Dnevnik 9.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD

SUBOTA 9. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22864 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OTROVNI TALAS IZ MA\ARSKE U PONEDEQAK STI@E U NA[U ZEMQU

Voda nosi 50 tona arsena?

str. 15

NEZAPAM]EN ZLO^IN U SUBOTICI

Maloletnica brutalno ubijena str. 13

NASLOVI

VLADA VOJVODINE DARIVALA PORODICU BOROV^ANIN

Politika 2 Ru{ite monopole, ne o~ekujte solidarnost tajkuna

Ekonomija 5 Minimalac 16.500 dinara

Poqoprivreda 6 Setva petinu skupqa od lawske

Novi Sad 8 Skretni~ar reanimirao putnika

Vojvodina Crna 13 Unuci zapalili dva dvori{ta u Maradiku

RASVETQENA DRSKA KRA\A ORU@JA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Ranac pun skupih pi{toqa

Dru{tvo

Foto: B. Lu~i}

11 „Begej” krije tajnu o beretkama

Trojkama novci i odelca

15 I devoj~ice vole da piju

INTERVJU

DRAGAN MARKOVI] PALMA, PREDSEDNIK JS-a

Tra`e nas gra|ani Vojvodine

STRU^WACI UPOZORAVAJU

Vo}e i povr}e puno pesticida str. 6

str. 12 str. 16 – 19

SPORT

NOLE, VIKTOR I ZIKI POBEDILI, ANA IZGUBILA

RUKOMETA[KI DERBI IGRAJU ZVEZDA I VO[A

STARTUJE DOMA]A KO[ARKA[KA LIGA

Sve`e Najvi{a temperatura 15° S

str. 3

ODBOJKA[I SRBIJE SME^UJU ZA FINALE

str. 7

2

POLITIKA

subota9.oktobar2010.

DNEVNIK

TEMA „DNEVNIKA” POLITI^KI ANALITI^AR DEJAN VUK STANKOVI] O APELIMA PREDSEDNIKA TADI]A UPU]ENIH BOGATA[IMA

POSLANI^KE TEME

Kol’ko ko{ta Vlada?

Poslanici Skup{tine Srbije raspravqali su ju~e u pojedinostima o predlogu zakona o vazdu{nom saobra}aju, na koji je podneto oko 250 amandmana.

Opozicija je kritikovala predlo`ena re{ewa, zahtevaju}i da bude povu~en iz procedure, optu`uju}i Vladu za to da donosi ovaj propis po hitnom postupku da bi preduhitrila odluku Ustavnog suda Srbije, koji je, kako su naveli, utvrdio da su odluke o osnivawu Direktorata civilnog vazduhoplovstva neustavne i nezakonite.

Na taj na~in, kako su upozorili, vlast `eli do daqeg da omogu}i nastavak nekontrolisanog tro{ewa stotina i miliona evra koji se napla}uju za prelete teritorije Srbije, a koji, kako tvrde, “nestaju na vol{eban na~in”. Zbog toga su poslanici opozicije, SNS-a i SRSa, zatra`ili da dr`ava preuzme kontrolu nad naknadama za

prelete aviona nad na{om teritorijom.

Funkcionerka SNS-a Jorgovanka Tabakovi} zatra`ila je da Direktorat za civilno vazduhoplovstvo postane organ uprave u sastavu ministarstva i da Vlada preuzme potpunu kontrolu za naknadu za prelete.

– Protiv nezakonitih akata Direktorata u toku je ve}i broj sudskih sporova, a od{tetni zahtevi prema{uju 50 miliona dolara. Zbog toga, gospodine Mrkowi}u, ne krivim previ{e vas. Vlast u Direktoratu, Agenciji i JAT-u ve} du`e vode kadrovi iz drugih partija, pa ministar, ~ak ni cela Vlada, nisu u stawu ni{ta da preduzmu, iako su svesni nezakonitosti, jer bi time poremetili funkcionisawe Vlade. To je moje pitawe: koliko vredi ova vlada, a koliko ko{ta? – izri~ita je Jorgovanka Tabakovi}.

Ru{ite monopole, ne o~ekujte solidarnost tajkuna Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} ocenio je da apeli tajkunima da se, poput Bila Gejtsa, solidari{u i odreknu dela profita u korist dru{tva, samo marketin{ki dobro zvu~e, ali da nisu realisti~ni. On je za „Dnevnik“ kazao da bi dr`ava, umesto toga, trebalo da iskoristi

filantropizmom Bila Gejtsa, kog je postavio kao uzor ovda{wim tajkunima, uz `aoku da ga, eto, ipak nisu poslu{ali.

Dejan Vuk Stankovi} ka`e da mostove treba da finansira dr`ava, a ne tajkuni.

– Boqe bi bilo da vlast ima racionalne planove, nego da iznosi ideje koje nemaju

„Ni za seme” Potpredsednica Skup{tine iz redova LDP-a Judita Popovi} nije se slo`ila s potezom Vlade da interveni{e na zakonskom predlogu sa 40 amandmana jer, kako je procenila, na taj na~in mewa 15 odsto propisa.

– Mewate ga na taj na~in da ne omogu}avate zakonodavnom telu da uti~e na predlo`ena re{ewa – kazala je Judita Popovi}.

I lider NS-a Velimir Ili} zamerio je {to Vlada predla`e iste amandmane kao i wegova stranka, samo da ne bi ispalo da je podr`an predlog opizicije.

– Trebalo je barem jedan, {to ka`u, za seme da se prihvati, pa da se ka`e imali smo dobru voqu – smatra Ili}.

I Mrkowi} neobave{ten Na insistirawe napredwaka da odgovori na pitawe kolike su naknade u Savetu Direktorata, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} rekao je da ne zna kolike su.

– Ivica Da~i}, Diana Dragutinovi} i ja nismo ih primili,

niti znamo kolike su naknade, od prvog sastanka smo to tra`ili – tvrdi ministar Mrkowi}.

– Naravno da ni u Agenciji za letewe ne primam ni{ta, ima qudi koji tamo rade sem mene i primaju nadoknade, ali to je po zakonu – objasnio je Mrkowi}, navode}i i da je u medijima ve} pisano da se ministar Dragan [utanovac svog

prava na naknadu odrekao u dobrotvorne svrhe.

Po ministrovim re~ima, ukupan buxet Agencije za vazdu{no letewe, koja ima oko 800 radnika, iznosi 80 miliona evra, a Direktorata oko sedam miliona evra.

– Sve je pod kontrolom i dostupno javnosti. Tvrdim da za dve godine mog mandata nisam na{ao nikakvih nepravilnosti – podvukao je Mrkowi}.

– Da skinem s dnevnog reda te plate, direktor Direktorata ima platu 415.280 dinara, a wegov zamenik 381.238. Ta, Agenciju letewa imate na sajtu, da ne pri~amo o tome – saop{tio je pod pritiskom opozicionara Mrkowi}.

Zukorli} posetio LDP Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} posetio je ju~e poslani~ki klub LDP-a u Skup{tini Srbije, saznaje “Dnevnik” od dobro obave{tenih izvora. Kako nam je re~eno, muftija je razgovarao s liderom LDP-a ^edomirom Jovanovi}em u strana~kim prostorijama u Domu Narodne skup-

{tine. Jovanovi} i Zukorli} su oko jedan sat razgovarali o situaciji u Sanxaku. Iako je Zukorli} do{ao u skup{tinsko zdawe obu~en u “redovnu”, a ne versku ode}u, wegov ulazak ipak nije ostao neprime}en, pa se vest o wegovom boravku u klubu LDP-a vrlo brzo pro{irila po kuloarima parlamenta.

Za i protiv Parade Poslanici Skup{tine Srbije podeqeni su u stavovima o Paradi ponosa. @eqko Ivawi(G17 plus) je rekao da }e prisustvovati Paradi ponosa kao narodni poslanik i kao gra|anin Srbije.

On ka`e da ne strahuje za li~nu bebednost na Paradi, izra`avaju}i ube|ewe da }e MUP u~initi sve da skup pro|e bez incidenata. Dejan Mirovi}(SRS) ne vidi svrhu da se tro{e tolike narodne pare za toliki broj policajaca, koji }e nekoliko puta prema{iti broj u~esnika, koje }e obezbe|ivati. Aleksandra

Jerkov (LSV) ka`e da u okviru vi{egodi{weg zalagawa za po{tovawe qudskih prava, pre svega prava na razli~itost, podr`ava jedan takav skup. Prema wenim re~ima, svi ~lanovi LSV su pozvani da shodno svojoj savesti, `eqi, stavu odlu~e da li }e prisutvovati Paradi ili ne, a u to, kako je rekla, tako|e jedno pravo, stranka ne}e zalaziti.

Vlatko Ratkovi}(DS) je rekao da ne strahuje za svoju bezbednost, jer }e Paradi prisustvovati punog srca.

S. Stankovi}

mehanizme koji joj stoje na raspolagawu da bi obezbedila demokratske tr`i{ne uslove i podstakla socijalnu odgovornost doma}ih bogata{a.

Predsednik Srbije Boris Tadi} u posledwe vreme, naime, u vi{e navrata apelovao je na tajkune u Srbiji da „operu savest“ i „u~ine ne{to za narod“. Po wegovoj viziji, svoje dobro~instvo doma}i biznismeni mogli bi iskazati na primer time {to bi dr`avi i narodu izgradili tajkunski most, ~ime bi se, smatra predsednik, re{ili i negativne aure koja ih prati u javnosti zbog na~ina i brzine sticawa ogromnih profita u periodu kad je ve}ina gra|ana Srbije siroma{ila. Na poku{aj da iznudi solidarnsot od bogata{a predsednik je podstaknut

ozbiqnu razradu u relanosti.

Nijedan tajkun, ni Mi{kovi}, ni Kosti}, ni Cepter... ne}e da uradi ono {to je posao dr`ave. I ne treba oni to da

Gde god postoji vladavina skrivenih fondova koji se pune novcem od odre|enih ekonomskih mo}nika, ima}ate marionete na vlasti urade. Jer, {ta bi to zna~ilo – most tajkunske solidarnosti?

– navodi on.

Smatra da politi~ari treba da predla`u realna i konkretna re{ewa koja stvarno mogu da realizuju, te da bi predsednik tako mogao inicirati dono{ewe stimulitivne poreske politike kojom bi se omogu}ile olak{ice onima koji bi deo profita usmerili

Yuyevi} za nove izbore Raspisivawe novih izbora za Bo{wa~ko nacionalno ve}e je jedini pravni izlaz i re{ewe zbog izostanka dogovora tri liste, izjavio je nosilac Bo{wa~ke liste Esad Xuxevi}. On je na konferenciji za novinare izjavio da je zavr{ena pri~a o pregovorima za formirawe Bo{wa~kog nacionalnog ve}a da je to i ocena {efa Misije OEBS Dimitriosa Kipreosa. Nosilac Bo{wa~ke liste je izrazio `aqewe {to nije do{lo do dogovora tri liste o konstituisawu Bo{wa~kog nacionalnog ve}a. „Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipili} se pozvao na odbredbu

u razvoj nekih dru{tveno-korisnih aktivnosti, u obrazovawe, kulturu, umetnost, sport...

Istakao je da prethodno dr`ava treba da iskoristi mehanizme kojima }e se smawiti monopoli, koji su, kako navodi, i omogu}ili brzo boga}ewe pojedinaca.

– Kad nema konkurencije, lako se sti~e veliko bogatstvo. I na{a dr`ava, ako `eli dinami~nu tr`i{nu privredu, morala bi da mnogo radi na tome da se monopoli smawuju i da, kao i sva evropska dru{tva, ima {to razvijenije na~elo konkurencije. A upravo u tome smo kao dr`ava najvi{e zakazali u ovom periodu tranzicije. Dok se monopoli ne razbiju, bi}emo taoci nekolicine tajkuna, {to ne bi bilo mogu}e bez neke vrste pakta izme|u monopolista na tr`i{tu i onih koji donose politi~ke odluke – ocenio je na{ sagovornik.

zakona da rok od {est meseci za konstituisawe te~e od 7. jula kada je poku{ano zakazivawe konstitutivne sednice BNV“, naglasio je Xuxevi}. „Ministar je du`an da raspi{e nove izbore. To je procedura koja je zakonom regulisana i po tom tajmingu izbori bi bili mogli biti odr`ani u maju naredne godine“, zakqu~io je Xuxevi}. Na izborima za Bo{wa~ko nacionalno ve}e, Bo{wa~ka kulturna zajednica Muamera Zukorli}a dobila je 17 mandata, Bo{wa~ka lista bliska Sulejmanu Ugqaninu 13, a Bo{wa~ki preporod blizak Rasimu Qaji}u pet mandata.

Bundestag podr`ava Srbiju Dowi dom nema~kog parlamenta pozvao vladu da na sednici Saveta ministara EU 25. oktobra podr`i zahtev Srbije za dobijawe statusa kandidata. Nema~ki Bundestag pozvao je Vladu da na predstoje}oj sednici Saveta ministara Evropske unije, 25. oktobra, podr`i zahtev Srbije za dobijawe statusa kandidata i zalo`io se za zapo~iwawe pregovora o prijemu Srbije u ~lanstvo EU, javila je agencija APA. Tokom diskusije, u kojoj su se sve partije u dowem domu nema~kog parlamenta izjasnile za daqu podr{ku Srbiji na putu ka EU, pojedine stranke iznele su mi{qewe da se od Srbije ne sme zahtevati da prizna Kosovo kao nezavisnu dr`avu, ali da se o svim spornim pitawima mora otvoreno govoriti. Bundestag se na sednici, na kojoj se raspravqalo o predlozima liberala i demohri{}ana o zahtevu Srbije za ulazak u EU, zalo`io da bude „osiguran daqi napredak na putu priznawa Kosova pre formalnog po~etka pregovora“.

Komentari{u}i, pak, u tom kontekstu i tvrdwe samih tajkuna o novcu koji izdvajaju za finansirawe politi~kih stranaka, Stankovi} napomiwe da je transparentno finansirawe stranaka preduslov za sve druge poteze u ru{ewu monopola.

– Gde god postoji vladavina skrivenih fondova koji se pune novcem od odre|enih ekonom-

skih mo}nika, ima}ate marionete na vlasti. Tek onog trenutka kad stranke budu funkcionisale nezavisno od novca tih finansijera, mo}i }e se preduzeti konkretne akcije. U protivnom, stranke }e direktno ili indirektno ispuwavati wihove zamisli – ukazuje on.

Stankovi} ka`e da je neophodno i da „neko kon~ano odgovara za neke malverzacije i zloupotrebe“.

– Mi stalno imamo afere u medijima i gromoglasne najave politi~ara da }e ne{to da se dogodi, ali nema nikakvih rezultata. A nemogu}e je da zloupotreba nije bilo, s obzirom na stepen korupcije koji postoji u na{em dru{tvu i s obzirom na enormne profite koji se prave u posledwe dve decenije u ovoj zemqi – ocenio je Stankovi}, dodaju}i da bez ovih koraka, borba protiv korupcije i prozivawe tajkuna mo`e da bude „samo neka usputna pri~a za potrebe kampawe, kojom }e da se neutrali{e bes siroma{nog stanovni{tva u zemqi, dok }e u stvarnosti i daqe ostati te ogromne socijalne razlike, odnosno kasta enormno bogatih qudi i ogromna populacija koja jedva sklapa kraj s krajem“.

B. D. Savi}

VESTI Qaji}: Vi{e novca za lokal Ministar rada i socijalne poliitike Rasim Qaji} najavio je ju~e da }e zatra`iti da se u republi~kom buxetu pove}a transfer lokalnim samoupravama da bi se razvile pojedine usluge socijalne za{tite. „U vreme ekonomske krize transfer lokalnim samoupravama je smawen. Zato }emo od Vlade zatra`iti da se taj novac vrati.

Smatramo da su op{tine posebno pogo|ene u oblasti socijalne za{tite, tamo gde ne postoje pare, u{tede se prave upravo u ovoj oblasti“, kazao je Qaji} prilikom potpisivawa ugovora s predstavnicima 35 gradova i op{tina koji u~estvuju u programu „Razvoj lokalnih usluga socijalne za{tite u Srbiji“. Novac za realizaciju projekta obezbedio je Fond za otvoreno dru{tvo. Op{tine i gradovi }e oko 27 miliona dinara iskoristiti za programe pomo}i u ku}i starim osobama i osobama s invaliditetom, a otvara}e se i razli~iti dnevni boravci i klubovi.

SNS: La`ni Vu~i} na Fejsbuku Na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk pojavio la`ni internet-profil zamenika predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vu~i}a, na kome se objavquju izjave koje nisu stavovi Vu~i}a i te stranke i koje mogu izazvati zabunu u javnosti, saop{tila je stranka.

SNS u saop{tewu navodi da je

slu~aj prijavqen Odeqewu za suzbijawe visokotehnolo{kog kriminala Ministarstva unutr{awih poslova Srbije. SNS smatra da }e, uz adekvatnu reakciju nadle`nih dr`avnih organa, vrlo brzo biti obelodaweno da iza celog slu~aja stoji neko od politi~kih protivnika SNS.

„Ti{ina o Vojvodini“ Kwi`evnik Laslo Vegel izjavio je da u Srbiji mora da se promeni izborni sistem, kako bi zemqa zaista mogla da se decentralizuje. „Izborni sistem mora da se mewa, da ne budu partijske liste, ve} pojedinci koji }e biti odgovorni prema svojim bira~ima. To bi bio veliki poraz za centraliste“, rekao je Vegel na tribini „Ti{ina o Vojvodini“ u Novom Sadu. Prema wegovim re~ima, u sada{woj situaciji poslanici uop{te nisu odgovorni glasa~ima, {to „neverovatno stimuli{e“ centralizam, a Vojvodina je „prinu|ena da }uti“ o problemima koji je ti{te. „U razvijenim demokratijama poslanici itekako vode ra~una o svojoj izbornoj bazi, jer od we zavise“, kazao je Vegel. On je ocenio da se decentralizovane zemqe br`e razvijaju i podsetio da su visoko decentralizovane zemqe, poput SAD, Nema~ke i [vajcarske, do`ivele najbr`i i najve}i razvoj nakon Drugog svetskog rata. „A kod nas je slu~aj da na{i politi~ari ne `ele decentralizaciju, jer ne `ele da se zemqa razvije i ne `ele da se takmi~e s drugim dr`avama“, rekao je Vegel.

INTERVJU

DRAGAN MARKOVI] PALMA, PREDSEDNIK JS-a

Tra`e nas gra|ani Vojvodine Partija Dragana Markovi}a Palme, sa, u Srbiji, autenti~nim socijalnim programom, za koji tom gradona~elniku Jagodine i poslaniku Jedinstvene Srbije jedni odaju priznawe, a drugi ga sumwi~e za populizam, u Vojvodini je za ne{to vi{e od godinu dana osnovala 25 op{tinskih odbora. Posledwi prekju~e u Ba~kom Petrovcu, nadomak Novog Sada, u kojem je ve}insko stanovni{tvo slova~ko, pa nikoga nije iznenadilo to {to je na maloj strana~koj sve~anosti bio prisutan i predstavnik slova~ke ambasade. Nije da se Jedinstvena Srbija tako interesuje za Vojvodinu, ka`e Markovi} za “Dnevnik”, i nije da je JS tra`io da tu do|e, “ve} to tra`e gra|ani”.

– Najneophodnije u Srbiji je podeliti socijalnu pravdu i pomo}i onima koji su ostali bez posla, koji ne rade i treba da se zaposle. To je najva`nija tema za Vladu Srbije. Vojvodina zaslu`uje da JS bude tu u op{tinama i gradovima. Imamo veoma dobar program i kad je poqoprivreda u pitawu: da se poma`e poqoprivrednim proizvo|a~ima da ne pla}aju tezge, da oni koji `ive na selu ne pla}aju autobusku kartu, da imaju besplatno osemewavawe krava. Tako|e, da poma`emo `ene koje trenutno nigde ne rade, a trudnice su i porodiqe. To zna~i da dve naredne godine primaju po 10.000 dinara, i to tra`imo da se ubaci u buxet u svim op{tinama gde JS ima odbornike. Na`alost, u posledwe vreme bavimo se homoseksualcima, da li }e biti odr`ana gej parada ili ne}e. JS je protiv parade, predlo`ili smo da to bude 2025. godine, 10. oktobra u 3 sata, zato {to tada ve}ina gra|ana spava. Bog je stvorio Adama i Evu, a ne Adama i Stevu. z Ministar ^ipli} je pozvao gra|ane da u~estvuju u "Paradi ponosa". O~igledno je da }e tamo biti qudi i da }e se to desiti... Mo`ete li odre|enim grupa-

Foto: S. [u{wevi}

ma, protivnicima "Parade", da direktnije uputite apel protiv nasiqa?

– Nismo za nasiqe. Pozivamo one koji misle isto kao JS da ne odlaze i da nasiqem ne ube|uju u svoje mi{qewe. Ali ^ipli} i pojedini ministri imaju obavezu da to rade jer su u Vladi i oni moraju da budu

je zagarantovanih sedam odsto republi~kog buyeta?

– Sve gradove u unutra{wosti hvata jeza zbog rebalansa buxeta, imaju}i u vidu da su smawena transferna sredstva svim gradovima i u Srbiji i u Vojvodini. Vojvodina nije pokrajina koja je o{te}ena. Novim Statutom je predvi|eno

Vojvodina nije pokrajina koja je o{te}ena.

Prema tome, sve ono {to su tra`ili gra|ani Vojvodine, dobili su prvi koji }e da pozovu gra|ane, one koji druga~ije misle, da se ne desi, daleko bilo, krvoproli}e.

Ali, {ta je va`no re}i – wihova prava nisu ugro`ena!

Oni mogu da se {koluju, rade, idu na utakmice, u kafane, bioskop. Niko ih ne dira. z Statut Vojvodine je gotovo godinu na snazi, ali postoje neke ocene da ostvarivawe autonomije ide sporo i nedovoqno.

Predsednik SVM-a ka`e da ga “hvata jeza” jer se bli`i rebalans republi~kog buxeta. Vojvodina ne ostvaru-

da mogu da se otvaraju predstavni{tva u drugim dr`avama uz saglasnost Vlade Srbije, da u preambuli stoji da je Novi Sad glavni grad Vojvodine... Prema tome, sve ono {to su tra`ili gra|ani Vojvodine, dobili su. Nisam do sada ~uo da je neko iz Vojvodine, Bojan Pajti} ili drugi funkcioner, tra`io da otvori predstavni{tvo, a da Vlada Srbije nije dala saglasnost. z Malo je poznato da JS ima svog predstavnika u Novom Sadu. Dodu{e, taj mandat JS nije osvojio na izborima, nego vam je pri-

{ao opozicioni odbornik Nove Srbije. Kasnije ste tra`ili u~e{}e u izvr{noj vlasti. Da li je ne{to u vezi s tim dogovoreno?

–Na{i odbornici imaju autonomno pravo – i oni koji su do{li u JS, a da nisu bili na na{oj listi – da budu razo~arani u svoju stranku. Mi ne `elimo da ka`emo na{im odbornicima: Ne mo`ete u}i u koaliciju s DS-om, s vojvo|anskim Ma|arima... Ukoliko na{ odbornik i gradski odbor procene da je ta koalicija neophodna za boqe sutra gra|ana Novog Sada, mi dajemo saglasnost i uop{te ne ucewujemo vlast, kao {to ni ja nisam ucenio Vladu Srbije kad smo napravili programsku Vladu, pa da smo zahtevali neke funkcije, {to se vidi i danas u realizaciji. U Novom Sadu ne u~estvujemo u vlasti. U~estvujemo u Kovinu, gde su pro{le godine bili vanredni izbori. z Opozicija u Srbiji tra`i vanredne izbore. [ta vi, kao ~ovek koga su svojevremeno neki ambasadori nazvali “kqu~nim za formirawe proevropske Vlade”, ka`ete?

– Opozicija ima pravo da tra`i vanredne izbore. Mislim da ovaj trenutak nije dobar za to, imaju}i u vidu da se re{ava problem KiM, da je napravqena Rezolucija o KiM i usagla{ena s EU. S druge strane, opozicija ne mo`e da napravi vladu jer poznato je da SNS ne mo`e s radikalima, DSS ima svoje stavove da je protiv Evrope, da je SNS za Evropu... Do vanrednih izbora ne}e do}i i jer postoje partije koje ~ine vladaju}u ve}inu i koje u ovom trenutku smatraju da Srbija ne treba da ide na vanredne izbore, ve} da mi sad treba da dovedemo {to vi{e stranih investitora da bi se otvorila nova radna mesta. z A kad }emo u Evropu?

– A u Evropu, kako je rekao predsednik Boris Tadi}, 2016. godine, nadamo se.

S. Nikoli}

SPO: Dra{kovi} jedini kandidat za predsednika stranke Aktuelni predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} jedini je kandidat na mesto predsednika te stranke, a predlo`ili su ga svi gradski i op{tinski odbori na izbornim skup{tinama, saop{tilo je ju~e Predsedni{tvo stranke. ^elnog ~oveka SPO-a, kao i potpredsednike, bira}e dele-

gati na [estom saboru stranke, 4. decembra u Centru "Sava", a delegati }e se izjasniti i o programskom dokumentu pod nazivom "Evropski program SPO-a". Saboru }e prisustvovati predstavnici stranaka s kojima je SPO u koaliciji, kao i visoki funkcioneri srodnih politi~kih stranaka iz inostranstva i pripad-

nici diplomatskog kora, navodi se u saop{tewu.

SPO je osnovan marta 1990. godine u Beogradu i nastao je iz Srpske narodne obnove ~iji su lideri bili Mirko Jovi}, ugostiteq iz Pazove, Vojislav [e{eq, kasnije lider Srpske radikalne stranke i Vuk Dra{kovi}. Predsednik SPO od osnivawa je Vuk Dra{kovi}.

REKLI SU Da~i}: Obezbe|ewe za Hilari

Tadi}: Srbija stabilna i bezbedna

Markovi}: Podr`avam gradove i op{tine

Ministar unutara{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e policija, u saradwi s ostalim bezbednosnim strukturama, tokom posete dr`avne sekretarke SAD Hilari Klinton Beogradu preduzeti bezbednosne mere prvog stepena, odnosno da }e stepen bezbednosti biti na najvi{em nivou. Da~i} je novinarima rekao da }e stepen bezbednosti tokom posete Klintonove biti istovetan onom koji je primewen prilikom posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i ameri~kog potpredsednika Xozefa Bajdena.

On je dodao da }e policija obaviti svoj deo posla, obja{wavaju}i da je pitawe bezbednosti prilikom dolaska dr`avnika visokog ranga zadatak za policiju, MUP i ostale slu`be bezbednosti koje zajedno rade na tome.

Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je profesionalizacija Vojske podigla kvalitet oru`anih snaga, i istakao da je Srbija stabilna i bezbedna dr`ava, uprkos izazovima terorizma i organizovanog kriminala. Tadi} je posle ve`be "Zdru`eni poduhvat 2010" na poligionu "Pasuqanske livade" kraj ]uprije, rekao da je osnova za stabilnost i bezbednost zemqe veoma dobra saradwa Ministarstva unutra{wih poslova i Ministarstva odbrane.

Predsednik Srbije je rekao i da je visoka borbena gotovost Vojske zna~ajna za stabilnost Srbije i ~itavog regiona. "Profesionalizacija Vojske podi`e kvalitet na{ih oru`anih snaga, ali }e svi oni koji `ele i daqe mo}i da slu`e vojni rok, ~ime }e civilna kontrola Vojske i daqe ostati, kao i veza izme|u naroda i Vojske", rekao je Tadi}.

Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} podr`ao je ju~e zahtev Stalne konferencije gradova i op{tina koja je od Vlade Srbije zatra`ila da se lokalnim samoupravama u 2011. godini u punom obimu vrate transferi iz republi~kog buxeta. SKGO je Vladi Srbije predao peticiju, kojom tra`i pove}awe nov~anih transfera lokalnoj samoupravi u narednoj godini. Transferi su zbog ekonomske krize bili umaweni u protekle dve godine.

Markovi} je na proslavi Dana op{tine @abari rekao da podr`ava peticiju SKGO-a, gradona~elnika i predsednika op{tina, koja je ju~e predata Vladi Srbije, saop{teno je iz Ministarstva. SKGO je od Vlade zatra`io da se iznos nenamenskih transfera u 2011. godini vrati na nivo predvi|en zakonom, koji iznosi oko 48,7 milijardi dinara, a peticiju je potpisalo vi{e od 150 gradova i op{tina Srbije.

subota9.oktobar2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

VOJVO\ANSKE DEMOKRATE U KAMPAWI „OD ^OVEKA DO ^OVEKA”

Gagi}: S gra|anima i kad nema izbora Oko ~etiri hiqade aktivista Pokrajinskog odbora Demokratske stranke sasta}e se danas u Vrbasu radi dogovora o sprovo|ewu intenzivne dvodnevne kampawe "Od ~oveka do ~oveka" u svim mestima u Vojvodini. Po re~ima predsednika Izvr{nog odbora vojvo|anske organizacije DS-a Milo{a Gagi}a, ciq ove kampawe je da "~ujemo {ta je ono {to najvi{e mu~i gra|ane Pokrajine i {ta nam zameraju". U izjavi za "Dnevnik", Gagi} je istakao da ova akcija demokrata nije uvod u izbornu kampawu, niti signal eventualnih prevremenih izbora u Vojvodini.

– Izbore o~ekujemo u redovnom terminu 2012. godine. Na{a ideja je da obi|emo svako doma}instvo u Vojvodini i u vreme kad nema izborne kampawe. Ina~e nam je do sada zamerano da gra|ane obilazimo samo kad su izbori. E, ovim `elimo da poka`ameo da na wih mislimo i kad nema izbora – rekao je Gagi}, i dodao da }e kampawa pod geslom "Od ~oveka do ~oveka" trajati svega dva dana, 16. i 23. oktobra, i da }e u woj u~estvovati deset hiqada aktivistva DS-a.

Gagi} je na{em listu potvrdio da je izborna skup{tina pokrajinske organizacije DS-a, koja je bila najavqena za po~etak oktobra, odlo`ena zbog toga da bi se terminolo{ki uskladila s izbornom skup{tinom na nivou cele stranke.

– Tehni~ki je sve spremno za izbore unutar Pokrajinskog odbora, a do odlagawa je do{lo samo zbog toga {to ~ekamo da se

uskladimo s izborima na nivou cele stranke – rekao je on.

Ina~e, na izbornoj skup{tini u vojvo|anskom odboru demokrata bira}e se samo prvi ~ovek ove organiazcije. Aktuelni predsednik PO DS-a Du{ana Elezovi} izjavio je ranije na{em listu da ima ambiciju da se kandiduje za jo{ jedan mandat na ovoj strana~koj funkciji. Po dosada{wim informacijama u

toj stranci, Elezovi} u toj trci ne}e imati protivkandidata. S druge strane, na izbornoj skup{tini na nivou cele stranke bira}e se najvi{e rukovdstvo DS-a. I dok je je pozicija aktuelnog lidera Borisa Tadi}a neupitna, kopqa se lome za potpredsedni~ka mesta, {to se u javnosti tuma~i i kao jedini razlog vi{emese~nog odlagawa ove unutarstrana~ke izborne utakmice.

B. D. S.

LSV ODLO@IO INICIJATIVU ZA FORMIRAWE VOJVO\ANSKE SLU@BE ZA STATISTIKU DO NAREDNE SEDNICE SKUP[TINE APV

@ele podr{ku koalicionih partnera Poslanici Skup{tine Vojvodine u ponedeqak ne}e odlu~ivati o inicijativi Lige socijaldemokrata Vojvodine za organizovawe pokrajinske statisti~ke slu`be, po{to je u toj stranci odlu~eno da ovaj predlog odlo`e za narednu sesiju.

Iz LSV-a ju~e je saop{teno da }e ova inicijativa biti podneta na narednoj sednici vojvo|anskog parlamenta, po{to konsultacije s koalicionim partnerima jo{ nisu zavr{ene.

– Na{a `eqa je da inicijativa zaista dobije {iroku podr{ku. Verujemo u tu podr{ku jer verujemo u to da su koalicioni partneri svesni va`nosti

AP Vojvodine, odnosno koja su zakonom utvr|ena kao pitawa od pokrajinskog zna~aja“).

Maja Sdelarevi} ocewuje da ovaj predlog ne bi trebalo da bude sporan po{to postoji i beogradski Zavod za informatiku i statistiku.

– Za razliku od Pokrajinskog zavoda za statistiku, koji je postojao od 1945. do 1991. godine, beogradski Zavod i danas postoji i bavi se, izme|u ostalog, statisti~kim analizama, objavquje rezultate statisti~kih istra`ivawa, te obezbe|uje podatke od zna~aja za region Beograda koji se odnose na utvr|ivawe regional-

Nije namera...

Maja Sedlarevi} tvrdi i da ne postoji namera da se u Vojvodini obrazuje slu`ba koja bi bila paralelna s Republi~kim zavodom za statistiku. Ona navodi da bi zato pri koncipirawu i organizaciji slu`be u Pokrajini "trebalo voditi ra~una o tome da statisti~kim istra`ivawima budu obuhva}ene va`nije oblasti dru{tvenog i privrednog `ivota na{e pokrajine u skladu s jedinstvenim sistemom u Republici". postojawa statisti~ke slu`be da bi Vojvodina kona~no raspolagala podacima va`nim za strate{ka i planska dokumenta APV – istakla je potpredsednica Skup{tine APV i funkcionerka LSV-a Maja Sedlarevi}.

Ona je ukazala na to da osnov za organizovawe vojvo|anske statistike postoji i u Statutu AP Vojvodine (~lan 27, ta~ka 7, u kojem pi{e da ,,AP Vojvodina putem svojih organa prikupqa i obra|uje statisti~ke podatke od interesa za AP Vojvodinu''), ali i u Zakonu o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine (~lan 9, stav 1, koji predvi|a da „pitawa od pokrajinskog zna~aja AP Vojvodina ure|uje svojim aktima u oblastima koje su u skladu s Ustavom i Zakonom o nadle`nosti

nih oblasti, stepen razvijenosti regiona i drugo u oblasti regionalnog razvoja – napomiwe ona.

Dodaje da je Vojvodina u biv{oj Jugoslaviji imala jedan od najboqih statisti~kih zavoda, ali da danas nema ni podatke o vlastitom bruto dru{tvenom proizvodu jer Republi~ki zavod za statistiku tim podacima ne raspola`e i ne prikupqa podatke na regionalnom nivou.

– Ne vidimo nijedan razlog, niti zakonsku prepreku, da se ne organizuje slu`ba koja }e kona~no voditi validnu evidenciju, prikupqati podatke i sprovoditi istra`ivawa koja su potrebna za AP Vojvodinu – isti~e funkcionerka LSV-a.

B. D. S.

4

subota9.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

Pomo} za 1,4 milion penzionera Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe procewuje da }e oko 1,4 miliona penzionera imati pravo na jednokratnu pomo} Vlade Srbije od 5.000 dinara. Portparolka PIO fonda Jelica Timotijevi} je rekla da penzioneri mogu da o~ekuju isplatu te pomo}i nakon usvawa rebalansa republi~kog buxeta za 2010.

Ona je podsetila da u Srbiji ukupno ima oko 1,6 miliona penzionera, a da pravo na ovu nov~anu pomo} imaju penzioneri s primawima mawim od 30.000 dinara. “PIO fond je potpuno tehni~ki spreman da po~e sa iplatom pomo}i”, kazala je Timotijevi}eva.

\eli}: Gra|ani, strpite se Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je da gra|anima savetuje strpqewe jer “ne treba o~ekivati bilo kakve ogromne pomake po{to ekonomski rast nije takav da omogu}i zna~ajno i brzo rast standarda u ovom momentu”.

“To nije popularno, ali na nama je da ka`emo istinu. Srbija mora odgovorno da vodi sopstvenu ku}u. Ne treba da dozvolimo sebi da u|emo u probleme poput na{ih suseda, jer kada u|ete u neodr`ivu situaciju potrebne su vam godine da se izvu~ete iz we”, rekao je \eli}. On je kazao da }e

predstavnici MMF-a biti informisani o napredovawu rasprave o zakonu o fiskalnoj odgovornosti, {to je izlazak iz aran`mana sa tom organizacijom i dokaz da }e Srbija samostalno voditi odgovornu politiku.

“To je poruka za sve u na{oj zemqi, ali i za sve investitore, koji razmatraju na{u zemqu kao destinaciju. Ne}emo u}i u bilo kakvu formu populizma u momentu izlaska iz programa sa MMFom. To je bitna poruka, ali bitna poruka i za budu}e politi~ke cikluse koji }e se de{avati u na{oj zemqi”, rekao je \eli}.

MINISTARSTVO EKONOMIJE

„Fijat” ula`e 600 miliona evra “Fijat” }e u slede}oj godini u zajedni~ko preduze}e „Fijat automobili Srbija“ ulo`iti vi{e od 600 miliona evra, ka`e Aleksandar Qubi} iz Ministarstva ekonomije. Ova sredstva bi}e utro{ena za kupovinu najnovije opreme kako bi ve} krajem 2011. godine mogla da startuje probna proizvodwa dva potpuno nova modela.

On podse}a da su u pitawu dva modela monovolumena B klase - „fijat idea“ i „lan~a muza“, sa pet i sedam sedi{ta. Masovna proizvodwa novih modela, ka`e Qubi}, trebalo bi da startuje po~etkom

2012. godine. U prvoj fazi predvi|ena je proizvodwa oko 200.000 vozila godi{we, dok bi u drugoj fazi iz pogona kragujeva~ke fabrike godi{we izlazilo 300.000 automobila, odnosno oko 60 automobila na sat.

“Od toga je 95 odsto vozila, koja }e nositi oznaku ‘made in Serbia’, nameweno za izvoz na tr`i{te EU. Da li }e paralelno sa ovim modelima u Kragujevcu biti nastavqena proizvodwa ‘punta’ ostaje da se vidi, budu}i da daqa proizvodwa ovog modela zavisi od zahteva tr`i{ta”, ka`e Qubi}.

Predsednik Unije privatnih pekara Srbije Zoran Pralica izjavio je danas da, ukoliko se sprovede uredba, prema kojoj bi se smawila mar`a trgovina na samo 10 odsto, hleb od 500 grama pod nazivom “sava” u Srbiji, ne bi trebalo da poskupi jo{ {est meseci. Pralica je rekao da bi ve}i u~inak od poskupqewa hleba bio ostvaren, ukoliko bi se smawila ta mar`a, jer bi “u suprotnom proizvo|a~i dobili mnogo mawe, a trgovci mnogo vi{e”. On je predo~io da je u vezi sa tim razgovarao sa ministrom trgovine i usluga Slobodanom Milosavqevi}em i da je usvojen tekst o kome bi i vlada trebalo da se izjasni. Pralica je RTS-U rekao da se cena hleba slobodno formira i da je ciq za{tita socijalno ugro`enijih stanovnika, a da Unija ne mo`e da uti~e na druge pekarske proizvode i druge vrste hleba.

planira otpu{tawe do kraja godine 600 radnika te fabrike.

Portparolka “Takova” Olga Jovanovi} rekla je na konferenciji za novinare da je potpuno neta~no da se planira otpu{tawe 600 radnika do kraja godine. Direktor kompanije “Takovo” Miroslav Jovi~i} negirao je i navode sindikalaca o izme{tawu proizvodwe u druge dr`ave. On je rekao da su reparirane stare linije i poslate na druga podru~ja gde se vr{i samo pakovawe proizvoda iz Gorweg Milanovca. On je rekao da se sve ~ini da se sa~uvaju radna mesta i da se primaju visokostru~ni kadrovi “koji pod krovom ‘Takova’ stasavaju u budu}e stru~wake”. Podsetimo, predstavnici sindikata “Takova” saop{tili su u ~etvrtak da poslovodstvo planira da otpusti polovinu od 1.200 zaposlenih u toj fabrici.

Bez otkaza u „Takovu”

Minimalac 16.500 dinara Vlada Srbije nije na prekju~era{woj sednici donela kona~nu odluku o minimalnoj ceni rada iako weno utvr|ivawe kasni vi{e od tri meseca. Ministar Rasim Qaji} potvrdio je u izjavi „Dnevniku” da }e predlo`iti da minimalna cena rada bude 95 dinara, {to zna~i da bi minimalna zarada bila na nivou od oko 16.500 dinara.

– Nadam se da }e Vlada prihvatiti ovaj predlog, pogotovo {to smo ve} imali neke konsultacije s Ministarstvom finansija – rekao nam je ministar Qaji}. – Mada ekonomska ra~unica ne ide u prilog tom iznosu, i premijer se sla`e s tim kompromisnim re{e-

wem jer se u ovom trenutku mora voditi ra~una i o socijalnoj odgovornosti. Nevoqa je, me|utim, u tome {to zapravo na delu imamo pregawawe oko objektivno vrlo malih brojki jer radniku ne zna~i mnogo da li }e minimalna cena rada biti 90 ili 95 dinara, po{to on realno ne mo`e da pregura mesec ni sa 16.000 dinara ni sa 16.500. Ali, to je odraz ekonomskog stawa u kojem je Srbija danas.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}, pak, tvrdi da oni ne}e prihvatiti 95 dinara koje odredi Vlada Srbije, mada je jasno da, nakon {to odluka bude doneta, korekcije nisu mogu}e. Sindikat je,

VLADA I EKONOMISTI PRAVE NOVI MODEL PRIVREDNOG RAZVOJA

Moramo i proizvoditi, a ne samo tro{iti Premijer Mirko Cvetkovi} ka`e da dosada{wi model privrednog rasta, zasnovan na rastu potro{we, mora biti zamewen modelom pove}awa investicija i izvoza.

“Vlada }e se truditi da odgovaraju}im reformama stvori ambijent za privre|ivawe koji }e biti privla~an za strane investitore i obezbediti da u narednih 10 godina bruto doma}i proizvod dostigne 8.000 evra po stanovniku”, kazao je Cvetkovi}. Rast javnih i privatnih investicija trebalo bi da bude 9,7 odsto godi{we i da podr{ku dobije izvozno orijentisana privreda, kazao je premijer Srbije na predststavqawu Postkriznog modela rasta i razvoja ekonomije Srbije od 2011. do 2020.

Cvetkovi} je naglasio da su veoma zna~ajna ulagawa u infrastruk-

analize i trendovi (MAT). Novi model ekonomskog razvoja Srbije, prema predlogu stru~waka, trebalo bi da se zasniva na rastu ulagawa i izvoza, kako bi se zamenio dosada{wi rast zanovan na pove}awu potro{we.

Desetogodi{wi Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije predvi|a pove}awe investicija na 25 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) u 2015. godini i 28 odsto BDP-a u 2020, uz prose~an godi{wi rast ukupnih investicija od 9,7 odsto. U~e{}e potro{we trebalo bi da se smawi sa 92,5 odsto BDP-a u 2011. godini, na 81 odsto u 2020. godini, a da se u~e{}e izvoza roba i usluga sa 27,6 odsto BDP-a, koliko je bilo u 2009. godini, pove}a na 65 odsto u 2020. godini.

Autori postkriznog modela Stojan Stamenkovi} i Jurij Bajec

turu, ali ne samo putnu ve} i u informacionu. Premijer je najavio da }e Vlada Srbije pripremiti dugoro~nu strategiju ekonomskog razvoja u koju }e ukqu~iti i predloge iz Postkriznog modela.

Taj model su pripremili vode}i doma}i stru~waci okupqeni u Fondu za razvoj ekonomske nauke (FREN) i publikaciji Ekonomskog institute Makroekonomske

7. 10. 2010.

1.286,46508

Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

EMU Australija

evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 103,788 73,1418

Deficit teku}eg pla}awa, kako je predvi|eno, trebalo bi da se smawi sa 7,1 odsto BDP-a u 2010. godini na 3,3 odsto u 2020. godini.

Time bi se, kako su naveli autori Postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine, postiglo da prose~ni realni godi{ji rast BDP-a bude 5,8 odsto, a da doma}a tra`wa poraste za 7,7 odsto.

Promena %

Cena

Vrednost BDP-a Srbije bi na taj na~in u 2020. godini dostigla 52,7 milijardi evra ili skoro 8.000 evra po stanovniku. Zbirni rast proizvodwe dostigao bi 50,4 odsto, a zaposlenost bi porasla za 16,9 odsto, odnosno bilo bi otvoreno oko 430.000 novih radnih mesta. Godi{wi priliv direktnih stranih investicije trebalo bi da dostigne oko 2,3 milijarde evra godi{we.

Savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je da novi model privrednog rasta Srbije predstavqa varijantu evropskog modela razvoja do 2020. godine, koji su ve} formulisale zemqe Evropske unije uz uva`avawe specifi~nosti srpske privrede. On je rekao da su posta-

Premijer Mirko Cvetkovi}

Alternativa je populizam Osnovna pretpostavka postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine je da }e Srbija postati ~lan Evropske unije (EU) u narednoj deceniji, izjavio je ekonomista Stojan Stamenkovi}, jedan od autora tog modela. Stamenkovi} je istakao da on pretpostavqa visoke, ali realno ostvarive stope privrednog rasta, visoke stope rasta investicija, pove}awe zaposlenosti uz ve}i kvalitet obrazovawa i izvoznu orijentisanu privredu sa modernizovanom industrijom i poqoprivredom. Prema wegovim re~ima, osnovni zaokret u novom modelu u odnosu na privredna kretawa do 2008. godine, jeste da ukupna tra`wa raste sporije od bruto doma}eg proizvoda, pa bi pri rastu BDP-a od 5,8 odsto unutra{wa tra`wa rasla najvi{e 4,7 odsto.

Stamenkovi} je kazao da je mogu}a alternativa ovom modelu “populisti~ki scenario”, koji bi, kako je napomenuo, bio veoma opasan i podrazumevao bi godi{wi privredni rast od tri odsto sa opadaju}om dinamikom i prema wegovim re~ima to bi se dogodilo ako bi se umesto proinvesticionog modela primenio prosocilajni model. To bi vodilo ka inflaciji i slabqewu dinara, ve} u 2013. godini devizne rezerve bi bile zna~ajno smawene, a servisirawe spoqnog duga odnelo bi gotovo petinu ostvarenog BDP-a, upozorio je Stamenkovi}. vqeni ciqevi i mogu}i rezultati “realno ostvarivi” u narednom periodu. Bajec je kazao da su u ovda{woj javnosti u~estale kritike novog modela rasta, a kao argument ~esto je nazna~en prethodni model koji je od 2001. do 2008. godine obezbe|ivao pristojnu godi{wu

stopu ekonomske ekspanzije od 5,4 odsto. On je naveo da novi model predvi|a u narednih 10 godina stopu privrednog rasta od 5,8 odsto, ali je naglasio da se novi model ne donosi zbog tih “tri~avih 0,4 odsto” ve} zbog novih poluga rasta o kojima je govorio premijer. E. D.

20,00

414

23.184

Luka Dunav, Pan~evo

20,00

5.280

5.280

Go{a monta`a, Velika Plana

19,39

2.629

149.853

Progres, Beograd

13,27

128

640

5,02 Promena %

670 Cena

147.966 Promet

2.732

999.889

24.831

24.831

Energoprojekt holding, Beograd

-0,21

943

395.180

Agrobanka, Beograd

0,80

6.917

2.026.680

Imlek, Beograd

4,15

1.932

44.430.827

Univerzal banka, Beograd

3,23

4.800

102.695.860

Soja protein, Be~ej

0,77

655

180.236

Metalac, Gorwi Milanovac

0,05

1.900

66.500

Privredna banka, Beograd

5,02

670

147.966

Tigar, Pirot

-1,93

559

128.635

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

4.800

100.800

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,08

3.087

101.867

180.236

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

1.600.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

486

0,00

-12,00

26.903

1.345.150

1.150

55.200

105,906

Palanka UTP, Sm. Palanka

-11,22

435

1.224.525

72,9179

Sunce, Sombor

-10,14

3.990

63.840

Kanada

dolar

1

73,1625

74,6556

76,3727

72,9385

Danska

kruna

1

13,9191

14,2032

14,5299

13,8765

Norve{ka

kruna

1

12,7949

13,056

13,3563

12,7557

[vedska

kruna

1

11,1592

11,3869

11,6488

11,125

NIS, Novi Sad

0,21

473

11.963.226

[vajcarska

franak

1

76,8973

78,4666

80,2713

76,6619

Galad, Kikinda

0,00

400

1.173.600

V. Britanija

funta

1

118,17

120,581

123,355

117,808

SAD

dolar

1

74,3895

75,9077

77,6536

74,1618

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 10. 2010. godine

Jafa fabrika biskvita, Crvenka Vojvo|anskih top-pet akcija

Soja protein, Be~ej

-9,41 Promena %

0,77

7.700 Cena

655

Promet

-8,00

-11,54

76,3511

Cena

-0,65

FKL, Temerin

74,6345

Promena %

Komercijalna banka, Beogwrad

Vetfarm, Beograd

103,471

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 108,342

BELEX 15 (606,57 -0,94)

Promet

Fasil, Ariqe

Privredna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Valuta

podsetimo, tra`io da minimalna cena bude 100 dinara po satu, odnosno 17.400 dinara mese~no.

Dok se socijalni partneri nadvla~e oko u su{tini malih iznosa, bilo da minimalac bude 16.500 ili 17.400 dinara, radnici ve} tre}i mesec dobijaju minimalac koji je va`io do kraja juna ove godine. Obe}awe da }e im nakon {to “jednom” Vlada Srbije utvrdi novu cenu, koja je trebalo da se primewuje od 1. jula, poslodavci morati isplatiti razliku izme|u starog i novog minimalca za wih je slaba vajda jer su mnogi svesni da od toga nema ni{ta i da ne}e dobiti ni dinara unazad.

Q. M.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Poslovodstvo kompanije “Takovo” iz Gorweg Milanovca negiralo je navode sindikata da se

Zemqa

5

MINISTAR RASIM QAJI] ZA „DNEVNIK”

VESTI Cena hleba pod znakom pitawa

subota9.oktobar2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

154.000 Promet

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

-9,41

7.700

154.000

Mlekara, Subotica

0,00

1.700

119.000

Svi iznosi su dati u dinarima

6

POQOPRIVREDA

subota9.oktobar2010.

DNEVNIK

STRU^WACI UPOZORAVAJU

Vo}e i povr}e nam puno pesticida – Svi na{i izvoznici poqoprivrednih proizvoda suo~avaju se s vi{kom pesticida u robi koju nude evropskom tr`i{tu, zbog ~ega je samo tokom pro{le

RA^UNICA VOJVO\ANSKIH ZADRUGARA

Setva petinu skupqa od lawske Ovogodi{wa setva p{enice bi}e petinu skupqa od lawske, navode u Zadru`nom savezu Vojvodine, dodaju}i da }e najve}i deo parcela biti zasejan mimo optimalnog agrotehni~kog roka, od 5. do 15. oktobra, jer kasni berba kukuruza.

Naime, pro{logodi{wa maloprodajna cena semena je bila oko 20 dinara kilogram, dok je ove godine 30 posto vi{a – kilogram je 26 dinara. Preko Direkcije za robne rezerve obezbe|eno je za jesewu setvu seme p{enice u paritetima 1:1,6 za razmenu za postoje}u merkantilnu p{enicu i 1:1,8 za razmenu za p{enicu roda 2011. S tom drugom paori imaju problema jer za taj aran`man ne uspevaju da dobiju bankarske garancije, navode u ZSV-u, napomiwu}i da ove godine posebnu pa`wu treba posvetiti kvalitetu semena i koristiti deklarisano.

Kada je o mineralnom |ubrivu re~, pro{logodi{wa cena

NPK 15:15:15 je iznosila oko 24.000 dinara za tonu. Cena regresiranog |ubriva NPK sada je 30.000 dinara (s PDV-om), MAP je 46.900 dinara tona, a NPK 25:5:0 je 26.100 dinara.

Trenutna cena D-2 je 104 dinara litar, a evrodizela 116 dinara. Pro{le godine cena dizel-goriva u vreme setve je iznosila 88,20 dinara, a evrodizela 96,80. Dakle, poskupqewe iznosi 18 posto. Ina~e, za predstoje}e radove na oko 300.000 hektara potrebno je obezbediti 900.000 litara za razbacivawe mineralnog |ubriva, za predsetvenu pripremu 2.700.000 litara, za setvu 1.500.000 litara, dakle, ukupno 5.100.000 litara.

Najva`niji problemi su nedostatak novca i ka{wewe kod skidawa kukuruza, a cena p{enice ohrabruje. Skromna ulagawa pri setvi sigurno }e uticati na mawi prinos naredne godine, ocewuju u ZSV-u.

S. G.

MALO VINA IZ NE[TINA

Vinogradari napunili samo svoju burad Ove jeseni vinogradari iz Ne{tina i Vizi}a, dva sela ~iji se vinogradi na posledwim obroncima Fru{ke gore grani~e s Dunavom, nisu bili najzadovoqnijim berbom. Godina je slabija od prethodne, a mnogo ki{e uticalo je na razvoj bolesti.

– Zbog lo{ih vremenskih prilika vinogradi su morali ~e{}e da se {tite, odnosno da se koriste skupqi preprati – ka`e poznati vo}ar i vinogradar iz Ne{tina Kosta Staki}.

– To je iziskivalo znatno ve}e tro{kove u proizvodwi, a ko se opredelio za klasi~nu za{titu, imao je velike {tete. Ve} u avgustu u delu vinograda bilo je vidqivo suvo li{}e i gro`|e, pa zato ove jeseni gro`|a na tr`i{tu nije bilo previ{e. Odnosno, ve}ina vinogradara sve

{to je obrala mogla je da smesti u sopstvenu burad. Cena, primera radi, „rizlinga“, dostigla je jedva 40 dinara za kilogram.

Zbog niske cene, ali i male potra`we na tr`i{tu, ovde vlada strah da }e ove zime biti dosta onih koji }e povaditi ~oko}e, odnosno iskr~iti vinograde. Stru~niji ka`u da je vinogradarstvo, ali i vinarstvo u Sremu, pa i celoj Srbiji, na prekretnici. I u Ne{tinu sve je vi{e malih vinarija koje su u svoje podrume smestili mla|i qudi koji su u vremenu tranzicije ostali bez posla u ba~kopalana~kim fabrikama. Oni koriste iskustva kom{ija iz susednog Iloka u Hrvatskoj. I u tamo{wem vinogradarstvu je kriza, ali uglavnom zbog toga {to je dr`ava stimulisala podizawe novih zasada vinove loze, pa sada postoji hiperprodukcija. Tako|e, kom{ije upozoravaju na to da se vinogradari, odnosno podrumari, moraju vi{e opredeqivati za doma}e, autohtone sorte. Jer, vele da je te{ko o~ekivati da }e Podunavci mo}i da proizvedu boqe vino od onoga koje od francuskih sorti prave sami Francuzi. Stranci su probirqivi i, kada do|u ovde ili kada pose}uju sajmove, `ele da probaju ona vina koja im nisu poznata, jer, primera radi, „{ardone“ im je odavno dobro poznat i imaju ga u izobiqu.

M. Suyum

On je na ovu problematiku ukazao na skupu odr`anom u ^a~ku, povodom po~etka rada na projektu „Razvoj integrisanog sistema za{tite od bolesti, {te-

U Srbiju je vra}ena malina po{to su strani kupci utvrdili da na{i proizvo|a~i koriste ~ak 23 aktivne materije godine u Srbiju vra}eno oko 150 tona maline isporu~ene stranim kupcima – upozorio je fitopatolog dr Rajko Gari}.

to~ina i elementarnih nepogoda“, koji finansiraju Delegacija Evropske unije u Srbiji s 222.648 evra, uz pomo} gradskog

buxeta od 45.881 evra i u~esnika u realizaciji projekta sa 49.000 evra, za nabavku potrebne opreme.

Gari} je objasnio da je pomenuta koli~ina maline zbog prekora~ewa propisane koncentracije upotrebqenih za{titnih sredstava u Srbiju vra}ena po{to su strani kupci utvrdili da na{i proizvo|a~i koriste ~ak 23 aktivne materije.

Dok se u svetu ta~no zna {ta se u borbi protiv bolesti i {teto~ina mo`e primeniti i do koje granice, u na{oj zemqi, na pri-

mer, kod plodova maline, propisano je prisustvo karbamata do dva miligrama, dok svetski prihva}ene norme dozvoqavaju samo 0,02 miligrama, upozoreno je na ovom skupu. Ukazano je, tako|e, na to da na{i stru~waci u ovoj oblasti odavno raspola`u potrebnim znawima, ali da se ono nedovoqno primewuje u praksi.

PAORI ZAHTEVAJU VE]I I PRAVEDNIJI AGRARNI BUYET

Poqoprivredi treba najmawe 40 milijardi Vojvo|anski poqoprivrednici o~ekuju od ministra poqoprivrede Sa{e Dragina da se izbori za znatno ve}i agrarni buxet za narednu godinu, i upozoravaju na to da novac iz paorske kase vi{e ne sme da se sliva u xepove prera|iva~a, trgovaca i pojedinih kombinata. Asocijacija poqoprivrednika Vojvodine zahteva da agrarni buxet iznosi najmawe 40 milijardi dinara.

– Ministar mora da se zalo`i za to, ali je i na nama i na drugim poqoprivrednim udru`ewima da se borimo. Me|utim, najva`nije je da dr`ava kona~no shvati da se svaki dinar ulo`en u poqoprivredu stostruko vra}a, pogotovo u kriznim vremenima kada je hrana veliko bogatstvo, i da subvencije usmeri ka poqoprivrednicima a ne trgovcima, zadrugama, pravnim licima...

– ka`e za „Dnevnik“ predsednik Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine Miroslav Ivkovi}, napomiwu}i da bi subvencije po hektaru trebalo da su oko 5.000 dinara ve}e, s obzirom na rast evra, cena repromaterijala... – S 200 evra po hektaru barem bismo se primakli proizvo|a~ima iz okru`ewa, kojima, uz postoje}e podsticaje, ne mo`emo biti konkurentni.

– Na`alost, ne zna~i da }e poqoprivrednici dobiti vi{e para ako buxet bude ve}i, a da je tako, videli smo ove godine. Veliki deo kola~a oti{ao je onima koji nisu poqoprivrednici. Recimo, dve i po milijarde dinara iz dr`avne kase dobili su proizvo|a~i |ubriva, to jest trgovci. Dakle, ne treba da se pove}ava buxet da bi se davalo takvima, a sude}i po onome {to se sada iza brega vaqa, sve miri{e

Kukuruz pao na 14,5 dinara Najburnije je protekle nedeqe na Produktnoj berzi bilo tr`i{te kukuruza. Krenulo se s 15,70 dinara kilogram, da bi pred kraj nedeqe bila zakqu~ena cena od 14,50 dinara. Ovakav sled doga|awa je logi~an, s obzirom na to da se berba kukuruza sve vi{e zahuktava, a samim tim i ponuda pove}ava. Ovonedeqna ponderisana cena iznosi 14,97 dinara kilogram, {to je u odnosu na prethodnu nedequ pad od ~ak 12,71 odsto, naovodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske berze.

Ina~e, u ovonedeqnoj strukturi prometa dominiraju p{enica i soja. Ponderisana cena soje iznosi 30,56 dinara kilogram, {to je u odnosu na prethodnu nedequ rast od 3,17 posto. [to se ti~e p{enice, zakqu~ena su ~etiri kupoprodajna ugovora u koli~ini od 625 tona. Cena se kretala od 19,10 do 19,30 dinara, a ponderisana nedeqna cena iznosi 19,12 dinara kilogram, {to je u odnosu na prethodnu nedequ rast od 0,84 posto.

Pokrajina tra`i isto kao lane – Smatramo da je realno da republi~ki agrarni buxet za narednu godinu iznosi 35 milijardi dinara. Jasno je kakve su posledice ekonomske krize s kojima se suo~ava dr`ava, ali toliko novca bi za poqoprivredu moralo biti u wenoj kasi – ka`e za „Dnevnik“ pokrajinski sekretar za poqoprivredu Daniel Petrovi}, uz ocenu da je agraru potrebna politika koja }e doprineti ja~awu konkurentnosti primarnih proizvo|a~a, ali i prehrambene industrije, i koja }e eliminisati lomove na tr`i{tu zbog kojih, recimo, sada imamo alarmantnu situaciju u sto~arstvu.

– U svakom slu~aju, agrarni buxet treba da je investicioni i razvojni, ali i daqe da ima i socijalnu komponentu, sve dok su poqoprivredni penzioneri u ovako te{kom polo`aju – ka`e Petrovi}. na to. Sti`u razne najave da }e pare iz agrarne kase i}i i pravnim licima, zadrugama... Odnekud }e ih, bojimo se, uvesti na mala vrata – ka`e Ivkovi}, izra`avaju}i sumwu u po{tene namere Privredne komore Srbije koja tra`i da u~e{}e agrarnog buxeta u republi~kom za narednu godinu bude deset odsto, umesto sada{wih 2,6.

– PKS ne zastupa interese poqoprivrednika pa sumwamo da tra`i ve}i buxet zbog prera|iva-

~a i kompanija koje su privatizovale dru{tvena preduze}a. Na{a asocijacija }e preduzeti sve mere da spre~i takvo odlivawe novca iz agrarne kase – poru~uje Ivkovi}, uz ocenu da naredni buxet morta biti razvojni, te da se kona~no izdvoji socijalni deo jer je to posao Ministarstva za rad i socijalno starawe.

Iz Udru`ewa Privredne komore Vojvodine za poqoprivredu tako|e poru~uju da je neophodno da

se agrarni buxet pove}a, i to na iznos od pet odsto dr`avnog i da ima godi{wi rast u narednih pet godina od 20 posto, jer sada{wih 2,6 nije dovoqno za podsticaje i konkurentnost. Navode da je kqu~ni dokument u stvarawu stabilnosti u proizvodwi zakon o podsticajima, na osnovu kojeg bi se znalo – ko, koliko i kada dobija iz agrarnog buxeta. Vojvodina sa svojim proizvodima 75–92 odsto ukupne proizvodwe izlazi na tr`i{ta i bez pravih podsticaja ovi farmeri ne mogu biti uspe{ni – nagla{avaju u PKV-u, i dodaju da bi deobu novca prema kratkoro~nim uredbama vaqalo prekinuti, pogotovo {to su neke bile nestabilne i nejasne i mewane su tokom godine.

Ina~e, u Privrednoj komori Srbije odr`ana je sednica na kojoj je oceweno da bi se na osnovu u~e{}a agrarnog buxeta u republi~kom pove}anog na deset odsto mogla ozbiqnije kreirati agrarna politika.

– Pre svega, zagovaramo sistem izda{nijeg subvencionisawa inputa u poqoprivredi – izjavio je sekretar Udru`ewa za poqoprivredu PKS-a Milan Prostran, dodaju}i da premije za mleko u slede}oj godini za sve u~esnike u lancu (fizi~ka i pravna lica) treba da iznose najmawe pet dinara po litru prose~no, uz subvencionisawe za kvalitet. – [to se ti~e rebalansa buxeta za ovu godinu, i daqe smatramo da bi wime trebalo utvrditi zna~ajnije svote za agrar – bilo je re~i da }e to biti ili 1,5 milijarda dinara, ili dve milijarde.

S. Glu{~evi}

SVE VI[E DUVANA NA WIVAMA HRTKOV^ANA

[e}ernu repu zamenio `uti list Posledwih nekoUlagawa u proizliko godina u Hrtvodwu duvana su vekovcima se umesto lika, ali se u dobrim {e}erne repe na pogodinama, kada je qima sadi duvan. Takvalitet odgovarajuko sada vi{e od 50 }i, mo`e dobro i zadoma}instava iz raditi, ukazuje Molovog sela uzgaja ovu nar. Po wegovim rekulturu. Me|u wima ~ima, proizvodi za je i Ladislav Molpoznatog kupca, koji nar, koji je duvan poobezbe|uje sav neop~eo da gaji pre desehodan repromateritak godina. Ovu kuljal za proizvodwu. turu zasadio je na Otkup duvana je redotri i po hektara i van, kao i isplata. imao jednu su{aru, a – Proizvodwa duvasada duvan gaji na 15 na zna~ajno je doprihektara, ima ~etiri nela tome da qudi Ulagawa u proizvodwu duvana su su{are, a ovogodiostanu na selu i bave velika, ali se u dobrim godinama, {wi rod je 29 tona. se ovim poslom. kada je kvalitet odgovaraju}i, – Uzgoj duvana na Istovremeno, oko dumo`e dobro i zaraditi wivama u Hrtkovicvana ima dosta posla ma po~eo je pre desepa se dnevno anga`uje (Ladislav Molnar) tak godina, kada su u i do 500 qudi za rad selo po~eli da se naseqavaju iskustva preneli na sve nas i na poqima duvana, uz dnevnicu qudi iz Hrvatske – ka`e Moldoprineli da se duvan sve vii do 1.400 dinara – ka`e Molnar. – Oni su nesebi~no svoja {e gaji na ovom podru~ju. nar.

D. Mla|enovi}

DANAS U KIC „MLADOST” U FUTOGU

ZBOG SUTRA[WEG MARATONA

Gradski autobusi mewaju trasu

Revija narodnih no{wi Festival narodnih no{wi i oglavqa "Biserna grana" bi}e odr`an danas u Pozori{tu Kulturno - informativnog centra "Mladost" u Futogu. Program po~iwe u 11 sati kada }e se okupiti u~esnici festivala, a u 13 sati su predavawa i radionice kustosa beogradskog Etnografskog muzeja Vere [arac-Mom~ilovi}, pred-

stavnika Me|unarodnog centra za usluge u kulturi iz Zagreba profesor Josipa Forjana, stru~waka za narodne no{we Krajine Svete Ka~ara i Magde Nika~ev iz KUDa "Ravangrad" iz Sombora. Od 20 sati u Pozori{tu KIC - a bi}e prikazane srpske no{we iz Vojvodine, ma|arska, rusinska, slova~ka, rumunska, buweva~ka. Ansambl

KIC-a "Mladost" odr`a}e celove~erwi koncert sa gostima – ansamblom "Svesetska sela" iz Zagreba, SKUD "Vuk Stefanovi} Karaxi}" iz Ba~ke Topole i orekstrom "Zorule". Posetioci }e mo}i da prisustvuju promociji monografije "No{wa Srba".

Ulazak na sve programe je besplatan.

Z. Ml.

Zbog maratonske trke sutra od 10 do 15 ~asova ne}e saobra}ati autobus na gradskoj liniji 11 a i 11b, a drugim putem }e i}i i autobusi na gradskim linijama1 i 8, 6, 7 i 12. "Jedinica" i "osmica" }e iz Fru{kogorske ulice skrenuti desno u Ulicu narodnog fronta, pa opet desno na Bulevar oslobo|ewa i na Bulevar cara Lazara i on-

Novosadska subota9.oktobar2010.

Wegovo veli~anstvo kvadrat

va stala. Ko je imao, kupio je, od dugoro~nih stambenih kredita zaziremo a ni prodavci, koji i daqe insistiraju na ceni kvadrata kao da je prevu~en zlatom, potencijalnim kupcima ne idu na ruku. ^ak i da nije tako, ~itav sloj Novosa|ana ne samo da ne razmi{qa o sopstvenom stanu ve} je i pla}awe podstanarske kirije ~esto nere{iv problem.

Useqavawem u nove stanove na Nasequ koje je izgradio Grad, dvadeset pet porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida spaslo se straha od famoznog "prvog u mesecu",

kada se pla}a podstanarska kirija. Neki od dosada{wih podstanara u tom gr~u `iveli su bezmalo dve decenije, tokom kojih se promenilo jedino to {to je nekada{we stiskawe svake bo`ije zara|ene doj~ marke do ju~e bilo zameweno stiskawem nov~anica zajedni~ke evropske valute.

Jeste da je procedura dodele stanova potrajala, jeste da je re{ewe stambenog pitawa oro~eno na deset godina koliko traje Ugovor o zakupu, ali }e bar u tom periodu mo}i da `ive kao svoj na svome. Naravno, povremeno psuju}i zbog visine ra~una za struju, telefon ili komunalije kao i svi ostali.

I. Sabado{

U ART BIOSKOPU „VOJVODINA”

Jo{ dva dana de~jih filmova U okviru de~jeg festivala "Kids fest", za najmla|u publiku danas su na repertoaru Art bioskopa "Vojvodina" ~etiri filma: "Stvarawe sveta" u 11 sati, "Lisi i uvrnuti vladar" u 13, "Svet okeana 3d" u 15 i "Magija Vinks" u 17 ~asova. Kako obave{tavaju iz Kulturnog centra "Novi Sad", u nedequ ne}e biti projekcija a za ponedeqak su zakazani "Stvarawe sveta" u 11 sati, "Lisi i uvrnuti vla-

dar" u 13 i "Svet okeana 3d" u 15 ~asova.

Svi filmovi su sinhronizovani na srpski jezik a karte, koje ko{taju sto dinara, mogu se kupiti na dan projekcije na ulazu u Art bioskop. Za organizovane posete prisustvo je besplatno, uz napomenu da {kole i pred{kolske ustanove moraju da obezbede prevoz za decu, a karte se mogu rezervisati pozivom na broj telefona 528-346 od 9 do 14 ~asova.

J. Z.

V REMEPLOV

hronika

c m y

VLADA VOJVODINE DAROVALA PORODICU BOROV^ANIN

Trojkama 600.000 dinara Nov~anu pomo} od 600 hiqada dinara ju~e je od Vlade Vojvodine dobila porodica Borov~anin iz Novog Sada, u kojoj su pre tri meseca ro|ene trojke, Milica, Du{an i Gavrilo. Pokrajinska sekretarka za demografiju i socijalnu za{titu Novka Moji} u okviru De~je nedeqe posetila je ovu porodicu i mali{anima na poklon donela de~ja odelca.

- Mali{ani ro|eni u porodici Borov~anin su tridesete trojke koje su u na{oj pokrajini dobile jednokratnu nov~anu pomo} iz pronatalitetnog programa - rekla je ovom prilikom Novka Moji} i dodala da }e u razgovoru s predstavnicima Grada razmotriti mogu}nost da ova porodica s trojkama dobije stan iz Pronatalitetnog fonda.

Roditeqi trojki, Milena i Slavko, naglasili su da im pomo} pokrajine mnogo zna~i, jer kada u ku}u odjednom do|e troje dece potrebna je sva, naro~ito materijalna.

- Milicu, Du{ana i Gavrila smo ~ekali sedam godina i oni su ostvarewe na{ih snova rekli su presre}ni roditeqi.

A. V.

Proslava 58 godina od mature Maturanti novosadske Prve vi{e me{ovite gimnazije generacije 1951. godine, sasta}e se 9. oktobra u 12 ~asova u "Zmaj Jovinoj" gimnaziji i proslaviti 58 godina mature.

Okupi}e se sva tri razreda maturanata, dva me{ovita i jedan mu{ki.

I. D.

Foto: B. Lu~i}

DANAS „FRU[KOGORSKI BISERI” U KAMENICI

Vino i srema~ki paprika{ Tre}i kameni~ki gro`|ebal, pod nazivom “Fru{kogorski biseri”, odr`ava se danas na Popovici. Okupqawe po~iwe u 8 sati na platou kod Lova~kog doma, gde }e biti prodajna izlo`ba vina i rakije, meda, sira, rukotvorina i proizvoda starih zanata.

Na kameni~kom gro`|ebalu, koji polako prerasta u tradiciju, nastupa}e Kulturno–umetni~ko dru{tvo “Vinogradar” iz Ledinaca, a uz muziku tambura{a bi}e poslu`en ru~ak na kome }e mo}i da se u`iva u srema~kom paprika{u.

I. S.

VESTI Zajedno osnovci iz tri mesta

Svira gitarista ^kowevi} Bend “Emanuil” i gitarista Ivan ^kowevi} nastupi}e ve~eras u 22 ~asa, uz pratwu kamernog orkestra u Omladinskom centru CK 13, Ulica vojvode Bojovi}a 13.

Ulaznice ko{taju 200 dinara, a mogu se kupiti na ulazu u Klub neposredno pre po~etka koncerta.

I. D. Foto: S. Mileti}

Ko{ava duvala sto na sat Neo~ekivano, mnogo ranije nego {to se ranijih godina to doga|alo, 9. oktobra 1946. dunula je ko{ava. Nije bilo {ale.

Vetar brzine od 90 do 100 km na sat izazvao je haos u gradskom saobra}aju, oduvao mnoge crepove i oluke sa pojedinih ku}a, obarao mnoga stabla po parkovima, ulicama i dvori{tima.

na }e skrenuti levo na Bulevar cara Lazara zatim desno Balzakovom i Ulicom narodnog fronta do okretnice i onda redovnom trasom. Linija 12 u smeru od centra sa Bulevara cara Lazara }e skrenuti u Balzakovu, zatim i}i ulicama Narodnog fronta i Ive Andri}a, pa levo Ulicom heroja Pinkija i onda nastaviti uobi~ajeno. Z. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

oznavaoci stawa na novoP sadskom tr`i{tu nekretnina tvrde da je prodaja stano-

da voziti ustaqenim putem. Linija 6 }e skratiti trasu tako {to }e okretawe biti na terminalu u [afarikovoj ualici.

"Sedmica" }e umesto Bulevarom Evrope i}i Futo{kom ulicom i Bulevarom cara Du{ana u oba smera. U smeru ka Futo{koj pijaci ne}e i}i Ulicom Ive Andri}a ve} sa Bulevara cara Du{a-

Vazdu{ni udari su na Petrovaradinskoj tvr|avi oborili kamenu skulpturu "Borba Jelena" Jovana Soldatovi}a. Ko{ava je duvala samo jedan dan. Onda je vazdu{ni pritisak pao na svega 730 milibara, kada vetar prestaje da duva i obi~no po~iwe da pada vi{ednevnka ki{a.

N. C.

U@IVANCIJA KORWA^A IZ DUNAVSKOG PARKA

Oklopni suncozemci Da jesewe sunce na prija samo sugra|anima koji svaki trenutak lepog vremena provode u {etwi gradom, pokazuje i slika iz Dunavskog parka. I `ivotiwski svet grabi svaku {ansu da oseti sun~eve zrake, pa je tako i tuce malih oklopnika iz vode izmilelo na ostrvce, kako bi

upili {to vi{e energije, jer jesen se zaukava i ovakvi trenutci su dragoceni. Sve korwa~e su kao za~arane maksimalno istegle vratove ne bi li bile {to bli`e zvezdi, kao da u sebi pevu{e pesmu iz mjuzikla “Kosa” – “Daj nam sunca, daj nam sunca…”.

B. M.

Sportski susreti osnovnih {kola srpskog, ma|arskog i slova~kog govornog podru~ja pod nazivom "Meni je moje zdravqe va`no" bi}e odr`ani danas od 10 sati u O[ "\or|e Nato{evi}". U~estvuju {kole "Jan ^ajak" iz Ba~kog Petrovca, "Mo{a Pijade" iz Debeqa~e i "\or|e Nato{evi}".

To je prvi ovakav susret {kola u organizaciji Ekumenske humanitarne organizacije i Udru`ewa za pomo} obolelim od raka "Rak info", a pod pokroviteqstvom pokrajinskih sekretarijata za zdravstvo i obrazovawe.

Z. Ml.

„Otvara~” u Pozori{tu mladih Predstava "Otvara~" Viktora Lanua, u re`iji Radoja ^upi}a, ve~eras je na repertoaru u maloj sali Pozori{ta mladih, od 20 ~asova. U predstavi igraju Slobodan Ninkovi} i Sa{a Latinovi}.

J. Z.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota9.oktobar2010.

DNEVNIK

KOMUNALNA INSPEKCIJA NA DELU

Ukloweno 918 deponija sme}a Foto: R. Hayi}

U NEDEQNOJ TRCI U^ESTVUJU I KINESKI ATLETI^ARI

Maratonci obi{li institucije

Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} primio je ju~e maratonce iz kineskog grada ^ang~una koji }e ove, kao i pro{le godine, u~estvovati u Osamnaestom novosadskom NIS maratonu, koji se odr`ava u sutra.

Ina~e, predstavnici Novog Sada pro{le su godine bili u poseti ^ang~unu, kada je potpisan protokol o saradwi sa ovim kineskim gradom.

- Protokol podrazumeva saradwu na vi{e poqa, izme|u ostalih i sportsku i privrednu saradwu.

Mi smo ve} bili u poseti kod wih a kineski privrednici su ove godine bili spre~eni da do|u usled poplava koje su zahvatile regiju

\i Lin u kojoj se nalazi ^ang~un objasnio je Jovanovi}.

Predesenik Skup{tine po`eleo je takmi~arima dobre rezultate, dobru atmosferu i dobro vreme za vikend, a trener kinsekih reprezentativaca Li Ksuefeng zahvalio se na dobrodo{lici, naglasiv{i da su ovogodi{wi takmi~ari spremniji od pro{logodi{wih.

Sportisti, ina~e maratonci atletske {kole iz Xilina, nakon prijema gradskom parlamentu su pro{etali i do Gradske ku}e, gde su ih pozdravili gradona~elnik Igor Pavli~i} i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi}.

J. Z.

PRVI PUT UPOTREBQEN JAVNI DEFIBRILATOR

Skretni~ar reanimirao putnika U spasavawu `ivota mu{karca koji je u ~etvrtak, usled sr~anog zastoja, pao na @elezni~koj stanici, u~estvovao je i skretni~ar Goran Petra{in koji je AED aparatom izveo uspe{nu ranu defibrilaciju i tako doprineo naporima lekara i medicinske sestre da se ~ovek spasi. Radnik @elezni~ke stanice, koji je pro{ao obuku za upotrebu aparata, prva je osoba nemedicinske struke u na{em gradu koja je efikasno upo-

trebila defibrilator, a Novi Sad prvi grad gde se u praksi pokazalo da je postavqawe medicinske opreme za pru`awe hitne pomo}i opravdan potez.

Defibrilatori su u junu 2009. godine postavqeni na [trandu, u Gradskoj ku}i, na Spensu i na @elezni~koj stanici. Grad Novi Sad je u kupovinu {est defibrilatora u akciji “Moje srce u tvojim rukama” ulo`io oko milion dinara.

I. S.

Narodna partija u slu`bi zdravqa U akciji "Na{e zdravqe nema alternativu" gra|ani }e danas od 11 do 13 ~asova u Zmaj Jovinoj ulici broj 2 dobiti po jabuku kao simbol zdravih `ivotnih navika. Gradski odbor Narodne partije Maja Gojkovi} }e ovu akciju organizovati jo{ na dva punkta, na Satelitskoj pijaci od 8 do 12 ~asova i u Veterniku od 9 do 10 ~asova. Akciju "narodwaci" sprovode da bi se promovisali zdravi stilovi `ivota i predupredile bolesti srca i krvnih sudova, po{to su u porastu i u svetu i kod nas.

Z. D.

NA [TRANDU

Kabine isprazniti do sutra

Divqih deponija ima na svakom }o{ku, one se mogu videti u blizini mornarice, na Ribarcu, iza Rumenke, u Futogu kod „Aroma“ fabrike, du` obale Dunava... Ima ih i u urbanijim delovima grada, a po nekad se desi da ih gra|ani prave i u stogom centru. Za uklawawe deponija zadu`eno je preduze}e „^isto}a“, a taj posao se obavqa po nalogu komunalne inspekcije. Zbog prqawa grada, inspekcija je od po~etka godine do danas naplatila 35 mandatnih kazni i napisala deset prekr{ajnih prijava. [ef gradske komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za „Dnevnik“ da je od po~etka godine do danas po wihovom nalogu ukloweno 906 mawih i 12 velikih deponija.

- Ovde nisam ura~unao uklaqawe deponija za vreme akcije „O~istimo Srbiju“, kada je samo za jedan dan o~i{}eno desetak velikih divqih deponija sme}a.

Naj~e{}e se one prave u Futogu, Ka}u, Budisavi, Koviqu – ka`e

Jakovqev i dodaje da su zbog toga s mesnim zajednicama napravili odli~nu saradu.

Prema wegovim re~ima, u pojedinim mesnima zajednicama na mestima gde su bile divqe deponije sada su nikla de~ja igrali{ta, a dobar deo zemqi{ta je i ogra|en. Tako sada oni koji `ele da prave deponije ne mogu da pri|u. Tako|e jo{ jedan od problema s kojima se susre}u komunalci su i mini deponije po gradskim kvartovima.

- Prime}eno je da sugra|ani pored kontejnera odla`u svoj

Kazne Gradskom odlukom, kazne za stvarawe divqih deponija su pove}ane i sada za gra|ane koji na ovaj na~in ru`e grad iznose od pet do 75.000 dinara, za odgovorne osobe su 20.000 dinara, a za preduze}a i vlasnike lokala do milion dinara.

stari name{taj i ostali veliki otpad, iako imaju periodi~no po mesnim zajednicama postavqene kontejnere od pet kubika – isti~e Jakovqev.

Zbog ovog problema malih deponija ima u svim delovima grada uglavnom oko kontejnera i na mestima gde su ranije bili kon-

tejneri. Velike deponije sme}a se prave na rubovima grada.

- Na{a inspekcija tako|e kontroli{e koji su kontejneri uni{teni i neupotrebqivi, te obave{tava „^isto}u“ o tome, i daje im nalog gde kontejneri treba da se mewaju – zakqu~io je Jakovqev.

Q. Nato{evi}

„RADOSNO DETIWSTVO” KAMEN TEMEQAC POSTAVQA U NOVEMBRU

Na prole}e kuhiwa za 25.000 obroka Kamen temeqac nove centralne kuhiwe Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" mogao bi da bude postavqen po~etkom novembra, procena je direktora ove ustanove Borislava Samarxi}a. Kako je rekao za "Dnevnik", to }e zna~iti da bi se na prole}e svi obroci za "Radosno detiwstvo" pravili u novoj centralnoj kuhiwi.

- Izrada projekta kuhiwe je na samom kraju, te bi nakon toga pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa trebalo po kratkom postupku da raspi{e javnu nabavku, kako bismo {to pre krenuli u realizaciju. Kada je budemo izgradili ima}e kapacitet od 25.000 obroka i on }e biti dovoqan za narednih 15 godina. U me|uvremenu bi sa kuhiwom Studentskog centra slobodne kapacitete mogli da koristimo da hranimo svu gradsku i pokrajinsku administraciju, kao i banke, osiguravaju}a dru{tava i sli~ne institucije objasnio je Samarxi}.

Sada{wa kuhiwa dobi}e mo}nu naslednicu

U novom objektu bi}e i ve{ernica i odeqewe za tehni~ku slu`bu a nalazi}e se na placu koji je Grad kupio u zoni Sever Pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa izdvojio je 541 milion dinara za izgradwu nove centralne kuhiwe PU "Rado-

^ITAOCI PI[U SMS

sno detiwstvo". U novom objektu koji }e se graditi bi}e izgra|ena i opremqena kuhiwa, ve{ernica i odeqewe za teh-

ni~ku slu`bu, a nalazi}e se na placu koji je Grad kupio u zoni Sever.

Obroci za mali{ane sada se pripremaju u dve kuhiwe. Jedna je u Ulici Pavla Simi}a, a druga na Telepu. Ove dve kuhiwe, u kojima radi 87 radnika, podmiruju blizu 15.000 mali{ana u 67 obdani{ta u gradu i prigradskim naseqima, iako im je kapacitet 7.000 obroka. Samarxi} isti~e da ove dve kuhiwe nisu dovoqne za ovoliki broj dece, te se oni dovijaju na razne na~ine da u ovako lo{im uslovima naprave najkvalitetnije obroke za najmla|e sugra|ane.

Kuhiwa koja se nalazi u centru ima 300 metara kvadratnih i projektovana je za pripremu 4.000, me|utim u dana{wim uslovima u woj se priprema i po 7.000 do 7.500 obroka. Druga kuhiwa koja se nalazi na Telepu, jo{ je mawa i ima svega 200 metara kvadratnih, u woj se pripremi preko 3.500 obroka za 19 vrti}a.

A. Vidanovi}

065/47-66-452

]orava kutija

Kapije [tranda otvorene su od 8 do 20 ~asova, a ulaz je besplatan. Iz "Gradskog zelenila" mole korisnike kabina da do sutra iz wih iznesu svoje stvari, kako bi one mogle da se na vreme pripreme za novu kupali{nu sezonu.

B. M. U vezi sa kutijom prve pomo}i obrnimo pitawe. Da li zemqe EU priznaju "Galenikunu" kutiju?

Ako da, za{to mi ne priznajemo wihovu? Ako da, onda je na{ propis bezveze! Sadr`aj je va`an a na{ propis glup. Ako ne, onda moramo kupovati jo{ jednu za put u EU! 064/2466... *** Kako to da gospodin Starovi} nije bio opsednut revoltom za radnike TONS-a,“Noviteta“, {e}erane..., a toliki revolt pokazuje za „slu~aj“ G. Koji} i „Drap{in“?

Vrlo ~udno. Qubo 062/1758... *** Neki profesori na FTN-u bruco{ima tra`e da obavezno kupe ve`banku od 50-ak listova koja ko{ta 750 din. Nema kopirawa da bi wih 7 autora zaradili od na{ih siroma{nih roditeqa. Za{to dekan to toleri{e i za{to starije kolege }ute?

063/537... *** Zabluda Vam je opasna dru`benica predsedni~e sindikata „Solidarnost“! Zbog we se gubi razum, pamet, dostojanstvo, a skupo i ko{ta (kazne). Zalu|eni ~ovek zbog Zablude kao Vi vadi sebi zub, bar za

sada. A {ta je ona sebi izvadila?

Nego boqe se okreni poqoprivredi dok si jo{ u komadu, dragi kolega! Zoki sa Limana.

062/1296... *** Jednom mi je jedan stari doktorstomatolog rekao „Sinko moj, mene dr`ava ne mo`e da zezne. Imam centralno grejawe, naftaricu, kalorifer, gas i {upu sa ugqem.

Grejem se onim {to je najjeftinije.“ Trt! Pametan ~ovek, nije nasedao kampawama.

064/2466... *** Bege~ je mali, ali ima prelep park prirode „Jama“ do koje je ba{ te{ko do}i. Pitate se zbog ~ega ili koga? Zbog toga {to

Bege~ isto tako ima i „velike“ povrtare. ^ik do|ite na Jamu da pecate ili otr~ite do we - na nasipu rupa do rupe.

064/0440... *** Obe}ali ste drve}e, cve}e, `buwe na Keju. Zar zaista mislite da sva va{a obe}awa zaboravqamo? [ta re}i? Kojim qudskim vrednostima u~ite va{u decu?

064/5809...

*** Spoqni i unutra{wi (ne)prijateqi nam u{i zavr}u, i jo{ "sva{ta rade", a mi }utimo, }utimo, }utimo... Sude}i po onoj narodnoj "]utawe je zlato", bi}e da smo mi |avolski bogat narod! A to, {to i pored svega jo{ uvek kukamo, to nam je vaqda neki uslovni refleks ili Balkanski sindrom.

063/1050... *** Pravili buku i halabuku pred Banovinom jer ih je malo bilo.

Dokazi postoje - li~ne wihove izjave, zvi`dawe "uaaa", lupawe u klepetu{e, kuvawe paprika{a, nepropisno parkirawe wegovog auta u slu`beni prostor, zauzimawe javne-zelene povr{ine... malo li je? I jedan pravi graju a ne wih 10. Spomiwe da su maltretirani.

Pita li se da li i oni nekoga maltretiraju neosnovanim zahtevima, bahatim pona{awem i praznim pri~ama bez osnova? Spomiwe da su poni`eni. Pa ko u Srbiji nije poni`en? A da li su oni svojim isticawem samo svog "slu~aja" ponizili ostale radnike koje su "zastupali"?

062/1296...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

@albi na grejawe mawe nego lane Iz Toplane navode da je uveliko smawen broj `albi gra|ana u odnosu na pro{lu godinu, kada je prvog dana grejne sezone bilo 2.200 poziva, dok je u ~etvrtak preduze}e zvalo 860 Novosa|ana. Razlog ovome su vi{ednevne tople probe tokom kojih su otkloweni kvarovi, ali i rekonstrukcija delova daqinskog sistema grejawa tokom leta.

9

U „NEIMARU“ NA POMOLU NOVI VI[AK ZAPOSLENIH

TOPLANA UHVATILA RITAM

Pored uobi~ajenih te{ko}a uobi~ajenih na po~etku grejne sezone, kao {to su vazduh u instalacijama, curewe, kvarovi na pojedinim podstanicama, daqinski sistem grejawa radi normalno, saznajemo u Toplani. U ~etvrtak uve~e grejawe je stiglo i na Detelinaru, gde je, zbog rekonstrukcije vrelovoda u Ulici Ilije Bir~anina, grejawe kasnilo.

subota9.oktobar2010.

Za sva pitawa, prijave kvarova i te{ko}a s grejawem, gra|ani mogu besplatno da pozovu korisni~ki centar Toplane na broj 0800-100-021, slu`bu reklamacija na broj 4881-104 i odsek za odnose s potro{a~ima na brojeve 423-712 i 420-853, ili da do|u u kancelariju Toplane na prvom spratu Spensa.

S. K.

Spremaju 134 otkaza?

U gra|evinskom preduze}u „Neimar“ trebalo bi da bude otu{teno 134 radnika kao tehnolo{ki vi{ak, a socijalni program o tome nije usgla{en sa sindikatom iz firme, ka`e sindikalni lider Vladimir Gvozdenovi}. Isti~e da se sindikat protivi otpu{tawu i da je obavestio Inspekciju rada da ispita zakonitost odluke o vi{ku radne snage. Ujedno navodi da je poslodavac spreman da isplati otpremninu u zakonskim granicama. [ta ka`e druga strana, poslovodstvo „Neimara“ ostalo je ju~e nepoznanica, jer su direktori bili na sastancima.

Gvozdenovi} ka`e da je pre {est godina kada je firma privatizovana na platnom spisku bilo sedam stotina radnika a danas; ukoliko se obistini predlog o odlasku prekobrojnih, u firmi }e raditi oko 40 radnika, od kojih }e polovina biti u administraciji.

- Od vlasni~ke transformacije do sada nismo imali nikakav zna~ajniji posao, {to je slu~aj i u ovoj gra|evinskoj sezoni - ka`e Gvozdenovi}. Dodaje da je zarada u „Neimaru“ malo vi{a od minimalca, a julska plata nije jo{ legla na ra~un.

Z. D. Foto: R. Hayi}

PREDATO 37.000 ZAHTEVA ZA LEGALIZACIJU

Kompletirano samo 2.000 dokumenata Ministarstvo prostornog planirawa razmatra mogu}nost da do juna produ`i rok za legalizaciju objekata. Na tu meru odlu~ili su se zbog toga {to je proces legalizacije dosta usporen, kako zbog visokih cena taksi, tako i zbog nepotpune dokumentacije koju gra|ani podnose. U Novom Sadu bi tako|e moglo da do|e do produ`etka roka, jer je predato 37.000 zahteva za legalizaciju, {to na{ grad stavqa na prvo mesto po broju podnetih zahteva.

Do sada je kompletirano 18.000, a trenutno se gra|ani obave{tavaju koji im jo{ papiri nedostaju i {ta treba da pridodaju.

Predsednik komisije za pra}ewe legalizacije Srboqub Bubwevi} rekao je ju~e za

“Dnevnik” da je dve hiqade gra|ana prikupilo sva dokumenta, i nada se da }e ih sada br`e prikupqati jer se u nekim ustanovama ~ekawe na iz-

davawe dokumenata skratilo sa 45 na pet dana.

- Najve}i broj zahteva podneli su qudi iz Futoga i Veternika, a odmah iz wih su Adi-

ODMAH POSLE SVE^ANOG OTVARAWA KANCELARIJE

Ombudsman od ponedeqka prima gra|ane Kancelarija gradskog ombudsmana Aleksandra Gruji}a po~iwe da radi sa gra|anima u ponedeqak, odmah nakon sve~anog otvarawa kome }e prisustvovati gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednik Skup{tine Aleksandar Jovanovi}. Kancelarija se nalazi u Ulici Vojvo|anskih brigada 17; sa strankama }e raditi svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 sati a kontakt telefon za gra|ane je 420-213.

Za{titnik gra|ana je ovla{}en da kontroli{e po{tovawe prava gra|ana, da utvr|uje

VESTI Dobrotvorni turnir Sve~ano otvarawe dobrotornog turnira u malom fudbalu pod nazivom “Od dobrih najboqima” odr`a}e se danas u 10.30 sati na fudbalskom terenu “Hetrik” na Bulevaru cara Lazara bb. Organizator je omladinska sekcija Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva “Resurs”. Na otvarawu }e u~estvovati privrednici i predstavnici diplomatskog kora ambasade Rusije u Srbiji. Novac }e biti dodeqen najboqim studentima srpskih univerziteta.

Q. Na.

Po~iwe {kola vajawa [kola vajawa, koju Muzej Vojvodine organizuje povodom predstoje}e izlo`be “Svet keramike Marine Popovi}”, po~iwe danas u 15 ~asova u Muzeju Vojvodine, u Dunavskoj 35. Tromese~ni kurs namewen je svim poklonicima vajarstva, a predva~ je magistar vajarstva Nikola Macura. Materijal i pribor za rad su obezbe|eni.

S. K.

povrede u~iwene aktima institucija ~iji je osniva~ Grad Novi Sad i kontroli{e zakonitost, pravilnost i efikasnost rada organa gradske uprave. Tako|e je nadle`an da Skup{tini grada, gradona~elniku ili Gradskom ve}u podnosi inicijativu za izmenu odluka i drugih akata koje dovode do povreda prava gra|ana i da inicira dono{ewe novih va`nih dokumenata u toj oblasti.

I. S.

DVADESETOGODI[WICA DRU[TVA ZA NEGOVAWE TRADICIJA SREMSKIH KARLOVACA

Koncert za jubilej ~uvara ba{tine

Koncertom horova Pravoslavne srpske Saborne crkve iz Temi{vara, “Sveti Stefan De~anski” i “Sveti Georgije” iz Novog Sada ve~eras u 19 ~asova u Karlova~koj gimnaziji, Dru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca obele`i}e 20 godina postojawa. Jubilej Dru{tva uveli~a}e svojim nastupom horovi ~iji su dirigenti i ~lanovi u~estvovali u radu najzna~ajnijeg projekta udru`ewa, Letwoj {koli crkvenog pojawa „Korneliju u spomen“.

Na inicijativu grupe najuglednijih Karlov~ana na ~elu sa dr Neboj{om Ili}em 10. februara 1990. godine osnovano je ovo udru`ewe gra|ana, koje u svom nazivu nosi sadr`aj rada, a to je negovawe tradicija i koliko je mogu}e, razvoj Sremskih Karlovaca. Protekle dve decenije niz dobrovoqnih akcija na ure|ewu Karlovaca organizovali su ~lanovi ovog udru`ewa, kao i mno{tvo koncerata, promocija kwiga, izlo`bi slika…

Ono po ~emu je Dru{tvo posebno poznato jeste letwi omladinski kamp „Korneliju u spomen“, koji je nastao 1993. i u kom je do sada u~estvovalo vi{e od 1.000 mladih iz zemqe i inostranstva.

Projekt je zna~ajan ne samo zbog negovawa muzike Kornelija Stankovi}a, ve} i {to svake godine okupqa pedesetak polaznika koji {ire impresije o Karlovcima.

Lokalna samouprava, sa kojom izme|u ostalog Dru{tvo sara|uje pri realizaciji odre|enih akcija, nagradila ga je 2008. najvi{im op{tinskim priznawem, Poveqom Sremskih Karlovaca.

Na ~elu Dru{tva za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca po~etkom godine, kada je donet novi Statut, do{lo je do promene. Za predsednika je izabrana Jasna Ma{irevi}-Atanackovi}, koja je u dva navrata obavqala tu du`nost, a mesto potpredsednika je pripalo prof. dr Bori{i Vukovi}u.

Z. Ml.

ce i Klisa. Prvih 50 kvadrata ko{ta od 185 do 300 dinara. Maksimalna cena u ure|enim zonama kre}e se do 7.000 dinara – isti~e Bubwevi} i dodaje da je u na{em gradu smawena cena takse za legalizaciju i smatra da je ona sada pristupa~na.

Istakao je i da prema pravilniku gra|ani koji do 31. decembra zakqu~e ugovor o ure|ewu gradskog zemqi{ta dobijaju popust od 60 odsto za legalizaciju stambenog objekta do 100 kvadrata. Cena legalizacije zavisi od zone u kojoj je objekat sagra|en. Podsetimo, rok za podno{ewe zahteva za legalizaciju bio je 11. mart, a svi koji to nisu u~inili mogu da o~ekuju ru{ewe ili duplo oporezivawe.

Q. Na.

Kad sti`u ukrasi?

Prema pri~i prolaznika, kabel na kome ina~e visi dekorativna rasveta tokom zimskih praznika sada ve} danima, ako ne i nedeqama, visi s zgrade Hotela „Vojvodina“ u centru. Istina, uredno smotan da se pe{aci ne sapli}u.

Me|utim, pernatom rezidentu Trga slobode opet nije jasno; da li je u pitawu uklawawe ukrasa od pro{le Nove godine ili se ve} spremamo za narednu. Da li po obi~aju bezobrazno kasnimo ili pak, opet uobi~ajeno, tr~imo pred rudu.

I. S.

GRADONA^ELNIK IGOR PAVLI^I] U [KOLI „NIKOLA TESLA“

Od betonskog grada, zeleni grad Gradona~elnik Igor Pavli~i}, direktorka „Gradskog zelenila“ Nata{a Ra{eta i na~elnica Uprave za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Jovanovi}-Galovi} posetili su ju~e dvori{te Osnovne {kole „Nikola Tesla“ gde je u okviru akcije „Drvo `ivota“ rekonstruisana saletla i posa|eno mno{tvo sadnica cve}a i zelenila.

Ovom prilikom, Pavli~i} je u {kolskom dvori{tu simboli~no zasadio drvo.

- Ovo je jedna od retkih {kola koja ima ovako veliko dvori{te puno zelenila, a na{a velika obaveza je da gradu vra}amo zelene povr{ine i da „betonski grad“ koji smo postali {to vi{e pretvorimo u „zeleni grad“. U gradu imamo tek oko pet-{est procenata zelenila, a trebalo bi da ih bude dvadesetak, kao u gradovima koji su postigli ve}i stepen razvoja. U ovoj {koli je dosta ura|eno, za ozelewavawem i ra{~i{}avawe ulo`ili smo oko 2.800.000 dinara,

Foto N. Stojanovi}

a i deo {kole je obnovqen. U ovoj godini smo sredili 11 pred{kolskih ustanova i pet osnovnih i sredwih {kola.

O~ekuje nas niz velikih projekata, a kruna svega bi}e ozelewavawe rekonstruisanog Keja naglasio je Pavli~i}.

Nata{a Ra{eta istakla je da je u ovoj {koli bilo puno posla, a da je najzna~ajnije {to

su iz dvori{ta uklowena prestarela stabla, wih 38. Po wenim re~ima sada vi{e nema brige za bezbednost dece u {koli, a pose~ena stbala su zamewena novim dok su trupci iskori{}eni za klupe, stolove i stolice u kojima mali{ani u`ivaju.

B. Markovi}

„Por{e SCG” dobio adresu Komisija Skup{tine grada za nazive delova naseqenih mesta na ju~era{woj sednici odobrila je zahtev preduze}a „Por{e SCG“ da re`ijska ulica paralelna sa magistralnom saobra}ajnicom prema Zrewaninu na kojoj se nalazi prodajno-servisni centar ove firme dobije naziv Ulica Zrewaninski put. Tako|e, ulica na Sajlovu trasirana

preko katastarskih parcela 540/30, 540/34 i 540/35 dobi}e naziv po Bo{ku Petrovi}u, akademskom slikaru i profesoru Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dono{ewe odluka o nazivima dveju ulica na Klisi i Adicama Komisija je odlo`ila dok se ne pribavi detaqnija urbanisti~ka dokumentacija o lokacijama na kojima se nalaze.

I. S.

subota9.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

ZAVR[NI HEPENING POVODOM DE^JE NEDEQE

[etwa za `ivot bez nasiqa BE^EJ: Stihovi pesnika Mo{e Odalovi}a „Zastani, svete, bar na trenutak, da deca na|u siguran kutak!” moto su ovogodi{weg obele`avawa De~je nedeqe. A kako Be~ejci tradicionalnu manifestaciju deseti put organizuje u ovakvom vidu, Me|usektorski savet LPA za decu op{tine Be~ej i suorganizatori De~ije nedeqe obezbedili su deci be~ejske op{tine tokom ove nedeqe vi{e sigurnih kutaka za realizaciju bogatog programa de{avawa. Ipak, najaktivnije je bilo ju~e, kada je organizovan pravi de~iji hepening na raznim punktovima u gradu.

Najmla|i `iteqi pred{kolci su od 10.30 sati oslikavali gradski trg i predali svoje poruke i poklone predsedniku op{tine Peteru Kneziu. Sat vremena kasnije krenula je centralna akcija De~ije nedeqe u Be~eju, nazvana „[etwa za `ivot bez nasiqa” u koju su se ukqu~ili svi sredwo{kolci, \a~ki parlamenti osnovnih {kola, predstavnici Unicef, Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne mawine, lokalne samouprave i sugra|ani kojima je stalo da Be~ej bude grad bez nasiqa i po meri dece.

- Mladi u Be~eju do{li su na ideju da javno ka`u da su protiv nasiqa, ~ime su se deklarisali da su

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (11 i 18), „^arli sent Klud“ (19.30) "Po~etak" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: De~ji festival

POZORI[TA Pozori{te mladih, mala sala: "Komadi}" (11), sala "Otvara~" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Sne`ana Stanojevi} ]iri}, Vera ^epi}, Milana Laki}, Olgica \urovi} Miqu{ i \ejqan Beri{a iz Novog Sada, Sandra Mi{~evi} iz In|ije, Sandra Markovi} iz Gospo|inaca, Mirjana Jeli} iz Temerina, Jasna Kerkez Kara~owi iz Magli}a, Gabriela Husagh iz Ade i Milena @uji iz Temerina.

DE^AKE: Tatjana Anu{i}, Dijana Zeki}, Darija [im{i}, Qiqana Hrwa~ki ^iv~i} i Quqeta Bangoli iz Novog Sada, Vedrana Bor~i} iz Ba~a, Selma Kasumi iz Beo~ina, Dragana Temerinac iz Titela, Dragana Vukovi} iz Ba~kog Dobrog Poqa, Slavica Pu{ka{ iz \ur|eva, Tamara Nikoli} iz Ba~a, Tawa Nikoli} iz Vajske i Jelica Stojanov iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Vilma Slavka Beker Ga}e{a (1930) u 12.30 sati, Jovica Mileta Popovi} (1922) u 13.15, Radomir Mitra Rai~kovi} (1928) u 14 i Gordana ^eda Sladojevi} (1961) u 14.45 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Milan Vasiqa Vujasinovi} (1937) u 13 i Milovan Vojislava Smiqani} (1945) u 15 sati.

Stotine mladih {etalo ulicama

za qubav i mir. Na{a op{tina je pravi prototip za {irewe ovakve ideje, jer je jedina lokalna zajednica u Srbiji iz koje su sve {kole, osnovne i sredwe, ukqu~ene u projekat Unicef „[kola bez nasiqa”.

Zbog toga smo svi ponosni, jer su mladi dobili priliku da ka`u ne samo sugra|anima, ve} celom svetu, o tome {ta misle o nasiqu - rekao je Knezi.

Simboli~nom „[etwom za `ivot bez nasiqa”, be~ejska omladina je ukazala javnosti na va`nost odrastawa bez nasiqa. Sredwo{kolci su sa simbolom mira, belim balonima u rukama i deqewem poruka mira na srpskom i ma|arskom jeziku, {irili ideju tolerancije i interkulturalnosti. Po za-

Zrewaninci na minhenskom sajmu

Pu{tawe zmajeva

ZREWANIN: Na najve}em evropskom Sajmu nekretnina i investicija „Ekspo ril 2010”, koji je ove nedeqe odr`an u Minhenu, me|u 1.500 izlaga~a iz 34 zemqe u~estvovao je i grad Zrewanin. Delegacija najve}eg banatskog grada, predvo|ena gradona~elnikom Miletom Mihajlovim, predstavila je stranim investitorima zrewaninsku industrijsku zonu „Jugoistok – E~ka” i ostale potencijale ove sredine.

Prema prvim ocenama, kako je saop{teno iz Kabineta gradona~elnika, interesovawe stranih investitora za ulagawe u Zrewanin postoji, a ostvareni su i zna~ajni kontakti koji }e doprineti daqem privla~ewu ulaga~a u ovaj deo Banata. @. B.

ZREWANIN: Velika akcija pu{tawa zmajeva „Lovci na vetar” bi}e odr`ana na zrewaninskom izleti{tu [umice, od 11 do 13 ~asova. Akciju organizuju Umetni~ka asocijacija Zrewanin, De~ji stvarala~ki centar „Ma{tali{te”, Pred{kolska ustanova, Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin” i Kulturni centar. @. B.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

vr{etku {etwe, u~enici su otpevali pesmu o miru, pustili bele balone i onda ostali na trgu da isprate sportsko-rekretaivnu akciju „Trke ulicama grada”, u koju su u~e{}e uzeli osnovci i sredwo{kolci.

U okviru De~ijeg va{ara izlagane su, razmewivane ili prodavane razne stvari. Organizacije osoba s invaliditetom su promovisale svoje aktivnosti, a talenti su uzeli u~e{}e u atraktivnoj priredbi „Poka`i {ta zna{”. Sve je zavr{eno ve~erwim rok-pop-punk koncertom be~ejskih amaterskih bendova po imenu „Jezik nije prepreka-muzika nas spaja!”, koji je odr`an u Pozori{nom klubu.

V. Jankov

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK SREMSKOMITROVA^KA „TOPLIFIKACIJA” PO^ELA GREJNU SEZONU

Nema dugova, nema cvokotawa SREMSKA MITROVICA: Za i{ao je i gradona~elnik Sremske 3.200 stanova u Sremskoj MitroviMitrovice Branislav Nedimoci koji su prikqu~eni na daqinvi}, koji je rekao da je dogovoresko grejawe i vi{e od 80.000 kvano sa „Toplifikacijom” da zbog dratnih metara poslovnog prostopogor{awa vremenskih prilika ra u gradu – nema zime i ne}e je ni biti u ovoj grejnoj sezoni. Grejawe je po~elo od prekju~e, a svi problemi oko snabdevawa energentima su re{eni i podmireni dugovi prema „Panonskim elektranama”, ~ija TETO Sremska Mitrovica snabdeva toplotom energijom korisnike usluga Javnog preduze}a „Toplifikacija” iz Nedimovi} i Sladojevi} obilaze kotlarnicu Sremske Mitrovice.

- Grejawe smo po~eli,svi remoni naglog zahla|ewa grejawe na dati su obavqeni na vreme,izvr{ene qinskom sistemu po~ne devet datople probe jo{ krajem septembra na ranije. i ne o~ekujemo nikakve probleme - Lokalna samouprava je re{itokom grejne sezone – ka`e direkla sve prethodne dugove, koje je tor „Toplifikacije” Slavko Sla„Toplifikacija”imala prema isdojevi}. – [to se ti~e cene grejaporu~iocu pare i energenata wa siguran sam da se ona ne}e me„Panonskim elektranama” i wati do kraja ove godine. Istina, u NIS-u za mazut, tako da tokom ovom trenutku individualni pogrejne sezone, {to se ti~e izvrtro{a~i pla}aju 73 dinara po kva{ewa finasijskih obaveza, ne}e dratu stambene povr{ine i to je jebiti problema i gra|ani mogu dan od najvi{ih cena u Republici. mirno da ~ekaju zimu – rekao je Za po~etak grejne sezone, koNedimovi}. tlarnicu u nasequ Stari most obS. Bojevi}

U Subotici po~elo grejawe SUBOTICA: U Subotici je po~ela da radi gradska toplana. Radijatori u stanovima bi trebalo da su topli za 10.500 korisnika daqinskog grejawa, „Suboti~ka toplana”. U Toplani ka`u da su nedequ dana ranije po~eli da greju, jer je tri dana zaredom izmerena temperatura ispod 12 stepeni.

- Mi smo sve na{e ra~une prema „NIS Petrolu” i „Srbijagasu” izmirili, tako da imamo dovoqne koli~ine gasa i mazuta. Koliko }e poskupeti grejawe, jo{ uvek se ne zna. Mi primewujemo dvodelni sistem obra~una, koji predvi|a deo koji se obra~unava prema potro{wi i on bi trebalo da poskupi koliko i gas i fiksni za {est odsto. Mi smo 6. oktobra pustili u probni rad daqinsko grejawe i zvani~no }e nam po~eti sezona do kraja nedeqe - rekao je direktor JKP „Suboti~ka toplana” Pero Riki}.

A. A.

Obele`avawe Dana oslobo|ewa Be~eja

BE^EJCI JU^E OBELE@ILI 66 GODINA OSLOBO\EWA OD FA[IZMA

Komemoracija kraj spomen-zida BE^EJ: Iako je 8. oktobar, dan kada je 1944. godine Be~ej oslobo|en od fa{izma, prestao da bude Dan grada, Op{tinska organizacija SUBNOR Be~ej i daqe tog dana odr`ava komemorativni skup ispred spomen-zida `rtvama fa{izma na Gradskoj ku}i. Tako je bilo i ju~e. Skupu su se obratili predsednik OO SUBNOR Gradimir Xigurski, zatim predsednik Pokrajinskog odbora SUBNOR Svetomir Atanackovi} i predsednik novoformiranog Dru{tva srpskoruskog prijateqstva „Ostrog” iz

Be~eja Qubomir Mandi}, a gimnazijalci su izveli prigodan recital na srpskom i ma|arskom jeziku.

Komemorativnom skupu prisustvovale su i delegacije Pokrajinskog odbora SUBNOR, OO SUBNOR Apatin i Sombor, SO Be~ej, Op{tinskog ve}a SSSS. Svi su polo`ili vence i cve}e kraj spomen-zida, na kojem su pre 23 godine OO SUBNOR i SO Be~ej zajedno postavili 540 plo~ica od terakote s imenima onih koji su dali `ivot za slobodu od fa{izma.

V. Jankov

subota9.oktobar2010.

JU^E U BA^KOM PETROVCU

Otvorena Nacionalna ku}a BA^KI PETROVAC: Potpredsednica Vlade Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informisawe Ana Tomanova Makanova ju~e je u Ba~kom Petrovcu otvorila Nacionalnu ku}u „Aroma”.

Kako je tom prilikom istakla re~ je o objektu koji ~uva duh tradicije naroda koji `ive na ovim prostorima, ali i pomo}i razvoju turizma i privrede u ovoj op{tini. Otvarawe nacionalne ku}e pomogli su pokrajinski sekretarijati i Fond za razvoj Vojvodine.

- Ovo je jedino mesto u op{tini sa preno}i{tima, a lep ambijent koji neguje tradiciju bi}e ugodan za sve goste koji nas posete - dodala je Tomanova Makanova.

Restoran postoji od 1968. godine, opremqen je u slova~kom stilu, a poznat je po „petrova~koj tepsiji” sa qutim i nadaleko ~uvenim petrova~kim kulenom, koji je ove godine dobio licencu kao brendirani proizvod.

L. N.

ISTINA O POSLOVAWU FABRIKE [E[IRA JO[ NEPOZNATA

„Begej” krije tajnu o beretkama ZREWANIN: Godinama unazad biv{i direktor Fabrike {e{ira „Begej” i nekada{wi odbornik u Skup{tini op{tine Zrewanin Stojadin Milenkovi} Dika poku{ava da doka`e da je pomenuto preduze}e, dok su se na wegovom ~elu nalazili drugi kadrovi, {vercovalo beret kape i prodavalo ih ilegalnoj Oslobodila~koj vojsci Kosova. Objavio je Milenkovi} i kwigu o tome, zvanu „Ubijawe istine – pravni zlo~in”, prila`u}i brojne dokaze koji potkrepquju wegove tvrdwe. Me|utim, policija i tu`ila{tvo, ba{ kao ni ranije, ni tada nisu odlu~ili da kona~no povedu ozbiqnu istragu i utvrde {ta se sve zbivalo u nekada uzorFabrika {e{ira „Begej” noj zrewaninskoj tekstilnoj industriji koja je odavno odznih poslova – ube|en je Mibrojala posledwe dane. Zato lenkovi}. se Milenkovi} ponovo, pismePrva saznawa o {vercu beretnim podneskom, obratio Poki on je obelodanio jo{ pre licijskoj upravi i Vi{em javmnogo godina, o ~emu su izvenom tu`ila{tvu.

- Za sve vreme postojawa fabrike, oko 90 godina, na teritoriji Srbije najvi{e se moglo prodati oko 2.500 – 3.000 komada beret kapa.

Eskalacijom oru`anih sukoba na Kosovu i Metohiji prodaja se popela na neverovatnih 100.000 komada godi{we! Ali, {to je jo{ interesantnije, sve one izra|ivane su u crnoj boji, a {verc se obavqao samo vikendom. Da je bar sve bilo legalno, sa validnom dokumentacijom, fabrika „Begej” nikada ne bi bila liStojadin Milenkovi} Dika kvidirana, a radnici bi imali veliku korist i {tavali svi vode}i mediji u zeupla}en radni sta`. I, danas mqi. Javni istup ko{tao ga je bi bili jedni od retkih koji posla jer je dobio otkaz posle, mogu da opstaju samo od izvokako ka`e, montiranog procesa.

- Zbog istine koju sam izneo, supruga i ja smo oterani na ulicu i nikada nismo vra}eni u fabriku. Kako onda gra|ani da prijavquju privredne mahinacije a da ne budu sankcionisani od strane kriminalaca – pita se Milenkovi}.

Da pravosu|e ne radi vaqano svoj posao, smatra on, pokazuje i {to sudski postupak protiv biv{eg direktora „Begeja” Marka Vukovi}a ni posle osam godina od wegovog hap{ewa nije pravosna`no okon~an. Vukovi}u je, ina~e, 2002. godine odre|en pritvor, iz koga je u me|uvremenu pu{ten, zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni polo`aj, ovla{}ewa u privredi i falsifikovao slu`bene isprave. Navodno je naredio osnivawe i funkcionisawe takozvanog fonda gotovih proizvoda, pa je “Begej” godinama za gotovinu prodavao robu, a ne zna se ta~no gde je nestao taj novac.

- To je samo vrh ledenog brega. Mnoge stvari, upravo one najkrupnije, nisu obuhva}ene sudskom istragom. O~igledno je da dr`ava nekoga {titi – napomiwe Milenkovi}. @. Balaban

SVE^ANOST U VOJKI

Savremena hala za nove sportske asove VOJKA: Posle nekoliko decenija i{~ekivawa i {est godina izgradwe, u sremskom selu Vojka otvorena je nova savremena sportska hala, koja ima uslove za sve sportove u dvorani. Objekat povr{ine oko 1.000 kvadratnih metara ima terene za odbojku, ko{arku i rukomet, a u aneksu sale koji se prote`e kroz tri nivoa, svla~ionice, prostorije za sudije, kupatila, spravarnice povr{ine od oko 400 kvadrata, dok tribine na spratu imaju kapacitet 300 gledalaca. Vrednost investicije, koja je realizovana u tri faze, je 64 miliona dinara, a novac je obezbe|en iz buxeta op{tine Stara Pazova.

- Hala je namewena prvenstveno za nastavu fizi~kog vaspitawa

Otvarawe sportske hale u Vojki

preko 600 osnovaca {kole „Milan Haxi}”, ali i za treninge i utakmice sportskih klubova, te za re-

11

kreaciju gra|ana - rekao je, otvaraju}i objekat, predsednik op{tine Goran Jovi}, koji je posebno na-

glasio da su stvoreni izvanredni uslovi da se deca i omladina bave sportom i da stasavaju novi asovi kakav je i fudbalski reprezentativac Sa{a Kolarov, sada igra~ „Man~ester Junajteda”.

Predsednik op{tine je najavio izgradwu sportskih terena i u svim mestima op{tine, da }e uskoro biti otvorena sala u Belegi{u i da se radi projekat za sportsku halu u Golubincima. Preko tri hiqade sportista u staropazova~koj op{tini i rezultati koje posti`u to zaslu`uju, poru~ili su ~elnici op{tine sa sve~anosti u Vojki, a predsednik MZ Vojka Petar ]ur~in i direktor voja~ke {kole Miladin Leki} posebno su zahvalili na podr{ci Op{tini i

Direkciji za izgradwu, te direktoru Jovanu Ti{mi, jer, kako je rekao direktor Leki}, tri godine su izgubqene zbog qudskih slabosti, tri godine se ozbiqno gradilo i sada je sportska lepotica na raspolagawu |acima i sportistima.

Pored predstavnika lokalne samouprave, prosvetnih radnika, |aka i velikog broja gra|ana, sve~anom otvarawu sportske hale u Vojki je prisustvovao i sekretar rukometnog saveza Srbije Velimir Marjanovi}, a publika je mogla da u`iva i u prvim utakmicama izme|u KK „Vojka” i „Stara Pazova” i rukometnih ekipa „Nove Pazove” i „Partizana” iz Beograda.

A. N.

OKTOBARSKA NAGRADA OP[TINE APATIN

Predlo`eno 18 dobitnika APATIN: Op{tinsko ve}e podr`alo je predlog da nagradu „24. oktobar” op{tine Apatin dobije 18 pojedinaca i kolektiva. O predlogu }e se izjasniti i odbornici Skup{tine op{tine, a dobitnicima }e nagrade biti uru~ene na Dan oslobo|ewa Apatina, 24. oktobra.

Za najvi{e op{tinsko priznawe predlo`eni su Jano{ ^iko{, za doprinos razvoju sporta i fizi~ke kulture, Zoran Qubenovi} za rezultate u oblasti urbanizma i arhitekture, \uro Radmanovi} za razvoj kulture, Nikola Simijanovi} za likovno stvarala{tvo vajarstvo, istaknuti urolog dr Vojislav Smiqani}, istaknuti hirurg dr Milorad M. Popovi}, istaknuti profesor za rezultate u oblasti etnologije dr I{tvan [iling, vi{estruki davaoc krvi Milan Po~u~a, za rezultate postignute u sportskom ribolovu Milan ]opi}, poqoprivredni in`ewer u penziji i istaknuti dru{tveno politi~ki radnik Dragutin Ni{i}, za razvoj de~jeg fitnesa u Srbiji Nata{a Kubik, student Muzi~ke akademije u Gracu Molnar Tama{, Op{tinska organizacija invalida rada Apatin, uspe{no preduze}e i donator brojnih kulturnih i sportskih manifestacija „Ximi- komerc” DOO Prigrevica, DVP „Dunav i Tisa” Sombor za pomo} gra|anima za vreme nepogoda i za anga`ovawe na izgradwi obaloutvrde Pristana i Marine u Apatinu, Zavi~ajno udru`ewe Srba poreklom iz Bosne i Hercegovine „Petar Ko~i}”, DOO „Vero” Apatin za rezultate u privredi i Bisiklisti~ki klub AS Apatin za postignute rezultate u oblasti sportskog amaterizma.

J. P.

Pri kraju obnova mosta Devet grla MOKRIN: Pola godine od po~etka radova i s tri meseca zaka{wewa, most Devet grla kod Mokrina, otvoren je za saobra}aj. Zavr{eno je asfaltirawe, postavqena je i svetlosna signalizacija, i sada preostaje da se urade spoqni delovi mosta. U toku radova poqoprivrednici iz Mokrina, Crne Bare i Vrbice koristili su alternativni prelaz, udaqen 10 kilometara. Sada se Mesna zajednica anga`ovala da se vlasnicima tri parcele preko kojih su prelazili sa mehanizacijom, nadoknadi {teta.

Predsednik Mesne zajednice Mokrin Goran Dumitrov ka`e da je nedavno bila i komisija, a sudski ve{tak je procenio {tetu na parcelama qudi kojima su poga`ene wive u toku radova, pa }e poku{ati da im se {teta nadoknadi.

- Sa mosta smo od „Puteva Srbije” dobili strugani asfalt, pa }emo nasuti novu ulicu - ka`e Dumitrov.

U MZ se nadaju se da }e obezbediti jo{ 200 kubika struganog asfalta za sve ulice u Mokrinu koje nemaju ~vrstu podlogu. Rekonstrukciju mosta „devet grla” finansiralo je, s 30 miliona dinara, preduze}e „Putevi Srbije”.

Izvo|a~ je „Interkop” iz [apca.

A. \.

CRNA HRONIKA

subota9.oktobar2010.

c m y

12

DNEVNIK

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA I ZAMENIK NA^ELNIKA NOVOSADSKE POLICIJE POSETILI RAWENOG RADNIKA OBEZBE\EWA

Rizikovao `ivot da spre~i kra|u vozila Gradona~lenik Novog Sada Igor Pavli~i} izrazio je ju~e podr{ku i divqewe radni-

ku obezbe|ewa Instituta u Sremskoj Kamenici Draganu Matkovi}u, koji je prekju~e

Stevan Krsti} i Igor Pavli~i} s povre|enim Draganom Matkovi}em Foto: F. Baki}

rawen vatrenim oru`jem pri poku{aju da spre~i kra|u vozila s parkinga ispred Instituta.

Pavli~i} je, nakon obilaska Dragana Matkovi}a u Urgentnom centru Klini~kog centra Vojvodine, rekao da je danas malo takvih qudi koji su spremni da `rtvuju svoj `ivot da bi spre~ili druge u vr{ewu krivi~nog dela. On je pozvao policiju da {to pre identifikuje po~inioce, a pravosudne organe da ih najstro`e kazne da bi wihov primer poslu`io kao nauk svima.

Zamenik na~elnika Policijske uprave Novi Sad Stevan Krsti} rekao je da policija intenzivno radi na pronala`ewu po~inilaca i da duguje veliku zahvalnost Draganu Matkovi}u

na velikom po`rtvovawu na radnom mestu.

– Ipak, smatram da nije bilo potrebno toliko po`rtvovawe – jer je o~igledna nesrazmera izme|u jednog automobila i qudskog `ivota – rekao je Krsti}.

Na~elnik Urgentnog centra Zoran \ermanov rekao je da mu je uvek drago kada mo`e da ka`e da je pacijent van `ivotne opasnosti i da se ose}a dobro.

– Sve se zavr{ilo i uz veliku sre}u pacijent }e uskoro biti pu{ten na ku}no le~ewe – rekao je \ermanov.

Radnik obezbe|ewa rawen je kada je, nenaoru`an, poku{ao da uhvati dve osobe koje su na parkingu Instituta obijale jedno putni~ko vozilo. Prilikom poku{aja da kradqivca

RASVETQENA DRSKA KRA\A ORU@JA PRO[LOG PETKA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Ranac pun pi{toqa prona|en u ku}i Vrba{anina Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije uhapisli su ju~e pre podne Vrba{anina Slobodana S.

pretio da }e ga ubiti, a potom utekao. Usput su mu ispala tri pi{toqa, saznajemo u novosadskoj Policijskoj upravi.

„Zastavin” pi{toq vredan 8.500 evra

(1982) osumwi~enog za razbojni~ku kra|u u kojoj je, po krivi~noj prijavi, pre nedequ dana ukrao oko ~etrdeset pi{toqa vrednih oko tri miliona dinara na Novosadskom sajmu za vreme trajawa 43. sajma lova i ribolova „Lorist“.

Policija je u ku}i osumwi~enog kod @elezni~ke stanice prona{la ve}u koli~inu ukradenog oru`ja. Slobodan, kome je odre|en policijski pritvor do 48 sati, bi}e danas priveden de`urnom istra`nom sudiji.

On se tereti da je u no}i izme|u 30. septembra i 1. oktobra provalio u halu 1 Novosadskog sajma. Izgrednika je primetio jedan od radnika obezbe|ewa dok je odlazio, ali je tom prilikom kradqivac uperio pi{toq ka wemu i pri-

dela bio zadu`en samo jedan nenaoru`an radnik obezbe|ewa, verovatno kroz prozor postavqen ispod krova zgrade,

Zaplewen arsenal od kradqivca

Ukradena municija

Sumwa se da je lopov u{ao u halu, za koju je, navodno, u trenutku ~iwewa ovog krivi~nog

na visini od oko ~etiri metra. Odmah pored ovog otvora nalaze se metalne stepenice.

Dobro poznat policiji Slobodan S. iz Vrbasa je ina~e dobro poznat policiji, jer je hap{en i osu|ivan zbog vi{e krivi~nih dela. U zatvoru je u nekoliko navrata proveo ukupno oko tri-~etiri godine, a osu|ivan je zbog kra|e, provale i posedovawa narkotika. Pre ne{to vi{e od godinu dana u tu~i u jednom vrbaskom kafi}u, zadobio je te{ke telesne povrede opasne po `ivot koje mu je nanela grupa mladi}a s kojom je do{ao u sukob.

Po re~ima nekih wegovih poznanika, vi{e puta je poku{avao da se „mane“ kriminala, ali ipak nije mogao da se odupre lakoj zaradi. Nije o`ewen niti ima dece i jo{ uvek `ivi s roditeqima, koji u Vrbasu va`e za izuzetno po{tene qude koji su na sve na~ine poku{avali da ga otrgnu iz kriminala.

N. P.

Osumwi~enom se pripisuje da je u pro{li ~etvrtak, prilikom razledawa oru`ja, odlu~io da se naoru`a i skovao

Ku}a osumwi~enog Slobodan S. u Vrbasu

plan kako }e pokupiti kratke cevi izlo`ene na nekoliko {tandova. Kako se sumwa, tog dana on je napustio sajam posle podne, da bi se veoma rano ujutro vratio svojim automobilom, koji je parkirao ispred obli`we zgrade na Detelinari. Po svoj prilici, on je s fantomkom na glavi presko~io ogradu na teretnom ulazu i do{uwao se do pomenutog prozora. Tu se snalazio „preko {tapa i kanapa“, slagao blokove i ostale predmete, uklonio barijere i nekako se popeo i provukao kroz prozor.

Jedan od ukradenih pi{toqa sa „Zastavinog“ {tanda ko{tao je vi{e od 8.000 evra.

Pretpostavqa se da je ova firma kra|om bila o{te}ena za ukupno duplo vi{e para. Na susednom {tandu beogradskog „Snajpera“ lopov je ukrao ranac u koji je smestio plen.

Sumwa se da je izgrednik koristio kle{ta za se~ewe sajli za obezbe|we oru`ja. Me|u pi{toqima odnetim iz vitrina su bili veoma skupi i ceweni modeli „glok“, „magnum“, „zbrojovka“, „valter“. Utvr|uje se koji modeli nedostaju u zapleni.

Zanimqivo je da veoma vredne pu{ke, izme|u ostalog i lova~ku pu{ku „firling“ poznatog austrijskog proizvo|a~a „Ou~ers“, ~ija je cena oko 45.000 evra, kao ni veoma vrednu optiku iz susednih izlo`benih prostora nije dirao.

Ina~e, ukradeno oru`je je bilo osigurano.

M. V.

Auto na meti lopova

obori na zemqu, jedan od po~inilaca ustrelio ga je vatrenim oru`jem u stomak. Matkovi} je uspeo da se vrati do Hitnog prijema Instituta za

Foto: N. Stojanovi}

kardiovaskularne bolesti, gde mu je ukazana pomo}, a odatle je vozilom Hitne pomo}i preba~en u Klini~ki centar Vojvodine.

E. D.

POTVR\ENA PRESUDA REGIONALNOM NEDEQNIKU

List „Zrewanin” i direktor pla}aju 300.000 dinara Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je prvostepenu presudu Vi{eg suda u Zrewaninu kojom su regionalni nedeqnik “Zrewanin” i wegov direktor i glavni i odgovorni urednik Dalibor Bubwevi} osu|eni na nov~anu kaznu od 300.000 dinara zbog povrede prava li~nosti. Taj list je objavio tekst naslovqen s “Predrag [tiklica usmr}en hicima iz pi{toqa“, u kojem je navedeno da je ovaj Zrewaninac, koji je ubijen 11. februara u blizini porodi~ne ku}e, pripadao grupi koja se bavila reketirawem divqih taksista.

Familija pokojnog [tiklice tu`ila je zbog toga „Zrewanin“, a sud u tom gradu je presudio da po 100.000 dinara bude ispla}eno Predragovoj supruzi Qubici i wihovoj deci Ivani i Savi.

Nakon odluke novosadskog Apelacionog suda, reagovalo je Nezavisno udru`ewe novinara Srbije, saop{tavaju}i da je sa zabrinuto{}u primilo vest o potvrdi prvostepene presude.

“Bubwevi}a i list ’Zrewanin’ tu`ili su supruga i deca ubijenog [tiklice, zbog navodnih du{evnih patwi koje su im prouzrokovane objavqivawem teksta. Iako se oni ne pomiwu u tom tekstu, Vi{i sud u Zrewaninu im je dao za pravo, a Apelacioni potvrdio presudu. Sud je utvrdio i da tu`ioci nisu koristili zakonsko pravo na ispravku i odgovor, ali i ocenio da to ne umawuje {tetu koja im je naneta”, ka`e se u saop{tewu NUNS-a.

Bubwevi} i “Zrewanin” }e iskoristiti pravo na ustavnu `albu, a NUNS }e presudu protiv wih analizirati i predlo`iti Pravosudnoj akademiji da je uvrsti u program medijskog prava.

Ovakve presude, kako smatra NUNS, ograni~avaju pravo na slobodno informisawe.

Dalibor Bubwevi} je ocenio da ovakvi sudski procesi prete da ugroze kontinuitet izla`ewa najprodavanijeg regionalnog nedeqnika u Srbiji, kao i slobodu govora u Banatu.

– Smatramo da su nam ugro`ena prava definisana Evropskom konvencijom o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda, budu}i da nam se uskra}uje pravo na slobodu izra`avawa, a koje predstavqa jedno od su{tinskih osnova demokratskog dru{tva. Podse}amo na to da Evropski sud za qudska prava u predmetima u vezi sa {tampom smatra da je prostor za slobodnu procenu dr`ave ograni~en interesom demokratskog dru{tva

Dalibor Bubwevi}

da obezbedi i odr`ava slobodu {tampe. U uslovima svetske ekonomske krize ka`wavati medije astronomskim nadoknadama pogubno je ne samo za poslenike javne re~i ve} i za samu Srbiju – poru~io je Bubwevi}.

On je pozvao dr`avnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena da bude agilan u za{titi i novinara koji `ive van beogradskog kruga „dvojke“, a koji su prepu{teni sami sebi i voqi pojedinaca.

– Ukoliko se ne stane na put praksi kojoj su izlo`eni lokalni i regionalni mediji u Srbiji, preti opasnost da Republikom zavlada medijski mrak. Da li neko svesno nastoji da ugasi „svetlo“? – zapitao se Bubwevi}. @. Balaban

KRIVI^NE PRIJAVE A\ANSKE POLICIJE

La`ni inspektor posejao prevaru?

Protiv Milenka T. (1978) iz [ajka{a policijski slu`benici u Adi podneli su krivi~nu prijavu Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Subotici zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo la`nog predstavqawa. On se tereti da se u Adi odgovornom licu predstavni{tva DOO „Agro-Grwa“ iz Pivnica la`no predstavio kao slu`beno lice Pokrajinskog finansijskog inspektorata ovla{}eno za sklapawe ugovora o proizvodwi i isporuci soje.

Po ju~era{wem saop{tewu PU Kikinda, krivi~na prijava

Milenka T. tereti da je doveo u zabludu odgovorno lice u a|anskom predstavni{tvu DOO „Agro-Grwa“ da }e organizovati proizvodwu soje, i zajedno sa Slobodanom D. (1973) iz \ur|eva, na osnovu ugovora zakqu~enog s o{te}enom firmom, preuzeo seme soje i kukuruza ukupno vredno oko 84.000 dinara.

Krivi~na prijava protiv Milenka T. i Slobodana D. podneta je i zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo prevare u saizvr{ila{tvu.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota9.oktobar2010.

13

NEZAPAM]EN ZLO^IN NA PERIFERIJI SUBOTICE

Maloletnica brutalno ubijena U Subotici je na brutalan na~in ubijena maloletna devojka. Be`ivotno telo {esnaestogodi{we M. B. prona|eno je u ~etvrtak, oko 22 ~asa, na putu izme|u ulica 27. marta i Grabova~ke, kod Somborske pruge. Na

Nadam se da se to vi{e ne}e ponoviti – ka`e ~uvar prelaza Ivica [tetakovi}.

Stanovnici Ulice Petra Popovi}a Age, gde je `rtva `ivela s porodicom, ~uli su za zlo~in ju~e ujutro. Prestra{e-

da su ~uli da je ubica devojci odsekao glavu.

Policija je, nezvani~no, demantovala ove u`asne tvrdwe koje kru`e me|u Suboti~anima, ali su inspektori koji su bili na mestu ubistva, tako|e nezvani~no, potvrdili da ovako brutalan zlo~in nije zabele`en najmawe 30 godina.

U {turom saop{tewu suboti~ke policije navodi se da je be`ivotno telo {esnaestogodi{we devojke prona|eno oko 22 ~asa u ~etvrtak kod Somborske pruge, na periferiji grada.

Uvi|aj su izvr{ili istra`ni sudija Vi{eg suda i zamenik vi{eg javnog tu`ioca u Subotici, navodi se u saop{tewu. Potparolka Vi{eg suda u Subotici

Desetine policajaca pretra`ivale teren Mesto gde je ubijena devoj~ica

lice mesta odmah je iza{la Hitna pomo}, policija, kao i istra`ni sudija.

– Do{ao sam ujutro na posao i video policiju. Tada sam ~uo da se dogodilo ubistvo. U po~etku se nije znalo da li je de~ak ili devojka. Qudi sva{ta pri~aju.

ni, nisu bili raspolo`eni za pri~u, osim {to su rekli da je ubijena rodom iz Sombora i da se pre nekoliko godina tu doselila s bakom, dedom i majkom.

Aranka Kova~ i Dimitrije Ivanoski, koji stanuju nedaleko od mesta zlo~ina, ispri~ali su

U KUCURI

Zaplewena marihuana iz dvori{ta Vrbaska policija uhapsila je Ivana M. (1986) iz Kucure nakon {to je u wegovom stanu prona{la oko 142 grama biqne mase za koju se osnovano pretpostavqa da je marihuana koju je gajio u svom dvori{tu. Protiv wega sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga.

Pripadnici MUP-a li{ili su slobode i Marija V. (1981) iz Novog Sada, pod sumwom da je prodao 0,4 grama praha, koji je poslat na analizu zbog sumwe da je re~ o heroinu. Prilikom pretresa stana prona|en je 1,45 gram verovatno iste supstance, saop{{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

YEPARILI U GRADSKOM AUTOBUSU

Dugi prsti u yepu Novosa|anina Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv trojice mladi}a i devojke zbog sumwe da su prekju~e u novosadskom gradskom autobusu iz xepa jednog sedamdesetosmogodi{weg Novosa|anina ukrali nov~anik s novcem i dokumentima. Osumwi~eni su uhava}eni odmah po

izlasku iz autobusa. Krivi~na prijava za kra|u je podneta protiv Aleksandra M. (1987) iz Titela i Novosa|ana Erike B. (1985), [andora B. (1989) i Lasla V. (1978), navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije.

M. V.

GRANATA NA NOVOSADSKOM GRADILI[TU: Gra|evinci su ju~e pre podne u novosadskoj Ulici Dostojevskog, na dubini od oko tri metra, prona{li neeksplodirani projektil. Veruje se da ovaj predmet datira iz Drugog svetskog rata. Granatu je otkrio radnik koji ju je udario pijukom, sazanajemo nezvani~no. Policija je odmah spre~ila prilaz prolaznicima, a projektil, kalibra 60 milimetara, poslat je na analizu.

M. V.

Tinejyerka je uvek i{la putem pored pruge

Jelena BogavacZeli} navodi da ne mo`e da ka`e ni{ta vi{e od onoga {to stoji u saop{tewu policije.

Kako nezvani~no saznajemo, povrede su nanete

o{trim predmetom u predelu vrata.

– @rtva je rodom iz Sombora.

Pre nekoliko godina se preselila u Suboticu i upisala Sredwu hemijsku {kolu "Lazar Ne{i}", smer za kroja~icu. Volela je lepo da se obla~i – pri~a kom{inica `rtve.

Kom{ije ka`u da je devojka

imala de~ka, starijeg od we ~etiri godine, i da se uvek iz grada vra}ala ku}i putem pored pruge i u isto vreme. U Sredwoj hemijskoj {koli "Lazar Ne{i}" nisu bili raspolo`eni za pri~u. ^ekaju se rezultati obdukcije, a policija i daqe traga za brutalnim ubicom.

A. A.

VELIKI PO@AR U DVA DVORI[TA U ZMAJ JOVINOJ ULICI U MARADIKU, NA FRU[KOJ GORI

Unuci zapalili seno i slamu Prava drama odigravala se ju~e po podne u ekonomskim dvori{tima dvojice Maradi~ana – Janike Ipa~a i wegovog kom{ije s desne strane Frawe Kova~a, kada je u Ipa~evom dvori{tu buknula vatra. Plamen je progutao 3.000 bala sena spremqenog za tov junadi, 1.000 bala slame i {talu, iz koje je doma}in uspeo da spase 12 junadi koje tovi.

Frawa Kova~ je pro{ao ne{to boqe – wemu je vatra progutala kamaru sa 600 bala slame i presu za balirawe, a onda su vatrogasci zaustavili {irewe po`ara.

Ovaj iznenadni po`ar, koji je potpomognut vetrom koji je duvao ceo dan, izazvali su, kako ka`e Janika Ipa~, wegova dva unuka – jedan od pet i drugi od tri godine, koji su se igrali u dvori{tu i najverovatnije poneli {ibicu ili upaqa~ iz ku}e i zapalili seno, dok je Janikina supruga Vilma, koja ima ina~e o{te}en sluh, poslovala po ku}i i nije ni znala da je u wihovom dvori{tu buknuo po`ar.

Me{tani, koji su ju~e bili u wivama, na berbi duvana i vo}a, odjednom su videli da se iznad Maradika vije crni dim. Po`urili su ku}ama i alarmirali Vatrogasno-spasila~ku jedinicu iz In|ije, a onda su u ispomo} prisko~ili vatrogasci iz Rume, Stare Pazove i Sremske Mitrovice. Me|utim, dok su vatrogasci stigli, u dvori{tu Janike Ipa~a ostalo je samo zgari{te.

– Bio sam na wivi kad se to desilo, a supruga je kod ku}e ~uvala decu. Uspeli smo da junad izvedemo iz {tale, a sve ostalo je izgorelo. Po`ar su izazvali, siguran sam, moji unuci koji su se igrali u dvori{tu, a supruga, koja slabo ~uje, nije bila s wima, ve} je radila u ku}i i suvi{e kasno videla da nam gori seno, slama i {tala. Pitam jednog, pitam drugog, ko je zapalio, a oni bacaju krivicu jedan na drugog – pri~a nam na zgari{tu kroz suze Janika Ipa~.

Vilma Ipa~ (53) jo{ ne mo`e da do|e sebi, gledaju}i {ta se sve desilo. Da kom{ije nisu po-

~ele da joj vi~u da gori dvori{te, ne bi ni znala.

– Ne pitajte me ni{ta, pod velikim sam stresom! Sve nam je uni{teno, {ta }emo sad, ~ime da ’ranimo stoku – pla~u}i se pita Vilma.

U ku}i Frawe Kova~a bila je samo snaha s dvoje male dece– de~akom od ~etiri i devoj~icom od dve godine – i kada je videla da se po`ar iz Janikinog dvori{ta{iri, uspela je da izveze kola na ulicu, skloni decu i po~ne da prebacuje stoku.

– Kom{inica Vilma Ipa~ ne ~uje dobro, a unuci su nesta{ni i eto {ta nam se desilo.

Videla sam vatru, izvezla automobil iz dvori- Vilma i Janika Ipa~ kraj zgari{ta {ta, ali nisam mogla da izvezem – Sre}a da niko nije stradao, i traktor jer ne znam da ga mada je {teta i ovako velika. ukqu~im. Onda su do{li vatroKo da mi namiri {tetu kad mi gasci i {irewe po`ara je zauimovina nije osigurana? Znate, stavqeno. Moglo je biti mnogo 600 bala slame je spremqeno za gore, sre}om, po`ar je uga{en – celu zimu, a evo, zima nije ni

Izgorela presa Frawe Kova~a

ka`e Marika Kova~, snaha Frawe Kova~a.

Frawo Kova~ vratio se s posla kada je ve} sve bilo zavr{eno, kada je u wegovom dvori{tu, na mestu gde je bila slama, ostalo zgari{te.

po~ela, a ja bez slame. Tek kakvu je {tetu pretrpeo kom{ija Janika, ne smem ni pomisliti, ali sada se pokazuje koliko su mu unuci nesta{ni i da se o wima mora strogo voditi ra~una – pri~a Frawa Kova~.

Pet vatrogasnih vozila s kompletnim posadama uspelo je da zaustavi {irewe po`ara na ostala doma}instva, a posebno je vo|eno ra~una o tome da po`ar ne zahvati dvori{te kom{ije Janike Ipa~a s leve strane, jer su u trenutku po`ara u dvori{tu bila metalna burad s oko 1.000 litara dizel-goriva.

– Ura|eno je sve {to se moglo, po`ar se veoma brzo {irio, a pomagao mu je i vetar. Kako je do{lo do ovog po`ara u kojem je dvojici doma}ina nanesena velika {teta, utvrdi}e istra`ni organi – ka`e komandir Vatrogasno-spasila~kog bataqona iz Sremske Mitrovice Vladimir Plemi}.

Janika Ipa~ ka`e da ni on ne zna kako prezimiti zimu jer je 12 junadi koje tovi smestio privremeno kod kom{ija, me|utim, ostao je bez sto~ne hrane – sena i slame.

– Ko da mi namiri {tetu, ni{ta nije osigurano, a ja sam siguran da su po`ar izazvali moji unuci. Nemam koga da okrivqujem. Mu~i{ se, radi{ i odjednom sve nestane – pri~a Janika dok razgleda zgari{te u svom ekonomskom dvori{tu.

S. Bojevi}

KULTURA

subota9.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

14

REDITEQ ANDRA[ URBAN, DOBITNIK „DNEVNIKOVE” NAGRADE NA 55. STERIJINOM POZORJU

U jarmu pesme i pozori{ta Pozori{ni rediteq Andra{ Urban je ako ne najuspe{niji, onda svakako najupe~atqiviji pozori{ni umetnik ve} “bezobrazno” dugo za ovda{wi pojam kontinuiteta. Wegove umetni~ke zasluge ve} nekoliko godina prepli}u se i sa menaxerskim, jer Urban re`ira i veoma uspe{an `ivot ku}e koju vodi, pozori{ta “Kostolawi De`e” u Subotici. “Ki{iwevska ru`a” Ota Tolnaija, upravo u Urbanovoj re`iji, bila je prva ovosezonska premijera u pozori{tu “Kostolawi De`e” i zgodna prilika da se sa ovim znamenitim autorom porazgovara o aktuelnostima, kao i da mu se uru~i nagrada “Dnevnika” osvojena na pro{lom, 55. Sterijinom pozorju. z Nakon Sterijine nagrade Okruglog stola kritike, Specijalne nagrade `irija i sada Dnevnikove, kada o~ekujete glavnu?

- To nam pitawe ~esto postavqaju. Pro{li put sam odgovarao da se uvek kandidujemo za sve Sterijine nagrade... Nemam pojma. Poku{avam da se ne bavim nagradama. One su dobrodo{le i uvek ti je drago kad neko pozitivno ocewuje tvoj rad, ali li~no, mimo marketin{kih strategija pozori{ta, ne razmi{qam

vo od publike i u`eg kruga “stru~ne javnosti” i progla{avani za doga|aje festivala. To su na{e nagrade.

Andra{ Urban

z “Ki{iwevska ru`a” je poema, sad je na sceni... Otkud, kako i za{to ba{ to i ba{ Tolnai?

- Po~eli smo sa Tolnaijem zato {to je segedinski “Mask” sa kojima sara|ujemo ove godine posvetio festival “Tealter” upravo wemu, wegovom radu, jer Tolnai ove godine slavi 70. ro|endan. On je prvi vojvo|anski

„Dezire“ akademija - Puno o~ekujem od „of“ programa predstoje}eg „Dezire“ festivala. U planu je akademija - rediteqi koji dolaze sa predstavom i gosti odr`ava}e ~asove, razgovore, prezentacije i svaki dan publika, stru~ni svet i oni koje to zanima, mo}i }e da se susretnu, ali ne na klasi~an na~in okruglog stola, nego ipak u malo ozbiqnijoj formi.

Tu }e biti nekoliko qudi sa kojima mislim da je vrlo zna~ajno i zanimqivo popri~ati o savremenom pozori{tu danas u svetu. o tim stvarima, po{to ~ovek tako mo`e da se oseti na margini, inferiorno, frustrirano, a sve ovo nije pri~a o tome.

To pitawe mo`e da se postavi kao i ono kada }u napraviti toliko dobru predstavu da je `iri oceni kao najboqu, ali i kao ono kada }e jedan `iri dorasti ili odrasti za to. Mi smo upra-

pesnik koji je dobio najve}u kwi`evnu nagradu Ma|arske.

On je inspirisao i neke od vode}ih umetnika u Vojvodini, Na|a naprimer, ne da koriste wegov tekst, nego wegovu slikovitost, na~in razmi{qawa koji stvara posebnu, recimo ba~ku mitologiju, koja je u dodiru sa svetskom umetno{}u. Tolnaijev rad se

preliva i u savremeno slikarstvo, jedan ~udan svet gde odnos stvarnosti i umetnosti na neki alhemi~an na~in dobija “tre}i smisao”.

Ve} smo razmi{qali o nekim pesmama i onda mi je on dao prvu kwigu “Ki{iwevske ru`e”. Po~eli smo da radimo na woj, da bi on po~eo da pi{e novu kwigu, nastavak koji je ve}i nego prvi deo. Bila je to ne ~esta, ali draga saradwa. Dolazio je na probe, pro~itao celu pesmu, slu{ali smo ga, pri~ali... Jo{ u startu smo do{li do re{ewa da neko od glumaca po~ne da ~ita pesmu kako bi krenuli u neki drugi svet, u predstavu, de{avawe. I to je bilo ono o ~emu sam ja `udeo, da na|em tu osnovicu, da ne radim predstavu o tome kako Oto Tolnai ima ~udesne slike u svojim spisima i sad ja od toga da montiram zanimqivu koreografiju.

Zapravo, ovde me je provocirao odnos sa pesmom, stihom kao ~inom. [ta je on?! [ta je pesnik?!

Kao u predstavama “Urbi et orbi”, “Turbo paradizo”, “Pla`a”, glumci su dobili zadatak da improvizuju, da se sami formiraju na sceni, a u jarmu pesme. Imao sam `equ da dostignemo specifi~nu vrstu vizuelnosti. To jeste sukob izme|u teksta i onoga {to se de{ava, ali taj sukob je provokativan za mene kao umetnika, pitawe kako uop{te ispri~ati pri~u. z Kakvi su vam pozori{ni planovi kretawa, prisutnosti, ambicije? Koliko ste zadovoqni polo`ajem na sceni i perspektivama?

- Prisutni smo na skoro svim srpskim i ma|arskim festivalima, na zna~ajnim i bezna~ajnim, vrlo rado idemo svuda, volimo da igramo predstave. Sad smo se vratili iz Rumunije...

Mislim da }emo naredne godine iza}i iz tog „u`eg“ kruga, ali ne bavimo se osvajawem teritorija i nemamo ambicije da se to odr`ava. Puno qudi pukne na tome.

Po~ne da radi za izvestan ukus, a to svakako nije dobro. [to se ti~e sezone, planiramo da jednu predstavu re`ira

Olivera \or|evi}, jednu Sabol~ Tolnai i ja }u na kraju sezone raditi, ali ne bih da pri~am sad o tome ko, {ta, kako.

O~ekuje nas festival „Dezire“ koji }emo zvani~no najaviti za desetak dana, odr`a}e se od 22. do 29. novembra u ne{to mawem obimu nego pro{le godine, ali kvalitativno }e ~ak biti i boqi. Podnaslov je „Sever i jug“, a na neki na~in se opet bavimo suprotnostima, konvencionalnonekonvencionalno, da sad ne ulazimo u to, jer }e i drugi „De-

zire“ festival biti pri~a iskqu~ivo o pozori{tu.

U novoj smo zgradi, treba da nam bude super, svima i govorimo da nam je super, ali mi smo jako siroma{na ustanova i za godi{we produkcije buxet nam je mawi od buxeta jedne predstave nekog osredweg, ne prevelikog pozori{ta. To treba da bude jasno.

Mi radimo pod tim okolnostima, ne kukamo, poku{avamo da se sna|emo i da `ivimo, savla|ujemo prepreke. Malo smo oja~ani novom ekipom za organizaciju i na-

stavi}emo „koncept lokala“. Jako nam je bitno da imamo konkretan, `iv i zdrav odnos sa svojom publikom ovde, mada isto tako izlazimo i pojavqujemo se na drugim mestima. To nije samo pri~a o afirmaciji. Preterano je da ka`em da mi upravo to istra`ujemo - iskustva sa razli~itom publikom, ali kada jednu predstavu igramo u razli~itim ambijentima, to donosi novo saznawe. Ne vodimo statistiku, ali senzibilno pratimo {ta se de{ava.

Igor Buri}

Andra{u Urbanu nagradu uru~ila novinarka Nata{a Pej~i}

Priznawe za dve predstave Pozori{nom reditequ Andra{u Urbanu u Subotici je preksino} uru~ena Nagrada „Dnevnika“ osvojena na 55. Sterijinom pozorju. Na prvoj ovosezonskoj premijeri u Urbanovom mati~nom pozori{tu „Kostolawi De`e“, grafiku poznatog novosadskog umetnika Cvetana Dimovskog uru~ila je novinarka kulturne rubrike na{eg lista Nata{a Pej~i}.

„Dnevnik“ tradicionalno dodequje nagradu za najuspe{nije umetni~ko ostvarewe na Sterijinom pozorju i ovog puta Andra{ Urban je to presti`no priznawe osvojio re`ijama predstava „Sardinija“ I{tvana Besede{a („Kostolawi De`e“ sinhaz, Subotica) i „Banovi} Strahiwa“ Borislava Mihajlovi}a Mihiza (Narodno pozori{te/ kazali{te/ Nepsinhaz Subotica). Nagradu uvek predstavqa vredan umetni~ki predmet.

K. R.

PRVE IZJAVE NOVOG DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE MARIJA VARGASA QOSE

Kwi`evnost izvanredno zadovoqstvo

Sa ju~era{we promocije u Matici srpskoj

Foto: B. Lu~i}

PREDSTAVQEN WEGO[EV ZBORNIK MATICE SRPSKE

Poruke za budu}nost Gotovo 185 godina od osnivawa, Matica srpska radi na kulturnom, nau~nom i duhovnom povezivawu srpskog naroda. Na ju~era{woj sve~anosti, kao jedan od plodova tog rada, predstavqen je Wego{ev zbornik MS, u kome su sabrani radovi sa pro{logodi{weg me|unarodnog nau~nog skupa posve}enog wegovom delu. Pozdravqaju}i goste, predsednik MS ^edomir Popov je rekao da }e Matica i ubudu}e srovoditi misiju duhovnog povezivawa Srba “od Pe{te da` do ^rne Gore”.

O Zborniku je besedio predsednik Wego{evog odbora MS, arhiepiskop cetiwski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Isti~u}i da je bio veliki pesnik, ali i filosof, teolog i dr`avnik, on je govorio o proro~koj dimenziji Wego{eve poezije. Dubina i razu|enost wegovih stihova stalni su izazov istra`iva~ima, koji su u Wego{u otkrili mudraca i proroka.

Za~u|uju}e je da je Wego{ pre vi{e od 150 godina Kosovo i Metohiju nazvao “grdnim sudili{tem”, kao da danas hoda tom svetom zemqom, istakao je Amfilohije. On je najavio da }e Wego{ev odbor 2012. godine organizovati nau~ni skup posve}en dvestotoj godi{wici ro|ewa Petra Drugog Petrovi}a Wego{a.

Svetozar Koqevi} je podsetio na brojne veze Matice i Wego{a, koje su po~ele pre 170 godina, objavqivawem Wego{eve “Ode Lukijanu Mu{ickom” u Letopisu MS. Tada je vladika Rade i postao ~lan MS. Umetni~ka re~ je temeq duhovnog identiteta svake qudske zajednice, a najva`niji kamen-me|a{ u srpskoj kulturi, od narodne poezije do Andri}a, upravo je delo Petra Petrovi}a Wego{a, zakqu~io je Koqevi}.

Jasmina Grkovi}-Mejxor je odala priznawe nedavno preminulom Aleksandru Mladenovi}u, glavnom uredniku Wego{evog zbornika, koji nije do~ekao da ga vidi me|u koricama. Slavko Gordi} je rekao da je Wego{ najve}i srpski pesnik i da je MS u~inila mnogo u slavu wegovog dela (“Matica mora da brani Wego{a, a Wego{ Maticu”). On se osvrnuo na svih 20 radova uglednih autora objavqenih u Zborniku i zakqu~io da ova kwiga treba da na|e puta do svih u~ili{ta jezika, kwi`evnosti, kulture, antropologije, istorije.

Ju~era{woj promociji su, izme|u ostalih prisustvovali vladika ba~ki Irinej, republi~ki ministar vera Bogoqub [ijakovi} i predsednik ogranka SANU u Novom Sadu Zoran Kova~evi}. Wego{eve stihove kazivao je dramski umetnik Gojko [anti}.

R. Lotina

Ovogodi{wi dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnosti Mario Vargas Qosa izjavio je da kwi`evnost „predstavqa izvanredno zadovoqstvo“ i gra|ane ~ine „mawe podlo`nim manipulacijama“ vlasti. Tokom prve konferencije za novinare u Wujorku posle progla{ewa dobitnika Nobelove nagrade za kwi`evnost, Qosa je govorio o velikoj ulozi kwiga i neophodnosti promovisawa ~itawa kod mladih.

red toga, od su{tinskog je zna~aja ako `elimo slobodnu budu}nost... Kwi`evnost razvija kriti~ki duh. Zbog toga svi diktatorski re`imi, bez obzira na orijentaciju, sprovode cenzuru“, rekao je pisac.

Prema wegovim re~ima, diktature poku{avaju da kontroli{u kwi`evni `ivot, jer sadr`i „embrion opasnosti za vlasti“. „Promovisawe kwi`evnosti nije samo podr{ka nekom obliku zadovoqstva, luksuza, ve}

vidualnog otpora, revolta i poraza“, navodi se u obrazlo`ewu [vedske akademije. Pisac je napisao vi{e od 30 romana, dramskih komada i eseja. Godine 1995. dobio je nagradu Servantes koja

Ispitivawe novih narativnih tehnika Pisac, novinar i prevodilac Silvija Monros Stojakovi}, koja je prva prevela na srpski novog nobelovca Maria Vargasa Qosu, roman „Pantaleon i posetiteqke“ 1981. za „Prosvetu“, istakla je u izjavi Tanjugu da je taj autor uspevao da uvek bude druga~iji i da se nikad ne ponavqa i uprkos ~iwenici da se uglavnom, bavi anga`ovanim tema, uspeva da ih sagleda iz specifi~nog ugla i sa velikom dozom humora“. „Wegova prepoznatqiva osobina je stalno ispitivawe novih narativnih tehnika i mewa na~in kazivawa svega {to treba preko jezika izneti u vezi sa me|uqudskim odnosima“, navela je Monros-Stojakovi}. Ona je pozicionirala Qosu „negde u pravcu magijskog realizma, ali i u pravcu te metafizi~ke {kole, intelektualne pri~e, potrage“.

Istakla je i da je raduje odluka da Nobela dobije Qosa jer se time „potvr|uje i wegov osobeni dar i snaga latinoameri~ke kwi`evnosti iako je pro{lo pola veka od wenog prvog buma“. „Treba stimulisati ~itawe kod mlade generacije i posebno im ukazati da kwi`evnost nije samo znawe, ve} i izvanredno zadovoqstvo“, rekao je Qosa. „Zadovoqstvo koje pru`a beletristika je ne{to neopisivo. Po-

ohrabrewe za slobodu, demokratiju, pluralizam i koegzistenciju u razli~itostima“, dodao je Qosa.

Peruanski pisac (74) je nagra|en za „kartografiju struktura mo}i i o{tre slike indi-

va`i za najzna~ajnije kwi`evno priznawe piscima {panskog govornog podru~ja.

Qosa je izjavio da Nobelova nagrada za kwi`evnost koja mu je upravo dodeqena predstavqa „priznawe latinoameri~koj kwi`evnosti i literaturi na {panskom jeziku“. „Nisam ni mislio da sam me|u kandidatima“, kazao je 74-godi{wi pisac u izjavi kolumbijskom radiju RCN iz Wujorka, gde se trenutno nalazi. „Mislim da je to priznawe latinoameri~koj kwi`evnosti i kwi`evnosti na {panskom jeziku, i to sve treba da nas raduje“.

DRU[TVO

DNEVNIK

SUTRA JE „PARADA PONOSA”

Dr`ava se testira na predrasude Sutra se u Beogradu odr`ava “Parada ponosa”, druga po redu, a ako je suditi po iskazima ministra policije Ivice Da~i}a, Beogradom }e qudi razli~itih seksualnih opredeqewa pro{etati bez incidenata. Ne izja{wavaju}i se “za” ili “protiv”, prvi policajac tuma~io je suvo slovo zakona i pru`io garancije da }e MUP spre~iti nasiqe,

koje su ve} po pravilu najavile desni~arske i (klero)fa{isti~ke organizacije. S time da je sutra{wa povorka pre svega test ozbiqnosti za dru{tvo i dr`avu sla`e se i na{ sagovornik, sociolog Ratko Bo`ovi}, uz ~iju pomo} smo poku{ali da svedemo osnovne ciqeve jednih i drugih: onih koji }e da {etaju i onih koji bi da ih biju.

– Odr`avawe “Parade ponosa” }e biti znak da ne ostajemo pri tvrdokornim redukcijama druga~ijih i da po{tujemo Zakon i potrebe mawinskog dela

qe i nastojawa mawine. Wihova mr`wa se kre}e od zahteva za izolacijom do otvorenog poziva na lin~, a na{ sagovornik potvr|uje teoriju po kojoj oni najrigidniji na takav na~in skrivaju sopstvenu seksualnu ambivalenciju.

– To su sva istra`ivawa pokazala. To je nesvesno – ono {to ~ovek potiskuje, tra`i da bude jo{ vi{e potisnuto u socijalnoj ravni – ka`e on.

S druge strane, krajwi ciq LBGT populacije daleko je {ireg spektra. Za jedne, radi se o va`nom politi~kom delawu, a za druge, gde spada i Bo`ovi}, wihov motiv je javna obznana.

– Oni su bili toliko degradirani, potisnuti i skriveni, da ho}e obznanu i da ih dru{tvo ne tretira na poni`avaju} na~in. Ho}e da budu vidqivi, da ka`u “mi `ivimo u dru{tvu koje nas ne}e svakog trenutka zgaziti” – obja{wava Bo`ovi}.

Podse}aju}i na to da je nauka dokazala da homoseksualnost nije bolest, te joj nema ni leka, Bo`ovi} isti~e da gra|ani ovoj temi treba da pri|u zdravorazumskom logikom i da iz elementarnog, patrijarhalnog diskursa protuma~e ne{to mnogo slo`enije od predrasuda koje postoje.

– Predrasude rade protiv gejeva, pa i nacija, vera, rasa i mawinskih potreba. Sve su predrasude na okupu kod nas. One udaraju protiv onog {to se razlikuje, bilo da je to rasa, religija ili seksualno opredeqewe – nagla{ava na{ sagovornik.

Dragan Markovi} Palma je tim povodom me|u prvima ispo-

Desni~arsko moralizatorstvo – Desni~arsko moralizatorstvo je deo wihovog koncepta obnove konzervativne ideologije. To je jedan od na{ih dru{tvenih problema. “Parada ponosa” je pokazni test za dru{tvo, sa stanovi{ta wegove otvorenosti prema promenama u svetu i kod nas. Ovo nije tragawe za identitetom gej grupa, ve} test za dr`avu. Ako ona ne mo`e da odr`i red i poredak i odbrani zakon, onda je to zaista pora`avaju}a okolnost. Mada, ne verujem da }e se to dogoditi – optimista je Ratko Bo`ovi}. populacije – ka`e Bo`ovi}. – Jedni ho}e da se stvari ne pomeraju, da u~esnici „Parade“ budu sakriveni, jer ih ne shvataju i ne vole. To je tradicionalna pri~a sumwivih, rigidinih potreba da u javnosti budu prisutni samo qudi koji su isti kao oni, odnosno da bude prisutno samo ono {to oni mogu da budu. To je konzervativno stanovi{te s elementima netolerancije, mr`we i neshvatawa mawinskih potreba i `eqa.

Govore}i o motivima protivnika “Parade”, Bo`ovi} navodi da su oni verni svom kulturnom obrascu – svom obzorju.

Oni ne `ele da se mewaju i steknu empatiju za potrebe, `e-

qio licemerje, rekav{i da je homoseksualnost ne{to {to treba da ostane izme|u ~etiri zida. Ovom stavu se priklonio i gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, {to je uzrokovalo mali skandal. Sociolog upozorava na to da “ta pri~a ne stoji i ne mo`e opstati”: – Oni (LBGT, prim. aut.) su sve do sada bili u ~etiri zida i vi{e to ne `ele. Oni su nepostoje}i u dru{tvenoj ravni, nemaju identitet i ne}e da budu fokusirani na skrivawe i poni{tavawe svoje pozicije kao nepo`eqne. Ovo je popravni ispit za dru{tvo i zajednicu – zakqu~uje Bo`ovi}.

Igor Mihaqevi}

Konkurs za studentske stipendije i kredite Konkurs Ministarstva prosvete za dodelu studentskih stipendija i kredita u 2010/11. otvoren je od 1. do 31. oktobra, a bro{ure s prijavnim obrascima prodaju se u kwi`arama „Prosvetnog pregleda“. U Novom Sadu mogu se kupiti, po 90 dinara, u kancelariji „Prosvetnog pregleda“, na Bulevaru Mihajla Pupina 28, radnim danima od 9 do 15 sati.

Za stipendiju mogu konkurisati buxetski studenti, dr`avqani Srbije, s prebivali{tem na wenoj teritoriji, upisani prvi put na odgovaraju}u godinu studija (za stipendiju ne mogu konkurisati samo bruco{i) prvog, drugog ili tre}eg stepena,

koji nisu gubili nijednu godinu, a polo`ili su sve ispite iz prethodnih godina i imaju prosek najmawe 8,50. Pravo da konkuri{u za kredit imaju buxetski studenti svih godina studija, upisani prvi put u prvi semestar odgovaraju}e godine studija na svim nivoima, a broj kredita u 2010/11. utvrdi}e se prema raspolo`ivom novcu u buxetu Srbije. Za sada nema najava da }e se mese~ni iznos stipendije, odnosno kredita, mewati, a on je u 2009/10. bio 6.100 dinara.

Popuwene obrasce i dokumentaciju potrebnu za konkurisawe studenti predaju na svojoj visoko{kolskoj ustanovi do 31. oktobra.

V. ^.

subota9.oktobar2010.

15

OTROVNI TALAS IZ MA\ARSKE U PONEDEQAK STI@E U NA[U ZEMQU

Voda nosi pedeset tona arsena?

Otrovni boksitni crveni muq, koji se pre nekoliko dana na zapadu Ma|arske izlio iz rezervoara fabrike auminijuma, ulio se u Dunav. Za sada, merewa obavqena u Srbiji pokazuju da nema pove}awa zaga|enosti, a nadle`ni tvrde da qudski `ivoti ne}e biti ugro`eni, te da nema mesta panici.

Uzrok izlivawa ovog otrovnog muqa jo{ nije poznat, ali je ve} sad izvesno da }e otklawawe posledica ekolo{kog akcidenta trajati dugo i ko{tati mnogo. Ipak, vlasti u Ma|arskoj se nadaju da }e do ponedeqka zavr{iti ~i{}ewe zaga|enih oblasti Kolontar i Deve~er, gde je crveni muq prekrio

roma, 80 kilometara zapadno od Budimpe{te, iznosio 8,4 i bio je blago povi{en u odnosu na normalne vrednosti pa vi{e nema negativne posledice po eko-sistem. Stru~waci procewuju da }e posledice povi{ene alkalnosti biti kratkotrajne, a stepen zaga|enosti te{kim metalima, posebno hromom, tek treba da se utvrdi. Evropska komisija izrazila je ju~e spremnost da pomogne Ma|arskoj ili eventualno nekoj drugoj zemqi u sanirawu posledica izlivawa muqa. Po procenama, Ma|arskoj }e biti potrebno najmawe godinu dana da otkloni {tetu, {to }e je ko{tati na desetine miliona dolara.

Opasnost ve}a od o~ekivane Zatrovani crveni muq mogao bi izazvati te`e posledice nego {to se prvobitno pretpostavqalo, ukazuju iz „Grinpisa“. Po re~ima hemi~ara „Grinpisa“ Herviga [ustera, na osnovu merewa i analiza, samo je koli~ina arsena koji se izlio s crvenim muqem duplo ve}a od o~ekivane, ve}e su i vrednosti `ive, dok su vrednosti hroma u o~ekivanom nivou.

Vrednosti koje su ustanovqene su 110 miligrama arsena po kilogramu suve mase, 600 miligrama hroma i 1,3 miligram `ive. Proceweno u odnosu na ~itavu koli~inu zatrovanog muqa koji je iscurio to zna~i 50 tona arsena, 300 tona hroma i pola tone `ive, a kako je rekao [uster, to su samo oprezne procene. Najve}i problem zadaje arsen jer se lako rastvara u vodi, pa postoji opasnost da dospe u pija}u vodu velikog regiona. Po wegovim re~ima, uno{ewa `ive, ukoliko bi u{la u lanac ishrane, preko riba, moglo bi dovesti do o{te}ewa nervnog sistema kod qudi koji budu jeli ribqe meso. oko 800 hektara. Za sada je nastradalo pet qudi, a po onome {to ka`u nadle`ni u Ma|arskoj, situacija u ugro`enim podru~jima polako se normalizuje.

Tako je ju~e ujutro izmeren nivo PH vrednosti u Dunavu kod Koma-

Opasnost zaga|ewa Dunava mobilisala je sve u na{oj zemqi, a po re~ima predsednika Srbije Borisa Tadi}a, svi nadle`ni prate kvalitet vode Dunava i preduzimaju mere za{tite od zaga|ewa koje iz Ma|arske dolazi u na{u zemqu, u

stalnoj su komunikaciji s institucijama Ma|arske i Evropske unije, a Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutra{wih poslova je u punoj pripravnosti. Predsednik Srbije je naglasio da se ~ini sve {to je mogu}e da se za{tite na{i gra|ani, zemqa, prirodni ambijent, Dunav i Podunavqe, i da bi o ovom pitawu trebalo da razgovara s predsednikom Hrvatske i predsednikom i premijerom Ma|arske.

Ministar za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} ukazuje na to da }e glavni talas Dunava s opasnim materijama iz Ma|arske u Srbiju sti}i u ponedeqak i da je malo verovatno da }e koli~ina opasnih materija ugroziti `ivotnu sredinu. On je rekao da Dunav u Srbiji trenutno nije zaga|en i da se voda stalno analizira, kao i da su, u slu~aju da koli~ina opasnih materija dovede do pomora ribe, sve slu`be spremne da je pokupe i uni-

{te. On je upozorio na to da se uginula riba ne koristi za ishranu, i naglasio da je opasnost da koli~ina opasnih materija bude tolika da do|e do iskqu~ewa vodovodne mre`e mala, ali da je i u tom slu~aju sve spremno da se stanovni{tvo snabdeva vodom.

Nadle`ne slu`be iz Srbije i Ma|arske uzorkovale su ju~e vodu iz Dunava kod Bezdana, a po re~ima pomo}nika direktora Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda za kontrolu `ivotne sredine Branislava Gavri}a, rezultati }e biti poznati danas.

– Nadle`ne slu`be iz Srbije u stalnom su kontaktu s ma|arskim kolegama – rekao je Gavri}. – Ma|ari su na reci Macar, koja se uliva u Rabu, postavili barijere za talo`ewe te{kih metala. Iscurila je velika koli~ina muqa, i to je velika ekolo{ka katastrofa i nije iskqu~eno da }e do}i do zaga|ewa i u Dunavu.

D. Mla|enovi}

NIS PREDSTAVIO DEPONIJU ISPLAKE

[uma posle smetli{ta Naftna industrija Srbije do sada je u izgradwu deponije otpadne isplake u Novom Milo{evu ulo`ila oko 3,5 miliona evra.

Sme{tena na povr{ini od blizu 22 hektara, deponija trenutno poseduje pet bazena u koje se odla`e isplaka, odnosno te~nost kojim se ispira nabu{eni materijal tokom izrade naftnih bu{otina i savla|ivawa pritisaka probu{enih slojeva zemqe.

– Do sada je zavr{ena prva faza, koja obuhvata izgradwu saobra}ajnica, objekata op{te namene i pet kaseta za deponovawe isplake.

Ostatak zemqi{ta bi}e iskori{}en za jo{ dvanaest kaseta.

Vrednost celokupnog projekta iznosi oko 6,3 miliona evra, a za sada je potro{eno 3,5 miliona. Od

toga, 70 odsto je oti{lo za nabavku folije kojom su oblo`eni bazeni, a koja je vrlo specifi~na i izdr`qiva, i slu`i da za{titi podzemne vode i sve slojeve zemqi-

{ta.

Primenili smo tu za{titu bez obzira na to {to smo deponiju locirali na slatinastom zemqi{tu, u ~ijoj okolini nema wiva – izjavila je direktorka Direkcije za za{titu u NIS „Naftagas“ Svetlana Stani} prilikom ju~era{weg predstavqawa novomilo{eva~ke deponije isplake, napomiwu}i da fluid s ovih prostora ne zahteva posebne mere za{tite jer nije otrovan i radioaktivan.

Ovaj objekat probnu dozvolu dobio je krajem jula pro{le godine i

tada je, u prve dve kasete, talo`ena otpadna isplaka nastala od „sve`eg bu{ewa“. Otkako je marta ove godine rad deponije trajno aminovao i nadle`ni pokrajinski sekretarijat, ona se koristi punim kapacitetom.

– Nakon eksploatacije deponije, u planu je promena namene prostora. Predvi|eno je da se teren po{umi a postoje}a infrastruktura poslu`i budu}em lova~kom domu. Jer, prostor koji je slu`io za deponovawe isplake hermeti~ki se zatvara folijom, prekriva slojem humusa i potom popuwava kombinacijom biqnih vrsta u kojima dominiraju dud, zlatna ribizla, divqa kru{ka i divqa jabuka – objasnila je Svetlana Stani}. @. Balaban

PIJANI VE] U [KOLSKOJ KLUPI

I devoj~ice to vole U Srbiji ~ak ~etvrtina u~enika uzrasta od 16 godina redovno konzumira alkohol, uz {ta u velikoj meri idu duvan i psihoaktivne supstance i narkotici. Iako je u Srbiji zakonom zabrawena prodaja i slu`ewe pi}a maloletnicima, istra`ivawe je pokazalo da najve}i deo maloletnika bez ikakvih problema dolazi do alkohola. U Srbiji pije svaki ~etvrti voza~.

I kod nas se zna da je vi{e od 50 odsto saobra}ajnih nesre}a prouzrokovano alkoholom. Udarni

pijanom stawu. Istra`ivawa, tako|e, pokazuju da u Srbiji ~ak 40,3 odsto stanovni{tva gotovo svakodnevno konzumira alkohol.

Zloupotreba alkohola veliki je problem u celom svetu, a jednako je opasna kao i cigarete i visok krvni pritisak. Naime, u svetu od zloupotrebe alkohola godi{we umre ~etiri odsto qudi, gotovo isto kao i od cigarete, 4,5 odsto, ili od visokog krvnog pritiska, 4,8 odsto. U Evropi godi{we od alkohola, ili nesre}a prouzroko-

Utvr|eno je da su se ispitanici u proseku napili dva-tri puta u `ivotu, s tim {to je to bilo ~e{}e na istoku Evrope, i to sve vi{e me|u devoj~icama termini su dani vikenda, posebno petak i subota, kada mladi, ali i stariji, naj~e{}e izlaze, popiju, a onda sedaju za volan. Posebno zabriwava to {to je pijewe dru{tveno prihvatqivo, odnosno sasvim je razumqivo i prihva}eno da se uve~e popije, da se bude pripit, a kao anegdota prepri~avaju se dogodov{tine kada se vozilo u

vanih alkoholizmom, strada 55.000 qudi. Sli~na istra`ivawa koja su sprovedena u Italiji govore da ~ak 50 odsto saobra}ajnih nesre}a prouzrokuju voza~i koji su konzumirali alkohol, a 80 odsto kriminala izvedeno je u pripitom ili pijanom stawu.

Isto~noevropski tinejxeri se opijaju sve ~e{}e, naro~ito devoj-

~ice, dok se kod wihovih vr{waka u zapadnoevropskim zemqama i SAD, istovremeno, registruje mawe kori{}ewe alkohola, pokazalo je upravo objavqeno istra`ivawe {vajcarskih stru~waka.

Studijom, sprovo|enom deset godina, bilo je obuhva}eno gotovo 80.000 petnaestogodi{waka u 23 zemqe sveta. Utvr|eno je da su se ispitanici u proseku napili dva do tri puta u `ivotu, s tim {to je to bilo ~e{}e na istoku Evrope, i to sve vi{e me|u devoj~icama. To se obja{wava ~iwenicom da je reklamirawe alkohola na istoku kontinenta dobilo „novu publiku“, dok nekad iza „gvozdene zavese“ alkohol nije bio tako reklamiran, a dru{tvo je u ve}oj meri kontrolisalo aktivnosti tinejxera u slobodnom vremenu. Tokom posledwih deset godina, opijawe me|u isto~noevropskim petnaestogodi{wacima je pove}ano oko 40 posto.

Zabrana reklamirawa alkohola va`i u ve}ini zemaqa Evrope, pa i kod nas, ali proizvo|a~i ovog

pi}a uvek prona|u na~in da putem reklame prodru u javnost.

– Reklama je i to {to na javnim mestima piju popularne li~nosti, slikaju se s bocom ili ~a{om u ruci, {to daje negativnu sliku mladima koji se poistove}uju sa svojim idolima – ka`e sociolog Nevena Jorgi}. – Iako se tvrdi da pivo „nije alkohol ve} hrana“ pa se wegovo reklamirawe dozvoqava, statistika govori da je upravo ono krivo za mnoga opijawa. Pivo se na ve~erwim zabavama pije na gajbe pa nije ~udo {to se u pojedinim zemqama Evrope vode polemike o tome da li i ovo pi}e staviti na listu zabrane reklamirawa.

J. Barbuzan

SPORT

subota9.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

DANAS POLUFINALNI ME^EVI NA SVETSKOM PRVENSTVU ZA ODBOJKA[E U ITALIJI

Srbija i Kuba sme~uju za finale Danas se na Svetskom prvenstvu odbojka{a u Italiji igraju polufinala, a posle vi{e od 10 dana bespo{tednih borbi o medaqama }e odlu~ivati Srbija i Kuba, te Brazil i doma}in Italija. Ve~ni grad }e jo{ jednom biti popri{te velikih borbi za odli~ja, a gotovo jednake {anse za ono najsjajnije imaju sve ~etiri ekipe, jer je generalno mi{qewe da su do sada pokazale najvi{e na aktuelnoj svetskoj smotri.

Posle velike pobede u posledwem me~u nad Rusijom u ~etvrtfinalnoj grupi i plasmanom u polufinale, odbojka{i Srbije pobrali su sve simpatije sportskog sveta. Svi su znali za mahinacije Rusa i nameran poraz kako bi se {to lak{e plasirali u polufinale, a pobeda Srbije utoliko je vrednija {to je jo{ jednom ispravila namernu sportsku nepravdu. Ve~eras }e puleni Igora Kolakovi}a igrati mo`da i najva`niji duel na Svetskom prvenstvu, ~etvrtom uzastopnom na kojem su u{li me|u ~etiri najboqe selekcije time potvrdiv{i kontinuitet dobrog rada i kvaliteta koji traje vi{e od 15 godina.

Samo Kuba jo{ stoji izme|u na{ih orlova i sigurne medaqe.

Mlad i kura`an sastav s Kariba, koji sigurno ne}e polo`iti oru`je pred protivnikom vi{eg renomea. U drugoj fazi ovog Svetskog prvenstva Srbija je pobedila Kubance, {to mo`e da bude ma~ s dve o{trice za na{u reprezentaciju, jer je jedno od napisanih sportskih pravila da je istog protivnika veoma te{ko savladati na istom takmi~ewu. Ipak, bri{u}i let orlova i trijumf u me~u nad jakom i nadmo}nom Rusijom mora da bude etalon nivoa igre za na{e odbojka{e, jer samo pobeda nad Ku-

Dana{wi program Polufinale (Rim) Srbija - Kuba (17) Brazil - Italija (21.15) Od 5. do 8. mesta (Modena) Rusija - Bugarska (17) SAD - Nema~ka (21) Od 9. do 12. mesta (Firenca) Argentina - [panija (17) Francuska - ^e{ka (21)

Bojan Jani} sme~uje preko bloka Kubanaca na prethodnom me~u u Milanu

bom donosi potvrdu kvaliteta iz minulih me~eva.

- Ne razmi{qamo vi{e o Rusiji i velikoj pobedi. Sada su nam u mislima samo Kubanci i na{ dana{wi duel, najva`niji na prvenstvu. Ostvarili smo prvi ciq, u{li smo me|u ~etiri najboqe reprezentacija, ali ne `elimo da se tu zadr`imo. Sigurno je da }emo u me~u s Kubancima jo{ jednom biti na vrhunskom nivou i da }e kao nagrada do}i toliko `eqeno finale, a onda {ta bude, o tome }emo razmi{qati posle me~a s karipskim piratima - krenuo je pri~u

na{ 27-godi{wi prima~ servisa Nikola Kova~evi}, debitant na Svetskim prvenstvima.

Ovaj stameni Kraqev~anin smatra da reprezentacija Srbije ima kvalitet da savlada Kubu.

- ^vrsto sam ube|en da imamo snage i kvaliteta da izborimo finale. Kubance odli~no poznajemo, {to je veoma bitno, iskusniji smo i na}i }emo nekog keca u rukavu za dana{wi susret. Zadovoqni smo ispuwewem prvo ciqa, plasmanom me|u ~etiri, ali sam siguran da se niko od nas ne}e zadovoqiti time.

Mnogi od nas su tek na posled-

wim me~evima do{li do vrhunca trenutne igre i samo se nadam da ne}e biti bilo kakvih povreda, te da }emo maksimalno odigrati predstoje}a dva susreta i

izboriti medaqu - isti~e Kova~evi}.

Na{ kapiten u Svetskoj ligi Bojan Jani} igra svoje drugo Svetsko prvenstvo i iz me~a u

me~ sve vi{e sazreva na mestu prima~a servisa od kojeg se puno o~ekuje, kako u me~u s Kubancima tako i u borbi za medaqu, a on je do sada pokazao da na wega mo`e ozbiqno da se ra~una i u najkoplikovanijim situacijama.

- Danas nas o~ekuje najte`i i najneizvesniji duel. Zbog svega od ranije mislim da su {anse 50:50, ali da smo blagi favoriti - smatra Jani} i dodaje. - Od svih osam dosada{wih susreta s Kubancima ovaj }e nam biti najte`i, ra~unaju}i tu i me~ za bronzu u Svetskoj ligi. Odli~no se poznajemo, a oni su fizi~ki u prednosti. Imamo vi{e iskustva u te{kim me~evima, a tu iskustvo ~esto igra glavnu ulogu isti~e sjajni prima~ servisa.

M. Risti}

RE^ KAPITENA

Grbi}: Pro{lost nije va`na Na{ kapiten Nikola Grbi}, uz Ivana Miqkovi}a, igra svoje ~etvrto uzastopno polufinale na svetkim prvenstvima i u wegovoj prebogatoj kolekciji reprezentativnih i klupskih medaqa fali samo zlatno odli~je sa planetarnih {ampionata. Wegovo nemerqivo iskustvo bi}e jedan od glavnih auta orlova u polufinalu s Kubom, a svi se nadaju i u finalu.

Grbi} isti~e da nije va`na pro{lost, nego da treba gledati napred i zaboraviti na pritisak koji nosi polufinale.

- Sve {to je bilo, me|usobni okr{aji, statistika i ostalo treba zaboraviti, jer to pripada pro{losti i tamo treba da ostane. Ako

iz te pro{losti mo`emo da izvu~emo pouke, onda je to konstruktivno, u protivnom samo zamara. Moramo da nastavimo ono {to smo radili tokom ~itavog prvenstva, a to je da u svaki me~ ulazimo maksimalno koncentrisani i fokusirani na na{u dobru igru, pa ma ko da je protivnik. Bi}e ovo polufinale mnogo te`e od na{eg pro{log susreta u Milanu, jer je polufinale poseban me~, pobeda donosi mnogo, a poraz uzima skoro sve. Moramo biti svesni pritiska, iako ga niko ne pomiwe i treba da se spremimo za me~ s Kubancima, jer je to jedini na~in da se plasiramo u finale - zakqu~io je Grbi}.

Simon: Srbija je favorit Reprezentacija Kube veoma je mlada, a predvodi je iskusni Ribrlandi Simon, trenutno najboqi sredwi bloker Svetskog prvenstva. Kubanci su se prikazali u najlep{em svetlu na teku}em prvenstvu u prvoj grupi kada su posle velike borbe i taj-brejka savladali Brazil, a u me~u sa Srbijom u grupi druge faze uspeli su samo da osvoje set.

Ipak, mladi Leon i Leal su uz Simona glavne snage ekipe iz Karipskog zaliva i kada se situacija realno sagleda, po skoro svim parametrima na{i su favoriti za prolaz u finale. Sla`e se i Simon.

- Samim ulaskom u polufinale na jo{ jednom velikom takmi~ewu ispunili smo svoj ciq, jer je velika stvar za ovako mlad sastav da igra najpre polu-

finale Svetske lige, pa Svetskog prvenstva u razmaku od nekoliko meseci. Reprezentacija Srbije i mi odli~no se poznajemo i ne}e biti nikakvih noviteta i tajni me|u nama, pre svega jer smo se ve} jednom sreli u Italiji. Taj milanski me~ i ovaj danas potpuno se razlikuju, to je bilo u drugoj grupi, a danas se igra polufinale. Mislim da je Srbija favorit, pe svega zbog pobede od pre par dana, a zatim i zbog wihovog ve}eg iskustva. U odnosu na na{ me~ za bronzu u Svetskoj ligi ja~i su za Miqkovi}a i Grbi}a koji su idoli ve}ini na{e reprezentacije, pa zato mislim da smo blagi autsajderi, ali se nadam da mo`emo da prika`emo partiju van svih o~ekivawa i da se domognemo finala - rekao je Simon.

SUTRA 18. NOVOSADSKI NIS MARATON

Do~ekali punoletstvo Sutra se odr`ava tradicionalni 18. Novosadski NIS maraton, jedna od najboqe organizovanih trka ovog tipa u regionu, kako s ponosom isti~u organizatori. Na startu }e se, pored na{ih maratonaca, na}i i takmi~ari iz Kine, Irske, Nema~ke, Engleske i svih zemaqa iz okru`ewa, {to }e ovogodi{woj trci dati dodatnu dra`.

- Ove godine slavimo jubilej sticawe punoletstva - rekao je predsednik Skup{tine Novosadskog maratona Lazar Isakov. Kroz godine koje su ostale za nama, trudili smo se da napravimo najboqe organizovanu trku u okru`ewu i, po priznawu velikog broja stru~waka, u tome smo uspeli i time se di~imo. Start i ciq trke bi}e u centru Novog Sada, dakle na Trgu Slobode, ~ime `elimo da gostima poka`emo najlep{e lice na{eg grada. Pozivam sugra|ane da sutra u 10 sati do|u na start i pozdrave sve u~esnike ovog doga|aja.

Predsednik Organizacionog odbora NIS maratona je Aleksandar Jovanovi}, predsednik Skup{tine Novog Sada. On je istakao:

- Jako je lepo to {to Novi Sad ima tradiciju u organizaciji ovako ozbiqne trke, koja je priznata u svetskim okvirima. Grad i ina~e poma`e promociju zdravog na~ina `ivota, pa je stao i iza maratona. Pozivam ovom prilikom sve Novosa|ane da do|u i poku{aju da istr~e neku od trka i podele s nama radost bavqewa sportom.

Promoter ovogodi{we trke je na{ proslavqeni odbojka{ Vasa Miji}, osvaja~ zlatne olimpijske medaqe na OI u Sidneju 2000. godine.

- Zahvalan sam organizatorima {to su mi ukazali ~ast i zadovoqstvo da budem promoter jedne ovako velike sportske manifestacije - rekao je Miji}. - Novi Sad je poznat kao dobar organizator i o~ekujem da }e tako biti i ovom prilikom. O~ekujemo lepo vreme, {to }e biti idealna prilika da veliki broj qudi iza|e du` staze i vidi dobru trku. Ukoliko budem u prilici i sam }u tr~ati, a svim u~esnicima `elim puno sportske sre}e.

Za kraj, predsednik IO NIS Maratona i direktor trke Milan Dolga je dodao: - I ove godine na startu }e se na}i Drago Borojev iz Futoga i Nedeqko Todorovi} iz Beograda, qudi koji su u~estvovali na svih 17 prethodnih trka u Novom Sadu.

Va`ne su nam, osim glavne trke, i sve ostale propratne manifestacije, a pre svih to je trka {kolaraca na 10.548 metara, na kojoj mogu da u~estvuju i kompletne porodice. Bi}e tu i de~ija trka zadovoqstva na kojoj mogu da u~estvuju klinci do 7 godina, kao i trka beba u puzawu na ~etiri metra, po ~emu smo specifi~ni u svetskim okvirima. Kona~no, tradicionalno organizujemo i trku korwa~a na 4,195 metara i ve} je prijavqeno preko 20 korwa~a-u~esnika.

Na`alost, nagradni fond za pobednike glavne trke na 42.195 metara ne postoji, ali }emo se potruditi da takmi~arima obezbedimo vrhunske uslove za tr~awe.

Kompletan program po~eo je jo{ ju~e, a dana{wa trka startova}e u 10 ~asova.

A. P.

18

SPORT

subota9.oktobar2010.

DNEVNIK

DANAS NA „KARA\OR\U” PRIJATEQSKI ME^ (15.30)

Drina testira Vojvodinu Ve}ina fudbalskih superliga{a iskoristi}e ovaj vikend, zbog pauze u prvenstvu, za kontrolne me~eve. Jedan od wih je i novosadska Vojvodina, koja }e na stadionu “Kara|or|e” ugostiti premi-

prema Makedoniji koja je ju~e igrala s Andorom, Georgi Mereba{vili je u dresu Gruzije odmerio snage s Malte`anima, dok se golman @eqko Brki} odazvao selektoru Vladimiru Petrovi}u za susrete Srbije s Estonijom i Italijom.

Pitawe je ho}e li u dana{wem duelu na terenu biti Nikola Lazeti} koji je pocrveneo u duelu s Partizanom i sigurno ne}e u slede}em kolu igrati u Kuli, a izvesno je da }e me~ presko~iti i Brana Ili} koji se oporavqa od povrede. No, duel s posledweplasiranim timom Premijer lige BiH lepa je prilika da ve}u minuta`u dobiju Vo{ina deca, Aleksandar Katai, Vuk Mito{evi}, Miroslav Stevanovi}, Ogwen Mudrinski i jo{ neki iz plejade mla|ih igra~a.

Iz FK VojvodiMiroslav Stevanovi} (beli dres) na ju~e su poslali jerliga{a Bosne i Hercegovizvani~no obave{tewe o pomene Drinu iz Zvornika. rawu po~etka dana{we utakmi[ef stru~nog {taba crvece za 30 minuta, pa tako duel no-belih Zoran Milinkovi} Novosa|ana i zvorni~ke Drine ima na raspolagawu sve igra~e po~iwe u 15.30 sati, uz napomeosim reprezentativaca, a ponu da je ulaz na stadionu sloboznato je da Mario \urovski i dan.

S. S. Daniel Mojsov imaju obaveze Foto: R. Hayi}

NOVOSA\ANI U NI[U

TURNIR U PEKINGU

Nole u sjajnoj formi Najboqi teniser Srbije Novak \okovi} plasirao se u polufinale turnira u Pekingu savladav{i Francuza @ila Simona 6:3, 6:2, ~ime je potvrdio da je u sjajnoj formi. Me~ je trajao sat i 20 minuta, \okovi} nijednom nije izgubio servis, a jedan brejk u prvom i dva u drugom bila su dovoqna za pobedu.

- ^im sam osvojio prvi set, osetio sam da mi raste samopouzdawe i da }u u nastavku samo podizati nivo igre. To se upravo i dogodilo, servirao sam odli~no, a posebno kada sam bio u potencijalnom opasnosti da mi @il ugrozi servis. To je veoma dobra stvar, jer me servis nije hteo u posledwe vreme. Nadam se da }u prednost servisa uspevati da koristim vi{e u narednim me~evima - rekao je Novak koji u Pekingu brani titulu osvojenu pro{le godine.

Zatim je Nole prokomentarisao i te{ke uslove za igru u glavnom gradu Kine.

- Boca sa kiseonikom na klupi bi bila sasvim dobra stvar ali to nemamo. Ovakav vazduh sigurno smeta i te{ko je oporaviti se u ovakvim uslovima.

Igrali smo dosta dugih poena posle kojih nedostaje sve` vazduh. \okovi} je u istim uslovima igrao na olimpijskom turniru

Ana Ivanovi}

Fudbal

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Gradska liga Novog Sada NOVI SAD: Mladost - Partizan, SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo Milan - Borac.

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Ko{arka

NLB liga - BEOGRAD: Partizan - Budu}nost (17), PARDUBICE: Nimbirk - Crvena zvezda (18), [IROKI BRIJEG: [iroki - Krka, ZAGREB: Cedevita - Zadar, QUBQANA: Olimpija - Igokea.

Prva A mu{ka liga - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas Metalac (19), KRAQEVO: Sloga - Novi Sad (19.30), ZREWANIN: Proleter Naftagas .- Superfund (19), @ELEZNIK: FMP - Tami{ Petrohemija (18), KRU[EVAC: Napredak Rubin - OKK Beograd (20), ^A^AK: Borac - Sloboda (19).

Prva A `enska liga - ^ELAREVO: ^elarevo - Jugobanat (?), VR[AC: Hemofarm [tada - Spartak (17), ZREWANIN: Proleter - Kovin (16.30).

Prva B mu{ka liga - NOVI SAD: Vojvodina - Jagodina (16.30), IN\IJA: @elezni~ar - Ni{ (18.30), BEOGRAD: BKK Radni~ki - Spartak (12.30), NI[: Sin|eli} - Radni~ki Basket (20), KRAGUJEVAC: KG Student UK - Radnil~ki (19.30), BEOGRAD: Viva Basket - Radni~ki KG 06 (12.30).

Prva B `enska liga - KULA: Sivac - Plej of (13.15), KRAGUJEVAC: Basket Stars - [abac (13), BEOGRAD: Radivoj Kora} MT - Trep~a (16.30).

Prva srpska mu{ka liga - Sever - VRBAS: Vrbas - Radni~ki (16.30), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Jedinstvo (18).

Druga srpska mu{ka liga Sever - @ITI[TE: Sveti \or|e - Hajduk (20), TURIJA: Akademik - Ba~ka Palanka (19.30), KIKINDA: Kikinda Ruma (20), [ID: Partizan Krajina Grme~.

Rukomet Superliga za mu{karce NI[: Naisus - Dinamo (19), VRAWE: Vrawe - Priboj (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Jugovi} Unimet (19), BEOGRAD: PKB - Crvenka (18), Crvena zvezda - Vojvodina @elezni~ar (17.30), SMEDEREVO: Smederevo - Planinka PV (19).

Superliga za `ene - JAGODINA: Jagodina - Zaje~ar (19), BEOGRAD: JP Radni~ki - Vrwa~ka Bawa (17), Cepelin - Naisa (20), ^A^AK: ^a~ak - Kwaz Milo{ (19), BA^KA PALANKA: Nopal - Maks sport (18).

Prva mu{ka liga - VRBAS: Vrbas Karneks - Bask Soko (19), SUBOTICA: Vojput - Nova Pazova (18), NOVA VARO[: Zlatar - Dubo~ica (19), TEMERIN: Mladost TSK - Crvena zvezda (18), Mokra Gora - Napredak (19), KOSTOLAC: Rudar - Proleter Naftagas (19), BEOGRAD: Obili} - Novi Pazar (16).

{le godine osvojio. U polufinalu \okovi}a ~eka Amerikanac Xon Izner koji je savladao Nikolaja Davidenka iz Rusije, 7:6, 6:4.

Ziki i Nestor ubedqivi

Srpska teniserka Ana Ivanovi} eliminisana je u ~etvrtfinalu turnira u Pekingu posle poraza od Karoline Voznijacki rezultatom 7:6 (1), 6:4, a me~ je trajao sat i 54 minuta. U drugom setu, pri rezultatu 3:1 za Voznijacki, me~ je na kratko bio prekinut zbog povrede kolena danske teniserke. Nagradni fond turnira u Pekingu iznosi 4,5 miliona dolara.

Dankiwa, koja }e od ponedeqka biti prva teniserka sveta, boqe je po~ela prvi set. U {estom gemu je napravila brejk, posle ~ega je povela sa 4:2. Srpska teniserka je odmah uzvratila brejkom, a zatim i izjedna~ila, posle ~ega se ubrzo do{lo do taj brejka. Voznijacki je dominirala u taj-brejku gde je Ivanovi}evoj dozvolila da osvoji samo jedan poen.

Drugi set je po~eo kako se zavr{io prvi, po{to je danska teniserka odmah na startu oduzela servis Ivanovi}evoj, posle ~ega su obe igra~ice, sve do sedmog gema, ~uvale svoj servis. Tada je Voznijacki ponovo napravila brejk i povela sa 5:2. Ivanovi}eva je uspela da se vrati u me~ po{to je uzela dva uzastopna gema, ali je u desetom Voznijacki na svoj servis obezbedila pobedu i plasman u polufinale.

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor plasirali su se u polufinale turnira parova u Pekingu. Drugi nosioci na turniru bili su veoma ubedqivi u duelu sa ukrajinsko-ruskom kombinacijom Sergej Stahovski, Mihail Ju`ni, bilo je 6.2, 6:2.

Zimowi} i Nestor su servirali sjajno, protivnici za 48 minuta koliko je me~ trajao nisu imali nijednu priliku za brejk.

Protivnici u polufinalu bi}e im Poqaci Mariju{ Firstenberg i Marcin Matkovski.

TURNIR U TOKIJU

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Prva liga Srbije - [ID: Big bul Radni~ki - Radni~ki 1923, NI[: Sin|eli} - Novi Sad, KRU[EVAC: Napredak Srem, BEOGRAD: Teleoptik Be`anija, PO@AREVAC: Mladi radnik - Radni~ki (S).

Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Srpska liga Vojvodina - VETERNIK: Veternik Viskol Sloboda, RASTINA: Solunac - Radni~ki (NP), BA^KI JARAK: Mladost - ^SK Pivara, KIKINDA: Kikinda - Dowi Srem, BEO^IN: Cement Mladost (A), OXACI: Tekstilac Ites - Vr{ac.

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Vojvo|anska liga Istok BAJMOK: Radni~ki - Budu}nost (SC), ADA: AFK - Radni~ki (Z), BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Ba~ka Topola.

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Vojvo|anska liga Zapad - RUMA: 1. maj - Jugovi}, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Metalac AV, BELEGI[: Omladinac - Borac (NS), NOVI SAD: Crvena zvezda - Dunav, ZMAJEVO: Obili} - Polet (S).

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: @elezni~ar Omladinac, BA^: Tvr|ava Petrovaradin, NOVI SAD: Slavija - Kabel.

Nema izbora. Mo`da bi bilo dobro u}i u neki oblak dima pre me~a, zbog adaptacije - na{alio se \okovi} posle plasmana u polufionale turnira koji je pro-

Voznijacki prejaka za Ivanovi}evu

Kanarinci desetkovani Najprijatnije iznena|ewe Prve fudbalske lige Srbije svakako je mlada i poletna ekipa Novog Sada, koja je naro~ito ubedqivim trijumfom nad Dinamom iz Vrawa (6:0) pokazala da igra i lepo i efikasno.

Trenutno najefikasniji sastav u prvenstvu danas o~ekuje novi izazov, gostovawe u Ni{u i duel protiv novajlije Sin|eli}a, koji je dosada{wim rezultatima pokazao da je prava doma}inska ekipa.Praznih {aka iz Ni{a vratili su se Mladost, Radni~ki iz Sombora i Be`anija.Ekspedicija Novosa|ana otputovala je dan ranije u Ni{ kako bi se {to boqe spremili za dana{wi me~, a trener Govedarica ima puno problema oko sastava tima, jer je ~ak sedam fudbalera povre|eno.

Susret Sin|eli} - Novi Sad igra se u Ni{u na stadionu ^air sa po~etkom u 15 ~asova.

I. G.

U polufinalu sa Iznerom: Novak \okovi}

2008. godine i stigao do bronzane medaqe.

- I tada je vazduh bio zaga|en pa nije bilo lako. Ali, takve stvari morate da prihvatite.

Prva `enska liga - ADA: Halas Jo`ef - Naisa 2 (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - ORK Beograd (21), VAQEVO: Metalac AD - Kikinda (19), Radni~ki Resavac - Pirot (19).

Druga mu{ka liga, sever APATIN: Apatin - Radni~ki ([) (18), @ABAQ: Hajduk - Ruma (19), ADA: Potisje - Sombor (17), KA]: Titel - @SK (18).

Druga `enska liga, sever KA^AREVO: Jedinstvo - Jabuka 95 (19), SOMBOR: Ravangrad - Lehel (19), TEMERIN: Temerin - Apatin (20).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - BEZDAN: Grafi~ar - PIK Prigrevica (16), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Obili} (19), KQAJI]EVO: Kqaji}evo Omladinac (16).

Prva vojvo|anska `enska liga - KOVIN: Radni~ki - Mladost (18), E^KA: Jedinstvo Cement (16).

Troicki u polufinalu s Nadalom Viktor Troicki prevazi{ao je pro{logodi{wi uspeh na Rakuten Japan Openu, kada je eliminisan u ~etvrtfinalu od Endija Rodika. Ove godine plasi-

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - LAZAREVAC: Kolubara - Crvena zvezda (20), BEOGRAD: Vizura - Radni~ki (B) (19.30).

Prva mu{ka liga - NOVI SAD: Novi Sad DDOR - Ni{ (20), VRAWE: Mladost - Bavani{te (20), PAN^EVO: Borac VGSK (18).

Prva `enska liga - NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol Putevi Trendeks (17), STARA PAZOVA: Jedinstvo - [umadija (19), BEOGRAD: Vizura Super nova - Vojvodina (16.30).

Viktor Troicki

rao se u polufinale, gde }e se sastati sa Rafaelom Nadalom.

Troicki je posle velike borbe i tri odigrana seta izbacio [panca Giqerma Garsiju Lopeza – 2:1 (6:2, 3:6, 6:4).

Me~ na najve}em stadionu Ariake Koloseuma, kompleksa u kojem se nalazi 48 terena za tenis, trajao je sat i 37 minuta, a

kqu~ni brejk Beogra|anin je napravio u desetom gemu tre}eg seta kada je i postavio kona~nih 6:4, za 2:1. Tre}i set, Troicki je otvorio brejkom, poveo sa 2:0, ali je Garsija Lopez to odmah poni{tio (2:2), posle ~ega je nastavqena `estoka borba koja je trajala od po~etka me~a.

Oba rivala igrala su ofanzivno i atraktivno, a gotovo da nije bilo gema koji je protekao u dominaciji jednog ili drugog. Troicki je protiv sebe imao ne{to boqe plasiranog rivala na ATP listi (31/54), ali i igra~a kojeg je dva puta do sada u karijeri pobedio u isto toliko susreta. Troicki je dobio je {ansu da prvi put pobedi Nadala, prvog nosioca u Tokiju, gde se igra za fond od 1.100.000 dolara.

Nadal je glatko dobio posrnulog Rusa Dmitrija Tursunova sa 2:0 (6:4, 6:1). Pobeda u Japanu, pored 500 ATP bodova, donosi i ~ek na 261.500 dolara. U drugom polufinalu sasta}e se (5) Gael Monfis i Radek [tepanek.

c m y

DNEVNIK

EVROPSKO PRVENSTVO VETERANA

Zlato Stani{i}u i Sikiri}u Srpski xudisti Slavko Stani{i} i Slavko Sikiri} osvojili su zlatne medaqe na prvenstvu Evrope koje se u kategoriji veterana odr`ava u Pore~u.

Stani{i} je trijumfovao u te{koj kategoriji, kao i Sikiri} koji je bio najuspe{niji u konkurenciji takmi~ara do 100 kilograma. Ovo je tre}i trofej za srpske xudiste na {ampionatu u Pore~u, nakon zlatnog odli~ja koje je osvojio Vuk Ra{ovi}.

U DERBIJU KOLA IGRAJU ZVEZDA I VO[A

[umice u crveno-belom

U derbiju ~etvrtog kapitena Stevana Popova, {ef kola rukometne Sustru~nog {taba je rekao: perlige sastaju se u be- Veliki hendikep je izostanak ogradski i novosadski Steve Popova, ali sam uveren da crveno-beli, Crvena zvezda i }e ga na poziciji pivota uspe{no Vojvodina @elezni~ar. Novosazameniti Goran Kostelac. Goran |ani su pregrmeli te{ko gostoje vredno trenirao, kvalitetan je vawe u Kur{umliji i osvojeni igra~, {to je pokazao na me~u sa bod uliva im nadu da i u derbiju mogu da pru`e kvalitetnu partiju.

Veliki hendikep za ekipu iz Srpske Atine bi}e izostanak Stevana Popova (polomio ruku), dok lekari ~ini sve kako bi Milorad Radi{i} bio spreman za okr{aj sa Zvezdom.

Pro{le sezone bilo je dosta varnica u duelima ova dva tima, slavili su izabranici trenera Butulije na svom buwi{tu, dok su im se Mandi} i drugovi revan{irali u Spensu.

Trener Vojvodine Darko Jevti} o~ekuje te`ak i neizvestan susret.

- O~ekujem povoqan rezultat. Rival nam je Milorad Radi{i} veoma dobar sastav u kome se izdvajaju Trivunxa i Planinkom, a jedino mu malo faPerovi}, dok gol sjajno ~uva li ve}a minuta`a. O~ekujem da }e Qubi{i}. No, ako mi odigramo Radi{i} biti spreman,a on nam na nivpu na{eg kvaliteta mo`emnogo zna~iti - rekao je Jevti}. mo da o~ekujemo povoqan rezulUtakmica Crvena zvezda tat - kazao je Jevti}.

Vojvodina @elezni~ar igra se Na pitawe da li }e igra Nood 17.30 ~asova u hali [umice. vosa|ana trpeti zbog izostanka I. Grubor

Ka}ani u [umadiji Pred mladim rukometa{ima Jugovi} Unimeta, koji su u prva tri kola prikazali promenqivu igru, ve~eras je novi izazov.

Izabranici Vladana Jordovi}a u goste idu jednoj od najkvalitetnijih ekipa u ligi, kragujeva~kom Radni~kom, koji u dosada{wem toku {ampionata ne zna za poraz.

- Kragujev~ani su apsolutni favoriti jer su u velikoj psiho-

Branko Kankara{

lo{koj prednosti u odnosu na nas - ka`e pivot nebeskoplavih Branko Kankara{. - Mi smo izgubili samopouzdawe na doma}em terenu, po{to smo obe utakmice izgubili, od Partizana i PKB-a. Naravno, u [umadiju ne idemo da se unapred predamo, ve} }emo poku{ati da se predstavimo u {to lep{em svetlu i da poka`emo da je protiv PKBa bio samo lo{ dan. Ekipa Radni~kog ima dva vrsna krila, \uki}a i Cvetinovi}a, koji su odavno izgradili svoje ime u ligi i wih treba zaustaviti.

Primetno je da Ka}ani mnogo rastere}enije igraju u gostima nego na svom terenu.

- Najve}i problem je u na{im glavama. Mlada smo ekipa u kojoj igraju ~etiri kadetska reprezentativci, a ni ostali nisu mnogo stariji. U gostima igramo mnogo lep{e, opu{tenije, rastere}enije jer emamo pritisakkao kada smo doma}ini po{to `elimo da se svojoj publici predstavimo u {to lep{em svetlu. Nadam se da }emo odigrati kvalitetno kao {to smo nedavno to u~inili u Po`arevcu- uverava Kankara{.

J. Gali}

PRIPREME PRED SVETSKO PRVENSTVO

Mili} izabrao

Selektor `enske seniorske rukometne reprezentacije Srbije Du{ko Mili} pozvao je 16 igra~ica na pripreme pred Svetsko prvenstvo, koje se odr`ava u decembru u Norve{koj i Danskoj. Srpske rukometa{ice okupi}e se u Zaje~aru 10. oktobra.

Na spisku selektora Mili}a su: Dragica Tatalovi} (Naisa), Sla|ana \eri} (Zaje~ar), Kristina Georgijev (Cepelin), Jovana Barto{i} (Zaje~ar), Jele-

na Ni{avi} (Zaje~ar), Katarina Krpe` (Zaje~ar), Maja Lukovi} (Crvena zvezda), Marija ^oli} (Crvena zvezda), Sla|ana PopLazi} (Zaje~ar), Sawa Rajovi} (Kwaz Milo{), Sawa Damwanovi} (Zaje~ar), Tawa Vu~kovi} (^a~ak), Dijana Radojevi} (Jagodina), Maja Radoi~i} (Kwaz Milo{), Dijana [tevin (Zaje~ar), Jelena @ivkovi} (Zaje~ar).

Prvi ciklus rada obavi}e se od 10. do 12. oktobra u u Zaje~aru.

J. G.

SPORT

subota9.oktobar2010.

19

DANAS PO^IWE TAKMI^EWE U PRVOJ A MU[KOJ LIGI

Trka za prva ~etiri mesta Posle NLB regionalne lige koja je po~ela ju~e, ve~eras s trkom za bodove startuju i na{i ko{arka{ki prvoliga{i. Na`alost, ne mo`emo da ka`emo kako }e se u toj trci na}i svi najboqi srpski klubovi, jer doma}i auditorijum ne}e mo}i (izuzev u Beogradu, Vr{cu i Kragujevcu) na delu da vidi Partizan Mts, Hemofarm [tadu, Crvenu zvezdu i Radni~ki. Preostale ekipe zato }e se boriti za ~etiri mesta koja vode u Superligu, kako bi stekle priliku da zaigraju s najboqima, {to }e doma}oj ligi ipak dati dra` neizvesnosti i zanimqivosti.

Oslu{kuju}i prognoze stru~waka, kao najve}i favorit za osvajawe prvog mesta izdvojio se tim FMP-a, koji, posle dugo vremena, ne nastupa u NLB ligi. Odmah uz pantere iz @eleznika nalazi se Metalac iz Vaqeva, ekipa koja je pro{le godine nastupala u Superligi, kao i Tami{ Petrohemija i Borac iz ^a~ka. U potencijalna iznena|ewa mogao bi da se promovi{e OKK Beograd, dok se ostale ekipe, me|u wima u novosadski prvoliga{i Vojvodina Srbijagas i Novi Sad, svrstavaju me|u ekipe koje bi favoritima mogle da pomrse ra~unice.

Crveno-beli iz najve}eg vojvo|anskog grada tek pre pet dana oformili su ekipu i prakti~no bez priprema ulaze u prvenstvo.

Ovakav slu~aj verovatno se nikada nije dogodio u srpskoj ko{arci, pa je i laicima jasno da Vojvodini Srbijagas ne}e biti ni malo lako da igra zapa`enu ulogu. Trener Radenko Varagi} ra~una uglavnom na iste snage kao u pro{loj sezoni, s tim {to su dovedeni Stefan Hajdukovi}, Stefan Bubawa, Goran Pobri}, Bogdan Rizni}, Svetozar Popovi} i Aleksandar Miqani}.

- Posle duge pauze ulazimo u novu sezonu - rekao je sportski direktor Vojvodine Srbijagas Igor Kova~evi}. - Tako je jednostavno moralo da se desi. Na kraju smo postigli dogovor s qudima iz JP Srbijagas, vlasnika na{eg kluba, da ostanu uz nas tokom ove sezone. Napravili smo ekipu kakvu smo i `eleli, po na{em ukusu, a igra~i su iskazali maksimalnu lojalnost prema klubu i po`rtvovawe, na ~emu sam im zahvalan. Pri~ati o ambicijama u uslovima kada smo imali samo nekoliko dana za pripremu ekipe, bilo bi neozbiqno. Molim javnost Novog Sada za strpqewe na po~etku lige.

Ivan Bo{wak i u novoj sezoni bi}e ~lan Vojvodine Srbijagas Foto: F. Baki}

I Novi Sad je drasti~no promenio igra~ki kadar, pa su u ekipi, u odnosu na pro{lu sezonu, ostali Du{ko Buni} i Ne-

Ve~eras Vojvodina Srbijagas – Metalac U maloj sali Spensa ve~eras se igra jedan od derbija 1. kola Prve A mu{ke lige, u kojem }e snage odmeriti Vojvodina Srbijagas i Metalac. Jasno je, zbog objektivnih okolnosti, da su Vaqevci veliki favoriti za osvajawe bodova, a trener Novosa|ana Radenko Varagi} pred ovu utakmicu je rekao: - Do~ekujemo Metalac u krajwe specifi~nim okolnostima i uloga favorita na strani je na{eg rivala. Napravili smo solidan tim za kratko vreme i ni{ta ne obe}avamo. Na{ osnovni ciq je da pru`imo

Novi Partizan sa starim ambicijama Aktuelni {ampion regionalne NLB lige odbranu titule u ovom takmi~ewu zapo~iwe danas u Pioniru duelom protiv podgori~ke Budu}nosti. Bez trenera Du{ka Vujo{evi}a, zatim nosioca igre Aleksa Mari}a, Boa Mekkejleba i Lorensa Robertsa, kapiten i najiskusniji u timu Petar Bo`i} ka`e da su ambicije ostale iste.

- Tim je promewen, imamo novog trenera, ali je sistem stari.

Jedva ~ekam da po~ne, ambicije su mi maksimalne i tu energiju {irim na ostale saigra~e - rekao je Bo`i}.

Partizan je devet puta uzastopno bio {ampion Srbije i ~etiri puta za redom regionalne lige. Novi trener Vlada Jovanovi} tako|e najavquje velke ambiocije, bez obzira na kadrovske promene.

- Pro{lu sezonu obele`ili su nestvarni uspesi tima. Na kraju sezone nije delovalo da }e toliko igra~a oti}i, ali to se desilo. Ostali smo bez 70 odsto tima. Ali be`awa od ambicija nema. Postavili smo najvi{e ciqeve, a posledwih deset godina Partizan ima jako

mawa Suboti}, odnosno mladi}i Bogi} Vujo{evi} i Bo`o \umi}. Trener Sini{a Mati} mo}i }e da ra~una i na iskusne Slobodana Ago~a i, kada se oporavi od povrede, \or|a \oga, a uz wih i na novajlije Vuka{ina i Strahiwu Petkovi}a (povre|eni), Filipa [epu, Ogwena Ku`etu, Petra Joki}a, Nemawu Kova~evi}a, Rado{a [e{liju, Uro{a Stupara i Nemawu Pavlovi}a. Dakle, iskustvo imaju Suboti}, Ago~ i \ogo, a na scenu stupa uz wih potpuno nova, mlada generacija, koja }e morati da se potrudi i preboli "de~ije bolesti" kako bi pokazala {ta ume.

Od vojvo|anskih liga{a tu su i Proleter Naftagas i Tami{ Petrohemija, koji }e sigurno igrati va`nu ulogu i tra`iti prolaz ka Superligi. Zrewanince predvodi, kao i u pro{lom prvenstvu, iskusni Vid @arkovi}n (35), a dobre igre o~ekuju se i od Stefana Atanackovi}a, Marka Vulina, Vuksana Gagovi}a i Aleksandra Popovi}a. I tim s Begeja za prvenstvo je licencirao ~itavu plejadu mladi}a, koji su budu}nost zrewaninske ko{arke, a wih predvode Lambi}, ^u~, Bo`ovi}, Mili}evi}, Uzelac, Lazarevi} i Stojanovi}.

Jednu od najiskusnijih ekipa u A ligi imaju Pan~evci, koji su se lane (ne)o~ekivano na{li u dru{tvu na{ih najboqih ekipa. Okosnica ekipe je ostala u Tami{ Petrohemiji i sigurno je da }e ovu ekipu predvoditi @eqko Pasuj, Dejan \oki}, Nenad Stefanovi}, Dejan Buri}, Branko Jereminov, Miroslav Radenkovi}, i Davor Perak.

A. P.

maksimum u ovoj utakmici, odnosno da damo sve od sebe. Ulazimo s puno motiva u ligu, bez obzira na to {to nam je rival odli~an tim iz Vaqeva, koji ima ozbiqnu klupsku organizaciju, trenera i igra~e.

Sli~no je izjavio i Stefan Hajdukovi}, povratnik u crveno-beli dres: - U utakmicu }emo u}i fajterski, bez obzira na to {to je iza nas samo nekoliko treninga. Da}emo sve od sebe i nadam se da mo`emo da iznenadimo Metalac i izborimo pobedu.

Utakmica po~iwe u 19 ~asova.

SUBOTI^ANKE U VR[CU

Mogu}e iznena|ewe Ko{arka{ice Spartaka dana{wom utakmicom u Vr{cu po~iwu novu sezonu.

– Pripremni period je zavr{en, ekipu smo sastavili u hodu,a stigle su nam Irina Vran~i}, Danijela Grahovac i reprezentativka Adrijana Kne`evi} pa verujemo da }e to biti dobitna kombinacija.

Na{ primarni ciq je da op-

stanemo u ligi – ka`e trener Stojanka Do{i}.

Sli~no misli i kapiten Jovana Veselinovi}.

– Ove godine je liga malo slabija, pa Spartak ima {ansu za boqi plasman. Po~iwemo gostovawem Hemofarmu, znamo kakva je to ekipa, ali i mi mo`emo dobro da odigramo i iznena|ewe nije iskqu~eno - rekla je Jovana. N. S.

JADRANSKA LIGA ZA DAME

Kapiten Partizana Petar Bo`i}

dobru selekciju igra~a, koji su birani prvo po qudskim, pa posle po igra~kim kvalitetima.

Jo{ nismo kompletni, ali ne}emo da `urimo. Zato }emo se za utakmicu sa Podgori~anima pona{ati kao da smo kompletni i da niko ne nedostaje - dodao je Jovanovi}.

Me~ Partizan-Budu}nost po~iwe u 17 sati.

DANAS ME^ PRVE B LIGE VOJVODINA – JAGODINA

Naplata duga

Posle nesre}nog poraza u derbiju 1. kola Prve B lige u Smederevu, ko{arka{i Vojvodine danas otvaraju sezonu u svom gradu. U maloj sali Spens do~ekuju ekipu Jagodine, jednog od pretendenata na najvi{i plasman.

- @elimo da u prvoj utakmici u novoj sezoni pred na{im navija~ima zabele`imo pobedu i naplatimo dug Jagodincima koji su nas pro{le godine dva puta pobedili - rekao je predsednik Vojvodine Radomir Jovan~evi}. - Bi}emo oslabqeni za centra Zekovi}a koji se te`e povredio, ali }e u timu biti Drakuli}. Ostali igra~i su spremni za utakmicu i verujem da imamo kvalitet i snagu da savladamo jakog rivala.

Duel Vojvodina-Jagodina po~iwe u 16.30 ~asova.

A. P.

Novosa|anke u Beogradu Ko{arka{ice Vojvodine NIS uspe{no su startovale u Jadranskoj ligi, u Novom Sadu, posle velike borbe i neizvesne zavr{nice, savladale su bjelopoqsko Jedinstvo 62:58. Izabranice trenera Mirkovi}a ve~eras gostuju u Beogradu ekipi Radivoj Kora}a. Beogra|anke su pobedom u duelu sa Medve{~akom tako|e uspe{no otvorile sezonu, pa treba o~ekivati `e-

stoku borbu. Doma}i tim predvodi biv{i trener crveno -belih Dragan Vukovi}, a u sastavu imaju i nekoliko biv{ih ko{arka{ica iz Novog Sada, predvo|enih Ivom Musulin i Smiqom Ivanovi}.

Susret Radivoj Kora} - Vojvodina NIS igra se u dvorani Sport Eko u Beogradu u 19.30 ~asova.

I. Grubor

20

SVET

subota9.oktobar2010.

DNEVNIK

EVROPSKA UNIJA I SAVET EVROPE

VESTI

Ukidawe smrtne kazne u celom svetu

Sudar brodova u La Man{u LONDON: Tanker za prevoz hemikalija, natovaren sa oko 6.000 tona sredstava za rastvarawe, sudario se pro{le no}i s teretnim brodom u vodama Engleskog kanala (La Man{). Tanker je pretrpeo o{te}ewa, a 13-~lana posada je uspe{no evakauisana francuskim helikopterom u vojnu bazu kod francuskog grada Bresta, javila je britanska mre`a Bi-Bi-Si. Tanker "Uranus" je vlasni{tvo brodske kompanije iz Glazgova, a teretni brod natovaren kontejnerima je registrovan u Panami.

Prema izjavama lu~kih zvani~nika s jedne i druge strane kanala, zasad, nije prime}eno izlivawe iz tankera i zaga|ewe.

(Tanjug)

BRISEL: Evropska unija i Saracije doneo odluku prema kojoj se vet Evrope zatra`ili su ju~e, posmrtna kazna ne mo`e izre}i niti vodom predstoje}eg evropskog i primeniti ni u jednom slu~aju u toj svetskog Dana protiv smrtne kazne dr`avi.

- 10. oktobra, da ova "surova" prakJedina dr`ava u Evropi koja jo{ sa bude ukinuta na celom svetu, bez uvek praktikuje smrtnu kaznu jeste obzira na okolnosti.

Belorusija, i ove dve organizacije "Smrtna kazna je surova i neponovile su poziv Minsku da prequdska, ona skrnavi qudsko dostokine sa tom praksom.Visoka predjanstvo i osnovna qudska prava na stavnica EU za spoqnu politiku i kojim se zasnivaju na{e dve orgabezbednost Ketrin E{ton tako|e nizacije", navodi se u zajedni~kom je, u zasebnom saop{tewu, osudila saop{tewu EU i Saveta Evrope. izvr{avawe smrtne kazne u mnoOve dve organizacije upozoravagim svetskim dr`avama, ali je ukaju da nijedan pravosudni sistem nizala na ~iwenicu da se broj dr`ava je nepogre{iv i da je, u slu~aju u kojima je ova praksa obustavqena smrtne kazne, eventusve ve}i. alnu po~iwenu nepravMoratorijum na du nemogu}e ispraviti. smrtnu kaznu ili je u Jedina dr`ava u Zbog ovoga, moramo napraksi ne primewuju Evropi koja jo{ uvek praktikuje smrtnu staviti da obja{wavaima 139 dr`ava.Smrtkaznu jeste Belorusija mo zbog ~ega je smrtna na kazna praktikuje se kazna pogre{na i zbog danas u 58 dr`ava, ali ~ega budu}e generacije zaslu`uju prostoru, nijedna od ~lanica EU je ovaj vid ka`wavawa u protekloj da `ive u svetu oslobo|enom ovog ili Saveta Evrope nije od 1997. gogodini upotrebqen u samo 18 dr`avida ka`wavawa, dodaje se u saopdine primenila ovaj vid ka`wavava, me|u kojima po broju pogubqe{tewu. Iako smrtna kazna nije de wa, a posebno se pozdravqa ~iwewa predwa~e Kina, Iran, Irak, jure ukinuta na ~itavom evropskom nica da je Ustavni sud Ruske FedeSaudijska Arabija i SAD. (Tanjug)

Pirati oteli ribarski brod NAJROBI: Somalijski pirati oteli su tajvanski ribarski brod sa 14 ~lanova posade, 270 miqa isto~no od Madagaskara, saop{tile su ju~e pomorske snage Evropske unije.

Portparol pomorskih snaga Evropske unije, potpukovnik Per Klingval, rekao je da su u brodu bili Tajvanac, trojica Kineza, osmorica Vijetnamaca i dvojica Indone`ana, prenela je agencija AP. Vlasnik broda prijavio je preksino} vlastima na Mauricijusu da je izgubio kontakt sa posadom broda. Brod je otet u vodama koje su dosta udaqene od podru~ja koje je pod kontrolom pomorskih snaga EU. (Tanjug)

Holandija }e imati mawinsku vladu BRISEL: Holandska kraqica Beatriks dala je odobrewe za formirawe mawinske vladaju}e koalicije liberala i demohri{}ana, prve mawinske vlade u ovoj zemqi od kraja Drugog svetskog rata, koju }e u parlamentu podr`avati anti-islamisti~ka stranka Gerta Vildersa.

Kraqica je mandat za formirawe koalicione vlade dala Marku

Podr{ka Haradinaju

Ruteu, lideru Narodne stranke za slobodu i demokratiju, ~ija }e partija vladati sa Demohri{}anskom strankom koju predvodi Maksim Ferhagen. Koalicionu vladu u parlamentu }e podr`avati Slobodarska partija Gerta Vildersa, ali }e ova stranka ostati van vlade.

Holandijom je od februara, kada je koaliciona vlada predvo|ena biv{im liderom demohri{}ana

Liberalizacija viza i za Kosovo

SKOPQE: Oko dve hiqade qudi okupilo se u ~etvrtak uve~e u Tetovu na skupu podr{ke za osloba|awe biv{eg kosovskog premijera i komandanta OVK Ramu{a Haradinaja, protv koga je ha{ki tribunal ponovo podigao optu`nicu. Pokroviteq protesta je bio gradona~elnik Tetova iz redova opozicione Demokratske partije Albanaca Menduha Ta~ija, a organizatori su bili ~lanovi 40-tak nevladinih organizacija.

"Ovo je skup solidarnosti, a inicijativa je potekla iz humanih razloga", rekao je predsednik nevladine organizacije Valon Bela.On je rekao da skup ima podr{ku svih stranakla Albanaca u Makedoniji, iako su javno protest podr`ali jedino iz Demokrate partije Albanaca Menduha Ta~ija.Poziv za masovno u~e{}e je uputio i poglavar Islamske verske zajednice Makedonije Sulejman Rexepi.

PRAG, STRAZBUR: [ef delagacije Evropskog parlamenta za odnose sa zapadnim Balkanom Eduard Kukan zatra`io je da se nakon ukidawa viza za gra|ane Albanije i Bosne i Hercegovine ubrzano pripremi strategija vizne liberalizacije za Kosovo.

"Evropska unija ne bi smela da dopusti da se `iteqi Evrope na|u u izolaciji", izjavio je Kukan za ju~era{wi broj slova~kog dnevnika "Hospodarske novini".

I poslanica Evropskog parlamenta Tawa Fajon zalo`ila se da se posle BiH i Albanije i Kosovu otvore izgledi za ukidawe kratkoro~nih viza Evropske unije, upozoravaju}i da postoji opasnost da Kosovo ostane "crna rupa" na Balkanu. Tawa Fajon, izvestiteqka o procesu vizne liberalizacije za BiH i Albaniju, izjavila je to po{to je parlament EU u Briselu pru`io podr{ku oceni Evropske komisije da su vlasti u Sarajevu i Tirani ispunile uslove za stavqa-

we wihovih dr`avqana na "beli {engenski spisak" Unije, preneo je KiM radio.

Fajon je navela da }e Kosovo sada ostati veoma izolovano i biti "crna rupa" na zapadnom Balkanu, "da }e tamo qudi biti razo~arani i mo`da tra`iti nezakonite na~ine da do|u u EU", {to, po wenim re~ima, "nije u interesu Unije".

Ona je dodala da je poznato "da je to veoma zahtevan i dug put, koji zna~i da se mora ispuniti preko sto tehni~kih zahteva, tako da je vreme da se Kosovu stavi do znawa {ta treba da uradi".

Postoje neki kqu~ni problemi oko davawa smernica za ukidawe viza Kosovu, rekli su izvori u EU, a me|u wima je i kako vlasti u Pri{tini mogu garantovati da }e se sprovoditi nu`ni sporazum o readmisiji, prihvatawu vra}awa na Kosovo lica koja bi zloupotrebila re`im slobodnog kratkoro~nog ulaska u "{engenski prostor" EU. (FoNet)

Janom Peterom Balkenendeom podnela ostavku zbog neslagawa u vezi sa holanskim vojnim anga`manom u Avganistanu, upravqala tehni~ka vlada.Na op{tim izborima odr`anim u junu najve}i broj glasova dobili su liberali. Vildersova stranka je od marginalne politi~ke partije postala tre}a najja~a stranka u Holandiji.

(Tanjug)

ISTRA@IVAWA O POLO@AJU MLADIH U ZEMQAMA EU

Do 34. godine na roditeqskom hlebu BRISEL: Svaki tre}i mu{karac i svaka peta `ena od 25 do 34 godine u Evropskoj uniji `ive sa svojim roditeqima, pokazalo je istra`ivawe ~ije je rezultate danas objavio evropski biro za statistiku.

Kako se navodi u istra`ivawu, u 2008. godini, 20 odsto `ena i 32 odsto mu{karaca starosti izme|u 25 i 34 godine jo{ je `ivelo sa barem jednim od roditeqa, a od tog procenta wih 13 odsto se i daqe {kolovalo, naveo je Eurostat.

Kao {to bi se i moglo o~ekivati, u starosnom rasponu od 18 do 24 godine, ovaj procenat je daleko vi{i - 71 odsto za `ene i 82 odsto za mu{karce, a procenat onih koji `ive sa roditeqima i jo{ se {koluju iznosi 55 odsto.

Procenat mu{karaca i `ena od 18 do 34 godine koji `ive sami, u vanbra~noj zajednici iznosi 48 odsto za `ene i 36 odsto za mu{karce. Istra-

`ivawe pokazuje da je najmawi procenat mladih izme|u 18 i 24 godine koji i daqe `ive sa svojim roditeqima u nordijskim zemqama Danskoj, Finskoj i [vedskoj (izme|u 27 i 47 procenata), dok je najve}i u Sloveniji, Malti i Slova~koj (izme|u 93 i 97 procenata). Sli~an je odnos i u starosnoj grupi od 25 do 34 godine.

U Danskoj, Finskoj i [veds k o j procenat `ena ovih godina koje `ive sa roditeqima iznosi izme|u jedan i dva odsto, dok je taj procenat u Sloveniji 38, Gr~koj 36 i Slova~koj 42 odsto.Kada je re~ o mu{karcima od 25 do 34 godine, najve}i broj onih koji i daqe `ive sa roditeqima je u Bugarskoj (61 odsto), Sloveniji (60 odsto) i Gr~koj i Slova~koj (56 odsto), dok je najmawi u Danskoj (tri odsto), [vedskoj (~etiri odsto) i Finskoj (osam odsto).

(Tanjug)

Policija ~uva nedeqnik „Novosti” ZAGREB: Policija i ju~e je ~uvala redakciju nedeqnika "Novosti", koje izdaje Srpsko narodno vije}e, kao i da vodi istragu oko pretwi o bacawu bombi i ubijawu urednika i novinara koje mejlom i telefonom anonimno sti`u u redakciju. Do sada je saslu{ano nekoliko osoba, ali za sada jo{ niko nije uhap{en.

Hajku protiv "Novosti" pokrenuo je Ivan Zvonimir ^i~ak, predsednik Hrvatskog helsin{kog odbora, zbog naslovne stranice s dva MIG-a i natpisom "Obadva, obadva su pala" koja se odnosi na nedavni pad dva aviona hrvatske vojske na vojnoj ve`bi. Wemu je, kao i ministarstvu odbrane i Glavnom {tabu oru`anih snaga zasmetalo pore|ewe s ru{ewem aviona JNA 1991. kod [ibenika koje je propra}eno tom porukom.

Nakon buke i pretwi, "Novosti" su izi{le s ponovqenom naslovnom stranicom uz dodatni tekst - "Za ^i~ka i sve ostale koji nisu shvatili - drugo poboq{ano izdawe", na {ta je ^i~ak novinare

redakcije nazvao neprijateqima hrvatskog naroda koji mrze sve hrvatsko. Oglasilo se i Udru`ewe hrvatskih ratnih vojnih invalida Domovinskog rata (HVIDRA) najaviv{i da }e naredne sedmice tu`iti sudu "Novosti" i wegovog izdava~a "zbog vre|awa hrvatskih ratnih vojnih invalida i {irewa govora mr`we".

Zanimqivo je i pismo kwi`evnice Sla|ane Bukovac ~iji se otac, borac na hrvatskoj strani, ubio nakon rata. Rekav{i da wu nije uvredila naslovnica "Novosti", Sla|ana Bukovac isti~e da "qudi koji telefonski prete klawem nisu nikakvi heroji, to je dru{tveni {qam s kojim bi se trebalo, da ova moralno izopa~ena zemqa za to ima imalo snage, najodlu~nije i najo{trije obra~unati".

Ona je podsetila da se di`e buka oko fraze koju je pre godinu dana koristio ubica i ratni zlo~inac Branimir Glava{ za svoje politi~ke protivnike pora`ene na lokalnim izborima, a na koju niko nije reagovao. Pa ni "Ivan Zvoni-

mir ^i~ak, vaqda jedini predsednik HHO na svetu koji je nacionalista, beskrupulozan karijerista i osu|eni la`ov".

Ona je podsetila da se od naslovnice "Novosti" ogra|uje i "predsednik Srpskog demokratskog foruma Veqko Xakula, nekada{wi visoki funkcioner fatalne SAO Krajine". "Ono {to je najmorbidnije od svega jest da je naslovnica „Novosti“ uvredila ministarstvo odbrane ~iji su generali krali dijamante dok su ginuli vukovarski borci i u skloni{tima sedela deca, generali koji su po zagorskim bre`uqcima progawali qude kao divqe sviwe i potom im pucali u ~elo", isti~e Bukovac u svom pismu objavqenom na Internet stranici net.hr.Nakon brojnih izjava i tekstova podr{ke u hrvatskim medijima i nevladinih organizacija, redakcija nedeqnika "Novosti" dobila je podr{ku i medijske organizacije ju`ne i jugoisto~ne Europe (SEEMO), koja je ~lanica Me|unarodnog novinarskog instituta.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LIU SIAOBO Kineski dr`avni mediji su blokirali vesti o dodeli Nobelove nagrade za mir kineskom borcu za prava ~oveka, disidentu i kwi`evniku, 54-godi{wem Liu Siaobou ~im je odluku o tome objavio Nobelov komitet za mir u Oslu, javila je agencija AP. Liu je dobio Nobelovu nagradu zbog "dugogodi{we i nenasilne borbe za osnovna qudska prava u Kini", saop{tio je Nobelov komitet.

ANA ^EPMEN Ruski svemirski brod sa ameri~ko-ruskom posadom lansiran je ju~e ka Me|unarodnoj svemirskoj stanici. Na kosmodromu se uo~i lansirawa neo~ekivano pojavila i ruska {pijunka Ana ^epmen. ^epmenova je odbila da odgovori na pitawa novinara. Zvani~nik svemirske agencije izjavio je da je ^epmenova do{la u Bajkonur kao savetnik predsednika "Fond servis banke".

YULIJET LUIS Amerii~ka glumica i peva~ica Xulijet Luis povre|ena je u saobra}ajnoj nesre}i u Burbanku, javila je kalifornijska policija. Prema pisawu medija, glumica se vra}ala sa promocije svog novog filma "Konvik{n" kada je u wen automobil udarilo drugo vozilo. Luis (37) `alila se na bolove u glavi, vratu i le|ima. Preba~ena je u bolnicu, gde je ustanovqeno da nema te`ih povreda.

Kula mira u spomen na Yona Lenona LONDON: Sedamdeset godina od ro|ewa Xona Lenona bi}e obele`eno u subotu 9. oktobra raznim manifestacijama {irom sveta - od otkrivawa spomenika legendarnom Bitlsu do koncerta i filmova. Joko Ono, Lenonova udovica i ~uvar wegovog komercijalnog i muzi~kog nasle|a, po~e}e obele`avawe godi{wice na Islandu gde }e osvetliti zamisqenu Kulu mira u spomen na Xona Lenona i nastupiti zajedno sa wihovim sinom [onom.

Istovremeno, Lenonov sin Xulijan s majkom Sintijom, prvom `enom Xona, otkri}e u Lenonovom rodnom mestu Liverpulu spomenik podignut u slavu jedne od najve}ih legendi rokenrola.Film o detiwstvu i ranoj mladosti Xona Lenona, pre nego {to je postao slavan i bogat sa Bitlsima "Nowhere Boy",, pojavi}e se u petak i subotu u ameri~kim bioskopima, a dokumentarni film "LenonNYC" bi}e prikazan u Wujorku u kome je Lenon ubijen 8. decembra 1980. godine kada je imao samo 40 godina. "To je na neki na~in ~udan fenomen ali izgleda da su Bitlsi danas popu-

larniji nego ikada", izjavio je Xeri Goldman, direktor Muzeja Bitlsa u Liverpulu u koji }e biti sme{ten i novi spomenik vredan 350.000 dolara.

"Lenon je najve}a ikona od svih muzickih legendi. Wegove aktivnosti za mir koje je sprovodio sa Joko Ono su zna~ajne ali wegova muzika je najva`nija", dodao je Goldman i podsetio da je pesma "Imagine" posta-

la svetska himna, kao i "Give Peace a Chance" koja je postala himna mladih {irom sveta, pevana na svim protestima i demonstracijama.

U okviru obele`avawa wegovog ro|endana u prodaji }e se pojaviti tri specijalne akusti~ne gitare koje je proizvela ~uvena firma "Gibson" uz dozvolu Joko Ono i ~ija se vrednost kre}e izme|u 4.700 dolara i 15.000 dolara.Francuska firma firma "Monblan" napravila je specijalno penkalo posve}eno Lenonu sa safirima i dijamantima koje }e se prodavati u najluksuznijim radwama na svetu za "samo" 27.000 dolara.

Lenon se sa Polom Maekartnijem smatra jednim od najuticajnijih tekstopisaca 20. veka."Bitlsi" su prodali vi{e od milijardu plo~a {irom sveta. Pesma "Imagine" iz 1971. godine postala je nezvani~na himna mirovnih aktivista {irom sveta kao i zvani~na pesma organizacije za za{titu qudskih prava Amnesti Interne{enel.

(Tanjug)

DNEVNIK

OGLASI

subota9.oktobar2010.

21

22

subota9.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

subota9.oktobar2010.

23

24

subota9.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste, profesorica. Telefon: 021/530-088.

12139

OBEZBEDITE POSAO. Postanite menaxer trgovine, turizma, sporta, ekologije, kvaliteta, bezbednosti, proizvodwe, usluga. Brzo, lako, sigurno. Univerzitet: 061/680-3-603.

12046

IZDAJEM trosoban stan na Mi{eluki Sremaka Kamenica, Informacije na telefon: 6435-476 ili 062/8461766.

11807 POVOQNO izdajem dvosoban name{ten stan u Radni~koj kod SPENSa. Telefon 063/8424-397.

11879 IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215-156, 063/194-5588, 063/524-148.

11961 IZDAJEM garsoweru u Ulici Novosadskog sajma 7.

Telefon 063/765-3632.

11978 IZDAJEM dvosoban komforan stan u ulici Pariske komune, (ve{ ma{ina, kablovska). Telefon: 063/74955-86.

12037 IZDAJEM stan 30m2, Veternik, Kninska 130. Telefon 063/7-661-359. Ratko.

12060 IZDAJEM name{ten stan 32m2, preko puta `elezni~ke stanice. Telefon 021/334-079.

12082

KUPUJEM trosoban ili ~etvorosoban stan na Limanu 1 ili 2, Radni~koj ili Keju, bez posrednika. Telefon 066/93-11-845.

11950

HITNO prodajem ukwi`en jednosoban (mo`e se prilagoditi na jednoiposoban) stan od 37m2, na Bul. Kraqa Petra 1. Zvati radnim danom posle 16 ~asova na :021/6410630 ili 064/2410907 mo`e i zamena za mawu garsoweru.

12129

HITNO - preko puta @. stanice dvosoban 55m2, vlasnik, ukwi`eno bez posrednika, cena dogovor.

Telefon 063/518-781.

12039

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394-548.

11211 KLISA, nova okretnica, dva spojena placa po 15000E, @abaq sre|en sala{, ^enej 18000m, glavni put, Rumenka Ku}e. Telefon: 063/598-463, 021/6621797.

11840 WWW.ZLATIBOR.ORG Ku}a u blizini Titove vile.

Telefoni: 0638617-762, 0117618663.

11685 KUPUJEM poqoprivredno obradivo zemqi{te u ataru oko Novog Sada. Prednost ve}e parcele.

Telefon 063/7560403.

11855 PRODAJEM 2 jutra zemqe na putu Novi Sad - Rumenka.

Gradska voda i struja na placu. Industrijska zona.

Telefon 062/962-0-349.

11949 VLASNIK prodaje gra|evinski plac u Sremskim Karlovcima, veli~ine 685m2 u ul.

Jakova Orfelina, ukwi`en, dozvoqena gradwa P+1+PK. Telefon 063/590-105.

12083

IZDAJEM lokal Dunavska 2.

Telefon 6391-069.

12018 LOKAL 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona.

Opremqen za butik. Nova gradwa, mesto ekskluzivno.

Ukwi`en, cena povoqna.

Telefon 063/8923-168.

11866

OTKUPQUJEM automobile, po pozivu dolazim, procewujem i ispla}ujem odmah, mogu i havarisana. Telefoni: 021/824-885, 064/150-1200.

11979 DOBRO sa~uvana „mazda 626“, povoqna cena. Telefon: 063/521-440.

12116

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga i voqena

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

11811 HIDROIZOLACIJA ravnih i kosih krovova zgrada, gara`a, terasa, podruma, kupatila. Kvalitet zagarantovan. Telefon 063/8034-735.

11960 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

12050 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

12063

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.

Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

3792

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Vilmi Ga}e{a od Branka i Mileve Sladoja.

12335

Gordana Sladojevi}

JEDNOGODI[WI POMEN

Goci Sladojevi}

9. 10. 2009 - 9. 10. 2010.

ro|. 25. 2. 1961.

Zaposleni DNEVNIK VOJVODINA PRESA.

sa decom Sa{om, Darkom i Ne{om.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici

Milan Opa~i} Navr{ava se godina dana tuge i suza u o~ima jer nisi vi{e sa nama.

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe. Postoji qubav koju smrt ne gasi, a tuga koju vreme ne le~i. Samo mi koji smo te voleli znamo kako je `iveti bez tebe. Smrt jeste `ivotna sudbina, ona je bolna i ostavqa veliku prazninu.

Tvoji: supruga Stoja, sin Dalibor i }erka Daliborka sa porodicama i brat Stojan sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj

Goce

Goci Goci Iskreno porodici.

8102010/P

S velikom tugom opra{tamo se od na{e

sau~e{}e

wenoj

Jelisaveta i Lacika.

Iva i Qiqa sa porodicama.

Bila si dobar drug i prijateq, vredan radnik i veliki borac.

Osta}e{ nam svima u lepom se}awu.

Tvoje koleginice iz OGLASNOG SEKTORA. 8102010/P2

12340

107935

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

S neizmernom tugom opra{tamo se od na{e mile i voqene }erke i sestre

Bebi Gordana Sladojevi} Marijana, Marko, Olga i Mirko.

HITNO potreban profesionalni poslasti~ar mu{karac sa radnim iskustvom za rad u C. Gori. Telefon: 138269043648.

12009

preminula u 49. godini.

Sahrana mile i drage nam pokojnice obavi}e se danas, 9. 10. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug @eqko,

8102010/P1

12341

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje iznosene koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

11648 KA[A od {ipka za kuvawe d`ema, 5 litara - 600 dinara.

Dostava na ku}nu adresu.

Telefon: 022/462-345, 061/6855-3333.

11838

25

subota9.oktobar2010.

Posledwi pozdrav od kom{ija iz Ul. Valentina Vodnika 16, 16 A i 16 B.

Gordane Sladojevi} Tvoje drago lice zauvek }e `iveti u na{im srcima.

O`alo{}ena majka Mara Pilipovi} i brat Darko.

12330

12327

12342

PRODAJEM sobni bicikl.

Telefon: 6435-476 i 062/8461766.

11808 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

11832 PRODAJEM bagrem i bukovo kao i sve vrste ugqa, su{eni vreoci, sirovi vreoci i kostolac „kameni“. Telefoni: 021/6413-487, 060/13-14-582.

12021 OTKUPQUJEM staro gvo`|e i sve obojene metale.

Telefoni: 021/6413-487, 060/13-14-582.

12022 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva.

Telefoni: 6618- 846, 063/8485-495.

12112 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500 din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/940-2003, 062/967-3886.

12176 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99.

12178

S tugom javqamo rodbini i prijateqima da je u 87. godini preminula na{a draga mama, baka i prabaka

3

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj saradnici i drugarici

JEDNOGODI[WI POMEN

Tu`na srca javqamo da nas je napustio na{ dragi

Milo{ Slavkovi} 1949 - 2009.

Nada Mar~i}

Danilo Kaurin

Sahrana je u nedequ, 10. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, u Bege~u.

O`alo{}eni sin Stevica sa naju`om familijom.

Sahrana je danas, 9. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu.

S po{tovawem i se}awem, direktor i kolege iz „NOVE REVIZIJE”.

Milan Kora}.

O`alo{}ena porodica.

107934

12332

12344

Preminula je na{a draga mama i supruga

Veri Tegeltiji

1928 - 2010.

Pro{la je tu`na godina, od kako smo se oprostili od na{eg po{tovanog kolege.

DESETOGODI[WI POMEN

107922

Posledwi pozdrav na{em Braciki

stricu,

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada, u 84. godini napustio na{ suprug, otac, deda i pradeda

Navr{ava se deset tu`nih godina od kada nije sa nama na{a draga supruga, majka i baka

Vilma Beker - Ga}e{a

@ivojin - @iva Kalu|erski

Sahrana je 9. oktobra, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

@ivi Kalu|erskom iz Bege~a

Mileva Nikoli} Dragan, Dragana, Radovan, Tamara i Jelena.

12323

1935 - 2000.

^uva}emo te od zaborava.

Weni najmiliji: suprug Mika, sin Jovica i unuk Aleksandar.

Tawa i Mica sa porodicama La}arac i Kati}.

12336

107930

iz Bege~a 1927 - 2010.

Sahrana je danas, 9. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, u Bege~u.

Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Kosana, k}i Tomislava, zet Slavko, unuk \or|e, unuka Bojana s porodicom i praunuk Marko.

107929

26

^ITUQE z POMENI

subota9.oktobar2010.

Draga

TU@NO SE]AWE

POMEN

Povodom proslave pedesetdevete godi{wice mature sa tugom i po{tovawem se}amo se preminulih

na na{eg

Gogo

DNEVNIK

JEDNOGODI[WI POMEN

3 GODI[WI POMEN

voqenoj koleginici

na{oj dragoj Nani

zauvek }e{ biti deo nas.

Tvoje sestre Biqana i Karin sa porodicama.

PROFESORA

107926

TU@NO SE]AWE

DRUGARICA

Slavica Bugarski

1995 - 2010.

i

DRUGOVA

Miqana Bila si najboqa drugarica.

kuma

i

Sa qubavqu i tugom nose ga u srcu Jeca, Gaga, teta i te~a.

Milan Daji}

12326

Uvek }e `iveti se}awima.

u

na{im

S qubavqu tvoji kumovi: Mira, Mile, Goca i Car.

Maturanti Prve vi{e me{ovite gimnazije u Novom Sadu, generacija 1951. godine.

107933

107931

Posledwi pozdrav

FK Vojvodina, Odbojka{kom klubu NIS Vojvodina, JP „Sportski i poslovni centar Vojvodina“, Krki i dru{tvu sa Indeksa, Restoranu „Plava frajla“, Mi{i Kosanovi}u, Mi{i Gavrilovi}u i Qubi{i Bo{kovi}u, Bori, Ani i Sari, Bori, Okcu, Fleki, Buci, Dedeu, Bosancu, Bobanu, Ivani i \or|u Pinkiju, Ximiju, Sakiju i Kreji i svim prijateqima koji su prisustvovali ispra}aju i izjavili sau~e{}e povodom smrti

iz Koviqa

Godine prolaze, a va{e likove ni{ta ne mo`e da izbri{e. S qubavqu vas pomiwemo, a se}awe na vas daje nam snagu da idemo daqe ponosni {to smo vas imali.

Ve~no o`alo{}ene porodice; Daji}, Jevri} i Pu{i}.

Pro{lo je godinu dana, se}awe na tebe ne jewava...

Draga Lelo, sre}ne smo {to smo te imale za dragog, iskrenog prijateqa i druga. Tvojim odlaskom osta nam samo bol i tuga. Po zajedni~kom dogovoru `ive}e{ u na{im srcima do posledwe od nas.

Veri Tegeltiji

Sin Sr|an, unuk Ogwen i unuka Milica.

12322

Navr{ava se godina od kada me je zauvek napustio moj voqeni brat

Neka te an|eli ~uvaju mole ih tvoje: Marija, Bojka i Du{ka.

107923

Zoran - Zoki Jawevi}

Miri Radakovi} 1951 - 2010.

Vladimira Nikoli}a - [metera od wene najboqe prijateqice Ru`ice Milovac.

a

[ESTOMESE^NI POMEN

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Anica Daji}

Radmili Risti}

Milki Horvat

Porodica Nikoli}.

Pomen obele`avamo danas, 9. 10. 2010. godine. Mi koji smo ostali iza tebe ne}emo te nikad zaboraviti. Ostajemo da te volimo i mislimo na tebe.

Sa neizmernom tugom i dragim se}awima na dane kada nas je obasipao svojom qubavqu, pa`wom i razumevawem, trajnu uspomenu na wega ~uva, tu`na sestra Qiqana Jawevi} - Muti} sa porodicom.

Porodica.

12321

12317

107921

107924

12320

Posledwi pozdrav dragom kumu, prijatequ i kolegi

Milanu Basti od D.O.O. „BOBAR BE[KA”

91010

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

subota9.oktobar2010.

Dana 14. oktobra navr{ava se te{ka godina provedena bez na{e drage supruge, majke, ta{te i bake

Dana 10. 10. 2010. godine navr{ava se 40 dana od neo~ekivane i prerane smrti mog brata

\or|e Pavlik

Vladimira Haraka

Posledwi pozdrav dragom suprugu i ocu od: wegove Nene, Igora i Tine.

12295

POMEN Devetnaest godina nije sa nama na{ dragi

Joke - Joje Proli}

Poseti}emo wenu ve~nu ku}u 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Starom \ur|evu.

Zauvek ostaje u na{im mislima.

Weni najmiliji: suprug \ura|, }erke Mika i Slavica sa porodicama.

@arko Jovi} Braca iz Ka}a

Tuguju za tobom, nose te u svojim srcima, uvek nasmejani na{ an|ele Tvoji: tetka, te~a, sestra i brat.

1995 - 2010.

preminuo je 6. oktobra 2010. godine.

Sahrana je danas, 9. oktobra u 13.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Opelo po~iwe u 12.30 sati.

O`alo{}eni: supruga Marija, sin Slobodan, snaja Jovanka, unu~ad Vladimir, Aleksandar, Sne`ana, zet Sini{a, snaja Sandra, praunuci Marija, Ana, Filip, Ivana, rodbina i prijateqi.

GODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

ro|. Negli} 2000 - 2010.

Wihove }erke sa porodicama.

12249

Na{oj dragoj

Se}amo ga se s qubavqu i ~uvamo od zaborava.

Wegovi najmiliji.

Jeleni Veselinovi}

12316 12313

Dana, 18. 10. 2010. godine navr{ava se {est meseci od smrti mog brata

Katica Joji}

12293

12294

Rajko Rankovi}

Georgije Joji}

1922 - 2010.

12303

Pro{lo je najtu`nijih ~etrdeset dana kako nije sa nama na{

SE]AWE na na{e dobre, plemenite i po`rtvovane roditeqe.

Jovica Popovi}

1956 - 2010.

Nikada te ne}emo zaboraviti i prestati da te volimo.

Uvek }e{ `iveti u nama!

Tvoji: Zlatko, Dragana i deca.

Na{ dragi

27

@igi

ro|. Subi}

obele`i}emo 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

Sa qubavqu ~uva}emo uspomenu na tvoju dobrotu.

Sa{ka i Zorana sa porodicama.

12286

Miodraga Vlaovi}a

Milanu Pje{~i}u

Obave{tavam rodbinu, kumove i prijateqe da }u u subotu, 9. 10. 2010. godine davati polugodi{wi parastos.

Parastos }e se odr`ati u ^enejskoj crkvi u vremenu od 10 do 10.15 ~asova. Polazak od ku}e u 9.45 sati.

O`alo{}ena sestra Radmila Vlaovi}.

1967 - 2009.

ro|. Subi} 1927 - 2009. sa Rimskih {an~eva

Jelena Veselinovi}

GODI[WI POMEN

O`alo{}ena sestra @ivka sa porodicom.

dava}emo jednogodi{wi pomen danas, 9. 10. 2010. godine, na ^enejskom grobqu, u 11.30 ~asova.

O`alo{}eni: sin Petar, snaja Smiqka, unuk i unuka sa porodicama.

12265

12264

TROGODI[WI POMEN

Ve~no `ivi{ u na{im srcima.

Tvoje: Mia, Jana i Tijana.

12318

9. 10. 2007 - 9. 10. 2010. odr`a}e se danas, 9. 10. 2010. godine, u 11 sati, na grobqu u Veterniku.

12315

POMEN

POMEN Pro{lo je sedam tu`nih godina od kako nije vi{e sa nama na{a voqena supruga, majka, svekrva i baka

Jani}ije Radovana Glavatovi} 2009 - 2010.

prof. Nade`da - Na|a Jakovqevi} Godine brzo prolaze, se}awa postaju sve ja~a, a tuga i bol ne prestaju.

Weni najmiliji.

12285

Navr{ava se godina dana tuge i bola. Nikada te ne}emo zaboraviti i preboleti.

Danas, 9. 10. 2010. godine, u 11.30 ~asova, na grobqu, u Be{ki odr`a}e se pomen i osve}ewe spomenika.

Tvoji najmiliji.

12319

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom ujaku i deda-uji

Luka Marin ro|en u Pakracu, 26. 7. 1981. godine usnuo u Novom Sadu 9. 10. 2007. godine Voqeni na{ Luka, praznina i bol u du{i postaje sve ve}a kako vreme prolazi i u nepovrat nestaje, samo qubav prema tebi zauvek ostaje u na{im srcima.

Lidija Ble~i}

Mihajlu Murga{kom

Tvoji najmiliji: sinovac Luka, brat Miodrag, snaha Sla|ana, verenica Jelena, baka Milica, deda Luka, majka Marija i otac Petar.

2009 - 2010.

Ve~no }e{ `iveti sa nama.

od porodica Male{ev i Vrgovi}.

Tvoji: Qiqana, Marina i Branko.

12267

12291 12292

28

^ITUQE z POMENI

subota9.oktobar2010.

GODI[WI POMEN

SE]AWE na svog jedinog sina

GODINA TUGE

DNEVNIK

3

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom suprugu, ocu i dedi

Mladen Gakovi} Vreme nije umawilo tugu, bol i prazninu {to vi{e nisi sa nama.

S tugom i ponosom ~uva}emo uspomenu na plemenitost i tvoju dobrotu.

Radeta Uzelca ro|. 21. 8. 1972. godine

26. 1. 1965 - 10. 10. 2009.

Nikad pre`aqen, ve~ito u srcu.

Tvoje sestre: Milica, Mirjana i Qiqana.

O`alo{}en otac \urica sa porodicom.

12227

12266

Dana, 9. oktobra, u 11 ~asova, na Bege~kom grobqu obele`i}emo jednogodi{wi pomen.

Zlatku Be{li}u Zlaji

SE]AWE na na{eg dragog

Vladimiru Haraku Dragi Vlatko, dani prolaze a tuga i bol za tobom su sve ve}i.

Tvoji: supruga Milojka, }erke Jasna i Vawa, unuci Uro{ i Matija i zet Petar.

Sve {to dolazi bez tebe je ni{ta. Bio si i ostao na{a zvezda vodiqa.

Zvonimiru Jovi}u Tvoj lik i plemenitost ve~no }e `iveti u srcima onih koji te vole.

Porodica Jovi}.

12012

12052

POMEN

PETNAESTOGODI[WI POMEN

Dajana, Igor i Rajna.

Branislava Petkovi} Brankica

12301

Mladen Gakovi} Tvoj lik ni{ta ne mo`e da izbri{e. S qubavqu i ponosom te pomiwemo, a se}awe na tebe daje nam snagu da idemo daqe.

Supruga Jovanka, majka Jawa, }erke Branka i Biqana, unuka Milana i zet Milovan.

Kostu Ivo{eva

Ru`a Tanasi}

SE]AWE

2007 - 2010. ^uva}emo te ve~no od zaborava.

Pomen }emo obele`iti danas, 9. 10. 2010. godine, u 11 sati, na ~enejskom grobqu.

2002 - 2010.

na voqene roditeqe, dragu babu i dragog dedu

Sa po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Suprug Ne|o, k}er Olivera, sin Zoran, unuk Dragan i sestra \ur|ija.

Wegovi: supruga Seka, k}i Sne`ana i unuk Milo{.

11891

12211

12226

11421

POMEN

SEDMODNEVNI POMEN dragom i voqenom suprugu, ocu i tastu.

U svakom trenutku mog `ivota s qubavqu i tugom ~uvam te u mom srcu voqenu i nezaboravqenu, plemenitu, izuzetne snage i lepote, ostala si sa mnom kao primer koji bodri i zadu`uje.

Nosim u sebi iskrenost, hrabrost tvog srca i ~istotu du{e. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od vremena i zaborava.

Tvoj Koja.

9. 10. 2002 - 9. 10. 2010.

Kosu Mari} 1934 - 1988.

^edomir Vrane{ 25. 3. 1940 - 1. 10. 2010.

Ne prihvataju}i stvarnost, o~ekujemo svaki novi ra|aju}i dan, da nam otera ru`an san. Ugasila se na{a zvezda.

Zauvek tu`ni tvoji: Veronika, Ida i Dimitrije.

Stanislava Mari}a 1932 - 2009.

S qubavqu: }erka Qiqa i unuci Bane i Goran.

Sretko Gon~in

Marko Markovi}

1997 - 2010.

iz Srbobrana

Dragi moj Sretko, godine prolaze, ali tuga i lepa se}awa na tebe su ve~ita.

Moj Marko, tvoj odlazak ostavio je ve~nu tugu i prazninu u mom srcu i `ivotu koji `ivim bez tebe. Sama sam, kada bi znao kako mi je, nikada me ne bi ostavio.

Supruga Milanka.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoja supruga Anka.

12289

DVOGODI[WI POMEN

Danas, 9. oktobra 2010. godine, u 10.30 sati, na Siri{kom grobqu, obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

12102

11806

11896

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 9. 10. 2010. godine, u 11.30 sati, na Gradskom grobqu, davati jednogodi{wi pomen na{oj dragoj

POMEN Dana, 11. oktobra 2010. godine navr{ava se ~etrnaest godina od kako sa nama nije na{a draga

Danas se navr{avaju dve godine od kako je umro na{ tata i deda

Mi}i Jandri}u obele`i}emo danas, 9. 10. 2010. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu. U na{im srcima }e ostati neizbrisiv trag velike qubavi, podr{ke i pa`we koju si nam pru`io.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: supruga Rosa, }erka Biqana sa porodicom i sin Sa{a.

Vuka{inu Koji}u

Radmili Krsti} ro|enoj Vulovi}

Zahvalna porodica.

Porodica Krsti}.

12290

12191

[ESTOMESE^NI POMEN obele`i}emo 9. 10. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Stanko Milo{evi}

Ana Turanski

12044

Miroslava Po{ti}

1930 - 2009.

ro|. Nikola{ev Dani prolaze, tuga zauvek ostaje u na{im srcima. Hvala ti na dobroti i plemenitosti koja se ne zaboravqa.

Tvoji najmiliji: }erka Jelica, sinovi Dimitrije i Bo{ko i brat Radovan sa porodicama.

Danas, 9. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, na ^enejskom grobqu obele`i}emo pomen. Vreme ne le~i veliku prazninu i tugu za tobom.

Tvoji: supruga Dragica, }erka Radmila s porodicom i unuk Uro{.

12297

12300

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wenu dobrotu i plemenitost.

Jovanka, Dejan, Mihajlo, Dimitrije i Jugoslava.

12068

Milorad Todori} Dragi kume, tu`na vest o tvojoj iznenadnoj smrti duboko nas je potresla.

Hvala ti za sve one lepe trenutke, pa`wu i neizmerno po{tovawe koje si nam ukazao svih ovih godina.

Vreme prolazi, a praznina i tuga ostaju.

Weni najmiliji.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da su se danas, 9. 10. 2010. godine, navr{ile tri godine od smrti

JEDNOGODI[WI POMEN

Stevan Arsenov Ari{ko

ro|. Gombar

Pro{la je godina od kako su te odneli an|eli, a mi jo{ uvek ne verujemo da nam se vi{e nikada ne}e{ vratiti. Da ne}emo ~uti tvoj smeh i videti te nasmejane, blage o~i.

Petri Andrej 1968 - 2009.

Poseti}emo tvoj grob, u subotu, 9. 10. 2010. godine, u 10.30 ~asova.

Tvoji najmiliji.

10763

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Nata{i Miladinovi} Ne postoji vreme ni godine koje mogu da ubla`e bol.

S qubavqu ostaje{ zauvek u na{im srcima.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji: tetka Radmila, te~a Steva, Slavica, Dragan, Bojana i Tamara.

12094

12106

Dana, 13. oktobra 2010. godine navr{ava se godina od kad nas je napustio na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

POMEN

Jelena Klinovski Jelica Mike Stavrevski Pomen }emo obaviti na Gradskom grobqu, u 11 ~asova.

Tvoji: Seka i Jole Dujovi} sa porodicom.

K}erke sa porodicama.

11912

11852

10. 10. 2009 - 10. 10. 2010.

Nemet Lajo{ 1927 - 2009.

Draga mama, dan po dan, pro|e godina. Nisi sa nama ve} sa tatom. Jo{ jednom hvala za sve.

U na{im srcima uvek }e biti sa nama.

Gordana sa decom.

Porodica.

11854

12103

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

subota9.oktobar2010.

12. 10. 2008 - 12. 10. 2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

29

14. 4. 2010 - 9. 10. 2010.

Vera Parli}

Vera Parli}

iz Bege~a

iz Bege~a

Rajko Rankovi} 1985 - 2010.

An|ele na{, sa ponosom te spomiwemo i ~uvamo u na{im srcima zauvek. Beskrajno nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji.

12216

Pro{le su dve najtu`nije godine, jer nisi sa nama.

S ponosom te spomiwemo, u mislima ~uvamo i sigurni smo da zaborav ne postoji.

Ve~no o`alo{}eni tvoji: suprug Gavra, sin @iva, snaja Tawa i unuka Verica.

Znam da daleko, na nebu postoji{, najsjajnija zvezdo i sija{ samo za mene i ~uva{ me i gleda{ me...

Ali, isto tako znam da ova tuga nikada ne}e prestati, jer se ti, moja zvezdo, meni ne}e{ vratiti.

Tvoja unuka Verica.

12133

GODI[WI POMEN na{em dragom

12134

SE]AWE

POMEN

An|elko Mijatovi} \ele

Toma Vasiqevi} Truman

21. 11. 1947 - 9. 10. 2003.

iz Ka}a 1982 - 2010.

Mom~ilo Todorovi} To{a Miroslavu Babi}u Praznina je velika, re~i malo da iska`em koliko je `ivot sa tobom bio lep{i i lak{i.

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti i qubav koja }e ve~no trajati u mom `ivotu.

obele`i}emo danas, 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ako je tvoj `ivot morao stati, na{a velika qubav i se}awe na tebe ve~no }e trajati, jer voqeni nikada ne umiru.

Tvoji: Milan i Du{ka.

Porodica Mijatovi}.

Rado te se se}amo i ~uvamo od zaborava.

Porodica.

12118 12142

12066

Navr{ava se godina tuge i bola od kako nas je 23. oktobra 2009. godine zauvek napustio predobri, voqeni i nikad pre`aqeni sin

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Supruga Ilonka Todorovi}.

11994

Posledwi bratu

pozdrav

jedinom

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci i baki

Gradimiru \or|evi}u

Stanislav Rakovi}

obele`avamo danas, 9. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu Tranxament u u Petrovaradinu.

Sa velikom qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Supruga Milanka, sinovi Dragan i Vladan, snaje Dubravka i Svetlana, unuci Milica, Mihajlo, Aleksandar i Vladimir.

9. 10. 2004 - 9. 10. 2010.

Danas, 9. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, iza}i }emo na Gradsko grobqe.

S qubavqu, tvoji najmiliji.

12023

Miqan ^ubranovi} 1976. fotoreporter Pomen }e se odr`ati u subotu, 9. oktobra 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ve~ito o`alo{}eni otac Radomir sa suprugom Aleksandrom.

12005

POMEN Prolazi tu`na godina od kada nas je napustio na{

Jovi Ke~i Braci

IZJAVA ZAHVALNOSTI

11925

[ESTOMESE^NI POMEN

IN MEMORIAM

1983 - 2010.

Jovanki Dragin ro|. Ivanov

Sestre: Anka, Du{anka, Danica i Dragica sa porodicom i brat Nikola sa porodicom.

obele`i}emo danas, 9. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, na ^uru{kom grobqu.

Olga Horvat

Mita Terzin

ro|. Frakster

Milo{ Nedeqkov

14. 10. 1932 - 13. 10. 2009.

Ve~no o`alo{}eni: }erka Desanka i sin Milorad sa porodicama.

Sa qubavqu ostaje u na{em se}awu.

Supruga Marija i sin Veselin sa porodicom.

11984

12073

2002 - 2010.

profesor Tvoji najmiliji.

1923 - 2010.

I posle rastanka uvek u mislima i se}awu cewen, po{tovan i nikad zaboravqen.

Tvoji najmiliji.

Porodice Horvat.

12033

BOLNO SE]AWE

[ESTOMESE^NI POMEN

Zahvaqujemo se svim kolegama, poznanicima i prijateqima koji su prisustvovali sahrani na{e voqene majke.

Qubomir Stankovi}

12011

Danas, 9. 10. 2010. godine navr{ila se godina dana od kako nije sa nama na{a draga

12008

11991

POMEN Dana, 14. 10. 2010. godine navr{ava se deset godina od smrti na{e drage

Serafimovski Kirilo potpukovnik u penziji

Du{an Jeli~i}

preminuo je 10. 10. 2008. godine.

1940 - 2010.

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Pomen }emo obele`iti na Tranxamentskom grobqu, 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova.

Hvala {to si postojao.

Tvoji najmiliji.

Volimo te: supruga Milica sa decom i unucima.

12095

12075

Radivoj Milin

Horvat Milka

iz ^uruga

Nikad te ne}e zaboraviti mama Nada i brat \or|e.

11951

prim. dr Jelene Dobanova~ki

Uspomena na tebe `ive}e dok je nas.

Suprug Andrija, }erka Aranka i unuka Ana Marija.

11962

Uspomenu ~uvaju weni: mama i deca Ivana i Nikola.

11981

06.30 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.30 18.45 19.05 19.25 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.40

TV PROGRAM

subota9.oktobar2010.

Kuhiwica Dokolica, dok. film Zemqa `ivih - ^enej Jutarwa gimnastika Vesti Avanture Pinokija, film TV Fonija, kviz Pitam se pitam Zvrk Bez uputa Vesti Slobodna tema Wu{kawe Agro mozaik Eko - Gorski car Gruvawe Vesti Petkazawe Ples no stres TV Dnevnik Posledwi put zauvek, film Igra Koncert hora „Vrap~i}i“ B. Luka Vaterpolo - Kvalifikacije za Evro ligu: Vojvodina - Bre{a RTV u Ni`wem Novgorodu, dok. emisija Grad an|ela Vojvo|anski dnevnik Ve~e {ampiona 43. Me|unarodnog sajma turizma u Novom Sadu Preokret Eden Log, film Posledwi put zauvek, film

Halo, predsedni~e Gost u ve~era{woj emisiji bi}e predsednik Nove Srbije Velimir - Veqa Ili}.

Voditeq: Igor Besermewi (Panonija, 20.30) 07.30 08.05 08.10 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.30 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30 23.00

Glas Amerike Barometar Beli luk i papri~ica Moje dete Stari zanati Travel Ulovi trofej Svet poqoprivrede Bez cenzure Ku}a u 5 poteza Tojotin svet prirode Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Razgoli}eni Vojvo|anske vesti On i ona Razgovor o zdravqu Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Sajam infonet Vojvo|anske vesti Barometar Filmski program: Sne`na pahuqa 00.10 Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 11.55 12.49 13.00 13.15 13.30 14.10 14.55 15.00

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Zdravo Evropo, kviz Iza naslova Dnevnik Sport plus Srbija na vezi Vi i Mira Adawa Polak Vesti TV lica Neboj{a Glogovac... kao sav normalan svet 15.55 Vesti 15.58 Selo gori a baba se ~e{qa 16.55 Odbojka - SP polufinale 1: Srbija-Kuba, prenos

Ni`wi Novgorod je milionski ruski grad, le`i na u{}u Volge i Oke i po mnogo ~emu podse}a na Novi Sad. Ekipa Dokumentarno-obrazovnog programa RTV krenula je tragom te i mnogih drugih informacija o gradu, a koje je za kratko vreme preto~ila u seriju iz tri dela.

Autorka: Tamara Burevi} Re`ija: Manuel Srbin (RTV 1, 20.30)

Srbija–Kuba

18.26 18.56 19.30 20.08 21.08 00.40 00.47 02.52 03.00 03.40

06.30 08.00 09.00 10.00 11.20 12.30 12.40 14.15 16.20 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.35 00.15

Iz na{eg sokaka TV ba{tina Kuhiwica Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Kubo, pozori{na predstava (slov) Vesti (ma|) Avanture Pinokija, film Izlog strasti Crtani film Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Takmi~ewe prima{a - ^oka (ma|) Pevana poezija (ma|) Divqi svetac, TV drama Igra TV Prodaja

04.31 05.03 05.34 05.48

09.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.45 17.00 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.40 22.00 22.30

Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Lenija Evo nas kod vas Drum Vitra` Ubistva u Midsameru Neon siti Objektiv Ugro`eni Svet divqine Neon siti Radionica Objektiv Kvadrat varo{i Ubistva u Midsameru Neon siti Objektiv Ubistva u Midsameru

07.00 10.00 12.00 13.00 13.30 15.30

ATP Peking 1/2 finale NBA Evrope: Minesota–Wujork TVS Premijer liga, magazin ATP Peking 1/2 finale Kvalifikacije za EP: Kipar–Norve{ka Pregled NHL NHL: Boston – Finiks Moto GP Malezija – Kvalifikacije 125 cc ATP Peking i Tokio 1/2 finala

17.30 18.00 20.30 23.30

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun

06.55 07.55 08.20 10.00 14.10 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.05 23.05 23.45 00.45 01.45

Znawe na poklon Vodi~ za roditeqe Film: Veritas, princ istine Indija Popodne Bu|elar Vesti B92 Film: Stjuardese u akciji Vesti B92 Na{a mala klinika Ta divna hrana Film: Mar{ na Drinu Vesti B92 Film: Mrak film 3 Top gir Ukqu~ewe u B92 Info

SERIJA

Beverli Hils, 90210 Evo kona~no novih epizoda sa ~uvenim klincima sa Beverli Hilsa koji su sada zavr{na godina sredwe {kole. Sada su tu brige oko fakulteta, lepi i mawe lepi trenuci zaqubqivawa, raskidi, pomirewa, prole}ni raspust...

Uloge: [ina Grajms, Tristan Vajlds, Ana Lin Mekord, Rajan Egold, Yesika Stroup (Hepi, 15.00)

ODBOJKA: SP, POLUFINALE 1 (RTS 1, 16.55)

RTV u Ni`wem Novgorodu

06.16 Brazde 07.15 TV lica: Vojislav Voki Kosti}... kao sav normalan svet 08.04 Misterije Rima 08.32 Pepe prase 08.53 Male pri~e 08.59 Ben ten 09.21 Bleja 09.40 Verski mozaik Srbije 10.26 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Vreme odluke 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Leti, leti pesmo moja mila 14.31 Susedi 15.00 Arsen Dedi} ponovo u Beogradu 16.00 Samo u...

16.50 Iza naslova 17.01 Igrale se delije na sred zemqe Srbije: KUD Srbija 18.00 Moneyfest: [ta sve novac mo`e da u~ini za vas 18.30 Vrele gume 19.01 Magazin Lige {ampiona 19.25 Total tenis 20.04 Veli~anstvene drevne gra|evina 20.55 Odbojka SP polufinale 2: Italija–Brazil, prenos 22.30 Svet sporta 22.55 Svet ribolova 23.21 Birvest 00.18 Vrele gume 00.46 Odbojka: SP, polufinale: Srbija–Kuba 02.15 Odbojka: SP, polufinale: Italija–Brazil

DNEVNIK

c m y

30

04.00 04.30 06.30 07.00 08.15 09.15 10.15 12.15 14.15 18.00 18.15 18.40 19.05 20.00 21.35 01.00 02.00

Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Kum, film Vesti Tajfun, film Vi i Mira Adawa Polak Vesti TV lica: Neboj{a Glogovac... kao sav normalan Susedi Leti, leti pesmo moja mila Gastronomad Verski kalendar

e-TV Do|i na ve~eru-Omnibus Formula 1 - emisija Formula 1 - trening Doma}in Kviz: @elite li da postanete milioner Film: Sivi kamion crvene boje Film: Somersbi Hiqadu i jedna no} Vesti Eksploziv Ekskluiv Hiqadu i jedna no} Gumu{ Film: Krv vitezova templara Top spid Film: Somersbi

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.10 15.35 15.50 16.30 17.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Crtane serije Film: Svi psi idu u raj 2 Vesti Simpsonovi ^ak Vesti u 14 Wu{kala Zdravqe i Vi Beli svet Slike `ivota Pop vremeplov Gledajte sad ovo Vesti u 18 Terminator Simpsonovi Milica, omnibus Film: Bekstvo iz Los An|elesa Kalifornikacija Zavr{nica ^ak Dok. program

Pem Grir

Bekstvo iz Los An|elesa LA je pogo|en veoma jakim zemqotresom koga su se svi pribojavali i veliki grad pretvoren je u ostrvo. Zbog toga {to izuzetno pravi~ni do`ivotni predsednik `eli tako, svi „~udaci“ koji su prethodno u najve}em broju bili u Wujorku, ali i u mawim grupama u ostalim delovima Amerike, preba~eni su u karantin na ostrvo Los An|eles.

Uloge: Kurt Rasel, Klif Robertson, Stiv Bu{emi, Piter Fonda, Pem Grir Re`ija: Yon Karpenter (Avala, 21.00)

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

Nata{a Gregson-Vagner

Yumbus u gimnaziji Ri~ard Klark profesor elitne {kole napu{ta svoj posao u potrazi za te`im zadatkom, ne sawaju}i koliko taj zadatak i wegov poziv mogu biti te{ki. Zapo{qava se u {koli u siroma{noj ~etvrti, sa lo{im i razuzdanim |acima.

Uloge: Yon Lovic, Tija Karere, Luiza Fle~er, Nata{a Gregson-Vagner Re`ija: Hart Boner (Pink, 01.00) 06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.15 01.00 03.15 05.15

06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.00 17.55 18.25 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00

Jutarwi program Nodi u zemqi igra~aka Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Oliver Tvist, film Vinks Kilari Shajeder Rajder Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U stvarnom `ivotu Iz Iks u Iks Beverli Hils Tele{op Uspon velikih sila Plej...

Telemaster Ne mo`e da {kodi....

VIP taksi Beverli Hils Film: Bonano 2 Iznajmi zvezdu Iz Iks u Iks Riko{et Vikend film Dokumentarac Plej...

Beverli Hils

U sosu - specijal Dobro jutro Farma Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Javna tajna Farma Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Farma - izbor duelista Zvezde granda Farma Film: Yumbus u gimnaziji Film: Kqu~ Film: Yumbus u gimnaziji

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota9.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

31

FUSNOTE UZ JU-ROK PESME ZA SVA VREMENA

Pi{e: Kornelije–Bata Kova~

Mira Sorvino

Posledwi templar Prilikom otvarawa izlo`be vatikanskih predmeta, grupa preru{enih kao vitezovi templari izvode smelu pqa~ku. Opsednuti su mehani~kim aparatom za dekodirawe koji ih mo`da mo`e dovesti do blaga templara...

Uloge: Mira Sorvino, Viktor Garber, Skot Foli, Entoni Lemke, Kenet Vel{ Re`ija: Paolo Barzman (Nova TV, 20.05) 08.30 08.55 09.10 09.35 09.50 10.15 10.30 11.00 11.55 12.45 13.40 15.35 17.00 17.10 17.45 19.15 20.05 23.10 01.05 02.35 04.05

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Dora istra`uje Timi Tajm Vinks ^agington Ben 10 Kinder surprajz memori kviz Televizijska posla Frikovi Smolvil Zbogom, biv{i Blizanci, film Od klinke do komada, film Vesti Nove TV Od klinke do komada, film - nastavak Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nove TV Posledwa legija, film Nomad, film Grad kriminala, film Ezo TV, tarot {ou Godi{wica mature, film

Raj na zemqi Qubavni problemi Ma~ Mark Forster – dozvola za snimawe 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Pri~a o hobitu Ku}a iz edvardijanskog doba Genije fotografije Van Gog – kompletna pri~a Raj na zemqi Qubavni problemi Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod Hitlerov ~ovek za sve Kada su Mavari vladali Evropom Egipat Ku}a iz edvardijanskog doba No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston Svet novca: Koka kola pred nestajawem?

Raj na zemqi Qubavni problemi Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Poltergej A sad adio Crna ma~ka beli ma~or Balti~ka oluja Gojine utvare Gospodin Prose~ni Vru}a nacija Nole {ou Sastanak na slepo

06.00 Zaposlena devojka 07.50 Kajzer ^ifs u`ivo na Eland roudu 09.15 Astro Boj 10.50 Prole}ni raspust 12.10 Sivi vrtovi 13.50 Besramnici 15.15 Osi i Ted 16.45 Iks Men po~eci: Volverin 18.30 Astro Boj 20.05 U2 360 u`ivo iz Rouz Boula 21.05 Milioner s ulice 23.05 Ubrzawe 2: Visoki napon 00.40 Pacifik

07.40 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Crvena reka, film 10.13 Ku}ni qubimci 10.45 Normalan `ivot 11.25 Opera boks 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Veterani mira 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.36 Kulturna ba{tina 14.55 Eko zona 15.25 @ivot, dok. serija 16.15 Evromagazin 17.05 Reporteri 18.10 U istom loncu 18.45 Potro{a~ki kod 19.30 Dnevnik 20.13 Duga mra~na no}, film 21.55 Momci s Medisona 23.10 Slagalica strave 4, film 00.45 Filmski maraton: Gor{tak: Izvor, film 02.10 Filmski maraton: Dobri pastir, film

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 03.00 04.00

06.40 07.10 07.35 08.05 08.35 09.20 10.15 11.20 13.20 15.15 17.20 18.30 19.05 19.45 20.00 22.15 23.55 01.50 02.50

Divqi `ivot Tele{oping Ista kra|a Meri Higins Klark: Vide}u te Dijagnoza ubistvo Porodica policajaca Ku}a Bez traga Zakon i red Divqi `ivot Meri Higins Klark: Vide}u te

Juhu i prijateqi Bakugan Crvene kapice Sinovi i k}eri Bibin svet Malkolm u sredini Slu~ajni turista, putopisni {ou @ivot s klincima, film Fle~, film Ekipa iz snova, film Zvezde ekstra: Holivudske biv{e supruge Vesti Bibin svet @uta minuta, zabavni {ou Telohraniteq, film Pravi trenutak, film Obrok na to~kovima, film Astro {ou Fle~, film

Pravi trenutak Atena Karkanis

Slagalica strave 4 Na autopsiji nad Yonom Kramerom, zloglasnim Yig{ouom patolozi u wegovom `elucu pronalaze audio-kasetu i pozivaju detektiva Hofmana, koji shvata da je Yig{ou pripremio zavr{nu, posmrtnu „igru“...

Uloge: Kostas Mandilor, Lirik Bent, Skot Paterson, Betsi Rasel, Tobin Bel, Atena Karkanis, Doni Valberg Re`ija: Daren Lin Busman (HRT 1, 23.10)

06.55 Suzuka: Kvalifikacioni trening F1 za Veliku nagradu Japana, prenos 08.10 Brum 08.20 Zauvek prijateqi 08.25 Cele note 08.53 Vreme je za Diznija: Moji prijateqi Tigar i Pu 09.45 Pustolovine Sare Yejn 10.10 Ni da ni ne 11.10 Idemo baki, film 12.35 Briqantin 13.20 Mister Rokenrol: Pri~a Alana Frida, film 14.45 Konkord... Aerodrom ’79, film 16.35 KS automagazin 17.10 Snimak koncerta 18.30 Veliki manevri u tesnim ulicama, snimak pozori{ne predstave 19.25 Muzi~ki specijal 20.00 Junaci Domovinskog rata, dok. film 20.30 Fudbal, kvalifikacije za EP: Izrael-Hrvatska, emisija 21.00 Fudbal, kvalifikacije za EP: Izrael-Hrvatska, prenos 22.50 Fudbal, kvalifikacije za EP - emisija 23.35 Sinovi anarhije

07.00 10.40 13.00 14.50 17.00 19.00 21.20 23.10 01.00 02.50

08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Raketa Iks-Em But Hil Kraqevsko ven~awe Ameri~ke lutalice Vri{tavci @amor srca Kamionyije ponovo voze Ludilo Ku}a Bekstvo iz Sobibora

Mala prodavnica u`asa Pe~ Adams Qudi od ~asti Pobuna u koko{iwcu Svako na svoj plac Kako sam upoznao Saru Autoput Izme|u `ivota i smrti Slatke lutkice Heteroseksualac 3 – gre{ne no}i

Yin Votson je ra~unovo|a koji sa svojom {estogodi{wom }erkom Lin putuje ku}i. Votson se ne razlikuje po izgledu od prose~nog gra|anina i ba{ zbog toga na stanici mu prilaze dve naizgled pristojne osobe...

Uloge: Yoni Dep, Kortni ^ejs, Kristofer Volken, Roma Mafia, ^arls S. Duton Re`ija: Yon Badam (RTL, 22.15)

Yoni Dep

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Vrhunsko graditeqstvo Stvarawe budu}nosti Megagraditeqi To mogu i ja Limarska radionica Peta brzina Auta po meri Kako se to pravi Kako to ide Mo}ni brodovi Vrhunsko graditeqstvo Megagraditeqi Peta brzina Auta po meri To mogu i ja Ameri~ke drvose~e Opasan lov Iza re{etaka u tu|oj zemqi 01.40 Put tornada

08.30 09.00 12.55 13.00 14.00 14.45 16.00 16.45 18.00 20.30 23.00 23.30 00.15 01.00

Svi sportovi Tenis Olimpijske igre Fudbal Fudbal Automobilizam Fudbal Tenis Fudbal Borila~ki sport Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal

Generacija sposobna da pre`ivi i rat i mir tome da komponovawe u molskoj skali s u~estvuje na takmi~ewu. A u~ilo se od onih koji mnogo snizilica zna odvesti autora u nesu odnosili nagrade: Alfons Vu~er – dobro sloka nepredvidqiva i neo~ekivana har`eno, Du{an Jak{i} – veselo {lagerski, Zdenko monska re{ewa i progresije nisam razmi{qao Ruwi} – urbano dalmatinski, Stipica Kalo|era kad sam udario prve akorde pesme posve}ene mo– za dru{tvo na moru, \elo Jusi} – uvek s pe~ajoj generaciji. Onima ro|enim izme|u 1940. i tom Dubrovnika, Alfi Kabiqo – zagreba~ki 1945. Onima pored kojih su pro{le gotovo sve neBert Bakarak, Ivica Kraja~ – savremeno. prijateqske ofanzive fa{isti~kih okupatora Jedne godine, dok sam jo{ `iveo u Sarajevu, bobiv{e Kraqevine Jugoslavije. Onima koji nisu sansku RTV predstavqale su dve moje pesme, a namogli da biraju koju bi pasiranu hranu voleli za redne ~ak tri. Kao po pravilu, {to sam imao viru~ak ili ve~eru. Onima koji su u~ili da hodaju {e pesama na programu “Opatije”, tim su {anse bez dupka i ugodnih mekanih cipelica marke “ciza osvajawe neke nagrade postajale mawe. Ba{ ciban”. Onima kupanim u lavoru s podgrejanom kad sam se odrekao iskustva ste~enog i pokupqevodom i le~enim bapskim lekovima. Onima kojima je visoka temperatura skidana oblozima od kukuruznih mekiwa. Generaciji koja je u`ivala u par~etu hleba s ma{}u i paprikom. Ili Unrinim paketima s “trumanovim jajima”, mlekom u prahu i naranxastim ~edar sirom. Koja je prvi put probala bqutavi ukus banane s deset godina i zabezeknuto blenula u pokretne slike s televizora novembra 1958.

A {to wima? Pa zato {to su `ivi, guraju daqe, a kao pokusni kuni}i samoupravqawa iza{li su iz svega iskusni, pametni i ve{ti. Zato {to su umeli da ~itaju izme|u redova i nisu uletali kao muve bez glave u politi~ke navlake, mafija{ke kombinacije ili du{ebri`ni~ko rodoqubqe. Trebalo je imati... da se sve to pre`ivi, generacijo!

Pesma je i danas upu}ena mojim drugarima, dodu{e, ta se generacija ve} pomalo i osula, ali ipak... A ta pesma, nastala ’73. na ’74. je bila i kruna na{eg rada. ”Korni grupa” je dugogodi{wu borbu za vanserijski kvalitet krunisala odlaskom na “Evroviziju”, u Brajton.

Prethodne godine su Betoven, “Marija- Put u Englesku vodi preko Opatije na moje mladosti” i “Korni grupa” zavr{ili na nog od hit-mejkera i modela wihovih pesama, pa tre}em mestu Opatijskog festivala, a Zdravko po~eo da gradim stil po svom muzi~kom ukusu, nam se iz prikrajka sme{kao pobediv{i s “Gori JRT je odlu~io da pesma pobednik predstavqa zevatra”. Dokazao je da moja teorija o wegovom umemqu na “Evroviziji”. Ta novina u propozicijama }u soliste iza koga mo`e da svira bilo koji bend je uvedena jo{ godinu dana ranije, ali su nas na bila stoprocentno ta~na. wu podsetili Zdravko i Kemica je bio razdragan, Kemal: Moji ispisnici iz ’42. su, Hrvoje, Sr|an i Buco raz– Pa zar ne pamtite da kao pokusni kuni}i samoupravqawa, o~arani, Krunoslav Slasmo mi pro{le godine umeli da ~itaju izme|u redova binac dostojanstven, kao i odavde oti{li u LuksemLeo Martin i Slovenka i nisu kao muve bez glave uletali burg?

Elda Viler. Kako god bi– Pazi, stvarno! – irou politi~ke navlake, mafija{ke lo, “Etida” je ipak utrla ni~no }e Furda, i dodade: – kombinacije ili du{ebri`ni~ko put “Mojoj generaciji”. Da Mo`da }ete i}i i ove gorodoqubqe li zbog tamnih odela dine. U Englesku.

“Kornijevaca”, “hemond” Negde iz dubine dvoraorguqa za kojima sam zanesen pratio Zlatka ili ne, s postoqa na kojem je instalirana televizijzamaskiranog Ludviga, koji se {uwao izme|u reska kamera sa stalkom, ~ovek u kariranim pantadova slu{alaca u Kristalnoj dvorani, upozoralonama i somotskom sakou vi~e da bi ga svi na vaju}i ih na to da se u toj muzici dugokosih momasceni ~uli, a i oni koji se {vercuju kao slu{aoka doga|a i ne{to {to nije samo zabava. ci u sali: ^esto sam boravio u Opatiji, ali ne kao pri– Idemo, proba. Krecemo za deset minuta, mostalica visokog turizma, ve} kao klavirista Relim lepa! vijskog orkestra RTV Sarajevo ili autor pesama Tek sam ga tada prepoznao. Na prste su se mokoje su se takmi~ile na festivalu, klavijaturigli prebrojati TV prenosi “Opatije” koje nije sta “Indeksa”, a potom i “Korni grupe”. Obi~no re`irao Anton Marti, ~ovek skriven iza tamnih smo koristili voz do Rijeke. Zaslugom cara Franao~ara. Istranin, koji jo{ nije potpuno savlawe Josifa I 1869. izgra|ena je pruga koja je povedao hrvatski (ili srpski) jezik. Kako se pre ~ezivala Segedin, a kasnije i Budimpe{tu, s Fjumetiri godine nervirao u reporta`nim kolima dok om. Ja sam koristio dodatne linije od Sarajeva su ovacije publike trajale i trajale, a pre toga ili Beograda do Kvarnerskog zaliva, a onda losamo izvo|ewe na{e pesme “Jedna `ena” ~ak 18 kalni autobus i ubrzo bismo se na{li u nekada minuta. Bio je ugro`en program TV Zagreb iz elitnom austrijskom letovali{tu ispod U~ke.

Studentskog centra i zbog publike nije mogao da Biti uspe{an na “Opatiji” zna~ilo je iz godiga nastavi. Marti se gotovo odlu~io da prekine ne u godinu utvr|ivati i potvr|ivati ne samo prenos, ali se nije usudio. svoj renome ve} i kvalitet radova s kojima se – Idemo, radi. Nema prica!

O

Kwigu Kornelija–Bate Kova~a „Fusnota”, u izdawu beogradske „Lagune”, mo`ete za 690 dinara kupiti u Klubu ~italaca kwi`are „Delfi” (Kraqa Aleksandra 3, Novi Sad, 021/420–108).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota9.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

9. oktobar 2010.

Naporan dan za vas, pa budite obazrivi i vi{e mislite na sebe, svoje mogu}nosti i resurse, nego na poslove i obaveze. Stvari u vezi s tu|im novcem, dugovawima ili kreditom vas optere}uju. Vodite svoje bitke, uprkos svemu i svima. Mogli biste se i odmarati za vikend.

Ba{ volite ove dane vikenda, ali ba{ morate da radite. Ukoliko ste u qubavi i suvi{e ostra{}eni, a lako postajete qubomorni i posesivni, uz partnerovo preterivawe, eto vama emotivne `urke! Suo~avawe okrenite na provod i zabavu, i to u restoranu, uz ru~ak.

BLIZANCI Va{ nesta{ni Merkur se smirio i 21.5- 21.6. uozbiqio, ali ne zbog dolaska hladnijeg jeseweg vremena, ve} zbog Saturna. Tako ste i vi postali zreliji, uz jednu odgovornu osobu ili posao koji poprima zna~ajnije dimenzije. Qubav je bez vatrometa i igara. Odgovornost i poverewe.

RAK 22.6-22.7.

Mesec danas plovi kroz vodeni znak [korpije, {to ba{ i nije sre}na vest.

Intuicija vam je izra`ena, a emocije ledene ili ostra{}ene, sasvim u krajnostima. Qubavne strasti mogu vas opredeliti u daqem toku, pozitivno ili negativno. Zato budite pa`qivi i pozitivni.

LAV 23.7-22.8.

Ovog vikenda odustanite od preteranih ambicija i obaveza. Nije vreme za delawe ve} za sakupqawe energije i svojih podanika oko sebe. Carstvo mora da zablista punim sjajem jednog dana, ali utemeqeno na ~vrstim osnovama. Budite strpqivi i bez suvi{nih drama.

DEVICA 23.8- 22.9.

Danas budite pa`qivi u komunikaciji i pazite {ta kome govorite. Mogli biste se zaleteti pa preterati, a posle za`aliti. Tako|e, budite obazrivi i prisutni u saobra}aju, smawite brzinu i pravilno odmerite rastojawa. Radni vikend je pred vama, pa samo polako.

VAGA 23.9- 23.10.

Preuzeli ste potpunu odgovornost na sebe, i za sebe i za druge, tako da je partner rastere}en u izvesnom smislu.

Pokazujete svoje dobre osobine i svojim primerom vaspitno delujete na druge, na decu pre svega. ]utawe je zlato, tim pre {to tako boqe vidite.

[KORPION 24.10- 23.11.

U punoj ste formi, `eqni akcije, iniciraju}i partnera, koji ve} polako gubi energiju, voqu i `equ. Naravno da to ne}ete prihvatiti, ve} }ete i daqe insistirati na svojim ciqevima. Uzalud, samo idite svojim putem, pustite druge da predahnu i odahnu, bar vikendom.

STRELAC Putovawe negde, bilo gde, bez obzira 24.11- 21.12. na vremenske prilike i takozvana upozorewa iz belog sveta, jer }e vam u potpunosti prijati. Neka vas bude uz Ajfelovu kulu i berlinsku kapiju! Astrolo{ki, nije vreme za vatromet, jo{ uvek.

Slobodno hodite kuda vas du{a vodi!

JARAC 22.12-20.1.

Ozbiqni ste i uporni, {to ima i svojih lo{ih strana ako preterate u krutim idejama i ograni~ewama. Budite fleksibilniji, da bi sve teklo lak{e i lep{e, ako mo`e. U karijeri su vam zagarantovani uspeh i napredak, kroz vreme, trud i rad. Ali zabavqajte se vi{e.

Okrenuti ste poslu i dru`ewu u isti VODOLIJA 21.1-19.2. mah, {to je veoma zahtevno. Ne mo`ete sve ispo{tovati ni videti, pa se pomirite sa selekcijom prioriteta. Zaboravili ste {ta to be{e qubav? Slu{ajte Oliverovu muziku s dragom osobom, uz sve}e i pi}ence. I to je to!

RIBE 20.2-20.3.

Dok dlanom o dlan, dan pro|e br`e no {to bi trebalo. Istina, dani se skra}uju, ali ne bi morali ba{ tako rapidno.

Prihvatite prolaznost i nepostojanost, `ive}i u sada{wem trenutku, koji prolazi, koji je ve} pro{ao, a novi do{ao! Qubavna previrawa su revitaliziraju}a.

TRI^-TRA^

Prvo udarci pa tu`be V REMENSKA

PROGNOZA

SVE`E

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

14

Sombor

15

Kikinda

14

Vrbas

14

B. Palanka

14

Zrewanin

15

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Pan~evo

15

Vr{ac

14

Srbija Beograd

14

Kragujevac

15

K. Mitrovica 14 Ni{

15

Biv{i francuski fudbalski reprezentativac Klod Makelele i Noemi Lenoar, manekenka s kojom ima dete, podigli su optu`nice jedno protiv drugoga posle tu~e. Policija tvrdi da su vezni igra~ Pari Sen @ermena Makelele i wegova biv{a devojka Noemi Lenoar podneli tu`bu jedno protiv drugog po{to su razmenili nekoliko {amara i udaraca u wegovoj ku}i.

U policiji su saop{tili da se sva|a dogodila u sredu uve~e, po{to je tridesetpetogodi{wa Britanka provalila u ku}u biv{eg francuskog reprezentativca, u otmenom pariskom predgra|u. Tamnoputa manekenka, an|eo Viktorija Sikreta, i fudbaler imaju petogodi{weg sina.

Evropa

NOVI SAD: Ujutru hladno, tokom dana prete`no sun~ano i sve`e vreme. Vetar slab severnih pravaca. Pritisak iznad normale. Temperatura od 2 do 14 stepeni.

VOJVODINA: Jutro hladno. U toku dana prete`no sun~ano i sve`e vreme. Delimi~no obla~no bi}e samo na istoku. Vetar slab severnih pravaca. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 1, a maksimalna 15 stepeni.

SRBIJA: Jutro hladno, temperature }e se pri tlu ponegde spustiti malo ispod nule. U toku dana prete`no sun~ano i sve`e vreme. Delimi~no obla~no }e biti samo na istoku zemqe. Vetar ujutru slab, po podne do umeren severnih pravaca. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -1, a maksimalna 16 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ vrlo hladno jutro, tokom dana sve`e sa sun~anim periodima. U ponedeqak i utorak blagi porast dnevnih temperatura. U sredu malo sve`ije, povremena ki{a }e padati u ju`nim i centralnim predelima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se relativno povoqna biometeorolo{ka situacija za ve}inu hroni~nih bolesnika. Meteoropatske reakcije se mogu javiti u bla`em obliku. Preporu~uje se adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim ~asovima.

Madrid

19

Rim

23

London

19

Cirih

20

Berlin

14

Be~

14

Var{ava

12

Kijev

12

Moskva

10

Oslo

11

VIC DANA Ide slon pra{umom i stane mravu na nogu.

- O, izvini, stvarno te nisam video.

A mrav }e na to: - Ma, ni{ta, to se i meni moglo dogoditi.

SUDOKU

St. Peterburg 12 Atina

18

Pariz

23

Minhen

14

Budimpe{ta

15

Stokholm

12

1

2 2

3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

4

6

8

2

9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

241 (-9)

Slankamen

344 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

320 (-8)

Zemun

388 (-2)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

392 (-6)

Smederevo

520 (4)

Ba~. Palanka 288 (-10) Novi Sad

299 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

224 (-5)

S. Mitrovica

362 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

266 (-4)

Beograd

342 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

342 (-10)

NERA

Hetin

142 (-2)

7 6 3 5 2 9 4 1 8

1

-34 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

40 (4)

2

2

3

5 2 8 1 7 4 9 6 3

5

1

1 9 4 8 6 3 2 7 5 4 8 1 6 3 7 5 9 2

3

8

4

6

4

5

9 3 6 2 8 5 1 4 7 2 7 5 9 4 1 8 3 6

7

8 4 2 7 1 6 3 5 9

4

8 5

7 3

3

3 5 7 4 9 2 6 8 1

4

6 1 9 3 5 8 7 2 4 Re{ewe iz pro{log broja