Dnevnik 9.decembar 2009. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

SREDA 9. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22567 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

RODITEQI I TRUDNICE VI[E VERUJU SVOM LEKARU NEGO MINISTRU

TOMISLAV NIKOLI]

Ko{tunica me prihvata kao vo|u str. 3

VLADIMIR VUK^EVI]

Odmotava se klupko zlo~ina str. 13

I mama doktor odbija vakcinu Vakcinacija protiv novog gripa u Srbiji tek {to nije po~ela, a roditeqski i pedijatrijski krugovi jo{ nisu zakqu~ili da li dozvoliti da se beba vakcini{e, da li verovati Ministarstvu zdravqa ili svom izabranom lekaru. Istra`ivawe roditeqskog portala bebac.com. pokazalo je da 74,3 odsto ispitanika ne}e vakcinisati sebe i svoje dete. Svega 5,8 odsto uradi}e to, a gotovo 20 odsto izjasnilo se da nije sigurno {ta }e uraditi. Za {est dana, koliko je trajalo ispitivawe, u anketi i debati o vakcinaciji u~estvovalo je 2.168 ispitanika. Vi{e od 80 odsto trudnica, koje spadaju u rizi~nu grupu, i 76 odsto roditeqa ne}e pristati da se vakcini{e, a na to su se odlu~ilili jer sumwaju u kvalitet vakcine, te jer imaju strah od kontraindikacija.

Pri~a je iznad sveta

Ekonomija

Poqoprivreda 6 Najvi{e para za wive, vo}wake, staje...

Novi Sad 8 Taksiji }e zakr~iti autobuska stajali{ta? 9 Ukidawe olak{ica naduvalo porez

Vojvodina

str. 14

11 ^etiri zemqe pokucale na vrata Zrewanina

Crna 12 Soviqu i Medvedecu potvr|eno po 12 godina robije

U prvom paketu ni 50 evra

str. 4

str. 15 NOVOGODI[WI DO^EK U CENTRU NOVOG SADA

„Ateist rep” jedini siguran

2 Fratini: Podnesite kandidaturu pre Bo`i}a 3 Dobre voqe ima, sve ostalo fali 3 Crvenka ho}e status op{tine 4 U Vojvodini dva skladi{ta gasa 5 Lovci u mutnom ojadili radnike

[ESTOG JANUARA PODELA BESPLATNIH AKCIJA

DRAGAN JOVANOVI] DANILOV

Politika

PRESUDA ZA [AMPAWAC

OBRT NA SU\EWU BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U

Svedok tvrdio da je pogre{io u analizi

Gutqaj ko{tao 40.000 dinara

str. 12

str. 8

13 Brankici pretili smr}u s Detelinare?

SPORT

str. 14 SLAVNI MUZI^AR STI@E U SRBIJU

Elton Yon u Beogradu

str. 15

str. 16 – 20

Hladno s ki{om

Najvi{a temperatura 10 °S SINI[A MIHAJLOVI] TRENER KATANIJE

JO[ DANAS PRIJAVE ZA „DNEVNIKOV” TURNIR

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLITIKA

sreda9.decembar2009.

KEP NA KONFERENCIJI O BUDU]NOSTI KONTINENTA

Nema Evrope bez nas

„Nepodeqeno mi{qewe je da, bez zemaqa koje su sada na putu ka Evropskoj uniji, Evropa ne}e biti kompletirana, kako u ekonomskom, tako i u bezbednosnom i svakom drugom pogledu“ poruka je koju {aqe Kancelarija za evropske poslove Izvr{nog ve}a APV, koja u~estvuje na konferenciji posve}enoj budu}nosti jugoisto~nog dela Evrope koja se odràva u Briselu. KEP, ina~e, predstavqa Izvr{no ve}e na poziv organizacije „Friends of Europe“, Fondacije „Konrad Adenauer“ i OECD-a. – Bitno je da se odrì evropski trend koji je kod nas dobio i novi stimulans ukidawem viza kao i aktivirawem Prelaznog trgovinskog sporazuma Evropske unije sa Srbijom – naglasio je direktor KEP-a Predrag Novikov. – Va`no je i da Evropa ostavi otvorena vrata, kao i da nastavi pruàwe podr{ke zemqama u ovom delu kontinenta. Jedan od ciqeva skupa je i ja~awe veza s institucijama Evropske unije i upoznavawe s konkretnim aktivnostima i koracima neophodnim za ja~awe evropskog puta. Novikov kaè da je dobra vest, ka-

da je re~ o Vojvodini, da je ona ve} ostvarila solidnu saradwu s kqu~nim evropskim institucijama, kao {to su Komitet regiona, Evropski parlament, Institut evropskih regija... – Proces regionalne saradwe ozna~en je i ovde kao oslonac i temeq evropske perspektive. Na{a pokrajina je u prethodnom periodu sklopila zna~ajna partnerstva s brojnim regijama, od Italije i Austrije do [vedske, Nema~ke i Ma|arske, zbog ~ega ne treba da ~udi to {to samo ove godine imamo vi{e od 250 projekata, jer ne èlimo da ~ekamo i ne èlimo da propadne nijedan dinar, nijedan evro, koji na konkretan na~in moè pomo}i ìvot na{ih sugra|ana, ekonomski rast – rekao je Novikov. Na skupu je, ina~e, bilo re~i i o novim pretpristupnim fondovima, posebno u oblasti obrazovawa, inovacija i ruralnog razvoja. Novikov je najavio da Vojvodina ve} po~iwe pripreme da bi i u ovim oblastima privukla evropski novac, kako od privatnih investitora, tako i iz pretpristupnih fondova. P. K.

VESTI EU prona{la sredwi put Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je odluku Saveta ministara EU da odmrzne Prelazni trgovinski sporazum. “Unija je kona~no u pravo vreme prona{la sredwi put i smogla snage da po{aqe odlu~nu i pozitivnu poruku”, rekao je Kacin, ocewuju}i da je EU je priznala veliki napredak postignut u Srbiji. “Pozivam sve politi~ke snage Srbiji da ubudu}e boqe i vi{e sara|uju u strate{kom nacionalnom projektu pribli`avawa i pune in-

tegracije Srbije u EU”, poru~io je Kacin.

Euleks na severu Euleks }e na severu Kosova do kraja ovog meseca otvoriti privremenu kancelariju, u kojoj }e biti sme{ten ograni~eni broj pripadnika te misije, tvrdi pri{tinska {tampa. “Posle mnogo najava, realizacija planova za pove}awe evropskog prisustva severno od Ibra, najzad }e po~eti stacionirawem odre|enog broja pripadnika Euleksa, ~iji }e zadatak biti da nadgledaju rad policije, carine i pravosu|a”, navode kosovski mediji.

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA ITALIJE FRANKO FRATINI PORU^IO BEOGRADU

Podnesite kandidaturu pre Boì}a (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Italijanski {ef diplomatije Franko Fratini je u razgovoru s grupom italijanskih novinara i dopisnikom „Dnevnika“ izrazio zadovoqstvo zbog odluke Saveta ministara da aktivra Prelazni sporazum sa Srbijom, ciq za koji se Italija ve} duè zalagala. – Imamo razloga da verujemo da }e u prvoj polovini 2010. godine po~eti i ratifikacija SSP-a posle odluke o po~etku primene Prelaznog sporazuma. Nadam se da }e ta perspektiva, kao i odluka EU da ukine vizni reìm sa Srbijom, ohrabriti Beograd da podnese zahtev za ~lanstvo u EU pre Boì}a – rekao je Fratini. Osvr}u}i se na odluku Saveta ministara od ovog, ali i prethodnog ponedeqka, Fratini je istakao da su svi {efovi diplomatija EU èleli da po{aqu dve pozitivne poruke Srbiji.

ma je strate{ki signal srpskom politi~kom establi{mentu i qudima koji rade na procesu evropskih integracija. S pomenute dve poruke Srbije nije vi{e samo na koloseku za evropske integracije ve} je po~ela i da se kre}e po wemu i nadam se da }e u razumnom vremenskom roku Srbija tom prugom sti}i do ~lanstva u EU – rekao je Fratini, odbijaju}i da se izjasni o konkretnim datumima. [ef italijanske diplomatije dotakao se i pitawa pro{irewa i veoma strogog pristupa Nema~ke u insistirawu na ispuwavawu svih tra`enih kriterijuma za napredovawe ka ~lanstvu u EU. Ta pozicija Berlina se ogledala i u insi-

Decenija Zapadnog Balkana Potpredsednik Vlade Bo`idar \eli} potvrdio je da }e uskoro biti proceweno kada }e biti najoptimalniji trenutak za podno{ewe kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. “Na{ ciq jeste da sprovodimo celishodne odluke koje imaju {ansu da proizvedu pozitivne efekte na na{e gra|ane, a to zna~i da one moraju biti usagla{ene s na{im evropskim partnerima”, izjavio je \eli}. On je, ina~e, ocenio da }e “idu}a decenija biti razdobqe ulaska zemaqa Zapadnog Balkana u ~lanstvo EU”. \eli} je dodao i da je Srbija potpuno posve}ena regionalnoj saradwi, ali i da nikad ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, napomiwu}i da ishod rasprave pred Me|unarodnim sudom pravde treba da bude osnova za “istorijski kompromis” Beograda i Pri{tine. – Prva je bila namewena gra|anima Srbije i re~ je o viznoj liberalizaciji. Li~no }u imati zadovoqstvo da 21. decembra primim prvu grupu srpskih gra|ana koja }e posetiti EU bez obaveze da u paso{u ima vizu za putovawe u zemqe [engenskog sporazuma. Zatim, po~etak primene Prelaznog sporazu-

stirawu na tome da se u zakqu~ku o Srbiji usvoji mawe ambiciozni tekst u smislu priznavawa jednostrane primene Prelaznog sporzauma, kako bi se Beograd obeshrabrio da podnese kandidaturu, ali i u onemogu}avawu ideje {vedskog predsedni{tva EU da se Hrvatskoj da ve} sada datum ulaska u EU.

RUSI I AMERIKANCI UKRSTILI ARGUMENTE OKO JEDNOSTRANE DEKLARACIJE NEZAVISNOSTI KOSOVA

Izme|u prava i politike

U danu kada je rusko i ameri~ko izlagawe “za” i “protiv” jednostrane deklaracije nezavisnosti Kosova trebalo da bude svojevrstan „derbi“ pred Me|unarodnim sudom pravde, mnogo zanimqiviji i ubedqiviji su bili argumenti [panije u korist Srbije i Finske u korist Kosova. Stavove Moskve izlo`io je ambasador Rusije u Holandiji Kiril Gevorgjan, a glavne teze su bile da Kosovo nije imalo pravo na samoopredeqewe unutar Jugoslavije, da je koncept secesije kao kompenzacije mogao eventualno biti primewen 1999, ali suprotno tome, Rezolucija 1244 je potvrdila teritorijalni integritet Srbije. – Jednostranom deklaracijom nezavisnosti Pri{tina je dovela u pitawe autoritet Rezolucije 1244, {to je nedopustivo. Ona predvi|a da bilo koje re{ewe za status Kosova mora da bude potvr|eno novom rezolucijom. To zna~i da je Kosovo i daqe pod re`imom Rezolucije 1244 i tako }e ostati sve dok ne bude doneta nova rezolucija – rekao je ambasador Gevorgjan.

DNEVNIK

c m y

Ameriku je zastupao pravnik Harold Hongju Koh koji je bio u~esnik pregovora u Rambujeu. Koh je prvo naglasio da je Amerika prijateq i Srbije i Kosova i da vidi budu}nost obe dràve u EU. Zatim je pozvao MSP da se ne izjasni u teku}em postupku jer, po wegovim re~ima, deklaracije nezavisnosti su politi~ki ~inovi koje druge dràve priznaju ili ne. – MSP ne treba da pravi presedan, {to zna~i da bi trebalo da odbije da se odredi prema postavqenom pitawu – rekao je Koh. [panija je dosada najboqe zastupala pravne argument u korist Srbije. Madrid je koncipirao svoju argumentaciju na ~iwenici da je Kosovo jednostranom deklaracijom nezavisnosti prekr{ilo me|unarodni reìm uspostavqen Rezolucijom 1244 SB UN. – [panija smatra da po{tovawe qudskih prava i prava mawina mora uvek da bude uzeto u obzir. Ali to {to je Srbija kr{ila qudska prava i prava albanske mawine sanirano je Rezolucijom 1244 i uspostavqen je me|unarodni reìm u kojem je onemogu}eno da se to ponovi.

Zbog toga ne vidimo razloge da se argumentacija za{tite qudskih prava i prava mawina koristi kao opravdawe za jednostranu deklaraciju nezavisnosti – istakla je zastupnica [panije Konsepsion Eskobar Hernandez. Finska se, pak, na vlastitom primeru, odnosno Alandskim ostrvima, bazirali stav da samo zemqe koje po{tuju qudska prava, prava mawina i suzbijaju sve vrste diskrimancije imaju pravo da se pozivaju na teritorijalni integritet i suverenitet. – Dr`ave ne nastaju na osnovu me|unarodnog prava nego na osnovu skupa ~iwenica. Kontekst istorijskih prilika odlu~uje {ta ima preimu}stvo: samoopredeqewe ili teritorijalni integritet i suverenitet. Presuda u “slu~aju Milutinovi}” je pokazala da je dr`ava Srbija organizovala ili pomagala kr{ewe qudskih prava Albanaca i vr{ewe zlo~ina nad wima, kao i deportaciju, {to je dovoqan razlog za sticawe prava na samoopredeqewe Albanaca – su{tina je finskog stava. @. P.

lo{ signal zemqama s evropskom perspektivom i za pro{irewe EU u celini. Drugi imaju dijametralno suprotno mi{qewe i vide opasnost da bi zemqe biv{eg Sovjetskog Saveza mogle pomisliti da je ~lanstvo u EU nadohvat ruke. Li~no, da budem otvoren, smatram da je prerano i neodgovorno davati signale Ukrajini ili Moldaviji da mogu u}i u proces evropskih integracija. S druge strane, uz sve po{tovawe za budu}eg komesara za pro{irewe i kom{ijsku politiku, smatram da taj pot– Nema~ka se stupawem na snagu Lisabonskog sporazuma na{la u specifi~noj situaciji. Ministar spoqnih poslova Gvido Vestervel sada mora svaki put za bilo koju odluku o pro{irewu da referi{e u Bundestagu i da traì od wega mi{qewe. To konkretno zna~i da }e u slu~aju Srbije, kad Beograd podnese zahtev, nema~ki predstavnik u Savetu EU morati da traì „zeleno svetlo“ Bundestaga da glasa za prosle|ivawe srpske aplikacije od Saveta ka Evropskoj komisiji. To je, recimo, prepreka koju na ovoj sednici Saveta nismo morali da preska~emo za Srbiju jer je odluka o aktivirawu Prelaznog sporazuma ve} bila pripremqena – objasnio je Fratini. Italijanski ministara je tako|e rekao da se wegov nema~ki kolega Vestervel na Savetu izjasnio o Zapadnom Balkanu na vrlo pragmati~an i konkretan na~in, ne dovode}i u pitawe proces pro{irewa, ali stavqaju}i do znawa da se politika uslovqavawa mora po{tovati. Na kraju se Fratini osvrnuo i na spajawe portfolija “pro{irewe” i “kom{ijska politika” u jedan, na ~ijem ~elu }e biti êh [tefan File. – Pojedine kolege u Savetu smatraju da je tim spajawem poslat

Pro{irewe Savet ministara Evropske unije ocenio je ju~e na zavr{noj sesiji da se mora nastaviti strategija pro{irewa EU, jer taj proces daje snaàn podsticaj ekonomskim i politi~kim reformama u zemqama koje èle da postanu wene ~lanice „i u~vr{}uje mir, demokratiju i stabilnost u Evropi”. Ministri su, istovremeno, ozvani~ili odluku o aktivirawu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, pozdraviv{i odlu~nost Srbije da se integri{e u Uniju. “Savet }e se u narednih {est meseci posvetiti idu}em koraku – ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu”, navodi se u zakqu~cima. folio mora da bude pod direktnom i sna`nom koordinacijom visoke predstavnice za spoqnu politiku Ketrin E{ton, da ne bismo dozvolili da nam isklizne iz ruku dosije tako vaàn za ulogu EU u svom najblièm susedstvu – zakqu~io je Fratini. @eqko Panteli}

REKLI SU

Ili}: Brisel zbog Vo`dovca odmrzao sporazum Predsednik Nove Srbije Velimir Ili} ocenio je da su izbori na Vo`dovcu pokazali da gra|ani èle promenu vlasti i na republi~kom nivou. “Vlada vi{e nema podr{ku naroda jer je dovela Srbiju u veoma teàk poloàj”, rekao je Ili}. Po wegovim re~ima, upravo da bi se prikrio poraz na Vo`dovcu, vlasti u Srbiji i “odlaze}i” politi~ari Evropske unije se “me|usobno pomaù, pa je Prelazni sporazum zato i odmrznut u ovom trenutku”.

Jovanovi}: Prvo ra~un, pa tek onda novi tro{ak Liberalno-demokratska partija pozvala je ju~e i vlast i opozicione stranke da sednicu posve}enu buxetu za narednu godinu otpo~nu raspravom o zavr{nom ra~unu za 2008. i izve{taju Dràvne revizorske institucije. „Ne moè Skup{tina dati saglasnost na tro{ewe novca za narednu godinu, a da joj se pre toga ne poloè ra~uni za prethodnu. Morate da poloìte neke ispite pre nego {to iza|ete na diplomski”, upozorio je Jovanovi}.

S. St.

POLITIKA

DNEVNIK SKUP[TINA VOJVODINE DANAS ODLU^UJE O STRATEGIJI VODOSNABDEVAWA

Projekat te`ak 1,4 milijardu evra Skup{tina Vojvodine danas }e odlu~ivati o strategiji vodosnabdevawa i za{tite voda u AP Vojvodini, kojom je predvi|eno da se u narednih 20 godina za pre~i{}avawe voda u svim op{tinama u Pokrajini ulo`i ukupno 1,4 milijarde evra. [ef poslani~kog kluba “Za evropsku Vojvodinu” Dragoslav Petrovi} izjavio je na{em

Progla{ewe statuta Izvr{no ve}e Vojvodine uputilo je ju~e pokrajinskoj skup{tini Predlog odluke o progla{ewu Statuta APV. „Kako je Skup{tina Srbije 30. novembra dala prethodnu saglasnost na Predlog statuta, stekli su se svi uslovi da se donese odluka o wegovom progla{ewu, kako bi stupio na snagu”, navodi PIV. Podsetimo, predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i najavio je da }e sve~ana sednica pokrajinskog parlamenta na kojoj }e biti progla{en novi satut biti odr`ana 14. decembra.

listu da }e se pokrajinskim poslanicima tim povodom danas obratiti i republi~ki ministar za ekologiju i prostorno planirawe Oliver Duli}. Po Petrovi}evim re~ima, u pitawu je strategija od izuzetnog zna~aja, a koja ukqu~uje ulagawa oko 70 miliona evra godi{we za sve op{tine u Pokrajini. Ovaj novac, kako je naveo, obezebedi}e se iz pokrajinske i republi~ke kase, ali i iz evropskih fondova i donacija. – Ako se ova strategija usvoji, usledi}e izrada akcionog plana, {to bi trebalo da bude oko~ano do marta, a zatim }e se pristupiti izradi projekata i izboru tehnologije za pre~i{}avawe voda, koja }e va`iti za sve op{tine u Vojvodini. Plan je i da se do kraja naredne godine sprovedu i dva pilot-projekta u mawim op{tinama – rekao je Petrovi} za „Dnevnik”. Ina~e, na dnevnom redu dana{we sednice bi}e jo{ pet ta~aka, me|u kojima je i odluka o izradi regionalnog prostornog plana APV, dok su ostale kadrovske prirode. Izme|u ostalih, pokrajinski poslanci danas }e odlu~ivati o izboru novog direktora Turisti~ke organizacije Vojvodine. B. D. S.

BOJAN PAJTI] O TADI]EVOJ NAJAVI REORGANIZACIJE DS-a

I centralizacija zna biti od koristi Na molbu da prokomentari{e najavu lidera Demokratske stranke Borisa Tadi}a o potrebi ve}e centralizacije DS-a, predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine i potpredsednik demokrata Bojan Pajti} je odgovorio da se pokazalo da je u mnogim situacijama racionalnije sistem ustrojiti tako da s centralnog nivoa postoji kontrola onoga {to se de{ava na lokalnom. – Ispostavilo se, recimo, da su se, kada je prikupqawe ~lanarina, tj. onih naknada koje na{i funkcioneri imaju obavezu da izdvoje za stranku, a to je pet odsto prihoda, bilo centralizovano – prihodi vi{estruko uve}ali. Drugim re~ima, s centralnog nivoa je prikupqawe ~lanarina ura|eno mnogo uspe{nije nego kada je to bilo ~iweno na lokalnom nivou. Dakle, na ovom konkretnom slu~aju se pokazalo da centralizacija mo`e imati i pozitivne efekte. Me|utim, na koji na~in }e se stranka reorganizovati, o tome }e tek biti re~i. Uostalom, i predsednik Tadi} je za sada samo pozvao ~lanove Glavnog odbora da do naredne Skup{tine DS-a razmi{qaju o eventualnoj dodatnoj centralizaciji strana~ke organizacije – obrazlo`io je Pajti}. Z. R.

INTERVJU

– Priznajem legalitet Narodne skup{tine, jer je kostituisana posle nekih izbora, ali dovodim u pitawe wen legitimitet, zato {to bi trebalo da poslanici predstavqaju gra|ane. O~igledno je, sude}i po svim rezultatima izbora odrànih od formirawa SNS-a, da je legitmitet vlasti ozbiqno ugroèn – upozorava za “Dnevnik” lider napredwaka Tomislav Nikoli}. z Zna~i li to da vi na osnovu rezulata na pojednim lokalnim izborima traìte vanredne parlamentarne izbore? – Nisu to samo pojedini, bilo ih je desetak {irom Srbije otkako je na{a stranka formirana. Kad imate izbore na teritoriji op{tine Vo`dovac, to vam je reper sa 140.000 bira~a, od sredine koja nema elektri~nu energiju do solitera i pozori{ta. Na svim tim izborima o~igledno je da su se stvari promenile, ne samo na opozicionoj sceni ve} i izme|u stranaka koje su vladaju}a ve}ina. Govorio sam o tome da smo u{li u krizu, da u toj krizi gra|ani ne veruju ni Dinki}u, ni \eli}u, ni drugim qudima, pa mi nisu verovali. Sad rezultati izbora govore da sam bio potpuno u pravu i da ti qudi ne zasluùju da vode Srbiju. z Kada vam je Boris Tadi} ~estitao pobedu na Vo`dovcu, jeste li mu rekli ovo {to sada iznosite? – Ne, nisam, jer nismo razgovarali. Dobio sam od wega SMS i odgovorio sam mu kratko: hvala. z Niste mu, kao predsedniku dràve i suparni~ke stranke, rekli da je vreme da se ogledate na birali{tima? – Tadi}, kao predsednik Republike, ne moè raspustiti Skup{tinu dok nema obrazloèn predlog Vlade, ili, pak, ostavku premijera, koja za sobom povla~i ostavku celog wegovog kabineta. Tadi} jeste nepriko-

Dobre voqe ima, sve ostalo fali – Pitawe raspolagawa imovinom bi se kona~no vratilo op{tinama, koje bi bile vlasne da odlu~uju o wenoj sudbini, bez obaveze da pitaju Direkciju za imovinu ili Vladu da li je to u redu ili nije. Prakti~no, vra}awe imovine zna~i da bi se nekoliko puta

sistirati. Ovaj zahtev mogao bi i}i podruku s onim da se kona~no donese i zakon o restituciji. – I Ustav defini{e da svojina postoji na dr`avnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Ovaj zakon samo treba da to jasno razre{i. To je neophodno, to je dobro, a

U Evropi pomaù, u Srbiji odmaù – Vlade u Evropi poku{avaju da pomognu lokalnim samoupravama da prevazi|u krizu, dok u Srbiji centralna vlast smawuju isplate iz buxeta lokalnim samoupravama i tako ih stavqa u jo{ teù poziciju – rekao je novinarima u Kragujevcu vi{i nau~ni saradnik u Urban institutu u Va{ingtonu Toni Levitas. Posledice toga, kako je dodao, “bi}e duboke, neke su ve} vidqive, a neke }e se pokazati i u narednom periodu”. Levitas je u~estvovao na panel-diskusiji “Fiskalna i imovinska decentralizacija kao razvojni resurs Srbije”, koja se odràva u oranizaciji grada Kragujevca, a ciq joj je da otvori dijalog o smawenim transferima iz republi~kog buxeta, nedovoqnoj {tedwi, nedostatku op{tinske imovine i drugim problemima lokalnih vlasti. Na skupu u~estvuju predstavnici 30 op{tina i gradova u Srbiji, Stalne konferencije gradova i op{tina Srbije, ministarstva finansija i ekonomije i regionalnog razvoja. ubrzao proces raspolagawa wome, {to je veoma va`no iz ugla ekonomskog razvoja op{tina – istakao je Stani~i}. Na{ sagovornik navodi i da je vra}awe vlasni{tva op{tinama bitno i jer su sada svojinskopravni odnosi u Srbiji jo{ uvek nedovoqno re{eni. Uostalom, potpuno definisani imovinski odnosi u dràvi, pokaza}e se uskoro, jedan su od uslova za ulazak u Evropsku uniju. Jasno razgrani~eno vlasni{tvo privatnih lica i dràve, s jedne strane, i razli~itih nivoa vlasti, s druge, preduslov su na kojem }e Brisel pre ili kasnije in-

TOMISLAV NIKOLI], LIDER SNS-a

Ko{tunica me prihvata kao vo|u

ZAKON O VRA]AWU IMOVINE OP[TINAMA JO[ NA ^EKAWU

Stalna konferencija gradova i op{tina (SKGO) ve} dugo insistira na tome da u Srbiji bude vra}ena imovina op{tinama i gradovima, i to tako {to bi se izmenio ili ukinuo stari, Milo{evi}ev, Zakon o sredstvima u svojini Srbije i doneo novi zakon o javnoj svojini. Wime bi, kaè za “Dnevnik” generalni sekretar SKGO-a \or|e Stani~i}, bila definisana svojinska prava svih nivoa vlasti: dràve, Pokrajine, lokalne samouprave. – SKGO je, kao organizacija, u~estvovao u pripremama za dono{ewe zakona u razli~itim fazama. Posledwi put smo u~estvovali pro{le godine u javnoj raspravi o nacrtu zakona o javnoj svojini – objasnio je Stani~i}. – Zakon je pripremilo Ministarstvo finansija, ali nemam nikakvu zvani~nu informaciju o tome u kojoj fazi je wegovo dono{ewe. Ono {to znam jeste da i Ministarstvo finansija isti~e potrebu da taj zakon {to pre do|e na dnevni red. Odavno s wihove strane stiè zahtev da se ide u tom pravcu. Sad je sve samo stvar procedure unutar Vlade i Skup{tine, a na to nemamo na~ina da uti~emo, moèmo ih samo podse}ati na to da ga {to pre stave na dnevni red. Lokalne samouprave listom i{~ekuju ovo zakonsko re{ewe koje bi im, u ovim kriznim godinama, obezbedilo ne{to boqu osnovu za ekonomsko napredovawe. Benefita vra}awa imovine ima dosta, kaè Stani~i}. Jedan od najva`nijih je taj {to bi se otvorila jasna mogu}nost da se op{tine, a i cela dràva, pozabave pitawem izdavawa municipalnih obveznica.

sreda9.decembar2009.

osim toga, Brisel o~ekuje da to u dogledno vreme bude re{eno. Dobro je {to kod nas ima dovoqno dobre voqe da se to pitawe ubrzo re{i. Sada je samo pitawe politi~ke spremnosti i pravne tehnike da se ova tema {to pre stavi na dnevni red – napomiwe Stani~i}. Javna rasprava o nacrtu zakona o javnoj svojini zavr{ena je, podsetimo, krajem oktobra pro{le godine, od kada se i ~eka da ga prvo usvoji Vlada a potom po{aqe u Skup{tinu. Me|utim, za sada nema ~ak ni naznaka o tome kada }e ovo zakonsko re{ewe do}i na dnevni red. P. Klai}

snovena figura u tim odnosima u vladaju}oj koaliciji, ali ja po{tujem iskqu~ivo Ustav i zato ne}u da se tim zahtevom obratim predsedniku dràve. To bih mogao samo da traìm od premijera Cvetkovi}a, koji je po svojim ustavnim nadle`nostima duàn da proceni kada Narodna skup{tina vi{e ne vr{i svoj posao, kada nema legitmitet, kada mu vlada nije dobra... i tada moè uticati na raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. z Po{to u posledwe vreme Tadi} javno kritikuje ministre, dodu{e neimenovane, da li vam to izgleda kao neka najava da mo`da misli sli~no kao vi? – Ma vidim, svi se tresu od te kritike! Zaista ponekad ne mogu da razumem ovakve potpuno kontraproduktivne marketin{ke poteze Borisa Tadi}a. Previ{e se prepustio da ga drugi vode, a oni kao da ga namerno vode lo{e. Poru~ujem mu da ja u to nisam ume{an, to rade qudi koje on pla}a iz dràvnog buxeta. z Da li ste pri~ali s liderom DSS-a Vojislavom Ko{tunicom?

– ûli smo se, nismo se sreli. êstitao mi je pobedu na Vo`dovcu i malo smo razgovarali o daqim odnosima. z U kojem smeru bi i{li ti budu}i odnosi? – Do sada nisam bio protivan tome da svaka stranka sara|uje sa svakom strankom jer je to u normalnim situacijama sasvim razumqivo. Me|utim, de{avalo se da DSS ponekad ignori{e odnose sa SNS-om i prikloni se SRS-u. Volim ~iste odnose i ne bih da me bilo {ta podse}a na neke na{e ranije lo{e izvedene poslove. S moje strane ne}e niko doìveti neprijatnost, ne}u da obe}am ono {to ne mogu, ali ono {to obe}am – ispuni}u sigurno. z Velimir Ili} vas je pozao da budete lider opozicije, da li je to potvrdio i Ko{tunica? – [ta drugo preostaje? Ko{tunica je pametan ~ovek, ne}e da mu se desi kao radikalima, koji kaù: samo SRS moè pobediti DS. Ako misli da moèmo udruèni, onda je nesumwivo da }emo mi to predvoditi. Ukoliko misli da moè sam, ili s nekim drugim, i to je stvar politi~kog izbora. No, ne mogu da zamislim da SRS i DSS formiraju neki tre}i blok, to mi ne ide u glavu, jer su vaqda svesni toga da ne mogu imati tu potrebnu snagu. Ili} je savestan ~ovek, odgovoran, on je izneo ono {to misli da bi bilo dobro, ali }e slediti, sve dok je to mogu}e, zajedni~ku politiku s Ko{tunicom. Ne daj boè da – to ne mogu ni da zamislim – Ko{tunica odlu~i da ne idemo zajedno, mislim da bi Ili} tada bio u prilici da raskine wihovu koaliciju. z Verujete li da Ko{tunica moè prihvatiti da ne bude lider, nego da to budete vi? – Verujem da moè, to je jedini na~in da sara|ujemo. S. Stankovi}

VESTI Tadi} pozvao na upis u poseban bira~ki spisak [ef srpske dràve Boris Tadi} pozvao je pripadnike nacionalnih zajednica da se upi{u u poseban bira~ki spisak, kako bi se ispunio osnovni preduslov za odràvawe izbora nacionalnih saveta. “Srbija }e za sve nacionalne mawine stvarati najboqe mogu}e uslove za prosperitet i o~uvawe identiteta”, poru~io je Tadi} ju~e na sastanku sa predsednicima nacionalnih saveta nacionalnih mawina, koji su se sloìli da su u Srbiji najboqe za{ti}ena prava nacionalnih mawina, istovremeno pozdravqaju}i dono{ewe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih mawina.

Kongres SDPS-a Socijaldemokratska partija Srbije odr`a}e u subotu, 12. decembra, kongres u beogradskom Centru „Sava”. Kako je najavqeno, ~lanovima stranke iz svih gradova Srbije obrati}e se predsednik SDPS-a Srbije Rasim Qaji} i {ef srpske dr`ave i lider DS-a Boris Tadi}.

Sara|uju G17 i „Ravnopravnost” Predsednik Gradskog odbora G17 plus u Zrewaninu Goran Kauri} i lider lokalne politi~ke stranke Pokret „Ravnopravnost” Zdravko Deuri} potpisali su ju~e sporazum o tehni~koj saradwi izme|u ove dve partije na lokalnom nivou. Deuri} je ocenio da ovaj sporazum zna~i poboq{awe u funkcionisawu Skup{tine grada Zrewanina, u kojoj obe stranke ~ine vladaju}u koaliciju. „Za Pokret ’Ravnopravnost’ to zna~i i daqu borbu za firme u kojima su radnici akcionari o{te}eni”, kazao je Deuri}. Podsetimo, ~etvoro odbornika Pokreta Ravnopravnost odnedavno u lokalnom parlamentu nastupaju kao odborni~ka grupa „Pokret Ravnopravnost – Socijaldemokratska partija Srbije“, s obzirom da se zrewaninska stranka pre izvesnog vremena prikqu~ila novoformiranoj Qaji}evoj partiji. @. B.

KULSKOM PARLAMENTU JU^E PREDATA INICIJATIVA CRVEN^ANA

Crvenka ho}e status op{tine

Ve} nekoliko godina Mesna zajednica Crvenka sprovodi kampawu da ovo mesto postane op{tina, a na sednici Saveta MZ Crvenka, odr`anoj pre nekoliko dana, utvr|en je predlog-inicijativa za sprovo|ewe savetodavnog referenduma za osnivawe op{tine Crvenka. Referendum bi trebalo da bude organizovan u Crvenki i u jo{ tri naseqena mesta u kulskoj op{tini – Sivcu, Kru{~i}u i Novoj Crvenki, kojima je ponu|eno da u|u u sastav nove op{tine. Ovu inicijativu ju~e je Skup{tini op{tine Kula predao predsednik Saveta MZ Crvenka Hercen Radowi} Keka, koji o~ekuje da }e se ona na}i na dnevnom redu narednog zasedawa kulske skup{tine. Po wegovim re~ima, ukoliko lokalna samouprava ne prihvati predlog, MZ Crvenka }e organizovati prikupqawe potpisa deset odsto bira~kog tela, nakon ~ega }e SO Kula morati da raspi{e savetodavni referendum. – Ovakvu inicijativu smo prvi put pokrenuli 2005. godine, kada je Crvenka obele`avala

Crven~ani odlu~uju na tzv. savetodavnom referendumu?

220 godina nastanka. Tada{wu narodnu inicijativu zaustavila je SO Kula, odlukom da ne podr`i osnivawe op{tine Crvenka, iako je taj zahtev podr`alo 98 odsto anketiranih gra|ana Crvenke i Nove Crvenke. O~ekujem da obnovqena inicijativa bude uspe{na i da Crvenka postane op{tina 2010. godine, kad proslavqa 225 godina od svog osnivawa – rekao je Hercen Radowi}. Po wegovim re~ima, procena je da bi budu}a op{tina mogla

Kuqani prou~avaju inicijativu Predstavnici lokalne samouprave u Kuli nisu `eleli da se izjasne o inicijativi MZ Crvenka dok ne budu detaqno prou~ili wen sadr`aj. Po re~ima predsednika SO Kula Velibora Miloji~i}a, inicijativa je predata neposredno pred po~etak ju~era{we sednice lokalnog parlamenta i jo{ uvek nije pro{la proceduru. “Naravno da }e inicijativa biti razmatrana i da }e SO Kula postupiti u skladu sa zakonom”, rekao je kratko Miloji~i}.

finansirati lokalnu samoupravu i da bi vrlo brzo opravdala inicijativu, ostvariv{i i vi{e od postavqenih ciqeva za sva ~etiri mesta koja bi je ~inila. – Samo Crvenka u~estvuje s oko 40 odsto u puwenu buxeta op{tine Kula, a kada se dodaju Sivac, Kru{~i} i Nova Crvenka, taj procenat je vi{e od 60 odsto – rekao je Radowi}. – Pri tome, treba naglasiti da su ovo podaci iz perioda dok su u Kuli jo{ uvek radila preduze}a “Istra” i “Etrena”, tako da trenutno ova mesta koja bi ~inila novu op{tinu Crvenka sada u~estvuju s najmawe dve tre}ine u buxetu op{tine Kula. Radowi} tvrdi i da bi op{tina Crvenka pribli`ila poslove lokalne samouprave gra|anima, te razvila dru{tvene i uslu`ne delatnosti, „{to bi omogu}ilo i da se otvore nova radna mesta”. N. Perkovi}

EKONOMIJA

sreda9.decembar2009.

MINISTAR ENERGETIKE NAJAVQUJE NOVE INVESTICIJE

U Vojvodini dva skladi{ta gasa – Predstavnici Srbije i Slova~ke pregovaraju o izgradwi jo{ jednog podzemnog skladi{ta gasa u Srbiji, koje bi bilo u vlasni{tvu Srbije i koje bi pozitivno uticalo na energetsku stabilnost i pouzdanost snabdevawa doma}eg tr`i{ta, a svakako bi omogu}ilo i da Srbija stekne jo{ zna~ajnije mesto u regionu u oblasti energetike –

rekao je ju~e ministar rudarstva i energetike Petar [kundri}. – Novo skladi{te bi}e najverovatnije u Vojvodini, s kapacitetom ne mawim od 500 miliona kubnih metara gasa, i

ja ulazi u najperspektivniji investicioni ciklus u oblasti energetike u posledwih 20 godina, a to }e imati i pozitivne efekte za razvoj doma}e privrede u celini. – Zavr{en je i pretkvalifikacioni tender za izgradwu nove termoelektrane-toplane u Novom Sadu, EPS je potpisao protokol o izradi studije izvodqivosti za novu hidrocentralu \erdap 3, a sve ve}a pa`wa i interesovawe vladaju za projekte vezane za kori{}ewe obnovqivih izvora energije – rekao je [kundri}. Skup u Skup{tini Vojvodine otvorio je predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti}, koji je ukazao na to da izmene i dopune Programa ostvarivawa strategije razvoja energetike Srbije u Vojvodini od 2007. do 2012. godine, koje je nedavno usvojila pokrajinska vlada, omogu}avaju daqi razvoj tog sektora u Vojvodini. – Ovaj dokument predstavqa osnovu strategije razvoja energetike – izgradwa novih objekata za proizvodwu energije, ve}a proizvodwa nafte i naftnih derivata, kori{}ewe obnovqivih izvora energije i pove}awe energetske efikasnosti – rekao

Cena struje – Zahtev „Elektropriverede Srbije“ za pove}awe cene elektri~ne energije od deset posto po~etkom slede}e godine u redovnoj je proceduri, a uskoro }e biti poznato kad }e kilovat biti skupqi – rekao je Petar [kundri}. – Da li }e naredne godine biti novih poskupqewa struje zavisi}e od mnogo faktora, a pre svega od konsolidacije srpske privrede. Ukoliko se sve bude razvojalo kao {to je projektovano, mo`e se o~ekivati da }e promene cene biti, ali se to jo{ ne mo`e precizno re}i. trebalo bi da bude zavr{eno do 2011. godine. Ministar [kundri}, koji je ju~e boravio na skupu u Skup{tini Vojvodine na kojem se razgovaralo o izmenama i dopunama Programa ostvarivawa strategije razvoja energetike Srbije u Vojvodini od 2007. do 2012. godine, rekao je i da Srbi-

je Pajti}, ukazav{i na to da je novac za to mogu}e obezbedi kroz privatne investicije, me|unarodnu saradwu i osnivawe razvojnih fondova. Predsednik Pajti} najavio je da }e uskoro u ju`nom Banatu proraditi prve vetrewa~e, a ne{to kasnije i male elektrane na rekama. D. Mla|enovi}

BIV[I RADNICI ZREWANINSKE TEPIHARE PRED TRGOVINSKIM SUDOM

Novac u bankama, a radnici bedni Oko 150 biv{ih radnika zrewaninske industrije tepiha „Proleter“ u ste~aju protestovalo je ju~e pred Palatom pravde u Zrewaninu, izraàvaju}i nezadovoqstvo sporim i neefikasnim radom Trgovinskog suda. Na trenutak su blokirali i saobra}aj ispred suda, zbog ~ega je policija morala da usmerava vozila ka drugim ulicama. – Na{ osnovni zahtev je da se okon~a ste~ajni postupak u fabrici i da radnicima budu ispla}ena zaostala potraìvawa, odnosno plate iz 1999. godine. Nakon prodaje „Proletera“ izmirene su sve obaveze prema dràvi i namireni sudski tro{kovi, samo smo mi i ne{to dobavqa~a ostali bez svog novca – rekao je ju~e predsednik Odbora poverilaca “Proletera” Stevan Kuzmanov. Kako je istakao, biv{i radnici tepihare potraùju vi{e nego

Nas to iritira i nezadovoqni smo zbog toga, zato i odr`avamo ovaj protestni skup. Ho}emo na{e pare i ni{ta vi{e. Imamo ih na ra~unu i ne tra`imo ih ni od koga – naveo je Kuzmanov, preciziraju}i da oko 1.000 radnika ~eka da im bude ispla}en novac.

Za ste~ajnu upravnicu 4,4 miliona Biv{e radnike “Proletera” zanimalo je i koliko je ste~ajna upravnica Danica Kesi} dobila novca na ime nagrade. V. d. predsednika Trgovinskog suda Mirjana Palinka{ je odgovorila da je Kesi}evoj od 4. juna 2004. do sada ispla}eno 4,4 miliona dinara u bruto iznosu. – Od toga 665.055 dinara nije obezbe|eno iz ste~ajne mase, ve} je ispla}eno na teret razlu~nog poverioca Vojvo|anske banke – precizirala je Mirjana Palinka{. {to }e dobiti, ali su se pomirili s tom ~iwenicom. Najvi{e ih revoltira to {to novac postoji na ra~unima u bankama i {to zbog sporog rada zrewaninskog Trgovinskog suda on ne mo`e biti podeqen radnicima-poveriocima. – Na ra~unima stoji 115 miliona dinara i te pare su zarobqene jer se jo{ vodi parni~ni postupak s novosadskim preduze}em NIP.

Zrewaninska tepihara po~ela je poslovno da posr}e pre vi{e godina. Imovina fabrike, procewena na 976 miliona dinara, iz petog poku{aja prodata je 2007. ruskom biznismenu Vladimiru Antonovu. Prvi ste~ajni postupak, dodu{e radni, u fabriku “Proleter” uveden je 1999. godine, a naredni je usledio 2004. i traje i do danas. @. Balaban

DNEVNIK

REPUBLI^KA VLADA O PRELAZNOM TRGOVINSKOM SPORAZUMU

Potvrda povlastica srpskoj privredi Vlada Srbije pozdravila je stupawe na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma, istakav{i wegov zna~aj za ja~awe ekonomske stabilnost Srbije. Taj sporazum, kako se navodi u saop{tewu Vlade, predstavqa trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, koji je Republika Srbija potpisala 28. aprila 2008, i odnosi se na uspostavqawe zone slobodne trgovine izme|u EU i Srbije, odnosno postepeno ukidawe carina i kvota u me|usobnoj trgovini. Prelaznim sporazumom EU potvr|uje svoju jednostranu odluku, kojom je jo{ 2000. godine ukinula carine i ve}inu kvota za robu koja se izvozi iz Srbije u EU, a koja je srpskim izvoznicima do danas „u{tedela“ vi{e

od dve milijarde evra, navodi se u saop{tewu. „Imaju}i u vidu da ova odluka isti~e u 2010. godini, po~etak primene Prelaznog sporazuma je veoma va`an jer ~ini ukidawe carina na srpski izvoz ugovornom obavezom EU. Time se ja~a ekonomska stabilnost Srbije, ali i sigurnost izvoznika iz na{e zemqe, po{to im je bescarinski plasman robe na tr`i{te EU sada izvestan“, poru~ila je Vlada Srbije. Srbija, tako|e, dobija ekskluzivne kvote za izvoz odre|enih

Ekonomski zna~aj primene Prelaznog sporazuma, kako se dodaje, potvr|uje i podatak da je u 2008. godini 54 odsto izoza Srbije plasirano na tr`i{te EU (4,03 milijarde evra), a 33 odsto na tr`i{te CEFTA zemaqa (2,45 milijarde evra). Od svih sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Srbija zaqu~ila, ovaj obezbe|uje najve}e povlastice za srpsku privredu. U ciqu nadzora nad ispravnom primenom Prelaznog sporazuma bi}e formiran odbor za wegovo sprovo|ewe, ~iji ~lanovi }e biti predstavnici EU i Vlade Srbije.

osetqivih proizvoda koji su u EU pod posebnim re`imom trgovine: {e}er (180.000 tona), vino (63.000 hektolitara), junetina (8.700 tona) i odre|enih vrsta ribe.

OD 6. JANUARA PODELA BESPLATNIH AKCIJA

U prvom paketu ni 50 evra – Gra|ani Srbije }e 6. januara 2010. dobiti besplatne akcije Naftne industrije Srbije (NIS) i po 1.700 dinara nov~ane naknade iz Privatizacionog registra – rekao je ju~e ministar ekonomije Mla|an Dinki} na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. – Svaki gra|anin koji je ostvario pravo na besplatne akcije javnih preduze}a dobi}e po pet akcija NIS-a, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara. Kako je naveo, odluka o izlasku NIS-a na berzu zavisi}e od ve}inskog vlasnika kompanije, ruskog “Gaspromwefta”, a do tada gra|ani }e mo}i akcije da prodaju mimo Berze, zakqu~ewem ugovora o kupoprodaji. – Preporuka Vlade Srbije gra|anima je da sa~ekaju s prodajom akcija NIS-a do ukqu~ivawa na Berzu – kazao je Dinki}, i ocenio da }e cena akcija rasti. Besplatne akcije NIS-a, ukupno 4,34 odsto, naveo je, dobi}e i 23.160 zaposlenih i biv{ih zaposlenih u toj kompaniji, koji }e, u zavisnosti od du`ine radnog sta`a, dobiti akcije nominalne vrednosti od 800 do 2.500 evra. Dinki} je kazao i da }e zbog krize koja je usporila privatizaciju u Srbiji biti napravqen nacrt izmena Zakona o pravu na besplatne akcije kojima }e biti predvi|eno da gra|ani dobiju akcije pre prodaje javnih preduze}a. Po wegovim re~ima, izmenama pomenutog zakona bi}e predvi|eno da gra|ani u 2010. godini dobiju akcije “Teleko-

mo`e se preneti i 15 odsto kapitala drugih javnih preduze}a koja }e biti privatizovana, kao {to su “Galenika” ili “Jat ervejz”, kazao je on, i dodao da }e u fondu biti i 15 odsto kapitala javnih komunalnih preduze}a. Dinki} je naveo da }e Akcionarski fond imati po~etnu emisiju akcija i naknadne emisije na osnovu privatizacije javnih komunalnih preduze}a i prodaje firmi na tenderima, a te akcije }e gra|ani dobiti besplatno i mo}i }e wima da trguju. Zamenik generalnog direktora PTT “Srbija” Milo{ Mi{~evi} kazao je da }e gra|ani koji imaju pravo na besplatne akcije javnih preduze}a na {alterima po{ta 6. januara mo}i da podignu potvrde o dobijenim akcijama NIS-a. Kako je re~eno na konfrenciji za novinare, pravo na besplatne akcije javnih preduze}a i nov~anu naknadu iz privatizacije ima 4.807.958 gra|ana Srbije. Naknada od po 1.700 dinara mo}i }e da se podigne 6. januara s ra~una u Po{tanskoj {tedionici ili drugih ra~una koje su gra|ani dostavili prilikom prijavqivawa za akcija.

U NIS-u vrdaju? – Nacrt izmena Zakona o besplatnim akcijama ove sedmice }e biti upu}en u proceduru usvajawa u Vladi Srbije, koje traje nekoliko sedmica, a zatim }e biti upu}en Skup{tini Srbije – kazao je ministar ekonomije. On je ocenio da pitawe prenosa imovine NIS-a s dr`ave na kompaniju nije sporno za izno{ewe akcija na berzu, navode}i da poslovodstvo to koristi kao izgovor. – Generalni diretkor NIS-a Kiril Krav~enko prvo je rekao da }e NIS biti spreman za izlazak na Berzu do decembra ove godine, a zatim je kazao da ne}e biti spremni pre polovine 2010. – kazao je Dinki}. Direktorka Beogradske berze Gordana Dostani} ocenila je da }e izlazak NIS-a ne Berzu omogu}iti razvoj doma}eg tr`i{ta kapitala. ma” i Aerodroma „Nikola Tesla“, a u 2011. Elektroprivrede Srbije. Izmenama je predvi|eno, naveo je Dinki}, formirawe Akcionarskog fonda, koji }e objediniti imovinu Privatizacio-

nog registra u kojem je 78 paketa akcija firmi prodatih na tenderima, vrednih 4,7 milijardi dinara i akcije nominalne vrednosti 24 milijarde dinara iz Akcijskog fonda. Odlukom Vlade Srbije u imovinu tog fonda

7. 12. 2009.

1.139,07904

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Ra{ka savremena konfekcija a.d. ,

Promena %

Cena

BELEX 15

Promet

106,52%

13.289.930

8,57%

3.800

292.600

Naziv kompanije

Energomonta`a a.d. , Beograd

AIK banka a.d. , Ni{

Fidelinka a.d. Subotica

5,96%

320

13.120

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

2,25%

7.230

144.600

Savremena administracija a.d.

2,02%

4.593

367.440

Pet akcija s najve}im padom Diskos a.d. , Aleksandrovac

Promena % -12,10%

Cena

Promet

356

14.952

Komercijalna banka a.d. , Beograd

(676,12

-2,77%)

Promena %

Cena

-0,65%

2.618

Promet 12.993.865

-10,57%

28.171

4.732.700

Agrobanka a.d. , Beograd

-1,90%

8.529

4.639.654

Privredna banka a.d. , Beograd

-5,69%

713

577.078

Univerzal banka a.d. , Beograd

-2,70%

7.015

280.600

Imlek a.d. , Beograd

-2,13%

1.566

234.930

Navip a.d. , Zemun

-12,03%

1.287

913.770

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

2,25%

7.230

144.600

Poliester a.d. , Priboj

-12,03%

1.258

6.290

Veterinarski zavod Subotica

0,00%

586

58.600

Veterinarski zavod Zemun a.d.

-12,00%

5.192

254.408

Metals banka a.d. , Novi Sad

-1,72%

7.600

45.600

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

848

0,00

Soja protein, Be~ej

Albus a.d. , Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,98% Promena %

426 Cena

4.686 Promet

0,00

1.017

0,00

-10,74%

1.205

60.250

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.483

0,00

Veterinarski zavod Subotica a.d. ,

0,00%

586

58.600

Tigar, Pirot

0,00

725

0,00

Metals banka a.d. , Novi Sad

-1,72%

7.600

45.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.003

0,00

Ru~ni transport a.d. , Kula

0,00%

1.000

41.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.850

0,00

Crvenka fabrika {e}era a.d.

0,00%

3.500

35.000

Karneks a.d. , Vrbas

Svi iznosi su dati u dinarima

DNEVNIK

EKONOMISTI UPOZORAVAJU

EKONOMIJA

sreda9.decembar2009.

NARODNA BANKA SRBIJE

VESTI

Rast evra kratkog daha

Nelikvidnost davi firme

Ju~era{wa kretawa na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu potvr|uju ispravnost o~ekivawa NBS-a da je rast kursa u posledwim danima pro{le nedeqe bio privremen. Indikativni kurs dinara ju~e je bio 95,57 dinara za evro, pri prometu u direktnoj me|ubankarskoj trgovini od 46,4 miliona evra, saop{tila je Narodna banka Srbije.

Prodajom 42 miliona evra u petak, 4. decembra, NBS je uputio jasan signal u tom trenutku uznemirenom deviznom trì{tu i spre~io prekomernu oscilaciju kursa, navodi se u saop{tewu, i dodaje da NBS interveni{e na deviznom trì{tu samo kada oceni da je to potrebno da bi obezbedio nesmetano funkcionisawe deviznog trì-

{ta i da bi spre~io preveliku dnevnu oscilaciju kursa. S deviznim rezervama koje su na nivou od deset milijardi evra NBS mo`e reagovati u svakom trenutku u skladu s tim ciqevima, bez namere da uti~e na nivo i trend formirawa kursa, navodi se u saop{tewu.

[TRAJKOVI U SRBIJI NI@U SE KAO NA TRACI, A RE[EWA NEMA

Lovci u mutnom ojadili radnike

– Trenutno najve}i problemi ekonomske politike su rast nelikvidnosti privrede i rast rizi~nih kredita – rekao je ju~e ekonomista Miladin Kova~evi} na predstavqawu biltena “Makroekonomske analize i trendovi” i “Konjunkturnog barometra”. On je naveo da je u novembru u blokadi bilo vi{e od 69.000 preduze}a, dok ih je u junu bilo oko 61.000. I iznos blokiranih para pove}an je, na 319 milijardi dinara, s 262 milijarde u junu. U~e{}e rizi~nih kredita je 10,4 odsto, a glavno `ari{te je u sektoru privrede, rekao je on. Ekonomisti MAT-a su naglasili da je velika pretwa i pad kursa dinara. Jurij Bajec je kazao da }e mnogi proizvo|a~i problem pada vrednosti dinara re{avati dizawem cena. – Dodatna inflacija nam ne treba jer u idu}u godinu ulazimo sa zamrznutim penzijama i platama u javnom sektoru, {to zna~i da nema mnogo prostora za rast tra`we – rekao je Bajec, i dodao da }e depresijacija dinara imati direktan uticaj na poslovawe preduze}a. Tokom posledwe nedeqe novembra i po~etkom decembra dinar je depresirao u odnosu na evro 2,3 odsto, i to posle intervencije Narodne banke Srbije od 42 miliona evra.

Iza svih poni{tenih privatizacija u Srbiji ostali su radnici bez posla i plata, ali i preduze}a bez imovine. Me|utim, tu nije kraj radni~kom stradawu. Iz dana u dan rastu pritisci na Agenciju za privatizaciju da se prodaje raskinu i da o preduze}ima ponovo brigu preuzme dràva. Procewuje se da bi privatizacija jo{ ~etvrtine preduze}a ovog ~asa mogla biti poni{tena jer je ~iwenica da – a {trajkovi i protesti su najboqi dokaz za to – oni koji su jo{ uvek formalno vlasnici firmi koje su kupili ili ni{ta ne proizvode ili rade a radnicima plate ne ispla}uju. Vide, kupe, do|u, prodaju i zatvore – postalo je ve}insko pravilo gazda kupqenih preduze}a u Srbiji. Upravo zbog toga se ovde {trajkovi niù kao na traci. Po fabri~kim halama, na ulicama, {inama, ispred zgrade Vlade Srbije i na drugim lokacijama smewuju se radnici koji su proletos ve} {trajkovali, malo predahnuli ili dobili koji dinar od gazde pa se jesenas ponovo vratili na jedina mesta gde mogu pokazati svoju muku. Gotovo da nema grada u kojem se nije {trajkovalo ili ne {trajkuje, a radnici koji traè samo svoje plate i pla}ene doprinose pomo} o~ekuju jedino od dràve, koju smatraju odgovornom za sudbinu koja ih je zadesila. Spremnost da se po svaku cenu ostvari zakinuta plata, a i glad i beda, doprinose tome da radnici vi{e i ne biraju na~in pomo}u kojeg }e do}i do spasa pa zbog toga i

Ako treba, i {trajk gla|u

dogovoreno je, izme|u ostalog, da se pozovu predstavnici Izvr{nog ve}a Vojvodine, koje je ve}inski vlasnik ovog preduze}a, da radnicima objasne zbog ~ega dogovor nije ispo{tovan.

da zapo~nu vi{ednevni {trajk gla|u ili, kao {to je to letos u~inio lider Tekstilnog kombinata iz Novog Pazara, odsekav{i prst. ^im plate po~nu da kasne ili se ne ispla}uju – a podaci govore da je svaki deseti radnik u Srbiji bez plate, kao i da svaki peti prima minimalac od 15.000 dinara – a to, po pravilu, prate i druga naru{avawa kupoprodajnog ugovora,

Ne{to drugo Direktor Centra za slobodno trì{te Miroslav Prokopijevi} smatra da se moè postaviti veliko pitawe da li je privatizacija nekih preduze}a ~iji radnici danas {trajkuju bila nesupe{na ili je posredi ne{to drugo. On se pita i kako to da su se odjednom pojavili svi ti silni protesti radnika i sve to za potraìvawa koja su stara 10-15 godina. – Intuicija mi govori da ba{ vlast podsti~e ovo radni~ko nezadovoqstvo da bi imala alibi za renacionalizaciju i da se dràva {to vi{e ume{a u privredu – smatra Prokopijevi}.

Slabo koristimo Rusiju Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} ocenio je ju~e da Srbija koristi mawe od 15 odsto potencijala Sporazuma o slobodnoj trgovini s Rusijom. – Bez ikakvih posebnih naprezawa Srbija mo`e godi{we ostvariti bar dve milijarde dolara izvoza koriste}i te pogodnosti – rekao je ministar na otvarawu dvodnevnog zasedawa zajedni~ke ekspertske radne grupe za ekonomsko-trgovinsku saradwu Vlade Srbije i Vlade Moskve. Po wegovim re~ima, Srbija „nije ni dovoqno dobro predstavila taj sporazum investitorima iz Evrope, koji bi proizvodwom u Srbiji zna~ajnije mogli iskoristiti te benefite“. Govore}i o saradwi Srbije s Moskvom, Milosavqevi} je naveo da je obim ukupne razmene pro{le godine dostigao oko 800 miliona dolara, s deficitom na strani Srbije, koja je iz glavnog grada Rusije uvezla proizvode vredne oko 500 miliona dolara.

Protest vodi u ste~aj Ministar rada Rasim Qaji} izrazio je bojazan da protest radnika „1. maja“ iz Lapova ponovnom blokadom pruge tu lapova~ku firmu vodi direktno u ste~aj. Qaji}, koji je u ime Vlade Srbije posredovao u pregovorima izme|u predstavnika vlasnika i zaposlenih, kada je i postignut na~elni dogovor o prodaji dela imovine da bi se namirila radni~ka potra`ivawa, smatra da je dogovor jedini na~in obe strane budu koliko-toliko zadovoqne. – Ovo {to se sada radi firmu “1. maj“ vodi direktno u ste~aj, {to je najgora mogu}a varijanta za zaposlene – smatra Qaji}.

Slaba{an ekonomski rast Ekonomista Pavle Petrovi} ocenio je da }e u 2010. u Srbiji najverovatnije do}i do krhkog privrednog oporavka. – Kad je re~ o rastu bruto doma}eg proizvoda u narednoj godini od 1,5 posto, ne treba gubiti iz vida da je mali i da }e biti jo{ uvek ispod nivoa iz 2008. godine – rekao je on u intervjuu za mese~nik „Ekonometar“.

MO@E LI AUTO-INDUSTRIJA STABILIZOVATI SRPSKI IZVOZ

PROTEST U „DNEVNIK HOLDINGU”

Radnici “Dnevnik holdinga” zapo~e}e danas u 12 sati {trajk gla|u jer wihovi raniji zahtevi, uprkos obe}awima koja su dobili od Izvr{nog ve}a, nisu ispuweni. Na sastanku [trajka~kog odbora

ne haju na pretwe da }e biti onemogu}eni da javno protestuju ili se okupqaju na zabrawenim mestima. To {to su danima na ulici i {to organizuju protestne {etwe, blokiraju saobra}aj ili prepre~e prugu, pokazalo se, samo su bla`i oblici izno{ewa radni~kih problema. Jer, videlo se da oni mogu i drasti~nije pokazati nezadovoqstvo, ali i upozoriti dr`avu – ka-

radnici tek tada postaju svesni da im je preduze}e ve} otu|eno. Zaposleni tada pritiskaju Agenciju za privatizaciju da se privatizacija raskine, veruju}i da }e ih dràva primiti ponovo u svoje naru~je i u novom poku{aju prona}i boqeg gazdu. Me|utim, praksa je pokazala da se to zapravo retko doga|a i da su samo pojedina preduze}a, kao {to je pan~eva~ka „Azotara“, bila sre}nici koje je nakon poni{tene privatizacije dràva uspela da proda boqem gazdi koji je obnovio proizvodwu i radnike vratio na radna mesta. Ve}ina preduze}a u kojima je poni{tena privatizacija, pak, vi{e nikada ne uspeju da se prodaju. Dragoqub Raji} iz Unije poslodavaca Srbije obja{wava da su preduze}a u Srbiji kupovali i pravi investitori, koji su ulagali novac i o~ekivali povratak uloènog, i oni koji su kupovali na{e trì{te, najve}e u regionu, i koji su hteli da iskoriste neke na{e prednosti. Ali, dodaje da je bilo i onih ~iji motiv nije bio nastavak proizvodwe nego preprodaja placeva, lokala. On je kategori~an u zakqu~ku da je u privatizaciji napravqena gre{ka {to se nije gledalo ~iji je kapital i kakav. Da je postojala politi~ka voqa da se zaustave bahati kupci srpskih preduze}a, to se moglo davno uraditi. Naime, u studiji OEBS-a iz 2006. godine predo~eno je da u Srbiji ni u jednom slu~aju prodaje preduze}a nije ispitivano poreklo novca. Q. Male{evi}

– Insistira}emo na tome da nam ka`u i zbog ~ega nas pritiskaju da se odreknemo ve}eg dela onoga {to nam “Dnevnik holding” duguje. Sproveli smo internu anketu koja je 98 odsto uspela i pokazala da niko od nas nema problem s odlaskom iz preduze}a uz zakonsku nadoknadu – istakao je predsednik sindikata preduze}a Steva Tomin. On je podsetio na to da radnicima i daqe nisu ispla}ene sve zaostale plate i da im jo{ uvek nije povezan radni sta`. Oni su zbog toga i{li u protestnu {etwu od zgrade “Dnevnika” do Izvr{nog ve}a Vojvodine, da bi s nekim iz pokrajinske vlasti razgovarali o re{avawu problema, ali ih niko nije primio. Tomin ka`e da }e se {trajk gla|u, ukoliko predstavnici PIV-a odbiju da do|u, biti nastavqen do daqweg. P. K.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

94,4229

96,3499

98,5659

94,1339

Australija

dolar

58,0457

59,2303

60,5926

57,8680

Kanada

dolar

60,5120

61,7469

63,1671

60,3267

Danska

kruna

12,6842

12,9431

13,2408

12,6454

Norve{ka

kruna

11,1333

11,3605

11,6218

11,0992

[vedska

kruna

9,0176

9,2016

9,4132

8,9900

[vajcarska

franak

62,4697

63,7446

65,2107

62,2785

V. Britanija

funta

104,3120

106,4410

108,8890

103,9920

SAD

dolar

63,6702

64,9696

66,4639

63,4753

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 12. 2009. godine

Jo{ jedan „Fijat” pa smo mirni Nakon {to je Vlada Srbije objavila osnovne parametre dràvnih finansija za 2010. godinu, ostalo je otvoreno pitawe odrìvosti takve projekcije. Ekonomski stru~waci su gotovo jednoglasni u stanovi{tu da je izr{na vlast, verovatno pou~ena ovogodi{wim iskustvom, vodila ra~una o realnosti dràvnih prihoda i rashoda. To ne otklawa strah od mogu}ih iskakawa i od opasnosti da buxetska ravnoteà bude naru{ena. U pozadini ostaje stalna bojazan da bi deficit dràvnog prora~una (107 milijardi dinara) mogao biti iskazan i brojkama ve}im od onih kojima se barata u po~etnim procenama. Do poreme}aja mogu dovesti obe strane buxetskog ra~una: prihodi mawi od o~ekivanih ili rashodi ve}i od onih s kojima se sada barata. To bi nemi-

novno vodilo ve}em deficitu i obavezi dràve da negde na trì{tu kapitala prona|e pare koje nedostaju. Jedno od mogu}ih re{ewa ponudio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}. On ga je potraìo u revitalizaciji srpske industrije i to, pre svega, onog najpropulzivnijeg dela – auto-industije. Kako je naglasio, fiskalni prihodi koje bi donosio taj deo privrede veoma brzo bi mogli pokriti buxetski deficit. Ako se zna da je fiskalni minus krajem novembra dostigao 78,29 milijardi dinara, {to je 5,08 posto vi{e od predvi|enog godi{weg nivoa, sasvim je jasno o kakvom je izazovu re~. Tim pre {to je za 2010. predvi|en minus dràvnog prora~una od 1,12 milijarde evra. Na prvi pogled, re~ je

Kako to rade Slovaci Do otvarawa tranzicije, po~etkom devedesetih godina pro{log veka, Slova~ka je imala samo deo „[kodinih“ pogona, koji nisu bili na zavidnom tehnolo{kom nivou. Dobra investiciona klima, koju su vlasti u Bratislavi uspele da stvore, i dr`avni podsticaji privukli su nekoliko velikih svetskih proizvo|a~a automobila. „Folksvagen“ je pro{irio svoje kapacitete u Bratislavi, a KIA i „Pe`o–Sitroen“ izgradili su nove fabrike u @ilini i Trnavi. Za 2008. bila je predvi|ena proizvodwa 675.000 automobila, {to je 18 procenata vi{e nego prethodne godine. U ovom industrijskom sektoru zaposleno je 67.000 radnika, s tim da se predvi|a da bi Slova~ka krajem ove decenije mogla izra|ivati 800.000 vozila godi{we i u auto-industriji obezbediti posao za 100.000 qudi.

o neostvarivom fiskalnom zahvatu. Sre}om, ministar Dinki} ima u vidu dobra iskustva pojedinih sredwoevropskih privreda. Ako ne do|e do nekog neo~ekivanog obrta u realizaciji ugovora s „Fijatom“, Srbija bi ve} 2011-2012. godine mogla proizvoditi oko 200.000 vozila, a ubrzo i 300.000. Dobra investiciona klima i pozitivno iskustvo velikog italijanskog proizvo|a~a mogli bi zaintrigirati jo{ neki od svetskih automobilskih koncerna. S godi{wom produkcijom od 400.000-500.000 vozila na{a zemqa bi mogla postati „balkanski Detroit“. Tada se privreda zemqe ne bi mogla prepoznati. Malo je industrijskih grana koje predstavqaju takav razvojni zamajac i koje uz sebe vezuju toliko kooperanata kao {to je to proizvodwa motornih vozila.

Kakvog bi to imalo uticaja na dràvne finansije? Kalkulacija bi mogla izgledati ovako: na proizvedenih i prodatih 200.000 automobila, ako se pretpostavi da bi wihova maloprodajna cena bila oko 8.000 evra, samo kroz PDV u dràvnu kasu bi se slilo 288 miliona evra. Ako se tom iznosu dodaju prihodi od registracionih taksi i drugih da`bina, efekat se pribliàva tre}ini deficita. S 300.000 proizvedenih vozila, dràvni prihod je ve} blizu pola milijarde evra, dok bi proizvodwa pola miliona automobila, bez obzira na to koliko to u sada{wim uslovima izgledalo neverovatno, u potpunosti pokrila buxetsku rupu. Ne bez razloga se u posledwe vreme, na raznim stru~nim savetovawima, ~uje da je za Srbiju reindustrijalizacija od ìvotne va`nosti. V. Harak

POQOPRIVREDA

sreda9.decembar2009.

DNEVNIK

AGRARU 87 MILIONA IZ POKRAJINSKE KASE

Nove {ume {tite oranice Pokrajina je dala 87 miliona dinara za podizawe poqoza{titnih pojaseva i vi{enamensko kori{}ewe voda u Vojvodini. Pokrajinski sekretar za poqoprivredu Daniel Petrovi} potpisao je prekju~e ugovore s predsednicima vojvo|anskih op{tina koje su u~estvovale na konkursu za raspodelu para za podizawe poqoza{titnih pojaseva. Ugovori iz oblasti vi{enamenskog kori{}ewa voda i projektovawa, vredni 40 miliona dinara, potpisani su ju~e. – Na konkurs za po{umqavawe radi za{tite oranica prija-

vile su se 23 vojvo|anske op{tine, od kojih su 22 dobile ukupno 47 miliona dinara i tim novcem bi}e zasa|eno novih 200 hektara {umskih pojaseva – rekao je Petrovi}, napomiwu}i da samo jed-

Senta, Kikinda, Kovin, Vr{ac, Mali I|o{, Srbobran... Ina~e, ova mera }e biti nastavqena i slede}e godine da bi poqoprivredno zemqi{te bilo za{ti}eno i kori{}eno prema najvi-

Na konkurs za po{umqavawe radi za{tite oranica prijavile su se 23 vojvo|anske op{tine, od kojih su 22 dobile ukupno 47 miliona dinara na op{tina nije dostavila potrebnu dokumentaciju. Me|u op{tinama koje su pro{le na konkursu su Pan~evo, Novi Kne`evac, Ba~ka Topola,

{im standardima, ali i da bi bila pove}ana po{umqenost Vojvodine, u okviru nove pokrajinske strategije razvoja {umarstva, ~ija je priprema u toku.

Na konkurse za finansirawe izrade projekata vodosnabdevawa i projekata otpadnih i atmosferskih voda odazvalo se ukupno 225, a pravo na bespovratna sredstva ostvarilo je 23 korisnika. Pokrajina }e iz svog buxeta finansirati do 100 odsto vrednosti projekta. Pravo da konkuri{u imale su op{tine, mesne zajednice, javna komunalna preduze}a i druga privredna dru{tva iz Vojvodine koja obavqaju poverene poslove iz oblasti komunalne delatnosti. S. G.

MINISTAR POQOPRIVREDE SA[A DRAGIN

Odmrzavawe Prelaznog sporazuma u na{u korist – Odmrzavawe Prelaznog trgovinskog sporazuma za poqoprivredu Srbije je veoma va`no jer pove}ava {anse za izvoz u Evropsku uniju i za kori{}ewe pretpristupnih fondova – ocenio je ministar poqoprivrede Sa{a Dragin.

kao je ministar poqoprivede Srbije. Dragin je na Zelenoj pijaci u Kragujevcu prisustvovao akciji inspekcijske kontrole poqoprivrednih proizvoda. Po wegovim re~ima, u Srbiji je od po~etka godine ura|eno oko 200 akcija kon-

Neka nas EU kontroli{e Ministar Dragin je tako|e rekao da je Ministarstvo poqoprivrede ve} osnovalo Upravu za agrarna pla}awa, koja }e predstavqati trezor Ministarstva poqoprivrede. – Pozvali smo Evropsku komisiju da nas kontroli{e u tro{ewu para, ne samo iz EU nego i iz srpskog buxeta, da bismo {to pre dobili akreditaciju. Oni su je to prihvatili i rekli da smo jedina zemqa u tranziciji koja je to tra`ila – rekao je on. On je rekao da je Srbija ove godine dobila slobodan izvoz prera|evina od sviwskog mesa, a da se slede}e godine o~ekuje i za sve`e sviwsko meso. Pre nedequ dana, dodao je, zavr{ena je i kontrola sektora koji se bavi proizvodwom krompira i za petnaestak dana se o~ekuju pozitivni rezultati. Dragin je rekao da je ove godine ostvaren rekordan suficit u razmeni poqoprivrednih proizvoda s inostranstvom. – Jedino je poqoprivreda, s dva posto, osim vojne industrije, imala ove godine rast u zaradi – re-

DR@AVNI ZAJMOVI PAORIMA

Krediti od 40 miliona evra Do sada je oko 7.170 poqoprivrednih proizvo|a~a preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede ukupno vredne 39,9 miliona evra. U okviru kreditne podr{ke poqoprivredi, koju Ministarstvo sprovodi u saradwi s bankama, ukupno je jedanaest banaka odobrilo 20.098.581,48 evra dugoro~nih kredita, koji se naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata. Istovremeno je 13 banaka isplatilo 1,8 milijardu dinara (oko 19,8 miliona evra) kratkoro~nih kredita, koji se, po podacima Ministarstva poqoprivrede, naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama i sli~no. Prethodne nedeqe odobreno je jo{ oko 230 kredita za poqoprivredne proizvo|a~e, ukupno vrednih oko milion i sto hiqada evra.

trola kvaliteta hrane na pijacama, u kojima je prikupqeno oko 60.000 uzoraka. – Ove godine smo usvojili novi Zakon o bezbedosti hrane, koji propisuje da se kontrole rade redovno i ~esto, tako da gra|ani mogu mirno spavati {to se ispravnosti proizvoda ti~e – rekao je on. Dragin je naveo da se kontrola ne obavqa samo zbog toga nego i zbog namere da se poo{tre kriterijumi proizvodwe, odnosno plasmana namirnica, zbog potrebe da se srpske namirnice na|u i na stolovima korisnika u EU.

SLA@E SE SLAGALICA PAORSKE KASE ZA SLEDE]U GODINU

Najvi{e para za wive, vo}wake, staje... Slagalica zvana agrarni buxet, ili seqa~ka kasa, polako se sla`e. Buxetom za narednu godinu za poqoprivredu }e biti izdvojeno 25 milijardi dinara, a od toga za subvencije poqoprivredne proizvodwe 16 milijardi. Tako|e, i Pokrajina }e izdvojiti novac za paore, i to ne{to vi{e od ~etiri milijarde dinara. – Novac namewen subvencijama iz republi~kog agrarnog buxeta poslu`i}e za regresirawe poqoprivredne proizvodwe i direktno pla}awe po hektaru i grlu stoke, premije za mleko, genetsko unapre|ivawe sto~ar-

U okviru priprema buyeta Vojvodine za idu}u godinu predloèno je da se izdvoji 4,6 milijardi dinara, {to je gotovo dvostruko vi{e od ovogodi{weg iznosa stva, podr{ku osigurawu u poqoprivredi i unapre|ivawu p~elarske proizvodwe, a odre|ena suma }e biti opredeqena i za eventualne intervencije na trì{tu – kaè za “Dnevnik” pomo}nik ministra poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva Milo{ Milovanovi}. On je dodao da }e u 2010. godini biti sprovedene mere podsticaja izvoza, za {ta }e biti izdvojeno 600 miliona dinara, ali i za finansijsku potporu za efikasnu implementaciju Zakona o javnim skladi{tima. Pomo}nik ministra za poqoprivredu, vodoprivredu i {u-

marstvo najavio je i investicionu podr{ku obnovi mehanizacije, za podizawe novih vi{egodi{wih zasada vo}a i vinove loze, investicije u poqoprivrednu proizvodwu i izgradwu novih objekata, diverzifikaciju ruralne ekonomije, ali i mere edukacija menaxera u toj oblasti, ja~awe kapaciteta

Investicije presudne Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin je naveo da }e izme|u 50 i 60 miliona evra godi{we i}i direktno poqoprivrednicima za investicije, izgradwu objekata, ulagawe u nove tehnologije. – Bez novih tehnologija ne moète ni skinuti cenu ko{tawa proizvoda, ni praviti veliki profit, a to je su{tina svake dobre agrarne politike: da omogu}ite poqoprivredniku da dobro ìvi od svoga rada – rekao je Dragin. mreè za ruralni razvoj, me|unarodnu saradwu. Iz samog ovogodi{weg buxeta Srbije je agraru nameweno

VELIKA INVESTICIJA „DELTA AGRARA“

êlarevu vo}wak na 600 hektara Jedan od najve}ih agrosistema u Srbiji, „Delta agrar“, nastavqa da ulaè u svoj vo}wak u êlarevu. Kako su u kompaniji rekli za

„Dnevnik“, naredne godine kre}e projekat kojim je predvi|eno da se do 2013. vo}wak pro{iri za jo{ 500 hektara.

Poziv vo}arima na saradwu „Delta agrar“ je pozvao vo}are da u|u u kooperaciju i podignu jabu~wake na povr{ini od najmawe hektar. Svi koji u|u u taj projekat dobi}e kompletnu tehnologiju proizvodwe, stru~ni nadzor i, {to je najva`nije – sigurno trì{te u narednih 15 godina, koliko }e vaìti ugovori o otkupu ovog vo}a. „Deltini“ kooperanti mogu biti proizvo|a~i iz cele Srbije, s podru~ja gde je mogu}e navodwavawe vo}waka sistemom „kap po kap“ i gde su agroekolo{ki uslovi pogodni za gajewe jabuke, odnosno oni koji uspeju da prona|u izvor finansirawa za podizawe vo}waka. Oni }e putem ove kompanije mo}i da nabave sadnice i svu prate}u opremu. „Delta agrar“ im nudi i pesticide, |ubrivo i sitnu mehanizaciju na odloèno, s mogu}no{}u zaduìvawa u rodu.

oko 20 milijardi dinara, {to je ipak pomak spram pro{logodi{wih 15,5 milijardi. Istovremeno, Ministarstvo ima i sopstevene prihode pa kada se sve sabere, dobija se ukupna paorska kasa od oko 25 milijardi dinara. S obzirom na to da je nakon raspodela i preraspodela iz-

Ova investicija vredna je 26 miliona evra, a po zavr{etku tog velikog posla „Delta agrar“ ima}e ukupno 625 hektara pod jabukom. Godi{we }e se u vo}waku u êlarevu proizvoditi od 40.000 do 45.000 tona jabuka, a to po sada{woj trì{noj vrednosti iznosi vi{e od 20 miliona evra. O kojim se koli~inama radi najboqe govori podatak da je to vi{e od celokupnog trenutnog izvoza Srbije. Osim pro{irewa vo}waka, u êlarevu }e u 2010. biti izgra|ena ULO hladwa~a za sme{taj jabuka, kapaciteta 6.000 tona, u vrednosti od {est miliona evra. Kako kaù u kompaniji, jedan od najva`nijih poslova „Delta agrara“ u 2010. bi}e pove}awe izvoza u Rusiju i ja~awe pozicije na ovom trì{tu preko firme „Delta fud Moskva“. Osim jabuka, gde se u narednoj godini o~ekuje godi{wi izvoz od 10.000 tona, u planu je izvoz i drugog vo}a i povr}a, proizvoda „Juhora“ i „Danubijusa“, ali i distribucija robe doma}ih proizvo|a~a koja uspe da na|e put do ruskog kupca. S. G.

me|u penzija, zdravstva, {kolstva, Vojske, policije, adminstracija i svih drugih kojima pare trebaju, a nikome nije do-

voqno, poqoprivreda dobila ovih 25 milijardi, sada ostaje da se kola~ podeli na najboqi i najpravedniji na~in. Slede}a godina }e svakako opet biti te{ka i za poqoprivredu i za celu privredu pa i s najmawe para treba uraditi najvi{e {to se moè. – U okviru priprema buxeta Vojvodine za idu}u godinu predloèno je da se za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo izdvoji 4,6 milijardi dinara, {to je gotovo dvostruko vi{e od ovogodi{weg iznosa – izjavio je resorni pokrajinski sekretar Daniel Petrovi}. – Vide}emo koliko }e, u kona~noj raspodeli ukupnih buxetskih sredstava u ovim uslovima ekonomske krize, biti mogu}e ostvariti od tog na{eg ne{to ve}eg zahteva. On je podsetio na to da je za te namene ove godine u Pokrajini bilo predvi|eno 2,4 milijarde dinara. Petrovi} je pozdravio predlog da novi agrarni buxet Srbije bude znatno pove}an u odnosu na prethodni (ne{to vi{e od tri posto ukupnog dràvnog buxeta), ali je naglasio da izdvajawe dràve za agrar ne bi smelo biti mawe od 30 milijardi dinara “da bismo pokrili osnovne potrebe u poqoprivredi”. S. Glu{~evi}

P{enica se i daqe seje – Jesewa setva p{enice u Srbiji jo{ uvek nije zavr{ena, iako su optimalni rokovi ve} pro{li, a po posledwim procenama, tom ratarskom kulturom je zasejano oko 400.000 hektara – izjavio je ju~e direktor Fonda za `ito Vukosav Sakovi}. On je ukazao na to da se, mada je optimalni rok za setvu bio do kraja oktobra, setva pojedina~no obavqa i u decembru, napomiwu}i da to ne}e biti neke zna~ajnije povr{ine. On je rekao

da se od nove setve svakako ne moè ra~unati na izvoz, dodaju}i da }e to zavisiti od prose~nog prinosa po hektaru. – Ako budemo imali sre}e i prose~an prinos bude iznad ~etiri tone po hektaru, onda }e to biti dovoqno za doma}e potrebe i prelazne zalihe – naveo je Sakovi}, i ocenio da }e, u suprotnom, verovatno odre|ene koli~ine ìta, mada ne velike, morati da se uvezu, da bi se smirila situacija na trì{tu.

Uni{tene {qive bez papira Fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede je, u saradwi s grani~nom policijom Bogati}, oduzela 1.530 komada sadnica {qive u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu. Nakon kontrole po{iqke sadnica vo}a, fitosanitarni inspektor je ustanovio da sadni materijal nije bio propisno deklarisan i da je stavqen u promet bez prate}e dokumentacije za transport. Tako|e, kontrolom je utvr|eno da sam proizvo|a~ nije upisan u Registar proizvo|a~a sadnog materijala, ~ime su se i stekli pravni uslovi za oduzimawe i uni{tavawe sadnica, a protiv odgovornog lica bi}e podneta prekr{ajna prijava.

USKORO 11. MEMORIJAL MILANA KOLARSKOG BATE

Dobra voqa daje krv Godi{wa akcija dobrovoqnog davawa krvi “11. memorijal Milana Kolarskog Bate” odr`a}e se u petak od 11 sati u Zavodu za transfuziju krvi, u ulici Hajduk Veqka 9a. Skup nosi ime preminulog inicijatora klupskog samoorganizovawa dobrovoqnih davalaca krvi, a ujedno je posve}en i svim ostalim preminulim velikanima dobrovoqnog davala{tva krvi u Novom Sadu – Du{anu Tadi}u, Radomiru Vu~eti}u, Dragomiru Ku-

curskom, Zoranu An|elkovi}u, Stanku Lutki}u, Olgi Ne`i}, Radovanu Male{evi}u, Miroslavu Mar~oku i Anastaziji Bozoki. Na akciji }e zvani~no biti objavqena imena pet sugra|anki i 15 sugra|ana koji su tokom 2009. godine postali eminentni novosadski davaoci, i imena onih koji su primqeni u ~lanstvo "Izvornog kluba 100". Atmosferi }e doprineti umetni~ki program u~enika osnovne {kole "Petefi [andor". S. T.

STRAH OD GRIPA I DAQE SMAWUJE BROJ DECE U VRTI]IMA

Deda Mraza }e glumiti vaspita~i U vrti}e "Radosnog detiwstva" roditeqi su ju~e doveli oko 7.600 mali{ana, {to je mawe nego prethodnih dana. Kako je rekao direktor ove ustanove Borislav Samarxi}, posle prvog talasa novog gripa deca su se polako vratila u vrti}e, te ih je bilo vi{e od 9.000, me|utim, sada im seponovo smawuje broj. Samarxi} pretpostavqa da je to zbog pri-

Novosadska sreda9.decembar2009.

Razo~arawe zapakovano s ma{nicom

pla}aju ra~une za komunalne usluge mnogi su zadovoqno trqali ruke. Ponadali su se da }e im u ku}nom buyetu ostati vi{e para, a posebno su se obradovali ovi sa najvi{e bodova. Naime, po ovoj odluci svakog meseca 1.000 najrevnosnijih u{tedelo bi nekoliko hiqada dinara! I taman kad su se mnogi pomislili da }e za predstoje}e praznike u{tedeti i umesto pla}awa ra~una kupiti mo`da koje prasence vi{e, spoznali su turobnu istinu. “Informatika” je najavila da }e umesto hiqadu sugra|ana, ovog meseca ~astiti samo wih 600, te }e na `alost 400 porodica ostati kratih rukava. Ova akcija trebalo da traje dve godine, a ako se nastavi

ovim tempom mo`da potraje i duplo duè. Ipak, sugra|ani koji su po plavoj ra~unaqki zasluìli da ne plate jedan ra~un, ne bi trebalo da se qute na zaposlene u “Informatici”. Tamo imaju fond za tu namenu koji je iznosio ~etiri miliona dinara, a wega na àlost pune sugra|ani, koji da`bine nisu pla}ali uredno tokom osam godina. Po{to je do sada svega 200 Novosa|ana platilo svoja dugovawa i na taj na~in oslobodilo se pla}awa kamate nije ni ~udo {to je 400 gra|ana trenutno "izvisilo". A kako bi ovi dugogodi{wi du`nici trebalo obaveze da podmire do kraja ove godine pitawe je {ta }e se de{avati naredne, kada im se kamata ne bude opra{tala. Jedno je sigurno: za sada se zna da 600 superdu`nika ne}e platiti ra~une. Q. Nato{evi}

Dve ulice bez vode Stanovnici ulica Vojvode Putnika i Ive Lole Ribara, od Bulevara Mihajla Pupina do

Dunavske, danas ne}e imati vode od 8 do 12 ~asova.Uzrok su radovi na vrelovodnoj mre`i. A. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 11 ~asova Danila Ki{a od 30 do 34. Futog: od 8.30 do 13 ~asova D. Ko{uti}a od Grme~ke do broja 70, od 8.30 do 13.30 ~asova povremeno u

pojedinim ulicama dela naseqa od kanala do grobqa i do Ulice R. Kondi}a. ^ortanovci: od 8.30 do 13.30 ~asova deo vikend naseqa Borov gaj.

V REMEPLOV

hronika

Zimska slu`ba spremna za pahuqe Prema najavama meteorologa za predstoje}i vikend o~ekuje se osetno hladnije vreme u Novom Sadu a mogu}e je i da padne sneg, pa bi i zimske slu`be gradskih komunalnih preduze}a mogle da se na|u na ulicama grada. Kao i svake godine zimske slu`be rade od 15. novembra do 15. marta, a na uklawawu snega bi}e angaòvani radnici "Puta", "îsto}e", "Gradskog zelenila" i "Parking servisa". Posipa~i "Puta" su pregledani i remontovani, i u skladi{tima od pro{le godine ima jo{ 500 tona soli. Tako|e, spremni su i kamioni i ostale radne ma{ine. Radnici "îsto}e" }e biti zaduèni za ~i{}ewe pe{a~kih staza i prelaza, trotoara, trgova i platoa, kao i za posipawe soli po pe{a~kim zonama. U Slu`bi

Otkazano „Jare u mleku” Predstava “Jare u mleku” koja je trebalo da se odigra danas, otkazana je zbog povrede jednog od ~lanova ekipe. Svi oni koji su karte kupili mogu da ih vrate na blagajni Pozori{ta mladih i bi}e im vra}en novac ili karte mogu iskoristiti za naredni termin 21. decembar. L. N.

Godi{wa izlo`ba ULSV

Naredba ugasila vatromet Namesni~ko ve}e za Ugarsku je 9. decembra 1775. zabranilo da se na bilo kakvim slavqima ispaquju rakete u vazduh. Povod ovoj odluci najvi{e dr`avne upravne vlasti bio je ogroman po`ar u jednom selu u severnoj Ma|arskoj. Tamo se prilikom vatrometa upalio krov jedne ku}e i za tili ~as, vatra je do temeqa uni{tila 110 ku}a. I nekada{wi Petrovaradinski {a-

uprkos gripu, vrti}e }e posetiti Deda Mraz i bi}e organizovan do~ek Nove godine. Ipak, ove godine, kaè Samarxi}, ne}e angaòvati agencije za Deda Mraza i predstave, nego }e vaspita~i to sami raditi. Ta je odluka doneta ju~e na kolegijumu ustanove, kako bi se u vrti}ima odràla kontrola i spre~ilo preno{ewe bolesti. A. V.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

d kada su pre nepuna dva meO seca gradski oci re{ili da ~aste Novosa|ane koji redovno

~e o novom talasu gripa, zbog kojih su roditeqi povukli decu iz vrti}a. U vrti}ima "Radosnog detiwstva" se i daqe, navodi Samarxi}, revnosno primewuju mere za spre~avawe {irewa gripa. Izme|u ostalog, jo{ je na snazi pravilo da roditeqi u vrti} ne dovode bolesnu decu i da se ~i{}ewe i dezinfekcija sprovode {to ~e{}e. Me|utim,

nac je 1974. bio `rtva takvog poàra. Pou~an tada ste~enim iskustvom, Magistrat je preduzimao izvesne protivpoàrne mere. Izme|u ostalog, zabraweno je podizawe ku}a pokrivenih slamom. Uz to, no}ni straàri su, obilaze}i grad, naro~ito pazili na odocnele prolaznike i opomiwali ih da ne pu{e ulicom. N. C.

U Domu vojske na Beogradskom keju 9, sutra u 19 ~asova otvara se godi{wa izlo`ba Udru`ewa likovnih stvaralaca Vojvodine. Izlo`bu otvara istori~arka umetnosti Darinka Rackov. I. B.

Nadle`nosti i statut Vojvodine Govornica Vojvo|anskog kluba odr`a}e se danas u 18 ~asova u Plavoj sali Skup{tine grada, Ulica @arka Zrewanina 2/a. Bi}e re~i o ekonomskim aspektima zakona o utvr|ivawu nadle`nosti i statuta Vojvodine. Govori}e ekonomski novinar @ivan Lazi}. M. \.

}e biti angaòvano 160 radnika, u tri smene, a od mehanizacije "îsto}a" raspolaè s ~etiri auto~istilice, jednim

otvorenim kamionom za prevoz soli, dva kamiona za odno{ewe snega, ~etiri traktora s gura~ima, dve ma{ine za utovar

snega... Kao i prethodnih godina na gradskim ulicama su postavqeni i boksovi za so. Radnici "Parking servisa" i ove zime bi}e zadu`eni za ~i{}ewe parkirali{ta, a kako su ranije za na{ list kazali u ovom preduze}u i oni su spremni i imaju dovoqno soli, dok su u "Gradskom zelenilu" rekli da su predstavnici gradskog {taba Zimske slu`be, koji su pro{log meseca obavili smotru, bili vrlo zadovoqni stawem wihove mehanizacije. Wihovi radnici bi}e zadu`eni za ~i{}ewe 25 lokacija u gradu, poput prilaza i staza u parkovima, prilaza mostovima, autobuskih stajali{ta u gradu i industrijskoj zoni...Tako|e, i oni su spremni za sneg, a u skladi{tima ima dovoqno soli. B. M.

IZ „GRADSKOG ZELENILA” SAOP[TILI

Od petka klizawe na [trandu Sve~ano otvarawe klizali{ta predvi|eno je za petak u 18 sati, a ovaj hepening ukrasi}e deca koja poha|aju {kolu klizawa. Za posetioce }e tog dana klizawe od 19 do 22 sata biti besplatno. Klizali{te je veli~ine 600 metara kvadratnih, a novina ove godine u odnosu na predhodnu je {to }e biti nadkriveno i ima}e za{titnu plahtu zbog peska. Portparol u tom preduze}u Ivan No`ini} ka`e za na{ list da ove godine ne}e biti vatrometa zbog {tedwe, ali da }e “Gradsko

zelenilo” poslati pozive svim gradskim ocima da do|u i da uveli~aju ovaj doga|aj. - Ove godine }e qubiteqi klizawa mo}i da dolaze i ako

ki{a bude padala, {to nije bilo mogu}e pro{le godine – ka`e No`ini} i dodaje da }e kao i pro{le sezone biti otvoren kafi} na [trandu. Ulaznica za klizali{te ko{ta}e kao lane 150, a iznajmqivawe klizaqki 100 dinara. Smene }e trajati po sat i po. Bi}e otvorena i i {kola klizawa koja }e se odvijati u dve smene. Prvi termin je od 14. do 18, a drugi od 21. do 25. decembra. [kola }e biti podewena u dve grupe, od 8.30 do 9.15 i 9.15 do 10 sati. Q. Na.

BEOGRADSKI BEND 12. DECEMBRA NASTUPA U VELIKOJ SALI SPENSA

Dolazi savr{eniji Van Gog

Posle nekoliko posnih godina, MTV zvezde iz beogradskog sastava Van Gog u subotu 12. decembra odr`a}e solisti~ki koncert u Novom Sadu. Rokenrol trio u sastavu \ule, Srba i Cvika u Novi Sad dolaze posle spektakla u Beogradskoj areni i pre nastavka turneje po najve}im eks JU gradovima. ^lanovi benda i organizatori na ju~era{woj konferenciji za novinare najavili su da }e publika u Velikoj sali SPC "Vojvodina" ~uti druga~iji set pesama u odnosu

na beogradski koncert, ali da karavan sti`e sa kompletnom audio i vizuelnom opremom. - Kao bend 23 godine dominantno kora~amo ovim prostorima i nismo dopustili sebi nikakve kompromise. Novosadski koncert bi}e druga~iji, savr{eniji, posebniji, intimniji i kreativiji. To ne ka`em iz kurtoazije. Ovo je za nas grad istine. U wemu smo privatno iskusili potpuno druga~iji vid inspiracije i veliki broj pesama na{eg benda nastao je upravo ovde

- ispri~ao je frontmen Van Goga. Karte za koncert ko{taju 700 dinara za parter i 900 dinara za tribinu i mogu se kupiti na blagajni "Spensa" i prodavnicama "Mamuta". Svi fanovi benda koji do|u na subotwi koncert kao poklon }e dobiti DVD sa dokumentarnim filmom o snimawu wihovog aktuelnog albuma "Lavirint" i ekskluzivnim snimcima iz Beograda i Los An|elesa. D. A.

Skulpture u Apolu Izlo`ba skulptura akademske vajarke Jelene Radoj~i} bi}e odr`ana danas u 20 sati, u galeriji "Podrum" u Poslovnom centru "Apolo" na Trgu slobode 3. Izlo`ba }e biti otvorena do 22. decembra. M. \.

Koncert Nikole Markovi}a Student Akademije umetnosti Nikola Markovi} odr`a}e koncert na klaviru u ~etvrtak u 20 ~asova u Sinagogi. Organizator je Muzi~ka omladina, a ulaz je besplatan. I. D.

c m y

sreda9.decembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

UZ PAKETE CEPIVA LEKARI ]E DOBITI I UPUTSTVA KAKO DA SE POVODOM VAKCINACIJE ODNOSE PREMA PACIJENTIMA

Vakcina sti`e, kolebawe ostaje GRADSKI PREVOZNIK I NOVI ZAKON O BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU

Taksiji }e zakr~iti stajali{ta? Od sutra po~iwe da se primewuje novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju ~ije }e odredbe uvesti novine i u rad Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“. Jedna od wih je da se tehni~ki pregled autobusa ne}e vi{e raditi u krugu preduze}a, ve} }e taj posao preuzeti neko drugi. Prema re~ima portparola Milorada Vuka{inovi}a gradski prevoznik nije jo{ odredio ko }e raditi tehni~ki pregled i nagla{ava da }e ta novina u Zakonu o bezbednosti u saobra}aju jo{ vi{e finansijski opteretiti firmu.

ko~ewa se moraju ~uvati na ra~unaru i mora postojati video zapis koji se arhivira najmawe godinu dana. Vuka{inovi} nagla{ava da }e firmu pogoditi i zakonska odredba kojom se taksi vozilima dozvoqava zadr`avawe na autobuskim stajali{tima od tri minuta. -To }e stvoriti gu`ve na stajali{tima gde je frenkvencija putnika i vozila velika - isti~e Vuka{inovi}. Novi zakon propisuje da profesionalni voza~i moraju imati sertifikat za upravqawe auto-

Kroz naseqe 50 km/h Autobusi u naseqenim mestima ne}e smeti po novom zakonu da se kre}u br`e od 50 kilometara na sat, a gradski prevoznik je obavezan da prilikom kupovine autobusa vodi ra~una o limiterima, koji }e ograni~avati brzinu vo`we na deset kilometara vi{e od dozvoqene. Policija ne}e na licu mesta napla}ivati kazne voza~ima, ve} }e se izricati kazneni bodovi. [ofer koji skupi 18 negativnih bodova mora}e ponovo da pola`e voza~ki ispit u ovla{}enoj agenciji. Pravilnik o tehni~kom pregledu autobusa predvi|a da hala gde se obavqa tehni~ka ispravnost vozila bude 23,5 puta 5,5 metara , te da je potrebno obezbediti i 18 metara ravne povr{ine pre i posle pregleda. Mora postojati i parking za vozila koja ~ekaju da se autobusi pregledaju, kao i prostorija s prozorom za stranke. Uz ovo, za tehni~ki je neophodna vaga, dimometar za merewe sve vrste zaga|ewa, sile

busom , ali im je ostavqen rok od pet godina da to steknu. - Voza~ }e po novom zakonu mo}i da polaè za „D“ kategoriju s navr{ene 24 godine, pod uslovom da je najmawe dve godine unazad poloìo „C“ kategoriju - kaè Vuka{inovi} i dodaje da je zakonodavac propisao odmor za svakog voza~a posle svakog polukruga od pet minuta, {to je i predvi|eno tura`nim tablicama. Z. Deli}

Sada, kada je izvesno da vakcine protiv novog gripa sti`u do kraja nedeqe u domove zdravqa, debata u javnosti o tome da li vakcinisati sebe i svoje dete, postaje sve `e{}a. ^lan radne grupe protiv pandemije i koordinator za vakcinaciju dr Vladimir Petrovi} izjavio je nedavno da }e se ve}ina stanovnika vakcinisati, uprkos negativnim stavovima o cepivima. On tvrdi da }e broj vakcinisanih direktno zavisiti od stavova i preporuka izabranog lekara. Ali, ne od wihovog li~nog mi{qewa, ve} }e svaki lekar, objasnio je Petrovi}, uz pakete vakcina dobiti i uputstva {ta treba da radi. Me|utim, zabrana izno{ewa lekarskog mi{qewa u javnosti od strane Ministarstva zdravqa ve} je na po~etku epidemije gripa H1N1 izazvala crv sumwe u mnogim gra|anima, ali i zdravstvenim radnicima. - O gripu i vakcinisawu su javno mogli da govore samo pojedini ~lanovi radne grupe, a pedijatri i lekari op{te medicine mogli su svoje

mi{qewe da iznesu samo pacijentima. Kada se pokazalo da su mnogi zdravstveni radnici protiv vakcine, ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} javno je prozvao te lekare neodgovornima, rekav{i da zalu|uju narod. Za nekoliko dana po~e}e vakcinacija, a nama, lekarima, dostavi}e se uputstvo o pona{awu za vreme vakcinacije, odnosno, ono {to smemo da ka`emo pacijentu. Na{e mi{qewe ne}emo mo}i da iznesemo. [ta to govori o medicinskoj etici? - rekla nam je doktorka op{te medicine u

Bez savetovali{ta do kraja godine Zbog najavqenog talasa novog gripa, svi preventivni pregledi u Slu`bi za zdravstvenu za{titu dece otkazani su do Nove godine, saznaje “Dnevnik”. Savetovali{te za decu, uzrasta od ro|ewa do 18. godine, vakcinacija male dece i dece {kolskog uzrasta bi}e odlo`eni do kraja godine. Na ovaj korak odlu~ila se na~elnica Pedijatrije dr Slavica Male{evi} zbog, kako ka`e, pove}anog broja bolesne dece. - Virusne upale plu}a, gripozna stawa i oboqewa sli~na gripu u~estalija su nego obi~no, te sam odlu~ila da dam primat bolesnoj deci. Naravno, neodlo`ni preventivni pregledi, kao {to su merewe novoro|en~eta ili pregled bebe koja ne napreduje, obavqa}e se i daqe – rekla je dr Male{evi}.

KO ]E NASTUPITI U NOVOGODI[WOJ NO]I NA TRGU

„Ateist rep” sigurno, ostali pod znakom pitawa Za sada je jedino potvr|eno da }e novosadski bend „Ateist rep“ nastupiti na Trgu slobode u novogodi{woj no}i a, prema nezvani~nim informacijama, najverovatnije ipak ne}e svirati ~uveni novosadski pank sastav „Pekin{ka patka“. U Gradskoj ku}i pro{le nedeqe nisu `eleli da komentari{u organizovawe proslave, a direktor Kulturnog centra Novog Sada Laslo Bla{kovi} se ne odaziva na mobilni telefon vi{e od nedequ dana i izbegava da ka`e ko }e nastupiti na Trgu slobode, Trgu mladenaca i maloj sali Spensa za 18,5 miliona dinara. Novosadski mediji su ranije javili da }e u najlu|oj no}i nastupiti „KUD Idijoti“, „Ritam nereda“, „Lolobri|i-

^ITAOCI PI[U SMS

da“ i Milan Mumin. Tako|e se spekulisalo da }e na Trgu mladenaca, uz zvuke ravnice, Novosa|ane zabavqati Zvonko Bogdan sa svojim tambura{kim orkestrom, dok }e u maloj sali Spensa biti do~ek uz Godina

na kojoj }e javnost biti upoznata s javnom proslavom Nove godine na gradskim trgovima. Podese}amo ~itaoce „Dnevnika“ da nam {aqu svoje predloge koga bi oni `eleli da vide na trgovima, a svoje predlo-

Izvo|a~

Izdvojeno iz buyeta

novosadskom Domu zdravqa, koja je insistirala na anonimnosti. U gradske i prigradske ambulante do kraja nedeqe bi trebalo da stigne 14.900 doza vakcina, koje su namewene rizi~nim grupama. Kako su vakcine pakovane u bo~ice od po 10 doza, na pelcovawe }e dolaziti vi{e qudi odjednom. Gra|ani }e u Novom Sadu biti pozivani telefonom da do|u na vakcinaciju. I. Brcan

VESTI Rendgen zuba u Domu zdravqa Rendgen snimawa zuba i vilice od ju~e se mo`e raditi u Domu zdravqa, u okviru dopunskog rada. Usluge snimawa mogu se raditi u ambulantama “Bistrica” na Novom nasequ i “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Ulici Zmaj Ogwena Vuka, u me|usmeni od 12.30 do 14.30 ~asova. I. Br.

2005.

@eqko Joksimovi}

nepoznato

„Sve je mogu}e”

2006.

Vlado Georgijev

13,5 miliona

2007.

Goran Bregovi}

18 miliona

2008.

Zdravko ^oli}

24 miliona

2009.

proslava na 4 lokacije

19 miliona

Kwiga o seksualnosti èna s invaliditetom „Sve je mogu}e“ ameri~ke autorke Ivone Dafi bi}e predstavqena sutra u 13 ~asova u Organizaciji „Iz kruga - Vojvodina“, Bulevar vojvode Stepe 67. Povod je obeleàvawe Me|unarodnog dana osoba s invaliditetom i Me|unarodne kampawe „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad ènama“. I. D.

aktuelne di-xejeve. Ni jedno od ovih imena niko od nadle`nih nije ni demantovao niti potvrdio. Iz novosadskog Kulturnog centra najavqena je pres konferencija za kraj ove sedmice,

ge mo`ete slati na na imejl adresu: nshronika@dnevnik.rs sa naznakom „proslava 2010“ ili na telefon redakcije 528765 svakog radnog dana od 13 do 13.15 ~asova. N. V.

065/47-66-452 & 063/366-977

Novogodi{wa narodna kuhiwa Predsednik SO Ruma i zamenik rade kao volonteri. Odrekli se savetnika, menaxera, pomo}nika i dr. Ovogodi{wa u{teda na platama je 20 miliona, a toliko }e na{i gradski oci potro{iti za novogodi{wi nastup na Trgu slobode. 061/1136... *** Tadi} ka`e da bi racionalnija vlada bila korisnija. Bogami, mogao bi i on da bude racionalniji predsednik, pa da ne blokira ceo na{ grad kao neki dan. 063/560... *** Molim Novosadsku hroniku da nam podrobnije prikupi ta~ne in-

formacije o izgradwi u Jevrejskoj ulici, nazvanoj blok oko Sinagoge. Konkretno, zgrade do Geoplana. Kad je to i {ta je tu predvi|eno? Smatram da to zanima mnoge. Hvala. 064/0777... *** Podràvam obra~un grejawa po utro{ku, jer ovo nema smisla pla}ati grejawe kad ga nema. Cele godine pla}am 4.400 din. A kad do|e zima opet zavisi od vawske temperature. 066/015... *** To {to planirate da potro{ite za Novu godinu, ni slu~ajno nemojte! Za koga?! Ja sam stari Novosa|anin i pre nije bilo tih proslava, pa niko nije umro i svi }e se oni sna}i za do~ek, a mawe }e biti praznih fla{a na Trgu. Narodna kuhiwa je isto na{a i ~eka. Podràvam sve koji ne}e da se tro{i tako novac. Sre}na Nova godina. 062/272... *** êstitamo JKP „Stan“na hrabrom i stru~nom izlasku iz dubioze. Oni koji su ovo preduze}e (a i druga) doveli do dna, uìvaju trajan imunitet. Da stvar bude jo{ gora, nova vlast, umesto da bude za{titnik javnih preduze}a, postaje sve vi{e za{titnik prethodne, po

Novi Sad pogubne vlasti, ne rade}i gotovo ni{ta na osudi wihovog rada i rehabilitaciji JKP; pa se, samim tim, mnogo ne razlikuje od predhodne vlasti. 063/524... *** Znam da se Pavli~i} ne}e potresti zbog ove poruke, ali zaista bi trebao da upi{e neki kvalitetan kurs verbalne komunikacije (lepog izraàvawa). P.S. Tako|e, wegov ozbiqni izraz lica vi{e prili~i nekom neurohirurgu, nego na~elniku svih gra|ana. 063/560... *** Euro ska~e - dinar pada, cene ska~u. Plate, penzije smrznute. Ho}e li biti dosta narodnih kuhiwa? 064/2466... *** Ovo je sramota! Ovolike àlbe, na rad Toplane koje stiù od gra|ana potro{a~a wihovih neusluga, a da u gradu niko ne reaguje - to je prosto neverovatno. Ovolike kritike ne trpi ni jedno JKP u Novom Sadu. Ne znam za{to i va{i novinari ne pi{u o ovom problemu. Nepo{tovawe gra|ana od

strane Toplane vidi se i po wihovom ne dolasku na sastanak u MZ „Liman“. Havarija nije sigurno tome uzrok. Smatram da nas potro{a~e wihov veliki menaxment uop{te ne ceni i ne interesuje, jer oni gledaju samo svoje li~ne i partijske interese. 061/6103...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda9.decembar2009.

RADOVI NA BETONSKOM ZIDU NA KEJU U PUNOM ZAMAHU

Vi{i bedem pu{ta koren Ta~no 180 metara odbrambenog armiranog, betonskog zida niklo je do ju~e na keju, a izliveno je 1.100 metara temeqa za ostatak bedema na potezu od Danubiusa do Ulice Marka Miqanova, saznaje “Dnevnik” u “Vodama Vojvodine”. Preduze}e }e {etnu stazu nasuti do odre|enog nivoa a kompletno parterno ure|ewe povereno je Zavodu za izgradwu grada. Kako smo ve} najavqivali nadzi|ivawe bedema na Keju je trebalo da uz dobro vreme bude gotovo oko Nove godine, ali s obzirom da je za koji dan najavqen sneg te{ko da }e se uz najboqu voqu ova prognoza obistiniti. Odbrambeni zid izbetoniran je od Danubiusa ka biv{em @e`eqevom mostu. Do sada je izbetonirano tri od 21 stepeni{ta, sru{eno je pet silaza i ukloweno oko 1.200 metara {etne staze od Visarionove ulice nizvodno prema {picu. [etna staza }e se izdi}i za 40 cm, a zid za 60. Kej }e dobiti novi primereniji izgled. Nasta-

vqa se betonirawe betonskog zida i utvrde, a bedem se tako pravi da na wemu mo`e da se postavi mobilna oprema, koja }e ga nadvisiti za jo{ metar i {tititi grad od hiqadugodi{wih voda. Istovremeno na keju se mewaju dovodnici sirove vode i ~iste vode, a dosada{wi radovi su pro-

tekli bez ijedne prepreke i za desetak dana bi trebalo da Vodovod povu~e ma{ine sa terena. Za nadvi{ewe nasipa zadu`ene su “Vode Vojvodine” dok }e Zavod za izgradwu grada rekonstruisati saobra}ajnice. Na Beogradskom i Keju `rtava racije bi}e izgra|ene privremene

saobra}ajne povr{ine – autobuske ni{e za turisti~ke autobuse i to na mestu dva pristana za brodove, kao i parking za putni~ke automobile uz kolovoz prema Dunavu. Kej }e biti bogatiji za pe{a~ku, biciklisti~ku i trim stazu, a bi}e izgra|en i prostor na kojem }e po zavr{etku radova biti postavqene klupe, korpe i novi cvetni zasadi. Nakon ove rekonstrukcije i popravke odbrambene linije na desnoj obali kanala Novi Sad - Savino selo, Grad }e dobiti odbrambenu liniju koja }e ga {tititi od voda koje se javqaju jednom u sto godina. Da bi se to postiglo, ove godine saniraju se i ona mesta na kojima bi moglo do}i do prodora vode kao {to je slu~aj na Telepu gde se popravqaju pukotine na odbrambenoj liniji. Ovaj posao bi}e nastavqen i idu}e godine uzvodno prema ^elarevu. L. Nikovi}

Foto: R. Hayi}

KOMUNALNA INSPEKCIJA O KIOSKU NA TRGU

Stigao bez pitawa U ponedeqak rano ujutro nepoznata osoba postavila je kiosk za prodaju kokica na Trgu slobode, bez odobrewa nadle`nih iz komunalne inspekcije. Glavni komunalni inspektor Sr|an Jakovqev istakao je da je objekat nepropisno postavqen, i da ne odgovara opisu koji propisuje Pravilnik o tehni~kim i drugim uslovima o postavqawu objekata na javnim povr{i-

nama. Ovaj pravilnik predvi|a ta~nu visinu i du`inu kao i boju koju treba da imaju ovakvi objekti. Osoba koja je odgovorna za {tand za prodaju kokica nije se pojavila na tom mestu ve} tri dana, a izvr{na slu`ba oka~ila je na objekat upozorewe da se kiosk odmah ukloni, jer }e u protivnom to u~initi nadle`ne slu`be. I. Dragi}

FOTO, KINO I VIDEO SAVEZ VOJVODINE POZIVA

DA@BINE ZA IMOVINU VE]E OD NAJAVQENIH

Ukidawe olak{ica naduvalo porez Iznos koji su Novosa|ani dobili da plate na tek pristiglim ra~unima za porez na imovinu uglavnom je vi{i od iznosa koji su o~ekivali jer je cifra u mnogim slu~ajevima mnogo ve}a od najavqenog uve}awa od 45 odsto. Na~elnica poreske uprave Marijana Taraji} obja{wava za “Dnevnik” zbog ~ega je kona~an iznos koji bi gra|ani trebalo da plate druga~iji od o~ekivanog i {ta sve uti~e na fomirawe iznosa koji ~ini ovaj porez. - Gra|ani koji pla}aju porez na imovinu u kojoj ne `ive nemaju vi{e umawewe poreske osnovice za ~lanove doma}instva koji borave u tim objektima jer je ovu povlasticu ukinula republika 1. januara, ove godine. Sada su wihovi ra~uni vi{i za taj iz-

nos, ali i uve}ani za 45 odsto koliko je pove}an porez ove godine – kaè Taraji}. Umawewe osnovice za vlasnika stana je 40 procenata, a po deset odsto dobija svaki od ~lanova doma}instva s tim da kona~an iznos ne moè pre}i 70 odsto. Nije bio redak slu~aj da roditeqi kao vlasnici stana imaju umawewe za ~lanove doma}instva koji ìve u drugoj nekretnini ali to vi{e nije mogu}e, te }e pravo na umawewe poreza na imovinu ubudu}e ostvarivati samo vlasnici stanova i ~lanovi wihove familije prijavqeni na istoj adresi. Na formirawe kona~ne cene uti~e i amortizacija koja umawuje cenu za 1,5 odsto po godini starosti objekta a najvi{e moè

da je snizi za 70 procenata za ku}u koja je stara 46 godina i vi{e. Pored ukidawa olak{ica, iznos na re{ewima je zna~ajno uve}an i zbog uskla|ivawa trì{ne cene nekretnina, koja je po Re{ewu Gradskog ve}a u novosadskoj op{tini za stanove i stambene zgrade 95.000,00 dinara. Za poslovni prostor cena kvadrata je 120.000,00 dinara, zgrade za odmor 32.000 dinara, garaè i drugih objekata 56.000,00 dinara. U o p{tini Petrovaradin trì{na cena stana i stambene zgrade je 85.463,00 dinara/ m2, poslovnog prostora 73.988,55 dinara/m2, zgrade za odmor 29.730,05 dinara/m2, a garaè i drugih objekata 45.795,47 dinara/m2. L. Nikovi}

VESTI Koncert nastavnika Nastavnici Akademije umetnosti Mihail Budinski, violina i Marina Miki}, klavir, priredi}e koncert u ~etvrtak u 20 sati. Na programu su dela Vivaldija, Debisija, Vienivaskog. Akademija se nalazi u Ulici \ure Jak{i}a 7, a ulaz je besplatan. I. D.

Francuski film u CK 13 Film "Pariz, volim te", omnibus sastavqen od dvadeset pri~a koje je re`iralo isto toliko rediteqa, bi}e prikazan ve~eras u 20 ~asova u Crnoj ku}i, u sklopu Bioskopa za mlade koji je ovog meseca posve}en francuskom filmu. Ulaz i kokice za gledaoce su besplatni. I. S.

Raspustili{te po~etkom januara Zimsko Raspustili{te, koje se ve} 29 godina organizuje pri Novosadskom otvorenom univerzitetu, bi}e odr`ano uprkos epidemiji gripa i tome {to grad ove godine nije dao ni dinara, saznaje "Dnevnik". Planirano je da se umesto 24. decembra otvori 4. januara naredne godine, jer se krajem decembra o~ekuje najve}i broj obolelih od novog gripa. "Program }e biti izmewen. Odr`a}emo samo radioni~arski deo, dok zabavnog programa ne}e biti radi bezbednosti dece. Program }e trajati od 9.30 do 11 i od 11 do 13 sati", objasnila je za na{ list idejni tvorac i urednik raspustili{ta Qiqana Gantar. Pozori{nih i bioskopskih projekcija ne}e biti a u radionicama, kojih }e biti 26, nalazi}e se oko dvadesetak mali{ana. Q. Na.

BLI@I SE KRAJ RADOVIMA NA SKEJT PARKU

Svetlo, staze... pa zabava

Za{titna ograda skejt parka u Limanskom parku, visoka tri metra, bi}e zavr{ena u narednih nekoliko dana, a za desetak dana se o~ekuje i postavqawe javnog osvetqewa, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. U zavisnosti od vremenskih uslova po~e}e i poplo~avawe prilaznih staza, dok je u zavr{noj fazi javna nabavka rekvizita za skejt park. Podlogu budu}eg prvog gradskog poligona za

skejtere i bajkere izgradilo je preduze}e "Borovica-transport" iz Rume, koje jo{ treba da uradi i prilaznu stazu {irine {est metara. Oba posla vrede ukupno 10.826.382 dinara. Za osvetqewe, sastavqeno od ~etiri stuba od 12 metara sa po tri reflektora, zadu`eno je preduze}e "Neon" iz Novog Sada, a ovaj posao vredi 1.495.131 dinar. S. K.

DONACIJA BEO^INSKOM DOMU ZDRAVQA

Ambulantna kola poklon EU

Projektom "Tehni~ka podr{ka reformi hitne medicinske pomo}i u Srbiji" Evropska unija (EU) pru`a podr{ku naporima Ministarstva zdravqa kako bi se slu`be Hitne medicinske pomo}i u Srbiji pribli`ile standardima EU. U okviru ovog projekta Evropska unija je obezbedila donaciju od 252 ambulantna vozila koja poseduju najmoderniju opremu u skladu sa standardima i normama EU, kao i opremu za obuku medicinskih radnika u slu`bi hitne pomo}i. U okviru ovog projekta i Dom zdravqa u Beo~inu dobio je donaciju u vidu ambulantnog vozila sa

najmodernijom opremom. Direktoru Doma zdravqa dr "Du{an Savi} Doda" u Beo~inu dr Krste Spirovskom zvani~no su uru~eni kqu~evi novog vozila od strane dràvnog sekretara Ministarstva zdravqa dr Tomislava Stanti}a.Sam projekat i donacija Domu zdravqa zna~ajno }e unaprediti efikasnost rada ove ustanove kao i efikasnost pruàwa pomo}i gra|anima op{tine Beo~in,rekao je dr Spirovski. Uru~ewu poklona prisustvovao je i predsednik Skup{tine op{tine Beo~in Milan â~i} i izrazio zahvalnost Ministarstvu zdravqa. S. B.

Fotografi, {aqite fotke

Foto, kino i video savez Vojvodine poziva sve fotografe da u~estvuju na 4. izlo`bi digitalne fotografije Vojvodine i 39. izlo`bi omladinske fotografije Vojvodine. Propisno upakovane radove treba dostaviti do 26. decembra na adresu Saveza - ulica Nikole Pa{i}a 34, 21000 Novi Sad. @irirawe fotografija bi}e objavqeno 27. decembra, a otvarawe izlo`bi zakazano je za pretposledwi dan 2009. godine. Detaqna uputstva i prijavni list su dostupni na adresi: http://fkvsv.org/content/5737/prijavaipropozicijezavojvodjansku2009.zip ili na stranici sajta: http://fksv.org/catalog/5737.html. S. T.

„Ro|endanska torta” deci Lutkarska predstava za decu “Ro|endanska torta” odr`a}e se danas u klubu za decu “Tigri} Petar” u 18 ~asova. Predstavu je re`irala Emina Vasi}-Mi-

li}, koja glumi i jednu od uloga u predstavi, zajedno sa Sini{om Mili}em i Draganom Zori}em. Cena ulaznice je 120 dinara. S. F.

sreda9.decembar2009.

PODR[KA LOKALNIM AKCIONIM PLANOVIMA U SRBIJI

Krov nad glavom za 13 porodica PE]INCI: Predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov potpisao je ugovore sa 13 porodica izbeglih i interno raseqenih sa teritorije op{tine Pe}inci, kojima je ova op{tina obezbedila pomo} za kupovinu ku}e sa oku}nicom ili u vidu gra|evinskog materijala. Ugovori su potpisani u okviru projekta „Podr{ka lokalnim akcionim planovima u Srbiji” koji finansira UNHCR, a sprovodi Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. Nakon zavr{etka konkursa, na teritoriji op{tine Pe}inci pet izbegli~kih porodica je dobilo za otkup ku}e sa oku}nicom i za opremawe, a pomo} u gra|evinskom materijalu je obezbe|ena za osam izbegli~kih porodica. Prvi ~ovek op{tine Pe}inci je tim povodom rekao da su ovakvi projekti bitni pre svega s aspekta integracije izbeglih i prognanih lica u normalne `ivotne i radne tokove u ovoj sredini, ali i s aspekta potrebe da se ovim licima omogu}i da re{e osnovni egzistencijalni problem, a to je da obezbede svojim porodicama krov nad glavom. -U projekciji buxeta za 2010. godinu obezbe|ujemo sredstva za socijalna davawa s tim {to }emo gledati da ti programi budu {to kvalitetniji. Svakako }emo po-

dràvati i ovakve projekte, jer to pokazuje i kvalitet na{eg rada i brige o gra|anima -istakao je Sini{a Vukov naglasiv{i da je iz op{tinskog buxeta za ove projekte obezbe|eno 500 hiqada dinara, dok je op{tina Pe}inci od Komesarijata za izbeglice Republike Srbije dobila ~etiri miliona 875 hiqada dinara. Po ovom projektu krov nad glavom obezbe|en je za porodice Branka Draga{a u A{awi, Darka Ili}a u Bresta~u, Velimira Macavare u De~u, Dragomira Radakovi}a u Suboti{tu i Radojke Rudan u Kupinovu. Pomo} za kupovinu gra|evinskog materijala dobile su porodice Branka Adamovi}a u Obreù, Mirka Gaji}a, \or|a Carevi}a i Veqka Samardì}a u Tovarniku, Mihajla Lali}a u [imanovcima, Veqka Toma{evi}a i Nade To{i} u Prhovu i @ivka [ikani}a u Pe}incima. Jedan od korisnika pomo}i za kupovinu ku}e sa oku}nicom, dvadeset{estogodi{wi Darko Ili} koji se sa porodicom nastanio u Bresta~u, kaè da sa suprugom i detetom ìvi kao podstanar i da mu ova pomo} re{ava najva`niji ìvotni problem jer je nezaposlen, ne moè da dobije kredit i nije imao {anse da bilo kako re{eva pitawe krova nad glavom. A. N.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 7. decembra, u sedam ~asova, do ju~e 8. decembra, u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Slavica Graovac, Marijana Lazi}, Ivana Dimitrijevi}, Marina Svetkovi} i Teodora Mari}-Siva~ki iz Novog Sada, Sneàna Boì} iz Petrovaradina, Tinde Morvai iz Temerina, Rozalija Ismailov iz Ba~kog Petrovog Sela, Sawa Vulini} iz Ba~ke Palanke, Zorica \uri{ iz Luga, Branislava \onli} iz Apatina, Nikoleta Grdini} iz Selen~e, Stana Jovi} iz ûruga i Slavica Pejin iz Sremske Kamenice, DEÂKE: Radmila Sabo iz Novog Sada, Jelena Mili} i Svetlana Pani} iz Ba~ke Palanke i Milovanka Vuji} iz Temerina.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

KAMPAWA „[ESNAEST DANA AKTIVIZMA PROTIV NASIQA NAD @ENAMA”

@ene koje }ute najvi{e zlostavqane SENTA: Okrugli sto „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasiqa” odraàn je u Skup{tini op{tine Senta, uz u~e{}e predstavnika komisija za rodnu ravnopravnost iz okolnih potiskih op{tina, u okviru kampawe „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad ènama” i predstavnika republi~kih, pokrajinskih i op{tinskih sen}anskih institucija. Kako su predo~ile u ime doma}ina i organizatora predsednica Komisije za rodnu ravnopravnost op{tine Senta Judita Klo{ak, zamenica predsednika sen}anske op{tine Aniko [irkova, predstavnice Uprave za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada i socijalne politike Mira Marjanovi} i koordinatorka za pristup uslugama za `rtve seksualnog i rodno zasnovanog nasiqa i rad sa po~iniocima nasiqa Jelena Sekuli}, stru~na saradnica Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova AP Vojvodine Marina Ile{ i zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov i drugi u~esnici, veliki broj èna se suo~ava sa problemima nasiqa i da je to tema o kojoj mora da se govori, da kampawa ne traje samo 16 dana nego kontinuirano, a da je ciq kampawe podizawe svesti, iznalaèwe sistemskih re{ewa za za{titu `rtava porodi~nog nasiqa, te da

se uspostavi jedinstven sistem evidencije, kao i ja~awe saradwe svih instutucija i organizacija koje se bave ovom problematikom. U sen}anskoj op{tini su Centar za socijalni rad, pravosudni organi i druge institucije potpisale protokol i uspostavile saradwu, a svi akteri sa lokalnog nivoa pozvani su da se ukqu~e konkrentnim projektima. U Vojvodini funkcioni{u SOS telefoni u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Vr{cu, Apatinu i Pan~evu, a konsultantkiwa SOS telefona Olivera Moldvaji ukazuje da `ene koje }ute i dugo trpe najte`i su slu~ajevi zlostavqawa i treba im dosta vremena da progovore o problemima sa kojima se suo~avaju. Milijana Popovi} iz Centra za

socijalni rad najavila je da se priprema projekat uvo|ewa SOS telefona u Senti, jer prema podacima suboti~kog SOS telefona preko deset odsto poziva imaju sa podru~ja sen}anske op{tine. Tako|e se priprema i projekat psihosocijalne podr{ke deci koja su bile `rtve nasiqa i iz marginalizovanih grupa. V.d. predsednika Op{tinskog suda Ivan Hire{ ukazao je da je zna~ajan napredak postignut posledwih godina gde je vo|eno pedesetak postupaka, ali za razliku smelog izno{ewa problema `rtve porodi~nog nasiqa prilikom obra}awa preko SOS telefona u sudskim postupcima ~ak u 90 slu~ajeva `rtve nasiqa mewaju svoje iskaze. M. Mitrovi}

Porodi~no nasiqe sve ~e{}e SUBOTICA: Ove godine mobilni tim Centra za socijalni rad i policije intervencijama je evidentirao 105 `rtava nasiqa u porodici. U posledwih {est godina Centru za socijalni rad projavqeno je 708 `rtava koje su pretpele neki vid nasiqa. U okviru akcije „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad ènama” Centar je organizovao okrugli sto na temu „Podr{ka sistema u za{titi èna koje trpe porodi~no nasiqe”. Krivi~ni zakonik predi|a da ko primeni nasiqe nad ~lanom porodice moè da se kazni zatvorom od tri meseca do tri godine. - Centar za socijalni rad do 1. decembra evidentirao je 105 novih `rtava nasiqa u porodici. U 89 slu~ajeva `rtve su ène, a u 16 mu{karci. Zlostavqa~i su prose~ne starosti od 36 godina. U posledwe vreme i `rtve se vi{e odlu~uju da prijave nasiqe. Naj~e{}i zlostavqa~i su o~evi i o~usi, kao i muèvi, a imamo zabeleèno i 10 slu~ajeva da su ène bile nasilne nad mu{karcima. @rtva nasiqa u 60 odsto slu~ajeva ostaje sa zlostavqa~em, a ne{to mawi procenat ide kod roditeqa - kaè sociolo{kiwa Danijela Zveki}. U okviru Centra za socijalni rad u Subotici radi i SOS telefon 553– 000. A. A.

Kapela neprikladna veli~ini sela BA^KA PALANKA: Predsednik Op{tine Ba~ka Palanka Kosta Staki} ju~e je posetio nekoliko sela u ovoj komuni, a u Silba{i, mestu sa oko 3.000 stanovnika, posetio je gradili{te kapele na seoskom grobqu. Radovi su po~eli pre par godina, a izvo|a~ posla, novosadska firma „Lisje”, obe}ao je da }e ovaj objekat biti gotov do Nove godine, jer je op{tina odre{ila kesu, mada

je investitor Mesna zajednica Silba{. Kada se zavr{i, ovaj objekat ima}e oko 300 kvadratnih metara i po veli~ini, ali i izgledu bi}e mo`da i ve}i od kapele na Gradskom grobqu u Ba~koj Palanci, mada administrativni centar op{tine ima deset puta vi{e stanovnika od Silba{a. - Kapela u Silba{u ko{ta}e, bez prilaznog puta, staza, mo`da i parkinga, oko 15

miliona dinara, a op{tina je sada dodala dva miliona, kako bi posao kona~no bio zavr{en. Sve je ovo lepo, ali je preveliko i nije prikladno potrebama sela ove veli~ine i vremenu u kome `ivimo. Dok pojedina sela grade velelepne kapele, u isto vreme kukaju kako nemaju vrti} za decu, da im je voda u seoskom vodovodu neispravna za pi}e i sli~no – rekao je Staki}. M. Sy.

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda9.decembar2009.

BOJAN PAJTI] OTVORIO PO^ETAK RADOVA NA MAGISTRALNOM GASOVODU

Gradski `ivot i za sela SUBOTICA: Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} otvario je gradili{te gasovoda visokog pritiska u Novom @edniku, te pustio u rad podstanice za daqinsko grejawe u suboti~koj Mesnoj zajednici «Prozivka».« -Po~eli smo radove na magistralnom gasovodu, koji }e omogu}iti grejawe za 40.000 gra|ana u trinaest mesnih zajednica. Istovremeno, ovaj magistralni gasovod omogu}i}e infrastrukturne preduslove za novu industrijsku zonu u reonu @ednika za logisti~ke centre naseqenih mesta, kao i boqe uslove za poqoprivrednu proizvodwu, pre svega stakleni~ku i plasteni~ku» - rekao je Pajti}. On je istakao da je Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine,

u projekt izgradwe gasovoda visokog pritiska za trinaest prigradskih mesnih zajednica,

ulo`io 160.000.000 dinara, te izrazio nadu da }e posao biti zavr{en do kraja marta 2010.

Plate uslov Pokrajine Odgovaraju}i na pitawe kako tuma~i ~iwenicu da radnicima tavankutskog preduze}a «„Golden garden”» plate kasne ~etiri meseca, iako je re~ o objektu (hladwa~i) koji je finansiran (i) novcem Pokrajine i kojeg je li~no otvorio pre ne{to vi{e od pola godine, Bojan Pajti} je rekao: «Ako je to ta~no, to je za svaku osudu. Naravno da mi podràvamo onu proizvodwu i pogone koji omogu}avaju stabilne prihode gra|anima. Dajemo podr{ku svakom uspe{nom preduze}u, ali i uspe{na preduze}a mogu postati neuspe{na. To je pre svega problem menaxmenta koji ima obavezu da vodi ra~una o svojim radnicima u skladu sa zakonom. Pokrajina u ovom slu~aju jeste pomogla, ali Pokrajina postavqa i uslov da se moraju uvaìti primawa radnika. Primera radi, iz programa zapo{qavawa, mi kao uslov postavqamo dve godine zaposlenosti radnika i davawe plata. U tom smislu, nepo{tovawe obaveza prema radnicima je automatski i nepo{tovawe obaveza prema dràvi i u tom smislu }e dràva za{tititi svoje interese.

Kada je re~ o ulagawima iz istog fonda na sanaciji i rekonstrukciji daqinskog grejawa u gradu, Bojan Pajti} je naveo da je za te namene izdvojeno 47.000.000 dinara, omogu}iv{i time da se Subotica svrsta me|u gradove s najmodernijim sistemom daqinskog grejawa u Srbiji. Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} je rekao kako je za dve godine, koliko traju pripreme za po~etak izgradwe magistralnog gasovoda, ve} ura|eno oko 500 kilometara distributivne mreè po mesnim zajednicama. « - Ovim aktivnostima, gde se radi 27 kilometara mreè visokog pritiska i jo{ oko 20 kilometara mreè sredweg pritiska, stvaramo sve uslove da se stanovni{tvo u tim mesnim

zajednicama prikqu~i na sistem gasne distribucije. Ali, ono {to je mnogo va`nije, jeste stvarawe uslova za `ivot na

Gasovod u 13 naseqa Projektom izgradwe gasovoda visokog pritiska obuhva}ena su naseqa Bajmok, Gorwi i Dowi Tavankut, Qutovo, Mala Bosna, Mi{i}evo, \ur|in, Stari i Novi @ednik, ^antavir, Dua{novo, Vi{wevac i Bikovo i sa oko 50.000 stanovnika predstavqa tre}inu ukupne populacije koju pokriva teritorija Grada Subotice. [to se ti~e projekta »re{ewa problema grejawa stanovni{tva putem daqinskog grejawa u Subotici,» re~ je o 43 toplovodne podstanice na 25 lokacija u tri suboti~ke mesne zajednice i pokriva oko 2.500 stanova, tj. oko ~etvrtine korisnika «Suboti~ke toplane». selima, pribli`no onakvima kakve imaju qudi u gradu, jer su, prilikom radova, polo`ene i instalacije za kablovsku tele-

PREDSTAVNICI ^E[KE, POQSKE, MA\ARSKE I SLOVA^KE JU^E U ZREWANINU

Isti interes za ~etiri zemqe Dezinfekcija ruku obavezna

U SREMU NOVI GRIP UZIMA MAHA

Obolelo jo{ hiqadu gra|ana SREMSKA MITROVICA: Posle novembarskog zati{ja, novi grip je ponovo po~eo da hara Sremom. U novembru je bilo 1.474 obolela, a u decembru je registrovano jo{ 1.039 obolelih, sa simptomima sli~nim gripi. Ve}ina obolelih su uglavnom deca i mla|e osobe, a podru~no odeqewe osnovne {kole „Sremski front” u Molovinu je na prinudnom raspustu, jer je ve}ina od 12 dece obolela. Pro{le sedmice laboratorijski je potvr|eno {est novih slu~ajeva obolewa od virusa A H1N1 u Sremu i to po dva slu~aja u Sremskoj Mitrovici i In|iji, po jedan u Staroj pazovi i Irigu, a o~ekuje se nalaz za jo{ jedan sumwiv slu~aj. - Od po~etka novembra do sada u Sremu je potvr|eno da je 13 osoba obolelo od novog gripa, sa jednim smrtnim slu~ajem. U decembru je do{lo do izrazitog

pove}awa broja obolelih – kaè na~elnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Sremskoj Mitrovici dr Sneàna Medi}. -U Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici u ovom trenutku je na le~ewu 11 pacijenata. Sedam ih je sme{teno na infektivnom odeqewu, jedan na de~jem, a tri pacijenta se nalaze u izolaciji na intenzivnoj negi. Od ova tri pacijenta jedna èna, koja je dijabeti~ar i boluje i od maligne bolesti, je u teèm stawu, ali ni ona nije prikqu~ena na respirator - saop{tio je zamenik direktora bolnice dr Milenko Kendri{i}. -Mi smo spremni za prihvatawe ve}eg broja obolelih, ako zatreba, me|utim, imamo samo tri respiratora, o ~emu smo obavestili resorno ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. S. Bojevi}

ZREWANIN: Zvani~ni predstavnici ê{ke, Poqske, Ma|arske i Slova~ke, zemaqa ~lanica takozvane Vi{egradske ~etvorke, boravili su ju~e u Zrewaninu i tom prilikom se upoznali sa privrednim i kulturnim potencijalima najve}e banatske varo{i. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, sa saradnicima, ugostio je ambasadorku ê{ke Hanu Huba~kovu, ambasadora Slova~ke Igora Fur|ika, ambasadora Ma|arske Imrea Vargu i savetnika za ekonomska pitawa u Ambasadi Poqske Anxeja Sveà~inskog. Zvani~nici zemaqa Vi{egradske ~etvorke prisustvovali su prezentaciji industrijske zone „E~ka”, zatim projekata grada Zrewanina finansiranih iz evropskih fondova, a razgovarali su i sa predstavnicima preduze}a „Arkadom” i „Eurovind”. U sklopu posete, oni su pro{etali i glavnom gradskom xadom, a obi{li su i Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}”, Narodni muzej i Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin”. - Ova poseta u organizaciji Ambasade Ma|arske, kao predsedavaju}e Vi{egradskom grupom, namerno je organizovana u Zrewaninu, s obzirom na to da je ovde jedna od najdinami~nijih sredina, sa jasno zacrtanim strate{kim ciqevima u razvojnim i integracionim poslovima. Smatrali smo da ima smisla da ~etiri zainteresovane zemqe Sredwe Evrope jo{ tesnije poveèmo sa ovim podru~jem – iz-

javio je ma|arski ambasador Imre Varga, uz napomenu da su privrednici iz ovih zemaqa uglavnom prisutni u Zrewaninu. Varga je poru~io da postoje jo{ ve}i interesi za saradwu i da se otvoraju nove mogu}nosti za povezivawe Sredweg Banata i EU. Upitana na koji na~in bi ^e{ka mogla da pomogne Srbiji na putu ka Evropskoj uniji, ambasadorka ove republike Hana Hu-

dràve koje su pomagale i podràvale Srbiju u svim dosada{wim naporima na wenom putu, zalagali smo se liberalizaciju viznog reìma i radi}emo sa vama zajedno dok ne postanete ~lanovi EU. Sada je na Srbiji da iskoristi iskustvo koje joj se nudi – navela je Huba~kova. Savetnik za ekonomska pitawa u Ambasadi Poqske Anxej Sveà~inski je istakao da ova republi-

[etwa glavnom ulicom

ba~kova je kazala da su sve zemqe Vi{egradske ~etvorke, tokom devedesetih godina, prolazile kroz proces ekonomske transformacije. - To su reforme kroz koje Srbija upravo sada prolazi. Ove promene se odnose na celokupan spektar `ivota. Srbiji je potrebno iskustvo a tako|e i pomo} prijateqskih zemaqa, {to mi jesmo. Ovo su

ka do sada nije mnogo sara|ivala sa Sredwim Banatom, zbog ~ega je wegova poseta i interesantna. - Vi imate veliki potencijal i postoji mogu}nost da sara|ujemo. Pre toga treba da se boqe upoznamo, va{i i na{i privrednici da razmene posete i popri~aju konkretno o tome kakve su perspektive – zakqu~io je Sve`a~inski. @. Balaban

JEDNOGLASNE ODLUKE SKUP[TINE OP[TINE KIKINDA

SPORNO VLASNI[TVO [KOLSKE ZGRADE U KRIVAJI

[kola pod hipotekom, |aci ostaju u u~ionicama KRIVAJA: Zaposleni u Osnovnoj {koli „Vuk Karaxi}” u Krivaji tek su nedavno saznali da zgrada {kole, koju su 1965. godine izgradili roditeqi zaposleni u PD „Krivaja”, tako {to su se odrekli ~etiri zarade, nije u dràvnoj imovini, ve} me{ovitoj dràvnoj i dru{tvenoj i to bez preciziranog udela. Naime, jo{ 2004. PD „Krivaja” je oti{la u ste~aj, a dve godine kasnije ovo poqoprivredno dobro kupila je „Agrokorporacija” iz Ba~ke Topole. Pola godine nakon toga, i {kolska zgrada je uvr{tena u ste~ajnu masu, a nekoliko meseci posle prodaje preduze}a uneta je i u ugovor o kupoprodaji. Ista sudbina zadesila je i druge objekte koji se vezuju za ovo poqoprivredno dobro, a to su hotel, kuglana, oko 10.000 hekatara zemqi{ta... Kako obja{wava direktorka {kole An|elka Kosovi}, pripremaju}i se za pandemiju gripa, bili su du`ni da Direkciji za imovinu dostave dokument o vlasniku zgrade i tek tada su saznali da {kola nije u dràvnoj ve} me{ovitoj svojini.

-Ta~no je da je na {kolsku zgradu stavqena hipoteka od oko dva miliona evra, ali nije ta~no, kako se u nekim medijima navodi, da nas neko tera iz {kole i da strahujemo da }emo biti izba~eni - ka`e An|elka Kosovi} dodaju}i da rade kao i ranije, ali da su ipak iznena|eni novim saznawem. Po wenim re~ima, nakon sastanka Saveta roditeqa, [kolskog odbora i predstavnika triju mesnih zajednica ~ija deca poha|aju ovu {kolu, formirana je komisija koja }e za oko nedequ dana prou~iti sva dokumenta. Ona je izrazila nadu da }e prona}i pozitivno re{ewe. Ina~e {kolu u Krivaji poha|a 150 |aka, a imaju i odeqewe za decu sa posebnim potrebama koji nastavu slu{aju na ma|arskom jeziku. Direktorka {kole isti~e da su unutar {kole i izme|u dece izuzetno korektni odnosi, te da imaju i dobru saradwu sa Op{tinom. Na pitawe {ta su nadle`ni u Op{tini mogli da urade, An|elka Kosovi} ka`e da ima saznawa da su poku{avali ne{to da re{e, ali da nema povratnu informaciju. N. K.

Referendum za samodoprinos KIKINDA: Na 20. Skup{tinskom zasedawu, odbornici Skup{tine op{{tine Kikinda jednoglasno su doneli odluku o raspisivawu referenduma za uvodewe samodoprinosa u Kikindi, obrazovawu komisije i utvrdivawu predloga odluke. Predsednik Op{tine Kikinda Ilija Vojinovi} istakao je da je pre mesec dana sli~no izja{wavawe bilo u svim seoskim mesnim zajednicama, te da su me{tani devet sela kikindske op{tine glasali za uvodewe samodoprinosa u seoskim mesnim zajednicama: Pored komunalne infrastrukture, odnosno nastavka izgradwe fekalne kanalizacije, deo sredstava bi}e utro{en i za zamenu dotrajalih cevi vodovdne mreè u gradu. Prema recima ~lana Op{tinskog ve}a zaduènog za udruèwa gra|ana i mesne zajednice Imreta Kaboka, planira se priliv od 60 miliona dinara godi{we. - Smatrali smo da 30 odsto ovog novca treba rasporediti na slede}i na~in: 14 odsto za sport, odnosno za izgradwu i ure|ewe sportskih objekata, 4,5 procenata nameweno je kulturi, devet odsto izdvaja}e se za udru-

`ewa gradana i penzionere, a za verske zajednice, a prvi put, nakon veoma dugog perioda bi}e izdvojeno 2,5 odsto. Gra|ani }e

dodatak za prvo dete koji ispla}uje Op{tin, uve}an je sa 10 na 15 hiqada dinara, doneta je odluka o osnivawu prihvatne sta-

Protest napredwaka Nakon zavr{etka skup{tinskog zasedawa, ispred zgrade Skup{tine op{tine Kikinda, okupili su se ~lanovi i simpatizeri Srpske napredne stranke, koji su protestovali traè}i vanredne lokalne izbore. ^lan Inicijativnog odbora Ladislav Tomica istakao je da traè smenu op{tinskih rukovodilaca, jer lokalna vlast, prema ovoj partiji, nije re{ila nijedan problem u op{tini. Napredwaci su i daqe pri stavu da lokalna vlast, koju u posledwih godinu dana ~ini Demokaratska stranka i weni koalicioni partneri, nije legitimno izabarana, jer su mandati dobijeni sudskim putem. S druge strane, predsednik Op{tinskog odbora Demokratske stranke Savo Dobrani} kaè da je pravo opozicijeda kritikuje, a opozicija uvek traì nove izbore. Dobrani} kaè da je, u slu~aju raspodele mandata u op{tini Kikinda, ispo{tovan Zakon o lokalnim izborima. se, o uvodewu samodoprinosa izja{wavati na referendumu, koji }e trajati od 10. do 28. decembra. U zavisnosti od delatnosti, gra|ani }e za samodoprinos izdvajati dva ili pet odsto od primawa. Osim ovih i sve ostale odluke donete su jednoglasno, {to se do sada nije moglo videti u kikindskom parlamentu. Roditeqski

viziju i za nove telefonske kablove. Zbog toga mislim da s pravom mo`emo re}i da }e izme|u 2012. i 2015. godine sva-

nice pri Gerontolo{kom centru, ~iji je ciq zbriwavawe osocijalno ugro`enih, osoba koje su pronadene u skitwi, ili im zbog ne~eg drugog treba zbriwavawe. Takode, odbornici su doneli odluku o utvr|ivawu uslova za legalizaciju objekata, kao i o pokretawu inicijative za dobijawe statusa grada. A. \uran

kom ko `ivi ovde, biti potpuno svejedno da li `ivi u gradu ili na selu» - rekao je Sa{a Vu~ini}. Z. R.

VESTI Srbi iz Ma|arske u Kuli KULA: Predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi} uprili~io je prijem za srpsku delegaciju iz Budimpe{te koju je predvodio predsednik srpske samouprave u Budimpe{ti Borislav Rus, a pored wega u Kuli su boravili i kwi`evnik iz Budimpe{te Dragomir Dujmov i profesor srpske gimnazije „Nikola Tesla” u Budimpe{ti Vlastimira Vuji}. - Na{a op{tina je izrazito multietni~ka i multikulturalna sredina, a istovremeno spada u red najtolerantnijih sredina u Srbiji. @elimo da ostvarimo najboqe odnose sa Srbima u Ma|arskoj prevashosno po pitawu obrazovawa i kulture, a isto tako mi imamo odli~ne odnose i sa nekoliko lokalnih samouprava u Ma|arskoj - rekao je Bukvi}. - Postoji sna`na veza Srbije i Ma|arske, a tome svakako doprinose i ~vrste veze sa na{im qudima koji `ive u Ma|arskoj. Pro{le godine predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine Bojan Pajti} je otvorio obnovqeni deo Tekelijanuma u Budimpe{ti ~iju je rekonstrukciju pomoglo Izvr{no ve}e Vojvodine. To su spone koja sada treba razvijati i negovati, a saradwa u kulturi sigurno je jedan od kqu~nih stvari - rekao je Borislav Rus. N. P.

Kancelarija Zrewanina u Temi{varu ZREWANIN: U Temi{varu je otvoren Regionalni centar za odr`ivi razvoj Banata u okviru istoimenog prekograni~nog projekta. Otvarawu su prisustvovali predstavnici regionalnih privrednih komora Zrewanin, Kikinda i Pan~evo iz srpskog dela Banata i Komore za trgovinu, industriju i poqoprivredu Kara{-Severin iz Re{ice i Temi{vara, i drugi predstavnici preduze}a i institucija s jedne i s druge strane granice. Po re~ima predsednika Regionalne privredne komore Zrewanin Milana Radovanovi}a, ovaj regionalni centar predstavqa jo{ jednu mogu}nost za podr{ku privrednoj saradwi u regionu i pomo} za uspostavqawe direktnih kontakata izme|u na{ih i firmi iz Rumunije. U wemu svaka od navedenih pet komora potpisnica sporazuma ima svoju kancelariju koja stoji na raspolagawu i svim ~lanovima komora za susrete sa wihovim prekograni~nim partnerima kada god se za to uka`e potreba. @. B.

CRNA HRONIKA

sreda9.decembar2009.

DNEVNIK

PRAVOSNA@NA PRESUDA VRHOVNOG SUDA SRBIJE ZA UBISTVO MILIVOJA STEVANOVI]A IZ RUMENKE U STEPANOVI]EVU KRAJEM AVGUSTA 2007.

Soviqu i Medvedecu potvr|eno po 12 godina robije

Mladi}ima iz Stepanovi}eva – Sini{i Soviqu (1988) i Borisu Medvedecu (1984), koji su 11. juna ove godine u novosadskom Okru`nom sudu osu|eni na po 12 godina zatvora zbog ubistva Rumen~anina Milivoja Stevanovi}a, Ve}e Vrhovnog suda Srbije, kojim je predsedavao sudija Novica Pekovi}, potvrdilo je prvostepenu presudu, ~ime je ona postala pravosna`na. Odlukom Ve}a, àlbe Okru`nog javnog tuìoca u Novom Sadu, koji je zatraìo stroìje kazne za obojicu, te àlbe osu|enih mladi}a, ~lanova wihovih porodica i branilaca koje su se mahom pozivale na povrede krivi~nog postupka i nepravilno utvr|eno ~iweni~no stawe, odbijene su kao neosnovane. U Vrhovnom sudu su smatrali da je ve}e novosadskog

Hap{ewe Borisa Medvedeca i Sini{e Soviqa avgusta 2007.

Okru`nog suda, sa sudijom Zdenkom Staki} na ~elu, pravilno utvrdilo ~iwenice, da nije bilo bitnijih povreda postupka, te da

TU@ILA[TVO U ZREWANINU ZATRA@ILO ISTRAGU PROTIV OSUMWI^ENOG PETRA J. IZ LAZAREVA

Pqa~kao apoteke kuhiwskim noèm Op{tinsko javno tuìla{tvo u Zrewaninu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Petra J. (25) iz Lazareva, zbog sumwe da je po~inio dva razbojni{tva i jednu kra|u. Po navodima Tuìla{tva, on je 25. novembra ove godine, oko 20.45 sati, u Zrewaninu, prilikom mimoilaèwa na ulici, Zrewaninki S. N. iz ruke istrgao torbu u kojoj je bilo 80.000 dinara, 200 evra i 12 ~ekova. Osumwi~eni je dva dana kasnije, oko 17.55 sati, tako|e u Zrewaninu, pe{ice do{ao do apoteke „Herba“, koja se nalazi u Tr`nom centru „Bagqa{“. U{ao je u apoteku, oti{ao iza prodajnog pulta, iz xepa izvadio ve}i kuhiwski no` i obratio se zaposlenoj re~ima: „Ovo je pqa~ka“. Zatim je apotekarku s le|a uhvatio levom rukom oko vrata, dok je u desnoj drào no`. Kada je iz pomo}ne prostorije iza{ao kwigovo|a, Petar J. je

uzviknuo: „Lezite dole, gde su hiqdarke?“ Zaposleni su u strahu legli na pod, a osumwi~eni razbojnik je otvorio fioku radnog pulta i odatle uzeo 105.000 dinara i jedan ~ek, posle ~ega je pobegao. Tu`ila{tvo ga tereti i da je 3. decembra, oko 16.05 ~asova, opqa~kao apoteku „Kne`evi}“, u Ulici Ko~e Kolarova 42, u Zrewaninu. Opet je do{ao iza pulta, iz xepa jakne izvadio no` i apotekarki poru~io da je do{ao u pqa~ku, nare|uju}i joj da legne na pod. Zatim ju je rukom odgurnuo dole i obavio premeta~inu fioka iz kojih je uzeo 3.700 dinara. Nezadovoqan plenom, Petar je povikao: „Gde su pare?“, posle ~ega je radnica po~ela da vri{ti. Pqa~ka{ joj je zapretio da u}uti ili }e je u suprotnom ubosti. Nastavio je da pretura po apoteci, a kada nije na{ao vi{e novca, pobegao je s lica mesta. @. B.

je izreka presude razumqiva i razlo`na. Podse}awa radi, Stevanovi}evo be`ivotno telo na|eno je rano

ujutru 29. avgusta 2007. godine na obodu Stepanovi}eva. Po optu`nici, koja je nekoliko puta mewana, proizlazi da su Soviq i Medvedec kobne no}i, nakon sitne ~arke, u nekoliko navrata tukli Stevanovi}a, nanev{i mu 47 podlivnih rana. Tada je on krenuo ka Kisa~u, ali su ga, navedeno je u optu`nom aktu, ova dva momka sustigla kod poqoprivredne apoteke, gde su nastavili da ga tuku. Kasnije su ga ponovo prona{li i povezli kolima, iz kojih su ga, na obodu sela, izbacili. Ujutru je Stevanovi} na|en mrtav, a u optu`nici stoji da je nesre}ni ~ovek preminuo tako {to je pao i potiqa~nim delom glave udario u o{tru ivicu kamena, {to je izazvalo kobno krvarewe. Tu`ila{tvo je dvojicu momaka okri-

Be`ivotno telo Milivoja Stevanovi}a

vilo za te{ko ubistvo (~lan 114, stav 2 KZ-a – ubistvo pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu). U `albama, branioci dvojice mladi}a su smatrali da presudu novosadskog Okru`nog suda treba ukinuti i vratiti na ponovno su-

OBRT NA SU\EWU BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U

Svedok tvrdio da je pogre{io u analizi Biv{i ~lan Upravnog odbora Direkcije za izgradwu i ure|ewe Zrewanina Qubomir Stankov, prvi saslu{ani svedok u procesu protiv nekada{weg gradona~elnika Gorana Kneèvi}a i jo{ dvadeset optuènih za navodne zloupotrebe vezane za izdavawe u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta, u ju~e iznetom iskazu osporio je ta~nost svoje analize, ura|ene tokom istrage u ovom predmetu, u kojoj je izveo i procenu realne cene zakupa zemqi{ta. Svedo~e}i ju~e pred Specijalnim sudom u Beogradu, Stankov je naveo da je tokom istra`nog postupka protiv Kneèvi}a i ostalih nekoliko puta saslu{avan kao svedok pred istra`nim sudijom i dva puta pred policijom. – Prilikom ispitivawa pred SBPOK-om dobio sam zadatak da uradim pisanu analizu koja bi sadràla i procenu realne cene zakupa gradskog gra|evinskog ze-

Cena zemqi{ta prvobitno neta~no prikazana

mqi{ta. To sam uradio i analizu sam predao policiji. Oni su tra`ili da to uradim {to br`e. Posle izvesnog vremena ponovo sam ra~unao i analizirao, te shvatio da sam pogre{io u toj analizi. Shvatio sam da sam do-

bio neta~ne cene, neta~nu analizu, tako da je cela analiza neta~na. Ovo {to sam rekao je istina i moja zakonska obaveza je da to ka`em – rekao je Stankov. Svedok je objasnio da je prilikom izrade analize „gre{ke po-

Kne`evi}: Buyet nije nenamenski tro{en HA[KI TRIBUNAL

Odbijen [qivan~anin Ha{ki tribunal odbio je ju~e zahtev odbrane Veselina [qivan~anina da ponovo razmotri pravosna`nu presudu kojom je [qivan~anina osudio na 17 godina zatvora zbog zlo~ina nad hrvatskim zarobqenicima u Vukovaru 1991. Apelaciono ve}e, koje je [qivan~aninu i izreklo presu-

du, obrazloìlo je da je po statutu Tribunala pravosna`na presuda kona~na i da stoga ne postoji mogu}nost za weno ponovno razmatrawe. Pored toga, ocenilo je apelaciono ve}e, sva pitawa koja je [qivan~anin pokrenuo u zahtevu za ponovno razmatrawe presude, ve} su razmotrena u àlbenom postupku. Apelaciono ve}e je, posle àlbenog postupka, pove}alo kaznu [qivan~aninu sa pet na 17 godina zatvora, proglasiv{i

ga krivim za pomagawe ubistva 194 hrvatska zarobqenika na farmi “Ov~ara” kod Vukovara, 20-21. novembra 1991. Toj presudi protivilo se dvoje od petoro sudija apelacionog ve}a kojim predsedava Teodor Meron. Odbrana je tvrdila da je time “nezakonito” bila preina~ena prvostepena presuda, izre~ena 2007, kojom je [qivan~anin bio oslobo|en krivice za ubijawe zarobqenika, a osu|en na pet godina zatvora zbog pomagawa u wihovom mu~ewu. Po oceni branilaca, tom odlukom za koje nije imalo ovla{}ewe, àlbeno ve}e Tribunala je [qivan~aninu uskratilo pravo da se àli na osu|uju}u presudu za novo krivi~no delo, {to je kr{ewe me|unarodnog pakta o gra|anskim pravima. Odbrana je stoga uloìla zahtev za ponovno razmatrawe pravosna`ne presude, koji je ju~e odbijen. U jesen 1991, major [qivan~anin je bio oficir za bezbednosti Prve gardijske brigade JNA, ~iji je komandant bio pukovnik Mile Mrk{i}. Mrk{i}a je Tribunal pravosna`no osudio na 20 godina zatvora zbog pomagawa ubistva i mu~ewa na Ov~ari. (Beta)

|ewe pred izmewenim ve}em, ili da se preina~i, te da se mladi}i osude za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa (~lan 344, stav 2 KZ-a). Ipak, Vrhovni sud to nije prihvatio. E. D.

Prvooptuèni biv{i gradona~elnik Zrewanina Goran Kneèvi} dao je ju~e pre po~etka su|ewa izjavu medijima. – Ovo su|ewe je proces koji se vodi po modelu „dr`’te lopova“. Na to ukazuje i izve{taj Dràvne revizorske institucija o tro{ewu javnog novca. Mi }emo na ovom su|ewu u narednim danima, uveren sam, dokazati da nije bilo nenamenskog tro{ewa buxeta u Zrewaninu, nego da je, ba{ suprotno optu`bama, buxet bio pove-

}avan svim ovim za {ta smo optuèni – rekao je Goran Kneèvi}. On je naveo da je zemqi{te u Zrewaninu izdavano za {est evra, a da se u mnogim drugim lokalanim samoupravama daje mnogo jeftinije. – âk i ministar i Vlada Srbije najavquju da }e se investitorima zemqi{te davati i besplatno. Sve to }emo predo~iti sudu i uveren sam da }e sud znati da odlu~i o tome ko je, u stvari, gra|evinska mafija u Srbiji – naveo je Kneèvi}.

~inio zbog ishitrenosti, neznawa i jer nije imao dovoqno podataka“. – Stavio sam neta~nu cenu zemqi{ta, pogre{no sam na prihodnu stranu buxeta stavio donaciju EU, tako|e i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, a pogre{no je i to {to sam tu stavio i o~ekivane investicije do kraja slede}e godine. Za jednu lokaciju pogre{io sam povr{inu zemqi{ta – rekao je Stankov. Svedok je dodao da je u vreme istra`nog postupka i sam imao strepwe i strahovawa. Kako se razaznalo iz svedo~ewa, u toj analizi, za koju je svedok Stankov kazao da je „pogre{na“, realna cena zakupa zemqi{ta po kvadratu procewena je na iznos vi{i nego onaj na koji su je u svojoj analizi procenile stru~ne gradske slu`be Zrewanina. – Od samog po~etka formirawa industrijskih zona u Zrewaninu bio sam u timu koji je izra~unavao realne cene zakupa i ure|ewa gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Stru~na slu`ba je Upravnom odboru Direkcije predlo`ila cenu od {est evra, i to je i usvojeno. Op{tina je na osnovu toga raspisala javni konkurs, na koji se do sada javilo desetine investitora za tri zone – istakao je Stankov. Na pitawe predsednice ve}a sudije Maje Kova~evi}-Tomi} da li ostaje pri iskazima datim u istrazi, svedok Stankov je odgovorio: „Dr`im se ovog iskaza koji sam dao sad pred sudom. Ne mogu da se setim iskaza iz istrage.“ J. Jakovqevi}

GRUPA LOPOVA KOJA SE SUMWI^I DA JE HARALA U TORKU, NA OPTU@ENI^KOJ KLUPI ZREWANINSKOG SUDA

Maloletnike vodili u kra|u Zbog sumwe da su jednu kra|u po~inili, a drugu poku{ali, zrewaninsko Op{tinsko javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv Vesne V. (29), Jasmine N. (26), Sime N. (49), svi iz Torka, zatim Eleonore K. (20) iz Novog Be~eja i Ane N. (47) iz Melenaca. Prvo krivi~no delo obuhva}eno optu`nicom po~inile su Vesna V., Jasmina N. i Eleonora K. One su 1. decembra minule godine, oko sat posle pono}i, u Torku kod @iti{ta, na Trgu slobode 17, zajedno s troje maloletnika, do{le do prodavnice kineske robe. Upotrebom {rafcigera izvalili su lim u dowem delu ulaznih vrata, posle ~ega su u{li u trgovinu i iz we ukrali odevne predmete ukupno vredne 52.200 dinara. Jasmina N., Eleonora K., Sima N. i Ana N., tako|e se terete da su 28. decembra iste godine, u ve~erwim satima, tako|e u Torku, u Ulici bratstva i jedinstva 47, u zajednici s vi{e maloletnih li-

ca, stigli do prodavnice „BB trejd“. Pokidali su ì~anu ogradu i provukli se do magacina. [rafcigerom su izvalili lim u gorwem delu vrata. Jasmina, Eleonora i Sima su u{li u trgovinu, dok su drugi ostali na ulici da paze da neko ne nai|e. Iz magacinskog dela prodavnice poku{ali su da ukradu cigarete, sredstva za higijenu i drugu robu, ali u tome nisu uspeli jer je nai{la policijska patrola. Isto tuìla{tvo podiglo je optu`nicu i samo protiv Jasmine N., a radi se o zasebnom sudskom procesu. Ona se tereti da je u no}i izme|u 1. i 2. juna pro{le godine, u dogovoru s dvoje maloletnika, putni~kim vozilom „zastava 101“ do{la do prodavnice „BB trejd“ u Torku. Malodobni lopovi po{li su u kra|u, a ona je ostala da „~uva straù“. Maloletnici su kamenom umotanim u jaknu razbili staklo na trgovini, u{li i uzeli cigarete, suhomesnate proizvode,

Torak

slatki{e, stavqaju}i ih u xakove. Odneli su i ne{to novca, a ukupna vrednost plena procewena je na 110.050 dinara. Svu robu predali su Jasmini, koja je xakove stavila u auto i oti{la. Kra|u su poku{ali da ponove i u no}i izme|u 4. i 5. juna. Opet u zajednici s nekoliko maloletni-

ka Jasmina je do{la do „BB trejda“. Sau~esnici su testerom isekli lanac na vratima, posle ~ega su ih pajserom otvorili. Jasmina je u{la u prodajni objekat i po~ela da stavqa robu u xakove, ali su je u poslu omeli pripadnici obezbe|ewa i policije koji su nai{li. @. B.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK PRIVEDENI ZBOG UGRO@AVAWA SIGURNOSTI UREDNICE TV B-92 BRANKICE STANKOVI]

Sedmorica osumwi~ena za pretwe novinarki Policija je privela sedam osoba, od kojih su tri maloletne, zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo ugo`avawa sigurnosti u slu~aju novinarke Televizije B-92 Brankice Stan-

Dolijao na Detelinari?

Vladimiru S. de`urni istra`ni sudija u Novom Sadu odredio je pritvor do 30 dana, a policijska mera zadr`avawa do 48 sati odre|ena je Mla|enu B. i Stefanu H. A., nakon ~ega }e uz krivi~nu prijavu biti sprovedeni istra`nom sudiji, dodao je ministar.

„Dnevnik“ iz svojih izvora saznaje da se osumwi~enom Vladimiru S. pripisuje da je u petak, 4. decembra poslao poruku na dru{tvenoj mre`i „Fejsbuk“ u kojoj se ka`e da Brankicu treba ubiti. Vladimir je uhap{en u svom stanu na Detelinari, odakle je, po svoj prilici poslata, poruka i ve} nakon ~etiri sata priveden na saslu{awe u istra`no odeqewe suda. E. D. kovi}, izjavio je ju~e zamenik premijera i ministar policije Ivica Da~i}. On je precizirao da je beogradska policija, u saradwi s policijom iz Novog Sada, Pan~eva, Sremske Mitrovice i Kraqeva, privela Vladimira S. (25) iz Novog Sada, Mla|ena B. (26) iz Pan~eva, Petra B. (18) iz Vrwa~ke Bawe, Stefana H. A. (22) iz Beograda, zatim D. B. (16), R. M. (17) i A. D. (15).

Zakletve pravosudnih ~elnika Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarovi} i republi~ki javni tuìlac Zagorka Dolovac poloìle su ju~e zakletve u Domu Narodne skup{tine. Polagawu zakletve najvi{ih pravosudnih funkcionerki, koje su na te funkcije izabrane 30. novembra, prisustvovala je i ministarka pravde Sneàna Malovi}. – Zakliwem se svojom ~a{}u da }u svoju funkciju vr{iti verno Ustavu i zakonu

po najboqem znawu i ume}u i sluìti samo istini i pravdi – glasi zakletva koju je poloìla Mesarovi}eva. – Zakliwem se svojom ~a{}u da }u javnu tuì- Zagorka Dolovac i Nata Mesarovi} la~ku funkciju vr{iti predano, savesno bode – tekst je zakletve koju je poloìla i nepristrasno i {tititi ustavnost i zaZagorka Dolovac. konitost, qudska prava i gra|anske sloS. St.

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE VLADIMIR VUK^EVI]

Odmotava se klupko zlo~ina nad kidnapovanim i nestalim na Kosmetu Brankica Stankovi}

Protiv ostalih lica bi}e podnet izve{taj nadle`nim tu`ila{tvima, rekao je Da~i} Tanjugu u telefonskoj izjavi iz Kine. – Ministarstvo unutra{wih poslova nastavqa rad na identifikaciji drugih lica za koje postoje osnovi sumwe da su izvr{ili navedeno krivi~no delo.

Ve}ina protiv hap{ewa Mladi}a

izru~en, a 31 odsto gra|ana ne zna koje mu se optu`be stavqaju na teret. Vi{e od polovine ispitanih, odnosno 62 odsto, navodi da se ne slaè s hap{ewem i izru~ewem Radovana Karaxi}a, 55 odsto mi{qewa je da Karaxi} nije odgovoran za zlo~ine za koje je optuèn pred Ha{kim tribunalom, dok 34 odsto na zna za {ta je optuèn. Istraìvawe pokazuje da 72 odsto gra|ana ima izrazito i uglavnom negativan stav prema Ha{kom tribunalu, a kao razloge za to navode da je taj sud nepravedan, pristrasan i neobjektivan, kao i da se pred tim sudom sudi samo Srbima. Pozitivan stav prema sudu u Hagu ima 14 odsto ispitanih, koji smatraju da taj sud osu|uje one koji su po~inili ratne zlo~ine i koji ga smatraju pravednim, objektivnim i nepristrasnim. Na stav gra|ana prema Ha{kom tribunalu najvi{e uti~u izve{taji i tuma~ewa doma}ih medija – vi{e od 60 odsto, zatim pravnika, pa predstavnika dràvnih institucija (49 odsto). Vi{e od polovine ispitanih (54 odsto) ne smatra da su|ewa pred Ha{kim tribunalom doprinose saznavawu

JU^E U DOMU NARODNE SKUP[TINE

INTERVJU

ISTRA@IVAWE O ODNOSU GRA\ANA SRBIJE PREMA HA[KOM TRIBUNALU

Vi{e od 60 odsto gra|ana Srbije smatra da Ratko Mladi} ne treba da bude uhap{en i izru~en Ha{kom tribunalu, dok 56 odsto smatra da on nije odgovoran za zlo~ine koji mu se stavqaju na teret, pokazuje najnovije istra`ivawe o odnosu prema Ha{kom tribunalu i doma}im su|ewima za ratne zlo~ine. Po istra`ivawu, koje je sprovedeno u aprilu i junu ove godine, 64 odsto gra|ana smatra da Mladi} ne bi trebalo da bude uhap{en i

sreda9.decembar2009.

istine, a 71 odsto smatra da ne doprinose procesu pomirawa u regionu. [to se ti~e su|ewa pred doma}im sudom za ratne zlo~ine, 66 odsto gra|ana smatra da je pravosudni sistem Srbije sposoban za procesuirawe ratnih zlo~ina, me|utim, 71 odsto ispitanih ne zna da navede neko su|ewe koje se vodi pred doma}im sudovima. Rad Tu`ila{tva za ratne zlo~ine 56 odsto gra|ana ocenilo je dobrim, ali 73 odsto ispitanih

smatra da tuìlac za ratne zlo~ine nije nezavisan u svom radu i da na wegove odluke uti~u pritisak javnosti, napadi opozicionih politi~ara, nevladine organizacije i vlast. Veliki broj anketiranih, odnosno 74 odsto, smatra da sudije koje postupaju u predmetima ratnih zlo~ina nisu nezavisne u radu i da na wih uti~u javnost, nevladine organizacije i vlast. Istraìvawe je sprovela Misija OEBS-a u saradwi s Beogradskim centrom za qudska prava na uzorku od 1.400 ispitanika. Predsednik Kancelarije Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Du{an Igwatovi} rekao je na konferenciji za novinare da istraìvawe pokazuje da srpsko dru{tvo i gra|ani poku{avaju da na|u „laki izlaz iz realnosti“. – Qudima treba da se objasni za{to se neke stvari rade. Saradwa s Ha{kim tribunalom vodi ka normalizaciji dru{tva i ka tome da qudi treba da ìve u realnosti. Normalno dru{tvo mora da se suo~i i s dobrim i s lo{im stranama“, naveo je Igwatovi}. (Beta)

Tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} u intervjuu za „Dnevnik“ govori o novim momentima u rasvetqavawu slu~aja poznatog kao„trgovina organima“, ostalim brojnim istra`nim i sude}im predmetima, saradwi s Ha{kim tribunalom… Isti~e da ponovni izbor za tuìoca za ratne zlo~ine doìvqava kao poverewe i priznawe za celokupan dosada{wi rad Tuìla{tva. – Tim s kojim radim punih {est godina je opravdao poverewe koje mi je ukazala Skup{tina Srbije jula 2003. godine – kaè tuìlac Vuk~evi}. – Pred nama je jo{ mnogo posla, s obzirom na skori prestanak rada Ha{kog tribunala. Nedavno je objavqen podatak da gotovo polovina na{ih gra|ana smatra da treba nastaviti su|ewa za ratne zlo~ine u Srbiji kada Ha{ki tribunal prestane da radi. To, koliko razumem, zna~i da o~ekuju od nas da nastavimo da radimo jo{ vi{e i jo{ boqe. Upravo zato okupqam oko sebe mlade qude, istraìva~e i tuìla~ke pomo}nike koji imaju ambicija i znawa da se uhvate u ko{tac s izazovima koji su za nas, 2003. godine, bili pionirski. Ako je moj ciq bio da wima postavim dobre osnove, onda, bez la`ne skromnosti, mogu da kaèm da sam u tome uspeo, a u meni }e uvek imati profesionalnu i qudsku podr{ku za svoje poduhvate. z Koji su budu}i organizacioni i drugi prioriteti Tuìla{tva? – Najavili smo tri velika predmeta do kraja godine, me|u kojima je i onaj koji je vezan za isto~nu Bosnu, odnosno doga|aje na teritoriji op{tine Zvornik. Radimo intenzivno na jo{ dva predmeta koji se odnose na ratne zlo~ine u Hrvatskoj. U istrazi nas jo{ ~eka, kao {to ste primetili, na desetine predmeta. Da bismo sve to uspeli da procesuiramo, potrebno je pro{iriti tim, oja~ati ga mladim, sposobnim tuìocima, ali i onima koji }e da istraùju veliku arhivsku gra|u i pripreme predmete za procesuirawe. Naravno, za sve to nam je potrebno i dovoqno novca i, bez obzira na veliku ekonomsku krizu s kojom smo se kao dru{tvo i mi suo~ili, o~ekujem da }e se za na{ rad uspeti

Vladimir Vuk~evi}

odvojiti minimum neophodnih para, jer je to {to od Srbije o~ekuju weni gra|ani, ali i me|unarodna zajednica – da izvede pred lice pravde ratne zlo~ince. S druge strane, `elim da istaknem politi~ku podr{ku koja nam nije nedostajala posledwih godina, kao i razumevawe Ministarstva

koji se finansira iz evropskih fondova upravo da istraè i takve mogu}nosti. Vi znate da su u Tribunalu u Hagu brojni predmeti koji pruàju osnov za istragu nad potencijalnim po~iniocima ratnih zlo~ina koji se nikada ne}e procesuirati pred MKTJ-om jer je taj sud zavr{io podizawe optu`nica. I predmeti koje sada procesuiramo, poput “Ov~are”, “Zvornika”, zatim korpusa predmeta proiza{lih tokom sukoba na KiM, pruàju obiqe novih ~iwenica, pa i dokaza o ulozi nekih lica u ratnim zlo~inima. Veliki broj wih danas ìvi u Srbiji i oni su ti koji }e u budu}nosti biti procesuirani. z Ima li novih momenata u istrazi Tuìla{tva pokrenutoj o zlo~inima pripadnika

Potvrda srpskih informacija z Da li su vas zainteresovale tvrdwe Nazima Blace, koji je, predstavqaju}i se kao agent tajne slu`be OVK, pored ostalog, izneo da je navodno po nalogu Fatmira Qimaja u~estvovao u ubistvu jednog svedoka u procesu vo|enom protiv wega pred Ha{kim tribunalom? – Wegove tvrdwe su samo potvrdile informacije kojima raspolaèmo rade}i na takozvanim kosovskim predmetima, u kojima su `rtve Srbi i drugi nealbanci, ali i Albanci koji su bili `rtve zavere }utawa jer su bili svedoci stra{nih zlo~ina ili se, jednostavno, nisu slagali s onim {to se na KiM doga|alo jo{ od 1998. godine. pravde, ali i me|unarodnih organizacija. z Da li su konkretizovane najave u pogledu mogu}nosti da Ha{ki tribunal, u skladu s izlaznom strategijom, ustupi na{em pravosu|u deo svojih predmeta? – Tokom ove i naredne godine dva predstavnika Tuìla{tva za ratne zlo~ine upu}eni su u Tuìla{tvo Ha{kog tribunala, u okviru regionalnog projekta

TROJICA UHAP[ENA U SUBOTICI

Osumwi~eni za razbojni{tvo Branislava B. (18), Zorana S. (18) i Dejana B. (18), svi iz Subotice, suboti~ka policija li{ila je slobode zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela razbojni{tva,. Osumwi~eni su u proteklih deset dana ulazili maskirani u prodavnice na teritoriji Subotice i, uz pretwu pi{toqem, od radnika protivpravno prisvajali novac. Oni }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Okru`nog suda u Subotici. A. A.

OVK na Kosmetu nad kidnapovanim Srbima i drugim nealbanacima u slu~aju poznatom kao „trgovina organima“? – Imamo vrlo precizna nova saznawa o nekim licima koja bi mogla biti potencijalni svedoci u tom predmetu, qudi koji su bili na samom mestu doga|aja i koji bi mogli „otvoriti“ predmet u pravom smislu te re~i. Na{e tu`ila{tvo svakodnevno dolazi do novih informacija i u

tom predmetu, kako od me|unarodnih, tako i od doma}ih izvora, i nadamo se da }emo vrlo skoro mo}i da odmotamo i to klupko, jedno od najmonstruoznijih s kojim smo se do sada susreli. @elim jo{ jednom da naglasim da Tuìla{tvo za ratne zlo~ine u tom slu~aju zanima sudbina kidnapovanih i nestalih na KiM, a sve {to prelazi sferu krivi~nih dela ratnih zlo~ina trebalo bi da bude predmet interesovawa onih koji procesuiraju organizovani kriminal, u ovom slu~aju u me|unarodnim razmerama. z Da li ste u kontaktu s izvestiocem SE o slu~aju „trgovina organima“ Dikom Martijem i kada se moè o~ekivati wegov izve{taj? – Dik Marti je veoma zainteresovan za tu istragu i imam utisak da je spreman da taj slu~aj rasvetli do kraja. Upoznajemo ga sa svakom novom informacijom do koje do|emo. Ve} nekoliko puta do sada sam rekao da od wega o~ekujem objektivan izve{taj jer je na mene ostavio utisak velikog profesionalca i ~asnog ~oveka. Ne èlim da na bilo koji na~in vr{im pritisak na wega. z Ima li istine u napisima dela medija o tome da su pojedine evropske zemqe voqne da se ukqu~e u istragu tog slu~aja? – Ne samo da su voqne ve} u dokazima do kojih dolazimo ima nagove{taja da su `rtve tog zlo~ina i gra|ani evropskih zemaqa. S druge strane, upravo od ambasada i drugih predstavnika tih zemaqa dobili smo veliki broj podataka koji rasvetqavaju slu~aj. z Koliko Tuìla{tvu zna~e nova pravna sredstva za otkrivawe i dokazivawe krivi~nih dela ratnih zlo~ina koje je dobilo nedavno usvojenim izmenama krivi~nih zakona? – Bez sumwe da nam svako novo pravno sredstvo omogu}ava efikasniji postupak, brè i efikasnije dostizawe pravde. Najzna~ajniji pomak o~ekujem od tzv. tuìla~ke istrage, odnosno od mogu}nosti da sami, od po~etka do kraja, istraìmo ratni zlo~in. Jaska Jakovqevi}

PRVI SLU^AJ PRIMENE NOVOG ZAKONA O PLANIRAWU I IZGRADWI

Iza re{etaka investitor objekta u izgradwi u Beogradu Investitor objekta u izgradwi u Ulici Paje Jovanovi}a 10 u beogradskoj op{tini Zvezdara i sedam radnika je privedeno zbog toga {to nisu po{tovali zabranu radova, saop{tila je ju~e Gradska slu`ba za informisawe. „Premda je gradili{te zatvoreno, investitor M. J. je pocepao trake kojima je ozna~eno da su radovi na we-

mu zabraweni i uveo radnike, kako bi nastavili gradwu“, navedeno je u saop{tewu uz napomenu da su gra|evinski inspektori i policajci priveli investitora i radnike. ^lan Gradskog ve}a Zoran Kosti} rekao je da je, prema wegovim saznawima, to za sada prvi slu~aj primene novog zakona o planirawu i izgradwi u Srbiji. (Beta)

DRU[TVO

sreda9.decembar2009.

DNEVNIK

REPUBLI^KI ZAVOD SUMWA U NA^IN TRO[EWA ZDRAVSTVENOG DINARA U VOJVODINI

Nabavke preko odre|enih firmi i odre|enih qudi

Gutqaj {ampawca Tadi}a ko{tao 40.000 dinara Predsednik Srbije Boris Tadi}, ministarka omladine i sporta Sneàna Samarxi}Markovi} i predsednik Skup{tine grada Beograda Aleksandar Anti} ka`weni su s po 40.000 dinara zbog ispijawa {ampawca na proslavi posle utakmice Srbija–Rumunija, odràne 10. oktobra. Predsednik Gradskog suda za prekr{aje Zoran Pa{ali} kaè da su re{ewa o izre~enoj kazni u~esnicima u postupku poslata i stupaju na pravnu snagu osam dana od uru~ewa, osim ako u me|uvremenu ne uloè àlbe, pa do tada ne moè obznaniti ni obrazloèwe svoje odluke.

Minimalna kazna za ispijawe alkohola na sportskim terenima je 30.000, a maksimalna 50.000 dinara, a ako po~inilac nema novca da plati kaznu, ona moè biti preina~ena u 60 dana zatvora. Ukoliko se isti prekr{aj ponovi, izri~e se zabrana prisustva utakmicama. Nakon me~a na kojem se na{a reprezentacija kvalifikovala za Svetsko prvenstvo policija je podnela prekr{ajne prijave protiv Tadi}a, Sneàne Samarxi}-Markovi} i Anti}a, odlu~ivalo se u tri odvojena postupka, a oni se nisu pozvali na imunitet, niti angaòvali branioce.

Za dekana u Somboru samo jedan kandidat Nakon smene prof. dr Dragana Sole{e s mesta dekana Pedago{kog fakulteta u Somboru, sednica Nastavno-nau~nog Ve}a ove, jedine dr`avne visoko{kolske ustanovi u gradu, predlo`ila je samo jednog kandidata za funkciju dekana. Naime, dobiv{i 34 glasa od 35 prisutnih ~lanova NNV-a, jedini o

O holokaustu vi{e u srpskim uybenicima Srbija je na godi{wem zasedawu Me|unarodne organizacije posve}ene holokaustu, odrànom u norve{kom gradu Trondhajmu, postala pridruèna ~lanica Radne grupe za saradwu u oblasti obrazovawa, se}awa i istraìvawa (ITF), u kojoj je od 2006. imala status posmatra~a. ITF je utemeqen na inicijativu [vedske 1998, i ~ine ga predstavnici vlada i sektora NVO ~iji je ciq podr{ka istraìvawu holokausta na nacionalnom i me|unarodnom nivou kroz informisawe javnosti, slobodu pristupa arhivama i ukqu~ivawu ove teme u obrazovne programe. Na{a dràva od 2006. sara|uje s Me|unarodnom {kolom za izu~avawe holokausta „Jad Va{em“, koja je dosad uprili~ila dva seminara o holokaustu za nastavnike istorije iz Srbije. Oni su obuhvatali i upoznavawe s Memorijalnim kompleksom, a predava~i su bili eminentni stru~waci Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Buxet ITF-a predvi|a sufinansirawe nacionalnih projekata zna~ajnih za ~uvawe se}awa na holokaust, kao i obnovu Jeverejskog grobqa na Ledinama u Beogradu. U saradwi sa Savetom Evrope, OEBS-om i drugim me|unarodnim organizacijama, srpsko Ministarstvo prosvete je odlu~ilo da temu holokausta na kvalitetniji na~in uvrsti u obrazovni program i |acima u~ini pristupa~nijom, a za po~etak je nastavqena edukacija profesora. Podsti~e se razgovor o {tetnosti rasne i diskriminatorske politike, radikalnim desni~arskim organizacijama i antisemitizmu da bi se ve} kod dece probudio ose}aj za toleranciju. Q. Male{evi}

kome }e raspravqati Savet fakulteta je prof. dr Aleksandar Petojevi}, redovni profesor ovog fakulteta, koji je u dva navrata bio i prodekan. Wegovi protivkandidati, prof. dr Mile Nenadi} i prof. dr Tihomir Petrovi} od NNV-a nisu dobili neophodnu natpolovi~nu ve}inu glasova. M. M}

Nakon vesti o neracionalnom tro{ewu novca vojvo|anskih filijala za zdravstveno osigurawe, odnosno nadle`nog Pokrajinskog zavoda, ve} se naga|a ko je sve ume{an u ove zloupotrebe. Me|utim, kako je za „Dnevnik“ izjavila Svetlana Vukajlovi}, direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe ~iji su revizori i utvrdili zloupotrebe, sve dok se potpuno ne zavr{i kontrola tro{ewa „slobodnih sredstava“ i izve{taj ne sagleda Upravni odbor, zakazan za sutra, ne mogu se davati kona~ne ocene. Nakon prve kontrole „procurile“ su nelogi~nosti, zloupotrebe i kr{ewe Da li su i rendgen aparati sitan inventar V. d. direktora PZZO-a dr Dragomir Cime{a zakona. ^lan UO RZZO-a I{tvan Hu|i obja{wava da je sve nim ustanovama preba~en novac i ~eno 259 miliona dinara, uprkos ra, u nekoliko zdravstvenih inkrenulo od preporuke filijala{ta je kupqeno, a ne i obrazloèpreporuci UO-a. Kad sam traìo stitucija i filijala RZZO-a ma da se zbog krize „slobodna we postupka – kaè Hu|i. – Noodgovor od doju~era{weg direkkrenuti inspekcija, a proveri}e sredstva“ ne usmeravaju zdravvac je prebacivan uz saglasnost tora PZZO-a Radeta Nikoli}a, i poslovawe Pokrajinskog zavostvenim ustanovama, sem u hitnim Komisije za davawe saglasnosti javno me je verbalno napao. Sad se da. i neophodnim slu~ajevima. Preza kori{}ewe slobodnih sredstaporuke su po{tovale sve filijava filijala u Vojvodini, koja je V. d. direktora PZZO-a dr Dragomir Cime{a le u Srbiji, sem najve}eg broja odobravala nabavku opreme prenajavio inspekcijsku kontrolu poslovawa vojvo|anskih. ko odre|enih firmi i odre|enih Pokrajinskog zavoda za zdravstvo – Iz Pokrajinskog zavoda za qudi. Tako je samo u prvih {est zdravstveno osigurawe dobili meseci ove godine pokrajinskim smo samo izve{taj da je zdravstvezdravstvenim ustanovama prebaispostavilo da je zaista bilo veU javnosti se naga|a da li zlolikih nepravilnosti u radu i niupotreba preno{ewa „slobodnih je slu~ajno {to je Nikoli} podsredstava“ pada na teret samo neneo zahtev za raskid sporazuma o koliko qudi iz PZZO-a i pojeradu, {to je na vanrednoj sednici dinih filijala u Vojvodini, ili UO RZZO-a i usvojeno. u pozadini stoje i mo}niji. AfeV. d. direktora PZZO-a dr ra je pokrenula i pri~u o javnim Dragomir Cime{a, dosada{wi nabavkama u zdravstvenim ustaDru{tvo gra|ana „Srbija u Volonteri ove nevladine direktor Filijale RZZO-a Zanovama, jer je pokazala da se rapokretu“ danas pokre}e kamorganizacije, osnovane u julu padnoba~kog okruga, ne èli da znim mahinacijama i domi{qapawu protiv korupcije u 2009. „s idejom da ohrabri pokaè bilo {ta o radu svog pretto{}u veliki iznosi mogu raszdravstvu pod nazivom „Ne jedince da aktivno u~estvuju u hodnika, ali najavquje da }e ubupar~ati na mawe, {to javne tenprimam mito, radim za platu“. stvarawu kvalitetnijeg ìvodu}e taj zavod biti otvoren za javdere ~ini nepotrebnim. Ali Wen je ciq da „promovi{e pota Srbije“, ve} su prikupili nost, po{tovati zakone i odluke umesto da se tako smawi nabavna zitivne primere u profesiji vi{e od 5.000 potpisa gra|ana RZZO-a. On je obavestio pokracena, ona u pojedinim slu~ajevikoja je ~esto identifikovana s podr{kom lekarima koji rajinske sekretarijate za zdravstvo ma biva i duplo ve}a. U ~ijem xekao korumpirana“. de ~asno. i za finansije da }e danas, radi pu zavr{ava razlika novca, ostakontrole tro{ewa buxetskih paje da se naga|a. J. Barbuzan

„Ne primam mito, radim za platu”

RODITEQI I TRUDNICE VI[E VERUJU SVOM LEKARU NEGO MINISTRU

I mama doktor odbija vakcinu Vakcinacija protiv novog gripa u Srbiji tek {to nije po~ela, a roditeqski i pedijatrijski krugovi jo{ nisu zakqu~ili da li dozvoliti da se beba vakcini{e, da li verovati Ministarstvu zdravqa ili svom izbranom lekaru. Istra`ivawe roditeqskog portala Bebac.com. pokazalo je da 74,3 odsto ispitanika ne}e vakcinisati sebe i svoje dete. Svega 5,8 odsto uradi}e to, a gotovo 20 odsto izjasnilo se da nije sigurno {ta }e uraditi. Za {est dana, koliko je trajalo ispitivawe, u anketi i debati o vakcinaciji u~estvovalo je 2.168 ispitanika. Vi{e od 80 odsto trudnica, koje spadaju u ri-

zi~nu grupu, i 76 odsto roditeqa ne}e pristati da se vakcini{e, a na to su se odlu~ilili jer sumwaju u kvalitet vakcine, te jer imaju strah od kontraindikacija. Istra`ivawe je pokazalo da roditeqi i trudnice najvi{e veruju (57,9 odsto) svom izabranom lekaru, dok svega 3,1 odsto ima poverewa u Ministarstvo zdravqa. Gotovo 80 odsto ispitanika priznalo je da ih zbuwuju informacije o novom gripu, najpre zato {to su kontradiktorne. Sastavni deo istra`ivawa roditeqskog portala Bebac.com bila je i debata o vakcinisawu protiv novog gripa. Ispitanici su mogli da ostavqaju komentare na Te{ka bolest, ili luda medijska hajka

temu vakcinacije, a neki, koje je portal izdvojio su: „Medicinski sam radnik, radim u eminentnoj ustanovi u Beogradu i trudnica sam u sedmom mesecu. Moje kolege i lekari, kao i ja, smatramo da nikako ne treba primiti tu vakcinu protiv novog gripa. Da se ne ponavqam s prethodnim `enicama koje su u velikoj meri u pravu, jedite vo}e i povr}e, {etajte, ali izbegavajte zatvorene prostorije, slave, de~ije ro|endane i ova luda medijska hajka }e pro}i”, „Moj sin ima 13 meseci. Pitala sam pedijatra da li da ga vakcini{em i ona mi je odgovorila da ne treba jer je virus ve}

mutirao i vakcina nije vi{e toliko ni efikasna, a epidemija prolazi…” Zanimqivo je da je devet odsto anketiranih odgovorilo da se ne}e vakcinisati „zato {to mi lekar ne preporu~uje”. Me|utim, s paketom vakcina koja }e se od danas distribuisati po domovima zdravqa, Ministarstvo zdravqa {aqe i posebno uputstvo po kojem }e „beli mantili“ morati da preporu~e pelcovawe. Oni }e biti obavezni da pozivaju svoje pacijente na vakcinaciju, a bi}e im i zabraweno da daqe iznose svoje li~no mi{qewe o vakcinaciji. I. Brcan

Bojler iz [imanovaca nagra|en u Seulu Srpski pronalaza~i ostvarili su izuzetan uspeh na najve}em svetskom sajmu inovacija SIIF 2009. u ju`nokorejskoj prestonici Seulu, gde je bilo izlo`eno vi{e hiqada pronalazaka iz 35 zemaqa. Grand pri i srebrna medaqa za dizajn multifunkcionalne stolice i drugih kreacija osvojio je Damjan Miti}, student “Megatrend” univerziteta. Zlatna i srebrna medaqa pripala je Predragu Pe-

{ovi}u iz razvojno-proizvodnog centra “Pe{ovi}” iz [imanovaca za tehnologiju proizvodwe vodosanitarnih armatura i za pronalazak mini proto~nog bojlera. O[ “Svetozar Markovi} Toza” iz Novog Sada i mladim talentima Ma{i Kondi} i Luki Beqanskom pripala je bronzana medaqa sajma i zlatna Ruske internacionalne asocijacije za nauku za projekt kori{}ewa interfejsa u upravqawe sao-

bra}ajem na solarni pogon u gradovima. Zlatnu je dobio i Beogra|anin Boris Mileki} za “Eko-robota”, pronalazak za ~i{}ewe i dezinfikovawe ventilacionih kanala. Srebrna medaqa dodeqena je Mirku Radivojevi}u iz ^a~ka za novi sistem ugradwe podnih instalacija u oblasti gra|evinarstva. S. N.

Sedmoro za nagradu „Dr Zoran \in|i}“ Javna prezentacija radova u uèm izboru za ovogodi{wu Nagradu „Dr Zoran \in|i}“ za najboqi diplomski, zavr{ni – master ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka je danas od 17 ~asova na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u sve~anoj sali na I spratu. Za ovu presti`nu nagradu, koju dodequje novosadski Univerzitet pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj, ove godine prijavqeno je rekordnih 38 radova, a Odbor za dodelu nagrade, ~iji je predsednik prof. dr Dragoqub Mi}unovi}, izabrao je sedam u uì izbor. Kandidati za nagradu su: Marjan Ivkovi} – master rad „Evolucija poimawa konfliktne prirode modernih dru{tava u kriti~koj teoriji“, Aleksandra Trkqa – master „Pozicija kineskih imigranata u svesti gra|ana Beograda“, Nemawa Zvijer – magistarski „Ideologija slike: igrani film u funkciji ideolo{kog teksta“, Nemawa Sovti} – diplomski „Balet ’Petru{ka’ Stravinskog u svetlu imanentnog kriticizma Teodora Adorna“, êdomir Cicovi} – diplomski „Vi|ewe liberalizma i neoliberalizma kroz odnos Xona Loka i Miltona Fridmana“, Marko Peri} – diplomski „Problematizacija Kantovog stava: ,Bivstvovawe nije nikakav realni predikat’“ i Branislav Filipovi} – magistarski „Sociolo{ki aspekti Internet-pornografije“. Radovi su odbraweni na filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u i novosadskoj Akademiji umetV. ^. nosti.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

DRAGAN JOVANOVI] DANILOV, KWI@EVNIK

Pri~a je iznad svega Svaka misterija ima kqu~ kojim se otvara - ovom re~enicom zapo~eo je Dragan Jovanovi} Danilov svoj najnoviji roman “Otac ledenih brda”u izdawu “Arhipelaga”. A za ovo poetsko {tivo, koje bi moglo biti i putopis i drama i esej, potrebno je mnogo kqu~eva. Dobra vest za ~itaoca je da se ti kqu~evi veoma lako nalaze, jer su pred wim daleka putovawa kroz vreme i

prostor, ali nekako poznata, bliska. I Aleksandrija, i Venecija, i Be~, i Pariz, i Island, i “Titanik” i Medakovi}i - sve to zove da se zaplovi u avanturu ~itawa “Oca ledenih brda”. Misterija je kako je autor uspeo da od blizu dve hiqade stranica izvornog teksta, ostavi tek desetinu, a ne uskrati nam ni minut istinskog ~itala~kog zadovoqstva. Ovaj roman je nastajao ~itavu deceniju, jer je autor `eleo da nadma{i prethodna dva. Dragan Jovanovi} Danilov (Po`ega, 1960) je jedan od najve}ih i najprevo|enijih srpskih pesnika. Objavio je trinaest kwiga poezije, koja je prepevana na sve velike evropske jezike i nagra|ena svim doma}im relevantnim priznawima. Autor je kwige autopoeti~kih eseja i tri romana. Pi{e i likovnu kriti-

ku, a od nedavno ìvi u Beogradu. zPrvi savet koji ste dali mladim piscima glasi: “Budi sam, nepotkupqiv i poboàn.” Uspevate li vi da budete takvi dok pi{ete- pitali smo na{eg sagovornika? - Pisac mora biti smeran, posve}en i dugotrajan. Za mene, pisawe se vremenom pretvorilo u du`nost, neumitnu kao sudbina. Uvek pi{em u naletima, sa dugim pauzama. @ivim u i{~ekivawu Kairosa, pravog trenutka kada }u biti u stawu da o nekoj temi koja me intrigira pi{em sa koncentrisano{}u i entuzijazmom. Mislim da neprekidno, danono}no pisawe vodi u skribomaniju i poprili~no zaglupquje pisca, jer ga spre~ava da u~estvuje u onom eroti~nom, organskom ìvotnom strujawu u kome se jedino moè osetiti dubina postojawa. z U jednom intervjuu ustvrdili ste da savremena srpska kwièvnost jo{ ìvi u i{~ekivawu velikog romana. Tako|e i da smo “svedoci opli}avawa savremenog srpskog romana, koji se iz dubine Andri}evog i Crwanskovog sveta premestio u pli}ak”. Da li je bilo odjeka, polemika? - Nije bilo polemika, a i za{to bi? Srpski savremeni roman je kultivisan, pismen, ali operisan od kompleksnosti, od pri~awa pri~e koja je iznad svega, od velikih stvarala~kih elana. êsto je zabasao u solipsisti~ko samoqubqe, manirizam i isprazni ludizam. Mislim da nije dovoqno samo imati kulturolo{ku imaginaciju. A zatim, ima mnoìna pisaca koji su samo ve{ti izrabqiva~i re~i, a ne punokrvni pripoveda~i ~ije je pisawe telesno i krvoìlno. Posle Andri}eve mramorne monumentalnosti, monumentalne fluidnosti Crwan-

SLAVNI BRITANSKI MUZI^AR NAJAVIO PRVO GOSTOVAWE U SRBIJI

Elton Yon u junu u Beogradu

Istaknuti britanski muzi~ar Elton Xon nastupi}e prvi put u Srbiji 3. juna slede}e godine u "Beogradskoj areni", najavqeno je ju~e iz "Arene". Xon je ro|en kao Rexinald Kenet Dvajt 25. marta 1947. godine u Velikoj Britaniji, a od 11. godine kao veoma talentovan pi-

janista poha|ao je Kraqevsku akademiju muzike, ~iji je stipendista bio. Wegovi prvi nastupi bili su u bendu "Bluesology", koji je napustio 1967, kada s tekstopiscem Bernijem Taupinom osniva novu grupu i izdaje album "Empty Sky".Novi duet je na muzi~kim top-listama u SAD bio na drugom mestu, odmah posle "Bitlsa". Na vrhuncu karijere Xon je bio 70-tih godina pro{log veka. Tada je u SAD odr`ao dva koncerta pred oko 100.000 qudi, dobio svoju zvezdu

na holivudskom Bulevaru slavnih, a sa Xonom Lenonom snimio je duet koji je izveo na Medison skver gardenu. Godine 1978. po~iwe da nastupa solo i postaje prvi "zapadni" peva~ koji je imao turneju po biv{em Sovjetskom savezu.Tokom 90-tih vra}a se na scenu i veliki uspeh bele`i muzikom za animirani film "Kraq lavova" za koju je dobio presti`no priznawe Oskar. Vlasnik je vi{e od 50 hitova koji su bili na listi 40 najslu{anijih, ukqu~uju}i sedam pesama koje su bile na prvom mestu mnogih top-lista. Pored Oskara, osvojio je i nagrade Gremi, Toni i Zlatni globus. Xon je postao ~lan Rokenrol hola slavnih 1994, a titulu viteza Britanskog kraqevstva dobija 1997. zbog doprinosa kampawi u borbi protiv side. Iste godine progla{en je od magazina "Bilbord" za tre}eg najuspe{nijeg umetnika svih vremena (ispred wega su bili samo Bitlsi i Madona). Xon je poznat po hitovima "I’m Still Standing", "Don’t Go Breaking My Heart", "Nikita", "Sacrifice", "Goodbye Yellow Brick Road", "Sorry Seems To Be The Hardest Word", a jedna od wegovih najpopularnijih pesama je "Candle in The Wind", koju je komponovao 1973. u ~ast Merilin Monro, ali je 1997. u izmewenoj verziji izveo na sahrani britanske princeze Dajane.

skog, te ekstati~nosti i {irine Rastka Petrovi}a, nema u srpskoj prozi, naàlost, verodostojnog znaka vesni{tva, ve} samo postepenog duhovnog opadawa. Velikom romanu potreban je dubok razlog da bi se pojavio. Nema sumwe da }e se, posle svega {to se izdoga|alo na teritoriji biv{e Jugoslavije, posle razorne istorijske shizofrenije, na ovim prostorima tek pojaviti velika kwièvnost, te da }e pomenuta istorijska shizofrenija podsta}i pesnike i romanopisce da, u punom obimu, razviju svoje ispolinske snage. Samo ono {to nastaje iskqu~ivo iz poosobqene i efektivne zakonomernosti, moè se u istoriji kwièvnosti utemeqiti i uvremeniti kao vrednost vi{eg, sublimiranog reda. zRekoste da va{i junaci iz najnovijeg romana èle da

riju zato {to je istorija za wih re~ koja je izgubila sadr`aj. Re~ koja se rasprsla. Ne znam da li je mogu}e osloboditi se istorije. Tek, ciq mi je bio da univerzalizujem pojedinca kao `rtvu predodre|enosti i slu~aja. Duboko verujem u to da su na{i `ivoti sa~iweni od predodre|enosti i slu~aja. Slu~aj je taj sitni demon koji prodire u zakon i razara ga. Sve je na ovom svetu predodre|eno voqom i hirovima jednog vi{eg Bi}a i neumoqivo nas vodi predvidqivom ishodu. zNa koji na~in je va{ obilazak Aleksandrije pomogao da zavr{ite “Oca ledenih brda”? Nakon te posete stavili ste ta~ku na roman? -Taj ~in je, naravno, simboli~an. Roman sam pisao sa jasnom sve{}u o Biblioteci. Na kraju rituala spoznao sam koliko je tanka granica izme|u biblioteke i pusto{i, izme|u stvarno-

@ivimo u razvalinama zaborava z Mnogi naslovi su ve} dostupni u digitalnoj formi, a industrija nudi elektronske ~ita~e preko kojih se stiè u najudaqenije i najve}e biblioteke. [ta kompjuterske tehnologije mewaju u ~inu pisawa ili ~itawa romana? - Kao romanopisca veoma me zanimaju mehanizmi zaboravqawa i potiskivawa. Na àlost, mi zaboravqamo brzo i odlu~no. Sveop{ta kompjuterizacija, paradoksalno, nije ni{ta drugo do gigantski poku{aj temeqnog zaboravqawa. Svi mi ìvimo u razvalinama zaborava. Bibliotekari i arhivari iz mog romana su upravo fanati~ni borci protiv takvog utemequju}eg zaborava. Ve} godinama pi{em nema~kim naliv-perom „Senator“, svuda i u svako vreme. Prija mi rukopisna procesualnost. Volim taj proces kad se crno mastilo su{i na papiru. Posle to prekucavam na mehani~koj pisa}oj ma{ini, a zatim mi bliska osoba tekst ubacuje u kompjuter. [to se mene ti~e, ne koristim kompjuter ni za pisawe ni za ~itawe. Drìm do dostojanstva i samogospodstva Kwige, jer kwiga je blià qudskoj meri od elektronskog medija. Jedna ruska poslovica kaè da kwiga dospe dokle ni voda ne moè. se oslobode istorije da bi ìveli. Da li je to uop{te mogu}e na Balkanu, u literaturi i u ìvotu? - Mojim junacima je tesno u Srbiji zato {to ih isku{avaju iracionalni i opojni demoni skitala{tva i avanturizma. Nisu izgnanici, emigranti, bilo bi to suvi{e pateti~no. Oni ne traè svoj identitet kroz isto-

sti i sna. „Otac ledenih brda” u osnovi jeste aleksandrijski projekat, ali na nov na~in. Verujem da, ukoliko se na aleksandrijski model pripovedawa nakalemi dobro ispripovedana, nabrekla pri~a iz presnog `ivotnog realiteta, onda takav spoj mo`e da donese ne{to inovativno i plodotvorno. Radmila Lotina

sreda9.decembar2009.

NOVE KWIGE IZ UMETNOSTI

Tri veka srpskog slikarstva Kwiga "Tri veka srpskog slikarstva" prof. dr Miodraga Jovanovi}a objavqena je nedavno u Grafi~kom ateqeu "Dereta". Urednik luksuznog dvojezi~nog izdawa kwige "Tri veka srpskog slikarstva", koje je finansijski pomoglo Ministrastvo kulture, Petar Arbutina isti~e da je ovo "nesvakida{wi vodi~ kroz nasle|e srpskog slikarstva od 18. do 20. vaka, kao i umetni~ke i dru{tvene epohe kroz koje je ono prolazilo, ostavqaju}i iza sebe pravo umetni~ko blago". Autor je, prema re~ima Arbutine, "srpsko slikarstvo smestio u {iri, evropski i svetski kulturolo{ki kontekst i to na nivou zna~ewa, vrednosti i uticaja, i na nivou umetni~kihi kreativnih tokova ju`noslovenske i evropske kulture". Slikari (38) i wihova dela zastupqena u ovom izboru ilustruju veoma {irok i bogat umetni~ki i kreativni put od baroknog slikarstva 18. veka do moderne umetnosti i zavr{ava se sa 1970. i namewen je svima koje zanima kako su se evropski uticaji interpretirali u na{oj sredini koja je, iako udaqena od najve}ih umetni~kih centara, bila spremna da prihvati nove tendencije koje su donosili na{i prvi umetnici {kolovani u evropskim metropolama.

Miodrag Jovanovi} (77), profesor na predmetu Nacionalna istorija umetnosti novijeg doba na Filozofskom fakultetu u Beogradu, autor 60 stru~nih radova, ~etiri monografije i najve}i ìvi znalac srpske umetnosti od 18. do po~etka 20. veka, obja{wava da mu je ambicija bila da napi{e delo koje }e ilustrovati kontinuitet u srpskoj umetnosti kroz dela koja }e pokazati sve va`ne pojave i poetike koje su se javile tokom tri veka. On je uveren da se ova kwiga ubraja u one koje su neophodne za {irewe znawa o nacionalnoj kuluri i zato je va`no da je u celini prevedena na engleski jezik. Jovanovi} je kazao da ne moè da posmatra odvojeno ìvot od dela nekog umetnika i uveren je da }e ~itaoci prihvatiti wegov na~in interpretirawa svake pojedine li~nosti koja je izdvojena da predstavqa armije onih koji su morali biti zaobi|eni. Kwigu je posvetio Milanu Ka{aninu koji je u najteìm vremenima nema~ke okupacije objavio kwigu "Dva veka srpskog slikarstva" u okupiranom Beogradu 1942. godine.Posebno je istakao izuzetno lepu opremu kwige koja ima 150 ilustracija u boji. (Tanjug)

NAGRADA ZA DOPRINOS HUMORU I SATIRI

„\or|e Fi{er” Aleksandru ôtri}u Pisac Aleksandar ôtri} ovogodi{wi je dobitnik nagrade „\or|e Fi{er" za doprinos humoru i satiri i wihovom popularisawu, saop{tila je Sekcija humorista i satiri~ara Dru{tva kwièvnika Vojvodine. Odluka ìrija u kome su bili Ninus Nestorovi}, Milan Todorov i Du{an Vojvodi} Birxa, bila je jednoglasna a u uòj konkurenciji za nagradu bili su i poznati beogradski novinar i kwièvnik Petar Lazi} i satiri~ar iz Skopqa Vasil Tolevski. ôtri} od 1984. godine objavquje aforizme u beogradskim dnevnim novinama i ~asopisima. Objavio je vi{e od 10 kwiga aforizama, satiri~nih pri~a i anegdota koje su mu prevo|ene na engleski, poqski, nema~ki, francuski, slovena~ki, ma|arski, rumunski, {panski, makedonski, ruski, albanski, slova~ki, ~e{ki, {vedski, bugarski, rusinski i italijanski jezik.^lan je Udruèwa kwièvnika Srbije, jedan je od osniva~a Fonda „Radoje Domanovi}"i predsednik wegove Skup{tine Fonda, kao i ~lan i Beogradskog aforisti~arskog kruga.

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA O SLAVKU VORKAPI]U, UMETNIKU, TEORETI^ARU I PEDAGOGU FILMA

Kwiga „O pravom filmu”

- Me|u onim posebno zna~ajnim na{im qudima koji su borave}i u svetu taj svet izuzetno obogatili nalazi se i Slavko Vorkapi}, koji je otkrio pravu prirodu filma - rekao je na prekju~era{woj promociji monografije o ovom umetniku, teoreti~aru i pedagogu filma, naslovqenoj „O pravom filmu” rediteq Boro Dra{kovi}, istakav{i Vorkapi}evu podvi`ni~ku misiju u {irewu kulture, uporediv{i ga sa onom Dositejevom. Dra{kovi}, kao jedan od recenzenata ove monografije/ uxbenika (re~ je o drugom dopuwenom i pro{irenom izdawu, dvojezi~nom na srpskom i engleskom) koju je priredio profesor dr Marko Babac, istakao je Bab~evu izuzetnu ulogu kako u nastanku ove kwige, tako i obrazovawu generacija studenata filma i multimedijalne re`ije na novosadskoj Akademiji umetnosti, ali i drugim sredinama. Po re~ima Babca, sigurno kod nas najboqeg poznavaoca Vorkapi}evog dela prakti~nog i teorijskog rada, ova kwiga je rezultat poku{aja da se prikupi sve {to je on (iza sebe ina~e nije ostavio ni jednu kwigu) napisao i {to je o wemu zabele`eno. - Svojim delovawem i razmi{qawima Vorkapi} se zalagao za pravo na eksperiment, autorsku slobodu, li~nost rediteqa kao autonomnog stvaraoca, kao i jezik filma i wegove poetske vrednosti - rekao je Babac podse}aju}i i na biografiju Vorkapi}a koji je od siroma{nog de~aka iz sremskog sela Dobrinaca stigao do Holivuda. - Danas u

filmovima ta dinamika, ta energija koja se pojavquje, mo`e na prvi pogled da izgleda da je to ono o ~emu Vorkapi} govori.

pizam suprotstave realnosti film je tako stra{an da publika koja iza|e u stvarnost samo moè da kaè: gospode boè,

pesimisti~an, jer kako je Vorkapi} govorio, film je jo{ uvek suvi{e mlada umetnost, u pelenama je sa svojih sto i ne{to godina. A one su ni{ta spram hiqadugodi{wih tradicija drugih umetnosti. Film ima {ansu da se razvija, uvek dolaze mladi qudi i nove generacije koje donose i nove umetnike. I ne mora svaki film da bude veliko delo ali takvim ostvarewima postoje neke naznake, delovi, koje je recimo i Vorkapi} sawao u svojim teorijskim razmi{qawima. [ansu vidim u mladima. Tako|e, u siroma{noj sredini iz koje je i sam Vorkapi} ponikao postoji {ansa da se ra|aju neke nezavisne li~nosti koje ne robuju principima kako da se brzo i mnogo zaradi, nego kako da izrazi svoju du{u, kako da izrazi svoju li~nost, kako da pri~aju o svojim snovima. Najve}i rediteqi koji su napravili velike filmove su ih prakti~no odsawali: Felini, Bergman, Tarkovski, Buwuel... sve su to autori koji pri~aju svoje pri~e. Na promociji odrànoj Tibor Vajda i Marko Babac na promociji monografije Foto: R. Hayi} u holu Izvr{nog ve}a AP Me|utim, on govori o organizahvalati {to je ovaj svet u kojem Vojvodine govorili su kao predciji kretawa koje stvara poetìvim jo{ uvek najboqi svet. stavnici izdava~a monografije ske slike. Ova dana{wa filmNekada se u filmovima beàlo (prati je i DVD sa insertima ska jurwava bez glave i repa neu hepiendove, kako bi umakli filmskim primerima) direkma nikakvog smisla. Ni{ta ne nekom tada stra{nom svetu. Sator Zavoda za kulturu Vojvodizna~i. Gledaoci tako kada iza|u da od filmova u bioskopima ili ne Tibor Vajda i prodekan Akaiz bioskopa potpunio su ispradividijama, prakti~no beìmo demije umetnosti u Novom Sadu `weni. Ciq savremenog filma u stvarnost veruju}i da je ona Sini{a Bokan. je da no}nu moru, horor i eskaboqa. Me|utim, ne treba biti V. Crwanski

SPORT

sreda9.decembar2009.

DANAS PREOSTALIH OSAM UTAKMICA [ESTOG KOLA LIGE [AMPIONA

Abu Dabi doma}in Svetskog klupskog prvenstva 2009.

[est kontinentalnih {ampiona, plus tim iz Ujediwenih Arapskih Emirata, vodi}e bitku za krunisawe {ampiona svih {ampiona IRAN EVROPA S. AMERIKA PERSIJSKI Barselona Atlante ZALIV [panija Meksiko Abu

UAE Al Ahli doma}in

Dabi 50 miqa 80 km

UAE

AZIJA Pohang stilers Koreja

SAUDIJSKA ARABIJA

MESTO ODR@AVAWA Stadion Mohamed bin Zajed Kapacitet 42.056 Zajed sport siti J. AMERIKA 49.500 Estudijantes de la Plata Argentina ME^EVI 1 9. decembar Al Ahli – Ouklend

DNEVNIK

c m y

Inter i Barselona na mukama Mo`da trenutno i dva najboqa fudbalska tima Evrope, Barselona i Inter, jo{ uvek nisu obezbedili plasman u osminu finala Lige {ampiona. Dodu{e, Katalonce i poraz od dve gola razlike u posledwem

Barseloni i nadam se na{li pukotine u wihovoj odbrani. Rubin sti`e u Milano bez optere}ewa, svestan da je Inter veliki favorit. - Ve} smo mnogo uradili, ovo je bilo za nas upoznavawe s Evropom. Naravno, voleli bi-

}in do~ekuje Unireu. I jednima i drugima pobeda zna~i prolaz. - Imamo velikih problema – ka`e Markus Babel trener [tutgarta. - Zdravko Kuzmanovi}, na{ kqu~ni igra~ na posledwih nekoliko me~eva se povredio u subotu i sigurno ne-

OKEANIJA Ouklend siti Novi Zeland AFRIKA Mazembe DR Kongo

2 11. decembar Mazembe–Pohang

3 12. decembar 4 15. decembar Pobednik 1 – Atlante Pobednik 2 – Estudijantes 16. dec: za 5. i 6. mesto 5 16. decembar Pobednik 1– Barselona 19. dec: za 3. i 4. mesto FINALE 19. decembar Pobednik 4 – Pobednik 5 PREGLED FINALA TURNIRA

2008. 2007. 2006. 2005. 2000.

Man. jun. ENG Milan ITA Internaci. BRA Sao Paulo BRA Korintijans* BRA

1–0 4–2 1–0 1–0 0–0

*4-3 na penale

Liga de Kuito EKV Boka Juniors ARG Barselona [PA Liverpul ENG Vasko da Gama BRA

Doma}in Japan Japan Japan Japan Brazil

Ukqu~uju}i Interkontinentalni kup POBEDNICI 1960-2004. izme|u ju`noameri~kih i evropskih {ampiona Argentina 9 Italija 8 [panija 4 Brazil 9

Nema~ka 3 Holandija 3

Urugvaj 6

Engleska 2 Portugal 2

Paragvaj 1

Jugoslavija 1

Izvor: FIFA

Duel Samjuela i Domingeza u Kazawu

kolu liga{kog dela takmi~ewa vodi u daqe borbe, ali Mesi i drugovi niukom slu~aju ne mogu da budu mirni jer ih u Ukrajini ~eka hladno vreme, mo`da i sneg. S druge strane Interu je u me~u s Rubinom iz Kazawa dovoqna i minimalna pobeda, ali se pokazalo da novi – stari {ampion Rusije i nije tako naivan tim. - Siguran sam da }emo pobediti – tvrdi u posledwe vreme najboqi igra~ Intera Dejan Stankovi}. - Rubin jeste kvalitetan tim, igra sjajno u gostima, ali mi smo ipak veliki favoriti. Bilo bi pravo ~udo da se ne na|emo u osmini finala. Imamo recept za rusku bravu, nekoliko puta smo gledali wihov me~ u

smo da igramo u osmini finala, ali relno Inter ima mnogo ve}e {anse - realan je najboqi igra~ Rubina Sergej Semak. Igra}emo kao i do sada, a ako nam se uka`e prilika, verujem da }emo je iskoristiti. Barselona je u Kijev otputovala s dodatnom opremom, s dva kuvara i specijalnim kopa~kama. - Ni{ta ne}emo prepustiti slu~aju – obja{wava Pepe Gvardiola trener Barselone. U igri je mnogo toga, zato moramo biti spremni za sve. Znam da nas o~ekuje i hladno vreme, mo`da i zale|en teren, ali sam zato siguran da ne mo`emo izgubiti. Zanimqiv okr{aj je na programu i u [tugartu, gde doma-

}e igrati. Male {anse da zaigra ima i Tomas Hicelberger. To svakako remeti na{e planove, ali se nadam najboqem. Rumuni su mo`da i najve}e iznena|ewe dosada{weg dela takmi~ewa, krenuli su slabo, a onda eksplodirali. Prvo su pobedili Renxers u Glazgovu, a potom i Seviqu pred svojim gledaocima. - Znali smo da mo`emo dosta, ali se nisam nadao pobedama u me~evima sa Renxersom i Seviqom. Bili su to pravi podvizi, ali se ~uda ne doga|aju svaki dan, ~ini mi se da smo mi daleko nadma{ili na{a o~ekivawa – tvrdi Dan Petresku trener Uniree. – Ali, to ne zna~i da }emo se predati, mo`da se ~uda i nastave. G. Kova~

Grupa E

Grupa G

Liverpul – Fiorentina (20.45) Olimpik (L) – Debrecen (20.45)

[tutgart – Unirea Seviqa – Renyers

1. Fiorentina 2. Olimpik 3. Liverpul 4. Debrecen

1. Seviqa 2. Unirea 3. [tutgart 4. Renyers

5 5 5 5

4 3 2 0

0 1 1 0

1 12:5 11 1 8:3 10 2 4:5 7 5 4:13 0

Grupa F

5 5 5 5

3 2 1 0

1 2 3 2

(20.45) (20.45) 1 10:4 10 1 7:5 8 1 6:6 6 3 4:12 2

Grupa H

Dinamo (K) – Barselona (20.45) Inter – Rubin (20.45)

Olimpijakos – Arsenal Standard – AZ Alkmar

1. Barselona 2. Inter 3. Rubin 4. Dinamo

1. Arsenal 2. Olimpijakos 3. Standard 4. Alkmar

5 5 5 5

2 1 1 1

2 3 3 2

1 1 1 2

5:2 5:6 4:5 6:7

8 6 6 5

5 5 5 5

4 2 1 0

1 1 2 2

(20.45) (20.45)

0 10:2 2 3:5 2 6:8 3 1:4

13 7 4 2

Huntelar prelazi u Tvente Fudbaler Milana i holandski reprezentativac Klas Jan Huntelar mogao bi da bude prosle|en na pozajmicu u Tvente do kraja sezone. Tvente se trenutno nalazi na prvom mestu na tabeli holandskog {ampionata sa 44 boda iz 16 utakmica, a `eli da oja~a tim do kraja sezo- Klas Jan Huntelar ne da bi mogao da se bori za tizone iz madridskog Reala, a tulu. Pregovori ~elnika TvenHolan|anin uglavnom sedi na tea i Milana trebalo bi da budu klupi za rezervne igra~e. okon~ani do kraja nedeqe. On je za roso-nere odigrao Huntelar (26) je u Milan osam utakmica i postigao dva stigao uo~i po~etka nove segola.

SPORT

DNEVNIK

sreda9.decembar2009.

Mihajlovi} novi trener Katanije Srpski fudbalski stru~wak Sini{a Mihajlovi} imenovan je za novog trenera italijanskog prvoliga{a Katanije, objavqeno je na zvani~nom sajtu tog kluba.

Sini{a Mihajlovi}

Mihajlovi} je nasledio \anluku Acorija sa kojim je Katanija imala izuzetno slabe rezultate u dosada{wem

delu prvenstva. Na 15 utakmica ostvarila je samo jednu pobedu i uz {est remija sakupila tek devet bodova, zbog ~ega se nalazi na pretposledwem mestu Serije A. U saop{tewu Katanije, u kojem je potvr|en prekid saradwe sa Acorijem, potvr|eno je da }e Mihajlovi} sa svojim asistentom Darijom Markolinom zvani~no biti predstavqan na konferenciji za novinare. Mihajlovi} je bio asistent Robertu Man}iniju u Interu od 2006. do 2008. godine, a Bolowu je pro{le sezone predvodio pet meseci. Otpu{ten je 14. aprila posle poraza od Sijene od 1:4 na svom terenu. U karijeri je igrao za Borovo, Vojvodinu, Crvenu zvezdu, Sampdoriju, Lacio i Inter. Italijanski mediji prethodnih dana preneli su da je Mihajlovi} najozbiqniji kandidat za mesto trenera Lacija.

Partizan u Antaliji Fudbaleri Partizana pripreme u zimskoj pauzi obavi}e u turskoj Antaliji, a tamo bi trebalo da odigraju {est utakmica. Plan priprema aktuelnog {ampiona je preciziran po~etkom nedeqe i one }e se obaviti krajem januara i po~etkom februara. Crno-beli }e tih {est utakmica odigrati od 21. januara do 7. februara, a jedan od protivnika sigurno }e biti ruski Saturn.

Inter `eli Aguera Fudbaler Atletika i argentinski reprezentativac Serhio Aguero mogao bi na kraju sezone da pre|e u milanski Inter, prenose italijanski mediji. Atletiko je ve} odbio ponudu od 40 miliona funti za argentinskog fudbalera. Italijanski mediji tvrde da je Inter ponudio najboqu cenu, ali se ne pomiwe ta~an iznos. Inter

je pored novca spreman da Madri|anima prosledi Portugalca Rikarda Kvare`mu. Aguero je spreman da pre|e u Inter, jer wegov tast Dijego Armando Maradona `eli da argentinski fudbaler nastavi karijeru u Italiji. Aguero (21) je u Atletiko stigao 2006. godine iz Independijentea, a za madridski klub odigrao je 156 utakmica i postigao 64 gola.

Fenerbah~e ho}e Kerjua Napada~ Aston Vile Xon Kerju mogao bi u januaru naredne godine da pre|e u turski Fenerbah~e. Kerju ima ugovor sa klubom iz Birmingema do juna 2011. godine, a Fenerbah~e je spreman da ponudi pet miliona funti za norve{kog reprezentativca. On je pre Vile igrao za Lion, Be{ikta{, Romu, Valensiju, Rozenborg i Valerengu. Za klub iz Birmingema odigrao je 92 utakmice i postigao 35 golova. Kerju je za reprezentaciju Norve{ke nastupio na 82 me~a i 22 puta se upisao u listu strelaca.

Yon Kerju

Pobeda vi{e od sna Trener fudbalera Rome Klaudio Ranijeri rekao je da je pobeda u rimskom derbiju protiv Lacija wegov najlep{i trenutak u karijeri. Roma je do pobede nad Laciom stigla golom Kasetija u 79. minutu u me~u 15. kola Serije A. - To je vi{e od sna. Pobeda u derbiju, mojem prvom od kad sam trener Rome. Nisam mogao da tra`im vi{e, ~ekao sam na ovo ~itavog `ivota. Toliko su me ponele emocije da sam uleteo na teren i oti{ao sa igra~ima da proslavim pobedu ispod tribine sa navija~ima - rekao je Ranijeri i dodao da je ta no} mo`da najlep{a u wegovoj karijeri. Roma se trenutno nalazi na {estom mestu na tabeli Serije A sa 24 boda iz 15 utakmica, dok je Lacio 16. sa samo 13 poena.

U ZVEZDI OBELE@ILI TRIJUMF U TOKIJU: Fudbalski klub Crvena zvezda obele`io je 18 godina od osvajawa titule svetskog prvaka, kada je u Tokiju savladao ~ileanski Kolo Kolo rezultatom 3:0. Crvena zvezda je u maju 1991. godine u Bariju osvojila titulu prvaka Evrope, po{to je posle penala pobedila Marsej rezultatom 5:3. Na proslavi, koja je uprili~ena povodom 18. godina od osvajawa svetske titule,

okupio se veliki broj prijateqa Crvene zvezde, biv{ih igra~a i navija~a: - Tokio je uz Bari bio jedan od najzna~ajnijih datuma u istoriji Crvene zvezde. Mnogi klubovi su tada samo mogli da nam zavide, jer je u ono vreme bilo te{ko osvojiti i titulu nacionalnog prvaka. Zato je titula u Bariju i u Tokiju od istorijskog zna~aja za na{ klub - rekao je biv{i predsednik Crvene zvezde Dragan Yaji}.

VLADAN LUKI] KATEGORI^AN

Na{ uspeh smeta odre|enim interesnim grupama Predsednik fudbalskog kluba Crvena zvezda Vladan Luki} jo{ jednom je negirao da }e trener ekipe Vladimir Petrovi} biti smewen i istakao da takve glasine dolaze od interesnih grupa kojima smeta sada{wi uspeh Zvezde. - Petrovi}eva smena i nije tema. Pa, mi smo prvi na tabeli. Ni{ta se tu ne}e promeniti i posle posledwe utakmice u jesewem delu sezone - rekao je Luki} novinarima na proslavi 18. godi{wice Zvezdinog osvajawa titule prvaka sveta u Tokiju.

- Nama sve to izgleda kao jo{ jedan lo{ potez qudi kojima nije drago {to je Zvezda tu gde jeste. Ne ka`em da su novinari produ`ena ruka tih interesnih grupa, ve} samo da one medije koriste da u odre|enim situacijama stvore ekstremnu atmosferu - dodao je Luki}. Predsednik crveno-belih je kao primere naveo aferu s wegovim duksom na kome su bili ispisani stihovi jedne navija~ke pesme, zbog koje je protiv Luki}a mogla da bude podneta i prekr{ajna prijava, bar pre-

ma tada{wim najavama republi~kog tuìoca Slobodana Radovanovi}a. Drugi primer je bio poraz Zvezde u ve~itom derbiju s Partizanom od 1:2, iako su crveno-beli skoro celo drugo poluvreme imali igra~a vi{e. - Kada je ova uprava do{la u Zvezdu nije davala velika obe}awa, a sada se pravi problem oko jedinog na{eg poraza u doma}im takmi~ewima. Pisalo se da smo ponièni, a realno, mi smo i na tom me~u zasluìli barem bod - naveo je Luki}. -

Imali smo vi{e prilika, ve}i posed lopte, iako se ne mo`e re}i da smo dominirali, ali nije ni Partizan.Crno-beli su dali gol zbog individualnog kvaliteta igra~a i ~estitali smo im na pobedi, ali i daqe tvrdim da je najrealniji ishod bio nere{en rezultat. Uostalom, nije sramota izgubiti, pa i sa igra~em vi{e - dodao je predsednik Crvene zvezde. Luki} je na kraju naglasio i da je Zvezda zaslu`eno na prvom mestu na tabeli srpskog prvenstva.

BA^KA IZ BA^KE PALANKE PO ZAVR[ETKU SRPSKOLIGA[KE POLUSEZONE

Karaka{ zadovoqan plasmanom Da je neko pred po~etak srpskoliga{kog prvenstva predvi|ao da }e se fudbaleri Ba~ke nalaziti u samom vrhu tabele, verovatno niko ne bi poverovao u to s obzirom da je prakti~no promewen ceo tim i da je na mesto trenera do{ao mladi i perspektivni stru~wak Vlado Karaka{. Me|utim, Ba~ka je odli~nim igrama, posebno na strani, jesewu polusezonu zavr{ila na deobi ~etvrtog i petog mesta s Dolinom iz Padine. Palan~ani su u petnaest odigranih kola osvojili 23 boda. - Zadovoqan sam plasmanom, s obzirom na to da je ciq kluba pred po~etak prvenstva bio plasman me|u prvih 5-6 ekipa {to smo i ostvarili. Tokom jeseni smo pru`ili priliku mladim igra~ima koju su oni iskoristili. Afirmisalo se nekoliko mladih fudbalera {to nam je bilo vrlo va`no. Tu pre svega mislim na na{u fudbalsku budu}nost Bjelo{a, Stojiqkovi}a, Ivkovi}a i Zeca. Sve u svemu, kada sumiramo jesewu polusezonu, mo`emo biti zadovoqni ostvarenim po{to je ovo jo{ mlad tim, s oscilacijama, {to je i normalno â&#x20AC;&#x201C; rekao je {ef stru~nog {taba Ba~ke Vlado Karaka{. Ba~ka je ove sezone dobila novu odliku, ne{to {to je nije krasilo prethodnih sezona, a to je odli~na igra na gostovawima.

Dane Duki} nije mnogo pomogao svom timu, zbog povrede

U {est me~eva na strani Ba~kopalan~ani su ostvarili tri pobede, remi i dva poraza. U~inak je to za svaki respekt. Rezultati bi mo`da bili i boqi da se sredinom jesewe polusezone nije te`e povredio mladi vezista Aleksandar Stojiqkovi}, koji je do povrede pru`ao odli~ne partije u plavo-belom dresu. Prvi strelac Ba~ke ove jeseni

je bio Radovan Ivkovi} sa pet, Milan Vajagi} je postigao ~etiri, a Stojiqkovi} tri gola. Mo`da je dobar utisak donekle pokvarila lo{a igra i poraz od Sente u Ba~koj Palanci u posledwem kolu jeseweg dela. To je malo razo~aralo navija~e Ba~ke, ali sveukupni utisak je da je ovo bila dobra jesen za ba~kopalana~kog srpskoliga{a.

[ef stru~nog {taba Ba~ke je dao zaslu`eni odmor ba~kopalana~kim fudbalerima, a pripreme za prole}ni deo prvenstva bi trebale da po~nu ve} posle novogodi{wih praznika. Tada bi trebalo da budu jasniji potezi kluba kada su u pitawu odlasci i dolasci u igra~kom kadru, kao i eventualne promene u stru~nom {tabu. D. Z.

SPORT

sreda9.decembar2009.

PRED 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

DNEVNIK ZREWANINCI DO^EKUJU NOVOSA\ANE

Prijave jo{ danas Derbi za sladokusce Prijave za 47. tradicionalni „Dnevnikov“ turnir u malom fudbalu u Novom Sadu prima}emo jo{ danas, a `reb smo pomerili i najverovatnije je da }emo ga obaviti sutra u Kafeu Indeksova tribina na \a~kom igrali{tu. Zbog velikog ineresovawa odlu~ili smo da produ`imo rok za prijave. Ju~e je u~e{}e na turniru potvrdilo dvadesetak ekipa i to uglavnom seniorskih, pa ve} sada mo`emo tvrditi da }e ovogodi{qa smotra mini fudbala u Novom Sadu biti mnogo ja~a nego ona pro{le godine.

Posle pauze od godinu dana ponovo se prijavio i Carigrad, trosgtruki pobednik na{eg turnira. - Opet smo skupili staru ekipu - kaè Dejan Risti}, vo|a ekipe Carigrada. - Odmorili smo se godinu dana i poku{a}emo ponovo da osvojimo pehar. Na golu }e biti Jeli~i}, sigurno }e biti u timu i bra}a Ra{iovan, Rakowac, a pripremo i iznena|ewe. I najmla|i su bili aùrni, mada }e ve}ina wih tek danas preko ìro ra~una potvrdi u~e{}e na na{em turniru.

9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000). I kod veterana situacija je sli~na kao i pro{le godine: ako se prijavi vi{e od petnaest ekipa i wih }emo nagraditi nov~ano, pobednika s 50.000 dinara. Kod veterana pravo nastupa imaju svi fudbaleri koji su napunili 35 godina, bez obzira da li su aktivni ili ne. Dakle, prijave za turnir primamo jo{ danas u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do

Ekipa Carigrada tri puta trijumfovala na na{em turniru

Ju~e je u na{oj redakciji bilo ba{ tesno, prijave su stizale svakih desetak minuta. Me|u onima koji su ju~e potvrdili u~e{}e su: Carigrad, Pu`evi ([id), [kolska kwiga, STR Bla`in, Kafe Apolon (Bukovac), KMF Bumerang, Kafe Morena, Autogalant, Mewa~nica Ris ([ajka{), Telep, Maksbet, Metalopromet (Kula), Go Srbija, Slavija metalplast, Autootpad @ika, Strit fudbal...

I ove godine kao i pro{le, prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru. Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni budu}nost ove revije. Zbog toga smo odlu~ili da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati svega 8.000 dinara (umesto

14 sati, i na `iro-ra~un [ahovskog kluba „Dnevnik“ 340 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 (de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. G. Kova~

Rukometa{i iz grada na Begeju u najnezgodnijem trenutku do~ekuju velikog i qutog rivala novosadsku Vojvodinu sa èqom da ostvare pobedu i tako naprave korak ka opstanku u Superligi. Uvek su dueli ova dva rivala obilovali lepim potezima i ~esto se doga|alo da bude postignuto puno golova i da se pobednik ne zna do posledwe sekunde susreta. Doma}i tim o~ekuje i podr{ku svojih vernih navija~a koji su kao i uvek kada nafta{i igraju kod ku}e prisutni u velikom broju, a vojvo|anski derbi i duel sa Novosa|anima je prava prilika da ~eta trenera Bjelice pokaè da poseduje kvalitet i da je poraz od Partizana u Beogradu brzo zaboravqen. - Za nas je ova utakmica mo`da i prelomna, kada je plasman na tabeli u pitawu, prvo zato {to igramo kod ku}e a drugo zato {to èlimo trijumf koji }e nam doneti pre svega stabilnost i lep{i pogled na tabelu Superlige - istakao je Miqan Mani}, bek nafta{a. - Do sada u {ampionatu utakmice koje smo dobijali uspevali smo da prikaèmo sjajnu igru u odbrani, pa se sam siguran da }e i ovoga puta to biti prelomni segment u ovom derbiju. Ko se bude boqe sna{ao, stekao prednost od nekoliko golova, bi}e bliì pobedi, a ja bi bio iskreno i zadovoqan da se susret zavr{i nere{enim ishodom. Kao i u pro{lom kolu kada se igralo kod ku}e Zrewaninci }e Novosa|ane ugostiti u novoj dvorani, sa nadom da uz kvali-

Miqan Miqani}

tetnu igru mogu i do dva boda, mada su gosti najavili otvorenu igru od prvog minuta i izrazili `equ da i oni trijumfuju. Ako je suditi po dvobojima iz pro{le sezone publiku o~ekuje izuzetno zanimqiv i napet me~, a ekipa iz grada na Begeju ube|ena je da }e na kraju slaviti. - Imali smo malo vremena da se psiholo{ki pripremimo za duel sa Vo{om, ali su nam ambicije i `eqe jasne, a to je pobeda. Poku{a}emo da igramo mnogo boqe u odnosu na prethodne susrete kod ku}e u kojima smo prvo poluvreme odigrali veoma dobro, a onda u nastavku usledio je

STEVA POPOV, PIVOT VOJVODINE

Publika i na{ motiv Opredelewe rukovodstva Rukometnog kluba Vojvodina da ove sezone {ansu dobiju novosadska deca i igra~i koji su se opredelili za ovu sredinu, ~ini se da je u me~u s Radni~kim iz Kragujevca (30:29) ba{ do{lo do izra`aja. U kqu~nim trenucima rukometa{i Vojvodine zbili su redove, pokazali hrabrost, borbenost i klupsku pripadnost, {to je publika prepoznala i zavr{nicu me~a do~ekala na nogama pozdravqaju}i sportski lokalpatriotizam. - Prepoznali smo zna~aj me~a, ~ak su povre|eni Suxum i Todorovi} bez dozvole lekara istr~ali na teren i dali doprinos veli~anstvenoj pobedi - ponosno isti~e pivot Vojvodine Steva Popov. - Znali smo da }emo morati da damo maksimum, da }emo morati da izginemo da bismo pobedili izuzetan sastav iz Kragujevca. Poseban motiv dobili smo od publike

koja nam je ceo me~ davala podr{ku, a zavr{nicu do~ekala na nogama. Jednostavno, nas je to ponelo, borili smo se za svoj klub, za svoj grad... Tako smo na najboqi na~in uzvratili klubu. Sledi novi derbi susret s Proleterom u Zrewaninu. - Pobedom nad Radni~kim vratili smo samopouzdawe, a ako to ne ponovimo u Zrewaninu, uspeh protiv Kragujev~ana ne}e imati toliku te`inu. Svesni smo da je i Zrewanincima utakmica va`na za opstanak, pa o~ekujem da }e to biti pravi derbi. Odli~no je to za popularizaciju rukometa. Znamo da nam ne}e biti lako, se}am se i kada sam ja igrao za Proleter koliko je zrewaninska publika va`an {raf za igru ekipe. Zato moramo da budemo borbeni i da {to mawe gre{imo, a puna dvorana je i nama motiv - smatra Steva Popov. J. Gali}

KA]ANI GOSTUJU KOLUBARI

Doma}in apsolutni favorit Vuk dlaku mewa, pa }e, verujemo, i Nikola Vugdragovi} pru`iti mnogo boqu partiju nego u susretu s autsajderom iz Priboja. Iskusni prvotimac Jugovi}a ima}e priliku da odmeri snage s jednim od najboqih rukometa{a Srbije svih vremena, Nedeqkom Jovanovi}em. Mnogi su skloni tvrdwi da }e ka}ki ti}i samo okvasiti grlo u kolubarskom bazenu? - Nadam se da ne}emo samo okvasiti grlo, ve} i da }emo ne{to ~alabrcnuti - kroz osmeh konstatuje Vugdragovi}. - [ta re}i o Kolubari nego da su apsolutni favoriti, najkvalitetnija i najboqa ekipa u dr`avi. Na{oj mladoj ekipi bi}e ~ast da igra protiv takvih veli~ina koje brane boje Kolubare. Bi}e to veliko iskustvo za sve nas. Lepo bi bilo da Ka}ani obraduju svoje navija~e borbeno{}u i dobrom igrom protiv apsolutnog favorita, kakav je Kolubara? - U Lazarevac idemo da se nadme}emo. Ne razmi{qamo o bodovima ve} idemo da odigramo {to lep{e i boqe, pa da vidimo gde smo u odnosu na takvu ekipu, kakva je Kolubara.

Nikola Vugdragovi}

Ka}ani su svesni te`ine zadatka koji ih o~ekuje u Lazarevcu. Ipak, mladost u nebeskoplavom dresu je nepredvidiva, a zna biti i neuhvatqiva. Ukoliko, ipak, izostane rezultatska klackalica, lepote ne}e nedostajati. J. Gali}

pad. To ne sme da nam se de{ava na ovom debi susretu, jer }e iskusni rukometa{i iz Novog Sada traìti svaku priliku da uzdignutih glava napuste na{u novu dvoranu. Koristim priliku da pozovem verne navija~e da do|u na ovaj susret i pruì nam podr{ku, a mi }emo im to vratiti kvalitetnom igrom i pobedom nad qutim rivalom - iskren je bio Vladimir Kneèvi}, kapiten Proleter Naftagasa. Utakmica Proleter Naftagas - Vojvodina igra se danas u novoj Hali sportova, sa po~etkom od 18 ~asova. N. Jowev

Superliga (m) Danas - ZREWANIN: Proleter - Vojvodina @elezni~ar (18), LAZAREVAC: Kolubara - Jugovi} (19.30), CRVENKA: Crvenka - PKB (18), BEOGRAD: Crvena zvezda - Dianamo (16.30), [ABAC: Metaloplastika Smederevo (20), PRIBOJ: Priboj Partizan (19), NI[: Naisus - Planinka (18.30). 1. Kolubara 11 10 2. C. zvezda 10 9 3. Partizan 11 7 4. Vojvodina 11 7 5. Radni~ki 12 7 6. Metalopl. 10 6 7. Naisus 11 5 8. PKB 11 6 9. Jugovi} 11 3 10. Priboj 12 3 11. Proleter 12 3 12. Smederevo11 3 13. Planinka 10 2 14. Crvenka 10 2 15. Dinamo 11 1

0 0 1 1 0 0 2 0 4 3 2 1 1 1 2

1 1 3 3 5 4 4 5 4 6 7 7 7 7 8

376:276 315:274 314:258 313:292 312:291 261:247 299:288 297:325 265:260 309:319 317:367 315:341 256:287 253:321 304:352

20 18 15 15 14 12 12 10 10 9 8 7 5 5 4

Crven~ani nao{treni Raspored i odlagawe utakmica u~inili su da rukometa{i Crvenke ve} vi{e od mesec dana nisu igrali pred svojim navija~ima, pa je s toga razumqivo nestrpqewe s kojim se o~ekuje ve~era{we gostovawe ekipe PKB-a. To je susret kojim Crven~ani ulaze u veoma zgusnut fini{ jeseweg dela prvenstva, u kome }e za deset dana odigrati ~etiri utakmice. - Realno ovo je prilika da ostvarimo maksimalan u~inak i da obezbedimo mirniju zimsku pauzu i verujem da }emo je iskoristiti. Optimizam zasnivamo na ~iwenici da su posle mnogo neda}a (povrede i bolest) svi igra~i, sa izuzetkom Vlada Ra~i}a, potpuno spremni za napor koji ih o~ekuje u ovim susretima. To }emo ve~eras potvrditi, iako sa puno respekta do~ekujemo Beogra|ane - kaè trener Radosav Kova~evi} i ne propu{ta da zaàli za bodom iz pro{log kola u Kur{umliji. - U posledwem minutu imali smo prednost od jednog gola (27:26) i sedmerac u na{u korist. Naàlost, Stankovi} je propustio priliku da osigura pobedu a i u novom napadu bili smo brzopleti i doma}inima dozvolili da u posledwim sekundama izjedna~e - ne moè da se na~udi trener Crven~ana. T. Jovovi}

SPORT

DNEVNIK

sreda9.decembar2009.

^ELENY KUP: NOVOSA\ANI IGRAJU REVAN[ S KAKWEM

SVETSKA LIGA

Sve podre|eno Te{ko do pobede prolasku Rumunija - Srbija 5:7 (3:2, 0:2, 2:2, 0:1)

Da bi se direktno plasirali u tre}e kolo êlenx kupa odbojka{i NIS Vojvodine treba danas da pobede Kakaw maksimalnim rezultatom (3:0), a da bi pro{li daqe dovoqan im je trijumf od 3:1, ali }e se u tom slu~aju u maloj sali SPC Vojvodina igrati zlatni set. Mnogo bi lak{e bilo Novosa|anima da su u prvom me~u u Kakwu uzeli barem set vi{e, {to su prema prikazanoj igri zasluìli, ali i jedan set pred revan{ moè mnogo da zna~i crveno-belima. Veliki problem za Novosa|ane prestavqa}e ~iwenica da }e

Luka ^ubrilo o~ekuje prolazak

ponovo nastupiti bez prvog libera Gorana [kundri}a (povredio se na zagrevawu u Kakwu), ali raduje povratak Gabrijela Radi}a na poziciji sredweg blokera koji se oporavio od neugodne povrede. Trener NIS Vojvodine Nikola Salati} nahvalio je Kakaw. - Kakaw je formirao ekipu za Evropu, sastavqenu od wihovih doma}ih igra~a, uz nekoliko internacionalaca i sigurno zasluùju respekt. Iako smo poraèni u prvom me~u, smatram da rezultat 3:1 nije nedostiàn, ali mi je ào {to u Kakwu nismo izborili povoqniji skor. Tako|e, povrede i bolesti su

Foto: F. Baki}

DIREKTOR VASA MIJI]

Uzvratiti lepim

Na najlep{i mogu}i na~in do~ekani su Novosa|ani u Kakwu. Sve je bilo iznad o~ekivawa i zato NIS Vojvodina èli da uzvrati klubu iz susedne dràve na isti na~in. - U lepom se}awu osta}e nam gostovawe u Kakwu i èlimo da pokaèmo da smo dobri doma}ini. Sve je bilo na nivou, prijem, hotel, publika, pa se zato nadam da }e tribine biti maksimalno popuwene i da }e sve pro}i u najboqem redu. Bi}e i televizijskog prenosa, ali pozivam na{e navija~e da do|u u halu i podrè nas - rekao je direktor NIS Vojvodine Vasa Miji}. nas umnogome onemogu}ile da boqe pro|emo u prvom me~u i raduje me povratak Radi}a, koji }e sigurno biti u timu, samo je pitawe koliko moè da pomogne ekipi u ovom trenutku. Najva`nije je da igra~i budu svesni da ni{ta nije izgubqeno i da svim silama krenu jako od starta - istakao je Salati}. Mladi tehni~ar crveno-belih Luka ûbrilo potvr|uje re~i trenera da ni{ta nije izgubqeno i da po`rtvovawem mogu do naredne runde êlenx kupa. - Kakaw ima prednost, ali ni{ta nije izgubqeno, svaki rezultat je dostiàn. @elimo trijumf i prolazak u narednu rundu nadmetawa, a do toga moèmo samo maksimalnim angaòvawem i po`rtvovawem. Bolesti lagano prolaze i kompletiramo se, to je samo dodatna snaga za nas da odigramo {to je boqe mogu}e - istakao je ûbrilo. Utakmica NIS Vojvodina Kakaw igra se u maloj sali SPC Vojvodina od 19 ~asova, uz TV prenos na RTV Vojvodina. M. Risti}

U SREDU I ^ETVRTAK 7. KOLO EVROLIGE

Partizan sutra doma}in Efesu Danas i sutra igraju se utakmice 7. kola takmi~ewa po grupama u okviru ko{arka{ke Evrolige. Svakako najinteresantniji me~ za qubiteqe basketa u Srbiji jeste dule Partizan - Efes Pilsen, koji je na programu sutra uve~e (20.45, RTS 2) u dvorani „Pionir“. Crno-beli bi, uz eventualnu pobedu nad turskim predstavnikom, od{krinuli vrata plasmanu u Top 16 fazu najja~eg klupskog

Danas A: Ferebah~e Ulker - Asvel (19.15). B: Lijetuvos Ritas - Orlean (18.45). C: Marusi - Union Olimpija (19.45). D: Himki - Panatinaikos (18), Prokom - Real (19.45), Aramni xins - Oldenburg (20.30).

Sutra

A: Cibona - Barselona (18.30), @algiris - Montepaski (18.45). B: Partizan - Efes Pilsen (20.45, RTS 2), Olimpijakos - Unikaha (20). C: Makabi - Kaha Laboral (20), Lotomatika - CSKA (20.30).

Povratak Krsti}a Nenad Krsti} se radovao posle duela sa Vladimirom Radmanovi}em - Oklahoma je savladala Golden Stejt 104:88. Kapiten srpske reprezentacije se vratio na parket posle povrede, pa je igrao samo 13 minuta. Postigao je {est poena. Na drugoj strani, Radmanovi} je za 29 minuta postigao ~etiri poena, aimao je osam skokova. Rezultati: Filadelfija - Denver 83:93, Oklahoma – Golden Stejt 104:88, Wujork – Portland 93:84, Juta – San Antonio 104:101.

takmi~ewa u Evropi, pa treba o~ekivati ispuwene tribine u beogradskom hramu ko{arke, sjajnu atmosferu i, nadamo se, odli~nu igru na{eg {ampiona. Dvema vezanim pobedama, nad Olimpijakosom kod ku}e i Unikahom u Malagi, Partizan je pokazao da ulazi u formu, a sutra uve~e ima}e sjajnu priliku da to i potvrdi i zna~ajno uve}a svoje {anse da se na|e u drugoj fazi eminentnog takmi~ewa. A. P.

ORADEA: Gradski bazen. Gledalaca: 800. Sudije: Bok (Nema~ka) i Fernadez ([panija). Igra~ vi{e: Rumunija 6 (1), Srbija 7 (3). RUMUNIJA: Stoenesku, Radu 3, Negrean, \akonu, Josep, Busila, Kjovjanu, Matei, Gvanta, \or|esku 2, Giban, Kadar, Kalman. SRBIJA: Soro, Avramovi}, Goci} 1, Udovi~i} 1, Gak, Pijetlovi}, Niki}, Aleksi} 2, P. Filipovi}, F. Filipovi}, Prlainovi} 2, Kalini} 1, Mitrovi}. Vaterpolisti Srbije zabeleìli su i drugu pobedu u Svetskoj ligi. U Grupi 3 evropskog dela takmi~ewa izabranici Dejana Udovi~i}a savladali su Rumuniju u Oradei 7:5. Rumuni su pruìli èstok otpor, ali je na kraju kvalitet svetskih prvaka do{ao do izraàja, pa su ukwièni novi bodovi. Igrali su delfini oslabqeni, jer u Rumuniju zbog bolesti nije doputovao Ra|en, a treba ista}i da se reprezentacija okupila pred put u Oradeu. Doma}i igra~i, koji su u prvom kolu iznenadili [pance, poveli su 2:0 golovima Radua na op{tu radost publike kraj bazena u Oradei. Buku na tribinama na trenutak je utihnuo Aleksi} s dva pogotka i izjedna~io na 2:2, da bi Radu tre}i put, desetak sekundi pre kraja prvog dela, prona{ao rupu u na{oj odbrani i savladao Sora za 3:2. U drugoj deonici dugo su mirovale mreè, a onda je Prlainovi} katapultom izjedna~io na 3:3, da bi iz situacije sa igra~em vi{e Kalini} doneo prvo vo|stvo Srbima (4:3). Po~etkom tre}e ~etvrtine jo{ jednim golom sa distance Prlainovi} je odveo Srbiju na

stigli na mesto nesre}e predala dve bo~ice tableta, koje je Vuds popio pre nego {to je imao udes. Ameri~ki mediji tvrde da je Vudsov karton bio ozna~en kao predozirawe, a ne kao povrede posle saobra}ajne nesre}e. „Rojters“ navodi da je do{ao do poverqivih bolni~kih dokumenata, koji svedo~e da je Vuds u vreme nesre}e bio pijan.

igra~em vi{e Goci} pogodio za 7:5. Dobro su na{i igrali u odbrani, ali su dosta gre{ili u napadu i ponovo su lo{e koristili igra~a vi{e. Istakli su se golmani na obe strane. Slede}u utakmicu u Svetskoj ligi Srbija }e odigrati 26. januara, kada }e ugostiti reprezentaciju [panije. G. M.

Udovi~i} zadovoqan Selektor Dejan Udovi~i} istakao je da wegova ekipa Svetsku ligu igra bez treninga i da je put ostavio traga na igra~ima, pa da stoga mora biti zadovoqan. - Pre svega sam zadovoqan pristupom igri i `eqom za pobedom. Bilo je gre{aka i dekoncentracije, tako da }e biti dosta stvari za analizu, ali u ovoj lepoj atmosferi gubili su i [panci i Ma|ari, pa pobedom moramo da budemo zadovoqni - rekao je Udovi~i}. Strelac pobedonosnog gola @ivko Goci} smatra da je slavqe moglo da bude i ubedqi-

vije, da u prvoj ~etvrtini nije primqeno tri laka gola. - Bila je ovo zanimqiva, ne mnogo kvalitetna utakmica, a najva`nije je da smo upisali nova tri boda- rekao je Goci}. Slavko Gak se nadovezao da nije bilo lako, ali da su to i o~ekivali. - Nismo bili spremni, pa je bilo najva`nije da zabele`imo pobedu. Kada smo zatvorili Radua i popravili igru u napadu otvorili smo sebi put ka pobedi i dokazali da smo kvalitetniji - istakao je Gak.

VOJVODINA GOSTUJE SEGEDU U EVROINTER LIGI

Novosa|ani optimisti Vaterpolisti novosadske Vojvodine odigra}e danas ~etvrtu utakmicu u Evrointer ligi. Rival je ma|arski Seged, a me~ se igra u Segedinu u 18.30 ~asova. U

Vuds pijan ili predoziran Najboqi golfer sveta Amerikanac Tajger Vuds izazvao je saobra}ajnu nesre}u pre nekoliko dana, jer je bio predoziran miksom lekova, koje konzumira. Vuds je pre 10 dana imao saobra}ajni udes kada je udario automobilom u hidrant i drvo, a potom je preba~en u bolnicu gde je boravio nekoliko dana. Wegova supruga Elin je, navodno, bolni~arima koji su

Andrija Prlainovi}

dva razlike. \or|esku je sa dva gola vratio Rumune u `ivot i doneo jo{ jedno izjedna~ewe (5:5). Kapiten Vawa Udovi~i} u fini{u tre}e ~etvrtine ponovo je doneo prednost Srbiji. U posledwoj deonici na{i momci dva puta nisu uspeli da iskoriste situcaiju s igra~em vi{e, a onda je u posledwem minutu iz tre}eg poku{aja s

Marko Ovuka

prethodne tri utakmice u Evrointerligi Novosa|ani su zabele`ili pobede, nad Egerom 9:8, Ferencvaro{om 9:6 i Ko{icama 7:3. Seged za sada ima polovi~an u~inak, dve pobede, isto toliko poraza i jedan remi. Segedinci imaju

ulogu favorita u duelu sa Novosa|anima. Puleni Zoltana Ka{a{a igraju na doma}em terenu, iskusna su ekipa i predvodi ih jedan od vrhunskih svetskih centara i nekada{wi ma|arski reprezentativac Tama{ Molnar. Vojvodina ima mlad i perspektivan, ali jo{ uvek nedovoqno iskusan tim. - Nismo u kompletnom sastavu posledwih nekoliko dana. Trojica igra~a, Vapenski, Kalini} i Filipovi}, zajedno sa trenerom Dejanom Stanojevi}em imaju reprezentativnih obaveza i direktno iz Rumunije }e do}i u Segedin. Ekipu Segeda odli~no poznajemo, kao i oni nas. Igrali smo s wima u Kupu LEN, a dosta puta smo i sparingovali. Poznajemo wihov kvalitet, favoriti su jer igraju pred doma}om publikom i imaju vrhunskog centra. Ali, mislim da mo`emo da im pariramo i da ih pobedimo. Kondiciono smo spremniji i ukoliko budemo igrali ~vrsto u odbrani i plivali kontre imamo {ansu za povoqan rezultat - rekao je prvotimac Vojvodine Marko Ovuka. Ve} sutra u svom bazenu na Slanoj bari vaterpolisti Vojvodine do~eka}e ekipu Honveda u okviru istog takmi~ewa. G. M.

Podela medaqa Merion Yons Medaqe Merion Xons osvojene na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. bi}e raspodeqene drugim atleti~arkama. To }e biti obelodaweno posle sastanaka MOK danas i sutra. Xons se trenutno na odslu`ewu zatvorske kazne zbog lagawa federalnih tu`ilaca oko uzimawa steroida. Merion Xons je u Sidneju osvojila zlatna odli~ja na 100, 200 i 4h400 metara, dok je u skoku u daq i u {tafeti 4h100 osvojila bronzane medaqe. Zlatnu medaqu na 200 metara preuze}e Polina DejvisTompson sa Bahama, a bronzu u skoku u daq Ruskiwa Tatjana Kotova. Zlato na 100 metara osta}e bez vlasnika, jer je drugoplasirana Grkiwa Katerina Tanu tako|e ume{ana u doping aferu. Neizvesnost jo{ vlada oko medaqa u {tafetama, koje su oduzete svim ameri~kim sprinterkama zbog Merion Xons. One i daqe o~ekuju odluku Arbitra`nog sportskog suda.

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda9.decembar2009.

ZANIMQIV DVOME^ U ^E[KOJ

Pobeda Visibaba U ~e{kom gradu Marijanske Lazne nedavno je odigran zanimqiv me~ izme|u `ena (Snowdrops) i ekipe veterana (Oldhands). Za „visibabe” su igrale Hampi Koneru, Ana Muzi~uk, Katerina Lagno i Jana Jakova, a za veterane Viktor Kor~noj, Jan Timan, Robert Hibner i Vlastimir Hort. Igralo se po [eveningen sistemu dvokru`no a mlade visibabe su slavile minimalnim rezultatom 16,5:15,5. Postigle su tri me~ pobede (2,5:1,5), tri nere{ena rezultata, da bi na kraju popustile i posledwa dva me~a izgubile (1,5:2,5). Za ekipu „visibaba” poene su osvojili: Koneru 5,5, Muzi~uk 4,5, Lagno 4 i Jakova 2,5 a za veterane: Timan 4,5, Hibner 4, Hort i Kor~noj po 3,5.

IZ PRAVILA IGRE

Vremenska oskudica Onom na{em gospodinu Gijsenu, putem interneta, uputili pitawe u vezi interpretacije ^lana 6.7.a Pravila igre FIDE. U partiji Nema~ke lige dogodilo se slede}e. U ovoj poziciji posle dvadesetosmog poteza crnog, belom je preostalo pedeset i {est minuta a crnom dvadeset sekundi do ~etrdesetog poteza:

PRVI @ENSKI SVETSKI RAPID KUP

Kostewukova bez premca

U Turskoj je nedavno odigran i prvi Svetski rapid kup za `ene. Izvanredno je igrala svetska prvakiwa Aleksandra Kostewuk (Rusija), ostvarila je deset pobeda i samo jednan poraz od zemqakiwe Tatjane Kozincove.

Beli je odigrao 29.T:f8. Posle igrawa svog poteza za tablom, igra~ belim figurama je krenuo da pritisne svoj ~asovnik dok je crni odigrao 29...Kg7, mirno ~ekaju}i da beli dovr{i svoj potez. Ipak, beli se `alio sudiji da mu mora biti dozvoqeno da kompletira svoj potez pritiskawem ~asovnika pre nego {to se crnom dozvoli da odigra bilo koji potez na tabli, dok je crni tvrdio da je beli ve} odigrao svoj potez na tabli, tako da bi wemu trebalo biti dozvoqeno da isto tako odigra potez na tabli. Taj ^lan 6.7.a glasi: „Igra~u uvek mora biti dozvoqeno da zaustavi svoj sat ... Wegov potez se ne smatra zavr{enim sve dok on to ne u~ini“... U datoj situaciji za crnog se, konstatuje ~italac, te{ko mo`e re}i da je u igrawu svog poteza tokom ovog procesa prekr{io pravo beloga da „dovr{i svoj potez“. Slede}i logiku be-

loga, po{to je odigrao 29.T:f8 on je mogao ~ekati pedeset {est minuta pre dovr{avawa svog poteza pritiskom na sat, {to je naravno istina. Ali, za{to ne bi trebalo biti dozvoqeno crnom da odigra u me|uvremenu, ne uzimaju}i neku prednost zbog ka{wewa beloga? A moj Gijsen wenu odgovara: „Igrawe poteza zna~i igrati figuru sa jednog poqa na drugo poqe. Dovr{avawe poteza zna~i igrawe poteza, zaustavqawe svog ~asovnika i pokretawe protivni~kog. Op{te prihva}eno tuma~ewe jeste da da igra~ mo`e igrati svoj potez po{to je protivnik odigrao (ne dovr{io) svoj potez. Dakle, pre nego {to je igra~ pritisnuo svoj sat, protivniku je dozvoqeno da odigra svoj potez, ali, po{to wegov protivnik napravi potez, igra~ jo{ uvek ima pravo da pritisne wegov sat. Po mom mi{qewu re~enica „igra~u uvek mora biti dozvoqeno da zaustavi svoj sat“ opravdava na~in na koji je igra~ crnim figurama postupio. Mi smo razgovarali o ovom pitawu tokom kongresa FIDE u Drezdenu 2008. Pitawe je, da li bi trebalo zabraniti igra~u da igra potez pre nego {to je wegov protivnik pritisnuo sat. Zakqu~ili smo da posebno u trenutku vremenske oskudice, brzopoteznih i ubrzanih partija, vrlo je te{ko videti pravi redosled onoga {to se doga|a. Zato, nismo promenili ovaj ~lanak [ahovskog pravilnika“. Komentar B. D. Vrlo zanimqiva situacija a posebno obja{wewe gospodina Gijsena: “po{to wegov protivnik napravi potez, igra~ jo{ uvek ima pravo da pritisne wegov sat”. Me|utim, gospodin Gijsen ne upozorava da prvi (beli) igra~ mo`e da iskoristi to pravo neposredno i odmah, a ne i nakon

SVETSKI [AHOVSKI KUP

Aleksandra Kostewuk

Plasman: 1. Aleksandra Kostewuk 10, 2. Viktorija Cmilite 8, 3. Tatjana Kozinceva 7,5, 4-5. Pia Kramling, Monika So}ko 7, 6. Nade`da Kozinceva 6,5, 7. Natalija @ukova 5,5, 8-9. Kembre Jildiz Betul, Ma{a Klinova 4, 10. Lela Javaka{vili 3,5, 11. Kubra Ozturk 3, 12. Ezgi Menzi bez poena. TAKMI^EWE PENZIONERA

Vojvo|anska brigada udarna

U organizaciji Gerontolo{kog centra “Novi Sad” odr`ano je 14 {ahovsko prvenstvo penzionerskih klubova Novog Sada za 2009. godinu. U~estvovalo je deset ekipa, a takmi~ewe se odvijalo u dva dela: prole}e - jesen. Ovogodi{wi pobednik je Prva Vojvo|anska brigada sa 33 boda a slede Novo Naseqe 27, Radni~ki (Detelinara) 26 boda, itd. Pobednik je stekao pravo u~e{}a na republi~kom takmi~ewu “Srpska liga tre}eg doba u {ahu”, koja }e se odr`ati u Pan~evu juna 2010. godine. Zanimqivo je pomenuti da je Prva Vojvo|anska brigada predstavqala Novi Sad na republi~kom takmi~ewu deset puta, a bila vi{estruki pobednik. M. Eri} PROBLEM BR. 261

Beli daje mat u dva poteza Hajnrih Majer 1863.

Mladi ispali, prevladali stariji Na Svetskom kupu, koji se igra u mestu Kanti-Mansijsk (Rusija), poraèni polako kupe svoje stvari i vra}aju se ku}ama. Poneki i ostaju, kao onaj na{ Xobava, da prate dobitnike do kraja i daju izjave za {tampu. Tako se Ivan~uk izvinuo za svoj prethodni emocionalni intervju kada je ispao od Vesli Soa i izjavio da napu{ta {ah. Dakle, Ivan~uk ostaje! Neki su komentarisali i kontumacije kineskih velemajstora koji su zakasnili dva minuta na po~etak kola u ubrzanom {ahu ~ija satnica po~etka nije bila precizirana ve} se igralo od slu~aja do slu~aja pa {ahisti moraju da deùraju, bez pravog odmora, kako bi bili prisutni na po~etku kola. Ameri~ki velemajstor Aleksandar Oni{~uk ima prakti~no re{ewe: najlak{e je pribaviti svakom u~esniku pejxer-èton i preko

wega }e primiti informaciju o po~etku slede}e partije. U ameri~kim restoranima brze hrane svaki posetilac dobija `eton, koji po~iwe da vibrira kada je ponuda spremna. Cena je dva centa. Nije te{ko ni skupo za distribuciju takvog `etona me|u igra~ima. Rezultati 4. kola: Lagrav – Geqfand 3,5:4,5; Ga{imov – Karuana 3,5:1,5; [irov – Svidler 0,5:1,5; Lazni~ka – Mame|arov 0,5:1,5; Karjakin – Vitjugov 1,5:0,5; So – Malakov 1:4; Bakro – Ponomarjov 2,5:3,5; Gri{~uk - Jakovenko 3:5. Rezultati 5. kola: Geqfand – Jakovenko 3,5:1,5; Ponomarjov – Ga{imov 3,5:1,5; Svidler – Malakov 0,5:1,5; Karjakin – Mame|arov 1,5:0,5. U polufinalu Geqand }e igrati s Karjakinom a Ponomarjov s Malakovom.

IZBORNA SKUP[TINA [S SRBIJE

Kompromisi

U Beogradu je odràna izborna Skup{tina [ahovskog saveza Srbije. Novi predsednik [S Srbije je Aleksandar Milijanovi}, diplomirani inèwer saobra}aja iz Beograda, rukovodioc sektora za poslove saobra}aja u Vladi Republike Srbije. On je izabran u konkurenciji sa dosada{wim predsednikom Milutinom Karaklaji}em. Milijanovi} je na tajnom glasawu dobio 24 glasa, naspram 14 Karaklaji}evih uz 6 uzdrànih glasa~a. Na samom po~etku rada Skup{tine bilo je dosta diskusija oko verifikacije i punova`nosti delegata. Predstavnici Novosadskog [K i Spartaka iz Subotice su odbili da u~estvuju u radu, jer po wima, izbor delegata [S Vojvodine nije odràn na legalan na~in, odnosno, nije odre|en na Izbornoj skup{tini [SV kao {to Statut nalaè. [ahovski savez

KiM imao je dve razli~ite delegacije, jednu trajnu i jednu novoizabranu sa po dva ~lana, pa je postignut kompromis da glasovi ovih delegata budu jedinstveni (1+1). Ponovo je, kao jo{ jedan kompromis, uveden sistem rotacije za mesto predsednika Saveza na izri~it zahtev [S Vojvodine, na ~elu sa Miroslavom Kopawom, pa su ostali podru~ni savezi bili primorani da prihvate uslove da ne bi do{lo do blokade rada (bojkota) Skup{tine, tako da je “rotacija” uba~ena u Statut. Po novom sistemu narednog predsednika daje [S Vojvodina, dok }e potom predsednika birati iz redova [S Centralne Srbije. Pa u krug…, dok se ponovo ne promeni Statut. Mesto potpredsednika [SS u ovom sazivu pripalo je Miroslavu Kopawi, dok je predsednika Skup{tine dao region Centralne Srbije. B. D.

PLEJ-OF ZA POPUNU BA^KE LIGE

Re{ewe problema br. 261 (S. Lojd, Klivlend vois, 1909.), sa pozicijom: beli – Ka3, Dh1, Td4, Th2, Sc2; crni – Kb1, Lc1, pe{aci: b2, c3, d5; je 1.Th8! Na 1...K:c2 sledi 2.Dh7 mat.

Drama u Ba~koj Topoli Me~ za popunu Ba~ke lige izme|u ekipe BT[K iz Ba~ke Topile i Adica iz Novog Sada doneo je pravu dramu. Revan{irali su se doma}ini gostima punom merom (5,5:2,5) ali prema dopunskom kriterijumu, da u slu~aju ukupno nere{enog rezultata daqe ide ekipa koja ima boqi rezultat na prve ~etri table, Adice su bile daleko boqe (5,5:2,5) i zaslu`eno se plasirali u Ba~ku ligu. B. D.

izvesnog vremena i razmi{qawa {to bi dovelo do nove nejasno}e da je igra~ ukqu~io sat protivnika bez odigravawa poteza. Ali, ako ima pravo da li ono moè biti ograni~eno vremenski? Opet, s druge strane, ako se uskrati pravo crnom da odgovori na potez ostavqa se mogu}nost da beli moè da bira trenutak kada }e dovr{iti svoj potez a za to ima vrmena od 56 minuta! De{avalao se da u partiji igra~ koji je odigrao potez (ispustio figuru) zaboravi da dovr{i potez ukqu~ivawem u rad protivnikovog sata. Protivnik se nalazi u neugodnoj situaciji, jer ne pamtim da je u takvom slu~aju neko sebi ukqu~ivao sat, a sudija to ne sme da uradi. Igra~ je u dilemi da li ovaj propust da iskoristi za razmi{qawe sve dok se ovaj ne seti, ili ne uvidi propust, pa ispada da je igra~ na nekorektan na~in pribavio sebi vremensku korist. Sudija sme da intervene{e samo u slu~aju kada nijedan od dva sata ne redi, bilo u slu~aju zbog neke nepravilnosti (napr. nedovoqno navijen sat pa odradio svoje) ili zbog jakog udarawa u cajtnotu pa se poluga vrati u vodoravan poloàj. U praksi sam imao takvih slu~ajeva. U prvom slu~aju sat treba naviti a razliku u vremenu dodati onoj strani ~iji sat nije radio izvesno vreme. Naravno ovo dodavawe vremena ne treba uraditi u oskudici vremena ~ime bi igra~ zbog toga do{ao u bezizlaznu situaciju s vremenom ili ~ak izgubio partiju zbog prekora~ewa vremena za razmi{qawe. Sudija mora redovno da kontroli{e rad ~asovnika u odre|enim periodima na pun sat, a u zavr{noj fazi partije i ~e{}e. U drugom slu~aju sudija mora ustanoviti ko je na potezu i tom igra~u treba ukqu~iti sat. B. Dankovi} MESE^NI CUGER N[K-a

Dragojlovi} sto posto

U sali N[K-a u Novom Sadu odigran je redovan brzopotezni turnir za mesec novembar. Uz u~e{}e 40 igra~a igralo se po [vajcarskom sistemu 11 kola. Ne pamti se da je neko tako ubedqivo osvojio prvo mesto pobediv{i sve svoje protivnike kao {to je ovog puta to uradio internacionalni majstor An|elko Dragojlovi}. Drugi je bio novi inter majstor Sini{a [ari} sa 8,5 poena ispred grupe igra~a koji su sakupili po 7,5 poena. Osmorica prvoplasiranih je i nov~ano nagra|eno. Sudio je Krasoje Notaro{. Plasman: 1. Dragojlovi} 11, 2. [ari} 8,5, 3-5. Qubinkovi}, M. Lazi}, Topalov 7,5, 6-8. Jevti}, Pletl, Dankovi} 7, 9-10. Pu{ka{, Ni{avi} 6,5, 11-18. Dimitrijevi}, Gojkovi}, Drowi}, Andrejevi}, Medar, Ra{eta, M. âbarkapa, M. Draì} 6, 19-22. M. Ilij}, Ostoji}, Cveti}, Kneèvi} 5,5, 23-27. Remecki, Radin, Stani{i}, Nenadov, Sabado{ 5, 28-32. Vu~enovi}, S. Jovi}, Panti}, Joci}, Obradovi} 4,5 33-36. Kostadinovski, Mikala~ki, Sudi}, Borba{ 4, 37-38. Ne}ak, Ogrizovi} 3, 39. D. Ilij} 2,5, 40. S. Ilij} 2 poena. ZAVR[EN TROFEJ BEOGRADA

Pobednik Yijuba

Pobednik 22. me|unarodnog otvorenog turnira “Trofej Beograda”, koji se igrao u Obrenovcu, je velemajstor Marcin Xijuba iz Poqske. Ovaj turnir bodovao se i za finalni turnir Balkan granpri. Uz u~e{}e 208 igra~a igralo je i preko 20 stranih igra~a sa me|unarodnim titulama tako da je u~esnicima bilo olak{ano ispuwavawe normi za balove. To je iskoristio Balind Na| He|e{i ~lan Spartaka iz Subotice koji je na posledwu, tre}u, internacionalnu normu ~ekao pune dve godine. Kona~an plasman: 1. Xijuba 7,5, 2-8. Sabo Gergeqi, Strikovi}, Nikolov, Ninov, Abramovi}, Paligras, N. \uki} 7, 9-16. M. Stojanovi}, Stanojoski, Dra{ko, Na| He|e{i, Arizmendi, Froqanov, D. Blagojevi}, Ivanov 6,5, 17- 43. Vasaqo, S. Mijovi}, Govedarica, Arngrimson, N. Nestorovi}, V. Malawuk, I. [arenac, Cvetkovi}, Damqanovi}, [i{kin, D. Nestorovi}, Videnova, M. Popovi}, Blesi}, M. Nikoli}, Bo`i}, itd.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Na kupu nema popravnog Partija u prilogu je prva partija u me~u 4. kola Svetskog kupa izme|u Alekseja [irova i Petera Svidlera. U drugoj partiji [pansko-Litvanski velemajstor nije uspeo da se revan{ira pa je ispao iz daqeg takmi{ewa.

[irov–Svidler Grinfeldova odbrana 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.c:d5 S:d5 5.e4 S:c3 6.L:c3 Lg7 7.Lc4 c5 8.Se2 Sc6 9.Le3 0-0 10.0-0 Dc7 11.Tc1 Td8 12.Lf4 Potez 12.Dd2 testiran je nedavno u partiji Ponomarjov Arowan, Taqev memorijal 2009. 12...Le5!?

Ovaj potez je bio malo poznat sve dok ga Ivan~uk nije odigrao protiv ^eparinova na jednom turniru u ubrzanom {ahu 2008. godine. 13.Lg3 Velemajstor Sakajev je u svojoj kwizi izdatoj 2006. godine preporu~io za belog 13.L:e5 S:e5 14.Lb3 Sg4 15.Sg3 i ako 15...Df4 (Ivan~ukov izbor u 2008.) 16.h3 Se5 17.Lc2). Ali ideja belog u 17. potezu, koja priprema Se2, je lo{a zbog toga {to crni `rtvuje lovca 17…L:h3! -/+ sa osnovnom idejom 18.g:h3 c:d4 19.c:d4 T:d4 20.De2 Td2 21.Db5 Sf3+ 22.Kh1 D:g3 23.f:g3 Th2 mat. 13...L:g3 14.h:g3 Novost. Potez 14.f:g3!? je igran u partiji Karuana-Morozevi~, Bil 2009. a i u nekim drugim partijama. 14...e5 15.Ld5 Le6 16.d:e5 L:d5!? 17.e:d5 S:e5 18.c4 a6 19.Te1 b5 20.c:b5 a:b5 21.Sc3 c4

27...h6 Tako|e je bilo mogu}e i 27...h5 ali Svidler igra solidniji potez. 28.Se4?! Boqe prakti~ne {anse davalo je verovatno 28.Td1 Se5 29.Se4 S:f3+ 30.g:f3 g5 31.Dg4 Tg6 32.d6. 28...T:d5 29.Df6+ Kg8 30.Tc3 Ovde je beli mogao da poku{a 30.Td1 pa na odgovor 30...S:f2!? 31.T:d5 S:e4+ 32.Dd4 D:d4+ 33.T:d4 f5-/+, iako ne deluje ba{ uverqivo, ipak bi bila ne{to neizvesnija borba. 30...Se5 31.Tf4 D:a2 Pozicija belog je sve te`a i te`a. Zaista, za ~oveka koji ra~una varijante tako dobro i pouzdano kao Svidler (ili kao “Fric“) ovo je jedna prosta pozicija. 32.Kh2 Posle 32.De7 Da1+ 33.Kh2, sasvim dobro je i 33...Ta6!-+ (ne 33...Sg4+?? zbog 34.T:g4 Td1 35.T:g6+ posle 33...Td1 beli ima 34.g4) sa idejom 34.Sf6+ T:f6 35.D:f6 Td1. 32...De2 33.Dh4 Ta6 34.g4 Ili 34.Te3 Dh5-+ uz rutinsku izmenu dama s dobijenom pozicijom. 34...g5! 35.S:g5 h:g5 36.D:g5+ Tg6

Beli predaje. Komentar: Mikhail Golubev Prevod: B. Dankovi} I tako je Svidler izbacio [irova iz daqeg takmi~ewa. A evo kako je Malakov u narednom krugu (uz jedan remi) izbacio Svidlera:

Svidler–Malakov Damin gambit 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.Sf3 a6 5.e3 b5 6.c5 g6 7.Ld3 Lg4 8.h3 L:f3 9.D:f3 Lg7 10.g4 e5! Fric procewuje da je crni ovim potezom stekao prednost. Na 11.d:e ide Sfd7. 11.Dg3 Sfd7 12.Se2 De7 13.0–0 h5 14.f3 Sf8 15.a4 b4 16.Ld2 a5 17.e4 d:e4 18.L:e4 Se6 19.Tae1 h4 20.Df2 0–0 21.f4 e:d4 22.f5 S:c5 23.Lb1 d3 24.Sc1 Dd6 25.La2?

22.Dd4? [to bi rekli teniseri: neiznu|ena gre{ka. Umesto tog lo{eg poteza beli je mogao da odigra prosto 22.S:b5+/= gde bi posle 22...Dc5 (22...Db8 23.Tb1) 23.T:e5 D:b5 crni morao da se bori za remi. 22...Sd3! 23.Se4 Da7! 24.Sf6+ Kh8 25.Dh4 Kg7! Ne 25...D:f2+? 26.Kh2 h5 (26...Kg7? 27.Tf1!) 27.Dg5 Kg7 28.S:h5+. 26.Te3 Posle 26.Sh5+ Kf8! (crni je boqi) 27.Te3 (ako 27.Df6 D:f2+!) 27...Td6 28.T:d3 c:d3 29.Df4 De7 30.Dd4 f6 31.Sf4 Za ovu izmenu beli nema dovoqnu kompenzaciju. 26...Td6!

Po Fricu to je odlu~uju}a gre{ka. Beli se pouzdao u potez f:g. Trebalo je igrati Le3 ili D:h4. 25…Ld4 26.Le3 Se4 27.D:h4 g5 28.Dh5 d2 29.f6 D:f6 30.L:d4 D:d4+ 31.Kg2 d:e1S+

27.Tf3 Top na c1 je napadnut pa zbog toga beli nije mogao da odigra atraktivno: 27.D:h7+ K:f6 28.Tf3+ Ke5. Na primer: 29.T:f7 (29.Dg7+ K:d5) 29...Dd4 itd.

Na 32.T:e1 sledilo bi 32…Df2+ 33.Kh1 Sg3 mat. Na 32.Kh2 sledi 32…Dd2+ uz 33.Dg2 mat. Na 32.Kh1 sledi Sg3+ uz uzimawe dame. Beli predaje.

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

sreda9.decembar2009.

Tri i po veka Kraqevskog dru{tva Bi-Bi-Si ritansko Kraqevsko dru{tvo je najstarija akademija nauka na svetu. Od osnivawa Dru{tva, 1660. godine, pa sve do danas, wegovi ~lanovi su svojim teorijama oblikovali svet u kome ìvimo - izme|u ostalih, to su bili Isak Wutn, ârls Darvin, Albert Ajn{tajn, Stiven Hoking i mnogi drugi. Dru{tvo slede}e godine slavi svoj 350. ro|endan, i tim povodom upravo je pokrenut novi vebsajt kojim se svima onima koji su zainteresovani za nauku {irom otvaraju vrata bogate arhive. U biblioteci Kraqevskog dru{tva, koja se renovira u sklopu priprema za „ro|endansko slavqe“, izloèni su potpuno fascinantni predmeti koji od sada mogu da se vide i na internetu, na novom interaktivnom vebsajtu Akademije. U pitawu su dokumenti i laboratorijska oprema koju su pre par stotina godina koristili neki od najzna~ajnijih nau~nika na svetu. Tu su, na primer, pisma Isaka Wutna u kojima je on sedamdesetih

godina XVII veka obja{wavao svoje eksperimente sa svetlo{}u. Glavni arhivar Kraqevskog dru{tva, Kit Mor, u rukama dr`i jedno od ovih pisama: „Ovo pismo izgleda potpuno isto kao i onog dana kada je stiglo u Kraqevsko dru{tvo, 19. marta 1671. godine. Wutn je u to vreme izveo svoj ~uveni eksperiment sa prizmom, kada je snop svetslosti razlo`io na sastavne dugine boje. Par strana daqe, ovde na margini pisma, Wutn je napravio i skicu, na kojoj se vidi kako snop svetlosti pro-

lazi kroz prizmu“, ka`e on. Kraqevsko dru{tvo je kroz vekove bilo svedok i nekim prili~no neobi~nim eksperimentima. Godine 1770. osmogodi{wi Volfgang Amadeus Mocart je osvojio London svojim muzicirawem. Me|utim, sumwi~avi ~lan Kraqevskog dru{tva Dejn Barington odlu~io je da nizom testova proveri da li je u pitawu zaista genijalno dete. Mali Mocart je odu{evio Baringtona - bez ikakvog napora je na prete~i klavira, ~embalu, odsvirao niz komplikovanih muzi~kih tema i improvizacija. U pismu u kojem je opisao ovaj susret, Barington je primetio i to da se mali Mocart pona{ao „razigrano, kao i svako drugo dete - od ~embala mu je daleko zanimqivija bila igra s ma~kom“. Dokumenti koji su predstavqeni na novom vebsajtu, nisu me|utim tek spisak „najve}ih hitova“ Kraqevskog dru{tva. Oni pokazuju kako je Dru{tvo svojim insistirawem na eksperimentima, obzervacijama i merewu postavilo temeqe savremene nauke. To za BBC ka`e i dr Xon Gribin, astronom i autor kwige o

Genetika u slu`bi qubavi

istoriji Kraqevskog dru{tva: „Ideja da je svemir utemeqen na zakonima koje i mi ovde na Zemqi moèmo da razumemo i proverimo eksperimentima u laboratorijama u Londonu ili Oksfordu, i da to primenimo i na Mesec i Jupiter, i izvan granica Sun~evog sistema - upravo to je kqu~na promena koja se dogodila u vreme osnivawa Kraqevskog dru{tva, krajem XVII veka. Prihva}ena je ideja da je svemir ure|en po zakonima fizike koje moèmo da razumemo, a ne po voqi kapricioiznih bogova“, kaè on. Na novom, interaktivnom vebsajtu Kraqevskog dru{tva objavqeno je {ezdeset najzna~ajnijih dokumenata iz bogate arhive, koji, pored ostalog, treba da inspiri{u i novu generaciju nau~nika, kaè saradnik Dru{tva, profesor Fransis E{kroft: „Oni sluè kao ilustracija ~iwenice da je nauka neprekidan proces novih otkri}a, izuma i eksperimenata. Nadamo se da }e to podsta}i mlade nau~nike budu}nosti da nastave da otkrivaju nove stvari o kojima danas ne moèmo ni da sawamo“.

Sporna predaja avganistanskih zarobqenika Bi-Bi-Si mnesti interne{enel Kanada pridruìle su se onima koji smatraju da su, predavawem zarobqenika u Avganistanu, kanadske trupe dovodile u pitawe wihova qudska prava. Aleks Nev, generalni sekretar organizacije, kritikuje vladu i premijera Stivena Harpera, navode}i da svesno odbacuju navode o mu~ewu i kritikuju one koji se sa wima ne slaù. Sve tri federalne opozicione stranke zahtevaju javnu istragu u vezi sa vladinom odlukom da predaje zarobqenike avganistanskim vlastima, uprkos vi{e puta ponavqanim upozorewima da postoji rizik da }e oni biti izloèni torturi. Ova diskusija podstaknuta je pro{lonedeqnim iskazom kanadskog diplomate Ri~arda Kolvina pred parlamentarnim komitetom, u kojem je rekao da je jo{

2006. godine, usmeno i pismeno, vladinim i vojnim zvani~nicima skretao pa`wu na to da osobe koje su kanadske trupe zarobile, a potom predale avganistanskim vlastima, bivaju izlo`ene torturi u avganistanskim zatvorima. On je, tako|e, dovodio u sumwu legalnost transfera zarobqenika. Nakon toga, premijer Harper je pred Parlamentom re-kao da svako ima pravo na svoje mi{qewe, i da treba znati da se veliki broj Kolvinovih kolega ne sla`e sa wegovim navodima. On je dodao i da je izve{taj o proceni stawa u avganistanskim zatvorima baziran na osnovu informacija iz druge ili tre}e ruke. Premijer Harper je obe}ao da }e komitet dobiti svu potrebnu i dostupnu dokumentaciju potrebnu da se sprovede ispitivawe u vezi sa Kolvinovim navodima. Trojica generala su u sredu potvrdila da se re~ ‘tortura’ nije pomiwala u Kolvinovim izve{tajima. Penzionisani general

Rik Hilijer, tada{wi {ef {taba odbrane, istakao je da ni{ta nije ukazivalo da bi komandant {taba odbrane trebalo da reaguje. Sli~no su izjavili i generali Majkl Gotjer i Dejvid Frejzer, koji su tako|e bili na kqu~nim pozicijama u vreme spornih de{avawa. Kolvin je drugi ~ovek ambasade u Kabulu 2006. i 2007. godine, pre stupawa na sada{wu du`nost prvog sekretara obave{tajnog

sektora u kanadskoj ambasadi u Va{ingtonu. Potvr|eno je i da su na adresu kancelarije tada{weg ministra inostranih poslova Pitera Mekkeja, u maju i junu 2006. godine, do{li e-mejlovi iz Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta o mu~ewu avganistanskih zarobqenika, godinu dana pre nego {to je vlada izmenila sporazum o wihovoj predaji i boqoj za{titi. Po me|unarodnom pravu, vojnici ne smeju predati neprijateqske zarobqenike ukoliko se zna da }e oni verovatno biti izlo`eni mu~ewu. Ministar Mekkej je izjavio da on, kao ministar inostranih poslova, nije od Kolvina dobio nikakav direktan izve{taj, ve} da je kratke izve{taje na tu temu dobio tek 2007. godine, kada je ve} bio na ~elu resora odbrane. Anketa “Kanadijen pres&Haris desime” pokazuje da je dvostruko ve}i broj gra|ana koji veruju u Kolvinovu pri~u, nego onih {to sumwa u wu.

ada bi neko snimio film sa takvim sadràjem, mnogi bi ga ocenili neuverqivim. Tu ima svega: qubavi, {pijunaè, akcije. Epilog te pri~e, sa pe~atom dràvne tajne, upravo se doga|a pred sudom u Minhenu. Na optuèni~koj klupi sede 42-godi{wi Nemac Anton Robert K. i 29-godi{wi Makedonac Murat A. Prvi je optuèn za odavawe dràvnih tajni u posebno te{kom slu~aju, a drugi za doznavawe tih istih tajni koje je, prema optu`nici, nameravao da proda nekoj drugoj tajnoj slu`bi ili mafiji. Osim toga, obojica su, navodno, o{tetili nema~ko Ministarstvo spoqnih poslova za 15.000 evra la`nim obra~unima tro{kova. Pri~a po~iwe u februaru 2005. godine, kada je biv{i nema~ki poru~nik Anton Robert K. stigao na Kosovo - zvani~no kao diplomata nema~kog Ministarstva spoqnih poslova, nezvani~no kao agent nema~ke tajne slu`be BND koji je trebalo da stvori obave{tajnu mreù na tom podru~ju. Nekoliko sedmica kasnije u jednom kafi}u u Pri{tini upoznaje Murata A, neuglednog mladi}a makedonsko-albanskog porekla, koji je odrastao u Nema~koj. On ubrzo postaje zvani~ni prevodilac svog novog poznanika. A onda se dvojici mu{karaca dogodila qubav. Anton Robert K. bio

je du`an da to javi svom poslodavcu BND-u, jer takve privatne stvari predstavqaju bezbednosni rizik budu}i da vrlo lako mogu da poslu`e kao zgodan povod za ucene. No, on to nije u~inio. Ta qubavna i poslovna veza potrajala je dve godine. A onda se nema~koj tajnoj slu`bi javila prevarena supruga Antona Roberta K. Ona je doznala za prevaru, a kao dokaz je navela dokument iz kojeg je vidqivo da je wen suprug

kao naslednika svoje polise `ivotnog osigurawa, umesto we, naveo svog qubavnika. Nakon {to je afera iza{la na videlo, obojica su u pravoj filmskoj akciji uhap{ena u martu pro{le godine i to pod sumwom za odavawe dr`avnih tajni, ali tada istra`ni sudija nije smatrao da postoji dovoqno dokaza za pokretawe sudskog postupka. Tek godinu dana kasnije ponovo su zavr{ili u istra`nom zatvoru da bi u junu ove godine protiv wih ipak bila podignuta optu`nica. U woj se navodi da je od 2007. Anton Ro-

bert K. svom qubavniku omogu}avao pristup brojnim operativnim tajnim dokumentima o Kosovu, ostavqaju}i papire u zajedni~koj spava}oj sobi, na laptopu mladog Makedonca ili tako da mu je jednostavno u razgovoru odavao tajne. Nema~ko dràvno tuìla{tvo jo{ tvrdi da je Murat A. bio u kontaktu sa kriminalnim organizacijama na Kosovu kao i da je bio spoqni saradnik albanske ili makedonske tajne slu`be. Na sve to advokat Murata A, Kristijan [tinkel odgovara: Murat A. je izjavio kako uop{te nije ni znao da wegov qubavnik radi za nema~ku tajnu slu`bu. Ali Dràvno tuìla{tvo mu ne veruje i isti~e kako je jedan od advokata poslao BND-u pismo i iz kojeg jasno proizlazi da je Murat A. odavno znao da je Anton Robert K. saradnik BND-a. Su|ewe je po~elo sredinom novembra ove godine, ali ve} posle prvog dana je odloèno, jer advokati odbrane nisu imali neograni~eni pristup svim potrebnim dokumentima i zato nisu mogli da pripreme obranu. Postupak je nastavqen, a presuda se o~ekuje tek u martu slede}e godine. Optuènicima preti i do deset godina zatvora. Oni se brane sa slobode, a na presudu }e ~ekati u zajedni~kom stanu u blizini [tutgarta. Andrea Jung-Grim

Doj~e vele raìte pravu qubav? Oslonite se na DNK jer ve}a biolo{ka uskla|enost partnera zna~i boqi seks, mawe prevara, dugove~nu qubav, ~ak i zdraviju decu, tvrde kompanije koje se bave genetskim ispitivawima. Sa wima se slaù i neke onlajn agencije za posredovawe kod upoznavawa bra~nih partnera. Erik Holzl, osniva~ portala ScientificMatch.com, jednog od prvih koji u „onlajn“ posredovawu koristi DNK, ipak ne otkriva koliko ~lanova se kod izbora partnera vodilo i DNK analizom. [vajcarski “Geneti~ki partner” tvrdi, me|utim, da je testirao vi{e od hiqadu qudi. Neki od wih, isti~e za AP Tamara Braun iz te kompanije, ve} su na{li srodnu du{u. DNK test te kompanije ko{ta 99 dolara i na}i }e se u redovnoj ponudi na sajtu sense2love.com koji }e biti pokrenut slede}eg meseca. Zagovornici testirawa DNK pre upoznavawa kaù da qude privla~e oni ~iji su geni imunog sistema druga~iji od wihovih. Biolozi navode da geni imunog sistema, koji su odgovorni za prepoznavawe stranih }elija, poput virusa, kako bi ih drugi delovi imunog sistema napali, tako|e odre|uju miris tela. I taj miris privla~i one sa druga~ijim genima imunog sistema. To je dokazalo istraìvawe {vajcarskog biologa Klausa Vedekinda. On je utvrdio da ène koje ne uzimaju hormonsku kontracepciju prednost daju mirisu mu{karaca sa imunim sistemima razli~itim od wihovih. Ipak, direktor Klinike za genetiku u Klivlendu dr Rosio Moran kaè da ne treba previ{e verovati u to i dodaje da je nauka privla~ewa suvi{e kompleksna da bi se svela na samo nekoliko gena. „Oni se samo razme}u. Ako je to genetika, onda mora da bude prava nauka“, isti~e ona. Profesor psihologije sa Univerziteta Vilanova Patrik Marki navodi pak niz primera qudi koji su u braku, a imuni sistemi im se ne razlikuju. On tako|e ukazuje da su stotine studija potvrdile zna~aj tipa li~nosti i fizi~kog izgleda kod iz-

bora partnera. Nekima }e odgovori na pitawa da li potencijalni partner pu{i, da li je debeo, da li `eli decu, prevagnuti nad biolo{kim skladom, ka`e antropolog Helen Fi{er, autor kwige „Za{to wega? Za{to wu?“, dodaju}i da je DNK samo deli} slagalice.

Holzl kaè da jo{ nije u mogu}nosti da se pohvali uspehom jer je wegov sajt namewen onima koji ~uvaju privatnost pa zato ne èli da ih prati kada prestanu da ga pose}uju. Programer iz Pensilvanije Kris Mojer, 57godi{wakiwa, ipak èli da proba sa DNK analizom. Ona ina~e pose}uje ~etiri-pet onlajn sajtova za upoznavawe. Kod onih koji se odlu~e na DNK testirawe, DNK profil }e uz fotografije i test li~nosti biti na sajtu. Zatim }e se potencijalni partneri ukr{tati na osnovu DNK, podataka o onome {ta je za wih vredno i opredeqewa. Iako prvi rezultati ne obe}avaju, neke agencije, na prvom mestu sense2love.com, ohrabruju ~lanove da DNK testove ukqu~e u svoje „generalije“ kako bi smawili mogu}nosti za neuspeh.

Kad hotel postane „zelen”

Gej obave{tajac na sudu zbog Kosova Doj~e vele

Glas Amerike nogi hoteli u Sjediwenim Dràvama uveli su reciklaù otpadaka, konzervirawe vode i struje i druge ekolo{ke mere. Najve}i hotel u Los An|elesu, Vestin Bonaven~er, nedavno je dobio sertifikat ekolo{ke grupe Zeleni pe~at. Hotel Vestin Bonaven~er ima 37 spratova i vi{e od 1300 soba. Gradona~elnik Los An|elesa, Antonio Viqaraigosa, nedavno je objavio da se hotel kvalifikovao za sertifikat Zelenog pe~ata, neprofitne grupe koja promovi{e ekolo{ke metode. „Predsednik Obama nas je pozvao da izmenimo trgovinu u Americi i otvaramo zelena radna mesta. Prihvatimo taj izazov,“ rekao je Viqaraigosa. Ovo je prvi hotel u tom gradu koji je dobio taj sertifikat. Geri Petersen, iz Zelenog pe~ata, kaè da hotel sara|uje sa wima u svim svojim operacijama. „Mi pravimo analizu svih operacija, od posluge, preko pe{kira i papira koje koriste, do reciklaè i otpadaka od hrane. Prakti~no svega. Onda

sve to preto~imo u preporuke, a zatim pratimo kako se one sprovode,“ kaè Petersen. Otpaci se recikliraju, a posteqina se pere razgradivim deterxentom. Od kuhiwskih otpadaka pravi se kompost. Sobarice koriste netoksi~ne hemikalije, a {tedqive sijalice smawuju potro{wu struje. Direktor hotela, Majkl âr~inski, kaè da je neke novine predloìlo osobqe, a da }e novi zeleni sertifikat biti kori{}en u reklamama usmerenim ka ekolo{ko svesnim gostima.

„Sa stanovi{ta marketinga ovo je sjajna pri~a, ali najva`nije je da je sve ovo dobro za lokalnu privredu i prirodnu sredinu, da smawuje upotrebu otrovnih hemikalija i papirnih proizvoda, a da sve kuhiwske otpatke pretvara u kompost, rekao je ^ar~inski. Uvo|ewe novih metoda i obuka osobqa ko{tali su oko 20 hiqada dolara, ali se o~ekuje da }e recikla`a i druge metode doneti u{tedu od 200 hiqada dolara godi{we, istovremeno smawuju}i {tetni uticaj hotela na prirodnu sredinu.

SVET

sreda9.decembar2009.

U Bagdadu najmawe 127 `rtava BAGDAD: U seriji bomba{kih napada u ira~koj prestonici Bagdadu prema posledwim podacima ju~e je poginulo najmawe 127 qudi, dok je 448 raweno, prenose strani mediji. Prvi napad dogodio se u kvartu Dora, a meta je bila policijska patrola. Ubrzo posle toga usledilo je jo{ ~etiri napada u blizini dr`avnih zgrada, javio je Bi-Bi-Si. Napadi su se dogodili u blizini zgrada Ministarstva rada, Ministarstva unutra{wih poslova i

na pijaci Rasafi u kvartu [or`a, u centru Bagdada. Me|u poginulima je veliki broj civila i dr`av-

nih slu`benika. Savetnik za nacionalnu bezbednost Movafak al Rubaj optuìo je Al Kaidu da stoji iza napada. On je u izjavi BBC-u rekao da je ciq napda da se destabilizuje dràva uo~i parlamentarnih izbora koji treba da se odrè u februaru 2010. godine. „Al Kaida je u posledwe vreme vrlo aktivna u Bagdadu. Wihov ciq je da pokaù da vlada nije u stawu da za{titi civile i svoj narod, kao i da zapla{e narod kako ne bi iza{li na glasawe“, rekao je Rubaj. (Beta)

DNEVNIK

Poàr u no}nom klubu usmrtio 117 qudi MOSKVA: U bolnicama Perma su umrle jo{ ~etiri osobe nastradale u poàru u no}nom klubu, u no}i izme|u petka i subote, ~ime se broj `rtava te nesre}e popeo na 117. „Interfaks„ navodi da se u bolnicama nalazi jo{ 115 qudi, posetilaca kluba „Hromi kow“, i da se sve nalaze u te{kom ili krajwe te{kom stawu. Premijer Rusije Vladimir Putin je obi{ao Perm, gde je izjavio da za poàr nisu krivi samo ~lanovi uprave kluba, ve} i dràvni

ZAKQU^CI SAVETA MINISTARA EU O GLOBALNOM ZAGREVAWU

ISLAND

Klimatske promene ugro`avaju i bezbednost

Pregovori o ~lanstvu u martu BRISEL: Island }e morati da sa~eka do marta idu}e godine da bi pokrenuo zvani~ne pregovore o ~lanstvu u Evropskoj uniji, jer preporuke o wegovoj kandidaturi jo{ nisu finalizovane, rekle su ju~e diplomate u Briselu. „Postoje tri prepreke. Prva je {to moramo da sa~ekamo formirawe nove Evropske komisije, jer sada{wa ne moè donositi pravno obavezuju}e odluke. Drugi problem je taj {to zbog ka{wewa vezanih za Komisiju, prvi nacrt mi{qewa ne}e biti objavqen pre 14. decembra. Tre}a je {to Nema~ka nije uskladila svoj Ustav sa Lisabonskim sporazumom“, rekao je neimenovani diplomata agenciji Rojters. Rejkjavik se nadao da }e „zeleno svetlo“ za pokretawe pregovora od evropskih lidera dobiti na samitu koji po~iwe u ~etvrtak, ali je odlagawe u formirawu nove Komisije usporilo proces. Nova Evropska komisija trebalo je da na du`nost stupi 1. novembra, ali je weno formirawe odloèno zbog izbora novog predsednika Saveta EU i visokog predstavnika za spoqne poslove i bezbednost. O~ekuje se da }e nova Evropska komisija na du`nost stupiti 1. februara. Evropski lideri odluku o pokretawu pregovora sa Islandom mogu doneti tek po{to dobiju preporuku Evropske komisije. „Komisija }e svoj izve{taj predstaviti na idu}em samitu EU u martu i tada bi trebalo da budu pokrenuti pregovori“, rekao je jedan diplomata. Island je kandidaturu za ~lanstvo u Uniji podneo ranije ove godine, posle kolapsa bankarskog sistema u zemqi.Ova nordijska zemqa trebalo bi da se izuzetno brzo prikqu~i Uniji, najverovatnije za samo dve godine, po{to je ve} deo jedinstvenog evropskog trì{ta i {engenskog sporazuma. (Tanjug)

BRISEL: Savet ministara Evropske unije usvojio je ju~e zakqu~ke o klimatskim promenama u kojima se navodi da ovaj problem mo`e imati ozbiqne bezbednosne implikacije i da se mora re{avati na globalnom nivou. „Borba protiv klimatskih promena i {irih me|unarodnih bezbednosnih implikacija koje ovaj problem nosi sa sobom deo su agende EU za zajedni~ku spoqnu i bezbednosnu politiku, klimu i energetiku i samim tim centralna ta~ka za sve projekte EU“, navodi se u zakqu~cima sa sastanka ministara spoqnih poslova Unije. Ministri su posebno istakli pove}ani rizik od prirodnih katastrofa i sukoba zbog resursa, kao i uticaj klimatskih promena na migracije i regionalnu stabilnost.“Ovo je globalni problem koji zahteva globalna re{ewa“, navodi se u zakqu~cima. „Prilago|avawe klimatskim promenama, razumna politika u odnosu na migracije i spre~avawe sukoba najefikasniji su na~in da se re{e me|unarodne bezbednosne implikacije klimatskih promena. Mi }emo se suo~iti sa ovim problemima u duhu

i lokalni ~inovnici, ~ija je popustqivost indirektno dovela do tragedije.Kazao je da su gradske vlasti i uprave za protivpoàrnu za{titu, dale dozvolu za kori{}ewe prostora, iako su postojala mnogobrojna kr{ewa protivpoàrne za{tite. Putin je kritikovao i situaciju u Permskom kraju, u Vladimir Putin upalio sve}u oblasti zdravstvene za{ti- `rtvama poàra te, navode}i da su medicinske nemaju ~ak ni najneophodnija sredustanove „u tu`nom stawu“ i da stva. (Beta)

Kopenhagen oblepqen plakatima Grinpisa KOPENHAGEN: U ciqu skretawa pa`we javnog mwewa, ali pre svega u~esnika konferencije o klimatskim promenama koja se pod okriqem Ujediwenih nacija odr`ava u Kopenhagenu, ekolo{ka nevladina organizacija Grinpis oblepila je dansku prstonicu plakatima sa likovima svetskih lidara, me|u kojima su Barak Obama, Angela Merkel, Nikola Sarkozi i Gordon Braun. Na plakatima su retu{irani portreti lidera koji su prikazani vidno ostareli uz poruku koja glasi: „@ao mi je. Mogli smo da zaustavimo katastrofalne klimatske promene, ali nismo“. Tobi Koton, autor slogana, izjavio je da je ciq kampawe da se svetski lideri zamisle nad posledicama postupaka koje }e sada preduzeti i dodao da su se plakati pokazali kao veoma popularni u javnosti. (Tanjug)

SAD ne}e okrenuti le|a Avganistanu Ova godina peta najtoplija u istoriji Ova godina }e verovatno biti peta najtoplija godina u istoriji, a prva decenija ovog veka najtoplija otkad je po~ela da se vodi evidencija, saop{tila je danas Svetska meteorolo{ka organizacija (SMO). Podaci koje je SMO prikupila izme|u januara i oktobra pokazuju da je prose~na globalna temperatura ve} sada 0,44 stepena Celzijusa vi{a od godi{weg proseka za referentni period izme|u 1961. i 1990.godine.Generalni sekretar SMO Mi{el @aro je izjavio da zagrevawe nije ravnomerno. „I daqe }e biti hladnih zima i leta, ali ovde govorimo o trendu. Talasi hladno}e }e postati re|i, a talasi vru}ine ~e{}i“, rekao je @aro.Najtoplija godina dosad je bila 1998, uglavnom zahvaquju}i uticaju globalnog klimatskog fenomena „el niwo“. partnerstva izme|u razvijenih i nerazvijenih dr`ava i potvrditi svoju odlu~nost da predu-

zmemo hrabre akcije u borbi protiv klimatskih promena“, dodali su ministri.

Ekolo{ki kongres evropskih socijalista PRAG: Idite tramvajem umesto taksijem i ne traìte da vam u hotelu svaki dan mewaju posteqinu i pe{kire, bila su pravila dvodnevnog ekolo{kog kongresa Partije evropskih socijalista (PES), koji je ju~e i prekju~e odràn u Pragu. „Ideja je jednostavna: ne èlimo da na{ kongres dovede do pove}awa ugqen-dioksida u atmosferi“, kazali su organizatori koji su problem klimatskih promena postavili kao jednu od glavnih tema rasprava na skupu. Velika ve}ima u~esnika do{la je u kongresnu zgradu drè}i u ruci tramvajske karte koje su im organizatori besplatno podelili. „Ovo je sjajna ideja. Volim gradski prevoz“, kazao je {panski delegat Pas Fernandes Felgeroso.

Predstavnici PES-a, koji okupqa lidere socijalisti~kih i socijaldemokratskih partija iz 27 evropskih zemaqa, izjavili su da je ovo prvi ekolo{ki skup koji je ikada odr`an. Oni su naveli da je tokom trajawa kongresa grejawe bilo ograni~eno, a da su u~esnicima ponu|eni razni ekolo{ki proizvodi kao {to su ko{uqe i torbe od organskog pamuka. U~esnici skupa su pozvani da {tede papir tako {to }e slati i-mejlove i da po zavr{etku kongresa vrate bexeve radi recikla`e. Svi se nisu odazvali na ovaj svojevrsni ekolo{ki apel. Jedna od u~esnica ipak je ju~e do{la taksijem i bez re~i, mada vidno posramqena, pro{la pored novinara. (Tanjug)

KABUL: SAD ne}e okrenuti le|a Avganistanu, izjavio je ju~e ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts na zajedni~koj konferenciji za novinare u Kabulu sa avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem. Gejts je rekao da wegova zemqa ne}e napustiti Avganistan i da }e dve zemqe biti dugoro~ni partneri, iako je Obama najavio da bi postepeno povla~ewe ameri~kih vojnika moglo po~eti ve} za 18 meseci. Karzai je upozorio da Avganistan ne}e mo}i da finansira svoju vojsku i policiju jo{ najmawe 15 godina i izrazio nadu da }e SAD i me|unarodna zajednica nastaviti da im pru`aju finansijsku pomo}, preneo je britanski BBC.

Ameri~ki predsednik Barak Obama pre nedequ dana je najavio slawe vojnog poja~awa od 30.000 vojnika, a ostale ~lanice NATO su se dogovorile da u tu zemqu po{aqu jo{ 7.000 vojnika. Gejts i Karzai su se slo`ili da je prioritet ja~awe avganistanskih snaga bezbednosti kako bi mogle da pomognu me|unarodnim snagama u borbi protiv talibanskih pobuwenika.Sekretar za odbranu je tako|e kazao da Karzai treba da zauzme stro`i stav prema rasprostrawenoj korupciji, ali da su mnogi ministri stru~ni i da ih ne treba mewati prilikom formirawa nove vlade, ~iji }e sastav biti najavqen narednih dana. (Tanjug)

Moskva zavejana snegom MOSKVA: Sna`na sne`na me}ava paralisala je Moskvu, gde je tokom no}i napadalo izme|u 12 i 15 centimetara snega, dok su sne`ni cikloni zahvatili druge delove Rusije, javile su ruske agencije. Gradona~elnik ruske prestonice Jurij Lu`kov veoma je nezadovoqan radom moskovskih meteorologa, koji ~ak i na kratak rok nisu umeli da saop{te ta~nu prognozu, izjavio je portparol gradona~elnika Sergej Coj, javila je agencija Interfaks. Stru~waci su, naime, ujutru predvideli sne`ni pokriva~ od samo 1,2 centimetra.

„Toliko pogre{iti... To je neprihvatqivo“, istakao je Coj. Pored toga, ruska agencija Itar-Tass javila je da se sne`ni ciklon koji je pre dva dana zahvatio pacifi~ko ostrvo Sahalin, na ruskom Dalekom istoku, sada kre}e prema Kurilskim ostrvima. Udari vetra u ju`nom delu ovih vulkanskih ostrva u Sahalinskoj oblasti ve} prema{uju 25 metara u sekundi, a kako je saop{tila lokalna meteorolo{ka slu`ba, me}ava se sada kre}e ka severu i o~ekuje se da }e u toku dana zahvatiti i jug poluostrva Kam~atka.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GORDON BRAUN Britanski ministar odbrane Bob Ejnsvort doputovao je ju~e u ju`ni Avganistan da bi posetio britanske trupe u tom delu zemqe. Od po~etka godine u Avganistanu je poginulo 100 Britanaca. Premijer Velike Britanije Gordon Braun kritikovan je da vojnicima nije obezbedio adekvatnu opremu, kao i da nije dao jasno opravdawe wihove misije u tom ratu.

KEJT BOZVORT Ameri~ka glumica Kejt Bozvort bi}e junakiwa novog filma kanadskog re`isera @an-Marka Vale. Film }e biti pri~a o `eni koja poku{ava da zaboravi pro{lost i dawu u Tokiju radi kao ekspert za engleski jezik u institutu za obuku stjuardesa, a no}u se prepu{ta zaboravu uz pomo} seksa i droge. Na put iskupqewa kre}e kada se upu{ta u re{avawe slu~aja nestale devojke.

[AHRAM AMIRI Iran je ju~e optuìo Saudijsku Arabiju da je izru~ila SAD iranskog stru~waka za nuklearnu energiju [ahrama Amirija. Amiri, istraìva~ koji je radio za iransku Organizaciju za atomsku energiju, nestao je u vreme haxiluka u Saudijsku Arabiji tokom juna. Prema medijskim izve{tajima, Amiri je traìo azil u okolnim zemqama. “Rijad je poslao iranskog stru~waka u SAD.“

Kwiga o odevawu prve dame Amerike WUJORK: Mi{el Obama se ve} pojavila na naslovnoj stranici „Voga“ a wena fotografija treba da se na|e i na naslovnoj stranici decembarskog izdawa magazina „Glamur“. U isto vreme „MRS.O“, blog posve}en odevawu prve dame, postao je toliko popularan da je inspirisao – izdavawe kwige. Autorka bloga i kwige ka`e da u proteklih 40 godina ni jedna prva dama nije privla~ila toliku pa`wu svojim odevawem. Nisu svi bili odu{evqeni haqinom koju je prva dama Mi{el Obama nosila na inauguralnom balu. Me|utim, najve}i broj modnih kriti~ara je bio odu{evqen wenim interesovawem za modu. Ta medijska pa`wa podse}a Meri Tomer na jo{ jednu prvu damu: „Mi razmi{qamo o Mi{el Obami na na~in na koji nismo razmi{qali o prvoj dami jo{ od D`eki Kenedi“, podse}a ona.

To je inspirisalo upravo Meri Tomer da pokrene svoj blog „MRS.O“. Blog je omogu}io izdavawe kwige pod naslovom „MRS.O: Lice modne demokratije“. Blog se gotovo svakodnevno osveàva novim informacijama o novim detaqima ode}e prve dame. Obi~no ima 10 hiqada posetilaca dnevno iz vi{e od 200 zemaqa. „Mislim da ih inspiri{e moderna èna zainteresovana za savremenu modu“ - uverena je autorka bloga i kwige. Ipak, predstavnica za {tampu prve dame tvrdi da ne moè da komentari{e modne trendove koje ova prati. Mi{el Obama, sa svoje strane, koristi program rada da se pozabavi brojnim temama - od podr{ke porodicama vojnika do zdravqa èna. „Mislim da se niko ne bi iznenadio da sazna da je nedavno

ustanovqeno da tre}ina `ena tro{i u{te|eni novac, zadu`uje se ili se odri~e osnovnih potrep{tina da bi platila svoje lekarske ra~une“, upozorila je prva dama SAD.

„Nikada nisam srela nekoga ko je zainteresovan iskqu~ivo za odevawe Mi{el Obame. Interesuje nas ona kao majka, supruga i profesionalac i zadivqeni smo {to ona sve to obavqa uz fenomenalan smisao za stil“, isti~e Tomerova. Taj smisao za stil obuhvata i kreacije kao {to su haqina i mantil ameri~ke modne kreatorke Izabel Toledo koju je prva dama nosila na dan inauguracije. Ona, me|utim, nosi i mawe skupu ode}u. Komplet koji je nosila prilikom posete britanskom premijeru bio je iz kolekcije „J. Crew“. „Kad Mi{el Obama nosi vunenu jaknu ‘J. Crew’ ona se u radwama rasproda istog dana. Obi~nim `enama je prvi put dostupna ista ode}a kakvu nosi prva dama i u tome ima ne~eg veoma mo}nog i dopadqivog“, obja{wava autorka kwige. (FoNet)

BALKAN

DNEVNIK

sreda9.decembar2009.

Turska se ne}e povu}i s Kipra

NIKOZIJA: Predsednik Turske Tajip Erdogan odbacio je mogu}nost da wegova zemqa povu~e trupe iz Severnog Kipra, javila je agencija Itartass, dodaju}i da je on to u~inio na konferenciji za {tampu u Va{ingtonu, posle sastanka s predsednikom SAD Barakom Obamom. â&#x20AC;&#x17E;Glasine o planovima za povla~ewe turskih trupa sa Kipra i wihovom slawu u Avganistan su potpuno neosnovaneâ&#x20AC;&#x153;, naglasio je Erdogan, odgovaraju}i na pitawe novinara. Turska je izvr{ila invaziju na severni deo Kipra 1974. godine, da bi spre~ila prisajediwewe ostrva Gr~koj, u kojoj je

Vlasi ambasador u Podgorici PODGORICA: Kosovski funkcioner u organima nekada{we SFRJ Azem Vlasi potvrdio je ju~e da }e biti prvi ambasador Kosova u Podgorici. Vlasi nije mogao da precizira kada }e biti zvani~no predloèn za ambasadora u Podgorici, napomiwu}i da nije diplomatska praksa da govori o detaqima dok ne bude zvani~no predloèn i ne dobije agreman od crnogorske vlade. On je pozdravio najavu crnogorskih vlasti o uspostvqawu diplomatskih odnosa sa Pri{tinom i poru~io da zvani~na Pri{tina ~eka odluku Podgorice. "Otkad je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, Pri{tina èli uspostavqawe punih diplomatskih dnosa sa Podgoricom", kazao je Vlasi podgori~kim medijima.[tampa prenosi da }e Crna Gora uspostaviti pune diplomatske odnose sa Kosovom posle sesije Me|unarodnog suda u Hagu, najverovatnije u martu, i navodi da se Crna Gora odlu~ila na uzdràni stav da ne bi poremetila odnose sa Beogradom. Ta odluka je usledila nakon zahteva srpskog ambasadora Zorana Lutovca koji je od Ministarstva inostranih poslova zatraìo da odloì uspostavqawe diplomatskih odnosa sa Kosovom do odluke Me|unarodnog suda o legalnosti progla{ewa nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine. (Tanjug)

tada na vlasti bila vojna hunta. Od tada, tamo se nalazi oko 35.000 do 40.000 turskih vojnika, koji kontroli{u oko 37 odsto ostrvske teritorije, a Turska je jedina priznala samoproklamovanu Republiku Severni Kipar. Najnovija runda pregovora kiparskih Grka i Turaka o ujediwewu ostrva, u ~emu posreduju UN, po~ela je pro{le godine. Evropska unija je 2004. godine primila Kipar u svoje ~lanstvo, nakon {to je kao jedinu legitimnu priznala vlast kiparskih Grka. EU je Turskoj kao uslov za prijem u Uniju postavila re{ewe kiparskog problema. (Tanjug)

IZJAVA CRNOGORSKOG MINISTRA UNUTRA[WIH POSLOVA

Udvostru~en broj zahteva za paso{e PODGORICA: Ministar unutra{wih poslova Crne Gore, Ivan Brajovi}, izjavio je ju~eda je od odluke EU o ukidawu viza za putovawa u zemqe "{engen zone" duplo pove}ano interesovawe gra|ana za izdavawe paso{a. Brajovi} je podgori~kom radiju "Antena M" kazao da gra|ani posle ukidawa viza, 30. novembra ove godine, dnevno podnose 800-900 zahteva za izdavawe novih putnih isprava.

godine Slobodanu Pejovi}u, ministar unutra{wih poslova ga je pozvao da, ukoliko to `eli, saop{ti imena qudi koji mu prete. Brajovi} je podsetio da je razgovarao sa Pejovi}em, ali da mu on nije saop{tio imena qudi iz tajne policije koji mu navodno prete.

Pejovi}u policijska za{tita

Stari paso{i do kraja godine "Ta~no je da stari, plavi paso{i prestaju da va`e 31. decembra ove godine, ali se oni mogu zameniti i posle tog roka", dodao je Brajovi}.On je naveo da je u posledwih osamnaest meseci izdato preko 160.000 novih, biometrijskih paso{a. Brajovi} je ukazao da gra|ani za putovawa u zemqe "{engen zone", "moraju imati odre|ena sredstva,", jer "ih uvek neko na granici mo`e pitati gde }e odsesti i koliko sredstava za put imaju." "To nije ni{ta novo i mi to radimo prema gra|anima tre}ih zemaqa i ako nemaju sred-

Ivan Brajovi}

stava za boravak u Crnoj Gori, vra}amo ih sa granice", rekao je ministar unutra{wih poslova.On je ocenio da je crnogorska policija spremna da kvalitetno kontroli{e granicu, "obezbedi wenu prohodnost, a istovremeno i za{titi svoju teritoriju". Govore}i o pretwama smr}u svedoku deportacije bosanskohercegova~kih izbeglica 1992.

[EFOVI DIPLOMATIJE ZEMAQA EU

Evropa odlo`ila pregovore s Makedonijom BRISEL: [efovi diplomatija Evropske unije dogovorili su se ju~e u Briselu da se o datumu po~etka pregovora o ~lanstvu s Makedonijom ponovo razgovara idu}e godine i poru~ili

da je "od bitnog zna~aja" da Skopqe i Atina pregovorima na|u re{ewe za pitawe imena te biv{e jugoslovenske republike. U zakqu~cima zasedawa ministara inostranih poslova Unije, koji jo{ nisu zvani~no obja-

vqeni, a u koje je imala uvida agencija Beta, podvla~i se da je za Makedoniju su{tinski va`no da "odr`i dobre susedske odnose"."Savet (ministara EU) ohrabren je nedavnim povoqnim

razvojem veza izme|u Gr~ke i BJR Makedonije". Evropski ministri pozdravqaju "napredak na vi{e bitnih poqa" koji su ostvarile makedonske vlasti. Makedonija, isti~e se u dokumentu, "su{tinski sprovodi

kqu~ne prioritete u programu partnerstva za ulazak u ~lanstvo" Evropske unije. "Glatko ostvarivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu (s EU) treba da olak{a daqe korake" u evroskoj integraciji te zemqe. [efovi diplomatija evropske 27-orice su predo~ili i da se u Makedoniji "program reformi mora nastaviti" i da su "posebno nu`ni napori za bitku protiv korupcije i obezbe|ivawe nezavisnosti i nepristrasnosti pravosu|a". "Primena Ohridskog okvirnog sporazuma je i daqe kqu~ni elemenat demokratije i vladavine zakona u toj zemqi", navodi se u zavr{nom dokumentu ministarskog zasedawa EU i ka`e da }e "Savet (ministara EU) prima na znawe da je Evropska komisija preporu~ila pokretawe pregovora (o ~lanstvu) s BJR Makedonijom i ponovo }e to razmatrati tokom idu}eg predsedni{tva" Unije, u prvoj polovini idu}e godine, kad }e predsedavaju}i EU biti [panija. (Beta)

Dekada Balkana 2010â&#x20AC;&#x201C;2020. PODGORICA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} izjavio je ju~e u Briselu da bi bilo rizi~no da se "zamor od pro{irewa", ili potreba ja~awa "integracionog kapaciteta", koristi kao alibi za stagnaciju pro{irewa Evropske unije na zapadnom Balkanu.\ukanovi} je apelovao na evropske zemqe da u~ine sve kako bi zemqe zapadnog Balkana bile integrisane u EU, navode}i da bi trebalo u~initi da 2010-2020 bude dekada Balkana.

Integracija Balkana u EU je, pre svega, garant dugoro~ne stabilnosti regiona, rekao je \ukanovi} na otvarawu Evropskog samita politike na visokom nivou, u organizaciji Prijateqa Evrope, Fondacije "Konrad Adenaurer" i Investicionog ugovora OECD u Briselu.On je ocenio da je izuzetno va`no da na tom putu svaka dr`ava napreduje u skladu sa vlastitim dostignu}ima.Balkan, ~vrsto integrisan u EU i NATO, podjednako u interesu regiona i EU, smatra \ukanovi} (Tanjug)

Ministar unutra{wh poslova je rekao da je Pejovi}u ponu|en najvi{i stepen policijske za{tite, koji je podrazumevao wegovu izolaciju, ali da je on to odbio. On je kazao da svedoku deportacije civila iz Crne Gore u BiH "stoji na raspolagawu" i ocenio da bi "najve}u {tetu, od toga da mu se ne{to, ne daj bo`e desi, imala dr`ava". Pejovi} je uo~i pocetka su|ewa za deportaciju, za koje nije dobio poziv za svedo~ewe, kazao da pripremama za likvidaciju koordinira visoki funkcioner Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), {to je iz te slu`be demantovano.On odbija za{titu, jer "ne veruje" ~elnim qudima uprave policije i ANB-a. (Beta)

Saradwa policija Srbije i Kine PEKING, BEOGRAD: Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i ministar javne bezbednosti Kine Meng \ianxu potpisali su ju~e u Pekingu sporazum o saradwi dva ministarstva, {to je prvi sporazum koji su dva ministarstva ikada potpisala. Da~i} je, kako je saop{teno iz MUP-a Srbije, izjavio da se sporazum pre svega odnosi na razmenu informacija, iskustava i dostignu}a u domenu tehni~ko-tehnolo{kog razvoja policijskih struktura i zajedni~koj obuci i usavr{avawu kadrova. "To se prakti~no odnosi na sve linije rada u na{em ministarstvu od borbe protiv organizovanog kriminala, visokotehnolo{kog kriminala, suprotstavqawa ilegalnim migracijama,

trgovini qudima, narkoticima i oru`jem", obrazlo`io je ministar Da~i} i pozvao ministra Menga da slede}e godine poseti Srbiju. Da~i} se u ime Vlade Srbije zahvalio Kini za prekju~era{we izlagawe i obrazlo`ewe stava u vezi sa raspravom pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu o zakonitosti progla{ewa nezavisnosti Kosova. "Kao {to znamo, Kina je istupila u korist Srbije, u korist na{eg stava, a mi smo, s druge strane, istakli principijelnu podr{ku teritorijalnom integritetu i jedinstvu Kine", rekao je Da~i} i dodao da je ministar Meng "otvoreno rekao da Kina smatra Srbiju svojim glavnim i najpouzdanijim politi~kim partnerom u jugoisto~noj Evropi". (Beta)

Opstrukcije povratka Srba u Sarajevu SARAJEVO: Sarajevo je, iako glavni grad BiH, centar opstrukcije povratka Srba u Federaciju BiH, upozorio je sekretar Ministarstva za qudska prava i izbeglice BiH Dragomir Kova~. "Za povratak Srba u pet sarajevskih op{tina u pro{loj godini izdvojeno je 2,3 miliona konvertibilnih maraka, ali do danas, zbog opstrukcije, u poru{ene srpske ku}e nije ugra|ena nijedna cigla", rekao je Kova~ medijima Republike Srpske. On je apelovao na lokalnu, gradsku i kantonalnu vlast u Sarajevu da prekinu sa opstrukcijama povratka Srba koja nije ni

u jednom gradu u BiH toliko izra`ena kao u Sarajevu. Kova~ je naveo da bo{wa~ke vlasti prave Srbima povratnicima opstrukcije u svim oblastima, po~ev{i od odabira korisnika donacija do izbora izvo|a~a radova i banalnih sitnica u obnovi poru{enih ku}a. Predsednik Udru`ewa gra|ana demokratske inicijative sarajevskih Srba Jovo Jawi} je rekao da se oko 2.000 srpskih porodica prijavilo za povratak u Sarajevo, ali da za obnovu wihovih stambenih objekata op{tine su napravile stotinu administrativnih barijera. (Tanjug)

GRIP

Ministar Crne Gore prvi }e primiti injekciju PODGORICA: Tri pacijenta su ìvotno ugroèna od posledica novog gripa i lekari se bore za wihove ìvote, a jedan lekar infektolog iz Bara je u veoma te{kom stawu, zvani~no je saop{teno ju~e. @ivotno su ugroèni ~etrdesetogodi{wi u~iteq iz Budve, koji je prikqu~en na aparate u bolnici u Kotoru, tromese~na beba iz Bara koja se nalazi u Klini~ko-bolni~kom centru u Podgorici i mu{karac iz Berana, ~ije je stawe kriti~no i ju~e je hitno preba~en u Podgoricu. U te{kom stawu su lekar infektolog iz Bara, koji se, po svojoj voqi, le~i kod ku}e, i trudnica iz Kotora koja je pred poro|ajem i sme{tena je u kotorskoj bolnici. Direktor Instituta za javno zdravqe Boban Mugo{a potvrdio

Miodrag Radunovi}

je da se u Crnoj Gori pove}ava broj bolelih od novog gripa i poru~io da stawe nije alarmantno. On je rekao da je situacija sa novim gripom "pod kontrolom" i najavio da }e vakcinisawe najugro`enije populacije - zdravstvenog

sobqa, dece i trudnica - po~eti u ponedeqak 14. decembra. Ministar zdravqa Miodrag Radunovi}, wegov pomo}nik Strahiwa Rajkovi} i glavni epidemiolog Dragan Lau{evi} prvi }e primiti vakcinu da bi pokazali da u potpunosti veruju u wen kvalitet. Zbog pove}anog broja obolele dece, osnovne {kole u Budvi i na Cetiwu su zatvorene do kraja sedmice.U Podgorici ove nedeqe nastavu ne poha|aju u~enici tre}eg razreda Osnvne {kole "[tampar Makarije", prvog razreda Sredwe trgovinske {kole, jedno odeqewe tre}eg razreda Gra|evinske {kole i jedno odeqewe osmog razreda Osnovne {kole "Radojica Perovi}". U Crnoj Gori je ukupno registrovano 317 obolelih od novog (Tanjug) gripa.

U Gradi{ci preminuo pacijent BAWALUKA: U bolnici u Gradi{ci ju~e je preminuo 74-godi{wi mu{karac, od posledica mo`danog udara i infarkta miokarda, kod koga je ranije potvr|en virus novog gripa, saop{teno je iz Instituta za za{titu zdravqa Republike Srpske. U saop{tewu se precizira da je ovaj pacijent 20. novembra primqen u Op{tu bolnicu Gradi{ka sa hroni~nom opstruktivnom bolesti plu}a, koja se komplikovala sindromom influence, a tokom hospitalizacije utvr|eno je da je pacijent pozitivan na H1N1, {to je potvr|eno i kona~nim testom u beogradskom Institutu "Torlak". Broj novoobolelih od H1N1, potvr|enih brzim testom, u posledwa 24 sata je 18, i to u Bawaluci 10, Isto~nom Sarajevu jedan, Bijeqini ~etiri, Doboju tri.

U pitawu su deca {kolskog uzrasta i osobe mla|e ìvotne dobi, kod kojih je konstatovana lak{a i sredwe te{ka klini~ka slika.Ukupan broj hospitalizovanih u RS zbog H1N1 i oboqewa sli~nih gripu trenutno je 101, a od toga su u Klini~kom centru Bawaluka hospitalizovana 74 pacijenta sa sindromom influence. U Jedinici intenzivne medicine Klini~kog centra trenutno je zbrinuto pet pacijenata sredwe i starije ìvotne dobi, od kojih je jedan pozitivan na H1N1. Dva su sa sredwe te{kom klini~kom slikom, a tri su sa te{kom slikom i prikqu~eni su na respirator, kaè se u saop{tewu. Do sada je u RS, prema podacima Instituta za za{titu zdravqa, od H1N1 obolelo je 305 lica, a umrle su dve osobe kod kojih je potvr|en virus novog gripa. (Tanjug)

ODMOR

sreda9.decembar2009.

DNEVNIK

Novi rumunski turizam umunija je prvo bila poznata po legendi o grofu Drakuli, a potom po zloglasnom diktatoru ^au{eskuu. Po{to {to su se napokon re{ili duhova iz pro{losti, Rumuni su spremni svoju prelepu zemqu predstave u sasvim novom svetlu i smeste je na globalnu turisti~ku kartu. Iako je u Transilvaniji otvoren zabavi park posve}en Drakuli, koji i daqe pleni pa`wu, nova Rumunija svoju ponudu bazira na dunavskoj delti, crnomorskoj obali i eko-turizmu. Prelepi krajolici i lepota prirode sve su vi{e uzeli maha pred masovnim turizmom i navalama “slepih” putnika. Tu pre svega predwa~i netaknuta i divqa delta Dunava, danas jedan od najve}ih parkova prirode u Evropi, pod za{titom Uneska, pred-

stavqa pravo bogatstvo flore i faune, u kojem se smestilo kraqevstvo 300 vrsta ptica i 1500 vrsta biqaka. U sklopu parka prirode otvoren je i Delta Nature Resort, jedan

od najlep{ih eko-parkova u svetu, koji je prema brojnim turisti~kim magazinima svrstan u evropske top-atrakcije. Sastoji se od tridesetak autenti~nih vila s panoramskim pogledom na je-

zero Somova. Vile su kombinacija tradicionalnog i luksuznog, elegantnog i sirovog, a izgra|ene su iskqu~ivo od drveta i kamena. Delta Nature Resort nudi i kvalitetan boravak u prirodi, {umske {etwe i plovidbu rekom ili wenim brojnim kanalima. Daleko od ove idile, rumunska crnomorska obala nudi su{tu suprotnost za one `eqne dnevnog i no}nog provoda uz disko klubove, barove na pla`i i muzi~ke festivale. Rumunska je obala svrstana u sam vrh novih parti-destinacija umesto ve} izlizane Ibice, pa su tako nezaobilazni festivali Sunwaves, Rebirth, Best Fest, Creamfelds, One 7 i brojni drugi koje pose}uje na hiqade mladih iz svih krajeva sveta.

Beograd najboqi za no}ni ìvot ajpoznatiji svetski turisti~ki vodi~ “Lonli planet” objavio je listu svetskih gradova po raznovrsnosti i ponudi no}nog ìvota i zabave i na prvo mesto smestio Beograd. Na{ glavni grad stavqen je na vode}e mesto lestvice raznovrsnog no}nog ìvota, posebno zbog bogate ponude restorana, barova i klubova u Skadarliji i na dunavskim i savskim splavovima, ali i zbog entuzijasti~nih doma}ina koji toj zabavi pridonose. Na drugom mestu je Montreal, koji je sve popularniji me|u stranim turistima zbog “radosti ìvqewa” koje se ose}a u gradu, posebno zahva-

quju}i velikoj studentskoj populaciji, boemske atmosfere u staroj gradskoj ~etvrti i {arolike kuturne i zabavne ponude za no}ne provode. Tre}e mesto zauzima Buenos Ajres, zbog jedinstvene me{avine evropske i ju`noameri~ke kulture i uro|ene strasti za ples. Ponuda no}nog ìvota, kaè “Lonli planet”, obuhvata sve - od xez klubova, preko mesta na kojima se celu no} moè plesati tango ili salsa do irskih pabova ili klasi~nih disko klubova. Na popis deset najboqih gradova za ùrke, po izboru “Lonli planeta”, uvr{teni su jo{ Dubai, Solun, La Paz, Kejptaun, Baku, Okland i Tel Aviv.

Prvi sajam razvoda Kakav ste bekpaker N R

ajromanti~niji grad na svetu mesto je odràvawa prvog sajma razvoda na svetu, na koji su pohrlile hiqade qudi. U Francuskoj jedan od dva braka zavr{ava razvodom, a u 2007. zabeleeèno je vi{e od 130.000 razvoda. Zbog sve vi{e propalih brakova, domi{qati Francuzi odlu~ili su da odrè sajam pod nazivom “Novi po~etak”, na ~ijim se {tandovima nudi sve vezano za razvode, a ukqu~uje advokatske i savetni~ke usluge, ali i ne{to opskurnije - ponudu ~ita~a tarot karata, mejkover stru~waka i trenera za podizawe samopouzdawa. Sajam je trajao dva dana, a konferencije koje se odràvaju ukqu~uju i one s nazivima “Uloga plasti~ne hirurgije u promeni va{eg izgleda”, “Kako ponovo zavesti partnera koriste}i ge{talt metodu”, “Razvod: [ta advokat kaè”, kao i “Susreti na vebu”. Organizatorka sajma Briìt Gome kaè da je tu ideju dobila posle razvoda predsednika Nikole Sarkozija 2007. “Po meni je taj doga|aj bio znak da je razvod izgubio svoju

stigmu i postao ne{to uobi~ajeno. Puno qudi polazi kroz razvode, raskide, a i onima koji su ostali udovci ili udovice tako|e je potrebna informacija o tome kako ponovo stati na noge. Budu}i da ve} imamo sajam ven~awa, pomislila sam za{to

onda ne bismo imali i sajam razvoda”, rekla je Gome, ~iji je sajam posetilo preko 4.000 qudi. [tandovi koji nude pravne usluge bili su najve}i hit, a redovi su bili i pred stru~wacima za mejkover.

Najzaga|enija mesta na Zemqi

ako populacija raste, sve je te`e na}i mesto na Zemqi koje nije zagadila ~ovekova ruka. Razvoj uveliko uti~e na `ivotnu sredinu, a qudima treba mnogo da primete da ne{to nije u redu. Ovde je lista najzaga|enijih mesta na svetu, pa ako se odlu~ite za putovawe, ova mesta izbegavajte u {irokom luku.

azlika izme|u obi~nih turista i bekpakera je vidqiva na prvi pogled. Nije ih te{ko razlikovati, jer turisti obi~no hodaju u ~arapama i sandalama, imaju ogromne fotoaparate i sme{ne ko{uqe. Bekpakeri su obi~no malo urbanija populacija i, iako se veoma razlikuju od turista, razlikuju

Reka Kitarijum, Indonezija – ova reka je najzaga|enija reka na svetu. Uz wu i oko we ìvi oko pet miliona stanovnika, a ve}ina je koristi je za snabdevawe vodom, kao pojilo za stoku, u wu se izliva kanalizacija, a sluì i za prawe rubqa. êrnobiq, Ukrajina – svi su ~uli za ~ernobiqsku nuklearnu nesre}u 1986. godine. To je grad u

severnoj Ukrajini koji je pre nesre}e brojao oko 14.000 stanovnika. Danas je nenaseqen zbog velike radioaktivne zaga|enosti. Linfen, Kina – Linfen ima najve}u zaga|enost vazduha na celoj planeti. Ugaq, smog i ~a| iz industrijskih pogona i automobila okru`uju grad, pa uvek izgleda kao da je na ovaj kineski grad pala magla. Severnopacifi~ki krug – ovo je ostrvo sme}a. Dvostruko je ve}e od Teksasa i kru`i po strujama Pacifika. Ostrvo se sastoji od plastike, krhotina i raznog sme}a. Rondonija, Brazil – severozapad Brazila i jedno od najva`nijih podru~ja Amazonije, uni{teno je spaqivawem i se~om, samo da bi se napravilo mesto za stoku. Reka Jamuna, Indija –Jamuna je najve}a pritoka reke Gang. Oko 58 posto gradskog otpada biva ba~eno u ovu reku. La Oroha, Peru – rudarski grad u peruanskim Andama. Skoro 99 posto dece ro|ene u ovom gradu ima u krvi vi{e olova nego {to je to prihvatqivo. Za sve ovo su zaslu`ni Amerikanci koji svoja postrojewa ovde imaju od 1992. godine.

se i me|usobno. Postoji vi{e vrsta bekpakera, a u koju grupu spadate, proverite u tekstu. Spiritualni – spiritualni bekpaker je na putovawu u potrazi za samim sobom. Istraùje lokalne obi~aje i vreme ubija nekom kwigom o budizmu, jogi, {amanizmu i astralnim putovawima. Izmo`den materijalizmom i kapitalizmom svoje domovine, ovaj pustolov je do{ao da prona|e sopstveni mir i poveè se sa svetom i prirodom u su{tini. Ovakva vrsta se naj~e{}e moè prona}i po Indiji, Ju`noj Americi ili Aziji. Hipi – hipi ko hipi, ni na putovawu se ne}e ba{ promeniti. Obi~no u {arenom, sa dugom kosom ili dredovima i bexom, nije se prao dva dana.

Hipi bekpaker koristi javni prevoz, jede lokalnu hranu i raspravqa o kulturnom imperijalizmu. Obi~no izbjegava prenaseqena i prava turisti~ka mesta. Previ{e komercijalno i previ{e qudi nisu pogodni za aktivnosti hipija. Naj~e{}e ih mo`ete sresti u zemqama u razvoju.

Parti frik – sportske sun~ane nao~are, kratke pantalone, majica s aromom piva. Parti putnik provodi ve}inu svog vremena opijaju}i se u zemqi u kojoj se nalazi. Ve}ina dana prolazi u mamurluku od ve~eri pre, pa po danu izbegavaju bu~na i previ{e osvetqena i sun~ana mesta. Ova no}na bi}a odbijaju se od jednog grada do drugog u potrazi na najboqim i najlu|im partijem. Ovakvi primerci naj~e{}e se nalaze u Pragu, Barseloni, na Tajlandu ili u Amsterdamu. Par – par bekpakera je verovatno ne{to najmirnije {to mo`ete videti. Obi~no ve}inu vremena provode razgledaju}i sve i sva{ta, jer ga ona tera na to, a on razmi{qa za{to nije oti{ao sa dru{tvom na more. Ipak, ako se ovaj primerak dobro sla`e i putovawe u paru bi}e veoma zanimqivo. Seks na raznim mestima {irom sveta ipak privla~i. Fle{paker – fle{paker je putnik kojega }ete ugledati gde god postoji pristup internetu. On je skupio toliko novca da ima i laptop, kameru, ajpod, mp4, fotoaparat i ostalu elektroniku. Kada ga vidite, ne znate da li ide na sajam elektronike, da li se doseqava ili je tu samo u prolazu. Buxet mu je ogroman i obilazi svet, ali ni ne pomi{qa na spavawe u hostelima sa jo{ dvadeset qudi. Oni su previ{e fensi. Za wega je dobar i {ator, po mogu}nosti u parku u kojem ima 3G antena.

DNEVNIK

OGLASI

sreda9.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

ZLATIBOR, najlep{a ku}a, 16 ari dvori{ta, sre|eno. www.zlatibor.rs Telefoni: 063/318-040, 063/238-202. 92197 SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici - Zimski odmor, sobe, apartmani, povoqno! Telefoni: 063/8154-200, 018880-100. 90656

IZDAJEM stan Liman III. Telefon 063/669-750. 91776

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 91840

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, hitno potrebna garsowera do 30.000E i dvosoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598463, 064/502-5379. 91838

PRODAJEM stan, 48m2+4m2, terasa, 45.000 evra. Hitno. Telefoni: 061/633-1902, 6313753. 92058

JEDNOSOBAN, 27m2, Ul. Pap Pavla, prizemqe, novija zgrada, CG, parket, bez terase, odli~an, pogodan za advokate, salon, povoqno, bez agencija. Telefon: 062/8291148, 065/471-9957. 92050

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav bratu

PRODAJEM ukwi`en name{ten stan 56m2, I sprat, terasa sve iz hodnika, Janka ^melika, vlasnik, 45.000E. Telefon 064/256-4716. 92124

PRODAJEM plac od 660m2 i ku}u za ru{ewe 60m2 u ulici Ilariona Ruvarca na Telepu 92.000E. Telefona 063/77-43985. 92111 PRODAJEM ku}e u Ka}u 107m2 110m2 Sun~ani breg, ukwiène, cene povoqne. Telefon 064/503-8504. 91438 PRODAJEM mewam dve ku}e Koviq - \ur|evo moè zamena za stan. Telefoni: 064/1143675, 0666-55-20-80 \or|e. 92093 BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2/150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6,5E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14. 92108

Posledwi bratu

pozdrav

Bo{ku ^i~akinu Bori od: sestre Vere, Marka, Jelene i Zorana.

DRVA, bukva, cer, hrast, jasen, bagrem, cena 2.800 meterice, sa prevozom izrezano. Telefon 064/9582103 i 064/910-1289. 91745 TA^NA mera, na prodaju drva bukva, hrast, grab i bagrem. Iscepano, izrezano 3.000, u metrice 2.700 sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 91659 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 92126 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 92127 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/444-26-29, 062/871-29-18, 062/871-2927. 92128 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 021/6413-575. 91526

Posledwi pozdrav drugaru, prijatequ

Bo{ku - Bori ^i~akinu

Bori od brata Milo{a Pavkova sa porodicom.

92215

od sestara: Svetlane i Jelene sa porodicama.

Danijelu Mi{kovi}u Danxi

92227

92214

Dana, 7. 12. 2009. godine preminula je na{a draga baka i svekrva

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

U na{e `ivote uvukla se tuga i mra~na praznina koja mnogo boli.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Sahrana je u ~etvrtak, 10. 12. 2009. na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 12.45 ~asova. Posledwi pozdrav od: unuke Mime, Ivana i snaje Nata{e.

Srle, Dule, Mitar, Rade, Nemawa, Pako, Bole, Ra{ke, Deksa /Kazn/, Sloba, Kuqa, Gavra, Ivana, Senka, Danijel, Boba, Sr|a, Vezmar, @ega i Mi{el.

Danijelu Mi{kovi}u od porodice Trkuqa.

92228

92225

92221

Umro je ~ovek velikog srca i {iroke du{e

Dragoj baki

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 91606

PRIRODNI preparati protiv {uqeva - hemoroida, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/24055-49. 91462

jedinom

Saveta Smiqani} STILESOV name{taj, dve stilske foteqe, klubski sto, komoda - o~uvano - povoqno. Telefon 063/464/412, 064/8312710. 92129 KUPUJEM regale, trosed, dvosed, foteqa, trpezarijski sto, stolice, ugaone garniture, kau~eve, kuhiwu. Telefon 6617-782, 064/3362847.Joca. 91390

sreda9.decembar2009.

Savo Prelevi} 1999 - 2009.

Saveti Smiqani} posledwi pozdrav od: unuke Vere, unuka Miroslava i praunu~adi Nikole i Maje.

Deset godina od kako nas je napustio na{ an|eo. Toliko bi lepih re~i mogli re}i o tebi, a nijedna dostojna tvog imena. Zauvek u na{im srcima.

Bo{ko ^i~akin Xamba

Tvoji: Mitar i Ikonija, Brano, Branka i Milutin. 92217

92229

Zbogom voqeni voqeni deda Bo.

Dragoj baki

{ogore

Posledwi pozdrav dragom kolegi i drugu

Porodica Veselinov.

92213

Posledwi pozdrav

Mihajlu Rutaru

Saveti Smiqani}

dipl. in`. arh. Marija, Du{ica, Dragana, Seka, Miwa, Biqa, Jelena, Sandra, Milica, Vesna, Ivica, Danijel, Vlada, Milan, Sr|an, Mi}o, Vladimir i Igor.

posledwi pozdrav od unuka Pajice.

92230

92224

Posledwi pozdrav najboqem kumu

Dragoj mami

Posledwi pozdrav na{em

Danijelu

od Spomenkinih koleginica i kolega sa posla.

Saveti Smiqani}

Bori Bo{ku Xambi Mene si ven~ao, krstio mi decu i za to ti puno hvala.

posledwi pozdrav od }erke Verice i zeta Paje. 92231

Kumovi: Mla|ana, Marijana, Bogdanka, Marica, stari kum Braca i tvoj kum Milu{ko. 92218

92219

Danijelu od Udru`ewa bubre`nih invalida Novog Sada.

92202

^ITUQE z POMENI

sreda9.decembar2009.

Izgubili smo iskrenog prijateqa, plemenitog i pa`qivog kom{iju.

9. 12. 2004 - 9. 12. 2009.

POMEN

Jovan Vu~kovi}

\or|e Qu{tina

Osta}e u na{em najdubqem se}awu. Ponosni smo {to smo deo `ivota proveli zajedno.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Porodica Lazor.

Porodice: Qu{tina i ]ulibrk.

92187

92186

IN MEMORIAM mr Aleksije Ber dr Luka Berkovi} dr Radovan Vukovi} mr Aqo{a Gava mr Vojislav Gaji} Olga Gluvakov dr Borislav Dimkovi} dr Branko Dragi} \or|e \erman dr Vojislav \uri} mr Stevan @ivoti} dr Adolf Zahorjevi} dr Vida Ivan~evi} Vasilije Jovanovi} dr Mihaq Kova~ Blagoja Kuki} mr Stevan Labat Radivoje Leki} Gordana Qevar Budislav Mileusni} dr Miloje Milojevi} Gospava Mitrovi} mr Branko Mrki} Branislav Nikoli} @ivan Pani} Ester Se~ewi mr Lajo{ Sokolai Novka Slavni} Zvonimir Slonka dr Miodrag Steji} mr Miroslav Todorovski Nikola Titelac An|elka Titelac Aleksandar ]orovi} dr Danica Uli} Tereza [}epanovi}

Posledwi pozdrav

Mirjana Radovi} Jovanu Vu~kovi}u od porodice Fimi}: Milovana i Dubravke sa decom.

1923 - 2009. Va{ korektan kolegijalan odnos i dobronamerni saveti osta}e mi u trajnom se}awu. Zahvalan Slobodan Ru`i}.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav Mirinom i Mi}kovom tati, gospodinu

Jovanu Vu~kovi}u S po{tovawem, „AGROLINIJA” DOO NOVI SAD.

635/P

Posledwi pozdrav dragoj koleginici i dugogodi{woj radnici u penziji

dipl. in`. Mirjani Radovi}

Na Dan Fakulteta, sa velikim pijetetom, se}amo se na{ih koleginica i kolega. Zaposleni na Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu.

od kolektiva PSS POQOPRIVREDNA STANICA DOO NOVI SAD. 634/P

5727/P 92191

Posledwi pozdrav

92176

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Jovanu Vu~kovi}u od kom{ija sa Male Karaga~e porodica: Lazor, Jeli~i}, Fimi}, Pavlovi}, Kqaji}, Taka~, Borovi}, Galinac, Soldo.

92188

Posledwi pozdrav

Miloradu Sekickom

Danijelu Bo{ko ^i~akin Bora

preminuo u 62. godini. Sahrana je danas, 9. 12. 2009. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Bege~u.

od porodica: Bo`i}, Borozan, Laki}, Raki} i Stanivukovi}.

od zaposlenih iz „Elektrodistribucija Novi Sad” Novi Sad i penzionisanih radnika iz „Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad.

92201

5729/P

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 25. godini zauvek napustio na{ voqeni

Sa tugom se opra{tamo od na{eg ~lana i kolege

O`alo{}eni: supruga An|elka, sin Milan, snaja Biqana i unuci An|ela i Bojan.

92212

Jovanu Vu~kovi}u

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog

Mihajla Rutara

Danijel Mi{kovi}

dipl. in`. arh.

Ispra}aj je danas, 9. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od porodice Jeli~i}: \ure i Nade sa decom.

Dru{tvo arhitekata Novog Sada.

O`alo{}ena porodica: tata Sava, majka Spomenka i brat Mario.

5939/P

92177 92190

Sau~estvujemo u bolu porodice Vu~kovi} i na{e koleginice Mirjane.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrv dragom kumu

Povodom prerane smrti

Posledwi pozdrav dragom

Danijela Mi{kovi}a

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Miloradu Lukovi}u Jovan Vu~kovi} Koleginice i kolege sa Socijalne medicine.

92175

Stric Zlatko, strina Ana, brat Bojan, sestra Tamara, zet Goran, sestri~ine Awa i Elena.

Mihajla Rutara

Danijelu Mi{kovi}u

upu}ujemo najiskrenije sau~e{}e porodici preminulog.

Sa po{tovawem }emo ga ~uvati u na{im se}awima. od porodice Mijatovi}.

Dru{tvo Slovenaca „Kredarica” - Novi Sad.

92178

5728/P

Branka i Voja Vasi}. 92204

92184

Mihajlu Rutaru od kolega sa Departmana za arhitekturu i urbanizam.

4260/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Dana, 8. 12. 2009. godine prestalo je da kuca plemenito srce na{e drage sestre, tetke

sreda9.decembar2009.

Posledwi pozdrav Mirjaninom i Miroslavovom tati, gospodinu

Stane [trbac Posledwi ispra}aj je danas, 9. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Polazak od ku}e `alosti, Ul. Devet Jugovi}a br. 7 u 12.30 ~asova.

Svetlana i Goran Proki}.

O`alo{}eni: brat Bo{ko i snaja Milena. 92203

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Stani

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Nikad te ne}emo zaboraviti. Tvoje bratanice: Miqa, Zora i Du{ka sa porodicama.

92153

92170

S tugom se na{eg te~e

opra{tamo

Sawa, Tawa i Olivera.

Bo{ko Mari} S qubavqu, po{tovawem i se}awem uvek }e{ biti sa mnom. Tvoja Stoja.

92145

Posledwe prijatequ

zbogom

92155

92162

iskrenom

S qubavqu i tugom opra{tamo se od na{eg dragog

Jovana Vu~kovi}a

Danijelu

DVOGODI[WI POMEN mom dragom suprugu.

O`alo{}eni: supruga Du{anka, }erka Mirjana i sin Miroslav.

S tugom se opra{tamo od na{eg voqenog oca, dede i tasta

Danijelu

Mihajlu Milena, Nenad, Ivana i Boba.

Za nas si uvek bio tu, hvala ti za sve i po~ivaj u miru.

Posledwi pozdrav

na{em

Tvoji: Nikola, Mila i Nevena.

Sahrana je danas, 9. 12. 2009. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

92208

92206

Svu qubav ovog sveta si nam poklonio. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Jovana Vu~kovi}a

1933 - 2009.

od kom{ija: Kova~evi}, Latin~i}, Pavlik, [uvakov, Zeqkovi} i Novi}.

pozdrav

92165

Jovan Vu~kovi}

Stani

Posledwi prijatequ

Jovan Vu~kovi}

Jovanu Vu~kovi}u

ro|. 1933.

Oti{ao si na put bez povratka na{ dragi, ~estiti i hrabri dedice.

Mihajlu Rutaru

Mihajla Rutara

Iz na{ih srca nisi oti{ao, tu si ostao zauvek. Neka te an|eli ~uvaju. od porodice Petrovi}.

od porodice Staji}.

na{em

POMEN Dana, 10. 12. 2009. godine, u 11 ~asova odr`a}emo desetogodi{wi pomen na{em sinu, bratu i ujaku

Mihajlu - Mi{i Rutaru Zauvek }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji.

92198

92195

Posledwi pozdrav tetki i baki

Posledwi pozdrav

92209

92152

Ve~no }u ga se se}ati i `aliti za wim.

Posledwi pozdrav

Mihajlu Rutaru

od porodice Ga{i}: Na|e, Dude, Tawe i Ga{e.

Aca Xelebxi}. 92150

92142

92146

9. 12. 1981 - 9. 12. 2009.

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav po{tovanom suprugu

Tvoj vedar lik velikog borca, zauvek }e ostati u na{em se}awu.

od drugara iz kraja.

Sin Miroslav i snaja Gordana.

sestri,

Saveti Smiqani}

Danijelu Mi{kovi}u

92154

arhitektu Mihajla - Mi{u Rutara

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Porodica Gredo.

Porodice: Vasi} i Pani}.

Izgubio sam dragog mladog prijateqa i kolegu

Posledwi pozdrav dragom ocu i svekru

Jovanu Vu~kovi}u Mladenu Stamenkovi}u

^uva}e te od zaborava kuma Ceca.

92147

92192

92194

Posledwi pozdrav dragom kumu

Tvoji Petrovi}i: }erka Mirjana, unuk Nikola, unuke Mila i Nevena i zet Slobodan.

O`alo{}ena sestra Jovanka sa decom. 92193

Mi{i

Paja - Pavle Radovanovi}

Jovanu Vu~kovi}u Pamti}u te po dobroti. Supruga Du{anka. 92151

S qubavqu i tugom wegovi najbli`i.

91971

od Neboj{e Petrovi}a sa porodicom.

92134

08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30

TV PROGRAM

sreda9.decembar2009.

Most u Bruklinu Paidea Bajko kviz Vesti Bez puta TV bajt Kuhiwica Vesti Beltango, muzi~ki program Vesti Signali Vesti Stil i grad Sredina Vesti Frej`er Agonija, film

06.00 07.30 08.00 11.00 12.30 14.00 14.50 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 21.40 22.00 22.40 23.10

Muzi~ko svitawe U susret suncu Prepodnevni program Vrele gume Hedonist Na{ gost Hronika Op{tine Be~ej Vojvo|anske vesti U ogledalu Kowi ponovo jure Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure Dr Haus Vojvo|anske vesti Multietnik Hedonist

Ana Popovi}

Gruvawe

Gledaoci }e mo}i da vide kako je bilo na Festivalu nove doma}e muzike u beogradskom Domu omladine, na koncertu Ane Popovi} u klubu Trema i na festivalu autorskih bendova "Sviraj malo svoje" u Novom Sadu. Autori: Predrag Novkovi}, Du{an Majki} i Jovan Marjanovi} (RTV 1, 23.20) 16.43 17.00 17.22 17.30 18.00 18.55 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 00.15

07.25 08.35 08.45 09.40 11.00 12.40 12.45 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.40 23.25

Aladinove avanture TV Dnevnik Tajna hrane Most u Bruklinu Razglednice Odbojka: Vojvodina - Kakaw, prenos Frej`er Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Intervju sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Konuzinim Zlatno runo Gruvawe Agonija, film (r)

Porodica Serano Crtani film Dokument Porodica Serano Sednica Skup{tine AP Vojvodine, prenos Tajna hrane: Med - simbol ve~nog `ivota Hajde sa mnom u obdani{te Pravo na odbranu TV ba{tina Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rom) Muzi~ki program (ma|) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano ^ine~ita Majrina - klavirski duo

10.00 10.30 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 15.10 15.30 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.30 23.45

09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.30 14.15 16.00 17.45 18.00 19.45 21.30 23.00

Hrana i vino Mr Bin Luna - sirena sa Kariba Integracija Guliver Objektiv Karmelita Buntovnici Drum Katapultura Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mr Bin Sprint Vitra` Buntovnici Neon siti Karmelita Luna-sirena sa Kariba

Pregled Serije A Evroliga Magazin Belgijska liga [kotska liga Argentinska liga MU TV: Vest Hem – Man~ester junajted Barsa TV: Deportivo – Barselona NHL: Filadelfija – Wujork Islanders NBA U`ivo Evroliga: Kimki – Panatinaikos Evroliga: Marusi – Olimpija Rukomet SL: Ceqe – Gorewe Evroliga: Lijetuvos – Orlean

06.05 08.00 09.06 09.22 09.35 10.03 10.35 11.10 12.00 12.13 12.15 12.30 12.45 13.36 14.22 14.36 15.08 15.10 15.48 16.27 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.08 20.15 20.40 22.39 00.15 00.30 01.26 02.10 03.55

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Pozitivna energija Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Mesto zlo~ina Vi i Mira Adawa Polak Kulinarski letopis Moj ujak 2 Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Pozori{te u ku}i Sirija - Biser istoka Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Fudbal: Liga {ampiona Fudbal: Liga {ampiona, prenos Fudbal: Liga {ampiona Dnevnik Mesto zlo~ina Zovem se Erl Pod rukom zakona, film Jedna pesma, jedna `eqa

07.00 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.15 00.05 00.10 01.00 01.11 01.41 03.30 05.00 05.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Specijalna jedinica Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Vremeplov Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Korupcija Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dokumentarni program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Adi pod vodom Klinika vet

Stiven Rija

Zlo~in veka Ameriku je 1932. potresao {okantan zlo~in:kidnapovawe i slu~ajna smrt sina ~uvenog pilota ârlsa Lindberga. Dve godine kasnije uhap{en je nema~ki emigrant Bruno Ri~ard Hautman, koji je optuèn za kidnapovawe. Uloge: Stiven Rija, Izabela Roselini, Alen Garfild Reìja: Majk Rajdel (RTS 2, 21.45) 09.01 Muzi~ki bukvar 09.20 Confession: Slikar Milorad Jankovi} Mi{el 09.49 Ku}a matematike 09.59 Adi u svemiru 10.10 Interfejs 10.35 TV mreà 11.00 Eko recept 11.30 Priru~nik za neupu}ene 12.00 Guda~i svetog \or|a 13.00 Trezor 14.00 Bez izlaza, film 16.00 Ovo je Srbija 16.49 Mladi talenti Srbije 17.17 @ivotna sredina i zdravqe 17.50 Enciklopedija 17.55 Odbojka: Liga {ampiona, prenos 19.23 [umska {kola 19.30 Datum 20.00 U svetu 20.30 Beokult 21.00 Bostonski advokati 21.45 Zlo~in veka, film 23.50 îk Korea i Geri Barton 00.47 Bez izlaza, film 02.31 Trezor 03.33 Fudbal: Liga {ampiona

Vremeplov Mladi nau~nik Aleksandar Hartgen namerava da zaprosi svoju voqenu verenicu Emu, ali je zati~e mrtvu. O~ajan, izra|uje vremeplov kojim vra}aju}i se u pro{lost poku{ava da spre~i tragediju. Uloge: Gaj Pirs, Mark Edi, Sijena Gilori, Samanta Mamba, Lora Kirk, Yeremi Ajrons Re`ija: Sajmon Vels (Foks, 20.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

07.02 07.34 07.58 08.24 08.29 08.33

Sijena Gilori

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 03.00 03.30 03.50 04.30 05.30

Glas Amerike SMS Slatka moja [ta se to de{ava sa vremenom? Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: êtiri izuzetne ène Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Film: êtiri izuzetne ène Slavni Milica na kvadrat Na tragu prirode [ta se to de{ava sa vremenom Poslovni dan

DNEVNIK

10.00 10.35 11.20 11.35 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 13.35 14.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.00

07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 22.00 23.00 00.00 00.45 01.00 03.00

Vesti B92 Veliki brat, uìvo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, uìvo Vesti B92 Oplaneti se Top {op Intervju: Jugoslav ]osi} Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob kockalone Pingvini sa Madagarskara Dolina sunca Veliki brat Replika Vesti B92 Veliki brat, uìvo Saut park

Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Farma (uìvo) Nevina Siti Farma Balkan parti ârolija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Farma Trenutak istine Farma (uìvo) Tudors Siti Film: Autofokus Film: Ma~ Valijanta

Marija Belo

Autofokus Provokativna drama o `ivotu legendarnog TV glumca Boba Krejna. Bob je postao poznat kao zvezda komi~ne serije "Hoganovi heroji". Ubrzo, u izobiqu slave, bogatstva i uspeha, on zarawa duboko u tamni svet holivudskih zvezda. Uloge: Vilijem Dafo, Greg Kiner, Rita Vilson, Marija Belo Re`ija: Pol [reder (Pink, 01.00)

Dinosaur king (Hepi, 10.37 i 13.00) 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.45 14.10 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [amang king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor Latino Zakleti na }utawe

18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.10 22.40 23.30 23.55 00.10 01.00 02.00 02.45 04.05

Telemaster Rekord Sponzoru{e Razmirice Telemaster Strava emisija Luda ku}a Vejb Telemaster Nije lako biti ja Zakleti na }utawe Sponzoru{e Strava emisija Dok. program

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus

: 07.30 Sveje lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda9.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Ava Gardner

Smrtonosno podrhtavawe Inèwer gra|evinarstva Stjuart Graf odvojen je od svoje posesivno qubomorne supruge i ima prequbni~ku vezu s udovicom svog saradnika. U me|uvremenu, Remi poku{ava da nagovori svog oca, Sema koji je Stjuartov zaposlen, da svojim uticajem spre~i Stjuarta da se vi|a s Denis… Uloge: ârlton Heston, Ava Gardner, Yory Kenedi, Lorn Grin, @enevju Bujold, Maryoj Gortner Reìja: Mark Robson (Nova TV, 15.25) 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.55 13.40 14.40 15.25 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.35 23.35 23.50 00.50 01.20

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Smrtonosno podrhtavawe, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla

08.00 Moj dnevnik 08.30 Moj dnevnik 09.00 Detektivi brodskih olupina 10.00 Romanti~ari 11.00 Kako se raspao Sovjetski savez 12.00 Pravi Kazino rojal 13.00 Indokina 14.00 U potrazi za mitovima i herojima 15.00 Mostovi Wujorka 16.00 Moj dnevnik 16.30 Moj dnevnik 17.00 Drevna otkri}a 18.00 Slu~aj Raula Valenberga: Spasilac i `rtva 19.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 20.00 Pali asovi Prvog svetskog rata 21.00 Podzemni rat 22.00 Tajna tibetanske mumije 23.00 Tetris: Iz Rusije sa qubavqu 00.00 Moj dnevnik 00.30 Moj dnevnik 01.00 Drevna otkri}a

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 [vedski ostrvski svet, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.28 @iveti zdravije 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Re~ i `ivot 15.35 Alpe-Dunav-Jadran 16.20 Hrvatska u`ivo 17.30 Najslabija karika, kviz 18.13 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedni~ki izbori 2009. - bonusi 20.15 A sad u Evropu! 21.05 Luda ku}a 21.45 Paralele 22.25 Otvoreno 23.40 Predsedni~ki izbori 2009. - bonusi 00.05 e-Hrvatska 01.00 Zvezdane staze 01.45 Ksena - princeza ratnica

Roksen Doson

08.00 08.25 10.10 11.30 13.15 15.15 16.45 18.35 20.05 21.50 22.40 00.20 00.50

Filmovi i zvezde No} u muzeju Svemirski majmuni Uhvati Smarta Rolling Stones – Ve~ni sjaj Voz za Daryiling Najboqi dani na{ih `ivota Sirenina stolica Dvadeset sedam haqina za ven~awe Tjudorovi Rat Obdaren London, moja qubav

07.05 07.35 08.05 08.35 09.25 11.30 12.00 12.10 13.00 13.30 14.25 16.05 16.35 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00 21.35 22.30 23.40 01.20

SERIJA

Zvezdane staze ^lanovi posade Vojayera umiru od tajanstvene zaraze. Istra`uju}i weno poreklo, Kapetanica otkriva ne{to neobi~no o wihovom pravom identitetu… Uloge: Kejt Mulgriv, Robert Beltran, Roksen Doson, Robert Dankan Meknil (HRT, 01.00)

08.05 08.20 08.30 08.40 09.05 09.30 10.00 13.30 13.50 14.10 14.55 15.10 15.30 15.45 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 20.35 22.35 23.25 00.20

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 U`i~ka republika 13.30 Ameri~ki ro|aci 16.00 Dorotej 18.00 Marko Polo 20.00 Do koske 22.00 Taksi 3 00.00 Zemqa izobiqa

06.00Dodir an|ela 07.00 Meklodove }erke 08.00 Fojlov rat 10.00 Samo san 12.00 Meklodove }erke 13.00 Sudija Ejmi 14.00 Fojlov rat 16.00 Love's Abiding Joy 18.00 Pomorska patrola 19.00 Sudija Ejmi 20.00 Advokatova kazna 21.00 Medijum 23.00 Ho}e{ li me o`eniti? 01.00 Slika Frederika Forsajta 03.00 Samo san 05.00 Dodir an|ela

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

ârobna plo~a Glazbeceda Pro~itani Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ârobna plo~a Koga briga? Zvezdane staze e-Hrvatska @upanijska panorama Uvek je sun~ano u Filadelfiji Razred Vip Muzi~ki klub Fudbalska Liga prvaka emisija Fudbalska Liga prvaka, prenos Fudbalska Liga prvaka emisija i saèci Velemajstor @ivot posle smrti

Pri~a iz rodnog grada Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Gospodari horora - ^okolada Dr Finli Intermeco 3 Uspon do gubili{ta Gospodari horora - Bolesna devojka Tri mu{karca i kolevka Stjuardese Bekstvo iz zatvora

08.00 Kada smo bili kraqevi 09.50 Smrt na Nilu 12.10 Posledwe Hristovo isku{ewe 14.50 Pqa~ka{ banaka 16.20 Zlo pod suncem 18.20 Lovci na blago 20.00 Tanka crvena linija 22.50 Isteriva~ |avola 01.00 Pustiwska po`uda 2

Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Astro {ou Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Virus: Andromeda Zaboravqeni slu~aj Stvorewa Vampir u Bruklinu, film Astro {ou

SERIJA

Zaboravqeni slu~aj Lili Ra{ sa svojom ekipom ovaj put ne odlazi u pro{lost, nego }e poku{ati da re{i slu~aj iz 2005. godine. Tada je mladi, perspektivni afro-ameri~ki politi~ar ubijen, verovatno zato jer se zamerio uticajnim preprodavcima droge… Uloge: Ketrin Moris, Deni Pino, Yeremi Ret~ford, Tom Bari Re`ija: Yeri Brushajmer (RTL, 21.35)

Ketrin Moris

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 08.45 09.00 11.00 13.00 15.00 18.05 18.15 19.15 19.20 19.25 19.30 19.40 19.50 23.00

Kako to radi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Peta brzina Ameri~ki ~operi U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi? Kako pre`iveti u opasnim situacijama Najsmrtonosniji O~evidac Uni{tavawe! Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Ekstremni sportovi Reli Bilijar Kuglawe Bilijar Bilijar Svi sportovi Polo Kowi~ki sportovi Golf klub Jedrewe Svi sportovi Fudbal Bilijar Kuglawe

Trivijalan gubitak, fatalan epilog A

ko ba{ kad vam je najpotrebnije nemate bolest ili povreda, nego depresija. Samostalno podr{ku bri`nih qudi, gubitak jedne postavqawe dijagnoze je lo{a ideja. Pretpostaposebne osobe moè u~initi da se ose}avimo da je ~ovek koji je mislio da ima Alchajmete kao da ste izgubili sve. Posebno ako vam nerovu bolest pogre{io. Mo`da je, biraju}i da se dostaje nepokolebqiv ose}aj sopstvene vrednoubije radije nego da trpi propadawe, sebi i svosti i identiteta. Iako me|uqudski gubici jesu jim bli`wima oteo godine zdravog ìvota. ôneizbe`ni, ne zna~i neophodno da }ete uvek bivek koji èli da umre jer se pla{i side zapravo ti sami. To ne umawuje bi mogao biti veoma dani zna~aj veza koje imaleko od ozbiqnih komte. Sve zavisi od toga plikacija. Biraju}i da {ta vi verujete. se ubije, garantuje sebi “Moj ìvot je potpuda ne}e ìveti dovoqno bezvredan ako nisam no dugo da iskoristi u vezi”. budu}a medicinska do“Ako neko koga vostignu}a. @ena s izoblim prestane da me voli~uju}im opekotinama li, ja vi{e nisam vremo`da nije sposobna da dan da me ikad vi{e vopodnese pomisao na li bilo ko drugi”. brojne bolne operacije, “Ne mogu da iza|em a mo`da bi joj ipak one na kraj bez voqene osopomogle da povrati ìbe. Ako ostanem sam, vot u kojem }e uìvati. ne}u mo}i da nastavim Gubitak nade i ose}aj daqe”. da se patwa ne moè “Moja je gre{ka {to podneti zapravo hrane je moja voqena osoba misli o samoubistvu. oti{la. Zasluùjem da Poznata su samoubiumrem”. stva nakon nekog poni“Svi me ostavqaju. àvaju}eg iskustva ili Jedini na~in da to Pred svitawe je uvek najmra~nije „pada iz raja“: glumac spre~im jeste da ja ostavim sve tako {to }u se se ubio kad mu je karijera propala, politi~ar na ubiti”. konferenciji za novinare da ne bi i{ao u zaUverewa kao {to su ova mogu nemilo razdvajatvor, a studentkiwa jer je saznala da nije priwe i gubitak pretvoriti u pitawe ìvota ili mqena na fakultet. Nekima je te{ko da razumesmrti. Wih je te{ko napustiti i jer se ~ine toju te reakcije jer ovakvi gubici deluju trivijalliko „ispravnim“ da postaju deo va{eg identiteno u pore|ewu s gubitkom voqene osobe ili patta. Neki qudi postanu suicidni i zbog iscrpquwom zbog te{ke bolesti. Ali ako osoba veruje ju}e telesne bolesti ili da je neuspeh gori od povrede. Uporan bol, susmrti, a gotovo svaki Nakon nekog poniàvaju}eg iskustva izostanak uspeha je ~io~enost sa stalnim ograni~ewima, perspektiva ili „pada iz raja“ politi~ar se ubio ni bednim gubitnikom, progresivnog propadawa suicidnost nakon preoda bi izbegao su|ewe i zatvor, i gubitak kontrole nad kreta sudbine postaje glumac kad mu karijera propadne, a sopstvenim funkcionirazumqivija. Ovo su diplomirana sredwo{kolka jer je sawem nekad mogu doveprimeri razmi{qawa saznala da nije primqena sti do èqe da se umre. koja mogu podsta}i taRazmotrite slede}e scekav stav: na presti`ni fakultet narije: “Sad, kad vi{e nisam Osoba ostane paraliimu}an, mo}an, poznat zovana usled nesre}e, veruje da su sve {anse za ili ugledan, izgubi}u sve prijateqe i bi}u sam”. smislen ìvot nestale i zapada u duboku depre“@ivot ne vredi ako ne mogu da budem najbosiju. qi”. Pacijentkiwa obolela od raka, prezasi}ena “Nikada ne}u uspeti da se povratim”. bolom od hemoterapije, odlu~uje da prekine te“Sad kad sam podbacio, vi{e me niko ne}e porapiju i bira umesto toga da brzo umre. {tovati”. HIV pozitivan ~ovek, na prvi znak niza simpOve pretpostavke su odve} klimave da bi se na toma side, odlu~uje da se ubije prekomernom dowima temeqile odluke koje se ti~u ìvota i zom tableta za spavawe. smrti. Zasnivaju se na preuveli~anom ose}aju Stariji ~ovek ~ije pam}ewe po~ne da propada stida, prenagqenom uverewu da nikad ne}e biti veruje da ima Alchajmerovu bolest i odlu~uje da boqe i preterano razvijenoj potrebi za postigse ubije da bi „po{tedeo svoju porodicu“. nu}em na u{trb uìvawa u jednostavim ~udima @ena koja pretrpela izobli~uju}e opekotine ìvota. U stvari, jedini pouzdan na~in da sprepostaje suicidna zbog hroni~nog bola, operacija ~imo povratak u ìvot nakon nesre}e jeste sakoje joj predstoje i neprihvatawa svog izgleda. moubistvo. Ako se stavimo u poziciju tih osoba, mo`da Usponi i padovi se de{avaju u sva~ijem ìvo}emo zakqu~iti da samoubistvo deluje „razutu i mnogi qudi koji su uspe{ni upravo su oni mqivo“, ali se time ignori{u pravi razlozi za koji su najsposobniji da toleri{u povremeni nadu. Mnogi qudi vode ispuwen, produktivan i neuspeh. Istajnost i vera u sebe su kvaliteti smislen ìvot i posle parali{u}ih povreda. koji mogu za{tititi od depresije i suicidnosti Mnogi navode da je bolest koju su imali u~inila kad nai|u te{ko}e. Krizni periodi u ìvotu su da jo{ vi{e cene ìvot i podstakla ih da postaobi~no privremeni. Mo`da zvu~i otrcano „vrenu bliì s qudima koji su im va`ni u ìvotu. me le~i sve rane“ ili „pred svitawe je najmra~Studije pokazuju da suicidni postaju oni koji nije“, ali suicidna ose}awa obi~no dolaze u najimaju i klini~ku depresiju. Dakle, krivac nije gorim trenucima. Kwigu Tomasa E. Elisa i Kori F. Wuman „IZABERI @IVOT” (Kognitivna terapija suicidnosti) moète po ceni od 850 dinara, u koju je ura~unata i po{tarina, naru~iti od izdava~a “Psihopolisa” u Novom Sadu, preko telefona 021/ 473–6664 (9–14 ~asova), ili sajta www.psihopolis.edu.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda9.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Sreda je sredwi radni dan, a vi kao da niste ni{ta postigli od onoga {to ste nameravali. U privatnom poslu se ne sla`ete najboqe s izvr{iocima, imate neke neobja{wive simptome nezadovoqstva. Strasti.

BIK 20.4-20.5.

Polako i sigurno, bez panike, otvarajte vrata i mogu}nosti jedne za drugim. Mo`ete biti optimista, jer }ete imati utisak da se stvari re{avaju same po sebi dok se prepu{tate toku doga|aja.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

9. decembar 2009.

Va{ Merkur sve tr~i, pa poskakuje, kroz znak realnog i trezvenog Jarca, {to je dobra okolnost za ozbiqne poslove i koncentraciju, u~ewe, rad u samo}i. Nemojte preterivati, ni{ta ne morate da doka`ete. Mesec danas plovi kroz znak analiti~ne Device, {to vas baca u sto pravaca istovremeno. Imate trista poslova i nimalo vremena. Zbog toga se bar {to boqe organizujte. Partner se povla~i u svoju intimu. Privodite kraju aktuelne poslove, i nemojte zapo~iwati nove tokom dana{weg dana. Finansijski trokovi su neizbe`ni. Odnosi sa saradnicima pod promenqivim i nesigurnim okolnostima. Qubav je zavodqiva. Nervoza je posledwe {to vam treba, mada ose}ate nesigurnost i uznemirenost. Svemu tome je kriv Mesec koji izlazi iz va{eg znaka, na svoj osetqivi i fluidni na~in, ostavqaju}i utisak trenutka. [tedqivo.

VAGA 23.9- 23.10.

Sazna}ete neke vesti, uskoro, i sresti osobu koja }e vas pokrenuti. I suvi{e ste ozbiqni za svoje godine, {to ina~e nije u va{oj prirodi. Partneru odgovaraju va{a doslednost i prijateqski odnos. Akcija!

[KORPION 24.10- 23.11.

Mars stoji u mestu i razmi{qa u kojem bi smeru nastavio da ide po zvezdanoj putawi. Nemojte se ~uditi {to se i vama neke okolnosti ne pomeraju `eqenim tempom. Data situacija vas usporava.

STRELAC 24.11- 21.12.

Jedna ènska osoba u karijeri moè vam pomo}i koliko i odmo}i. Zbog toga se nemojte osloniti na wu. Na prijateqe moète ra~unati, i to dugoro~no. U qubavi ni{ta novo, ali ni staro!

JARAC 22.12-20.1.

Imate dobar upliv Meseca iz zemqanog znaka Device, pa i uticaj jedne `enske osobe, koja vas podr`ava. Uspe{an poslovni sastanak }e pe~atirati dosada{wi trud i napor. Dobri i realni planovi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Bilo bi vam dosadno kada bi svaki dan bio identi~an! Zbog toga se nemojte buniti i àliti da ìvite u blaèm haosu jer uìvate u wemu, savr{eno se snalaze}i. Pratite ritam i brzinu vremena koje proti~e.

RIBE 20.2-20.3.

Posvetite partneru vi{e pa`we danas jer je va{e razumevawe i prisustvo po`eqno i prijatno. Mo`ete biti odsutni u datom trenutku, {to bi vam draga osoba zamerila. Boqe se organizujte i dogovarajte.

TRI^-TRA^

Dep dolazi u Srbiju Tre}i me|unarodni filmski i muzi~ki festival Kustendorf odr`a}e se od 13. do 19. januara u Drvengradu na Mokroj gori, a glavni gost ove godine je, verovali ili ne, Yoni Dep, koji je potvrdio svoj dolazak. Program „Retrospektiva velikana” posve}en je slavnom glumcu, koji }e u Drvengradu odr`ati nekoliko radionica za studente i u~esnike takmi~arskog programa. U izboru wegovih filmova bi}e prikazani „Edvard Makazoruki”, „Arizona drim”, kao i „Doni Brasko”. Festival koji je pokrenuo rediteq Emir Kusturica posve}en je budu}im filmskim stvaraocima, kao i velikim savremenim autorima.

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

S KI { OM

Evropa Madrid

NOVI SAD: Hladnije sa ki{om. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta. Jutarwa temperatura 4, Rim a popodnevna 8 stepeni. London VOJVODINA: Ki{a i hladnije. Obla~nost se preme{ta sa severa ka jugu, pa }e po podne do}i do prestanka padavina na severu Vojvodine. Vetar Cirih umeren severni i severozapadni. Pritisak malo iznad normale sa tendenBerlin cijom porasta. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 10 stepeni. SRBIJA: Ki{ovito i hladno. Na planinama iznad 900 mnv pada}e sneg. Be~ Vi{e padavina bi}e u zapadnim, centralnim i ju`nim predelima, preko 25 Var{ava lit/m2. Vetar umeren severni i severozapadni, a na jugu i istoku Srbije ujutru ju`ni i isto~ni. Pritisak ispod normale na jugu i malo iznad normale Kijev na severu. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 8 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak ujutru ki{a, a sne`na granica na jo{ niòj visini, na oko 600-700 mnv. Na severu Srbije suOslo vo, a krajem dana prestanak padavina i na jugu. U petak novo naobla~we sa ki{om uz daqi pad tempreature. Za vikend hladno uz slabe sne`ne padavi- St. Peterburg ne i u niìm predelima. Do}i }e do formirawa maweg sne`nog pokriva~a. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Posebno se oprez preporu~uje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi, glavoboqa i neraspoloèwe. Oprezno u saobra}aju.

VIC DANA

15 14

Do{ao narkoman kod doktora i ka`e: - Doktore, imam jednu dobru i jednu lo{u vest. - Koja je dobra upita doktor. - Ostavio sam drogu. - Pa, to je sjajno - uskliknu doktor i pita koja je lo{a vest. - Ne znam gde sam je ostavio

12 5 5 4 6 1

SUDOKU

-5 2 -1 17

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

82 (2)

Slankamen

217 (3)

Ja{a Tomi}

Apatin

145 (2)

Zemun

288 (3)

Bogojevo

131 (2)

Pan~evo

304 (2)

Ba~. Palanka

139 (4)

Smederevo

474 (0)

Novi Sad

151 (5)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

210 (-7)

S. Mitrovica

244 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

265 (-5)

Beograd

237 (3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

216 (1)

NERA

Hetin

74 (-20)

TISA

-1 (-1)

Tendencija opadawa

Tendencija stagnacije

Kusi}

1 6

DUNAV

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8 2

8 7

3 52 (2)

4 3

Re{ewe iz pro{log broja