Dnevnik 9.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 9. SEPTEMBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23552 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

DUBOKI KORENI SPREGE NOVCA I POLITIKE U ZEMQI SRBIJI

Kvarni qudi u kvarnom sistemu Spor ne pri va ti za ci je ni su da nas glav na te ma u Sr bi ji za to {to to Bri sel od nas tra `i - jer on to od nas tra `i ve} go di na ma - ve} za to {to gra |a ni to vi {e ne mo gu i ne }e da tr pe, oce na je bi {eg di rek to ra Agen ci je za pri va ti za ci ju Bran ka Pa vlo vi}a. – Ne mo gu se tu `nim pri ~a ma „mi }e mo i}i do kra ja”, „ni {ta nas ne }e za u sta vi ti”, „ni ko ne }e bi ti po {te |en”... gra |a ni ma za ma za ti o~i. Oni ovo ga pu ta, kao ni ka da pre, ~e ka ju kon kret ne re zul ta te. S tim da da nas ima ju mno go ma we str pqe wa – re kao je Pa vlo vi} za „Dnevnik”.

On, me |u tim, upo zo ra va i da se kqu~ ne pqa~ ke ipak ni su od i gra le u pri va ti za ci ji, jer su, tvr di, pqa~ ke u jav nim na bav ka ma, ban ka ma, kod gra |e vin skog ze mqi {ta... ne u po re di vo ve }e. – Za pri va ti za ci je je la ko vi de ti da li je ne ko kriv ili ne, ali kod mno go ve }ih pqa~ ki tre ba vi {e ra di ti i za pe ti, a „ve }e ri be” o~e pi ti i za tvo ri ti. I pri to me ne za bo ra vi ti da enorm no bo gat stvo ste ~e no na ne le ga lan na ~in ima svo je ko re ne u de ve de se tim, ka da je za pra vo i za po ~e ta spre ga po li ti ke i taj ku na – pod se }a Pa vlo vi}. str. 4

TE M A „DNEV N I K A”: U PAN^EVA^KOJ „PETROHEMIJI” U JEDNOM DANU NA PRINUDNI GODI[WI ODMOR UPU]ENO 1.300 RADNIKA

NASLOVI Teofil Pan~i} Okvir za mr`wu

\or|e Randeq Drage kom{ije, sram nas bilo INTERVJU NEDEQE

Mirjana Novakovi}

str. 7

Bora Oti} Smrad

Neboj{a Bara~kov

KRVAVI MINHEN 1972.

Ganya ipak pr`i mozak

Ni{ta vi{e nije isto

str. 11

Kad stane grad...

NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA DS-a POTVR\ENE PODELE U VRHU STRANKE Iz bor na skup {ti na De mo krat ske stran ke odr à }e se 10. no vem bra po de le ga t skom si ste mu, re zul tat je ju ~e ra {weg za se da wa Glav nog od bo ra DS-a. Na se si ji je usvo jen iz ve {taj li de ra stran ke Bo ri sa Ta di }a, ali je od ba ~en we gov pred log da se odr è ne po sred ni iz bo ri za sve or ga ne DS. U po me nu tom iz ve {ta ju on je po ru ~io da je we go va „od go vor nost i kri vi ca {to ni je br è i od lu~ ni je sme wi vao one ko je je tre ba lo, {to je bio bo le }iv pre ma ne de lo tvor nim mi ni stri ma i ni je sme wi vao funk ci o ne re ko ji se ve zu ju za ko rup ci ju, od ko jih je do bio uve ra va wa da ni je isti na ono {to se go vo ri“. U ana li zi od go vor no sti i kri vi ce za iz bor ni po raz, Ta di} je re kao da su de mo kra te uspeh na maj skim iz bo ri ma ostva ri le sa mo na KiM, dok su pod ba ci le u cen tral noj Sr bi ji, u Voj vo di ni i naj vi {e – u Be o gra du. Kao svo ju kri vi cu Ta di} je na veo i {to je do zvo lio „ve li ke ka drov ske gre {ke i afir ma ci ju qu di ko ji ima ju bez ob zir ne am bi ci je”. „Ako bu dem iza bran za pred sed nika DS-a, to ne }u po no vi ti. Ako po no vo bu dem iza bran za pred sed ni ka stran ke, jao si ga va ma ko je tre ba sme ni ti”, po ru ~io je Ta di}. Ina ~e, ka ko je „Dnev ni ku“ po tvr dio je dan od ~la no va GO DS, Dra gan \i las je od lu ~io da se kan di du je za pred sed ni ka stran ke na pred sto je }im iz bo ri ma. str. 2

str. 4

Prijatno toplo

Najvi{a temperatura 29°S

Dan „D” 10. novembar SADA SMO PO^ELI I KOMARACA DA SE PLA[IMO

Bez panike, molim

„Od ra znih vi ru sa umi ru qu di sva ko dnev no, i bo jim se da pre ve li ka pa `wa, ko ja se ovih da na pri da je ko mar ci ma i ’za pad nom Ni lu’, vi {e li ~i na skre ta we pa `we sa ne kih dru gih stva ri ne go na stvar -

nu opa snost od ovog vi ru sa”, iz ja vio je za „Dnev nik” do sko ra {wi di rek tor Kli ni ke za in fek tiv ne bo le sti Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne pro fe sor dr Jo van Vu ka di nov, ~lan Eti~ kog od bo ra KCV. str. 6

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

CITATI

„

Sa mo na sed ni ci Skup {ti ne gra da 12. sep tem bra mo }i }e da se vi di da li po sto ji ve }i na ko ja mo è da for mi ra no vu vlast u No vom Sa du. Bio je je dan pe riod kad se ni je zna lo ko ima ve }i nu, ka da su po sto ja le raz ne spe ku la ci je. Mi slim da je si tu a ci ja sa da mno go ja sni ja, ali vi de }e mo. î we ni ca je da je gla sa we taj no, pa mo è da bu de i iz ne na |e wa Igor Pavli~i}, gra do na ~el nik No vog Sa da

”

Da ~i}: Me re pro tiv kri ze

Bez po sku pqe wa stru je i ga sa

Pred stav ni ci Vla de Sr bi je pre do ~i li su ju ~e sin di ka ti ma i po slo dav ci ma svu te ì nu si tu a ci je u ko joj se ze mqa tre nut no na la zi, ali i an ti kri zne me re ko je }e omo gu }i ti da tu si tu a ci ju pre ì vi mo, iz ja vio je pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} i na ja vio da }e vla da u po ne de qak usvo ji ti re ba lans bu xe ta. Da ~i}, ko ji je na krat ko na pu stio sed ni cu re pu bli~ kog So ci jal no-eko nom skog sa ve ta ka ko bi se obra tio no vi na ri ma, re kao je da }e te me re omo gu }i ti da bu xet Sr bi je bu de li kvi dan i da pla te i pen zi je bu du obez be |e ne do kra ja go di ne. On je na ja vio da }e u po ne de qak bi ti odr à na sed ni ca Vla de Sr bi je na ko joj }e bi ti usvo jen pred log re ba lan sa bu xe ta, a do kra ja sed mi ce i svi pra te }i za ko ni ko ji }e omo gu }i ti spro vo |e we an ti kri znih me ra. Pre ma re ~i ma Da ~i }a, ti me }e bi ti omo gu }e no oko mi li jar du evra raz li ~i tih u{te da, od ~e ga }e po lo vi na bi ti na pri hod noj, a po lo vi na na ras hod noj stra ni bu xe ta.

Mi ni star ka ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne Zo ra na Mi haj lo vi} na ja vi la je da ne }e bi ti po sku pqe wa stru je i ga sa do kra ja go di ne i da se na da da ne }e bi ti re strik ci ja, jer nas o~e ku je te {ka ener get ska kri za. „U~i ni }e mo sve da re mon ti bu du za vr {e ni na vre me i da obez be di mo do voq ne ko li ~i ne ener gi je. Bez ob zi ra na su {u, mi smo ze mqa ko ja ve} 27 go di na ni je iz gra di la ni je dan elek troener get ski obje kat, a po tro {wa stru je je go di {we ra sla 1,5 od sto i tro {i li smo stru ju mno go vi {e po je di ni ci dru {tve nog pro iz vo da ne go {to su to ra di le sve dru ge ze mqe u okru `e wu”, re kla je Mi haj lo vi}. Mi ni star ka je bi la ka te go ri~ na da se EPS ne }e pri va ti zo va ti, ve} da }e bi ti pro me wen na ~in upra vqa wa - iz vr {i }e se kor po ra ti vi za ci ja EPS-a i na ja vi la da }e na „uda ru bi ti struj na ma fi ja” jer su se „u ener get ski sek tor pro te klih go di na sti gle mi li jar de evra, a re zul ta ta go to vo da i ni je bi lo”.

Fejt: Isto rij ski dan za Ko so vo Me |u na rod ni ci vil ni pred stav nik Pi ter Fejt po zdra vio je usva ja we ustav nih amand ma na u Skup {ti ni Ko so va, ko ji „pri pre ma ju te ren za for mal no okon ~a we nad gle da ne ne za vi sno sti 10 . sep tem bra“ i oce nio da je to isto rij ski dan za

Ko so vo. Fejt je is ta kao da usva ja we amand ma na otva ra put Me |u na rod noj upra vqa~ koj gru pi, ko ja se u po ne de qak sa sta je u Pri {ti ni, da raz mo tri pro gla {e we kra ja nad gle da ne ne za vi sno sti Ko so va i kraj man da ta me |u na rod nog ci vil nog pred stav ni ka. „Svo jom od lu kom, po sla ni ci Skup {ti ne Ko so vo iz svih et ni~ kih za jed ni ca ove po no sne i ra zno li ke ze mqe, po ka za li su svo ju za jed ni~ ku pri vr `e nost da Ko so vo

u~i ne funk ci o nal nom ne za vi snom dr `a vom“, na vo di se u sa op {te wu ko je je iz Me |u na rod ne ci vil ne kan ce la ri je do sta vqe no KIM ra di ju. „Ka da Me |u na rod na upra vqa~ ka gru pa u po ne de qak, kao {to se o~e ku je, pro gla si kraj nad gle da ne ne za vi sno sti, Ustav }e bi ti sa mo sta lan kao osnov ni prav ni okvir u ovoj ze mqi”, za kqu ~io je Fejt, oce wu ju }i da je 10. sep tem bar 2012. isto rij ski dan za Ko so vo.

Pro test Vla de Sr bi je Vla da Sr bi je upu ti la je pro test nu no tu Me |u na rod noj uni ji za te le ko mu ni ka ci je tra è }i da se spre ~i spro vo |e we od lu ke pri {tin ske vla sti ko ja tra ì da se me |u na rod ni pre fiks Sr bi je (381), ko ji ko ri ste fik sna i mo bil na te le fo ni ja na Ko so vu i Me to hi ji, za me ni me |u na rod nim pre fik som Al ba ni je (355). Vla di na Kan ce la ri ja za KiM sma tra da re zo lu ci ja ko ju su do ne le vla sti u Pri {ti ni pred sta vqa naj gru bqe kr {e we me |u na rod nih spo ra zu ma i stan dar da i oce wu je da je to jo{ je dan u ni zu jed no stra nih po te za Pri {ti ne ko ji po ka zu je da al ban ska stra na ne è li da spor na pi ta wa iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne re {a va pre go vo ri ma.

Vu ~i}: Part ner stvo s Ne ma~ kom Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da }e to kom po se te Ne ma~ koj sle de }e ne de qe sa ne ma~ kim zva ni~ ni ci ma raz go va ra ti ne sa mo o eko nom skim pi ta wi ma, ve} i o Ko so vu i bor bi pro tiv ko rup ci je. Vu ~i} je no vi na ri ma re kao da }e su sre ti bi ti na ve o ma vi so kom ni vou i do dao da je za hva lan ne ma~ koj stra ni {to su to li ko pa `we po sve ti li Sr bi ji i we mu kao pot pred sed ni ku Vla de. „Sa

vi ce kan ce lar kom Ne ma~ ke ne }e mo i}i sa mo da raz go va ra mo, ve} }e mo pot pi si va ti spo ra zu me zbog ~e ga upra vo po ~i we sed ni ca Vla de”, ob ja snio je Vu ~i}, ko ji je pri su stvo vao obe le `a va wu 130 go di na ja pan sko-srp skih od no sa. On je na ja vio da }e u Ne ma~ koj raz go va ra ti i sa mi ni strom za eko nom ski raz voj i sa rad wu Dir kom Ni be lom i naj zna ~aj ni jim qu di ma iz pri vred no-eko nom kog re so ra.

CRNA [u ta no vac u po li ci ji Biv {i mi ni star od ba ne Dra gan [u ta no vac po tvr dio je da se oda zvao po zi vu nad le `nih or ga na i da je od go va rao na pi ta wa u po li ci ji po vo dom kri vi~ ne pri ja ve Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je za ne pri ja vqi va we de la vla sni {tva nad sta nom na Vra ~a ru. „Kao {to sam na ja vio, oda zva }u se sva kom po zi vu nad le `nih or ga na. Sve u skla du sa za ko nom. Raz go vor je bio vr lo ko rek tan, od go vo rao sam na sva pi ta wa i to je to”, iz ja vio je [u ta no vac. Kri vi~ na pri ja va Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ga te re ti za ne pri ja vqi va we jed ne de se ti ne ide al nog de la sta na od 63 kva dra ta u cen tral nom be o grad skom na se qu Vra ~ar.

Fal si fi ko va li 600 hi qa da evra MUP je sa op {tio da su za jed ni~ kom ak ci jom vi {e po li cij skih upra va, uhap {e ni ~la no vi me |u na rod ne kri mi nal ne gru pe i uz kri vi~ nu pri ja vu pre da ti is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Pa za ru. Slo bo de su li {e ni S. M. (50) iz So po ta i P. M. (49) iz Aran |e lov ca, M. I. (54) iz Mi o ni ce i fran cu ski dr `a vqa nin K. E.C. (26) zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la fal si fi ko va wa nov ca i pre va re. Osum wi ~e ni su, u sa i zvr {i la {tvu, na pra vi li 600.700 evra, za ko je se osno va no sum wa da su fal si fi ko va ni sa na me rom da ih sta ve u pro met. Po li ci ja je od u ze la 600.700 evra, ~e ti ri pi {to qa i 206 me ta ka.

Sum wi ve nov ~a ni ce od 5.000 di na ra To kom pr vog da na tra di ci o nal nog je se weg va {a ra u Za je ~a ru je ot kri ve no {est nov ~a ni ca u apo e ni ma od po 5.000 di na ra za ko je se sum wa da su fal si fi ka ti, re ~e no je Ta nju gu u MUP-u Sr bi je. Nov ~a ni ce su pro na |e ne u pe tak i po sla te su na ve {ta ~e we, a po li cij ski slu `be ni ci Po li cij ske upra ve Za je ~ar pred u zi ma ju sve me re da ra sve tle taj slu ~aj, na ve li su u MUP-u. Gra |a ni ma je sa ve to va no da nov ~a ni cu, usme re pre ma iz vo ru sve tlo sti i uko li ko se ce lom we nom {i ri nom vi di sre br na nit, to zna ~i da ni su fal si fi ko va ne.

NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA DS-a POTVR\ENE

Dan „D” je z bor na skup {ti na De mo krat ske stran ke odr à }e \ilas protivkandidat Tadi}u se 10. no vem bra po de le ga ti skom si ste mu, re zul tat je ju ~e ra Ka ko je „Dnev ni ku“ po tvr dio je dan od ~la no va GO DS, Dra gan {weg za se da wa Glav nog od bo ra \i las je od lu ~io da se kan di du je za pred sed ni ka stran ke na pred DS-a, ko ji je usvo jio iz ve {taj li de sto je }im iz bo ri ma. „On je to sa op {tio u pe tak na sed ni ci be o ra stran ke Bo ri sa Ta di }a. Na sed grad skog od bo ra”, ot kri va za na{ list funk ci o ner DS-a. Pod se ni ci, ko ju je na zvao pre lom nom, Ta ti mo, \i las je pred hod no na ja vqi vao da se ne }e kan di do va ti, ako di} je za tra ìo od GO ne po sred ne se sa da {wi li der ne po vu ~e. Ka ko sa zna je mo, u tr ci za pot pred iz bo re za sve or ga ne stran ke, ob ja sed ni~ ko me sto spe ku li {e sa sa no vim ime ni ma, po put Bo ri sla sniv {i da je to naj de mo krat ski ji va Ste fa no vi }a, Bo ì da ra \e li }a, ali i Vu ka Je re mi }a, ko ji je na ~in, u ko me u~e stvu ju svi ~la no ~ak slo vio i za po ten ci ja nog kan di da ta za li de ra de mo kra ta da vi stran ke, ali je Glav ni od bor od je ostao Ta di }ev pred log ne spo red nih stra na~ kih iz bo ra. lu ~io dru ga ~i je. Za delegatski sistem opredelilo se 208 ~lanova GO, dok je Tadi}ev predlog dobio no sno ~la no va stran ke ko ji ni su Po we go vim re ~i ma, me |u pot 144 glasa. To je pro tu ma ~e no kao ~la no vi Glav nog od bo ra DS-a. pred sed ni ci ma DS-a bi lo je su ko U vi {e od sa ta du gom go vo ru on ma la po be da stru je ko ju pred vo de ba, „is pod po vr {i ne vo |e na je za me nik pred sed ni ka DS Dra gan je pod se tio na to da je jo{ 20. ma ja otvo re na i ja sna bor ba za stra na~ \i las i i voj vo |an ski pre mi jer hteo da se po vu ~e s me sta li de ra ko li der stvo“. Kao svo ju kri vi cu Bo jan Paj ti}, jer su se oni za la ga - stran ke, re ~i ma „vi di mo se u ne Ta di} je na veo i {to je do zvo lio kom dru gom fil mu“, ali je po slu li za de le gat ski si stem. „ve li ke ka drov ske gre {ke i afir Ina ~e, ju ~e je pr vi put za be le - {ao Pred sed ni {tvo DS i od u stao ma ci ju qu di ko ji ima ju bez ob zir ne ì mo da je ume sto za me ni ka pred - od ostav ke. Da nas, ka ko je re kao, s am bi ci je” i {to se „ni je od u preo ob zi rom na sed ni ka stran ten den ci ji kon fe de ra li za ci ji do ga |a wa u ke, da kle \i la stran ke“. GO DS-a doneo odluku da sa, li~ no li der – Ako bu dem iza bran za pred sed demokrate u lokalu mogu stran ci i iza zo ve ko ji de mo kra ta Ta nik DS-a, to ne }u po no vi ti. Ne u koaliciju i sa SNS o~e ku ju Sr bi di} vo dio se si ju mam vi {e raz lo ga za po pu stqi ju, ne ma na me GO. U po me nu vost. Ve ro vao sam da su svi ra zum ru da od stu pi i, ka ko je re kao, „na tom iz ve {ta ju on je po ru ~io da je ni i od go vor ni i da im ni je li~ ni sta vqa bor bu”. we go va „od go vor nost i kri vi ca in te res iz nad sve ga, ve} za jed ni ce {to ni je br è i od lu~ ni je sme wi U ana li zi od go vor no sti i vao one ko je je tre ba lo, {to je bio kri vi ce za iz bor ni po raz, Ta bo le }iv pre ma ne de lo tvor nim mi di} je re kao da ovaj put, za raz [to pre, ni stri ma i ni je sme wi vao funk ci li ku od 2004. i 2008. ka da je pred ali bez lin~a o ne re ko ji se ve zu ju za ko rup ci ju, iz bo re za sve re zul ta te od mah od ko jih je do bio uve ra va wa da ni je na se be pre u zeo kri vi cu, pre u- Po ne kim iz vo ri ma iz GO, isti na ono {to se go vo ri“. Za to je zi ma sa mo deo. On je iz neo po da i pot pred sed nik DS-a Bo jan po brao apla uz, po seb no go sti ju, od tak da je uspeh na maj skim iz bo Paj ti} za lo ìo se uz \i la sa ri ma ostva ren sa mo na KiM, ka da stra na~ ka skup {ti na bu ko je is ta kao – za hva qu ju }i Go de {to pre. Paj ti} je, me |u ra nu Bog da no vi }u, i na veo da je tim, is ta kao i da ne mo è da Statut APV DS pod ba cio u cen tral noj Sr se Ta di} lin ~u je zbog iz bor veliko bi ji, u Voj vo di ni i naj vi {e u nih re zul ta ta. Be o gra du. ostvarewe DS-a

– Mo ja je od go vor nost {to ni sam in si sti rao na to me da se pi ta wa re or ga ni za ci je dr `a ve i Sta tu ta Voj vo di ne de fi ni {u kroz or ga ne stran ke, ka ko bi smo iz be gli ne ga tiv ne efek te. Ipak, du bo ko sam uve ren u to da je Sta tut Voj vo di ne jed no od ve li kih ostva re wa DS u re form skom smi slu – re kao je Ta di}.

Predsednik zakazuje Skup{tinu Ka ko je je dan od funk ci o ne ra DS u pa u zi pro ko men ta ri sao za „Dnev nik“ „po Sta tu tu pred sed nik is kqu ~i vo od lu ~u je ka da }e bi ti Skup {ti na, a na GO je da od lu ~i o na ~i nu iz bo ra, da li je de le ga ti ski ili ne po sred ni, a oba su pred vi |e na Sta tu tom“. Na{ iz vor ka è da to {to se ni je uva ìo Ta di }ev pred log, ve} onaj iza ko jeg sto je za me nik i pot pred sed nik DS-a \i las i Paj ti}, „mo è da zna ~i sa mo ma lu mo ral nu pred nost, ali ni {ta vi {e, jer Skup {ti na DS-a oku pqa 4.000 de le ga ta“.

IN T ER V JU: BAJRAM REYEPI, KOSOVSKI MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA

Vu li nu }e bi ti za bra wen ula zak i rek to ru Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dru Vu li nu bi }e za bra wen ula zak na Ko so vo uko li ko ne bu de po {to vao pra vi la igre, ne dvo smi sle na je po ru ka ko sov skog mi ni stra unu tra {wih po slo va Baj ra ma Re xe pi ja. – Alek san dar Vu lin za ula zak na Ko so vo do bi ja do zvo lu od Vla de Ko so va. Me |u tim, u pe tak smo bi li pri nu |e ni da ga de por tu je mo pre ko pre la za Mer da re jer ni je po {to vao utvr |e nu agen du. On i ina ~e ne pre sta no kr {i usta no vqen pro to kol i me {a se u unu tra {we stva ri Ko so va, i uko li ko ta ko na sta vi, vi {e ne }e do bi ti do zvo lu da u|e na te ri to ri ju Ko so va – ob ja snio je Re xe pi za „Dnev nik”. l Moè li to da proizvede nove tenzije izme|u Beograda i Pri{tine? – [to se nas ti ~e, ne vi dim za to raz log. Ne ka se pra vi la mo ra ju po {to va ti. To va ì i za go spo di na Vu li na. l U petak je u Zubinom Potoku pucano na vozilo Euleksa i rawena je pripadnica Kosovske policijske slu`be? – Taj in ci dent se ne dvo smi sle no mo è tu ma ~i ti kao jo{ je dan po ku {aj de sta bi li za ci je se ve ra Ko so va, jer sva ki na pad na KPS, Euleks ili Kfor pred sta vqa atak na le gal ne sna ge si gur no sti. Is tra ga je u to ku, ali ko god da je to ura dio, mo ra bi ti uhap {en i ade kvat no ka `wen. l Ovo, me|utim, nije bio jedini incident u posledwe vreme na severu, naprotiv, ali malo je istraga dovedeno do kraja? – Re a lno, mo gu} no sti KPS-a na se ve ru su li mi ti ra ne i za to je va `no da se u ove is tra ge ukqu ~e

Dodikovi biseri l Kako se u Pri{tini gleda na ocenu predsednika RS Milorad Dodika da bi Beograd trebalo da pripoji sever Kosova, uz prihvatawe ostatka pokrajine kao dràve. – Do dik tre ba da gle da svo ja po sla u Re pu bli ci Srp skoj i ne ka ne so li pa met osta li ma. Na à lost, on se ve} do ka zao kao neo zbi qan po li ti ~ar ko ji za rad ne ka kve li~ ne pro mo ci je s vre me na na vre me iz la zi s ta kvim bi se ri ma. i Euleks i Re gi o nal na is tra `na je di ni ca, ka ko bi se {to pre ot kri li po ~i ni o ci i usta no vi li mo ti vi. Tim pre {to na {e in for ma ci je go vo re da se uop {te ne ra di o me |u et ni~ kim su ko bi ma, ka ko se è li pri ka za ti, ve} se ra di o ob ra ~u ni ma ko ji ima ju za ciq ja ~a we po li ti~ kih ili kri mi nal nih po zi ci ja u tom de lu Ko so va. l Tenzije na severu navodno su podignute i zbog odluke va{eg ministarstva da ubudu}e ne vaè voza~ke dozvole koje je izdao MUP Srbije gra|anima koji imaju prebivali{te na Kosovu? – To na pro sto ni je ta~ no. Odav no se za to zna, rok za pro me nu do ku me na ta bio je do voq no dug, a i to je bio kom pro mis, jer po slo vu

za ko na, sa mo oni ko ji su ima li vo za~ ke do zvo le do 1999. ima li su pra vo na no ve. Ipak smo pri hva ti li da uva ì mo i one do zvo le ko je su u me |u vre me nu iz da le pa ra lel ne in sti tu ci je, ali se na pro sto do ku men ti mo ra ju pro me ni ti, jer od nas Evrop ska ko mi si ja tra ì da svi per so nal ni do ku men ti bu du u skla du sa pro pi sa nim si gur no snim stan dar di ma. û le su se i pri med be da je pro ce du ra pre du ga, ali ni to ne od go va ra isti ni, jer pro ve ra da li je ne ko za i sta po lo ìo vo za~ ki is pit tra je naj vi {e dva-tri da na. l U Beogradu se komentarisalo kako se Pri{tini iza{lo u susret sa prihvatawem wenog u~e{}a na regionalnim skupovima bez obavezne fusnote, a da zauzvrat nije dobijen nika-

kav ustupak, naprotiv – zategnuto je i pitawe dozvola? – Za to {to se me {a ju stva ri. Pi ta we do zvo la ne ma ve ze sa Sr bi jom ve} sa gra |a ni ma Ko so va, ko ji mo ra ju da svo je do ku men te upo do be dr à vi u ko joj ì ve. To pi ta we ne ma sto ga ve ze ni sa na stav kom di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, jer uo{te ni je na dnev nom re du. A ka da je re~ o fu sno ti, sa mo je is po {to va no ono {to je u osno vi i do go vo re no u Bri se lu: da fu sno ta sto ji u svim zva ni~ nim do ku men ti ma kao obra zlo è we, a ne da je oba ve zno i we no pri su stvo na ta bli u~e sni ka. Ali sva ka ko da je do bro {to se Vla da Sr bi je opre de li la da bu de prag ma ti~ na a ne tvr do gla va. l O~ekujete li da }e taj pragmatizam rezultirati i ukidawem paralelnih institucija? – U ne ko li ko na vra ta ja snu po ru ku na tu te mu upu ti li su Be o gra du i EU i broj ni za pad ni li de ri. To je neo p ho dan ko rak, jer je za i sta neo dr ì vo da Vla da Sr bi je ov de fi nan si ra ile gal ne struk tu re MUP-a, ko je su ~e sto i or ga ni za to ri in ci dent nih si tu a ci ja. A ka da je re~ o pa ra lel nim lo kal nim or ga ni ma vla sti, po treb no je odr à ti iz bo re, ko je }e, na rav no, or ga ni zo va ti ko sov ske vla sti, i na wi ma do bi ti le gal ne pred stav ni ke ta mo {wih gra |a na. Na{ je, ina ~e, stav da sa dr àj Ah ti sa ri je vog pa ke ta tre ba ob ja sni ti srp skoj za jed ni ci na se ve ru. Jer, uve ren sam u to da 90 po sto ta mo {wih gra |a na ni ne zna {ta taj do ku ment sa dr ì, ve} su ne pre sta no pod pri ti skom ra znih li de ra, me di ja, pa i kri mi nal nih gru pa. I oni sa mi mo ra ju da od lu ~e da li }e bi ti deo de mo krat skih pro ce sa i in sti tu ci ja, ili }e ì ve ti u ilu zi ja ma. n Miroslav Staji}

nedeqa9.septembar2012.

c m y

dnevnik PO DE LE U VR HU STRAN KE

10. no vem bar

Ako ponovo budem izabran za predsednika stranke, jao si ga vama koje treba smeniti (Boris Tadi}) Sr bi je, we nih gra |a na i stran ke i ulo ge u dru {tvu. To le ri sao sam bez ob zir ne am bi ci je, a to je opa sno. Qu di stra {nih am bi ci ja lo ja ni su sa mo wi ma, a ne po li ti~ kim ide ja ma. Ako po no vo bu dem iza bran za pred sed ni ka stran ke, jao si ga va ma ko je tre ba sme ni ti – po ru ~io je Ta di}.

„Tvi ter” iza za tvo re nih vra ta Za me nik pred sed ni ka DS Dra gan \i las us pro ti vio se pred lo gu pred sed ni ka Ta di }a da se iz bor na skup {ti na odr `i 10. no vem bra. \i las je, ka ko na vo de ne ki ~la no vi GO na svo jim Tvi ter na lo zi ma, pred lo `io da stra na~ ki iz bo ri bu du 14. ok to bra, po de le gat skom si ste mu. „Mo ra }e te me ne da sme ni te ako ho }e te da iz bo ri bu du ta da”, re kao je Ta di} \i la su, na {ta mu je be o grad ski gra do na ~el nik od go vo rio da }e „taj pred log bi ti sta vqen na gla sa we”.

Li der de mo kra ta je re kao da su po treb ne pro me ne u DS-u, da se ni je do voq no ba vio stran kom, ali da ne ma dva `i vo ta „jer je bio pred sed nik Sr bi je”. Po we mu, ni po ko ju ce nu se ne sme do zvo li ti da DS, „ba stion de mo kra ti je“, pot pad ne pod uti caj fi nan sij skih mo} ni ka i taj ku na. Bu du} nost DS-a, po ru ~io je, tre ba usa gla si ti s vi zi jom raz vo ja Sr bi je i pro na }i re {e we za ras tu }e si ro ma {tvo i ne za po sle nost . – DS mo ra bi ti mno go efi ka sni ja ne go {to je bi la u pret hod nom pe ri o du – re kao je Ta di}, od ba civ {i op tu `be da je ~e sto od lu ~i vao „na dvo ru“, a ne u or ga ni ma stran ke. On je is ta kao da u tom smi slu ni ka da ni je pre kr {io Sta tut stran ke, da od lu ke ni su do no {e ne „na dvo ru“ ve} u Pred sed ni {tvu Sr bi je, i kon sta to vao da je mo `da bi lo bo qe da se vi {e ba vio stran kom, pa ona ne bi bi la u si tu a ci ji u ko joj je ste. Pred sed nik DS-a za vr {io je ti me iz la ga we o pe ri o du od ka da je pre u zeo kor mi lo stran ke do da nas, i pod se tio da je bio za to da ova sed ni ca GO i u na stav ku bu de otvo -

„Din ki} je ne spo so ban” Ta di} je iz ja vio da to kom raz go vo ra o for mi ra wu vla de ni je hteo da pri hva ti uslov da li der URS Mla |an Din ki} bu de mi ni star fi nan si ja i eko no mi je, „jer za to ni je spo so ban”. Ta di} je re kao da je Din ki} po red do brih re zul ta ta osta vio ka ta stro fa lan trag u svom de lo va wu, i is ta kao da ako DS zbog to ga ni je for mi ra la vla du – sma tra da je to is prav no. re na za jav nost, ali da po {tu je od lu ku ve }i ne Pred sed ni {tva DS-a ko ja je bi la pro tiv. Upi tao je za tim da li se ne ko pre do mi slio, re kav {i da je spre man da se po no vo raz ma tra od lu ka i da sed ni ca bu de otvo re na za jav nost, ali ka ko se ni ko ni je ja vio, Ta di} je za mo lio no vi na re da na pu ste sa lu Sa va Cen tra u ko joj je odr `a va na se si ja Glavnog odbora DS-a. n Dra gan Mi li vo je vi}

KARMA KOMA

Okvir za mr`wu P

ro{la je sedmica u Novom Sadu bila u znaku neke zidne (i zidane, i nadzi|ivane) mr`we, i to po sebi nije ni{ta novo, ni{ta {to gledamo prvi put, a te{ko i da je posledwi put, nismo mi te sre}e, a kanda nismo ni zasluìli. Jer ne moè sasvim nestati sa zidova ono {to nije nestalo iz nas, ili bar iz onih me|u nama koji smatraju da ih mr`wa uzvisuje. Ono {to jeste novo, i o ~emu se progovoriti mora, jeste neka vrsta, tja, gotovo pa performerskog nadmetawa u tome ~ija je mr`wa gora i ve}a, to jest, ko je vi{e `rtva mr`we Drugog. U tom nadmetawu ima nekih neobi~nih momenata koje su svi odlu~ili da presko~e, a {teta je da je tako, jer ni od takve }utwe nikakvog dobra nema. Najpre su se pojavili grafiti koji govore uvredqivo o sada{woj gradskoj vlasti, o gradona~elniku P., o Nenadu ^. („ânak usta{a“), i koji prete da je „Vojvodina na redu“. Pa dobro, niti je prvi put ânku da je „usta{a“, niti Vojvodini da je „na redu“, niti bilo {ta drugo; sve je to ve} vi|eno premnogo puta, dvadeset i koju godinu to traje, gotovo bez pauze. Na te su grafite reagovale gra|anske organizacije, a i apostrofirani politi~ari, ina~e zauzeti klin~em oko borbe za prevlast nad ovim gradom. Ko je pisao te grafite? Nisam ni vidovit niti sam [erlok Holms, niti sam bilo kome drào sve}u pa da znam. Je li ~ak mogu}e da je to maslo sada{wih vlasti, ili nekoga wima bliskog, ne bi li se prikazali `rtvama mr`we onih drugih, koje }e tako predstaviti kao ekstremisti~ke demone? Da, na~elno je mogu}e. Ali, da li je i koliko je verovatno? O tome }emo ne{to niè. Samo dan-dva kasnije, i pretendenti na preuzimawe vlasti pokazali su, s prikladnom indignacijom, „svoje“ grafite, one koji poru~uju „Srbi napoqe iz Vojvodine“ i „@iveo Pavli-

~i}“. E, takvih grafita jo{ nikada nismo vi|ali na zidovima na{ih gradova, ovo je neka vrsta sve~ane premijere, pa bi im vaqalo posvetiti posebnu pa`wu. Ho}u li da kaèm da je mogu}e da su ih pretendenti na gradsku vlast, u àru prqave politi~ke borbe, na neki na~in naru~ili ne bi li ocrnili politi~ke protivnike? Da, mogu}e je. Ali, da li je i koliko je verovatno? E, o tome bi vaqalo sada govoriti. Grafiti one vrste kakvi su bili upereni protiv Pavli~i}a, ânka, Vojvodine ili koga i ~ega sve ve}, odavno su deo svakodnevnog urbanog folklora, takore}i rutinski iskaz i izliv odre|ene kodifikovane mr`we ovda{weg turbopatriotskog podzemqa. Otuda je prili~no verovatno da je i posledwi slu~aj te vrste autenti~an: naprosto, uklapa se u odavno razra|enu matricu. To vam je kao da se, na primer, u Splitu pojavi „prousta{ki“ grafit: nikakvo ~udo, ~esta stvar. Zamislite, me|utim, da se u Splitu pojavi „~etni~ki“ grafit, koji pri tome „tera“ Hrvate iz Splita, Dalmacije ili cele Hrvatske? Da li je mogu}e da se tako ne{to dogodi? Na~elno je mogu}e, ali je veoma malo verovatno. A ako se to dogodi u kontekstu neke lokalne politi~ke me|usobice, onda ionako zanemarqiva verovatnost autenti~nosti takvog grafita dodatno dramati~no opada, pa se ovaj nadaje kao diletantski isfabrikovani „okvir za mr`wu“. To je, dakle, problem s ovim potowim grafitima novosadskim: teorijski su mogu}i, ali je verovatno}a wihove „autenti~nosti“ zanemarqiva. Naprosto, niti imaju srodne prethodnike, niti je jasno ko bi ih i za{to za svoj gro{ uop{te pisao, jer ne postoji politi~ka snaga i politi~ki program koji bi iza wih stali. Mislim, {ta to uop{te zna~i „Srbi napoqe iz Vojvodine“?! Glupost i besmislica, ne{to kao „Hrvati mar{ iz Splita“. Daqe, ~ak i da zami-

slimo da neko tako ne{to misli, smatra i smera, za{to bi taj neko pisao ba{ „ìveo Pavli~i}“ (i to gle, ba{ sada)? Ho}e li se time re}i da Pavli~i}, wegova stranka ili koalicija stoje iza tog programa, iza „Srbi napoqe iz Vojvodine“? Pa, kako li ne „istera{e“ nikoga za ovolike godine na vlasti? Osim toga, kad bi tome bilo tako, to bi zna~ilo da oni zapravo sami sebe ho}e da proteraju iz Vojvodine, s obzirom na to da su i oni koje u tom grafitu simboli~ki predstavqa imenica „Pavli~i}“ znatnom ve}inom Srbi. Zato taj grafit deluje tako otu`no „reìrano“: na svaki je na~in preglup i groteskno beskontekstualan, osim {to je jo{ i ciqano prestra{an. A ~ak je i wegova prestra{nost od utopijske prirode, kao kad biste po zidovima isterivali Italijane iz Rima ili Firence, i jo{ se pri tome pozivali na autoritet nekih italijanskih politi~ara. To nema ni u crtanom filmu, ma ni kod Montipajtonovaca. Osim, naravno, ukoliko se ovde nije mislilo ne na Srbe po nacionalnosti nego na Srbe po profesiji, {to je ne{to sasvim drugo, je li. Ina~e, pre koju godinu su se na strati{tu ubijenih Hrvata Ov~ara kod Vukovara pojavili }irili~ni srpski {ovinisti~ki grafiti. Cela Hrvatska je bila zgranuta. A onda se, policijskom istragom, ispostavilo da ih je ispisao izvesni Hrvat, pomalo du{evno labilan, jer je „hteo da skrene pa`wu na sebe“. Osim na sebe, skrenuo je pa`wu i na sve kojima je bilo „odmah jasno“ ko pi{e takve stvari. Jedino je wih silno rastuìo pravi identitet po~inioca. n Te o fil Pan ~i}

VI [ E OD ISTO R I J E: UPO DO bqA VA wE LO KAL NE VLA STi U NO VOm SA DU KAO TRA Di ci jA

Ka ko mi ni star po li ci je ka è re kom po no va we s ci qem tra di ci ji. ê ga, vr lo je ve ro vlast, tra ja la sve ga go di nu da na upo do bqa va wa – taj pro - vat no, bu du }i no si o ci no vo sad – od sa mog kra ja 1927. do uvo |e ces ko ji je, ~i ni se, ma lo ske vla sti ni su ni sve sni. wa dik ta tu re 6. ja nu a ra 1929. go ko ja lo kal na sa mo u pra va u dr à Ka da se go vo ri o vi {e stra di ne. Bje li ca na vo di da je od uje vi pot pu no iz be gla, po pri li~ no na~ ju i iz bo ri ma u Sr bi ji, po ~e di we wa no vo sad ska grad ska je uz bur kao du ho ve na po li ti~ - tak 90-ih go di na pro {log ve ka upra va bi la pod strikt nom kon koj sce ni. Objek ti ma pre kom po - uzi ma se re dov no kao po ~e tak tro lom vla de, a we na struk tu ra no va wa je, po sve ra zu mqi vo, naj - ob na vqa wa de mo krat skih te ko je od ra à va la pro me ne ko je su se vi {e za sme ta lo to {to je pro - vi na, go to vo za tr tih na kon 1945. od vi ja le u vr hu dr àv ne vla sti. ces uop {te i po kre nut, a on da i Za dru ge to mo `da i sto ji, za Isti na, ini ci ja ti ve za odr sam na ~in, gde god u naj ma wu ru ku No vi Sad – te {ko. Na i me, pr vi à va wem iz bo ra u No vom Sa du spo ran, na ko ji je mul ti par tij - vi {e stra na~ ki lo kal ni iz bo ri po sto ja le su jo{ od 1918. go di ne, ski ciq upo do bqa va wa ostva - u No vom Sa du na kon slo ma sa mo prem da je bi ra~ ko pra vo pre to ren. S dru ge stra ne, su bjek ti u u pra vqa wa, odr à ni 1992. go di ga bi lo ve o ma ogra ni ~e no, na ~e pro ce su su svo ju na me ru prav da - ne, bi li su za pra vo tek dru gi od mu je in si sti ra la on da {wa opo li iz ra è nom è qom u ide al - pri sa je di we wa Voj vo di ne Sr bi zi ci ja. Me |u tim, spe ci fi~ na nom spo ju s ma te ma ti kom, a za ji no vem bra 1918. go di ne. Jer et ni~ ka struk tu ra Voj vo di ne po en tu su ko ri sti li po zi va we isto rij ski iz vo ri po ka zu ju da su bi la je i osta la kqu~ ni raz log na pre se da ne: to su, da kle, ra di - u me |u rat nom pe ri o du gra |a ni {to je ona osta la je di na po kra li i dru gi pre nas. No vog Sa da sa mo na no vem bar ji na u Kra qe vi ni SHS u ko joj do Kad je stvar oti {la pre da le - skim iz bo ri ma 1927. ne po sred no po znih dva de se tih ni je bi lo po ko, usta li su ne ki ko ji su u pre - bi ra li svo je pred stav ni ke u lo li ti~ ke vo qe da se odr è iz bo kom po no va wu ka upo do bqa va wu kal noj vla sti. ri za op {tin sku sa mo u pra vu, uz vi de li ne gi ra we po tre be za iz – Iz u zev iz bo ra 1927, gra do na Dal ma ci ju gde je to ura |e no bo ri ma: kao, {ta god da gra |a ni ~el ni ci i lo kal na vlast u No 1926. go di ne. od lu ~e na iz bo ri ma, lo kal nu vom Sa du u me |u rat nom pe ri o du – Ni ko la Pa {i} je, na vod no, vla da ju }u ko a li ci ju }e na kra ju, bi li su ime no va ni od stra ne cen ta kav stav cen tral nih or ga na po si li bo ga, skr pi ti prav dao stra hom da bi u stran ke ko je na te me ne kim op {ti na ma Ma |a qu ko a li ci o nog spo ra - Izuzev izbora 1927, gradona~elnici ri i Nem ci mo gli do bi zu ma ve} vo de dr à vu. ti svo je pred sed ni ke. S i lokalna vlast u Novom Sadu Pa nam on da, je li, iz dru ge stra ne, ni voj vo u me |u rat nom pe ri o du bi li su bo ri ni su ni po treb |an ski ra di ka li ko ji su imenovani od strane ni. ~vr sto dr à li vlast u centralnih vlasti Ta kvi ko men ta ri gra do vi ma, ni su ima li naj vi {e su se mo gli in te res da se po tom pi ~u ti po vo dom „slu ~a ja ta wu bi lo {ta me wa. No vi Sad“, gde bi za ko ji dan ta tral nih vla sti, u pr vo vre me od âk je bi lo spe ku la ci ja u on da ko |e tre ba lo da bu de iz ve den za stra ne Mi ni star stva unu tra {woj jav no sti da su upra vo voj vr {ni ~in pre kom po no va wa {wih de la – ob ja {wa va za „Dnev vo |an ski ra di ka li od go vo ri li vla sti, a ta ko i we no upo do bqa nik” dr Slo bo dan Bje li ca s Ka Pa {i }a od na me re da za av gust va we s cen tral nom. Tu bu du }u te dre za isto ri ju Fi lo zof skog 1923. go di ne ras pi {e op {tin vla da ju }u ko a li ci ju mo è te na fa kul te ta u No vom Sa du i autor ske iz bo re u Voj vo di ni – pre do zi va ti sva ka ko, ali ne }e po gre kwi ge „Po li ti~ ki raz voj No vog ~a va nam Bje li ca. {i ti pre vi {e onaj ko u wi ho Sa da iz me |u dva svet ska ra ta“. Sa stav no vo sad skog Grad skog vim na me ra ma o upo do bqa va wu On pri to me na po mi we i da je sa ve ta (skup {ti ne) od re |i vao se bu de uo~io – svo je vr snu oda nost ta je di na na iz bo ri ma iza bra na uglav nom na osno vu par la men -

tar nih iz bo ra odr `a nih na te ri to ri ji No vog Sa da, na ko ji ma su re dov no ra di ka li do bi ja li naj vi {e gla so va, pa otu da i wi ho va ve }i na u Sa ve tu. Voj vo di na je, na po mi we Bje li ca, bi la jed no od naj ve }ih ra di kal skih upo ri {ta. I na tim je di nim lo kal nim iz bo ri ma u No vom Sa du iz me |u dva ra ta, do da je, upra vo su ra di ka li do bi li naj vi {e gla so va. Ipak, ni ta kav na ~in for mi ra wa lo kal ne vla sti ni je bio ga rant sta bil no sti, pa su se gra do na ~el ni ci pri li~ no ~e sto me wa li – od 1919. do 1927. ~ak pe to ri ca su oba vqa la tu du `nost. – Pr vih ne ko li ko me se ci 1925. go di ne grad je bio bez pr vog ~o -

ve ka, ne zbog ne a `ur no sti Mi ni star stva unu tra {wih de la, ve} zbog ne spo sob no sti me |u sob no po de qe nih ra di ka la da is tak nu za jed ni~ kog kan di da ta. Ni kom pro mi sno re {e we u vi du advo a ka ta dr Mi la na Mi lo va no vi }a ni je bi lo du gog ve ka, pa je ta ko zva na „gra do na ~el ni~ ka kri za“ uz dr ma la grad i no vem bra 1926. go di ne ka da je do ju la idu }e go di ne du `nost pr vog ~o ve ka gra da bio pri nu |en da oba vqa za me nik gra do na ~el ni ka Jo van La ki} – na vo di na{ sa go vor nik. U pe ri o du na kon [e sto ja nu ar ske dik ta tu re, je di na pro me na ko ju je grad ose tio je ste bi la ~i we ni ca da je ime no va we u no vo -

sad skoj vla sti pre {lo u ru ke ba na. Iako je 1934. do net Za kon o grad skim op {ti na ma ko ji je pred vi |ao da dve tre }i ne grad skih ve} ni ka bi ra ju gra |a ni, dok bi pre o sta lu tre }i nu po sta vqao ban, grad ska no men kla tu ra je do kra ja on da {we dr `a ve za vi si la od na ho |e wa ba na. Iako su u je sen 1936. go di ne odr `a ni op {tin ski iz bo ri u Du nav skoj ba no vi ni, No vi Sad tim iz bo ri ma ni je bio ob u hva }en. A od svih po to wih na ja va da }e tih iz bo ra bi ti, ipak ni je bi lo ni {ta. Mi smo, u me |u vre me nu, bar do bi li pri li ku da iza |e mo na bi ra li {ta. Osta lo je }u ta we... n De nis Ko lun yi ja

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

U PAN^EVA^KOJ „PETROHEMIJI” U JEDNOM DANU NA PRINUDNI

a mi sli te je dan ma li grad. Ma li, a od we ga za vi si ~i ta va jed na re gi ja, ~i ta va dr à va. Za mi sli te da taj grad ne sta ne, da se uga si, za mi sli te... a on da „otvo ri te o~i“, jer to se upra vo de {a va. Gde? U Sr bi ji, u Voj vo di ni, u Pan ~e vu. Sta je „Pe tro he mi ja“, grad u gra du. Wih 1.300 pre gal ni ka od la zi na pri nud ni od mor. I ni je to sa mo 1.300 qu di, po mno ì te ci fru sa tri i do la zi te do naj ma we 4.000 du {a u stra hu od to ga {ta }e bi ti. Stvar no, {ta kad sta ne „Pe tro he mi ja“? To {to 1.300 wih ne }e ra di ti naj ma we dva me se ca i ni je to li ki pro blem, pri ma }e ka ù 65 po sto pla te, ali }e za to svi ko o pe ran ti ko ji od kom pa ni je za vi se – pre sta ti da ra de. Za tim i svi oni ko ji su ko o pe ran ti ko o pe ra na ta, pa ko o pe ran ti ko o pe ran to vih ko o pe ra na ta i ta ko u krug, onaj za ~a ra ni krug ne ma {ti ne i bor be za go li ì vot. Pi ta we je da li „Pe tro he mi ja“ do bi ja ili gu bi ovim za sto jem ko ji je po kre nut 1. sep tem bra za rad re kon struk ci je Fa bri ke za pro iz vod wu po li e ti le na vi so ke gu sti ne - po pu lar nog PEVG-a, od no sno da li je ma wi fi nan sij ski pro blem ka da se ra di ili ne. Rad ni ci i sin di kat tvr de jed no, di rek tor i me nax ment dru go, ko je u pra vu? Za sa da va ì do go vor da se rok ne pre ko ra ~u je. E sad, da li }e bi ti is po {to van, da li }e ve tar, sneg i ki {a do zvo li ti nor ma lan rad? Stra hu ju i jed ni i dru gi, a evo i wi ho vih pri ~a. Iz ra ~u nav {i od nos bru to i ne to iz no sa na me se~ nom pla nu, ci fra do ko je se do la zi ka da se uma wi upla ta do pri no sa i po re za za 1.300 qu di na pri nud nom od mo ru je 80 mi li o na di na ra ma wa u pro to ku gra da, a 60 mi li o na ma we u grad skom bu xe tu. Bar po tvrd wa ma sin di ka la ca Mi {e Fa ra ge, No vi ce Ko ci }a i Zo ra na Ob ra do vi }a. Me |u tim, kao {to ve} re koh, to ni je sve. – To ni je sve, jer u na red nom pe ri o du ni je si gur no da }e is pla ta bi ti obe }a nih 65 po sto,

T E M A „ D N E V N I K A ” : MAR[IRAWE MLADIH NEONACISTA

Uvre |e na bu du} nost Sr bi je i je se du go ~e ka lo pa da – te {ko da je to ika }e da se su ko bi s mla dim ul tra de sni ~a ri ma, ko ji su kav objek ti van po vod – to kom tr ve wa oko pro uglav nom na klo we ni upra vo po to wim stran ka ma. me ne vla sti u No vom Sa du, po no vo buk nu iz Sta ni sla va Po pov, {kol ski psi ho log i psi ho te ra dan ci pu ze }eg fa {i zma: uvre dqi vi gra fi ti, je zik mr pe ut ki wa ~i ja su kli jen te la naj ~e {}e ado le scen ti, `we „mar{” odav de i odan de, „mar{” ova mo i ona mo... mla di iz me |u 14 i 19 go di na, sma tra da je u tom uz ra stu Ni je li to na{ po slo vi~ ni po li ti~ ki fol klor, sve sa jo{ uvek ra no go vo ri ti o fa {i zmu ili neo na ci zmu mo na re ~i ma? Te {ko. Na spram mla kog slu `be no pro kao raz vi je nom fe no me nu ili po li ti~ kom sta vu. mo vi sa nog dr àv nog an ti fa {i zma, ko ji stal no ka ska u – To je ipak te {ka re~ za taj uz rast. Pre sve ga mo è osu di fa {i sti~ kog go vo ra i sim bo la, jo{ uvek su pre mo go vo ri ti o wi ho vom agre siv nom po na {a wu, ko je gla sne pret we neo na ci sti~ kih or ga ni za ci ja ko je je dva od ra sli ko ri ste za is pu we we svo jih po li ti~ kih ci qe da kri ju svo je ci qe ve, a to je da su u dru {tvu pri hva va – ka è za na{ list Sta ni sla va Po pov. – Mla di u tqi vi sa mo „do bri Sr bi“, {to je vi {e ne go ja sna pret ovom pe ri o du tek sti ~u spo sob nost ap strakt nog mi wa. Iden ti tet sko pi ta we, je smo li dr à va, na ci ja ili {qe wa, pr vi put raz mi {qa ju svo jom gla vom o poj mo ne {to tre }e, gde su nam gra ni ce itd, jo{ uvek je otvo vi ma kao {to su na rod, dr à va i po li ti~ ke par ti je. re no i pod sti ~e stal nu et ni~ ku mo bi li za ci ju, ide o lo Do tog pe ri o da su se vi {e osla wa li na ono {to su na gi ju is kqu ~i vo sti i kse no fo bi ju ko ja se ne za u sta vqa u ~i li u svo joj po ro di ci. Ba{ za to su lak plen za raz sa mo na mr `wi dru gog na ro da, ne go sve ga {to je dru ga li ~i te vr ste so ci jal nih uti ca ja, pa i onih po li ti~ ~i je. A is kqu ~i vost je pre dvor je fa {i sto id nih „re kih. Oda kle to li ko agre siv nih mla dih, to je pi ta we, {e wa“ ko ja ne idu bez na si qa. to li ko wih ko ji se tu ku i uni {ta va ju u ime ne ~eg {to Po pu lar nost i sve pri sut nost agre siv nog fa {i zma za pra vo ni ne raz u me ju {ta je? Jer, mi slim da oni u me di ji ma, na blo go vi ma, in ter net pre zen ta ci ja ma, auten ti~ no ne raz u me ju ko ji je to ciq za ko ji se bo re. gra fi ti ma, na fud bal skim utak mi ca ma, u sva ko dnev Pr vo, ni ko ni je ro |en s ne kim sta vom, na ro ~i to ne s noj ko mu ni ka ci ji... bu di po li ti~ kim. Sta vo vi ose }a we po ra znog isto uop {te, pa i po li ti~ ke Ko veli~a Ratka Mladi}a, Adolfa rij skog is ku stva u pr pred ra su de, ne {to je {to Hitlera, vi~e „ubij, zakoqi“, „no`, tqa gu Sr bi je. Ko ve li ~a se sti ~e. Pr vo u po ro di Rat ka Mla di }a, Adol fa ci, pa po sle u {ko li, pa ìca, Srebrenica“, lepi etikete Hi tle ra, vi ~e „ubij, za - „usta{o“ itd, ko govori o ~istoj naciji i pod uti ca jem vr {wa ka i ko qi“, „no`, ì ca, Sre ko na~ no sre di ne u ko joj beloj rasi... nema zazor ni da se bre ni ca“, le pi eti ke te mla di ì ve. na si qem ob ra ~u na s pro tiv ni ci ma „usta {o“ itd, ko go vo ri o Ako se ove mi sli za o- ~i stoj na ci ji i be loj ra {tre no sve du, mo è se si... ne ma za zor ni da se na si qem ob ra ~u na s pro tiv ni re }i sa svim ogo qe no da je ce lo dru {tvo, u stva ri, po ci ma. Pri to me uvre |e na bu du} nost Sr bi je – mla di, tj. sve }e no oda ga ja wu mla dih fa {i sta: ako agre si ja i mr onaj deo wih ko ji se ne ose }a pri pad ni ci ma dru {tva `wa ni je auten ti ~an stav mla dih i ne iz vi re iz wih ne go we go vim ot pad ni kom, kao da ne ma pri li ku da se sa mih, on da to zna ~i da su oni pod lo `ni ji o~i to pod upo zna {ta se s wi ho vom ze mqom de {a va lo de ve de se stak nu ti ne kim po li ti~ kim re cep ti ma od ra slih, tih, i da uka pi ra da vi so ku ce nu ta da {weg eks tre mi skre nu li put eks tre mi zma. Fa {i za ci ja omla di ne se zma pla }a mo i da nas. Ume sto to ga, do bar deo wih pro osla wa na pla si ra we pri ~a da je „na{ na rod ve~ na `r sto pri ja wa uz fa {i zam. tva“ r|a vih okol no sti, pre vr tqi vih su se da, za ve re me Pre ma so ci o me tri ji, po da ci iz is tra ì va wa go vo |u na rod ne za jed ni ce, a pri tom je „~ist, bez gre {an i re da od oko 1,5 mi li o na mla dih u Sr bi ji, ~ak oko po mu ~e ni~ ki“, pa tre ba sa mo da na sta vi uta ba nim pu tem la mi li on a wih ima ra si sti~ ke ili na ci o na li sti~ ke tra di ci je. Ta ko se pre no si ceo je dan set ide al no-tip sta vo ve. Mla di ve ru ju u cr kvu i voj sku, a ve o ma ma lo u skih pred sta va o to me ka ko tre ba da iz gle da do bar po li ti~ ke in sti tu ci je, stran ke i po li ti~ ko re {e we mla di Sr bin. A od tih pred sta va pa do to ga da se tu ~e kri ze uop {te. Do du {e, pre ko 60 od sto wih iz me |u 18 i na uli ci sva ko ko je dru ga ~i ji, ko no si ma ji cu ê Ge va 35 go di na iz la zi na iz bo re, i naj vi {e su gla sa li na po re ili ima gej obe le` ja (kao usred No vog Sa da u Zmaj Jo vi noj uli ci pro le tos) – sa mo je ko rak. – Ako go vo ri mo o agre siv nom po na {a wu, fa {i sti~ kim ide ja ma i pred ra su da ma, to se ~e sto po ve zu Gordost i predrasude je s ni ìm ni vo om obra zo va wa, kao i in te lek tu al Bu du }i da ra di u {ko li ko ja je dvo je zi~ na i ima nih ka pa ci te ta. Ali ka ko ra dim u jed noj od bo qih u~e ni ke srp ske i ma |ar ske na ci o nal no sti, Sta ni sred wih {ko la gde je se lek ci ja u~e ni ka vr lo vi so sla va Po pov uo~a va da se ma win ske gru pe po pra ka, jer nam iz osnov nih {ko la do la ze naj bo qi u~e ni vi lu dr è odvo je no i dru è me |u so bom, {to ni je ci, sve dok sam da i oni ite ka ko ima ju pred ra su de o sa mo kod nas slu ~aj. Ka ko ka è, ta ko je i u sva koj dru gi ma – uka zu je sa go vor ni ca „Dnev ni ka“. – U~e ni stra noj ze mqi u ko joj je do sad bi va la. Te gru pe se ci te pred ra su de sti ~u iz {i re so ci jal ne za jed ni ce, na taj na ~in si gur ni je ose }a ju, a to im po ma è i da to su na u ~i li pu tem me di ja, od ak tu el nih auto ri te sa ~u va ju svoj kul tur ni iden ti tet. Ina ~e, ka è, ba ta, ido la, a s dru ge stra ne su ve ro vat no na li~ nom rem u we noj {ko li, mla di se ni kad ne su ko bqa va pla nu i sa mi ne za do voq ni, be sni i fru stri ra ni jer ju s dru gi ma sa mi od se be. ne mo gu da ostva re ne ke svo je ci qe ve i è qe. Iz ta – Ti mla di se vi |a ju sva ko dnev no, do bro se po kvog sta wa je vr lo la ko pro na }i `r tve nog jar ca u zna ju i ì ve za jed no, pa se ne mo è re }i da ima ju ne koj ma win skoj na ci o nal noj gru pi, me |u hen di ke iz ra è ne pred ra su de pre ma dru gi ma, ali ka da se, pi ra ni ma, so ci jal no ugro è ni ma, mla di ma raz li ~i re ci mo, po ja vi lo pi ta we gej pa ra de, ne ~eg {to ba{ te sek su al ne ori jen ta ci je, ili ~ak u ne koj ve {ta~ ki ne vi |a ju ~e sto i {to je za wih no vo, bi lo je in te su prot sta vqe noj gru pi: na vi ja ~i ma dru gog klu ba, re sant no vi de ti ko li ko re vol ta su po ka za li pre u~e ni ci ma dru ge {ko le... ma po ja vi o ko joj za pra vo ni su ni edu ko va ni ni do Ali ako su oni lak plen za po li ti~ ke zlo u po tre be, voq no oba ve {te ni. A is po qa va li su vr lo ne ga tiv on da mo gu bi ti i pri jem ~i vi za od ra sle ko ji ima ju is ne sta vo ve i bi li sprem ni da ko ri ste te {ke re ~i, kre ne hu ma ni sti~ ke ci qe ve, re zo nu je Sta ni sla va Po hte li su da idu da se tu ku i bo re za ne ku prav du – pov, a ko ji se mo `da ne ba ve do voq no mla di ma. Ne ko navodi Sta ni sla va Po pov. ri ste pri li ku da ih edu ku ju, la ko od u sta ju i po vla ~e se pred agre siv ni ji ma. Uosta lom, eks pe ri ment za ko jim su po ~et kom go di sled wim iz bo ri ma za DS i SNS, ali isto ta ko sto ji da ne po se gli Ma ja Pe le vi} i Mi lan Mar ko vi}, mla di i ide o lo gi ja ni je ono {to ih mo ti vi {e da se ba ve po li iz vo |e ni dram ski pi sci, pu no je po ka zao o na {em po ti kom, pa ta ko ne mo gu ja sno ni da se opre de le da li su li ti~ kom okru è wu. Wih dvo je su se za de vet fe bru ar vi {e za stran ke le vo ili de sno od cen tra. skih da na u~la ni li u se dam ve li kih po li ti~ kih par Kao da je opi si vao sta we na ovom ru bu Evro pe, pe ti ja ko ji ma su pla si ra li tekst o po li ti~ kom mar ke snik Ernst Jandl na pi sao je: ne ki mi sle da le vo i de tin gu ko ji je, bez iz u zet ka, ve o ma po zi tiv no oce wen. sno ne mo gu da za me ne me sta - ka kva gre {ka. Ne sa mo Ali po me nu to {ti vo je bi lo de lo Jo ze fa Ge bel sa, ob da me wa ju me sta, ve} se stra te {ka ma ni pu la ci ja ne ja vqe no 1928. go di ne pod na zi vom “Zna we i pro pa gan pre sta no od vi ja. Re ci mo, da nas an ti fa {i zam Re pu da”. Dvo je dra ma tur ga su u we mu iz me ni li sa mo tri re bli ke Sr bi je pro kla mu ju i Mi lo {e vi }u jo{ uvek ~i: “pro pa gan du” iz ra zom “po li ti~ ki mar ke ting”, “na ver ni Ivi ca Da ~i}, ko ji se iz vu kao is pod ki {o bra na ci o nal so ci ja li zam” od go va ra ju }om stra na~ kom “de mo DS-a, i we go vi na rod wa~ ki ko a li ci o ni part ne ri ko - kra ti jom”, “so ci ja li zmom”, “li be ra li zmom”, a Hi tle ji su iz ra sli iz [e {e qe vog {i we la, a u kraj wem re - ro vo ime – ime nom pred sed ni ka do ti~ ne stran ke. zul ta tu wi ho va za jed ni~ ka ide o lo {ka plat for ma je Tekst ni je bio otvo re no fa {i sti~ ki, ne go iz vre me na sa svim ma glo vi ta: sve ide ru ku pod ru ku, do bro ima je dok je na ci o nal so ci ja li zam jo{ na stu pao uvi je no, ali i le vo i de sno, pa i ono jo{ de {we (Ve qa Ili}). Dru - je ciq po stig nut: po ka za lo se da je ide o lo gi ja u ze mqi gim re ~i ma, pra va je to mu tqa vi na „uput sta va za de - Sr bi ji pot pu no iz gu bi la smi sao. Sve par ti je su go to lo va we“, na spram ko je se ja sno ocr ta va ju je di no pro - vo iden ti~ no od re a go va le – pri vu kla ih je bes kru pu fi li stra na ka kao {to su DSS, SRS i Dve ri. U pra- lo zna pro pa gan da. Ona ge bel sov ska. k si, apa rat si le ko ji da nas vo de Da ~i} i Vu ~i}, mo ra n Re qa Kne è vi}

Kad sta ne mo `da se i sma wi ako se ro ko vi pro bi ju. Za pra vo, ve li ka je {an sa da se taj pro ce nat uma wi – tvr di Zo ran Ob ra do vi} pred sed nik Sin di ka ta in è we ra i teh ni ~a ra „Ne za vi snost“. Ne iz ve sno je, ka è, i do kle }e to tra ja ti, bez ob zi ra {to ra do vi tre nut no do bro na pre du ju. – Ula zi mo u zim ski pe riod ko ji mo è da ote à i uspo ri ra do ve. Taj pe riod mo è da bu de i pet-{est-se dam me se ci, ali to je sa da na ga |a we. Fa bri ka ne ra di, ne pro iz vo di, ne pla si ra svo je pro iz vo de, ne sta ju ta tr ì {ta i sad je ma wak nov ca u

mor, ali po sle di ce su kao do mi no efe kat – upo zo ra va Ob ra do vi}. Od lu kom o pri nud nom od mo ru po go |e no je, pro ce wu je se, naj ma we 100 ko o pe ra na ta. – Ne ko }e re }i da ima mo ve li ke a ne ko da ima mo ma le pla te, ne ko }e re }i da smo u pro se ku, ali ~i we ni ca je da su nam pre tri go di ne sma wi li pri ma wa za 50 po sto i da ni su po sle to ga znat no po ve }a na. Qu di su `i ve li ovaj pe riod s od re |e nim po tre ba ma, uzi ma li kre di te, i sad od je dan put vi sve to pre se ~e te. Te oba ve ze osta ju i pre ma dr `a vi, i pre ma ko mu na li ja ma

pri vre di ma wak nov ca za po re ze i do pri no se, ma wak nov ca za bu xet. Da ne go vo ri mo o sto ti na ma ko o pe ra na ta ko ji su ve za ni za „Pe tro he mi ju”, zna ~i da i oni sa da ne ma ju po sla i da je wi ho vim po ro di ca ma ugro `e na eg zi sten ci ja. To uop {te ni je pro sta pri ~a, svi }e ose ti ti ovaj pe riod na raz li ~i te na ~i ne, od „Pe tro he mi je”, gra |a na Pan ~e va, Voj vo di ne do svih ko ji su ve za ni na bi lo ko ji na ~in za wu. [to du `i bu de pe riod za sto ja, ve }e }e bi ti po sle di ce. Mo `da to sa da iz gle da be za zle no, jer qu di idu „sa mo” na pri nud ni od -

i pre ma ban ka ma, sve to mo ra da se pla ti, i ti su qu di pri nu |e ni da tra `e po sao na cr no. Stva ra se ve li ki broj onih ko ji }e bi ti u si voj eko no mi ji, ko ji ne }e pla }a ti ni po re ze ni do pri no se sa mo da bi na do me sti li tu raz li ku ko ju ov de gu be, od no sno da bi mo gli da iz mi ru ju svo je oba ve ze. Ra ~u naj te i na to da je ovo mo `da naj kri ti~ ni ji pe riod, da su de ca kre nu la u {ko lu, a stu den ti kre }u na fa kul tet – ka `e Ob ra do vi}. Pri ma wa rad ni ka na pri nud nom od mo ru su raz li ~i ta, bi }e onih na mi ni mal cu, a ima i onih ko ji }e to ma we ose ti ti. Na sre }u, oni s naj ma wim pro se kom, a to su spre ma ~i ce, osta li su u fir mi. – Bi }e mno go qu di ko ji }e pri ma ti pla tu ne {to vi {e od 20.000 di na ra, ali bi }e i onih ko ji }e do bi ja ti 40.000. Raz li ~i ti su pro se ci, ali ne rad bi tre ba lo da se pla }a isto. Jer, kad se di te kod ku }e, on da se di te kod ku }e svi isto, ali to ni je za kon ska ka te go ri ja i ni je mo glo da pro |e, ma da smo mi to pred la ga li – ob ja {wa va Ob ra do vi}. Na pri nud nom od mo ru ni su svi u isto vre me, a ni su ni svi isti broj da na van fa bri ke. Sve za vi si od pri ro de rad nog me sta i po tre be kom pa ni je.

Bar }e se lak{e disati U Pan ~e vu se pi ta ju da li }e svi ovi ra do vi u „Pe tro he mi ji” ba rem sma wi ti za ga |e we gra da? „Za ga |e we je pro blem ce le Ju `ne in du strij ske zo ne. „Pe tro he mi ja“, ba{ kao i „Azo ta ra“, ima pu no ta ~a ka ko je su po ten ci jal ni emi te ri za ga |u ju }ih ma te ri ja u va zduh, jer je jed no stav no ta kav teh no lo {ki pro ces. Ali ~i we ni ca je da mi ipak pu no po la è mo na za {ti tu ì vot ne sre di ne, od mo ni to rin ga do ob u sta vqa wa pro iz vod we ka da su vre men ske pri li ke ne po voq ne. Isti na, u toj obla sti Ra fi ne ri ja naf te Pan ~e vo je naj vi {e od ma kla, jer su oni u mo gu} no sti da ula ì do sta nov ca u ova kve pro jek te, ali i mi }e mo re a li za ci jom pro jek ta PEVG, u pot pu no sti eli mi ni sa ti ne po voq ne uti ca je na ì vot nu sre di nu, bar sa ove ta~ ke”, obe }ao je di rek tor „Pe tro he mi je” Mi lan Te o fi lo vi}.

DUBOKI KORENI

Kvar ni qu di u ro tiv ko rup ci je se mo gu bo ri ti sa mo oni ko ji su ot por ni na wu. Oni ko ji ma se ona ni je ili ne mo `e do go di ti. Sva ka ko ne oni ko ji su, ka ko to oce wu je so ci o log Sre} ko Mi ha i lo vi}, „ose ti li mi ris nov ca – kvar ni qu di u kvar nom si ste mu”. – U vre me sve pri va ti za ci je lo va se va qa po uli ca ma, pa ko se ne bi sa gnuo. Sa gnu li su se i oni ko ji su se za kli wa li da se sa gi wa ti ne }e. Pr vo oni. Po tom oni ko ji su pqu va li po pret hod -

ni ma. Na kra ju i oni ko ji su u po ~et ku bi li za ~u |e ni – is ti ~e Mi ha i lo vi}. Vr lo br zo }e se zna ti da li je za i sta do {lo vre me da se pro te kla de ce ni ja pre tre se i da se sve pri va ti za ci je, a ne sa mo one ko je od nas tra `i Evro pa, pro ~e {qa ju, stva ri na zo vu prav nim ime nom a kriv ci iz ve du pred li ce prav de. Jer, ne bu du li iza svih pom pe znih na ja va, ko je su pro te klih da na iz go vo ri li i pr vi u ovoj dr `a vi i oni od mah do wih, usle di li

Pri~e za malu decu Jed no je si gur no, uka zu je Pa vlo vi}, da da nas ne bi bi lo to li ko spor nih pri va ti za ci ja da ni je bi lo spre ge taj ku na s po li ti ~a ri ma. „Mo è od dve sta pri va ti za ci ja da slu ~aj no pro mak nu jed na-dve pr qa ve, ali ne mo è se ima ti to li ki broj spor nih bez ami no va wa s vr ha vla sti. Pa ne mo è ne ko iz ban ke da iz ne se sto ti ne mi li o na evra, a da to ne vi de kon tro la NBS, BIA... Ka kve su to pri ~e, pa u to vi {e ni ma la de ca ne ve ru ju. Bez {i ro kog kru ga, u ko jem je kqu~ na spre ga po li ti ~a ra i taj ku na, ko je po ve zu ju za jed ni~ ki in ti re si, ni {ta se ni je mo glo ura di ti. Za to je sve ono {to je na ma uze to wi ma da to. I onaj ko uspe da sta ne na put toj spre zi ima }e ogrom no po ve re we ogor ~e nog i prav de èq nog na ro da”, is ti ~e Pa vlo vi}.

kon kret ni po te zi sa vi dqi vim re zu la ti ma, Sr bi ja }e iz gu bi ti jo{ jed nu {an su da se iz vu ~e iz bla ta ko rup ci je i po sta ne prav na dr à va. No, ka ko „ri ba uvek smr di od gla ve”, pr vi na spi sku od go vor nih mo ra li bi se na }i vi so ki dr àv ni funk ci o ne ri iz pro te kle de ce ni je i jo{ una zad. Jer ni jed na pri va ti za ci ja, tvr di za na{ list Bran ko Pa vlo vi}, biv {i di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju, ni je mo gla bi ti oba vqe na na spo ran na ~in a da za to ni je ima la ze le no sve tlo i bla go slov vla sti. On pri to me tvr di da je kao ~el nik Agen ci je uka zi vao na ne za ko ni to sti, te da je upra vo upi ra we pr sta u ko rup ci ju ku mo va lo we go voj sme ni. – Do mi na ci ja nov ca nad po li ti kom do ve la je ovu dr à vu do tle da su po je din ci - ali ne sa mo oni ko ji su ku po va li pri va ti zo va ne fir me ve} i oni “ne vi dqi vi” o ko ji ma se i ne pri ~a a ko ji ima ju vi {e od pro zi va nih taj ku na - po sta li bo ga ti ji od sa me dr à ve – is ti ~e Pa vlo vi}.

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

GODI[WI UPU]ENO 1.300 RADNIKA

grad...

– Ni su svi qu di na 45 da na pri nud nog od mo ra. Ne ki }e bi ti na pri nud nom od 20 do 40 da na, i pri me wen je prin cip sme wi vo sti ta mo gde je to mo gu }e u „Pe tro he mi ji”. Da pri bli `no svi pod ne se mo isti te ret. Rad no me sto je rad no me sto, ako se tri rad ni ka na we mu sme wu ju po pet na est da na, on da }e ima ti uma we nu za ra du 17 po sto. A ima i onih ko ji }e do la zi ti sa mo po po tre bi, kao na pri mer bla gaj ni ca ko ja de li pla tu – ob ja {wa va Mi {a Fa ra ga, pred sed nik sin di ka ta Pe tro he mi je. I od la zi na sa sta nak UO „Pe tro he mi je”.

na kon bom bar do va wa ka da je uni {te no 40 po sto ka pa ci te ta. Eko nom ska kri za je do dat no po gor {a la fi nan sij sku si tu a ci ju „Pe tro he mi je”, pre vas hod no zbog dis pa ri te ta tr ì {nih ce na osnov ne si ro vi ne i pro iz vo da ko je Pe tro he mi ja pro da je na do ma }em i ino tr ì {tu. Pri sa da {wem sta wu tr ì {ta, na à lost, kom pa ni ja naj ma we gu bi ka da ne ra di – ka è nam Te o fi lo vi}. „Pe tro he mi ja” je, na vo di da qe sa go vor nik „Dnev ni ka”, na kon 2009. go di ne bi la snab de va na iz NIS-a sa naj vi {e 35-40 po sto ukup nih po tre ba osnov ne si ro vi ne, dok su za ne mar qi ve ko li ~i ne na ba vqa ne iz okru è wa i do vo è ne su è le zni~ kim ci ster na ma. – Mo è se re }i da je glav ni iz vor bio sa Cr nog mo ra i to je do pre ma we oba vqa no re~ nim tran spor tom, od no sno bar à ma. Zbog du go traj ne su {e re~ ni tran sport je da nas pot pu no ote àn, pre vas hod no na Du na vu, na ~i jem plov nom pu tu zbog ni skog

Pri sada{wem stawu tr`i{ta, na`alost, kompanija najmawe gubi kada ne radi (Milan Teofilovi})

At mos fe ra je „ma lo na pe ta”, ma da se svi tru de da de lu ju hlad no i pri bra no. Bo re se za op sta nak, bez po dr {ke Po kra ji ne i po dr {ke re sor nog Mi ni star stva. Kao i uvek, lop ta se pre ba cu je s jed nih na dru ge. U tom ping - pon gu stra da ju uvek oni ko ji su naj ma we kri vi. Iz la zim na hod nik, va qa lo bi kre nu ti ku }i. Dok se po zdra vqam, su sre }em jed nu od sre} ni ca ko ja je pu kim slu ~a jem iz be gla pri nud ni od mor. – Ne znam {ta bih ra di la da sam mo ra la da odem. Su prug mi je po sle 25 go di na rad nog sta `a ostao bez po sla. Ima mo dvo je od ra sle de ce ko ja ne mo gu da se za po sle. Mo ja pla ta je je di ni pri hod u po ro di ci. Ne smem ni da po mi slim na 65 po sto pri ma wa – kao da se prav da {to je osta la na po slu. Pri ~a, na rav no, ne bi ni iz bli za bi la kom plet na bez di rek to ra Mi la na Te o fi lo vi }a, kog smo pr vo pi ta li o raz lo zi ma za upu }i va we to li kog bro ja rad ni ka na pri nud ni od mor? – „Pe tro he mi ja” je kom pa ni ja ko ja du gi niz go di na po slu je s fi nan sij skim gu bit kom. Raz log za to su ne re {e ni si stem ski pro ble mi kom pa ni je, ko ji su na sta li

vo do sta ja po sto je ta~ ke gde je do {lo do ob u sta ve sa o bra }a ja i tran sport je mo gu} sa mo pre vla ~e wem bar ì. U ta kvim uslo vi ma, „Pe tro he mi ja” bi te {ko odr à la kon ti nu i tet pro iz vod we – da qe }e di rek tor. Pri to me tvr di da „Pe tro he mi ja” u ovom tre nut ku is pu wa va sve svo je za kon ske oba ve ze pre ma za po sle ni ma u smi slu is pla te za ra da u vi si ni od 65 pro ce na ta, u skla du s Ko lek tiv nim ugo vo rom, za sve vre me dok su za po sle ni na pla }e nom od su stvu bez wi ho ve kri vi ce. – Pre ma usvo je nom me nax ment pla nu, re a li za ci ja in ve sti ci je u „Pe tro he mi ji” pla ni ra no je da tra je 117 da na, po ~ev od 1. sep tem bra do 25. de cem bra. No, ne za hval no je prog no zi ra ti u ovom tre nut ku da li }e mo iza }i iz okvi ra pla na – pri zna je To fi lo vi}. – Mi smo na po ~et ku pro jek ta i po slo vi u ovom tre nut ku te ku po pla nu. Da li }e mo se su o ~i ti s ne kim ne pred vi |e nim okol no sti ma? Na rav no da je to uvek mo gu }e. Kon kret no, za mon ta ù i de mon ta ù ve li kih po su da vre men ske pri li ke su ja ko bit ne a na wih ne mo è mo da uti ~i mo. Me |u tim, i po red to ga, uve ren sam da }e mo sve za vr {i ti u pla ni ra nom vre men skom okvi ru. n Zo ri ca Dra go je vi}

T E M A „ D N E V N I K A ” : NAVODWAVAWE NA[E NASU[NO

Du bok zde nac i za EU a{ plan je da za ~e ti ri go di ne Sr bi ja ima 1,1 mi lion hek ta ra pod si ste mi ma za na vod wa va we... Pri hod od pro iz vod we hra ne }e ta da bi ti uve }an za dve mi li jar de evra, u od no su na sa da {we sta we... Za ovaj pro je kat po treb no je pet mi li jar di evra.... Dr à va }e utro {i ti do 1,3 mi li jar di evra za iz grad wu pri mar ne ka nal ske mre è, a vla sni ci wi va do bi }e jef ti ne kre di te za opre mu vred nu ~e ti ri mi li jar de di na ra...” Svi ovi mi li o ni i mi li jar de, di na ri i evri, na à lost, bi li su sa mo deo po sled we pred iz bor ne kam pa we. A po {to ima mo krat ko pam }e we, ni je zgo reg da ih se pod se ti mo jer, iz gle da, i na kon iz bo ra i for mi ra wa no ve vla sti – raz li ka je ista. Da je na vod wa va we rak-ra na na {e pri vre de zna mo svi i ne tre ba do vo di ti u pi ta we to da li nam no vi si ste mi tre ba ju, ali va qa bi ti re a lan, ima ti eko nom sku ra ~u ni cu i zna ti {ta mo è mo a {ta ne. Bez na vod wa va wa ne ma va qa ne pro iz vod we po vr }a, vo }a, gro `|a, se men skog ku ku ru za, po str nih kul tu ra… Ka da do |e mo do ku ku ru za, p{e ni ce, po sta vqa se pi ta we eko no mi ke na vod wa va wa. Elem, pro ble ma je, u ce loj pri ~i o na vod wa va wu si ja set, od to ga {to ne ma mo ukrup we ne par ce le, {to je mo `da i osnov sve ga, do to ga da ne ko ri sti mo elek tro e ner gi ju, 17 pu ta jef ti ni ju od di zel go ri va, da ne ma mo ka nal sku mre ù... Tek, re {e we, ve ru ju ne ki i stru~ wa ci i pa o ri, ni je u na vod wa va wu ve} u ko ri {}e wu hi bri da i sor ti ko je su vi {e ot por ne na su {u od po sto je }ih, pa ~ak i u ko ri {}e wu ge net ski mo di fi ko va nih hi bri da. – Su {a je otvo ri la i mno ga dru ga pi ta wa, ne sa mo na vod wa va wa. A ka da je o za li va wu re~, on da stru ka tre ba da da mi {qe we o to me ko ja su ze mqi {ta po god na, {ta su pred u slo vi za na vod wa va we, na ko jim se kul tu ra ma ostva ru je eko no mi ja pro iz vod we... Pi ta we je oda kle obez be di ti pa re za si ste me za na vod wa va we i po ko joj di na mi -

ci usva ja ti i tu agro teh ni~ ku me ru. Da kle, su {a je otvo ri la i pi ta we kva li te ta agro teh ni ke, po ~ev od pri pre me ze mqi {ta za se tvu, ro ko va se tve, iz bo ra hi bri da, ne ge use va, ula ga wa... Na sve to tre ba da od go vo ri na u ka, a mi da je slu {a mo – ka è za na{ list Mi lan Pro stran, se kre tar za po qo pri vre du u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je. Po we go vim re ~i ma, ka da je u pi ta wu se tve na struk tu ra, tre ba se tru di ti da se u je sen po se je {to vi {e ozi mih kul tu ra str nih ì ta, od no sno p{e ni ce, je~ ma, uqa ne re pi ce, ~ak i ne kih vr sta po vr }a, jer str na ì ta ne tra è ve li ka sred stva za ula ga we kao pro le} ne kul -

kroz pri mar ne i se kun dar ne mre `e ka na la, ali wih tre ba ure di ti. Uz to, po na vqam, i eko no mi ja na vod wa va wa se do vo di u pi ta we. Jer i si ste mi za na vod wa va we su tro {ak u eks po la ta ci ji – po ru ~u je Pro stran. Voj vo |an ski po qo pri vred ni ci, me |u tim, uop {te ni su op ti mi sti ka da je o za li va wu wi va re~. – Ka ko da na vod wa va mo ka da ne ma mo vo de? Ako }e mo za sva ku par ce lu bu {i ti bu nar, pa ta ko du bok zde nac ne ma ni Evrop ska ban ka, ni ona nam ne mo `e po mo }i. Uzmi mo da su u Voj vo di ni par ce le od de set hek ta ra. Onaj ko ima sto hek ta ra ima de set par ce la, a to je de set bu na ra po dve hi qa de evra, od no sno

Batalite demagogiju Vojislav Male{ev kaè da je kod nas sve problem, od kanala, skupe nafte za navodwavawe, ali da je ipak najve}a falinka – dràva. „Problem je {to sve kad uradimo i uloìmo ogromna sredstva do|e na red dràva koja vu~e nerazumne mere, obori cenu na{ih proizvoda, spusti rampu za izvoz... Sa ovakvom vladom ne moè da bude boqe. [ta nam vredi da navodwavamo, pla}amo naftu 150 dinara po litri, a da nam neko zabrani izvoz i obori cenu. Pri tome, ulagawe u navodwavawe ratarskih kultura se isplati samo u ovakvim su{nim godinama, ali ukoliko vam neko ne zatvori granicu. Jedino re{ewe je da nas dràva pusti da radimo, da nas ostavi na miru, nema druge. Ako ve} ho}e da se me{a, neka se ume{a sada. Neka umesto demagogije zaista ukloni posledice su{e”, nagla{ava Male{ev. tu re. Ta ko |e, ni ka da ne do la ze u ta kav ri zik od su {a, wi hov rod je vi dqiv, a kao pri mer za to ima mo p{e ni cu ove go di ne. – Bri ga, agro teh ni ka i oda bir hi bri da je ne {to naj va `ni je. I da nas ima ze le nih po qa u Voj vo di ni. Ima ja ko do brih ku ku ru za u su vom ra ta re wu, gde ni je pod ba ~aj ni de set po sto, a na istom lo ka li te tu, na kom {ij skoj wi vi, {te ta je i 60 pro ce na ta. Ka da je u pi ta wu na vod wa va we, tre ba bi ti kraj we re a lan. Bio bih ja ko sre tan ako bi smo mo gli da go di {we pod si ste mi ma za na vod wa va we osvo ji mo ba rem 50.000 hek ta ra. Ali mi lion hek ta ra za ~e ti ri go di ne – e to ne mo è. Ima mo vod nog po ten ci ja la

20.000 evra, plus sve osta lo. Pa mi ne ma mo ni po qo ~u var sku slu `bu, kra du nam ku ku ruz, krom pir, od ne so {e sve sa wi va, a ka mo li {ta dru go – ka è za za na{ list po qo pri vred nik iz Ka }a Vo ji slav Ma le {ev. Osvr }u }i se na sta we ka nal ske mre è u Voj vo di ni, on uka zu je na ~i we ni cu da pum pe na usta va ma ne ra de tri de set i vi {e go di na. Ne ka da su, ve li, bi le u funk ci ji pa ka da ne ma vo de u ka na li ma, one je vu ku iz re ka, po di ù ni vo pod zem nih vo da i pu ne ka na le da mo è da se na vod wa va. Isto ta ko, ka da su ve li ke pa da vi ne, iz vla ~i le su tu vo du iz ka na la i pum pa le je u re ke da bi sni zi le ni vo pod zem nih vo -

da. Sa da ni {ta od to ga ne ra di, ka è Ma le {ev. – Ako u [pa ni ji mo gu da vu ku po 700 ki lo me ta ra iz je ze ra ce vo vo di ma vo du za na vod wa va we, ako je Ita li ja is pre se ca na ka na li ma, mo glo bi vaq da ne {to i kod nas da se ura di. Me |u tim, xa be se ~i sti. Pro |u ba ge ri, o~i ste ka na le, ali u wi ma ne ma vo de, te po no vo kre ne da ra ste tra va i do la zi do za mu qa va wa. Sve je uza lud. U ba~ kom, ko viq skom ri tu, evo, ka na li su o~i {}e ni, mo è se pre ko wih pe {i ce, ali su pra zni, u wi ma sa mo tra va i ko rov... – ve li ugled ni ka} ki pa or. Re ci mo na kra ju i to da u Sr bi ji za pra vo ni ko i ne zna ko li ko se za pra vo po vr {i na na vod wa va. Pre ma jed nom po ka za te qu, u pi ta wu je 66.000 hek ta ra, na dru gom se me stu po mi we 40.000, ali se na vod wa va we kao po ja va u stva ri i ne vo di vi {e u sta ti sti ci. Zna }e se na ~e mu smo, vaq da, ka da se za vr {i po pis po qo pri vre de, ko ji po ~i we ovog me se ca a pred vi |e no je da se okon ~a do 15. de cem bra. A ne ka da, ne ta ko dav no, Sr bi ja je ima la oko 150.000 hek ta ra u si ste mu na vod wa va wa, no to je ne sta lo u ra znim vra }a wi ma i od u zi ma wi ma wi va, i broj nim kra |a ma, od gu ma, to~ ko va i ce vi do dr àv ne ze mqe. Na rav no, tre ba re {i ti i sta tus vo do pri vred nih pred u ze }a, u ko ji ma, re ci mo, jo{ uvek po sto je “rad ne je di ni ce”, a vi {e od tri go di ne im se od la è rok pri va ti za ci je i dr à va ih dr ì u nok da u nu. Po me ni mo i da su voj vo |an ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} i am ba sa dor ka Dan ske u Sr bi ji Me te Kjuel Nil sen ove ne de qe raz go va ra li o mo gu} no sti ma sa rad we i in ve sti ra wa u na vod wa va we u Voj vo di ni. Je {i} je re kao da je kanalska mreà u Vojvodini od neprocewive vrednosti, ali je ocenio da mora da se stavi u funkciju po standardima dana{wice, e da bi se digao prinos po hektaru. “To je glavni politi~ki ciq”, poru~io je. Samo da ne bude kao na po~etku pri~e... n Sla|ana Glu{~evi}

No commeNt

SPREGE NOVCA I POLITIKE U ZEMQI SRBIJI

kvar nom si ste mu Odav no se zna da onaj ko je eko nom ski mo }an kro ji ka pu oni ma ko ji to ni su. A ka ko ov de ogrom na ve }i na ne da ne ma mo}, ve} ne ma nov ca ni za hleb, ni je te {ko za kqu ~i ti da je, ka `e Pa vlo vi}, iz gu bi la str pqe we da ~e ka prav du. Na{ sa go vor nik sto ga oce wu je da }e sa da {wa vlast, ako br zo ne po ka `e re zul ta te i ura di ono {to se

ura di ti mo ra, a to zna ~i pro ce su i ra we “ve li kih” i “ne do dir qi vih”, tra ja ti mno go kra }e ne go {to je to iko mo gao prog no zi ra ti. – De mo krat ska stran ka je pla ti la ve li ku ce nu zbog ko rup ci je i to ju je ko {ta lo si la ska sa vla sti. Ta ko }e pro }i i ova vlast, ali mno go br `e, ako sve osta ne sa mo na ve li kim na ja va ma i ma lom

Pqa~ka od Milo{evi}a do dana dana{weg Ta~ no je da je Mi lo {e vi} de ve de se tih hap sio svo je mi ni stre, tr go vi ne i ener ge ti ke, ali on to ni je ~i nio za to {to je è leo da za us ta vi ko rup ci ju, ve} za to {to su se oni osme li li da uzi ma ju vi {e od ono ga {to je Slo ba re kao da mo gu, ka è Pa vlo vi}. „Kod Mi lo {e vi }a su svi po li ti ~a ri na po lo à ji ma mo gli da se ugra |u ju de set od sto, a osta lo je mo ra lo da ide u pa ra lel ni taj ni bu xet ko ji je on vo dio. Dro ga, al ko hol, naf ta, ci ga re te… pro da va ni su ile gal no, ali uz Mi lo {e vi }ev bla go slov. On da su ne ki mi ni stri po mi sli li da bi mo gli da ’za hva te’ vi {e, ali im Mi lo {e vi} to ni je opro stio ve} ih je ote rao na ro bi ju. Na à lost, u od no su na ove ko ji su do {li po sle 5. ok to bra, Slo ba je bio ’ma la be ba’. Obim pqa~ ke imo vi ne po sle de mo krat skih pro me na 2000. go di ne je ne u po re di vo ve }i. [to je naj go re, vi {e se ne pqa~ ka sa mo u ko rist taj ku na, ve} vlast uzi ma i za se be do te me re da je po sta la i taj kun i dr àv ni or gan u jed no me”, tvr di Bran ko Pa vlo vi}.

u~in ku. Tim pre {to su u ovom tre nut ku go to vo na svim me sti ma u dr àv nim or ga ni ma ko ji su za du è ni za pro ce su i ra we spor nih pri va ti za ci ja isti oni qu di ko ji su ne pre kid no }u ta li, `mu ri li i ni {ta ni su pred u zi ma li da se ko rup ci ja za u sta vi. Svi oni ko ji su bi li oba ve zni da re a gu ju a ni {ta ni su ura di li mo ra ju da nas bi ti ma kar sme we ni, ako ne i sa mi po zva ni na od go vor nost. I to }e bi ti do kaz da je po stig nu ta po li ti~ ka sa gla snost da se a`da ji zva noj ko rup ci ja sta ne za vrat – ka è Pa vlo vi}. Pri va ti za ci je ni su da nas glav na te ma u Sr bi ji za to {to to Bri sel od nas tra ì, uka zu je Pa vlo vi}, jer on to od nas tra ì ve} go di na ma, ve} za to {to gra |a ni to vi {e ne mo gu i ne }e da tr pe. – Ne mo gu se tu `nim pri ~a ma „mi }e mo i}i do kra ja”, „ni {ta nas ne }e za u sta vi ti”, „ni ko ne }e bi ti po {te |en”... gra |a ni ma za ma za ti o~i. Oni ovo ga pu ta, kao ni ka da pre, ~e ka ju kon kret ne re zul ta te. S tim da da nas ima ju mno go ma we str pqe wa jer su sve sni da

Branko Pavlovi}: Treba o~epiti „ve}e ribe”

vi {e ne ma ju {ta da iz gu be. Mo gu oni sa da pri ~a ti da se „go lim okom vi di da je re~ o lo pov skim pri va ti za ci ja ma”, a ka da sam im kao di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju od neo do ka ze o 10 kon kret nih slu ~a je va, sve su pre }u ta li a me ne sme ni li – re kao je Pa vlo vi}. Na pi ta we da li }e na kon we go ve sme ne sa mo za to {to je uka zao na ko rup ci ju da nas bi lo ko sme ti da is tra `u je spor ne slu ~a je ve a da ne ri zi ku je po lo `aj, Pa vlo vi} od go va ra da se na da da su do {la dru ga ~i ja vre me na i da to vi {e ni su pi ta wa ko ja se mo gu osta vqa ti bez od go vo ra. Jer gra |a ni sa da, tvr di, zah te va ju u~i nak.

– Me |u tim, mo ra bi ti ja sno i da kqu~ ne pqa~ ke ipak ni su u pri va ti za ci ji – upo zo ra va Pa vlo vi}. – One je su ve li ke, ali su pqa~ ke u jav nim na bav ka ma, ban ka ma, kod gra |e vin skog ze mqi {ta... ne u po re di vo ve }e. Za pri va ti za ci je je, da kle, la ko vi de ti da li je ne ko kriv ili ne, ali kod mno go ve }ih pqa~ ki tre ba vi {e ra di ti i za pe ti, a “ve }e ri be” o~e pi ti i za tvo ri ti. I pri to me ne za bo ra vi ti da enorm no bo gat stvo ste ~e no na ne le ga lan na ~in ima svo je ko re ne u de ve de se tim, ka da je za pra vo i za po ~e ta spre ga po li ti ke i taj ku na da bi se na kra ju ce lo na {e dru {tvo sve lo sa mo na po li ti~ ku i taj kun sku eli tu – i osta le. n Qu bin ka Ma le {e vi}

svetski indeks konkurentnosti

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

a ri hu a na ili tra va, vu tra, gan xa, gras, Me ri Xejn, do ma }i ca, {ip tar ka, gu wa, vu tra ge wa, {it, pot, xi xa... sa mo se ne ki od iz ra za za dro gu ko ju omla di na du va u sve mla |em uz ra stu. Na rav no, le ka ri odav no upo zo ra va ju da oni ì ve u za blu di da je re~ o la koj dro gi, jer ka ko ne ko re ~e, ne po sto je la ke i te {ke dro ge. Dro ga je dro ga, i ona {te ti or ga ni zmu, a po seb no mo zgu. Naj no vi ja is tra ì va wa ko ja su ra |e na u SAD, go vo re da ovaj opi jat mo è i te ka ko da „spr ì mo zak“, po seb no ti nej xe ri ma, tj. da uti ~e na wi ho vu in te li gan ci ju. – Naj no vi je mul ti cen tri~ no is tra ì va we Uni ver zi ze ta Dur ham iz Se ver ne Ka ro li ne (SAD), ko je je ob ja vqe no pro {log me se ca u Pro ce e dings of the Na ti o nal Aca demy of Sci en ces, go vo ri da ado le scen ti ko ji po~ nu da ko ri ste ma ri hu a nu pre 18-te go di ne po ka zu ju zna ~a jan pad pri te sti ra wu IQ u od ra slom do bu bez ob zi ra da li pre ki nu upo tre bu to kom vre me na. Is tra ì va ~i su ot kri li da ko ri sni ci ma ri hu a ne, ko ji za po~ nu upo tre bu u ado le scen ci ji i ko ji je du è vre me ko ri ste, ima ju pad po stig nu }a na te sto vi ma in te li gen ci je od pro se~ no osam po e na ka da od ra stu, u od no su na is pi ta ni ke ko ji ni ka da ni su ko ri sti li dro ge – pri ~a za na{ list psi hi ja tar dr Ne boj {a Ba ra~ kov, do da ju }i da, za raz li ku od ovih na la za, is pi ta ni ci ko ji su upo tre bu ma ri hu a ne za po ~e li u od ra slom do bu ni su ima li pad IQ. Sa go vor nik „Dnev ni ka” ob ja {wa va da je dr Ma jer, ko ja je ru ko vo di la is tra ì va wem, za kqu ~i la da su na la zi sa gla sni s hi po te zom da upo tre ba ka na bi sa u ado le scen ci ji, ka da mo zak pro la zi kroz kri ti~ ni pe riod raz vo ja, mo è ima ti ne u ro tok si~ ne efek te. Sve do sa da {we stu di je ni su us pe le da raz lu ~e da li je sla bi ji IQ pret ho dio ili bio po sle di ca upo tre be ma ri hu a- ne. Me |u tim ova stu di ja je pro spek tiv no pro ce wi va la ne u rop si ho lo {ko funk ci o ni sa we vi {e od 20 go -

SADA SMO PO^ELI I KOMARACA DA SE PLA[IMO

Bez pa ni ke, mo lim i ru som „za pad ni Nil”, ko je pre no se do ma }i ko mar ci, u Sr bi ji je za ra `e no 37 oso ba, a tri su u pro te kla dva me se ca pre mi nu le. Pr va pa ci jent ki wa umr la je od ove trop ske gro zni ce, ot kri ve ne da le ke 1937. go di ne u Afri ci, jo{ po lo vi nom ju la, a dru ga i tre }a ne dav no. U sva tri slu ~a ja re~ je o oso ba ma sta ri jim od 50 go di na, hro ni~ nim bo le sni ci ma za ko je je za ra za gro zni com „za pad ni Nil” bi la smr to no sna. Ka ko je od smr ti pr vog pa ci jen ta do iz la ska slu ~a ja u jav nost pro {lo bez ma lo ce lo le to, oprav da no se po sta vqa pi ta we da li je o za ra `e nim dvo kril ci ma tre ba lo oba ve sti gra |a ne od mah ili tek sa da ka da je vi rus

uput stvo u ko jem upo zo ra va na gro zni cu “za pad nog Ni la”, i ono je istog da na ob ja vqe no i na saj tu ove usta no ve. U tom uput stvu na ve de no je da je u Sr bi ji izo lo van vi rus, iz ne ti su svi po da ci o we mu, po sle di ca ma ko je iza zi va, te lak {im i te `im kli ni~ kim sli ka ma ko je iza zi va kao i me ra ma pre ven ci je. U in sti tu ti ma za jav no zdra vqe, me |u tim, ob ja {wa va ju da ni su mo gli da iz la ze u jav nost sa po da ci ma o vi ru su sve dok ni su do bi li “cr no na be lo” da se za i- sta ra di o gro zni ci “za pad nog Ni la”, a to su, tvr de, mo gli tek ka da ne ko od obo le lih pre mi ne ili bu de pri mqen na bol ni~ ko le ~e we. Za to su se, ka `u, tek sa da, ka da je vi rus i la ba ra to rij -

}a i bo qa za {ti ta od ko ma ra ca. Ne vo qa je, me |u tim, {to i po red tog umi ru ju }eg gla sa stru~ wa ka broj obo le lih ra ste iz da na u dan, pa je ko ma rac po stao glav ni ju nak na slov nih stra na i u per cep ci ji gra |a na vi {e ni je uobi ~a je ni let wi smor, ve} smr to sni in sekt ~i jeg se i zu ja wa tre ba pla {i ti. Sto ga i ne ~u di {to svi ko ji ovih da na ose te ma lak sa lost, gla vo bo qu ili ima ju po vi {e nu tem pe ra tu ru od mah po mi sle da su za ra è ni gro zni com “za pad ni Nil” i da je sle de }e {to }e im se do go di ti me nin gi tis ili upa la mo zga, ko je do la ze kao te à kli ni~ ka sli ka ove bo le sti. Do sko ra {wi di rek tor Kli ni ke za in fek tiv ne bo le sti Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne pro fe sor dr Jo van Vu ka di nov, Virus odavno kod nas ~lan Eti~ kog od bo ra KCV, ka Na ~el nik In sti tu ta Voj no me di cin ske aka de mi je za epi de mi o è za na{ list da se kod ove gro lo gi ju pu kov nik Ra do van ê ka nac is ti ~e da je jo{ 2004. go di ne na zni ce smrt ni is hod ja vqa u iz u me |u na rod nom sku pu u Be o gra du uka za no na mo gu} nost pre no {e wa zet no ma lom bro ju slu ~a je va i vi ru sa „za pad ni Nil”, kao i na to da se on ve} ta da na la zio u na po pra vi lu sa mo kod pa ci je na ta {oj sre di ni. ê ka nac na vo di i da sa si gur no {}u ne mo è mo re }i ko ji su pret hod no ve} ima li ne da li je u pret hod nom pe ri o du kod nas bi lo slu ~a je va obo qe wa od ko hro ni~ no obo qe we. Sa mim tog vi ru sa, jer se di jag no sti ka na we ga ni je ra di la do pre par go tim, ob ja {wa va, ni je ni bi lo nu di na. `no ra ni je upo zo ra va ti gra |a ne – Ti gra stih ko ma ra ca, ko ji slo ve za pre no si o ca ovog vi ru sa, i ta ko stva ra ti pa ni ku. Woj ne kod nas ne ma, ali po ka za lo se da ima dru gih vr sta ko je ta ko |e mo ma ni me sta, tvr di ovaj emi nent gu bi ti pre no si o ci: to su ko mar ci iz ro da “ku leks” ko ji su pri ni stru~ wak, do da ju }i da, pri me sut ni na na {im pro sto ri ma – na veo je pu kov nik ê ka nac. – Vi rus ra ra di, u Kli ni~ kom cen tru se odr à va u od re |e nom à ri {tu, iz me |u pti ca ko je su za ra è ne Voj vo di ne ne ma ni jed nog pa ci i ko ma ra ca ko ji se hra ne kr vqu. Ta à ri {ta su en dem ska i ona se jen ta ko ji je obo leo od ovog vi vre me nom {i re. Sve je ve }i broj za ra è nih pti ca i ko ma ra ca, ru sa. {to zna ~i da se ve ro vat no s go di na ma ta à ri {ta {i re. Osnov ni – Mi ni smo, ili bar ja za to ne na ~in tran smi si je vi ru sa, ko ji ne mo è da se pre no si s ~o ve ka na znam, oba ve {te ni ni od “Ba tu ~o ve ka, je ubod za ra è nog ko mar ca. ta” ni od na {e epi de mi o lo {ke slu `be o ovom vi ru su, ali on, ba{ kao i sva ki dru gi vi rus, u uve li ko izo lo van i ima ne ko li ski zva ni~ no po tvr |en, mo gli ma lom pro cen tu mo è iza zva ti ko de se ti na obo le lih. Od no sno, obra ti ti jav no sti i upo zo ri ti je upa lu mo zga. I mi to ite ka ko da li bi gra |a ni sa mo bes po treb o uzro~ ni ku, pre no si o cu i po sle zna mo da di ja go sti ku je mo. Ina no sa stra hom gle da li na sva kog di ca ma. ~e, ni je re~ o bo le sti ko ja je to ko mar ca u svo joj, a po go to vo bli No, pre “Ba tu ta” i we go vog li ko epi de mi o lo {ki zna ~aj na zi ni svo je de ce, ili bi da nas upu stva zdrav stve nim usta no va da bi se jav nost oba ve {ta va la o mir ni je slu {a li in for ma ci je o ma, u In sti tut za vi ru so lo gi ju, woj, ni ti je te {ka u ve }i ni slu sve ve }em bro ju za ra è nih vi ru vak ci ne i se ru me “ Tor lak” jo{ ~a je va da bi se na to skre ta la som “za pad ni Nil” jer su na vre 6. ju la je sti gao pr vi ma te ri jal po seb na pa `wa. Na rod ne tre ba, me spro ve li me re pre ven ci je ko za te sti ra we na gro zni cu “za pad po red sve ga {to u ovim vre me ni je ovih da na nad le `ni stu~ wa ci nog Ni la”. Do 31. av gu sta zdrav ma pre ì vqa va, do dat no “bom pre po ru ~u ju. stve ne usta no ve iz Sr bi je po sla bar do va ti” in for ma ci ja ma o Me |u stru~ wa ci ma ni je ne po le su „Tor la ku” ukup no 53 uzor ka ra znim bo le sti ma ko je se tu i zna ni ca da kli mat ske pro me ne i pa ci je na ta sa te {kom kli ni~ ta mo po ja vqu ju, a po go to vo ne o sve to pli ja le ta do no se i no ve kom sli kom. Po mo} nik di rek to oni ma ko je ne ma ju epi de mij ski bo le sti na ove ka rak ter – re ~i su pro pro sto re. Po go to - Od ra znih vi ru sa umi ru qu di sva ko dnev no, fe so ra Vu ka di no va. vo one ko je su Tek ka da ne ka bo lest i bo jim se da pre ve li ka pa `wa, ko ja se pret hod nih de ce ima epi de mi o lo {ki po ovih da na pri da je ko mar ci ma i „za pad nom ten ci jal, do da je na{ sa ni ja bi le ka rak te ri sti~ ne sa mo za go vor nik, tre ba upo zo Ni lu”, vi {e li ~i na skre ta we pa `we sa trop ske kra je ve i ri ti jav nost, upu ti ti je ne kih dru gih stva ri ne go na stvar nu ko je su do bro po o na ~i nu pre no {e wa, opa snost od ovog vi ru sa. zna te u dr à va ma po sle di ca ma i pre ven (Prof dr Jo van Vu ka di nov) gde su vru }i ne ve ci ji. I u ta kvim slu ~a li ke i du ge. Sve je vi ma, ka te go ri ~an je nad le `ne zdrav stve ne in sti tu ra za di jag no sti ku u ovom in sti pro fe sor, ni ko ne ma pra vo da ci je sa op {ti le su da se ve} ne ko tu tu Ja smin ka Ne deq ko vi} ob ja bi lo {ta pre }u ti. li ko go di na pri pre ma ju za po ja vu {wa va da je za po sta vqa we di jag – Ta da se ja sno ka è o ~e mu se no vih vi ru sa i da su obez be di le no ze wi ho vim stru~ wa ci ma po ra di – uka zu je dr Vu ka di nov. – U po treb nu ko li ~i nu re a ge na sa ka treb no od 24 do 48 sa ti, do da ju }i ovom slu ~a ju, me |u tim, vi rus ko bi se {to pre us po sta vi la di da je “Tor lak” od 2010. spre man ne ma ta kav po ten ci jal ni ti iza jag no za. Uosta lom, na{ kom {i za di ja go no sti ku ovog obo qe wa. zi va to li ku smrt nost kod pa ci luk ve} ne ko li ko le ta ima pro Tek, ona je po tvr di la da je pr vi je na ta. Na à lost, od ra znih vi ble ma s vi ru som “za pad nog Ni slu ~aj ove bo le sti do ka zan jo{ ru sa umi ru qu di sva ko dnev no, i la”, pa je bi lo sa mo pi ta we da na 18. ju la. bo jim se da pre ve li ka pa `wa, ka da }e i srp ski ko mar ci po ~e ti Da kle, od zva ni~ nog do ka za da ko ja se ovih da na pri da je ko mar da ga pre no se na gra |a ne. je izo lo van vi rus “za pad nog Ni ci ma i „za pad nom Ni lu”, vi {e In sti tut za jav no zdra vqe Sr la” pro {lo je sko ro dva me se ca. li ~i na skre ta we pa `we sa ne bi je “Ba tut” jo{ po ~et kom av gu Ipak, epi de mi lo zi tvr de da pa - kih dru gih stva ri ne go na stvar sta upu tio je svim nad le `nim ni ci me sta ne ma, ali da je neo p - nu opa snost od ovog vi ru sa. zdrav stve nim in sti tu ci ja ma hod na po vi {e na opre znost i ve n Qubinka Male{evi}

I S T R A @ I V A W A : TINEJYERI KOJI DUVAJU

Gan ya ipak di na na uzor ku od 1.037 is pi ta ni ka. Oni su pr vo te sti ra we ima li s 13 go di na, a po tom su re te sti ra ni sa 18, 21, 26, 32 i 38 go di na (za ni mqi vo da se wih ~ak 96 od sto oda zva lo u uz ra stu od 38 go di na). In ten zi tet upo tre be ma ri hu a ne to kom te sti ra wa de fi ni san je kao vi {e da na to kom ne de qe. Jed na od po ten ci jal nih di le ma da li su mo `da oso be sa ni ìm IQ pri jem ~i vi je re dov noj upo tre bi ma ri hu a ne, re {e na je upo re |i va wem is pi ta ni ka s istim edu ka tiv nim ni vo om. I taj po da tak je po tvr dio da su re dov ni kon zu men ti ma ri hu a ne u ti nej xer sko do bu ima li ve }i pad IQ. – Ovo is tra ì va we, osim zna ~aj nog i mer qi vog pa da IQ kod re dov nih uì va la ca ma ri hu a ne, po tvr |u je od ra ni je zna nu hi po te zu da je mo zak ado le sce na ta pod lo `ni ji {tet nim uti ca ji ma sre di ne ne go mo zak od ra sle oso be. Ovo sva ka ko va ì i za sve osta le psi ho ak tiv ne sup stan ce od ni ko ti na, al ko ho la, pre ko ek sta zi ja i spi da, do ko ka i na ili he ro i na: {to je po ~e tak ra ni ji, po sle di ce su te è – na vo di dr Ba ra~ kov. Ma ri hu a na je naj ra spro stra we ni ja i naj ~e {}e zlo u po tre bqa va na psi ho ak tiv na sup stan ca u na {oj ze mqi, po seb no me |u ado le scen ti ma i mla dim qu di ma. Ona za pra vo pred sta vqa osu {e ne vr {ne de lo ve èn ske biq ke in dij ske ko no pqe; u

{i rem smi slu re ~i, ma ri hu a na je bi lo ko ji deo biq ke ko no pqe ko ji je ise ~en, osu {en i sa mle ven. Od we se do bi ja ju i dru ge psi ho ak tov ne sup stan ce, po put ha {i {a, ko ji je za pra vo iz dvo je na i osu {e na smo la biq ke. Je dan od pro du ka ta je i ka na bi o lo vo uqe, ko ji se do bi ja po stup kom hlad nog ce |e wa (kao npr. ma sli no vo uqe), ko je je ne ko li ko pu ta in te ziv ni jeg dej stva od ma ri hu a ne i ha {i {a. – Sup stan ce od go vor ne za psi ho ak tiv ne efek te in dij ske ko no pqe i we nih pro du ka ta na zi va ju se ka na bi no i di. Wih ima ne ko li ko vr sta, ali sa naj sna `ni jim dej stvom je THC (te tra hi dro ka na biol), sa naj ve }om kon cen tra ci jom u smo li biq ke – ob ja {wa va Ba ra~ kov. – Od ko li ~i ne THC-a u ma ri hu a ni za vi se i we ni efek ti. Ma ri hu a na pro se~ no sa dr ì od 0,5 do 5 od sto psi ho ak tiv ne sup stan ce. Ha {i{ sa dr ì oko 10 do 15 od sto, a pro ce nat ak tiv ne sup stan ce u ka na bi o lo vom uqu se kre }e i do 50 od sto. Da nas su ak tu el ni hi bri di ma ri hu a ne ko ji ima ju oko pet do {est pu ta ve }u kon cen tra ci ju THC-a, a po sto je i pri rod ne vr ste kao {to je sin se mi lia ili ge net ski mo di fi ko va na ma ri hu a na ko ja sa dr ì od 7-14 od sto THC-a. Ina ~e, ma ri hu a na, osu {e na i ise ~e na, li ~i na za ~in ori ga no. Naj ~e {}e se kod nas ko ri sti u vi du spe ci jal no pri pre mqe nih ci ga re -

Is tra ì va ~i su ot kri li da ko ri sni ci ’trave’, ko ji za po~ nu upo tre bu u ado le scen ci ji i du è je vre me ko ri ste, ima ju pad po stig nu }a na te sto vi ma in te li gen ci je od pro se~ no osam po e na ka da od ra stu, u od no su na is pi ta ni ke ko ji ni ka da ni su ko ri sti li dro ge ta (u àr go nu-xo int, xo ka vac), ka da mo è i da se me {a s du va nom. U or ga ni zam se uno si pu {e wem (po pu lar no na zva no du va wem), mo è i po mo }u lu le, ili spe ci jal nih na pra va - nar gi la. – Efek ti ma ri hu a ne za vi se od kon cen tra ci je THC-a, ti pa ma ri hu a ne, od na ~i na uno sa, od is ku stva, o~e ki va wa, op {teg te le snog sta wa, ras po lo è wa, dru {tva i am bi jen ta u ko me se uzi ma. Ono {to je glav no je da ma ri hu a na po ten ci ra po sto je }e du {ev no sta we. Ne ko ko je tu àn na kon uzi ma wa ma ri hu a ne bi }e jo{ tu `ni ji, ne ras po lo è ni ji. Onaj ko je ras po lo èn, ve seo, po sta }e jo{ ve se li ji

Psihijatar dr Neboj{a Bara~kov

ZEMAQSKI DANI TEKU

Dra ge kom {i je, sram

e ve ro vat no, ni ka ko da se ota ra sim, u san do |e pa mi pre ti... No }as sam, eto, i {est put uza stop no sa wao zgra du Vla de Sr bi je, a ona pra va „ku }i ca u cve }u, tra va oko we, jo{ kad bi u woj bio dra gi, ima la bih sve...“ E, dra gog do du {e u toj ku }i ci ne ma, ali je u mom snu Vla da okru `e na ze le nim wi va ma, far ma ma, vo} wa ci ma i vi no gra di ma, vo do pa di ma ve li ~i ne oma weg \er da pa... eto, sad pre po zna jem – to je san Ve li mi ra Ve qe Ili }a, xu xe ov da {weg, tre nut no ina ~e upo sle nog na rad nom me stu mi ni stra za in fra struk tu ru. A ot kud me ni on da {est da na, a na ro ~i to no }i, svi ti vo} wa ci i far me u Ne ma wi noj u Be o gra du. Pa mi ni stru se, dok je se kao i ko sio po nad le `no sti ma na {e se ver ne (da ne ka `em je di ne) po kra ji ne u enorm no du ga~ kom in ter vjuu „Po li ti ci“, ote la i jed na ap so lut no su ma nu ta re ~e ni ca: „Vla da Sr bi je ne ma me ha ni zme kon tro le ka ko se tro {e PA RE KO JE DA JE VOJ VO DI NI.“ Bla go na ma, naj zad su mi se svi sno vi ostva ri li: na ro ~i to oni u ko ji ma ja, kao, se dim, sve ~e ti ri ra {i rio – {to no ge, {to ru ke – a Vla da mi u Ne ma wi noj ra di, stva ra, za ra |u je, pa i me ni {a qe. Pro iz ve de ku ku ru za u onoj str moj stal no za gu {e noj, auto mo bi li ma pre tr pa noj Ne ma -

wi noj u Be o gra du – to li ko ga pro iz ve de da smo, ova ko ma li, pe ta ze mqa-iz vo zni ca na ce lom sve tu, pa po ko si ì to i po {a qe u [u ma di ju i Ma ~vu, po va di sun co kret i pra vac Vr bas i Zre wa nin, pa iz va di krom pir da ga {a qe u Iva wi cu, Pe {ter sku vi so ra van snab de va ov ca ma i ko za ma, na ma uhra ni svi we i sa mo nam pred we {un ke i ku le ne {a qe, zad we su za iz voz da ih u We gu {i ma pr {u tom pro zo vu, a vo} wa ci i vi no gra di na ob ron ci ma Ne ma wi ne su ko stvo re ni za sort na vi na i ra ki je (pi ta ti pred sed ni ka dr à ve). A u kra vqa vi me na, ipak je to cen tar na {e pre sto ni ce, ugra |u ju si li ko ne... Sad se vi mom snu sme je te, la ko je va ma sa mnom, al pro baj te Ve qi. Jer Ve qa to i ne sa wa, on to ta ko vi di i na ja vi, ~i sto ona ko in fra struk tur no. Ili i ne vi di, ne go se ~i sto ona ko iz do sa de, fr qa s pa de`. E, à lo sna nam maj ka, u na {oj vla di kan da vi {e ne ma ni za kog ko ne ume da se zev ze ~i. Ili se mo `da i ne zev ze ~i kad nas na KRA DUC KA WE pod sti ~e. Jer to je na go vor, ka `wiv kao i pod stre ka va we na kri vi~ no de lo, bez ob zi ra {to je de mi nu tiv no. Ina ~e, tre ba li uop {te i da po mi wem ka ko je da nas ja ko te {ko do }i do po sla, ~ak i mla di ma sa fa kul tet skim di plo ma ma (ni sam ci qao na To mu FLO ma -

ste ra, ma da se we go va pri ~a na sta vqa i kra ja joj ne ma). Me |u mno gim pa pi ri ma ko je mla di da nas tre ba da do sta ve ko mi si ja ma za za po {qa va we su i dve po tvr de – od su da i po li ci je. Jed na je: da do sad ni su ka `wa va ni, i dru ga: da ni su pod is tra gom. Ali ne tre ba se mno go uzru ja va ti – ako te pa pi re ni su u sta wu da do bi ju, jo{ uvek mo gu po sta ti mi ni stri u vla di Ivi ce Da ~i }a, mi ni stra po li ci je, pa jo{ i we nog pred sed ni ka. Re ci mo mi ni stri po qo pri vre de, ko ja u ovoj dr à vi i ni je ne ka va `na pri vred na gra na, s ob zi rom da le ì mo na naf ti, a od in du stri je ima mo No ki ju, Maj kro soft, So ni i Me re ce des. Er go, na{ „te ku }i“ mi ni star po qo pri vre de, ne kad vr sni ko {ar ka{ i – pre onog vi {e go di {weg ~u ~a wa u za tvo ru – jo{ vr sni ji gra do na ~el nik Zre wa ni na Go ran Kne è vi}, se {}e na op tu è ni~ ku klu pu u po ne de qak, 17. sep tem bra, da od go va ra za de lo za ko ji je za pre }e na ka zna do pet go di na za tvo ra. Ma {a la. Ba{ sam in te re san tan zna ti {ta }e bi ti s mi ni star stvom ove naj spo red ni je pri vred ne gra ne ako on bu de i osu |en. I za tvo ren. A mo `da me i jo{ vi {e za ni ma {ta }e s tim mi ni star stvom bi ti ako ne bu de. Jer vi di mo da bez Go ra na ni {ta ne funk ci o ni {e. Ta ko se, re ci mo, pre ne ko ve ~e u rod nom mu Zre wa ni nu do go dio naj ve }i

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

IMA JU NI @I IQ OD SVO JIH VR [WA KA

pr `i mo zak i raz dra ga ni ji – upo zo ra va sa go vor nik „Dnev ni ka”. Efek ti po sle du va wa gan xe tra ju do 5 sa ti, a od li ku ju ih eufo ri ja, po ja ~a na go vor qi vost, br bqi vost – ovo sta we se ~e sto na zi va „ble ska sta eufo ri ja“ , a sa ma ma ri hu a- na „se me ki ko ta“. Oso be ko je su se udu va le, ima ju i ose }aj bez bri `no sti, me wa se per -

zi~ ka je vr lo ma la pa se ~e sto i ne po mi we. Psi hi~ ke po sle di ce su, da kle, naj ~e {}e, a re~ je o amo ti va ci o nom sin dro mu ko ji se ma ni fe stu je kao gu bi tak ì vot ne ener gi je, in te re so va wa, ra do va wa, kao de pre siv no ras po lo è we, ose }a we pra zni ne, do sa de, be smi sle no sti, {u pqi ne u gru di ma i gla vi. Za tim, do la zi do o{te }e wa opa à wa,

cep ci ja pro to ka vre me na ko je te ~e ubr za no ili uspo re no... Kod ne kih pod sti ~e raz dra `qi vost, uspo ra va re a go va we i re me ti ko or di na ci ju po kre ta i rav no te `u, {to {te ti spo sob no sti za bez bed nu vo `wu. Oso be ko je ~e sto du va ju za bo ra vqa ju na sko re do ga |a je, ima ju po re me }aj pa `we, kon cen tra ci je, br zi ne ra su |i va wa, a po ne kad do la zi i do ha lu ci na ci ja. Go vo re }i o fi zi~ kim efek ti ma ma ri hu a ne, dr Ba ra~ kov na vo di da oso be ko je vo le tra vu ima ju cr ve ne za kr va vqe ne be o wa ~e, bla go pro {i re ne ze ni ce, su va usta, po ve }an ape tit na ro ~i to za slat ki {i ma, ubr zan rad sr ca i po ve }a ni krv ni pri ti sak. Ipak, naj va `ni je je {ta sve mo `e da se de si ako ne ko u~e sta lo ko ri sti ma ri hu a- nu? Dok tor Ba ra~ kov upo zo ra va da ma ri hu a na iza zi va psi hi~ ku za vi snost, jer ona fi -

ra su |i va wa, me mo ri je (na ro ~i to krat ko ro~ ne), o{te }e wa lo gi~ kog raz mi {qa wa, do psi ho ze sa su ma no sti ma, ha lu ci na ci ja ma, pa ni~ nim stra hom, na pe to {}u... Fi zi~ ki po sle di ce su o{te }e wa di saj nih or ga na (bron hi tis, ast ma, em fi zem), imu ni te ta, za tim hor mon ske pro me ne, pro ble mi s re pro duk tiv nim si ste mom (po re me }aj men stru al nog ci klu sa kod de vo ja ka, po re me }aj po kre tqi vo sti sper ma to zo i da kod mu {ka ra ca), ma lig ni po ten ci jal (~e {}i tu mo ri or ga na za di sa we i or ga na za va re we), kao i o{te }e wa plo da, pre vre me nog ro |e wa i sma we ne te `i na na ro |e wu. Isto vre me no, sa ~e stom upo tre bom ja vqa se i to le ran ci ja – po tre ba da se na kon du `eg uzi ma wa ma ri hu a ne do za ne pre sta no po ve }a va da bi se po sti gli isti efek ti. n Qiqana Nato{evi}

nas bilo skan dal ko ji sam u ì vo tu vi deo – jer se vaq da ni je ni zbio za 50 go di na mog na vi ja~ kog sta à. A {ta se do go di lo? Ne {to {to upam ti ti si gur no ne }e te, jer }e se na rod wa~ ka vlast u Zre wa ni nu ve} po sta ra ti da to za bo ra vi ce la ova na rod wa~ ka dr à va. Igra na je ko {ar ka {ka utak mi ca iz me |u re pre zen ta ci ja Sr bi je i Slo va~ ke, ne sa mo me |u dr àv na i zva ni~ na ne go i kva li fi ka ci o na – za Evrop sko pr ven stvo do go di ne u Qu bqa ni. U pre pu noj no voj dvo ra ni emi to va na je slo va~ ka him na, a on da je po ~e la i na {a i – raz glas se po sle pet-{est se kun di po kva rio. I ni da bek ne. Ta jac. A on da se skan dal pre tvo rio u ne {to {to je i me ne, pro non si ra nog srp skog na ci o na li stu, za pre pa sti lo – sva pu bli ka u sa li je him nu „Bo è prav de“ bez gre {ke i iz sveg gla sa ot pe va la. Ne mo gu da tvr dim, ali sam sklon da po mi slim da su je Zre wa nin ci u~i li na pa met, pre sli {a va li se i uve `ba va li, zna ju }i do bro ko ga su bi ra li da im vo di Zre wa nin i ko ga su na kra ju i do bi li. Ne ka ko su ose ti li da mo ra ju bi ti na sve sprem ni. To jo{ ni su sa zna li, ili bar shva ti li, mo ji No vo sa| ni. Ve }i na. Jer moj drug sa Pod ba re Mi lan Da mja no vi}-Li ka, mo ja de ùr na sa vest i naj pro nic qi vi ji auto me ha ni ~ar u ovom de lu sve ta, ve} mi je za va pio: „Pa, ba to, moj, ja gla sao za SPO, a ni sam ni znao da (ti me) gla sam za To mu Ni ko li }a!“ I re kao mi jo{ {to {ta {to i sam o wi ma da nas mi slim, ali to ve} ni je za {tam pu. Za i sta ni je, jer ovo }e mo `da pro ~i ta ti i ne ko de te. A kleo sam se kad god u Vu ka Dra {ko vi }a, pi sao o we mu

i we go vom do pri no su ru {e wu ko mu ni zma, bio mu glav ni go vor nik na pro mo ci ja ma we go vih kwi ga, ta {ta da vam ka èm – na sla vu ga zvao, di vio mu se, onog 9. mar ta bio spre man i da po gi nem, ako tre ba. Za we ga... za sve nas, a pro tiv Slo be. I do ~e kao da i on da nas, kao Vo ja Ko {tu ni ca pre pet go di na, ka è da je to stvar No vo sa |a na, da on ne bi da se me {a, da je sve to mi mo we go vog zna wa... E pa Dra {ko vi }u Vu ~e, ne znam te od ju ~e, me ne je da nas sra mo ta – {to te be ni je sra mo ta. Je sam li ja bi rao te Sta ro vi }e i Je li }e u Grad ski od bor SPO, ili si ih mo `da ba{ ti ta ko pro nic qi vo tu po na me {tao. Da kle, ako su „vlast pre u ze le par ti je sa ro do slo vom od ko jeg nas hva ta zeb wa“, ka ko na pi sa moj ko le ga Qu ba Sto ja di no vi} u „Po li ti ci“, on da je ba rem u No vom Sa du vre me da se za ka è pa ra stos Srp skom po kre tu ob no ve. Ali je pi ta we za sve pri ja te qe ~la no va Grad skog od bo ra SPO – za wi ho ve bra~ ne dru go ve, ro |a ke, ku mo ve, ku} ne pri ja te qe, za su gra |a ne – da kle, za sve nas: ho }e mo li ih i da qe sre ta ti i ja vqa ti im se na uli ci, na [tran du, u ka fa ni, u let woj ba {ti, u sport skoj ha li, na sta di o nu, u po zo ri {tu (par don: ta kvi u po zo ri {te ni su ni za vir nu li) i pra vi ti se kao da se ni {ta ni je de si lo? Sram nas bi lo, dra gi mo ji No vo sa |a ni, ako se i da qe ne bu de mo u wi ho vo ime sti de li. n \or|e Randeq

INTERVJU NEDEQE: MIR JA NA NO VA KO VI], KWI @EV NI CA

De ve de se te su se vra ti le „isto rij skim po mi re wem” e kla nam je da se u Sr bi ji na po lo à je sti è za du ì va wem ili uce na ma. „Prin cip ko jim se po sta vqa ju qu di je pot pu no ne ga ti van, ~ak i oni ko ji su bi li iole po {te ni, ka da u|u u to ko lo po sta ju isto vet ni. Ni sam gla sa la, uba ci la sam be li li sti} i ni u jed noj kom bi na ci ji se ne ose }am iz ne ve re no. Vi ka è te da sva ko dnev ni ì vot u Sr bi ji ide van àn rov skim pu tem, kao mo ji ro ma ni, sa mo jo{ ka da bi ì vot bio po de qen po àn ro vi ma. @an ro vi ima ju ne ka kva pra vi la, a ov de pra vi la ne po sto je (smeh). Ta man mi sli te da ste u kri mi àn ru, a on pre |e u dru gi ob lik. U Sr bi ji je kri mi à nr ~e sto ide a lan, sa vr {en ram za sli ku ze mqe i to je bio raz log za {to sam se od lu ~i la za we ga. Uop {te ne mo ra te da mi sli te, do voq no je da gle da te”, go vo ri spi sa te qi ca Mir ja na No va ko vi}, ~i ji je pr vi ro man „Strah i we gov slu ga” u{ao u uì iz bor za Ni no vu na gra du, a po sled wi „Ti to je umro” i da qe pri vla ~i pa `wu ~i ta la ca i me di ja. „Iz me na àn ro va pri ja mo joj ~i ta la~ koj lek ti ri iz pe ri o da pre ne go {to po ~i wem da pi {em kwi gu. î ta la~ ku lek ti ru ne sve sno iza be rem, pa u|em u taj ’fa zon’ i on da me in te re su je da na pi {em ne {to ta kvo. Kon kret no, za ’Ti ta’ je bio kri mi}; po mi slih ’mo ra da je ja ko te {ko pi sa ti kri mi}’ i ta ko sam kre nu la. Le po mi je da pi {em ne {to no vo i ne {to {to mo ram da u~im. Vo lim eks pe ri ment. âk i ako se ne na gra |u je, a uglav nom je ta ko, jer qu di ne vo le da ~i ta ju te è, neo bi~ ne stva ri. Vre di ri zi ko va ti, ~ak i ako iz gu bi te„, go vo ri nam be o grad ska „ga star baj ter ka” u No vom Sa du, s ko jom pr vo raz go va ram o po zi ci ja ma stra ha i isti ne. – Da, jed na od glav nih te ma „Ti ta” je {ta i ko li ko mo è te da ka è te od ono ga {to se de {a va, i da ta ko ugro zi te ne ~i ju fi nan sij sku do bit. Mo è te ih kri ti ko va ti, ali ako ih tu pot ka ~i te, on da ste u vr lo ne zgod noj po zi ci ji. Ve li ke hra bro sti ne ma. To su po je di na~ ni, ret ki slu ~a je vi, pre ma lo u od no su na ko li ~i nu pqa~ ke i ko rup ci je. l Do tle smo sti gli - hra brost je tu }i po ye pu? – Haj de da po hva li mo Sr bi ju, ipak ov de ne ma to li ko ubi sta va kao u ze mqa ma sa ozbiq nim kri mi nal nim pod ze mqem. Ov de po li ci ja po pri li~ no kon tro li {e pod ze mqe, a s dru ge stra ne po sto je raz ne ta~ ke do di ra vla sti i pod ze mqa: od fud bal skog sa ve za, pre ko stra na ka, na vi ja ~a, estra de... Kon ci ih do voq no po ve zu ju da ne di ra ju jed ni dru ge, a po {to svi le po za ra |u ju, ne ma ju raz lo ga da bu du mno go na sil ni. Ne jer su do bri, ne go su po slo ve le po po de li li, pa ne mo ra ju. l Ne ma po ma ka bez pot pu ne pro me ne po li ti~ ke eli te? – Da, s tim {to to ne mo è mo da pro me ni mo i - ta~ ka. Ni sam fa ta li sta, ve} ~i tam no vi ne. Jo{ od Ti ta nit je uvek ista, o~i gled no da se ma lo po me ri mo na pred, pa dva ko ra ka na zad. Ma wi deo qu di je po sle 5. ok to bra u{ao u vlast, oko ri stio se. Deo je emi gri rao, dru gi su se po ~e li ba vi ti svo jim po slo vi ma, nor mal ni je ne go de ve de se tih. Ne ki qu di ko ji su stva ra li po ro di ce i ka ri je re, po sle 12 go di na okre nu li su se i za pi ta li „ha, {ta se ov de de {a va!?”. Ima li smo do bro vre me na krat ko, ali grejs pe riod br zo pro |e. l Vam pi ri se sve ~e {}e po mi wu u po li ti ci, a vi ste maj stor za tu te mu? – Da, sa mo {to su vam pi ri mit ska bi }a, a ovi su stvar ni (smeh). Sna ge de ve de se tih se je su vra ti le, ali ne na kon

– Odav no se ose }am uvre |e nom. Ro |e na sam 1966, te pri ~e „ovaj je do bar za vas, dru go vi, gra |a ni, bra }o i se stre...” Dru ga ~i je nas zo vu ali {e ma je ista – ra de {to im je u in te re su. Pla {im se da ova na pred wa~ ka vlast jo{ ni je naj go re mo gu }e, ni je to po sled wi ste pe nik, slu tim da qi po li ti~ ki i eko nom ski pad. l Ne ve ru je te u pre svla ~e we? – Ne, mi slim da je to pri vre me no, kao i sve kod nas. Sve si mu li ra mo, pre tva ra mo se da ra di mo ono {to se u Evro pi ra di. A ta si mu la ci ja je te `a ne go da stvar no ra di mo, a to li ko ener gi je i nov ca po tro {i mo. l Za {to je su o ~a va we sa pro {lo {}u po sta lo fra za? – Sve {to se po no vi hi qa du pu ta po sta ne fra za. Su o ~a va we ni je kon sta to va we onog {to je ~i we no, ne go utvr |i va we za {to, ka ko je ra |e no i {ta da se pre du zme ka ko se ne bi po no vi lo. I to smo si mu li ra li. l Iz vi we wa u re gi o nu, osu de zlo ~i na – si mu la ci je?

za dr ì vlast na lo ka lu. Me ni je to lo gi ~an po tez SPS-a. Do bar ili lo{, to je dru ga stvar, ali vlast se ta ko for mi ra. Sve je do zvo qe no. l Pra vi je mo me nat da stran ke ras for mi ra ju, kre nu ti od nu le? – Bi lo bi le po, ali je uto pi sti~ ki. Ne mo gu }e. To su od li~ na pred u ze }a ko ja do bro funk ci o ni {u. Je di no re {e we je se ~a gra na na ko ji ma se de, ali mir no re {e we za to ne po sto ji. A sva ka re vo lu ci ja je ma~ ka u xa ku. l Hi bris? – Hi bris je kwi èv na ka te go ri ja, na à lost ni je iz ì vo ta, ma da bi mi vo le li da od re |e ne vr ste sa mo u ve re no sti i po hle pe bu du ka `we ne ali se to vr lo ret ko za i sta de {a va. l Re vo lu ci ja tra ì za jed ni~ ki ime ni teq? – Za de se tak go di na to }e ve ro vat no bi ti glad, mo `da i za pet. Eko no mi ja je uni {te na svoj ski, kre di te ne ma ko da nam da. Opet, mi vo li mo da se hva li mo ka ko smo ja ko bun tov ni, a u su {ti ni je su prot no, ser vi lan smo na rod, {to je u

– Ne bi ni u Hag sla li op tu è ni ke da ni smo bi li pri si qe ni. Mi pro me ne u su {ti ni ne }e mo, ve }i na ne }e, jer su se na vi kli na be za ko we i sma tra ju da }e u ha o su pro }i ne ka `we no. Ma da, i naj go ri men ta li tet mo è da se do ve de u red za ko ni ma i kon tro lom. l Ri ba smr di od gla ve? – Na rav no, ali mi stal no bi ra mo tu gla vu. Ma wi je pro blem mi sli ti da }e se pro }i ne ka `we no, a ve }i {to se klin ci u~e ne ra du. Ide a li su pe vaq ka, krim na lac ili spor ti sta, ma da ovo po sled we te è, jer mo ra pu no da ra di. Ka kav god bio so ci ja li zam, sa svim ne ga tiv nim stra na ma, ipak smo u~e ni i pri hva ti li u~e we, fa kul te te i rad. Taj deo pri ~e bio je vr lo us pe {an, ge ne ra ci je su iz gra |e ne kao ozbiq ni qu di i rad ni ci. l Koja definicija je ta~nija: ostanak ili povratak u devedesete? – Ni jed no ni dru go ni je ta~ no. Mno go to ga se pro me ni lo i to ni je za ne mar qi vo. Iza {li smo, ~i ni mi se, a ne mi slim da smo se vra ti li jer dva pu ta u istu re ku ne mo è mo u}i. l Gde smo on da? – U po tmu lom to ku. Uà snom, na zad nom, kon zer va tiv nom, kva zi pa tri ot skom. On uvek po sto ji, taj pod zem ni tok, ko ji po ne kad iz bi je kao è sto ka po pla va i mi slim da se on vra }a. l Ima te li raz u me va we za one ko je su iz ma ni pu li sa li me di ji?

ne sra zme ri s na {om pri ~om „ne }e mo da tr pi mo”. l Ka ko to ob ja {wa va te? – Stra hom od pro me ne. Bo qe po zna to zlo, ma we zlo, ima mo pu no iz re ka s re~ ju „zlo”. l Pla {e nas oni ko ji na glas go vo re isti nu? – Kod nas onaj ko ji go vo ri isti nu se dr ì da je sa mo na ko rak od ~o ve ka {to ide uli com i pri ~a sam sa so bom (smeh). l Ni no va na gra da kao ka ta li za tor tr ve wa? – To je naj va `ni ja kwi èv na na gra da kod nas. âr {i ja i me di ji se ba ve wo me jer ona, iz me |u osta log, ga ran tu je pa re i ti ra`. Zna te, „cui bono„, ko }e pro fi ti ra ti. Ra zu mqi vo mi je, pre pu ca va ju se i u dru gim ze mqa ma, a to ni je tr ka na 100 me ta ra da se zna ko tr ~i naj br è. Bi lo bi za ni mqi vo de li ti je 20 go di na una zad, tu uop {te ne bi bi lo pro ble ma. Ova ko, ko do bi je Ni no vu na gra du kao da su mu za le pi li me tu na gru di, iako ta na gra da ni ko me ni je ga ran to va la da }e ga ~i ta ti za tri go di ne, a ka mo li 50. l Kwi ge uz de ter yent, mu zi ka uz pla }en ra ~un...? – U vre me nu ka da ma lo qu di ~i ta, za {to da ne? Kwi ga je ro ba. îm je {tam pa na u hi qa da ma pri me ra ka vi {e ni je sa mo umet nost, ne go ro ba. Ne bih ima la ni {ta pro tiv da mi se kwi ge pro da ju u sa mo po slu ga ma. l To ni je de ro gi ra we umet no sti? – Mi slim da ne. Onog te nut ka ka da ste od lu ~i li da pro da je te kwi gu ta da se s wom de {a va isto {to i s bi lo ko jom ro bom. Mo `da je to {i zo fre no, ali ne vi dim u to me pro blem, ve} je dan aspekt umet no sti ko ja je opred me }e na. l Opred me }e we umet no sti? – To je pi ta we teh no lo gi je. Od ka da smo iz mi sli li pi smo i za me ni li oral no pre no {e we, {to je isto bio uno san po sao, uvek je bi lo ta ko. l No vi mi ni star kul tu re, fa ra on ski pro jek ti, vre |a we ugled nih...? – Dru go ni sam ni o~e ki va la. A ti pro jek ti ima ju bi tan eko nom ski aspekt, ako su fa ra on ski tu su i fa ra on ske pa re, ve }i vam je pro ce nat. To je ona „pa go da eko no mi ja”, iz bed nih ze ma qa u ko ji ma dik ta to ri gra de hra mo ve dok qu di gla du ju. Gra de i se bi spo me ni ke, ali to je dru go ra zred no, va `ni su pro cen ti. n Igor Mihaqevi}

Po tre fi lo se Pret hod na go {}a „In ter vjua ne de qe” Sil via Dra ì} pi ta la je „na ne vi |e no” Mir ja nu No va ko vi} da li zna ko je bi la Ju di ta [al go? – Bi la je kwi èv ni ca, znam za ro man „Put u Bi ro bi xan”, ali ga na à lost ni sam ~i ta la. Po tre fi lo se pi ta we, ve ro vat no qu di ko ji ni su pi sci ne bi zna li od go vor (smeh). ovih iz bo ra, ve} pre ne ko li ko go di na „isto rij skim po mi re wem”. Si le de sta bi li zu ju }e za na pre dak su uvek pri sut ne, ~ak i kad se ~i ni da su po tu ~e ne, one ti wa ju ne gde, sprem ne da se vra te ka da se uka è i naj ma wa pri li ka. Sko ro ni ko ni je ka `wen, osim onih ko je je tra ìo Hag. A kao u ho ror ro ma ni ma, zlo ko je je ne ko po ti ski vao uvek se vra ti na po vr {i nu. Po mi re we je sa mo for mal no pro gla {e we onog {to je u stvar no sti ve} uve li ko va ì lo. l Po mi wa we in te re sa gra |a na je po sta la uvre da?

– Uve re na sam da je ve }i na gla sa la za Mi lo {e vi }a ne za to {to je ra to vao, ve} {to je dr `ao ni sku ce nu hle ba – „da ne do |e ka pi ta li zam i da ne umre mo od gla di”, ne za to {to je hte la da ide na Za greb. Sa mo bez pro me na. l Da li vam ne do sta ju ja sne dru {tve ne po de le iz de ve de se tih? – U na ~e lu znam ko je do bar, a ko ne, s tim da ih je ta da bi lo lak {e pri me ti ti. l Pro me ne vla sti na lo ka lu? – Ne znam ka ko je DS za mi slio da iz gu bi na re pu bli~ kom ni vou, a da ne ka ko

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

d 5,4 mi li o na sta nov ni ka Slo va~ ke, wih 47,8 po sto ì vi u ru ral nim obla sti ma, a od to ga se po lo vi na ba vi po qo pri vre dom. No, udeo Slo va~ ke u po qo pri vre di Evrop ske uni je do sti è sve ga po la pro cen ta, {to je iz u zet no ni sko, a k to me jo{ slo va~ kom agra ru uop {te ne cve ta ju evrop ske ru è. Pro se~ na ve li ~i na far mi je 95 hek ta ra, ali in du strij ska po qo pri vred na ga zdin stva ~i ne tri ~e tvr ti ne ukup ne po qo pri vre de Slo va~ ke. Sve ovo smo sa zna li u Po qo pri vred noj ko mo ri Slo va~ ke i obi la ze }i ta mo {wa ga zdin stva u dru {tvu uspe {nih srp skih far me ra, ra ta ra, sto ~a ra i vo }a ra, do bit ni ka pri zna wa „Pro A gro li der 2012” ko je do de qu je Pro kre dit ban ka. U od no su na pe riod pre pri stu pa wa Slo va~ ke EU, evi dent no je sma we we pro iz vod we u mle kar stvu, a zna ~aj no je i ukup no re du ko va we bro ja je din ki u go ve dar stvu, svi wo goj stvu i ì vi nar stvu, pre do ~a va Ma ri ja na êr ti ko va, za du è na u Po qo pri vred noj ko mo ri Slo va~ ke za rob nu raz me nu i me |u na rod ne od no se. Ta ko je u od no su na 1995, ka da je u Slo va~ koj bi lo dva mi li o na to vqe ni ka i 160.000 kr ma ~a, pre dve go di ne bi lo sve ga 687.000 tov nih svi wa i 41.000 kr ma ~a. âk je, ka ù, i od mah po sle Dru gog svet skog ra ta broj svi wa bio ve }i! – Ula skom u EU o~e ki vao se pro cvat po qo pri vred ne pro iz vod we, ali to se ni je do go di lo. Iz lo è ni tr ì {tu, na {i pro iz vo |a ~i ni su mo gli da se pri la go de si tu a ci ji. Uz goj ova ca je di no be le ì rast, jer je za tr ì {te in te re sant na pro iz vod wa ov ~i jeg si ra. Ve }i na ov ~ar skih far mi je sa 200 do 400 gr la, ma da ima i onih sa 1.000. Far me ri su do 2011. go di ne ima li po mo} dr à ve u vi du ta ko zva ni og „cr ve nog uqa”, od no sno u vi du po re skih olak {i ca za na bav ku go ri va za po qo pri vre du. Taj vid po mo }i je uki nut, ali se ovih da na raz ma tra mo gu} nost za po nov no we go vo uvo |e we – ka è êr ti ko va. Po red to ga {to iz dr àv ne ka se ne ma ju sub ven ci ja, po qo pri vred ni ci Slo va~ ke se à le da se u ras po de li sred sta va iz

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: U SLOVA^KOJ I ^E[KOJ SA SRPSKIM FARMERIMA

[OROM S BOROM

Be~ ne}e po mleko kod kom{ija

Ispa{a goveda u ^e{koj

po hek ta ru, Nem ci 335, a Ho lan |a ni 450! Ni je ni ~u do da je uvoz pre hram be nih pro iz vo da u stal nom po ra stu i jo{ od 2003. znat no nad ma {u je iz voz. Na tu ~i we ni cu uka zu je i biv {i mi ni star po qo pri vre de Vla di mir Ho van, su vla snik i ge ne ral ni me na xer fir me „Agro part ner” u me stu Pla vec ke Pod hra di, u re gi ji Za hor je. Eks mi ni star po qo pri vre de Ho van, ko ji je na toj du `no sti bio go di nu da na 2009/2010, ru ko vo di ga zdin stvom ko je je sa part ne ri ma ku pio 1996. go di ne. Ras po la è sa 8.300 hek ta ra ze mqe od ~e ga je 5.000 ob ra di vo, a po red ra tar ske i po vr tar ske, i pro iz vod wa mle ka na far mi sa oko 650 mu za ra da je vr hun ske re zul ta te; u to vu je 700 ju na di, na er ge li je oko 60 ko wa u vla sni {tvu i jo{ to li ko gr la dru gih vla sni ka je na tre nin gu i pan si o nu. Fir ma upo {qa va 160 qu di. Go di {wa pro duk ci ja sa far me je do 5,5 mi li o na li ta ra mle ka, uz pro se~ nu mle~ nost po kra vi od oko 9.900 li ta ra. Ho van uka zu je da, ka da su u pi ta wu ze mqe is to~ ne Evro Sajm „Zemqa hraniteqka” u ê{kim Bu|ejevicama pe, si tu a ci ja ni je fon do va EU ose }a ju kao pro iz vo |a ~i dru - sjaj na, ob ja {wa va ju }i da raz vi je nim ze gog re da, jer znat no vi {e nov ca do bi ja ju mqa ma EU ni su po treb ni po qo pri vred ni raz vi je ni je dr à ve, sta re ~la ni ce EU. pro iz vo di ne go tr ì {te. Sto ga su, tvr de, oni iz tzv. mla |ih dr à va – Sr bi ji je bit no da u pro ce su evrop skih u ne po voq ni jem po lo à ju i sa znat no ma - in te gra ci ja pri pre mi po qo pri vred ne wim sub ven ci ja ma, {to auto mat ski zna ~i pro iz vo |a ~e, osi gu ra wi ho vu po zi ci ju i i da su wi ho vi pro iz vo di ma we kon ku rent - za {ti ti je, ka ko ne bi bi la sa mo tr ì {te. ni. Kao ilu stra ci ju na ve li su nam pri mer Ot kup na ce na mle ka u Slo va~ koj sa da je 27 da far me ri iz Slo va~ ke do bi ja ju 150 evra evro cen ti, u Ne ma~ koj 30 do 33, u Austri -

ji 35. Ka da ima vi {ko va pro iz vo da, iz raz vi je ni jih ze ma qa se ve }om po nu dom oba ra ce na, a mi ne ma mo me ha ni zme da se bo ri mo pro tiv to ga, pa ni mo gu} nost da se ta mo pro da ju na {i jed fti ni ji pro iz vo di. Iz

ma. Ki lo ì ve va ge do sti è i do dva evra, ali po tra `wa je, ka è Vra kov ski – sla ba. – Ro di te qi su ob ra |i va li 20 hek tra. U da na {wim uslo vi ma ne bi mo gli na to li kom po se du da pre ì ve, ma i ako bi ra di li sva ki dan od ju tra do su tra. Da nas mo ra da se ra di na mno go vi {em ni vou. I mo ra se ra di ti pu no da bi se iz bo ri lo s kon ku ren ci jom, op sta ja lo i na pre do va lo – po ru ~u je Vra kov ski. U ê {kim Bu |o je vi ca ma se odr à va po zna ti po qo pri vred ni sa jam „Ze mqa hra ni teq ka”, s tim da po bro ju iz la ga ~a i za stu pqe no sti ze ma qa ne mo è da se no si sa Me |u na rod nim po qo pri vred nim saj mom u No vom Sa du. Ipak, vre de lo ga je po se ti ti. Ni je bi lo srp skih iz la ga ~a, ni ti to li ko le sko va~ kih pqe ska vi ca i di ma, ali je bi lo ra snih mu za ra, me ha ni -

Moèmo biti konkurentni Ne boj {a Rad ni} iz Sta rog @ed ni ka, us pe {an je i ra tar i sto ~ar, jer sa fa mi li jom ob ra |u je 240 hek ta ra, a u obo ri ma ima ju sto ti nu kr ma ~a i go di {we is po ru ~i 1.200 tov nih svi wa. „U raz vi je nim ze mqa ma Evro pe mo `da ima ne {to jef ti ni je pro iz vod we, bo qih obje ka ta i bo qe teh no lo gi je, ali se ne bih pla {io kon ku ren ci je. Uz od re |e nu do zu opre zno sti, vre de lo bi da qe ula ga ti u svi wo goj stvo, ne i za le ta ti se, ne go ko rak po ko rak. U sta rim ze mqa ma EU vi dim da do bro ra de i na pre du ju, mla |e su u lo {i joj po zi ci ji ne go pre ula ska u Uni ju, pa se bo jim da ako mi po sle wih kao no vi u|e mo u to dru {tvo, bi }e nam jo{ te è. No, pro se ~an far mer u Evro pi ima po sed oko 80 hek ta ra, a ja sam ve} sad iz nad tog pro se ka, pa bih, uz do bru agrar nu po li ti ku, mo gao op sta ti u kon ku ren ci ji sa far me ri ma iz Ba var ske, Ho lan di je ili dru gih raz vi je nih kra je va Evro pe”, uve ren je Rad ni}. Be ~a ne è le da u kom {i lu ku, u Slo va~ koj, ot ku pqu ju mle ko, ne go {ti te }i svo je pro iz vo |a ~e ra di je pla }a ju znat no vi {u ce nu, bez ob zi ra {to je kod nas jef ti ni je. Oni ot ku pqu ju svo je mle ko za 35 evro cen ti po li tru, a mi na {e iz vo zi mo u Ita li ju za 30 evro cen ti – pre do ~a va Ho van. Da ima {ta da se vi di ve} u kom {i lu ku, uve ri li smo se na ga zdin stvu u vla sni {tvu agro e ko no mi ste Vac la va Vra kov skog, gde se ob ra |u je 3.000 hek ta ra i na far ma ma dr ì 2.700 gr la sto ke. Do ma }in Vra kov ski je fir mu osno vao pre 17 go di na, a is ku stvo sa ku pqao od ma lih no gu na ro di teq skom ima wu od 20 hek ta ra. Da nas je na 150 hek ta ra je dan za po slen rad nik, ali je tu i naj mo der ni ja me ha ni za ci ja. Na far mi mu za ra pro se~ na go di {wa mle~ nost kra va je 7.000 li ta ra, dok je ot kup na ce na li tre mle ka je se dam kru na. Po re |e wa ra di, za li tar pi va tre ba da ti se dam li ta ra mle ka. Bi ko vi ra se „{a ro le” to ve se uz is pa {u u tur nu su od dve go di ne, dok ne do stig nu 700 ki lo gra -

za ci je svet skih pro iz vo |a ~a, pa i li ci der skih sr ca. Za li de ra me |u ju `no ba nat skim pa o ri ma, di plo mi ra nog in è we ra po qo pri vre de Vla di mi ra La za ro va iz Omo qi ce, obi la zak ga zdin sta va u Slo va~ koj i ê {koj je dra go ce no is ku stvo, kao i za Mi la na Ja wa to va iz No vog Kne èv ca, Ne go sla va Pa dej skog iz Per le za, Pa vla Ta ti }a iz Tu ri je... – Do sta ma {i na ko je sam vi deo na saj mu u ê {kim Bu |o je vi ca ma na me we no je re du ko va noj ob ra di, ko ju na me ra vam da uve dem na svo jim par ce la ma. Uve ri li su me da sam na do brom pu tu, ali vi deo sam i ono {to je lo {e – uve ren je La za rov. – Mi slio sam da je u Evrop skoj uni ji ipak ma lo dru ga ~i je. De fi ni tiv no ni je, i sad tvr dim da ne za o sta je mo za ê si ma i Slo va ci ma. I u Sr bi ji ima uspe {nih ra ta ra i mo der no opre mqe nih sto ~ar skih far mi, ko ji pro iz vod wom mo gu da pa ri ra ju Evro pi. n Milorad Mitrovi}

Da smo na vre me za pu {i li ru pe, ne bi cug vu ko smrad na nas, smr di li bi sa mi se bi ti {to kan de la ju i je to kad god ta ko smr di lo ko da na ske. Ka ù da s go di na ma ra stu i nos i u{i, ose ti li bi si gur no da je druk ~i je il bi ~u li od ma to rih, wi ma je nos na ra sto mal ko pre. Kod nas no se vi ra stu kad ~o vek po~ ne da ma to ri, u{i o}e du da na ra stu i od mlo go ki re wa. Bio je je dan dr ve ni lu tak, we mu je nos ras to od la ga ri ja, al we ga su iz de qa li od ta li jan ske ce pa ni ce pa ni je ko ovi na {i lut ko vi. Na {i nit trep }u, nit im nos ra ste kad la ù, nit umu da idu. Ove na {e lut ko ve sa mo pri me {ta ju ko kad se dr àv ni pen zi o ne ri igra ju {a ha, za asta lom di god u la do vi ni. On dak se de i sa mo im mo zak ra di da po je du onog pre ko, druk ~i je ni su ume li ni kad su bi li u slu `bi. Uda ri le vru }i ne ode kod nas pa ne po pu {ta ju. Bu de da mal ko za la di, al to bu de sa mo ~a skom, pa ko i da ni je bi lo. Du nav is cu rio, ko da je ne gdi po de ro oba lu pa ga po pi la èd na ze mqa. A u va ro {i kan de la ka na li za ci ja, sve {ti pa za nos, ce lo le to. Ni je ovo sad pro tiv vla sti, da im na nos na bi jam ka ko su le wi i ni o~i na ni su ura di li, i ka ko se, eto, mi jad ni gu {i mo u kan de la wu. Dok nam ne pu ste da Du nav na ra ste i bu de ko {to je kad god umo i bio ka dar, kan de la }e na {a va ro{. Kad sko ~i vo da u re ki, oma bu de druk ~i je, val da se za pu {i taj cug {to vu ~e smrad. Da smo na vre me za pu {i li ru pe, ne bi cug vu ko smrad na nas, smr di li bi sa mi se bi ti {to kan de la ju. Ova ko, xa ba da mi sad gu ra mo ku ~i nu, kad su oni svo ju ve} tu ri li u po so. Od kad su nam uve li te kom pju te re i od kad svet vi {e vo le da se si gra ile ga la ca i da se bi na de va ju taj na ime na, da sa mo oni zna ju ka ko se zo vu, po ~o je ve lik smrad da se {i ri iz tih ekra na iza ko jih se sa kri va ju. Tol ko smr de da sve pro bi ja i na ovu stra nu. Iz be ga va ju da di va ne s qu di ma ko {to se kad god di va ni lo: da sta ne{ pred ~o ve ka, gle da{ ga u o~i i ka è{ {ta ima{ da mu ka è{. Mo `da bi oni to i pro ba li, al mlo go kan de la iz wi ni usta, kan da da ve} sa mi se bi smr de pa odo ri {u sa mo kom pju ter, tu svo ju tvr |a vi cu. Kad bi i sta li prid ko ga da di va ne, mo ra li bi da ~u ju i {ta taj dru gi ima wi ma da ka è. Kan da da se i tog bo je, kan da da im ne bi go di lo. Ova ko, la ju sa mi, za dru ge ne ha ju i ba le ga ju

RA P ORT IZ JU @ NOG LON D O N A: KAKO SAM NAVIJAO U ENGLESKOJ

Good morning, Millwall va {ta sam slu {ao o Mil vo lu i kod ku }e u Sr bi ji, ali i ov de u En gle skoj. Ipak, drug ko me naj vi {e ve ru jem, re kao mi je uo~i pu ta: „Ako ne po gle da{ Mil vol, kao i da ni si bio u En gle skoj“. Na pi ta we o bez bed no sti i o na da le ko ~u ve nim hu li ga ni ma, krat ko je od go vo rio: „Sve je to na du va no. A i ono ~e ga je ne ka da bi lo, vi {e ne ma. Raz log je jed no sta van. Ka zne su vi {e stru ko po o- {tre ne, po li ci ja je na sva kom ko ra ku. Bu di bez bri ge.“ Odav no sam do neo od lu ku da }u u Lon do nu po se ti ti jed nu fud bal sku utak mi cu. Di le mu da li da idem na utak mi cu Vest he ma, ko ji je na svom te re nu u Pre mi jer li gi igrao s Fu la mom, ili pak da po gle dam Mil vol u êm pi on {ip du e lu s Midlsbro om, re {io sam jo{ u No vom Sa du. Ako mi se uka è pri li ka – pra vac Ju `ni Lon don. A i sve da sam hteo na obe utak mi ce, ni sam mo gao, jer su obe po ~e le u isto vre me – 12.45. [to zna ~i: ter min pred vi |en za me ~e ve vi so kog ri zi ka. Tek, upu tio sam se po sle do ru~ ka me tro om, pro me niv {i od „Princ ri xen ta“ tri li ni je, do sta ni ce „Sa ri kiz“, od ko je se naj bli è sti è na sta dion Den. Po ne kad tu sta ni cu po li ci ja za tvo ri, pa svi put ni ci mo ra ju da si |u na „Ka na da vo te ru“, ali to se ovo ga pu ta ni je de -

si lo. Pri li kom po sled weg pre se da wa u me trou, ugle dao sam sce nu ko ja mi je od mah ras plam sa la ma {tu: ~o vek od svo jih 45 go di na, is te to vi ran i }e lav, u be loj tre ner ci s cr ve nim mo ti vi ma, te le fo ni rao je ne na me ra va ju }i da usko ~i u va gon. „Si gur no na vi ja za Midlsbro i da je in struk ci je svo joj na vi ja~ koj eki pi“, po mi slio sam. Ka da sam iza {ao iz sta ni ce „Sa ri kiz“, na le teo sam na li ka ko ji neo do qi vo pod se }a na fud bal skog hu li ga na. Is te to vi ran od gla ve do pe te, krat ko pod {i {an, }a skao je s de voj kom. Ubr zo je na i {ao i sta ri ji ~o vek u jak ni s Mil vo lo vim obe le` ji ma. Od mah sam im pri {ao, pred sta vio se i re kao {ta è lim da gle dam, za mo liv {i ih da mi po ka ù put do sta di o na. Sta ri ji na vi ja~ me je pi tao na me ra vam li da utak mi cu gle dam na TV-u, u pa bu, i po zvao me na pi }e. Ni sam pri hva tio po ziv, jer sam è leo {to pre da do |em do sta di o na, iako me je uve ra vao da imam do voq no vre me na. Do po ~et ka utak mi ce osta lo je oko sat i 15 mi nu ta. Onaj mla |i na po me nuo je da je iz Fin ske i da ve} du go ì vi u Ju `nom Lon do nu. Po zdra vi li smo se i kre nuo sam put sta di o na. Us put sam sre tao li ko ve po put onih iz fil ma „Fa bri ka fud ba la“, ali ka ko sam se bli ìo sta di o nu, po li ci je je bi lo sve

vi {e, prak ti~ no na sva koj ras kr sni ci. Dan je bio obla ~a a vre me ide al no za fud bal ski ma ti ne.Mil vol je sla bo star to vao u ovoj se zo ni. Bes pa ri ca je za vla da la, tim je skr pqen, a i od onih ko ji su tu, „la vo vi“ ovo ga pu ta ni su mo gli da ra ~u na ju na po vre |e nog ka pi te na Po la Ro bin so na. Ka sni je mi je na tri bi na ma je dan sta ri ji go spo din ob ja {wa vao da eki pa Midlsbroa vre di 20 mi li o na fun ti, a Mil vo la 500.000. Ipak, na vi ja ~i do ma }eg ti ma u uobi ~a je nom bro ju na pu ni li su sta dion. Spi ker je pred kraj ob ja vio da je pro da to 9.645 ula zni ca.

Na{ novinar na stadionu Milvola

Po ku {ao sam da na tri bi ne u|em uz po mo} no vi nar ske le gi ti ma ci je. Akre di ta ci ju ni sam imao, a ka da sam upi tao da li je mo gu }e da to u~i nim na li cu me sta, re ~e no mi je da je sve „bu ki ra no“ i da, ako `e lim, mo gu da se akre di tu jem za sle de }i me~ ko ji }e Mil vol kao do ma }in od i gra ti 18. sep tem bra s Kar di fom.

Skrom ni bu xet upu tio me je na bla gaj nu gde se pro da ju ne re zer vi sa na me sta. Iz bro jao sam 26 fun ti za naj jef ti ni ju ula zni cu, pa sam se usko ro ob reo na „Kold blu lejn“ do woj tri bi ni. U{ao sam me |u pr vi ma i iza brao me sto u po sled wem re du iza go la. Ta ko sam pod jed na ko mo gao da pra tim de {a va wa na „Be ri ki ~e ner“ i

Dvo ji ca na vi ja ~a re kli su mi po sle me ~a da sam im do neo sre }u i da se na da ju da }e mo se opet vi de ti na Mil vo lo voj utak mi ci ka da po no vo bu dem do {ao u En gle sku. „Do ker stend“ tri bi ni (oda kle mi se oko 500 do ma }ih na vi ja ~a u~i ni lo naj `e {}im), a po go to vo da le po vi dim ka ko se sa broj ni jim do ma }im na vi ja ~i ma no se „Bo ro vi“, ko ji su se de li na spram me ne (wih oko 1.000), ali sa mo na gor woj tri bi ni. Na i me, ve} ne ko li ko go di na do wa tri bi na na stra ni pred vi |e noj za go ste je za tvo re na – na rav no, iz bez bed no snih raz lo ga. Ka ko se bli `io po ~e tak me ~a pu ni le su se i tri bi ne. Pre me ne u{la su ~e tvo ri ca ve te ra na, a on da su na „Kold blu lejn“ po ~e le da ula ze raz ne fa ce, raz li ~i tih uz ra sta. Ono {to je bi lo pri met no je da su ta ko re }i svi bi li bel ci, ma hom

Stadion Milvola

}e la vi ili krat kih fri zu ra, ma we ili vi {e is te to vi ra ni. Zna tan deo wih na utak mi cu je po veo de cu, od ti nej xe ra pa do ma li {a na ko ji ni za vr ti} jo{ ni su sta sa li. Isto ta ko, ve li ki deo no sio je no ve Mil vo lo ve dre so ve te get bo je, ko ji mi se, ru ku na sr ce, ni su do pa li. Po seb no mi se ure za la sli ka `e ne bli zu svo jih 60 go di na, s go mi lom ka ri ka u u{i ma, ob mo ta na s dva Mil vo lo va {a la, ko ja je, kro ~iv {i na tri bi nu, za sta la, uz dah nu la i krat ko i ja sno re kla: „Oh, good morning Millwall“. Utak mi ca je po ~e la, a ubr zo su i za gre me li na vi ja~ ki slo ga ni: „Let them all come down to the Den“ i „We are Millwall, super Millwall, We are Millwoll from the Den“! Na vi ja se sa svih stra na, a po seb no bu~ no

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

l Dok je Demokratska stranka na{la {to je tra`ila, izgubila je {to je imala.

l Istori~ar zna {ta je bilo. Ministar policije – ko }e biti.

NAOPA^KE

sina, dugokosog tinejxera, dok je u dowem redu iza gola, porodica kao ro|ena za „Akademiju debelih“, zajedni~ki proslavqala (ne)o~ekivani uspeh svog tima. Nasmejana masa pokuqala je s tribina kada je sudija odsvirao kraj. Zna~ilo je to da }e Milvol, uprkos skepti~nim prognozama, skupo ove sezone prodati koù, a ~ekaju ga u predstoje}im me~evima Hal, pa Kardif... Dvojica navija~a rekli su mi posle me~a da sam im doneo sre}u i da se nadaju da }emo se opet videti na Milvolovoj utakmici kada ponovo budem do{ao u Englesku. Pomislih u sebi: „Da nije stonog tenisa i Paraolimpijade, ne bih verovatno nikada uìvo ni gledao Milvol“... Sada je jo{ trebalo bezbedno sti}i do podzemne èleznice, ali sam ve} bio ohrabren ~iwenicom da se u dolasku bukvalno ni najmawi incident nije dogodio. Gostuju}i navija~i su ostali na suprotnoj strani, a pab „Golden lajon“, gde se tradicionalno okupqala najratobornija Milvolova ekipa, odavno je zatvorila policija. Sve {to sam video i ~uo do ulaska u stanicu „Sari Kiz“ bio je policijski kombi, koji je vrtoglavom brzinom, uz zvuke zavijaju}e sirene, projurio pored. Dovoqno da pomislim da su huligani dva tima, ipak, unapred dogovorili bliski susret negde daleko od policijskih o~iju, ali i ma{te radoznalih stranaca koji o~igledno uvek preteruju na pomen imena – Milvol.  Sava Savi}

l Da smo pre videli mawe zlo, ne bismo prevideli veliko.

kada suparni~ki tim dugo drì loptu. U petom minutu utakmice ba{ na „moju“ tribinu u{ao je Finac kojeg sam prvo upoznao kro~iv{i u Ju`ni London. Odmah je ra{irio ruke i proderao se „Milvol“! Imao sam utisak da je èleo da bude Englez ve}i od bilo kog Engleza iz Ju`nog Londona. Brzo je prona{ao svoje dru{tvo, u kom je glavnu re~ vodio izvesni Soj. Videlo se da ga ìvot nije mazio. Dovoqno je re}i – klasi~an skinhed. U poluvremenu su se tom liku javqali mnogi, mada su mu se neki od wih, dakako kri{om, i podsmevali. [to se terena ti~e, brzo se videlo da su gosti kvalitetniji tim, ali je engleski fudbal upravo zbog toga zanimqiv jer boqi ~esto ne pobe|uje. Me~ je zavr{en pobedom doma}ina 3:1. Svaki gol proslavqan je eufori~no, a naro~ito tre}i Kiohov koji je zape~atio favoritovu sudbinu. Tridesetogodi{wak ispred mene bacao je trogodi{weg sina (naravno obu~enog u Milvolov dres) u vazduh od sre}e. Par redova niè ogromni }elavac od svojih 50-ak godina grlio je svog

re ~etrdeset dana, ako je broj dana uop{te vaàn – najvrelijeg skula, nego ìva istina, imaju izraèn ose}aj odgovornosti, privrèni dana uàrenog leta, po objektivnom ose}aju! – luwaju}i (slu`be- su porodici, deci naro~ito... Jako vole decu! To je tako, pa tako. A {to no) u anemi~nim, bezizraàjnim, pa i na momente beznade`nim se mog braka sa Anom [ipicki ti~e, trzavica je bilo, nije da nije – prepodnevnim pejzaìma oko svetloplavo obojadisane Slova~ke ku}e u uostalom kao i u svakom braku, nemojte mi re}i da ih u va{em nema – ali Staroj Pazovi, zastajem na asfaltnoj plotni – spotaknut o nesvakida- ni~ega ozbiqnijeg, ni~ega {to bi nas dovelo pred rastavu braka... ne, ne... {wi drveni nadraàj kao o lutaju}u misao – i, kao gurnut s ivice Marsa Toga nije bilo! – E, ne znam da li vam je neko od wih mo`da ispri~ao wina vru}i podijum apsolutno pustog parka, posmatram (i fotografi{em) hov specifi~ni predbra~ni obi~aj...” jedan od najorigilanijih drvoreda na sremskom kontinentu. Geometrijska “Ne, nije.” formacija od sedam-osam debelih stabala neodredqivih godina, ali s “Koliko je sati? Da, dobro, pri~amo jo{ malo... Pa, vidite, od utiskom divqe snage i zdravqa, ìlavosti i dugove~nosti ovih drvenih trenutka kad se vere, pa do ven~awa, mladoèwi je dozvoqeno da spava sa bi}a gu{}ih, tr{avih kro{wi o~uvane hlorofilne pigmentacije nepo- verenicom, moè da dolazi kod we, skoro kao da su u braku. I u tom, da takretnog li{}a koje vu~e na bagremovo i asocira na ona obla~na, piktu- ko kaèm, me |u vre me nu, period izme|u veridbe i ven~awa, de{ava se da ralna Berberova uqa. Trotoarom plovi èna: Qiqana Feldi, gospo|a iz pro|e i po godinu, dve, pa i tri... Neka vrsta generalne probe! I ova slatobli`we kapije, supruga pokojnog Zlatka Feldija, inèwera “Energo- ka priprema skoro uvek se zavr{i brakom... Ha-ha-ha... A kako ste upoznaprojekta”, kome je sedamadesetih godina miokard eksplodirao na gradili Qiqu Feldi?” zainteresovao se Vukota. li{tu u Zimbabveu (pisao pre tri nedeqe). I ènu u prolazu, koju sam ta“Slu~ajno. Prolazila je pored ovog drvoreda”, odgovorih i zaka~ih pida prvi put ugledao, upitah da li zna kojoj vrsti pripadaju doti~na drve- tawe: – “Da li ste poznavali wenog pokojnog supruga? Pri~ala mi je kata i kada je drvored zasa|en? Ne zna. U ovu sredu, pak, ~etrdeset dana po- ko ga je ubio infarkt u Zimbabveu.” sle spontanog uli~nog intervjua sa gospo|om Qiqanom – sremskom Srp“Zlatka? Da, naravno... Dobar, skroman ~ovek”, re~e Vukota. “Naputokiwom (Popinci), koja je “jako, jako volela i po{tovala” svog supruga vali smo se po svetu sa ’Energoprojektom’. Ja sam radio u Centralnoa(pazova~kog) Slovaka Zlatka in`. Feldija – zati~em se, opet, ni kriv ni fri~koj republici, dve ipo godine, pa u Libiji tri... e, u Libiji me je dva duàn, blizu onog za ~ud nog drvoreda i, zazjavaju}i kod Slova~ke ku}e po puta posetila supruga... pa sam onda radio u Rusiji godinu ipo dana, paseptembarskom pejzaù dok je fotoreporter preparkiravao “Dnevnikov” pa... I sva~ega sam se nagledo, prijatequ! – Koliko je? Ajd, jo{ malo }u auto, cimam iz poluzami{qenosti ostati... Da! Da! Sva~ega sam se nagleprvog prolaznika... dao u Africi. Imam ku}i koù pito“Znate li koje je vrste ovo drvena, duga~ka je pet metara, i nisam dao }e?” da se od we naprave cipele. Gradili Ne, nije mu poznato. Prolaznik smo branu hidrocentrale Boali, kad spusti tamnozelena stakla na nos i odjedared vi~u Francuzi – tamo nas je pogleda me preko okvira. “Nema mnobilo iz raznih zemaqa – vi~u Francugo kako su ga okresali”, re~e, “samo zi: ’Piton!’ I crnci, radilo ih je oko patrqci su {tr~ali iz stabla... A pesto na gradili{tu, uvate zmiju u trpogledajte sada kolike su kro{we, ski. Prisustvovao sam trenutku kad su kao ki{ni oblaci! – Ne mogu vam popitona ubijali...” mo}i, ùrim.” “Ubili su pitona? – S kojim praI, re~ po re~, spletom ~udnih kovom, do|avola?” incidencija, od toliko drugi prola“Zbog jela. Meso je jako ukusno”, reznika toga jutra, ispostavilo se da je ~e Vukota. “Bace ga na tigaw, isprè, morao da nai|e – sokakom pored plaprste da poliè{. I ja sam probao. ve Slova~ke ku}e – ba{ penzionisaMeni su poklonili koù kao suvenir. ni komercijalista socijalisti~kog Pa, onda – {ta daqe da vam pri~am – dinosaurusa “Energoprojekta”. pa, onda sam gledao jugoslovenske rad“Poznajete li Qiqanu Feldi?” nike na afri~kim gradili{tima kaupitah Prolaznika. ko umiru od malarije... Uàs! Uàs! “Feldi?” ôvek se osvrte, koraknu Tamo je bilo vi{e na{ih firmi. Znanazad i grebucnu belu bradu. “êkajte, Centralnoafri~ka republika, te, pa to je ovda{we slova~ko preziokruèwe grada Bangi, to je na polume, poznato mi je, da... A, Qiqa! Na taru, to je ona prava divqa Afrika!... wu mislite? Kako da ne, gospodine! Bokasa. ûli ste za Bokasu. NailaziKako da ne! Pa, eno, tamo joj je ku}a li smo na qudske kosti na gradilipored parka... da, da... Pokojni Zlat{tima. A ja sam bio zaduèn za magako, wen suprug, radio je u “Energocine, za snabdevawe stambenog naseprojektu”. I ja sam radio u Africi!” qa, pa sam ~esto i{ao i u nabavke. Ru“Imate li malo vremena za mene?” kovodio sam grupom od oko dvadeset upitah Prolaznika. doma}ih crnaca, a jedan crnac mi je “Kratak sam sa vremenom”, re~e bio voza~. I paste sad ovo iskustvo. Prolaznik. “Imam zakazano u Domu Lomatamo se putem kroz xunglu, a put zdravqa... A {ta vas interesuje, pri- Zvon ko Vu ko ta: “Sva ~e ga sam se na gle dao u Afri ci...” Foto: S. [u{wevi} je u stvari vodotok, kaquga... Pqusne jatequ? Ko ste? – O tom drve}u ne ki{a, sapere crvenu zemqu, pa po putu znam ni{ta... mo`da je neka vrsta akacije...” izbiju kamenduske... Muke ìve! Kad se vozilo pokvari u xungli, pa kad I sedosmo na klupu kod plave Slova~ke ku}e. Prolaznik se zove Zvo- se zano}i na putu, pa kad no}u zarobqeni u vozilu slu{ate te zastra{unimir Vukota. Srpkiwa Qiqana, ro|. Banova~ki, udala se za Slovaka, a ju}e zvuke xungle oko sebe, onda shvatite koliko ste sitni, jadni... Jednog Srbin Vukota oènio je Slovakiwu... dana, dok smo se vozilom truckali kroz xunglu, panter sko~i sa drveta na “ûjte, ovde ima dosta srpsko-slova~kih brakova”, re~e Vukota preko krov auta u pokretu, i kao sa odsko~ne platforme, nestade u {umi...” isruba nao~ara. “U ono vreme se nije gledalo ko je {ta...” pri~a Vukota i podiè se sa klupe ispred Slova~ke ku}e. – Kre}em, sad “Me{ani brakovi?” je ve} vreme. Imam zakazano kod doktora...” “Pa, ~ujte, i ja sam rezultat me{anog braka. Otac Drago Srbin, mati “[ta {kripi?” upitah ~oveka na rastanku. Marija Hrvatica. Ro|en sam u Banovcima. Na{ sin Viktor u braku je sa “Pitajte {ta ne {kripi... Prvo sam operisao trbu{nu aortu, pa u jaSlovakiwom Vlastom, ìve sa nama u ku}i. I imaju dvoje dece. Unuk nuaru srce. Imam tri bajpasa. I sad to moram odràvati. Planirao sam, Aleksandar sad je ba{ upisao fakultet. Imamo i }erku Ivanu, ìvi u kad odem u penziju, putova}u, uìva}u... Od sudbine se ne moè pobe}i”, svom stanu... A, ~ujete, {ta znam, moje iskustvo je pozitivno, Anini rodi- zakqu~i Vukota, koraknu i okrenu se... teqi Janko i Erà – Al`beta u originalu – odli~no su me prihvatili, “A supruga?” upitah. “Rekoste da je i ona bolesna?” ~estiti porodi~ni qudi, i pomagali su nas... Koliko je sati? Au! Pa, do“Ana je tek velika pri~a... Ana je medicinski fenomen, znate. I lekabro, imam jo{ desetak minuta... Pitajte.” ri se ~ude. Pre dvadeset godina otkrili su joj po~etak raka. Izva|en joj “Kako ste upoznali suprugu? Ime joj je...” je ceo èludac – pazite, ceo èludac! – onda su joj napravili ve{ta~ki “Ana [ipicki”, re~e Vukota. “Otac Janko prvoborac... da, da... A kako jedwak, odstranili joj slezinu, pa ù~ nema... I eno je ìvi i dan-danas! sam je upoznao?” – Pokaza rukom du` trotoara. – “Eto tu na ovoj {traf- I ne moè bez ku}evnog rada. Rad je spasava... Odoh...” ti smo se upoznali. Ovde smo se {ezdesetih godina svi upoznavali! Ja sam “Dobro, kako je mogu}e ìveti bez èluca?” i{ao u Prvu zemunsku gimnaziju i igrao ko{arku za ’Jedinstvo’. Oboje “ûjte, ~iwenica je da Ana ìvi... Tegoba ima, naravno. Ali, pro{lo smo ~etrdeset ~etvrto godi{te, ven~ali smo se rano... a, ~ujte, koliko je od operacije dvadeset godina, prijatequ! A kako je mogu}e da je posle smo imali, dvadeset dve godine svega...” svega ìva? Tanko crevo je spojeno sa ve{ta~kim jedwakom. êtiri ope“Kome se ùrilo pred mati~ara? Vama ili Ani?” racije je preìvela... e, prijatequ, kad se setim...” “Ven~ali smo se kad sam bio na tre}oj godini ekonomije. I onda oti“A kako ste vi preìveli wene operacije?” {li da stanujemo pod kiriju... znate kako to ve} biva... i tako da sam ba“I to je pro{lo”, re~e Vukota i odlaze}i dobaci preko ramena: “A talio fakultet. Nisam diplomirao. Ali, dobro”, re~e Vukota i pridiè {to se ti~e ovog drvoreda, Gradsku ~isto}u pitajte, ima jedna èna...” se s klupe ne bi li krenuo svojim putem... Ma{ih se za xepni telefon. Zaustavih ga u poku{aju ustajawa. “A supruga? îme se ona bavi?” “A, pa to je sofora... Sop ho ra Ja po ni ca!” re~e telefonski Bosiqka “U penziji je... Ana je bila farmaceut. Radila je u apoteci, dok se nije Ili}, in`. hortikulture. “Vrsta medonosnog bagrema. Drvored je zasarazbolela pre dvadeset godina”, re~e Vukota. |en uo~i Drugog svetskog rata. Soforin vek je oko sto godina...” “Brak sa Slovakiwom. Kakvo je to iskustvo? I da li uop{te ima smiTrotoarom nailazi zgodna dama unutra{we lepote. – “Znate li koje je sla uop{tavati ovu situaciju?” upitah Vukotu. vrste ovo drve}e?” upitah Prolaznicu. Ona stade. “ûjte, pa ima... Ha-ha-ha... Ima smisla. Generalno, kako da kaèm, SloSve za dobru pri~u. vaci su miroqubiv svet, vredni su, i to, da se razumemo, nije nikakva flo @eqko Markovi}

l Kad bismo o~istili Srbiju od svega i sva~ega, ne bi ostalo ni{ta.

oni do wega, posle ako pre zakuske bude diskusije, pitawa i predloga taj {to je rad da rizikuje prvo digne ruku da traì re~. Smelo je da se divani tek kad nekog prozovu i daju mu re~. Nije ondak bilo smrada ko danas, znalo bi se otkud je do{o. Nije ondak bilo ni sakrivawa, qudi su se u o~i gledali, poznavali i znali ko je ko i kakav je ko. Danas se neki mi{ zavu~e u svoju rupu, upali taj svoj kompjuter i udri po svima. Razumu se taki u sve, ko Marica u kriv konac. Ti po kojima balegaju imaju ime i prezime a ovi sakriveni su ko pravi ilegalci, imaju tajna imena, tajne staze i kanalizacione cevi koje sprovode di im je voqa. Kadgod su qudi imali posla preko glave, nisu vodili tu|u nego svoju brigu, vaspitavali su prvo svoju ~eqad, da im to ne rade drugi, nisu se me{ali u tu| poso i nisu se radovali tu|oj nevoqi neg su tr~ali da pomognu. Znalo se i onda da se dobro dobrim vrati, zlo kad se vrati bude jo{ dvared gore i to se po{tovalo dok je bilo reda i dok smrada bilo nije. Nije ondak narod bio pokvaren, pokvarili nas danas, kanda da ni osetili nismo kako, ose}a se jedino da smrdimo jedni drugima i da mlogi u tom uìvaju. Mo`da jo{ nije dockan da bude druk~ije, da se druk~ije vladamo i da se ne krijemo iza tih uvoznih {picnameta. Kadgod su ode kod nas nadimci bili glavniji od kr{tenog imena, boqe se po wima svet raspoznavo i lak{e se pamtiKo ko {i je |u bre je na vek naj ve} ma lo ko je ko. Do{lo je neko {ti pa lo za nos pogano doba, larmamo jedKadgod je i |ubre imalo svoj ni na druge ko da nismo od iste miris, po mirusu se znalo dal je fele, ko da }e nam to ne{to boqe kowsko, ov~ije, sviwsko il su u doneti i ko da se mi ne{to pita{tali krave. Koko{ije je navek mo. Najsme{niji su oni komentanajve}ma {tipalo za nos. Valda ri koji po~iwu: Da se ja pitam... zato {to i }orava koko{ka nabo- lep{i bi nam bio vazduh, da se tode zrno. Xaba uredne u po~i{}ene ga manemo. Za vlast je najboqi narod koji avlije, navek one i{~eprkaju nese buni, koji gleda tu|a posla, {to. Danas svaka {u{a ima pravo a brine tu|u brigu i u sva{ta se i na~in da balega po drugim qudi- razume. Najgore je za one {to vlama, sakrivena iza kompjutera. î- daju kad narod }uti, ondak znaju da tam malko te komentare, tolko ne}e biti dobro. To je ko pred sasrxbe, zlobe i radosti za tu|e ne- lauku, kad se sve smiri a vidi se voqe, to nikad nije bilo ko sad. da }e slota. Ondak jedno pet minuValda je u narod u{o neki pun- ta, dok ne udari nevreme, ni |ubre drav pa samo trqaju guzicu o sto- ne smrdi. Ako ovih dana odjedared licu za tim komjuterima i laju ko ni{ta ne kandela, bi}e garant kakere, sebe radi a ne sela radi. kva salauka. Gledajte samo tog Kadgod se to diskutovalo na sa- {to miri{i dal kandela il ne, stancima. Prvo se ~uje {ta glav- dal mu raste nos il ne. ni ima da kaè, onda {ta divane,  Bora Oti}

Slu ~aj ni su sre ti pod ja pan skim ba gre mom

Ilija Markovi}

ko marva kad uve~e ide ku}i s pa{e. Useru ceo {or i kad stignu do svoje ku}e nemaju vi{e s ~im da prqaju, ostane wina ku}a jedina neusrana. ^uvo je narod ku}e u tih pola sata, al ne mo{ ti od marve, stada, ~opora i krda sa~uvati, navek neko privari i iskoristi gu`vu. Ondak se nije svet zdravo srdio na take, znalo se koja marva to o}e i vole da uradi, al nije ni smrdilo ko danas. Kad ba{ nije mirisalo po voqi, divanilo se da: dismr, bazdi, baxuga, kandela, smrdi, ~uje se, ose}a se... Svakojako se divanilo, al se niko krio nije. Bude da neko olajava po kom{iluku, al znalo se ko to o}e i ko su te poselu{e, tra~are, jezi~are i alapa~e i od wih se ~uvalo sve {to drugi nisu trebali da ~uju. Lajale su, al za wima we smrdilo. Mo`da se izluftiralo kolko su pajale po selu, a mo`da ba{ i nije smrdilo ko {to danas smrdi za ovima.

UPOTREBA @IVOTA

l Mali je na dobrom putu da postane veliki problem.

Smrad

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

naredna dva meseca odU SJEDIWENIM DR@AVAMA I ZVANI^NO POÊLA KAMPAWA ZA PREDSEDNI^KE IZBORE skora zvani~ni predsedni~ki kandidati Demokratske i Republikanske stranke, Barak Obama i Mit Romni, bi}e usredsre|eni na jednu stvar: strpqewe bira~a. Koriste}i, dakako, razli~ite strategije: Obama, koji od bira~a tra- izbora 1984. nezaposlenost je bi- meseca da uveri bira~e da ume da Kampawa ali i tri predsedumicu - jesu li republikanci ì novi ~etvorogodi{wi man- la iznad 10 procenata. Ba{ kao i razume probleme obi~nog gra|a- ni~ke debate do 6. novembra trestvarno izabrali dostojnog ridat apelova}e na produèno str- u Obaminom mandatu. nina. U tome je wegov protivkan- balo bi da otklone, mada je za nevala Obami ili je pak biv{i gupqewe; Romni, pak, tvrde}i da je Ekonomija je daleko najva`ni- didat trenutno daleko boqi. ke to odavno jasno, kqu~nu nedoverner Romni bio samo „najboqi voda do{la do usta, da je strpqe- ja tema za bira~e u ovoj kampawi, ZA IZBOR JE POTREBNO OBEZBEDITI 270 ELEKTORSKIH GLASOVA wu do{ao kraj i da je promena u a tu Obama jedino lo{ije stoji u Barak Obama Mit Romni Beloj ku}i preko potrebna. odnosu na Romnija. Ali, kao {to U zvani~ni deo predsedni~ke Obamini prethodnici nisu strakampawe – Romni je zvani~nu dali na izborima zbog visoke 196 podrà podràva va Obamu 41 nagiwe 170 podrà podràva va Romnija 36 nagiwe 95 izjedna~eno kandidaturu prihvatio pretpro- stope nezaposlenosti, tako ni {le nedeqe na strana~koj kon- Obama ne bi evenutalno ostao Minesota Mi~igen Wujork 3 Va{ington 12 Sev. Dakota 3 10 16 29 Vermont venciji u Tampi, Obama prote- bez drugog mandata samo zbog staPensilvanija 20 Viskonsin 10 Ju`. Dakota 3 4 Mejn kle nedeqe u [arlotu – aktuel- wa ekonomije. Indijana 11 Wu Hemp{ir 4 ni predsednik SAD je u{ao sa Predsedni~ki izbori dobijaju Montana Monta na 3 Ohajo 18 11 Masa~usets neuspokojavu}im brojkama o sto- se uz pomo} velike koli~ine novpi nezaposlenosti. Re~enica iz ca, u ~ijem pribavqawu su obojiOregon 7 4 Rod Ajlend wegovog govora ca kandidata priAjdaho 4 7 Konektikat Konekt ikat Vajoming 3 pred delegatima li~no uspe{na, ali Wu Yersi 14 Romni je shvatio da ne Ajova 6 konvencije: „Biprevashodno u priNebraska 5 Nevada 6 Delaver 3 }e potrebno vi- moè kampawu graditi dobijawu bira~a Ilinois Va{ington Va{ingt on DC 3 Juta 6 {e od samo nekobez stra na~ kih 20 samo na sloganu: Kolorado 9 Misuri Merilend 10 liko godina da se preferencija, taKanzas 6 Kentaki 8 Ako vam je dobro, 10 popravi stawe kozvanih neopredeViryinija 13 Tenesi 11 onda ni{ta ameri~ke ekonoqenih. Oni, na Oklahoma Zap. Viryinija 5 Arizona Wu mije“, ve} sutrakraju krajeva, reMeksiko 7 11 Sev. Karolina 15 dan je ozbiqno naru{ila iznova dovno presu|uju na izborima. 5 55 probu|eni entuzijazam me|u de- Wihov sud obi~no zavisi od anaKalifornija Ju`na Karolina 9 legatima na konvenciji – nezapo- lize stawa u nov~aniku i predikTeksas slenost je ostala zakucana iznad cije trendova po tom pitawu u Yoryija 16 38 Alabama 9 osam procenata. kombinaciji s procenom li~noMisisipi 6 29 Florida (Zlo)upotreba statistike u sti kandidata – da li je kadar i da Luizijana 8 Aqaska 3 Havaji 4 kampawi moè biti fatalna, i te trendove u~ini povoqnim, ali Arkanzas 6 toga je Obama svestan. Ako bi bi- i da bude dostojan vo|a nacije. ra~ima bila servirana striktno Oko potoweg pitawa dvojica N E V A D A K O L O R A D O A J O V A V I S K O N S I N statistika, po woj ispada da je kandidata su u nezvani~nom delu stopa nezaposlenosti (u avgustu trke ispalili na tone propaBelci Belci Belci Belci 8,1 posto) gotovo ista kao i fe- gandne municije. Romniju i repuAfro 70% 57% 88% 83% 83 % Afro... Afro... Afro... bruara 2009, kada je Obama preu- blikancima je kristalno jasno amerikanci 3% 2% 6% 7% zeo du`nost (8,3). Nezaobilazno da kampawa pod (nezvani~nim) Latino 26% Latino 20% Latino Lat ino 5% Latino 5% Ostali 6% 6% Ostali 10% Ostali 7% Ostali 5% pore|ewe s prethodnicima ne bi motom „ako vam je dobro, onda nibilo ni{ta povoqnije: od Drugog {ta“, ne moè biti dovoqna, Nezaposlenost 12% Nezaposlenost 8,3% Nezaposlenost 5,3% 7,3% 5,3 % Nezaposlenost 7,3 % Stopa siroma{tva Stopa siroma{tva Stopa siroma{tva 10,5% siroma{tva 14,7% siroma{tva 12,3% siroma{tva 10,5 % Stopa St opa siroma{t siroma{tva va 10,3% svetskog rata kada je nezaposle- iako bi u nekim drugim okolnonost u vreme izbora bila ~etiri stima opoziciji bez problema O H A J O WU HEP[IR V I R Y I N I J A F L O R I D A puta iznad sedam procenata – donela pobedu. Romni je, naime, trojica predsednika su izgubila svestan da u javnosti mora da isBelci Belci Belci Belci izbore. Izuzetak je Ronald Regan pegla imix bezdu{nog kapitali64% 81% 57% 92% Afro... Afro... Afro... Afro... 1984, kada je pred wegov reizbor ste, kakav je bio dok je vodio 1% 19% 15% 12% nezaposlenost bila 7,2 posto, i „Bain capital“ i bogata{a kojem je Latino Latino 2% Latino Lat ino 7% Latino 22% 3% Ostali 5% Ostali 10% Ostali 6% Ostali 4% to je ne{to za {ta se Obama hva- prirodno da {titi interes jedNezaposlenost 5,4% Nezaposlenost 5,9% 8,8% Nezaposlenost Nezaposlenost 7,2% ta kao izuzetak koji ne potvr|uje nog procenta bogatih AmerikaStopa siroma{tva Stopa siroma{tva siroma{tva 7,2% siroma{tva 10,7% Stopa St opa siroma{t siroma{tva va 15,3% Stopa siroma{tva siroma{tva 14,3% gorwe pravilo: dve godine pre naca. Romni, dakle, ima svega dva

Te sti ra we str pqe wa

NAPETOST U KINESKO-JAPANSKIM ODNOSIMA ZBOG NENASTAWENOG ZEMQI[TA, A IMA TOGA JO[

Sten~uge raz do ra me |u kom {i ja ma ar~e zemqe nasred okeana poprskano naftom ili goli{ave stene oko kojih se pretpostavqa da ima riba, nafte ili gasa, o~as postaju greben razdora me|u kom{ijama. Morsko kamewe se progla{ava nacionalnim, ~ak strate{kim interesom velikih sila, pa se oko wega sva|aju vlade, pletu sukobi i afere, a ponekad kre}e – u rat. Jo{ su sveà se}awa na argentinsko-britanski sukob zbog Foklandskih ostrva. U Evropi su se zbog par~eta stene u Crnom moru, zvanog Zmijsko ostrvo, Rumunija i Ukrajina sudile mesecima pred Me|unarodnim sudom. Turska i gr~ki deo Kipra su kiparskoj krizi dodali i problem eksploatacije morskih izvora nafte i gasa. Na Dalekom istoku se, uporedo s privrednim razvojem, vade iz arhiva stari, vekovima nera{~i{}eni imovinski odnosi. Tako se pre samo dvadesetak dana u odnosima Kine i Japana pojavilo teritorijalno pitawe ostrva koje Japanci nazivaju Senkaku, a Kinezi Diaoju. Re~ je o grupi od pet nenaseqenih ostrva i tri grebena u Isto~nom kineskom moru koja po me|unarodnom pravu pripadaju Japanu, a na koja polaù pravo i Kina i Tajvan. A takva nere{ena teritorijalna pitawa su kao stvorena za nacionaliste. Najpre je grupa prokineskih aktivista stigla do tih ostrva protestuju}i zbog, kako su obrazloìli, jednostranih akcija Japana. Nedequ dana kasnije, to je u~inila i grupa od 150 Japanaca koji su tamo postavili japansku zastavu. Usledili su masovni protesti u Kini, od uli~nih demonstracija do uni{tavawa vozila i druge imovine s japan-

6. NOVEMBRA

skim oznakama. Ostrva su i pre dve godine bila predmet diplomatskog spora izme|u Kine i Japana, a povod najnovije zategnutosti je namera Japana da otkupi tri od pet ostrva, ~iji je vlasnik zapravo japanski biznismen Kunioki Kurihara, koji ih iznajmquje japanskoj dràvi. Ostrva Senkaku su samo najsveìji primer me|udràvne sva|e u tom delu sveta. Japan pride vodi diplomatski rat i s

Ju`nom Korejom i Rusijom. Ju`na Koreja ima takvih problema i sa Severnom Korejom, a Kina je ~esto u zavadi zbog pretenzije na sto malih ostrva arhipelaga Spratli, na koja pola`u pravo jo{ i Tajvan, Vijetnam, Malezija, Filipini i Bruneji. U tom istom regionu Japan ima nere{ena pitawa i sa Rusijom oko Kurilskih ostrva. Zbog tih teritorija Rusija (ranije SSSR) i Japan nisu ni ozvani~ili kraj Drugog svetskog rata. Ako se pa`qivije posmatraju

svi pomenuti incidenti, u osnovi dominiraju tri razloga zbog kojih nenaseqeni komadi zemqe postaju predmet diplomatskih sporova. Prvi i najva`niji su prirodna bogatstva u blizini ostrva, pogodna za ulov ribe, ili pretpostavqeni izvori nafte i gasa. Uostalom, nafta i gas su postali razlog razmirica i najve}ih prijateqa na svim kontinentima. Stoga i ne ~udi da kako rastu potrebe razvije-

nog sveta za energentima, tako se pove}ava i broj vojnih sukoba u regionima bogatim naftom. To pitawe je bilo, jo{ uvek je i tek }e uzburkati me|ukom{ijske odnose do usijawa i na Dalekom istoku. Drugi va`an uzrok jeste poku{aj pobednika u Drugom svetskom ratu da ne dozvole revidirawe stawa uspostavqenog porazom. Za Rusiju region Ju`nih Kurila ima dvojako zna~ewe: da se biv{em neprijatequ Japanu ne vrati oduzeta teritorija,

ali i strate{ki je va`an po{to je prakti~no re~ o kapiji za izlazak ruske flote u Tihi okean. Sli~no zna~ewe imaju i ostrva Dokdo ili Take{ima za Ju`nu Koreju. Ta su ostrva na polovini rastojawa izme|u Japana i Ju`ne Koreje. Usput, mala ali bogata ribom, pretpostavqa se da kriju i rezerve gasa. Japan, pak, smatra da mu pomenuta ostrva pripadaju po me|unarodnom pravu.

Ju`na Koreja je na tim ostrvima jo{ 1954. godine uspostavila obalske stra`e. Pre ~etiri godine je izme|u dve zemqe do{lo do pravog diplomatskog rata. Ju`na Koreja je povukla svog ambasadora iz Tokija samo zato {to je u jednom japanskom uxbeniku pisalo da su ta ostrva japanska teritorija. Seul pri tome tvrdi i da je Tokio jo{ 1696. priznao da su ostrva Dokdo deo ju`nokorejske teritorije. Kasnije, 1905. godine, uo~i kolonizacije Korejskog poluo-

strva, Japan je i wih anektirao, ali je posle Drugog svetskog rata Ju`na Koreja proglasila pomenuta ostrva svojom teritorijom, i ona su postala simbol pobede nad japanskim militarizmom. Mnogo se ne razlikuje ni istorija spora izme|u Kine i Japana oko ostrva Senkaku. Normalizacijom odnosa Kine i Japana 70-tih godina pro{log veka, do{ao je na red i status pomenutih pet ostrva i tri grebena. Tada{wi kineski lider Deng Hsiao Ping je predloìo formulu koja je u to vreme bila razborita, ali koja }e u budu}nosti komplikovati kinesko-japanske odnose. Ping je bio za to da se teritorijalni spor prepusti sudu budu}ih generacija. Predlog su tada aminovale i SAD, koje su i onda i danas duboko ume{ane u nere{ena pitawa zemaqa Dalekog istoka. Amerikancima je u to vreme bila potrebna Kina u odràvawu ravnoteè sa SSSR-om. Danas se, me|utim, prilike mewaju, pa Kina postaje jedna od prvih svetskih sila koja je, navodno, pretwa u regionu. Kako god, Bela ku}a je nedavno definisala svoju tihookeansku strategiju u poku{aju da se i daqe legitimi{e kao za{titnik interesa malih zemaqa Dalekog istoka od „kineske opasnosti“. U tome, me|utim, ne ide previ{e daleko i vodi ra~una o svojim odnosima s Pekingom, {to nije lak zadatak. Iz toga se moè zakqu~iti da je i ova pri~a o nacionalnom zna~aju grebena deo {ire borbe velikih i malih zemaqa za prednost u dana{wem globalizovanom svetu. n Pe tar To mi}

od najgorih“ aspiranata koji su se u proteklih 15 meseci ukqu~ili u trku za republikansku predsedni~ku nominaciju. U ~iwenici da su izvan trke ostali mnogi kojima su davane dobre {anse, leì spekulacija da je ovaj izborni krug ostavqen onima ~iji je pobedni~ki mentalitet, u najmawu ruku, vrlo upitan. Da li su bili u pravu oni koji su namerno tr~awe prepustili drugima, vide}e se najranije 2016. godine. Romnijev izbor potpredsedni~kog kandidata republikanaca, pokazuje koliko je biv{i guverner Masa~useca odlu~an da sve karte u kampawi stavi na ekonomiju a time i da istakne svoju kqu~nu direkciju u slu~aju da se useli u Ovalni ofis. Izborom kongresmena Pola Rajana, miqenika pokreta „âjanka“ i fiskalnog ultrakonzervativca, targetiraju se bolne Obamine ta~ke i razlozi kilavog ekonomskog oporavka, kroz re{ewa za koje se Rajan vatreno zalaè: smawewe administracije, uravnoteènog buxeta, mirovawu poreza, te smawewa javne potro{we i javnog duga, koji je za Obaminog mandata narastao sa 10,6 na 16 hiqada milijardi dolara. „Ne}u vam re}i da je put koji nudim lak i brz i vi me niste ni izabrali da bih vam govorio ono {to èlite da ~ujete“, poru~io je Obama urbi et orbi sa strana~ke konvencije. Promene koje je sproveo i koje su po~ele da mewaju Ameriku, iznutra ali i prema spoqa, u kampawi }e imati efekat sve dok ne udare u zid pitawa koje nije javno postavio: da li gra|ani uop{e èle da ~uju da se od wih traì jo{ strpqewa za zavr{etak posla – za {ta su onomad dali glas? n De nis Ko lunyi ja

VESTI SAD pro tiv raz la za BiH Sjediwene Dr`ave ne}e dozvoliti nikakvo „mirno razdru`ivawe” u BiH, a svako igrawe teritorijalnom celovito{}u je ni{ta vi{e do gubqewe vremena, tvrdi ministar spoqnih poslova BiH Zlatko Lagumxija. Takav su mu stav, kako navodi Lagumxija, preneli brojni predstavnici ameri~ke administracije tokom wegovog boravka na konvenciji Demokratske stranke u [arlotu. „Ukoliko bi se to, ipak, dogodilo, najve}i gubitnici }e biti oni koji prvi krenu u tu avanturu”, rekao je {ef bosanske diplomatije.

Zbog po re za u kom {i luk Najbogatiji Francuz Bernar Arno `eli dvostruko belgijskofrancusko dr`avqanstvo kako bi izbegao porez na prihode od 75 odsto koji francuska vlada namerava da uvede. Belgijski mediji prenose da je ~etvrti najbogatiji ~ovek na svetu, ~ije se bogatstvo procewuje na 41 milijardu dolara, ve} je zvani~no podneo takav zahtev nadle`nima u Briselu. „Ovaj zahtev tretira}emo kao i sve ostale kojih imamo 47.000”, potvrdio je predsednik nadle`ne komisije belgijskoj parlamenta.

Po no vo le te avi o ni Leta~ko osobqe nema~ke „Lufthaze” obustavilo je {trajk, tako da su ju~e otkazana samo dva sletawa i jedno poletawe, ali je sindikat te avio-kompanije, i pored postignutog dogovora o kqu~nom zahtevu, najavio spremnost za novu obustavu rada. Rukovodstvo „Lufthanza” je, naime, ispunilo zahtev {trajka~a time {to je pristala da ne zapo{qava jeftine radnike po ugovoru na odre|eno vreme, kao ~lanove kabinskog osobqa. Ina~e, bilans proteklih {trajka~kih dana u Nema~koj je hiqade „zarobqenih” putnika na aerodromima, dugi redovi pred {alterima, otkazani letovi i materijalne {tete koje se mere milionima evra.

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

^ETIRI DECENIJE OD NAJVE]E TRAGEDIJE U ISTORIJI OLIMPIJSKOG POKRETA

Posle Minhena ni{ta vi{e nije bilo isto astra{uju}a vest iz Minhena! Zlo~in u olimpijskom selu... osvanulo je na naslovnoj strani „Dnevnika” 6. septembra 1972. „Jugoslovenski sportisti tek su po~eli da se bude kada su ~uli vest o akciji palestinskih komandosa(...) Ogor~ewe je ogromno. Svi vrte glavama i odmahuju rukama. Olimpijada je do{la u pitawe, ukaqana je wena ideja internacionalizma i jednakosti...”, pisalo je u prvom izve{taju koji je tog dramati~nog dana poslao Pavle Male{ev, specijalni izve{ta~ na{eg lista sa Dvadesetih olimpijskih igara. êtiri decenije kasnije, tragedije koja je zauvek promenila olimpijski pokret prise}a se dr Branislav Pokrajac, ~lan zlatne rukometne generacije. – Ubrzo po upadu u izraelski paviqon saznali smo da se ne{to de{ava, jer je ceo taj deo Olimpijskog sela blokiran. Ali nismo znali ba{ sve detaqe, ve} ono {to smo videli na TVu ili {to se po principu rekla-kazala pronosilo selom. Lako je tada bilo pasti u malodu{nost, razo~arati se zbog svega. Me|utim, na{ trener Vlado [tencl nas je obodrio da se u potpunosti okrenemo onome zbog ~ega smo do{li u Minhen, jer, naàlost, da pomognemo - ne moèmo. I tako smo nastavili da jo{ è{}e treniramo, svoje misli usmeravaju}i koliko god je mogu}e na tu drugu, sportsku stranu, istovremeno se nadaju}i da }e se sve na kraju ipak dobro zavr{iti... Rukometna reprezentacija SFRJ upravo je tog dana trebalo da odigra kqu~nu utakmicu u polufinalnoj grupi sa selekcijom doma}ina, Zapadne Nema~ke. No, u toku ranih popodnevnih sati na{a je delegacija obave{tena da se me~ odlaè za sutradan. – Te ve~eri, kada smo se vra}ali s treninga, na ulazu u selo nam je re~eno da moramo malo da sa~ekamo. Upravo u tom trenutku je nedaleko od nas pro{lo vozilo u kojem su, kako smo ~uli, bili teroristi i zarobqeni izraelski sportisti. I pratili smo ih pogledom sve dok stotinak metara daqe nisu svi u{li u helikoptere i odleteli bukvalno preko na{ih glava... „Teàk dan pun neizvesnosti, straha i saose}awa sa zato~enim izraelskim sportistima, svi na{i takmi~ari zavr{ili su ipak rado-

Suze Yesija Ovensa Na Olimpijskom stadionu u Minhenu pre ~etiri decenije odr`ana je komemoracija povodom pogibije 11 ~lanova izraelske ekipe, kojoj je prisustvovalo skoro 100.000 qudi. Me|u detaqima s tog potresnog doga|aja izdvajaju se suze velikog Xesija Ovensa. Kako navodi Male{ev, „ni stari as nije odoleo seti, pa je zaplakao”...

Tragedija za sam kraj Policija je blokirala Olimpijsko selo i posledwe ve~eri Igara u Minhenu. Pronele su se glasine da je opet do{lo do pucwave i da je tom prilikom jedna osoba poginula. Ne{to posle pono}i novinarima se obratio predstavnik za {tampu Organizacionog komiteta OI Hans Klajn, saop{tiv{i da nije bilo nikakve upotrebe vatrenog oru`ja, ali da je jedan austrijski student zaista izgubio `ivot. Nesre}ni mladi} je, naime, poku{ao da skine zastavu s jednog od olimpijskih jarbola, ali je tom prilikom pao na beton i zadobio smrtnosne povrede.

snom ve{}u, kojom su ih nema~ka televizija i radio obave{tavali da su teroristi pohvatani i likvidirani, a taoci spaseni. Umireni hepiendom, potraìli su okrepqewe u snu. Ali avaj. Novo jutro ih je do~ekalo jo{ stra{nijim stresom: svi taoci su poubijani, na aerodromu je vo|en pravi rat, Igre se moraju prekinuti, drugog izlaza nema, krv je prekrila sve i ugu{i}e olimpijski plamen”, pisao je Male{ev... – Posle prvog {oka kako je uop{te mogu}e da se tako ne{to dogodi na Olimpijskim igrama, slede}e je pitawe bilo: a {ta sad? Nije bilo nekakvog straha za vlastite ìvote, ve} pre svega zebwa od posledica jednog bezumnog ~ina. Pretila je opasnost da }e Igre biti prekinute i da }e biti uni{tene ~etiri godine rada i truda, ~etiri godine odricawa, i na privatnom i na profesionalnom planu. Na kraju je ipak prevladalo mi{qewe da bi takva odluka bila pogubna po olimpijski pokret. Nas je vest da }e Olimpijada ipak biti nastavqena zatekla na jutarwem treningu. Posle smo oti{li na utakmicu i dobili Zapadne Nemce sa 9 razlike. I na kraju osvojili zlato – se}a se Pokrajac. „Olimpijada je spa{ena. Nastavi}e se, jer je to jedini na~in da se bar delimi~no zaustavi krvarewe iz te{ke rane nanete olimpizmu crnom epizodom koja je odnela 17 ìvota. Predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta Everi Brendix rekao je: “Igre se moraju nastaviti”. I tako }e biti. Me|utim, iako se nastavqa, Olimpijada }e biti daleko od onoga {to smo do sada videli. Isuvi{e je bilo krvi, straha, terora, o~aja i neizvesnosti, da bi gledaoci i sportisti mogli ponovo uspostaviti onaj fluid koji inspiri{e na velike rezultate. Naravno, bi}e jo{ sportskih podviga, ali unapred su osu|eni na brz zaborav, po{to se srca svih jo{ uvek steù pri pomisli na pucweve, krv, smrt”... nadahnuto je pisao Pavle Male{ev. Boksersku legendu Zvonka Vujina, osvaja~a prve na{e olimpijske medaqe u ovoj plemenitoj ve{tini na OI u Meksiko Sitiju ~etiri godine ranije, tog su dana zatrpali telegrami ~estitki, jer je pobedom nad Britancem Gremom Mutonom obezbedio novu medaqu za SFRJ. – Nismo primetili da su posle tragedije u Olimpijskom selu poja~ane bezbednosne mere. Ili bar nismo primetili nekakvo poja~no prisustvo uniformisane policije. A da li ih je bilo u civilu, to ne znam. Uostalom, i teroristi su se u kampus uvukli obu~eni kao sportisti, u trenerkama... Verovatno se unutar Olimpijskog komiteta SFRJ posle svega javila zebwa da bismo i mi mogli biti meta nekih drugih terorista, ali ja o tome nikada nisam vodio ra~una. Niti mi je to padalo na pamet. Politika je u to vreme naprosto bila „ne{to drugo”, s ~im mi sportisti nismo imali naro~ite veze. Vujina je o~ekivao polufinalni duel sa ameri~kom zvezdom u usponu Rejom Silsom. Ipak, priznaje da je i pre i posle tog me~a, u kojem je nezasluèno poraèn, ~esto gledao kroz pro-

zor, ka izraelskom paviqonu, i razmi{qao o tome kako bi se pona{ao u sli~nim okolnostima. Ne{to bi, uveren je, poku{ao, potukao bi se... I verovatno tako|e stradao. Ali zna da ni on ne bi mirno sedeo i gledao... – U takmi~arskom smislu to {to se de{avalo uop{te nije uticalo na mene. Ali jeste uticalo u onom qudskom. Muka mi je bilo od toga {to je neko jedno divno sportsko nadmetawe poku{ao da iskoristi za promociju nekih svojih ciqeva, kakvi god oni bili, pri tome svesno `rtvuju}i `ivote qudi koji s tim ciqevima u osnovi nisu imali nikakve veze. Jadno, bedno, `alosno. Ipak, uspeo sam da posle svega iza|em u ring kao da se ni{ta nije dogodilo...

Zvonko Vujin: Jadno, `alosno...

„Sve~ano je uga{ena olimpijska vatra u Minhenu. Fanfare su za}utale, jarboli ostali prazni a medaqe krenule na put. @ivot u Olimpijskom selu je zamro, borili{ta su opustela... Na najve}em sportskom skupu na svetu prodefilovali su najboqi od najboqih. Svakako da }e nam u nezaboravnoj uspomeni ostati trijumfalni uspesi Amerikanca [pica, Australijanke Guld, ko{arka{a Sovjetskog Saveza i onih trenutaka kada se na pobedni~kom jarbolu vijorila jugslovenska zastava, podignuta u ~ast na{ih rukometa{a, boksera Pavlova i Vujina, rva~a ôrka i Nenadi}a. Ovaj veliki skup mira doìveo je i veliku senku atentatom na izraelske sportiste. Me|utim, sportski duh je bio ja~i. Igre su nastavqene, rekordi su i daqe pqu{tali, a Olimpijada je ipak uspela da zale~i svoju veliku ranu”... – Ali ~iwenica je da posle Minhena ni{ta vi{e nije bilo isto – nedvosmislen je dr Pokrajac. – Naàlost, „Crni septembar” je pokazao da sportske manifestacije nisu nedodirqive i da bi medijsku pa`wu, koja ih po pravilu prati, i mnogi drugi rado iskoristili za nekakvu „poruku”, ma ona bila i krvava. Zbog toga je na svaki slede}im Igrama, na kojoj sam u~estvovao, kao igra~ ili kao trener, obezbe|ewe bivalo sve ja~e i ve}e. Uostalom, sada su u Londonu po krovovima montirali i raketne sisteme. No, izgleda da je to u ovom i ovakvom modernom svetu neminovnost ako se èli sa~uvati ~istota Olimpijskih igara koliko god je to mogu}e.  Mi ro slav Sta ji}

MINUT ]UTAWA ZA IZRAELSKE OLIMPIJCE STRADALE U MINHENU 1972. GODINE

I posle svega – politika Pi {e: Milan Fogel ko pitate bilo kog politi~ara, iz bilo koje zemqe na svetu, da li politika i sport imaju i{ta zajedni~ko, dobi}ete odgovor da to ne treba da bude tako. Ne treba, to je ta~no, ali politika, sve vreme od obnavqawa Olimpijskih igara, ima ve}eg ili maweg uticaja na najve}u svetsku sportsku smotru. Od izbora zemqe u kojoj }e se odr`ati Olimpijske igre pa sve do odustajawa od u~e{}a na OI iz ~isto politi~kih razloga. Ipak, u istoriji modernih olimpijskih igara postoji samo jedan doga|aj koji se ne mo`e podvesti pod {ablon politi~kog obra~una velikih sila: masakr 11 izraelskih sportista i sportskih radnika na Olimpijadi 1972. godine u Minhenu, kada je osam terorista „Crnog septembra”, palestinske teroristi~ke organizacije, upalo u olimpijsko selo i zauzelo zgradu u kojoj se nalazio olimpijski tim

Izraela. Dvojicu sportista su ubili na licu mesta, a 9 wih je stradalo prilikom obra~una na aerodromu, odakle su teroristi planirali da se sa taocima prebace u Kairo.

Izraelski olimpijski komitet predlo`io je povodom 40 godina od masakra u Minhenu da se na otvarawu Olimpijskih igara u Londonu oda po{ta stradalim izraelskim sportistima. Predlog je i pored

insistirawa nema~kog, ameri~kog i jo{ nekih olimpijskih komiteta, odbio predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta @ak Rog, sa neprihvatqivim obja{wewem da otvarawe Olimpijskih igara nije povoqan momenat za odavawe po{te mrtvima. U stvari, analiti~ari u Izraelu procewuju da je prilikom dono{ewa ovakve odluke preovladao strah od mogu}ih reperkusija muslimanskih ekstremista, koji i danas slave smrt nedu`nih sportista kao svoju pobedu. Moramo re}i da niko nije pitao sportiste sveta da li oni `ele da odaju po{tu svojim sportskim drugovima koji su stradali u jednom bezumnom

teroristi~kom napadu. Jo{ jednom je pobedila politika, a razlozi odbijawa su potpuno neprihvatqivi za izraelsku sportsku i gra|ansku javnost. Izraelcima ostaje za utehu da je 5. septembra u organizaciji nema~kih vlasti na aerodromu Firstenfeldbruk odràna komemoracija u znak se}awa na stradale izraelske sportiste, kao i da je Mosad, do danas, likvidirao sve one koji su u~estvovali u masakru i wihove nalogodavce – ako to moè biti uteha. Jedini je izbegao egzekuciju Abu Daub, Arafatov bliski saradnik, koji je nedavno umro u bolnici u Siriji. Niko nije èleo osvetu; u ono je vreme izostala me|unarodna solidarnost i Izrael je morao sam da potraì pravdu – od ~ega ne}e odustati dok i posledwi u~esnik masakra, ukoliko ih ipak jo{ negde ima, ne bude odgovarao za svoja nedela. (autor je glav ni ured nik „Mo sta“ – Bil ten Udru è wa use qe ni ka iz eks-Ju u Izra e lu)

FILM TRA GI^ NIH DO GA \A JA U OLIM PIJ SKOM SE LU

uto rak, 5. sep tem bar 1972.  06.00 - Aten ta to ri, iden ti fi ko va ni kao pri pad ni ci eks tre mi sti~ ke pa le stin ske or ga ni za ci je „Cr ni sep tem bar”, pro bi ja ju se u pa vi qon izra el ske eipe, ubi ja ju dvo ji cu i za dr à va ju de ve to ri cu ~la no va eki pe kao ta o ce.  07.30 - Po li ci ja op ko qa va pa vi qon i snaj pe ri sti za u zi ma ju po lo à je na okol nim kro vo vi ma. Gra do na ~el nik Olim pij skog se la Val ter Tre ger po ~i we pre go vo re s aten ta to ri ma, dok mi ni star unu tra {wih po slo va Hans-Di trih Gen {er pre u zi ma ru ko vo |e we ope ra ci jom.  11.00 - Pre go vo ri se na sta vqa ju i po {to je is te kao pr vi ul ti ma tiv ni rok ko ji su po sta vi li aten ta to ri.  13.20 - An ten ta to ri ma je do tu ren ru ~ak.  14.00 - Is ti ~e i dru gi ul ti ma tiv ni rok. Isto vre me no se za vo di pot pu ni em bar go na ve sti o do ga |a ju.  14.15 - [ef min hen ske po li ci je [raj ber na re |u je svo jim snaj pe ri sti ma da ubi ju aten ta to re, ako im se za to uka è pri li ka.  14.25 - Sti è kan ce lar Vi li Brant da bi li~ no nad gle dao pre go vo re i ~i ta vu ope ra ci ju.  14.35 - Je dan he li kop ter mi ste ri o zno sle }e i usko ro od le }e bez ika kvog ob ja {we wa.  15.00 - Egi pat ski olim pij ski tim, ko ji bro ji 57 ~la no va, po vla ~i se s Olim pi ja de.  15.35 - Zva ni~ no se sa op {ta va da je ul ti ma tiv ni rok pro du èn do 17.00 ~a so va.  18.00 - Pli va~ ki as Mark [pic, ina ~e ame ri~ ki Je vre jin, pod ja kom stra òm spro ve den je do aero dro ma i od le teo u Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve.  18.35 - Gen {er, Tre ger i [raj ber od la ze u izra el ski pa vi qon ra di pre go vo ra s aten ta to ri ma.  19.50 - Kan ce lar Vi li Brant sa op {ta va na te le vi zi ji da su vo de }i za pad no ne ma~ ki po li ti ~a ri po nu di li da za me ne izra el ske spor ti ste kao ta o ce, ali aten ta to ri od ba cu ju taj pred log.  20.00 - Na re |e no je da se is pra zni Olim pij sko se lo, ali je na red ba po vu ~e na 45 mi nu ta ka sni je.  20.30 - Pre ko egi pat skog po sred ni ka aten ta to ri ma po ru ~e no da }e Za pad na Ne ma~ ka pla ti ti ko li ko god è le za iz ba vqe we izra el skih spor ti sta, ali aten ta to ri od go va ra ju da im ni je sta lo ni do pa ra ni do ì vo ta.  20.35 - Izra el ski olim pij ski tim, od no sno we gov deo ko ji ni je za ro bqen, od bi ja da na pu sti Olim pij sko se lo.  21.00 - Tri he li kop te ra spu {ta ju se u Olim pij sko se lo.  22.00 - Auto bus pre ba cu je aten ta to re i ta o ce do he li kop te ra.  22.15 - Pr vi he li kop ter po le }e. Dva mi nu ta ka sni je po le }e dru gi, a jo{ dva mi nu ta po tom i tre }i.  22.20 - Kan ce lar Brant iz ja vqu je da je we go va vla da skon cen tri sa na na na por da se iz beg ne kr vo pro li }e.  22.45 - Ge ril ci i ta o ci sti ù na voj ni aero dom Fir sten fel dbruk kraj Min he na i sko ro od mah po ~i we puc wa va. Po li ci ja sa op {ta va da su aten ta to ri pr vi otvo ri li va tru, ali je ka sni je sa op {te na i dru ga ver zi ja.  23.30 - Min hen ska po li ci ja sa op {ta va da su, po sle bit ke, svi ta o ci oslo bo |e ni i da su ~e ti ri aten ta to ra za ro bqe na.  23.40 - O~e vi ci iz ja vqu ju da su va tru pr vi otvo ri li snaj pe ri sti u tre nut ku kad su aten ta to ri op ko li li ta o ce i ~e ka li da se s wi ma ukr ca ju u avion “Luft han ze”.  23.45 - Olim pij ski funk ci o ne ri sa op {ta va ju da su tri aten ta to ra ra we na no èm i da su pro na |e na u izra el skom pa vi qo nu na kon {to je on eva ku i san.  23.50 - Bon ska vla da sa op {ta va da je kan ce lar Brant raz go va rao s egi pat skim pred sed ni kom Sa da tom u na po ru da se spre ~i kr vo pro li }e. Ka sni je je, me |u tim, sa op {te no da je Brant za pra vo raz go va rao s egi pat skim pre mi je rom Sid ki jem.

sre da, 6. sep tem bar  00.30 - Re por te ri ja vqa ju s aero dro ma da pu {ka ra we jo{ tra je.  01.00 - Po li ci ja od bi ja da po tvr di da su u izra el skom pa vi qo nu na |e na tri aten ta to ra s ra na ma od no à.  01.40 - Pu {ka ra we pre sta je. Dvo ji ca aten ta to ra po ku {a va ju da po beg nu, ali ih hva ta ju. Po li ci ja zva ni~ no sa op {ta va da se ne zna ta ~an broj `r ta va.  03.10 - Naj zad se zva ni~ no sa op {ta va da je ubi je no svih de vet ta la ca (uz dvo ji cu ubi je nih dan ra ni je u pa vi qo nu) i da je po gi nuo i je dan ne ma~ ki po li ca jac.  03.20 - Ba var ski mi ni star unu tra {wih po slo va sa op {ta va da su po gi nu la i ~e ti ri aten ta to ra. Iz ra à va à qe we zbog ono ga {to se de si lo i sa op {ta va da je snaj pe ri sti ma na re |e we da pu ca ju dao {ef min hen ske po li ci je [raj ber. Po tvr |u je da je je dan od aten ta to ra bio za po slen kao ba {to van u Olim pij skom se lu.  03.30 - Sa ve zni mi ni star Gen {er sa op {ta va da je, pre go va ra ju }i s aten ta to ri ma, vi deo da su svi ta o ci ve za ni, {to je one mo gu }a va lo ak ci ju spa sa va wa.  04.20 - Olim pij ski funk ci o ner Klajn iz ja vqu je da su aten ta to ri eks plo zi jom ra zo ri li he li kop ter s ta o ci ma i za tim otvo ri li va tru iz ma {in ki na we go ve ostat ke.  05.00 - Na kon fe ren ci ji za no vi na re sa op {te ni su de ta qi. Ma sa kr je po ~eo hi ci ma snaj pe ra, pri pad ni ka ne ma~ ke po li ci je, ka da su po ku {a li da is ko ri ste po sled wu pri li ku u ko joj su se te ro ri sti mo gli od se }i od ta la ca, u tre nut ku ka da su se pre ba ci va li iz he li kop te ra u „bo ing”. Me |u tim, aero drom je bio u pot pu nom mra ku, pa su po li caj ci is pa li li sig nal ne ra ke te, {to se, po re ~i ma ba var skog mi ni stra unu tra {wih po slo va Mer ka na kra ju po ka za lo kao kob na gre {ka, jer su stvo re ne sen ke za pra vo ome le snaj pe re – pr vi wi ho vi plo tu ni prak ti~ no ni su ima li ni ka kvo dej stvo. U okr {a ju ko je usle dio smrt no ra we ni te ro ri sta pod vu kao se pod je dan he li kop ter i di gao ga bom bom u va zduh sa svim ta o ci ma ko ji su u we mu bi li, dok su pre o sta li Izra el ci bu kval no stre qa ni, jer su ve za nih o~i ju i ru ku bi li lak plen te ro ri sta. Usmr }e no je pet Pa le sti na ca, dva su te {ko ra we na, a stra dao je i je dan po li ca jac.

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

TREND RA PORT: HIT KOMADI ZA JESEN 2012.

Ve }e je bo qe ko biste pitali politi~are {ta misle o tome Kada su boje u pitawu, “jednobojne” dame bi ove jesekakva }e biti predstoje}a jesen, sasvim sigurno ni trebalo da izaberu boju vina ili senfa, u trendu su bi odgovorili “nemirna, stresna, neizvesna i jo{ bela i siva, a posebno raduje povratak crvene. Ona puna velikih izazova”, ekonomski stru~waci bi je je ove sezone toliko aktuelna da joj je po{lo za rukom opisali kao “kriznu, mogu}e recesijsku i sasvim sida “presvu~e” i neprikosnoveni modni klasik – malu gurno te{ku”, analiti~ari kao period u kojem }e se na crnu haqinu, a najve}i “krivac” za to je, bez svake sumnove uloge privikavati kako opozicija, tako i taze we i konkurencije, modna ku}a Valentino. A poklonipozicija, dok se obi~nim smrtnicima ona, najverovatci ne{to spektakularnijeg i ekstravagantnijeg modnije, “privi|a” kao “papreno skupa i na ivici li~nog nog izraza ove }e sezone do}i na svoje zahvaqu}i svebankrota”. prisutnim zlatnim i srebrnim tonovima. Dizajneri su Sre}om, ima pone{to preìvelog i van sveta polise uglavnom fokusirali na sve~ane haqine u zlattike i finansija. Nekima }e tako jesen doneti prinonoj/srebrnoj boji, no ni u dnevnim kombinacijama svevu u ku}u, drugima }e zasvirati svadbena zvona, tre}itlucavost i sjaj se ne moraju izbegavati. Ako ste, pak, ma se sme{i povi{ica, ~etvrtima novi (ili bilo karaspoloèni za kombinovawe boja, topla preporuka je kav) posao, petima karta u jednom pravcu... A ako se ne hit - miks kobaltno plave i crne. Pritom }e se oni veprepoznajete ni u jednoj od navedenih ruì~astih va{ti u igrawu bojama poigrati razli~itim nijansama rijanti, za utehu vam uvek moè biti plave, polaze}i od svetlijih ka tampodatak da jesen donosi i pregr{t nijim tonovima, koji }e se na kraju Pored vojni~ke, ova }e novih modnih trendova. Tako bi, ako stopiti sa crnom. je verovati dizajnerima, predstoje}e Naravno, svaka sezona donosi i jesen definitivno godi{we doba moglo da bude sve samo nekoliko ultimativnih modnih odisati i baroknom ne obla~no, tmurno i maglovito. smernica, kojima bi se trebalo ruatmosferom, prisutnom kovoditi prilikom osmi{qavawa Stoga, u ~ast nadolaze}e sezone i neuni{tive lepote koju sa sobom nosi prvenstveno u delikatnom svog novog/starog stajlinga. Tako ni modna, neki bi rekli industrija, a ja ova jesen po tom pitawu nije izuzevezu na haqinama verujem umetnost, red bi bio da malo tak, a jedan od na~ina promi{qawa “pro{etamo” svetskim modnim pimode u nadolaze}oj sezoni je i milistama i vidimo koji su to sve jesewi hit komadi. Potari stil, kao jedan od najzastupqenijih ove jeseni. znato je, naime, da (koliko god visoka moda bila daleDizajneri su osveìli tradicionalne vojni~ke krpika i nedostupna ve}ini) sve te krpice na kraju (u znatce – od pelerine, preko kaputa, pa sve do sukwe i ~izano jeftinijoj i popularnijoj varijati) zavr{e i na ma. Poèqno je da birate ode}u od {to kvalitenijih gradskim ulicama. materijala i svakako nagla{ene siluete u obliku peKrenimo od detaqa. Na dnevnom redu su pre svih {~anog sata, koja je i daqe, bez obzira na stil odevavisoki okovratnici, tanki kai{evi, dekorativne wa za koji se odlu~ite, apsolutno “pod morati”. Pored kragne, predimenzionirani xepovi i, apsolutni hit, vojni~ke, ova }e jesen defitivno odisati i baroknom krznene torbe. Iako je donedavno bilo globalno neatmosferom, prisutnom prvenstveno u delikatnom i poèqno, o ~emu su svedo~ili i ogromni bilbordi s kompleksnom vezu na haqinama, sukwama, ko{uqama i nekim od najlep{ih èna sveta, poput Kristi Tarkaputima. U igri su (a i kako druga~ije kada je barok u lington, Kim Bejsinger, Eve Mendez, Penelope Kruz pitawu) prili~no skupi, ali i kvalitetni materijali i [arliz Teron, koje su bez ijedne krpice na sebi popoput svile, brokata, koè i pli{a, a {to se stila tiru~ivale da }e “radije i}i gole, nego obu~ene u kr~e, on je podeqen u dve linije – kraqevsku i rokersku. zno”, ~ini se da se ovaj kuksuzni komad ove sezone vraOstaje samo da izaberete. }a na velika vrata. O tome najboqe svedo~e krznene I za kraj, kqu~na re~. Ove sezone ona glasi “komotkreacije nekih od najpoznatijih svetskih dizajnerno” i odnosi se prvenstveno na kapute i jakne. Kada goskih ku}a: Marka Xekobsa, Kristijana Diora, Fendivorimo o kaputima, bilo da se radi o duèm ili kraja i Luja Vitona, me|u kojima svoje po~asno mesto ima }em, va`no je imati na umu da je “ve}e boqe” i da su upravo torba od krzna. Naravno, ako vam ovaj krzneni strogo krojeni uski modeli definitivno stvar prokambek izgleda surovo i ako je va{a savest ja~a od {losti. Ove jeseni i zime oni su {iroki i voluminoqubavi prema luksuzu, uvek se moète odlu~iti za vezni. Ukratko, vreme je da dopustite sebi malo udobno{ta~ko krzno i tako pomiriti svoje dve velike strasti koja je, kona~no, do{la u modu. Pritom, ènstvesti – onu prema o~uvawu prirode s onom koju ose}ate nosti ne mawka: predimenzionirani kaputi i jakne vrprema modi. No, bez obzira na to za koju se varijantu lo su {ik, xemperi su super prakti~ni i topli, a panodlu~ite, jedno je sigurno: krznene torbe ba{ i nisu talone nosive. Istovremeno, struk moète da naglasinajprakti~nije re{ewe, niti su jednostavne za odrte tankim kai{em i – seksi figura je zagarantovana. àvawe. n Jasna Budimirovi}

ALDO TRAVEL: BANGKOK - PUKET U DECEMBRU I JANUARU

Pecawe grabqivica u Indijskom okeanu

ajlep{e vreme za posetu egzoti~nom Tajlandu je od novembra do kraja aprila. „Aldo Travel” pripremio je posebnu ponudu koja obuhvata posetu glavnom gradu Bangkoku i odmor na ostrvu Puket tokom 17 dana, za samo 1.390 evra. Polazak je 1. decembra, a u pripremi je i sli~an, ali ne{to skupqi program za 5. januar, {pic sezone u ovoj vrhunskoj svetskoj destinaciji. Blistavi budisti~ki hramovi, moderni hoteli, spektakularni tr`ni centri, lud no}ni provod, egzoti~na hrana, gostoqubivi doma}ini, samo su neke od stvari koje u Bangkok dovode ogroman broj turista tokom cele godine. Reka âo Praja deli grad na dva dela, tradicionalni na desnoj obali sa mnogobrojnim klongovima, kanalima povezanim sa rekom i grad na levoj obali koji pokazuje impresivan razvoj. U konkurenciji brojnih destinacija za odmor na Tajlandu, predwa~i najve}e ostrvo - Puket. Udaqeno je 900 kilometara od Bangkoka, odakle se na ostrvo avionom stiè za oko sat vremena. Dnevne temperature doseù 35 stepeni, pa savr{ene pe{~ane plaè „kao sa razglednica”, tople (27-28 stepeni) i bistre vode Andamanskog mora privla~e milione turista. Hotela je bezbroj i svi su uklopqeni u rajski ambijent, u{u{kani u yinovsko palmino drve}e, u lagunama, sa prelepim plaàma i prvoklasnom uslugom. Na ostrvu postoji osam lepo ure|enih i odràvanih plaà sa barovima, prodavnicama, ronila~kim {kolama.... Turistima se nudi poseta Nacionalnom parku Sirinat, te gradu Puketu u kojem se obilaze brojne znamenitosti budisti~ke, islamske i katoli~ke tradicije. Specijalni aran`man „Aldo Travela” za Bangkok i ostrvo Puket (1. do 17. decembra) ukqu~uje povratni avio prevoz iz Budimpe{te (i povratni kombi transfer do Budimpe{te) preko Be~a

(„Austrian Airlines”), zatim ~etiri no}ewa sa doru~kom u Bangkoku (hotel 4*), povratni avio prevoz na ostrvo Puket, 10 no}ewa sa doru~kom na ostrvu Puket (dvokrevetna soba, hotel 4*), ukqu~uju}i sve aerodromske i ostale takse i lokalne transfere. Cena takvog aran`mana je 1.390 evra po osobi. Postoji mogu}nost sme{taja u vrhunskim hotelima sa 5*, u dvokrevetnoj sobi, kako u Bangkoku, tako i na Puketu i tada bi ukupna cena bila 1.750 evra po osobi. Ova specijal na cena vaì za sve rezervacije ura|ene do 30. septembra, a posle toga je cena za 10% vi{a. Postoji mogu}nost doplate za polupansion u samom hotelu, iako je na Tajlandu vanpansionska potro{wa veoma jeftina, sa odli~nom ponudom raznih restorana brze hrane, morske ili tajlandske kuhiwe. Specijalna je i fakultativna ponuda takozvanog sportfi{inga i gejmfi{inga. Re~ je o dnevnim ili ~ak vi{ednevnim izletima i sportskom pecawu velikih sabqarki, tuna, barakuda, dorada na dobro opremqenim brodi}ima. Uz doma}insku asistenciju dobije se veoma bogat ru~ak (tajlandska ili morska kuhiwa), ukqu~ena su celodnevna pi}a, u pauzi se organizuje kupawe na predivnim plaàma kao i snorkling, a ukqu~en je i povratni transfer od hotela do po~etne luke. Takva celodnevna pecaro{ka zabava ko{ta od 30 do preko 100 evra u zavisnosti od izabranog broda i veli~ine grupe. Nezaboravni dani provedeni u vodama i na obalama Indijskog okeana da}e vam materijal za pecaro{ke pri~e koje }e se prepri~avati godinama nakon povratka sa ovakve rajske destinacije. Naravno da ova specijalna ponuda vaì i za sve one koji nisu strastveni pecaro{i, koji bi ve} u decembru da osete vrelinu tropskog leta i da uìvaju u ~arima dalekog istoka, kako velegrada Bangkoka, tako i jednog od najlep{ih svetskih ostrva, egzoti~nog Puketa. 27936

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

(NE)VE S E L A SVA K O D NE V I C A: SAJENTOLOGIJA ILI U [TA TO VERUJU SLAVNI

Boj no po qe Ze mqa o ne kad se ~i ni da do ga |a ji ci ma, bes po mo} nim le po ti ca ma i su sti ù je dan dru gi: dok se vi so kim, pla vo ko sim ame ri~ kim de na ju ~e za vr {e nom Ve ne ci li ja ma ko ji re {a va ju pro ble me pe jan skom fe sti va lu naj vi {e ras pra sni ca ma i pre ci znim la ser skim hi ci ma. Po zna ta je aneg do ta da je in vqa lo o fil mu „The Ma ster„ (pre vod spi ra ci ju za pri ~u o „Eks ka li bu ru“ mo è bit raz li ~it, od go spo dar do do bio u to ku ope ra ci je to kom ko je je u~i teq, pre ma to me ka ko ko shva ta 8 mi nu ta bio kli ni~ ki mr tav. Ma da sa dr àj i po ru ke pri ~e o vo |i sek ova pri ~a ni je ob ja vqe na, mno gi je te/re li gi je i we go vim po da ni ci sma tra ju za ~et kom sa jen to lo {kih ma/sled be ni ci ma, ukqu ~u ju }i i ~la ide ja. no ve po ro di ce), stra ni ce ù te Ha bard je bio je dan od pro duk tiv {tam pe pre pu ne se no vih pri ~a o ni jih pi sa ca pal pa, i ste kao je pri raz vo du To ma Kru za i Ke ti Holms. li ~an broj fa no va ko ji su pra ti li Za jed ni~ ki ime ni teq oba do ga |a ja we go ve pri ~e ob ja vqi va ne po ~a so je sci jen to lo gi ja, u~e we ko je je sa mo pi si ma. Ka ko se vi di u slu ~a ju pri ~e se be una pre di lo u Sa jen to lo {ku cr „Eks ka li bur“, bio je sklon mi sti kvu. Film Po la T. An der so na, isti fi ka ci ja ma – pri ~a ma i po stup ci ma ni za vo qu, ne po mi we ovo u~e we, ko ji su, po we mu, u ve zi sa ono stra ali su sli~ no sti s wim o~i gled ne i nim, od no sno vi {im si la ma. Dru gi ni su pro ma kle no vi na ri ma, po seb no svet ski rat je pre ki nuo pi {~e vu ka in spi ri sa ne slu ~a jem Kru zo vog raz ri je ru jer je stu pio u ar mi ju; u krat vo da, ko ji je ne sa mo ~lan po me nu te kom pe ri o du ko man do vao je na dva cr kve, ve} je, na vod no, vr lo vi so ko u an ti pod mor ni~ ka boj na bro da ali je we noj hi je rar hi ji. raz re {en du `no sti, na vod no, zbog „Fi lo zof ske di le me“ ko je se u in svo je ne spo sob no sti da do no si od lu ter vju i ma tvo ra ca i ak te ra fil ma po mi wu, o to me ko li ka je agre siv nost u spro vo |e wu ple me ni tih ide ja do zvo qe na i ka da se pre la zi gra ni ca po sle ko je se to ne u pro gra mi ra we po na {a wa sled be ni ka, neo do qi vo pod se }a ju na ras pra ve ko je je sa jen to lo gi ja iza zi va la od tre nut ka ka da je, iz re la tiv ne ano nim no sti, iza {la na sve tla ve li ke jav ne po zor ni ce. Pre sve ga za hva qu ju }i me dij skim li~ no sti ma ko je su se de kla ri sa le kao we ni po klo ni ci i me |u ko ji ma je Kruz naj sve tli ja zve zda, ma da ne i je di na. Sa jen to lo gi ja je jed no vre me bi la vr lo mo der na me |u glum ci ma, mu zi ~a ri ma i osta lim ~la no vi ma {ou bi zni sa i xet-se ta, {to se vi di i po po sto ja wu Sa jen to lo {kog cen ta ra za slav ne li~ no sti. Ka ko pi {e Lafajet Ron Habard {tam pa Na za nin Bo ni a di, glu mi ca ke. Na rav no, zva ni~ na Ha bar do va ko ju je Sa jen to lo {ka cr kva 2004. bi o gra fi ja iz o sta vqa ta ob ja {we pred vi de la za Kru zo vu su pru gu ali wa. taj plan ni je us peo, sklo ni la se, od Kraj ra ta Ha bard do ~e kao je u no sno bi la sklo we na dok se stva ri bol ni ci gde se le ~io od ra na i psi ne sleg nu, u Sa jen to lo {ki cen tar za hi~ kih pro ble ma. Ta mo je smi slio slav ne. prin ci pe svo je me to de/u~e wa „di a Za ~et nik ~i ta ve pri ~e o sci jen ne ti ke“, ko ju de fi ni {e kao mo der nu to lo gi ji je La fa jet Ron Ha bard na u ku o men tal nom zdra vqu. Po iz (1911-1986), ~o vek sa vi {e za ni ma wa la sku iz bol ni ce Ha bard se ba vi i in te re so va wa, voj nik u Dru gom pro mo vi sa wem svog u~e wa, u ~e mu je svet skom ra tu, bi zni smen i pi sac imao i uspe ha i ne u spe ha. Za ovu te palp fan ta sti ke – ali i {ar la tan, mu po ku {ao je da za in te re su je po zna pre va rant i men tal no ne sta bil na te umet ni ke, me |u ko ji ma su bi li oso ba, ka ko ga od re |u ju oni ko ji ni Ol dos Hak sli, odo sno SF pi sci Te su we go vi po {to va o ci. Ha bar dov o dor Ster xen i A. E. van Vogt. ì vot skri ven je iza vi {e „zva ni~ Ipak, zva ni~ ne in sti tu ci je, po seb nih“ ver zi ja, za ko je su mno gi tvr di no one iz obla sti psi ho lo gi je, ni su li da su pri me ri be so mu~ nog sa mo ima le sim pa ti je za di a ne ti ku. Go di re kla mer stva ko je se na pa ja ma ni pu ne 1952. Ha bard za po ~i we stva ra we la ci jom ~i we ni ca ma. Ka ko god bi lo, i de fi ni sa we prin ci pa no ve na u ke Ha bard je naj pre skre nuo pa `wu na sci jen to lo gi je, ko joj je pred vi deo se be pri ~a ma ko ja je po ~eo da ob ja - ve li ku bu du} nost i na zvao je cr vqu je po lo vi nom 1930-tih, u ta ko - kvom. To kom 1960-tih Ha bard je, kao zva nom zlat nom do bu jef ti ne „palp“ „ko mo dor“, s gru pom oda bra nih po fan ta sti ke, ko ja se pre po zna va la po bor ni ka sa jen to lo gi je, plo vio mo bom ba sti~ nim za ple ti ma pu nim ~u - ri ma i raz ra |i vao kon cep te ovog do vi {ta i van ze ma qa ca, ma gi jom i u~e wa ko je po ve zu je ko smi~ ke ener su per teh no lo gi jom, lu dim na u~ ni - gi je sa ~o ve ko vim op stan kom i raz -

vo jem, fi zi~ kim i du hov nim. Upr kos me dij skoj pa `wi, En gle ska, Gr~ ka, [pa ni ja i Por tu gal, od no sno Ve ne cu e la, ni su do zvo li le da se flo ta sci jen to lo ga is kr ca u wi ho vim lu ka ma. Su do vi ne ko li ko ze ma qa su od bi li da ovom u~e wu pri zna ju sta tus re li gi je, a bi lo je ne ko li ko po stu pa ka i za pre va ru. Ha bard se sa isto mi {qe ni ci ma vra tio u SAD 1975. i na se lio u ka li for nij skoj pu sti wi; ima tvrd wi da se on krio i od vla sti jer je pro tiv we ga bi lo po dig nu to vi {e tu `bi zbog pre va ra ko je su se od no si le na imo vi nu po kla wa nu Sa jen to lo {koj cr kvi. S vre me na na vre me u me di ji ma se po di za la bu ka oko sci jen to lo {kih kam po va i na ~i na na ko ji se ta mo po stu pa s po la zni ci ma. Ha bard je po ku {ao da se vra ti i na na u~ no fan ta sti~ nu sce nu; po sle dve zbir ke u ko ji ma su re prin to va ne sta re pri ~e 1982. ob ja vqen je we gov obim ni (pre ko 1000 stra na) ro man „Boj no po qe Ze mqa“. Ro man je ti pi~ no „pu ca~ ka“ pri ~a o Ze mqi ko ju su po ko ri li van ze maq ci i bor bi za we no oslo bo |e we. Iako je li te rar ni do ma {aj kwi ge za ne mar qiv ona je u{la na li ste best se le ra sve dok se ni je ot kri lo da su u kwi `a ra ma, ko je se uzi ma ju za re pre zen ta tiv ne pri li kom pra vqe wa li sti naj pro da va ni jih, Ha bar do vu kwi gu ku po va li qu di neo bi~ nog po na {a wa – ku po va li su po vi {e pri me ra ka i pla }a li no vim nov ~a ni ca ma. Sum we da su kup ci bi li ~la no vi Sa jen to lo {ke cr kve na po seb nom za dat ku ni su po tvr |e ne ali su ba ci le sen ku na uspeh ro ma na. Go di nu da na pre Ha bar do ve smr ti po ja vio se pr vi deo de se to tom nog SF ro ma na „Mi si ja Ze mqa“ (na pre ko 4.000 stra ni ca) sme {te nog u da le ku bu du} nost i ta ko |e fo ku si ra nog na oslo bo |e we od ti ra ni je. I ovog pu ta se po no vio isti sce na rio s kam pa wom ku po vi ne kwi ga od stra ne ~la no va Ha bar do ve cr kve: ro man je ob ja vqi van od 1985. do 1987. (Ha bard je pre mi nuo 1986). Iako je film ska adap ta ci ja ro ma na „Boj no po qe Ze mqa“ iz 2000, sa sve Xo nom Tra vol tom u glav noj ulo zi, pro gla {e na za naj go ri film ika da sni mqen, Ha bar do ve pri ~e i ro ma ni osta ju za po klo ni ke Sa jen to lo {ke cr kve oba ve zna lek ti ra – bez ob zi ra na wi hov kva li tet. Sled be ni ci Ha bar do vog u~e wa ne oba zi ru se ni na kri ti ke ko je se iz no se na rad i de lo va we wi ho ve cr kve, na po re |e wa sa sek ta ma ko je ga je kult vo |a i bez u- slov ne po slu {no sti, od no sno ma ni pu li {u `i vo ti ma i imo vi nom svo jih ~la no va. Is ti ~u ka ko se na isti na ~in po na {a ju mno ge or ga ni za ci je/in sti tu ci je/cr kve, a da se sa mo Sa jen to lo {ka cr kva pro zi va. Me di ji i wi ho vi po tro {a ~i sva ka ko ni su za in te re so va ni da se ba ve is te ri va wem prav de, ali vo le skan da le pa je sve {to ima ve ze sa sajen to lo gi jom – pra va po sla sti ca. n Ilija Baki}

PUT OKO SVETA

GLA DAN: Ame ri~ ki zva ni~ ni ci sa op {ti li su da je je dan ~o vek (35) po ku {ao da pro gu ta fal si fi ko va ne nov ~a ni ce od 50 do la ra po {to je uhva }en sa la `nim nov cem u za bav nom par ku na za pa du Wu jor ka. Do ti~ ni je pred po li ci jom po ku {ao da uklo ni do ka ze, na tr pav {i pet nov ~a ni ca u usta, ali ih je po li ci ja na vre me iz va di la.

PRI O RI TET: Pri li kom od lu ~i va wa o re kon struk ci ji we go vog ka bi ne ta, bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron na krat ko je na pu stio sed ni cu vla de. Raz log, vr lo ne u o bi ~a jen – `e leo je da po mog ne svo joj de ci da na pi {u na pi {u pe smu o ~u ve nom „Vi ni Pu” me dve di }u. O~i to u mo ru dru gih bri ga, sve {to je pre mi jer mo gao da ka `e od po et skom urat ku bi lo je da „go vo ri o kr zne nom me dve di }u”.

SAJT SA TI RE: Cr no gor ski sa ti ri ~ar Veq ko Raj ko vi} iz Pod go ri ce, po sta vio je pr vi sajt hu mo ra i sa ti re u Cr noj Go ri. Na saj tu }e pred sta vi ti svo je, kao i sa ti ri ~ar sko stva ra la {tvo naj zna ~aj ni jih auto ra iz re gi o na. Sajt je ne ko mer ci ja lan, a je di ni ciq po kre ta wa je, po re ~i ma we go vog tvor ca, po pu la ri za ci ja hu mo ra i sa ti re na ovim pro sto ri ma. Adre sa saj ta je www.ljud ni ca.me.

NOVA BARBIKA BI]E OLI^EWE PROVOKATIVNOSTI I NALIK NA TRANVESTITA

Lut ka sa na slov ne stra ne P

ro {e ta la je svo je du ge no ge, uzak struk, – Sma tra mo da bi sva ka è na tre ba lo da je buj nu ko su i za o bqe ne gru di pre 53 go - gal mu ro zna to kom ce log da na. Stil ode va wa je di ne pr vi put, a i dan da nas, na kon vi - iz raz oso be no sti. Za to smo za na {u Bar bi oda {e od po la ve ka, iz gle da jed na ko do bro. Ipak, bra li ot ka ~e ni iz gled i ro ken rol stil. Ona je kroz sve te go di ne, ona je pro {la kroz vi {e fa ode ve na za lu du avan tu ru – ob ja sni li su ovi di za. Pro me ni la je 108 ka ri je ra i ~u va la 50 qu bi - zaj ne ri kad su, pre ko ju go di nu, na ja vqi va li ka ma ca, ukqu ~u ju }i pse, ko we, po ni je, ma~ ke, pa ko }e no va Bar bi ka iz gle da ti. pa ga je, {im pan zu, la va, ì ra fu i ze bru. Bi la je Ipak, {to se ti ~e Di ja mant ske Bar bi, bi }e bol ni ~ar ka, po slov na è na, mod na sti list ki “ko pre de voj ci, we go va de voj ka”. Ne }e se pro wa, no vi nar ka, pe va ~i ca, ba le ri na, ro ker ka, iz vo di ti na tra ci i bi }e u ogra ni ~e nom bro ju. spor ti ski wa i jo{ mno go to ga, i ~i ni se da se u U pla nu je da se pro iz ve de sve ga 125 pri me ra ka sva koj ulo zi sna la zi la sa svim do bro i da je, bez i lut ka }e ko {ta ti 125 do la ra. Ogra ni ~e ne li ob zi ra na stil obla ~e wa i ulo gu, pro na la zi la ni je Bar bi ke pred sta vi le su i Hi~ kok Bar bi, deo svo je pu bli ke. upot pu we nu pti ca ma ko je je na pa da ju, i Bar bi Pra vo ime joj je Bar bi Mi li sent Ro berts, a “Zve zda ne sta ze”, in si pi ri sa nu isto i me nim se me |u qu di ma, na ro ~i to de voj ~i ca ma, po zna ti ja ri ja lom fil mo va. je kao – Bar bi ka. Vi so ka je 28,75 cen ti me ta ra, Po pu lar nost Bar bi ke po tvr |u je i hi qa de na ~i we na od pla sti ke, ima ~e ti ri se stre, jed ko lek ci o na ra. Ne ki su udru è ni pu tem klu bo nog biv {eg “ve ~i tog ve re ni ka” i go mi lu sta tu va, kon ven ci ja, ~a so pi sa, no vi na i in ter ne ta. snih sim bo la. Po re klom je iz Vi lo u za, ame ri~ Ona ima 300 svo jih fej sbuk pro fi la i 1.000. ju ka dr à ve Vi skon sin, a pr vi put po ja vi la se na tjub na lo ga. Wen sajt, www.bar bie.com, do sad go di {wem saj mu igra ~a ka u Wu jor ku 9. mar ta ima 10 mi li o na re gi stro va nih ko ri sni ka, a u 1959, u skrom nom cr no-be lom ku pa }em ko sti mu pro se ku ih 45.000 dnev no po se ti vir tu el ni svet i s kow skim re pom, ko ji je po stao wen za {tit gde po sto je vi deo za pi si, on lajn pro da ja, deo za ni znak. Oti snu la se i u svet i to kom sle de }ih ko lek ci o na re, igri ce, i jed na vr lo po pu lar na 50 i vi {e go di na po sta la naj pro da va ni ja lut ka sek ci ja “Ja mo gu bi ti”, gde se bu kval no bi ra {i rom ze maq ske ku gle. {ta }e ko ri sni ko va Bar bi ka bi ti u tom tre nu, Ro |e na je pod okri qem kom pa ni je “Ma tel”, te ni ser ka, gim na sti ~ar ka, pred sed ni ca. ta ko {to je sa o sni va ~i ca ove fir me Rut Hen Ipak, i sva ki he roj pri ~e ima svog opo nen ta, dler, po sma tra ju }i svo ju }er ku ka ko se igra pa je ta ko i ova lut ka go di na ma na i la zi la na lut ka ma od pa pi ra, do {la na one ko ji joj ba{ ni su na klo ide ju da na pra vi tro di men zi o we ni. Po sto ja we ta ko zva nal nu igra~ ku. Za je dan ame - Promenila je 108 karijera nog “An ti bar bi po kre ta” i ~uvala 50 qubimaca, ri~ ki ~a so pis, Hen dler je iz za sno va no je ~i we ni ci da ja vi la da je “~i ta va we na fi lut ka ni je sa mo slu ì la za ukqu~uju}i pse, kowe, lo zo fi ja o Bar bi ki bi la da igru, ve} su je mno ga de ca ponije, ma~ke, papagaje, pre ko lut ke de voj ~i ca mo è ri sti la za sa ka }e we. Na {impanzu, lava, ìrafu ko bi ti ono {to po è li” i da je saj tu po kre ta www.antibari zebru ova lut ka uvek pred sta vqa la bie.com, mogu se na}i foto“~i we ni cu da è na ima iz grafije unakaènih barbibor”. To mo è ob ja sni ti to li ko Bar bi ki nih ka, a neke ~ak imaju i umetni~ku notu. I tek“ka ri je ra” i ì vot nih ulo ga, ali, ono {to je stovi obja{wavaju za{to Barbi ne treba da we na sr`, to je mo da. Bar bi ka je od u vek bi la bude ikona me|u lutkama. Jedna od ~estih deo ko mer ci ja le i uspeh je ostva ri va la na po autorki tekstova na ovom portal, doktorica sa qu za ba ve. Ka ko je svo je vre me no ob ja snio di Univerziteta u Batu, Agnes Nern, sprovela je rek tor “Ma te la” Ri ~ard Dik son, wen imix je istraìvawe u vezi sa mu~ewem Barbike kao me wan ka ko bi od go vo ri la na na pa de dru gih lu legitimnom vrstom igre. ta ka i igra ~a ka. – Devoj~ice ovu lutku posmatraju kao – Bar bi je pre sve ga mod na lut ka i ona mo ra neìvi objekat pre nego dragocenu igra~ku i da re pre zen tu je tre nut nu mo du i tren do ve. prijateqa. Barbike nisu posebne, one su za jedBrend Bar bi ke je od u vek bio tu da de voj ~i ca ma nokratnu upotrebu i zamenqive – pi{e u svom ka è da mo gu bi ti sve {to po è le. Na kra ju, tekstu Nern. lut ka mo ra bi ti u ko ra ku sa da na {wom kul tu @ena napravqena od plastike i ne{to gume rom – ka zao je jed nom pri li kom Dik son. “ìvi” eto ve} pet decenija i s obzirom na to da je dotakla srca mnogih svojih oboàvalaca, Sto ga je na pra vqen jo{ je dan po tez u ka ri je ri bilo bi zapravo i nezamislivo da nije stvoriove pla sti~ ne le po ti ce, ko ji bi mo gao pri vu }i la i neke neprijateqe. Ipak, treba dobro razne sa mo de voj ~i ce ve} i de ~a ke, i ona bi usko ro misliti pre nego {to se neko odlu~i na potez na po li ce rad wi tre ba lo da do |e kao – tran ve uklawawa ove lutke iz ne~ijeg ìvota, jer, ako stit. No si }e pse u do nim “Blond Daj mond Bar bi ni{ta drugo, i ako se u stranu ostave mo`da dol”. Di zaj ni rao ju je par dru ge sek su al ne ori neke lepe uspomene iz detiwstva, ova lepojka jen ta ci je Fi lip i Dej vid Blond (~i je pre zi me ima svoju cenu. Prva lutka je prodata 1959. ova no va lut ka i no si), a upra vo je je dan od tvo godine dodu{e za tri dolara, ali je najvi{a ra ca, Fi lip, tran ve stit i, ka ko ka ù svet ske no cena dostignuta na aukciji bila je 27.450 dolavi ne, lut ka iz u zet no pod se }a na we ga. Ode }a ko ra za originalnu netaknutu Barbiku iz pomeju }e ima ti je bqe {ta va i pro vo ka tiv na. Mi ni nute godine. Da sada je, ina~e, prodato vi{e od sre br na ha qi na, be li kr zne ni ka put, ve {ta~ ke milijardu Barbika u vi{e od 150 zemaqa, a tre pa vi ce, vi so ka me ta lik {ti kla, ogro man pr proizvo|a~ “Matel“ tvrdi da se diqem sveta sten, na ru kvi ca i na u {ni ce i ja ka {min ka bi }e svake sekunde prodaju – tri Barbike! obe le` je no ve lut ke. A pro iz vo |a~ ju je opi sao kao “le pu, pro vo ka tiv nu i ma gi~ nu”. n Andrea Jerini}

nedeqa9.septembar2012.

dnevnik

SPORT

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

KVA LI FI KA CI JE ZA SVET SKO PR VEN STVO

Re mi ipak po me ri or lo va [kot ska - Sr bi ja 0:0

Mi haj lo vi} o~e ki vao po be du Selektor Srbije Sini{a Mihajlovi} rekao je posle da `ali za pobedom, ali i da je protivnik imao izgledne prilike za pogodak - Nadao sam se da }emo da pobedimo, ali dobar je i nere{en rezultat kad to nismo uspeli. Bilo je i pozitivnih i negativnih stvari u na{oj igri. Imamo za ~im da `alimo, ali je i na{ rival propustio neke izgledne prilike - rekao je Mihajlovi} posle utakmice u Glazgovu. Mihajlovi} je kazao da je nezadovoqan {to su direktne gre{ke wegovih fudbalera stvarale {anse protivni~koj ekipi. - Nezadovoqan sam {to su na{e direktne gre{ke uzrokovale da nas {kotski fudbaleri ugroze. Kada se sve sabere, mogu da budem zadovoqan rezultatom. Ima dosta toga {to }emo sugerisati igra~ima, a posebno je bilo primetno da sporo prenosimo loptu iz veznog reda do napada - kazao je selektor orlova. On je istakao da je primetio strah me|u reprezentativcima Srbije, ali je istakao da je to

normalno po{to je prva utakmica u kvalifikacijama. - Primetio sam i strah me|u igra~ima, ali je prva utakmica kvalifikacija i sve je to normalno. Svesno ulazimo u rizik, igramo s mladim igra~ima kako bismo stvorili tim za budu}nost - istakao je Mihajlovi}. Selektor [kotske bio je vidno razo~aran. - Razo~aran sam {to nismo pobedili, stvorili smo dovoqno prilika za trijumf, ali ih, na nesre}u, nismo iskoristili rekao je Levin. Kapiten [kotske Geri Koldvel ocenio je da je utakmica bila tesna i da su obe ekipe mogle da do|u do pobede. - Utakmica je bila tesna, mogli smo da pobedimo, ali i lako da izgubimo. Ovo je tek po~etak kvalifikacija, dobro smo startovali i sada moramo da nastavimo da gradimo igru. @eleli smo pobedu, ali nam je u pojedinim trenucima falio zavr{ni pas. Moramo sada da se saberemo, po{to ima jo{ mnogo do kraja - kazao je Koldvel.

Ka rayi} osta je i po sle Bra zi la Kao i najboqi fudbaleri Srbije i prvi ~ovek nacionalnog Fudbalskog saveza sprema se za starta kvalifikacija za SP 2014. Za razliku od igra~a, ve}ini je ovo vatreno kr{tewe kada je u pitawu trka za plasman na Mondijal, Tomislav Karaxi} je pregrmeo dva kvalifikaciona ciklusa, za SP 2006. i SP 2012.

Prvi ~ovek FSS, a uo~i po~etka borbe za mondijalsku vizu, ka`e da je svestan koliko te`ak zadatak o~ekuje selektora Sini{u Mihajlovi}a i wegove izabranike. - Ulazimo u period pravqewa nove reprezentacije i paralelno poku{avamo da napravimo rezultat koji podrazumeva odlazak na Svetsko prvenstvo. Bi}e

lak{e sti}i na Evropsko prvenstvo iz prostog razloga {to }emo za dve godine imati izuzetno dobar tim. Ciq je da imamo ekipu koja }e u slede}im godinama i}i na Svetsko i Evropsko prvenstvo sa vi{e sigurnosti i optimizma”, rekao je Karaxi}. Izostanak Srbije sa SP u Brazilu predsednik FSS bi smatrao neuspehom ali . - Neodlazak na Svetsko prvenstvo jeste neuspeh, ali mi smo jasno rekli, postavili plan da u mandatu od ~etiri godine smatramo uspehom ako odemo na jedno od dva velika takmi~ewa. Ako ne odemo na Svetsko prvenstvo i selektor to smatra svojim neuspehom, to je wegov li~ni ~in . Na pitawe da li to zna~i da ukoliko Srbija ne ode na Svetsko prvenstvo, ne}e podneti ostavku, Karaxi} je rekao: - „To mi ne pada na pamet! Iz prostog razloga {to podnositi ostavku zna~i odustajati od planova i ciqeva - kategori~an je bio Karaxi} koji je jo{ dodao: U~ini}emo sve da imamo stabilan savez kao {to imamo, da napravimo dobru atmosferu, da u te{koj ekonomskoj godini imamo obezbe|ene uslove za `ivot i rad, a rezultati na svim nivoima reprezentativnog fudbala su promenqivi.

Hulk za Bra zil, pe tar da [pa ni je Dok su evropske reprezentacije po~ele, a latinoameri~ke nastavqaju kvalifikacije za SP, Brazil i [panija igraju prijateqske me~eve. Doma}in narednog Mundijala dobio je minimalnim rezultatom Ju`nu Afriku, a strelac je bio novi napada~ Zenita Hulk. Sa druge strane, aktuelni {ampion Evrope i sveta [panija deklasirala je Saudijsku Arabiju sa 5:0. Strelac je bio i povratnik u reprezentaciju David Viqa. Pored wega, mre`u su tresli jo{ Santi Kasorla, ]avi Ernandes, te dvostruki strelac Pedro Rodriges. Viqa je gol postigao iz penala.

GLA ZGOV: Stadion „Hempden park”, gledalaca 50.000, sudija: Erikson ([vedska). @uti kartoni: Snodgras ([kotska), a Nastasi} i Ninkovi} (Srbija). [KOT SKA: Mekgregor 7, Haton 6, Dikson 6, Bera 7, Koldvel 6, Adam 7, Morison 6 (Meki), Vebster 6, Miler 6 (Rouz), Snodgras 6 (Forest), Nejsmit 6. SR BI JA: Stojkovi} 7, Ivanovi} 6, Bi{evac 7, Nastasi} 6, Kolarov 7, Mijailovi} 6 (Fejsa 7), Igwovski 7, Ninkovi} 6, To{i} 6, \uri~i} 6 (Leki}), Lazovi} 6 (Tadi}). Reprezentacija Srbije remijem bez golova u Glazgovu je zapo~ela kvalifikacije za Svetsko prven-

Gru pa A [kot ska - Sr bi ja Vels - Bel gi ja Hr vat ska - Ma ke do ni ja 1. Bel gi ja 2. Hr vat ska 3. Sr bi ja 4. [kot ska 5. Ma ke do ni ja 6. Vels

1 1 1 1 1 1

1 1 0 0 0 0

0 0 1 1 0 0

0 0 0 0 1 1

0:0 0:2 1:0 2:0 1:0 0:0 0:0 0:1 0:2

3 3 1 1 0 0

U sle de }em ko lu u uto rak sa sta ju se: Sr bi ja - Vels, Bel gi ja - Hr vat ska, [kot ska - Ma ke do ni ja. stvo. Podmla|eni sastav orlova solidno se sna{ao u paklu „Hempden parka”, bio je disciplinovan i borben sve vreme, ali i nedovoqno hrabar u ofanzivi da ozbiqnije zapreti [kotima, ~ija fudbalska vrednost svakako nije impresivna. Tra`io je pobedu selektor Mihajlovi}, tvrdio da smo kvalitetniji od rivala, kojem je dodelio ulogu blagog favorita, ali jasno je kao dan da se pod pozitivnim skorom podrazumevao i remi. Dakle, ciq je ostvaren, ali brige ostaju. Otvorena su mnoga pitawa, pre svega kako posti}i pogodak sa deficitom napada~a i ne previ{e kreativnim manevrom. O~igledno, svaki poen u kvalifikacijama mora}e da se zaradi kroz tvrdu borbu uz uslonac na defanzivu koja je trenutno osnovna baza nacionalnog tima. U svakom slu~aju napredak postoji, minimalan, ali i

Duel Milera i Nastasi}a

bitan u procesu smene generacija i formirawa mladog sastava. Najavio je selektor Mihajlovi} odre|ena iznena|ewa u postavi. Povukao je nekoliko zaista neo~ekivanih poteza. Ostavio je na klupi pouzdanog {topera Suboti}a, a {ansu pru`io mladom Nastasi}u, potom raspolo`enog asistenta Tadi}a u holandskoj ligi zamenio je Darko Lazovi}, a jedinog klasi~nog napada~a Leki}a jo{ jedan poletarac \uri~i}. Svoju rolu ispred odbrane dobio je Sr|an Mijailovi}. Po~etak me~a protekao je u znaku Srbije. Imali smo kontrolu lopte, i{ao je pas, stvorena je i prva prilika. U 7. minutu Kolarov je dobro ciqao iz slobodnog udarca, iskosa sa dvadesetak metara, a krajwim naporom je Mekgregor zaustavio loptu. No{eni podr{kom sa tribina [koti su uspeli da se nametnu, budu ofanzivniji i agresivniji. Uostalom, za samo 15 minuta izveli su ~ak pet kornera, posle jednog nastala je ogromna gu`va u na{em kaznenom prostoru, sre}om bez opasnosti po Stojkovi}a. Opet su orlovi ispoqili odavno uo~ene slabosti. Vezni red jeste bio borben i rastr~an, ali ni-

{ta vi{e od toga. Zavr{nog pasa, kreativnosti ili nekog individualnog re{ewa koje bi omogu}ilo da se pribli`imo golu i zapretimo, jednostavno nije bilo. Neopreznost odrbrane [koti nisu iskoristili u 22. minutu. Snodgras je u{ao u {esnaesterac sa desne strane, Stojkovi} je iz duela „jedan na jedan” iza{ao kao pobednik, grudima je ukrotio taj {ut. Atake popularnih „sukwica” bez ve}ih problema smo zaustavqali mada je potom lopta sporo izno{ena u poqe protivnika. Vredan pomena je jo{ samo lukav poku{aj Lazovi}a u 44. minuta, wegov udarac je zavr{io pravo u naru~ju golmana [kota. U nastavku susreta slika na terenu se nije bitnije promenila. Za nijansu je Srbija delovala organizovanije, ~emu je doprineo ulazak Fejse u poluvremenu umesto Mijailovi}a. Opet je na{ tim delovao sporo protiv borbenih [kota, koje je o~igledno i suvi{e respektovao. Uporni Igwovski je poku{ao sa distance (55. minut), potom je jo{ jednom hrabrom intervencijom Stojkovi} sa~uvao mre`u ispred Milera. U fazi napada po~elo je ne{to da se de{ava tek ulaskom Tadi}a, koji je proigrao Ko-

HR VAT SKA JE DVA PO BE DI LA MA KE DO NI JU

[ti mac kri ti ku je, Ra ki ti} ba{ lo{ Nisu izabranici Igora [timca, selektora Hrvatske, blistali na startu kvalifikacija za plasman na Svetsko prvenstvo 2014. Savladali su Makedoniju (1:0) nakon pogotka Nikice Jelavi}a. [timac je tek delimi~no zadovoqan izdawem protiv borbene ekipe koju sa klupe vodi ^edomir Janevski. - Uvek mo`e boqe. Treba uzeti u obzir da smo nakon utakmice protiv [vajcarske na Poqudu imali dosta trauma. ]orluka je bio povre|en, Modri} nije potpuno spreman i trebalo je imati hrabrosti tako u}i u utakmicu. Puno smo razgovarali s igra~ima, zaista im treba skinuti kapu. Rizikovali smo, ali raduje me {to smo bili mirni tokom ~itavog me~a. I reakcije s klupe su bile odli~ne - rekao je [timac. Izdvojio je zamerke u igri svog tima selektor Hrvatske. - Nakon prve ozbiqne akcije Makedonije po~eli smo da

na takti~kim postavkama i da }e oni doneti rezultat u budu}nosti a do tada [timac mora da kritikuje. - Rakiti} je bio indisponiran, od wega o~ekujem puno vi{e. Nismo bili dobri u sredwem delu pa su Makedonci lako dolazili do Momenat s utakmice izme|u Hrvatske i ~istog udarca. Makedonije Suvi{e smo spori pani~imo, ra{irili smo se u u pas-igri, slabo smo se kretali. sredini i tada nismo dobro Nekoliko igra~a je podbacilo, funkcionisali. Da smo imali mislio sam da }e ipak do kraja sre}e u po~etku sve bi bilo poluvremena dati neki impuls, druga~ije. Na to se nadoveè i ali to se nije dogodilo - rezigmalo negativnosti s tribina i niran je [timac ali i sre}an eto. Igra~ima u takvim jer ima koga da pohvali. trenucima treba podr{ka navi- Jelavi} i Manxuki} }e biti ja~a - àli [timac {to je stana{a snaga. Manxo je poginuo na dion Maksimir bio poluprazan. terenu, svaka mu ~ast. @rtvovao Selektor Hrvatske kaè da je se za ekipu i dozvolio svom sa ekipom, proteklih dana radio cimeru Jelavi}u da bude junak .

BEL GI JAN CI LA KO PO BE DI LI VELS

Vil mots: Mo `e mo pu no bo qe Selektor fudbalske reprezentacije Belgije Mark Vilmots rekao je da je zadovoqan pobedom protoiv Velsa (2:0). - Nije lako pobediti u Kardifu, ovo je prili~no vru} teren i mnogi }e imati problema sa wima. Veoma sam zadovoqan igrom u odbrani, ali nije mi se dopalo {to smo u napadu pokazali mnogo non-

{alancije. To moramo brzo da popravimo i uveren sam da }e sve da bude mnogo boqe ve} na slede}em me~u protiv Hrvatske- poru~io je Vilmots. Vilmots, i pored toga {to je zadovoqan, dodaje da o~ekuje mnogo boqe izdawe svog tima u nastavku kvalifikacija za prvenstvo sveta u Brazilu 2014. godine.

larova, a ovaj topovski raspalio po lopti i zamalo bio neprecizan. Uzvratio je doma}in nekoliko minuta kasnije kada je Nejsmit kraj na{e stati~ne odbrane pro{ao i proma{io zicer. Kako se utakmica bliìla kraju Srbija je bila ofanzivnija, mada je generalni utisak da su oba tima bila zadovoqna podelom plena. Previ{e rizika u akcijama, posebno na{e ekipe, nije bilo. Sam fini{ me~a doneo je ne{to vi{e uzbu|ewa. Malo zapaèni To{i} ve{to je u 90. minutu proigrao Tadi}a koji se izborio za prostor i {ut, ali je Mekgregor bio na pravom mestu. U istovetnoj situaciji na{ao se i rezervista Forest u 92. minutu, a ponovo se istakao odli~nom odbranom Stojkovi}. Borbena i ne previ{e zanimqiva i kvalitetna utakmica okon~ana je realnim ishodom. Bod na gostovawu u veoma te{koj i izjedna~enoj grupi je ipak po meri orlova. Mada, uz malo vi{e odva`nost u napadu moglo se i do pobede protiv [kota ~iji je kvalitet objektivno skroman u odnosu na sam evropski vrh. Slede}i ispit orlovi polaù ve} u utorak u Novom Sadu, kada }e ugostiti Vels. Z. Ran ge lov KVA LI FI KA CI JE U AME RI CI

Ga u ~o si re {e ta ju Sjajno izgleda i mo}no igra reprezentacija Argentine u nastavku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo koje }e se 2014. igrati u Brazilu. Odli~no su uigrani, tehni~ki nadmo}ni u odnosu na rivale, pa nije ni ~udo {to posle sedam kola stoje na ~elu tabele. Gau~osi su u posledwem me~u, gostovali su u Kordobi, savladali Paragvaj (3:1) i to im je ~etvrti trijumf u ju`noameri~kim kvalifikacijama. Golove su prvotimac Barselone Mesi, odnosno Real Madrida Di Marija i Iguain. Kada je kolo kompletirano bilo je jasno da su samo Argentinci slavili na strani, u ostalim me~evima doma}ini su bili uspe{niji. Ju`noameri~ke kvalifikacije za SP 2014, rezultati: Kolumbija - Urugvaj 4:0 (1:0), Ekvador - Bolivija 1:0 (0:0), Argentina - Paragvaj 3:1 (2:1), Peru - Venecuela 2:1 (0:1). Tabela: Argentina 13, ^ile i Ekvador po 12, Urugvaj 11, Kolumbija 10, Venecuela i Peru po 8, Bolivija i Paragvaj po 4. Zanimqivo je bilo i na severu ameri~kog kontinenta, u zoni KONKAKAF (Sredwa i Severna Amerika), tako|e su nastavqene kvalifikacije za SP 2014. Neprijatno su iznenadili fudbaleri SAD, u Kingstonu, su pora`eni su od Jamajke - 1:2.

SPORT

nedeqa9.septembar2012.

MLA DA RE PRE ZEN TA CI JA NA KO RAK OD EP

ME \U NA ROD NA PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Mi ni ma lan po raz No vo sa |a na Nant – Voj vo di na 2:1 (2:0) (Spe ci jal no za „Dnev nik”) NANT: Stadion Be`uri, gledalaca 3.000, sudija: Duamel (Francuska), strelci: Ka-

Igrali su jo{: Sisoko, Keita, Ture, Sangar, Li i Kumar. VOJ VO DI NA: @akula, (Kesi}), Smiqani} (Pavlovi}), Bra-

venstva gostovao u Francuskoj i odigrao prijateqski susret sa ekipom Nanta. Obzirom da je ekipi Vojvodine zbog obaveza prema nacionalnim selekcijama nedostajalo ~ak 13 igra~a, rezul-

De jan Ka ran je nad vi sio igra ~e Nan ta, ali je po go dio svo ju mre `u

ran (autogol) u 3. i \or|evi} u 40. za Nant, a Bojovi} u 79 . minutu za Vojvodinu. NANT: Riu, \i|i, \ilobi|i, Maduni,Viwu, Ture, Pankrat, Besa, \or|evi}, Deau, Maenga.

nkovi} (Makari}), Karan, Trajkovi}, Radoja, Grin (Ili}), Sekuli} (Ivani}), [kuleti} (Ga}inovi}), Bojovi}, Deleti} (Spremo). Lider srpskog {ampionata ekipa Vojvodine je u pauzi pr-

tat pa i sama igra (drugo poluvreme) bili su sasvim zadovoqavaju}i. Jo{ jednom se potvrdilo da Novosa|ani u svojim redovima imaju sjajne mlade igra~e u

Do bra pro ve ra Haj duk – Bo rac (BL) 0:0 CR VEN KA: Stadion „Milorad Xomba“, gledalaca 300, sudija: Simovi} (Lov}enac). HAJ DUK: Bra}, Cvetkovi}, Kova~evi}, Bulatovi}, Lali}, Obrovac, Sekuli}, Stojkovi}, Ve se li no vi}, Mi ro sa vqev i Adamovi}. Igrali su jo{: Peri}, Popovi}, ]ovin, Bo{kovi}, Ki{, Vorkapi}, [veqo i Grozdi}. BO R AC: Ko zi}, Ras pu di}, Vasiqevi}, Ba{i}, Trivunovi}, Tenovi}, @i`ovi}, Dugi}, Kruni}, Subi} i Kantar. Igrali su jo{: Mar~eti}, @ari}, Stojni}, Runi}, Pavlovi}, Radulovi} i Dujakovi}. Pauzu u prvenstvu nastalu zbog oba ve za re pre zen ta ci je fudbaleri Hajduka su iskoristi li da kroz me |u na rod nu prijateqsku utakmicu provere spremnost pred nastavak trke

za bodovima. Za protivnika su imali ekipu Borca iz Bawaluke. Ono {to je posebno treba ista}i je da je susret protiv Borca odigran u Crvenki, mestu koje je 1970. godine imalo prvoliga{a i Fudbalski klub Crvenka je svoj prvi prvoliga{ki susret odigrao ba{ protiv Borca, i drugo, u ekipi Hajduka su sa velikim uspehom nastupali kapiten, a posle i direktor Borca Goran \uki}, kao i vihorni napada~, pokojni Sini{a Peuli}. Zbog svega toga susret Hajduka i Borca je budio posebne emocije. No, {to se igre ti~e vrlo malo se moglo videti. Bilo je tek nekoliko pozicija koje su ne{to vi{e obe}avale, a je li proverom zadovoqan {ef stru~nog {taba Hajduka Veli~ko Kaplanovi}?

- Nisam zadovoqan, vi{e sam o~ekivao u segmentu igre koji se zove preuzimawe odgovornosti. Igra~i moraju da shvate da u sva koj po zi ci ji mo ra ju da preuzmu odgovornost. Ako na prijateqskoj utakmici ne preuzimate odgovornost kako }ete to ura di ti u pr ven stve noj. Igra ~i mo ra ju da shva te da ukoliko imaju strah od gre{ke ona }e im se sigurno i dogoditi, dakle mora se raditi na samopouzdawu, podizati ih u toj meri da shvate da mogu. To sam ve} rekao da jedan dobar rezultat, jedna pobeda, }e im vratiti preko potrebno sampouzdawe – ka`e Kaplanovi}. Susret protiv Borca je iskori{}en da se provere igra~i koji su posledwi pristupili Hajduku Obrovac i Stojkovi}. \. Bo ja ni}

mla|im kategorijama koji su potpuno opravdali poverewe trenera Zagor~i}a. Utakmica je po~ela pehom Dejana Karana koji je nespretno startovao na loptu uba~enu iz kornera i neodbrawivim udarcem glavom smestio iza le|a Sr|ana @akule. Sve do 40 minuta i drugog gola srpskog internacionalca Filipa \or|evi}a igra se odvijala uglaavnom oko {esnaesteraca. Ka na rin ci su po ku {a va li uglavnom udrcima sa distance dok Novosa|ani ni jednom isu ozbiqnije ugrozili golmana Riua. Pet minuta pre kraja poluvremena, Nant je duplirao svoju prednost. Filip \or|evi} dobro je ispratio centar{ut sa leve strane i bez problema savladao @akulu. Kako su u drugih 45 minuta, jedan za drugim u igru ulazili mla|i igra~i igra Novosa|ana je bila sve boqa i konkretnija. U 62. minutu Branislav Trajkovi} je dugim pasom uposlio Ivani}a koji je bio brì od golmana ali nije uspeo da zavr{i akciju kako je èleo pa je od svega Vojvodina zaradila samo korner. Desetak minuta pre kraja, Vladan Pavlovi} je posle dobrog prodora idealno centrirao, Bojovi} u skoku bio najvi{i. Udarac centarfora Vojvodine golman je u prvi mah odbranio ali je Bojovi} iz otpatka smesto loptu u mreù. D. â pe qa

Rad nik - Do wi Srem 1:1 (1:0) BI J E Q I N A: Gradski stadion, gledalaca: 200, sudija: Miri} (Bijeqina). Strelci: Basara u 43. minutu za Radnik, Josimov u 55. minutu za Dowi Srem. @uti kartoni: Basara i Pavi} (Radnik), ^orda{i} (Dowi Srem). RAD NIK: Luki}, Zeqkovi}, Jovanovi}, Krsmanovi}, Koji}, Jefti}, Niki}, Mirkovi}, Risti}, Kantar, Basara. Igrali su jo{: Ostoji}, Komlenovi}, ]ulum, Pavi} i Takovac. DO WI SREM: Beli}, Putin~anin, Josimov, Mileki}, Laki}Pe{i}, ^orda{i}, Bukorac, Ko{uti}, To{i}, Jankovi}, Damwanovi}. Igrali su jo{: Star~evi}, Markovi}, Birn, Jovanovi}, Jeli~i}, Uro{evi}, Zeqko, Milosavqevi}, Milutinovi}, Radi{i} i Ristov. Nastavqeno je prijateqstvo dva superliga{a, zapo~eto u Pe}incima pre mesec i po dana. @. Ra di vo je vi}

NO VO SA \A NI SPRE MA JU ZAM KU KRU [E VQA NI MA

Hra bro na li de ra Fudbaleri Novog Sada lo{e su po~eli novu prvoliga{ku sezonu. Izabranici trenera Josifa Ili}a mimo svih o~ekivawa upisali su ~etiri poraza u isto toliko kola i do{li u nezavidnu situaciju. Kanarinci }e prve bodove u sezoni poku{ati da osvoje danas u duelu sa liderom prvenstva i jedinom ekipom koja je stvarila maksimalan u~inak, kru{eva~kim Napretkom. Nakon poraza u Uìcu, ùto - plavi su uspeli da poja~aju ekipu, konsoliduju redove {to je rezultovalo pobedom u pretkolu Kupa protiv somborskog Radni~kog (3:0). Plasman me|u 32 ekipe podigao je samopouzdawe Novosa|ana pred dana{wi me~ s liderom. - Kru{evqani su u zamahu, pretenduju da budu prvi na kraju sezone. Imaju tim za Superligu to je sasvim jasno. S druge strane, mi smo jo{ uvek da tako kaèm u nesre|enoj fazi, traìmo tim i igru. Moram priznati da u

Hra bro na li de ra - fud ba le ri No vog Sa da

ovom trenutku respektujemo rivala, ali }emo isto tako u~initi sve da osvojimo tri boda. Jednostavno nemamo prava na novi kiks - rekao je Josif Ili}. Drim tim sa Bagdale u Novi Sad sti`e u ulozi izrazitog

Fo to: F. [u {we vi}

favorita, a puleni trenera Nenada Milovanovi}a lekcije su po deli li In |i ji, Mlado sti, Mladenovcu i pro{log vikenda Be`aniji. ^arapane predvodi golman Krznari}, tandem golgetera Mirosavqevi} - Gavri},

dnevnik

i tamnoputi Frimpong i Regan. Zanimqivo je da }e Kru{evqani na Detelinari imati protiv sebe i tradiciju. Naime, od kako su napustili elitu, fudbaleri Napretka nisu uspeli da slave protiv Novosa|ana. Pre dve godine oba duela dobili su kanarinci (2:1. 2:0), a u minuloj sezoni bilo je bez pobednika (0:0 i 2:2). - Najgore je kad mora{ da se vadi{ za lo{ start. Poku{a}emo da na|emo motiva i snage da ostvarimo prvu pobedu. Ova utakmica nije prelomna, ali }e ishod biti presudan za daqi tok takmi~ewa. Dobro poznajemo rivala i ste strane nepoznanica nema. Najbitnije je da igra~i sa psiholo{ke strane dobro u|u u me~ i poku{amo da kontroli{emo situaciju. od wih. Kompletni smo. - re~i su trenera kanarinaca Ili}a. Utakmica Novi Sad - Napredak igra se danas od 16.30 ~asova na Detelinari. I. Gru bor

Na gra da za upor nost Selektor mlade reprezentacije Srbije Aleksandar Jankvoi} rekao je da je zadovoqan reDan ska - Sr bi ja 1:1 mijem sa Danskom u Olborgu u 1:3 S. Ir ska - Ma ke do ni ja pretposledwem kolu kvalifi1. Sr b i j a 7 5 2 0 12:3 15 kacija za EP. Orli}i su igrali 7 3 4 0 16:8 13 2. Dan ska 1:1 sa Danskom, pa pred odlu~uju3. Mak do ni ja 7 3 3 1 13:10 12 }e duele imaju dva boda vi{e od 4. S. Ir ska 7 1 1 5 5:10 4 te selekcije, a tri od Makedoni5. F. Ostr va 8 0 3 5 3:18 3 je sa kojom igraju u utorak. - Bila je ovo te{ka utakmica u U po sled wem ko lu u po ne de qak sa sta ju se: Sr bi ja - Ma ke do ni ja, kojoj smo `eleli da protiv doDan ska - Se ver na Ir ska. bre Danske potvrdimo dobar u~inak u prethodnom periodu. Svesno smo im dopustili da na sredini terena imaju inicijativu, a onda smo uzvratili kroz dve dobre akcije, mada je falila prava zavr{nica. Morali smo da iskoristimo prilike i da smo uspeli posao bi bio veoma olak{an. Dancima je po{lo za rukom da iskoriste na{u nepa`wu Alek san dar Jan ko vi} i povedu - rekao je Jankovi}. za upornost prelepim pogotkom Jankovi}evi izabranici su Ninkovi}a. Smatrao sam da nam zaigrali mnogo agresivnije u je potrebna prava reakcija i iznastavku i rezultat se video, a mene su samo poja~ava~e ritam, orli}i su sjajnim golom Ninko- koji nije i{ao na ruku doma}ivi}a do{li do boda. nu. Ovakav ishod nam u potpuno- Dogovor iz svla~ionice smo sti ide na ruku i igra~i su znapreneli na teren. Nismo juri- li da poka`u karakter - nagla{ali bez plana, a nagra|eni smo sio je Jankovi}.

Gru pa 4

Stan ko vi} se vra tio tre nin zi ma Biv{i kapiten reprezentacije Srbije Dejan Stankovi} posle vi{emese~ne pauze zbog operacije Ahilove tetive prikqu~io se saigra~ima na treninzima Intera. Kako prenose italijanski mediji Stankovi} mora da nadoknadi propu{teno, jer nije odradio letwe pripreme i uskoro }e konkurisati sa sastav crno-plavih. Upravo zbog Stankovi}eve duge pauze trener Intera Andrea Strama}oni odlu~io je da Srbin ne bude prijavqen za utakmice u Ligi Evrope protiv Rubina iz Kazawa, Nef~ija i Partizana. Dobra vest za navija~e Intera je i oporavak slovena~kog golmana Samira Handanovi}a i on bi trebalo da ~uva mre`u ve} narednog vikenda kad crno-plavi u tre}em kolu Serije A gostuju Torinu.

Pej ~i no vi} tre ne ru slo mio nos I to se de{ava! Nemawa Pej~inovi} razbio je nos svom treneru Kodu Puel, strategu Nice! Nije po sredi nikakav incident, status na{eg internacionalca nije ugro`en u francuskom timu. Radi se o tome da je Pej~inovi} na treningu, u poku{aju da glavom udari loptu, doka~io i trenera koji je aktivno u~estvovao u akciji. Naime, Klod Puel, svojevremeno prvi strateg Monaka, Lila i Liona, vodi da bude na terenu, da iz blizine prati akcije svojih fudbalera. Posle bliskog susreta sa Paj~inovi}em mo`da }e razmisliti o tome da promeni navike. Ekipa je ostala na terenu

da zavr{i trening a trener Puel oti{ao je u bolnicu da proveri te`inu povrede. - Puel je hteo da dohvati visoku loptu, ali je i Pej~inovi} krenuo na istu. Ipak, trener je bio uspe{niji. Dodu{e, niko nije o~ekivao da to uradi nosem - {alio se na ra~un stratega Nice, wegov prvi pomo}nik. Nemawa Pej~inovi} je pre dve godine stigao u Nicu, do 2010. nosio je dres Herte. U Bundes ligu stigao je iz Crvene zvezde u kojoj je igrao jednu sezonu. Pej~inovi} (24) je odigrao i jedan me~ za seniorsku reprezentaciju Srbije (2008).

DA NAS NA FUDBAL SKIM TE RE NI MA Pr va li ga Sr bi ja - NOVI SAD: Novi Sad - Napredak, IN\IJA: In|ija - Radni~ki (NP), LAZAREVAC: Kolubara - Teleoptik, ÂÂK: Borac - Banat, BEOGRAD: Vo`dovac - Proleter, LUÂNI: Mladost - Sloga, MLADENOVAC: Mladenovac Metalac, BEOGRAD: Beànija ûkari~ki, ZAJEÂR: Timok Jedinstvo Putevi. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Srp ska li ga Voj vo di na - BEOÎN: Cement - Dolina, STARI BANOVCI: Dunav - Radni~ki (SM), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Senta, TEERIN: Sloga - Dinamo, PALI]: Pali} - Radni~ki (S), [ID: Radni~ki Mladost (BJ), SREMSKA MITROVICA: Srem - Tekstilac, ÊLAREVO: ^SK Pivara - Jedinstvo (SP). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok STARÊVO: Borac - Kikinda (16.30). Utakmica po~iwe u 16.30 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - NOVI SAD: Indeks - Crvenka (10 ~asova) NOVI BANOVCI: Omladinac - Mladost (T), MLADENOVO: Budu}nost - Hajduk (B). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da RUMENKA: Jedinstvo - Borac ([), BA^KA PALANKA: Stari Grad - TSK, GAJDOBRA: Hercegovac - Vrbas, PETROVARADIN: Petrovaradin - Sutjeska, \UR\EVO: Ba~ka 1923 Omladinac, BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Veternik, ZMAJEVO: Obili} - Tvr|ava. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Grad ska li ga No vog Sa da SUSEK: Susek - Fru{kogorski partizan, KISA^: Tatra Ba~ka, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Vinogradar, RAKOVAC: Borac - Sirig, ^ENEJ: ^enej - @elezni~ar, BANO[TOR: Proleter Sremac. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

SPORT

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO

No va bru ka u Ta li nu Estonija - Srbija 88:81 (16:22, 25:21, 22:20, 23:18) TA L IN: Grad ska ha la, gldal ca 4.800, su di je: Bar de ra (Francuska), Siritsa (Be lo ru si ja), Ro dri gez (Ne ma~ka). ESTO NI JA: T. Sok, G. Dorbek 7, Sage , Talts 8, Arbet 17, S. Sok 8, Vene 15, Ehfus, Kangur 19, Halik 14, M. Dorbek, Radik.

tawe plasman na {ampionat Evrope. Srbija sada u A grupi ima pet pobeda i ~etiri poraza, ba{ kao i Estonija. Estonci u po sled woj run di do ~e ku ju Island i Srbiji je potrebna pobeda nad Izrealom sa 19 poena razlike jer ako Estonija pobedi Island napravi}e se trougao i Srbiji je potrebna

imao je 20 poena i devet skokova, po 16 poena ubacili su Tepi} i Teodosi}, a 11 Bjelica. Srbija je duel u Talinu po~ela u petorci Teodosi}, Tepi}, Bjelica, Savanovi}, Krsti}. Odli~no je me~ otvorio Nemawa Bjelica koji je pogodio dve trojke bez proma{aja u prvih pet minuta. Na{a selekcija ponovo je imala nekoliko

Krsti}a na parket. Ulaskom kapitena vratila se i igra u odbrani na{e reprezentacije, u narednih nekoliko minuta uzvratili smo serijom 12-2 i vratili sigurnu prednost. Me-

A grupa Island - Crna Gora Estonija - Srbija Izrael - Slova~ka 1. Crna Gora 2. Izrael 3. Srbija 4. Estonija 5. Island 6. Slova~ka

Mo me nat s utak mi ce u Ta li nu

SR BI JA: Teodosi} 16, Tepi} 16, Ra{i}, Bjelica 11, Savanovi} 6, Krsti} 19, An|u{i}, Erceg 7, Ma~van, Nedovi} 3, [timac 2. Ko{arka{ka reprezentacija Srbije nastavila je sa bledim izdawima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Srbija je u devetom kolu pora`ena u Talinu od Estonije sa 88:81 (16:22, 25:21, 22:20, 23:18), pa je sada ozbiqno dovela u pi-

ubedqiva pobeda Izraelcima da bi imala ve}i ko{ koli~nik od Izraela. Na utakmici u Talinu na{a selekcija je jo{ jednom ispoqila sve slabosti koje je pokazala tokom ovih kvalifikacija. Raspolo`eni doma}in je sve to iskoristio i na kraju sasvim zaslu`eno slavio podsetiv{i tako na pobedu i remi fudbalera protiv Srbije pre dve go di ne. Ne nad Kr sti}

propusta u odbrani, ali i pored toga je kontrolisala rezultat. Nenad Krsti} je bio odli~an u prvih deset minuta sa osam poena i pet skokova pa je Srbija imala 22:16 nakon prvog kvartala. Druga ~etvrtina po~ela je veoma lo{e za na{ tim. Estonci su u prva ~etiri minuta napravili seriju 9-1, pre{li su u vo|stvo (25:23), pa je Ivkovi} morao da reaguje i vrati

9 9 9 9 9 9

9 6 5 5 1 1

0 3 4 4 8 8

92:101 88:81 106:73 734:649 794:668 763:654 688:703 685:840 656:806

18 15 14 14 10 10

|utim, doma}in je bio veoma raspoloèn za {ut, po~eli su igra~i Estonije da poga|aju trojke i iz veoma te{kih pozicija, i to ih je odràvalo u igri. Prvo poluvreme zavr{eno je novom serijom doma}ina, ovoga puta postigli su pet vezanih poena i nakon 20 minuta Srbija je imala samo dva poena vi{ka (43:41). Mu~ewe na{e reprezentacije nastavilo se i u tre}oj ~etvrtini. Nikako na{i ko{arka{i nisu mogli da poveù nekoliko minuta dobre igre. Uz to, Estonci su se razigrali, poga|ali su i nerezonske {uteve, pa je rezultat bio izjedna~en. U celoj tre}oj ~etvrtini nijedan tim nije imao prednost ve}u od dva poena, pa je pred posledwih deset minuta bilo nere{eno – 63:63. U posledwih deset minuta igra Srbije potpuno se raspala. Raspoloèni Estonci raspucali su se, napravili neverovatnu seriju 10-0 i tri i po minuta pre kraja imali su velikih 78:68. Do kraja utakmice poku{ali su na{i ko{arka{i da se vrate, ali nisu uspeli i za tri dana }e u Pioniru protiv Izraela imati pred sobom veliki imperativ morawa jer u slu~aju poraza ostaju bez plasmana na Evropsko prvenstvo.

KVALIFIKACIJE ZA VELIKU NAGRADU ITALIJE

Ha mil ton naj br ì, Alon so tek de se ti Vo za~ Me kla re na i zavr{ili trku na istim po- je ove sezone i bio je samo dve Luis Hamilton na}i zicijama. To je dobra vest za i po desetinke iza Hamiltona. }e se na pol poziciji wih dvojicu, po{to su u Mon- Odmah iza wega bio je Pol di na 13. trci ovogodici posledwih godina slavili Resta u bolidu Fors Indije, {weg {ampionata Formule 1, uglavnom voza~i koji su star- ali }e on posle kazne zbog Velikoj nagradi Italije. tovali iz prvog reda, posebno promene mewa~ke kutije zauBritanac je do 23. pol pozi- sa pol pozicije. Za Alonsa je zeti deveto mesto na startu. cije u karijeri do{ao u vreme- lo{a vest {to startuje kao de- êtvrti }e tako biti sedmonu od 1:24.010 minuta na legen- seti, bar {to se ti~e pobede, struki svetski {ampion Midarnoj Monci, sa jednom dese- po{to je 1971. godine posled- hael [umaher, a sledi}e ga tinkom prednosti u odnosu na timskog kolegu Xensona Batona. Tre}i na startu bi}e Felipe Masa u Ferariju, koji je priredio mo`da i najve}e iznena|ewe kvalifikacija. Kvalifikacije u Monci odlu~ene su u posledwim trenucima, a iako se o~ekivao duel Hamiltona i vode}eg u plasmanu Fer nan da Alon sa u samom fini{u, on je izostao. Upravo [panac je bio najbrì u prva dva dela, ali je voza~ Meklarena stalno bio veoma blizu, da bi kada je bilo naj va `ni je do mi nant no do{ao do pol pozicije, svoje ~etvrte ove sezone. Umesto Alonsa, koji je Ba ton, He mil ton i Ma sa po sle kva li fi ka ci ja u Mon ci na po ~et ku po sled weg kruga napravio gre{ku koja ga wi put neko trijumfovao na bra ni lac ti tu le Se ba sti jan je mnogo ko{tala i zauzeo tek legendarnoj stazi posle star- Fetel, timski kolega Niko deseto mesto, Hamiltona je usta sa desete pozicije. Tada je Rozberg, Kimi Raikonen u Lopeo da iza zo ve sa mo Ba ton. prvi kroz ciq pro{ao Piter tusu i voza~ Zaubera Kamui Ipak, iako u tome nije uspeo, Ge tin, a ta tr ka osta la je Kobaja{i. wih dvojica su osigurali prvi upam}ena po najmawoj razlici Pr vi deo kva li fi ka ci ja startni red za Meklaren prvi izme|u prve trojice, po{to ih najlo{ije je po~eo za voza~a put posle pet godina, kada su je delila jedna desetinka. Fors Indije Nika Hilkenberkao prvi i drugi startovali Za razliku od Alonsa, Masa ga, koji se zaustavio na stazi. Alonso i Hamilton, a kasnije je imao najboqe kvalifikaciMladi Nemac je pro{le nede-

qe, na stazi „Spa Frankor{amp“, imao najboqu trku karijere po{to je kao ~etvrti pro{ao kroz ciq, a u Monci }e se na}i u posledwem startnom re du. Uz eli mi na ci ju Hilkenberga nije bilo nikakvih iznena|ewa u prvom delu, pa su tada kvalifikacije zavr {i li vo za ~i Ka ter he ma, Marusje i Hispanije. Od 18. do 23. mesta tako su se na{li Heiki Kovalainen, Vitalij Petrov, Timo Glok, [arl Pik, Narijan Kartikejan i Pedro de la Rosa, koji }e na legendarnoj stazi voziti 100. trku u karijeri. U drugom delu najve}e iznena|ewe bilo je to {to su kva li fi ka ci je zavr{ene za drugog voza~a Red Bula Marka Vebera, koji je imao 11. vreme. Odmah iza wega bio je Pastor Maldonado u Vi li jam su, ali }e on zbog kazni koje je dobio po sle Ve li ke na gra de Belgije biti tek 22. na startu. To zna~i da }e se voza~i koji su bili iza wega u tom delu napredovati za jedno mesto na startu, a to su bili Serhio Peres u Zauberu, voza~ ekipe Toro Roso Danijel Rikardo, @erom d’Ambrozio, koji u Lotusu mewa suspendovanog Roma na Gro `a na, i @an-Erik Verw u drugom bolidu ekipe Toro Roso. Velika nagrada Italiji u Monci vozi se od 14 sati.

PARAOLIMPIJSKE IGRE U LONDONU

Sto no te ni ser ke ~e tvr te Na{a `enska reprezentacija u stonom tenisu na paraolimpijskim igrama u Londonu osvojila je ~etvrto mestu. U borbi za bronzu reprezntativke Srbije pora`ene su od Ju`ne Koreje s 3:1. U prvom me~u Mon Sung je savladala Nadu Mati} se 11:4, 11:13, 11:2, 11:5, potom je Jung

Jong savladala Borislavu Peri} Rankovi} s 11:13, 11:6, 11:4, 11:9, Tra~ak nade se pojavio kada je Borislavu Peri} Rankovi} ponbedila Mon Sung s 11:9, 5:11, 11:9, 12.10. Me|utim, u ~etvrtom me~u Jung Jong je bila boqa od Nade Mati} - 15:17, 15:13, 11:9. 11:7.

Mi tro vi} pe ti u ba ca wu ko pqa Srpski atleti~ar Dra`enko Mitrovi} zauzeo je peto mesto u bacawu kopqa na Paraolimpijskim igrama u Londonu. Mitrovi} je u petoj seriji bacio najboqi hitac od 24,34 metra. Srpski atleti~ar je ranije osvojio osmo mesto u bacawu kugle, a zatim srebrnu medaqu u bacawu diska. U bacawu kopqa zlatnu medaqu osvojio je Luis Alberto Feliks Sepeda iz Meksika hicem od 28,07 metara, srebrnu Aleksej Kuzwecov iz Rusije, koji je imao rezultat od 27,87 metara, a bronzanu Manolis Stefanudakis iz Gr~ke hicem od 27,37 metara.

Fe no me nal na Ester Fer her Holan|anka Ester Fer her si gur no je jedna od najve}ih heroina u istoriji paraolimpizma. Ona je u Londonu osvojila zlato u tenisu u kolicima, pobediv{i zemqa-

prethodnih pet me~eva sa Ferher ove godine ukupno je osvojila jedan set, a u Londonu je najdaqe stigla napraviv{i brejk sredinom drugog seta, da smawi na 4:2. Sve je bilo gotovo posle 59 minuta.

Ester Fer her

kiwu Anik van Kot u dva seta – 6:0, 6:3. Verher je tako osvojila ~etvrto uzastopno paraolimpijsko zlato, ali je wen niz pobeda jo{ fascinantniji od toga – Ferher je u Londonu produ`ila niz uzastopnih trijumfa na 470 me~eva! Posledwi poraz do`ivela je jo{ 2003. Sam me~ nije doneo nikakvu neizvesnost jo{ od kada je Ferher u prvom gemu napravila brejk bez izgubqenog poena. Van Kot, kojoj je ovo bilo prvo paraolimpijsko finale, u

Holandija vlada tenisom u kolicima, sve tri medaqe u singlu pripale su wima (Jiske Grifiun osvojila bronzu), a u finalu dubla sastaju se dva wihova para – Ferher igra sa Marjolein Beus protiv srebrne i bronzane iz singla. Od po~etka karijere, 1999. godine, Ferher je osvojila ukupno 42 gren slema i 22 finalna mastersa (ukupno, u singlu i dublu). Od 2002. je na gren slemovima ukupno izgubila ~etiri me~a, tri u finalima i jedno polufinale, dok u singlu nisu pora`eni.

sport

nedeqa9.septembar2012.

KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU [AM PI O NA

OLIM PI JA DA U IS TAN BU LU

Korak do elite

Pobeda i remi U Is tan bu lu je od i- gra no 10. ko lo [a hov ske olim pi ja de. Na {i pred stav ni ci za vr {a va ju u sti lu re zul ta ta po sled wih ko la. Po be du na {oj mu {koj eki pi pro tiv [vaj ca ra ca do neo je Ni ko la Se dlak, ina ~e, uz Mar ku {a, naj u spe {ni ji na{ igra~, a è ne su na pra vi le jo{ je dan mr {a vi re mi sa Ko lum bij ka ma. Na ta {a se od mo ri la i po be di la, a Ma na ko va, sjaj na u pr vom po lu vre me nu, ne mo è se vi {e pre po zna ti - iz gu bi la. Sle di dan od mo ra a po sled we ko lo igra se u ne de qu. Even tu al nim po be da ma na kra ju mo è mo se na da ti da }e pla sma nom ba rem po tvr di ti pro se ~an rej ting i tur nir ski broj. U vr hu obe gru pe je ne iz ve sno ko }e osvo ji ti me da qe iako su Ru si i Ki ne zi fa vo ri ti. Va `ni ji re zul ta ti: Ki na – SAD 2,5:1,5, Ar gen ti na – Ru si ja 1,5:2,5, Jer me ni ja – Ho lan di ja 3:1, Azer bej xan – Ukra ji na 1,5:2,5, ê {ka – Poq ska 1:3, Ma |ar ska – Dan ska 4:0, Ne ma~ ka – Be lo ru si ja 2,5:1,5, Fi li pi ni – Vi jet nam 2:2, In di ja – Ku ba 2:2, Iz rael- Gru zi ja 2:2, Uz be ki stan – Bu gar ska 3:1, Ru mu ni ja – Fran cu ska 2,5:1,5, Gr~ ka – [pa ni ja 2:2, Slo ve ni ja – Hr vat ska 2,5:1,5, Ve ne cu e la – Mol da vi ja 2:2, Sr bi ja – [vaj car ska 2,5:1,5 (Iva ni {e vi} (2645) - Pe le tje

Par ti zan - Por to 27:25 (14:13)

Nikola Sedlak

(2595) re mi, Mar ku{ (2599) – Ga la ger (2513) re mi, Se dlak (2549) - Kur man (2469) 1:0, Po po vi} (2579) – Hug (2469) re mi), itd. Pla sman: 1-3. Ki na, Jer me ni ja, Ru si ja 17, 4. Ukra ji na 16, 58. Ma |ar ska, SAD, Ne ma~ ka, Poq ska 15, 9-15. Ar geb ti na, Uz be ki stan, Fi li pi ni, Ru mu ni ja, Ho lan di ja, Slo ve ni ja, Vi jet nam 14, itd. 27. Sr bi ja 13 bo do va. Na red ni su sret: [pa ni ja – Sr bi ja. @en ska se lek ci ja. Va `ni ji re zul ta ti: Ki na - Ka zakhstan 2:2, Jer me ni ja – Ru si ja 0,5:3,5, Ukra ji na – Poq ska 2,5:1,5, Azer bej xan – Fran cu ska 1,5:2,5, In di ja – Izael 3,5:0,5, Ne ma~ ka – [pa ni ja 3:1, Uz be ki stan – Ita -

li ja 2:2, Mon go li ja – SAD 2:2, Ma |ar ska – Bu gar ska 1:3, Ru mu ni ja - Ho lan di ja 3,5:0,5, Iran – Austri ja 3,5:0,5, Gru zi ja – Vi jet nam 2,5:1,5, Tur ska – Gr~ ka 2:2, Sr bi ja - Ko lum bi ja 2:2 (Boj ko vi} (2392) - Sa la zar (2228) 1:0, Ma na ko va – B. Fran ko 0:1, Sto ja no vi} (2277) – I. Fran ko (2253) re mi, Ra ki} (2300) - ^i ri vi (2212) re mi), itd. Pla sman: 1-2. Ki na, Ru si ja 17, 3. Ukra ji na 16, 4-7. Fran cu ska, Ka zah stan, Ne ma~ ka, In di ja 15, 814. Poq ska, Bu gar ska, Jer me ni ja, Uz be ki stan, Ru mu ni ja, Pe ru 14, itd. 25. Sr bi ja 12 bo do va. U po sled wem ko lu par je Austri ja – Sr bi ja. B. Dan ko vi}

OBA VQEN @REB ZA LEN EVRO LI GU

Partizan na Galatu, Vo{a s Barselonetom Va ter po li sti Par ti za na, Zve zde i Voj vo di ne sa zna li ime na pro tiv ni ka u LEN Evro li gi za se zo nu 2012/13. Cr no-be li pro tiv Se ge da i Ga la ta sa ra ja, cr ve no-be li na Jug i Olim pi ja kos. Voj vo di na pro tiv Bar se lo ne te. Evrop ski va ter po lo po ~i we `i vot bez Pro Re ka, iz ne nad no uga {e nog {am pi o na Sta rog kon ti nen ta. Pr vak Sr bi je Par ti zan, {am pion Evro pe za pret pro {lu se zo nu, igra }e u na red nom ci klu su Evro li ge u Gru pi D, pro tiv ma |ar skog Se ge da, ne ma~ kog [pan da ua, tur skog Ga la ta sa ra ja i eki pe ko ja stig ne iz kva li fi ka ci ja. Po seb no }e bi ti za ni mqi vi du e li cr no-be lih sa tur skim pred stav ni kom, ko ji se ovog le ta po ja ~ao re pre zen ta tiv cem Sr bi je Slo bo da nom Ni ki }em.

On je ve} bio „vi |en” u Cr ve noj zve zdi, u ko ju su u pro te klih me sec da na sti gli An dri ja Pr la i no vi}, Ni ko la Ra |en, De nis [e fik, Bo ris Va pen ski, Du {ko Pi je tlo vi}... Oja ~a ni vi ce {am pion Sr bi je igra }e pro tiv hr vat skog Ju ga, gr~ kog Olim pi ja ko sa, fran cu skog Mon pe qea i jo{ jed nog kva li fi kan ta. No vo sad ska Voj vo di na, po lu fi na li sta pro {lo go di {weg do ma }eg plej-ofa, igra }e u Gru pi C, pro tiv Bre {e, Sin te ze iz Ka za wa i Bar se lo ne tom. Uo~i `re ba na stup su ot ka za li ma |ar ski Va {a{ i ru ski [turm. S ob zi rom na to da su ra ni je, po red Pro Re ka, od u sta li cr no gor ski klu bo vi i dva hr vat ska - Pri mor je i Mla dost, po sta lo je ja sno da u sle de }em iz da wu Evro li ge ne }e bi ti ni jed nog u~e sni ka po sled weg Faj nal fo ra.

OTVO RE NO PR VEN STVO AME RI KE

Bra}i Brajan trofej i rekord Bra }a Bob i Majk Bra jan, osvo ji li su ti tu lu na US ope nu u kon ku ren ci ji du blo va, po {to su u fi na lu sa vla da li In dij ca Le an de ra Pa e sa i ^e ha Ra de ka [te pa ne ka. Bra }a Bra jan, naj bo qi dubl u isto ri ji te ni sa, su sa vla da li in dij sko-~e {ku kom bi na ci ju re zul ta tom 6:3, 6:4. Ovo je ~e tvr ti tri jumf Ame ri ka na ca na gren sle -

dnevnik

mu u Wu jor ku, po {to su ga pret hod no osva ja li 2005, 2008 i 2010. go di ne. Oni su do {li do 12. gren slem ti tu le u ka ri je ri, ~i me su pre te kli le gen dar nog Mar ka Vud for da i To da Vud bri xa, ko ji ima ju 11. Bra }a Bra jan su do sa da pet pu ta osva ja li Austra li jan open (2006, 2007, 2009, 2010, 2011), jed nom Ro lan Ga ros (2003) i dva pu ta Vimbldon (2006, 2011).

Tak mi ~e we }e po ~e ti 26. sep tem bra, a je dan od der bi ja ko la bi }e od i gran u Be o gra du, gde Jug go stu je Cr ve noj zve zdi. Osta li u~e sni ci Li ge {am pi o na bi }e po zna ti po sle do dat nih kva li fi ka ci ja, ko je se igra ju od 14. do 16. sep tem bra u dve gru pe. Gru pa A: Eger, Spar tak Vol go grad, Vu qag me ni, Ha no ver, [ur man i pr vo pla si ra ni iz kva li fi ka ci o ne gru pe A. Gru pa B: Jug, Olim pi ja kos, Cr ve na zve zda, Mon pe qe, dru go pla si ra ni iz kva li fi ka ci o ne Gru pe B. Gru pa C: Bre {a, Voj vo di na, Sin tez Ka zaw, Bar se lo ne ta i pr vo pla si ra ni iz kva li fi ka ci o ne Gru pe B. Gru pa D: Se ged, Par ti zan, [pan dau 04, Ga la ta sa raj i dru go pla si ra ni iz kva li fi ka ci o ne Gru pe A.

BEOGRAD: Ha la Ba wi ca, gle da la ca 1.500, su di je: Han sen i Je ding (Dan ska). Sed mer ci: Par ti zan 2 (1), Por to 4 (3), is kqu ~e wa: Par ti zan 14, a Por to 10 mi nu ta. Cr ve ni kar ton: Ro za rio u 27. mi nu tu (Por to). PAR TI ZAN: Va si} (4 od bra ne), Mi lo {e vi} 3, V. Ili} 1, Me {ter, Ra da no vi}, Pa vlo vi} 1, Mak si} 3, @u jo vi} 1, Ra do va no vi} (14 od bra na), Kaj ga ni}, Ra di vo je vi}, Ili} 2, Ko sta di no vi} 6, Ivo {e vi} 4, Mi tro vi} 5, Mar se ni} 1. POR TO: Bra vo (3 od bra ne), Ra mos, Du ar te 3, Fe ra` 4, Mo ta 3, Al ve{, Spi no la 4, Ama dor 2, La u ren ti no (5 od bra na), Ro ha, Mo re i ra 7, Eli ja{ 1, Ro la, Di ve{ 1, Ro za rio. Ru ko me ta {i Par ti za na sa vla da li su Por to (27:25) i na la ze se na ko rak od pla sma na za Li gu {am pi o na. Por tu gal ci su se pred sta vi li kao tvrd pro tiv nik, ali su cr no-be li ve li kom bor be no {}u us pe li u sa mom fi ni {u da obez be de tri juf. Iz jed na ~e na utak mi ca u pr vom po lu -

Mo me nat s utak mi ce Par ti zan - Por to

vre me nu u ko me je Par ti zan do {ao do pred no sti (14:13). Po ~et kom dru gog po lu vre me na Par ti zan vr lo br zo do la zi do pred no sti od (19:15), ali upor ni Por tu gal ci us pe vli su do 50. mi nu ta da pre o kre nu re zul tat i po ve du sa jed nim go lom raz li ke (24:23).

TRI NA E STI ME MO RI JAL NI TUR NIR „SLO BO DAN ^I LE MI [KO VI]”

Vojvodina osmi put

U ru ko me ta {i ma Voj vo di ne po {lo je za ru kom da osmi put, ~e tvr ti za re dom, po dig nu pe har na me wen po bed ni ku tra di ci o nal nog 13. me mo ri jal nog tur ni ra „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”. Ovo ga pu ta No vo sa |a na su u fi na lu po be di li zre wa nin ski Pro le ter 26:19. Od bra nom tro fe ja iza bra ni ci \or |a ]ir ko vi }a oprav da li su epi tet naj kva li tet ni je eki pe na Me mo ri ja lu, a ti me su na go ve sti li da su naj o zbiq ni ji pro tiv kan di dat be o grad skom Par ti za nu za {am pi on sku ti tu lu.

a ko lek tiv no i sna `no u od bra ni. Za raz li ku od wih No vo sa |a ni su ima li iz u zet no ras po lo `e nog Vu ka {i na Sto ja no vi }a, ko ji je za pr vih 30 mi nu ta imao sto po sto tan u~i nak (9/9). U po sled wa dva mi nu ta pr vog po lu vre me na Voj vo di na je ste kla dva go la vi {ka i ras te re }e no oti {la na od mor. U na stav ku su sre ta no vo sad ski cr ve no-be li su na sta vi li da po ve }a va ju pred nost. Po red Sto ja no vi }a vi {i ni vo igre po ka zao je i gol man Stan ko Aba xi}, {to se od ra zi lo i na re zul tat sku pred nost.

FI NA LE

Voj vo di na - Pro le ter Agro ìv 26:19 (14:12) CRVENKA: Sport ska ha la „Slo bo dan î le Mi {ko vi}”, gle da la ca 300, su di je: Alim pi} i Cr wan ski (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: Voj vo di na 4 (4), Pro le ter 6 (2), is kqu ~e wa: Voj vo di na 4, Pro le ter 16 mi nu ta. VOJ VO DI NA: B. Ra di {i}, Po pov, M. Ra di {i}, Ba ri {i}, Ve se li nov 1, Stje pa no vi} 4, Aba xi} (11 od bra na, 2 sed mer ca), Sto ja no vi} 11 (4), L. Ar se ni} (1 od bra ne), ûp ko vi} 3, Jo {i} 2, Ma ri ja nac 3, Mi lo {e vi}, Mi tro vi} 1, Stan ko vi} 1, ]u }uz. PRO LE TER AGRO @IV: Ili} (8 od bra na), Mo mi rov, Tr ni ni} 2, M. Kne è vi} 1, V. Kne è vi} 1, Bje li ca 1, Ko va ~e vi} 2 (1), â gaq, Lo ja ni ~i} 3, Sto jil ko vi} ( 1od bra ne), Ko ste lac 2 (1), Do ko 2, Ga }i no vi}, S. Di mi tri} 3, Da vi do vi} 1, Goj ko vi} 1. ME^ ZA TRE ]E ME STO

Cr ven ka Ja fa - Ju go vi} Uni met 25:30 (12:18) KVA LI FI KA CI JE ZA SP 2014. Gru pa A Hr vat ska - Ma ke do ni ja Vels - Bel gi ja

1:0 0:2

Gru pa B Mal ta - Jer me ni ja Bu gar ska - Ita li ja

0:1 2:2

Gru pa C Ka zah stan - R. Ir ska Ne ma~ ka - Far ska Ostr va

1:2 3:0

Gru pa D Esto ni ja - Ru mu ni ja An do ra - Ma |ar ska Ho lan di ja - Tur ska

0:2 0:5 2:0

Gru pa E Al ba ni ja - Ki par Slo ve ni ja - [vaj car ska Island - Nor ve {ka

3:1 0:2 2:0

Gru pa F Ru si ja - S. Ir ska Azer bej yan - Iz rael Luk sem burg - Por tu gal

2:0 1:1 1:2

Gru pa G

Azarenka pobedila [arapovu

Lih ten {tajn - BiH Li tva ni ja - Slo va~ ka Le to ni ja - Gr~ ka

Ma lo je bi lo onih ko ji su ve ro va li da Sa ra Era ni mo `e da iz ne na di Se re nu Vi li jams u po lu fi na lu Otvo re nog pr ven stva Ame ri ke. Tro stru ka {am pi on ka US Ope na de kla si ra la je Ita li jan ku u dva se ta (6:1,6:2). Bio je to sa mo lak {i tre ning sna `ne Ame ri kan ke. U dru gom po lu fi na lu Vik to ri ja Aza ren ka je sa vla da la Ma ri ju [a ra po vu. Ru ski wa je na kon pr vog se ta bi la bli `a po be di, ali pr va te ni ser ka na VTA li sti na pra vi la je pre o kret (3:6, 6:2, 6:4).

Cr na Go ra - Poq ska Mol da vi ja - En gle ska

1:8 1:1 1:2

Gru pa H 2:2 0:5

Gru pa I Gru zi ja - Be lo ru si ja Fin ska - Fran cu ska

1:0 0:1

Me |u tim, za hva qu ju }i od li~ nim od bra na ma mla dog gol ma na Ra do va no vi }a i od li~ ne re a li za ci je is ku snog Uro {a Mi tro vi }a cr no-be li su po no vo do {lie u mi ni mal no vo| stvo ko je su u ne iz ve snoj za vr {ni ci sa ~u va li i obez be di li pla sman u fi na le. S. An ti}

CRVENKA: Sport ska ha la „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”, gle da la ca 100, su di je: Ada mo vi} (Cr ven ka) i Mi skin (Som bor). Sed mer ci: Cr ven ka 2 (2), Ju go vi} 6 (3), is kqu ~e wa: Cr ven ka 2, Ju go vi} 6 mi nu ta. CR VEN KA JA FA: Vi tas (9 od bra na, 2 sed mer ca), N. Ra ~i} (7 od bra ne), Mi ri}, Pe ro vi} 7 (1), Ni ko li} 1, Sla vu qi ca, Egi} 1 (1), V. Ra ~i} 1, Ra do wi} 3, Su naj ko, @e ga rac 5, Gu gle ta 4, Pu {i ca, Gru ji ~i} 3, Tun guz, Ivi}. JU GO VI] UNI MET: Pe ro vi} (14 od bra na), Do bri je vi}, Vr go vi} 2, Va si} 8, Be lo{, Kan ka ra{ 3, Ra da ko vi} 5 (2), Ili}, Vug dra go vi} 3, Tra var, Kr sman ~i}, Mi lo sa vqev (1 od bra na), Su xum 4 (1), Vu ~i }e vi} 1, Ste jin 2, Jo ki}, Vu ko vqak 2. Iako ~lan Pr ve li ge, Zre wa nin ci su se po ka za li kao tvrd orah za No vo sa |a ne sve do 28. mi nu ta, Zre wa nin ci su vo di li pot pu no iz jed na ~e nu bor bu (12:12), po zi ci o no su do bro igra li u na pa du,

No vo sa |a ni su od 36. mi nu ta osta li bez Qu bo mi ra Jo {i }a (po vre dio sko~ ni zglob), a u po lu fi na lu pr vog da na osta li su i bez uslu ga Mi qa na Pu {i ce (la te ral ni li ga ment). To je bi la pri li ka da tre -

Ra do wi} naj bo qi sred wi bek Do ma }in i or ga ni za tor „î le to vog me mo ri ja la” pro gla sio je Og we na Ra do wi }a iz Cr ven ke za naj bo qeg sred weg be ka, na po zi ci ji na ko joj je igrao po koj ni Slo bo dan Mi {ko vi}. ner ]ir ko vi} {an su pru ì igra ~i ma sa ma wom mi nu ta òm, a oni su mi svo jom igrom i an ga ò va no {}u vra ti li na naj bo qi na ~in, gde se po seb no is ti cao le vo ru ki Ne ven Stje pa no vi}. U re do vi ma Zre wa ni na ca u dru gom po lu vre me nu sjaj nu par ti ju pru ìo je mla di gol man dva de sto go di {wi @i vo jin Ili}, ko ji je u vi {e na vra ta ma mio apla u ze pri sut ne pu bli ke. U utak mi ci za tre }e me sto sla vi li su ru ko me ta {i Ju go vi }a, ko ji su bez ve }ih po te {ko }a sa vla da li do ma }i na, eki pu Cr ven ke (30:25). Ka }a ni su od 7. do 13. mi nu ta ste kli pred nost od pet go lo va ko ju su odr à va li sve do kra ja su sre ta. Gol man Bo jan Pe ro vi} po no vo je imao svoj dan, dok je Mar ko Va si} po tvr dio da sta sa va u sve bo qeg igra ~a i da }e pred sta vqa ti va àn {raf u po stav ci igre ko ju spre ma tre ner Sve to zar Jo vo vi}. Tre ner do ma }ih Igor De sni ca po ku {a vao je da pro na |e po sta vu ko jom bi po re me tio ri tam Ka }a na. Me |u tim, osim in di vi du al nih kva li te ta mla dih igra ~a Pe ro vi }a, @e gar ca, Gu gle te, Ra do wi }a, te is ku snog Vi ta sa, ko ji su s vre me na na vre me do la zi li do iz ra à ja, Cr ven ~a ni ni su ozbiq ni je ugro zi li svog ri va la. Na osno vu ono ga {to su pri ka za li ru ko me ta {i Cr ven ke u pro te kla dva da na to kom ge ne ral ne pro be pred po ~et ka se zo ne, ste kao se uti sak da ovaj mla di sa stav o~e ku je jo{ jed na gr ~e vi ta bor ba za o~u va we elit nog sta tu sa. J. Ga li} i T. Jo vo vi}

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

In|ijke ipak ja~e Te me rin - @e le zni ~ar 19:27 (9:13) TEMERIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 100, su di je: La bus i Mi li }ev (û rug), sed mer ci: Te me rin 6 (4), @e le zni ~ar 3 (3), is kqu ~e wa: Te me rin 4, @e le zni ~ar 10 mi nu ta. TE ME RIN: Iva nov (7 od bra na), Ma ri ~i} 2, Em ber, Dru go vi} 3 (2), Vu ko vi}, Ni ko li} 6 (2), Em ber, Bla nu {a 1, Te {a no vi} 1, Jan ko vi}, Pa ni} (3 od bra ne), Kre me no vi}, Te pi}, La ki}, Mi ku {ak, Mo ra ~a 2, Li si ca, Pa vlov 4. @E LE ZNI ÂR: Je zdi} (10 od bra na), \or |e vi} 1, Or lo vi} 1, Po po vi} 4, Pre do je vi} 1, Mi li} 1, \u ro vi} 1, Pe tro vi} 5, âm pa 4 (1), Je zdi mi ro vi} 4 (1), Ru pi} 2, Jan ko vi} (6 od bra na, sed -

me rac), Sta me ni}, Cve ti}, Sta ni} 3 (1), Mi ti}. Po sle po be de u Adi, pro tiv pr vo li ga {a Ha las Jo `e fa (30:29), mla da ~e ta tre ne ra Mi la na Vje {ti ce, pru `i la je do bar ot por su per li ga {u iz In |i je. La vov ski su se bo ri le Te me rin ke, pred vo |e ne ka pi te nom Ni ko le tom Ni ko li}, i sve do sre di ne dru gog po lu vre me na pra ti le ri tam da le ko is ku sni jih go {}i. Od 45. mi nu ta, vo da je kre nu la na vo de ni cu @e le zni ~a ra, u ~i jim re do vi ma je bek Jo va na Pe tro vi} ima la naj bo qi re a li za tor ski u~i nak. M. Me ni }a nin

Novosadska nedeqa9.septembar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS u grADu BIoSKopI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.10, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.05, 22.35), „Hrabra Merida” (14.10, 16.10, 18), „Za~in za brak” (20.20, 22.20).

V remeploV

Za devojke iskqu~ivo internat U „Jugoslovenskom dnevniku” koji je izlazio u Novom Sadu od 1930. do 1935. godine objavqen je 9. septembra 1934. ~lanak o neo~ekivanoj novini u doma}em prosvetnom `ivotu: od po~etka teku}e {kolske godine u~enice `enske u~iteqske {kole mora}e da stanuju u {kolskom internatu, ine~e dobro opremqenom.

Direktor {kole je tvrdio da su roditeqi saglasni sa ovom odlukom, koja je ~ak i predvi|ena zakonom o {kolstvu, jer }e se wihove k}eri bezbednije i, {to je naro~ito va`no, jeftinije {kolovati. Svega dve u~enice nastavi}e da poha|aju tre}i razred u~iteqske {kole u Beogradu, odnosno Sarajevu. N. C.

Fo to: S. [u {we vi}

„VOJVODINA FEST” JU^E I DANAS NA [TRANDU

Mamili mirisi i zanatski proizvodi Manifestacija na kojoj se predstavqaju majstori kulinarskih ve{tina i starih zanata, kao i oni koji se tek dokazuju dobrim idejama i kvalitetnim rukotvorinama, pod na zi vom “Voj vo di na fest” tre}u godinu zaredom, prire|ena je ju~e na [trandu, a traja}e i danas do 21 ~as. Qubiteqi dobre hrane mogli su da probaju razli~ita vojvo|anska jela, od paprika{a i kobasica od mangulice, preko ribe i temerinske pite s pasuqem, do kola~a iz Transilvanije, pala~inaka, proizvoda od meda i raznih vina.

Osim pri ma mqi vih mi ri sa koji su se {irili novosadskom pla`om i mamili sladokusce i gurmane, pa`wu posetilaca privukle su i razne zana tli je, ko je su s po no som predstavile svoje radove, neki ~ak po prvi put u Novom Sadu. Vlasnik zanatske radionice „Koc ki ca” iz Su bo ti ce Imre Lerinc svojim proizvodi ma ko ji po spe {u ju raz voj svih detetovih ~ula zainteresovao je mnoge roditeqe, koji su na licu mesta imali `equ da testiraju kreativnost mali{ana. Proizvodi iz wegove

radionice uglavnom odlaze u zabavi{ta, {kole i zdravstvene ustanove, a nameweni su razli~itim uzrastima, kao i deci s nekim vidom invaliditeta. - Prvi put Novosa|anima prezentujem svoj rad i vrlo mi je drago kada primetim intere so va we, jer je ide al na igra~ka ona koja je istovremeno i zabavna i edukativna, s ob zi rom na to da zna wa ste~ena kroz igru du`e traju – ukazao je Imre dodaju}i da je ce la po ro di ca ukqu ~e na u posao koji traje vi{e od 20 godina.

Sa mnogo mawe iskustva, ali ne i `eqe i entuzijazma, tako|e prvi put predstavila je svoje {alove i kape Sawa Ki{ iz Sremske Kamenice. Prvu kapu isplela je svojoj k}erkici pre dve godine i kada je videla kako joj to lako „ide od ruke” nastavila je da plete i povremeno proda nekom poznaniku. Talenat je, kako ka`e, najverovatnije nasledila od bake, i planira da ga razvija daqe. [trand je ju~e bio mnogima omiqena destinacija i pravi izbor, a nadamo se da }e tako biti i danas kada se zavr{ava “Vojvodina fest”. I. D.

Adrenalinski skok „Bangditosa” Tre}eg dana Festivala uli~nih svira~a posebnu pa`wu publike, naro~ito onog dela koji voli adrenalinski skok, izazavao je kaskaderski {ou nema~ke trupe „Bangditos”, koji su izveli svoju ta~ku sino} u 19 ~asova u dvori{tu Sokolskog doma. Automobil koji jurca ostavqaju}i trag spaqene gume, a usput slu`e}i svojoj posadi kao poligon za niz neverovatnih gegova i akrobacija deo je jedinstvene ta~ke „Bangditosa”. Zvezda ve~eri definitivno je hoda~ po `ici Ramon Kelvink Xunior koji je kora~ao iznad Trga slobode malo po-

sle 21 ~as. Na bini u Katoli~koj porti, izme|u ostalih, nastupili su bendovi „Strej dog” i „Zaa”.

na komedija sa iluzijama i snovima”. Ova deseto~lana ekipa dolazi iz Gr~ke i nastupa na Trgu slobode u 21.30 ~asova. Na dana{wem programu nalazi se i pozori{na predstava De~jeg kulturnog centra iz Beograda „Milin posli}”, a glumac Ivan Jevtovi} re`irao je ovaj prvi pravi rokenrol mjuzikl za decu na ovim prostorima. Predstava }e biti izvedena u Katoli~koj porti u 19 ~asova. U MiletiFo to: S. [u {we vi} }evoj ulici u 20.15 ~asova Festival uli~nih svira~a prolaznicima }e svirati duva~ve~eras zatvara uli~no pozori- ki kvintet „Kvintologija” iz {te „Heliks” predstavom „Uli~- Slovenije. J. Z.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Devojka staklenih stopala” Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „Devojka staklenih stopala” Alija [oa. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16 do 16.05 sati na broj telefona 528765. Kwige ~itaoci mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj ulici 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova. Zaba~eni i snegom okovani arhipelag Zemqe Svetog Haude popri{te je neobi~nih pojava. ^udna krilata stvorewa lete po zale|enim mo~varama, albino

ìvotiwe skrivaju se u {umama pokrivenim snegom, meduze sijaju u dubinama okeana, a Ajdu Maklerd je zadesila zastra{uju}a metamorfoza – polako se pretvara u staklo, od stopala navi{e. Ajda se vra}a u tu ~udesnu zemqu, gde misli da se staklo za~elo, u nadi da }e mo`da prona}i ~oveka koji bi mogao da je izle~i. Mida Kruk je mladi usamqenik koji je ~itav ìvot proveo na ostrvu. Dok pomaè Ajdi da se nosi s neda}ama, ona polako omek{ava wegovo stegnuto srce i izme|u wih po~iwe da se ra|a qubav. Wihova najve}a dragocenost jeste vreme – a ono isti~e velikom brzinom. A. L.

Deùra apoteka „Sajmi{te” Apoteka „Sajmi{te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra danas od 7 do 20 sati. No}no deùrstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa9.septembar2012.

NA 41. BRAN KO VOM KO LU

Mla dim pe sni ci ma uru ~e ne na gra de Na gra da „Stra ì lo vo” za naj bo qe kwi ge ob ja vqe ne u edi ci ji „Sa vre me na po e zi ja” Bran ko vog ko la uru ~e na je ju ~e na Stra ì lo vu ovo go di {wim la u re a ti ma Du brav ki Mi len ko vi} i Ve li bo ru Si ki mi }u, dok je Alek san dri Ma ri lo vi} pri pa la spe ci jal na na gra da za naj bo qu pr vu sa mo stal nu kwi gu pe sa ma mla dih auto ra do tri de set go di na. Du brav ka Mi len ko vi} do bi la je na gra du za kwi gu „Me lem-pe sme”, Ve li bor Si ki mi} za zbir ku „Zvje zdar nik”, a Alek san dra Ma ri lo vi} za „Mi raz u zvi je zda ma”. Uru ~e we pri zna wa upri li ~e no je u okvi ru 41. Bran ko vog ko la, ko je tra je od 7. do 17. sep tem bra u Srem skim Kar lov ci ma, No vom Sa du i Stra ì lo vu. Sve ~a nost je usle di la po sle obi la -

Fo to: B. Lu ~i}

ska gro ba Bran ka Ra di ~e vi }a, po red ko ga je pe snik De jan Alek si} po lo `io cve }e. Na

Stra `i lo vu je ju ~e odr `an i mi ting po e zi je na kom je u~e stvo va lo vi {e od 30 umet ni ka.

U na stav ku pro gra ma dru gog da n a 41. Bran k o v og ko l a, u Grad skoj bi bli o te ci u No vom Sa du pred sta vqe na je po e zi ja pe sni ka ro man ti ~a ra iz „An to l o g i j e srp s ke po e z i j e (1847–2000)”, a pri li ku da se pred sta ve do bi lo je i tro je do bit ni ka na gra de „Stra `i lo vo”. Da nas na pro gra mu u 10 sa ti kraj ~e sme „^e ti ri la va” u cen tru Srem skih Kar lo va ca je ju bi lar ni 25. pe sni~ ki tur nir u {a hu, a u 20 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne u No vom Sa du bi }e re ~i o srp skim na rod nim obi ~a ji ma u Dal ma ci ji, ta~ ni je o ~u v a r i m a Hri s to v og gro b a. U~e stvu ju Slo bo da na ka Ro si}, Si mo ni da Stan ko vi} i oj ka~ ka gru pa „Pli tvi ce”. Z. Ml.

dnevnik

DA NAS ZBOG BI CI KLI STI^ KE TR KE

Auto bu si za Srem me wa ju tra su Zbog bi ci kli sti~ ke tr ke „Tro fej sa jam skih gra do va” da nas }e od 10 do 14.30 ~a so va auto bu si na grad skim li ni ja ma 3 (Pe tro va ra din - Cen tar - De te li na ra), 9 i 9 a( No vo na se qe - Li man - Pe tro va ra din) i na pri grad skim li ni ja ma 61 (Srem ski Kar lov ci Vi no grad ska), 62 (Srem ski Kar lov ci - Du da ra) i 64 ( za Bu ko vac) i}i dru gim pu tem. Auto bu si na ovim li ni ja ma }e se ume sto Be o grad skom i Pre ra do vi }e vom uli com kre ta ti Ke jom Sko je va ca i Req ko vi }e vom uli com do ras kr sni ce sa Pre ra do vi }e vom, oda kle }e se vra ti ti na re dov nu tra su. Auto bus na li ni ji 69 ( Srem ska Ka me ni ca - ^ar dak ume sto Va ra din skim mo stom }e sa o bra }a ti mo stom Slo bo da, a sa pe tqe na Mi {e lu ku ukqu ~i }e se na re dov nu tra su. I u su prot nom sme ru auto bu si }e sa o bra }a ti iz me we nim de lom pu ta. Za li ni je 3, 9, 9 a, 61, 62 i 64 bi }e otvo re na pri vre me na sta ja li {ta na Ke ju Sko je va ca i kod Va ra din skog mo sta, i na uglu [e no i ne i Req ko vi }e ve (kod To~ ka). Sve na ved ne li ni je na iz me we nim de lo vi ma tra se ko ri sti }e po sto je }a sta ja li {ta dru gih li ni ja. Z. D.

PO SAO ZA [AN KOM VI [E OD OBI^ NOG KO NO BA RI SA WA

Bar men „ari sto kra ta” me |u za na tli ja ma „Za do vo qan gost je bu du} nost za sve nas”, pa ro la je ko jom se vo de bar ten de ri u No vom Sa du, dok ne gde, iza {an ka, na se bi svoj stven na ~in pri pre ma ju pi }e go sti ma. Ovaj po sao, ili, mo è se re }i, di sci pli na, ne ob u hva ta pu ko uslu ì va we go sta jed no stav nim po te zom va |e wa fla {e iz fri ì de ra, ve} bar ten ding pod ra zu me va ce lo ku pan rad u ba ru. - „Bar men je ari sto kra ta me |u za na tli ja ma”, ka zao je me ni moj ma ster –pri se }a se je dan od ~u ve nih no vo sad skih bar ten de ra i pred sed nik udru è wa „Bar meNS” Ran ko Spa so je vi}. - Jo{ od vre me na ka da su pr vi bar me ni

Obu ka o kok tel kul tu ri Bar ten ding je po sao ko ji zah te va usa vr {a va we ra da u ka fa ni. Ka ko bi pro mo vi sa li ovaj za nat i kok tel kul tu ru, Udru è we „Bar meNS” or ga ni zu je obu ke bar me na ko je tra ju {est ne de qa. Ka ko je re kao pred sed nik Udru è wa Ran ko Spa so je vi} kurs se or ga ni zu je u sa rad wi sa Udru è wem bar me na Sr bi je, a po la zni ci do bi ja ju svet ski pri zna te ser ti fi ka te Svet ske fe de ra ci je bar me na (IBA). - To kom obu ke, kan di dat se upo zna je sa ce lo kup nim ra dom u ba ru i sa vla da va teh ni ke pri pre ma wa kok te la, {ej ko va we, sla ga we, me {a we i dru go. Ni su u pi ta wu sa mo al ko hol na pi }a, oni u~e i o ka fi, ~a ju, vi nu, pi vu, bez al ko hol nim na pit ci ma, slo bod nom si pa wu, fler ten din gu. Pri ja vqi va we je na mejl rankobar@gmail.com, preko fejsbuk strane „BarmeNS”, a moè i na broj telefona 063/538-126. po ~e li da me {a ju i slu è pi }a po ~et kom 19. ve ka, ta se pro fe si ja sma tra la pri li~ no „gla mu ro znom”. To je obi~ no sli ka ko ju ima ju qu di sa dru ge stra ne ba ra. Vr lo ma lo qu di ika da sa zna ko li ko je po sve }e no sti, obu ke, sa mo po u zda wa i na por nog ra da po treb no da bi ne ko bio do bar bar men. Slu è we pi }a isto je kao i ples u bal skoj dvo ra ni s tim {to }e, u oba slu ~a ja, svi qu di pra vi -

Sa jam le pih stva ri Ma li sa jam le pih stva ri bi }e odr `an da nas od 13 do 20 ~a so va u Stu di ju „M”. Na saj mu }e bi ti iz lo `en na kit, tor be i nov ~a ni ci, opre ma i igra~ ke za de cu, pri rod na ko zme ti ka, ode }a...Ulaz je bes pla tan. B. M.

ti iste po kre te, ali }e ne ki u to me bi ti gra ci o zni ji i ele gant ni ji od dru gih. Spa so je vi} se u ove vo de upu stio pre go to vo dve de ce ni je, naj pre kao ko no bar, a po tom se pre o ri jen ti sao na {ank, ko ji mu je de lo vao zah tev ni je. Uhva tio se i li te ra tu re ka ko bi se do u ~io o na ~i ni ma pri pre ma wa i ser vi ra wa raz li ~i tih svet skih na pi ta ka. Pre ma we go vim re ~i ma, ta -

da to ni je bi lo ni ma lo la ko, jer in ter ne ta ni je bi lo, a da bi se do {lo do kva li tet ni jih kwi ga, mo ra la se upo tre bi ti iz u zet na upor nost. Obu ku je imao u Udru -

è wu bar me na ta da {we Ju go sla vi je, u Be o gra du, a ka ko ka è, usa vr {a va we tra je i da nas. - Mo ja „di sci pli na” je ceo bar, jer se od li~ no sna la zim u svim ka te go ri ja ma pi }a, ka ko al ko hol nim ta ko i bez al ko hol nim. Ta ko |e, slu ìm se „fler ten din gom”, od no sno atrak tiv nim pri pre ma wem kok te la ka da fla {e i {ej ke ri „le te” oko me ne. Kok te le mo gu da kre i ram iz gla ve, da opi {em wi ho ve ka rak te ri sti ke i aro mu, a da ih i ne pro bam- pre do ~io je sa go vor nik. Po re de }i bar ten ding u ino stran stvu i u Sr bi ji, Spa so je vi} na vo di da kod nas on za o sta je u or ga ni za ci o nom smi slu. Sma tra da je po zi ci ja bar me na u sve tu, pre sve ga u Ame ri ci, mno go is tak nu ti ja, jer su oni svo je vr sni {o u me ni ko ji za ba vqa ju i uslu ù ju go ste. Ka ko ka è, „pre ko” je ak ce nat na bar me ni ma, a ne na ko no ba ri ma, kao kod nas, i u sve tu u mno gim klu bo vi ma uop {te ne po sto je ko no ba ri, pa go sti sa mi do la ze na bar po pi }e. - Ugo sti teq stvo je pri li~ no pod lo `no svim po re me }a ji ma u dru {tvu, ka ko ne ga tiv nim ta ko i po zi tiv nim. U tren du sa kri zom, go sti se pr vo od ri ~u ka fa ne, ali, za to, ~im ta kri za ma lo po pu sti, svi se vr lo ra do vra }a ju u ka fa nu da to pro sla ve. Sve u sve mu, ako svoj po sao oba vqa te ko rekt no, za vas }e uvek bi ti po sla- za kqu ~io je Spa so je vi}. A. Je ri ni}

Fo to: S. [u {we vi}

Pre zen to van naj no vi ji Ze tor trak tor Pre zen ta ci ja Ze tor trak to ra pri re |e na je ju ~e na Rim skim {an ~e vi ma na par ce li po red kom pa ni je „Agro voj vo di na me ha ni za ci ja”, ko ja je go to vo dve go di ne za stup nik i di stri bu ter ove isto i me ne ~e {ke fa bri ke. Po se ti o ci su ima li pri li ku da vi de ne ko li ko iz lo `e nih Ze tor trak to ra, od mo de la iz 1960. go di ne do naj no vi jeg For te ra HSX 140, a ka sni je su mo gli da ih po sma tra ju u ra du sa obrt nim plu gom, sa ger mi na to rom i sa krat kom ta wi ra ~om fir me „Lem ken”. Uvod nu re~ imao je di rek tor „Agro voj vo di na me ha ni za ci je” Dra gan Kr stin, ko ji je is ta kao zna ~aj sa rad we sa Ze to rom, a pod se tio je da po me nu to pred u ze }e ve} de set go di na ra di i sa ki ne skim „YTO” trak to ri ma. - „Agro voj vo di na me ha ni za ci ja” je us po sta vi la sa rad wu sa Ze to rom i po no vo po ~e la da vra }a ne ka da {wi imix. Za ma we od dve go di ne ko li ko sa ra |u je mo pro da li smo vi {e od 70 ko ma da,

a za nas ko ji smo u tom po slu taj broj je vre dan po {to va wa. Na da mo se da }e sa rad wa tra ja ti du go i da }e za dve go di ne Ze tor trak to ri po sta ti broj je dan iz na {eg pro daj nog pro gra ma – re kao je po mo} nik di rek to ra Mir ko Kal kan. Glav ne ka rak te ri sti ke Ze to ra su te {to je to jed no sta van trak tor, ne ma mno go elek tro ni ke, te vla snik mo è sam da ga odr à va i do sta je jef tin u tom smi slu. - U kon ku ren ci ji od 60 trak to ra, Udru è we ne ma~ kih po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a pro {le go di ne je oce nio Ze to rov trak tor For te ra 135 kao dru go pla si ra ni, od mah na po zi ci ji iza trak to ra Fent va rio, ko ji se po ka zao kao naj ma wi po tro {a~ u ka te go ri ji trak to ra do 90 ki lo va ta. U pi ta wu je naj pro dav ni ji mo del ko ji sa da ima i po boq {a nu ver zi ju For te ra HSX 140 – na po me nuo je eks port me na xer fa bri ke Ze tor Pa vel Ja ho da. I. D.

OPAO BR OJ VEN ^A WA U MA TI ^AR SKOM URE DU

Sud bo no sno „da” sve ~e {}e u re sto ra ni ma Mla den ci {i rom sve ta, pa i u Be o gra du u po sled we vre me, svoj dan pr o sla vqa ju na naj o ri gi nal ni je na ~i ne, ta ko {to se ven ~a va ju pod vo dom, na pla ni ni, u zo o lo {kom vr tu, a ne ki sud bo no sno “da” iz go va ra ju pri li kom sko ka sa pa do bra nom. U No vom Sa du ove eg zi bi ci je ni su u{le u tra di ci ju. - Je di na dva neo bi~ na ven ~a wa ko jih se se }am su bi la u ba lo nu ko ji je le teo iz nad gra da i na mo stu Slo bo de dok je jo{ uvek bio u iz grad wi, ali to je sve bi lo pre ne ko li ko go di na - ka è po mo} nik na ~el ni ka za gra |an ska sta wa Bi qa na Dra gin. – Ipak, sve ~e {}e se tra ì da ma ti ~ar do |e u re sto ran, dok se u od no su na pre tri go di ne, br oj mla de na ca ko ji se ven ~a va ju u op {ti ni sma wio. Re sto ra ni i ho te li ko ji da nas, osim ru~ ka ili ve ~e re nu de i cve }e, de ko ra ci ju, pr ska li ce, bu du }im bra~ nim pa ro vi ma pru à ju lep am bi jent za ven ~a we, bez po tre be za {et wom do op {ti ne i na zad. - Uglav nom su to ve }i ho te li, a ve li ki br oj ven ~a wa se od i gra va i na ri bar skom ostr vu. U od no su

na pret hod ne go di ne ka da su se pa ro vi ven ~a va li uglav nom vi ken dom, da nas se ova ce re mo ni ja de {a va sva ki dan. Ima mo i mno go slu ~a je va ka da do |u mla den ci u op {ti nu da se ven ~a ju sa mo u prat wi ku mo va, a tek po sle ne ko li ko me se ci na pra ve kom plet nu svad bu i za ve tu ju se u cr kvi- ka è Dra gin. Ni ma sov no ven ~a we, ko je se mo è kva li fi ko va ti kao neo bi~ ni je, ni je za ì ve lo u na {em gra du. Na kon uspe {ne pre mi je re ko lek tiv nog ven ~a wa pre tri go di ne, No vi Sad se pri kqu ~io evrop skim gra do vi ma ko ji po pu la ri zu ju ovu ma ni fe sta ci ju. Ta da je ta~ no 50 pa ro va re klo „da”, a ce re mo ni ja je bi la bes plat na. Ciq ma ni fe sta ci je bio je da se mla dim pa ro vi ma po mog ne da do bi ju ven ~a we iz sno va. Za tu pri li ku su, uz po mo} spon zo ra, mla den ci ma bi le bes plat no obez be |e ne ven ~a ni ce, ku po vi na bur mi sa ve li kim po pu stom, bi der ma je ri, fo to gra fi je, svad be no pu to va we i dru gi po klo ni. Me |u tim, pr o {le go di ne je to iz o sta lo, a ka ko se ~i ni, i ove su A. Var ga sla bi iz gle di da bu de odr à no.

Fo to: S. [u {we vi}

Zvu ci pol ke od je ki va li cen trom

Na kon {to je Dru {tvo Slo ve na ca “Kre da ri ca” iz No vog Sa da po se ti lo i pred sta vi lo voj vo |an sku i slo ve na~ ku mu zi ku u Du ple ku kod Ma ri bo ra, usle di la je uz vrat na po se ta du va~ kog or ke stra iz tog me sta na {em gra du. Go sti iz Slo ve ni je su naj pre ima li kon cert u Si na go gi, a ju ~e su de fi lo va li uz ma `o ret ki we Tr gom slo bo de, Zmaj Jo vi nom i Du nav skom uli com. Di ri gent du va~ kog or ke stra Da mjan Ko la ri} ka `e da su pr vi put u No vom Sa du i da su odu {e vqe ni go sto prim stvom. Mi lan Bi re{ iz „Kre da ri ce” na po mi we da je ova sa rad wa naj bit ni ja zbog to ga {to ne gu je tra di ci ju i kul tu ru slo ve na~ kog na ro da. „Kre da ri ca” je osno va na 1997. go di ne, a osim or ke stra ima i hor i or ga ni zu je ~a so ve je zi ka. I. D.

OGLASi

dnevnik

IZ DA JEM dvokrevetni apartman i dvokrevetne sobe, Vrdnik, blizina bazena. Telefon 063/7511-606. 59795

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 59851 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 59852 ^A SO VE bezbedne vo`we daje iskusan instruktor svih kategorija, povoqno! Telefon 063/8072928. 59983

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 59853 ME \U NA ROD NI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333. 60089

IZ DA JEM name{tenu sobu sa upotrebom kupatila u naju`em centru Novog Sada, blizu svih fakulteta. Telefon 064/2615846. 59156

IZ DA JEM sobu komfornu u strogom centru, za jednu devojku, od 1. 10. 2012. godine. Telefon 66-24-448. 59918 PO TRE BAN cimer u okolini centra u dvosobnom name{tenom stawu, ima CG. Telefon 021/ 6619 - 263. 60086

IZDAJEM garsoweru 28m2 kod Suda i 24m2 u Bele Wive - Podbara. Telefon: 060/418-3223. 60174 IZ DA JE SE ekskluzivan nov dvosoban stan 42m2, II sprat sa liftom, Augusta Cesarca, centar-bulevar, sa garaòm, kompletno opremqen italijanskim name{tajem, klimatizovan 200 evra. Telefon 063/517-846. 649407 IZ DA JE SE troiposoban salonac u strogom centru kod Izvr{nog ve}a, I sprat, kompletno name{ten, klima, telefon, internet, kablovska, ve{ ma{ina, TV, mogu i vi{e studenata 250 evra. Telefon 063/517-846. 649408 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefone: 065/20-19-004, 062/277-290, www.solis-nekretnine.com. 649330 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna nova garsowera 26m2, kompletno name{tena sa 2 leàja, na prvom spratu. [ifra: 23792. Telefoni: 065/20-19-013, 021/427277, www.solis-nekretnine.com. 649335 IZ DA JEM poluname{tenu garsoweru u Arse Teodorovi}a, CG, 28m2, cena 110E i 24m2 -odvojena kuhiwa, 1. sprat, CG - Somborski bulevar. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 649375 IZ DA JEM u Radni~koj jednosoban stan 32m2 i na Limanu dva jednoiposoban stan 40m2, oba kompletno name{tena. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649525

IZ DA JEM na Novom nasequ lep jednoiposoban stan 44m2, name{ten za 120E, i 125m2 u Radni~koj prazan, nov. Telefoni: 021/528-137, 063/538-166. 649526 IZ DA JEM novu, name{tenu garsoweru u centru Novog Sada, za jednog studenta. Telefon 063/566-426. 59819 IZ DA JEM komforan, nename{ten stan, 50m2 u ulici Bra}e Jovandi} 9. Telefon 063/ 514-418. 58485 IZ DA JEM stan u Novom Sadu u Ul. Danila Ki{a br. 39, novogradwa, name{ten, centralno grejawe, parket. Telefon: 023/524-735 i 062/221-004. 59455 IZ DA JEM kompletno name{ten jednoiposoban i jednosoban stan u Jevrejskoj ulici 23. Studentski grad udaqen 1000m. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 59482 IZ DA JEM kompletno opremqen troiposoban stan od 80m2, Ulica Laze Kosti}a, kod Sepnsa. Telefon 063/77-22-321. 59567

IZ DA JEM name{tenu garsoweru dvema studentkiwama ili studentima, zaposlenoj devojci na du`e vreme. Telefon 064/4952319. 59638 IZ DA JEM stan, dvosoban, 64m2, 3. sprat, cg, dve terase, Maksima Gorkog. Cena 150 evra Telefon 064/307-80-01. 59796 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici kod Sajma. Telefon 064/147-39-56. 59803 IZ DA JEM kompletno opremqen dvosoban stan kod Limanske pijace. Tel. 063/566-426. 59820 IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod Socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru ili studentkiwama. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148. 59824 IZ DA JEM jednosoban stan na Novom Nasequ. Telefon 063/8409-574. 59840 IZ DA JEM name{ten 3, 5 soban stan, Liman 4/II sprat, 93m2, 300E + depozit. Telefoni: 063/58-9811, 021/63-34-104. 59842 IZ DA JEM kompletno name{ten jednosoban stan na mansardi u blizini Univerziteta. Telefon 064/22-156-28. 59858 IZ DA JEM sobu za jednu studentkinu na Beogradskom keju. Telefon 524-854. 59864 IZ DA JEM dvosoban, komforan name{ten stan kod @elezni~ke stanice. Odmah useqiv. Telefoni: 022/461-744, 063/461-501. 59866 IZ DA JEM nov dvosoban stan u Bra}e Ribnikara preko puta pumpe, II sprat, cg, 53m2, 200 eura. Tel. 021/66-11-700. 59884 IZ DA JEM dvosoban stan name{ten na Limanu. telefon 064/891-3849, 060/0652-003. 59898 IZ DA JE MO prazan jednoiposoban stan, 45m2, Ulica bra}e Ribnikar, drugi sprat, lift, terasa, telefon, kablovska, klima, podrum. Telefoni: 064/1268-268, 021/522-037. 59924 IZ DA JEM lepo name{ten mawi jednosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon: 063/765-3632. 59954 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, centar, prvi sprat, ozbiqnom bra~nom paru ili zaposlenim mu{karcima. Telefon 064/1418901. 59958 IZ DA JEM garsoweru sa upotrebom kuhiwe i kupatila blizu Futo{ke pijace. Telefon 021/522501. 59963 IZ DA JEM jednosoban, 40m2, nename{ten stan u Ulici [ekspirovoj, kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 59969 IZ DA JEM dvosoban name{ten komforan stan studentima - |acima ili mladom bra~nom paru. Novi Sad, Telep, Drvarska 22. Telefoni: 062/319-330, 021/6392709. 59978 IZ DA JEM jednosoban stan u zgradi kod fakulteta za studente iz Vojvodine. Telefon 063/8072928. 59982 IZ DA JEM jednoiposoban komforan stan, kod Sajma, 45m2 (dve odvojene sobe) studentima ili mladim zaposlenim osobama odmah useqiv. Telefon 6390-326, 063/1267-358 59990

nedeqa9.septembar2012.

IZ DA JE se name{tena garsowera kod Medicinske {kole, 3. sprat, lift, dvori{na strana, TV, kablovska, gradsko grejawe, 130 evra. Telefon 063/77-62-588. 59999 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 22m2 u @elezni~koj ulici za jednu osobu, prvi sprat, CG, kablovska, telefon, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/7717-884. 60037 IZ DA JEM komforanu garsoweru 30m2, centar, telefon, centralno grejawe, kablovska, ve{ ma{ina. Telefoni: 064/11-36-076, 021/552-270. 60043 IZ DA JEM superkomfornu garsoweru sa internetom na Novom nasequ na duè vreme. Telefoni: 402-491, 064/241-92-05, od 1. 9. 2012. godine. 60045 IZ DA JEM dvosoban 60m2 komforan name{ten stan i mawi jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefoni: 021/456765, 069/4456765 i 064/1381313. 60062 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Straìlovskoj ulici, kod Buda bara. Telefon 063/567-139. 60064 IZ DA JE SE dvosoban name{ten stan sa TV-om, kablovskom, ve{ ma{inom, Ulica Pariske komune blizu Sajma i Med. fakulteta. Telefon 063/749-55-86. 60067 IZ DA JEM dvosoban 57m2, komforan, lepo name{ten stan, blizu fakultetima, Ulica Dragi{e Bra{ovana. Telefoni 064/2774364, 021/6364-959. 60076 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Telefon 021/465-815, 064/4420-331. 60080 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522202. 60102 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan od 54m2 u M. Kraqevi}a. Telefoni: 6330891, 062/8586667. 60109 IZ DA JEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, tre}i sprat, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon 063/501-273. 60110 IZ DA JEM, kod Sajma, dvoiposoban name{ten stan, 70m2, kompletno opremqen. Tel.: 063/7167-510, 021/6310-391. 60024 IZDAJEM jednosoban stan 32m2 na Salajci. Telefon 021/6322888, 063/580-301. 60145 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, visoki parter, Stanoja Stanojevi}a 4. Komplet renoviran, 33m2. Telefon 063/8074-411. 60151 SALONSKI stan 140m2, strogi centar, drugi sprat, 100% renoviran, dva ulaza, stanovawe ili tiha delatnost na duì period. Telefon 063/8074411. 60152 IZDAJEM povoqno jednoiposoban stan na Limanu 4, kod Mornarice. Zvati 063/514-771. 60180

TRO ^ LA N A po ro di ca iz Som bo ra tra `i le po na me {ten ili pra zan stan u No vom Sa du. Pla}a mo una pred. Te le fo ni: 021/6622-746, 062/518-545. 59964 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 60103 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533 60104 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202 60105

KU PU JE MO stan u Novom Sadu, dajemo Audi A-4 + doplatu 13.000e. Samo ozbiqne ponude. Telefoni: 021/526-387, 063/518546. 59965 IMA MO 40.000e, kupujemo stan u Novom Sadu, svi koji ne{to imate - javite se! Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 59966 KU PU JEM stan do 55m2 do 5. sprata po mogu}nosti klasi~nog rasporeda u okolini MUP-a, agencije iskqu~ene. Telefon: 069/165-0941. 60004 U NO VOM SA DU, kupujem od vlasnika dvosoban stan za sebe, ukwi`en, bez agencije. Telefon: 063/528-759. 60005

DOR ]OL, 33m2, studio, III, lift, ukwi`eno, od investitora. Telefon 063/107-11-11. 59620 LUK SU ZAN dupleks 83, 4m2 na Novoj Detelinari + gara`a 17m2 prodajem povoqno, stop agencijama. Telefon: 062/622249. 60058

JEDNOSOBAN 37m2, Bul. Kraqa Petra, ukwièn, terasa, lift. Telefon: 064/11-43-730. 60175 GARSOWERA, 28m2, ukwièna, terasa, preko puta Futo{ke pijace, ]irpanova ulica, cena 31.700E. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-43-73-0. 60176 PRO DA JEM sobu - dvori{nu garsoweru od 8m2 u centru. Cena 7.300 evra. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 649339 GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 31.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 649381 BUL. OSLO BO \E WA, u novijoj zgradi, ukwièna kompletno name{tena garsowera, cena 27.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 649382 LI MAN, noviji, odli~an, ukwièn, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 649383 SA TE LIT, novija ukwièna garsowera, cena 18.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 649385 HIT NO!!!! Nova Detelinara 18m2 garsowera, 1. sprat, lift, CG, useqivo, cena 19.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963. 649371 PRO DA JE SE komforna nova garsowera u zgradi vrhunskog kvaliteta, sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 evra. [ifra:23614. Telefoni: 060/0189422, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 649336 UKWI @E NA garsowera na Limanu 2 u bilizini fakulteta 26m2 za 33.000 evra. [ifra:23656. Telefoni: 065/2019011, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 649337 PRO DA JE SE odli~na nova garsowera 27m2 na Somborskom bulevaru, 2. sprat, lift, terasa, cena 30.000 evra. [ifra:22371. Telefoni: 065/2019-011, 021/6624325, www.solis-nekretnine.com. 649338 GAR SO WE RA - 20m2, ukwièna, odmah useqiva, perfektno stawe, CG, cena 18.300E nije fiksno. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200. 649361 UKWI @EN 27m2 - 28.000E, odvojena kuhiwa, zgrada â&#x20AC;&#x17E;Budu}nostiâ&#x20AC;? i 26m2 za 25.900E, CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963. 649364

nedeqa9.septembar2012.

GAR SO WE RA 29m2 u strogom centru, Wego{eva, prizemqe, centralno gradsko grejawe, visoki plafoni, pogodna za kancelariju, ukwièna 29.000. Telefon 063/517-846. 649413 GAR SO WE RA, 29m2, III sprat. Hitna prodaja. Nova Detelinara. Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90. 649424 SA JAM 24m2, prvi sprat, terasa, ukwièno u idealnom delu. Telefoni: 444-107, 633-7853. 649436 DE TE LI NA RA, ukwièna 27m2, I sprat+terasa 8m2, 21.000E. Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 649433 JAN KA ^ME LI KA, 19m2 16.000E, garsowera u zgradi, V sprat bez lifta, sa name{tajem, predato na legalizaciju. Telefoni: 063/441-663, 021/526-622. 649428 SOM BOR SKI BU LE VAR nova, I sprat, 27m2 - 22.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743. 649421 GAR SO WE RA, Park City, 28m2 i garsowera Nova Detelinara-Sajam, 28m2, odli~na. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 649452 NA NO VOJ DE TE LI NA RI 26m2 na prvom spratu, ukwièn, terasa, lift, cena 28.900. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom. 649458 CEN TAR - nova ukwièna garsowera u kvalitetnoj zgradi, cena sa kompletnim name{tajem i tehnikom, prvi sprat, terasa, centralno gradsko grejawe, IDS 61919 cena: 28.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 649507 GAR SO WE RA!!! Kod Medicinskog fakulteta od 21m2!!! Hitno i povoqno!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 649514 PRE KO PU TA „DNEV NI KA” u mirnoj ulici lepa garsowera 26m2, ima terasu za 29.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649528 PRO DA JEM nove ukwiène garsowere 24m2 na I i III spratu. Lift, terasa, izvanredna zgrada. Janka Veselinovi}a kod Sajma. Povoqno! Telefon 063-108-8017. 649485 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva GA 24m2, Laze Lazarevi}a, III sprat, odv. kuhiwa, cena 22.900. Tel. 021/523-700, 063/536212. 650728 IZA LU TRI JE, ukwièn jednosoban stan 37m3, funkcija jednoiposobnog, kompletno sre|en, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 649548 NO VI JI, odmah useqiv stan 31m2 na Bulevaru kraqa Petra kod SUP-a. Terasa, ostava. Cena sa kompletnim name{tajem 28.900E. Telefon 063/108-8017. 649484 KOD MER KA TO RA i Limanskog parka jednosoban stan od 28m2 niè spratnosti mirno okruèwe odmah useqiv ukwièn. Pozovite 063/500-213. 649515 OD LI ÂN, renoviran jednosoban stan od 28m2 u [ekspirovoj ulici kod limanskog parka. Brzo useqiv, ukwièn. Cena 27.000E. Telefon 063/777-6233. 649488 OD LI ÂN jednosoban stan sa mogu}no{}u pregra|ivawa 37m2 Ka}e Dejanovi}, II sprat, ukwièn, ima terasu. Cena 31.000. Telefon 063-504-799. 649489 OD LI ÂN, renoviran stan 41m2 Felegi Tivadara kod @. stanice. Useqiv, ukwièn, terasa. Cena sa kuhiwom i klimom 35.000. Telefon 063-1088-017. 649490 OD LI ÂN, nov, ukwièn stan od 35m2 u delu ku}e na Podbari u Ulici Save Vukovi}a. Bez ulagawa, hitno, 20.000E. Telefon 063/777-6233. 649494 NA NO VOJ DE TE LI NA RI 30m2 pred useqewem gradi „Moj Dom” povrat PDV-a cena 31.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649459 OD LI ÂN jednosoban stan kod Limanskog parka 28m2 odvojena kuhiwa sa prozorom cena 28.000. Ponuda stanova na www.nekrenine-mojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 649460

NA LI MA NU I odli~an jednosoban stan kod Ekonomskog fakulteta na prvom spratu ima terasu i lift ukwièn 40m2, cena 42000. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekrenine-mojdom.com. 649461 JED NO SO BAN Liman I, ukwièn, prvi sprat bez ulagawa 40m2, cena sa name{tajem 41.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 649446 KOD MA STER CEN TRA na Sajmu 30m2 na prvom spratu, ukwièn 33.000. [ifra 1003653. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649463 VOJ VO DE MI [I ]A. Jednosoban, 33m2, V bez lifta - 34.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/78099-09. 649420 NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, centralno grdsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwièn, useqiv 35.000. Telefon 063/517846. 649414 KLA SI ÂN jednosoban stan u samom centru, 40m2 - za samo 33.000 evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwièn. [ifra:22610. Telefoni: 021/520-231; 063/433738. 649340 KLA SI ÂN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwièn i odmah useqiv, 30m2 - cena 29.000 evra. [ifra:23937. Telefoni: 064/2003103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 649341 IZ U ZET NO dopadqiv noviji jednosoban stan 29m2, na odli~noj lokaciji. Ukwièn i odmah useqiv. Telefon 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 649342 S. DE TE LI NA RA, ukwièn 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 649386 GR BA VI CA, noviji ukwièn stan od 31m2, cena 32.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 649384 HIT NO prodajem ukwièn odmah useqiv jednosoban stan 26m2, peti sprat, u Ul. Dragi{e Bra{ovana. Telefon: 063/519-429. 60095 PRO DA JEM ili izdajem garsoweru u Ulici Vuka Karaxi}a 6A/13, povr{ine 23.96. Cena po dogovoru. Kontakt telefon 065/21-43-684. 59789 PRO DA JEM garsoweru kod stanice, brzo gotova, 12.000e. Telefon 060/08-88-565. 60112 PRODAJEM jednosoban stan, ju`na strana, visoki parter, komplet renoviran, Stanoja Stanojevi}a 4, 33m2. Telefon 063/8074-411. 60148 PRODAJEM garsoweru, 6. sprat, lift, 1.300 kaplara broj 12, ju`na strana, 22m2. Telefon 063/8074-411. 60147

GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 649387 JED NO I PO SO BAN - 39m2, 2. sprat, lift, ukwièn, useqiv, odli~an raspored, cena 36.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/661420, www.avenia-nekretnine.com. 649372 GR BA VI CA 37m2 jednoiposoban stan, nova zgrada, CG, prazan, odmah useqiv, cena 38.100E. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200. 649373 GR BA VI CA - 31m2, ukwièn, odmah useqiv, zgrada stara 7 god., lift, terasa, CG, cena 32.800E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 649376 @. STA NI CA, ukwièn, odmah useqiv, 1.5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 649390 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1.5 stan na I spratu, cena 46.400. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 649394 SA JAM, u novijoj zgradi kod teniskih terena, odli~an ukwièn 1.5 stan, cena 42.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 649395

OGLASi

PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 649343 OD LI^ NA ponuda! Jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru, odovojena kuhiwa, sa svojim prozorom, IV sprat. [ifra:22362. Telefoni: 063/520296, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 649344 PA @WA! Hitno i povoqno prodajem noviji ukwièn jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici blizu Limanske ambulante i pijace. Stan je odmah useqiv. Cena 39.000 evra. [ifra:23053. Telefoni: 021/520-231, 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com. 649345 HIT NO!!! Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 41m2 jednoiposoban, useqiv, ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 42.250E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 649360 PER FEK TAN 36.000E jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 1. sprat, terasa, CG, lift, odli~na gradwa-sendvi~ zid, ukwièn na 30m2. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 649367 KA TO LI^ KA POR TA, lep dvoiposoban 61m2, na IV spratu, dva ulaza u stan, odvojena kuhiwa, terasa, dve klime, gleda na dvori{te, ukwièn, 52.000. Telefon 063/517-846. 649417 LI MAN I, 44m2, 38.000E. Kod [tranda, ukwièn, bez ulagawa. Telefoni: 021/526-622, 063/444743. 649423 VOJ VO DE MI [I ]A, ukwièn 37m2, jednoiposoban, I sprat, 40.000E. Telefoni: 021/522-177, 062/89-56-705. 649426 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn, jednoiposoban stan, 39.000E, II sprat. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622. 649427 NO VI BU LE VAR, jednoiposoban, nov, lift, terasa 44.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 649437 GR BA VI CA 36m2, jednoiposoban, kompletno renoviran 40.200 cena nije fiksna. Telefoni: 444107, 633-7853. 649438 NA GR BA VI CI jednoiposoban stan 37,7m2 na II spratu pred useqewe ima povrat PDV-a. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 649464 NA BUL.OSLO BO \E WA 40m2 jednoiposoban stan na drugom spratu ukwièn cena 41.200. [ifra 1002901. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523193. 649465 U PA RI SKE KO MU NE 40m2 na prvom spratu u funkciji jednoiposobnog ukwièn lift terasa 38.100. [ifra 1003313. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekrenine-mojdom.com. 649466 U STRO GOM CEN TRU kod Keja, Ul. Sowe Marinkovi} 33m2 prvi sprat cena 38.000. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649462 BU LE VAR ukwièn jednoiposoban stan, 32m2, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om: 30.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 649508 SA JAM jednoiposoban stan u novijoj kvalitetnoj zgradi na prvom spratu, terasa, lift, u spava}u sobu moè stati francuski leàj, IDS 61841, cena 35.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 649509

NO VA DE TE LI NA RA, 50m2, noviji odmah useqiv jednoiposoban stan, uredni papiri - upotrebna dozvola, cena 42.250E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 649510 GR BA VI CA, 40m2, ukwièn noviji jednoiposoban stan u kvalitetnoj zgradi, redovan sprat, terasa, lift, cena 45.300E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 649511 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649530 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta „Dnevnika” nov, ukwièn stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649531 BU LE VAR OSLO BO \E WA ba{ lep, kompletno name{ten jednoiposoban stan 38m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649532 NO VO NA SE QE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649533 GA GA RI NO VA jednoiposoban stan 43m2 u veoma korektnom stawu, ukwièn za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649534 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 39m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a, ukwièn, zgrada sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649535 DA NI LA KI [A odmah useqiv stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwièn za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649536 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 37m2 na drugom spratu, u blizini {kole i vrti}a, za 31.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649537 [EK SPI RO VA ULI CA, kod Limanskog parka, u zgradi sa liftom, ukwièn, prazan, odmah useqiv stan od 35m2. Cena 31.000E. Telefon 063/504-799. 649486 HIT NO, Narodnog fronta, Liman III, 40m2, mogu}nost adaptacije u jednoiposoban. Ukwièn. 37.000E. Telefon 063/777-6233. 649487 OD LI ÂN JIS 36m2, P. ârnojevi}a, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa + garaà, odmah useqiv, cena samo: 38.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 650722 HIT NO! Brzo useqiv JIS 56m2, Novo naseqe, Bul. S. Jovanovi}a, III sprat, lift, terasa, klima, odv. kuhiwa, odli~an! Cena samo: 48.500. Tel. 021/523-700, 063/536212. 650724 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 34m2, B. ]opi}a - po~etak Adica, II sprat, terasa, novneuseqavan, PVC, kl. parket, ukwièn, cena: 23.800. Tel. 021/523700, 063/536-212. 650727 BR ZO USE QIV JIS 29m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, odli~nog rasporeda, blage kosine, odv. kuhiwa, dve sobe, ukwièn, cena samo: 22.500. Tel. 021/523700, 063/536-212. 650730 HIT NA PRO DA JA! Dvosoban 43m2, Trg mladenaca, PR, kolski ulaz, cg, salonski, ukwièn, cena: 31.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 650729 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, cena sa povratom PDV-a: 39.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 650725

dnevnik GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwièn, dobrog rasporeda. Telefon 6615-117. 649543 KLA SI ÂN dvosoban stan, ukwièn 53m2, u dobrom stawu, bez ulagawa, blizina @. stanice, povoqno. Tel. 6615-117. 649545 GR BA VI CA!!! Dvosoban stan u novoj zgradi odli~nog rasporeda od 55m2 niè spratnosti sa garaòm. Pozovite 063/500-213. 649516 HIT NA prodaja dvosobnog stana 53m2 Seqa~kih buna, III sprat, terasa ukwièn. Cena 41.500. Telefon 063-692-917. 649491 NA LI MA NU III, kod Merkatora, ukwièn, komforan dvosoban stan od 61m2 po povoqnoj ceni, 46.500E. Lift, terasa. Telefon 063/108-8017. 649492 HIT NA prodaja ukwiènog dvosobnog stana od 53m2 na Limanu III u neporednoj blizini Merkatora. Prazan, odmah useqiv, 38.100E. Telefon 063/775-9121. 649493 U CEN TRU, nov, odmah useqiv stan 51m2 Vuka Karaxi}a, 200m od pe{a~ke zone, I sprat, lift, terasa. Odli~an! Povoqno! Telefon 060-6211-685. 649495 OD MAH USE QIV, komforan dvosoban stan 52m2 Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, terasa, ukwièn. Cena 41.200. Telefon 060-6211-685. 649496 KOM FO RAN dvosoban stan iza Elektrovojvodine 66m2 Vladimira Nikoli}a 48.000. Ukwièn, useqiv, dve lepe terase. Telefon 063-108-8017. 649497 DVO SO BAN, Liman I, 61m2, ukwièn, odmah useqiv, odli~an stan, hitno, spu{tena cena 51.500E. Telefoni: 021/450-417 ; 064/189-38-87. 649450 DVO SO BAN, Liman III, 62m2, odli~an stan, lokacija ekstra, ~isti papiri. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 649451

NA NO VOM NA SE QU 52m2 u Ul. Seqa~kih buna, III sprat. Hitno i povoqno 41.200. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649467 NA NO VOM NA SE QU dvosoban stan 55m2 u ul. B. Vojvode Stepe. Hitno i povoqno 46.300. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649468 NA [ON SI JU dvosoban stan 52m2 lift terasa ukwi`en cena 4.6300. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 649469 NA GR BA VI CI 52m2 na III spratu ukwi`en stan potrebno renovirawe cena 41.200. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649470 U VLA DI MI RA NI KO LI ]A na Grbavici stan za renovirawe 66m2 cena 730 evra/m2. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 649471 KOD MA STER CEN TRA i ABC marketa 50m2 na prvom spratu. Hitno i povoqno 45.300. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649472 U STRO GOM CEN TRU Ulica Maksima Gorkog kod Foruma 64m2 prazan kqu~ u agenciji cena 1100 evra /m2 nije fiksno. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649474 DVO SO BAN stan na Limanu II 50m2 kod Spensa i Poliklinike Papi} cena 51.500. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 649475

KOD STA NI CE dvosoban stan 52m2 na III spratu komplet sre|en i ukwièn cena 47.400. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649476 NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov prazan ukwièn useqiv stan 67m2 cena 57.000. Telefoni: 451318, 523-193. 649477 CEN TAR 47m2, klasi~an dvosoban, odvojene sobe, dvostran, lift, terasa, ukwièn 51.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 649439 GUN DU LI ]E VA, dvosoban na I spratu, ukwièn, lift, terasa 51.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 649440 DU [A NA VA SI QE VA 64m2, Kej-Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwièn 73.500. Telefon 063/517-846. 649415 EKS KLU ZI VAN dvosoban na uglu Bulevara oslobo|ewa i Petra Drap{ina, „Erker” dvori{na strana, II sprat sa liftom, prvoklasna gradwa, useqiv za 30 dana 1200/m2. Telefon 063/517846. 649416 HIT NA prodaja - dvosoban 54m2, Liman, ukwièn, useqiv, lift, terasa, CG, odli~an raspored, zgrada od fasadne cigle, cena 46.350E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 649365 HIT NO!!! 45m2 dvosoban, ukwièn, useqiv, fasadna cigla, cena 41.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610, 021/424-963. 649362 HIT NA PRO DA JA, za renovirawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, starija zgrada, odmah useqiv, cena 43.900 evra. [ifra:23072. Telefoni: 021/451-570; 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 649346 PRO DA JEM ukwièn stan 51m2 na N. Detelinari na 3. spratu, parking mesto! Moè prodaja i na kredit. [ifra:21347. Telefoni: 021/6624-325, 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 649347 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena 38.500E. [ifra:10077. Telefon 063/77-26845, www.solis-nekretnine.com. 649348 DVO SO BAN stan u blizini Keja, 52m2 na 4. spratu sa terasom, ukwièn. Cena 51.500 evra. [ifra:13226. Telefoni: 065/2019011, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 649349 HIT NO prodajem ukwièn dvosoban stan na Limanu 3, u blizini pijace i Limanskog parka 52m2 - cena 49.000 evra. [ifra:23749. Telefoni:0 64/1126239, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 649350 GR BA VI CA, dvosoban stan od 54m2, na tre}em spratu, useqiv, ukwièn, Aleksandar gradwa. Cena 49.500 evra. Telefon 064/112-6239, www.solis-nekretnine.com. 649351 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 34.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 649391 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 649392 GR BA VI CA - 40m2, dvosoban u novijoj zgradi, ukwièn, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 45.000E. Telefoni: 064/823-6601, 424-963. 649377 [ON SI - 52m2, odli~an dvosoban stan, odmah useqiv, ukwièn, CG, lift, terasa, renoviran, cena 46.400E. Telefoni: 064/823-6610, 6614-200. 649378 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 649388 OKO LI NA CA RA DU [A NA, noviji, odli~an, u ekstra zgradi, 2.0 stan od 46m2, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 649389 NO VO NA SE QE, dvosoban 62m2, IV sprat, bez lifta, dve terase, tavanska {upa, 45.000E. Telefon 065/888-5636. 59383

OGLASi

dnevnik

LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 59572 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3 sprat, kuhiwa - prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefoni: 421-437, 063/534-505. 59944 DVO SO BAN stan 50m2, u odli~nom stawu, Ul. Omladinskog pokreta 8/II, renovirano kupatilo, sigurnosna vrata, dvostrano orjentisan. Telefon: 064/190-4752 i 021/444-060. 59949 BEZ PO SRED NI KA na Bulevaru Evrope, 57m2, I sprat, parket, terasa 4m2, kuhiwa sa posebnim prozorom, cena 42.750. Telefoni: 064/158-36-77, 064/427-14-61. 60026 DVO SO BAN 53, 4m2 u centru grada prodajem povoqno, stop agencijama. Telefon: 062/622249. 60056 PRO DA JEM stan u ulici Stevana Mokrawca 63m2, prvi sprat, u dobrom stawu. Telefon 064/9783215. 60083 HIT NO prodajemo dvosoban ukwièn stan za 37.000. telefon 6447-622, 063/540-165. 60097 PRO DA JEM nov 1,5 komforan stan 42m2 u Petrovaradinu - Potez Vila. Telefon 069/216-47-62. 59907 GR BA VI CA, nov jednoiposoban stan 42m2, na tre}em spratu sa liftom i terasom, cena 52.000E sa PDV-om. Telefon: 060/02-01000. 59933 OD LI ÂN noviji 1,5-soban, 2. sprat, lift, ukwièn, kod Socijalnog, bez posrednika. Telefon 065/552-4817. 60118 PRODAJEM dvosoban Stevana Hristi}a, 44m2, 5. sprat, nije zadwi, lift. Telefon 062/543816. 60155

PO VOQ NO - odmah useqiv dvoiposoban dupleks stan 67 m2, Bulevar Evrope, peti sprat, lift, uredni papiri, cena 46.350E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 649512 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 649393 NO VA DE TE LI NA RA 39m2 orginal dvoiposoban, perfektan raspored, ukwièn, useqiv, CG, cena 34.000E. Telefoni: 064/8236610, 021/542-779. 649369 RAD NI^ KA UL. 67m2 - funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter, idealno za poslovni prostor, uli~na orjentacija, standardna ulagawa, ukwièn, prazan, cena 69.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 649370 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 649398 DVO I PO SO BAN 82m2, zgrada 6 god. stara, lift, terasa, ukwièn, useqiv odmah, odli~an raspored, cena 63.900E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 649363 LA ZE KO STI ]A, ukwièn dvoiposoban,76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 649419 HIT NO i povoqno, prazan, odmah useqiv, renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwièn. Cena 50.000. Telefon 063/777-6233. 649498 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. Cena sa name{tajem 63.000E. Telefon 063/108-8017. 649500 DRA GE SPA SI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Prazan, useqiv, ukwièn u dobrom stawu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 649517 NO VO NA SE QE!!! Dvoiposoban stan od 65m2 na prvom spratu kompletno sre|en u ekstra stawu, brzo useqiv ukwièn. Telefon 065/2500-213. 649518

ZGRA DA BU DU] NO STI!!! Na Podbari izuzetno lep dvoiposoban stan od 63m2 sa odli~nom terasom u perfektnom stawu!!! Telefon 065/2500-213. 649519 BU DU] NOST, odli~an dvoiposoban san 68m2, bez ulagawa, odli~nog rasporeda, Nova Detelinara. Telefon 6615-117. 649547 NO VI JI trosoban stan u blizini Futoske ulice, 71 m2, kvalitetna gradwa, redovan sprat, terasa, lift, cena 65.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 649513 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Straìlovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, moè biti i ^S, novija zgrada, ukwièn, cena: 98.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 650726 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m2, lift, ukwièn odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite! Telefon 063/500-213. 649520 UKWI @EN, kompletno renoviran trosoban stan 76m2, Gagarinova ulica. Lift! Terasa, ukwièn. 65.000E, hitno! Telefon 063/777-6233. 649501 GR BA VI CA, odli~an odmah useqiv trosoban stan 75m2 Milana Simovi}a. II sprat, terasa, ukwièn. Povoqno! Telefon 0606211-685. 649502 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwièn, ima terasu. Hitno! Cena 51.500. Telefon 060-6211-685. 649503 PO VOQ NO prodajem izvanredan trosoban stan Omladinskog pokreta 70m2+7m2 terasa. Ukwièn. Kupatilo i wc odvojeni. Cena 51.500. Telefon 063-7776-233. 649504 LI MAN I Fru{kogorska 81m2, trosoban, ukwièn 72.100. Telefoni: 444-107, 633-7853. 649441 TRO SO BAN, Liman II, 90m2, novija zgrada, odli~na lokacija, odli~na cena. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 649442 NA BUL. EVRO PE 82m2 idealan trosoban stan gleda na dve strane veliki dnevni boravak, cena 950E/m2. Telefoni: 451-318, 523193, www.ne kre ni ne-moj dom.com. 649478 NA LI MA NU II Ravani~ka ulica trosoban stan 82m2 kompletno sre|en. Telefoni: 451-318, 523193, www.ne kre ni ne-moj dom.com. 649479 TRO SO BAN, Grbavica, ukwièn, II sprat, A. [anti}a, lift, 71m2, cena 65000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 649449 @. STA NI CA 75m2 - trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwièn, useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo, cena 56.650E. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614200, slike na www.ave nia-ne kret ni ne.com. 649366 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra:22773. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19-013, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649352 U BLI ZI NI BU LE VA RA trosoban stan 98m2 dvostrano orijentisan na 2. spratu. Ugra|eni elementi, garaà. [ifra:23380. Telefoni: 021/520-231, 063/520296, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649353 OD LI ÂN noviji trosoban stan na Novoj Detelinari. Ukwièn, terasa, lift. 85m2 - cena 76220 evra. [ifra:13721. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649354

CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i odmah useqiv, cena 83.400. Telefon 636-6952. 649399 NO VO NA SE QE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 649396 LUKS Petra Drap{ina 68m2 trosoban, 1. sprat, useqiv, ukwièn, terasa, CG, odli~na gradwasendvi~ zid, odvojena kuhiwaprozor, cena 82.400E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779, www.ave niane kret ni ne.com. 649379 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, cena 63.000e. Telefon 060/02-01-000. 59930 GR BA VI CA, nov trosoban stan pred uselewem, 76m2, na ~etvrtom spratu, sa liftom, cena 90000E sa PDV-om. Telefon: 064/220-95-65. 59934 U TUR GE WE VOJ prodajem stan na drugom spratu od 75m2 + 5m2 terase, cena 70.000E bez posrednika. Telefon 060/180-80-44. 60007 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orijentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon 063/5020-25. 60046 GR BA VI CA, trosoban, 67m2, nov, II sprat, u mawoj zgradi, ukwièn, lift, hitno i povoqno, bez posrednika. Telefon 064/8345-476. 60084 ADVO KAT SKA kancelarija prodaje luksuzno opremqen 3,0 stan, 90m2, 2, sprat, gradio Aleksandar, u paketu sa dve garaè od 15,5 i 16,5 m2 na istoj lokaciji. Agencije iskqu~ene. Telefon 065/5529-962, radnim danom 18-19 ~asova. 60091 LI MAN III, trosoban, 2, sprat, 73m2, odràvan i modifikovan. Bez posrednika. Povoqno, vlasnik. Telefon 061/269-20-66. 60093 HIT NO prodajemo trosoban stan za 45.000, odmah useqiv i ukwièn. Telefon 6447-622, 063/540-165. 60098 PRO DA JEM nov trosoban stan 86m2, tre}i sprat, mogu}nost povra}aja PDV-a, cena: 900e/m2. Telefon 063/11-52-660. 60113 CEN TAR, Liman, odli~an, trosoban stan, bez ulagawa, 80m2, hitno, bez posrednika. Telefon 065/552-4817. 60119 LI MAN IV, dvoiposoban ukwièn stan, 80m2, na lepoj lokaciji, dvostrano orjentisan, cena 68.000E. Telefon: 064/888-3428 i 063/605-089. 60027 PRODAJEM stan u centru 61m2, trosoban, Radni~ka 17/I, CG, KTV. Telefoni: 063/548-714, 021/521-901, 522260. 60187

NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 649400 KOD LI MAN SKE pijace, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 649401 LI MAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 649402

nedeqa9.septembar2012.

TRO I PO SO BAN, Liman II, crvena fasadna cigla, odli~na orijentacija, 108.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 649454 KOD SKUP [TI NE troiposoban salonski stan na prvom spratu, 90m2, hitna prodaja 73.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 649481 KEJ, odli~an 3.5 stan na II spratu, cena 82.400. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 649404 HIT NA prodaja novijeg, troiposobnog, ukwiènog stana od 83m2 u Haxi Ruvimovoj ulici kod Sajma. Lift, terasa. Cena 60.000E. Telefon 063/108-8017. 649505 LI MAN Ê TI RI lep troiposoban stan 93m2, odli~nog rasporeda, ukwièn, moè redovan kredit. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 649538 KOD IZ VR [NOG VE ]A troiposoban stan na prvom spratu 112m2, salonskog tipa. Telefon 063/538-166. 649541 BU DU] NOST, odli~an troiposoban stan 86m2 u Pasterovoj ulici, povoqno. Telefon 6615117. 649544 HIT NA PRO DA JA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, ukwièn, klima, sig. vrata, cena samo: 69.300. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 650723 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649539 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwièn stan u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 649540 CEN TAR!!! Kod {kole „\ura Dani~i}” ekstra sre|en i ure|en stan od 102m2 na prvom spratu!!! Useqiv po dogovoru, pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 649521

Ê TVO RO SO BAN, Liman II, 110m2, 135.000E, ekstra. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 649453 KOD KE JA odli~an komplet renoviran stan 107m2 na prvom spratu. Telefoni: 451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 649480 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 649403 BU LE VAR EVRO PE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4.0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 649397 LI MAN - 4-soban 90m2, komplet renoviran, PVC stolarija, ukwièn - useqiv, odli~an raspored, 2 terase, lift, CG cena 83.500E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 649374 HIT NA PRO DA JA, ~etvorosoban stan 154m2 u strogom centru grada. Noviji, ukwièn, useqiv, sam na spratu. [ifra: 20196. Telefoni: 021/451-570, 064/134-0459, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649355 U NE PO SRED NOJ blizini Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867. Telefoni: 063/520296, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649356 BU LE VAR, penthaus u blizini Futo{ke pijace, nov {estosoban stan u 2 nivoa bez kosina sa prelepim terasama i pogledom na grad, povr{ine 156m2, na V spratu. Cena 177.500 sa PDV-om, odmah useqiv. [ifra:23732. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649359

LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 154m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 649522 DU NAV SKI PARK!!! êtvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 649523 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 649524 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Telefon 063/7776233. 649506 EKS KLU ZIV NA devetosobna vila {iri centar 392m2 na placu 462m2, centralno gradsko grejawe, dve velike garaè, prvoklasan kvalitet gradwe i opreme, ukwièna 310.000. Telefon 063/517-846. 649409 SA LON SKI stan 112m2, kod Izvr{nog ve}a, Jovana Bo{kovi}a, I sprat, tri spava}e sobe, radna soba, salon, velika terasa, nove instalacije, u odli~nom stawu, ukwièn 139.000. Telefon 063/517-846. 649418 Ê TVO RO SO BAN stan, u strogom centru, nov, ukwièn, 105m2 - luks. Telefoni: 062/522-177, 062/89-56-705. 649425 OD LI ÂN ~etvorosoban stan kod Poliklinike Papi} I spensa 106m2. Telefoni: 451-318, 0600753782, www.ne kre ni ne-moj dom.com. 649482

HIT NO prodajem odli~an dupleks na Grbavici u novijoj zgradi, u Alekse [anti}a. [esti sprat sa liftom, 3 sobe + dnevni boravak. 95m2 za samo 71.500 evra! Ukwièn. Parking mesto i ostava u ceni. [ifra:20210. Telefoni:06 3/527-459, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649357 PRO DA JEM nov ukwièn neuseqavan dupleks 109m2 na 3.spratu sa liftom, CG, na po~etku Bulevara Evrope. Cena 87.000E. [ifra:23404. Telefoni: 065/2019011, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649358 CEN TAR, 165m2, petosoban, fantasti~an, odli~an raspored, veliki dnevni boravak i trpezarija, odvojena kuhiwa, dva kupatila, terasa, lift, III sprat, novija zgrada, parking, kapija, Pavla Papa 7, sto metara od pozori{ta, 900e/m2, vlasnik. Telefon 063/560-298. 60072 CEN TAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 59931 GR BA VI CA, 105m2, ukwièn, redovna etaà, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/22095-65. 59932 PRO DA JEM odmah useqiv salonski stan, 119m2, drugi sprat, centar Novog Sada. Telefon: 661-7959. 60044 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u najuèm centru Novog Sada, 90m2 plus, terasa sa centralnim grejawem. Telefon: 063/569-046. 60048

SALONSKI STAN u strogom centru od 115m2 na 1. spratu, CG, klima, KTV, 2 telefona, velika terasa. Telefon 062/29-18-29. 60143

NO VA ku}a na Somborskom bulevaru - ukwièna, eta`no na gas, trosobna, odli~an raspored 2 kupatila, parking, cena 55.000E-nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 649368 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 649405 NO VA luksuzna sedmosobna vila 350m2 na placu 576m2, kod sportskih terena „Bolesnikov”, garaà, najvi{i standard gradwe i opreme, dve velike terase, centralno grejawe, kompletna dokumentacija, treba videti! 270.000. Telefon 63/517-846. 649410 NO VI SAD, Slana Bara, 215m2, plac 480m2, CG, fasadna cigla, parket, 2 el. brojila, dva kolska ulaza, tri garaè. Cena, dogovor, a moè i zamena za JIS stan i doplata. Telefon 021/526-622; 063/1124-911. 649422 KU ]A Salajka - [ajka{ka 143m2, ukwièno, plac 400m2, blizina Temerinskog puta, pogodna za firme. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 649447 KU ] A Pe tro va ra din, 220m2/725m2-plac/cena dogovor, ukwièna, odli~na gradwa. Telefoni: 021/522-177, 063/11-24911. 649431 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 649435 PRO DA JEM novu lepu porodi~nu ku}u na lepoj lokaciji u Sremskoj Kamenici, na placu od 490m2, po ceni od 93.000 evra. [ifra:31310. Telefoni: 065/2019-011, 021/451570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649332 PRO DA JEM odli~nu novu ~etvorosobnu spratnu ku}u 200m2 u blizni SC Vujadin Bo{kov, na placu od 600m2. Sve zajedno sa mawom mesnicom. Od lep{ih ku}a u kraju, u mirnoj asfaltiranoj ulici. Prodaja hitna zbog odlaska u inostranstvo. [ifra: 30674. Telefoni: 065/2019-006, 064/134-0459, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649333 PRO DA JE SE ku}a 70m2 na êneju u glavnoj ulici, na placu 900m2, sa 5,5 jutara prvoklasne zemqe, struja, voda, telefon 190.000. Telefon 063/517-846. 649411 U SREM SKIM KAR LOV CI MA vi{e ku}a na prodaju, vrlo povoqno, za detaqe nezvati agenciju „Lider-nekretnine”. Telefon 063/517-846. 649412 HIT NO prodajem plac 500m2, izme|u Petrovaradina i S. Karlovaca - Puckaro{, ravan, ukwièn, u blizini struja i voda, dozvoqena gradwa, cena: 6.300 za ke{ - popust! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 650731 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa P+3+Pk. Za vi{e informacija pozovite 064/2003-103, www.so lisne kret ni ne.com. 649334 PRO DA JEM obradivo zemqi{te, 20hektara na potezu N. Kneèvac-Kikinda. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 649432 BA^ KA TO PO LA - 7 jutara, obradivo zemqi{te, blizu puta i sela - 48.000E. Telefon 063/1124-911. 649429 PLA CE VI, Popovica 1006m2 23.000E i Bocke 985m2, 22.000E, oba placa su u gra|evinskoj zoni. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 649455 BOC KE, ukwièn plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo 16.000 evra. Telefon 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com. 649331

nedeqa9.septembar2012.

PRO DA JEM za po ~e tu vi ken di cu na Be ge~ koj ja mi sa dru ge stra ne na si pa, le pa lo ka ci ja, plac 600m2, ce na 10.000e. Te le fon 021/6500-051, 062/876-05-36. 59972 PRO DA JEM vi ken di cu na Po po vi ci 120m2, plac 8.08 ari, ukwi è na. Te le fon 060/50-56-357. 60111 KU PU JE MO po qo pri vred no ze mqi {te u Voj vo di ni, (Ba~ ka Ba nat), ce la ga zdin stva. Is pla ta u go tov ni od mah. Sa mo ozbiq ne po nu de. Te le fo ni: 021/526-387, 063/518-546. 59967 PRO DA JEM gra |e vin ski plac 3.000m2 . na se qe Ve li ki Rit, 4 le ga li zo va na pla ca, ce na 25e/m2. Te le fon 021/6500-051, 062/876-0536. 59971 PRO DA JEM tri i po hek ta ra ze mqe na Ban sto lu i tro sob nu ku }u u Kar lov ci ma, bli zu cen tra, ce na 25.000e. Te le fon 063/1477-181, 064/043-8702. 59994 U SR BO BRA NU pro da jem 2, 3 ju tra ze mqe ko ja iz la zi na re ku Kri va ju. Ze mqa je po god na za lov ni i ri bo lov ni tu ri zam, pla ste ni~ ku pro iz vod wu, vo} wak. Te le fon 069/730-306. 59995 SREM SKA KA ME NI CA, sta ro se lo, 15.500m2, par ce la ide al na za sve na me ne, put, stru ja, iz vor na par ce li, le po po gled. Te le fon 064/288-61-71. 59891 PRO DA JEM vi ken di cu na Ka me wa ru kom plet no opre mqe na bli zu Du na va. Te le fon: 061/161-7282. 59929 PE TRO VA RA DIN - plac 1.050m2/14em2 i plac 2.500m2/10em2, as falt, do zvo qe na grad wa, bli zu No vi Sad, 3km. Te le fon 063/585-076. 59997 PRO DA JEM pla ce ve, Pe tro va ra din, as falt, stru ja, vo da, gas, 6500E i na Po po vi ci 7.000E. Mo è za me na za stan ili auto. Te le fon 064/146-5474. 60069 PRO DA JE se po ro di~ na ku }a na Te le pu, na pla cu od 240m2 po vr {i ne. Do bra lo ka ci ja. Te le fon 063/86-72-01. 59679 PRO DA JEM ku }u na Vi dov dan skom na se qu, 204m2, ukwi è na. Te le fo ni: 060/4419-375, 062/10729-996. 59788 NO VI SAD, Ni ko le Te sle, pre ko pu ta Jod ne ba we, pro da jem po la ku }e - pri ze mqe, deo dvo ri {ta, ta va na i po dru ma. Te le fo ni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 59919 PE TRO VA RA DIN - pi ja ca, ku }a 1/1 220m2 + 100m2, plac 930m2, use qi va, 56000 = 10.000 ka pa ra + osta lo za go di nu da na. Te le fon 063/152-052-1. 59996 PRO DA JA - ZA ME NA kom for ne ku }e u Sa laj ci, 150m2 pot kro vqe, nus pro sto ri ja 20m2, ga ra à 40m2, 600m2 pla ca. Mo gu} sva ki do go vor. Te le fon 021/6330-016. 60100 PRO DA JEM ku }u na Kli si Alek se Ne na do vi }a 23, plac 700m2, obez be |en kol ski ulaz po mo} ni objek ti, ce na 25.000e. Te le fo ni: 021/6500-051, 062/876-0536. 59973 BE O ÎN ku }a 140m2 sa nus pro sto ri ja ma, ga ra à, plin, te le fon, dva lo ka la u po seb noj ku }i, ve li ko dvo ri {te. Ce na 40.000 eura. Te le fon 063/845-87-57. 59859 STA RI LE DIN CI - na pro da ju sta ra ku }a i plac 7 ari, Ul. Si me [o la je br. 16. Te le fon: 021/886628. 50039 PE TRO VA RA DIN - 32000 evra, ku }a 90m2 za re no vi ra we. Ukwi è na, do zvo qe no P+1+M, kod am bu lan te i mi li ci je. Te le fon 063/585-076. 59998

ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a oko 80m2. Telefon 062/645-869. 60153 SREMSKI KARLOVCI - u potezu Beqe{evo, 3ha 24a, zemqa veoma povoqno, pogodna za sve namene. Telefon 064/16-12-596. 60128 SAVE \ISALOVA, ukwi èno, Salajka, ku}a oko 200m2 plac oko 450m2. Moè zamena za mawi stan + doplata. Telefon 0692/645-869. 60154 TELEP, Ul. Qubice Ravasi, ku}a oko 250m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon: 062/8901199. 60156 KU]A, Avijati~arsko naseqe, ukwièno, ~vrsta gradwa, sa pomo}nim prostorijama, gradsko centralno grejawe. Moè zamena za dva mawa stana. Telefon 062/645-869. 60157

NA BU LE VA RU EVRO PE od li ~an lo kal na uglu bu le va ra i Uli ce Ko ste Ra ci na 150m2 gra dio „Moj Dom”. Te le fo ni: 451318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 649457 LO KAL, Bu le var oslo bo |e wa 27m2, ukwi `en, od mah use qiv 28.000. Te le fo ni: 444-107, 6337853. 649434 LO KAL Bul. ca ra La za ra, 38m2 35.000E, uli~ ni ve li ki por tal. No vi ji. Te le fo ni: 021/526-622, 063/11-24-911. 649430 MAGACINSKI PROSTOR ili RADIONICA na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11x7 i dvori{te 20 m2. Te le fon 064/19-22-001. 57272 IZ DA JEM lo kal 80m2, Ul. @e le zni~ ka - ne ma iz log. Te le fon: 063/505 - 198. 59927 ZA IZ DA VA WE! Eks lu zi van po slov ni pro stor, na atrak tiv noj lo ka ci ji, ceo sprat Bul. oslo bo |e wa, po vr {i ne 600m2, po slov na zgra da, use qiv. Te le fo ni: 421-437, 063/534-505. 59945 IZ DA JEM opre mqen ka fi} u za kup u No vom Sa du na No vom Na se qu kod cr kve. Te le fon 064/112-49-93. 60114 PRODAJEM LOKAL, prizemqe hotela Elit, Jovana Du~i}a 35, pogodan za sve delatnosti, ima odvod mirisa van krova, 24m2. Telefon 063/8074-411. 60146 IZDAJEM lokal, prizemqe hotela Elit, Jovana Du~i}a 35, pogodan za sve delatnosti, ima odvod mirisa van krova, 24m2. Telefon 063/8074-411. 60150

SKEN DER BE GO VA 3, po slov ni pro stor, 53m2, I, CG, lift, di rekt no od in ve sti to ra, 107.590. Te le fon 063/107-11-11. 59624 PRO DA JEM lo kal 43m2 bu le var Kra qa Pe tra 2. Cg, kli ma, te le fon i in ter net. Te le fon 065/55106-55. 59848

PRO DA JEM ga ra `u 18m2 u zgra di kod Ri bqe Pi ja ce, vi de ti! Ce na - do go vor. Te le fon: 064/5248-097. 60011

OGLASi l ^iTUQe

CEN TAR 17m2, Pa vla Pa pa 7, od li~ na ve li ka ga ra à u zgra di, uli~ ni ulaz, vi si na 3, 5m. Mo è da bu de i ma ga cin. 9750E. Vla snik. Te le fon 063/560-298. 60073 PRODAJEM garaù hitno podzemna, u ulici M. Dimitrijevi}a. Telefon 062/543-816. 60158

MO LER ra di sve mo ler ske ra do ve: gle to va we, kre ~e we, {pan ske zi do ve, far ba we sto la ri je. Te le fon 064/29146-53. 60054 KRO JA^: {i ve we pan ta lo na i suk wi, po prav ke ra znih vr sta. Naj po vo qi je u gra du. Te me rin ska 8, dvo ri {te. Te le fon 6612-570 od 9-12 15 -19. 60065 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60094 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, radim sa svojim materijalom, imam nove pe}i. Telefon: 064/155-4029 i 021/6301-524. 60141

KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la, mo `e i ha va ri sa na. Do la zim od mah po po zi vu. Is pla ta mak si mal na na li cu me sta. Te le fo ni: 062/823-1298, 064/337-7695, 824611. 58555 JU GO 60 ko ral, pr vi vla snik, gas, nov ate sti ran, re gi stor van do 14. 7. 2013. go di ne, alu fel ne, aku mu la to ri. Te le fon 6624-151, \o ka. 60075

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re svih ve li ~i na (E37, E55, E72), 100 pro gra ma, TXT. Do sta vqam na adre su. Non-stop, Mla den. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re, LCD, pla zma, no vi je lap-top ra ~u na re, mak si mal na is pla ta. Do la zim! Non-stop, Mla den!. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

PRO DA JEM ce ra gem apa rat + gudl pod lo ga, isto vre me no ma sa `a i po boq {a we ce lo kup nog zdrav stve nog sta wa, ot kla wa raz ne te go be i zdrav stve ne pro ble me. Te le fon: 064/3023-156. 60063

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318180, 021/451-409. 58595

dnevnik KU P U J E M O sta r o gvo ` |e, ve{ ma { i n e, {po r e t e, ba k ar, me s ing, alu m i n i j um, aku m u l a to re. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Do la zi mo na adre su. Te le fo ni: 062/649-000, 065/9649-000. 59804

Tu gu i bol ne bri {e vre me. Tvo je za slu ge ni po sle se dam go di na ni su za bo ra vqe ne.

Hvala za svu dobrotu, plemenitost i iskreno prijateqstvo

An |el ka Ba ji} ro|. [u ti lo vi} 4. 3. 1941 - 11. 9. 2005. Ve~ no si u sr ci ma tvo jih naj mi li jih. Su prug Spa so je, si no vi Ne nad i Pre drag, sna je Mi lan ka i Iva na i unu ~ad Bo ja na, Gor da na, Ta ma ra, Ti ja na i Ta tja na. 59984

P O M E N

dr Mirku Tomi}u

Da na 11. 9. 2012. go di ne na vr {a va se pet go di na od ka ko nas je na pu stio na{ dra gi

Zauvek ostajete u mom srcu.

@iv ko Pa vlo vi}

Va{a Glorija.

Uvek }e te se se }a ti tvo ji naj mi li ji.

60116

60198

KU PU JEM sav po lo van o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 60002

KU]NI MAJ STOR - mon ta `e, de mon ta `e na me {ta ja, sa ni ta ri ja, po prav ke, vra ta, pro zo ri, ro let ne, bra ve, {ar ke, kre ~e we, far ba we, ra sve ta. Te le fon: 065/6824-398. 60071 BA GAT, dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam, br zo, kva li tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, in du strij skih pe gla, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon: 021/421-452, 064/131-2135. 59448

KA DA SER VIS - ob no va gla zu re uvo znim ma te ri ja lom, za {tit na fug na (ne bu |a), du go go di {we is ku stvo, ga ran ci ja. Te le fon 6321-332, 500-155, 065/543-6896. 59615 HI DRO I ZO LA CI JA svih vr sta rav nih kro vo va, po dru ma, ga ra à, ski da we vla ge sa zi do va. Mo è i od lo è no pla }a we. Ga ran ci ja. Te le fo ni: 021/731-895, 060/0731-895 i 064/128-94-87. 59767 VO DO IN STA LA TER: iz ra da ku pa ti la, odr à va we sa ni ta ri ja i ugrad wa tu{ ka bi na i ka da. Te le fo ni: 066/6434199, 6430016. 59909 MO LER SKO - FAR BAR SKE uslu ge. Ra dim i ma we po slo ve. Te le fon 063/173-2692, maj stor Mi ki. 59943 STO LAR - po pra vqam re ga le i ka u ~e, le pim ras kli ma ne sto li ce, ta pa ci ram i la ki ram. Po pust za pen zi o ne re. Te le fon 897-168 i 062/837-1994. 59957 OTAC I SIN vr {e mo ler skofar bar ske uslu ge kva li tet no i po voq no. Te le fon 060/0765195, 064/0765-195, 021/791-615. 59980

PRO DA JEM gro `|e za pro iz vod wu vi na i ra ki je. Te le fon 064/285-4336. 59991 KAR LO VA^KI RI ZLING za vi no i ra ki ju. Te le fon 064/8059488, 883-809. 60078 RA KI JU pre pe ~e nu {qi vo vu pro da jem. Te le fon 021/6366-322. 59791

PRI ROD NI PRE PA RAT pro tiv he mo ro i da, is pi tan u nad le `noj usta no vi u Be o gra du, dva na e sto go di {we is ku stvo, le ~e we 7 da na. Te le fon: 064/240-55-49, 037/490-797, de da Ra do{. 60041

SE]AWE

9. 9. 2003 - 9. 9. 2012. Voqenoj tetki

Koviqki Bjeqac Ve~na tuga i nezaborav za sve dane provedene sa tobom. Tvoj plemeniti lik uvek je sa nama.

in`. Dragan Ivkovi} arhitekta 9. 9. 1993 - 9. 9. 2012. Uvek prisutan mislima.

Tvoji: Sne`a i Darko sa porodicama. AGEN CI JI „BO MIL” po tre ban agent pro da je sa is ku stvom, oko fik sne pla te mo gu} do go vor! Te le fon 636-6952, www.bomil.rs. 649406 IN TER NA CI O NAL NOJ kom pa ni ji po treb ne ko mu ni ka tiv ne oso be do 35 go di na. Po zi ci ja office sales manager. Vi so ko ili vi {e obra zo va we. Po sla ti CV na majapns@sbb.rs 59822 AGEN CI JA za ~u va we, pod u ~a va we de ce svih uz ra sta u No vom Sa du i Evro pi, nu di mo: be bi si ter ke, da di qe, gu ver nan te, po mo} po ro di qa ma. Te le fon 021/400148. 60087 KU]NA NE GA bo le snih, sta rih u va {em do mu. Nu di mo: me di cin ske se stre, ge ren to ne go va te qi ce, ge ren to do ma }i ce, fi zi o te ra pe u te, za ko ri sni ke u ze mqi i ino stran stvu.Te le fon 021/400148. 60088 EVRO PA, No vi Sad: po treb ne be bi si ter ke, me di cin ske se stre, ge ren to ne go va te qi ce, ge ren to do ma }i ce, do ma }i ce ku }e, fi zi o- te ra pe u ti sa pa so {em EU i zna wem ne ma~ kog. Te le fon 021/400148. 60090 RE NO MI RA NOM re sto ra nu u No vom Sa du hit no po treb ni ku va ri i ko no ba ri. Te le fon za in for ma ci je 061/61-33-065. 60101

na{im

Supruga Olga i sestra Verica.

60132

60131

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom ~oveku

Vinaj Anica Posledwi pozdrav dragoj Nani. Osta}e{ nam u lepoj uspomeni dru`ewa sa tobom.

Radomanu Perkovi}u

Tvoji: prijateqi Ivana i Petar Prodanovi}.

od Nene i ^a|e Blagojev.

60188

60202

Posledwi pozdrav dragoj mami

Jovanki Peri} KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002. 59447 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60181

ro|. Amixi} Sahrana }e se obaviti u nedequ, 9. 9. 2012. godine, na Bukova~kom grobqu, u 15.00 ~asova. Sinovi: \ura i Neboj{a, snaja Tawa i unuk ^edomir. OG1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Zahvaqujemo rodbini, prijateqima i kom{ijama koji su odali posledwu po~ast na{em ocu.

Posledwi pozdrav.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

nedeqa9.septembar2012.

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem javqamo da je posle kratke i te{ke bolesti, u 49. godini preminuo na{ voqeni otac, sin i `ivotni saputnik

\or|e Stojanovi} Ber~ewi I{tvanu

Stevi Zoranovi}u

Taka~ [andor Ve~ni pomen na{em kolegi.

1922 - 2012. Budisava

Aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

O`alo{}ena porodica.

Sahrana je u ponedeqak, 10. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

od drugova: ^eli}a, Baje i [ormaza.

dr Pal Tibor Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 10. 9. 2012. godine, u 16 ~asova, u Temerinu, na Zapadnom grobqu. O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena porodica.

60133

DVOGODI[WI POMEN Dragi na{

POMEN

9. 9. 1995 - 9. 9. 2012.

Mladene Milaku 2010 - 2012.

\ura Stupar Tu si sa nama, u na{im mislima i srcu. Tvoji najmiliji.

60186

60192

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Dana 11. septembra 2012. godine navr{avaju se tri godine od smrti na{e

Doroteja Mar~i}

Rade Vuleti}

1934 - 2012.

ro|. Joki}

Sahrana je danas, 10. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Draga Rado, postoji ne{to {to nikad ne umire a to su qubav, ponos i ve~no se}awe na tebe. Tvoji: brat Radoica i sestra Nada sa porodicama, majka Persa i otac Radivoje.

3021-P

60199

ostavio si nam se}awa koja nikada ne}e izbledeti i dobrotu i savete koje }emo uvek pamtiti. Pro{le su dve godine od kako nisi sa nama, ali uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Tvoje najdra`e devojke: Jela, Jovanka i Slavica.

60179

O`alo{}ena porodica.

Julka Stankovi} Pro{lo je najtu`nijih ~etrdeset dana od kako nisi sa nama. Za nas ni{ta vi{e nije kao pre. Po dobroti }emo te pamtiti i sa ponosom i qubavqu te spomiwati. Hvala ti na trenucima provedenim s tobom i na qubavi koju si nam bezgrani~no davala. Suprug Mikica, sin Sini{a, tvoja qubimica Senka, snaja Qubica i zet Pe|a. 59877

60030

60201

60182

POMEN

Posledwi pozdrav snahi

Posledwi pozdrav snaji

Posledwi pozdrav po{tovanoj i dragoj kom{inici

Pre ~etrdeset dana pridru`ila se besmrtnima

Milenka Badwar Esteri od stanara zgrade Kej `rtava racije 6.

60195

Posledwi pozdrav dragoj

ro|. Kotlica iz Ba~kog Dobrog Poqa 2. 8. 2012 - 9. 9. 2012.

Milki

od devera Milorada sa porodicom.

od: devera Milutina i jetrve Dragice sa porodicom.

60196

60197

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

Esteri

Milka Milenkovi}

1926 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 10. septembra 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 14.15 ~asova. Zauvek }emo te nositi u srcu.

Puno smo te voleli i puno }e{ nam nedostajati. Porodica Zveki} - Mi{kolci i porodica Zveki} - Du{anovi}.

Dragoj

60117

Navr{ava se deset godina od smrti

Bogdana Radanovi}a

O`alo{}eni: suprug Branislav, }erka Biqana, sin Vladimir, zet Dejan, snaja Mira i unuci Jelena, Katarina, Stefana i Ogwan.

60189

Ako je tvoj `ivot morao stati, qubav i se}awe na Tebe i Tvoju dobrotu ve~no }e trajati. Po~ivaj u rajskom miru, blagorodna du{o, a mi }emo te ~uvati od zaborava. S qubavqu i tugom, suprug Nikola.

Tvoja porodica.

60001

60191

Sa velikim uva`avawem i po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog druga

GODINU DANA od smrti na{eg Sr|ana.

Esteri Ivkovi}

Radomana V. Perkovi}a

27. 9. 1926 - 6. 9. 2012.

Sr|an Trivi}

posledwi pozdrav od Milice i Qiqe.

1976 - 2011.

Nismo Vas izgubile, osta}ete u na{im srcima.

O`alo{}ene: Milica i Qiqana Lekovi}.

Koliko te volimo to si znao, ali nikada ne}e{ saznati koliko patimo za tobom. Ponosni {to smo te imali, tvoji najmiliji.

60190

60184

Ispra}aj }e se odr`ati na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u utorak, 11. 9. 2012. godine, u 10.30 ~asova.

Bio si jedan od nas. Radili smo i delovali kao jedan tim. Tom radu dao si ~astan doprinos. Predwa~io si u re~itosti, mudrosti i pronicqivosti. Sve {to smo radili bilo je za op{te dobro. Rezultate je cenila javnost, a potvrdilo vreme. ^lanovi Izvr{nog ve}a SAP Vojvodine 1986 - 1989. 60200

07.00 08.00 08.05 08.30 08.50 09.20 09.40 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 18.20 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.45 23.10 00.05 00.30 01.25 02.05

tv program

nedeqa9.septembar2012.

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Страшне приче за плашљиву децу Зелено, волим те зелено Кад зазвони Знање имање Вести Еко – Шуме Војводине Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Фестивал „Кантат“, хроника Биографије Улични свирачи ТВ Дневник Три тихе мисе, филм Биографије Војвођански дневник Хроника Бранковог кола Спортска хроника Грување Улични свирачи-отворени студио Три тихе мисе, филм Биографије Исус-божји син: Мисија, док. серија

08.00 09.00 11.00 13.00 14.00

Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција

Више од откоса (Панонија, 11.00) 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.33 13.00 13.15 13.29 14.15 14.55 15.10 15.24 16.15 16.18 17.14 17.45 18.24 18.58 19.30 20.05 21.05 23.15 23.19 00.15 00.32 02.02 02.40 03.00 03.23 03.54 04.47 05.48

Заљубљени Шекспир

Нови таблоид НС „Таблоид” је већ 16 година бренд од Вардара до Триглава. Како су македонски музичари дочекали уредника и водитеља емисије Александра Филиповића уз песме „Биљана платно белеше” и „Лихнида”... (РТВ 1, 14.00)

Александра Филиповића

07.30 08.00 08.30 09.00 09.40 09.50 10.05 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Исус - Божији син Хроника Бранковог кола Нова занимања Како?... Траговима давне прошлости Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Магазин (рум) Баразда (мађ) Дуриндо - мађарска народна музика Под истим кровом Духовка, емисија на слов. са титл. на српски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Венди и Луси, филм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Гастрономад у Израелу Дневник Спорт плус Балканском улицом: Раде Марјановић Време је за бебе Гастрономад Вести САТ Вести Срећни људи Ухвати талас Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Срећни људи Заљубљени Шекспир, филм Вести Титаник Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом: Раде Марјановић Вести(04.00,05.00) Сасвим природно Сат Срећни људи Верски календар

08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Серијски програм 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Дивља планета 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.20 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.00 Дивља планета 15.30 Време је на мојој страни 16.00 Вести 16.10 Дечји фестивал фолклора Лицидерско срце 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Серијски програм

Лето је 1593. и млада звезда лондонске позоришне сцене у успону, Вил Шекспир, се суочава са казном без премца: паралишућом клетвом уметничке блокаде. Док се велико елизабетанско доба забаве развија пред њом, Вил је без икакве инспирације. Улоге: Џозеф Фајнс, Гвинет Палтроу, Џуди Денч, Џефри Раш, Бен Афлек Режија: Џон Маден (РТС 1, 21.05)

09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 16.15 17.00 17.39 20.00 10.30 20.40 21.10

Премијер лига Магазин КХЛ: Слован – Динамо Рига Фудбал: Кордоба - Елче Ф1 Монца – Трка На данашњи дан ТВС Премијер лига, магазин ЕБЕЛ: Медвешчак - Салцбург Свет фудбала На данашњи дан Фудбал Мондијал магазин Аргентинска лига: Аргентионс Јуниорс - Бока Јуниорс 23.15 Кфалификације СП: Холандија-Турска 01.15 Агрентинска лига: Ривер Плате - Њувелс

08.30 10.30 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 19.00 19.35 21.00 23.00 23.35 23.55 02.00 03.20

КРОЗ СРБИЈУ

Цветне ливаде Рајца Овог лета одржана је јубиларна 40. Косидба на Рајцу. То је свечани завршетак свих послова око летине, у недељи после Петровдана, када се и организују мобе. Ауторка и уредница: Даница Брокета (РТС 2, 14.30) 06.02 07.00 07.45 07.50 08.01 09.01 09.26 09.29 09.44 09.59 10.30 11.00 12.01 12.25 12.30 13.01 13.30 14.00 14.21 14.30 14.58 16.00 16.45 17.00 17.32 17.56 18.46 19.39 20.00 20.15 21.05 22.10 22.58 23.26 23.55 01.15 01.40 02.11 02.56 03.20 04.17 04.46 05.31

Гвинет Палтроу

05.00 06.00 09.30 10.30 12.30 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 21.00 00.00 01.30

Домаћин Рањено срце Галилео Филм: Астерикс и Обеликс против Цезара Езел Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Филм: Рат УС Опен 2012. Филм: Предосећај Трачара

dnevnik

06.30 08.00 09.20 09.50 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Дозволите.. Жогарија Бернард Поштар Пат Далеко од куће Под отвореним небом Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Датум Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Верски календар Кроз Србију Харис Џиновић Биографије Датум Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Концерт руског кубањског козачког ансамбла Твоје песме, моји снови Ликовна колонија РТС Верски календар Научни кафе Шангарепо, ти не растеш лепо, филм Јелен топ десет Вита студентис Викенд евронет Рукомет-Квалификације за Лигу шампиона: Партизан - Српске спортске легенде Магазин лиге шампиона Биографије Харис Џиновић Шангарепо, ти не растеш лепо, филм Траг у простору Јелен топ десет Мој љубимац

Маратон Филм: Снежни дан Србија у ритму Европе Универзум Топ шоп Филм: Мемоари једне гејше Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Обични људи Мини серија Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Универзум Еурека Мућке специјал Филм: Розанин гроб Мини серија Мућке специјал Филм: Розанин гроб

Добра земља Топшоп Вести Б92 Пријатељи Штребери Интернат Вести Филм: Келијеви хероји – Злато за одважне Вести Филм: Америчка пита Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Мисија Интернат Укључење у Б92 Инфо

Мисија Шпански језуитски свештеник, отац Габријел долази у јужноамеричку џунглу како би саградио мисију и преобратио локалне Индијанце Гварани у хришћанство. Придружује му се некадашњи португалски плаћеник, Родриго Мендоза... Улоге: Роберт де Ниро, Џереми Ајронс, Лијам Нисон Режија: Роланд Џофе (Б92, 23.55)

Елисон Хозак

Коцкар, девојка, револвери Два смртна непријатеља морају да се удруже и оставе са собом своје несугласице како би задржали ранч. Када Б. Ј. уложи пола ранча у партији са Ше, није могао ни да претпостави да ће извући лошији крај. Након тога, ранч је подељен на пола и њих двојица не могу да се сложе ни око чега. Улоге: Дин Кејн, Џејмс Тупер, Елисон Хозак Режија: Ен Вилер (Хепи, 22.30) 05.30 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.00

Џереми Ајронс

07.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.15 03.00

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Ловац на змајеве Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Након напада 1 Телешоп Вести Летњиковац Вести Телешоп Заклети на ћутање Телемастер Моја Србија Ужичка република 1. део, филм Једна жеља, једна песма Коцкар, девојка, револвери, филм Агенција Ћирилица Моја Србија Заклети на ћутање

Добро јутро Филм: Браћа Далтон Топ спид Филм: Орлови рано лете Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник 48. сати свадба Тренутак истине Вип рум Филм: Зато што ја тако кажем Филм: Жута Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa9.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УспОн И пАд сРп сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ сКе пО ЛИ ТИ Ке”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 16.00 17.00 18.00 19.30 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мали људи, велики свет паклена Кели венчаница из снова Луди за кућом - Америка спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Четири венчања - Америка Шминкање са Клио Уштедети купујући венчаница из снова проблематичне будуће мајке породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар погрешан пол Л.А. Инк породилиште

07.35 Златна кинотека: Миран човек, филм 10.19 Убиства у Мидсамеру 12.00 дневник 12.29 плодови земље 13.24 Ријека: Море 14.00 недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 природни свет, док. серија 17.25 Крени коло, док. серија 17.55 Шериф у Њујорку 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.15 Јадранске игре 22.15 дневник 3 22.55 Шерлок 00.30 недељом у два 01.30 Убиства у Мидсамеру 03.00 природни свет, док. серија

Рим последња граница вучице 1066. У телу Хенрија осмог средњи век дневник Ане Франк дневник скулптура војиничев код – најтајанственији рукопис на свету Камерман живот и дело Џека Кардифа Бо Брумел – тај дивни човек Завера на острву Устика Капјонг Траговима Тинтина Хитлерови истраживачи Изгубљени гусарски брод Црнобрадог

У ка зи ну у Лас ве га су, нај ве ћ и коц к ар с ки бак с уз ски да кле тву са се бе ка да се за љу бљу је, на ве ли к о згра жа ва ње свог ше фа. Он је нај бак су зни ји чо век у ве га су, ње го ва ло ша сре ћа је за ра зна, што ко ри сти ње гов шеф... Уло ге: Ви ли јам Меј си, Ма ри ја Бе ло, Алек Бол двин Ре жи ја: Вејн Кра мер (Си не ма ни ја, 20.00)

06.00 07.45 08.20 10.10 11.10 13.05 14.45 17.00 17.30 19.00 20.05 22.05 23.35 01.10 02.55 04.35

Гангстерска петорка Када пруденс пева Луди камен Том и Џери и Чаробњак из Оза Кантри у срцу Ледена стаза дрво живота Холивуд на снимању неспокојни Том и Џери и Чаробњак из Оза Каубоји и ванземаљци 127 сати Упознајте Монику велур Отмица Кобна замена врућа кафа

08.15 Моји џепни љубимци, филм 09.25 Бен 10: Ултимејт ејлијен 10.05 судија ејми, филм 12.30 подстанарка, филм 14.25 Луђаци у подморници, филм 16.15 Јуху-ху, филм 18.30 РТЛ данас 19.10 Галилео 20.00 Борнов идентитет, филм 22.10 ЦсИ Мајами 00.45 Астро шоу 01.45 РТЛ данас 02.20 судија ејми, филм 03.55 Обмана, филм

Ита ли јан ски ри ба ри из вла че Џеј со на Бор на из мо ра и та ко му у по след њи трен спа ша ва ју жи вот. Он се по ла ко опо ра вља, али и да ље се осе ћа из гу бље ним јер па ти од пот пу ног гу бит ка пам ће ња. не мо же се да се се ти за што је про на ђен у мо ру, ко је и ка ко се зо ве... Уло ге: Мет Деј мон, Клајв Овен, Фран ка По тен те, Крис Ку пер, Бра јан Кокс Ре жи ја: Даг Ли ман (РТЛ, 20.00)

На ста сја Кин ски

Те са То ком 19. ве ка у ен гле ској про вин ци ји је дан чо век са свим слу чај но са зна да је у да ле ком крв ном срод ству с углед ном пле мић ком по ро ди цом. Из у зет но пре фи ње на, ње го ва кћер ка Тес, за труд ни са сво јим да ле ким пле ме ни тим ро ђа ком, али се ве за рас па да, а де те умре... Уло ге: На ста сја Кин ски, Ли Лав сон, Пи тер Фирт, Џон Ко лин Ре жи ја: Ро ман По лан ски (ХРТ 2, 20.00) 07.30 Аниманијаци 07.50 Рене Флеминг и берлинска филхармонија 08.55 пинк пантер, филм 10.48 Библија 10.58 Црес: Миса, пренос 12.05 суперосветници 13.15 Грејс и Глори, филм 14.50 Фантастична четворка: долазак сребрног летача, филм 16.20 Концерт клапе Маслина 17.18 Генералов царски осмех, Тв филм 18.22 пазин: еп у боћању, снимак 19.07 Гаража 19.32 документарна серија 20.00 Теса, филм 22.50 параолимпијске игре Лондон 2012 - сажетак 23.10 Циклус фестивалских победника: Тајна, филм 00.55 Ша-ла-ла фест 02.15 ноћни музички програм

Ма ри ја Бе ло

Убиства у Мидсамеру дијагноза убиство Филм: Шампиони Формуле 1 Филм: Каразуб Три реке поморска патрола скандал Краљевски болесници Филм: Амерички председник

Бор нов иден ти тет

сем и Макс Ози Бу Имагинум византијско плаво Ми Ши - водени див Лавиринт Чудније од фикције Хладни играч Торенте 3 еротски филм еротски филм

Хлад ни играч

08.00 10.00 15.00 17.15 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00

долина светлости Основне ствари Утеха и радост Тамо далеко Одбегле кћерке девојка из сестринства принц плиме Биографија - Роберт дауни Џуниор 20.00 сувишни пртљаг 22.00 воз трезор 00.00 Одбегле кћерке

06.00 елмове авантуре у земљи гунђања 08.00 Млади револвераши 2. 09.40 ени 12.00 Остани уз мене 14.00 Жена француског поручника 16.00 Бронсон 18.00 Бинго 20.00 Школски дани 22.00 Тежак избор 00.00 еротски филм 01.30 еротски филм 02.30 еротски филм

Мет Деј мон

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 15.50 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Разоткривање митова У делићу секунде врхунско градитељство Трговци аутомобилима прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција производња спортске опреме То могу и ја преживљавање у аутомобилу Опасан лов преживљавање удвоје Како се прави? Моћни авиони Оружје које је променило свет 22.00 Чудовишта из реке 23.00 страствени риболовци 00.00 Чудо да сам жив

03.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.15 15.15 16.00 17.45 18.30 18.45 19.45 20.45 22.00 01.15

Тенис Фудбал Гп3 Гп3 Тенис супербајк суперспорт Фудбал Бициклизам Бициклизам супербајк Мотоспортови Фудбал Тенис Тенис Тенис Мотоспортови

Va zda ga zda

LA DI MIR GLI GO ROV: Sve do Usta va iz {to se do ga |a lo u hr vat skom stu dent skom po kre tu ’74, da kle jed no de set go di na, kqu~ no je bi lo na Sve u ~i li {tu i, ge ne ral no, par tij skom ì vo tu. pi ta we ka ko da se Bro za sklo ni s do mi nant - Pre u ze ti vlast ni je ta ko jed no stav no a oni to ni su ne po zi ci je. We gov po lo àj po seb no je za re pu - zna li da ura de ka ko va qa. bli~ ka ru ko vod stva bio stal na pret wa, jer je uvek Ja sam, re ci mo, imao ja ko do bar od nos sa Tri pa mo gao da na Bri o ni ma do ne se ne ku od lu ku? To je lom. On je bio neo p te re }en ~o vek, raz u me vao je bio pr vo pro blem srp skom ru ko vod stvu, jer su po - plu ra li zam, li be ra li zam... Pro blem kod Hr va ta je sle pa da Ran ko vi }a do {li no vi, li be ral ni ji qu di. de li mi~ no ne ga tiv na ulo ga Ba ka ri }a, ali i ce le Po sta vqa lo se pi ta we ka ko }e Sr bi da bu du pred - wi ho ve eko nom ske pro fe si je. Oni ni su vi de li in sta vqe ni i ho }e li Broz mo }i da sme wu je sva kog te res Hr vat ske u pri vred noj re for mi. Ima li su kad mu pad ne na pa met. Sli~ no bi lo i u Hr vat skoj. Ma da je do {lo do sme ne ge ne ra ci ja, stal no je u va zdu hu vi si la mo gu} nost da Ba ka ri} na pra vi do go vor sa Bro zom ko ji bi to po ni {tio. Da kle, do go vor ko ji bi vo dio po ste pe nom ukla wa wu Bro za, da on, re ci mo, bu de po ~a sni pred sed nik, mo rao je ima ti te ì nu ko ju bi on on mo rao da uva ì. Ni je bi lo do voq no da se na pra vi iz me |u, re ci mo, Cr no go ra ca i Ma ke do na ca, ve} srp skog i hr vat skog ru ko vod stva, ko je je bi lo re la tiv no no vo. Tu je i slo ve na~ ko, ali ono se ose }a lo ne si gur nim zbog „cest ne afe re„ Broz prak ti~ no po sta je mo narh tek ’74, ali u vre me de cen tra li za ci je, re pu bli~ kim ru ko vod stvi ma je da ta zna ~aj ni ja ulo ga, po seb no u Sr bi se od pro ma je vi {e bo je Bri o na eko nom skim od no si ma sa ino stran stvom. Ali pro blem je ka ko us po sta vi ti do - uti sak da }e re for ma i}i na ru ku Sr bi ji, {to je po sle dan fe de ral ni si stem sa jed nim ga zdom na Bri - mom mi {qe wu bi lo ta~ no. Po {to je Hr vat ska ima o ni ma i auto krat skom struk tu rom par ti je. Even - la jak tu ri zam i ceo uslu `ni sek tor, oni su ima li tu al ni do go vor srp skog i hr vat skog ru ko vod stva, do sta ko ri sti od otva ra we ze mqe i ve li kog pri li ipak ni je po stig nut i zbog ne ma log ne po ve re we, jer va de vi za, ali ni su zna li ka kvi }e bi ti da qi efek po sto jao strah da ona dru ga stra na ne iz ne ve ri. Uz ti li be ra li za ci je. Bo ja li su se da }e ne kim vol to, ni jed no re pu bli~ ko ru ko vod stvo ni je bi lo mo - {eb nim ka na li ma pa re da se ma ni pu la ci ja kur som no lit no. Sva ko je ima lo svo ju unu tra {wu opo zi ci - od li ju u Sr bi ju i we nu in du strij sku pro iz vod wu. U ju: na jed noj stra ni Dra à, na dru goj Ba ka ri}. Po - Be o gra du su bi le naj ve }e ban ke i spoq no tr go vin sto ja li su i sta ri ji ka dro vi, ko ji su ka sni je is pli - ska pred ze }a, {to je po ja ~a va lo wi hov strah. S dru va li, a i ud ba {i. U jav no sti je, opet, do {lo do za o- ge stra ne, iz Sr bi je se pri go vo ra lo da ona pro da je {tra va wa srp sko-hr vat skih od no sa, zbog De kla ra po qo pri vred ne pro iz vo de Hr va ti ma za di na re a ci je o hr vat skom kwi èv nom oni to stran ci ma za de vi ze, ko je zi ku i srp skog od go vo ra u vi je osta ju wi ma. Mno gi su si gur Hr vat ska je ima la jak du Pred lo ga za raz mi {qa we no u to i ve ro va li. Ni oko kur 1967. Na red ne go di ne su iz bi le tu ri zam i do sta ko ri sti od sa ni su mo gli da se na go de. Sr stu dent ske de mon stra ci je, si bi su na gi wa li fik snom a Hr otva ra we ze mqe i pri li va tu a ci ja je bi la kom pli ko va na i va ti bi li pro tiv. (Od 1994. Hr de v i z a, ali ni s u zna l i ka k vi do go vor uop {te ni je bi lo la ko vat ska vo di po li ti ku stro go }e bi ti efek ti na pra vi ti. I do ga |a ji ’68. raz fik si ra nog kur sa, dok Sr bi ja, li ~i to su tu ma ~e ni. U Hr vat li be ra li za ci je. Bo ja li su se bar for mal no, ima pli va ju }i.) skoj su se bo ja li da je to, u stva Isto ta ko, va qa na ko or di na da }e vol {eb nim ka na li ma ri, po ziv na cen tra li za ci ju ko ci ja iz me |u po slov nih i po li pa r e da se ma n i p u l a c i j ama ji sti è iz Be o gra da. U Be o- ti~ kih qu di, bez ko je po li ti~ kur som od li ju u Sr bi ju gra du se po sle bi lo ja kog po do ki do go vo ri ni su mo gu }i, ni je zre wa pre ma tzv. Hr vat skom po sto ja la ni u Hr vat skoj ni u pro qe }u mi sli lo se da }e hr vat sko ru ko vod stvo Sr bi ji. De li mi~ no i jer bio jak uti caj po li ci je i i}i na na ci o na li sti~ ku stra nu. Na kra ju su oni sa taj nih slu `bi. mi tra ì li in ter ven ci ju Bro za. I on je in ter ve U Srbiji je posle pada rukovodstva SK smewen ni sao. Pr vo u Hr vat skoj, pa u Sr bi ji. I ti me je li veliki broj rukovodilaca u privredi, govori se o be ra li zam okon ~an. najmawe pet hiqada. Zna~i li to da je obra~un u Na koga mislite kad kaète da su „sami traìvrhu imao veliku podr{ku „baze“? li intervenciju“? - Je su tad ko lek ti vi uì va li od re |e nu sa mo - Re ci mo, Ar mi ja je pri ti ska la. Sr bi iz Hr vat stal nost i pre ko rad ni~ kih sa ve ta bi ra li di rek ske su tra ì li da se to re {i a u Sr bi ji je bi lo do to re, ali bi li, ipak, pod kon tro lom par ti je. I sta an ti hr vat skog ras po lo è wa. svi di rek to ri su bi li ~la no vi par ti je i mo gli iz Kad ste pomenuli dinamiku, mo`da ih je preduwe bi ti iz ba ~e ni kad god tre ba. Ta kvi po li ti~ ki hitrio maspok, mislili su da }e ga kontrolisati, si ste mi su bes kraj no ne sta bil ni, jer kad do |e do ali nisu uspeli. pro me ne u par ti ji mo ra da se pro me ne i qu di u - To je si gur no je dan od ele me na ta. Ali, ni je pr svim dru gim sfe ra ma da bi bi la za dr à na mo gu} vi ni po sled wi put da qu di ko ji ima ju o~i gled ne nost kon tro le. Pro me ne u Hr vat skoj su bi le ~ak in te re se da ko o pe ri ra ju ne na |u na ~i na da to ura ve }e ne go u Sr bi ji. Na ro ~i to ako se ra ~u na ko je de. Ja sam bio na svim tim sa stan ci ma i de mon stra sve bio u za tvo ru. Je di no je Slo ve ni ja zna la da to ci ja ma, pri su stvo vao ma we-vi {e sve mu zna ~aj nom ra di uqud ni je.

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис пРед вРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa9.septembar2012.

dnevnik

Horoskop

Недеља вам неће омогућити мир и одмор. Било да имате госте, да се дружите са родбином, било да идете на излет, време ће брзо и садржајно протећи. Некретнине.

OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Све бисте хтели, али и не би, ако изискује превише напора. Пођите од себе и својих стварних потреба, жеља, угодите себи на високом нивоу. Љубав је код куће. Уређујете дом.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

9. septembar 2012.

Месец излази из вашег знака, па би пасивност и опуштеност била паметно решење. Можете и путовати, али лежерно, без фрке и нервозе. Немојте судити другима. Припремате се за радне дане, повучени у неки свој простор. Пословни планови су реални и успешни, али их чувајте као своје тајне. Састанци и сусрети су повољни и пријатни.

Љубав је свуда око вас. Како је Венера дошла у ваш знак, тако сте почели више да цените партнерски однос и све оно лепо што од живота можете добити или створити. Недељу проводите у кругу породице, играјући се и дружећи се са својом децом или пријатељима. У основи, ово је повољан период за вас. Партнер сања своје снове.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Регулишете званичне односе и папире, на успешан начин, поготово ако имају везе са судом, некретнинама или иностранством. Убедљиви сте када проговорите.

Немојте се превише такмичити у партнерском односу, ко је у праву, а ко није, како ће бити а како неће. Изложени сте туђим утицајима, па одолевајте најбоље што можете. Друштво ће вас анимирати. Ти исти пријатељи су у ситуацији да вам конкретно реше евентуални проблем званичне или пословне природе.Тајне страсти ће потрајати још извесно време.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Имате добре односе са иностранством, па и могућност путовања, мада вам се ипак нигде не помера. Одлажете одређене потезе и планове. Повећање прихода.

Исувише пожртвовања није најбоље решење, јер ће се то готово увек очекивати од вас. Подвуците црту и посветите се више сами себи него другима. Спокој.

Доносите значајне одлуке, за које је потребно да уложите много више труда него што мислите. Али, успех је сасвим известан, сагласно уложеном раду и активности.

TRI^-TRA^

Же на го ди не V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 29 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

Мла да пе ва чи ца Ла на дел Реј по не ла је ла ска ву ти ту лу же не го ди не, по из бо ру бри тан с ког из д а њ а ма г а з и н а „GQ”. Пе ва чи ца чи ји је успех нео спо ран, али око чи јих гла сов них спо соб но сти се во де по ле ми ке, про гла ше на је за же ну го ди не 2012. го ди не. Ла на је за ту при л и ку по з и р а л а за на слов ну стра ну ма га зи на, пот пу но го ла. На це ре мо ни ји на ко јој јој је уру че но при зна ње, пе ва чи цу је са пу н о хва л е на ј а в ио Бој Џорџ, а она се за хва ли ла сви ма на по др шцу, а уред ни шту ма га зи на „GQ” на то ме „што је, за про м е н у, има л а је д ан нор ма лан ин тер вју”.

VIC DANA

Evropa

тоПло

NOVI SAD: Nakon sve`eg jutra, sun~ano i prijatno toplo. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 12, a maksimalna oko 28 stepeni. VOJVODINA: Ujutru hladno. Tokom dana sun~ano i prijatno toplo. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 8 do 12, a maksimalne od 27 do 29 stepeni. SRBIJA: Ujutru hladno. Tokom dana sun~ano i prijatno toplo. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 6 do 15, a maksimalne od 27 do 30 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom naredne sedmice sun~ano i jo{ toplije, pa }e temperature od ponedeqka ponovo biti malo preko 30 stepenis. Prva tri dana sedmice duva}e umeren i topao jugoisto~ni vetar u pomoravqu i podunavqu. Od ~etvrtka malo ni`e temperature uz mogu}u prolaznu ki{u u ~etvrtak. Za idu}i vikend sun~ano i prijatno vreme. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ka situacija pogodova}e hroni~nim bolesnicima i svim osetqivim osobama, ali se dodatna pa`wa ipak savetuje osobama sa sr~anim tegobama. Glavoboqa i nesanica su o~ekivane meteoropatske reakcije. Preporu~uje se umerena fizi~ka aktivnost i slojevito odevawe.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Иде плавуша улицом и наиђе на неку жену, па јој се обрати: - Е, где си, Тања, дуго се нисмо виделе... На то ће жена: - Извините, али ја нисам Тања. А плавуша ће: - Ју! Чак си и име променила!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

165 (-31)

Slankamen

228 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

244 (-30)

Zemun

260 (7)

Bogojevo

229 (-27)

Panчevo

276 (6)

Smederevo

452 (-2)

Baч. Palanka 243 (-15) Novi Sad

216 (-7)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

171 (2)

S. Mitrovica

18 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (2)

Beograd

202 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

208 (0)

NERA

Hetin

72 (-2)

TISA

-92 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

24 (0s)

Reшeњe iz proшlog broja