepodnevni program U ogledalu Vrele gume Barometar Tin in Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Stari zanati Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Kowi ponovo jure Top {op Vojvo|anske vesti Barometar Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Multietnik Hedonist Glas Amerike

FUDBAL

Srbija–Francuska (RTS 1, 20.10)

10.00 11.15 12.05 13.10 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea Evo nas kod vas Denis napast Katapultura Luna-sirena sa Kariba Tojotin svet prirode Eko balans Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Sprint Vitra` Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.21 09.36 10.00 10.05 10.35 11.00 11.05 12.00 12.13 12.14 12.31 13.16 14.55 15.03 15.05 15.55 15.58 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.59 19.21 19.30 20.03 20.10 23.05 23.10 00.05 00.20 01.08 01.15 02.07 03.51

08.00 12.00 12.30 13.00 14.00 16.45 18.45 19.00

Spidvej Danska Sport klub - Pregled Fudbal mondijal magazin Najlu|i svetski sportovi Klupske TV Koley fudbal Pregled Moto GP San Marino Kvalifikacije za SP: Multi prenos 21.00 Kvalifikacije za SP: Engleska – Hrvatska 23.00 Profi boks Mohegan San Kasino: Hle~vajo – Rodrigez 00.30 Kvalifikacije za SP: Norve{ka – Makedonija

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Travel klub, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.05 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.10 23.15 23.16 01.00 02.00 03.00

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Kreativ bend Slagalica, kviz Vesti Trag Putokazi vere Vesti Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Bouns Jedna pesma, jedna `eqa Vesti Na{ auto na{im gledaocima 48 sati-svadba Vesti Povratak otpisanih Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Na{ auto na{im gledaocima Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Fudbal: Kvalifikacije za EP, Srbija - Francuska Vesti 48 sati - svadba Dnevnik Bouns Evronet Tor~vud No}ni bioskop: To {to radi{, film 48 sati svadba

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Unutra{wi neprijateq Dosije FBI Tajni agent Izi Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno pre`ivqavawe Nepobedive Banzuke Film: Bela palata Foks vesti No}ni program - Foks non-stop Film: Policajcu sa Majami Bi~a Sibil Ekstremno pre`ivqavawe Dosije FBI

DNEVNIK

06.02 06.16 07.12 07.27 07.32 07.44 08.13 08.38 09.03 09.11 09.36 10.00 10.05 10.34 10.55 11.19 11.36 11.50 12.02 12.39 13.34 16.00 16.36 17.01 17.26 17.34 18.01 18.30 18.55

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Kuvati srcem: Kreativ bend Datum Verski kalendar Eko recept TV mre`a Interfejs Enciklopedija Robot boj Gomboce [umska {kola Ru`no pa~e Klinika Vet Metla bez dr{ke Romansirana botanika Brojevi Datum Guda~i svetog \or|a Trezor ju~e Grk Zorba, film Ovo je Srbija Priru~nik za neupu}ene Eko menayer Enciklopedija Yez fejs U svetu Beokult Odbojka - EP: Srbija - Finska prenos 20.18 Magazin Lige {ampiona 21.10 Ko{arka: EP, Velika Britanija - Srbija, prenos

08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.35 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 00.40

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op Uvod u anatomiju Vesti za osobe o{te}enog sluha Sta`isti Top{op Vesti B92 Film: Pobedni~ki tim Nacionalna geografija i BiBi-Si: Dubine Tihog okeana Vesti B92 Seks i grad Dobre namere Vesti B92 Sta`isti Trnav~evi}i u divqini Uvod u anatomiju Film: Raskrsnice Wujorka Vesti B92 Seks i grad Dedvud

06.00 07.00 08.15 09.15 11.00 11.15 11.45 12.30 14.15 16.00 16.45 17.00 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 00.15 01.00

Jutarwi program Nacionalni dnevnik Anali Film: @ivot sa stricem Siti kids Mu}ke Napu{teni an|eo Sve za qubav Nevina Qubav je ve~na Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Samo smeh Anali Zvezda vodiqa Nacionalni dnevnik Film: Spengli{ Trenutak istine (Ne)mogu}a misija Mu}ke Film: Povratak u plavu lagunu

Denis napast (Hepi, 12.00) 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.30 12.45 13.00 13.30 14.00 14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Zentriks Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom Smucalice Bekstvo sa ostrva [korpija [aman King Yem Viva piwata Denis napast Nodi Beli superheroj Konan Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Zentriks Pla{ite li se mraka?

Bekstvo sa ostrva [korpija [aman King Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

18.30 18.55 19.20 19.30 20.30 20.55 21.25 23.55 00.05 00.10 01.05 02.00 03.00 04.00 04.45 05.35 06.25

Vitafon Telemaster Rekord Zabrawena qubav (Klon) Razmirice Telemaster Smicalice Telemaster Vremenska prognoza Prvi talas Nije lako biti ja Smicalice Arena, tok {ou Muzi~ki miks Prvi talas Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

Spengli{

KO[ARKA – EP

Velika Britanija – Srbija (RTS 2, 21.10) 23.00 00.02 00.29 02.45 03.39

Kapri Yez fejs Grk Zorba, film Trezor ju~e Ko{arka - EP: Velika Britanija - Srbija 05.00 Odbojka - EP: Srbija - Finska

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 17.55 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30 03.00 03.15 04.00 05.30

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Na tragu prirode Yordan Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Yordan Film: Kobra Slavni Svi vole Rejmonda Film: Kobra Glas Amerike SMS Milica na kvadrat Qubav za sva vremena Doma}a muzika Na tragu prirode

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus.

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Profa, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 17.45 Profa, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 20.55 Maksimalno opu{teno, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

Yon Kaski je predani otac ~ije je kuvarsko ume}e wegovoj porodici omogu}ilo lagodan `ivot, ukqu~uju}i i ku}u za odmor u Malubuu i novu doma}icu Flor. Ona i wena k}i su nedavno emigrirale u L.A. iz Meksika i bore se za boqi `ivot.

Uloge: Adam Sendler, Tia Leoni, Paz Vega, Kloris Li~men, [elbi Brus Re`ija: Yejms Bruks (Pink, 20.00)

Paz Vega

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Kviz, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Raskr{}a, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Put vina, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda9.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

34

31

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Sandra Bulok

Fatalna nesre}a Piter i Entoni kradu automobil Linkoln Navigator, a tim ~inom stanu na put ambicioznom javnom tu`itequ Riku Kabotu, ~ija se kampawa za reizbor temeqi na gvozdenoj politici protiv kriminala, i wegovoj supruzi, prepla{enoj i privilegovanoj Yin. Dok policija dolazi na uvi|aj, kradqivci be`e u industrijski deo Los An|elesa gde slu~ajno nekoga pregaze...

Uloge: Karina Arojave, Dato Baktaze, Sandra Bulok, Don ^idl, Art ^udabala Re`ija: Pol Heyis (Nova TV, 20.50) 08.15 08.30 09.30 11.00 11.55 12.45 13.25 14.20 15.15 17.15 17.30 18.25 19.15 20.00 20.50 22.45 23.45 00.00 00.30 01.25 02.15

Rori, crtani EzoTV, tarot {ou Nova lova, TV igra Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Bejvo~ [kola `ivota, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Na{a mala klinika Fatalna nesre}a, film Zakon brojeva Vesti Sajnfild Bejvo~ @ivot na severu Ezo TV, tarot {ou

08.00 08.30 09.00 09.30

21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Misterije istorije Moj dnevnik Dikens u Americi Svet novca: Koka kola pred nestajawem?

Najve}i vitez Robovlasni~ka industrija Drugi svetski rat u boji Rat veka NLO i Hladni rat Vek Misterije istorije Moj dnevnik Drevna otkri}a ^er~il @iveti sa neprijateqem Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Rat veka @ivot i smrt u Rimu Nebeski put ~aja Misterije istorije Moj dnevnik Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ultramen- gorka `etva ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen - biosferijanci ^udovi{ta i pirati Tali~ni Tom Zlo~in i kazna Pilotova `ena [ef nad {efovima Suza i wene sestre Uto~i{te Pod pritiskom 9 zatvorenih Mra~ne vode

10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 ^arolija 10.15 Orangutanski dnevnik 2, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Idemo na put: Aqaska 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.45 ^udom pre`iveli 2: U`as u Grand Kawonu, dok. serija 15.35 Nerazja{wena nesre}a - Tajna pada Heliosa 522, dok. film 16.25 Skica za portret 16.35 Prirodna ba{tina 17.10 Stani, pa gledaj: Kqu~ od neba, dok. film 17.55 Pozori{te u ku}i 18.30 Hrvatska u`ivo 19.30 Dnevnik 20.10 ^arolija 21.05 Ve{tice iz Salema, film 23.10 Dnevnik 3 23.45 Ciklus mladih autora: Fri`i, dok. film 00.20 Dedvud 01.05 Zvezdane staze: Vojayer

Ve{tice iz Salema Jedne no}i, krajem 17. veka, sve{tenik iz puritanske protestantske zajednice u Salemu uhvati svoju ne}aku Abigejl i jo{ desetak devojaka u neobi~nom paganskom ritualu. Devojke igraju i luduju, a Abigejl se ma`e krvqu petla i otvoreno pri`eqkuje smrt Elizabet, `eni lepog Yona Proktora u kog je nesretno zaqubqena...

13.15 14.55 16.20 17.55 20.05 22.05 23.30 01.00

Yek i Yil protiv svih Ciklon Mali Dodo Plove}i bar 2 Dobro do{li u Severnu Koreju Pesma za tebe Tatino obdani{te 2 Dobra no} Uveli snovi Gospodin Bruks @elim Kendi Fido Momci

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Samo dezerti Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Obi~na ~uda Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan Medijum Taken in broad daylight Yek

08.00 Punom parom, kulinarski izazov 08.25 Korak po korak 08.55 Pod istim krovom 09.40 Astro {ou 11.45 Kako sam upoznao va{u majku 12.10 U dobru i zlu 12.40 Rat u ku}i 13.05 Ekskluziv 13.20 Ve~era za 5 13.50 Tajna ~okolade 14.45 Heroji iz strasti 16.20 Korak po korak 16.50 Pod istim krovom 17.15 Kako sam upoznao va{u majku 17.40 U dobru i zlu 18.05 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom, kulinarski izazov 20.00 CSI: Wujork 20.50 Kosti 22.30 Stvorewa 23.35 No} pokera, {ou 01.05 Oran` kaunt, film

SERIJA

CSI: Wujork

Vinona Rajder

Uloge: Danijel Dej-Luis, Vinona Rajder, Pol Skofild, Yoan Alen Re`ija: Nikolas Hitner (HRT 1, 21.05)

08.10 Moji roditeqi su vanzemaqci 08.35 Vaterlu Road 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.05 Ali Mekbil 11.10 Prijateqi 11.55 Veliki uspesi hrvatskog sporta – ko{arka, finale Gudjear lige 2003: Zadar - Makabi 13.35 Re~ i `ivot 14.25 Tajni Versaj: Zamak, dok. film 15.20 Falkon pla`a 16.05 Ko{arka, EP - emisija 16.20 Var{ava: Ko{arka, EP: Hrvatska - Makedonija, prenos 18.15 Ko{arka, EP - emisija 18.40 Vip Muzi~ki klub 19.15 Fudbal, kvalifikacije za SP 2010. - emisija 20.50 Fudbal: Kvalifikacije za SP 2010: Engleska Hrvatska, prenos 22.50 Fudbal, kvalifikacije za SP 2010. - emisija 00.15 Scientia croatica

06.40 08.20 10.20 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.10 00.50

06.00 07.25 08.55 10.15 11.55

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00

Opasne dvojke Mre`a Kada smo bili kraqevi Simpatiko Polukuvan Neverovatna `ena koja se smawuje Soko i Sne{ko Beli} Misisipi u plamenu Posledwe Hristovo isku{ewe Tropsko ostrvo

Odbegli robija{ Moja slatka debequca @ene fudbalera Gospodari horora - ^okolada Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Ku}a 3: Horor {ou Sout Park Kabina Gospodari horora - Bolesna devojka

Kada dvoje mladih banyi skaka~a, Kasidi Danijels i Trej Foster, krenu do bruklin{kog mosta kako bi se zabavili, slu~ajno budu svedoci krvavog ubistva. Prepla{eni, anonimnim pozivom policiji dojave {ta su videli. Istrage se prihvate Mek i wegova nova simpatija, Pejton Driskol...

Uloge: Geri Sinis, Melina Kanakaredes, Karmin \iovinazo, Ana Belknap, Hil Harper (RTL, 20.00)

Geri Sinis

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35

23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi?

Razorna laboratorija Londonska gara`a Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina [okantni video zapisi o pre`ivqavawu U deli}u sekunde Gra|evinci LA-a Majami ink Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi?

Ameri~ke drvose~e Protiv elemenata prirode Uni{tavawe!

U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Bra}a Ludolf

07.00 08.30 11.30 12.00 13.00 14.00 16.30 17.30 18.00 18.10 01.00

Tenis Bilijar Automobilizam Reli Tenis Bilijar Biciklizam Tenis Fudbal Tenis Tenis

15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

Furija postrojavala i Vrhovni {tab “Za Zdenku je veza s Titom bila besomu~na borba ni~avala wihovu vlast, a prave}i intrige, neke i diza presti`, neprestana uspani~enost da ne bude porektno suprotstavqala Brozu. No, ne treba suvi{e tisnuta. Ona je uvek nalazila razlog za sva|u, prastrogo suditi Davorjanki Paunovi}. Smrt u wenoj skawe i vre|awe okoline, ukqu~uju}i i Tita, pa i 25. i prvoj godini pobede, mogla bi da gane i najstrotamo gde se niko ne bi dosetio: zbog toga {to joj je `e kriti~are. neko ne{to nespretno dodao, dotakao laktom u Brak Jovanke Budisavqevi} i Josipa Broza, na goprolazu, negde u{ao pre we ili {to prvo wu nije tovo sve Jugoslovene, pa i one povla{}ene da budu u upitao da li Tito spava. Niko je nije voleo – nije ni wihovoj blizini, ostavqao je utisak skladnog. Kada stigao da je zavoli, jer bi ga ona na vreme izvre|ala”, je posle dve i po decenije zajedni~kog `ivota do{lo pisao je u svojim ratnim se}awima Milovan \ilas o do dramati~nog razdvajawa od stola i posteqe, zaDavorjanki Paunovi} Zdenki, Brozovoj sekretarici prepa{}ewe je bilo op{te. Tragalo se za obja{wei neven~anoj supruzi, ali je weno pre~esto kapriciozno pona{awe, ~ija su meta bili i ~lanovi Vrhovnog {taba i proslavqeni partizanski komandanti, pravdao wenom bole{}u. Od tuberkuloze, koja je tiwala nekoliko godina, ona umrla je ubrzo nakon rata.

Po starom psihosomatskom pricipu da bolest ni{ta novo ne stvara, ve} samo osloba|a, u blizini razaraju}e i smrtnostne bolesti skloni depresiji postaju jo{ depresivniji, optimisti se upu{taju u borbu i ~esto ne predaju do pred kraj, a oni koji su ceo `ivot minimizirali sve {to im se doga|a, pribegavaju odbrambenom mehanizmu poricawa.

Uporno izbegavaju da se suo~e s te`inom bolesti, prenebregavaju savete doktora, ne `ele da se le~e i tvrde da im nije ni{ta. I Zdenka je bila takva, pa je u dva navrata, i pored Brozovih upozorewa, odbijala le~ewe u SSSR-u i Beogradu. Najzad je Sekretarica od koje su strahovali komandanti oti{la u Sloveniju, na Golnik, tada najpoznatiji doma}i sanatorijum za le~ewe tuberkuwima i ona su se, uglavnom, nalazila u navodnoj Joloze, ali je ve} bilo kasno. Proces je bio zahvatio vankinoj ume{anosti u pripremani vojni pu~ na oba plu}na krila, pa je ona, i pored napora na{ih i Broza, a ne akumulaciji intimnih psiholo{kih trasovjetskih ftizijatara, preminula 1. maja 1946. uma, koje je do`ivela tokom svog bra~nog `ivota.

Verovatno su i ekscesi koje je izazivala bili poKada su se upoznali (\ilas tvrdi da je to bilo sledica tuberkuloze. Po brojnim svedo~anstvima, 1946), ona je imala 22, a Broz 54 godine. Ta razlika Zdenka je bila potpuno podre|ena Brozu. A bilo je nije bila toliko upadqiva jer je Broz pripadao masasvim normalna reakcija mlade devojke (Tito je bio lom broju biolo{ki superiornih osoba i jo{ uvek je stariji 29 godina), koja je iz ~istih ideala pri{la mladala~ki izgledao. Posle nekoliko godina su se i Partiji, da se veoma brzo ven~ali, {to je bila puka zaqubi u wenog generalformalnost. nog sekretara, gospodina U `ivotu bra~nih paZa Zdenku je veza s Titom bila svetskih manira, tada u 49. rova sa sli~nom razlikom besomu~na borba za presti` godini. Me|utim, u woj se u godinama naj~e{}e doi neprestana panika da ne bude vrlo brzo razvila `eqa za lazi do procesa koji se potisnuta. Niko je nije voleo, totalnim posedovawem, mo`e nazvati nivelacija. jer to nije ni stigao – ona bi ga osobina ne tako retka me@ena po~iwe br`e da sta|u na{im `enama. ri od mu`a, te posle desena vreme izvre|ala, kao i svakoga Krajwe posesivna, bila tak godina braka upadqiko joj se na{ao u blizini je qubomorna na sve vidova razlika u godinama pove komunikacije koje je staje znatno mawa. A zaBroz imao sa svojim saradnicima i prijateqima. pravo `ena nesvesno zna da je, zbog upadqive staro@elela je da ih svede na {to mawu meru ili bar konsti mu`a, ~esto predmet pa`we svoje okoline, pa ona troli{e, {to je izazvalo ogor~en otpor, kako te po~iwe polako da se zapu{ta, ne doteruje i vodi briokoline, tako i samog Tita. Naravno da wegovi dugogu o sebi, a naj~e{}e se – naglo goji. Time se neutragodi{wi saborci, posebno famozna ~etvorka, nisu li{u sopstvene dileme (da ipak nisam pogre{ila?), `eleli nikakav filter koji }e ih propu{tati (ili kao i primedbe okoline (udala se za starca). Zna done}e) do vo|e. S druge strane, ukoliko se Broz i probro da }e u po~etku brak funkcionisati kako-tako, tivio Zdenkinoj selekciji osoba koje su `elele da ~e{}e skladno nego lo{e. Ali isto tako zna da }e do do|u do wega, verovatno ju je u tome vi{e nesvesno problema do}i kada ona u|e u zrele godine. Poku{aohrabrivao, jer kasniji razvoj doga|aja, naro~ito povaju}i da te probleme unapred neutrali{e, ona ubrsle dolaska u oslobo|eni Beograd, pokazuje da je on zano stari. odmah uspostavio vrlo ~vrst protokol. Brzo je neuTaj proces se mo`e posmatrati i kod bra~nog para tralisao partizanski na~in komunikacije da do vo- Broz analizom wihovih brojnih perioda. U po~etku qenog komandanta mo`e da se dopre uvek kad neki je razlika evidentna: Jovanka izgleda gotovo kao {ipodr|eni komandant smatra to za shodno. parica, Tito je u punoj snazi i veoma vitalan, ali to Uglavnom, Zdenka je ve}ini saboraca ostala u neipak ne mo`e da izbri{e biolo{ki jaz izme|u sumiloj uspomeni. Oduzimali im je komandanta, ograpru`nika.

Studija dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA”, koju je {tampala beogradska izdava~ka ku}a „Informatika”, mo`e se po ceni od 1800 dinara kupiti u kwi`arama „Gera” i „Laris”na Spensu (Sutjeska 2) u Novom Sadu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda9.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ako po~nete na vreme, imate vi{e mogu}nosti da ne{to postignete, kako u poslu, tako i privatno. I danas ste potro{a~ki raspolo`eni. Strasti u qubavnom odnosu se smiruju, na obostranu sre}u i zadovoqstvo.

BIK 20.4-20.5.

Danas ste izlo`eni okolnostima i susretima u koje nemate poverewa.

Dobro je {to ste oprezni, ali nemojte biti lewi i odugovla~iti obaveze. Poka`ite do koje mere umete da budete tvrdoglavi i stabilni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

25

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zrewanin

25

S. Mitrovica 23 Ruma

23

Pan~evo

25

Vr{ac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

22

K. Mitrovica 19 Ni{

22

PA SUN ~ ANO

Evropa Madrid

NOVI SAD: Jutro obla~no, a zatim sun~ano i toplo. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 11 ujutru Rim do 25 stepeni po podne.

London VOJVODINA: Sun~ani periodi uz umerenu obla~nost. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa Cirih temperatura 9, a maksimalna 25 stepeni.

Berlin SRBIJA: Ujutru obla~no i mawe hladno nego u utorak ujutru. U toku dana na severu Srbije sun~ani intervali, a u ostalim predeBe~ lima promenqivo obla~no sa povremenom ki{om. Vetar slab seVar{ava verni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 8, a maksimalna 25 stepeni.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak i petak Moskva na severu Srbije suvo, a u ostalim predelima promenqivo obla~no sa povremenom ki{om. Za vikend vi{e sun~anih perioOslo da, posebno u subotu uz porast temperature, a od nedeqe malo St. Peterburg sve`ije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Blago pogor{awe biometeorolo{kih prilika doprine}e poja~awu reumatskih tegoba i neraspolo`ewu. Preporu~uje se adekvatno odevawe jer se o~ekuje sve`e jutro. Potreban je oprez u saobra}aju.

33 27

DUNAV

TAMI[

Bezdan

155 (52)

Slankamen

172 (0)

Apatin

222 (52)

Zemun

234 (2)

Bogojevo

204 (45)

Pan~evo

260 (-2)

Smederevo

450 (-4)

148 (8)

Potrebno vam je vi{e odmora. Koristite svaki tren, sat, racionalno i funkcionalno. Primorani ste na to da se vratite ranijim poslovima i reorganizacijama. Korak unazad ima svoj smisao i svrhu. Put?

Ostvarujete svoje daleke ciqeve i ambicije, li~nim trudom i zalagawem. A partner je u svom filmu, negde na pozornici, pod svetlima reflektora, su{tinski ili simboli~no. Ipak se uklapate i sara|ujete.

STRELAC 24.11- 21.12.

Nemojte zapostaviti kvalitet na ra~un kvantiteta. I suvi{e se raspr{ujete u {irinu, misaone procese i drugarske dogovore, pa nije ni ~udo {to va{a odapeta strela na leti pravolinijski. A trebalo bi.

JARAC 22.12-20.1.

Preterana briga i nesvesne strepwe, sumwe nisu vam potrebne. Umesto toga, potrudite se da budete prisutni u sada{wem trenutku i delate najboqe {to mo`ete. Imate povoqan upliv Meseca. Intuicija.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Vodu lijete na druge, poput blagoslova, vodu pijete, poput znawa, u simbolici – veoma ste velikodu{ni i uspe{ni, na svoj potpuno neuobi~ajan na~in. Ovo je va{a godina, pa u`ivajte u slobodi izbora.

RIBE 20.2-20.3.

Dobri dogovori, uspe{ni poslovni sastanci i dugoro~na profitabilna re{ewa. Na vama je samo da sledite svoju intuiciju i reagujete u trenutku. Akcija! A onda kada do|e suton, povucite se i odmarajte se.

VIC DANA

21 26 28 24 24

Pada Piro}anac sa skele i ka`e `eni: - @eno, nemoj da pravi{ ve~eru, }u ru~am u bolnici!

26

SUDOKU

22 21 22

Atina

27

Pariz

26

Minhen

24

Budimpe{ta

26

Stokholm

22

VODOSTAWE

Novi Sad

Promenqivo vreme ne}e uticati na planove koje imate i izlaske u javnost. Mnogo ula`ete u svoj izgled, kupujete, doterujete se. Tako i treba, jer ste prime}eni na svakom koraku.

Qubav je OK.

[KORPION 24.10- 23.11.

Glumicu Evan Rej~el Vud o~igledno privla~i krv budu}i da je nakon veze sa rokerom satanistom Merilinom Mensonom, te filmskim bokserom Mikijem Rurkijem zapo~ela aferu sa kolegom Aleksandrom Sakrsgardom s kojim igra u seriji o vampirima „Prava krv”.

Evan u seriji ne qubuje s Aleksandrom, ali bi i to moglo da se desi u novim epizodama.

- Ne znam s kim }u imati vru}u scenu u seriji, ali }e to sigurno biti neki zgodan momak budu}i da ih ne setu ima na pretek. Super je {to sam sve vreme okru`ena zgodnim qudima – rekla je Evan Rej~el Vud.

4

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

SAVA 171 (0)

S. Mitrovica

11 (-4)

Tendencija opadawa

Senta

240 (0)

Beograd

182 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

162 (0)

NERA

-59 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

5

7

3

4

8

2

2 9

8 5

1

6

6

5 1

1

2

1 2

26 (0)

8

5

3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

4

N. Kne`evac

Hetin

- (-)

2 1

2

Ba~. Palanka 183 (26)

Aktivni ste na li~nom planu, ne mirujete, motivisani i radni. Jo{ kada biste za{titili svojim rakovskim tvrdim oklopom te meke emocije, sve bi bilo OK. U kontaktima s drugima postajete direktniji.

Dru{tveni ste, ne toliko jer to `elite, koliko jer vas drugi ne ostavqaju na miru. Sve ima svoju cenu, to vrlo dobro znate. Povedite vi{e ra~una o svojoj deci i wihovim obavezama. Ponavqate se.

Novi de~ko

OBLA~NO,

25

Sreda je Merkurov dan, va{ dan, pa mo`ete kako ho}ete. Ipak, nemojte preterivati u igri i kombinacijama, da ne biste skrenuli s glavnog puta. Mnogo posla vas optere}uje.

Nesuglasice s kolegama.

VAGA 23.9- 23.10.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

9. septembar 2009.

9 6

7

8

3

6

2

9

5

4

1

2

4

6

7

5

1

3

8

9

5

1

9

3

8

4

7

2

6

1

7

4

9

3

6

8

5

2

6

3

8

5

7

2

1

9

4

9

5

2

1

4

8

6

3

7

8

6

1

4

9

3

2

7

5

4

2

5

8

1

7

9

6

3

3

9

7

2

6

5

4

1

8

Re{ewe iz pro{log broja