Dnevnik 9.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 9. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23283 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DANAS U BRISELU ODLUKA O KANDIDATURI SRBIJE ZA ULAZAK U EU

Vla da: Is pu wavamo sve uslo ve Na severu Kosova nikle nove barikade

str. 2

I N T E R V J U : PREDSEDNIK POSLANI^KE GRUPE PRIJATEQSTVA S HRVATSKOM JANKO VESELINOVI]

SAJAM ZAPO[QAVAWA JU^E NA SPENSU

Hr vat ska iz va di la „fi ge” iz yepa str. 2

Po sao za sve dok to re na u ka

str. 6

Foto: S. [u{wevi}

VLADA VOJVODINE POKRENULA AKCIJU „PRAVO NA PRVU [ANSU”

Ma{ inc e tra` e, u ~uv ar e ho} e

NARASLA DUGOVAWA ZA STRUJU GRA\ANA I PRIVREDE

str. 7

NASLOVI

Voj vo di na du gu je 10 mi li jar di, a Sr bi ja 80

Politika 3 Dejanovi}: Buyet }e biti usvojen

Ekonomija 4 Poqoprivrednici sad demantuju jedni druge

Dru{tvo 6 Invalidi blokirali put Novi Sad – Subotica

str. 5

Novi Sad 9 Maltretiraju tako {to slabo pla}aju

Vojvodina 11 Zrewanin grad sa 1.800 socijalno ugro`enih porodica

Crna 15 Osumwi~eni za prawe novca preko of-{or kompanija u SAD

NEZAPAM]ENA TRAGEDIJA U BAJMOKU

Psi po je li ga zdu

str. 14

SPORT

str. 16 – 20

Malo toplije BE^EJSKA BAWA NAJVE]A MA\ARSKA GRINfILD INVESTICIJA U SRBIJI

n I VOJVODINA I ZVEZDA O^EKUJU TRI BODA U SUTRA[WEM DERBIJU NA „MARAKANI”

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Najvi{a temperatura 10 °S

Turizam na velika vrata

str. 12

POLiTikA

petak9.decembar2011.

INTERVJU PRED SED NIK PO SLA NI^ KE GRU PE PRI JA TEQ STVA S HR VAT SKOM JAN KO VE SE LI NO VI]

Hr vat ska iz va di la „fi ge” iz yepa – O~ekujem pozitivne pomake u saradwi dva parlamenta i na taj na~in izme|u dve dr`ave, Srbije i Hrvatske. Moja o~ekivawa su pozitivna pre svega zbog toga {to ra~unam da }e nova vlast, koju ~ini SDP sa svojim koalicionim partnerima, pre}i s dosada{we prakse HDZa, koja je zna~ila prikupqawe strana~kih poena na sukobima i nekim niskim igrarijama, stvaraju}i istovremeno lo{u klimu u regionu, na politiku koju je do sada vodio predsednik Hrvatske Ivo Josipovi}, i da }e to voditi boqoj saradwi izme|u dva parlamenta i izme|u dve vlade – ka`e u izjavi za „Dnevnik“ predsednik poslani~ke grupe prija-

teqstva Srbije s Hrvatskom Janko Veselinovi} (DS), odgovaraju}i na pitawe {ta o~ekuje nakon proteklih izbora u Hrvatskoj i promene na ~elu Vlade i parlamenta. l Da li ste se mo`da ~uli s nekim od hrvatskih parlamentaraca nakon ovih izbora? – ûo sam se s predsednikom parlamentarne grupe prijateqstva s Republikom Srbijom iz Sabora Hrvatske, mojim kolegom Nevenom Mimicom i poèleo sam mu mnogo uspeha. Nije nikava tajna da }e gospodin Mimica biti na vrlo visokoj poziciji, na mestu potpredsednika hrvatske vlade za evropske, unutra{we i spoqne poslove, i to me, naravno, raduje, po{to }e u toj novoj vladi sedeti ~ovek koji èli poboq{awe odnosa sa Srbijom. To mi je i rekao u poruci koju mi je posle te moje ~estitke odaslao. Naravno, u toj vladi bi}e i Vesna Pusi}, s kojom smo imali vrlo lepu saradwu i preko grupe prijateqstva bili smo kod we u Zagrebu i ona je bila u Beogradu. Moram re}i da je ona tada ulagala sve svoje napore da bi se saradwa izme|u Srbije i Hrvatske podigla na vi{i nivo, u onoj mo}i koju je kao parlamentarka imala. Poznajem, naravno, i brojne druge ~lanove grupe prijateqstva, koji su na neki na~in bili i lideri predizborne kampawe u Hrvatskoj, kao {to je slu~aj sa @eqkom Jovanovi}em i drugima. Zato se nadamo kvalitetnijoj saradwi, ne samo s novofor-

miranom grupom prijateqstva u hrvatskom Saboru ve} pre svega s izvr{nom vla{}u – da }e ona i}i novim pravcem i da }e se otvorena pitawa re{avati dogovorom, razgovorima, pregovorima, koji nekad mo`da ne}e biti ni laki, ali koji ne}e zna~iti politi~ko prepucavawe, naro~ito ne medijsko, od kojeg {tetu imaju prvenstveno obi~ini gra|ani, rekao bih – najvi{e Srbi u Hrvatskoj, ali i Hrvati u Srbiji. Mislim da je toj politici kraj, iako, naravno, ne zna~i i da je kraj problemima o kojima sam govorio. l ûli smo u obra}awu ~elnika nove hrvatske koalicije da je ta dràva spremna da pomogne evrointegracije suseda. Moè li Srbija o~ekivati konkretnu pomo}? – Moram biti iskren, kada je u pitawu taj odnos izme|u Srbije i Hrvatske po pitawu evropskih integracija, ~iwenica je da vlast u Srbiji nikada nije dràla figu u xepu kada je govorila o èqi da Hrvatska {to pre postane ~lan EU. O~ekujem da }e takva situacija biti u narednom periodu i s hrvatske strane. Li~no smatram da i predsednik Ivo Josipovi} i budu}i premijer @eqko Milanovi} ne}e po tom pitawu dràti figu u xepu i da, kada je re~ o evrointegracijama Srbije, ne}emo imati opasnosti s te strane. Imao sam dozu skepse kada je u pitawu dosada{wa hrvatska vlada, koja se naàlost posledwu godinu pona{ala vrlo ~udno – upu}ivali su jasne poruke da ne èle da povuku tu`bu protiv Srbije za genocid, ili donosili zakone o ni{tavosti akata u su|ewima za ratne zlo~ine. Veliki sam optimista da }e s druge strane postojati vrlo iskrena politika. Opet kaèm, to ne zna~i da hrvatske i srpske vlasti ne}e {tititi svoje interese, ali procewujem da u ovom smislu ne}e biti podmetawa i bilo kavkog rada iza le|a. l Ko je sada na redu da ide u posetu, srpski, ili hrvatski parlamentarci? – Slede}a bi trebalo da bude poseta na{e delegacije hrvatskom parlamentu. Bio bih vrlo zadovoqan ako se to desi na prole}e, tamo negde u martu, takav je i dogovor bio. Nadam se da }e do tada biti formirana nova wihova parlamentarna grupa prijateqstva s Republikom Srbijom i da }u tu imati veliku pomo} dosada{weg predsednika Nevena Mimice da bi parlamentarci, kao {to su to ~inili pre dve-tri godine, bili oni koji probijaju neke barikade u smislu obnavqawa saradwe. To je svojevremeno u~ino predsednik Odbora za inostrane poslove Dragoqub Mi}unovi}, a na{a poseta mogla bi ozna~iti jo{ jedan novi i kvalitetniji na~in saradwe izme|u dve dràve i na{a dva naroda. S. Stan ko vi}

Da nas 21 go di na od pr vih vi {e stra na~ kih iz bo ra Danas se navr{ava 21 godina od prvih vi{estrana~kih parlamentarnih izbora u Srbiji. U tom periodu samo je vlada premijera Mirka Marjanovi}a, izabrana u martu 1994, izdràla ceo mandat, a tom ciqu teì i aktuelna vlada Mirka Cvetkovi}a. Od uvo|ewa vi{estrana~ja u Srbiji odràno je ukupno osam parlamentarnih izbora, samo u dva slu~aja su to bili redovni izbori, dok su ostali bili vanredni. Prvi vi{estrana~ki izbori odràni su 9. decembra 1990. i na wima je ubedqivu pobedu odnela Socijalisti~ka partija Srbije koja je, od 250 poslani~kih mesta u Skup{tini Srbije, osvojila 194 mandata. Prvi predsednik Vlade Srbije kom je poverewe dala vi{estrana~ka skup{tina bio je Dragutin Zelenovi}, koga je posle rekonstrukcije Vlade, u decembru te godine, zamenio Radoman Boòvi}. Posle godinu dana do{lo je do prevremenih parlamentarnih izbora.

dnevnik

Vla da: Sr bi ja is pu ni la sve uslo ve za do bi ja we kan di da tu re Vlada Srbije konstatovala je ju~e da je Srbija ispunila sve uslove za sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji i usvojila dva dokumenta neophodna za sprovo|ewe dogovora postignutih u pregovorima Beograda i Pri{tine. – Vlada Srbije ispunila je sve uslove za sticawe statusa kandidata – rekao je direktor Vladine kancelarije za saradwu s medijima Milivoje Mihajlovi} na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade.

– Vlada je pozvala sve gra|ane da ne pribegavaju novom postavqawu barikada na severu Kosova – rekao je koordinator Vlade Srbije za odnose s medijima Slobodan Homen. Kako je istakao, novo postavqawe barikada bilo bi u direktnoj suprotnosti s interesima Srbije. Vlada Srbije usvojila je ju~e dva dokumenta neophodna za sprovo|ewe dogovora postignutih u pregovorima Beograda i Pri-

{tine, kao i sporazuma o slobodi kretawa. Mihajlovi} je rekao da je Vlada donela Uredbu o posebnom na~inu obrade podataka sadr`anih u katastru zemqi{ta za Kosovo i Metohiju i zakqu~ak o osigurawu motornih vozila s registarskim tablicama koje su izdale privremene institucije Kosova. Kako je naveo, uredba je doneta radi vo|ewa pouzdane katastarske evidencije o nepokretnostima i pravima gra|ana i drugih subjekata za vreme va`ewa Rezolucije 1244.

PRED SED NIK TA DI] UPO ZO RA VA

Opa snost od mra ka na ci o na li zma [to se vi{e produ`ava i dodatno uslovqava proces evropske in te gra ci je, ra ste opa snost od nove nestabilnosti i pretwa da Srbija, a time i Zapadni Balkan, jo{ jednom potonu u mrak nacionalizma i netrpeqivosti, upozorio je predsednik Srbije Boris Tadi} u autorskom tekstu za nema~ki „Frankfurter algemajne cajtung”. ^lanstvo u Evropskoj uniji strate{ko je odre|ewe Srbije, napomenuo je Tadi}, kao {to bi i za EU od strate{ke va `no sti mo ra la bi ti evropska orijentacija Srbije. Po we go vim re ~i ma, „na {e ~lanstvo u EU nije utemeqeno samo na geografskom polo`aju, istorijskim procesima ili na eko nom skim in te re si ma”. „Istinski verujemo u zajedni~ku, evropsku politi~ku kulturu i u zajedni~ku odgovornost za mir i stabilni razvoj celog

na{eg kontinenta„, objasnio je Tadi}. „Oni koji nam to odri~u”, ukazao je on, „kao da dovode u pitawe na{e bolno se}awe da su se neke od najru`nijih stranica evropske istorije doga|ale upravo na na{im prostorima, i to sve kroz 20. vek.”

nestabilnosti i pretwa da Srbija, a time i Zapadni Balkan, jo{ jednom potonu u mrak nacionalizma i netrpeqivosti”. Danas se ~ini, smatra Tadi}, da EU nije sasvim spremna i da se koleba da u dogledno vreme ispuni svoje nebrojeno puta pono-

Is ku stvo dve Ne ma~ ke „Tragaju}i za funkcionalnim re{ewem kosovskog pitawa, Srbija se oslawa, izme|u ostalog, i na iskustvo dve Nema~ke, koje su, ne bez kontroverzi i ne bez posredovawa i uplitawa sa strane, vodile duge i te{ke razgovore o ure|ewu svojih odnosa”, podsetio je Tadi}. Upravo zato, po wegovim re~ima, iznena|uje stav nekih uticajnih nema~kih politi~ara, suprotan ve}inskom mi{qewu wihovih evropskih kolega, da Srbija najpre i odmah re{i pitawe Kosova da bi uop{te postala kandidat za ~lanstvo u EU. On je, me|utim, upozorio na to da, „{to se vi{e produ`ava i dodatno uslovqava proces integracije, raste opasnost od nove

vqeno obe}awe o evropskoj perspektivi za Srbiju. „Bili smo ube|eni u to da }e jasan i veoma pozitivan izve{taj Evropske

Po no vo blo ka da na Ja ri wu i Br wa ku Srbi su ju~e popodne ponovo blokirali put Ra{ka–Leposavi} ispred administrativnog prelaza Jariwe, ~ime je obustavqen saobra}aj preko ovog prelaza, koji je funkcionisao od ujutro u devet sati. Gra|ani su postavili nove barikade na magistralnom putu koji od Ra{ke vodi prema prelazu Jariwe tako {to su preko obe saobra}ajne trake prepre~ili drva i time onemogu}ili prolaz vozilima. U me|uzoni na administrativnom prelazu Rudnica–Jariwe gra|ani op{tine Leposavi} poku{avaju telima da onemogu}e saobra}aj preko prelaza jer su na wemu uo~ili kosovske carinike i policiju. Gra|ani su se okupili u me|uzoni i poku{ali da naprave novu barikadu istovarom {qunka, u ~emu ih je spre~ila srpska policija. Barikada ispred Jariwa bila je uklowena ju~e ujutro, a pripadnik Euleksa koji se nalazi na prelazu Jariwe rekao je Tanjug ovom izve{ta~u da je saobra}aj preko prelaza funkcionisao od devet sati. Srbi ispred Jariwa na kosovskoj strani preusmeravaju vozila na alternativni putni pra-

vac koji zaobilazi prelaz Jariwe. I zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} potvrdio je ju~e ujutru da je uklowena i jedina barikada na putu ka Ra{koj pre administrativne linije sa severom Kosova i Metohije. – Ne postoje vi{e barikade na tom putu, po{to su Srbi i s druge strane administrativne linije bili spremni da je uklone – rekao

je Da~i} novinarima u Palati „Srbija„. Administrativni prelaz Brwak od sino} je ponovo u blokadi. Srbi su preko magistralnog puta iz pravca Ribari}a ka prelazu Brwak postavili drva, kojima su prepre~ili obe kolovozne trake. Time su onemogu}ili saobra}aj prema administrativnom prelazu Brwak, iz pravca centralne Srbije.

Bog da no vi}: No ve ba ri ka de bes po treb ne Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} izjavio je ju~e da je postavqawe novih barikada na severu te pokrajine bespotrebno i apelovao na o~uvawe mira. – Ovaj potez je, po meni, bespotreban jer odluka svih Srba na severu Kosova i Metohije je da se bojkotuju prelazi na Jariwu i Brwaku dok god ne po~ne implementacija sporazuma koji je postignut u Briselu – rekao je Bogdanovi}. Ministar je, gostuju}i na Televiziji B-92, kazao da se Srbi postavqawem barikada ponovo izla`u riziku i opasnostima, a posebno „sukobima s na{om policijom”. – Bojim se da ne do|e do eskalacije nasiqa. Najgore u ovom trenutku bi bilo da Srbi idu na Srbe. Nema potrebe za tim i da se tu posta-

vqaju barikade i tako da se onemogu}ava protok robe i kapitala jer tu ionako ne prolazi ni{ta – naveo je Bogdanovi}. On je dodao da je regionalno predstavqawe Kosova i Metohije statusno pitawe i da Srbija nipo{to ne mo`e da prihvati da ono u me|unarodnim organizacijama bude predstavqeno kao Kosovo republika ili dr`ava, ve} samo po Rezoluciji 1244. – Postoje razni modaliteti, ali mi smo spremni da i daqe razgovaramo i izna|emo re{ewe koje je prihvatqivo i koje se ne}e kositi s na{im ustavom. Na tom primeru se vidi da Srbija nije sklona da ni indirektno, ni direktno prizna nezavisnost Kosova – rekao je Bogdanovi}.

komisije o napretku Srbije biti preto~en u odluku o statusu kandidata”, naglasio je Tadi}. Na osnovu u~iwenog, ocenio je, Srbija ve} danas zasluùje status kandidata, a pod pretpostavkom da se re{e zapo~eta pitawa u dijalogu s Pri{tinom, uskoro bi se mogli otvoriti i pregovori o ~lanstvu. „Kosovo je na{ najve}i izazov. Srbija ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost svoje ju`ne pokrajine”, poru~io je Tadi}. Na{ principijelan i ustavom definisan stav po pitawu Kosova deli ve}ina ~lanica Ujediwenih nacija, ali i pet zemaqa ~lanica EU. Srbija, me|utim, èli da prona|e re{ewe za pitawe Kosova nezavisno od toga da li }e jednog dana biti ~lan EU ili ne, jer ne èli jo{ jedan tiwaju}i konflikt na Balkanu, istakao je Tadi}.

VESTI

E{ton i Ta ~i Vi so ka pred stav ni ca Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton sna`no je ju~e podràla sporazum o integrisanom upravqawu granicom izme|u Srbije i Kosova i zathevala da se on od mah spro ve de. E{tonova je to, kako je sao{teno iz Vlade Kosova, saop{tila ju~e u Briselu tokom susreta s kosovskih premijerom Ha{imom Ta~ijem, kada je visoko ocenila opredeqewe Vlade Kosova u ostvarivawu evrop ske agen de. Pre mi jer Ta~i je tokom susreta ukazao na institucionalno opredeqewe Kosova za potpuno ispuwewe evropskih kriterijuma i standarda za integraciju u EU i po~etak dijaloga o liberalizaciji viza, koji, kako s pravom o~ekuje, treba da zapo~ne narednih dana. U tom smislu, dodaje se u saop{tewu, pre mi jer je po zdra vio stav Ministarskog saveta EU koji podràva po~etak dijaloga o viznoj liberalizaciji za gra|ane Kosova, i ukazao na to da je Kosovo sna`no opredeqeno da ostane snaàn partner mira i stabilnosti u regionu i ostvarivawe evropske agende.

Bez na ga |a wa Portparol komesara za pro{irewe Evropske unije Peter Stano izjavio je ju~e da nije uputno naga|ati {ta }e se dogoditi danas po pitawu odluke o kandidaturi Srbije jer to zavisi od svake pojedina~ne ~lanice EU. – Ne}emo spekulisati o rezul ta ti ma da na {weg sa mi ta za to {to sva ka po je di na~ na ~lanica EU treba da donese odluku u skladu sa svojim stavovima – rekao je Stano za Radio „Slobodna Evropa”.

c m y

politika

dnevnik

petak9.decembar2011.

PRED SED NI CA SKUP [TI NE SR BI JE NA JA VQU JE PO LI TI^ KI DO GO VOR

ME HO OME RO VI] O KON VEN CI JI SDPS-a U NO VO BE O GRAD SKOJ HA LI SPOR TO VA

De ja no vi}: Buyet }e bi ti usvo jen

Qa ji }ev re fe ren dum ski iz bor ni po tez

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ra zi la je uve re we da }e par la ment usvo ji ti pred log za ko na o bu xe tu za idu }u go di nu, ali je oce ni la da }e ras pra va o we mu bi ti is ko ri {}e na za iz no {e we po li ti~ kih sta vo va. Pred sed ni ca je Ta nju gu re kla da bi pred log za ko na o bu xe tu u Skup {ti nu mo gao sti }i sre di nom me se ca i da bi sed ni ca s tom ta~ kom mo gla bi ti odr `a na po sle 21. de cem bra, a da }e se o bu xe tu gla sa ti kra jem me se ca. – To }e si gur no bi ti jed na po li ti~ ka pri ~a, ali mi slim da }e mo za kon iz gla sa ti. Par la men tar na ve }i na }e, ipak, da va ti po dr {ku svo joj vla di do kra ja man da ta i na taj na ~in {to }e mo raz go va ra ti i do go va ra ti se – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} Ta nju gu. Ona je pod se ti la na to da se u po sled we vre me u par la men tu ko ri sti di ja log kao vr lo mo} no sred stvo i da je sve {to je pla ni ra no – do sa da i ura |e no. – O bu xe tu }e se raz go va ra ti naj pre unu tar po sla ni~ kih gru pa, za tim na nad le `nim od bo ri ma, a bi }e do voq no vre me na i da se u ple nu mu raz go va ra o amand ma ni ma i za ko nu – do da la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. Ona je pod se ti la na to da se ne }e ras pra vqa ti sa mo o bu xe tu ne -

Lak {e gla sa we Po mi {qe wu Sla vi ce \u ki} De ja no vi} i pred log iz me na Za ko na o bi ra~ kom spi sku mo gao bi se na }i na sed ni ci na ko joj }e se ras pra vqa ti o bu xe tu, uko li ko po sla ni ci usvo je ta kav dnev ni red. Iz me ne tog za ko na omo gu }i }e da gra |a ni Sr bi je, gde god da se na |u na dan iz bo ra, mo gu da gla sa ju i ne }e mo ra ti da idu na svo je bi ra~ ko me sto. Bi }e do voq no da su upi sa ni u bi ra~ ki spi sak. – Mi slim da }e to, pre sve ga, bi ti ve li ko olak {a we za gra |a ne Sr bi je, a da li }e po sla ni ci uva `i ti da to bu de ta~ ka dnev nog re da sa da, u pe ri o du re dov nog za se da wa, ne mo gu vam re }i – re kla je pred sed ni ca Skup {ti ne.

Ba ja to vi}: Is pu ni li smo sve uslo ve Pot pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je da je Sr bi ja is pu ni la sve uslo ve ko je je po sta vi la EU, i iz ra zio na du da se da na {wa od lu ka o do de qi va wu sta tu sa kan di da ta Sr bi ji ne }e sve sti, ka ko je ka zao, na do bru vo qu jed ne od ~la ni ca EU. – Na dam se da se od lu ka 27 pred stav ni ka dr `a va ne }e sve sti na do bru ili lo {u vo qu jed ne od ~la ni ca EU. Bo jim se da u ovom tre nut -

Sr bi ja vi {e ura di la ne go {to je Evro pa sprem na da ura di za Sr bi ju ku vi {e od ono ga {to smo ura di li ne mo è mo u~i ni ti – iz ja vio je Ba ja to vi} Ta nju gu. – Sve {to je tra è no iz Evrop ske agen de, {to se na ne ki na ~in tra ì lo i re al no mo glo o~e ki va ti, Sr bi ja je u po li ti~ kom smi slu ura di la. – Bi lo bi do bro da se us po sta vi od nos ve }eg po ve re wa iz me |u Evro pe i Sr bi je u ovom tre nut ku – re kao je Ba ja to vi}, i oce nio da je Sr bi ja vi {e ura di la ne go {to je Evro pa sprem na da ura di za Sr bi ju.

go i o se tu fi nan sij skih i dru gih aka ta, po re skih za ko na, ko je ta ko |e tre ba usvo ji ti da bi se za kon mo gao pri me wi va ti. Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} sma tra da te {ke eko nom ske okol no sti ni su oprav da we {to Vla da go di na ma {a qe pred log bu xe ta u par la ment po {to uve li ko pro bi je sve za kon ske ro ko ve, ali da za to ipak ima raz lo ga upra vo u ta kvim okol no sti ma. – Pa pir mo è da tr pi sve – do da la je pred sed ni ca, i uka za la na to da Vla da do po sled weg tre nut ka pro ce wu je {ta re sor na mi ni star stva uzi ma ju kao naj bit ni je pri o ri te te. – Vla da ve} in ten ziv no ra di na tek stu, bo qe re ~e no, na ci fra ma bu xe ta, i po sla }e ga par la men tar ci ma on da ka da bu de us pe la da usa gla si ono ~i me ras po la è s pla ni ra nom di stri bu ci jom nov ca. Zbog to ga se si tu a ci ja ne }e mno go raz li ko va ti od onih pret hod nih go di na, ali ne }e mo ni 31. de cem bra do no si ti bu xet, od no sno gla sa ti o we mu. Bi }e to, ipak, bar dan-dva ra ni je. Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ni je is kqu ~i la mo gu} nost da po sle sed ni ce o bu xe tu za ka è jo{ ne ku, po seb no ka da su u pi ta wu zna ~aj ni za ko ni i te me, ali je i pod se ti la na to da se pe riod re dov nog za se da wa za vr {a va u de cem bru.

li ci ji. Ta ko }e mo sa zna ti {ta mi sli i ka ko se opre de qu je ~lan stvo. To }e bi ti i na{ vo di~ za pre go vo re, uz 15 me ra ko je je GO SDPS-a usvo jio, i ko je su pro gram s ko jim iz la zi mo pred gra |a ne i u raz go vo re s ko a li ci o nim part ne ri ma. Da kle, to }e bi ti glas iz sva ke op {ti ne, i to mo ra mo uva ì ti. Nig de ne ù ri mo, iako nas mno gi po ù ru ju da pre lo mi mo – ob ja {wa va Ome ro vi}. Na Kon ven ci ji }e bi ti pred sta vqe no 160 pred sed ni ka op {tin skih od bo ra SDPS-a, ko ji su, ka ko na gla {a va Ome ro vi}, do kaz pri su stva stran ke u sva koj op {ti ni Sr bi je. D. Mi li vo je vi}

POT PRED SED NIK SRS-a MI LO RAD MIR ^I]

Tim za No vi Sad, Tra ì mo po dr {ku Ne ma~ ke a ne po je di nac Ê DO MIR JO VA NO VI] JU Ê U BER LI NU

Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} sa op {tio je ju ~e da, „ko ri ste }i sva ki mo gu }i me ha ni zam” ko jim mo è po mo }i Sr bi ji da do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, pu tu je u Ber lin da bi raz go va rao s dr àv nim se kre ta rom Mi ni star stva spoq nih po slo va Ne ma~ ke Ver ne rom Ho je rom. „Upr kos svim pro pu sti ma vla sti i we noj ne sprem no sti da na vre me pro me ni ko sov sku po li ti ku, tra ì }u u ime LDPa, ’Pre o kre ta’, ogrom nog bro ja qu di, da Ne ma~ ka omo gu }i da Sr bi ja do bi je sta -

tus kan di da ta”, na veo je Jo va no vi} u pi sa noj iz ja vi. „To je mo ja oba ve za, za to {to ve ru jem da Sr bi ja ne sme da iz gu bi ve zu s Evro pom, na to me oba ve zu je i ener gi ja i o~e ki va wa qu di u Sr bi ji ko ji su se ukqu ~i li u ’Pre o kret’ i za slu `u ju da u~i ni mo sve {to je u na {oj mo }i”. Po we go vim re ~i ma, raz go vo ri u Ber li nu su „po ku {aj da Ne ma~ koj pred sta vi mo dru go i ozbiq ni je li ce srp ske po li ti~ ke sce ne, spo sob ne da u Sr bi ji s odo bre nim sta tu som kan di da ta vo di kre di bil nu i mno go is kre ni ju po li ti ku evrop skih in te gra ci ja”.

Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Mi lo rad Mir ~i} iz ja vio je za „Dnev nik” da }e SRS na sle de }im lo kal nim iz bo ri ma u No vom Sa du is ti ca ti svoj tim, a ne po je din ce. – SRS, za raz li ku od svih do sa da kan di do va nih po li ti~ kih ak te ra, is ti ~e tim ko ji }e vo di ti

SVM: Prav na po mo} za re ha bi li ta ci ju Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra for mi ra }e slu `bu za pru `a we prav ne po mo }i gra |a ni ma ra di {to efi ka sni jeg do pri no sa pro ce si ma vra }a wa od u ze te imo vi ne i re ha bi li ta ci je, sa op {ti lo je Pred sed ni {tvo SVM-a. „Ciq us po sta vqa wa ove slu `be je stva ra we uslo va da pod no si o ci zah te va {to efi ka -

sni je u~e stvu ju u pro ce si ma po vra }a ja od u ze te imo vi ne i rehabilitacije„, pi{e u saop{tewu. SVM je naveo da }e o detaqima funkcionisawa slu`be pravne pomo}i, kao i formama stru~ne pomo}i koje }e zainteresovanima biti na raspolagawu, obavestiti javnost u narednih deset dana.

Stran ke na ci o nal nih za jed ni ca pi sa le Fi leu Stran ke na ci o nal nih za jed ni ca u Sr bi ji upu ti le su pi smo Ko me sa ru za pro {i re we Evrop ske uni je [te fa nu Fi leu, u ko jem se za la `u za to da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU. Te stran ke u pi smu is ti ~u da je „u ovom tre nut ku pre sud nom za de mo kra ti ju, vla da vi nu pra va, po {to va we qud skih i ma win skih pra va, eko nom ski pro spe ri tet i bu du} nost svih nas i na {e de ce, neo p -

– Po sle No ve go di ne po ~i wu pr vi raz go vo ri li de ra SDPS-a Ra si ma Qa ji }a o mo gu }im ko a li ci ja ma i na ~i nu iz la ska ove stran ke na iz bo re – ot kri va za „Dnev nik“ ~lan Pred sed ni {tva SDPS-a Me ho Ome ro vi}. On is ti ~e re fe ren dum ski iz bor ni zna ~aj kon ven ci je ko ju }e SDPS odr `a ti u ne de qu, 11. de cem bra, u no vo be o grad skoh Ha li spor to va, ka da }e La ji }e va stran ka gra |a ni ma pred sta vi ti svoj pro gram. – Ne }e mo go vo ri ti o dru gi ma jer mi sli mo na gra |a ne Sr bi je i ono {to je do bro za wih, kao i za sa mu stran ku. Sli ka o to me s kim }e mo i}i na iz bo re }e taj dan bi ti ja sni ja jer }e se, osim utvr |i va wa pri o ri te ta za mo gu }e ko a li ci je, do go di ti re fe ren dum ~lan stva. Ta da }e mo de le ga ti ma, wih oko 7.000, ko ji pred sta vqa ju vi {e od 50.000 ~la no va par ti je, po de li ti upit nik, pi ta ju }i ih s kim mi sle da bi bi lo naj bo qe na stu pi ti na iz bo ri ma – sa mo stal no ili s ne kom od po je di na~ nih stra na ka vla da ju }e ko a li ci je ili u ko a -

hod na po mo} Sr bi ji, u vi du do bi ja wa po zi tiv nog od go va ra o sta tu su kan di da ta Sr bi je za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji”. „Sma tra mo da }e po zi ti van sig nal za pri bli `a va we Sr bi je EU bi ti od ve li kog zna ~a ja za smi ri va we po li ti~ kih i et ni~ kih ten zi ja ko je ve} dve de ce ni je op te re }u ju sve gra |a ne na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je, a naj vi {e pri pad ni ke ma win skih na ci o nal nih za jed ni ca, ~i ja se po pu -

la ci ja u tom pe ri o du sma wi la vi {e od 20 od sto”, na vo di se u pi smu. Pi smo su upu ti le Slo va~ ka stran ka, Bo {wa~ ka de mo krat ska za jed ni ca, De mo krat ska stran ka voj vo |an skih Ma |a ra, De mo krat ska par ti ja Ma ke do na ca, De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta, Gra |an ski sa vez Ma |a ra i Rom ska par ti ja, na vo di se u sa op {te wu, ko je je pro sle dio pred sed nik Slo va~ ke stran ke Jan Paul.

REKLI SU Pe tro vi}: Pre te kon zer va tiv ne sna ge

Ta ba ko vi}: Dr `a va je u ste ~a ju

– Uko li ko se pri bli à va we EU uspo ri ili pre sta ne, u}i }e mo u zo nu po li ti~ ke ne sta bil no sti. Ne vi dim dru gi put da Sr bi ja bu de po li ti~ ki sta bil na ne go da se {to br è pri bli à va EU – re kao je ju ~e pot pred sed nik DS-a Du {an Pe tro vi} no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja”. Po we go vim re ~i ma, bez na pret ka ka EU „po sto ji ve li ki ri zik da Sr bi ja u|e u pro ces u ko jem kon zer va tiv ne sna ge, ko je su sklo ne da na ci o na li zam ko ri ste kao oru` je, mo gu po no vo po sta ti od lu ~u ju }i po li ti~ ki ~i ni lac”. – To ni je do bro – oce nio je Pe tro vi} i do dao da je Sr bi ja u~i ni la sve {to je po treb no za po zi tiv nu od lu ku i da bi zbog to ga tre ba lo da do bi je sta tus kan di da ta.

Funk ci o ner ka Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je ju ~e da je iz ve {taj o na pret ku Sr bi je u 2010. go di ni i ne is pu we we struk tur nih re for mi osnov ni raz log za ne u la zak Sr bi je u EU. – Ne moj te da ni ko tvr di da je Ko so vo sa mo raz log, ve} je ova kwi ga (iz ve {taj EK) s ovo li ko stra ni ca ne is pu we nih oba ve za... osnov ni raz log za ne u la zak Sr bi je u Evrop sku uni ju – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Po we nim re ~i ma, vlast o struk tur nim re for ma ma go vo ri sa mo ka da do |u pred stav ni ci me |u na rod nih or ga ni za ci ja, a i ta da na vo di da re for me „sa mo {to ni su ura |e ne”, ali ih je ne {to iz ra znih raz lo ga u to me spre ~a va lo. – Dr `a va je u ste ~a ju, sa mo joj to jo{ ni ko ni je re kao – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Dra {ko vi}: Tre ba se na da ti Pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko vi} iz ja vio je u Kra gu jev cu da gra |a ni tre ba da se na da ju da }e Sr bi ja su tra do bi ti sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, ali da ne tre ba da se iz ne na de ako is hod bu de dru ga ~i ji. „Ni smo mo gli da iza be re mo dra ma ti~ ni ji tre nu tak za do bi ja we sta tu sa ka ni da ta, jer se isto vre me no od lu ~u je o pre stro ja va wu sa me EU, oce nio je Dra {ko vi}. Ako bu de mo do bi li dvoj ku iz vla da wa, do bi }e mo je vi {e zbog pod sti ca ja evrop skim sna ga ma i ra zum nim qu di ma u Sr bi ji. Ve ro vat no sa ci qem da se ne do zvo li stra te gi ja ko ja je na de lu - da se u Sr bi ji po no vo pra vi ne ko li der stvo u ha o su i ne sre }i, re kao je Dra {ko vi} u sre du uve ~e na za vr {noj kon ven ci ji po vo dom de kla ra ci je Pre o kret.

No vi Sad. Na ~e lu ti ma bi }e, po funk ci ji, pred sed nik Grad skog od bo ra. To je tim ski rad. Grad mo `e vo di ti sa mo do bar i do bro uigran tim ko ji zna {ta tre ba No vom Sa du, a ne po je din ci ko ji ni su sti gli ni da pro ~i ta ju sve o No vom Sa du – ka zao je Mir ~i}, ko men ta ri {u }i na ja vu da se, po sle Ma je Goj ko vi} (URS) i Igo ra Pa vli ~i }a (DS), tr ci za bu du }eg no vo sad skog gra do na ~el ni ka

pri dru ù je i Mi lo{ Vu ~e vi} (SNS). Ra di kal Mir ~i} sma tra da je be smi sle no da se po je din ci, u ve zi s bu du }im lo kal nim iz bo ri ma, sta vqa ju iz nad stra na ka. – Po ~e li su ve} da per so na li zu ju te iz bo re, gu be }i iz vi da da od red be za ko na ne pod ra zu me va ju iz bo re gra do na ~el ni ka ne go iz bor li ste od bor ni ka, a da on da od bor ni ci u skup {ti ni bi ra ju gra do na ~e ni ka – re kao je Mir ~i}. Po we mu, dva su raz lo ga zbog ko jih se, upr kos ta kvom iz bor nom si ste mu, po je din ci ipak pro mo vi {u kao kan di da ti za gra do na ~el ni ka. – Naj ve ro vat ni je zbog tre nut ne sla bo sti ili rej tin ga, par ti je è le da kan di da tu rom po je di na ca po ja ~a ju taj rej ting. Ili iz ne kog dru gog raz lo ga, gde se o~i gled no vi di da po sto ji ne sa gla snost unu tar po je di nih par ti ja – ka zao je Mir ~i}. – Jer, ni smo oba ve {te ni da su glav ni od bo ri ili or ga ni stran ke do ne li od lu ku o to me da }e ne ko bi ti kan di dat ve} su nas o to me oba ve sti li po je din ci pre ko me di ja. Ta ko da tu mo è da se tra ì ko ren, trag su ko ba ili ne spo ra zu ma unu tar po je di nih par ti ja ili ko a li ci o nih sa ve za. S. Ni ko li}

Zre wa nin: Ko stre{ kan di dat LSV-a za gra do na ~el ni ka Re pu bli~ ki po sla nik Bo jan Ko stre{ bi }e kan di dat Li ge so ci ja de mo kra ta Voj vo di ne za gra do na ~el ni ka Zre wa ni na na sle de }im lo kal nim iz bo ri ma, na ja vio je ju ~e pot pred sed nik LSV-a i pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san dar Mar ton. On je u iz ja vi no vi na ri ma na veo da je ve o ma va `no da Zre wa nin do bi je „naj bo qeg mo gu }eg gra do na ~el ni ka”, a to je, po we go voj oce ni, Ko stre{, sa da {wi re pu bli~ ki po sla nik i biv {i pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne, sa stal nim me stom bo rav ka u E~ ki. Pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Pre drag Gr gi} na ja vio je ra ni je da }e

kan di dat te stran ke bi ti sa da {wi gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov, ko ji je funk ci ju pre u zeo po sle sme ne Go ra na Kne `e vi }a. Od bor ni ci DS-a i LSV-a ~i ne oko sni cu ko a li ci je vla da ju }e u grad skoj skup {ti ni. Opo zi ci o na Srp ska na pred na stran ka na ja vi la je da }e 10. de cem bra, na sve ~a noj sed ni ci Grad skog od bo ra, pred sta vi ti svoj tim i svoj pro gram za Zre wa nin. Osta le stran ke se ni su ogla {a va le o kan di da ti ma za ~el ne funk ci je na bu du }im lo kal nim iz bo ri ma u Zre wa ni nu, ko ji ni su ni ras pi sa ni, ni ti se zna ka da }e bi ti, kao ni re pu bli~ ki i po kra jin ski. E. D.

ekonomija

petak9.decembar2011.

U NACIONALNOJ SLU@BI ZA ZAPO[QAVAWE PROGNOZIRAJU

Ne za po sle nost ne }e ra sti

Di rek tor Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we (NSZ) De jan Jo va no vi} ka `e da ne o~e ku je u na red nom pe ri o du ve li ki rast ne za po sle no sti ve} stag na ci ju. „Va `no je da smo u ovoj go di ni uz po mo} ak tiv nih me ra za po {qa va wa us pe li da po mog ne mo za po {qa va we oko 50.000 qu di u Sr bi ji i ne o~e ku jem u na red nom pe ri o du ve li ki rast ne za po sle no sti - o~e ku jem stag na ci ju”, ka zao je Jo va no vi}. U ovoj go di ni je sa evi den ci je NSZ po sao u Sr bi ji do bi lo oko 170.000 qu di, a pre ma Jo va no vi }e vim re ~i ma pro ce na je da je to tre }i na ukup nog bro ja qu di ko ji su u ovoj go di ni na {li po sao. Sr bi ja jo{ ni je po ~e la da ozbiq ni je re {a va pro blem ne za po sle no sti, re kao je on i do dao da „po sto ji trend sma we wa ne za po sle no sti od po ~et ka go di ne, ali ne u do voq noj me ri”. Jo va no vi} je ka zao i da tre nut no na evi den ci ji NSZ u Sr bi ji ima oko 729 hi qa da ne za po sle nih. On je upo zo rio da se mo ra vi {e ula ga ti u me re ko ji pod sti ~u po slo dav ce da otva ra ju no va rad na me sta jer se svet ska eko nom ska kri za ose }a i na tr `i stu ra da. “U ovom tre nut ku, bu xet Re pu bli ke Sr bi je jo{ ni je usvo jen na vla di, ta ko da tek u na red nim da ni ma o~e ku je mo in for ma ci ju o to me ko li ko }e sred sta va ima ti i Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we, za

ak tiv ne me re po li ti ke za po {qa va wa”, do dao je di rek tor NSZ. „Du go ro~ na prog no za ko ju su ura di li eks per ti EU je da }e do 2016. go di ne do }i do sma we wa for mal ne sto pe ne za po sle no sti, ko ja tre nut no iz no si 22,16 od sto, a u na red nom pe ri o du se tre ba tru di ti da se pre va zi |e ta las kri ze ko ji je

ame ri~ koj kom pa ni ji zbog do la ska u Sr bi ju, Ta di} je iz ra zio o~e ki va we da }e iz Sr bi je gu me bi ti iz vo `e ne u ~i tav svet, a da }e, kao i dru gi in ve sti to ri, „Ku per ta jer„ bi ti za do vo qan kva li te tom rad ni ka. „Sva ka kom pa ni ja ko ja do la zi iz SAD je do bar znak i o~e ku je mo da ’Ku per ta jer’ pre ne se po zi tiv nu po ru ku o Sr bi ji na ame ri~ kom pro sto ru”, re kao je Ta di}. „Ku per„ je je dan od naj ve }ih svet skih pro iz vo |a ~a gu ma za in du strij ska i te ren ska vo zi la i auto mo bi le, i ima 60 po stro je wa {i rom sve ta. Ta ko |e je i vla snik bri tan ske mar ke „Avon„ gu ma, ko ja pro iz vo di gu me za mo to ci kle, auto mo bi le i tr ka }e mo to re. Po red mar ke „Avon„, „Ku per„ pro iz vo di gu me mar ke „Din„, „Ma ster kraft„ i „Star fa jer„, a po sle „Gu dji ra„ je dru gi naj ve }i pro iz vo |a~ gu ma u SAD.

te le ko ma ko ji je wen naj ve }i ak ci o nar, kao i Te le ko ma Sr bi ja. Ka ko sa zna je mo, Gr ci }e za svo je ak ci je u srp skoj kom pa ni ji do bi ti 380 mi li o na evra, {to je pro por ci o nal no pr voj po nu di Te le ko ma Austri ja na ten de ru za ku po vi nu 51 od sto vla sni {tva Te le ko ma Sr bi je. Ta da je za taj pa ket ak ci ja Vla da Sr bi je tra `i la mi ni mal no 1,4 mi li jar de evra, dok je Te le kom Austri je, ina ~e je di ni u~e snik na ten de ru, po nu dio 950 mi li o na evra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija Kanada Danska Norve{ka

Valuta evro dolar dolar kruna kruna

Va`i za 1 1 1 1 1

Mi ni star unu tra {wih po slo va (MUP) Sr bi je Ivi ca Da ~i} na ja vio je ju ~e da }e pred lo `i ti iz me ne Za ko na o bez bed no sti u sa o bra }a ju ko ji ma }e bi ti olak {a ni uslo vi re gi stro va wa po qo pri vred ne me ha ni za ci je. Bi }e pred lo `e no da se vra ti ka te go ri ja traj nih re gi star skih ta bli ca za trak to re i po qo me ha ni za ci ju, ume sto sa da {we oba ve ze da se to ra di go di {we, re kao je on na kon sa stan ka sa mi ni strom po qo pri vre de Du {a nom Pe tro vi }em i re pu bli~ kim po sla ni kom Li ge so ci jal de mo ra ta Voj vo di ne (LSV) Bo ja nom Ko stre {om. Pre ma re ~i ma Da ~i }a, pri hva }e na je i ini ci ja ti va da se teh ni~ ki pre gled po qo pri vrd ne me ha ni za ci je oba vqa jed nom go di {we, a ne dva pu ta go di {we kao {to je to pred vi |e no Za ko nom o bez bed no sti u sa o bra }a ju. Is ta kao je da je do go vo re no i da MUP or ga ni zu je teh ni~ ke pre gle da po je di na~ no u me sti ma, ka ko bi po qo pri vred ni ci na jed nom me stu u jed nom da nu mo gli to da ura de. Da ~i} je re kao da te iz me ne Za ko na ni ma lo ne }e uti ca ti na stan dar de bez bed no sti u sa o bra }a ju, do da ju }i da je na me ra da se

Kupovni za devize 100,9375 77,2757 74,51470 13,5731 13,0974

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 102,9975 78,8528 76,0354 13,8501 13,3647

105,3664 80,6664 77,7842 14,1687 13,6721

odr zi ni vo bez bed no sti, a da se po qo pri vred ni ci ne op te re te na me ti ma. Do go vo ri li smo se i o ured bi ko ja bi olak {a la po qo pri vred ni ci ma da mo gu da do ka `u vla sni {tvo nad me ha ni za ci jom sta ri jom od pet go di na, jer su mno ge fir me kod ko jih je ta me ha ni za ci ja ku po va na pre sta le da po -

sto je ili je za gu bqe na do ku men ta ci ja, do dao je on. Da ~i} je re kao da je osta lo i da u~e sni ci da na {weg sa stan ka za jed no po raz go va ra ju

sa Mi ni star stvom fi nan si ja Sr bi je i osi gu ra va ju }ih kom pa ni ja o to me da li po sto ji mo gu} nost da osi gu ra we ko je pla }a ju po qo pri vred ni ci bu de „pod no {qi vi je, pri hva tqi vi je i odr `i vo”. Mi ni star po qo pri vre de Sr bi je Du {an Pe tro vi} re kao je da Vla da `e li da po mog ne po qo pri vred ni ci ma u teh ni~ kom i fi na sij skom smi slu, jer je po treb no da ku pe vi {e trak to ra i me ha ni za ci je ka ko bi bio ostva ren plan raz vo ja agra ra. Vla da Sr bi i je }e, ka ko je is ta kao, raz ma tra ti na ~in pod sti ca ja po qo pri vred ni ci ma za na bav ku po qo pri vred ne me ha ni za ci je. Ini ci ja ti vu za iz me ne Za ko na o bez bed no sti u sa o bra }a ju ka ko bi se po mo glo po qo pri vrsd ni ci ma, pre ma re ~i ma Pe tro vi }a, po kre nu la je Po sla ni~ ka gru pa Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne (LSV). Po sla nik LSV u Skup {ti niu Sr bi je Bo jan Ko stre{ je is ta kao da je tu ini ci ja ti vu pot pi sa lo 30.000 sta nov ni ka Voj vo di ne i iz ra zio za do voq stvo ak tiv nim pri stu pom MUP-a i Mi ni star stva po qo pri vre de Sr bi je.

KO JE DAVAO OBE]AWA SEQACIMA S TRAKTORSKIH BARIKADA

za hva tio Evrop sku uni ju”, ka zao je Jo va no vi}. On je do dao da se na kon to ga o~e ku je po ja ~a no pri vla ~e we stra nih in ve sti to ra, kao u Ni {u, gde Ju ra i Be ne ton za po {qa va ju ve li ki broj qu di, {to }e uti ca ti na po pra vqa we lo kal nih tr `i {ta ra da.

Te le kom ipak na kre dit? Te le kom Sr bi ja raz ma tra da uzme kre dit od 470 mi li o na evra ko jim bi ot ku pio ma win ski pa ket od 20 od sto ak ci ja gr~ kog OTE i re fi na si ra za jam za Te le kom Srp sku. Ka ko pi {u be o grad ski me di ji, ~ak 14 ve li kih svet skih ba na ka or ga ni zo va nih u tri kon zor ci ju ma sprem no je da po nu di kre di ti ra we ot ku pa vla sni~ kog ude la OTE u Te le ko mu. Na vod no pre go vo ri sa OTE su u za vr {noj fa zi, osta lo je jo{ sa mo da do go vor odo bre i bor do vi di rek to ra gr~ ke kom pa ni je, Doj ~e

Lak {a re gi stra ci ja trak to ra

De jan Jo va no vi}

Ame ri kan ci ku pi li „Tra jal” Vla da Sr bi je i kom pa ni ja „Ku per ta jer„ pot pi sa li su ugo vor po ko jem }e ame ri~ ka kom pa ni ja ku pi ti kru {e va~ ku fa bri ku auto mo bil skih gu ma „Tra jal„ za 13 mi li o na evra. Mi ni star eko no mi je Sr bi je Ne boj {a ]i ri} ka `e da }e ame ri~ ka kom pa ni ja u pr voj fa zi in ve sti ra ti 50 mi li o na evra u „Tra ja lo vu„ fa bri ku gu ma i za po sli ti 500 qu di. On je ka zao da }e „Ku per ta jer„ po ~e ti pro zvod wu gu ma u Sr bi ji u pr vom kvar ta lu 2012. i da je plan da se pro iz vod wa po ve }a sa 500.000 na tri mi li o na gu ma go di {we. Plan je, ka ko je do dao, da u kru {e va~ koj fa bri ci gu ma ka sni je bu de za po sle no 700 rad ni ka. Pot pi si va wu ugo vo ra o pro da ji kru {e va~ ke fa bri ke gu ma u Pred sed ni {tvu Sr bi je pri su stvo va li su pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi}. ^e sti ta ju }i

dnevnik

100,6286 77,0392 74,2866 13,5315 13,0573

[vedska

kruna

11,1946

11,4231

11,6858

11,1604

[vajcarska

franak

81,3816

83,0424

84,9524

81,1324

V. Britanija

funta

118,1939

120,6060

123,3799

117,8321

SAD

dolar

75,2704

76,8065

78,5730

75,0400

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 12. 2011. godine

Po qo pri vred ni ci sad de man tu ju jed ni dru ge Na kon {to su po je di na po qo pri vred na udru `e wa di gla bu ku pro tiv mi ni stra po qo pri vre de Du {a na Pe tro vi }a jer im je, po wi ho vim na vo di ma, obe }ao da ne }e bi ti pro ce su i ra ni ze mqo rad ni ci ko ji su u~e stvo va li u le to {wim pro te sti ma i blo ka da ma pu te va, a pri ja ve im ipak sti `u, po bu ni li su se i ma li na ri. Oni, na i me, tvr de da ih je pre va rio mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}. Oba mi ni stra od ba cu ju na vo de po qo pri vred ni ka, a sa da i pa o ri sa mi de man tu ju jed ni dru ge.

}e bi ti pod no {e ne kri vi~ ne pri ja ve. – Re sor ni mi ni star Pe tro vi}, ni ti bi lo ko dru gi iz Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne, pa o ri ma ni je obe }ao da ne }e bi ti pod no {e ne pri ja ve – pre ci zi rao je Sef ke ri nac, uz na po me nu da je „obe }a we sti glo s dru ge stra ne”. On, me |u tim, ni je è leo da ka è ko je po qo pri vred ni ci ma obe }ao da ne }e bi ti pro ce su i ra ni. Sef ke ri nac je za tra ìo od mi ni stra Pe tro vi }a da re {i pro blem pre kr {aj nih i kri vi~ nih pri ja va pod ne tih pro tiv voj vo |an skih pa o ra, u~e sni ka pro te sta u ju nu ove go di ne. – Ape lu jem na mi ni stra Pe tro vi }a da, kao ~lan Vla de Sr bi je, re {i pro blem pri ja va i da one bu du po vu ~e ne – ka zao je on. Sef ke ri nac, je dan od or ga ni za to ra tog pro te sta ka da su po qo pri vred ni ci iz Voj vo di ne, ne za do voq ni agrar nom po li ti kom i sub ven ci ja ma ne ko li ko da na blo ki ra li pu te ve i in sti tu ci je u Po kra ji ni, re kao je da su sti gle 24 pre kr {aj ne i jed na kri vi~ na pri ja va pro tiv u~e sni ka pro te sta. Pod se ti mo, u Aso ci ja ci ji po qo pri vred ni ka tvr de da je voj vo |an skim pa o ri ma sti glo pe de se -

Ne mo`e zajedno Du {an Pe tro vi} je oce nio da su is tu pi po je di nih po qo pri vred nih udru `e wa u po sled wem pe ri o du i op tu `be na we gov ra ~un stvar pred iz bor ne kam pa we jer su ne ki od wih osno va li i stran ke. On je do dao da to tre ba da bu de re {e no u po li ti~ koj are ni jer ni je u do me nu eko no mi je i po qo pri vre de.

Pred sed nik Udru `e wa po qo pri vred ni ka iz No vog Se la Zo ran Sef ke ri nac iz ja vio je, na i me, da u to ku pre go vo ra sa ze mqo rad ni ci ma ko ji su blo ki ra li sa o bra }aj trak to ri ma, ni ko u Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne ni je obe }ao pa o ri ma da pro tiv pre kr {i la ca za ko na ne -

tak pre kr {aj nih pri ja va i jed na kri vi~ na, iako je, ka ko ka ù, Du {an Pe tro vi} u pre go vo ri ma s wi ma za vre me pro te sta obe }ao da do to ga ne }e do }i. – Ni ka da ni ti sam re kao, ni ti ~o vek zdra ve pa me ti mo è da ka è bi lo ko me da pro tiv we ga ne }e bi ti spro ve den po stu pak jer stvar ni je u kom pe ten ci ji mi ni stra po qo pri vre de – ka zao je Pe tro vi} za „Dnev nik”, na po mi wu }i da je ta da bi lo re ~i is kqu ~i vo o sub ven ci ja ma, ko je su i bi le po vod za pro test. Pe tro vi} je ju ~e iz ja vio i da }e u do gled nom ro ku bi ti pro na |e na re {e wa za pro ble me u ma li nar stvu, i is ta kao da ona mo ra ju bi ti za sno va na na sa gla sju svih ko ji su ukqu ~e ni u taj po sao. – Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne je u bu kval no sva -

ko dnev nom kon tak tu s raz li ~i tim udru `e wi ma pro iz vo |a ~a ma li na, vla sni ci ma hlad wa ~a, pre ra |i va ~i ma i iz vo zni ci ma, i na{ ciq je da u, ko li ko je to mo gu }e, krat kom ro ku utvr di mo po li ti ku za 2012. – is ta kao je on. Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} od ba cio je tvrd we ma li na ra da ih je „pre va rio”, na vo de }i da je is po {to vao obe }a we da wi ho ve zah te ve pro sle di re sor nom mi ni star stvu i Vla di Sr bi je. – Me ni je ta da bio in te res da se po li ci ja ne su ko bqa va s wi ma i da se pro ble mi ne re {a va ju blo ki ra wem sa o bra }a ja. U tom smi slu sam pre u zeo da o wi ho vim zah te vi ma in for mi {em nad le `no mi ni star stvo i Vla du Sr bi je – ob ja snio je Da ~i}. S. Glu{~evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Go{a monta`a, Velika Plana

19,84

2.398

513.172

VP Dunav, Ba~ka Palanka

13,64

4.000

136.000

AMS Osigurawe PB, Beograd

11,89

800

Politika, Beograd

10,00

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom Industrijske nekretnine, Beograd

Promena %

Cena

Promet

0,38

1.604

8.427.051

61.600

NIS, Novi Sad

0,48

624

8.631.581

41.250

Komercijalna banka, Beograd

-0,12

1.709

5.214.566

2,22 Promena %

460 Cena

2.300 Promet

Imlek, Beograd

0,22

2.270

1.023.406

Soja protein, Be~ej

-0,20

500

1.640.600

-12,11

363

1.815

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

400

0,00

Agrobanka, Beograd

-0,50

3.758

496.240

-12,00

4.400

8.800

Putevi, U`ice

-10,72

433

104.000

-3,22

1.021

51.072

-0,82 Promena %

13.687 Cena

Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije

0,17)

AIK banka, Ni{

Napred Razvoj, Beograd

Filip Moris Operej{ns, Ni{

BELEX 15 (502,35

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,20

492

1.422.349

Jubmes banka, Beograd

-0,82

13.687

197.980

197.980 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

NIS, Novi Sad

0,48

624

8.631.581

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

1,02

5.051

469.770

Soja protein, Be~ej

-0,20

500

1.640.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

2,22

460

2.300

0,88

342

1.710

Pobeda holding, Petrovaradin

0,00

165

201.960

Tigar, Pirot

6. oktobar, Pan~evo

0,00

3.744

187.200

Veterinarski zavod, Subotica

PIK Kovin, Kovin

0,00

1.300

153.400

Svi iznosi su dati u dinarima

VOJVO\ANSKI PREMIJER BOJAN PAJTI] U ZAGREBU

Tesla banka poma`e povratnicima

Predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti} doputovao je ju~e u Zagreb i sastao se s predstavnicima Tesla banke, osnovane kako bi se pokrenuo ekonomski razvoj povratni~kih podru~ja. „Pokrajinska vlada je kao osniva} i jo{ uvek zvani~no va`e}i ve}inski vlasnik Tesla banke pokrenula ovu instituciju s namerom da se omogu}i povratak

Srba na podru~je Hrvatske i da se omogu}i ostanak srpskog naroda na podru~jima na kojima godinama ìve”, rekao je Pajti} za Tanjug. On je naglasio da ova banka koja u pravom smislu re~i radi tek ne{to vi{e od dva meseca ve} ima preko sto klijenata, ali i da je uspela da sada{wim i brojnim budu}im potencijalnim klijentima pribliì svoje poslovawe. Prema re~ima Pajti}a, Tesla banka je uspostavila saradwu i sa nau~nim institucijama kao {to je Ekonomski fakultet, a sve to kako bi pruìla ne samo finansijsku podr{ku, {to je od presudnog zna~aja da bi Srbi uop{te opstali na ovom prostorima i da bi

se na wih vra}ali, nego i podr{ku u smislu edukacije i pomo}i malim i sredwim preduze}ima i zadrugama koje èle da proizvode i da koriste ta sredstva. „Tesla banka nije samo finansijska, nego je i razvojna institucija u pravom smislu smislu te re~i jer pruà i znawe, ve{tine i mogu}nost da se edukuju qudi koji koriste wene usluge”, rekao je predsednik vojvo|anske vlade. Tema dana{wih razgovora bila je, kako je rekao, na koji na~in pojedina~ne kreditne linije koje su usmerene ka konkretnim delatnostima kao {to su p~elarstvo ili vo}arstvo prerastu u linije prema zadrugama. „Razgovarali smo kako da se omasovi kori{}ewe ovih sredstava i kako da se omasove sredine u kojima ima na{ih qudi”, rekao je Pajti}. On je najavio da }e s predstavnicima Tesla banke sutra oti}i na Baniju i obi}i povratni~ke sredina u kojima su plasirana sredstva i prisustvovati potpisivawu ugovora o kreditirawu organske proizvodwe drewina u Poqoprivrednoj zadruzi „Eko razvoj” u selu Klinac kod Petriwe, a onda i sa zadrugom „Agraria mont”, u selu Matijevi}i kod Dvora, o kreditirawu nabavke ko{nica ~ija je vrednost ugovora 65.000 evra. Tesla {tedna banka je nastala na inicijativu Srpskog narodnog vije}a u Hrvatskoj, uz podr{ku vlada Srbije i Vojvodine. Odobrewe za rad proletos joj je dala Hrvatska narodna banka. U Banku su uloèna sredstva Fonda za razvoj AP vojvodine, Fonda za razvoj Republike Srbije, ali i nekoliko velikih preduze}a i poslovnih qudi iz Hrvatske i Srbije.

ê{qawe ugovora o gasu Generalni direktor „Srbijagasa” Du {an Ba ja to vi} izjavio je Tanjugu da srpski i ma|arski advokati trenutno ~e{qaju ugovor o transportu gasa kroz Ma|arsku za Srbiju i izrazio o~ekivawe da }e ishod pregovora sa ma|arskim partnerima, koji se ti~u cene tranzita gasa kroz tu zemqu, biti pozitivan za „Srbijagas”. „U ovom momentu, u Srbijagasu’ su na{i i ma|arski advokatski timovi koji ‘~e{qaju’ ugovor. Vide}emo {ta kaù advokati, tehnika, {ta kaù evropski pake-

ti koji reguli{u tu oblast, evropske preporuke. Vide}emo i {ta ka`e me|unarodno pravo i nadamo se pozitivnom ishodu za Srbijagas’”, rekao je Bajatovi}. On je napomenuo da je „Srbijagas” ma|arskim partnerima ispostavio zahteve koji se odnose na deo za koji „Srbijagas” smatra da je o{te}en i dodao da se ovih danao~ekuje odgovor. „Ukoliko taj odgovor ne stigne, mi }emo i}i na me|unarodnu arbitra`u”, poru~io je Bajatovi}.

petak9.decembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

NARASLA DUGOVAWA ZA STRUJU GRA\ANA I PRIVREDE

Vojvodina duguje 10 milijardi dinara, a Srbija 80 Ukupan dug potro{a~a „Elektrovojvodini“ za utro{enu elektri~nu energiju iznosi vi{e od deset milijardi dinara, saop{tilo je ju~e Odeqewe za odnose s javno{}u pri tom privrednom dru{tvu za distribuciju, koje je u sastavu „Elektroprivrede Srbije“ (EPS). Zakqu~no sa pro{lim mesecom doma}instva u pokrajini duguju oko 3,7 milijardi, a dug privrede, odnosno pravnih lica, iznosi skoro 6,5 milijardi dinara, precizirano je u saop{tewu.Od ukupnog iznosa dugovawa 95 miliona dinara za potro{enu struju nisu platila javna i javno-komunalna preduze}a lokalnih samouprava u Vojvodini. Da bi naplatila svoja zaostala potra`ivawa „Elektrovojvodina“ primewuje odluku Upravnog odbora EPS o izmirivawu duga u vi{e rata dok se sa privrednim subjektima, koji imaju

problema u pla}awu, potpisuju sporazumi o dinamici izmirivawa duga za utro{enu elektri~nu energiju. Ukoliko kupci struje ne po{tuju te potpisane sporazume, „Elektrovojvodina” je prinu|ena da svoja potra`ivawa namiri sudski, odnosno utu`ivawem, navedeno je u saop{tewu. Situacija je jo{ gora u ostatku zemqe: potro{a~i u Srbiji duguju Elektroprivredi Srbije (EPS) oko 82 milijardi dinara za isporu~enu struju, od ~ega je dug doma}instava oko 41,6 milijardi dinara, a privrede oko 40 milijardi dinara, navedeno je u saop{tewu EPS-a. Najve}a dugovawa su na podru~jima koje snabdevaju Privredno dru{tvo „Jugoistok”, sa sedi{tem u Ni{u, gde je dug dostigao 26,36 milijardi dinara, dug Elektrodistribuciji Beograd iznosi 16,48 milijarde di-

nara, dok su dugovawa postro{a~a prema privrednom dru{tvu „Centar”, sa sedi{tem u Kragujevcu 15,37 milijardi dinara. Pet najve}ih du`nika za struju u kategoriji privrede krajem novembra bili su RTB Bor sa dugom od 4,59 milijardi dinara,

„Zastava energetika” Kragujevac koja duguje 2,10 milijardi dinara, „Petrohemija” iz Pan~eva sa 1,878 milijardi dinara duga, „Azotara” 1,05 milijardi dinara duga i „Matroz” iz Sremske Mitrovice sa dugom za struju od 981,25 miliona dinara.

NIZAK VODOSTAJ REKA POSKUPQUJE EVRODIZEL

Sad nam je i Dunav stao na muku Pre ne{to vi{e od mesec dana, nafta{i su ukazali na to da je mogu}e da }e zbog niskog vodostaja reka i nemogu}nosti redovnog dopremawa goriva, pre svega evrodizela, na doma}em naftnom trì{tu taj derivat poskupeti. [to je najavqivano i desilo se, jer je vodostaj reka jo{ niì i uvoz evrodizela dodatno oteàn. Zbog toga se ovo gorivo mora dopremati èlezni~kim i drumskim putevima, {to je skupqe nego re~nim, ali se, kako je izjavio predsednik Udruèwa benzinskih stanica Srbije Bo ri sav Ta ti}, nesta{ice, ipak, ne o~ekuju. Ute{no. Tako je veleprodajna cene evrodizela pove}ana od oko 1,70 do oko 3,50 dinara, a nove, vi{e, cene mogle bi se uskoro o~ekivati i na benzinskim pumpama. Ina~e, litar ovog goriva u proseku ko{ta oko 135 dinara, a cene se, u zavisnosti od toga na kojoj se benzinskij pumpi to~i, kre}u od oko 133 do gotovo 140 dinara. Uz eventualno poskupqewe, litar evrodizela, gotovo je izvesno, prema{i}e 140 dinara, a na onim pumpama gde je

Zbog niskog vodostaja brodovi zarobqeni na Dunavu

sada jeftiniji, prima}i }e se toj cifri. Treba li uop{te re}i da su i sada{we cene evrodizela u Srbiji vi{e od gotovo svih zemaqa u okru`ewu. Naime, u na{oj zemqi litar ovog goriva ko{ta oko 1,35 evro, a u Ma|arskoj 1,33, ispod 1,27 evra ko{ta u Hrvatskoj, Crnoj Go-

Fo to: R. Ha yi}

ri, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini, a najjeftiniji je u Makedoniji – 1,10 evro. Povoqnije nego u Srbiji evrodizel se to~i i u Sloveniji jer litar ko{ta 1,27 evro, u [paniji je 1,28, u Luskemburgu 1,22, a suvi{no je i govoriti o tome kolike su razlike u `ivotnom standardu i prose~nim primawima

stanovnika na{e zemqe i pomenutih zemaqa. Iako se jo{ ne moè pouzdano re}i da li }e, i kada, do}i do promene cene evrodizela, moè se re}i da }e ovo gorivo najverovatnije uskoro biti skupqe. Ovog puta ne zbog cene nafte i drugih tro{kova koji prate wegovu proizvodwu, ve} zbog toga {to je vodostaj reka nizak pa oni koji posluju na naftnom trì{tu i zara|uju bave}i se tim poslom, i koji bi trebalo da su spremni na to da odre|ene rizike posla amortizuju sami i imaju, mogu}e je, ne{to mawu zaradu neko vreme, sada{wu situaciju prebacuju na potro{a~e. Tako i nemogu}nost prevoza evrodizela re~nim putem, ali i nedostatak skladi{nog prostora i ko zna koje jo{ probleme koje prate ili mogu pratiti poslovawe nafta{a, pla}aju potro{a~i, sada oni koji koriste evrodizel. Bi}e zanimqivo pratiti doga|aje u suprotnom smeru – kako }e se situacija s cenama odvijati kada se prevoz evrodizela vrati na jeftiniji, re~ni put. D. Mla|enovi}

dRU[TvO

petak9.decembar2011.

SUTRA U ALEJI ZASLU@NIH GRA\ANA

VERNICIMA PRESKUPI CRKVENI OBREDI

O~e na{ po po seb noj ta ri fi Mada }e, po svoj prilici od Nove godine sve{tenicima i verskim slu`benicima dràva upla}ivati polovinu doprinosa za zdravstveno i penzijsko osigurawe, i to parama svih gra|ana Srbije, da bi im olak{ala le~ewe i odlazak u penziju, deo wih o~igledno ne misli na te{ku materijalnu bedu u kojoj su vernici i kako da im barem oni u op{tem bezna|u pomognu, ve} od wih za sve usluge koje pruàju traè poprili~nu svotu novaca. Naime, predstavnici pet sela u okolini Leskovca zatraìli su javno da wihov paroh umawi cene svojih usluga prilikom pravoslavnih obreda oko 60 odsto jer su sada previsoke i mnogi zbog nedostatka novca odustaju od opela, ven~awa, kr{tewa ... Oni su zapretili protestima ukoliko se ne udovoqi wihovom zahtevu. Kao primer, ovi vernici navode da paroh za osve{tawe vode i se~ewe kola~a na slavama napla}uje 2.000 dinara, a oni tvrde da je za to dovoqno 500 dinara. Me{tani isti~u da su dobri vernici, ali da su siroma{ni i da se wihov paroh mora pona{ati u skladu s nastalom krizom. Mada Srpska pravoslavna crkva nije nikada zvani~no propisala cenovnik usluga za verske

na cena i ne pita se koliko ko{ta. – SPC nema na nivou crkve neki pravilnik, i to ostavqa prostor za proizvoqnost, zloupotrebe i malverzacije – rekao je \or|evi}. Podseti}u na slu~aj Ar te mi ja i Si me o na Vi lov skog. – Zato je jedino re{ewe da SPC odredi crkveno-administrativni cenovnik za ~itav kanonski prostor, od parohije do namesni{tva. Ali nisu za sve krivi sve{tenici ve} i gra|ani koji daju dvostruko vi{e nego {to ko{ta. Cene se razlikuju od eparhije do eparhije, od crkve do crkve, ali i od sve{tenika do sve{tenika. Tako se cena opela kre}e izme|u 40 i 100 evra, parastosa do 20, a crkvenog ven~awa od 50 do 60 evra. Za kr{tewe deteta novac se uzima i od roditeqa i od kuma: oni plate 30 evra, a kum 20. [arolike cene dozvoqavaju pojedinim sve{tenicima da uzimaju i mawe, ali i vi{e od (pre}utne) tarife. Verski analiti~ar @i vi ca Tu ci} podse}a na to da u Nema~koj postoji crkveni porez, {to je kod nas parohijal, pa vernik ima besplatno kr{tewe, sahranu i ven~awe. U Gr~koj, dodaje, kr{tewe se ne napla}uje i sve{teno lice sme da primi novac samo

Ima leka Po Ustavu SPC, iznu|ivawe nepropisne nagrade za sve{tene radwe ili iznu|ivawe nagrade u novcu u neuobi~ajenom iznosu predstavqa prestup. Vernik kome je potreba uskra}ena jer nije imao da plati uobi~ajeni iznos koji daju i drugi vernici treba da se àli Eparhijskom crkvenom sudu. Tom sudu se podnosi prijava protiv sve{tenika, a u woj treba opisati slu~aj i navesti svedoke. Simonija, odnosno iznu|ivawe novca za sve{tenoradwe, zabrawena je crkvenim kanonima i ako se utvrdi da je sve{tenik po~inio taj prestup, kazne su stroge. obrede, ~iwenica je da svi popovi bogosluè po pre}utnoj tarifi i da se ona razlikuje ne samo od eparhije do eparhije ve} i od sela do sela. Sve{tenici visinu nagrade za sve{tene radwe odre|uju sami ili u dogovoru s vladikama i svojim kolegama. Kako ve} svi vernici imaju obavezu da pla}aju parohijal, odnosno mese~nu crkvenu taksu, trebalo bi da za uzvrat dobijaju besplatne verske obrade: sahrawivawe, kr{tewe, ven~awe, parastose... Trebalo, ali stvarnost je takva da onaj ko nema novca ne moè da ra~una ni na jedan od tih obreda jer na prste jedne ruke mogu se izbrojati oni sve{tenici koji }e to uraditi bez pla}awa. âk ne postoji ni jednistvena tarifa za parohijal pa tako neki pla}aju 300, a neki i vi{e od 1.000 dinara mese~no, a mera za visinu je materijalna situacija vernika. U SPC nerado govore o zvani~nom cenovniku usluga za obrede, ali ne spore da neki sve{tenici imaju svoje nezvani~ne tarife, iako su slo`ni u oceni da takvo pona{awe {teti ugledu crkve. Poznavaoci crkvenog ìvota tvrde da je neophodno da crkve propi{u stroga pravila o cenama usluga i da vernici moraju unapred znati {ta koliko ko{ta. Sociolog religije Mir ko \or |e vi} obja{wava da, ako sve{tenik sveti vodicu u ku}i obi~nog vernika, moè dobiti samo nekoliko stotina dinara, a ako osve{tava vodicu pred strana~ku slavu ili ven~ava neku estradnu divu, onda to nije obi~-

ako vernik insistira na tome. Da su se pojedini sve{tenici “odmetnuli” od crkve govori i ~iwenica da oni iznos koji napla}uju od vernika za verske obrede ne upla}uju u zajedni~ku crkvenu kasu nego ga u ve}em delu zadràvaju za sebe. Crkva i ne moè da zna, ako joj sami vernici ne prijave, koliko zapravo pojedini sve{tenici napla}uju ono {to bi trebalo da bude besplatno. Kako crkvi nije uvedena obaveza da izdaje fiskalne ra~une na usluge, kao ni da pla}a porez na bilo {ta ~ime se osim bogosluèwa bavi – a ima ~ak i cele proizvodne zavode i ogromne povr{ine pod zgradama, wivama, {umama – niko ne zna koliko sve{tenici zara|uju “na crno”, niti koliko uzimaju od vernika. Nezvani~ni podaci ukazuju da je vrednost imovine SPC i do nekoliko stotina miliona evra, ukqu~uju}i i objekte koji se rentiraju, turisti~ke agencije koje imaju, kwiàre, prodavnice, radio i televizijske stanice... Profit koji se na taj na~in ostvari je najstroè ~uvana tajna. Ako je ve} tako, onda iz zajedni~ke kase zvane buxet ne bi trebalo pla}ati doprinose za ona sve{tena lica koja se li~no namiruju od vernika i papreno napla}uju usluge. Pogotovo kada se zna da se ina~e preko Ministarstva vera svim crkvama i verskim zajednica iz buxeta daje pozama{na suma novca, ne{to iznad 650 miliona dinara, odnosno oko 6,5 miliona evra, da bi normalno funkcionisale. Q. Male{evi}

Una pre |e we po lo à ja è na i mu {ka ra ca u Voj vo di ni Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin potpisao je ugovore s predstavnicima vojvo|anskih nevladinih organizacija kojima je dodeqen novac za podr{ku aktivnostima u oblasti unapre|ewa poloàja èna i mu{karaca u Vojvodini. Od ne{to vi{e od 130 podnetih predloga projekata, sredstva u iznosu od 1,41 milion dinara opredeqena su za podr{ku rada 27 razli~itih nevladinih organizacija. Pare su dodeqene za podsticawe aktivnosti i programa u oblasti rada i zapo{qavawa, naro~ito kategorija stanovni{tva koje se te{ko zapo{qavaju, kao {to su osobe s invaliditetom, ène, mladi do 30 godina, lica starija od 50 godina, Romi, ali i kao podr{ka programima vezanim za obuke radi lak{eg pronalaèwa posla, sticawe novih znawa i ve{tina, promovisawe preduzetni{tva, unapre|ewa volonterskog rada i sli~no i kao podr{ka programima i aktivnostima kojima se podsti~e ekonomsko osnaìvawe i edukacija èna.

dnevnik

Sa hra na po smrt nih osta ta ka Slo bo da na Jo va no vi }a Posle 53 godine, u Londonu su 1. decembra ekshumirani posmrtni ostaci Slobodana Jovanovi}a, jednog od najve}ih srpskih intelektualaca svih vremena i predsednika Vlade Kraqevine Jugoslavije u egzilu za vreme Drugog svetskog rata. Sino} su dopremqeni u Beograd, a sahrana i komemoracija, koju organizuju SANU i Pravni fakultet, je sutra. Jovanovi}, koji je umro sam u izgnanstvu u jednom londonskom hotelu, bi}e sahrawen u Aleji zaslu`nih gra|ana u Beogradu. U odsustvu je 1946. godine osu|en na dvadesetogodi{wu kaznu zatvora, gubitak politi~kih, pojedinih gra|anskih prava i dr`avqanstva. Nepravedno zaboravqeni akademik, profesor i dr`avnik }e sutra dobiti i svoj plato ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je zajedno sa SANU 1997. godine i pokrenuo inicijativu da se wegovi posmrtni ostaci prenesu u Beograd. Sabrana dela Slobodana Jovanovi}a izdata su 1990. godine, ali

ne u celosti, dok je istorijsku nepravdu ispravio Okru`ni sud u Beogradu koji je 2007. godine doneo re{ewe kojim je poni{tena presuda iz 1946. godine, a Jovanovi} progla{en neosu|ivanim. Saglasnost da nakon sudske rehabilitatacije bude obavqena ekshumacija s grobqa Kensal grin u

Londonu dao je profesor Ste van K. Pa vlo vi}, istori~ar iz Sautemptona, koji se s drugim pripadnicima dijaspore u proteklo pola godine starao o odr`avawu grobnog mesta Slobodana Jovanovi}a. Sutra u 10 sati na Novom grobqu u Beogradu bi}e izlo`eni po-

smrtni ostaci Slobodana Jovanovi}a i organizovan mimohod. Opelo }e se obaviti u 13 sati na Novom grobqu, a u 13.30 sati Srbija }e se prvi put na dostojanstven na~in u Aleji velikana oprostiti od wega. Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Jo vi ca Tr ku qa isti~e da su li~nost i delo Slobodana Jovanovi}a bili prekriveni te{kim pokrovom zaborava i ideolo{kom diskvalifikacijim tako da ono do danas nije dobilo dostojno mesto. – I daqe se vi{e vodi takozvani ideolo{ki spor o wegovoj ulozi u izbegli~koj vladi, i daqe se vi{e optu`uje kao srpski nacionalista i pobornik ~etni~kog pokreta, nego {to se wegova nau~na i literarna dela prou~avaju, studiraju, popularizuju i postaju deo da{e kulture. Jovanovi} nije jo{ postao nezaobilani deo na{eg teorijskog i kulturnog nasle|a, a to svakako zaslu`uje – ocenio je profesor Trkuqa. Q. M.

VLADA VOJVODINE POKRENULA AKCIJU „PRAVO NA PRVU [ANSU”

Po sao za sve dok to re na u ka – Kadrovi su na{ osnovni resurs koji se mora staviti u funkciju razvoja dru{tva i zato Vlada Vojvodine od 1. januara pokre}e akciju „Pravo na prvu {ansu“, u kojoj }emo na godinu dana obezbediti radno mesto svim trenutno nezaposlenim doktorima nauka u na{oj pokrajini – rekao je ju~e pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj profesor dr Dra go slav Pe tro vi}, predstavqaju}i na konferenciji za novinare ovaj projekat Pokrajinske vlade. Po re~ima dr Petrovi}a, u posledwe dve godine baza podataka u kojoj su registrovani svi istra`iva~i i nau~ni radnici u Voj-

vodini oboga}ena je s 1.266 stru~waka, ~ija je prose~na starost 37 godina, a 563 ih je zaposleno, i to 273 kao asistenti, 136 kao istra`iva~i pripravnici, 133 kao istra`iva~i saradnici, dok ih se 11 vratilo iz inostranstva. Osim toga, 182 doktora nauka u protekle dve godine dobilo je zvawe docenta, odnosno nau~nih saradnika. Me|utim, istovremeno samo u ovoj godini o~ekuje se da 200 mladih qudi stekne doktorsku titulu, pa ih je i daqe veliki broj i s najvi{om akademskom titulom bez posla. – Na{e su procene da je u Vojvodini trenutno bez posla izme|u 50 i 60 doktora nauka, a na evi-

denciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe je tek tre}ina od tog broja, i to uglavnom u Novom Sadu, Somboru, Kikindi i Zrewaninu – rekao je dr Petrovi}. Pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj pozvao je sve trenutno nezaposlene doktore nauka s prebivali{tem na teritoriji Vojvodine da se jave na javni konkurs, koji }e biti otvoren od 1. januara do 31. marta. Projekt „Pravo na prvu {ansu“ podrazumeva anga`man na godinu dana, bruto mese~nu platu od 85.000 dinara (neto iznos }e biti, zavisno od vrste anga`mana, umawen 40 ili 60 odsto, koliki su porezi i doprinosi). Kandida-

ti koji se jave ima}e obavezu da podnesu predlog projekta kojim bi se bavili i mi{qewe eksperta iz svoje stru~ne oblasti, a posle godinu dana bi}e du`ni da prezentuju rezultate svog rada, dok }e nau~ni instituti, univerzitet i nau~ne jedinice u kojima budu angaòvani imati obavezu da obrazloè potrebu da posle godinu dana anga`mana zadrè ili eventualno odbiju daqi anga`man. Buxet Pokrajinske vlade za ovaj projekat je 42 miliona dinara, a za sve informacije o konkursu otvoreni su telefoni: 021/487–45–75 i 021/487–45–75. D. Deve~erski

KAKO TO KLUB QUBITEQA VIDEO-IGRICA BRINE O OTU\ENOSTI DECE

Po rez i{te ra zna ob ja {we wa Zaigrali se pa zaboravili na porez. Zrewaninski Klub qubiteqa zabave i video-igara “Kutija za igrawe” àlio se na re{ewe Slu`be za poresku upravu grada Zrewanina kojim je, po osnovu lokalne komunalne takse za dràwe sredstava za igru, ovo udruèwe u obavezi da plati 98.012 dinara. Ali, àlba nije pomogla. Gradski ve}nici su, na ovonedeqnoj sednici, bave}i se, izme|u ostalog, i ovim slu~ajem, “presudili” da je odluka Poreske uprave bila opravdana pa je àlba qubiteqa video-igrica odbijena. Nisu pomogla ni uveravawa da je u pitawu nevladina i neprofitna organizacija, osnovana radi dru{tvene brige o deci, te da bi, kao takva, trebalo da bude oslobo|ena pla}awa svih poreza i da`bina. „Statutom na{eg udruèwa, osnovanog u novembru 2009. godine, predvi|eno je da decu i omladinu sklonimo s ulice, da im u dana{we vreme otu|enosti omogu}imo da putem zabave i video-igara vi{e vremena provode zajedno, u dru{tvu sa svojim vr{wacima. Kao i da kroz turnire i takmi~ewa, koje bismo organizovali, do-

prinesemo razvoju sportskog, takmi~arskog i pobedni~kog duha„, poku{ao je predsednik kluba “Kutija za igrawe” Flo ri jan Ko va~ da objasni nadle`nim organima {ta zapravo ova organizacija radi i zbog ~ega bi trebalo da bude po{te|ena pla}awa takse od blizu 100.000 dinara za dràwe sredstava za igru. A zapravo se radi o nekoliko konzola za igrawe “soni plejstej{n 3” bez kojih bi, moè zvu~ati paradoksalno ali je tako naveo Kova~, “bilo gotovo nemogu}e sprovoditi ciqeve udruèwa”. Jo{ se predsednik kluba poàlio na to da su moderne dahije izvukle iz konteksta i pogre{no protuma~ile naziv ovog, zapravo, udruèwa oformqenog u korist dece, i stavili ga u istu ravan s kockarnicama, {to je, je l’ te, apsolutno neta~no. Ali, Kova~ ni u jednoj re~enici, u àlbi o kojoj je raspravqalo Gradsko ve}e Zrewanina, nije naveo da li je svoj nesebi~an doprinos razvoju takmi~arskog duha kod omladinaca napla}ivao ili nije. Mada, te{ko je poverovati da je neko tek tako nabavio konzole “soni plejstej{n” i

podario ih klincima da ih koriste gratis. „Ambicija na{eg udru`ewa je da jednog dana po~ne da ostvaruje dobit, ali je to mogu}e samo ukoliko bismo pribavilo opremu neophodnu za obavqawe ove delatnosti u li~nom vlasni{tvu, {to sada nije slu~aj, jer su ove konzole iznajmqene„, dodao je Kova~, da bi na kraju pisma upu}enog Gradskoj

upravi, kao napomenu istakao da ovo udru`ewe, zapravo, vi{e i nije na registrovanoj adresi, ta~nije, da sada fizi~ki i nema sedi{te, i da je klub u postupku zatvarawa, odnosno brisawa sa spiska Agencije za privredne registre. Al’ xaba. Taksa se, mi{qewa su gradski ve}nici, mora platiti. Jer, nije se igrati s poreskom slu`bom. @. Balaban

VESTI In va li di blo ki ra li put No vi Sad – Su bo ti ca Oko stotinu osoba s invaliditetom blokiralo je ju~e na 45 minuta autoput Novi Sad – Subotica, zahtevaju}i ve}e iznose nadoknade za tu|u negu i pomo}. Blokada kod naplatne rampe Sirig po~ela je u 11.55. – Hteli smo da skrenemo pa`wu na to da se Ministarstvo finansija nije udostojilo da na bilo koji na~in odgovori na na{ zahtev – izjavio je predsednik Protestnog odbora osoba s invaliditetom Ste van Lu kov wak. On je rekao da osobe s invaliditetom tra`e da iznos nadoknade za tu|u negu i pomo} sa sada{we 22.000 bude uve}an na oko 27.000,

{to iznosi 70 odsto prose~ne plate u Srbiji. – Tra`ili smo da iznos za tu|u negu i pomo} bude na nivou prose~ne zarade, {to je oko 39.000 dinara. Ministar rada i socijalne politike Ra sim Qa ji} nam je rekao da je taj novac nemogu}e izdvojiti, ali je, kao izvodqivo re{ewe, predlo`io da taj iznos bude 70 odsto prose~ne plate – kazao je Lukovwak.

SOS broj za pri ja vu na si qa u {ko la ma Ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} otvorio je SOS broj na koji }e `rtve i svedoci nasiqa u {kolama mo}i da prijave ta de-

la u okviru projekta ~iji je ciq iskorewivawe nasiqa i stvarawe bezbednih {kola. - Strate{ki ciq akcije je da zaustavimo i iskorenimo nasiqe u {kolama i deci osnovnih i sredwih {kola stvorimo bezbedno okru`ewe i bezbedne uslove za u~ewe - izjavio je ministar Obradovi}. Obradovi} je zvani~no otvorio telefonsku liniju ~ija je su{tina, kako je rekao, da `rtve i svedoci nasiqa imaju mogu}nost da to prijave i time pokrenu proceduru re{avawa problema. Na pozive na SOS broj 0800 200 201 odgovara}e stru~no lice Ministarstva prosvete i nauke koje }e primati i prosle|ivati informacije na odre|ene adrese, a urgentni problemi }e biti re{avani odmah.

Vi {e no} nog pli va wa i kli za wa Po se ti o ci ba ze na i kli za li {ta na Spen su ima }e ovog vi ken da vi {e no} nih ter mi na za re kre a ci ju. Na ba ze nu }e bi ti omo gu }e no no} no pli va we po se ti la ca ve ~e ras u ter mi nu od 22 do 24 sa ta, a u su bo tu i ne de qu i od 21 do 23 sa ta. Do sa da je no} no pli va we su bo tom i ne de qom bi lo sa mo od 18 do 20 ~a so va. Ta ko |e, na kli za li -

Si nu la Ada mo vi }e va pa la ta

{tu }e bi ti jo{ je dan ter min za no} no kli za we su bo tom i ne de qom od 22 sa ta do 23.30. Ras po red sme na za kli za we u su bo tu je: 9.3011, 14-15.30, 16-17.30, 18-19.30, 2021.30 i 22-23.30; dok }e u ne de qu po se ti o ci ima ti na ras po la ga wu sle de }e ter mi ne: 9.30-11, 11.30-13, 14-15.30, 16-17.30, 18-19.30, 2021.30 i 22-23.30. I. J.

Na Ada mo vi }e ve oj pa la ti za vr {e na je re kosntruk ci ja fa sa de u okvi ru kon kur sa za su fi nan si ra we ra do va na ob no vi fa sa da. Zgra da je bi la u ve o ma lo {em sta wu, ot pa da li su ko ma di mal te ra, li ma i ukra snih gip sa nih ele me na ta. Po {to su bi li ugro `e ni pe {a ci, Grad je fi nan si rao po sta vqa we za {tit ne nad stre {ni ce. U okvi ru re kon struk ci je obi jen je do tra ja li mal ter, omal te ri sa ne ugro `e ne po vr {i ne, ura |e ne su pro fi la ci je i ven ci u mal te ru, mal ter ska pla sti ka, iz ve de ni li mar ski ra do vi, za me -

Novosadska petak9.decembar2011.

we ni su i svi ukra si od gip sa. Po pra vqe ne su i za {ti }e ne bal kon ske ogra de i sa ni ra no pro cu ri va we vo de sa krov ne stre he. Ra do ve su nad zi ra li pred stav ni ci „Po slov nog pro sto ra“ i Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re No vog Sa da. Pa ra lel no sa re kon struk ci jom ove fa sa de pu tem kon kur sa za su fi nan si ra we ra do va na ob no vi fa sa da, ob no vqe ne su fa sa de i u We go {e voj uli ci 16, na Po zo ri {nom tr gu 4, u uli ca ma Pa {i }e voj 26, Te me rin skoj 8, Voj vo de Put ni ka 1 i Mak si ma Gor kog br. 38. 2. Q. Na to {e vi}

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Me ko sr ce tra `i za {ti tu

i sok krv ni pri ti sak, po vi {en ho le ste rol, pre ko mer V na te le sna te `i na i di ja be tes

naj pri sut ni ja su obo qe wa kod No vo sa |a na, a ujed no i glav ni fak to ri ri zi ka po zdra vqe sr ca. Pre ma zva ni~ nim po da ci ma, sva ki tre }i sta nov nik No vog Sa da pa ti od bo le sti sr ca i krv nih su do va, a sve mla |e oso be stra da ju od sr ~a nog uda ra. Po red to ga {to su gra |a ni mo ra ju da po ve du ra ~u na o svo jim na vi ka ma i i bla go vre me nim kon tro la ma sr ca, u gra du po sto ji jo{ jed na mo gu} nost spa sa od in fark ta. De fi bri la to ri, ure |a ji ko ji slu `e za us po sta vqa we nor mal nog ra da sr ca, na la ze se na {est naj fre kvent ni jih lo ka ci ja, a to su Spens, Grad ska ku }a, @e le zni~ ka sta ni ca,

[trand, a zbog o~i te po tre be, od ju ~e je po sta vqen jo{ je dan apa rat u Ape la ci o nom su du. Obu ku iz pr ve po mo }i pro }i }e ili su pr {li svi za po sle ni na po me nu tim me sti ma, a ta ko |e mo gu i osta li gra |a ni da se ja ve Hit noj slu `bi ka ko bi i oni na u ~i li da ru ku ju de fi bri la to rom i od re a gu ju u pra vom tre nut ku i ne ko me spa su ì vot. Ak ci ja se tu ne za vr {a va, Grad i Hit na po mo} pla ni ra ju da po sta ve ove apa ra te za ma sa ù sr ca i na dru gim me sti ma po gra du, ka ko bi se sto pa smrt no sti od in fark ta sve la na mi ni mum. Sr ce ko je pre ska ~e je, na à lost, cr ni za {tit ni znak gra da, pa je po sta vqa we de fi bri la to ra u ovom gra du neo p hod no. I. Dragi}

Pe {a ~e we od [a ko tin ca do Po po vi ce Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od [a ko tin ca, pre ko Cr ve nog ~o ta, Bran kov ca, Zma jev ca do Po po vi ce. Sta za je zah tev na i du ga 22 ki lo me tra, a vo di~ }e bi ti Ka ta ri na Dur man. Po la zak je u 7.10 sa ti auto bu som sa li ni je 79 za ^e re vi} sa Auto bu ske sta ni ce. Za bli `e in for ma ci je broj te le fo na je 021/542-096. A. L.

V remeploV

Fa {i sti osu di li To zu Mar ko vi} Sud na ~el ni ka Ma |ar skog hon ved skog ge ne ral {ta ba su dio je 9. de cem bra 1942. gru pi od 28 op tu `eni ka zbog pro tiv dr`av nog ra da uglav nom pri padni ka SKOJ-a. Osu |e ni su u jed nom da nu na iz ne na |u ju }e bla ge ka zne. Za Kri sti nu [vind od re |e na je ro bi ja od osam go di na, za Di o ni zi ja So nen ber ga se dam go di na, Alek san dra Vla {ka li }a {est go di na...Kra jem de cem bra 1942. uhap {e no je jo{ oko sto ti nu ~la no va SKOJ-a, Ko mu ni -

sti~ ke par ti je i sim pa ti ze ra Narod no oslo bo di la~ kog po kre ta, po de qe nih na no vo sad sku i som bor sku gru pu. Ta da su pa da le i smrt ne ka zne, a Sve to zar Mar ko vi} To za, iz me |u osta log i po kre ta~ no vi na “Slo bod na Voj vo di na”, ~i ji je na sled nik list “Dnev nik”, osu |en je na ve {a we. I pre su de po je din ci ma na vre men ske ka zne bi le su, ~e sto, osu de na smrt, jer su osu |e ni upu }i va ni u ma |ar ske lo go re smr ti. N. C.

Fo to: S. [u {we vi}

SA JAM ZA PO [QA VA WA JU ^E NA SPEN SU

Ma {in ce tra è, u ~u va re ho }e Po sled wi ovo go di {wi Sa jam za po {qa va wa u or ga ni za ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we i gra da oku pio je ju ~e iza {tan do va u Za pad nom ho lu Spen sa dva de set po slo da va ca ko ji su ne za po sle nim gra | a n i m a nu d i l i oko 230 rad nih me sta. Po red stan dard nih po nu da za po sao pro dav ca, ko mer ci ja li sta i age na ta osi gu ra wa, jed na od po seb no sti ovog saj ma je i po tra ga za ~i sta ~i ca ma, te pro fe so rom ma te ma ti ke i ne ma~ kog je zi ka, a naj vi {e gu `ve bi lo je pred {tan dom fir me „Mars” d.o.o., ko ja se ba vi ma {in skom ob ra dom me ta la. Ma {in ski in ì we ri bi li su i tra è ni i ove go dine od stra ne fir me FKL u Te me rinu. - Za po {qa va mo oko 40 no vih qu di u to ku jed ne go di ne, ta ko smo i pro {le pre ko saj -

mo va za po {qa va wa na {li sve na {e no ve rad ni ke - re kla je re fe rent iz vo za u ovoj fir mi Qu bi ca Mi ju {ko vi}. Svi neo s u | i v a n i gra | a n i bez po seb nih uslo va mo gli su opro ba ti sre }u kao ~u va ri u fir mi „Gem kom pa ni”, a po -

od r e | e n o vre m e, pa pre m a kva li te tu kan di da ta pri ma mo za stal no - ob ja {wa va Qu bo savqe vi} {ta o~e ku je no ve rad ni ke. Od b oj n ost gra | a n a pre m a te ren skim po slo vi ma po tvr dio nam je i pred s tav n ik

Naj vi {e gu `ve bi lo pred {tan dom fir me „Mars”, ko ja se ba vi ma {in skom ob ra dom me ta la. Ma {in ske in ì we re tra ì la je i ove go di ne temerinska fir ma FKL. Ret ko ko bi te ren ski po sao mo} n ik di r ek t o r a Bla g o j e Qu bi sa vqe vi} ka è da je in te re so va we pri li~ no ve li ko, a kan di da ti su pri li~ no {a ro li ki po go di na ma i obra zo va wu. - U po ~et ku ima mo kra }u obu ku u sop stve noj re ì ji ko ja tra je me sec da na, po sle to ga pri ma mo u rad ni od nos na

firme „Fit fre{„ Ne ma wa û~ k o v i}, ko j a, u~e s tvuj u } i pr vi put na saj mu, pred sta vqa no vi pro iz vod na na {em tr ì {tu, mul ti ak tiv ni de zo do rans pu der. - Tra ì mo de set pro da va ca, ali qu di obi~ no è le da ra de u ne kim za tvo re nim pro sto ri ja ma. Ono {to mi nu di -

mo jeste vi sok pro ce nat pro vi zi je ko ji im ne }e ni ko dru gi po nu di ti. Ni sam o~e ki vao ova kvu po se }e nost i za sa da ima za n i m qi v ih kan d i d a t a - re kao je ^u~ ko vi}. Pr vi put na saj mu, ali u po tra z i za po s lom, je i di plomi r a n a prav n i c a Je l e n a Ba ka ri}, ko ja je, ka ko ka `e, u o~e ki va wu bi lo ka kve na zna ke an ga `ma na. - Sprem na sam na po nu de ve za ne za mo je za ni ma we, pa i iz van to ga, opro ba la bih se u osi gu ra wu, jer sam kon ci zna, pre c i z na i sprem n a na sa radwu, ko l i k o se to ce n i, vide }e mo - sa op {ti la je Ba ka ri}. Sa j am je sve ~ a n o otvo r io za m e n ik gra o n a ~ el n i k a Zo ran Man d i}, a pre m a po d a cima NSZ-a u gra du tre nut n o ima 30.807 ne z a p o s le n ih qudi. A. L.

OD DA NAS TRO NE DEQ NA MA NI FE STA CI JA „NO VI SAD SR CEM”

Pra zni~ na vre me na po ~i wu po vor kom Po vor kom glu ma ca, mu zi ~a ra, per ku si o ni sta, akro ba ta i ani ma to ra, ko ja }e ve ~e ras od 18 do 19 sa ti de fi lo va ti kroz uli ce Zmaj Jo vi nu, Du nav sku, Ka to li~ ku por tu, uli ce Mo de ne i Kra qa Alek san dra, po ~e }e tro ne deq ni no vo go di {wi pro gram or ga ni zo van u okvi ru

Po vor ka glu ma ca, mu zi ~a ra, per ku si o ni sta, akro ba ta i ani ma to ra, ve ~e ras od 18 do 19 ~a so va, de fi lo va }e Zmaj Jo vi nom, Du nav skom, Ka to li~ kom por tom, uli ca ma Mo de ne i Kra qa Alek san dra hu ma ni tar ne ak ci je „No vi Sad sr cem”. Na red nog da na u 14 sa ti na Tr gu slo bo de NVO „Vi tis” or g a n i z o v ao je hu m a nitar nu pro da ju i pro mo ci ju vi na, po sla sti ca i uni kat nih

ru ko tvo ri na, a u 20 sa ti na bini na Tr gu slo bo de na stu pi}e u~e sni ci Pr vog srp skog ta len ta. Za na red ne tri ne de qe No vo sa |a ni }e mo }i da u~e stvu ju

u hu m a n i t ar n im ak c i j a m a Udru ` e w a `e n a, Dru { tva p~ela r a „Jo v an @i v a n o v i}”, Udru `e wa ugo sti te qa No vog Sa da, Do ma za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju Ve ter nik,

Udru ` e w a za n a t li j a No v og Sa da, kao i mno gih dru gih, a sav pri ku pqen no vac i}i }e u hu ma ni tar ne svr he. Ta ko |e, su gra |a ni }e u`i va ti i u na stu pi ma gru pa „Uver ti ra”, „Vat”, „Fju`n”, „Or t o d oks Kelts”, „^u p av c i”, „Drum en zez” i osta lih ko ji }e na stu pi ti na bi ni na Tr gu slo bo de. U naj lu |oj no }i No vo sa |a ne }e na Tr gu za ba vqa ti di xej Fa n a t ik, Zvon k o Bog d an, Mom ~ i l o Ba j a g i} Ba j a g a i Ana Pe r i { i} i „Per p e t um mo bil”, a u po no} sle di ne za bo ra van va tro met. Vre me ne }e uti ca ti na ma ni f e s ta c i j u, jer su or g a n i zato r i na Tr g u slo b o d e ispred Grad s ke ku } e po s ta vili {a tor, ko ji }e u~e sni ke i po s e t i o c e za { ti t i t i od ki{e, ili sne ga. Za pro sla vu No ve go di ne iz dvo je no je 17 mi li o na di na ra, od ~e ga }e mi lion bi ti upla }en na po seban ra ~ un u hu m a n i t ar n e svr he. N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak9.decembar2011.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Di sci pli na bez stra ha”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i

pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Di sci pli na bez stra ha” ko je je na pi sa la Vol -

fgang Berg man. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Vol fgang Berg man ob ja {wa va za {to je, ka da je re~ o vas pi ta wu, po se ban od nos pre ma di sci pli ni svr sis hod ni ji od pe da go gi je po slu {no sti svoj stve ne vre me nu u ko me ì vi mo. We gov me tod vas pi ta wa ko ji je na zvao „sve sna sa o se }aj nost“ ob u hva ta i sva ko dnev ne pro ble me i „ve li ke kon flik te“ ka da de te is po qa va inat, ima te {ko }e u {ko li ili za vre me pu ber te ta. Ta kav pri stup nam omo gu }a va da ih za i sta re {i mo jer sa mo zdrav, po zi ti van, emo ti van od nos iz me |u ro di te qa i de ce stva ra po slu {nu de cu i on da ka da ih ni ko ne po sma tra ili ka da ro di te qi ni su u wi ho voj bli zi ni. Berg ma nov me tod vas pi ta wa ne pot ~i wa va i ne tla ~i de te ve} mu po ma è da po sta ne pa met no i ra do zna lo. Sa mo ta ko se kod de te ta raz vi ja pa met no i sa mo stal no Ja ko je }e ga pra ti ti ce log ì vo ta. Berg ma no va naj va `ni ja po ru ka je ste qu bav. N. R.

USKORO U SKC „FABRIKA”

Pred sta va po ê ho vqe voj dra mi Pre mi je ra pred sta ve “Pro fil: Va wa” odr à }e se u uto rak, 13. de cem bra u 20 ~a so va u stu dent skom kul tur nom cen tru “Fa bri ka”, Bu le var De spo ta Ste fa na 5, a ko mad je ra |en po mo ti vi ma dra me “Uj ka Va wa” An to na Pa vlo vi ~a ê ho va. - Pre fiks pro fil sto ji jer pred sta va alu di ra na jed nu po seb nu vr stu fa sci na ci je sa vre me nog sve ta dru {tve nim mre à ma i è li mo da po ja ~a mo tu jed nu vr stu psi ho lo {ke stu di je ko je ê hov ima u svo jim dra ma ma. “Uj ka Va wa” je {kol ska lek ti ra, ma te ri jal je ve o ma za ni mqiv i na dam se da smo us pe li da se mak si mal no pri bli ì mo toj vr sti dra me i toj vr sti psi ho lo {kog gi ba wa ko ji po sto ji

kod ê ho va - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji glu mac Igor Fi li po vi}. Ko mad iz vo de Mi ro slav Fa bri, Jo va na Sti pi}, Igor Fi li po vi}, Mi lo rad Ka por, Alek san dar Ga jin, Alek san dra Ple sko wi} i Sa wa Mi ki ti {in u re ì ji @an ka To mi }a. Pred sta va se re a li zu je u ko pro duk ci ji Stu dent skog kul tur nog cen tra No vog Sa da i tru pe Jo rik- In sti tut za no vu ko me di ju. Ula zni ce za pre mi je ru ko {a ju 700 di na ra a mo gu se ku pi ti u cd {o pu „Mun gos”, Uli ca We go {e va 14. Re pri zna igra wa odr à }e se 14, 15. i 16. de cem bra po ce ni od 500 di na ra. A. Va.

Bes plat ni pre gle di u MZ „Ni ko la Te sla” Ak ci ja „Otvo re na vra ta do ma zdra vqa” bi }e odr `a na su tra od 9 do 13 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Ni ko la Te sla”, Ge ri Ka ro qa 5. Gra |a ni }e su tra mo }i bes plat no da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pro ve re gu sti nu ko sti ju i kon sul tu ju se sa ti mo vi ma le kar - se stra. Dom zdra vqa „No vi Sad” u sa rad wi sa Grad skom upra vom za zdrav stvo i Za vo dom za hit nu me di cin sku po mo} na sta vqa kam pa wu „Otvo re na vra ta do ma zdra vqa” u ci qu in for mi sa wa gra |a na No vog Sa da o zna ~a ju pre ven ci je kar di o va sku lar nih obo qe wa. Ovo je 26. ak ci ja u ovoj go di ni, a no vac za we nu re a li za ci ju obez be dio je grad No vi Sad. J. S. B.

O obi ~a ji ma se ver nog Ba na ta Pro je kat „Is tra `i va we, za {ti ta i pre zen ta ci ja ne ma te ri jal nog na sle |a se ver nog Ba na ta” Na rod nog mu ze ja u Ki kin di bi }e pred sta vqen da nas u 12 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Po se ti o ci }e se upo zna ti sa obi ~a ji ma Ki kin de, kao {to su ko rin |a we, la za ri ce i re ve na, a bi }e pred sta vqe ni vo sar ski i sa pun xij ski za nat, kao i krat ka

pri ~a o zla to ve zu. Go vo ri }e mr et no log-an tro po log Mu ze ja Voj vo di ne Ka ta ri na Ra di sa vqe vi}No va ko vi}, ku stos et no log Na rod nog mu ze ja iz Ki kin de Sla vi ca A. Ga ji}, vo sar ka Ol gi ca Ara |an ski i vla snik sa pun xij ske rad we „Zeq ko vi}” iz Ki kin de @eq ko Zeq ko vi}. Pro je kat je po dr `a lo Mi ni star stvo kul tu re Sr bi je. N. R.

VESTI Hu ma ni tar na ùr ka u „\ar di nu” „Ro ta rakt klub” or ga ni zu je ve ~e ras, u 21 ~as, u klu bu „\ar di no”, ak ci ju „Slat ka ùr ka” u na me ri da pri ku pi slat ki {e od ko jih }e se pra vi ti no vo go di {wi pa ke ti }i za de cu sa po seb nim po tre ba ma iz {ko le za osnov no i sred we obra zo va we „Brat stvo” u Be ~e ju. Ula zni ca na ùr ku je slat ki{. A. L.

Ju bi lej Sve to za ra Ko va ~e vi }a Autor sko ve ~e kom po zi to ra Sve to za ra - Sa {e Ko va ~e vi }a bi }e odr `a no ve ~e ras, u 19.30 ~a so va, u

Si na go gi. U pro gra mu u~e stvu ju me {o vi ti hor je vrej ske op {ti ne Ha {i ra, or ke star i hor Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”, kla vir ski duo „In gmar”, so pran Oli ve ra Bol ta i pi ja nist ki wa Ni na Aran |e lo vi}. Ovim kon cer tom obe le `a va se 40 go di na Ko va ~e vi }e vog umet ni~ kog ra da i pe da go {ke de lat no sti. Ulaz je bes pla tan. A. J.

So ne ti La zi Ko sti }u Kwi èv no ve ~e „So ne ti La zi Ko sti }u” bi }e odr à no ve ~e ras u 19 ~a so va u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. U~e stvo va }e Ne nad Gru ji ~i}, Pop D. \ur |ev, @eq ka Je li}, Ha xi Zo ran La zin. A. Va.

dnevnik

U TOKU NABAVKA SOFTVERA ZA E-UPRAVU

Elek tron ska pisarnica za sve zah te ve U to ku je na bav ka soft ve ra za elek t ron s ku pi s ar n i c u, {to je sa mo seg ment cen tral ne pi sar ni ce, ka è za „Dnev nik” ~lan Grad skog ve }a za upra vu i pro pi se Mi le na Su bi}-Po po vi}. Ob je di wa va we ba z e po d a t a k a u cen t ral n u pi sar ni cu je deo pro jek ta Eupra va ~i ja je vred nost bli zu 200.000 evra, a no vac je obez be |en od Evrop ske uni je u okvi ru pro gra ma Ex chan ge 3. Ka ko ka è Su bi}-Po po vi}, elek tron ska pi sar ni ca tre ba da omo gu }i ko mu ni ka ci ju iz me |u grad skih upra va. - Si stem u rad tre ba da se pu sti do ju na na red ne go di ne, ka da }e gra |a ni mo }i da pod ne su sve zah te ve iz nad le `no sti gra da na jed nom me stu. To }e mo }i da se ura di u svim me snim kan ce la ri ja ma jer su umre è ne i ima ju in ter net i ujed no su pri jem ne kan ce la -

ri je. U bi lo ko joj kan ce la ri ji da se pod ne se zah tev, on }e bi ti evi den ti ran u cen tral noj pi sar ni ci. Ujed no, pod no {e we zah te va bi }e mo gu }e

i sli~ no. Pre ma re ~i ma na {e sa go vor ni ce to je ta ko, jer Grad do sta stva ri ra di kao po ve re ne po slo ve dr `a ve po re pu bli~ kim pro pi si ma i

Overa u 21 kancelariji Me sne kan ce la ri ja se na la ze u Be ge ~u, Bu di sa vi, Bu kov cu, Ve ter ni ku, Ka }u, Ki sa ~u, Ko vi qu, Le din ci ma, Sta rim Le din ci ma, Pe ji }e vim sa la {i ma-Ne ma nov ci ma, Pe tro va ra di nu, Ru men ki, Srem skoj Ka me ni ci, Ste pa no vi }e vu,Fu to gu i ^e ne ju. Osim Grad ske ku }e, u No vom Sa du do ku men ta mo gu da se ove re i u pri jem nim kan ce la ri ja ma me snih za jed ni ca „Ga vri lo Prin cip”, „Kli sa”, „Sa laj ka” i „Li man”. i pre ko por ta la gra da - re kla je Su bi}-Po po vi}. Do ku men ta ko ja su u nad le `no sti re pu bli~ kih or ga na No vo sa |a ni }e i da qe mo ra ti da ih pri ku pqa ju na vi {e me sta i do sta vqa ju grad skim upra va ma za rad ne kih zah te va, do zvo la, nov ~a ne po mo }i

ak ti ma ko ji se mo ra ju po {to va ti. - Po ste pe nim iz me na ma Za ko na o op {tem uprav nom po stup ku, gra |a ni ma }e do sta to ga bi ti olak {a no kao i sa mim or ga ni ma lo kal ne sa mo u- pra ve ko ji }e on da za pra vo bi ti advo ka ti su gra |a na. An ke -

te su po ka za le da su No vo sa |a ni za in te re so va ne za sve mo gu} no sti E - upra ve, od do stup no sti in for ma ci ja od jav nog zna ~a ja, pre ko sla wa zah te va, do po da tka u ko joj fa zi im se na la zi pred met. Pri la go |a va we ra da grad skih upra va i}i }e pa ra lel no sa im ple men ta ci jom E - upra ve ob ja sni la je Su bi}-Po po vi}. Na gla {a va da obu ku mo ra pro }i deo za po sle nih, ma da ve} ima ob u ~e nih slu `be ni ka zbog elek tron skih sed ni ca Grad skog ve }a. Na kra ju Su bi}-Po po vi} is ti ~e da je to sve du go tra jan pro ces ko ji zah te va mno go ra da, ali }e sva ka ko do pri ne ti bo qoj sa rad wi grad skih upra va ko je }e ima ti uvid u ba zu po da ta ka.Kad je re~ o do sta vi do ku me n a t a in t er n e t om fi z i~ kom li cu, to za sa da ni je mo gu }e. D. Igwi}

„NINAMEDIJA” DAROVALA BETANIJI FETALNI MONITOR

û ju puls u maj ~i nom sto ma ku Kom pa ni ja za pra }e we i ana li zu me di ja, po klo ni la je Be ta ni ji fe tal ni mo ni tor u vred no sti od 300.000 di na ra, ko ji je na me wen za sni ma we sr ~a ne ak ci je plo da ka da trud ni ca pre |e 35. ne de qu trud no }e. Ova kom pa ni ja ve} tra di ci o nal no, ~e tvr tu go di nu za re dom, a po vo dom obe le à va wa go di {wi ce fir me, po ma è Be ta ni ju. Do sa da je da ro va la sa vre me nu me di cin sku opre mu ukup no vred nu 20.000 evra. Apa rat za me re we fe tal nog pul sa i fe tal nih po kre ta ju ~e je v.d. di rek to ru Be ta ni je dr Dra ga nu Bu da ko vu pre dao vla snik agen ci je „Ni na me di ja„ Dra gan Ra di}. Di rek tor Be ta ni je za hva lio je na do na ci ji po mo }u ko je }e pru à ti bo qu uslu gu trud ni ca ma. - Ima mo pet do {est apa ra ta sta rih po ne ko li ko go di na, a me di cin ska apa ra tu ra tre ba lo

bi da se ob na vqa, ta ko da bi nam sva ke go di ne tre ba la dva no va apa ra ta - na po mi we Bu da kov. Zbog ne go va wa sve sti o zna ~a ju sva kog ~la na dru {tva „Ni na me di ja„ se usme ri la na zdra vqe trud ni ca, po ro di qa i no vo ro |en ~a di, is ta kao je Ra di}. - „Ni na me di ja„ be le `i je dan ozbi qan gu bi tak od go to vo 25 od sto, jer smo pro {le go di ne ima li osam be ba, a ove go di ne sve ga {est. U ta ko jed noj kri znoj si tu a ci ji po se `e mo za kri znim me ra ma, a one se ogle da ju u to me da }e mo u ugo vo ru o ra du za po sle ni ma kao pr vi ~lan sta vi ti da su u oba ve zi da ima ju tri, ili vi {e be ba. Li~ no sam ostva rio taj re zul tat ta ko da o~e ku jem i do dru gih da me sle de - Ra di} je {a qi vo ob ja snio zna ~aj po ra sta pri rod nog pri ra {ta ja i ro |e wa zdra vih be ba. I. D. Fo to: R. Hayi}

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Bu se vi pu tu ju u ne po zna to Mo li mo Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e da na lo ì teh ni ~a ri ma is prav ku sve tle }ih ta bli na auto bu si ma i da ubu du }e uvek bu de obe le è na po sled wa sta ni ca, tj. u kom prav cu se auto bus kre }e, ka ko je u ce lom nor mal nom sve tu! 063/5197.. * * * La slo Var ga pred sed nik od bo ra za EU in te gra ci je ka è da ni smo do voq no u~i ni li za do bi ja we kan di ta tu re. Opet isto, ja je sam u~i nio i znam ko ni je... 064/2491... * * * [u ta no vac tj. mi ni star voj ni je sa mo za pa ra de, a od go vor nost i rad za we gov sek tor }e da sno si ko? Ome ro vi} ne ka ura di sve da se is tra ga slu ~a ja po ro di ce Po wi ge ro vih ura di u skla du sa za ko nom i ne za vi snom is tra gom. Hva la! 064/2491... * * * Ne mo gu da ve ru jem, u Be o gra du se bu ne {to je pi ja ~a ri na 350. Pa to je jef ti no za No vi Sad. 062/1590... * * * Po {to su naj za stu pqe ni je po ru ke o ko mu nal ci ma i grad skoj upra vi tj. li ci ma pod bud nim okom gra do na ~el ni ka Pa vli ~i }a mo ra mo kon sta to va ti da je do ti~ ni ja ko ma lo ura dio. Da po ja sni mo, i ako je ura dio, ura dio je za grad. Kao {to vi di mo Adi ce, Ve ter nik, Ru men ka, Fu tog, Boc ke i osta la na se qa ba{ se ne mo gu po hva li ti. Eto, i te sub ven ci je za pred {kol svo (svi ma re dom bez ob zi ra na pri ma wa), kao i To pla na u gra du, igra li {ta ko ja tra ju od da nas do su tra, bes ko ri snim (ili pra znim)

ka me ra ma, ne u stav nom na pla tom, o uà snim ne tran spa rent nim na bav ka ma, bi ci kli sti~ koj sta zi u Fu to gu itd. Sa da ka è, pu ne pla te trud ni ca ma gra da No vog Sa da, ako je i to sa mo za gra |a ne, a ne i za se la, on da je ovo dis kri mi na ci ja osta lih ì te qa op {ti ne No vi Sad. 064/2491... * * * Tre ba ima ti pen xe ti ran obraz pa ob ja sni ti ka ko raz log za po ro di~ ni skok kroz pro zor, ni je

pri hod od pre ko 40.000 hi qa da di na ra iz usta onog, ~i je ode lo ko {ta oset no vi {e od pri ma wa jad nih po koj ni ka. 062/1654... * * * Ve ru jem da svi ~i ta o ci „Dnev ni ka” pra te za stra {u ju }u sud bi nu jed ne maj ke Da ni je le Bac ko vi} iz Vr ba sa i we nih dvo je ma le de ce, Awe i Kri sti ja na za dr `a nih u Ma |ar skoj. O ovom eg zo du zu pi {e i stra na i do ma }a {tam pa! Otac

Ana staz Fe her dr ì de cu u Se ge di nu, ne po {tu je od lu ke su da u Sr bi ji, a dr à va Ma |ar ska ga {ti ti!!! A {ta ra di dr à va Sr bi ja? Pa, ni {ta! Da li ne }e ili ne sme?! Pi ta we je sad! S po {to va wem! 063/5230.. * * * O~e k i v a l i smo svi istu prav du 5. de cem bra. Na à lost, ima ban ka u ko ji ma ni su ra te vra }e ne na ini ci jal ni ni vo. A i da qe se na pla }u ju po ban ~i nom pro daj n om kur s u. I da qe osta je mo u ne m i l o sti di la NBS i po s lov n ih ba na ka. Pri ~a, sa {te l o v a wem kur sa, }e se opet ci kli~ n o po n a vqa t i sva k og me se ca, ka da se ski d a j u ra t e kre d i t a. A o nov cu ko ji nam je neo prav da no vi {e uzet po di za wem ka ma ta ni re ~i. Dr à va ni je ni è le la, ni hte la, da ure di za ko nom sve ka ko tre ba i da ne ma ne do u mi ca i ne ja sno }a, po vla {}e nih i fa vo ri zo va nih. Ilu zi ja je da smo po be di li ban ke. Ban ke nam ra de sko ro sve, {to su ra di le i pre. Ka kvo ele gant no ba ca we pra {i ne u o~i oja |e nim gra |a ni ma Sr bi je! Pa svi kre di ti u Sr bi ji su ze le na {ki! 063/5381..

* * * Ka è da Kli ni~ ki cen tar u Be o gra du po no vo ugra |u ju sten to ve 24 sa ta. Ka è prof.Se fe ro vi} uzrok {traj ka je bi ro krat ske pri ro de, tj. ne pot pi sa ni ugo vo ri o do dat nom pla }a wu no} no ga ra da. Pa se pi tam, jel ta bi ro kra ti ja ika da od go va ra la za po stup ke, ma da je ov de i Hi po krat za ka zao. 064/2491... * * * Mi ni star stvo zdra vqa „ubi ja„ qu de, jer ne do zvo qa va ju da se na rod le ~i, ~ak ni ako sam pa ci jent pla }a le ~e we, jer je dr àv qnin Re pu bli ke Srp ske, a oni mo gu da se le ~e bi lo gde po sve tu. Da li su mi ni stri bo qi od obi~ nog na ro da? 061/2869... * * * Ra di ka li da ju krv u ak ci ji do bro voq nog da va wa i po zi va ju sve qu de da im se pri kqu ~e. Pi ta we od javng in te re sa? Za {to se toj kraj we hu ma ni tar noj ak ci ji ne pri kqu ~e i osta le po...stran ke, kao qu di, i u to plim pro sto ri ja ma te stran ke da ju krv. 063/1761... * * * Ka è di rek tor dr àv nih vr ti }a Sa mar xi} da ro di te qi od lu ~e o ra du vr ti }a pre ko {kol skog i pra zni~ nog ras pu sta. Le po, ne ma {ta. Vas pi ta ~i dr è pri vat ne ra di o ni ce i na pla }u ju (se bi li~ no), ro di te qi tre ba da od lu ~e o ra du za pra zni ke. Ru ko vod stvo uzi ma i ona ko ful-sub ven ci je od Pa vli ~i }a, ra di li ne ra di li, i ka ko i ko li ko ra di li po uobi ~a je nom re ì mu, ka ko ka è Sa mar xi}. 064/2491...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak9.decembar2011.

DI REK TOR KA „ZE LE NI LA” NA TA [A RA [E TA ODR @A LA KON FE REN CI JU ZA NO VI NA RE

Prihva}ena najboqa ponuda za sadnice - Po dr `a vam sva ku do bro na mer nu kri ti ku upu }e nu na {em pred u ze }u ali me tvrd we za jed nu pro ce du ru jav ne na bav ke spro ve de nu u skla du sa za ko nom, ja ko iz ne na |u ju - re kla je di rek tor ka Grad skog ze le ni la Na ta {a Ra {e ta na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. Do da la je da je simp to ma ti~ no da kri ti ke, ko je una zad tri go di ne ni su ima li, do la ze ba{ sa da ka da kre }e pred iz bor na kam pa wa. Ka ko se mo glo ~u ti na bav ka za sad ni ce je bio otvo re ni po stu pak u skla du za Za ko nom o jav nim na bav ka ma, ob ja vqen u Slu `be nom gla sni ku, {to zna ~i da sva ko za in te re so van ko ji is -

pu wa va pro pi sa ne uslo ve mo è da u~e stvu je u po stup ku. - Ja ko mi je ào {to smo mi jav no pred u ze }e i {to ne mo è mo da ku pu je mo na „Li mun du” i

pri ja vio se sva ko ko je hteo. Da se pri ja vio bi lo ko ko je imao jef ti ni ju ce nu od one ko ja je pri hva }e na kao naj jef ti ni ja, on da bi mo gli da pri ~a mo o dru -

Pri hva }e na po nu da s naj ni `om ce nom. Kri ti ke, ko jih una zad tri go di ne ni je bi lo, do la ze ba{ sa da, ka da kre }e pred iz bor na kam pa wa, re kla je Ra {e ta na dru gim in ter net stra ni ca ma, jer su no vi na ri ka za li da su is tra `i va li i da su na {li jef ti ni je sad ni ce. Po stu pak je spro ve den u skla du sa za ko nom, ob ja vqen u Slu `be nom gla sni ku i

gim stva ri ma. Me |u tim, pri hva }e na je po nu da s naj ni `om ce nom i naj bo qim uslo vi ma pla }a wa do da la je Ra {e ta. Is ta kla je i da je po seb no ~u di {to oce ne oko na bav ke sad ni ca

do la ze i od stra na ka ko je su do ju ~e bi le na ru ko vo de }im funk ci ja ma u „Grad skom ze le ni lu„ i ~i ja je ve li ka ve }i na ~la no va sa da u Srp skoj na pred noj stran ci. Zbog to ga je na kon fe ren ci ji bi lo re ~i i o, ka ko je re ~e no, na ~i nu na ko ji se u vre me po me nu tih spro vo di le pro ce du re. Re kla je da je u pe ri o du od 2004. do sre di ne 2008. bi lo do sta ne pra vil no sti pri na bav ka ma, kao i da je pred u ze }e ima lo ve li ka du go va wa. Po Ra {e ti nim re ~i ma u 2007. go di ni je „po je de no” dva i po mi li o na di na ra po re sto ra ni ma, a bi lo je i na pra vil no sti i u ve zi sa grad wom ka bi na na [tran du. B. M.

KO JI SU OB LI CI MO BIN GA U GRA DU NAJ ^E []I

Maltretiraju tako {to slabo pla}aju Mo bing na rad nom me stu je sve vi {e pri su tan i me di ci na ra da ga pre po zna je. Da li je mo bing i za po {qa va qe ~la no v a par t i j e do l a s kom na vlast ne ke stran ke, za pi tao se La z ar [ko r i} iz Grad s ke upra ve, je dan od u~e sni ka tri bi ne o zlo sta vqa wu na ra du, upri l i ~ e n oj u Skup {ti ni gra da, a na ini ci ja ti vu grad skog om bud s ma n a Alek s an d ra Gru ji }a. - U ta kvom pre ko mer nom za po {qa va wu bez ika kvog smi sla, za po sle n i odra n i j e su u stra hu za rad no me sto do la skom pri do {li ca ka zao je La zar [ko ri}, ko ji je go vo rio i o to me da dr àv ni slu `be ni ci ima ju ko lek tiv ni ugo vor, ali da se ne po {tu je u de lu gde je dr à va po slo da vac. Pa i to, na veo je mo è da bu de vr sta mo bin ga pu tem sna ge auto ri te ta. Naj ~e {}e mo bing za po sle ni pro p o z na j u pre l a s kom s jed nog na dru go rad no me sto,

ni `e pla }e no. Ili ka da ru ko vo di lac da je po slo ve ko ji ne ma ju ve ze sa stru~ nom spre mom za po sle nih. U to me di rek to ri ma po ma `e si ste ma ti za ci ja rad nih me sta, ko ju

mo gu da ra de to kom man da ta neo gra ni ~e no pu ta. - U jed noj fir mi di rek tor je na pra vio si te ma ti za ci ju i pred vi deo ode qe we u ko jem tre ba da bu du za po sle ni s vi -

Fotografije Deliblatske pe{~are Iz lo `ba fo to gra fi ja „Je se wi dan u SRP De li blat ska pe { ~a r a” Mi l o { a ]ir k o vi}a bi }e otvo re na ve ~e ras, u 19 ~a s o v a, u Po k ra j in s kom zavo d u za za { ti t u pri r o d e, Rad ni~ ka 20a. Ova iz lo `ba je deo pro jek ta Eko lo {kog se mi na ra za no vi -

Radikali daju pravne savete Grad s ki od b or Sa v e t a za pra va i pro pi se Srp ske ra di kal ne stran ke da va }e da nas, od 16 do 18 ~a so va, prav ne sa ve te gra | a n i m a u pro s to r i j a m a par ti je. Pro sto ri je SRS - a se na la ze na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 18b. A. L.

O qudskim pravima Tri bi na po vo dom Me |u na rod nog da na qud skih pra va bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u Grad skom od bo ru SPS No vi Sad, u ve li koj sa li na 4. spra tu, u Uli ci Va se Sta ji }a 6. Na tri bi ni }e o „im pe ri ja li zmu qud skih pra va i pra vu na rad kao uni var zal nom qud skom pra vu” go vo ri ti prof. dr Bran ko Baq i prof. dr Jo van Ra di}. Or ga ni za to ri su GO SPS i So ci ja li sti~ ka omla di na No vi Sad. J. S. B.

na re „Za {ti }e na pri prod na do bra Voj vo di ne”, ko ju Udru è we no vi na ra „Eko vest” re a li zu je uz po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne i Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne Re pu bli ke Sr bi je. J. S. B.

so k om {ko l om i ne k va l i fiko va ni rad ni ci. Od de se tak po slo va pred vi |e nih u tom ode qe wu su {tin ske raz li ke u rad nim za da ci ma go to vo da ne ma - na veo je pri mer

iz prak se advo kat Mi lan Ko zo ma ra. O mo bin gu tre ba pri ~a ti u jav no sti i u to ukqu ~i ti sve dru {tve ne ~i ni o ce. An ke te su po ka za le da za po sle ni zna -

ju da po sto ji Za kon o spre ~a va wu zlo sta vqa wa na ra du, ali ne zna ju ko me tre ba da se obra te, ~u lo se ju ~e. Bi lo je re ~i i da po me nu ta re gu la ti va ima ne do stat ke, te je su ge ri sa no da sve {to ne ma u za k o n u tre b a da se ugra di u eti~ ke ko dek se, pra vil ni ke i ko lek tiv ne ugo vo re. - Is ku stva ka ù da oso ba u pred u ze }u za du è na u po sre do va wu u mir nom re {a va wu spo ra je obi~ no ~o vek od di rek to ro vog po ve re wa, {to ni je do bro. Po sred nik tre ba da bu de ne ko iz sin di kal ne or ga ni za ci je u pred u ze }u. Me |u tim, u prak si se sve ~e {}e de {a va ju pri me ri da di rek to ri po sva ku ce nu è le da iz ba ce iz fir me sin di kal no de lo va we. Zbog ta kvog po na {a wa po je di nih di rek to ra Sa mo stal ni sin di kat se mo rao obra ti ti Me |u na rod noj or ga ni za ci ji ra da - po à li la se iz Sa mo stal nog sin di ka ta Je le na ê {qe vi}. Z. De li}

U dru{tvu podunavskih gradova U na {em gra du ra di }e se na to me da se otvo ri kan ce la ri ja Sa ve ta du nav skih gra do va i re gi o na, gde }e se ra di ti pro jek ti ko ji ma }e No vi Sad kon ku ri sa ti za no vac do stup nih fon do va EU, sa op {te no je iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a. On se ju ~e sa stao sa ge ne ral nim se kre ta rom

Sa ve ta du nav skih gra do va i re gi o na Eri kom Bar tom. Pa vli ~i} je ka zao da No vi Sad ima in te res da u~vr sti ve ze i kon kre ti zu je sa rad wu sa Sa ve tom, dok je ge ne ral ni se kre tar Bar ta oce nio da na{ grad ima pre di spo zi ci je da bu de ~i ni lac me |u gra ni~ ne sa rad we i raz vi jo ja Du nav ske re gi je. Z. D.

U KAR LOV CI MA ZA VR [EN DEO OB NO VE HRA MA PRE SVE TOG TROJ STVA

Blista toraw katoli~ke crkve Sa tor wa ri mo ka to li~ ke cr kve Pre sve tog troj stva u Srem skim Kar lov ci ma ski nu ti su za sto ri i ske le, ta ko da su po sta li vi dqi vi re zul ta ti go to vo jed no go di {we re sta u ra ci je kro va i fa sa de tog de la hra ma. Okre ~e ni pret hod no pot pu no ob no vqe ni zvo nik, sa no vim ba kar nim li mom na kro vu, pra vi je pra znik za o~i na oro nu loj cr kvi. Po re ~i ma di rek to ra „BSD grad we” Bo ri sa Stu pa ra, u na red nih de se tak da na bi }e za vr {e ni svi po slo vi u sklo pu pr ve fa ze re sta u ra ci je cr kve, ko ja je ob u hva ta la oprav ku ro va i fa sa de tor wa. Pa re za taj deo ra do va, 3,4 mi li o na di na ra obez be dio je Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru. Ob no va je za po ~e ta for mal no kra jem pro {le godi ne, a re al no u apri lu, ka -

da su vre men ske pri li ke to do zvo li le. U me |u vre me nu je na ba vqe no jo{ ne {to nov ca, re~ je o do na ci ji \a ko va~ ko-osi je~ ke nad bi sku pi je od oko dva mi li o na di na ra, pa je po kre nu ta i ob no va ostat ka fa sa de cr kve. Kre nu lo se od, ka ko je svo je vre me no iz ja vio ùp nik Ivan Raj ko vi}, od naj u gro è ni jeg de la bro da cr kve, a to je stra na pre ma Sve to sav skom do mu. Do dat ne po te {ko }e u tom de lu objek ta pred sta vqa ju i pod zem ne vo de, ~e mu }e ta ko |e bi ti po sve }e na pa `wa. U ùp nom ure du su pla ni ra li da na kon ob no ve fa sa de tor wa re kon stru i {u i krov hra ma, za {ta je po re ~i ma sve {te n i k a Raj k o vi } a u Fon du za ka pi tal na ula ga wa odo bre no se dam mi li o na di na ra. Z. Ml.

GRA DO NA ^EL NIK PAVLI ^I] PRI MIO PO LA ZNI KE OBU KE

Uz kompjuter lak{e do posla Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i ~lan Grad skog ve }a za pri vre du mr Mar ko Na ran ~i} pri mi li su ju ~e u sve ~a noj sa li Grad ske ku }e po la zni ke ko ji su za vr {i li kom pju ter ski kurs u okvi ru Ak ci o nog pla na za po {qa va wa Gra da No vog Sa da za 2011. go di nu. Obu kom je bi lo ob u hva }e no 200 po la zni ka, pr ven stve no `e na, od ko jih je 170 za vr {i lo kurs i do bi lo ser ti fi kat ECDL. Pa vli ~i} je ~e sti tao po la zni ci ma i po `e leo sre }u pri za po {qa va wu i na veo da je ovaj pro gram na me wen is kqu ~i vo oso ba ma ko je se na la ze u evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we.

- Ve li ko mi je za do voq stvo {to smo ima l i pri l i k u da pomog ne mo qu di ma ko ji su bez po sla i na ~i ni li je dan ko rak ka wi h o v om za p o { qa v a w u. Danas je usa vr {a va we oba ve zno, a po go to vo u ra ~u nar stvu, ko je je ne za o bi la zno u go to vo svim po slo vi ma - re kao je Pa vli ~i}. Na ran ~i} je na veo da je ove go di ne iz dvo je no 40 mi li o na di na ra za Ak ci o ni plan za po {qa va wa u No vom Sa du i da je wi me ob u hva }e no 1.300 qu di. Do dao je da je naj vi {e wih iz ugro `e nih ka te go ri ja, od no sno mla dih i `e na od 30 do 50 go dina. G. ^.

DA NAS OTVA RA WE OB NO VQE NOG PRO STO RA U ULI CI MO DE NE

Pun sjaj Infocentra Re no vi ra ni In focen tar Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da u Uli ci Mo de ne 1 sve ~a no se otva ra ve ~e ras, u 18 ~a so va. Mo d er n o re d i z aj n i r an i pre u re |en pro stor ima }e sve teh ni~ ke uslo ve za mul ti me di jal ne pro mo ci je, in ter ak tiv na de { a v a w a, pro d a j u su v e n i r a, kao i ode qak za pro da ju ka ra ta za kon cer te…

In ter ak tiv ni iz log pru `a }e 24 sa ta in for ma ci je gra |a ni ma o ak tu el nim de {a va wi ma u gra du. Na sve ~a no sti, pri sut ni ma }e se obra ti ti dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja dr Go ran Pet ko vi} i di rek tor k a Tu r i s ti~ k e or g a n i z a cije No vog Sa da Ja dran ka Be qan-Ba la ban. I. D.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na Pod ba ri i Sa laj ki i od 9 do 11 ~a so va Uli ca Mi {e Di mi tri je vi }a od 30 do 38. Ki sa~: od 8.30 do 12 ~a so va Slo va~ ka od 33 do 49 i od 2 do 18 i J. Je sen skog od 52 do 100 i od 55 do 91. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Salk si ja od TS ka Le din cma. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Pe tro va ra din: od 8 do 14 sa ti uli ce Din ka [i mu no vi }a i Dra gu ti na [en ka.

VESTI Imaginarijum Pavla Savi}a

Akvareli Novog Sada

Stru~ no tu ma ~e we iz lo `be „Ima gi na ri jum Pa vla Si mi }a” bi }e odr `a no ve ~e ras, u 18 ~a so va, u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Go vo ri }e autor ka i mu zej ska sa vet ni ca Mi le na Vr ba {ki. G. ^.

Iz lo `ba akva re la No vog Sa da Ni ko le Sto ja no vi }a Ko ko le bi }e otvo re na da nas u 13 ~a so va u Ga le ri ji UPI DIV-a. Ga le ri ja se na la zi u Uli ci Ili je Og wa no vi }a 3. I. D.

„Gradovi uto~i{ta” u CK13 Or ke star „Gra do vi uto ~i {ta” odr `a }e kon cert ve ~e ras u 21 ~as u Omla din skom cen tru CK13. Ovaj or ke star na stao je po ~et kom pro {le go di ne na ini ci ja ti vu gi ta ri ste Iva na ^ko we vi }a. Po red we ga, ~la no vi su Mi li ca Svi rac - vi o lon ~e lo, Ti ja na Stan ko vi} - vi o li na, Bo ri slav Pro da no vi} - bub we vi, Je le na So ro - oboa i Bo jan Pa li ku }a - har mo ni ka. Na kon cer tu }e svi ra ti pe sme sa pr vog al bu ma ko ji zva ni~ no iz la zi na pro le }e, a ula zni ca ko {ta 150 di na ra. J. Z.

Poezija u Tribini mladih ^i ta we po e zi je kroz mu zi ku ben da „Alis in von der bend” bi }e odr `a no ve ~e ras u 20 ~a so va u sa li Tri bi ne mla dih u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. U~e stvu ju vo kal Ol ga Gli {in, vo kal i bub we vi Mar ko Ne lom Di nja {vi lov, vo kal, kla vi ja tu re i kla vir Ana Vi lo vla Di wa {vi lov i vo kal Ali sa Di wa {vi lov. G. ^.

Svira Kris Ekman Osni va~ kult nog in di-folk -rok ben da „Vo ka ba uts” Kris Ek man na stu pa su tra u 20.30 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13. Kon cert u No vom Sa du deo je mi ni-tur ne je na ko joj je sa slo ve na~ kim ben dom „Frik{ns”, ~i ji pr vi al bum se o~e ku je do kra ja ove go di ne. Lo kal na po dr {ka bi }e „Fi {er men”, mu zi~ ki pro je kat no vo sad skog kan ta u to ra Ga bi ja Fi {e ra, ko ji je na kon {est go di na ra da u no vo sad skom al ter na tiv nom ben du „Til„, pro {le go di ne po ~eo sa mo stal no da kom po nu je. Na svom pr vom so lo kon cer tu na stu pi }e sa gru pom „Kri stian se tlers„. Kar te ko {ta ju 600 di na ra. J. Z.

Studentska izlo`ba na FTN Iz lo `ba „Li ce gra da” bi }e otvo re na su tra u 18 ~a so va u zgra di Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Na iz lo `bi }e bi ti pri ka zani za vr {ni ra do vi stu de na ta pr ve go di ne De part ma na za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam u okvi ru pred me ta uvod u ar hi tek ton ski di zajn. J. S. B.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak9.decembar2011.

DNEVNIK

c m y

БЕЧЕЈСКИ ГИМНАЗИЈАЛЦИ У ПРОЈЕКТУ „ПОВЕЗИВАЊЕ УЧИОНИЦА”

Нова димензија образовања

БЕЧЕЈ: Међународни пројекат Британског савета назван „Повезивање учионица” лане је почео да се реализује у гимназијама Србије, па се сумирају први ефекти рада у оквиру трогодишњег пројекта, где је успостављено партнерство с школама Велике Британије, Немачке, Словачке. - По препоруци Покрајинског секретаријата за образовање укључени смо у пројекат са још девет гимназија Србије. Била нам је част да се, поред новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај”, зрењанинске, панчевачке, сремскомитровачке и других, укључимо у пројекат „Повезивање учионица” - рекао је директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић. Увођењем интернационалне димензије образовања у школама које су се укључиле у пројекат, ученицима се пружа прилика да побољшају знање и проширују активности изван школских дворишта. Јер, школе у своје активности укључују родитеље, локалну заједницу, представнике пословног сектора. - Циљ пројекта је да се развија идеја да сви грађани буду свесни и преузму одговорност за оно што се дешава у њиховој породици, школи, локалној средини, земљи и це-

Директор, професорке и ученици који раде на пројекту „Повезивање учионица”

лом свету. Жеља нам је да овим путем прикажемо свету како се живи у нашој средини - рекла је професорка енглеског језика Весна Савић, једна од координаторки пројекта у бечејској Гимназији. Друга координаторка, такође професорка енглеског језика Ирина Батинић сумирала је резултате пројекта у протеклих годину дана: - Главна тема била нам је инклузија, радили смо различита истраживања, организовали радионице у ШОСО „Братство”, где се школују деца с посебним потребама, троје ученика присуствовало је семина-

рима на којима су се обучавали у лидерским вештинама, а онда су едуковали вршњаке у школи. У свим нашим активностима деца се полако упознају с тим како се постаје грађанин света - нагласила је Ирина Батинић. Непосредни актери поменутог пројекта Тијана Александрић, Дамир Јазвин, Филип Саџаков и Нада Стојачић говорили су о искуству рада изван школе, искључиво на енглеском језику, и о снимању краткометражног филма са предшколцима у Дечијем вртићу. В. Јанков

Поправљени спортски реквизити АПАТИН: У организацији Спортског савеза општине Апатин реконструисани су и обновљени реквизити на отвореном спортском терену у Ромском насељу. Реконструисане су стативе голова за рукомет и мали фудбал и носачи за кошеве, на којима су постављене нове табле, обручи и мрежице.Отворени спортски терен у овом насељу које мештани зову Маракана место је окупљања младих али и старијих у овом комунално уређеном насељу Рома. Ј. П.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, scena „Pera Dobrinovi}”: Dani Kerempuha u Novom Sadu - „Metastaze” (19.30)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.15, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15.15, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.10), „Ma~ak u ~izmama” (12.30, 13.20, 15.05, 16.10, 16.50, 18.30), „Elita ubica” (22.20), „Formula uspeha” (21.50), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Konan Varvarin 3D” (18, 22.35), „^udesno putovawe jedne korwa~e 3D” (10.50), „Prakti~ni vodi~ kroz Beograd sa pevawem i plakawem” (18.10), „Ku}a snova” (20.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Sel bi naz Gre ku iz Novog Sada (devoj~ice), DEVOJÎCE: Mir ja na Ju ri {i}-îv ~i}, Na ta {a Ni ko li}, Iva na Baj kin, Ta ma ra \u ri}, Aure li ja Ko sa no vi} i Sne à na Jo vi} iz Novog Sada, Ani ta Hor ~ak, Dra ga na Pan to{ iz Futoga, Iva na Ne stro vo i} iz Sremske Kamenice, Bran ka Rog xar iz Veternika, Slo bo dan ka Ja hi} iz ûruga, De san ka Kr gin iz @abqa i San dra Stan ko vi} iz Karavukova, DEÂKE: Bo ja na Je gli ca iz Novog Sad, Iva na Kqe {tan iz Vrbasa i Mir sa da Sa li je vi} iz Beo~ina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Jovan Frawa Vugreni~ek (1938) u 10. 30 ~asova, Nenad ^edomira Dabi} (1956) u 12 i Milan Janka Bubawa (1939) u 14.15.Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Stojana Vukomira Aksentijevi} (1932) u 13 sati. Na grobqu Majur u Petrovaradinu bi}e sahrawena Danica Ivanka Cvjetkovi} -Markovi} (1958) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni ^edo Nedeqka \eki} (1952) u 11 i Senad Nijaza Huseinbegovi} (1936) u 15 sati.

TElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak9.decembar2011.

ГОТОВИ ПРОЈЕКТИ ЗА ДОГРАДЊУ ОПШЕ БОЛНИЦЕ

Сви лекари на једном месту

Пријем комисије Одбојкашког савеза у општини

КАРАВАН ТУРНИРА У ОДБОЈЦИ НА ПЕСКУ

У јулу код „Плаве руже” АПАТИН: Караван турнира у одбојци на песку би идуће године требало да гостује у 10 војвођанских градова и то у: Апатину, Суботици, Кањижи, Кикинди, Зрењанину, Пенчеву, Сремској Митровици, Бачкој Паланци, Врбасу и Новом Саду, где би се одржао и финални турнир. По календару Каравана турнир у Апатину би се одржао код мотела „Плава ружа”, од 6. до 8. јула 2012. године, у време одржавања 49-тих Апатинских рибарских вечери. Ово је договорено приликом пријема чланова комисије Одбојка-

шког савеза Војводине за одбојку на песку код заменика председника oпштине Миодрага Бакића и Мирка Цветићанина, заменика председника Скупштине oпштине Апатин. Караван ће бити одржан под генералним покровитељством Секретаријата за омладину и спорт АП Војводине и покровитељством набројаних градова и општина у којима ће се одржати турнири. Овај караван турнира имаће званични ранг Отвореног првенства Војводине у одбојци на песку. Ј. П.

СОМБОРСКОМ АТАРУ НЕДОСТАЈЕ 150.000 САДНИЦА

Исечена ветрозаштита СОМБОР: У време када се чинило да је Сомбор испред осталих, као једна од најстаријих и најнапреднијих војвођанских вароши, Сомборци су постизали да се брину о свему, па и развијеном систему ветрозаштитних појаса на подручју општине. Док су кошавски ветрови просто стругали плодна банатска и бачка поља, густи ветрозаштитни појасеви су ницали по околини Сомбора, чувајући плодну црницу. У годинама свеопште беде, секире осиромашених невољника су се усмериле ка негдањем поносу сомборске пољопривреде, па се дешава-

Дрвеће штити црницу

ло да су преко ноћи ишчезавале целе плански подигнуте шуме по ободима плодних њива сомборског атара. Штета тако нанесена је била и дословно непроцењива. Захваљујући недавно обелодањеном пројекту сомборског Јавног комуналног предузећа „Чистоћа” о ревитализацији ветрозаштитних појасева сомборског атара, ипак ће, по свему судећи, штета бити колико-толико санирана. - Израда овог пројекта ревитализације ветрозаштитних појасева, чији је носилац ЈКП „Чистоћа” почела је у мају. Било је неопходно најпре утврдити где су на територији Сомбора пројектовани ветрозаштитни појасеви и какво је стање на терену - појаснио је Иван Перишкић из ЈКП „Чистоћа”, на недавно одржаној промоцији пројекта, уз опаску да је Сомбор осамдесетих година прошлог века

био пионир у подизању зеленог појаса за заштиту од ветра, а да су до данас многи због небриге нестали. Сада смо поново пионири пошто у време када други први пут подижу ветрозаштитне појасеве, ми радимо на њиховој ревитализацији. Члан пројектног тима Раде Вукелић, објаснио је да Сомбор спада у средње угрожена подручја ветром. Овде претежно дувају северни, северозападни и југоисточни. Управо ови задњи највише угрожавају земљиште, а баш ту има најмање ветрозаштитних појасева, појаснио је Вукелић. - Позитивне стране зеленог појаса као заштите од ветра су вишеструке. Поред тога што су станиште за животиње и птице, погодни су за пчеларење, регулишу температуру, влажност ваздуха и земљишта, простирање снега, повећавају жетвене приносе, штите саобраћајнице…- набројио је Вукелић. Власништво над ветрозаштитним појасевима било је тешко утврдити, кажу у пројектном тиму, а обиласком терена утврђено је да је велики део појасева нестао захваљујући пре свега неконтролисаној сечи, док је остатак нестао због небриге државе и локалне самоуправе, па је процена да је за обнову ветрозаштите потребна садња преко 150 хиљада нових садница, ревитализација постојећих, као и допуна праваца простирања заштитне зоне. Андрија Пензеш, директор ЈКП „Чистоћа” најавио је да ће ово предузеће конкурисати за средства покрајинског Секретаријата за пољопривреду, како би биле обезбеђене одговарајуће саднице и трошкови радова и уједно позвао грађане да више воде рачуна о ветрозаштитним појасевима, јер се тако штите оранице и обезбеђује приход од пољопривреде. М. Миљеновић

Сова – кикиндски бренд у дечјој представи КИКИНДА: У Народном позоришту у Кикинди данас ће бити одржана премијера представе „Чаробне маказе„. Аутор текста и редитељ је Јован Царан, а представа је мотивисана потребом да деца науче нешто ново о свом граду. - Имамо породицу сова, која представља све сове у Кикинди, али имамо и негативне ликове, који долазе из другог места. Они, из незнања, не воле сове и позивају још горе ликове истериваче духова - каже редитељ и аутор текста, члан Луткарске сцене зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић„ Јован Царан.

У представи играју: Миљана Кравић, Гордана Рошчић, Марија Остојић, Мина Симић, Бранислав Кнежевић, Бранислав Чубрило-Рус и Јожеф Поцик. Глумци анимирају лутке и играју по неколико ликова. Редитељ Царан израдио је и лутке и сценографију, а аутор музике је Арпад Балаж. И ове године у финансирању представе за децу помогла је Ливница „Цимос- Кикинда„. Премијера је заказана за 18 сати. Пред празнике ће се играти за организоване посете и поделу пакетића. А. Ђ.

Изложба и саветовање БАЧКИ ПЕТРОВАЦ: Отварање изложбе 11. бијенала словачких ликовних уметника у Србији, одржаће се сутра у 18 сати у Галерији Зуске Медвеђове, у Бачком Петровцу. Пре тога, у 15 сати биће одржано 7. ликовно саветовање, у Плавом салону Словачког војвођанског позоришта у Бачком Петровцу. В. Х.

ВРБАС: Радова на доградњи Опште болнице Врбас требало би да почну наредне године. Директор ове здравствене установе Петар Грегорински преузео је јуче комплетну пројектну документацију за изградњу друге фазе болнице. - Према израђеном пројекту, укупна површина објекта повећава се за 15.000 квадратних метара и 245 постеља. Биће обједињене све службе и садржаји. Друга фаза подразумева две јединице, стационарни део и ургентни центар. У овом објекту ће се наћи интерно одељење, урологија, палијативна нега, пнеумофизиологија, психијатријска дневна болница, ортопедија и трауматологија, и пратеће немедицинске службе рекао је Грегорински. Заменик председника Управног одбора Опште болнице Врбас Ву-

Петар Грегорински преузима пројектну документацију

кашин Вујичић је подсетио да је ова здравствена установа 2008. године добила регионални статус. - Од тада ка њој гравитира око 250.000 становника и зато се јавила потреба за проширењем Оп-

ште болнице. Израду пројектне документације у висини од 18 милиона динара финансирао је Фонд за капитална улагања АП Војводине и сада су се створили услови за почетак радова - казао

је Вујичић и изразио очекивања да ће АП Војводина, и поред тешке економске ситуације, обезбедити и одређена средства за почетак изградње. Вредност грађевинских радова процењена је на 2,5 милијарди динара, док ће за опремање бити потребно додатних 700 милиона динара. - Очекујем да посао, у складу са финансијским могућностима, буде завршен у најкраћем могућем року. У овом тренутку имамо одобрених 120 милиона динара за почетак радова, а за нас је добро да пројекат преузимамо на крају календарске године, у тренутку када се планирају буџети за 2012. годину, како би на време аплицирали на конкурсе Фонда за капитална улагања за друга средства – истакао је Вујичић. М. Кековић

ПОЈЕДИНИ ПРИВРЕДНИЦИ ВЕЋ СЕ УКЉУЧИЛИ У „КАМПАЊУ СОЛИДАРНОСТИ”

Град са 1.800 социјално угрожених породица

ЗРЕЊАНИН: Удружење Зрењанински пословни круг (Зрепок), које окупља власнике и директоре неколико већих средњобанатских предузећа, међу првима је подржало „Кампању солидарности” коју је иницирала овдашња локална самоуправа. Зрепок је најавио да ће дати конкретан допринос акцији тиме што ће на наменски рачун уплатити 100 хиљада динара.

ду једно од најпожељнијих места за живот и рад у нашој земљи. Таква места и друштва морају имати изражен осећај солидарности и људског разумевања посебно према онима који су у тешким временима најугроженији - поручио је председник Зрепока Драган Видаковић. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов детаљно је на конференцији за новинаре пред-

Напредњаци прозивају „Кампању солидарности” неке опозиционе странке искористиле су да би упутиле критике на рачун локалне самоуправе. Председница Савета за медије Градског одбора Српске напредне странке Маријана Вујчин изјавила је на конференцији за новинаре да СНС сматра да је ова кампања Милете Михајлова његово признање да у буџету града нема пара, и признање неспособности да успешно води политику сузбијања сиромаштва у граду. - Градоначелник је осмислио да му новац поклоне предузећа, а да рекламу хуманисте и доброчинитеља задржи за себе. Господине Михајлов, свако треће предузеће у Банату је у блокади, јер није се лако изборити са наметима пословног амбијента који сте ви и власт ваше странке створили. Људи затварају предузећа јер им, након што плате порезе, доприносе и разне градске таксе, ништа не остане - рекла је Маријана Вујчин и позвала градоначелника да се одрекне своје новембарске и децембарске плате у корист најсиромашнијих, као и да то учине сви његови помоћници, заменици и начелници у градској управи чиме ће, рекла је она, бити прикупљени милионски износи за новогодишње пакетиће. - Искрено поздрављамо ову иницијативу јер директно доприноси остваривању визије за коју се наше удружење бори од самог оснивања, а то је да град Зрењанин и Средњобанатски округ бу-

ставио „Кампању солидарности”, која ће бити организована током децембра и јануара. Михајлов је истакао да је замисао да се, добром вољом компанија, малих и средњих предузећа, инсти-

могу уплатити нису постављена. Он је позвао и медије да се укључе у кампању тако што ће редовно обавештавати јавност о томе како она тече, колико је новца прикупљено и утицати на буђење солидарности међу људима. Координаторка „Кампање солидарности” Љупка Бојовић Цвејић подсетила је да слоган акције представљају стихови Душка Радовића – „Да ли би људи могли бити бољи? Могли би, али нико неће први да почне – Буди ти тај који почиње...” - Сматрали смо да ови стихови на најбољи начин дефинишу оно што желимо да пробудимо Колико смо осетљиви на туђу патњу међу нама. Није реч о туција, политичких партија али и томе да ми нисмо довољно осепојединаца, оформи новчани тљиви на туђу патњу али сви смо фонд који ће бити уступљен нај- такви да, некако, лако заборавиугроженијим Зрењанинцима. мо на то - рекла је она, и додала - Помоћ коју прикупимо за бо- да ће град Зрењанин и градонажићне празнике добиће породи- челник бити први који ће се це које су корисници социјалне укључити у кампању и уплатити помоћи и које се налазе на еви- новац у овај фонд. Сви заинтереденцији Центра за социјални совани за детаље кампање могу рад. У нашем граду има 1.800 се информисати путем телефона: фамилија које, по разним основа- 023/3150-200 и 023/3150-106. За ма, добијају неку врсту социјал- ову акцију отворен је и посебан не помоћи, и међу њима је 1.500 рачун и то 840–999761–85 на кодеце узраста до 12 година - под- ји учесници могу да уплате средвукао је Михајлов, и напоменуо ства. да ограничења око износа који се Ж. Балабан

ПОМОЋ КОМЕСАРИЈАТА ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ

Пакети зимнице добро ће доћи ПЕЋИНЦИ: Пакете хуманитарне помоћи у зимници за сва избегла, прогнана и интерно расељена лица са територије општине Пећинци, која су била у овом статусу, а у међувремену су добила држављанство обезбедио је Комесаријат за избеглице Републике Србије. - Комесаријат је овога пута обезбедио пакете зимнице за породице лица која су била у статусу избеглице и тиме је испоштован договор који смо имали у мају, када су подељени хуманитарни пакети породицама које су још увек у избегличком статусу - казала је Драгица Петковић, повереница за избеглице општине Пећинци. - Хуманитарне пакете смо делили на основу пријава које су извршене у мају, па уколико је нека породица остала ускраћена за хуманитарни пакет, а сматра да јој је ова врста помоћи потребна, довољно је да се јави нашем повереништву за избеглице или Црвеном крсту Пећинци и ми

Драгица Петковић

ћемо се потрудити да помоћ обезбедимо и тим породицама. Овога пута хуманитарне пакете, тежине око 15 килограма, добило је 165 породица, док су

приликом раније поделе пакети обезбеђени за 34 породице које су још увек у избегличком статусу. Ј. А.

Промоција часописа „Тиса”

БЕЧЕЈ: Упркос сталној финансијској оскудици, часописна продукција у Србији истрајава. Потврда тога је, између осталог, и излазак из штампе двоброја (8/9 лето/јесен) часописа за књижевност и уметност „Тиса“ у издању Народне библиотеке Бечеј. Промоција је заказана за вечерас у 17 сати, а вредни издавачки подухват представиће уредник Светислав Травица, професори Марија Вујовић, Здравко Петровић и Жарка Свирчев, затим Ђорђе Бранков, Татјана Драпшин, Иван Ковач и Велимир Цвејанов. В. Ј.

vojvodina

petak9.decembar2011.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА „ЧЕСИ ЈУЖНОГ БАНАТА“

Десети „Дани чешке културе” у aмбасади БЕЛА ЦРКВА: Културнопросветно удружење „Чеси јужног Баната“, организовало је, по десети пут, традиционалну манифестацију „Дани чешке културе“, од 25. новембра до 5. децембра. За разлику од претходних година, када је ова манифестација отварана у Белој Цркви, јубиларни, десети Дани чешке културе отворени су на територији Републике Чешке, односно у амбасади у Београду. Домаћини свечаности били су амбасадорка Хана Хубачкова и конзул Валерија Фуелова, а присуствовали су: председник Скуп-

и Министарство за људска и мањинска права. Након што је хор „Бела музика“ отпевао химне Чешке и Србије, манифестацију је отворила амбасадор Хана Хубачкова, која је похвалила и подржала рад Удружења и као посебан квалитет навела неговање културе оба народа и чешког и српског. У програму су учествовали хорови „Бохемија“, „Бела музика“ и деца са курса чешког језика са рециталом. На крају је публика могла да ужива у мултимедијалном представљању насељавања Чеха у Јужном Банату, под називом „Три

фртаља младости“, који су припремили запослени у белоцркванском Историјском архиву. Наредног дана одржан је концерт хорова у цркви свете Ане, а трећег дана је за чланове удружења поново проказана мултимедијална презентација, и доцент др Јаромир Линда одржао је предавање на тему „Настанак чешких удружења у општини Бела Црква“. После два дана паузе, уследио је спортски дан, а затим и квиз ученика ОШ „Доситеј Обрадовић“, под називом „Шта знамо о Чесима – колико се познајемо“. Последњи дан био је резервисан за чешке гастрономске специјалитете, где су чланице удружења припремале традиционалне јела од меса и поврћа као што је мачењи, прженка, свичкова момачка, и чувене кнедлике са М. Витомиров шљивама.

Успешни ученици ОШ „Јован Поповић” у Кикинди

Успех мерен резултатима

КИКИНДА: Протеклог месеца ученици свих разреда Основне школе „Јован Поповић” у Кикинди остварили су добре резултате на многобројним школским такмичењима. Савез за школски спорт и олимпијско васпитање, у сарадњи са Министарством просвете, организовали су окружно школско такмичење у пливању. Деца се надмећу на нивоу школе, потом општине, округа, међуокруга и на крају републике – тада је такозвана Школска олимпијада, која ће се одржати у мају следеће године у Сремској Митровици, на којој ће наступити учени-

ТРИБИНА О НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА

Да свака кућа буде сигурна БОЧАР: Ја нисам изложена физичком насиљу, али понекад мислим да би ми и то лакше пало од овог психолошког мучења које сваки дан трпим од свог мужа алкохоличара - рекла је једна од жена која је у просторијама Месне заједнице Бочар присуствовала скупу који је организовао Форум жена Демократске странке општине Нови Бечеј, поводом међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама”. Уз дружење, учеснице скупа из Бочара отворено су говориле о својим проблемима. Поруком да се непријављивањем насиља у породици чини кривично дело, оне су указале на то да је породични закон, по први пут у Србији, фамилијарно насиље дефинисао као друштвени, а не само као лични проблем. Констатована је поражавајућа чињеница да насиље над женама још увек представља велики проблем нашег друштва, и да још увек постоје они који толеришу и правдају овакво понашање. - Дошли смо до многих закључака, а један од најважнијих је да је сама свест жена на мало вишем нивоу у односу на протеклих десетак година. Жене морају да потраже помоћ, постоје

Ниси сама БЕЧЕЈ: У оквиру међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама”, која се спроводи у 160 земаља, где од 1991. године учествује око 3.700 различитих организација, ангажовао се покрајински Форум жена Демократске странке. Званичан почетак кампање везан је за дан када су УН прогласиле Међународним даном борбе против насиља над женама и траје до Међународног дана људских права. Тим поводом, данас од 18 сати у Градској кући Бечеја одржаће се трибина „Ниси сама!”. На бечејској трибини би о економској независности жена, што је најбоља заштита од сваког облика дискриминације, требало да говоре две председнице Форума жена, покрајинског Ђенђи Селеши и општинског Јелена Бранков-Черевицки. Биће приказан и документарни филм „Мајка” швајцарске продукције. В. Ј.

места где могу да се обрате, само ако заиста желе да се, са пуно храбрости, суоче са својим проблемом - рекла је Јасмина Белић из Форума жена ДС. Мештанка Чила Оричков каже да је трибина у Бочару била од велике користи, али да је тешко помоћи женама ако саме не желе да признају да постоји проблем. - Мислим да у данашњем модерном свету нема пуно физичког, пре бих рекла да има више психичког насиља. Жене се, ипак, некако изборе са тим, или на неки начин трпе све то, можда због породице или зато што не располажу сопственом имовином, па мисле да им је боље да ћуте - додала је Чила Оричков. Заједнички закључак већине учесница скупа био је да је васпитање и отвореност друштва за ове теме допринела да генерације млађих жена имају знатно развијенију свест од њихових мајки и бака, а самим тим се и лакше боре за своје право на нормалан живот без насиља, чак и у мањим срединама као што је Бочар. Форум жена ДС је, на крају, поручио да сигурна кућа сваке жене треба да буде - њена кућа, и да у њој мора да буде равноправна, и кад ради, и кад одлучује. Ж. Балабан

БЕЧЕЈСКА БАЊА НАЈВЕЋА МАЂАРСКА ГРИНФИЛД ИНВЕСТИЦИЈА У СРБИЈИ

Публика уживала у програму

штине Војводине Шандор Егереши, председница Савета националних заједница АПВ Леона Виславски, саветница председника Скупштине АПВ Душанка Манић, помоћник секретара за културу АПВ задужен за културу мањинских националних заједница Атила Јухаш, те помоћник покрајинског секретара за националне заједнице Јанош Орос. Из чешке су посебно за ову прилику допутовали др Зденек Ухарек и др Станислав Броучек са Етнолошког института Академије наука Чешке Републике и представници Оливове фондације Вера Доушова, директор и председница УО ове фондације Марија Адамчикова. Белу Цркву је на свечаности представљао председник Скупштине општине Шиман Ировић. Писмом подршке манифестацију је подржало

dnevnik

c m y

ци Основне школе „Јован Поповић“. На квизу превенције „Алкохол, дрога, коцка” у Алибунару, ученици школе „Јован Поповић” пласирали су се у финале. Школарци који су остварили запажене резултате на свим надметањима су: Ненад Ердељан, Марија Пашић, Милица Матијевић, Дејан Весков, Душан Новаковић, Дејана Весков, Срђан Божин, Срђан Лаковић, Марко Травар, Ивана Новаковић, Милица Зорић, Јелена Ковачевић и Ивана Удицки. А. Ђ.

Туризам на велика врата

БЕЧЕЈ: - Три и по године ин- коришћења воде из геотермалне тезивног и студиозног рада акту- бушотине, Влада Мађарске подрелне коалиције на власти донело жаће пројекат с пет милиона евра, је прве опипљиве резултате. Пот- а Влада АП Војводине ће за инписали смо уговор о оснивању за- фраструктурно опремање уложити једничког привредног друштва три милиона евра. Имамо договор „Виталспа” с будимпештанским за кредит у висини 15 милиона партнером „Аквапрофит”, следи евра, а остатак средстава ћемо ми потписивање уговора о регулиса- обезбедити -појаснио је Удуд. њу права и обавеза међу партнеКомпанија „Аквапрофит” већ је рима, а на пролеће би почела реа- реализовала више сличних пројелизација инвестиције вредне око ката у Мађарској, а овај бечејски 30 милиона евра - саопштио је је најближи оном у Шарвару, јер председник општине Бечеј Петер се и тамо ради о здравственом туКнези. ризму. По пројекту, комплекс ће Његов заменик Будислав Ме- имати хотел са 200 соба, конгредурић указао је да троипогоди- сну салу и пратеће угоститељске шњи рад, по природи посла, није садржаје, али и објекте за рекреабио довољно видљив за јавност, цију, релакс центар, аква парк... па је то довело до извесних сумњи Биће то простор за све генерације, да ће читав посао бити приведен које ће моћи одвојено да се одмакрају. Реч је о привредној грани рају, разоноде или баве спортом и која би, поред пољопривреде, мо- рекреацијом. гла да постане доминантна у развоју бечејског региона. - Предстојећом инвестицијом Бечеј као град мења карактер. Они који су се упустили, гледано с аспекта угоститељства, у реализацију огромне инвестиције, препознали су економски интерес. Колико је прича озбиљИзглед бечејске бање по идејном пројекту на, потврђује чињеница да су иза овог пројекта стале, - С обзиром на то да су куриозилогистички и финансијски, две тет овог простора река Тиса и КаВладе - мађарска и војвођанска. нал из система ДТД, укључићемо Премијер АП Војводине др Бојан оба водотока у наш програм. Ради Пајтић је од почетка укључен у повећане ефикасности и еконочитав посао, а ових дана сам разго- мичности, користићемо обновљиварао с премијером суседне Ма- ви извор енергије и могуће је да ђарске Виктором Орбаном и он ово буде први еко-спа центар у ми је потврдио значај актуелне ин- Европи. Сваки пројекат који са совестиције за успешну сарадњу Ма- бом доноси отварање нових радђарске и Србије. Додао бих да је них места је важан, а овај ће омоово највећа гринфилд инвестиција гућити нова радна места за 200 мађарског капитала на простору особа и додатно за 150 породица Србије. Сигуран сам да ће све ус- могућност индиректног запошљапети и зато што је утемељено на вања - рекао је Петер Удуд. рационалној идеји - сматра потБечејцима преостаје да буду председник Владе АП Војводине стрпљиви и да се, постепено, приИштван Пастор. преме за један мало другачији наДиректор инвеститора „Аква- чин живота. Земља ће и даље бити профит” Петер Удуд истакао је да примарни ресурс, што значи да ће се финансијска конструкција пољопривреди нико неће преузети заокружити захваљујући разуме- примат, али здравство, туризам, вању и помоћи државних извора угоститељство и сличне привредфинансирања Мађарске и Србије. не гране добиће завидније место у - Наш партнер Општина Бечеј свакодневном животу и раду. обезбедила је земљиште и право В. Јанков

Скидањем црепа с крова почело рушење родне куће браће Тан

ПОЧЕЛО РУШЕЊЕ РОДНЕ КУЋЕ БРАЋЕ ТАН У БЕЧЕЈУ

Нови објекат задржаће стари изглед

БЕЧЕЈ: После вишегодишњег одлагања, најзад је почела адаптација и реконструкција родне куће знамените бечејске браће Тан, хемичара Кароља и сликара Мора. Кућа ће бити потпуно срушена, а затим изнова озидана веродостојна копија објекта с почетка 19. века. Тако ће се из центра Бечеја елиминисати једно од три архитектонска ругла. - Утврђено је да је целисходније да прерадимо ранији пројекат реконструкције, јер је објекат грађен од неколико врста материјала и већ је претрпео неке неуспеле реконструкције. Зато ће из бити саграђен нови објекат, идентичан по првобитном изгледу, који ће, захваљујући новој технологији изградње, бити у функцији наредна два века. Средства за реализацију овог пројекта, укупно 30 милиона динара, обезбеђена су из Фонда за развој Србије, по Закону помоћи грађевинској индустрији - каже заменик директора Фонда за капитална улагања Војводине Имре Керн.

За извођача радова изабрана је суботичка фирма „Јумол”, чији су подизвођачи већ почели са скидањем црепа с крова. До краја године, ако временски услови дозволе, биће срушен објекат, како би се у рано пролеће кренуло са изградњом. - Финансијска ситуација је таква да ће објекат бити у потпуности изидан и стављен под кров, али су за сада обезбеђена средства довољна да се на употребу преда, гледано са уличне стране, само лева половина. Ентеријер друге половине, ако се у међувремену не обезбеде недостајућа средства, као и смештајни део у дворишту биће завршени у другој фази реконструкције - додао је Имре Керн. Како је ових дана завршена реконструкција суседне зграде, у коју ће се ускоро уселити испостава Националне службе за запошљавање, то ће кратка Улица Браће Тан у самом центру Бечеја идуће године добити сасвим нови изглед. В. Јанков

reporta@e

dnevnik

petak9.decembar2011.

NAMNO@ILE SE @RTVE NOVOG SVETOG TROJSTVA: PREVARI, PRIVATIzUJ, PRODAJ a mno `i le se do ma }e `r tve no vog sve tog trojstva 3 P (privatizuj, pre va ri, pro daj), ali nakon tolikih godina „transpa rent no sti”, sve su re |i oni koji o~ekuju neku znatniju pomo} od centra za socijalni rad, lokalne vlasti ili medija. Ve}ina muku ~uva me|u svoja ~etiri zida. Ukoliko ih ima. Pro re di li se mu {terije na zelenim pijacama i po kineskim radwama, a i iz bakalnica sve je vi{e onih ko ji izla ze sa mo s vek nom

Ne zna gazda Nemac {ta se u Apatinu radi hleba i litrom mleka u plasti~noj kesi. Sa mo i ro ni ji sklo ni apa tinski trgovci ka`u da bi, dok ~ekaju kupce, mogli spre-

miti i doktorsku disertaciju. Od ~etiri prodava~ice koje su bez obrazlo`ewa dobile otkaz u apa tin skom mar ke tu „Valdi“, dve su samohrane maj-

[trajk Dra ga Va si }a pred apa tin skim par la men tom

ke: Sneàna Marinkovi} ima jedno dete a Valerija Preradovi} dvoje. Radne kwiìce su ku}i ponele i Biqana [ijan i Dragana Mandi}. Podnele su tu`bu protiv poslodavca, za koga nisu sigurne ni da li im je pla}ao doprinos za penzijsko i invalidsko osigurawe. – Kada smo do{le na posao, reko{e nam da }e nam re{ewe o otkazu poslati i-mejlom, a po sle i na pi sme no. Do bi li smo otpremnine, a iz centrale su nam poru~ili da }e nam po 10.000 za godinu staà biti dovoqno da preìvimo, iako same izdràvamo decu – pri~a Sneàna, jedna od 19 na spisku zaposlenih u „Valdiju“. Dodaje da su svi imali istu platu od 20.000 dinara, bez obzira na sta`. Osim toga, dodeqivani su im i bonovi od 5.000 dinara, iskqu~ivo za kupovinu u marketu. E oni su im dodat no za gor ~a li ì vot, jer kad su htele da podignu kredit, u banci su joj rekli da ima administrativnu zabranu. – Bile smo {okirane otkazom jer, radile smo sve {to nam je nare|eno, nismo birale poslove, niti su protiv nas ni su vo |e ne ika kve di sci plinske mere – kaè Valerija Preradovi}, koju kod ku}e ~ekaju deca od 11 i 12 godina. – Od kad sam po~ela da radim u marketu, poslovo|e su me na razne na~ine {ikanirale, mada se nisam nikome zamerala, ni kolegama ni mu{terijama. Jednom sam morala u Hitnu pomo} zbog znatno povi{enog pristiska – àli se Biqana [ijan. Otpu{tene radnice kaù i da su svi zaposleni morali da rade prekovremeno, ali im to nikad nije pla}ano, a pogotovu dodatnih 26 posto vi{e od redovnih sati. Apeluju i na svoje biv{e {efove da se bar prema ostatku zaposlenih po-

SVE VI[E ILEGALNIH IMIGRANATA NA PUTU KA EU PADNE KOD SOMBORA

Sne `a na Ma rin ko vi} i Va le ri ja Pre ra do vi}

na{aju qudski a ne da ih tretiraju kao robove. Direktor marketa “Valdi” iz centrale u Subotici Novica Dmitrovi}, od koga smo èleli da ~ujemo za{to se prili kom od re |i va wa teh no lo {kog vi{ka nije vodilo ra~una i o samohranim majkama, ni posle dva dana telefonirawa nije bio dostupan za razgovor. Slu`benice su tvrdile da je stalno na terenu. Otpu{tene radnice sumwaju da vlasnik “Valdija” Rudolf Valter zna {ta sve trpe wegovi radnici. – Verujemo da je Nemac dobar ~ovek jer je svojevremeno pomogao jednom na{em kolegi da po{aqe dete na operaciju i le~ewe. Ina~e, svi smo skupqali novac za tu humanitarnu akciju – kaè Sneàna Marinkovi}, i ~eka sudski epilog svoje tu`be. Drago Vasi} iz Svilojeva na nema{tinu svoje porodice skrenuo je pa`wu {trajkuju}i ispred zdawa apatinskog parlamenta.

– @ivimo od socijalne pomo}i. Struja nam je iskqu~ena ve} mesec dana, nemamo ogrev, deca se smrzavaju, a jedna }erka je u bolnici – pri~a glava peto~lane familije. Ka`e da ne bi molio za pomo}, ali ne mo`e da radi ni neke lak{e poslove zbog posledice saobra}ajke u kojoj je stradao. A od wega zavisi troje dece: dvoje od tri i pet godina ima s neven~anom suprugom, dok je wena }erka iz prvog braka ve} godinama bolesna, a nekon operacije, za lekove je potrebno 5.600 dinara nedeqno. – Znaju qudi da sam po{ten, ali {ta vre di ka da ne ma pomo}i niotkuda – vajka se Vasi}. Za me nik pred sed ni ka op {ti ne Mir ko Cve ti }a nin tvrdi da je mesna vlast u vi{e na vra ta po ma ga la Va si }i ma koliko je mogla, a ove godine }e im, kao i lane, platiti ra~une za struju. Jelisaveta Prel~ec

PRVIH STO GODINA ELITNOG HOTELA „ROJAL” U SENTI

„Amerika” se davno Pet komada predala Pakistanaca, za poneti Z D

a je Srbija, pa i jedan od wenih dovoqno govori o o~aju ovih qudi i gonajlep{ih gradova Sombor, odav- tovo samoubila~kim poku{ajima da se no Evropa, zna svaki dobrona- do~epaju iole boqeg ìvota. Od wihomerni gra|anin, sem skeptika u Brise- ve muke, dovoqne po sebi, ìve me|ulu. Ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbog narodni, ali i ovda{wi kriminalci, prave najezde „turista„ s nama dalekih koji im uzimaju, za wihove prilike suisto~nih strana, èqnih divote stare manuto velike koli~ine novca ne bi dame, Evrope. Preplavqen je Sombor li ih „transportovali“ unutar graniposledwih meseci putnicima s i oko ca EU, ali kako se od ovakvog olo{a ne Indijskog potkontinenta, jedino im moè o~ekivati neko po{tewe, cela vanpansionska potro{wa ne{to jako stvar se naj~e{}e zavr{i tako {to bemala, ali sva sre}a, ure|ena smo zemqa, losvetska pe~albarska sirotiwa u popa kad kojem gostu iz daleka „za{kripi“, pre svega s razloga {to se radi o paket-aran`manima, prebacimo ga na hranu i sme{taj o dràvnom tro{ku. [alu na stranu, ali na podru~ju Sombora, koji je na srpskoj trome|i s Ma|arskom, ~lanicom EU, i Hrvatskom, kao zemqom koja }e, koliko sutra, u}i u ovu familiju, samo u posledwih mesec dana pripadnici pograni~ne policije zaustavili nekoliko „organizovanih“ poku{aja ilegalnog prelaska granice. Krajem novembra je u neposrednoj blizini granice s Ma|arskom, ta~nije prelaza Ba~ki Breg, prona- „Tu ri sti“ ko ji ma lo tro {e na za pa du Ba~ ke |eno {est dràvqana Pakistana, Avganistana i Somalije, ku{aju, bude jednostavno „istovarena“ od kojih je najmla|i imao 12 a najstari- na prvi znak opasnosti, odnosno priji 26 godina. Svega desetak dana ranije bliàvawa policije. istu granicu je poku{alo da pre|e 12 Do koje mere je ovakav „biznis“ po„ilegalaca“ poreklom iz Indije, Pa- stao rasprostrawen govore i podaci kistana i Avganistana, me|u kojima je koji ukazuju na to da se pove}ao broj bilo i trogodi{we dete, {to sasvim Somboraca koji uzimaju u~e{}e u pr-

qavoj raboti trgovine qudima. Tako je pre svega nekoliko dana uhap{en i izvesni Barnimir M. koji je za ilegalce iz Turske, ali i Albance s Kosova i Metohije, obezbe|ivao rute, ali i „{tekove“ u kojima je trebalo da sa~ekaju da se stvori pogodan momenat za wihovo prebacivawe preko srpsko-ma|arske granice. Upu}eni u celu problematiku ilegalnih prelazaka preko ovda{weg dela granice Srbije s EU tvrde da je posledwih godina prava pomama nastala za zakupom dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta sme{tenog tik do granice s Ma|arskom, ne toliko zbog same poqoprivrede koliko zbog mogu}nosti da se navodnim paorlukom prikrije {verc svake vrste, pa i qudi. Ma koliko to nekome izgledalo naivno i u skladu s tako omiqenim „teorijama zavere“, ~itave komplekse dr`avnog zemqi{ta tu sve ~e{}e zakupquju lica s debelim policijskim dosijeima. Wima i „kolegama“ iz me|unarodnih sidnikata kriminala suprotstavqa se tek {a~ica srpskih policajaca, za uslove rada bedno pla}enih i (ako je to mogu}e) jo{ bednije opremqenih. Ali, po starom srpskom obi~aju, o tome }emo razmi{qati tek kad nas iz Brisela pritisnu oko obezbe|ewa {engenskog zida. Do tad, „zapakuj mi jedno pet Pakistanaca za poneti“. M. Miqenovi}

dawe sen}anskog hotela „Rojal”, najva`nijih zbivawa u gradu, od uobi~ajejedno od najmarkantnijih u centru nog okupqawa gospode, do raznih svetkostare potiske varo{ice, proslavi- vina i balova, a 28. februara 1912. u najlo je prvi vek postojawa. Ba{karili su ve}oj sali proradio je i bioskop. se u wemu mnogi znameniti gosti, ali je, Imala je Senta jo{ dva hotela. zahvaquju}i ulagawima nakon privatiza- „Eugen”, nazvan po slavnom vojskovo|i, cije pre tri godine, jubilej do~ekao u pu- nastao je pregra|ivawem Velike kr~me nom sjaju. Arthitektura nagiwe moderni, 1862. Kasnije je dobio i pozori{nu salu ali je ukra{ena i elementima secesije. Delo je segedinskog arhitekte Ede Ma|ara i uprkos svim promenama, pod za{titom je dràve kao spomenik kulture. Svoj doprinos da hotel bude prepoznatqiv dali su i umetnici, koji su se u Senti od polovine pro{log veka druìli na na{oj najstarijoj likovnoj koloniji. Joèf A~ i Joèf Bene{ oslikali su na zidu kraj recepcije biolo{ki raritet „tiski cvet„, ne`ni prastari insekt koji do~arava jedinstven prirodni fenomen cvetawa reke, a zidove restorana krase impozantna ostvarewa posve}ena ~uvenoj Sen}anskoj bici iz 1697. u kojoj je princ Eugen Sa- „Ro jal” ja ~i i od isto rij skih tum ba wa vojski s hri{}anskom vojskom porazio Turke. Nakon privatizacije, novi po projektu [ome Endreija, pa je verovlasnici mesne ugostiteqske firme „Ti- vatno i zato kasnije preodre|en da postasa”, pod ~ijim okriqem je „Rojal”, Joèf ne Dom kulture. Bicok i Bertalan Piri, zaslu`ni su {to Najelitnija je izme|u dva velika rata je zdawe obnovqeno pa mu ~ak vra}ena i ipak je bila „Amerika”, koju su 1923. saoriginalna ornamentika. zidali Lazar Solarov i Kosta Predin. Na mestu „Rojala„, koji se pokazao naj- Solarov je tokom Prvog svetskog rata otpornijim na istorijske promene, jo{ oti{ao u Ameriku, tamo se obogatio i s od 1830. je bila gostionica „Ki{ dobo- Predinom podigao moderno zdawe po zo”, potom od 1880. „Ma|arski kraqevski projektu sen}anskog arhitekte Jano{a hotel”, koji je sru{en 1910. i na istom Guelmina. Kad je Solarov 1935. umro, homestu za kratko vreme na severnom delu tel je kupio Jano{ Mu~i i prekrstio ga u Glavnog trga sazidan „Rojal”. Kad je otvo- „Pe{ta„. Pred kraj Drugog svetskog rata ren 1911, imao je 30 soba punog komfora, bila je tu sme{tana ruska bolnica, a daa osim {to su u wemu odsedali gosti koji nas Dispanzer za ène i uprava Zdravsu dolazili u varo{, postao je steci{te stvenog centra. M. Mitrovi}

crna hronika

petak9.decembar2011.

dnevnik

c m y

PRED SED NIK HA [KOG SU DA TE O DOR ME RON NA JA VQU JE

Ra do va nu Ka rayi}u pre su da 2014. Predsednik Ha{kog tribunala Te o dor Me ron izrazio je pred Savetom bezbednosti UN o~ekivawe da }e biv{em predsedniku Republike Srpske Ra do va nu Ka ra xi }u presuda biti izre~ena tokom 2014. godine. Podnose}i redovan {estomese~ni izve{taj o radu Tribunala, Meron je podsetio na to da se pred sudom u Hagu vode su|ewa protiv 35 osoba, a da se o~ekuje da slede}e godine budu izre~ene presude za {est. Predsednik Tri bunala je ocenio da je nemogu}e predvideti kada }e biti izre~ene presude Rat ku Mla di }u i Go ra nu Ha x i } u, po sledwoj dvo ji ci uhap{enih ha{kih optu`enika, navedeno je ju~e u saop{tewu suda u Hagu. Ameri~ki sudija, kome je ovo drugi mandat na mestu predsednika Tribunala, tako|e je rekao da je mogu}e da sud ne}e biti u

stawu da ha{kom optuèniku Vo ji sla vu [e {e qu okon~a àlbeni postupak do decembra 2014. godine. On je naveo da }e slede}e godine biti izre~ena jedna pravosna`na presuda, a 2013. godine jo{ pet, ukqu~uju}i i presudu Ni ko li [a i no vi }u i ~etvorici srpskih generala osu|enih za zlo~ine na Kosovu. – Tribunal nastavqa da radi brzo koliko je to mogu}e, s obzirom na ograni~ewa koja postoji zbog ograni~enih sredstava i potrebu da se obezbede najvi{i standardi pravednog su|ewa – rekao je Meron. Kao mere za ubrzavawe rada suda, on je predloìo skra}ewe vremena potrebnog za prevode presuda zapo{qavawem novih prevodilaca i poveravawem tog posla saradnicima pod ugovorom. (Ta njug)

GLAV NI TU @I LAC TRI BU NA LA SER@ BRA MERC OCE WU JE

Su |e we [e {e qu ni je uspe {na pri ~a Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bra merc izjavio je da sudski proces protiv Vo ji sla va [e {e qa, koji traje devet godina, nije primer kako treba da funkcioni{e me|unarodno pravo. Bramerc je dopisniku Tanjuga u Wujorku preksino} rekao da je o~igledno da proces protiv [e{eqa „nije uspe{na pri~a” jer traje tako dugo i da „nema problem da prizna da to nije primer kako me|unarodno pravo treba da funkcioni{e”. – Vi{e je razloga za to. Bilo je mnogo odlagawa, on je {trajkovao gla|u, sam je sebe zastupao pred sudom – kazao je glavni ha-

{ki tuìlac, oceniv{i da [e{eq nije olak{avao sudu da se ubrza su|ewe. Bramerc je dodao }e su|ewe ipak uskoro, u martu, u}i u posledwu fazu, nakon ~ega }e biti izre~ena presuda. Prethodno je ambasador Rusije u UN Vi ta lij ûr kin zatraìo od Ha{kog tribunala i tuìoca Bramerca da saop{te za{to su|ewe [e{equ traje gotovo devet godina, a prvostepena presuda jo{ nije doneta. – [e{eqev slu~aj je grozan i on je u pritvoru devet godina bez presude i mi smo zabrinuti zbog toga – rekao je ûrkin na sednici SB UN.

NE ZA PAM ]E NA TRA GE DI JA U BAJ MO KU

Psi po je li ga zdu U Bajmoku su prona|eni posmrtni ostaci starijeg mu{karca. Veruje se da su ga pojeli psi jer kada je policija u sredu u 14 ~asova u{la u ku}u, na podu su bile kosti i lobawa. De`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Subotici poslao je na|ene ostatke na Institut za sudsku medicinu u Novom Sa-

du da bi se utvrdio uzrok smrti, kao i identitet. Najverovatnije se radi o Radojku Mitrovi}u (64), koji je `iveo u svojoj ku}i u Rade Kon~ara 4 s oko 15 pasa. Voleo je pse i sakupqao ih je s ulice. Da se ne{to dogodilo prvo je posumwao wegov brat Sla vo qub Mi tro vi}, koji je posled-

wi put video Radojka 22. novembra. – Posumwao sam da ne{to nije u redu kada su mi iz Po{te javili da nije do{ao po penziju – rekao je brat Stanko Mitrovi}. – Razbio sam prozor i u{ao u ku}u s policijom. Video sam neke kosti, ali nisam primetio ni{ta sumwivo, osim da

su psi lutalice bili posvuda. Bilo mi je ne{to ~udno, pa sam se sa snajkom Mi lan kom vratio i tada sam vide u`asan prizor. Bio je pojeden, ostao je samo deo lobawe i kosti. Obdukcija }e da utvrdi da li je Radojko umro pa da su ga onda pojeli psi. S. I.

U BIN GU LI SA HRA WE NI PAL KO I ILON KA PO WI GER

Sr bi ja `a li sud bi nu ma log Mi la na U sremskom selu Bingula, kod [ida, ju~e su sahraweni Palko i Ilonka Powiger, nesre}ni bra~ni par koji u utorak odlu~io da svoju sudbinu okon~a skokom sa {estog sprata sama~kog hotela u Beogradu. Ro|aci, prijateqi i kom{ije iz ovog sela s oko 700 du{a i daqe su u neverici zbog tragedije koja je zadesila porodicu Powiger, a sve wihove misli i molitve sada su usmerene na trogodi{weg Mi la -

ispunilo i da je sre}an, bez obzira na probleme i te{ku materijalnu situaciju – kaè jedan od Palkovih drugara iz Bingule. Po re~ima Mi ro sla va Po wi ge ra, Palkovog sinovca, iako mu je stric s porodicom dosta te{ko ìveo u Beogradu, niko nije mogao ni da nasluti da se moè desiti takva tragedija. – Stvari se vi{e ne mogu vratiti i na{a jedina briga sada je zdravqe malog Milana i wegova

Za zdravqe trogodi{weg de~aka raspituje se cela Srbija, a porodici, osim izjava sau~e{}a, stiù i poruke podr{ke upu}ene de~aku. U Bingulu su iz Hrvatske stigla i bra}a pokojne Ilonke, koja, uprkos tvrdim izrazima lica, te{ko preìvqavaju gubitak. – ûli smo se nedavno telefonom s wima i znali smo da su u te{koj materijalnoj situaciji, ali ni{ta nije ukazivalo na to da se ne{to ovako moè desiti. Oda-

nije o~ekivao ni da }e kao penzionisano vojno lice doìveti da sa suprugom i detetom ìvi u onakvim uslovima. Dobar doma}in i za svog psa napravi ku}u, a oficiri na{e vojske se godinama mu~e po nekakvim grupnim sme{tajima, sama~kim hotelima i vojnim barakama – kaè Borojevi}, koji je i sam bio stanovnik takvih objekata. Posledwem ispra}aju Palka i Ilonke prisustvovali su i pred-

RAT KO MLA DI] SE IZ JA SNIO O TRE ]OJ OP TU @NI CI

Ne gi ra kri vi cu za ubi stva u Bi {i ni Rat ko Mla di} se ju~e pred Ha{kim tribunalom izjasnio da nije kriv po ta~kama optu`nice za Bi{inu, koje su naknadno uvr{}ene u tre}u izmewenu optu`nicu protiv wega. Nova optu`nica protiv Mladi}a obuhvata i incident u Bi{ini, gde je, kako je navedeno u dokumentu, 23. jula 1995. godine ubijeno vi{e od 30 bosanskih muslimana, od kojih su neki prethodno bili zato~eni u zatvoru Su{ica. Na pitawe predsedavaju}eg sudije Al fon sa Ori ja kako se izja{wava po ta~kama optu`nice za Bi{inu, Mladi} je odgovorio da

mu nije jasno {ta je to Bi{ina – most, reka, mesto ili neki pokretni objekat, poput autobusa, kamiona ili helikoptera. – To je lokalitet u op{tini [ekovi}i – rekao je sudija, na {ta je Mladi} odgovorio da nije kriv i da nema s tim nikakve veze. Mladi} se prethodno, 4. jula, izjasnio da nije kriv ni po jednoj od ta~aka prethodne optu`nice. Optu`nica ga tereti u 11 ta~aka za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa u Bosni i Hercegovini 1992–1995. godine. (Ta njug)

NA KON [TO SU OT KRI VE NI U KR WE [EV CI MA, KOD STA RE PA ZO VE

Ile gal ci ma de se to dnev ni pri tvor Osam avganistanskih dr`avqana bez dokumenata otkriveno je u prikolici kamiona makedonske registracije u Krwe{evcima, u op{tini Stara Pazova, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica. Kako se navodi u saop{tewu, utvr|eno je da su oni neopa`eno

u{li u kamion na parkingu u blizini grani~nog prelaza Pre{evo, u nameri da potra`e azil u zemqama Zapadne Evrope. Zbog nedozvoqenog prelaska granice, Prekr{ajni sud u Staroj Pazovi odredio je ilegalnim migrantima zatvorsku kaznu od deset dana. (Ta njug)

Na ~e ka wu 15.000 voj nih li ca U Srbiji u ovom trenutku oko15.000 aktivnih i penzionisanih vojnih lica ~eka na re{avawe stambenog pitawa. Kako je nedavno u Novom Sadu najavio ministar odbrane Dra gan [u ta no vac, plan ovog ministarstva je da za ~etiri godine vi{e nijedan vojni osiguranik ne bude „besku}nik”. Tokom 2011. godine stambeno pitawe je re{eno za oko 2.000 pripadnika Vojske, {to je otprilike {est godi{wih potreba za stanove u Vojsci, ali problem je {to se dvadesetak godina po tom pitawu nije ni{ta radilo i sada je veoma te{ko to nadoknaditi. na, koji je pravim ~udom preìveo pad i oporavqa se od povreda u Univerzitetskoj de~joj bolnici u Tir{ovoj. Iako je kao penzionisano vojno lice Palko Powiger doìveo mnoge te{ke trenutke, ro|aci ne mogu da shvate kakav se to krah desio u wegovoj glavi koji ga je naterao na samoubila~ki skok s porodicom. – Druìo sam se s wim ceo ìvot i znam da je bio dobar ~ovek. Istina je da se posledwih godina malo promenio, ali kada su dobili sina posle toliko godina braka, ~inilo se da ga je to potpuno

budu}nost. Naravno da ne}emo dozvoliti da bilo ko drugi brine o wemu osim nas i tako }e i biti ~im se oporavi. Razgovarali smo s lekarima i tek ve~eras }emo i}i kod wega u bolnicu jer po preporuci doktora i zbog wegovih povreda nismo jo{ uvek ulazili kod wega – ka`e Miroslav Powiger. On }e svog trogodi{weg brata od strica prihvatiti u svoju porodicu i sa suprugom i dvoje male dece u~ini}e sve da bi Milanu nadomestili iznenadni gubitak oba roditeqa.

Da ~i}: Is tra ga o po ro di~ noj tra ge di ji u Tu ì la {tvu Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} ocenio je ju~e, povodom porodi~ne tragedije u kojoj su nastradali vojni penzioner Palko Powiger i wegova supruga Ilonka, a wihov trogodi{wi sin povre|en, da je tragi~ni slu~aj o~igledno uzrokovan problemima koji su pratili tu porodicu. Prvi ~ovek srpske policije precizirao je da se istraga o tom doga|aju vodi u Tuìla{tvu, ali i da ne bi trebalo otvarati prostore za razli~ite spekulacije. – îni mi se da je to bila zajedni~ka odluka porodice. Sre}om, dete je preìvelo – rekao je Da~i} novinarima u Palati „Srbija„. brali su najgore re{ewe za svoje probleme i svi smo u {oku – kaè Ilonkin brat. Na sahrani bra~nog para Powiger nije bilo zvani~nika Vojske, ali su do{le Palkove kolege s kojima se {kolovao, slu`bovao i ratovao kao pripadnik Vojske. Po re~ima \u ra Bo ro je vi }a, penzionisanog potpukovnika, Palko je bio dobar ~ovek, koji je uvek bio umeren i trudio se na nikome ne stane na ùq. – Nikada se nije busao svojim zaslugama u Vojsci, ali sigurno

stavnici Udruèwa vojnih besku}nika koji su ogor~eni na odnos Vojske prema svojim biv{im oficirima. – Osim {to nije bila u stawu da svojim qudima obezbedi normalno mesto za ìvot, Vojska ih nije ispo{tovala ni sada kada su oti{li u smrt. Sramota je {to se niko od predstavnika Vojske nije pojavio ovde, i to samo govori o tome koliko brinu o svojim qudima – rekao je predsednik ovog udruèwa Ve li zar Ra bre no vi}. N. Per ko vi}

LI SI CE MLA DI ]U IZ PE TLO VA ^E, KOD [AP CA

Uhap {en zbog pqa~ ke kla di o ni ce Pripadnici {aba~ke kriminalisti~ke policije li{ili su slobode i odredili meru zadr`avawa do 48 sati Zo ra nu T. (1976) iz Petlova~e, osumwi~enog da je u [apcu opqa~kao kladionicu.

Zoran T. se, kako je navedeno u saop{tewu Policijske uprave [abac, tereti da je u petak, 2. decembra, uz pretwu pi{toqem, u kladionici „Brazil” od radnice oteo pazar, nakon ~ega se uda-

qio u nepoznatom pravcu. On }e uz krivi~nu prijavu biti sproveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u [apcu. (Ta njug)

CRnA HROnikA

dnevnik

petak9.decembar2011.

U AK CI JI „[E TA^” UHAP [E NA TRO JI CA NO VO SA \A NA

Osum wi ~e ni za pra we nov ca pre ko of-{or kom pa ni ja u SAD

OT KRI VE NO U BA^ KOM PE TRO VOM SE LU

La bo ra to ri ja za pro iz vod wu ma ri hu a ne Po li ci ja u Be ~e ju ju ~e je li {i la slo bo de Ar pa da T. (1982) iz Ba~ kog Pe tro vog Se la zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op { ti l a je ju ~ e no v o s ad s ka PU.

Po li ci ja je pre tre sla ku }u u ko joj `i vi osum wi ~e ni i pro na {la la bo ra to ri ju za pro iz vod wu ma ri hu a ne, kao i 23 biq ke in dij ske ko no pqe. Ar pad T. pri ve den je, uz kri vi~ nu pri ja vu, na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na. M. B.

SA SLU [AN BOM BA[ IZ STA RIH LE DI NA CA

Po ~i we nog zlo ~i na se ne se }a Sre} ko Mar ti} (38) iz Sta rih Le di na ca, ko ji se te re ti da he 30. ok to bra bom bom ubio svog oca Jo vu (62) i po li caj ca Si ni {u Hr we za (39), sa slu {an je u bol ni ci Cen tral nog za tvo ra u Be o gra du. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma do ko jih je do {ao „Dnev nik„, Mar ti} je is tra `nom su di ji re kao da se ne se }a ni ~e ga u ve zi s do ga |a jem za ko ji se te re ti i da je bom bu do neo s ra ti {ta. Pod se ti mo, tra ge di ja se de si la ka da je po li cij ska pa tro la do {la u ku }u Jo va Mar ti }a na kon {to je }er ka pri ja vi la bra ta da mal tre ti ra ro di te qe i di vqa po ku }i. Sre} ko je po do la sku po li ci je po be gao u po drum, a ka da su se po li -

caj ci i otac po ja vi li na vra ti ma po dru ma, ak ti vi rao je ka {i ka ru od ko je su na stra da li Jo vo Mar ti} i po li ca jac Hr wez, dok su Sre} ko i dru gi po li ca jac, Sa {a Ma rin ko vi}, za do bi li te `e i lak {e po vre de. Upr kos te {kim po vre da ma ko je je za do bio u eks plo zi ji, le ka ri Kli ni~ kog cen tra u No vom Sa du su Sre} ku Mar ti }u us pe li da spa su `i vot. Na kon dva de se tak da na le ~e wa u no vo sad skoj bol ni ci, on je pre ba ~en u bol ni cu Cen tral nog za tvo ra u Be o gra du, gde je ko na~ no i sa slu {an. Ka da }e Sre} ku bi ti su |e no za dvo stru ko ubi stvo ni je po zna to. M. V.

U BE O GRA DU PO ^E LO SU \E WE QI QA NI BU HI

Ne po ri ~e tro va we û me ta Pred Vi {im su dom u Be o gra du ju ~e je iz no va po ~e lo su |e we Qi qa ni Bu hi, op tu è noj da je u ma ju 2002. go di ne po ku {a la da otru je ta da {weg su pru ga, „sur ~in ca„ Qu bi {u Bu hu û me ta, po to weg pr vog i naj po zna ti jeg sve do ka-sa rad ni ka po kaj ni ka u pro ce si ma pro tiv „ze mun skog kla na“. Me |u tim, bu du }i da je su |e we po ~e lo iz no va zbog pro me ne sud skog ve }a, pred se da va ju }i su di ja je sa mo kon sta to vao da je „pro ~i ta na op tu `ni ca, te da okri vqe na osta je pri is ka zi ma ko ji je da la u po li ci ji, u is tra zi i kod pret hod nog su di je“, na pr vom su |e wu, ali o sa dr à ju sve ga to ga se ju ~e u sud ni ci ni je ~u la ni jed na re~. Pred se da va ju }i ve }a je ka zao da }e na su |e wu, za ka za nom za 19. ja nu ar 2012. go di ne, bi ti sa slu {a na dvo ji ca ve {ta ka me di cin ske stru ke, ko ji }e, ka ko je na ja vqe no, ta da da ti i do pu nu svo jih le kar skih iz ve {ta ja. Ta ko se de si lo da broj ni no vi na ri ko ji su ju ~e pom no pra ti li su |e we ni su ~u li ni {ta kon kret no pi {e u op tu `ni ci ko ja je pro tiv Qi qa ne Bu he po dig nu ta 2005. go di ne, ni ti ka ko se okri vqe na iz ja sni la, {ta je is pri ~a la u, ka ko je re ~e no, de taq nom is ka zu. Na po ~et ku su |e wa, Qi qa na Bu ha je, na pi ta we su di je da li ima ne kih pro me na u ve zi s we nim li~ nim po da ci ma, da li se even tu al no u me |u vre me nu za po sli la, re kla da „ra di u pred u ze }u za re kon stuk ci ju i iz grad wu pu te va s po sled wom me se~ nom za ra dom od 100.000 di na ra“. Ka ko su no vi na ri ju ~e ne zva ni~ no sa zna li, od bra na ko ju je po vo dom op tu `bi za po ku {aj tro va wa ra ni je iz ne la Qi qa na Bu ha, isto vet na je we nom sve do ~e wu s kra ja no vem bra 2005. pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du na su |e wu „ze mun skom kla nu“, kad je po sve do ~i la da su je na sve pri mo ra le vo |e „ze mu na ca“ sa da po koj ni Du {an Spa so je vi} i Mi le Lu ko vi} Kum. Na i me, Qi qa na Bu ha je ta da pred Spe ci jal nim su dom is pri ~a -

la da ju je u ma ju 2002. Du {an Spa so je vi} naj stra {ni jim pret wa ma po bez bed nost we ne de ce i we nu li~ nu, pri si lio na to da otru je biv {eg su pru ga. Po sve do ~i la je da je zbog ose }a wa u`a snog stra ha bi la pri mo ra na na to da iz vr {i Spa so je vi }ev na log, tvr de }i da joj je on i dao otrov u ma ju 2002. go di ne kad ju je s Mi le tom Lu ko vi }em pre sreo na uli ci, te da je i sa ma bi la wi ho va ve li ka `r tva.

Tri oso be iz No vog Sa da uhap {e ne su zbog sum we da su iz vr {i le kriv~ no de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i pra wa nov ca pre ko of-{or kom pa ni ja, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. U sa rad wi s no vo sad skim Vi {im jav nim tu `i la {tvom, u na stav ku ak ci je „[e ta~„, uhap {e ni su Mi lo van M. (56), Sta ni slav S. (57) i Ran ko K. (47), svi iz No vog

Sa da, zbog sum we da su ta kri vi~ na de la iz vr {i li od kra ja 2006. do ju na 2010, na vo di se u sa op {te wu. Osum wi ~e ni su osno va li tri of-{or kom pa ni je na te ri to ri ji SAD da bi pru `a li si mu lo va ne prav ne uslu ge prav nim i fi zi~ kim li ci ma iz Sr bi je, Slo ve ni je, Hr vat ske i Cr ne Go re, na vo di se u sa op {te wu. Na taj na ~in ostva ri li su pro met, ka ko je do sa da utvr |e no, ve }i od 1.300.000 evra,

„pri ba viv {i pri tom imo vin sku ko rist od oko 120.000 evra i isto vre me no omo gu }i li iz be ga va we pla }a wa po re skih oba ve za prav nim li ci ma s ko ji ma su po slo va li na {te tu bu xe ta Sr bi je”. Sum wa se da su no vac da qe pre ba ci va li na te ku }e ra ~u ne kom pa ni ja ili fi zi~ kih li ca, po di za li go tov no vac, ko ji su vra }a li upla ti o ci ma, uma wen za iz nos pro vi zi je, do da je MUP.

Deo nov ca osum wi ~e ni su is ko ri sti li za ku po vi nu ak ci ja pri vred nih dru {ta va re gi stro va nih na te ri to ri ji Sr bi je, na vo di se u sa op {te wu. Osum wi ~e ni su pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, a po li ci ja na sta vqa ak tiv no sti na ra sve tqa va wu svih ~i we ni ca u ve zi s ovim slu ~a jem. (Ta njug)

ZA VR [E NO SU \E WE ZBOG UBI STVA GRU JI CE MI TRO VI ]A NA NO VO SAD SKOM NO VOM NA SE QU

Pre su da u po ne de qak Glav ni pre tres po vo dom ubi stva Gru ji ce Mi tro vi }a 24. sep tem bra pro {le go di ne na no vo sad skom No vom na se qu ju ~e je za kqu ~en pred ve li kim ve }em no vo sad skog Vi {eg su da, ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. Ob ja vqi va we pre su de za ka za no je za po ne de qak u 12.30 sa ti. Op tu `ni ca te re ti Mar ka Po po vi }a (1984) da je iz bez ob zir ne osve te, sa svo jim pri je te qem Go ra nom Mi tro vi }em(1983), ubio Gru ji cu is pa liv {i hi ce u we ga. Ubi je nom su tom pri li kom na ne te dve pro ste rel ne i dve ustrel ne ra ne ko je su uzro ko va le we go vu smrt. Okri vqe ni su po be gli s li ca me sta i sa kri li se u iz najm qe nom sta nu tre }e o kri vqe nog Bo ja na Du ki }a (1983), na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog, gde su su tra dan i uhap {e ni, zbog ~e ga se Du ki}, ko ji je je di ni pri stu pio su |e wu sa slo bo de, te re ti za po ma ga we u~i ni o ci ma na kon po ~i we nog kri vi~ nog de la. U do sa da {wem po stup ku Mar ko Po po vi} je pri znao da je ubio Gru ji cu Mi tro vi }a, ali je ne gi rao da je to u~i nio smi {qe no i iz osve te, ve} je tvr dio da je u Mi tro vi }a pu cao u sa mo od bra ni, bra ne }i sop stve ni `i vot. Po po vi }ev pri ja teq Go ra na Mi tro vi}, ko ji se te re ti da je u~e stvo vao u de lu, ni je pri znao kri vi cu i ka zao je da ubi je nog ni kad ni je upo znao i da mu ni je bi lo po zna to da Po po vi} u kri ti~ nom tre nut ku po se du je pi {toq ni ti da pla ni ra da ga upo tre bi pred Gru ji com Mi tro vi }em. Od bra ne ove dvo ji ce okriv qnih se u do sa da {wem po stup ku pri li~ no po kla pa ju. Mi tro vi} je ta ko |e u pro ce su apri la ove go di ne is pri ~ao da je s Gru ji com Mi tro vi }em do {ao u su kob jo{ po ~et kom 2008. go di ne, ka da je u po vrat ku iz no} nog iz la ska `e leo da raz dvo ji jed nog svog po zna ni ka

i we mu ne po zna tog mla di }a na kon {to su se po tu kli oko de voj ke. Po sop stve nom is ka zu, on je ra ni je u dva na vra ta do bio „do bre„ ba ti ne od Gru ji ce, i tek na kon to ga je do {lo do kob nog ob ra ~u na kad su dvo ji ca okri vqe nih u Uli ci To do ra

vi} je na ba vio pi {toq i za jed no s Go ra nom Mi tro vi }em vre bao Gru ji cu. To je bez ob zir na, a ne obi~ na osve ta. – Za okri vqe ne Mar ka Po po vi }a i Go ra na Mi tro vi }a po sto je svi ele men ti kri vi~ nog de la te {kog ubi stva iz bez -

Me sto ob ra ~u na

Jo va no vi }a To ze na i {li na Gru ji cu. On i Go ran Mi tro vi} su, na vod no, na i {li na Gru ji cu, ko ji je od gur nuo mo tor i re kao „Sad }u te ubi ti, maj ku ti j...” O do ga |a ju sve do ci su po ne kad tvr di li dru ga ~i je, ali je ne ko li ko qu di u po li ci ji pre po zna lo osum wi ~e ne. – Te {ko je po ve ro va ti da jed no li ce dr ì pi {toq, a dru go ga va di, re pe ti ra, tr ~i, pu ca i po ga |a. To je ne re al no. Sve do ci su ovo gle da li s te ra se - na po me nio je u iz no {e wu za vr {ne re ~i za stup nik op tu `ni ce, za me nik vi {eg tu ì o ca Vi dak Da ko vi}. – î we ni ca je da je Po po vi} pre tio Gru ji ci da }e ga ubi ti. Mno go mla dih zna da je ovaj okriv qni pre tio o{te }e nom da }e ga ubi ti. Op tu `ba sma tra da se ne ra di o sa mo od bra ni ne go je re~ o te {kom ubi stvu iz ni skih po bu da. Mo tiv tog ubi stva je is kqu ~i vo osve ta. Op tu è ni Po po -

ob zir ne osve te i ne do zvo qe nog no {e wa oru` ja. Do ka za na je na me ra i mo tiv. Tre }e o kri vqe ni Bo jan je u po stup ku iz no sio raz li ~i te is ka ze, on je u~i nio kri vi~ no de lo po mo }i iz vr {i o cu po sle u~i we nog kri vi~ nog de la - is ta kao je Da ko vi}. Za stup ni ca po ro di ce po koj nog Gru ji ce Mi tro vi }a na gla si la je da se u ce lo sti pri dru `u je op tu `bi i da ta ko |e sma tra da je po ~i we no te {ko ubi stvo na bez ob zi ran na ~in. – Po po vi} je jav no pre tio o{te }e nom – ka za la je za stup ni ca po ri di ce po koj nog Gru ji ce Mi tro vi }a. – Gru ji ca je bio gla va po ro di ce, ostao je ra no bez oca, pre 14 go di na, a bri nuo se za eg zi sten ci ju svo je maj ke i se stre. Ni je se dro gi rao ni pu {io. Bio je uzo ran mla a di} i spor ti sta. Osno van je po we go vom ime nu me mo ri jal ni tur nir. Pre ne go {to su ga ubi li,

pio je jo gurt kad je i{ao s tre nin ga. Ni je bio na o ru àn. Evi dent no je da op tu è ni za we go vo ubi stvo ni su po ka za li ka ja we. Advo kat Bog dan Vla, bra ni lac Go ra na Mi tro vi }a, iz ja vio je u za vr {e noj re ~i da ni je do ka znao da su obo ji ca op tu è nih pu ca la. –O~i gled no je da je pu ca la oso ba ko ja je pri zna la je to ura di la. – Moj bra we nik ni je ni je imao su ko ba s Gru ji com. Bi lo je i la `nih sve do ~e wa. We mu bi se even ta ul no mo glo sta vi ti na te ret je di no kri vi~ no de lo po mo }i u~i ni o cu po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la. Go ran Mi tro vi} ni je is pa lio ni je dan me tak – tvr dio je ju ~e pred sud skim ve }em bra ni lac Bog da na Vla. Advo kat Vla di mir \ur |e vi} sma tra da se ana li zom sta wa u spi si ma ne do la zi ni do jed nog do ka za. – Op tu `ba ni je ni ~im do ka za la kri vi~ no de lo de lo ko je se Mar ku Po po vi }u sta vqa na te ret – na veo je \ur |e vi}. – Sud tre ba da po ve ru je ono me {to je moj bra we nik pri ~ao u opi su do ga |a ja. Ne ma go vo ra o bez ob zir noj osve ti. Ni je do ka zan di rekt ni umi {qaj da se Gru ji ca li {i ì vo ta. Te {ko }e Tu ì la {tvo bra ni ti te zu o te {kom ubi stvu iz bez ob zir ne osve te i ni skih po bu da. Ni je re~ o sa ~e ku {i. Svi do ka zi upu }u ju na to da je su sret sa svim si gur no slu ~a jan. Na kra ju, advo kat Go ran La ti no vi}, ko ji bra ni Bo ja na Du ki }a, sma tra da we gov bra we nik ne mo è od go va ra ti za de lo ko je se te re ti, po mo} iz vr {i o cu po sle po ~i we nog kri vi~ nog de la, jer bi mo rao zna ti de ta qe o to me, {to ni je slu ~aj. Op tu è ni Mar ko Po po vi} i Go ran Mi tro vi} na za vr {et ku su |e wa oce ni li su da je je di na isti na ono {to su re kli u od bra ni. M. Vu ja ~i}

PRO CES BIV[EM DIREKTORU „CRVENE ZVEZDE” DRA GA NU YA JI ]U I SA RAD NI CI MA

Advo kat: We gu {u ni je is pla }en ugo vo re ni iz nos

Qi qa na Bu ha

U istom sve do ~e wu Qi qa na Bu ha je is pri ~a la da je po tom otrov si pa la su pru gu u sok, na kon ~e ga je on za vr {io na VMA na le ~e wu. Tvr di la je ta ko |e da ju je ne ko li ko da na ka sni je Spa so je vi} pret wa ma pri mo rao na to da do |e na ne ki par king, oda kle su je ta da kid na po va li pri pad ni ci „ze mun skog kla na“, ko ji su je po tom dr `a li za tvo re nu po iz najm qe nim sta no vi ma sve do sre di ne mar ta 2003. go di ne, kad je us pe la da po beg ne iz jed nog sta na za vre me po li cij ske ak ci je “Sa bqa”. Po in for ma ci ja ma ko je su ju ~e pro cu ri le do me di ja, u is tra `nom po stup ku ko ji je pro tiv Qi qa ne Bu he vo |en po vo dom po ku {a ja tro va wa sa slu {an je i wen biv {i su prug Qu bi {a Bu ha, ko ji je, ka ko sa zna je mo, kri vi~ no ne te re ti. J. J.

Advo kat i pri ja teq fud ba le ra Zo ra na We gu {a Slo do ban Pa jo vi} na ju ~e ra {wem su |e wu biv {em pred sed ni ku fud bal skog klu ba „Cr ve na zve zda” Dra ga nu Xa ji }u i we go vim sa rad ni ci ma, pre neo je mi {qe we fud ba le ra da mu ni je is pla }en deo nov ca ko ji je na ve den u ugo vo ru. Xa ji}, biv {i fi nan sij ski di rek tor Vla di mir Cvet ko vi} i pr vi se kre tar „Cr ve ne zve zde„ Mi lo{ Ma rin ko vi} te re te se da su od We gu {e vog tran sfe ra iz Zve zde u „Atle ti ko„ iz Ma dri da pro tiv prav no pri svo ji li 3,5 mi li o na ma ra ka. We gu{, ko ji je ju ~e tre ba lo da sve do ~i na su |e wu Xa ji }u i we go vim sa rad ni ci ma, ni je do {ao u Vi {i sud u Be o gra du zbog smrt nog slu ~a ja u po ro di ci, ali je za to kao sve dok sa slu {an we gov pri ja teq i advo kat Pa jo vi}. Fud ba ler je sud te le gra mom oba ve stio da mu je pre mi nuo otac i da za to ne mo `e do }i da sve do ~i pa

je we go vo sa slu {a we pred vo |e no u na stav ku su |e wa, 21. mar ta idu }e go di ne. We gov advo kat Pa jo vi}, ko ji je sa slu {an kao sve dok, re kao je da je We gu {u i pri ja teq, i da je na we go vu mol bu pre gle dao do ku men ta ci ju u ve zi s we go vim pre la skom iz „Zve zde„ u „Atle ti ko„. – Sa stao sam se s Ma rin ko vi }em i pre gle dao do ku men ta ci ju i

Dra gan Ya ji} do la zi na su |e we

ni sam na {ao ni {ta spor no – na veo je Pa jo vi}. Na pi ta we tu `i o ca {ta da li se We gu{ ose }ao o{te }e nim u tom tran sfe ru, Pa jo vi} je re kao da fud ba ler ni je bio si gu ran u to da je pot pis na ras ki du ugo vo ra sa „Zve zdom„ we gov, kao i da mu ni je is pla }en deo nov ca ko ji je na ve den u ugo vo ru. Po we go vim re ~i ma, u ugo vo ru je bi lo na ve de no da deo iz no sa pri pa da „Zve zdi„, dok za dru gi deo iz no sa ni je pi sa lo ko me tre ba da se is pla ti. Pa jo vi} je po tvr dio da on i We gu{ tim po vo dom ni su ni {ta pred u ze li kao i da je „Atle ti ko„ iz Ma dri da iz mi rio svo je oba ve ze pre ma fud ba le ru. We gu{ je 4. ma ja 1998. go di ne pot pi sao ugo vor o pre la sku u „Atle ti ko„ iz Ma dri da po ko jem „Zve zda„ na ime obe {te }e wa do bi ja 7,5 mi li o na ma ra ka.

Su |e we se na sta vqa 21. mar ta 2012. ka da bi, osim We gu {a, tre ba lo da sve do ~e i ta ko |e biv {i fud ba le ri „Zve zde„ Go ran Dru li} i Ivan Du di}. Na op tu è ni~ koj klu pi je, osim Xa ji }a, Ma rin ko vi }a i Cvet ko vi }a, i fud bal ski me na xer Ran ko Sto ji}. Oni su op tu è ni da su pro tiv prav no pri svo ji li vi {e mi li on ske nov ~a ne iz no se u evri ma, do la ri ma i mar ka ma, ukup no oko osam mi li o na evra, od pro da je fud ba le ra „Cr ve ne zve zde” Go ra na Dru li }a, Zo ra na We gu {a, Pe ri ce Og we no vi }a i Iva na Du di }a. Xa ji}, Ma rin ko vi} i Cvet ko vi} i Sto ji} te re te se za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, za ko je je za pre }e na ka zna za tvo ra do 12 go di na. Xa ji}, Ma rin ko vi} i Cvet ko vi} uhap {e ni su 5. fe bru a ra 2008. go di ne i u pri tvo ru su pro ve li pet me se ci. (Ta njug)

SPORT

petak9.decembar2011.

DRAGAN YAJI] O POVRATKU U ZVEZDU

Ne postavqam uslove Dra gan Xa ji} re kao je da }e po sle me ~a Cr ve na zve zda - Voj vo di na do ne ti od lu ku o po vrat ku u klub iz Qu ti ce Bog da na. - Za vr {en je i ovaj dan gde sam imao ve o ma ve li kih oba ve za u po sled we vre me, tre ba da sa ~e ka mo utak mi cu u su bo tu Zve zda i Voj vo di na, on da }e mo raz go va ra ti i ja }u po sle to ga ima ti mno go vi {e de ta qa i mo }i }u mno go to ga vi {e da vam ka `em. [ta je to kqu~ no {to vam je po treb no da bi ste do ne li od lu ku? - [to se me ne ti ~e, ne ma ni {ta spor no, ali ne ke stva ri se mo ra ju pre ci zi ra ti, mo ra se zna ti ta~ no {ta i ka ko, ne ula zi se u Cr ve nu zve zdu tek ta ko, zna ju se i oba ve ze i od go vor nost, a ja ni {ta pre ko ko le na ne mo gu da pre lo mim. Ka `em vam, sa ~e kaj te ne ko li ko da na i zna }e

Dra gan Ya ji}

se sve. [to se ti ~e mo je `e qe, ona ni je spor na, ja sam to ve} re kao ne ko li ko pu ta. Ovo {to me

POSLE KATASTROFE DINAMA OD LIONA

Jur~i} smewen, Mami} se izvinio Upra va za gre ba~ kog Di na ma ot pu sti la je tre ne ra Kru no sla va Jur ~i }a na kon ube dqi vog po ra za od 1:7 od Olim pi ka iz Li o na u Li gi {am pi o na. Pr vi ~o vek pr va ka Hr vat ske Zdrav ko Ma mi} iz vi nio se na vi ja ~i ma zbog ka ta stro fal nog re zul ta ta. - @e lim da se iz vi nim na vi ja ~i ma za ovu sra mo tu ko ju smo im pri u {ti li - re kao je Ma mi} hr vat skim me di ji ma. Za gre ba~ ki klub je tak mi ~e we u D gru pi za vr {io sa svih {est po ra za i gol raz li kom 3:22, naj go rom u isto ri ji Li ge {am pi o na. Upr kos ube dqi vom po ra zu, Jur ~i} po sle utak mi ce sa Li o nom ni je iz neo pre vi {e kri ti ka na svoj ili ra ~un eki pe. - Ne do `i vqa vam se be kao tre ne ra naj go re eki pe u isto r i j i Li g e {am p i o n a, na p ra v i l i smo ve l i k i uspeh sa mim pla sma nom u ovo tak mi ~e we. Po re me ti lo nas je is kqu ~e we Jer ka Le ka, a pri tom smo i ve o ma umor ni, ovo nam je bi la 40 utak mi ca za pet me se ci - bi lo je po sled we {to je Jur ~i} re kao pre ne go {to je sme wen. Upra va klu ba u na red nom pe ri o du sa op {ti }e ko }e za me ni ti Jur ~i }a na klu pi ti ma sa Mak si mi ra.

je ko ~i lo do sa da da se i to sve za vr {i je ovaj pro ces ko ji tra je. Ko ji su va {i uslo vi za po vra tak u klub? - Ja Zve zdi ne po sta vqam uslo ve. [ta o~e ku je te za uz vrat od Zve zde? - Zna te {ta, to {ta bi tre ba lo i ka ko bi tre ba lo da sa ~e ka mo ma lo ako do |e do re a li za ci je, ako se de si moj po var tak u Zve zdu po sto ja }e plan, jer bez ne kog pla na ne tre ba ni po ku {a va ti da se u|e u taj klub. Mo `e te li re }i ko ji bi to bio pr vi ko rak u Zve du, gde je po treb no sre |i va we naj ur gent ni je? - Pr vi ko rak }e bi ti da se po zdra vim sa svi ma, a sle de }i ko ra ci su oni pro fe si o nal ni a o tom po tom - re kao je za B92 Xa ji}.

dnevnik

c m y

Za Vidi}a sezona zavr{ena? Da jed no zlo ne ide ni ka da sa mo uve ri li su se fud ba le ri Man ~e ster ju naj te da u me ~u sa Ba ze lom. Ne sa mo da su, kao pro {lo go di {wi fi na li sti, is pa li ve} u pr voj fa zi Li ge {am pi o na, ve} su na dug pe riod

re na naj ma we ~e ti ri me se ca, {to zna ~i da }e mo }i da tre ni ra tek sre di nom apri la.S ob zi rom na to da se se zo na u Pre mi jer li gi za vr {a va 13. ma ja, ni je ne mo gu} sce na rio da Vi di} prak ti~ no pr ve utak mi ce

Ju naj te du pla sman u osmi nu fi na la Li ge {am pi o na, Vi di} je u{ao u duel u vi so kim [tre le rom, obo ji ca su usled me |u sob nog po vla ~e wa pa la na tra vu, ali je [tre ler to ura dio ta ko da je prak ti~ no „is kri vio” Vi -

TRENER SITIJA ROBERTO MAN]INI

Svi smo razo~arani Me na xer Man ~e ster si ti ja Ro ber to Man }i ni re kao je da mu je ve o ma ào {to eki pa ni je us pe la da se kva li fi ku je za osmi nu fi na la Li ge {am pi o na. - Pr vi put smo u~e stvo va li u Li gi {am pi o na i do bi li smo ve o ma te {ku gru pu. Ipak, osvo ji li smo 10 bo do va i ve o ma je ~ud no {to ni smo pro {li da qe. Raz o ~a ra ni smo jer smo è le li da se pla si ra mo u dru gi krug, ào mi je klu ba, na vi ja ~a i igra ~a jer mi slim da za slu ù ju da igra ju u L[. Ali sa da ne mo è mo ni {ta vi {e da u~i ni mo. Mo ra mo da po boq {a mo tim i da bu de mo bo qi sle de }e se zo ne re kao je Man }i ni. Ita li jan ski stru~ wak ka è da Si ti ne }e ola ko shva ti ti Li gu Evro pe. - Mi slim da je za klub tro fej Li ge Evro pe ve o ma vre dan jer nam je po treb no da osvo ji mo {to vi {e ti tu la. Li ga Evro pa je te à jer }e mo igra ti ~e tvrt kom i ne }e mo ima ti mno go vre me na da se opo ra vi mo za li ga {ke me ~e ve, ali to je je di na raz li ka - is ta kao je Man }i ni.

U ovom du e lu sa [tre le rom Vi di} se po vre dio

osta li i bez ka pi te na Ne ma we Vi di }a. Zbog po vre de li ga me na ta ko le na za do bi je nih u du e lu sa na pa da ~em {vaj car skog {am pi o na Mar kom [tre le rom, na{ fud ba ler (pre ma pr vim prog no za ma) od su stvo va }e s te -

za Ju naj ted od i gra po ~et kom na red ne se zo ne, na rav no uko li ko osta ne u klu bu, jer ve} ne ko vre me u En gle skoj po sto je spe ku la ci je oko to ga da }e oti }i sa Old Tra for da. U 41. mi nu tu utak mi ce u Ba ze lu, u ko joj je re mi ga ran to vao

di }e vu de snu no gu. Stra da li su li ga men ti ko le na ko je je 30-go di {wi Sr bin ve} po vre |i vao u ka ri je ri. Vi di} je od mah sig na li zi rao klu pi da ne {to ozbiq no ni je u re du, a sa te re na je iz net na no si li ma.

PRED „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

[ampioni prihvatili ba~enu rukavicu [am pi o ni mi nu log Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu eki pa Kla ri sa, ko ja }e ove go di ne igra ti pod ime nom Ka fa na Dav na vre me na, ni je se upla {i la iza zo va- iza }i }e na meg dan po bed ni ci ma u kon ku ren ci ji ve te ra na eki pi Maj fren da, ko ji }e na ovo go di {woj na {oj smo tri igra ti pod ime nom Pla ne ta ra dio. - Ne ma raz lo ga da ne pri hva ti mo ba ~e nu ru ka vi cu - ka è vo |a eki pe {am pi o na Mi lan Po we vi}. - Dra go nam je da mo è mo da od me ri mo sna ge s ta kvim igra ~i ma kao {to su Le rinc, Vra we{ i [pa ro vi}. Bi }e to pra va po sla sti ca za sve gle da o ce i pra vi uvod za tur nir. Si gu ran sam da }e ovo go di {wi Dnev ni kov tur nir pre ma {i ti sva o~e ki va wa. In te re so va we za tur nir je ve li ko, ju ~e su se ja vi li igra ~i For tu ne iz Be ~e ja, ko ji pro {le go di ne ni su u~e stvo va li na tak mi ~e wu u Spen su. - Sti è mo si gur no- oba ve {ta va nas vo |a eki pe For tu ne, po pu lar ni Me no ti . - Pro pu sti li smo pro {li tur nir, ali smo ~u li da su uslo vi na Spen su fan ta sti~ ni i da je at mos fe ra od li~ na. Na rav no da è li mo da igra mo u za vr{p ni cu. Sa sta vi }e mo jak tim, uosta lom u na {em klu bu ima 300 igra ~a. Do po ~et ka tra di ci o nal nog 49. Dnev ni ko vog tur ni ra pre o-

Sto jan Pi li po vi}, naj bo qi igra~ mi nu log tur ni ra

F. Baki}

sta lo je dve ne de qe, pri ja ve ve} uve li ko sti `u. Do sa da se pri ja vi lo de se tak eki pa, a me |u naj br `i ma bi li su ka de ti Fu xu Mo de na grad wa, sa sta vqe na od fud ba le ra i xu di sta. Ve} ne ko li ko go di na na grad ni fond na na {em tur nir naj ve }i je u Sr bi ji, ta ko }e bi ti i ove go di ne. Naj bo qi tim do bi }e 400.000 di na ra, pod uslo vom da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. Nov ~a nu na gra du do bi }e i naj bo qi u kon ku ren ci ji ve te ra na. Naj mla |i }e do bi ti rob ne na gra de, a na gra di }e mo i naj bo qe po je din ce u svim ka te go ri ja ma. Tur nir }e, pre ma do go vo ru sa Sport skim i po slov nim cen trom Voj vo di na (igra }e se u ma loj sa li Spen sa), po ~e ti 18. ili 21. de cem bra. Ne {to ka sni ji start u od no su na ra ni je go di ne je zbog za u ze to sti Spen sa. Zbog pred s to j e }eg Evrop s kog pr ven stva u ru ko me tu i ra do va u ve li koj sa li no vo sad ske sport ske le po ti ce ma la sa la je pre op te re }e na, pa je mo ra lo da do |e do po me ra wa ter mi na u od no su na pla ni ra no. Pred vi |a mo da se fi nal ni me ~e vi igra ju 8. ja nu a ra, ali mo gu }e je da i tu do |e do po me ra wa ako se pri ja vi ve li ki broj eki pa. U ovom tre nut ku za po ten ci jal ne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet

igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de set fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo g u pri j a vi ti no vih de s et igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o- ni o ri i mla |i pi o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma mo sva kog rad nog da na u sport skoj ru b ri c i Dnev n i k a (Bu l e var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 6827. Za ka de te mo g u na s tu p a ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na. Pro {le go di ne smo po ku {a l i da po de l i mo ve te r a n e, ali sta ri ji se ni su pri ja vi li. I sa da smo voq ni da po ku {a mo sa sta ri jom ka te go ri jom (iz nad 45 go di na), ako se pri ja vi vi {e od pet eki pa uvr sti }e mo ih u tak mi ~e we. G. K.

SPORT

petak9.decembar2011.

DRAGAN YAJI] O POVRATKU U ZVEZDU

Dra gan Ya ji}

se sve. [to se ti ~e mo je `e qe, ona ni je spor na, ja sam to ve} re kao ne ko li ko pu ta. Ovo {to me

POSLE KATASTROFE DINAMA OD LIONA

dnevnik

c m y

TRENER SITIJA ROBERTO MAN]INI

U ovom du e lu sa [tre le rom Vi di} se po vre dio

PRED „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Sto jan Pi li po vi}, naj bo qi igra~ mi nu log tur ni ra

Foto: F. Baki}

SPORT

c m y

dnevnik

petak9.decembar2011.

ZO RAN LA KO VI], GE NE RAL NI SE KRE TAR FSS

NA PA DA^ VOJ VO DI NE ABU BA KAR OUMA RU PRED SU TRA [WI DER BI S CR VE NOM ZVE ZDOM

Na {i klu bo vi na ivi ci be de

Ide mo u Be o grad po tri bo da

Srpski fudbal je godinama na ve{ta~kom disawu. Da ova ze mqa ni je ta len to va na za sport, a samim tim i za fudbal, pitawe je kako bi opstajala ogromna ve}ina klubova u Srbiji. Od prodaje igra~a svi klubovi, ukqu~uju}i najve}e Par ti zan, Cr ve nu zve zdu i Vojvodinu, `ive i tako su prinu|eni da `ive godinama unazad. A izgleda i godinama unapred. Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Lakovi} govorio je o tome na panelu u okviru Me|unarodnog sajma zimskog turizma Ekspozim u Beogradu. Podaci su katastrofalni, realnost je surova. Dovoqno je pogledati samo jedan podatak koji je izneo Lako vi}. Ka da pra ve go di {wi finansijski plan, klubovima odmah nedostaje 97 odsto sredstava. Od TV prava mogu da po-

da obnove (a to je sitno). ^ak preti i zatvarawe jedne tribine stadiona na Karaburmi, jer postoji opasnost od uru{avawa - rekao je Lakovi}. Skloni smo da kritikujemo na {e naj ja ~e klu bo ve da ne uspevaju da pro|u ni 1. kolo kva li fi ka ci ja u evrop skim takmi~ewima. Ali, treba biti realan. Za kvalitet su neophodne pare, a na{i klubovi ih ne ma ju. Bu xe ti Par ti za na i Crvene zvezde kre}u se u raspo nu od 10 do 15 mi li o na evra, a osta lih klu bo va od 600.000 do 2,2 miliona evra koliko ima Vojvodina(!). Pora`avaju}e! Lakovi} je istakao da, recimo, stalni u~esnik Lige {ampiona, dakle ne Partizan ili zagreba~ki Dinamo, koji incidentno u|u u najkvalitetnije evropsko takmi~ewe, nego onaj koji je u L[ rezident, odnosno

Zo ran La ko vi}

kriju eventualno jedan odsto buxeta, ba{ kao i od prihoda sponzora. Jo{ jedan procenat mogu da nakmaknu od prodaje ulaznica, ali samo ako im u goste dolaze Crvena zvezda ili Partizan. Dakle, od dve utakmice. Gde na}i ostalih 97 procenata, pitaju se u svim klubovima kada prave godi{wi finansijski plan. Jedini izlaz im je prodaja mladih, talentovanih igra~a. I tako se stvara jedan za~arani krug. Lakovi} je kao primer izneo si tu a ci ju u OFK Be o gra du (mogao je da uzme bilo koji dru gi klub u Sr bi ji ili ogromnu ve}inu). - Tro{kovi takmi~ewa u Superligi su oko dva miliona evra, jer toliko treba dati za pla te igra ~a i tre ne ra, za ostale zaposlene u klubu i za podmirivawe ostalih rashoda. Sta di o ni, od no sno in fra struktura klubova su posebna pri~a. U Srbiji trenutno postoje samo tri stadiona sa relektorima, {to }e re}i da samo ta tri objekta mogu da privuku atraktivnije, ve~erwe tv ter mi ne. Atrak tiv ni je za sponzore, pre svega. Stadion OFK Be o gra da je u vla sni {tvu Grada. Ali, naglasio je Lakovi}, u posledwih 20 godina nisu ulo`ena nikakva sredstva u renovirawe stadiona, osim onoga {to su qudi koji su vodili ili vode klub uspeli

standardni u~esnik ima minima lan bu xet od 25 mi li o na evra. Profit Real Madrida u se zo ni 2010. go di ni bio je 438,6 miliona evra, Barselone oko 400 miliona, Man~ester ju naj te da oko 350 mi li o na evra, a Aston Vile, koja je na 20. mestu te liste 109,4 miliona evra. Dakle, o ~emu mi tu pri~amo? Klubovi }e u budu}nosti, mo`da, mo}i da ra~unaju na ve}a sredstva od televizijskih prava, ali, opet, da bi ta prava imala puniju cenu, moralo bi se poraditi na infrastrukturi. FSS je, recimo, u pro{loj godini imao buxet od 17,5 miliona evra (sa profitom od Mundijala). Od dela tih sredstava napravqen je Sportski centar u Staroj Pazovi, potom su donirani mini-tereni po celoj zemqi (uglavnom po osnovnim {kolama), ali su i pokrivani tro{kovi takmi~ewa svih fudbalskih selekcija. Od prodaje ulaznica za me~eve svih selekcija FSS je u 2010. godini zaradio tek 5,29 odsto ukupnih prihoda! U posledwim kvalifikacijama za EP 2012, kako je naveo Lakovi}, prihodi su postojali samo od utakmica protiv Slovenije i Italije. Da je dobro - nije, da }e biti boqe - te{ko! Kad je ovako u fudbalu, mo`ete tek da zamislite kako je u ostalim sportovima...

Ru ni ju ma wa ka zna Di sci plin ska ko mi si ja Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) odlu~ila je da ubla`i ka znu en gle skom fud ba le ru Vejnu Runiju sa tri na dve utakmice neigrawa na Evropskom {am pi o na tu u Ukra ji ni i Poqskoj. Runi je prvobitno suspen do van na tri zva ni~ ne utakmice reprezentacije Engleske zbog brutalnog starta nad defanzivcem Crne Gorem

Miodragom Xudovi}em tokom kvalifikacione utakmice za Euro u Podgorici. To je zna~ilo da }e Runi propustiti grupnu fazu takmi~ewa, mo`da i ceo {ampionat. Ipak, posle `albe, UEFA je odlu~ila da smawi kaznu na dve utakmice neigrawa za napada~a Man~ester junajteda. To zna~i da }e Ru ni pro pu sti ti utak mi ce protiv Francuske i [vedske.

Kamerunac Abubakar Oumaru odavno je pobrao simpatije novosadskih qubiteqa fudbala. Napada~ je modernog kova - brz, ve{t s loptom, sko~an, pa ne ~udi {to protivni~ke odbrane strepe od wega i spremaju posebnu taktiku ne bi li ga zaustavile. Pred sutra{wi derbi posledweg kola u Jelen Superligi izme|u Crvene zvezde i Vojvodine, popularni Abu, na odli~nom srpskom jeziku, ne krije da s nestrpqewem ~eka po~etak utakmice i kaè: - U derbiju }e sve biti mogu}e. Znamo da nas ~eka te{ka utakmica, jer Zvezda ima dobre igra~e i trenera i veliki je klub. Vojvodina ide na Marakanu sa èqom da igra svoju igru, da ispo{tuje zahteve trenera Dejana Vuki}evi}a i po tri boda. Pobeda bi nam svima bila mnogo va`na - za svakog od nas, za klub u celini, ali i za navija~e. O~ekujem sutra lep fudbal i verujem da }e gledaoci mo}i da je vide putem TV ekrana, jer na stadionu ne}e biti gledalaca. Sigurno je da i Beogra|ani u me~ ulaze s istom èqom i da ih jedino pobeda interesuje. To bi, opet, moglo da otvori dosta prostora napada~ima Vojvodine, posebno vama? - Istina je da bih mogao da imam vi{e prostora za neki beg - sloìo se i Abubakar. - U svakom slu~aju, kakva god da bude situacija na terenu, u utakmicu ulazim sa èqom da pruìm maksimum, jer sam siguran da kona~ni rezultat zavisi od svakog od nas pojedina~no, ali i od dobre igre ~itavog tima. U posledwe vreme igramo dobro i verujem da ne}e biti druga~ije ni sutra u Beogradu. Da li strepite od nekog posebno, kada je re~ o Zvezdinom napadu? - Nikoga se ne bojim, jer bezrezervno verujem u na{u odbra-

se mnogo ne prati srpsko prvenstvo, ve} je u fokusu pre svih francuski {ampionat. Upravo iz francuske lige ima najvi{e reprezentaivaca. Da ovako igram u Francuskoj ili Italiji, odavno bih se izborio za mesto u reprezentaciji, koja je i daqe moja velika `eqa. U januaru }e biti pune tri godine od kada ste u Srbiji. Nosili ste dresove Crvene zvezde, OFK Beograda i, evo, Vojvodine. Kada ste napustili Kamerun?

Po li glo ta Pre dolaska u Srbiju, Abubakar Oumaru igrao je i u dalekoj Kini. Na na{u konsttaciju da odli~no govori srpski jezik, tamnoputi napada~ je rekao: - Da, le`i mi u~ewe jezika. Pored srpskog, govorim francuski, engleski, portugalski i mandarinski jezik.

Abu ba kar Ouma ru

nu! Imaju Beogra|ani dobrih igra~a, ali i na{i defanzivci su odli~ni i verujem da }e neutralisati svaku opasnost. Nije vas hteo gol u posledwe vreme. Ulazili ste u {anse, ali mreà rivala nikako nije htela da se zatrese posle va{ih {uteva? - Ima u ìvotu trenutaka i perioda kada vam malo toga polazi za nogom. Ja uvak imam èqu da postignem gol, ali, jednostavno, nisam imao sportske sre}e da to i realizujem. Trudim se i ne obazirem na proma{aje, jer dobar rad kad-tad donosi rezultate, pa je tako i u mom slu~aju.

Rekosmo, qubimac ste navija~a Vojvodine. U utakmici s Borcem do`iveli ste i ovacije na otvorenoj sceni? - Ose}am veliku podr{ku s tribina i to me uvek tera da igram jo{ boqe, da dam vi{e, da ostavim srce na terenu. Igram uvek za sebe, ekipu i navija~e i mislim da to gledaoci prime}uju. Da li su va{e dobre igre u Srbiji stigle i do Kameruna, odnosno tamo{weg selektora reprezentacije? - Igrao sam u mla|im selekcijama moje zemqe, ali nisam jo{ debitovao u najboqoj reprezentaciji Kameruna. Iskreno, tamo

- O, bilo je to davno. Ve} punih {est godina ne igram tamo, ali koristim svaku priliku da odem ku}i. Evo, po zavr{etku utakmice sa Zvezdom planiram da odem kod mojih u Kamerun. Da li vam prija boravak u Novom Sadu i Vojvodini i do kada imate ugovor s crveno-belima? - Novi Sad mi jako odgovara jer je lep i miran grad, a to mi se dopada. Ugovor imam do 2013. godine. Da li ve} imate nekih ponuda da promenite zemqu i klub? - Ne, o tome sada ne èlim ni da razmi{qam. U fokusu mi je sutra{wa utakmica i èlim da polusezonu zavr{imo na najboqi mogu}i na~in i pobedimo Crvenu zvezdu. Razmi{qam samo o Vojvodini, a o promenama ovog puta ne bih èleo da pri~am kategori~an je bio Abubakar Oumaru. A. Pre do je vi}

ZVE ZDIN KA PI TEN NE NAD KO VA ^E VI] HVA LI VOJ VO DI NU

I bez na vi ja ~a do po be de Fudbaleri Crvene zvezde ta~ku na turbulentu jesen stavi}e derbi utakmicom protiv Vojvodine, u kojoj }e zbog kazne biti li{eni pomo}i navija~a. - Posle te{kog poraza od Partizana imamo obavezu da zavr{imo prvenstvo sa dve pobede. Prvu prepreku (Rad) smo nekako pro{li, pa nas o~ekuje derbi sa Novosa|anima. [teta {to igramo pred praznim tribinama. Naàlost, ve} imamo iskustva u takvim situacijama, ali i pored toga }emo dobro spremiti utakmicu. O~ekujem pobedu i dobru igru – kaè kapiten Beogra|ana Nenad Kova~evi}. Dana{wi trening bi}e otvoren za navija~e, koji su najavili dolazak i podr{ku ekipi. - Pu no nam zna ~i to {to su navija~i uz nas i u ovim te{kim danima. To podiè moral i motiva-

Ka pi ten Crvene zve zde Ne nad Ko va ~e vi}

Se }a wa Crvena zvezda je osvojila titulu {ampiona planete pre ravno dve decenije. Crveno-beli su u finalu Interkontinentalnog kupa u Tokiju savladali ekipu Kolo Kolo, rezultatom 3:0. Golove za Zvezdu na ovom me~u postigli su Vladimir Jugovi} u 19. i 59.(najboqi akter finala) i Darko Pan~ev u 72. minutu. Srpski tim je na taj na~in krunisao neverovatnu godinu uspeha u kojoj je postao i {ampion Evrope pobedom nad Olimpikom iz Marseqa. Crvena zvezda je u ovom istorijskom me~u igrala u sastavu: Milojevi}, Radinovi}, Vasilijevi}, Jugovi}, Belodedi}, Najdoski, Sto{i}, Ratkovi}, Pan~ev, Savi}evi}, Mihajlovi}, a sa klupe ih je predvodio trener Vladica Popovi}. Prigodnim koktelom ju~e su na Marakani obele`eili vredan jubilej.

ciju, karakter stavqa na ispit. Ponavqam, neophodan nam je trijumf pred po~etak zimske pauze. Vezista crveno-belih pohvalio je protivnika, ali i priznaje da nije detaqno upoznat sa individualnim kvalitetima Vojvodine. - Dobar tim, {to je pokazao u prethodnih nekoliko godina. Ne poznajem svakog wihovog igra~a toliko dobro, ali gledao sam nekoliko utakmica i mogu da ka`em da su kolektivno veoma sna`ni i da imaju nekoliko dobrih pojedinaca. Me-

|utim, mislim da i daqe sve zavisi od nas – zakqu~io je Kova~evi}. U sli~nom tonu razmi{qa i Milo{ Dimitrijevi}, koji je posebno apostrofirao „udarnu iglu“ rivala. - Znam koliko vredi Brana Ili}, opasan je napada~, strelac koji koristi i najmawu nepa`wu odbrane da pogodi mre`u. Moramo da ga zaustavimo napomenuo je Dimitrijevi}. Mobilno stawe na Marakani uo~i gostovawa Vojvodine je evidentno na svakom koraku. Z. Ran ge lov

sport

petak9.decembar2011.

HAJ DUK DO MA ]IN ZA VR [NOG TUR NI RA PRE MI JER LI GE SR BI JE

Li ga {am pi on a U osmi nu Li ge {am pi o na pla si ra li su se:^el zi, Ba jer, Ar se nal, Olim pik (M), Ze nit, APOEL, Bar se lo na, Mi lan, Ba jern, Na po li , In ter, CSKA, Ben fi ka, Ba zel, Real, Olim p ik (Lion). @reb osmi ne fi na la Li ge {am pi o na je 16. de cem bra u 12 sa ti u Ni o nu Gru pa A Man ~e ster si ti – Ba jern 2:0 Vi qa re al – Na po li 0:2 1. Ba jern (M) 2. Na po li 3. Man. si ti 4. Vi qa re al

6 6 6 6

4 3 3 0

1 2 1 0

1 11:6 13 1 10:6 11 2 9:6 10 6 2:14 0

Gru pa B Lil – Trab zon In ter – CSKA 1. In ter 2. CSKA 3. Trab zon 4. Lil

6 6 6 6

3 2 1 1

1 2 4 3

0:0 1:2 2 2 1 2

8:8 10 9:8 8 3:5 7 6:6 6

Gru pa C Ba zel – Man ~e ster ju naj ted 2:1 Ben fi ka – Ote lul 1:0 1. Ben fi ka 2. Ba zel 3. Man ~e ster j. 4. Ote lul

6 6 6 6

3 3 2 0

3 2 3 0

0 8:4 12 1 11:10 11 1 11:8 9 6 3:11 0

Gru pa D Di na mo (Z) – Olim pik (L) 1:7 Ajaks – Real 0:3 1. Real (M) 2. Lion 3. Ajaks 4. Di na mo

6 6 6 6

6 2 2 0

0 2 2 0

0 19:2 18 2 9:7 8 2 6:6 8 6 3:22 0

Li ga Evro pe Kao tre }e pla si ra ni ti mo vi u svo jim gru pa ma na pro le }e u Li gi Evro pe igra }e: Va len si ja, Olim pi ja kos, Por to, Plzen, Man ~e ster si ti, Trab zon spor, Man ~e ster ju naj ted i Ajaks. @reb za {e sna e sti nu fi na la Li ge Evro pe je 16. de cem bra u 13 sa ti u Li o nu. EVROLIGA A GRU PA Bil bao - Kan tu 64:67 53:73 Nan si - Fe ner bah ~e Olim pi ja kos - K. La bo ral ve ~e ras 1. Fe ner bah ~e 2. Kan tu 3. K. La bo ral 4. Bil bao 5. Nan si 6. Olim pi ja kos

8 8 7 8 8 7

5 5 4 3 3 3

3 3 3 5 5 4

631:602 587:575 558:549 619:613 614:664 533:540

Ku qa ni na do mak du ple kru ne Cen tral ni sport ski do ga |aj u kul skoj op {ti ni je fi nal ni tur nir Pre mi jer li ge Sr bi je u ka ra teu, ko ji }e u or ga ni za ci ji Haj du ka i KSS bi ti u su bo tu odr `an u Ku li. Bi }e to pri li ka da na kon du gog ni za go di na qu bi te qi ovog spor ta u Ku li vi de ono naj bo qe {to srp ski ka ra te ima, ali i da na de lu vi de svo je sport ske qu bim ce. Na kon pr vog de la pr ven stva ka ra ti sti Haj du ka vo de i na do mak su {am pi on ske ti tu le. Sve sni isto rij ske {an se, ra zu mqi vo je {to su u klu bu pred u ze li sve da sprem ni do ~e ka ju su bot wne okr {a je. - Iz u zet no smo za do voq ni ka ko smo se pri pre mi li za za vr {ni tur nir, i or ga ni za ci o no i tak mi ~ar ski. Zbog ~i we ni ce da du go ni smo na stu pa li pred do ma }om pu bli kom pro ce ni li smo da je ovo pra vi tre nu tak da ova ge ne ra ci ja kru ni {e jed no de ce nij ski rad. [to se or ga ni za ci je tak mi ~e wa ti ~e, sve je od ra |e no pre ma pla nu, jer je ovo naj zna ~aj ni je dr `av no tak mi ~e we i sve se mo ra od ra di ti vr hun ski, {to broj na eki pa qu di i ~i ni. [to se pri pre ma tak mi ~a ra ti ~e, na kon pr vog de la li ge ima li smo za jed ni~ ke pri pre me u No vom Sa du. Za do vo qan sam ka ko su se mom ci spre ma li, a na ro ~i -

8 6 3 2 2 2

0 2 4 6 6 5

688:571 688:583 547:560 594:668 575:698 549:562

Fud ba ler Ne nad Iwac do sko ra je no sio dres Al An sra iz Me di ne u Sa u dij skoj Ara bi ji. Iako je imao od li ~an ugo vor ne ka da {wi ~lan ~a ~an skog Bor ca, OFK Be o gra da i Am ka ra od lu ~io je da se vra ti u Sr bi ju. - Klub ni je is pu nio sve uslo ve ko je smo do go vo ri li ka da sam do la zio i za to sam na pu stio eki pu pre is te ka ugo vo ra. U Me di ni sam pro veo tri me se ca,

13 13 11 11 11 10

16 14 10 10 10 9

C GRU PA Ana do lu Efes - Ar ma ni Spi ru - Par ti zan MTS Real - Ma ka bi 1. A. Efes 2. Real 3. Ma ka bi 4. Par ti zan 5. Ar ma ni 6. Spi ru

8 7 7 7 8 7

5 5 5 4 2 1

3 2 2 3 6 6

84:70 ve ~e ras ve ~e ras

598:580 615:560 544:518 511:517 578:615 523:579

13 12 12 11 10 8

D GRU PA Pro kom - Olim pi ja 67:52 Ga la ta sa raj - Mon te pa ski ve ~e ras Bar se lo na - Unik ve ~e ras 1. Bar se lo na 2. Mon te pa ski 3. Uniks 4. Ga la ta sa raj 5. Pro kom 6. Olim pi ja

7 7 7 7 8 8

7 5 5 3 1 1

0 2 2 4 7 7

577:422 556:506 508:489 501:531 524:596 467:589

14 12 12 10 9 9

PRVA A LIGA KO[ARKA[A Voj vo di na S. - OKK Be o grad 73:69 1. Voj vo di na 10 2. BKK Radn. 10 3. Bo rac 10 4. Slo ga 10 5. M. Vi zu ra 10 6. Sme de re vo 10 7. Ta mi{ 10 8. Radn. FMP 9 9. Me ta lac 10 10. OKK Be o grad 8 11. Pro le ter 10 12. Slo bo da 10 13. @e le zni ~ar 9 14. Na pre dak 10

8 8 7 7 7 6 6 5 3 4 2 2 2 1

2 2 3 3 3 4 4 4 7 4 8 8 7 9

835:752 884:836 766:688 898:829 846:833 841:825 728:720 694:677 768:805 627:608 760:830 735:824 731:783 738:842

18 18 17 17 17 16 16 14 13 12 12 12 11 11

Ki mo no Haj du ka na za vr {nom tur ni ru Pre mi jer li ge Sr bi je no si }e: ka pi ten Bo jan Ni ko la{, De jan Umi ~e vi}, Mla den ]u ri}, Di mi tri je Jer ko vi}, Ra da Jo va nov, Mir ko [ain, Slo bo dan Ti ra gi} i Bra ni slav Ri sti}. Pe to ri ca od wih osmo ri ce }e na ta ta mi.

Spremni za turnir: ka ra ti sti Haj du ka

to {to ni je bi lo po vre da, ko je su nas pra ti le kroz ~i ta vu se zo nu. Da kle, mom ci ko ji kon ku ri {u za pr vi tim su pot pu no zdra vi i sprem ni - ra port je {e fa stru~ nog {ta ba ka ra ti sta Haj du ka La za ra Gre be ra. Raz log vi {e da ha la O[„Pe te fi bri ga da” u su bo tu bu de pu na je i ~i we ni ca da su ka ra ti sti Haj du ka na kon pr vog tur ni ra vo de }i na ta be li i da im je {am pi on ski pe har na do hvat ru ke. Ko li ko je ta op te re }e we za eki pu Haj du ka, pi ta li smo tre ne ra. - Je ste to op te re }e we, ali mom ci su sprem ni da se i sa tim

Ru si ja ili Ki par

CSKA - Za greb 87:74 @al gi ris - Pa na ti na i kos 59:94 Uni ka ha - Bro se Ba skets ve ~e ras 8 8 7 8 8 7

Sa stav

NE NAD IWAC SE VRA TIO IZ SA U DIJ SKE ARA BI JE

B GRU PA

1. CSKA 2. Pa na ti na i kos 3. Uni ka ha 4. @al gi ris 5. Za greb 6. Bro se

dnevnik

Ne nad Iwac

{to je za me ne bi lo pot pu no no vo is ku stvo - ka è Iwac i do da je:- Ta mo se ì vi znat no dru ga ~i je u od no su na Evro pu. To je jo{ je dan raz log {to sam oti {ao pre is te ka ugo vo ra. Me di na je cen tar islam ske re li gi je i va è ve o ma stro gi za ko ni, ko je po red do ma }eg sta nov ni {tva mo ra ju da po {tu ju i stran ci. Bi li smo sme {te ni u jed nom klup skom kam pu i je di ni iz la sci su nam bi li od la sci na utak mi ce.

Na ma ni ko ni je bra nio da iza |e mo kad ne ma mo oba ve ze, ali ni je ima lo gde. Sam nom je bio i De spot Vi {ko vi}, ko ji je oti {ao znat no ra ni je. Iz dr ào sam tri me se ca, uè leo se de voj ke i po ro di ce i ni {ta vi {e ni je mo glo da me za dr ì ta mo. Iwac sma tra da je li ga u ko joj je na stu pao da le ko ozbiq ni ja ne go {to se mi sli u Sr bi ji. - Eki pe su sa svim ko rekt ne. Po zna to je da su sve eki pe u vla sni {tvu bo ga tih {e i ka i oni ne à le no vac da do ve du po zna te svet ske igra ~e, ko ji su pri kra ju ka ri je re. Ima ju od li~ nu in fra struk tu ru. Te re ni i sta di o ni su per fekt ni i sa te stra ne ne mam ni ka kvu pri med bu. Mo jim igra ma ga zde su bi le za do voq ne. Ka da sam od lu ~io da odem po nu di li su mi ve }i ugo vor za pre o sta la tri me se ca, ali ni sam pri hva tio. No vac u ta kvoj sre di ni ni je to li ko bi tan jer ne ma te gde da ga po tro {i te. Ta mo je fud bal je di na za ba va. Usko ro }e pre la zni rok, ka kvi su vam da qi pla no vi? - Sva ko dnev no tre ni ram sa omla din ci ma Par ti za na. U pre go vo ri ma sam sa dva ru ska i jed nim ki par skim klu bom. Do po ~et ka pre la znog ro ka tre ba lo bi u do go vo ru sa me na xe rom da re {im da li }u se vra ti ti u Ru si ju ili }u oti }i na Ki par, gde je fud bal sa da u pr vom pla nu po sle od li~ nih iga ra Apo e la u Li gi {am pi o na. Gde god da odem pot pu no sam spre man za no ve iza zo ve - is ta kao je Ne nad Iwac. S. An ti}

iz bo re. U Ku li }e mo ima ti tri bor be, a iz dvo jio bih onu sa Di na mom iz Pan ~e va, ko ji je dru gi na ta be li i ko ji ima iste am bi ci je kao i mi. Bi }e pro tiv wih iz u zet no te {ko i za to nam je po treb na ve li ka po dr {ka pu bli ke, jer po be da u tom su sre tu }e naj ve ro vat ni je re {i ti pi ta we pr va ka, ali ne tre ba za bo ra vi ti ni me ~e ve sa NIS-om iz No vog Sa da i Rad ni~ kim iz Obre nov ca, ko ji }e bi ti na {i pro tiv ni ci u Ku li i ko ji su ta ko |e kva li tet ne eki pe, ali ne u me ri u ko joj su to Pan ~ev ci - is ti ~e Gre ber. Ku qa ni se na da ju da }e pred svo jom pu bli kom pro sla vi ti

{am pi on sku ti tu lu i ta ko na naj bo qi na ~in sta vi ti kru nu na se zo nu . - Ciq nam je ti tu la, a na me ra da sa vla da mo sve ri va le i da ta ko za vr {i mo ovu se zo nu i de ce ni ju li ga {kog nad me ta wa ove eki pe. To bi bi la dru ga du pla kru na u isto ri ji klu ba, jer smo i 2007. osvo ji li i Kup i pr ven stvo. U ovoj go di ni smo ve} osvo ji li Kup Voj vo di ne i Kup Sr bi je, pa je ra zu mqi vo {to o~e ku je mo i pr vo me sto u Pre mi jer li gi, ~i me bi smo za o kru `i li pre le pu pri ~u, a ova eki pa bi na taj na ~in osta vi la pe ~at u klup skoj isto ri ji - na po me nuo je Gre ber. Za vr {ni tur nir Pre mi jer li ge }e u su bo tu po ~e ti u 13 sa ti, ra di }e se na tri bo ri li {ta, a ulaz u ha lu je slo bo dan. \. Bo ja ni}

OVOG VI KEN DA U KO VI LO VU

Eli ta na oku pu Pe to ro olim pi ja ca, Iva na Mak si mo vi}, Zo ra na Aru no vi}, An drea Ar so vi}, Da mir Mi kec i Di mi tri je Gr gi}, po zva lo je qu bi te qe spor ta da za vi kend do |u u Ko vi lo vo i pra te tak mi ~e we ne 36. in ter na ci o nal nom pr ven stvu Be o gra da. - Mo è mo da ka è mo da je ovo jed no od naj ma sov ni jih tak mi ~e wa u po sled we vre me jer je pri ja vqe no 300 strel ca iz 14 ze ma wa: BiH, Hr vat ska, Gr~ ka, Slo Zo ra na Aru no vi} i Da mir Mi kec ve ni ja, Cr na Go ra, Ma ke do ni ja, Sal va dor, Bu gar ska, Za Zo ra nu Aru no vi} ovaj tur Ita li ja, Ma |ar ska, Ru si ja, Slo nir je ve li ka in spi ra ci ja. va~ ka, Ukra ji na i Sr bi ja – re kao - Uvek se tru dim da po stig nem je pred sed nik Stre qa~ kog sa ve za naj bo qe re zul ta te na na {em Be o gra da Mi le \a pi}. tak mi ~e wu. Ve zu ju me le pe uspo Od srp skih stre la ca u~e stvo me ne, osva ja la sam tro fe je jo{ va }e svi ko ji su osvo ji li olim kao ju ni or ka. O~e ku jem i sa da pij ske vi ze za Sr bi ju: pi {to qem è sto ku bor bu za me da qe, jer je Zo ra na Aru no vi}, Da mir Mi kec, ovo deo se zo ne ka da su svi bli zu An dri ja Zla ti}, Di mi tri je Gr op ti mal ne for me - re kla je Zo gi}, pu {kom An drea Ar so vi}, ra na. Iva na Mak si mo vi} i Ne ma wa - Od 2003, ka da sam pr vi put Mi ro sa vqev, kao i olim pij ski ga |ao na in ter na ci o nal nom pr kan di da ti Ja sna [e ka ri}, Bo ba ven stvu Be o gra da, do da nas ovo na Ve li~ ko vi} (pi {toq) i Ste tak mi ~e we je pre ra slo u – svet van Ple ti ko si} i Mi len ko Se sko! Ne sa mo da do la ze vr hun ski bi} (pu {ka). Me |u tim, {an su da strel ci, ve} su i re zul ta ti svet se na |u u be le `ni ci se lek to ra ski. I ove god ne }e bi ti, si gu Go ra na Mak si mo vi }a tra è i ran sam, po tre ban do bar re zul osta li tak mi ~a ri, po seb no u ju tat za ula zak u fi na le i bor bu ni or skim ka te go ri ja ma, jer je ovo za me da qe - re kao je Da mir Mi jed no od kri te ri jum skih tak mi kec. ~e wa za sa stav re pre zen ta ci je za Sve ~a no otva ra we je da nas u E[ va zdu {nim oru` jem u fe bru 18 ~a so va, a tak mi ~e wa su u su bo a ru idu }e go di ne u Fin skoj. tu i ne de qu su od 8 ~a so va.

BA^ KA IZ \UR \E VA NA ZIM SKOJ PA U ZI

Na pro le }e bi }e ra do sti

Fud ba le ri Ba~ ke iz \ur |e va su sjaj no star to va li u Pod ru~ noj li gi No vi Sad.U pr vih {est ko la ~e ti ri pu ta su tri jum fo va li, jed nom re mi zi ra li i jed nom iz gu bi li, na {li se na vr hu ta be le i is ta kli ozbiq nu kan di da tu ru za naj vi {i pla sman.No, ka ko je tak mi ~e we od mi ca lo \u| rev ~a ni su gu bi li utak mi ce ko je ni su sme li, za o sta ja li su za vo de }i ma, pa je , ka ko to obi~ no bi va do {lo do sme ne tre ne ra. Ume sto is ku snog Ra de ta Ce ni }a do ve den je am bi ci o zni Bo `a Pan te li} i Ba~ ka je za i gra la bo qe. Ba~ ka je zim sku pa u zu do ~e ka la na 7. me stu sa 22 bo da, uz gol raz li ku 30:16. U je se wem de lu pr ven stva klup ski dres su no si li: Mi lan

Tri vu no vi} (od i grao svih 15 utak mi ca), Ma ri}, Er de qan, Ru `i} i D. Tri vu no vi} (po 14), Ka laj xi} i Le ti} (po 13), Vu jo vi} i Lu ki} (po 12), To di} i S. Tri vu no vi} ( po 11), Jan ko vi} i ]ur ~i} (po 10 utak mi ca), Sa mo lo vac 9, N. Tri vu no vi} 7, V. Osto jin i Ma ti} (po 5 od i gra nih utak mi ca). Naj vi {e go lo va po sti gli su Ne boj {a Ru `i} 12, Du {an Tri vu no vi} 6 i Mi lan Tri vu no vi} 5. Igra ~i se na la ze na od mo ru, a agil na upra va, na ~e lu s pred sed ni kom Ni ko lom Tr ti}, pla ni ra da do ve de ne ko li ko no vih igra ~a (zad weg ve znog, {to pe ra i {pi ca) i da na pro le }e ba~ ka opet kre ne s po bed ni~ kom se ri jom. @. M.

ME MO RI JAL „LA ZA KR STI] I MA RI CA YE LA TO VI]”

Na stu pa ju da me i mu {kar ci

Dru gi po re du Me mo ri jal „La za Kr sti} i Ma ri ca Xe la to vi}” u mu {koj i èsnkoj sport skoj gim na sti ci odr à }e se ovog vi ken da u No vom Sa du u or ga ni za ci ji So kol skog dru {tva Voj vo di na. Po red Me mo ri ja la, na pro gra mu je i 10. DKMT Kup u mu {koj sport skoj gim na sti ci. Na Me mo ri ja lu }e na stu pi ti oko 170 tak mi ~a ra iz 11 ze ma qa (Li bi ja, Tu nis, Dan ska, Ma |ar ska, Ru mu ni ja, Bu gar ska, Hr vat ska, Slo ve ni ja, Ma ke do ni ja, Gr~ ka i Sr bi je). Pr vo bit no je tak mi ~e we tre ba lo da se odr ì u So kol skom do mu i u ha li Sla na ba ra, kao {to je to bi lo pro {le go di ne, ali je do {lo do pro me ne. Ta ko }e de voj ke ve `ba ti u So kol skom do mu, a mu {kar ci u sa li Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}”. Po kro vi te qi Me mo ri ja la su Grad ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu No vog Sa da, Vla da Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu. Su fi nan si jer je Mi ni star stvo omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je, a do na to ri su Slo bod na ca rin ska zo na No vi Sad, SZR ZAS Mer kin Te me rin, In ter srem AC, Po kra ji neks rob ne re zer ve i Ne po lan ta. Tak mi ~e we i u su bo tu i u ne de qu i za de voj ke i za mu {kar ce po ~i we u 9 ~a so va. G. Ma le no vi}

PO VO DOM 40. RO \EN DA NA TE ME RIN KI

Go stu ju naj bo qe ka det ki we

@en ski ru ko met ni klub Te me rin 16. de cem bra pro sla vi }e 40 go di na po sto ja wa. Tom pri li kom bi }e od i gra na pri ja teq ska utak mi ca u ko joj }e sna ge od me ri ti sla vqe nik i ka det ska re pre zen ta ci ja Sr bi je. Za ovu ak ci ju tre ner ka det ki wa (de voj ~i ce ro |e ne 1994. go di ne i mla |e) Slo bo dan Je dok si}, u sa rad wi sa po mo} ni ca ma Ta wom Ko sti} i Bran kom Jo va no vi}, po zvao je 17 igra ~i ca - gol ma ni: ]o si} Ti ja na (Rad ni~ ki Le pe ni ca), Vu kli{ Dar ja na (Cr ve na zve zda), Alek si} Se le na (Ki kin da), kri la: Fi li po vi} Ma ri ja (Na i sa), Ra do -

Da nas Su per li ga za mu {kar ce BE O GRAD: PKB - Sme de re vo DU In te gral (17) Dru ga mu {ka li ga, se ver KA Â RE VO: Je din stvo - Ja bu ka (19) Dru ga èn ska li ga, se ver TE ME RIN: Te me rin - Ja bu ka 95 (19.30), VR BAS: Vr bas - Ra van grad (20), BAJ MOK: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (K) (20.30) sa vqe vi} Sa wa (Radn~ki Le pe ni ca), Ko mle ni} An drea (Ki kin da), Zdrav ko vi} Te o do ra (Na i sa), pi vo ti: Ag ba ba Je le na (Ki kin da), Pe tro vi} Ma ri ja (Na i sa), be ko vi: Be li} Awa (â ~ak), Ta na sko vi} Ka ta ri na (Na i sa), Ne deq ko vi} Hri sti na (Na i sa), Ja wu {e vi} An |e la (Vo `do vac), Ga ro vi} Sa ra (JP Rad ni~ ki), Ag ba ba Ma ri ja (Ki kin da), Ra do vi} Ka ta ri na (Cr ve na zve zda), Si mi} Sa wa (Rad ni~ ki, Re sa vac). J. G. KUP SR BI JE: NO VI SAD DO MA ]IN ZVE ZDI

Lak is pit za {am pi on ke Od boj ka {i ce No vog Sa da i Cr ve na zve zde od i gra }e da nas u Spen su (15 ~a so va) po sled wi me~ osmi ne fi na la Ku pa Sr bi je, a u ~e tvrt fi na le ve} je pro {lo se dam eki pa: Di na mo (P), Vi zu ra, TENT, Je din stvo (U), Po {tar, Ko lu ba ra i NIS Spar tak.

Da nas Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - KRA QE VO: Rib ni ca @e le zni ~ar (19) Pr va `en ska li ga - KO SJE RI]: Cr no ko sa - Je din stvo (SP) (20), KRA GU JE VAC: Sme~ 5 - Stu dent (19) Pr va mu {ka li ga - NI[: Ni{ - No vi Pa zar ju ni or (18.30) U po sled wih ne ko li ko se zo na od boj ka {i ce Cr ve ne zve zde ~e sto po gle da sre }a pa u ~e tvrt fi na lu Ku pa Sr bi je go stu ju u No vom Sa du. Naj ~e {}e su pro te klih go di na igra li s Voj vo di nom i la ga no pro la zi li, a jed nom su se su sre le s No vim Sa dom ko ji im je ta da uzeo set, {to je u da na {wem su sre tu te {ko o~e ki va ti. M. R.

Boks uzeo jo{ jed nu `r tvu Boks, kao ple me ni ta ve {ti na, od neo je jo{ je dan ì vot. En gle ski „In de pen dent” ne dav no je ob ja vio ana li ti~ ki ~la nak da je oko 500 bok se ra iz gu bi lo ì vot od po vre da za do bi je nih u rin gu, a po sled wi u ni zu je Rus Ro man Si ma kov. On je u Je ka te rin bur gu do ì veo no ka ut u bor bi za ti tu lu azij skog pr va ka u po lu te {koj ka te go ri ji u VBC ver zi ji. Pre mi nuo je po sle ope ra ci je na mo zgu. Si ma kov je na no si li ma iz net sa rin ga i od mah je, po {to je pre ba ~en u bol ni cu, bio pod vrg nut ope ra ci ji, po sle ko je se ni je pro bu dio. Si ma ko va je u {e stoj run di no ka u ti rao ze mqak Ser gej Ko va qev, ali je on us peo da usta ne i da na sta vi bor bu, da bi u sed moj run di pre tr peo se ri ju te {kih uda ra ca u gla vu, ka da je po no vo no ka u ti ran i bez sve sti iz net sa rin ga.

c m y

SPORT

dnevnik

petak9.decembar2011.

DRAGAN \ILAS, PREDSEDNIK KO[ARKA[KOG SAVEZA SRBIJE

Ne sme wu je mo zbog jed nog ne u spe ha Svi ga hva le: No vak \o ko vi}

\o ko vi} tre }i naj bo qi u Open eri Sezona koju je odigrao Novak \okovi} u 2011. godini progla{ena je za tre}u najboqu u Open eri u izboru kolumniste portala tennis.com Stivena Tignora. „Novak \okovi} nije dobro zavr{io 2011. godinu, ali ne bi trebalo zbog toga da zaboravimo koliko ju je briqantno po~eo i koliko je briqantan bio tokom sezone na Grend slem turnirima“, napisao je Tignor. „\okovi} je po~eo tako {to je osvojio svoj drugi Australijan open, ali tu nije stao. Izjedna~io je rekord Xona Mekinroa po broju uzastopnih pobeda (42) u seriji koja je ukqu~ila ~etiri uzastopne pobede u finalima nad Rafaelom Nadalom. Od toga dve na {qaci, podlozi na kojoj je [panac bio superioran .Osvojio je tri Grend slem turnir i rekordnih pet titula iz Masters

serije, ali ono {to \okovi}evu sezonu stavqa ispred skoro svih ostalih jeste ono {to je u~inio protiv dvojice me|u najboqima svih vremena – jedno je imati skor 82-3 protiv svih kao Mekinro 1984. godine, ali jo{ impresivnije je imati u~inak 10-1 protiv Roxera Federera i Rafael Nadala“, zakqu~io je Tignor. Logi~no, Novaka je ATP proglasio najboqim u 2011. godini, a ~asopis „GQ„ nedavno mu je dao priznawe as godina. Posle pobede nad Congom u polufinalu Vimbldona \okovi} je postao prvi reket sveta. Lista najboqih sezona prema sajtu tennis.com: 1. Jo{ nije odre|eno, 2. Roxer Federer (2006), 3. Novak \okovi} (2011), 4. Xon Mekinro (1984), 5. Ximi Konors (1974), 6. Roxer Federer (2007), 7. Rafael Nadal (2010), 8. Mats Vilander (1988), 9. Xon Mekinro (1981), 10. Bjern Borg (1979).

So der ling pro pu {ta Austra li ju [vedski teniser Robin So der ling od u stao je od u~e {}a na Austra li jan openu, koji po~iwe 16. januara, zbog nedovoqne oporavqenosti od mononukleoze. Soderling je zbog bolesti propu{tao turnire u posledwih nekoliko meseci. Ukoliko sve bude teklo po planu, [ve|anin }e po~eti lagano da trenira u decembru, intenzivira}e trena`ni proces tokom januara, a o~ekuje se da zaigra na turnirima u februaru ili martu. Robin je propustio US open, a nedugo posle toga objavio Ro bi n So der ling je da boluje od mononukleoze. karijeri je osvojio deset titula Soderling je dvostruki finalii zaradio je skoro deset miliosta Rolan Garosa (2009, 2010), u na dolara.

Predsednik KSS Dragan Dilas uveren je da za popularni sport dolaze boqi dani na svim poqima - sportskom, finansijskom, strate{kom. On je zadovoqan ostvarenim u godini na izmaku i `ali samo zbog neuspeha seniorske mu{ke reprezentacije na Evrobasketu u Litvaniji. - [teta {to sjajan ciklus ne}emo zavr{iti u~e{}em u dodatnim kvalifikacijama za Olimpijske igre, jer sam uveren da bismo u kompletnom sastavu stekli pravo nastupa u Londonu i tamo bili me|u kandidatima za osvajawe medaqa - rekao je \ilas. Umesto toga, orlovi }e krenuti u novi ciklus - po mnogo ~emu sli~an onom iz 2008. godine.Mora}e da kroz kvalifikacije obezbedimo plasman na prvenstvo Evrope u Sloveniji, a na wihovom ~elu i daqe }e biti Du{an Ivkovi}.Razlika je u tome {to trofejni stru~wak i wegovi izabranici (ostaje da se vidi ho}e li biti promena u igra~kom kadru) ne}e krenuti od nule, s obzirom na to da je u prethodne ~etiri godine stvorena solidna baza za budu}nost. - Kre}emo u novi pohod, za koji verujemo da }e biti uspe{an. Sa Dudom smo postigli dogovor da ostane bar do kraja EP 2013, na kojem }emo imati velike ambicije, ali i ve}u podr{ku navija~a, {to se nedavno u slu~aju odbojka{a pokazalo veoma zna~ajnim - istakao je \ilas. Prvi ~ovek KSS time je stavio do znawa da je uveren da }e orlovi u grupi sa Izraelom, Crnom Gorom, Estonijom, Slova~kom i Islandom zauzeti jedno od prva dva mesta. Na Evroba-

sket }e se plasirati i ~etiri najboqe od {est tre}eplasiranih selekcija. Zamoqen da otkrije motive Saveza i Ivkovi}a za nastavak saradwe posle razo~aravaju}eg rezultata u Litvaniji, \ilas je odgovorio da se za vreme wegovog mandata treneri ne}e smewivati zbog jednog neuspeha. - Wegovi znawe i stru~nost nisu sporni, jedino se postavqalo pitawe wegovih godina ( 68 ), ali smo zakqu~ili da ako

Potpredsednik KSS zadu`en za mu{ku ko{arku Dejan Bodiroga rekao je da }e u dogledno vreme biti obavqeni razgovori sa svim igra~ima na koje se ra~una u kvalifikacijama za EP. Bodiroga je ponovio stav da je na{a grupa jako interesantna, sa sve boqim Izraelom i najkvalitetnijom ekipom iz tre}eg {e{ira, Crnom Gorom. - Mislimo da }e se izme|u nas i wih voditi borba za prva dva mesta. Ono {to je sigurno je da

Osta ju sa ra da ni ci: Du {an Iv ko vi} i Dra gan \i las

moè da vodi Olimpijakos za{to onda ne bi mogao Srbiju? Duda je svestan da ne moè da radi jo{ 10 godina, ali je izrazio spremnost da bude tu u naredne dve. Gledamo da qudi koje biramo imaju kvalitet, a na nama je da ih onda podrìmo i kada ne ide, kao {to smo podràli i selektora mlade selekcije Aleksandra Xiki}a.

}emo dve ili tri od pet utakmica kod ku}e odigrati van Beograda. Ima nagove{taja u kojim gradovima bi to moglo da se dogodi, ali preciznije informacije }emo ostaviti za narednu priliku - rekao je Bodiroga. Upitan kako komentari{e kritike koje je na ra~un Du{ana Ivkovi}a nedavno uputio Darko Mili~i}, \ilas je pod-

vukao da je iskqu~ivo pravo selektora da bira igra~e sa kojima }e raditi. - Mi{qewa sam da nikome ne treba pisati specijalne molbe. Ko je spreman da odvoji dva meseca za reprezentaciju - spreman je, ko nije - daleko mu lepa ku}a. On je rekao da ne moè sa simpatijama da gleda na igra~e koji jednog leta otkazuju jer nemaju klub, drugog leta zbog ènidbe, a tre}eg zbog zanoktice na malom prstu. - Me|utim, ako Ivkovi} jednog dana odlu~i da takve igra~e opet pozove u reprezentaciju, ja }u opet stajati iza wega, kao i do sada. Dragan \ilas sa dosta optimizma je govorio i o perspektivi Saveza, odnosno ko{arke u Srbiji generalno.Izraziv{i zadovoqstvo rezultatima mladih selekcija, organizacionim ja~awem KSS, radom Dejana Toma{evi}a na reformisawu doma}ih takmi~ewa, kao i novim Registracionim pravilnikom, ~ije usvajawe je predvi|eno za 2012, \ilas se posebno osvrnuo na finansijski aspekt. - Imamo veliki broj donatora i sponzora. Ne bih da ureknem, ali ako uspemo da ih zadrìmo, mislim da }e se Savez slede}e jeseni na}i na zelenoj grani i da }emo mo}i da krenemo u obnovu tradicionalnih centara u unutra{wosti Srbije, bez kojih ne moè biti napretka na{e ko{arke. \ilas je dodao da se neuspeh na Evrobasketu u Litvaniji ne}e negativno odraziti na poslovawe KSS. - Nema kukawa! Ho}u samo da gledamo u budu}nost i gde }emo biti godinu dana od danasm - jasan je bio predsednik KSS.

IVICA MAVRENSKI, TRENER @ELEZNI^ARA IZ IN\IJE

Te {ka, ali ne i ne mo gu }a mi si ja Ime Ivice Mavrenskog (45) ima veliku specifi~nu te`inu u srpskoj, nekada i u jugoslovenskoj ko{arci. U svet velikog, vrhunskog basketa Mavrenski je krenuo iz In|ije, a nosio je dresove Radni~kog iz Beograda, Vojvodine, Crvene zvezde s kojom je osvojio {ampionsku titulu, FMP-a, Hemofarma i igrao je u Ma|arskoj. Sjajni plejmejker bio je ~lan svih jugoslovenskih selekcija, osim najboqe reprezentacije, s kojima je osvojio zlato na kadetskom EP, dok je s juniorima za-

{io u ovom gradu i prihvatio sam poziv iz @elezni~ara, da malo i uzvratim za ono {to sam tamo dobio. Moj novi tim nije u sjajnoj situaciji, borimo se za opstanak, ali mislim da ta misija, iako je te{ka, nije i nemogu}a uz poja~awa koja smo doveli. Sti gli su Ra du lo vi} iz Slobode, iskusni Milo{ Bojovi}, Nenad ^anak i Goran Baji}, koji su ujedno i nosioci igre i na wima temeqimo optimizam. Imamo pravo da dovedemo jo{ jednog igra~a i ovih dana }emo da sednemo i vidimo

Stru~ ni {tab Ko vam pomaè u radu? - Prvi asistent mi je mladi Sa{a Lero, dok o kondiciji igra~a ra~una vodi Rade Pavlovi}, iskusni trener, koji je do sada radio u velikom broju klubova i koji je bezbroj puta dokazao stru~nost - rekao je Mavrenski. sluìo bronzu. Re~ je o generaci ji igra ~a ro |e nih 1965. i 1966. godine, u kojoj su s Mavren skim igra li @ar ko Pa spaq, Ivo Naki}, Jurij Zdovc, Frawo Arapovi}, Velimir Perasovi}, Luka Pavi}evi}... Po zavr{etku igra~ke karijere pre{ao je me|u trenere i radio je u Vojvodini Srbijagas, Mega Vizuri, ê{koj i Ma|arskoj, a od skora je preuzeo ekipu @elezni~ara iz In|ije, novog ~lana Prve A lige Srbije. Posle uspe{ne i duge karijere, eto, put ga je vratio u mesto u kome je odrastao i zapo~eo druèwe s ko{arka{kom loptom. - Kada su me pozvali qudi iz In|ije bilo mi je veoma drago rekao je Mavrenski. - Odrastao sam, mom~io se i {kolu zavr-

situaciju na tr`i{tu slobodnih ko{arka{a. Buxet nam je ogra ni ~en i po ku {a }e mo da uklopimo odnos cena interesatnih igra~a s onim {to realno mo`emo da platimo. Kakvo je interesovawe u In|iji za ko{arku? - Postoji lepa zainteresovanost In|ijaca i meni je veoma bitno to {to radim s dobrim momci ma. @elezni ~ar ima i mla|e kategorije i verujem da }e se u dogledno vreme iz wih iznedriti neki novi Buji}i, Kati }i, [kr bi }i i Savi }i, zna~ajna imena u istoriji ovda{weg basketa. Imali smo problema s povredama, ali, evo, sada je tu situacija mnogo boqa i treniramo u kompletnom sastavu. Treba}e nam dosta truda, vo-

qe i rada na treninzima kako bismo dostigli èqeni nivo forme, ali ve} sada vidim da sve ide naboqe i na tome temeqim optimizam kada je borba za opstanak u pitawu. Ko su vam glavni konkrenti u toj borbi? - Iako u sada{woj ligi gotovo svako svakog moè da pobedi, ipak mislim da }emo najve}u bitku voditi s Napretkom, Proleterom i Slobodom. Povratnik ste u srpsku ko{arku, kako vam doma}e prvenstvo sada izgleda? - îni mi se ponekad da je liga sve slabija iz godine u godinu. Veliki je odliv igra~a posle svake sezone i to je

jedan od najve}ih problema. Uz to, zbog regionalne lige doma}u Superligu odra|ujemo veoma brzo i tu nemamo dovoqno ni vremena, ni prostora za stvarawe dobrih ko{arka{a. Ne ka da smo aso ve pra vi li upravo u jakom doma}em prvenstvu, a sada u wemu imamo puno onih koji igraju na takozvane otvorene ugovore i mogu da napu{taju klubove kad god im se pojavi neka zanimqiva inostrana ponuda - napomenuo je Ivica Mavrenski, dodaju}i da }e pre sto je }a no vo go di {wa pauza dobro do}i wegovom novom klubu, jer }e imati prostora za dodatni rad. A. Predojevi}

sport

petak9.decembar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Arsenal - Everton (16) (16) Bolton - Aston Vila Liverpul - Kvins Park (16) Man~ester j. - Vulverhempton (16) (16) Nori~ - Wukasl (16) Svonsi - Fulam VBA - Vigan (16) Nedeqa (14.30) Sanderlend - Blekburn Stouk - Totenhem (17) Ponedeqak ^elzi - Man. siti (21) 1. Man. siti 14 12 2 0 48:13 38 2. Man~ester j.14 10 3 1 31:13 33 3. Totenhem 13 10 1 2 29:16 31 14 9 1 4 31:17 28 4. ^elzi 14 8 2 4 30:23 26 5. Arsenal 6. Wukasl 14 7 5 2 19:15 26 7. Liverpul 14 6 5 3 17:13 23 14 5 3 6 14:23 18 8. Stouk 9. Aston Vila 14 3 7 4 16:18 16 13 5 1 7 15:17 16 10. Everton 14 4 4 6 20:26 16 11. Nori~ 12. Kvins Park 14 4 4 6 15:25 16 14 3 6 5 16:16 15 13. Fulam 14. VBA 14 4 3 7 13:21 15 14 3 5 6 14:20 14 15. Svonsi 16. Vulverhem. 14 4 2 8 15:24 14 17. Sanderlend14 2 5 7 16:17 11 18. Blekburn 14 2 4 8 21:32 10 14 3 0 11 19:34 9 19. Bolton 20. Vigan 14 2 3 9 12:28 9

ENGLESKA – ^EMPION[IP

Subota Sautempton - Blekpul Midlzbro - Brajton Vatford - Lids Reding - Vest Hem Derbi - Bristol Milvol - Kardif Notingem F. - Kristal P. Birmingem - Donkaster Koventri - Hal Barnli - Portsmut Lester - Piterboro Barnsli - Ipsvi~ 1. Sautemp. 20 13 3 4 2. Vest Hem 20 12 4 4 3. Kardif 20 10 7 3 4. Midlzbro 20 9 8 3 20 10 4 6 5. Lids 6. Brajton 20 9 5 6 7. Blekpul 20 8 6 6 20 8 6 6 8. Barnsli 9. Hil 19 9 3 7 10. Lester 20 8 5 7 20 8 3 9 11. Barnli 20 7 6 7 12. Reding 13. Kristal P. 20 7 6 7 14. Birmingem 17 7 5 5 20 7 4 9 15. Derbi 16. Piterboro 20 7 3 10 17. Votford 20 6 6 8 18. Portsmut 19 6 5 8 20 5 7 8 19. Milvol 20. Bristol 20 5 5 10 21. Ipsvi~ 19 6 2 11 22. Notingem 20 6 2 12 23. Donkaster 20 4 4 12 24. Koventri 20 2 7 11

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 42:21 42 36:17 40 34:22 37 24:17 35 35:28 34 23:21 32 31:25 30 27:26 30 21:21 30 27:22 29 31:30 27 23:22 27 20:20 27 23:19 26 24:30 25 39:38 24 21:29 24 22:22 23 23:24 22 20:31 20 26:39 20 18:35 20 16:33 16 17:31 13

ITALIJA – SERIJA A Subota Le}e - Lacio Sijena - \enova Kaqari - Parma Inter - Fiorentina Nedeqa Atalanta - Katanija Bolowa - Milan Palermo - ]ezena Udineze - Kjevo Novara - Napoli (20.45) Ponedeqak Roma - Juventus 1. Juventus 13 8 5 2. Milan 13 8 3 3. Udineze 13 8 3 4. Lacio 13 7 4 5. Napoli 13 5 5 6. Palermo 13 6 2 7. Kaqari 13 4 5 8. Roma 13 5 2 9. Katanija 13 4 5 10. Fiorent. 13 4 4 11. Parma 13 5 1 12. Kijevo 13 4 4 13. \enova 12 4 3 14. Atalanta 13 5 6 15. Inter 12 4 2 16. Sijena 13 3 5 17. Bolowa 13 4 2 18. Novara 13 2 4 19. ]ezena 13 2 3 20. Le}e 13 2 2

(18) (18) (20.45) (20.45) (15) (15) (15) (15)

0 2 2 2 3 5 4 6 4 5 7 5 5 2 6 5 7 7 8 9

(20.45) 24:10 29 29:14 27 16:6 27 19:9 25 21:13 20 16:15 20 12:13 17 15:17 17 14:19 17 13:11 16 15:20 16 10:16 16 14:16 15 16:15 15 14:18 14 14:12 14 11:18 14 14:24 10 6:15 9 11:23 8

ITALIJA – SERIJA B Danas Sampdorija - Juve Stabia Subota Askoli - Vareze Citadela - Re|ina Groseto - Modena Gubio - Padova No}erina - Krotone Sasuolo - Livorno Torino - Peskara Verona - Albinolefe Vi}enca - Empoli Nedeqa Bre{a - Bari 1. Torino 17 11 5 1 2. Verona 18 10 4 4 3. Peskara 18 10 3 5 4. Sasuolo 18 9 6 3 5. Padova 17 9 4 4 6. Re|ina 18 8 5 5 7. Vereze 18 7 5 6 8. Groseto 18 7 5 6 9. Sampdor. 18 5 10 3 10. Juva Stab. 18 8 4 6 11. Citadela 18 6 4 8 12. Bari 18 6 5 7 13. Krotone 18 5 7 6 14. Vi}enca 18 5 6 7 15. Empoli 18 6 3 9 16. Livorno 18 5 5 8 17. Albinol. 18 5 5 8 18. Bre{a 18 4 7 7 19. Modena 18 3 7 8 20. No}erina 18 3 6 9 21. Gubio 18 3 5 10 22. Askoli 18 5 3 10

[PANIJA – PRIMERA

NA[ PREDLOG

El kla si ko dr ma Ma drid (2.30) Real Madrid (3.35) Barselona (2.80) [pa ni ja je ve} da ni ma u tran su, su tra je na pro gra mu 163. El kla si ko , okr {aj dva naj ve }a i naj tro fej ni ja ti ma Pi ri nej skog ostr va. Do ma }in je Real, ko ji ove se zo ne igra u sjaj noj for mi, ni Bar se lo na ne za o sta je pu no. I jed ni i dru gi su kal ku li sa li u Li gi {am pi o na igra li su sa re zer vnim ti mom i po be di li, pa u do brom ras po lo `e wu o~e ku ju ve li ki me~. Bi }e to i okr {aj dvo ji ce van se rij skih tre ne ra Mu ri wa i Gvar di o le. Ma dri |a ni kod ku }e ne ma ju po raz, do bi li su svih {est du e la, dok su Ka ta lon ci na stra ni ostva ri li dve po be de, tri re mi ja i je dan po raz. U po sled wim me ~e vi ma bo qa je bi la Bar se lo na, Real je sla vio po sled wi put jo{ 7. ma ja 2008. go di ne (4:1) Bar se lo na je u se ri ji od {est me ~e va bez po ra za od Re a la. A na ve~ noj li sti po be da i po ra za sa da je od nos 68-31-63 (259:252) u ko rist Re a la . Na{ predlog: 3+

(2.45) êlzi - (3.10) Man~ester siti (2.70) Na po ra na ne de qa za fud ba le re êl zi ja. Na kon po be de u du e lu sa Va len si jom u Li gi {am pi o na, pu le ni tre ne ra Bo a {a do ~e ku ju na Stam ford Bri xu u der bi ju 15. ko la eki pu Man ~e ster si ti ja. Pla vi ci su u mi nu lom ko lu bi li bo qi od Wu ka sla (2:0). A eki pa Si ti ja je do no gu je po tu kla No ri~ (5:1). Tra di ci ja je na stra ni pla va ca, ko ji su na po sled wih 10 du e la, sla vi li ~ak osam pu ta, uz je dan re mi i po be du go sti ju. Pro {le se zo ne bi lo je 2:0 za êl zi, dok su u re na {u sla vi li gra |a ni 1:0. Na{ predlog: h

Aston Vi la bez Ye na sa En gle ski fud bal ski pr vo li ga{ Aston Vi la sa op {tio je da nas da }e igra~ sre di ne te re na Xer mejn Xe nas pa u zi ra ti do kra ja se zo ne zbog po vre de te ti ve le ve no ge. On se po vre dio pro {log vi ken da na utak mi ci sa Man ~e ster ju naj te dom i na kon de taq nih pre gle da utvr |e no je da }e {est me se ci bi ti van te re na. „Ovo su tra gi~ ne ve sti za Xer mej na, a i svi u klu bu su ve o- ma tu `ni zbog ova kve po vre de. Za nas je ve li ki uda rac iz gu bi ti ta kvog igra ~a i si gur ni smo da }e ne do sta ja ti na vi ja ~i ma”, na vo di se u sa op {te wu klu ba iz Bir min ge ma. Xe nas je u do sa da {wem to ku se zo ne za Aston Vi lu od i grao sa mo dve utak mi ce i ni je se upi sao u strel ce. On je le tos do {ao na po zaj mi cu iz lon don skog To ten he ma. Ovaj fud ba ler za re pre zen ta ci ju En gle ske de bi to vao je 2003. go di ne i do sa da je od i grao 21 utak mi cu i po sti gao je dan gol.

(12.30) 20:8 38 26:19 34 38:27 33 22:12 33 26:19 31 31:20 29 25:20 26 21:23 26 25:16 25 25:23 24 20:24 22 16:20 21 17:20 21 22:24 21 24:28 21 18:17 20 25:33 20 16:23 19 16:30 16 26:32 15 15:30 14 21:27 11

(18) (20) (22)

1 1 2 4 2 5 3 5 4 7 7 6 7 5 6 6 9 6 8 8

(12) (16) (16) (18) (18) (19.45) (21.30) 49:10 37 47:7 34 23:14 30 23:17 26 15:10 24 19:19 23 18:26 21 21:21 19 20:17 18 11:17 17 16:22 16 6:12 15 15:22 15 11:18 14 11:20 14 14:22 13 13:21 13 10:20 12 12:24 12 12:28 10

[PANIJA – SEGUNDA Kri sti ja no Ro nal do i Li o nel Me si

(1.55) Arsenal - (3.50) Everton (5.75) Za ni mqiv duel o~e ku je se Emi rejts sta di o nu, gde }e sna ge od me ri ti fud ba le ri Ar se na la i Ever to na. Tob xi je su bi le bo qe od Vi ga na (4:0) i na sta vi le se ri ju od se dam utak mi ca bez po ra za. Na dru goj stra ni, ka ra me le tre ne ra Mo je sa po ra `e ne su od Sto u ka (1:0). Tra di ci ja je na stra ni Ar se na la ko ji ni je po ra `en na po sled wih 12 me ~e va (10 po be da i dva re mi ja). Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su Van Per si ju i dru go vi ma iden ti~ nim re zul ta tom (2:1). Na{ predlog: 1

(1.85) Inter - (3.30) Fiorentina (4.00) Po raz od Udi ne zea na \u ze pe Me a ci, uz bur kao je stra sti u In -

ter u. Na re du je no vi der bi a ovo ga pu ta u Mi la no sti `e eki pe Fi o ren ti ne ko ja je bi la bo qa od Ro me (3:0), ~i me su qu bi ~a sti na ~i ni li pr ve nac na kon tri uza stop na ne u spe ha. ^e ta tre ne ra Ro si ja po ku {a }e da pre ki ne ne u god nu tra di ci ju u Mi la nu, ne ro - azu ri sla vi li na po sled wih 10 utak mi ca. Pro {le go di ne oba du e la pri pa la su pla vo -cr ni ma (3:1 i 2:1). Na{ predlog: 1

(3.35) Roma - (3.30) Juventus (1.95) Li der pr ven stva eki pa Ju ven tu sa je je di na eki pa bez po ra za u Se ri ji A. Vu ~i ca je po ra `e na na go sto va wu u Fi ren ci 3:0, {to je dru gi po raz u ni zu za Ri mqa ne. Sta ra da ma la ko je do {la do tri jum fa pro tiv ]e ze ne (2:0). Vu ~i ci ba{ i ne pri ja sta ra da ma, na

Me si: Va `no je da ne iz gu bi mo Naj bo qi fud ba ler Bar se lo ne Li o nel Me si re kao je da nas da }e is hod pred sto je }eg der bi ja „El kla si ko” pro tiv ma drid skog Re a la u ve li koj me ri od re di ti da qi tok se zo ne. Bar se lo na u Pri me ri za o sta je tri bo da za Re a lom, a ima i utak mi cu vi {e od „ve ~i tog” ri va la. Na kon su tra {weg der bi ja, Bar se lo nu o~e ku je i put u Ja pan na Svet sko klup sko pr ven stvo. - Mno go je va `no da u su tra ostva ri mo do bar re zul tat, va `no je daa ne iz gu bi mo, jer }e to uti ca ti na da qi tok pr ven stve ne tr ke. Ne }e mo ima ti mno go vre me na za od mor jer od mah po sle me ~a u Ma dri -

na po sled wih se dam utak mi ca na Olim pi ku ni su ose ti li slast po be de (jo{ od 2004.go di ne). Na{ predlog: 2

(1.60) Verder - (3.40) Volfsburg (5.50) Za huk ta li Ver der ovog vi ken da do ~e ku je vu ko ve iz Volf zbur ga na Ve zer sta di o nu. Ze le ni su pro {log vi ken da po ra `e n i od Ba j er n a 4:1, dok je Volf sburg kod ku }e re mi zi rao 2:2 pro t iv Majn c a. Do m a } in ima dve po be de u ni zu na Ve ze ru, dok go sti ni su sla vi li na stra ni se dam utak mi ca. Na po sled wih 14 me |u sob nih okr {a ja, do ma }i nu je pri pa lo pet, go sti ma {est, dok su tri du e la za vr {i la po de lom bo do va. Na{ predlog: 3+ I. G.

[KOTSKA

du pu tu je mo u Ja pan. Na ma je va `no i SP za klu bo ve, ho }e mo tro fej i na tom tur ni ru - re kao je Me si {pan ski me di ji ma. Bar se lo na je pre dve go di ne na klup skom SP u Abu Da bi ju osvo ji la tro fej na kon po be de nad ar gen tin skim Estu di jan te som u fi na lu. Po red Bar se lo ne, na SP za klu bo ve je dan od fa vo ri ta je i bra zil ski San tos, u ~i jim re do vi ma ove se zo ne bri qi ra na pa da~ Nej mar. Bar se lo na i San tos tak mi ~e we na klup skom SP po ~i wu u po lu fi na lu, ko je se igra 14. i 15 de cem bra u To jo ti i Jo ko ha mi.

Subota Hibernijan - Renyers Aberdin - Sent Miren Seltik - Harts Danfermlajn - Kilmarnok Invernes - Dandi Sent Yonston - Madervel 1. Renyers 2. Seltik 3. Madervel 4. St. Yonston 5. Harts 6. Kilmarnok 7. St. Miren 8. Dandi 9. Invernes 10. Hibernijan 11. Danferm. 12. Aberdin

(13.30) (16) (16) (16) (16) (16)

17 13 3 1 32:8 42 17 12 2 3 35:14 38 16 9 3 4 20:18 30 16 7 5 4 20:13 26 17 6 4 7 16:13 22 17 5 7 5 23:25 22 17 5 5 7 15:21 20 17 4 6 7 21:27 18 17 4 3 10 22:33 15 16 3 5 8 16:26 14 17 3 5 9 20:36 14 16 3 4 9 17:23 13

Bap ti sta pa u zi ra dva me se ca Bra zil ski na pa da~ @u lio Bap ti sta pa u zi ra }e dva me se ca na kon da na {we ope ra ci je de snog sto pa la, sa op {tio je we gov klub Ma la ga. - Ope ra ci ja je bi la uspe {na, a Bap ti sta }e van te re na naj ve ro vat ni je bi ti osam ne de qa. - na vo di se u sa op {te wu {pan skog pr vo li ga {a. Bap ti sta je u Ma la gu do {ao po ~et kom go di ne iz ita li jan ske Ro me, a za {pan ski klub do sa da je od i grao 15 utak mi ca i po sti gao 10 go lo va. Eki pa Ma la ge tre nut no za u zi ma {e sto me sto na ta be li Pri me re sa 14 bo do va ma we od vo de }eg ma drid skog Re a la.

Danas Barselona B - Almerija Subota Sabadeq - El~e Himnastik - Kordoba Alkojano - Hirona Alkorkon - Selta Deportivo - Numansija Kartagena - Las Palmas Viqareal B - Kserez Rekreativo - Hueska Nedeqa Herkules - Vaqadolid Gvadalahara - Mursija 1. Herkules 16 10 2 2. El~e 16 9 3 3. Vaqadolid 16 7 7 4. Kordoba 16 8 4 5. Almerija 16 7 6 6. Deportivo 16 8 3 7. Selta 16 8 2 8. Alkorkon 16 7 3 9. Las Palmas16 6 5 16 6 5 10. Mursija 11. Gvadalah. 16 6 5 12. Sabadeq 16 6 5 13. Barselona 16 6 4 14. Numansija 16 5 7 15. Rekreat. 16 5 3 16. Kserez 16 4 5 17. Alkojano 16 3 7 18. Viqareal 16 3 6 19. Hueska 16 3 5 16 2 7 20. Hirona 21. Himnastik 16 2 6 22. Kartagena 16 2 6

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

4 4 2 4 3 5 6 6 5 5 5 5 6 4 8 7 6 7 8 7 8 8

(12) (18) 16:9 32 26:16 30 22:14 28 19:13 28 21:15 27 25:21 27 29:19 26 19:13 24 22:21 23 19:19 23 18:21 23 22:29 23 25:22 22 18:15 22 18:20 18 15:20 17 15:22 16 23:30 15 20:27 14 18:26 13 14:21 12 9:20 12

NEMA^KA BUNDES LIGA Herta - [alke

Danas

(20.30) Subota (15.30) Verder - Volfsburg Majnc - Hamburg (15.30) Nirnberg - Hofenhajm (15.30) Keln - Frajburg (15.30) Augzburg - Borusija (M) (15.30) (18.30) Hanover - Bajer (L) Nedeqa Borusija (D) - Kajzerslautern (15.30) [tutgart - Bajern (17.30) 1. Bajern 15 10 1 4 38:9 31 2. Borusija(D)15 9 3 3 30:10 30 3. Borusija(M)15 9 3 3 24:10 30 4. [alke 15 9 1 5 31:21 28 5. Verder 15 8 2 5 26:25 26 6. Bajer 15 7 4 4 22:19 25 7. [tutgart 15 6 4 5 22:17 22 8. Hanover 15 5 6 4 19:23 21 9. Herta 15 4 7 4 22:23 19 10. Hofenhajm 15 5 3 7 16:18 18 11. Hamburger 15 4 5 6 20:26 17 12. Keln 14 5 2 7 22:31 17 13. Volfsburg 15 5 2 8 21:30 17 14. Majnc 14 4 4 6 21:27 16 15. Nirnberg 15 4 3 8 14:26 15 16. Kajzersl. 15 3 5 7 11:19 14 17. Frajburg 15 3 4 8 20:31 13 18. Augzburg 15 2 5 8 13:27 11

FRANCUSKA

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

Subota Levante - Seviqa Betis - Valensija Real (M) - Barselona Nedeqa R. Vaqekano - Hihon Hetafe - Granada Viqareal - Sosijedad Saragosa - Majorka Malaga - Osasuna Atletik (B) - Rasing Espawol - Atletiko (M) 1. Real (M) 14 12 1 2. Barselona 15 10 4 3. Valensija 14 9 3 4. Levente 14 8 2 5. Seviqa 14 6 6 14 7 2 6. Malaga 7. Osasuna 14 5 6 8. Atlet. (M) 14 5 4 9. Atletik (B) 14 4 6 10. Espawol 14 5 2 11. R. Vaqek. 15 4 4 12. Granada 13 4 3 13. Sosijedad 14 4 3 13 3 5 14. Majorka 15. Viqareal 14 3 5 14 3 5 16. Hetafe 17. Betis 14 4 1 18. Rasing 14 2 6 19. Hihon 14 3 3 20. Saragosa 14 2 4

BELGIJA Danas Mehelen - Anderleht Subota Lokeren - Standard Genk - Lirs Gent - Ber{o Leuven - Varegem Kortrijk - Vesterlo Mons - Serkl Bri` Nedeqa Klub Bri` - Sent Truden 1. Anderleht 16 2. Gent 16 3. Klub Bri` 16 4. Standard 16 5. Kortrijk 16 6. Serkl Bri`16 7. Mons 16 8. Genk 16 9. Ber{o 16 10. Lokeren 16 11. Mehelen 16 12. Leuven 16 13. Varegem 16 14. Lirs 16 15. St. Truden 16 16. Vesterlo 16

11 10 9 8 8 7 6 6 5 4 4 4 2 2 2 2

3 3 4 5 3 6 5 5 6 6 4 3 8 7 4 4

(20.30) (18) (20) (20) (20) (20) (20) (18) 2 3 3 3 5 3 5 5 5 6 8 9 6 7 10 10

TURSKA

HOLANDIJA

32:13 38:18 29:18 22:20 23:19 20:15 31:27 28:24 27:23 22:24 20:32 17:29 15:22 12:21 24:39 13:29

36 33 31 29 27 27 23 23 21 18 16 15 14 13 10 10

Danas Den Hag - Herakles Subota Tvente - NEC AZ Alkmar - De Graf{ap Ekscelzior - Herenven PSV - Breda Nedeqa Venlo - Roda Utreht - Fejenord RKC - Ajaks Vitese - Groningen 1. AZ Alkmar 14 11 1 2 2. PSV 15 9 4 2 3. Tvente 15 8 6 1 4. Ajaks 15 7 6 2 5. Fejenord 15 8 3 4 6. Herenven 15 6 7 2 7. Viteze 15 7 4 4 8. Groningen 15 6 4 5 9. Roda 15 7 0 8 10. Herakles 15 5 5 5 11. Breda 15 5 3 7 12. Den Hag 15 5 3 7 13. Utreht 15 4 4 7 14. RKC 15 4 3 8 15. NEC 15 4 2 9 16. De Graf. 15 3 3 9 17. Ekscelzior 14 1 4 9 18. Venlo 15 1 4 10

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 31:13 34 42:18 31 39:15 30 41:23 27 29:18 27 33:23 25 22:16 25 28:28 22 22:36 21 27:22 20 22:26 18 20:27 18 26:32 16 14:26 15 15:25 14 15:32 12 9:29 7 14:40 7

Subota Gaziantep - Eski{ehir Nedeqa Antalija - Ankaragu~u Gan~lerbirligi - Ordunspor Mersin - Samsun Be{ikta{ - Istanbul Tranbzon - Galatasaraj Ponedeqak Kajzeri - Karabuk Sivas - Manisa (17) Bursa - Fenerbah~e 1. Fenerbah. 13 8 4 1 2. Galatasar. 13 7 4 2 3. Be{ikta{ 13 7 3 3 4. Manisa 13 6 5 2 5. Istanbul 13 6 3 4 5. Trabzon 13 5 6 2 7. Eski{ehir 13 6 2 5 8. Mersin 13 5 4 4 9. Orduspor 13 4 5 4 10. Bursa 13 4 4 5 11. Kajzeri 13 5 1 7 12. Gen~lerb. 13 4 4 5 13. Antalija 13 4 4 5 14. Sivas 13 4 4 5 15. Gaziantep 13 3 4 6 16. Karabuk 13 3 2 8 17. Samsun 13 2 5 6 18. Ankaragu~u 13 1 2 10

PORTUGAL (18) (12) (12) (15) (15) (18) (17) (19) 20:11 28 18:10 25 18:14 24 13:8 23 19:14 21 19:14 21 16:15 20 14:13 19 11:10 17 16:14 16 15:16 16 15:18 16 12:15 16 18:23 16 12:15 13 15:19 11 9:16 11 15:30 5

Danas Braga - P. Fereira Subota Beira Mar - Porto Sporting - Nacional Nedeqa Rio Ave - @il Visente V. Setubal - Fereinse Leirija - Gimarae{ Maritimo - Benfika Ponedeqak Olhanense - Akademika 1. Porto 11 2. Benfika 11 3. Sporting 11 4. Maritimo 11 5. Braga 11 6. Olhanense 11 7. @il Visente11 8. Gimare{ 11 9. Beira Mar 11 10. Akademika 11 11. V. Setubal 11 12. Nacional 11 13. Feirense 11 14. Leirija 11 15. Rio Ave 11 16. P. Feriera 11

8 8 7 6 5 3 3 4 3 4 3 3 2 3 2 2

3 3 2 4 4 5 5 1 4 1 2 2 4 0 2 2

(21.15) (19.30) (21.30) (17) (17) (19.15) (21.15) (21.15) 0 0 2 1 2 3 3 6 4 6 6 6 4 8 7 7

28:7 24:10 24:11 18:13 15:7 11:11 12:17 17:14 7:6 14:16 7:17 8:22 8:17 12:21 9:14 11:22

27 27 23 22 19 14 14 13 13 13 11 11 10 9 8 8

Subota Nansi - Aja~io Ren - Brest Sent Etjen - Kaen So{o - PS@ Tuluz - Evijan Valensijen - Montpeqe Marsej - Bordo Nedeqa Okser - Nica Lil - Di`on Lorijen - Lion 1. Montpeqe 16 11 3 2. PS@ 16 10 3 3. Lil 16 8 7 4. Lion 16 9 2 5. Ren 16 8 4 6. Tuluz 16 7 5 7. Marsej 16 6 6 8. Sent Etjen 16 6 6 9. Lorijen 16 6 5 10. Kaen 16 5 4 11. Evijan 16 4 7 12. Bordo 16 4 7 13. So{o 16 4 6 14. Di`on 16 5 3 15. Brest 16 2 10 16. Okser 16 3 6 17. Valensijen 16 3 5 18. Nica 16 3 5 19. Nansi 16 3 5 20. Aja~io 16 1 5

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

2 3 1 5 4 4 4 4 5 7 5 5 6 8 4 7 8 8 8 10

(17) (17) (21) 36:17 36 29:17 33 27:15 31 28:19 29 27:21 28 17:15 26 22:16 24 19:19 24 17:18 23 23:25 19 21:23 19 19:21 19 21:30 18 17:29 18 17:18 16 22:26 15 16:19 14 14:17 14 12:20 14 15:34 8

lov

c m y

dnevnik

LOV NA DIVQE SVIWE U ATARU UZDINA, U BANATU

petak9.decembar2011.

KAKO SE RE[ITI PRENAMNO@ENIH PREDATORA

Stimulisati odstrel – smawiti broj {akala

Lov ci iz Uz di na i wi ho vi go sti sa od stre qe nim ple nom

I predsednik op{tine o{trog oka Udru è we lo va ca „Zec” iz Uz di na, me sta u ju `no ba nat skoj op {ti ni Ko va ~i ca, uspe {no je u su bo tu 3. de cem bra pri re di lo lov na di vqe svi we u kom je bi lo ulo va. U Uz din skoj {u mi ko ja je do lo vi {ta od 8.500 hek ta ra ko jim ga zdu je UL „Zec” od stre qe ne su tri di vqe svi we. Me |u u~e sni ci ma naj o {tri jeg oka bi li su Mi ro slav Kri {an iz Ko va ~i ce, ina ~e pred sed nik ko va ~i~ ke op {ti ne, a pre ci zni su bi li i lo kal ni lov ci Ma ri nel Pu qa i Ko sta Ra du lo vi}. Na te re nu Uz din ske {u me na {lo se 40 lo va ca iz svih se dam udru è wa iz na se qa ko va ~i~ ke op {ti ne, kao i go sti iz Be o gra da, Ov ~e, Su tje ske i dur gih me sta. - Za do voq ni smo ple nom Naj mla |i Vik tor Ba lan is ko ri stio - ka è se kre tar UL „Zec” pri li ku za sli ka we To dor Bo jer. - Di vqih svi wa u na {em lo vi {tu naj vi {e svi we sa mo za ~la no ve na {eg ima u Uz din skoj {u mi, gde te ren Udru è wa iz Uz di na, ka da smo ba{ i ni je pri stu {a ~an, ta ko da se ta ko |e vra ti li sa ulo vom. pred sta vqa pra vi iza zov za na Jed nu di vqu svi wu ko ja je te ì {e ~la no ve i go ste. Od stre qe ne la oko 80 ki lo gra ma od stre lio su dve kr ma ~e i jed na na zi mi ca. je Ema nuel Bor ka iz Uz di na. Svi u~e sni ci bi li su iz u zet no U~e sni ci lo va bi li su za do sa ve sni i di sci pli no va ni ta ko voq ni or ga ni za ci jom, a po slu da je lov na di vqe svi we pro te - ì lo ih je i le po vre me. Jo èf kao u naj bo qem re du. Ove se zo ne Kri va ~i iz De be qa ~e i dru gi or ga ni zo va li smo lov na di vqe is ti ~u da je sve bi lo do bro pri -

pre mqe no. Za okre pqe we pri ja li su lo va~ ki do ru ~ak, a po po vrat ku sa te re na do ma }i ni su slu ì li uku san gu la{ od di vqe svi we. Ra dost zbog dru è wa sa lov ci ma ni je skri vao naj mla |i u~e snik u ovom po ho du Vik tor Ba lan, u~e nik sed mog raz re da Osnov ne {ko le „Sve ti Ge or gi je” u Uz di nu. We gov otac Jon Ba lan lo vac je vi {e od dve de ce ni je, pa se Vik tor za iz la ske u pri ro du za in te re so vao ve} od pe te go di ne, a jo{ ne ko li ci na lo va~ kog pod mlat ka pri dru ù je se uz din skim lov ci ma ka da im se uka è pri li ka za iz la ske u pri ro du i sti ca we lo va~ kog is ku stva. - Bio sam ve} u lo vu na ze ~e ve i fa za ne, ali je lov na di vqe svi we za me ne do sa da bio naj ve }i do ì vqaj. Vo lim lov i lo va~ ke pse, po seb no krat ko dla ke pti ~a re. Imam svoj lo va~ ki pr sluk, jo{ mi lo va~ ki {e {ir fa li. Jo{ }u mo ra ti sa ~e ka ti da po sta nem lo vac, da mo gu no si ti i ko ri sti ti pu {ku - ka è Vik tor ko ji je is ko si tio pri li ku da se po sle uspe {nog su bot weg lo va sli ka s o~e vom pu {kom i jed nom od od stre qe nih di vqih svi wa. M. Mitrovi}

U BA^KOPALANA^KOM LOVI[TU

Na jednog lovca dva zeca U Lo va~ kom dru {tvu „Je len“ u Ba~ koj Pa lan ci ka `u da su za vr {i li lov na ze ca uspe {no. Dru {tvo sa oko 200 ~la no va u pet iz la za ka od stre li lo je oko 400 ko ma da ze ~e va, od no sno u pro se ku po dva na sva kog lov ca, ali je bi lo i onih ko ji ni su is -

pa li li ni je dan me tak, od no sno ni su ni lo vi li „du go u he„. U lo vi {tu ko je se pro sti re na oko 12.000 hek ta ra ove go di ne bi lo je ze ~e va za raz li ku od pret hod nih. La ni je, na pri mer, zec se lo vio sa mo u dva na vra ta, a bi lo je od stre we no je dva pre -

ko 100 pri me ra ka. Ta da je od lu ~e no da se pre sta ne sa lo vom, a re zul ta ti su do {li ve} ove se zo ne. Do du {e, ba~ ko pa la na~ ki lov ci ka `u da po e }an broj ze ~e va ni je sa mo who va za slu ga, jer je i go di na bi la na klo we na ovoj di vqa ~i. M. Sy.

Po sle is to~ ne Sr bi je, ko ja je sma tra ]e ra ni}. - To je ì vo ti pro sto oku pi ra na {a ka li ma, wa ko ja je ma hom ak tiv na no }u i lu ka vi pre da tor ozbiq no osva ja u su mrak, pa se ja vqa pro blem u i ba nat sku rav ni cu, gde se u po - ve zi sa or ga ni za ci jom lo va na sled we vre me uo~a va ve li ka {a ka le. Ver lo je in te li gen tan, broj nost ovih ì vo ti wa. Po seb - ta ko da ge be ral no, lov na we ga no mno gi ih ima u sred wem Ba - ni je ni ma lo lak. Sma tram da je na tu - la ne su ~la no vi Lo va~ kog sti mu la ci ja od stre la {a ka la, udru è wa “Zre wa nin” tvr di li kao {to je to ura |e no pro {le da se u lo vi {ti ma na mno ì lo pu no {a ka la ko ji pra ve ve li ku {te tu, a sa da na to upo zo ra va ju i ì ti {tan ski lov ci, na po mi wu }i da se do ne dav no u wi ho vim lo vi {ti ma ni je ni mo gla za mi sli ti ova ì vo ti wa o ~e mu je ve} bi lo re ~i. U po sled wih me sec da na lov ci iz se la Me |e u ì ti {tan skoj op {ti ni od stre li li su se dam je din ki {a ka la, {to do voq no go vo ri ko li ko su se na mno ì li u tom de lu Ba na ta. Po zna to je da su {a ka li ozbiq na pret wa za sit nu ple me ni tu di vqa~ i pod mla dak svih vr sta di vqa ~i, pa se po sta vqa pi ta we {ta lov ci mo gu da ura de po tom pi ta wu. Predator krstari Banatom Ka ko i na ko ji na ~in do sko ~i ti go di ne u zre wa nin skoj op {ti ni, {a ka li ma i sve sti im broj nost naj bo qi na ~in da se ovaj pre da na pri hva tqi vu me ru? O ovoj tor sve de na pod no {qi vu broj te mi raz go va ra li smo sa se kre - nost. Na à lost, mno go lo va ca u ta rom i {e fom stru~ ne slu `be Sr bi ji ima fi nan sij skih pro Lo va~ kog sa ve za Sr bi je, Alek - ble ma, a kon kret no, je dan zre wa san drom ]e ra ni }em. nin ski lo vac od stre lom dva {a - Ta~ no je da je {a kal sve ve }i ka la mo è da is pla ti go di {wu pro blem u srp skim lo vi {ti ma, ~la na ri nu - kon kre tan je ]e ra a do dat no ote à va ju }a okol nost ni}. Pod se }a wa ra di, la ne su je {to ni je je stiv, pa sa mim tim zre wa nin ski op {ti na ri od ni na ro ~i to atrak ti van za lov - strel {a ka la, u sa rad wi sa lo -

kal nim lo va~ kim LU, sti mu li sa li sa 5.000 di na ra. Na{ sa go vor nik is ti ~e da je {a kal iz ra zi to opor tu na vr sta - ka da mu po nu di{ do bar za lo gaj, on }e ga za si gur no uze ti. Za to je mo gu }e re {e we pra vqe we na men skih hra ni li {ta, ka ko bi se {a ka li iz ma mi li pred pu {ke.

Foto: J. Pap

Ta ko |e, po zna to je da su broj ne di vqe de po ni je, na ko ji ma se ba ca ju iz me |u osta log i kla ni~ ni kon fi ska ti, pra va „men za” za ovu vr stu pre da to ra, te da u ko mu nal noj ne kul tu ri le ì je dan od glav nih raz lo ga za {to se {a kal pre nam no ìo. I di vqe de o po ni je su da kle, me sta u ~i joj se blzi zi ni mo è upri li ~i ti „za se da” za sve broj ni jeg i {tet ni jeg pre da to ra. D. Kneì}

kWiGA

petak9.decembar2011.

dnevnik

КА ПИ ТАЛ НА ИЗ ДА ЊА – МО НО ГРА ФИ ЈА О ИВИ АН ДРИ ЋУ

Ве дри на сло бод ног људ ског ду ха У

бе се ди по во дом уру че ња Но бе ло ве на гра де за књи жев ност 1961. го ди не, Иво Ан дрић је, из ме ђу оста лог, ре као да при ча ко ју при по ве дач при ча љу ди ма, не тре ба да бу де „ни за тро ва на мр жњом ни за глу ше на гр мља ви ном уби лач ког оруж ја, не го што је мо гу ће ви ше по кре та на љу ба вљу и во ђе на ши ри ном и ве дри ном сло бод ног људ ског ду ха“. Ни по ла ве ка ка сни је, не ма бо ље пре по ру ке са вре ме ним пи сци ма, а мо жда баш због то га, бе се дом „О при чи и при ча њу“ по чи ње још јед на из ван ред на књи гамо но гра фи ја Јо ва на Де ли ћа „Иво Ан дрић- мост и жр тва“.

Тро стру ки но бе лов чев ју би леј У Бе о гра ду ће су тра би ти одр жа на цен трал на про сла ва ју би ле ја Иве Ан дри ћа, ко ју је при пре ми ло Ми ни стар ство кул ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва. Ода бран је 10. де цем бар, јер је тог да на пре по ла ве ка Ан дрић у Сток хол му при мио Но бе ло ву на гра ду за књи жев ност. То ком ове го ди не на из ма ку, обе ле жа ва на је и сто го ди шњи ца об ја вљи ва ња Ан дри ће вог пр вог књи жев ног ра да- пе сме у про зи „У су мрак“, у „Бо сан ској ви ли“. И сле де ћа, 2012. го ди на је ју би лар на, јер се на вр ша ва 120. го ди шњи ца ро ђе ња Иве Ан дри ћа (Трав ник, 1892 - Бе о град, 1975).

KWIGA ZAUVEK

ГО РА НА РА И ЧЕ ВИЋ, ПРО ФЕ СОР КА СРП СКЕ КЊИ ЖЕВ НО СТИ

Ве ра у оп шту пре мре же ност све та

о ве ка ко ји не чи та књи ге ма хом од би ја по ми сао да при ча о суд би на ма не ких из ми шље них ли ко ва, ко ји су, уз то, жи ве ли у да ле кој про шло сти, не ма са њим ни ка кве ве зе. Про пу шта ју ћи, та ко, да се ма кар јед ном упу сти у аван ту ру ула ска у “дру ги свет”, оста је ус кра ћен за ма ги ју књи жев но сти – не схва та ју ћи да сва ки ју нак са дав но на пи са не стра ни це пру жа ру ке – баш ње му. Иако смо ми ко ји се ба ви мо ту ма че њем књи жев но сти, то то ли ко пу та осе ти ли, увек се из но ва из не на ђу је мо по твр дом су ма тра и стич ке иде је Ми ло ша Цр њан ског да је све у ве зи. Ето, до пре не ки дан, иш чи та ва ла сам из но ва Дру гу књи гу „Се о ба“, док је Па вле Иса ко вич про ми цао, не као сен ка, већ као пра ви чо век од кр ви и ме са, по зор ни цом Срп ског на род ног по зо ри шта, и док је опет, два и по ве ка ка сни је, је дан део срп ског на ро да, гле дао у Ру си ју, као је ди ну слам ку спа са ко ја им је оста ла. Ипак, то ис ку ство ко је не пре ста но на ме ће ми сао о “слу ча ју ко ме ди јан ту” што, без на ше во ље упра вља на шим жи во ти ма, ка ко је то го во рио пи сац “Су ма тре”, ни је са мо мо је. Про шле го ди не Ма рио Ли гу о ри, наш ита ли јан ски лек тор, до био је за да так да на док тор ским сту ди ја ма на пи ше есеј о књи зи Ми ло ша Цр њан ског

Ово ка пи тал но из да ње по ја ви л о се не д ав н о, по во д ом тростру ког но бе лов че вог ју би ле ја, као плод за јед нич ког тру да „Пра во слав не ре чи“ из Но вог Са да и Му зе ја гра да Бе о гра да. Аутор је ре дов ни про фе сор са вре ме не срп ске књи жев но с ти на Фи л о л о ш ком фа култе ту у Бе о гра ду, је дан од нај бо љих зна ла ца и ту ма ча Ан дри ће вог де ла. Ка ко ре ч е ре ц ен з ет Рај ко Пе т ров Но го, ова књи г а је

„Код Хи пер бо ре ја ца“. Ле же ћи на не кој од бо жан ски ле пих пла жа род не му Кам па ни је, Ма рио је чи тао Цр њан сков ро ман-пу то пис из Ита ли је, и, ка ко је ка сни је при чао, био пот пу но за те чен по кла па њем не са мо ме ста не го и ми сли и емо ци ја ко је је, схва тио је, де лио са срп ским пи сцем. “Не бих се уоп ште из не на дио да сам на и шао на ре че ни цу у ко јој би ми се Цр њан ски обра тио са: “Знаш, Ма рио, …” при чао ми је по сле мој сту дент.

Не при па да ју ћи ни јед ној ин сти ту ци о нал ној ре ли ги ји, Ми лош Цр њан ски је – иако ме лан хо ли чан пи сац ко ји је, за јед но са сво јим ју на ци ма, не пре ста но су о чен са бе сми слом људ ског жи во та – из гра дио осло нац у ви ду лич не ве ре, и на звао га “су ма тра и змом”. Ра ди се о ве ри у оп шту пре мре же ност све та не ви дљи вим, нео пи пљи вим ве за ма, ко је као не што не про ла зно, чу ва ју овај ма те ри јал ни и про па дљи ви свет на оку пу. Та ко су, по Цр њан ском, на ша осе ћа ња и иде је је ди не стал но сти – нит кон ти ну и те т а из ме ђу про шло сти и са да шњо сти за хва љу ју ћи ко ји ма се ве зе из ме ђу жи вих и мр твих не пре ки да ју. О то ме ко ли ко је Цр њан ски био у пра ву, схва ти ла сам, не без ве ли ког уз бу ђе ња, баш при ли ком чи та ња ње го вих „Хи пер бо ре ја ца“. У про ле ће 1938. он и ње го ва су пру га Ви да сто је на оба ли Јон ског мо ра – го спо ђа Цр њан ски је за гле да на у пу чи ну – ту су 1917. го ди не на бро ду тор пе до ва ном са не мач ке под мор ни це стра да ле ње на се стра и ње но дво је де це. Био је то исти брод на ком је био

KWI@EVNA BA[TINA

Нај бо љи у свом вре ме ну Л

ист за за ба ву, по у ку и књи жев ност „Зо ра”, изла зио је у Мо ста ру 1896–1901, ме сеч но је дан пут. По ред осни ва ча Алек се Шан ти ћа, Све то за ра Ћо ро ви ћа, Јо ва на Ду чи ћа и Ата на си ја Шо ла, у „Зо ри“ су са ра ђи ва ли и мно ги дру ги ју го сло вен ски пи сци. Овај ча со пис при па да гру пи нај бо љих срп ских ли сто ва сво га вре ме на. Знат но је до при но сио про мо ви са њу угро же не на ци о нал не ми сли. Пре вас ход но књи жев но ори јен ти сан, у ње му су са мно го уку са и ме ре тре ти ра на пи та ња до ма ће и стра не књи жев но сти. Лист по сто ји у Би бли о- те ци Ма ти це срп ске и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

„успје шан на пор да се дад не цје ло вит по глед на лич ност и дје ло Иве Ан дри ћа: са жет, ен ци к ло п е д иј с ки ин ф ор м а т и ван, об у хва т ан, а еко но ми чан, она кав ка кав би во л ио Ан дрић- гдје је ри је чи ма ти је сно а ми сли ма про стра но.“ Об у хва ћ е н а је та ко ђ е обим н а рецеп ци ја ње го вог де ла и ли те ра ту ра о де лу. - Књи га ко ју Де лић пре до ча ва књи жев ној јав но сти, мо за ич не је при ро де, али ујед но са др жа ва и це ло вит, сва ка ко ме ро да ван и об у хва тан по глед, са до вољ но но вих, под сти цај них ин тер пре та тив них по ме ра ња у од но су на до са да шње пи са ње о про то мај сто ру срп ске умет но сти при по ве да ња-, на во ди, из ме ђу ста лог, дру ги ре цен зент ове књи ге Дра ган Ха мо вић. Мо но гра фи ја „Иво Ан дрићмост и жр тва“ лук су зно и ле по је опре мље на, ка ко и при ли чи те ми. То ме до при но се и број не ре про дук ци је ори ги нал них фо то гра фи ја, умет нич ких де ла и пред ме та из Му зе ја гра да Бе огра д а, од н о с но ле г а т а Иве Ан дри ћа. Радмила Лотина

и Вла ди слав Пет ко вић Дис, што је, во ле да ка жу мно ги, пред ви део сво ју смрт на пи сав ши збир ку пе са ма „Уто пље не ду ше“. Не по ми њу ћи име Ди со во, Цр њан ски се ипак, баш на овом ме сту, у књи зи ме лан хо лич них се ћа ња на го ди не пред Дру ги свет ски рат, што ће га од ве сти у ду га стран ство ва ња, на пи са ти: “Шта би ва са на шом про шло шћу?” То пи та ње је, као јед ну од сво јих стал них пре о ку па ци ја, по ста вио и наш укле ти пе сник “ста ре” ду ше: “Ал’ кад ми со и се ћа ње бу ду ста ли, / Он да куд ће и ко ме ће они по ћи? / Он да куд ће да иш че зну и да оду / Успо ме не, мо ји да ни, бив ше но ћи?” Ми лош Цр њан ски је ве ро вао у ис це љу ју ћу моћ умет но сти, моћ ко ја је ди но мо же да про ме ни чо ве чан ство – јер је про ме на из ну тра а не спо ља (со ци јал не ре во лу ци је) је ди ни пред у слов при бли жа ва ња не ком од уто пиј ских иде а ла ко је је за ми шљао тра же ћи сре ћу на овом, а не не ком дру гом све ту. А ка да, чи та ју ћи, схва ти мо да је тај “дру ги свет” књи жев но сти за пра во овај наш, је дан и је ди ни, он да се, ду бо ко ве ру јем, укљу чу је мо у је дан не дви ди љи ви ток ко ји ни је про сто кру жно кре та ње, већ успон у ви си ну.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Агора” у Зрењанину 1. „Венеција”, Владимир Пиштало - „Агора” 2. „Тесла, портрет међу маскама”, Владимир Пиштало - „Агора” 3. „Сунце мени, сунце теби”, Весна Дедић-Милојевић - „Чигоја” 4. „Сансет парк”, Пол Остер - „Геопоетика” 5. „Летње лажи”, Бернард Шлинк - „Плато” 6. „Ко ће сузе да ти брише кад ме не буде више”, Робин Шарма - „Моно и Мањана” 7. „Кула од карата”, Стиг Лашон - „Чаробна књига” 8. „Кратки људи”, Зоран Ћирић - „Агора” 9. „Келтов сан”, Марио Варгас Љоса - „Лагуна” 10. „Карте и територија”, Мишел Уелбек - „Плато”

НАЈ ДУ ХО ВИ ТИ ЈИ НА СЛОВ ЗА ДЕ ЦУ

Ви ше од ски це за пор трет

а 23. фе сти ва лу ху мо ра за де цу ко ји је о др жан по л о в и н ом сеп т ем б ра у Ла за рев цу, за најду хо ви ти ју књи гу го ди не про гла ше не су пе с ме Бран к а Сте в а н о в и ћ а „Аван ту р е Кра љ е в и ћ а Мар ка“( Из д а в ач к и сту д ио „Че кић“, Бе о град, 2011.). То је збир ка пе с а ма ко ја до ка зу је да је мо гу ће про на ћи ме ру у на из глед не м о г у ћ ем спо ју – у сје ди ње њу про ш ло с ти и са д а ш њо с ти, фак то г ра ф и ј е и ми т а, озбиљ ног и ху мор ног, на на чин при ме рен нај мла ђи ма. Ова к вих по ку ш а ј а има, али рет ко успе ва ју. Јер, пред ста ви ти де ци не ку исто р иј с ку лич ност, као што је, ре ц и мо, Кра ље в ић Мар ко, на на чин да се она за ин те ре су ју и са ма по же ле да са зна ју не што ви ше о њој, да нас де лу ј е као не м о г ућ за да т ак. Оправ да ње за не у с пех ове вр с те про на ла зи се у вре мен ској дис т ан ци и од су с тву ин т е р е с о ва њ а мла дих за ста ри ну, исто ри ју и на род но пре да ње. Ипак, пре ма оно ме што се о Мар ку мо же про чи т а ти у 30 ду хо ви тих и ле п о илу с трова н их пе с а м а Бран ка Сте ва н о в и ћ а, из л а з и да, као и увек, на чин по сто ји. У овом слу ча ју, ху мор је спо на ко ја оства ру је не мо гу ће. У њој се мо же про чи т а ти мно го ша љи вог и за ни мљи вог о зна ме ни тој лич но сти срп ске сред њо ве ков не исто ри је, ко ја је ушла у ле ген ду. Па жљи вим из б о р ом је з и ка и сти ха, те осо би на, ка кве нам је оста ви ла усме на по е зи ја, до пу ње них при су ством бли ских му љу ди, жи во ти ња, пред ме т а и алу зи ја ма на си ту а ци је и при ли ке у

ко ји ма је био, Сте ва но вић је опи с ао Кра ље ви ћа Мар ка у 30 сли к а, од л ич н о до п у њ е н их од го ва ра ју ћим илу стра ци ја ма Ко с те Ми л о в а н о в и ћ а. Та ко смо нео с ет но до би ли ви ше од ски це за пор т рет на шег ју на ка, ко ји и у овој по е зи ји де лу је ин т ри гант но. На ска ли про це не, ова књи га је од лич на. Сте ва но вић је,

као рет ко ко ји пи с ац, у сво је обра ћа ње де ци уло жио мно го тру да, бри ге, уку с а и ме ре. Ду хо ви то, раз и гра но, без ба нал но сти и ни по да шта ва ња у ху мор ном осве тља ва њу ли ка, си гур ном ру ком за о кру жио је свој пе снич ки по ду хват. Бран ко Сте ва но вић ( 1966) жи ви у Бе о гра ду, на пи с ао је и при ре дио ппет на е стак на сло ва, углав ном за мла де. Про шле го ди не у Но вом Са ду до био је Зма јев пе снич ки штап и част да отво ри Зма је ве де чи је игре. Ње го в а „Зо о л о ш ка песма ри ца“ 2007. го ди не на Ме ђу на род ном сајм књи га у Бе о г ра д у про гла ш е н а је за нај бо љу де чи ју књи гу. Г. М - Р. Л.

Гла сом про тив огра ни че ња

а Свет ски дан осо ба с ин ва ли ди те том, 3. де цем бра, На род на би бли о те ка у Пи ро ту до би ла је пр ву аудио би бли о те ку за сле пе и сла бо ви де. Овај про је кат, ко ји Пи рот свр ста ва у рет ке гра до ве с ор га ни зо ва ном аудио би бли о те ком у Ср би ји, ре а ли зо ван је у са рад њи са Удру же њем осо ба с хен ди ке пом „Фе никс“ из Пи ро та, уз по др шку Ра дио Пи ро та, На род не би бли о те ке, Гим на зи је, Еко ном ске [коле и Кан це ла ри је за мла де. Но ва аудио би бли о те ка са др жи ви ше од сто ти ну са ти сни мље них књи га. Два де сет и че ти ри књи ге до ма ћих и стра них пи са ца чи та ли су уче ни ци пи рот ске Гим на зи је и Еко ном ске шко ле. Све књи ге сни мље не су на ком пакт дис ке, а пре те жно са др же кла си ке. Ме ђу сни мље ним де ли ма су Бул га ко вљев „Мај стор и Мар га ри та“, „Стра нац“ Ал бе ра Ка ми ја, Хе мин гве јев „Ста рац и мо ре“, „Хо бит“ Џ. Р. Р. Тол ки на, Ми хај ло ви ће ве „Кад су цве та ле ти кве“, Ан дри ћев „Мост на Же пи“ и мно ге дру ге. Из бор су на пра ви ли чла но ви „Фе -

ник са“, а на да ју се да ће се са рад ња на ста ви ти и да ће Пи рот до би ти још звуч них књи га ко је су до са да мо ра ли да на ру чу ју углав ном из Бе о гра да. И док се за про бој аудио књи га у Ср би ји бо ре удру же ња за осо бе с ин ва ли ди те том, не вла ди не ор га ни за ци је и во лон те ри, из да ва чи у Ср би ји још увек ни су схва ти ли зна чај из да ва ња књи га у звуч ном фор ма ту, иако смо се с аудио уџ бе ни ци ма су сре та ли још као де ца, уче ћи пр ве ен гле ске или фран цу ске ре чи уз по моћ књи ге и пло че на ко јој су би ле сни мље не лек ци је ко је је тре ба ло да са вла да мо. Осим за осо бе с ин ва ли ди те том, звуч не књи ге ко ри сне су и љу ди ма ко ји вре ме про ве де но у пре во зу же ле да пре кра те уз бе ле три сти ку, уме сто уз на род ња ке или слу ша ју ћи ауто бу ска на кла па ња. И де ца са по ре ме ћа ји ма у чи та њу и за пам ћи ва њу мо гу да од аудио књи га има ју пу но ко ри сти. Одав но се у све ту ко ри сте аудио уџ бе ни ци за дис лек сич ну де цу ко ја та ко без те шко ћа мо гу да

[E O ] T пра те на ста ву. Aудио N E књи ге иде ал на су за ме на за умор не ро ди те ље ко ји би да пре ско че ве чер ње чи та ње бај ки де ци пред спа ва ње, а да их ипак не ус кра те за до жи вљај, а сва ка иоле озбиљ ни ја из да вач ка ку ћа уз па пир но из да ње у ком пле ту ну ди и аудио вер зи ју исте књи ге. Ко ли ко ће вре ме на про те ћи пре не го што се не ко од на ших из да ва ча до се ти да обра ти па жњу и на овај ли те рар ни фор мат? Тре ба ли ре ћи да је за умет ни ке по себ на част да чи та ју од ре ђе на де ла, као и да мно ги слав ни глум ци на овај на чин про мо ви шу сво је фил мо ве или се ри је, чи ја су сце на ри ја за сно ва на упра во на не кој књи зи. Ме рил Стрип, Гви нет Пал троу, Стен ли Ту чи, Ри чард Гир, Сти вен Фреј са мо су не ка име на са хо ли вуд ске ли сте слав них ко ји су по зај ми ли свој глас за ожи вља ва ње ли ко ва из све та ма ште. Са да је ред и на на ше глум це, зар не? И. Вујанов

kULTURA

c m y

dnevnik

petak9.decembar2011.

КРОЗ СЛЕТ ОПЕРУ „НЕМА ЗЕМЉА”, ПРЕДРАГ ВРАНЕШЕВИЋ НАСТАВИО ДАВНАШЊЕ ДЕЛО

Посвећеност позоришној музици „Највећи рокер међу концептуалистима, највећи концептуалиста међу рокерима”, Пеђа Вранешевић, враћа се на сцену у великом стилу – опером „Нема земља“, коју продуцира „Лабораторија 21“, у сарадњи са Егзитом, Домом омладине Београд и Студијом „М“ РТВ Војводина. Премијера ће прво бити у Београду, 16. децембра, а затим и у Новом Саду, 22. децембра. Из студија познатог новосадског уметника, „Нема земља“ је најављена као адаптација никад оствареног дела „Фабрике радницима“, написаног 1971. године, кроз сарадњу са Желимиром Жилником. Вранешевић подсећа да је у међувремену, заједно са братом Младеном-Батом (1947-2006), компоновао музику за више од сто позоришних представа и скоро 200 филмова различитог профила (играни, документарни, анимирани). Некада карактерисан као рок, Вранешевићев сценски камбек је сада жанровски одређен као мултимедијална слет опера, а тематски представља виђење „онога што није престајало да нам се догађа од деведесетих“. Концертно извођење представиће специјални састав Пеђе Вранешевића, уз којег ће бити кћерке Гаља (клавијатуре и вокал) и Наташа (кореографија). Састав чи-

не: Зоран Тегелтија (вокал, бубњеви), Душан Рашковић (вокал, удараљке), Милан Керезовић (вокал, саксофон). Сценографију представе „Нема земља“ чиниће реплика инсталације књижевника Слободана Тишме „Коцка“, први пут изложена у Католичкој порти у Новом Саду 1970. године. У оквир деловања групе „Код“, Вранешевић тај датум означава и као почетак авантуре увођења нових уметничких поступака у тадашњи југословенски простор. Концертна извођења у Београду и Новом Саду пратиће изложба Вранешевићевих најновијих ликовних радова и „артепакет“ са компакт диском „Нема земља“, серијом принтова и текстом о судбини опере од настанка до данас. За снимање диска ангажована је група „PVC Pop and the Red Black Gang of Four“ коју чине Владимир Опсеница (вокал и електрична гитара), Мирјана Драганић (вокал), Војислав Малешев (во-

кал), а тонски запис и копродукцију потписује Командант Адам. Слет оперу „Нема земља“ прати и видео спот за песму „Црна хроника“, који је снимио ауторски тим професора Јована Милинова са Академије уметности у Новом Саду. Предраг-Пеђа Вранешевић каријеру је почео у београдској рок групи „The Best Nothing“ (1964), а затим оснива групу „Мед“ (1969).

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Пет нових филмова На репертоару новосадског биоскопа Арена синеплекс је пет нових филмова: „Конан Варварин 3Д”, „Практични водич кроз Београд, са певањем и плакањем”, „Нова година у Њујорку” , „Чудесно путовање једне корњаче” и „Кућа снова”. У филму “Практични водич кроз Београд, са певањем и плака-

ри потпуно различите љубавне приче. .Улоге тумаче Жан Марк Бар, Џули Гауе, Христина Поповић, Баки Даврак, Анита Манчић, Нада Шаргин, Леон Лучев. Филм „Нова година у Њујорку„ (New Year‘s Eve) редитеља Герија Маршал је романтична комедија, која слави љубав, наду, праштање,

бра, са много дирљивих и комичних момената. Нови филм је и „Кућа из снова” (Dream House) редитеља Џима Шеридана, који је премијеру имао на „Синеманији”, а сада је на редовном репертоару домаћих биоскопа. Главне улоге у овом психолошком трилеру тумаче Данијел Крејг (актуелни Џејмс Бонд), до-

другу шансу и нови почетак, играју звезде Холивуда: Хали Бери, Џесика Бил, Роберт Де Ниро, Ештон Кучер, Кетрин Хајгл, Сара Џесика Паркер, Софија Вергара, Џош Духамел, Мишел Фајфер, Хилари Свонк, рок музичар Џон Бон Џови и други. Филм „Нова година у Њујорку„ прати неколико испреплетаних прича које се дешавају 31. децем-

битница Оскара Рејчел Вајс (Брижни баштован) и Наоми Вотс (номинована за Оскара у филму „21 грам”). Рађен по сценарију Дејвида Луке, филм прати породицу која се усељава у кућу не знајући да је у њој почињено неколико језивих убистава, а унутар њених зидова откриће још мрачније мистерије.

НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Премијера Камијевог „Неспоразума” Представа по тексту Албера Камија „Неспоразум„ у режији Вељка Мићуновића премијерно ће бити изведена у Народном позоришту у Београду у суботу 10. децембра и то ће уједно бити последња премијера у 2011. Директорка драме Молина Удовички Фотез рекла је да представа говори о љубави и њеној суштини и приказује шта се догоди када уместо ње у први план буде стављен интерес.

„Ако Сартр каже шта човек мора да учини, Ками каже шта не сме да учини„, рекла је Удовички Фотез коментаришући мотиве Камијевог комада. Према њеним речима Камијев текст је тежак за извођење, али лековит у времену девалвације и недостатка љубави према ближњем и човеку уопште, која је општеприсутна у времену данашњице. Мићуновић је рекао да се Камијев комад може назвати модер-

Предраг Вранешевић

најзначајнијим домаћим редитељским именима - Димитријем Ђурковићем, Дејаном Мијачем, Стевом Жигоном, Видом Огњеновић, Душаном Јовановићем... За прву изведену сценску музику у „Гастарбајер опери“ (СНП,

1977), добио је прву награду Фестивала професионалних позоришта Војводине. Слет опера „Нема земља“ је прва из планиране трилогије посвећене позоришној музици. И. Бурић

ИЗЛОЖБА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Ленограми и фотограми Дубравке Лазић У Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада отворена је изложба ленограма и фотограма Дубравке Лазић. Како је предочено у најави ове изложбе, серија фотограма је комбинација личног избора медија фотографије (као примарне форме креативног изражавања) и интимног записа приватног живота који је утиснут у фотографску емулзију. Настала је кроз игру трогодишњег детета и односа са родитељем, утиснута у светлосноосетљиви слој фотографског папира и визуелно решена комбинацијом просветљивања негатива и фотограма на формате папира. У доба дигиталног записа, аналогна фотографија постаје „артефакт“ тако да је ово дело (као и свако које одступа од принципа електронске форме, погодне за бројно умножавање) на одређени начин одвојено од савремене фотографске праксе. Оно представља игру, личан израз и интиман садржај преведен у форму фотограма, фотографске форме која (сада већ) припада прошлом веку. Серија „Ленограми” је сачињена од десетак и више радова, комбиноване технике (експонираних негатива и објеката – фотограма)

аналогне црно беле фотографије на фотографским папирима метарског формата. Дубравка Лазић је рођена 1974. у Новом Саду. Запослена је као ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду (Катедра за фотографију, Департман Ликов-

них уметности). Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству, добитница је награда и стипендија, организује радионице, манифестације, изложбе итд. Изложба ће бити отворена до 18. децембра.

НА ТОП-ЛИСТИ МАГАЗИНА „РОЛИНГ СТОУН“

„Из филма „Нова година у Њујорку“

њем“ приказан је град који се после тешких година изолације отворио спреман да прими бројне туристе, бизнисмене и знатижељнике који га са свих страна света у све већем броју посећују. Шта се деси када се странци и локалци сусретну? То је савремена роматична комедија о искушењима да се пронађе права особа, кроз чети-

Као што је напоменуто, паралелно са музиком, бави се концептуалном уметношћу у групи „Код“ (1970-71). Радио је у редакцији студентског листа „Индекс“, као и уредник филмског програма на Трибини младих, у Новом Саду. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1972. Као композитор филмске музике представио се марта 1971. на 18. Југословенском фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду и одмах био награђен за музику у филму „Здрави људи за разоноду“ Карпа Аћимовића Године. Са братом Младеном и музичарима са којима су радили позоришну и филмску музику, 1977. су основали вокалноинструменталну групу „Лабораторија звука“. Увек спреман да свој композиторски ангажман прилагоди конкретним редитељским захтевима, Вранешевићев музички допринос позоришту је успевао да сачува препознатљивост карактеристичну за композиторску „радионицу звука“ у којој је настајао, да представама обезбеди много више од звучне подлоге и бојења сценског амбијента, те да буде истинско ауторско дело. Управо су то разлози због којих је Предраг Вранешевић, сам или с братом Младеном, током композиторске каријере сарађивао с

ном трагедијом о трагању за срећом која говори о суровој отуђености најближих. Он је рекао да је рад на представи био изазов, јер је текст који има оквир античке трагедије неуобичајен за егзистенцијализам и Камија у чијим је делима тежиште углавном на догађају, а мање на мотиву. У представи играју Љиљана Благојевић, Вања Ејдус, Марија Вицковић, Михаило Лађевац и Милан Гутовић.

Аделин албум и сингл на првом месту Албум британске певачице Адел „21”, као и њена песма ‘’Rolling In The Deep’’нашли су се на самом врху топ листе магазина ‘’Ролинг Стоун’’ , пренеле су агенције. Адел, која је номинована за шест Гремија, изабрана је од стране уредника ‘’Ролинг Стоуна‘’ због

успешне продаје албума ‘’21’’, који је у Великој Британији проглашен за албум 21. века и у Сједињеним Америчким Државама за најпродаванији албум у 2011. години. „Албум ‘21’ је забележио највећи успех ове године. Продат је укупно у 13 милиона примерака рушећи све границе и ујединивши многе људе„, рекли су уредници овог магазина. Албум Џеј Зија и Кање Веста ‘’Watch The Throne‘’ нашао се на другом месту ове листе, ‘’So Beautiful or So What‘’ Пола Сајмона на трећем месту, ‘’Helplessness Blues„ групе ‘’Fleet Foxes‘’ налази се на четвртом, док албум групе ‘’Radiohead‘’ ‘’The King of Limbs‘’ заузима пето место ове листе. Аделина песма ‘’Rolling In The Deep‘’ магазин ‘’Ролинг Стоун‘’ је именовао за најбољи сингл 2011. године. Песма Џеј Зија и Кање Веста ‘’Ni**as in Paris„ налази се на другом месту, на трећем месту налази се песма Бритни Спирс ‘’Till The World Ends„, песма групе ‘’Foo Fighters‘’ под називом ‘’These Days‘’ налази се на четвртом месту ‘’Ролинг Стоун‘’ листе, а песма ‘’Rewrite‘’ Пола Сајмона заузела је пето место. Уредници магазина ‘’Ролинг Стоун‘’ изабрали су филм ‘’Drive‘’ у коме глуми Рајан Гослинг за најбољи филм у 2011. години.

svet

petak9.decembar2011.

RUSKI IZBORI

Me dve dev tra ì is tra gu PRAG: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e u Pragu da ishod proteklih izbora u Rusiji odgovara raspoloèwu bira~a, ali da temeqno treba istraìti sve prijavqene nepravilnosti. Medvedev je rekao da gra|ani kojima se ishod ne svi|a imaju pravo da protestuju na ulici ako to ~ine mirno i u skladu s ruskim zakonima. On je dodao da su rezultati potvrdili wegova o~ekivawa. „Nekima se izbori svi|aju vi{e, nekima mawe. Ishod izbora odgovara sociolo{kim istraìvawima, prirodno je da jedna snaga ne moè da rukovodi svim dràvnim procesima”, kazao je Medvedev novinarima posle razgovora sa ~e{kim predsednikom Vaclavom Klausom. Mitinge i proteste kao i optu`be da su izbori bili neregularni Medvedev je ozna~io za manifestaciju demokratije u wegovoj zemqi, ali je odbio optu`be iz inostranstva da su izbori bili name{teni.

DU ET SAR KO ZI–MER KEL @E LI IZ ME NU EVROP SKIH SPO RA ZU MA

Dan „D” za evro BRI SEL: Uo~i samita Evropske unije u Briselu, stiù upozorewa da }e se evro, idu}e nedeqe, na }i na ivi ci am bi sa, ako taj sastanak ne uspe. U~e sni ke ~e ka ju te {ki dogovori o re{avawu du`ni~ke krize i izmene evropskih sporazuma, kako bi se obezbedila buxetska disciplina i stabilnost. Li de ri Fran cu ske i Nema~ke Nikola Sarkozi i Angela Merkel èle izmenu evropskih sporazuma i uvo|ewe kazni za zemqe evrozone koje prema{e predvi|eni defiNikola Sarkozi i Angela Merkel cit. Francuski ministar finanjem da }e im to po}i za rukom”, sija Fransoa Baroen izjavio kaè Gajtner. je kako Merkelova i Sarkozi Predsednik Saveta Evrope ne}e napustiti Brisel „bez Herman van Rompej smatra da potpisivawa ~vrstog sporazuje spasavawe evra mogu}e i bez ma”. novog sporazuma i zalaè se i

Op kla de Bri ta na ca

Pu tin kri ti ku je Hi la ri MO SKVA: Premijer Rusije Vladimr Putin izjavio je u ~etvrtak da je ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton, svojom ocenom da izbori u Rusiji nisu bili pravedni, iznela „preurawen zakqu~ak”, ne ~ekaju}i izve{taje OEBS-a. „Pogledao sam prvu reakciju na{ih ameri~kih partnera. Prvo {to je u~inila dr`avna sekretarka, rekla je da su nepo{te-

dnevnik

Dokaz britanske sumwi~avosti je i to {to se ve}ina Ostrvqana kladi da }e evro nestati do kraja idu}e godine. Opklade padaju i na prvu zemqu koja }e napustiti zonu evra – a favorit je Gr~ka. Wen dr`avni dug je, ove godine, porastao na 30.000 evra po stanovniku. Poslanici gr~kog parlamenta poslu{ali su premijera Lukasa Papademosa, da takvo stawe mora da se prekine, i usvojili dr`avni buxet za idu}u godinu. Glas za {tedwu dalo je 258 od 300 parlamentaraca. Podr{ku im daje ameri~ki mi ni star fi nan si ja Ti mo ti Gajtner, koji boravi u Parizu. „Veoma je va`no da Evropa uspe. Treba da postoji dovoqno jak za{titni zid koji }e spre~iti {irewe krize. Veru-

za postizawe dogovora o emitovawu evroobveznica. „Mislim da je ova poruka jasna – treba pustiti Evropsku centralnu banku da radi svoj posao. Ona mora da ima va`nu ulogu u re{avawu krize”, is-

ti ~e eko nom ski ana li ti ~ar Robert Halver. Britanski premijer Dejvid Kameron, me|utim, traì garancije ukoliko do|e do promene evropskog ugovora. Kame ron ka è da }e, uko li ko ~lanice EU èle da koriste evropske institucije za spas evra, Britanija insistirati na merama za{tite. Ipak, pred sed nik Sa ve ta mi ni sta ra fi nan si ja EU i pre mi jer Luk sem bur ga @anKlod Junker rekao je da se nada da Britanija ne}e stajati na putu pouzdanog re{ewa za du`ni~ku krizu u evrozoni. „Ne èlim da Velika Britanija dobije ~itave stranice na kojima pi{e da ona ne}e raditi ono {to ostale zemqe moraju da rade. Ne}u to da prihvatim”, naglasio je on, osvrnuv{i se posebno na potrebu poo{travawa finansijske regulative.

RE A GO VA WE NA IN TER VJU SI RIJ SKOG PRED SED NI KA

Asad ne }e uma }i prav di Vladimir Putin

ni i nepravedni, mada jo{ nije dobila izve{taje OEBS-a”, rekao je Putin na sednici prokremqovskog Op{tenacionalnog fronta. „Ona je dala ton nekim na{im politi~arima, dala signal. Oni su taj signal ~uli i uz podr{ku SAD po~eli aktivan rad”, naveo je ruski premijer, komentari{u}i uli~ne proteste opozicije zbog la`irawa rezultata parlamentarnih izbora. Premijer se zalo`io za o{trije ka`wavawe onih koji po nalogu iz inostranstva poku{avaju da se ume{aju u unutra{we procese u Rusiji. On je kazao da nije protiv uli~nih demonstracija opozicije, ako su one u okviru zakona, ali da u slu~aju kr{ewa zakona, vlast ima pravo da prekida takve akcije.

PA RIZ: Francuska je odbacila navode sirijskog predsednika Ba{ar al-Asada da nije naredio vojsci da ubija demonstrante tokom protesta protiv wegove vlade Asad ne}e ute}i pravdi”, rekao je portparol francuskog Ministarstva spoqnih poslova Bernar Valero. „Narod ga je osudio, me|unarodna zajednica ga je osudila. Poput svih onih koji su odgovorni za tla~ewe, i on }e morati da plati za zlo~ine koje je po~inio proteklih meseci u Siriji”, izjavio je na konferenciji za novinare Valero. Ujediwene nacije su saop{tile da je tokom devetomese~nog

nasilnog suzbijawa protesta u Siriji ubijeno vi{e od 4.000 qudi, ali Asad je, u intervjuu ameri~koj televiziji Ej-Bi-Si, rekao da bi samo ludak mogao da naredi ubijawe sopstvenog naroda i dodao da su ve}ina `rtava bili pristalice vlade.

„Francuska nimalo ne veruje provokativnim izjavama Ba{ara al-Asada, koje su u suprotnosti s nastavkom represije i nasiqa nad sirijskim narodom”, rekao je Valero. Francuska je me|u glavnim pobornicima predloga rezolucije UN o uvo|ewu sankcija Siriji, ukoliko ne obustavi nasilno gu{ewe demonstracija. Pariz se zala`e za uspostavqawe humanitarnih koridora kojima bi se dopremala pomo} stanovni{tvu te zemqe. Diplomatski napori za re{ewe krize u Siriji dospeli su u }orsokak po{to je Asad odbacio mirovni plan koji je po~etkom novembra predlo`ila Arapska liga.

RUSIJA I NATO

Bez do go vo ra o ra ket nom {ti tu u Evro pi BRI SEL: Rusija i NATO nisu uspeli u Briselu da se dogovore u vezi sa planiranim raketnim {titom Alijanse u Evropi, a Moskva upozorava da za dogovor ima sve mawe vremena. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da {efovi diplomatija 28 zemaqa ~lanica Alijanse nisu uspeli da postignu dogovor sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, ali da su se sloìli da nastave pregovore. Rasmusen je naveo da su „razlike ostale”, odbaciv{i tvrdwe Rusije da Alijansa ne uzima u obzir zabrinutost Moskve da bi raketni odbrambeni sistem NATOa mogao da bude upotrebqen protiv te zemqe. „U vezi sa raketnom odbranom jo{ se nismo dogovorili. Slu{amo i slu{ali smo i danas i uzimamo zabrinutost Rusije ozbiqno”, rekao je Rasmusen posle sastanka sa ministrom spoqnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom. Rasmusen je preneo da je na sastanku usagla{eno da je va`no da se pregovori nastave i postigne sporazum. Generalni sekretar Alijanse dodao je da je NATO ponovio svoj poziv za saradwu sa Rusijom o odbrambenim sistemima i da se nada da }e nekakav po~etni dogovor biti postignut do narednog samita NATO-a u maju slede}e godine u îkagu. Sergej Lavrov, pak, smatra da NATO nema èqu da napravi kompromis. „Imamo jo{ vremena za dogovor, ali vreme isti~e”, poru~io je ruski ministar. Lavrov je na sastanku ponovio zahtev svoje zemqe da NATO treba da obezbe-

di pravno obavezuju}i dokument da odbrambeni sistem nije usmeren protiv we. „Nama su potrebne jasne garancije da raketni {tit ne}e biti usmeren protiv na{ih strate{kih sposobnosti”, rekao je {ef ruske diplomatije. SAD je voqan da prihvati neobavezuju}i pisani sporazum, ali ne i ugovor. Kao odgovor na planove NATO-a o raketnom {titu, Rusija je nedavno u Kaliwingradu, na granici sa Poqskom i Litvanijom, ~lanicama NATO-a, aktivirala radarski sistem za upozoravawe na pribli`avawe raketa.

Sergej Lavrov

Dve strane u Briselu ju~e nisu imale isti stav i u pogledu kori{}ewa intervencije NATO-a u Libiji kao modela koji bi se primewivao i u budu}nosti u sli~nim slu~ajevima, prenele su agencije. Pojedini analiti~ari smatraju da Rusija preuveli~ava zna~aj pretwe od raketnog {tita SAD i koristi taj problem kao adut u odnosima sa Zapadom. Smatra se i da je „antizapadna” retorika ruskih politi~ara usmerena, pre svega, na „doma}u upotrebu” za vreme izbora.

Dig nut u va zduh naf to vod DA MASK: Naoruàni pobuwenici u Siriji digli su u vazduh deo naftovoda Tal al [or, u blizini grada Homsa, javili su ju~e sirijski mediji. Dràvni mediji u Damasku ve} su okarakterisali taj tre}i napad na energetsku infrastrukturu zemqe kao teroristi~ki. „Vatra i oblak gustog crnog dima mogao se videti i u gradu. Ovo je glavni put kojim se snabdeva rafinerija u Homsu”, izjavio je predstavnik sirijske kancelarije za qudska prava u Londonu, Rami Abdulrahman. Naftovod kojim se nafta sa istoka zemqe transportuje do rafinerije u Homsu jako je o{te}en. Nakon najnovije sabotaè nastavak proizvodwe u rafineriji doveden je pitawe. S druge strane, predstavnici pobuwenika ne kriju zadovoq-

stvo zbog prekida transporta nafte. Od po~etka sukoba sa demonstrantima u Siriji znatno je opala proizvodwa nafte. Sada{wa proizvodwa od 120.000 barela dnevno tek je tre}ina nekada{we proizvodwe. Turska je odlu~ila da uvede nove sankcije protiv Sirije, po{to reìm u Damasku nastavqa obra~un sa ~lanovima opozicije koji se ve} devet meseci bore za demokratske promene. „Mi }emo uvesti porez od 30 odsto na robu koja stiè iz Sirije”, izjavio je turski ministar za trgovinu Hajati Jazidì, preneli su istanbulski mediji. Krajem pro{log meseca Ankara je uvela sankcije protiv Sirije kojima su prekinute sve transakcije sa centralnom bankom u Damasku i „zamrznuta” imovina sirijske vlade u Turskoj.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HE LEN MI REN Britanska glumica i oskarovka Helen Miren pregovara o ulozi Alme Revil, `ene legendarnog re`isera Alfreda Hi~koka, u filmu „Alfred Hi~kog i snimawe ’Psiha’”. Hi~koka }e igrati oskarovac Entoni Hopkins. Projekat je zasnovan na kwizi Stivena Rebela u kojoj je opisano kako je Hi~kok, na vrhuncu karijere, odlu~io da snimi horor film „Psiho”.

JO ZEF AKER MAN Pismo-bomba poslato je direktoru Doj~e banke Jozefu Akermanu, saop{tila je ju~e policija u Frankfurtu. „U kurirskoj slu`bi Doj~e banke ju~e je otkriveno sumwivo pismo, upu}eno li~no Akermanu”, pi{e u saop{tewu. Bomba bi eksplodirala da nije otkrivena rutniskim rentgenskim pregledom u sobi za po{tanske po{iqke u sedi{tu banke u Frankfurtu.

BA RAK OBA MA Ameri~ki predsednik Barak Obama je, povodom 70. godi{wice japanskog napada na Perl Harbur 1941. godine, odao po~ast ameri~kim `rtvama. „Danas, Mi{el i ja pridruùjemo se ameri~kom narodu u odavawu po~asti za vi{e od 2.400 ameri~kih patriota - vojnika i civila, mu{karaca, èna i dece, koji su dali svoje ìvote u na{oj prvoj bici” rekao je Obama.

Osu je }en plan bek stva Sa di ja Ga da fi ja MEK S I K O SI T I: Mek si~ ke vlasti su osujetile poku{aj Sadija Gadafija, sina ubijenog libijskog vo|e, da pobegne tajno u Meksiko, sluè}i se falsifikovanim dokumentima, javili su ju~e svetski mediji. Prema re~ima meksi~kog ministra unutra{wih poslova Alehandra Poarea, u vezi sa tim poku{ajem u novembru je uhap{eno ~etvoro qudi - dva Meksikanca i po jedan dràvqanin Kanade i Danske - u sklo pu po li cij ske ope ra ci je „Ku}ni gost”. Sau~esnici su Sadiju Gadafiju i ~lanovima wegove po ro di ce pri ba vi li la `na dokumenta koja bi im sluìla kao dokaz da su meksi~ki dràvqani, rekao je Poare a prenosi ameri~ki Si-En-En. Uhap{eni su, tako|e, kupili nekoliko ku}a u Meksiku za potrebe porodice Gadafijevog sina, a jedna od wih se nalazi u turisti~kom gradu Bahija de Banderas, u zapadnoj provinciji Najarit. Te radwe je razotkrila meksi~ka obave{tajna slu`ba jo{

6. septembra, dodao je Poare. Potom su meksi~ki agenti do{li do Sintije En Vanijer, Kana|anke koja je bila u direktnom kontaktu sa Gadafijevima, i do{li do zakqu~ka da je ona glavni organizator. Vanijerova je, kako se navodi, uhap{ena 10. novembra. Usle-

dila su privo|ewa Gabrijele Daviqe Huerte o Kveto, Meksikanke na radu u SAD, koja je bila kqu~ni falsifikator, Pjera Kristijana Flemsborga iz Danske, koji je obezbe|ivao logistiku, i Hozea Luisa Kenedija Prijeta, koji je nabavqao la`na dokumenta. Uhap{eni se suo~avaju sa optu`bama za falsifikovawe dokumenata i otvarawe bankovnih ra~una pod la`nim imenima. Porodica Gadafi je trebalo da u|e u Meksiko pod la`nim imenima: Danije Bejar Hanan, Amira Sajed Nader, Moa Bejar Sajed i Sofija Bejar Sajed, a za dolazak bi se koristio privatni avion koji su obezbedile uhap{ene osobe. Sadi Gadafi je u Nigeru, zemqi koja se grani~i sa Libijom, a tamo je pobegao kada je re`im Moamera Gadafija po~eo da se uru{ava. Wegovog brata Seifa al-Islama, kojeg tra`i Me|unarodni krivi~ni sud, pro{log meseca su u Libijskoj pustiwi uhvatile snage Nacionalnog prelaznog saveta Libije.

balkan

dnevnik PO TVRD WA MA NE MA^ KIH ME DI JA

CIA ko ri sti la za tvor u Bu ku re {tu Ameri~ka obave{tajna agencija CIA je koristila zatvor u Bu ku re {tu za is pi ti va we osum wi ~e nih pri pad ni ka Al Kaide, tvrde nema~ki mediji. Me|u wima se nalazio i Halid [eik Mohamed, organizator na pa da 11. sep tem bra na SAD. Za tvor ko ji je ko ri {}en u periodu od 2003. do 2006. godine, nalazio se u podrumu jedne vladine zgrade, u rezidencijalnom predgra|u u severozapadnom delu rumunske pre sto ni ce. U toj zgradi se nalazila kancelarija nacionalnog registra za tajne dr`avne informacije (ORNI[) kojoj su imale pristup samo osobe sa po seb nim pro pu sni ca ma. Prema istrazi nema~kih medija, me |u za tvo re ni ci ma ovog pritvornog centra bili su i Halid [eik Mohamed, visoki operativac Al Kaide i organiza tor na pa da 11. sep tem bra

2001. na SAD, koji je uhap{en 2003. godine u Pakistanu, kao i Abd al-Rahim al-Na{iri, na-

vodni organizator bomba{kog na pa da na ame ri~ ki brod „Koul” 2000. godine u Jemenu.

No vi na ri li sta „Zi doj ~e cajtung”, nema~ke dr`avne televizije ARD kao i agencije AP, tvrde da su ovaj tajni pritvorni centar identifikovali na fotografijama biv{i operativci CIA jo{ uvek aktivni u Bukure{tu. [ifrovano ime centra bilo je „Svetlo svetlo”. Postojale su sumwe o postoja wu ovog pri tvor nog centra ali je wegova lokacija bila nepoznata, prenosi AFP. Rumunija je ve} ranije o{tro negirala postojawe ovakvog centra na wenoj teritoriji a u emisiji televizije ARD koja je emitovana ju~e, jedan zvani~nik ORNI[-a demantuje da je pod wegovim okriqem postojao zatvor. Kako podse}a francuska agencija, ORNI[ je navodno formiran 2004. godine zbog ulaska Rumunije u NATO, {to je NATO odbio da komentari{e.

Sa vet Evro pe uvo di sank ci je BiH?

BA WA LU KA: U SE postoji inicijativa nekih zemaqa da BiH uvedu sankcije, preneo je lideru SDS-a Mladenu Bosi}u predsednik Parlamentarne skup{tine SE Mevlut âvu{oglu. Kako je prenela TV Republike Srpske, Bosi} je rekao da mu je Davutoglu u Sarajevu preneo da postoji inicijativa za uvo|ewe sankcija, bilo politi~kih, bilo onih koje se odnose na u~e{}e BiH na sednicama SE. Po Bosi}evim re~ima, âvu{ogluu je preneo stav da bi uvo|ewe bilo kakvih sankcija bilo kontraproduktivno za stabilizaciju prilika u BiH i da svi moraju biti svesni koliko je komplikovana trenutna politi~ka situacija i da wihovi potezi iz inostranstva mogu negativno uticati, prenela je TV RS. Predsednik SDS-a je dodao da, iako su me|unarodna zajednica i SE ve} ume{ani u BiH kroz razne procese, re{ewe moè biti na|eno jedino dogovorom unutra{wih politi~kih snaga, a ne nametawem spoqa ili novim sankcijama. Bo-

Cr no gor ska vlast ne po {tu je pra va stvo u Uniji, isti~u}i da aktuelna crnogorska vlast ne po{tuje jedno od osnovnih prava i standarda Evrope i Zapada.

Milo~er

na kojem se odlu~uje o davawu Crnoj Gori datuma za po~etak pregovora za punopravno ~lan-

„Pozivam Evropski savet da obrati pa`wu na jasne zakqu~ke iznete u posledwem izve{taju

Evropske komisije o napretku Crne Gore. Me|unarodna zajednica o~ekuje od Crne Gore da ubrza proces restitucije da bi se ispunili zahtevi zakonitih vlasnika i omogu}ilo da se kona~no zatvori jedno veoma mra~no poglavqe evropske istorije. Re{avawe ove istorijske nepravde na pravi na~in uputi}e signal me|unarodnoj zajednici da je Crna Gora privrèna vladavini prava, {to }e privu}i strane investicije u ovu dràvu„, isti~e prestolonaslednik Aleksandar Drugi u saop{tewu koje se odnosi na primedbe na pridruìvawe Crne Gore EU, koje imaju vlasnici oduzete imovine. On ukazuje na to da su svi s nestrpqewem o~ekivali vra}awe oduzetog kada je Crna Gora donela svoj zakon o restituciji 2004. godine. „Moja porodica ve} sedam godina poku{ava da vrati vlasni{tvo nad svojim nekretninama –

do sada bez ikakvog vidqivog napretka. Pri tome smo ispunili sve zahteve Vlade Crne Gore. Porodica Kara|or|evi} je me|u onima koji su najvi{e pogo|eni crnogorskim o~iglednim nepo{tovawem prava privatne svojine”, ka`e prestolonaslednik Aleksandar, aludiraju}i, izme|u ostalog, na nere{eno pitawe vile „Milo~er”, ~ija je vlasnica bila kraqica Marija. Oba}aju}i se evropskom vrhu u svoje ime i ime kompletne dinastije Kara|or|evi}, on isti~e: „Moja porodica i ja smo u isto vreme zabrinuti nad sudbinom drugih porodica i institucija koje su na sli~an na~in obespravqene od crnogorskih vlasti, ukqu~uju}i SPC, Katoli~ku crkvu i Jevrejsku zajednicu„, nagla{ava stare{ina Kraqevskog doma porodice Kara|or|evi} – nekada{we kraqevske porodice Kraqevine Jugoslavije. D. Mi li vo je vi}

IS TI ^E ROK BRI SE LA ZE MQA MA ^LA NI CA MA ZA IZ RA DU NA CI O NAL NE STRA TE GI JE O RO MI MA

U po tra zi za nor mal nim `i vo tom

KA VAR NA, BRI SEL: Od 12 hiqada `iteqa Kavarne na bugarskoj crnomorskoj obali, tre}ina su Romi, ali nema uobi~ajene slike romskog naseqa. Romi `ive u asfaltiranim i osvetqenim ulicama, u ku}ama koje su okre~ene, sa vodovodom, kanalizacijom i grejawem na gas. Ve-

nev ka`e da nema tajne. „Jednostavno se prema svima treba ophoditi jednako”, ka`e Conev. Kavarna je, ipak, redak pri mer uspe {ne in te gra ci je Roma, ne samo u Bugarskoj, nego u celoj Evropskoj uniji. Podaci iz zemaqa ~lanica su uznemiravaju}i.

vlast nema novca za grejawe. Iz istog razloga, po nekoliko romskih porodica `ivi u istoj ku}i. „Ako neko ne promeni stvari drasti~no, onda smo gotovi, svi }emo potpuno osiroma{iti. To

Romi {irom Evrope, zbog `ivota na margini, postaju `rtve trgovine qudima i upadaju u krug kriminala, jer ih koriste za kra|e, prevare i prostituciju. „[to im se pre pru`i prilika da budu ravnopravni, mo}i }e

Naj broj ni ji u Bu gar skoj i Ru mu ni ji U Evropi ìvi izme|u deset i dvanaest miliona Roma, od kojih polovina u zemqama dvadsetsedmorice, najvi{e u Bugarskoj i Rumuniji, a zna~ajan su deo stanovni{tva u Slova~koj, Ma|arskoj i [paniji. Bezmalo ~etiri miliona ìvi u zemqama Zapadnog Balkana i u Turskoj, koje èle ~lanstvo u Evropskoj uniji. Zato u Briselu kaù da }e olak{ati put ako na vreme naprave nacionalne strategije za integraciju romskog stanovni{tva. }ina je zaposlena, neki i u op{tinskoj upravi. Sva romska deca zavr{e osnovnu {kolu. Mladen Mladenov kaè da u Kavarni nikad nije bilo podele na Bugare i Rome. „Idemo u iste {kole, radimo zajedno, pose}ujemo jedni druge. Vaqda }e do}i vreme da svuda bude tako dobro”, kaè Mladenov. Gradona~elnik Kavarne Conko Co-

Zbog lo{ih uslova ìvota, smrtnost romske dece je pet puta ve}a, a ìvotni vek Roma deset godina kra}i od evropskog proseka. Veoma malo ih je zaposleno, jer rano prekidaju {kolovawe, a ekonomska kriza pogor{ava stawe. [kola u ma|arskom selu Inki, ~ija su tre}ina ìteqa Romi, zatvorena je jer lokalna

PRED SED NIK PAR LA MEN TAR NE SKUP [TI NE SE ME VLUT ^A VU [O GLU

SRP SKI PRE STO LO NA SLED NIK ALEK SAN DAR DRU GI KA RA \OR \E VI] UPO ZO RIO SA VET EU

BE O GRAD: Srpski prestolonaslednik Aleksandar Drugi Kara|or|evi} obratio se Savetu EU pred dana{we zasedawe

petak9.decembar2011.

Me vlut ^a vu {o glu

si} je ponovio da iza problema formirawa Saveta ministara BiH, stoji èqa za „raspakivawem” Dejtonskog sporazuma. „Ukoliko postoji dovoqno politi~ke voqe, lako je na}i re{ewa za sve probleme. A ukoliko neko èli da ‘raspakuje’ Dejton, on }e i daqe insistirati na produbqavawu krize, pre svega, preko formirawa Saveta ministara”, rekao je on. Kada je re~ o primeni presude „Sejdi} i Finci”, Bosi} je âvu{ogluu obja-

snio da je glavni problem to {to pojedini politi~ki faktori `ele da na osnovu toga otvore pri~u o dubqim promenama Ustava BiH, {to je za Srbe neprihvatqivo. Prema re~ima Bosi}a, ^avu{oglu ga je upoznao s time da je ~lanovima Predsedni{tva BiH rekao da je nezadovoqan wihovim anga`manom, jer nisu imenovali nove kandidate na nekoliko visokih pozicija u Savetu Evrope, kao {to su ~lanstvo u Venecijanskoj komisiji i Sudu za qudska prava, koje treba da popuni BiH. „Smatram da Predsedni{tvo BiH ne radi posao za koji je izabrano. Apsolutno smo nezadovoqni wegovim radom i ako su potrebne neke promene, onda treba promeniti ~lanove Predsedni{tva, jer nisu sposobni da rade svoj posao”, rekao je Bosi}.

HRVATSKA

Sa na der uzeo ko ve rat ZA GREB: Biv{i funkcioner Hipo lizinga Drago Vidakovi} izjavio na su|ewu Ivi Sanaderu, da se u krugovima Hipo banke govorilo da Sanader treba da dobije proviziju. Vidakovi} je u @upanijskom sudu u Zagrebu svedo~io da je po~etkom 1995. na parkingu zgrade Hipo banke u Klagenfurtu video biv{eg ~elnika austrijske banke Volfganga Kulterera kako Sanaderu predaje `uti koverat. Zanimqivo je da se Vidakovi} kao svedok navodno sam javio istra`iteqima hrvatske Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK), a u me|uvremenu je i protiv wega pokrenuta istraga zbog sumwe da je za 2,66 miliona evra o{tetio firmu Hipo lizing na ~ijem je ~elu bio vi{e godina. Tokom svedo~ewa na su|ewu Sanaderu za navodno uzimawe provizije od Hi-

po banke sredinom 1990-ih dok je bio zamenik ministra spoqnih poslova, Vidakovi} je rekao da je biv{e ~lanove uprave Hipa Gintera [tridingera i Volfganga Kulterera nekoliko puta vozio u Zagreb, kod tada{weg {efa diplomatije Mate Grani}a i wegovog zamenika Ive Sanadera. On je negirao da je dao iskaz protiv Sanadera kako bi olak{ao svoju poziciju, budu}i da se istraga vodi i protiv wega i dodao da se javio kako bi pomogao USKOK-u. Sanaderov advokat ^edo Prodanovi} pitao je svedoka od koga je ~uo da je Sanader dobio proviziju, ali je on rekao da ne mo`e da se seti. Vidakovi} je, me|utim, rekao da je to bio mali krug qudi i da se znalo „ko s kim komunicira”. Su|ewe se nastavqa ispitivawem novih svedoka.

Osta je Ti tov trg ZA GREB: Trg mar{ala Tita u Zagrebu , ipak, ne}e mewati ime, odlu~io je Odbor za imenovawe naseqa, ulica i trgova Gradske skup{tine, jednoglasno odbiv{i predlog inicijative „Krug za trg”, Rektorata Univerziteta u Zagrebu i Hrvatskog helsin{kog odbora. Predsednik odbora Marin Knezovi}, ina~e ~lan Socijaldemokratske partije (SDP), u obrazlo`ewu je rekao da bi mewawe imena bilo neprimereno, zbog Titovog doprinosa svrstavawu Hr- Zagreb vatske na antifa{isti~ku stranu u toku Drugog svetskog rata, javqa internet portal „Indeks„. Spomenuto je i dono{ewe Ustava iz 1974. godine, kojim su, za vreme Titove vladavine, stvoreni temeqi za uspostavqawe

samostalne Hrvatske. Knezovi} je napomenuo da nabrajawem Titovih zasluga ne `eli da umawi odgovornost za komunisti~ke zlo~ine u Drugom svetskom ratu, ali je dodao da ime trga nije mewao ~ak ni HDZ, kada je bio na

vlasti u Zagrebu i na dr`avnom nivou. ^lan odbora Zvonko Makovi} podsetio je na Titovu ulogu u suprotstavqawu Staqinovom re`imu 1948. i rekao da je Tita „zbog tragi~nih doga|aja iz 1945. godine” pogre{no nazivati ratnim zlo~incem.

Or den Dra gu He dlu je ne~ove~no”, kaè Tibor Bogdan iz sela Inki. Romi su i prvi na udaru desnih ekstremista ~ije stranke ja~aju u evropskim zemqama. Zbog svega toga, Evropska komisija traì hitnu akciju. Ketrin Birder, poslanik Evropskog parlamenta, kaè da

pre da ustanu protiv predrasuda i protiv kriminalnih bandi. Evropska unija mora jo{ mnogo da uradi”, ka`e Birder. U Evropskoj komisiji podse}aju da 70 odsto sredstava iz evropskih fondova namewenih za poboq{awe polo`aja Roma nikad ne bude iskori{}eno.

ZA GREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} odlikovao je novinara Draga Hedla, za qudski i profesionalni doprinos borbi za qudska prava, pravdu i demokratiju Hedl je odlikovan Redom Stjepana Radi}a. Uz Hedla, predsednik je primio i brojne pojedince kojima su kr{ena qudska prava, me|u wima su bile i radnice Kamenskog, kao i ~lanove nevladinih organizacija i institucija koje se bave tom obla{}u. „Moram re}i da je Hrvatska 20 godina posle prijema u UN zemqa koja je, istina, puno u~inila na za{titi qudskih prava, ali i zemqa u kojoj jo{ brojni pojedinci ne u`ivaju prava koja bi trebali imati. Zemqa u kojoj se na`alost de{ava da prava budu smawena ili zakinuta”, rekao je Josipovi}.

svet poznatih

petak9.decembar2011.

dnevnik

c m y

Пошто оскаровац? Г

PAPARACO

лумац који је добио Оскара за ролу у филму „Краљев говор” ће у сарадњи са организацијом „Оксфам Америка” 6. децембра организовати аукцију за прикупљање новца за борбу против сиромаштва. Ко највише понуди ће и „добити” Фирта (51) на један дан, а има право и да поведе пријатеља да упозна глумца на премијери филма „Тинкер, Таилор, Солдиер, Спy” у Лос Анђелесу. Поред дружења са глумцем добиће и позивнице за ексклузивну забаву поводом премијере. Глумац каже да не би желео „да га купи” неко од људи којима се диви. „Изгубим се када се нађем у друштву некога кога веома ценим. Велики сам обожавалац личности из света музике и књижевности. Ако сам нечији велики фан, више волим да се држим на безбедном одстојању јер не знам шта ћу урадити.”

Мадона: Деми, с млађима је увек и с то Катарина Радивојевић

азвод Деми Мур и Ештона Кучера не само да је поделио медије, већ и светске звезде, а славној глумици је прва у помоћ притрчала краљица попа. Таблоиди пишу да је Мадона (53) међу првима позвала Деми Мур (49) и пружила јој подршку када су почели проблеми у њеном браку са Ештоном Кучером (33). „Ако не зове Деми онда јој Мадона шаље поруке у којима је саветује да

Вал Килмер јури духове

и л м „Твикст„ прати писца (Вал Килмер) којег прогони дух Едгара Алана Поа, којег ће глумити Бен Чаплин. Филм ће бити мешавина 3Д и 2Д технологије, а Копола планира и необичну промотивну турнеју уочи премијере - публици ће приказивати различите измонтиране верзије филма, и по њиховој реакцији монтираће коначну. У филму глуми и Ел Фенинг, а „Твикст„ ће се појавити у биоскопима средином следеће године.

буде јака и да се не нервира јер је урадила све какло би сачувала брак”, рекао је извор близак Деми Мур. С обзиром да је краљица попа била и у браковима и везима са млађим мушкарцима, јасно је зашто разуме Деми и жели да јој помогне. „Мадона јој је рекла да је сада јасно да је Ештон незрео и да Деми треба неко ко ће је испунити у сваком погледу.”

Лумповање на краљевски начин

а младог британског принца Харија Америка је изгледа више него инспиративна јер не престаје да лумпује и тиме тренира живце оцу и баки.

Кејт Винслет на Титанику, али стварно

изнис могул Ричард Бренсон најавио је да жели своју пријатељицу Кејт Винслет да одведе у дубине северног Атлантика, како би лично видела олупину Титаника. Винслетова, која је играла у филму „Титаник” 1997. и била номинована за Оскара за главну женску улогу, придружиће се првој експедицији заједно са Бренсоном и режисером Џејмсом Камероном. Глумица и власник компаније „Вирџин” познају се већ годинама, али су пријатељство учврстили овог лета, када је Кејт спасла Бренсонову мајку од пожара. Оскаровка се, наводно, виђа и са његовим рођаком Недом Рокенролом. Планираних пет експедиција до брода који се налази на дубини од скоро четири километра биће уприличене следеће године, када се обележава стогодишњица потонућа славног брода. У славу стогодишњице недавно је представљена и 3Д верзија Камеро-

Шарлиз Терон

OUT

Дита Фон Тиз

новог филма „Титаник”. Прилика да лично обиђете Титаник кошта око 45.000 евра, а Бренсон ће „кеширати” и карту за Кејт.

Иако је у САД отишао на војну обуку, принц Хари више времена проводи по баровима и клубовима него у војној бази. Чак три ноћи заредом је млади британски принц лумповао по клубовима Лас Вегаса, преносе амерички таблоиди. Таблоиди додају и то да им је тешко да принца два пута усликају са истом девојком јер се оне мењају као на траци. Овакве приче узнемириле су британски краљевски двор, па је Харију поручено да се под хитно доведе у ред и не срамоти породично име и традицију. Међутим, како му се обука ускоро завршава, Хари је решио да себи да одушка и настави провод у великом стилу - у Лас Вегасу.

Анђелинин филм ипак на домаћим језицима

ако је трејлер за редитељски деби Анђелине Џоли објављен на енглеском, филм „У земљи крви и меда” ће у америчким биоскопима од 23. децембра бити приказан на аутентичном језику. Славна глумица и новопечена редитељка ће своју љубавну драму смештену у време рата у Босни, која је снимљена на енглеском и, како су западни портали пренели, „српско-босанско-хрватком језику” бити приказана ипак на језицима народа који су Анђелину и инспирисали за филм. „Почашћена сам тиме да је ‘Филм дистрикт’ одлучио да се филм у Америци прикаже на аутентичном језику. Одувек сам се надала да ће америчка публика имати прилику да види ту верзију”, изјавила је Анђелина.

За сада није познато да ли ће филм „У земљи крви и меда” и у другим земљама бити приказан на аутентичном језику или језицима или ће га европска публика гледати на не тако добром енглеском.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

petak9.decembar2011.

Posledwi pozdrav praunuku

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42734

KUPUJEM kwige, stare vojne ~asopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002, Mile. 42882

Luki Milinovi}u Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Prabaka Quba i pradeda Gojko [er~i}. 43096

Sa tugom i bolom javqamo rodbini i prijateqima da nas je nakon duge i te{ke bolesti napustio na{ voqeni i jedini sin

Luka Milinovi} Ispra}aj je danas, 9. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, Staro \ur|evo, u Temerinu. Neute{ni: mama Sandra, tata Miroslav i sestra Teodora. 43095

Posledwi pozdrav malom unuku

na{em

Luki Milinovi}u Neka ga an|eli ~uvaju daleko od svakog zla. Zauvek o`alo{}eni: baba Nada i deda Branko.

Na osnovu ~lana 45. Statuta Crvenog krsta Vojvodine, Upravni odbor Crvenog krsta Vojvodine je doneo dana 06. decembra 2011. g. odluku o raspisivanju oglasa

Posledwi pozdrav unuku

Luki Milinovi}u Ostaje samo praznina u srcu i bol u du{i. Tvoji neute{ni: baba Biqana i deda Milan - Buco Doki}. 43098

43102

Posledwi pozdrav sestri}u

Posledwi pozdrav dragom tati

ZA PRODAJU VOZILA

Crveni krst Vojvodine, Novi Sad, ul. Pionirska br. 8 PRODAJE:

1. PUTNI^KO VOZILO – VW – POLO 1,2 reg. broj: NS 069 – CC,  Marka VOLKSWAGEN, model: POLO, godina proizvodnje 2005, motor ispravan, odràvan i vozilo je u voznom stanju.  POÊTNA CENA je dinarska protivvrednost od 3.500 EUR 2. KOMBI TOYOTA – HIACE 2.4D-4D reg. broj: NS 117 – KC,  Marka TOYOTA model HIACE, godina proizvodnje 2000, motor ispravan, odràvan i vozilo je u voznom stanju.  POÊTNA CENA je dinarska protivvrednost od 5.500 EUR

3. OBA VOZILA SE MOGU razgledati svakog radnog dana od 9.00 do 13 ~asova na ADRESI: SENTANDREJSKI PUT BR. 165, MAGACIN CRVENOG KRSTA VOJVODINE (KOMPLEKS MAGACINA AGROVOJVODINE EXPORT - IMPORT).  Ugovor o kupoprodaji }e se zaklju~iti sa kupcem koji ponudi najve}u cenu.  Vozilo se predaje kupcu odmah po isplati kupoprodajne cene.

Luki Milinovi}u

Milovanu Pavlovi}u

Ve~no }e{ `iveti u na{im se}awima. Tvoji: ujna Dragana i ujak Zoran Doki}.

od }erke Sne`ane sa porodicom.

43101

43097

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom tati

9. 12. 1996 - 9. 12. 2011.

4. PREMA ODLUCI UPRAVNOG ODBORA, VOZILA SE NE]E PRODAVATI ISPOD PO^ETNE CENE.

5. PONUDE SA PONU\ENIM IZNOSOM KUPOPRODAJNE CENE SLATI ILI PREDATI:  U ZATVORENIM KOVERTAMA SA NAZNAKOM: „za KOMBI” ili „za POLO” NA ADRESU: CRVENI KRST VOJVODINE, NOVI SAD, PIONIRSKA BR. 8, NAJKASNIJE DO ÊTVRTKA 15. DECEMBRA 2011. g. DO 11.00 ÂSOVA.  U ÊTVRTAK 15. DECEMBRA 2011. g. u 12.00 ~asova, U PROSTORIJAMA CRVENOG KRSTA VOJVODINE, NOVI SAD, PIONIRSKA BR. 8 ]E SE OTVORITI KOVERTE SA PRISPELIM PONUDAMA.

Za sva obave{tenja u vezi ovog oglasa obratiti se na tel. 021/411227 PAJ^IN DRAGOMIR (mobilni tel: 064/24-66-225) ili u prostorijama Crvenog krsta Vojvodine Novi Sad, Pionirska 8, tel. 021/422-454 ili 021/422-526.

25425

Mileva Prodanovi} Bula

Milovanu Pavlovi}u 1937 - 2011.

Godine prolaze, bol i tuga i daqe traju. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

od }erke Zorice sa porodicom.

43106

43099

^iTUQe l POMeni

petak9.decembar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 7. 12. 2011. godine preminuo na{ dragi suprug, tata, deda i svekar

Milovan Pavlovi} Sahrana nam milog }e obaviti 9. 12. 2011, Mo{orinu, u 13 ~asova.

Posledwi pozdrav dragoj

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kada nas je napustila na{a voqena majka

Porodica Bengin.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 10. decembra, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Marijani Dubravac

O`alo{}ena porodica: supruga Slavica, }erka @eqka sa porodicom, sin Nenad i }erka Bojana sa porodicom.

Porodica Vujovi}.

43050 43084

43100

Umrla je moja dobra majka

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

9. 12. 2009 - 9. 12. 2011.

Re~i ne mogu da opi{u tugu koju ose}amo. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoje: Maja i Sa{ka i zet Sa{a.

se u

I druga godina pro|e...

Pavle Mikala~ki

Linka Mi{i}

Qubici Klaji}

O`alo{}eni: supruga Radojka, sin Rade sa porodicom.

dnevnik

43036

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav dragom tati, tastu i dedi

43054

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Qubica Klaji} u~iteqica u penziji 1924 - 2011.

Nenadu Dabi}u

od: Duwe, Gordane i Jove Radeke.

Lazaru

Sahrana je u subotu, 10. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Lazi

]erka Valena, zet Dragan i unu~i}i Aleksandar i Lana.

O`alo{}eni: k}i Gordana i zet Vladimir.

od prijateqa Jelene i Sretena.

Navr{avaju se tri godine od kako nas je zauvek napustio na{ voqeni

Miodrag Milin~i}

Dragutin Nimrihter

1936 - 2011.

1921 - 2011.

Navr{avaju se dve godine otkako nam je ve~nim snom zaspao na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Nenad Dabi} Nenadu Dabi}u

1956 - 2011. Dragi te~o, opra{tamo se od tebe sa puno qubavi i po{tovawa.

Mile Trbojevi}

Milenko Kr~mar Cige

^uvamo te u na{im srcima, a vreme ne bri{e se}awa na tebe.

43074

Na{ voqeni otac i te~a

Sahrana je danas, 9. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neboj{a.

O`alo{}eni: supruga Biqana, sin Petar i }erka Jovana.

O`alo{}eni: Mirjana i Vladimir.

43080

43067

43069

POMEN

Tu`nim srcem obave{tavam rodbinu i prijateqe da je na{

Porodice: Mudrini} i Lisica.

43070

43093

43092

preminuo u 75. godini. Sahrana }e se obaviti u subotu, 10. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tata po~ivaj u miru, i neka te An|eli ~uvaju. Porodica Milin~i}.

Lazaru Lukaji}u

S qubavqu i po{tovawem, porodica Trbojevi}.

43065

43066

Nedostaje{ nam.

Tvoja supruga, deca, snaje, zetovi i unu~ad.

43043

43063

Nenad Dabi}

Nimrihter Dragutin Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, deda i tast

1921 - 2011. preminuo je u 91. godini. Sahrana je u subotu, 10. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Wegovi najdra`i: sin Miroslav, Mirjana i Vlada i ostala rodbina. 43075

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom drugu

Dana Reqin

Dragi dobri, lepi moj brate Neco, nikada te ne}emo zaboraviti.

Posledwi pozdrav na{oj snaji i strini od: Mike, Sa{e i Goge.

Sestra Olivera - Buca i sestri}i Sale i Cena.

43068

43062

Posledwi pozdrav dragom

Senad - Neca Huseinbegovi} preminuo u 75. godini.

Dana Reqin

mr Lazaru Lukaji}u

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e 9. decembra 2011. godine, u 15 ~asova, Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

se na

Nenadu Dabi}u

Ostaje{ nam u lepim uspomenama. S bolom: \or|e i Gojko. Porodica Risti}.

43058

43061

O`alo{}eni: }erka Nahida, unuk Goran i zet Karlo.

Kom{ije iz Ul. Ilije Ogwanovi}a 28.

43046

43064

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav mojoj miloj maj~ici

petak9.decembar2011.

Posledwe zbogom na{oj voqenoj }erki, sestri i majci

Posledwi pozdrav mojoj majci

Grozdi Majki}

Tvoja neute{na }erka Nada Stoji~i} sa porodicom. 43021

43020

Posledwi pozdrav mojoj miloj majci

Posledwi pozdrav mojoj

Danijeli Ivanko

Ka`u da vreme le~i sve, ali ja znam da sve vreme ovog sveta ne}e zale~iti ovu ranu niti nadomestiti tvoj gubitak. Zauvek neute{na }erka Zorica Popi} sa porodicom.

[to se poseduje duboko u svom srcu, ne mo`e se izgubiti smr}u.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga i majka

Danijeli

od Andrije Marku{i}a.

od majke Dome, sestre Ru`e i dece: Martine, Marka i Aleksandra.

Sahrana je danas, 9. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu.

43012

43011

Posledwi pozdrav

Pro{lo je {est meseci od kada je prestalo da kuca plemenito srce mog ujaka

Grozdi Majki} Ka`u da voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih se se}aju. Zauvek neute{na }erka Daja Zuki} sa porodicom.

Qubomiru [tevan~evu Bati

Grozda Majki}

Milorada Tankosi}a

Branimir Petri}.

Ve~no o`alo{}eni ne}ak Slavko Dimitrov sa porodicom.

43013

42957

1942 - 2011.

43023

Sahrana }e se obaviti u petak, 9. 12. 2011. godine, u 14.30 sati, na grobqu u Ba~kom Jarku. Draga na{a baba

JEDNOGODI[WI POMEN

9. 12. 1981 - 9. 12. 2011.

O`alo{}en suprug Vlado, }erke Dragica, Nada i Zorica.

43019

Goga nedostaja}e nam tvoj osmeh, topli zagrqaj i lepa re~. Bezgrani~no si nam davala qubav i zato }e{ biti uvek u na{im srcima. Tvoji voqeni unuci: Danijel, Miwa, Tamara, Stefan, Vladan i Tijana. 43024

Draga na{a

Posledwi pozdrav

Grozdo

Grozdi Majki}

voleli smo te, volimo te i nikada te ne}emo zaboraviti.

od sestre Pave i zeta Milana Nikoli}a sa porodicom.

Tvoji Carevi}i.

43027

43025

Posledwi pozdrav voqenoj sestri

Posledwi pozdrav

Grozdi Majki}

Perka Macut

IN MEMORIAM

na{oj

Grozdi Majki}

mr Aleksije Ber dr Luka Berkovi} Ida Bor{o{ dr Radovan Vukovi} mr Aqo{a Gava mr Vojislav Gaji} mr Ferenc Gal Olga Gluvakov dr Borislav Dimkovi} dr Branko Dragi} \or|e \erman dr Vojislav \uri} mr Stevan @ivoti} dr Adolf Zahorjevi} dr Vida Ivan~evi} Vasilije Jovanovi} dr Mihaq Kova~ Blagoja Kuki} mr Stevan Labat Radivoje Leki} Gordana Qevar Budislav Mileusni} dr Miloje Milojevi} Gospava Mitrovi} dr Branko Mrki} Branislav Nikoli} @ivan Pani} Ester Se~ewi mr Lajo{ Sokolai Novka Slavni} Zvonimir Slonka dr Miodrag Steji} mr Miroslav Todorovski Nikola Titelac An|elka Titelac Aleksandar ]orovi} dr Danica Uli} Tereza [}epanovi}

Paja - Pavle Radovanovi}

Pro{la je godina, a ti si u srcima tvojih najmilijih. U subotu, 10. 12. 2011. godine, u 11 sati, }emo posetiti wenu ve~nu ku}u.

S qubavqu, wegovi najbli`i.

]erka Maca. 42829

43015

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Posledwi pozdrav

Koviqki Mileti}

Qubomiru [tevan~evu

1941 - 2010.

od Ko{arka{kog kluba â&#x20AC;&#x17E;Vojvodinaâ&#x20AC;? - Novi Sad.

obele`i}emo u subotu, 10. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. S qubavqu, sin Bane i k}er Dragana sa porodicama.

62/P

43045

Pro{lo je ~etrdeset dana ispuwenih tugom od kako nije sa nama moja draga supruga

Petra ^olakovi} i osam godina od prerane smrti na{e k}erke jedinice

Jasmine

od: brata Ba}e i sestara Du{anke, Jovanke, Zore, Stojanke i Rose.

od bra}e: Zorana i Rajka Tepi}a sa suprugama.

Na Dan Fakulteta, sa velikim pijetetom, se}amo se na{ih koleginica i kolega. Zaposleni na Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu.

U subotu, 10. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, okupi}emo se ispred kapele na Gradskom grobqu da wihovo po~ivali{te okupamo suzama. Neute{ni suprug i otac Nikola ^olakovi}.

43028

43031

1548/P

43022

Марте Келер

Цео један живот У време рата са Немачком, Давид Голдман среће у возу девојку Стерн и убрзо се венчавају и добијају ћерку Сару. Недуго затим Сарина мајка умире, а Давид почиње ћерки да испуњава све жеље... Улоге: Марте Келер, Андре Дусолије, Шарлс Дене Режија: Клод Лелуш (РТВ 1, 23.40) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.05 11.15 11.30 12.00 12.10 13.07 14.00 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.40 02.05 02.30

tv program

petak9.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам се Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Живопис Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Живопис Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Фаца Кадгод комендије: Стара кост, драмски програм Војвођански дневник Петказање Цео један живот, филм Један на један Кадгод комендије: Стара кост, драмски програм

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Панонско јутро Вести У огледалу Аналија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција - емисија о филму Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филмски програм: Почети из почетка

14.46 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.04 21.51 22.55 23.45 00.00 00.06 00.54 02.23 03.00 03.23

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приче из радионице Разгледница На скривено те водим место Вести Експедиција Нова Гвинеја Дневник Спорт плус Евронет Место злочина Џејн Доу: Ко високо лети, филм И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Пљусак, филм Вести Место злочина Дневник Евронет Посредник Ноћни биоскоп: Џејн Доу: Ко високо лети, филм Приче из радионице Вести (04.00,05.00) На скривено те водим место

Пљусак

08.30 09.05 10.00 10.05 11.05 12.00 12.07 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Интерна истрага Вести Ево нас код вас Крајња сила Вести Године пролазе Интерна истрага Вести Витраж Дунавска салетла Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

Новосадско поподне 06.30 Кухињица (мађ) 06.55 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.20 Плави круг 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт 12.15 Музички интермецо (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Судбина салаша и салашара, (слов) са титл. на срп 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо (мађ) 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.15 Лекар умирућег времена, филм (слов) 22.30 Играјмо игру удвоје, филм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.03 10.36 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.36 13.22

Радионица „Подршка старијим људима за квалитетнији живот трећег доба” у организацији Колпинг друштва Србије, биће одржана 10. децембра. Тим поводом гости Новосадског поподнева ће бити представници Колпинг друштва Србије. (Новосадска ТВ, 17.30)

09.30 Евролига: Барселона – Уникс 11.15 Копа дел Реј 13.00 Лига шампиона: Манчестер Сити – Бајерн 14.45 Премијер лига, Магазин 15.15 Евролига: Спироу – Партизан 17.00 Преглед Евролиге 18.30 Копа дел Реј 20.15 Лига шампиона 21.15 Португалска лига: Брага – Пакос Фереира 23.15 Најава Премијер лиге 23.45 Преглед Евролиге 01.15 Евролига, најбоља утакмица

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Мало место у Америци је евакуисано због обилних падавина и неизбежне природне катастрофе. У граду су остали још само шериф и његови заменици, и још два чувара банке која превозе велику суму новца на сигурно. Улоге: Морган Фриман, Кристијан Слејтер, Ренди Квејд, Мини Драјвер Режија: Микаел Саломон (РТС 1, 21.04)

Улрих Тукур

Бела трака На северу протестантске Немачке, у предвечерје Првог светског рата дешавају се несреће и погибије које као да најављују догађаје који ће уследити. Деца из хора који води сеоски учитељ појављују се на местима на којима су се десиле необичне несреће, које личе на казнене ритуале... Улоге: Сузане Лотар, Улрих Тукур, Тео Требс, Михаел Шенк Режија: Михаел Ханеке (РТС 2, 22.04) 06.02 07.02 07.39 07.47 07.52 08.03 08.27 08.37 09.04 09.19 10.08 10.35 11.04 11.11 11.46 12.46 13.50 14.17 14.30 15.19 15.52 16.20 16.56 17.55 19.59 20.29 21.00 22.04 00.35 00.55 01.38 02.39

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Ози бу Велики и мали Попај Томас и другари Београд у музичким збивањима 20.века Необично о биљкама Свет природе Контекст Метрополис Датум Масони Бемус Трезор Београд у музичким збивањима 20.века Необично о биљкама Свет природе Пола века анимације у Србији Шуме Војводине Осврт на живот и дело Слободана Јовановића Породица Сопрано Кошарка - ПС: Раднички ФМП - Мега Визура, пренос Масони Лов и риболов Породица Сопрано Фестивал фестивала: Бела трака, филм И ја имам таленат Емир Кустурица и ‘ ’Забрањено пушење‘’ Трезор Кошарка - ПС: Раднички ФМП - Мега Визура

Мини Драјвер

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 20.30 21.30 23.00 23.45 00.45 01.15 01.30

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ ЕКСклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај, брате Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Фуснота 09.15 Мајсторски 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Шта је најгоре што се може да се деси 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.45 Милица² 19.00 Монк 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Црвени угао 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: 200 цигарета

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.00 Филм: Црни Џек 13.50 Истражитељи из Мајамија 14.45 Топшоп 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.05 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Европа и Србија: тако близу, а тако далеко 23.00 Вести Б92 23.40 Спортски преглед 00.00 Шта да обучем? 00.05 Између две ватре 00.35 Доушници 02.35 Саут Парк

Љубица Гојгић

Европа и Србија Специјално издање емисије „Између две ватре”. Историјски датум за Србију је 9. децембар. Да ли Србија добија статус кандидата или не? Гости Љубице Гојгић биће: Мирко Цветковић, премијер Србије; Венсан Дежер, амбасадор ЕУ; Томислав Николић, лидер СНС, и аналитичари Ђорђе Вукадиновић, Слободан Антонић, Огњен Прибићевић, Драгомир Јанковић. (Б92, 21.00)

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.30 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 04.45 05.15

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Неочекивани живот Телешоп Вести Граница Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Главна улога Мувиленд Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота Главна улога Мувиленд Насловна страна, квиз

Боба и Биба 10.00 Скривена камера 10.10 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Тренутак истине 11.30 Тајна љубав 12.00 Двоструки живот 12.50 Сити 13.00 Сестре 14.00 Петком у два 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 15.50 Чаролија 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.15 Сити 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.10 Гранд шоу 22.30 Шопингхоличарке 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.15 Кеш на ноге 02.00 Филм: Анаконда 3: Потомство 04.00 Филм: Пламени обруч 2

Биба и Боба су два преслатка мала пса која се суочавају с разним сплеткама и заврзламама лије и меде. Све сплетке и заврзламе које они конструишу, завршавају се тако што им се обију о главу. (Хепи, 08.35)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak9.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Мајами инк Верујете ли у чуда? Партнери у љубави и злочину Смртоносне жене Др Џи Л.А. Инк Верујете ли у чуда?

08.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 08.30 Брижит Бардо – француска икона 09.00 Путовања и открића 10.00 Лујза од Пруске – краљица срца 11.00 Азијске монархије 12.00 Тутанкамон. тајне дечака краља 13.00 1066. 14.00 Тајм тим година X 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Човекова историја 18.00 Мвалиму – наслеђе Џулијуса Камбаражеа Нијере 19.00 Прашко пролеће 21.00 Колонија 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Човекова историја

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Пут у Велвил Тимочка буна Пророчанство Зебра тркачица Торањ смрти Несрећа Еротски филмови

Зе бра тр ка чи ца Јед не но ћи мла дог муж ја ка зе бре је на пу стио пу ту ју ћи цир кус. Про на шао га је фар мер и по вео га да упо зна оста ле ста нов ни ке фар ме. Та кер, ста ри ше тланд ски по ни, Фре ни, му дра ко за, Му ња, по спа ни пас, и дру ги уско ро по ста ју ње го ви при ја те љи... Уло ге: Брус Грин вуд, Хај ден Па не ти је ре, Џон Ку пер, Вен ди Ма лик Ре жи ја: Фре де рик ди Чау (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.30 Брукселес: Потписивање приступног уговора РХ-ЕУ 11.02 Код Ане 11.16 Опра шоу 12.00 Дневник 12.35 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.17 Друго мишљење 14.50 Алиса, слушај своје срце 15.35 Кореограф Бранко Шеговић 16.05 Скица за портрет 16.25 Хрватска уживо 17.16 Глобално село 17.43 Путем европских фондова 18.02 Иза екрана 18.31 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.10 Потписивање приступног уговора РХ-ЕУ - посебна емисија 21.20 Држић, док. анимирани филм 22.00 Дневник 3 22.40 Пети дан, ток шоу 23.35 Филмски маратон: Упознајте Џоа Блека, филм 02.30 Филмски маратон: Пробуђено зло, филмпетак, 09.12.2011.

Клер Фор ла ни

Упо знај те Џоа Бле ка Ви ли јам Пе риш је бо гат и мо ћан по слов ни чо век, ко ји по сле смр ти во ле не же не, жи вот по све ћу је по слу и кћер ка ма Али сон и Су зан. Уочи про сла ве ро ђен да на до жи ви ср ча ни удар за вре ме којг чу је не по зна ти глас ко ји му на ја вљу је ско ри од ла зак с ово га све та... Уло ге: Бред Пит, Ен то ни Хоп кинс, Клер Фор ла ни, Џејк Ве бер, Мар си ја Геј Хар ден, Џе фри Там бор Ре жи ја: Мар тин Брест (ХРТ 1, 23.35)

08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 12.05 12.35 13.00 13,25 13.50 14.35 15.00 15.25 15.55 16.10 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.35 19.15 19.30 20.00 21.35 22.20 00.00 00.45 01.45 02.15

Хај ден Па не ти је ре

06.00 07.30 09.30 11.35 13.10 14.45 16.25 18.00 18.30 20.05 20.35 21.10 22.05 23.00 00.55 03.15 05.05

Случајност Ладy Гага Пресентс Хамлет Принцеза 10 ствари које мрзим код тебе Прича о играчкама 3 И то се зове љубав Филмови и звезде Девојка на лошем гласу Досадно на смрт Обдарен Права крв Камелот Фајтер Народни непријатељи 20 30 40 Мит о белој лепоти: Тело

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Наредник у породици, филм Фотографија у Хрватској Паралеле Како је Војтех тражио истину, док. филм Пола сата културе Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Пуни круг Руперт Мала ТВ Цртана серија Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Цртани филм Музика, музика... поп Премијера недеље: Моја грчка авантура, филм Прљави секси новац Светско рукометно првенство (Ж): Хрватска - Аргентина, пренос Сзцзецин: Европско првенство у пливању у малим базенима, снимак Вријеме је за џез Трава зелена Без трага

08.30 10.00 11.30 13.00 14.45 16.25 17.50 19.20 21.20 23.15

Последња дебата Злочин из страсти Љубавна песма Шевина песма Породица Брејди у Белој кући Блеф слепог човека Бенг бенг мртав си Чудна фреквенција Шта су девојке научиле Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 01.15 Јуда 02.45 Последња дебата

08.00 Чаура 10.00 Чаура. повратак 12.00 Господин бејзбол 14.00 Помама за летећим тањирима 15.30 Аполо 13 18.00 Пројекат X 20.00 Кад китови дођу 22.00 Тајанствени странац 00.00 Били Медисон 02.00 Приче

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20 02.40

Неш Бриџис Закон и ред Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Мистерије Хејвена Плаве крви Филм: Борнов идентитет Ерика

08.15 Драгон Бол, филм 08.40 Поп Пикси, цртани 08.55 Ексклузив таблоид 09.35 Кобра 11 11.30 Вечера за 5 12.20 Емператриз 14.05 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 ТВ премијера: Степ ап 2, филм 21.55 Краљевић и ја 2: Краљевско венчање, филм 23.50 Икс-Мен, филм 01.40 Астро шоу 02.40 РТЛ Данас 03.15 Смртоносне намере, филм

Принц и ја 2: Кра љев ско вен ча ње Са мо не к о ли к о не де ља пре вен ча ња мла дог кра ља Едвар да и ње го ве аме рич ке за руч ни це Пејџ, дан ска мо нар хи ја је у ве ли ком ис ку ше њу и про бле му због ста рог за ко на у ко ме сто ји да се пре сто ло на след ник мо же да се оже ни са мо са же ном пле мић ке кр ви... Уло ге: Лук Мал би, Кам Хе скин, Кле мен си Бар тон Хил (РТЛ, 21.55)

Кам Хе скин

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Обрачун са Тајсоном Суперљуди Стена Лија Успорен снимак Разоткривање митова Обрачун са Тајсоном

08.30 09.30 09.45 10.30 11.45 13.00 13.30 15.45 16.00 18.45 20.00 23.00 23.40 00.00

Пливање Олимпијске игре Скијашки скокови Биатлон Карлинг Скијашки скокови Биатлон Сви спортови Скијашки скокови Пливање Билијар Уметничко клизање Мотоспортови Санкање

Ре во лу ци ја ва жни ја од Ба ра ње

Војводини је Јован Веселинов покушао да објаНајзад, 1. септембра 1945. у Скупштини Србије досни да се Војвођани морају чувати ускогрудог нет је Закон о устројству АПВ. Привремено је одређесепаратизма, који штети и Војводини и нашој но да граница према Хрватској иде Дунавом од мађарземљи: „Већ из националног састава се види да наша ске границе до Илока, прелази преко Дунава, остављаВојводина треба да буде у склопу федералне Србије јер јући Илок, Шаренград и Мохово Хрватској. Било је доСрби чине релативну већину у Војводини„. ста натезања па је Председништво АВНОЈ-а формираПленум Главног НОО Војводине у Новом Саду је 6. лу посебну комисију врло високог ранга, чији је предаприла 1945. одлучио да Војводина као аутономна по- седник био савезни министар за Црну Гору Милован крајина треба да уђе у састав федералне Србије па је изабрана и делегација која је већ сутра отишла у Београд на ванредно заседање АСНОС-а с тим опредељењем. Кад је маја 1945. у Београду одржан Оснивачки конгрес КПС-а, војвођански комунисти се већ третирају као део те партијске организације па Веселинов, секретар ПК КПЈ-а за Војводину, подноси реферат о организационом стању партијских организација у Србији, Војводини и Косову. На том конгресу је Нешковић изабран за политичког, а Веселинов за организационог секретара ЦК КПС-а. Иса Јовановић каже: „Све је било испланирано тако да нисмо имали никаквог избора. Све је усмеравано да Војводина уђе у састав Србије”. То се огледало и у честим доласцима у Нови Сад Нешковића и осталих. Они су брзо почели да се мешају у Вој во ђан ска вер зи ја Ло ле Ри ба ра наше послове и сужавају нашу аутономију, иако још Ђилас. Војвођанском руководству је очигледно било није била ни дефинисана. Почели су и кадровски да се тешко да се одрекне Барање, али је у Комисији АВНОЈмешају – нисмо могли ниједан срески комитет да по- а, која је обишла терен, превагнуо углавном националставимо, па ни самог секретара, без одобрења Нешко- ни критеријум па су Барања и западни Срем припали вића и Пере Стамболића. Просто су узурпирали власт. Хрватској. Дороњски ће, по књизи Душана Поповића, „Ранковић је био за то да се Војводина прикључи Ср- 1980. објаснити како је Барања отишла из Војводине: бији, али је у попуштању Србији предњачио Кардељ, „Жарко ми каже да је то договорено на састанку Ђилакод кога су Србијанци много кукали. Он је нама гово- са, Хебранга (члан Политбироа ЦК КПЈ-а), Милентија рио да Србији треба помоћи јер је у тешкој политичкој Поповића и њега. О прикључењу Барање Хрватској ситуацији. Он је рекао мени и Жарку да Војводина тре- Политбиро уопште није расправљао. Жарко је сматрао ба да се прикључи Србији и због Хрватске. Јер, Хе- да нису важне границе унутар Југославије, већ револубранг је тражио да се Хрватској прикључи Срем, па и ција„. нешто више. Нешковићу се нисам чудио јер је био веВојвођани се нису лака срца одрекли ни Земуна. Раликосрпски расположен. Ранковић је за то био одозго. дован Влајковић Бата, опет у Поповићевој књизи, каже Но, он није хтео да гура прсте у 1980: „Земун је прикључен Срватру, нашао је машице, своје бији на Жарков директан зах„Ср б и ј ан ц и су ку к а л и код људе. Благоју није требало тев. Ја нисам прихватио. ЖарКар де ља, а он је вој во ђан ским много ни говорити, ни сугерико ме је напао да браним своју ру ко во ди о ци ма об ја снио да сати, већ га чак кочити. Тако је бирократску власт. На то сам настављано све више. Рецимо, Вој во ди на тре ба да се при кљу чи му рекао: ако тако мислиш, онја оснујем синдикат банковних да носи...„ Ср би ји и због Хр ват ске. Јер, чиновника. Одмах сутра дође Веселинов је смењен с меХе бранг је тра жио за Хр ват ску Душан Петровић Шане, предста председника ПК КПЈ-а за Срем, па и не што ви ше” седник ГО синдиката Србије, и Војводину и распоређен за бепостави питање прикључења значајног министра Владе Сродговарајућем синдикату Србије. И наш се синдикат бије за аграрну реформу. Повод за смену искрсао је јуодмах прикључи. на 1945, кад су у Сремској Митровици, у време искоОнда Жарко званично каже у Скупштини Србије да павања посмртних остатака Срба стрељаних током рами поздрављамо Србију као своју федералну јединицу та, избиле демонстрације против усташа и прерасле у и тако запечати судбину Војводине„. напад на Хрвате, а стрељани су заробљени домобрани. Један од тад водећих војвођанских комуниста Аћим И Дороњски је пребачен у Београд за једног од секреГруловић, јуна 1945. у „Слободној Војводини„, поку- тара СКОЈ-а за Србију, са задатком да створи омладиншава да објасни рационалност уласка у састав Србије: ску организацију на универзитету. Дакле, у фази при„У Војводини сем словенских народа, Срба, Хрвата, преме југословенског и српског устава, крајем 1945, ни Словака и Русина, живе Мађари, Румуни, Немци... По он ни Веселинов више нису могли говорити у име Војнационалном саставу Војводина је Југославија у малом водине. и сасвим је природно што је нашла своје решење у Устав ФНРЈ (1946) Војводину дефинише као констиаутономији. Како у Војводини већину чине Срби, при- тутивни фактор федерације, али ће проћи много времеродно је што су и остали народи заједно са српским по- на док она то заиста не постане. По уставу Србије здравили улазак АПВ у састав федералне Србије. На- (1947), надлежности АПВ су мале, она нема своје изравно, то не значи да ће Војводина бити србијанска јер ворне приходе ни инвестициони фонд (једина друштвеСрбија није данас великосрпска, није то Србија принца но-политичка територијална заједница која га нема). Павла, Цветковића и других„. Ипак, има врховни суд, као и у Краљевини Југославији.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539–668–520) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak9.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Петак је ваш омиљени дан. Али, авај, морате да радите, и то више ствари у исто време. Трошкарите новац с великим апетитом, а делом и из чисте глади за задовољствима, инстинктивно и немирно. Смирите се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. decembar 2011.

Данас можете имати много заказаних, одложених или одржаних састанака, под променљивим околностима. Најбоље је да се пустите низ ток догађаја и не нервирате. Краћи пут је успешан и пријатан.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Веома динамични дани су пред вама. Предлажем продужени викенд и путовања с друштвом. Нисте концентрисани и довољно озбиљни да бисте било шта радили. Партнерски однос јесте важан.

Неки договори се неће реализовати, али зато неки други хоће. Тако је то када нису утврђене све чињенице и када се не зна који су чији. Радите у ходу, телефонирате у ходу, мислите у ходу. Немојте стати.

Друштво вас окупира и скреће с пута којим сте кренули. У сваком случају, може бити веома занимљиво. Наравно, треба да имате у виду коме и колико можете веровати. Љубавни однос као да стоји у месту.

Комуникација и међусобно разумевање с другима су веома важни у овом периоду. Планирајте нове послове и ситуације тек од 14. овог месеца. До тада, утврђујете градиво.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Сачувајте здрав разум, анализирајте ситуације у којима сте и не морате журити ни у чему. Нико и ништа неће побећи. Сем драге особе, која се помало удаљава, на свој начин.

Сви ваши напори не доводе до нових решења већ до завршетка ранијих односа и послова. Тек на тој темељној основи, коју сада стварате и градите, моћи ћете од Нове године започети нешто успешно.

Полако и смирено, све се одвија по својој инрецији. Данас је интензивнији дан него што одговара вашем укусу, али прегураћете га без последица. У приватном послу су могући проблеми. Флексибилност.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Контактирате с онима с којима сте већ радили, можете путовати на добро познате дестинације, зближавати се са широм родбином. У основи сте стуб свог живота и позиције коју заузимате.

Имате повољан уплив Месеца из ваздушног знака Близанаца па и добре интелектуалне контакте са женским бићима. Своје идеје пласирате с лакоћом. Састанци су више него обећавајући.

Гости би вам и пријали и не би. Благо гостима, могу да оду кад год хоће. Толерантни сте, али немојте трпети оно што вам смета, када вам засмета. Партнер је ангажован и активнији него ви. Усагласите се.

TRI^-TRA^

то је та го ла линд зи? V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Evropa

тоПлије

Madrid

НО ВИ САД: Ујутру слаб мраз. У току дана сунчани периоди и мало топлије него у четвртак. Ветар слаб до умерен јужни и југоиRim сточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -3, а London Sombor 9 максимална 9 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру слаб мраз и магла понегде. У току дана Kikinda 8 Cirih сунчани периоди са мало облака поподне. Ветар ујутру слаб, поVrbas 8 Berlin подне умерен јужни и југоисточни. Притисак изнад нормале. ТемпеB. Palanka 9 ратура од -6 до 10 степени. Beч СР Б И Ј А: Ују тру мраз и ма гла. У то ку да на ду жи сун ча ни пе ри 9 Varшava Zreњanin оди уз мало облака поподне. Ветар слаб, у Поморављу и ПодунаS. Mitrovica 8 вљу поподне умерен јужни и југоисточни. Притисак изнад нормале. Kijev Ruma 9 Температура од -7 до 11 степени. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За викенд облачније 10 са кишом повремено. У суботу киша на северу Србије, а у недељу Oslo Panчevo 7 и у осталим крајевима. Биће мало падавина. Температура изнад St. Peterburg Vrшac просека за ово доба године.

Srbija

Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Временске прилике ће бити повољније, али се у јутарњим и преподневним сатима појачана опрезност саветује кардио и цереброваскуларним болесницима, као и астматичарима. Препоручује се адекватно одевање у складу са очекиваним температурама.

12 17

Аме рич ки ме ди ји су раз о ча ра ни на слов ни цом по след њег бро ја ма га зи на „Плеј бој” са глу ми цом Линд зи Ло хан. Вест да ће се Линд зи Ло хан ски ну ти го ла за „Плеј бој”, не де ља ма је би ла удар на вест аме рич ких ме ди ја - што због чи ње ни це да ће свет ви де ти го лу хо ли вуд ску глу ми цу, што због тра ча да се од лу чи ла на по зи ра ње због ми ли он пре ко по треб них до ла ра. Са да је на Тви тер про цу ри ла сли ка на слов не стра не но вог бро ја ма га зи на за му шкар це, на ко јој се ви ди... ни шта. Линд зи на на слов ни ци по зи ра се де ћи на сто ли ци у об ли ку „Плеј бој” зе ца ко ја јој стра те шки по кри ва ми ли он до ла ра вред не де ло ве те ла. Ме ди ји пи шу да је сва бу ка око ње ног ски да ња би ла уза луд на, и да ће евен ту ал но по пра ви ти ути сак не ким еди то ри ја лом ко ји се на ла зи уну тар ма га зи на, ко ји у Аме ри ци из ла зи кра јем де цем бра.

9 9 8 8 5

VIC DANA Шта је горе од жирафе која има упалу грла? - Стонога која има равне табане.

4 0 3 0

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-62 (1)

Slankamen

84 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-22 (0)

Zemun

186 (1)

Bogojevo

-10 (1)

Panчevo

228 (6)

Baч. Palanka

30 (1)

Smederevo

432 (2)

Novi Sad

4 (2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

151 (3)

S. Mitrovica

6 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

221 (1)

Beograd

145 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

73 (5)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

50 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusiћ

42 (4)

Reшeњe iz proшlog broja