Dnevnik 9.oktobar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 9. OKTOBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23222 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

I NO VO SAD SKA JE VRE JI ZA 1941. KAO PO LA ZNU GO DI NU ZA RE STI TU CI JU

Sporna je „samo” politi~ka voqa

Je vre ji ma je u Sr bi ji od 1941. do 1945. gotovo sve od uz eto... Me |u tim, po no vom Za ko nu o vra }a wu imo vi ne i obe {te }e wu, na sled ni ci ne }e mo }i da ra ~u na ju na re sti tu ci ju. I ne sa mo to, ve} se ~ak mo `e do go di ti da ona bu de „na dok na |e na” oni ma ~i ji su se de do vi, kao za slu `ni sa rad ni ci oku pa to ra, te iste imo vi ne do ko pa li. „Mi smo tra `i li da se gra |a ni ma vra ti imo vi na od u ze ta od 1941, bu du }i da su mno gi Je vre ji bi li de por to va ni ve} ta da. Ne }e mo da pra vi mo

pro ble me, ve} `e li mo da nam se vra ti od u ze to”, ka `e pred sed nik Je vrej ske op {ti ne No vi Sad Go ran Le vi.

Ina ~e, pri ~a o ne za do voq stvu po je di nim re {e wi ma srp skog za ko na o re sti tu ci ji, a po go to vo od red bom pre ma ko joj su li ca ko ja su pri pa da la oku pa ci o nim sna ga ma i wi ho vi po tom ci is kqu ~e na iz pro ce sa kom pen za ci je, iza {la je iz po li ti~ kog okvi ra. Bri ta nac ma |ar skog po re kla, grof Mi klo{ ^e sne ki, na ja vio je da }e Sr bi ju tu `i ti Evrop skom su du

KO NA^ NO PO ^E LO RAS PLI TA WE KLUP KA VI SO KE KO RUP CI JE

NASLOVI Bo{ko Jak{i} Kosovsko zakopavawe u pat poziciju

Bla`a Staji} Seqak je rob zemqe

INTERVJU NEDEQE

Branislav Babi}-Kebra

str. 7

Rada Trajkovi} Predizborni va{ar

LAJO[ BALA

Azem Vlasi

^anak pri~a gluposti

Balvanska obmana

str. 4

Bora Oti} @eqko Markovi}

Tajne „`enske” svetlosti {idskog pejza`a

VESNA PUSI]

Opasna kampawa

str. 2

Teofil Pan~i} Vladimir Gligorov Kiselo gro`|e

Veoma hladno

Najvi{a temperatura 13°S

UV zra~ewe 1

[to je gla va vi {a, to je {te ta ve }a Pot ku pqi va we, pod mi }i va we, kri vo tvo re we, po kva re nost… sve su to jo{ pre vi {e od 2.500 go di na u drev noj Rim skoj re pu bli ci pod ra zu me va li u zna ~e wu re ~i cor rup tio – ko rup ci ja. U ak ci ja ma ko je su pro te klih me se ci pred u ze li nad le `ni is tra `ni or ga ni, u vi {e ot kri ve nih raz li ~i tih slu ~a je va, pro ce su i ra no je ne ko li ko de se ti na oso ba uglav nom u ve zi s ko rup tiv nim zlo u po tre ba ma u pri vred nom po slo va wu i fi nan sij skim in sti tu ci ja ma. Po vo dom ra sve tqa va wa „afe re Ko lu ba ra”, mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi}, ko or di na tor dr `av nih or ga na u bor bi pro tiv ko rup ci je, po -

ru ~i la je da se u toj bor bi ne }e sta ti, te da „Sr bi ju vi {e ni ko ne }e vi de ti kao ze mqu u ko joj je ko rup ci ja pri hva tqi va a oni ko ji pqa~ ka ju gra |a ne – za {ti }e ni“.

– Kad je re~ ko rup tiv nim de lik ti ma, va `no je pra vi ti raz li ku iz me |u ta ko zva nih ba ga tel nih la kih, sit nih, za tim onih sred we te {kih, te gru pe te {kih de la tzv. vi so ke ko rup ci je i u od no su na ko je tre ba naj o {tri je po stu pa ti.

Ogrom na je raz li ka iz me |u te tri gru pe de la u smi slu mo gu }e opa sno sti po funk ci o ni sa we po li ti~ ko-prav nog si ste ma – ka `e za „Dnev nik“ kri vi ~ar prof. dr Ne deq ko Jo van ~e vi}.

str. 6

EUTA NA ZI JA I U SRBIJI SU PROT STA VQA MI [QE WA

Apcigovawe

Zora novog feudalizma

za qud ska pra va jer ne mo `e da pod ne se zah tev za re sti tu ci ju. Na i me, ^e sne ki jev de da, grof Mi haq ^e sne ki, bo ga ti in du stri ja lac i ze mqo po sed nik, bio je re gru to van u ma |ar sku voj sku, ali ni ka da ni je u~e stvo vao ni u jed noj bor bi ni ti je is pa lio ije dan me tak. Po oce ni gro fo vih advo ka ta, „srp ski za kon o re sti tu ci ji za sno van je na kon cep tu ko lek tiv ne kri vi ce ko ji je pot pu no u su prot no sti sa evrop skim stan dar di ma i kr {i fun da men tal na qud ska pra va”. str. 4

SINEMA KOMUNISTO

Titov vrli, vrli svet

str. 14

Po sled wi tre nu tak u zna ku sa mi lo sti

str. 11

2

dnevnik

nedeqa9.oktobar2011.

CITATI

„

Gospodine vladika, vremena su se promenila, tako da mantija nije ono {to potvr|uje ispravnost va{ih dela. Da li ste se zapitali kako je svima nama koji smo ~lanovi crkve, a ~iju istoriju tako lako blatite? Da li ste mislili da }e i ovog puta qudi }utati pred va{im nedelima?

”

Mar ko Ka rayi}, komesar za qudska prava LDP povodom ordena SPC vladiki Pahomiju

Pe tro vi}: [an sa za Sr be

URS: Do dat ne pa re za lo ka l

Za me nik pre mi je ra Ko so va i mi ni star za lo kal nu sa mo u pra vu Slo bo dan Pe tro vi} re kao je u ^a gla vi ci da plan Mar ti ja Ah ti sa ri ja ni je ide a lan, ali da pred sta vqa {an su za srp sku za jed ni cu na Ko so vu. On je agen ci ji Be ta re kao da ne po sto ji ni ka kav plan „Ah ti sa ri plus” ne go da su to ne ki od pred lo ga po je di na ca u ko ji ma oni iz no se svo ja vi |e wa za mo gu }e re {a va we pro ble ma na se ve ru Ko so va. Ah ti sa ri jev plan je, ka ko je oce nio Pe tro vi}, {an sa i za dr `a vu Sr bi ju jer se ra di o „dvo smer noj sa rad wi”, od no sno o po mo }i srp skoj za jed ni ci i o ja ~a wu po ve re wa kod me |u na rod ne za jed ni ce na pu tu ka Evro pi. On je re kao da se pro ble mi na se ve ru Ko so va mo gu re {a va ti kroz je dan ozbi qan raz voj ni pro je kat ko ji bi eko nom ski oja ~ao ne sa mo se ver Ko so va ne go ~i tav re gion.

Vla da Sr bi je usvo ji la je amand man Uje di we nih re gi o na Sr bi je na re ba lans ovo go di {weg bu xe ta ko ji }e omo gu }i ti da se ja sno vi di ko li ko }e ko ji grad i op {ti na do bi ti nov ca u po sled wem kvar ta lu go di ne po osno vu ne na men skih tran sfe ra i tran sfe ra so li dar no sti, sa op {tio je URS. Ova stranka je na vela da se na taj na ~in ot kla wa ne iz ve snost i omo gu }a va pred vi di vost u pla ni ra wu lo kal nih fi nan si ja. Gra do vi i op {ti ne }e za po sled wa tri me se ca ove go di ne iz bu xe ta do bi ti ukup no 4,6 mi li jar di di na ra ne na men skih tran sfe ra i oko 810 mi li o na di na ra tran sfe ra so li dar no sti, a uz dvo stru ko ve }e pri ho de od po re za na za ra de, bu xe ti gra do va i op {ti na bi }e ukup no uve }a ni za oko osam mi li jar di di na ra. Po tran sfe ru so li dar no sti si ro ma {ne op {ti ne }e uve }a ti bu xe te u pro se ku za 60 od sto.

PO GLED IZ GRA ^A NI CE: RA DA TRAJ KO VI] ZA „DNEV NIK”

Pred iz bor ni va {ar S

r bi na Ko sme tu po no vo su pred met pred iz bor nog pot ku su ri va wa po li ti ~a ra u Sr bi ji, tvr di za „Dnev nik” Ra da Traj ko vi}, di rek tor ka Do ma zdra vqa u Gra ~a ni ci i je dan od po li ti~ kih li de ra ko sov skih Sr ba ko ji `i ve ju `no od re ke Ibar.

– I li de ri stra na ka, ali i svi oni ko ji ma je „bri ga” o KiM „u opi su po sla” – svi `e le da pre ko Ko so va ostva re po li ti~ ke i li~ ne am bi ci je. A to za po sle di cu ima da ko sov skim Sr bi ma ne vo qe ne stva ra sa mo ne pra ved na re al nost ko ja tra je ve} 12 go di na, ne go i to ne pro mi {qe no stra na~ ko pot ku su ri va we za po zi ci o ni ra we na po li ti~ koj sce ni Sr bi je. Sve se ra di is kqu ~i vo za rad par ti ku lar nih in te re sa, bez kon sen zu sa i ika kve od go vor no sti pre ma qu di ma ko ji ov de `i ve – ka `e nam Ra da Traj ko vi}.

Po we nim re ~i ma, za to su de lom kri vi i sa mi ko smet ski Sr bi. Jer, ka ko ob ja {wa va, ume sto da se me |u so bom do go vo re i is po ru ~e ra ~un i Be o gra du i me |u na rod noj za jed ni ci, svi ma ko ji su od go vor ni za wi ho vu te {ku sud bi nu, oni su ili ~vr sto za ro bqe ni u stra na~ kom za bra nu, ili „tra `e no vog oca-za {tit ni ka”, pa lu ta ju od Ba wa lu ke i Do di ka do Mo skve i Pu ti na.

– Na `a lost, iz bo ri se bli `e i sve }e mo vi {e bi ti na agen di po li ti~ kih par ti ja, ~i ji }e na stu pi, za rad do dvo ra va wa bi ra ~i ma, bi ti pot pu no ne re al ni, pu ni ili ka ta stro fi~ nih sli ka ili la `nih na da. I to ga se u`a sno bo jim.

Go vo re }i o ide ji po de le Ko so va, ko ja se sve vi {e po ten ci ra i u sa mom Be o gra du, sa go vor ni ca „Dnev ni ka” upo zo ra va da

bi ta kav ko rak pro iz veo re gi o nal nu de sta bi li za ci ju, ko ja bi od go va ra la i ne kim zlo na mer ni ci ma u me |u na rod noj za jed ni ci. Jer, do da je, mo gli bi na tom ta la su da ak ti vi ra ju i jug Sr bi je, San xak, de lo ve Voj vo di ne ve }in ski na se qe ne ma |ar skom po pu la ci jom... A re zul tat bi bi la da qa dez in te gra ci ja Sr bi je.

– To svo |e we svih ko sov skih pro ble ma na pi ta we se ve ra je to li ko neo d go vor no i ne pro mi {qe no da pro sto ne mam re ~i. Pot pu na glu post! Na `a lost, ra di se o jo{ jed noj po tvr di da u Be o gra du ne ma je din stve ne stra te gi je. Isto vre me no, na Ko so vu se pro du bqu je an ta go ni zam i Sr bi gu ra ju u jo{ je dan su kob sa Al ban ci ma. Jer, ni jed na po de la ne mo `e bez no vih su ko ba, mo `da pla ni ra nog ni skog in ten zi te ta, ali oni ka da jed nom po~ nu, ni ka da se ne zna na {ta mo gu iza }i.

U tom kon tek stu Ra da Traj ko vi} je ne dvo smi sle na i u oce ni da se mo ra pot pu no raz ja sni ti in ci dent na Ja ri wu, ka ko se

VESTI MUP: Ni su na |e ne Pi ka so ve sli ke Dve ukra de ne sli ke Pa bla Pi ka sa vred ne vi {e mi li o na do la ra za ko je {vaj car ski me di ji tvr de da su u Sr bi ji, ni su na |e ne, re ~e no je agen ci ji Be ta u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. [aj car ska te le vi zi ja pre ne la je u pe tak iz ja vu tu `i oc a kan to na Svic [ar la Fe sle ra da se dva plat na u uqu na la ze na si gur noj lo ka ci ji i da je [vaj car ska pod ne la

zah tev Sr bi ji da sli ke bu du vra }e ne. Fe sler ni je ot krio gde se plat na na la ze, kao ni in for ma ci ju o mo gu }im p o ~ i n i o c i m a , pre neo je ame ri~ ki AP. Dve sli ke slav nog {pan skog sli ka ra „Gla va ko wa” (1962) i „Sta klo i kr ~ag” (1944) ukra de ne su sa iz lo `be u ma lom gra du Fe fi ko nu, u bli zi ni Ci ri ha, u fe bru a ru 2008. go di ne.

Ot kri ve no jo{ 7 kg he ro i na Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je po li ci ja ot kri la no vu ko li ~i nu dro ge – se dam ki lo gra ma he ri o na, u bli zi ni ku }e uhap {e nog nar ko di le ra Hik me ta Haj ro vi }a. Ka ko je Da ~i} ka zao, se dam ki lo gra ma he ro i na je bi lo skri ve no u pla sti~ nom bu re tu uda qe nom oko 100 me ta ra od po ro di~ ne ku }e Har jo vi }a.

Mi ni star je, u dru goj se o skoj ku }i za ko ju se pret po sta vqa da je la bo ra to ri ja uhap {e ne kri mi nal ne nar ko gru pe, po ka zao no vi na ri ma 14 na |e nih „po ga ~i ca” - sme su ko jom se me {a he roin i oko 100 ki lo gra ma pa ra ce ta mo la, sprem nih za tr `i {te. Nar ko di ler Hik met Haj ro vi} iz No vog Pa za ra i jo{ 20 oso ba uhap {e ni su u po li cij skoj ak ci ji i ko joj je za ple we no go to vo 100 ki lo gra ma he ro in ske sme {e.

na rod vi {e ne bi za lu |i vao ma ni pu la tiv nim iz ja va ma sa svih stra na.

– Na {e slu `be bez bed no sti tre ba da tra `e sa sta nak sa Kfo rom i Eulek som, da pre do ~e jed ni dru gi ma po dat ke s ko ji ma ras po la `u i da se ceo ga li ma ti jas ras ple te. To je naj bo qi na ~in da se iza |e iz ove po li ti kant ske at mos fe re ko ja me u`a sa va, a ko ja za po sle di cu ima to da vi {e ni ko ni ko me ne ve ru je. I xa be ti on da po sle da vi ~e{ „vuk”...

Sa go vor ni ca „Dnev ni ka” na kra ju uka zu je da se, kroz kon struk ti van raz go vor sa me |u na rod nom za jed ni com, mo ra ra di ti na sta bi li za ci ji pro sto ra Ko so va i Me to hi je, a pre vas h od n o na sta b i l i z a c i j i srp skog na ro da is pod i iz nad Ibra, uz ujed na ~a va we wi ho vih in sti tu ci o nal nih po zi ci ja. Ali je dan od uslo va za to je i po di za we ni voa od go vor no sti srp skih po li ti ~a ra za iz go vo re nu re~, oba }a we, pret wu...

– Na Ko so vu ma lo tre ba da po sle di ce bu du ogrom ne. A do sa da ni ka da ni od jed nog na {eg po li ti ~a ra ni sam ~u la da, ka da je ne { to za g o v a r ao, ili tvr dio, da je isto vre me no po nu dio i svo ju li~ nu od go vor nost. I to je ono {to je kon ti nu i t et srp s ke po l i t i k e, sa svih stra na i od svih. Re {a va wu iz u zet no te {kog srp skog pi ta wa na ovom pro sto ru mo ra se pri stu pi ti sa mno go vi {e ozbiq no sti. Ume sto to ga, mi smo, na `a lost, tre nut no su o ~e ni sa pra vim va {a rom mi sli, re ~i i ide ja. A to mo `e i da se za vr {i kao pra vi va {ar – da jed nog da na ov de osta ne sa mo pu sta po qa na..! n Mi ro slav Sta ji}

Sa hra wen \or |e Ma ric ki Rod bi na, dru go vi, pro fe so ri i broj ni gra |a ni Sre ma, opro sti li su se od 16-go di {weg \or |a Ma ric kog, u~e ni k a Srem s ko m i t ro v a~ k e gim na zi je, ko ji je, iz za sa da jo{ ne u tvr |e nih raz lo ga, pao sa pe tog spra ta ho te la na eks ur zi ji u Bu dim pe {ti.

Ko m e m o r a c i j i odr ` a n oj u {ko li pri su stvo vao je i mi ni star pro sve te, @ar ko Ob ra do vi} sa sa rad ni ci ma. Na laz ob duk ci je te la de ~a ka ko ju su oba vi li stru~ wa ci Me di c in s kog fa k ul t e t a u Bu dim pe {ti iz na {eg kon zu la ta bi }e pro sle |en u po ne de qak, a kom p le t an iz v e { taj, kao {to je re ~e no, bi }e sa ~i wen u za kon skom ro ku. \or | e Ma r ic k i, uzo r an gim n a z i j a l ac, spor t i s ta i drug, sa hra wen je na se o skom gro bqu u rod nim Mar tin ci ma. Zbog we g o v e tra g i~ n e smr ti u Srem skoj Mi tro vi ci ju ~e je bio dan `a lo sti.

INTERVJU

VE SNA PU SI], PRED SED NI CA HNS-a

Opa sna kam pa wa HDZ: pr kos pro ti vqe wu hr vat skog pred sed ni ka Ive Jo si po vi }a, dr `av nog tu `i o ca Mla de na Ba ji }a, po ru ka ma iz Bri se la i ne go do va wu opo zi ci o ne Ku ku ri ku ko a li ci je, ~i ju oko sni cu ~i ne SDP, HNS i IDS, Vla da Hr vat ske je pre dva da na pu sti la u pro ce du ru Pred log za ko na o ni {tav no sti prav nih aka ta JNA, biv {e SFRJ i Sr bi je. Isto vre me no, na pred iz bor nom sku pu u Osi je ku pred stav nik vla da ju }eg HDZ-a Jo sip \a ki} je otvo re no za go va rao ne tr pe qi vost pre ma Sr bi ma, a ka da se to me do da ju i ne dav ne po ru ke sa me pre mi jer ke Ja dran ka Ko -

U

sve mu i sva ko me, pro iz vod wa ose }a wa ugro `e no sti i stra ha.

U po sled we dve sed mi ce po me nu li su Fra wu Tu| ma na vi {e pu ta ne go ukup no u zad wih 10 go di na.

Isto vre me no, do da je Ve sna Pu si}, Evrop ska uni ja, ko jom se HDZ jo{ do ne dav no hva li la, pot pu no ne sta je iz jav nih na stu pa ~el ni ka ove stran ke.

– Ta kvo po na {a we je ra zu mqi vi je sa sta no vi {ta so ci jal ne psi ho lo gi je, ne go sa sta no vi {ta po li ti ke: vra }a ju se na ono ~i me su u rat no i po strat no vre me do bi ja li iz bo re. Ali si tu a ci ja se u Hr vat skoj bit no pro me ni la. U is pi ti va wi ma jav nog

Jed na ki tret man ma wi na l [ta hr vat ska za jed ni ca u Voj vo di ni re al no mo `e da o~e ku je od no ve vla de ko ju bi pred vo di la Ku ku ri ku ko a li ci ja?

– Ak tiv nu ko mu ni ka ci ju, po kre ta we ni za pre ko gra ni~ nih pro je ka ta za ko je sred stva osi gu ra va ju EU fon do vi, ko ri {}e we i pre no {e we hr vat skih is ku sta va iz EU pre go vo ra, ra ci o nal nu i po ste pe nu iz grad wu od no sa iz me |u Hr vat ske i Sr bi je ko ji }e ukqu ~i va ti jed na ki sta tus i tret man hr vat ske, od no sno srp ske ma wi ne u obe ze mqe. sor, o~i gled no je u kom prav cu ide kam pa wa stran ke ko ju je osno vao Fra wa Tu| man: na ci o nal na ho mo ge ni za ci ja.

– Da nas vi {e ne ma ni ka kve sum we da se HDZ od lu ~io za kam pa wu „Na pred u pro {lost!“ – ka `e za na{ list prof. dr Ve sna Pu si}, pred sed ni ca Hr vat ske na rod ne stran ke i sa bor ska za stup ni ca ko ja vo di Na ci o nal ni od bor za pra }e we pre go vo ra o pri stu pa wu Hr vat ske EU. – Pret wa gu bit ka vla sti, ko ja sva kim da nom po sta je sve re al ni ja, pro iz ve la je kod wih ne ku vr stu psi ho ze. HDZ-ova in stink tiv na re ak ci ja je vra }a we na na ci o na li sti~ ke pa ro le, agre siv nu jav nu re to ri ku pre ma

mne wa HDZ do bi ja 19 po sto gla so va, a u ne ki ma i ma we od to ga.

To su naj ni `i bro je vi ko je su oni ikad ima li u an ke ta ma. Na rav no, ne tre ba ih pot ce ni ti, ali mi slim da su bit no pro ma {i li stra te gi ju, ko ja je o~i to vi {e re zul tat wi ho vog in stink ta ne go ra ci o nal ne ana li ze. Ta kvim na ~i nom gu be ume re ni je bi ra ~e de snog cen tra, a ne do bi ja ju eks trem nu de sni cu, jer je ona pro tiv EU ko ju HDZ svo ja ta – ob ja {wa va sa go vor ni ca „Dnev ni ka”. l U raz go vo ru za na{ list pu bli ci sta To mi slav Ja ki} je upo zo rio da se mo `e o~e ki va ti (zlo)upo tre ba Vu ko va ra u pred iz bor noj kam pa wi.

Mo `e li i ka ko Ku ku ri ku ko a li ci ja iz be }i da bu de uvu ~e na u tu utak mi cu? Pi tam jer je jed na od za mer ki na ra ~un so ci jal de mo krat ske vla de Ivi ce Ra ~a na bi la upra vo ta da se on us te zao od sa rad we sa srp skom za jed ni com ka ko mu to ne bi spo ~i ta va li oni ko ji su ga i ina ~e op tu `i va li da je „ne pa tri o ta”...

– Ovo je sa svim dru go vre me u Hr vat skoj. Mi slim da je ve} o~i to da }e HDZ ko ri sti ti sve, bez ob zi ra na in te re se ze mqe i po li ti~ ki ni vo ko ji je ov de ve} do stig nut. A {to se Ku ku ri ku ko a li ci je ti ~e, mi slim da se i tu vi di da se ona ap so lut no ne da uvu }i u tu vr stu jav nog go vo ra i te ma. Mo `da bi opa snost bi la ve }a da je HDZ ma lo ra fi ni ra ni ji. Ali ova kvim na ~i nom i ni vo om, otvo ri li su pro stor Ku ku ri ku ko a li ci ji da se pred sta vi kao je di na ra zum na i kom pe tent na po li ti~ ka op ci ja u ovoj ze mqi. l Ku ku ri ku ko a li ci ja, ali pre vas hod no SDP, ne ma ba{ do bar od nos sa Sa mo stal nom de mo krat skom srp skom stran kom. Zna ~i li to da ne po sto ji pro stor da naj ja ~a srp ska stran ka u Hr vat skoj bu de deo vla sti, ili i u ovom slu ~a ju mo `e bi ti po tvr |e no pra vi lo da je „qu bav jed no, a in te re si dru go”?

– Pri rod no je da pred stav ni ci na ci o nal nih ma wi na u Sa bo ru bu du u sa ve zni {tvu s vla da ju }om ve }i nom, jer dru ga ~i je ne mo gu ostva ri ti in te re se i zah te ve svo jih bi ra ~a. Bu du }oj vla di je va `no da ima sna `ni man dat i za to je va `no da Ku ku ri ku ko a li ci ja do bi je ve }i nu na iz bo ri ma. No, u par la men tu }e pred stav ni ci na ci o nal nih ma wi na bez da qeg bi ti deo te vla da ju }e ve }i ne, ko li ka god ona bila.

PO GLED IZ PRI [TI NE

Bal van ska ob ma na n Pi{e: Azem Vlasi d ju na 1999. Ko so vo je fak ti~ ki ne za vi sno od Sr bi je. To je isto vre me no ozna ~i lo kraj bol nog i kr va vog pro ce sa ras pa da Ju go sla vi je. Re zo lu ci ja Sa ve ta bez bed no sti UN 1244 us po sta vi la je pri vre me nu upra vu UN nad Ko so vom, dok se ne do |e do ko na~ nog re {e wa. I na kon dve go di ne str pqi vog i pa `qi vog de lo va wa me |u na rod ne za jed ni ce pod okri qem Uje di we nih na ci ja i uz an ga `o va we spe ci jal nog pre stav ni ka Ge ne ral nog se kre ta ra UN, bi {eg pred sed ni ka Fin ske Mar ti ja Ah ti sa ri ja, Ko so vo je 2008. pro gla si lo ne za vi snost.

Ko so vo sa da ima svoj Ustav, pre ci zno di zaj ni ran po Ah ti sa ri je vom pla nu, sa de mo krat skim evrop skim stan dar di ma.

Ko so vo je iz gra di lo kom plet nu ustav no-prav nu in fra struk tu ru i u sve mu funk ci o ni {e kao de mo krat ska evrop ska dr `a va, ali uz po ja ~a no evrop sko pri su stvo za to {to je po treb no vre me da se kao no va dr `a va po tu no sta bi li zu je.

Tim Usta vom su mak si mal no za {ti }e na i pra va et ni~ kih ma wi na, pre sve ga Sr ba.

Na `a lost, ak tu el na vlast Sr bi je na sta vqa s onom po li ti kom pre ma Ko so vu iz Mi lo {e vi }e vih vre me na, ali u iz me we nim okol no sti ma. Sto ga je ta po li ti ka ap surd na pa i tra gi ko mi~ na. Mi lo {e vi} – na si lan, grub, bez vi zi je i mu dro sti, stvar no je mi slio da mo `e na taj na ~in za dr `a ti Ko so vo u Sr bi ji. I za vr {io je u Ha gu. A ovi ko ji su sa da na vla sti u Sr bi ji, ka da je Ko so vo u pi ta wu ni ti zna ju {ta pri ~a ju ni ti {ta ra de.

Ka `u, Ko so vo je ju `na srp ska po kra ji na, da kle u sa sta vu Sr bi je, a ni je, ni ti ka `u ka ko }e to bi ti... Da qe, ku nu se u Re zo lu ci ju 1244, a zna ju da je ona

O

bi la u funk ci ji pre ki da ra ta i stra da wa, te da je li {i la Sr bi ju sva kog vi da efek tiv ne vla sti nad Ko so vom i us po sta vi la pri vre me nu ad mi ni stra ci ju dok se ne do |e do traj nog re {e wa. Tro {e pa re i ener gi ju za hva qu ju }i se dr `a va ma ko je jo{ ni su pri zna le ne za vi snost Ko so va, a sva kim da nom Ko so vo do bi ja no va pri zna wa. Ova vlast u Sr bi ji obra ti la se Me |u na rod nom su du prav de za oce nu o ute me qe no sti pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va u me |u na rod nom pra vu. I do bi la je ja san od go vor da taj akt ni je bio su pro tan me |u na rod nom pra vu, ~ak ni Re zo lu ci ji 1244.

Sa da su iz Be o gra da uz bu ni li je dan broj Sr ba na se ver nom de lu Ko so va da se ba ri ka da ma i dru gim od met ni~ kim me to da ma pro ti ve nor mal noj in te gra ci ji u ustav ni po re dak Ko so va.

Sla ga li su te Sr be da }e taj deo Ko so va pri pa sti Sr bi ji.

Ta ko je i Mi lo {e vi} la gao ko sov ske Sr be pre dva de se tak go di na, pa ih na hu {kao da na mi tin zi ma tra `e da Ko so vo bu de u Sr bi ji. Re zul tat te i ta kve po li ti ke je ste taj da je Ko so vo od gur nuo u ne za vi snost. Sa da ak tu el na vlast isto to pre ko bal va na i ba ri ka da ra di sa Sr bi ma na ma wem de lu ko sov ske te ri to ri je.

Na sli ~an na ~in su iz Be o- gra da ob ma wi va ni i Sr bi iz Kni na pre dva de set go di na, pa se zna ka ko se sve za vr {i lo. U Be o gra du do bro zna ju da ova kvim hu {ka wem i ob ma wi va wem jed nog bro ja Sr ba sa se ve ra Ko so va, Sr bi ja se bi kom pli ku je put ka Evrop skoj uni ji. Ali kom pli ku je i `i vot ovim ko sov skim Sr bi ma. Na sta vi li ova ko, ona }e se opet na }i izo lo va na. Jer, ne za vi -

snost Ko so va pri zna le su 22 ~la ni ce EU, me |u wi ma i one naj ja ~e ko je ~i ne sr ce Evro pe, te SAD i broj ne dru ge dr `a ve, ukup no do sa da wih 84.

Zna ju li u Be o gra du da da va wem ta kve la `ne na de Sr bi ma se ver no od Ibra – ko jih ta mo ima oko 40 od sto u od no su na 60 pro ce na ta ko li ko ih `i vi u dru gim kra je vi ma Ko so va – otva ra ju „Pan do ri nu ku ti ju”?

Zna ju li da }e ti me lan ~a no pot sta }i Al ban ce u Pre {ev skoj do li ni, ko jih ta mo ima dvo stru ko vi {e ne go Sr ba na se ve ru Ko so va, da tra `e pri pa ja we Ko so vu? I ka ko }e se sve to od ra zi ti na sta we u San xa ku i Voj vo di ni?

Po ne ka da, raz mi {qa ju }i o krat ko vi do sti i smu {e no sti ~el ni ka srp ske vla sti, te slu {a ju }i wi ho vu re to ri ku po pi ta wu Ko so va i {te ti ko ju oni ti me na no se sa moj Sr bi ji, pri se tim se one Isu so ve re ~e ni ce, da ka ko iz go vo re ne u dru gim okol no stim: „Bo `e, opro sti im, ne zna ju {ta ra de”. Ali ni sam si gu ran da li }e im i srp ski na rod i dr `a va Sr bi ja opro sti ti ako je jo{ jed nom uva le ili vra te u sta we u ko jem je Sr bi ja ve} bi la u Mi lo {e vi }e vo vre me, upra vo zbog Ko so va.

Sre }om, u Be o gra du ima sve vi {e po li ti ~a ra ko ji tre zve no i dru ga ~i je od kli {ea vla sti raz mi {qa ju o no voj re al no sti u ve zi s Ko so vom i o to me jav no go vo re. Ne ma sum we da Sr bi ja tre ba da pru `i po dr {ku i po mo} ko sov skim Sr bi ma i ne tre ba da im okre ne le |a. Ali ko mo tan okvir za to su Ah ti sa ri jev plan i Evrop ske kon ven ci je o pra vi ma ma wi na.

Sr bi ja }e naj bo qe po mo }i ko sov skim Sr bi ma ako pri zna ne za vi snost Ko so va. A jo{ ve }a je ko rist ko ju bi od tog ~i na ima la sa ma Sr bi ja. (autor je biv {i vi so ki funk ci o ner Ko so va i SFRJ)

nedeqa9.oktobar2011.

c m y

dnevnik

I POTENCIJALNI NOVI [EF HRVATSKE DIPLOMATIJE

KARMA KOMA

Na pred u pro {lost

Zora novog feudalizma

l Uveliko Vas najavquju kao novog ministra spoqnih poslova Hrvatske ukoliko va{a koalicija dobije ve}inu na izborima. Veoma otvoreno pitawe: mogu li se odnosi dve tako va`ne dr`ave u regionu zasnivati na li~nim simpatijama i antipatijama, pa tako predsednici Tadi} i Josipovi} veoma dobro komuniciraju, dok ministri spoqnih poslova Jeremi} i Jandrokovi} ne mogu da se vide o~ima?

INTERVJU

– O~ito je da se odnosi Hrvatske i Srbije moraju temeqiti na racionalnim interesima obeju zemaqa, a to su, za po~etak, mir, stabilnost i ekonomski prosperitet. Dobri ili lo{i li~ni odnosi tu ne mogu biti presudni, ali je isto tako sigurno da su dobri li~ni odnosi uvek plus i olak{avaju posao. l Hrvatska }e slede}e godine postati punopravna ~lanica EU, ali niz pitawa na relaciji Zagreb-Beograd nisu razre{ena, od granica

do povratka izbeglica. Da li }e hrvatski ulazak u EU pomo}i da se ta pitawa re{e, ili se ipak mo`e ponoviti slovena~ko-hrvatski scenario?

– Hrvatska }e postati punopravna ~lanica EU 1. jula 2013.

To je, po mom mi{qewu, prvi va`ni korak u stabilizovawu regije. Ali nikako ne i posledwi.

Interes je i Srbije i Hrvatske da Srbija pro|e kroz celu proceduru reformi i transformacija koje je pro{la Hrvatska, i time da se ne samo kvalifikuje za ~lanstvo u EU, ve} doprinese i svojoj i regionalnoj stabilnosti i prosperitetu. Odnos koji je u tom pogledu Slovenija u jednom periodu imala prema Hrvatskoj, vi{e je, zapravo, {tetio Sloveniji nego bilo kome drugome. Hrvatska bi trebalo da ima jako lo{u i kratkovidnu spoqnu politiku da ponovi tu slovena~ku pogre{ku. l Po~eli smo s Jadrankom Kosor pa da s wom i zavr{imo: otvoreno je rekla da Hrvatskoj ne pada na pamet da povu~e tu`bu protiv Srbije za genocid, i pored ocene predsednika Josipovi}a da bi postizawe razumnog dogovora o me|usobnom povla~ewu tu`bi bio dobar put za nastavak unapre|ewa odnosa dveju dr`ava. Kakav je Va{ stav o toj temi?

– Ovo pred iz bor no vre me, naro~ito s HDZ-om u ovakvom stawu i ovakvoj kampawi, nije najboqe za otvarawe ovakvih tema. [to se mene ti~e, ja sam uvek za razum i razumni dogovor, ako je on mogu}. No, bez obzira koji }e se na~in pokazati najboqim, va`no je i vreme je da se to poglavqe ve} jednom zatvori. n Miroslav Staji}

N

ekav se pravda vr{i, pa makar i propao svet. Zvu~i dobro ova stara deviza, na {to{ta primewiva, a ponekad ~ak i primewena.

Samo {to problem mo`e nastati ako ne mo`emo da se sporazumemo oko toga {ta je u nekoj stvari pravda, i ko }e je besprizivno razdeliti od nepravde? I mo`e li se odre|enim vrstama „vr{ewa pravde“ produkovati nova nepravda? A ako mo`e – {to, posle svega {to je pre{lo preko nas, uop{te nije pod sumwom – onda kakva je to uop{te pravda, i vredi li ba{ da zbog we, ovakve, „propadne svet“?

Restitucija je zami{qena kao nekovrsno ponovno uspostavqawe jednom poreme}enog pravnog i pravednog poretka. Kad „jednom“? U vreme dolaska komunista na vlast. U redu, ali da li je to bila jedina nepravna i nepravedna i nadasve nasilna redistribucija bogatstva u istoriji? Ili su joj prethodile mnoge druge, a mnoge joj, bogme, i slede, i mi dana{wi smo im svedoci i savremenici? Komunizam je bio sklon verovati da je svako zama{nije li~no ili grupno bogatstvo nepravedno ste~eno i sa~uvano, i da ga se ima silom suzbiti. To je tipi~no ideolo{ko uop{tavawe, udaqeno od stvarnosti. Restitucija kao da nudi u svemu suprotan, ali opet ideolo{ki lek: svako je bogatstvo ste~eno pravno i pravedno, ili barem svako bogatstvo koje su nacionalizovali komunisti. Zvu~i li to uverqivo i blisko pameti? Eh, taman koliko i ona suprotna tvrdwa. [tavi{e, sve i da je ta~no ono {to nije ta~no: ne mo`e{ dva puta ugaziti u istu reku, jer ve} slede}eg trenutka svojega proticawa to nije ista reka – samo se isto zove. Isto je i sa istorijom, sa pravom i pravdom: ni to nisu staja}e vode. Ili bar ne uvek, svugde i u svemu.

U senci restitucijskih zakona i wima potaknutih sve otu`nijih pregawawa oko „kolektivne krivice“ ovih ili onih naroda i vojnih formacija, odavno ve} neopa`eno prolazi da smo dobili novog hegemona, kako ideolo{kog, tako i materijalno privilegovanog: crkvu. I to kako onu ve}insku, tako i najve}e me|u mawinskima. Pojedincima kojima je, ili wihovim precima, kadgod ne{to oduzeto, dr`ava }e to mo`da vratiti, a mo`da i ne}e, i mo`da }e ih dostojno obe{tetiti, a mo`da i ne. Ali crkva, bogme, tih problema nema: ona bi natrag sve {to je imala, i to joj pregnu}e odli~no ide. E sad, kako je jedna tako nematerijalna i nematerijalisti~ka (mislim, nije li?) ustanova zaimala sve {to je imala, a imala je skoro sve, to je ne{to {to se niko vi{e ne usu|uje ni pitati, da ne bi ispalo da je kakav

3

boq{evik, daleko bilo. I {ta je sa `ivotima svih nas, a ima nas ve} dobar broj nara{taja, koji smo odrastali u vremenima u kojima crkveni feudalci nisu dr`ali kqu~eve na{ih gradova i svima nam napla}ivali kiriju?

Mo`e li se na{e – pa, moram tako re}i – iskustvo slobode jednostavno anulirati, proglasiti neva`e}im, i re}i da se sada ima sve vratiti na prethodno stawe, a da mi jo{ tome imamo aplaudirati ako smo pristalice zakona i pravde?

A ako to tako jeste i ako to tako treba, gde je uop{te granica i gde je kraj ovome rikvercu? Za{to onda ne bismo vratili i feudalna prava vlastele i kmetovsku podre|enost puka, koji kroz mnogo vekova nije bio gotovo ni{ta vi{e od vlasni{tva velmo`a? Ili, za{to ne bismo iznova legalizovali ropstvo? Ta, vekovima je ropstvo smatrano jednom stvari sasvim normalnom i komifo, {tavi{e i pravednom, i bilo je, ne sumwajte, u savr{enom skladu s tada{wim zakonima.

Dragi moji sugra|ani i saplebejci, {etajte Novim Sadom i drugim na{im gradovima s otvorenim ~etvorima o~ima, upijajte sve prizore lepote oko sebe, jer ko zna dokad }ete ih mo}i slobodno gledati, a pogotovo na bilo koji na~in koristiti? Nisu li mantije ove i mantije one, `ewene i ne`ewene, bradate i izbrijane, na lepe o~i i sumwivo ste~ene tapije dobile ve} pola jezgra ovog grada, a sada atakuju i na drugu polovinu? Evo, sada i Rimokatoli~ka crkva tra`i zgradu Tribine mladih iliti Kulturnog centra Novog Sada. Pa dobro, nije to te{ko razumeti: lepa zgrada na lepom mestu, decenijama ve} je svi mi svojim novcem i radom odr`avamo i izdr`avamo jer je svima nama i potrebna i jer je jedno od onih mesta na kojima su formirani na{i `ivoti i na{e vrednosti, a sada je jo{ i cakumpakum sre|ena, ponovo o na{em tro{ku, ba{ nekako idealna da se do|e na gotovo, kao u tobo`wu dedovinu. Ka`em tobo`wu, jer ko je u ovoj pri~i „deda“, da prostite? Dobri Gospod Bog? Te{ko da se taj odaziva na imovinsko-pravne parnice.

Treba ispraviti svaku ispravqivu nepravdu, treba nadoknaditi svakome sve {to je nadoknadivo, ali treba negde i povu}i crtu. Ovaj grad i sve {to je najvrednije u wemu ili pripadaju nama, wegovim gra|anima, ili pripadaju neofeudalcima, a ako je ovo drugo na stvari, hajde lepo recite, pa da znamo na ~emu smo. I da vidimo ho}emo li }utke pristati da budemo kmetovi. n Teofil Pan~i}

BO[KO JAK[I], SPOQNOPOLITI^KI KOMENTATOR

Ko sov sko za ko pa va we u pat po zi ci ju iwenica je da vlast najvi{e razmi{qa pre svega o izborima i svom opstanku, a nema ba{ ne{to da ponudi. U nedostatku te ponude, Kosovo je dobrodo{lo. Ono {to u ovom trenutku treba da brine, mimo sve te diplomatske ili politi~ke tehnike, kakogod, jeste povratak retorike i atmosfere koja unosi sve vi{e i vi{e nacionalizma, ka`e za “Dnevnik” Bo{ko Jak{i}, urednik Spoqnopoliti~ke rubrike “Politike” i rado vi|en komentator doma}ih i stranih prilika na Bi-Bi-Siju, Radiju Slobodna Evropa, Al-Xaziri i drugim radio i TV stanicama. l Ovih dana naro~ito bode o~i disonanca izme|u izve{taja na{ih slu`bi na skup{tinskom Odboru za bezbednost o tome {ta se stvarno desilo na Jariwu, i onoga {to su politi~ari kasnije servirali u javnosti...

– Na{a spoqna politika izvire iz na{e unutra{we politike i ~esto je wen talac, a ima jednu retoriku koja je namewena unutra{wem tr`i{tu i drugu koja je namewena inostranstvu. To vrlo ~esto iritira na{e spoqne partnere, jer oni i te kako dobro znaju {ta im se ka`e a {ta posle toga dobiju iz Beograda. Tu nema ni~eg novog, {to zna~i da je situacija lo{a: ako se setimo iskustava iz devedesetih godina, raznih pregovarawa s me|unarodnim pregovara~ima, kakav je renome imao Milo{evi} u to vreme kao ~ovek koji je jedno obe}avao i govorio stranim posrednicima a drugo radio ovde, onda – da, na`alost, mo`e da se povu~e paralela s devedesetim.

Ono {to je ute{no mo`da je da takav na~in pona{awa nije novina u me|unarodnoj politici i ta praksa nije ekskluzivno na{a.

Skoro sam u Briselu razgovarao s evropskim posrednikom Robertom

^

Kuperom, koji ka`e da kada pregovara sa Srbima govori jedno, a kad pregovara s kosovskim Albancima govori drugo – priznaje da i s jednima i s drugima mora da na|e na~ina da ih ohrabri i da nije do kraja objektivan kao kada bi razgovarao utroje.

Iz ugla Beograda, ako se Kosovo brzo re{i, pitawe je da li vlast ne}e biti ka`wena od bira~a koji }e re}i “aha, prihvatate sve {to se od vas tra`i”. Upravo zbog straha od izbora pregovori se zate`u – videli smo da je posledwa runda 28. septembra otkazana, {to je lo{e i ~ini mi se da }e to potrajati, da }e se insistirati sve vi{e na tvrdom stavu. A to je ne samo podizawe fizi~kih barikada, nego i retori~kih i pregovara~kih, {to onda zna~i da ~ak i ukoliko Evropska komisija bude dala pozitivno mi{qewe o kandidaturi Srbije, da }e morati da pro|e mnogo mnogo vremena da bismo dobili datum za po~etak pregovora. Nisam optimista.

biji, na administrativnim prelazima. Ono {to u ovom trenutku potpuno razdvaja Beograd i me|unarodnu zajednicu, pod kojom podrazumevam EU i SAD, to je da ovi posledwi tuma~e da postoje sva prava da se kosovski policajci i carinici na|u na grani~nim prelazima ukqu~uju}i i ove ~uvene 1 i 31, jer je to dokaz suvereniteta i integriteta nezavisne kosovske dr`ave. Beograd je, naravno, 180 stepeni razli~itog stava, i te{ko je u ovom trenutku videti koje to mo`e da bude pomirewe i kakav to sastav treba da bude u barakama za eventualni pregled robe i weno cariwewe, kome ide PDV... Ali finansije su u ovom trenutku najmawe va`ne, mnogo je bitnija politi~ka dimenzija ~itave stvari.

Sve vi{e mo`e da se zakqu~i da Beograd otpisuje teritoriju KiM ju`no od Ibra, spreman da se pomiri sa ~iwenicom da je izgubio “svoju svetu zemqu, kolevku” itd.

Ali paralelno s tim poku{ava preko kompenzacionih radova da

Sve vi{e mo`e da se zakqu~i da Beograd otpisuje teritoriju Kosova i Metohije ju`no od Ibra, spreman da se pomiri s ~iwenicom da je izgubio „svoju svetu zemqu, kolevku” l U Dodatku 2 Rezolucije 1244 stoji da }e srpskom osobqu biti omogu}eno prisustvo na kqu~nim grani~nim prelazima. Nije li sada{wem tuma~ewem dogovora o carinskom pe~atu i slawem kosovskog osobqa na administrativnu granicu zabijen posledwi ekser u kov~eg 1244?

– Samo prisustvo srpskih policajaca i carinika nije sporno.

Sporno je sa stanovi{ta Beograda prisustvo kosovskih carinika i policajaca na granici prema Sr-

obezbedi ili visok stepen autonomije za sever Kosova, ili podelu Kosova.

To sada s autonomijom je novo i mo`e da se nasluti, samo treba obratiti pa`wu koliko se sve ~e{}e pomiwe Ahtisarijev plan u jednom pozitivnom kontekstu. [to se podele ti~e, ideje koju je prvi javno lansirao Ivica Da~i}, a drugi koji su to pre wega sawali su se jako obradovali {to je to obnarodovano – pla{im se da je to zakasnela ideja koja je mogla i trebalo je da se o woj razmi{qa

jo{ u vremenima Rambujea ili u godinama posle toga. Ona sada vi{e ne nailazi na podr{ku bitnih faktora me|unarodne zajednice.

Jedino {to je mogu}e i {to mislim da }e se i dogoditi, to je odr`avawe jednog statusa kvo u kome vlasti iz Pri{tine ne}e mo}i da uspostave autoritet nad severom Kosova, i da }e to Beograd dr`ati kao znak pobede, da, eto, kosovske vlasti nisu uzele posledwe pedqe srpske teritorije. l Kakve bi to moglo da ima posledice po evropske integracije Srbije?

– Odr`avawe takvog statusa kvoa podrazumeva status kvo u procesima evropske integracije.

To ide po automatizmu: ukoliko se ne bude ni{ta doga|alo na terenu, ne}e se ni{ta doga|ati ni na diplomatskom planu. Onda mo`emo da otpi{emo barem za nekoliko godina pribli`avawe Briselu. l Ne o~ekujete, dakle, “scenario Vuka Dra{kovi}a” koji je pomiwao nekakvu novu “Oluju”, niti kosovski Dejton, nego pat poziciju?

– Mislim da treba mnogo hrabrosti da bi se probio taj front, diplomatske ume{nosti ali pre svega politi~ke hrabrosti, i pla{im se da we nema. Drugim re~ima, 12. oktobra Evropska komisija mo`da i da pozitivnu ocenu i omogu}i kandidaturu Srbiji, ali posle toga ne o~ekujem promene u politici Beograda, wegovih bitnih stavova. Kre}u predizborna kampawa, izbori, pa zavisno od toga koliko }e trajati, formirawe nove vlade – {to se bilo ~ega konkretnog ti~e na tom planu, ve} sad mo`emo da ka`emo da je naredna godina izgubqena. l To zna~i da se na{a spoqna politika pribli`ava nekakvom “evrorealizmu”: ne}e vi{e te`iti ~lanstvu nego statusu kandidata, {to podrazumeva trgovinski ugovor sa EU. Uz

sli~an ugovor sa Rusijom, da li to Srbija, u nekoj verziji “nove nesvrstanosti”, gubi viziju ~lanstva u EU? – Angela Merkel je veoma jasno i direktno rekla Beogradu {ta mora da se uradi ukoliko ho}emo u EU: mora da se re{i pitawe odnosa sa susednom dr`avom, kako je to precizno formulisala, zna~i nema vi{e nikakvih pri~a o statusu u EU bez toga. Ukoliko to Srbija ho}e da ~uje, onda mo`e da ~uje.

Naravno, ova vlast ima legitiman izbor da uradi ono {to je Vuk Jeremi} svojevremeno najavqivao, javno izrekav{i u Budimpe{ti, a {to je kasnije u ovoj ili onoj formi ponavqano – u dramati~noj dilemi izme|u Kosova i EU, Srbija }e se opredeliti za Kosovo. U tom slu~aju mogu samo da citiram kolegu Tima Xudu iz “Ekonomista” koji je rekao “Srbija mo`e da u|e u EU bez Kosova, a mo`e i da ne u|e u EU bez Kosova”. l ^ini se da je EU samo ~uvar reda na Kosovu, dok se glavne odluke i daqe donose u Va{ingtonu i Moskvi, i da se te velike sile sudaraju na Ibru?

– Posledwa sednica Saveta bezbednosti jasno je pokazala kolike su razlike u stavovima zapadnih sila s jedne strane, i Moskve kao jedinog saveznika Beograda, s dru-

ge strane. Naravno da je uticaj Zapada na Pri{tinu veliki i ~itava akcija oko grani~nih prelaza i carina wu ohrabruje da ~ini to {to ~ini. Ali status kvo u toj napetosti izme|u velikih apsolutno nama nikako ne odgovara. On omogu}ava velikima da se tu i tamo povremeno zaka~e da bi pokazali ko je ja~i i ko gde mo`e da interveni{e, a za Srbiju to zna~i stajawe i tapkawe u mestu. Jer EU koja je ionako ve} zatrpana sopstvenom krizom i gr~kim problemom – ne}e se puno baviti Zapadnim Balkanom i posebno Srbijom, ~ekaju}i da se problem re{i.

Jasno je stavqeno do znawa da nema nikakve {anse da jedna zemqa s problemom kakav je Kosovo u svom prtqagu do|e u Brisel. Ne bih se iznenadio ukoliko relativno skoro ne ka`u “vi, gospodo, ukoliko niste u stawu da re{ite svoje probleme, zaboravite EU, pa ako vam jednog dana bude palo na pamet da ho}ete da ostvarite ono {to ste pre deset godina proglasili svojim strate{kim prioritetom, ako se ponovo setite te ideje, onda se pojavite; ali da znate da se uslovi u me|uvremenu ne}e promeniti i da }ete prvo morati da re{ite pitawe Kosova – pa da tek onda zakucate na na{a vrata”. n Reqa Kne`evi}

4

dnevnik

nedeqa9.oktobar2011.

TRAGOM OTVORENOG PISMA LAJO[A BALE

Nenad ^anak pod velom e ka da {wi sa bor ci u an naj gla sni ji i go vo rio da je Slo zlo ~i ne, a ne svi. Ba{ zbog to ga ti rat nim pro te sti ma u bo dan Mi lo {e vi} fa {i sta za ne mo gu pri hva ti ti Za kon o re Voj vo di ni u vre me Mi to {to je na te rao sna ge JNA i sti tu ci ji, jer su Ma |a ri i Nem lo {e vi }e vog re `i ma i ras pa da Te ri to ri jal ne od bra ne na Vu ko ci is kqu ~e ni i na me }e im se SFRJ La jo{ Ba la, biv {i sa ve - var, „{to je fa {i sti~ ki ~in”. prin cip ko lek tiv ne od go vor no zni na rod ni po sla nik SVM-a i – Pa ako te ^an ko ve oce ne sti – obra zla `e Ba la. pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne pro vu ~e mo kroz we go ve ak tu el On uka zu je na to da je pro ve ra Ka wi `a La jo{ Ba la, i Ne nad ne sta vo ve, on da mo `e mo re }i vao po dat ke za pe riod od 1941. ^a nak, li der Li ge so ci jal de mo - da sva ki voj nik Ju go slo ven ske do 1943. go di ne, te da je do {ao do kra ta Voj vo di ne, su ko bi li su se na rod ne Ar mi je, TO i pa ra voj sa zna wa da je i u hon ve di ma, zna u mi {qe wi ma po sle usva ja wa nih for ma ci ja bio fa {i sta, i ~i me |u pri pad ni ci ma ta da {we Za ko na o vra }a wu imo vi ne i obe - to za jed no s ^an kom jer je i on ma |ar ske voj ske, bi lo i do sta {te }e wu, i to na te re nu an ti fa - sam u ok to bru 1992. go di ne bio Sr ba, ko ji su isto ta ko bi li mo {i zma i fa {i zma. Ba la, ko ji se u mo bi li san. Iz ja va ma na ko je bi li sa ni kao i Ma |a ri iz Ka p o s l e d w e sam re a go wi `e, Sen te... vre me po vu vao, ^a nak – Zna ~i li to da su i oni bi li kao iz „vi so sam se be rat ni zlo ~in ci, ili ni su, i to U honvedima je bilo ke” po li ti ke svr sta va u sa mo za to {to su 1944. go di ne i dosta Srba, koji su i oba vqa du f a { i s t e , re kli da ni su? – pi ta Ba la. – prisilno mobilisani. `nost pred {to je glu - Jed no stav no ne mo gu da pri hva Zna~i li to da su i oni sed ni ka Me po. Ne mo `e tim ta kav na ~in raz mi {qa wa. sne za jed ni ce se ne {to Ako imam stav, on da taj stav bili ratni zlo~inci?

Tre {we vac u gle da ti dvo - vre di za sva kog, a ne se lek tiv no. k a w i { k o j stru kim ar - Jer, ova ko gle da no, mo `e se ka op {ti ni, gde i `i vi, po sle iz ja - {i nom. Ako imam ne ke sta vo ve ri ki ra ti: mo ji fa {i sti ni su va ^an ka u jed nom be o grad skom ko ji kon kret no va `e za 1992. go - fa {i sti, a va {i je su. dnev nom li stu obra tio mu se di nu i zna mo da su po je din ci bi An ti rat ne ak tiv no sti i pro otvo re nim pi smom. li kri vi, on da se ne mo `e ka za - te sti u ko je su pre dve de ce ni je – Sa mo smo su ~e li li mi {qe - ti da su svi voj ni ci ko ji su ta mo bi li ukqu ~e ni ^a nak i Ba la, wa, jer ja ne mo gu pri hva ti ti da bi li zlo ~in ci. Isto to se od no - ni su bi li po vo qi ta da {woj ^a nak pod ve lom an ti fa {i zma si i na 1941. i go di ne Dru gog Mi lo {e vi }e voj vla sti. U Sen ti pri ~a glu po sti – iz ja vio je za svet skog ra ta, ili 1944. ka da se i jo{ ne kim me sti ma su or ga ni na{ list La slo Ba la. – Ono {to de si la od ma zda pre ma Ma |a ri - zo va ni ve li ki an ti rat ni pro te on sa da pri ~a ne ma ni ka kve ve ze ma i Nem ci ma. Ne mo gu re }i da sti, u Tre {wev cu je ~ak or ga ni sa an ti fa {i zmom, ni ti sa so ci - je sva ki ko mu nist ili Sr bin zo va na „Re pu bli ka Zi cer”, gde jal de mo kra ti jom i li be ra li - zlo ~i nac, ne go onaj po je di nac su se oku pi li oni ko ji su od bi ja zmom, ko je za go va ra. Re kao je da ko ji je to na re dio i oni ko ji su li na sil nu mo bi li za ci ju i od la je bi lo ko ji voj nik ko ji je bio u to iz vr {i li. Oni su kri vi za te zak na ra ti {te. oku pa tor skim sna ga ma za vre me Dru gog svet skog ra ta u osno vi rat ni zlo ~i nac. Poj ma ne mam Zavr{io s partijama oda kle je to uzeo, jer rat ni zlo ~in ci mo gu bi ti kri vi sa mo po – Bio sam osni va~ Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, ali ni sam bio na o sob za po ~i we na zlo de la, a ~lan te po li ti~ ke stran ke. Iz ba ci li su me iako for mal no ni oni ko ji su bi li na sil no mo bi ka da ni sam ni bio u ~lan stvu. Po sle sam jed no vre me bio u LDPli sa ni, ne mo gu bi ti kri vi jer u. Me |u tim, onog tre nut ka ka da sam vi deo da je LDP po stao ma mo `da ~ak ni su ni pu ca li. la be o grad ska par ti ji ca bez ja snog opre de qe wa, vi {e me ni je in Ba la po ja {wa va da je u otvo te re so va la, a sum wam da }u ubu du }e po sta ti ~lan bi lo ko je par re nom pi smu li de ru LSV-a na ti je. Jed no stav no, za vr {io sam s par ti ja ma – ka `e Ba la. veo pri mer iz 1992. go di ne, ka da je, ka ko pod se }a, ba{ ^a nak bio

N

[TA ]E OPOZICIONE STRANKE U VOJVODINI PONUDITI BIRA^IMA

SRS za mawu vladu, DSS za novi statut, SNS za boqi buyet N

a pred wak Igor Mi ro - so lut nog si ro ma {tva” s ob zi mo men ta tre ba jed na ve {ta stra vi} ne ma pro blem da rom na ta mo {we za ra de 24-27 hi te gi ja in ve sti ci o nog ula ga wa pred de set no vi na ra ka - qa da; za 13 od sto je pao jun ski ko ja }e di nar ulo `en u tu in ve `e ka ko je op {ti na Pe }in ci in deks in du strij ske pro iz vod sti ci ju mo }i da vra }a s od re |e sve tli pri mer eko nom ske po li - we u od no su na pro {li de cem nim pri no som, a ne da se uzi ma ti ke po kra jin ske vla sti za ko ju, bar... enorm ni kre dit ko ji se ve zu je za ina ~e, sma tra da je do `i ve la – SNS zah te va i pred la `e re fe rent nu ka mat nu sto pu ko ja pro past. A ra di kal ka Ma ri ja na pot pu nu pro me nu eko nom ske po ra ste iz me se ca u me sec – ka `e ^e to je vi} ne mi sli ni {ta lo {e li ti ke Vla de Voj vo di ne, ko ju }e Ma ri ja na ^e to je vi}. o to me {to ak tu el na po kra jin - po sle na red nih iz bo ra i spro vo Osim to ga, ra di ka li sma tra ju ska vlast di `e sport ske ha le di ti – na ja vio je Mi ro vi}. da kroz in si tu ci je so ci jal ne za {i rom Voj vo di ne, ali pi ta ho }e A to se, ka `e on, naj pre od no {ti te hit no tre ba usme ri ti ma li ih gra |a ni ko ri sti ti ili }e si na dve stva ri. Pr vo, tran spa te ri jal nu po mo} naj u gro `e nim bi ti hlad ne i za tvo re ne. U rent no tro {e we nov ca: is kqu po je din ci ma i po ro di ca ma, jer DSS-u mo gu na ~as da osta ve po ~i vo uz jav ne kon kur se ili od lu je broj ne za po sle nih, upo zo ra va stra ni to {to su uve re ni da su ke Skup {ti ne Voj vo di ne ili ju, sve ve }i.

Sta tut i ne ke nad le `no sti Voj - we nih or ga na. Dru go, na pred wa Naj ve }i deo eko nom ske po li vo di ne pro tiv u stav ni, pa da po - ci bi s bu xet skim nov cem dru ga ti ke je u nad le `no sti dr `a ve, no vo za mi sle zah tev ove vla sti ~i je: mno go vi {e po qo pri vre di pod se }a ju u DSS-u, ali mi sle da o po kra jin skoj `e le zni ci – ma - i raz vo ju se la, ener ge ti ci i pod se i na po kra jin skom ni vou mo da ta kva, po re ~i ma Bra ni sla va sti ca ju ma lim i sred wim pred u `e ne {to ura di ti.

Ri sti vo je vi }a, nig de u Evro pi ze }i ma, u sa rad wi s lo kal nim – Pr vo, mo `e da se pri ve de ne po sto ji, a jo{ pi ta i gde su sa mo u pra va ma. zdra vom ra zu mu, dru go – za ko ni Voj vo di ni pa re za to. Ne ko li ko – Ima u Voj vo di ni i sve tlih ma i tre }e – Usta vu – po na vqa me se ci uo~i iz bo ra, za ko je se pri me ra. Na pri mer, Pe }in ci Ri sti vo je vi}, ko ji pi ta {ta }e ve ru je da }e bi ti na pro po kra ji ni Fond za raz voj le }e, opo zi ci ja na ja vqu je ka da ve} po sto ji Raz voj na Ima u Vojvodini i svetlih da bi ona mno go to ga dru ban ka Voj vo di ne, i za {to je ga ~i je. osno van Fond za ka pi tal na primera. Na primer, Pe}inci – Pr vo i osnov no je vra ula ga wa, ka da de se ti na po (Igor Mirovi}, SNS) ti ti Sta tut Voj vo di ne u kra jin skih se kre ta ri ja ta gra ni ce ustav no sti. To mo `e kroz svo je pla no ve i }e mo pr vo ura di ti – ka `e za su do pre 7-8 go di na svoj eko nom pro gra me da se ba vi una pre |e „Dnev nik” pred sed nik PO DSS- ski am bi jent i uspeh gra di li sa wem i fi nan si ra wem ka pi tal a Ri sti vo je vi}. mo na jed noj kom pa ni ji, {e }e ra nih in ve sti ci ja?

On pod se }a na to da je DSS ni. A da nas je dru ga ~i je – ka `e – Po u ki da li bi smo fon do ve. pre ne ko li ko go di na sa ~i nio Mi ro vi}. – Da bi dru ge, ve o ma Ako po sto ji Raz voj na ban ka, on svoj pred log Sta tu ta APV i do - ne raz vi je ne op {ti ne po Voj vo da je ona do voq na da oba vi sve te da je da }e upra vo taj pred log di ni za `i ve le, ide ja SNS je da po slo ve. I ne sa mo da je do voq „i}i u pro ce du ru da se usvo ji”. one bes plat no ustu pe ze mqi {te na, ona je za ko ni ta, jer se osni va Po sto je }i, ko ji dr `e za ne u sta - ko je }e sad ima ti u svom vla sni po Za ko nu o ban ka ma. Me |u tim, van i si gur ni su da od Voj vo di ne {tvu, a da Po kra ji na iz we nih ak tu el na vlast to ne }e. Odr `a pra vi kva zi dr `a vu „}e mo ap so - fon do va ulo `i u in fra struk va ju ovaj pa ra ban kar ski si stem, lut no da uki ne mo”, na ja vqu je tur no opre ma we, ume sto da in jer je to u wi ho vom pri vat nom i Ri sti vo je vi}. ve sti ra u bes po treb ne pro jek te. stra na~ kom in te re su – sma tra Na i me, na kon {to su 2009. Na rav no, uz kon kurs bi se to po Ri sti vo je vi}. usvo je ni Sta tut APV i Za kon o nu di lo in ve sti to ri ma, ko ji bi Ra di ka li, pak, ima ju svo ju nad le `no sti ma APV, DSS je od ima li pred nost u za vi sno sti od ver zi ju bu du} no sti po kra jin Ustav nog su da za tra `io skih fon do va, jer bi, ob ja oce nu ustav no sti i za ko ni {wa va ju, „sve ve} bi lo ob Ako postoji Razvojna banka, to sti tih aka ta, a sko ro dve je di we no s ob zi rom na to {ta }e onda Fond za razvoj go di ne ka sni je Ri sti vo je da bi se broj se kre ta ri ja vi} pi ta ka ko je mo gu }e da o ta sma wio”. Na i me, na {a (Branislav Ristivojevi}, DSS) to me jo{ ni je od lu ~e no. sa go vor ni ca iz SRS-a ka Iz be ga va li su, sma tra on, `e da bi Vla da Voj vo di ne kao i svo je vre me no ka da su dva - ve li ~i ne in ve sti ci je i bro ja ima la pred sed ni ka, dva pot pred put pro du `a va li rok Po kra ji ni qu di ko ji bi za po sli li. sed ni ka sa re so ri ma, te pet se da se iz ja sni o od lu ci o za sta vi kre ta ri ja ta.

I ra di ka li bi pro me ni li na i gr bu.

– Sve vi tal ne fun cki je bi bi me nu bu xet skog nov ca u Voj vo di U opo zi ci o nom SNS-u ne vi - ni. Na rav no da tre ba gra di ti, le odr `a ne, sa mo dru ga ~i je ras de bo qi tak ko ji je vlast obe }a - ka `e po sla ni ca SRS Ma ri ja na po de qe ne – do da je Ma ri ja na ^e va la zbog do no {e wa tog istog ^e to je vi}, ali sma tra da se u do to je vi}.

Sta tu ta. Ka da je vlast po ~e la ba kri ze mo ra vi {e ula ga ti u U do me nu eko nom ske po li ti man dat 2008, pro se~ na pla ta je u pri vre du i one ka pi tal ne pro ke, ra di ka li obe }a va ju i jed na ko Voj vo di ni bi la oko 420 evra, a jek te ko ji }e ima ti pri nos – za za la ga we za no ve in ve sti ci je, sa da je 370, sa op {tio je ~lan po {qa va ti, an ga `o va ti i vra kao i za sub ven ci je pred u ze }i ma Pred sed ni {tva SNS-a Igor }a ti u bu xet. ko ja ve} po sto je, {to je sa da, po Mi ro vi}, ina ~e pot pred sed nik – Sva ka ko da su do bre ve le mi {qe wu, Ma ri ja ne ^e to je vi} po kra jin skog par la men ta. On je lep ne sport ske ha le ko je se po za po sta vqe no iako te fir me na veo da i dru gi po da ci go vo re o di `u {i rom po kra ji ne, ali ako ite ka ko pu ne bu xet Voj vo di ne. za o sta ja wu Voj vo di ne u `i vot de ca i omla di na mo gu da u|u U sva kom slu ~a ju, oko 1,7 mi nom stan dar du i o „pro pa sti po nor mal no u tu ha lu i da tre ni ra li o na bi ra ~a u Voj vo di ni }e po kra jin ske eko nom ske po li ti ke”: ju. Ta da je to oprav da na in ve sti li ti~ ke stran ke iz vla sti i pro sek pla ta je ma wi ne go na re ci ja. Ali ako je na pra vi te, a po opo zi ci je mo ra ti u na red nih ne pu bli~ kom ni vou za dve hi qa de sle ne mo `e te da pla ti te gre ja ko li ko me se ci da ube de u svo je di na ra; No va Cr wa, Plan di {te we i ha la sto ji za tvo re na, to pro gra me, na me re i obe }a wa. i Ali bu nar su „na gra ni ca ma ap sva ka ko ni je oprav da no. Ovog n Sne `a na Ni ko li}

I NOVOSADSKA JEVREJI ZA 1941. KAO POLAZNU GODINU ZA RESTITUCIJU

Sporna je „samo” politi~ka voqa

D

o bar pri mer ka ko dr `a va i ver ske za jed ni ce za jed no re {a va ju pro blem re sti tu ci je vi de li smo u Su bo ti ci. Ta mo je Ri mo ka to li~ koj cr kvi vra }e na {ko la, a Je vrej skoj za jed ni ci sred wa eko nom ska {ko la, spo ra zum no i pre ko Di rek ci je za re sti tu ci ju u Be o gra du. Mi sli mo da bi i za No vi Sad ta kvo re {e we bi lo do bro. Na `a lost, mi du `e od 12 me se ci ne mo `e mo da pro na |e mo od go vor na ovaj pro blem – ka `e za „Dnev nik” pred sed nik Je vrej ske op {ti ne No vi Sad Go ran Le vi.

Po we go vim re ~i ma, Gra du i Po kra ji ni po nu |en je spo ra zum, da se Je vrej skoj op {ti ni vra te objek ti u ko ji ma su Ba let ska i Vi {a pe da go {ka {ko la.

– One se ne bi ise li le, na sta va bi se od vi ja la neo me ta no, ve} mi sa mo tra `i mo da se pri zna da to pri pa da Je vrej skoj op {ti ni, ko ja je u ovom gra du sta ri ja od 150 go di na – ob ja {wa va Le vi.

Je vrej ska na ci o na li zo va na imo vi na je ma hom sta ra.

U ne ka da {wem je vrej skom kvar tu oko Si na go ge `i ve li su sta ri Je vre ji, ra bi ni, a tu je bi la i pro fe sor ska ko lo ni ja. Dve {ko le na ci o na li zo va ne su u pe ri o du ka da su sve {ko le pre ra sle u dr `av ne, ne po sred no po sle Pr vog svet skog ra ta, i ta prak sa se pro du `i la i ka sni je. Je vrej ska op {ti na tra `i da joj se vra ti i zgra da Ra dio-te le vi zi je No vi Sad, biv {i NIS-ov „Naf ta gas„, na uglu Su tje ske i Mak si ma Gor kog, ~i ji je tre nut ni vla snik NIS. Od sa go vor ni ka smo sa zna li da su Je vre ji ma od 1941. do 1945. od u zi ma ni uglav nom sta no vi, ku }e i pla ce vi.

JONS je odav no upu tio pre ko 150 zah te va Di rek ci ji za re sti tu ci ju, a spor na imo vi na je u ogrom noj me ri u dr `av nom vla sni {tvu.

– Mi smo tra `i li da se gra |a ni ma vra ti imo vi na od u ze ta od 1941. go di ne, bu du }i da su mno gi Je vre ji bi -

li de por to va ni ve} ta da. Po dr `a le su nas sve ver ske za jed ni ce, u stal nom smo do go vo ru sa SPC i ima li smo za jed ni~ ki na stup u Be o gra du – ka `e Go ran Le vi. – Mi ko or di ni {e mo na{ rad i mno go smo sprem ni ji ne go Vla da Sr bi je. Ne }e mo da pra vi mo pro ble me, ve} `e li mo da nam se vra ti od u ze to, po za ko nu ko ji va `i i u Evrop skoj uni ji, s naj ve }om `e qom da po vra }aj bu de {to bez ol ni ji za vla du Sr bi je i da ne bu de pre vi {e upa dqiv za na rod ili ne ku dru gu ver sku za jed ni cu.

Go ran Le vi do da je da bi pra vo na imo vi nu mo ra li da ima ju i Je vre ji ko ji su u rat nom vi ho ru bi li pri mo ra ni, ili uce we ni da je pro da ju.

– Ta mo gde je ~o vek bio pri mo ran i ima do ka za da je imo vi na we go va, pa je mo rao da je pro da ili je bio uce wen, mo `da bi se mo glo ne {to i ura di ti. Ali ta mo gde je bi lo „daj {ta da{„, ka da se imo vi na pro da va la sa mo da se spa se gla va, pa na put - tu ne mo `e mo ni {ta. Na rav no da u No vom Sa du ima ta kvih po ro di ca i ve }i na od wih ima „pa pi re”. Ali qu di se pla {e, uze li su advo ka te, a mi im po ma `e mo u sku pqa wu do ku men ta ci je, te otva ra mo pu te ve wi ma i advo ka ti ma – re kao nam je Go ran Le vi.

Na {eg sa go vor ni ka smo za mo li li i da pro ko men ta ri {e tvrd wu pred sed ni ka Sa ve za je vrej skih op {ti na Sr bi je Alek san dra Ne }a ka, da su iz ja ve Vla de Sr bi je o even tu al nom ban kro tu zvog re sti tu ci je – ne re al ne.

– Nov ca ima, ali tre ba bi ti ma lo flek si bil ni ji, da se imo vi na vra }a za me nom i spo ra zu mom kog nu di mo – ob ja {wa va Go ran Le vi. – Na to je Alek san dar Ne }ak mi slio, jer ima na ~i na da se vra ti imo vi na.

Pod uslo vom da po sto ji i po li ti~ ka vo qa, ko ju, na `a lost, ne vi di mo. n Igor Mi ha qe vi}

c m y

dnevnik NE KA DA [WEM SA BOR CU U AN TI RAT NIM PRO TE STI MA

pri ~a glu po sti an ti fa {i zma

La jo{ Ba la

– Nismo gledali nacionalnu pripadnost, da li je neko Ma|ar, Srbin ili Rusin, da li je imao plave ili sme|e o~i, crnu ili sedu kosu, nego je prevashodno bilo da ne `eli mobilizaicju i rat. A

Fo to: M. Mi tro vi}

pitawe je da li je rata uop{te i bilo, jer su nam govorili da nismo u ratu. Zajedno smo bili protiv toga i to mi{qewe imam i danas, a sve ostalo je istorijski konterkst doga|aja.

Na pitawe da li je lider lige socijaldemokrata Vojvodine reagovao na otvoreno pismo, na{ sagovornik ka`e da do sada od wega nije dobio ni re~i.

– Od kada se poznajemo, uvek smo se ~uli kada imamo zajedni~kih problema, imali dosta susreta i razgovora, ali od kada sam otvorenim pismo izneo neslagawe na wegove stavove iz intervjua, nije se oglasio. Za{to ne odgovara, mene ne interesuje, to je wegov problem.

Trebalo bi wega pitati.

Po wegovim re~ima, trenutno najva`nije za vojvo|anske Ma|are je pitawe restitucije.

– Pitawe restitucije je trenutno na prvom mestu za Ma|are, ali isti ar{in treba primeniti i za Nemce kojima je oduzeta ogromna imovina, tako|e i Jevrejima u periodu izme|u 1941-1945. Ako mi taj period izostavimo iz Zakona kao da se ni{ta nije dogodilo, e to je neizmerna budala{tina. Crtu bismo morali podvu}i negde 1941. godine i od onda gledati da se nepravda ispravi, ali to je mogu}e ako se doneti Zakon o restituciji {to pre koriguje – navodi Bala. – Uostalom, ako ne gledam Ma|are i Nemce, nego samo Srbe, pa puno ih je bilo u Nedi}evoj vojsci, kao i u ~etnicima, i sara|ivali su sa okupacionim snagama. Ali nemojmo sad pri~ati da su ba{ svi oni bili fa{isti. Tako|e, mi govorimo o odmazdi i pogubqewu Ma|ara na zavr{etku Drugog svetskog rata, ali zna se da su u to vreme stradali i mnogi Srbi. Treba ve} jednom ra{~istiti i lepe i ru`ne slike istorije, jer bez toga ne}emo imati moderno dru{tvo i dr`avu. n Mi lo rad Mi tro vi}

nedeqa9.oktobar2011.

5

ZA [TO U SR BI JI RA STE EVRO SKEP TI CI ZAM

Ki se lo gro `|e lika imala smisla, to je druga tema, ali je jasno da 2008. vi{e nije bilo realno ono {to je zaia{to se smawuje broj sta bilo ostvarivo 2003. Te{ko je verovati da onih koji su za pristuto nije bilo jasno doma}im i stranim politi~arima, koji su, i pored toga {to je vreme odmicapawe Srbije Evropskoj lo a ni{ta se nije radilo, svejedno ponavqali uniji? Najve}i broj komentakako je sve ubrzanije pristupawe Evropskoj tora nudi obja{wewe koje je u uniji realno. skladu sa wihovim ve} formiIsto tako, isticale su se samo prednosti, reranim mi{qewem, a politi~ari i agitatori gledaju da to okrenu na svoju ko- cimo kao {to je ukidawe viza – koje i nije poverist ili na tu|u {tetu. Sama istra`ivawa zano s pristupawem Uniji, a do ~ega je kona~no i obi~no ne sadr`e pitawa koja bi mogla da daju do{lo. Svima je bilo jasno, mada ne i javnosti, odgovore koji bi poslu`ili kao obja{wewe da postoje uslovi koje vaqa ispuniti, me|u koje promene u raspolo`ewu prema evrointegraci- spadaju i regionalna saradwa i regulisawe prajama. Tako da su, naravno, svi u pravu. va stranaca u Srbiji. Tu sada dolazi do gotovo Iskustva drugih zemaqa bi mogla da pomognu. zajedni~kog propagandnog delovawa onih koji su Malo pojednostavqeno govore}i, sklonost in- za integraciju u Evropsku uniju i evroskeptika. tegraciji u Evropsku uniju zavisi obi~no od to- I jedni i drugi tvrde da je re~ o novim ili doga kako se cene dobiti i koliko je udaqen ~as datnim uslovqavawima; prvi da bi opravdali kona~nog pristupawa. Ovo se vidi iz slede}e nerealni optimizam u pogledu datuma pristupadinamike raspolo`ewa. Obi~no, na samom po- wa, a drugi kako bi dokazali da je Evropska uni~etku procesa, dakle kada pristupawe Evrop- ja u stvari nedobronamerna prema Srbiji. Tako skoj uniji postane stvarna da sada datum pristupawa izmogu}nost, popularnost je gleda znatno udaqeniji nego Sa d a da t um pri s tu p a w a EU zna~ajna jer se o~ekuje da }e {to stvarno jeste, jer do toiz gle da znat no uda qe ni ji se proces brzo okon~ati i ga ne}e do}i 2014, a u sam ne go {to stvar no je ste vide se uglavnom prednosti. proces pridru`ivawa se Ovo je jednom delom i poslejo{ nije ni krenulo. Uz to, dica propagande. Politi~sada je potrebno normalizoka korist je razlog {to se ~esto isti~e kako }e vati odnose sa Kosovom, a tek se sada izgleda se veoma brzo ispuniti svi uslovi i okon~ati shvata da ne}e samo gra|ani Srbije imati nova pregovori, a potom se mogu koristiti prednoprava u Evropskoj uniji, ve} }e to va`iti i za sti ~lanstva, bilo da je re~ o slobodnom kretaprava gra|ana zemaqa ~lanica Unije u Srbiji. wu robe, kapitala i qudi ili da je re~ o tranTo nije ni{ta ni novo niti nepoznato. Na sferima iz zajedni~kog buxeta. Tokom pregovoprimer, spor oko restutucije je vo|en u nekolira se, naravno, vide i tro{kovi, a potom postako slu~ajeva, na primer kod pristupawa ^e{ke je jasno i da se sav posao pregovarawa i usaglai Slovenije. Uop{te, pravo na zemqu i na ula{avawa ne mo`e veoma brzo zavr{iti. Tako da gawa u nekretnine je bilo predmet produ`enih se interesovawe smawuje, dakle raste evroskeppregovora u vi{e slu~ajeva. Kao {to su re{avaticizam. ni i teritorijalni sporovi, neki povoqno, a Ovo je sasvim primenqivo i na Srbiju. Od poneki ne. Ni{ta od toga nije specijalno izmisledwih izbora se isticalo kako je 2014. sasvim {qeno samo za slu~aj Srbije. Ko to nije znao, realan datum kada bi se moglo o~ekivati u~lanije trebalo ni da propagira integraciju u wewe Srbije u Evropsku uniju. Ovo je, naravno, Evropsku uniju, niti bi trebalo da se hvali otuvek bilo nerealno. Zapravo, to je bio realan krivawem smislenosti evroskepticizma. datum 2003, kada je zapravo prvi put i pomenut.

To je, po mom mi{qewu, razlog za rast evroTo je bilo u kontekstu sastanka na vrhu predskepticizma: pristupawe Evropskoj uniji nije stavnika Zapadnog Balkana i Evropske unije u na dohvat ruke i postoje i tro{kovi, a ne samo Solunu. Tada je i doneta odluka o tome da sve koristi. U drugim zemqama je obi~no sra~unato balkanske dr`ave mogu, ako `ele, da se u~lane u da su koristi ipak ve}e od tro{kova. U Srbiji, Evropsku uniju. O~ekivawa su bila da bi intetrenutno, svi bi da ne ra~unaju ve} da naprosto gracija Balkana u Evropu, kako se govorilo, moocene da je re~ – o kiselom gro`|u. gla da se zavr{i do 2014, na stogodi{wicu po(autor je sa rad nik Be~ kog in sti tu ta za ~etka Prvog svetskog rata. Koliko je ta simbome |u na rod ne eko nom ske stu di je) Pi{e: Vladimir Gligorov

Z

S U S R E T I : BLA @A STA JI], PO QO PRI VRED NIK IZ BE ^E JA

Se qak je rob ze mqe ada u Be~eju ka`ete dobar doma}in, gazda, paor, svi }e vas uputiti na Bla`u Staji}a, vi|enog poqoprivrednog proizvo|a~a koji obra|uje oko 500 hektara, {to svoje {to zemqe koju je uzeo u arendu. ^iwenica da je upravo on otvorio Prvi poqoprivredni sajam u Be~eju i da je na wegovom sala{u demonstriran rad izlo`enih traktora, kombajna i drugih ma{ina i vi{e nego dovoqno govori o ugledu koji u`iva. I ne samo u Be~eju ve} i daleko {ire. Veoma dobro poznaje stawe u vojvo|anskoj poqoprivredi i govori bez dlake na jeziku.

– Boli me {to smo nakon dugo vremena imali Ministarstvo koje je razumelo probleme u poqoprivredi i re{avalo ih. Onda je smewen Sa{a Dragin, a s wime su skloweni i wegovi mladi saradnici koji su, kao retko kada pre, izlazili na wive, razgovarali i slu{ali seqake i zajedno sa nama nalazili re{ewa.

Danas na ~elu Ministarstva poqoprivrede imamo ~oveka koji nema veze a {teta je nemerqiva.

A kako bi druga~ije i bilo kada u sada{wem ministarstvu nema ni jednog jedinog Vojvo|anina. [ta smo, mi seqaci, dobili rekonstrukcijom Vlade? Ni{ta.

Katastrofu – po~iwe razgovor Bla`a Staji}.

K

Odnosi pariteta p{enice sa jedne i dizela, |ubriva, semena, sredstava za{tite i koje~ega drugog s druge strane, pomereni su na {tetu p{enice pa nije ni ~udo da danas paor koji obra|uje preko sto hektara ne `ivi boqe od svog dede koji je veliku familiju podizao sa deset puta mawe povr{ine. Sve to, ka`e nam Bla`a Staji}, dovodi seqaka u podre|eni polo`aj. Pogotovo kada je lo{a godina.

– Jed no stav no, ne ma du go ro~nog plana ve} se sve radi od danas za sutra. Ja sam veliki proizvo|a~ {e}erne repe.

Za jedan hektar potro{im oko 55 litara dizela, {to na godi{wem nivou iza|e oko sedamde se tak hi qa da li ta ra. To zna~i da mi ~etvrtinu proizvodwe {e}erne repe pojede samo dizel. A gde je seme, preparati za{tite, koje smo ovog pro le }a ~e {}e ko ri sti li zbog obilnih padavina i sve ostalo. Seqak odavno ne ra~una svoj rad jer ne zna da li }e ili ne biti napla}en. Ako su dobri prinosi i dobije dobru cenu, onda mo`e da ukalkuli{e i svoj rad, ina~e ne. A naj~e{}e ga ne ra~una. Mnogi zato odustaju od {e}erne repe i to }e biti ozbiqan problem za dr`avu – dodaje Staji} izme|u brojnih telefonskih po-

Pred vod nik be ~ej skih pa o ra O junskim blokadama puteva Bla`a Staji}, koji je predvodio be~ejske paore na putu za Novi Sad, ka`e da nisu seqaci blokirali puteve ve} policija koja je preko no}i odlu~ila da ih ne pusti do Izvr{nog ve}a Vojvodine, iako je sve bilo dogovoreno. „Po{to nas nisu pustili ni u Novi Sad ni u Beograd mi smo ostali tu gde smo zaustavqeni, pa je ispalo da smo mi blokirali puteve, {to nije istina. Za blokade je odgovorna dr`ava jer nije `elela da ~uje na{e zahteve da se po{tuju raniji dogovori. Na kraju je, ipak, bilo kako je dogovoreno ranije, sa bespotrebnim tenzijama i blokadama”, objasnio je Staji}.

ziva kojima ga iz raznih mesta pitaju za savet i pozivaju na paorske tribine.

Po Staji}evim re~ima, pozivi Ministarstva da se kukuruz ne izvozi ve} da se koristi u tovu stoke i da se prodaje meso – gotovo deluju groteskno.

– To im je, da tako ka`em, hit sezone. Ali, daleko je od realno sti. Sr bi ja nema ni jednu klanicu po evropskim standardima. Mi po va{arima jurimo telad, da ti ne pri~amo od koga sve kupujemo. Utovimo ih od 500 do 700 kilograma i istim tim qudima ih prodajemo, a oni to, ne znam kojim kanalima, nose na Kosovo, prera|uju i izvoze. Evo pre neki dan sam prodao 35 komada i pitam kupca gde }e sa wima a on mi ka`e „Gadafiju“.

ju motiva da ostanu na selu koje polako ali sigurno izumire.

Ka`e kako u be~ejskom ataru od neko li ko sto ti na sala{a nije ostao ni jedan. Svi su se uru{ili i propali, iako je to najjeftiniji na~in `ivota za vojvo|anskog seqaka. Ni od toliko o~ekivanog Zakona o restituciji ne o~ekuje neki boqitak jer ve}ina naslednika nije zainteresovana za poqoprivredu.

– Bi}e vra}en deo zemqe a ostalo u novcu ili jo{ gore u obveznicama, koje ne}emo nikada na pla ti ti. Na sled ni ci ma treba vratiti zemqu i potom ih stimulisati povoqnim kreditima da je obra|uju. To bi bilo dobro i za dr`avu jer bi se, na taj na~in, smawivala nezaposlenost i pove}ao standard.

Zakon bi trebalo da stupi na snagu tek za dve - tri godine {to, tako|e, nije dobro. Do}i }e stranci i ovda{wi tajkuni puni para, podi}i cenu zemqe i sve pokupovati jer mi ne}emo mo}i da im pariramo. Dr`ava uje di ne u istin sku se qa~ ku mora o tome da misli i da nam U Libiju nose. Kako, ne znam, stranku s liderima iz svojih pomogne jer, }emo ina~e, svi ali u Ministarstvu bi morali redova. U stranku koja }e se biti u zavisnom polo`aju od da znaju. Samo teraju seqaka da boriti za wihova prava i sta- kojekakvih menaxera. A sve }e puni {tale. To smo ve} pro{li tus u dru{tvu jer su nepraved- to, na kraju krajeva, platiti za posledwih dvadesetak godina no ba ~e ni u za pe }ak. Ali, gra|ani Srbije kroz nekontrovi{e puta i uvek propadali – ipak, ubla`ava jed prema se- lisano visoku cenu hrane – razjer niko ni{ta ne garantuje.

Niko ne misli o nama, mi{qa glasno Bla`a od op {ti ne, preko Da nas na ~e lu Mi ni star stva po qo pri vre de Staji}.

Po kraji ne do Repu I onako, izme|u dva ima mo ~o ve ka ko ji ne ma ve ze a {te ta blike. Da li se ikada odgovora, ve} daje naje ne mer qi va. A ka ko bi dru ga ~i je i bi lo ~uje i jedan seqak? loge koja zemqa da se Vlast je, najverovatprvo ore i priprema ka da u sa da {wem Mi ni star stvu ne ma nije, zakqu~ila da ne za predstoje}u setvu. ni jed nog je di nog Voj vo |a ni na mo`emo da uti~emo na Ka`e, seqak nema vreizbore i nismo joj inmena za premi{qawe qacima ~iwenicom da od sva- i razbibrigu jer je rob vrementeresantni uop{te – ne bez jeda kodnevnih poslova i nemaju skih prilika i neprilika prema u glasu pri~a Staji}.

On priznaje da su i paori vremena za politiku. kojima mora da se rukovodi ako sami krivi za takvu situaciju, Kada govori o sala{ima kao `eli dobru `etvu. jer su nejedinstveni i razbije- modelima `ivqewa, misli da Tekst i fo to: ni po partijama, umesto da se je to pro{lost jer mladi neman Ne nad Jo vi }e vi}

6

dnevnik

nedeqa9.oktobar2011.

DRU [TVE NE mRE @E NE DRU [TVE NIh PAR TI JA

Tvit ni mi sta we ampawu za izbore koji nas ~ekaju na prole}e, zvani~no mo`da jesu tek otpo~ele prve, mahom mawe stranke, ali se ona nezvani~no odavno zahuktava. Zapravo, mnogi }e re}i da kampawa u Srbiji nikad ni ne prestaje i, dok opozicionari narednih meseci treba ponovo da podsete narod na svoje postojawe i ubede ga kako }e oni, normalno, sve raditi lep{e i boqe, vlast, uobi~ajeno, uveliko stavqa velike infrastrukturne projekte u slu`bu sopstvene predizborne promocije. A onda je zaista te{ko ponovo nasesti na uveravawa da se sve radi zbog naroda, kada od preko potrebnog pu{tawa u saobra}aj okasnelog drugog mosta kod Be{ke i danas mora da bude va`nije da crvenu vrpcu, pred bezbrojnim kamerama, preseca glavom i bradom predsednik Boris Tadi}, pa da jo{ i, nimalo {armantno, okasni na ceremoniju otvarawa dobrih sat vremena.

Jo{ je neverovatnije da famozni Koridor 10, koji je dosad otvaran vi{e puta nego „Jelen pivo”, i dve decenije kasnije odli~no slu`i predizbornoj svrsi?!

Davno ju je promovisao pokojni Milo{evi}, a ovi dana{wi mu se skupa s nama smejali i obe}avali kako oni ne}e nikad tako, ali vaqda je i to ta nova, moderna Srbija...

Ipak, ima tu i ne~eg, makar naizgled, epohalno novog, jer }e ovo biti prvi doma}i izbori na kojima }e stranke odmeriti snage i u sajber areni dru{tvenih mre`a koju su predugo ignorisali, dok je ona bujala i polako se pretvarala u jezgro ono malo preostale slobodnomisle}e kriti~ke javnosti u dana{woj Srbiji. Da li su onda ve} u startu zakasnili?

To }e ve} pokazati vreme, ali je sasvim sigurno da ne}e biti do~ekani bacawem cve}a pred stope, jer veb zajednica nema strpqewa da dugo trpi folirawe i ogoqeni, populisti~ki marketing. A na{i politi~ari su mu odreda skloni, bilo da im je te`i{te politikantske misli tra`ewe spasa u pravoslavnoj bra}i sa Istoka ili u Evropskoj uniji, koja po wima – samo nas ~eka. Ba{ ovakve, kakvi god da smo i ba{ samo s wima na ~elu?!

Politi~ke partije i wihovi istaknuti pojedinci ve} izvesno vreme jesu mnogo prisutniji na svetskoj mre`i nego ranije, kada su ~ak i svoje zvani~ne internet sajtove aqkavo a`urirali i prepu{tali ih slu~aju. Me|utim, ve} letimi~an pogled na dosada{we prisustvo politi~ara na dru{tvenim mre`ama upu}uje na zakqu~ak da nisu ba{ najboqe shvatili ni su{tinu ni dubinu nove pozornice na kojoj bi da se iznova oku{aju u prodaji magle, ne shvataju}i da je ona odavno sve drugo samo ne virtuelna kakvom je mnogi pogre{no i danas smatraju. To nije bilbord na prometnom bulevaru u koji }e svi da zveraju, nisu dnevne novine u koje }e posle ~itawa neka doma}ica sutra da umota jabuke za zimu, niti televizija gde se sve meri sekundama i time koliko si bezobrazno glasan i umereno harizmati~an. Internet je ne{to drugo i tamo se s drugim qudima komunicira, a ideje razmewuju i o wima diskutuje. I to ne s visine, nego u poprili~noj meri egal, na {ta su-

K

KO NA^ NO PO ^E LO RAS PLI TA WE KLUP KA VI SO KE KO RUP CI JE

[to je gla va vi {a, to je {te ta ve }a (a ve }e su i pa re) bog spornog anga`ovawa gra|evinske mehanizacije privatnih firmi za eksploataciju ugqa u RB „Kolubara“ u sedmici za nama uhap{eno je 17 osoba: dvojica biv{ih generalnih direktora Dragan Tomi} i Vladan Jovi~i}, nekoliko direktora razli~itih odseka RB Kolubara, kao i vlasnici nekoliko privatnih firmi ~ije su ma{ine bile anga`ovane. Specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} je izjavio za “Dnevnik” da se pritvoreni sumwi~e za “visoku korupciju” zbog visine iznosa procewene {tete na vi{e od 10 miliona evra.

Potkupqivawe, podmi}ivawe, krivotvorewe, pokvarenost… sve su to jo{ pre vi{e od 2.500 godina u drevnoj Rimskoj republici podrazumevali u zna~ewu re~i cor rup tio – korupcija.

– Jo{ u starom Rimu, u doba republike, sankcionisani su neki oblici korupcije – krivi~no delo aktivnog podmi}ivawa, cri men re pe tun da rum, odnosno, {to bi jezikom dana{wice rekli, dela protiv slu`bene du`nosti.

Na udaru su bile i neke zloupotrebe u javnim slu`bama i organima uprave u naj{irem smislu – ka`e za „Dnevnik“, krivi~ar prof. dr Nedeqko Jovan~evi}.

Z

o{trije postupati. Ogromna je razlika izme|u te tri grupe dela u smislu mogu}e opasnosti po funkcionisawe politi~kopravnog sistema. Me|utim, kad se u nekom dru{tvu problemi s korupcijom veoma ra{ire, nisam siguran da se to mo`e re{iti samo represivnim merama.

Nauka pokazuje da su tada potrebni i neki administrativnopoliti~ki koraci – obja{wava dr Jovan~evi}.

U akcijama koje su proteklih meseci preduzeli nadle`ni istra`ni organi, u vi{e otkrivenih razli~itih slu~ajeva, procesuirano je nekoliko desetina osoba uglavnom u vezi s koruptivnim zloupotrebama u privrednom poslovawu i finansijskim institucijama. Povodom rasvetqavawa „afere Kolubara” ministarka pravde Sne`ana Malovi}, koordinator dr`avnih organa u borbi protiv korupcije, poru~ila je da se u toj borbi ne}e stati, te da „Srbiju vi{e niko ne}e videti kao zemqu u kojoj je korupcija prihvatqiva a oni koji pqa~kaju gra|ane za{ti}eni“. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je, pak, da „vi{e niko ne mo`e da osporava politi~ku voqu Vlade Sr-

Afe ra „Aero drom” jo{ ~e ka su |e we U novembru bi u beogradskom (redovnom) Vi{em sudu trebalo da po~ne su|ewe nekolicini optu`enih u aferi „Aerodrom“ iz davne 2004. godine, me|u kojima je biv{a ministarska za saobra}aj i telekomunikacije Marija Ra{eta Vukosavqevi}, a svi se sumwi~e za zloupotrebu slu`benog polo`aja u tada{woj rekonstrukciji aerodroma. U me|uvremenu je stavqena ta~ka na „aferu Novi Popovac“. Tu`ila{tvo je pre desetak meseci odustalo od krivi~nog gowewa biv{ih funkcionera Nemawe Kolesara i Zorana Jawu{evi}a protiv kojih je obustavqen postupak u kojem su sumwi~eni za zloupotrebe u privatizaciji cementare Novi Popovac 2001. godine.

Mo`e se re}i, dodaje na{ sagovornik, da je i sredwevekovna srpska dr`ava sankcionisala korupciju.

– U starom srpskom pravu bilo je „slu`benih krivi~nih dela“, a u Du{anovom zakoniku je krug tih dela znatno pro{iren.

Tako|e, u krivi~nom zakoniku Kne`evine Srbije iz 1860. postojala je posebna glava „o zlo~instvima i prestuplewima ~inovnika u zvani~noj du`nosti“ – napomiwe Jovan~evi}.

U grupi koruptivnih dela bitna je i wihova podela. Jovan~evi} obja{wava da tzv. op{ta krivi~na dela zloupotrebe mo`e da u~ini svako slu`beno lice, dok se kod posebnih kao izvr{ioci mogu pojaviti samo pojedine vrste dr`avnih ~inovnika.

– Kad je re~ koruptivnim deliktima, va`no je praviti razliku izme|u takozvanih bagatelnih - lakih, sitnih, zatim onih sredwe te{kih, te grupe te{kih dela tzv. visoke korupcije i u odnosu na koje treba naj-

bije i pravosu|a da se obra~unaju s visokom korupcijom“.

Prema dostupnim podacima, pripadnici MUP-a Srbije su u posledwih pet godina podneli krivi~ne prijave protiv 18.264 osobe, sumwi~e}i ih za ukupno 26.870 koruptivnih krivi~nih dela: 11.314 za zloupotrebu slu`benog polo`aja,7.040 za falsifikovawe slu`bene isprave, 1.910 za pronevere 1.549 za neosnovano dobijawe i kori{}ewe kredita, a 639 za primawe i davawe mita.

Na nivou svih sudova u Srbiji verovatno se mo`e govoriti o stotinama predmeta za razli~ita koruptivna dela. Recimo, za 2007. godinu su obelodaweni podaci o 734 presude donete u prvom stepenu u slu~ajevima optu`bi za zloupotrebe slu`benog polo`aja, 64 za davawe i primawe mita, te 28 presuda za druga krivi~na dela protiv slu`bene du`nosti. Uostalom, na „spisku“ Specijalnog suda u Beogradu koji postoji pola decenije, pred kojim je zavr{ila i „afera

Kolubara“, nanizao se prili~an broj predmeta u kojima se osobe iz razli~itih dru{tvenih sfera sumwi~e za razli~ita dela „protiv slu`bene du`nosti”.

Podsetimo, povodom ~uvene „ste~ajne afere“ ve} pet godina traje proces biv{em predsedniku nekada{weg Trgovinskog suda u Beogradu Goranu Kqajevi}u i grupi od tridesetak okrivqenih me|u kojima ima sudija, biznismena, advokata, preduzetnika... Sudi se i dvadesetorici okrivqenih s biv{em gradona~elnikom Zrewanina Goranom Kne`evi}em na ~elu, koji se za period od 2006. do 2008. godine sumwi~e za zloupotrebe uglavnom u vezi s postupcima davawa u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta. U januaru ove godine po~elo je su|ewe biv{em direktoru @S Milanku [aran~i}u po optu`bi za zloupotrebu slu`enog polo`aja prilikom nabavki {est dizel lokomotiva od slovena~kih „@eleznica„ i 10 dizel motornih vozila od {vedske firme od maja 2004. do oktobra 2006. godine.

Proteklih nedeqa je „otpakovan“ i slu~aj javne nabavke vakcina protiv sviwskog gripa 2009. godine, a iza re{etaka se na{la biv{a direktora RZZO-a Svetlana Vukajlovi}. Krajem septembra je uhap{en i ~lan Visokog saveta sudstva sudija Blagoje Jak{i}, osumwi~en da je 1998. kao predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, zloupotrebio slu`beni polo`aj tokom sudske overe spornog ugovora tre}ih lica o kupoprodaji lokala jedne tada dru{tvene kosovskomitrova~ke firme.

Biznismen Radosav Savatijevi} Kene, koji je pre pet dana ponovo uhap{en u sklopu rasplitawa afere „Kolubara“, prethodno se po~etkom maja s jo{ 15 osoba na{ao pod istragom zbog sporne izgradwe puteva u Po`arevcu. Pro{log meseca je, pak, podignuta optu`nica protiv biv{eg direktora JP “Putevi Srbije” Branka Joci}a, wegov majke i jo{ tri osobe, pod sumwom da su prilikom ugovarawa radova na sanaciji klizi{ta na podru~ju Krupawa i Loznice , zloupotrebili sredstva dobijena od Evropske banke.

Od maja ove godine je u pritvoru i vlasnik „Nibes“ grupe za izgradwu puteva Milo \ura{kovi}, koji je s jo{ sedam osoba osumwi~en za zloupotrebe u privatizaciji kru{eva~kog preduze}a „Fam„ na {tetu te firme. A pri pomiwawu privatizacije i tranzicije biv{ih dru{tvenih „pravnih subjekta“, verovatno svako ima neku svoju turobnu asocijaciju – izuzev onih koji su na toj , {to bi rekao Vuk Karaxi}, „xabani“, punili xepove. Stoga se gra|ani i nadaju sistemskim potezima dr`ave radi re{avawa tog kompleksnog rebusa. n Jaska Jakovqevi}

jeta prose~nog politi~ara u Srbiji, pogotovo onog opijenog trenutnom vla{}u, ba{ i nije navikla...

Primer prve prave i svakako najuspe{nije predizborne kampawe na internetu dao nam je pre ~etiri godine izborni tim ameri~kog predsednika Baraka Obame, koji, po mnogima, danas ne bi bio bio stanovnik Bele ku}e da nije interneta. Tri segmenta su tu kqu~na! S jedne strane je u{ao u domove u koje druga~ije nikada ne bi i to po nemerqivo mawim tro{kovima jer su, primera radi, oficijelni Obamini predizborni spotovi na Y outube -u ukupno gledani neverovatnih 14,5 miliona sati. Da bi se, ukoliko je to uop{te mogu}e, predizborni spotovi vrteli na komercijalnim televizijama 14,5 miliona sati, potrebno je platiti najmawe 45 miliona dolara!

Drugi (ili mo`da prvi) veliki uspeh O b a m i n e internet kampawe ogledao se u pola milijarde dolara donacija koje su prikupqene onlajn, pri ~emu vi{e od {est miliona donacija nisu ~inile sume ve}e od 100 dolara, koje su se u masi pokazale izuzetno dragocenim. Ipak, ono {to je nama koji smo sve to posmatrali sa strane ostalo u najboqem se}awu bilo je to koliko je Obamina kampawa imala zaista qudski lik, odnosno koliko je on prikazivan u najnormalnim mogu}im `ivotnim situacijama i koliko se, za jednog politi~ara, opu{teno i normalno pona{ao. Verovali ili ne, upravo to je osvajalo pa`wu, srca i poverewe glasa~a, koji su ga zato do`iveli kao jednog od wih samih.

Na`alost, kod nas je situacija i daqe beskrajno druga~ija. Ne treba sumwati da politi~ari jesu prepoznali korist prakti~no besplatne internet promocije spram skupih konvencionalnih kampawa, ali im i daqe nije jasno do koliko ta~no o~iju i u{iju tako mogu dopreti. Tako|e, ne treba zanemariti ni potrebu da se neke pare operu i neki uticaji za kasnije zapqunu uobi~ajenim minuta`ama na TVu. Uostalom, pretpostavka je da su korisnici interneta, ako ne inteligentniji i obavezno obrazovaniji, onda svakako ne{to informisaniji gra|ani sa nekakvim stavom, a populisti~ke politike uvek radije biraju povodqivije slojeve dru{tva... S

PRE VEN TIV NA LI [E WA SLO BO DE SE IPAK DO GA \A JU

Hap {e we za pe tqa ni je ne go {to iz gle da a izjavu ministra policije Ivice Da~i}a da u slu~ajevima gde postoje jasni dokazi nije iskqu~ena mogu}nost „preventivnih hap{ewa„ onih koji prete u~esnicima Parade ponosa, bilo je komentara da bi to bilo “dolivawe uqa na vatru”. Iako se to nije dogodilo – i pored potvrde da je bilo planova za otmice autobusa, paqevine, pa ~ak i qudske `rtve – nego je Parada otkazana, izjava prvog ~oveka MUP-a ipak je pore|ena s nekim nepopularnim postupcima u SFRJ. Kako se prise}aju pojedini svedoci iz Titovog vremena, kada bi „najve}i sin” stizao u, recimo, Novi Sad, ideolo{ki neistomi{qenici i poznanici policije iz raznoraznih razloga ve} bi unapred spremili li~ne stvari, }ebe i ~etkicu, i ~ekali da im milicionari zakucaju na vrata i “odvedu ih na sigurno”.

Neki navija~i su krajem osamdesetih tako|e preventivno hap{eni pred derbije ili igre reprezentacije – zbog antire`imskih parola.

Me|u wima je, navodno, bilo najvi{e „delija„ i „grobara„. Po wihovim tvrdwama, morali su da pri tome potpisuju zapisinike o, recimo, po~iwenim ta{kim kra|ama ili sli~nim delima, jer je, tvrdili su, postojala opravdana bojazan da }e pobe}i, sakriti se i uni{titi dokaze – iako su i oni i policajci znali da je re~ o pukom pokri}u za pritvarawe i da }e posle me~a biti pu{teni, a prijava pocepana.

Nakon utakmice, dobijali bi re{ewa o ukidawu pritvora, dok ih za sve vreme u }eliji niko nije pitao za pripisano krivi~no deo.

Ta vremena su pro{la i sad smo na putu za pravnu dr`avu. A to

N

prakti~no zna~i da ako policija i sazna da neko ho}e da opqa~ka po{tu, mora da tra`i razloge za hap{ewe u eventualnom posedovawu oru`ja ili nekom drugom prestupu.

Ili da u zasedi sa~eka da se pqa~ka odigra i usput moli boga da u me|uvremenu niko ne strada. S druge strane, vandale u Temerinu je nedavno bilo lako uhapsiti, jer su kod wih prona|ene drvene palice, metalna {ipka i lanac, {to se mo`e podvesti pod krivi~no delo iz Zakona o oru`ju, ali realno policija nije mogla da im stavi lisice zbog onoga {to su oni zaista hteli da urade – da nekome razbiju glavu.

U svakom slu~aju, hap{ewa bez osnova vi{e nema, pa je utoliko izjava ministra policije mnoge naterala na razmi{qawe. O preventivnim hap{ewima usledila su i prepucavawa preko sajtova – od toga kako se tako postupa i na Zapadu, do ocena da ako krenemo tim putem bi}e mnogo gore. Istini za voqu, u se}awu su i hap{ewa u po mnogo ~emu cewenoj i uzornoj Danskoj, gde je prili~no energi~no iznenada uhap{eno 257 demonstranata samo zato {to su protestovali tokom samita UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu. Tako|e, krajem avgusta je bilo preventivnih hap{ewa i u Londonu, jer je Skotland jard strahovao da }e karneval na Noting hilu biti okida~

za nove nerede. Pre toga, smatralo se da preventivna hap{ewa u novije vreme mogu da se dogode samo u pojedinim afri~kim i latinoameri~kim dr`avicama, ali ne i u civilizovanoj i demokratskoj Evropi.

Vaqa re}i i to da je policija u Novom Sadu i Beogradu spre~ila veovatno vi{e ubistva i povre|ivawa u razra~unavawu qudi iz kriminalnog miqea, tako {to ih je blagovremeno privodila u slu`bene prostorije na razgovor od osam i 12 sati, i zatim pu{tala bez podno{ewa krivi~nih prijava. Prema Zakonu o policiji, ovla{}eno slu`beno lice zadr`a}e osobu koja remeti javni red ako ugro`avawe nije mogu}e druga~ije otkloniti.

Zadr`avawe mo`e da traje najvi{e 24 ~asa.

Na sajtu Kriminalistika se poja{wava da se li{ewe slobode s jedne strane mo`e odrediti kao mera koja ima za ciq stvarawe uslova za uspe{no rasvetqavawe i dokazivawe krivi~nog dela, kao i spre~avawe izgrednika da nastavi s ~iwewem dela. Li{ewe slobode bi, ipak – barem po teoriji – trebalo da bude posledwi akt policije prema u~iniocu krivi~nog dela, a ne prvi, imaju}i u vidu da se osoba protiv koje je pokrenut krivi~ni postupak ne smatra krivom sve dok se wena krivi~na odgovornost ne utvrdi pravosna`nom presudom.

Ali {ta }emo ako policija, recimo, sazna da neko ho}e da otme autobus i zakuca ga u u~esnike kakvog protestnog skupa – treba li da sa~eka da hitna pomo} prvo pokupi mrtve i povre|ene, pa tek onda hapsi!? n Mi{a Vuja~i}

– uLA zAk PrED Iz BOr NE kAm PA wE u SAj BEr ArE Nu

bira~ke kutije druge s trane , u zem qi u ko joj i stins ka kont ro la fi nan siraw a politi ~k ih stran ak a i tog a kako i koli ko para ar ~e toko m k ampawe posto ji samo na p apiru za ma hawe Evr opi, j o{ n e postoji n aro~ita potreb a da se sk upqaju donaci je od gra |a na. Krup nih finas ije ra iz sen ke , `eqnih unosn ih poslov a i nak on nare dn ih iz bora, i d aqe ima dovo qn o, a n ajve}i de o on ih k oji su p reko stranaka dobili posao s vakako }e se od u`iti svoji m do br o~inite qima.

Me |utim, o na j qudsk i lik u kampa wi , koj i je Obami doneo od lu~uju}u p rednos t, na{im l iderim a i daqe os taje jedna ko n euhva tqiv kao i re {e we za doma}u eko nomsku krizu, kojoj su ionako sa mi k um ovali b oqe od svih me{ et ar a na Vol s tritu. Kod n -

as se t aj quds ki lik polit i~ara i daqe og le da u o poz iciono m umiraw u pred ka merama tokom uza lud nog {trajka gl a|u ili ~uv enom po~etk u mnogi h ob ra}awa re~im a „Ja, k ao pred se dn ik svih gra|an a. . .”.

V aqda zato Obaminu Facebook stranu danas podr`ava neverovatnih 23,5 miliona qudi, dok f an pejx Borisa Ta di}a na ovoj mr e` i ima d ale ko skr omnijih, mada za n a{ e uslove i sas vi m solidni h, 48 .000 „ la jkova”. N aravno, takv e strane n a Facebook-u im aj u bezmalo sve politi~ke par tij e i wihovi kq u~ni puleni. Na`alo st, odreda vo |ene od stra ne ne ba{ na juspe{niji h pi-ar slu`bi i bez imalo k ont akta sa qudim a, da ne ka`emo stvarno{}u.

Sli~no je i na Twitter-u, gd e aktivne na loge imaj u DS, S NS , S DP, SP S, UR S, G17+, LD P. .. sa razli~ it im ste pen om a`urnos ti u svojim pr omotivni m akt ivn os ti ma i najp og r e{ nijim mogu} i m zajedn i~kim imeniteqem – gotovo da nema interakcije sa pratiocima. Prvi izuzetak bile su @demokrate, iako ne toliko zbog to ga {to su to sa mi `e le li, ko li ko za to {to je ste pen pro zi va wa od stra ne TW za jed ni ce za {to {ta {to {kri pi u dr `a vi do sti gao kri ti~ nu ma su na ko ju su, ko na~ no, mo ra li po ~e ti da od go va ra -

ju. Ni su u to me uvek na ro ~i to uspe {ni, pre ~e sto su pa da li u va tru i jo{ vi {e ras kli ma va li iona ko la ba ve ar gu men te sop stve ne po li ti ke, jer sva ka ko vi {e vo le da se po di ~e kad ih ne ko hva li ne go da ne ko me mo ra ju da po la `u ra ~u ne za kri ti ku. Ali sva ki po ~e tak je te `ak i sva ka ko je po hval no {to su iza {li iz auti sti~ kog lin ko va wa sop stve nih pro mo ci ja, {to po la ko po ~i wu da pra te i osta li...

Ma da ni je baj na, ne {to bo qa si tu a ci ja je na pla nu li~ nih Twitter na lo ga, gde ipak po sto ji i ne ko li ci na onih iza ko jih se za i sta i na la ze qu di od kr vi i me sa sa ava tar sli ~i ca i ko ji su ska pi ra li {ta je su {ti na TW, onih ko ji ne za ma ra ju na rod sa mo hva lom o sop stve nim i „pod vi zi ma” stran ke ko joj pri pa da ju, ve} za i sta raz go va ra ju o sve mu i sva ~e mu i s na ma, obi~ nim qu di ma. A to }e im se si gur no vi {e stru ko vra ti ti, jer tre nut no ne po sto ji bo qi na ~in za opi pa va we pul sa mi sle }eg bi ra~ kog te la i sop stve ne po zi ci je unu tar we go ve ra zum ne kri ti ke! Upra vo za to su za sva ku po hva lu na lo zi dve ju da ma @jasnamatic i @gordanacom, ko je su najdaqe oti{l e u n eposre dnosti i {irin i komun ik acije s a os tatkom zaje dn ice. Na kon {to j e, koliko-to lik o, prevazi{la fazu padawa u vatru, polako im se pridru`uje i @JelenaTrivan, kao i @cistacica (Oliver Du li }), k oj i je na Twitter- u na{ao p rav i na~ in za pro mociju akc ij e svo g ministarstva „O~ist imo S rbiju”, uspe o da a ni mira qu de i d a se pritom, nesumw ivo, j o{ i dobro z aba vi u dikusi ja ma koje su se iz toga razvi jale.

Zanimqivo, svi pripadaj u is toj st ran ci ali upr av o na wih bi , u skladu sa s opstvenim dr`a vn i~kim o bavezam a, trebalo da se ugle da ju i ostale wihove kole ge, um esto { to Tadi}, Je remi}.. . iz da na u da n daju pr im er kak o ne tre ba raditi, prepu {taju }i na loge st erilno st i l o{eg i d osadnog p i- ara k oj i mal o k oga z anima. Ve rovatno se zat o i p ojavil a tolika pop lava mawe ili vi{e uspe{nih satiri~nih naloga na Twitter-u (@VookJeremic, @TomaNikolic, @boristatic i, naravno, neprevazi|eni @sloba_milosevic od koga je ceo trend i zapo~eo). Jednostavno, dru{tvene mre`e nisu za nedru{tvene partije! One su popri{te i glupe i inteligentne, ali pre svega slobodne misli, prostor koji, sre}om, jo{ ne podle`e re`imskoj cenzuri i mesto gde patricije od plebejaca ne dele {paliri pretorijanske garde, visoki zidovi vila, odlo`eni prenosi, unapred pripremqena pitawa i naknadne mudrosti pi-ar slu`bi za peglawe gafova.

Ko to ne shvati ili nema hrabrosti da se s tom slobodom suo~i, da popri~a sa pametnijim a hijerarhijski ni`im od sebe i da, kada to zaslu`i, istrpi opravdanu kritiku ili da je snagom realnih argumenata u realnom vremenu razveje i stekne po{tovawe novih poklonika, taj tamo nema {ta da tra`i. Samo, veliko je pitawe ima li onda, u 21. veku, {ta da tra`i i na ozbiqnoj dr`avnoj funkciji, na koju ga bira “virtuelni” narod koji izbegava.. n Aleksandar Grube{a

POV O D I : BLO GO PEN, NO VI SAD, 8-9.10.’11.

Blog - va{e pravo da znate sve log je, usu di }u se da ka `em, te le vi zi ja XXI ve ka. Jo{ bo qe: blog je za da na {we dru {tvo ono {to su ne ka da bi le te le vi zij ske ve sti. U blo go vi ma `i ve qu di ko ji se sva kim zglo bom {a ke tru de da svo jim ~i ta o ci ma pi sa nim re ~i ma, po ne kad i fo to gra fi ja ma, do ~a ra ju sli ke iz ili oko svo je gla ve.

Ne ka da su blo go ve mo gli da pi {u sa mo ma lo broj ni, kao {to su i ve sti ne ka da mo gli da sni ma ju (ali i da gle da ju) sa mo oni ko ji su ima li do voq no nov ca i od go va ra ju }u teh no lo gi ju. Uslov za blo go va we je bio da blo ger ume da pi {e HTML je zi kom: no vi ~la nak je ne mi nov no zna ~io i no vu veb stra ni cu. Po tom se ne ki su per-pa met ni blo ger (blog ga blo go slo vio!) do se tio da olak {a po sao se bi, ali i dru gi ma, i da na pra vi CMS. O CMS-u je do voq no zna ti da omo gu }a va mno go jed no stav ni je uno {e we tek sto va u veb stra ni ce. Naj zad je blo ger mo gao da jed no stav no ot ku ca tekst, ukrasi ga po svom na ho |e wu, uba ci i ne ku fo to gra fi ju i jed nim kli kom – ob ja vi sve tu. Ta ko |e, ne ka da ste mo ra li ima ti i svo ju adre su na ve bu, ono ve-ve-ve ta~ ka ne {to ta~ ka kom ({to ba{ i ni je bi lo pre te ra no jef ti no, jer je tu adre su tre ba lo i par ki ra ti, a to je bi lo ce nov no pri stu pa~ no ko li ko i par king me sto u cen tru Be o gra da), po tom su se isto ta ko ne ki su per pa met ni qu di do se ti li da vam do zvo le da bu de te pod sta na ri kod wih, i to pot pu no bes plat no. Ta ko ste naj zad i vi mo gli da na pra vi te svoj blog, ~i ja je pod sta nar ska adre sa gla si la ve-ve-ve ta~ ka su per ime va {eg su per blo -

B

nedeqa9.oktobar2011.

c m y

dnevnik

ga ta~ ka adre sa do ma }i na ta~ ka kom.

U po ~et ku su blo go vi bi li, ona ko, vi {e stru~ ni, jer su ih pi sa li sa mo stru~ wa ci – oni {to su zna li ka ko da na pra ve no vu veb stra ni cu sva ki put ka da po `e le ne {to da ka `u sve tu, pa su ih i ~i ta li sa mo stru~ wa ci – jer ni kog dru gog to i ni je za ni ma lo. On da su ti stru~ wa ci po ~e li da pi {u i o ne kim dru gim te ma ma (pret po sta vqam da im je do sa di lo da pi {u jed no te isto, i bes kraj no sam im za hval na na to me), {ta im se za ni mqi vo, le po, ve se lo, ru `no do go -

di lo tog da na. Po tom su po ~e li da pi {u i o stva ri ma i si tu a ci ja ma ko je ih ner vi ra ju, ili im sme ta ju, o do ga |a ji ma na ko je bi `e le li da uti ~u – pa su wi ho vi ~i ta o ci, ko ji su naj ~e {}e i sa mi blo ge ri, isto ta ko pi sa li o tim te ma ma, po dr `a va li se me |u sob no, or ga ni zo va li raz ne ak ci je, do bro tvor ne ili po li ti~ ke i sli~ no. Ne ki dru gi blo ge ri ni su po dr `a va li ove ide je i ak ci je, pa su pi sa li pro tiv wih, oprav da no ili ne.

Vre me nom, par king me sto na ve bu je po sta ja lo sve jef ti ni je, kao i sa ma adre sa, a uz onaj po me nu ti CMS do {li smo do to ga da blog mo `e da na pra vi sva ko ko po `e li, sa sa mo ne ko li ko kli ko va mi {em i par do la ra na kar ti ci.

Blo ge ri su va {i li~ ni no vi na ri. Bri nu ih i po ga |a ju iste stva ri kao i vas – sa mo {to oni ne ma ju ured ni ke da im ka `u: o ovo me mo `e{ da go vo ri{, o ono me ne. Du `nost je blo ge ra da {i re isti nu, raz no se in for ma ci je i bu du od ko ri sti svo jim ~i ta o- ci ma. Ovo, na `a lost, ni je i oba ve za.

No vi na ri za svo je za slu ge do bi ja ju na gra de (i pla te), blo ge ri su, za hvqa ju ju }i Blo gO pen-u, ta ko |e po ~e li da do bi ja ju na gra de (na `a lost, ne i pla te). ... Ma da je {i rom ovog re gi o na sva ki iz bor za bi lo {ta sa pre fik som „naj” oba ve zno pro pra }en ako ne skan da li ma, ono ma kar po ku {a ji ma pra vqa wa istih, blo ger ska pu bli ka Blo gO pe no vog tak mi ~e wa se, u tre nut ku ovog pi sa wa, za dr `a la sa mo na uvre |e nim ko men ta ri ma. Uko li ko se ni na kon pro gla {e wa naj blo ge ra ne za be le `i skan dal, mo lim or ga ni za to re da pre i me nu ju skup iz re gi o nal nog u svet ski – da ne bru ka ju re gion.

Ka ko ni su ni sve ve sti za ni mqi ve, o isti ni to sti da ne go vo rim, ta ko i ni su svi blo go vi vred ni ~i ta wa. Ne ki su sen za ci o na li sti~ ki, ima ju bom ba sti~ ne na slo ve, a sa dr `aj im je pot pu no bez vre dan. Dru gi su, opet, pre vi {e usko ori jen ti sa ni, tre }i iz gle da ju kao je se wa ras pro da ja. ^e tvr ti su oni vred ni ~i ta wa, a do wih }e te mo ra ti sa mi da do |e te – hej, pa ne pi ta te ni kom {i ju ko je ve sti gle da, ne go ste sa mi iza bra li ka nal za se be, zar ne? n Sandra Kravi} www.san dra kra vitz.com

INTERVJU NEDEQE

7

BrA NI SLAV BA BI] kE BrA, mu zI ^Ar

Na{i pobednici su u u`asnoj zabludi K

a `e da su kom pakt di sko vi, kom bi na ci jom bes plat nog „da un lo u da“ i vi ni la za qu bi te qe do brog zvu ka, na ne ki na ~in oti {li na sme tli {te isto ri je. „Kod nas su da un lo do vi bes pla ni, jer taj si stem pla }a wa ne funk ci o ni {e, ali uz mi ni mal nu ce nu to je bu du} nost mu zi~ ke in du stri je. Di sko vi su pre sku pa stvar, vi nil jo{ sku pqi, ali ima taj {arm i to pli nu zvu ka ko je je te {ko po ti }i na di sku i u „vav“ for ma tu, ka kav je na{ „da un load“.

Mu zi ~a ri stra {no vo le da opi pa ju svoj pro iz vod“, go vo ri Bran slav Ba bi} Ke bra, front men gru pe „Obo je ni pro gram“, ko ja da nas pro mo vi {e iz da we pr va dva al bu ma u Be o gra du.

Kon cer ti su za ka za ni za no vem bar (5. Be o grad, 9. Qu bqa na...), a za de se tak da na gru pa }e u}i u stu dio – svo ju biv {u pro sto ri ju za ve `ba we, gde }e i ura di ti no vi al bum. „Dva ~la na su na pu sti la bend, a do {ao je Be bec, biv {i ba si sta „Bo ja“ i na{ pro du cent. Ima mo dva ba sa, to je ja ko za ni mqi va po sta va, ve li ki je iza zov sni mi ti ta ko ne {to, a to je ste po en ta ba vqe wa ovim po slom: do vo di ti se u si tu a ci ju da si sam se bi in te re san tant, da me wa{ ono ~im se ba vi{, otva ra{ si no va vra ta i za da je{ no ve za dat ke, ka `e Ke bra i do da je da su stu dio opre mi li nov cem do bi je nim za pe smu upo tre bqe nu u re kla mi jed nog mo bil nog ope ra te ra. Mi ga pr vo pi ta mo ima li ne ki fan „Obo je nog pro gra ma“ pra vo da bu de iz ne na |en tim po te zom?

– O to me sva ko mo `e da ima sud.

Mi smo to ura di li na men ski, bio nam je in te res zbog pro sto ri je, jer te {ko je vre me nom osta vqa ti no vac sa stra ne. Raz u meo bih ako je ne ko me to bez ve ze, s dru ge stra ne, ni je bez ve ze ako se ne gde po ja vqu je mo, a da se ne me wa mo. Ako ozbiq ne kom pa ni je ima ju in te res da im se po ja vi „Obo je ni pro gram“, to je wi ho va pro me na, ne na {a. Oni su se otvo ri li. l Si no} je u „Are ni“ odr `an kon cert „Vo lim de ve de se te“?

– Odav no su pre sta le da me iz ne na |u ju stva ri u ovoj ze mqi. Mu zi~ ki, de ve de se te su bi le u naj ma wu ru ku sin te za ne u ku sa ko ja je pre ra sla u opa snu este ti ku. @i vi mo bo qe ne go pre 20 go di na ali kul tur na po li ti ka se ni je mno go pro me ni la. Od \in |i }a do da nas, svim stran ka ma su ne bit ni ko a li ci o ni part ne ri za u zi ma li me sta u mi ni star stvu kul tu re. Kad vi di{ ko je mi ni star, zna{ da se ni {ta ne po me ra. Imam ose }aj da ih uop -

qu di ma za naj go re stva ri. l Da li je Ba la {e vi} u pra vu ka da pe va da smo kri vi {to smo im do zvo li li?

– Ako ta ko po sma tra mo, po sto ji mo mi i oni, a mi slim da smo mi jed no. Mi tre ba wi ma da po mog ne mo i oni na ma, jer to je u in te re su ove ze mqe, pa tri o ti zam je in te res ce li ne, dru {tva. Evi dent no je da ne mo `e mo pre ko no }i po sta ti or ga ni zo va no dru {tvo. Gde god bi za gre bao, vi deo bi go mi lu ne re {e nih stva ri i mal ver za ci ja. Ja ko smo bi li pro pa li, a de mo kra ti ja je dug pro ces. Ni smo bli zu pu nom us po sta vqa wu de mo krat skog si ste ma ali smo na pu tu. l ka ko si do `i veo ot ka zi va we Pa ra de po no sa?

– To je ja sna po ru ka Evro pi ko joj mi stre mi mo – da ni smo sprem ni. To je auto gol i kad po mi slim {ta je sve mo glo da se de si, mo `da je ova ko i bo qe.

Svi ma je mu ka od ne si gur no sti, qu di su to li ko `eq ni mi ra i la god ni jeg `i vo ta, u`a sno su raz o ~a ra ni, ne za in te re so va ni. l @i vi mo li p s i h o d e l i ~ n u sva k o d nev n i c u, ka ko je ov de re kao zo ran ja we tov?

– Sva ki vid de fe ni ci je to ga je da le ko od isti ne.

Ako bi re kli da je psi ho de li~ na, da li bi kom pli ment si tu a ci ji. „Ovo“ je amorf na ma sa ko ja se pro te `e ta mo gde na |e pu ko ti nu.

Ne de fi ni sa no sta we ko je zah te va ko ra ke, ja sna pra vi la `i vo ta, a vrh dr `a ve ko ji ni je or ga ni zo van ne da je re zul ta te. Ne ki re zul ta ti su vi dqi vi, ne ki ka ta stro fal ni, ni sam fa sci ni ram ni jed nim ni vo om, ali bo `e moj, ko sam ja... Vi dim i ~u jem ono {to svi vi de. l ka ko se os }a{ kao kon zu ment in for ma ci ja u Sr bi ji?

– Ne ve ru jem im pre vi {e. Ne ma mo ni me di je, ni in for ma ci je ko je pri hva tam zdra vo za go to vo.

Sve je po lo vi~ no, da ju se po lu i sti ne, stal no je ma ni pu la ci ja, za ko ne tu ma ~i mo dru ga ~i je. l [ta je po gon sko go ri vo to me?

Ov de ne ma pro ro ka Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe“ Jo van ]i ri lov pi tao je „na ne vi |e no“ Ke bru da li ume da od go vo ri na pi ta wa na ko ja on ne od go va ra jav no, a ti ~u se prog no za?

– Ne. Za hval no je da ti prog no zu sa mo u ve zi sa stva ri ma na ko je mo `e{ da uti ~e{. Te {ko je pred vi de ti {ta }e se do go di ti i me ni sa mom. {te ne in te re su je, da je kul tur na eli ta osta la ista za 25 go di na. Ka kva ti je kul tu ra, ta kva ti je i dr `a va. To bi tre ba lo da ih sve za bri ne, ali mi slim da ih ni {ta ne bri ne, osim da do bi ju jo{ je dan man dat. To je uvre dqi vo, a jo{ vi {e je po ra `a va ju }e da se ti qu di mi re s tim. Do vo de nas do to ga da nas je sra mo ta ka da po mi sli mo na kul tu ru ko ja do la zi iz si ste ma. „Vo li mo de ve de se te“ je re zul tat to ga da to ni je sra mo ta – ne go su per! l Da li te je kon cert po tre sao me ta fo ri~ ki?

– Ne mo gu de ve de se te da se vra te. Gle dam na to kao jo{ jed nu u ni zu tra ge di ja. l Iz gu bi li smo od no ve - sta re este ti ke?

– Ni ko ni je do bio. Ko mi sli da je ste u u`a snoj je za blu di. l ko to mi sli?

– Eki pa ko joj sva ki vid ne sta bil no sti i ne nor mal no sti od go va ra. Da smo nor mal ni, ne bi ima li ~i me da se ba ve, za to su ko~ ni ~a ri. Iz gu bio je onaj ko se po mi rio s tim. To je ~or ba iz ko je mo ra mo iza }i za jed no, mi smo svi isti i in te res nam je isti. Po li ti ka osta vqa pre vi {e pro sto ra

– Dr `a vu vo de qu di ko ji ni su u sta wu tri me se ca da pri ~a ju istu pri ~u, a to je u Sr bi ji dug pe riod.

Ima{ glav nu vest ko ja te po me ri na dru gu stra nu sva ki dan. Ne ma{ qu de od in te gri te ta i auto ri te ta da im bi lo {ta ve ru je{. Ima mo `da de set jav nih qu di ko ji ma ve ru jem i oni su ne bit ni. Sa mim tim {to su do sled ni ne uka zu je im se ni ka kva {an sa. Si stem ne pri hva ta ozbiq ne jer ni je na tom ni vou. l Da li si i ti iz gu bio po li ti~ ko bi }e?

– Ov de nor mal ne qu de go di na ma si lu ju i ni ko ni je ka `wen. Agre si ja na nor mal nog ~o ve ka je iz vr {e na, do {li smo na ni vo na kom je su per {to smo uop {te `i vi, {e ta mo se a ni ko nas ni je pre bio, ako su svi u fa mi li ji zdra vi – ne moj da qe ni raz mi {qa ti. Po li ti ~a ri ma ne tre ba pri da va ti zna ~aj, oni ne ma ju kul tu ro lo {ki ka pa ci tet da mi bu du in te re stant ni. Oni su ma ri o ne te svog uskog raz mi {qa wa i in te re sa. l ka da si po sled wi put ose tio do bru vir ba ci ju s vr ha?

– Ka da je \in |i} do {ao na vlast to je po sto ja lo, ali je krat ko tra ja lo. Pr vo {to je ura dio bi lo je da ode na kon cert Zdrav ka

^o li }a, tog tre nut ka je bi lo ja sno da od to ga ne ma ni {ta (smeh). Kre a tiv no su de ve de se te bi le bo qe jer si znao da si na pra voj stra ni. l Ne do sta je li ti po de la na do bre i lo {e mom ke?

– Mo `e to i da nas da se ura di, ali ni je kre a tiv no. Na ru bu je eg zi sten ci jal nog, ni je sup til no i emo tiv no da bi bi lo in spi ra tiv no. Sr bi ja ima stra {an pro blem po de la, ne mo `e mo bez to ga i to je su {tin ski pro blem. Qu di tre ba da shva te da je vre me po de la iza nas. ^im pre sta ne mo da razm{qa mo „~et ni ci - par ti za ni“, „zve zda {i - par ti za nov ci“, mo `e mo da kre ne mo da qe. l Pe |a Vra ne {e vi} je di gao ru ke od No vog Sa da?

– I ja sam odav no di gao ru ke od gra da. Kul tu ro lo {ki je ka ta stro fa lan i naj ve }u od go vor nost sno se po li ti ~a ri ko ji ga vi o de.

l za {to sim bo li gra da vi {e ni su Ti {ma, An ti}...

– Po gre {an si stem vred no sti, stva ri mo ra ju da se pre lo me, a qu di ov de ne vo le pro me ne. No vi Sad je uvek imao pa ti nu, bio je za ni mqiv mno gi ma, ali to go di na ma ne sta je na in sti tu ci o nal nom ni vou. Ni ne znam ko se ba vi kul tu rom, a we gov je po sao da se mi ne ka ko zna mo. Ja ga pla }am (smeh)... ali wih to ne za ni ma, ra de po sao ko ji ne vo le i ne raz u me ju se u we ga. l Grad ska kul tu ra, do na ci je is kqu ~i vo pro fi ta bil ni ma, „Eg zi ta ci ja kul tu re...“?

– Nek bu de ma kar ne {to, ne ka nam ka `u {ta ho }e, ali oni nam ka `u ta ko, a su tra }e bi ti dru ga ~i je. Eg zit je bi tan za grad i tre ba ga ~i ni ti {to ve }im, ali s dru ge stra ne, mo ra po sto ja ti pro stor i za ne vi dqi ve de lat no sti, ~i ji for mat tre ba re spek to va ti i ne go va ti. Eg zi ta ci ja kul tu re je pre di men zi o ni ra na, po sto ji me sto za sve, ne tre ba stva ra ti po de le. To bi se la ko re {i lo na ni vou or ga ni zo va wa, ka da bi svi qu di ko ji se ba ve kul tu rom bi li ko or di ni sa ni. Da li po sto ji ne ko me sto ko je oku pqa qu de za in te re so va ne za kul tu ru? Ja ne mi slim da su to CK13, Kul tur ni cen tar, Art kli ni ka, Eg zit... Na qu di ma ko ji nas vo de je da or ga ni zu ju to. l za {to i da qe pri ~a mo o no vo sad skom pa la na {tvu?

– Jer tre ba pro me ni ti sve, a pi ta we je da li mi ima mo 20 ili 30 spo sob nih qu di. Ni kad ih ne }e mo ni ima ti, ako ih ne na pra vi mo, a ne pru `a se pri li ka no vim qu di ma. l Da li si op ti mi sta?

– Ve li ki, uvek sam bio. Re a lan sam op ti mi sta, vo lim {ta ra dim, ovaj grad i ze mqu, sve ze mqe i qu de ovog sve ta. l re kao si da na vi ja{ ti ho za Voj vo di nu?

– Ti ho, `i vim po red sta di o na...

Vo leo bih da FK „Voj vo di na“ pred sta vqa ne {to ali i fud bal je u`a sno ko rum pi ran, ne mam vo qu da pri su stvu jem to me. Ce la stvar mi iz gle da vr lo ne a u ten ti~ no. n Igor Mihaqevi}

8

dnevnik

nedeqa9.oktobar2011.

[TA NAS O^EKUJE U STAROM-NOVOM ZDAWU SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

Sprem ni smo! n Pi{e: Alek san dar Mi lo sa vqe vi} vo nas na po~etku jo{ jedne sestrukturu gotovo da zone u kojoj obele`avamo sto nije ulagano jo{ od pedeset godina postojawa Srpuseqewa 1981. Fond skog narodnog pozori{ta kao najstaza kapitalna ulagawa rije profesionalne teatarske instiAPV, investitor ratucije u Srba! dova, mogao je tako da na~ini jo{ boJo{ jedne? Zar ih mo`e biti dve qi plan i sprovede sve postupke neoili vi{e jubilarne? Razume se da phodne da rekonstrukcija nadi|e pumo`e. ko „{minkawe”.

Ovde se ne postavqa pitawe utvrNa taj na~in smo dali i „ekstra” |ivawa godine kojom zapo~iwe povreme majstorima da rekonstrukcija vest SNP-a, jer mi 1861. smatramo SNP-a bude vrhunska, pa i da urade „nultom” ta~kom na{e istorije: tada pone{to {to prvobitnim projektom je upu}en poziv za osnivawe Teatara nije planirano, a neophodno je. koji }e postati ne samo jedna od stoU ovako postavqenim pravilima `ernih ta~aka dru{tvenog, politi~igre, „produ`eci” su omogu}ili i rekog i umetni~kog `ivota Srpske publi~kom Ministarstvu kulture da Atine, ve} i celokupne kulture buduispuni obe}awe i finansira tri }e srpske dr`ave. Problem je nastao kada smo postali svesni da u vremenima krize, ponajpre ekonomske, ne}emo mo}i u predvi|enim rokovima da realizujemo sve {to smo planirali da bi ovako zna~ajan jubilej bio dostojno obele`en.

Tad nam je u pomo} prisko~ila jedna od pozori{nih konvencija. U teatru se vreme, kao svuda u svetu, ne meri kalendarskim godinama ve} – sezonama. Zato smo odlu~ili da jubilej proslavqamo tokom dve sezone u kojima figurira 2011. godina: u sezonama 2010/11. i 2011/12. Pokaza}e se da je odluka bila pametna.

Ovakvim „pro{irewem” termina „jubilej”, Vlada Vojvodine, na{ novi osniva~, dobila je dodatno vreme da u uslovima krize obezbedi vi{e para za proslavu jubileja, ali i rekonstrukciju na{e zgrade u ~iju infra- Scena iz predstave „Urnebesna tragedija”

E

[ O R O M

S

predstave kojima Drama, Opera i Balet SNP-a obele`avaju jubilej.

Napokon, Pozori{te je steklo dragoceno vreme da se sna|e u gu`vi izazvanoj prisustvom majstora, potragom za alternativnim probnim salama i panikom zbog potrebe da se uklopi u termine.

Uprkos svesti da u pozori{tu (nigde u svetu) ni{ta nije sto odsto sigurno, sada konstatujemo da u jo{ jednu jubilarnu sezonu ulazimo spremni.

Pripreme za svetsko praizvo|ewe Mi le ve, opere Aleksandre Vrebalov u re`iji Ozrena Prohi}a, u finalnoj su fazi. Uveren sam da }e autorski tim, pa i kompletno Pozori{te, biti ponosni kad Mi le va bude izvedena 21. oktobra na sceni „Jovan \or|evi}„, a da }e se Novi Sad i Vojvodina di~iti nakon izvo|ewa opere na Be-

B O R O M

Ap ci go va we Znao je po{ten svet da planira i da ne bude du`an pa je to izneto `ito za lebac navek doteglo do novog, jo{ malko i pretegne, da se izbegne to fri{ko novo bra{no, lep{i je lebac od starog alko smo se ulewili i kanda da smo zaboravili da umemo na kalendar da gledamo. Oktobar je ve}, ovih dana je bilo vi{e kupa~a na peskovima nuz Dunav, nego paora na wivama. Nije opet do{o komunizam nego su paori skoro ve} sve poradili, {to se moglo bez ki{e.

Apcigovali smo malko od zime, svima godi, ostaje jo{ samo orawe i da do|u debeli mrazovi, da kupa~e preoprave u kliza~e a izorane grudve u sitnu zemqu.

Kad tako godina bude na izmaku, do|e i sezona apcigovawa. Kogod se {ta zadu`io, dug ima da vrati do Bo`i}a, da se ne vu~e i dogodine. Zdravo je velika sramota i jo{ ve}a briga bila ako se dug prenese u slede}u godinu. Di to ima, pita}e se sad kogod?

Tako je kod nas bilo, kadgod. Kadgod, kad se kontrahiralo i qudski dogovaralo, kad do|e `etva i kad se rod donese digod na gomilu, s we se oma apciguje {ta je ~ije i ono {to ostane je paorovo i „mirna Ba~ka“. Kanda da smo mi Ba~vani i najve}e zagule ode kod nas, ~im ovaj izraz nije apcigovan i traje nam ve} du`e od dva veka.

Narodu je navek trebalo „leba i igara“, tu izreku smo uvezli iz Italije. Dobro se pelcovala i kod nas.

Kad su snajke vi{e volele da se sigraju nego da po{teno mese, lebac se nosio od pekara na apcigovawe. Kad se `ito ovr{e, od velike gomile se

M

musu 25. oktobra. Posle beogradske premijere, gde nas ~eka ne samo festivalska publika i celokupna doma}a stru~na javnost, usledi}e inostrana gostovawa. Mirni smo jer znamo da Aleksandru i wena vrhunska o~ekivawa nismo izneverili.

Drama SNP-a uskoro zapo~iwe probe Se o ba Crwanskog u dramatizaciji i re`iji Vide Ogwenovi}. Ima li dela koje ta~nije svedo~i o istoriji koja nam je do danas obele`ila sudbinu?

A Balet? On je prvi otvorio sezonu, istina ne na mati~noj sceni ve} u sali NIS-a, kultnom predstavom Je zik zi do va, a sada priprema Krc ka Ora {~i }a ^ajkovskog u postavci slavnog koreografa Elarda Alieva.

Dok ispisujem ove redove Pozori{tem odzvawaju bu{ilice, majstori privode kraju radove u foajeima, name{taju posledwe table novog plafona, ali su scene odavno gotove, kao i garderobe, probne sale, toaleti, kancelarije... Krov ne proki{wava! Proveri}emo kad padnu prve ki{e. Vi{e se ne stidimo kada nam do|u gosti i redovna publika.

A gostiju i pubike je ve} bilo od po~etka sezone. Bitef nas je pohodio i ove jeseni. Na sceni „Pera Dobrinovi}“ izveli smo premijeru Ur ne be sne tra ge di je Du{ana Kova~evi}a u re`iji Maje Grgi}, jo{ jedno pozori{no preispitivawe savremene dramske klasike, primereno na{em vremenu. Na sceni „Jovan \or|evi}“ Balet uveliko igra svoj repertoar.

Kroz nekoliko dana sti`u predstavnici 40-ak pozori{ta, ~lanica Evropske teatarske konvencije.

Dakle, rekoh, spremni smo! (autor je uprav nik SNP-a)

apciguje deo za lebac, ta mawa gomiprimi, prekontroli{e i dogovore se la se preda pekaru i ondak svako jukad }e biti prva proba. U tom dogotro se po lebac i{lo bez novaca, savoru {najderi malko i kibicuju mumo s kwigom. Govorilo se jo{ da se {teriju, dal se {togod promenila od lebac nosi iz pekare „na kwigu“. Bipro{li put. Moraju majstori da znaju lo je i gologuzije koja nije imala da di da naciguju a di malko da apciguju, unapred plati u robi, oni su nosili da ne visi il da ne se~e. lebac na veresiju, do prvog il do prNa{ narod je sva{ta apicgovo, apvih novaca. Pekari su periodi~no ciguje se i vino. Ko je bio vredan i svodili ra~un i apcigovali s gomile, imo {ta da muqa, ima}e i da apcigusve dok ne do|e pred kraj. Znao je poje. Posle prvog pretakawa vaqa bure {ten svet da planira i da ne bude dudobro oprati, nema apcigovawa bez `an pa je to izneto `ito za lebac naprawa, znaju to vinari. vek do te glo do no vog, jo{ malko i pretegne, da se izbegne to fri{ko novo bra{no, lep{i je lebac od starog. Pekar je upisivo kolko je leba uzeto, nije tu bilo ni datuma, ni potpisa ni reversa ni indiga, ni o~ina bilo nije sem brojeva. Bili su pore|ani po stupcima, jedan ispod drugog i bili su dokument kojem nije bila potrebna posebna overa.

Nit je pekar mislio da prevari mu{teriju nit je mu{terija tela da obri{e koju upisanu kilu, naopako, to je bila velika sramota i pomisliti.

Apcigovalo se po{teno.

Kad je u ku}i bilo puno ~eqadi i malko novaca, moda se nije terala. Kanda da ondak tu modu jo{ nismo ni bili uvezli. Bile su jedne ~ak{ire, sve~ane, al su imale i samo jedan broj. Nisu ba{ svima pasovale, pa kad je neki `goqaviji trebo da se lepo opravi, moro je malko da ih apciguje u struku. Najlak{e je bilo da prive`e dve gajke, Kad se `ito ovr{e, deo se apciguje za lebac da ne be`e ~ak{ire oko kaji{a. Snajke su sukwe apcigovale ziNas su po~eli jo{ davno da apciguhernadlama i navek su bile na oprezu ju. Prvo su nam apcigovali porodilida se ziherica ne otkop~a jel ondak {ta iz sela, kao to ne vaqa, ko se roode sukwa. dio u svom selu u svom porodili{tu [najderi su umeli i da apciguju i taj nek ostane, imo je sre}e, ostali da naciguju. Nije navek bilo ko dakoji naume da se ra|aju ima da idu u nas, u|e{ u du}an i pazari{ odelo, grad, u gradsko porodili{te. Nikad kako kupi{ tako }e{ i nositi. Kadve}e radosti, odjedared su sva deca god je svako odelo imalo du{u i bar postala gradska. Tako im je bilo zatri probe kod {najdera. Prvo majpisano u kr{tenici i li~noj karti. stor uzme mu{teriji meru, ondak mu- Jo{ u tom gradskom porodili{tu su {terija donese materijal, mastor ga im kanda apcigovali da vole selo, da

veruju da u selu ima `ivota i kad nisu letwe ferije, da se od zemqe mo`e `iveti, da ceo svet bega iz grada, samo na{a deca begaju kontra. Kad je tako, vele ovi {to nam sva{ta apciguju, apcigova}emo vam i {kole po selima. [ta }e vam {kole kad nema |aka. Pa i tako je, ne mo`emo kasti da nije ko {to oni ka`u. Po~eli su i mu{ki da se apciguju od `enskih, ka`u da ima zravo mlogo ne`ewa koji su ve} u pedesetoj, udava~e nisam ni brojo. Di su samo na{le tu dlaku, kad im se zgadilo selo, pa begaju od wega u varo{ke trafike, za 12.000 dinara mese~no. I u selu se `ivi bez dlake na jeziku. E, kad su apcigovali {kole, po~ela su sela sama od sebe da nam se apciguju. Jedna prazna ku}a, u jednoj samo baba, u drugoj samo deda, onda opet tri prazne, baba, prazna, deda, prazne... Nigdi nikog. Sad kad zazimi i kad no} apciguje dan, ve} oko {est poslepodne nigdi ne gore ni jedna sijalica u celom {oru. [}u}urilo se to malo sveta u po jednu sobicu, u drugim je apcigovano grejawe, {to bi i grejali kad im niko ne do|e.

Ka`u stru~waci da je u Srbiji za pola veka, od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove pre{lo osam miliona qudi. U svetu je za takav proces potrebno od 120 do 150 godina. Mi smo kadri da apcigujemo najbr`e na svetu. Divani mi onomad jedan Bana}an, rodom iz Srpske Crwe, kako ga je wegov baba svetovo, kad je re{io da krene u svet, pre pedeset godina. Ka`e wemu baba: „Derane, nemoj oma de se o`eni{ u prvo selo na koje nai|e{.

Biraj mladu u veliko selo, tamo su i ve}i kapitali. Kad bude{ poso tra`io, samo gledaj fabrike koje imaju debele oxake, tamo ima puno novaca“.

Osto je taj Lala u Zrewaninu, o`enio se, prima penziju, imaju unuke, al ne ume svog derana da svetuje. Apcigovali smo debele oxake, ne vidi se iz daleka di ima puno novaca, ako krene od vrata do vrata da tra`i poso izdangubi}e mlogo, pro}e ga te najboqe godine, kad je kadar da najvi{e i radi.

Ovo malo ki{e u petak, {to nam je apcigovalo majice s kratkim rukavima, nek nas seti da ide zima. Do Bo`i}a treba vratiti sve dugove, sramota je da se dug prenese u drugu godinu. Barem je tako bilo kadgod, dok nam nisu apcigovali obraze. n Bo ra Oti}

Crni \or|e je osnovne vojne ve{tine kao pripadnik f

V I [ E O D I S T O R I J E : JO

S

Sa mo Sr bi na

a severa je je duvao hladan i jak ve- lija, nakon tar, nose}i prve pahuqe snega, dok ka neprijat se mla|ani Jovan Savi}, pitomac janim `amo segedinske Gimnazije sada na zimskim, susednih st bo`i}nim ferijama, probijao po sombor- je mladi}a, skom Glavnom sokaku do pomalo sumwive usnice, tak i ozlogla{ene kafane „Kod Dike”. Kako konverzaci god da se okretao, vetar mu je ledene gro- pru`i svoju muqice snega lepio za lice, podse}aju}i no se izviw ga da je zima tek po~ela, ali ni ovo du„Pra{ta {mansko nevreme nije ga spre~avalo u na- trioti~esk meri da najzad u|e u svet starijih, u ka- ti. Georgije fanu u kojoj su slobodnije `enskiwe za je frajkor nekoliko desetina forinti mladi}ima zovu”. kao {to je i on sam, ili pak vojnicima sku^udnih s pqenim sa svih krajeva Carevine, pru`a- onima najne li privid qubavi. Sa zebwom u srcu otvo- ti~u `ivot rio je vrata birtije i samo naizgled od- vana Savi} lu~no, stupio u veliku zadimqenu prosto- jim u istor riju koja je odjekivala od polupijanih po- ne zna~i, a vika razdrqenih frajkoraca koji su po- krsno, ime sledwih dana gotovo okupirali wegovu beogradske rodnu varo{. Pod niskom tavanicvom na- verziteta, gomilao se dim iz duga~kih grani~arskih sve{tenija lula, a kiselkasti miris neopranih voj- vog gradon ni~kih i tela bludnica, zapahnuo mu je no- nog Beogr zdrve, nave{tavaju}i mu avanturu o kojoj Praviteqs je mislio svih ovih meseci dok je u sege- Vlada u ust dinskoj Gimnaziji, iako Srbin, savladavo znatno mew katoli~ki katehizis pun pretwi pakleRo|en i o nim mukama, ukoliko se povede za bludni- Kara|or|e ~ewem, neprimerenim pristojnom hri- padnik fra {}aninu i podaniku wegovog carskog Ve- Savi}, ali li~anstva Jozefa, imperatora Svetog Normu Avr Rimskog carstva. velike {ko Gotovo svaki sto u birtiji je bio zauzet pa se kao { i tek nakon vi{eminutne, pre slutwe nego ~ovek stavi razgledawa, Jovan uo~i u uglu kr~me mesto koje bi i dolikovalo jednom mla- Jugovi} je bio vatren dom gospodinu, nasledni- zagovornik saradwe s ku somborskom na {koloHabzburzima, {to m vawu u belom svetu. U uglu je donelo epitet opskurne kafane, sa staklastim pogledom u o~i„izdajnika” ma, sedela je svega jedna mu{terija, krupan crn mu{karac, pomalo orlovskog, gotovo azijat- Jugovi} ju` skog nosa u o~igledno frajkorskoj podo- savremenik ficirskoj uniformi, koji kao da se okru- xi}a, kome `io nevidqivim zidom svojih drugova po kao „ako ne oru`ju. Ispred wega je stajao stakleni li- nijih i najo trewak belog vina popijen do pola, a sude- {to mu je ob }i po brojnim okruglastim tragovima na sledstveno stolu pokrivenom kudeqnom mu{emom, to ustani~koj je bila tek jedna u nizu sli~nih poruxbina vim obrazo mu~aqivog gosta. Usudio se da, skoro mu- {}u, mani caju}i, pruiupita da li je slobodno, na Vo`d ga {a {ta mu je neznanac promuklim glasom po- daju}i se da nudio stolicu vizavi wega. sukobu sa T „A gospodin su tako|e frajkorac kod {lo, ali je Mihaqevi}a ?”, priupita Jovan Savi}, tek famozni Ro da, kao ne`eqeni do{qak za astalom za- ne Rusije, p po~ne kurtoazni razgovor sa mu~aqivim, lita Leont gostoprimqivim gorostasom u crvenoj stepen kor dolami. rijalnim te „Osobita mi je ~ast. Srce u nedrima zaIz tog p igra svakom pravom Srbinu kada vidi ju- nacionalno naka namernog osloboditi na{e napa}eno mar{ala P ote~estvo”, u dahu izdeklamova Jovan, ~uvena ane predstavqaju}i se imenom i porodi~nim dqivo pita pedigreom, na {ta ga tajanstveni fraj- bila srpsk korski podoficir samo prostreli, u~ini tovni naro mu se skroziraju}im, pogledom. imperije ` „Koekude, jadno nam je ote~estvo i srp- vene, odgov stvo kad je na nas ovakve spalo da ga od rigrad, kad Videv{i Tur~ina austrijskom pu{kom osloba|ama ni{ta, mo!” sumorno i nequbazno uzvrati rmpa-

dnevnik

nedeqa9.oktobar2011.

U P O T R E B A

vo ri li su o “po seb noj sve tlo sti” [i da i we go vog naj bli `eg gra vi e ti ri da na pre na ja vqe nog na glog “zim skog” za hla |e wa pra }e ta ci o nog pr ste na (ja ja stog ob li ka). A {ta je go vo rio Sa va od [i nog ki {om i ve trom, a to je ovo ju ~e i da nas – ako pro ro ci ne da? “Taj {id ski kraj je naj sli ko vi ti ji kraj i me ni naj lep {i, po sle be ske na u ke ni su oma nu li – sta ro, za ru de lo li {}e u sve }e la we ga oko li na Pa ri za... Srem ska kra ji na de lu je ve dro, ja sno, kao ni vi jem gra wu ne pri pi to mqe nih sta ba la ke ste na bla `e nih me |u ~e ti je dan dru gi kraj ko ji sam do sa da vi deo...” Naj po zna ti ji lo vac na na ri ma u {id skom Slo va~ kom par ku, la ga no ok si di ra, su {i se, i sku {id sku sve tlost, Sa va od [i da, eks cen trik i stra snik s ero to man pa sa ob lim, gla zi ra nim je zgri ma iz bo dqi ka vih kap su la, s ke ste wem skom op sed nu to {}u `e na ma i pre de li ma, ko ji je uspe vao da u oku ra su tim kao {qu nak po spa ru {e noj tra vi, opa lom li {}u i sta za ma, po ne se sve tlost i sen ke sa ne kog lo ka li te ta i, kao {to dru go me pro ver ja va na ka snom po sle po dnev nom sun cu hi per ten ziv nog i ja snog uspe va da pre ne se mo re u ka pqi vo de na dla nu, da sve tlo snu si ro vi ok to bar skog da na. A taj dan, ovog utor ka, do `i vqen u ~u ve nom {id nu iz li je na {ta fe laj ras kre ~en u svom sob nom ate qeu u Do wem skom sve tlo snom ba se nu, imao je, ako me re por ter sko se }a we ne do vo {o ru (za raz li ku od, npr. Mi la na od Som bo ra, ko ji je som bor sku di u za blu du, {u {ta vu bo ju ku ku ru zne qu {ti ke, na go re li pa pir na ti sve tlost naj ~e {}e pre no sio na {ta fe laj pod ne bom na li cu me sta), mi ris ze mqa ne pra {i ne (po pr ska ne vo dom) i dr ve nu, cr vo to~ nu to na ro ~i to je ce nio ber ka so va~ ke sve tlo sne i hlo fil ne re sur se i pli nu sun cem za pra {e ne ru `i ~a ste ope ke. Bi stro i ko so osve tqen u mo ti ve, se ver no vi no gra dar sko-p~e lar sko po br |e [i da, s ko jeg se, ti hi, go to vo ka mer ni smi raj i, tek, pro {a ran ra nim je se wim ba kar i me ni se ta ko ~i ni – ali ne smem da tvr dim! – sli va na {id ske kro nim va le ri ma i pik tu ral nim `u ti lom u kro {wa ma i `bu wu jo{ na vo ve, {o ro ve i so ka ke, ot pri li ke ko ri tom po to ka [i di ne, glav ni ~i~ ka nim sme `u ra nim li {}em iz ve tre le hlo ro fil ne kr vi, Slo va~ po plav ni ta las fru {ko gor ske sve tlo sne pla zme, ili te “po seb ne ki park na gi ba ra~ kom dru mu – ise ~ak fru {ko gor ske {u me u o~e ki sve tlo sti”, ~i ji se kon cen trat, bar za me ne, naj lep {e pre si ja va u va wu ki {nog pe ri o da za vi kend – emi to vao je, tog pred ve ~er ja, iz svo ok to bru, sun ~a nom ok to bru, i to u {id skom Slo va~ kom par ku! I je su ve i mi ri {qa ve, osun ~a ne zim ze le ne i ~e ti nar ske dr ve ne ko lo evo me ta mo. ni je, ne {to od onih uz drh ta lih, stra snih i va tre nih pri zo ra na cvr Sta ri, sko ro ne pre kid no osmeh nu ti go spo din ja snog, me lo di~ nog ~e }im uqi ma, bar me ni, ta ko dra gih i ta ko be za zle nih im pre si o ni gla sa i pre ci zne re ~e ni ce, bez ma lo de ve de se to go di {wak s ret kim sta, a bo ga mi i ni {ta ma we be za zle nih eks pre si o ni sta! bla gim sen ka ma de men ci je u ina ~e sjaj noj me mo ri ji, s ko jim (vo qom Slo va~ ki park u [i du je, ina ~e, ne ve li ki i, pre ma vi ju ga vom be An |e la re por ta `e) u`i vam u raz go vo ru na klu pi pod di vqim ke ton skom pro fi lu po to ka [i di ne, nag nu ti «»“po {u mqe ni” kva drat nad ste nom u Slo va~ kom par ku, sta ro se de lac Pa vle Stu pav ski, Slo vak hi po te nu zom uli ce Sve tog Sa ve, bli zu pe ri fe rij skog kvar ta Is tok, s pre sti `nom par ti zan skom ka ri je rom i or de nom pro strel ne ra ne i{par tan pra vim i di ja go nal nim sta za ma s as falt nom ko rom, opre na de snoj po lo vi ni grud nog ko {a (za ra sla ru pa od ku ka stog met ka mqen kan de la bri ma i okru glim be ton skim kan ta ma za sme }e, s o~u va ko ju mi po ka zu je za ro zav {i ko {u qu u pre de lu ra me na), se }a se, da nim klu pa ma re bra stih na slo na, i s po gle dom na gi ba ra~ ki drum i, pa ra lel no s wim i par kom, na {pa li re uli ca Sa ve Ko va ~e vi }a i Sve to ga Sa ve, na ku }e ko je s bre `uq ka bla go po ni ru pre ma ru `i ~a stoj slo va~ koj cr kvi i }u pri ji na ko ri tu [i di ne. Pre ma to me, ovo je slo va~ ki kraj [i da. Tu im je cr kva, ali tu im je i Slo va~ ki dom. Sto go di {we zda we cr kve, po red sa mog pu ta, s pi ra mi dal nim zvo ni kom i pro zo ri ma spu {te nih {a lu ka tri, bo je bron ze, kao s pred sta vom jel ke na sre di ni krov ne kon struk ci je po kri ve ne kr qu {ti ma cr ve nog cre pa, je ste u stva ri kla si ci sti~ ka ku }a du `om urav no te `e ne vi zu re i ro bu snih ga ba ri ta gra |e na u ma ni ri zmu pa non ske gra |an ske ku }e {vap skog ru ko pi sa s ula zom (sim bo li~ no obez be |e nim re {et ka stom ogra di com) u sre di {woj zo ni ru `i ~a ste fa sa de, od o zdo pod vu ~e na pa spar tu om co kle, od o zgo, is pod nad stre {ni ce, ukra {e na biq nim ~ip ka ma, osve tqe na sa se dam fa sad nih pro zo ra s tro u gla stim obr va ma. U Fo to: S. [u {we vi} toj cr kvi kan tor je du go go di na Pri rod ne le po te Slo va~ kog par ka u [i du ka ko, svog su gra |a ni na Sa ve od [i da – bio je de~ ki} do voq no od ra bio moj da na {wi sa go vor nik, s ko jim sam pri ~ao u Slo va~ kom par ku. stao da mu taj «“~u dak” za pad ne za oko – i, sa mim tim, go spo din Stu Pri zna jem, vo lim taj deo [i da, pri vla ~i me mo `da zbog «“po seb ne pav ski pri pa da onom kru gu sli ka re vih sa vre me ni ka ~i ja sve do ~an sve tlo sti” Slo va~ kog par ka i ti hih, sve tlih i ~i stih uli ca u we go stva, sku pa sa ovim ko je je me ni po ve rio pre ne ki dan, ula ze ono vom okru `e wu (po put Tol sto je ve, npr.). Taj `i vah ni, ta la sa sti ili, {to bi smo u slo bod nom pre vo du sa srem skog je zi ka na zva li: na u ka pak, va lo vi ti pri stup [i du iz prav ca Gi bar ca (iz be gli~ kog se la s ma lo let nom srp skom cr ve nom cr kvom “u {rek” kao s vi zan tij skom o Sa vi [u ma no vi }u.

“On je, zna te, bio su vi {e na pre dan za ovo na {e ma lo se qa~ ko me me ta fo rom na te re zi jan skom ras kr {}u), pre ko de be le i ka lo ri~ ne, sto... A to ne va qa! Ne ki to ne sva }a ju. Qu di u ma lim sre di na ma, na mre {ka ne ze mqa ne pu ~i ne «“srem ske kra ji ne” ob ru bqe ne u se ve roza pad noj du bi ni, kao s plit kom na bo ra nom krag nom, ma gli ~a stom gra - zna te, ~e sto za zi ru, pa se i pla {e ta kvih ’~u da ka’, prem da je [u ma fi kom fru {ko gor skog ma si va – uvek bi mi , da kle, taj is to~ ni pri - no vi} bio do bar i po bo `an ~o vek, ve li ki hu ma ni sta, laf ~i na, ve stup [i du, ne mam po ji ma zbog ~e ga (ali zbog [i da sva ka ko!), pro u - li ka laf ~i na! Jed nom me je za mo lio: ’Ma li, evo ti pa re, i idi go re zro ko vao u di ja frag mi ili, pak, u ne po zna toj hi per sen zu al noj re gi ji do du }a na i ku pi mi to i to...’ I ja otr ~im i do ne sem mu to {to je ab do me na, onu vr stu drh ta ja, tre pe re wa, emo ci je, ili ka ko ve} no vin - na ru ~io. Iz gle dao je dis tan ci ra no, ali imao je ne {to to plo u se ski pi sac da na zo ve ta kvo pro fe si o nal no uz bu |e we, ko je je vaq da, bi, ne ku do bro du {nost, i mi de ca smo ga po {to va li. Ali, je dan pri bar za me ne (ali ne tre ba me uzi ma ti zdra vo za go to vo), re por ter ski, zor ni ka da ne }u za bo ra vi ti! Zna te, od la zio sam u far ba ru kod se sve tlo sno i ko lo ri sti~ ki uzev, naj in ten ziv ni je u sun cem ob da re nom stre, to je ku }a po red ku }e [u ma no vi }a u Do wem {o ru, i je dan dan – le to je bi lo, se }am se, stra {na vru }i na – vi dim Sa vu na sred wi ok to bru.

Me |u tim, u tra ga wu za “srem skom sve tlo {}u” oti snu tom na pik tu - ho vog dvo ri {ta, sto ji na otvo re nom sun cu pot pu no nag! Gle da le su ral nim i kon trast nim uqi ma i akva re li ma pa ri skog sli ka ra Sa ve od ga ba be iz okol nih ba {ta, pre ko po to ka, i po [i du se pro neo glas [i da, bio sam ov de, sra ~u na to, i le tos u pe ri o du or gi ja wa sto go di - da je taj {u ma rev sin to tal no lud... Ha-ha-ha...”

I Pa vle Stu pav ski, na rav no, pam ti upe ~a tqi vu fi gu ru, za mi {wih vru }i na – `e ga kao sce no gra fi ja i me te o ro lo {ka su per si la ko ju je [u ma no vi}, op sed nut ({id skim, fru {ko gor skim) sun cem i let - {qe ni iz raz li ca i, uop {te, “~ud no”, iz glo bqe no po na {a we uvek wim ko lo ri tom, na ro ~i to vred no vao! – i, ako sa da u ce lo sti od ba ci - ele gant nog ob u ~e nog, go spod stve no dis tan ci ra nog {id skog in di vi mo ili, bar, mi ni mi zi ra mo we go vo ma zo hi sti~ ko in si sti ra we u ka ta - du al ca i usa mqe ni ka, ko ji ide kroz va ro{ i, s vre me na na vre me, lo gu be o grad ske iz lo `be (1939) na to me da su we go ve pej za `ne sli ke “pri ~a sam sa so bom”, ili se, bar, ta ko ~i ni lo de ~a ku Pa vlu, ko ji iz {id skog ci klu sa «“rad jed nog te {kog du {ev nog bo le sni ka”, ~i ni mi }e mi da nas re }i da je Sa va od [i da bio “laf ~i na, ve li ki laf ~i se da je Sa va od [i da, za pra vo, bio sa vr {e no sve stan da je naj vi {e dao, na”, ali ~o vek ~i ja je eks cen tri~ nost, ili ka ko bi sam [u ma no vi} i naj vi {e je dao, upra vo u toj stra snoj krat ko traj noj za vi ~aj noj fa zi na zvao svo je sta we, “te {ka du {ev na bo lest”, bi la pre ja ka, ne ra zu “lu di la”, is tra `u ju }i po {id skim bre `uq ci ma i po qi ma, ~i ju je so - mqi va, pa i ne pod no {qi va za ta da {wi pa la na~ ko-pa ro hi jal ni nar nu, pra {wa vu i sne `nu sve tlost upi jao, do `i vqa vao i na sli kao men tal ni sklop [i da.

Odav no mi je ja sno da mo ja op sed nu tost “po seb nom sve tlo {}u” kao `i vo bi }e. “Ka da se uzme u ob zir da je [u ma no vi} sli kao srem ske mo ti ve za vre me naj ve }e vru }i ne... ka da je sun ce to li ko in ten ziv no da {id skih pej za `a, po ti ~e sa [u ma no vi }e vih uqa i akva re la, Sa va je se je dva ra za bi ru ob li ci te re na, go ra i pred me ta, tre ba se di vi ti bo - upa lio i osve stio tu {id sku sve tlost u mo joj gla vi, ali tek od ne gat stvu to no va i mo du la ci ji for me ko je je na{ umet nik dao u svo jim dav no sam utvr dio da je ta sve tlost `en skog po la i da je u we noj he mi ji, ali bo ga mi i u fi zi ci, sa dr `a na in te li gent na, pre fi we na i srem skim pej za `i ma”, hva lio ga je Ko sta Straj ni} (1929).

Sta ri pu to pi sci, sli ka ri i fo to gra fi kon ti nen ta Sre ma – da {ar mant na le po ta [i di jan ki, naj `en stve ni jih srem skih `e na. ih sa da ne na bra jam, a oni «}e se ve} pre po zna ti u ovom {ti vu – go n @eq ko Mar ko vi}

^

l На по ле о ну пу ца пр слук. Др жи ру ку у шли цу. l Но ви та лас кри зе за пљу ску је Ср би ју са коп на.

NAOPA^KE

um nog Som bor ca je {qi var ski men ta li tet ostra ki zo vao, a we go ve pro ro ~an ske re ~i da Sr bi ja mo ra pro pa sti ako re al no ne sa gle da svet oko se be, ostva ri le se se tek ko ju go di nu ka sni je. Raz o ~a ran u svo je ne u spe {no po sla we i te {ko obo leo, Jo van Sa vi} ali jas Ivan Ju go vi}, je pre mi nuo u ku }i svog bra ta, advo ka ta Gri go ri ja Sa vi }a u Ve li kom Be~ ke re ku (Zre wa ni nu) u ko me je i sa hra wen no vem bra 1813. go di ne.

Ponovo je vetar sa severa kovitlao prve sne`ne pahuqe, poigravao se wima.

Stra{ne vesti iz ote~estva koje su dopirale do Banata, naru{ile su ionako lo{e zdravqe Jovana Savi}a. Turci pale, koqu i satiru po Srbiji, na kolac nabijaju sve {to je prethodnih devet godina pu{ku nosilo, a Kara|or|e se sa znatnim brojem naroda ve} povukao preko Save i Dunava u Srem. Nije Jovanu utehu moglo da pru`i to {to je Vo`da i Praviteqstvuju{}i Sovjet pravovremeno upozoravao na nestalnu i promenqivu voqu velikih carstava, na ~iwenicu da je Rusija daleko, to {to je vikao da samo obrazovan, civilizovan i u svakom, pa i onom ekonomskom pogledu napredan narod mo`e sebe i pu{kom uspe{no odbraniti. Sve je, dakle, bilo zaludu.

Bo`e, ima li te!? n Mi li} Mi qe no vi}

l Ју го сла ви је не ма у уџ бе ни ци ма гим на зи је, Ср би је – у бу ква ру де мо кра ти је.

Jovan Savi} je i mladog Vuka u~io

l Утак ми ца се игра до по след њег зви жду ка уну тра шњих ор га на.

vor nik sa rad we sa Za pa dom, od no sno sa Hab zbur zi ma, {to mu je, ka ko to ve} u Sr bi ji bi va, do ne lo epi tet „iz daj ni ka i austrij skog {pi ju na”. Urav no te `e ne stu di je we go ve li~ no sti i de la po tvr |u ju kon tak te sa pred stav ni ci ma naj ve }eg evrop skog car stva, ali i na po mi wu da mu ni ka da ni je srp sko do bro bi lo iza ger man sko-ugar skog be ne fi ta. Na `a lost,

l И Ко со во и ЕУ исто бре ме но.

o pa met a spa sa va

Ilija Markovi}

O VAN SA VI] ALI JAS IVAN JU GO VI]

sud bi na qud skih ima, ali i me |u e o bi~ ni ji ma me|’ Sr bi ma se is t na pri kqu ~e ni ja Som bor ca Jo }a. Ovo ime, sem oni ma upu }e ni ri ju Sr ba 19. ve ka, go to vo ni {ta ali ako se ka `e da je to pra vo, e Iva na Ju go vi }a, osno va te qa e Ve li ke {ko le, po to weg Uni Ka ra |or |e vog po pe ~i te qa pro a ili ti mi ni stra pro sve te, pr na ~el ni ka od Tu ra ka oslo bo |e ra da, u dva na vra ta se kre ta ra stvu ju {}eg So vje ta ka ko se on da ta ni~ koj Sr bi ji zva la, stva ri se wa ju. od ra stao u Som bo ru, u ko me je i e osnov ne voj ne ve {ti ne kao pri aj ko ra ste kao, za vr {io je Jo van i jas Ivan Ju go vi}, gla so vi tu ra ma Mra zo vi }a, po sle i dru ge o le u Se ge di nu, Pe {ti i Be ~u, {ko lo van i na da sve da ro vit mlad io u slu `bu vla di ke Jo si fa Jo va no vi }a [a ka ben te u Vr {cu. [to zbog ne su gla si ni ca sa kar lo va~ kim mi tro sa po li tom Stra ti mi ro vi }em i vla sti te su je te, {to mu po ne sen po le tom na ci o nal ne re vo lu ci je u ma ti ci, ~im su Ka ra |or |e vi go la }i pr vu pu {ku pro tiv da hi ja is pa li li, ob reo se `no od Du na va i Sa ve. Od mno gih ka, pa i ta da mla dog Vu ka Ka ra e je u~i teq bi vao, opi si van je e naj um ni ji, a ono je dan od naj um o bra zo va ni jih da na {wih Sr ba”, bez be di lo i ugled kod Vo `da, pa o to me i po lo `aj u ta da {woj Sr bi ji. Im pre si o ni ran we go o va wem, pre ~an skom ugla |e no i ri ma i po no si tim dr `a wem, a qe na pre go vo re sa Ru si ma, na a }e za do bi ti wi ho vu za {ti tu u Tur ci ma. Mo `da bi do to ga i do e u Sr bi ji ta da „`a rio i pa lio” o do fi ni kin, emi sar im pe ri jal po re klom Grk ko ji je uz mi tro po ti ja, Gr ka-fa na ri o ta, od re |i vao ri sno sti upo tre be Sr ba u im pe e `wa ma Ro ma no vih. pe ri o da i di plo mat ske mi si je o „dr~ nog” Ju go vi }a kod feld Pro zo rov skog u Ja {i ju po ti ~e i eg do ta ka da je Ju go vi} na za je a we kne za Pro zo rov skog gde bi ka pre sto ni ca kad ve} ovaj bun od u bor bi pro tiv Oto man ske `e li da uje di ni sve Ju `ne Slo vo rio da bi to ja ma~ no bio Ca d ve} Ru si ima ju svoj „Pi ter”. i da od ru ske od bra ne Sr ba ne Ju go vi} je bio i va tre ni za go -

@ I V O T A

Taj na „`en ske” sve tlo sti {id skog pej za `a

frajkora stekao u Somboru

~ega zavlada nekoliko trenutatne ti{ine, prekidane samo piorom i opscenim povicima od tolova. Kao da mu bi krivo {to a, kojem su se tek zagaravile nako grubo prekinuo u poku{aju ije, krupni ~ovek preko stola u, kao lopar ogromnu {aku, ujedwavaju}i zbog vlastite zlovoqe. ajte mladi}u, ne htedoh vam paki `ar bez preke potrebe gasie Petrovi} mi je ime, a ove morske haramije me i Crni \or|e

9

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

O

d „naj ve }eg mi rov nog pro jek ta u sa vre me noj gra ni ca. U po je di nim ze mqa ma su na tra gu su `a va wa isto ri ji” do „eko nom skog xi na na ko le ni ma„ tr `i {ta ra da sve uo~ qi vi je ten den ci je ka „ko ra ku ~i je su po je di ne ~la ni ce su o ~e ne s pret wom una zad” u od no su na pra vi la EU {to su po ka za li iz ban krot stva, od do ne dav no „zo ne na pret ka i sta bil bo ri u Ho lan di ji, Fran cu skoj, Dan skoj, Fin skoj i no sti” do „raz o ru `a ne ge ne ra ci je krat kog da ha” (Ha Ma |ar skoj, ra stom evro skep ti ci zma i po pu lar no sti ber mas) da nas, od per spek tiv nih in te gra ci o nih pro eks trem ne de sni ce. ce sa ko ji po stup no obu va ta ju i Bal kan do za mo ra pre Po sle Fu ku {i me, ali i naj no vi jeg in ci den ta u ma pri je mu no vih ~la ni ca, od re gi o na slo bod nog pro Fran cu skoj, do ve de na je u pi ta we i za jed ni~ ka ener to ka ide ja, qu di, ro be i ka pi ta la do po vrat ka ca rin get ska po li ti ka, a ko ja je ve} do `i ve la uda rac na ja skih i po li cij skih kon tro la na unu tra {wim gra ni vom Ne ma~ ke da }e po ste pe no od u sta ti od pro iz vod ca ma EU, od stva ra wa nad na ci o nal ne ide o lo gi je, in we „atom skih ki lo va ta”. Re~ ju, kri znih simp to ma ne sti tu ci ja i bi ro kra ti je u Bri se lu i Stra zbu ru do maw ka. Funk ci o ni sa we la ba vog po li ti~ kog si ste ma tren do va po vrat ka u okvi re na ci o nal ne dr `a ve – jed za ne kih po la mi li jar de qu di kao da je ustuk nu lo nom re~ ju po li ti~ ki, eko nom ski i dru {tve ni pro ce pred kom pli ko va nim i ne tran spa rent nim pro ce du ra si pod za jed ni~ kom ka pom Evrop ske uni je na Sta rom ma u do no {e wu od lu ka. Li sa bon ski ugo vor (ne ka vr kon ti nen tu na la ze se na svom naj ve }em is ku {e wu. sta za me ne za ustav EU) je upra vqa~ ku struk tu ru Otvo re na su pi ta wa le gi tim no sti, oprav da no sti Uni je po sta vio ne ja sno i pre {i ro ko, uda qe nu od ci qe va i smi sla za jed ni ce od 27 ze ma qa po sle ne u spe efi ka snog od lu ~i va wa. Uz vre men sku osku di cu tu je i {nog po ku {a ja da se do ne se evrop ski ustav ko ji je za mor od da qeg spo ra zu me va wa: za pro me nu Ugo vo ra tre ba lo da ~i tav po du hvat i we go vu or ga ni za ci ju iz Ni ce, pre te ~e Li sa bon skog, EU je po tro {i la ~i pre ve de u ~vr {}e okvi re od stva ra wa sa mo ve li kog ta vih 9 go di na. Tog vre me na vi {e ne ma: kqu~ no pi ta tr `i {ta za 500 mi li o na qu di. Do du {e, obri si pret we je ka ko re a go va ti u stre snim si tu a ci ja ma a pod de hod ne epo he blo kov skog nad me ta wa su per si la na tlu mo krat skom kon tro lom. U mi ni star stvi ma ~la ni ca

Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel po no vi la je pro ti vqe we uvo |e wu evro ob ve zni ca i iz ja vi la da }e in ve sti to ri ko ji se na da ju da }e je dan po tez okon ~a ti du `ni~ ku kri zu u Evro pi bi ti raz o ~a ra ni. „Ze mqe evro zo ne mo ra ju da shva te da je `i vo tu iz nad mo gu} no sti do {ao kraj i da se po sve te sma we wu du go va, {to je pro ces ko ji }e po tra ja ti mno go go di na”, upo zo ri la je Mer ke lo va. Iako je od ba ci la mo gu} nost ban kro ta Gr~ ke, kan ce lar ka je na ve la da iz da va we za jed ni~ kih ob ve zni ca ni je re {e we da se kri za ne pre li je iz Gr~ ke na dru ge ze mqe, ma da, ka ko je re kla, „ne ki `u de za ve li kim pra skom Uni je sa da se raz ma tra no va ulo ga Evrop skog par la ko j i bi okon ~ ao du ` ni~ k u kri z u”. “Sva k o ko ve ru je u to, ne ma poj ma men ta u ci qu po ve }a wa spo sob no sti za de lo va we. o eko no mi ji”, pro ko men ta ri sa la je ne ma~ ka kan ce lar ka. Po we nim Eko nom ska i fi nan sij ska kri za je su ve re ni tet mno gih dr `a va unu tar EU prak ti~ no uki nu la, i dok re ~i ma, ni ko ne mo `e sa si gur no {}u da ka `e {ta bi se do go di lo uko li ko se ne po ver qi vi in ve sti to ri dr `e pri vre me nih Gr~ ka ban kro ti ra. Ona je po tvr di la da je ~i tav tim we nih eko nom skih aran `ma na unu tar evrop ske mre `e me |u sob ne po mo sa vet ni ka za to da se gr~ ki dug re struk tu i ra, ali da to ni je sa vet ko ji je }i, sve su ja ~i zah te vi da se stvo ri evrop ska eko nom ona sprem na da a pri o ri pri hva ti. “Ako jed noj ze mqi ka `e mo “opra {ta mo ska vla da – mi ni star stvo fi nan si ja ko je bi mo glo da se no si s kri zom. Po li ti~ ki iza zov je jo{ ve }i: za rad vam po lo vi nu du ga”, od mah }e se po ja vi ti dru ga, tre }a... ko ja }e tra `i ti odr `a wa evrop ske per spek ti ve, mo ra bi ti oja ~an po isto. I za {to ne bi”, re kla je Mer ke lo va.

kriza evropske legitimnosti Evro pe po sle Dru gog svet skog ra ta da nas je dva da se pri me }u ju i to je ne su mqi va za slu ga evrop skih in te gra ci ja, a su kob iz me |u Is to ka i Za pa da se go to vo i ne po mi we. Ipak, bu du} nost in te gra ci ja ko je su za me ni le blo kov sko tr ve we je ne iz ve sna. Na ta pe tu je evrop ski iden ti tet – {ta je uop {te od we ga osta lo u ba lan si ra wu iz me |u op {tih i po seb nih in te re sa, „sta rih” i „no vih” ~la ni ca EU, raz vi je ni jih i ma we raz vi je nih, onih ko jih se vi {e pri kla wa ju neo li be ral nom mo de lu i onih ko je `e le da o~u va ju ne {to od so ci jal ne funk ci je dr `a ve, onih ko ji bo qe pod no se tur bu lent ne im pul se glo ba li za ci je od onih ko ji u ve li kim te {ko }a ma...

Za jed ni~ ka vi zi ja, ori jen ta ci ja i ele men tar na so li dar nost, s kri zom evra i pro ble mi ma bu xet skog de fi ci ta u Gr~ koj do ve de ni su u pi ta we. Kri ti ke po mo }i po sr nu lim ze mqa ma EU upu }u ju se uglav nom s po zi ci ja „zdra vog na ci o nal nog ego i zma”. Sve je te `e us po sta vi ti kon sen zus i par la men tar nu ve }i nu unu tra {wih po li ti ka vo de }ih ze ma qa Uni je od ko jih se o~e ku je da pred vo de ak ci ju spa sa va wa.

Pri ti sak ile gal nih imi gra na ta na spo qa {we gra ni ce EU ob no vio je de ba tu o uvo |e wu gra ni~ ne kon tro le (Fran cu ska, Ita li ja, Dan ska i Austri ja), do pri neo za o {tra va wu po li ti ke pre ma azi lan ti ma i do veo u pi ta we i jed nu od naj ve }ih te ko vi na in te gra ci ja: slo bod no kre ta we qu di i di na mi ku sa rad we bez

lo `aj evrop skog gra |an stva i mo bi li sa no jav no mwe we u~e {}em u de ba ti pre ko in ter ne ta, TV-a i dru gih teh no lo {ki una pre |e nih mre `a ko je omo gu }a va ju sin hro nu re ak ci ju u re al nom vre me nu – tj. mno go di rekt ni jim uti ca jem od o zdo na evrop ske in sti tu ci je i pred stav ni ke u vla sti.

Mo tiv op stan ka EU jo{ uvek je jak i po red ~e sto ne iz gled ne sa mer qi vih is ku sta va po je di nih dr `a va i re gi o na: sa mo za jed ni~ ke evrop ske vred no sti iz nad su pu kog zbi ra na sto ja wa po je di nih ~la ni ca, mo gu da spre ~e po na vqa we kr va ve isto ri je ko ja je u vi {e na vra ta go to vo uni {ti la kon ti nent. Ali ni taj mo tiv ne }e bi ti do voq no jak pred unu tra {wim i spoq nim pri ti sci ma na Uni ju, ako ona ne do bi je no ve im pul se za ubr za we, i to ja ko ubr za we u po sto je }em funk ci o ni sa wu si ste ma ko ji se gra di. n Re qa Kne `e vi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

D

i rek tor ka Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} uka za la je u iz ja vi „Dnev ni ku” da ni ko sa da sa si gur no {}u ne mo `e da tvr di ka kav sce na rio Sr bi ja mo `e da o~e ku je u Bri se lu 12. ok to bra, od no sno da li }e, uz o~e ki va no po zi tiv no mi {qe we o kan di da tu ri Sr bi je, tog da na Evrop ska ko mi si ja pre po ru ~i ti i otva ra we pri stup nih pre go vo ra i ka da. Ne zna se, na po mi we, ni ka ko }e kraj wa in stan ca, Sa vet mi ni sta ra, re a go va ti na mi {qe we Ko mi si je. Prem da Mi li ca De le vi} tvr di da ga je to mi {qe we u ve }i ni slu ~a je va Sa vet pri hva tio, ona uka zu je da ima i onih gde to ni je u~i nio.

Dr `a ve re gi o na ima le su raz li ~i ta is ku stva.

Hr vat ska je, po we nim re ~i ma, od Evrop ske ko mi si je do bi la po zi tiv no mi {qe we o kan di da tu ri u apri lu 2004, a uz to i pre po ru ku za otva ra we pri stup nih pre go vo ra. Ta da je su ge ri sa no da je po -

ra o ~lan stvu u EU. Ta da je na gla {e no da Cr na Go ra mo ra da is pu ni od re |e ne uslo ve, pre sve ga u do me nu ja ~a wa vla da vi ne pra va i bor be pro tiv ko rup ci je, da bi mo gla da raz mi {qa o pre go vo ri ma.

Ipak, o~e ku je se da }e Cr na Go ra ove je se ni do bi ti da tum za po ~e tak pre go vo ra, ko ji }e ve ro vat no bi ti otvo re ni to kom 2012.

Al ba ni ja je pro {le go di ne od Ko mi si je do bi la ne ga tiv no mi {qe we, pa jo{ ni je po sta la kan di dat za ~lan stvo. Kao i u slu ~a ju dru gih ze ma qa za pad nog Bal ka na, i Al ba ni ju o~e ku je niz re for mi u us po sta vqa wu i u~vrt {}i va wu ne za vi snih in sti tu ci ja, vla da vi ne pra va, obez be |i va wu funk ci o- ni sa wa par la men ta i odr `a va wu iz bo ra u skla du sa evrop skim stan dar di ma, da bi mo gla da ra ~u na na po zi tiv no mi {qe we Ko mi si je.

Na na {e pi ta we ko je go di ne Sr bi ja mo `e o~e ki va ti da po sta ne pu no prav na ~la ni ca EU, a ob -

^ekaju]i 12. oktobar treb no ostva ri ti pu nu sa rad wu sa Ha {kim tri bu na lom, od no sno is po ru ~i ti ge ne ra la An te Go to vi nu tom su du i ulo `i ti na po re u obla sti za {ti te ma wi na, po vrat ka iz be gli ca, re for me sud stva, re gi o nal ne sa rad we i bor be pro tiv ko rup ci je.

Hr vat skoj je sta tus odo bren u ju nu 2004, a pre go vo ri su otvo re ni u ok to bru 2005.

Ma ke do ni ja, s dru ge stra ne, i da qe ~e ka na pre go vo re, iako je kan di dat za ~lan stvo u EU ve} sko ro {est go di na. Ko mi si ja je 2005. pre po ru ~i la sta tus kan di da ta za Ma ke do ni ju, ali bez pre po ru ke o od re |i va wu da tu ma za ot po ~i wa we pr go vo ra. ^e ti ri go di ne ka sni je je Ko mi si ja ko na~ no pre po ru ~i la Sa ve tu mi ni sta ra otva ra we pre go vo ra, ali to te lo ni je pri hva tlo pre po ru ku pr vas hod no zbog pro ti vqe wa Gr~ ke, ko ja je u spo ru sa Ma ke do ni jom zbog na zi va dr `a ve. To prak ti~ no zna ~i da bi lo ko ja ze mqa mo `e da blo ki ra da qi tok evrop ske int gra ci je, jer se u Sa ve tu od lu ka o kan di da tu ri do no si jed no gla sno.

Cr na Go ra je pro {le go di ne do bi la od Ko mi si je pre po ru ku za sta tus kan di da ta, ali ta ko |e bez pre po ru ke o od re |i va wu da tu ma po ~et ka pre go vo -

zi rom na to da se pla ni ra evrop ski bu xet za na red ni sed mo go di {wi pe riod, ko ji ne pred vi |a da qa pro {i re wa, a gra |a ni su se na slu {a li mno gih prog no za od 2000. go di ne, di rek tor ka Kan ce la ri je je pod se ti la da ona ni ka da i ni je prog no zi ra la da tu me.

– Da kle, ni {ta da qe od 12.ok to bra ne pred vi |am – re kla nam je Mi li ca De le vi}. On je uka za la da je ve o ma bit no za kom plet nu kli mu u re gi o nu, ko ja no si i tak mi ~ar ski ka rak ter, pa ti me i br `e re form ske pro ce se, da Sa vet mi ni sta ra EU u de cem bru do ne se od lu ku i o da tu mi ma za po ~e tak pre go vo ra. Ina ~e, Be o grad pri `eq ku je ovaj mno go zna ~aj ni ji ko rak ka EU od sa me kan di da tu re, a ko ji je sve iz ve sni je da }e usko ro ostva ri ti Cr na Go ra. Hr vat ska je okon ~a la pre go va ra~ ki pro ces i u ovom mo me tu, osim we, u tom sta tu su ni je ni jed na dr `a va Za pad nog Bal ka na. U sva kom slu ~a ju, i sam sta tus kan di da ta za Sr bi ju bi zna ~io po rast pred vi dqi vo sti, {to je bit no za in ve sti to re, jer pred sta vqa po tvr du od stra ne EU, ali i im puls za ubr za ni je re form ske pro ce se. n Dra gan Mi li vo je vi}

dnevnik

nedeqa2.oktobar2011.

11

U SVETU SVE IZRA@ENIJA PODELA NA „KORISNU” I ONU DRUGU NAUKU

Yabe sa zna we ako ne ma pro fi ta

vega nekoliko dana nakon {to je iz CERN-a stigla vest da je snop neutrina, emitovanih u @enevi, za 60 nanosekundi br`e od svetlosti pre{ao put do 730 kilometara udaqene laboratorije Gran Saso u utrobi Apenina, na drugoj strani okeana zatvoren je „Tevatron”, drugi po veli~ini akcelerator ~estica na svetu. Razlog – kresawe buxeta. Amerikanci ste`u kai{ i Obamina administracija je procenila da joj se vi{e isplati da sara|uje sa CERN-om, nego da kod ku}e izdvaja stotine miliona dolara za odr`avawe preskupe opreme. Zavesa je tako u „Tevatronu” spu{tena posle 28 godina rada i nekoliko revolucionarnih otkri}a.

U no}i pred ga{ewe tog ~uvenog proton-antiproton sudara~a, direktor laboratorije Pjer Odon imao je ru`an san: po{to je izdao naredbu da se zatvori i zaplombira svaki od detektora, timovi nau~nika su se pobunili i

S

ode tek tako”, na{alio se Bob Mej, {ef operatera akceleratora. Helen je tada odlu~nije udarila po zelenom dugmetu. I „Tevatron” je oti{ao u ve~na lovi{ta. „Bio je vi{e od ma{ine. Za nas je bio `ivo bi}e koje ima sposobnost da vidi mikroskopski kvantni svet. Zato te{ka srca mnogi od nas i primaju to {to se zatvaraju o~i uz pomo} kojih smo gledali u jedan o~aravaju}i svet”, prokomentarisao je fizi~ar Ben Kilminster.

Zapravo, ga{ewe „Tevatrona” bilo je o~ekivano, pogotovo kada je iz Va{ingtona procurelo da „sve ono {to ne mo`e biti konkretno primewivo u vremenu krize mora biti stavqeno u drugi plan”. Robert Vilson Ratburn, prvi direktor „Fermilaba”, laboratorije pod ~ijom je upravom bio akcelerator, rezignirano je prokomentarisao da u SAD „vi{e nema mesta ni za malo krdo bizona koje `ivi za to da istra`uje granice fizike”. „Glupo je

U „Tevatronu” su sada uga{ena sva svetla

zabarikadirali u kontrolnoj sobi. „Nateraj nas”, poru~ili su mu. „Tevatron” jeste uvek bio sinonim „duha pobune i nezavisnosti” u ameri~koj i svetskoj nauci, ali ipak...

Odon se probudio okupan hladnim znojem, a san je ispri~ao ameri~kim novinarima, koji su do{li da akceleratoru odaju posledwu po~ast. Ipak, na kraju nije hteo sam da pritisne dva centralna tastera (crveni i zeleni) i tako po{aqe „Tevatron” u istoriju. Tu je du`nost prepustio Heleni T. Edvards, jednoj od malobrojnih `ena koja je krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih bila ukqu~ena u projektovawe i izgradwu sudara~a. Ona je najpre udarila po crvenom dugmetu i na displeju se po~ela gasiti linija koja ukazuje na prisustvo snopa protona u podzemnom prstenu. Onda je, malo ne`nije, pritisla zeleni taster kako bi prekinula dovod visokog napona koji je napajao superprovodne magneta.

Ali, tada se ni{ta nije desilo. „Pretpostavqam da ne `eli da

{to su nas uop{te pitali da li akcelerator mo`e biti koristan za nacionalnu odbranu. Pa to da li smo veliki slikari, vajari, pesnici... nema nikakve konkretne veze sa patriotizmom i odbranom zemqe – osim {to su upravo to vrednosti koje treba braniti”, poru~io je Ratburn.

Ina~e, u sklopu „mera {tedwe” nije stradao samo „Tevatron”; buxet NASA za slede}ih pet godina je, recimo, zamrznut na nivou iz 2010, odnosno na 18,7 milijardi dolara, i to uz preraspodelu novca. Tako su „vanzemaqske operacije” ostale bez petine para, smawuju se i izdvajawa za edukaciju, sve da bi se na drugoj strani otvorio prostor za istra`ivawa novih svemirskih tehnologija. U svakom slu~aju, rezultat je da „Xeneral dajnamiks”, koji se proslavio gradwom raketa za slawe astronauta najpre u orbitu, a kasnije i na Mesec – uveliko otpu{ta qude.

– Budu}nost „neprofitne„ nauke? Odgovor je vrlo kratak i nadam se jasan: nema je! Mislim, bar, na kratkoro~nu budu}nost – kate-

gori~no za „Dnevnik” tvrdi dr Miroslav Filipovi}, profesor astrofizike na Univerzitetu Zapadni Sidnej, ina~e jedan od svetski najpriznatijih istra`iva~a sa ~uvenih australijskih radio-teleskopa Parks, Mopra i Narabraj....

On kao primer navodi astronomiju, koja nikada finansijski nije bila u gorem polo`aju. Astronomija je, naime, veoma skupa nauka, zavisi od ogromnog novca koji se mora ulo`iti u nove generacije instrumenata, a pri tome ne daje rezultate za tri meseca ili slede}e godine, ve} za deceniju dve, ako si sre}an, a ako si mawe sre}an, onda za vek ili dva.

– I najmawa kriza, a kamoli neka ve}a, kao {to je ova u kojoj trenutno `ivimo, u neoliberalnom kapitalisti~kom sistemu izaziva ogromne potrese, te su onda prvi na udari „oni-kojeionako-za-xabe-pla}amo„ – obja{wava dr Filipovi}. – U takvom sistemu profit je od presudne va`nosti, a sve ostalo ide „na dobo{”. Primera ima koliko god ho}ete, samo pogledajte trenutno ponudu poslova u „neprofitnim naukama” i bi}e vam jasna dubina krize. Svi ve}i novi nau~ni projekti su drsko otkazani ili, u najboqem slu~aju, „odlo`eni„, odnosno nemoralno pomereni za 2025ili-ve}-tamo-neku. I naravno, posledice su ve} katastrofalne!

Ali kako iza}i iz tog vrtloga?

Prosto – promeniti sistem! E, samo kada bi to i bilo mogu}e!

Uostalom, zbog para je ~ak i pri~a o neutrinima br`im od svetlost otvoreno dovedena u pitawe, s obzirom na to da su neki krugovi, ~ak i nau~ni, posumwali da se CERN „malko prehvalio” kako bi po{to-poto do{ao na naslovne strane svetskih medija – jer Evropska unija ho}e da im dobrano zavrne slavinu. „Ipak to je preozbiqna grupa nau~nika da bi sebi dopustila takvu neku blama`u... Zato duboko verujem da su ne{to sigurno otkrili!”, stao je dr Filipovi} u odbranu kolega.

Na kraju, ako je za neku utehu, ove su godine Nobelovu nagradu za fiziku dobila trojica ameri~kih astrofizi~ara – Sol Perlmuter, Adam Ris i Brajan [mit – za istra`ivawa koja su pokazala da se univerzum ubrzano {iri.

Nije to otkri}e „koje se ma`e na hleb”, odnosno multinacionalnim kompanijama ono ne mo`e sad i odmah doneti milijarde dolara, niti poma`e u otvarawu novih radnih mesta. Ali je ono bitno promenilo neke kosmolo{ke stavove. Zapravo, zaista treba imati smelosti pa tvrditi da nau~no otkri}e „nije naro~ito korisno”.

Jer, gde bismo danas bili da je neko tek tako {utnuo jabuku koja je onomad pala Wutnu na glavu. n Miroslav Staji}

EUTANAZIJA I U SRBIJI SUPROTSTAVQA MI[QEWA

Po sled wi tre nu tak u zna ku sa mi lo sti E

utanazija, ili ubistvo iz nauka ne mo`e da pomogne, ali zvabiti prona|en neki lek za wihovu milosr|a, jeste jedan od ni~nih podataka niti tu`bi ~labolest. Samo oko 20 odsto bolesniproblema o kojem se u medi- nova porodica za takav postupak ka koji su svakodnevno trpe veliki cinskim krugovima govori s najvi- nema. Kako smo saznali, u na{im bol, izjasnilo se da bi bili sprem{e suprotstavqenih mi{qewa i velikim zdravstvenim centrima ni da potpi{u pristanak na eutastavova. S jedne strane za lekare gde se le~e najte`i bolesnici, donaziju. bi ~ovekov `ivot trebalo da bude sad nije bilo zvani~nih zahteva Na 44. skup{tini Svetskog mesvetiwa i da prema bolesniku gaji najbli`ih ~lanova porodice niti dicinskog udru`ewa koja je odr`anadu i saose}awe, {to iskqu~uje bolesnika za eutanaziju. na 1992. godine u [paniji, usvojena eutanaziju. S druge strane je Pove– Pod eutanzijom se podrazumeva je odluka da su „samoubistvo” uz poqa o qudskim pravima, koja sadr`i laka i dobra smrt i ona se nalazi mo} lekara i eutanazija neeti~ki i pravo ~oveka na dostojanstvenu negde izme|u prirodne smrti i sapostupci i da ih medicinska prosmrt, ~ime se otvara mogu}nost da moubistva i ubistva, ali je taj profesija mora osuditi. Ali, tako|e o tome sam donosi odluku. stor dosta {irok – ka`e dr Jadranje usvojen i stav da je pravo na odbi– U na{em novom Krivi~nom zaka Lali} koja se ina~e bavi medijawe medicinske pomo}i osnovno konu, u odnosu na prethodni gde se cinskom etikom. – Eutanazija se pravo svakog pacijenta i da tada li{avawe `ivota iz salekar ne postupa neeti~milosti ne pomiwe, u ki, ~ak i u slu~aju kada Ka ko smo sa zna li, u na {im ve li kim ^lanu 117 se ka`e da ko po{tovawe takve `eqe zdrav stve nim cen tri ma gde se le ~e li{i `ivota punoletno dovodi do smrti pacijennaj te `i bo le sni ci, do sad ni je bi lo lice iz samilosti zbog ta. te{kog zdravstvenog staPa ipak, eutanazija je u zva ni~ nih zah te va naj bli `ih ~la no va wa u kojem se to lice na- po ro di ce ni ti bo le sni ka za euta na zi ju nekim zemqama druga~ije lazi, a na wegov ozbiqan re{ena. Holandija je prva i izri~it zahtev, kazni}e zemqa u svetu u kojoj je lese zatvorom od {est meseci do pet tuma~i kao postupak lekara kojim galizovano ubistvo iz milosr|a. U godina – ka`e profesor medicinpacijentu ubla`ava umirawe, ali prve dve godine od dono{ewa ove skog prava u penziji Jakov Radinikako ne sme da ga ubrza. ^esto se odluke 2002. godine, broj eutanazija {i}. – Naime, kada bi qudi uop{te u javnosti naga|a o tome da li je paje bio oko 2.300, a u slede}ih pet biimali pravo na samoubistvo, tek cijent zaista preminuo ili ne. Dalo ih je 3.600, {to je opovrglo mionda bi postojala osnova da za tako nas se ta~no zna kada nastupa mo{qewa da }e ova odluka dovesti do ne{to zatra`e tu|u pomo}. Ali, na `dana smrt, a trenutak kada se odsve ve}eg broja eutanaziranih boto qudi, u su{tini, nemaju pravo. re|uje da je ona nastupila va`an je lesnika. U [vedskoj pomo} u samoIako zakoni velikog broja zemaiz dva prakti~na razloga. Pacijenubistvu nije ka`wiv prestup, ukoqa ne odobravaju postupak eutanata od tog trenutka nema smisla viliko sam pacijent tra`i skidawe s zije, zvani~no nije poznato da se u {e odr`avati na aparatima, i poaparata. U Danskoj, pacijentima nekoj od medicinskih ustanova u staje mogu}e – ukoliko postoji wekoji boluju od neizle~ivih bolesti pojedina~nim slu~ajevima, radilo gov raniji pristanak ili sagladozvoqeno je da odlu~e kada }e preo „ubistvu iz milosr|a”. U medijisnost rodbine – da se planira uzikinuti terapiju koja im produ`ava ma se s vremena na vreme navode mawe organa za transplantaciju. `ivot. @eqa neizle~ivih boleslu~ajevi eutanazije i kod nas, a Prema anketi koja je sprovedena snika da im se dozvoli „terapeutpomiwu se i „uspavquju}i kokteu grupi te{kih pacijenata pre neska apstinencija” po{tuje se i u li” kojima se li{avaju muka bolekoliko godina, ve}ina wih se nada Nema~koj, Kini, Ju`noj Americi... snici kojima dana{wa medicinska do posledweg trenutka da }e ipak n Jasna Barbuzan

Yob so vih 11 za po ve sti

Stiv Yobs (1955-2011)

Bi ti naj bo ga ti ji ~o vek na gro bqu ni je ono {to me za ni ma. Oti }i uve ~e na spa va we mi sle }i da smo na pra vi li ne {to pre kra sno – to je ono {to mi pu no zna ~i.

1. Udru`i se s neprijateqem: Posle 12 godina finansijskih gubitaka, Xobsu je trebao novac za Epl, i to brzo. Obratio se Bilu Gejtsu, koji je u Epl ulo`io 150 miliona dolara. Tada je Xobs najavio da se, {to se wega ti~e, era rivalstva izme|u Epla i Majkrosofta zavr{ila.

2. Proizvodi moraju da budu privla~ni: Kao odli~an trgovac, Xobs je bio svestan koliko je bitna estetika. Odmah je shvatio koliko Eplovi proizvodi izgledaju zastarelo. Godine 1998. sazvao je sastanak, zaposlene postavio ispred sebe i rekao: „Znate li {ta ne vaqa s ovom firmom? Proizvodi ne vaqaju – u wima nema seksa.”

3. Promeni orginalnu viziju: Epl je po~eo kao kompanija koja proizvodi samo ra~unare, ali Xobs je znao da moraju da pro{ire paletu ako `ele da postanu uspe{ni. I tada je po~eo razvoj softvera, telefona i MP3 plejera.

4. Zaobi|i nepremostive prepreke: Nisu svi prodavci Eplovim proizvodima pridavali jednaku va`nost. Xobsovo re{ewe? Eplove prodavnice, ra{trkane svuda u svetu.

5. Reci kupcima {ta im je zapravo potrebno: Xobs govori mu{terijama {ta im treba i pre nego {to saznaju da to `ele. Epl ima sistem da natera qude da `ele stvari za koje su mislili da im ne trebaju. Tako je bilo i s ajpedom, pa je za godinu i po dana prodato 22 miliona primeraka.

6. Spoj ta~ke: Eplovi proizvodi savr{eno se me|usobno uklapaju. Xobsova ideja: „Kreativnost je, naprosto, povezivawe stvari.”

7. Ne zapo{qavaj dosadwakovi}e: Visokoobrazovni qudi nisu jedini sposobni da vode kompaniju. Deo razloga zbog kojih je Epl tako uspe{an i velik jeste to {to u wemu rade i muzi~ari i pesnici, zoolozi i istori~ari, koji su, me|u ostalima, i najboqi kompjuterski nau~nici na celom svetu.

8. Razmi{qaj druga~ije: Eplova kampawa „think different„ iz kasnih 90-tih bila je jedna od najefikasnijih svih vremena. Stimulisala je inovaciju, a dana{wi Epl predstavnik je upravo toga.

9. Ne filozofiraj previ{e - jednostavnost je sve: Mi smo naprosto obuzeti poku{ajima da razvijemo vrlo jednostavno re{ewe. Zato {to, kao fizi~ka bi}a, razumemo jasno}u - rekao je Eplov dizajner Xonatan Ivs. 10. Prodaj snove, a ne proizvode: Stiv Xobs qude je „ka~io” za wihova ose}awa. Qudi ne kupuju proizvode, ve} ono {to ti proizvodi predstavqaju.

11. Veruj instinktu: Imaj hrabrosti da sledi{ svoje srce i intuiciju jer nekako to dvoje ve} zna {ta zaista `eli{ da postane{ – rekao je Xobs u jednom svom govoru. Ostavio je Epl kao najja~u kompaniju na svetu, ~ija se berzanska vrednost procewuje na preko 350 milijardi dolara. n E. N. L.

nedeqa9.oktobar2011.

dnevnik

c m y

12

idu li pr o te sti u sJe di we NiM dr @a va Ma

„^a jan ka” s le va a{toviti kostimi ni ovog puta nisu u funkciji zabave, iako ona nije zabrawena, ve} da bi naglasili frustracije. Da, frustracije ponovo preplavquju ulice ameri~kih gradova, ali izme|u dva talasa koji su u protekle dve godine na povr{inu izneli natalo`eno nezadovoqstvo gra|ana, sli~nosti za sada postoje tek u naznakama. Kqu~na razlika izme|u pokreta „^ajanka„ i „Okupirajte Vol strit„ (OVS), sude}i prema dosada{wem razvoju doga|aja, sadr`ana je u meti: „^ajanka“ nikada nije ga|ala sistem – ve} re`im, kod pristalica OVS, pak, napad na sistem je u prvom planu.

Pokret OVS ro|en je neprimetno, na minornom skupu odr`anom sredinom septembra u Vol stritu, finansijskom centru SAD. Odabirom lokacije za protest pristalice pokreta nisu ostavili dilemu protiv koga je protest uperen. Ostali krivci su do{li kasnije na red.

Pokret je dobio na masovnosti tek posledwih nedeqa, nakon {to su pa`wu medija privukli demonstranti koji su u ju`nom Menhetnu po~eli da kampuju i da se dobro organizuju, i da im sti`e podr{ka poznatih li~nosti.

Prva hap{ewa demonstranata, prilikom namere da blokiraju Bruklinski most, razbacala su wujor{ku iskru po ~itavoj Americi: danas se svakodnevno u preko 200 gradova okupqaju, ili ~ak sa tih skupova i ne odlaze, u istoj nevoqi srodni demonstranti.

I odasvud se kli~e: „Mi predstavqamo 99 procenata“. Transparenti pred bankama i poruke na specijalizovanim veb stranicama otkrivaju {aroliki profesionalni sastav demonstranata, kojima je zajedni~ko jedno: da igraju po pravilima ali ih je nepravedni sistem u~inio gubitnicima.

Oni koji su zbog krize ostali bez posla, zdravstenog osigurawa, u{te|evine, ku}a, studenti koji se ubi{e od rada da bi vratili

M

tra GoM pu ti No ve vi zi Je evro a ziJ ske uNi Je

Sr bi ja na is to ku ili na za pa du edna vest je nekim srpskim politi~arima protekle nedeqe legla kao melem na ranu: premijer i najverovatnije budu}i predsednik Rusije Vladimir Putin je objavio u listu “Izvestija” svoje vi|ewe budu}nosti na Istoku. On predla`e formirawe alternativne unije sli~ne Evropskoj , koja bi se {irila od granica Poqske do Tihog okeana.

Posle mno{tva neuspelih poku{aja Kremqa da “resetuje” na obostranu korist odnose sa Zapadom, rusko rukovodstvo je odlu~ilo da ponovo postane centar privrednih i svih drugih vidova integracija i okupqawa. Iz raspada SSSR-a Putin je o~ito shvatio da snaga velikih dr`ava nije samo u oru`ju, nego u prvom redu u ekonomiji.

Rusija se ovih dana u~estalo buni protiv politike diktata koju neme}u SAD, pa je tamo{we Ministarstvo spoqnih poslova (MIS) otvoreno kritikuje ameri~ku politiku na me|unarodnom planu. Prvo je ruski {ef diplomatije Segej Lavrov osporio ocene NATO da je intervencija u Libiji bila uspe{na i ocenio da se NATO u Libiji direktno anga`ovao na strani pobuwenika. To je, navodno, bio razlog zbog ~ega Rusija i Kina nisu htele da izglasaju rezoluciju o intervenciji u Siriji, jer bi ona bila na sli~an na~in zloupotrebqena.

Dan kasnije je Kremq, u posebnom saop{etwu MIS-a, izrazio ogor~ewe zbog arogantnog stava Va{ingtona u pogledu podizawa raketnog {tita nad Evropom. Posle sporazuma sa Rumunijom, SAD su postigle sporazum i sa [panijom o stacionirawu ameri~kih antiraketnih brodova kod mornari~ke baze Rota na mediteranskoj obali.

Stacionirani brodovi u Mediteranu bi}e opremqeni protivavionskim raketnim sistemima “ixiz”. U drugoj fazi, do 2015. godine, planira se prebacivawe mobilnih baterija sa raketama SM-3 na teritoriju Rumunije.

Do 2018. rakete }e biti instalirane i u Poqskoj, a do 2020. godine planira se zamena tih raketa modernijim, koje }e biti u mogu}nosti da {tite celokupnu teritoriju zemaqa-~lanica NATO, ne samo od raketa sredweg i maweg dometa, nego i od interkontinentalnih balisti~kih raketa.

Moskva je jo{ ranije najavila vojne protivmere, ali se Putin sprema i za politi~ku ofanzivu u prostorima na kojima misli da mo`e da dobija podr{ku. U autorskom ~lanku objavqenom u “Izvestiji” ruski premijer razra|uje jednu staru ideju o osnivawu jedinstvenog privrednog prostora na tlu biv{eg SSSR-a.

Koncept integracija biv{ih sovjetskih republika ostvario bi se na istim osnovama kao i u Evropskoj uniji.

“Nije re~ o obnavqawu SSSR-a u ovom ili onom obliku. Naivno je poku{avati da se restaurira ili kopira ne{to

J

{to je ostalo u pro{losti” nagla{ava Putin i obja{wava: “Mi predla`emo model mo}ne nadnacionalne organizacije koja je sposobna da postane jedan od polova savremenog sveta, istovremeno igraju}i ulogu efikasne veze izme|u Evrope i dinami~ne azijsko-pacifi~ke regije“.

Za po~etak bila bi pro{irena ve} osnovana Carinska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana, kojoj bi se najverovatnije pridru`ile Kirgizija, Taxikistan i jo{ neke biv{e sovjetske

Nije re~ o obnavqawu SSSR-a u ovom ili onom obliku. Naivno je poku{avati da se restaurira ili kopira ne{to {to je ostalo u pro{losti (Vladimir Putin) republike. Novi savez }e postati tr`i{te od 165 miliona potro{a~a s objediwenim zakonodavstvom, slobodnim kretawem kapitala, usluga i radne snage, napomiwe ruski premijer.

“Pitawe prirodnih resursa, kapitala i sna`nog qudskog potencijala omogu}i}e Evroazijskom savezu (ES) da bude konkurentan u industrijskoj i tehnolo{koj trci, u takmi~ewu za investitore, za otvarawe novih radnih mesta i razvoj proizvodwe”, tvrdi Putin. Po wegovom mi{qewu savez ne}e biti suprotstavqen EU, SAD , Kini i drugim me|unarodnim ~iniocima, ve} bi trebalo da postane “kqu~ni igra~ u obezbe|ivawu odr`ivosti globalnog razvoja” .

Putin napomiwe i da }e ES biti otvoren za sve zainteresovane i ne}e biti suprotstavqen sada{woj Zajednici nezavisnih dr`ava (ZND). Odnosi izme|u ES i ZND }e biti jedna od tema ve} na predstoje}em samitu {efova dr`ava i vlada ZND, koji }e se odr`ati ovog meseca. Putin u svom ~lanku ni{ta ne ka`e o neuspehu dosada{we ruske spoqne politike, ali je ~iwenica da razvijeni Zapad ne `eli

ni privredno, a jo{ mawe bezbedonosno partnerstvo s Rusijom.

“Resetovawu” odnosa je bila samo predstava u holivudskom maniru za onaj deo sveta koji je, posle okon~awa hladnog rata, ma{tao o stabilnom i jedinstvenom globalnom svetu.

Me|unarodna diplomatija gotovo svakodnevno gura ispod `ita nove podele, novu trku u naoru`avawu i razbija pre`ivele strukture i odnose pod pritiskom globalizacije i po ukusu krupnog kapitala. Ujediwene nacije kao globalna institucija su blokirane protivure~nim interesima velikih igra~a.

Najsve`iji primer kako funkcioni{e dana{wa diplomatija jeste poku{aj Palestine da se u~lani u UNESKO. Palestinska uprava uspela je da sakupi dovoqan broj glasova za eventualno me|unarodno priznavawe, ali su odmah iz Va{ingtona stigla upozorewe da }e ukoliko UNESKO prizna Palestinu, SAD toj organizaciji UN uskratiti finansijsku pomo}. U takvom svetu za male zemqe nema zavetrine.

U Srbiji su se ve} pojavili prvi komentari skloni da u Putinovoj ideji o evroazijskom savezu prepoznaju dugo o~ekivanu alternativu i nekakav izlaz iz sada{weg „ne u Evropu bez Kosova“. U {tampi su se proteklih dana mogle pro~itati ma{tarije o evroazijskoj uniji u kojoj bi Beograd bio jedan od ~etiri centra. Pre bilo kakvih komentara na ovu temu vaqalo bi se prisetiti mudre narodne poslovice: ne jede se sve {to leti.

Balkan, a time i Srbija, uvek su bili izme|u Istoka i Zapada i imali sudbinu legendarnog magarca.

Sve ukazuje da se Srbija nalazi pred ozbiqnim preispitivawem svoje politike, kako bi ubla`ila dosada{we proma{aje. Da je bilo vizionarstva, Srbija je trebalo 90-tih godina prva da glasa za pripajawe SFRJ Evropskoj uniji. Tada bi Srbi i daqe ostali u zajedni~koj dr`avi, a problem Kosova i nacionalizmi bi postali pitawe EU. Nedostatak vizionarstva i qudske slabosti pojedinaca u vrhu tada{we vlasti se ve} du`e vreme napla}uju, a ti ra~uni }e stizati i na{im unucima. Savez s Rusima je najavqivao jo{ Slobodan Milo{evi}, pa smo se tome smejali kao o~ajni~kom potezu. S Rusima imamo nekakvo istorijsko iskustvo iz pro{log veka. U NIS-u u Novom Sadu ve} neko vreme sede ruski nekomunisti~ki menaxeri Putinovog doba. Kada o tome pri~ate s na{im qudima, koji su u toj firmi bili i pre Rusa, `ale se na isto bahato pona{awe kao i u prvim godinama Titove Jugoslavije. Otuda se ~ini da bi Srbija, pre bilo kakve odluke o budu}oj strategiji, morala da odgonetne ve~itu dilemu nemo}nog siroma{nog ~oveka: da li je siromah zato {to je glup ili je glup zato {to je siromah. n Petar Tomi}

kredite koji su dobili za studirawe, oni koji se pla{e {ta budu}nost nosi... Banke su krive utoliko {to im je sistem omogu}io da se tako pona{aju.

Sli~nost OVS sa „^ajankom“ zavr{ava se kostimima i na tome da su protesti u oba slu~aja isprva bili ignorisani od strane medija. „^ajanka„ se, u me|uvremenu, pokazala mo}nim politi~-

podsmeh medija veoma brzo mogu da izrastu u pokret koji je vi{e nemogu}e ignorisati. Naro~ito politi~ari: mnogi od onih koji su pred kostimiranim i frustiranim simpatizerima pokreta, iz mesta u mesto, urlali protiv preterane javne potro{we, preglomazne federalne administracije i Obamine namere da se pove}aju porezi, danas sede u

kim faktorom, za OVS je jo{ rano re}i u {ta }e se izroditi i kakav }e uticaj imati na ameri~ku politiku. „^ajanka„ je dokaz da je za uspe{nu mobilizaciju masa potrebno ponajpre imati precizno definisanu metu. I, naravno, pogoditi tajming. U tom slu~aju, u po~etku slabo pose}eni protesti i

Kongresu. Oti{lo je to i daqe od toga: kada se danas pomene pokret „^ajanka“ skoro svi aspiratni na predsedni~ku nominaciju Republikanske stranke stoje mirno. „^ajanka“ je vremenom uspe{no sintetizovala raprostrawena podozrewa od Obaminog izbora za predsednika, ne toli-

„Ga le bo vi” za spas Gr^ koG bu Ye ta

Pro fi ta bil ni he do ni zam }e ipak poneki u`itak i da ostane. Ukinuto je ve} mnogo toga dr`avnim slu`benicima, od e~ hedonizam je gr~kog su zadr`ali tebeneficija raznih oblika do 13 porekla i smatra se eti~lefone svojih i 14 plate, a plate su smawene za kim stavom koji u`itak po ten ci jal nih tre}inu. Da li je tu kraj? Nije, defini{e kao vrhovno dobro. svedokiwa. Ali, jer trebalo bi da bude otpu{tePrvi teoreti~ar hedonizma je sada, s novim meno jo{ 30.000 qudi iz dr`avne bio Aristip koji je je dobro odrama {tedwe, sve to ostaje puslu`be uz dvogodi{we primawe redio kao u`itak. „^oveku prista `eqa. umawene plate. pada samo ono {to je sada{we i S padom broja stranih gostiju Ono {to se ne spomiwe jeste zbog toga treba u`ivati od dai {trajkovima koji su svakoda je 100.000 qudi ve} otpu{tenas do sutra, jer je nada u neko dnevna pojava, ostao je jo{ jedino iz privatnog sektora. Oni ne budu}e dobro uvek povezana s no netaknut hedonizam uzivawa mogu da na|u nikakvo zaposlewe nemirom uzrokovanim neizveu frapeu i popodnevnom odmoru i poku{avaju da se isele u Amesno{}u sudbine. Bitno je da muizme|u 14 i 17 sati. Zna~i, u`iriku ili Australiju gde je najdrac dominira u`itkom, a ne taka je sve mawe i to je jedan od ve}a gr~ka dijaspora. Problem obratno“. Jedan od najve}ih propsihologa objasnio kao veliki je {to su im i tamo vrata zatvotivnika ove teorije bio je – ko problem za opstanak nacije i rena i {to ni to nije vi{e zlabi drugi nego Nemac – Kant. wenog prepoznatqivog stila tni rudnik u koji se hrlilo 60Ako bismo sve to prebacili u `ivota, jer automatski proutih i 70-tih godina pro{log vesada{wost, dolazimo do kqu~zrokuje duboke psiholo{ke proka. Uz sve to, veliki broj prinog problema zvanog vatnih firmi se mentalitet kojeg je ugasio u Gr~koj i najte`e promeniti. Pre dve godine se oglasila grupa „galebova“ otvorio u Bugarskoj i Turskoj Grk i daqe u`iva u svom letu uz neizbe- tra`e}i nacionalne penzije jer smatraju da zbog maweg poresvojim dobro poznatim aktivnostima za, tako da }e pri`no more, frapeu i jo{ uvek u prisustvu doprinose razvoju turizma i predstavqaju liv u dr`avnu kastranih turistkisu biti znatno nacionalno blago wa. ^ak se pre dve mawi. godine oglasila gruMo`da }e ipak pa „galebova“ tra`e}i naciobleme. Kako i ne bi kad do|e ~u„galebi“ spasiti turizam i ponalne penzije jer smatraju da vena trojka (predstavnika vratiti turiste u Gr~ku jer jo{ svojim dobro poznatim aktivnoMMF-a) i tra`e da se raskine jedino ta delatnost puni buxet. stima doprinose razvoju turiugovor koji garantuje minimalOnda bi osvetlali obraz Arizma i predstavqaju nacionalno nu platu od 750 evra a premijer stipu i za~epili usta Kantu, blago. Nemice, Engleskiwe i Jorgos Papandreu odgovori da {to bi bila najve}a pobeda ine koje su imale opipqivu ko„to ne mo`e jer ovo nije Indija ostvarena bez objave rata – a s rist od ovih nacionalnih blai `ivot u ovoj zemqi ko{ta“. A punim zadovqstvom. Jer u`itak godarnika nisu se oglasile, ali to je novost: po prvi put je preje u`itak! Ili {to jedan „gaako se uvede sistem „bora~ke mijer stao i rekao ne{to {to je leb“ sa Rodosa re~e daju}i inpenzije“ sa dva svedoka, eto oceweno kao lo{ znak od strane strukciju svojoj prijateqici: {anse i da se i oni odlikuju za MMF-a. S druge strane ukazao „This is not souvlaki, this is ice crezasluge za narod, pod uslovom da se tra~ak nade za gr~ki narod da me, so ewoy easy“.

n Pi{e: Branislav Tarla}

R

dnevnik

nedeqa9.oktobar2011.

13

NA RUKU BARAKU OBAMI

ga|a u si stem ko zbog boje ko`e koliko zbog wegove agende, i egzistencijalni sunovrat u koji su ameri~ki gra|ani po~eli da tonu s izbijawem ekonomske krize. A ona je eskalirala upravo pred izbor Obame za predsednika SAD. Kada wegova obe}awa i mere nisu po~eli da daju o~ekivane rezultate (nezaposlenost je i daqe iznad 9 procenata), bilo je lako

blikanska stranka, na istoj politi~koj platformi ne bez jakog rezona, `ele da ponove i na predsedni~kim izborima idu}e godine.

Ni{ta toliko dva pokreta ne ~ini suprostavqenim koliko jedan transparent s ranih protesta „~ajanera“: na wemu je Barak Obama bio predstavqen kao Robin Hud „koji krade od boga-

ozna~iti glavnog krivca. Uve}an onima koji su delili takvo uverewe, a kojima je „^ajanka“ u prvi mah delovala previ{e radikalno, pokret je zna~ajno uticao na to da se pro{logodi{wi izbori za Kongres pretvore u plebiscit o Obami i wegovoj politici. Uspeh na tim izborima i ^ajanka i posestrima Repu-

tih da bi sve nas u~inio siroma{nima“. Oni koji su bili bogati, postali su u me|uvremenu jo{ bogatiji. Pristalice OVS samo `ele da ekonomija po~ne da radi i za ostale, ne samo za bogate.

Ti ostali ne ~ine ba{ svih 99 procenata, na {ta su ve} sitni~avi ameri~ki komentatori uka-

zali, ali svakako je u pitawu ve}ina. Pored ostalog, ve}ina od 80 posto nije zadovoqna kako u zemqi funkcioni{e politi~ki sistem, 86 posto – jo{ jedan istorijski rekord – ne odobrava rad sada{weg saziva Kongresa, a ~ak 56 posto ne podr`ava na~in na koji Barak Obama obavqa svoj posao.

Sam Obama pokazao je razumevawe za proteste jer su u sup{tini upereni protiv onih koje je i sam ameri~ki predsednik poku{ava da obuzda. „To je izraz nezadovoqstva koje ose}a ameri~ki narod, nakon {to smo imali najve}u finansijsku krizu od Velike depresije, koja je nanela veliku {tetu {irom zemqe. Isti qudi koji su se pona{ali neodgovorno bore se protiv napora da se spre~i praksa koja nas je u to uvela“», rekao je Obama.

Ako se danas na ulicama Wujorka, Va{ingtona, Bostona, Los An|elesa i desetine drugih gradova i nalaze gra|ani svih politi~kih afiniteta, jednaki samo u nevoqi, sve ve}e prisustvo liberalnih prvaka i grupa koji nagiwu „levo“ moglo bi veoma brzo da pokret OVS u~ini ideolo{ki jednobraznim. Identi~an put pro{la je, ina~e, i „^ajanka“, danas lu~ono{a konzervativne Amerike. „^ajanka“ je na kraju uspela u tome da za sve probleme Amerikanaca, bez obzira od kada datiraju, okrivi Obamu. Sa Obamom, koji sam za sebe tvrdi da se ne ose}a kao favorit na predsedni~kim izborima idu}e godine, liberalna Amerika ne}e imati {ta da izgubi ukoliko sada, na 13 meseci do izbora, krene u svojevrsnu kontraofanzivu, ozna~avawem drugih (pravih?) krivaca – ne nu`no samo za ekonomski i moralni slom Amerike, ve} i za spre~avawe oporavka: Vol strit, mo}ne banke i jo{ mo}nije korporacije. Ako ve} ne}e koristiti, {tete od toga svakako ne}e biti. n Denis Kolunyija

n E. N. L.

P O Z A J M Q E N I I N T E R V J U : @AK ATALI, ^UVENI FRANCUSKI EKONOMISTA

Pro past evra zna ~io bi no vi rat u Evo pi ak Atali va`an je evropski ekonomista.

Profesor i pisac, doktor je ekonomskih nauka, svojevremeno savetnik biv{eg francuskog predsednika Fransoa Miterana. l Ponovno se govori o opstanku evrozone i na~inima kako }e i ho}e li opstati. Ho}e li evro projekt do`iveti slom?

– Ne, ne}e propasti. Propast evrozone nije ni u ~ijem interesu. To je svima jasno i zbog toga je sada toliko politi~ke snage i inicijative pokrenuto ba{ u pravcu toga da se prona|e re{ewe, da se iz cele situacije iza|e. A situacija se mo`e jednostavno re{iti jer tra`i poresku disciplinu koja }e se nadgledati iz jednog centra. Svi bi trebalo da budu odgovorni jednom centru koji bi na sebe preuzeo teret izlaska iz krize.

Evropa nije u toliko lo{oj situaciji kao {to se ~ini, svakako je u boqoj nego SAD. No, problem je {to EU nema federalni buxet. Dakle, da bi se situaciji stalo na kraj, potrebno je da se Evropa federalizuje. Dr`avama je to te{ko da prihvate, te{ko je pristati da svi budemo deo nove federacije. Ali ~iwenica je da je nivo integracije mnogo mawi no {to bi trebao biti. l [ta }e se dogoditi ako evro ipak propadne? Predsednik Evropske komisije Barozo, na primer, ka`e da EU preti smrt. Da li je to mogu}e?

– Evro }e nestati ako se dr`avnici ozbiqno ne pozabave

@

pitawem fiskalnog federalizma. Otkad je stvorena EU, bilo je jasno da se tim pravcem mora krenuti. Ako nestane evra, onda bi se svakako moglo dogoditi da nestane i evropsko zajedni~ko ekonomsko tr`i{te, {to bi opet imalo posledice na ~itav niz nacionalnih ekonomija. No, uprkos ovim prognozama, ja zaista ne verujem da je u Evropi iko toliko budalast, da ne ka`em glup, da bi dopustio da ceo ovaj projekat propadne. No, u Evropi moramo razmi{qati o tome kako da sistemski re{imo problem, a ne da samo gasimo vatru, prvo u Gr~koj, pa u nekoj drugoj zemqi i tako redom. Sistemski treba dogovoriti zajedni~ko re{ewe, a to je uvo|ewe evroobveznica kojima bi smirili situaciju, jer tr`i{ta onda ne}e vi{e toliko pani~ariti. l Da li su iznosi iz fondova solidarnosti dovoqni?

– Da bi se smirila tr`i{ta, fondovi za stabilizaciju u ovakvoj situaciji kakva je danas trebalo bi da budu 3 do 4 puta ve}i nego {to jesu. Da se radi o evroobveznicama, situacija bi bila druga~ija. Tr`i{ta ne bi bila u takvim strahovima i panici. Jer, ne treba zaboraviti da Evropska unija kao entitet nema dug. Ona je na nuli.

Vlade sveta govore o merama {tedwe koje se sprovode. Ja ih ne vidim. Ne ~ini mi se da su to zaista mere kojima se {tedi. Da bi se {tedelo, treba smawiti dug, pove}ati poreze, pove}ati rast i izbalansirati finansij-

ski sektor, i to zajedni~kim naporima, konkretnim dogovorom kako }e se to izvesti, strategijom. Treba nam globalni dogovor, sistemsko re{ewe. Ne vatrogasne mere. U suprotnom, bojim se da }emo se na}i da ivici vrlo ozbiqne depresije. Ne recesije, depresije. l Ako propadne EU i sve {to ona predstavqa, postoji li mogu}nost da u|emo u konfliktnu eru, u kojoj ni sukobi nisu nemogu}i?

– Da! Ako EU propadne, ako ona eksplodira kao projekat, onda je sve mogu}e. Onda se mo`e ~ak dogoditi da ulog od 60 godina mira u Evropi do|e u pitawe. Mo`e se dogoditi i da u|emo u eru hipersukoba.

No, ja zaista ne verujem i ne `elim verovati da je to mogu}e i da bi se to moglo dogoditi. Mislim da jo{ nismo do{li do toga. l Do kada Nema~ka i Francuska, dva glavna i najve}a igra~a u evrozoni, mogu podmetati le|a i pomagati izgubqenim slu~ajevima poput Gr~ke?

– Situaciju ne bi trebalo dugo otezati ako bi se napravilo ono o ~emu govorim sve vreme, a to je da se izdaju evroobveznice. One bi zamenile deo dugova i mogle bi omogu}iti da Evropa ponovo osmisli svoju budu}nost upravo kroz ekonomski rast. Kada bi tim

federalisti~kim pristupom novi entitet koji nema dugove tako promenio situaciju na tr`i{tu, otvorile bi se perspektivawe wegovog smirivawa. l U svim zemqama evrozone 15. oktobra po~iwu protesti, a qudi u Americi su ve} napravili sna`nu akciju okupacijom Vol strita. O~ekujete li da }e nemiri rasti i da bi se mogla dogoditi neka vrsta revolucije?

– Ne mislim da bi se postoje}i sistem na taj revolucionaran na~in mogao mewati. Pre mi slim da }e de sni ca svu da prepustiti levici da se bavi te{kim problemima i reformama koje su neizbe`ne. I ta leva opcija mora}e da povrati snagu i izvede sve na pravi put.

A kada se to dogodi i kada se taj proces zavr{i, sve }e, zapravo, ostati isto. Ne verujem da }e se neke radikalnije promene dogoditi, mada bih voleo svet altruizma i globalne vlasti. No, u neku vrstu revolucije ne verujem. l Da li je demokratija ipak postala iluzija koju u rukama dr`e banke i finansijske institucije?

– Tr`i{ta nisu i ne mogu biti zamena za demokratiju. Nikako i nikada. Postavili smo temeq prave evropske demokratije, ali moramo ja~ati federalnu strukturu EU kako bismo uspeli i prevladali sve mogu}e poreme}aje. Nama treba EU da bismo prevladali sve razlike i da bismo nadvladali krizu. Unija nam je jedina za{tita. n Bisera Fabrio (“Globus”)

VESTI Bel gi ja bli zu for mi ra wa vla de Flamanske i valonske partije u Belgiji koje vi{e od godinu dana posle izbora i daqe pregovaraju oko formirawa vlade saop{tile su da su postigle istorijski dogovor usmeren na okon~awe krize u zemqi. Vo|a valonskog Reformisti~kog pokreta [arl Mi{el okarakterisao je dogovor kojim se regionima daje ve}a vlast kao „najzna~ajniji od Drugog svetskog rata”, preneo je AFP. Belgijske regione je do sada finansirala savezna vlada ali sporazum koji je danas postignut omogu}ava da porez od 10,7 milijardi evra napla}uju regioni, {to im daje izvesnu fiskalnu autonomiju koju su Flamanci `eleli. Ve}a ovla{}ewa regiona bi}e primewena i u drugim oblastima ukqu~uju}i zdravstvo, socijalna pitawa i zakone u saobra}aju. Belgija je bez centralne vlade ve} 482 dana, a pregovori koji su vo|eni o wenom formirawu smatraju se svetskim rekordom po trajawu.

Uhap {e ni pod me ta ~i bom bi u Ikei Dva mu{karca uhap{ena su na severozapadu Poqske zbog sumwe da su odgovorni za seriju nedavnih bomba{kih napada u prodavnicama {vedske kompanije IKEA u u Belgiji, Francuskoj, Holandiji, Nema~koj i ^e{koj. Pripadnici Centralnog istra`nog biroa priveli su na saslu{awe Adama K. i Mikolaja G, starosti 39 godina, koji se smatraju odgovornim za seriju eksplozija u Evropi. „Ciq wihove kriminalne akcije bio je da dobiju otkupninu od {est miliona evra od lanca IKEA”, prenela je agencija AFP. Adam K. je biv{i menaxer koji je radio u nekoliko velikih korporacija, dok Mikolaj G. ima policijski dosije zbog trgovine narkoticima.

nedeqa9.oktobar2011.

c m y

14

JU RIJ GU STIN ^I^, NO VI NAR KO JI JE PE ROM PRE ME RIO 20. VEK

Ni je to tra ge di ja, sa mo dra ma i pro past ko mu ni zma ko joj smo pi {e{ sve {to si mi slio da je va `no, a znao si da ~i ta o ci u ~lan ku i tra `e tu pri su stvo va li pre dva de se tak go jed nu re ~e ni cu vi {e ko ja je kra si la Po di na, ni da na {wa pro past ka pi li ti ku”. ta li zma ko joj pri su stvu je mo da nas, ni su A u vre me ka da je po ~i wao u tom na ci o tra ge di ja, ne go sa mo dra ma – ka `e Ju rij nal nom gla si lu – jo{ 1951, ni je bi lo te Gu stin ~i~, bard srp skog no vi nar stva ko ji je vi {e od tri de ce ni je ra dio za be o le vi zi je, na rav no ni in ter ne ta, i pi sa no grad sku „Po li ti ku”, i jo{ uvek da nas u no vi nar stvo je bi lo pre sud no u ob li ko va de ve de se toj go di ni `i vo ta u Qu bqa ni wu sli ke sve ta. Po go to vo su bi la ce we na po vre me no pi {e. Jo{ od pre ~e tvrt ve ka pe ra ko ja su svo je opi se za sni va la na sve u pen zi ji, Ju ra ko ji je po re klom Slo ve nac do ~e wu stvar nim do ga |a ji ma a ne ide o lo slo vi i za naj ~u ve ni jeg slo ve na~ kog no vi {koj per spek ti vi. Vi {e de ce nij ski do pi na ra, jer je po red „Po li ti ke” ili „Slo snik „Po li ti ke” iz Lon do na i Wu jor ka, u bod ne Dal ma ci je” de ve de se tih („za vr bo zve zda ne tre nut ke svo je ka ri je re ubra ja va li me oni lu di Dal ma tin ci”), bio i do „pro ro ko va we” pa da ame ri~ kog pred sed pi snik TV Qu bqa ne, ko lum ni sta „Mla di ne” i dru gih slo ve na~ kih me di ja. Do 1996. je we gov uslov bio da po red ho no ra ra pi {e na srp skom, pa su ga pre vo di li na slo ve na~ ki. On jo{ uvek ni je iz gu bio ni {ta od svog no vi nar skog `iv ca: „Evo sad sam tu u Be o gra du, u vre me dok je vla da u Qu bqa ni pa la i ne zna mo ka ko }e to da se ras ple te”.

We go ve ko le ge mu ne ve ru ju ka da ka `e da ne {to ne zna: „Evo, ka da smo sla vi li uspeh Ba ra ka Oba me i we go vu po be du na ame ri~ kim iz bo ri ma, Gu stin ~i~ ko ji se i sam ra do vao, sa mo je pro ko men ta ri sao da }e taj tre nu tak mo `da bi ti ra van ono me ka da na stu pi ~as raz o ~a re wa u we go va do stig nu }a – i sta ri ja rac je bio u pra vu”, pri me tio je Bo {tjan, je dan we gov slo ve na~ ki ko le ga, u do ku men tar cu Te le vi zi je Slo ve ni je po sve }e nom Gu stin ~i }e vom `i vot nom de lu, a ko ji je pri ka zan na Fo ru mu za me |u na rod ne od no se Evrop skog po kre ta u Sr bi ji. Upra vo to je Gu stin ~i ~e vo ge slo ko jeg se dr `ao to kom ~i ta ve ka ri je re – ne pro ce wi va ti qu de, po go to ni ka Nik so na po la go di ne pre ne go {to vo po li ti ~a re, pa i Oba mu, is kqu ~i vo na }e se to de si ti, ko je ipak za ma lo, si lom osno vu wi ho vog ka rak te ra, ne go onog {to pri li ka ni je pro pu stio. De si lo se da je su ura di li. Pri me wu je ga i na se be – sma mo rao da ot pu tu je iz Wu jor ka na o~e vu sa tra da je va `no ono {to je na pi sao. A {to hra nu u Slo ve ni ju ka da se sva ki dan o~e je bio svoj – in di vi du a li sta ko ji je po ku ki vao Nik so nov pad zbog afe re „Vo ter {a vao u svo jim tek sto vi ma da ka `e vi {e gejt”, i dok je le teo na zad u SAD, Gu stin (a ne ma we) – to oba {ka. Jer u vre me dru ~i ~e ve slut we su se ob i sti ni le. Ali pro ge Ju go sla vi je re `im ni je mo gao da se pu stio je sa mo da na pi {e iz ve {taj o po otvo re no kri ti ku je, ali „mo gao si da na -

N

dnevnik

„SI NE MA KO MU NI STO”

Taj vr li,

at ni fil mo vi, oni sta ri, par ti zan ski, opet su u mo di. vla ~e wu pr vog ~o ve ka Ame ri ke za pro U Sr bi ji ih je, a i u okru `e vin cij sko iz da we li sta – ve} u onom be o wu, po sled wih ne de qa sve vi {e na grad skom, we gov pot pis je osva nuo. ma lim ekra ni ma. I eto po vo da za Do voq no je re }i da je u to vre me, ka da pe si mi ste i pti ce su Ti to vo i ime Ju go sla vi je sva vra ta zlo slut ni ce: ne }e otva ra li, Ju ra sa svo jim ta da mla |a nim li to opet stvar ko le gom Go ra nom Mi li }em (ko ji je po nost da imi ti ra stao do pi snik Ju go slo ven ske ra di o te le film? Ne na ja vi zi je), do bio in ter vju od ame ri~ kog vqu ju li nam ta ko pred sed ni ka Xi mi ja Kar te ra Oval nom ure |i va ~i film ka bi ne tu u Be loj ku }i – {to je upi sa no u skih pro gra ma na ana le svet skog no vi nar stva bu du }i da {e te le vi zi ja ma na fo vi ame ri~ ke dr `a ve ni pre ni ka sni je {ih na ci o nal nih ni su da va li in ter vjue na toj adre si. fre kven ci ja opet, Ili, pak, te {ko je i pred sta vi ti ko li bla go re ~e no, uz ko je Gu stin ~i~ bio ~i tan i ci ti ran bur ka nu bu du} s obe stra ne Gvo zde ne za ve se 1968. nost, pod se }a ju }i go di ne u vre me ru ske in va zi je na na na {u, to jest, ^e ho slo va~ ku, bu du }i da je us peo da ju go slo ven sku pro se do ko pa Pra ga iako je dan ra ni je {lost. Mo `da oni skok nuo do Qu bqa ne, i da pre ko zna ju ne {to vi {e svo jih ku ri ra, po ver qi vih po slov od gle da la ca wi nih qu di, {a qe iz ve {ta je iz Be ~a u ho vih pro gra ma, Be o grad. ili sa mo ne sve sno – Ja sam ~o vek 20. ve ka, srp ski i sle de in stinkt i vi bra ci je na ci o slo ve na~ ki no vi nar, i to ta ko osta nal nog, ka ko ka `u, kor pu sa, ko ji se je. Ovaj 21. vek ni je moj, ja sam za do opet `e sto ko de li na one ko ji bi u vo qan i s dva de se tim. Ovo je ve o ma „par ti za ne“ Ri ~ar da Bar to na ili ner vo zno sto le }e zbog ne iz ve sno sti one ko ji ma su dra `i „~et ni ci“ Or sa svet skim fi nan si ja ma i ja ne }u so na Vel sa. U stva ri, mo `da je po da bu dem ~o vek 21. ve ka. Ali, eto, vod mno go be za zle ni ji i ve se li ji, i tra jem pre ko sva ke no vi nar ske me re ~i sto film ski, ako je mo gu }e da ta i pri li~ no sam da le ko sti gao. No kav uop {te po sto ji. vi na ri obi~ no ima ju skra }en rok „Ci ne ma Ko mu ni sto” du go me tra tra ja wa jer im je `i vot ne nor ma lan `ni do ku men ta rac mla de be o grad i naj ~e {}i kraj im je in farkt. Ta ko ske re di teq ke Mi le Tu raj li}, po i ~u ve ni bri tan ski no vi nar Ali red osta lih fak to ra, bar je je dan ster Kuk, ~i ja su se pi sma iz Ame ri od onih bit nih ko ji je ini ci rao ob ke re dov no emi to va la na Bi-Bi-Si na va qa we in te re so va wa za sve te ju – pro ~i tao svo je po sled we pi smo spek ta ku lar ne rat no-film ske epo pre na ja vqe nog po vla ~e wa u pen zi ju pe je na rod no o slo bo di la~ ke bor be i tri da na ka sni je umro – ve li Ju ra. na ro da i na rod no sti Ju go sla vi je, Na pi ta we da je li sa ve te mla |im ko le ove ko ve ~e ne u mi to ve jed ne ze mqe ga ma, ova iko na i `i va isto ri ja no vi nar i jed nog vre me na. stva ka `e: „Imam sa mo je dan: dis tan ca je Da kle, za sve one ko ji to ne zna naj vi {a mo ral na no vi nar ska ka te go ri ja, ju: „Ci ne ma Ko mu ni sto” je film ko ji ~o vek ni ka da ne tre ba da osta ne bez re se ba vi Jo si pom Bro zom Ti tom, pre zer ve pre ma ono me {to pi {e, tek on da sve ga kao fil mo fi lom i ini ci ja mo `e da sa op {ti isti nu”. n Reqa Kne`evi}

R

to rom ju go slo ven skog film skog ~u da, “Ho li vu da na Is to ku“, ko ji je {e zde se tih i se dam de stih go di na pro {log ve ka oli ~a va la „Ava la film“ sa svo jim film skim gra dom

u Ko {ut wa ku. U fil mu se ko ri ste ar hiv ski i do ku men tra ni snim ci, kao i broj ni in ser ti iz igra nih fil mo va iz tog vre me na, o ra tu par ti za na pro tiv oku pa to ra i do ma }ih iz daj ni ka. O Ti tu kao film skom gle da o cu, i onom, zva ni~ nom re `im skom de lu SFRJ ki ne ma to gra fi je, ko ja je i{la u svet, ali ga i do vo di la ova mo, go vo re Le ka Kon stan ti no vi}, ~o vek ko ji je pu ne 32 go di ne bio Ti tov li~ ni ki no o pe ra ter, za tim je dan od di rek to ra „Ava la fil ma“ Gi le \u ri}, pa re di teq Veq ko Bu la ji}, on da omi qe ni pred sed ni kov glu mac Ve li mir Ba ta @i vo ji no vi}...

A sve po ~i we 1947. osni va wem Cen tral nog film skog stu di ja, ka sni je „Ava la fi la ma“, s ide jom da se tu sni ma 100 fil mo va go di {we, obez be di zna ~a jan pri liv de vi za ali i, is po sta vi lo se, stvo ri ne {to jo{ va `ni je. Ta pri ~a se za vr -

dnevnik

nedeqa9.oktobar2011.

15

ILI PRI ^A O KI NE MA TO GRA FI JI KO JA JE STVO RI LA MIT

vr li Ti tov svet {a va 1991. ot ka zi va wem Pul skog film skog fe sti va la. Za ne ko li ko da na po ~eo je no vi rat...

“Ci ne ma Ko mu ni sto” je pre mi jer no pri ka zan u no vem bru 2010. na naj ve }em fe sti va lu do ku men tar nog fil ma ID FA u Am ster da mu, bio je i u kon ku ren ci ji pre sti `nog Tri be ka film fe sti va la u Wu jor ku. Do sa da je osvo jio 11 na gra da u Sr bi ji, Ma ke do ni ji, Uru gva ju, Ita li ji, Bra zi lu, Cr noj Go ri, kao i fe sti va li ma na Ki pru i Ko so vu. Pri pa la mu je ne dav no i na ga ra da Fo cal In ter na ti o na la za kre a tiv nu upo tre bu ar hi ve u umet ni~ koj pro duk ci ji.

We go va autor ka Mi la Tu raj li} se {ko lo va la u Be o gra du, Lon do nu i Pa ri zu. Pre ne go {to je za plo vi la re di teq skim vo da ma ra di la je kao sa rad ni ca na pro duk ci ja ma Di sco very Euro pe, Ar ta i Bi-Bi-Si-ja, za tim kao asi stent re `i je i ko or di na tor pro duk -

ci je na ve li kim ame ri~ kim pro duk ci ja ma kao {to su „Apo ka lip to“ Me la Gib so a na, „Bra }a Blum“ Ra ja na Xon so a na „Fa de to Black“ Oli ve ra Par ke ra i „Hu man Zoo“ u pro duk ci ji Lu ka Be so na.

Ka ko sa ma Mi la Tu raj li} ka `e, “Ci ne ma Ko mu ni sto” je po gled we ne ge ne ra ci je na jed nu ze mqu i ki ne ma tog fa i ju ko je vi {e ne ma. Na to, do da je, we na ge ne ra ci ja ima pra vo. I ti me ona, u ne ku ru ku, od go va ra na u Sr bi ji jav no i po ku lo a ri ma iz re ~e ne kri ti ke, od to ga da je wen film ne pot pun, ~ak fal si fi kat ~i we ni ca, jer je za ne ma rio jed nu ~i ta vu i ja ko va `nu stru ju no vog ju go slo ven skog kri ti~ kog fil ma, ko ji ni je bio deo dr `av no film ske pro pa gan de, pa do to ga da je re~ o po ma lo {min ker skom pri stu pu te mi ili te ma mam ko ji ma se ba vi.

U sva kom slu ~a ju, u no vi joj isto ri ji ki ne ma to gra fi je u Sr bi ji bi “Ci ne ma

Ko mu ni sto” tre ba lo da osta ne upam }en na sa mo kao je di ni du go me tra `ni do ku men ta rac ko ji je po red za pa `ne i uspe {ne pro mo ci je u sve tu, imao i ov da {wu bi o skop sku dis tri o bu ci ju (od pre ne ki dan se pri ka zu je i u hr vat skim ki ni ma), ve} i po to me {to u go to vo ep sko do ku men ta ri sti~ koj for mi `i vo osli ka va ve li ~i nu i me ha ni zam, svo je vre me no op {te pro `i i ma ju }eg mi ta jed nog dru {tva – ta ko zva ne par ti zank ske fil mo ve i Ti to vu ulo gu u wi ma i oko wih.

On je u svo joj pri vat noj ki no sa li, u svo joj re zi den ci ji, to kom tri de ce ni je, sva ke go di ne gle dao u pro se ku 275 fil mo va, naj vi {e ve stre ne i rat ne spek ta kle. Ve }i nu no vih do ma }ih ostva re wa pr vo je oce wi vao on i od lu ~i vao o wi ho voj i sud bi ni auto ra.

Mo gao je da na re di da se iz bu xet skih re zer vi iz dvo ji ta da {wih 400 mi li o na di na ra (pro ce na je da je to bi lo oko 30 mi li o na do la ra) za sni ma we fil ma „Bit ka na Ne re tvi“, da Ri ~ar da Bar to na iza be re za ulo gu film skog Ti ta u „Su tje sci“... A to je tek de li} od ni za vi {e ili ma we po zna tih bi se ra na, u kru go vi ma ju go slo ven skih si ne a sta tog vre me na, omi qe nu, ali i omra `e nu te mu.

U fil mu Mi le Tu raj li}, ra |e nom ~e ti ri go di ne, re~ je o ogrom noj ko li ~i ni film skog ma te ri ja la spo je nog u iz van red no gle dqi vu ce li nu ko ja sup til no za vo di i pro vo ci ra kat kad fi nom iro ni jom, pa i iz bo rom sa go vor ni ka sve do ka, uglav nom na klo we nih Ti to vom vre me nu. Re klo bi se da je autor ska `e qa bi la da se pre pro ve ri ak tu el nost i mo} ovog film skog mi ta da nas, ne go kri ti ku je auto ri tar ni vo |a, ko ji je i glav ni (an ti)ju nak ove pri ~e. Pri ~e u ko joj je on, kao je dan od ret kih na pla ne ti, jo{ za `i vo ta, imao i pri li ku i sred stva da iz gra di i vi di sop stve ni mit, i to u in ti mi svog li~ nog, ku} nog bi o sko pa. n Vladimir Crwanski

PUT OKO SVETA

NE LO JAL NA: Su pru ga island skog pred sed ni ka Do rit Mu sa i ef ba{ ume da oda ba re stra nu. To kom pro te sta gra |a na is pred par la men ta zbog te {ke eko nom ske si tu a ci je, su pru ga pred sed ni ka Ola fu ra Rag na ra Grim so na na pu sti la je po vor ku po li ti ~a ra i pru `i la po dr {ku de mon stran ti ma ko ji su pro te sto va li - i pro tiv we nog mu `a.

SE NA TO RI GEYETE RI: Gor wi dom ho land skog par la men ta od lu ~io je da, u ci qu u{te de, we go vi ~la no vi po~ nu da ko ri ste ta bli~ ne kom pju te re Aj ped ume sto olov ki i pa pi ra.

Ovo }e Se na tu ve} u pr voj go di ni do ne ti u{te du od 140.000 evra, po {to taj no vac ne }e bi ti utro {en na pa pir, {tam pa we i ku rir ske po slo ve.

Ho land ski se na to ri su, do zna je mo, „odu {e vqe ni„ ovom no vi nom.

ME TAR LI STI ]A: Po je di ni gla sa~ ki li sti }i na pred sto je }im pred sed ni~ kim i lo kal nim iz bo ri ma u Bu gar skoj, 23. ok to bra, bi }e du `i i od me tra, a li sti} u So fi ji bih }e du ga ~ak 1,20 me ta ra. Sa mo za pr vog ~o ve ka Bu gar ske kon ku ri {te ukup no ~ak 18 kan di da ta, a gde su jo{ kan di da ti za od bor ni ke, pred sed ni ke op {ti na i gra do na ~el ni ka.

DO GO RE LO: Ve~ na va tra kod spo me ni ka po gi nu lim pri pad ni ci ma ru ske pa ci fi~ ke flo te u Dru gom svet skom ra tu do ka za la je da ni {ta ni je ve~ no. Na i me, zbog ne pla }e nih ra ~u na za gas va tra je bi la uga {e na ne ko li ko da na, zbog ~e ga je ot ka za na ce re mo ni ja u ~ast po gi nu lih pri pad ni ka flo te, a po no vo je upa qe na na zah tev pred sed ni ka Ru si je Dmi tri ja Me dve de va.

F E N O M E N I : SKAN DI NAV SKI KRI MI ]I

Ro ma ni ko ji mr ze da bu du do sad ni a kon za ni mqi vog, ali ko mer ci jal li za He ni gom Man ke lom i Li zom Mar no ipak ne ba{ na ro ~i to uspe {nog klund, a za jed ni~ ka ka rak te ri sta svih ovih ostva re wa „Ka u bo ji i van ze mqa ci”, ro ma na je ja sna dru {tve na an ga `o va nost.

Da ni jel Krejg sa ne str pqe wem ~e ka de cem Za to te o re ti ~a ri sma tra ju da bi od red ni cu bar, ka da }e u ame ri~ ke bi o sko pe do }i „De „kri mi}” u ovom slu ~a ju tre ba lo za me ni ti voj ka s te to va `om zma ja”, sni mqen po kult sin tag mom – so ci jal ni tri ler. nom ro ma nu „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” – Sve je po ~e lo 28. fe bru a ra 1986. u 23.30. {ved skog no vi na ra Sti ga Lar so na. Film je Ta da je ubi jen Ulof Pal me i [ved ska se su re `i rao Dej vid Fin ~er („Se dam”, „Zo di o ~i la sa svo jom zlo ~i na~ kom stra nom. jak”), a uz Krej ga glu ma~ ku po sta vu ~i ne jo{ Efe kat tog {o ka ni je mo gao iza }i dru gde Ru ni Ma ra, Kri sto fer Plu mer, Sti lan ne go u kri mi ro ma ni ma. Svi {ved ski pi sci Skar sgard, Ro bin Rajt... kri mi }a Pal me o va su si ro ~ad – ob ja {wa va Pr vi deo Lar so no ve tri lo gi je „Mi le ni An ders Ro slund, ko a u tor ro ma na „Tri se jum” ve}, ina ~e, ima svo ju {ved sku film sku kun de”. We gov part ner je biv {i za tvo re nik ver zi ju, ko ja je ne dav no pri ka za na i kod nas Borg Hel strom, a dvo jac je na pi sao pet na ka na lu HBO. To ostva re we, za ko je se u kwi ga, sa mo u [ved skoj pro da tih u mi lion po ~et ku mi sli lo da pred sta vqa tek pro je pri me ra ka. kat na me wen {ved skoj te le vi zij skoj pu bli ci, po sta lo je to kom po sled we dve go di ne Po ne sta je joj `r ta va ve li ki hit ne sa mo „kod ku }e”, ne go i u Nor Gle da ta li „Ubi stva u Mid sa me ru”? ve {koj, Dan skoj, Fin skoj, ali i Fran cu E, sli~ ni kri mi }i ko ja pra te zlo ~i ne skoj, Ita li ji i Ne ma~ koj. u ri bar skom se lu Fjal ba ki ju, ugwe U ~e mu je taj na? Po naj pre u pla ne tar nom `de nom 140 ki lo me ta ra se ver no od Ge uspe hu Lar so no vih ro ma na o no vi na ru Mi te bor ga, do ne li su autor ki, Ka mi li ka e lu Blom kvi stu i we go voj neo bi~ noj sa Lak berg, ti tu lu „{ved ska Aga ta Kri rad ni ci Li zbet Sa lan der. U svoj fik ci o- sti”. We ni ro ma ni pro da ti su sa mo nal ni svet Lar son je pre neo te me ko ji ma se „kod ku }e” u 3 mi li o na pri me ra ka, i sam ba vio kao no vi nar: na si qe nad `e na pre ve de ni su na 30 je zi ka, a ~a so pis ma, ko rup ci ja, ku ka vi~ luk, ne kom pe tent „Buk sler” svr stao ju je na {e sto me sto nost, mo ral na pro past ve li kih sre di na, ra li ste naj ~i ta ni jih auto ra u Evro pi, si zam... S dru ge stra ne, we go vi su li ko vi od mah uz Sti ga Lar so na i De na Bra u sve sa mo ne na lik Xej msu Bon du ili Fi li na. „^e sto me pi ta ju ko li ko se ta~ no pu Mar lou, a opet su iz u zet no za ni mqi vi. sta nov ni ka jed nog ma log se la ka kvo je Da kle, iako je Lar so no va pro za, ko li ko god Fjal ba ki mo `e ubi ti pre no {to mi bi la do bra, da le ko od bes pre kor ne, ~i we ro ma ni po sta nu ne u ver qi vi. Ta da ni ca je da se na wu na vu ~e te „dok trep ne te”. obi~ no od go vo rim: Sa hi qa du sta nov Mo `da je po naj bo qe to opi sao ~u ve ni ni ka i pro se~ no dva ubi stva po kwi zi, Ma rio Var gas Qo sa: „Do bri ro ma ni ne mo mo gu na pi sa ti 500 kri mi }a pre ne go ra ju bi ti sa vr {e ni. ^i ta we Lar so no vih mi po ne sta ne `r ta va”, na pi sa la je Ka ro ma na vra ti lo me je u vre me ka da sam kao mi la na svo joj veb stra ni ci. de te gu tao Di mu, Igoa i Di ken sa. Pri ~u o pra ved ni~ kim osvet ni ci ma, ko ji pru `a ju ute hu da ni je sve iz gu bqe no u na {em pre tvor nom sve tu, ~i tao sam s jed na kim odu {e Ro slun do va te za do bro zvu ~i i pri me wi vqe wem i uz bu |e wem ko je sam ne ka da dav no va je za naj no vi ju ge ne ra ci ju pi sa ca, no ro znao ose ti ti”... do na ~el ni ci `an ra su ipak bra~ ni par Maj Po ne kim an ke ta ma, Lar son je pro {le go Sjo val i Per Va hlo, auto ri de se tak ro ma na di ne bio dru gi naj ~i ta ni ji pi sac u sve tu ob ja vqe nih iz me |u 1965. i 1975. sa stok (od mah iza Ha le da Ho se i ni ja, auto ra „Lov holm skim po li cij skim de tek ti vom Mar ti ca na zma je ve”), a go to vo da ne ma svet ske nom Be kom kao glav nim ju na kom, ko ji }e ka top-li ste na ko joj ni je ne ka od we go vih kwi sni je po sta ti i zve zda TV se ri ja la. Kwi ga. Dru gi raz log za uspeh {ved ske film ske `ev ni kri ti ~ar Bo Tao Mi ha e lis u tek stu ver zi je „Mu {ka ra ca ko ji mr ze `e ne” (za ra „Skan di nav ski kri mi }i” ci ti ra ne i me no da je pre ma {i la 200 mi li o na do la ra) je u od va nog ame ri~ kog iz da va ~a ko ji mu je re kao: li~ noj tran sfor ma ci ji rad we ro ma na u iz „Za mno ge ame ri~ ke ~i ta o ce, Skan di na vi ja ra ze ko ji kra se sed mu umet no stu, pri ~e mu je svet ska sa vest. Svi ste vi du bo ko za bri se ni je in si sti ra lo na pra vqe wu „fil ma nu ti i tru di te se da eg zi sten ci jal nu i dru ve }eg od kwi ge”. Ipak, {tve nu ank si o znost po mno gi ma pre sud nu su pre ne se te i u kri mi na ^i ta we Lar so no vih ro ma na li sti~ ke ro ma ne, na ulo gu ima li neo bi~ ni ali ve o ma „`i vi” glav - vra ti lo me je u vre me ka da na ~in ko ji di ra mno ge. sam kao de te gu tao Di mu, U va {em sve tu, ti pi ni ju na ci i, na da sve, ja sna kri ti ka dru {tva. ~an de tek tiv je go ja Igoa i Di ken sa Jer, na ve li kom se plat zni, ozno je ni i raz ve (Ma rio Var gas Qo sa) nu ne dvo smi sle no ose }a de ni ju nak, ko ji ni je Lar so no va na me ra da sre }an, a pa ra lel no ga de mi sti fi ku je uve re we ka ko su skan di nav i we gov po sao ~i ni sve snim da je ne {to tru ske ze mqe ope ri sa ne od ko rup ci je, a kri mi lo u dr `a vi so ci jal noj. Us pe li ste da tran nal se re la tiv no br zo sank ci o ni {e; stu bo sfor mi {e te `a nr u fo rum pre ko ko jeg se vi dru {tva ret ko su, za pra vo, oni ko ji to za mo `e ras pra vqa ti o va {im, ali i o pro slu `u ju bi ti, a sli ka dru {tva da le ko je od ble mi ma svih nas.” raz gled ni ce pi to me [ved ske.

Tek, Per Va hlo je pri znao ka ko je ciq U sva kom slu ~a ju, kri ti ~a ri se sla `u da we go vog se ri ja la o Mar ti nu Be ku bio da se je za ro man „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne”, „kri mi na li sti~ ki ro ma ni is ko ri ste kao ba{ kao i ce lu tri lo gi ju „Mi le ni jum”, te skal pel ko jim }e se otvo ri ti tr buh mo ral we go vu film sku ver zi ju (u [ved skoj su u no di sku ta bil ne tzv. so ci jal ne dr `a ve bur me |u vre me nu sni mqe na i pre o sta la dva na `uj skog ti pa.” Ali, ne tre ba smet nu ti s uma stav ka), od red ni ca „kri mi}” – pre u ska. ni ono {to je re kao Stig Lar son: „Pi sa ti Uosta lom, Fi lo zof ski fa kul tet u Qu bqa kri mi }e, pi sa ti tzv. la ku li te ra tu ru, ja ko ni je la ne ob ja vio re zul ta te ve li kog is tra je za bav no. Ni je to kao da pi {e te kla si ke. `i va wa evrop skog tr `i {ta kwi ga. Is po Ce lo vre me ste sve sni da pi {e te ne {to sta vi lo se da su upra vo {ved ski ro ma ni da {to slu `i za ra zo no du. Prem da sam ja, uz li „ukus go di ni”, te da su, uz naj po pu lar ni za ba vu, po ku {ao i ne {to da po ru ~im.“ jeg Sti ga Lar so na, ~i ta o ci naj vi {e po se za n Miroslav Staji}

N

nedeqa9.oktobar2011.

SPORT

dnevnik

c m y

16

TUR NIR U PE KIN GU

Zi mo wi} i Qo dra po be di li bra }u Bra jan Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mi kael Qo dra pla si ra li su se u fi na le tur ni ra u Pe kin gu. Zi mo wi} i Qo dra su u po lu fi na lu sla vi li pro tiv bra }e Bo ba i Maj ka Bra ja na sa 3:6, 7:6 (7:4), 10:3, po sle jed nog sa ta i 24 mi nu ta igre. U bor bi za ti tu lu srp sko-fran cu ska kom bi na ci ja }e igra ti pro tiv Ro ber ta Lind ste da iz [ved ske i Ru mu na Ori je Te ka ua, ko ji su sa vla da li Hr va te Ma ri na ^i -

Pet ko vi} i Ra dvan ska za pe har u Pe kin gu GRA DO NA ^EL NIK NO VOG SA DA IGOR PA VLI ^I] OZNA ^IO OD BRO JA VA WE DO PO ^ET KA EP U RU KO ME TU: Pri ti skom na ta ster gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} po kre nuo je sat (po sta vqen na Tr gu slo bo de), ko ji }e u na red nih 100 da na da od bro ja va vre me do po ~et ka Evrop skog pr ven stva za ru ko me ta {e, ko je }e se od 15. do 29. ja nu a ra sle de }e go di ne odr `a ti u ~e ti ri srp ska gra da No vom Sa du, Vr {cu, Ni {u i Be o gra du. Tom pri li kom gra do na ~el nik Pa vli ~i} je iz ra zio za do voq stvo {to je No vi Sad je dan od do ma }i na EURO 2012. i da }e se po tru di ti da se u~e sni ci i svi go sti u Srp skoj Ati ni pri jat no ose }a ju, kao da su kod svo je ku }e. To kom ma ni fe sta ci je ko ja je odr `a na u cen tru No vog Sa da od bro ja va we je uve li ~a no i per for man som ple sne tru pe „Ma tok dens” uz him nu Evrop skog pr ven stva. Him na se mo gla ~u ti i u Be o gra du, Ni {u i Vr {cu, gde su, ta ko |e, ~el ni qu di gra do va do ma }i na pri ti snu li ta ster.

J. Ga li}

Po qa ki wa Ag we {ka Ra dvan ska i An drea Pet ko vi} igra }e u fi na lu tur ni ra u Pe kin gu. Ra dvan ska je do pri li ke da se bo ri za ti tu lu do {la tri jum fom nad Ita li jan kom Fla vi jom Pe ne tom sa 6:2, 6:4. Pet ko vi }e va je u po lu fi na lu sla vi la pro tiv Mo ni ke Ni ku le sku iz Ru mu ni je sa 6:2, 6:0.

Tro ic ki i Has ni su us pe li

Test hra bro sti ki seg ment igre, a ener gi~ na i br za kri la le ka ju svo ju {an su, dok su u fa zi od bra ne ve o ma agre siv ni i bes kom pro mi sni.

Ima ju tim ska re {e wa na sve vr ste od bra ne, tak ti~ ki su od li~ no pri pre mqe ni.- ka zao je mr \or |e ]ir ko vi} tre ner No vo sa |a na.

Na pi ta we sa ka kvim sna ga ma i sa ko jim re cep tom na ova ko do bro pot ko va nog ri va la, tre ner cr ve no -be lih ka `e: - Utak mi cu }e pro pu sti ti Uro{ Vu ko vi}, a lo {a vest je i da je Dra gan Su xum po vre dio te ti vu, pa }e mo na po zi ci ji kri la bi ti do sta osla bqe ni. U sa sta vu }e mo ima ti i dva ro vi ta be ka Mi lo {a Ba ri {i }a i Mi lo {a Mi lo {e vi }a. To ne uma wu je na {e {an se. Ko lek tiv na igra i tim ski duh uz o~e ki va we da }e ne ko od naj i sku sni jih u ta kvoj at mos fe ri is ko ~i ti. - za kqu ~io je mla di stru~ wak na klu pi no vo sad skog su per li ga {a.

Utak mi ca 4.ko la Su per li ge Voj vo di na - Rad ni~ ki igra se u ha li Sla na ba ra sa po ~et kom u 18 ~a so va uz TV pre nos na dru gom ka na lu RTS - a.

I. Gru bor

bi lo brej ko va, set je od lu ~en u tajbrej ku ko ji su do bi li sa 7:4. U istom rit mu wih dvo ji ca su na sta vi li i u tre }em se tu, gde se igra lo do de set po e na, a svo jim pro tiv ni ci ma su pre pu sti li sa mo tri za za slu `e ni tri jumf.

U fi na lu sin gla igra }e ^eh To ma{ Ber dih i Hr vat Ma rin ^i li}. Ber dih je u po lu fi na lu bio bo qi od Fran cu za @o Vil fre da Con ge sa 6:4, 4:6, 6:1, a ^i li} je sa vla dao su na rod ni ka Iva na Qu bi ~i }a sa 6:4, 6:3.

TUR NIR U TO KI JU

SU DAR NE PO RA @E NIH: VOJ VO DI NA - RAD NI^ KI (RTS 2 - 18.00)

Je dan od naj za ni mqi vih du e la 4.ko la Su per li ge sva ka ko je su sret u No vom Sa du iz me |u ru ko me ta {a Voj vo di ne i kra gu je va~ kog Rad ni~ kog. Su dar dve od pet do sa da ne po ra `e nih eki pa na Sla noj ba ri pra va je ru ko met na po sla sti ca. Kra gu jev ~a ni su u no vu se zo nu u{li sa ve li kim am bi ci ja ma, a da se ni su {a li li go vo ri i po da tak da su u pr va tri ko la ostva ri li mak si ma lan u~i nak (re dom pa da li Ru dar, Po` re vac i Na i sus).

Voj vo di nin u~i nak od dve po be de na go sti va wi ma pro tiv Obi li }a i Di na ma uz re mi sa PKB -om na do ma }em te re nu uli va ju pu no na de.

- Utak mi ca pro tiv Rad ni~ kog je pr va pra va pro ve ra za nas. Ka da vam u go ste do la zi eki pa ko ja ga ji {am pi on ske am bi ci je on da mo ra te bi ti sve sni zna ~a ja utak mi ce, a mo ji mom ci do bro zna ju {ta ih o~e ku je. Kra gu jev ~a ni ima ju sjaj nu eki pu pred vo |e nu tro ji com iz u zet no kva li tet nih i is ku snih be ko va Ili }em, Vu ~i }e vi }em i Mi li ~i }em. U na pa du igra ju ve o ma di sci pli no va no, kon tro li {u sva -

Ra dost Zi mo wi }a i Qo dre po sle po be de

li }a i Iva na Qu bi ~i }a 6:4, 6:7, 10:6.

U pr vom se tu, Zi mo wi} i Qo dra ni su pru `i li ve li ki ot por Ame ri kan ci ma, po {to ni su us pe li da do |u ni do jed ne brejk lop te.

S dru ge stra ne, bra }a Bra jan su tri pu ta ima li pri li ku da odu zmu ser vis srp sko-fran cu skoj kom bi na ci ji i jed nom su us pe li u to me, {to im je bi lo do voq no da do bi ju set sa 6:3. Zi mo wi} i Qo dra su u na stav ku za i gra li mno go si gur ni je i po {to ni na jed noj stra ni ni je

DA NAS 19. NIS MA RA TON U NO VOM SA DU

Ra dost tr ~a wa i dru `e wa Odav no je po stao deo sport ske tra di ci je No vog Sa da da se u naj ve }em voj vo |an skom gra du, u ok to bru me se cu, oku pqa ju ma ra ton ci ko ji tr ~e na NIS ma ra to nu.

Da nas }e ova tr ka na naj du `oj atlet skoj sta zi, po 19. put oku pi ti qu bi te qe tr ~a wa, a uli ce gra da pre pla vi }e hra bri i upor ni tr ka ~i ko ji }e se bo ri ti za me da qe na sta zi gu goj 42.195 me ta ra.

Kao i pret hod nih go di na, start i ciq tr ke bi }e na Tr gu Slo bo de, a or ga ni za to ri o~e ku ju da se na star tu po ja vi pre ko 400 u~e sni ka.

Osim glav ne tr ke, na i me, atle ti ~ar ke i atle ti ~a ri od me ri }e sna ge i u {ta fet noj tr ci, ali i u Fr taq ma ta o nu (10.548 me ta ra), kao i u Tr ci za do voq stva (sta za od 4.219,5 me ta ra do 1,7 km). U svim ovim tr ka ma o~e ku je se u~e {}e de ce iz no vo sad skih vr ti }a, osnov nih i sred wih {ko la, kao i stu de na ta.

-Ove go di ne pr vi put uvo di mo ta ko zva ne ta ko ve, za pra vo ~i po ve uz po mo} ko jih }e mo u sva kom tre nut ku zna ti gde se ko ji u~e snik tr ke na la zi – ob ja snio je di rek tor NIS Ma ra to na Mi lan Dol ga. –

Ujed no, ka da ne ko od tak mi ~a ra pro |e kroz li ni ju ci qa, kom pju ter }e be le `i ti vre me i po zi ci ju ko je je za u zeo i to }e nam umno go me olak {a ti po sao.

Uz sve tr ke ko je smo na ve li, bi }e odr `an i di plo mat ski ma ra ton i na we mu do ma }i ni o~e ku ju u~e {}e pred stav ni ka am ba sa da u Sr bi ji. Na star tu }e se, ka ko je na ja vqe no, po ja vi ti i osmo ro ma ra ton ki i ma ra to na ca iz ki ne skog gra da ^an ^he na, me ga po li sa od se dam mi li o na sta nov ni ka, ko ji ta ko |e or ga ni zu je ma ra ton i to po ugle du na no vo sad sku tr ku.

U~e sni ci ko ji da nas po pu ne pri ja vu i pla te start ni nu, za to }e mo ra ti da iz dvo je 800 di na ra, a tr ~a }e se po pot pu no rav noj sta zi, bez sa o bra }a ja, ko ja pro la zi kroz ur ba ni deo No vog Sa da, po red oba le Du na va.

Re ci mo i to da su re kor de ri sta ze Mol da vac Ja ro slav Mu {in ski sa 2:13,39 sa ti, od no sno Ve sna Ste va no vi} (Sr bi ja) sa 2:44,23 sa ti. Svi tak mi ~a ri ko ji za vr {e tr ku bi }e na gra |e ni me da qa ma i po klon pa ke ti ma.

Start tr ke sa Tr ga Slo bo de u No vom Sa du je u 10 sa ti.

A. P.

Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki i Ho lan |a nin Ro bin Ha se ni su us pe li da se pla si ra ju u fi na le tur ni ra u To ki ju u kon ku ren ci ji pa ro va. Tro ic ki i Ha se su u po lu fi na lu iz gu bi li od En di ja i Xej mi ja Ma ri ja sa 6:3, 1:6, 10:6, po sle jed nog sa ta i tri mi nu ta igre.

Bri tan ska bra }a za ti tu lu }e se bo ri ti sa ^e si ma Fran ti {e kom ^er ma kom i Fi li pom Po la {e kom, ko ji su sla vi li pro tiv Mar se la Me la i Bru na So a re {a iz Bra zi la sa 3:6, 7:5, 10:7.

Po sle iz gu bqe nog pr vog se ta, Tro ic ki i Has su us pe li da se vra te u me~ i iz jed na ~e na 1:1, a pro tiv ni ci ma pre pu ste sa mo je dan

Ma rej i Na dal u fi na lu Bri ta nac En di Ma rej i {pan ski te ni ser Ra fael Na dal sa sta }e se u fi na lu ATP tur ni ra u To ki ju. Ma rej je u po lu fi na lu sa vla dao Da vi da Fe re ra sa 6:2, 6:3 za sve ga sat i dva de set mi nu ta igre, dok je Na dal bio bo qi od Ame ri kan ca Mar di ja Fi {a 7:5, 6:1. gem. Ipak, u od lu ~u ju }em de lu, ni su mo gli do pot pu nog pre o kre ta, po {to su bra }a Ma ri bi li bo qi sa 10:6.

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA JA PA NA

Fe telu bod do ti tu le

Nem cu Seb sti ja nu Fe te lu sa mo bod ne do sta je da od bra ni ti tu lu pr va ka u For mu li je dan.

Fe tel pred da na {wu tr ku ima 309 bo do va i ako na sta zi u Su zu ki osvo ji jed nu od pr vih de set po zi ci ja osvo ji }e {am pi on ski lo vor,a ti tu la }e mu pri pa sti i u slu ~a ju da ne osvo ji bo do ve,a da Ba ton ne bu de pr vi.

Fe tel je na sta vio do mi na ci ju Red Bu la u kva li fi ka ci ja ma i za be le `io dva na e stu pol po zi ci ju u ovoj se zo ni, po {to je bio naj br `i na zva ni~ nom tre nin gu pred da na -

Za u be ra, ko ji u tre }i krug kva li fi ka ci ja u{ao ra di re da, kao ni Ne mac Mi hael [u ma her (Mer ce des), ko ji }e star to va ti kao osmi, te vo za ~i Re noa Bra zi lac Bru no Se na i Rus Vi ta lij Pe trov, ko ji su za o kru `i li pr vih de set na star tu.

Za raz li ku od ne kih pret hod nih kva li fi ka ci ja Fe tel ni je do mi ni rao na Su zu ki, u pr vom de lu naj bo qi je bio Ko ba ja {i, a u dru gom Ha mil ton. Upra vo je Bri ta nac bio na ~e lu to kom ve }eg de la tre }e se si je, ali je u po sled wim tre nu ci ma Fe tel uzeo pol po zi ci ju.

Od la `e se start NBA se zo ne Pr ve dve ne de qe re gu lar ne se zo ne u NBA li gi si gur no }e bi ti ot ka za ne, pre no si ESPN. Vla sni ci klu bo va u pe tak su od bi li da se sa sta nu sa pred stav ni ci ma Uni je igra ~a ko je pred vo di De rek Fi {er, {to zna ~i da na red ni sa sta nak si gur no ne }e bi ti odr `an pre po ne deq ka.

Ujed no, to do vo di do to ga da }e ko me sar naj ja ~e li ge na sve tu Dej vid [tern bi ti pri mo ran da ot ka `e sve me ~e ve ko ji su za ka za ni bar do po lo vi ne no vem bra.

Tra di ci o nal no, NBA se zo na po ~i we kra jem ok to bra ili po ~et kom no vem bra, a ove go di ne pr vi me ~e vi bi li su za ka za ni za 1. no vem bar. Ipak, ne mo gu} nost po sti za wa do go vo ra iz me |u vla sni ka ti mo va i igra ~a do ve la je do lo ka u ta, pr vog po sle 1998. go di ne. Vla sni ci ti mo va ne od stu pa ju od svo jih zah te va da pri ho di bu du po de qe ni 50-50, {to igra ~i od bi ja ju i `e le ve }i udeo.

Ipak, do sa da ni su us pe li da se do go vo re o to ga, {to pre ti ne sa mo ot ka zi va wu ne kih me ~e va, ve} i ce le se zo ne.

Lu is Ha mil ton, Se ba sti jan Fe tel i Yen son Ba ton

{wu Ve li ku na gra du Ja pa na. On je na sta zi Su zu ka do pr ve start ne po zi ci je do {ao u vre me nu od 1:30,466. We mu }e dru {tvo u pr vom re du pra vi ti Bri ta nac Xen son Ba ton iz Me kla re na, ko ji je za Fe te lom za o stao sa mo 0,009 se kun di.

Dru gi red je re zer vi san za Ba to no vog su na rod ni ka i ko le gu Lu i sa Ha mil to na i Bra zil ca Fe li pea Ma su iz Fe ra ri ja. Pe to vre me za be le `io je Ma sin ko le ga [pa nac Fer nan do Alon so, {e sto dru gi vo za~ Red Bu la Mark Ve ber iz Austra li je. Sed mi }e star to va ti do ma }i vo za~ Ka mui Ko ba ja {i iz

Ne mac je opi sao svo ju dva na e stu pol po zi ci ju u 2011. kao naj te `u.

On je imao ma li udes na pr vom slo bod nom tre nin gu u pe tak zbog ko ga je iz gu bio vre me u pri pre mi za osta tak vi ken da. Pri za no je da je na kon tre }eg tre nin ga sma trao da Ba ton ima naj ve }e {an se za pol po zi ci ju.

Sta za Su zu ka du ga je 5,807 ki lo me ta ra, vo zi se 53 kru ga ili 307,573 ki lo me tra.

Tr ka za Ve li ku na gra du Ja pa na star tu je da nas u 8 ~a so va po na {em vre me nu.

G. Ma le no vi}

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa9.oktobar2011.

SR BI JA U DO BROJ PAR TI JI IGRA LA NE RE [E NO S ITA LI JOM U KVA LI FI KA CI JA MA ZA EP

Bara` i daqe dosti`an Ni smo us pe li da is ko ri sti mo pr vu me~ lop tu u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo u fud ba lu u Ukra ji ni i Poq skoj, pro tiv Ita li je igra li smo ne re {e no - 1:1, pa }e mo me sto u ba ra `u po tra `i ti u uto rak u Ma ri bo ru pro tiv ot pi sa ne Slo ve ni je. Jwed no stav no azu ri ni su do zvo li li da sla vi mo na Ma ra ka ni, ali je re mi ipak bio do vo qan za na sta vak tr ke. Ne mo `e mo se `a li ti na lo {u sport sku sre }u, jer da ni je bi lo se ri je iz ne na |u -

sti snu la gas do da ske u Be o gra du jer je bri ge oko pla sma na na EP odav no pre bri nu la. Ne ma se {ta or lo vi ma za me ri ti, jer su `e le li naj bo qe, da li sve od se be, a to je bi lo do voq no sa mo za po de lu ple na.

- Da li smo svoj mak si mum, pa je re zul tat na kra ju ko rek tan. Ita li ja ni su uhva ti li pra vi ri tam, spa da ju me |u naj bo qe re pre zen ta ci je na pla ne ti. Te `ak je bio duel i zbog br zog go la, iz si tu a- ci je na ko ju sam upo zo ra vao. Us pe li smo da se vra ti mo, iz jed na -

Or lo vi }e u Ma ri bo ru na stu pi ti bez Ni ko le @i gi }a i Qu bo mi ra Fej se. @i gi} za ra dio dru gi `u ti kar ton,a zbog po vre de ~lan ka van stro ja je i Fej sa.

@reb za bara` 13. oktobra @reb za ba ra` u kva li fi ka ci ja ma za EURO 2012. na pro gra mu je 13. ok to bra (13 ~a so va) u poq skom gra du Kra ko vu. Pr vi me ~e vi igra }e se 11. ili 12. no vem bra, dok su re van {i na pro gra mu 15. no vem bra. ~i mo- krat ko je ana li zi rao me~ se lek tor Vla di mir Pe tro vi}.

Bez ob zi ra na re al nu sli ku o tre nut noj sna zi dve se lek ci je ti wa la je po taj na na da da se mo `da pre va zi |u tre nut ne mo gu} no sti...

- O~e ki vao sam da }e Kra si} i To {i} pro bi ja ti vi {e bo bo ku, ali od bra na go sti ju bi la je od li~ na- pri znao je Vla di mir Pe tro vi}.

Alek san dar Ko la rov po tvr dio je jo{ jed nom kla su, objek tiv no sa gle dao epi log du e la sa Ita li jom iz svih uglo va.

- Da nam je ne ko pre me ~a po nu dio re mi obe ru~ ke bi ga pri -

DE JAN STAN KO VI] AR HI VI RAO ITA LI JA NE

U Maribor po bodove Ka pi ten or lo va De jan Stan ko vi} je i 101. pr vi me~ u na ci o nal nom ti mu od i grao na vi so kom ni vou. Pre tr ~ao je ki lo me tre, do bio bez broj du e la pro tiv sjaj nih Ita li ja na, a na kon re mi ja, sa po me {a nim ose }a wi ma osvr nuo se na pro pu {te nu pri li ku da na Ma ra ka ni ove ri mo pla sman u ba ra`.

- Mo ram da se na sme jem od mu ke. Na da li smo se bo qem, bez ob zi ra {to smo pro tiv se be ima li kva li te tan sa stav, ko ji je u sva kom tre nut ku znao {ta ho }e na te re nu. Ba{ su tvrd orah. Na kra ju re zul tat je do bar, re a lan- oce nio je Stan ko vi}.

U fi ni {u su sre ta, ka da su sti gle ve sti iz Bel fa sta da je Esto ni ja pre o kre nu la re zul tat, tre ba - Stan ko vi} i Ko la rov za u sta vqa ju \on vin ka lo je po ju ri ti tri jumf. Ipak, ni je vi {e bi lo da ha Sle di, ve} u uto rak u Ma ri bo ru, no vo, po sled u plu }i ma... we is ku {e we da se do mog ne mo „ko te 2“ u gru pi.

- Po tro {i li smo se, jer ni je jed no stav no pa ri - Ra du je mo se jer ima mo jo{ jed nu {an su, i da qe ra ti is ku snom ti mu, ko ji zna da ~u va lop tu, ko ji je sa mi od lu ~u je mo o svo joj sud bi ni. Sve za vi si od teh ni~ ki mak si mal no pot ko van. Pre se kle su nas nas. Je su Slo ven ci ot pi sa ni iz tr ke, ali ovo }e za in for ma ci je s Ostr va, za me ne je taj re zul tat iz wih bi ti utak mi ca `i vo ta. Na {a ve li ~i na ogle ne na |u ju }i, sec kao je igru i su di ja, uop {te ~u dan da }e se u ~i we ni ci da se {to pre po sve ti mo meg tok ima ju ove kva lif ka ci je za EP- kon sta to vao je da nu sa Slo ve ni jom, ulo `i mo i po sled wi atom ka pi ten. sna ge za po be du- za vr {io je De jan Stan ko vi}.

Iguain i Mesi za trijumf Argentine Fud ba le ri Ar gen ti ne star to va li su ube dqi vom po be dom pro tiv ^i lea sa 4:1 u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne. Naj za slu `ni ji za tri jumf Ar gen ti na ca u Bu e nos Aire su bio je Gong sa lo Igu ain, ko ji je po sti gao het trik, dok se po red we ga u strel ce upi sao i naj bo qi fud ba ler sve ta Li o- nel Me si. Ute {ni po go dak za ^i le po sti gao je Ma ti jas Fer nan des.

U no }i iz me |u pet ka i su bo te, od i gra ne su jo{ tri utak mi ce u okvi r u Ju ` no a m e r i~ k e gru pe kva li fi ka ci ja za pla ne tar ni {am pi o nat. Pe ru je sla vio pro tiv Pa ra gva ja sa 2:0 go lo vi ma Pa o la He re ra, dok je istim re zul ta tom Ekva dor po be dio Ve ne cu e lu, a strel ci su bi li Ha i me Ajo vi i Kri sti jan Be ni tes. U je di nom pre o sta lom me ~u, Uru gvaj je ostva rio tri jumf nad Bo li vi jom u Mon te vi deu sa 4:2, a dvo stru ki stre lac za po bed ni ka bio je Di je go Lu ga no, dok su se u strel ce upi sa li i Lu is Su a res i Ka va ni.

ITA LI JAN SKI ME DI JI

Srpski navija~i polo`ili ispit Fan ta sti~ nim am bi jen tom ko ji su srp ski na vi ja ~i stvo ri li u Be o gra du za bo ra vqen je in ci dent od pre go di nu da na u \e no vi, oce ni la je ita li jan ska agen ci ja AN SA po sle kva li fi ka ci o nog me ~a za EURO 2012. iz me |u Sr bi je i Ita li je.

-Utak mi ca je bi la ko rekt na i uz bu dqi va od po ~et ka do kra ja.

Mo `e se re }i da je me~ bio pot pu na su prot nost onom od pre go di nu da na u \e no vi, ka da je duel pre ki nut po sle sa mo {est mi nu ta zbog na si qa gru pe srp skih hu li ga na. - oce ni la je AN SA. - Sta dion je bio pre kri ven cr ve no-pla vo-be lim bo ja ma ko je ozna ~a va ju srp sku za sta vu, a sve vre me se iz gr la oko 45.000 na vi ja ~a ori lo Sr bi ja, Sr bi ja. - ka `e se u iz ve {ta ju An se. Ka ko se da qe na vo di, „na vi ja ~i su bi li kraj we ko rekt ni, bez eks ce sa i za bra we nih rad wi, a Be o grad je mo gao da odah ne”. Ita li jan ska agen ci ja kon sta tu je da su bi le pred u ze te me re pre do stro `no sti zbog bo ja zni od even tu al nog po nov nog na si qa.

KVA LI FI KA CI JE ZA EURO 2012 Gru pa A 1:4 Azer bej yan - Austri ja 1:3 Tur ska - Ne ma~ ka Bel gi ja - Ka zah stan 4:1 9 9 0 0 31:6 27 1. Ne ma~ ka 2. Bel gi ja 9 4 3 2 20:12 15 9 4 2 3 12:11 14 3. Tur ska 9 3 2 4 16:17 11 4. Austri ja 5. Azer bej yan 9 2 1 6 10:25 7 6. Ka zah stan 9 1 0 8 6:24 3 Po sled we ko lo (11. ok to bra): Ka zah stan - Austri ja (18), Ne ma~ ka Bel gi ja (19), Tur ska - Azer bej yan (19).

Gru pa B 4:1 Jer me ni ja - Ma ke do ni ja 0:1 Slo va~ ka - Ru si ja 0:2 An do ra - R. Ir ska 9 6 2 1 11:4 20 1. Ru si ja 2. R. Ir ska 9 5 3 1 13:6 18 3. Jer me ni ja 9 5 2 2 21:8 17 9 4 2 3 6:9 14 4. Slo va~ ka 5. Ma ke do ni ja 9 2 1 6 7:13 7 9 0 0 9 1:19 0 6. An do ra Po sled we ko lo (11. ok to bar): Ru si ja - An do ra (19.45), R. Ir ska Jer me ni ja (19.45), Ma ke do ni ja Slo va~ ka (19.45).

Bez @igi}a i Fejse

ju }ih re zul ta ta u na {oj gru pi, or lo vi bi odav no bi li „pre cr ta ni“ kao u~e snik za vr {ne smo tre evro fud ba la na red ne go di ne.

Jed nostvno, ne ma mo do voq no kva li te ta, sna ge pa i voq nih ka rak te ri sti ka ko je bi nam obez be di le da na ple }a ba ci mo ne ku od se lek ci ja iz sa mog vr ha svet skog fud ba la. Po ka zao je to duel sa Ita li jom, ko ja re al no ni je pri -

17

Bu fon qut Gol man ita li jan ske re pre zen ta ci je i je dan od naj bo qih gol man pla ne te \i |i Bu fon ni je bio za do vo qan po sle me ~a sa Sr bi jom.

- Mo ja idu }a utak mi ca }e bi ti 110. na stup za Ita li ju, a naj va `ni ja stvar u sve mu to me je da jo{ ni sam za si }en igra wa za re pre zen ta ci ju. Igra li smo do bar fud bal i dr `a li smo utak mi cu pod kon tro lom. Po ve li smo i igra li smo s ka rak te rom.

Za do voq ni smo ce lo kup nom igrom, ali ne i re zul ta tom re kao je ~u var mre `e Ju ven tu sa.

On je do dao da je bio mno go qut po sle pri mqe nog go la.

- Bio sam mno go qut na kon po got ka jer smo ima li do bar niz bez pri mqe nog go la. - raz o ~a ran je bio Bu fon.

Sta dion Cr ve ne zve zde je od po dne va bio obez be |i van i to sa tri pr ste na bez bed no snih kor do na, na ve la je An sa.

hva ti li. Taj re zul tat, pro tiv mo} ne Ita li je, ima tret man uspe ha. Neo ~e ki va na po be da Esto na ca u Bel fa stu nam je po re me ti la pla no ve. Zvi `du ke sa tri bi na ni smo za slu `i li, jer mi ni smo Bra zil ci pa da mo `e mo da ra ~u na mo na si gu ran tri jumf pro tiv iz u zet no kva li te nog ti ma, ka kav je ita li jan ski.

Mo `da }e nam u Ma ri bo ru bi ti i lak {e.

Slo ve ni ji da se do mog ne mo ba ra `a.

Se lek tor Pe tro vi} ot krio je deo stra te gi je, ta~ ni je „kom bi na to ri ke“ ko ja nas mo `e po gu ra ti do dru gog me sta.

- Zna li smo da nam tre ba ju po be de, ali smo na kon to ukal ku li sa li bod pro tiv Ita li je.

Ide mo u Ma ri bor da se nad i gra va mo, da do bi je mo su sret. Vi de }e mo da li i ko li ko mo `e da

Slovenci `ele pobedu Slo ven ci su iz gu bi li sve {an se da se do mog nu pla sma na na EURO 2012, ali `e le da se po be dom nad Sr bi jom opro ste od na vi ja ~a u Ma ri bo ru. Do pet ka uve ~e, „zmaj ~e ki” su po taj no ga ji li na du da mo gu do dru gog me sta u gru pi C i pla sma na u ba ra`, ali ih je po be da Esto na ca u Bel fa stu (2:1) i re mi Sr bi je s Ita li jom (1:1) i de fi ni tiv no odvojio od {ampionata Evrope.

Selektor Matja` Kek naravno, nije odu{evqen zbog te ~iwenice, ali insistira da se wegov tim od ovogodi{wih kvalifikacija oprosti pobedom nad ekipom Vladimira Petrovi}a u „Qudskom vrtu”.

- Bi}e to pravi derbi timova koji su igrali na Mundijalu u Ju`noj Africi. [teta {to smo ostali bez {ansi za odlazak u Ukrajinu i Poqsku, ali `elimo da se od na{ih navija~a u Mariboru oprostimo pobedom. - izjavio je selektor Slovenije lokalnim medijima.

I dru gi bek, Ba ne Iva no vi}, imao je za vi dan u~i nak.

- Ne tre ba da o~a ja va mo, jer smo pru `i li mak si mum pro tiv ozbiq nih Ita li ja na. Sve vre me tra `i li smo put do po be de. Ni je bi lo jed no stav no vra ti ti se u me~ po sle {o kant nog go la ve} u pr vom mi nu tu. U to me smo us pe li, kao {to ve ru jem da }e mo is ko ri sti ti i po sled wu {an su u

nam po mog ne Ne ma wa Vi di} ko ji se opo ra vio od po vre de ali ni je jo{ uvek fi zi~ ki spre manza kqu ~io je Pe tro vi}.

Mu dro va wa vi {e ne ma, po sled wi me~ pro tiv Slo ve ni je se mo ra do bi ti. Sr cem, vo qom, mo ra lom, ka rak te rom, ina tom.

Ako sve to ima te or lo vi pra va pri li ka je da i po ka `e te u Ma ri bo ru u uto rak.

RAJ KO VI] PRE U ZEO OD GO VOR NOST

Gre{ka je moja [ok po go dak u pr vom mi nu tu me ~a ide na du {u {to pe ra Slo bo da na Raj ko vi }a.

- Mo ja di rekt na gre {ka, pre u zi mam od go vor nost. Ne tra `im ali bi, ali `ao mi je {to sam pao na is pi tu iz ele men ta ko ji je mo ja ja ~a stra na. Lo {e sam pro ce nio let lop te, ve tar je ku mo vao ne pred vi di voj pu ta wi, iz gu bio sam taj duel. Ka zna je bi la dra sti~ na. Po sle kik sa po -

ja ~ao sam kon cen tra ci ju- iskre no }e Raj ko vi}.

Vre me na za ja di ko va we ne ma.

- Mo ra mo da raz mi {qa mo po zi tiv no, sta vi mo na stra nu sum wiv is hod me ~a u Bel fa stu, kao i ne ba{ pri klad no de qe we prav de su di je Pro en se. Zna mo da }e Slo ven ci `e le ti da nam po mr se ra ~u ne, ali ima mo do voq no sna ge da uspe {no sta vi mo ta~ ku na kva li fi ka ci je-po ru ~io je Raj ko vi}.

CR NO GOR CI IGRA LI NE RE [E NO S EN GLE SKOM

Brnovi} presre}an

Re pre zen ta ci ja Cr ne Go re je u okvi ru kva li fi ka ci ja za EP od i gra la ne re {e no 2:2 (0:2) u Pod go ri ci sa se lek ci jom En gle ske i iz bo ri la pla sman u ba ra`. Ovo je ogro man uspeh za |e ti }e, a wi hov tre ner Bran ko Br no vi} ne kri je za do voq stvo.

- Naj sre} ni ji sam ~o vek na pla ne ti. Mi sli li su mo `da ne ki da sam lud na kon na ja va, ali sam ve ro vao u ove mom ke, znao sam ko li ko vre de. U po ~et ku smo bi li u gr ~u, En gle zi su br zo po ve li.

Me |u tim, da li smo gol na vre me, od li~ no od i gra li do sa mog kra ja.

Is pla ti lo se u fi ni {u, za slu `i li smo ovo - re kao je Br no vi}.

On se za hva lio pred sed ni ku FSCG De ja nu Sa vi }e vi }u na uka za nom po ve re wu.

- Hva la pred sed ni ku Sa ve za Sa vi }e vi }u za uka za nu {an su i biv {em se lek to ru Ci cu Kraw ~a ru. Ovo je uspeh svih nas - re kao je biv {i igra~ Bu du} no sti, Par ti za na i Espa wo la, ko ji sa da vo di „hra bre so ko lo ve”.

Gru pa C Sr bi ja - Ita li ja 1:1 S. Ir ska - Esto ni ja 1:2 1. Ita li ja 9 7 2 0 17:2 23 2. Esto ni ja 10 5 1 4 15:14 16 9 4 3 2 13:11 15 3. Sr bi ja 4. Slo ve ni ja 9 3 2 4 10:7 11 5. S.Ir ska 8 2 3 3 8:8 9 6. F.Ostr va 10 1 1 8 6:26 4 Po sled we ko lo (11.ok to bar): Slo ve ni ja - Sr bi ja (20.45), Ita li ja - S. Ir ska (20.45).

Gru pa D BiH - Luk sem burg 5:0 Ru mu ni ja - Be lo ru si ja 2:2 3:0 Fran cu ska - Al ba ni ja 1. Fran cu ska 9 6 2 1 14:3 20 9 6 1 2 16:7 19 2. BiH 9 3 4 2 12:8 13 3. Ru mu ni ja 4. Be lo ru si ja 10 3 4 3 8:7 13 5. Al ba ni ja 9 2 2 5 6:13 8 6. Luk sem burg10 1 1 8 3:21 4 Po sled we ko lo (11. ok to bar): Fran cu ska - BiH (21), Al ba ni ja Ru mu ni ja (21).

Gru pa E Fin ska - [ved ska 1:2 1:0 Ho lan di ja - Mol da vi ja 1. Ho lan di ja 9 9 0 0 35:5 27 2. [ved ska 9 7 0 2 28:9 21 3. Ma |ar ska 9 6 0 3 22:14 18 4. Fin ska 9 3 0 6 16:16 9 5. Mol da vi ja 9 2 0 7 8:16 6 6. San Ma ri no 9 0 0 9 0:49 0 Po sled we ko lo (11.ok to bar): [ved ska - Ho lan di ja (20), Ma |ar ska - Fin ska (20), Mol da vi ja - San Ma ri no (20).

Gru pa F Le to ni ja - Mal ta 2:0 Gr~ ka - Hr vat ska 2:0 1. Gr~ ka 9 6 3 0 12:4 21 2. Hr vat ska 9 6 1 2 16:7 19 3. Iz rael 9 4 1 4 11:11 13 4. Le to ni ja 9 3 2 4 9:10 11 5. Gru zi ja 9 2 4 3 6:7 10 6. Mal ta 9 0 1 8 4:19 1 Po sled we ko lo (11.ok to bar): Hr vat ska - Le to ni ja (19), Gru zi ja Gr~ ka (19), Mal ta - Iz rael (19).

Gru pa G Vels - [vaj car ska 2:0 Cr na Go ra - En gle ska 2:2 1. En gle ska 8 5 3 0 17:5 18 2. Cr na Go ra 7 3 3 1 7:5 12 3. [vaj car ska 7 2 2 3 10:10 8 4. Vels 7 2 0 5 5:10 6 5. Bu gar ska 7 1 2 4 3:12 5 Po sled we ko lo (11.ok to bar): Bu gar ska - Vels (20.05), [vaj car ska Cr na Go ra (20.15).

Gru pa H Ki par - Dan ska 1:4 Por tu gal - Island 5:3 1. Dan ska 7 5 1 1 13:5 16 2. Por tu gal 7 5 1 1 20:10 16 3. Nor ve {ka 7 4 1 2 7:6 13 4. Island 8 1 1 6 6:14 4 5. Ki par 7 0 2 5 9:14 2 Po sled we ko lo (11.ok to bar): Dan ska - Por tu gal (20.15), Nor ve {ka Ki par (20.15).

Gru pa I ^e {ka - [pa ni ja 0:2 Da nas Lih ten {tajn - [kot ska 19.30) 1. [pa ni ja 7 7 0 0 23:5 21 2. ^e {ka 7 3 1 3 8:7 10 3. [kot ska 6 2 2 2 7:7 8 4. Li tva ni ja 7 1 2 4 3:9 5 5. Lih ten {tajn 6 1 1 5 3:16 4 Po sled we ko lo (11.ok to bar): Li tva ni ja - ^e {ka (20.45), [pa ni ja [kot ska (20.45).

18

sport

nedeqa9.oktobar2011.

ABA LIGA

Par ti zan pre ga zio Za greb Za greb - Par ti zan 65:93 (19:24, 9:28, 16:22, 21:19) ZA GREB: Dvorana „Dra`en Petrovi}”, gledalaca: 2000, sudije: Boltauzer, Javor, Kolar (svi iz Slovenije).

ZA GREB: Mulaomerovi} 1, Ma{i}, Simon 16, Babi} 4, Kasun 16, Diase, Mej 9, Ran~i}, O`bolt 4, [ari} 8, Hejtvelt 3.

PAR TI ZAN: Lou 7, Kecman 8, Raduqica 8, Jaramaz 2, Lu~i} 14, Milosavqevi} 12, Kati} 3, Bo`i}, ^akarevi} 3, \eki} 6, An|u{i} 13, Pekovi} 17.

Ko{arka{i aktuelnog {ampiona Jadranske lige Partizana na impresivan na~in su krenuli u odbranu trofeja po{to su u 1. kolu pregazili Zagreb u glavnom gradu Hrvatske rezultatom 93:65 (24:19, 28:9, 22:16, 19:21). Crno-beli su susret re{ili u drugoj deonici koju su re{ili rezultatom

PR VA MU [KA LI GA

Ube dqivi No vo sa |a ni Pro le ter Naf ta gas - Voj vo di na Sr bi ja gas 76:90 (17:23, 31:28, 16:22, 12:17) ZRE WA NIN: Kristalna dvorana, gledalaca: 700, sudije: Gli{i} (Beograd), Sedlar (Novi Sad), Nikitovi} (^a~ak).

PRO LE TER: Kne`evi} 2, Bulut, Vulin 5, Majki} 17, Bjegovi} 11, Peterson 14, Martinovi}, @arkovi} 3, Igrutinovi} 8, Obrenovi} 22, Bo`ovi}, Cuc. VOJ VO DI NA: Petkovi} 2, Ku`eta 11, Kesi} 5, Markovi} 5, Stoja~i} 6, [e{lija, Kalini} 9, Buni} 23, \umi} 2, Dun|erski 13, Zekovi} 13, Vujo{evi} 1.

Na startu Prve lige Srbije u Zrewaninu, odigran je vojvo|anski derbi a sigurna igra donela je ubedqivu pobeda ko{arka{ima Vojvodina Srbijagasa 90:76. Novosa|ani koje predvodi trener Sini{a Mati} od starta su zaigrali agresivno i uspeli da na odmor odu sa predno{}u 51:48. U drugom poluvremenu, crveno -beli su predvo|eni organizatorom igre Dun|erskim, Zekovi}em i Buni}em pod ko{em, uspeli su da steknu dvocifrenu prednost nakon tre}e ~etvrtine i do kraja ste~eno vo|stvo samo uve}aju.

I. G. SVET SKO PR VEN STVO U BA KUU

Ukra ji ni ~e ti ri zla ta Ukrajinski bokseri su sa ~etiri zlatne medaqe, od ukupno deset disciplina, najuspe{niji u~esnici prvenstva sveta u amaterskom boksu koje je zavr{eno u Bakuu.

Zlato je u kategoriji do 60 kilograma pripalo Vasilu Loma~enku koji je u finalu savladao Kubanca Jasnijela Lopeza sa 17:12.

Druga titula oti{la je u ruke Jevgenija Hitrova, pobednika finalne borbe protiv Japanca Riote Murata u kategoriji do 75 kilograma, rezultatom 24:22. Tre}e zlato osvojio je u kategoriji do 91 kilograma Aleksandar Jusik, koji je u finalu bio boqi od Azerbejxanca Tejmura Mamadova rezultatom 25:15. ^etvrtu titulu za Ukrajinu izborio je Taras [elestjuk koji je u kategoriji do 69 kilograma u finalu savladao Kazahstanca [erikja Sapijeva sa 16:10.

Ostali rezultati finalnih borbi, 49 kg: @u [iming (Kina) Jong Hun [in (Ju`na Koreja) 20:11, 52 kg: Mi{a Alojan (Rusija) - Endrju Selbi (Vels) 13:12, 56 kg: Lazaro Alvares Estrada (Kuba) Luk Campbel (Engleska) 14:10, 64 kg: Everton Lopes dos Santos (Brazil) - Denis Berin~ik (Ukrajina) 26:23, 81 kg: Hulio De La Cruz Perasa (Kuba) - Adilbek Nija`imbetov (Kazahstan) 17:13, +91 kg: Magomedrasul Majidov (Azerbejxan) - Entoni Oluvafemi Olaseni Xo{ua(Engleska) 22:21.

28:9 i ve} tada stekli ubedqivih 24 poena razlike.

Dominirao je u prvom zvani~nom ovosezonskom susretu Nikola Pekovi}, koji je potvrdio da }e biti veliko poja~awe klubu iz Humske u narednom periodu.

Istina, on je obele`io prvo poluvreme i neobi~nim doga|ajem.

Sredinom druge deonice wemu je pozlilo, a na putu do klupe je po~eo da povra}a i to po zapisni~kom stolu. Odmah je oti{ao u svla~ionicu, a kasnije se ispostavilo da mu je preseo sok koji je popio pre utakmice. U svakom slu~aju, srpski prvak je sasvim zaslu`eno i ubedqivo savladao hrvatskog {ampiona i stavio do znawa svim protivnicima da }e i ove sezone biti jedan od najve}ih kandidata za osvajawe regionalnog takmi~ewa.

Nikola Pekovi}

dnevnik SU PER LI GA ZA @E NE

Go lu bi ce iz ne na di le Vi zu ru NIS Spar tak – Vi zu ra 3:2 (25:22, 19:25, 25:21, 21:25, 15:10) SU BO TI CA: Hala sportova, gledalaca: oko 500. Sudije: Boris Kolarevi} i Leko Robert (obojica iz Novog Sada).

NIS SPAR TAK: Cveti~anin 18 (1 bl, 2 as), Heli} 27 (2 bl, 2 as), D. Radenkovi} 4 (2 bl, 1 as), K. Radenkovi} 4 (1 bl, 3 as), T. Mati} 15 (3 bl), Mrdak 7 (1 bl, 2 as), Memi{evi} (libero), Trni}, Vuj~in, Oluji} 3 (1 bl, 1 as), D. Mati}.

VI ZU RA: \uri} 2 (1 bl), Lazarevi} 35 (2 bl, 6 as), Savi} 8 (1 bl, 2 as), Trivunovi} 7 (4 bl), Niki} 9 (3 bl, 2 as), Radoj~i} 10, Prokovi}

su brzo povele.

U nastavku me~a ekipe su se smewivale u periodima dobre igre, pa se tako kretao i rezultat.

U toku tre}eg seta povredila se Danijela Niki}, nekada igra~ica Spartaka, sada Vizure, ali utakmice nije gubila na tempu. Igru Vizure nosila je Ana Lazarevi} koja je, prakti~no sama, s sna`nim sme~evima i dobrim servisima osvojila drugi i ~etvrti set i uvela svoju ekipu u taj-brejk.

U petom setu se igralo poen za poen, na promenu strana Spartak je poveo sa 8:7, a dobar servis do-

Ube dqi va Zve zda Cr ve na zve zda - He mo farm 104:89 (25:20, 34:20, 24:23, 21:26) BE O GRAD: Hala „Pionir”, gledalaca: 4000, sudije. Do`aj 8Hrvatska), [utulovi} (Crna Gora), Vovk (Hrvatska).

CR VE NA ZVE ZDA: Popovi} 18, Markovi} 3, Le{i}, Nedovi} 2, ^ovi} 9, Ili} 11, Radeti} 10, Milutinovi} 11, Lazi} 11, Cvetkovi} 1, Morison 23, Suboti} 4.

HE MO FARM [TA DA: Gagi}, Jeremi} 23, Ne{ovi} 12, Savovi} 12, Lambi} 1, [utalo 10, Mitrovi} 4, Panti} 6, Maras 16, Dangubi} 5, Petrovi}, Ota{evi}.

Pred oko 4.000 gledalaca u „Pioniru”, ali bez prisustva najvatrenijih navija~a, ekipa koju sa klupe predvodi Svetislav Pe{i} ubedqivo je pobedila Hemofarm 104:89. Podmla|ena ekipa Hemofarma (od starosedelaca tu su samo Boris Savovi}, Marko [utalo, Mladen Jeremi}, Mara{...) nije uspela da pru`i zna~ajniji otpor raspolo`enoj Crvenoj zvezdi Beograd.

Trener Hemofarma @eqko Lukaji} rekao je uo~i ovog me~a da }e ovu sezonu „potro{iti” na

uigravawe tima, odnosno da je prinudni remont i podmla|ivawe tima ulagawe u budu}nost.

Prema onom {to je Hemofarm pokazao u prvom me~u u Beogradu, te{ko da }e ove sezone mo}i ne{to zna~ajnije da uradi u regionalnoj ligi. Hemofarm je odoleo Crvenoj zvezdi samo u prvoj ~etvrtini. U drugoj, agresivni bekovi Crvene zvezde primoravali su spoqnu liniju na gre{ke, a potom je ekipa Pe{i}a ka`wavala protivnika u kontrama. Sve je to prouzrokovalo da Crvena zvezda Beograd u 14. minutu ima +16 (37:22).

Posle dve trojke Radeti}a, pred kraj poluvremena, i poenima Morisona sa linije slobodnih bacawa, Crvena zvezda Beograd je imala maksimalnih +20 (60:40). To je bio i rezultat posle prve dve ~etvrtine. Hemofarm je, dakle, primio 60 poena za 20 minuta {to je mnogo i za ekipe mnogo skromnijeg kvaliteta. Zanimqiv je bio po~etak druge ~etvrtine. Obostrana paqba za tri poena - u prvoh pet minuta obe ekipe ukupno su postigle sedam trojki (mo`da je

bilo dve, tri proma{aja)! Hemofarm je nekako uspeo da smawi na podno{qivih -13, ali je potom Amerikanac Adam Morison postigao trojku „iz parka”, {to je razgalilo navija~e doma}e ekipe. To je pokrenulo novu seriju Crvene zvezde koja je krajem tre}e ~etvrtine imala ogromnu prednost 84:61.

Morison se potpuno razigrao u tre}em delu igre i na kraju je pored wegovog imena pisalo: 23 poena. Kada je izlatio sa terena, na oko pet minuta pre kraja me~a dobio je veliki aplauz publike. Petar Popovi} je pridodao 18 poena uz devet skokova.

Treba ista}i i Andreju Milutinovi}a, de~ka za koga ka`u da je veliki potencijal. Imao je lep prodor, trojku, a wegovim zakucavawem Crvena zvezda Beograd je do{la na korak od „stotke” (99:80).

Posle dve vezane trojke Mladena Jeremi}a, kojim je Hemofarm smawio razliku na -13, Nikola Markovi} je bio taj koji je ubacio stoti poen za Crvenu zvezdu, {to je obradovalo doma}u publiku, pa je i zapevala.

KROS PO VO DOM DA NA OSLO BO \E WA BE ^E JA

Kraj Ti se ume sto u gra du Umesto da se povonomska), 2. Ivana Gakovi} i 3. dom Dana oslobo|ewa Katarina Vukovi} (obe GimnaBe~eja od fa{izma zija), u~enici (1200): 1. Radoodr`i tradicionalna slav Raji} (Ekonomska), 2. Almanifestacija „Trke ulicama bert Sila|i (Gimnazija) i 3. grada“, zbog hepeninga na cenMihajlo Nikodinovi} (Tehni~tralnom gradskom trgu u okviru ka). Konkurencija osnovaca – De~ije nedeqe odr`an je atlet^etvrti razredi, u~enice (400): ski kros na prostoru biv{eg hi1. Mila Cvijanovi}, 2. Na|a podruma kraj Tise. Oko pet stoGrozdanovi} (obe „Zdravko Glotina takmi~ara u ukupno 16 trka `anski) i 3. Edina Balzam („Seodr`ali su tradiciju.

Pred{kolci su prvi startovali u trci po imenu „Za sre}nije detiwstvo“, potom su tr~ali sredwo{kolci, a onda su se nadmetali osnovci od 4. do 8. razreda. Troje prvoplasiranih nagra|eni su medaqama, diplomama i aplauzom brojnih gledalaca.

Evo i rezultata: kategorija pred{kolaca na 200 metara - devoj~ice: 1.

Aleksandra Pavlovi}, 2.

An|ela Prodanov i 3.

Nina \or|evi}, a de~aci: 1. Aleksa Preradov, 2. Konstantin [imi} i 3. Mateja Paunovi}. Kategorija sredwo{kolaca – 1. i 2. razredi, u~enice (800 metara): 1. Dragana Dimitrijevi}, 2. Jovana Vukosavqevi} (obe Ekonomska {kola) i 3. \ina Konstantin (Gimnazija), a u~enici (900): 1. Robert Sabo (Tehni~ka {kola), 2. Najboqi u konkurenciji petih razreda Tama{ Seke (Gimnazija) i 3. Raver \urki}“), a u~enici (500): 1. dovan Jovanovi} (Tehni~ka Kristijan ^o~i} („Petefi {kola). U~enice 3. i 4. razreda [andor“), 2. Danijel Petrovi} (900): 1. Sun~ica Vuleti} (Ekoi 3. Martin Peji} (obojica „Se-

ver \urki}“). Peti razredi u~enice (500): 1. [ara Fazeka{ („Petefi [andor“), 2. Sla|ana Raj~evi} („Sever \urki}“) i 3.

Nata{a Proti} („Zdravko Glo`anski“), a u~enici (600): 1.

Viktor Mesaro{, 2. Milan Petkovi} (obojica „Sever \urki}“) i 3. Marko D`igurski („Zdravko Glo`anski“). [esti razredi - u~enice (600): 1. Sara Gojkovi} („Zdravko Glo`anski“), 2.

Or{oqa \eker („Svetozar Markovi}“ iz Ba~kog Gradi{ta) i 3. Andrea Berta („[amu Mihaq“), a de~aci (700): 1. Valentin Na|Geler, 2. ^ongor Alma{i i 3. Dragan Dimovi} (sva trojica „Petefi [andor“). Sedmi razredi - u~enice (700): 1. Biqana Reli}, 2. Lenke Horvat (obe „Sever \urki}“) i 3. Lea Ro`a („Svetozar Markovi}“), a u~enici: 1. Stefan Dra`i} („Sever \urki}“), 2. Nikola Prkosova~ki i 3. Nikola Tanasijin (obojica „Zdravko Glo`anski“).

Osmi razredi – u~enice (800): 1. Henrieta Varga („Svetozar Markovi}“), 2. Zorana Dajevi} i 3. Ana-Marija Stevanovi} (obe „Zdravko Glo`anski“) i u~enici: 1. Mihajlo Mihajlovi} („Zdravko Glo`anski“), 2. Kornel Sabo i 3. ^aba Gortva (obojica „Petefi [andor“).

V. Jan kov

Suboti~anke su bile odli~ne na mre`i

(libero), Vukomanovi}, Rankovi}, ^ikiriz 9, Mirkovi}, Mati} 1.

Odbojka{ice Spartaka su na startu sezone u Subotici uspele su da iznenade jednog od favorita ekipu Vizure. Uz veliku borbu kroz svih pet setova golubice su zaslu`eno stigle do pobede, pokazale su veliku `equ, borbenost, a naravno i dobru igru.

Ve} se u prvom setu videlo da Spartak `eli pobedu. Dobro su doma}e po~ele utakmicu, vodile u ve}em delu seta, ali je Vizura poja~anim blokom stigla do prednosti od 20:16. Tada je proradio servis Spartaka, a uz dobru igru u poqu i realizovane kontre doma}e

neo je suboti~kom superliga{u pobedu. Prvo je dva as servisa plasirala Katarina Radenkovi}, potom je dobro servirala i Danica Radenkovi}, da bi Adela Heli} stavila ta~ku na dobru igru Spartaka u zavr{nici.

- Devojke Spartaka su odli~no igrale, pre svega su bile borbene i po`rtvovane, imale su dobar servis i to su elementi sa kojima ova mlada ekipa, koja nema veliki fond igra~ica koje u svakom momentu mogu da u|u u igru, mora da igra tokom cele sezone – istakao je posle me~a Damir Petkovi}, trener Spartaka.

N. S.

TR KA OKO ALA WE

Ka sa u `u toj ma ji ci Fantasti~an dan za srpski biciklizam na trci kategorije 2.2 za olimpijske bodove „Oko Alawe“ u Turskoj. Srpski biciklista ~lan suboti~kog Spartaka Gabor Kasa u majici turskog tima Manisa spor pobedio je u tre}oj etapi i obukao `utu majicu! Drugo mesto u etapi pripalo je srpskom reprezentativcu Neboj{i Jovanovi}u, koji se probio sa 12. na tre}e mesto u generalnom plasmanu, dok je osvajawem {estog mesta u etapi Esad Hasanovi}, srpski reprezentativac sa~uvao sedmo mesto u ukupnom poretku.

Kasa je etapu u tre}oj etapi od 95,6 km na kru`noj stazi oko Alawe pre{ao za 2:25,52 ~asova i za dve sekunde na ciqu pretekao Neboj{u Jovanovi}a. Tre}i je bio Tur~in Bakirci iz Brisa spora

sa {est sekundi zaostatka. Hasanovi} na {estom mestu imao je 2,26 sekundi slabije vreme, Marko Stankovi} je bio 30. sa 3,57 minuta zaostatka, a Nikola Kozomara 39. sa 7,17 minuta slabijim vremenom od Kase. Odustao je zbog bolova u le|ima Ivan Stevi}.

Kasa u generalnom plasmanu nosi `utu majicu sa 5:36,10 ~asova. Bakirci na drugoj poziciji ima sedam sekundi slabije vreme, dok Jovanovi} na tre}em mestu zaostaje 56 sekundi. Hasanovi} na sedmom mestu ima 3 minuta zaostatka, Kozomara je 21. sa 13,46 minuta dok je na 24. mestu Stankovi} sa 14,40 minuta zaostatka!

Jovanovi} je na prolaznom ciqu bio drugi. U generalnom plasmanu za prolazne ciqeve vodi Bakirci, Kasa je drugi, Jovanovi} ~etvrti. Ekipno, vodi Manisa, reprezentacija Srbije je ~etvrta.

SVET SKI KUP

Pi o nir osvo jio ~e tvr to me sto Kugla{ice srpskog {ampiona suboti~kog Pionira osvojile su ~etvrto mesto na Svetskom kupu u Augzburgu u Nema~koj, po{to su u me~u za bronzu izgubile od Zagreba i to posle dodatnih „zlatnih kugli“ gde je bilo 60:57 za Hrvatice. U ~uwevima Pionir je bio boqi sa 3.285:3.265, u poenima igra~ica bilo je 4:4, u malim set poenima 13:13 pa su odlu~ile dodatne kugle!

Suboti~anke nisu imale sre}e, „zlatne kugle“ su uvek lutrija, a moglo je sve da bud boqe

da je Iboqa Molnar dobila kao prva igra~ica Pedi{i}evu.

Imala je vi{e oborenih ~uweva (567:547), a kugla{ica iz Zagreba je pobedila zahvaquju}i skoru od 3:1 u malim set poenima.

Ostale igra~ice su imale ovaj u~inak: Renata Vilov - Sinov~i} 0:1 (526:544, 2:2), Mima Bogdanovi} - Bacan 1:0 (540: 125, igrala zamena Darekovi} Rakas 357, ukupno 482, 4:0), Estela Gere – Mari~i} 0:1 (529:579, 1:3), Livia Santo - Majer 0:1 (577:586, 1:3), Nevenka Jokovi} – Graber 1:0 (538:527, 3:1).

SPORT

c m y

dnevnik

19

nedeqa9.oktobar2011.

PR VA LI GA SR BI JA

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Kom {ij ski der bi - ni ~i ji

Tradicija nastavqena

In |i ja - Do wi Srem 0:0 IN \I JA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca 700, sudija: Miladinovi} (Jagodina). @uti kartoni: Vujasin (In|ija), a Star~evi}, Bukorac i ^orda{i} (Dowi Srem).

IN \I JA: Dizdarevi} 7, Kolarov (Todorovi} 7), @ivanovi} 8, Josifovski 6 (Rodi} 6), Vujasin 7, Tom~i} 7, Cvetkovi} 7, Dimitrov 7, Vukoji~i} 7, Lemaji} 7, Kosti} 6 (Keki} 6).

DO WI SREM: Star~evi} 7, To{i} 7, Josimov 7 (Markovi}), Vukobrat 8, Prqevi} 8, Bukorac 7, Petkovi} 6, [u{war 6 (Ristov 6), Jankovi} 7 (Jovanovi} 6), ^orda{i} 7, Laki}evi} 6.

Kom{ijski okr{aj izme|u In|ije i Doweg Srema zavr{en je bez pobednika iako su gosti bili bli`i pobedi. Veoma su dobro po~eli utakmicu, imali prvu priliku, a u drugom poluvremenu {ansu koju je bilo te`e proma{iti nego posti}i gol. Pogodili su kasnije i stativu, iako su doma}ini u nadoknadi vremena imali priliku koja je mirisala na gol, ali je weni mladi igra~i nisu realizovali.

Todorovi} je tek {to je u{ao u igru nespreman, primio loptu na 15 metara, ali je traqavo {utirao, pa je Star~evi} to odbranio.

Vukobrat u 26. minutu posle slobodnog udarca s desne strane, sa~ekao loptu kod suprotne stative, {utirao glavom iz blizine ali je pogodio spoqni deo mre`e.

Napovoqniju priliku gosti su imali u 56. minutu. Petkovi} je tada sa~ekao loptu upu}enu s leve strane i umesto da je smiri i ubaci u praznu mre`u odmah je {utirao i proma{io ~itav gol. Rezervista Ristov je u 79. minutu posle gre{ke Tom~i}a pogodio stativu.

Doma}ini su u nadoknadi vremena imali priliku da oni stignu do sva tri boda, ali se mladi Lemaji} nije sna{ao.

D. Vi }en ti}

Rad ni~ ki - Sin |e li} 0:0 SOM BOR: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija: Milanovi} (Petrovac na Mladi). @uti karton: Stefanovi} (Sin|eli}).

RAD NI^ KI: @akula 7, Laki} 6 (Koji}), \uri} 6, Veselinovi} 6, Dabi} 6, Tomanovi} 6 (Te{anovi}), Zeli} 6, Marjanovi} 6, Beli} 6, Resanovi} 6, Vejnovi} 6.

SIN \E LI]: Jovovi} 7, Stojanovi} 6, Markovi} 6, Markov 6, D. Stefanovi} 6, Risti} 6 (Veli~kovi} 6), \or|evi} 6, Kolarevi} 7, Aleksi} 6 (Vasili}), S. Stefanovi} 6 (Mijatovi}), Jovanovi} 6.

Kako prvenstvo odmi~e Somborci pru`aju igraju sve slabije.

U prvom delu susreta gosti su imali vi{e povoqnih prilika.

Najboqa je bila kada je Kolarevi} iz slobodnog udarca tukao, me|utim @akula je izvanredno intervenisao. Kod doma}ih idealnu priliku imao je Tomanovi} u 12. minutu, uputio je {ut u prazan gol, ali nedovoqno jak i jedan odbrambeni igra~ sa gol linije uspeo da izbaci. U nastavku Radni~ki je preuzeo inicijativu, re|ali su se napadi, ali bez rezultata.

U kontra Jovanovi} je proma{io gol sa pet metara. U fini{u susreta Somborci su ponovo bili boqi, a jedino {to su radili je pre~ka Zeli}a.

J. Du kat

In |i ja - Do wi Srem Mla di rad nik - No vi Sad Rad ni~ ki (S) - Sin |e li} Na pre dak - Mla de no vac Rad ni~ ki (N) - Slo ga (K) ^u ka ri~ ki - Te le op tik Be `a ni ja - Ko lu ba ra Da nas Srem - Ba nat Pro le ter - Mla dost (L)

1. Rad ni~. (N) 10 2. Ko lu ba ra 10 3. Te le op tik 10 4. Ba nat 9 5. Be `a ni ja 10 6. Slo ga (K) 10 7. In |i ja 10 8. No vi Sad 10 9. Do wi Srem 10 10. Mla de no vac10 11. Pro le ter 9 12. Sin |e li} 10 13. Mla dost (L) 9 14. Rad ni~ . (S) 10 15. M. rad nik 10 16. Na pre dak 10 17. Srem 9 18. ^u ka ri~ ki 10

7 7 5 4 3 4 4 4 3 3 4 3 2 2 2 1 1 1

2 0 2 3 6 3 2 2 4 3 0 2 5 4 3 6 5 4

1 3 3 2 1 3 4 4 3 4 5 5 2 4 5 3 3 5

0:0 2:0 0:0 1:1 2:0 0:3 3:0 (15) (15)

16:8 16:9 16:7 9:5 8:4 9:8 10:10 10:12 7:5 13:15 6:9 15:16 6:7 7:11 8:12 5:9 10:12 8:20

23 21 17 15 15 15 14 14 13 12 12 11 11 10 9 9 8 7

Ce ment - Rad ni~ ki ([) 1:1 (1:1) BE O ^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 200, sudija: Jocovi} (Vrbas). Strelci: Grkovi} u 44. za Cement, a Vu~i} u 31. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: \uki}, \eri}, Xari}, Milovi} (Cement), a Bani}, Vu~i}, Simiki} (Radni~ki).

CE MENT: Suba{i} 6, \uki} 7, Trbovi} 7, Ki{ 7, Milovi} 7, \eri} 7, Xari} 7 (Mili}evi} 6), Poletanovi} 6 (Selakovi}), P. Ili} 6 (Ga{parevi} 6), Grkovi} 7.

RAD NI^ KI: Vujasinovi} 8, Savi} 7, Petrovi} 7, Bjelo{ 8, Bani} 7, Simiki} 7, Vu~i} 8 (Nedi} 6), Zec 7, \oki} 7, Stojiqkovi} 7 (Perovi} 6), ]iri} 8.

Tradicija nije izneverena kada su u pitawu ova dva tima, pa je utakmica bila neizvesna svih 90

U sle de }em ko lu (15/16.ok to bra) sa sta ju se: No vi Sad - In |i ja, Do wi Srem - Pro le ter, Ba nat - Na pre dak, Ko lu ba ra Srem, Sin |e li} - Be `a ni ja, Te le op tik - Rad ni~ ki (S), Mla dost (L) - ^u ka ri~ ki, Slo ga (K) Mla di rad nik, Mla de no vac Rad ni~ ki (N).

OFK Ki kin da - Mla dost (BJ) 1:0 (0:0)

Mla di rad nik – No vi Sad 2:0 (2:0) PO @A RE VAC: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija:An|elkovi} (Kru{evac), strelac: veselinovi} u 12. i 45. minutu, `uti kartoni: Nedeqkovi}, Veselinovi}, Leki} (Mladi radnik), Mr|anin, Jakovqevi} i Balabanovi}(Novi Sad).

MLA DI RAD NIK: Pejovi} 8, Mileti} 7 (od 75. Jeremi} - ), Ceni} 7, Joki} 7, Ivanovi} 7, Sadovi} 7, Leki} 7, Nedeqkovi} 7 (od 80. Damwanovi} -), Veselinovi} 9. ( od 88. Jovanovi} ), Morairu 7, Vidi} 7.

NO VI SAD: Donovi} 6, Lazarevski 6, Mago~ 6, Skopqak 6, Jakovqevi} – (od 46.Baji} 6), Mr|anin 6, Roksa 6 (od 65.Filipovi} 6), Tintor 6, Tufegxi} 6 (od 75. Kalezi}-), Milovac 6, Balabanovi} 6.

Bla je to utakmica biti ili ne biti za doma}ina koji je izveo najja~i sastav,spreman za podvig. Ve} u 12. minutu Lazar Veselinovi} na~eo je mre`u gostiju.Odlu~io se na {ut s preko 30 metara,a li o{tar i ta~an.

U 27. minutu Milorad Balabanovi} je na isti na~in poku{ao sa 40 .metara da ugrozi Pejovi}a, a lopta je preletela preko per~ke. I kada se o~ekivao kraj prvog dela igre usledio je kontranapad doma}ina. Nenad Nedeqkovi} je lepo prona{ao Veselinovi}a koji se iskrao odbrani kanarinaca i iz punog trka savladao Donovi}a.

U nastavku doma}i su imali jo{ nekoliko {ansi, ali su bili neprecizni, ili ih je spre~io Donovi}. Da su kanarinci opasan tim potvr|uje zavr{nica susreta.U 89. minutu Filip Baji} je sna`no {utirao, a Pejovi} je krajwim naporom izbacio loptu u i korner.U posledwem 90. minutu Borivoje Filipovi} je propustio {ansu, a samo nekoliko sekundi pre kraja i Mr|anin je bio u prilici.

R. San di}

vija~ima. Odli~no su otvorili utakmicu, jer je nakon kornera Fabera i odbijene lopte Kalinov bio na pravom mestu. I drugi gol doma}ini su postigli nakon kornera Fabera, [vowa je glavom prosledio loptu, a Stevanovi} nekoliko metara prosledio u mre`u. Pored ubedqivog vo|stva doma}ih gosti se nisu predavali pa je plod wihove otvorene igre gol iskusnog Milovca, a potom je i Krstini} izmakao pa`wi ~uvara i savladao nemo}nog Andrija{evi}a.

U 51. minutu kapiten [vowa uputio je udarac glavom, a na samoj gol liniji Jawanin je loptu izbio u poqe. Najboqi pojedinac u redovima doma}ih Kalinov zaslu`an je za novo vo|stvo, u kaznenom prostoru oborio ga je nesmotreni Vidi} i odli~ni sudija Pa{tar pokazao je na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Babi}. U fini{u utakmice nakon klasi~ne kontre rezervista @igi} zalomio je golmana \uri}a i plasirao loptu u nebraweni deo mre`e. M. Po po vi}

Gor dan \e ri} u du e lu s [i |a ni ma Fo to: N. Sto ja no vi}

minuta. Sam po~etak pripao je doma}inu, me|utim gosti su prvi poveli. U 35. minutu slobodan udarac izveo je Vu~i} s 25 metara, lopta se izmigoqila golmanu Suba{i}u i zavr{ila u mre`i. Posle primqenog gola cementa{i kre}u ofanzivnije a plod toga je gol u 44. minutu.

Lopta sa desne strane dolazi do Aleksandra Raki}a, koji je pogodio Grkovi}a i golman Vujasinovi} je savladan.

U drugom delu cementa{i kre}u na sve ili ni{ta kako bi do{li do povoqnijeg rezultata, me|utim ~vrsta odbrana [i|ana nije se dala iznenaditi. Kada se sve sabere publika je u`ivala u otvorenoj igri.

B. Star ~e vi}

Ve ter nik Vi skol - Za dru gar 4:2 (2:0) VE TER NIK: FC Veternik, gledalaca 200, sudija: Pa{tar (Subotica). Strelci: Kalinov u 4.

Stevanovi} u 37. Babi} u 58. (iz penala) i @igi} u 86. za Veternik Viskol, a Milovac u 40. i Krsti~i} u 42. minutu za Zadrugar. @uti kartoni: Markovi}, Babi} i Ivkovi} (Veternik Viskol), a Cveti~anin, Luki} i \oki} (Zadrugar).

VE TER NIK VI SKOL: Andrija{evi} 7, Kiti} 6 (@igi} 7), Faber 6, Dragojevi} 7, [vowa 7, Slijep~evi} 7, Kalinov 8, Markovi} 7 (Vukanac), Stevanovi} 6 (Ivkovi}), Babi} 6, Sedlar 7.

ZA DRU GAR: \uri} 6, Rudni~ki 6, Jawanin 6, Cveti~anin 7, Vidi} 5, Luki} 6, Krstini} 7 (Perutka), \oki} 7, Pani} 7, Milovac 7, Zarin 6 (Milanovi}).

Tek u 8. kolu Veterni~ani su stigli do pobede pred vernim na-

KI KIN DA: Gradski stadion, gledalaca 250, sudija: Mihajlovi} (Zrewanin). Strelac: Geci} u 85. minutu. @uti kartoni: Buni}, Meji}, Kresoja (OFK Kikinda), a Zuki}, \uki}, Kraguqac (Mladost).

Crveni karton: Kne`evi} u 75. minutu (OFK Kikinda).

OFK KI KIN DA: @ivkov 7, Meji} 7, Kne`evi} 7, Beleuc 7, Babi} 7, Plav{i} 6 (Kresoja 6), Geci} 8, Kuburovi} 6 (Spahi} 7), Rosi} 6 (Kavari}), Buni} 6, Malinovi} 7.

MLA DOST: Drini} 7, Kraguqac 6, S. Rati} 6, Kantar 6, N. Rati} 7, Radoja 6, Kozomora 6 (Jovanovi}), \uki} 6, Grahovac 6, Zuki} 6, Mudrini} 6 (Vi{ekruna 6).

Strelac jedinog pogotka vrednog tri boda bio je prvi snajperista Branislav Geci} u 85. minutu. Ovaj igra~ iz dosta te{ke pozicije uspeo je da iskosa prevari golmana gostiju Drini}a. Tako su Kikin|ani, mada sa igra~em mawe, po{to je u 75. minutu teren napustio Kne`evi} zbog drugog `utog kartona uspeli da pobede.

M. S.

Ba~ ka To po la - Do li na 0:0 BA^ KA TO PO LA: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija: [utulovi} (Novi Sad). @uti kartoni: Rahi}, Milovanovi} (Ba~ka Topola), a Staji}, Nedu~i} (Dolina). Crveni karton: Mila{inovi} u 85. minutu (Dolina).

BA^ KA TO PO LA: Kroni} 7, Dragi} 7, Samarxija 7, Rekecki 7 (Martinovi}), \ukanovi} 7, Rahi} 6 (Milovanovi}), Stankovi} 6, Joveti} 7, Veselinovi} 6, Mazi} 6, Bo{kovi} 6 (@muki}).

DO LI NA: Jefti} 7, ^i`ik 6 (Ninkov 6), Mila{inovi} 6 (To{kovi} 6), O`egovi} 6, Ivani{evi} 7, Nedu~i} 6 (\okovi}), Josimovi} 6, \akovi} 7, Tripkovi} 7, Staji} 7.

Fudbaleri Ba~ke Topole su bili boqi rival tokom celog susreta, ali su bili neprecizni. Doma}ini su u prvom poluvremenu imali nekoliko izglednih prilika,

prvu posle kornera \ukanovi}a, ali je Rekecki s pet metara glavom poslao loptu preko gola. Nekoliko minuta kasnije \ukanovi} je uputio o{tar udarac s 18 metara, ali je lopta pro{la pored gola. Gosti su poku{avali iz kontri, Zvonko \akovi} pogodio stativu, a potom udarac Nedu~i}a Slobodan Mazi} je izbacio s same gol linije.

U nastavku me~a igralo se uglavnom na polovini gostiju.

St. Sto jiq ko vi}

Rad ni~ ki (NP) - Du nav 2:0 (2:0) NO VA PA ZO VA: Gradski stadion, gledalaca preko 700, sudija: Radoj~i} (In|ija). Strelci: Pavlovi} u 6. i Baji} u 20. minutu. @uti kartoni: Pavlovi}, Rni} i Baji} (Radni~ki), a Jerkovi} i Javorac (Dunav).

RAD NI^ KI: Uro{evi} 8, Petrovi} 7, Puni{i} 8, Pavlovi} 8, Baji} 7, Romi} 7 (Stojanovi} 6), Rni} 7, Bo{kovi} 7, ^e~ari} 7, ^eprwa 8 (Makari}), Bale{evi} 7 (Isailovi}).

DU NAV: Kne`evi} 7, @e`eq 6 (Haska 6), Kalaba 7, Javorac 7, [u{a 7, Ka~ar 7, A{}eri} 6, Ilisi} 6, Kokir 6 (Filipovi}), Furtula 8, Jerkovi} 7.

Brzom igrom doma}i su uspeli da za 20 minuta obezbede pobedu.

Najpre je Pavlovi} u 6. minutu iz solo akcije postigao evro gol, poslav{i loptu u golmanov desni ugao. Drugi gol plod je smi{qene akcije mladog ^e~ari}a i Baji}a, ^e~ari} je proturio loptu svom centarforu, koji je pobegao svom ~uvaru i s desne pozicije pogodio gol pored Kne`evi}a.

U drugom poluvremenu gosti su poja~ali tempo, imali su dve prilike, ali nije bilo promene rezultata.

J. Vu ko vi}

Tek sti lac - Vr {ac 2:1 (1:1) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca: 200, sudija: Gajdobranski (Novi Sad). Strelci: Paunovi} u 2. i Medi} u 56. za Tekstilac, a Beqin u 18. minutu za Vr{ac. @uti kartoni: D. Vukovi}, Mara{, Trivkovi}, Kr{i} (Tekstilac), a Rajda, Popov (Vr{ac). Crveni karton: Popov u 89 minutu (Vr{ac).

TEK STI LAC: Marti} 7, Medi} 8, Dokni} 8, D. Vukovi} 8, Top~agi} 8, Kr{i} 8, V. Vukovi} 7 (Peruni~i} 7), Kaurin 7 (Arsi} 7), Mara{ 7, Paunovi} 8, Tivkovi} 7.

VR [AC: [aranov 7, Motovor 6, Beqin 7, Rajda 6, Babi} 7, Du{anov 6, Kelin 6, Popov 6, Sarajlin 6, Ranimirov 6, Stija~i} 7, Kowevi} 7.

Tek u petom poku{aju doma}i igra~i su zabele`ili pobedu pred svojom publikom. Doma}i su do{li do prednosti ve} u 2. minutu kada je Paunovi} udarcem iz daqine uhvatio golmana [aranova na spavawu. Gosti su stigli do izjedna~ewa u 18. minutu, Beqin je savladao doma}eg golmana Marti}a.

Stvorili su doma}i veliki broj povoqnih prilika i u 56. minutu Medi} je glavom iz blizine matirao golmana [aranova. Do kraja utakmice zabele`ili smo i poku{aj Paunovi}a u 68. minutu kada je

Ve ter nik - Za dru gar 4:2 Ki kin da - Mla dost (BJ) 1:0 Ba~ ka To po la - Do li na 0:0 Tek sti lac - Vr {ac 2:1 Ce ment - Rad ni~ ki ([) 1:1 Slo ga - Pa li} 1:0 Rad ni~ ki (NP) - Du nav 2:0 Da nas Sen ta - ^SK Pi va ra (15.30)

1. ^SK Pi va ra 7 2. Rad ni~. (NP) 8 3. Tek sti lac 8 4. Ki kin da 8 5. Pa li} 8 6. Rad ni~ . ([) 8 7. Mla dost (BJ)8 8. Sen ta 7 9. Slo ga (T) 8 10. Du nav 8 11. Do li na 8 12. Vr {ac 8 13. Ce ment 8 14. Ve ter nik 8 15. B. To po la 8 16. Za dru gar 8

7 6 3 4 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 1 2

0 2 4 1 2 2 1 1 1 1 1 0 3 2 3 0

0 0 1 3 3 3 4 3 4 4 4 5 3 4 4 6

15:4 15:4 8:6 11:12 12:9 10:10 9:8 10:10 6:7 9:12 8:13 8:9 9:11 9:13 4:9 11:18

21 20 13 13 11 11 10 10 10 10 10 9 9 8 6 6

U sle de }em ko lu (15/16.ok to bra) sa sta ju se: Du nav - Ve ter nik Vi skol, Pa li} - Rad ni~ ki (NP), Rad ni~ ki ([) - Slo ga (T), Vr {ac - Ce ment, Do li na - Tek si tlac Ites, ^SK Pi va ra - Ba~ ka To po la, Mla dost (BJ) - Sen ta, Za dru gar - Ki kin da sa 20 i ne{to metara pogodio stativu.

S. Jo vin

Slo ga - Pa li} 1:0 (1:0) TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija: Gali} (Sremska Mitrovica). Strelac: Miqanovi} (iz penala) u 12. minutu. @uti kartoni: Klisura, Popin (Sloga), a Salati}, Jagodi}, Plav{i} (Pali}).

SLO GA: Jorgi} 7, Bubwevi} 7, Klisura 7, Miqanovi} 8, Stanojev 8, Tomi} 8, Simi} 7 (Kosi} 7), Sankovi} 8, Popin 8, Desnica 8 (Preveden), Suvajxi} 7.

PA LI]: A. Jovanovi} 7, Hoxi} 6, Cvetkovi} 7, Plav{i} 6, Stojanovi} 7, Salati} 6, Dimi} 6, Jagodi} 6 (Pr{i} 6), Varga 6, Panteli} 7, S. Jovanovi} 6 (\uki} 6). ^eta trenera Du{ana Baji}a prekinula je seriju od tri uzastopna poraza i iz petog poku{aja osvojila tri boda na doma}em terenu.

Ta~ku na realizatorski post fudbalera Sloge posle 282 minuta stavio je sjajni Nemawa Miqanovi}.

Kapiten doma}ina realizovao je najstro`u kaznu, po{to je Salati} nepropisno zaustavio Popina u kaznenom prostoru gostiju. Temerinci su ostavili odli~an utisak protiv mlade ekipe Pali}a, a {anse da pove}aju kapital propustili su Desnica, Popin i Klisura. U 30. minutu Miqanovi} se ubacio iz drugog plana i ponovo zatresao mre`u, ali pogodak je poni{ten zbog ofsajda.

M. Me ni }a nin

Voj vo |an ska li ga - Za pad Ju go vi} - Slo ga 0:2, Cr ve na zve za - Je din stvo (SP) 1:2, Bo rac - In deks 1:2, Ba~ ka (BP) Po let 1:1, Pr vi maj - Sta ni {i} 3:0, Rad ni~ ki (SM) - Omla di nac 2:0.

Voj vo |an ska li ga - Is tok

Je din stvo (BK) - Je din stvo (NB) 5:2, Slo bo da - Pro le ter 2:2, Ko lo ni ja - Rad ni~ ki (B) 1:2, Di na mo - AFK 5:1, Ko za ra - Obi li} 2:0.

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na Bu du} nost (SC), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Rad ni~ ki (Z), STAR ^E VO: Bo rac - Ba~ ka (P).

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad TU RI JA: Mla dost - Obi li} (Z), MLA DE NO VO: Bu du} nost - Mla dost (BP).

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - NO VI SAD: Ka bel - Her ce go vac (10 ~a so va), STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Sta ri Grad, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje -

ska - Pe tro va ra din, [AJ KA[: Bo rac - Ba~ ka.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30.

Grad ska li ga No vog Sa da BE GE^: Ba~ ka - PAR TI ZAN, ^E RE VI]: Sre mac - Mla dost, KI SA^: Ta tra - Pro le ter, RA KO VAC: Bo rac - Fru {ko go rac, BU DI SA VA; Di na mo - TSK, ^E NEJ: ^e nej - Fr {ko gor ski par ti zan, SI RIG: Si rig - Fu tog (15.30).

Ko {ar ka Pr va A `en ska li ga Sr bi je - JA GO DI NA Ja go di na 2001 Vr bas (17) Pr va srp ska mu {ka li ga se ver - SR BO BRAN: Aka de mik Vr bas (18.30).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce NO VI SAD: Voj vo di na - Rad ni~ ki (Sla na ba ra, 18).

Pr va mu {ka li ga - SU BO TI CA: Spar tak Voj put - Vr bas Kar neks (19), JA GO DI NA: Ja go di na - No va Pa zo va (19.30).

Pr va `en ska li ga - NO VI SAD: Voj vo di na - Ku ~e vo (Spens, 19.30), BE O GRAD: ORK Be o grad - Pro le ter Su per pro tein (20), SVI LAJ NAC: Rad ni~ ki - Me ta lac (18), KRU [E VAC: Na pre dak - Cr ve ni krst (18).

Dru ga mu {ka li ga, se ver [ID: Rad ni~ ki ([) - Na pre dak (18), KA]: Ti tel XD - Ru ma (19.30), JA BU KA: Ja bu ka - Me ta lac AV (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver KI KIN DA: Mla dost - Rad ni~ ki (B) (17), SU BO TI CA: Spar tak Ki kin da (17), SREM SKA MI TRO V I C A: Srem - Le h el (16.30).

Od boj ka Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BE O GRAD: @e le zni ~ar - Rib ni ca (18).

Pr va `en ska li ga - NO VI SAD: No vi Sad Pi o nir pe trol Jwe din stvo (SP) (15), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - Po {tar (19).

Pr va mu {ka li ga - NI[: Ni{ - No vi Sad (18).

Novosadska nedeqa9.oktobar2011.

daNas u gRadu bIoskopI arena: „Kung fu panda 2 3D” (14), „Zlatokosa i razbojnik” (14.15), „[trumpfovi” (11.30, 13.40, 15.45 16), „Pingvini moga tate” (15.50), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.30), „Posledwa ekskurzija 5” (22.30), „Lo{a u~iteqica” (22.15), „Automobili 2” (13.45, 14.20, 16.20, 18.20), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Ta luda qubav” (20.20, 22.40), „Samo drugarski” (18, 20.10, 22.35), „Svi moji biv{i” (17.45, 20, 22.25), „Jedan dan” (17.50, 20.05), „No} ajkula” (18.30, 20.30).

Jadran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21).

muZeJI muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzej vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka sremski karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

DNEVNIK I „STILOS ART” DARUJU KWIGE

„Qubav je precewena” ^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom„ da nas }e mo da ri va ti kwi gom. Dvo je ~i ta la ca ko ji se pr vi ja ve od 16 do 16.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge „Qu bav je pre ce we na„ Bri `it @i ro. Kwi ge mo gu da se pre u zmu od su tra u Sti lo so voj pro dav ni ci, u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je od 7 do 21 ~as.

Iz vr sno na pi sa na, upe ~a tqi va i sna `na, ova do sr `i iskre na ko lek ci ja pri ~a, iz ne na di }e ~i ta o ce fi nom ni jan si ra no {}u to no va, emo ci ja i ras po lo `e wa, sa vre me no {}u du ha i du bi nom pro ni ca wa. Bri `it @i ro isto vre me no vi ~e i }u ti, pro ce wu je, ali ne su di, ne po gre {i vo uo~a va i fi nim po te zi ma `en skog pe ra u svi le nim ru ka vi ca ma se ci ra naj -

bol ni je ta~ ke emo ci o nal nog `i vo ta sa vre me nih `e na i mu {ka ra ca.

U je da na est pri ~a, Bri `it @i ro svi ra tu `nu me lo di ju ko jom uspe va da dir ne naj o se tqi vi je stru ne qud ske du {e. Ona pri po ve da o sit nim na god ba ma ko je pra vi mo sa la `i, gor ~i nom, bo lom i ne mo gu} no {}u za bo ra va.

Qu bav ne tra ge di je i kra ho ve pri ka zu je ta~ no i sa berg ma nov skom de li kat no {}u. @i ro se pi ta gde je ne sta la qu bav. Da li je ma lo, mno go, ni ma lo ili pre vi {e pre ce we na? Sa iskre no {}u ko ja raz o ru `a va, Bri `it @i ro pre no si re~ po re~, de lo ve sva ko dne vi ce i uspe va da uhva ti pro la zne tre nut ke u vre me nu. Ro man „Qu bav je pre ce we na”, 2007. go di ne do bi la je Gon ku ro vu na gra du za kwi `ev nost.

A. Va.

v Remeplov

hronika

Telefoni:­021­4806-833,­4806-834,­421­674,­528­765,­faks:­6621­831­e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SKUP KOLEKCIONARA U [KOLI „\OR\E NATO[EVI]”

Hobi va`niji od novca

Sa ku pqa we pred me ta obi~ no pre la zi u na vi ku, a kod po je di nih i u strast. Ko lek ci o na ri vr lo ozbiq no shva ta ju svoj ho bi, ali ka ko i ne bi, ka da su mno gi od pred me ta ne pro ce wi ve vred no sti. Ne ma ~o ve ka ko ji ni je bar jed nom u {ko li sku pqao sli ~i ce, za pi si vao na pa pir bro je ve ko ji mu fa le i ka sni je ih me wao sa dru ga ri ma. Ne ma ni te de voj ~i ce ko ja ni je sa ku pqa la sal ve te ili fi gu ri ce iz kin der ja ja i raz me qi va la ih sa dru ga ri ca ma.

Me |u tim, ka da od ra stu, sa mo deo qu di osta je ve ran ho bi ju.

Za to je ju ~e u osnov noj {ko li „\or |e Na to {e vi}” odr `an su sret fi la te li sta, nu mi zma ti ~a ra i dru gih ko lek ci o na ra.

Qu bi te qi sta ri na, ali i po se ti o ci mo gli su da raz gle da ju i ku pe po {tan ske mar ke, raz gled ni ce, sta ri no vac, te le fon ske kar ti ce. Ni ru `no vre me ni je mo glo da po kva ri ovaj do ga |aj, a to pot kre pqu je i po da tak da se oku pi lo 50 iz la ga ~a iz svih gra do va u Sr bi ji. Je dan od wih je i Ivan Po po vi} iz Srem ske Mi tro vi ce ko ji ve} 40 go di na sku pqa po {tan ske mar ke.

- Ne znam ni sam ko li ko mar ki ca imam, ali ne sku pqam

Fo­to:­N.­Sto­ja­no­vi}

sve, ne go sa mo od od re |e nih dr `a va. Ta ko imam po {tan ske mar ki ce iz ne ka da {we SFRJ, ali sku pqam is kqu ~i vo po sle rat ne, od no sno od 1945. go di ne.

Za tim imam sve mar ki ce iz Ne ma~ ke od 1949. go di ne, [pa ni je, Fran cu ske…- pri ~a Po po vi} i is ti ~e da je naj vi {e do {ao zbog raz me ne.

La ci ka Bek iz No vog Sa da ta ko |e je stra stve ni qu bi teq po {tan skih mar ki ca. Ni on ne zna ko li ko ih ima, ali je re kao da ih ima pu nu so bu. Za raz li ku od Po po vi }a, on sku pqa te mat ske mar ki ce iz za pad ne Evro pe na ko ji ma su flo ra, fa u na, pre voz. Or ga ni za tor ovog do ga |a ja Bra ni slav Po -

pov iz No vog Sa da na vo di da se ko lek ci o na ri u ovoj {ko li sku pqa ju ~e ti ri pu ta go di {we i da uvek pri vu ku ve li ku pa `wu. Upi tan da li od ovog ho bi ja mo `e do bro da se za ra di, od go va ra da mo `e, ali is ti ~e da ko lek ci o na ri ma hom raz me wu ju svo je pred me te, jer se ov de ne ra di to li ko o za ra di ko li ko o qu ba vi pre ma ho bi ju.

- Ima i ve o ma sku pih mar ki ca, a re~ je uglav nom o onim ret kim. Ta ko je jed na od naj tra `e ni jih ona sa pi sa ma iz Ma |ar ske na ko joj je lik obr nu te Ma do ne, ali ta kvih je ma lo, jer je za pra vo re~ o {tam par skoj gre {ci – ob ja snio je Po pov.

Q. Nato{evi}

Izmewena trasa {est linija wa i on da }e se ukqu ~i ti na Bu le var ca ra La za ra i sa o bra }a ti re dov nom tra som.

Grad ska li ni ja 6, od 10 do 15 ~a so va, skra ti }e put, ta ko {to }e se okre ta ti na ter mi na lu u [a fa ri ko voj uli ci. „Sed mi ca” }e u tom in ter va lu ume sto Bu le va rom Evro pa, i}i Fu to {kom uli com i Bu le va rom

ca ra La za ra u oba sme ra. U sme ru ka Fu to {koj pi ja ci „sed mi ca” ne }e i}i Uli com Ive An dri }a, ve} }e skre ta ti le vo na Bu le var ca ra La za ra, pa i}i de sno u Bal za ko vu, iz ko je ula zi u Uli cu na rod nog fron ta, vo zi do okret ni ce, i on da sa o bra }a re dov nim pu tem.

Z. D.

JOVANOVI] PRIMIO DELEGACIJU IZ ^ANG^UNA

Sport zbli`ava dva grada - Po se ta de le ga ci je iz ^ang ~u na po tvr da je da se sa rad wa u obla sti spor ta iz me |u na {a dva gra da sve vi {e raz vi ja - ka zao je Jo va no vi}.

Do d ao je da je ova go d i n a iz u z et n o zna ~ aj n a za oba gra d a po { to se usko r o na v r { a v a 30 go di n a od zva n i~ n og pot p i s i v a w a Spo r a z u m a o bra t i m qe w u. Jin Ve i p ing je po r u ~ i l a da su dve zva n i~ n e po s e t e za krat k o vre m e, do k az da su in t e r e s o v a w a za sa r ad w u ve l i k a i obo stra n a.

Q. Na.

POSLEDICE OSETNOG PADA TEMPERATURE

Po pis sta nov ni {tva Hab sbur {ke mo nar hi je, ~i ji su re zul ta ti ob ja vqe ni 9. ok to bra 1860. po ka zao je da je No vi Sad imao 14.055 `i te qa. Me |u wi ma je bi lo oko 7.200 Sr ba, 2.700 Ne ma ca, ne {to ma we Ma |a ra, oko 800 Je vre ja, 600 Hr va ta, kao i 350 Slo va ka i Ru si na. Ka da je u jun skom bom bar do va wu 1849. go -

di ne ma |ar ski gar ni zon u Pe tro va ra din skoj tvr |a vi uni {tio go to vo ceo grad, na hi qa de we go vih sta nov ni ka je po gi nu lo, dok su se pre `i ve li raz be `a li na sve stra ne. Za to se u pr vim po sle rat nim go di na ma u No vom Sa du oku pi lo tek oko 5.000 qu di.

N. C.

Vi{e posla za lekare Hitne pomo}i Po sle du gog pe ri o da u ko me su dnev ne tem pe ra tu re bi le iz nad pro se ka za ovo do ba go di ne, prek si no} je na stu pi lo oset no za hla |e we i pad tem pe ra tu re za oko 15 ste pe ni, {to se od ra zi lo na zdra vqe su gra |a na, pa sa mim tim i na ve }i obim po sla za le ka re Hit ne me di cin ske po mo }i. Iz me we ne vre men ske pri li ke naj vi {e su uti ca le na sr ~a ne bo le sni ke i obo le le od re u mat skih obo qe wa,

na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo je od 20 do 7 sa ti u apo te ci “Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Z. Ml.

Pravoslavne crkve

Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi} pri mi li su ju ~e de le ga ci ju ^ang ~u na, ko ju su pred vo di li pred sed ni ca sport ske Aso ci ja ci je Jin Ve i ping i di rek tor Kan ce la ri je za me |u na rod nu sa rad wu ^ang ~u na ^en Li. Sa stan ku su pri su stvo va la i dvo ji ca ki ne skih ma ra to na ca, ali i no vo sad ska atle ti ~ar ka Mi la na Ga vri lov, ko ja je na ne dav nom pr vom po lu ma ra to nu u ^ang ~u nu osvo ji la tre }e me sto u kon ku ren ci ji tak mi ~ar ki iz po bra tim skih gra do va.

Bombardovawe desetkovalo grad

c m Apo te ka “Saj mi {te” u Ru me - y

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada

DANAS ZBOG NOVOSADSKOG MARATONA

Auto bu si na li ni ja ma 11 a i 11 b da nas ne }e sa o bra }a ti od 10 do 15 ~a so va zbog No vo sad skog ma ra to na. Vo zi la na li ni ja ma 1 i 8 sa o bra }a }e da nas od 10 do 15 ~a so va dr gim pu tem, i to ta ko da }e ka cen tru iz Fru {ko gor ske uli ce skre ta ti u Uli cu Na rod nog fron ta, za tim i}i de sno na Bu le var oslo bo |e -

De`ura apoteka „Sajmi{te”

is ta kao je dr Emil Krom bo holc.

Bez pret hod ne pri pre me or ga ni zma, od la zak u ju tar wu ku po vi nu, na {ko dio je kar di o va sku lar nim pa ci jen ti ma. Po sle di ce za hla |e wa ose ti le su i oso be ko je ima ju psi hi~ ke pro ble me, na veo je le kar Hit ne slu `be.

We go va pre po ru ka je da svi gra |a ni sma we dnev ne ak tiv no sti, pri la go de is hra nu i gar de ro bu vre me nu, ka ko bi se or ga ni -

zam po ste pe no na vi kao na ni `e tem pe ra tu re. Zdra vim qu di ma je po treb no tri da na da se na vik nu na na glo za hla |e we, a hro ni~ nim bo le sni ci ma dvo stru ko vi {e.

Ina ~e, je sen je do ba ka da ~i ra {i ima ju po ja ~a ne te go be, na po mi we na{ sa go vor nik, pa sa ve tu je sve bo le sni ke da se pri dr `a va ju te ra pi je i da }e svi ma bi ti lak {e ka da se vre me usta li.

I. D.

KAMPAWA GO DSS ZA ZELENIJI GRAD

Pan~i}eve omorike za novi park Grad ski od bor DSS - a ju ~e je za po ~eo kam pa wu za iz grad wu no vog grad skog par ka. Tim po vo dom ~la no vi i sim pa ti ze ri ove stran ke oku pi li su se na uglu Ha xi Ru vi mo ve uli ce i Bu le va ra Evro pe gde su za sa di li tri Pan ~i }e ve omo ri ke.

Jed nu je po sa di la i pot pred sed ni ca stran ke Ru `i ca Igi}, ko ja je re kla da je No vi Sad bio po znat kao grad ze le ni la.

- Da nas smo sve do ci da je No vi Sad po stao grad be ton skih ka wo na u kom se ne osta vqa pro stor

za ze le ne oaze oli ~e ne u par ko vi ma. Sto ga grad ski od bor DSS - a ovom ak ci jom po ~i we da pred sta vqa pro jek te na ko ji ma }e in si sti ra ti, a ko ji }e do pri ne ti da grad po no vo po sta ne po me ri svo jih sta nov ni ka – is ta kla je Igi }e va.

Po zva la je i sve gra |a ne da do |u i da za sa de po jed no dr vo na ovo me sto, ka ko bi tu ni kao park, jer je, ka ko ka `e, De te li na ra po sta la to ta lo ne hu ma na za `i vot bez ze le ni la.

Q. Na.

Cr­kva­Sve­tog­ve­li­ko­mu­~e­ni­ka­Ge­or­gi­ja­(Sa­bor­na)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Us­pe­ni­ja­pre­sve­te­Bo­go­ro­di­ce­(Us­pen­ska)­u­9.30­~a­so­va Cr­kva­ Sve­tog­ Ni­ko­laja­ (Ni­ko­la­jev­ska)­u­9­~a­so­va Cr­kva­ Sve­ta­ tri­ je­rar­ha­ (Al­ma­{ka)­u­9­~a­so­va Cr­kva­ Vaz­ne­se­wa­ go­spod­weg­ na Kli­si­u­9.30­~a­so­va Crkva­ Sv.­ Kirila­ i­ Metodija­ na Telepu­ -­ jutarewe­ u­ 7.30­ ~asova, ve~erwe­ u­ 19­ ~asova.­ Bdenije­ uo~i nedeqe­ i­ praznika­ u­ 19,­ liturgija nedeqom­i­praznikom­u­9.­Liturgija subotom­ slu`i­ se­ posle­ jutrewa, koje­po~iwe­u­7.30­~asova.

Us­pen­ska­ka­pe­la­u­8.30­~a­so­va Al­ma­{ka­ka­pe­la­u­9­~a­so­va Cr­kva­ Sve­tih­ apo­sto­la­ Pe­tra­ i Pa­vla­u­kru­gu­Voj­ne­bol­ni­ce­u­Pe­tro­va­ra­di­nu­u­10­~a­so­va Crkva­ Svete­ Petke­ u Petrovaradinu­u­10­~asova Crkva­ Svetog­ ispovednika Varnave­u­Petrovaradinu­u­9­~asova

Grkokatoli~ka crkva Cr­kva­ Sve­ti­ apo­sto­li­ Pe­tar­ i Pa­vle­(Sve­to­za­ra­Mi­le­ti­}a­44)­u­10 i­18­~a­so­va­

Rimokatoli~ke crkve @up­na­cr­kva­Ime­na­Ma­ri­ji­na­(Ka­te­dra­la)­u­7­sa­ti­na­hr­vat­skom­i­ma­|ar­skom­ je­zi­ku,­ u­ 8.30­ na­ ma­|ar­skom,­ u­ 10­ sa­ti­ na­ hr­vat­skom­ i­ u 11.30­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­Sve­tog­Ro­ka­(Fu­to­{ka­9)­u 7­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­te­ Eli­za­be­te (]i­ri­la­i­Me­to­di­ja­11,­Te­lep)­u­7­i 10­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­Sve­ti­duh­(Ve­le­bit­ska­13, Kli­sa)­ u­ 8­ sa­ti­ na­ ma­|ar­skom­ i­ u 9.30­sa­ti­na­hr­vat­skom­je­zi­ku Fra­we­va~­ki­ sa­mo­stan­ Sve­tog Iva­na­Ka­pi­stra­na­(ca­ra­Du­{a­na­4)­u 8.30­na­hr­vat­skom,­u­10­i­18­sa­ti­na ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­tog­ Jur­ja­ ([tro­sma­je­ro­va­20,­Pe­tro­va­ra­din)­u­18­sa­ti Cr­kva­ Uz­vi­{e­we­ Sve­tog­ kri­`a (Ko­ste­Na­|a­21,­Pe­tro­va­ra­din)­u­7,­9 i­19­sa­ti @up­na­cr­kva­Sve­tog­Ro­ka­(Pre­ra­do­vi­}e­va­ 160,­ Pe­tro­va­ra­din)­ u­ 18 sa­ti

Protestantske crkve Re­for­mat­sko-hri­{}an­ska­ cr­kva (Pa­vla­Pa­pa­5)­u­10­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Re­for­mat­sko-hri­{}an­ska­ cr­kva (]i­ri­la­i­Me­to­di­ja,­Te­lep)­u­8­sa­ti na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Slo­va~­ko-evan­ge­li­sti~­ka­ AV­ cr­kva­(ugao­Jo­va­na­Su­bo­ti­}a­i­Ma­sa­ri­ko­ve)­u­10­sa­ti­sve­~a­na­li­tur­gi­ja­na slo­va~­kom­ i­ u­ 17­ sa­ti­ ve­~er­we­ na srp­skom­je­zi­ku Pro­te­stant­sko-evan­|e­o­ska­cr­kva (Pe­tra­Drap­{i­na­42)­u­9­i­18­sa­ti Evan|eoska­ crkva­ (Kolo­ srpskih sestara­24)­nedeqa­i­~etvrtak­u­19 bogoslu`ewe Evangeli~ka­metodisti­~ka­cr­kva, (Lukijana­ Mu{ic­kog­ 7)­ u­ 10­ i­ 19 ~asova.

Sahrane Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu da nas u 13 sa ti bi }e sa hra wen Ni ko la Vu ja Ba la} (1939).

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

dnevnik

GRADSKI AUTOBUSI IDELAN POLIGON ZA YEPARO[E

Kra du bez raz li ke i de ca i od ra sli Sezona xeparewa po autobusima Javnog gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” upravo je u jeku, pa gra|ani treba da budu oprezni pri ulasku i izlasku iz vozila. Policijski slu`benik sektora za suzbijawe xepnih kra|a Go ran Pe tro vi} ka`e da je naj~e{}i period za obavqewe ovakvih radwi ujutro kada qudi idu na posao i popodne kada se vra}aju, kao i u danima kada sti`u plate i penzije. S jeseni je i najvi{e posla za policiju, jer po~iwe nova {kolska godina i dolazi sa strane u grad mnogo novih u~enika i studenata, koji ne obra}aju pa`wu na to, dok ih ne pokradu.

ne obra}aju pa`wu na ta{nu i xeparo{i te momente iskori{tavaju - rekao je Petrovi}.

Mere koje je JGSP uveo pre izvesnog vremena da otvara druga i tre}a vrata tek kada svi u|u na prva, stvara nove gu`ve u autobusu, {to policiji, po re~ima ovog slu`benika, dodatno ote`ava posao.

Ovim „zanatom” bave se svi, od 9 do 72 godine, a podjednako kradu i mu{karci i `ene.

- Ako se i moglo re}i da su se time nekad bavili prete`no Romi, to vi{e nije tako. Danas xepare svi, od lepih devojaka do bra~nih parova. Postoje i kradqivci

Gra |a ni bi naj vi {e tre ba lo da se pa ze u naj fre kvent ni jim de lo vi ma gra da, a to su Fu to {ka pi ja ca i cen tar. Ka da uo~e kra dqiv ca tre ba da iz be ga va ju ras pra ve i po zo vu broj 92 - Xeparo{i su jako inteligentni i veliki psiholozi, ta~no osete ko je u autobusu odsutan i zami{qen. Malo se xepnih kra|a de{ava u samom autobusu, no naj~e{}e prilikom ulaska i izlaska u vozilo. Stariji gra|ani, koji su i naj~e{}e meta kradqivaca, u gu`vi koja se stvori tom prilikom,

koji rade u grupama, jedan ~ovek pravi gu`vu, drugi vadi nov~anik i dodaje ga tre}em koji odlazi i ako o{te}eni ne{to i primeti, nov~anika vi{e odavno nema. Ono {to se sa sigurno{}u mo`e re}i jeste da su barem osamdeset odsto ovih qudi narkomani - nastavqa Petrovi}.

Po re~ima {efa slu`be unutra{we kontrole JGSP - a @eq ka Mi tro vi }a, upravo akcija „Zna se red”, u kojoj putnici moraju da ulaze na predwa vrata i kupuju karte, izme|u ostalog „smawuje i prostor xeparo{ima da ordiniraju po autobusima”. Iako se za slu~ajeve xeparewa putnici obi~no obra}aju policiji, desi se i da zovu JGSP kako bi se zahvalili kada voza~i u nekim slu~ajevima, videv{i da se sprema kra|a, upozoravaju putnike.

- Ne mo`e svako da bude xeparo{, to se obi~no u~i i prenosi sa kolena na koleno, kao zanat. Treba imati hrabrosti da nekom zavu~e{ ruku u xep i ve{tinu da taj

koji je pokraden, to ne oseti. De{ava se da pratimo ~oveka, za koga znamo je xeparo{, i po dva sata, a on ni{ta ne uradi, ali se vozi i „{meka” - obja{wava Petrovi}.

Prema Petrovi}evim re~ima, gra|ani bi najvi{e trebalo da se paze u najfrekventnijim delovima grada, a to su Futo{ka pijaca i centar. Da ne bi bili „duplo o{te}eni”, najboqe da u nov~aniku ne dr`e u isto vreme i karticu i pin. Kada uo~e kradqivca treba da izbegavaju rasprave, tako da je najboqe da pozovu broj 92.

Uhva}eni i osu|eni xeparo{i mogu da zavr{e i u zatvoru do ~etiri godine.

A. L.

nedeqa9.oktobar2011.

21

LEGALIZACIJA U KARLOVCIMA

Od ba ~e no ~ak 520 zah te va Oko 35 odsto objekata od 1.238 zahteva za legalizaciju u Sremskim Karlovcima je dobilo gra|evinsku dozvolu ili }e je uskoro dobiti, ali ono {to zabriwava jeste podatak da je 42 odsto predmeta ili 520 zahteva odba~eno i to samo zato {to podnosioci nisu ni{ta od dokumentacije dostavili. Ostatak, odnosno 22 odsto predmeta je u nekoj od faza postupka legalizacije i u narednom periodu se o~ekuje da i oni budu pozitivno re{eni.

- Krajem avgusta, kada je rok od 60 dana za dostavqawe dokumentacije odavno istekao, po~eli smo da donosimo zakqu~ke o odbacivawu predmeta - ka`e na~elnica op{tinskog Odeqewa za urbanizam i gra|evinsko ze-

mqi{te Du {an ka Ja wu {i}. - Tu je re~ o zahtevima koji su potpuno prazni i ~iji podnosioci nisu pokazali interesovawe da u~ine ono {to nala`e procedura, iz nama nepoznatih razloga.

Oni ~iji zahtevi su odba~eni, imaju pravo na `albu, a ukoliko ona ne bude uva`ena, wihov predmet se prosle|uje gra|evinskom inspektoru.

Jawu{i}eva nagla{ava da svi koji `ele imaju mogu}nost da nastave postupak i da treba da se obrate Odeqewu za urbanizam, u kom }e dobiti sve informacije i podr{ku, ali su obavezni da dostave minimum dokumentacije koju zakon propisuje.

Z. Ml.

JU^E U ZMAJ JOVINOJ GIMNAZIJI

Pro sla vi li {est de ce ni ja ma tu re U~enici nekada{we Prve vi{e me{ovite gimnazije, dana{wa Zmaj Jovina gimnazija, proslavili su ju~e 60 godina mature. Wih pedesetak, kako za sebe vole da ka`u, de~aka i devoj~ica, sa setom su se prise}ali polagawa ispita zrelosti, koji je bio davne 1951. godine, ali i prvih simpatija, zaqubqivawa, nesta{luka iz {kolskih klupa. I ovom prilikom skupila su se sva tri razreda, dva me{ovita i jedan mu{ki. A ova godina se razlikuje po tome {to su im se na dru`ewu prikqu~ila jo{ dva me{ovita i jedan `enski razred maturanata iz nekada{we Druge vi{e me{ovite gimnazije. Nekad |aci, danas penzioneri `ive u ovom gradu i Beogradu, ali su se rasuli i po svetu. Da bi videli svoje {kolske drugove do{li su ~ak iz Engleske, Izraela, ju`ne Afrike.

Naravno, kao i svake i ove godine setili su se drugara koji vi{e nisu me|u `ivima, a wih je iz ove generacije blizu pedeset. Maturanti ka`u da su ponosni na svoju generaciju, jer su se skupili uspe{ni qudi, nekada “{a{avi” klinici, koju su lekari, pravnici, profesori, akadeQ. Na. Fo to: R. Hayi} mici i doktori nauka.

Fo to: N. Sto ja no vi}

JEDINSTVEN DE^JI VA[AR U FUTOGU

Pri li ka za za ba vu, ali i za ra du

Povodom De~je nedeqe u Kulturno – informativnom centru “Mladost” u Futogu organizovan je muzi~ko - scenski program „ Moj svet ~aroban i lep”, kao de~ji va{ar na kom su se ju~e dru`ili mali{ani i u~enici iz ovog mesta.

Na ovom nesvakida{wem va{aru izlaga~i su mogli da budu u~enici od prvog do ~etvrtog razreda. Oni su izlagali, prodavali i mewali kwige, igra~ke, stripove. Naravno bilo je tu i kreativnih prodavaca koji su zaradili xeparac zahvaquju}i svom trudu i radu, jer su prodavali ono {to su sami napravili – ~estitke, ramove za fotografije, slike, kola~e... Cenu su odre|ivali sami i na taj na~in u~ili kako da vrednuju svoj trud i rad.

Q. Na.

22

nedeqa9.oktobar2011.

dnevnik

KAJAWE VELIKE MODNE KU]E ZBOG NACIZMA

Hu go Bos po lo `io isto rij ske ra ~u ne ema~ka modna ku}a Hugo Bos Bos je, ina~e, tek pri kraju rata 1944. rodnih sanacija, opirali i dizajneri odlu~ila je da o~isti svoje poku{ao da poboq{a uslove rada. i narod. [to je imalo i sjajnih rezulistorijske ra~une. Gotovo 70 Veza mode i nacizma bila je duboka tata jer je Gu~io Gu~i, na primer, godina posle zavr{etka Drugog svetiako je naj~e{}e bila prisilna. Trizbog stra{nih nesta{ica ko`e po~eo skog rata izdala je kwigu o svojoj desetih godina u gotovo svim ve}im da koristi jutu, lan i bambus i trajno istoriji pod Hitlerovim re`imom, a evropskim gradovima po~eo je da se promenio modni kanon. Hitlerovoj na veb sajtu objavila je izviwewe razvija moderni modni biznis. Art kliki moda je bila lak plen. zbog tada{weg izrabqivawa Uostalom, mnogi su od wih radnika. Hugo Bos `eli da bili slabi na luksuz i lepu „izrazi duboko kajawe zbog ode}u, ne samo Herman Gering onih koji su patili u fabrisa svojim belim {iwelima i ci koju je pod nacionalsoci{tapovima od slonova~e. Dijalisti~kom vlasti vodio Huzajneri su se prema nacistima go Ferdinand Bos”. postavqali na razli~ite na~iKwiga koju je napisao istone. Bos je bio jedan od miliona ri~ar Roman Koster obra|uje Nemaca koji su iskreno verovarazdobqe od osnivawa fali u nacionalsocijalizam. Kobrike 1924. u Mecingenu u Bako [anel je tokom rata zatvoden-Virtenbergu do kraja rila svoj ateqe, a vi{ijevski Drugog svetskog rata 1945. re`im je javno podr`avala.

Uprava modne ku}e ka`e da Prezirala je Pokret otpora i nije imala nikakvog uticaja ~etiri godine u svom apartmana sadr`aj iako su finansinu u Ricu `ivela s nema~kim rali kwigu. Hugo Bos je, naiplejbojem za koga ipak nije dome, bio glavni proizvo|a~ kazano da je bio nacista. Wena uniformi za nacisti~ku vojnajve}a rivalka Eliza Kaparesku. Ve} 1938. dobili su velili nije htela da ima ni{ta s nake ugovore za Bundesver, a pocistima. Oti{la je u Wujork i sle i za uniforme SS jedinitamo do kraja rata sa svojim ca. Pri~a da je Hugo Bos kreprijateqima umetnicima agiirao esesovske uniforme je tovala protiv Hitlera. Krilegenda, tvrdi Koster, samo stian Dior, @an Patu, @ana su ih {ili.

Lanviju i Nina Ri~i odevali su No, najzanimqiviji deo `ene nacisti~kih oficira. kwige je obja{wewe pozicije Dior se kao mladi}, tek otpuHuga Ferdinada Bosa u Hi{ten iz francuske vojske, zatlerovom re`imu. Bos je bio poslio kod Lisjena Lelonga, ~lan Nacionalsocijalisti~fa{iste i dizajnera koji je moke stranke, a posle rata je du smatrao politi~kim oru`tvrdio da se u~lanio samo da jem u ratu. Dok je krojio za `ebi spasio firmu od propasti. ne nacista, {titio je sestru u Koster, ipak, u kwizi tvrdi Pokretu otpora. Sve to je Hugo Bos nije kreirao, ali je {io nacisti~ke uniforme da je Bos iskreno verovao u francuska moda posle rata nacizam i Hitlera. Posle rata je osudeko je demokratizovao modu, zajedno skupo platila i trebalo je vremena i |en za kolaboracionizam i ka`wen s rastom industrijske proizvodwe truda da Pariz vrati stari uticaj. visokom nov~anom kaznom. razvijao se dizajn ode}e, a stari saloNajve}i talenat dana{wice, Xon Tokom rata kod Bosa je radilo 140 ni majstora kroja~a prerasli su u Galijano, svoj lawski nacisti~ki isPoqaka i 40 Francuza. Od 1940. radmodne ateqee u kojima najve}i dizapad platio je svim osim golim `ivonike su dr`ali kao robove, uglavnom neri rade i danas. Nacisti su od potom. Iako je dana{wa moda bez wega su to bile `ene. Oko fabrike su po~etka dobro razumeli i strahovito gotovo invalid, nije bilo milosti. digli logor u kojima su prisilni radinstrumentizovali uticaj dizajna i Ostao je bez posla, bez imena, bez nici `iveli, imali su nadzornike masovnih proizvoda za svoj re`im. ugleda i bez izgleda da se uskoro rehakoji su ih terali na duge sate rada, a Moda je i za wih i za Musolinija bibilituje. Sada, nakon {to se izvinio prema izvornom Kosterovom rukopila sredstvo kulturnog izraza naroda. i Hugo Bos, mrqa nacizma na modi mosu „nivo higijene i snabdevawe hraFa{isti nisu uspeli jer su im se, gla bi brzo da se ispere u istoriju. nom tada su bili krajwe nesigurni”. {to zbog uverwa, {to zbog me|unan E. N. L.

N

MU[KARCI ^E[]E IZMI[QAJU, TVRDE NAU^NICI

La `i mi, la ga }u te a {ta ako tu i tamo ne{to znih spravica za detekciju namer- pordaje” i “ma ne, to ve} dugo imam”). sitno sla`emo, mogla bi nih neistina, ~ime se ova studija Dve preostale `enske la`i („ne glasiti reakcija mnogih me- tako|e pozabavila – tri ~etvrtine znam gde je, nisam to ni taknula” i |u nama na novo istra`ivawe o tome ispitanih podupiru upotrebu dek- „ne, nisam to bacila”) podsetnik su kako i koliko la`u qudi u celini, tora la`i u istragama krivi~nih na mudrost Fridriha Engelsa, duhote u `enskoj i mu{koj polovini te dela, gotovo petini to bi bilo pri- vitijeg i le`arnijeg dela autorskog celine. hvatqivo i u privatnom `ivotu, a tandema s Karlom Marksom, da bi Ko bi tom pravdawu hteo dodatno vi{e od desetine to bi odobrilo i idealan bio svet u kojem `ene ne bi da tepa mogao bi, na primer, umesto na radnom mestu. preme{tale tu|e stvari, „a mu{kar„la`emo” da kioristi izraz „la`ucJo{ je davno [ekspir kroz Hamle- ci se ne bi petqali u tu|a posla”. kamo” ili koju sli~nu kovanicu dotovo razo~arawe majkom tvrdio kaSamo desetina ispitanih priznaje voqno prisilnu i qigavu da zvukom ko je „slabosti (tj. prevrtqivosti i lagawe partneru, 25 posto mu{karadosegne bedu samog pojma lagawa. vi{e nego krhkosti) ime `ena”, ali ca i 20 posto `ena la`e majci, a 75 Pritom bi se, kako ovo istra`ivaje isti pisac i `enama poru~io da ne posto smatra prihvatqivim la` da we ukazuje, ono „mnogih me|u nama” „uzdi{u vi{e” jer su mu{karci „va- se ne povrede ne~iji ose}awa. Dosta iz prve re~enice ovog {to ne moramo glupima, teksta moglo odnositi i ru`nima, neukima i qudiMu {kar ci naj vi {e la `u `e na ma na dame i na gospodu. A ma s te{kim dijagnozama ipak, navodi nas na zada priznamo istinu, ali ne da se ni su opi li, a one wi ma da su do bro kqu~ak ista ta studija, moramo ih ni strastveno i da je sve u re du napravqena po naruxbiuveravati u obrnuto. A ni britanskog Muzeja nala` nije samo o onome za uke, vi{e se na mu{karce nego na zda prevaranti bili, na moru jednom {ta znamo da je druk~ije, nego i ola`ene odnosi i samo lagawe i wegovo nogom, drugom na obali, u ni~emu po- ko dato obe}awe za budu}nost koje se poricawe. stojani”. Prema gorenavedenoj stu- onda ne trudimo da ispo{tujemo ili Istra`ivawe, koje je agencija za diji, mu{karci najvi{e la`u `ena- za koje je bilo malo verovatno da }e marketin{ka istra`ivawa “Jedno ma da se nisu opili ({to je ~etvrta se mo}i ispuniti. mi{qewe” sprovela na uzorku od naj~e{}a `enska la`), a one wima Pa iako se mo`e ~initi da „la` i tri hiqade odraslih osoba, otkriva da su dobro i da je sve u redu ({to je nije tako stra{na” te da je normada mu{karci izreknu u proseku 1.092 druga naj~e{}a mu{ka la`). lan deo socijalizacije, ipak nije la`i godi{we, a `ene 728. To zna~i Pri vrhu mu{kih la`i su i tvrd- slu~ajno da je lagawe, krivokletda mu{ki raznog doba la`u svakih we da su „na putu ku}i (isto ali ne- stvo i la`no pozivawe na Boga doosam sati, odnosno triput dnevno, a {to re|e la`u i `ene) zastali u sa- bilo tako istaknuto mesto me|u bicure raznih godi{ta svakih 12 sati, obra}ajnoj gu`vi”, da se nisu javili blijskim i drugim zabranama. tj. dvaput na dan. A pritom krivicu mobilnim „jer nije bilo signala” Uostalom, za one koji odaberu da lazbog toga ose}a 82 posto la`qivica ili „nisu ~uli”, a tu su i neiskreni `u i kad to nije neizbe`no, nema boi 70 posto la`ova. komplimenti („vidi se da si smr{a- qeg gurua od nacisti~kog propaganNeka mimozna mu{ka du{ica, po- vila”, „dobro izgleda{ u tome”), te diste Jozefa Gebelsa koji je u~io da vre|ena ovim nalazima, mogla bi na 10. mestu (kao i kod `ena) da je la` postaje sna`nijom i uverqivigraknuti da to nije tako, nego da su „to ono {to sam pri`eqkivao”. Dok jom {to se vi{e puta ponavqa, kao i `ene lagale i u ovom istra`ivawu, je ~etvrta naj~e{}a mu{ka la` veza- da {to je la` apsurdnija, to je pre a mu{karci bili naivni, ali to na uz tro{kove {opinga („nije to treba izre}i s lako}om, bez stida i ipak ne zvu~i uverqivo. A i sve je bilo tako skupo”), to je kod `ena oklevawa. Zvu~i poznato i – toliko te`e pod nadzorom uverqivo laga- tre}a la`, a „na {oping slabiji svakodnevno, zar ne!? ti, s obzirom na usavr{avawe ra- pol” ima jo{ dve srodne (“to je s rasn E. P. H.

P

T R E N D R A P O R T : JESEWA MODNA METAFIZIKA

Sve po gre {no, a ba{ ka ko tre ba N

a`alost, leto je za ovu godinu nam se pri ruci u pravom trenutku nazavr{ilo svoje. No, to nikako {lo ne{to zgodno za ogrnuti se. ne bi trebalo da zna~i da je i Ako se malo boqe zagledate u sve te zabavi do{ao kraj. Naprotiv, prvi je- slojeve krpica, vrlo lako }ete mo}i sewi dani su kao stvoreni za duge {et- da prepoznate i neke od trendova ~ije we. [etam tako i ja ovih dana i imam vreme tek dolazi. Poga|ate, pri~amo {ta da vidim – na ulicama, bar kada je o garderobi i aksesoaru bez kojih modirawe u pitawu, svega. Uobi~ajan trendseterke za koji dan ne}e izlazije prizor da se na istom mestu i u isto ti na ulicu. Ja sam ih uo~ila pet: `evreme na|u a) devojka u lepr{avoj let- ne u mu{kim odelima (za sada uglavwoj haqini i ~izmicama, b) wena dru- nom pantalone klasi~nog kroja u komgarica u farmerkama, xemperu i patikama i c) upravo pristigla tre}a im frendica u majici na bretele i takozvanim „{alvarama”. Svima dobro i sve tri u pravom fazonu, rekla bih. Ukratko, prvi su dani jeseni bili kao stvoreni da (svi u nekim slojevima ode}e, koju polako tokom dana kako sunce sve lep{e greje skidamo, a onda kako se bli`i ve~e – ponovo obla~imo) u jednom trenutku definitivno omanemo s obla~ewem, da bismo ve} u narednom bili onako ba{ kako treba. U prevodu – nema nam druge nego da prihvatimo da }emo, ba{ kao i pokvaren sat, jednom dnevno sigurno „ubosti” pravo vreme.

Te{ka metafizika, reklo bi se, ali, ~ini se da nam sve to ba{ i ne pada preterano te{ko. Qudi su mawe nervozni nego {to su (i zbog najmawe sitnice) bili do pre neki dan dok smo se „kr~kali” na tropskim vru}inama, ali i neuporedivo mawe depresivni nego {to }e biti za koju nedequ, kada nam ki{e i vetar postanu svakodnevna `ivotna scenografija.

Dakle, ve} je na prvi pogled ja- Savr{ena kombinacija za prelazni period sno da se svako (bez razlike da li mu krpice jesu ili, pak, nisu priori- binaciji s belom ko{uqom, ali bi}e tet u `ivotu) ovih dana snalazi kako toga jo{), grafika i printovi, tufzna i ume. Najlu|i provod je, ipak, za- nice kao apsolutni hit predstoje}e garantovan onima koji ranom zorom jeseni i zime, jarki kolorit (nastamoraju na posao. Jo{ ako nakon {to su vqa se letwi trend takozvanih „bloodradili propisanu im dnevnu normu kova” boja) i maksi du`ine. Sve to se, tokom ovog ne`nog prelaza iz jedne u drugu modnu sezonu, mawe ili vi{e uspe{no kombinuje sa jo{ uvek aktu„[timovawe” elnim letwim bojama, materijalima i pred ogledalom stilovima.

Savr{enu kombinaciju za ovaj preA osim {to se ovih dana polako, lazni period bi svakako trebalo “zaali sigurno prebacujemo na jesewe ~initi” zemqanim tonovima; be` i modne trendove u obla~ewu, pred nasme|a idealne su za dame koje obo`ama je i “remont” kozmeti~ke torbivaju `enstvenost u boho stilu, dok su ce. Lagane (vo}ne i cvetne) mirisne ne{to tamniji tonovi zemqe (naro~inote zameni}e ne{to “te`e” puderato u kombinaciji s veselim letwim ste, a predstoje nam “{timovawa” na bojama) idealan izbor za one koji prejesewe ra~unawe vremena i kada je o firiraju sofisticiran i elegantan frizuri, boji kose i {minkawu re~. izgled. Isto tako, jo{ nije istekao Tako }e u sezoni koja je pred nama, rok upotrebe ni za mnogima omiqenu ako je verovati modnim znalcima i letwu kombinaciju be` i bele boje; sude}i po snimcima sa revija najpodo voq no je sa mo im do da ti ne {to znatijih svetskih modnih ku}a, mej“ozbiqnije” pantalone i dobar crni kap trendovi varirati od prirodnog, sako kako biste u ovim prvim danima preko glamura starog Holivuda, pa jeseni izgledali podjednako doterano, do potpuno otka~enog kori{}ewa koliko i le`erno. Lepa vest koju nam boja. Ipak, dve su stvari, po svemu sudonose prvi jesewi dani (osim pojefde}i, neizbe`ne: s jedne strane boja tiwewewa hleba i uqa) svakako je i vina, smaragdno zelena, srebrna, boona da je jedna od najpopularnijih boja ja bakra ili elektri~no plava uz neove sezone tamno crvena. Boja crnog zaobilazni ajlajner (hit su boje senvina, privla~na i misteriozna u isto ki za o~i), a sa druge – nagla{ene vreme, pravi je izbor za ovu letwe - jetrepavice u kombinaciji sa crvenim sewu kombinatoriku, bilo da je va{ ru`em na usnama. ^ist glamur! izbor za haqinu, sukwu, pantalone ili aksesoar.

I za kraj, najva`nije. Apsolutni ne `ure ku}i... avantura im je zagarantrend za predstoje}u sezonu je recitovana. Ve}ina wih se tako u neko doklirawe. Drugim re~ima, ~ak je i u ba pri li~ no ({to od tem pe ra tu re, Holivudu hit da se u skladu sa svepri{to od tegqewa vi{ka ode}e) zajapusutnom recesijom mawe {opinguje, a ri i za`ari, da bi samo par sati kavi{e razmi{qa i dela kreativno i od snije krenulo smrzavawe. I u jednoj i nekih starih stvari, uz malo ma{te i u drugoj varijanti slojevi ode}e su ulagawa, napravi ultra moderan koneophodni. U prvom slu~aju da bismo mad garderobe. Vredi poku{ati! imali {ta da skinemo i tako makar malo lak{e di{emo, a u drugom da bi n Ja sna Bu di mi ro vi}

oglasi

dnevnik

VI [I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede na ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-54-24.

39056 ^A SO VI nema~kog, engleskog, fran cu skog, la tin skog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo {kol ci ma, stu den ti ma, od ra sli ma. Do la zim ku }i.

Profesor sa dugogodi{wim is ku stvom.

Te le fon 021/6399-305.

38769 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i.

Profesor.

Telefon 021/6399-305.

38770 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471644.

38945 DR @IM ~asove engleskog jezika za sve uzraste. Dolazim kod vas. Telefoni: 063/86-00934, 021/504-629.

38986

PRE VO DI sa i na nema~ki, en gle ski, fran cu ski, la tinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, pro fe si o nal no, du go go di {we is ku stvo. Te le fon 021/6399-305.

38771

IZ DA JEM sobu, veoma povoqno, Ul. Maksima Gorkog 60, blizu fakulteta. Telefoni: 021/6363-939, 063/712-8092.

38884 IZ DA JEM sobu za jednu devojku, nova zgrada i name{taj kod mesicinskog fakulteta i hotela „Park”. Telefoni: 064/2234770, 021/6331033.

38920

ME WAM trosoban stan, 62m2, kompletno renoviran, odli~na lokacija, preko puta Tozine {kole, za ku}u do 120m2, sa placem oko 500 m2, uz moju doplatu. Telefoni: 522-177, 065/5454-038. 528454 SREM SKI KAR LOV CI nov, ukwi`en stan mewam za ve}i u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 063/548-906.

38788

IZ DA JE SE trosoban 80m2, Kej kod „Porcelanose”, kompletno name{ten, ~etiri le`aja, ve{ ma{ina, dve klime, TV, 250 evra. Telefon 063/517-846.

528512 VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih!

Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Tel. 065/2019004, 021/6624-325, www.so lis-ne kret ni ne.com.

528341

IZ DA JEM ku}u na dva sprata, gara`om, s novim name{tajem i novom tehnikom u Veterniku, ta~nije bli`e Novom nasequ. Telefon 063/516-186.

38801 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan sa CG preko puta „Albe” Telefon 6392-294 38877 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru kod Ma{insko-tehni~ke {kole, Bulevar kraqa Petra, klima, telefon, kablovska. Telefon 062/8474-436.

39083 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Podbari (centar). Telefon 064/170-41-38 .

39086 IZ DA JEM dvosoban stan 50m2, kod Sajma. Telefon 021/444-258, 064/111-3561.

39088 IZ DA JEM jednoiposoban poluname{ten stan sa telef.

CG. kablovskom i terasom na N. nasequ kod [onsija. Telefon 060/547-44-78 38444 IZ DA JEM name{ten stan kod bolnice.

Telefon: 063/601-661.

38459 POD BA RA - izdajem jednosoban prazan stan 40m2. Telefon 6331306.

38633 IZ DA JEM dve name{tene sobe sa kuhiwom, kupatilom, grejawem, 65E po sobi. Paje Krsti}a 1. Novi Sad. Telefon 064/120-7905.

38814 IZ DA JEM dva trosobna name{tena stana u Laze Kosti}a i kod fakulteta. Telefon 063/501-328.

38819 IZ DA JEM poluname{ten jednoiposoban stan, drugi sprat, lift, Mi~urinova ulica, telefon, kablovska, blizina Sajma i medicinskog fakulteta.

Telefon: 063/8099470 ili 021/6337446.

38853

IZ DA JEM garsoweru na Grbavici, potpuno name{tena sa dva le`aja. Telefon: 063/8524124.

38864 IZ DA JEM name{ten stan 47m2 Bulevar oslobo|ewa 107 kod SPENS - a. Telefon 063/7298033.

38930 IZ DA JEM moderan, name{ten jednosoban stan, 30m2 u Mi~urinovoj ulici u neposrednoj blizini Sajma, Medicinskog fakulteta i sportskih terena. Useqiv odmah, cena 160E. Telefoni: 021/459-088, 064/2182478.

38932 IZ DA JEM dvosoban stan na Limanu II. Telefon 063/7120268.

38938 IZ DA JEM stan 40m2 u strogom centru pe{a~ka zona, name{ten, cena 200E. Telefon: 064/9059-261 od 10 sati. 38950 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan na Novom nasequ.

Telefon: 6432-205 i 062/365001.

38955 IZ DA JEM jednokrevetnu name{tenu sobu, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

38985 IZ DA JEM nov stan 70m2 mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497.

38994 IZ DA JEM name{tenu garsoweru Somborski bulevar, 140E. Telefoni: 064/2943339, 021/6310042.

39012 IZ DA JEM na Grbavici stan 66m2 nije name{ten. Pogodan za porodicu i li poslovni prostor, pla}awe mese~no, depozit.

Telefoni: 021/300613, 0693006133. 39013 IZ DA JEM ili prodajem ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 064/82058-14.

39022 IZ DA JEM jednoiposoban stan 30m2, drugi sprat, lift na Limanui.

Telefon 021/540-771.

39026 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 36m2+terasa. Telefon 063/543-710.

39050 IZ DA JEM super name{tenu garsoweru u Sremskoj Kamenici, blizu Instituta. Telefon 021/465-815, 064/20-44331.

39054 IZ DA JEM u blizini SPEN-a dvosoban stan na drugom spratu. Mo`e prazan ili name{ten. Telefon 063/540-165.

39073 IZ DA JE MO garsoweru name{tenu komplet u Kraqevi}a Marka za 140E. Telefon 063/540-165.

39078 IZ DA JEM jednosoban stan 32m2 na Staroj detelinari.

Od name{taja ima kuhiwske elemente i ormar. Cena 120E. Telefon 063/7130-430, 065/810-9000.

39089 IZ DA JE MO prazan dvosoban stan, Nova Detelinara, IV sprat, na du`i period, cena dogovor. Telefon 063/669254.

39096 GAR SO WE RA 100E, 130 jednosobni 150, 180E. ku}a Veternik 150E dvosoban ekstra name{ten Bulevar Aleksandar staklena zgrada. Telefon 6621-797, 6215-260, 063/598-463.

39118 IZ DA JEM praznu garsoweru 25m2 u centru. Telefon 0601367616.

39144 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 39169

nedeqa9.oktobar2011.

IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta n o v i.rs.Te le fo ni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

39170 IZ DA JEM jednosoban, ekstra stan kod Jodne bawe, 40m2 Branislava Nu{i}a kod kasarne na Futo{koj, 180E. Telefon 064/2440715.

39172 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 1000E. Telefon 063/519-533. 39168

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

528465 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

528381 TRA @I MO hitno za poznatog kupca trosoban na Limanu II ili III u boqim zgradama. Pozovite!!! Telefon 021/6363-307.

528501

CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna, pozovite 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528543 HIT NO i povoqno prodajem dvori{ni stan 21m2 u najstro`em centru grada, od 21m2 za 12.000 evra. Tel. 065/20-19-013, 021/427-277, ({ifra 21661), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528355 BU LE VAR - Atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 125.000 evra! Mo`e i na rate! Tel. 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

528379 USE QIV dupleks, Ul. Temerinska 32, uredni papiri, 63m2, cena 59.900, vredi pogledati. Telefon: 063/863-6239.

38604

NO VA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 36.000E. Telefoni: 522-177, 063/780-99-09. 528453 NO VA DE TE LI NA RA - H. Ruvimova, 26m2 - klasi~na garsowera, useqiva - ukwi`ena, lift, terasa, CG, cena - 29.000 evra. Tel. 064/8236606, 021/542-779.

528449 OD MAH USE QI VA garsowera preko puta Tozine {kole, 19m2 - 18.000E. Potkrovqe. Telefoni: 063/441-663, 522-177.

528457 EKS TRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 27.850. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 528382 CA RA DU [A NA 24m2, odmah useqiva, nova garsowera, lift, terasa, ukwi`ena 29.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

528416 UKWI @E NA garsowera, 25m2 - odmah useqiva, odvojena kuhiwa, zgrada stara 5 godina. Cena: 26.000 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6621, 021/542-779.

528433 HIT NO!!!!! 22m2 - Bulevar kod Futo{ke pijace - ukwi`en - prazan stan, lift, CG, cena - 24.000 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779.

528442

23

[I RI CEN TAR - odmah useqiva garsowera od 28m2, prizemqe, CG, povoqno! Ul. Milo{a Obili}a, {iri centar, cena povoqna! .Tel. 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 20686), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528346 LA ZE KO STI ]A, dve garsowere, 24m2 i 28m2, na II spratu. Odmah useqive. Pozovite 063/520-296, 021/520231, ({ifra: 20266), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528347 PRO DA JEM odli~nu garsoweru povr{ine 26m2, kod Socijalnog, useqiva, ukwi`ena, III sprat sa liftom. Tel. 063/855-7109, ({ifra: 21485), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528348 PRO DA JEM garsoweru u Pu{kinovoj ulici, potpuno renovirana, blizu {kole.

Tel. 063/7726-845, 021/520231, ({ifra 21550), ww.so lisne kret ni ne.com.

528349 ZA ONE KO JI se ne boje visine, odli~na ukwi`ena garsowera 20m2 u P. komune na 10. spratu. Cena 25.000 evra.

Tel. 065/20-19-010, 021/520231, ({ifra: 20426), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528350 GAR SO WE RA 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo, miran deo. Na{ telefon 421437 ili 063/534-505. 528331 PRO DA JEM stan od 59m2+30m2 u Ul. Partizanskih baza br. 29, ukwi`en, useqiv, cena 41.500 evra. Tel. 064/1126-239, 021/427-277, ({ifra: 20716), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528358 NO VA DE TE LI NA RA, nova ukwi`ena garsowera na II spratu, 26m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

528384 GR BA VI CA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 32.000. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs.

528385 GAR SO WE RA na Grbavici 27m2, tre}i sprat, useqiva, ukwi`ena sa prostorno odvojenom kuhiwom, gradio „Moj Dom”. Povoqno! Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528522 NA LI MA NU II garsowera u Ulici Dragi{e Bra{ovana povr{ine 24m2, cena 26.800.

Telefoni: 451-318, 523-193, 063/162-03-27, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528523 GAR SO WE RA Somborski bulevar 24m2, II sprat, kqu~evi podeqeni pre par dana, cena 27.400. [ifra 1001540.

Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com, telefoni: 451-318 523-193.

528524 U NO VOJ, {iri centar, zgrada pred useqewem 28m2 na II spratu, cena 29.000. [ifra 1001476. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com, telefoni: 451-318, 523-193.

528525 NA SOM BOR SKOM BU LE VA RU 20m2 odvojena kuhiwa 22000 sa PDV-om. [ifra 1001532. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com, telefoni: 451-318, 523-193.

528528 NA LI MA NU III kod Merkatora garsowera sa odvojenom kuhiwom 25, cena 28.000, lift, terasa, ukwi`eno.

Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com, telefoni: 451-318, 523-193.

528529

24

oglasi

nedeqa9.oktobar2011.

PRO DA JEM u Novom Sadu dvori{nu garsoweru kod fakulteta sa centralnim grejawem 11m2 cena 11 000 Eura.

Telefon 061/815-84-57. 38643 PRO DA JEM garsoweru 15.500E u Novom Sadu. Telefon 063/598-878.

39018 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelina. Telefon 63-41521.

39048 0,5 GUN DU LI ]E VA ULI CA, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 25m2, cena 17.500E. Telefon 060/6211685.

39057 0,5 GR BA VI CA, blizina Limanske pijace, komforna garsowera novije gradwe, ukwi`eno 30m2, mogu}nost pro{irewa, povoqno, 26.000E. Telefon 063/7759121.

39058 0,5 CA RA DU [A NA, odmah useqiva, ukwi`ena garsowera, 31m2, novija gradwa, 4. sprat, lift, terasa, sa name{tajem, cena 32.000. Telefon 063/777-6233.

39059 0,5 PRO DA JEM novu odmah useqivu ukwi`enu garsoweru od 27m2, 2. sprat, po izuzetno povoqnoj ceni, hitno.

Telefon 063/510-604. 39063 0,5 NO VI JA, odmah useqiva, ukwi`ena garsowera od 26m2 u Haxi Ruvimovoj ulici, 4. sprat, lift, terasa, cena 28.000E. Telefon 063/7776233.

39065 PRO DA JEM ukwi`enu i odmah useqivu garsoweru kod Sajma 28m2, drugi sprat, gradila Budu}nost. Telefon 6447-622, 063/540-165. 39066 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2 650E/m2 Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105.

39020 PRO DA JEM 30m2 kod Sajma mawi jednoiposoban stan za 31.000. Telefon 6447-622.

39075 PRO DA JEM sre|en jednosoban stan od 29m2 na Novom nasequ za 26.000. Telefon 6447-622.

39076 JED NO SO BAN 30m2 na Bulevaru Ja{e Tomi}a, ukwi`en. Cena 29.400. Telefon 060-418-3223, 064/114-3730.

39090 JED NO SO BAN 37m2 na Bul. Kraqa Petra, lift, ukwi`en. Cena povoqna. Telefon 064/1143-730, 060/418-3223.

39091 @IT NI TRG 34m2, 1. sprat, ukwi`en. Telefon 062/645869.

39114 WE GO [E VA 30m2, ukwi`en, prizemqe. Telefon 062/645-869.

39115 POT PU NO nov jednosoban 32m2, Joakima Vuji}a, kod Umetni~ke {kole, gradila „Budu}nost”, IV sprat sa liftom, prvoklasna gradwa i oprema, useqiv 35.000. Telefon 063/517-846.

528514 NA NO VOM NA SE QU klasi~an jednosoban stan 34m2 na tre}em spratu, cena 30.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528526 U STRO GOM CEN TRU kod Srpskog narodnog pozori{ta u novijoj zgradi klasi~an jednosoban stan 30m2, ukwi`en, lift, terasa, 33.000. Telefoni: 451-318, 060/53-22-433, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528527

BU LE VAR EVRO PE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 32.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

528386 HIT NO prodajem jednosoban stan od 38m2, lokacija Savina, prvi sprat, terasa, dvori{na strana. Ukwi`en. Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 20814), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528351 KLA SI ^AN jednosoban stan na [onsiju, Ulica Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orjentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e kredit, cena 35.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 21121), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528352 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4 od 38m2, ukwi`en, dvori{na mirna strana, zelenilo, prvi sprat, Ul. Narodnog fronta, kod Univera. Cena veoma povoqna!! Tel. 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 21295), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528353 BU LE VAR - preko puta „Dnevnika”, nov ukwi`en stan, 30m2, terasa, lift, bambusov parket, gleda na dvori{te. Cena 43.300 evra. Tel. 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra: 21418), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528354 LI MAN - 28m2 - odmah useqiv, renoviran, ukwi`en, jednosoban, CG, cena - 31.000 evra.

Tel. 021/424-963, 064/823-6601.

528434 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 25.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

528417 FU TO [KI PUT 31m2 kod Satelitske pijace, klasi~an jednosoban, renoviran 29.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

528418 LI MAN, kod parka, ukwi`en 1.0 klasi~an stan od 28m2 cena 30.000 za dogovor, Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

528383 LI MAN TRI jednosoban stan 29m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528466 [EK SPI RO VA jednosoban stan 40m2, lako mo`e biti 1.5-soban, odmah useqiv, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528481 SA TE LIT klasi~nog raporeda, jednosoban stan 33m2, ukwi`en za 26.900. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528482 NO VO NA SE QE lep raspored, jednosoban stan 34m2, ukwi`en, ima terasu za 29.900. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528483 BU LE VAR KRA QA PE TRA klasi~an jednosoban stan 31m2 sa kompletnim novijim name{tajem, ima terasu, ukwi`en 31.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 528484 HIT NO!! 33m2 - jednosoban Nova Detelinara - zgrada stara 3 godine, ukwi`en - odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena dogovor. Tel. 064/823-6610, 021/542-779.

528444 LI MAN III, fasadna cigla, ukwi`en jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 6624218.

528460

HIT NO!!! 40m2 - Liman - jednoiposoban, useqiv - ukwi`en, lift, terasa, CG, cena 45.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/661-4200.

528445 BU LE VAR KRA QA PE TRA kod Lutrije kompletno renoviran stan 41m2, ima terasu, tre}i sprat sa liftom za 38.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528485 DE TE LI NA RA odli~nog rasporeda stan 38m2 na drugom spratu, odmah useqiv, ima terasu cena dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262.

528467 TO ZIN SO KAK stan 43m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528480 LI MAN IV, Ive Andri}a 40m2, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 41.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs.

Telefoni: 444-107, 6337853.\ 528419 NO VA DE TE LI NA RA 44m2, jednoiposoban sa terasom, nov, odmah useqiv, ukwi`en 46.400.

Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

528420 BU LE VAR 50m2, jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa, dva sanitarna ~vora 41.200 Slike na sajtu www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

528422 NOV, 39m2 - jednoiposoban brzo useqiv, odli~an raspored, terasa, CG, lift, cena 40.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200.

528430 JED NO I PO SO BAN, 32m2 Grbavica, brzo useqiv - CG, lift, odli~an raspored - neprolazne sobe. Cena sa PDVom - 36.050 evra. Tel. 064/8236601, 021/6614-200.

528431 HIT NO!!! 31m2 - jednoiposoban, useqiv - ukwi`en, terasa, lift, CG, cena - 27.300 evra.

Tel. 064/823-6607, 021/66-14-200.

528441 JED NO I PO SO BAN, 38m2 ukwi`en - odmah useqiv, 2. sprat, terasa, CG, kuhiwa odvojena sa svojim prozorom.

Cena: 33.000 evra. Tel. 064/823-6607, 021/424-963.

528436 JED NO I PO SO BAN 39m2 Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621.

528336 CEN TAR - Stari grad, Vojvode Mi{i}a, 39m2, jednoiposoban, III sprat, useqiv, vlasni{tvo, ugra|eni plakari, kuhiwa i klima za samo 42.000. evra. Tel. 063/500-174 ili 021/520-231, ({ifra 21584), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528359 PRO DA JEM mladala~ki moderan stan 44m2 na lepom delu Grbavice na 3. spratu, ima lift, nov neuseqavan, mo`e kredit.

Tel. 063/433-738, 021/451-570, ({ifra 20596), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528360

dnevnik

PRO DA JEM odli~an jednoiposoban stan u [afarikovoj ulici. Tel. 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra 21595), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528361 NO VI JI 1.5-soban stan na Podbari na 1. spratu, 40m2, dnevni boravak sa kuhiwom i trpezarijom, spava}a soba, ostava sa prozorom. Cena 39.150 nije fiksno. Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 21570), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528362 LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 49.900 evra. Tel. 063/527459, 021/520-231, ({ifra: 11666), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528356 CEN TAR - mali jednoiposoban stan, odli~an za studente ili za izdavawe, 33m2 po ceni od 34.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra: 21279), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528357 PRO DA JEM stan u potkrovqu, kombinacija krovnih i redovnih prozora, 1.5-soban, 49m2 - po ceni od samo 30.000 evra.

Tel. 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra: 21286), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528366 GR BA VI CA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2 po ceni 44.300 gratis parking mesto.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

528387 SA JAM, odli~an, ukwi`en 1.5 stan po ceni 39.200. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

528388 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.5 stan na III spratu, cena 38.100. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

528389 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na III spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 528392 GR BA VI CA!!! Odli~an noviji stan u odli~noj zgradi od 48m2 jako lepog rasporeda sa terasom. Pozovite!!! Telefon 063/868-03-35.

528505 RE NO VI RAN, jednoiposoban 42m2, kod Sajma, Stevana Mokrawca, opremqena kuhiwa, lepa terasa, useqiv, ukwi`en. 38.000. Telefon 063/517-846.

528515 NO VO NA SE QE kod robne ku}e stan 34m2+16m2, u odli~nom stawu, zgrada sa liftom za 38.500. Telefoni: 528137, 063/538-166.

528490 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2, zgrada novija za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528491 NA NO VOM NA SE QU mawi jednoiposoban stan 42m2.

Hitno i povoqno 34.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 528530 LI MAN II u blizina Keja, izuzetan stan 40m2 slike govore pogledati na www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001336. Telefoni: 451-318, 523-193.

528531

NA NO VOM BU LE VA RU prodajemo mali dvosoban stan 33m2 sa odvojenom kuhiwom, IV sprat, cena sa PDVom 37.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra1001530.

528532 SA VE KO VA ^E VI ]A stan 43m2 na prvom spratu ukwi`en, cena 44.500. Kompletna ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com, telefoni: 451318, 523-193.

528533 BO RE PRO DA NO VI ]A u lepoj novoj ukwi`enoj zgradi stan 42m2 na prvom spratu. [ifra 1001569. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528534 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA kompletno renoviran dvosoban stan 63m2, prvi sprat, ukwi`en iz kompezacije. Hitno povoqno 59.500.

Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528535 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwi`en okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528536 NA DE TE LI NA RI klasi~an dvosoban stan sobe nisu prolazne 50m2, prvi sprat, ukwi`en, renoviran. Hitno, povoqno 39.300. Telefoni: 451-318, 523-193, ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528537 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina investitor „Moj Dom”, pozovite!

Telefoni: 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528538 KOD STA NI CE Ul. Kraqevi}a Marka 51m2 na III spratu, lift, terasa, ukwi`en u funkciji dvoiposobnog, cena 46.500. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra1001310. Kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528539 NA GR BA VI CI Ul. Mi{e Dimitrijevi}a 52m2, III sprat, ukwi`en, cena 54.000. [ifra 1000530. Kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com, telefoni: 451-318, 523-193.

528540 DU [A NA VA SI QE VA odli~nog rasporeda stan 64m2, odvojena trpezarija kao tre}a soba, dvostrano orjentisan.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528492 KOD SU DA!!! Odli~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mirnu stranu, ukwi`en zgodan i za kancelariju!!!

Telefon 063/868-03-35.

528502 STA NI CA!!! Odli~an kompletno sre|en dvosoban stan od 48m2 ni`e spratnosti.

Hitno i povoqno!!! Pozovite 021/6363-307.

528503 NOV dvosoban stan na Limanu III od 65m2 na drugom spratu u ekstra zgradi!!! Telefon 063/868-03-35.

528504 HIT NO prodajem komforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, ukwi`en, zbog puta u inostranstvo 49.000. Telefon 063/517-846.

528516 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2m II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwi`en, kompletno name{ten 46.500.

Telefon 063/517-846.

528517

oglasi

dnevnik

LI MAN, ukwi`en stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

528393 CEN TAR, u Maksima Gorkog kod Suda, ukwi`en 2.0 stan od 47m2 na II spratu. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

528394 NO VA DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti” ukwi`en noviji stan na II spratu, cena 50.000. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

528395 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE prodajem ukwi`en 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500.

Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

528396 GR BA VI CA, Tolstojeva ul., novija zgrada 2,0 stan od 53m2, cena 54.600. Telefon 064/220-95-65, www.bo mil.rs.

528390 NO VO NA SE QE, [onsi, prodajem odli~an ukwi`en i odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 48.000. Telefon 636-6952.

528391 OD MAH USE QIV dvosoban stan 44m2 na Grbavici u blizini Bulevara oslobo|ewa, hitno i povoqno. Tel. 065/2019-010, 021/451-570, ({ifra: 20618), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528367 PRO DA JEM odli~an, komforan dvosoban stan od 59m2, kod Limanske pijace. Tel. 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra 20325), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528368 EKS KLU ZIV NO - Novogradwa na Bulevaru, kvalitetan dvosoban stan, 50m2, ~etvrti sprat, cena 61.800 evra. Tel. 064/2003-103, ({ifra: 20353), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528363 OD LI ^AN dvosoban stan u blizini Beogradskog keja, u zgradi od fasadne cigle, 64m2 po ceni od 67.000 evra.

Tel. 065/2019-010, 021/520231, ({ifra: 13658), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528364 NO VA DE TE LI NA RA - Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 21347), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528365 DVO SO BAN 47m2 Grbavica nov stan na 1. spratu okrenut na ju`nu stranu, blizina Limanske pijace, Merkatora… vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58.

528339 DVO SO BAN 52m2 centar-S. Musi}a stan salonskog tipa na 2. spratu, okrenut na dve strane, ukwi`en, blizina fakulteta, Spensa… vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333621, 021/55-77-58.

528340 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`eno, gara`a, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

528332 HIT NO!!!!! 55m2 - dvosoban mogu} dvoiposoban - useqiv ukwi`en, @elezni~ka stanica, 2. sprat, terasa, sre|en bez ulagawa, cena - 51.500 evra.

Tel. 064/823-6621, 021/661-4200.

528440

STAN od 60m2 na Bulevaru oslobo|ewa br. 26 prodajem.

Cena 53.000.

Telefon: 060/700-1272.

39142

UL. LA ZE KO STI ]A, 50m2 - 2. sprat, terasa, lift, odmah useqiv, cena - 47.900 evra. Tel. 064/823-6601, 6614200.

528443 MAK SI MA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana 56.700. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

528423 NO VO SAD SKOG SAJ MA 47m2, dvosoban, kuhiwa odvojena, lift, terasa, nov, ukwi`en 56.700. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

528424 LI MAN IV 52m2, odli~an dvosoban, lift, terasa, ukwi`en 51.500 nije fiksno.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

528425 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

528421 NO VI SAD, kod Spensa, ukwi`en dvosoban, 64m2 56.000E. Telefoni: 526-622, 064/25-18-752.

528456 NO VO NA SE QE iza robne ku}e, dvosoban stan 55m2 prvi sprat u zgradi od fasadne cigle. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528487 NO VA DE TE LI NA RA nov stan,49m2 na tre}em spratu, odmah useqiv 46.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528488 LI MAN stan 54m2, ukwi`en, lep raspored, na petom spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 6612262.

528489 MO LI JE RO VA ULI CA, 51m2 - sre|en dvosoban - mogu} dvoiposoban, ukwi`en useqiv, 1. sprat, CG. Cena 42.200. Tel. 064/823-6604, 021/424-963.

528446 KLA SI ^AN dvosoban, 54m2 - Novo naseqe - Bulevar Jovana Du~i}a, 2. sprat, terasa, CG, komplet renoviran, ukwi`en - useqiv, cena 52.500 evra. Tel. 064/823-6621, 021/542-779.

528448 KLA SI ^AN dvosoban u funkciji dvoiposobnog 53m2, ukwi`en, odli~an raspored, bez ulagawa, blizina @. stanice. Telefon 6624-218.

528461 LI MAN I, ukwi`en dvosoban stan 49m2, povoqno. Telefon 6624-218.

528462 NO VI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwi`en stan, 64m2. Telefoni: 063/780-9909, 522-177.

528452 PRO DA JEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928.

38625 SREM SKI KAR LOV CI, novi, ukwi`eni, useqivi stanovi. Investitor - telefoni: 063/548-906 i 458-955.

38787

RI BQA PI JA CA dvosoban stan 58m2 visoki parter, pogodan za poslovan prostor, 50.000E. Telefon 063-500486.

38995 PRO DA JEM dvosoban stan od 46m2, 2. sprat, Futo{ki put, Prezident, nov, useqiv, cena 50.000E. Telefon 063/880-23-20.

39034 PRO DA JEM dvosoban stan na Bul. osobo|ewa od 52m2, kompletno renoviran, ukwi`en, useqiv, cena 54.000E. Telefon 064/09-07-343. 39037 2.0 OD LI^ NA PO NU DA, nov, odmah useqiv stan od 50m2 u Laze Kosti}a, 2. sprat, lift, terasa, ekstra cena 45.000. Telefon 063/1088017.

39060 2.0 BU LE VAR, blizina SUP-a, komforan, prazan, odmah useqiv, ukwi`en stan od 62m2, lift, terasa, hitno, cena 54.600E. Telefon 063/692-917.

39061 2.0 SREM SKA KA ME NI CA izuzetna ponuda, dvosoban, ukwi`en stan od 56m2, terasa, lepa lokacija u blizini instituta, 41.200E. Telefon 063/692-917.

39062 PRO DA JE MO nov odmah useqiv dvosoban stan 48m2 u Temerinskoj ulici na tre}em spratu za 50.000 sa PDV. Telefon 6447-622, 063/540-165.

39067 HIT NO prodajem nov odmah useqiv dvosoban stan 43m2 za 46.000 sa PDV. Telefon 6447622.

39077 DVO SO BAN, Sajam, 64 m2 lift, terasa, ukwi`en, cena povoqna. Telefon 064/11437-30, 060/418-3223.

39092 TOL STO JE VA 50m2 visoko prizemqe, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

39112 PE TRO VA RA DIN - stan 48m2, nov, odmah useqiv, III sprat, lift, terasa, parking, CG, kvalitetna gradwa, uredna dokumentacija, cena 42.500E - 890E/m2.Telefon 063/152-052-1.

38904 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi 450E/m2 brzo gotov. Telefon 063/598-878.

39019 PRO DA JEM jednoiposoban stan od 36m2 na 1. spratu u ]irpanovoj ulici, nov, useqiv. Telefon 064/09-07-343.

39038 STRO GI CEN TAR ulica Petra Drap{ina, noviji, ukwi`en, odli~an jednoiposoban stan 32m2, 1.sprat., lift, terasa, uz stan parking, 39.200E. Telefon 063/775-9121.

39064 PRO DA JEM jednoiposoban stan u Radni~koj ulici na 1. spratu, ukwi`en, renoviran, povr{ine 42m2, cena 54.600E. Telefon 064/150-125-2. 39085 JED NO I PO SO BAN, 40m2, II sprat, ukwi`en, terasa.

Cena 34.000E. Telefon 060/0557-924, 060418-3223.

39093

PRO DA JEM stan od 64m2, sa gara`om, kod Sajma u Rumena~koj ulici.

Telefon 064/11-50-778.

38671 BE O GRAD SKI KEJ, ukwi`en dvoiposoban stan 68m2, ni`a spratnost, povoqno.

Telefon 6624-218.

528464 RAD NI^ KA ULI CA, 70m2 - klasi~an dvoiposoban stan, terasa, lift, CG, ukwi`en useqiv, cena - 72.100 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542779.

528439 EKS TRA! Dvoiposoban 47m2 - ukwi`en - Nova Detelinara - odmah useqiv, CG, terasa, lift. Cena: 46.500 evra!

Tel. 064/823-6601, 021/66-14200.

528432 NOV - 53m2 - centar - dvoiposoban - odli~an raspored, prazan - odmah useqiv, terasa, CG, mo`e kredit. Cena sa PDV-om: 54.600 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424-963.

528435 DVO I PO SO BAN odli~nog rasporeda - 45m2, komplet renoviran, lift, terasa, CG, ukwi`en - useqiv, cena dogovor.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

528429 USE QIV dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a. Kontakt: 421-437, 063/534-505.

528333 DVO I PO SO BAN 72m2 N. naseqe-K. Dejanovi} stan u zgradi od crvene fasdne cigle, 2. sprat, terasa, okrenut na dve strane, ukwi`en i odmah useqiv.

Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58.

528337 OD LI ^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit. Jeste deseti sprat pod plo~om, ali je lokacija izuzetna, a cena je vi{e nego povoqna. Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 21285), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528369 OD LI ^AN nov useqiv dvoiposoban stan na Somborskom bulevaru, 66m2, sa novim name{tajem na 3. spratu sa liftom i terasom, za 71.500 evra.

Tel. 021/520-231, 065/20-19011, ({ifra 21663), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528371

nedeqa9.oktobar2011.

PRO DA JEM nov neuseqavan 2.5-soban stan na Somborskom bulevaru, izvanrednog rasporeda, 50m2 za 55.000 evra. Tel. 065/20-19-013, 021/451-570, ({ifra 21652), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528372 „ABC” CEN TAR, ukwi`en originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

528397 BU LE VAR, kod Stadiona u blizini Spensa, ukwi`en stan od 64m2 odli~nog rasporeda, cena 52.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 528398 GR BA VI CA, kod hotela „Aleksandar” prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u odli~noj zgradi „MG” gradwa. Telefon 063/82-88-37, www.bo mil.rs.

528399 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 80.000. Telefon 063/516-478, www.bo mil.rs.

528400 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 71m2 po ceni od 63.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

528401 KOD LI MAN SKOG PAR KA, ukwi`en originalno 2.5 stan po ceni od 64.500 na II spratu. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

528402 RAD NI^ KA ULI CA, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan od 69m2. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

528403 KEJ, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ekstra stan 87m2 na IV spratu sa liftom.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

528404 KA ]E DE JA NO VI] dvoiposoban stan 71m2, stan komplet renoviran, odli~an, zgrada od fasadne cigle. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

528493 LI MAN DVA korektan stan 72m2 na ~etvrtom spratu sa liftom za 66.800. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 528494 OD LI ^AN dvoiposoban stan u izgradwi na Bul. Evrope, 54m2, po ceni od 55.500 evra, predvi|eno useqewe u novembru 2011. god.

Cena sa PDV-om. Tel. 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra: 10762), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528370 NA LI MA NU III u [ekspirovoj ulici klasi~an trosoban stan 66m2 na drugom spratu, ukwi`en 62.000, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523193, ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528541

25

NA BU LE VA RU preko puta Lutrije 83m2 u odli~noj zgradi, lift, terasa, ukwi`en, sre|en, peti sprat 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 528542 PRO DA JEM odli~an noviji ukwi`en trosoban stan od 93m2 na 2. spratu u Gunduli}evoj ulici, odvojena kuhiwa sa prozorom, lep. Cena 86.200 evra.

Tel. 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 21464), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528373 OD LI ^AN trosoban stan u centru, na prvom spratu, Ulica Vase Staji}a, idealan za advokatsku kancelariju, 83m2, vlasni{tvo.

Tel. 064/112-6239, 021/520-231, ({ifra 21681), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528374 TRO SO BAN 90m2 centar-S. Musi}a stan salonskog tipa na 1. spratu, okrenut na dve strane, idealan za ordinacije, mogu}a zamena za mawi stan, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-7758.

528338 MAK SI MA GOR KOG, trosoban stan kompletno renoviran, dve terase, dvostran 72.100. Telefoni: 444-107, 633-7853.

528426 RAD NI^ KA 70m2, trosoban, dve terase, dva sanitarna ~vora, ukwi`en, odli~an raspored 77.300. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

528427 TRO SO BAN 94m2 centar-R. pijaca prodajem ili mewam za mawi do 60m2, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima,tenda, bez posrednika, vredi kupiti. Telefon 063/7-333-621.

528335 POD BA RA - nov - useqiv trosoban, 60m2 - 2. sprat, CG, terasa, ekstra raspored. Cena za gotovinu - 52.500 evra.

Tel. 064/823-6604, 021/542779.

528447 GR BA VI CA, ukwi`en trosoban dupleks 66m2, bez ulagawa, terasa, povoqno. Telefon 6624-218.

528463 DVO I PO SO BAN 69m2, kompletno renoviran, Liman IV, VII sprat. Bez posrednika! Cena 71.000E. Telefon 062/552-887.

38737 PRO DA JEM dvoiposoban stan na Novom nasequ od 71m2 na II spratu u blizini {kole i vrti}a. Telefon 064/24-95-791.

38743 IZ VAN RE DAN, mawi dvoiposoban, 42m2, Cara Du{ana, parking, ukwi`en, ostaje ugradni name{taj, 4 sprat, prodajem ili mewam za ve}i, agencije iskqu~ene. Telefon 063/1123-623.

38818 DU [A NA VA SI QE VA III sprat, bez lifta, 65m2, blizu Keja. Telefon 062/645-869.

39116 PRO DA JEM troiposoban stan, 83m2, Nova Detelinara 96% zavr{en, odli~na gradwa. Samo 55.000 evra. Telefon 0600/846-036.

38718 BEZ PO SRED NI KA prodajem nov trosoban stan u Novom Sadu, 93m2, 1000E/m2. Telefon 063/51-62-92.

38984 PRO DA JEM trosoban stan od 78m2 kod Merkatora, Liman III, 5. sprat, useqiv, ukwi`en, cena 70.000E. Telefon 063/880-23-20.

39036

26

oglasi

nedeqa9.oktobar2011.

PRO DA JE MO trosoban stan kod Master centra na prvom spratu za 64.000, novija zgrada.

Telefon 6447-622, 063/540-165.

39068 PRO DA JE MO trosoban ukwi`en i odmah useqiv stan 78m2 na Limanu za 70.000. Telefon 063/540-165.

39069 PRO DA JEM nov lep trosoban stan na Salajci za 58.500, prvi sprat. Telefon 6447622, 063/540-165.

39070

CEN TAR, nova zgrada 3.5 stan na II spratu 79m2, luks, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

528408 LI MAN, ukwi`en 3.5 stan od 92m2 na II spratu. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

528410 LI MAN III, troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, odli~an raspored, kod Limanskog parka 86.500. Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

528428 LI MAN III, odli~na pozicija, kvalitetna gradwa, troiposoban stan, 80m2, drugi sprat, ukwi`en i dobro projektovan... mo`e i zamena, mo`e i kredit! Tel. 064/2003103, 021/427-277 ({ifra: 20343), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528375 OD LI ^AN funkcionalan troiposoban stan na Beogradskom keju. Tel. 063/7726845, 021/520-231, ({ifra: 14466), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528376 LI MAN 3, prodajem ukwi`en 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

528405 NO VA DE TE LI NA RA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 68.600 sa pdv-om, mo`e kupovina putem kredita.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

528406 KOD LI MAN SKOG PAR KA!!! Originalan troiposoban stan od 89m2 dvostran, ukwi`en. Pozovite!!! Telefoni: 021/6363-307, 063/86803-35.

528507 CEN TAR!!! Kod osnovne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefon 063/500213.

528508 PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!!

Nov!!!

Telefon 063/500-213.

528509 GR BA VI CA!!! Potpuno nesvakida{wi ekstra sre|en stan od 112m2, dupleks. Pozovite!!! Telefoni: 063/500213, 063/868-03-35.

528510 KOD OSNOV NE [KO LE!!!

Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 063/868-03-35. 528511 LI MAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

528496 CEN TAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

528497

CEN TAR!!! Salonski stan od 112m2 u odli~nom stawu sa lepom terasom, ukwi`en, hitno!!! Telefon 063/500213.

528506 HIT NO prodajemo luksuzan ~etvoroiposoban stan u centru 133m2 na drugom spratu ukwi`en, lift, terasa, komplet sre|en. Telefoni: 523193, 060/07853782, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528544 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

528407 PO VOQ NO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2, na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000. evra.

Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 14647), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528377 ALEK SAN DAR GRAD WA Grbavica, 121m2 na drugom spratu, dvostrano orjentisan. ^etvorosoban. Brzo useqiv. Sa gara`om cena 129.000 evra!

Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 20803), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528378 GR BAV CA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

528409 PRO DA JEM ili mewam za ve}i, stan 114m2 luks opreme u 2 nivoa, ukwi`en, modernog enterijera sa prelepim detaqima, Ul. bra}e Ribnikara. Stanu pripada i parking mesto. Za detaqe pozvati 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra 21244), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528380 HIT NO!!!! 92m2 - perfektan raspored, nov - neuseqavan, 2. sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en. Cena sa PDV-om 82.400 evra - nije fiksno!

Tel. 064/823-6607, 021/6614200.

528438 LI POV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331.

528495 NOV ~etvorosoban dupleks 86m2, iza Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dva kupatila, lepa terasa, puno opreme ostaje. Hitno! 65.000. Telefon 063/517-846.

528518 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-9030.

36999 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 063/8150-622.

38506 PRO DA JE MO klasi~an troiposoban stan na Limanu za 86.000, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 6447-622. 39074 LI MAN IV 130m2 ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak. Stan je renoviran, vlasnik. Telefon 063/77-57617 i 063/213-246.

37285 EKS KLU ZI VAN ~etvorosoban salonac, Beogradski kej, 2. sprat, 122m2. Pogled na Dunav i tvr|avu. Retko u ponudi! Vlasnik. Telefon 063/345-600.

38599 ^E TVO RO SO BAN 95m2, Liman II, II sprat. Bez posrednika! Telefon 064/3301122.

38736

dnevnik

PRO DA JE MO lep petosoban stan u Danila Ki{a ulici za 119.000. Telefon 063/540-165.

39071 PRO DA JE MO stan 160m2 na Podbari novija zgrada za 98.000 sa PDV. Stan ima dnev. sobu i {est spava}ih soba. Telefon 6447-622.

39072

HIT NO i povoqno prodajem ku}u, 200m2 stambene povr{ine kod @elezni~ke stanice. Telefon: 064/611-73-75.

39053 KU PU JEM ku}u na Telepu, iskqu~ivo na potezu izme|u Bulevara Evrope i Suboti~ke ulice. Ponude na tel.

063/527-459, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

528342 TE LEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bo mil.rs.

528413 HIT NO!!!! 89m2 - stambeno ku}a, plac 360m2 - ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena: 37.600 evra.

Tel. 064/823-6607, 021/542-779.

528437 NO VI SAD, Slana Bara, ukwi`ena ku}a 215m2, plac 480m2 - 100.000E, nije fiksno. Prizemqe+Sprat, fasadna cigla, 4 odvojene stambene jedinice, 2 el. brojila, 3,5 km do centra grada. Blizu {kole, vrti}a, po{te, gradskog prevoza. Odli~na gradwa. Telefoni: 065/5454-038, 526-622.

528450 KU ]A 200m2 na placu 517m2, Telep, Petefi [andora, prizemqe i potkrovqe u sirovom stawu, 55.000. Telefon 063/517-846.

528513 FU TOG, ukwi`ena ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na, www.bo mil.rs. Telefon 063/828-83-77.

528412 KU ]A i poslovni prostor kod crkve na Tekijama 1000m2, plac 2562m2 dozvoqena gradwa vi{e objekata SU+P+PK. Svaki dogovor mogu}. Telefoni: 522-177; 065/544-038.

528459 PRO DA JEM ku}u za ru{ewe u Petrovaradinu u Ma`urani}evoj ulici, ukwi`ena, plac 500m2, front 20m, lep pogled, cena 62.000E. Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 31148), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528345 S. KA ME NI CA, kod {kole Milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena 93.000.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

528415 U KA ME NI CI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 60.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com.

528520 SA LA[ kod Tise, veli~ine 50m2 objekat/5400m2, pogodan za `ivqewe, u odli~nom stawu, cena 17.500E. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 528458 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a.

UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.so lis-ne kret ni ne.com.

528343

PRO DA JEM gra|evinske placeve na Klisi, povr{ine od 400-500m2! Tel. 065/2019010, 021/427-277, ({ifra: 70427), www.so lis-ne kret ni ne.com.

528344 OB RA DI VO zemqi{te 23 jutara, \ur|eva~ko-Mo{orinski atar. Povoqno, i ^enej 6.5 jutara I klasa. Telefoni: 526-622, 064/215-60-90.

528455 BI SER NO OSTR VO, vikendica 70m2, asfaltni put, plac 1150m2, 15.000E. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90.

528451 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

37415 PRO DA JE se troiposobna ku}a u Sremskim Karlovcima, Fru{kogorska 7 u blizini gimnazije, na mirnom mestu. Telefoni: 061-264-32-67 i 065-543-67-22.

38313 PRO DA JEM ku}u, B. Ribnikara 2, lokala+2 stana na 850m2 placa. Dozvoqeno SU+PR+4+POT. Telefon 0600/846-036.

38717 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375.

38796 PE TRO VA RA DIN - ku}a za ru{ewe ukwi`ena na placem 850m2, svi prikqu~ci, 2 km od Novog Sada, cena 32.000E. Telefon 063/585-076.

38905 PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894 38961 NO VI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/8575-215.

39001 NO VI JA ku}a, dva stana 190m2 + 90 suteren, pored Bulevara Evrope, mirna ulica.

Telefon 021/401-904 posle 17 ~asova 39031 PRO DA JEM ku}u na sprat u Velikoj Remeti sa placem od 5000m2, pomo}na prostorija, gara`a, struja, voda, telefon. Telefon 021/542283.

38923 KU ]A u Sremskoj Kamenici, bez ulagawa oko 300m2, plac oko 700m2, na prodaju, mo`e jedan stan + doplata.

Telefon 062/890-11-99. 39109 KU ]A hitno, povoqno u Zelenici, 300 metara od mora.

Super za odmor i u`ivawe.

Mogu}nost nadgradwe, 67m2, 55.000E. Mo`e zamena. Telefon 064/11-22-706.

38896 PO RO DI^NA ku}a na prodaju u Sremskoj Kamenici (kod Mo{ine vile). Korisna povr{ina 329 m2. Lep pogled.

Telefon 021/462-976. 38722 PRO DA JEM ku}u u Sremskim Karlovcima od 150m2.

Veliko dvori{te, kolski ulaz, cena po dogovoru. Telefoni: 063/76-84-757, 063/552644.

38782

BEZ PO SRED NI KA! Kupujem ku}u ukwi`enu: ^enej, Ba~ki Jarak, Kisa~, Rumenka, Bege~, Temerin, Sirig, Bukovac, do 18.000E. Telefon 021/621-5260, 061/60-19393, 021/6621-797.

39117 PRO DA JEM 2 placa jedan do drugog 16h50 = 800 x 2 = 1600m2. (Sajlovo). Ulica nasuta, struja i voda blizu. Telefon 631-9989.

38901 PRO DA JEM 6.2 K.J. zemqi{ta pogodnog za izgradwu poqoprivrednih objekata i intezivnu proizvodwu na ^eneju. Zvati iskqu~ivo radnim danom na telefon 063/506962.

39028 PRO DA JEM 5.9 K.J. zemqi{ta pogodnog za izgradwu poqoprivrednih objekata i intezivnu proizvodwu na ^enaju. Zvati iskqu~ivo radnim danom na telefon 063/506962.

39029 PRO DA JEM plac u Budvi iznad Svetog Stefana sa predivnim pogledom na Budvansku rivijeru(1/1), 1320 m2, urbanisti~ki plan objekta po 400m2 struja, voda, put, m2/95 evra.

Telefon 00382/67670-389.

38799 PRO DA JEM plac i objekte u zoni male privrede u Beo~inu. Telefon 063/105-0-105.

39021 PRO DA JEM plac u Rumenki 580m2, pro{la struja i voda.

Telefon:060/180-8044. 39047 10 JU TA RA ZE MQE u komadu, Fru{ka gora 800 metara, asvalt i fabrika vode. Blizu dve hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

38871 U SR. KAR LOV CI MA prodajem 2 jutra zemqe za sve namene, udaqeno od centra 1,5 km. Cena dogovor. Telefon 881-402, 064/244-11-85. 38875 PRO DA JEM gra|evinske placeve na Popovici (Staroiri{ki put) sa pogledom na Dunav i Novi Sad. Telefon 457-952, 063/87-26-919 38890 PRO DA JEM gra|evinski plac u Rakovcu, salaksije, 8.47 ari, pogled na Novi Sad. Telefon 021/540-620. 38993 SREM SKI KAR LOV CI DU DA RA - dva gra|evinska placa na prodaju hitno. Jedan od 930m2 i jedan od 1.750m2 cena po dogovoru. Ukwi`eno, vlasni{tvo 1/1 Telefon 060/5070055.

39000 HIT NO ekstra povoqno Popovica, ravan plac 1000+120m2 samo 4.900E. uz asfalt, potok, kapta`iran izvor, osun~an, izuzetan. Telefon 060/7111-303.

39094 PRO DA JEM plac, novi Futog, 675m2, 14m front, ~istvo vlasni{tvo.

Telefon 064/185-66-13.

38899 PE TRO VA RA DIN - prodajem prazne placeve za gradwu i stare ukwi`ene ku}e za ru{ewe, na extra lokacijama, mogu}a kompenzacija. Telefon 063/585-076.

38906 PRO DA JEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15h385- 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgradwu objekata u funkiciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefon 021/66-17415, 063/811-43-40.

39087

TA TAR SKO BR DO 600m2 za individualnu gradwu sa svim papirima. Telefon 062/89011-99.

39110 ALI BE GO VAC plac 130 kv objekat nedovr{en sve na placu. Telefon 062/543-816.

39111 AREN DA: uzimam poqoprivredno zemqi{te u ^eneju, Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim sala{ima. Mo`e i kupovina. Pru`am usluge obrade. Telefon 064/8372806.

36903 PLAC iza „Belih dvora”, 520m2, pored glavnog puta za Veternik, kod Leptirove ulice. Pored placa struja i voda. Telefon 021/504-194.

39141

GR BA VI CA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi ugaoni uli~ni lokal od 66m2 po ceni od 62.000. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

528411 IN VE STI TOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m.

Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

528521

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421437 ili 063/534-505.

528334 POD BA RA - izdajem stan prazan mo`e kancelarija, ordinacija i sl. Telefon 6331306.

38634 IZ DA JEM lokal, Berislava Beri}a 1, 30m2, 15+15. Cena 130 evra. Telefon 064/130-5299.

38775 BU LE VAR OSLO BO \E WA 66, preko puta Dnevnika, dvosoban, 52m2, terasa, {pajz, kuhiwa, 4. sprat, lift, dvori{na strana, 54.000, ukwi`en. Telefon 064/1325-417.

38831 IZ DA JE se lokal 40m2 prizemqe u Novom Sadu, ugao Marka Miqanova i Kosovske. Informacije na 063/8120-228.

38832 IZ DA JEM uli~ni lokal 27m2, Petra Drap{ina 47, blizu Bulevara, Suda, za advokate, zubare i ostale.

Telefoni: 021/527-258, 021/6621-791, 064/2780-303.

38847 IZ DA JEM podesne podrumske i magacinske prostorije za zimsko lagerovawe krompira - jabuka i drugo sa kamionskim prilazom. Telefon 631—99-89.

38898 IZ DA JEM lokal 25m2+25m2 magacinskog prostora, Jevrejska 23 pasa` Papilon.

Telefon 063/87-888-63, 063/543-710.

39051

IZ DAJ EM gara`u od 18m2 kod Limanske pijace - ima trofaznu struju. Telefon 063/224-574.

38774 PRO DA JEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14.

Cena 6.900Eura Telefon 063/520-245 38383

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KU PU JEM auta no vi ja - sta ri ja do 4000E. Mo `e i ha va ri sa na, mak si mal no pla }am.

Te le fo ni: 822-714, 063/7081939.

38510 KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la, mo `e i ha va ri sa na.

Pla }am mak si mal no. Do la zim od mah po po zi vu. Te le fon 064/337-7695.

38527 PRO DA JEM ma zdu-ka ra van 1.600 ku bi ka 323, 90. go di {te u vo znom sta wu. Te le fon 6330-891, 062/8586-667.

39079

PRO DA JEM trak tor dajc 45. Te le fon 064/1655245.

39134

[PO RE TI, pe }i, ka mi ni, eta `i na dr vo, ter mo a ku mu la ci o ne, ga sne pe }i, gre ja li ce, ra di ja to ri, be la teh ni ka sa spoq nim o{te }e wem. Te le fon 021/528-822.

37531

KU PU JEM sav po lo van o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

38965

MO LER I FAR BAR ra di mo le raj, far ba we dr ve na ri je i ra di ja to ra, le pqe we ta pe ta. Na zva ti na te le fon 6435095.

37838 HI DRO I ZO LA CI JA rav nih kro vo va, te ra sa, po dru ma, {ah ti i ba ze na. Skup {ti na ma sta na ra mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa. Te le fon 021/454-157, 063/540-596.

38575

BA GAT i dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqa mo br zo, kva li tet no, jef ti no. Vr {i mo pro da ju {i va }ih ma {i na, pe gla. Cvi ja no vi}, Je vrej ska 23. Te le fo ni: 021/421-452, 064/131-2135.

36319 TA PE TAR SKE USLU GE: pre svla ~e we ka u ~a, fo te qa, sto li ca, po prav ka i za me na ma ka za, le pqe we sto li ca.

Te le fo ni: 021/6394-686, 064/170-18-63.

37866 JOR GAN XI NI CA ru~ no {i jem no ve i re no vi ram va {e sta re jor ga ne, od vu ne i per ja. Svih di men zi ja. Te le fon 021/463-362.

38630

MAJ STOR za po prav ke kro vo va ako cu ri i vla `i, po prav ke dim wa ka, ~i {}e we olu ka, du go go di {we is ku stvo. Te le fo ni: 064/1571-404, 6434-313.

38868 KRO JA^: {i ve we pan ta lo na i suk wi, po prav ke ra znih vr sta. Naj po vo qi je u gra du. Te me rin ska 8 dvo ri {te). Te le fon 6612-570 od 9-12 15 -19.

38924 OTAC I SIN vr {e sve mo ler sko - far bar ske uslu ge br zo i kva li tet no. Te le fo ni: 064/0765-195, 021/791-615.

38988 PAR KE TAR: sve vr ste par ke ta, brod skog po da i la mi na ta po sta vqam, ho blu jem i la ki ram.

Te le fo ni: 021/6500-736, 064/120-99-46.

39009 PE]KAR - zi dam ka qe ve pe }i i ot ku pqu jem ko ri {}e ne, imam no ve pe }i sve bo je, moj ma te ri jal. Te le fon 064/1554029, 021/630-1524.

39120 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

39136

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re E37, E55, E72 cm, vr lo po voq no! Do sta vqam na adre su! Non-stop, Mla den!

Te le fo ni: 421-516 i 064/15725-14.

38776 KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re!

Do la zak, is pla ta od mah!

Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 421-516 i 064/157-25-14.

38777

AGEN CI JI „BO MIL” po treb na ozbiq na oso ba za po sao pro da je ne kret ni na. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs.

528414 PO TREB NA dva me sa ra za rad u me sa ra ma u Be o ~i nu.

Te le fo ni: 021/6275-241, 063/500-418.

37380 TRA @I se far bar, va ri lac CO2, bru sa~ i me ta lo stru gar - ^e nej - No vi Sad. Hit no!

Te le fon 064/067-80-10.

38742

nedeqa9.oktobar2011.

KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ba kar, me sing, alu mi ni jum. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Do la zi mo.

Te le fo ni: 062/649-000, 063/744-87-00.

39145

^A JE VI pro tiv upa la mo kra} ne be {i ke, bu bre ga, ja ~a we imu ni te ta, ~i {}e we or ga ni zma, p{e ni~ ne kli ce i dr. Do da ci is hra ni ru ske kom pa ni je. Te le fon 063/8929-714.

39045

PRO DA JEM mla de ko ke no si qe. Mo gu} nost do sta ve. Te le fon 2988-386.

39023

PRO DA JEM pi {toq ka li bra 9, mar ke CZ M-88, nov, ne ko ri {}en, za kup ca po treb na do zvo la. Te le fon 021/504629.

38987

G O D I [ W I P O M E N

P O M E N

Ste va nu ^on ki }u sto la ru iz @a bqa odr `a }e mo u ne de qu, 9. 10. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na gro bqu u @a bqu. ^u va }e mo uspo me nu na we ga.

We go vi: su pru ga Len ka, sin Alek san dar, sna ha Qi qa na, unu ci Mi lan i Du {an.

38803

Vo ji slav Glo `an ski 1956 - 2004.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj dru ga ri ci

Ca ca Glo `an ski 1959 - 2007.

PO TRE BAN rad nik za rad u cve }a ri. Te le fon 066/301052.

38779 PO TRE BAN is ku san auto li mar mo `e i pen zi o ner. Te le fon 631-99-89.

38897 NO VI SAD - EVRO PA: po treb ne ge ron to lo {ke ne go va te qi ce, me di cin ske se stre, spre ma ~i ce, kwi go vo |e, be bi si ter ke, do ma }i ce ku }e, ku va ri ce, ko no ba ri ce, ko no ba ri, ko mer ci ja li sti, {e fo vi na bav ke. Te le fon 021/400-148.

39082 KU]NA NE GA, ge ron to lo {ke, me di cin ske, le kar ske uslu ge, pro fe si o nal na ne ga bo le snih, sta rih, de ce sa po seb nim po tre ba ma, usa mqe nih ba ka, de ka, ku rir ske uslu ge. 021/400-148.

39084

Sa ve~ nom tu gom u sr cu, ba ka Bi sa i }er ke Ma ri ja na i Na ta {a.

U ime ge ne ra ci je Sred we me di cin ske {ko le i Me di cin skog fa kul te ta Van da, Ja ca, Ta wa, Jo ja i Bi qa na.

39099

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Tvo ju do bro tu i da ne ko je smo pro ve li s to bom ni ka da ne }e mo za bo ra vi ti.

Po ro di ce: Lo ki}, Zlo ko li ca, Di mi tri je vi}, Je vre mo vi}, Ra {i} i Jo vi}.

39181

39185

Zbo gom

na {oj dra goj ma mi, ba ki i su pru zi

Smi qi Man di}

ta ta Ne co

Ne stor Er ge la {ev

Hva la Ti za qu bav i pa `wu ko ju si da vao mo joj }er ki Je le ni.

S po {to va wem i qu ba vqu ~u va }e mo uspo me nu na Te be.

@a li za to bom Qud mi la To ja gi}.

Oli ve ra Mi ja to vi} sa po ro di com.

odr `a }e se na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u sre du, 12. 10. 2011. go di ne, u 10 ~a so va.

We ni naj mi li ji.

39206

KU PU JEM sta re auto mo bi le za ot pad, sta ro gvo `|e, ba kar, me sing, alu mi ni jum, aku mu la to re, ve{ ma {i ne, {po re te, ~i stim ta va ne, po dru me. Te le fo ni: 064/95-33-943, 063/84-85-495.

38518 ^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad.

Te le fo ni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

38519 PRO DA JEM ve }u ko li ~i nu staj skog |u bri va ( 4 go di ne od sto ja lo).

Te le fon: 021/6212-167.

38596 PRO D A J EM bu k o v a dr v a, pre voz gra tis, mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa wa. Te le fo ni: 061/617-22-19, 063/7719-142.

38745 KU PU JEM kwi ge: na ve li ko i ma lo, ku} ne bi bli o te ke, li~ ne ko lek ci je... Te le fon 064/994-5002. Mi le.

38815 IZ DA JEM le `a je za rad ni ke te ren ce i dru ge. Te le fon 631-99-89.

38900 RAS PRO DA JA kwi ga zbog za tva ra wa an ti kvar ne kwi `a re Gim na zij ska 2 kod Ri bqe pi ja ce.

38983

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Ste van ^on ki} Bi qa ni Kru ni}

P O M E N

PRO DA JEM gro `|e „@u pqan ku”. Te le fo ni: 881-449, 061/61-41-483.

38607 PRO DA JEM pa si ran {i pak i dre wi nu (ka {a) za pri pre ma we d`e ma. Re cept + do sta va na adre su. Te le fon 061/6855-333, 022/462-345.

39033 FAR MA ova ca iz Srem ske Ka me ni ce pro da je o~i {}e ne ja gaw ce i ov ce, po voq no, do sta va na ku} nu adre su. Te le fo ni: 062/312081, 062/312-082.

38629

27

39193

39184

Po sled wi po zdrav dra gom stri cu i de ve ru

S E ] A W E na svog je di nog si na

Da nas se na vr {a va ju tri go di ne od ka ko je umro na{ ta ta i de da

Ra de ta Uzel ca Stan ko Mi lo {e vi} Vre me pro la zi, a pra zni na i tu ga osta ju.

Vre me i go di ne pro la ze, ali ne mo gu da iz bri {u pra zni nu i bol, ko ji ni ka da ne }e pro }i.

Ne sto ru Er ge la {e vu

Jo van ka, De jan, Mi haj lo, Di mi tri je i Ju go sla va.

O`a lo {}en otac \u ri ca.

S qu ba vqu i tu gom, po ro di ce: Er ge la {ev i Su ha rev ski.

39183

39166

39187

3

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {em

S E ] A W E

Jo `e fu - Jo {ki Mi lin skom

Ra de Uze lac

1948 - 2010.

1972 - 1992. voj nik JNA U mom sr cu i mi sli ma si sva ki dan.

Ma ma Ma ri ja.

38902

S ne iz mer nim po no som i tu gom ~u va mo Te u na {im sr ci ma za u vek. Ko li ko Te vo li mo zna{, a ko li ko nam ne do sta je{ mi zna mo.

Po ~i vaj me |u an |e li ma.

Vo le Te: An na, Sa {a i Mi li ca.

39199

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa9.oktobar2011.

dnevnik

Po sled wi po zdrav

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 7. 10. 2011. go di ne pre mi nu la na {a

Mengl Ani ca

Dra ga Ra du lo vi}

ro|. Ko va~ 1928 - 2011. @i vot je po klon ko jem jed nog da na do |e kraj, al se }a we nam dra ge oso be u sr cu no si mo mi i da qe te pu no vo li mo.

O`a lo {}e ni: }er ke Er `i ka i Ro `i ka, ze to vi Ivi ca, Mi lo{ i Vla di ca, unu ke Ma ri ja na i El vi ra, pra u nu ci Jo va na, Du {an i Ni na.

Sa hra na je u po ne de qak, 10. 10. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Ko lek tiv Me ta lac - me ta lur gi ja A.D. No vi Sad.

39186

Po sled wi po zdrav mo joj naj bo qoj ba ki

ro|. Kre~ ko vi} 1933 - 2011.

Ne deq ku Avra mo vi }u

Sa hra na je u po ne de qak, 10. 10. 2011. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: sin Mi lan, }er ka Dra ga na, sna ja Ri ta, zet Slo bo dan i unu ci.

59680/P

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo da je pre mi nu la na {a vo qe na maj ka i ba ka

39200

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj na ni i ma mi

Mengl Ani ca Ju ~e je deo mo je du {e oti {ao sa to bom na ne bo. Znam da }e{ bi ti na{ an |eo ~u var, ali ta ko `e lim da si tu. Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Ani ci

Unu ka Ma ri ja na, zet Vla da i pra u nu ka Ni na.

Unu ka El vi ra, zet Mi lo{ i pra u nu ci Jo va na i Du {an.

39195

Da na, 29. sep tem bra 2011. go di ne, u 91. go di ni, umr la je na {a dra ga ma ma, ba ka i sve kr va

Nov ka Pi var ski 1921 - 2011.

Sa hra na je oba vqe na 3. 10. 2011. go di ne, u Zre wa ni nu u kru gu po ro di ce.

O`a lo {}e ni: k}er ke Je le na i Bran ka, sin Mi o drag, sna ja Ma ri ja i unuk Igor.

An ka Su dar

Ma ci

1923 - 2011.

We ni: Ti ja na, La ra, Le na, Ri ta i Mi lan.

Po `e qi po koj ni ce sa hra na je oba vqe na u naj u `em kru gu po ro di ce i woj dra gih pri ja te qa.

Sin Du {an i }er ka Qu bi ca sa po ro di ca ma.

39201

39203

39194

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N da je mo na {oj ma mi

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ma mi i na ni

Je ka Mal ba {a Stev ki Ma le {ev ro |e noj Er de qan 1917 - 2011.

O`a lo {}e ni: sin Pa vle i }er ka Na ta li ja sa po ro di ca ma.

1928 - 2011.

Ma ci

Sa hra na na {e vo qe ne maj ke i ba ke oba vi }e se u po ne de qak, 10. 10. 2011. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

O`a lo {}e ni: si no vi Zdrav ko, Slav ko, k}i Mil ka, unu ci i pra u nu ci Ma ja, Si ni {a, Kri sti na, Bo `i dar, Sa {o, Alek sa, Ni ko la, Iva, Vuk, Mar ko i Sr |an.

We ni: Dra ga na, Slo bo dan, Iva i Sve ti slav.

39207 38797

Pre mi nuo je na{ dra gi

39202

39143

Po sled wi po zdrav vo qe nom stri cu

P O M E N

Po sled wi po zdrav dra goj se stri i tet ki

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

Na vr {a va ju se ~e ti ri go di ne od ka ko se iz mog `i vo ta pre se lio u ve~ nost moj dra gi Mi }a

Ni ko la Ba la}

Mi len ko Po pa di} Po sled wi opro {taj bi }e u po ne de qak, 10. 10. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

We go vi naj mi li ji: unu ~i }i Jo van i Ne ma wa, }er ke i ze to vi.

1939 - 2011.

Mi len ku Po pa di }u od: si nov ca Po pa di} Bo re iz Fu to ga sa po ro di com i si nova ca Ra do vana, Sve te, Veq ka, Do bre i si no vi ce Mi re Ko va ~e vi}.

39196

39197

Jel ki Mal ba {a Mi ro slav Vla ov 2007 - 2011.

Po ro di ce: Bje li}, A{a nin i Ris.

^e tr de set pet go di na od smr ti Mi }i ne ma me a mo je sve kr ve.

Da nas, 9. 10. 2011. go di ne, je go di nu da na od ka ko je za sva vre me na za spao moj

Sa hra na je da nas, 9. 10. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na No vom gro bqu u Fu to gu.

Po la zak je iz ku }e `a lo sti, u 12 ~a so va, iz Ba wa lu~ ke uli ce broj 12.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ve se lin ka i si no vi Ran ko i Dra gan sa po ro di ca ma.

39214

39208

Tu `no se }a we na vo qe nog i ni kad ne za bo ra vqe nog bra ta, uja ka i ze ta

Po sled wi po zdrav bra tu i stri cu

Mi lin ski Jo `e fa

Ni ko li Ba la }u

Po sledwi po zdrav bra tu i uja ku

Zla ti ca Vla ov 1966 - 2011.

Dra gan Mu {ic ki

Za u vek u mo jim mi sli ma i u mom sr cu.

Bes kraj no ne sre} na i sa ma Do ra.

39205

Ni ko li Ba la }u

1948 - 2010.

Va {a Ra din ka.

Se stra Ilon ka, se stri ~i na \en |i i zet [va ger.

od: bra ta Bo {ka i si nov ca Jo ve sa po ro di com.

38903

39188

39217

Ga li}: Mil ka, Bo {ko i Ra do slav sa po ro di ca ma.

39216

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

S tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a ba ka

nedeqa9.oktobar2011.

29

P R I J A T E Q I M A Z A S E ] A W E

Vi do sa va Va si} Ni ko li Ba la }u

1921 - 2011.

O`a lo {}e ne: unu ke Bo ja na i Ta ma ra i sna ha Ra di ca.

od kom {i ja Si me i Qu bi ce sa po ro di com.

Sa hra na je u uto rak, 11. 10. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

39213

39215

T U @ N O S E ] A W E

Po sled wi po zdrav vo qe noj

na dra ge, vo qe ne ro di te qe.

Sr bi slav [ar gin ok to bar 2010 - ok to bar 2011.

Eli za be ta Hor vat 2010 - 2011.

Tu ga i pat wa su ce na ve li ke qu ba vi.

Du {an ki Ka }an ski 1930 - 2011.

O`a lo {}e ni we ni naj mi li ji: Go ca, Vlat ko, Mar ko, Iva na i ^i le.

Tvo ji: Oli ve ra, Du {ko, Ani ca i Si ni {a.

Jo sip Hor vat 1991 - 2011. @i ve }e uvek u sr ci ma i le pom se }a wu svo je de ce i unu ~a di sa po ro di ca ma.

39150

Sa hra na je u po ne de qak, 10. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du.

38647

39204

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo dra ge pri ja te qe i rod bi nu da je na kon te {ke bo le sti, 8. 10. 2011. go di ne u 53. go di ni pre mi nuo na{ su prug i otac

Ne deq ko Avra mo vi} Sa hra na }e bi ti oba vqe na u po ne de qak, 10. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga El vi ra i sin Mar ko.

39190

Александар Филиповић и Наташа Илић-Јовановић

Таблоид НС Да ли су се у 80-им годинама музичари боље дружили? Да ли је зумба идеална шифра за смањење килограма? Гости емисије су Марина Перазић, Дубравка Дуца Марковић, водитељка „Хита месеца”, Дражен Жерић Жера, фронтмен групе „Црвена јабука”, Душан Свилар, певач. Уредници и водитељи: Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) 07.00 ТВ Баштина, Корнелије Бата Ковач 08.05 Стање на путевима 08.07 Најлепше бајке света: Краљ Лав 08.50 Најлепше бајке света: Бели очњак 09.35 Колико се познајемо 10.30 Кад зазвони: Мама банкомат 11.00 Знање имање 12.10 Верски недељник 13.05 Додати живот годинама 14.00 Таблоид НС 15.30 Вести за особе са оштећеним слухом 15.40 Здраво живо 16.05 Чари риболова 16.30 Центар света 17.00 ТВ Дневник 17.20 Ахил и корњача, филм 19.30 ТВ Дневник 20.05 Апокалипса – 2. Светски рат 2. део 21.00 Ток шок 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 Грување 23.55 Апокалипса - 2. светски рат, серија 2. део 00.50 Таблоид НС

08.00 08.30 09.00 09.30 10.25 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa9.oktobar2011.

Агро мозаик Спортска Војводина Варијете Фаца Мали концерт-музички програм Програм за децу (слов) Буквар братимљења: Срби и Словаци (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Осећајте се као код куће, док. ем.на мађарском са титл. на срп. Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Клуб за искусне жене, филм

08.00 08.30 10.00 12.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30

07.05 08.00 08.05 09.00 09.05 10.05 10.20 10.30 11.00 11.05 12.00 12.08 12.35 13.00 13.05 13.30 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

ТВ Продаја Е-ТВ Више од откоса Филм: Хартови са Запада Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Путоманија Дискавери Војвођанске вести Хедонист Хроника општине Врбас Вреле гуме Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Како те видим

Интерна истрага Вести Пороци Вести Пороци Пороци Неон сити Док. прог.: Повратак у рај Вести Године пролазе Вести Најбољи лек Седам НС дана Вести Вреле гуме Лична грешка Филм Вести Пороци Вести Спорт нетворк Храна и вино Неон сити Године пролазе Објектив Славни парови Ево нас код вас Пороци Објектив Филм

07.00 Рагби Светски куп 1/4 финале 09.30 Премијер лига, магазин 10.00 АТП Мастерс 500 Пекинг, финале 12.00 Тенис 12.30 Рагби Светски куп 1/4 финале: Нови Зеланд - Аргентина 14.15 АТП Мастесрс 500 Токио, финале 16.30 Бокс Светско првенство, финале 18.00 Одбојка - Светско клупско првенство: Сеси - Ал Араби 19.45 Једрење – 34. Амерички куп 20.15 АТП Мастесрс 500 Пекинг, финале 22.15 Тенис 22.45 Рагби Светски куп 1/4 финале: Ст. Хеленс - Лидс 00.45 АТП Мастесрс 500 Токио, финале

Без цензуре Шта Војводина има од октобарских револуција? Аутономна покрајина Војводина је петог и шестог октобра 1988. године изгубила своју аутономију из 1974, а петог октобра 2000. је добила демократију без аутономије. Гости: Живан Берисављевић, политиколог, Ђорђе Суботић, председник Војвођанског клуба, Драгомир Јанков, адвокат, Раденко Попић, председник Регионалног одбора за помоћ избеглицама у Војводини. Аутор и водитељ: Мирослав Виславски (КТВ, 20.00) 06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.32 13.00 13.15 13.30 14.11 14.54 15.05 15.15 16.00 16.09 17.12 17.46 18.21 18.56 19.30 20.05 20.58 22.51 22.55 00.10 00.31 02.20 02.50 03.00 03.29 04.03 04.48 04.57 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Лепа Брена Време је за бебе Гастрономад Вести САТ Вести Породично благо Моја лепа Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Породично благо Ништа без маме, филм Вести Браћа по оружју Дневник Егзит Моја лепа Србија Балканском улицом. Вести Сасвим природно САТ Гастрономад Породично благо Верски календар

06.02 07.00 07.45 08.00 09.00 09.26 09.30 09.45 10.01 10.31 11.00 12.01 12.16 12.26 13.01 13.30

02.11

Музика за добро јутро Амен адјес (ми данас) Време одлуке Дозволите... Тролови Бернард Поштар Пат Пар нових патика, ЕБУ драма Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР-повратак: Косово Верски календар Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе (култура и традиција Рома) Српски источници Либела Време телевизије Седам смртних грехова Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Рукомет - ПС: Војводина Раднички (Крагујевац), пренос Други светски рад Дуж ракове обратнице Запамти ме,филмски омнибус Јелен топ десет Велика руска колекција Ратници Шаолина Викенд Евронет Рукомет - ПС: Војводина Раднички (Крагујевац) Седам смртних грехова

06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 02.30

Слике живота Маратон Док. серија. Универзум Топ шоп Филм: Мадагаскар Топ шоп Улови трофеј Коферче Здравље и Ви Кефалица Фуснота Милица², специјал Вести Слике живота Откопчано Филм: Агент Коди Бенкс Вести Двоугао Кефалица Милица², специјал Слике живота Начелница Откопчано Филм: Краљеви и краљица Филм: Лејди Џејн Филм: Агент Коди Бенкс

14.00 14.30 14.57 16.13 17.00 17.30 17.55 19.27 20.15 21.16 22.32 23.20 00.08 01.05 01.33

Весна Дедић

Балканском улицом: Лепа Брена Први гост у новој сезони емисије биће Лепа Брена, која ће причати о тренуцима среће и туге који су обележили њен живот на релацији Тузла–Брчко–Београд. Стални сегмент емисије о кафанама и кафанским песмама, Лепа Брена ће употпунити певањем уз пратњу хармоникаша песме Жељка Јоксимовића „Не би ја била ја”. Ауторка: Весна Дедић (РТС 1, 13.30)

07.45 09.00 11.00 12.00 14.00 16.30 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.30 03.00 04.00

Домаћин Филм: Господин добрица Галилео Филм: На опасној територији Филм: Господар рата Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Забрањено воће Кад лишће пада Изађи на црту Филм: Астронаутова жена Прелиставање Топ спид

Матје Амалрик

Краљеви и краљица Нора је зрела жена која више од свега жели да људи мисле како она живи управо онако како жели. Али, иза савршене спољашњости ствари стоје мало другачије: Нора је имала два развода, веза у којој се налази је врло проблематична, десетогодишњи син се повлачи у себе, а њен отац је лошег здравља. Улоге: Емануел Дево, Матје Амалрик, Катрин Денев, Иполит Жирардо, Данијел Коен Режија: Арно Деплешан (Авала, 23.00)

dnevnik

c m y

30

07.00 07.30 08.00 10.30 11.00 11.35 14.05 18.30 19.00 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45 02.50

Европа на делу Водич за родитеље Знање на поклон Кућне мајсторије Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Сутјеска Вести Б92 Наша мала клиника Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Људи с Менхетна Филм: Ратник Муса Укључење у Б92 Инфо

Зек Мекгован

Тим Фока 6 „Тим Фока 6“ је најелитнији од 12 тимова америчке морнарице и специјалних снага. Инспирисан је стварним догађајима: Командант тима је још увек у шоку због недавне породичне трагедије. Неразјашњена питања у његовом приватном животу угрожавају његов тим у њиховој последњој мисији. Улоге: Кен Гембе, Џереми Дејвис, Зек Мекгован, Кристофер Гарисон Режисер: Марк С. Ендрјус (Хепи, 23.00)

Ивана Павковић

Шоу снова Ове недеље шоу је стигао до првог дуела који ће један плесно-певачки пар избацити из борбе за остварење жеља. По оценама жирија у саставу Марко Кон, Бисера Валетанлић, Раде Марјановић, Локица Стефановић, Горан Кнежевић и Јелена Коларовић протекле недеље у дуел су ушли Душан Свилар и Ивана Павковић. Водитељи: Наташа Павловић и Бошко Јаковљевић (Пинк, 18.00) 07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 01.30 03.30

06.00 08.45 09.00 09.10 09.30 09.40 09.55 10.00 11.25 11.45 12.10 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.30 22.30 23.00 00.30 02.00 03.30 05.00

Јутарњи програм Телешоп Направите места за Нодија Повратак малог тигра Мегаминималс Телешоп Вести Ватрени змајеви и лед Мали играч Гоа Бакуган Југио Сирене Хорсленд Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Гњурац, филм Телемастер Хепи караван Изгубљене године Једна жеља, једна песма Ауто Тим Фока 6, филм Изгубљене године Тим Фока 6, филм Граница 7 живота

Добро јутро Филм: Зовите ме Мраз Филм: Бог је умро узалуд Ја то тако Гранд парада Недељно поподне са Леом Киш Шоу снова Национални дневник Папарацо потера Тренутак истине 3 пута да Филм: Доле љубав Филм: Трагови на души Филм: Зовите ме мраз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa9.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Луксузни дом Четири венчања - Америка Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Нова нада посластичара Најбољи амерички кувар НY Инк Велике ромске свадбе Пит бул теријери и бивши затвореници Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк НY Инк Велике ромске свадбе

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Блиски сусрети у Сибиру 10.30 Велике британске војсковође 11.00 7.7. 2005. – Напад на Лондон 12.30 У потрази за Трифоом 13.00 Викторијанска апотека 14.00 Видео је убио радио 15.00 Ратници 16.00 Мрачна страна Микеланђела 17.00 Истина о Јурију Гагарину 18.00 Свет по Ленону 19.00 Историја расизма 20.00 Героуов закон 21.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Снимање рата 00.00 Мрачна страна Микеланђела 01.00 Истина о Јурију Гагарину

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

08.01 08.58 09.25 10.16 11.09 11.35 12.00 12.25 13.21 14.00 14.55 15.26 17.16 17.46 19.30 20.11 21.12 21.25 23.01 00.32 01.22 01.36 01.59 02.19 02.47 03.29

Пријатељи Веселе тројке Хамтаро Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Четири годишња доба Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7, квиз Лоза Око глобуса Четири годишња доба Поаро Скица за портрет Еко зона Јеловници изгубљеног времена Родна груда Призма Лепом нашом

06.40 08.30 11.30 12.30 13.30 15.20 17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.50 02.40 04.30 05.15

Филм: Ледени снови Дијагноза: Убиство Плаве крви Добра жена Филм: Везане тајном Филм: За љубав треба ризиковати (2009) Филм: Моби Дик 2010 Вокер, тексашки ренџер Хаваји 5-0 Плаве крви Добра жена Филм: Ејс Вентура: Детектив за кућне љубимце Филм: Моби Дик 2010 Филм: Несрећа у ваздуху Дијагноза: Убиство Ерика

07.45 Ружа ветрова 10.45 Рат, филм 13.05 Без весла, филм 14.55 Пинк Пантер, филм 16.40 Дискавери: Лутрија ми је променила живот, док. серија 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Краљ шкорпиона, филм 21.40 ЦСИ Мајами 23.35 Одмориште, филм 01.50 Астро шоу

Од мо ри ште Хо ли вуд ски сно ви Џе са и Ни кол ће се пре тво ри ти у ноћ ну мо ру ка да од лу че да пре дах ну на пу ту пре ма за пад ној оба ли. Џес не ста је, а стра нац с бо ле сним на ме ра ма по ја ви се у од мо ри шту...

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Путујуче приче Човек са четири ноге Пут за Велвил Балкан Експрес Улични пси Дони Дарко Легионар Еротски филм

Уло ге: Џеј ми Алек сан дер, Џои Мен ди ци но Ре жи ја: Џон Ши би јан (РТЛ, 23.35)

До ни Дар ко До ни је ти неј џер ко ји је у стал ном су ко бу са по ро ди цом, на став ни ци ма и оста та ком свог окру же ња. До ни има де вој ку и не ко ли ко при ја те ља, али јед ног има ги нар ног у ли ку џи нов ског зе ца Френ ка... Уло ге : Џек Ги лен хол, Ма ги Ги лен хол, Па трик Свејз Ре жи ја : Ри чард Ке ли (Си не ма ни ја, 20.00)

Деј вид Са чет

СЕ РИ ЈА

По а ро Зе мљо по сед ник Мар к ус Ва вер ли тра жи По а ро ву по моћ по што при ми пи смо у ко јем му не по зна те осо бе пре те от ми цом ње го вог си на Џо ни ја... Уло ге: Деј вид Са чет, Хју Фре зер, Фи лип Џек сон, По лин Мо ран, Џе фри Бет мен, Џу ли ја Чејм берс Ре жи ја: Ре ни Реј (ХРТ 1, 10.16)

08.26 Златна кинотека: Циклус филмова Билија Вајлдера: Слатка Ирма, филм 10.45 Библија 10.55 Миса, пренос 12.05 Филмски матине: Спасилац, филм 14.35 Винковачке јесени 2011, смотра КУД-ова 15.39 е-Хрватска 16.18 Магазин фудбалске лиге првака 16.45 Олимп 17.15 Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - ЕЦ-КАЦ, пренос 20.00 Циклус филмског спектакла: Аламо, филм 22.39 Посебни додаци 23.15 Филмски бутик - циклус Чарлса Бронсона: Марфијев закон, филм 00.58 Ноћни музички програм

Ма ги Ги лен хол

06.00 Мала продавница ужаса 07.30 Трезор 08.55 Мој пријатељ Вили - Бекство из пиратске увале 10.35 Надарене руке: Прича о Бену Карсону 12.05 Чудо 14.20 Алиса у земљи чуда 2010 16.10 Са дипломом у џепу 17.35 Холивуд на снимању 18.05 Хелбој 20.05 Хелбој II: Златна војска 22.05 Права крв 23.05 Дивне кости 01.20 „Ранавејси„ 03.05 Клетва 3 04.35 Две леве ноге

06.00 10.30 14.00 18.00 20.00 22.10

Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест Америчка прича Мали војници Парк из доба jуре 2 Изгубљени свет

08.00 Дони Дарко 10.00 Пројекат Икс 12.00 Полицајац из вртића 14.00 Предлог 15.50 Доживотна 17.40 Робин Худ, принц лопова 20.00 Очајнички тражећи Сузан 22.00 Тихи пад 00.00 Приче 02.00 Ноћна сесија

Џеј ми Алек сан дер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 20.35 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 09.15 12.00 13.00 13.30 15.15 17.15 20.45 22.15 22.45 23.30 23.45 00.30 01.15

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Потрага за природним гасом Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Обрачун са Тајсоном Водич из безизлазних ситуација Чудовишта из реке Страствени риболовци Обалски спасиоци Погранична полиција Ништа лично Рос Кемп Тренуци ужаса Отмица и спасавање Водич из безизлазних ситуација

Фудбал Фудбал Рели Тенис Тенис Бициклизам Фудбал Бокс Аутомобилизам Рели Мотоспортови Бициклизам Тенис Мотоспортови

Mu {ka mi ni mo da e ne san sna umet nost se de li mi~ no slu `i la Mla |a isto ri ja pan ta lo na po ~e la je u 14. ve ku an dro gi ni ma prin ci pi ma pri ka zi va wa. Naj - ka da je plo ~a sti oklop za me nio ve ri `nu ko {u qu. bo qi pri mer su Di re ro ve sli ke Ada ma i Eve Oda tle su na sta le pan ta lo ne ko je su se no si le i s te li ma pri bli `no iste ve li ~i ne i ob li ko va nim bez oklo pa. Bi le su to ve o ma uske, jer do pu {ta ju pre ma istom u~e wu o har mo ni ji. Re ne san sa je mu - da udo vi bu du is tak nu ti, a te lo se ujed no ob li ku je {kom i `en skom te lu da la vi {u vred nost. Oba su pre ma ide a li ma le po te vre me na.

Vla sti ma se ni je do ero ti zo va na u po zi tiv pa la no va mo da, u mno nom smi slu, na su prot gim gra do vi ma do ne ti su im pli cit no por no graf pro pi si pre ma ko ji ma su skim sli ka ma mu {kar ci mo ra li da no landskneh ta ili eks pli se tu ni ke du `i ne bar do cit no por no graf skim ko le na. U hro ni ci gra da sli ka ma ve {ti ca.

Majn ca iz 1367. `a li li U ra nom no vom ve ku su se: „U onim da ni ma su sre }e mo se s tra ve sti qud ska lu dost oti {la je jom (iako je ona za pra vo, to li ko da le ko da su mla bi la za bra we na), u mno |i mu {kar ci no si li ta gim funk ci ja ma, ko je se ko krat ke ha qi ne ko je `u od po li ti~ kog ot po ni su pre kri va le ni ra, pre ko po zo ri {ta, stid ne pre de le ni zad qu bav nih in tri ga, do wi cu. Ako je ne ko mo rao sve snog „od stu pa ju }eg“ da se sa gne, sva ko mu je kon cep ta `i vo ta. Tra ve mo gao vi de ti zad wi cu. sti ja 16. sto le }a ipak O, ka kva ne ve ro vat na ni ka kav po re dak po lo va sra mo ta!“ ne do vo di u pi ta we. Na Pri stoj ni ~la no vi en gle skim po zor ni ca ma grad skih ve }a su ipak `en ske ulo ge su sve do jo{ vi {e osu |i va li mo po ~et ka {e zde se tih go du za list ka na pan ta lo di na 17. ve ka pre u zi ma na ma. Grad Nir nberg je u li de ~a ci, dok su na kon ka snom 15. ve ku do neo ti nen tu, po ~ev {i od pro pis o ode va wu u ko Ita li je i ko me di je del jem je sta ja lo: „Ve }e do ar te, `en ske ulo ge igra no si od lu ku i sve ~a no le `e ne. U pre o vla da va na la `e da ubu du }e sva ki ju }em me di cin skom dis mu {ka rac, gra |a nin ili kur su re ne san se mla di, Voj ni~ ku mu {kost na gla {a va ju na kur wa ci sta nov nik ovog gra da za jo{ ne sa svim pol no zre li de ~a ci, ne li ~e na `e ne sa mo po spo qa {wem li stak na hla ~a ma ne sme da no si ot kop ~an, ne po iz gle du. Za jed ni~ ko im je {to ne mo gu da stva ra ju kri ven ili vi dqiv“.

Me |u tim, ako se po gle da ju por tre ti vla da ra i plod na se me na. Ali i po fi zi~ koj kon sti tu ci ji de ~a ci i `e ne, pre ma `en skom ide a lu le po te iz ple mi }a, por tre ti ugled nih gra |a na, kao i pri ka do ba re ne san se, ko ji je pro pa gi rao `e ne uskih ku - zi landskneh ta i se qa ka iz 16. sto le }a, vi di se da ko va i rav nih gru di, ni su bi li ta ko uda qe ni jed ni je ovaj ot por bio uza lu dan. Na kur wak ili za li stak u mo di landskneh ta evo od dru gih. Uz to mu {ka mla ci ra ju sek su al nu po ho tu, ko ju de` je pre za vr {et ka pu ber te wi ho va voj ni~ ka mu {kost do ta `i ve la u sli~ nim po ro di~ Hro ni ~ar Majn ca se 1367. vo di do iz ra `a ja pre ko vr lo nim i dru {tve nim od no si ma `a lio: „Qud ska lu dost ja snih alu zi ja na sek su al nu po za vi sno sti kao i `e ne. Oni su, oti {la je to li ko da le ko da tent nost. Na kur wak je u ve zi ta ko |e, pot pu no jed na ko bi li mla di }i no se ta ko krat ke sa dru gim, ne ~a snim za ni ma objekt erot ske i sek su al ne po `u de od ra slih mu {ka ra ca. ha qi ne ko je ne po kri va ju ni wi ma ne ga tiv no ko no ti ran, da kle na la zi se na me stu gde Ko na~ no, de ~a ci u 16. ve ku su stid ne pre de le. Ako ne ko po ~i we do wi deo te la ko ji se do sti za li pol nu zre lost i do mo ra da se sa gne, sva ko mu sma tra ne do sto jan stve nim. ~e ti ri go di ne ka sni je ne go u mo `e vi de ti zad wi cu.

Na kur wak se mo `e pro na }i i 20. ve ku.

O, ka kva sra mo ta!“ u se o skim dru {tvi ma, gde je Ka ko u ko joj re gi ji, iz me |u ova odev na re pre zen ta ci ja po ~e tvr te i {e ste go di ne `i vo ve za na s istom mu {kom funk ta de ~a ci ma su obla ~i le pan ta lo ne ra di raz li ko va wa od wi ho vih se sta ra ili ci jom pre no {e wa vr li na i mo ral nih vred no sti u na sle |e. mla |e bra }e.

U ka sni jem sred wem ve ku su se po bo `ni qu di Pan ta lo ne su bi le jed no od naj bit ni jih kul tur nih ko di ra wa mu {ko sti. [to se ti ~e gor weg de la pri li kom pri ka za Isu sa i de vi ce Ma ri je naj vi {e te la, krat ki man til sa {i ro kim ru ka vi ma, be ret - in te re so va li za ova plo }e we Isu so vo u qud skom ka, de kol ti ra ne gru di pre kri ve ne, tj. na gla {e ne ob li~ ju. Ovo je vi zu el no pre do ~a va no sli kom maj ma ra mom bi li su `en ski i mu {ki odev ni atri bu - ke Ma ri je dok do ji i ot kri ve nim de te to vim te lom. ti. Kva li tet ma te ri ja la i mo der ni kro je vi kao u U jed nom pa ra lel nom po stup ku Hrist ko ji stra da slu ~a ju {a re nih pan ta lo na sa {li cem, tj. pro re - je raz o de ven do ko ma da suk na oko be da ra. U mo de lu zom, u mo di landskneh ta bi li su isto ta ko no si o - no vog Ada ma iz ra `a va se re al no uze to shva ta we ci zna ~e wa. Mo da {li ce va, na sta la za vre me Mak - mu {kar ~e ve bo go li ko sti, mu {ka rac kao Isus, a i si mi li ja na I, osvo ji la je fran cu sko i en gle sko tr - bo go li kost je iz ra `a va na po mo }u pri ka za te la.

Fri drih Pa la tin ski se u Lon do nu 1613. o`e nio `i {te; dok je {pan ska dvor ska mo da kra qa Fi li pa II po sta la evrop ski mo del. Stro gi ob li ci, cr - en gle skom prin ce zom Eli za be tom. Pre ne go {to na bo ja i kru ti ma te ri ja li su u ka to li~ kom kon - je pr ve bra~ ne no }i u{ao u ne ve sti nu so bu, we gov tek stu re flek to va li bor bu pro tiv je re si; mu {ke tast, en gle ski kraq Ja kob I, ski nuo mu je po jas, a pump ho zne pred sta vqa le su alu zi ju na osva ja we za tim se dis kret no po vu kao. Bio je to osta tak ra dva kon ti nen ta. Na bra ni oko vrat ni ci odva ja li su ni je prak se jav nog u~e stvo va wa u pr voj bra~ noj no te lo od gla ve i ozna ~a va li vla da vi nu naj ple me ni - }i, ali je to osta lo pred met ri tu al nog zna ka pa ti jeg de la te la, gla ve, nad gre {nim ostat kom te la. `we.

R

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450 – 2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeљa9.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Кре а тив ни сте и емо тив но под ло жни ути ца ју дра ге осо бе. По пу шта те, од у ста је те, пре да је те се. За вр ша ва те са оним сег мен ти ма ко је мо же те да при ве де те кра ју. Не ми ру у ве зи уку ћа на су про ла зни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Веома

12

Subotica

13

Sombor

12

Kikinda

12

Vrbas

13

B. Palanka

12

Zreњanin

12

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Pan~evo

12

Vr{ac

10

Srbija Beograd

11

Kragujevac

9

K. Mitrovica 10 Ni{

10

У осно ви сте ста бил ни. Овог ви кен да се мо же те по све ти ти ка пи тал ним про јек ти ма и ду го роч ним пла но ви ма. Мо же те пи са ти, учи ти, и до го ва ра ти при јек те на ду жи рок. Има те по др шку јед не осо бе.

Да ни по ста ју хлад ни ји, па на ба ви те и аде кват ну гар де ро бу, при пре ми те се за зи му у сва ком по гле ду. Вред ни сте, кад мо ра те, али да нас не. Ра ди је би ма шта ли и ужи ва ли у не ким да ле ко се жним те ма ма.

Ини ци ра те су сре те и до га ђа је. На вас се ствар но мо же ра чу на ти, али ће те увек учи ни ти по свом нахођењу и сти лу. Парт нер је, пак, у не ком све ту ко ји вас не до ти че кон крет но. Штедња.

За бо ра ви те на по сао да нас, са че ка ће вас већ су тра дан. Ра ди је се од ма рај те, про ме ни те сре ди ну и са др жа је ко ји вас оку пи ра ју сва ко днев но. Ше тај те се, до бро об у че ни, ди ши те. Хо би.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Још увек сте стуб свог жи во та и парт нер ског од но са. Зар би дру га чи је и мо гло да бу де?! Оку пи ли сте око се бе оне ко ји вас во ле и по шту ју, или за ви се од вас. Ни је вам ла ко, али је сте успе шно.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Бу ди те ре ал ни ји у по гле ду свог здрав стве ног стања и при ват ног би зни са, ко ји ула зи у фа зу таворења и стаг на ци је. Да ле ко је сле де ћа го ди на, ка да ће све би ти мно го боље. Кре ћи те се што ви ше.

Ви кенд је да га про ве де те у свом до му, са уку ћа ни ма. Недељни ру чак за пу ном тр пе зом, од пре ђе ла, су пе, рин флај ша, глав ног је ла, па све са ко ла чи ма, на кра ју. Одо ма ћи те се и ужи вај те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ула ском Ве не ре, му зе умет ни ка и богиње љубави, у ваш знак, до би ли сте по кло не, ма те ри јал не или ду хов не, у ви ду ле пих осећања и од но са. Још је са мо по треб но то и да пре по зна те, без дра ме.

Пу ни сте иде ја ко је би баш са да и од мах тре ба ло ре а ли зо ва ти. Мо же те ви то, ни је да не мо же те. Тро ши те но вац, го то во по инер ци ји. Све у све му, не ма од мо ра док тра је об но ва. Ино стра ство?

Кроз ваш пло ви Ме сец, као но си лац унутрашњих не све сних тен ден ци ја, ко је ви ве о ма ла ко спо зна је те. Бу ди те је дин стве ни са сво јим би ћем, све сни на свим ни во и ма. Ин те гри ши те осећања и од но се.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

9. oktobar 2011.

Недеља је, Опу ште на ат мос фе ра је све што вам тре ба. Мо же те да гле да те тв про грам до ми ле воље, да спа ва те и на спа ва те се, да кон так ти ра те пре ко скај па или фа цеа, са дра гим осо ба ма. Спо кој.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Evropa

хладно

Madrid

Нови Сад: Врло хладно, променљиво облачно и ветровито. Могућа је слаба и краткотрајна киша. Дуваће умерен до појачан сеRim верозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температуLondon ра 5, а максимална око 12 степени Cirih воЈводиНа: Врло хладно, променљиво облачно и ветровито. Понегде је могућа краткотрајна киша. Дуваће умерен до појачан Berlin северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. МинималBe~ на температура 3, а максимална 13 степени. СРБиЈа: Врло хладно, претежно облачно и ветровито уз повреVar{ava мену кишу, а на планинама са снегом. Дуваће умерен до појачан Kijev северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура 3, а максимална 13 степени Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У понедељак и уторак Oslo већином суво уз мањи пораст дневне температуре, али уз врло хладна јутра. Само је понегде на југу у понедељак могућа слаба ки- St. Peterburg ша, а у уторак на северу Србије.

Atina БиометеоРолошка пРогНоза: Задржавање хладног и влажног времена захтева опрез код хроничних болесника, умерене активности и редовну терапију. Могући су главобоља и нервоза код осетљивих особа. Препоручује се адекватно одевање, нарочито у јутарњим сатима, као и максимална пажња у саобраћају.

Pariz

25 22 20 11 13 13 12 9 12 7 11 23 18

Minhen

8

Budimpe{ta

16

Stokholm

8

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-27 (-11)

Slankamen

110 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

29 (-11)

Zemun

189 (-9)

Bogojevo

31 (-12)

Pan~evo

230 (-4)

Smederevo

426 (-10)

Ba~. Palanka 63 (-12) Novi Sad

55 (-7)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

144 (-6)

S. Mitrovica

-1 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

216 (-1)

Beograd

147 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

100 (-4)

NERA

Hetin

64 (2)

TISA

-24 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

34 (0)

Re{eњe iz pro{log broja