Dnevnik 9.novembar 2012.

NOVI SAD *

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23613 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TRGOVCI I PROIZVO\A^I UVEK NA\U NA^IN DA DO\U DO SVOJE ZARADE

Na mar `e po vi ka, a ra bat nam pra znio nov ~a ni ke

str. 4

I N T E R V J U : ALEKSANDAR VU^I], PRVI POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE I LIDER SNS-a

NA G RA D A „DR \OR \ E NA T O [ E V I]” NAJ U S PE [ NI J IM VOJ V O \ AN S KIM PRO S VE T A R I M A

Po ka za }u da se ne is pla ti kra sti str. 3 ZBOG KRIZE, AKCIJE NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE TAPKAJU U MESTU

Ru si ulo `i li mi li o ne, a vred nost NIS-a go to vo na dnu

Her o j i u p o s lu obraz ov aw a

s tr . 6

str. 5

NASLOVI

Politika 2 Da~i}: Nismo pri~ali o statusu

Ekonomija 4 Princeza ho}e nazad otetu vilu

Dru{tvo 6 Di~ni |ak velikana nauke

Novi Sad 7 U „Masla~ku” zdrav zalogaj 8 Voqom sebe odveli pred britansku publiku

Vojvodina 10 [kolski pribor za male Rome 11 Rimski podrum iz 11. veka ruina

Crna 13 Petnaestogodi{wak u pritvoru, dvojica izbodenih stabilni

Kwiga

USVOJEN ZAKON O AMNESTIJI

Na slo bo di ra ni je 3.600 osu |e ni ka

str. 12

18 Duo drama o piscu jedincu

Kultura 19 Slike u programima Gugla i Majkrosofta

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA MILO[ VU^EVI]

Grad uz Egzit, ra ~un ja van

str. 9

Prolazno naobla~ewe

Najvi{a temperatura 15 °S str. 14 – 17

Foto: R. Hayi}

SPORT

„SJAJ” NUDI LEPOTU U VITRINAMA: Zlatan i srebrni nakit, drago i poludrago kamewe, kao i najnoviji modeli satova svetski poznatih proizvo|a~a mogu se videti na Novosadskom sajmu, gde je ju~e otvorena Me|unarodna izlo`ba zlatarstva i ~asovni~arstva „Sjaj”.

Novosadskoj publici predstavili su se izlaga~i iz Nema~ke, Turske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i na{e zemqe. Ovu priredbu, koja je jedna od najelitnijih u regionu, posetioci mogu videti do nedeqe, od 10 do 18 ~asova. Ulaz je slobodan.

D. Ml.

n KO[ARKA[I PARTIZANA DO^EKUJU BAMBERG

n LUKI] ODLAZI IZ ZVEZDE

n POMO] KLADIONI^ARIMA

2

POLiTikA

petak9.novembar2012.

poslani^ke teme

Tri sa ta za vi ce gu ver ne re Po s la n i c i Skup { ti n e Sr bi je okon ~a li su ju ~e za ne pu na tri sa ta ras pra vu o iz bo ru Sa ve ta gu ver ne ra NBS-a i iz bo ru di r ek t o r a Upra v e za nad z or nad fi nan sij skim in sti tu ci ja ma, a o pred lo `e nim ka drov skim re {e wi ma gla sa }e se u uto rak, 13. no vem bra. Od bor za fi nan si je pred lo `io je pro fe so ra Ne boj {u Sa vi }a za pred sed ni ka Sa ve ta na pe riod od pet go di na.

Za ~la no ve Sa ve ta pred lo `e ni su Sto jan Sta men ko vi}, ~i ji }e man dat tra ja ti ~e ti ri go di ne, Mi la din Ko va ~e vi}, s man da tom od tri, Ni ko la Mar ti no vi}, s man da tom od dve i Ivan Ni ko li} na man dat od go di nu da na.

Sve kan di da te pred lo `i le su za jed no po sla ni~ ke gru pe SNSa, SPS-a i URS-a. Za di rek to ra Upra ve za nad zor NBS-a, SNS je pred lo `io \or |a Jef ti }a.

Ko ga pre po ru ~u je Me tals ban ka Po sla ni ka LDP-a Zo ra na Osto ji }a bri ne {to se „ovih da na iz Vla de Sr bi je i po slov nih kru go va ~u je zah tev za ko or di na ci ju me ra Vla de i po slo va wa, od no sno po li ti ke NBS-a“.

– Ni ka kve ko or di na ci je tu ne mo `e bi ti, sva ko mo ra da ra di svoj po sao i za to mi se ~i ni da }e go spo da ko ja bu du iza bra na u Sa vet gu ver ne ra ima ti ozbi qan po stao da NBS vra te u ono {to za kon ka `e – da ~u va sta bil nost ce na i fi nan sij skog si ste ma – pod vu kao je Osto ji}.

Go vo re }i o bi o gra fi ja ma kan di da ta, Osto ji} je re kao da su, ka da je re~ o ~la no vi ma Sa ve ta, „ozbiq ne”, ali da je we go va na ~el na pri med ba to {to se, i po red to ga {to se ra di o eko nom skim stru~ wa ci ma, ne mo `e re }i da su

stru~ wa ci za mo ne tar nu po li ti ku, {to je glav na oblast NBS-a. [to se ti ~e kan di da ta za di rek to ra Upra ve za nad zor \or |a Jef ti }a, Osto ji} je re kao da u we go voj bi o gra fi ji ni je na ve de no da je bio ime no van za ste ~aj nog uprav ni ka Me tals ban ke u vre me ka da je u toj ban ci do {lo do da va wa ga ran ci je fir ma ma Dar ka [a ri }a.

– Ne ka ko mi se ~i ni da ni je slu ~aj no iza bra no da ~o vek ko ji je bio pri nud ni uprav nik u Me tals ban ci, a za vre me ~i jeg se uprav ni ko va wa sva {ta de si lo, pred la `e za ova ko od go vor nu funk ci ju, po seb no ako ima mo u vi du da iz Mi ni star stva fi nan si ja na sta vqa ju da na ja vqu ju sta vqa we Raz voj ne ban ke Voj vo di ne pod kon tro lu. To {to je bio u Me tals ban ci je ozbiq na stvar, ak ti va i pa si va te ban ke su u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne i sve to ni je ba{ naj bo qa pre po ru ka za pe to go di {wi man dat Upra ve za nad zor NBS-a – sma tra Osto ji}.

I po sla ni ca DHSS-a Ol gi ca Ba ti} pi ta la je ka ko je mo gu }e da Jef ti} bu de kan di dat za va `nu funk ci ju bu du }i da je, ka ko je re kla, bio ste ~aj ni uprav nik u Me tals ban ci za jed no sa Sr |a nom Pe tro vi }em, ko ji je uhap {en zbog pra wa [a ri }e vog nov ca.

[ta ~e ka voj vo |an ski za kon Po sla ni ci LDP-a i LSV-a upi ta li su ka da }e na dnev ni red Skup {ti ne do }i iz me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu ko je je pred lo `i la voj vo |an ska skup {ti na, oce wu ju }i da re pu bli~ ka vlast svo jim po stup ci ma na ru {a va auto no mi ju te po kra ji ne.

Port pa rol ka LSV-a Alek san dra Jer kov pi ta la je pred sed ni ka Skup {ti ne Ne boj {u Ste fa no vi }a da li su za po ~e te kon sul ta ci je sa {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa o pred lo gu Skup {ti ne Voj vo di ne o iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu, „ko je bi se od no si le na to da li }e taj pro -

pis ika da do }i na dnev ni red re pu bli~ kog par la men ta“.

– Ako za kon o bu xe tu Sr bi je bu de usvo jen bez pred lo ga Skup {ti ne Voj vo di ne, bu xet Po kra ji ne bi iz no sio 57,0319 mi li jar di di na ra, a ako re pu bli~ ki par la ment usvo ji pred log, Voj vo di na bi do bi la 75,5 mi li jar di. Raz li ka je 18 mi li jar di, od no sno tre }i na bu xe ta APV – ob ja sni la je Alek san dra Jer kov, i na ja vi la da }e LSV, ako pred log ne bu de usvo jen, pod ne ti zah tev za oce nu ustav no sti za ko na o bu xe tu Sr bi je za na red nu go di nu.

Din ki} pred vod nik iz ne ve re nih obe }a wa Ju di ta Po po vi} iz LDP-a pi ta la je Vla du Sr bi je da li }e, i ka da, sti }i na dnev ni red voj vo |an ski pred log iz me na bu xet skog za ko na jer po sto je }i pred log za ko na, ka ko je re kla, po ni `a va Voj vo di nu i sve ono {to pred la `u po kra jin ski or ga ni i Vla da, {to pred sta vqa „ozbiq no na ru {a va we auto no mi je Voj vo di ne”. Ona je pod se ti la na to da ve} 20 go di na ni je dan skup {tin ski sa ziv ni je ras pra vqao o pred lo gu ko ji je sti gao iz Po kra jin ske skup {ti ne, a da je to po ka za teq ka ko se Re pu bli ka od no si pre ma Po kra ji ni.

– Ja sno je da, upr kos pred iz bor n im obe } a w i m a o de c en tra l i z a c i j i, po l i t i k a Vla d e ide u su prot nom sme ru. Pred vod nik tih iz ne ve re nih obe }a wa, mi ni star Mla |an Din ki}, sve vi {e ja ~a kon cept cen tra li za ci je.

Wu je in te re so va lo i ~i me se ru ko vo di la Vla da Sr bi je ka da je od lu ~i la da vi {e ne u~e stvu je u fi nan si ra wu fe sti va la „Eg zit„ i da li je od lu ~u ju }a ~i we ni ca i ar gu ment to {to se „Eg zit„ odr `a va u glav nom gra du Voj vo di ne No vom Sa du.

No vac za rom ske NVO? Po sla nik Rom ske par ti je Sr |an [ajn iz ja vio je da je Kan ce la ri ja za qud ska i ma win ska pra va sto pi ra la is pla tu nov ca ko ji je iz dr `av nog bu xe ta odvo jen za pro je kat „In fok”, na me wen mre `i rom skih ne vla di nih or ga ni za ci ja. [ajn je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da je sto pi ra na is -

pla ta 22,5 mi li o na di na ra i da }e to na ne ti {te tu rom skim or ga ni za ci ja ma. Ka ko je na veo, Sr bi ja }e zbog sto pi ra wa te is pla te iz gu bi ti ne ko li ko mi li o na evra ko je je na osno vu tog pro jek ta tre ba lo da do bi je kao do na ci ju iz me |u na rod nih fon do va.

S. Stankovi}

dnevnik

Da ~i}: Ni smo pri ~a li o sta tu su Dru gi put za ma we od me sec da na pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} i ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i sa sta li su se prek si no} u Bri se lu sa {e fi com evrop ske di plo ma ti je Ke trin E{ton. Da ~i} je re kao po sle za jed ni~ kog sa stan ka da se raz go va ra lo o mo da li te ti ma pri me ne ono ga {to je ra ni je do go vo re no i o to me ka ko da se po mog ne qu di ma na Ko so vu, bez za di ra wa u pi ta we sta tu sa.

On je ka zao da je do go vo re no da na red nog me se ca po~ ne pri me na ra ni jeg do go vo ra o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma.

– Raz go va ra li smo o ne ko li ko kon kre tih pi ta wa i o to me da ne tre ba da bu de jed no stra nih po te za ni s jed ne stra ne i da je va `no sa ~u va ti mir. Sa gla si li smo se o tme da je va `no na sta vi ti spro vo |e we do -

go vo ra ko ji su pot pi sa ni – re kao je Da ~i}, a pre neo RTS. On je ka zao i da bi do 10. de cem bra prak ti~ no tre ba lo da kre nu pr vi pi lot-pro jek ti na ne kim pre la zi ma da bi se vi de lo da li to uop {te mo `e da funk ci o ni {e i na ko ji na ~in. Pre mi jer je, ipak, na po me nuo da spo ra zum o upra vqa wu pre la zi ma ne }e bi ti mo gu }e od mah re a li zo va ti u ce li ni jer je po treb no vre me da se to pri pre mi, ali je na gla sio da }e se to de si ti na red nih me se ci.

Do dao je i da je iz neo ide ju da se iz gra di put Ni{–Pri {ti na i re kao da o~e ku je da to de lom fi nan si ra i EU, ali je pri me tio da do sa da Uni ja, od no sno Evrop ska in ve sti ci o na ban ka, ni su po ka za le in te re so va we za to.

Te ma raz go vo ra bi lo je i fi nan si ra we srp ske za jed ni ce na Ko so vu i Me to hi ji.

– Ni je ni ka kva taj na da mi jav no fi nan si ra mo Sr be na Ko so vu i Me to hi ji. Po sta vqa li su u raz go vo ri ma pi ta we tran spa rent no sti fi nan si ra wa – pa mi to da je mo kroz bu xet i tu ni je ni {ta spor no. Svi zna mo ko je se funk ci je fi nan si ra ju, na ko ji na ~in, i to je si gur no do stup no svi ma i ne ma mo na me ru da po se du je mo taj ne fon do ve ka da je re~ o fi nan si ra wu in sti tu ci ja ili ak tiv no sti na KiM – re kao je Da ~i}.

Da ~i} je re kao da je bi lo re ~i i o za {ti ti kul tur ne i ver ske ba {ti ne na Ko sme tu i da je do go vo re no da ko sov ska po li ci ja for mi ra po seb ne je di ni ce ko je }e ve }in ski ~i ni ti Sr bi i ko je bi bi le spe ci jal no za du `e ne za tu za {ti tu.

Sle de }i sa sta nak na ja vqen je za po ~e tak de cem bra.

ZA SMENU ILI PROTIV PROMENA U GLAVNOM GRADU

Ste fa no vi}: Usko ro o vla sti u Be o gra du Pot pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke i pred sed nik grad skog od bo ra SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da }e kra jem ove i to kom sle de }e ne de qe naj vi {e ru ko vod stvo stran ke raz ma tra ti pi ta we vla sti u Be o gra du, a da }e za tim o to me raz go va ra ti s ko a li ci o nim part ne ri ma na re pu bli~ kom ni vou.

– Mi }e mo to kom ove ne de qe ili to kom vi ken da ima ti sa sta nak naj vi {eg ru ko vod stva stran ke ko je }e ras pra vqa ti o pi ta wu Be o gra da, a o~e ku jem i na red ne ne de qe da }e se odr `a ti sed ni ca Pred sed ni {tva SNS-a ko ja }e naj vi {e vre me na po sve ti ti tom pi ta wu – re kao je Ste fa no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re is pred Skup {ti ne gra da, gde su na pred wa ci na ja vi li da }e tra `i ti pro me nu Sta tu ta gra da. – Po sle od lu ke na {e stran ke, vi de }e mo {ta mo `e mo ura di ti po pi ta wu Be o gra da.

On je, go vo re }i o pred lo gu pro me ne Sta tu ta gra da, re kao da SNS ni je ni ka da krio da `e li

DSS za promenu De mo krat ska stran ka Sr bi je sa op {ti la je ju ~e su neo p hod ne pro me ne u vla sti u gra du Be o gra du i da je otvo re na za raz go vo re sa Srp skom na pred nom stran kom o to me. Pred sed nik Grad skog od bo ra DSS-a An dre ja Mla de no vi} je re kao da DSS „ta kvu ini ci ja ti vu od SNS-a jo{ ni je do bio”, ali da je, ka da je do bi je, spre man za raz go vo re da bi Be o gra |a ni do bi li od go vor nu vlast a ne za sno va nu na „re kla mi i mar ke tin gu”. Mla de no vi} je re kao na kon fe ren ci ji za no vi na re i da je ta stran ka sprem na za raz go vo re, pr vo sa SNS-om o pro me na ma u gra du ko je su neo p hod ne „jer u Be o gra du po sto je ve li ki pro ble mi” u svim obla sti ma.

On je, ko me na tri {u }i na ja vu na pred wa ka da }e pred lo `i ti iz me nu sta tu ta gra da po ko ji ma bi se obez be di la de cen tra li za ci ja i op {ti na ma da la ve }a pra va, pod se tio na to da se DSS pro ti vi „cen tra li zmu vla sti” ko ja ni je u in te re su gra |a na.

pro me nu vla sti u Be o gra du jer se ni jed nom ni su sla ga li s onim {to grad ska vlast ra di. On je re kao da }e se pred lo `e nim pro me na ma Sta tu ta tra `i ti vra }a we nad le `no sti grad skim op {ti na ma i pro me nu bro ja i nad le `no sti grad skih op {ti na u Be o gra du.

– Za sa d a ne m a raz g o v o r a o pro m e n i vla s ti u Be o g ra d u iz j a v io je ju ~ e po s la n ik Par ti j e uje d i w e n ih pen z i o n e r a Sr b i j e Mo m o ^o l a k o v i}.

– Na{ stav je vr lo ja san i pre ci zan – dok god ova vlast u Be o gra du funk ci o ni {e, pre sve ga mi slim na Ko a li ci ju SPS–PUPS–JS-a s DS-om, ne ma raz lo ga za pro me ne. Ono {to su iz ja vi li pred sed nik i za me -

nik pred sed ni ka PUPS-a je zva ni ~an stav par ti je, a to je da ne ma ni ka kvih pro me na – re kao je ^o la ko vi} no vi na ri ma u par la men tu.

Upi tan za na ja vu iz SNS-a da }e kra jem ove i to kom sle de }e ne de qe naj vi {e r u k o v o d s t v o stran ke raz ma tra ti pi ta we vla sti u Be o gra du, a na kon to ga i raz go va ra ti o to me s ko a li ci o nim part ne ri ma na re pu bli~ kom ni vou, ^o la ko vi} je re kao da je ta wi ho va ide ja po zna ta od ra ni je, ali da o wi ho vim sta vo vi ma ne bi hteo da se iz ja {wa va i da ih ko men ta ri {e.

– Stav No ve Sr bi je je da bi vlast u Be o gra du mo gla funk ci o ni sa ti mno go bo qe ne go {to je do sa da funk ci o ni sa la – iz ja vi la je ju ~e po sla ni ca te stran ke Du brav ka Fi li pov ski no vi na ri ma u par la men tu. – Ne iz ve sno je da li }e do pro me na i do }i. To je stvar do go vo ra. Be o grad mo `e mno go bo qe funk ci o ni sa ti.

Ona je do da la da je ~i we ni ca da je DS u Be o gra du osvo jio ogrom nu ve }i nu, ali i da su DS i SPS 2008. go di ne “gru bo pre kr {i le pot pi sa ni spo ra zum”.

TVIT CRTICA Re gi o nal na (ne)to le ran ci ja „Tvi te ra {i„ pra te sve ak tu el ne te me. Ta ko su se in te re so va li i da li je ta~ no da }e se u Voj vo di n i pro i z vo di ti GMO, uz po ru ku: „Pr vo Je {i }i i Ko sti }i da je du to zdra vqe„.

Pot pred sed nik voj vo |an ske vla de Go ran Je {i} tvr di: „Vi ste ne {to opa sno po br ka li!

Mi pred la `e mo Voj vo di nu kao re gion s 0% to le ran ci je na GMO. EU do zvo qa va da po je di ni re gi o ni bu du pro gla {e ni za ne to le rant ne na GMO, i to je na {a ide ja...”

S na lo ga „Srp ski brend“ sti `e po ru ka: „Ako je ta ko, ima{ moj glas! Sa mo da me wa{ ono Voj vo di na u Sr bi ja. In to le ran tan sam na pod va ja we Voj vo di ne u bi lo ko jem po gle du ;-)„.

Je {i} ob ja {wa va: „To {to si ne to le ran tan na Voj vo di nu je tvoj pro blem a ja sam ipak re gi o nal ni mi ni star!„

Maj ka i ma }e ha Fe s ti v al „Eg z it„ ta k o | e te m a „Tvi t e r a“. LDP-ovac

Dra go Ko va ~e vi} na vo di: „Da su na pred wa ci u mla do sti bi li ro ke ri, ni kad ne bi bi li po li ti~ ki ra di ka li. I {ta }e wi ma ’Eg zit’ kad to ne raz u me ju :)„ A na pred wak Bo jan Ma ra jo vi} pi ta: „Vo leo bih da ~u jem od naj v e } eg EXI T a { a @ D r agoKov acevi c ko ta~no ukida doti~n i festival? Dr`ava?

Ka ko nek o ko ga nije os no va o mo`e da ga ukine?„ Dire ktor B eo gr adske fi lh ar monije I va n Tas ova c i ov og pu ta slik ovito kome nt ari{e : „Ukinu ti dr `avne s ub ve nci je ’Exitu’ a ostaviti Gu~i je samo mali postporo|ajni stres Vlade, #onokad majka re{i da doji samo jedno od blizanaca.

Ako dr`ava prekine da finansira Gu~u, izgubi}emo Kosovo i na{u pro{lost, a ako ukinu pomo} ’Exitu’, ne}emo u}i u EU i osta}emo bez budu}nosti„, „prime}uje“ Tasovac.

Put pod {tikle Qudi se varaju ako misle da predstavnici vlasti nemaju probleme. Poslanice

stranke Dragana Markovi}a Palme JS Nevena Stojanovi} „`ali se“ na lajni: „Na{i putevi za {tikle nisu pravqeni“.

Dr za sve i sva{ta Potpredsednik DSS-a Miroslav Petkovi} podvla~i na lajni: „Bravo za Medicinski fakultet. Oni {koluju kadrove – ministre za trgovinu, telekomunikacije i informati~ko dru{tvo. Malo li je na ovu krizu?„ Na opasku: „Ne okrivqujte grupu zbog delovawa pojedinaca“, Petkovi} dodaje: „Ne okrivqujem, ne osu|ujem, samo konstatujem ~iweni~no stawe, koje traje dvanaest godina. Te{ko da se ne primeti :)))„

Ne skre}i s teme Lider SPO-a Vuk Dra{kovi} na lajni je prikazao kako on vidi susret Da~i}a i Ta~ija u Briselu.

„Dijalog. Da~i}: ’Ug’. Ta~i: ’Ug, ug’. Da~i}: ’Ug, ug, ug’.

Ketrin E{ton: „Da~i}u, ne mewaj temu dijaloga„.

Mac, mac Po zapa`awu Nenada Jovanovi}a, „srpski politi~ari, za razliku od ameri~kih, preferiraju ma~ke? :))“.

Predsedavaju}i Generalnoj skup{tini UN Vuk Jeremi} }e na to: „Ma, svi preferiraju ma~ke, samo neki ne smeju da priznaju :)„ Na „Tviteru“ predsednika Srbije osvanula je kopija ~estitke Baraku Obami, koju mu je Tomislav Nikoli} uputio.

S druge strane, poslanik kluba PSS-a Dragomir Kari} na lajnu je oka~io sliku s prijema kod novog ruskog ambasadora: „U kra}em razgovoru ambasador ^apurin mi je rekao jo{ i to da }e Srbija i daqe u`ivati nesebi~nu podr{ku Rusije, tvrdi Sreten Kari}„.

S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU

ALEK SAN DAR VU ^I], PR VI POT PRED SED NIK VLA DE SR BI JE I LI DER SNS-a

Po ka za }u da se ne is pla ti kra sti

– Raz mi {qa mo o to me da, kao i Hr vat ska, iz me ni mo Ustav i kra |u dr `av nih pa ra pro gla si mo kri mi na lom ko ji ne za sta re va, kao ni rat ni zlo ~in, ali i o na ~i nu na ko ji da se spro ve de Za kon o po re klu imo vi ne. Gle da mo da sve bu de u skla du s evrop skom prak som, i da ne do no si mo ne {to {to bi bi lo ne ko na {e ori gi nal no re {e we ne go ono {to ve} po sto ji u sve tu.

To bi bi la do bra po ru ka, a ono {to ve} je ste po ru ka u ovih 100 da na ra da Vla de svi ma ko ji su na dr `av noj i na rod noj mu ci dr `av nim pa ra ma stvo ri li svo je im pe ri je je da se ne is pla ti kra sti, da }e kadtad prav da do }i po svo je.

Si gu ran sam u to da }e mo u vla da ju }oj ko a li ci ji i Vla di po sti }i ogo vor o naj e fi ka sni jem na ~i nu ob ra ~u na s oni ma ko ji su ze mqu ra zo ri li – iz ja vio je u in ter vjuu za „Dnev nik“ pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star od bra ne, li der SNS-a Alek san dar Vu ~i}, ko ji na ja vqu je da }e Skup {ti na Sr bi je ve} kra jem no vem bra usvo ji ti stra te gi ju za bor bu pro tiv ko rup ci je, ali i svoj put u Va {ing ton 5. de cem bra. – O~e ku jem da ta mo imam su sret na ni vou ko ji su mno gi mo ji pred hod ni ci sa wa li u Sr bi ji, pa taj san ni su do sa wa li. S kim – kad do |e vre me. l Je ste li iz gra di li bo qe li~ ne od no se s Ber li nom ili Va {ing to nom?

– Po {tu jem i Ber lin i Va {ing ton. Ako smem to da ka `em da ne na pra vim pro blem ~o ve ku ko ji je mo `da naj mo} ni ji po sle ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel, kao wen pr vi sa rad nik, imam li~ no vr lo ko rekt ne od no se s go spo di nom Hoj zge nom i po no san sam na tu ~i we ni cu. l Ima te li vi sva ko dnev ni kon takt, ne ku vru }u li ni ju sa svet skim cen tri ma i mo} nim qu di ma u wi ma?

– Ne pla {im se za se be, ali stra hu jem od od go vor no sti pred na ro dom i na dam se sa mo da se be i dr `a vu ne }u osra mo ti ti, a da ona po be di }u da ti sve od se be. U toj bor bi ko na ~an re zul tat, bar u krat kom pe ri o du, ne mo gu }e je od -

re di ti jer je ve li ka si la i sna ga onih ko ji su de fak to upra vqa li Sr bi jom ne pet i de set go di na, ve} mo `da i dva de set, ta ko da ih ne bih pot ce wi vao. No, wi hov pro blem da nas je nul ta to le ran ci ja dr `a ve pre ma ko rup ci o na {kim i kri mi nal nim ak tiv no sti ma, i mi slim da oni tu vr stu od lu~ no sti ne mo gu po be di ti, bez ob zi ra na to ko li ko bi li bo ga ti, s mno go ve za, s mno go me di ja. Mi slim da gra |a ni to ne gde pre po zna ju, ma ko li ko oni vo di li ~i ta ve kam pa we po svo jim no vi na ma i na sve mo gu }e na ~i ne. l Da li u tom po slu vi i pre mi jer Ivi ca Da ~i} ra di te kao tim?

– Sva ko ima svo ja za du `a wa, on ima mno go {i ra za du `e wa i de lo -

Da tum u mar tu l Re kli ste da o~e ku je te po zi tiv ne iz ve {ta je iz Bri se la o re for ma ma Sr bi je. Ho }e mo li do bi ti i „uslov ni da tum“ za po ~e tak pre go vo ra s EU u de cem bru, i {ta uslov ni zna ~i?

– To bi bio iz van re dan uspeh, ali ni sam si gu ran u to da je to re al no, ma da ne is kqu ~u jem pot pu no ni tu mo gu} nost. Re al ni ji su vr lo po zi ti van iz ve {taj u de cem bru o unu tra {wim re for ma ma i na sta vak di ja lo ga s Pri {ti nom, a mi slim da je mart vre me ka da bi smo mo gli do bi je ti da tum. Tu nam pred sto ji ne {to {to ni ko me ni je pri jat no ni la ko, a re kao sam u Ber li nu i re }i }u i u Va {ing to nu, a to je pu na pri me na IBM-do go vo ra, oba ve ze ko ju je pre u ze la pred hod na vla da, a mi }e mo mo ra ti da is pu ni mo jer se ne mo `e mo po na {a ti kao dr `a va ko ja je ju ~e na sta la.

– Ka da mi je to po treb no da, od mah i s Va {ing to nom i s Ber li nom. l Je ste li sto ga i po zva li ko le ge iz Ne ma~ ke da po mog nu u bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je?

– Ve ru jem u ne ma~ ku dr `a vu, wen si stem, in sti tu ci je. Da, ako ho }e te, to je bio i moj li~ ni iz bor. l Je ste li se upla {i li po sla ko jeg ste se la ti li u bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je?

krug ra da, a ja se ba vim ma wim bro jem te ma, ko je su uglav nom u de lo kru gu od bra ne i kri mi na la i ko rup ci je. U sva kom slu ~a ju, sva ko ra di svoj po sao. l Na ja vi li ste isti nu o „afe ri pri slu {ki va we”, {ta je i ko je pri slu {ki vao?

– Tu ima mno go zlo u po tre ba, i deo to ga }u sva ka ko re }i i qu di ma po ka za ti na pri me ri ma ka ko je funk ci o ni sa lo i ka ko funk ci o ni {e, da gra |a ni vi de ka ko se ne ko

ne ret ko po i gra vao, ili po i gra va, dr `a vom. l Ho }e li on da do }i do ne ke „~ist ke“ u po li ci ji?

– Ni ka da ne {to ne bih na zi vao ~ist kom, a si gu ran sam da }e ov de pro me na na vi {e ni voa bi ti. l Po me nu li ste da ste u afe ri „srp ski Vo ter gejt“ za ~u |e ni i iz ja va ma ko je do la ze iz sa me Vla de? Po sto je li i da qe „kli po vi“ ovom {to ra di te?

– Re a gu jem kao obi ~an ~o vek, ne kao ne ko vi ~an po li ti~ kim ve {ti na ma, iako sam ve} po li ti~ ki ve te ran. Da kle, ka da vi dim ne ~i ju iz ja vu, re a gu jem kao ~o vek jer on da zna te da ne ko ko je ta kvu dao zna da su stva ri dru ga ~i je. Na taj na ~in is ka `em svoj stav, ali od svih na {ih pri ~a va `ni ja je po tre ba i `e qa da na pra vi mo zgra du od te me qa do vr ha u ko joj }e in sti tu ci je, dr `av ni or ga ni zna ti i mo }i da funk ci o ni {u. Sa da do no si mo no ve za ko ne o jav nim pred u ze }i ma, o jav nim na bav ka ma, ko ji se ra di u sa rad wi s OEBS-om i EU, kao va `an pred u slov da u{te di mo 400-500 mi li o na evra go di {we, a taj no vac se on da mo `e in ve sti ra ti da qu di `i ve bo qe.

Da kle, ni je ciq bor be pro tiv ko rup ci je da se ne ko me sve ti te, a je ste da se po ka `e na ro du pra vo i prav da, ali i da stvo ri mo po slov no okru `e we, at mos fe ru da qu di mo gu da ula `u. Isto vre me no, u toj ma pi an ti ko rup cij ske bor be pred na ma je do no {e we stra te gi je i o~e ku jem da to ura di mo kra jem no vem bra u Skup {ti ni Sr bi je. Hr vat ska u re gi o nu ima od li~ nu stra te gi ju bor be pro tiv ko rup ci je, i ko ri sti }e mo i deo tih is ku sta va i na pra vi ti jed na ko kva li te tan do ku ment, ali jo{ va `ni je je da bu de mo uspe {ni u we go vom spro vo |e wu. Ako uspe mo to da ura di mo, si gu ran sam u to da }e mo ve} u de cem bru do bi ti dru ga ~i je, bo qe i ozbiq ni je iz ve {ta je iz EU. Ako iz gra di mo in sti tu ci je, vi {e ne }e bi ti va `no {ta i ka ko se ne ko od nas li~ no ose }a. l Na osno vu ~e ga ste us tvr di li da su se Mi lo rad Mi {ko vi} i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las udru `i li pro tiv vas?

– Po li ti~ ki sam ve te ran. Wih dvo ji ca su vla sni ci istih no vi na, su vla sni ci „Pre sa“, vi deo sam na ~in na ko ji za jed ni~ ki de lu ju pro tiv me ne i to jav no, ne taj no. Ni sam ne ko ko ~i ta „Vre me“ i tre ba da se pra vi da ne zna da su to no vi ne ~i ji je fi nan si jer Mi {ko vi}. Sva ke ne de qe }u bi ti te ma ja i ni ko dru gi u ovoj ze mqi. [ta je sad to ne {to stra {no, ve li ki pro blem, ni je. Ne ka oni ra de svoj po sao, ti me Mi {ko vi} oba vqa va `nu funk ci ju u dr `a vi, iz dr `a va jo{ 200 qu di, mi mo onih hi qa du-dve ko li ko jo{ za po {qa va.

l Po po li ti~ kim ku lo a ri ma i me di ji ma se pri tom spe ku li sa lo o to me da s Drag nom \i la som ima te ne ki do go vor i da za to ne di ra te be o grad sku vlast?

– Upra vo ta kav do go vor imam u ku lo ar skim pri ~a ma, a wih pro sto ne `e lim da ko men ta ri {em. Auto pro jek ci ja je ~u do, po seb no u po li ti ci, gde qu di, po la ze }i od se be, gle da ju ka ko bi se oni do go va ra li, pr ven stve no po li ti ~a ri ni `eg ran ga ko ji ne ma ju mi si ju ve} su tu da ne {to pri gra be za se be. Oni sa mo za mi {qa ju, ako ja ve} kra dem, a po pri ro di stva ri sam bo qi od onog iz nad, ko li ko li on tek kra de i {ta sve ra di. Ja ne mam tu vr stu pro ble ma i ni ti se do go va ram s go spo di nom \i la som, ni ti sam se do go va rao s go spo di nom Bo ri som Ta di }em. Sa da mo gu da ko men ta ri {em da je u DS-u sve osta lo isto, svi qu di }e tu da bu du, ma lo }e to da se iz me {a, a i muq ka da iz me {a te osta je to {to je ste.

[to se ti~e mog li~nog ili partijskog odnosa s qudima iz vojvo|anske administracije, on nije nikakav i s wima se i ne sre}em l Da li je ta~ no da }e u ro ku od dve ne de qe do }i do pro me ne vla sti u Be o gra du?

– Ni sam za ta ko {ta ~uo. Mi lan Kr ko ba bi} pro sto tvr di da on i \i las ima ju ve }i nu, a ja to ni sam ni pro ve ra vao, i uvek ve ru jem go spo di nu Kr ko ba bi }u. l Ka kav je va{ od nos s po kra jin skom ad mi ni stra ci jom i ka ko vi di te pi ta we Voj vo di ne?

– To je pot pu no raz li ~i to. [to se ti ~e Voj vo di ne, ona ima sve {to joj Usta vom i Sta tu tom pri pa da i ni ka da ni ste ~u li ne kog iz SNS-a da }e na bi lo ko ji na ~in ne {to da od u zi ma Voj vo di ni, ko ja je deo Sr bi je i ne ma mo ni ka kav pro blem s tim. Mi slim da to i gra |a ni Voj vo di ne ja sno vi de. A ka da je re~ o voj vo |an skoj ad mi ni stra ci ji, mi slim da je ona pre sve ga par tij ska, a ne po kra jin ska, da oba vqa po sao u par tij skom, a ne na rod nom in te re su. To su gra |a ni po ka zi va li na iz bo ri ma i po ka zi va }e i ubu du }e.

Po {tu jem re zul tat ko ji je ne ko ostva rio na iz bo ri ma, a vi de }e mo ka ko }e bi ti na sle de }im, i kraj pri ~e. [to se ti ~e mog li~ nog ili par tij skog od no sa s qu di ma iz po kra jin ske ami ni stra ci je, on ni je ni ka kav i s wi ma se i ne sre }em.

Ne vi dim ni ka kvu po tre bu da im se udva ram, do dvo ra vam, ob i gra vam oko wih, kao {to ne ki dru gi ima ju po tre bu. l Za {to ste sta vi li ozna ku „dr `av na taj na„ na plat for mu o Ko so vu?

– Za to {to se mi ni smo do go vo ri li. Pot pu no je nor mal no da se ne otva ra di sku si ja u jav no sti o pi ta wu o ko jem jo{ ne po sto ji do go vor ni pred stav ni ka vla sti. Pri tom sam za i sta za do vo qan ka ko je tim oko pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a ra dio i pr vi put ne ma mo te pri ~e o „cr ve nim li ni ja ma“ jer ima mo Ustav Sr bi je.

Dra gan Mi li vo je vi}

REKLI SU

Ko {tu ni ca: Ustav po lo `io is pit

Paj van ~i}: Ge ne ra tor kri ze

Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca oce nio je ju ~e da je Ustav Sr bi je „po lo `io is pit”, iako je me ta na pa da svih ko ji ima ju in te res da se ze mqa sma wi i de sta bi li zu je iz nu tra. Ka ko se na vo di u sa op {te wu DSS-a, Ko {tu ni ca je oce nio da je Sr bi ja u pra vom tre nut ku usvo ji la Ustav ko ji omo gu }a va us po sta vqa we prav ne dr `a ve i o~u va we te ri to ri jal nog in te gri te ta Sr bi je. „Znam ko li ko je pro pa gan de sva ke vr ste i ener gi je utro {e no u ovih {est go di na da se Ustav pro me ni, ali sna ga Usta va pro is ti ~e iz ~i we ni ce da je to na rod ni ustav iza ko jeg sto ji vo qa na ro da. Ve ru jem da Ustav ula zi u mir ne vo de i da }e u bu du} no sti na naj bo qi na ~in slu `i ti srp skom na ro du i Sr bi ji”, re kao je Ko {tu ni ca.

On je do dao da }e sve pro tiv u stav ne od lu ke bi ti po ni {te ne, kao {to su po ni {te ne i pro tiv u stav ne nad le `no sti Voj vo di ne.

Pro fe sor ka ustav nog pra va Ma ri ja na Paj van ~i} re kla je za „Doj ~e ve le” da je po sto je }i Ustav Sr bi je ge ne ra tor po li ti~ kih kri za u ze mqi, {to je, po woj, bi lo ja sno ve} po na ~i nu na ko ji je do net jer je bio plod po li ti~ kog kom pro mi sa a ne {i ro ke jav ne ras pra ve.

– Taj ustav ni je ot klo nio par tij sku dr `a vu.

Spo ro ve ko ji bi tre ba lo da se re {a va ju pu tem pra va on re {a va u po li ti~ kom po qu i tu ne mo `e mo go vo ri ti o vla da vi ni pra va. Ne sa mo zbog na ~i na na ko ji je do net, ne go i zbog ono ga {to u we mu pi {e, ne mo `e se sma tra ti de mo krat skim – ka `e Ma ri ja na Paj van ~i}. – Tvr di ti da je taj ustav de mo krat ski, a pri tom broj gra |a na ko ji mo gu pod ne ti za kon ski pred log po di }i s 15.000 na 30.000, a broj onih ko ji mo gu za tra `i ti ustav nu re vi zi ju sa 100.000 na 150.000, pred sta vqa ote `a va we pri stu pa gra |a ni ma da uti ~u na od lu ke ko je su za wih va `ne.

petak9 . novembar2012.

3

DRA GO SLAV PE TRO VI] VO DI TE LO ZA SA RAD WU S VLA DOM SR BI JE

Pr vi po sao – za kon o fi nan si ra wu Voj vo di ne Ko or di na ci o no te lo za sa rad wu s Vla dom Sr bi je, ko je je osno va la Vla da Voj vo di ne, vo di }e wen pot pred sed nik i po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj Dra go slav Pe tro vi}.

Pe tro vi} je za „Dnev nik” re kao da je za pred sed ni ka Ko o ro di na ci o- nog te la iza bran na sed ni ci Vla de Voj vo di ne ko ja je odr `a na pre kju ~e. On je ka zao da su ~la no vi tog te la ~la no vi Vla de Voj vo di ne ko ji su za du `e ni za fi nan si je, obra zo va we i za {ti tu `i vot ne sre di ne. To su: Zo ran Ra do man, An dor De li i Slo bo dan Pu zo vi}.

Ko or di na ci o no te lo za sa rad wu s Vla dom Sr bi je }e se, po Pe tro vi }e vim re ~i ma, {i ri ti, u za vi sno sti od pi ta wa o ko ji ma se bu de raz go va ra lo.

– Osni va we Ko or di na ci o nog te la je po sle di ca do go vo ra pred sed ni ka Vla de Sr bi je i Vla de Voj vo di ne Ivi ce Da ~i }a i Bo ja na Paj ti }a – re kao je Pe tro vi}. – U Vla di Voj vo di ne sma tra mo da je to ve o ma do bra i po zi tiv na stvar jer da je mo gu} nost da se ne spo ra zu mi ve za ni za nad le `no sti i od go vor nost po kra jin ske ad mi ni stra ci je efi ka sni je i br `e raz re {a va ju. Za to smo i sprem ni na sa rad wu.

On je na veo da }e pr va stvar ko jom }e se Ko or di na ci o no te lo za sa rad wu s Vla dom Sr bi je ba vi ti bi ti pri pre ma za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne.

– Na sto ja }e mo da se u to di rekt no ukqu ~e i ka dro vi iz po kra jin ske ad mi ni stra ci je. Jer, ako za kon o fi nan si ra wu Voj vo di ne bu de pra vqen jed no stra no, bi }e mo pri nu |e ni na to da tra `i mo we go ve is prav ke i pod no si mo amand ma ne – ka zao je Pe tro vi}.

On je pod se tio na to da je za jed ni~ ki rad na iz ra di za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne do go vo ren pri li kom ne dav nog su sre ta Paj ti }a i mi ni stra fi nan si ja

Ne ka ka `u {ta ho }e Ko men ta ri {u }i da li for mi ra we Ko or di na ci o nog te la za sa rad wu s Vla dom Sr bi je ide u pri log kon fe de ri sa wu dr `a ve, ka ko su to ju ~e oce ni li u Po kre tu „Dve ri”, Pe tro vi} je re kao da je ta kvo raz mi {qa we „ne ve ro vat no”.

– Je su li to oni ko ji ho }e da uki nu AP Voj vo di nu? Ne ka ka `u {ta ho }e. Ako mi sle da je to lo {e, {ta ja tu mo gu... – ka zao je Pe tro vi}.

Mla |a na Din ki }a u No vom Sa du, ali da se iz po sled we Din ki }e ve iz ja ve o to me „ne vi di da li je spre man” na za jed ni~ ko pi sa we za ko na.

S. Ko va ~e vi}

„DVE RI” O NAJ NO VI JOJ OD LU CI VLA DE VOJ VO DI NE

Te lo za sa rad wu dveju vla da fra pant na vest ^lan Sta r e { in s tva Po k re t a „Dve r i” Bo {ko Ob ra do vi} iz ja vio je da je vest o to me da je Vla da Voj vo di ne osno va la Ko or di na ci o no te lo za sa rad wu s Vla dom Sr b i j e „fra p ant n a” i svr stao je u je dan od de set raz lo ga za uki da we te auto nom ne po kra ji ne.

– To je to li ko fra pant no da go vo ri o to me ko li ko je dr `a va Sr bi ja jo{ uvek neo z biq n a – re kao je Ob ra do vi} ju ~e u No vom Sa du na kon fe ren ci ji za no vi na re po kre ta „Dve ri”. – Dr `a va Sr bi ja mo `e se be sa mo po ni `a va ti, ali ta gra ni c a sa m o p o n i ` a v a w a mo ra da se pod vu ~e.

On je ka zao da je ta od lu ka Vla d e Voj v o d i n e po s led w i, naj sve `i ji i naj va `ni ji raz log za uki da we po li ti~ ki su vi { ne i eko n om s ki {tet n e APV. – Ako smo do {li do for mi ra wa Ko or di na ci o nog te la za sa rad wu dve vla de, zna ~i da vi {e dr `a va Sr bi ja ne po sto ji kao je din stve na dr `a va ve} kao kon fe de ra ci ja Re pu bli ke Voj vo di ne i Re pu bli ke Sr bi je – na veo je Ob ra do vi}, i do dao da je „sa da svi ma ja sno” za {to „Dve ri” go vo re o for mi ra wu pa ra dr `a ve u dr `a vi i tra `e uki da we APV, tj. we ne bi ro kra ti je.

Na v o d e } i za { to je APV „eko nom ski {tet na”, Ob ra do vi} je ka zao da na pla te, do pri no se i tro {ko ve za po sle nih u ad mi ni stra ci ji od la zi 6,5 mi l i j ar d i di n a r a go d i {we, a da je to vi {e ne go {to

se iz dva ja za po qo pri vre du i in ve sti ci je u we nom bu xe tu i du plo vi {e ne go {to do bi ja ju kul tu ra i zdrav stvo. Is ta kao je i da je u Raz voj nu ban ku Voj vo di ne u po sled wih ne ko li ko go di na ulo `e no 350 mi li o na evra, pi ta ju }i ko me se od lio taj no vac i po re de }i tu su mu s 25 mi li o na evra ko li ko je, ka `e, go di {we po treb no da bi se trud ni ca ma omo gu }i lo da do bi ja ju pla tu od 100 od sto.

Ob r a d o v i} je re k ao da je auto no ma {tvo po sta lo „po li ti~ ki bi znis” za, ka ko je na veo, ^an kov LSV, LDP i Paj ti }e vo kri lo DS-a.

– Ne ma sum we da i vi so ki pred stav ni ci SVM-a uzi ma ju u~e {}e u an ti u stav nom de lo va wu kroz u~e {}e u „^e tvr toj voj v o | an s koj kon v en c i j i”.

Ali, pre s ud n o je de l o v a w e srp skih po li ti~ kih ak te ra – re kao je Ob ra do vi}.

S. K.

4

ekonomija

petak9.novembar2012.

DO NOV CA ZA OT PO ^I WA WE BI ZNI SA MO @E SE DO ]I I BEZ KRE DI TA

dnevnik

JE LI SA VE TA KA RA \O R\E VI] POD NE LA ZAH TEV ZA RE STI TU CI JU

Prin ce za ho }e na zad ote tu vi lu

Od „Ide je za bo qe su tra” 56.000 evra

Ni je la ko obez be di ti sred stva za po ~e tak bi zni sa. Ve }i ni bu du }ih pred u zet ni ka po tre ban je no vac. Kre di ti su za po ~et ni ke pre sku pi pa su zbog to ga mno ge do bre ide je pa le u vo du. Ne ke od wih ipak }e mo }i po sta nu stvar nost.

Su mu od 56.000 evra za to iz dvo ji li su Fon da ci ja „Ana i Vla de Di vac”, Uni kre dit ban ka te Fon da ci ja te ku }e. Kon kurs za do bi ja we bes po vrat nih sred sta va ve} te ~e i otvo ren je do 14. de cem bra ove go di ne. Ceo pro jekt ide pod slo ga nom „Ide ja za bo qe su tra”, a po dr `a li su ga Agen ci ja za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za SI E PA i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Sr bi je.

Na kon kurs tre ba da se ja ve so ci jal na pred u ze }a, ma le za dru ge,

]er ka kne za Pa vla Ka ra |or - tro vi }a, `e qa prin ce ze i we la ku }a prin ce ze Ol ge, ko ja je |e vi }a, prin ce za Je li sa ve ta nog bra ta je da se po stu pak ne to ku pi la svo jim nov cem – ob ja pod ne la je ju ~e zah tev za vra }a - raz li ku je od po stup ka dru gih snio je Pe tro vi}, i do dao da je we od u ze te imo vi ne, od no sno gra |a na Sr bi je. naj bo qe i naj jef ti ni je za dr obe {te }e we, uz pri la ga we ce – Pre da li smo zah tev za vra `a vu da imo vi nu vra ti u na tu lo kup ne do ku men ta ci je. }a we od u ze te imo vi ne na na ~in ral nom ob li ku, a ne u nov cu.

Kwe gi wa Ol ga, udo vi – O~e ku jem da se ko na~ ca Pa vla Ka ra |or |e vi }a, no ne {to vra ti. Imam po ve re wa u no vu Vla du – re - Prin ce za tra `i vi lu „Cr no gor ka”, ne po kret no ima we ku pi la je na osno vu ugo vo ra o kla je prin ce za Je li sa ve ko ja je bi la ku }a prin ce ze Ol ge ku po vi ni i pro da ji ko ji ta no vi na ri ma is pred je za kqu ~en 25. mar ta zgra de Glav ne po {te u 1940. go di ne od pro dav ca Be o- Be o gra du, u ko joj je kan ce la ri ja na ko ji ~i ne i svi dru gi ko ji ma grad ske za dru ge a. d. u Be o gra du. za pri jem zah te va. je od u ze ta imo vi na. Ima mo pu Ina ~e, ka ko je na ve de no u sa Uka zu ju }i na to da se zva ni~ - no po ve re wa u Vla du da }e se to op {te wu, iz do ka za ko ji su pri nom pre da jom zah te va za re sti - ubr za no re {i ti – re kao je Pe ba vqe ni iz Ar hi va Pr vog tu ci ju za o kru `u je is pra vqa we tro vi}. osnov nog su da u Be o gra du utvr ne prav de, ona je oce ni la da je On je is ta kao da je za tra `e za Vla du mno go bo qe da se imo - no vra }a we dve par ce le u |e no je da se i da nas ra di o is toj ne po kret no sti i istim par vi na vra ti u na tu ral nom ob li U`i~ koj 1, ko je ima ju ukup no ce la ma. Iz uve re wa o pro me na ku jer je mno go jef ti ni je. oko hek tar i po ze mqi {ta.

Po re ~i ma advo ka ta prin ce – To je da nas po zna ta vi la ma prav nog sta tu sa na ve de nih ze Je li sa ve te Dra go sla va Pe „Cr no gor ka„, a ne ka da je to bi - ne po kret no sti, utvr |u je se da

su da nas na ve de ne ne po kret no sti vla sni {tvo Sr bi je.

Iako je po sa ve tu advo ka ta po nu |e no da se ide kra }im po stup kom, s ob zi rom na to da je knez Pa vle re ha bi li to van, a

TR GOV CI I PRO IZ VO \A ^I UVEK NA \U NA ^IN DA DO \U DO SVO JE ZA RA DE kom pa ni je ko je za po {qa va ju mar gi na li zo va ne i so ci jal no ugro `e ne gru pe. Tu su pred vi |e ne i po ro di ce ko je `e le da za po~ nu ili pro {i re sop stve ni bi znis i po je din ci. Po treb no je da pred lo `e pro iz vo de i uslu ge ko ji pro mo vi {u Sr bi ju i do pri no se pre po zna va wu na {e ze mqe u re gi o nu i {i re i da ima ju re al ne {an se da ostva re iz vo zne pro gra me.

Pro je kat }e tra ja ti de set me se ci. Na kon 14. de cem bra spe ci jal na ko mi si ja }e iza bra ti po 20 naj bo qih u ka te go ri ja ma za pred u ze }a, po ro di ce i po je din ce. S wi ma }e u dru goj fa zi ra di ti stru~ wa ci i po mo }i }e im da na pra ve bi znis-plan. Na kon to ga sle di za vr {na fa za, a no si o ci naj bo qih pro je ka ta }e do bi ti no vac. Za pred u ze }a su pred vi |e ne na gra de, i to dva pu ta po 15.000 evra, a ~e ti ri po ro di ce i isto to li ko po je di na ca do bi }e po 5.000 evra. O pro jek ti ma }e se iz ja {wa va ti i za po sle ni u Uni kre dit ban ci, a naj bo qi bi znis-pla no vi do bi }e 6.000 evra.

Za in te re so va ni mo gu pod ne ti sa mo je dan zah tev za jed nu po slov nu ak tiv nost.

Sve stra ne ko je u~e stvu ju u pro jek tu o~e ku ju uspeh. Pre de sed nik Uni kre dit fon da ci je iz Mi la na Ma u ri cio Ka ra ra ka `e da je za do vo qan {to }e pro je kat po mo }i so ci jal no ugro `e nim gru pa ma i isto vre me no omo gu }i ti pro mo ci ju Sr bi je i po spe {i ti kon ku rent nost iz vo za ze mqe. Pred sed nik IO ban ke za Sr bi ju Kla u dio ]e za rio ka `e da su oni do sa da ov de do ni ra li vi {e od 1,6 mi lion evra te da to po ka zu je wi ho vu po sve }e nost ze mqi i sta nov ni {tvu. A Sne `a na Di vac sma tra da je do bro {to se na ta ko sve o bu hva tan na ~in po ma `e so ci jal no ugro `e nim ka te go ri ja ma sta nov ni {tva.

D. V.

Na mar `e po vi ka, a ra bat nam pra znio nov ~a ni ke Po is te ku ured be ko jom su bi le ogra ni ~e ne mar `e na bra {no, uqe, {e }er, me so i osta le naj va `ni je na mir ni ce, to jest od po ~et ka idu }e go di ne, ne bi tre ba lo da do |e do po sku pqe wa, ba rem po tom osno vu. To ka `u eko nom ski stru~ wa ci, uka zu ju }i na ~i we ni cu da ta me ra, ko jom su mar `e li mi ti ra ne na de set po sto, sva ka ko ni je da la o~e ki va ne re zul ta te u spre ~a va wu ra sta ce na.

Jed ni ka `u da je ni je tre ba lo ni uvo di ti jer je re~ o re tro grad noj me ri, dru gi da se wo me mo glo vi {e po sti }i da je u pot pu no sti is po {to va na i da ni je bi lo vr da wa tr go va ca i pro iz vo |a ~a.

– Opet su se tr gov ci i pro iz vo |a ~i po ka za li vi spre nim i do mi {qa tim, na rav no, u svo ju ko rist – ka `e za na{ list pred sed nik Uprav nog od bo ra Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je (NOPS) Go ran Pa po vi}. – Efek ti li mi ti ra nih ma lo pro daj nih tr go va~ kih mar `i na osnov ne na mir ni ce ni su da li o~e ki va ne re zul ta te zbog wi ho vog do go vo ra. Pro iz vo |a ~i su, na i me, po di za li ce ne, a tr gov ci ma da va li ve }i ra bat, te se sve svo di lo na isto – ni je bi lo ko ri sti od li mi ti ra nih mar `i na osnov ne na mir ni ce. Sto ga ne tre ba o~e ki va ti ni da se uki da wem ured be ne {to pro me ni.

Pi le ti na po jef ti wu je 10 od sto Kom pa ni ja „Agro `iv” u @i ti {tu na ja vi la je da }e od 12. no vem bra sni zi ti ce ne sve `eg pi le }eg me sa za 10 od sto. „Agro `iv” je kao raz lo ge za po jef ti we we na veo dru {tve nu od go vor nost kom pa ni je i za {ti tu stan dar da po tro {a ~a.

Naj ve }a do ma }a `i vin ska kom pa ni ja po nu di }e pi le }e me so po sni `e nim ce na ma u broj nim ma lo pro daj mim objek ti ma i tr go vin skim la ci ma {i rom Sr bi je.

Ako se u ne ~e mu sla `u i tr gov ci i po tro {a ~i, to je oce na da po sku pqe wa zbog uki da wa ured be ne tre ba o~e ki va ti.

– Kod znat nog bro ja ar ti ka la osnov nih na mir ni ca ne o~e ku je mo pro me nu ma lo pro daj nih ce na

jer su se u skla du s ce nov nom po li ti kom i bri gom o po tro {a ~i ma u „Mer ka to ru-S„, i do sa da pri me wi va le mar `e ko je su bi le ni `e od pro pi sa nih Ured bom – re kli su za „Dnev nik” u „Mer ka to ru”.

I dru ge tr go va~ ke ku }e uka zu ju na to da su mar `e na te na mir ni ce iona ko bi le ma we od onih ko je je dr `a va pro pi sa la.

– S na {e stra ne ne }e do }i do pro me ne tr go va~ ke mar `e jer je i pre usva ja wa ured be prak sa bi la da mar `e na osnov ne na mir ni ce bu du de set po sto. Ali ne tre ba za bo ra vi ti ni to da se ce na for mi ra ne sa mo na osno vu tr go va~ ke mar `e ve} i na osno vu pro iz vo |a~ ke, ta ko da ne mo `e mo ga ran to va ti da je pro iz vo |a ~i ne }e po di za na– iz ja vi li su pred stav ni ci „Uni ve rek spor ta“.

Sve u sve mu, po ka za lo se da ni ovaj na ~in kon tro le ce na i ogra ni ~a va wa tr `i {ta ni je dao efek te. O~i to, ni tr gov ci ni pro iz vo |a ~i ne mo gu dik ti ra ti ce ne ve} su, po ka za lo se, za wih naj bo qi lek xe po vi po tro {a ~a.

Na `a lost, kroz wih du va sve ja ~a pro ma ja pa ni tr gov ci ni pro iz vo |a ~i ne mo gu u ne do gled ko ri go va ti ce nov ni ke ka da po tro {a ~i ne ma ju oda kle da pla te.

Pod se ti mo, mar `e }e do kra ja go di ne bi ti ogra ni ~e ne za p{e ni~ no bra {no tip 400 i 500, je sti vo sun co kre to vo uqe, ter mi~ ki ob ra |e no kra vqe mle ko (pa ste ri zo va no, ste ri li zo va no), jo gurt, be li kri stal ni {e }er i sviw sko, go ve |e i ko ko{ je sve `e me so i slat ko vod nu ri bu. S. G.

pod net je i zah tev za re ha bi li ta ci ju Ol ge, prin ce za Je li sa ve ta i brat Alek san dar in si sti ra li su na re dov noj pro ce du ri ko ja se od no si na sve gra |a ne.

VLA DA SR BI JE O ZA RA DA MA U JAV NIM PRED U ZE ]I MA

Naj ni `e pla te bez ogra ni ~e wa Vla da Sr bi je usvo ji la je ju ~e za kqu ~ak ko jim se utvr |i va we za ra da za po sle nih u jav nom sek to ru ne od no si na za po sle ne s naj ni `im pri ma wi ma. Oce we no je da je, u uslo vi ma eko nom ske kri ze, „po lo `aj za po sle nih u jav nim pred u ze }i ma, ak ci o nar skim dru {tvi ma i dru {tvi ma s ogra ni ~e nom od go vor no {}u ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, auto nom na po kra ji na ili je di ni ce

lo kal ne sa mo u pra ve, ne po vo qan i da bi ogra ni ~a va we za ra da na na ~in pred vi |en ~la nom 3 i 4 Za ko na o utvr |i va wu mak si mal ne za ra de u jav nom sek to ru do veo ve li ki broj rad ni ka u jo{ ne po voq ni ji po lo `aj”.

Vla da je usvo ji la i pred lo ge za ko na o za te znoj ka ma ti, kao i o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o po re zu na do bit prav nih li ca, sa op {ti la je Vla di na Kan ce la ri ja za od no se s me di ji ma.

Vla da je na ju ~e ra {woj sed ni ci osno va la Te lo za ko or di na ci ju bez bed no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma, ko jim }e ru ko vo di ti mi ni star Mi lu tin Mr ko wi}.

Za da tak tog te la, ko je ~i ne ~la no vi Vla de Sr bi je, je ste ko or di na ci ja i upra vqa we pro ce som una pre |e wa bez bed no sti sa o- bra }a ja na pu te vi ma.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

111,0061

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,2715

115,8767

110,6663

Australija

dolar

1

90,5063

92,3534

94,4775

90,2293

Kanada

dolar

1

87,2552

89,0359

91,0837

86,9881

Danska

kruna

1

14,8784

15,1820

15,2312

14,8328

Norve{ka

kruna

1

15,1457

15,4548

15,8103

15,0993

[vedska

kruna

1

12,9825

13,2475

13,5522

12,9428

[vajcarska

franak

1

92,0144

93,8922

96,0517

91,7327

V. Britanija

funta

1

138,9661

141,8021

145,0635

138,5407

SAD

dolar

1

86,9749

88,7499

90,7911

86,7087

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 11. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (456,58 0,90)

Kontaktor, Beograd

34,41

500

179.500

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

18,65

846

2.980.230

AIK banka, Ni{

3,59

1.471

8.150.240

Progres, Beograd

5,00

21

2.100

NIS, Novi Sad

0,88

686

13.479.020

AIK banka, Ni{

3,59

1.471

8.150.240

Imlek, Beograd

0,00

3.000

150.000

3,15 Promena

2.850 Cena

19.950 Promet

Komercijalna banka, Beograd

-0,95

1.040

52.000

Energoprojekt holding, Beograd

Agrovojvodina eksport-iport, NS

-14,29

300

181.500

-1,09

544

296.760

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Pinki, Zemun

-13,33

1.300

187.200

0,00

424

405.023

Tehnogradwa, Zrewanin

-10,00

450

32.400

Soja protein, Be~ej

2,43

463

610.167

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.696

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.644

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.340

347.200

Energoprojekt Entel, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Industrijske nekretnine, Beograd Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,33 -5,41 Promena

110 700 Cena

1.980 7.444.140 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,88

686

13.479.020

TE - TO, Senta

0,00

6.000

3.264.004

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

2.980.230

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

429

0,00

Tigar, Pirot

0,00

189

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

18,65

846

Soja protein, Be~ej

2,43

463

610.167

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.300

520.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik OD RUSIJE DO SRBIJE I DAQE

„Ju `ni tok” kre }e 7. de cem bra Iz grad wa ga so vo da „Ju `ni tok„ po ~e }e 7. de cem bra na ru skoj oba li Cr nog mo ra, kod gra d a Ana p e, na j a v i l i su pred stav ni ci „Ga spro ma„. [ef Ode qe wa „Ga spro ma„ za upra vqa we pro jek ti ma Le o nid ^u gu nov ka zao je da }e ra d o v i po ~ e t i kod kom p re sor ske sta ni ce „Ru ska ja” na sto me ta ra od oba le Cr nog mo ra. ^u gu nov je u raz go vo ru s no vi na ri ma iz ze ma qa kroz ko je }e pro la zi ti „Ju `ni tok„ po tvr dio da }e iz grad wa de o ni -

ce ga so vo da kroz Sr bi ju po ~e ti u de cem bru, ali je na veo da jo{ ni je pre ci zi ran da tum.

Ra do vi u Sr bi ji }e, ka ko je ob j a s nio, po ~ e t i po s ta v qa wem ka me na te meq ca za kom pre sor sku sta ni cu u bli zi ni gra ni ce s Ma |ar skom.

– De o ni cu „Ju `nog to ka„ u Sr b i j i fi n an s i r a } e za j ed ni~ ko pred u ze }e „Sr bi ja ga sa„ i „Ga spro ma„ ta ko {to }e 30 od sto bi ti ~i sta sred stva, a 70 od sto kre di ti – re kao je ^u gu nov. Iz grad wa de o ni ca u Sr bi ji ko {ta }e 1,7 mi li jar di evra.

Tra sa ga so vo da i}i }e od Cr nog mo ra do gra da Var na u Bu gar skoj, a u Sr bi ju }e ula zi ti kod Za je ~a ra i nastvqa ti kroz Ma |ar sku i Slo ve ni ju i za vr {a va ti u Ita li ji, 11 ki l o m e t a r a od gra n i c e sa Slo ve ni jom. Ga so vod }e ima ti dva kra ka, oba iz Sr bi je – je dan za Hr vat sku, a dru gi za Re pu bli ku Srp sku.

petak9.novembar2012.

5

ZBOG KRIZE, AKCIJE NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE TAPKAJU U MESTU

Ru si ulo `i li mi li o ne, a vred nost NIS-a go to vo na dnu Iako je wen vla snik „Ga sprom” u Naft nu in du stri ju Sr bi je ulo `io vi {e od po la mi li jar de evra – {to je vi {e ne go {to je pla tio da po sta ne ve }in ski ak ci o nar – tr `i {na ce na NIS-a go to vo da je ista kao i pre ~e ti ri go di ne. Kad je pro dat, NIS je vre deo 800 mi li o na evra, a sa da mu je ce na oko 940 mi li o na. Po zna va o ci pri li ka raz log za ta ko skro man rast ce ne vi de u ne raz vi je no sti do ma }eg tr `i {ta ka pi ta la, glo bal noj kri zi i ne po ve re wu in ve sti to ra.

NIS je 2008. go di ne pro dat ru skoj dr `av noj ener get skoj kom pa ni ji „Ga sprom” u sklo pu me |u dr `av nog spo ra zu ma dve ze mqe, a 51 osto ak cij skog ka pi ta la do ma }e naft ne in du stri je Ru si ma je pri pa lo za 400 mi li o na evra. Ka da se 15 od sto ak ci ja ko je su bes plat no pri pa le gra |a ni ma po ja vi lo na Be o grad skoj ber zi, ce na jed ne bi la je 500 di na ra, dok je da nas 658, a u me |u vre me nu je va ri ra la iz me |u 443 i 865 di na ra.

Ipak, s ob zi rom na to da je NIS ne dav no otvo rio ob no vqe nu ra fi ne ri ju naf te u Pan ~e vu, u ko ju je ulo `e no oko 550 mi li oa evra, o~e ki va lo bi se da vred nost kom pa ni je na tr `i {tu oset ni je po ra ste. Ob no vqe na ra fi ne ri ja, u ko joj }e se pro iz vo di ti go ri vo vi so kog kva li te ta ni je i je di ni na pre dak ko ji je NIS imao pret hod nih go di na – re~ je o kom pa ni ji ko ju su no vi vla sni ci za ne ko li ko go di na pre ve li od dr `av nog gu bi ta {a u

Za akcionare NIS-a svakako moraju do}i boqi dani, a kada }e, ne zna se naj pro fi ta bil ni je pred u ze }e u Sr bi ji.

– Ce na NIS-a je ste po ra sla, ali i su vi {e ma lo s ob zi rom na ula ga wa – uka zu je bro ker „Sin te za in vest gru pe” Ne nad Gu ja ni ~i}.

U raz go vo ru za na{ list on ob ja {wa va da je vi {e raz lo ga uti ca lo na ta kav raz voj do ga |a ja, a osnov ni je ~i we ni ca da je na {e tr `i {te ka pi ta la i da qe pri li~ no ne raz vi je no pa je i vred nost ve }i ne kom pa ni ja na we mu – pot ce we na.

– Dru gi raz log je to {to je NIS re la tiv no no va kom pa ni ja i in ve sti to ri se tek po la ko na vi ka va ju na wu. Iako vla sni ci NIS-a ap so lut no sve ra de u skla du s pro pi si ma i do brom po -

slov nom prak som, ja sno je da in ve sti to ri ima ju ne ku vr stu za zo ra od Ru sa kao vla sni ka – na vo di Gu ja ni ~i}.

Tre }i raz log je to {to je ge ne ral no u sve tu i kod nas i da qe u to ku ve li ka kri za.

– In ve sti to ri se jo{ uvek te {ko od lu ~u ju na ula ga we u bi lo ka kve ri zi~ ni je har ti je, od no sno ra di je ku pu ju dr `av ne ob ve zni ce ne go ak ci je kom pa ni ja – ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

On na po mi we da se ti raz lo zi pre sve ga od no se na stra ne in ve sti to re, ali da oni iona ko ~i ne naj ve }i pro me ta NIS-ovim ak ci ja ma. Gu ja ni ~i} pre ci zi ra da su ve }i na naj krup ni jih ak ci o na ra NIS-a, uz Ru se i dr `a vu, stra ni in ve sti ci o ni fon do vi i

port fo lio ula ga ~i, te da }e – kad jed nom ce na NIS-a dra sti~ ni je po ra ste – za to sva ka ko bi ti od go vor ni stra ni in ve sti to ri, a ne do ma }i.

– Za ak ci o na re NIS-a sva ka ko mo ra ju do }i bo qi da ni, a ka da }e, ne zna se – ka `e Gu ja ni ~i}.

Ve }in ski vla snik NIS-a je „Ga sprom weft” s 56 od sto ak cij skog ka pi ta la u vla sni {tvu, sle di dr `a va Sr bi ja s bli zu 30 od sto ak ci ja, a osta li vla sni ci ima ju ma we od jed nog pro cen ta ak ci ja. Me |u naj ve }i ma je ne ko li ko ka sto di-ra ~u na kod Uni kre dit, Er ste i Raj faj zen ban ke, te kom pa ni je „Awll communication„ i „Julius bear multipartner„.

Naft na in du stri ja Sr bi je pu sti la je pre ne ko li ko da na u rad ob no vqe nu ra fi ne ri ju naf te u Pan ~e vu, u ~i ju mo der ni za ci ju je in ve sti ra no oko 550 mi li o na evra, a na ja vqe ne su i no ve in ve sti ci je od 1,5 mi li jar de evra. „Ga sprom weft„ je 397 mi li o na evra ulo `io u iz grad wu kom plek sa hi dro kre kin ga, a oko 150 mi li o na evra u mo der ni za ci ju i iz grad wu obje ka ta in du strij ske in fra struk tu re ra fi ne ri je, iz grad wu vo do ni~ kog po stro je wa i eko lo {ke pro jek te. „Ga sprom weft„ je upra vqa we NIS-om pre u zeo u fe bru a ru 2009. go di ne, a uslov iz ku po pro daj nog ugo vo ra po ko jem je po stao ve }in ski vla snik srp ske naft ne kom pa ni je za 400 mi li o na evra, bio je da se do 2012. go di ne ulo `i naj ma we 500 mi li o na evra u mo der ni za ci ju pro iz vod we.

V. ^vorkov

NBS PODIGAO REFERNTNU STOPU

Ka ma ta 10,95 po sto

Iz v r { ni od b or Na r od n e ban ke Sr bi je ju ~e je po ve }ao re f e r ent n u ka m at n u sto p u 0,20 pro c ent n ih po e n a, na 10,95 po sto, sa op {tio je NBS. Ka ko je obra zlo `e no, po ve }a wem ste pe na re strik tiv no s ti mo n e t ar n a po l i t i k a re a g u j e na po j a ~ a n e in f la tor ne pri ti ske i spre ~a va we pre no sa efe ka ta, pre sve ga po sku pqe wa hra ne, na dru ge ce ne.

Do da je se da me |u go di {wa in fla ci ja na sta vqa da ra ste u skla du s pro jek ci jom NBS-a i we no kre ta we je i da qe iz nad gor we gra ni ce do zvo qe nog od stu pa wa od ci qa. Vi {a re fe rent na ka mat na sto pa, uz dru g e ve} pred u z e t e me r e NBS-a, po oce ni Iz vr {nog od bo ra, tre ba da do pri ne se pa du me |u go di {we in fla ci je u na red noj go di ni i we nom po vrat ku u gra ni ce ci qa do kra ja 2013. Pro ce we no je da „na rast in fla ci je u naj ve }oj me r i uti ~ e po v e } a w e ce n a hra ne iza zva no lo {om po qo pri vred nom go di nom, ~i ji }e se efek ti is crp sti s no vom po qo pri vred nom se zo nom, za tim po ve }a we PDV-a i ak ci za, kao i o~e ki va ni rast re gu li sa nih ce na”.

Na r ed n a sed n i c a Iz v r {nog od bo ra na ko joj }e se od l u ~ i v a t i o re f e r ent n oj ka mat noj sto pi bi }e odr `a na 6. de cem bra.

6

dRU[TvO

petak9.novembar2012.

DAN PROSVETARA

Katedre op sta ju na en tu zi ja zmu Dan pro svet nih rad ni ka Sr bi je obe le `en je ju ~e, a pred s tav n i c i sin d i k a t a jed no gla sni su u oce ni da su uslo v i ra d a pro s vet n ih rad n i k a u ovom tre n ut k u is pod sva kog ni voa. Pred sed nik Gran skog sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je „Ne z a v i s nost„ To m i s lav @i va no vi} re kao je da su uslo vi u ko ji ma se ra di u

{ko la ma is pod sva kog ni voa {to se ti ~e u~i la, ali i vi si ne pla ta ko je za po sle ni u pro sve ti pri ma ju.

– Oko 77 od sto za po sle nih u pro sve ti ima za vr {e ne fa kul te te, a pro se~ na pla ta u ovoj obla sti je sa da is pod re pu bli~ kog pro se ka. U pro sve ti je 36.000 di na ra, dok je pro se~ na u Re pu bli ci oko 42.000 di na ra – re kao je @i va no vi}, i do dao da 28.000 pro s vet n ih rad ni ka ne ma pu nu nor mu i da ima onih ko ji ostva ru ju

pet do de set od sto nor me i pri ma ju me se~ no po 5.0006.000 di nara. @i va no vi} je is ta kao da su di rek to ri {ko la do bi li ogrom na ovla {}e wa i ~e sto kr {e za kon, a da in spek c i j e ko j e po pri j a v i iza |u na te ren ne ra de svoj po sao va qa no, i oce nio da je obra zo va we ogro man si stem ko ji funk ci o ni {e sa -

mo za hva qu ju }i en tu zi ja zmu pro svet nih rad ni ka.

S wim se sla `e i pred sed n ik Uni j e sin d i k a t a pro svet nih rad ni ka Sr bi je Dra gan Ma ti je vi}, ko ji je na veo da od ukup nog bro ja vi so ko o bra zo va nih 60 od sto ra di u pro sve ti za ne pri me re no ma le pla te: – Sat n i c a auto m e h a n i ~ara je 1.600 di na ra, a pro svet n og rad n i k a 400. To najbo qe osli ka va sta we u obra zo va wu – ka zao je Ma ti je vi}.

SE]AWE NA PROFESORA @IVOJINA ]ULUMA

Di~ ni |ak ve li ka na na u ke Na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka ju ~e je odr `a na tra di ci o- nal na ma ni fe sta ci ja „]u lu mo vi da ni”, ko ju u znak se }a wa na pro fe so ra @i vo ji na ]u lu ma, ugled nog na u~ nog rad ni ka i pe da go ga, or ga ni zu je Dru {tvo za po p u l a r i z a c i j u na u k e i umet no sti No vi Sad i taj teh ni~ ki fa kul tet u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Sve ~a nu aka de mi ju otvo rio je de kan FTN-a prof. dr Ra de Do ro slo va~ ki, a pred sed nik Dru {tva za po pu la ri za ci ju na u ke i umet no sti prof. dr Ili ja ]o si} pod se tio je na to da ta ma ni fe sta ci ja, osim se }a wa na

]u lum, ~i ja je sto go di {wi ca ro |e wa obe le `e na la ne, bio iz van re dan po pu la ri za tor na u ke. ]o si} je ukrat ko pod se tio i na naj va `ni je ]u lu mo ve bi o- graf ske po dat ke. Ro |en je 1911. u Ba taj ni ci, {ko lo vao se u Ze mu nu, pa u Be o gra du, gde je di plo mi rao 1935. na Fi lo zof skom fa kul te tu, a stu di rao je na Gru pi za ma te ma ti ku, te o- rij sku fi zi ku i ne be sku me ha ni ku, kod ~u ve nih pro fe so ra i na u~ ni ka Mi haj la Pe tro vi }a i Mi lu ti na Mi lan ko vi }a. Pro fe sor sku ka ri je ru za po ~eo je u Gor wem Mi la nov cu, na sta vio u Srem skim Kar lov ci ma, a po -

Pun pogodak: Kuda ide ovaj svet Pre da va we dr Du {a na Sa kul skog pod na zi vom „Ku da ide ovaj svet?„ na ju ~e ra {woj sve ~a noj aka de mi ji pun je po go dak jer je upra vo „po me ri” prof. ]u lu ma. Dr Sa kul ski je tom te mom, ko ja in te re su je sva kog od nas a o ko joj ni ko (za sa da?) ne ma sto po stot no pre ci zan od go vor i prog no zu, si gur no po kre nuo mno ge da raz mi {qa ju o mno gim aspek ti ma sa vre me nog sve ta, ~o ve ~an stva i na u~ nih is tra `i va wa i ta ko ih pri do bio da se vi {e in for mi {u o is tra `i va wi ma ve za nim za pi ta we broj je dan 21. ve ka.

Do cent na De part ma nu za in `e wer stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne i za {ti te na ra du FTN-a, dr Sa kul ski bio je i na u~ ni sa vet nik pri Uni ver zi te tu UN u Bo nu, a van red ni je pro fe sor Fa kul te ta za gra |e vi nar stvo i `i vot nu sre di nu WITS uni ver zi te ta u Jo ha nes bur gu (Ju `na Afri ka). Na FTN-u je ru ko vo di lac In ter di sci pli nar nog is tra `i va~ kog cen tra za upra vqa we ri zi ci ma od ha zar da s ka ta stro fal nim po sle di ca ma, ~i jim se osni va ~em mo `e sma tra ti. prof. ]u lu ma, vr hun skog i jed nog od pr vih pro fe so ra FTN-a (we go vo ime no si i je dan od naj lep {ih stu dent skih do mo va u No vom Sa du i jed na uli ca no vo sad skog na se qa Kli sa) ima po seb nu mi si ju.

– Ciq ovog pro gra ma je po pu la ri za ci ja i pro mo ci ja na u ke: da pod stak ne opre de qi va we mla dih za na u~ ni rad, da se for mi ra po zi ti van stav pre ma na u ci i teh no lo {kom raz vo ju, kao i da se una pre di na u~ na pi sme nost {i re jav no sti – na gla sio je ]o si}, i pod se tio na to da je upra vo pro fe sor @i vo jin

sle Dru gog svet skog ra ta do {ao je u No vi Sad, gde je ra dio i `i veo po la ve ka. Ov de je pre da vao ma te ma ti ku i fi zi ku u Sred woj teh ni~ koj {ko li, In du strij sko-za nat skoj i na Vi {oj pe da go {koj, da bi 1962. pre {ao na Ma {in ski fa kul tet, ~i ji je da kan bio ka da je 1974. taj fa kul tet pre ra stao u FTN. Osta }e upam }en i kao po zna ti is tra `i va~-pi o nir u obla sti so lar ne ener gi je. @i vo jin ]u lum pre mi nuo je 1991. i sa hra wen u No vom Sa du u ale ji za slu `nih gra |a na.

V. ^eki}

dnevnik

NAGRADA „DR \OR\E NATO[EVI]” URU^ENA NAJUSPE[NIJIM VOJVO\ANSKIM PROSVETARIMA

He ro ji u po slu obra zo va wa Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce mr An dor De li uru ~io je naj u spe {ni jim pro svet nim rad ni ci ma i usta no va ma u Voj vo di ni pri zna wa „Dr \or |e Na to {e vi}„ za {kol sku 2011/2012. go di nu.

Od lu kom Od bo ra za do de lu pri zna wa, na gra de su pri pa le: De~ joj usta no vi „De~ ja ra dost„ iz Iri ga, Osnov noj {ko li „15. ok to bar„ iz Piv ni ca, Gim na zi ji „Du {an Va si qev„ iz Ki kin de, pro fe sor ki ge o gra fi je u no vo sad skoj O[ „Bran ko Ra di ~e vi}„ Ta wi Ga gi} i di plo mi ra nom psi ho lo gu i stru~ nom sa rad ni ku u O[ „Vuk Ka ra xi}„iz Ba~ ke Pa lan ke Ve sni Vu ja ~i}.

De li je is ta kao da, osim svo je auten ti~ no sti, ta na gra da u se bi no si vred nost po ve zi va wa i sve o bu hvat no sti:

– Ova na gra da pred sta vqa mo ti va ci ju i za sle de }e ge ne ra ci je – po ru ~io je De li. – Mo -

der no dru {tvo va pi za do brim pri me ri ma, he ro ji ma. Mi slim da ste vi ko ji ste da nas na gra |e ni, ti he ro ji u svom sva ko dnev nom po slu obra zo va wa i vas pi ta va wa.

Po red za hval no sti {to je ba{ wi hov rad pri me }en, do bit ni ci pri zna wa „Dr \or |e Na to {e vi}„ ima li su je din stve nu po ru ku, a to je da je vi dqi vost u obra zov no vas pit nom ra du ve o ma bit na, od no sno uspe {no iz ve de ne ge ne ra ci je mla dih qu di, ko je su edu ko va li za da qi `i vot.

Od usta no vqe wa do ove go di ne do de qe no je ukup no 57 pri zna wa. Kon kurs za do de lu Pri zna wa «Dr \or |e Na to {e vi}» je ja van. Za {kol sku 2011/2012. go di nu bio je otvo ren u pe ri o du 1. do 30. sep tem bra 2012. go di ne.

KONFERENCIJA O SIROMA[TVU @ENA S ISKUSTVOM NASIQA

SVETSKI STRU^WACI KORPORATIVNE KOMUNIKACIJE U NOVOM SADU

O mo gu} no sti ma so ci ja li za ci je

Ka ko `i ve ti u dru {tvu i{ ~e ki va wa

U Be o gra du je odr `a na me |u na rod na kon fe ren ci ja „Ri zi ci od si ro ma {tva za `e ne s is ku stvom na si qa i za vi {e stru ko mar gi na li zo va ne gru pe `e na”, na ko joj je bi lo re ~i o mo gu} no sti ma so ci ja li za ci je `e na ko je su do `i ve le na si qe, kao i onih na mar gi na ma dru {tva u ze mqa ma Za pad nog Bal ka na i EU. U sa op {te wu Auto nom nog `en skog cen tra na vo di se da su pri ka za ni i ri zi ci od si ro ma {tva za te gru pe `e na u uslo vi ma fi nan sij ske kri ze, s po seb nim osvr tom na uti caj sma we wa jav ne po tro {we i uslu ga na pra va `e na u Evro pi.

Uka za no je i na kqu~ ne pro ble me u pri stu pu dr `a va pri re {a va wu so ci jal nih pro ble ma `e na s is ku stvom na si qa u obla sti ma bri ge o de ci, so ci jal ne za -

{ti te, za po {qa va wa, so ci jal nog sta no va wa i do stup ne prav de. U prak si se do ga |a da me re po sto je, ali da se iz raz li ~i tih raz lo ga ne pri me wu ju, na {ta uka zu je po da tak da je u 2009. go di ni za po sle no sa mo 13 `r ta va na si qa u po ro di ci, a u pr vih de vet me se ci 2010. wih 20.

Pred sta vqe ni su i re zul ta ti ana li za za ko no dav stva s aspek ta pra va `e na u Sr bi ji, Bo sni i Her ce go vi ni i Hr vat skoj. Ana li za u Sr bi ji i BiH po ka za la je da su pro pi si ovih ze ma qa ne do voq no rod no ose tqi vi jer ne pre po zna ju `e ne, od no sno ra wi ve gru pe `e na kao su bjek te pra va.

Pri me ra ra di, od 44 ana li zi ra na iz vo ra u Sr bi ji, u sa mo 13 pro pi sa `e ne `r tve na si qa pre po zna te su kao su bjek ti pra va.

Iz me ne Za ko na o le ko vi ma Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je usvo ji li su iz me ne Za ko na o le ko vi ma i me di cin skim sred stvi ma, ~i ji je ciq da se pro iz vo |a ~i le ko va sti mu li {u oslo ba |a wem oba ve ze pla }a wa na dok na de za iz da va wa uve re wa po treb nih za iz voz le ko va. Tim iz me na ma je pred vi |e no da se uki ne oba ve za pla }a wa na dok na de Agen ci ji za le ko ve, za iz da va we uve re wa za po tre be iz vo za le ko va i me di cin skih sred sta va, u skla du sa pre po ru ka ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, ko ja iz no si 10.000 di na ra.

Ka ko je ob ja sni la re sor na mi ni star ka Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ide ja iz me na Za ko na je da se po slo va we pri vred nih su bje ka ta sti mu li {e ta ko {to }e se sma wi ti wi ho vi tro {ko vi.

Vo de }i me |u na rod ni mi sli o ci i prak ti ~a ri kor po ra tiv nih i mar ke tin {kih ko mu ni ka ci ja Majkl Da len i Pa skal Be kler pred sta vi }e se 29. i 30. no v em b ra ove go d i n e na 4. me|u n a r od n oj kon f e r en c i j i „PRi li ka 2012”, ko ja }e se odr `a ti u Kon gre snom cen tru No vo sad skog saj ma. Skup or ga ni zu je Dru {tvo Sr bi je za od no se s jav no {}u, a otvo ri }e ga Pa skal Be kler pre da va wem „Za {to je PR (Pe o ple Re la ti ons pre ne go Pu blic Re la ti ons) sa da na ni vou po tro {a~ kih i kor po ra t iv n ih stra t e g i j a?” Bi } e re ~i o to me ko li ko je da nas za jed nu kom pa ni ju va `no da ima do bar pi-ar sek tor, na ko ji na ~in su no vi ka na li ko mu ni ka ci j e iz m e n i l i po s ao pi-ar pro fe si o na la ca, u ~e mu le `i sna ga te pro fe si je i da li su qu d i i me | u q ud s ki od n o s i kqu~ uspe {nog po slo va wa u bu du} no sti.

Dru g i dan kon f e r en c i j e obe le `i }e pre da va we Maj kla Da le na, jed nog od naj u ti caj ni jih i me |u na rod no pri zna tih

pre da va ~a, auto ra {est kwi ga, kon sul tan ta mno gim vo de }im svet skim kom pa ni ja ma i pro fe so ra na Eko nom skom fa kul te tu u Stok hol mu. Da len tvr di da da nas `i vi mo u dru {tvu i{ ~e ki va wa ko je kon stant no te `i bu du} no sti, sle de }em po slu, sle de }em ve li kom do ga |a ju. U pre da va wu pod na zi vom „Ka ko da skon ~a te s osme hom na li cu?” Da len }e po ku {a ti da ob ja sni da su u ta kvom dru {tvu i{ ~e ki va wa mo gu} no sti za pro na la `e we sre }e neo gra ni ~e ne, a da isto vre me no, ni ka da ni smo bi li ne sre} ni ji.

Na ovo go di {woj „PRi li ci” u~e sni ci }e mo }i da ~u ju i ne ke od vo de }ih svet skih i re gi o- nal nih ime na u obla sti ko mu ni ka ci ja, po put pro fe so ra ko mu ni ka ci ja To ma sa Ba u e ra s Uni ver zi te ta u Be ~u, Lu i sa de [or le me ra, vo |e rad ne gru pe „Eva l u a c i j a” pri Evrop s koj aso ci ja ci ji di rek to ra ko mu ni ka c i j a, pro f e s o r a Er n e s ta Her co ga iz Hr vat ske, Du {u Vi da no vi} iz slo ve na~ kog „Euro pro to ko la” i dru ge.

E. D.

INTERNACIONALNI DAN RADIOLOGIJE

Va `no je sa ~u va ti stru~ wa ke Ako ste ika da slo mi li kost, ve ro vat no su vam na ~i ni li rend gen ski sni mak, ako ste ika da po vre di li zglob, ve li ka je {an sa da ste pre gle da ni ul tra zvu kom ili mag net nom re zo nan com. U stva ri, bi lo da ste uda ri li gla vu, ima li iz ne nad ni bol u gru di ma, uko li ko ste ot kri li da ste trud ni ili je va{ le kar ikad `e leo da sa zna vi {e o to me {ta se de {a va u va {em te lu, go to vo je iz ve sno da ste upu }e ni na pre gled u ra di o lo {ko ode qe we ili cen tar za ra di o lo gi ju. Ra di o lo zi ni su me |u naj vi dqi vi jim ~la no vi ma zdrav stve nog ti ma, ali su oni ti ko ji u mno gim slu ~a je vi ma raz li ~i tim teh ni ka ma obez be |u ju od go vor: oni mo gu re }i ka kva je ta~ na pri ro da i lo ka ci ja pre lo ma ko sti, da li je gla va pre tr pe la bi lo ka kvu po vre du i da li je bol u sto ma ku po sle di ca za pa qe wa sle pog cre va ili ju ~e slu ~aj no pro gu ta nih kqu ~e va, jer i to se do ga |a. Pun obim uslu ga ko je nu di ra di o lo gi ja, ko je su sa mo deo da le ko {i reg po qa „me di cin skog imi xin ga”, mno go je {i ri ne go {to se mo `e za mi sli ti i pru `a se mno go da qe od sa me di jag no sti ke.

Da bi po di gli pa `wu jav no sti o broj nim i ra zno vr snim ulo ga ma me di cin skog imi xin ga u zdrav stve noj za {ti ti, Udru `e we ra di o lo ga Sr bi je je od lu ~i lo

da pr vi put pro sla vi In ter na ci o nal ni dan ra di o lo gi je. Na i me, ove go di ne, 8. no vem bra, Evrop sko udru `e we ra di o lo ga, Udru `e we ra di o lo ga Se ver ne Ame ri ke i Ame ri~ ki ko lex za ra di o lo gi ju pro sla vi li su pr vi In ter na ci o nal ni dan ra di o lo gi je

pred sed nik Udru `e wa ra di o lo ga Sr bi je prof. dr Mi lo{ Lu ~i}. Iks-zra ci, CT i MRI-to mo gra mi, ul tra zvuk i broj ne dru ge teh ni ke me di cin skog imi xin ga, kao i atrak tiv ne sli ke po ve za ne s wi ma po zna ti su mno gi ma, ali ta~ na pri me na i vred nost tih

Pun obim usluga koje nudi radiologija, koje su samo deo daleko {ireg poqa medicinskog imiyinga, mnogo je {iri nego {to se mo`e zamisliti i pru`a se mnogo daqe od same dijagnostike (IDoR 2012), za jed no s udru `e wi ma ra di o lo ga {i rom sve ta, ukqu ~u ju }i i Udru `e we ra di o- lo ga Sr bi je.

– Me di cin ski imi xing je jed na od naj u zbu dqi vi jih i naj na pred ni jih di sci pli na u zdrav stve noj ne zi, kao i po qe ve li kih ak tiv no sti u teh no lo {kim i bi o lo {kim is tra `i va wi ma – ka `e

mo da li te ta ni je svi ma u pot pu no sti ja sna. Za to smo iza bra li 8. no vem bar, dan ka da je 1895. go di ne Vil helm Kon rad Rent gen ot krio po sto ja we iks-zra ka, kao dan za ak ci ju i po di za we sve sti o zna ~a ju ra di o lo gi je i me di cin skog imi xin ga. On ko lo {ki imi xing je iza bran za glav nu ovo go di {wu te mu, da bi se is ta kla

zna ~aj na ulo ga ko ju igra ra di o lo gi ja u svim fa za ma bor be pro tiv kar ci no ma, od ra ne de tek ci je i pre ven ci je do mo ni to rin ga te ra pi je.

Obe le `a va we ovog da na pred sta vqa i van red nu mo gu} nost da se skre ne pa `wa i na sve te {ko }e s ko ji ma se su o ~a va ra di o lo {ka pro fe si ja u Sr bi ji u na po ri ma da se obez be di {to bo qa i pra vo vre me ni ja di jag no sti ka svim gra |a ni ma na {e ze mqe.

– ^i we ni ca je da ra di lo ga ne ma do voq no pa su ve o ma tra `e ni, ne sa mo u na {oj dr `a vi – ka `e dr Lu ~i}. – S ob zi rom na ve li ki teh no lo {ki i teh ni~ ki na pre dak me di cin skog imi xin ga i ra di o lo {kih di sci pli na u po sled wih de se tak go di na, ra di o lo zi su ve o ma tra `e ni i la ko im je da odu. Ne vo qa je u to me {to na {a dr `a va ne pru `a do voq no sti mu la ci je za ra di o lo ge da osta nu kod nas pa je wi hov od liv ve li ki, {to ni je pro blem sa mo u ra di o lo gi ji ve} i u ne kim dru gim di sci pli na ma. ^i we ni ca je da bi smo u ne kom kon tek stu u ko jem bi se na pra vi lo stra te {ko opre de qe we o to me ka ko bi i {ta bi sve ra di o lo zi mo gli ra di ti u bu du} no sti, mo gli do pri ne ti ne sa mo skra }e wu li sta ~e ka wa ko je tre nut no po sto je ne go i kva li tet ni jem ra du ra di o lo ga za sve na {e gra |a ne ko ji ma je po treb na ta kva di jag no sti ka.

J. Barbuzan

„[koq ki ce” u Grad skoj ku }i

Fo to: R. Ha yi}

Me |u na rod ni mu zi~ ki fe sti val za de cu „[koq ki ce”, sed mi po re du, odr `a }e se da nas, su tra i u ne de qu u 19 ~a so va u Sve ~a noj sa li zgra de Naft ne in du stri je Sr bi je, Uli ca Na rod nog fron ta 12. U~e sni ke i or ga ni za to re ove ma ni fe sta ci je ju ~e su u Grad skoj ku }i pri mi li po mo} nik gra do na ~el ni ka Vawa Vu~enovi} i ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Predrag Svilar.

- Da nas smo po no sni {to mo `e mo da ugo sti mo de cu iz ce log sve ta ko ja su

Novosadska petak9.novembar2012.

ve godine ima od kada se na ulicama Novog Sada pojavila komunalna policija i, sude}i prema komentarima sugra|ana, mi{qewa o ovoj slu`bi su podeqena. Ranije je na svaku pritu`bu sugra|ana, bilo o ~emu da se radilo, reagovala redovna policija, pa su zato i uvedeni „komunalci” koji se bave uvo|ewem komunalnog reda.

Dok jedni ne mogu da ih vide o~ima, iz wima znanih razloga, drugi su zadovoqni ovom ovom slu`bom jer su se mnoge stvari, bar prema zvani~nim podacima, znatno popravile. Kako ka`u, u gradu je mawe divqih deponija, vlasnici pasa se mahom pridr`avaju odluka o izvo|ewu ku}-

nih qubimaca, sproveden je veliki broj akcija suzbijawa uli~nih prodavaca. Najvi{e intervencija bilo je zbog buke u kafi}ima, kom{ijskim stanovima, prekora~ewa radnog vremena svakakvih ugostiteqaskih lokala...Sve ovo govori da su „komunalci” za prethodne dve godine imali pune ruke posla, a kada je tako ni incidenti ne izostaju. Bilo je i napada na wih, ali to je verovatno usud pomenutog posla. Sve u svemu, na nadle`nima je da sagledaju da li je ova slu`ba opravdala postojawe, jer mi{qewe plebsa je da su ni tamo ni ovamo. Vi{e od „Parking servisa”, mawe od policije.

B. Markovi}

U po ne de qak ma we auto bu sa na uli ca ma Grad ski pre vo znik }e u po ne de qak, 12. no vem bra, pri me wi va ti red vo `we za su bo tu, zbog dr `av nog pra zni ka Da na pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu. Ovaj pra znik se obe le `a va 11. no vem bra, ali po {to 11. pa da u ne de qu, pra zno va we se po me ra dan ka sni je. Na uli ca ma gra da u po ne de qak }e bi ti u sa o bra }a ju 190 vo zi la.

Z. D.

hronika

U „Ma sla~ ku” zdrav za lo gaj U vr ti }u “Ma sla ~ak” ju ~e je de mon stri ra na pri pre ma obro ka po prin ci pi ma pra vil ne is hra ne. Ova ak tiv nost se ve} ne ko li ko go di na re a li zu je u sa rad wi In sti tu ta za jav no zdra vqe i stu de na ta i sa rad ni ka De part ma na za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta.

Stu den ti ga stro no mi je za jed no su sa de com pri pre ma li obro ke po re cep tu ri ko ju su pri pre mi li le ka ri, spe ci ja l i s ti hi g i j e n e In s ti t u t a, dok su Sne`ana Ukropina i dr Milka Popovi} s de com pre ko kre a tiv ne ra di o ni ce ob ja sni li zna ~aj vo }a i po vr }a u is hra ni.

I. D.

Bez gre ja wa deo No ve De te li na re Re gu la ci ja to plot nih pod sta ni ca u Uli ci Ko ste Ra ci na na bro je vi ma 32 i 32a, po ~i we da nas u 10.30 ~a so va. Zbog po me nu tog po sla gre ja wa ne }e bi ti u uli ca ma Dr Sve ti sla va Ka sa pi no vi }a 18, 20, 21, 22, 26, 28, 30, 32 i 34,

Jan ka ^me li ka 26, 27, 28, 29, 29a, 31 i 35, Ko ste Ra ci na 5, 6, 7, 8, 10, 15, 16, 21, 23, 25, 26, 28, 31 i 34 i Ve se li na Ma sle {e 38 i 42. Za vr {e tak ra do va i po nov ni do la zak gre ja wa o~e ku je se da nas u po sle po dnev nim sa ti ma.

B. M.

Fo to: S. [u {we vi}

U dve uli ce suve slavine Uli c a Ra~ k og, od Uli c e Fra w e Ma l i n a do Dan k a [i m u no v i } a i Uli c a Fra w e Ma l i n a da n as od 8 do 16 sa t i ne } e ima t i vo d u. Ci s ter n a sa pit k om vo d om bi } e po s ta v qe n a kod {ko l e. Iz pred u z e } a “Vo d o v od i ka n a l i z a c i j a” ka ` u da po s to j i mo g u} n ost da se blo k a d a vo d o v od n e mre ` e pro {i r i i na okol n e uli c e. Vo d e ne } e bi t i zbog ra d o v a na vo d o v od n oj mre ` i.

N. R.

V remeploV

NOVOSADSKI VODI^

No vo sad skoj re al ki no vi uprav nik

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Na fe sti va lu u~e stvu ju de ca iz Sr bi je, Ru si je, Ma |ar ske, Le to ni je, Bu gar ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni je, Mal te, Cr ne Go re i In di je.

Za vre m e fe s ti v al s kih da n a bi } e odr `a ne dve po lu fi nal ne ve ~e ri na ko ji ma }e se pred sta vi ti svi u~e sni ci iz na {e ze mqe i iz ino stran stva, a po od lu ci me |u na rod nog `i ri ja na ga la kon cer tu }e na stu pi ti naj bo qi iz vo |a ~i iz obe po lu fi nal ne ve ~e ri.

A. Va.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dve godine na vagi D

do {la u na{ grad da u~e stvu ju u mu zi~ kom fe sti va lu „[koq ki ce“. Ovaj fe sti val spa da u red onih ma ni fe sta ci ja ko je do pri no se to me da No vi Sad si gur nim ko ra ci ma na pre du je ka kan di da tu ri za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020. go di ne. Sma tra mo da u~e {}e ove de ce na fe sti va lu mo `e du go ro~ no da po mog ne kul tur nom `i vo t u gra d a i obo g a t i raz l i ~ i t ost kul tur ne po nu de - re kao je Vu ~e no vi}.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Gu ver ner Voj vod stva Sr bi je i Ta mi {kog Ba na ta grof Ko ro ni ni na zvao je 1851. no vo o sno va nu {ko lu za teh ni~ ko obra zo va we, re al ku u No vom Sa du, “ka to li~ kom ne ma~ kom - ma |ar skom”. To je iza zva lo ne za do voq stvo u srp skom `i vqu, pa {ko la ni ka ko ni je mo gla da ima do voq no |a ka i stal no je bi la op te re }e na ma te ri jal nim ne vo qa ma. Ka da je 9. novembra 1871.

do bi la no vog uprav ni ka dr Mi la na Jo va no vi }a - Mor skog, {ko li je kre nu lo na bo qe. Mi ni star stvo pro sve te u Pe {ti od lu ~i lo je, da no vo sad skoj {ko li uki ne „pra vo jav no sti”i da we ni u~e ni ci za vr {ni is pit mo ra ju da po la `u u ne koj dru goj {ko li u Ugar skoj. Re al ka se ti ho uga si la.

N. C.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

petak9.novembar2012.

DNEVNIK

Su tra proslava dana MZ „Li man” Pro sla va Da na Me sne za jed ni ce “Li man” odr `a }e se su tra u 17 sa ti otva ra wem {a hov skog tur ni ra VII Me mo ri jal tur nir „Ni ko laj Mo skaq”u MZ „Bo {ko Bu ha”, Fru {ko gor ska broj 8.

Na kon, to ga bi }e or ga ni zo va na iz lo `ba sli ka sli kar ske ko lo ni je “Gest” iz Se~ wa u MZ “Li -

man”, Li kov ni sa lon, Dra ge Spa si }a broj 1. Sve za vr {a va pro gra mom “Su sret kraj Du na va” u ko me u~e stvu ju KUD “Sve to zar Mar ko vi}”, pe snik Mir ko Sti ki} i mu zi ~ar Ob rad Ja ko vqe vi} u 19.30 sa ti u re sto ra nu “Plaj of” Stru mi~ ka 16.

A. L.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Ras kr {}a” Vi li je ma Po la Jan ga Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom,

sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ras kr {}a“ Vi li je ma Po la Jan ga. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

En to ni Spen ser je ego i sta, po no san {to je us pe {an bi zni smen na vr hun cu ka ri je re, {to je us peo sam, bez ob zi ra na to {to je ce na za ta ko ne {to bi la bol no pre vi so ka. Iz liv kr vi u mo zak osta vqa ga u ko mi. „Bu di“ se u nad re al nom sve tu ko ji kao u ogle da lu osli ka va we gov `i vot, od pre le pog do is kva re nog. Na tom me stu To ni vo di `i vo pi sne raz go vo re sa oso ba ma za ko je ve ru je da su de lo vi we go ve pod sve sti, pra te }i wi ho va uput stva u na di da }e ga to od ve sti do isti ne i, mo `da, do is ku pqe wa.

N. R.

DRAMSKA SEKCIJA NA ENGLESKOM GIMNAZIJE „ISIDORA SEKULI]”

Vo qom se be od ve li pred bri tan sku pu bli ku ^la no vi dram ske sek ci je na en gle Po ziv za go sto va we sti gao je u mar tu i skom je zi ku gim na zi je „Isi do ra Se ku - ro di te qi su pro te klih osam me se ci na svim li}“, 11 ma tu ra na ta, u ne de qu 11. no vem - me sti ma tra `i li spon zo re, ali i iz dva ja li bra kre }e za Kar dif u Vel su, gde }e u no vac iz svog bu xe ta. sred woj mu zi~ ko- dram skoj {ko li ima ti - Svim si la ma smo se tru di li da sku pi mo pri li ku da iz ve du pred sta vu „Ha mlet“. no vac i na kra ju smo us pe li. Deo tro {ko va Ove mla de ta len te u Ve li ku Bri ta ni ju je fi nan si ra la i en gle ska gra |e vin ska je po zvao „[ek spir skuls fe sti val“ naj - fir ma, ko ja je po kri la dva no }e wa u Kar di ve } i dram fu i jed no u ski fe s ti Lon do nu za val za mla de Ro di te qi gim na zi ja la ca su pro te klih osam 11 u~e ni ka u ovoj ze mqi. jed nog me se ci na svim me sti ma tra `i li spon zo re, i Dram ska sek pro fe so ra, ali i iz dva ja li no vac iz svog bu ye ta ci ja ove gim kao i grad na z i j e je i ski pre voz ra ni je ima la ovu pri li ku, ali je uvek i tran sport od Lon do na do Kar di fa. Od po sto jao isti pro blem - ne do sta tak nov Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we ca. smo do bi li 500 evra, a Po kra jin ski se kre - [ko la je i pret hod nih go di na do bi ja ta ri jat za kul tu ru je de ci obez be dio ko sti la po ziv da we na dram ska sek ci ja ode u me za pred sta vu. Us pe li smo da na |e mo jo{ Bri ta ni ju i iz ve de ne ku od svo jih pred ne ko li ko spon zo ra - ban ke i fir me, a osta sta va, ali ni ko to ni je `e leo, ni ti mo gao tak smo pla ti li iz na {ih xe po va - ka `e Sa da pla ti. Ove go di ne smo se mi ro di te qi wa Ko va ~e vi}. do go vo ri li me |u sob no da na bi lo ko ji na Pre mi je ru „Ha mle ta“ ova dram ska sek ci ~in sku pi mo pa re i omo gu }i mo na {oj de ja iz ve la je pro {log no vem bra, a po sled we ci da pred sta ve svo ju {ko lu u ino stran iz vo |e we pred put odr `a la je si no} u po zo stvu - ka `e maj ka jed nog od ~la no va dram ri {noj sa li Gim na zi je „La za Ko sti}“ pred ske sek ci je Sa wa Ko va ~e vi}. spon zo ri ma i pri ja te qi ma.

A. Varga

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 11 sa ti Bu le var kne za Mi lo {a 2, Fu to {ki put od 40 do 44B i 42A, An to na Ur ba na 1 i od 7 do 15, Me ri di jan ban ka i Po {tan ska ban ka. Ra ko vac: od 8.30 do 12 na se qe Sa lak si je u Ra kov cu. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 12 A. Vol nog. Svi lo{: od 9 do 15 ce lo na se qe. Lug: od 9 do 15 ce lo na se qe. Gra bo vo: od 9 do 15 ce lo na se qe. Ka}: od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa od se ma fo ra pre ma Bu di sa vi; od 9 do 13.30 No vo sad ska od 50 do 76 i Sta ri ka} ki put.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 13.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25), „Hotel Transilvanija” (14.05, 16), „Led” (20), „Divqaci” (22.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 14,16.15), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Pazi koga bira{„ (17.45), „Artiqero” (18, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17,19.30, 20, 22.20, 22.45), „Razbija~ Ralf” (11.30, 15, 12.15, 14.10, 16.10, 18.15), „Hipnotizer” (22.25), „Argo” (22.15), „Valter” (18.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume” (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” opera „Trubadur” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Izlo`beni plakat Muzeja Vojvodine (1847 - 2012)” (do 16. novembra), „100 godina vojnog vazduhoplovstva Srbije (1912 - 2012) (do 11. novembra), „Duh `ita” (do 15. novembra).

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Alek san dra Gli go ri}, Je le na Bla `i}, Ana Qu bi ~i}, Ta ma ra Pje {~i}, Na ta {a Vu ja nov i Sa wa Ili} iz No vog Sa da, Dra ga na Sla do je vi} iz Ko vi qa i Do bri la Ra dak iz Ka }a, DE ^A KE: Ja smi na Kqa ji} iz No vog Sa da, Bran ka An dre je vi} iz Ka }a, Mir ja na Bran ko vi} iz In |i je, Ta ma ra Ma cu ra iz Fu to ga, Ta wa Si mo no vi} iz Ru men ke, Ilo na Mak iz Be ~e ja, Ele na Spe vak iz Lu ga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Kadrije [aipa Heq{ani (1964) u 9.45 sati, Marta Zoltana Kusturi} (1929) u 10.30, Radmila Svetomira Blagojevi} (1923) u 11.15, Stjepana Martina Daki} (1924) u 12, Dobrisav Blagomira Radoi~i} (1951) u 12.45, Radmila Srboquba ]ur~i} (1949) u 13.30 i @ivadinka Svetozara Juri} (1945) u 14.15 sati.

GODI[WICA VOJNOMEDICINSKOG CENTRA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Se vi}: VMC u ci vil no zdrav stvo Voj nome di cin ski cen tar u Pe tro va ra di nu obe le `io je ju ~e 226 go di na po sto ja wa, a ju bi lej je obe le `en u Do mu Voj ske Sr bi je, uz pri su stvo ve li kog bro ja ofi ci ra, kao i go sti ju iz ci vil nog sek to ra. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Si ni {a Se vi} re kao je da je `e qa Gra da da se VMC in te gri {e u si stem ci vil ne zdrav stve ne za {ti te.

- Za to po sto ji za kon ski okvir, a na me ra nam je da Fond zdrav stve nog osi gu ra wa pre po zna voj nu bol ni cu u si ste mu ci vil nog zdra va stva. To }e bi ti te ma na ko joj }e grad ra di ti to kom na red nog pe ri o da i da voj nu bol ni cu u Pe tro va ra di nu do ve de mo u istu ra van na ko me je Voj no me di cin ska aka de mi ja u Be o gra du, te da ova usta no va bu de na isti na ~in otvo re na pre ma

No vo sa |a ni ma, kao {to je VMA otvo re na pre ma Be o gra |a ni ma na veo je Se vi}.

Pre ma re ~i ma uprav ni ka Voj no me di cin skog cen tra pu kov ni ka dr Bra to qu ba Br kqa ~a go di {we se u ovoj usta no vi iz ve de oko 1.500 ope ra ci ja, oko 100.000 pre gle da i oko 400.000 raz li ~i tih me di cin skih uslu ga.

G. ^.

OBELE@EN DAN PROSVETNIH RADNIKA

\a ci za ka te dra ma Dan pro svet nih rad ni ka Sr bi je obe le `en je ju ~e u Osnov noj {ko li “Ko sta Trif ko vi}” na za ni mqiv na ~in. Na i me, raz voj nim {kol skim pla nom od re |e no je da se pro sla vqa kao u~e ni~ ki dan, ta ko {to |a ci {ko le za me wu ju pro fe so re i upra vu na wi ho vim rad nim me sti ma.

Ceo po stu pak, od do la ska u raz red i upi si va wa u dnev nik, pre ko pre da va wa i is pi ti va wa, sve do od la ska u zbor ni cu i vra }a wa dnev ni ka oba vqa ju u~e ni ci, ko je je iza brao pro fe sor za od re |e ni pred met.

- Po `eq no je da u~e ni ci bu du za vr {nih raz re da, a pri li kom oba vqa wa ad mi ni stra tiv nih po slo va i kon tro li sa wa di sci pli ne oba ve zno je pri su stvo i po mo} pro fe so -

ra na stav nog pred me ta. Su de }i po ras po lo `e wu u~e ni ka, ova ak ci ja je ve o ma do bro pri mqe na kod de ce – ka `e di rek tor {ko le “Ko sta Trif ko vi}” Mi lan Spa so je vi}.

U ulo zi pre da va ~a opro ba lo se pu no u~e ni ka, ko ji su bi li od go vor ni za spre ma we i re a li za ci ju ~a sa, ali i obez be |i va we di sci pli ne i su o ~a va we sa at mos fe rom na ~a su, u ko joj jed ni slu {a ju, dru gi su ne za in te re so va ni, a tre }i ome ta ju ~as. Naj va `ni je je bi lo da u~e ni ci ose te ~ar i pri vla~ nost pro fe si je pre da va ~a i da se opro ba ju u to me.

- De ca su to vr lo ozbiq no shva ti la i ja sam ve o ma za do voq na ka ko su to ura di li. \a ci su ak tiv no u~e stvo va li u svim de lo vi ma ~a sa, pre da va wu i pro pi ti va wu, a u~e ni -

ci-pre da va ~i su se su o ~i li sa us po sta vqa wem auto ri te ta u raz re du i sa svim pro ble mi ma u or ga ni za ci ji {kol skog ~a sa – ka `e Spa so je vi}.

Su de }i po ras po lo `e wu u~e ni ka, ova ak ci ja je ve o ma do bro pri mqe na kod de ce.

- ^ud no je to ose }a we, ka da se po sle se de wa u {kol skoj klu pi na |e te za ka te drom, kao pre da va~ - sa zna li smo od ne ko li ko |a ka-na stav ni ka. Oni sma tra ju da po sao na stav ni ka ni je lak i da ni je la ko oce wi va ti u~e ni ka. \a ci sma tra ju i da to kom {kol ske go di ne tre ba ~e {}e da se an ga `u ju u~e ni ci-pre da va ~i, kao asi sten ti pro fe so ri ma, ka ko bi ~as bio za ni mqi vi ji.

Q. Nato{evi}

Kon cert mla dih kom po zi to ra Voj vo di ne Kon cert mla dih kom po zi to ra Voj vo di ne odr `a }e se na red nog pet ka, 16. no vem bra, u 20 ~a so va u Si na go gi, a deo je pro jek ta Za vo da za kul tu ru Voj vo di ne „Sa vre me na kom po zi ci ja u Voj vo di ni”.

Pro je kat je po kre nut s ide jom da se po mog ne mla dim kom po zi to ri ma ko ji ret ko ima ju pri li ke da bu du iz vo |e ni i wi ho va de la ob ja vqe na. Glav ni uslov za u~e {}e na ovom kon cer tu je da de lo bu de

kom po no va no za ovu pri li ku, ~i me se mla di umet ni ci pod sti ~u na stva ra we. Na ovaj na ~in se ujed no da je do pri nos i do ma }im pu bli ka ci ja ma, ta ko {to }e audio sni mak sa kon cer ta bi ti ob ja vqen u iz da wu Za vo da za kul tu ru Voj vo di ne.

Sve kom po zi ci je iz vo di ka mer ni gu da~ ki or ke star pod vo| stom di ri gen ta Srp skog na re dog po zo ri {ta Mi ki ce Jev ti }a, oku pqen za ovu pri li ku, a bi }e iz ve de ne

kom po zi ci je Alek san dre Ste pa no vi}, Sr |a na To do ro vi }a, Qu bo mi ra Ni ko li }a, Ta ma re Ba sa ri}, Sta ni sla ve Ga ji}, Sve to za ra Ne {i }a, Do ro tee Vej no vi}, Ni ko le Pa cek-Vet ni }a, \or |a Mar ko vi }a i go sta kon cer ta iz Ita li je Ma ri a na Pa ter no ste ra.

Na kon cer tu }e u~e stvov ti kao so li sta i mla da pi ja nist ki wa iz No vog Sa da Na de `da Pa ji}.

I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak9.novembar2012.

9

DA NAS U ^AST OSLO BO \E WA GRA DA 1918.

Po ~a sna ~e ta Voj ske Sr bi je i ko lo u cen tru Obe le `a va we 9. no vem bra, Da na oslo bo |e wa No vog Sa da u Pr vom svet skom ra tu po ~e }e da nas po se tom gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a Spo men so bi Pr ve bri ga de Kop ne ne voj ske Voj ske Sr bi je u 8 ~a so va, a sat vre me na na kon to ga gra do na ~el nik }e po lo `i ti ven ce na Spo men krst pa lim bor ci ma 1912-1918. go di ne.

Glav ni pro gram pro sla ve odr `a }e se da nas u 14 sa ti na Tr gu slo bo de ka da }e Vu ~e vi} uz pot pred sed ni ka Vla de i mi ni stra od bra ne Alek san dra Vu ~i }a sve ~a no do ~e ka ti Po ~a snu ~e tu Gar de Voj ske Sr bi je. Na kon to ga usle di }e ve li ko ko lo u iz vo |e wu an sam bla „Vi la”. Pr va bri ga da Kop ne ne voj ske pri dru `i }e

se da nas pro sla vi obe le `a va wem svog da na.

Sve ~a na aka de mi ja po vo dom oslo bo |e wa gra da bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 sa ti u Ma loj dvo ra ni Spen sa. U pro gra mu u~e stvu ju an sambl „Vi la„, „Li ko si”, SKUD „@e le zni ~ar” i TO „Bran ko Ra di ~e vi}” iz Ru me. Tek sto ve }e ~i ta ti glum ci Srp skog na rod nog po zo ri {ta

Gor da na Di mi} i Dra gan Ko ji}. Su tra na istom me stu u isto vre me bi }e odr `an Sve ~a ni kon cert zlat nih an sam ba la iz No vog Sa da, Vr {ca, [i da, Srem ske Mi tro vi ce, Be ~e ja, Glo `a na, Ru skog Kr stu ra i Ste pa no vi }e va. Kar te za sve ma ni fe sta ci je su bes plat ne i mo gu se po di }i na bla gaj na ma Spen sa.

A. L.

Ju ~e li tur gi ja i na u~ ni skup Na u~ noj kon fe ren ci ji “No vem bar ski da ni u No vom Sa du 1918. go di ne”, or ga ni zo va noj u okvi ru tro dnev nog obe le `a va wa 94. go di {wi ce oslo bo |e wa No vog Sa da u Pr vom svet skom ra tu pri su stvo vao je ju ~e za me nik gra do na ~el ni ka Bor ko Ili}.

Is ta ka o je da je va `no da kao na rod ne za bo ra vi mo pro {lost.

- De ve ti no vem bar je je dan od naj zna ~aj ni jih da tu ma za No vi Sad i za do voqstvo mi je {to ove go di ne Grad na dosto jan na ~in obe le `a va no vem bar ske da ne. Na dam se da }e u na red -

Me nayer Eg zi ta Bo {ko vi} pod neo ostav ku Bo jan Bo {ko vi}, je dan od osni v a ~ a Eg z it fe s ti v a l a, pod neo je ostav ku na me sto ge ne ral nog me na xe ra ove ma ni fe sta ci je, ja vio je Ra dio 021.

Mi ni star stvo fi nan si ja je na ja vi lo da }e in ter ni re vi zo ri u na red nom pe ri o du „pro ~e {qa ti„ to ko ve nov ca ko je je dr `a va do de li la ne vla di nim or ga ni za ci ja ma i da }e mno gi pro jek ti u na red nom pe ri o du bi ti ski nu ti sa „dr `av nih ja sli„, a me |u wi ma je i mu zi~ ki fe sti val Eg zit.

Bo {ko vi} tvr di da odr `a va we fe sti va la bez po mo }i dr `a ve tre nut no ni je mo gu }e. Pre ma we go vim re ~i ma, „po gub no„ je {to dr `a va ne ce ni {ta je Eg zit do da nas ura dio za imix Sr bi je. Do da je da je bu xet ove ma ni fe sta ci je ve} skre san zbog eko nom ske kri ze i da ne ma me sta za no vo re za we tro {ko va.

nom pe ri odu sva ko de te u na {em gra du bi ti upo zna to sa na {om bo ga tom isto ri jom, jer iz we mo `e mo pu no da na u ~i more kao je Ili}.

Po zdrav ne re ~i na toj kon fe ren ci ji upu ti li su i ~la ni ca Grad skog ve }a za kul tu ru Mi lan ka Br ki} i di rek tor

Grad ske bi bli o te ke Dra gan Ko ji}. Pred stav ni ci gra da, na ~e lu sa Ili }em, pri su stvo va li su i mi trov dan skoj li tur gi ji, kao i po me nu po gi nu lim srp skim i sa ve zni~ kim voj ni ci ma u Pr vom svet skom ra tu, ko ji su odr `a ni ju ~e u Sa bor noj cr kvi.

N. R.

VU ^E VI] PO DR @AO „EG ZIT”

Grad uz fe sti val, ra ~un ja van

Ka `e da je ostav ku pod neo i zbog to ga {to osta li vla sni ci bren da Eg zit ni su pri hva ti li we go vu ide ju o jed no go di {woj

No vi Sad }e na sta vi ti sa rad wu sa fe sti va lom Eg zit, sa op {te no je ju ~e iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Ta ko |e, na ve de no je i da je gra do na ~el nik

pa u zi u or ga ni za ci ji fe sti va la. Sma tra da je od lu ka Mi ni star stva po li ti~ ka.

Mi lo{ Vu ~e vi} raz go va rao sa pr vim pot pred sed ni kom vla de Alek san drom Vu ~i }em i da je

do bio uve ra va wa da }e i „Eg zit“ ima ti po dr {ku i na dr `av nom ni vou. „Sma tra mo da je taj fe sti val je dan od naj pre po zna tqi vi jih bren do va ne sa mo No vog Sa da, ve} i Sr b i j e“, sto ji u sa op {te wu. Da qe se ka `e da je s pred stav ni c i m a Eg z i t a do go vo re no da me |u s ob n i od n o s i bu du jav ni i da ne po s to j e raz l o z i da se i{ta kri je.

Sto g a, fi n an sij ska i ne fi nan sij ska po mo} No vog Sa da bi }e ob ja vqe na, a iz gra da o~e ku ju da iz Eg zi ta na kra ju po ka `u na {ta je no vac utro {en, na {ta je Eg zit pri stao.

S. K.

SPOR GRA DA I TAK SI STA

„Sitans” od tu `be ne od u sta je Stru kov no udru `e we tak si pre vo zni ka Gra da No vog Sa da „Sitans” sa op {ti lo je ju ~e da }e se sud ski spor pro tiv Gra da, ko ji je po kre nut zbog to ga {to ni je utvr |e na eko nom ski naj ni `a ce na tak si pre vo za, na sta vi ti.

Po re ~i ma nad le `nih iz ovog Udru `e wa, iako ih je ~lan Grad skog ve }a za sa o bra }aj uve ra vao da }e ce na bi ti od re |e na u skla du sa Za ko nom, grad ska vlast se opre de li la da ce ne od re di po ne kim dru gim kri te ri ju mi ma.

Iz „Sitansa” ka `u da }e is tra ja ti u na me ri da do ka `u ne za ko ni tost od lu ka pret hod ne vla sti i da }e uku pan ceh pla ti ti gra |a ni No vo sa|ani, a za to }e de lom bi ti od go vor na sa da {wa vlast.

N. R.

GRA DO NA ^EL NIK PO SE TIO KO MU NAL NU PO LI CI JU

Za dve go di ne 27.000 pri ja va

JU ^E U KA SAR NI RE^ NE FLO TI LE „ALEK SAN DAR BE RI]”

Se }a we na po gi nu le pod o fi ci re U ka sar ni Re~ ne flo ti le „Alek san dar Be ri}” ju ~e je obe le `e na 21. go di {wi ca po gi bi je dvo ji ce pod o fi ci ra RF za stav ni ka Ste va na Mar ko vi }a i Kri sti ja na Lam pre ta.

Na spo men-obe le` je u par ku is pred spo men-so be po lo `e ne je cve }e i o`i vqe na su ce }a wa na tra gi~ no stra da le pri pad ni ke Re~ ne flo ti le. Mar ko vi} i Lam pret po gi nu li

su 8. no vem bra 1991. na re~ nom mi no lov cu 308 to kom iz vr {a va wa za dat ka kon tro le unu tra {wih plov nih pu te va u re jo nu Ko pa~ kog ri ta.

Iz za se de u bli zi ni u{}a Dra ve u Du nav, s de sne oba le Du na va iz prav ca Hr vat ske na mi no lo vac je is pa qe no vi {e pro jek ti la iz ru~ nih ra ket nih ba ca ~a i snaj per skih hi ta ca.

M. B.

Po vo dom dve go di ne ra da ko mu nal ne po li caj ce ju ~e je po se tio gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} i tom pri li kom se upo znao sa ra dom, kao i sa pro ble mi ma sa ko ji ma se su o ~a va ju.

- Da na {wa po se ta je ja sna po ru ka da ko mu nal na po li ci ja ima po dr {ku gra do na ~el ni ka i Grad skog ve }a i ima }e slo bo du u ra du, u skla du sa Za ko nom i ak ti ma ko ji de fi ni {u wi hov rad - re kao je Vu ~e vi}. - Kao gra do na ~el nik o~e ku jem od ko mu nal ne po li ci je da se ap so lut no po {tu je za kon, bez ob zi ra ko je u pi ta wu, a od no vog na ~el ni ka da is pra vi ne do stat ke ko ji su uo~e ni u pret hod nom pe ri o du. Bit no je da wi ho ve ak tiv no sti bu du vi dqi vi je za gra |a ne, ka ko bi se us po sta vio po zi ti van me |u sob ni od nos.

Gra do na ~el nik je do dao da osu |u je sva ko na si qe, a po seb no nad

slu `be nim li ci ma ko ja ra de u in te re su svih gra |a na No vog Sa da i na gla sio da je na Gra du da se iz bo ri za ve }i broj ko mu nal nih po li ca ja ca, s ob zi rom na broj sta nov ni ka na {eg gra da. No vi na ~el nik Mi ro slav La ke ti} je re kao da na kon dve go di ne ra da ima ju od re |e na is ku stva, ka ko na te re nu ta ko i u unu tra {woj or ga ni za ci ji, ali i da im pro blem pred sta vqa de li mi~ na ne in for mi sa nost gra |a na o wi ho vim ovla {}e wi ma.

- Na{ rad od vi ja se ne pre kid no, 24 ~a sa u dve sme ne, od po 12 sa ti, na pro sto ru No vog Sa da ukqu ~u ju }i i pri grad ska na se qa.

Tre nu tan broj ko mu nal nih po li ca ja ca je 54, uz dva {e fa od se ka i na ~el ni ka, a to kom ove dve go di ne pri mqe no je 27 hi qa da ra znih pri ja va i iz re ~e no je oko se dam hi qa da man dat nih ka zni – is ta kao je La ke ti}.

G. ^et nik

No vo osve tqe we na Mostu slo bo de Pa `wu vo za ~a i pe {a ka pre ko Mo sta slo bo de ju ~e su pri vu kli rad ni ci „Elek tro voj vo di ne“, ko ji su me wa li si ja li ce na jav noj ra sve ti. Iako je u pi ta wu re dov no odr `a va we grad skog

osve tqe wa, od no sno si stem ska za me na sve tiq ki, ipak to ra di ti na sko ro ki lo me tar i po du `i ne naj ve }eg no vos da skog mo sta ni je mo glo pro }i ne za pa `eno.

S. K.

PRED U ZE ]E „DU NAV GRU PA AGRE GA TI” POD KQU ^EM

Rad ni ci da qe pre te blo ka dom Du na va Za po sle ni u „Du nav gru pa agre ga ti” ve ro vat no }e na red ne sed mi ce po tre }i put blo ki ra ti Du nav zbog ne po {to va wa spo ra zu ma o is pla ti za o sta lih za ra da, ka zao je pred stav nik rad ni ka No vi ca Cvet ko vi}. I ju ~e su rad ni ci bi li za kqu ~a ni i ni su do pu sti li me nax men tu da u|e u pred u ze }e.

Oni u po ne de qak ni su do bi li dve za ra de i dva ukr ca va wa - na kna de za bo ra vak na bro do vi ma, {to je pre ma spo ra zu mu tre ba lo

da bu de u~i we no. U pi ta wu su pri ma wa iz de cem bra 2011. go di ne i iz av gu sta ove go di ne, a za po sle ni ~e ka ju i pla te za sep tem bar i ok to bar.

Di rek tor pred u ze }a Ma {an Er ce go vi} ne odo bra va na ~in na ko ji za po sle ni pro te stvu ju. Po no vio je da se ~e ka sa gla snost od Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj da se pro da brod, ka ko bi se iz mi ri la po tra `i va wa pre ma rad ni ci ma.

Z. D.

SRS: Dve ma uli ca ma no va ime na Grad ski od bor Srp ske ra di kal ne stran ke upu tio je ini ci ja ti vu Skup {ti ni gra da da se u Pe tro va ra di nu Be o grad ska uli ca ubu du }e zo ve Uli ca 9. no vem bar, a Uli ca Li sin skog pre i me nu je u Uli cu ma jo ra Vo ji sla va Bu gar skog. “Na po ju tar je Mi trov da na 9. no vem bra 1918. go di ne oslo bo di la~ ka srp ska voj ska je pred vo |e na ma jo rom Vo ji sla vom Bu gar skim umar {i ra la u No vi Sad, ta ko {to je pro {la kroz da na {wu Be o grad sku ka pi ju i pre {la Du nav pre ko ne ka da {weg Po }o re ko vog mo sta. Vo ji slav Bu gar ski je pro gla {en za po ~a snog gra |a ni na No vog Sa da”, sa op {tio je SRS. Z. D.

10

vOJvOdinA

petak9.novembar2012.

dnevnik

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА У АЛИБУНАРУ

Три века школа на румунском

Школски прибор за мале Роме

СТАРА ПАЗОВА: Захваљујући акцији Канцеларије за инклузију Рома Стара Пазова и Удружењу „Ромска омладин данас“ и 150 хиљада динара, што је издвојила општина Стара Пазова, ове недеље су малим Ромима, ученицима основних школа старопазовачке општине, подељени пакети са основним школским прибором. Кородинатор Канцеларије за инклузију Рома и председник удружења Александар Балиновић, са сарадницима, обишао је све основне школе, сем Голубиначке, где ће прибор бити поде-

љен данас и малим Ромима уручио пакете. У њима се налазе свеске, оловке, бојице, блокови и други неопходан школски прибор. Пакети су једнаки за ученике нижих и виших разреда основних школа, а биће подељено укупно 218 пакета. У Основној школи „Милан Хаџић“ у Војки ове године школује 39 младих Рома. Како је Балиновић истакао, чека се решење о стипендијама за 12 ромских средњошколаца, док је маркице за бесплатан превоз у школу добило 13 младих Рома. А. М.

Књиге ученицима и њиховим менторима

АПАТИН: Председник општине др Живорад Смиљанић је, поводом Дана просветних рад-

ника, уручио књиге најбољим ученицима основних и средњих школа са подручја општине, који

су постигли завидне резултате на општинским, регионалним, покрајинским и републичким такмичењима, а којих има укупно 139. Награђено је и 46 ментора, а 12 школских спортских екипа добило је спортску опрему. Даривање најбољих ученика и њихових ментора је акција коју апатинска општина традиционално организује сваке године, поводом Дана просветних радника. Ј. П.

АЛИБУНАР: „Целе године ми вас слушамо, додуше не увек пажљиво, о школском градиву, али и о животу, и то ће трајно обележити нашу будућност. Данас ми држимо час и причаћемо о вама, шта нам значе ваша предавања, али и оно шта нас чека у животу“... Тако су основци из Алибунара започели свечаност поводом светског Дана наставника, уследила је европска химна „Ода радости“ у извођењу хора школе, а потом су ђаци рецитовали стихове о својим наставницима, који су се до суза смејали стиховима ученика о сваком наставнику поименице. У најави су рекли да тиме показују колико им они значе. „Она је понекад као неки чичица, али из жеље да нам важно утви у главу, наставница Ирена је срце, све говори из душе. Наставница Марија има предивну плаву косу, увек пази како нам прича. Њених узречица ћемо се увек сећати“ и тако свака нова

Жене у спорту ЗРЕЊАНИН: Изложба фотографија под називом “Жене у спорту” биће отворена вечерас, у 19 сати, у холу Културног центра Зрењанина. Двадесет и девет фотографија, чији су аутори студенти Академије уметности у Новом Саду, први пут широј јавности представљају спортисткиње различитих генерација које се професионално баве рукометом, ватерполом, фудбалом, атлетиком, кошарком... Изложба фотографија настала је захваљујући сарадњи која је остварена између Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, Одсека за фотографију на Академији уметности у Новом Саду, невладиним организацијама “Центар за подршку женама” и “Војвођанка – Регионална иницијатива” и спортских клубова из Новог Сада, Кикинде, Ж. Б. Панчева и Сенте.

Хор основаца

реченица је погађала у мету и свима се допадало. А онда је представљена студија директорке ове школе Родике Алмажан „Образовање на румунском језику“, коју је објавио Институт за културу Румуна Војводине. Координаторка Института Камелија Бугар рекла је да је у овом делу на систематизова начин обрађен развој образовања Румуна у минула три века и да је то добра основа за даља научна

истраживања ове области. Ауторка је рекла да је грађу прикупљала скоро две године, почев од првих школа при црквама све до данашњих дана. Узори су јој били професори Григор Попи, Мирча Маран и други, а сада спрема историјску студију о просветним радницима на румунском језику у Војводини и то, као и ова , треба да допринесе јачању националног идентитета Румуна у покрајини. Р. Јовановић

ДИРЕКТОР ДОМА ЗДРАВЉА У ШИДУ ПОДНЕО НЕОПОЗИВУ ОСТАВКУ

Нови в.д. директора др Крсто Куреш ШИД: На прошлој седници Скупштине општине Шид, прихваћена и неопозива оставка директора Дома здравља Шид, специјалисте оралне хирургије др Светозара Манојловића. На радно место в.д. директора Дома здравља у Шиду, на шест месеци, постављен је специјалиста оториноларинголог др Крста Куреш. Овај лекар је веома тражен и већина пацијената се за њега одлучује као за изабраног лекара.У његову ординацију, само за годину дана, стигло је онолико пацијената, колико град Шид има становника. Није случајно што је др Куреш омиљен лекар међу становницима шидске општине, јер он, без обзира на то који им је лекар изабрани, кад им је потребан, увек прискаче у помоћ. Поред тога, др Куреш је досле-

Др Крсто Куреш

дан у својим идејама и не одступа од оног што се на колегијуму договори са својим колегама. Први посао који ће др Крсто Куреш започети, је запошљавање 12 геронтодомаћица, које ће бринути о старима и беспомоћнима у Шиду и селима. Геронтодомаћице ће се запослити на три месеца, али, пошто ће се направити анкета коме је све помоћ потребна, она ће се наставити и након тог периода. Д. С.

Смотра ликовних уметника аматера СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Смотра ликовних уметника аматера, 13. по реду, најмасовинија је и најобимнија ликовна манифестација у Војводини. Више од хиљаду стваралаца из свих општина у Војводни изложили су радове у некој од галерија у својој општини. Из 44 општине, најквалитетнији радови (390) по одлуци селектора учествовали су на шест регионалних смотри у Зрењанину, Руми, Кули, Србобрану, Кањижи и Пландишту, а овогодишњи селектор на регионалним смотрама академски сликар Шандор Шлајф, одабрао је се шест смотри 133 рада из 44 места који ће од данас до 21. новембра бити изложени у Царској палати у Сремској Митровици. Свечано отварање манифестације заказано је за вечерас у 18 сати. Најуспешнији радови, добитници првих, других и трећих места и специјалних награда представља ће Војводину на 32. смотри ликовног стваралаштва аматера Србије почетком децембра у Књажевцу. В. Х.

Књи жев но ве че БЕ ЧЕЈ: У оквиру манифестације „Дани јапанске културе“, која се у Бечеју одржава од 2. до 18. новембра, Народна библиотека вечерас организује књижевно вече посвећено реномираном јапанском писцу Ха ру ки ју Му ра ка ми ју. Скуп је заказан за 18 сати и одржаће се у свечаној сали на спрату зграде Народне библиотеке Бечеј. Имајући у виду да је реч о једном од напознатијих савремених јапанских писаца, многи га сврставају и у ред највећих светских живих романописаца, добитнику више престижних књижевних награда, прилика је ово да се Бечејци поближе упознају с књижевним опусом Харукија Муракамија. Гошћа вечери биће извршна уредница издавачке куће „Геопоетика“ Ја сна Но ва ков Си би но вић и директор Градског позоришта Бечеј В. Ј. мр Здрав ко Пе тро вић.

vojvodina

dnevnik

petak9.novembar2012.

11

ПЕТИЦИЈА РОДИТЕЉА У САВИНОМ СЕЛУ

Траже јаслице и проширење вртића

Милан Бандић Модест Дулић

УСПОСТАВЉЕНА САРАДЊА СУБОТИЦЕ И ЗАГРЕБА

Међусобна подршка градова

СУБОТИЦА: Сарадња Загреба и Суботице, која је започета 1.септембра, поводом Дана града Суботице, настављена је током узвратне посете локалне самоуправе Суботице. Град Загреб ставиће на располагање своја искуства, програме и пројекте који ће допринети бољем функционисању Суботице, унапређењу рада градских комуналних система и модернизацији рада Градске управе, резултат је договора градоначелника Загреба и Суботице Милана Бандића и Модеста Дулића. Градоначелник Суботице Модест Дулић је истакао да је битно што је обећана пуна подршка у јачању локалне администрације.

Остаци самостана у Гргуревцима

У Загребу је одржана регионална конференција „Перспективе старења у земљама регије“, на којој су, осим социјалних установа Загреба, Београда, Љубљане и Подгорице, представљена искуства суботичког Геронтолошког центра, као једине установе из Србије. Говорећи о начинима решавања питања социјалне заштите у Суботици, директор Геронтолошког центра др Ненад Иванишевић навео је бројне видове социјалних услуга, које се пружају у Суботици и начине финансирања. Суботички Геронтолошки центар направио је у Загребу контакте са пружаоцима услуга социјалне заштите у Подгорици и Скопљу, са којима ће бити успостављена сарадња на пројектима. С. Иршевић

Фото: Н. Стојановић

ПРОПАДА ВРЕДНО АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ У ГРГУРЕВЦИМА

Римски подрум из 11. века руина

ГРГУРЕВЦИ: На обронцима сремског дела Фрушке горе много је локалитета који говоре о присуству Римљана на овим просторима. У Гргуревцима и данас постоје два места која то потврђују. Легенда каже да је римски цар Проб на месту данашњег потеса Гложањ засадио прву винову лозу на Фрушкој гори и у Срему. Из периода раног средњег века на подручју Гргуреваца пронађено је копље с крилцима. које се сматра да је франачког порекла. Још једна ископина, готово у центру Гргуреваца, верује се да потиче из времена боравка Римљсна у Срему. Реч је о подруму, остатку некадашњег бенедиктанског самостана посвећеног светом Гргуру, за који је утврђеао да потиче из 11. века и по коме су Гргуревци и добили име. Секретар Месне заједнице Гргуревци Драган Петровић објашњава одакле бенедиктанци у овим крајевима.

- Постоје подаци да је немачки цар Фридрих Барбароса, када је нападао на Рим, попалио бенедиктанске самостане у долини реке По. Калуђери, који су тада побегли, населили се у Фрушку гору и подигли четири самостана: главни је био Франкавила, данашњи Манђелос, који је касније, у време Мађара, преименован у Нођолоси, што у прево-

ду значи Велико италијанско село, затим овај овде у Гргуревцима, трећи се претпоставља да је био у Грабову и четврти је манастир Домбо, што је и највећи локалитет, налазио се у Раковцу - вели Петровић. Археолошка ископавања на овом локалитету рађена су од 1978. до 1980. године. Утврђено је да је основа подрума правоугаоног облика, а да је цео објекат саграђен од правилно исклесаних елемената. Под просторије је био сачуван у већем делу, а састојао се од дрвених дасака. Археолошки материјал садржи предмете од керамике која припада турском периоду, животињске кости и ископине од гвожђа као што су клинови и потковице. Археолози су урадили своје и отишли. Данас је овај локалитет прилично запуштен, зарастао у коров, око њега нема никакве ограде, једноставно као да је препуштен зубу времена и осуђен да пропадне.

- Трећина подрума се урушила и ми не знамо која је даља његова судбина, нити шта намерава Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, у чијој је он надлежности - каже Драган Петровић. Испре овог локалитета је сада празан плац. Човек који је ту хтео да гради кућу не може, јер је градња забрањена. М. Бозокин

Трибина „Дух паланке” ЗРЕЊАНИН: Покрет “Нови оптимизам” и Позоришни клуб “Зелено звоно” организују трибину “Дух паланке и фашизација друштва – у славу Радомира Константиновића”. Трибина ће бити одржана данас, на Дан борбе против фашизма, у “Зеленом звону”, у 19 часова. На трибини ће говорити историчарка Латинка Перовић, социолог религије Мирко Ђорђевић, редитељ и филозоф Златко Павковић, новинар Милош Васић и професор филозофије Иван Миленковић. Модератори су Александра Боснић Ђурић и Динко Грухоњић, а овом приликом биће приказан и филм РТВ-а емитован на годишњицу смрти Радомира Константиновића, писца незаобилазне филозофије паланке. Ж. Б.

САВИНО СЕЛО: Родитељи деце јасленог узраста из Савиног Села сакупили су 20 потписа за отварање јаслица у вртићу „Пчелица“. Ово је једино место у врбаској општини у којем вртић нема групу за децу до три године и родитељи сматрају да су тиме веома оштећени. Један од родитеља Тамара Бјеливук истиче да су у септембру предали Предшколској установи „Бошко Буха“ петицију за отварање јаслица, али да никакав одговор још увек није стигао.

- Имам дете у обданишту, а друго дете ускоро пуни годину дана, што значи да би могло да крене у јаслице. Не могу да почнем да радим, јер немам коме дете да оставим. Такође, желимо да деца у обданишту имају боље услове за рад, јер постоје три групе, а две просотрије за боравак

деце, што је непримерено за данашњи начин живота – каже Бјеливук. Родитељи наглашавају да су им у предшколској установи рекли да је потребно сакупити 15 пот-

Вртић „Пчелица”

писа, а да су они, како кажу, за само пола сата прикупили 20, као и да је потреба за јаслицама много већа.

Секретар Месне заједнице Савино Село Жељко Вулић каже да месна заједница није надлежна за ово.

- Ипак, овај проблем дефинитивно постоји годинама и сматрам да треба да се реши. И ја сам сам био у тој ситуацији, возио сам три године децу за Врбас у јаслице. У вртићу има још просторија, у којима станарско право има жена која је била васпитачица, а сада је у пензији – рекао је Вулић. Директор Предшколске установе „Бошко Буха“ Милијана Грујић истиче да разуме потребу родитеља за јаслицама у савиноселском вртићу, али да ова установа тренутно нема средстава за овај пројекат.

РАДНИЦИ И АКЦИОНАРИ ФИРМЕ „МИНЕЛ ФЕПО” ЗАХТЕВАЈУ

Преиспитати све одлуке после приватизације ЗРЕЊАНИН: Пропаст зрењанинског предузећа “Минел Фепо”, у коме је почетком октобра уведен стечајни поступак, додатно је отежао привредну ситуацију у граду. То је потврдио и в.д. директора зрењанинске филијале Националне службе за запошљавање Перо Кнежевић који је казао да је у октобру забележен благи пораст незапослених због отпуштања радника у овој фирми чији се стварни власник упорно крије од очију јавности, а којим, наводно, од пре неколико месеци газдује руски конзорцијум. Стечајна управница Андријана Живановић је на прекјучерашњем првом поверилачком рочишту у Привредном суду у Зрењанину потврдила да је у предузећу било запослено 69 радника, али да су сви они, услед увођења стечаја, остали без посла. Део радника у наредном периоду ће бити враћен у погоне како би привели крају започете послове, али ће они бити ангажовани по уговору о делу. То значи да ће се, кад заврше производњу, поново наћи на улици. А реорганизација фирме, по мишљењу стечајне управнице, у овом тренутку није изводљива, па ће у предузећу “Минел Фепо”, ако у међувремену неко не поднесе план реорганизације, што је мало вероватно, бити проглашен банкрот. Радници и мали акционари, међутим, и даље не пристају на то да “мрак прогута” њихова радна места и имовину коју имају у овој фабрици. Траже да се преиспита пословање фирме од момента приватизације, фебруара

Погон „Минела”

2005. године, односно да се утврди како је и зашто одлучено да баш “Минел Фепо” буде јемац платац у “Комерцијалној банци” за вишемилионски кредит дат фирми “Минел трансформатори” из Рипња. Тај кредит, који банка није могла да наплати од главног дужника, био је и повод да се, сходно захтеву банкара, у зрењанинској фабрици 3. октобра покрене стечај, и да, по аутоматизму, свих 69 радника заврши на бироу за незапослене.

- У “Минел Фепо” сам радио 27 година. Имам незапослену супругу и петоро деце. Избачен сам на улицу, а да пре тога шест месеци, сад ће седми, нисам добио плату, ни путне трошкове. Фабрика ми дугује више од 300.000 динара, а скоро две и по године уназад ми није плаћено пензионо и здравствено осигурање. Исто важи и за моје колеге. Када ћемо добити свој новац, да ли ће бити плаћене обавезе,

само бог зна. Ако је судити по примеру бројних овдашњих фабрика, тешко да имамо чему да се надамо – каже бравар Жељко Оташевић, иначе потпредседник фабричког Самосталног синдиката. Мали акционари Љубинко Лаловић и Мирослав Јовин сумњају да се ће остати без власништва у овој фабрици, баш како се то догодило и малим акционарима ИПОК-а, односно “Шинвоза”.

- Не памтим да смо као мали акционари икад ишта питани. Сигуран сам, такође, да нам ни једном није исплаћена дивиденда. Тражићемо од Скупштине града да оформи Анкетни одбор и сагледа шта се код нас догађало од 2005. наовамо. Обратићемо се за помоћ и првом потпредседнику Владе Србије Александру Вучићу – најавио је Лаловић. Ж. Балабан

ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У МОДЕРНИМ ПЛЕСОВИМА У КАЊИЖИ

Наступа 750 плесача из девет земаља

КАЊИЖА: Прво првенство Европе у модерним плесовима свечано је отворено у Дому ументости у Кањижи и уз учешће 750 плесача из девет земаља, трајаће до недеље 11. новембра. Домаћин и организатор је Војвођанска асоцијација модерних плесова из Кањиже, а првенство се одржана под покровитељством Међународне плесне федерације ИДФ са седиштем у Болоњи (Италија), која окупља плесне асоцијације из 28 држава. На свечаном отварању прексиноћ, учесници из Русије, Хрватске, Гиблартара, Украјине, Италије, Литваније, Мађарске, Сан Марина и Србије и гости, дочекани су наступом хармоникашког оркестра Друштва пријатеља музике и ансамбла Фолклорно плесног друштва „Тиса„ из Кањиже, а четири плесна правца модерних плесова: уметнички, стрит, акробатски и карибиен, представили су чланови плесних клубова „М-плус„ из Кањиже, „Козмикс„ из Чантавира и „Спорт клуба„ из Београда. У име домаћина, учесницима и гостима добродошлицу су пожелели

Oтварањe Европског првенства у модерним плесовима

председница Организационог одбора и Војвођанске асоцијације модерних плесова Ержебет Шоти, председник Скупштине општине Кањижа Ервин Хужвар, генерални секретар Спортског савеза Србије др Дане Корица, а у име Међународне плесне федерације ИДФ потпредседници Ереш Бучу и Александар Гледиш и генерални секретар Леонардо Сенеси.

- Кањижа је изузетно богата историјском и културном баштином, а суштински културном живо-

ту припада и плес. Дисциплине модерног плеса су веом сложене, јер се у јединственим кореографијама спајају ритам, покрет, глума и акробатика, а уједно је као спорт спектакуларан и забаван. Веома смо поносни што велики број учесника има прилику да искуси наше гостопримство и да ће открити особености, лепоту и јединствену атмосферу нашег града - рекао је председник СО Кањижа Ервин Хужвар. Текст и Фото: М. Митровић

- Ми смо предали петицију општини, али локална самоуправа као наш оснивач не може сама да финансира тај пројекат. Ми морамо тражити средства и на другим странама. У наредном периоду сигурно ће бити приоритет отварање јаслене групе у Савином Селу. Апелујем на све који могу да нам помогну, јер нама је најбитније да изађемо у сусрет потребама родитеља и да радимо у интересу деце – напоменула је Грујић. Када је реч о васпитачици која живи у просторијама вртића „Пчелица“, Грујић истиче да она не представља никакав проблем за отварање јаслене групе или проширење објекта уколико предшколска установа обезбеди средства. М. Кековић

Међународни бијенале графике ПАНЧЕВО: У Историјском архиву у Панчеву jе отворен 4. Међународни бијенале графике Екс либрис. Тема овогодишњег бијенала је „Комунизам”. На конкурс се пријавило 120 уметника из тридесет земаља.Тема комунизма заинтересовала је и у добром и у лошем значењу уметнике из Аргентине, Канаде, Кореје, Бразила, Белорусије, Француске, Ирске, Бразила, Италије, Мађарске, Естоније,Србије, бивших југословенских република и других земаља. Своје графике послали су и уметници из Панчева Мирослав Савков, Нада Оњин Жужић, Нада Денић, Пал Дечов, Шандор Шеберле. Награду је по одлуци жирија добио уметник из Мексика Карасио Готјерес. З. Дг.

Из ло жба аква ре ла ЗРЕ ЊА НИН: У просторијама Месне заједнице “Вељко Влаховић”, у зрењанинском насељу Багљаш, вечерас, у 19 часова, биће отворена изложба акварела Здравка Мандића (1935 – 2012). На изложби ће бити представљена 24 дела овог врхунског уметника из свих периода његовог стваралаштва. Мандић је завршио Академију ликовних уметности и последипломске студије у Београду. Био је директор Савремене галерије Уметничке колоније Ечка од 1975. до 1994. Имао је преко 120 самосталних и више од 500 групних изложби у земљи и ино странству. Добитник је низа награда и признања. Ж. Б.

Фестивал креативних интервенција

ПАНЧЕВО: Панчево је град културе и алтернативних приказа. Није случајно што се фестивал креативних интервенција и радионица REMAKE овог викенда одржавају у граду на Тамишу. Уметници ће приказати шта се све може претворити у дело вредно пажње, како користити ствари које су иначе одбачене и изгубиле су своју сврху. Свечано отварање фестивала и пратећа изложба заказани су за сутра у 20:00 часова у Галерији Двориште. Фестивал ће трајати 11. новембра. З. Дг.

12

crna hronika

petak9.novembar2012.

DVO JE KU MAN ^A NA UHAP [E NO ZBOG RAZ BOJ NI [TVA

Do mo bil nog uz pret wu ubi stvom Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu li {i li su slo bo de i od re di li me ru za dr `a va wa u tra ja wu od 48 ~a so va M. M. (22) i M. R. (19) obo je iz Ku ma na, zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva.

Pret po sta vqa se da su osum wi ~e ni 21. ok to bra, uz pri me nu fi zi~ ke si le i pret we da }e ga ubi ti, od o{te }e nog S. S. u No vom Be ~e ju uze li mo -

bil ni te le fon i nov ~a nik.

Sum wa se, ta ko |e, da je M. M. 3. no vem bra, ma ski ran i uz pret wu no `em, od rad ni ce pro dav ni ce “Sa na” u Me len ci ma uzeo no vac i na kit u vred no sti od oko 18.000 di na ra.

Osum wi ~e ni su uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Zre wa ni nu ko ji je M. M. od re dio pri tvor. @. B.

SU BO TI ^A NIN ZA DR @AN U PO LI CI JI

Osum wi ~en za pro iz vod wu dro ge Su bo ti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa do 48 sa ti De ja nu K. (1986) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Osum wi ~e ni se te re ti da je na ba vqao ma ri hu a nu, pre pa ki vao je u ma we pa ke ti }e i iz svog sta na pro da vao u`i va o ci ma na pod ru~ ju gra da. Po li ci ja je u pre tre su sta na pro na {la 82,2 gra ma ma ri hu a ne i di gi tal nu va gu za pre ci zno me re we. De jan K. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci.

S. I.

OT KRI VE NO NA PRE LA ZU BA TROV CI

Ile gal ci me |u to a let-pa pi rom

Za jed ni~ kom ak ci jom ca ri ne i po li ci je na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci ju ~e su spre ~e na tro ji ca dr `a vqa na Av ga ni sta na da ile gal no pre |u dr `av nu gra ni cu. Ile gal ni mi gran ti su ot kri ve ni u to var nom de lu ka mi o na ko ji je pre vo zio to a letpa pir iz Re pu bli ke Sr bi je za Re pu bli ku Hr vat sku, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na.

De taq na kon tro la je iz vr {e na jer vo za~ uka zao ca ri ni ci ma na to da je pri me tio da je ca r in s ko obe l e` j e (plom b a) o{te }e no.

Sva tro ji ca Av ga ni sta na ca su pre da ta po gra ni~ noj slu `bi u da qu nad le `nost, a na kon {to je ka mion po no vo plom bi ran, vo za~ I. G. je na sta vio put Hr vat ske.

M. B.

dnevnik

ZBOG SE RI JE PQA^ KI U NO VOM SA DU

Uhap {en u „audi ju” kupqenom od ple na?

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je No vo sa |a ne Si ni {u A. (1991) i De ja na S. (1991), osum wi ~e ne za raz boj ni {ta va i te {ke kra |e po ~i we ne u No vom Sa du, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Si ni {a A. se te re ti da je, uz pret wu no `em i pi {to qem, opqa~ kao ku ri ra fir me u ko joj je za po slen De jan S. te da je {est me se ci ka sni je od neo no vac iz se fa

istog pred u ze }a. Osno va no se sum wa da mu je De jan S. za nov ~a nu na kna du dao in for ma ci je o kret wu ku ri ra, kao i kqu~ ma ga ci na i {i fru za sef.

Osim za po me nu ta dva kri vi~ na de la, Si ni {a A. te re ti se za jo{ tri raz boj ni {tva po ~i we na u no vo sad skim pro dav ni ca ma u ko ji ma je, uz pret wu no `em i pi {to qem, oti mao no vac od za po sle nih, do da je se u sa op {te wu.

Na slo bo di ra ni je 3.600 osu |e ni ka Ju ~e usvo je ni Za kon o am ne sti ji, po ko jem }e pra vo sna `no osu |e ni ma, iz u zi ma ju }i one za naj te `a i gnu sna kri vi~ na de la, za tvor ske ka zne bi ti sma we ne za od re |e ni pro ce nat, pred vi |en za vi sno od vr ste de la, dok }e pr vi put osu |e ni na ka zne do tri me se ca za tvo ra bi ti oslo bo |e ni od iz vr {e wa, mo gao bi stu pi ti na prav nu sna gu u dru goj po lo vi ni ovog me se ca.

To je od 2001. go di ne pr vi Za kon o am ne sti ji ko ji je usvo ji la Na rod na skup {ti na Sr bi je, a ka ko je obra zlo `io za ko no da vac, do net je pre vas hod no zbog pro ble ma hro ni~ ne pre na tr pa no sti za tvo ra.

Ka ko se pro ce wu je, am ne sti jom }e bi ti ob u hva }e no ukup no oko 3.600 li ca, dok se, po naj no vi jim po da ci ma, u svim za tvo ri ma na la zi ukup no oko 8.285 pra vo sna `o osu |e nih.

Od am ne sti je su iz u ze ti pra vo sna `no osu |e ni za naj te `e ob li ke te {kih kri vi~ nih de la na ka znu za tvo ra od 30 do 40 go di na, za rat ne zlo ~i ne, de la pro tiv ~o ve~ no sti i dru gih do ba ra za {ti }e nih me |u na rod nim pra vom, pro tiv ne mo} nih li ca, za te `e ob li ke kri vi~ nih de la na si qa u po ro di ci, neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, kao i pro tiv pol ne slo bo de.

Od am ne sti je su iz u ze ti i osu |e ne za kri vi~ na de la pro tiv ustav nog ure |e wa i bez bed no sti Sr bi je, da va wa i pri ma wa mi ta, kao i za kri vi~ na de la s ele men tom or ga ni zo va nog kri mi na la.

Ta ko |e, am ne sti ja se ne mo `e pri me ni ti ni na li ca ko ja su vi {e od tri pu ta prav no sna `no osu |i va -

na na bez u slov nu ka znu za tvo ra, a ni je iz vr {e no bri sa we ili ne po sto je uslo vi za bri sa we ne ke od tri osu de. Taj iz u ze tak se ne od no si na osu |e na li ca ko ja su na vr {i la 70 go di na.

Od am ne sti je su iz u ze ti i osu |e ni ci ko ji ma su ka zne za tvo ra sma we ne po ra ni je va `e }im za ko ni ma o am ne sti ji, kao i oni za ko ji ma je ras pi sa na po ter ni ca zbog ne ja vqa wa na iz dr `a va we ka zne ili bek stva.

Za ko nom je naj ve }i pro ce nat uma we wa pred vi |en za pr vi put osu |e ne za ta ko zva na ba ga tel na de la, na ka zne od tri me se ca do {est me se ci za tvo ra, za pe de set od sto, dok uma we we od 25 od sto od pra vo sna `no iz re ~e ne ka zne ob u hva ta kri vi~ na de la ma weg ste pe na dru {tve ne opa sno sti, a de set od sto

ni~ no de vet, a osta le su di je u van par ni~ no, iz vr {no, ode qe we za po ro di~ ne spo ro ve – na gla si la je Ivan Ra mi}.

Ona je do da l a da je Pr vi osnov ni sud imao ma lo pro ble ma da iza bra nim su di ja ma omo gu }i teh ni~ ke uslo ve, da bu du sme {te ni u ka bi ne te i sud ni ce i da im se od re di po mo} no oso bqe.

U Dru {tvu su di ja Sr bi je na vo de da pro ble ma sa sme {ta jem vra }e nih su di ja ima u mno gim su do vi ma.

– Pro blem je gde se de, pro blem je ka ko }e da, ka ko mi to ka `e mo, „za ko tr qa ju„ ve }e, od no sno ka da do bi ju pred me te da ih za ka `u… Bi lo je pro ble ma u ne kim su do vi ma gde su su di je do bi ja le sa mo sta re pred me te, to su pro sto ma le pa ko sti – re kla je Dra ga na Bo qe vi}, ko ja se na da da }e ti pro ble mi bi ti ot klo w e n i od po ~ et k a sle d e } e go di ne.

Na pi ta we da li }e ne i za bra ne su di je tu `i ti dr `a vu za na kna du {te te, ona je re kla da je po sled wa “ko lek tiv na ak ci ja” ko ju je Dru {tvo su di ja obez be di lo ~la no vi ma ustav na `al ba USS-u zbog po vre de sud skih iz bor nih pra va.

– Po vo dom pro ble ma pre na tr pa no sti, i EU i za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} uka za li su na to da je sta we u na {im za tvo ri ma ka ta stro fal no, na ni vou sred weg ve ka.

Na ~in sma we wa gu `ve }e se ogle da ti u to me {to }e po ovom za ko nu svi qu di ko ji su osu |e ni do tri me -

Tre nut ni efe kat stu pa wa na sna gu za ko na je sma we we bu yet skih tro {ko va za oko 127.000.000 di na ra (Vla di mir Cvi jan) je uma we we za od re |e ni broj te `ih de la.

Na rod ni po sla nik advo kat Vla di mir Cvi jan iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik“ da sa ma ~i we ni ca da je par la ment usvo jio Za kon o am ne sti ji ve li kom ve }i nom gla so va go vo ri u pri log to me da je we go vo do no {e we oprav da no, bu du }i da na pr vom me stu tre ba da sma wi ve li ku pre na tr pa nost srp skih za tvo ra.

Na po slu po no vo 294 su di je, jo{ 260 ~e ka U Vi {i sud u Be o gra du vra ti lo se na po sao pet od osam po no vo iza bra nih su di ja i ve} ra de na pred me ti ma.

– Od lu kom VSS-a, za Vi {i sud u Be o gra du iza bra no je osam su di ja, od ko jih je pet stu pi lo na funk ci ju 15. ok to bra, ka da je pred tim su dom odr `a na sed ni ca svih su di ja. Tro je su di ja ni je po lo `i lo za kle tvu pred Na rod n om skup { ti n om pa ta k o ni su stu pi li na funk ci ju – re kla je Ta nju gu port pa rol ka Vi {eg su da u Be o gra du Du {i ca Ri sti}.

Ona je do da la da je istog da na do ne ta iz me na go di {weg ras po re da po slo va i te su di je su ras po re |e ne da po stu pa ju u ode qe wi ma tog su da.

U Pr v om osnov n om su d u u Be o g ra d u is t i ~ u da je od l u k om VSS-a iza b ra n o 40 su d i j a od ko j ih je 37 stu p i l o na funk c i ju, dok tro j e ni j e po l o ` i l o za kle t vu. Por p a r ol k a tog su d a Iva n a Ra m i} re k la je Ta n ju g u da su te su d i j e 16. ok t o b ra ras po r e | e n e u sud s ka ode q e w a i do d e q e n i su im pred m e t i u rad.

– U pr vo ste pe no kri vi~ no ode qe we ras po re |e no je {est su di ja, u is tra `no pet, u par -

osmu wi ~e nih su, po kri vi~ noj pri ja vi, na pa li rad ni ka obez be |e wa i ote li od we ga 500.000 di na ra i 1.400 evra. Si ni {i se pri pi su je da je od tog no vac ku pio „audi” u ko jem je uhap {en.

Ina ~e, ista fir ma se ve} vi {e pu ta na {la na me ti lo po va, a jed nom pri li kom su lo po vi od ne li iz we ka su s nov cem te {ku oko 200 ki lo gra ma, sa zna je mo ne zva ni~ no.

M. V.

USVO JEN ZA KON O AM NE STI JI

PRED SED NI CA DRU [TVA SU DI JA SR BI JE DRA GA NA BO QE VI] O SPRO VO \E WU OD LU KE USTAV NOG SU DA

Pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na Bo qe vi} iz ja vi la je da je do sa da na po sao vra }e no 294 su di ja ko ji pret hod no ni su bi li re i za bra ni, do da la je da u po je di nim su do vi ma ima pro ble ma s wi ho vim sme {ta jem i za ka zi va wem pred me ta, a na pi ta we da li }e te su di je tu `i ti dr `a vu za na dok na du {te te, ka `e da to oni po je di na~ no tre ba da od lu ~e. Ona je do da la i da bi u na red nom pe ri o du jo{ oko 260 su di ja tre ba lo da bu de vra }e no na po sao.

Dra ga na Bo qe vi} je u in ter vjuu Ta nju gu pod se ti la na to da je naj pre Ustav ni sud Sr bi je 12. ju la po ni {tio 304 od lu ke Vi so kog sa ve ta sud stva i da je, ko li ko je woj po zna to, od kra ja sep tem bra wih 294 po no vo na po slu. Ona je ob ja sni la da jo{ oko 260 su di ja, ko ji su u ok to bru do bi li od lu ku USS-a, ni je stu pi lo na du `nost, kao i da je ve }i na onih ko ji su po ~e li da ra de do bi la i pred me te.

U Ustav nom su du Sr bi ji re ~e no je Ta nju gu da je taj sud do sa da usvo jio 561 `al bu ne i za bra nih su di ja, a tre nut no je u ra du 26 pred me ta for mi ra nih po `al ba ma ne i za bra nih su di ja.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, na ula sku u In |i ju po li ci ja je pre sre la „audi A-4„ i uhap si la Si ni {u i we go vog po me nu tog vr {a wa ka. Wi ma se pri pi su je da su opqa~ ka li fir mu u Ki sa~ koj uli ci u No vom Sa du sre di nom de cem bra pro {le go di ne i iz se fa od ne li 357.000 di na ra. [est me se ci ka sni je, 15. ju na ove go di ne u ra nim ju tar wim ~a so vi ma, na ula zu u istu fir mu dvo ji ca

– Na i me, iz od lu ka USS-a pro iz la zi da su di je ko je ni su bi le re i za bra ne 2009. go di ne ni ka da ni su ni pre sta le da bu du su di je, a wih je tre }i na od ukup nog su dij skog kor pu sa. Oni su bi li one mo gu }e ni da u~e stvu ju u sud skim iz bo ri ma u mar tu 2011. i u ja nu a ru 2012. go di ne, ka ko da gla sa ju za kan di da te za ~la no ve VSS-a, ta ko da i sa mi bu du kan di da ti – re kla je Dra ga na Bo qe vi}. [to se ti ~ e po j e d i n a~ n ih od lu ka u par ni~ nim po stup ci ma, ona je re kla da je na sva kom po je di na~ no da od lu ~i da li }e tu `i ti dr `a vu. Dra ga na Bo qe vi} sma tra da je nor mal no i oprav da no da su di je tu `e dr `a vu za na dok na du raz li ke u pla ti, ali i da tra `e is pla tu ka ma te za ka {we we u is pla ta ma, ko je je bi lo do po la go di ne, a ne kad i du `e.

– Da li }e tu `i ti dr `a vu i za na d ok n a d u ne m a t e r i j al n e {te t e, to osta v qa m o sva k om po je di na~ no da od lu ~i. Ne i za bra n e su d i j e su za i s ta bi l e stig ma ti zo va ne, po seb no u ma wim me sti ma, a na ro ~i to u Voj vo di ni, gde im je bi lo ~ak i za bra wi va no da ula ze u sud – za kqu ~i la je Dra ga na Bo qe vi}.

se ca za tvo ra bi ti od mah pu {te ni, a osu |e ni ma na tri do {est me se ci za tvo ra ka zne }e bi ti 50 od sto uma we ne – ka `e Cvi jan.

On na gla {a va da su „pri hva }e ne su ge sti je po je di nih kon struk tiv nih po sla ni ka opo zi ci je da ume sto 25 od sto, za osta la kri vi~ na de la op {teg kri mi na li te ta, po put ubi stva, raz boj ni {tva, ka zna bu de sma we na sa mo de set pro ce na ta, dok }e

uma we we od 25 od sto ob u hva ti ti kri vi~ na de la po put sa o bra }aj nih de li ka ta, fa li si fi ko va wa, zlo u- po tre be slu `be nog po lo `a ja, dok po sto ji oko 50 kri vi~ nih de la za ko ja uop {te ne }e bi ti am ne sti je.

– Da kle, ne ma go vo ra o ono me {to tvr de po je di ni po sla ni ci opo zi ci je – da }e pri me nom tog za ko na ubi ce {e ta ti po uli ci. To ni je ta~ no – pod vla ~i Cvi jan.

Po we go vim re ~i ma, „naj ve }i broj qu di ko ji }e pri me nom tog za ko na bi ti pu {ten su oni ko ji su osu |e ni za ta ko zva na mi nor na kri vi~ na de la“.

– Pro ce wu je se da }e pri me nom tog za ko na u tre nut ku bi ti ot pu {te no oko 1.100 osu |e nih li ca.

Tre nut ni efe kat stu pa wa na sna gu tog za ko na je sma we we bu xet skih tro {ko va za oko 127.000.000 di na ra. Du go ro~ ni efe kat }e, ka ko se pro ce wu je, bi ti sma we we bu xet skih tro {ko va za ne ko li ko sto ti na mi li o na di na ra – iz ja vio je Vla di mir Cvi jan.

J. Ja ko vqe vi}

OD LU KA SKUP [TI NE ME \U NA ROD NE KRI MI NA LI STI^ KE PO LI CI JE

@e na pr vi put na ~e lu In ter po la Me |u na rod na or ga ni za ci ja kri mi na li sti~ ke po li ci je iza bra la je ju ~e Fran cu ski wu Mi rel Ba le stra zi za pred sed ni cu, ~i me je ona po sta la pr va `e na na ~e lu In ter po la, ja vio je AFP. Ona je iza bra na za pred sed ni cu na sa stan ku Ge ne ral ne skup {ti ne In ter po la u Ri mu, a po zna ta je po do brim re zul ta ti ma u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u Bor dou i na Kor zi ci. „Mi rel Ba le stra zi iz Fran cu ske po sta la je pr va `e na iza bra na za pred sed ni ka In ter po la”, sa op {ti la je ta org ni za ci ja na svom „Tvi ter„ na lo gu.

Mi rel Ba le stra zi (58) je po sta la ko me sar ka po li ci je u Fran cu skoj 1975. go di ne, a bi la je pot pred sed ni ca Iz vr {nog ko mi te ta In ter po la za Evro pu. Ona je po seb no bi la uspe {na na Kor zi ci de ve de se tih go di na pro {log ve ka kao di rek tor ka sud ske po li ci je u vre me `e sto kih bor bi kri mi na la ca na tom ostr vu.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Fran cu ske Ma nuel

Vals, ko ji je u~e stvo vao ra ni je ove sed mi ce na skup {ti ni In ter po la, re kao je da je Ba le stra zi je va iz van red na po li cij ka.

– Ona je jed na od `e na ko je su po nos fran cu ske po li ci je – ka zao je on.

Do dao je da }e joj is ku stvo u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la do bro do }i u bor bi pro ti {ver ca dro ge, ma fi je s ju ga i is to ka Evro pe, s ob zi rom na to da ras tu }e po li ti~ ko na si qe zah te va uskla |en me |u na rod ni od go vor.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak9.novembar2012.

13

TEMERINSKI SLU^AJ IZ 2004. PONOVO AKTUELAN

I Ni ko li} od bio po mi lo va we Ma ri a {a Molba za pomilovawe I{tvana Maria{a iz Temerina, jednog od petorice mladi}a osu|enih zbog poku{aja ubistva Novosa|anina Zorana Petrovi}a u junu 2004. godine, po drugi put je odbijena od predsednika Repu bli ke Sr bi je. Po ~et kom oktobra ove godine molbu za pomilovawe tog osu|enika je od bio pred sed nik To mi slav Nikoli}, dok je na isti na~in postupio i Boris Tadi} u decembru 2010. godine.

Novosadski sud je petoricu napada~a ma|arske nacionalnosti iz Temerina zbog poku-

Ovaj slu~aj dugo je bio u `i`i javnosti zbog me|unacionalnog karaktera i brutalnosti koju su pokazali napada~i.

Naime, Petrovi}a je tada patro la po li ci je pro na {la u uli~ici kraj Pija~nog trga u Temerinu, golog i prebijenog, s xakom na glavi i drvenom palicom u anusu, {to je bio prizor koji je {okirao i policiju i lekare koji su do{li na lice mesta.

Prakti~no od tog doga|aja u Temerinu su u~estali incidenti s me|unacionalnim

Temerin

{aja ubistva Zorana Petrovi}a, koji je 2009. godine preminuo delom i zbog posledica brutalnog prebijawa i mu~ewa, u aprilu 2005. godine osudio na ukupno 61 godinu zatvora. I{tvanu Maria{u je tada presu|ena kazna od 15 godina, a po red we ga osu |e ni su i @olt Ile{, Zol tan Sa kal, Jo`ef Ura~ i Arpad Horvat.

Pravni zastupnik petorice osu|enika, advokat Antal Bozoki iz Novog Sada, potvrdio je da je odbijena i druga molba za pomilovawe I{tvana Maria{a, kao i da su predate mol be za po mi lo va we i za ostalu ~etvoricu osu|enika.

– Molba za I{tvana Maria{a je odbijena, dok za preostalu ~etvoricu jo{ uvek ~ekamo ishod – rekao je Bozoki za „Dnevnik”.

karakterom, koji se de{avaju i posledwih meseci, ali su i su|ewe i kazne za petoricu napada~a ~esto bili tema za podgrevawe strasti u ovom mestu.

Tako je pre nekoliko godina podr{ku za pomilovawe tih osu|enika dao Pokret ma|arske nade koji je tada saop{tio da o~ekuje od tada{weg predsednika Srbije Borisa Tadi}a da }e ih pomilovati, {to se, me|utim, nije desilo.

Eventualnom pomilovawu protivili su se familija pokojnog Petrovi}a kao i neke doma}e organizacije, s obrazlo`ewem da za takvo po~iweno delo ne bi trebalo nikoga pomilovati.

N. Perkovi}

TRE]I PUT ODLO@EN PO^ETAK SU\EWA KRISTIJANU GOLUBOVI]U

Tra `io pet sa ti za iz no {e we od bra ne Po ~e tak po no vqe nog su |e wa Alek san dru Kri sti ja nu Go lu bo vi }u i we go vim sa rad ni ci ma, op tu `e nim za tr go vi nu nar ko ti ci ma, po no vo je od lo `e no, za 20. de cem bar, jer je Go lu bo vi} za iz la ga we svo je od bra ne za tra `io bar pet sa ti.

je da su|ewe odlo`i za 20. decembar, a Golubovi} je obe}ao da }e „poku{ati da bude {to kra}i i konkretniji pri izno{ewu odbrane”.

Osim Golubovi}a, na optu`eni~koj klupi ponovo su Safet Ibrovi}, Mirsad Fujaqki} i Ferat Skenderovski na-

POSLE OBRA^UNA NO@EM U MA[INSKOJ [KOLI U NOVOM SADU

Pet na e sto go di {wak u pri tvo ru, dvo ji ca iz bo de nih sta bil ni Posle prekju~era{weg obracu s wegovim stvarima. U me|u~una u holu Ma{inske {kole u vremenu je pozvao svog ujaka koNovom Sadu, koji je zapo~eo u me se ve} `alio da ga oko {kole susednoj Gra|evinskoj, zdrav- povremeno maltretiraju. stveno stawe Milana [. (1990) Mogu}e je da je jedan Veterniiz Rakovca i tri godina mla|eg ~anin, koji se dovodi u vezu s iniBranislava [. iz Tesli}a cirawem incidenta, osetio da }e (BiH), ~ije su povrede zadobije- biti „gusto„ i zatra`io pomo} ne ubodima no`a okarakterisa- dvojice poznanika, koji su nane kao te{ke i opasne po `ivot, knadno postali akteri u sukobu. nepromeweno je u odnosu na preKad je stigao ro|ak Ka}anina kju~e, kad je stabilizovano po- kom je uzeta ta{na s patikama, sle operacija, ali su i daqe pod stalnim nadzorom lekara, saznajemo u Klini~kom centru Vojvodine.

Petnaestogodi{wak iz Ka}a, u~enik Gra|evinske {kole, okrivqen za poku{aj te{kog ubistva, u no}i izme|u srede i ~etvrtka priveden je, u prisustvu majke i branioca, istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda i posle saslu{awa mu je odre|en pritvor do 30 dana.

Incident, koji se dogodio u sredu oko 14.20 sati, navodno je imao tri faze. Po nezvani~nim saznawima, prvo je, Uvi|aj posle incidenta sada okrivqenom u~eniku, neko do{lo je do tu~e u dvori{tu izukrao torbu u kantini Gra|e- me|u pomenutih {kola, u kojoj vinske {kole. Potom je petnae- su se tukli ujak i o{te}eni u~e-

Vu~evi}: Problem cele zajednice, ne samo grada Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} osudio je nasiqe u {koli, navode}i da }e Grad svoje resurse staviti na raspolagawe institucijama koje se protiv toga bore.

- @alosno je {to su dva mlada `ivota ugro`ena, `alosno je {to se to doga|a u {kolskim objektima. Zaista osu|ujem svaki vid nasiqa. Grad nema instrumente da se bori protiv tog kriminala. To je problem cele zajednice rekao je Vu~evi}. stogodi{wak, koji je ve} imao sli~nih problema s drugim izgrednicima, krenuo ku}i bez torbe, a onda mu je, dok je bio na @elezni~koj stanici, drug javio da mu neki u~enici iz druge {kole prodaju stvari na tribinama kod sportskih terena. On se odmah vratio i zatekao dvoji-

nik, s jedne strane, protiv dvojice koji su stali u za{titu Veterni~anina. Obra~un je na trenutak stao, ali se potom, dok su svi ulazili u zgradu, preselio u hol prizemqa Ma{inske {kole, gde je posle svega maloletnik iz Ka}a izvadio leptir-no` i izbo dvojicu mladi}a.

PRIJAVE PROTIV KIKINDSKIH UGOSTITEQA

Kla di o ni ce ra di le bez odo bre wa

Kristijan Golubovi}

Ovo je tre}i put zaredom da se Golubovi}u odla`e po~etak ponovqenog su|ewa. U prethodna dva navrata razlog odlagawa su bili opravdani izostanci branilaca optu`enih.

Ju~era{we su|ewe po~elo je u podne, a Golubovi} je podsetio na to da je na prvom su|ewu odbranu iznosio pet sati i 17 minuta i da }e mu i ovog puta biti potrebno toliko vremena. Nakon vi{e konsultacija, sudsko ve}e sudije Sne`ane Petri~i} odlu~ilo

kon {to je Apelacioni sud 22. februara ukinuo prvostepenu presudu kojim su bili osu|eni na vi{egodi{we kazne zatvora i nalo`io ponovno su|ewe.

Ukinutom presudom Golubovi} je bio osu|en na ukupno sedam i po godina zatvora zbog nedozvoqenog dr`awa oru`ja i trgovine heroinom. On je u pritvoru od 16. januara 2010, kada je uhap{en ispred crkve svetog Marka u Beogradu, prilikom primopredaje heroina.

(Tanjug)

Policijski slu`benici u Kikindi, u saradwi s Odsekom poreske policije, podneli su krivi~nu prijavu protiv Vitomira G. (1975) iz Kikinde i Zorana B. (1966) iz Savinog Sela zbog osnova sumwe da su u saizvr{ila{tvu po~inili krivi~no delo neovla{}enog organizovawa igara na sre}u.

Oni se terete da su od avgusta do oktobra ove godine u ugostiteqskom objektu u Kikindi, bez odobrewa Ministarstva finansija, organizovali sportsko kla|ewe.

Zbog osnova sumwe da je po~inila krivi~na dela neovla-

{}enog organizovawa igara na sre}u i poreske utaje, kikindska policija je zajedni~kim radom s Odsekom poreske policije, podnela krivi~nu prijavu i protiv Ivane G. (1973) iz Kikinde. Ona je osumwi~ena da je u svom ugostiteqskom objektu u Kikindi bez odobrewa Ministarstva finansija organizovala igre na sre}u i u kwigovodstvene kwige unosila neta~ne podatke o ostvarenom prihodu. Prijava je tereti da je na taj na~in izbegla pla}awe javnih prihoda u iznosu od 420.000 dinara.

M. Mr.

U momentu kada se dogodio incident, nije bilo {kolskog policajca. Po na{im saznawima, on je radio samo u prvoj smeni ili je ba{ prekju~e imao slobodan dan. Po{to nije radio usred nedeqe, mogu}e da je bio anga`ovan za druge policijske poslove.

Po jednoj verziji, iz policije, povre|eni su zadobili sedam i dva uboda, ali, po saop{tewu

kobqavawa, ali su i kazali da se sve dogodilo odjednom i veoma brzo i da radnik obezbe|ewa nije mogao da obuzda maloletnika koji je potegao no`. Niko od u~esnika u obra~unu nije u~enik te {kole.

Me|utim, o{te}eni u~enik ne misli tako. On ka`e da je napadnut ciglom i korpom za sme}e upravo kad je s ujakom ulazio u tu {kolu u pratwi radnika obezbe|ewa, koji mu je nestao iz vida kad su bili brutalno napadnuti i navodno tek onda je osumwi~eni potegao no` koji je upravo zbog sli~nih situacija nedavno nabavio.

Protiv ujaka okrivqenog za poku{aj te{kog ubistva Sr|ana B. sledi kriva~na prijava za u~estvovawe u tu~i, saznajemo tako|e nezvani~no.

U Me|uvremenu, policija nastavqa istragu o ovom incidentu, koji je ina~e u potpunosti snimqen siFoto: F. Baki} gurnosnim kamerama Klini~kog centra Vojvodine, koje se nalaze u Ma{inskoj {koipak, imaju po ubod mawe, sazna- li. je nezvani~no na{ list.

Zbog ovog slu~aja ponovo }e Tako|e, kod dvojice izbode- biti pokrenuta inicijativa da nih zate~eno je oko 60.000 dina- se pregledaju |a~ke torbe, sara i lan~i}, pa }e se verovatno, znaje RTV. Za to }e, me|utim, kad to wihovo zdravsteno stawe svakoj {koli biti potrebno dozvoli, istra`iti i poreklo odobrewe Saveta roditeqa. ovih vrednosti.

Gostuju}i u Jutarwem prograOkrivqenom za poku{aj ubi- mu RTV-a, na~elnik [kolske stva su, navodno, ve} uzimali uprave Novi Sad Petar Vi|ireket neki izgrednici, ne i kant pojasnio je da dokle god se dvojica pomenutih, ali on to veliki broj roditeqa izrazi izgleda nije prijavqivao tamo negativno za tu akciju, ona ne}e gde treba. mo}i da po~ne da se sprovodi.

Jedan od povre|enih je poznat - Uvek to deluje kao neki zapoliciji odranije, a za drugog, ko~ni momenat za samu akciju. koji je iz Tesli}a, jo{ se ~ekaju Moramo biti mnogo odlu~niji podaci, saznajemo nezvani~no iz u tim stvarima. I sama inforpouzadanih izvora. ma ci ja da }e se pregledati U Ma{inskoj {koli ka`u da ta{ne smawi}e takve incisu pomo}nik direktora i pri- dente u kojima se dogodi ne{to padnik obezbe|ewa koji se pla- neverovatno poput ovog da se }a takozvanim „u~eni~kim dina- nosi oru`je u {kolu - navodi rom„, reagovali na vreme i po- Vi|ikant. zvali policiju pre fizi~kog suM. V.

SPORTISTI IZ BA^KE PALANKE USRED DANA NAPADNUTI U CENTRU NOVOG SADA

Mla dim atle ti ~a ri ma oti ma li opre mu

Zabrinuti roditeq iz Ba~ke Palanke obratio se medijima jer su wegovog sina i jo{ jednog mla|anog atleti~ara Atletskog kluba „Vojvodina“ u sredu u po bela dana u centru Novog Sada orobila tri mladi}a. Sve se de{avalo na Bulevaru oslobo|ewa, a maloletni N. K. (16) i A. O. (14) vra}ali su se s jutarweg treninga. De~aci su bili u sportskim trenerkama, a nasilnici su `eleli da im otmu sprinterice, dresove, {orceve i trenerke.

Posle kra}e prepirke, atleti~ari su ispraznili xepove jer

su procenili da im je „jeftinije“ da ostanu bez xeparca i para za autobuske karte.

Sport ska opre ma, ka ko su nam rekli, za na{e prilike je skupa i mo`e se nabaviti samo iz uvoza.

Trojici nasilnika, po proceni mladih sportista starih dvadesetak godina, dali su novac, a onako upla{eni slu~aj nisu prijavili organima reda ve} su sve ispri~ali roditeqima.

Ovoga puta sve je pro{lo bez fizi~kih posledica, ali ostao je gorak ukus i strah da se to mo`e ponoviti.

M. Sy.

14

SPORT

petak9.novembar2012.

dnevnik

PAR TI ZAN VE ^E RAS DO ^E KU JE BAM BERG (20.45)

NE MA WA RA DO JA SVE BO QI PR VO TI MAC VOJ VO DI NE

Ne ma sla bih ti mo va Tre ner Par ti za na Du { ko Vu j o { e v i} re kao je da o~e ku je te ` ak me~ pro t iv Bam ber ga, jer se ra di o di rekt nom kon ku ren tu za pla sman u top 16 Evro li ge. Utak mi ca pe tog ko la Evro li ge iz -

|u Par t i z a n a, Bam b er g a i Li j e t u v os Ri t a s a, za pla s man u dru g u fa z u. Bi l o ko j i ri val u Evro l i g i ima ka v li tet, ne m a sla b ih ti m o v a - re kao je Vu j o { e v i} na kon f e ren c i j i za no v i n a r e u ha l i Pi o n ir.

- Mi slim da }e mo ve} na ovom me ~u do bi ti pri li ku da po ka `e mo ko li ki je to na pre dak. Ta~ no je da po sto ji op te re }e we zbog to ga {to mo ra mo da po be di mo, ovo je mla da eki pa i even tu al ne gre {ke ko je bu du pra vi li su mo ja od go vor -

me |u 16 naj bo qih. Ima ju is ku snu spoq nu li ni ju i per spek tiv ne cen tre, a pr va zve zda im je Nah bar. Ne tre ba za bo ra vi ti ni da su pro tiv CSKA vo di li sko ro 35 mi nu ta, kao ni to da su po be di li Li je tu vos re kao je Vu jo {e vi}.

On je na veo da po no vo ne }e mo }i da ra ~u na na po vre |e nog Bog da na Bog da no vi }a i oce nio da }e Par ti za nu za si gu ran pla sman u dru gi krug bi ti do v oq n e ~e t i r i po b e d e do kra ja pr vog kru ga.

Da nas Gru pa A Pa na te na i kos - Kim ki (20) Olim pi ja - Real (20.30)

Udru `e nim sna ga ma do bo do va Pr ven stve nu utak mi cu Rad - Voj vo di na (1:1) od li~ nom igrom obe le `io je „po slo vo |a” No vo sa |a na Ne ma wa Ra do ja.

Iz u zet no ta len to va ni, 19-go di {wi ve zni fud ba ler no vo sad skog su per li ga {a po kri vao je prak ti~ no ~i tav te ren, bi lo ga je svu da, a u~e stvo vao je i u po sti za wu iz jed na ~u ju }eg go la cr ve no-be lih, ka da je gla vom pro sle dio cen tar {ut De ja na Me le ga iz kor ne ra pra vo do strel ca Bra ni sla va Traj ko vi }a.

- Utak mi ca s Ra dom bi la mi je jed na od naj bo qih od ka da sam po stao pr vo ti mac - slo `io je Ra do ja. - To mi je do dat ni sti mu lans

to me {ta o~e ku je u su tra {wem du e lu, Ra do ja je re kao: - Si gur no je da smo fa vo ri ti u ovoj utak mi ci, ali tre ba to da po tvr di mo i na te re nu. U sva kom slu ~a ju, mo ra mo da po be di mo, a li~ no mi slim da je naj va `ni je da bu de mo svi kao je dan i da za jed ni~ kom sna gom ostva ri mo ciq. Ima mo kva li tet, svi smo, osim Mar ka Po le ta no vi }a, zdra vi i sprem ni i ve ru jem da }e mo u na u mu us pe ti. Ni smo se ne {to po seb no pri pre ma li za ovaj duel, ali smo to kom ne de qe od li~ no tre ni ra li i mi slim da }e mo, na rav no - uz po mo} na {ih na vi ja ~a, ciq is pu ni ti i upi sa ti tri `e qe na bo da.

Gru pa B Pro kom - Mon te pa ski (19.45) Gru pa C Ce de vi ta - Ka ha (18.30) Efes - @al gi ris (19.45) Gru pa D Par ti zan - Bam berg (20.45)

Da ni lo An |u {i}

me |u Par ti za na i Bam ber ga igra se u pe tak u 20.45 u ha li Pi o nir.

- Jo{ ra n i j e sam re k ao da u na { oj gru p i po s to j i prak ti~ n o mi n i-tak m i ~ e w e iz m e -

Cr n o-be l i su iz g u b i l i sve ~e t i r i pret h od n e utak m i c e u Evro l i g i, ma d a je Vu j o { e vi} is t a k ao da eki p a do b ro ra d i i da je na p re d ak evi d en tan.

DA NAS VE ^I TI DER BI: CR VE NA ZVE ZDA – PAR TI ZAN

Od lu ~u ju `iv ci

Par ti zan }e u ve ~i tom va ter po lo der bi ju i}i na po be du upr kos to me {to Zve zda ima ma lu pred nost ka da je igra~ ki ka dar u pi ta wu. Po Vu ja si no vi }u, glav na pred nost Zve zde su we ni igra ~i, a pre svih An dri ja

ima }e vi {e {an si za po be du.

Za do vo qan sam onim {to smo ura di li do sa da. Sa ovom utak mi com i du e lom pro tiv Se ge da u sre du za vr {a va mo pr vi deo pr ven stva, i ide mo na kra }i od mor, a on da nas o~e ku ju pra vi iza zo vi - re kao je Vu ja si no vi}.

An dri ja Pr la i no vi}

Pr la i no vi} za ko ga tre ner Par ti za na sma tra da je mo `da i naj bo qi va tre po li sta sve ta tre nut no.

Stra teg Par ti za na iz ja vio je uo~i der bi ja da }e tim ko ji bu de imao vi {e `i va ca i str pqe wa do }i do po be de. Od svo je eki pe Vu ja si no vi} o~e ku je da po ka `u ono {to zna ju i ume ju i da uko li ko to bu de slu ~aj on da ni do bar re zul tat ne }e iz o sta ti.

- Der bi je i ni ko ne ma pra vo da ka `e da re zul tat ni je bi tan.

Od lu ~i }e str pqe we, eki pa ko ja ne pad ne pod uti caj at mos fe re

Iako je eki pa Par ti za na mla da i ne is ku sna u od no su na naj qu }eg ri va la Vu ja si no vi} ipak ve ru je u po be du.

U od no su na Zve zdu i Kra gu je vac ima mo ma we is ku stva na pa pi ru, ali mi slim da ima mo i ta le nat. Od igra ~a u prin ci pu ne tra `im ni {ta vi {e ne go da po ka `u ono {to ra di mo na tre nin gu, to mi je za da tak. Ni je to lak put, ali iz utak mi cu i utak mi cu sve je bo qe -ka zao je Vu ja si no vi}.

Me~ iz me |u Cr ve ne zve zde i Par ti za na igra se od 17.15 sa ti, uz TV pre nos.

Vi gins u bol ni ci Olim pij ski {am pion i po bed nik Tur de Fran sa Bre dli Vi gins pro veo je no} na po sma tra wu u bol ni ci, po sle ude sa iz ko jeg je iza {ao sa lak {im po vre da ma re ba ra.

Vi gins je u sre du tre ni rao sa eki pom bli zu svo je ku }e u Lan ka {i ru, u se ver noj En gle skoj, ka da se su da rio sa kom bi jem.

- Bi ci klli sta se su da rio sa be lim kom bi jem, a po tom je pre ba ~en u bol ni cu sa re la tiv no ma wim po vre da ma re ba ra, mo gu }im frak tu ra ma - sa op {ti la je po li ci ja Roj ter su.

Vi gins ~e sto tre ni ra u bli zi ni svo je ku }e u ko joj `i vi sa su pru gom i dvo je de ce. Tri de set dvo go di {wi Vi gins je pr vi Bri ta nac ko me je po {lo za ru kom da osvo ji Tur de Frans, u ju lu, sa eki pom Skaj.

nost. A ako po be di mo, za slu ga }e bi ti wi ho va - na veo je on.

Tre ner ’cr no-be lih’ je re kao da do bro po zna je na red nog ri va la.

- Bam b erg je i na p ra v io eki pu s ci qem da se pla si ra

Bek Par ti za na Da ni lo An |u {i} is ta kao je da ’cr no-be li’ ne }e ima ti pro blem da po ne su bre me fa vo ri ta.

- O~e k u j e nas ve r o v at n o, naj v a ` ni j a utak m i c a do sa d a u se z o n i. Bam b erg je po k a z ao da je od l i~ n a eki p a, a ve} du `e vre m e igra j u za j ed n o i si gur n o ne } e do } i u Be o g rad da se pre d a j u. Ipak, ve r u j em da }e m o uz po d r { ku na v i j a ~ a do } i do va ` ne po b e d e - re kao je An | u { i} i na p o m e n uo da je eki p a po k a z a l a da mo ` e da se no s i sa pri t i s kom. Pri t i s ak po s to j i, ali smo ove se z o n e ve} na me ~ e v i m a u Pod g o r i c i i Spli t u po k a z a li da ume m o da se no s i m o sa tim.

Lej ker si to nu, iz gu bi li i Spar si U no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka u NBA li gi od i gra no je ~ak 13 utak mi ca, a u cen tru pa `we su bi li Los An |e les Lej ker si ko ji su po no vo iz gu bi li.^e tvr ti po raz na pr vih pet utak mi ca je ze ra {i ma je na ne la Ju ta kod ku }e re zul ta tom 95:86.

U osta lim me ~e vi ma pr vi po raz je do `i veo San An to nio od Kli per sa, Ma ja mi je pre ga zio Bru klin kod ku }e (103:73), sa od -

li~ nim iz da wi ma na sta vio je i Da las sa vla dav {i To ron to (109:104), a sla vi li su i Mi ne so ta, Fi niks, Bo ston, Atlan ta, Mem fis, Fi la del fi ja i Gol den Stejt.Tre ner Lej ker sa Majk Braun pri ~ao je pred duel sa Ju tom o to me ko li ko la ko Ko bi Br jant po sti `e po e ne. Do ma }i tim je me |u tim od i grao od li~ nu od bra nu na Ko bi ju, ~ak pe to ri ca igra ~a su ga ~u va la to kom utak mi ce i Ju ta je na kra ju sla vi la si gur nu po be du.

Ne ma wa Ra do ja

da na sta vim s jo{ bo qim par ti ja ma, jer znam da mo gu i bo qe da igram. Kre nu lo mi je do bro, a na Ba wi ci sam se do sta tru dio, igrao sam na po zi ci ji ko ja mi je naj vi {e od go va ra i ose }ao sam se ve o ma do bro. Bi li smo bo qi ri val od Ra da, ali, na `a lost, ni smo to us pe li da na pla ti mo kroz po be du. Sa da nam u go ste do la zi No vi Pa zar i ve ru jem da }e mo u su bo tu osvo ji ti sva tri bo da.

Utak mi ca s No vim Pa za rom za Voj vo di nu ima ve li ku va `nost, jer even tu al nom po be dom i do brom igrom cr ve no-be li bi po tvr di li da ula ze u for mu i na go ve sti li jo{ bo qe re zul ta te u fi ni {u je se weg de la se zo ne. O

Ipak, na klu pi No vog Pa za ra se di Dra go qub Be kva lac, ne ka da igra~, tre ner (u vi {e na vra ta) i sport ski di rek tor Voj vo di ne, ko ji si gur no do bro po zna je no vo sad ski tim?

- Ta~ no je da tre ner Be kva lac po zna je ve }i nu na {ih igra ~a do dao je Ra do ja. - Ipak, li~ no ga ne po zna jem i to {to on nas zna ne mo ra ni {ta da zna ~i. Va `no je da bu de mo skon cen tri sa ni i da na pad ne mo go ste od pr vog mi nu ta, jer ne ma mo {ta da ~e ka mo.

Zna mo {ta nam je ciq, ube |en sam da ima mo kva li tet da sa vla da mo ri va la i ve ru jem da }e mo u to me us pe ti.

A. Pre do je vi}

SPORT

dnevnik

Zve zda sil na na otva ra wu

To ni Vot he roj Sel ti ka

Cr ve na zve zda Di va - Or le ans 93:73 (21:13, 22:24, 29:23, 21:13) Gru pa H C. zve zda - Or le ans Sa sa ri - Ka ha sol 1. C. zve zda 2. Sa sa ri 3. Ka ha sol 4. Or le ans

1 1 1 1

1 1 0 0

93:73 87:84 0 0 1 1

93:73 87:84 84:87 73:93

2 2 1 1

Dru go ko lo - 14. no vem bar: Ka ha sol - Cr ve na zve zda (20.30), Or le ans - Sa sa ri (20.30).

ski od le pi la. Do kra ja tog de la igre do ma }i ni su oti {li na bez bed nih 72:60.

U po sled wem kvar ta lu na sta vi li su da do mi ni ra ju par ke tom i po ve }a va ju }i pred nost. Upra vo ta da na te ra li su tre ne ra Or le a na Fi li pa Er vea na za i sta neo bi ~an po tez - da u jed nom mi nu tu za tra `i dva tajm-auta! Fran cu skom ti mu, me |u tim, to ni je bi lo od po mo }i.Cr ve no-be le do pr ve evrop ske po be de ove se zo ne pred vo dio je Majk Skot, no vaj li ja ko ji se sjaj no adap ti rao na no vu eki pu, bu du }i da je me |u cr ve no-be le sti gao pre sa -

O s a m n a e s t o g o d i {wi [kot do neo po be du pro tiv Bar se u Li gi {am pi o na, u tek 11. zva ni~ nom me ~u za klub i de bi tanst kom na stu pu u naj e- lit ni jem evrop skom tak mi ~e wu. To ni Vot je he roj ve li ke po be de Sel ti ka nad Bar se lo nom (2:1) u Ligi {ampiona.

Osamnaestogodi{wi mladi} iz Koatbrixa uveli~ao je veliko slavqe Seltika, 125 godina postojawa, pogotkom u 83. minutu.

- Ovo je najboqi trenutak u mojoj karijeri. Bi}e mi potrebni sati da shvatim {ta smo napravili. Samo sam ispred sebe video Viktora Valdeza i poslao loptu u ugao.

Jo{ uvek ne mogu da verujem”, izjavio je rezervista Vot, koji je u karijeri odigrao samo 11 me~eva za Seltik, a na debiju u Ligi {ampiona ve} se upisao u strelce.

Vot je obezbedio veliku pobedu svom klubu, a na Seltik Parku izazavo je pravu erupciju odu{evqewa. On je rasplakao i velikog muzi~ara Roda Stjuarta, koji je dugo jecao posle trijumfalnog pogotka.

Toni Vot u akciji

Ra{ko Kati} probija bedem Francuza

mo osam da na. On je bio go to vo ne po gre {iv - upi sao je 22 po e na ({ut za dva po e na 9/10, {ut za tri po e na 1/1, slo bod na ba ca wa 1/1), uz se dam sko ko va i jed nu asi sten ci ju.Igor Ra ko ~e vi} za be le `io je 19 po e na, a Bo ris Sa vo vi} 18, i de vet uhva }e nih lop ti.Kod go sti ju naj bo qi su bi li Kej leb Grin sa 17 po go da ka i se dam sko ko va, dok je biv {i igra~ Zve zde Xa mar Jang duel okon ~ao sa 14 uba ~e nih po e na i pet asi sten ci ja.

Osim igra ~a cr ve no-be lih apla uz su za slu `i li i na vi ja ~i, ko ji su ko rekt no na vi ja li svih 40 mi nu ta, pe smom i dla no vi ma. Me~ su pro pra ti li bez ijed nog ba ~e nog pa pi ri }a i pe tar de, a su di ja ih je di no upo zo rio u tre }oj ~e tvr ti ni zbog ko ri {}e na la se ra, ko ji su od mah sklo ni li.Cr ve na zve zda Di va na red ni me~ u Evro ku pu igra za ne de qu da na, ka da u dru gom ko lu go stu je Ka ha so lu.

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Re zer vi sti pa li na is pi tu Haj duk – Ko za ra 0:1 (0:0) KU LA: Igra li {te na Va {a ri {tu, gle da la ca 100. Su di ja: De jan [}e pa no vi} (Ku la). Stre lac: [ko ri} u 63. za Ko za ru.

HAJ DUK: Pe r i}, Kr { i}, Gro zdi}, Kra ji no vi}, Ko va ~e vi}, Ki{, Vor ka pi}, Se ku li}, Zo ri ca, Mi ro sa vqev i [ve qo. Igra li su jo{: Ikra {ev, Ivan, Te {a no vi}, Vin ko vi}, Ho do nic ki, Ba le ti}, Dra `i}, Birn, Su {i} i Mu {i ki}.

KO ZA RA: Da b i}, Me d i}, Pe tro vi}, Ma ki tan, Jan dri}, [a ta ra, Mak si mo vi}, Mal ba {i}, [ko ri}, ^e ki} i Ko va ~e vi}. Igra li su jo{: Bor ko vi}, Bo sni}, Dra gi ~e vi}, Ku mi}, Ga vri}, Kne `i} i Ha xi a la gi}.

Stru~ ni {tab Haj du ka, su per li ga {a iz Ku le, je za one igra ~e ko ji su u do sa da {wem de lu su per li ga {kog pr ven stva ma we igra li upri li ~io kon trol n u utak m i c u sa ~la n om Pr ve li ge Re pu bli ke Srp ske

Ko z a r om iz Gra d i { ke, ko j u kao tre ner pred vo di Mi lo{ Po ji}, ne ka da {wi igra~ Haj du ka.

Re zer vi sti i oni igra ~i ko ji su u Haj duk do {li na pro bu ni su se pro sla vi li. Ko za ra je po be di la sa 1:0, go lom po stig nu tim u 63. mi nu tu ka da je jed na na ba ~e na lop ta u ka zne ni pro s tor Ku q a n a pre l e t e l a {to pe ra Vin ko vi }a, pri hva tio je cen tar for go sti ju [ko ri} i is ko sa sa de se tak me ta ra ma ti rao gol ma na Haj du ka Pe ri }a. Ima li su i „dru go po ziv ci“ Haj du ka par pri li ka, naj bo qu mla di Ba le ti} sre di nom dru gog de la igre, ali je bio ne pre ci zan.

Sve u sve mu, pro ve ra je is pu ni la svr hu, jer uvek je bo qa utak mi ca od su vog tre nin ga, ali je ma lo igra ~a Haj du ka ko ji su po ka za li da bi u na stav ku pr ven stva tre ba li da do bi ju ve }u mi nu ta `u od one ko ju su do sa da ima li. \. Bo ja ni}

vi{e napraviti tako veliku stvar... Trudi}u se, jer sam jo{ mlad i u~im. Za nas je ve} mnogo bilo to {to smo parirali velikoj Barseloni, a o pobedi da ne pri~am.

Moji igra~i postali su klupski heroji, wihova }e imena biti upisana u istoriju Seltika, jer su pobedili najboqu ekipu na svetu rekao je Lenon, koji je predvodio Seltik do, kako su mnogi ocenili, najve}eg trijumfa posle osvajawa Kupa {ampiona 1967. godine.

Menaxer Seltika rekao je da wegov tim posle velikog trijumfa ima {ansu da do~eka prole}e u Ligi {ampiona. Barsa vodi u grupi sa devet bodova, Seltik ima sedam, Benfika ~etiri, a Spartak iz Moskve tri boda.

- Sada imamo velike {anse da pro|emo daqe. Ipak, predstoje nam jo{ dva te{ka me~a protiv Benfike u gostima i sa Spartakom u Glazgovu - istakao je Lenon.

koga je Seltik po~etkom 2011. doveo iz drugoliga{kog Eirdrij junajteda za samo 75.000 evra.

I trener Seltika Nil Lenon bio je odu{evqen posle velike pobede.

- Tito Viqanova je u igru uveo Davida Viqu i Seska Fabregasa, a ja 18-godi{weg de~aka koji nas je ko{tao samo 50.000 funti. On je postigao fenomenalan pogodak, koji je velika stvar za wegovu karijeru, a ujedno se upisao i u klupsku istoriju rekao je Lenon. - Razmi{qao sam da Toni po~ne utakmicu, jer ne sumwam u wega, ali je prevladalo mi{qewe da jo{ uvek nije dovoqno iskusan igra~. Odigrao je tek 11 me~eva za Seltik, a postao je deo istorije - rekao je {ef stru~nog {taba {kotskog kluba.

Lenon je rekao da je pobeda nad najboqim timom na svetu najve}i uspeh koji je ostvario u karijeri.

- Ova pobeda je najve}i uspeh koji sam ostvario u `ivotu i karijeri.

Ne znam da li }u kao menaxer ikada

Gru pa E

Gru pa F

Gru pa G

Gru pa H

^el zi - [a htjor 3:2 (To res u 6, Oskar u 40. i Mo ses u 90. Vi lian u 9. i 58.)

Ju ven tus - Nor djse land 4:0 (Mar ki sio u 6, Vi dal u 23, \o vin ko u 37. i Kva qa re al u 75.)

Va len si ja - BA TE 4:2 (Jo nas u 26, Sol da do u 29. iz pe na la, Fe hu qi u 51. i 86 - Bre {an u 53. i Mo zo lev ski u 83.)

Ba jern (M) - Lil 6:1 ([vajn {taj ger u 5, Pi za ro u 18, 28, 33, Ro ben u 23, Kros u 66. - Ka lu u 58.)

1. Va len si ja 4 3 0 1 10:4 9 2. Ba jern (M) 4 3 0 1 10:5 9 3. BA TE 4 2 0 2 8:9 6 4. Lil 4 0 0 4 2:12 0

Sel tik - Bar se lo na 2:1 (Va na ja ma u 21. i Vat u 83. - Me si u 90.)

Ben fi ka - Spar tak (M) 2:0 (Kar do zo u 55. i 69.)

Bra ga - Man ~e ster j.

1:3 (Alan u 49. iz pe na la - Van Per si u 81. i Ru ni u 85. iz pe na la, Her nan dez u 90.)

Klu` - Ga la ta sa raj 1:3 ([oj gu u 53. - Jil maz u 18, 61. i 74.)

1. Bar se lo na 2. Sel tik 3. Ben fi ka 4. Spar tak

1. Man ~e ster j.

2. Klu` 3. Bra ga 4. Ga la ta sa raj

Me si: Lop ta ni je hte la u mre `u

Zve zda je od star ta kre nu la u pe toj br zi ni. Oni su od mah na po ~et ku po be gli pro tiv ni ku se ri jom 11:0 (17:5) i tu pred nost uspe {no su o~u va li do kra ja po lu vre me na.

Majk Skot i El ston Braun dik ti ra li su tem po igre, a osta li u cr ve no-be lom dre su, mak si mal no mo ti vi sa ni pred pre pu nim Pi on i rom, zdu {no su ih pra ti li. Fran cu ski tim je u dru goj ~e tvr ti ni po ja ~ao igru, do bro su se sna la zi li pod ko {em cr ve no-be lih, {to im je omo gu }i lo da po la ko to pe raz li ku, a po ~et kom tre }eg pe ri o da ozbiq no su za pre ti li.

Troj kom Kej le ba Gri na pri {li su na tri raz li ke (40:43), ali je to, ipak, bi lo sve od fran cu ske eki pe.

Na kon to ga, Zve zda je, po naj vi {e za hva qu ju }i Igo ru Ra ko ~e vi }u i Bo ri su Sa vo vi }u, uz raz ig ra nog Sko ta, is ko ri sti la gre {ke pro tiv ni ka (se ri ja ne u spe {nih {u te va iz da qi ne) i po no vo se re zul tat -

15

[KO TLAN \A NI SRU [I LI VE LI KU BAR SE LO NU

FI BA EVRO KUP (M)

BE O GRAD: Dvo ra na Pi o nir, gle da la ca: 7500, su di je: Mo gul koc (Tur ska), To mov (Bu gar ska), Este ron (Iz rael).

CRVENA ZVEZDA: Cvet ko vi}, Braun 11, Su bo ti} 7, Ra ko ~e vi} 19, Mi tro vi}, La zi}, Si mo no vi}, Sa vo vi} 18, Ka ti}, Ra di vo je vi} 3, Nel son 4, Skot 22.

ORLEANS: Gab si, Jang 14, B. Grin 11, Le brun 5, Ra po so 4, Eito, Pe lin 10, Ko zan, K. Grin 17, Os bi 9, Ajers 3, Pam ba - @u le.

Cr ve no-be li ube dqi vo sla vi li u me ~u pr vog ko la gru pe H Evro ku pa pro tiv fran cu skog pred stav ni ka - 93:73. Cr ve na zve zda Di va dve go di ne je ~e ka la svo ju evrop sku {an su, a on da je is ko ri sti la na naj bo qi mo gu }i na ~in.Cr ve no-be li su u pr vom ko lu gru pe H Evro ku pa tri jum fo va li pro tiv Or le a na sa 93:73 (21:13, 22:24, 29:23, 21:13).Eki pu Vla de Vu ko i ~i }a do tri jum fa na star tu evrop skog tak mi ~e wa no si lo je 7.500 na vi ja ~a u Pi o ni ru, ko ji su gla sno bo dri li svo je qu bim ce od pr vog mi nu ta me ~a.

petak9.novembar2012.

Naj bo qi fud ba ler sve ta Li o nel Me si re kao je da je we go va eki pa od i gra la bo qe u po ra zu od Sel ti ka ne go ka da ih je sa vla da la u pret hod nom ko lu. Bar se lo na je u sre du iz gu bi la u Gla zgo vu sa 2:1, {to je Ka ta lon ci ma pr vi po raz u grup noj fa zi Li ge {am pi o na po sle tri go di ne.

- Sve smo ura di li do bro, igra li smo bo qe ne go pre dve ne de qe pro tiv wih, ali lop ta jed no sta no ni je hte la da u|e - re kao je Ar gen ti nac.- Ista stvar se do go di la na Kamp Nou. Oni su se bra ni li i ~e ka li su pri li ke za kon tra na pa de. Oni su ve o ma do bri pri iz vo |e wu kor ne ra i pre ki da i upra vo ta ko su po sti gli dva go la.

Me si je u 90. mi nu tu ubla `io po raz svo je eki pe, a gol je pro sla vio si sa ju }i pa lac u znak ro |e wa svog si na ko ji je na svet do {ao pre pet da na.

- Taj gol na kra ju ni je ni {ta zna ~io.Po sto ji do voq no utak mi ca na ko ji ma }u mo }i da go lo ve po sve tim Ti ja gu - do dao je Me si.

- Publika je bila na{ dvanaesti igra~. Nikada nisam ~uo ne{to tako ranije, ceo stadion se quqao - dodao je Vot,

1. ^el zi 2. Ju ven tus 3. [a htjor 4. Nor dsje land

4 4 4 4

2 1 2 0

2 3 1 1

1 10:6 0 8:4 1 7:5 3 1:11

7 7 7 1

NA KON IZ BO RA SKUP [TI NE SPORT SKOG SA VE ZA ZRE WA NI NA

Bor ba za bo qi po lo `aj

Ge ne ral ni se kre tar Sport skog sa ve za gra da Zre wa ni na Sr |an Bo ga ro {ki oce nio je da ovom sa ve zu u bu du} no sti pred sto ji bor ba za bo qi po lo `aj, jer sig na li ko je {a qe no va grad ska vlast, ka ko je is ta kao, ne uli va ju na du. Bo ga ro {ki je na kon fe ren ci ji za no vi na re upo zo rio da je vo |e we SSGZ-a sa da ote `a no, jer se we gov rad blo ki ra i ig no ri {e, a sred stva za rad se te {ko do bi ja ju.

- Po zi ci ja je sa ~u va na is kqu ~i vo od no som pre ma ~la ni ca ma Sa ve za, od no sno tru dom i ra dom. Or ga ni zo va li smo pred sta vqa we Za ko na o spor tu, ra zna tak mi ~e wa, iz la zi li smo na te ren, re dov no smo oba ve {ta va li jav nost o na {em ra du i mo ja vra ta su za sve uvek bi la otvo re na - pod se tio je Bo ga ro {ki.

On se osvr nuo i na ne dav no odr `a nu Iz bor nu skup {ti nu Sport skog sa ve za na ko joj je po no vo iza bran za ge ne ral nog se kre ta ra.

- Uz pri su stvo 117 de le ga ta, bi ra ni su or ga ni upra vqa wa.

Sport ske or ga ni za ci je su iz bo rom no vih qu di po tvr di le da je Sa vez bio us pe {an u raz vi ja wu spor ta i pre me {ta wu zna ~aj nih sport skih do ga |a ja iz ve li kih

gra do va u Zre wa nin. Za se da we je tra ja lo ~ak pet sa ti, zbog dvo kru `nog si ste ma gla sa wa, ko ji pod ra zu me va da je kan di da tu, da bi bio iza bran, po treb no 50 od sto plus je dan glas – ka zao je Bo ga ro {ki i do dao da no vo ru ko vod stvo Sa ve za ~i ne pro ve re ni sport ski rad ni ci, ko ji }e na sta vi ti kon ti nu i tet u ra du, sa ten den ci jom ja ~a wa, a ko je }e se za sni va ti na kva li te tu, ta ko da grad ski ~el ni ci ne }e mo }i da ig no ri {u ~i we ni cu da je to ipak krov na or ga ni za ci ja, pre po zna ta kao no si lac svih ak tiv no sti.

Za pred sed ni ka Uprav nog od bo ra SSGZ iza bran je Raj ko Pe tro vi}, a ~la no vi Uprav nog od bo ra su Mi len ko Cu ku }an, Sr bo qub Stoj ko vi}, Sr |an Ne {kov ski, Vu ko sa va \a pi}, Pre drag Bo di ro ga i Ivan Gu ta Gru ba~ ki. Do sa da {wi pred sed nik Skup {ti ne SSGZ @eq ko Traj ko vi} bio je je di ni kan di dat za ovu fuk ci ju, ta ko da }e bi ti pred sed nik Skup {ti ne i u na red ne ~e ti ri go di ne. Nad zor ni od bor }e ~i ni ti Dra gan ]a pin, Si mo Ba ti ni ca i Ne da Mar kov, a ko mi si ju za `al be Slav ko @i va, Igor Mar ton i Sla vi {a Pe ri}. @. Ba la ban

4 4 4 4

3 2 1 1

0 1 1 0

1 1 2 3

8:5 6:5 3:4 6:9

9 7 4 3

4 4 4 4

4 1 1 1

0 1 0 1

0 2 3 2

9:4 5:6 5:8 4:5

12 4 3 1

16

SPORT

petak9.novembar2012.

dnevnik

LUKI] (NI)JE NAPUSTIO MARAKANU

Iz la zak iz kri ze uz po mo} dr `a ve Mi nus u ka si i na ta be li, po raz od Ja go di ne uz su dij sku ne prav du, po di gao je opet ten zi ju na Ma ra ka ni. To kom ko {ar ka {ke utak mi ce u Pi o ni ru u sre du uve ~e, iz me |u Zve zde i Or le a na, pro ne la se vest me |u pri sta li ca ma cr ve no- be lih da je pr vi ~o vek klu ba Vla dan Lu ki} pod neo ostav ku.

Sce na rio ova kvog sa dra `aj ni je nov, po na vqa se u po sled wih go di nu da na vi {e pu ta. Ni je spor na na me ra Lu ki }a da is tak ne be lu za sta vu pred na le tom go mi le pro ble ma, po seb no fi nan sij ske pri ro de. Jed no stav no, re {e wa ne ma, kao ni ti tu le to kom go to vo ~et vro go di {weg man da ta u fo te qi pr vog ~o ve ka Zve zde.

-Vla dan Lu ki} ni je pod neo ostav ku u sre du, Bi li smo u klu bu ceo dan, ima li sa stan ke raz go va ra li o pro ble mi ma i ne se }am se da je ijed nog tre nut ka iz go vo rio ta ko ne {to - kon sta to -

Vladan Luki}

vao je za “Mon do” ge ne ral ni se kre tar Ste fan Pan to vi}.

Po {to me dij ska izo la ci ja na Ma ra ka ni tra je do sta du go, a za ta kav po tez se opre de lio upra vo Lu ki}, re |a ju se pro iz voq na na ga |a wa. “Po ver qi vi iz vo ri”

ser vi ra ju enorm no ne za do volsjtvo sta wem u klu bu, ko je je evi dent no. Iz laz se vi di u po mo }i “Ga spro ma”, a opet da bi Ru si ubri zga li ma te ri jal nu iwek ci ju, na vod no pre pre ka je Lu ki} ~i jim su ra dom ne za do -

Ka rayi} po sta vio pi ta wa Pred sed nik Fud bal skog sa ve za Sr bi je To mi slav Ka ra xi} re a go vao je na pro test Zve zdi nih na vi ja ~a. Sto ti nak na vi ja ~a cr ve no-be lih je u sre du na pu tu ka Pi o ni ru do {lo is pred FSS-a ka ko bi pro te stvo va li pro tiv ru ko vod stva sa ve za i To mi sla va Ka ra xi }a.

Na vi ja ~i su no si li tran spa rent na ko jem je pi sa lo „To le lo po ve.“ Ka ra xi} je po sta vio ne ko li ko pi ta wa ru ko vod stvu cr ve no-be lih.

- Vi deo sam tran spa rent ko ji je or ga ni zo van pro tiv me ne, ali u sva kom slu ~a ju i ja imam ne ka pi ta wa za go spo du iz Cr ve ne zve zde. Za {to ne ob ja sne uru {a va we jed nog ve li kog fud bal skog

gi gan ta? Za {to je klub do ve den u naj te `u po zi ci ju od we go vog po stan ka? Za {to su stvo re ni du go vi od vi {e de se ti na mi li o na evra? Da kle, mno go pi ta wa a ni je dan od go vor - re kao je Ka ra xi}.

Ka ra xi} sma tra da iza sve ga sto ji Go ran Ve si}.

- Ne }e me iz ne na di ti ako se usko ro po ja vi tran spa rent ’Ve si }u maj sto re’. Ja sam mi ran, a ti qu di ako ima ju i ma lo mo ra la, tre ba ju da se stid. To je moj od go vor na tran spa rent is pred Fud bal skog sa ve za Sr bi je - do dao je pred sed nik FSS.

KO[ARKA[KI KLUB BUDU]NOST IZ NOVOG SADA

Ciq da de ca igra ju ozbiq nu ko {ar ku U No vom Sa du od 2010. go di ne `i vi i ra di Ko {ar ka {ki klub Bu du} nost, ko ji su za jed ni~ kim na po rom otvo ri li jo{ uvek ak tu el ni igra ~i Go ran Po bri} i Ne nad To ma {e vi} i tre ner Mi lo{ Ko na kov. Klub je prak ti~ no na sta vio ta mo

O to m e ko j e su se l ek c i j e tre nut no ak tiv ne u KK Bu du} nost, ko or di na tor tre ne ra u klu bu Mi lo{ Ko na kov je is ta kao: - Ima mo ju ni or sku, dve ka det ske i pi o nir sku eki pu, kao i de ~a ke ro |e ne iz me |u 2001. i

Go ran Po bri} i Ne nad To ma {e vi}. Bit no je da is tak ne mo i to da je pro {le go di ne na {i rem spi sku ka det ske re pre zen ta ci je Sr bi je bio na{ mla di igra~ Ra to mir De li}, {to sve do ~i o kva li te tu ra da u klu bu.

voq ni. On da u “igru” ula zi i dr `a va, a iz gle da da je wen le gi tim ni pred stav nik, pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, osve do ~e ni Zve zda{. Pr va run da pre go vo ra, od pre me sec- dva, ni je da la re zul ta te, sa ide jom da kor mi lo cr ve no- be lih pre u zme Dra gan Xa ji}.

- Mo ram da pri me tim da ni je ba{ slu ~aj da se ne ko u bli `oj pro {lo sti sam ja vio da po sta ne pred sed nik Zve zde ~ak ni na pret hod nim iz bo ri ma. Osim Vla da na Lu ki }a ni je bi lo ni jed nog kan di da ta ko ji bi po nu dio ne ki no vi dru ga ~i ji i bo qi pro gram. Na `a lost, iz gle da da tre nut no u ze mqi ne po sto ji Zve zda{ ko ji bi se is kqu ~i vo iz qu ba vi pre ma klu bu pri hva tio ovog od go vor nog po sla. Vi {e mi se ~i ni da po sto je oni ko ji ra ci o nal no raz mi {qa ju i ko ji vi de ko li ko je si tu a ci ja te {ka ne sa mo u Zve zdi ne go i u ce lom dru {tvu - re al no je sa gle dao ak tu le ni tre nu tak gen sek Pan to vi}.

Da kle, pi ta we je da na ka da }e Lu ki} ustu pi ti pred sed ni~ ko me sto. Od no sno, ura di }e to ka da se pro na |e pro gram sko re {e we za pre va zi la `e we du bo ke kri ze, a sva ka ko da je to je di no mo gu }e uz asi sten ci ju dr `a ve.

De l i k a tan za da tak do b io je pred sed nik Sport skog dru {tva Pe tar [kun dri}, da bu de ta “spo na” sa nad le `nim isni ti tu ci ja ma, osmi sli “pa ket” me ra za sa na ci ju kri ze, od re di di na mi ku pro me ne vla sti na Ma ra ka ni. Uosta lom, po no vom klup skom Sta tu tu iz bor na pro ce du ra tra je tri me se ca, a ka da I na ko ji na ~in }e kre nu ti osta je da se vi di.

Z. Rangelov KUP VOJVODINE

Ras pu ca ni Zre wa nin ci Od i gra ne su utak mi ce osmi ne fi na la ru ko met nog ku pa Voj vo di ne u obe kon ku ren ci je.

Kod mu {ka ra ca po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Som bo re lek tro (Som bor) - Cr ven ka JA FA 29:27, La vo vi (Ba~ ka Pa l an k a) - @SK (@a b aq) 22:25, Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) - Cr v e n a zve z da (Mo k rin) 22:39, Apa tin - Voj put (Su bo ti ca) 22:30, Rad ni~ ki ([id) No v a Pa z o v a 27:37, Voj v o d a Ste p a - Pro l e t er Agro ` iv (Zre wa nin) 9:42, Do lo vo - Di na mo (Pan ~e vo) 32:39, Rad ni~ ki (Ko vin) - Je din stvo (Ka ~a re vo) 27:34. @e ne: Son ta - La ki (Cr ven ka) 22:33, Rad ni~ ki (Baj mok) Apa tin 43:21, Voj vo di na (No vi Sad) - Te me rin 27:18, Pan ~e v o - Spar t ak (De b e q a ~ a) 26:25, Pe tro va ra din - Haj duk (Be {ka) 35:20, Pro le ter Su per pro tein (Zre wa nin) - Ha las Jo `ef (Ada) 27:21, Ki kin da - Alek san dro vo 41:10, Rad ni~ k i (Ko v in) - Je d in s tvo (Ka ~a re vo) 28:21.

Utak m i c e ~e t vrt f i n a l a Ku pa Voj vo di ne igra }e se 14. no vem bra.

J. G.

Pi {~al ni ko va pred do `i vot nom su spen zi jom KK Budu}nost iz Novog Sada

gde je stao ne ka da {a wi KK Me xik i za krat ko vre me oku pio je za vi dan broj de ~a ka.

- U na {em klu bu da nas tre ni ra 112 de ~a ka, ko ji tre nin ge ima ju u sa li Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}” u No vom Sa du - re kao je Go ran Po bri}. - Ide ja nam je da na pra vi mo kva li te tan klub ko ji }e se ba zi ra ti na ozbiq nom ra du i `e li mo da ve} u na red noj se zo ni na {a se ni or ska eki pa za i gra u Dru goj srp skoj li gi.

2005. go di ne, ko ji igra ju u mi ni-ba sket li gi. Ju ni o ri na stu pa ju u Kva li tet noj ju ni or skoj li gi KSV i u se ni or skoj VI BA li gi, a ka de ti igra ju u Kva l i t et n oj ka d et s koj li g i KSV, kao i u ju ni ro skoj i ka det skoj VI BA li gi. Sve mla |e ka te go ri je u klu bu igra ju VI BA li gu. Uz Mi la na Isa ko va i me ne, u klu bu ra de jo{ ~e tvo ri ca tre ne ra, a u in di vi du al nom ra du po ma `u nam

Na kra ju, Mi lo{ Ko na kov je do dao i sle de }e: - Plan nam je da od ju ni or ske eki p e, de ~ a k a ro | e n ih 1994, 1995. i 1996. go di ne, na pra vi mo se ni or ski tim i za i gra mo u idu }oj se zo ni u Dru goj srp skoj li gi. Na taj na ~in ta len t o v a n oj de c i omo g u } i l i bi smo da na pre du ju i da po ku {a ju da ostva re ozbiq ne ko {ar ka {ke ka ri je re.

A. P.

Svet ska {am pi on ka u ba ca wu di ska Ru si ja Da ri ja Pi {~al ni ko va mo gla bi za u vek da bu de uda qe na iz atle ti ka uko li ko se utvr di da je bi la po zi tiv na na do ping te stu.

Pred sed nik Ru ske an ti do ping agen ci je Ni ki ta Ka ma jev iz ja vio je da da Svet ska an ti do p ing agen c i j a (WA D A) spro vo di is tra gu, po {to je je dan od uzo ra ka Pi {~al ni ko ve bio po zi ti van na ana bo li~ ki ste roid.

Mladen Koci}

SVETSKO PRVENSTVO: SRBIJA DANAS IGRA SA ^E[KOM

Or lo vi ni {a ne ga u ~o se

Fut sal re pre zent ci ja Sr bi je po be dom u me ~e vi ma pro tiv Egip ta i Ku vaj ta obez be di la je pla sman u osmi nu fi na la Svet skog pr ven stva ko je se igra na Taj lan du. Da nas or lo vi u me ~u sa ^e {kom se bo re za pr vo me sto i ne {to lak {eg pro tiv ni ka u da qem tak mi ~e wu ( naj ve ro vat ni je Ar gen ti na).

- Uve ren sam da }e mo po be di ti i ^e {ku - ka `e se lek tor na {e re pre zen ta ci je Aca Ko va ~e vi}. - Ima mo bo qi i uigra ni ji tim, uosta lom ^e si su iz gu bi li Grupa E Danas Srbija - ^e{ka Kuvajt - Egipat 1. Srbija 2. Egipat 3. ^e{ka 4. Kuvajt

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

(13, TV) (13) 0 10:3 1 8:5 1 5:9 2 4:10

6 3 3 0

od Egip ~a na, {to ni je ne za mer qi vo. Si gur no je da ne }e mo kal ku li sa ti, jer bi u slu ~a ju po ra za za pro tiv ni ke do bi li Ru se, ko ji ima ju sja jan tim.

Stru~ wa ci na {u re pre zen ta ci ju ubra ja ju me |u fa vo ri te na Svet skom pr ven stvu, sta vqa ju ih uz ra me s Bra zil ci ma, [pan ci ma, Ru si ma i Ukra jin ci ma.

- Na pra vi li smo ve li ~an stve ne re zul ta te, Ova re pre zen ta ci ja je s dve po be de na Svet skom pr ven stvu na pra vi la isto rij ske re zul ta te - tvr di Slo bo dan Raj ~e vi}. Ne }e mo se na to me da se za u sta vi mo, po ku {a }e mo da po be di mo i ^e {ku. O Ar gen tin ci ma tre nut no ne raz mi {qa mo, ali bi bi lo le po da se na |e mo u za vr {ni ci Svet skog pr ven stva.

Me~ iz me |u Sr bi je i ^e {ke po ~i we u 13 sa ti, uz Tv pre nos na dru gom ka na lu RTS-a.

G. K.

CRVENKA DO^EKUJE ZVEZDU

Po be da za mir ni ji na sta vak Pa u za u pr ven stva za ru ko me - sen ci. Pri li ku ko ja mu se pru ta {e Cr ven ke pro te kla je u ve o- `i la i po ve re we ko je mu je uka ma ozbiq nom ra du i pot pu noj zao tre ner De sni ca is ko ri stio mo bi li za ci ji na svim klup skim je na naj bo qi na ~in. Raz buk tao se ge men ti ma ka ko bi se ve ~e ra - se ta le nat, po stao je pr vi stre {wi duel pro tiv Cr ve ne zve zde lac, ne po gre {i vi iz vo |a~ sed do ~e kao {to sprem ni je. @e qa je me ra ca i, na rav no, mi qe nik pu da se sa bo do vi ma iz ovog su sre - bli ke. Sve to je za pa zio i tre ta mir no u|e u za vr {ni cu po lu - ner ju ni o ra Sr bi je Dra gi }e vi} se zo ne. i po ziv ni je mo gao iz o sta ti.

- Sa ta kvim pla nom smo i u{li u pr ven stvo jer smo iz pro {log do bro na u ~i li lek ci ju {ta zna ~i gu bi ti pred svo jim na vi ja ~i ma i na }i se u si tu a ci ji da do po sled weg tre nut ka stre pi mo od is pa da wa. Sa za do voq stvom mo gu is ta }i da smo ve} sa da da le ko od ta kvog sce na ri ja, a sva ki no vi uspeh zna ~i }e jo{ ko rak da qe - oce na je tre ne ra Igo ra De sni ce, ko ji ve ru je u mo gu} nost svo je eki pe i o~e ku je da ve ~e ras on bu de i na pra vqen.

Pro te klih de se tak da na Cr ven ~a ni su sa pa `wom pra ti li na stu pe svo jih igra ~a u re pre zen ta tiv nim se lek ci ja ma. Ta ko je na pri pre ma ma ju ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je bio i Marko Perovi} Mar ko Pe ro vi}, jed no od naj ve - Pre za do vo qan sam pri je mom }ih od kro ve wa i naj pri jat ni je i u~in kom ko ji sam po ka zao u iz ne na |e we u pre po ro |e noj eki - kon trol na me ~a i to mi pru `a pi do ma }i na. Re~ je o de vet na e - do dat ni mo tiv i oba ve zu u dre su sto go di {wa ku na po zi ci ji le - Cr ven ke - za do voq no is ti ~e Pe vog kri la, na rav no po ni klom u ro vi} i za ve ~e ras obe }a va pun ovoj sre di ni, ko ji je do od la ska do pri nos u za jed ni~ kom ci qu Hol per ta u Ma |ar sku do ne kle eki pe, a to je sva ka ko po be da. bio (ne)oprav da no u we go voj T. Jovovi}

DANA[WI SPORTSKI PROGRAM Rukomet

Ko{arka

Superliga za mu{karce - ZAJE^AR: Zaje~ar - Vrbas Karneks (17), CRVENKA: Crvenka Jafa - Crvena zvezda (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Metaloplastika (20.15).

Prva mu{ka liga, sever IN\IJA: @elezni~ar - Crvena zvezda (17), FUTOG: Metalac - Dinamo (19.30).

Prva `enska liga, sever KIKINDA: Kikinda - Spartak (20) Druga `enska liga, sever - APATIN: Apatin - Ravangrad (20.30), @ABAQ: @eqa - Obili} (18).

Prva mu{ka liga Srbije BE O GRAD: Rad ni~ ki FMP - Metalac (18), Mega Vi zu ra - BKK Rad ni~ ki (17.30), VR[AC: Vr{ac - Jagodina (18).

Druga mu{ka liga - sever - NOVI SAD: Sport Ki plus SO ko{ (16.30).

Druga mu{ka liga - sever/jug - BANATSKO NOVO SELO: BNS - Vojka (21).

Heba JLS - ^A^AK: Borac Mocart sport - Partizan MTS (20.30).

SPORT

dnevnik ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota (16) Ar se nal - Fu lam (16) Ever ton - San der lend (16) Re ding - No ri~ (16) Sa u temp ton - Svon si Sto uk - Kvins Park (16) Vi gan - VBA (16) Aston Vi la - Man ~e ster j.

(18.30) Nedeqa Man ~e ster si ti - To ten hem (14.30) Wu kasl - Vest Hem (16) (17) ^el zi - Li ver pul 1. Man ~e ster j. 10 10 2. ^el zi 3. Man ~e ster s. 10 4. Ever ton 10 10 5. VBA 10 6. To ten hem 7. Ar se nal 10 10 8. Fu lam 10 9. Vest Hem 10. Wu kasl 10 10 11. Svon si 10 12. Li ver pul 10 13. Vi gan 14. No ri~ 10 15. Sto uk 10 16. San der lend 9 17. Aston Vi la 10 18. Re ding 9 19. Kvins Park 10 20. Sa u temp ton 10

8 7 6 4 5 5 4 4 4 3 3 2 3 2 1 1 2 0 0 1

0 2 4 5 2 2 3 3 3 5 3 5 2 4 6 6 3 5 4 1

2 1 0 1 3 3 3 3 3 2 4 3 5 4 3 2 5 4 6 8

26:14 22:10 18:9 19:13 15:11 17:14 15:8 21:16 13:11 12:14 15:14 13:15 11:16 8:18 8:10 6:9 8:14 12:18 8:19 14:28

24 23 22 17 17 17 15 15 15 14 12 11 11 10 9 9 9 5 4 4

ENGLESKA - ^EMPION[IP Danas Midlzbro - [e fild V. Subota Le ster - No tin gem F. Blek pul - Bol ton Ip svi~ - Barn li Kar dif - Hal Barn sli - Ha der sfild Pi ter bo ro - Kr stal P. Vul ver hemp ton - Braj ton Lids - Vat ford Mil vol - Der bi Nedeqa Bri stol - ^arl ton 1. Kri stal P. 2. Midlzbro 3. Kar dif 4. Hal 5. Le ster 6. Blek burn 7. Ha der sfild 8. Braj ton 9. Der bi 10. Barn li 11.No tin gem 12. Blek pul 13. Vulvs 14. Mil vol 15. Lids 16. Vot ford 17. Bol ton 18. Bir min gem 19. ^arl ton 20. [e fild 21. Barn sli 22. Pi ter bo ro 23. Bri stol 24. Ip svi~

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

9 9 9 9 8 6 7 6 6 7 5 6 6 5 5 6 5 5 4 4 4 4 3 2

(20.45) (13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16)

3 3 30:21 30 2 4 25:19 29 1 5 31:22 28 1 5 23:19 28 2 5 21:14 26 6 3 21:18 24 3 5 21:21 24 5 4 19:11 23 5 4 24:19 23 2 6 29:29 23 7 3 21:18 22 3 6 25:22 21 3 6 19:18 21 5 5 27:25 20 5 5 22:22 20 2 7 19:22 20 4 6 21:23 19 4 6 17:22 19 5 6 20:23 17 3 8 20:26 15 3 8 15:23 15 0 11 17:23 12 2 10 24:31 11 4 9 11:31 10

Danas Majnc - Nir nberg Subota Ba jern (M) - Ajn traht [al ke - Ver der Fraj burg - Ham burg Aug zburg - Bo ru si ja (D) For tu na D. - Ho fen hajm Nedeqa Volf sburg - Ba jer (L) [tut gart - Ha no ver Groj ter F. - Bo ru si ja (M) 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

9 6 6 5 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 1 1

0 2 2 3 4 2 2 2 1 4 4 3 2 2 4 2 4 3

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (17.30) (17.30) 1 2 2 2 2 4 4 4 5 3 3 4 5 5 4 6 5 6

30:4 20:11 21:14 18:14 20:11 20:06 17:15 13:12 11:14 10:15 13:19 14:13 16:22 8:15 9:15 6:17 7:16 5:15

27 20 20 18 16 14 14 14 13 13 13 12 11 11 10 8 7 6

HRVATSKA Danas Za greb - Haj duk (S) Subota Osi jek - In ter Za dar - Sla ven Istra - Ci ba li ja Split - Di na mo (Z) Nedeqa Lo ko mo ti va - Ri je ka 1. Di na mo 2. Haj duk 3. Ri je ka 4. Sla ven 5. Lo ko mo ti va 6. Osi jek 7. Split 8. Istra 9. In ter 10. Ci ba li ja 11. Za greb 12. Za dar

14 11 14 7 14 7 14 7 14 6 14 5 14 6 14 4 14 3 14 3 14 2 14 1

2 3 3 3 4 6 3 4 6 3 3 4

NA[ PREDLOG

Grad ski der bi dr ma Rim umawuje na{e ambicije u trci za {ampionskom tituluom - kazao je trener bavaraca Jup Hajnkes.

Na Ostrvu se igraju susreti 11. kola Premijer lige. Izabranici trenera Roberta Di Matea prepustili su lidersku poziciju Man~ester junajtedu nakon poraza u derbiju (3:2) i remija s Svonsijem (1:1). Na redu je novi izazov za plavce i gradski derbi s Liverpulom na Stamford brixu. Doma}in }e nastupiti u najja~em sastavu, dok }e crveni biti li{eni usluga Lukasa, Borinija i Kelija. Liverpul mnogo boqe partije pru`a na gostovawima, a trener Brendan Roxers optimista je uo~i gostovawa u Londonu: Razorali smo pred doma}im navija~ima odigrav{i nere{eno s Wukaslom. Sada nas o~ekuje duel s plavcima na Stamford brixu gde }emo poku{ati da iznenadimo ^elsi i nastavimo seriju od pet utakmicabez poraza. Ide nam na

Ar se nal - Fu lam Aug zburg - Bo ru si ja (D) Pe ska ra - Ju ven tus Spar tak (M) - Kra sno dar Ma la ga - So si je dad Le van te - real

Sigurno

La cio - Ro ma Sand ha u zen - Her ta Haj duk - BSK Bor ~a Split - Di na mo (Z) OFK Be o grad - C. zve zda [al ke - Ver der Za greb - Haj duk (S) Rems - Evi jan Vi te se - Tven te ^el zi - Li ver pul Be {ik ta{ - Bur sa Mon pe qe - PS@

ruku i tradicija u posledwe vreme, jer poznato je da smo

(17) (15) (15) (15) (19) (19) 1 4 4 4 4 3 5 6 5 8 9 9

33:12 24:13 21:18 24:22 21:18 17:11 22:18 11:15 17:19 12:21 8:27 13:29

35 24 24 24 22 21 21 16 15 12 9 7

RUSIJA

Danas @il Vi sen te - P. Fe re i ra Subota Gi ma ra e{ - Na ci o nal Nedeqa Esto ril - Mo re i ren se Ol ha nen se - Be ria Mar Por to - Aka de mi ka Rio Ave - Ben fi ka Spor ting - Bra ga Ponedeqak Ma ri ti mo - V. Se tu bal 1. Por to 2. Ben fi ka 3. Bra ga 4. Rio Ave 5. Fe re ir a 6. Gi ma ra e{ 7. Se tu bal 8. Esto ril 9. @il Vi sen te 10. Aka de mi ka 11. Ma ri ti mo 12. Ol ha nen se 13. Spor ting 14. Mo re i ren se 15. Be i ra Mar 16. Ma de ir a

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

6 6 5 4 2 3 2 2 2 1 2 1 1 1 1 1

2 2 2 2 5 2 4 3 3 5 2 4 4 3 3 2

0 0 1 2 1 3 2 3 3 2 4 3 3 4 4 5

(21.15) (21.30) (17) (17) (19) (20.30) (21.15) (21.15) 22:5 22:6 20:11 10:9 10:7 7:13 7:11 13:13 7:11 9:10 4:13 12:14 6:9 10:12 11:18 11:19

20 20 17 14 11 11 10 9 9 8 8 7 7 6 6 5

BOSNA I HERCEGOVINA

Subota Trav nik - GO[K Bo rac - [i ro ki Zvi je zda - Le o tar @e qe zni ~ar - Ve le` Sla vi ja - Sa ra je vo Zriw ski - Olim pik Rad nik - Gra di na ^e lik - Ru dar 1. Sa ra je vo 12 2. @e qe zni ~ar 12 3. Zriw ski 12 4. [i ro ki 12 5. Sla vi ja 12 6. Bo rac 12 7. Olim pik 12 8. Ru dar 12 9. Le o tar 12 10. Ve le` 12 11. ^e lik 12 12. Trav nik 12 13. Zvi je zda 12 14. GO[K 12 15. Rad nik 12 16. Gra di na 12

9 8 7 6 6 6 5 6 5 4 3 3 3 2 1 0

(13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) 2 2 1 3 3 1 4 1 3 2 4 3 2 4 6 3

1 2 4 3 3 5 3 5 4 6 5 6 7 6 5 9

25:7 17:8 11:10 23:10 10:9 16:11 11:8 14:14 15:14 19:17 12:12 8:20 13:18 9:20 8:15 11:29

29 26 22 21 21 19 19 19 18 14 13 12 11 10 9 3

Danas Ro stov - Am kar Subota Di na mo - Ala ni ja Te rek - Mor do vi ja Ku ban - CSKA Nedeqa Lo ko mo ti va - An `i Ru bin - K. So vje tov Vol ga - Ze nit Spar tak - Kra sno dar 1. CSKA 2. An `i 3. Ze nit 4. Spar tak(M) 5. Ku ban 6. Te rek 7. Ru bin 8. Lo ko mo ti va 9. Kra sno dor 10. Am kar 11. Di na mo(M) 12. K. So vje tov 13. Vol ga 14. Ala ni ja 15. Ro stov 16. Mor do vi ja

14 11 14 10 14 9 14 8 14 8 14 8 14 8 14 6 14 5 14 5 14 5 14 3 14 3 14 2 14 2 14 2

0 3 2 2 3 2 1 5 1 5 1 5 0 6 3 5 4 5 3 6 0 9 4 7 2 9 4 8 4 8 2 10

(10.30) (13) (15.30) (10.30) (12.45) (15) (17.15) 24:12 28:15 28:12 28:20 23:15 18:20 22:15 21:17 23:19 17:20 13:23 15:27 15:26 18:25 11:22 15:31

33 32 30 25 25 25 24 21 19 18 15 13 11 10 10 8

1. \er ETO 2. De bre cen 3. MTK 4. Vi de o ton 5. Fe ren cva r.

6. Hon ved 7. Ke~ ke met 8. Di o `|er 9. Uj pe{t 10. Pe ~uj 11. Pak{ 12. Ka po {var 13. Lom bard 14. Ha la da{ 15. Eger 16. [i o fok

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

8 8 7 6 4 5 5 5 4 4 3 4 4 3 2 0

4 1 1 4 4 2 3 4 6 3 3 5 3 5 3 5 5 4 5 4 7 3 4 5 4 5 4 6 5 6 3 10

1. Ga la ta sa raj 2. An ta li ja 3. Eski {e hir 4. Or dun 5. Ka sim pa {a 6. Fe ner bah ~e 7. Be {ik ta{ 8. Gen ~ler bir .

9. Bur sa 10. Trab zon 11. Si vas 12. Is tan bul 13. Ga ci jan tep 14. Kaj ze ri 15. Ak hi sar 16. Ka ra buk 17. Mer sin 18. Ela zig

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

6 7 5 4 5 4 4 3 3 3 3 3 3 3 2 2 1 1

3 0 2 5 1 4 3 5 4 4 3 2 2 1 4 3 5 5

1 3 3 1 4 2 3 2 3 3 4 5 5 6 4 5 4 4

(19) (19) (15) (18) (18) (13) (16) (18) (19) 25:13 19:12 21:13 14:10 16:11 13:9 19:13 17:12 14:12 8:7 11:14 9:11 8:15 11:19 6:14 10:20 12:17 7:18

21 21 17 17 16 16 15 14 13 13 12 11 11 10 10 9 8 8

HOLANDIJA

MA\ARSKA Danas Di o{ |er - Pe ~uj [i o fok - Lom bard Subota Som bat heq - Uj pe{t Pak{ - Ka po {var Eger - Hon ved MTK - \er ETO Nedeqa Fe ren cva ro{ - De bre cen Vi de o ton - Ke~ ke met

Danas Si vas - Eski {e hir Be {ik ta{ - Bur sa Subota Ka {im pa sa - An ta li ja Trab zon - Ak hi {ar Ka ra buk - Is tan bul Nedeqa Ga zi an tep - Gen ~ler bir li gi Mer sin - Ga la ta sa raj Ela zig - Kaj ze ri Fe ner bah ~e - Or dun spor

(17) (19) (14) (16) (16) (18.30) (16.30) (18.30) 27:12 21:11 22:14 18:13 19:17 20:20 17:18 10:14 19:16 13:14 17:15 13:17 13:20 16:15 9:19 8:27

28 25 25 21 18 18 18 18 17 17 16 16 16 13 11 3

Danas Bre da - Gro nin gen Subota RKC - Utreht Ven lo - Vi qem Den Hag - AZ Alk mar NEC - He ra kles Nedeqa Vi te se - Tven te Fe je nord - Ro da Cvo le - Ajaks PSV - He ren ven 1. Tven te 2. PSV 3. Vi te se 4. Utreht 5. Ajaks 6. Fe je nord 7. NEC 8. Den Hag 9. Hra kles 10. He ren ven 11. AZ Alk mar 12. Gro nin gen 13. Bre da 14. RKC 15. Ro da 16. Cvo le 17. Vi qem 2 18. Ven lo

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

9 9 7 6 4 5 4 3 3 3 3 3 3 2 2 2 1 1

1 0 3 3 6 3 4 6 5 4 3 2 2 4 4 2 3 3

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 1 2 1 2 1 3 3 2 3 4 5 6 6 5 5 7 7 7

1 (3.25) 2 (3.20) 4+ (2.10) 2 (3.60) 1 (2.20) 2 (2.20)

dobili pet od posledwih {est utakmica protiv ^elsija - kazao je Roxers.

Na Pirinejima centar de{avawa bi}e prestonica Rim i gradski derbi izme|u Lacija i Rome. Sigurno da }e navija~i gradskih rivala ispuniti Olimpijski stadion do posledweg mesta i napraviti sjajnu predstavu. Nebesko - plavi su osvojili samo bod u posledwa tri kola, dok su fudbaleru vu~ice nakon dva kiksa, savladali Palermo (4:1) i sada za gradskim rivalom zaostaju samo dva boda.

Da li }e Petkovi} uspeti da nadmudri kolegu Zemana ostaje da se vidi.

Gradski derbi nosi posebnu dra` za navija~e ali i sve nas u klubu. Roma je sezonu po~ela ne{to slabije, ali su uhvatili ritam. Mi smo posledwih nekoliko utakmica odigrali lo{e i sigurno da }emo u~initi sve da u duelu sa qutim rivalom prekinemo lo{u seriju. Pro{le sezone smo dva puta slavili, voleo bih da se to nastavi. - rekao je Miroslav Klose.

I. G. FRANCUSKA

TURSKA

(16)

H (3.22) 2 (1.75) 1 (1.80) 2 (2.00) 3+ (2.05) 3+ (1.70)

Iznena|ewe

Mo me nat s ra ni je utak mi ce: La cio–Ro ma

PORTUGAL

1 (1.60) 2 (1.60) 3+ (1.65) 1 (1.50) 1 (1.60) 2 (1.43)

Realno

(16)

NEMA^KA BUNDES LIGA

1. Ba jern (M) 2. [al ke 04 3. Ajn traht 4. Ba jer (L) 5. Bo ru si ja (D) 6. Ha no ver 7. Ver der 8. Majnc 05 9. Ham bur ger 10. [tut gart 11. Bo ru si ja (M) 12. Fraj burg 13. Ho fen hajm 14. Nir nberg 15. For tu na 16. Volf sburg 17. Groj ter F. 18. Aug sburg

[PANIJA – PRIMERA

POMO] KLADIONI^ARIMA

U Nema~koj se ovog vikenda igraju utakmice 11. kola, a susret na Alinac Areni izme|u fudbalera Bajerna i tre}eplasiranog Ajntrahta, najprijatnijeg iznena|ewa dosada{wg dela prvenstva, privla~i najve}u pa`wu sportske javnosti. Bavarci nakon kiksa protiv Bajerana doma}em terenu i pobede na strani protiv Hamburgera poku{a}e da se iskupe za kiks i umaknu najbli`im rivalima u borbi za salataru.

Povratnik u ligu je do sada prikazao mnogo. Moj kolega Armin Veh radi dobar posao. Ipak uveren sam da }emo pred doma}im navija~ima upisati deseti trijumf iako smo se dosta istro{ili u me~u protiv Lila.

Raduje nas povratak Robena i Riberija. Ipak povrede su udaqile sa terena Marija Gomeza, Holgera Bad{tubera i Emre Kana, dok je Mario Manxuki} pod znakom pitawa. Ipak to ne

17

petak9.novembar2012.

24:6 37:9 21:9 17:9 25:14 18:16 16:18 19:15 22:22 17:19 17:21 12:22 11:22 13:17 10:16 8:19 8:24 12:29

28 27 24 21 18 18 16 15 14 13 12 11 11 10 10 8 6 6

Danas

Nan si - Ren

(20.45)

Subota

Lil - Brest Sent Etjen - Troa Ba sti ja - Va len si jen Rems - Evi jan Tu luz - Aja ~io Nedeqa Mar sej - Ni ca Lo ri jen - Bor do So {o - Mar sej Mon pe qe - PS@ 1. PS@ 2. Mar sej 3. Lion 4. Tu luz 5. Va len si jen 6. Sent Etjen 7. Bor do 8. Lil 9. Ren 10. Rems 11. Lo ri jen 12. Ba sti ja 13. Brest 14. Mon pe qe 15. Ni ca 16. Aja ~io (-2) 17. Evi jan 18. So {o 19. Troa 20. Nan si

11 10 10 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 10 10 11 11

6 7 6 5 5 5 4 4 5 4 3 4 4 3 2 3 2 2 1 1

4 1 3 4 3 3 6 5 1 3 6 2 1 3 6 4 2 1 4 2

(17) (20) (20) (20) (20) (14) (17) (17) (21) 1 2 1 2 3 3 1 2 5 4 2 5 6 5 3 4 6 7 6 8

17:7 14:8 19:10 18:11 23:12 19:8 13:10 15:12 13:14 12:9 19:21 17:26 11:17 16:16 15:17 10:15 10:17 9:17 11:20 4:18

22 22 21 19 18 18 18 17 16 15 15 14 13 12 12 11 8 7 7 5

BELGIJA

Danas Lo ke ren - Stan dard Subota Va re gem - Me he len Le u ven - Kor trijk Lirs - Ber {ot Va sland - [ar lroa Serkl Bri` - Gent Nedeqa An der leht - Klub Bri` Genk - Mons 1. An der leht 2. Va re gem 3. Genk 4. Lo ke ren 5. Kor trijk 6. Le u ven 7. Klub Bri` 8. Stan dard 9. Mons 10. Gent 11. Me he len 12. Ber {ot 13. Lirs 14. [ar lroa 15. Be ve ren 16. Serkl Bri`

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

8 9 6 7 7 6 6 7 6 5 5 4 2 4 2 2

4 2 1 4 7 1 3 4 3 4 5 3 4 4 1 6 3 5 4 5 2 7 2 8 7 5 1 9 4 8 1 11

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) 29:13 26:17 23:16 24:18 18:13 31:22 30:23 27:22 26:25 18:21 23:24 18:26 15:23 14:29 13:26 15:32

28 28 25 24 24 23 22 22 21 19 17 14 13 13 10 7

Danas Be tis - Gra na da Subota R. Va qe ka no - Sel ta Espa wol - Osa su na Sa ra go sa - De por ti vo Ma la ga - So si je dad Nedeqa Va qa do lid - Va len si ja Bil bao - Se vi qa Ma jor ka - Bar se lo na Atle ti ko (M) - He ta fe Le van te - Real (M) 1. Bar se lo na 2. Atle ti ko(M) 3. Real (M) 4. Be tis 5. Ma la ga 6. Le van te 7. Se vi qa 8. Va qa do lid 9. Va len si ja 10. He ta fe 11. R. Va qe ka no 12. Sa ra go sa 13. Ma jor ka 14. Bil bao 15. Sel ta 16. De por ti vo 17. So si je dad 18. Espa wol 19. Gra na da 20. Osa su na

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

9 8 6 6 5 5 4 4 4 4 4 4 3 3 3 2 3 2 2 1

1 1 2 1 3 2 3 2 2 1 1 0 2 2 1 4 1 3 2 2

(21.30) (16) (18) (20) (22) (12) (16) (17.50) (19.45) (21.30) 0 1 2 3 2 3 3 4 4 5 5 6 5 5 6 4 6 5 6 7

32:12 22:11 25:7 17:15 14:7 12:14 12:11 15:11 13:12 12:16 13:23 9:15 10:15 14:20 11:14 15:20 10:15 12:15 9:17 8:15

28 25 20 19 18 17 15 14 14 13 13 12 11 11 10 10 10 9 8 5

[PANIJA – SEGUNDA

Subota Hi ro na - Ra sing Gva da la ha ra - Hi hon Bar se lo na B - Nu man si ja Sa ba deq - Hu e ska He rez - El ~e Nedeqa Her ku les - Las Pal mas Vi qa re al - Mur si ja Pon fe ra di na - Kor do ba Al me ri ja - Mi ran de{ Al kor kon - Lu go Ponedeqak Ka sti qa - Re kre a ti vo 1. El ~e 2. Al me ri ja 3. Hi ro na 4. Al kor kon 5. Vi qa re al 6. Bar se lo na 7. Re kre a ti vo 8. Kor do ba 9. Mur si ja 10. Kse rez 11. Sa ba deq 12. Ka sti qa 13. Lu go 14. Spor ting 15. Las Pal mas 16. Ra sing 17. Nu man si ja 18. Pon fe ra d.

19. Hu e ska 20. Mi ran des 21. Her ku les 22. Gva da la ha ra

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

9 8 7 7 6 6 6 5 5 5 4 5 4 4 4 3 3 4 2 2 2 1

1 2 3 1 4 1 1 3 2 2 4 1 4 3 3 5 5 1 6 3 2 3

(16) (18) (18) (20) (21.30) (12) (12) (16) (16) (16) (21) 2 2 2 4 2 5 5 4 5 5 4 6 4 5 5 4 4 7 4 7 8 8

22:8 23:13 25:10 18:13 14:10 25:19 18:21 11:11 15:13 16:18 14:12 25:26 11:15 15:18 15:22 9:9 10:13 13:16 12:15 11:16 8:20 12:24

28 26 24 22 22 19 19 18 17 17 16 16 16 15 15 14 14 13 12 9 8 6

ITALIJA – SERIJA A

Subota Ka qa ri - Ka ta ni ja Pe ska ra - Ju ven tus Nedeqa Pa ler mo - Samp do ri ja Kje vo - Udi ne ze \e no va - Na po li La cio - Ro ma Mi lan - Fi o ren ti na Par ma - Si je na To ri no - Bo lo wa Ata lan ta - In ter 1. Ju ven tus 11 11 2. In ter 3. Na po li 11 4. Fi o ren ti na 11 11 5. La cio 6. Ro ma 11 7. Ka ta ni ja 11 8. Par ma 11 9. Ata lan ta (-2)11 10. Mi lan 11 11. Udi ne ze 11 12. Ka qa ri 11 13. To ri no (-1) 11 14. Pe ska ra 11 15. Samp d. (-1) 11 16. Kje vo 11 17. \e no va 11 18. Bo lo wa 11 19. Pa ler mo 11 20. Si je na (-6) 11

9 9 7 6 6 5 4 4 5 4 3 4 2 3 3 3 2 2 1 3

1 0 2 3 1 2 3 3 2 2 5 2 6 2 2 1 3 2 5 3

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 1 2 2 2 4 4 4 4 4 5 3 5 3 6 6 7 6 7 5 5

23:8 22:10 16:7 16:8 16:15 26:20 15:16 14:16 10:13 17:13 14:16 11:17 12:10 8:17 13:16 10:21 10:15 12:17 9:17 12:14

28 27 23 21 19 17 15 15 15 14 14 14 11 11 10 10 9 8 8 6

ITALIJA – SERIJA B

Danas Gro se to - Spe ci ja Subota Asko li - Li vor no ]e ze na - Bre {a Ci ta de la - Vi }en ca Kro to ne - Em po li Ju ve Sta bia - Lan }i a no Pro Ver }e li - Mo de na Sa su o lo - No va ra Ter na na - Ve ro na Va re se - Pa do va Ponedeqak Ba ri - Re |i na 1. Sa su o lo 13 10 2. Ve ro na 13 8 3. Li vor no 13 8 4. ]i ta de la 13 6 5. Pa do va (-2) 13 5 6. Mo de na (-2) 13 5 7. Ju ve Sta bi ja 13 5 8. Bre {a 13 4 9. Spe ci ja 13 5 10. Va re ze (-1) 13 4 11. Ter na na 13 4 12. Asko li (-1) 13 5 13. Em po li (-1) 13 4 14. ]e ze na 13 3 15. Ba ri (-7) 13 5 16. Vi }en ca 13 2 17. Lan }a no 13 2 18. Kro to ne (-2) 13 3 19. Pro Ver }e li 13 3 20. No va ra (-4) 13 3 21. Re |i na (-3) 13 3 22. Gro se to (-6) 13 2

1 4 2 2 6 5 3 6 3 6 4 1 4 4 4 6 6 4 2 5 4 6

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 2 1 3 5 2 3 5 3 5 3 5 7 5 6 4 5 5 6 8 5 6 5

23:6 23:10 24:20 17:16 17:12 18:12 18:17 16:15 15:15 15:19 11:12 16:18 20:25 10:20 18:15 12:15 9:16 12:15 13:21 17:17 12:16 14:18

31 28 26 20 19 18 18 18 18 17 16 15 15 13 12 12 12 11 11 10 10 6

18

kWiGA

petak9.novembar2012.

dnevnik

TOP-LISTA

НОВОСАДСКИ РАЗГОВОРИ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА И МИРA ВУКСАНОВИЋА

Дуодрама о писцу јединцу

У

Огранку САНУ у Новом Саду пре две вечери у оквиру циклуса „Новосадске приче“, пред публиком су разговарала два књижевника-академика: гост, Душан Ковачевић и домаћин, Миро Вуксановић. Била је то незаборавна, племенита, колегијална утакмица лепих речи, могло би се записати-дуодрама. Домаћинова беседа у два гласа имала је наслов „Писац који је јединац“. А гост је одговарао сећањима на своје новосадске дане и године, свежим и духовитим попут његових урнебесних трагедија, које се преводе и играју од Кине и Новог Зеланда до Техерана и премијерног Београда. Домаћин је започео „од истине да је Душан Ковачевић у савременој српској књижевности, драмској, осамљени класик који хода“. Вуксановић је наставио запажањем да се његово професионално бављење књижевношћу сакрило под наслов „Професионалац“, а жанр целокуп-

ног драмског стваралаштва стао је под име „Урнебесна трагедија“. Ковачевић мајсторски меша сузе и смех, као и сам живот. Главна особина његових ликова

страно мрђеновачко двориште заменио малом новосадском терасом, какве је школе изучио, како му је било на почетку позоришног живота у „Бен Акиби“,

Фото: Р. Хаџић

је уверљивост, блискост на животни начин. Душан Ковачевић је човек сценска институција. Шта се догодило када је четрнаестогодишњи Душан про-

Отворена књига сећања - Почео сам да пишем књигу сећања, како бих сачувао успомене на мртве пријатеље, рекао је Душан Ковачевић. -А већ сам почео и да добијам награде које носе имена мојих преминулих пријатеља, што је и лепо и страшно. Један од њих је Петар Краљ, чију ћемо годишњицу смрти обележити у суботу, 10. новембра. Тим поводом илази књига сећања, а ја сам написао „Новосадску причу“посвећену Пери. Наш први сусрет догодио се пре 45 година, у једној новосадској кафани преко пута Гимназије „Светозар Марковић“ чији сам ђак био. То време је прошло и као трен и као вечност. А у међувремену, Пера је безболно и фасцинантно прелазио из обичног живота у позоришни. Прве глумачке кораке направио је баш у Новом Саду. Перу Џандара из „Светог Георгија“ играо је 17 година, Доктора Шустера из истоимене драме- деценију. Петра Краља ћу се увек сећати по дару, по осмеху и по доброти.

кога је заувек заволео- питао је домаћин. Госту није било лако од толике хвале, а гледале су га очи пријатеља са којима је сазревао. Рекао је да прве доласке у Нови Сад чува у нејасним, црно-белим кадровима. Касније су уследиле шарене, лепе слике одрастања у малом стану у Војвођанској 2, а све ружно је заборавбљено. Са школом је имао великих проблема, или школа са њим, као рече. Волео је српски, историју, ликовно и музичко. Друго ништа није памтио, јер нико не може све да зна и разуме. Гимназију је завршио у Новом Саду, а средњошколски дани су му најлепши у целокупном шкловању, јер су били најбезбрижнији. На Шранду је 1967. упознао Наду( девојачки Перић) и од тада су заједно (а

недавно су постали баба и деда једном Луки). Стекао је овде и пријатеље за цео живот, а више од градова значе му места, попут Новосадског кеја, Позоришта „Бен Акиба“, кафане у којој су крадом пушили. У том новосадском позоришту први пут и заувек осетио је сценски простор, док је са десетак другарааматера адаптирао „Хамлета“(према суду професора српског, било је очајно, што и Ковачевић мисли). Пре 17 година објавио је књигу о двадесет српских подела. Могло их је бити много више, а то је наша стална, незавршена национална игра. Данас се делимо на прислушкиване и оне који прислушкују; када су први радили оно друго, нису се бунили, рекао је Ковачевић. Забрињава га што братоубилачки рат међу Србима још није завршен, што ће нас за сто година (а век брзо рође) бити дупло мање, а овде се планира само од избора до избора.

- Као дете уопште нисам замишљао да будем писац, а да се поново родим, никада то не бих био, рекао је Душан Ковачевић.Бити писац, то је мукотрпан и по мало суицидан посао; уместо да живите живот, ви о животу пишете. Радујем се сваком дану када не пишем, мада је таквих дана веома мало. После премијере, не волим да гледам своје представе и филмове, јер им проналазим мане. Деконцентришу ме, јер сам обично већ дубоко у новом послу. У досадашњем животу урадио сам више но што сам очекивао, а мање но што сам могао, закључио је писац јединац. Радмила Лотина

НАЈНОВИЈИ ПРОЈЕКАТ ДЕЈАНА СТОЈИЉКОВИЋА

Драма и роман о Константину Великом

П

оводом 1700 година од доношења Миланског едикта Народно позориште из Ниша припрема представу којом ће обележити овај значајан догађај. Историјску драму „Константин: Знамење анђела“ специјално за ову прилику пише „Лагунин“ аутор Дејан Стојиљковић, аутор бестселера „Константиново раскршће“ и „Дуге ноћи и црне заставе“, саопштавају из ове издавачке куће. Планирано је да представа премијерно буде изведена следеће године. Константина Великог ће у овој драми играти познати глумац Танасије Узуновић, иначе рођени Нишлија. Народно позориште ће накнадно саопштити име редитеља, осталу глумачку поделу и датум премијере.

Историјска драма „Константин: Знамење анђела“ говори о животу и делу Константина Великог кроз призму најбитнијих тренутака из његовог богатог живота. Радња почиње у пролеће 337. године у војном логору близу Никомедије где затичемо императора у походу на Персију. Тешко болестан и свестан да му се ближи крај, Константин се исповеда Сципиону, сину свог пријатеља из детињства. Константин говори о младости проведеној у родном Наису, војном службовању под Диоклецијаном и Галеријем, пријатељству са солунским свецем Димитријем, смрти оца Констанција у Јорку, најављује Стојиљковић. Драма је замишљена тако да се смењују сцене из Никомедије са

BA[TINA

Ле кар ске по у ке на ро ду

„Здра вље: лист за ле кар ску по у ку на ро ду“, по кре нут је у Сом бо ру 1880. го ди не, под уред ни штвом др Ми ла на Јо ва но ви ћа-Ба ту та. Из ла зио је 15. и по след њег да на у ме се цу, а штам пан је у Штам па ри ји Фер ди нан да Би тер ма на. Го ди не 1881. лист ни је из ла зио, а од 1882. за јед но са уред ни ком пре се лио се на Це ти ње. Та мо до би ја под на слов „ље кар ске по у ке на ро ду“ и пр ви је струч ни ча со пис у Цр ној Го ри. Штам пан je у Др жав ној штам па ри ји на Це ти њу. Д. Г.

Д

сценама из Константиновог живота (где ће Константина играти млађи глумац), тако да ће гледаоци имати прилике да сведоче преломним догађајима као што је битка код Милвијског моста, виђење Крста на небу близу Рима, Први васељенски сабор, проглашење Миланског едикта, изградња Константинопоља. Напоредо са историјском равни приче биће представљен и један Константин који пати и сумња, воли и греши, човек од крви и меса, син, отац, супруг.Посебан део посвећен је његовој реформаторској делатности и преобраћењу у хришћанску веру, хришћанском предању и легендама. Представа је замишљена као високобуџетно остварење како би се достојно обележио ју-

билеј 1700 година од доношења Миланског едикта. Представа настаје делимично на основу материјала који је Стојиљковић спремао за писање наставка романа „Константиново раскршће“ тако да ће „Лагуна“ објавити и роман под насловом „Константин: Знамење анђела“ као независно и самостално дело. Роман би требало да се појави у књижарама на јесен 2013. године, наводи Стојиљковићев издавач „Лагуна“. К. Р.

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Мост” 1. „Игра жи во та и ка ко је игра ти“, Фло ренс Скло вел Шин - ЛОМ 2. „Три ред ри ба пли ва - ди ва ни о ре чи ма”, Па вле Ма ле шев -„Ти ски цвет” 3. „Пи смо го спо ђе Вил ме”, Је ле на Ба чић Алим пић - „Ла гу на” 4. „Име мо је и тво је“, Ми лан Шип ка и Иван Клајн - „Пр о ме теј” 5. „Моћ на ме ре”, Ва лер Си њељ њи ков - „Зрак” 6. „Но ви Сад 2 - фо то мо но гра фи ја на осам је зи ка - „Пр о ме теј” 7. „Бу ше ње је зи ка”, Иван Клајн - „Пр о ме теј” 8. „Ко сту ри окру га Ме ди сон”, Ве дра на Ру дан - ВБЗ 9. „Ка ко де ци по ста ви ти гра ни це”, Нај џел Ла та - „Пси хо по лис” 10. „Жи ве ти без бо ле сти”, Ернст Гин тер - из да вач Ми о драг Ма рин ко вић, Бе о град

ИЗ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

Тумач изврнуте збиље З а Ђорђа Сладоја, песника из Новог Сада, ова година је била вишеструко успешна. Прво му је Српска књижевна задруга , која обележава 120. годишњицу, објавила песничку збирку „Златне олупине“. Затим је за целокупни песнички опус и допринос српској поезији добио Велику базјашку повељу-највеће књижевно признање Савеза Срба из Румуније. А ових дана, на 43. међународном фестивалу „Смедеревска песничка јесен“ његове „Златне олупине“ проглашене су за најбољу књигу поезије ; Сладоју је припала награда „Змај Огњени Вук“, коју додељује Народна библиотека из Смедерева. Ђорђа Сладоја сматрају за једног од најизразитијих баштиника и модрених представника сражиловске линије певања , а на том трагу је и најновија збирка „Златне олупине“. Чини је пет циклуса индикативних наслова: Лирски премер, Сеча кнегиња, Златне олупине, Летње игре и Припеви. Књижевна критика ову збирку сматра књигом континуитета, у којој су заступљене готово све ауторове тематско-мотивске преокупације. А то су детињство, рурални завичај, библијска и српска митологија, све до недоумица урбаног човека изложеном насиљу историје. Сладојев стих је некад везан, некад слободан, а песма му често настаје из визуре детета. Његов лирски субјекат

Ти неј џер ка спи са те љи ца и ко њић за љу ља ње

ва на е сто го ди шња Џе ни Грир сон, из бри тан ског гра да Њу мар кет, об ја ви ла је књи гу чи је је из да ва ње са ма фи нан си ра ла, а ко ја се, за хва љу ју ћи ве ли ким ди стри бу те ри ма, са да на ла зи на по ли ца ма књи жа ра у свим ве ћим гра до ви ма Ве ли ке Бри та ни је, као и на нај ве ћој ин тер нет књи жа ри на све ту, Ама зо ну. Ма гич ну при чу о љу ба ви из ме ђу де ча ка и ко њи ћа за љу ља ње, ова де вој чи ца по че ла је да пи ше још са де сет го ди на. Ка ко ка же, то је би ла при ча ко ја јој је ду го би ла у ми сли ма, али је тек са де сет го ди на ре ши ла да је пре то чи у ре чи. Књи га „Reaching for the Rocking Horse” глав ни ју нак, де чак Том, до би ја др ве ног ко њи ћа за љу ља ње као ро ђен дан ски по клон од тет ке, и та да по чи њу да се де ша ва ју раз не за ни мљи ве, нео че ки ва не и уз бу дљи ве ства ри.Ка да је књи га би ла за вр ше на, Џе ни ни је зна ла шта да ра ди с њом. У ме ђу вре ме ну, без ње ног зна ња ста ри ји брат Тим илу стро вао је при чу и по слао је на сајт спе ци ја ли зо ван за об ја вљи ва ње ли те рар них ра до ва, же ле ћи да је об ра ду је за 12. ро ђен дан.

По сле по чет ног успе ха књи ге ко ју су сви же ле ли да про чи та ју у елек трон ској вер зи ји, Џе ни и Тим кре ну ли су да оби ла зе књи жа ре, у же љи да са зна -

има далеко шири распон и креће се од скрушеног монашког гласа до сатиричног тумача изврнуте збиље“. У његовим стиховима тумачи су и овога пута препознали лирску треперавост, меланхоличну интонацију али и ауторов критички поглед. Такође и жал за временима патријархалних вредности и поретка који се срушио,

а нови свет не нуди чврсте ослонце. Драгоцена су и Сладојева златна зрнца хумора и самоироније, неопходни зачини његовог певања (као у песми „Припев уз прву књигу“). Ђорђо Сладоје (1954) објавио је дванаест књига стихова (једна је за децу) и неколико наслова изабране поезије. Његове песме су превођене и налазе се у многим антологијама српске поезије. Добитник је преко двадесет најугледнијих домаћих књижевних признања. Р. Л.

[E O ] NET

ју да ли би не ко био за ин те ре с о ван за штам па ње књи ге. Уско ро су до би ли по зи ти ван од го вор из из да вач ке ку ће „Хе ферс”. Мла да књи жев ни ца тре нут но је на ми ни тур не ји, а пот пи си ва ла је и књи ге у На ци о нал ном ја хач ком му зе ју у Њу мар ке ту. Већ ра ди на но вој књи зи, ко ју је на зва ла „The Endeavours of Ivy May„, а чи ја је рад ња сме ште на у Вик то ри јан ско до ба. На да се да ће и дру га књи га до сти ћи по пу лар ност ње ног пр вен ца, као и да ће ње на по стиг ну ћа под ста ћи и дру гу де цу ко ја га је ли те рар не ам би ци је, да се оку ша ју у пи са њу.

- Ако во ли те да пи ше те, не мој те да вас мла дост и не до ста так ис ку ства за у ста ви. Опро бај те се - ре кла је Џе ни у ин тер вјуу за ло кал не но ви не. Књи га „Reaching for the Rocking Horse„ мо же се по ру чи ти на Ама зо ну, где ко шта 4,99 фун ти. И. В.

kultura

dnevnik

petak9.novembar2012.

19

У БЕ О ГРАД СКОМ ПО ЗО РИ ШТУ АТЕ ЉЕ 212

Ко кан Мла де но вић под нео остав ку Управник Атељеа 212 Кокан Младеновић поднео је јуче оставку и, како је рекао на конференцији за новинаре, обавестио о томе оснивача Скупштину Града. Ако је ово начин да Атеље настави рад, ја уистину верујем да ми је важнији Атеље од мог места управника„, рекао је он. Његову оставку тражио је од јуна месеца већи део глумачког ансамбла због, како су указивали, бахатог односа управника према њима и третирања позоришта као да је фабрика.

Младеновић је изјавио да је пет ме сеци не сугласица негативно утицало на пословање куће која је у протекле три године, како је истакао, забележила одличне резултате. Он је навео да су за време његовог мандата изведене 23 премијере које су добиле 78 домаћих и страних награда, а гледало их је 320.000 људи, као и да је у истом периоду повећан приход са благајне. Међутим, новца за културу нема, а постојећи модел позоришта не функционише, оценио је он. „Бити управник позоришта које има милион евра годишњег буџета, а све оде на плате и дажбине и ни један динар не може да се уложи у нове продукције, значи статирати„, изјавио је Младеновић истичући да му је са друге стране част што је био управник позоришта на чијој су сцени глумили многи великани.

Он је објаснио да се „залаже за театар који ће бити отворен као модел функционисања, у којем од портира до управника неће бити стално запослених„ и додао да у овом граду постоји 300 младих глумаца и других позоришних радника жељних сваког ангажмана. „Нови модел подразумева јасне уговорне обавезе. Залажем се да сви сигурност остварујемо својим даром и ангажманом, а не позивањем на обичајна и радна права. Након пет месеци несугласица које су блокирале рад ове куће, желим да промовишем систем тржишта, немања сталног ангажмана и самом себи уручујем отказ„, изјавио је он. Истичући да се не боји тржишта, изразио је наду да ће његово „самоукидање посла и плате бити пример„, као и да ће нови градски секретар за културу (Катарина Живановић) „уистину да се ухвати у коштац са суштинским проблемима нефункционисања постојећег модела културе у овој земљи”. Младеновић није јуче коментарисао оптужбе глумаца на његов рачун, али је указао да је „скандал„ са јавним изношењем њиховог незадовољства коштао Атеље свих спонзора, да је драстично пала продаја карата, а да он као одговоран за пословање куће жели да се „одблокира„ то стање. На питање у каквом стању оставља касу, рекао је да ће она бити у минусу. Он је истакао да је у претходне три године Атеље остваривао 40 посто сопствених прихода, док је за друга „буџетска„ позоришта успех и 20 посто. У складу са тим пројектован је план расхода за ову годину, али се од јуна само на отказима спонзорских уговора изгубило 11 милона динара, прецизирао је он. Ансамбл Атељеа 212 је веома задовољан што је Кокан Младеновић поднео оставку, а за вршиоца дужно сти предлаже драматурга Ивану Димић. (Тан југ)

ФОНД СПО МЕН-ЗБИР КЕ ПА ВЛА БЕ ЉАН СКОГ У КО РА К У С НО ВИМ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА МА

Сли ке у про гра ми ма Гу гла и Мај кро соф та Да Спомен-збирка Павла Бељанског не губи корак с новим технологијама, у жељи да буде што приступачнија свима, па тиме и млађим генерацијама којима је живот без Интернета и мобилне телефоније незамислив, доказ су и новости да је ова институција постала део „Гугл арт пројекта“ (Google Art Project), и да користи „Мајкрософтов“ програм „Виндоуз 8“ за преглед своје колекције.

- Спомен-збирка Павла Бељанског је прва институција из Србије, такође и из бивше Југославије, која се нашла на сајту „Google Art Project“. Ми смо практично пробили лед, а иницијатива за то је, практично, била обострана. Тражили смо начина за то, и обратили се на право место. Све се врло брзо издешавало, само је било питање докле ићи, односно да ли изложити цео фонд, или само делимично, па га попуњавати касније. Ми смо у овој транши „подигли“ педесет слика на сајт, и неке основне податке о интитуцији – каже управница ове институције Јасна Јованов за наш лист. - Мени се јако допада начин на који они представљају институције, почев од онога где је наћи, пр-

во на карти Европе, па Србије, до мапе града Новог Сада. Значи да је намењена и онима који ће доћи у Спомен - збирку, а такође и онима који то желе да виде из фотеље, од куће, с врло прецизним подацима о делу. Посетилац сајта може да се упозна у потпуности с уметничким делом, а кога занима још детаља, може даље да успостави контакт и да пита. То је, иначе, изузетно популаран сајт, додаје Јасна Јованов и износи последњи податак да је до 7. новембра на Гугл Арту било преко 10 хиљада посета презентације Спомен – збирке Павла Бељанског. То је прави начин да се српска уметност пласира у свету, сматра Јасне Јованов, јер, по њеним речима, треба да се искористе све могућности које нам пружа глобална мрежа.

- На Интернету треба да представимо нашу уметност и наше ауторе, јер они нису представљени ни код нас системски, а то је оно за шта се ми залажемо. Ми ћемо то почети, већ радимо на својим ауторима, и трудићемо се да проширимо присуство на мрежи. Јер, Србија нема могућности да направи мега изложбу каква се прави у свету.

Прво нема простор за то, мислим да нема ни обучене људе у потпуности који би се позабавили тиме да направе изложбу која би приказала нашу уметност, истовремено и зарадила и довела у Србију велики број посетилаца. Онда преостаје начин да ми посетиоцима дођемо „на ноге“. То је данас нормално и просто мора да постоји, као што морате да имате сајт који је интерактиван и комуницира са посетиоцима, тако морате да имате и још један начин да им се приближите – напомиње Јасна Јованов. Интернет пружа ту могућност, указује Јасна Јованов и објашњава да свако ко отвори адресу њиховог сајта, може да створи елементарну слику о ономе шта ради Спомен -збирка Павла Бељанског. Зато, по речима управнице, постоји план да се целокупна колекција Павла Бељанског нађе на Интернету, али и презентације по ауторима, вероватно на неком другом месту.

- Сарадња са „Мајкрософтом“ се родила када смо сазнали да спремају нови програм „Виндоуз 8“, који је пре неки дан и обнародован за таблет рачунаре, и који ће бити нов оперативни програм за

мобилне телефоне. Када је мобилни телефон у питању, мислим да више људи у свету, посебно у Србији, има мобилне телефоне него компјутере. Мислим да је то врло битно када се говори о изласку уметности у народ, онако како се некад радило с покретним изложбама, па смо их правили и у мензи, а сада је то могуће уз помоћ мобилних телефона. Уђимо у нечији мобилни телефон и покажимо му нашу колекцију! То је много јефтиније и оперативније и штити музејски фонд, него да се изложбе носе у неадекватне просторе да би се приближиле некоме ко нема иначе могућност да их види. Уз заиста велику помоћ људи из „Мајкрософта“ и пријатеља куће, успели смо да направимо ту апликацију користећи платформу „Виндоуза 8“. Она је сада на српском језику, планирамо да буде и на енглеском, и може да се преузме с њиховог сајта. Комплетна Спомен - збирка је ту, аутори, дела и коментар о њима. Врло је лака за руковање, све се додиром решава, тако да смо тиме врло просто дошли до нечега што је текући модел понашања – напомиње Јасна Јованов. Н. Пеј чић

ПО ЧЕ ЛИ НА ЈАВ НИ ПРО ГРА МИ НО ВО САД СКОГ ЏЕЗ ФЕ СТИ ВА ЛА

Глав ни ца све бли же Перкусионистички састав „Ба- Новосадског џез фестивала, Ксе- зичке уметно сти у Београду, пртериjа самбаНСа“ јуче је дефило- нија Чобановић, која после шест ви академски одсек за џез музивао центром, а сутра ће и универ- година поново ради на томе. И ку у историји наше земље на козитетским делом Новог Сада, на- овај пут се прво, како то дизајне- јем стаставају и први профе сиојављујући да је Новосадски џез ри воле, определила да нађе нално школовани џез музичари, фестивал све ближе. Популарна кључну ствар, јер фестивал нема а у уторак, 13. новембра, прилиманифестација одржаће се од 15. слоган за који би могла да се ве- ку да се представи имаће и Биг до 17. новембра у Српском на- же, и нашла је у голубу – симбо- бенд џез омладине Војводине. родном позоришту, а организа- лу града. Једна стара фотографи- Ди ри гент и аран жер Ан дреј тор, Културни центар Новог Сада (КЦНС) јуче је пустио карте у продају. Појединачне улазнице коштаће 800, док ће цена тродневног комплета износити 2000 динара. Јуче је одржан и први концерт из пратећег програма „У сусрет Новосадском џез фестивалу“. У КЦНС је наступио трио „Мајамисти“. Клуб „Трибина младих“ од сутра ће бити место изложбе фотографија „Сербијан џез, бре!“ Ивана Грлића, у оквиру које ће бити одржана промоција истоимене фотомонографије, као и концерт истоименог бенда. На јучерашњој конференцији за новинаре, Грлић је истакао да је изложба насту- Пер ку си о ни стич ка на ја ва „Ба те риje сам баН Сe” пом бенда спонтано „озвучена“, како је то смислио ја на којој голубови на жици сто- Махњев, који руководи Дечјим наш познати џезер Миша Блам, а је поређани као ноте у нотом си- биг бендом из Ро стова на Дону, да ће је пратити и видео пројек- стему била је одличан почетак. са својом радионицом почеће Концерти најаве наставиће се дан пре главног програма, а у ција која ће допунити мотиве 100 људи на преко 200 фотографија. прекосутра, у недељу, 11. новем- само предвечерје Ново садског Поред пројекта „Сербијан џез, бра, када у КЦНС наступа џез фе стивала, 14. новембра, у бре!“, Грлић је развио и пројекте „Сетхстат“, а од понедељка почи- Студију „М“ биће одржани кон„Сербијан соул, бре!“, као и ње са радом мастерклас за глас и церти састава „Џезва“, гитари„Сербијан пен, бре!“, којима по- тело који ће водити Ана Ловер- сте Дарка Јурковића Чарлија и кушава да представи све оно чи- њак и Јелена Јововић Ревишин, састава „Микили бенд“. уз корепетиторску помоћ Филипа ме Србија може да се дичи. У Српском народном позориНа јучерашњој конференцији Булатовића. шту, 15. новембра, као својеврза новинаре представљена је и КЦНС ће 12. новембра уго - стан увод, на отварању ће свиауторка визуелног идентитета стити и џез одсек Факултета му- рати Биг бенд џез омладине

Војводине, а одмах затим и поменути Дечји биг бенд из Русије. Затим наступа дуо Светлана Палада – Александар Дујин, а по сле њих квартет кубанског пијанисте Омара Со се. По следњи извођачи прве вечери биће квинтет америчког трубача Теренса Бланшарда. Другог дана Новосадског џез фестивала најављени су квинтет истакнутог немачког трубача и педагога Манфреда Шофа, Тимо Ласи бенд који долази из све актуелније европске џез сцене – Финске и један поновно окупљени - „ријунион“ састав двојца трубача, Рендија Бекера и Франка Амброзетија. Трећег и по следњег дана манифе стације, концертни програм отвориће међународна група музичара са аустријске џез сцене, предвођена гитаристом ромског порекла Харијем Стојком. Затим ће уследити свирка „фотета“ (форвард лукинг квартет) Ралфа Петерсона, а за крај је сачуван концерт квартета америчког саксофонисте Бенија Голсона. Иако је приметно да фестивал има три, а не четири програмска дана, како је публика већ навикла, други добар обичај неће бити ремећен, те концерти почињу у 20 часова. Такође, након званичних наступа, у клубу СНП биће организоване импровизаторске сесије, којима ће домаћини бити Душан Вукмановић (саксофон), Душан Ковачевић (клавир), Роберт Понго (бубњеви), Игор Молнар (бас). И. Бу рић

ВЕ ЧЕ РАС НА ПЕ ТРО ВА РА ДИН СКОЈ ТВР ЂА ВИ

Све ча но за тва ра ње из ло жбе Ива не Ко са но вић Млада новосадска уметница Ивана Косановић није организовала отварање своје најновије самосталне изложбе слика у атељеу на горњем платоу Петроварадинске тврђаве, него је своје колеге са студија, као и старије уметнике-комшије у том својеврсном уметничком Гибралтару на Дунаву и све суграђане позвала на топлу шољицу уметности – вечерас у 20 часова на свечаном затварању изложбе. Ивана Косановић је рођена Новосађанка, а будући да је кћер нашег уваженог фудбалског гренера и великог глобтротера Мише Косановића, завршила је гимназију на

Малти, студије у Швајцарској и Високу дипломатску школу при Министарству спољних послова у Београду. Много шта јој се није допало у дипломатској-чиновничкој хијерархији и служби па изгледа да јој је сликарство коначно и трајно опредељење. Излагала је од Њујорка до италијанске Фераре, на зиму јој предстоји велика самостална изложба у Аместердаму, а ова данашња „топла шољица уметности“ у родном граду само јој је предах и прилика за пресабирање и оцену, односно рекапитулацију њеног досадашњег уметничког, стваралачког рада. Ђ. Р.

20

svet

petak9.novembar2012.

NA JA VA NO VIH QU DI U AMERI^KOJ AD MI NI STRA CI JI

KON GRES KO MU NI STI^ KE PAR TI JE KI NE U PE KIN GU

Po ~e tak pro me na i pre da je mo }i PE KING: Kongres Komunisti~ke partije Kine po~eo je u Pekingu pred vi{e od 2.000 delegata i ~ime je zapo~et proces predaje mo}i, do kog dolazi svakih 10 godina. Odlaze}i predsednik Hu \intao je na 18. kongresu KP odr`ao 90-minutni govor, u kom je, izme|u ostalog, upozorio da bi korupcija mogla da bude fatalna za tu zemqu.

Hu (69), koga }e na na ~elu jedine partije i na ~elu dr`ave zameniti Si \inping (59), uputio je apel da Kina postane „pomorska sila”, u trenutku kada se Peking spori s Tokiom o ostrvima u Isto~nom kineskom moru.

Odlaze}i {ef dr`ave upozorio je da bi korupcija mogla da bude fatalna i da sru{i partiju i dr`avu, aludiraju}i na nedavne politi~ko-finansijske skandale u koje su bili ume{ani najvi{i zvani~nici, ukqu~uju}i i ~lana Politbiroa Bo Silaja.

Bo Silaj bi trebalo da odgovara za optu`be o korupciji, zloupotrebi vlasti, uzimawe mita i nedoli~ne odnose sa vi-

{e `ena. Govore}i o ekonomskim pitawima, Hu je pozvao na uspostavqawe „novog modela rasta” koji }e se vi{e orijentisa-

nosi najva`nije odluke u zemqi.

Od devet ~lanova Komiteta, sedam bi trebalo da ga napusti, ukqu~uju}i predsednika Hu

ti ka potro{wi nego ka izvozu, a istakao je i zna~aj politi~kih reformi u Kini.

Kongres bi trebalo da traje nedequ dana, posle ~ega se mo`e o~ekivati da }e biti poznato ko su novi ~lanovi Komiteta komunisti~ke partije, tela koje do-

\intaoa i premijera Ven \iabaoa.

Dopisnik agencije Frans pres javio je da je nedaleko od Palate naroda, na jednoj od stanica metroa na Trgu Tjenanmen, policija ju~e ujutro privela oko 30 mladih Kineza.

De se ti ne po gi nu lih

Naf ta{ na ~e lu cr kve?

GVA TE MA LA SI TI: Broj poginulih u Gvatemali popeo se na 48, dok je 155 osoba povre|eno. Najvi{e poginulih ima u severozapadnoj dr`avi San Markos, u blizini granice sa Meksikom, gde je pri~iwena i najve}a materijalna {teta. „Oplakujemo smrt 48 osoba i strahujemo da bi broj `rtava mogao da se pove}a, jer se 23 osobe vode kao nestale”, rekao je na konferenciji za novinare predsednik Gvatemale Oto Peres Molina.

Molina je rekao da je 16.000 doma}instava bez struje, a da u San Markosu i u drugim departmanima u Gvatemali nema vode.

Prema podacima Ameri~kog geolo{kog zavoda, re~ je o zemqotresu pod morem, koji je registrovan prekju~e u 16.35 po sredweevropskom vremenu. ^im se osetio zemqotres u gradu Gvatemali, veliki broj qudi je u panici iza{ao na ulice. Vlada nije proglasila vanredno stawe po{to je oceweno da je situacija pod kontrolom.

U Meksiku su u glavnim gradovima dr`avama ^ijapas i Oahaka evakuisane zgrade i {kole, iako `rtava tamo nije bilo, niti je zabele`ena materijalna {teta.

LON DON: Biv{i nafta{ koji je i{ao u {kolu sa premijerom Britanije Dejvidom Kameronom bi}e uskoro kanterberijski arhiepiskop, duhovni vo|a 80 miliona anglikanaca u svetu Xastin Velbi (56), koji je do`iveo meteorski uspon u hijerarhiji engleske crkve od kada je 1992. godine napustio svet trgovine, bi}e prola{en za arhiepiskopa ve} dans tvrde britanske novine, dok je Kameronov portptarol rekao da }e imenovawe biti „uskoro”.

Velbi, koji je poha|o isti elitni Iton kolex u koji su i{li Kameron, gradona~lenik Londonda Boris Xonson i britanski prin~evi Vilijam i Hari, ve} je prihvatio poziciju, tvrdi „Dejli telegraf”..

Kladionica „Vilijam Hil” prestala da je prima opklade o imenu budu}eg arhiepiskopa u utorak po{to se preveliki broj qudi kladio na Velbija.

sru{io. Gradska vlasti Braunauau vode ovih dana polemiku {ta da urade sa zgradom u kojoj se rodio Hitler. Jedno vreme ona je slu`ila kao biblioteka, zatim kao banka, onda je tu bila ~ak i {kola, da bi potom slu`ila kao uto~i{te za osobe ometene u razvoju. Trenutno nema ni{ta u woj pa se zato pojavila ideja od nekih partija da je najboqe da se zgrada proda. Gradona~elnik Braunaua Hanes Vajbaher je predlo`io da se ona renovira i opremi kao stambeni objekat. Ipak wegov predlog su odbile vode}e stranke. Rusi su reagovali posle ove vesti i Komunisti~ka partija je saop{tila da `eli da skupi dva miliona evra i kupi ovo zdawe.

UKRATKO

Ru si `e le Hi tle ro vu ku }u BE^: Poslanik „Jedinstvene Rusije” Franc Klincevi~ `eli da kupi rodnu ku}u nacisti~kog vo|e Adolfa Hitlera u Braunau, u austrijskoj pokranini Gorwa Austrija, kako bi je odmah zatim

dnevnik

Hi la ri pr va na pu {ta Oba min tim VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama nakon pobede na izborima ne}e imati puno vremena za slavqe, po{to ga vrlo brzo ~ekaju promene u wegovoj administraciji i dolazak novih, sve`ih li~nosti, koje bi zajedno sa wim trebalo da vode Sjediwene Dr`ave naredne ~etiri godine.

Prva osoba koja bi mogla da napusti Obamin tim je sada{wa dr`avna sekretarka Hilari Klinton. [efica ameri~ke diplomatije pro{la je dug put od supruge guvernera Arkanzasa Bila Klintona, preko prve dame, naslovnih strana u aferi wenog supruga sa Monikom Levinski, senatorke iz Wujorka, do dana{we pozicije.

U va{ingtonskim politi~kim krugovima se smatra da }e Klintonova ostati na funkciji najverovatnije do inauguracije predsednika Obame 20. januara naredne godine, ali da bi ubrzo nakon toga mogla da se povu~e sa funkcije. Da li }e weno povla~ewe iz ameri~ke visoke politike biti samo privremeno niko u ovom trenutku ne mo`e sa sigurno{}u da ka`e.

Ona je u vi{e navrata rekla da }e se posle ovih predsedni~kih izbora povu}i i da je nakon dve decenije potrebno da se odmori.

Me|utim, ve} prekju~e ujutru, odmah nakon zavr{etka predsedni~kih izbora, na Tviteru su po~eli da se organizuju pojedinci sa sloganima“Klinton 2016”, aludiraju}i na mogu}nost da se supruga biv{eg predsednika i sama za ~etiri godine kandiduje za tu funkciju.

Kao mogu}i naslednici Hilari Klinton na funkciji dr`avnog sekretara SAD pomiwu se nekada{wi predsedni~ki kandidat demokrata i senator iz Masa~usetsa Xon Keri, kao i ambasadorka SAD u UN Suzan Rajs.

Keri ima dugodi{we iskustvo u me|unarodnoj politici po{to vodi senatski Komitet za spoqne odnose, a kotira se i veoma dobro u vrhu Demokratske stranke. Iako je on blizak strana~ki saradnik predsednika Obame, {anse mu donekle kvari procena da bi mo`da,

Asad osta je DA MASK: Sirijski predsednik Ba{ar al Asad poru~io je da nema nameru da napusti Siriju, nakon spekulacija da bi mogao da dobije azil na Zapadu u zamenu za povla~ewe. Asad je u intervjuu za TV „Rusija al-Jum” rekao da }e „`iveti i umreti samo u svojoj zemqi” i upozorio na „nemerqivu cenu mogu}e vojne intervencije Zapada”.

Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je u utorak da bi predsednik Sirije mogao da dobije siguran izlazak iz zemqe i imunitet ako bi to obustavilo sukobe i gra|anski rat u toj zemqi.

kao i Hilari Klinton, povremeno mogao da zastupa svoju agendu u spoqnoj politici, koja bi donekle mogla da odstupa od predsednikove.

Ambasadorka u UN Suzan Rajs je do skora slovila za skoro sigurnu kandidatkiwu za funkciju dr`avne sekretarke, sa dvadesetogodi{wim iskustvom u spoqnoj politici ali su doga|aji u Bengaziju poprili~no uzdrmali wenu pozi-

biv{a potpredsednica Goldman Saksa.

Nakon {to bude usvojen buxet i kada se bude znalo koliko je novca odvojeno za Pentagon, funkciju }e verovatno napustiti i dr`avni sekretar za odbranu Leon Paneta. Novi vojni ministar bi mogao da bude wegov zamenik E{ton Karter ili Obamina saradnica Mi{el Florni, koja je obavqala

Barak Obama i Hilari Klinton

ciju. Ona je, naime, samo nekoliko dana posle ubistva ambasadora SAD i trojice slu`benika ambasade, na televiziji nekoliko puta izjavila da nije u pitawu teroristi~ki napad, ve} spontano okupqawe Libijaca koji se protive antiislamskom filmu sa interneta, koje se kasnije pretvorilo u nasiqe.

Da je tu liniju obja{wewa incidenta u Bengaziju pratio i Stejt department, pa i sama Klintonova, pokazalo se posle izjave portparolke Viktorije Nuland, koja je poprili~no {okiranim novinarima na pres brifingu rekla da u Libiji ima mnogo benzina, pa je normalno da se nosi u kanisterima u gepeku automobila, obja{wavaju}i kako je do{lo do paqewa konzulata i “spontanost” okupqawa.

Sa funkcije bi trebalo da ode i ameri~ki ministar finansija Tim Gajtner, a na wegovo mesto bi mogla da do|e Suzan Nora Xonson,

visoke funkcije u ministarstvu.

Ono {to analiti~ari u Va{ingtonu postavqaju kao pitawe je, da li bi weno imenovawe, kao prve `ene na tom mestu, moglo da joj obezbedi puno po{tovawe u vojnim krugovima.

Procewuje se da }e od vi|enijih qudi administracije svoju funkciju napustiti i sekretar za pravosu|e Erik Holder. Me|utim, wegov odlazak ne}e biti pre leta naredne, ili ~ak 2014.godine.

Wemu se zamera organizovawe akcije “Brzo i sna`no”, kada su ameri~ke vlasti pustile nekoliko konvoja sa oru`jem preko meksi~ke granice s namerom da do|u do organizatora krijum~arewa.

Na`alost po Holdera, oru`je je u{lo u Ameriku, a kasnije je jedan od agenata SAD koji ~uvaju granicu ubijen ba{ iz vatrenog oru`ja koje je tada prokrijum~areno. (Tanjug)

Osu |en autor fil ma „Ne vi nost mu sli ma na” LOS AN \E LES: Zbog kr{ewa uslovne slobode, Mark Baseli Jusef, autor filma „Nevinost muslimana” osu|en je na godinu dana zatvora, saop{tio je sud u Los An|elesu.

Mark Baseli Jusef koji je koristio ime Nakula Basli Nakula, priznao je da je, dok je bio na uslovnoj slobodi, koristio vi{e pseudonima i da je, slu`e}i se la`nim imenom, dobio voza~ku dozvolu. On je 2010. godine osu|en na 21 mesec zatvora zbog bankarskih pronevera, a zbog kr{ewa uslovne slobode uhap{en je 27. septembra. Prema optu`nici iz 2009. godine, 55-godi{wi Jusef je

zajedno sa jo{ nekoliko osoba koristio identitet klijenata banke Vels Fargo i pribavio korist od 860 dolara. Wegov film „Nevinost muslimana” u kojem se ruglu izvrgava islam i prorok Muhamed, izazvao je proteste u muslimanskom svetu tokom kojih je poginulo 50 qudi. Po{to je uhap{en, sud je saop{tio da Mark Baseli Jusef ne}e mo}i da bude pu{ten na slobodu pla}awem kaucije, po{to postoji rizik da pobegne i zato {to je opasan po zajednicu. „Sud nema poverewa u optu`enika”, rekao je sudija.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VOL FGANG [OJ BLE Malo je verovatno da }e Gr~ka slede}e nedeqe dobiti preko potrebnu novu tran{u me|unarodne finansijske pomo}i, izjavio je ju~e nema~ki ministar finansija Volfgang [ojble, uprkos tome {to je gr~ki parlament preksino} usvojio nove mere {tedwe. [ojble je rekao da se 12. novembra, odr`ava novi sastanak ministara finansija ~lanica evrozone, a Gr~ka }e biti tema.

[I MON PE RES Predsednik Izraela [imon Peres najavio je ju~e da }e Izraelci „svojim `ivotima” ~uvati mirovni sporazum sa Egiptom i Jordanom i poku{ati da obnove pregovore sa Palestinom. Otvaraju}i Jevrejski muzej i centar tolerancije u Moskvi, Peres je ocenio da se Bliski istok suo~ava sa periodom tranzicije, a Izrael „preduzima mere da bi nastavio da postoji”.

MAH MUD AH MA DI NE YAD Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad izjavio je da su ameri~ki izbori „bojno poqe” za kapitaliste, komentari{u}i pobedu Baraka Obama na predsedni~kim izborima u SAD. „Izbori, koji treba da predstavqaju izra`avawe voqe gra|ana, postali su bojno poqe za kapitaliste, izgovor za prekomerno tro{ewe novca”, rekao je on na Demokratskom forumu na Baliju.

[I ROM IS TO^ NE OBA LE SJEDIWENIH DR@AVA OT KA ZA NO VI [E OD HI QA DU LE TO VA

Wu jork i Wu Yer zi u stra hu od no ve olu je

WU JORK: Zbog rane zimska oluje, koja je donela sneg, ki{u i opasne vetrove na severoistok SAD, a mnoge stanovnike najnaseqenijeg ameri~kog regiona ponovo ostavila u mraku, otkazano je vi{e od 1.000 letova. [ire podru~je Wujorka ve} su pogodili sna`ni vetrovi ja~ine do 100 kilometara na ~as, uz ki{u koja je po~ela da se pretvara u sneg, prenose agencije, navode}i da se o~ekuje da me}ava potraje naredna 24 sata.

Iako je ova vremenska nepogoda mnogo mawe snage od nedavnog uragana, vlasti u Wujorku ni{ta ne prepu{taju slu~aju, posebno kada se ima u vidu da su desetine hiqada qudi i daqe bez struje i da je ogroman broj ku}a uni{ten. Kompanije „Junajted erlajns” i „Ame-

rikan erlajns” privremeno su otkazale sve letove za tri wujor{ka aerodroma, a gradske vlasti pozvale su stanovni{tvo Wujorka i Wu Xerzija da se evakui{e iz delova blizu vode.

„Ne}emo narediti veliku evakuaciju kao prilikom uragana ‘Sendi’, ali ako ste iskusili velike poplave tada, mogli biste da razmislite da sada potra`ite skloni{te kod prijateqa”, rekao

je gradona~elnik Majk Blumberg.

Bez struje na isto~noj obali jo{ je 672.000 domova i poslovnih objekata, od toga oko 66.000 u Wujorku.

Nova vremenska nepogoda }e jo{ vi{e usporiti radove na obnavqawu mre`e elektri~ne energije do svih doma}instava, pra`wewu poplavqenih podruma i ra{~i{}avawu posledica uragana.

Gradona~elnik Blumberg ka`e da su grad i federalne vlasti u posledwih {est dana podelile 1,6 miliona obroka ugro`enima i 400.000 fla{a vode, kao i 86.000 }ebadi. Gradska ~isto}a uklonila je oko 130.000 tona ru{evina nastalih nakon udara uragana „Sendi”. Blumberg o~ekuje da }e do kraja nedeqe sve javne i stambene zgrade dobiti struju i grejawe.

dnevnik

oglasi

petak9.novembar2012.

21

22

petak9.novembar2012.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

petak9.novembar2012.

23

24

OGLASi l ^iTUQe

petak9.novembar2012.

dnevnik

Posledwi pozdrav bratu

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragom kumu

Borivoju Mari}u

Dra{ko Tiodorovi}

Lazi

1952 - 2011.

@ivadinki Juri}

Uvek }e{ nam biti u mislima i srcima.

Od kumova: Milana, Slavice, Jelene, Sr|ana i Velinke Popov.

Vlada, Zoran i Bora sa porodicama.

OG-1

63987

Tvoji: majka Qeposava, brat Ratko i sestra Qiqa sa porodicama.

od porodice Du{ana Juri}a.

63973

63956

Posledwi pozdrav mojoj

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{ dragi

@ivadinka Juri} Posledwi pozdrav najboqoj i najpo`rtvovanijoj mami.

Po~ivaj u miru. Volimo te.

@ivadinki Juri} Hvala ti za sve {to si u~inila za mene.

Po~ivaj u miru.

Dragica i Radovan.

Borivoje Mari} preminuo u 77. godini.

Sahrana }e se obaviti 10. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu, u Veterniku.

Opelo je u 12.15 ~asova, u crkvi, u Veterniku.

Tvoj Nikola.

O`alo{}ena porodica.

64006

63988

63959

Posledwi pozdrav

@ivadinka Juri}

[tefici Daki}

@ivadinka Juri} Zauvek }e{ biti u mom srcu i uvek }u te voleti.

Posledwi pozdrav priji @ivki od prije Du{ice.

Miki i Bogdan.

Tvoja devoj~ica.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

POMEN

odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

63911

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

63799

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren eleminisan za 7 dana. Tel. 064/240-55-49, 032/490797.

63450

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu.

Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

63370

Dragica Bara}

Prim dr Nataliji Nikoli}

Draga na{a, pro{lo je pet dugih godina od kako si nas napustila. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji: mama Anica, suprug Dane, }erke Danijela i Dragana sa porodicama.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj supruzi i majci

Zorici Mandi} EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon: 021/400-148.

63910 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa

PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen cena 3500 din.

1 metar.Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142, prevoz gratis.

63776 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

63428

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

@ivadinka Juri} @ivka

ro|. Privrodski

1945 - 2012.

odr`a}emo 10. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, grobno poqe VI, parcela 16b.

Sahrana }e se obaviti 9. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji najmiliji.

63957

63994

63999

POTREBNE ozbiqne, vredne, komunikativne osobe do 30 godina starosti za poziciju ofice sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Prijave na 063/516-154 ili majapns@sbb.rs. Zarada zagarantovana.

63747 TRA@IM frizera i kozmeti~ara (pedikir, manikir) nudim povoqne uslove. Telefon: +38268001923.

63788

63958

63992

63960

DESETOGODI[WI POMEN dragom ocu i suprugu.

1968 - 2012.

Mika Ro{uq

[est meseci je pro{lo, bol i tuga ne.

U subotu, 10. 11. 2012. godine obele`i}emo pomen u 11 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

Tvoj suprug Branko i sin Milan.

Ostavio si tragove koji se nikad ne bri{u, uspomene koje ne blede i dobrotu koja se pamti.

Supruga Dragica, }erke Ivana, Sla|ana, Milana i Jovana.

64007

63995

Napustio nas je na{

Radovan Radovanovi} Ispra}aj dragog nam pokojnika je 9. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, iz ku}e `alosti, u Bano{toru.

O`lo{}ena porodica Radovanovi}.

63981

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav

petak9.novembar2012.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

25

POMEN

1. 10. 2012 - 9. 11. 2012.

Dobrisavu Radoi~i}u

Stjepani Daki}

^asnim `ivotom i velikim srcem zaslu`io si na{u ve~nu qubav i po{tovawe.

Evica Naji}

Dragici Sentivanac

od sekretara Atletskog kluba Vojvodina.

Familije Latinovi} i Popovi}.

Vreme ne le~i rane. Mama, bako, {to te du`e nema sve ja~e boli. @eqa za tobom, sve je ve}a.

Tvoji: Zorica, Vasa, Jelena i Mila.

Unuka Vawa sa mamom.

63917

63946 63945

63985

Opra{tamo se od

Posledwi pozdrav

POMEN Danas, 9. 11. 2012. godine navr{ava se pet godina kako si nas napustio, ali ti }e{ zauvek `iveti u na{im se}awima.

JEDNOGODI[WI POMEN

Stevo Vigwevi}

Radovanu Radovanovi}u

1939 - 2011.

Dragice Sentivanac

S po{tovawem i qubavqu.

Dragutin - Dragan Stankovi} 17. 8. 1928 - 9. 11. 2007.

Wegovi: Jovan, Dejan i Vukica.

Tvoji najmiliji, sin Vladimir sa porodicom.

U subotu, 10. 11. 2012. godine, u 11 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

S ve~nom tugom u srcu wegovi: k}erka Branka, zet Nenad, unuke Jelena i Nevena Prodanovi}.

63938

63982

Beskrajno zahvalni na tvojoj blagosti i dobroti, Sa{a i Boris Eremi} sa porodicama.

[ESTOMESE^NI POMEN

SE]AWE

prof. dr Du{an Ko{ar~i} 2009 - 2012.

Od Tvog odlaska prolaznost je odnela hiqadu dana, ali Ti si uvek sa nama i isto nam nedostaje{.

S qubavqu, Tvoja porodica.

63892

63930

3

Posledwi pozdrav dragoj tetki

POMEN

63954

Dobrisav Radoi~i}

^amangos Argiruli 1930 - 2012.

Deko, hvala ti za sve. Nikad te ne}emo zaboraviti.

Osta}e{ nam ve~no u srcima.

Pomen dajemo 10. 11. 2012. godine, u 11 ~asova.

Unuk Vuka{in, Dejana, Milica i Zoran.

Du{ica Ga}e{a

Savi [trbac

Navr{ava se tu`nih deset godina otkako nisi sa nama.

od wenih Rodi}a.

Tvoji najmiliji.

63924

63983

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminuo na{ dragi

63944

Dragan Krga iz @abqa Dragane, danas je 19 godina od kako te nema. Mi svaki dan pla~emo za tobom.

DVOGODI[WI POMEN voqenom ocu.

Na{oj dragoj tetici

Vladimir Ga}e{a Vreme prolazi, se}awa ne blede.

Tvoji: tata, mama, sestra Sofija i brat Jovica.

63663

\or|e Mi{kov Vasa

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sahrana je 9. 11. 2012. godine, u 14 sati, na grobqu, u Koviqu.

na{em voqenom suprugu, ocu, svekru i dedi

O`alo{}eni: supruga Velinka, }erke Biqana i Svetlana sa porodicama.

]erka Zorica, unuk Zoran i praunuka Du{ica.

63920

Du{an Davidov Tu`ni, bolni i dugi dani od kada si nas napustio, a tuga je svakim danom ve}a, po{to smo svesni {ta smo imali, a {ta izgubili.

Po~ivaj u miru.

Brate, ostavio si nas iznenada u 59. godini. Nikada vi{e ne}emo imati tako dobrog i plemenitog brata, ujaka i {uraka

Dragici Sentivanac posledwi pozdrav od Bebe sa porodicom.

63919

63923

63804

Navr{avaju se dve godine kako ste nas napustili i oti{li u nezaborav, na{ predobri, plemeniti i najdra`i

Posledwi pozdrav prijatequ

Draga Raco, oti{la si kao dobra, plemenita i hrabra osoba, takva }e{ i ostati u na{im se}awima.

Kolege iz Komercijalne slu`be.

Tvoji: Andrej, Anastasija, Mira, Milanka, Sawa i Nata{a.

63963

Radmila ]ur~i}

Preminuo je otac na{eg kolege Jovana Radovanovi}a

Milo{u Be~eli}u Du{ka Naran~i}a obele`i}emo u subotu, 10. novembra 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sau~estvujemo u wegovom bolu.

Doletu

Porodica Ristanovi}.

63964

@ive}e uvek u mislima svojih najdra`ih: supruge Dragice, sinova Jovana i Obrena, snaha Dobrinke i Bo`ane i unuka Igora.

63916

Radovan Radovanovi}

Ve~no }ete voleti tvoja neute{na sestra Zora sa porodicom Radojkovi}.

Du{an Davidov

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

Va{ skoro zet, Marko sa porodicom.

63806

63947

59920/P

26

06.30 09.00 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.45 01.10

tv program

petak9.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Фолдер култура Плави круг Еко Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Емисија на мађарском.са титл.на српском Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преживели Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Преживели Премијерка Војвођански дневник Петказање Један на један Строго платонски Све странци Ретроспектива 50 година Суботичког фестивала 1.део

06.05 08.00 09.04 10.13 10.43 11.13 12.00 12.15 12.31 13.22

Па нон ско ју тро (Па но ни ја, 08.00) 06.30 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Лола Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ/ОСАА Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

СЕ РИ ЈА

Пре ми јер ка Бир ги т Ни борг је по ста ла пр ва же на пре ми јер у Дан ској. Ње на стран ка у пар ла мен ту има дво стру ко ви ше ме ста не го ра ни је. Са да по чи њу пре го во ри са мо гу ћим ко а ли ци о ним парт не ри ма. Пред Бир ги т је му ко тр пан по сао ко ји ни је ли шен не при јат них из не на ђе ња. Уло ге: Сид с Беј бет Нуд сен, Бир ги те Јорн Сјо рен сен, Пи лу Ас бек Ре жи ја: Сјо рен Краг-Ја коб сен, Ру мле Ха ме рих (РТВ 1, 21.00)

Сид с Беј бет Нуд сен

07.00 08.45 09.50 10.15 11.10 12.30 12.40 13.05 14.05 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 00.20

Вршачки венац Петказање Свјетионик (хрв) Додати живот годинама Концерт Вести (мађ) Емисија на русинском титл.на српски Вршачки венац Биографије ТВ баштине Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Лутер Биографије ТВ баштине ТВ Продаја

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.35 Серија 10.30 Серија 11.00 Вести 11.05 Лична грешка 11.35 Дунавска салетла 12.00 Обалска стража 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.05 Свечани дочек почасне чете Гарде Војске Србије 15.00 Вести 15.05 Серија 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 18.40 Конак 19.00 Свечана академија 20.30 Ленија 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Обалска стража 23.30 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

14.48 15.05 15.55 16.53 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.00 22.44 23.30 23.54 00.41 02.17 03.27 03.54 04.27 04.56 05.48

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 23.15 01.15 01.20 02.10 02.35

Јутарњи програм Јутарњи дневник Повратак отписаних Разгледница Енциклопедија за радознале Тајне Аљаске Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Најбоље драме ТВБ: Шумановић-комедија уметника Гастрономад Ово је Србија Непобедиво срце Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Рамбо, филм Истражитељи из Мајамија Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Супер, филм Повратак отписаних Енциклопедија за радознале Око Разгледница Војна академија Верски календар

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Серија Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

04.00 Филм ски про грам, 07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Го ди не про ла зе, 10.00 Шоу - Па ро ви, 14.00 Ве тар у ле ђа, 16.00 Љу бав на про да ју, 17.00 У ме ђу вре ме ну, 18.00 Го ди не про ла зе, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Скар ле ти на ви дов чи ца, 21.00 Топ 10, 22.00 Објек тив, 22.30 Жи ва ва тра, 00.00 Објек тив, 01.00 Оде ље ње за уби ства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

07.35 Најбоље године 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.35 Цртани филмови 12.00 Нинџа ратници 12.55 Топшоп 13.05 Амерички топ-модел 14.00 Дневни магазин 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 17.30 Пријатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: У орловском гнезду 23.55 Вести 00.30 Спортски преглед 00.50 Никита

ФУТ САЛ: ФИ ФА СВЕТ СКИ КУП

Ср би ја-Че шка (РТС 2, 12.55)

05.01 05.30

Слагалица Викинг Вики Томас и другари 2 Ози бу 3 Добро вече, децо Зујалица Књижевна школица Арс практика Острво орангутана 2 Београд-Вечити град Живот и стандарди Метрополис Бардови театра: Ђурђија Цветић Трезор Футсал: Фифа светски куп, Србија-Чешка, пренос Зујалица Књижевност старе и јужне Србије Острво орангутана О родној равноправности Животна средина и здравље Праг села Србије Елиза из Ривомброзе Кошарка: ПС, ФМП-Металац, пренос Аутопортрет с белом мачком: Милена Павловић Барили (у полувремену) Добро вече, децо Добро вече, децо - М. Заблаћански Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма, пренос Елиза из Ривомброзе Контекст Арт зона Лов и риболов Фудбал: Преглед лиге Европе Музика за Европу Трезор Футсал: Фифа светски куп, Србија-Чешка (р) Кошарка: ПС, ФМП-Металац (р) Животна средина и здравље Лов и риболов

06.00 07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 04.30

Симар Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Фамилијарна намештаљка Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Папарацо лов Филм: Слепа срџба Филм: Упознајте Дејва

06.45 07.19 07.43 07.53 07.54 08.07 08.28 08.48 09.02 09.24 10.07 10.30 10.56 11.55 12.55 14.32 14.53 15.13 15.35 16.05 16.34 17.04 17.55 18.45 19.43 19.43

21.10 22.03 22.45 23.14 23.45 00.34 01.23 02.20 03.40

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Ве че ра шњи го сти Ива на Ива но ви ћа су Не над Ока но вић, про ду цент но вог фил ма „Вир”, за тим пи сац Мар ко Ви дој ко вић и две мла де да ме: те ни сер ка Је ле на Јан ко вић и глу ми ца Ка та ри на Бо ги ће вић, ко ју ће мо од не де ље гле да ти у се ри ји „Фолк”. (Пр ва, 21.15)

05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња

Мла ден Ко цић

20.00

Јелена Јанковић 10.00 АТП Мастерс куп Лондон 13.00 АТП Мастерс куп Лондон Дублови 14.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 16.30 Евролига: ЦСКА – Барселона 19.00 ТВС 20.45 Евролига: Партизан – ЦСКА 22.50 Евролига Конференција за медије 23.15 Шпанска лига 23.45 Премијер лига 00.15 Лига шампиона: Селтик – Барселона; Манчестер Сити – Ајакс и Челси - Шактар 01.30 НБА. Бостон – Филаделфија

dnevnik

08.45 Тан дем, 08.55 Ски Ја хо ри на, 09.25 Фо кус, 12.50 Ту ри стич к е раз глед ни це, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фо кус, 17.00 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.50 Ин фо Пулс, 21.10 Ту ри стич ке раз глед ни це, 21.30 Ин фо клуб, 22.15 НС Ин декс, 22.30 Ба ње Ср би је, 23.00 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.35 Фо кус, 01.00 Ски Ја хо ри на 12.00 Срем на дла ну: Пе ћин ци, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Док. про грам, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хо би, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.30

Цртани филмови У рингу Туркан Сити њуз Невина Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Маријана и Скарлет Филм: Јагоде у грлу Сити њуз Гледај мајку, бирај ћерку Собарица са Менхетна Туркан Филм: Опсада Алкатраза Силиконске лепотице Филм: Јагоде у грлу

Ни ја Пиплс

Оп са да Ал ка тра за Зло гла сни за твор Ал к а траз по нов но је отво рен. До ни је оку пио еки пу ко ја ће ући у за твор и на те ра ти за тво ре ни ка Ле сте ра, ко ји че ка смрт ну ка зну, да от кри је где је са крио 200 ми ли о на до ла ра у зла ту. Уло ге: Сти вен Си гал, Мо рис Чест нат, Џа Рул, Ни ја Пиплс, То ни Пла на, Кла у ди ја Кри сти јан Ре жи ја: Дон Мајкл Пол (Пинк 2, 22.00)

Дадо Полумента

Гламур Дадо Полумента нам открива шта се ново дешава у његовом животу, а Оља Карлеуша о свом сину, послу и о томе шта ново припрема. Екипа „Гламура” посетила је Марка Ђуровског у његовом ресторану, а са Миланом Калинићем смо поразговарали на једном догађају. (Хепи, 23.30) 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 14.10 15.00 15.45 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.30 20.25 20.45 22.00 23.30 00.00 01.00 01.40 02.45

Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Црвени орао Долина вукова Телешоп Насловна страна – квиз Гласови у времену Телемастер Долина вукова Црвени орао Вести Љубавни сигнали Луда кућа Гламур Долина вукова Беверли Хилс Црвени орао Звездана капија

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Обра зов ни про грам, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Про лог, 10.00 Пре глед штам пе, 10.25 Док. филм, 12.00 Ак цен ти, 12.15 Филм, 14.00 Ак цен ти, 14.15 За бав ни про грам, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Пи смо гла ва, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Се риј ски филм, 20.00 Обра зов ни про грам, 21.00 Здра вље, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Пр слук аге ин 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Пут ви на, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Ве зер, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

petak9.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

27

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Обрачун посластичара Соул фуд породица Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Супруге мафијаша Уклета кућа Ургентни центар Мајами инк Медијум са Лонг Ајланда Супруге мафијаша

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

01.00

Ловци на нацисте Прича о струји Египат Русија кроз векове Најгори послови у историји Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету Ко си заправо ти? Тајм тим година XИ Прича о струји Путовања и открића Најгори послови у историји Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету Героуов закон Героуов закон Ловци на нацисте Путовања и открића Потрага за Северозападним пролазом Снимање рата

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Фрик шоу Бик Који Седи Црвена прашина Грофица Без заклона Жртва Еротски филм Еротски филм

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Жртва Низ ритуалних убистава серијског убице коштао је живота и ћерку осуђеног криминалца Тајлера Пирса. Пошто му више не могу помоћи ни врхунски ФБИ агент ни ћеркин љубавник, једини начин да ухвати убицу је да заигра опасну игру мачке и миша… Улоге: Мајкл Мед сен, Џеј ми Ла нер Режија: Марк Л. Ле стер (Си не ма ни ја, 22.00)

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 22.50 23.50 01.40

Кар ла Гу ђи но

Жене у невољи Филм прати један дан у животу неколико архетипова жена: порно глумице, психијатра, стјуардесе, мајке, проститутке, којима је заједничко да су свака у својој врсти невоље. Електра Лукс, порно звезда, сазнаје да је у другом стању, Максин, психијатар открива да је муж вара, стјуардеса Кора се одлучи на секс с рок звездом у тоалету авиона за време лета… Улоге: Кар ла Гу ђи но, Едри јен Па лиц ки, Ко ни Брај тон, Са ра Кларк Режија: Се ба сти јан Гу ти е рез (ХРТ 1, 23.33) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путевима 3, док. серија 11.08 Кључ у руке 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.40 Пркосна љубав 13.29 Др Оз, ток шоу 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.29 Време сутра 14.31 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.32 Научна петица 16.04 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.18 Иза екрана 18.54 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.09 Певај моју песму 21.45 Царство порока 22.50 Дневник 3 23.33 Филмски маратон: Жене у невољи, филм 01.07 Филмски маратон: Нација брзе хране, филм

07.01 07.33 07.57 08.22 08.45 09.10 09.58 11.25 12.11 13.37 15.10 16.00 16.20 16.43 17.15 18.55 19.26 20.00 20.53 21.20 21.50 23.00 00.50 01.33 02.21 02.42

Мајкл Мед сен

06.00 08.10 09.50 11.30 13.30 14.35 16.15 17.40 18.10 20.05 20.40 21.40 22.35 00.25 02.15

X-Мен: Прва класа Тони Кертис. Пут до звезда Артур 3: Рат два света Легенда о пијанисти на океану Вини Пу Лото тикет Завера ћутања Филмови и звезде Супер 8 Фабрика лажи Царство порока Права крв Обред Само другарски Димна завеса

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Ледени снови Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Војникова љубавна прича Монк Филм: Ја у љубав верујем Плаве крви Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер

Мала ТВ Хотел Зомби Телетабис Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Суперпас, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Паралеле Играч из левог поља, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Генерација Ипсилон Бриљантин Баци маму из воза, филм Куварски дует Деца сунца Књига или живот Опера бокс Концерт класичне музике Неми сведок 24 Којак 2 Дарма и Грег Ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Једно убиство Шта девојке уче Биографија - Бил Мареј Пространо је море Багзи Истина о Чарлију Створ Биографија - Бил Мареј Идентитет Биографија - Меган Фокс Аполо 13 Браћа по оружју Долина светлости

08.00 10.00 12.30 14.30 16.30 18.30 20.00 22.00 00.00 01.25 02.35

Недужни Војничине Млади револвераши 2. Човек којег није било Били Елиот Пирана 2: Мрестилиште Мод сквод Заљубљена Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Бен 10 Галилео Флешпоинт ТВ продаја Ексклузив Таблоид Крв није вода ТВ продаја Ружа ветрова Сулејман Величанствени Флешпоинт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив Таблоид РТЛ Данас РТЛ Време Крв није вода РТЛ Време Ружа ветрова Будва на пјени од мора Опсадно стање, филм Амерички нинџа 3: Крвави лов, филм 02.00 РТЛ Данас

07.35 08.00 09.05 10.55 11.20 11.45 12.40 12.55 13.55 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.07 19.10 19.58 20.00 21.00 22.00 00.15

Опсадно стање Док шеф специјалног одреда ФБИ-а за сузбијање тероризма, Ентони Хубард, истражује лажну дојаву о бомби, права бомба експлодира у аутобусу у Бруклину. Агенти прате траг који их одводи до тројице Арапа, које брзом акцијом елиминишу. ФБИ тиму се придружује агент одреда за националну сигурност… Улоге: Ден зел Ва шинг тон, Брус Ви лис, Анет Бе нинг, То ни Шал хуб Режија: Едвард Цвик (РТЛ, 22.00)

Анет Бе нинг

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Пен и Телер – Лаж или истина Желели сте да знате Ништа лично Пен и Телер – Лаж или истина Желели сте да знате

08.30 10.00 11.00 15.45 18.45 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 00.15

Фудбал Фудбал Футсал Уметничко клизање Коњички спорт Куглање Најјачи човек Бокс Покер Мотоспортови Футсал

21.00 00.00 00.55

Фо ли ра ње на ква драт

К

о су ан тип си хи ја три, кад они ко је на зи ва ју ан још ни ко ни је на шао та кву бо лест већ што ни ко не тип си хи ја три ма за се бе ка жу да то ни су? Деј мо же на ћи та кву бо л ест: је ди на вр ста бо ле сти ко ју вид Ку пер, тво рац пој ма „ан тип си хи ја три ја“, ме ди цин ски ис тра жи ва чи мо гу на ћи је те ле сна бо од би јао је да за се бе ка же да је ан тип си хи ја тар и не лест“. ко ли ко сед ми ца пре не го што је умро ре као је да је Ро налд Ленг (1927–1989), Шкот по ре клом, осим у он за пра во „неп си хи ја тар“, а Ро налд Ленг, ко ји је и род ном Гла зго ву, жи вео је у Лон до ну, Па ри зу и на за ла и ке сли ка и при ли ка ан тип си хи ја тра, твр дио је Азур ној оба ли, где је и умро. Спе ци ја ли зи рао је пси да ни је ан тип си хи ја тар већ „ле кар и пси хи ја тар“. То хи ја три ју. У по ли тич ком сми слу, Ленг је ле ве ори мас Сас, тре ћа зве зда ан тип си хи ја триј ског са зве жђа, јен та ци је. Вр ло се рет ко отво ре но по ли тич ки ан га по на вља да је ан тип си хи ја три ја фо л е рај на ква драт жо вао. Ленг је до са да је ди ни пси хи ја тар ко ји је био и до да је: „Мо ја де ла ни су део ни пси хи ја три је ни ан слав на јав на лич ност. Ужи вао је у ста ту су кри ти ча ра тип си хи ја три је.“ Шта је ан т ип с и х и ј а три ја, ако не ма ан тип си хи ја та ра? Ко нач но, да ли је тер мин „ан тип си хи ја три ја“ уоп ште оправ дан ако не ма ни ко га да го во ри у ње но име? Или мо жда они за ко је се сма тра да су ан т ип с и х и ј а т ри уоп ште ни су ан тип си хи ја три, не го су их они ко ји ма ни су по уку су иде је на ве де них пси хи ја та ра, за то што у њи ма пре по зна ју на пад на пси хи ја три ју, про зва ли ан т ип с и х и ј а т ри м а, пси хи ја три ма ко ји су про тив пси хи ја три је? Зна чи ли то да на бе ђе ни ан тип си хи ја три за пра во ни су про тив пси хи ја три је не го су то оста ли пси хи ја три? Да ли ста во ви оних ко је на зи ва ју ан тип с и х и ј а т ри ма до и с та пред с та в ља ј у на п ад на пси хи ја т ри ју и пси хи ја тре? Не ма бо љег на чи на Ле ви чар Ро налд Ленг глав на зве зда ан тип си хи ја три је да се од го во ри на то пи та ње не го да се у са же том об ли ку из ло же по гле ди пси хи ја три је и от пад ни ка од пси хи ја три је, и исто сва ког од три по ме ну та пси хи ја тра на ко је се гле да вре ме но ин тим но жа лио што ни је при хва ћен од пси као на пред став ни ке, као на глав не про та го ни сте ан хи ја триј ског, по себ но ака дем ског еста бли шмен та. тип си хи ја три је. Ленг је из ра зи то не кон зи стен тан, а че сто и про тив То мас Сас (1920) је ма ђар ски Је вре јин ко ји је еми ре чан у по гле ди ма на по је ди не аспек те пси хи ја три је, гри рао у САД 1938. и ту за вр шио спе ци ја ли за ци ју из по себ но у по гле ди ма о трет ма ну ду шев но по ре ме ће пси хи ја три је. Ду го је пре да вао пси хи ја три ју на Уни них. Основ на Лен го ва те за за оне ко ји га по сма тра ју вер зи те ту у Си ра ку зи, у др жа ви Њу јорк, а са да је као ан тип си хи ја тра је да су да на шња тзв. за пад на про ф е с ор еме р и тус на дру штва то ли ко не са о бра же истом уни вер з и т е ту. У на ствар ним људ ским по тре Ленг је сма трао да су да на шња по ли тич ком сми слу, он је ба ма, не ху ма на и ан ти ху ма на тзв. западна друштва толико де сне ори јен та ци је, ан ти да је ду шев но здрав са мо неприлагођена стварним људским онај ко се лу ди лом су прот ко му ни ста, за о ку пљен од бра н ом ин д и в и д у а л н их ста вља оп штој оту ђе но сти. потребама, дакле нехумана су и пра ва и сло бо да, по себ но Ду ш ев н о здрав је онај ко антихумана, да је душевно здрав љу ди ко ји су, по Са су, ода бе ре лу ди ло у по тра зи за само онај ко се лудилом пот пу но нео сно ва но про аутен тич но шћу. супротстави општој отуђености гла ше ни ду шев но по ре ме Деј вид Ку пер (1931–1986), ће ни ма. Из ра зи то је до био је по ре клом из Кејп та у на, сле дан у и ста во ви ма – ко је обра зла же већ ви ше од а нај ве ћи део жи во та про вео је у Лон до ну и Па ри зу. по ла сто ле ћа – пре ма кључ ним пи та њи ма пси хи ја По про фе си о нал ном обра зо ва њу био је пси хи ја тар. три је и ње не уло ге у дру штву. По след њих го ди на Марк си ста по иде о ло шкој ори јен та ци ји, био је по ли сво ја та ју га сци јен то ло зи, што мо же са мо ште ти ти тич ки ве о ма ак ти ван. По иде ја ма ма ње ори ги на лан, а Са со вом струч ном ре но меу. ве ли ким де лом и ма ње за ни мљив, од Са са и Лен га. Сас сма тра да су бо ле сти са мо они по ре ме ћа ји ко При лич но до сле дан у осу ди ка пи та ли стич ког дру ји има ју ја сно иден ти фи ко ван ор га но-би о ло шки штва, ко је, по ње го вом ми шље њу, с јед не стра не, узрок. По што ста ња ко ја се на зи ва ју ду шев ним по ре „про из во ди“ ду шев не бо ле сни ке, а с дру ге их, по сред ме ћа ји ма не ма ју утвр ђе ну ор га но-па то ло шку осно ву, ством пси хи ја три је, под јарм љу је. Ку пер је за сту пао те не мо же се го во ри ти о ду шев ним по ре ме ћа ји ма или зу да пси хи ја три ја слу жи ин те ре си ма оту ђе ног (чи тај: бо ле сти ма. Да кле, ду шев ни по ре ме ћај је мит, ка ко ка пи та ли стич ког) дру штва, од но сно оту ђе не по ро ди гла си и на слов нај по зна ти је Са со ве књи ге из 1961. це. По тре бе оту ђе не по ро ди це „гу ра ју“ јед ног или, За што се он да ко ри сти по јам „ду шев ни по ре ме ћај“ рет ко, ви ше ње них чла но ва у ду шев ну бол ни цу. У ду или „бо лест“? Да би се мо гле ле гал но при ме ни ти ме шев ној бол ни ци при ме њу ју се раз ли чи те „те ра пиј ске“ ре при си ле – као што је, нпр., при сил на хо спи та ли тех ни ке, ко је ни су ни шта дру го не го на си ље над па ци за ци ја ду шев но по ре ме ће них – на љу де ко ји су дру јен ти ма. Та ко се па ци јен ти пре тва ра ју у пси хи ја триј штве ни ди си ден ти, у от по ру су пре ма по сто је ћем ре ске ин ва ли де. На си ље у пси хи ја три ји, ре ћи ће Ку пер, жи му или су на про сто по ли тич ки не ко рект ни. Ду је сте на си ље пси хи ја три је. шев на бо лест је, зна чи, мо рал на ка те го ри ја, а не ме КРАЈ ди цин ска. Сас је то ли ко био про тив при зна ва ња по сто ја ња Од сутра нови фељтон ду шев ног по ре ме ћа ја чак и ако би се код схи зо фре Ај вор Ро бертс них па ци је на та утвр ди ла мо жда на па то ло ги ја да је РАЗ ГО ВО РИ твр дио да ду шев ни по ре ме ћај не по сто ји не за то што С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

petak9.novembar2012.

dnevnik

9. novembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Не мој те се за гла ви ти ра де ћи са мо јед ну ствар да нас. Што су вам ра зно вр сни је ак тив но сти, лак ше ће би ти да спо ји те раз ли чи те де ло ве сла га ли це. Ово је дан ка да би тре ба ло да раз ми шља те о ве ли ким ства ри ма.

BIK 20.4-20.5.

Мо жда се да нас осе ћа те као да сте у вр тло гу, а ин фор ма ци је ко је зу је уна о ко ло вас про сто те ра ју да ура ди те не што. Ви сте осо ба ко јој са вр ше но од го ва ра да се по за ба ви да на шњим иза зо ви ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Мо гу ће је да ска ку ће те уна о ко ло да нас. Ово је је дан од оних да на у ко ји ма не же ли те да оста не те на јед ном ме сту. Сва ко ме сто је са мо ма ли ко рак ко ји вас во ди до сле де ћег ме ста где же ли те да иде те. Пу бли ка ће вам би ти на кло ње на да нас. Пре у зми те во де ћу уло гу, а оста ли ће вас сле ди ти. По тру ди те се да бу де те сво ји и да про ши ри те свој глас. Не до зво ли те да вам про мак не би ло ко ја ин фор ма ци ја.

Тре ба ло би да се осе ћа те си гур но да нас и да тач но зна те шта же ли те. Ин фор ма ци ја је моћ. Оста ли ће по ку ша ти да стиг ну до ин фор ма ци је пре вас. Не до зво ли те да по бег ну с њом, а по себ но не да нас.

Осе ћа те као да је огром ном бро ју ин фор ма ци ја у ва шој гла ви по треб на об ра да. Ка да су ве ли ки про јек ти у пи та њу, по ку шај те да их за вр ши те што је пре мо гу ће. По тру ди те се да одр жи те тем по.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ду го роч ни трен до ви са да до ла зе до ва жног вр хун ца. Овај дра ма тич ни пе ри од је на гла шен до дат ном ко ли чи ном ин фор ма ци ја ко је сте до би ли. Бу ди те све сни пре о вла ђу ју ћих ве тро ва и ва ши од но си би ће мно го бо љи. Од мо ри те се ма ло. Обра ти те па жњу на то шта дру ги љу ди око вас ра де. Про ве ри те сво је пла но ве у од но су на ту ђе. Са рад ња уме сто кон ку рен ци је је лек ци ја ко ју би да нас тре ба ло да на у чи те.

Пре пу сти те се да на шњој енер ги ји да не би сте скре ну ли са за цр та ног пу та. Ваш до при нос груп ним ак тив но сти ма би ће ве о ма зна ча јан. Тре ба ло би да под стак не те по зи тив не од но се из ме ђу свих стра на.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ку шај те да не раз ми шља те су ви ше о оно ме шта су дру ги љу ди ре кли да нас. Не до зво ли те се би да по тро ши те су ви ше вре ме на на сва ку при мед бу или опа ску. Мо гу ће је да ће те све по гре шно схва ти ти.

До дај те још ра зно вр сног ала та у сво ју ра ди о ни цу да нас. Из ра зи те сво ју за бри ну тост и по моћ на сред ства ће се са ма по ја ви ти. Одр жи те ли ни ју ко му ни ка ци је отво ре ном и до зво ли те ин фор ма ци ја ма да про ти чу. Раз го ва рај те с дру ги ма пре не го што на пра ви те ве ли ке пла но ве за пу то ва ње. Нај ма ња иде ја вр ло ла ко се мо же пре тво ри ти у ве ли ки план, за хва љу ју ћи пре о вла ђу ју ћим ве тро ви ма да на.

TRI^-TRA^

Џек Николсон онемоћао?

V REMENSKA

PROGNOZA

ПролазНо

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

13

Sombor

14

Kikinda

13

Vrbas

14

B. Palanka

14

Zreњanin

14

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Panчevo

15

Vrшac

14

Srbija Beograd

14

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Niш

Ста ри шар мер Џек Николсон је, ка ко ка же, љу био мно ге ле по ти це, али ни кад ни је до био ети ке ту жен ска ро ша у Хо ли ву ду.

- Во лим да идем из крај но сти у крај ност, па та кав од нос имам и у љу ба ви - ре као је сво је вре ме но по зна ти глу мац. Ка ко го ди не про ла зе, из гле да да Ни кол сон ме ња пло чу и са да на кон сни ма ња иде пра во у сво ју со бу на спа ва ње, а на хо ли вуд ске за ба ве не за ла зи.

16

VIC DANA

Evropa

Наоблачење

НО ВИ САД: Су во уз про ла зно на о бла че ње пре под не, ко је се пре ме шта са се ве ро за па да ка ју го и сто ку. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4 сте пе на, а мак си мал на 14 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве ћи ном су во, уз про ла зно на о бла че ње пре под не. Сре ди ном да на раз ве дра ва ње на се ве ру. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 15 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ве ћи ном су во, уз про ла зно на о бла че ње. Ују тру на се ве ру облач но, а на ју гу сун ча но. По под не на се ве ру сун ча но, по не где крат ко трај на ки ша, а на ју гу про мен љи во облач но Ве тар слаб до уме рен за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 15 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У су бо ту ду жи сун ча ни пе ри о ди. У не де љу ће ду ва ти по ја чан ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу, уз су во вре ме и по раст тем пе ра ту ре. У по не де љак ве тар по сте пе но сла би. Иду ће сед ми це ре ла тив но то пло за ово до ба го ди не и ве ћи ном су во.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Релативно повољно за већину хроничних болесника и метеоропата. Благи опрез се саветује цереброваскуларним болесницима. Могући су поремећај сна и главобоља. Препоручује се адекватно одевање, као и умерена физичка активност.

Madrid

16

Rim

17

London

13

Cirih

11

Berlin

11

Beч

10

Varшava

9

Kijev

8

Moskva

3

Oslo

2

St. Peterburg 1 Atina

20

Pariz

10

Minhen

10

Budimpeшta

13

Stokholm

4

До шао Пе ри ца код Мар ка и ка же: - Од лу чио сам да се ви ше не кла дим.

- Не ће то ду го тра ја ти про ко мен та ри ше Мар ко, а на то ће Пе ри ца: - Хо ћеш ли да се кла ди мо?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

127 (19)

Slankamen

252 (7)

Jaшa Tomiћ

Apatin

212 (21)

Zemun

319 (7)

Bogojevo

206 (21)

Panчevo

326 (6)

Baч. Palanka

205 (9)

Smederevo

476 (2)

Novi Sad

200 (9)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

182 (2)

S. Mitrovica

350 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (3)

Beograd

266 (8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

246 (8)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

-54 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV