Dnevnik 9.novembar 2009. by jovan radosavljevic

JOVICA \UKI]

c m y

Bi}e para za nove nadle`nosti

BORIS TADI]

U EU }e i Balkan poru{iti svoje „berlinske zidove”

str. 2

str. 3

NOVI SAD *

PONEDEQAK 9. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22537 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

EKONOMSKA KRIZA U SRBIJI JEWAVA

Oporavak sti`e na staklenim nogama

str. 5

I N T E R V J U : [ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

Novak sru{io Federera u wegovom gradu!

Politika

2 Dr`ava sabira {ta }e sve da deli

Ekonomija 5 Ne mo`e se `iveti samo od malina

Novi Sad 7 Vrti}i pod krovom 9 Radu na crno – crno se pi{e

Vojvodina

11 Oprema za nacionalnu gardu u Bahreinu

Dru{tvo

SRBIJA, I DAQE, IMA NAJJEFTINIJU STRUJU

12 Velika partijska le|a za lidere 21. veka

Zbog socijale EPS gubi milijarde

Crna 14 Advokati u trodnevnom {trajku

str. 16

str. 4 @IVOT @ENA NA VOJVO\ANSKOM SELU

TRAGEDIJA NA TISI KOD MARTONO[A

U rukama Dvoje se utopilo, sve petoro pre`ivelo prevrtawe ~amca osim grunta str. 14

SPORT

SUBOTI^KIM FUDBALERIMA PRIJA BEOGRAD

NASLOVI

str. 13

str. 15 – 19

VELIKI USPEH NA[IH SAMBISTA NA SP U GR^KOJ

CRVENA^KI RUKOMETA[I BE@E S DNA TABELE

Studentska 25 Mawe grupe, `e{}a higijena

Toplije i ve}inom suvo

Najvi{a temperatura 16°S

POLITIKA

ponedeqak9.novembar2009.

OP[TINARI UBRZANO POPISUJU POKRETNU I NEPOKRETNU IMOVINU

VESTI Ahtisari nema dilemu Biv{i evropski pregovara~ o statusu Kosova Marti Ahtisari izjavio je {panskom listu “Mundo” da “sve zemqe koje `ele da postanu ~lanice Evropske unije, a posebneo one na Balkanu, moraju priznati da je Kosovo nezavisno”. “I Srbi moraju shvatiti takvu neopozivu ~iwenicu, jer smo u 21. veku i ako se neka vlada pona{a kao ona Milo{evi}eva u devedesetim godinama, gubi pravo na vladavinu”, tvrdi biv{i pregovara~ o statusu Kosova.

Pripreme za MSP Pripreme Kosova za predstavqawe svojih argumenata pred Me|unarodnim sudom pravde u{le su u zavr{nu fazu, izjavila je zamenica ministra inostranih poslova Kosova Vqora ^itaku. “I duboko verujemo da je pravda na na{oj strani “, rekla je Vqora ^itaku.

Raskrsnica Lider Srpskog pokreta otpora i kandidat za gradona~elnika Gra~anice Mom~ilo Trajkovi} priznao je da ne o~ekuje veliki odziv Srba na predstoje}e kosovske lokalne izbore, ali da ipak veruje da }e iza}i vi{e gra|ana “nego {to o~ekuju neverne Tome”.”Smatram da su ovi izbori istorijski za na{ narod ovde, oni su pitawe raskrsnice i na{eg opredeqewa kuda }emo. Izme|u dva zla, mi sma-

DNEVNIK

c m y

Dr`ava sabira {ta }e sve da deli

tramo da je mawe zlo iza}i na izbore i da je mogu}e da to mawe zlo pretvorimo u dobro”, poru~io je Trajkovi}.

Dan borbe protiv fa{izma Sve~anim koncertom pod nazivom “Darovi qubavi” u Narodnom pozori{tu u Beogradu danas }e biti obele`en Me|unarodni dan borbe protiv fa{izma i antisemitizma. Ceremoniji }e, osim predstavnika diplomatskog kora, prisustvovati visoki predstavnici Vlade i Skup{tine Srbije, kao i Saveza jevrejskih op{tina Srbije. Gosti }e biti i u~esnici [panskog gra|anskog rata iz Srbije, veterani Drugog svetskog rata, kao i pre`iveli zato~enici logora smrti i holokausta.

Solidarno Predstavnici pokreta “Antifa{istkiwe i antifa{isti” najavili su da }e danas u Beogradu odràti mar{ pod nazivom “Solidarno protiv fa{izma”. Odràvawem ovog mar{a mladi antifa{isti èle da po{aqu ozbiqno upozorewe da je nasiqe na ulicama i daqe prisutno – bilo da re~ o nasiqu nad Romima, malim verskim zajednicama, gej populaciji, radnicima, ènama – i da dru{tvo mora da reaguje. “Odlu~ili smo da ne ~ekamo da dràva to uradi, ve} poru~ujemo da je dru{tvo ono koje mora da reaguje na fa{izam”, izjavila je Marija Radoman, jedna od organizatora mar{a.

Svojevremeno je jedan od lokalnih funkcionera umeo da se poàli novinarima da ~ak ni {oqica kafe, a kamoli zgrada Gradske ku}e u Novom Sadu u kojoj je ispija, nije novosadska imovina ve} dràvna. Oni duhovitiji bi mo`da u vezi s tim statusnim i vlasni~kim problemom prvo pitali koliko kafa dnevno ispije doti~ni politi~ar. Me|utim, preovladavaju}a je ocena da imovina u vlasni{tvu lokalne sredine, uz odgovorno i promi{qeno upravqawe, nesporno moè podsta}i privredni razvoj op{tina i gradova. Kako je “Dnevniku” re~eno u Direkciji za imovinu Republike Srbije, do kraja godine o~ekuje se da }e op{tine i gradovi popisati svu dràvnu imovinu koju koriste u svojim lokalnim sredinama, odnosno aùrirati te podatke. Direkcija }e potom dostaviti Vladi izve{taj i zbirne podatke o tome {ta sve dràva Srbija ima u svom posedu od pokretnih i nepokretnih stvari. U svakom slu~aju, veruje se da se tim popisom otvaraju vrata za razgrani~avawe dràvne imovine od pokrajinske i lokalne, {to je jo{ uvek neostvareno ustavno pravo autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava, a koje im u budu}nosti moè dati vi{e mehanizama za privredni razvoj, poput davawa koncesije ili kreditne garancije za neku investiciju. Ipak, jo{ se ~eka dono{ewe zakona kojima }e se urediti pokrajinska i lokalna imovina, odnosno zakona o javnoj svojini. A ti propisi su, po nekim tuma~ewima Ustavnog zakona za sprovo|ewe Ustava Srbije, trebalo da budu doneti do kraja decembra 2008. Za sada je, me|utim, jedino izvesno da predstavnici Republi~ke direkcije za imovinu ovih dana obilaze op-

^ija }e biti Gradska ku}a u Novom Sadu?

{tine i razgovaraju s na~elnicima lokalnih uprava o popisu dràvne imovine. Jedan od sastanaka odràn je u Pan~evu, potvrdio je za na{ list na~elnik Ju`nobanatskog okruga Ivica @arkov. – To je statistika koja pomaè da se vidi ~ime sve korisnici dràvne imovine raspolaù. Na taj na~in sama dràva saznaje {ta je sve u wenom vlasni{tvu – kaè na~elnik @arkov. Po wegovim re~ima, postoji zakqu~ak Vlade Srbije 05 broj 954-4297/2009 od 16. jula 2009. godine po kojem je postupala i Direkcija za imovinu i po kojem je naloèno svim korisni-

cima sredstava u dràvnoj svojini – i lokalnim samoupravama i javnim preduze}ima i drugima – da podatke o nepokretnostima i pokretnim stvarima koje koriste, a koje su u dràvnoj svojini, iskaù u sada{woj vrednosti na obrascima ZOS-1 i ZOS-2, na dan 31. decembar 2008. godine. Na~elnica sektora evidencije u Republi~koj direkciji za imovinu Mirjana Risti}-Veli~kovi} kaè da je tim zakqu~kom Vlade Srbije bio preciziran rok od dva meseca za popis. – Hteli smo da sagledamo problematiku s kojom se susre}u korisnici dràvne imovine, konkretno – op{tine, a samim tim i drugi korisnici s wihovih teritorija, i kako se u praksi usagla{ava to pravno i fakti~ko stawe imovine. Otprilike do kraja godine bi trebalo da se sumiraju svi ti dobijeni podaci – kazala je za na{ list na~elnica u Direkciji za imovinu Srbije, dodaju}i da }e nakon toga izve{taj biti dostavqen Vladi, ukqu~uju}i i podatke o tome koliko se korisnika, i kojih, odazvalo popisu dràvne imovine... Osnovni problemi na terenu su, po wenim re~ima, u tome {to mnoge nekretnine nisu “uvedene u bilans”, odnosno nisu kwigovodstveno vo|ene. – âk i objekti i zgrade u kojima se neki korisnici dràvne imovine nalaze, dakle i tamo gde je stawe ~isto, imovina se ne uvede u bilans stawa i ne vodi se kwigovodstveno – navela je Mirjana Risti}-Veli~kovi} primer o kakvim problemima je re~, dodaju}i da i mnoga druga dokumentacija i arhive po op{tinama nisu sre|ene. S. Nikoli}

PRE TA^NO DVE DECENIJE SRU[EN JE SIMBOL GVOZDENE ZAVESE I PODEQENE EVROPE BERLIN BERLIN

20. godi{wica FALL OF TH Epada Berlinskog zida BERLIN WALL

NORTH SEVERNO SEA MORE

9. novembra 1989. zid koji je simbolizovao Gvozdenu zavesu On November 9, 1989, the wall izme|u komunisti~kog Istoka symbolized the Iron Curtain ithat kapitalisti~kog Zapada tokom between rata the communist east hladnog – sru{en je. and the capitalist west during Podignut je 1961. po naredbi the Coldlidera War was torn down. biv{eg DDR-a Erected in 1961 on the Valtera Ulbrihta, i toorders of East Germany’s former leader, sa ciqem da zaustavi Walter Ulbricht, toNema~ku stop people prelazak u Zapadnu leaving for Germany, the qudi koji suWest `iveli u Isto~noj fall of the Wall three Nema~koj. Pad zidanearly utro je put decades later paved the way for ujediwewu Nema~ke 1990.

20th anniversary

KQU^NI DOGA\AJI 1945–89. KEY EVEN T S – 1 9 4 5 - 8 9

Berlinski Berlin Wall zid Duìna: 43,1 km Length: 43.1km „Dràvni” “Country” wall zid FRANCUSKI FRENCH 111,9 km 111.9km SECTOR SEKTOR Punktovi: Checkpoints: Samo Bravoand i OnlyBravo ârli su bili Charlie were SOVIET SOVJETSKI Tegel otvoreni open to za nonSECTOR SEKTOR WEST ZAPADNI strance Germans Checkpoint Punkt ârliCharlie BERLIN BERLIN 5km BRITISH BRITANSKI EAST ISTO^NI 3 miles SECTOR SEKTOR 5 km BERLIN BERLIN 3 miqe

(1961-1989) (1961-1989) ISTO^NA EAST NEMA^KA GERMANY

Hamburg

WEST ZAPADNA NEMA^KA GERMANY

Berlin Berlin Dresden Drezden Gatow Gatov

Bon Bonn Frankfurt

AMERI^KI AMERICAN SECTOR SEKTOR

200km 200 km

Tempelhof

125 miqa miles

Munich Minhen

Sep.1989: 1989:Hungary Ma|arska otvorila Sep opens its granicu with s Austrijom border Austria– –hiqade thousands of Maj 1945: Kraj II svetskog rata. May 1945: World War II ends. BerlinIsto~nih Nemaca pre{lo na Zapad Berlin je podeqen na sovjetski divided Soviet sector in east, and Isto~ni,into i Zapadni sektor SAD, Okt: Gorbachev Gorba~ov U.S., British and French sectors in westOct: Britanije i Francuske posetioEast Isto~ni visits Berlin 1948-49: Sovjetske blokirale 1948-1949: Soviet snage forces blockadeand Berlin i East warns Zapadni Berlin, kontrolom German West Berlin, anostrvo islandpod in communistupozorio vlast Zapadne Nema~ke. ga controlled East Saveznici Germany. Allies airlift da ne odla`enot authorities avionima snabdevali 15 meseci in supplies for 15 months reforme to delay reform 1949:Savezna Federal Republic 1949: 4. nov: Nov 4: One Republika Nema~ka of Germany (West Milion millionqudi people osnovana 23. maja. Germany)jefounded prisustvovalo attend pro-democracy Nema~ka May 23. German prodemokratskim demonstration in East Demokratska Democratic demonstracijama Berlin, promptingu Ist. Republika Republic (East Berlinu, Vlada East German (Isto~na Germany)Nema~ka) Isto~ne Nema~ke dala government to osnovana oktobra founded 7. Oct 7 ostavku tri dana resign three days later 1953: Ustanak zbog lo{ih uslova kasnije 1953: Uprising against working rada gra|evinskih u Isto~nom conditions by East radnika Berlin building Berlinu je slomila armija workerskoji suppressed by Crvena Red Army 13. avg. 1961: Border Granicabetween izme|u Aug 13, 1961: dva Berlina je zatvorena. East and West Berlin closed. Vojnici po~iwu zidawall Soldiers begin izgradwu constructing BT-11 BT-11 Stra`arnica: Watchtower: 302 kule towers Signalna Trip za{ti}ene guarded wall prepreka zidom

Checkpoint Punkt BravoBravo

[onefeld

I S E T AO S^ TN AG EN R E MM A N A Y ^ K A Schonefeld

A N A TANATOMIJA O M Y O F ZIDA T H E W ALL PATROLIRAWE PATROLLING Po~eo kaoasbodqikava ìca sa Started barbed wire and light svetle}om ogradom. Gra|en fencing. Built up over years je into dve godine u sloèni nizheavily zidova, complex series of walls, s te{kim i utvr|enim ogradama, watchtowers kao i kulama straàrama Zale|e zidawall Hinterland 3-4m visokconcrete betonskiwall, zid 3-4m-high s bodqikavom ìcomwire na vrhu topped with barbed Oprema za uzbunu Alarm equipment akusti~ni i opti~ki Acoustic and optical alarmi povezani alarms linked to sa 3m visokom 3m-high electric elektri~nom ogradom fence Psi Dogs kre}u Running se duìnom alongìce rail

Grani~ne trupe: Grenztruppen: Upvi{e to 50,000 od 50.000 border guards grani~ara sa ovla{}ewima were given full da otvore vatru na one koji ignori{u naredbu individuals if order to o zaustavqawu halt was ignored MPiKM Juri{na assault pu{ka

Radio

Reflektori Floodlights osvetqene Illuminate kontrolne trake control strip i unutra{we and wall’s strane zidaside interior

Binoculars Dvogled

Hedgehog Je`evi anti-vehicle prepreke obstacles protiv vozila

Boundary zid: wall:3-4m 3-4m-high, Grani~ni visok, L-shaped wall, madeod of L-profila, reinforced concrete armiranog betona an kojitopped je svojim oblikom with cement tubespre~avao to prevent escapees from be`awe i getting grip hvataweany za zid

Asfaltni Asphalt put za patrolu patrol road CROSS-SECTION POPRE^NI PREGLED BERLINSKOG OF BERLIN WALL ZIDA (1980s) (80-ih)

1963: SAD YonF.Kenedi 1963: Predsednik U.S. President John 9. nov: Nov 9: posetio jevisits zid, deklari{e se kao Kennedy wall, declaring Trabant „Trabant Hiqade Thousands Berlinac ai Berliner zakliwe se davowing }e {tititi himself and to 601 Kubel kubel”patrol patrolno isto~nih Nemaca of East Germans qude u Zapadnom Berlinu protect people of West Berlin vehicle vozilo odlaze na granicu go to border Isto~na Zapadna Nema~ka zahtevaju}i 1973: East andiWest Germany da pre|u crossings demanding uspostavile diplomatske odnose establish formal diplomatic ties na drugu stranu. they be let through. 1987: Ronald Regan 1987: Predsednik PresidentRonald Reagan Grani~ari su ustuknuli. Border guards stand back u Berlinu i nagovara lidera SSSR-a visits Berlin and urges Soviet leaderQudi suis po~eli da gaand ru{e i as wall breached people Rov Anti-vehicle protiv vozila Mihaila Gorba~ova toda sru{e zid Mikhail Gorbachev tear down wall da slave begin to pull it down in celebration ditch

35mm fotoaparat camera 35mm Ammunition pouch Torba s municijom

NB E LI ERI T B^ N O S T A IES

Control strip Kontrolni pojas 6m pe{~anog tlaof 6m-wide area obrazovanog sandy soiltako shaped da stopala reveal tragove footprints tootkrije

IN RL NB E I L I R DEN B SeventeenPSAT Sedamnaestogodi{wi WAE Z

Peter Fehter year-old Peter ubijen je was prilikom Fechter shot poku{aja prelaska while attempting 17.the avgusta tozida cross Wall on Aug 17, 1962. 1962

HQUDSKE U M A N@RTVE T O LL Proceweno je da tokom During the Wall’s existence, trajawa zidapeople oko 5.000 about 5,000 are qudi estimated to uspe{no prebeglo uescaped Zapadnito Berlin. have successfully West Berlin. Procene subetween da je izme|u 130 i 210 Somewhere 100 and 200 Isto~nih Nemaca je u poku{ajima East Germans died ubijeno attempting prelaska zida to cross the Wall Izvor: The Source: TheBerlin Berlin Wall Wall andand the the Intra-German Intra-German Border Border 1961-89 1961-89 By Gordon L. Rottman, Rottman, Chris ChrisTaylor Taylor Foto: GRAPHIC NEWS Pictures: GettyGetty Images, Images, Associated Associated Press Press

U EU }e i Balkan poru{iti svoje „berlinske zidove” U Berlinu }e danas, uz prisuvembar 1989. dobiti puni smisao stvo dràvnika iz ~itavog sveta i politi~ku dimenziju”, istakao i dobitnika Nobelove nagrade za je Tadi}. Po wegovim re~ima, pad mir, biti obeleèna 20. godiBerlinskog zida u~inio je mogu{wica pada Berlinskog zida. }im ostvarewe vizije evropskog Najatraktivniji deo manifestaujediwewa, „politi~kog i mirovcije bi}e simboli~no ru{ewe nog projekta bez premca u novijoj Zida izgra|enog od xinovskih dosvetskoj istoriji”. „Srbija je 5. mino-plo~a, koje su oslikali |aoktobra 2000. sru{ila svoje ’berci nema~kih {kola, izme|u Potslinske zidove’, koje je podigla damskog trga i Brandenbur{ke razorna politka nedemokratskog kapije, gde se nekada protezao reìma tokom devedesetih godiBerlinski zid. Simboli~no runa pro{log veka. Danas na{im {ewe domino-zida po~e}e s jedne gra|anima predstoji uklawawe strane nekada{wi predsednik jo{ jednog zida u veoma bliskoj Poqske Leh Valensa i premijer budu}nosti, koji im je onemogu}ama|arske u vreme pada zida Mivao da se slobodno kre}u i prisiklo{ Nemet, a s druge strane qavao ih na dugo, poniàvaju}e predsednik ~ekawe viza u reEvropskog parladovima pred stramenta Jerì Bunim ambasadama”, Jaka i stabilna zek i {ef EvropSrbija, ~lanica EU, naveo je {ef srpske komisije @oske dràve. bi}e temeq ze Manuel BaroTadi} je ponostabilnosti zo. vio da je ~lanstvo Zapadnog Balkana, – Posledica pau EU centralni da Berlinskog zistrategijski ciq {to predstavqa da bila je promeSrbije, a savremei zajedni~ki na geopoliti~ke na, ujediwena Neevropski interes karte Evrope, pri ma~ka u ostvarewu (Boris Tadi}) ~emu su dobitinitog ciqa ima poci tog procesa sebnu ulogu. “Hrashvatili duh vremena i promena, bro{}u i predano{}u gra|ana dok su gubitnici ostali i daqe Nema~ke ostvaren je istorijski ~vrsto privrèni prevazi|enim san o ujediwewu, a vizija jedinideolo{kim podelama. Naàstvene Evrope i daqe ìvi. Nama lost, ~iwenica je da je kraja hladje podr{ka prijateqske Nema~ke nog rata doneo i raspad SFRJ i na evropskom putu od neprocewikrvave sukobe na ovim prostoru ve va`nosti, a jaka i stabilna Zapadnog Balkana sa ~ijim se poSrbija, ~lanica EU, bi}e zalog sledicama jo{ uvek suo~avamo. boqeg ìvota wenih gra|ana, ali Ipak, s aspekta civilizacijskih i temeq stabilnosti Zapadnog vrednosti, demokratije, qudskih Balkana, {to predstavqa i zajedprava i trì{ne ekonomije, pad ni~ki evopski interes”, rekao je Berlinskog zida bio je istorijTadi}. ski doga|aj bez presedana, koji je Ambasador Nema~ke u Srbiji za Evropu zna~io pobedu slobode Volfram Mas ocenio je, pak, da je i neiskqu~ivosti, i zamah proce2009. veoma zna~ajna za Nema~ku sa ujediwewa – izjavio je za jer slavi 60 godina od nastanka „Dnevnik” predsednik Foruma za SR Nema~ke i 20 godina od pada me|unarodne odnose Evropskog Berlinskog zida. „Pre 60 godina pokreta u Srbiji Milan Simurna{i protivnici, posle najteèg di}. pada u istoriji, dali su nam {anI upravo to da }e Zapadni Balsu. Nema~ka se suo~ila s pro{lokan poru{iti svoje “berlinske {}u i uspela da pridobije poverezidove” tek onda kada sve zemqe we i da, nakon svrgavawa diktaturegiona postanu punopravne ~lare, ponovo ujedini svoje zemqe”, nice EU kqu~na je poruka i predrekao je Mas. Govore}i o Srbiji, sednika Srbije Borisa Tadi}a, on je rekao da za ulazak u EU preizre~ena preksino} u Centru preka nisu ni Kosovo ni Holan„Sava” na sve~anosti posve}enoj dija. “Pred Srbijom stoji samo je20. godi{wici pada Berlinskog dan izazov – da ispuni kriterijuzida. „U tom istorijskom trenutme iz Kopenhagena, {to je obaveza ku bi}e zaokruèn proces ujedisvake zemqe kandidata za ulazak u wewa Evrope. Tek tada }e 9. noEU”, naveo je Mas. E. D.

POLITIKA

DNEVNIK

PREDSEDNICA NARODNE SKUP[TINE NAJAVILA DA ]E SEDNICA PARLAMENTA O VOJVO\ANSKIM AKTIMA BITI ODR@ANA SLEDE]E SEDMICE

I Palma glasa „za”

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \ukci}-Dejanovi} podeli}e danas poslanicima materijale za sednicu koja }e biti odr`ana slede}e sedmice i na kojoj }e se raspravqati o predlogu zakona o nadle`nostima Vojvodine i davawu saglasnosti na statut APV. “Ta dva materijala bih poslala poslanicima da ih, tokom ove nedeqe, dok radimo, razmatraju, a za po~etak slede}e nedeqe napravila bih prekid sednice i zavr{ila te dve ta~ke dnevnog reda. Prva ta~ka je zakon o nadle`nostima Vojvodine, a druga davawe saglasnosti na statut”, rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}.

Ina~e, predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma potvrdio je da }e poslanici te stranke glasati za potvr|ivawe statuta Vojvodine u republi~kom parlamentu. “Jedinstvena Srbija }e glasati ’za’, jer je u statut uneta odredba da je Vojvodina neodvojiv deo Srbije, da Novi Sad nije glavni grad, ve} administrativni centar i da Vojvodina ne mo`e otvarati me|unarodna predstavni{tva bez saglasnosti Vlade Srbije”, rekao je Markovi}. On je dodao da su to bila “tri problemati~na ~lana” predloga statuta zbog kojih je Koalicija SPS–PUPS–JS-a prvobitno bila protiv tog akta.

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE JOVICA \UKI] ZA „DNEVNIK”

Bi}e para za nove nadle`nosti

Pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki} uveren je u to da ne}e biti problema u obezbe|ivawu novca za realizaciju novih nadle`nosti APV, jer je, po wegovim re~ima, “omnibusom 2” propisana i ta obaveza Republike. U izjavi za “Dnevnik” \uki} napomiwe da su predlogom zakona o nadle`nostima, koji je pro{le nedeqe utvrdila Vlada Srbije, definisane dve vrste poslova koje }e biti u ingerenciji Pokrajine – izvorni i povereni. Po Ustavu, kako je ukazao, onaj nivo vlasti koji poverava poslove niìm nivoima mora za to da obezbedi i novac za wihovu realizaciju. \uki} je istakao da se ~lanom 88 predloga zakona propisuje da je Republika obavezna da do kraja godine obezbedi finansirawe za sve poslove koje poverava Vojvodini istim zakonskim aktom. A po wegovim re~ima, kada je re~ o izvornim nadle`nostima, wihovo finansirawe }e se obezbediti, kao i do sada, republi~kim buxetom, “po{to je malo izvesno da bi do kraja godine mogao biti usvojen i poseban zakon o finansirawu nadle`nosti Pokrajine, kojim bi trajno trebalo da se re{i ovo pitawe”. – Usvajawem predloènog zakona o nadle`nostima Vojvodine u obliku u kojem je utvr|en u Vladi, Republika je du`na da u buxetu za 2010. godinu odgovaraju}om raspodelom, koja se moè realizovati na vi{e na~ina, obezbedi Pokrajini novac za realizaciju poverenih poslova. A mi }emo u na{em buxetu definisati mehanizme za prijem tog novca namewenog za finansirawe novih poslova, ali i materijalnih tro{kova, s obzirom na to da Pokrajina treba da preuzme i imovinu i zaposlene u nekim slu`bama koje }e biti u ingerenciji Vojvodine. A za izvorne poslove, do usvajawa posebnog zakona, to pitawe regulisa}e se za-

VESTI Poslanici o paso{ima Narodna skup{tina trebalo bi danas da po~ne na~elnu raspravu o izmenama Zakona o putnim ispravama kojima je predloèno produèwe roka vaèwa starih paso{a za godinu dana, odnosno do kraja 2010. godine. Kako se navodi u obrazloèwu kabineta Mirka Cvetkovi}a, osnovni motiv za predloène izmene je to {to treba re{iti pitawe izdavawa putnih isprava dràvqanima Srbije koji ìve i rade u inostranstvu, jer zbog udaqenosti konzulata i ne{to duèg procesa wihovog izdavawa, nisu svi uspeli da izvade nove biometrijske paso{e.

Problem je sva|a SNS-a i SRS-a Nedostatak saradwe izme|u Srpske napredne stranke i Srpske radikalne stranke najve}i je problem za stvarawe jedinstva u opoziciji da bi se sru{ila Vlada Srbije, ocenio je predsednik Nove Srbije Velimir Ili}. “Molim radikale i napredwake da sednu i na|u re{ewe u interesu Srbije. Boris Tadi} ima svoj blok, mi moramo imati kontrateg”, poru~io je Ili}, i zalo`io se za {to skorije odr`avawe izbora.

konom o buxetu Republike Srbije – kazao je \uki}. On, me|utim, nije mogao da ka`e koliko }e novca biti u pokrajinskoj kasi za realizaciju nove

153 nadle`nosti u narednoj godini, ali je siguran da “cifra mora biti ve}a” nego u ovogodi{wem prora~unu. Na{ sagovornik je dodao i da je pre izvo|ewa ove ra~unice potrebno da se dobiju podaci o finansijskim planovima republi~kih ministarstava koja poveravaju odre|ene poslove Pokrajini. \uki} je, me|utim, ocenio i da nije dobro da se finansirawe Pokrajine re{ava ad hok, odnosno na osnovu republi~kog buxeta koji se utvr|uje svake godine, ve} da je nu`no da se to pitawe {to pre re{i posebnim zakonom, kako bi se pokrajinskim organima omogu}ilo vi{egodi{we planirawe. – Dakle, uvereni smo u to da je ovaj na~in finansirawa samo privremeno stawe i da }e vrlo brzo uslediti dono{ewe posebnog zakona kojim }e se trajno re{iti izvori finansirawa Pokrajine, jer }e nam to omogu}iti da donosimo strate{ke sredworo~ne i dugo-

ro~ne planove. To do sad nije bilo mogu}e – istakao je \uki}. Pokrajinski sekretar za finansije nije mogao da iznese ni procenu o tome koliko }e ~inovnika Pokrajina preuzeti od Republike prijemom novih nadle`nosti, jer, kako je naveo, ministarstva Republike Srbije tek treba da dostave u Banovinu informacije o tome koliko zaposlenih obavqa poslove koje }e preuzeti Pokrajina. No, on je uveren da to ne}e dovesti do zna~ajnijeg rasta administracije, po{to postoje planovi za smawewe broja pokrajinskih institucija. \uki} je izjavio i da }e, nakon usvajawa zakona o nadle`nostima, morati da se uradi jo{ jedan rebalans teku}eg buxeta APV, ali je dodao da }e to biti neznatna promena, te da }e o woj pokrajinski poslanici mo}i da se izja{wavaju najverovatnije na istoj sednici na kojoj bude razmatran i predlog buxeta APV za 2010. godinu. Na pitawe da li }e, zbog cajtnota kod usvajawa zakona o nadle`nostima i novog statuta APV, umesto buxeta vojvo|anski parlament krajem godine ipak doneti odluku o privremenom finansirawu, on je kazao da to jo{ sa sigurno{}u ne mo`e da tvrdi po{to pomenuti akti ipak jo{ nisu usvojeni u republi~kom parlamentu. Me|utim, naveo je da je ciq koalicije vladaju}e u Banovini da se u narednoj godini startuje utvr|enim buxetom, ali da “sve ipak zavisi od politi~ke voqe”. – Uveren sam u to da mo`emo doneti buxet za narednu godinu. Ali, siguran sam i u to da, ako se bude i{lo i na privremeno finansirawe, to stawe ipak ne bi trajalo tri meseca – rekao je \uki}. B. D. S.

ponedeqak9.novembar2009.

INTERVJU [ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

Republi~ki poslanici uva`i}e interese APV Usagla{avawe teksta novog statuta APV s predlogom zakona o nadle`nostima uspe{no je zavr{eno u subotu uve~e, izja{wavawem vi{e od dve te}ine poslanika pokrajinskog parlamenta, i mo`e se o~ekivati da se oba akta do kraja novembra na|u na dnevnom redu Narodne skup{tine. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ocewuje u intervjuu „Dnevniku” da se stupawem na snagu zakona o utvr|ivawu nadle`nosti i statuta zapravo ja~aju procesi institucionalne konsolidacije Srbije i kqu~ne politi~ke i ekonomske institucije Vojvodine. – Jasno definisane nadle`nosti svih institucija Vojvodine predstavqaju garant efikasnog re{avwa problema s kojima se gra|ani svakodnevno suo~avaju – obja{wava Egere{i za na{ list. z Kakav je va{ utisak o usvojenom statutu posle vi{e od jedne godine rasprave i niza prepravki i drugih intervencija? – Na{a spremnost da usvojimo predlog zakqu~ka o pravno-tehni~kom usagla{avawu teksta statuta je ne samo potvrda po{tovawa ustavnopravnog poretka nego i odgovor na pitawe gde vidimo Srbiju i Vojvodinu. Samo autonomna Vojvodina predstavqa stub demokratizacije Srbije i wen oslonac na evropskom putu.

z Izmene statuta su prihva}ene. Tekst je poslat republi~kim poslanicima na razmatrawe. O~ekujete li ponovo opstrukciju opozicije? – Opozicija ima svoj zadatak: da kritikuje vlast. No, ne o~ekujem neke nove kvaziargumente protiv statuta Vojvodine. Za posledwih 13 meseci smo stvarno ~uli sve i sva{ta, ali sam uveren u to da }e republi~ki poslanici uvaìti odluke Skup{tine Vojvodine i interese APV. z Kada o~ekujete da }e statut i zakon i konkretno zaìveti? – Realno gledaju}i, ukoliko republi~ki parament do kraja novembra da saglasnost na statut Vojvodine i izglasa zakon o utvr|ivawu nadle`nosti, o~ekujem da ve} od januara preuzimamo odre|ene ingerencije. Ina~e, statutarne promene predvi|aju vi{e od 150 novih nadle`nosti o kojima }e Pokrajina ubrzo morati da vodi ra~una. z Jedan od problema koji bi mogao nastatie kada novi statut Vojvodine zaìvi je i finansirawe novih nadle`nosti. Kakvu situaciju u ovoj oblasti o~ekujete? – Izvr{no ve}e priprema detaqnu analizu i ima}emo, nakon usvajawa statuta i zakona, jasniju

Statut je (samo) trenutni vrh Smatrate li da je ovako definisan poloàj Vojvodine najvi{e {to ona moè dobiti? – U ovom trenutku – da! Prema aktuelnoj politi~koj situaciji, ovo je, ipak, najvi{e. Ali, to ne zna~i da je Vojvodina dobila i sve {to joj pripada, odnosno {to objektivno moè doprineti i boqitku gra|ana Pokrajine i brèm razvoju Srbije. U tu tvrdwu ukqu~ujem i najavqene ustavne promene u Republici Srbiji. U tom demokratskom procesu moèmo jo{ dosta stvari u~initi. No, i ustavne promene zavise od politi~kih faktora u dràvi, pa i u samoj Vojvodini. Moramo imati evrokompatibilan ustav, a moje je mi{qewe da vaè}i Ustav Srbije nije uskla|en s evropskim normama. Me|utim, mi moramo po{tovati Ustav koji imamo. z Statut je vra}en Skup{tini Vojvodine na doradu, {to je LSV okarakterisao kao poniàvawe ove ustanove. Kakav je va{ stav? – U jednu ruku, bili smo svedoci da prakti~no 13 meseci nisu na republi~kom nivou uvaàvani interesi Vojvodine i na{i argumenti. Ali, nakon tog vremena kona~no je postignut konsenzus o statutu i zakonu o nadle`nostima. I ja to ne doìvqavam kao ponièwe, ve} kao realnu mogu}nost u trenutnim politi~kim odnosima. To je ogromna razlika.

SKORO SME[NA STRANA POLITIKE U BA^KOJ PALANCI

Radikali brane biv{e direktore SPS-a Kada je potpredsednik Skupdana, ali Pavle Po~u~ je mnogo promenimo. Oni nisu ostali bez {tine op{tine Ba~ka Palanka uradio za ovda{wi turizam, a Vuposla ve} i daqe rade u firmama Miroslav Rodi}, a kao predsednik leti}a su samo socijalisti hvaligde su do sada bili direktori. Kadrovske komisije, s govorinice li kao najboqeg direktora, priCela pri~a je, ina~e, dobro polokalnog parlamenta saop{tio ~ali su da je od radija napravio znata onima koji poznaju politi~odluku o razre{ewu Pavla Po~u~udo od uspeha – rekao je odborku scenu Palanke, jer nije tajna da ~a, dosada{weg direktora Turinik SRS-a Zoran Jovi~in, ina~e su pojedini kadrovi SPS-a izusti~ke organizacije op{tine, depotpredsednik palana~kih radizetno dobri s radikalima i da su silo se ne{to {to je poznavaoce kala. se svojevremeno `estoko protiviovda{wih politi~kih prilika Na kritike upu}ene na ra~un li koaliciji s demokratama i G17 dovelo do smeha. Smewene socijasocijalista, koji su sada u koaliplus. Otuda je i odbrana stigla iz liste koji su na vlaredova opozicije, pri sti po~eli su da bra~emu su radikali, izNije tajna da su pojedini kadrovi ne radikali koji su gleda, kona~no digli opozicija! socijalista dobri s radikalima i da su se ruke od ponovne moguPo~u~ i Predrag }e koalicije sa socijaonomad protivili koaliciji s DS-om Vuleti}, do pre melistima. sec dana direktor RaNo, zato ~etvorici dio BAP-a, na funkcije su do{li ciji s DS-om, DSS-om, G17 plus i odbornika DSS-a i daqe s konfekao kadrovi SPS-a, ali su u me|uSNP-om, reagovao je {ef odborrencija za novinare poru~uju da vremenu napustili stranku i prini~ke grupe SPS-a u SO Pero promene stranu. Naime, s 18 svo{li Pokretu socijalista AlekMijanovi}. jih mandata, uz ~etiri odbornika sandra Vulina. Po ustaqenoj po– Nije pristojno da se SRS meDSS-a, imali bi tesnu ve}inu s 22 liti~koj praksi, socijalisti su {a u kadrovsku politiku na{e od ukupno 42 odborni~ka mesta u reagovali i promptno posmewivapartije, da nam pametuju koga da SO. No, Ko{tuni~ini i daqe odli svoje biv{e ~lanove. U wihovu imenujemo, a koga da razre{avamo govaraju da ne}e mewati stranu, odbranu odmah su ustali radikali, – rekao je Mijanovi}. – Koalicio„jer lokal i velika politi~ka a u najneprijatnijoj sitaaciji nanim sporazumom nama su, izme|u scena ne moraju biti sinonimi, a {ao se izvestilac, ina~e ~lan ostalog, pripala i direktorska posao lokalne vlasti je da olakDSS-a. mesta u Radio BAP-u i TOO-u. a {a `ivot gra|anstvu, a ne da bi– Socijalisti i DSS su napuPomenuta dva direktora su napustri visoku politiku”. stili nas, radikale, pre godinu stila SPS i na{e je pravo da ih M. Suyum

sliku o tome koliko }e sve to ko{tati. Mnogo puta su me do sada pitali ho}emo li primati nove qude u administraciju zbog ingerencija koje sada dobijamo. Bez obzira na veliki broj novih nadle`nosti, na{a administracija je spremna da odgovori i tim obavezama posao, ali ne bih da prejudiciram bilo kakvu budu}u odluku dok ne budemo videli {ta nas konkretno ~eka. z Ho}e li, po va{em mi{qewu, autonomija Vojvodine, posle ovih promena, prestati da bude tabu-tema u Srbiji?

– U Srbiji prvo mora da nestane tabu oko su{tinske regionalizacije. Vojvodina ima svoje istorijsko nasle|e u vezi s autonomno{}u. Treba, naime, da bude jasno da Vojvodina mora da neguje svoju autonomnost kao {to Srbija mora negovati svoju dràvnost. I te pojmove ne treba me{ati. Dakle, autonomna Vojvodina ne sme da bude tabu-tema u Srbiji, zbog ~ega sam, uostalom, u martu, s predsednicom Narodne skup{tine Slavicom \uki}-Dejanovi} i obi{ao centralnu Srbiju. Poku{ali smo da objasnimo {ta autonomija zna~i za Srbiju, a {ta za Vojvodinu, ~ime smo, ~ini mi se, kona~no pokrenuli temu su{tinske regionalizacije cele dràve. z [ta je najve}i benefit ovog i ovakvog statuta Vojvodine? – Ima}emo nesmetaniji ekonomski razvoj Pokrajine. Svakako mislim da je zna~ajno i to da mawinske zajednice Vojvodinu doìvqavaju kao svoj zavi~aj i u tom pogledu statut }e obezbediti pre svega prava za o~uvawe identiteta nacionalnih zajednica, {to je va`no za o~uvawe multietni~nosti. Vaàn je i podatak da }e Vojvodine imati pravo da sklapa me|uregionalne ugovore. Samim tim, ja~a}emo na{u poziciju u evropskim institucijama, a preko toga – i ulogu Srbije kao dràve. z Ho}ete li i}i u Skup{tinu Srbije da poslanicima obrazloìte statut? – I{ao sam tamo kad god su me zvali, ali ovog puta nema potrebe. U Skup{tinu Srbije }e i}i pokrajinski sekretar za upravu i propise dr Tama{ Korhec i {ef poslani~kog kluba ZEV-a prof. dr Dragoslav Petrovi}. P. Klai}

REKLI SU

Ko{tunica: U Vojvodini stvaraju novi identitet Predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica izjavio je da je “vladaju}i reìm”, potvr|ivawem statuta Vojvodine, koji “za ciq ima stvarawe dràve u dràvi”, napravio veliku {tetu i Pokrajini i Srbiji, oceniv{i da }e “biti teàk posao vratiti duh separatizma u bocu”. „Ubudu}e }e Srbija imati dve vlade, dve nacionalne akademije, latini~no pismo u Vojvodini kao osnovu za stvarawe novog identiteta, {to sve zajedno daje poseban separatisti~ki pe~at statutu Vojvodine”, izjavio je Ko{tunica. Lider DSS-a smatra da je, stoga, velika odgovornost na poslanicima Skup{tine Srbije, koji treba da daju posledwu re~ o statutu. “Na narodnim poslanicima je da donesu odluku da li }e braniti intrese naroda i odbaciti ovaj statut ili }e, sluè}i se partijskim intresima, postati sau~esnici u razgra|ivawu dràve”, zakqu~io je Ko{tunica.

\uri}: Posledice po jedinstvo Srbije Po oceni Srpske napredne stranke, zakqu~ak o usagla{avawu predloga statuta s predlogom zakona o nadle`nostima, koji je usvojila Skup{tina Vojvodine, doneo je samo kozmeti~ke promene, kojima se ne moè sakriti “antiustavan karakter tih akata, koji mogu imati brojne negativne i dalekose`ne posledice po jedinstvo Srbije”. ^lan pravnog saveta SNS-a Marko \uri} rekao je da bi se usvajawem tih akata u Narodnoj skup{tini svi poslovi dràvne uprave, kao i imovina Republike, preneli na Pokrajinu, ~ime se, kako je ocenio, stvara dràva u dràvi. “Prakti~no, sve {to je od zna~aja za svakodnevni ìvot gra|ana Srbije na teritoriji Vojvodine sada prelazi u nadle`nost Pokrajine, {to moè dovesti do stvarawa paralelnog politi~kog sistema, u ~emu leì separatisti~ki efekat tog statuta”, istakao je \uri}.

EKONOMIJA

ponedeqak9.novembar2009.

Potpisi za „Banatski Dvor” Javno preduze}e Srbijagas potpisa}e danas ugovore o nabavci kompresora i monta`i linije za proizvodwu gasa koji }e omogu}iti zavr{etak prve faze podzemnog skladi{tu gasa u Banatskom dvoru. Kako se

ske kompanije Integral monta` Francom Ribenom Bauerom potpisati ugovor o monta`i linije koja }e omogu}iti da se dnevno dobija pet miliona kubnih metara gasa iz skladi{ta u Banatskom dvoru.

navodi u saop{tewu, generalni direktor Srbijagasa Du{an Bajatovi} potpisa}e sa direktorom ameri~ka kompanije AG ekvipment Aleksandrom Titovim ugovor o isporuci kompresorskog agregata za kapaciteta 1,7 miliona kubnih metara na dan. Bajatovi} }e nakon toga sa direktorom kompanije austrij-

Prema ranijim najavama, prva faza izgradwe podzemnog skladi{ta u Banatskom Dvoru trebalo bi da bude zavr{ena do kraja godine i omogu}i skladi{tewe oko 300 milina kubnih metara tog energenta i dnevu proizvodwu pet miliona kubnih metara gasa, {to je oko polovine ukupnih potreba Srbije u zimskom periodu.

OTVORENO PITAWE PRIVATIZACIJE U SPORTU

Neka stadioni ostanu dràvni Konsultant u procesu privajavnoj raspravi u maju, uop{te tizacije Branko Pavlovi} izne problematizuje pitawe javio je da je boqe sportske vlasni{tva nad nekretninama objekte davati u zakup, nego ih i polazi od stawa kakvo jeste, prodavati u procesu privatiodnosno da je to pitawe ve} zacije i ocenio da bi dràva re{eno“, rekao je Pavlovi}, od rentirawa imala ve}e koina~e biv{i direktor Agenristi. „Mislim da sportske cije za privatizaciju. objekte ne treba prodavati. Prema wegovim re~ima, sa Ako postoji neko ko je zaindruge strane, stawe na terenu teresovan da kupi, zaintereje takvo da su klubovi, kao sovan je i da iz{to su „Partinajmi odre|enu zan“ i „Zvezda“, I Crvena zvezda nekretninu“, re„prebacili“ nekao je Pavlovi} kretnine na sei Partizan treba Tanjugu. da budu u dràvnom be, odnosno jedPrimera radi, ni su „prebacivlasni{tvu, tvrdi umesto da prodali“ na fudbalbiv{i direktor te Sportski censki klub, a drugi Agencije za tar „11. april“ na sportsko drui od tih para sa{tvo, a nacrt privatizaciju zidate nove bazezakona o sportu Branko Pavlovi} ne, iznajmite ga ne predvi|a niodre|enim invekakvu proceduru stitorima i organizacijama da u odnosu na postoje}a vlase na taj na~in objekat sa~uva sni~ka stawa. za nove generacije, ali i obez„Prema mom mi{qewu, i jebede konstantni prihodi. Predan i drugi klub treba da budu ma wegovim re~ima, kqu~no piu dràvnom vlasni{tvu“, retawe i u novom zakonu o sportu, kao je Pavlovi} i dodao da koji tek treba da bude usvojen, upravo taj problem treba da nalazi se pitawe vlasni~kog re{i novi zakon o sportu. „Da statusa nekretnina koje ~ine li je klub privatizovan ili jedan sportski objekat. ne, to je mawe va`no pitawe „Svi se prave da pitawe neako smo sigurni da su stadiokretnina nije sporno. Nacrt ni, parcele i nekretnine drzakona o sportu koji je bio na àvni“, smatra on.

DNEVNIK

SRBIJA, I DAQE, IMA NAJJEFTINIJU STRUJU

EPS zbog socijale gubi milijarde Dobro je poznato da je cena lijardi kilovat-sati (doma}im EPS. Me|utim, o cenama struje tiku zemqe. Markovi} je naglaelektri~ne energije u Srbiji najpotro{a~ima je isporu~eno 32,47 ne odlu~uje sama i oslawa se na sio da je razvojni program EPS-a nià u regionu, ako ne i u Evromilijardi kilovat-sati) na kraju osniva~a – dràvu. pravqen s projekcijom rasta cene pi, i vrti se oko ~etiri evrocenje bila gubita{! Kako se navodi u Nedavno je generalni direktor elektri~ne energije i po tom ta po kilovat-satu. Koliko Srbigodi{wem izve{taju ove kompaElektroprivrede Srbije Dragoprogramu ona je trebalo da bude ja gubi zbog ovako niske cene vidi nije, gubitak u poslovawu lane je mir Markovi} izjavio je da Vlada oko pet evrocenti po kilovat ~ase iz vrlo proste ra~unice. Za dostigao oko 27 milijardi dinaSrbije nema sluha za proteste su, a sada je ~etiri. Kako sada stvari stoje, a i prelane doma}im potro{a~ima isra, a analize pokazuju da je nastao EPS-a zbog niske cene struje i da ma najavama resornih ministarporu~ene 32,47 milijarde kiusled niske poslovne efikasnost se ministri utrkuju da kaù da stava, struja do kraja godine ne}e lovat-sati, po 4,2 evrocenta, i neekonomske cene elektri~ne ona ne}e poskupeti. On je istakao poskupeti, ali su iz Elektroprivreda SrEPS-a najavili da }e bije je inkasirala viCENA STRUJE U EVRO DR@AVA DOBIT U EVRIMA traìti da se cena {e od 1,36 milijarde CENTIMA koriguje za vi{e od evra. Za istu koli~i20 posto. Markovi} je nu struje u ê{koj , Srbija 4,2 1.363.866.000 objasio da bi struja gde je cena devet evromorala da poskupi za centi po kilovat-saMa|arska 11,2 3.636.976.000 vi{e od 30 posto da tu, zarada je bezmalo bi EPS imao profit, tri milijarde evra ê{ka 9 2.922.570.000 ali da ne}e biti upu(2.922.570.000). U Ma}en zahtev za taj pro|arskoj, gde je cena Zarada elektroprivreda od prodatih 32,47 milijarde kilovat-sati cenat poskupqewa. 11,2 evro-centi po kiOn je objasnio da je bilo planilovat-satu, za ovoliku proizvodenergije. Ova kompanija je u{la u da nema ni{ta protiv toga da rano da do 2012. cena kilovatwu struje elektroprivreda bi dorestrukturirawe i u saradwi sa EPS privredi za pokretawe pro~asa dostigne osam evrocenti, bila vi{e od 3,6 milijarde evra stranim konsultantom („Artur izvodwe i izlazak iz krize elekali je EPS i pro{le i ove godi(3.636.976.000). D. Litl“) utvr|eni su nedostaci tri~nu energiju prodaje po netrne odstupio od tog plana, pa je saMada je Elektroprivreda Srpostoje}e organizacione forme i ì{nim, stimulativnim cenama, da prose~na cena oko ~etiri bije 2008. godine oborila sve repravci promena koje treba da unaali da zato traì da dràva struevrocenta. A. Brzak korde i proizvela vi{e od 35 miprede poslovnu efikasnost JP jom vi{e ne vodi socijalnu poli-

POVE]ANA TRA@WA ZA POSLOVNIM PROSTOROM

Prometni bulevari zovu na biznis Zbog oteànog zapo{qavawa ili gubitka radnog mesta mnogi gra|ani koji su bez posla spas vide u nekom biznisu, za koji im treba poslovni prostor. Agenti za promet nekretnina kaù da je to osnovni razlog pove}ane tra`we lokala, kako mawih, tako i onih ve}e kvadrature. Zvezdan Cviji} iz slu`be prodaje Agencije za promet nekretnina „Bombiks“ u Novom Sadu kaè da se mawi lokali traè za prodaju brze hrane i

– Cene jo{ uvek drè lawski nivo, iako je potra`wa u porastu. Mada su mawi lokali ne{to skupqi, ipak je lokacija ta koja najvi{e uti~e na cenu. âk i kada su na istoj adresi, va`no je da li je lokal na uli~noj ili dvori{noj strani: oni u haustoru su gotovo upola jeftiniji od uli~nih. Direktor Prodaje u Agenciji za promet nekretnina „Solis“ Dragan Rabati} kaè da se lokali, s velikim izlogom i lako uo~qivi, uglavnom traè

Jeftinije od stana Saznajemo da je kvadrat lokala na nekim lokacijama, na primer na novosadskoj Grbavici, jeftiniji od kvadrata stana: lokali se nude po 750 do 800 evra za kvadrat, ali potra`we nema. Kupci unapred razmi{qaju o tome kakvu }e pro|u imati wihov biznis na konkretnoj lokaciji i spremni su da plate vi{e za prometnije delove grada. tome sli~no, oni od pedesetak kvadrata za prodavnice, a ve}i za ugostiteqstvo i druge delatnosti. Male lokale traè oni koji nemaju posla i koji bi od novog biznisa ìveli, dok ve}e traè gra|ani koji ve} imaju iskustvo u odre|enom poslu koji bi da pro{ire. – Malo boqi lokali na frekventnijim lokacijama, kao {to su Bulevar oslobo|ewa, Jevrejska i Ulica Maksima Gorkog prodaju se po 3.000 do 3.500 evra po kvadratu, dok se oni na periferiji mogu kupiti za 1.000 do 1.300 evra po kvadratnom metru – kaè Cviji}.

na prometnim bulevarima, i oni imaju najve}u cenu. Na Bulevaru oslobo|ewa cena kvadrata kre}e se i do 5.000 evra, ukoliko je lokal sre|en i mawi. Sagovornik dodaje da se lokali naj~e{}e prodaju u “sirovom” stawu, pa su tada i jeftiniji, me|utim, potpuno sre|en lokal zna~i da se odmah moè po~eti neka delatnost. Rabati} kaè da velike lokale kupuju oni koji èle da u wih investiraju novac pa ih rentiraju, jer brojne banke, osiguravaju}a dru{tva i drugi uglavnom iznajmquju poslovni prostor, veoma retko ga kupuju. U

specifi~nom, veoma povoqnom polo`aju su vlasnici lokala koje su du`e iznajmqivali poznatim firmama, jer ukoliko se odlu~e na prodaju, mogu posti}i

vi{u cenu. On dodaje da je Bulevar oslobo|ewa `ila kucavica grada, pa su zato ovde cene i najve}e. Kako se odmi~emo daqe, cene padaju. R. Dautovi}

BLAGI OPORAVAK NA TR@I[TU NEKRETNINA

Ponuda i daqe ve}a od tra`we KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

92,0967

93,9762

96,1377

91,8147

Australija

dolar

56,4664

57,6188

58,944

56,2936

Kanada

dolar

58,1198

59,3059

60,6699

57,9419

Danska

kruna

12,3716

12,6241

12,9145

12,3337

Norve{ka

kruna

10,8964

11,1188

11,3745

10,8631

[vedska

kruna

8,8575

9,0383

9,2462

8,8304

[vajcarska

franak

60,9226

62,1659

63,5957

60,7361

V. Britanija

funta

102,775

104,872

107,284

102,460

SAD

dolar

61,8929

63,156

64,6086

61,7034

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 11. 2009. godine

Posle potpunog mrtvila, koje je u proteklih godinu dana bilo prisutno na trìstu nekretnina, u posledwa dva meseca ose}a se blago oìvqavawe, do{lo je do porasta interesovawa i prodavaca i kupaca. Predstavnici agencija za promet nekretnina ukazuju da su neki investitori, posle uvo|ewa subvencionisanih kredita, po~eli da diù cene nekretnina, koje bi mogle da budu predmet subvencija. Direktor Agencije za promet nekretnina „Eurostan“ Radisav Samarxi} izjavio je Tanjugu da je do{lo do blagog rasta prodaje ali i do blagog porasta pro-

dajnih cena. On je konstatovao i da su pojedini investitori, koji ranije nisu imali {ta da ponude na prodaju, sada neopravdano po-

}e uslove za davawe kredita, koje ni same nikad ne bi prihvatili, {to samo produ`ava rokove i stvara nervozu.

Pojedini investitori, koji ranije nisu imali {ta da ponude na prodaju, sada su neopravdano podigli cene nekretnina za koje ra~unaju da mogu u}i u program subvencija digli cene nekretnina, za koje ra~unaju da mogu da u|u u program subvencija. Samarxi} je ukazao da saradwa sa bankama nije dobra, jer klijentima postavqaju nemogu-

On je zakqu~io da bi formirawe katastra po op{tinama doprinelo ujedna~avawu cena, jer bi se nekretnine brè kwiìle, pa ne bi postojali oglasi koji nude ukwièn stan koji vredi

vi{e od onog koji to nije. Sada postoji i neuskla|enost izme|u zemqi{nih kwiga i katastra koji se nalazi kod sudova, ukazao je Samarxi}, napomiwu}i da je to velika ko~nica kod kupoprodaje nekretnina. Osniva~ agencije „Profi tim“ Damir Bori} potvrdio je da je posle potpunog kolapsa, do{lo do oìvqavawa trì{ta, ali je upozorio da se na trì{tu ogla{ava prodaja mnogo nepostoje}ih stanova, po cenama koje su daleko niè od stvarnih, {to je ~ista obmana kupaca, a s druge stane ne moè da se utvrdi realna vrednost nekretnina.

EKONOMIJA

DNEVNIK

VESTI Roboti u „Alfi” Fabrika za proizvodwu grejnih tela „Alfa plam“ iz Vrawa kupila je robota za zavarivawe kotlova, u koji je ulo`ila 150.000 evra, izjavio je direktor fabrike Velin Ili}. Ili} je agenciji Beta izjavio da su taj posao do sada radila ~etiri radnika, a dobilo se na kvalitetu i brzini. Kako je rekao, radnici su vi{e za{ti}eni jer nisu izlo`eni neposrednom {tetnom zra~ewu od zavarivawa. „Robotizovana linija je po~ela sa radom krajem oktobra i u startu se pokazalo da smo na taj na~in poboq{ali ne samo kvalitet i brzinu varewa, ve} i da je radna sredina daleko ~istija“, kazao je Ili}.

Nemci ho}e na jug Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} razgovara}e danas s predstavnicima nema~ke kompanije „Falke“ koji su zainteresovani da investiraju u Srbiju. Kompanije „Falke“ ima tradiciju duù od jednog veka u proizvodwi tekstila i trikotaè i zapo{qava vi{e od 2.500 radnika u svojim fabrikama {irom Evrope, a zainteresovana je da dugoro~no ulaè u ju`nu Srbiju.

Bez roka pet odsto Kredi agrikol banka u Srbiji saop{tila je da je pove}ala kamatu na neoro~enu {tedwu u evrima na nivo do pet odsto godi{we. Kako se precizira u saop{tewu, kod te vrste {tedwe klijent moè u bilo kom trenutku da podigne novac ili uloì dodatni uznos bez ikakvih ograni~ewa i gubqewa prihoda od kamata. Kredi agrikol banka u Srbiji je ~lanica francuske Kredi agrikol bankarske grupe koja zapo{qava vi{e od 160.000 qudi u 74 zemqe i kroz mreù od 19.000 filijala pruà usluge za 58 miliona klijenata.

Mladi vode posao U okviru projekta „Razvoj omladinskog preduzetni{tva“, obuku za po~etnike u biznisu do sada je pro{lo vi{e od 600 mladih, a wih 82 zapo~elo je svoj privatni posao me|u u najraznovrsnijim delatnostima. „Delatnosti obuhvataju oblasti od proizvodwe u prehrambenoj industriji- testenina, torti i kola~a, preko pekara, papirne ambala`e, izrade briketa i ekolo{kih paleta do razli~itih uslu`nih delatnosti, marketing i konsalting agencije“, izjavila je Ana Nikoli} iz Republi~ke agencije za razvoj malih i sredwih preduze}a i preduzetni{tvo.

ponedeqak9novembar2009.

POZITIVNI SIGNALI IZ EVRD-a

Novi krediti za Srbiju Stalna predstavnica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Beogradu Hildegard Ga~ek ocenila je u izjavi Tanjugu da }e u 2010. godini do}i do velikog, pozitivnog zaokreta u privla~ewu direktnih stranih investicija u Srbiju i najavila nove kredite Srbiji u iznosu od 400 do 500 miliona evra u narednoj godini. Ti zajmovi bi}e nameweni prete`no projektima u izgrad-

wi infrastrukture i energetike, rekla je Ga~ek, izraàvaju}i spremnost da sa Vladom Srbije razgovara o svim wenim investicionim planovima i pove}anom anga`manu EBRD-a u na{oj zemqi. „înimo sve {to moèmo da uverimo strane investitore da je Srbija dobro mesto za investirawe“, istakla je ona i ocenila da }e zapadni Balkan biti veoma privla~na destinaci-

ja za investirawa, sa velikim privrednim potencijalom u budu}nosti. Ga~ek je podsetila da je EBRD od 2001. godine u Srbiju investirala oko 1,7 milijardi evra kroz kredite u 84 razli~ita projekata, pri ~emu je 44 odsto tih sredstava utro{eno u izgradwu infrastrukture, a ostatak u poqoprivredu, energetiku, nekretnine i turizam.

EKONOMSKA KRIZA U SRBIJI JEWAVA

Oporavak stiè na staklenim nogama Naznake blagih poboq{awa u najva`nijim svetskim ekonomijama, posebno onim od kojih Srbija najvi{e zavisi, a to su zapadnoevropske, otvorile su logi~no pitawe {ta se de{ava i kakve su perspektive doma}e privrede. Sve do sredine godine prognoze su bile izrazito nepovoqne. Po~etna predvi|awa da }e ekonomija Srbije umawiti svoje aktivnosti za jedan ili dva procenta brzo su ustuknula pred realno{}u. Pad je bio strmoglav, tako da su ekonomisti pomerali granice pada do ~etiri – 4,5 procenata pa i niè. Po~etkom jeseni i kod nas su registrovani nagove{taji blagog oporavka. Fiskalni rezultati u septembru, mada nisu bili u nivou do tada najboqeg, julskog ostvarewa, pokazivali su da se prihodi dràve stabilizuju i da Srbija polako izlazi iz haoti~ne finansijske situacije, koja ju je pratila tokom prvog polugodi{ta 2009. godine. Do pravog preokreta do{lo je u oktobru, puwewe buxeta bilo je veoma dobro, {to je dovelo, ne samo do optimisti~kijeg pogleda na mogu}nosti privrede, ve} i do opu{tenije po-

zna~ilo da bi pad mogao biti za nepuno pola procenta mawi od ranije prognoziranih ~etiri odsto. Da je to bila dobra prognoza, moglo se zakqu~iti i iz ~iwenice da je i MMF prihvatio mogu}nost da srpska recesija bude bla`a nego {to se o~ekivalo. Wihov

Obja{wavaju}i za{to su wihove prognoze za Srbiju nepovoqnije od drugih procena, u be~kom Institutu za napredne studije imaju jednostavan odgovor: Sve je jo{ uvek veoma nesigurno! zicije srpskih pregovara~a tokom nedavno zavr{enog usagla{avawa ekonomske politike s predstavnicima MMF-a. Pre nepun mesec analiti~ar Erste banke Alen Kova~ procenio je da }e srpska ekonomija u 2009. do`iveti za 4-4,5 procenta slabiju kontrakciju (gr~ewe) od one koja se ranije predvi|ala. Prevedno na obi~an jezik, to bi

predstavnik u Beogradu Bogdan Lisovolik priznao je da u Srbiji ima nagove{taja oporavka. Vrhunac optimizma svakako je procena, ina~e uvek opreznog i dobrog prognozera, guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jela{i}a da }e bruto doma}i proizvod ove godine pasti za samo 2,8 odsto. [ta se to dogodilo u oktobru pa je porastao optimizam ekonom-

ske analitike, tim pre {to prihodi buxeta (60,45 milijardi dinara) nisu dostigli najvi{i mese~ni nivo, po{to je u julu ostvareno 62,76 milijardi? Tra~ak nade doneli su drugi pokazateqi, pre svih onaj najva`niji – o kretawu osnovnog poreza, jer je naplata PDV-a donela dràvnoj kasi 32,78 milijarde dinara. Koliko je to zna~ajna suma moè se videti iz ~iwenice da je julu, koji je do tada bio najboqi mesec, prihod bio 12,09 odsto mawi. Jo{ ubedqivije je pore|ewe s najlo{ijim ovogodi{wim mesecom – februarom, kada je od PDV-a ostvareno samo 19,33 milijardi. Odnosno za 41,04 odsto mawe, s tim {to je, eliminisawem faktora kra}eg meseca, taj pad ne{to niì i iznosi 34,71 procenta. U svakom slu~aju, re~ je ohrabruju}im kretawima. Sredinom godine moglo se o~ekivati da }e ve} krajem avgusta, najkasnije u septembru, biti ispuwena pred-

vi|ena kvota buxetskog deficita (74,40 milijarde dinara). To se nije dogodilo i predvi|eni nivo mawka u dràvnom prora~unu dostignut je tek krajem oktobra (75,08 milijardi). Ako bi odràla dinamika tro{ewa iz pro{log meseca i ako mese~ni deficit ne bude ve}i od onog iz oktobra (3,40 milijardi), ukupan buxetski deficit ne bi morao da pre|e 82 milijarde dinara, {to je neuporedivo boqe od donedavnih katastrofi~nih predvi|awa da bi godi{wi mawak mogao biti ve}i i od 100 milijardi dinara (1,07 milijarde evra). Me|utim, ne izgleda sve tako idili~no. Mada su prihodi od PDV-a bili neuporedivo ve}i od onih u prethodnim mesecima, ukupna primawa buxeta (60,45 milijardi) bila su 3,69 odsto mawa od ostvarewa u julu. Zakazale su druge ta~ke na prihodnoj strani buxeta Srbije. Prihodi od carina (4,45 milijarde) bili su 4,72 procenta mawi od onih u martu, dok su pravi pad doìveli prihodi od akciza. Ostvarenih osam milijardi dinara su najloìji rezultat u posledwa ~etiri meseca i za visokih 35,12 procenata su niì nego u rekordnom julu (12,33 milijardi dinara). To je jedan od razloga {to su stru~waci Centra za strate{ka ekonomska istraìvawa Vojvodine (Vojvodina CESS) i Istituta za napredne studije iz Be~a u svojim predvi|awima ekonomskih kretawa u Srbiji veoma oprezni. Obja{wavaju}i za{to su wihove prognoze pada u ovoj godini (4,7 odsto) i rasta u narednoj godini (0,7 posto) nepovoqnije od drugih procena, dr Daniela Grozea-Helmen{tajn iz Instituta za napredne studije daje jednostavan odgovor – „Sve je jo{ uvek veoma nesigurno“! V. Harak

Mawe kola na lizing Agencija za privredne registre (APR) ocenila je, na osnovu analize podataka u registru, da se gra|ani Srbije ove godine vi{e odlu~ivali za kupovinu automobila na kredit, odnosno da sve mawe kupuju vozila na lizing. Prema podacima APR, u prvih 10 meseci ove godine podneto je 7.772 zahteva za upis u registar zaloga u kojima je predmet zaloge putni~ko vozilo, a poverilac banka, {to je dvostruko vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Registrator za finasijski lizing i zalogu APR Tawa Vukoti}Markovi} je agenciji Beta rekla da je istovremeno, smawen upis putni~kih vozila u registar finasijskog lizinga. Podaci APR pokazuju da je za 10 meseci pro{le godine u registar finasijskog lizinga bilo upisano 4.338 ugovora o finasijskom lizingu za putni~ka vozila, dok je u istom periodu ove godine taj broj bio dvostruko mawi, odnosno 2.600. Broj ugovora o finasijskom lizingu za automobile smawen je na 180 do 350 mese~no, dok je pro{le godine u registar upisivano od 300 do 600 ugovora svakoga meseca.

Zanimqiv samo „punto” Osim „punta“ u prvih devet meseci prodata 21.000 novih vozila, 50 odsto mawe nego pro{le godine. Ovakvim tempom, svako drugo prodato vozilo u Srbiji do kraja godine bi}e doma}i „punto“, javio je RTS. Uslovi koje je dràva dala najprihvatqiviji za prose~nog kupca. Ako se ovako nastavi, svako drugo prodato vozilo u Srbiji do kraja godine bi}e kragujeva~ki „punto“, {to pokazuje da su uslovi koje je dràva dala najprihvatqiviji za prose~nog kupca. Me|utim, popuweni su spiskovi za kupovinu punta, po principu - staro za novo. Potra`wa za profakturama „punta“ naglo je porasla od oktobra, kada je stigao kontingent od 10.000 automobila, koje je dràva subvencionisala po sistemu „staro za novo“. Mnogi bezuspe{no poku{avaju da na|u nekoga ko je odustao, ili nije dobio kredit i da, umesto wega, iskoriste mogu}nost da recikliraju svoj automobil i time dobiju jeftiniji auto i do 1.000 evra. Iz Ministarstva za ekonomiju kaù da }e uskoro, po analizirawu efekata takvog na~ina prodaje, odobriti nove kontingente. Subvencionisani krediti za kupovinu „punta“, sa kamatom od 4,5 odsto, ostaju nepromeweni. Rekordna prodaja od 3.000 „punta“ beleì se u septembru, kada je prodato samo 2.000 ostalih novih automobila, {to je dva puta mawe nego pro{le godine.

[TA SRPSKA PRIVREDA MO@E PONUDITI EVROPSKOM I RUSKOM TR@I[TU

Ne moè se ìveti samo od malina Nedavna poseta ruske privredne delegacije, koja je u Beograd do{la zajedno s predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevom, ponovo je otvorila jedno od najbolnijih pitawa srpske privrede: nisku konkurentnost na stranim trì{tima. Srbija ve} godinama ima povla{}en tretman za izvoz,

kako u Rusiju, tako i u Evropsku uniju, ali doma}e kompanije i daqe nisu u stawu da tamo izvezu zna~ajnije koli~ine svojih proizvoda. Jedan od najuspe{nijih doma}ih privrednika, predsednik ba~kopalana~kog „Sintelona“ Nikola Pavi~i}, decidirano ka`e da „srpske firme prakti~-

Kriza smawila minus Globalna ekonomska kriza donela je srpskoj ekonomiji i jednu naizgled paradoksalnu posledicu: u vremenu recesije na{ spoqnotrgovnski deficit se zna~ajno smawio i pove}ana je pokrivenost izvoza uvozom. Izvoz robe u prvoj polovini ove godine vredeo je 3.820,1 miliona, 23,8 odsto mawe nego lane, dok je uvoz vredeo 7.205,5 miliona, {to je 30,7 odsto mawe u odnosu na isti period pro{le godine. Tako deficit u spoqnoj trgovini iznosi 3.385,4 miliona i mawi je 37,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 53,2 odsto i ve}a je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 48,2 odsto. Najboqe stojimo u trgovini s kom{ijama: zemqe CEFTA sporazuma su na{ drugi partner po obimu trgovine, posle EU, i s wima imamo suficit u razmeni od 913,2 miliona dolara, dok pokrivenost uvoza izvozom iznosi ~ak 226,3 posto.

no nemaju proizvode koje mogu ponuditi ruskom trì{tu“. – Jasna poruka iz posete ruskih privrednika je da Srbija ne}e mo}i da razvija daqu saradwu s Rusijom ukoliko ne na|e zajedni~ki jezik s firmama iz Zapadne Evrope. Na ruskom trì{tu vlada konkurencija kao i u Zapadnoj Evropi – navodi Pavi~i}. Veliki broj doma}ih ekonomista slaè se u jednom: ukoliko ne budemo u stawu da izvezemo znatno vi{e proizvoda, ne}emo imati para ni da vratimo spoqni dug. Iako srpska privreda danas izvozi raznovrsniju paletu proizvoda nego pre nekoliko godina, kada je stranim trì{tima mogla da ponudi maltene samo sirovine, privrednici ukazuju na to da je izvoz i daqe katastrofalno nizak. – Doma}a privreda prakti~no ima samo jedno trì{te, a to je Srbija. S vredno{}u BDP-a kakvu sada stvaramo, na{ izvoz bi trebalo da bude na nivou od 50 odsto BDP-a, a trenutno je oko 30 procenata – kaè predsednik

Privredne komore Vojvodine Nikola Stoj{i}. Ekonomski savetnik premijera Srbije dr Jurij Bajec podse}a na to da je Srbija u vreme SFRJ – ukoliko se druge republike tada{we zajedni~ke dr`ave ra~unaju kao izvozna podru~ja – izvozila vi{e od 50 odsto svog BDP-a, kao i da na{a

zemqa ve} godinama tavori nisko na listama konkurentnosti, negde izme|u 80. i 90. mesta na svetu. – Kad se zaviri u pokazateqe, vidi se da je korupcija visoka, tako|e i siva ekonomija, kao i da je javna potro{wa neracionalna. I tada se dolazi do zakqu~ka da je za nisku konku-

rentnost veliki krivac dr`ava, a ne lo{ menaxment u na{im firmama, ili bar ne samo on – ocewuje Bajec. Stoj{i} napomiwe da je uzrok tako malog izvoza i nedovoqna tehnolo{ka razvijenost doma}e privrede: – Samo novi i tehnolo{ki konkurentni proizvodi mogu se izvesti – ukazuje on. Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u strukturi izvoza po nameni proizvoda, svetu najvi{e prodajemo proizvode za reprodukciju (59,3 odsto), sledi roba za {iroku potro{wu (31,2 odsto) i oprema (9,6 odsto). Na listi prvih deset proizvoda, tokom prve polovine ove godine u izvozu najve}e u~e{}e imaju vojni prsluci, kojih smo prodali za 369 miliona dolara, zatim gvo`|e i ~elik (365 miliona dolara), `itarice i proizvodi od wih (296 miliona dolara), povr}e i vo}e (293 miliona dolara) i obojeni metali (273 miliona dolara). V. ^vorkov

BERZA

ponedeqak9.novembar2009.

Zajedni~ki indeks u Bosni Na trì{tu kapitala Bosne i Hercegovine od slede}eg meseca bi}e indeks BATKS koji }e pratiti kretawe cena najve}ih i najlikvidnijih kompanija na Sarajevskoj i Bawalu~koj berzi. U indeksnoj korpi }e, za po~etak, biti akcije {est kompanija od kojih su ~etiri iz Federacije BIH a dve iz Republike Srpske, preneli su mediji u BIH. Iz Federacije BIH u sastavu indeksa BATKS bi}e akcije BH Telekoma, Elektroprivrede BIH, Fabrike duvana Sarajevo i Bosnalijeka a iz Republike Srpske Telekoma Srpske i Nove banke. BATKS je indeks cena ponderisan trì{nom kapitalizacijom u~esnika a maksimalno pojedina~no u~e{}e je ograni~eno na 25 odsto. Novi pokazateq spada u one na osnovu kojih je mogu}e bazirati indeksne proizvode. Na Sarajevskoj berzi o~ekuju da novi indeks doprinese znatnom pove}awu likvidnosti akcija koje ulaze u wegov sastav, s obzirom da izdavawe proizvoda baziranog na indeksu ukqu~uje kupovinu odgovoraju}eg broja akcija za ra~un izdavaoca indeksnog proizvoda. Ina~e, ugovor o kreirawu indeksa BATKS potpisali su predstavnici Bawalu~ke, Sarajevske i Be~ke berze za vreme ~etvrte regionalne konferencije trì{ta kapitala jugoisto~ne Evrope.

Sve mawe radnih mesta Uprkos znacima ekonomskog oporavka {irom sveta, nezaposlenost i daqe raste u mnogim od najrazvijenih zemaqa. Na tu ~iwenicu ukazuje i saop{tewe ameri~kog ministarstva rada u kojem je navedeno da je i pored rasta ekonomije od 3,5 odsto, nezaposlenost u oktobru porasla na 10,2 odsto, {to je najvi{e od 1983. godine. Rast ameri~ke stope nezaposlenosti iznad deset odsto zabeleèn je po{to je minulog meseca {irom SAD uga{eno 190 hiqada radnih mesta. Nezaposlenost u SAD raste ve} 22 meseca uzastopno, a broj qudi bez posla se od decembra 2007. uve}ao za oko 7,3 miliona. Trenutno se u najve}oj svetskoj ekonomiji vi{e od 15 miliona qudi nalazi na biroima rada, a broj nezaposlenih }e se pove}avati, prema svim procenama, najmawe do sredine idu}e godine. Pad nezaposlenosti uobi~ajeno zaostaje za ostalim pokazateqima ekonomskog oporavka budu}i da kompanije u prvim mesecima rasta ne zapo{qavaju. Rast privrede zabeleèn posledwih meseci u SAD, Francuskoj, Nema~koj i drugim zemqama uglavnom je izazvan privremenim ~iniocima i milijardama dolara stimulacionih programa. Prema septembarskim podacima, nazaposlenost u 30 bogatih dràva ~lanica Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj ide od 3,5 odsto u Holandiji do 18,3 odsto u [paniji. Evropska unija je ove nedeqe prognozirala da }e nezaposlenost u evrozoni u 2010. godini porasti na 10,7 sa ovogodi{wih 9,5 odsto. U evrozoni, nezaposlenost je najvi{a u proteklih deset godina i u septembru je dostigla 9,7 odsto. U zemqama u razvoju kriza je tako|e uzela danak. Nezaposlenost u Brazilu je 8,1 odsto, a u Meksiku je dosegla 6,4 odsto.

DNEVNIK

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

AIK banka donela bum Znatnom rastu prometa protekle nedeqe doprinelo je „prepakivawe“ akcija AIK banke koje su, po ko zna koji put, bile akcije kojima se ubedqivo najvi{e trgovalo sa nedeqnim prometom od 1,6 milijardi dinara. Naime, celokupna trgovina 4. novembra bilo je u znaku akcija ni{ke banke ~iji je dnevni promet ~inio ~ak 94 odsto ukupno ostvarenog, istakla je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. „Ako tome dodamo dnevni rast indeksa, kao i u~e{}e stranih investitora od gotovo 96 odsto, ostaje samo da se ponadamo da }e u narednom periodu biti vi{e takvih dana na Berzi“, kazala je Cvetkovi}. Trgovawe tog dana bilo je po vrednosti peti promet na kontinuiranoj trgovini od kada

do promena u vlasni~koj strukturi izme|u institucionalnih investitora i ta je doma}a banka ponovo dokazala da je trenutno jedina hartija sa minimalnom likvidno{}u za velike globalne igra~e“, rekao je Markovi}.

Posledwa cena

AIK banka, Ni{ Komercijalna banka, Beograd Univerzal banka, Beograd Veterinarski zavod, Subotica Hladwa~a ^a~ak, ^a~ak

2.897 35.000 7.652 596 232

Posmatrano na nedeqnom nivou, berzanski indeksi su po~etak novembra do~ekali u „crvenom“ pa je tako Beleks 15 izgubio ne{to vi{e od tri odsto na vrednosti a Beleks lajn dva i po. Kategoriju dobitnika u sedmici izme|u 2. i 6. novembra ~inili su Politika sa plusom ne{to ve}im od 24 odsto, Energo monta`a sa 13 i DIN Fabri-

ka duvana sa devet procenata. Me|u gubitnicima su se na{li BIP sa minusom ne{to ve}im od deset procenata, Univerzal banka sa padom od bezmalo deset odsto i Progres sa devet. U pore|ewu sa posledwom sedmicom oktobra, bele`i se

Vrednost prometa (din) 1.353.591.933 32.236.050 31.802.989 25.989.398 24.370.664 pove}ano prisustvo stranih investitora od oko 82 odsto na nedeqnom nivou i to vi{e na strani kupovine, navela je Fimin {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta. Trgovina obveznicama stare devizne {tedwe ~inila je svega pet i po odsto ukupnog nedeqnog prometa, pri ~emu se istakla serija A2011 sa ostvarenih 55,6 miliona dinara.

„Intel” ru{io konkurenciju Vrhovni tuìlac ameri~ke dràve Wujork podneo je tu`bu proti kompanije Intel zbog nekonkurentskog pona{awa na trì{tu i podmi}ivawa proizvo|a~a ra~unara. Predstavnici kompanije Intel su pretili proizvo|a~ima ra~unara i ispla}ivali im milijarde dolara samo da bi ovi u kompjutere stavqali Intelove procesore umesto procesora konkurentskih kompanija. Intel je ranije optuìvan za antikonkurentsko i monopolsko pona{awe na trì{tu, ali }e sada po prvi put zbog toga da se na|e pred sudom jedne ameri~ke dràve. U tu`bi je navedeno da je Intel prekr{io federalne zakone protiv ograni~avawa konkurencije i da je ume{an u pretwe i podmi}ivawe kompanija poput Hjulit Pakarda, Dela (Dell) i Aj-Bi-Ema. Vrhovni tuìlac ameri~ke dràve Wujork Endrju Kjuomo je rekao da je, na primer, Intel 2006. godine platio skoro dve milijarde dolara kompaniji Del da se uzdrì od kupovine proizvoda kompanije AEm-De koja je konkurent Intelu. Osim toga, Intel je kompaniji IBM platio 130 miliona dolara, a zauzvrat traìo da IBM ne pravi i stavqa u promet proizvode koji imaju AMD procesor. „Umesto da se takmi~i na fer na~in, Intel se koristio podmi}ivawem da bi odrào svoju poziciju na trì{tu. Intelovo pona{awe ne samo da je

Sirova nafta je na kraju sedmice na berzi u Wujorku poskupela na blizu 80 dolara za barel, zahvaquju}i rastu berzanskih indeksa i blagom slabqenu ameri~ke valute, {to je naftu u~inilo privla~nijom za me|unarodne investitore. Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u decembru je na Wujor{koj robnoj berzi porasla za 23 centa, na 79,85 dolara za barel, dok je evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu istovremeno poskupela za 37 centi, na 78,36 dola-

ra za barel, prenele su svetske agencije. Investitori tra`e znake pada zaliha sirove nafte u SAD, koje su ove godine zna~ajno narasle usled pada tra`we. Neki analiti~ari predvi|aju poskupqewe „tecnog zlata“ slede}e godine, istovremeno sa ja~ajem privrede i oporavkom tra`we. Ameri~ka investiciona banka „Morgan Stenli“ je saop{tila da o~ekuje da }e cena nafte slede}e godine iznositi prose~no 85 dolara za barel. Posledwih nekoliko sedmica se cena tog energenta kre}e oko 80 dolara.

Blagi rast evropskih akcija

Akcija

postoji taj segment trì{ta, naveo je za agenciju Beta broker KBC Sekjuritisa Du{an Markovi}. Imaju}i u vidu da su u posledwih godinu dana prometi od oko milion evra prava retkost, ta transakcija bila je pravo osveèwe na uspavanom doma}em trì{tu, istakao je Markovi}. „Nosilac tog prometa bila je AIK banka u kojoj je do{lo

Nafta blizu 80 dolara

ograni~ilo potencijal konkurenata, ve} je pogodilo i obi~ne potro{a~e koji nisu mogli da do|u do boqih proizvoda i niìh cena“, rekao je tuìlac Kjuomo. U neke od dokaza tuì-

je koje je podmi}ivao Intel, nisu `elele da komentari{u tu`ioceve navode ili nisu odgovarali na pozive novinara, naveo je „Va{ington post“. Protiv kompanije Intel,

Glavni evropski indeks akcija FTSEurofirst 300 je na kraju sedmice blago uve}an, neposredno pre objavqivawa podataka o ameri~koj nezaposlenosti u oktobru, dok je na valutnim berzama kurs dolara bio stabilan u odnosu na ve}inu drugih jakih nov~anih jedinica. Panevropski indeks deonica trenutno vredi 992,54 poena, a od marta kada je bio na dugodi{wem minimumu oja~ao je 53 procenta, jer su investitori po~eli da veruju u oporavak globalne ekonomije, isti~e Rojtres u izve{taju sa efektne berze u Londonu. Nacionalni indeksi deonica u Nema~koj, Velikoj Britaniji i Francuskoj su, tako|e, blago porasli u odnosu na ju~era{wi zakqu~ni nivo. Pozitivna klima na vode}oj evropskoj berzi je

VESTI „Folksvagen” prestigao „Tojotu” Nema~ki Folksvagen je zajedno sa kompanijom Por{e u devet meseci ove godine proizveo 4,4 miliona vozila u postao najve}i proizvo|a~ na svetu. VW je potisnuo s trona dosada{weg najve}eg svetskog proizvo|a~a - japansku Tojotu, koja je u istom periodu proizvela ~etiri miliona vozila. Sa takvom proizvodwom Folksvagen, najve}i evropski proizvo|a~ vozila, je zna~ajno pre zacrtanog roka prema{io ciq da do 2018. godine postane i najve}i svetski proizvo|a~ automobila. To pokazuje, ukazuju analiti~ari, da je svetska privredna i finansijska kriza i u automobilskoj industriji zna~ajno „prome{ala karte“. Ameri~ki „Xeneral motors“ (GM), koji je dugo godina bio na prvom mestu rang liste najve}ih svetskih proizvo|a~a, sada je, sa 3,6 miliona proizvedenih vozila od januara do septembra 2009, pao na ~etvrto mesto, dok je na tre}em mestu Ford.

Otkazi u „Mercedesu”

Umesto da se takmi~i na fer na~in, Intel se koristio podmi}ivawem da bi odrào svoju poziciju na trì{tu, navode ameri~ki tuìoci lac je uvrstio i-mejlove koje su razmewivala rukovodstva Intela i drugih kompanija, a koja ukazuju da je bilo podmi}ivawa. Intel je poricao sve optu`be, ukqu~uju}i i posledwu. Portparol kompanije âk Maloj rekao je da se ne slaè sa optu`bama vrhovnog tuìoca i poru~io da }e se Intel braniti pred sudom. Tri kompani-

osnovane u Kaliforniji, pro{le godine tu`bu je podnelo i Evropsko regulatorno telo pri Evropskoj komisiji, navode}i da je zloupotrebqavao monopol da bi istisnuo konkurenta, AMD. Evropska unija je u maju ove godine kaznila Intel sa 1,06 milijardi evra zbog zloupotrebe dominantnog tr`i{nog polo`aja.

„podgrejana“ rastom cena akcija „Rojal benk of Skotland“ za oko ~etiri procenta, nakon {to je objavqeno da je ova banka u ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu vi{e nego prepolovila operativne gubitke u tre}em kvartalu, na 1,5 milijardi funti. Istovremeno je zabele`en rast cena drugih vi|enijih kontinentalnih banaka („Santander“, „Kredi Suis“, „Doj~e bank“, HSBC i „BNP Pariba“) u rasponu od 0,9 do tri procenta. Akcije evropskog bankarskog sektora su poskupele od marta u proseku za 159 odsto, navodi Rojters, uz napomenu da je ju~e ameri~ki Dau Xons indeks akcija u zakqu~nom poslovawu vredeo vi{e od 10.000 poena, {to se dogodilo prvi put u minule dve sedmice.

Proizvo|a~ automobila Dajmler planira da u narednim mesecima ukine hiqadu radnih mesta u proizvodnoj jednici Mercedes u Nema~koj. Radnici }e napustiti kompaniju u okviru programa dobrovoqnog napu{tawa kompanije, a plan se odnosi na zaposlene starije od 50 godina i trebalo bi da bude sproveden do kraja marta. „Na osnovu na{eg sporazuma sa savetom zaposlenih, omogu}i}emo radnicima u fabrikama u Nema~koj da napuste kompaniju“, rekao je jedan od direktora Dajmlera Vilfred Port i dodao da je plan posledica mera za smawewe tro{kova i pove}awe efikasnosti. Prema sada{wem sporazumu s radnicima u Dajmleru, koji ima vi{e od 160 hiqada zaposlenih u Nema~koj, kompanija ne mo`e da otpu{ta radnike do kraja 2011. godine.

Pariz u minusu 128 milijardi Deficit francuskog buxeta dostigao je krajem septembra ~ak 128,5 milijardi evra, u pore|ewu sa minusom od 56,6 milijardi u isto vreme lane.

Francusko ministarstvo za buxet je u svom izve{taju navelo da je nagli rast buxetskog deficita na godi{wem nivou posledica vladinih paketa za podr{ku privredi. Za devet meseci ove godine prihodi vlade su dostigli 169,7 milijardi evra, u pore|ewu sa 221,6 milijardi u isto vreme lane. Poslovawe vlade }e se ove godine, kako je saop{teno, zavr{iti sa deficitom od 141 milijardu evra, {to predstavqa 8,2 procenta bruto doma}eg proizvoda (BDP).

Serija bankrota u Nema~koj Broj nema~kih firmi koje su objavile bankrot drasti~no je porastao, objavio je Savezni zavod za statistiku u Vizbadenu. Samo u avgustu je bankrotiralo 2.619 preduze}a {to je za 12,3 odsto vi{e nego u istom mesecu 2008. godine. U julu je porast iznosio 10,4 odsto. U prvih osam meseci ove godine je 106.907 firmi proglasilo bankrot {to je za 2,2 odsto vi{e nego u istom periodu 2008. Otvorena potra`ivawa prema firmama, privatnim licima i drugim du`nicima su u avgustu, kako je saop{teno, iznosila 4,3 milijarde evra {to je skoro dvostruko vi{e nego pre godinu dana (2,2 milijarde).

AIG u plusu Osiguravaju}a kompanija „Ameri~ka me|unarodna grupacija“ (AIG) je saop{tila da je zabele`ila drugi zaredom kvartalni profit, pomo}u oporavka vrednosti ulagawa. Neto profit je u tre}em kvartalu iznosio 455 miliona dolara, u pore|ewu s gubitkom od 24,47 milijardi dolara u istom periodu lane. Tim profitom je obuhva}ena i specijalna dobit od 1,95 milijardi dolara, ukqu~uju}i onu iz pove}awa vrednosti obveznica u vlasni{tvu podru`nice „AIG fajnen{el prodakts“. Ta podru`nica je bila najve}i krivac za ogromne gubitke AIG u 2008. koji su i doveli do potrebe wenog spasavawa. AIG, nekada najve}a svetska osiguravaju}a kompanija, bila je blizu kolapsa pod pritiskom ogromnih gubitaka.

Vrti}i pod krovom

Privredni razvoj pred gra|anima

Nadogradwa tri vrti}a Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" stigla je do krova. Direktor ove ustanove Borislav Samarxi} ka`e da }e se nakon pokrivawa zgrade, pustiti grejawe, a potom biti zavr{eni unutra{wi zanatski radovi. Tako|e, napomenuo je da se izuzetno vodilo ra~una o protivpo`arnoj za{titi, jer je re~ o objektu u kojem }e boraviti deca, te da je projekat radio Tehnolo{ki fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Dogradwa dva vrti}a u ulicama Antona Urbana i Stojana Novakovi}a malo zaostaje, pa se zavr{etak radova, kako su ranije rekli u "Radosnom detiwstvu, o~ekuje po~etkom decembra. Zvani~no, po ugovoru koji je sa izvo|a~em radova podpisala Uprava za obrazovawe, svi radovi bi morali da budu zavr{eni do 1. januara. A. V.

Foto: Nikola Stojanovi}

Novosadska ponedeqak9.novembar2009.

Sva{ta od ni{ta

kada je u Novom Sadu bilo je 367 registrovanih zara`enih. Nije, dodu{e, bila epidemija gripa, ve} svega ostalog, a najvi{e smo bolovali od inflacije. Nezaposleni su bili na ogromnoj muci, jer su naknade s biroa odre|ivane ~etiri puta godi{we, pa kad novci stignu na kraju kvartala malo {ta ostane u koverti. Ostane sva{ta, ali ne vredi ni{ta. U gradskoj policiji, tada{woj miliciji, bio je ogroman red za paso{e i druga dokumenta neophodna prilikom puta preko granice. Samo jedan {alter postojao je u celom gradu, praksa predugo negovana. Po gradu su pekare nicale “kao pe~urke”, pi{e “Hronika” i dodaje da se vodio mali hlebni rat izme|u privatnika i “Danubijusa”. Ovog puta ne}emo pisati {ta je sve poskupelo te nedeqe, nema smisla, dovoqno je re}i “previ{e”. Istovremeno, otvoren je “Studio 24”, prvi istinski multimedijalni prostor u Jugoslaviji, za mla|e, to je onaj prostor gde se danas nalazi izvestan striptiz klub. Nisu svi bili sre}ni kao kulturni poslenici, vlasnici lokala na Spensu kukali su jer im je Gazda nametnuo ve}e kirije, a da se SPC “Vojvodina” u tom trenutku raspadao zbog neodr`avawa. Odgovorni su priznali da stvari fakat {kripe i da se mnogo

toga zanemaruje zbog tro{kova izgradwe zatvorenog bazena. Gradska privreda bila je u kolapsu, standardno, a zbog sve r|avijih privrednih uslova po~ele su da se ukidaju kreditne kartice, odnosno takav sistem pla}awa. Kqu~ne re~i bile su “odlo`eno na 90 dana”. Odlagawe na neodre|eno odnosilo se na dom starih na Novom nasequ, ~iji zavr{etak nije bio ni u najavi, tojest, ako “najave” racionalno izvagamo. Selidbu u podrubriku “gluposti nedeqe” po~e}emo ve{}u da pre 20 godina, na Dan mrtvih, ili ti na Sve svete, na najve}em gradskom grobqu nije bilo vode. Bilo je tom kvaru neko vreme, pu{tala cev, pa su na grobqu ~ekali eksperte s opremom koja }e ta~no locirati puknutu cev. Ipak, sve je to ni{ta u pore|ewu s mukom radnika ekspoziture “Qubqanske banke”, koji su prvo izvesnom Novosa|anu na ruke dali dve plate umesto jedne, pa se ovaj na zaprepa{}ewe svih nije vratio s parama. Zatim su uveli pravilo da ne ispla}uju ~ekove drugih banaka, ta~nije, novce su na ~ek mogli podi}i samo oni s ~ekovima banaka na drugom kraju grada. De{avalo se, naime, da qudi podignu novac u banci udaqenoj 100 metara, pa trkom u “Qubqansku” dok pare ne skliznu u proceduri, gde ih posle uredno oro~e. Neko je primetio da je i to uticalo na lo{ tok inflacije u dr`avi. Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

Pomo} za Hercegovce Tisa Kalman, ugarski ministar unutra{wih poslova povukao je 9. novembra 1875. svoju zabranu grupi vi|enijih Srba da prikupqa pomo} za postradali narod u bosansko - hercegova~kom ustanku. Sada je dozvolio prikupqawe pomo}i, ali "samo za one Hercegovce koji se nalaza pod nadzorom auustro - ugarskih vlasti, te pru`aju garanciju da se za vreme trajawa ustanka ne}e vra}ati u svoja mesta, niti }e primqenu pomo} daqe slati u Hercegovinu radi produ`etka ustanka". Uz to, naredio je da se na zvani~nom formularu upi{e davalac svake pojedina~ne pomo}i, kao i da se sva prikupqena pomo} preda wegovom ministarstvu koje }e je "proslediti na mesto opredeqewa". N. C.

ma. Javna rasprava se zavr{ava u sredu 11. novembra. Strategija privrednog razvoja grada objavqena je i na sajtu grada www.novisad.rs i gra|ani mogu i pismeno da dostave predloge na adresu Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na Trgu slobode 1, ili na mejl adresu kler@gradnovisad.org.rs. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

vreme kada nas mori pandeU mija gripa, prise}amo se davnog novembra 1989. godine

Gra|ani koji `ele da daju predloge ili sugestije na nacrt strategije privrednog razvoja grada mo}i }e da ih iznesu u utorak, 10. novembra u Plavoj sali Skup{tine grada, od 11 do 1 4 ~asova. Nacrt strategije nalazi se od 28. oktobra u mesnim zajednicam gde je tako|e dostupan gra|ani-

STUPA NA SNAGU NOV ZAKONU O PLANIRAWU I IZGRADWI

Pravila legalizacije od sutra Za devet godina Gradska uprava za urbanizam re{ila je mawe od 20 odsto zahteva za legalizaciju bespravno sagra|enih objekata, dok je u 1.209 slu~ajeva utvrdila da se ne mogu legalizovati. Prema evidenciji ove uprave po ranije va`e}im propisima, podneto je 23.827 prijava izgra|enih, odnosno rekonstruisanih objekata bez gra|evinske dozvole. Od toga u oko 12.000 predmeta stranke su dobile obave{tewa o uslovima za legalizaciju. „Na osnovu izdatih obave{tewa, za oko 4.000 objekata do septembra 2009. godine izdata su odobrewa za izgradwu, odnosno upotrebu objekta, ~ime je postupak legalizacije za te objekte u potpunosti okon~an“ navode u ovoj Upravi. Na~elnik Gradske uprave za urbanizam Zlatibor Paunov svojevremeno je sporost postupka pravdao ~iwenicom da gra|ani predaju nepotpunu dokumentaciju, imaju nere{ene imovinsko-pravne odnose ali i skupom naknadom za parcelisawe zemqi{ta. Podsetimo da je postupak legalizacije trebalo da ubrza Za-

Najpovoqnije za ku}u do 100 kvadrata Podsetimo da su Novosa|ani i do sada imali olak{ice pri legalizaciji bespravno izgra|enih objekata, odnosno pla}awu naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta. Tako su u proseku za ku}u od 130 kvadrata izdvajali oko 70.000 dinara, iznos koji su otpla}ivali na mese~ne rate i do 20 godina. Novi pravilnik predvi|a da }e najve}e olak{ice imati gra|ani koji `ive u ku}i povr{ine do 100 kvadratnih metara. kon o planirawu i izgradwu donet 2003. godine, kao i da uvede

red u oblast izgradwe i ure|ewe naseqa. Me|utim, ve} na po-

U TONSU NAJAVQUJU

Dijalog, pa prekid {trajka Primopredaja du`nosti izme|u novoizabrane direktorke Turisti~ke organizacije Novog Sada ( TONS) Dragane ]irakovi}, koju je u petak pro{le sedmice imenovala Skup{tina grada i biv{eg direktora Jovana Ivanova, nije okon~ana.]irakovi}eva ka`e da primopredaja ide po uobi~ajenoj

„Sajmi{te, istorija jednog logora” Projekcija dokumentarnog filma "Sajmi{te, istorija jednog logora" odrà}e se danas u 19 ~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Po zavr{etku projekcije, bi}e odràn i razgovor o filmu, u kojem }e u~estvovati rediteq Marko Popovi} i istori~ar Petar Atanackovi}. Film se prikazuje povodom obeleàvaqa 9. novembra, Me|unarodnog dana borbe protiv fa{izma i antisemitizma. Ulaz je slobodan. R. S.

proceduri koja du`e traje. Tako|e precizira da }e Ivanov i daqe raditi u TONS-u. - Dogovorila sam se za razgovor s turizmolozima koji {trajkuju - kazala je ]irakovi}. Predsednica sidnikata u TONS-u Gordana Stojakovi} rekla je da ne odustaju od zahte-

va za potpisivawe kolektivnog ugovora, ali da su turizmolozi spremni da potpi{u sporazum o prekidu {trajka. [trajk traje vi{e od mesec i po dana uz, kako ovde ka`u, podr{ku stru~ne javnosti.U prostoriji gde {trajkuju u Ulici Modene iskqu~eni su im telefon i internet. Z. Deli}

~etku primene novog Zakona, potvrdilo se da nisu pripremqene niti koordinisane kqu~ne pretpostavke procesa legalizacije: kriterijumi legalizacije, tipologija bespravne izgradwe, status gra|evinskog zemqi{ta, parcelacija s evidencijom gra|evinskih parcela i drugo- Od stupawa na snagu zakona u maju, 2003. godine pro{lo je punih {est godina, a lokalne uprave su i daqe na po~etku. Novim zakon data je nova {ansa da se ova oblast kona~no uredi. Otkako je stupio na snagu novi Zakonu o planirawu i izgradwi blizu 300 Novosa|ana podnelo je zahteve za legalizaciju. Za wih sada va`e nova pravila. Pri podno{ewu zahteva, upla}uje se republi~ka administrativna taksa od 720 dinara i naknada tro{kova postupka gradskih organa uprave od 1.000 dinara. Obave{tewa o mogu}nostima i uslovima za legalizaciju objekata prema Zakonu o planirawu i izgradwi, bi}e dostavqana strankama sutra, nakon objavqivawa, odnosno stupawa na snagu pravilnika novog Zakona. L. Nikovi}

Upis u {kolu za trudnice U toku je upis u {kolu za trudnice koje treba se porode u januaru 2010. godine. [kolica se nalazia u staroj zgradi Doma zdravqa, Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19 i po~iwe u 28. nedeqi trudno}e. Upis je svakog dana od 7 do 19 sati, li~no ili putem telefona u navedeno vreme. Brojevi telefona su 4879-508 i 4879574. Q. Na.

Ure|ena kapela na Majurskom grobqu Na grobqu Majur u Petrovaradinu u toku su zavr{ni radovi na izgradwi toaleta, u kojem }e biti dve kabine, jedna za invalidna lica. Radnici "Lisja" koji su anga`ovani na ovim poslovima, ve} su zavr{ili rekonstrukciju kapele na Majuru. Na tom objektu popravqen je krov, zameweni su oluci i kapela je okre~ena. Izgra|en je i trg opro{taja, postavqene su ~esme i uvedena je kanalizacija. Vrednost ovih investicija je oko dva i po miliona dinara. Z. D.

Foot: S. [u{wevi}

Odno{ewe ba{tenskog otpada Radnici"^isto}e" u ponedeqak }e odnositi ba{tenski otpad s Telepa, u utorak s Klise, Klisanskog brega i iz Koviqa, a u sredu iz Futoga. Spakovan otpad iz ba{te treba izneti pred ku}u do 6 ~asova. Kontejneri za krupni otpad }e do ponedeqka biti postavqeni na ^eneju, na uglu Partizanske i Ulice Reqe Savi}a, u Ulici Vuka Karaxi}a ispred brojeva 68 i 289

i u Ulici @arka Zrewanina 5. Od ponedeqka do srede 11. novembra, krupni otpad }e se prikupqati u Petrovaradinu. Kontejneri }e biti postavqeni na uglu ulica Patrijarha Raja~i}a i [enoine, u Ulici Fru{kogorskog odreda, kod trafo - stanice u Ulici Jovana Monasterlije, u Preradovi}evoj kod autobuske okretnice i u Ulici Bo`idara Axije kod pru`nog prelaza za Sadove. I. S.

ponedeqak9.novembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

[est de~aka u tri porodice Blizanci: Lazar i Sr|an - Biqane i Milo{a Lovri}a, Strahiwa i \or|e - Branislave Petra{kov-Mu~alov i Emila Mu~alova, Pavle i Kosta - Maje i \ure Jovanova.

Devoj~ice: Nina - Awe Pu{nik i Milosava Konti}a, Mirjana - Tamare Milo{a Jegarca, Anisija Nata{e i Zorana [kondri}a, Milica - Miroslave i Vojislava Nadla~kog, Tijana - Andree i Brana Tomi}a, An|ela - Marijane i Dejana Ivi}a, Nikolina - Sla|ane \onli} i Dejana Vasiqevskog, Tatjana - Marijane i Neboj{e Vasi}a, An|ela - Marijane i Stanislava Milojkovi}a, Jelena - Danijele i Predraga Cupa}a, Ana - Silvije i An|elka Milenkovi}a, Teodora - Zorice i Darka Simi}a, Marta - Jelene i Davida \emrovskog, Marija - Nadice i Du{ana @drwe, Duwa - Sofije i Sa{e Julari}a, Simona - Ide i Bojana Tomi}a, Anastasija - Sneàne i Bojana Vejina, Jana - Qiqane i Miroslava Keì}a, Elena - Sandre i Vladimira Buile, Miqana - Dragane i Slavka Jankova, Meribana - Dafine Iki} i [keqzena Bajramija, Nina - Vesne i Zoltana Kreste, Milica - Du{anke i Qubana Guglete, Nina Mileve i Gorana A~anskog, Marija - Oqe i Slobodana Savi}a, Nina - Sta{e i Neboj{e Ilki}a, Nina - Ane i Zdena Maglovskog, Nevena - Suzane i Milana Korice, Klaudia - Karoline i Joèfa Kalapatija, Ana - Danijele i Milana Srdi}a, Jovana - Marije i Milo{a

Adamovi}a, Nevena - Brankice i Vladimira Kosti}a, Ma{a - Gordane i Zorana Zdravkovi}a, Lejla - Milene i Milana Zeca, [kurta [ehide i Rafeta Bejzakua, Iskra - Dragane Gak i Gorana [vende, Lana - Marine i Miroslava Trpke, Ana - Sla|ane i Milosava An|eli}a, Klara - Jasmine i Frawe Turaija, Lana Ane Repaji} i Dragana Dragutinovi}a, Jelena - Anite i Zorana Paravine, Jovana - Sawe i Sa{e ân~arevi}a, An|ela - Sawe Vukasovi} i Nikole Ubiparipa, Teodora - Miroslave i Radivoja Zupca, An|ela - Adrijane i âbe Kuruca, Lana - Svetlane i Roberta Dene{ija, Nata{a - Jelene i Aleksandra Bo{waka, Sowa - Vesne i Jovana Kri~kovi}a, Sara - Jelene i Sini{e Pani}a, Mia - Maje i Aleksandra @ivkovi}a, Anastasija - Bojane Stojanovi} i Davora Kecmana, Emilija - Jelice i Branislava Seratli}a, Marina - Maje i Dragana Berbenika, An|ela - Svetlane i Gorana Je{i}a, Teodora - Sneàne Pribanovi}-Sewe{ i Roberta Sewe{a, Milica - Marije i Zlatka Gaji}a, Mila - Vesne i Sr|ana Drobwaka, Zara - Dragane i Mitra Savi}a, Lana - Danijele Vidojevi}-Majki} i Bojana Majki}a, Viktorija - Kristine i @ivana Juri{i}a.

Ven~ani: Dragana Mla|enovi} i Svetislav Grgi}, Dragana Savi} i Dragan Petri}, Marijana Bugarinov i Lazar Despi}, Mirela Zabunov i Miroslav Sabado{, Verica Radulovi} i Slobodan \or|evi}, Mina Mihwak i Nemawa Ostoji}, Bojana Stevovi} i Tigran Bjelica, Dajana Gwati} i Veqko Milosavac, Awa Jegarski i Milo{ Drobwak, Vesna Mi-

sirki} i Radojica Jovi}, Vesna Radosav~ev i Ninoslav [imi}, Qiqana Mikqa i Dimitrije Danilovac, Jelena Dutina i Pavle Orbovi}, Nata{a Trkuqa i Ivan Vislavski, Danica Gvozdenovi} i Sini{a Nasti}, Dragoslava Maksimovi} i Ivan Matin, Ivana \ori} i Frawa Grce, Dragana [e}erov i Stevan ]ulum.

Marina, Mihajlo i sin Aleksa Ivan~evi}

De~aci: Levente - Gabriele i Riharda Raca, Milo{ - Sla|ane i Bo{ka Pani}a, Veqko - Qiqane i Ilije Bijeli}a, Nemawa - Mihaele i Marka Vulekovi}a, Damjan - Sneàne i Zorana Ovuke, Luka - Bojane i Radomira Aleksi}a, Darko - Nade i Dragana Boji}a, Milan - Biqane i Zorana Bala}a, Marko - Anite i Sr|ana Jorgina, Mateja - Nata{e i Zorana Nikolovskog, Milo{ - Slobodanke i Dejana Beukovi}a, Luka - Ane i Sr|ana Jari}a, Nikola - Danijele i @ivka Kalenti}a, Dimitrije - Marije i Igora Plav{i}a, Petar Borislave i Darka Lovri}a, Aleksa - Ivane i \or|a Pribi}a, Ugqe{a - Dragane i Dejana Petkovi}a, Lazar - Todore i Aqo{e Ivaza, Milo{ - Dragane i Borivoja Trkuqe, Uro{ - Milane i Aleksandra Aleksi}a, David - Sneàne i Andrije Jevti}a, Vuk - Milene Petkovi} i Sr|ana Rogi}a, Robert Alenke i Juraja Feketea, Ogwen - Vawe i Maria Prani}a, Gabor - Magdolne i Gabora Turaija, Todor - Biqane Zeremski-Brankov i Miodraga Brankova, Elam - Mirjam i Samuela Dudoka, Vojin - Gordane i Igora Radujkova, Stefan - Tawe i Sa{e Gruji}a, Milo{ - Jelene i Vladimira Mi{kova, Nemawa - Dragice Stamenkova Zec i Radivoja Zeca, Ogwen - Mirjane i Dejana Markovi}a, Du{an - Mirjane i Sini{e Adamovi}a, Nemawa Mirjane i Nenada Sladojevi}a, Vojin - Milice ôvi}-Poli} i Desimira Poli}a, Du-

{ko - Jelene i Predraga Pa{}ana, Ugqe{a Bojane i Gorana Tepi}a, Petar - Sandre i Viktora Sewija, Uro{ - Jelene i Nikole Nenadovi}a, Luka - Melanije ^us-Meselxija i @eqka Meselxije, Vuk - Dragane Krkqe{ i Rista Paji}a, Sergej - Jelene i Darka Berkovi}a, Danilo - Marije Pej~ev i Qubi{e Stefanovi}a, Pavle - Sawe Petrovi} i Stojana Dimi}a, Mihailo - Sawe Petrovi} i \or|a Kova~a, \or|e - Jovane i Mihajla Gligorijevi}a, Simon - Dragane Vi{ekruneKaraka{ i Dragana Karaka{a, Qubomir Qubice Lazarevi} i Qubomira Tome, Selman - Fatime Dibrani i Imera Beri{e, Neboj{a - Milke i @ivka Jovi}a, Strahiwa Milice Batini}-Vujakovi} i Branislava Vujakovi}a, Du{an - Jelene i Zorana Lon~ara, Uro{ - Bo`ane i Slavi{e Kruqa, Ivan Tamare i Neboj{e Luki}a, Stefan - Aleksandre i Dragana Rodi}a, Darko - Slavice i Sergeja Maslari}a, Uro{ - Zorice i Stanislava Mati}a, Liam - Jasmine Bogdanovi} i Raula Dausa Pastora, Sr|an - Sawe i Aleksandra Spasojevi}a, Veselin - Biqane i Vladimira Risa, Luka - Nade i Zorana Mati}a, Ivan - Zlatice i Lazara Nikoli}a, Andrej Milice i Lasla Sele{ija, Milo{ - @eqke i Svetislava Todorova, Aleksandar - Slobodanke i Predraga \or|i}a, Tarik - Alise Sahtijara i Feadisa Sahtijarija, Bo{ko Tatjane i Aleksandra Trifunovi}a.

Umrli: Milan Bulovi} (1948), Milan \uki} (1953), Aca Stojanovi} (1948), Katarina [ari} (1922), Jan Zaborski (1944), Koviqka Bruji} ro|. Rastovac (1924), Ma}a{ Salma (1958), Milan Raji} (1952), Milomir Bogdanovi} (1935), Branko Qevaja (1940), Stevan Jakovqevi} (1954), Mladen Ne{i} (1935), Olga Nikoli} (1960), Marko Ba~lija (1914), Jovan Dovi~in (1936), Tatjana Raoni}-Bulatovi} ro|. Raoni} (1947), Milan Starovlah (1944), Quban Pani} (1941), \or|e Zja~i} (1948), Vasiqka Buzarski ro|. Lazi} (1929), Mara Mari} ro|. Duvwak (1937), Veselinka Miji} ro|. Krstono{i} (1929), Julka Ristovi} ro|. Polovina (1915), Ana Pu{kari} (1923), Du{an Kosanovi} (1929), Predrag Drakuli} (1934), Qubica Maleti} ro|. Maleti} (1935), \or|e [lemender (1928), Mira Berowa (1975), Ivanka Todorovi} ro|. Markovi} (1931), Pavel Struhar (1942), Jan Maglovski (1938), Miodrag Stojkovi} (1931), Milovan Rado{ (1944), Miroslav Mihajlovi} (1982), Slavka Stojkovi} ro|. Bogunovi} (1935), Zorka Stojanov ro|. Prodanovi} (1932), Stana Borovac ro| Arlov (1931), Aranka Valko ro|. Perge (1925), Qubica Eremi} ro|. Tapavi~ki (1938), Juli{ka Pauleh ro|. Tot (1917), Rajko Bokan (1965), Milan i Mirjana Drini}

Samuel âwi (1933), Jozef Struharik (1931), Milan Nestorov (1932), Zuzana Hr}an ro|. Ga{ko (1954), Mara Bo{kovi} ro|. Srndovi} (1951), Katarina Neme{ ro|. Kozlik (1954), Verica Sudimac ro|. Vi}enti} (1953), Vuka{in Nikoli} (2004), Nevenka Beqin ro|. Feldvari (1951), Bojana Duli} ro|. Radulovi} (1928), Boìdar \uri} (1952), Hurmet Kadrija (1925), Ra{ko [}epanovi} (1940), Klara âwi (1931), Bogdan Ga{i} (1928), Dragomir Gruji} (1938), Dragomir Vre}o (1946), Radovan Zec (1955), @eqka Milovi} ro|. Grahovac (1977), Aleksandar Sreti} (1949), [andor âswi (1929), Nikola Malobabi} (1915), Magdalena Balaton ro|. Mihlic (1932), Svetozar Neci} (1929), Momir Jovanovi} (1938), Milan Novkovi} (1929), Jovan Milosavqevi} (1953), Iboqka Mandi} ro|. Vere{ (1938), Todor Ogwenovi} (1938), Vladimir Juhas (1948), Rozalija Ken|el ro|. Beneàn (1924), Vid Markovi} (1943), Milena Lovre ro|. Kalkan (1957), Stanislav Gavri} (1967), Svetozar Mihajlovi} (1939), Milica Radivojevi} ro|. Damqanovi} (1933), Miroslav Matin (1967), Aleksandar Topka (1933), Marko Luài} (1931), Gordana Beli~kovi} ro|. Bjelobrk (1951).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

POSLODAVCI POD LUPOM INSPEKCIJE

Radu na crno – crno se pi{e Prema zvani~nim informacijama, inspekcije rada za Ju`noba~ki okrug, u Novom Sadu {est odsto zaposlenih radi na crno. Ipak u toj ustanovi procewuju da je taj procenat ve}i i da se kre}e oko deset odsto. Na~elnica inspekcije rada ju`noba~kog okruga Qiqana Stoj{i} rekla je za “Dnevnik” da su od po~etka godine do danas inspektori iskontrolisali 4.238 radnika, od kojih je kod 272 utvr|eno da rade na crno. U odnosu na pro{lu godinu, ta cifra stagnira, a u odnosu na 2005. rad na crno je u opadawu. - Re~ je o zaposlenima kod kojih nismo prona{li potpisan ugovor o radu s poslodavcem, niti ih je vlasnik prijavio. Ipak, u posledwe vreme sve vi{e se sre}emo s pritajenim radom na crno, gde pojedini poslodavci zloupotrebqavaju druge oblike ugovora. Naj~e{}e se tu radi o ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i ugovorima o delu – obja{wava Stoj{i}eva. Govore}i o ovim zloupotrebama nagla{ava da se doga|alo da inspektori otkriju da radnik ima potpisan ugovor o privremenom i povremenom radu, ali da kroz razgovor sa wim saznaju da radi du`e od godinu ili dve godine. Ina~e, u inspekciji sma-

Sve po propisu Zaposlenom osobom se smatra radnik kojeg je poslodavac prijavio, koji ima upla}ene doprinose za PIO i zdravstveno osigurawe.Tako|e mora imati potpisan ugovor o radu, na osnovu kojeg ostvaruje pravo na gradski prevoz, godi{wi odmor i druge pogodnosti u odnosu na one koji rade na crno, isti~u u inspekciji rada. traju da bi se rad na crno jo{ boqe suzbio kada bi se mewao Zakon o radu. - Zala`emo se da se izmeni zakon u rad, gde bi bila obaveza da se ugovor registruje u nadle`noj instituciji. Tada ne bi do-

lazilo do zloupotreba, kao danas. Sada{wi zakon o radu ostavqa mogu}nost poslodavcu da naknadno potpi{e ugovor sa zaposlenim i to tek kada inspekcija do|e – ka`e na{a sagovornica i dodaje da radnici iz stra-

ha laù da kod poslodavca rade tek dan ili dva, iako su tu duè vreme. Najvi{e rada na crno ima u trgovinama, ugostiteqskim objektima, zanatskim radwama i gra|evinarstvu, ali i u neprijavwenim objektima, gde inspektori rada ne mogu ni{ta da u~ine. Zato }e ova inspekcija u saradwi sa poreskom upravom od slede}e godine pokrenuti akciju kontrole svih objekata, kako bi se utvrdilo da li su registrovani. - Rad na crno je u opadawu, a neregistrovani objekti koji rade su u porastu, i zato }e se od naredne godine kontrolisati. U Novom Sadu na terenu su svakodnevno 22 inspektora rada, koji kontroli{u poslodavce. Ipak i zaposleni koji rade na crno, mogu dostaviti anonimnu prijavu kod nas i inspektori }e u kratkom roku iza}i na teren – kaè Stoj{i}eva i dodaje da Zakon ne poznaje ni probni rad bez papira. Naime, probni rad moè da postoji, ali radnik tako|e mora da bude prijavqen i da se s wim potpi{e ugovor o radu. Vlasnik koji drì neprijavqene radnike, rizikuje da plati kaznu koja iznosi od 800.000 do 1.000.000 dinara. Q. Nato{evi}

SKUP[TINE STANARA NE HAJU ZA BEZBEDNOST

Aparat protiv poàra u svakoj desetoj zgradi Prema podacima kojima raspolaè „Stan“, tek svaka deseta zgrada koju odràva ovo preduze}e ima protivpoàrnu opremu, o ~ijem odràvawu i redovnom servisiranju brine skup{tina stanara. U ostalim zgradama opreme ili uop{te nema ili je zastarela i nepotpuna, godinama nije servisirana, a ni protok i pritisak u hidrantskoj mreì nisu ispitivani. U novoizgra|enim objektima protiv-

opremu i ugradwu protivpoàrne za{tite. Iako nudimo povoqne uslove i otplatu na vi{e mese~nih rata skoro se niko ne javqa. âk smo promenili i dobavqa~a, koji je znatno jeftiniji od predhodnog. Qudi nisu svesni koliko je bitno da u zgradama imaju protivpoàrne aparate S-9 i S-6, uz pomo} kojih moè da se spre~i tragedija {irih razmera – kaè Jeftovi} i dodaje da je samo 500 zgrada nabavilo

Kazne Jedna od obaveza vlasnika stanova i skup{tina stanara jeste da u ispravnom stawu odràvaju instalacije i aparate za za{titu od poàra, poàrna stepeni{ta i prohodnost protivpoàrnih puteva. Predvi|ene kazne za nepo{tovawe propisa iznose od 50.000 do milion dinara, a za predsednike skup{tina stanara, kao odgovorne osobe, od 5.000 do 10.000 dinara. poàrna oprema je postojala, ali je ukradena. Portparol u preduze}u „Stan“ Mirko Jeftovi} kaè za „Dnevnik“ da je ovo preduze}e pre {est meseci pokrenulo akciju ugradwe nove i popravku protivpoàrne za{tite u zgradama. Me|utim odziv skup{tina stanara je veoma slab. - Sklopweno je svega 46 ugovor sa Skup{tinama stanara za

table u kojima stoji kako rukovati s protivpoàrnim aparatima. Ovo preduze}e sara|uje i s Odeqewem za za{titu i spasavawe kako bi dobili {to vi{e informacija vezanih za protivpoàrnu za{titu u zgradama. Jeftovi} kaè da su prema tim podacima, naj~e{}i uzroci poàra u stambenim zgradama obi~no neispravne elektri~ne

Pozori{te mladih pred obnovom Tender za po~etak radova na rekonstrukciji Male sale Pozori{ta mladih jo{ uvek nije gotov, zbog ~ega nije poznat ni datum po~etka radova , kazala je ju~e za “Dnevnik” portparolka pozori{ta Tijana Deli}.

- Nadamo se da }e sve uskoro biti spremno za po~etak radova. Ina~e, Pozori{te mladih }e se u narednoj godini baviti i pitawem rekonstrukcije Velike sale, a kao glavno }e se nametnuti pitawe prostora u kojem se ono nalazi, jer 2010. godine isti~e ugovor o kori{}ewu zgrade koji je pozori{te sklopilo sa vlasnikom, Sokolskim domom – objasnila je ona. Po okon~awu tendera i izboru izvo|a~a radova, tra`i}e se saglasnost Grada za realizaciju ideje. Posle toga sklapa se ugovor sa izvo|a~em i po~iwu radovi. Za projekat rekonstrukcije, za potrebe Pozori{ta mladih iz gradskog buxeta je predvi|eno devet miliona dinara. S. T.

instalacije ili nestru~no razvo|ene elektri~ne instalacije u podrumima i na tavanima. U stanovima vatra naj~e{}e bukne zbog kori{}ewa neatestiranih i nekvalitetnih elektri~nih produ`nih kablova ili ringle, grejalice... Te{ko}e u ga{ewu poàra nastaju ukoliko su stepeni{ta, prolazi i zajedni~ke prostorije zakr~ene nepotrebnim stvarima i otpadom, koji zbog lake zapaqivosti ~ak doprinose {irewu vatre. Da bi se smawio rizik od nastanka i {irewa poàra, skup{tine stanara treba da nabave aparate za ga{ewe po~etnih poàra i da ih servisiraju u skladu s uputstvom

proizvo|a~a, da nabave nedostaju}u opremu u hidrantskim ormari}ima i da ispitaju protok i pritisak vode u hidrantskoj mre`i. - Opremu treba tako razmestiti da uvek bude dostupna za upotrebu, a treba na}i i optimalno re{ewe za{tite od kra|e. Tako|e, ukoliko je u kvaru, treba popraviti protivpani~nu rasvetu, a evakuacione puteve osloboditi od uskladi{tenih predmeta, pri ~emu se zapaqivi materijali kao {to su benzin, butan, boje i sli~no ne smeju ~uvati u zajedni~kim prostorijama – ka`e Mirko Jeftovi}. Q. Nato{evi}

ponedeqak9.novembar2009.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” LISTAJU PRO[LOST GRADA

Oslobo|ewe s pretpremijerom Kwiga „Hronika Novog Sada 1944 - 1969“ Vladimira Vrgovi}a koja }e biti objavqena sredinom decembra u izdawu novosadskog „Prometeja“ bavi se ne tako davnom pro{lo{}u koja jo{ uvek `ivi u se}awima mnogih sugra|ana. Me|utim, usled brzog razvoja i velikih promena koje se de{avaju u Novom Sadu, ~ak i te uspomene su sve maglovitije a ~esto i zauvek izgubqene. Vrgovi} se u ovoj hronici bavi velikim doga|ajima i malim temama, istorijskim li~nostima i neobi~nim qudima, nekada{wim gradskim vestima sa naslovnica i pri~ama s posledwih strana... zato }e ovu kwigu voleti svako ko voli Novi Sad, poru~uju iz „Prometeja“. *** Preko {ezdeset godina Novosa|ani su verovali da je Novi Sad oslobo|en 23. oktobra 1944. godine. Generacije pamte da je svake godine na taj datum

kwizi „Novi Sad u ratu i revoluciji’’ objavqenoj sredinom sedamdesetih godina pro{log veka, grupi autora koji su se ina~e dr`ali zvani~nog „kursa“ da je oslobo|ewe do-

otvarana neka samousluga ili mle~ni restoran, pu{tan u rad novi most... Otvarane su {kole, zatim prigradska autobuska stanica GSP kod Ribqe pijace, [kolski medicinski centar u Kni}aninovoj, novoprobijeni deo Bulevara mar{ala Tita, robna ku}a „Novi Sad’’, kasnije nazvana „Bazar’’... Svi zna~ajni urbanisti~ki poduhvati u gradu „dozirano’’ su zavr{avani ba{ tog 23. oktobra. Do 1997. godine to je bio i Dan grada kada su zaslu`nim Novosa|anima deqene Oktobarske nagrade. A grad je zapravo oslobo|en 22. oktobra. Kao krunski dokaz, Vrgovi} ~itaocima nudi integralni tekst „[etwom do slobode....’’ tada{weg paroha Uspenske crkve prote Alimpija Popovi}a, ina~e prvog poratnog gradona~elnika Novog Sada, koji pi{e o tome {ta se dogodilo u gradu u nedequ 22. oktobra 1944. godine. Po proti, Novi Sad je tog dana oslobodila grupa partizana i dva ruska tenka „mile}i da ne zgaze gra|ane koji su ih sokolili i kitili cve}em’’. On se kasnije vi{e nije izja{wavao o ta~nom datumu...a nisu ga ni pitali... Daqe, u voluminoznoj

{lo 23. oktobra 1944, na nekoliko mesta se potkrala istina: „U ve~erwim ~asovima 22. oktobra, ilegalci i skojevci Novog Sada, u gradu napu{tenom od neprijateqa koji se hitno povla~io, organizuju obezbe|ewe pojedinih objekata u gradu’’. Oni navode i anegdotu prema kojoj je izvesni Dragi{a Cveji} iz Temerinske ulice popodne 22. oktobra obukao crvenu ko{uqu, stavio titovku na glavu, razvio trobojku sa petokrakom proneo je gradom i u suton je istakao na Gradsku ku}u. U „Enciklopediji Novog Sada’’ tako|e pi{e slede}e: „Po{to su okupatorske trupe napustile grad, gra|ani su, zajedno s partizanima, ve} 22. oktobra slavili oslobo|ewe...“. Ko zna za{to je Novom Sadu „ukraden“ taj jedan dan slobode, ali je oslobo|ewe iz dva puta svakako jo{ jedan od kurioziteta Novog Sada. *** Pretplate za kwigu „Hronika Novog Sada 1944 - 1969“ se primaju u kwi`ari „Most“ u Zmaj Jovinoj broj 22, na telefon 0800/323-323 i na mejl adresu pretplata@prometej.co.rs Priredio: I. Sabado{

POVE]ANA PROIZVODWA SANDUKA U „LISJU“

Nove radionice, vi{e posla

Na Gradskom grobqu se privodi kraju izgradwa stolarske i bravarsko-limarske radionice. Vrednost ove investicije je oko 30 miliona dinara s PDV. U tu sumu, isti~e direktor „Lisja“ Srboqub Bubwevi}, ura~unati su i tro{kovi legalizacije starih objekata, te uvo|ewe gasnih instalacija. Na grobqu su ra|ene dve vrste posla, rekostrukcija starih i izgradwa novih objekata. - Stari deo stolarske radionice povr{ine 525 kvadrata je adaptiran, a izgra|en je i novi deo od 400 kvadrata. Izgra|ena je i nadstre{nica za sme{taj stolarske gra|e, gde }e mo}i da stane 720 kubika - ka`e Bubwevi}. Isti~e da je u sastavu stolarske radionice napravqen i deo za lakirawe sanduka, gde }e

majstori imati najsavremenije uslove za rad. Prema re~ima Bubwevi}a bravarska radionica od 218 kvadrata je rekonstruisana, a dogra|ena je limarska povr{ine140 kvadrata.Tu je podignut i magazin za vrtlarsku slu`bu ovog pogrebnog preduze}a. -Radove je izvodilo „Lisje“ka`e Bubwevi} i poja{wava da je preduze}e gra|evinske radove izvelo prema cenovniku ZIG-a, koji je nadzorni organ. U novoizgra|enim radionicama proizvodi}e se sanduci. - Trenutno se u radionici napravi 400 sanduka mese~no, a plan do decembra je da ih bude 700. U junu 2008. godine iz radionica je izlazilo svega 160 sanduka mese~no - zakqu~uje Bubwevi}. Z. Deli}

Autor: Iva Musulin

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Fotke defiluju pred publikom Na stranama „Novosadske hronike“ po~eli smo da objavqujemo fotografije s Me|unarodnog festivala uli~nih svira~a pristigle na fotokonkurs koji su organizovali Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Svakog dana, sem nedeqe, bi}e objavqena po jed-

na fotografija od svakog autora. @iri }e izabrati tri najboqe, a wihovi autori dobi}e po fotoapart. Najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni i na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em Festivalu uli~nih svira~a. A. V.

ponedeqak9.novembar2009.

VOJVODINA

c m y

ZREWANINSKA OP[TINA DOBILA JO[ JEDNO SELO

Zlatica nova na geografskoj mapi

Zajedni~ki koncert Be~ejaca i [i|ana

KONCERTOM BE^EJCI I [I\ANI NAJAVILI JUBILEJE

Uvertira za veliko slavqe BE^EJ: Zajedni~kim koncertom dva prijateqska kulturnoumetni~ka dru{tva, be~ejskog KUD „\ido” i SKUD „Sveti Sava” iz [ida, nastavqena je tradicija koja se niz godina gaji tako {to se naizmeni~no svake godine u drugom gradu sastanu i u najlep{em mogu}em izdawu predstave svoje stvarala{tvo. Me|utim, ovaj posledwi u gradu kraj Tise bio je specifi~an po tome {to su oba dru{tva najavila svoje jubileje u narednoj godini. Be~ejci }e obele`iti tri decenije postojawa i uspe{nog rada, a [i|ani upola mawe kako rade pod aktuelnim imenom. Vi{e od dva sata bilo je raspevano i razigrano na sceni, a razdragano u prepunom gledali{tu Gradskog pozori{ta Be~ej. Smewivale su se koreografije iz svih krajeva na{e zemqe. - Nije nam bilo lako tokom minule tri decenije. Pro{li smo kroz razne periode, te{ke i mawe te{ke, {to nas je sve toliko oja~alo da, bez obzira na

nimalo lako vreme u kojem `ivimo, mislimo da „|idovci” nikada nisu bili ja~i. To }emo potvrditi idu}e godine, koja }e prote}i u znaku na{eg vrednog jubileja. O~ekujem da }e, pored brojnih sponzora, razumevawe za na{u svetkovinu imati i lokalna samouprava, jer na{im gostovawima u zemqi i inostranstvo na najboqi na~in reprezentujemo, upravo, na{ grad, rekao je ~lan rukovodstva KUD „\ido” Dragan Kokovi}. Zajedni~kom koncertu dva prijateqska dru{tva prisustvovala je i delegacija KUD „Ivan Goran Kova~i}“ iz hrvatskog naseqa Velika kod Po`ege sa kojima su se „|idovci” letos upoznali na turneji po Siciliji. Na kraju programa, [i|ani su uru~ili rukovodiocu orkestra Goranu Dumanovi}u, u znak zahvalnosti za pomo} u radu i dugogodi{wu saradwu, najve}e priznawe svog dru{tva Svetosavsku plaketu. V. Jankov

Obele`en dan op{tine @abaq

ZREWANIN: Dok stru~waci upozoravaju da u Vojvodini vlada bela kuga i da svake godine nestane po jedno selo, na teritoriji grada Zrewanina pojavilo se novo naseqeno mesto. Dodu{e, re~ je samo o statusnoj transformaciji Mesne zajednice Zlatica koja je do sada pripadala Lazarevu. Inicijativa ove MZ za dobijawe statusa naseqenog mesta nai{la je ovih dana na odobravawe Gradskog ve}a i Skup{tine grada Zrewanina, pa je iz grada na Begeju predlo`eno Vladi Srbije da Narodnoj skup{tini uputi zahtev da se u Zako-

nu o teritorijalnoj organizaciji Zlatica navede kao seosko naseqe. Jo{ 8. aprila 2000. godine Mesna zajednica Lazarevo – Zlatica podnela je Skup{tini op{tine Zrewanin zahtev za pokretawe inicijative za dobijawe statusa naseqenog mesta Zlatica. Tri godine kasnije upu}en je dopis Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, ali je tada stigla povratna informacija da se predlog ne mo`e razmatrati dok ne bude usvojen novi Ustav Srbije i Zakon o teritorijalnoj orga-

nizaciji. Novi dopis mesna zajednica je ministarstvu poslala novembra 2006. godine, a po{to su u me|uvremenu usvojeni i Ustav i nadle`ni zakon Skup{tina grada Zrewanina razmatrala je ovo pitawe, a odbornici su jednoglasno podr`ali formirawe novog sela. - Zlatica je jedno od urbanijih naseqa, u wemu ima kanalizacija, vodovod, gasifikacija, telekomunikacija, a mesto postoji jo{ od 1949. godine – ka`e predsednik Saveta MZ Zlatica Zoran Viskovi}. @. B.

VISOKA CRKVENA PRIZNAWA NATA[I CVJETKOVI]

Dva ordena u tri dana [ID: Predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi} u razmaku od tri dana dobila je dva najvi{a crkvena priznawa. Prvo je najve}e priznawe Srpske pravoslavne crkve orden Svetog Arsenija Sremca, a drugo orden Grkokatoli~ke crkve na dan odr`avawa svete mise zahvalnice u [idu. - [id i ova op{tina, kao retko koja u Sremu, ubudu}e }e imati Vladi~anski dvor u kome }u, kako mi budu dozvoqavali vreme i obaveze, obavqati svoju arhijerejsku du`nost - rekao je Vladika sremski Vasilije. - Zahvaquju}i velikom razumevawu i trudu lokalne samouprave u [idu, zgrada u kojoj se donedavno nalazio Muzej naivne umetnosti „Ilijanum” vra}e-

na je u vlasni{tvo Srpske pravoslavne crkvi kojoj je i pripadao. Nadam se da }emo zajedni~kim snagama u narednom periodu uspeti da na ovim prostorima, kao i u ostalim crkvenim objektima posluìmo svom narodu i wegovoj duhovnoj obnovi. Orden je predsednici op{tine [id dodeqen za weno zalagawe u pronalaèwu novih prostorja za Muzje naivne umetnosti. Cvjetkovi}eva se zahvalila vladici i podràla ideju saradwe cr-

Episkop sremski Vasilije i predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi}

Nadbiskup doktor Marin Sraki} dodequje orden Nata{i Cvjetkovi}

kve i lokalne samouprave na ovim prostorima. Samo tri dana kasnije Nata{a Cvetkovi} je nakon odr`ane svete mise zahvalnice u crkvi Presvetog srca Isusovog u [idu na sve~anom ru~ku u Vojnom lovi{tu Morovi} primila od nadbiskupa \akova~ko-sremskog dr Marina Sraki}a, predsednika Hrvatske biskupske konferencije, najvi{e crkveno priznawe, orden za uspe{nu saradwu lokalne samouprave i Grkokatoli~ke crkve u [idu. Ovo priznawe dobio je i narodni poslanik @eqko Brestova~ki. D. Savi~in

PROGRAM RACIONALIZACIJE OSNOVNIH [KOLA U KIKINDI

Negde mawak |aka, a negde prostora

Narodni poslanici u {idskoj op{tini [ID: ^lanovi poslani~kog kluba „ZES - Boris Tadi}” u skup{tini Srbije, nedavno su na predlog doma}ina narodnog poslanika @eqka Brestova~kog posetili Galeriju slika „Sava [umanovi}” i Muzej naivne umetnosti „Ilijanum” Ilije Ba{i~evi}a u [idu gde su ih

do~ekale direktorica Muzeja Vesna Burejevi} i Galerija Qubinka Panti}. Gosti iz Beograda i drugih gradova Srbije, wih trideset, tokom jednodnevnog boravka u {idskoj op{tini obi{li su i Vojnu ustanovu Morovi} i manastir Sveta Petka kod Berkasova. D. S.

BIOSKOPI PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Gola istina” (20) ZREWANIN SINEMA „Distrikt 9” (19, 21) APATIN KULTURNI CENTAR „Tehnotise-Edit i ja” (20) „Gola istina”

KIKINDA: Stav lokalne samouprave Kikinde jeste da se nijedna seoska {kola ne zatvori zbog nedostatka dece. Ukoliko bude bilo neophodno i deo sredstava za ovu namenu bi}e izdavajan i iz buxeta. U osnovnim {kolama u gradu, i naredne {kolske godine bi}e upisan isti broj dece kao i ove {to je pokazala simulacija upisa ura|ena na zahtev direktora gradskih {kola. Tako|e, radi se na re{avawu nedostatka prostora u ~etiri sredwe {kole u Kikindi. Ministarstvo prosvete Republike Srbije ove godine zapo~elo je sa programom racionalizacije osnovnih {kola. Za ovaj posao priprema se i lokalna samouprava u Kikindi. îwenica je da u osnovnim {kolama i u selima i u gradu ima sve mawe |aka, a stav ~elnika kikindske op{tine po pitawu racionalizacije jeste da se odrì svih devet seoskih {kola. Kako je istakla pomo}nica predsednika op{tine Gordana Bulatovi} me{tanima sela neophodno je obezbediti kvalitetan ìvot {to podrazumeva i {kolovawe dece. Ga{ewe {kola u seoskim sredinama dovodi do toga da selo odumi-

Nema~ki u „Adamu Berencu” APATIN: Besplatni ~asovi nema~kog jezika za decu polaznike i one koji su ve} imali po~etni kurs kao i za odrasle odràvaju se u udruèwu gra|ana „Adam Berenc”. âsovi za odrasle su utorkom i petkom, za decu subotom, u prostorijama udruèwa „Adam Berenc”. Nastava }e trajati do narednog leta. Predava~i su profesori Ingrid Ma{i} i Mirjana Zori}. -Traìmo mogu}nost da polaznici na Geteovom institutu polaù ispit i dobiju osnovni sertifikat o znawu nema~kog jezika rekao je Boris Ma{i} iz udruèwa „Adam Berenc”. J. P.

Rate nadokna|uju {tedwom BEÊJ: Kako je obe}ao predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi, u planu je rekonstrukcija i pro{irewe javne rasvete u svim naseqima op{tine Be~ej. U prvoj fazi realizacije ovog projekta zameni}e se 3.200 sijalica u mreì javne rasvete, a u drugoj bi trebalo taj broj da se pove}a na 6.200 sijalica. Iako bi ukupna investicija trebalo da iznosi oko 1,2 miliona evra, lokalna samouprava ne}e imati nova zaduèwa, jer, razlika tro{kova izme|u sada{we i budu}e potro{we struje je kao mese~na rata koja }e se upla}ivati investitoru. V. J.

Novac za suzbijawe besnila

@ABAQ: Povodom Dana op{tine @abaq, 8. novembra, na sve~anoj sednici SO @abaq, dodeqene su nagrade i priznawa zaslu`nim gra|anima op{tine. Mitrovdansku nagradu su dobili Antal Raj~awi, Zorica Mr|a i Danijela Petrovi}. Raj~awi je 102 puta dao krv, Zorica je nagradu dobila za postignute rezultate u oblasti sporta, za osvojeno prvo mesto u veslawu, a Danijela za ostvarene rezultate u {ahu. Mitrovdansku povequ su dobili pesnikiwa Spasenija Cana Sladojev, nastavnik iz @abqa Stanko Lisica i Karate klub „Mladost” iz Gospo|inaca. Zahvalnice su pripale u~enici Andrijani Markovi}, sportskom lova~kom strelcu \or|u Bori{evu-Ba}i, Rukometnom klubu @SK „@abaq” i Crkvenom horu „Vaznesewa gospodweg” iz ^uruga i sportskom radniku Marku Tubi}u. L. K.

Grupa narodnih poslanika u „Ilijanumu”

DNEVNIK

Sekretarijata za obrazovawe obezbe|ena sredstva za adaptaciju krova i krovne konstrukcije, ipak ove godine u u~ionici otpada plafon, jer je greda trula. To nije smelo da se desi i mi o~ekujemo kona~an izve{taj od direktorice Gimanzije Jelene Sekuli} i {kolskog odbora - ka`e Gordana BuSredwa stru~na {kola „Milo{ Crwanski” latovi} i dodaje da je prore, tako da }e se, ukoliko bude trestor koji koristi samo Ekonomska balo, izdvajati i sredstva iz buxe{kola opremqen luksuzno i vrhunta da se {kole u mesnim zajednicaski. I u Sredwoj stru~noj {koli ma ne bi gasile. U gradu ima {est „Milo{ Crwanski”, koja prostor osnovnih {kola u kojima se svake deli sa Visokom strukovnom {kogodine upisuje sve mawe prvaka talom za obrazovawe vaspita~a takoko da je nedavno, na zahtev direkto|e mawka u~ionica. I jedna i druga ra osnovnih {kola, ura|ena i obrazovna ustanova imaju atrakprobna rejonizacija budu}ih |aka. tivna zanimawa i puno |aka i stuS druge strane direktori sredwih denata, a zgradu smatraju svojom. {kola `ale se na pomawkawe pro-Na{ plan je da poku{amo da stora. Pomo}nica predsednika opprona|emo prostor za {kolu „Mi{tine isti~e da je kqu~na stvar lo{ Crwanski”. Otvara se mogu}{to se o nedostatku prostora ne nost da zgradu sada{weg internata razmi{qa na adekvatan nacin. „Nikola Vojvodi}” iskoristimo u -Ekonomska {kola i Gimnazija ovu svrhu s obzirom na to da bi no„Du{an Vasiqev” imaju zajedni~vi interanat trebalo da bude otvoki deo zgrade o kojem niko ne vodi ren oko Nove godine. ra~una. Iako su iz pokrajinskog A. \.

TOMA[EVAC: Gradsko ve}e u Zrewaninu odobrilo je 76.470 dinara Mesnoj zajednici Toma{evac, na ime pokri}a ostvarenih tro{kova, kako bi se u selu spre~ilo {irewe besnila. Re{ewem Ministarstva poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva – Uprave za veterinu, Toma{evac je posledwih dana avgusta progla{en podru~jem zaraènim besnilom i tada je naloèno nekoliko mera kako bi se spre~ilo {irewe zaraze. - Pohvatani su psi lutalica u nasequ, ukloweni su ìvotiwski ostaci na potezu „Kowskog grobqa”, sanirana je jama za odlagawe le{eva ìvotiwa i sprovedena je akcija uni{tavawa lisica u ataru sela – objasnio je predsednik Saveta MZ Toma{evac Nenad Nikoli} i precizirao da je za te poslove Javnom komunalnom preduze}u „îsto}a i zelenilo” i Lova~kom dru{tvu „Fazan” trebalo isplatiti 76.470 dinara. @. B.

Kwige poklon za Nevesiwce APATIN: U organizaciji „Li~kog vi{eboja”, odnosno Udru`ewe „Matica Li~ka” iz Apatina, uz finanisjku pomo} donatora kupqeno je 150 naslova kwiga razli~itih `anrova na proteklom Sajmu kwiga u Beogradu, koje }e pokloniti Narodnoj biblioteci u Nevesiwu. Kwige u vrednosti 50 hiqada dinara, uz 50 odsto sajamskog popusta, izabrale su direktorke biblioteka iz ova dva grada Branka Vejin i Qiqana Ivezi}. -Pro{le godine bratskoj op{tini Nevesiwe u Republici Srpskoj poklonili smo 300 naslova od kojih su mnogi za {kolsku lektiru. Akcija postaje tradicija, rekao je Mirko Vran{e{ pokreta~ akcije ispred „Li~kog Vi{eboja”. J. P.

Odlo`eno ro~i{te APATIN: Ro~i{te u postupku ste~aja GP „Marko Ore{kovi}” u Apatinu, koje je bilo zakazano za 19. oktobar, odlo`eno je zbog potrebe za dodatnim izja{wavawem ste~ajnog upravnika. Novo ro~i{te zakazano je za 23. novembar. J. P.

VOJVODINA

DNEVNIK KOPA^I PESKA NE STAJU

Novi „Univereksport” u Vr{cu VR[AC: Novi „Univereksportov” maloprodajni objekat bi}e otvoren danas, u podne u okviru centra „Milenijum” i Vr{cu. Tim povodom, prvih sto mali{ana dobi}e na poklon CD, a svaki 20. potro{a~, poklon paket. Otvarawe

}e biti ispra}eno i specijalnim promocijama, degustacijom proizvoda AD „Ba~ka”, a do 16. novembra, kupci }e mo}i da u`ivaju u akciji „Sedam dana – devet proizvoda”, u okviru koje }e mo}i da kupuju odre|ene namirnice po povoqnim cenama. Drugi „Univereksport” u Vr{cu, prostire se na 200 kvadratnih metara savremeno opremqenog prodajnog prostora. Radno vreme je od 6.30 do 20.30, a nedeqom od 07 do 15 ~asova. Potro{a~ima }e na raspolagawu biti dve kase. U asortimanu je 5.000 artikala – od hemije, preko vo}a i povr}a, sve`eg mesa, delikatesa, prehrambenih i neprehrambenih proizoda do hleba i peciva.

ku}e, otpada malter. Gra|ani se àle da im deca nisu bezbedna, jer su okruèna kamionima i kraterima. Od ove godine lokalna samouprava je krenula ozbiqnije da re{ava problem, ali uz malo pomaka. Nelegalna eksploatacija je bila u mawem obimu – rekao je predsednik SMZ „Zorka” Robert Santo. U Odeqewu za poqoprivredu, gradske uprave kaù da ove godine inspektor za zemqi{te nije sastavio ni jedan zapisnik za prenamenu zemqi{ta i projekat rekultivacije. Grad sada vodi o tome ra~una u saradwi sa svim nadle`nim ministarstvima.

Ukoliko neko primeti ilegalno kopawe peska mo`e da podnese prijavu u Gradskoj upravi i zgradi Nove op{tine kod republi~kog inspektora. Predsednik Skup{tine grada Jene Maglai tvrdi da problem s nelegalnom eksploatacijom peska ne}e biti re{en dok lokalna samouprava ne odredi gde }e se nalaziti legalni majdan. -Milioni dinara od ovog posla odlaze u tu|e xepove, a grad od toga nema ni{ta. Za taj novac mogli bi poboq{ati infrastrukturu u gradu – isti~e Maglai. A. A.

SUBOTICA: Predsednik Skup{tine grada Jene Maglai najavio je odr`avawe sednice lokalnog parlamenta za 18. ili 19. novembar na kojoj }e se, me|u vi{e od dvadeset ta~aka dnevnog reda, najverovatnije na}i i rebalans buxeta za ovu godinu. On je rekao da je nakon pro{lonedeqnih razgovora s gradona~elnikom Sa{om Vu~ini}em ostalo jo{ dve-tri stvari oko koje bi koalicioni partneri trebalo da se dogovore kako bi ove nedeqe ~lanovi Gradskog ve}a mogli da donesu odluku o rebalansu i proslede je Skup{tini grada na usvajawe.

-Mislim da stvari teku u dobrom pravcu, ali za ono {to je za nas sporno, a to je ravnomerno u~e{}e ustanova u sno{ewu buxetskog deficita jo{ nismo dobili odgovor. Me|utim, verujem da }e i to vrlo brzo biti re{eno, ali bez obzira na to ja }u 18. ili 19. novembra zakazati sednicu po{to za wu imamo dovoqno materijala - rekao je Maglai. Isti optimizam, bar na~elno, sa svojim koalicionim kolegom deli i gradona~elnik Sa{a Vu~ni}, koji je rekao da je za wega pitawe rebalansa „zavr{ena tema u 99,99 odsto slu~ajeva”. Onaj 00,01 odsto, po wegovim re-

Oprema za nacionalnu gardu u Bahreinu

POVODOM DANA PROSVETNIH RADNIKA U KAWI@I

Priznawa istaknutim pedagozima KAWI@A: Dana prosvetnih radnika proteklog vikenda obeleèn je sve~anom akademijom u Domu umetnosti i balom prosvetara koji je uprili~en u Bawi Kawià. Na sve~anoj akademiji uz pozdravne re~i predsednice Udruèwa prosvetnih radnika op{tine Kawià Tatjane Potre-

O rebalansu slede}e nedeqe?

STABILIZUJE SE SITUACIJA U PREDUZE]U „PROIZVODWA MILE DRAGI]”

ZREWANIN: Zrewaninsko preduze}e za izradu vojne i policijske opreme „Proizvodwa Mile Dragi}” nastavilo je da radi, iako mu je, po tvrdwama wegovog vlasnika, poznatog biznismena Mileta Dragi}a, naneta ogromna poslovna {teta posle „afere pancir“. Dragi} je, da podsetimo, optuèn da je zajedno s biv{im ministrom odbrane Prvoslavom Davini}em, po~inio mahinacije prilikom nabavke opreme za vojsku i zbog toga mu se trenutno sudi pred ovda{wim Op{tinskim sudom. Nakon stagnacije od nekoliko godina, iz firme stiù ohrabruju}e poruke da se vra}a na stare pozicije – vode}eg proizvo|a~a vojne i policijske opreme u jugoisto~noj Evropi. Ve}ina robe nastale u Zrewaninu odlazi na inostrana trì{ta i ona probija o{tru konkurenciju iz razvijenih zapadnih zemaqa. Odskora, vojna oprema se isporu~uje i specijalcima u Bahreinu. Menaxeri „Proizvodwe Mile Dragi}”, zamenik generalnog direktora Milenko Borqin, direktor marketinga Dejan Dragi} i Aleksandar Vasi}, zaduèn za izvozne poslove, obja{wavaju da, pored izrade namenske opreme za vojsku i policiju, krenulo ka afirmaciji takozvanog sekjuri-

è, u~iteqica Osnovne {kole „10.oktobar” u Horgo{u Silvia Niki~i}, nastavnica srpskog i ma|arskog jezika Monika Bala` îko{ iz osnovne {kole „Ki{ Ferenc” Tre{wevac-Orom, nastavnica ma|arskog jezika Gizela Rice Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj” iz Kawiè, nastav-

Radi se punom parom

ti programa koji podrazumeva razvoj proizvodwe opreme za fizi~ko – tehni~ka obezbe|ewa. Ovakva odluka bila je o~ekiva-

na, s obzirom na to da je u svim zemqama u tranziciji do{lo do masovnog otvarawa agencija koje se bave obezbe|ivawem objekata

Broj radnika prepolovqen Zamenik generalnog direktora Milenko Borqin veli da se proizvodwa stabilizovala, da 300 radnika ima redovnu i prose~nu platu od 30.000 dinara. - Broj zaposlenih je prepolovqen zbog poznatih okolnosti– isti~e Borqin, napomiwu}i da su zbog tr`i{ne nestabilnosti prinu|eni da neke radnike uposle na odre|eno vreme.

i pojedinaca. Roba iz ovog programa na{la je kupce u zemqama biv{e Jugoslavije, a najve}i poti~u iz Slovenije. Poslovawe je bazirano i na izradi sredstava namewenih za{titi na radu, a odranije je „Proizvodwa Mile Dragi}” postala poznata i po opremi za lovce, ribolovce i sportiste. Nedavno je preduze}e sklopilo zna~ajan ugovor o isporuci radnih odela za Naftnu industriju Srbije. - Svako }e vam re}i da smo poznati po vrhunskim materijalima, onima koji obezbe|uju i za{titu i udobnost – ka`u menaxeri i dodaju da kompanija nikada nije imala klasi~nu propagandu, niti je mnogo ulagala u marketing, zato {to su je reklamirali kupci po principu „od usta do usta”. Ipak, najve}i razlog za zadovoqstvo je prodor na daleka tr`i{ta. „Proizvodwa Mile Dragi}” pobedila je najekskluzivnije svetske konkurente za isporuku opreme u Bahrein. Zahvaquju}i tome Zrewaninci sada opremaju jedinice wihove nacionalne garde i policije. A posebna im je ~ast da snabdevaju i specijalne antiteroristi~ke formacije i jedinicu ove zemqe koja u okviru plana Ujediwenih nacija ide u Avganistan. @. Balaban

NAKON PAUZE OD ^ETIRI MESECA

Info-{alter opet u slu`bi èna KIKINDA: Nakon pauze od ~etiri meseca u Kikindi je ponovo po~eo da radi Info-{alter koji se nalazi u Uslu`nom centru, u zgradi Skup{tine op{tine Kikinda. Info-{alter za ène otvoren je od 10 do 14 sati, a stranke se mogu obratiti i telefonom 410-204 ili e-mailom infosalter.ki@gmail.com. Info-{alteri su deo programa „Institucije u slu`bi prava” koji je realizovao Zavod za ravnopravnost polova, u saradwi s Udruèwem gra|ana „@ensko aktivno dru{tvo”, lokalnom samoupravom, Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe, Centrom za socijalni rad, policijom, zdravstve-

nom ustanovom uz podr{ku pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavaqe i ravnopravnost polova. Od 1. marta do 30. juna 2009. godine usluge Info-{altera zatraìlo je 610 osoba (497 èna i 113 mu{karaca), a najvi{e usluga pruèno je nezaposlenim ènama sredwe i starije dobi, osobama u te{koj materijalnoj situaciji, bolesnim, samohranim majkama, izbeglim i raseqenim licima. Pruèno je 537 usluga, a saradnice na Info-{alterima imale su 400 razli~itih informativnih aktivnosti. Ciq je ostavrivawe ènskih prava kroz pruàwe informacije i upu}ivawe na institucije. Ovi

{alteri trebalo bi da pomognu boqoj informisanosti gra|ana i poveù wihove potrebe i probleme s nadle`nim institucijama u razli~itim oblastima ìvota: obarzovawe, zdravqe, socijalna briga, rad i zapo{qavawe, brak, porodica i drugo. Uloga Info{altera za ène je da usmerava gra|anke ka nadle`nim institucijama i informi{e o zakonima i programima na republi~kom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Nastavak programa realizova}e se od 1. novembra do 31. decembra. Osim u Kikindi, Info-{alteri za ène postoje u op{tinama @iti{te i Ba~. A. \.

U APATINU PORED KAJAK KU]E

Nasipa se deo korita Dunava

Nagra|eni prosvetari

bi} Varju, prosvetarima je praznik ~estitao predsednik op{tine Mihaq Wila{. Posle prigodnog umetni~kog programa istaknutim prosvetarima na predlog kolektiva u kojima rade za 2009. godinu dodeqene su tradicionalne godi{we nagrade. Dobitnici priznawa „Prosvetni radnik godine” su vaspita~ica Mirjana Kruni} iz Pred{kolske ustanove „Poletarac” iz Kawi-

nica Osnovne muzi~ke {kole Kawià Ildiko Juniku i nastavnica Beata [oti Kere{i Poqoprivredno tehni~kog sredwo{kolskog centra „Besede{ Joèf” iz Kawiè. Cve}e je pripalo doskora{wim direktorkama PU „Poletarac” Julijani Konc i PTSC „Besede{ Joèf” îli Gere, koje su vi{e godina bile na najodgovornijim du`nostima. M. Mitrovi}

DOGOVORI DS-a I SVM-a PRI KRAJU

Zaga|uju vodu, uni{tavaju vo}wake SUBOTICA: Stanovnici Zapadnih vinograda deset godina se bore protiv nelegalne eksploatacije peska. Iako je nadle`nima sve to poznato, do sada konkretniji koraci da se tome stane na put nisu preduzeti. Odeqewe za poqoprivredu ove godine dalo je re{ewe za legalno va|ewe peska, kako bi se spe~ila ilegalna eksploatacija rudnog blaga. -Stanovnicima Mesne zajednice „Zorka” zbog iskopina se su{e vo}waci, zaga|uje podzemna voda, uni{tavaju tek izgra|eni lokalni putevi. Zbog kamiona koji stalno prolaze tresu se

ponedeqak9.novembar2009.

APATIN: Na levoj obali Dunava, kod Apatina, pored Kajak ku}e, po~ela je sanacija. Radove izvodi Vodoprivredno preduze}e „Dunav” i „Tisa” iz Sombora, a investiror je JVP „Vode Vojvodine”. Investicija je vredna 10,5 miliona dinara. Projektom se predvi|a nasipawe dna korita reke sa 2.060 tona kamena koji se dovozi iz Golupca. Sanacija ovog dela korita reke Dunav je neop-

hodna radi obezbe|ewa i spre~avawa ugro`avawa prve odbrambene linije nasipa prema gradu. Na

tom delu , utvr|eno je snimawem terena ehosondom, Dunav ima dubinu 22 metra na vodostaju od 160 cantimetara, koliko je bio proteklih dana. Tokom leta u produètku ovog dela odbramebne linije napravqen je i kosi kej obaloutvrde u duìni 69 metara. Tako|e je zbog potrebe za{tite od prodirawa reke, kamenom utvr|eno i za{ti}eno poluostrvo kod „Plave ruè” . J. P.

~ima, ti~e se umawewa buxeta za ustanove (u kojima su na ~elu kadrovi DS-a), ali i za Direkciju za izgradwu Grada (~ijeg je direktora imenovao SVM) oko koje sporewa izme|u dve najja~e stranke u gradu nesuglasice traju ve} punih pet meseci, samo kada je u pitawu rebalans. Ipak, i on je, kao i Jene Maglai, izrazio uverenwe da }e se DS i SVM ove nedeqe dogovoriti oko spornih pitawa, kao i da je „realno o~ekivati” sednicu Skup{tine grada 18. ili 19. novembra na kojoj }e se rebalans buxeta za ovu godinu kona~no na}i na dnevnom redu. Z. Romi}

VESTI SOS telefon u Kikindi KIKINDA: Povodom Me|unarodnog meseca posve}enog borbi protiv bolesti zavisnosti, Op{tinska organizacija Crvenog krsta spremila je u novembru niz akcija prvenstveno za mlade. Pod zavisno{}u se nekad podrazumevao samo problem narkomanije, odnosno kori{}ewe lakih i te{kih droga, me|utim, posledwih godina tu spada i preterano konzumirawe alkohola i cigareta. Stru~ni saradnik za omladinu u Crvenom krstu Danijela Bjeqac kaè da je u toku nagradni konkurs za |ake kikindske op{tine. U power point programu |aci od petog do osmog razreda i sredwo{kolci treba da predstave temu „Vikend alkoholi~ar”. U Crveni krst Kikinde uveden je SOS telefon putem kojeg gra|ani mogu postavqati pitawa o bolesti zavisnosti. Broj telefona je 0230 23-415, a linija je otvorena radnim danima od 11 do 14 sati. Krajem meseca bi}e odràna debata na temu „Prevencija bolesti zavisnosti” koja je namewena sredwo{kolcima, a u koju }e biti ukqu~eni debatni klubovi sredwih {kola. U zavisnosti od zainteresovanosti {kola, stru~na lica iz Crvenog krsta drà}e u~enicima predavawa o bolesti zavisnosti. A. \.

Vrbaska gimnazija na Internetu VRBAS: U okviru obele`avawa 200 godina od osnivawa, Gimnazija „@arko Zrewanin” je pustila u rad svoju Internet prezentaciju, na adresi www.gimnazijavrbas.rs . Veb sajt Gimnazije je koncipiran kao internet portal, odnosno re{ewe koje predstavqa moderan informati~ki sistem za postavku i kontrolu sadr`aja dinami~kog karaktera. Pored osnovnih informacija o samoj Gimnaziji, nastavni~kim i odeqenskim ve}ima, na sajtu se nalaze i {kolski literarni list „Mladi dani” u elektronskom obliku, Foto galerija maturanata Gimnazije, kao i obave{tewa i informacije o aktuelnim doga|awima u Gimnaziji. Urednik koncepta i teksta Internet prezentacije Gimnazije je Svetlana Mandi}, profesor informatike, a sajt je kreirala agencija ADS iz Vrbasa. N. P.

Akcija davawa krvi @ABAQ: Crveni krst @abqa i ^uruga u saradwi sa Zavodom za transfuziju krvi u Novom Sadu, organizuju akciju dobrovoqnog davaqa krvi. Zainteresovani mogu da do|u sutra od 8 do 11 sati u Narodnu biblioteku u Ulici Nikole Tesle u @abqu. Dobrovoqni davaoci, tako|e krv mogu da daju i u ^urugu, 23. novembra, u prostorijama DONKT-a u Ulici svetog Save (stara ambulanta). Akcija }e trajati od 8 do 12 sati. L. K.

DRU[TVO

ponedeqak9.novembar2009.

DNEVNIK

MLADI I POLITI^KE STRANKE U SRBIJI

Velika partijska le|a za lidere 21. veka Omladinci politi~kih stranaka ne odudaraju mnogo od svojih starijih kolega s obzirom na to u kakvom su dru{tvu rasli i obrazovali se. Bilo da se radi o bezbri`nom uhlebqewu, karijeri, obrazovawu ili, prosto, uticaju, mladi u Srbiji nisu imali druge nego da slede primer koji su im postavili iskusni politi~ari: èqe se najlak{e ispuwavaju ispred velikih le|a, a od partijskih kao da ve}ih nema. Dràva nam je jo{ daleko od pravne, vaè zakoni ja~eg, siroma{ni smo i slabi i u takvom okruèwu mlad ambiciozan ~ovek neretko sam sebi predloì nepristojnu ponudu. U nameri da otkrijemo kakve finese kriju qudi koji su u politiku uplivali vrlo rano, o toj temi smo razgovarali s omladincima i onima koji to nisu, ali su bili radi da nam otkriju tajne mladala~kog politi~kog zanata. Tako predsednik Demokratske omladine Bal{a Boòvi} za “Dnevnik” kaè da je svako imao li~ne razloge za stupawe u DS, ali da je on to uradio zbog èqe za

promenama i da nastavi politiku i ideje Zorana \in|i}a. Da li vrh DS-a zaista pravi lidere 21. veka? – Da, to jeste ideja DS omladine. Vi ste budu}i rukovodioci stranke? – Naravno. Kakav vam primer pruàju starije kolege? – Izuzetno dobar, pona{aju se odgovorno i profesionalno. Va{i konkretni zadaci i posao? – Koordinaram klubovima DS omladine u Srbiji. [ta oni rade? – Sastavni su deo op{tinskih odbora i politike stranke u lokalu. Uìvaju li privilegije? – Ne. Odnos s drugim strana~kim omladinama? – Uglavnom dobar, posebno s levo orijentisanim, a zatim i onima koji su deo kolektivnog sporazuma. Kada je razgovor s Boòvi}em po~eo da li~i na “rafal” stavova koje vi|amo po pamfletima partije, divan smo prebacili na omla-

dince Lige socijaldemokrata Vojvodine. Prvi ~ovek novosadskih omladinaca LSV-a i potpredsednik Omladine LSV-a Milorad Powavi} tu je gde jeste “da bi se bavio omladinskom politikom, poboq{ao im poloàj u dràvi, pokrajini i gradu” i “delimi~no” nam priznaje da se preko partija mladi i talentovani lak{e obrazuju, jer su im seminari i predavawa dostupniji. Da li omladinci LSV-a èle da budu lideri? – Uglavnom da, stekao sam utisak. Pruàju li vam stariji dobar primer? – Pruàju, a nas i li~no podràvaju. Kako? – Omogu}avaju nam edukaciju i imamo svoje predstavnike u sva tri parlamenta. Va{i konkretni zadaci? – Organizujem rad omladine, rukovodim sastavqawem plana aktivnosti, organizujem akcije, dajem izjave za medije, u~estvujem u pisawu programa Gradskog odbora za izbore.

GODINAMA U BA^KOJ PALANCI DECI OBE]AVAJU BAZEN

Plivawe uzoranim ulicama Pri~a o izgradwi otvorenih i ba da se takmi~e u plivawu, imaju qu, ina~e najlep{em delu varo{i, zatvorenih bazena u priobaqu Duzalivno jezero „Tikvara“ ili mogu novac ne}e dobiti oni koji su granava u Ba~koj Palanci pri~a se sesti u autobus i oti}i u neki dili. Za{to bi poreski obveznici ve} nekoliko godina, a obe}awu su obli`wi grad koji ve} ima bazen i ponovo ne{to pla}ali i gradili, a se najvi{e obradovali mladi, {kootplivati svoje. Vele, boqe je i taneko drugi postao vlasnik, pa im larci... Bazene je obe}ala koaliciko nego da „propliva“ op{tina i ponovo napla}ivao kupawe? Kaù ja s radikalima na ~elu, a ba{ pre weni poreski obveznici, a da „neda ne èle ponovo da „proplivaju“. ta~no godinu dana radikale su nako“ ko bude kupio Sportski cenBoqe bi bilo, isti~u, da lokalna pustili partneri i pri{li koalitar, s otvorenim terenima za male vlast investira u asfaltirawe ciji koju predvode demokrate i G17 sportove, stadionom, velikom i ulica jer pojedine li~e kao da ih je plus. Navodno, u sklopu Sportskomalom sportskom halom, restoraorao Marko Kraqevi}. Ili, treba rekreacionog centra „Tikvara“, nima i objektima za sme{taj sporizgraditi zdravstvenu ambulantu u ali i istoimenog zaStaroj Palanci, a i to {ti}enog dobra, Parka se obe}ava godinama. Bazen je, kaù u Palanci, nuàn jo{ prirode, trebalo je da Treba uraditi infraod pre dve godine kada je dobijena se gradi hotel s pet zvestrukturu za industrijorganizacija Olimpijade radnika zdica, bazeni i drugi ske zone, koje su obe}ane sportista Vojvodine 2011. godine sadràji koje je èleo i bez kojih nema novih da finansira bizniinvestitora i fabrika, smen iz Nema~ke. Taj posao, kao i tista, verovatno za male pare doa u ovoj op{tini sa 63.000 stanovprethodna koalicija, pukao je, ali bije i kompleks novih bazena. Ako nika ima oko 8.000 nezaposlenih. i sada{wa vlast obe}ava bazen. neko danas treba da pravi bazene, Mnogo je siroma{nih, a malo para Bazen je, kaù u Palanci, nuàn neka to uradi neko od zainteresoza socijalu, sela su u katastrofaljo{ od pre dve godine kada je dobivanih privatnih investitora. Ovnom stawu... Obe}ani bazen moè jena organizacija Olimpijade radde se zna da takvih ima i oni ho}e se izgraditi i davawem koncesije nika sportista Vojvodine, koja da grade bazen, ali na drugom kraju privatnom investitoru, a ovde treba ovde da se odrì 2011. godiBa~ke Palanke, u sportsko-poslovsmatraju da je to prakti~nije i jefne. Palanka sve ima, samo joj jo{ nom centru u mesnoj zajednici tinije za op{tinsku kasu. Tako bi bazen fali! Ima i onih kaji kaù „Centar“ (kod fabrike „Majevidobili bazen, a ne bi potro{ili da op{tina ne treba da gradi bazen ca“). pare. Kada se realno gleda, te{ko koji bi bio u sklopu Javnog preduStariji Palan~ani se se}aju da je poverovati da }e se i sada{wa ze}a SRC „Tikvara“, jer je premije i postoje}i SRC „Tikvara“ gralokalna vlast „udaviti“ u bazenijer Mirko Cvetkovi} najavio u |en pre oko 25 godina iz namenskog ma kojih nema, a mladi i daqe treslede}oj godini privatizaciju javsamodoprinosa stanovnika ovog ba da traè bazene koji su im obenih preduze}a. Kada do sada bazeni grada, a, verovatno, kada budu pro}ani, pa neka ko{ta {ta ko{ta, jer nisu napravqeni, kaù oponenti, dati objekti izgra|eni na desetideca ne smeju da se laù. ne treba ni sada, a ako radnici trenama hektara zemqi{ta u priobaM. Suyum

Privilegije? – Nemam. Odnos s drugim partijskim omladinama? – Relativno dobar, s nekima mawe sara|ujemo, s nekima vi{e, ali bitno je da ni sa kim nismo u konfliktu. Dobri smo s strankama biv{eg DOS-a, bez DSS-a. Arkane edukovane omladine potraìli smo i kod Partije ujediwenih penzionera, Omladinka u akciji ka~ewa beya za izbore 2008. stranke ~ije je osnivawe podmlatka onomad izazvalo la{ansu da re{e svoje probleme. na svoj materijalni i socijalan vinu komentara i podignutih obrBesplatno {kolovawe, boqi poloàj. va. Funkcioner PUPS-a Momo uslovi za zapo{qavawe... Primer koji im pruàju staôlakovi} objasnio nam je da to Ho}e li mladi PUPS-ovci riji? nije bizarno, jer “moja deca ho}e biti srpski lideri? – Zameraju parlamentarcima da me podrè, vide {ansu u onome – Ono {to mi zagovaramo jekako se pona{aju i ophode jedni {to zagovaramo i pre svega ho}e ste podr{ka mladima, odgovorprema drugima, isti~u li~ne i zaposlewe”. nima i najsposobnijima da do|u partijske interese. Pomiwete decu, unu~ad i rodna funkcije. Gde se vidi Omladina PUPSbinu, to je emotivan, a ne racionaKonkretni zadaci tih mladih a za 15 godina? lan razlog za politi~ki angaqudi? – Pre svega, da dobiju odgova`man? – U deset gradova imamo aktiraju}a radna mesta, u skladu s – To jeste podr{ka porodici, ve mladih. Oni se okupqaju, obrazovawem i sposobnostima. ali u na{em programu vide pri~aju o problemima i uti~u Igor Mihaqevi}

SOMBORAC IVAN KU^, DIZAJNER

Dizajn je estetski stav o `ivotu Vi{egodi{wa iskqu~enost Srbije iz svetskih tokova dugo }e uzimati svoj danak, gotovo su jednoglasni ekonomski stru~waci. Bilo koja lista primedbi dobronamernih poznavalaca prilika u “belom svetu” kao jednu od prvih zamerki postavqa nekompetitivnost srpske privrede, lai~ki re~eno – proizvodi su nam em skupi, em ru`ni. Da bi se uhvatio korak s nekim sre}nijim zemqama, potrebno je mnogo toga, izme|u ostalog i dizajn. Zato je pozdravqen svojevremeni uspeh na{eg mladog dizajnera Nemawe Lali~i}a na konkursu za “Pe`o” budu}nosti, a sva je prilika da wegovim stopama ide i jedan Somborac. Dvadesetdvogodi{wi Ivan Ku~, diplomac Odseka produkt dizajna na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, s prosekom ocena devet i po, nada se usavr{avawu u Italiji, nakon pobede na me|unarodnom konkursu za dizajn name{taja i proizvoda od drveta „Quarcus“ dizajnom „Potpis“ stolice. Vi{e puta nagra|ivan i kao student, talentovani Somborac ve} sara|uje na zajedni~kim projektima s nema~kim i britanskim iskusnijim i poznatijim dizajnerima. Posle me|unarodne nagrade za dizajn stolice, Ivanu je vrata otvorila firma „Flechtmanufaktur“ iz Sarajeva, za koju razvija jo{ dva

modela stolica, paralelno sara|uju}i s arhitektonskim ateqeom „H&H“. – Nije slu~ajno {to sam dizajnirao stolicu bez naslona „signature chair“, odnosno „potpis stolicu“, jer ovaj predmet predstavqa najceweniju oblast u dizajnu. Svaki dizajner mora da je napravi i ona nosi wegov li~ni potpis. Ova moja je moj potpis u svetu – poja{wava Ku~ u~e{}e na “Quarcus” konkursu, ~iji je `iri, progla{avaju}i wegov rad kao najuspeliji me|u 36 prispelih iz svih krajeva Evrope, ocenio da „stolica ima visoku artikulaciju forme, isto-

VOJVO\ANSKE DEVOJKE I STARIJE DAME NE VOLE ^UPAVE FRIZURE

Malo ku}no frizirawe peglom za ve{ Da bi izgledale poput Viktorije Bekam, supruge slavnog engleskog fudbalera Dejvida Bekama, devojke u Vojvodini ne prezaju ni od ~ega, ~ak ni da frizure prave peglom za kosu! Umesto da postanu nalik svetskoj modnoj ikoni, one ~esto uni{te kosu i ne preostane im ni{ta drugo nego da se zapute kod frizera na {i{awe. – Ta~no je, i dan-danas se de{avaju takve situacije. Nisu svi u mogu}nosti da kupe profesionalnu peglu za kosu, pa u nedostatku takve – koriste onu za ve{. Ne rade to samo devojke ve} i starije ène. Stave kosu na dasku za peglawe, prekriju je novinom i onda ih drugarice „peglaju“! Bude posle toga kosa ravna. Ipak, to je obi~na glupost – pri~a za „Dnevnik“ poznati zrewaninski ènski frizer Zlatko Josi}. On je jo{ kao ~etrnaestogodi{wak znao {ta èli, pa je odmah po zavr{etku sredwe {kole otvorio svoj frizerski salon. Od tada je pro{lo nekoliko go-

dina, a za wim su mnoga takmi~ewa i seminari. „Radio je o glavi“ ne samo obi~nim mu{terijama ve} i poznatim li~nostima. Zlatko napomiwe da postoje i jeftiniji modeli pegli za kosu, koje Zrewaninke sebi mogu da priu{te, ali ni te sprave se ~esto ne poka`u pametnim re{ewem. Uglavnom pregore i uni{te kosu pa su i u takvim situacijama jedini lek – makaze. – Upozoravam ih da to ne rade, ali ne vredi, ne obaziru se na moje savete – veli Josi}. Mada bi se posle ovih tvrdwi moglo sva{ta zakqu~iti, ovaj mladi frizer isti~e da `ene u Vojvodini ipak dosta pa`we posve}uju nezi kose. Me|utim, na glavi ne ostavqaju svoj li~ni pe~at, ve} kopiraju svetske zvezde i zato su uniformisane. – Ne gledaju toliko jedna drugu, koliko opona{aju svetske zvezde. Da po|emo od Viktorije Bekam, od wenih frizura koje „fura“ ceo grad. Sad svi to

Zlatko Josi}: Kopije, ne originali

traè, bez obzira na to da li im pristaje. Poku{avam ponekad da im kaèm da im takav model ne}e lepo stajati, ali ne moè{ da uti~e{ na wih kada one to sebi zacrtaju. Jednostav-

Zrewaninke kao Viktorija Bekam

no, tako mora{ da odradi{. Vaqda smo takvi kao narod, nekako vi{e volimo da predstavqamo kopije, nego da budemo originali – mi{qewa je sagovornik „Dnevnika“.

Mada se ne bavi mu{kim {i{awem, Zlatko prime}uje da me|u momcima retko ko odska~e od standarda. [i{aju se na „jedinicu“, „dvojku“ ili „trojku“ i ne mewaju takav stil. – Retko se de{ava da neko ove godine ima kratku kosu, a slede}e `eli da je pusti da poraste. Kad se neko pojavi s „neobi~nom“ frizurom, gledaju ga ~udno. U inostranstvu to nije slu~aj – smatra Josi}, i navodi primer tinejxerske zvezde Milana Stankovi}a, ili „plavog ~uperka“, kako ga nazivaju obo`avateqke. Po Zlatkovim re~ima, mladi peva~ prati svetski trend i predstavqa takozvani „London look“, ali ga u Srbiji potpuno druga~ije posmatraju. – Retko ko ho}e to da nosi. Ima onih koji bi pravili takve frizure, ali ne smeju zbog reakcija okoline. Mislim da su hrabri oni momci koji ih nose, to je wihov stil i ne interesuje ih tu|e mi{qewe – poru~uje Zlatko. @. Balaban

vremeno i suzdràno i izraàjno“. – Tek sad se podru~je dizajna razvija i kod nas. Sve je vi{e kompanija koje shvataju va`nost dizajna za prodaju proizvoda na trì{tu. Dizajn zna~i re{avawe problema i ujedno je estetski stav o ìvotu – smatra Ivan, dodaju}i da se za dizajn opredelio pre svega zbog dizajna autombila, ali i kasnije, prou~avaju}i istoriju dizajna u somborskoj Gimnaziji „Veqko Petrovi}“, {to mu je pomoglo da pro{iri poqe zainteresovanosti. – Auto-industrija me i daqe zanima, ali u mom opusu interesovawa prioritet u ovom trenutku definitivno ima “lichting” dizajn, ili dizajn iluminacije. Zbog toga èlim da nastavim postdiplomske studije u Italiji, zemqi koja je jedan od lidera u dizajnu uop{te – kaè Ivan Ku~. Ovaj mladi}, koji u najboqoj somborskoj tradiciji voli i da slika i pred kojim se tek otvaraju vrata svetskog dizajna, ve} je kro~io u Evropu preko brojnih radionica. On posebno izdvaja „Packaging 2030“ radionicu s nema~kim dizajnerom Mihaelom Hartom i „All inclusive“ s britanskom dizajnerkom Xulijom Kahim, koja je poznati evropski stru~wak za inkluzivni dizajn. M. Miqenovi}

Usvoj drvo i telefoniraj! Saradwa prvog doma}eg ekolo{kog fonda “Ekotopija” i “Telenora” omogu}ila je korisnicima ovog operatera koji do 12. novembra potpi{u ugovor, da dobiju sertifikat kojim se potvr|uje da su podr`ali akciju po{umqavawa Nacionalnog parka “Tara”. Oni }e dobiti priliku da “usvoje” drvo i obezbede wegovo dvogodi{we odr`avawe. Ujedno, „Telenor” je promovisao i akciju reciklirawa starih mobilnih telefona, pa }e korisnici koji prilikom potpisivawa ugovora donesu stari telefon dobiti posebnu ponudu. – “Ekotopija”, NP “Tara”, Zavod za za{titu prirode Srbije, ali i velike kompanije svoju borbu protiv klimatskih promena najavquju upravo kampawom “[uma blista, {uma peva” – istakao je predsednik Skup{tine Fonda “Ekotopija” Sr|a Popovi}. – Svakom gra|aninu Srbije }emo omogu}iti da usvoji i neguje svoje stablo, pa tako otkupi svoj li~ni “karbonski otisak”, koji nastaje svakog dana, kad god koristimo mobilni telefon ili auto. A. B.

DRU[TVO

DNEVNIK

PRVA BRIGADA VOJSKE SRBIJE DANAS PRAZNUJE I SE]A SE 9. NOVEMBRA 1918.

ûvari vojvo|anske ravnice Pripadnici Prve brigade Vojske Srbije danas obeleàvaju svoj dan. Wihov praznik se}awe je na 9. novembar 1918. godine kada je jedinica srpske vojske predvo|ena majorom Vojislavom Bugarskim u{la u Novi Sad – centar politi~kog pokreta za ocepqewe Srema, Banata, Ba~ke i Barawe od Ugarske i wihovo prisajediwewe Srbiji, {to se i dogodilo 25. novembra te godine. Formirana posledweg julskog dana 2006. godine od jedinica Novosadskog korpusa, Prva brigada je danas jedna od naelitnijih jedinica Vojske Srbije. Komanda je u Novom Sadu, a niè jedinice - 10 bataqona - diviziona su jo{ i u Sremskoj Mitrovici, Ba~koj Topoli i Pan~evu. - Izgradwa i odràvawe operativne sposobnosti, osposobqavawe i uve`bavawe za obavqawe brojnih namenskih zadataka, izvr{ewe obaveza u Kopnenoj zoni bezbednosti i pruàwe pomo}i stanovni{tvu u sanaciji posledica elementarnih nepogoda i katastrofa su na{i

Brigadni general \okica Petrovi}

najva`niji zadaci - isti~e komandant Prve brigade brigadni general \okica Petrovi}. - U svemu tome najve}u pa`wu posve}ujemo obuci. Uprkos finansijskoj restrikciji, nastavili smo sve oblike osposobqavawa jedinica i komandi. Samo ove godine realizovali smo nekoliko takti~kih ve`bi na kojima

smo prikazali realan nivo obu~enosti jedinica, komande Brigade i bataqona. Predo~avaju}i ovogodi{we rezultate Prve brigade, komandant general Petrovi} na prvom mestu isti~e pokaznu ve`bu „Sretewe 2009“, u kojoj su pripadnici tog sastava pred najvi{im dr`avnim i vojnim rukovodstvom Srbije prikazali veoma visok nivo osposobqenosti i obu~enosti. Ni{ta mawe nije zna~ajna ni ve`ba „Dijamant 2009“, koja je letos u Ba~koj i Banatu. Tokom dvodnevne intenzivne aktivnosti na prostoru od dvadesetak kilometara, sa oko 400 qudi i zna~ajnom logistikom, prikazana je operativna sposobnost i uve`banost. Osim ve`bi, izvedena su i brojna ga|awa. Za izvr{ewe ovih zadataka Prva brigada je opremqena tenkovima M-84, samohodnim haubicama kalibra 122 milimetra, samohodnim vi{ecevnim lanserima raketa, protivavionskim topovima „bofors“, oklopnim transporterima, borbenim vozilima...

Mada se i u Prvoj brigadi, kao i u drugim zdruènim takti~kim sasvima Vojske, osposobqavaju pripadnici svih rodova i slu`bi Kopnene vojske, naro~ita pa`wa se ipak poklawa obuci izvi|a~kih jedinica, posada oklopnih i mehanizovanih jedinica, posluìlaca i posluga artiqerijsko-raketrnih jedinica PVO i posluìlaca inìwerijskih sredstava. - Na bazi dosada{wih iskustava i na{ih predloga za dogradwu organizacijsko-mobilizacijske strukture, ~etiri na{e jedinica su pove}ale stepen razvijenosti, {to je dovelo i do promena odnosa izme|u stalnog i ro~nog sastava - kaè Petrovi}. - Projektovani odnos profesionalnog i ro~nog sastava sada je 93 prema sedam odsto. To je veoma dobro. Broj profesionalnih vojnika je udvostru~en, {to svedo~i ne samo o nezaustavqivom procesu profesionalizacije Vojske, ve} i o pove}anom interesovawu za vojnu profesiju i porastu ugleda vojske u dru{tvu. M. Bozokin

@IVOT @ENA NA VOJVO\ANSKOM SELU

U rukama sve osim grunta Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova proglasio je 2009. za godinu èna na selu, a u okviru toga Zavod za ravnopravnost polova napravio je istraìvawe o vojvo|anskim seoskim ènama. Sociolog prof. dr Marina Blagojevi} istraìvala je o poloàju èna u vojvo|anskim selima, a rezultati su pokazali da su seoske ku}e na ènskim le|ima. O~igledno je da je ovakvo istraìvawe bilo potrebno da bi se pokazalo da ìvot èna na selima nije mnogo druga~iji od onog kojim ìve varo{anke. Naime, pokazalo se da se ìvot i poloàj èna u selima Vojvodine ne razlikuje mnogo od onog koji ìve pripadnice lep{eg pola u gradovima i varo{icama, jer one po obrazovawu, starosti, strukturi porodice, doma}instavima i svemu drugom ne zaostaju ni po ~emu. Te ~iwenice do kojih se do{lo u ovom ispitivawu u potpunosti razbijaju sve dosada{we predrasude o „seqankama“ i prikazuju ih u sasvim druga~ijem svetlu. âk, mlade ène u vojvo|anskim selima u korak prate varo{anke ne samo po modi ve} i po mnogim ve{tinama, kao {to su kori{}ewe Interneta, vo`wa automobila, ure|ewe ku}e. Wihove kvalifikacije tako|e razbijaju sva dosada{wa verovawa da samo one bez {kole ostaju na selu ili se tamo udaju. âk 66,5 odsto èna na selu ima zavr{enu sredwu {kolu, dok ih je s vi{om ili fakultetom 14,6 odsto, {to je sli~no stawu ukup-

ne ènske populacije. Seoske ène su porodi~ne i to im je na prvom mestu, jer ve}ina ìvi u braku, s decom, dok deo ìvi u pro{irenim porodicama, odnosno sa starijim ~lanovima doma}instava. Samo 5,9 odsto èna na selu ìve same u doma}instvu. Prihode u seoskim porodicama ostvaruju dva ~lana, a ne{to re|e samo jedan. Istraìvawe je pokazalo da ène na selu imaju veliki komfor u ku}i i da je veoma mali procenat onih koji danas nemaju vodovod, kupatilo ili telefon. Ove ène poseduju relativno velik stambeni prostor i u isto vreme Mlade ène u selima u korak prate skroman poqoprivred- varo{anke ni, {to pokazuje da se gotovo postu vezano sa stepenom obrazolovina wih, iako ìve na selu, vawa. uop{te ne bavi poqoprivredom Polovina seoskih èna ima u pravom smislu te re~i jer su voza~ku dozvolu {to je, kako je zaposlene i imaju radno mesto oceweno, nedovoqno jer je upravo na kojem zara|uju platu. Mla|e upravqawe automobilom bitan ène, izme|u 20 i 29 godina, preduslov za slobodu kretawa. imaju Internet i potrebno komIako dve tre}ine seoskih èpjutersko znawe. Pokazalo se da na ravnopravno privre|uje u je kori{}ewe Interneta opada ku}nom buxetu, kada je re~ o vlas rastom godina ìvota. Tako|e, sni{tvu, vidi se da im se zajedpokazalo se da mla|e ène na seni~ki rad i uno{ewe novca u kulu imaju mawe poqoprivredne }u nigde ne priznaje. Naime, ~ak mehanizacije u doma}instvima 61 odsto èna na selu nema ni dok one starije imaju vi{e, {to, vlasni{tvo ni suvlasni{tvo po zakqu~ku istraìva~ica, nad ku}om i imawem, kao ni nad ukazuje na to da na vojvo|anskim poqoprivrednom mehanizaciselima postoji postepeno napujom i automobilom. Mada im, {tawe poqoprivredne delatnoo~igledno, mu{ki ~lanovi dosti, kao i da je ono na prvom mema}instva, koji vole da su gazde

u ku}i, ne dozvoqavaju da na svom imenu imaju i{ta od imovine, ipak su ène te koje vode porodi~nu ekonomiju i drè kasu u svojim rukama. Pokazuje se da one boqe znaju da raspolaù novcem. Me|utim, kad je re~ o ve}im investicijama, odluke donose u saglasnosti s muèvima. Da se takvo stawe podrazumeva, potvrdile su i same ène, koje su svesne svoje uloge na selu, ali i neophodnosti mu{kih ruku, te velika ve}ina wih smatra da su mu{karci nosioci poqoprivrednog doma}instva. Istraìvawe je pokazalo da su se i odnosi izme|u ène i muà na selu promenili i da je wihov brak danas isti kao i onaj u gradu. Seoske ène, u zavisnosti od godina starosti i obrazovawa, mogu otvoreno da razgovaraju s muèvima o svim problemima. One mla|e u velikom procentu imaju otvoreniji i slobodniji odnos u braku, dok starije jo{ uvek po{tuju ranije postavqene patrijarhalne okvire seoskog ìvota. Kao i u gradovima, nasiqa ima i u vojvo|anskim selima. Iako seoskim ènama nije postavqeno direktno pitawe da li su `rtve nasiqa ili da li ga ima u wihovim porodicama, nego da li su ~ule da toga ima u selu, rezultati koji su dobijeni vi{e su nego alarmatni jer ukazuju na to da ga ima u visokom procentu. Naime, podaci pokazuju da ~ak 37,6 odsto èna na selu isti~e da nasiqa ima i u porodicima, dok 54,9 odsto govori da je ono prisutno, ali u mawoj meri. Q. Male{evi}

ponedeqak9.novembar2009.

Qaji} obe}ao pomo} za poplavqene Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je ju~e da se mora brzo reagovati kako bi se sanirale {tete od poplava u najugro`enijim podru~jima zapadne Srbije. Sada se „bavimo posledicama poplava“, i ovo treba da bude „posledwa opomena“, jer se ubudu}e „moramo baviti uzrocima“ za{to dolazi do ovakvih poplava i velikih {teta

posle obilnih padavina, kazao je on. Qaji} je dodao i da }e za sanirawe {tete od poplava biti kori{}ena sredstva iz buxetske rezerve, kao i buxetskog Fonda za ubla`avawe posledica ekonomske krize. U razgovoru s me{tanima, Qaji} se direktno uverio u velike {tete koje je voda nanela oranicama, doma}instvima i infrastrukturi. (Tanjug)

Gorka rasprava saveza {e}era{a Mada je bilo poku{aja da se „minira“ sednica Skup{tine dru{tava Vojvodine za borbu protiv {e}erne bolesti, zahvaquju}i energi~nosti v.d. predsednika Branka Pankova skup nije pretvoren u „pijacu“, a razum ve}ine ~lanova od 38 prisutnih doprineo je da se najvi{i skup pomenutog Saveza uspe{no odrì. I ne samo to. Sti~e se utisak da su vojvo|anski {e}era{i svesni haosa koji je u posledwe vreme vladao u wihovoj organizaciji i da su spremni da uloè napor kako bi sve vratili u normalu. - Na osnovu prijava iz pojedinih dru{tava, Nadzorni odbor je pristupio detaqnoj analizi usvojenog izve{taja o poslovawu za 2008, pogotovo o radu Letwe {kole ìvota u Vrdniku i izdavawa ~asopisa „Me-Dij“. Isplivale su mnoge nejasno}e, koje smo prezentirali u izve{taju - pojasnio je predsednik NO mr Radivoje Mra~evi}. Za razliku od vanredne skup{tine, 5. septembra, kada nije bio prisutan, biv{i generalni

sekretar Saveza Petar Rancinger ovoga puta doveo je nekoliko gostiju s namerom da dokaè da nije „ojadio“ buxet Saveza. Meta je bio i tekst u na{em listu pod naslovom „Umesto insulina za decu, to~en viski“, koji je bio izve{taj sa pomenute vanredne skup{tine i u kom su predstavqeni nalazi NO. Zamerili su vaspita~i Letwe {kole ìvota novinaru {to je prikazao tro{kove reprezentacije u vidu 11 litara pelinkovca, 9 fla{a suboti~kog „gorkog lista“, boce viskija, gajbe piva, 66 kilograma sveèg jagwe}eg i prase}eg mesa... Naravno da deca obolela od {e}erne bolesti nisu to konzumirala, ali ti tro{kovi nedvosmisleno kazuju da je sve to utro{eno u okviru pomenute {kole. U tome, izme|u ostalog, leì uzrok haosa u koji je Savez zapao i {to ove godine nije odràna Letwa {kola ìvota u Vrdniku. Zauzet stav da je to slu~aj za nadle`ne organe, koji treba da utvrde ima li mesta krivi~noj odgovornosti. V. Jankov

Severina u Novom Sadu

Plate prosvetara na ledu i dogodine Zamrzavawe plata u javnom sektoru u narednoj godini za zaposlene u prosveti Srbije nije nikakva novina, s obzirom na to da su wihova primawa nepromewena i posledwu godinu. Od oktobra pro{le godine, kada su prosvetarima plate posledwi put pove}ane, wihov prosek je 36.000 dinara. – Posledwe pove}awe dobili smo u oktobru pro{le godine i mada imamo s Vladom potpisan Protokol o isplati plata za ovu godinu, po kojem su nam sledovala dva pove}awa, jedno od dva i jedno od ~etiri posto, Vlada je taj protokol jednostrano

suspendovala i mi nijedno pove}awe ove godine nismo dobili – kaè predsednik Sindikata zaposlenih u obrazovawu, nauci i kulturi Vojvodine mr Jovo Gavri}. – Nije MMF traìo da se zamrznu plate u prosveti, nego da se smawi javna potro{wa, a dràva je odlu~ila da to bude na ovaj na~in, dok mi smatramo da su to mogli da urade i na neki drugi na~in. Zato i nemamo nameru da odustanemo od realizacije ovogodi{weg protokola, a traìmo i da za narednu godinu s Vladom potpi{emo protokol po kojem bi nam sledovalo pove}awe od osam posto, kolika je

planirana inflacija. Mi razumemo da je dràva u krizi i ne o~ekujemo da nam se ova pove}awa isplate odmah, ali ho}emo da pi{e da nam je dràva to du`na, pa neka isplati kada bude mogla. Ukoliko ne bude tako, spremni smo na to da ne po~nemo drugo polugodi{te. Upori{te za ovakav stav najmnogobrojniji sindikat u prosveti nalazi u Zakonu o radu, po kome je poslodavac, ako je u materijalnim te{ko}ama, duàn da ono {to je ugovoreno obra~una, pa zatim isplati kada bude mogao. – Buxet je u takvom stawu da ne znam ni kako }e nam isplati-

ti posledwu platu, pa je potpuno nesvrsishodno da se bunimo protiv ovog novog zamrzavawa, kada ni ove godine dogovoreno nije ispo{tovano – ka`e vo|a Unije sindikata prosvetnih radnika Leonardo Erdeqi. I predsednik tre}eg reprezentativnog prosvetarskog sindikata „Nezavisnost“ Tomislav @ivanovi} zamera Vladi na tome {to nije ove godine ispo{tovala Protokol o dinamici pove}awa plata koji je potpisala sa sindikatima, ocewuju}i to neozbiqnim i kriminalnim pona{awem. D. Deve~erski

Ki{a je padala, gu`va pred ulazom je postajala sve ve}a, a prvi koncert Severine Vu~kovi} u Novom Sadu, kasnio je ve} dobrih pola sata. Kad su se pokisle glave kona~no sjatile u prili~no ru`nu i nimalo koncertnu salu, slutili smo da je zabava prosto i{~ezla te ve~eri, ali onda se odjednom na sceni pojavila Seve i ceo prostor je `ivnuo, a publika zaboravila na gu`vu i ki{u i sko~ila da na nogama ot-

peva naslovnu numeru sa peva~icinog novog albuma „Zdravo Marijo”. „Ba{ je lepa i zgodna, a {to igra”, ~uli su se komentari ozarene publike. Severina je, ba{ kao i na promociji pomenutog albuma, na scenu iza{la u ven~anici pra}ena deveru{amaigra~icama koje su se jednako lomile i bacale po bini kao da je u pitawu Madonin koncert. (Vi{e u subotwem dodatku Dnevnika) S. M.

ponedeqak9.novembar2009.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ZBOG OBAVEZNOG UVO\EWA FISKALNIH KASA

Advokati u trodnevnom protestu Advokati u Srbiji ne}e raditi od danas do srede u znak protesta zbog obaveze uvo|ewa fiskalnih kasa od 1. marta naredne godine. Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoqub \or|evi} rekao je agenciji Beta da }e u trodnevnoj generalnoj obustavi rada u~estvovati svih 7.000 advokata. To je, po wegovim re~ima, protest upozorewa i ako ne bude postignut dogovor s Vladom Srbije, advokati }e razmotriti daqe korake. U Ministarstvu trgovine i usluga, koje je nadle`no za fiskalizaciju, agenciji Beta je re~eno da je pro{le nedeqe odr`an sastanak advokata i predstavnika Ministarstva finansija i trgovine na kojem su obe strane iznele svoje argumente, ali da jo{ ni{ta nije dogovoreno. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Ho-

men izjavio je za Betu da to ministarstvo podràva advokate u wihovim zahtevima i da se nada da }e dogovor biti postignut. Povodom protesta, sudovima su prosle|ena uputstva u kojima se navodi da advokatske kancelarije ne}e raditi i primati po{tu, ne}e ulaziti niti boraviti u prostorijama sudova, tuìla{tava, policije, zatvora i organa uprave. Tokom obustave rada od danas zakqu~no sa sredom, advokati ne}e pristupati ni na jedno ro~i{te pred sudom, ne}e pe~atirati, potpisivati i predavati podneske u postupcima. Advokati ne}e i}i u posete u pritvoru, ne}e pristupati kao branioci, punomo}nici privatnih tuìlaca, o{te}enih, maloletnika i dece na glavne pretrese, niti u pretkrivi~nim i istra`nim postupcima.

SASLU[ANI OKRIVQENI ZA MALVERZACIJE NA [TETU NIS-a

Od 15 uhap{enih, troje se brani sa slobode Sve istra`ne sudije novosadskog Okru`nog suda i okru`ni javni tuìlac sa ~etiri zamenika u Novom Sadu radili su ju~e na saslu{awu 15 osumwi~enih za udruìvawe radi vr{wewa krivi~nih dela i zloupotrebu slu`benog poloàja ili drugih dela, koji su u petak li{eni slobode pod sumwom da su pribavili protivpravnu imovinsku korist i tako o{tetili NIS. Pripadnici Policijske uprave iz Pan~eva ju~e su priveli u novosadski Okru`ni sud P. M., P. N. i K. G. iz Temerina, K. B. i D. R. iz Novog Sada, M. S. iz Bukovca, S. S. iz Sremske Kamenice, ]. V. iz Rume, B. D. iz Zemuna, P. Z. iz Batajnice i P. N. iz Ugrinovaca, kojima je posle saslu{awa odre|en pritvor. Osim wih, saslu{ani su i pu{teni da se brane sa slobode G. M. i \. M. iz Novog Sada i B. D. iz Beograda, saop{teno je ju~e u ovom sudu. Povodom hap{ewa ove petnaestorice, ministar policije Ivica Da~i} u petak je izjavio da su osumwi~eni u posledwih {est meseci prevarama o{teti-

li Rafineriju “Novi Sad” za 15 miliona dinara. – Ova akcija je nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. To je jo{ jedna potvrda da je dr`avna politika Srbije kao jedan od prioriteta postavila borbu protiv kriminala i korupcije – rekao je Da~i}. Direktor policije Milorad Veqovi} izjavio je tako|e u petak da ova akcija nije zavr{ena jer se za odre|enim osobama traga, kao i da je me|u uhap{enima odre|eni broj vlasnika privatnih preduze}a koji se bave prodajom nafte i naftnih deriva, a u sprezi su s odgovornim licima Naftne industrije Srbije iz Novog Sada. Oni su, objasnio je on, upla}ivali mazut, a uzimali evrodizel i dizel, koji su znatno skupqi od mazuta, i na taj na~in su ostvarivali protivpravnu imovinsku korist na {tetu NIS-a. – Uhap{eni su bili u sprezi s vlasnicima preduze}a i pumpi, a procewuje se da su na svakoj cisterni zara|ivali vi{e od 20.000 evra – rekao je direktor policije. E. D.

ZBOG PREKOMERNE UPOTREBE SILE SLU@BE OBEZBE\EWA

Smene u leskova~kom zatvoru Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija Ministarstva pravde nalo`ila je ju~e utvr|ivawe odgovornosti rukovodilaca u Okru`nom zatvoru u Leskovcu zbog niza propusta u radu, me|u kojima je i "prekomerna upotreba sile slu`be obezbe|ewa". Nakon svih provera i pregledanih video-snimaka, utvr|eno je da je bilo propusta u radu, zbog ~ega su suspendovani biv{i

ne i danas }e biti prosle|ene policiji i Tu`ila{tvu u Leskovcu. Na osnovu dobijenih operativnih informacija, direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija nalo`io je vanrednu konktrolu zatvora u Leskovcu, koju su prekju~e obavili na~elnik Odeqewa za nadzor i na~elnik Odeqewa za pravne poslove u Upravi za izvr{ewe krivi~-

Uvi|aj policije na mestu tragedije kod Martono{a

Dvoje se utopilo, petoro pre`ivelo prevrtawe ~amca Dve od sedam osoba, koje su ju~e oko 11.45 ~asova ~amcem prelazile Tisu s ba~ke obale kod Martono{a na banatsku obalu kod Srpskog Krstura, najverovatnije su se utopile u reci, a petoro wih jer uspelo da se spa-

su da isplivaju iz hladne tiske vode. U toku popodneva na mestu tragedije uvi|aj su, po ovla{}ewu de`urnog istra`nog sudije Op{tinskog suda u Kawi`i, obavqali pripadnici Policijske

Aleksandar Bo{wak

se isplivavawem na banatsku obalu. Na lice mesta ubrzo je stigla patrola slu`be Grani~ne policije "Tisa" i uspe{nom akcijom iz vode su izvu~eni Jano{ Na|, Dario Radulovi}, Vesna Maji~i}, Anastasija Stanivuk i Mirko Kuba. Za Zoranom Bernarom, koji je upravqao ~amcem, i Slobodanom Ilovcem tragaju ronioci. Kako saznajemo, u ~amcu je bila grupa Suboti~ana koja se na 158. re~nom kilometru kod Martono{a ukrcala u ~amac krenuv{i na piknik na jedan od ribarskih splavova na drugu obalu, kod Srpskog Krstura. Nezvani~no smo doznali da je vlasnik ~amca iz Srpskog Krstura. Najverovatnije zbog toga {to je bio preoptere}en, ~amac se na sredini reke, po svemu sude}i usled nesmotrenosti, prevrnuo i potonuo. Najprisebniji putnici u ~amcu uspeli

uprave u Kikindi. Na licu mesta oko 15.30 ~asova nije bilo mogu}e

upravnik, na~elnik slu`be obezbe|awa, dvojica {efova smena i pet pripadnika slu`be obezbe|ewa, re~eno je agenciji Beta u Ministarstvu pravde. Biv{i upravnik zatvora smewen je pre mesec dana nakon pucwave u kojoj je jedan zatvorenik rawen u nogu. Kako navode u Ministarstvu pravde, suspenzije su ve} napisa-

nih sankcija. Uz punu saradwu novopostavqenog upravnika Okru`nog zatvora u Leskovcu, vanredna kontrola trajala je ceo dan. Kako je Beti re~eno u Ministarstvu pravde, Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija nastavi}e vanredni nadzor okru`nog zatvora u Leskovcu, kao i svih ostalih zatvora u Srbiji.

na licu mesta, nego da je to u~inila kawi{ka policija. Dodala je da je na osnovu ovla{}ewa istra`nog sudije Okru`nog suda u Subotici izdala nalog za va|ewe uzoraka krvi kod pet osoba, radi utvr|ivawa prisustva alkohola. Pre nego {to je zapo~et uvi|aj, ~lanovi Vatrogasno-spasila~ke ekipe MUP-a iz Kawiè, u prisustvu ekipe Slu`be hitne medicinske pomo}i, uz pomo} ribolovaca koji su se tu zatekli, obavili su pretragu terena, me|utim, osobe koje nisu uspele da isplivaju, a nestale su u prevrtawu ~amca, nisu prona|ene. Spasila~ku ekipu na povratku s mesta pretrage sreli smo u Martono{u, a dr I{tvan Marki iz seoske zdravstvene stanice Doma zdravqa „Kawià“ kaè za na{ list da mu je za nesre}u javila dr Veronka Gazdag, deùrna lekarka u Domu zdravqa „KawiàW. – Odmah smo iza{li na reku i s ribarima oko sat pretraìvali teren od martono{ke plaè, odakle je nekada saobra}ala skela skroz do ostrva. Me|utim, nikakve tragove nestalih nismo prona{li. Naàlost, ekipa Slu`be hitne pomo}i Doma zdravqa nije imala {ta da radi. Po onome {to sam ~uo, petoro iz ~amca je uspelo da se spase, a dvoje je nestalo.

Druga nesre}a za kratko vreme Za kratko vreme u srpsko-ma|arskom pograni~nom podru~ju ovo je druga tragedija, ali dve nesre}e nisu povezane. Prethodna tragedija dogodila se u no}i izme|u 14. i 15. oktobra, kada se na ma|arskom delu reke prevrnuo ~amac s izbeglicama – kosmetskim Albancima i tom prilikom se od 18 putnika troje spaslo, a 15 se utopilo. Prva `rtva ove tragedije prona|ena je na 158. re~nom kilometru kod Martono{a, upravo na mestu gde se ju~e ne{to pre podneva dogodila tragedija. Do sada je prona|eno i identifikovano devet `rtava ove tragedije, od kojih osam na na{em delu Tise, a prema raspoloìvim informacijama, jo{ nije prona|eno petoro dece. dobiti preciznu informaciju o ovoj tragediji, po{to je uvi|aj bio u toku. Deùrni istra`ni sudija Op{tinskog suda u Kawiì @uàna Erdeg-Na| rekla je za "Dnevnik" da ona nije obavila uvi|aj

UO^I JU^ERA[WE UTAKMICE U KRAGUJEVCU Okru`ni zatvor u Leskovcu

Foto: M. Mitrovi}

TRAGEDIJA NA TISI KOD MARTONO[A, NEDALEKO OD KAWI@E

Navija~ „Partizana” izboden no`em Uo~i ju~era{we fudbalske utakmice izme|u "Metalca" i "Partizana" u Kragujevcu do{lo je do nekoliko fizi~kih obra~una pristalica dva kluba, a prema nezvani~nim informacijama, jedan navija~ crno-belih je izboden no`em. Kragujeva~ka policija potvrdila je da je jedna osoba izbodena, ali nije dala bilo kakvu informaciju o identitetu ili stawu povre|enog. E. C. H.

Pri~a se da su po{li na neku proslavu na splav na banatskoj obali kod Srpskog Krstura – pri~a dr Marki. Bra~ni par Aleksandra i Jelisavetu Bo{wak iz Subotice zatekli smo u wihovom kutku na

Dr I{tvan Marki

obali Tise kod Martono{a, gde su do{li na pecawe. Aleksandar pri~a da je odmah po{to su stigle ekipe za potragu, doneo motor i ~amcem najpre pro{ao uz ba~ku obalu do ostrva, vratio se kraj banatske obale, ali uzalud. – Nismo na{li ni qude ni ~amac, koji kaù da je bio dug {est metara, kakvi se uobi~ejano koriste na Tisi. Za takav ~amac mnogo je da preko reke prevozi sedam osoba, pogotovo ako su stavili i neku robu i stvari. âmci od {est metara registruju se za prevoz {est osoba i ne vi{e, sve preko toga je veliki rizik. Iz iskustva znam da Tisu morate po{tovati i malo je se pribojavati i onda nema problema. Moè se u ~amcu bez problema prevesti sedam ili osam osoba, ali se mora biti obazriv, mo`da su se lo{e rasporedili, ko zna – kaè Aleksandar Bo{wak. Wihov kom{ija u ribolova~kom nasequ Ivica Antunovi} iz Subotice, koji je do{ao da pospremi svoj kutak na zavr{etku sezone, tako|e je zate~en tragedijom: – Razgovarao sam s martono{kim ribarom Gaborom Gutijem, koji radi na ovom terenu, ali nisam uspeo da saznam ~ijim ~amcem je dru{tvo Suboti~ana poku{alo da pre|e reku. Vreme je prohladno i ki{ovito, tako da sigurno nije bilo lako spasti se iz hladne vode posle prevrtawa ~amca – smatra Antunovi}. M. Mitrovi}

OSUMWI^ENI ZA RAZBOJNI[TVO U RUMI

Plasti~nim pi{toqem u pqa~ku Goran L. (18) i Vladimir K. (22) iz In|ije uhap{eni su u Rumi zbog osnovane sumwe da su izvr{ili dva krivi~na dela razbojni{tva. Goran L. je, 3. novembra uve~e, naoru`an plasti~nim pi{toqem, u prodavnici „Branka“ u Rumi prilikom poku{aja da otme dnevni pazar naneo i lak{e telesne povrede prodava~ici. Goran L. se tereti i da je u prodavnici „Pegaz“

iste ve~eri, uz pomo} Vladimira K., uspeo da od prodava~ice otme mawu sumu novca od dnevnog pazara. Policija je posle zadr`avawa od 48 ~asova Gorana L. i Vladimira K. predala istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Rumi, koji im je posle saslu{awa odredio pritvor od mesec dana. S. B.

c m y

SPORT

DNEVNIK

NAJVE]I USPEH SRBIJE NA SVETSKIM PRVENSTVIMA U SAMBOU

Dijana Mori} najboqa na planeti Dijana Mori} donela je prvu seniorsku titulu prvaka sveta Srbiji u sambou. Ona je bila najboqa na Svetskom prvenstvu u Solunu.Uspeh srpskih sportistkiwa upotpunile su Tatjana Trivi} srebrom, a Sneàna Deliba{i} i Vawa Mandi} bronzanim medaqama. Sve to doprinelo je da ènska selekcija Srbije u ukupnom plasmanu dobije pehar za tre}e mesto u ekipnom plasmanu. Ostvaren je rezultat koji niko pre odlaska na takmi~ewe nije smeo ni da zamisli. Srpkiwe su sjajnim nastupom sve o~arale i ~estitke su stizale sa svih strana. Ne samo da su iznenadile nas, ve} ~itav svet samboa. Bilo je zaista lepo proteklog vikenda biti Srbin u Solunu. Selektor Vlatko Belovukovi} i trener Veselin Novakovi} odlu~ili su se da povedu {est devojaka u Solun. Moglo je devet, ali na{ Savez nema novaca da vodi kompletan sastav. Od {est devojaka ~etiri ih se vratilo s medaqama. Najsjajnije odli~je osvojila je u kategoriji do 56 kilograma Dijana Mori}, debitantkiwa na sambo {ampionatima. U prvom kolu je bila slobodna, da bi u drugom prosto deklasirala mnogo iskusniju Bugarku Elisu Raèvu. Za ulazak u finale ispre~ila joj se Kazahstanka Anara Estebesova. I ovu protivnicu je Dijana prosto po~istila sa struwa~e. O~ekivalo se finale s Ruskiwom Tatjanom Zen~enko, ali je ova poraèna od Uzbekistanke Ugiqon Ruzmetove. No, za Mori}evu to nije bilo od velikog zna~aja jer ni jednu protivnicu do tada nije poznavala. Selektor i trener su se vi{e pribojavali psihi~kog {oka, jer se u borbi pre Dijanine u finalu povredila Trivi}eva. Iako je sa suzama iza{la na struwa~u zbog povrede klupske drugarice sve vreme je kontrolisala borbu, sredinom me~a uspela je da napravi akciju za poen i da ga si-

dr`ala kontrolu u me~u uspela tri puta da baci protivnicu i zaslu`eno u|e u finale. Tu se namerila na sjajnu Ruskiwu Polinu Rubel. Iako izuzetno iskusan i racionalan borac, Tawa nije uspevala da se odupre sna`nijoj Ruskiwi koja je povela 5:0. Trudila se Trivi}eva da nadoknadi prednost i u jednoj akciji Rubelova je u{la sna`nije, naletala kolenom na Srpkiwu i povredila je tako da ova nije mogla da nastavi borbu. Ali, Tawa je trima bronzama dodala i seniorsko srebro, uz juniorsku evropsku titulu i brojne medaqe u mla|im kategorijama. Prvog dana razo~arala je, posledwih godina, na{a najuspe{nija takmi~arka Nevenka ]upovi} (72). Ne zato {to nije osvojila medaqu, ve} mlakim na-

PRVENSTVO DR@AVE

Suboti~anima jedanaesta titula Trijumfom Spartaka zavr{eno je ekipno Prvenstvo dr`ave u dizawu tegova, a finalno kolo odr`ano je u Subotici. Tokom sezone ekipa Sparta-

turniru imala je ekipa Spartaka sa 1.877,06 bodova, ispred Radni~kog sa 1.638,55 i Jedinstva sa 1.254,20 poena. Kada su se sabrali i rezultati ranijih takmi~ewa, pobeda Spartaka

Ekipa Spartaka, novi - stari {ampion Srbije

ka je napravila zna~ajnu bodovnu razliku i preostalo je samo da pred doma}om publikom potvrde osvajawe jedanaeste titule prvaka dr`ave, pete uzastopno. Posle sabirawa rezultata najboqi u~inak na zavr{nom

bila je ubedqiva. Suboti~ani su osvojili ukupno 5.583 boda, ispred Radni~kog sa 4.965 i Jedinstva sa 3.880 bodova. Rezultati - Spartak, Subotica: Dejan Pei} Tukuqac 323,80 bodova sa 242 kg (112+130), Kri-

tijan Horvat 307,72 sa 245 kg (110+135), Joèf Luka~ 332,05 sa 265 kg (115+150), Milo{ Kneèvi} 312,33 sa 290 kg (130+160), Tivadar Kajdo~i 260,93 sa 245 kg (105+140) i âba Na| 340,23 bodova sa 330 kg (150+180); Radni~ki, Sombor: Nemawa Samarxi} 232,05 bodova sa 182 kg (80+102), Matio Doroti} 276,17 sa 222 kg (100+122), Dragan Kosti} 276,92 sa 230 kg (95+135), Bojan Kesler 262,46 sa 212 kg (92+120), Igor Tomi} 320,63 sa 285 kg (115+170) i Danijel Seren~e{ 320,32 sa 292 kg (130+162); Jedinstvo, Novi Be~ej: Atila Sanislo 247,18 bodova sa 170 kg (75+95), Jano{ Luka~ 188,63 sa 130 kg (55+75), Zoltan Tot 188,63 sa 130 kg (55+75), Ivan Cuci} 217,08 sa 162 kg (72+90), âba êh 253,47 sa 210 kg (95+115) i Zoltan Heber 159,21 bodova sa 145 kg (65+80). N. S.

MOTO GP [AMPIONAT

Pobeda Pedrose za kraj sezone [panac Dani Pedrosa trijumfovao je na posledwoj trci sezone u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata, Velikoj nagradi Valensije.Voza~ Repsol Honde je do druge pobede u sezoni, pred skoro 100.000 navija~a, do{ao u vremenu od 46:47.553 minuta, ispred {ampiona Valentina Rosija na Jamahi i kolege mu Horhea Lorenca. Trijumfom pred svojim navija~ima Pedrosa je osvojio tre}e mesto u ovogodi{wem {ampionatu.

ha Teh 3 + 32.515, 5. Niki Hejden (SAD) Marlboro Dukati + 34.585, 6. Toni Elias ([panija) San Karlo Honda Gresini + 34.888, 7. Ben Spiz (SAD) Monster Jamaha Teh 3 + 37.706, 8. Andrea Doviciozo (Italija) Repsol Honda + 38.364, 9. Mika Kalio (Finska) Pramak Dukati + 42.491, 10. Aleks de An|elis (San Marino) San Karlo Honda Gresini + 43.689, 11. Randi de Punije (Francuska) LCR Honda + 46.018, 12. Xejms Toslend (Velika Britanija) Monster Jamaha Teh 3 + 50.226,

Dani Pedrosa

Dijana Mori} na najvi{em stepeniku pobedni~kog postoqa

gurno sa~uva do kraja. Uvereni smo, da nije bilo nezgode Trivi}eve da bi Dijana Mori} jo{ ubedqivije postala najboqa na svetu. A woj u ~ast u dvorani Mikras u Solunu svirana je himna „Bo`e pravde“. Prvo finale za Srbiju imala je Tatjana Trivi} (48 kg). A do wega je stigla po{to je savladala takmi~arku iz Venecuele Barios @anli. Lako i ubedqivo. U drugom knastupu naspram we stajala je vi{estrua svetska prvakiwa, Beloruskiwa, Tatjana Moskvina. Ali Tawa je pokazala da wene tri prthodne bronzane medaqe sa svetskih {ampionata nisu slu~ajnost. Izvanrednom taktikom i tehnikom, ali i zahvaquju}i i velikom iskustvu u sambou, iako je mla|a od Moskvine devet godina, sigurno je

ponedeqak9.novembar2009.

stupom i beskrvnom borbom. Drugog dana na struwa~u su iza{le tri Srpkiwe i sve do`ivele poraz u prvom kolu. Najmla|a, Zorica Prole izgubile je od Kazahstanke, koja je potom ispala i Srpkiwa nije imala priliku za popravni. Boqe sre}e bile su Sne`ana Deliba{}i} (68) i Vawa Mandi} (80). Deliba{}eva je sigurno savladala Ukrajinku i dospela do pobedni~kog postoqa, ba{ kao i Mandi}eva koja je, posle poraza u polufinalu od Ruskiwe Rodionove, za ne{to vi{e od minut borbe savladala Litvanku Pruskiate i tako evropskoj bronzi iz Milana dodala medaqu istog sjaja i u Solunu. Na {ampionatu u Solunu u~estvovalo je 480 takmi~ara iz 32 zemqe s ~etiri kontinenta. S. Jakovqevi}

Naredna sezona Moto GP {ampionata startuje trkom za Veliku nagradu Katara na stazi „Losail“ 11. aprila. Rezultati trke za Veliku nagradu Valensije: 1. Dani Pedrosa ([panija) Repsol Honda 46:47.553, 2. Valentino Rosi (Italija) Fiat Jamaha + 2.630, 3. Horhe Lorenco ([panija) Fiat Jamaha + 2.913, 4. Kolin Edvards (SAD) Monster Jama-

13. Aleks Espargaro ([panija) Pramak Dukati + 57.168, 14. Loris Kapirosi (Italija) Rizla Suzuki + 1:06.877, 15. Kris Vermulen (Australija) Rizla Suzuki + 1:11.701, 16. Gabor Tolma~i (Ma|arska) Skot Honda + 1:14.405, 17. Marko Melandri (Italija) Hajate Kavasaki + 1:33.425, Kejsi Stoner (Dukati) Marlboro Dukati (nije startovao).

IN MEMORIAM

Svetozar Grujin Srpski kug l a { k i sport ostao je bez izuzetnog trenera, igra~a i publiciste Svetozara Grujina. Preminuo je u 81. godini u Zrewaninu. Kuglawem je po~eo da se bavi 1955. u @elezni~aru iz Zrewanina i ceo igra~ki vek proveo je u klubovima iz ovo grada, Kristalu, Proleteru i Banatu. Bele`io je, kao igra~, uspehe na doma}im i inostarnim kugla{kim stazama, sredinom sedmadesetih osvojio je i drugo mesto na me|unarodnom turniru u Nema~koj u konkurenciji 200 kugla{a. Po prestanku igra~ke karijere posvetio se pedago{kom redu i trenerskom pozivu. Bio je trener - instruktor i pri Zavodu za sport Vojvodine i na visoko{kolskim ustanovama dr`ao je katedru za kugla{ki sport. Qubav prema kuglawu preneo je na sinove Ivana i Boru. U zrewaninskom Banatu posledwih godina uspe{no je vodio {kolu kuglawa i bio je izuzetno posve}en radu sa najmla|im kugla{ima i kugla{icama. Autor je vredne kwige „Kuglawe“ koju je dugo pripremao i objavqena je 1998. i predstavqa vrhunsko stru~no {tivo i redak, dragoceni, dokument, pravi biser u u na{oj kugla{koj sportskoj publicistici. Sahrana je u danas u 13 ~asova na Gradnuli~kom grobqu u Zrewaninu.

Dejvid Hej udara yinovskog Valujeva

VERZIJA VBA: ME^ ZA SVETSKU TITULU

Hej pobedio Valujeva Novi svetski {ampion u boksu u te{koj kategoriji verzije VBA je Dejvid Hej. Ovaj 29-godi{wi Britanac je u Nirnbergu posle 12 rundi borbe pobedio branioca titule, ruskog kolosa Nikolaja Valujeva, ve}inskom odlukom sudija. Heju, koji je ina~e 28 cm niì od ruskog boksera, ovo je bila ukupno 24. borba u profesionalnoj karijeri i 23. pobeda, dok je 36godi{wi Valujev doìveo tre}i poraz u 53 me~a. Britanski bokser i novi {ampion sveta u superte{koj VBA verziji Dejvid Hej izrazio je èqu da se bori sa Vitalijem Kli~kom, {ampionom sveta u VBC verziji. - Po{to znam da ima borbu u decembru, nadam se da }e pobediti, a da }u onda ja imati {ansu da ga izazovem. Iskreno, voleo bih da se borim sa Kli~kom - rekao je Hej. Sa druge strane, Kli~ko je rekao da nema ni{ta protiv da se bori za Dejvidom Hejom. - Spreman sam da svakom pruìm priliku. @elim da u|em u istoriju, da budem rame uz rame sa Muhamedom Alijem, Xorxom Formanom, Ivanderom Holifildom i Lenoksom Luisom, a da bi u tome uspeo moram da se borim i pobe|ujem. Ho}u svakome da pokaèm da sam trenutno najja~i ~ovek na svetu. Svakome }u iza}u u susret i nokautira}u ga - samouvereno je rekao Kli~ko, koga 12. decembra u Bernu o~ekuje borba za Kevinom Xonsonom.

Ajverson napustio Memfis Alen Ajverson je posle samo tri nastupa odlu~io da napusti Memfis i po svoj prilici vi{e se ne}e vra}ati u ovaj tim. Nezadovoqan svojim statusom u ekipi, kao i gubitni~kim mentalitetom Grizlija, Ajverson je zatra`io dozvolu da napusti tim. - U pitawu su li~ni razlozi i odluka Ajversona da napusti Memfis nije kona~na - rekao je trener Grizlija Lajonel Holins.

Ajverson je zbog povrede propustio sve utakmice u predsezoni, a debitovao je za Memfis pro{log ponedeqka protiv Sakramenta. Ipak, bilo je o~igledno da mu ne prija uloga koju je dobio u novom timu. - Ja nisam rezervni igra~ i nikada to nisam bio. @elim da pobe|ujem. Vi{e mrzim poraz, nego {to volim pobedu. Nikada u karijeri nisam bio gubitnik i ne}u sada po~eti da se navikavam na to - rekao je Ajverson.

SPORT

ponedeqak9.novembar2009.

c m y

DNEVNIK

ZAVR[EN ATP TURNIR U BAZELU

Novak sru{io Federera u wegovom gradu! Ono {to nije nikome uspelo od kada se Roxer Federer vratio na turnir u rodnom Bazelu, 2006. godine, uspelo je Novaku \okovi}u! Na{ teniser u svom prvom u~e{}u na ATP turniru u Bazelu pobedio je trostrukog uzastopnog {ampiona, tenisera ro|enog nedaleko od Sent Jakobs Hale i tako prekinuo niz najpoznatijeg stanovnika tog grada od 19 pobeda u wemu. U 26. finalu u karijeri, \okovi} je stigao do 15. titule, ~etvrte u sezoni i to protiv najtrofejnijeg tenisera svih vremena - 2:1 (6:4, 4:6, 6:2). Pored nove titule u karijeri, petog trijumfa nad Federerom u 14. duelu, \okovi}u }e pred Masters u Parizu pripasti i 500 ATP bodova, kao i ~ek na 291.700 evra, dok }e Federer ku}i u kom{iluk poneti sumu od 134.000 evra, od ukupnog nagradnog fonda, koji je ove godine iznosio 1.755.000 evra. Novak je prvi put u karijeri upisao Bazel u svoj kalendar, stigao u finale, a tamo za protivnika imao ~oveka, koji je nekada kao klinac skupqao loptice na istom turniru, koji su osvajali najve}i igra~i iz pro{losti. Do{ao je red da \okovi} zaigra protiv Federera na tom mestu i do{ao je red da Federer izgubi, posle tri uzastopne pobede u finalima nad Fernandom Gonzalesom, Jarkom Nieminenom i Davidom Nalbandijanom Pre toga, Federer je u Bazelu u~estvovao od 1998. do 2003. godine i samo dva puta igrao finale, a gubio redom od Andrea Agasija, Tima Henmana, Tomasa Enkvista, Davida Nalbandijana, Ivana Qubi~i}e i mo`da ba{ zbog toga odlu~io da na vrhuncu slave 2004. i 2005. godine ne igra na ovom turniru. Od kada je dovoqno napredovao i sazreo da prvi put pobedi Federera kao prvog igra~a sveta, posle ~etiri startna poraza u jo{ neravnopravnim trenucima, \okovi} ima egal rezultat sa [vajcarcem. Trenutno je 9:5, ali i 5:5 od prvog Novakovog trijumfa nad svetskim Brojem 1. Da bi mogao da ga pobedi u wegovoj ku}i i prekine niz od dva poraza od Federera, \okovi} je nagovestio u prvom setu, kada je superiorno osvojio svoja ~etiri servis gema. Do rezultata 4:4, Be-

ogra|anin (22 godine) je prepustio {est godina starijem protivniku samo dva poena na svoj servis i onda je uspeo da mu uzme wegov.Kod 4:4, \okovi} je imao rezultat 15:40 i realizovao je drugu brejk loptu za 5:4. Ujedno, bio je to prvi servis gem koji je 2009. godine u Bazelu izgubio Roxer Federer.Tada je po~eo da se igra najduì gem u sezoni, koji je trajao 22 minuta, u kojem je odigrano 30 poena i tokom kojeg je Federer imao {est brejk lopti, a Novak {est set lopti pre nego je kona~no realizovao sedmu za 6:4 i vo|stvo u setovima! U pauzi izme|u dva seta, Srbin je morao da zatraì medikal tajm-aut zbog toga {to je istegao le|ne mi{i}e u jednom od brojnih paklenih poena u fini{u prvog seta, a da }e istrpeti bol videlo se ve} u prvom gemu drugog seta, u kojem je Novak oduzeo servis rivalu, a potom poveo i sa 2:0. Jedna od teìh stvari u svetu tenisa je zadràti rano osvojeni brejk u duelu sa Federerom, a to se potvrdilo i ovog popodneva, kada je [vajcarac izjedna~io na 2:2 i onda on bio taj koji bi prvi poveo dobrim servisima: 3:2, 4:3, 5:4... Kada je \okovi}a doveo u situaciju da servira za opstanak u setu, Federer ga je napao, naterao na gre{ke pod pritiskom i oduzeo mu servis drugi put u setu za novi po~etak - 1:1. Takav tok me~a verovatno bi uzdrmao 99 odsto tenisera na svetu, ali ne i \okovi}a, koji je znao da u prethodnih pet finala u kojima je poveo sa 1:0 u setovima nije izgubio me~.Odmah brejk, pa dobar servis gem, pa opet brejk i novi dobar servis gem, o~as posla doveli su \okovi}a u vo|stvo od 4:0. Odatle nije bilo povratka za Federera, koji jeste dobio svoja dva servisa, ali nije uspeo da osvoji \okovi}ev - 6:2 i uzdignute ruke najboqeg srpskog tenisera svih vremena. Fedeksu je ostalo samo da ~estita rivalu, koji }e na novoj listi imati svega 455 bodova mawe od drugoplasiranog Rafaela Nadala. Posle Dubaija, Beograda i Pekinga, \okovi} je upisao i Bazel tokom 2009. godine, do kraja su ostali jo{ Masters u Parizu i finale Masters serije u Londonu.

Novak \okovi}

FINALE DUBLOVA

Zimowi} i Nestor boqi od bra}e Brajan

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

Srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor osvojili su titulu u dublu na turniru u Bazelu, po{to su u u finalu savladali Amerikance Boba i Majka Brajana sa 2:0, po setovima 6:2, 6:3. Zimowi}u i Nestoru, koji su bili postavqeni za prve nosioce, to je osma titula ove sezone. Srpskokanadski dubl pobedom u Bazelu osvojio je novih 500 ATP bo-

dova i nov~anu nagradu od 71.500 evra. Zimowi} i Nestor su ve} u prvom gemu u me~u napravili brejk i stavili Amerikancima, sa kojima imaju veliki rivalitet, do znawa koliko `ele pobedu. Dva ro|ena Beogra|anina dobrom igrom na svoj servis ~uvali su prednost do sedmog gema, kada su napravili novi brejk za 5:2, a potom rutinski priveli

set kraju. Zimowi} i Nestor su i u drugom setu prvi napravili brejk i poveli sa 2:1. Ipak, bra}a Brajan su odmah uzvratili, a potom do{li do vo|stva od 3:2. Drugi nosioci na turniru u Bazelu napravili su u sedmom gemu jo{ jedan brejk za vo|stvo od 4:3, a potom su devetom gemu opet oduzeli servis protivnicima i do{li do zaslu`ene pobede.

Italijanke osvojile Fed kup @enska teniska reprezentacija Italije osvojila je titulu u Federej{n kupu. Italijanske su do{le do nedosti`nih 3:0 u finalnoj seriji protiv selekcije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, po{to je Flavija Peneta pobedila Melani Oudin rezultatom 2:0 (7:5, 6:2).

Podsetimo, Peneta je bila boqa i od En Gle~ rezultatom 6:1, 6:1, dok je Fran~eska Skijavone savladala Oudin sa 7:,6 6:2. U preostala dva susreta trebalo bi da se sastanu Skijavone i Gle~, dok je u singlu planiran duel izme|u Stefane Erani i Roberte Vinci sa Vanijom King i Lorom Huber.

SPORT

DNEVNIK

[ampion slavio u Kragujevcu

JELEN SUPERLIGA – 11. KOLO KRAGUJEVAC: Metalac - Partizan BEOGRAD: OFK Beograd - Habitfarm Javor JAGODINA: Jagodina - Vojvodina BEOGRAD: Rad - Spartak Z.V KRU[EVAC: Napredak - BSK Bor~a SMEDEREVO: Smederevo - ^ukari~ki PO@AREVAC: Mladi radnik - Borac BEOGRAD: Crvena zvezda - Hajduk

Metalac - Partizan 0:2 (0:2) KRAGUJEVAC: Stadion „îka Da~a“, gledalaca: 5000, sudija: Vlado Glo|ovi} (Vrbas). Strelci: Petrovi} u 18. i Moreira u 38. minutu za Partizan. METALAC: @ivkovi}, Vasi}, Simovi}, Ota{evi}, Rako~evi}, Gojak, Krasi}, Teodorovi}, Obradovi}, Jeremi}, Misdongar. PARTIZAN: M. Boòvi}, Kneèvi}, \or|evi}, Krstaji}, Lomi}, Fejsa, Petrovi}, Moreira, Qaji}, Bogunovi}, Ili}. Sou~eni s mawkom od sedam bodova u odnosu na Zvezdu, kao i poquqanim samopouzdawem zbog konstantnog ka`wavawa u Evropi, crno-beli su jednostavno morali da pobede Metalca iz Gorweg Milanovca.Da sve bude lak{e, pred 5.000 navija~a u Kragujevcu, pobrinuo se Radosav Petrovi} u 18. minutu, da bi malo pre odlaska na odmor sigurnu prednost i kasnije pobedu doneo Almami Moreira - 2: 0 (2:0). Sa drugom uzastopnom prvenstvenom pobedom u gostima, a ~etvrtom uzastopnom, crno-beli do~ekuju pauzu zbog obaveza reprezentacije, a potom i Smederevo na svom tere-

1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. OFK Beograd 5. Spartak Z.V. 6. Jagodina 7. Smederevo 8. Javor 9. Borac 10. Mladi radnik 11. Metalac 12. BSK Bor~a 13. Hajduk 14. Napredak 15. Rad 16. ^ukari~ki

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

10 8 6 5 4 4 4 3 4 3 4 3 2 2 1 2

1 3 3 3 4 3 3 5 1 4 0 2 4 4 5 1

0:2 (0:2) 0:0 2:2 (2:0) 1:3 (1:1) 1:2 (0:1) 1:0 (1:0) 2:1 (1:0) 1:0 (1:0) 0 0 2 3 3 4 4 3 6 4 7 6 5 5 5 8

19:2 23:7 18:6 11:7 13:8 13:13 11:13 9:10 10:13 7:13 6:15 8:16 10:14 9:14 10:16 7:17

31 27 21 18 16 15 15 14 13 13 12 11 10 10 8 7

U slede}em kolu (21/22.novembra) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - Borac, KULA: Hajduk - OFK Beograd, SUBOTICA: Spartak Z. V. - Napredak, JAGODINA: Jagodina - Rad, BEOGRAD: Partizan Smederevo, ^ukari~ki Stankom - Crvena zvezda, BOR^A: BSK Bor~a - Metalac, IVAWICA: Habitfarm Javor - Mladi radnik. Radosav Petrovi} (u sredini) u akciji

nu, pre nego istr~e na stadion Crvene zvezde u derbiju jeseni. Pre utakmice do{lo je do brojnih uli~nih tu~a u Kragujev-

POSLE REMIJA VOJVODINE U JAGODINI

Nagrada za upornost Jasna je odluka novog trenera Vojvodine Branka Babi}a da wegov tim kroz pas igru traì put do pobede I to je za po{tovawe, ali je jasno i to da se ne moè uvek glavom kroz zid. Upravo je tako ve}im delo igrala Vojvodina u Jagodini, iako je teren bio natopqen vodom i vi{e je li~io na baru. Sujeta, nepoverewe u vesti koje su stizale iz Jagodine o vodom nakva{enom terenu ili nedovoqno dobra priprema utakmice, uticali su da Vojvodina tek u nadoknadi spa{ava bod, iako je s pobedni~kim ambicijama krenula u Jagodinu. Gost je igrao kako je hteo, a doma}in kako je morao. Samo je krajwe po`rtvovawe i upornost gostuju}ih igra~a doprinela da se ne vrate s ovog gostovawa pognutih glava. Slaèmo se, to je novi kvalitet i stoga su Novosa|ani zasluìli da

ponedeqak9.novembar2009.

Odmah mi je pokazao karton, a ja nisam mogao da verujem – kaè Lovri}. – Kada sam ga pitao zbog ~ega, on je rekao da sam navodno krenuo prema wemu. Iako mu nisam ni re~ prozborio, on je svoju odluku obrazloìo time “da sam nameravao to da u~inim”. Zaista ~udno. A {to se same igre ti~e, zasluìli smo bod, iako smo se po{teno namu~ili da ga osvojimo – kaè Lovri}. Na pitawe da li je i on sam i wegovi igra~i nedovoqno ozbiqno shvatio upozorewa o te{kom terenu u Jagodini, trener Babi} je odgovorio: Nema govora o tome. Igrali smo po`rtvovano, bili uporni, a i Jagodina je odli~an protivnik. Na{ tim je neiskusan, probali smo dugim loptama, kada nije i{ao pas – u dahu je posle me~a istakao Babi}, nagla{avaju}i da }e podrobniju analizu o

cu, a u jednoj je no`em izboden jedan navija~ Partizana iz Ni{a. Metalac je duel sa {ampionom do~ekao sa dva uzastopna

trijumfa u ligi i tri pobede u ~etiri utakmice na stadionu „^ika Da~a“, ali tokom 90 minuta igre nije stvorio nijednu iz-

glednu {ansu da ugrozi Bo`ovi}a.U drugom poluvremenu Partizan je popustio gas, odigrao sa pola snage. Rezervista Va{ing-

ton imao je u fini{u me~a izglednu priliku, ali se spetqao i {utirao tako da je umalo pogodio korner zastavicu.

SUBOTI^ANI NA TRI GOSTOVAWA U PRESTONICI IMAJU STOPOSTOTNI U^INAK

Golubovima ba{ lepo u Beogradu Fudbalerima Spartak Zlatibor vode ove sezone o~igledno prijaju gostovawa u Beogradu. Prvo su golubovi uzeli tri boda ûkari~kom, potom BSK-u, a u proteklom kolu i Radu - 3:1. Jedan od najboqih pojedinaca me~a bio je Voja Ubiparip. Nakon {to je Vidak Brati} u prvom poluvremenu izjedna~io na 1:1, Ubiparip se pobrinuo za realizaciju u drugom poluvremenu. - Dati gol je sjajno, dva jo{ boqe, pogotovo kada ste napada~ i kada je to va{ posao. Naravno, dobra igra cele ekipe bila je presudna. Dogovore i savete trenera Milinkovi}a smo uspeli da u potpunosti da primenimo na terenu, a kada nam to po|e za rukom onda dobar rezultat ne dolazi u pitawe - kaè Ubiparip. Do sada je Spartak imao dosta problema kada bi prvi primio gol, ovoga puta nije bilo tako: -Doma}i fudbaleri su boqe otvorili utakmicu, prvi postigli gol, ali smo i mi uspeli da na vreme izjedna~imo i sa novim snagama krenemo u drugo poluvreme. U nastavku smo bili boqi, organizovaniji i konkretniji. Uspeli smo da iskoristimo na{e {anse, postignemo dva gola, mada su i fudbaleri Rada u nekoliko navrata imali stopostotne prilike. Sada smo na petom mestu tabele, lepo nam je tu i da}emo sve od sebe da tako i ostane -istakao je Ubiparip i dodao da je posle ubedqive pobede na strani i publika u Subotici zasluìla radost na Gradskom stadionu. N. S.

Dvostruki strelac na Bawici: Voja Ubiparip

UZ PORAZ HAJDUKA NA MARAKANI

I Piòn pohvalio Kuqane Fudbaleri Hajduka izgubili su sa minimalnim rezultatom na gostovawu favorizovanoj Zvezdi (0:1). Ako se ima u vidu ~iwenica da su Kuqani nastupili bez Kekezovi}a, Ki{a i Marka Jovanovi}a, da je promovisan mladi Pauqevi}, minimalan poraz toliko i ne boli. - Igrali smo dobro, imali {anse da damo gol, nismo u tome uspeli i izgubili. Kod 0:0 Komazec je proma{io ~istu {ansu, priliku je imao i mladi Pauqevi}, a kako smo igrali najre~itije govore Piònove ~estitke za na{u otvorenu igru. No, ponavqam, kada se ne postigne gol onda je te{ko ne{to o~ekivati - kaè {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak. I u porazu je bilo ne~eg pozitivnog. - Dobili smo dva igra~a. Aleksandar Jovanovi} se nakon duèg odsustva zbog povrede definitvno vratio i na Marakani je ostavio sjajan utisak, a promovisali smo mladog Pauqevi}a koji je u potpu-

nosti opravdao o~ekivawa, tako da je sada na{ takmi~arski pogon du`i za dva imena, {to je veoma zna~ajno u nastavku sezone. Iako je ovo tre}i uzastopni neuspeh Hajduka Korak nije zabrinut. - Hrabri igra protiv lidera, jer je to posle susreta sa Napretkom bilo na{e najboqe izdawe. Samo da tako nastavimo. Niko nam zna~ajnije bodovno nije pobegao, sa jednim dobrim rezultatom vra}amo se u gorwi deo tabele, a ja sam i prilikom preuzimawa Hajduka rekao da }emo biti u gorwem domu. Na Marakani momci su to svojom igrom samo i potvrdili i zato sam optimista - ka`e Korak. Dvonedeqnu pauzu u prvenstvu fudbaleri Hajduka }e iskoristiti da kroz poja~an rad dignu nivo igre. Trenira}e se dva puta dnevno i, kako Korak re~e, samo da se neko od igra~a ne povredi, pa ne}e biti zime u predstoje}em susretu kada u Kulu dolazi OFK Beograd. \. Bojani}

Slaven Stjepanovi}, strelac izjedna~uju}eg gola u Jagodini

ih pogleda sre}a i u nadokandi, golom Slavena Stjepanovi}a, stignu do 2:2. Jasno je bilo da se kroz pas igru ne moè posti}i gol. Jagodina je povela iz dva prekida, a Vojvodina je do izjedna~ewa do{la na isti na~in. Da se ranije opredelila na promenu taktike, mo`da bi donela i sva tri boda, jer, nesumwivo, kvalitet je na wenoj strani. [ansi je bilo pred obe mreè, pamti}e se Aleksi}eva stativa, ali i dve diskutabilne situacije u kaznenom prostoru Novosa|ana. Prva, kada je oboren Perica Ogwenovi}, a druga kada je lopta bila u dodiru s rukom Darka Lovri}a. Kada smo kod ovog igra~a, ostaje nejasno zbog ~ega mu je Vukadinovi} pokazao ùti karton, posle starta Kizita nad @ivkovi}em za najstroù kaznu.

me~u, koji je igran po nefudbalskim uslovima, izneti tek po{to pogleda snimak. Fudbalski uslovi su svaki po kojima se igra fudbal. Takvi su bili i u Jagodini u novembru mesecu, kada vreme nije smelo da iznenadi nikoga. Nije smeo ni teren, jer su u Vojvodini mogli da se informi{u kakva ih podloga ~eka i u skladu s tim pri|u duelu. Ovako, kako god gledali na svoj u~inak, ~iwenice su jasne. Vojvodina u jesewem delu od ~etiri utakmice s timovima iz samog vrha tabele nije nijednu pobedila: kod ku}e je izgubila od Crvene zvezde i igrala nere{eno s OFK Beogradom, dok je u gostima izgubila od Partizana i igrala nere{eno s Jagodinom. Zvezda posle 11. kola be`i celih 10 bodova, a Novosa|ani i daqe pri~aju o tituli. Hrabro, nema {ta! S. Savi}

ZVEZDA NASTAVILA POBEDNI^KI NIZ

Odbrana najja~i adut Ve} vi|eno ove jeseni na Marakani. Zvezda je u tvrdoj utakmici, uz disciplinovanu igru, obezbedila jo{ jedan minimalan trijumf, deseti po redu u sezoni. Savladan je borbeni Hajduk, po ve} ustaqenom receptu trenera Vladimira Petrovi}a. - Bila je to prava prvenstvena utakmica, dobra za gledaoce, protiv rivala koji se nije opredelio za bunker varijantu. Mogli smo da re{imo me~ i ranije, ali smo se u drugom delu nesvesno opredelili za kalkulisawe,ta~nije ~uvawe prednostikonstatovao je trener Petrovi}. Razloga za zadovoqstvo ima, bez obzira {to izostaje lepre{ava i efikasna igra. - Mo`da bih mogao da uputim zamerke Jevti}u {to u drugom poluvremenu nije pogodio zicer. ^ini mi se da je u susret u{ao nedovoqno oporavqen, nije mi to prijavio usled `eqe da bude u ekipi. A Zvezdin napada~ je odmah odreagovao.

- Nisam prevario trenera, podneo sam sve napore bez problema. Normalno sam trenirao tokom nedeqe - istakao je Jevti}. Brazilac Savio postigao je odlu~uju}i pogodak, mo`da pruìo i najboqu partiju u Zvezdinom dresu. - Jo{ kvalitetnije je igrao protiv Javora, ali svakako je veliki plus vaàn gol koji je postigao za nova tri boda- objasnio je Petrovi}. îni se da odbrana, koja je osporavana na startu sezone, nosi najve}i teret u gra|ewu pobedni~ke serije. Uostalom, u 11 me~eva u ligi Zvezda samo je dva puta kapitulirala. - Normalno je da ne èlim da delim ekipu po linijama. Ali, ta~no je da se defanzivni red konsolidovao, ako ho}ete i konkretnu ocenu, boqi je od manevra i napada - istakao je trener Petrovi}. Z. Rangelov

Aleksandar Jevti}

ponedeqak9.novembar2009.

SPORT

REPREZENTACIJA SRBIJE OKUPQA SE DANAS U KOVILOVU

Selektor pozvao Tomovi}a i Vukovi}a Selektor Radomir Anti} bio je prinu|en da obavi odre|ene promene na spisku pozvanih igra~a za predstoje}e prijateqske utakmi}e protiv Severne Irske u Belfastu 14. novembra i ~etiri dana kasnije protiv Ju`ne Koreje u Londonu. Zbog bolesti (povi{ena temperatura i grip) sa reprezentacijom ovaj put ne}e biti golman Vojvodine @eqko Brki} . On nije trenirao pro{le nedeqe, tako|e je propustio i utakmicu u Jagodini, a na osnovu kompletne analize lekar reprezentacije dr Miodrag Mladenovi} je doneo odluku da Brki} ostane na le~ewu u Novom Sadu. Umesto wega selektor Anti} ne}e pozvati nekog od golmana kao zamenu, tako da u konkuren}iji ostaju Vladimir Stojkovi} i Bojan Isailovi}. S druge strane, stawe Ivice Dragutinovi}a je neizvesno. On je na treningu u ~etvrtak osetio bol u mi{i}u i bio je na pregledima u Seviqi. Predstavnici kluba su obavestili Radomira Anti}a da Dragutinovi} ne}e igrati protiv Viqareala, kao ni u utorak u revan{u me~a Kupa kraqa. Da li }e iskusni reprezentativa} uop{te do}i u Beograd i prikqu~iti se priprema-

Jago{ Vukovi}

ma ili }e ostati na terapijama u klubu, bi}e poznato danas. U takvoj situaciji, `ele}i da pravovremeno i adekvatno reaguje, selektor Anti} je naknadno pozvao Nenada Tomovi}a iz \enove i Jago{a Vukovi}a iz PSV

Vidi} ho}e platu kao Ferdinand Fudbaler Man~ester junajteda Nemawa Vidi} zatra`i}e od uprave kluba pove}awe plate, kako bi bio izjedna~en sa kolegom iz odbrane Riom Ferdinandom. Prema tvrdwama britanskih me-

na evra, ali se situacija drasti~no promenila zbog povrede Rija Ferdinanda. Po{to je Englez u posledwe vreme vi{e van terena nego na wemu, Vidi} smatra da wegova uloga kqu~nog ~oveka u

Nemawa Vidi} i Rio Ferdinand

dija, Vidi} bi bio zadovoqan sa 145 hiqada evra sedmi~no, {to je znatno vi{e od oko 84 hiqada koliko sada prima. Defanzivac srpske reprezentacije i Man~estera prvobitno je bio zadovoqan uslovima ugovora koji mu je do 2012. godine garantovao godi{wu zaradu od 4.5 milio-

odbrani treba da bude i adekvatno pla}ena. Sada ostaje da se vidi da li }e Vidi}ev zahtevi biti ispuweni. Aleks Ferguson sigurno ne}e `eleti da se odrekne wegovih usluga, a sa druge strane porodica Glejzer, koja daje novac, ne}e olako udvostru~iti platu.

LOTAR MATEUS KIVAN NA ZEMQAKE

Nema~ka treba da se stidi U op{rinom intervjuu koji je dao za „Frankfurter Algemajne Cajtung“, Lotar Mateus je jo{ jednom izrazio veliku èqu da kona~no dobije {ansu u nekom nema~kom klubu. Rekorder po broju odigranih utakmica za nacionalni tim Nema~ke se poàlio da u otaxbini nije po{tovan koliko zasluùje, a osvrnuo se i na dane kada je trenirao beogradski Partizan. - U drugim zemqama se druga~ije ophode prema idolima, a ja sam idol u Nem~koj. Mo`da }e delovati neskromno, ali posle Franca Bekenbauera, ja sam druga najpoznatija fudbalska li~nost iz Nema~ke u celom svetu. Nema~ku bi trebalo da bude sramota kako se odnosi prema meni, osuo je paqbu Mateus, nezadovoqan ne samo zbog toga {to nikako da dobije priliku da vodi neki klub u domovini, ve} i zbog ~iwenice da je ~esto na meti tabloida.

Mateus ne gubi nadu da }e dobiti priliku u Bundesligi. - Nadam se da }e mi neki nema~ki klub verovati. Tek posle toga mo`ete suditi da li sam dobar ili lo{ trener. Novinari su podsetili Mateusa da je jedini uspeh u trenerskoj karijeri ostvario sa Partizanom. - Gde god da sam radio i danas sam rado vi|en. [to se ti~e Partizana, uveo sam ga u Ligu {ampiona iako je buxet kluba bio samo {est miliona evra. To je uspeh kao kada bi Bajern danas osvojio Ligu {ampiona- rekao je Mateus. Nemac se jo{ jednom dotakao crno-belih. - Mnogi u Nema~koj ne znaju u kakvim sam uslovima radio. U Beogradu su, na primer, iznenada prestali da ispla}uju plate igra~ima. U Izraelu su mi obe}ali da }e napraviti novi stadion, ali nije bilo ni{ta od toga, pa sam odlu~io da odem - istakao je Mateus.

Nenad Tomovi}

Ajndhovena. Tandem defanzivaca iz pro{log ciklusa mlade reprezentacije, u~esnika PE u [vedskoj, zaslu`io je priliku i na najve}oj sceni. Uz to, Tomovi} je ve} bio sa A reprezentacijom, u Turskoj i na susretu u Ju-

`noj Africi, dok je ovo debitantski poziv za Vukovi}a, koji je pro{log leta postao saigra~ Danka Lazovi}a. Pripreme na{e reprezentacije za predstoje}i dvome~ po~iwu danas u podne u Kovilovu. Z. R.

KADETSKA REPREZENTACIJA NA PRIPREMAMA U SUBOTICI

Sledi dvome~ s Ma|arima Dvome~om s odgovoraju}om selekcijom Ma|arske i kroz treninge na stadionu Ba~ke, kadetska fudbalska reprezentacija Srbije po~ela je ciklus priprema za zavr{nicu Prvenstva Evrope, koje }e se 2011. godine odr`ati u na{oj zemqi. Prvi me~ sa Ma|arima orli}i igraju u utorak (10. novembar) na terenu Ba~ke (13), dok }e dan kasnije igrati na terenu na Hajdukovu (11 ~asova). - U Suboticu se nalazi 21 igra~ i ovo je wihovo prvo zvani~no okupqawe. Stru~waci smatraju da je ovo jedna od na{ih najtaletovanijih generacija. Sigurno je da }e kroz ovu selekciju pro}i jo{ igra~a, jer nam predstoji ve}i broj prijateqskih me~eva i turnira do Prvenstva Evrope. Malo znamo o rivalu, ali poznato je da je primat u Ma|arskoj preuzela holandska {kola i da je napravqen iskorak na-

pred u odnosu na ranije godine istakao je selektor Branko Vuka{inovi}. Na spisku selektora Vuka{inovi}a nalaze se - golmani: Stevica Zdravkovi} (Jagodina), Nikola Sto{i} (Crvena zvezda) i Stefan ûpi} (OFK Beograd), odbrana: Milan Savi}, Stefan Savi}, Nikola Anti}, Marko @ivkovi} (Partizan), Petar Golubovi}, Miroslav Simi} (Crvena zvezda), igra~i sredine terena: Lazar Markovi}, Luka Stojanovi}, Milo{ [aka (Partizan), Marko Pavlovski (OFK Beograd), Nikona Ninkovi} (Partizan), Ogwen Popadi} (Crvena zvezda), Aleksandar Je{i} (Borac â~ak), Ogwen Oègovi} (Crvena zvezda), Mihajlo Cmiqanovi} (Sloga Kraqevo), napada~i: Nikola Mandi} (Partizan), Danijel Smiqkovi} (Napredak Kru{evac) i Dejan Georgijevi} (Zemun). N. S.

Razi{li se ^SK i Kur}ubi} Posle poraza od Srema kod ku}e trener ^SK Pivare Petar Kur}ubi} podneo je ostavku. Ovo je bilo wegovo drugo vo|ewe tima iz ^elareva, dobro je i krenuo, ali kako je vreme odmicalo rezultati su bili sve slabiji. - Nije mu se posre}io povratak, to je wegovo mi{ewe i wegova odluka da podnese ostvaku - rekao je predsednik kluba Marjan Rni}. Klupsko rukovodstvo je odlu~ilo da ekipu u posledwe ~etiri utakmice jeseweg dela vodi tim

Petar Kur}ubi}

menaxer Dragan Ivanovi} i Sini{a ^ubrilo. V. V.

Saki} napustio Napredak Dosada{wi trener fudbalera kru{eva~kog Napretka Nenad Saki} podneo je ostavku na tu funkciju. Saki} se odlu~io na ovakav potez posle jo{ jednog o~ajnog izdawa Kru{evqana i poraza od BSK Bor~e na doma}em terenu (1:2). Napredak se trenutno nalazi na razo~aravaju}em 14. mestu u {ampionatu sa samo 10 bodova iz 11 utakmica.

Vojvo|anska liga - Zapad U 15. kolu postignuti su slede}i rezultati: Mladost - Hajduk 1:0, @AK - Radni~ki (I) 2:0, Qukovo - Sloven 0:0, 1.maj - Polet (K) 7:1, Crvena zvezda - Budu}nost (M) 2:1, Indeks - Cement 1:0, Radni~ki (SM) [ajka{ 4:1, Jugovi} - Solunac 2:1, Omladinac - Borac 1:0.

Vojvo|anska liga - Istok U 15.kolu postignuti u slede}i rezultati: Ba~ka (P) - Jedinstvo 1:4, Radni~ki (B) - Ba~ka 1901, Polet (N) - Borac 1:3, Vojvodina (NM) - Budu}nost (A) 6:0, Budu}nost (SC) - Radnik 5:2, Dinamo Sloboda 1:3, Radni~ki (Z) - BAK 6:0, Obili} - Ba~ka Topola 0:0, Kozara - Crvena zvezda 2:1.

DNEVNIK

PRVA LIGA SRBIJE Sloga - Zemun Mladost (L) - In|ija Kolubara - Dinamo Novi Sad - Radni~ki (S) Banat - Novi Pazar Mladost (A) - Proleter ^SK Pivara - Srem Radni~ki (N) - Sevojno Teleoptik - Be`anija 1. Kolubara 2. Sevojno 3. Teleoptik 4. In|ija 5. Sevojno 6. Banat 7. Novi Pazar 8. Proleter 9. Novi Sad 10. Dinamo 11. Mladost (A) 12. Mladost (L) 13. Be`anija 14. Zemun (-2) 15. Sloga 16. ^SK Pivara 17. Radni~ki (N) 18. Radni~ki (S)

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

8 7 6 6 6 5 6 5 5 4 4 3 3 5 3 2 3 2

3 2 3 3 3 5 2 2 2 4 4 6 6 2 5 7 4 5

2 4 4 4 4 3 5 6 6 5 5 4 4 6 5 4 6 6

18:12 17:11 17:11 15:11 13:9 10:6 11:11 18:15 10:14 8:12 10:17 11:11 8:8 11:14 8:10 9:12 14:19 9:14

0:0 2:0 2:1 1:1 3:1 1:1 1:3 3:0 1:1 27 23 21 21 21 20 20 17 17 16 16 15 15 15 14 13 13 11

U slede}em kolu u sredu (11.novembra) sastaju se: IN\IJA: In|ija - ^SK Pivara, SOMBOR: Radni~ki - Sloga, NOVI SAD: Proleter - Novi Sad, BANATSKI DVOR: Banat - Kolubara, VRAWE: Dinamo - Radni~ki (N), SEVOJNO: Sevojno Point - Teleoptik, BEOGRAD: Be`anija - Mladost (A), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Srem, ZEMUN: Zemun - Mladost (L).

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Derbi bez pobednika Pali} - Big bul 1:1 (0:1) PALI]: Stadion „Janko Pejanovi}“, gledalaca 100, sudija: Perin (Vr{ac). Strelci: Despotovi} u 19. za Pali}, a ôbanovi} u 49. minutu (auto gol) za Big Bul. @uti kartoni: Antuni}, Papovi} (Pali}), a ôbanovi}, Jel|evi} i Milanovi} (Big Bul). PALI]: Jorgi} 7, Antuni} 6, Mihajlovi} 6, Lazinica (Boki} 6), Ka{telan 7, Stevanovi} 8, Mito{evi} 7, Papovi} 8, Soviq 6 (Stankovi}), Radovi} 7, Ruì} 7. BIG BUL: Mladenovi} 7, ôbanovi} 6, Savinovi} 6, A. Perli} Dolina - Metalac AV Pali} - Big bul Vr{ac - Spartak (D) Dowi Srem - Sloga (T) Veternik Viskol - Kikinda Mladost (BJ) - Radni~ki (NP) Radni~ki ([) - Senta Tekstilac Ites - Ba~ka 1. Big bul 13 2. Veternik 13 3. Pali} 13 4. Dolina 13 5. Sloga (T) 13 6. Ba~ka (BP) 13 7. Tekstilac 13 8. Kikinda 13 9. Senta 13 10. Mladost (BJ) 13 11. Dowi Srem 13 12. Vr{ac 13 13. Radni~ki (NP) 13 14. Metalac AV 13 15. Radni~ki ([) 13 16. Spartak (D) 13

lutnu nadmo}nost doma}in nije krunisao golom. S. St.

Dolina - Metalac AV 1:0 (1:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija: Svetlana Bili} (Ruma). Strelac Roksa u 2. minutu. @uti kartoni: Raji} (Dolina), Lemez, Jevi}, âlija (Metalac AV). DOLINA: @ivanovi} 7, ]erwo{ 7, îìk 7, Gvozdenovi} 7, Kra~unov 7, Andrijanovi} 7 (V.

9 9 8 6 5 6 6 4 4 4 4 3 3 3 2 3

3 2 3 2 5 2 1 4 3 3 2 5 5 4 5 1

1 2 2 5 3 5 6 5 6 6 7 5 5 6 6 9

23:19 24:13 22:10 27:19 21:16 18:13 14:15 17:24 17:19 14:19 15:17 11:14 11:18 12:14 10:23 14:27

1:0 1:1 3:0 0:3 3:0 0:0 1:1 2:1 30 29 27 20 20 20 19 16 15 15 14 14 14 13 11 10

U slede}em kolu (14/15.novembra) sastaju se: Spartak (D) Ba~ka (BP), Senta - Tekstilac Ites, Radni~ki (NP) - Radni~ki ([), Kikinda - Mladost (BJ), Sloga (T) - Veternik Viskol, Bigu bul - Dowi Srem, Metalac AV - Pali}, Vr{ (Priqevi} 6), Despotovi} 8 (Veselinovi} 7), Vukobrat 6, Jel|evi} 6, Simovi} 6, Milanovi} 7, Vu~eti} 6, Ga~i} 6 (Drobwak). Derbi kolo Srpske lige - Vojvodina zavr{eno je bez pobednika, iako su Pali}ani bili boqi, naro~ito u drugom poluvremenu. Poveli su gosti u 19. minutu preko Despotovi}a, da bi desetak minuta kasnije sudija poni{tio pogodak doma}ina iz samo wemu znanih razloga. U nastavku Pali}ani su zaigrali agresivnije, ~e{}e napadali i u 49. minutu izjedna~ili: Papovi} je {utirao, lopta je zaka~ila ^obanovi}a i u{la u mre`u za 1:1. U fini{u utakmice apso-

Duda{ 7), Raji} 7, Okuka 7, Staj~i} 7 (S. Duda{ 7), Roksa 8 (Luki} 7), \akovi} 7. METALAC AV: Savkovi} 7, ]alija 6, Jovovi} 6, Fa~ko 7, Stanojev 6, Lemez 6, Tanasin 7, Jevi} 6, Popin 7, Radakovi} 7, Vujadinovi} 6 (Budimir 6). Fudbaleri doma}eg tima do{li su u vo|stvo ve} u 2. minutu, kada je mladi Roksa driblingom izbacio svog ~uvara i pogodio sam ugao nemo}nog Savkovi}a. Posle vo|stva igra~i Doline imali su nekoliko prilika, ali su strelci bili neprecizni. Gosti iz Futoga pokazali su se kao ~vrst rival, ali su iz Padine oti{li bez bodova. B. S.

SPORT

DNEVNIK

SUPERLIGA ODBOJKA[A Smederevo - NIS Vojv 1:3 Crvena zvezda - Spartak 3:0 Ribnica - Partizan 3:0 Radni~ki - Mladi radnik 3:0 1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. Partizan 4. NIS Vojvod. 5. Ribnica 6. Smederevo 7. M. radnik 8. Spartak

5 5 5 5 5 5 5 5

4 3 4 3 2 1 2 1

1 2 1 2 3 4 3 4

14:6 12:6 12:8 11:7 9:11 6:13 7:13 6:13

12 10 10 10 6 4 4 4

SUPERLIGA ODBOJKA[ICA Spartak - Klek 3:1 Dinamo - Po{tar 3:0 Vizura - Crvena zvezda 1:3 Jedinstvo - Tent 0:3 1. C. zvezda 2. Tent 3. Spartak 4. Dinamo 5. Vizura 6. Klek 7. Jedinstvo 8. Po{tar

3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 1 1 1 1 0

0 0 1 2 2 2 2 3

9:2 9:3 7:5 5:6 5:6 5:6 3:7 1:9

9 8 6 4 3 3 3 0

PRVA LIGA ODBOJKA[A @elezni~ar - Putevi 0:3 Bavani{te - GIK Banat 2:3 Jedinstvo - Ni{ 2:3 NS As - Borac 1:3 Jagodina - VGSK 3:1 PRVA LIGA ODBOJKA[ICA Novi Sad PP - Jedinstvo 3:0 Lazarevac - Kolubara 0:3 Vizura SN - Vojvodina 3:2 [umadija - Radni~ki NIS 0:3

NLB LIGA Radni~ki - Zagreb Cedevita - C. zvezda [iroki - Budu}nost Partizan - Bosna Helios - Hemofarm Cibona - Zadar Danas FMP - Olimpija 1. Cibona 2. Zagreb 3. Budu}nost 4. Zadar 5. [iroki 6. Cedevita 7. Radni~ki 8. Hemofarm 9. Olimpija 10. Partizan 11. Helios 12. C. zvezda 13. Bosna 14. FMP

6 6 6 6 6 6 6 6 5 5 6 6 6 4

6 5 3 3 3 3 3 2 3 3 2 1 1 2

0 1 3 3 3 3 3 4 2 2 4 5 5 2

5 5 5 4 4 3 3 3 3 2 1 1 1 1

1 1 1 2 2 3 3 3 2 4 5 5 5 4

Apatinski atletski klub, za svega osam godina postojawa, stvorio je ekipu od 35 regisitrovanih trka~a u svim kategorijama, od pionira do seniora, koji bez kvalitetnih uslova za treninge posti`u zna~ajne

486:400 12 455:433 11 474:424 9 449:433 9 440:451 9 481:497 9 429:473 9 501:477 8 394:378 8 346:346 8 419:477 8 483:505 7 404:457 7 305:315 6

514:431 508:457 437:408 463:418 483:456 456:450 441:435 475:494 402:402 419:447 458:491 458:492 418:509 365:407

11 11 11 10 10 9 9 9 8 8 7 7 7 6

U slede}em kolu (14/15.novembra) sastaju se: NOVI SAD: Novi Sad - Proleter Naftagas, KRAQEVO: Sloga - Tami{ Petrohemija, KRAGUJEVAC: Kg 06 OKK Beograd, ^A^AK: Borac - Vojvodina Srbijagas, NI[: Ergonom - Ma{inac, KRU[EVAC: Napredak - Mega Vizura, BEOGRAD: Radni~ki Basket - Metalac.

Ni{lije bez Evrope Vaterpolisti Ni{a nisu uspeli da se plasiraju u LEN kup, po{to su na kvalifikacionom turniru u Patri do`iveli i drugi poraz. Posle neuspeha u duelu sa {panskim Matarom, Ni{lije su u subotu izgubile i od doma}ina turnira, Patre sa 10:8 (3:3, 2:1, 3:1, 2:3). Golove za Ni{ su postigli: Petrovi} i Latkovi} po 2, Komadini}, Stankovi}, Bosan~i} i Nikoli}.

}a, ova godina je bila uspe{na i za mla|e takmi~are, od kojih su medaqe doneli Ksenija Bodlovi}, Milica Pemac, \ura| Zori}, Mirjana Varga, Nela Popovi}, Nata{a Dikli}, Sr|an Male{, Ivana [panovi} i Bojana Vejin, koje trenira legenda

Mariana i Goran za ponos Bez Mariane Luki} i Gorana êgara, koji zimi- leti tr~e pored Dunava, apatinska atletika je nezamisliva. Samo u ovoj godini Mariana je bila prvak Srbije u polumaratonu, pobednica ohridskog maratona, polumaratona u Zagrebu, pobednica pore~kog i somborskog polumaratona, me|unarodne trke u Kawiì, trke prijateqstva u Kuli i memorijalne trke na Pali}u. Goran je pobednik Novosadskog maratona i polumaratona, polumaratona u BiH, Kupre{-[ujica, pobednik trke kroz istoriju Vojske i MUP-a, drugoplasirani na regionalnom vojnom prvenstvu i tako daqe. rezultate. Trka~i i skaka~i u daq su klubu doneli 35 medaqa, dok su najvi{e uspeha ove godine pojedina~no imali maratonci Mariana Luki} i Goran êgar, sa osvojenih 16 medaqa na doma}im i me|unarodnim takmi~ewima.

(18)

PRVA LIGA KO[ARKA[A Vojvodina S. - Ergonom 73:72 Tami{ P. - Novi Sad 72:86 Proleter N. - Borac 88:69 OKK Beograd - Sloga 88:72 Ma{inac - Radni~ki B. 69:92 Metalac - Napredak 74:55 Danas Mega Vizura - KG 06 (17.30) 6 6 6 6 6 6 6 6 5 6 6 6 6 5

Osvojili pregr{t medaqa

57:75 88:74 76:72 72:58 60:85 68:65

U slede}em kolu (14/15. novembra) sastaju se: VR[AC: Hemofarm [TADA - FMP, ZADAR: Zadar - Helios, SARAJEVO: Bosna - Cibona, PODGORICA: Budu}nost - Partizan, BEOGRAD: crvena zvezda - [iroki, ZAGREB: Zagreb - Cedevita, QUBQANA: Union Olimpija - Radni~ki.

1. Proleter 2. Beograd 3. Metalac 4. Vojvodina 5. Borac 6. Novi Sad 7. Tami{ 8. Sloga 9. Mega Vizura 10. Napredak 11. Radni~. B. 12. Ergonom 13. Ma{inac 14. KG 06

NAJUSPE[NIJA SEZONA APATINSKIH ATLETI^ARA

Goran ^egar i Mariana Luki}

- Ova sezona je bila izuzetno uspe{na, s obzirom da smo u~estvovali na gotovo svim takmi~ewima u zemqi. Ostvareni su vredni rezultati uprkos tome {to atleti~ari nemaju elementarne uslove za treninge, ali imaju jaku voqu i èqu da se bave ovim sportom i takmi~e - kaè Slavko Jerkovi}, predsednik kluba od wegovog osnivawa. Pored standardno odli~nih trka~a me|u seniorima, Mariane Luki}, Gorana êgara, Zdravka Mi{ovi}a i Sa{e Peri{i-

maratona Du{an [kori}-[peco. - Mladi svakodnevno dolaze na obale Dunava gde treniramo. [teta je {to nemaju boqe uslove, ~ak ni svla~ionice da se presvuku posle treninga. I pored toga su disciplinovani sportisti i odli~ni u~enici i studenti.Kada bismo imali uslove, osim tr~awa, i za druge discipline kub bi bio sigurno masovniji - kaè [kori}. Pro{le godine ispred op{tine AK je konkurisao za sredstva NIP kojima bi se izgradio atletski stadion. - Dunavski polumaraton u{ao je zvani~no u kalendar kao prvenstvo Srbije u polumartonu. S obzirom da sve vi{e zemaqa u~estvuje na ovom polumarotonu, verujemo da bi grad mogao da postane atletski centar - smatra dràvni reprezentativac Goran êgar, jedan od promotera srpskog maratona u svetu. Apatinci sa ponosom isti~u da su sa atleti~arima beogradskog Partizana na Kupu evrospkih {ampiona za klubove u Parizu osvojili odli~no {esto mesto. -Sezona je za atleti~are zavr{ena i dolaze zimske pripreme. Preokupacija nam je atlestka staza, kao i obezbe|ivawe prostorija, koje su bolna ta~ka kluba od osnivawa -navodi Jerkovi}, koji je svojim velikim anga`manom doprineo afirmaciji kluba i atletike me|u mladim Apatincima. J. P.

ponedeqak9.novembar2009.

MU[KA SUPERLIGA

Radost doma}ih igra~a i navija~a Crvenka - Priboj 31:27 (15:14) CRVENKA: Dvorana „Slobodan ^ile Mi{kovi}“, gledalaca oko 500, sudije: Tomi} (Novi Sad) i Smiqani} (Apatin). Sedmerci: Crvenka 3 (1), Priboj 2 (0), iskqu~ewa: Crvenka 2, Priboj 12 minuta. CRVENKA: Mjerima~ka (16 odbrana), @egarac, Radowi} 7, Me{ter 7, Slavuqica 3, Holpert 1 (1), Nikoli}, Gruji~i} 1, Veselinovi} 8, S. Stankovi}, Bo{kovi} 1, Karavezi}, Jolovi} 3, V. Stankovi}. PRIBOJ: Kuki}, Stupar 9, Kosti} 4, San~anin 2, Agovi}, Crvenka - Priboj PKB - Proleter Partizan - Vojvodina Smederevo - Naisus C. zvezda - Kolubara Planinka - Metalop. Dinamo - Radni~ki 1. Kolubara 2. C. zvezda 3. Partizan 4. Vojvodina 5. PKB 6. Naisus 7. Radni~ki 8. Jugovi} 9. Metalop. 10. Smederevo 11. Planinka 12. Crvenka 13. Priboj 14. Dinamo 15. Proleter

7 6 8 8 7 8 7 7 7 7 8 7 8 7 8

6 6 5 5 5 4 4 3 3 3 2 2 1 1 1

0 0 1 1 0 1 0 2 0 0 0 0 1 1 1

1 0 2 2 2 3 3 2 4 4 6 5 6 5 6

31:27 34:28 29:28 27:28 29:28 27:29 26:36

215:171 12 193:169 12 233:190 11 233:208 11 191:184 10 232:219 9 179:167 8 177:165 8 163:167 6 196:206 6 200:219 4 179:220 4 197:215 3 197:228 3 205:252 3

Superliga (`) Naisa - ^a~ak 28:22 Jagodina - Dinamo 39:23 Kwaz M. - Medicinar 32:28 Prva liga (m) Leskovac - N. Pazar Vrawe - Vrbas Vital C. zvezda - Jagodina BASK - Rudar Zaje~ar - Zlatar

35:26 23:17 30:31 29:37 34:21

Prva liga (`) Napredak - Metalac 35:26 Proleter - B. Palanka 27:33 @elezni~ar - Mak sport 25:26 Pirot - @upa 36:24

Golman Crvenke Mjerima~ka sjajno je branio

Vraàlica, Mihajlovi} 2, [alipur 3, Jovi} 3, Pej~inovi}, Kaltak, Papi}, Radovi}, ûpi} 4. Sa velikom èqom i odlu~no{}u u{li su rukometa{i Crvenke u susret, ali i opravdanim pribojavawem od ekipe Priboja. Prvo poluvreme je to u potpunosti potvrdilo. Nakon po~etnog vo|stva gostiju (0:1 i 1:2), Crven~ani su se brzo konsolidovali i u 8. minutu imali vo|stvo od (5:2), koje je trebalo da zna~i mirniji nastavak. Ali, onda dolazi do neo~ekivanog preokreta i igra~i Priboja postiù zaredom pet golova i sredinom poluvremena podse}aju svoje doma}ine na opravdan strah (5:7). Tek u zavr{nici prvog dela igre Crven~ani uspevaju da vrate veru u

uspeh i golom Jolovi}a u 29. minutu prelaze u vo|stvo 15:14, a sjajni Mjerima~ka je omogu}io da se sa tom predno{}u ode na odmor, jer je u posledwim trenucima zaustavio udarac Kosti}a. U drugom poluvremenu je bilo sve izvesnije da }e bodovi pripasti ~eti Radosava Kova~evi}a, ~iji igra~i su delovali ubedqivije i nadahnutije, u prvom redu Mjerima~ka, Me{ter, Veselinovi} i Radowi}. U 44. minutu imali su prednost od ~etiri gola (23:19), a u 51. jo{ izra`eniju (27:22), pa je druga pobeda u ovom prvenstvu i korak napred sa dna tabele do~ekana uz sna`no bodrewe i veliku radost doma}ih navija~a. T. Jovovi}

KO[ARKA[KI KLUB AKADEMIK IZ SRBOBRANA

Povratak iz zaborava U pesmi je Srbobran opisan kao „Mali Carigrad“... Kada je ko{arka u pitawu, zaista, ova varo{ u ba~koj ravnici imala je reprezentativan status, jer u woj je 1988. godine, zajedno s Vrbasom i Be~ejom, odràno Evropsko prvenstvo za juniore, a u ~uvenoj kafani „Zvezda“ ~esti gosti bili su Du{an Ivkovi}, Vlade Divac, Draèn Petrovi}, Aleksandar \or|evi}, Predrag Danilovi} i jo{ mnoga velika, najve}a imena srpske ko{arke. Hala sportova u Srbobranu, dakle, bila je steci{te zvezda, a ne mali broj dece iz ovog pitomog mesta odlazio je na treninge KK Akademik i po~iwao da se druì s ko{arka{kom loptom. Prohujale su dve bremenite decenije od tada... Mnogo toga se u Srbobranu promenilo, a na prelepe ko{arka{ke dane ostale su samo uspomene. Samo stariji qubiteqi ovog sporta

Seniorska ekipa KK Akademik

se}aju se onog {to je nekada bilo, a to se posebno odnosi na rezultate i uspehe Akademika koji je, jo{ sedamdesetih godina pro{log veka, bio drugoplasirani tim u Srpskoj ligi. Iz ti{ine zaborava, ba{ nekako ovih dana, izronio je srbobranski ko{arka{ki klub. Posle puno godina Akademik je

Igra~ki kadar Trener Nikola Torbica radi sa svim selekcijama u Akademiku, a seniorsku ekipu ~ine: Milo{ Stani}, Sr|an Simonovi}, Jovica Andri}, Dejan Andri}, Qubomir Simin, Igor Poqak, Miroqub Simin, Strahiwa Jani}ijevi}, Milan \uri}, Stevan Vuji}, Aleksa Tutorov, Stevan Jezdi}, Jovan Paro{ki, Milan Glu{~evi}, Milan Ivani}, Danilo Koprivica, Marko Rmu{, Marko @dero, Vuka{in Neki}, Vladimir ^i~a i Dragan Zec. Zahvaquju}i saradwi s KK Sport Ki iz Novog Sada, na dvojnoj registraciji su Vojin Xida i Marko Popratwak, koji poveremeno igraju za Akademik.

u{ao u Drugu srpsku ligu - sever i odmah je nagovestio da mu se tu ambicije ne zavr{avaju. U prva ~etiri kola, predvo|eni mladim trenerom Nikolom Torbicom, Srbobranci su ostvarili sve pobede, iako utakmice, zbog neuslovnosti svoje sale, igraju u kom{ijskoj dvorani u Turiji. - U posledwih pet-{est godina Akademik nije ni imao seniorski tim i tavorio je usred bezna|a - ka`e predsednik kluba Jovan-Mikica Tutorov. - Tada su do{li novi qudi i re{ili smo da obnovimo rad i po~nemo da ula`emo u decu. Sada imamo ekipu sastavqenu uglavnom od Srbobranaca, jer od 24 licencirana igra~a wih 17 je iz na{eg mesta. Doju~era{wi juniori pre{li su u prvi tim, a oformili smo kadetsku ekipu

od de~aka ro|enih 1995. godine, pred kojom je lepa perspektiva. Letos smo organizovali i kamp kojim je rukovodio Nikola Torbica. Jednom re~ju, poku{avamo da vratimo ko{arku u Srbobran. Akademik je, dakle, ~lan Druge srpske lige - sever. Malo ko je o~ekivao da }e Srbobranci tako silovito u}i u sezonu? - Ambicije su nam da se plasiramo u Prvu srpsku ligu - sever. U timu imamo dva biv{a pionirska i kadetska reprezentativca - Milo{a Stani}a i Sr|ana Simonovi}a, a karakteristika ekipe je da predstavqa spoj mladosti i iskustva. Imamo lepe planove, ali... Tu se na lice Jovana Tutorova navukla senka. - Igramo u sali u Turiji, a ne u na{oj hali - objasnio je on. Ovom prilikom `elim da se zahvalim lokalnoj samoupravi u Turiji koja nam je pomogla i iza{la u susret, daju}i nam termine za treninge i utakmice. Nemamo gde drugo da igramo, jer hala u Srbobranu nije u funkcionalnom stawu jo{ od maja 2008. godine. Kada }emo se u wu vratiti, zaista ne znam, ali treba re}i da je re~ o zdawu otvorenom 1971. godine, u kojem su se okupqali sportisti, mlad svet i rekreativci, a |aci su u woj imali nastavu fizi~kog vaspitawa. Sada je ona zatvorena, ne radi se ni{ta i

nemamo informaciju kada }emo ponovo mo}i da treniramo i igramo u Srbobranu. Trener Nikola Torbica u ko{arka{kim krugovima poznat je kao stru~wak koji je radio s mla|im uzrasnim kategorijama. Sada je prvi put trener seniorske ekipe. - U Letwoj ligi sam preuzeo Akademik i uverio sam se da su to dobri momci koji odli~no treniraju i prihvatili su red, rad i disciplinu - rekao je Torbica. - Vide}emo dokle }e nas to dovesti, ali zaista radimo dobro, {to potvr|uju i dosada{wi rezultati. Ina~e, Akademik je osnovan 1954. godine i ovih dana slavi 55 godina trajawa. Jedan je od najstarijih klubova u Vojvodini i èqa Jovana Tutorova, ina~e nekada{weg ko{arka{kog sudije, bila je da se organizuje tim povodom turnir. Me|utim... - Nemamo gde da organizujemo takvo takmi~ewe - objasnio je Tutorov. - Ono bi moralo da se odrì u na{oj hali, ali ona, eto, nije u funkciji. Zaista je velika {teta {to, kako stvari stoje i ne}emo obeleìti vrednu godi{wicu, ali krenuli smo s borbom i ne}emo se predati. Ekipu imamo, voqu i èqu - tako|e i verujem da }emo vratiti na{ Akademik na pozicije koje je nekada zauzimao u srpskoj ko{arci. A. Predojevi}

FILMSKA PLANETA

ponedeqak9.novembar2009.

DNEVNIK

U DOMU SINDIKATA 26. NOVEMBRA

BEOGRADSKA PREMIJERA FILMA STEFANA KOMANDAREVA 16. NOVEMBRA

Premijera „Hitne pomo}i”

Svet je veliki i spasewe je iza ugla

Film Gorana Radovanovi}a „Hitna pomo}“, koji kroz nekoliko `ivotnih pri~a prati razvoj ove slu`be u Srbiji od vremena Slobodana Milo{evi}a do danas, ima}e beogradsku premijeru 26. novembra u

skog, predstavi}e „Hitnu pomo}“ u programu „Me|unarodna otkri}a“, {to je najava TV premijere Radovanovi}evog filma na nema~kom 3SAT programu, saop{tila je distributerska ku}a „Taramaunt“.

beogradskom Domu sindikata, a pre toga }e biti prikazan na festivalu u Manhajmu. Ovaj filmski festival, najugledniji u Nema~koj posle Berlin-

U Manhajmu, „Hitna pomo}“ }e imati {est projekcija. Latinoameri~ka premijera ovog ostvarewa zakazana je za 10. novembar na filmskom festiva-

U DOMA]IM BIOSKOPIMA

„êkaj me...” stigao „Tamo i ovde” Film reìsera Miroslava Mom~ilovi}a „êkaj me ja sigurno ne}u do}i“ za tri nedeqe imao je 25.294 gledalaca u Srbiji, dok je „Tamo i ovde“ Darka Lungulova za nijansu boqi sa 25.891, ali za osam nedeqa u bioskopima, pokazuju podaci distributera „Tak“. Na nedeqnom nivou, prema „Takovim“ podacima od 29. oktobra do 4. novembra, Mom~ilovi}ev film privukao je solidnih 3.282 gledalaca, dok je u istom razdobqu „Tamo i ovde“ pri kraju bioskopskog prikazivawa

imao 489 posetilaca. Futuristi~ki animirani film Alekse Gaji}a „Edit i ja“ za pet nedeqa privukao je 15.168 qudi u bioskope, dok je crna komedija „\avoqa varo{„ tako|e debitanta Vladimira Paskaqevi}a za ~etiri nedeqe imala 10. 951 gledalaca. Od srpskih filmova u bioskopima je najslabije rangiran provokativni film Mladena \or|evi}a „@ivot i smrt porno bande“, koji se prikazuje na dve kopije samo u ve~erwim terminima, i za sedam nedeqa ima 2.291 gledalaca. (Beta)

„Tor” Keneta Brane Entoni Hopkins prikqu~io se gluma~koj ekipi filma „Thor“ u re`iji wegovog kolege, glumca Keneta Brane. Kako prenosi BiBi-Si, Brana }e film snimiti prema junaku stripova studija Marvel. Hopkinsu (71) je pripala uloga Odina, Torovog oca. Snimanje }e po~eti u januaru a film bi trebalo da 2011. stigne u bioskope. Tora }e tuma~iti glumac „Zvezdanih staza“ Kris Hemsvort, dok }e wegovu izabranicu igrati Natali Portman. Zasnovan na nordijskoj mitologiji, Tor se 1962. prvi put pojavio u Marvelovom stripu. „Mo}ni i arogantni ratnik“, kako ga je opisao studio Marvel, Tor }e u Braninom filmu biti proteran sa Zemqe zbog o`ivqavawa starih ratova.

lu u Havani, „posle ~ega }e se film na}i i u svetskoj distribuciji sa premijerama na severnoameri~kom kontinentu po~etkom 2010. godine.“ U beogradske bioskope, „Hitna pomo}“ }e u}i posle premijere u Dvorani Doma sindikata. Snimawe Radovanovi}evog filma po~elo je 2006. godine, a zavr{eno je pred novu 2009. godinu. U me|uvremenu, „Hitna pomo}“ je prikazana u zvani~nim programima festivala u Montrealu, Antaliji i Monpeqeu. Film kombinuje igrani i arhivski materijal, zbog ~ega je imao veoma komplikovanu postprodukciju. U wemu igraju Vesna Trivali}, Nata{a Ninkovi}, Nenad Jezdi}, Tanasije Uzunovi} i Sowa Kola~ari}. Radovanovi} je autor nagra|ivanih kratkometra`nih filmova „Kasting“ (2003) i „Pile}i izbori“ (2005). Za sa`etak svog scenarija za „Hitnu pomo}“, Radovanovi} je dobio nagradu Kinematografske mre`e jugoisto~ne Evrope u Solunu, a za sam scenario - finansijsku podr{ku Ministarstva kulture Srbije. (Beta)

FESTIVAL DRU[TVENO ANGA@OVANOG FILMA

„Slobodna zona” u Beogradu Glumica Mirjana Karanovi} sve~ano je u petak otvorila peti festival dru{tveno anga`ovanih filmova „Slobodna zona“ u Dvorani kulturnog centra Beograda. Na festivalu koji tarje 11. novembra ukupno }e biti prikazano 28 dugometra`nih filmova, dokumentarnih i igranih, kao i 22 kratka filma o aktuelnim dru{tvenim i politi~kim temama iz celog sveta, saop{tili su organizatori festivala iz beogradskog kulturnog centra „Reks“. Festival je otvoren projekcijom filma „Kako se kuvala istorija“ slova~kog autora Petera Kereke{a, dobitnika specijalne nagrade na festivalu „Hot Docs 2009“, a povodom obele`avawa 20 godina od pada Berlinskog zida prikazan je i film „Ze~evi Berlina“ Barteka Konopke, nominovanog za Oskara u kategoriji dokumentarnog filma. Najavqeni su i filmovi: „Jedno selo - jedan ~ovek“, nagra|en za najboqi strani film na filmskog festivalu „Hot Doks“ u Torontu, „Devojka s is-

U BEOGRADU OD 25. NOVEMBRA DO 2. DECEMBRA

Festival autorskog filma Festival autorskog filma ove godine }e biti odr`an od 25. novembra do 2. decembra u Beogradu, najavili su organizatori te manifestacije. U zvani~nom programu 15. festivala autorskog filma bi}e prikazano 20 filmova, me|u kojima i pobednik kanskog festivala „Bela traka“ Mihaela Hanekea, kao i pobednik festivala u Berlinu „Mleko tuge“ peruanske rediteqke Klaudije Qose. Filmovi }e biti prikazivani u Dvorani kulturnog centra Beograda, bioskopu Balkan, Pogonu Doma omladine, Muzeju Kinoteke i Art muzeum bioskopu. Festival }e imati i {est prate}ih programa, me|u kojima su ciklus novog rumunskog filma i oma` Xonu Kasavetisu, povodom pola veka od wegovog prvog filma „Senke“ i 20. godi{wice wegove smrti. Prate}i program festivala obuhvata i retrospektivu filmova Aleksandra Sa{e Petrovi}a, povodom 15 godina

Posle u~e{}a i brojnih priznawa na doma}im i inostranim festivalima, film „Svet je veliki i spasewe je iza ugla“, bugarskog rediteqa Stefana Komandareva, sa Mikijem Manojlovi}em u glavnoj ulozi, ima}e svoju beogradsku premijeru 16. novembra u bioskopu Roda II (Palas [umadija), najavila je autorska ekipa. Film, u produkciji Bugarske, Ma|arske, Slovenije i Nema~ke, zasnovan je na istinitim doga|ajima, a ra|en je po istoimenom romanu Ilije Trajanova, bugarskog pisca nastawenog u Nema~koj. To je pri~a o mladi}u Sa{i koji doìvi saobra}ajnu nesre}u. Roditeqi mu ginu, a on ostaje u nema~koj bolnici gde poku{avaju da ga izle~e od amnezije. Wegov deda stiè iz Bugarske i wih Miki Manojlovi} u sceni iz filma dvojica na biciklu kre}u na put Sa{inog ozdrani proslave 130. godi{wice od uspostavqawa divqewa koji vodi u bugarski zavi~aj. Ovo je pri~a o plomatskih odnosa Bugarske i Srbije. razgradwi i ponovnom uspostavqawu jedne poroBeogradskoj publici }e se 16. novembra poklodi~ne zajednice, kroz odnos dede i unuka, a istoniti autorska i gluma~ka ekipa s Manojlovi}em vremeno i putovawe kroz bugarsko dru{tvo nekad na ~elu, za koga su kriti~ari ocenili da je u ovom i danas. Premijeru filma podràla je ambasada filmu ostvario „jednu od najinspirativnijih uloBugarske u Beogradu, a ambasador Georgi Dimiga i to na savr{enom bugarskom jeziku“. Pored trov je nedavno istakao da je to idealna prilika da Manojlovi}a, srpski predstavnik u ovom filmu je beogradska publika vidi najambiciozniji bugarscenarista Du{an Mili}. Internacionalnu gluski filmski projekat posle 1989. i da upozna i ma~ku ekipu ~ine i Karlo Qubek, Hristo Mutafoceni kvalitet ove zajedni~ke produkcije u godi~iev, Ana Papadopulu, Stefan Valdobrev.

„Kako se kuvala istorija” rediteqa Petera Kereke{a

kustvom“ Stivena Soderberga, „@ivot u`ivo“ Ondi Timoner, debitantski film podvodnog fotografa Luija Psihojosa „Zaliv“, dobitnika nagrade publike na 17 filmskih festivala {irom sveta.

Program obuhvata i filmove: „Sramota“, nastao po romanu nobelovca Xona Kucija, sa Xonom Malkovi~em u glavnoj ulozi, „Somers Taun“ [ejna Medouza, „London River“ Ra{ida Bu{areba i „Zbogom Solo“ Ramina Ba-

hranija. Bi}e prikazana i dva filma iz regiona: „Tri“ i „Sretna zemqa“ hrvatskog rediteqa Gorana Devi}a. Osim redovnih projekcija, od 9. do 11. novembra bi}e organizovane tri dodatne projekcije za beogradske sredwo{kolce u Dvorani kulturnog centra beograda, a za 9. novembar u bioskopu „Balkan“ najavqen je i okrugli sto na temu „Ima li neonacizma u Srbiji?“. Pored nagrade publike koju festival dodequje svake godine,otkupquju}i televizijska prava za pobedni~ki film, ove godine bi}e dodeqena i nagrada za publiku - autor najboqeg kratkog prikaza jednog Osim nagrade publike koju festival dodequje svake godine u vidu filma bi}e nagra|en laptopom. Cena pojedina~ne karte je 200 dinara, a prihod od ulaznica namewen je akciji „Hrana za sve“. Pro{logodi{wi festival posetilo je 8.800 qudi, a prikupqeno je 9.000 evra za obuku radiologa za rad na digitalnom pokretnom mamografu kupqenom zahvaquju}i akciji Fonda B92.

Film o proroku Muhamedu U toku su pregovori o snimawu drame o `ivotu proroka Muhameda, saop{tila je jedna medijska ku}a iz Katara, koja je pokrenula ovaj projekat sa `eqom da napravi film za 1,5 milijardu muslimana {irom sveta. Snimawe filma, vrednog 150 miliona dolara, trebalo bi da po~ne 2011, a kao wegov glavni producent spomiwe se Bari Osborn (Matriks, Gospodar prstenova).

Kompanija „Almoor Holdings“ navela je da }e film biti na engleskom, a prorok }e se samo ~uti, ali ne i videti, {to je u skladu sa muslimanskim ube|ewima koja zabrawuju wegovo vizuelno prikazivawe. Film je u fazi pripreme i vode se pregovori sa filmskim studijima, agencijama za talente i distributerskim ku}ama u SAD i Velikoj Britaniji.

Tribeka festival u Dohi

Iz filma „Bela traka” Mihaela Hanekea

od smrti tog autora i ciklus muzi~kih filmova, u okviru kojeg }e premijerno biti prikazan film Koje i Discipline ki~me“Fank-I-Lasti{ Crnog Zuba“. Bi}e prikazani i retrospektiva dokumentarnih filmova Sergeja Dvorcevoja i program „Slikati film - sed-

ma umetnost kao inspiracija slikarstva“. U takmi~arskom programu, pored nagrade za najboqi film festivala „Aleksandar Sa{a Petrovi}“, ove godine ustanovqena je i nagrada za najboqi film rediteqa do 35 godina. (Beta)

U glavnom gradu Katara odrFestival Tribeka, koji je `an je prvi Doha Tribeka osnovao Robert de Niro kako filmski festival u prisustvu bi, posle teroristi~kih napazvezda kao {to su Ben Kingsli da 11. septembra 2001. na Wui Martin Skroseze . Uz wih, digitalnim crvenim tepihom ispred novog islamskog muzeja koji je projektovao slavni ahitekta Jao Ming Pei, prodefilovale su i mnoge arapske filmske zvezde. „@elimo da dovedemo sve {to je najboqe u svetskom filmu u ovaj deo sveta kako bismo obu~ili sineaste i inspirisale mlade genera- Iz filma „Amelija” cije da proizvode filmove“, jork, pomogao da se obnovi rekla je Frans presu direktorkulturni `ivot Menhetna, ka festivala Amanda Palmer. organizator je i festivala u

Dohi, uz saradwu s katarskim vlastima. Organizatori navode i da festival u emiratu nije kopija wujor{kog, ve} plod kulturne saradwe. Festival je otvoren u „Amelija“, o ameri~koj avijati~arski Ameliji Erhart, u re`iji Indijke Mire Nair. Dok su ugledni gosti film gledali u muzeju, vi{e od 3.000 qudi, sme{teni u le`aqke postavqene na obli`wem travwaku, film su posmatrali na velikim ekranima instaliranim napoqu. U zvani~noj selekciji je prikazan 31 film, od kojih je 11 iz zemaqa Bliskog istoka.

KULTURA

DNEVNIK

NA MINISTARSKOJ KONFRENCIJI U QUBQANI O KULTURNOM NASLE\U JUGOISTO^NE EVROPE

Projekti Srbije dobro oceweni

Ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} izjavio je da su na ministarskoj konferenciji u Qubqani, posve}enoj rehabilitaciji zajedni~kog kulturnog nasle|a Jugoisto~ne Evrope, projekti iz Srbije dobro oceweni. “Konferencija o kulturnom nasle|u, u ~ijem je radu u~estvovalo vi{e od 35 zemaqa zavr{ena je usvajawem dokumenta koji uva`ava potrebu nastavka ’Qubqanskog procesa’ i utvr|uje lista prioriteta za naredni period”, rekao je Bradi} u izjavi Tanjugu. Ministar je izjavio da su na skupu predstavqeni projekti rehabilitacije kulturnog nasle|a u jugoisto~noj Evropi i da su projekti rehabilitacije kulturnog nasle|a koje je predlo`ila Srbija “jako dobro oceweni”. Me|u tim projektima su “Sewski Rudnik - Eko muzej i

regionalni centar kulturnog nasle|a”, “Vekovi Ba~a” i “Arheolo{ki park Feliks Romulijana”. On je istakao da su ovi projekti dobiti podr{ku Evropske komisije i zemaqa u~esnica, i da }e ministarstvo kulture Srbije nastaviti wihov razvoj. “Za nas su posebno va`ni projekti koji uvaàvaju regionalni potencijal, koji su odrìvi i koji ja~aju kapacitet institucija, koliko i stvaraju uslove za regionalni razvoj”, istakao je Bradi}. Po wegovim re~ima, sastanak je bio izuzetno vaàn u razmeni iskustava i u stvarawu novih modela koji treba da posluè za naredni period. Delegacija Ministarstva kulture Srbije, predvo|ena Bradi}em, prekju~e je je zavr{ila dvodnevno u~e{}e na ministarskoj konferenciji u Qu-

bqani. Konferencija je odràna u okviru Projekta integralne rehabilitacije arhitektonskog i arheolo{kog nasle|a Jugoisto~ne Evrope, zajedni~ke inicijative Saveta Evrope i Evropske komisije. Ciq ove konferencije bio je obezebe|ivawe dugoro~ne finansijske i politi~ke podr{ke projektima unapre|ewa kulturnog nasle|a i wegove upotrebe kao resursa odrìvog razvoja i unapre|ewa kvaliteta ìvota lokalnog stanovni{tva. Na konferenciji, koja je odràna pod pokroviteqstvom predsednika Slovenije Danila Tirka, u~estvovavali su ministri kulture zemaqa ~lanica Saveta Evrope, visoki predstavnici Evropske komisije i Saveta Evrope i predstavnici me|unarodnih finansijskih institucija, nevladinih organizacija, privatnih banaka i donatori.

U SREDU, 11. NOVEMBRA, NA AKADEMIJI KONCERT PRVOG DOKTORA KLAVIRA

Svira Neboj{a Maksimovi}

U Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Novom Sadu u sredu 11. novembra pijanistki~ki koncert }e prirediti Neboj{a Maksimovi}, prvi doktor klavira koji je doktorirao u Srbiji. Na programu ovog koncerta bi}e dela Baha-Buzonija, [opena, Lista-Horovica, Skrjabina, Rahmawinova-Horovica. Ulaz je slobodan. Neboj{a Maksimovi} je ro|en 1979. u Beogradu, i ve} s dve godine je po~eo da svira klavir, a s ~etiri je primqen u muzi~ku {kolu “Slavenski”. Zavr{io je

Sredwu muzi~ku {kolu “Mokrawac”1994, i odmah primqen na Fakultet muzi~ke umetnosti (FMU) u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao s najvi{im ocenama. Magistrirao je i na Akademiji “Santa Cecilia” u Rimu 2006. s najvi{im ocenama. Zavr{io je kurseve kod Lazara Bermana, \ovanija Umberta Batele i Nine Makarove. Tokom {kolovawa Maksimovi} je osvojio vi{e zna~ajnih nagrada u zemqi i inostranstvu. Javno nastupa od ~etvrte godine

na koncertima, radiju i televiziji. Odr`ao je niz resitala i nastupao je kao solista sa orkestrima u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Italiji i Gr~koj. Bio je anga`ovan kao demonstrator na FMU od 2002. do 2006, a od 2006. do 2008. je radio kao profesor u muzi~koj {koli “Mokrawac” u Beogradu. Od 2008. do 2009. godine bio je docent na Filolo{ko - umetni~kom fakultetu u Kragujevcu a od 2009. godine je nastavnik na FMU u Beogradu. N. P-j.

„KONDENZ ’09” FESTIVAL SAVREMENOG PLESA U BEOGRADU

Ispitivawe i podsticaj Evropski centar za kulturu i debatu “Grad” u Beogradu od danas do ~etvrtka bi}e ku}a festivalu savremenog plesa “Kondenz”, koji nakon pro{logodi{we inicijacije po drugi put organizuje Servis za savremeni ples “Stanica”. Kao specifi~nost ovogodi{we selekcije koju poptpisuju Dragana Alfirevi} i Dalija A}in, organizatori isti~u podatak da autori sami izvode svoje predstave {to }e publici zainteresovanoj za {to {iri spektar estetika i praksi u poqu savremenog plesa omogu}iti jedinstven do`ivqaj kroz direktnu komunikaciju aktuelnih ideja. Tokom ~etiri festivalska dana, “Kondenz ’09” }e predstaviti pet koreografskih radova iz Belgije, Portugala, Bugarske, Slovenije, Rumunije i Srbije. Na programu festivala savremenog plesa je i promocija projekta “Fast forvard”, video radova desetodnevne interdisciplinarne radionice koreografa i video umetnika iz regiona i [vedske.

ponedeqak9.novembar2009.

DANAS SE OTVARA 38. NOVOSADSKI SALON

Sve primetniji mikromanevri Ve~eras se otvara 38. novosadski salon, likovna manifestacija s najduòm tradicijom u Vojvodini, koja ove godine ima za temu “Mikromanevar”, u te`wi da ukaè na sve primetnije usmerewe ka individualnim, li~nim, mikropoliti~kim konceptima, a istovremeno na mawe insistirawe na velikim, kolektivnim makropoliti~kim pitawima. I ove godine Salon se odràva u vi{e galerijskih prostora. Centralna izlo`ba 38. novosadskog salona bi}e prire|ena u Galeriji poklon-zbirke Rajka Mamuzi}a i traja}e do 9. decembra (Vase Staji}a 1, svaki dan od 10 do 17 ~asova). Ova izlo`ba bi}e otvorena ve~eras u 19 sati. Na otvarawu }e biti progla{en dobitnik nagrade ovogodi{weg 38. Novosadskog salona, koju ~ini iznos od 100.000 dinara i samostalna izlo`ba u okviru narednog 39. Novosadskog salona. U okviru prate}ih programa, u malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada bi}e postavqena izlo`ba Tadije Jani~i}a, nagra|enog na pro{logodi{wem Salonu, koja }e mo}i da se pogleda od 9. novembra do 9. decembra (Bulevar Mihajla Pupina 9, radnim danima od 10 do 20 ~asova, a vikendom od 10 do 17 ~asova). Izlo`ba gosta 38. Novosadskog salona Vladimira Freliha, kao drugog prate}eg programa ovogodi{weg salona, bi}e prire|ena u Galeriji “Zlatno oko” od 9. do 21. novembra (Laze Tele~kog 3, radnim danima od 10 do 20 ~asova, a vikendom od 10 do 17 ~asova). Postavku centralne izlo`be ~ine dve paralelne selekcije radova - u jednoj su radovi odabrani na konkursu Salona, a u drugoj autori koje su po pozivu odabrali ~lanovi komisije. Od ukupno 173 rada koje je na javni konkurs podnelo 123 autora, na Salonu }e biti izloèno 27 dela od ukupno 21 umetnika. Po pozivu }e se 34 autora predstaviti sa 48 radova, tako da }e na Salonu ukupno biti 56 autora sa 75 radova.

Radove je birala komisija ovogodi{weg salona u kojoj su: Sawa Koji} Mladenov, Dragan @ivan~evi}, Danijela Pure{evi}, Qubomir Vu~ini} i Maja Erdeqanin. U selekciji radova s konkursa bi}e izloèna dela Danijela Babi}a, Milice Vojvodi}, Vere Gale{ev, Denisa Dimovskog, Andree Ivanovi}-Jak{i}, Dragana Jankova, Gorana Jure{e, Bojane Kneèvi}, Borisa Luki}a, Tijane Lukovi}, Lazara Markovi}a, Bojana Mi{i}a, Ive Nedeqkov, Aleksandre Niki}, Ane Novakovi}, Aleksandra Rapi}a, Jelene Sredanovi}, Marka Ubovi}a, Bojana Cvetkovi}a, Gale âki i Borislava [uputa.

U~esnici po pozivu su: Apsolutno frakcija: Rastislav [kulec, Baza: Branka Mili~i} i Vladimir Barbul, Mira Brtka, Goran Despotovski, Spartak Duli}, Nikola Xafo, Davor Gromilovi}, @ivko Grozdani}, Jasna Gulan, Happy Trash, Vladimir Ili}, Radovan Jandri}, Gordana Kaqalovi}Odanovi}, Janko Kati}, Slobodan Kne`evi}, Miroslava Koji}, Stevan Koji}, Ksenija Kova~evi}, Nikola Macura, Dragan Mati}, Milan Ne{i}, Borislav Nikoli}, Bojan Novakovi}, Uro{ Paji}, Jelena Radoj~i}, Dobrivoj Raji}, Ivana Rakixi}-Krumes, Vlado Ran~i}, Monika Sigeti, Du{an Sto{i}, Andrej Ti{ma, Zoran Todovi}, Bosiqka Zirojevi} i Milan Zuli}. N. Pej~i}

IZLO@BA U MUZEJU PRIMEWENE UMETNOSTI U BEOGRADU

Razglednice u Srbiji 1895-1914. „Ono” Ane Dubqevi}

U `eqi da se podstaknu mawe, nezavisne i kriti~ki orijentisane doma}e produkcije, selektorke festivala napomiwu da se programska selekcija ne oslawa na promociju odre|ene estetike ili pristupa, na preno{ewe trendova, ve} na `equ da se predstavi {to raznovrsnija ponuda i ispitaju granice savremenog plesa. Na tom tragu “Kondenz ’09” nudi predstave zna~ajnih evropskih autora, progresivnih i provokativnih stavo-

va, za~etnika novih pristupa plesu i izvo|a~kim praksama, me|u kojima su: “Jo{ uvek komplikovan duet” Pitera Ampea (Belgija) i Giqerma Garida (Portugal), “Kon~erto” Iva Dim~eva i Emiliana Gatsova (Bugarska), “Putevi qubavi” Maje Delak i Luke Prin~i}a (Slovenija), “Ono” Ane Dubqevi} (Srbija), “Moj sirovi materijal - va{a predstava” Edvarda Gabie (Rumunija). I. B.

Povodom obele`avawa Dana Muzeja primewene umetnosti (MPU) u Beogradu otvorena je izlo`ba “Razglednice u Srbiji 1895-1914” ~iji je autor Jelena Pera}, koja je ovom prilikom progla{ena i kustosom godine. Nagrada Kustos godine nazvana je po prvom kustosu i dugogodi{wem direktoru ove va`ne kulturene institucije dr Bojani Radojkovi}. Razglednice su predstavqene kroz nekoliko segmenata: pregled wihove pojave u Evropi, po-

tom u Srbiji, zatim wihovo mesto na poqu privatnog i javnog `ivota, kao i wihova tipologija i mesto u okviru nacionalnog kulturnog `ivota. Slede segmenti posve}eni topografskim razglednicama, sa predstavama javnih sve~anosti i doga|aja, reprodukcije umetni~kih dela i reklamne razglednice. Autorka je na reprezantativan na~in prikazala razglednice na staklenim ramovima-stolovima, putem monitora malih dimenzija na velikoj mapi, zatim od-

{ampane, uve}ane od kojih su napravqene kocke, dok su osvetqene iznutra ~ime je dobijena posebna atmosfera. Kao nova, popularna vizuelna forma, koja se proizvodila i distribuirala masovno, razglednice su predstavqale sna`no komunikaciono sredstvo, ~ije se delovawe i funkcija u javnosti krajem 19. veka u mnogim aspektima mo`e uporediti sa onom koje su u kasnijem periodu preuzeli savremeni masovni elektronski i digitalni mediji.

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Dizajniraju}i zvuk jedne predstave, Majkl Vukadinovi}, Amerikanac srpskog porekla, iza scene je otkrio potentan dramski materijal od kojeg je kasnije sa~inio komediju “Efekti”. U woj se pozabavio pri~ama ekipe qudi ~iji je zadatak podjednako odgovoran kao onaj poveren akterima na sceni. Kakvo mi{qewe oni imaju o svom, o poslu glumaca i jedni o drugima, saznaje se kada mikseta zaka`e, a tonac, svetlo-majstor i inspicijent polako, ali sigurno, bivaju sve vidqiviji u nizu obrta koji ih na kraju dovode u poziciju zvezda predstave.

Predstava “Efekti” komi~ko je osveèwe novosadske pozori{ne ponude. Nepretenciozna, laka, a dovoqno ozbiqna, ona na jedan neobi~an na~in, iz posebnog ugla, preispituje jedan od ~estih motiva u pozori{tu - pozori{te samo u obli~ju vlastitog qudskog i profesionalnog mehanizma. Znala~ki uo~iv{i, a nakon toga podjednako ve{to i zapli}u}i-raspli}u}i, Majkl Vukadinovi} pa`qivo bira tkivo likova i situacija koji se dinami~nom i dobro vo|enom strukturom komada razotkrivaju kao op{tepoznati, ali i topli, ìvotni. Rediteqski par Strahiwa Bojovi} i Bogdan Jankovi} komediju Majkla Vukadinovi}a razigravaju na podjednako zanimqiv na~in, gradiraju}i tneziju predstave i komi~ne obrte s puno duha i ose}aja za ritam. Nesebi~nu pomo} mladim snagama (Mladen Soviq kao student glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu), u ulozi starog pozori{nog vuka, inspicijenta Frenka, pruà Miodrag Petrovi} kao najupe~atqiviji lik i gluma~ko ostvarewe predstave “Efekti”. Sve ostalo je na publici, za uìvawe i upoznavawe! Igor Buri}

NA[ PREDLOG

Pozori{te

Autor: Majkl Vukadinovi} Re`ija: Strahiwa Bojovi}, Bogdan Jankovi} Uloge: Miodrag Petrovi} (Frenk), Strahiwa Bojovi} (Xoni), Mladen Soviq (Miki) Scenografija: Strahiwa Bojovi} Produkcija: Plus teatar Kamerna scena Srpskog narodnog pozori{ta, 9. novembar, 19.30 ~asova

Efekti

SVET

ponedeqak9.novembar2009.

DNEVNIK

RUSKI PREDSEDNIK DMITRIJ MEDVEDEV POVODOM 20. GODI[WICE OD PADA BERLINSKOG ZIDA,

Polo`aj Rusije i daqe nepromewen

BERLIN,MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izrazio je àqewe {to posle pada Berlinskog zida poloàj Rusije u Evropi nije izmewen, ve} su rakete NATO usmerene ka toj dràvi. U intervjuu za nema~ki nedeqnik "[pigl", povodom 20. godi{wice od pada Berlinskog zida, Medvedev je rekao da su posle tog doga|aja neke nade ispuwene, poput stvarawa ujediwene Evrope i jedinstvene nema~ke dràve, ali ima i drugih koje nisu. "O~ekivali smo da }e raspad Var{avskog pakta pratiti razli~it stepen integracije Rusije u panevropski prostor. Ali ono {to smo dobili kao rezultat...NATO je naposletku blok

Dmitrij Medvedev

~ije su rakete usmerene ka ruskoj teritoriji, to je vojni blok", rekao je Medvedev misle}i na {irewe Alijanse na istok, preneo je Itar-Tas. Medvedev je ukazao na va`nost potpisivawa evropskog bezbednosnog sporazuma. Ideja je "stvarawe foruma" gde }e o problemima bezbednosti razgovarati "~lanice NATO i evropske dr`ave koje to nisu", rekao je Medvedev.

"Ne kaèm da ovaj sporazum treba da bude suprotstavqen NATO. Jednostavno mi moramo da stvorimo univerzalni mehanizam koji }e omogu}iti da komuniciramo, raspravqamo o najsloènijim situacijama i o na~inima za prevazilaèwe na{ih unutra{wih evropskih neslagawa o izvesnim pitawima", rekao je Medvedev. Ruski predsednik je rekao da je konflikt u Gruziji pro{log avgusta pokazao da bezbednost u Evropi nije zagarantovana. "Nemam nikakve sumwe da treba da razmislimo kako da unapredimo evropsku bezbednost. To je na{ zajedni~ki posao", istakao je Medvedev.

PREDSTAVNI^KI DOM KONGRESA SAD USVOJIO SVOJU VERZIJU ZAKONA

Korak bli`e reformi zdravstva VA[INGTON: Jo{ jedan kqu~ni korak u procesu usvajawa zakona o zdravstvenoj reformi, koja bi trebalo da za 36 miliona Amerikanaca, koji ga do sada nisu imali, obezbedi zdravstveno osigurawe. Predstavni~ki dom ameri~kog Kongresa tesnom ve}inom glasova usvojio je svoju verziju Zakona o reformi zdravstva. Za predlog zakona glasalo je 220 kongresmena, dok je protiv bilo 215. Sada se o~ekuje da i Senat u~ini isto, a zatim sledi prihvatawe kona~ne, zajedni~ki usagla{ene verzije, koja }e biti poslata na potpis predsedniku. Kona~no usvajawe zakona o zdravstvenoj reformi, predstavqalo bi pobedu predsednika i po~etak najve}ih promena u

ameri~koj zdravstvenoj politici u posledwe ~etiri decenije. Nedavno je finansijski odbor Senata usvojio predlog zakona, kada je za wega glasao jedan republikanac. I sada je bilo tako - Xozef Kao iz Luizijane pridru`io se demokratama. Republikanci, ~ija je verzija zakona odbijena, smatraju da je zakon preskup. Finansijske procene pokazuju da bi desetogodi{wi plan re- Barak Obama forme, Ameriku mogao da ko~e, me|utim, da bi kona~no usva{ta 829 milijardi dolara. jawe zakona predstavqalo kquPredsednik Barak Obama isti~an korak u otpo~iwawu najzna-

~ajnije reforme zdravstvene za{tite od 1965. godine. "Ono {to `elimo jeste {ansa da spre~imo takvu budu}nost u kojoj }e svakodnevno 14.000 Amerikanaca gubiti zdravstveno osigurawe, a svake godine 18.000 gra|ana umirati zato {to ga nemaju. Zakonom bi trebalo da bude pokriveno 96 odsto ameri~ke populacije, a u narednih deset godina, mogao bi, prema nekim finansijskim procenama, da donese smawewe buxetskog deficita za oko stotinu milijardi dolara. (Tanjug-Beta)

Vakcinacija uo~i hayiluka KUVAJT: Gra|ani Saudijske Arabije bi}e vakcinisani protiv virusa novog gripa uo~i haxiluka, a u prvoj grupi }e se na}i medicinsko osobqe i zvani~nici koji }e imati direktan kontakt sa hodo~asnicima. Pro{le godine je oko 2,5 miliona muslimana posetilo sveta mesta Meku i Medinu, a procewuje se da }e ove godine broj hodo~asnika biti mawi, zbog opasnosti od novog gripa. Vlasti Saudijske Arabije savetovale su starijim osobama, trudnicama i qudima sa hroni~nim problemima da ove godine ne idu na haxiluk. Iako je vrhunac haxiluka u periodu od 25. do 29. novembra, neki hodo~asnici, ukqu~uju}i i Palestince, ve} su po~eli da pristi`u u Saudijsku Arabiju, prenela je ruska agencija Itar-Tass. Hodo~asnici }e na granici mora-

ti da poka`u potvrdu da su se vakcinisali, a ako je nemaju vakcinu }e morati da prime u Saudijskoj Arabiji. Saudijska Arabija je naru~ila 11 miliona doza vakcina, od kojih su ve} neke stigle u zemqu. Epidemiolozi su pro{le nedeqe upozorili da putovawe vernika na haxiluk u Meku krajem meseca preti da poja~a pritisak na zdravstvene sisteme zemaqa {irom sveta, zbog mogu}nosti da takvo masovno okupqawe podstakne {irewe pandemijskog gripa."Zgusnutost hodo~asnika, priroda rituala i kontakt ramenima preporu~en tokom molitava, ~ini}e savr{enu atmosferu za preno{ewe bolesti", upozorili su [ahul Ebrahim iz ameri~kih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti i zvani~nik saudijskog ministarstva zdravqa Ziad Me-

mi{. Memi{ i Ebrahim su ukazali da }e posle haxa oko 45.000 hodo~asnika iz Evrope i vi{e od 15.000 iz Severne Amerike pro}i kroz najprometnije vazdu{ne luke na povratku ku}i, pove}avaju}i rizik od {irewa virusa H1N1. Neke ranije studije su pokazale da respiratorne infekcije prilikom haxa zahvate 30 do 35 odsto hodo~asnika. Zaraznost novog gripa je, me|utim, znatno ve}a od zaraznosti klasi~nih infekcija disajnih organa. Ministri zdravqa arapskih zemaqa su se u julu dogovorili da ove godine poku{aju da spre~e odlazak na haxiluk osoba starijih od 65 i mla|ih od 12 godina, a vlade nekoliko muslimanskih zemaqa savetovale su vernike da ove godine ne idu na hax. (Tanjug)

IRAN

Protest zbog ruskih raketa TEHERAN: Poslanik iranskog parlamenta Aledin Boruxerdi upozorio je Rusiju da bi odlagawe isporuke protivavionskih raketa Teheranu moglo da ugrozi odnose dveju zemaqa, javila je ju~e iranska dr`avna televizija. Ukoliko (Rusi) ne ispune obe}awe, to }e biti negativna ta~ka u odnosima dveju zemaqa", rekao je Boruxerdi, predsedavaju}i Odbora za nacionalnu bezbednost i spoqnu politiku iranskog parlamenta. Rusija se 2007. godine obavezala da }e Iranu isporu~iti rakete S-300 zemqa-vazduh, ali od tada nijedna raketa nije isporu~ena, niti je dato bilo ka-

kvo obja{wewe za ka{wewe isporuke. SAD i Izrael su se o{tro usprotivile ovom sporazumu po{to bi se na taj na~in zna~ajno poja~ala iranska protivvazdu{na odbrana. Rusija poma`e Iranu i u gradwi nuklearne elektrane u jugozapadnom lu~kom gradu Bu{ejru ~ije je otvarawe tako|e odlo`eno i o~ekuje se za nekoliko meseci. U oktobru su se me|unarodni pregovara~i sporazumeli sa Iranom da se 1,2 tone slabo oboga}enog uranijuma, ili oko 70 odsto ukupnih iranskih zaliha, do kraja godine po{aqe u Rusiju na daqe oboga}ivawe.

AFRI^KO-KINESKI SAMIT

Deset milijardi dolara pomo}i Africi [ARM EL [EIK: Kineski premijer Ven \abao izjavio je da }e Peking u naredne tri godine obezbediti 10 milijardi dolara kredita afri~kim zemqama. Na afri~ko-kineskom samitu u [arm el [eiku, Ven je tako|e najavio planove kineske vlade da otpi{e dugove najsiroma{nijim zemqama Afrike. Premijer je rekao da }e Kina u naredne tri godine realizovati 100 projekata koji se odnose na

proizvodwu ~iste energije u Africi, u nastojawu da pomogne tom kontinentu da se suo~i sa problemima za{tite `ivotne sredine. Najava kineskih ulagawa u Afriku izazvala je negativne reakcije kod onih koji smatraju da Peking ignori{e zabriwavaju}u situaciju u oblasti qudskih prava u mnogim afri~kim zemqama. (Beta)

VELIKA BRITANIJA

Bez pobede u Avganistanu LONDON: Britanci nisu ube|eni da bi se rat u Avganistanu mogao dobiti, izjavio je ju~e na~elnik General{taba britanske vojske Xok Stirap. "Jo{ ostaje da se qudi ubede da li je to izvodqivo", rekao je Stirap za Bi-Bi-Si. Najnovije ankete pokazuju sve mawu podr{ku javnosti ratu u Avganistanu, a Ministarstvo odbrane je saop{tilo da je 231 britanski vojnik poginuo u Avganistanu od po~etka 2001. godine. Osam britanskih vojnika je izgubio `ivot u toj zemqi posledwe sedmice. Stirap je kazao da nije dovoqno dobro ura|en posao u razja{wavawu tri pitawa, a to su da li je rat

u Avganistanu dovoqno vaàn za Britaniju da bi se opravdala cena koju Britanci pla}aju, da li je to fizi~ki izvodqivo i da li se ta misija vodi na odgovaraju}i na~in. Najnovije ankete pokazuju da javnost sve mawe podràva rat u Avganistanu, {to, kako je ocenio Rojters, predstavqa udarac za britanskog premijera Gordona Brauna, koji traì podr{ku za ostanak svojih vojnika u Avganistanu. Sve ve}i broj poginulih britanskih vojnika mogao bi negativno da se odrazi na uspeh Braunove Laburisti~ke partije na izborima u junu slede}e godine, istakao je Rojters.

MOLDAVIJA

Eksplodirao gasovod KI[IWEV: Jedan od gasovoda kojim se doprema ruski gas na Balkan eksplodirao je na jugu Moldavije, ali je poàr brzo uga{en. Snabdevawe gasom nije ugroèno. Isporuka tog energenta nastavqena je zaobilaèwem o{te}enog dela, drugim gasovodima, izjavio je zvani~nik slu`be za civilnu za{titu i vanredne situacije Sergej

Barbu agenciji Itar-Tass. Prema wegovim re~ima, eksplozija se dogodila oko 4.30 sati po lokalnom vremenu oko pet kilometara od sela Saici, koje se grani~i sa oblasti Odesa u Ukrajini.Re~ je o drugoj eksploziji ove godine na ruskom gasovodu kojim se doprema gas na Balkan preko Moldavije. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YENIFER LOPEZ Ameri~ka peva~ica i glumica Xenifer Lopez podnela je tu`bu protiv biv{eg supruga Ohanija Noe. Tu`ba je u vezi sa filmom "How I Married Jennifer Lopez: koji Noa namera da snimi. Noe, navodno, namerava da ponudi u prodaju "11 sati u javnosti jo{ nevi|enog doma}eg video materijala".U tom materijalu su, kako se veruje, i snimci seksualnih "situacija"sa medenog meseca bra~nog para.

ELVIS PRISLI Jedna britanska aukcijska ku}a saop{tila je da }e 14. novembra na prodaju nuditi pramen kose Elvisa Prislija koji je decenijama ~uvao jedan wegov obo`avalac. Vlasnik pramena je izvesni Tomas Bi Morgan mla|i koji je naveo da je pramen kose "kraqa rokenrola" dobio od Homera Gila Gilelanda koji je du`e od 20 godina bio peva~ev li~ni frizer.

YO YEKSON Xo Xekson, otac Majkla Xeksona, zatraìo je od starateqa nad zaostav{tinom wegovog sina, da mu ispla}uju mese~no izdràvawe od oko 15.000 dolara. Xekson se poziva na ~iwenicu da wegova supruga Ketrin koja je starateqka troje dece preminulog "kraqa popa", prima mese~no izdràvawe od 86.000 dolara. Xo Xekson (81) navodi da ìvi od 1.700 dolara pomo}i mese~no i da ima dijabetes.

â&#x20AC;&#x17E;Yankee go homeâ&#x20AC;? s Okinave OKINAVA: Vi{e od 20.000 stanovnika Okinave protestovalo je zahtevaju}i uklawawe ameri~ke vojne baze sa tog japanskog ostrva, nekoliko dana pre posete ameri~kog predsednika Baraka Obame Japanu. Prema sporazumu SAD i Japana iz 2006. godine, vazduhoplovna baza ameri~ke mornarice "Futenma" u centru grada Ginovana na Okinavi trebalo bi da bude zamewena novim objektom koji }e biti izgra|en u Henoku, u udaqenom delu ostrva do 2014. godine. "Malom ostrvu Okinava nije vi{e potrebna baza. Protivimo se izgradwi novog objekta u Henoku i izme{tawu "Futenme" unutar Okinave", navodi se u rezoluciji koju su usvojili demonstranti. Demonstranti su tako|e pozvali japansku vladu da "ne podlegne pritisku SAD i bez oklevawa prenese glas gra|ana Okinave Sjediwenim

Za uklawawe ameri~ke baze s ostrva

Dr`avama u bilateralnim pregovorima sa jednake pozicije". U~esnici protesta optu`ili su ameri~kog sekretara za odbranu Roberta Gejtsa, za "zastra{ivawe" ja-

panskih vlasti u pogledu preme{tawa baze, po{to je pro{log meseca pozvao Tokio da odobri plan pre Obamine posete, zakazane za 12. novembar.

Protestnom skupu prisustvovali su predstavnici lokalnih vlasti, kao i poslanici iz Okinave iz redova vladaju}e Demokratske partije Japana i wenih koalicionih partnera Socijaldemokratske partije i Nove narodne partije. Stranka premijera Jukija Hatojame, koja je do{la na vlast u septembru, zalagala se da ameri~ka vazduhoplovna baza bude uklowena sa ostrva Okinava, ~ak i sa teritorije Japana. Hatojama je, me|utim, u posledwe vreme delovao kao da izbegava ovo pitawe, koje je postalo "velika glavoboqa" za bilateralne odnose, ocenila je agencija Kjodo i navela izjavu premijera da }e Tokiju biti potrebno vreme da razmisli. Ostrvo Okinava, koje se nalazilo pod kontrolom SAD do 1972. godine, ~ini svega 0,6 odsto kopnene mase Japana, ali je na wemu raspore|ena gotovo polovina ameri~kih vojnika stacioniranih u Japanu.

BALKAN

DNEVNIK

POZNATI HRVATSKI PISAC IGOR MANDI] POSLE NEDAVNE POSETE BEOGRADU

Neka me obese ako je ]osi} {ovinista ZAGREB: Qubav izme|u Beograda i Igora Mandi}a (75) traje decenijama i nije je pomutio ni rat ni raspad biv{e dràve. Ta qubav nije slepa, nego je, pre bismo rekli, racionalna, pi{e zagreba~ki "Jutarwi list"koji je razgovor s poznatim piscem objavio povodom Mandi}evog gostovawa na 54. me|unarodnom beogradskom sajmu kwiga gde je sa suprugom Slavicom, predstavio srpsko izdawe svoje "Bra~ne kuhiwe".Tom prilikom promovisao je i svoju drugu memoarsku kwigu "U zadwi ~as", svojevrsnu intelektualnu prozu u kojoj iznosi li~nu istoriju, ali i nikad zapisanu, neformalnu istoriju hrvatske i jugoslavenske kulture iza kulisa. Na promociju Mandi}eve kwige do{ao je i poznati srpski pisac Dobrica ]osi}. "Nismo pri~ali o va`nim temama. Samo o ènama koje prolaze, viskiju. Wemu je umrla supruga, ali }erka ga odràva na ìvotu", navodi Mandi}. Na pitawe novinara "Jutarweg lista" da li je upravo Dobrica ]osi} predstavnik nacionalne elite "koja je uzgojila mr`wu i pripremila teren za rat i koja i dan danas Srbima trajno usa|uje odbojnost prema Hrvatima", Mandi} je burno reagovao. "E pa nije, Dobrica ]osi} nije takav i to je ono {to ve} godinama dokazujem ovde, u Zagrebu. Imam sve wegove kwige. Evo, doneo sam iz Beograda wegovih sedam objavqenih, memoarskih, hronolo{ki sastavqenih kwiga pod zajedni~kom egidom 'Istorija novog doba'. Ako mi neko u tih sedam kwiga pokaè makar i jedan red koji je {ovinisti~ki, koji predstavqa govor mr`we, neka me za jaja obese na Jela~i}-placu", rekao je Mandi} za "Jutarwi list". "Da se do kraja kompromitujem, moram re}i da sam s piscem Dobricom ]osi}em i piscem Momom Kaporom bio i na ve~eri u zloglasnoj {pelunki, u Klubu kwièvnika u zloglasnoj Francuskoj 7. Momo i ja smo bili sa suprugama, a Dobrica ]osi} sa }erkom"... "To su, sve u svemu, sva moja druèwa u nekoliko beogradskih dana. A na Sajmu kwiga, dakako, susreo sam tristo ili ~etristo qudi, narukovao sam se sa medve|im {apama, znojnim dlanovima, tako da sam svako malo morao da perem ruke, da me ne dohvati i zloglasni beogradski grip, koji se

kod nas pravilno ka`e gripa", ironi~an je Mandi}. Veliku uzbunu u hrvatskoj javnosti Mandi} je izazvao pre nekoliko nedeqa nastupom u vrlo gledanoj emisiji Aleksandra Stankovi}a "Nedeqom u 2" na HTV-u, a najvi{e zbog izjave da su Hrvati i Srbi bra}a koju ve`e ne samo zajedni~ka pro{lost nego i budu}nost.

bravka, gatara, jer, ka`e, to zna~i da me ne}e ubiti, niti }e ubiti bilo koga, nego }e se izduvati, {to je u najmawu ruku korisno". Mandi} smatra da je odavno zacrtana sudbina da Srbija i Hrvatska u|u u Evropsku uniju, i to skupa. "Ne znam za detaqe, ali i oni ho}e u Evropsku uniju, iako ne znam za{to. I u}i }e u

Beogradu da bi mo`da mogao uo~iti neke bitne promene i razlike. I sad sam bio u radnoj poseti pa sam malo toga vidio". Mandi} ne moè ni da pretpostavi koliko je kwiga prodao u Beogradu "To niko ne zna, a te{ko mogu i proceniti. Dok smo imali zajedni~ko trì{te, uvek su delovi tiraà odlazili u Sr-

ponedeqak9.novembar2009.

VUK JEREMI]

Za stabilnu i funkcionalnu BiH ISTANBUL: Srbija i Turska `ele miran i stabilan zapadni Balkan i stabilnu i funkcionalu Bosnu i Hercegovinu, koja }e biti u prilici da ubrza svoj proces evropskih integracija, izjavio je ju~e FoNetu minstar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}, povodom sastanka sa {efovima diplomatija Turske Ahmetom Davutogluom i BiH Svenom Alkalajem. Srbija i Turska su partneri u postizawu mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu, istakao je Jeremi}, napomiwu}i da je stabilizacija prilika u BiH ovog trenutka jedan od naj-

zna~ajnijih regionalnih izazova. Prema re~ima Jeremi}a, Srbija i Turska }e u~initi sve da pomognu procese u BiH, jer èle miran i stabilan zapadni Balkan, stabilnu i funkcionalnu BiH, koja }e biti u prilici da ubraza svoj proces evropskih integracija. Jeremi} je istakao da dana{wi trilateralni sastanak u Istanbulu predstavqa nastavak konsultacija zapo~etih pre mesec dana u Istanbulu.Tu vrstu konstulatacija }emo nastaviiti, najavio je Jeremi}, koji }e predloìti da se slede}i sastanak odrì u Beogradu.

BOSNA I HERCEGOVINA

Dodik prihvatio Tihi}ev poziv

Igor Mandi}

"Ta emisija je i ina~e ve} dugo godina vrlo gledana u Srbiji. Srbi u stvari vole sve {to dolazi iz Hrvatske, pa ~ak i usta{e. A osobito je bio gledan taj moj nastup kod

wu i to zajedno sa nama, to je sudbina davno zacrtala. Dakako, ja se ne razumem u politiku, ali mislim da se ulazak Hrvatske u Uniju namerno ote`e jer se ~eka da za wu sazre i

Da se do kraja kompromitujem, moram re}i da sam s piscem Dobricom ]osi}em i piscem Momom Kaporom bio i na ve~eri u zloglasnoj {pelunki, u Klubu kwièvnika u zloglasnoj Francuskoj 7 Aleksandra Stankovi}a. Isprintali su mi u Beogradu masu reakcija sa Interneta. A od onih koji su bili na Sajmu kwiga, svi su me gledali kod Stankovi}a i to ih je, dakako, podstaklo da kupe kwigu koja nema puno veze sa svim tim o ~emu se u emisiji razgovaralo". Reakcije u Hrvatskoj malo se razlikuju. "Malo se druìm, malo qudi poznajem. Primio sam nekoliko telefonskih poziva podr{ke, doìvio sam ne{to klimawa glavom na ulici, ali ve}ina je reakcija na Internetu, gde korisnici, me|u ostalim, poru~uju da me treba ubiti. To je, u svakom slu~aju, dobro, rekla mi je neki dan draga gospo|a Du-

Mogu}e pomilovawe Norca ZAGREB: Hrvatski predsednik Stjepan Mesi} kaè da postoji mogu}nost da Mirko Norac, koji je osu|en za ratne zlo~ine u Gospi}u i Meda~kom xepu, bude pomilovan. On je u razgovoru za Mediaservis, koji je prenela Hrvatska radiotelevizija, objasnio da se pomilovawe koristi kod osu|enika kod kojih su nastale nove okolonosti s obzirom na one u vreme izricawa kazne. Ako se u to bude uklopio Mirko Norac ili neko drugi, ja }u reagovati, rekao je Mesi}. Norac je u Lepoglavi na odsluèwu kazne od 12 godina zbog ratnih zlo~ina u Gospi}u 1991. i odsluìo je osam godina. Zbog zlo~ina u Meda~kom xepu 1993. osu|en je na sedam godina zatvora, ali su wegovi advokati podneli àlbu na presudu @upanijskog suda u Zagrebu. On se u me|uvremenu oènio i ima dete. Mesi} je kao svoj najgori potez u dva predsedni~ka mandata naveo poziv ha{kom optuèniku generalu Anti Gotovini na predaju. PredStjepan Mesi} sednik Hrvatkse je rekao da bi danas isto postupio, ali da bi mu na drugi na~in poslao poruku da vodi ra~una o sebi i svojoj porodici. On je istakao da ga je na predaju pozvao prvenstveno jer je hteo da smawi {tetu za Hrvatsku u odnosima s Evropskom unijom i dodao da veruje da bi se Gotovina branio sa slobode da se doborovoqno predao Ha{kom tribunalu. (Tanjug)

Srbija, da padne kao zrela kru{ka". "Kad u|emo u EU, onda Evropa i SAD opet dobijaju zajedni~ko trì{te, kakvo su imali i pre rata, pa nema veze {to je dràva na kojem je pre po~ivalo to zajedni~ko trì{te pre toga saka}ena i razjediwena. Svi smo u istom loncu, a razdvojeni smo vi{om silom koja je htela podeliti upravo trì{te, a ne zemqu", smatra pisac. Mandi} ne vidi veliku razliku izme|u Hrvata i Srba. "Malo se razlikuju, osim {to je Srbija ipak ve}a pa ima vi{e i dobrih i lo{ih primera. Kwièvnost nam je ista, wihova je dodu{e bujnija, face su nam iste, proizvodi su nam isti. Ali premalo boravim u

biju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru pa i u Makedoniju. No, u socijalizmu izdava~i nisu podnosili ra~une autorima, koji su obi~no bili pla}ani pau{alno. Nisu mi u "Profilu", izdava~koj ku}i s kojom odli~no sara|ujem, odnosno wegovoj beogradskoj podru`nici, jo{ dali izve{taj za ove dve kwige koje sam posledwe objavio u Beogradu, 'Sebi pod ko`u' i 'U zadwi ~as', ali, koliko znam, okvirno, svaka je prodana u nekoliko hiqada primeraka", navodi pisac. "Zapravo, istina je, za mnom u Beogradu vlada prava pomama. Ludnica. Neki dan sam na Sajmu kwiga potpisao 160 primeraka, {to je za stranog pisca veliki uspeh u Beogradu, pri ~emu pod navodnike mo`ete staviti i stranca i uspeh jer to je ironija na ra~un nametnutih odnosa. Jedna razbijena zajednica, odnosno weni delovi sad se me|usobno moraju odnositi kao da su stranci. To je komedija zablude koja zavr{ava lo{e". Sude}i po obimu i intenzitetu beogradskog sajma kwiga, sti~e se utisak da se u Srbiji vi{e ~ita nego u Hrvatskoj ili se, barem, proda mnogo vi{e kwiga, konstatovao je novinar "Jutarweg lista".

Istraga o postupku direktora HRT-a ZAGREB: Programski savet Hrvatske radio televizije (HRT) je odlu~io da angaùje Dràvni inspektorat i dva nezavisna stru~waka zbog sumwe u zakonitost postupka generalnog direktora HRT Vawe Sutli}a, da izrekne opomene pred otkaz za ~etvoro novinara koji su ga optuìli za {ovinizam. Ta odluka je jedini zakqu~ak maratonske sednice Programskog saveta koji je u petak od HRT zatraìo da do zavr{etka postupka omogu}i stru~wacima da neometano obavqaju svoj posao. Generalni direktor Sutli} je i pored niza afera i najava o mogu}oj smeni ostao na ~elnom mestu javne TV ku}e i posle sednice Programskog saveta. Maja Sever, Robert Zuber, Sawa Mikleu{ev}-Pavi} i Lela Kneèvi} u medijima su optuìli Sutli}a da je u februaru 2008. wihovu koleginicu i raniju dopisnicu iz Beograda Ivanu Veli~kovi} Dragi~evi} nazvao "~etni~kom kurvetinom". êtvoro novinara dobilo je podr{ku zaposlenih na televiziji, esnafske asocijacije Hrvatsko novinarsko dru{tvo, kao i mnogih politi~ara, pa su u rukovodstvu HRT ublaìli stavove. Ispostavilo se i

BAWALUKA: Premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik rekao je da }e se wegova stranka odazvati pozivu predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejmana Tihi}a za u~e{}e na sastanku strana~kih lidera iz Bosne i Hercegovine, 12. novembra u Sarajevu. Dodik je rekao da }e SNSD u~estvovati u svakom doma}em dijalogu, koji se odr`ava bez posredovawa predstavnika me|unarodne zajednice u BiH. "Protiv takvih sastanaka nemamo ni{ta. Za SNSD je neprihvatqivo da sastanke vode i modeliraju stranci", rekao je Dodik i dodao da nema ni{ta protiv da takvim razgovorima stranci i prisustvuju. Tihi}, lider SDA, zakazao je sastanak strana~kih lidera iz BiH, koji su u~estvovali u takozvanom brutmirskom procesu. Pored SDA i SNSD, u~estvovali su i Stranka za BiH, Socijaldemokratska partija, Partija demokratskog progresa, Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) i HDZ 90. I predstavnicima SAD i EU uru~en je poziv za prisustvo razgovorima koji }e biti u Predstavni~koj skup{tini BiH. Tihi} je najavio da }e na tom sastanku ak-

Milorad Dodik

cenat biti stavqen na ustavne promene i nastavak butmirskog procesa. Razgovori vode}ih politi~kih lidera, predstavnika Bo{waka, Srba i Hrvata u BiH i visokih predstavnika SAD i EU okon~ani su 21. oktobra u vojnoj bazi Butmir kod Sarajeva bez konkretnog dogovora. Tihi} je naveo da je u razgovorima predstavnika SAD i EU i lidera politi~kih stranaka iskazana potreba da se odr`e takvi razgovori kako bi bili ispuweni uslovi da se BiH prikqu~i Uniji i NATO.

Silajyi} ne}e na sastanak BAWALUKA: Predsednik Stranke za Bosnu i Hercegovinu Haris Silajxi} ne}e prisustvovati sastanku lidera politi~kih stranaka koji je inicirao predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihi}, saop{tila je ju~e ta partija.U saop{tewu se navodi da Stranka za BiH smatra da bi ovaj susret predstavqao oìvqavawe tzv. prudskog procesa, koji je pitawa ustavnih reformi, dràvne imovine i druga va`na pitawa u BiH iz institucionalnih okvira i sa pravnog terena izveo na prostor politi~ke trgovine. To moè imati dalekose`ne {tetne posledice za dràvu BiH, posebno kada su u pitawu entitetsko glasawe, dràvna imovina i primena aneksa 7. i 9. Dejtonskog mirovnog sporazuma. Stranka za BiH smatra da ovakve inicijative predstavqaju samo "bacawe pra{ine u o~i javnosti", dok u biti idu u susret èqama Milorada Dodika i wegovom nastojawu da iz konstruktivnih ustavno-politi~kih aran`mana iskqu~i u~e{}e i doprinos prijateqa BiH iz me|unarodne zajednice. (Tanjug)

MAKEDONIJA

Profil skopskog serijskog ubice Vawa Sutli}

da su novinari tokom 20 meseci o Sutli}evim postupcima informisali svoje pretpostavqene pre nego {to su istupili u medijima. Na sednici se oglasio i direktor Hrvatske televizije Blago Markota, koji je u sukobu sa Sutli}em, rekav{i da su ga Sutli} i urednica informativnog programa Hloverka Novak-Srzi} sve vreme napadali i da su se zalagali da novinari dobiju vanredni otkaz. Sutli} je na sednici najavio da }e HRT 2010. smawiti broj zaposlenih za nekoliko stotina. Na sednici Programskog saveta koja }e biti nastavqena narednog ~etvrtka bilo je tako|e re~i o Sutli}evom la`nom prikazivawu poslovnih rezultata i padu marketinga HRT od 53,3 odsto.

SKOPQE: U posledwih devet meseci tri bespomo}ne starice su ubijene na isti na~in u skopskim naseqima Butel 1 i 2 i Aerodrom. Istragom je utv|eno da je ubica pristojno obu~en i da sa `rtvama stupa u kontakt tra`e}i pomo} za svoju navodno obolelu majku, {to potvr|uje pokazivaju}i zdravstvenu kwi`icu i lekarske nalaze. Na osnovu saznawa dobijenih u toku istrage, policija je sada napravila psiholo{ki profil ubice. On je, prema tom profilu, impulsivan i ekscentri~an, nema motiv, a uz to je nepredvidiv, nemogu}e je utvrditi kada, gde i koga }e da ubije. Starice su ubijene na isti na~in, udarcem o{trim predmetom u glavu, ali ni u jednom slu~aju u toku i posle uvi|aja nije prona|eno

oru`je kojim su zlo~ini po~iweni. Prve dve `rtve, podse}a Makedonska televizija A1 navode}i samo wihova prezimena, Hristevska i Bogoeva, ubijene su u martu i po~etkom oktobra ove godine, a posledwa, Elena Mineva, pre petnaestak dana. U dosada{wem toku istrage jednog poku{aja ubistva, policija misli da je rodbina starice koja je pre`ivela napad bila u prilici da vidi zlo~inca. Starica je napadnuta u liftu, a rodbini koja je ~ekala ispred lifta napada~ je rekao da je `rtvu zatekao raskrvavqenu i u besvesnom stawu. Tvrde}i da je najverovatnije izgubila svest i sama pala, iskoristio je pometwu nastalu u toku pru`awa pomo}i onesve{}enoj starici i pobegao.

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak9.novembar2009.

DNEVNIK

Jesen je isplela ~arobne slike J

utro je prohladno i gro`|e miri{e sa svih strana.U {umi, na drve}u,ima zelenog, `utog i crvenog li{}a, koje pada s grana i prekriva puteve, pa izgledaju lep{e nego na slici.Cela {uma je umetni~ka, jer je raznih boja.Ponegde padne i po koji zeleni list, a kada vrabac poleti {uma skoro da progovori.Iznad we je plavo nebo, a ispod wega vetar grane wi{e.

Qudi beru gro`|e i kukuruze, a onda oru wive.Na Dunavu, kada sine sunce, magla se diè.Kada se zavr{e poqski radovi i ki{e stiù,a kada po~nu sve do zore liju. Takva je jesen, kao ~arobna slika prirodnih boja , a kad zima do|e, ~arobna slika nestaje. Dajana Josipovi}, IV-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko” êrevi}

@elim da nas razumeju i da nam daju ono {to `elimo i kapom i {akom.

Mo} da nas razumeju imaju samo oni koji `ele i umeju.

Da ponekad razmisle o predlogu na{em, bila u pitawu ~ak i `uta trava, svako dete bi `elelo ba{ ovakva prava!!!

Da razumeju da nekad moramo i za sebe vremena da imamo, a ne samo da radimo ono {to ne `elimo ili moramo.

Nade`da Jovanov, VI razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

@elim da nas razumeju i da ~ine ono {to nas ispuwava u smislu svakom

Moja tuga ada sam krenuo u {kolu upoznao sam mnogo novih drugara, ali Darka sam najvi{e zavoleo.Me|utim, Darko je bio ~esto bolestan i jedno du`e vreme nije dolazio u {kolu, pa smo pitali u~iteqicu {ta je s wim.U~iteqica se rasplakala i rekla nam da on boluje od te{ke bolesti, leukemije i da mo`e da umre. U~iteqica mu je skoro svake nedeqe nosila gradivo koje smo radili i mnogo poklona i pisma od nas.S u~iteqicom smo organizovali i sakupqawe novca za kupovinu skupih lekova za Darka. Na{a akcija skupqawa para je uspela,

ali bolest je bila prejaka i Darko je preminuo.Roditeqi i u~iteqica su to prvo skrivali od nas, ali kasnije su nam rekli.Svi smo plakali, a ja sam bio neverovatno tu`an, verovatno kao i svi ostali u razredu. Darka }u se uvek se}ati po wegovoj dobroti i dru`equbivosti i nikome ne bih voleo da se desi ne{to ovako tu`no. Vasilije Vu~eti}, VI b O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad

Zorica Marunki}, IV-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Oktobarske boje u mom kraju Tmurni, ki{ni, tamno sivi oblaci i uvelo zlatno li{}e odlike su oktobra. U jesen padaju hladne i dosadne ki{e. Uz te ki{e duva jak, hladan vetar koji raznosi zlatno, uvelo li{}e. Putevi su vla`ni i prekriveni malim lokvicama i mesta za de~ju igru sve je mawe. A kad ki{a prestane, sve je blatwavo i mokro, a trava je puna zlatnog, uvelog li{}a. Oktobar svojim bojama i hladnim, dugim ki{ama opomiwe da je na pragu duga i hladna zima. Nikola Velemir, IV-1 O[ „Branko ]opi}“ Mladenovo

a vreme raspusta sam se s drugaricama igrala i vozila na rolerima. Dan je duga~ak i posle puno igre umorna sam se vratila ku}i. Posle ve~ere i sre|ivawa oti{la sam u krevet na spavawe. No} i moj san za mene su postali stvarni. San je bio prelep i neverovatan, jer imati mo} da pri~a{ sa ìvotiwama je pravi doìvqaj. Pri~ati u snu sa zecom, ma~kom i psom, pa i s mojim kowem, koji je u Crnoj Gori i zove se Vranac, je divno. Pri~ati sa zecom kako je pobegao od lovca, s ma~kom kako se boji mi{a, sa psom, koji je pri~ao svoje doìvqaje i s mojim Vrancem o tome kakav je bio kada je bio mali za mene je bilo jedno novo iskustvo. Bio bi to lep san, da me mama nije probudila da idemo kod zubara.

Miqana Joki}, III-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza“ Novi Sad

Baka i deda koje volim Volim baku kao majku, volim dedu kao tatu. Sve jednako ih mnogo volim. Volim baku zbog ukusne hrane, volim deda zbog ukusnog meda. Daju mi da iza|em napoqe do ru~ka. [ta }u ja bez wih, toliko ih volim. Deda ima sedamdeset godina, isto tako baka. Ne marim ja za godine, va`no je da su zdravi. Eto to su baka i deda koje volim.

Ana Kalini}, II-1 O[ „Nikola Tesla“ Novi Sad

Ku}a je na{ dom, napravili smo je po ukusu svom. Ku}a je u`ivawe na{e, kom{ija nam svakog dana ma{e. Miona Bla`evi}, II-1 O[ „\ura Dani~i}“ Novi Sad

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

@eqko Blagojevi}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

Bila sam u zemqi ~uda

Ku}a

Boris Glu{~evi}, V-3, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK NENAD NOVAKOVI], NOVI STUDENT PROREKTOR UNIVERZITETA U NOVOM SADU

Buyetski „krov” i za doktorske studije Novi student prorektor Univerziteta u Novom Sadu, s mandatom u akademskoj 2009/10. godini, Nenad Novakovi}, s Fakulteta tehni~kih nauka, gde je prethodne dve godine bio student prodekan, preuzeo je du`nost 4. novembra. Na novoj funkciji, obe}ava Nenad, glavni mu je ciq da pomogne u re{avawu studentskih problema. – Najva`nije je da studenti prepoznaju studentski parla-

gu godinu. Tim povodom planirana je vanredna sednica Studentskog parlamenta. Nenad isiti~e da je bilo mnogo neizvesnosti i oko buxetskog finanasirawa studenata master studija, jer je resorno ministarstvo otezalo s utvr|ivawem buxetske kvote za upis na ove studije, {to je uslovilo i probleme prilikom konkurisawa za sme{taj u studentskim domovima. Nada se da }e ove godi-

Foto: S. [u{wevi}

ment kao fakultetski, odnosno univerzitetski organ koji zastupa wihove interese i zala`e se za re{avawe wihovih problema – ka`e Nenad Novakovi} i obja{wava da ve}ina studenata nije dovoqno informisana o ulozi i zna~aju parlamenta. – Odluke koje donosi Studentski

Na pitawe prepoznaje li se uplitawe politike u studentsko organizovawe i da li i studentski parlamenti postaju "poligoni" odre|enih politi~kih stranaka preko wihovog podmlatka iz studentskih redova, Nenad Novakovi} odgovara da dosad nije to primetio. – Verovatno ima kolega koji su i ~lanovi studentskog parlamenta i u nekoj su politi~koj stranci, ali ta wihova strana~ka pripadnost nije "izlazila na sto", odnosno nije uticala na wihov rad u pralamentu – obja{wava Nenad. – Nadam se da }e tako biti i ubudu}e. "Stran~arewe" u studentskom parlamentu svakako bi ugrozilo wegov rad, jer bi se akcenat sa studentskih pitawa preneo na interese politi~kih stranaka. parlament UNS-a sprovodi}u u delo i truditi se da na najboqi na~in, u saradwi s upravom Univerziteta, ostvarujem studentske ciqeve. Neki od najva`nijih su re{avawe problema vezanih za promene studijskih programa, odnosno neprilago|enost nekih od wih novom sistemu studirawa. Aktuelan je i problem finansirawa studenata jer je na nekim fakultetima, poput Ekonomskog, ve}i broj wih koji su ostvarili i svih 60 bodova na prvoj godini ostao ispod buxetske crte za upis u dru-

On najavquje da }e mu prve obaveze na po~etku mandata biti da poseti svih 14 fakulteta i razgovara s dekanima, prodekanima za nastavu i studentima prodekanima da bi se informisao o svim de{avawima vezanim za studente i studirawe. Sa studentima prodekanima, ka`e, ima}e radno telo kako bi stalno bio u toku svih doga|awa na Univerzitetu. Kao student prorektor, Nenad Novakovi} je ~lan Rektorskog kolegijuma Univerziteta. V. ^eki}

UNIVERZITET SE PRIPREMA ZA EVENTUALNU EPIDEMIJU NOVOG GRIPA

Mawe grupe, è{}a higijena Zbog realne opasnosti od pojave epidemije, odnosno pandemije gripa H1N1 u {kolskoj 2009/10. godini, Univerzitet u Novom Sadu doneo je akcioni plan preventivnih aktivnosti i mera. Univerzitet, fakulteti i instituti obavezni su da preduzmu potrebne mere u ciqu za{tite zdravqa i bezbednosti svih ~lanova akademske zajednice: studenata, nastavnika, nau~nih radnika, saradnika i nenastavnog osobqa. Po re~ima prorektora za nastavu prof. dr Milana Simi}a (koji je profesor Medicinskog fakulteta), na nivou Univerziteta formiran je koordinacioni tim u kojem su, osim wega, i student prorektor, prodekani za nastavu svih 14 fakulteta, lekar Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata (ZZZS) i odgovorno lice Studentskog centra "Novi Sad" u ~ijoj su ingerenciji studentski domovi i menze. – Rektorat, svaki fakultet i institut, ZZZS i Studenski centar imaju i sopstveni akcioni plan koji, osim op{tih mera, sadrè i one specifi~ne za tip nastave za svaki fakultet jer se mora predvideti kako }e biti organizovana nastava, ve`be, ispiti i kako }e studenti ispuniti svoje obaveze – kaè prorektor Simi}. –

ne po~eti i buxetsko finansirawe studenata doktorskih studija. – Ukoliko ne budu finansirani iz buxeta, najboqi ne}e ostati ovde nego }e oti}i u inostranstvo, gde }e ih finansirati neka druga dr`ava – ka`e Nenad.

U parlamentu bez stran~arewa

ponedeqak9.novembar2009.

U slu~aju epidemije – a preventivno, gde god je to mogu}e, i pre toga – trebalo bi reorganizovati nastavu, formirawem mawih grupa, organizovawem blok-nastave, Internetprezentacija... Tako|e, i ispiti bi trebalo druga~ije da se organizuju, posebno oni "pismeni", koji su najmasovniji, kako bi se smawila frekvencija i okupqawe ve}eg broja qudi u zatvorenom prostoru. Fakulteti treba da aktiviraju i vanredne termine za obavqawe nastave unapred, pre o~ekivanog epidemijskog talasa.

rokova moraju biti jedinstveni za sve, a Akcionim planom UNS-a predlaè se razmatrawe mogu}nosti overe semestra s 30 odsto izostanaka (dozvoqeno je 20 odsto) uz odgovaraju}u nadoknadu propu{tenog. U slu~aju potrebe, moè do}i i do potpune obustave nastave. Naravno, fakulteti moraju preduzeti sve neophodne mere za odràvawe ve}e higijene i dezinfekciju, a na studente se apeluje da dobro peru ruke (toplom vodom i sapunom), koriste vla`ne i papirne maramice i posle upotrebe ih bacaju u kante za otpatke. Svaki

Najosetqiviji domovi i menze U slu~aju epidemije najosetqiviji su studentski domovi i menze, gde je mnogo qudi na okupu i u stalnom su kontaktu, pa Studentski centar, u saradwi sa Zavodom za zdravstvenu za{titu studenta, mora akcionim planom, izme|u ostalog, utvrditi kriti~an procenat obolelih kada }e se zabraniti spoqne posete domovima, kao i mogu}nost distribucije lan~-paketa. Od studentskih parlamenata i organizacija o~ekuje se maksimalno ukqu~ivawe u odre|ene aktivnosti sprovo|ewa akcionih planova svih pomenutih institucija, a mogu doneti i svoje planove. Za studente koji zbog bolesti du`e izostanu s nastave, ve`bi, ispita treba predvideti standardne i alternativne na~ine nadokna|ivawa propu{tenog. Maksimalni izostanak s nastave i broj ispitnih

oboleli sa simptomima novog gripa treba odmah da se javi lekaru u ZZZS-u, ali i da o tome obavesti sve osobe s kojima je dolazio u kontakt u toku sedam dana pre po~etka bolesti. V. ^.

NOVI VIDOVI AKADEMSKOG OBRAZOVAWA U SVETU

Studirawe putem mobilnog

Te{ko je danas na}i studenta koji ne misli da mu je mobilni telefon potreban ba{ kao i skripta i uxbenici. Zato nije ~udo {to su se u kompaniji "Erikson" odlu~ili da promovi{u studirawe putem mobilnog telefona. Pomenuta kompanija i Otvoreni univerzitet “Gandi” iz Indije pokre}u program u~ewa putem mobilnih telefona, a ovaj vid obrazovawa bi}e dostupan za dva i po miliona studenata. “Erikson” }e izgraditi 3-G okruèwe putem kojeg }e studenti mo}i da preuzimaju sadràj kurseva i da dobijaju SMSove i obave{tewa na svoje mobilne telefone – Na{ univerzitet osnovan je s idejom da edukacija bude dostupna i u mawe razvijenim delovima dru{tva. Uz pomo} kompanije “Erikson” stvori}emo obrazovnu platformu, a mobilni telefoni }e se koristiti za u~ewe i razmenu informacija – kaè prorektor ovog univerziteta Pilaj Raxesekaran. Ovaj indijski otvoreni univerzitet prvi je zapo~eo programe obrazovawa na daqinu. U mobilnoj punudi su razni programi, a studenti mogu da biraju izme|u vi{e sertifikata, diploma i stepena obrazovawa. D. V.

ME\UNARODNI SKUP STUDENATA TEHNOLOGIJE PREVAZI[AO USKU STRUKU

Ve`bali i ve{tine javnog nastupa

Nau~no-popularane radionice ~ije teme prevazilaze uskostru~ne okvire ne{to su po ~emu se Peti me|unarodni skup studenata tehnologije u Novom Sadu, koji je tokom pro{le nedeqe odràn na Tehnolo{kom fakultetu, razlikuju od sli~nih okupqawa akademaca. Veliku pa`wu privukla je radionica "Neverbalna komunikacija i socijalne ve{tine" koju je vodila Mira Novakovi}-Ilin iz Novosadskog humanitarnog centra: – Uspeh bilo kojeg javnog nastupa ve}im delom zavisi od neverbalnih ~inilaca: dràwa tela i stava, mimike, gestikulacije, boje glasa... Publika najpre prime}uje te stvari, a tek onda obra}a pa`wu na sadràj onoga {to je re~eno – kazala je ona. Efekti neverbalne komunikacije prakti~no su potvr|eni kada su studenti izveli pokaznu ve`bu, tokom koje je jedna grupa odràla izlagawe vode}i ra~una o pravilima javnog nastupa, gde se neverbalna sredstva koriste da bi podràla i naglasila govor, dok je druga grupa istu prezentaciju izlagala pona{aju}i

se krajwe nemarno. Nakon izlagawa, publika je od celokupnog nastupa druge grupe zapamtila samo iritantno pona{awe, dok je istovremeno gotovo u potpunosti zapamtila sadr`aj izlagawa prve grupe.

U radionici su u~estvovali studenti zavr{ne godine studija, {to zna~i da }e mo`da ve} sutra biti u prilici da upotrebe nau~eno iz ove ve`be, bilo prilikom razgovora s potencijalnim poslodavcem, bilo prilikom

Sa radionice posve}ene efektima neverbalne komunikacije

– Upravo ~iwenica da je publika gotovo identi~no ocenila efekte izlagawa pokazuje koliko je uskla|enost sadr`aja i forme javnog nastupa zna~ajna za wegovu uspe{nost – naglasila je Mira Novakovi}-Ilin.

predstavqawa nau~nog rada ili projekta. Peti me|unarodni skup studenata tehnologije najuspe{niji je do sada, ocena je predstavnika Studentske unije Tehnolo{kog fakulteta koja je organizovala

susret. Vi{e od 70 u~esnika sa ~ak 17 tehnolo{kih fakulteta iz Slovenije, Hrvatske, Federacije BiH i Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Srbije i s Tehni~kog fakulteta iz Kosovske Mitrovice tokom pet dana su razmewivali stru~na znawa i iskustva u reformi studija, koja je u toku na svim visoko{kolskim ustanovama u regionu. Na skupu se potvrdilo da su u procesu reformi Novosa|ani odmakli daleko ispred ve}ine srodnih fakulteta iz okru`ewa, dok }e im u budu}nosti koristiti iskustva slovena~kih fakulteta koje u tom procesu predwa~e. Kako ka`u u Studentskoj uniji TF-a, veoma je va`no da se u prilago|avawu evropskim visoko{kolskim standardima vodi ra~una i o sugestijama studenata, {to doprinosi stalnom poboq{avawu kvaliteta studija. Tokom pet dana studenti tehnologije mogli su da prate stru~na predavawa i u~estvuju u radionicama ~ije teme prevazilaze uskostru~ne okvire, a posetili su i proizvodne pogone "Kwaza Milo{a" u Aran|elovcu, Oplenac i Beograd. I. Sabado{

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/54-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/24-685, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

GLOBUS

ponedeqak9.novembar2009.

Turisti~ka tura kroz kanalizaciju Be~a ubiteqi neobi~nog turizma, ali i zaqubqenici u filmsku umetnost mogu „uìvati” u turi kroz kanalizacioni sistem Be~a. Mesto na kome su snimane legendarne scene sa Orsonom Velsom u filmu „Tre}i ~ovek” mo`da ne}e odgovarati svima zbog otpadnih voda i neprijatnih mirisa koji se u wima nalaze. Me|utim mnogobrojni otvori koji vode na povr{inu zna~ajno }e ublaìti mirise. Pored filmskih doìvqaja, posetioci ove atrakcije sazna}e sve o tome kako sistem kanalizacije funkcioni{e u svojoj duìni od 2.300 kilometara i kroz koji svakog dana protekne preko 15 tona prqav{tine. Specijalni deo ture je i prolazak kroz takozvani kolera-kanal koji je izgra|en 1836. godine i koji se jo{ uvek koristi. Kanal je izgra|en kao reakcija na

DNEVNIK

Reklama kriva za qubavni neuspeh edan Indijac tuì kompaniju “Unilever” zbog toga {to za sedam godina kori{}ewa wihovih proizvoda “Aks”, nije imao ni jednu devojku, a u reklamama za tu kozmetiku mu{karcima je zagarantovan uspeh kod èna, prenosi sajt „Ananova”. Vaibav Bedi (26), traì od{tetu u iznosu od 26.000 funti od britansko-nema~ke kompanije “Unilever” zbog „depresije i psiholo{ke {tete” prouzrokovanih nedostakom takozvanog „Aksefekta”. Kozmetika “Aks”, koja se u Indiji prodaje pod nazivom “Links”, poznata je po upe~atqivim, provokativnim reklamama u kojima se lepe ène prosto „bacaju u naru~je” mu{karcima koji koriste dezodoranse, {ampone, i gelove za tu{irawe ove marke, {to je i istaknuto logom „Aks-efekat”. Slu`benici suda u Wu Delhiju naredili su da se u forenzi~-

koleru od koje je umrlo preko 2.000 osoba. Ovaj kanalizacioni sistem je jedno od omiqenih mesta za snimawe filmskih scena. Tu su snimani neki delovi serije „Inspektor Reks”, a popularni austrijski muzi~ar Falko je tu

snimio spot za svoju pesmu “Xini”. Nakon ~etrdesetpetominutne ture po ovom neveselom mestu, posetioci mogu da u`ivaju u poseti muzeja „Tre}eg ~oveka”, a potom u bioskopu “Burgkino” pogledaju projekciju ovog filma.

kim laboratorijama urade testovi na polukori{}enim Bedevim proizvodima “Aks”. „Kompanija me je prevarila, jer u reklamama ka`e da }e mu{karci koji koriste Links bi-

Najmla|a `rtva recesije

Antena ometala avione vanaestogodi{wi Niki ^embrlen iz Linslejda u Engleskoj u svojoj sobi je gledao crtane filmove, kada su u ku}u upali pripadnici Agencije za komunikacije i zaplenili mu sobnu antenu, koju je kupio za deset funti. Obrazlo`ewe je bilo da piloti imaju velikih problema prilikom sletawa na londonski aerodrom Luton, jer gube kontakt s kontrolnim torwem

zbog toga {to antena oda{iqe signal na istoj frekvenciji kao radio-ure|aji iz kokpita. De~akov otac Dejv kaè da ne veruje da najjeftinija sobna antena moè da ometa sletawe aviona, ali agenti tvrde da su specijalisti~ke slu`be pratile signal do wegove ku}e. Za sada nije poznato da li }e de~ak imati pravo da od dràve naplati deset funti.

Rekorderska }ufta

Zbog qubavi ìvi na aerodromu anc Miler iz Minhena ìvi ve} dve sedmice na aerodromu u brazilskom gradu Kampjansu, blizu Sao Paula, i ne èli da se vrati ku}i dok se ne vidi sa devojkom zbog koje je doputovao u Brazil. Brazilka sa kojom se vi{e meseci dopisivao preko interneta poru~ila mu je, me|utim, da se u porukama samo {alila i da nema nameru da se vi|a s wim. Miler ipak ne odustaje, a po{to je u me|uvremenu ostao bez novca, hranu mu donose ène koje rade na aerodromu. Predstavnik za {tampu Brazilskog civilnog vazduhoplovstva rekao je da Miler moè da ostane na aerodromu sve dok mu ne istekne tromese~na viza. Nema~ka ambasada u Brazilu odbila je da komentari{e slu~aj, jer joj se Miler nije ni obra}ao za bilo kakvu pomo}.

filmu „Maratonci tr~e po~asni krug” ima jedna scena kada pokojnik na grobqu zatekne rivale familije Topalovi} i ka`e: „Dobro ve~e”...Ne{to sli~no dogodilo se

u Brazilu, samo izistinski. Jedan brazilski zidar, za kojeg se verovalo da je poginuo u saobra}ajnom udesu, zaprepa-

stio je svoju porodicu kada se ìv pojavio na sopstvenoj sahrani. Rodbina 59-godi{weg Ademira @orèa Gonkalve{a identifikovala ga je u nedequ uve~e kao `rtvu saobra}ajne nesre}e u brazilskoj dràvi Parani, saop{tila je policija. Gonkalve{ova porodica nije, me|utim, znala da je on proveo no} na parkingu kamiona i }askao sa prijateqima uz pi}e „ka~aka”, spravqeno od likera {e}erne trske, ispri~ala je wegova ro|aka listu „O Globo”. Zidar nije znao da se priprema wegova sahrana sve do ponedeqka ujutro, kada je otr~ao da obavesti familiju da je ìv. „Telo poginulog je bilo unakaèno, ali je `rtva bila sli~no odevena”, naveo je portparol police. „Qudi se pla{e da duè gledaju prilikom identifikacije tela, pa mislim da se upravo to dogodilo u ovom slu~aju.”

rinaestogodi{wi de~ak iz Engleske Kan Midlton postao je najmla|a `rtva recesije, po{to je dobio otkaz samo dva meseca nakon {to je dobio posao raznosa~a novina. Novac mu je, kako je rekao, bio neophodan da bi izdràvao svog hr~ka, a ostajalo mu je ne{to i za xeparac. De~ak je jednom sedmi~no raznosio lokalne novine po gradi}u Bedfor{iru i za to je dobijao sedam funti. „Bio sam veoma tuàn kada sam dobio pismo o otkazu. Znam da je svuda kriza i novine se mawe kupuju, ali to me ne te{i. Mora}u da prona|em neki drugi posao, jer stvarno èlim da radim”, rekao je de~ak, koji se odmah prijavio da raznosi nedeqne novine.

adnici u jednom restoranu u ameri~kog dr`avi Wu Hemp{ir napravili su najve}u }uftu na svetu i postavili novi svetski rekord, javqa Bi-Bi-Si. Metju Mitnicki, vlasnik italijanskog restorana „Noni” u gradu Konkordu, rekao je da je

Pojavio se `iv na svojoj sahrani

ti privle~ni ènama. Ja koristim tu kozmetiku ve} sedam godina, ali nijedna mi èna ne pri{la”, izjavio je Bedi. Kompanija “Unilever” nije èlela da komentari{e slu~aj. Me|utim, vode}i indijski parni~ar Ram Xetmalan smatra da bi kompanija trebalo da se bavi ovim slu~ajem izvan sudnice. „Ne postoje ~iwenice koje mogu potkrepiti pretpostavku da prose~ni i neatraktivni mu{karci ne}e biti privla~ni ènama. Zapravo neke od najlep{ih èna }e pre izlaziti sa mu{karcima prose~nog izgleda”, rekao je Xetmalan.

wegov tim napravio }uftu te{ku 101 kilogram, dodaju}i da je ovim jelom u{ao u Ginisovu kwigu rekorda. Mitnicki je rekao da je ovim podvigom hteo da vrati }ufte na Isto~nu obalu. Prema propozicijama, xinovska }ufta mora biti napravqena od istih sastojaka koji se ko-

riste za }ufte normalne veli~ine. Tako|e, }ufta mora biti jestiva i naravno ukusna. Mitnicki je nakon progla{ewa novog rekorda poklonio veliku }uftu „Prijateqskoj kuhiwi”, u Konkordu koja ju je servirala besku}nicima, dodaje BiBi-Si.

Alergi~an na svoju `enu D

aren Jang, koji tvrdi da je alergi~an na svoju ènu, kaè da mu se na telu naglo pojavi osip, a srce po~ne usporeno da kuca ~im je ugleda, navodi britanski „Telegraf”. Daren (45) je, naime, alergi~an na polietilen glikol koji se koristi pri izradi krema za lice i telo. Kada oseti miris tog sastojka, wegovo srce se uznemiri i po~ne usporeno da lupa, ponekad ~ak toliko da mu se u~ini da }e stati. Ukoliko, pak, do|e u kontakt sa hemikalijom, wegovo lice otekne, tako da mu je neophodna hitna medicinska intervencija. Jang, koji radi kao voza~ autobusa u Sprotbrouu, u Ju`nom Jork{iru, kaè da ne moè da se pribliì svojoj èni kada koristi tu kremu.

„Kada legnemo u krevet, Su ne mora da koristi glavoboqu kao izgovor. Ona mi jednostavno ka`e da je stavila kremu na lice ili losion za telo”, obja{njava Daren i dodaje da wego-

va supruga nije jedina koja mu ugroàva zdravqe. „To se desi i kada u|em u pab ili neki restoran. Mnoge ène koriste te kreme, tako da nikada i nigde nisam siguran”, dodaje on i isti~e da doktori za sada nemaju re{ewe za njegov problem. Jang je otkrio da je alergi~an tek kada je primio injekciju steroida koja, izme|u ostalog, sadrì i polietilen glikol. Od tada se trudi da bude obazriv i da ne dodiruje sve predmete koji ga okruùju. Tako|e, sve vi{e izbegava kontakte sa ènama, a slobodno vreme provodi meditiraju}i. U svetu su registrovana ukupno tri slu~aja ovog poreme}aja.

Spalio milion dolara da bi zagrejao }erku ekada{wi kolumbijski „kraq droge” Pablo Eskobar spalio je jedne no}i dok je bio u bekstvu vi{e od milion dolara u gotovini da bi zagrejao svoju promrzlu k}erku, izjavio je wegov sin kolumbijskom ~asopisu „Don Huan”. Biv{i vo|a ozlogla{enog Medeqinskog kartela je zapalio vatru uz pomo} gomile ameri~kih nov~anica u planinskoj ku}i u kojoj se krio od vlasti. Eskobarov sin koji je svoje ime Huan Pablo Eskobar promenio u Sebastijan Marokin i ko-

ji sada s porodicom `ivi u Argentini, kazao je da je wegov otac spalio nov~anice kada je shvatio da se wegova k}erka Manuela smrzava i po~iwe da upada u stawe hipotermije. On je rekao da je vatra potpaqena dolarima poslu`ila i za pripremawe hrane. Marokin je naveo da je wegov otac, iz bezbednosnih razloga, selio svoju porodicu svakih 48 sati iz jedne u drugu od 15 ku}a i stanova koje je posedovao u Medeqinu. Imao je i svoje taksi preduze}e kako bi iz prve ruke

saznao za dolazak stranaca u grad. Otac im je ~ak stavqao poveze na o~i, kako ne bi znali kuda se kre}u i gde se nalaze ku}e u kojima su se krili, u slu~aju da budu uhva}eni i mu~eni. Eskobar je ubijen u decembru 1993. u poku{aju da pobegne policiji. Na vrhuncu mo}i 1989, zloglasni kriminalac nalazio se na sedmom mestu Forbsove liste najbogatijih qudi na svetu, sa imovinom koja se procewivala na 18 milijardi dolara.

ODMOR

DNEVNIK

ponedeqak9.novembar2009.

BAWE SRBIJE

[ansa u velnes turizmu awe i klimatska mesta u Srbiji imaju dugu tradiciju i oduvek su bila omiqena mesta za odmor. Nalaze se u pitomim dolinama ili na padinama brda, okruène {umama, sa blagom klimom. Wihov pejsa` dopuwen je negovanim ambentom, parkovima i {etali{tima. Moderni objekti, sportski tereni i bazeni predstavqaju zdravstveni, tj. Turisti~ki sadràj bawa. Bawe Srbije su bogate termomineralnim vodama koje po svom sastavu sluè za le~ewe skoro svih bolesti za koje se bawe preporu~uju. Srbija ima oko hiqadu termomineralnih izvora: alkalnih, zemnoalkalnih, gvo`|evitih, slanih, sumporovitih, jodnih, radioaktivnih. Bawe nam omogu}avaju prevenciju bolesti, le~ewe, odràvawe psihofizi~ke kondicije, razne sportske aktivnosti, {etwe i sakupqawe lekovitog biqa. Osim odmora i poboq{awa zdravqa, u bawama se ~esto odràvaju kongresi, seminari, organizuju sportski kampovi i pripreme, jer se na jednom mestu nalaze objekti za odmor i sport, kao i oni za le~ewe i zdravstvene preglede, {to je za vrhunske sportiste veoma va`no. Jo{ su stari Rimqani u periodu od II do IV veka otkrili ova izvori{ta i na wima gradili kupatila, bazene i vile. Osta-

ci ovih gra|evina se nalaze u Ni{koj, Vrwa~koj bawi, Sokobawi. U doba Vizantije bawama se slu`ila vlastela, ali i sredwovekovni srpski narod.

Turci su ostavili traga grade}i kupatila, tj. amame koji se i danas koriste u Sokobawi i Novopazarskoj bawi. Krajem XIX veka bawe sve vi{e pose}u-

ju i industrijalci, trgovci, umetnici i inostrani gosti-turisti. Nakon Prvog svetskog rata u bawama se grade velelepne vile i parkovi po uzoru na

francuske i italijanske, letwikovci, saloni... Posle Drugog svetskog rata bawski turizam do`ivqava nagli i brz rast, grade se sme-

{tajni objekti i le~ili{ta, te se bawe sve vi{e orijenti{u kao mesta za oporavak, mada su tu i zabava i razonoda. Najzna~ajnija prekretnica u razvoju bawskog turizma bio je Zakon o ure|ewu sanitetske struke i o ~uvawu narodnog zdravqa donet 1881. godine za vreme vladavine Milana Obrenovi}a. Srbija danas ima 49 aktivnih bawa i prirodnih le~ili{ta u kojima do punog izra`aja dolazi bawsko–rekreativno–turisti~ka privreda. Iako na{e bawe imaju stru~an medicinski kadar u smislu pru`awa medicinskih usluga, u privla~ewu stranih turista neophodno je razviti i velnes turizam (prevencija bolesti, odmor, kondicija, opu{tawe). Srbija u bliskoj budu}nosti o~ekuje oko pola miliona gostiju. Pro{le godine broj bawskih turista bio je oko 300.000, ali sa prete`nim u~e{}em doma}ih turista, wih 284.000. [ansa razvoja bawskog turizma upravo je u usperavawu pa`we na velnes turizam, toliko popularan u svetu, ~ime bi turisti~ki poslenici mogli da privuku strane turiste. U kombinaciji sa seoskim turizmom, posetama parkovima prirode, pe{a~kim i biciklisti~kim turama, kao i posetama kulturnoistorijskim spomenicima, Srbija ima veliki potencijal u razvoju bawskog turizma.

POGLED SA 118. SPRATA

Najvi{i hotel na svetu anac luksuznih hotela „Ric-Karlton“ otvara 2010. u Hong Kongu najvi{i hotel na svetu sa 118 spratova. Hotel sa {est zvezdica zapose{}e gorwih 17 spratova najvi{e zgrade u Hong Kongu, 484 metra visok Me|unarodni trgovinski centar. Hotel sa 312 soba gleda na luku Viktorija iz Kouluna gde se gradi ovaj trgovinski centar. Najvi{i hoteli na svetu su trenutno „Rouz hotel“ u Dubaiju sa 333 metra i 72 sprata, zatim 330 metara visok, ali jo{ nedovr{en „Riugjong hotel“ u Pjongjangu sa 105 spratova i „Burx al Arab“ u Dubaiju, visok 321 metar. Osim {to }e Me|unarodni trgovinski centar biti najvi{a zgrada u Hong Kongu, bi}e i tre}a po redu najvi{a zgrada u svetu.

Kana|ani se ne odmaraju dovoqno koro ~etvrtina Kana|ana ne iskoristi ceo godi{wi odmor, pokazuju rezultati najnovijeg istraìvawa Haris/Desime, ura|enog za Ekspediju, onlajn putni~ku agenciju. Pretvoreno u dane to iznosi oko 34 miliona neiskori{}enih dana odmora, ili 6,03 milijarde dolara koji se godi{we kroz novac vra}aju poslodavcima. Agencija je ustanovila i da je kriza dovela do toga da je preko dve petine ispitanih priznalo da je pod stresom, napeto i da im treba odmor, dok se u isto vreme pro{le godine tako ose}ala tre}ina gra|ana. Ekspert za stres i velnes Beverli BauermanKing obja{wava da kriza i napetost na radnom mestu produbquju potrebu za odmorom, te da se odlazak na odmor moè ra~unati kao investicija u zdravqe. Najboqi dokaz da je ona u pravu je podatak da vi{e od dve ~etvrtine zaposlenih prime}uje da je wihova produktivnost u porastu po povratku sa odmora, a vi{e od polovine anktiranih tvrdi da se ose}a podmla|eno i vra}eno u ìvot. Sa druge strane, po re~ima Karen Souard, potpredsednika firme [epel za konsalting u oblasti rada i zdravqa, privreda je stavila qude u poziciju u kojoj oni ne misle da treba da uzmu odmor, jer oni ne mogu da se opuste i da misle da }e sve biti u redu kada se vrate.

Trinaest odsto zaposlenih isti~e da je wihov posao wihov `ivot i da imaju previ{e posla da bi mogli da se odmore. Broj onih koji

kojim se bave mo`e da dostigne izuzetno visok procenat. Ova anketa je pokazala da se svega osam odsto zaposlenih pot-

bi na odmor oti{li jedino uz svoja elektronska pomagala je ve}i, i u zavisnosti od firme ili posla

puno iskqu~i od svojih radnih obaveza dok su na zaslu`enom godi{wem odmoru. Oni imaju i naj-

ve}u korist od odmora, jer ga ne prekidaju radnim obavezama i kontaktima. Stru~waci kaù da kompanije mogu imati kratkoro~nu materijalnu korist od neiskori{}enih dana od odmora, ali na duè staze, ukoliko se nastavi, takva praksa se moè nepovoqno odraziti na poslovawe, pre svega zbog iscrpqenosti zaposlenih. Stru~waci pomiwu da su poreme}aji nervoze glavni razlog za bolovawa radnika, a u su{tini se tu radi o nesposobnosti radnika da predahnu. De{ava se, neretko, da se dani odmora koriste za obavqawe najrazli~itijih privatnih poslova, {to je tako|e pogre{no. Odmor treba iskoristiti za zabavu i relaksaciju i puwewe baterija za dane koji su pred nama. Zanimqivo je da su i ovog puta ìteqi Kvebeka pokazali da su najvi{e skloni uìvawu, po{to je prose~an broj neiskori{}enih dana u provinciji najmawi, svega 1,39. Najpriqe`niji radnici su stanovnici Alberte, koji prose~no ne iskoriste 2,81 dan, a odmah za wima su i sunarodnici iz Manitobe i Saska~uana, sa po 2,80 „ostavqenih dana“.

Posetite Legolend edan od najatraktivnijih zabavnih parkova na svetu svakako je Legolend. Originalno postavqen u danskom gradu Bilundu, ina~e sedi{tu industrije igra~aka “Lego”, danas se pro{irio na jo{ tri lokacije – u engleskom Vindzoru, nema~kom Gunsburgu te Karlsbadu u Kaliforniji. Prvi park, ujedno i najve}i, otvoren je 1968. nedaleko od “Legove” fabrike. Gradi} Bilund ima svega 6000 stanovnika, od kojih je ve}ina zaposlena u “Legu”. Park se deli u devet razli~itih delova, a nudi i atraktivne rekonstrukcije svetskih gradova i znamenitosti u lego kockama. Park godi{we poseti 1.7 miliona posetilaca, ~ime je pored Kopenhagena, najatraktivnija danska turisti~ka lokacija. Engleski Legolend drugi je po starosti. Sagra|en je na mestu nekada{weg zabavnog parka Vindzor safari park i otvoren 1996. Deli se u 11 delova, a za razliku od originalnog parka,

vi{e je posve}en rekonstrukcijama mitolo{kih ambijenata vikin{kih, vite{kih i egipatskih. Nudi i nekoliko atraktivnih rekonstrukcija prirodnih znamenitosti, slapova i {uma. Ameri~ki Legolend otvoren je 1999. u blizini San Dijega u Kaliforniji, a najve}a atrakcija su mu delovi posve}eni dinosaurusima i gusarima. Najnoviji zabavni park od lego kocaka otvoren je u nema~kom gradu Gunsburgu, ali to nije prvi Legolend u Nema~koj. Od 1973. do 1976. postojao je jo{ jedan u gradi}u Zirksdorf na severu zemqe. Do kraja 2013. “Lego” bi svoje prve parkove trebalo da otvori i u Aziji. Jedan bi trebalo da nikne u Dubaiju, jednom od trenutno najve}ih gradili{ta na svetu, a drugi u malezijskom Xohoru, u sklopu novog centra Iskandar Malezija. Ukupno, sve svetske lego parkove godi{we poseti oko {est miliona qudi.

Tuè kompaniju zbog gej putovawa edan ialijanski par koji je uplatio luksuzno putovawe preko kompanije za krstarewa “Grimaldi lajns” traaì povra}aj novca jer im nije re~eno da se radi o aran`manu za homoseksualce. Sredove~ni mu{karac i èna neprijatno su se iznenadili kada su do{li pred svoj brod koji je trebalo da isplovi iz italijanskog gradi}a Sivitavekija prema Barseloni. Na doku su se pored gomile za ukrcavawe okupile i TV kamere. Ubrzo im je postalo jasno da su rezervisali putovawe za homoseksualce, a organizator “Grimaldi lajns” im o tome ne rekao ni re~i. Traè 220.000 dinara od{tete.

“Nisam jo{ primio odgovor. Ne radi se o diskriminaciji, ali su razo~arani jer ih niko nije informisao da }e putovati brodom prepunim homoseksualaca”, ka`e advokat bra~nog para. Klijentima je, dodaje, bilo dodatno neprijatno jer su me|u nekim putnicima prepoznali poznanike za koje nisu znali da su homoseksualne orentacije. Jedan od organizatora gej krstarewa uzvratio je da se radi o ~istom slu~aju homofobije. “Ni{ta se skandalozno nije dogodilo. Ovo samo pokazuje koliko je homofobija dominantna u na{oj zemqi.”

ZA IZGUBQENE SLU^AJEVE

Vra}aju novac neuspelim skija{ima T

uristi~ki poslenici u Austriji dosetili su se kako da namame {to vi{e posetilaca i spasu skija{ku sezonu. Izgubqenim slu~ajevima kad je skijawe u pitawu nude povra}aj novca u slu~aju da ni posle {kole skijawa ne uspeju da nau~e ~emu skije slu`e. Upraviteqi ski odmarali{ta u Hohkenigu objavili su da }e svi turisti koje ne nau~e da skijaju u nekoj od tamo{wih

{kola skijawa u roku od nedequ dana dobiti novac natrag ili jo{ jedan besplatan boravak. „Znamo da je skija{ki odmor jako skup, a u ovim te{kim ekonomskim vremenima qudi ne `ele da rizikuju i isprobavaju ne{to novo. Sad mogu to da urade, a ako ne upali, ne}e izgubiti novac“, potvrdio je jedan od voditeqa ski odmarali{ta austrijskim dnevnim novinama.

ponedeqak9.novembar2009.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom ujaku

IZDAJEM dvosoban nename{ten stan u ul. Branimira ]osi}a. Telefon 063/407-938, 063/512-068. 89124

Radojki Pavlovi}

Qubanu PRODAJEM - izdajem poslovni prostor od cca 100 m2 3 kom. kancelarije u Branimira ]osi}a 2/III. Kontakt Telefon 6-350-464. 89125

od Bose i Slobodana sa decom.

od stanara zgrade Podgori~ka 2 - 8.

OG-1

89206

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 88690 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68462, 064/11-86-330. 88371

Posledwi pozdrav dragom bratu

Vladimiru Vu~urevi}u od porodice Balaban.

89194

Posledwi pozdrav kumu

Dragan Krga FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: sviwske polutke, sve`a jaja i tovne pili}e. Dostava na Adresu, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 88660

PRIRODNI PREPARATI protiv {uqeva - hemoroida, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 88420

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-0916. 85495 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 021/6413-575. 89100 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/44426-29, 062/871-29-18, 062/871-2927. 88960 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 88959 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/51286-35. 88958 NA PRODAJU drva ekstra cena, ta~na mera, bagrem, hrast cer, bukva i grab, izrezano iscepano 3000 u metrice 2700 sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 88446

iz @abqa

Vladu Vu~urevi}u

Dragane, danas je 16 godina od tvoje tragedije. Ne postoji vreme koje mo`e ubla`iti bol. Tvoji: tata, mama, sestra i brat Jovica.

od sestara: Vidosave i Cvije sa porodicama.

od porodice Stankov.

89178

89183

89020

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

dragom

Vladu Vu~urevi}u od brata Radivoja sa porodicom.

Dragi na{

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

deda Vlado Vladu Vu~urevi}u

nisi sa nama, ali }e{ ve~no `iveti sa nama ~uvan od zaborava. Tvoji, Luka i Lana.

od: brata Mitra i snaje Milenke sa porodicom.

89182

89181

89179

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Vladi Vu~urevi}u

dragom

IN MEMORIAM

Lazar Male{evi} 1974 - 2009.

Vladu Vu~urevi}u

Qubica Male{evi}

ro|. Milovanovi} 1999 - 2009.

od brata Sava sa porodicom.

Porodica.

89142

89180

Darinka Malinovi} ro|. Vujmilovi}

Sa tugom i bolom se opra{tam od voqene sestre

Duboko o`alo{}eni javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi otac, svekar i deda

Hvala ti bako, na svoj brizi koju si nam pru`ila. Po~ivaj u miru. O`alo{}eni: zet Bude, unuci Zoran i Zorica, snaha Sandra, praunuci: Jelena, Stefan, Boris, Nenad i Aleksa.

Radojke Pavlovi} ro|. Cvjetan

Ovim putem pozivamo sve prijateqe i kom{ije da do|u na ispra}aj mile nam pokojnice u ponedeqak, 9. 11. 2009. u 13.30 ~asova na Novo grobqe u Novom Sadu.

O`alo{}en brat Mirko sa porodicom.

OG-2

89184

Vlado Vu~urevi} 1940 - 2009. preminuo posle kratke i te{ke bolesti 7. 11. 2009. godine. Sahrana je u ponedeqak, 9. 11. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Mihajlo, }erka Vladislava, snaja Svetlana, unuk Luka i unuka Lana. 89177

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 11. 2009. godine iznenada preminula na{a voqena majka

ponedeqak9.novembar2009.

Posledwi pozdrav |everu i stricu

bratu

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Milan Mazalica Mi}o, bol zbog tvog preranog odlaska je nemeriva, ali smo ponosni {to smo te imali. Hvala ti za sve lepe trenutke.

Radojka Pavlovi} 1933 - 2009. Sahrana je u ponedeqak, 9. 11. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena deca, Jovan i Mirjana.

Bo`idaru Vu~eti}u

~ika Bo`i

Neka te an|eli ~uvaju.

Bo`idaru Vu~eti}u

Bratanica Marija, sinovac Nikola, snaha Maja i brat Radoslav Mazalica.

od porodice Anti}.

Petar Vu~eti} sa porodicom.

Sestra Slavka Stijovi} sa porodicom.

89211

89185

89188

89189

89176

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi priki

Vladi

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Savi Vreji}u Bo`idaru Vu~eti}u

Bo`idaru Vu~eti}u

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Bo`idaru

~ika Bo`i

od porodice Joki}.

od: prike i prije \oke i Danice Popovi}.

od porodice Zori}.

od porodice Paunovi}.

Porodica Petrovi}.

od: Qiqe, Goge i Mi{e Vu~eti}.

89210

89193

89186

89187

89198

89199

Posledwi pozdrav dragoj majci i babi

Posledwi pozdrav dragoj majci, babi i prababi

Voqenom suprugu i ocu

Voqenom ocu i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. 11. 2009. godine, preminula na{a draga majka, baba, prababa i svekrva

Savi Vreji}u Savi Vreji}u

posledwi pozdrav i ve~nu zahvalnost na svoj qubavi i podr{ci. Sahrana je u ponedeqak, 9. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. Supruga Gospa, sin Marko, k}erke Milkica i Milena.

Smiqi Vukobrat

ro|. 1920.

od porodice Babi}: }erke Boje, zeta Nenada i unuka.

od porodice Buha: }erke Stoje, zeta Velimira, unu~i}a i praunu~i}a.

Sahrana je u utorak, 10. 11. 2009. u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Dragomir, }erke Jovanka, Mara, Boja i Stoja.

89192

89202

89201

89200

Posledwi pozdrav dragoj majci, babi i prababi

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i prabaki

Na{ dragi tata i deko, oti{ao je kao {to je i `iveo tiho...

Qubomir Luka~

Smiqi Vukobrat

1926 - 2009.

Smiqi Vukobrat

Sahrana je danas, 9. 11. 2009. u 13 sati, na grobqu u Sr. Kamenici. ]erke: Gordana Vidakovi} i Nada [krbi} sa porodicama. 89195

na{em

Smiqa [pire Vukobrat

posledwi pozdrav od: k}erke Milene, zeta Gorana, unuka Milana i unuke Duwe.

89191

Posledwi pozdrav dragom deki

Smiqi Vukobrat

Posledwi pozdrav dragom deki

na{em

od porodice Stanar: }erke Jovanke, zeta \ure, unu~adi i praunu~adi.

od porodice Jefti}: }erke Mare, zeta Milana, unuka i unu~i}a.

89203

Posledwi pozdrav majci

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 60. godini 7. 11. 2009. nakon duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Smiqi Vukobrat od sina Dragomira i snaje Iboqe.

Milan Mazalica 89204

89205

16. 1. 1950 - 7. 11. 2009. dipl. in`. tehnologije

Posledwi pozdrav baba

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga Ispra}aj dragog nam pokojnika je u utorak, 10. 11. 2009. u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog Mi}e.

Qubomiru Luka~u Uvek }emo te se s qubavqu se}ati.

Qubomiru Luka~u Hvala ti za svu qubav, nikad te ne}emo zaboraviti.

Tvoji, Goca i Stevo sa porodicama.

Tvoji, Ta{a i Pe|a.

89197

89196

Grozda Vuleti}

Grozdi

Sahrana je danas, 9. 11. 2009. godine, na grobqu u Ba~kom Jarku. Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi i baki od porodica: Kqaji} i Gruji~i}. 89208

od: snaje Zore, unuka Slavice i Dragiwe, zeta Petka i praunuka Jovana i Milana.

89207

O`alo{}eni: supruga Sne`ana, svastika Vida Jak{i} sa decom Duwom i Stefanom i ta{ta Angelina.

89209

TV PROGRAM

ponedeqak9.novembar2009.

07.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.10 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.10 15.30

Jutarwi program Most u Bruklinu Na{i stranci Bajko kviz Vesti Stil i grad Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Vesti Iz studija „M“ Vesti Preokret Vesti Frej`er Maca na tajnom zadatku, film 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane: Mleko

ârde na Dunavu U ~etvrtoj }e epizodi serijal “ârde na Dunavu” gledaocima predstaviti Zlatnu krunu. U pitawu je jedna od najmodernijih ~ardi na obali Dunava, koja se nalazi u Apatinu, gradu poznatom po pivu i ribqim specijalitetima. Scenario: Miroslav Boìn Reìja: Petar Latinovi} (RTV 1, 20.30) Most u Bruklinu Razglednice Plej gejms Hop, hop, kviz TV Dnevnik Skrivena kamera ârde na Dunavu Bra}a Karamazovi Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Folder kultura No}na smena Hronika Vr{a~ke pozori{ne jeseni 00.15 Maca na tajnom zadatku, film

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.22

Razgovori o zdravqu (Panonija, 18.30) 08.00 09.00 11.00 12.20 12.30 15.20 15.30 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40

U susret suncu U ogledalu Stari zanati Tin in Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Hedonist

17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00

07.00 07.20 08.05 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.50 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.45 23.50

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Crtani film (ma|) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika - Durindo Seoski turizam u Vojvodini (ma|) Ma|arska narodna muzika Voz, pozori{na predstava Crtani film Zajedno Vesti (ma|) Tajna hrane: Bundeva Ru~ak na lepe o~i Zemqa Haida Teleklub (rum) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV magazin (rum) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Porodica Serano Pravo na odbranu Vako j’ kad god bilo, muz. program

10.00 10.30 11.10 12.05 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 19.50 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20 23.30

Hrana i vino Crtani film Luna - sirena sa Kariba Lenija Pod suncem Sen Tropea Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crtani film Neon siti Radionica Istraga Buntovnici Objektiv Pod suncem Sen Tropea Neon siti Luna-sirena sa Kariba

06.00 07.00 09.00 11.00 23.00 23.15 01.00 02.00 03.45 04.00

TVS NHL: Atlanta – St Luis NBA: Va{ington – Finiks ATP Masters Pariz NBA uìvo ] TV: êlsi – Man~ester UTD Real NBA NHL: îkago – LA Kings NBA uìvo ATP Masters Pariz

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 8.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

02.40

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Dr Jelica Blaì} Slagalica Lov i ribolov Eko karavan Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Dr Jelica Blaì} [ark Da, mo`da, ne Moj ujak Vesti Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon, kviz Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Jedna pesma, jedna èqa Vesti Upitnik Vesti [ark Dnevnik Evronet No}ni bioskop: Na krilima orlova, film Upitnik

07.00 07.55 08.50 10.10 11.00 11.30 12.00 12.30 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 23.10 00.00 00.05 01.00 01.01 01.30

Divqa stvorewa Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Kviz: Ludi kamen Film: Vu{u ratnik Foks vesti ^ari Tajm aut Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Viking Film: Sveti ratnik 2 Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Ubica me|u nama

09.36 10.00 10.30 11.03 12.00 12.13 12.15 12.32 12.47 13.33 14.31 14.55 15.01 15.03 15.56 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 19.00 19.01 19.30 20.05 20.12 21.05 22.05 22.10 23.05 23.10 00.00 00.15 00.25

Saruniju Vongkra~ang

Sveti ratnik 2 Tien je siro~e ~iji su roditeqi ubijeni. U manastiru, gde je odrastao, u~i tradicionalnu borila~ku ve{tinu koju sme da koristi samo u odbrambene svrhe. Kada napusti manastir, bi}e prinu|en da ìvi na ulici... Uloge: Toni Ya, Sorapong âtre, Saruniju Vongkra~ang Reìja: Toni Ya, Pana Ritikai (Foks, 21.00)

DNEVNIK

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.00 15.00

Vudi Alen

Zelig Leonard Zelig, ~ovek kameleon, glavni je lik ovog podsme{qivog dokumentarca. Reìser Vudi Alen pojavquje se kao Zelig u scenama filmskih novosti iz dvadesetih i tridesetih godina pro{log veka... Uloge: Vudi Alen, Mia Farou, Patrik Horgan Reìja: Vudi Alen (RTS 2, 22.50) 06.16 Koncert za dobro jutro 06.45 Agroinfo 07.00 Kuvati srcem: Dr. Jelica Blaì} 07.31 Garfild i prijateqi 07.55 Tri medveda 08.21 [umska {kola 08.28 Postanak i opstanak }irilice 08.52 Matemati~ke zagonetke 09.07 Stepeni{te 09.54 Ku}a matematike 10.00 Sednica Narodne Skup{tine Republike Srbije, prenos 10.03 Vrele gume 10.33 Total tenis 10.48 Reli 11.00 Enciklopedija 11.07 Laboratorija slavnih 11.36 Mladi talenti Srbije 12.07 Koncert de~jeg hora RTS 13.00 Trezor ju~e 14.00 ârli ên na trkama, film 15.13 Ad libitum 15.44 Verski kalendar 16.00 Ovo je Srbija 16.40 Svetska politika 16.53 Tranzionik 17.17 Eko menayer 17.43 Enciklopedija 17.52 Razglednica 18.19 Podijum 18.49 [umska {kola 19.00 Pregled Premijer lige 20.00 Me|unarodni dan borbe protiv fa{izma i antisemitizma, prenos iz Narodnog pozori{ta u Beogradu 21.15 Fudbal - Premijer liga: Liverpul - Birmingem Siti 22.50 Filmovi Vudija Alena: Zelig, film 00.20 Pono}ni bluz, muz. program 01.11 ârli ên na trkama, film 02.21 Trezor danas 03.16 Fudbal - Premijer liga: Liverpul - Birmingem Siti 04.43 Pregled Premijer lige

07.00 07.40 09.00 09.35 10.00 12.00 13.10 14.00 14.30 15.00 16.05 16.35 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 19.50 20.05 21.10 22.55 23.20 23.50 00.50

Slatka moja Na tragu prirode Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Zlo~in iz pro{losti Film: Dvoboj do istrebqewa Slavni Svi vole Rejmonda SMS Film: Dvoboj do istrebqewa

15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 19.45 20.00 21.00 23.00 23.35 00.15 01.20

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.45 15.50 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 01.00 01.45 02.00 04.10

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, uìvo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat Utisak nedeqe Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronike o divqini Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, uìvo Vesti B92 Dok. film: Pad Berlinskog zida Ogra|eni Dolina sunca Veliki brat - Izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, uìvo Moje drage kom{ije Saut Park

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Daniela Yoan od Arkadije Farma (uìvo) Nevina Siti Farma Balkan parti Siti ârolija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo U sosu Grand licitacija Daniela Nacionalni dnevnik Farma Ja imam talenat Farma (uìvo) Mu}ke Siti Film: Krug 2 Film: Gospodin Prose~ni

Denis napast (Hepi, 12.00) 07.55 08.25 08.45 09.15 09.45 10.00 10.50 11.40 12.00 12.30 12.50 13.00 13.15 13.35 13.55 14.35 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00

Divqa planeta Kenguri ko{arka{i Fantomacan ^eli~ni alhemi~ar Presovawe Lude godine Skloni{te [aman king Denis napast Yem Nodi Presovawe Meda Rupert Mala princeza Divqa planeta Kenguri ko{arka{i ^eli~ni alhemi~ar Fantomacan [aman king Skloni{te Lude godine Presovawe Yem

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.30 23.55 00.05 01.00 01.50 02.40 03.40 04.00 05.10 05.25

Vitafon, premijera Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Sponzoru{e Telemaster ]irilica Zagrevawe i Goool Telemaster Vremenska prognoza Dok. program Srce... Zagrevawe i Goool Dok. program Kartel Brzotrz, kviz Sponzoru{e

Danica Maksimovi}

Ja imam talenat @iri: Danica Maksimovi}, Ivan Tasovac, Aleksandar Mili} Mili Voditeqi: Ivana Baji} i Vladimir Aleksi} (Pink, 21.00)

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Kviz: Zlatna planeta, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Info 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Info 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Kviz: Tuti-fruti.

08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak9.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAMBURA[KA LEGENDA MARKO NE[I]

Priredili: Dejan Tomi} i mr Slavko Mati}

Kejti Kasidi

SERIJA

Ostrvo smrti Puno se toga doga|a tokom generalne probe za ven~awe Tri{ i Henrija. Tri{ je o~igledno uznemirena doga|ajima koji su se odigrali prethodne no}i. Henri joj predla`e da odvoji malo vremena za sebe. Tomas je uverava da }e se Henri sna}i bez we tokom narednih nekoliko sati... Uloge: Eleni Kasidi, Kristofer Gorham, Kejti Kasidi, Met Bar,\ina Holden, Brandon Yej Meklaren Autor: Ari [losberg (Nova TV, 21.00) 08.10 08.15 08.35 10.10 11.10 12.10 13.00 14.00 15.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15 00.45 02.40 03.40 03.40

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Najboqe godine Petar Pan, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Ostrvo smrti Vesti Zakon brojeva Sajnfild @ivot na severu Irska bra}a Ezo TV Strah svake majke, film

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00

Ovo je civilizacija Krila ludila Gandi Robovlasni~ka industrija @uta ku}a Tajne Renesanse Besmrtna qubav Ekstremna nafta Rimske misterije [ifra Agate Kristi Alfons Muha, vizionar Nove umetnosti Islamska istorija Evrope Ma~ Rat vina 1989-1990: Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Poglavice Rimske misterije [ifra Agate Kristi

19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Laki Luk 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Laki Luk 11.00 @ikina `enidba 13.30 Spajder - Jedan `ivot 16.00 Industrijski grad 18.00 Indiskrecija jedne Amerikanke 20.00 [kola plesa i zavo|ewa 22.00 Gospo|a ministarka 00.00 Put u tamu 02.00 Metis

06.00 Voli 07.35 Nacionalno blago 2: Kwiga tajni 09.35 Lete}i [kotlan|anin 11.15 Gospodin Vudkok 12.40 Filmovi i zvezde 13.10 Za sve je kriv potr~ko 14.25 Igraj koliko te noge nose 16.20 Prefonten 18.05 Tomi i mazga 19.40 Filmovi i zvezde 20.05 [ta god Lola po`eli 22.05 Prava krv 11: Voleti zna~i sahraniti 22.55 Porno, prvi deo 00.15 Kethaus: Do|ite na `urku 00.45 Niz planinu

07.00 09.13 10.15 11.10 12.00 12.15 12.30 13.20 14.20 14.35 15.35 16.20 17.35 18.17 18.35 19.30 20.15 20.50 21.45 22.25 23.50 00.45 01.30 02.15

08.00 08.15 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 12.10 12.40 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.35 15.50 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 21.00 21.55 22.45 00.30

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Nau~ne sli~ice Tre}e doba Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Meklodove }erke TV kalendar Normalan `ivot Direkt Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Potro{a~ki kod Pustiwska pri~a - El [at, dok. film Proces Otvoreno Na rubu nauke Zvezdane staze Ksena - princeza ratnica Momci s Medisona

ârobna plo~a Platno, boje, kist Kratki spoj Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Monarch Cove Mala mis Norve{ke, film Garaà Skulptor Kuzma Kova~i}, dok. film Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ârobna plo~a Crna kutija Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip Muzi~ki klub Bitange i princeze Momci s Medisona Vra`ja kraqe`nica, film [apta~ica duhovima

Tarik Filipovi}

SERIJA

Bitange i princeze

Kazi i Robiju u goste dolazi "nova" stara Adriana - barem ona tvrdi da se promenila. Zagorela od mirnog porodi~nog ìvota u Nema~koj, udvara se Kazi koji te{ko moè da joj odoli iako nije ba{ siguran da "radi pravu stvar". Zato je Kumerle, po novome zvan "Laso", siguran da je Adriana èqna akcije, a ko je on da joj to uskrati... Uloge: Rene Bitorajac, Hrvoje Ke~ke{, Mila Elegovi}, Tarik Filipovi}, Nata{a Dangubi}, Predrag Vu{ovi}, Mile Kekin Reìja: Goran Kulenovi} (HRT 2, 21.00)

08.00 10.00 12.00 13.50 15.40 17.30 20.00

Ludi od qubavi Pun pogodak Qubav i sve ostalo Yez peva~ Farenhajt 451 Moja Afrika Smisao `ivota Montija Pajtona 22.00 ^ovek koji je pao na zemqu 00.20 Iseqewe

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Saut Park Dr Finli Intermeco 3 La`ov Saut Park Most zmajeva Stjuardese

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dok Martin Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Samo dezerti Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Biti Erika Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Taken in broad daylight Vereni~ki prsten Samo dezerti Dok Martin

Mary Helgenberger

Pritajena vatra

Prate}i trag ubijenog kolege, Yek Tagart, agent kompanije za za{titu okoline, stiè u gradi} u Apala~ianu, gde napu{tena rudarska okna stanovnicima predstavqaju smrtonosnu pretwu. Ipak, me{tani se drè zakona }utawa iskazuju}i nepoverewe prema do{qacima... Uloge: Stiven Sigal, Mary Helgenberger, Heri Din Stejton, Stiven Lang, Kris Kristoferson Reìja: Feliks Enrikez Alkala (RTL, 20.00) 08.00 08.50 10.55 11.20 11.50 12.20 13.10 13.35 14.30 16.05 16.35 17.05 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.45

Princ iz Belera Astro {ou, emisija Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Pritajena vatra, film Obra~un u Malom Tokiju, film 23.25 Pritajena vatra, film 01.05 Astro {ou, emisija

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30

01.40

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to rade? Kako se pravi? Ameri~ke drvose~e Opasan lov Kako pre`iveti u opasnim situacijama U deli}u sekunde O~evidac Automobili Ameri~ki hotrod automobili Ameri~ke drvose~e

08.30 10.00 11.30 13.00 14.30 16.00 18.00 18.45 19.00 21.00 21.05 21.30 22.25 22.30 22.45

Fudbal Fudbal Umetni~ko klizawe Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Svi sportovi Fudbal

16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Crnogorski, civilni i socijalisti~ki bekrija noge su anegdote ostale o popularnom je narod gu{io u stisci nebrojenih odu{evqe~ika Marku. Jednom se on spremio da ide nih slu{alaca koji su hteli da ~uju i vide to i, u Beograd, na skup{tinu jugoslovenskih neki, da se siti ispla~u u nacionalnom zanosu! esperantista. Obukao sve~ano odelo, {to je kod Taj isti Marko autor je i „Radeni~kog kola“: wega bilo vrlo redak slu~aj, u legitimaciju str„Radeni~e, mio uvek si mi bio, i na poslu i u kopao tri stotinarke, {to je bio jo{ re|i slu~aj, lu, du{o medena; ruku pruì amo, pa da poigrapa pravo na èlezni~ku stanicu. Izvadiv{i mo… neka za~ude se zemqa {to se trese kad zaikartu tre}e klase, kroz veliku gungulu i gurwagra{…“ Nije li to bilo u velikoj suprotnosti s vu, jedva je ugrabio mesto da sedne, jer je ve}ina nacionalisti~kim zanosom? Danas nam izgleda putnika imala ~ast da se i, preko svoje voqe, da jeste. A onda – nije izgledalo. Jer taj isti stoje}i vozi do Beograda. „crnogorski“ Marko, „u civilu“, na ulici, nosio Sav sre}an i zadovoqan, ~ika Marko se zavalio i dremuckao sve do Karlovaca, i, ko zna, mo`da bi do Beograda zaspao snom pravednika da ga èlezni~ka policija nije uznemirila radi legitimisawa: – Gospodine, molim legitimaciju! îka Marko, onako dremovan, po~e preturati po xepovima traè}i legitimaciju, u kojoj behu i tri stotinarke. Ali legitimacije ni od korova. Najzad, primeti da mu je kaput prose~en ba{ na mestu gde mu je, u unutra{wem xepu, bila legitimacija. Pokazav{i policiji rupu na kaputu, hladnokrvno re~e: Pojavom razoruàli kraqa Nikolu – Gospodo, kao {to vidite, mene su ve} legitimisali. je veliki crni „socijalisti~ki“ {e{ir, zbog Rekav{i to, ~ika Marko u Karlovcima si|e s kojeg je isto tako bio privo|en „Ka und Ka“ povoza i vrati se ku}i pe{ke, bez prebijene pare, liciji kao i za crnogorsku no{wu i nacionalnu bez legitimacije, a s prorezanim kaputom, zavetrobojku na prsima! Do kraja ìvota Marko je riv{i se da u vagonu nikad vi{e ne}e dremati. nosio taj svoj {e{ir, u to vreme simbol progrePoznati vojvo|anski pesnik Bogdan îpli} sivnosti i solidarnosti s radni~kom klasom! pi{e da je za najpopularnije novosadske tambuMarko je pre{ao posle prvog rata na rad u ra{ke bande koje je Ne{i} predvodio bila resindikat. Bio je ostavio svoj umetni~ki poziv i zervisana slavna novosadska kafana „Bela lapostao „socijalisti~ki ~inovnik“, kako mi je |a“. rekao jednom na uvo, To sve kad se danas zbe{apatom! Sindikati su U sve~anim crnogorskim narodnim re, ne predstavqa Bog se pred Drugi svetski no{wama, s Cetiwa su se vratili zna {ta. Ali {ta je to rat podelili na crvene nekad zna~ilo, u vreme odlikovani. Istina, pri povratku, u i nacionalisti~ke. oko 1900. u Novom Sadu, Staroj Pazovi na èlezni~koj stanici îka Marka, tada ve} za burni i gr~eviti kraj ~oveka, naciosve ih je pohapsila policija, ali im starog nacionalnog romantizma nalisti su zloupotreje „srce bilo na mestu“! toga vremena! Tih godina bqavali, te je umesto Marko je sa svojim tamrukovodioca te sekcije bura{ima u „Beloj la|i“ pevao i svirao eufo– komuniste, doveden je ~ika Marko, toboè kao ri~nu nacionalnu budnicu „Doline tutwe i brda biv{i socijalisti~ki patriota! Da li je ~ika je~e, i grak}u pu{ke – bije se boj“, i druge pesme Marko shvatio podlost te igre, ne zna se. U arte vrste. hivu Muzeja revolucije u Novom Sadu na{ao sam Marko je u svojoj nacionalisti~koj euforiji zabeleèno u izjavi jednog komuniste iz tog vreoti{ao i mnogo daqe. Sa{io je svim ~lanovima mena, da je na ~elo takve va`ne sekcije doveden svoje bande kompletno crnogorsko sve~ano na~ovek „koji je vi{e bio bekrija, nego politirodno odelo i tako odeveni tambura{i, s Mar~ar“. Da nije bio politi~ar, to se zna, ali da nikom Ne{i}em na ~elu, oti{li su u Crnu Goru i je bio ni bekrija to se zna sigurno. No, mo`da je obi{li je s pesmom i svirkom iz Novog Sada. Kai taj drug to izjavio u dobrom smislu, misle}i na ko je Markova banda bila primqena u Crnoj GoMarkovu nekada{wu popularnost peva~a i tamri svakako svedo~i to {to ih je tada{wi vladar bura{a! Crne Gore Nikola odlikovao, sve do jednog! Svi Kao dete, posetio sam jednom wegov stan na su se vratili s crnogorskim ordenom na prsima. Salajki i ~udio se raznovrsnim instrumentima Istina, pri povratku, u Staroj Pazovi na èlei tome {to je Marko svaki znao da svira. Kao zni~koj stanici sve ih je pohapsila policija, student, posetio sam ga jednom u biblioteci Radali im je – „srce bilo na mestu“! ni~ke komore i zatraìo od wega (pravio sam se Pre no {to je Markova banda oti{la na Cetivaàn pred starim socijalisti~kim „{e{irxiwe, svirala je u „Beloj la|i“ onako kompletno jom“) marksisti~ku literaturu! On me pogledao odevena po crnogorski. Stari qudi pri~aju da se zavereni~ki i rekao: „Nema je ovde! Istrebili na tim „generalnim probama“ crnogorske turnesu je!“ I pogladi me ne`no po ruci.

Almanah „Marko Ne{i}, s pesmom u narodu”, u izdawu novosadske IK “Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u antikvarnici “Orfelin” (tel. 021/6612–860), Gimnazijska 2, kod Ribqe pijace Sastavni deo kwige je i CD s 24 Ne{i}eve kompozicije sa~uvane u fonotekama Radio Beograda i Novog Sada, koje izvode Zvonko Bogdan, Cune Gojkovi}, Merima Wegomir, Nestor Gabri} i drugi poznati peva~i.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak9.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Imate burnu qubavnu situaciju, bez obzira na to da li se ona odigrava na poqu posla ili u javnosti. Anga`ovani ste emotivno i s mladala~kim poletom. Samim tim ste i uspe{ni. Ne morate preterivati!

BIK 20.4-20.5.

Va{a predivna Venera je uplovila u mra~ni znak [korpije, pa ste i vi zaronili negde duboko ispod povr{ine, u nesvesno, u se}awa, u strasti. Ne morate dramatizovati situaciju, ve} opu{teno!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 15 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 14 Ni{

Ponedeqak je prvi radni dan u sedmici, pa imajte to na umu. Ne morate danas sve sada i odmah uraditi, ostavite ne{to i za sutra, prekosutra. Finansijski tro{kovi prelaze granice o~ekivanog. Danas ste izlo`eni promenqivim i stresnim okolnostima, pa se nemojte previ{e tro{iti na ono nepotrebno. Radije se usredsredite na ono bitno, na svoje trenutne prioritete. Ostra{}enost i direktnost. Kada ste ve} pod pritiskom obaveza ili o~ekivawa od odre|ene osobe, onda se bar za{titite od preterivawa, trude}i se da odr`ite optimalno zdravqe. Vi{e se odmarajte i spavajte.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Evropa

I VE]INOM SUVO

NOVI SAD: Malo toplije i promenqivo obla~no uz kratkotrajne sun~ane periode. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 8 do 16 stepeni. VOJVODINA: Malo toplije, delimi~no obla~no i ve}inom suvo uz povremene sun~ane periode. Vetar umeren jugoisto~ni, u ju`nom Banatu poja~an. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura od 7 do 10, a maksimalna od 14 do 16 stepeni. SRBIJA: Malo toplije i suvo na severu i zapadu Srbije gde su mogu}i i kratkotrajni sun~ani intervali. Na jugu i istoku i daqe obla~no sa ki{om povremeno. Obla~nost se preme{ta sa juga ka severu, pa }e popodne biti ki{e i u centralnim predelima. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura od 6 do 10, a maksimalne od 12 na jugoistoku do 17 stepeni na zapadu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak ki{a uz zahla|ewe na severu, a na jugu toplo. U sredu ki{a i hladnije u celoj zemqi. U ~etvrtak hladno i povremena ki{a na severu. U petak i za naredni vikend ve}inom suvo i sun~anije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ne{to povoqnija biometeorolo{ka situacija }e doprineti blagom olak{awu tegoba hroni~nih bolesnika. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su nesanica, glavoboqa i nervoza. Potrebna je dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

DUNAV

TAMI[

Bezdan

120 (28)

Slankamen

194 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

175 (26)

Zemun

252 (-2)

Bogojevo

151 (18)

Pan~evo

274 (-2)

Smederevo

442 (-4)

147 (5)

Dru{tvo vas poziva i zabavqa na svakom koraku. Ne moète da postignete sve {to biste èleli jer vremena nikad dovoqno. Partner je uporan i pona{a se tvrdoglavo, {to vam oteàva odnos i komunikaciju. Kre}ete u nove poslove, zavr{avate teku}e, i nikad kraja tom klupku koje se samo od sebe odmotava. Prezauzeti ste, ali ipak umete da se iskqu~ite kada poèlite, sasvim neo~ekivano i iznenada.

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

VIC DANA Stoje dve plavu{e na stanici. Pita prva: - [ta }emo da radimo, ho}emo li da ~ekamo autobus ili }emo pe{ke? - [ta pre nai|e - odgovori druga

SUDOKU

St. Peterburg 3 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

5 8

VODOSTAWE

Novi Sad

Jedna ènska osoba je spremna da vam pomogne kod realizacije va{ih poslovnih ili li~nih ciqeva. Budite dovoqno iskreni i otvoreni s wom da bi bar neko pravilno procenio situaciju. Putovawe? Va{a pozicija u karijeri je zna~ajna i odgovorna, pa jedino vi moète samostalno da je odrìte, preuzimaju}i svu odgovornost, silom prilika. U qubavi, pa i na li~nom planu, prepu{teni ste sebi, tako|e.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mo`ete biti u sukobu s partnerom ili sami sa sobom. Poslu{ati emocije ili ego, spoqa{wi nastup koji nije u skladu s ose}awima?! Sa~ekajte pravi trenutak i neko boqe vreme da ra{~istite situaciju.

Simpati~na glumica Kirsti Eli godinama se bori s vi{kom kilograma, a naj~e{}e gubi bitku, ali sada, po ko zna koji put, planira da je dobije, i to pred kamerama. Kirsti Eli }e u~estvovati u novom rijaliti {ouu na televiziji A&E u kojem }e pred celim svetom otkriti kako `ivi i {ta jede. Otkri}e sve tajne prejedawa, kako se bori s kilogramima, s depresijom u koju pada zbog debqine i nadimka koji je prati godinama â&#x20AC;&#x201C; debela glumica. [ou }e se po~eti da se prikazuje 2010. godine.

Ba~. Palanka 152 (13)

Preuzimate odgovornost na sebe, za sve i svakog. Imate dovoqno snage i zrelosti, stabilnosti i ose}aj za pravi~nost da mo`ete podneti i najte`e zadatke i poslove. Imate potrebu za samo}om.

Dijeta pred kamerama

TOPLIJE

Napeta atmosfera u komunikaciji mo`e vas povesti u nepromi{qene i ishitrene odluke. Budite pa`qivi u saobra}aju! Smawite strasti, {to svoje, {to tu|e, i dajte vi{e vremena i prostora.

VAGA 23.9- 23.10.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

9. novembar 2009.

Tendencija porasta i stagnacije

2 5 7 3 9 6 4 1 8 TISA

SAVA

N. Kne`evac

188 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

190 (-5)

NERA

Hetin

76 (-10)

-54 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 240 (74) Beograd

4 1

Kusi}

4 9 3 8 1 5 7 6 2

9 3 4 2 5 7 1 8 6

202 (-2)

Tendencija stagnacije

8 7

54 (14)

8 1 6 7 4 2 3 9 5

1 6 8 4 3 9 5 2 7 5 7 2 6 8 1 9 4 3

6 2 5 1 7 4 8 3 9

8 2

3 4 9 5 2 8 6 7 1 7 8 1 9 6 3 2 5 4 Re{ewe iz pro{log broja