Dnevnik 10.januar 2010. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

10. JANUAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

m y

GODINA LXVIII BROJ 22596 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Sala{arke

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Dijana Mori} str. 3

GENERAL TRIFUNOVI]

„Srpski Drajfus”

str. 9

Foto: B. Oti}

str. 5

POMIREWE NA BALKANSKI NA^IN

Spomenici propale doktrine

str. 18

Zahla|ewe s ki{om

Najvi{a temperatura 10 °S

Graditeqi ili grobari budu}nosti?

str. 4

[TA JE UZROKOVALO DVOMESE^NU AVANTURU NACIONALNE VALUTE?

[tampawe ili ogovarawe dinara?

str. 6

REPORTA@E UPOTREBA @IVOTA

Saga o A}imovi}ima i vodenici RAZGOVORI NA SOKAKU

Rufin od dede nasledio ime i paorluk str. 8-9 S P O R T

DANAS FINALE „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

str. 12–16

VOJVODINA PO^ELA PRIPREME

nedeqa10.januar2010.

PREDSEDNIK SRBIJE NA DANU REPUBLIKE SRPSKE U BAWALUCI

Tadi} pozvao na pomirewe narode regiona

U Bawaluci je ju~e obeleèn Dan Republike Srpske u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadi}a, koji je pozvao na pomirewe sve narode u regionu jer svi imaju zajedni~ku budu}nost u Evropskoj uniji. „Svi zajedno imamo budu}nost u Evropskoj uniji gde treba da budemo dobri susedi i dobri prijateqi“, poru~io je Tadi} u Bawaluci. Predsednik Srbije je istakao da se „srpski narod bori za uvaàvawe vlastitog nacionalnog interesa, ali da takvo pravo imaju i svi narodi na prostoru Zapadnog Balkana“. „Smatram da na{i narodi treba da se pomire i da ta ruka pomirewa bude simbol zajedni~ke vrednosti“, istakao je Tadi}, dodav{i da sve narode u regionu „~ekaju velika isku{ewa“ i da zato „treba voditi politiku uvaàvawa razli~itih identiteta i razli~itih nacionalnih interesa“.

„Moramo da u odnosu na 90 godine pro{log veka, a po~etkom ovog veka, po{tujemo legitimnost tih razli~tih identiteta i nacionalnih interesa“, rekao je Tadi} u obra}awu novinarima. On je gra|anima RS ~estitao 18. ro|endan RS i Bo`i}.

^estitka Slavice \uki}-Dejanovi} Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki} - Dejanovi} ~estitala je Dan Republike Srpske predsedniku Rajku Kuzmanovi}u. „U ime svih poslanika zelim Vam da istrajete u naporima za o~uvawem identiteta srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, kao i u aktivnostima usmerenim ka daqem razvoju stabilnosti Republike Srpske“, navedeno je u ~estitki predsednice \uki}Dejanovi}.

Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanovi} poru~io je da RS postojana, stabilna, trajna i evropski orijentisana. „RS je pokazala i dokazala da je konstruktivni a ne remetila~ki faktor u odnosu prema svim gra|anima, u odnosu prema BiH i u odnosu prema EU“, rekao Kuzmanovi} u govoru na sve~anoj akademiji povodom Dana RS. Na sve~anoj akademiji prisustvovali su pored predsednika Srbije Tadi}a i rukovodstva RS, srpski predstavnici u zajedni~kim organima BiH, princ Aleksandar Kara|or|evi} kao i ambasadori Rusije, Kine i Srbije. Pre sve~ane akademije, u hramu Hrista spasiteqa je, povodom Dana RS i krsne slave RS, odr`ana je sveta arhijerejska liturgija.

PREMA IZVORIMA IZ DEMOKRATSKE STRANKE

Novo rukovodstvo na prole}e Izborna skup{tina Demokratske stranke (DS) najverovatnije }e biti odràna u maju, a u partijskom vrhu u toku su intenzivne pripreme za mogu}e kadrovske promene u najuèm okruèwu predsednika Borisa Tadi}a, koji ovog puta najverovatnije ne}e imati protivkandidata, saznaje Danas iz izvora u DS. Iako prema izbornom kalendaru stranke mandati lidera Tadi}a, wegovog zamenika Du{ana Petrovi}a i potpredsednika Bojana Pajti}a, Dragana [utanovca i Vide Ogwenovi} isti~u krajem februara, novo rukovodstvo vladaju}e stranke ne}e biti birano slede}eg meseca, kako je najavqivano, ve} na prole}e. Jelena Trivan, portparolka demokrata, kaè za Danas da }e se 3. februara sve~ano obeleì 20 godina od obnavqawa rada stranke, a da }e datum odràvawa izborne skup{tina biti naknadno odre|en. Kako obja{wavaju izvori iz DS, prevagnuli su stavovi onih u partijskom vrhu koji su se zalagali

da se Izborna skup{tina, prvobitno planirana za februar, odloì. Zvani~nici demokrata tu informaciju i razloge odlagawa nisu èleli da komentari{u. Prema saznawima Danasa, jedan od razloga zbog kojeg se izbori u DS odlaù je i veliki broj onih koji èle da postanu najbliì Tadi}evi saradnici, odnosno ~lanovi takozvanog uèg Predsedni{tva. Vida Ogwenovi}, iako je 2006. na prethodnoj Izbornoj skup{tini dobila ubedqivo najvi{e glasova, najverovatnije ne}e ostati na potpredsedni~koj funkciji, dok Petrovi}, [utanovac i Pajti} imaju ambiciju da zadrè poloàj. Nezvani~no se pomiwe mogu}nost da DS ubudu}e ima pet potpredsednika, kao na~in da se na jednom mestu pomire brojne ambicije, interesi i interesne grupe. Kao mogu}i kandidati za ove funkcije navode se Vuk Jeremi}, Sr|an [aper, Oliver Duli}, Marko \uri{i} i Dragan \ilas.

MINISTAR ZDRAVQA TOMICA MILOSAVQEVI]

Vlada }e preispitati potrebe za vakcinama Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je Tanjugu da }e Vlada Srbije u narednim nedeqama preispitati potrebe za vakcinama protiv virusa novog gripa koje }e, kako je naglasio, svakako biti u korist gra|ana Srbije. Minstar je rekao da je nalo`io „Institutu „Batut“ i posebnoj radnoj grupi da u toku naredne nedeqe stru~nom analizom obuhvati prvih mesec dana vakcinacije, sa predvi|awem daqeg toka vakcinisawa i sa analizom snabdevenosti vakcinama Srbije. „Odluka Vlade mora da bude zasnovana na principu za{tite stanovni{tva od A (H1N1) virusa, uzimaju}i u obzir realnost situacije“, rekao je ministar zdravqa. On je podsetio na odluku da Srbija uveze tri miliona doza vakcina za 40 posto populacije, da je vakcinacija protiv gripa zapo~ela pre tri nedeqe i da je do sada vakcinisano vi{e od

Ministar odbrane Dragan [utanovac kaè za Press da Srbija ne mora da postane ~lanica NATO da bi bila deo Evropske unije (EU), ali isti~e da je pribliàvawe Alijansi prirodan tok stvari u Evropi. Prema wegovim re~ima pitawe ulaska Srbije u NATO je ne samo politi~ko, ve} i ekonomsko pitawe, dodav{i da Srbija, odnosno Vojska,prvo treba da iskoristi sve prednosti Partnerstva za mir. Na pitawe {ta Srbija gubi ulaskom u NATO, [utanovac je rekao da ne vidi ni jednu negativnu pojavu po Srbiju. Ako èli da postane lider u regionu Srbija }e pre ili kasnije morati ak-

„Pro{irewe kapaciteta narodne kuhije iz Novog Brda i za korisnike iz gwilanske op{tine mogu}e je zahvaquju}i donacijama u hrani i novcu iz

svoje populacije... I, ona se prakti~no za{titila od A (H1N1) virusa i pandemije“, rekao je on. „Ako biste sada pitali rodbinu 16 osoba koje se nalaze na respiratorima u bolnicama, u intenzivnim negama, da li su za vakcinaciju ili protiv, sigurno da oni ne bi imali dilemu. Ili, ako biste pitali ro|ake onih koji su fatalno zavr{ili zbog gripa, wihov stav bi, svakako, bio u prilog vakcinaciji“, istakao je Milosavqevi}. Direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi} izjavila je da evidentno koli~ina vakcina koja je bila naru~ena ne}e biti utro{ena, a na nama je da za{titimo sredstva Republi~kog zavoda za osigurawe, odnosno novac na{ih osiguranika. Vukajlovi} nije htela da iznosi detaqe o koli~inama vakcina koje bi mogle biti vra}ene.

tivnije da se ukqu~i u tzv. sistem evroatlanske bezbednosti. Sa spoqnopoliti~ke strane, Srbija ima interes da sa~uva Kosovo i Metohiju (KIM) i postoji vi|ewe da bi svako pribliàvawe NATO ugrozilo taj interes, rekao je [utanovac. Upitan da li bi to stvorilo probleme sa Rusijom, ministar odbrane je rekao da ne vidi da Rusija ima problema sa Bugarskom koja je ~lanica NATO. Mislim da svima koji su prijateqski nastrojeni prema Srbiji ne moè da smeta ako Srbija èli da se razvija u pozitivnom smeru, zakqu~io je [utanovac.

Radnici termoelektrane „Nikola Tesla” najavili {trajk Zaposleni u termoelektrani „Nikola Tesla“ (TENT) nisu zadovoqni dogovorom sinikata „Elekroprivrede Srbije“ i vlade, pa su najavili da }e u ponedeqak zapo~eti {trajk. Sporazum koji su u petak potpisali vlada, rukovodstvo i sindikat EPS-a za radnike TENT-a nije prihvatqiv jer nisu ispuweni osnovni {trajka~ki zahtevi - uve}awe zarada u skladu sa rastom tro{kova `ivota, isplata toplih obroka i regresa i primena svih odredbi Zakona o radu.

Obroci i za korisnike iz Gwilana

u op{tini Novo Brdo, odakle }e se hrana dostavqati do korisnika iz sela Stra`a, Stani{or, Koreti{te, Kusce, [ilovo i iz Gwilana.

124.000 gra|ana, „{to odgovara procentu od 1,66 posto populacije“. „Ovakav procenat za prve tri nedeqe vakcinisawa je relativno dobar u odnosu na obuhvat vakcinacijom u zemqama oko nas“ i „nekoliko puta je ve}i nego {to je u okruèwu i zna~ajno je ve}i nego {to su na{a iskustva sa vakcinacijom protiv sezonskog gripa“, istakao je ministar. „Me|utim, ovakav obuhvat vakcinacijom nije dovoqan ukoliko èlimo da se efikasno za{titimo, a èlimo, od pandemije“, kazao je on. Milosavqevi} je ocenio i da je ovakav tok vakcinacije u Srbiji bio predvidiv zbog negativne kampawe u na{im i me|unarodnim medijima koja je, kako je rekao, „preokrenula stav stanovni{tva na jedan na~in koji nije dobar“. „Najboqi primer na koji bi trebalo da se ugledamo u Evropi je [vedska, koja je uspela da vakcini{e izme|u 60 i 70 odsto

[utanovac: Pribli`avawe NATO-u

NARODNE KUHIWE NA KOSOVU

Nevladina organizacija „Majka devet Jugovi}a“ priprema u saradwi sa slu`bom za socijalni rad gwilanske op{tine spiskove korisnika koji }e u narednih nedequ dana po~eti da primaju po jedan besplatan kuvani obrok dnevno. Ta organizacija je organizovala rad ~etiri narodne kuhiwe u Kosovskom pomoravqu, najve}oj srpskoj enklavi na Kosovu, a za oko 90 odsto korisnika hrana se distribuira do odre|enih punktova terenskim vozilima koja dnevno pre|u i po stotinak kilometara. Predsednica organizacije Svetlana Stevi} rekla je agenciji Beta da jedino u op{tini Gwilane nije bilo narodne kuhiwe iako za to postoji potreba. Stevi}eva je rekla da u op{tini Gwilane ipak ne}e biti otvorena nova narodna kuhiwa kako je bilo planirano, ve} }e biti pro{ireni kapaciteti postoje}e kuhiwe u selu Prekovce

DNEVNIK

c m y

Republike Srpske gde je uz blagoslov episkopa bawalu~ke eparhije Jefrema u akciji za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji iz Republike Srpske prikupqeno 103 tone hrane i 25.000 evra“, kazala je Stevi}eva. Oko 1.200 korisnika ~etiri narodne kuhiwe iz Kosovskog pomoravqa dobija po jedan kuvani obrok i hleb dnevno zahvaquju}i pomo}i Eparhije ra{ko-prizrenske i akciji „jedan sms za jedan obrok gladnima na Kosovu i Metohiji“, ali i brojnim donatorima iz zemqe i inostranstva. Prvu narodnu kuhiwu „Majka devet Jugovi}a“ je otvorila 2000. godine u selu Prekovce u op{tini Novo Brdo, zatim 2006. godine u selu Re~ane u op{tini Kosovska Kamenica, 2007. godine u Vrbovcu u op{tini Vitina i 2009. godine u Kormiwanu u kameni~koj op{tini.

U saop{tewu sindikat TENT-a, koja posluje u okviru EPS, isti~e da realizacija sporazuma nije mogu}a, jer za-

visi od ostvarene dobiti u toku 2010. godine, a Planom poslovawa EPS-a predvi|en je gubitak od 20 milijardi dinara. „Isti sporazum je sklopqen u oktobru 2008. godine i jo{ uvek nije realizovan“, dodaje se u saop{tewu. Sindikat TENT-a je pozivao zaposlene u EPS-u da im se u ponedeqak pridru`e u {trajku na `elezni~koj stanici „Brgule“, koji }e, kako isti~u, trajati do ispuwewa wihovih zahteva.

Gladnih vi{e, nade mawe Tek sredinom januara 650 korisnika narodne kuhiwe u Subotici mogu o~ekivati prvi topli obrok, koji su posledwi put primili 24. decembra pro{le godine. U me|uvremenu, najsiroma{nijim Suboti~anima podeqeni su paketi suve hrane. Neizvesnost i daqe vlada s kojom koli~inom i za koliko gra|ana }e ove godine Crveni krst u Subotici mo}i da obezbedi ru~ak najsiroma{nijima. Prema procenama bar 1.000 gra|ana u ovom trenutku ima potrebe za narodnim kazanom. Sekretar Crvenog krsta Mihaq Pece podse}a da je pro{le godine, i pored smawewa broja donatora, Crveni krst uspeo da organizuje narodnu kuhiwu svih 12 meseci i

skuva 180.000 porcija u vrednosti od 17 miliona dinara. Ako gradska uprava ove godine odredi isti iznos pomo}i za ovu godinu, a to je tre}ina utro{enih sredstava u pro{loj godini, taj novac }e biti dovoqan samo za 250 obroka dnevno, {to zna~i da }e veliki broj korisnika ostati bez besplatne i ~esto jedine hrane. ^lan Gradskog odbora za socijalna pitawa Oskar Sene{i potvrdio je da }e gradska izdvajawa za program narodnih kuhiwa ostati ista, zbog toga {to }e ovaj grad biti do marta na privremenom finansiraju, {to zna~i da }e grad obezbediti 500 obroka dnevno. Socijalnu pomo} u Subotici prima 2.600 gra|ana i vi{e od 2.300 dece.

Brisati odredbu o penzijama poslanika Vrh vladaju}e koalicije dao je nalog {efovima poslani~kih grupa da u nacrtu zakona o Skup{tini bri{u odredbu o penzijama poslanika, u koju bi, ako se usvoji, mogli da odu sa 55 godina ìvota, 15 godina staà i tri mandata u parlamentu, saznaje “Blic”. Bili smo zaprepa{}eni kad smo saznali {ta predvi|a zakon o Skup{tini. Hitno smo zatraìli od poslani~kih grupa uklawawe skandalozne odredba o penzijama,kaè izvor “Blica” iz Vlade Srbije. Nacrt zakona je pisala radna grupa Skup{tine Srbije, sastavqena od predstavnika svih parlamentarnih stranaka, a wegovo usvajawe kao prioritetno najavila je i Slavica \uki}-Dejanovi}, predsednica Skup{tine.

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

INTERVJU NEDEQE

NADLE@NOSTI VOJVODINE – SLOVO NA PAPIRU

DIJANA MORI], SVETSKA PRVAKIWA U SAMBOU

Vera i skromnost najva`niji K

ada je pro{le godine krenula sa ekipom u Solun na Svetsko prvenstvo u sambou, nije previ{e razmi{qala o eventualnom uspehu. Trenirala je i oti{la da se plasira {to boqe. Danas je svetska prvakiwa i najboqa sportistkiwa Novog Sada 2009. godine. ^lanica telepskog “Partizana” priznala nam je da ona i drugarice iz ekipe nemaju previ{e iskustva sa inostranih takmi~ewa i da su vera i upornost trenera Veselina Novakovi}a bili presudni. S obzirom da su se iz Soluna Novosa|anke vratile s ~etiri odli~ja (uz Dijanino zlato Tatjana Trivi} osvojila je srebro, Vawa Mandi} i Sneàna Deliba{i} bronzu) pitali smo Dijanu da li }e na{ grad nekako iskoristiti preko no}i ste~eno ime evropske prestonice samboa ? - Postali smo to samo zahvaquju}i treneru, on je jedini koji je bio uz nas, svaki dan. Ne znam...  Pitam jer se mi novinari ~esto ~ujemo s politi~arima? - Ja se ne razumem u to, ali ni{ta pozitivno ne ~ujem sa strane. Uvek je to mala podr{ka, Veselin Novakovi} ide od vrata do vrata da nam omogu}i to. Nemam re~i hvale za podr{ku sa strane.  Aleksandar Kravi} je obe}ao da }e Grad ove godine vi{e uloìti u sport, ne verujete mu? - Nadam se. Verova}u mu, ove godine je ispalo kako je ispalo, nadam se da }e biti boqe jer }e nam to omogu}iti napredak.  Prvi ~ovek vojvo|anske atletike Stevan Zori} na ovom mestu je rekao da se ne}e smiriti dok grad ne bude imao atletsku dvoranu? - To bi moj trener umeo boqe da odgovori.  Tajna uspeha Veselina Novakovi}a? - Ogromna qubav prema tom sportu, kao pedagog ulaè mnogo. On je stvoren za to, ume da pri|e, posavetuje sportistu, ~ovek koji je ceo svoj ìvot podredio tome i to mu ide.  Sambo u Srbiji? - Uop{te, svi borila~ki sportovi nemaju dobre uslove. Sami moramo da se izborimo radom i trudom. Finansijski je jako slabo, mawe se daje i ulaè u sambo i druge borila~ke sportove.  [ta je prelomilo da postanete {ampion? - Rad, trenirawe, sve ono {to sam godinu dana radila svakodnevno.  Opi{ite sebe jednom re~ju. - Borbena.

Neuskla|eni strana~ki rukopisi

Pred vojvo|anskom koalicijom }e u narednim mesecima biti jo{ izazova, me|u kojima je, svakako, i pitawe definisawa pokrajinske imovine, koje bi trebalo da bude re{eno novim zakonom ukob u koaliciji izme|u Demokratske stranke i Saveza vojvo|anskih Ma|ara nije jedini problem s kojim je ovu godinu startovala vojvo|anska administracija. Trijumfalisti~ko rasploèwe zbog kona~nog usvajawa novog Statuta Vojvodine kratko je trajalo, odnosno do utvr|ivawa pokrajinskog buxeta za 2010. godinu. Uprkos impozantnim brojkama kojima se opisivao kvantitet Zakona o nadle`nostima APV, u pokrajinskoj kasi mawe je novca nego prethodnih godina kad je broj pokrajinskih ingerencija bio znatno mawi. Me|utim, to ipak nije trebalo da iznenadi pokrajinske zvani~nike s obzirom na to da navedenim zakonom nije ni re{eno pitawe finansirawa poslova koje Republika poverava Pokrajini, iako su takva re{ewa postojala u prvim verzijama tog akta. Me|utim, u kona~nim politi~kim usagla{avawima vi{e se energije tro{ilo na zakonske odredbe o glavnom gradu Pokrajine i na usli{avawe zahteva socijalista, te na potvr|ivawe dràvnog integriteta Srbije, nego {to se i{lo daqe od obe}awa da }e pitawe novca biti re{eno posebnim zakonom. U ovoj godini pokrajinska vlast ima}e, tako, mnogo uì prostor za realizaciju proklamovanih ciqeva investirawa u privredu i projekte zapo{qavawa, bez obzira da li se to pravda ekonomskom krizom ili pak nekim drugim politi~kim razlozima. Nezadovoqni iznosom u pokrajinskoj kasi, ali i izostankom odgovora na pitawe gde se zagubilo vojvo|ansko sledovawe od preostalih 40 procenata sredstava napla}enih od privatizacije NIS-a, poslanici SVM-a nisu podràli buxet ni u republi~kom, ni u pokra-

 Najve}e isku{ewe od prvog treninga do svetske titule? - Ne znam... Daje{ sve od sebe, ima uspona i padova. Treba se ba{ boriti i i{~upati neki najpozitivniji ose}aj da bi uspeo.  Za{to ba{ sambo? - Ja se 13 godina bavim xudom, volim borila~ke ve{tine i prona{la sam se.  Va{em karakteru sambo sigurno odgovara? - Volim da se borim, to je to.  Da li ène u borila~kim sportovima dobijaju etiketu mu{kobawastih? - (smeh)...Ne.  [ta sportistkiwe u Srbiji ne rade, a morale bi? - Koliko ja znam, ène se uvek gledaju same po sebi. Ja sam u klubu gde su sve devojke vrlo uspe{ne. Jedino u ~emu kasnimo je finansijska strana, to je jedini problem.  Da li se sportisti previ{e slave u Srbiji? - Svaki uspeh i rezultat treba da se lepo podrì i ozvani~i. Svakom po zasluzi.

 Imate li neki ritual? - Ne. Voditi zdrav ìvot, oti}i na vreme na spavawe, koncentrisati se i vera. Samo vera.  Kako hranite ambicije? - Najbitnije je da znam {ta èlim od sebe. Ako èlim da postignem dobar rezultat to mi je broj jedan, onda }u dati sve od sebe na treningu i struwa~i.  Ho}e li svetski vrh promeniti va{e navike? - Naravno da ne. Ima}u jo{ ve}e ambicije, ova medaqa mnogo zna~i. Taj ose}aj kada si svetski prvak, kada ti daju medaqu, mnogo vi{e }u sebe terati da to ponovim.  Za{to se u Srbiji pre~esto poistove}uju krvolo~nost i borbenost? - Narod nije dovoqno upu}en u borila~ke sportove.  Mislio sam na politiku, vojsku, kulturu... - Ne znam to, stvarno.  Najva`nija karakteristika „normalne osobe”? - Skromnost.  Problem mladih u Srbiji, a da nije u vezi s parama?

- Zatekli ste me... Mo`da neupu}enost u svet i kulturu.  Tvoj kolega Vladimir Putin je najmo}niji ~ovek u Rusiji, da li bi mogla da se bavi{ politikom? - Ne verujem, ne vidim sebe tamo.

Ako bude para bi}e i motocikla Prethodni gosti “intervjua nedeqe” lideri “Ju Grupe” Dragi i @ika Jeli} pitali su “na nevi|eno” Dijanu Mori} za{to ne vozi dobar motor-bicikl? - Zato {to nemam para (smeh).  A da imate? - Mo`da, a mo`da i ne. Nemam pojma, pa, verovatno, hajd’ neka bude (smeh)...

 Da li je u Srbiji politika uto~i{te proseka? - Zaista ne znam. Ne bavim se time, iskreno ne razmi{qam o tim stvarima. Mo`da sam isuvi{e mlada da o tome ne{to uop{te i izjavim.  Igor Mihaqevi}

jisnkom parlamentu. Ovaj potez naqutio je najve}eg koalicionog partnera – Demokratsku stranku, a posebno wenog lidera Borisa Tadi}a koji je krajem godine najavio da }e se odluka o daqim odnosima u koaliciji doneti kad se ohlade glave, {to se, kanda, jo{ nije desilo. Istovremeno, neslagawa unutar pokrajinskog bloka pojavila su se i oko tajminga otvarawa vojvo|anske kancelarije u Briselu. Naime, dok u SVM-u i Ligi socijaldemokrata Vojvodine smatraju da taj potez treba povu}i {to pre, demokrate smatraju da bi finansirawe takvog predstavni{tva, s i onako tankim kontom, bilo neracionalno pre

nego {to Srbija dobije zvani~an status kandidata za ~lanstvo u EU. Sem kancelarije u glavnom gradu Evropske unije ~ini se da }e i mnoge druge nadle`nosti Pokrajine ostati samo zakonsko slovo, a pre svega zbog toga {to republi~kim buxetom pokrajini nisu preneta sredstva za obavqawe tih poverenih poslova. Izgleda da }e pred vojvo|anskom koalicijom u narednim mesecima biti jo{ izazova, me|u kojima je, svakako, i pitawe definisawa pokrajinske imovine, koje bi trebalo da bude re{eno novim zakonom o sredstvima u javnoj svojini. Naime, pitawe vra}awa imovine lokalnih samouprava i APV aktuelizovano je ovih dana po{to je poslani~ka grupa G17 plus uputila taj zakonski predlog republi~kom parlamentu. Iako se na~elno sve politi~ke stranke, ~ak i opozicione, zala`u za re{avawe pitawa javne svojine ({to ina~e ~ine tokom posledwih dest godina), nije izvesno da }e taj „konsenzus“ biti o~uvan do finalnog propisa, a posebno dela koji se ti~e vojvo|anske imovine, po{to u tom pogledu strana~ki rukopisi ipak nisu uskla|eni.  Branka Dragovi} Savi}

PREDSEDNIK LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE ^EDOMIR JOVANOVI]

Za nove izbore presudno pitawe kandidature redsednik Liberalno demokratske partije (LDP) ^edomir Jovanovi} izjavio je da trenutak raspisivawa novih mora biti presudno vezan za sudbinu kandidature Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji, kao i da se na wih mora i}i sa programima, a ne stihijski u dva ~opora. „Ukoliko taj posao Srbija bude traqavo radila onda je to crveno svetlo i na izbore moramo oti}i kako bi dobili sposobniju i efikasniju vladu u sporovo|ewu unutra{wih reformi koji su preduslov daqeg napredovawa Srbije ka EU. Ukoliko se dobije kandidatura, onda je to pravi trenutak za novi dogovor sa gra|anima oko dobijawa podr{ke koja je neohodna da bi mogli da se ispune poslovi koji kandidaturu prate. To su poslovi dubokih unutra{wih promena i velikih reformi koji se u Srbiji moraju spovesti, a koje }e biti uspe{ne samo ako se sa gra|anima dogovorimo o tome {ta radi vlada a {ta rade oni“, kazao je Jovanovi} u intervjuu agenciji Beta. On je naglasio da ne vidi LDP u partnerstvu sa [e{e-

qem, Nikoli}em i Ko{tunicom u eventualnom ru{ewu Vlade, ali ni da Vlada nema blanko podr{ku. U slu~aju da Vlada poka`e nesposobnoost da odgovori reformama „morali bismo da se dogovorimo o datumu odr`avawa izbora i atmosfere u kojoj }e Srbija na te izbore iza}i“.

„Ja mislim da ne smemo oti}i na te izbore u stihiji, da izbori ne smeju biti borba dva ~opora koji `ive na ovom prostoru, da ti izbori moraju biti izbori na kojima }e gra|ani prvi put mo}i

da glasaju za partijske programe i da prepoznaju sebe u liberalnoj poreskoj politici, u prioritetu koji se daje obrazovawu, reformi socijalne za{tite, zdravstve za{tite, penzionog fonda, otvarawu Srbije ka regionu kroz druga~ije poruke koje iz Srbije odlaze i potvrdu one vrste ambicije koja oduvek postoji u na{em dru{tvu a koja je zdrava i koja Srbiju opisuje kao zemqu qudi koji su spremni da u~e da se mewaju kako bi u tim promenama mogli da prona|u ne{to korisno za sebe“, kazao je lider LDP. Na pitawe s kojim strankama mo`e u savez Jovanovi} je kazao da je strate{ki to samo DS, ali da su dnevni savezi mogu}i sa svima „ako su u funkciji ne~ega {to defini{emo kao javni interes“. Kako je istakao, LDP nema pravo da kao „Tadi} dopusti Nikoli}u da se presvu~e iz ~etni~kog vojvode u navodno prihvatqivog evropskog konzervativca“. Kqu~no je pitawe sadr`aja politike i u slu~aju Nikoli}eve partije „u ovom vremenu u koli~ini demagogije i nedostatka iskrenosti jednako je pogubna kao i radikalskih

demagogija devedesetih kojom je on zajedno sa [e{eqem na duì rok otrovao Srbiju“. On je podsetio da je LDP 2008. godine bio spreman da podrì amandman koji je podnela SRS na Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, kao i da je nedavno sa poslanicima Srpske radikalne stranke i Vojislava Ko{tunice (DSS) podneli zahtev za zakazivawe skup-

mogu}a su jedino u okvirima koji defini{e odnos DS i LDP. Da li me|u nama (DS i LDP) postoje razlike? Postoje i o wima smo sve davno rekli, ali mislim da na{a obaveza nije popis onoga {to je negativno na strani DS nego poku{aj da uprkos tom teretu ne{to uradimo zajedno pozitivno za qude koji ovde `ive. I mislim da smo u tome uspeli. Naravno da

LDP ne}e u vladu Prema wegovim re~ima, nema potrebe za gurawem LDP protiv voqe u Vladu Mirka Cvetkovi}a, pre svega zato {to ta Vlada ima svoju ve}inu, kakvu takvu ali funkcionalnu. „Ta vlada moè da ra~una na podr{ku LDP u svim situacijama u kojima nailazi na probleme u procesu evropskih integracija zemqe i, sa druge strane, u situaciji u kojoj po~iwe da se quqa i preti da }e se sru{iti na sve nas, a da potom ne}emo mo}i da odgovorimo na pitawe {ta se de{ava dan nakon toga“, naveo je Jovanovi}. Jovanovi} smatra da je sada, posle kandidature, najva`nije pitawe brzine kojom }e se sti}i do Evrope. „Za nas nije svejedno da li }e taj proces biti usporen zbog anti NATO demagogije na koju je pristala i DS ili }e biti efikasniji i brì zbog spremnosti da se suo~imo sa predrasudama.“ {tinske sednice na kojoj bi se raspravqalo o izve{taju Dràvne revizorske institucije. „Strate{ka partnerstva...

to prati kontroverza ali to je cena politike za koju smo se opredelili“, kazao je Jovanovi}.

LDP nije u 2009. materijalizovao svoj rad rastom rejtinga, ali da je mnogo va`nije da }e to u~initi u novoj godini kada }e qudima postati jasno koliko je va`no {to smo dràli evropsku politiku iznad vode i omogu}ili ukidawe viza, odmrzavawe Trgovinskog sporazuma i kandidaturu. On je politi~ku materijalizaciju potencijala LDP najavio za ovu godinu na {ta ukazuju rezultati LDP na izborima u Kostolcu, Kwaèvcu, Kosjeri}u ili Vrbasu gde je prava politika prvi put dobila svoju afirmaciju. „S druge strane. ne moèmo beàti od ~iwenice da nismo napredovali koliko smo mogli i da tapkamo u mestu nastoje}i da objasnimo qudima {ta je ono {to radimo - novinarima kada govorimo o zakonu o javnom informisawu, penzionerima kada govorimo o izmenama modela po kome fukcioni{e penzioni fond, mladima kada govorimo o zna~aju obrazovawa i poloàju koje ono treba da ima u zemqi, crkvi kada poku{avamo da joj objasnimo gde joj je zapravo mesto, {tite}i je od politi~kih kompromitacija kojima se sama izlaè“, naveo je on.

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

ZEMAQSKI DANI TEKU

I{li smo u Afriku... Pa, recite i sami, mo`ete li uop{te da zamislite Qubu Simovi}a i Du{ana Kova~evi}a, zacelo najve}e dramske pisce u Evropi, akademike i besmrtnike, u ~izmama od krokodilske ili s kai{evima, mo`da ~ak i tregerima, od zmijske ko`e?

akle, Egipat! Najzad i to: piramide, sfinge, faraonski hramovi i bekstvo Jevreja iz misirskog ropstva, a oko svega beskrajna pustiwa Sahara, najve}a, a za mnoge me|u nama i jedina pustiwa na svetu celom – ùti pesak na kojem odvajkada vlada tolika su{a da egipatske vlasti ne uspevaju da obezbede dovoqno vode ~ak ni za potrebe utopqenika. I sad va{ stari putopisac i nezaustavqivi, pa ipak na 15 do 20 godina zaustavqeni „reporter bez granica“, odmah na po~etku gubi osnovnu nit pripovedawa, kao i wegova pri~a svaku unutra{wu logiku. Jer ako kaèm da sam iz svoje zemqe Srbijice iza{ao odmah posle ukidawa viza, isto tako }u odmah re}i i da vize nikad nisu bile neophodne za grupna putovawa. A ja vazda ba{ tako putujem, preko agencije u paket-aran`manu, ba{ kao i svi oni detiwasti ameri~ki globtroteri kojima nigde ni{ta ne moè da se desi, ba{ kao ni klincima u zabavi{tu kad ih u~iteqice („zabaviqe“!) povedu u Dunavski park da gledaju retko biqe i bosiqe i po~upaju li{}e sa mnoge egzoti~ne stabqike za {kolske herbarijume koje uglavnom nikad ne}e napraviti, samo {to }e ono na{e drve}e biti oplevqeno da te zaboli du{a, ako je ima{ i da i do Boga zavapi{, ako ga ima. A i ono s po~etka teksta o mawku vode ~ak i za nasu{ne potrebe na{ih dragih utopqenika, to je vaìlo samo do o~ekivane, pa ipak iznenadne pojave reke Nila i svih wenih krokodila, te uvo|ewa iste (reke) na geografske karte Afrike i sveta celog, kao i na globus Bosne i Hercegovine za peti osnovne, ali sa jasno ucrtanim entitetskim granicama iz Dejtona... mada je, kaù o~evici, Nil tu bio jo{ od po~etka svega, da, da, jo{ odonda. Za krokodile ne znam, ali je sasvim mogu}e da su oni novijeg datuma, da se wihova pojava na svetskoj, pa ~ak i afri~koj sceni vremenski podudara sa bujawem zlatnih zanata {najderskih i {usterskih, jer bez wihove lepe, plemenite, a skupocene i retke koè s le|a svoje mu~eni~ke ìvote vi{e ne bi mogli ni da zamisle svi ovi na{i evropski i (belo)svetski obu}ari, sara~i, }ur~ije i kroja~i, op{tepoznati nam pod novim i jedinstvenim, a nadasve zvu~nim imenom modnih kreatora, koji su na{ jedini ponos i dika, junaci na{eg doba... âk ne treba smetnuti s uma da „kreator“ zna~i stvaralac i to danas pripada samo wima, a niko tako ne zove Lazu Kosti}a ili Ja{u Igwatovi}a, Mihajla Pupina ili Crwanskog, Cviji}a, Pan~i}a, Hajdina, ~ika Jovu Tucakova,

Miodraga Pavlovi}a, Qubomira Simovi}a ili Du{ka Kova~evi}a, jer ko su i {ta su ti nepoznati i neva`ni mudraci i starci pored onakvih stvarala~kih zanosa (i prkosa!) Verice R. i Biqane V. pa ~ak i Ru{ke J.? Pa, recite i sami, moète li uop{te da zamislite Qubu Simovi}a i Du{ana Kova~evi}a, zacelo najve}e dramske pisce u Evropi, akademike i besmrtnike, u ~izmama od krokodilske ili s kai{evima, mo`da ~ak i tregerima, od zmijske koè? Ne moète, naravno, i zato oni nisu vredni va{e pa`we. Oni su „aut“, a Verica je „in“. Nemojte samo da vam opi{em otvarawe anonimne, takore}i ilegalne, jubilarne izlo`be Paje Jovanovi}a, i uporedim ga s dvesta TV kamera i uglednim zvanicama na izlo`bi {najderskih radova drugarice Verice. Samo me nemojte pitati i ko je sad pa taj Paja Jovanovi}, jer slutim da }ete tako sasvim uskoro pitati i ko nam je sad pa taj Laza Kosti}, a ve} prekosutra i ko su i da l’ su nam i{ta bili, Wego{ i Crwanski. Ali da se ipak vratim Egiptu i osvitu gramati~ke civilizacije. Vize, dakle, nisam ba{ ne{to vijao ni ranije, jer sam udobno i kukavi~ki putovao „kud svi Turci, tu i }elavi Mujo“, ali me je ipak obradovalo {to }e mi saputnici biti raspoloèniji i ne}e celu no}i u odlasku pquvati po Briselu i [engenu, vejavici i romingu. Mislio sam samo da }e sad svi navaliti na granice, pa }u se na~ekati. Nisam se na~ekao, {to uop{te ne dokazuje da ti „svi“ nisu navalili, ali sam se kasno setio podatka da mawe od 10 odsto gra|ana Srbije uop{te ima paso{, a od toga polovina nije putovala ~ak ni s onim famoznim Titovim crvenim paso{em. Sa istim se moglo putovati po celom svetu, dok su Italijani, Francuzi, Englezi, Nemci, [ve|ani, Amerikanci i ostali stranci svih ovih pola veka od kraja Drugog svetskog rata pa do danas, bili u svojim eksploatatorskim dràvama kao u konc-logorima ili bar zatvorima – znate da od takve pri~e ve} dve decenije ìvi i zbog we pati ~itava generacija nas „fircigera“ (qudi preko 40 godina). Svi oni kojima je Trst sa svojih 120 hiqada stanovnika bio najve}i grad na kontinentu i takore}i kulturna prestonica Evrope. I taman nam je malo dostupniji nego prethodnih 20 godina, a ceo svet se promenio. Ono najva`nije {to moè da se vidi u svetu, Delta Mi{kovi}i, Rodi}i i Merkatori nam doneli pod prozor. I sve po cenama koje su iste kao u Italiji, Nema~koj, Gr~koj ili [paniji. \or|e Randeq

POMIREWE NA BALKANSKI NA^IN

Graditeqi ili grobari budu}nosti? Mnogi su se odmah prisetili da je Stjepan Mesi} sada ve} daleke 1991. godine kao posledwi predsednik Predsedni{tva onda{we SFRJ javno poru~io da je do{ao u Beograd da bude posledwi predsednik Jugoslavije, {to je i potvrdio samo tri meseca kasnije: Izvr{io sam zadatak, Jugoslavije vi{e nema! aman kada je predsednik Srbije Boris Tadi} u boì}noj poruci pozvao na pomirewe na Balkanu u ime zajedni~ke budu}nosti regiona, hrvatski predsednik Stjepan Mesi} pomilovao je ratnog zlo~inca Sini{u Rimca i oti{ao u zvani~nu posetu Pri{tini. Mnogi su se odmah prisetili da je Stjepan Mesi} sada ve} daleke 1991. godine kao posledwi predsednik Predsedni{tva onda{we SFRJ javno poru~io da je do{ao u Beograd da bude posledwi predsednik Jugoslavije, {to je i potvrdio samo tri meseca kasnije: Izvr{io sam zadatak, Jugoslavije vi{e nema! Sada kada za mesec dana odlazi u politi~ku penziju i mesto {efa Hrvatske prepu{ta drugom, kao da se svojski trudi da sve {to je protekle decenije u odnosima Srbije i Hrvatske u~iweno poni{ti i svom nasledniku ostavi novo breme zatrovanih susedskih odnosa u regionu. Wegovu politiku na kraju mandata, a pre svega posetu Kosovu na drugi dan pravoslavnog Boì}a, hrvatski profesor @arko Puhovski prokomentarisao je: Mesi} se pona{a kao slon u staklari. Srpski {ef dràva Boris Tadi} na sve Mesi}eve “politi~ke nesta{luke” kojima je posledwih dana sklon, poru~uje da kada odlaze}i predsednik Hrvatske pomiluje zlikovca koji je ubijao srpsku decu samo zato {to su druge nacionalnosti, onda je to ~in za svaku osudu i duboko antievropska i anticivilizacijska odluka s one stranu razuma. Ta odluka je jo{ jedna u nizu, istakao je Tadi}, u koju spada i poseta Pri{tini, koji-

ma Mesi} na veoma efektan na~in kvari odnose sa Srbijom. Ako se na sve ovo doda i da je Srbija pre nekoliko dana podnela kontratu`bu protiv Hrvatske Me|unarodnom sudu pravde, onda je jasno da su odnosi izme|u dràva biv{e Jugoslavije ponovo na nizbrdici i da se umesto ka pomirewu na Balkanu ponovo vra}amo unazad. Za istori~ara êdomira Anti}a Mesi}evi potezi predstavqaju politi~ku provokaciju jer osim pritiska na Srbiju u wima se ne moè na}i nijedan zajedni~ki interes Kosova i Hrvatske, a kamoli da se moè pri~ati o va`nim poslovima susedne nam dràve i na{e ju`ne pokrajine. - Pomirewe izme|u naroda i dràva predstavqa sloèn proces. Najva`nija dva preduslova jo{ uvek nisu ostvarena. Prvi je da sve strane koje su bile u sukobu prihvate pomirewe. Rat koji se dogodio na prostorima jugoslovenskih dràva bio je sloèn ali nije podrazumevao samo dve, ve} i tre}u stranu kojoj o~igledno nije mnogo do mi-

desetih godina, a kamoli danas, pa do revizije granica. Me|utim, to se ne bi moglo re}i za druge u~esnike sukoba iz devedesetih. Dobar primer je Kosovo jer su mnogi sve u~inili da do sporazuma izme|u sprske i albanske strane ne do|e tokom devedesetih godina, a sada kada je Kosovo proglasilo nezavisnost postalo je jasno i za{to. îwenica je da rat 1999. godine nije bio rat protiv reìma Slobodana Milo{evi}a ve} protiv srpskog naroda i Srbije, {to je potvrdu dobilo 2008. godine kada je Kosovo dobilo nezavinost. Ne{to sli~no je i u odnosima sa Hrvatskom – kaè Anti} . Profesor Qubi{a Raji} ocewuje da ve}ina obi~nih qudi èli da se narodi biv{e Jugoslavije izumire i da ìvot nastave da ìve kao dobri susedi... - Bez obzira da li vole ili mrze, ili su pak sasvim ravnodu{ni, obi~ni qudi ne èle da se ne osvr}u unuzad, ali politi~koj eliti i delimi~no privrednoj je potrebno da se odr-

Krugovi Dr Neven Cveti}anin obja{wava da na Balkanu postoje krugovi: prvo idu sukobi i konflikti, pa onda nekoliko decenija mira, pa onda opet neki sukobi... - Zato Tadi} tako i reaguju, a neki glasovi razuma stiù i iz Hrvatske jer i tamo ima onih koji smatraju da treba povu}i tu`bu. Dakle, sada smo osu|eni da u|emo u politiku balansa i da svako pomalo popu{ta i ~ini gestove dobre voqe. Moramo prona}i balkansku stabilnost kako bi na{im budu}im generacijama obezbedili makar malo vi{e mira nego {to smo imali mi. Srbija pokazuje spremnost, a to jeste put kojim moramo i}i ne samo zbog neke velike retorike ili pak same Evrope, ve} vi{e zbog qudi koji ìve na ovim prostorima i koji svakako zasluùju mnogo boqe nego {to danas imaju. Treba da makar malo sve ru`no na ovom prostoru gurnemo u stranu da bi svi dobili vazduha i po~eli normalno da di{emo. Jer dok se mi me|usobno sva|amo i sporimo, svi zajedno tonemo u ìvo blato gde niko od nas nije siguran, gde nam deca nemaju sigurnost i gde je budu}nost neizvesna. Moramo se usmeriti ka budu}nosti; pro{lost jeste va`na i treba je po{tovati, ali oni koji joj se stalno vra}aju mogu biti grobari sopstvene budu}nosti. rewa. Pomirewe bez svih u~esniku rata nije mogu}e. Zatim, ratna pobeda ne sme vi{e da ima politi~ku svrhu. Dok ta dva preduslova ne budu ostvarena od pomirewa nema ni{ta. îwenica je da Srbija posle 2000. godine nema èqu za revizijom, za bilo kakvim povratkom na staro, poput pitawa obnove jugoslovenske federacije, u kojoj bi ona bila dominatna, {to nije bilo mogu}e ni osam-

`ava neka vrsta sukoba i napetosti ili da se pri~aju pri~e o tome kako }emo se mi pomiriti, a da se aktivno na tome zapravo ne radi. Sve zavisi od toga {ta je kom delu politi~ke elite potrebno u ovom ili onom trenutku. Kriminalcima ne treba ni{ta, oni se nikada nisu ni sva|ali, oni u`ivaju u ovakvom stawu. Sara|uju sada kao {to su i tokom ratova na ovim prostorima. Pri~e o pomirewu koje je

jednako daleko kao i pre nekoliko godina su politi~ki predvi|ene pre svega za unutarpoliti~ku upotrebu . Nije jasno {ta Mesi} èli da postigne opra{taju}i deo kazne ratnom zlo~incu na kraju mandata jer time ne}e pomo}i svom nasledniku ni u kom pogledu. Sve u svemu, na ovim prostorima gube samo obi~ni qudi kao {to je to vazda bilo – isti~e profesor Raji}. Na pitawe da li uop{te i{ta vredi pri~a o pomirewu ako se biv{e jugoslovenske dràve tuè pred me|unarodnim sudovima, profesor Raji} odgovara da je potpuno besmisleno {to se Hrvatska i Srbija tuè jer niko wima ni{ta ne dobija: - Na te dve tu`be politi~ki niko ne}e ni{ta zaraditi, ali }e se za wih dati mnogo novca poreskih obveznika. Hrvatski i srpski i razni belosvetski advokati }e zaraditi debele pare, a obi~an narod bi najradije da se to sve ostavi na miru. To se radi u BiH gde Bo{waci isti~u da èle da sara|uju sa svima, pa onda odmah iza toga podsete na Srebrenicu, a nakon toga je jasno da od saradwe pa i èqe nema ni{ta jer svako jo{ pamti ono {to smatra da mu je bitnije od dobrosusedskih odnosa. Beskona~no se zloupotrebqava pro{lost kako bi se privukli glasa~i. Zajedni~ki element politi~koj eliti koja ne vidi daqe od nosa jeste upravo “~a~kawe” po pro{losti jer su stalno u predizbornoj kampawi – zakqu~uje profesor Raji}. Filozof dr Neven Cveti}anin isti~e da je predsednik Tadi} pozivom na pomirewe na Balkanu pokazao mudrost i dugoro~nu politiku: - Naravno, za politiku kao i za valcer potrebno je dvoje i u tom smislu logi~no je o~ekivati da i drugi lideri u regionu pokaù dobru voqu i èqu da se u odnosima napreduje. Srbija je u protekloj deceniji javno pokazala spremnost da preispita neke svoje propuste iz pro{losti i da se kona~no pristupi me|usobnom opra{tawu ne na neki pompezan na~in ili retori~ki, ve} da dràve na ovim prostorima zajedni~ki rade na prevazilaèwu pro{losti bez ~ega nema boqe budu}nosti za sve qude regiona.. Pre ili kasnije, budu}i da je proces razgradwe za nama, mora krenuti u novi proces. Qubinka Male{evi}

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

Hipnoza na srpski na~in irektor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} kaè da je to javno preduze}e u 2009. godini imalo gubitak od 107 miliona evra. Niko to nije ukrao, kaè Bajtovi} za Blic, nego “jednostavno smo u tom momentu umesto potro{a~a na sebe preuzeli toliki tro{ak”. Novinar ga podse}a na pro{logodi{we poskupqewe gasa od ~ak 60 odsto, pita ga misli li on da je gas u Srbiji jeftin i za{to nema pojeftiwewa koje je najavqivao od polovine pro{le godine: “Gde je prostor za pojeftiwewe? Mi smo javno preduze}e, ali ni po ~emu se ne razlikujemo od bilo koje privatne firme”. *** Pres u “boì}nom intervjuu” pita ministra unutra{wih poslova Ivicu Da~i}a, koji je i predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, o optu`bama da nije otvorio nijednu “mafiju” u kojoj su glavni “junaci” SPSovci: ”Pa znate kako, na{i su ve} odavno uhap{eni... Ozbiqno vam kaèm, nema apsolutno nikakve {anse da se bilo koji kriminalac spase hap{ewa ako je ~lan SPS-a ili bilo koje druge partije. Nema {anse!” *** Ivicu Da~i}a pitaju i za peva~icu Cecu Ra`natovi} – ho}e li pomo}i svojoj {kol-

skoj drugarici da ne bude optu`ena u slu~aju „Fudbalska mafija“? Da li je tra`ila uslugu? Ministar: „Ne! Odgovor je ne...Ne, otkako sam na mestu ministra, nikada nisam razgovarao na tu temu sa wom, upravo zato {to je i woj neprijatno da o tome razgovara...“ *** Narodnom poslaniku Partije ujediwenih penizonera Srbije Sini{i Stamenkovi}u je ve} nekoliko decenija astrologija

hobi, pi{e Politika. On, me|utim, kaè kako astrologija nije politika i da nema tog planetarnog poloàja na osnovu kojeg se moè re}i ta~an datum izbora. Stamenkovi} tvrdi da nije radio izborne prognoze ni za svoju stranku: „To je suvi{e ozbiqno da bih sebe izlagao kasnijem ocewivawu {ta sam pogodio, a {ta proma{io”. *** Rambo Amadeus na albumu Titanik ima numeru u kojoj kaè “oti{ao je svak ko vaqa, ostala je samo raja i fukara”, podse}a list Danas u intervjuu sa tim muzi~arom. [ta ga je zadràlo da ne ode odavde, pitaju ga: “Ja sam od onih koje je nesre}a hipnotisala, kao muvu opojni vow kowskog izmeta”. *** Helmut Ki~mejer (27), koji u~i hipnotizerski zanat, samog sebe slu~ajno je doveo u stawe transa koje je trajalo pet sati. Uko~enog ga je prona{la wegova supruga, preneo je Fonet. Helmut je poku{avao da nau~i kako da se dovede u stawe transa da bi mogao da guta sabqu i dok je pred ogledalom uve`bao ta~ku, pao je u duboki san... Sneàna Nikoli}

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

GENERAL VLADO TRIFUNOVI] O DECENIJAMA GOLGOTE NAKON OSUDE ZA „IZDAJU ZEMQE“

ZA PO KU]I

„Srpski Drajfus” u vremenu bu|ewa savesti ene su mnogi pitali za{to se nisam ubio. Odgovorio sam da je to zato {to sam svestan svoje nevinosti zapo~iwe svoju pri~u general Vlado Trifunovi}, koga i posle vi{e godina zati~emo u istoj sobi beogradskog hotela Bristol. „Srpski Drajfus“, ~ovek koji ve} dve decenije traì pravdu i bori se za istinu, i danas iz osame ove hotelske sobe pita se kome je sve to trebalo u godinama kada se raspadala zemqa a sve vi{e se zahuktavao ratni poàr. Obeleèn je presudom za izdaju. Ovih dana nakon godina golgote, pezionisani general JNA do~ekao je odluku Vrhovnog suda Srbije kojom najvi{a sudska instanca poni{tava presudu i vra}a sve na po~etak su|ewa, kada je posledwi komandant Vara`dinskog korpusa osu|en zbog izdaje na 11 godina zatvora i raàlovan svih privilegija. Oduzet mu je stan, a, kako kaè, poku{ali su i da mu uzmu ~in, ali nisu mogli. Jer, za wega je polagao, nije ga dobio. Ali su zato mnogi, kako navodi, za la`no svedo~ewe u wegovom slu~aju, nagra|ivani ~inovima i nepredovawem u karijeri. Sledi jo{ jedno su|ewe, ~etvrto, i general Trifunovi} se nada da }e to biti kraj svim wegovim patwama. Tokom razgovora za “Dnevnik” ne otima nam se utisak da i daqe sve odi{e osamom, tugom i istovremenim vojni~kim dostojanstvom jugoslovenskog i srpskog generala, vojnika. - Nisam dao zakletvu da moje vojnike vodim u smrt, niti je moje pravo da im dam mogu}nost samo da umru. Ne treba nam pobeda ako nema ko u woj da uìva. I nikom nisam dao zakletvu da svojim delom, ìvotom, krvqu raspirujem daqu mr`wu me|u narodima - kaè general Trifunovi}, se}aju}i se dana kada mu je kolega general rekao: “Ne pi{e ti se dobro, nama ne trebaju ìvi qudi ve} mrtvi heroji”. z [ta kaète danas? - Uradio bih isto. Imao sam dovoqno savesti, vojni~ke mudrosti i obrazovawa, da od 250 vojnika koji su se nalazili u hrvatskom okruèwu u vara`dinskoj kasarni 1991. godine ne pravim mrtve heroje. Vratio sam ih ku}ama u Srbiju. Danas su oni zavr{ili {kole, rade, poènili se, imaju svoju

- Malo je rasuta. ]erka je bila ovde i vratila se u Hrvatsku jer je imala dosta problema i sada s muèm tamo ìvi. Dolazila je u doba prvog su|ewa. S mojim unukom ispred sudnice, pratila je sve, ponosna na mene i na to {to sam spasao ìvote tih mladih qudi. U ovoj sobi smo ìveli nas ~etvoro. Nisu hteli da nam prodaju mleko za unuka, za dete, jer je takva propa-

ganda bila. I supruga je sada tamo jer }erka ima malo dete i pomaè joj, a i da ne{to zaradi. Treba ìveti, svi smo pro{li te{ke dane. Se}am se kada su me u „Politici“ proglasili za crnogorskog usta{u, a moju suprugu za Albanku, pa za Hrvaticu, pa su ~ak rekli i da je Tu|manova ro|aka. Nije mogla na ulicu da iza|e, a po prodavnicama su joj mnogo puta rekli “mar{ napoqe...” Sve je to trebalo izdràti... z Etiketa „izdajnika“ i presuda za izdaju uni{tila je ne samo va{ ìvot, ve} i porodicu? - Da, svi smo stradali. Prva je na udaru bila }erka koju su izbacili s posla, meni oduzeli stan. Supruga je morala dodatno da radi jer mi je penzija bitno smawena, zdravqe popustilo, a imam ~etvo-

Spre~en odlazak u Republiku Srpsku - Nisam se prikqu~io vojsci Republike Srpske jer sam od po~etka rata bio u sudnici ili u zatvoru. Mislim da je jedan od razloga {to sam su|en da mi se ne dozvoli da idem tamo. Ne znam koji su bili motivi, ali ~iwenice mi na to ukazuju. Zatvoren sam kada je po~eo rat tamo a pu{ten kada je rat zavr{en, zna~i da nisam bio poèqan da budem sa vojskom RS. îja je to bila èqa nije mi jasno ni danas - kaè general Trifunovi}, koji je ro|en pre 72 godine u selu Rakqevi}i u op{tini Prijedor. decu i porodice (suze u o~ima generala). I opet bih to uradio kada bih se na{ao u istoj situaciji. Da su bile druga~ije okolnosti, da je bilo vojske s kojom se moglo braniti, onda bi to druga~ije izgledalo. z Sreli smo se pre nekoliko godina, gde ste bili do ove presude Vrhovnog suda? - A gde bih bio, ovde u ovoj sobi. Ovo mi je jedino stani{te, nema drugog. A love me i najboqe je da ovde budem, jer su Slovenija i Hrvatska raspisale poternice za mnom. I najboqe je da ovde budem iako sam u Srbiji osu|en, ali sam wen dràvqanin... Neki qudi koji su bili na poloàju u nekada{wem Sekreatrijatu za narodnu odbranu su mi predlagali da beìm iz dràve, jer ovde ne}u dobro pro}i. I tada sam rekao da je ovo moja dràva, pripadam ovom narodu, i ako sam kriv neka mi sude i dobijem ono {to sam zasluìo. A nisam kriv i nikuda nisam beào... Uostalom mislim da je ova dràva du`na da me po{tuje jer sam joj vratio ìvu decu. Izvukao sam ih iz pakla... A evo me i daqe u ovoj sobi. Ona je nakon zatvora, moj dugogodi{wi pritvor. z Gde je va{a porodica?

ro unu~adi od dvoje dece. Ako bude sve u redu, ~emu se nadam nakon su|ewa koje predstoji, negde moramo da se smestimo, okupimo – najzad. z Kako ~ovek preìvi osudu za izdajstvo? - Znate {ta, ìv se u zemqu ne moè. Mene su mnogi pitali za{to se nisam ubio. Odgovorio sam da je to zato {to sam svestan svoje nevinosti. I onda sam morao da podnesem sve te klevete, ponièwa, presude... @iv u zemqu ne idem, a ne}u sebi ni ìvot da uzmem. Ho}u da ìvim u nadi da }e svemu biti kraj, i sve vreme sam ìvot i zdravqe odràvao zbog te nade. I eto, do~ekao sam presudu Vrhovnog suda, kojom se ukidaju presude Vojnog suda, i prvostepena i drugostepena. Van snage su i sledi novo su|ewe na prvostepenom sudu, novi postupak. Po{to vi{e nema vojnih sudova, pojavi}u se ovog puta pred civilnim. z Biv{a opozicija, sada{wa vlast, vas je nazvala „srpski Drajfus“? - Sam naziv meni ni{ta ne zna~i jer niko nije pomogao da se slu~aj re{i. Skoro 20 godina sam pod teretom nepravedne presude i su|ewa, progona i svakakvih naziva. Neki su qudi govorili kada do|u

na vlast da }e mi pomo}i, sada su na vlasti i ni mrdnuli nisu. Nije lako biti pod teretom blata koje je ba~eno na mene, pod teretom siroma{tva. Ve}ina qudi me je izbegavala i izbegava, a ja im se i ne nudim jer se pona{aju pod onim pravilom. Boqe se kloniti osumwi~enog, a ja ne da sam to, ve} i osu|enik. I razumqivo mi je {to me se qudi klone. Usamqen sam...

z Pro{li put kada sam bio kod vas sprovelo me je neko lice. Sada ga nije bilo. Imate li obezbe|ewe? - Nisam imao nikada obezbe|ewe. Slu~ajno je neko bio ko vas je doveo do mene. Uglavnom se kontroli{e ko dolazi kod mene i ~esto ne pu{taju pojedine osobe koje èle da me kontaktiraju, naro~ito novinare. Bilo je zabraweno da do|u, a mene su kritikovali kada bih stupio u kontakt s medijima, ako bi neko “probio” kontrolu. Ova soba 355 je za mene drugi pritvor jer nemam slobodu da mi do|e ko èli, koga ja èlim da primim, i da odem gde ja ho}u... Neko to brine, a ko, i za{to, ne znam. Kao svaki ~ovek èlim slobodu, odgovaraju}u penziju i status, svoj stan, porodicu... z I}i }ete do kraja, do potpune rehabilitacije? - I}i }u dok budem mogao. Da }u zahtevati rehabilitaciju to je ta~no, a vide}u da li je ova dràva voqna da prizna da je pogre{ila prema meni... Nema diskusije, traì}u svoja prava. z Ako bude sve u redu ne}ete mo}i da kro~ite iz Srbije zbog raspisanih poternica od strane Slovenije i Hrvatske? - Poternice postoje. U Hrvatskoj sam osu|en na 15 godina robije za navodni ratni zlo~in “razarawem” Vara`dina, koji nisam po~inio, kao {to ni ovde nisam po~inio nikakavo krivi~no delo za koje sam osu|en. Osu|en sam na obe strane za potpuno razli~ite stvari, {to je apsurd cele situacije. Slovenija je pokrenula postupak tek nakon te pravosna`ne presude i on traje sve do sada. z Za {ta vas u Sloveniji terete? - Tamo me trerete {to je deo moje jedinice iz Vara`dina u toku takozvane vojne kampawe u Sloveniji i{ao na granicu u Gorwu Radgonu da je za{titi jer je bila napu{tena. Tada{wa novoformirana slovenska vojska je grani~are prema Austriji razjurila. Bila je to granica zajedni~ke dràve, dràve kojoj je pripadala vojska u kojoj sam ja radio i bila joj je du`nost da je zatvori i kontroli{e. Stare{ine su mi naredile da to uradim i moja jedinica je krenula ka granici, a do~ekala nas je zaseda. Ti koji su se pobunili protiv dràve i mobilisali svoju vojsku znali su ve} {ta se preduzima, {to nije bilo te{ko obzirom na sastav i de{avawa unutar JNA gde se radilo za suprotne strane. Do~ekan sam u zasedi i vojska je morala da se bori i brani. Poginulo

je pet mojih vojnika, a oko 17 je raweno i te{ko povre|eno, dok se gubici na wihovoj strani ne znaju jer ih nikada nisu obznanili. Ali su tu, navodno, dva civila poginula. Koliko znam, re~ je o novinarima koji su se na{li izme|u jedinica u sukobu. Pitawe je ~iji ih je metak pogodio, a svalili su na nas da smo ih mi ubili, a mene kao komandanta i stare{inu koji je vodio jedinicu optuìli su za ratni zlo~in. Mi nismo nikoga streqali, niti namerno ikoga ubili. Vojska se branila od oruànog napada oru`jem, a ako se tu neko na|e i pogine, to je nesretni slu~aj ili krivica druge strane {to ih nije sklonila. U razmeni vatre do{lo je do o{te}ewa objekata, ali u wima niko nije poginuo jer je stanovni{tvo na vreme skloweno i iz wih je ga|ala ta nova naoruàna slovenska vojska koriste}i ih kao ratne poloàje. Ta {teta i pogibija to dvoje qudi se opisuju kao ratni zlo~in. Na{a dràva, ni ova ni ona koja je bila, kao ni rukovodstvo vojske, pro{lo i sada{we, ne postavqa pitawe za smrt tri oficira i dva vojnika, kao da su oni bezna~ajni, da nisu ni postojali. A oni su, kao, bili na mirnodopskom zadatku u svojoj zemqi, na svojoj teritoriji. Zapravo je Slovenija podigla oruànu pobunu i tada je bila nepriznata dràva, i mi smo morali da idemo da za{titimo granicu postoje}e dràve. z Da li je ta~no da je poseban doprinos Va{oj etiketi „izdajnika“ i optu`bi za izdaju dao general Mom~ilo Peri{i}? - Nikoga nisam izdao i nisam napravio nikakav zlo~in. Optu`be su izmi{qene, a sam Peri{i}, koliko znam, nije ih formulisao, jer nije bio u Beogradu, ve} u Zadru. Me|utim, posle druge osloba|aju}e presude izre~ene meni i mojim saradnicima do{ao je za na~elnika General{taba i onda je uticao na sud da mi ukine tu presudu i obnovi su|ewe i osudi me za izdaju. Kako sam saznao, odmah po prijemu du`nosti do{ao je u Vojni sud, okupio sve sudije i tuìoce i izneo svoje mi{qewe, proglasio me izdajnikom. z Da li ste sami na{li odgovor za{to ste progoweni? - Jasno je bilo i prvog dana da nisam ni{ta skrivio, verovatno je postojala potreba da sluìm kao „bi~“ za sve oficire koji su u~estvovali u ratu i ne u~ine ni{ta kao ja, ve} da rade druga~ije. Ja sam radio u skladu s vojnom etikom, etikom ratovawa, etikom jednog ~oveka, visokoobrazovanog gra|ana. Veliki broj na{ih oficira posle je progla{en ratnim zlo~incima i mnogi su osu|eni. A oni su zavr{ili {kole kao ja i znali su {ta se sme a {ta ne. Ne ulazim u to da li su to uradili ili nisu, nemam uvid, ali mislim da nisu mene sudili i oklevetali, mnogi bi ratovali, ali dostojanstveno... z Ho}ete li napisati tre}u kwigu, koja }e govoriti o va{em doìvqaju godina stradawa? Jeste li vodili dnevnik? - Skupa je {tampa a lako je pisati. Dnevnik nisam vodio. Se}am se svih doga|aja, {to su qudi pri~ali, uradili, a tu su i radni materijali koje sam pripremao za sud... Nije mi problem napisati nikakvu kwigu koja bi zapo~ela onim {to me je obeleìlo moj ìvot vojnika, oficira, generala. Kada sam prvi put do{ao ku}i u uniformi majka mi je tada rekla: “Lepo je to, ali vidim da }e{ komandovati qudima. Vodi ra~una – ni jedna majka ne sme da zaàli {to si ti rukovodio wenim sinom. Ako se to dogodi ne zasluùje{ mleko kojim sam te dojila”. Za sve one koji su me podràvali i novinare koji su imali hrabrosti da kaù istinu objavio sam ovu kwigu „Bu|ewe svesti“, jer sam smatrao da im to dugujem. Nakon wih sve vi{e qudi je po~elo da se budi naspram onih koji su me satanizovali i poniàvali. Dragan Milivojevi}

Praznici od ju~e Saznali kad je posno, kad mrsno, bez muzike i kada malo moè. Saznali red... Nije ne{to, ali ne{to, ipak, jeste ekada, su se prepleteni praznici (zapo~iwali su 29. novembara kada je obeleàvan Dan Republike, pa se preko svetog Nikole, Dana armije, Boì}a katoli~kog, Nove godine, svetog Igwatija, Boì}a pravoslavnog i dubqe u ponor januara sve do Jovandana, il’ ~ak do Svetog Save, {kolske slave) obeleàvali veselo: prigodnim govorima poznatih drugova, nastupom folklornih grupa, vatrometom – i tajno, tihom molitvom i setnom pri~om o starim vremenima uz treperewe slavske sve}e u zavisnosti od kanona dràvni il’ verski, ali sve bez smetwe, jer znali su qudi da istinski ìveti zna~i biti druga~iji. A, slavili su svi: rodoqubi i sumwivci, borci i pozadinci, heroji i tre}epozivci, verni boànskoj ideji i partijskoj ideologiji, i neverni, pametni i ne{kolovani, mladi i stari, gospoda mu{karci i drugarice ène, svi onako kako je prazni~ni protokol predvi|ao a doma}inska ruka dirigovala... Znao se red, a reda mora da bude. Pred binom, visokom i sve~ano oki}enom dràvnim zastavama i {arenim balonima, oponent reìma je morao biti ozbiqan i uredno odeven, ali nije morao parole vikati i verovati uvaènom besedniku. Sli~no tome, na slavama (partijci su stizali kad pop ode) dok se molitva ~ita, }utali su svi, al’ su se krstili i ikonu celivali samo oni bogu podobni.

Sloboda je, gospodo i drugovi, ose}ati se slobodno. Ako tako nije, zalud ube|ewa i dekreta kojoma se proklamuje. Svako je imao pravo zadràti, sebe i svoje. Danas, odmah da se poàlim, nit’ praznika, nit’ sve~ara ko nekada, a i to se sabilo u nekolko dana, tobo` zbog sveta i tehnolo{kog procesa, pa se sve nekako utrkujemo i organizujemo gde pre oti}i, koga zaobi}i, ~ijem pozivu udovoqiti... A svet taj, ozbiqan i strog, nas nikad mawe gled’o nije, a o ozbiqnosti procesa proizvodwe da i ne govorim... Dvadeset deveti novembar, praznik mog detiwstva i mladosti (kada smo se posle prvog kvartala vra}ali sa studija) je ukinut, a sveti Sava se obeleàva radno. Otu`ni kaj{ dana oko Nove godine nikada nisam oboàvao, pogotovo kad u novo leto ukora~imo kroz ki{u i mrqavo vreme. Jo{ su samo slave ostale. Mada smo se i kod toga malo umorili. Nema vi{e deda Miletove harmonike a radost svih gostiju za svetog Igwatija, tetka Dani~inih sarmi “u po lista kupusa” za svetog Vasilija, mnogobrojnih veselih korin|a{a i tabli}a za badwe ve~e, a i mi jedva do pono}i dobacimo, a o pojtarju samo pri~amo, jedinstvenoj i davno proìvqenoj avanturi... Ali ima ne{to i da vaqa, nau~ila komunisti~ka ~eqad ono {to u zajedni~kom obrazovawu nikada nisu i ne bi – da se krste, da ~estitaju slavu i odgovaraju sa “vaistinu se rodi”, saznala su kad je posno, kad mrsno, bez muzike i kada malo moè... Saznali red... Nije ne{to, ali ne{to, ipak, jeste... Milo{ Latinovi}

(S)LAGALICA

(S)loìo Dejan Patakovi} Na{i poslanici imaju pravo na penzije, na otpremnine, imunitet, pravo na besplatan prevoz, na naknadu za sme{taj i odvojen ìvot, prava na slu`bena putovawa u zemqi i inostranstvu, pravo na platu jo{ godinu dana po isteku funkcije... Imaju oni prava i da rade u interesu gra|ana Srbije, ali ne èle da koriste ba{ sve privilegije.

*** Pro{ao je Deda Mraz, pro{ao Bo`i} Bata... Jedina {ansa nam je jo{ MMF. *** Ukinute su nam vize i sad mo`emo slobodno da krenemo u Evropu. Pod uslovom da uspemo da se proguramo od ~uvenih evropejaca Tome Nikoli}a i Vu~i}a. *** Gra|ani Srbije dobili su po 1700 dinara od obe}anih akcija. U stvari, bilo je obe}ano 1000 evra, ali su se besplatne akcije verovatno kupale, pa su se skupile u prawu. *** Prva `rtva zamrzavawa je dinar. Tek {to je po~ela Nova godina, on se okliznuo. *** PS Nije uspela akcija da kladionice budu udaqene od {kola, pa }e nove kladionice verovatno biti gra|ene u {kolskim dvori{tima.

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

[TA JE UZROKOVALO DVOMESE^NU AVANTURU NACIONALNE VALUTE?

BERZA

[tampawe ili ogovarawe dinara?

Bafet u krizi Cena akcija investicione kompanije „Berk{ir“, na ~ijem je ~elu poznati investicioni mag Voren Bafet ve} vi{e od 40 godina, oja~ala je u 2009. na wujor{koj berzi za samo 2,7 procenata. To je, kako ukazuju analiti~ari, veoma slab rast u pore|ewu sa indeksom Standard end Purs 500 (S&P 500), po{to je vrednost akcija 500 firmi, obuhva}enih tim indeksom, porasla u proseku za 23 odsto. To za „Berk{ir hatavej“ zna~i najgori poslovni rezultat od 1999. godine kada su akcije te kompanije pale za 20 procenata, dok je indeks S&P porastao za isti postotak. Kompanija drugog naj-

bogatijeg Amerikanca je, zahvaquju}i akvizicijama i drugim poslovnim potezima, tokom dve decenije 30 puta pove}ala svoju vrednost. Pri tome je Berk{ir uspeo da pomenuti indeks, kojim se vrednuje u~inak ameri~kog tr`i{ta, prema{i u 15 od 22 godine.

Nemci zara|uju mawe nego pre 20 godina

Zaposleni u vi{e od polovine najrasprostrawenijih zanimawa u Nema~koj danas zara|uju znatno mawe nego 1990. godine. Istra`ivawe hambur{kog instituta „Statista“ pokazalo je da, kada je o bruto primawu re~, najve}i gubitak imaju lekari, a da su primawa znatno opala i informati~arima i zaposlenima u reklamnim agencijama. Rezultati studije pokazuju da u svakom drugom od 100 najrasprostrawenijih zanimawa u Nema~-

koj zaposleni zara|uju mawe nego pre 20 godina. Istra`iva~i su u vidu imali i inflaciju koja je od 1990. ukupno iznosila 47 odsto. Zbog toga su zaposleni zara|ivali mawe ~ak i u onim bran{ama u kojima su primawa nominalno porasla. Najdrasti~nije su opala primawa lekara, koji su pro{le godine, dodu{e, u proseku zara|ivali 6.400 evra mese~no bruto, {to je realno 50 odsto mawe nego {to su zara|ivali 1990. godine.

Kembriy izdaje obveznice

Po{to nema racionalnog obja{wewa za pad dinara, ostala su samo naga|awa i sumwe. Jedan od najve}ih ekonomskih mislilaca - Yon Kenet Galbrajt, svojevremeno je rekao da „postoje samo tri izvora novca: kovnice, banke i ministri finansija, ali da su svi podjednako - lo{i“! e} vi{e od dva meseca dinar se potuca od nemila do nedraga. Dok su po~etkom pro{le godine takva kretawa bila shvatqiva - udarac krize bio je èstok i pona{awem trì{nih u~esnika upravqala je strepwa - sada je situacija obrnuta. Nacionalna valuta je iza sebe imala dosta dug period relativne stabilnosti (93-94 dinara za evro), nije do{lo do kraha nijedne doma}e banke, iz inostranstva nije stigla dodatna koli~ina straha i nepoverewa, a dràva je uspe{no zavr{ila pregovore sa MMF-om. Ipak, zvani~no sredstvo pla}awa u Srbiji je od 1. novembra pro{le godine, kada je sredwa vrednost evra bila 93,4346 dinara, do ovogodi{weg 8. januara, kada je za evropsku monetu trebalo izbrojati 97,2271 dinara, izgubilo 3,90 procenata svoje vrednosti. Ako se ima u vidu da je tokom tri burna meseca, od novembra 2008. do januara 2009. godine, dinar prema evru oslabio za vi{e od 18 procenata, onda bi se moglo re}i da je aktuelna devalvacija zanemarqiva i da valutna pomerawa ne zavre|uju posebnu pa`wu. Me|utim, najnovija de{avawa sa kretawem kursa izazvala su ve}i revolt javnosti i sporewe privrednika i guvernera, nego {to se to dogodilo tokom velikog tromese~nog ponirawa dinara po~etkom 2009. godine. Moglo bi se re}i da za burnu reakciju javnosti, posebno privrede, ima nekoliko razloga. Posle vi{emese~nog mirnog

razdobqa pad dinara je bio iznenadan, nezanemarqiv i veoma neugodan. Do{ao je u nezgodno vreme, krajem godine se aùriraju obaveze, a nenadane kursne razlike, pogotovo one negativne, imaju svog odraza u zavr{nom ra~unu. To je veoma slikovito objasnio jedan od najuticajnijih srpskih privrednika predsednik Upravnog odbora „Metalca“ iz Gorweg Milanovca Dragoqub Vukadinovi}, procenom da je mala devalvacija isisala sa kompanijskog konta nekoliko desetina miliona dinara. Na to se nadovezalo nemu{to saop{tewe centralne banke koja je na zahtev privrednika za hitnim sastankom odgovorila da ne vidi svrhu takvog druèwa i da poslovni qudi gre{e ako misle da bi fiksni kurs nacionalne valute re{io probleme. Arogantan stav Narodne banke Srbije (NBS), toliko stran ovoj dràvnoj instituciji, bacio je senku na dosada{we nesporne rezultate monetarne centrale i pokrenuo lavinu pitawa i sumwi da iza valutnog obrta ne stoji samo trì{te, ve} i neko, ili ne{to, skrivenije i efikasnije? Kao opravdawe za de{avawa na deviznom trì{tu naj~e{}e se uzimaju dva razloga. Prvi se ti~e referentne kamatne stope NBS, koja se koristi u tzv. repo operacijama, odnosno prilikom prodaje dràvnih vrednosnih

Britanski Univerzitet Kembrix razmatra mogu}nost da, prvi put u svojoj 800 godina dugoj istoriji, izda obveznice, pi{e Vol strit xornal. List navodi da je Univerzitetu potrebno 200 do 300 miliona funti za finansirawe projekata infrastrukture u gradu Kembrixu. „Obi~no prikupqamo fondove putem donacija, ali ovog puta su nam potrebna znatna sredstva, pa razmatramo i druge mogu}nosti finansirawa“, objasnio je Endru Rid, finansijski direktor Univerziteta. „Dvoumimo se izme|u izdavawa obveznica i bankarskih kredita. Odluku }emo doneti sredinom godine“, dodao je on.

Evro inflacija ispod jedan odsto Stopa inflacije na godi{wem nivou je pro{log meseca u 16 zemaqa Evropske unije, koje kao zajedni~ku valutu koriste evro, porasla na 0,9 odsto. To je novi desetomese~ni maksimum, ali je i daqe daleko ispod gorwe granice od dva odsto koju je odredila Evropska centralna banka, pokazali su objavqeni zvani~ni podaci. Zavod za statistiku Evropske

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

papira (trezorski i blagajni~ki zapisi). Osnovna kamatna stopa je tokom 2009. godine doìvela zna~ajna pomerawa. Od 16,50 procenata, koliko je vredela 22. januara, preko 12 procenata u julu, do 10 posto po~etkom novembra i 9,5 procenata, na koliko je spu{tena 29. decembra pro{le godine. Tim smawewima je centralna banka nastojala da smawi interes za dràvnim papirima i da pobudi èqu poslovnog bankarstva da se novac usmeri u kredite, prevashodno privredi. Naàlost, ta operacija ima i svojih slabosti, jer stvara vi{ak dinara, a niko ne garantuje da }e taj vi{ak pre oti}i u zajmove nego u ~vrstu valutu. Obja{wewe koje je stiglo iz NBS, da su povremeno intervenisali kako bi ublaìli udar pove}ane dinarske likvidnosti na kurs, sasvim je logi~no. Me|utim, te{ko je objasniti da je smawewe referentne stope za samo pola procenta izazvalo takve lomove, a da velika smawewa punih osam meseci (sedam procentnih poena od januara) nisu ostavila ve}eg traga na kursu? Drugi razlog se nalazi u sveè pristiglim parama stranih kreditora (MMF i EBRD) i razduìvawu dràve. Navodno je dràva morala da pretvara velike sume deviza u dinare da bi aùrirala svoje obaveze, {to dovelo do pritiska na trì{tu i podiglo cenu evra. Ova teza ne

stoji ba{ najboqe na svojim nogama. Naime, ako je dràva u kratkom periodu mewala velike koli~ine strane valute, onda je to moglo samo da podigne tra`wu za dinarom i dovede do rasta wegove vrednosti. Do toga nije do{lo! Mogu}e je da su svi oni, kojima je dràva bila du`nik, dobijene dinare odmah pretvarali u devize i da je to podiglo vrednost evra. Me|utim, najpre je moralo da do|e do ja~awa dinara, a tek posle do pada doma}e valute i snaèwa evra. Dogodilo se samo ovo drugo! Po{to nema racionalnog obja{wewa za pad dinara, ostala su samo naga|awa i sumwe. Jedan od najve}ih ekonomskih mislilaca - Xon Kenet Galbrajt, svojevremeno je rekao da „postoje samo tri izvora novca: kovnice, banke i ministri finansija, ali da su svi podjednako - lo{i“! Da li krizu dinara izazvao ba{ lo{ novac? Ako je verovati predsedniku Centra za slobodno trì{te dr Miroslavu Prokopijevi}u, dogodilo se ono {to izaziva veliku zebwu. Navodno je NBS, u dogovoru s dràvom, {tampala novac, stvarala dodatnu dinarsku likvidnost i na taj na~in obarala kurs. Takav manevar, smatra ovaj ekonomista, bio je nuàn da bi se popravile javne finansije i da bi se izmirile dràvne obaveze. Te{ko je poverovati da se tako ne{to dogodilo. Pre svega zato {to bi to bio direktan udar u te{ko ste~eni ugled centralne banke, ali i zbog toga {to bi to predstavqalo ponavqawe starog manira bahatosti da se, u nedostatku buxetskih para, devalvacijom oporezuju svi gra|ani. Sad treba sa~ekati odgovor centralne banke jer je optu`ba neugodna i te{ko se moè ignorisati. Mali su izgledi da wega ne}e biti. Ali, ako demanti izostane - i to }e biti korisno saznawe. Ne bez razloga se kaè da je dràva, po pravilu, i javna i tajna. Isto bi se moglo re}i i za politiku. Samo da se ne pokaè da je dinar, u vreme stabilnosti, bio na javnom reìmu, a da je, kad je po~elo klizawe, preba~en u zonu tajnosti?  Vladimir Harak

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

95,2826

97,2271

99,4633

94,9909

Australija

dolar

60,8367

62,0783

63,5061

60,6505

Kanada

dolar

64,3453

65,6585

67,1686

64,1484

Danska

kruna

12,8013

13,0625

13,3629

12,7621

Norve{ka

kruna

11,6535

11,8913

12,1648

11,6178

[vedska

kruna

9,3335

9,524

9,7431

9,3049

[vajcarska

franak

64,328

65,6408

67,1505

64,1311

V. Britanija

funta

106,2

108,367

110,86

105,875

SAD

dolar

66,566

67,9245

69,4868

66,3622

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 1. 2010. godine

Kafe vi{e nego ikad Brazilska vlada je saop{tila da }e ove godine imati najve}u `etvu kafe ikada. Ministarstvo poqoprivrede Brazila je saop{tilo da bi rod kafe mogao da iznosi 48,7 miliona vre}a, odnosno oko 2,92 miliona tona {to bi bilo vi{e od rekordne 2003. godine kada je rod bio oko 2,91 miliona tona.

U saop{tewu se navodi da `buwe kafe najve}eg svetskog proizvo|a~a ulazi u najproduktivniji period u dvogodi{wem cilkusu. Obilna ki{a je tako|e pomogla ovogodi{wi rod. Pro{le godine u Brazilu je proizvedeno 39,5 miliona xakova kafe, odnosno 2,3 miliona tona.

unije, Evrostat, saop{tio je da su u decembru potro{a~ke cene porasle na godi{wem nivou za 0,9 odsto, prema 0,5 odsto iz novembra. Evrostat nije pru`io razloge za rast stope inflacije, koji je na gorwoj granici o~ekivawa analiti~ara, koji su svoju prognozu rasta temeqili na nedavnom poskupqewu nafte.  Pripremio V. ^vorkov

c m y

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

STRANA ULAGAWA U VOJVO\ANSKI AGROBIZNIS

Kineski traktor iz Novog Sada z Novog Sada bi krajem ove godine put Evropske unije trebalo da krenu kineski traktori „mejd in Srbija“. Naime, kineska „Ito“ grupa pokrenula je, zajedno sa kompanijom „Agrovojvodina mehanizacija“ proizvodwu traktora „ito“ brenda. Najpre }e u Novom Sadu biti sklapane ma{ine u koje }e delimi~no biti ugra|ene i doma}e komponente, a onda }e wih biti sve vi{e pa }e i traktori biti tretirani kao na{i. Pravi}e se u po~etku oni mawi – od od 40 i 45 kowskih snaga, a kapacitet pogona bi}e izme|u 3.000 i 5.000 ma{ina godi{we. Plan je da se u naredne dve godine proizvodwa pro{iri i na ve}e traktore, izgradi nova fabri~ka hala i otvore nova radna mesta. Kako kaù u „Agrovojvodini“ proizvodwa jo{ nije po~ela, a êsi, Slovaci, Bugari, Poqaci i ostali ve} se raspituju. Ina~e, dolazak ove kineske kompanije jedan je od poslova koje je realizovao pokrajinski Fond za podr{ku investicijama u Vojvodinu (VIP), koji agrobiznis vidi kao jedan od ovda{wih najve}ih potencijala. Ovog meseca u Vrbasu po~iwe s radom Geneti~ki centar za sviwarstvo, prvi centar za ve{ta~ko osemewavawe sviwa u Vojvodini, u koji su investirali Nemci. Dodu{e, gledaju}i visinu ulagawa (120.000 evra) moglo bi se re}i da to nije zna~ajna investicija, ali ako se ima u vidu da nam je sto~arstvo na najniìm mogu}im granama, pri~a je druga~ija. Pomenimo, i ovaj je posao sklopqen preko VIP fonda. Na vojvo|anski agrar stranci su odavno bacili oko. Prema visini stranih ulagawa poqoprivredni sektor u Vojvodini je uz rame finansijskom, a boqi je od farmaceutskog, gra|evinskog, naftnog... Po broju zaposlenih agrobiznis je na prvom mestu me|u prvih pet sektora. Naime, prema podacima VIPa, u poqoprivredi na teritoriji

pokrajine trenutno posluju 44 strane kompanije. One su ukupno ulo`ile preko 1,3 milijardi evra i zapo{qavaju 16.031 radnika. Najvi{e zaposlenih u stranim kompanijama u Vojvodini upravo je agrobiznisu. Recimo, u finansijskom sektoru u kojem su investicije vredne gotovo kao u poqoprivredno-prehrambenom, zaposleno je 8.851 qudi, dok naftni sektor u Vojvodini upo{qava 14.290 radnika. Agrobi-

Od stranih kompanija prisutnih u vojvo|anskom agraru najvi{e zapo{qava, dve hiqade, londonski “A{mor investment menaxment”, ve}inski vlasnik vrbaske industrije mesa “Karneks”. Britanski investicioni fond “Salford”, u ~ijem sastavu posluju Novosadska i Suboti~ka mlekara, kao i pogoni u [idu, Vr{cu i Oxacima, ima 1.000 zaposlenih, a toliko qudi radi i u “Pepsiju”. U “Agrokoru” hrvatskog biznismena Ivice Todori}a u poqoprivredno-prehrambenom sektoru u Vojvodini radi 876 qudi, dok nema~ki “Nordcuker” zapo{qava wih 800. Britanci u agrobiznis sektoru u Vojvodini, ina~e, imaju 3.000 zaposlenih, Amerikanci 1.812… SAD je, pomenimo, i prva od pet zemaqa po broju kompanija koje posluju u ovoj oblasti. Ameri~kih je pet, toliko i hrvatskih, dok Nema~ka, Francuska i Holandija imaju po tri svoja predstavnika u Vojvodini. Pomenimo i da su prvi na listi pet najja~ih investitora u ovoj oblasti Belgijanci, koji su ulo`ili 530 miliona evra. Bel-

Pivo uz formulu i kofere Prvi na listi pet najja~ih investitora u vojvo|anski agrar su Belgijanci, koji su ulo`ili 530 miliona evra. Belgijska multinacionalna kompanija “Inbev”, jedan od najve}ih svetskih proizvo|a~a piva, podsetimo, kupila je pivaru u Apatinu. Nedavno je ova pivara promenila vlasnika i sada je u rukama “CVC kepital partnersa”, globalne finansijske, konsultantske i investicione kompanije ~iji su, recimo, “Formula 1“ i “Samsonajt”. Amerikanci su u vojvo|anski agrar investirali 271,9 milion evra. Najvi{e lane, kada je “Pepsi” za 210 miliona evra kupio “Marbo produkt”. Slede Holan|ani sa 74 miliona evra, [vajcarci (54,6) i Danci (53. Najve}i holandski investitor je “Hajneken” sa 67 miliona evra. znis predwa~i i po broju kompanija. Pomenimo i da, prema podacima VIP-a, u Vojvodini posluje ukupno 207 stranih kompanija koje su ulo`ile oko 5,1 milijardi evra i otvorile oko 68.695 radnih mesta.

gijska multinacionalna kompanija “Inbev”, jedan od najve}ih svetskih proizvo|a~a piva, podsetimo, kupila je pivaru u Apatinu. Nedavno je ova pivara promenila vlasnika i sada je u rukama “CVC kepital partnersa”,

globalne finansijske, konsultantske i investicione kompanije ~iji su, recimo, “Formula 1“ i “Samsonajt”. Amerikanci su u vojvo|anski agrar investirali 271,9 milion evra. Najvi{e lane, kada je “Pepsi” za 210 miliona evra kupio “Marbo produkt”. Slede Holan|ani sa 74 miliona, [vajcarci (54,6) i Danci (53 miliona evra). Najve}i holandski investitor je “Hajneken” sa 67 miliona evra. Stranci su nam do{li, uradili dobar posao u poqoprivredi, me|utim, ~iwenica je da smo mogli jo{ vi{e da ih privu~emo. - Jedan od najve}ih neuspeha na{e tranzije je bio da nismo èleli i znali, pa ni uspeli, da privu~emo strane direktne investicije u na{u privredu. Pogotovo nismo uspeli da stvorimo uslove da velike kompanije koje proizvode hranu investiraju kod nas, kao {to su to radile u Poqskoj i Ma|arskoj, gde je preko 70 procenata preradnih kapaciteta u poqoprivredi pre{lo u ruke stranih kompanija - kaè za „Dnevnik“ biv{i ministar poqoprivrede i stru~wak FAO Goran @ivkov. Uz nekoliko izuzetaka kao {to je {e}erni sektor (koji je najve}i izvoznik poqoprivrednih proizvoda), gotovo da i ne postoji ni jedan veliki svetski proizvo|a~ hrane koji je investirao u Srbiji Osnovni razlog je {to ih kreatori na{e tranzicione politike, bilo oni koji su direktno potpisivali odluke ili oni koji su vukli konce, nisu èleli. Da su ih èleli, ne bi pravili privatizacione zakone koji su davali razne prednosti doma}im ili fizi~kim licima. Tako|e, znalo bi se {ta se kupuje, bilo kad je u pitawu zemqi{te ili prethodno vlasni{tvo, a ne bi se ni smi{qale desetine uslova prilikom privatizacije...  Sla|ana Glu{~evi}

BERZA

Nemci kola kupuju u Poqskoj

U Poqskoj je 2009. godine prodato 320.010 automobila, tri vozila vi{e nego prethodne, ali je dobar deo registrovan u Nema~koj, saop{tio je Poqski savez automobilske industrije. „Rezultat je isti kao prethodne godine. Izgleda sjajno, ali taj dobar rezultat ne zna~i da je situacija na poqskom tr`istu dobra, jer je prodaja mawa za najmawe 15 odsto“, kazao je poqskoj televiziji TVN predsednik spe-

cijalizovanog auto-moto Instituta Samar Voj}eh Xevjecki. Prema podacima Saveza, u Poqskoj je pro{le godine registrovano za 16 do 17 odsto prodatih novih automobila mawe nego 2008. godine. Dobra pro{logodi{wa prodaja se tako duguje Nemcima i drugim strancima koji su iskoristili premije svojih vlada u programu zamene automobila „staro za novo“ i kupovali nove u Poqskoj.

Rekordna nelikvidnost u Hrvatskoj Nelikvidnost hrvatskih preduze}a porasla je od po~etka januara do kraja novembra pro{le godine za vi{e od {est milijardi kuna (822 miliona evra). Tokom cele 2008. pove}awe nelikvidnosti iznosilo je svega 250 miliona kuna (34 miliona evra) ili 24 puta mawe. Prema podacima dr`avne finansijske agencije Fine,

neizmirene finansijske obaveze preduze}a u Hrvatskoj ve}e su nego ikada ranije i dostigle su 20,75 milijardi kuna (2,84 milijardi evra). Novi rekord bacio je u zasenak ~ak i 1999. godinu koja je do sada va`ila kao „najgora godina u nelikvidnosti u modernoj hrvatskoj istoriji“, prenose hrvatski mediji.

nedeqa10.januar2010.

U P O T R E B A

DNEVNIK

c m y

@ I V O T A

Saga o A}imovi}ima i vodenici rvo su iz Stare Srbije, pod turskom okupacijom, preveslala “u Srem u Nema~ku” tri brata (pre ârnojevi}a): jedan je vesla odloìo u plavom Be{enovu, drugi u crnim Grgurevcima, a Jovan pre|e Planinu, spusti se sa ~ota u qubi~asti êrevi} “i tu se nastani kod [elala, gazde velikog u ono vreme, i sluà{e ga devet godina bez ène i osam godina sa ènom.” Gazda [elal, ~ovek imu}an i prazan, koji sa svojom ènom nije stvorio decu i “neimade nikog od srca”, (pre)pisao je celo svoje imawe slugi Jovanu, da ga ovaj uìva posle gazdine smrti.

Milo{ A}imovi} (detaq rukopisa): „Mesto golo i za~nem kr~iti i podizati vodenicu...”

I sad, {ta se u me|uvremenu pokarambasilo me|u wima, nejasno je iz Milo{evog rukopisa: biznismen [elal, uglavnom, ako sam shvatio situaciju, otpusti radnika Jovana s otpremninom u vidu “~estice imawa”, ovaj raskr~i (poklowenu) {u-

mu, sagradi ku}u u êrevi}u, i u toj ku}i èna mu rodi sina A}ima... I A}im rodi Vasu A}imovi}a. I Vasa rodi Jovana. I Jovan rodi Igwata. I Igwat (1809-1890) rodi \oku (sa prvom ènom Anom), Lazara i Milo{a. I Milo{ rodi... Kod Milo{a }emo zastati! I pozabavi}emo se wegovom Istorijom iz staklene fla{e. Taj dokument, pisan ~itko i pitko, racionalnim jezikom, neka vrsta porodi~nog zapisa Milo{a A}imovi}a (1854-1928) iz êrevi}a o “istoriji” jedne vodenice poto~are u Suseku (naseqe Koru{ka), s osvrtom na porodi~no stablo ~erevi}kih A}imovi}a, napisan na hartiji pristojnom }irilicom 15. marta 1891. (“Dade mi bog da ovo delo dovr{im.”), i ostavqen “za spomen mladom nara{taju”, tako {to ga je Milo{ (mu` Milice Te{i} i otac wihove dece Marije, Save, Vukosave i \oke), ugurao u staklenu fla{u i fla{u zazidao u temeq svoje vodenice, }utao je u zidu mnogo godina, sve dok ga nije otkrio wegov sin Sava (1883-1976), deda Vasilija A}imovi}a, Novosa|anina s tristogodi{wim uzemqewem u “plemi}kom selu” êrevi}u. Pri~a o vodenici poto~ari u Suseku krenula je s izvesnim Srbijancem Radom Dun|erom, poreklom iz Ma~ve, koji vodenicu “prvi proizvede na ovom zemqi{tu”. Turski dràvqanin, izgleda, problemati~ne pro{losti i “pustaija koji zbog toga prebeè ovamo u Nema~ku od Turaka” – sagradi, dakle, vodenicu na potoku (a Turcima nije vaqao), ureza svoje ime u temeqe gra|evine (Milo{ A}imovi}a: “...na|o potpis u kamenu... kad sam iznova podizo je s ocem Igwatom... ”), i kad mu je odozgo (ili, ipak, odozdo) do{lo vreme za putovawe u Drugu dimenziju, Rada Dun|er umre u êrevi}u. Grob mu se ne zna! Wegovo ìvotno delo – vodenica poto~ara u Suseku, “dospe Evi Gr~koj”, èni wegovoj (?), koja je objekat (Dun|er se jo{ ~estito nije ni ohladio u grobu) ladno prodala Petru Kosti}u iz êrevi}a, posrbqenom Cincaru (Pera Cincar), a ovaj je, opet, “po{to nikoga on neima{e od roda ro|enijega”, imovinu s vodenicom “po smrti svojoj” prepustio Mariji Gorecki (Marija Boì}ka) i Jovanu Maksimovi}u, ~erevi}kom parohu. I sad, ako je verovati Milo{evoj istoriji iz fla{e, Gorecka i Maksimovi}, prema uslovu Pere Cincara, bili su obavezi, moralnoj obavezi, “zdati Matici srpskoj 40.000 forinti u gotovom novcu ” (od wegove prodate imovine), s tim da preostali novac podele me|u sobom na ravne ~asti. Me|utim, po{to su ovo dvoje zadràli ro|akov imetak i, {ta vi{e, dospeli do toga da padnu u dug prema Matici, po{to su pali u nemar, zavadili se i – bankrotirali, “osta paroh J. Maksi-

Crkva u ^erevi}u

movi} prost od prodaje, kroz advokata ôbanovi}a iz Mitrovice, a Marija, kao i svaka nevesta, pade i sve se weno proda, i svet (se) podmiri...” I tako vodenica poto~ara, koja je ostala na Marijinom imenom, dospe u ruke Todora Kosti}a! Taj Kosti}, ~ovek zaguqene i agresivne naravi, ali ustvari gubitnik i tragi~ar, kojeg su u êrevi}u oslovqavali sa Apa (Kosti}), poto~aru je drào pod nekom vrstom zakupa (“...ne moga{e mu dati prava na wu...”). Vodenicom je upravqao “nekoliko vremena” (stara srpska mera za vreme), i za wega su rintali vodeni~ar Martin Turba i wegova èna Turbinica, par kojeg je Apa, navodno, maltretirao, pa i tukao. I Turbini mu zapale vodenicu. I onda je Kosti}a zare|alo. Zatrla mu se cela porodica, pomre{e mu sva deca: Stevan, Kosta, \ura, Persa (tzv. Dada) i Nan~ika. I kada mu je umrla i èna, Apa “naravno nema{e }efa nina{to”, napusti zapaqenu vodenicu u Suse-

ku, i ru{evina se “na ime Marije Gerecki proda i zakupi je na dra`bi Jovan Maksimovi}, paroh ~erevi}ki...” Nije jasno ni meni, ali idemo daqe... Paroh je ru{evinu vodenice, ili boqe re}i poto~no zemqi{te na kojem je stajala, prodao Milo{u A}imovi}u (za 103 forinte), autoru ove istorije iz fla{e, a ovaj, opet, sa svojim ostarelim ocem Igwatom, zasu~e rukave (“Mesto golo i za~nem kr~iti i podizati na novo...”), i kada se pokazalo da onih wegovih 100 forinti ne}e biti dovoqno za zavr{etak posla, zapade u `rvaw zajmodavaca, koji su mu “koù derali”. U Novom Sadu pozajmio je 100 forinti, “...i od Joce 100 f, i od \oke Vasi}a 100 f, i od Mace Sudicki 200 f, i od Stevana Somborca 100 forinti...” Posu|eni novac u po~etku je redovno vra}ao (“Svagdi sam kamatu 20 f. po stotini pla}ao... ”), ali onda udari led dve godine uzastopce i sve mu potu~e, tako da kamatu nije imao od ~ega da pla}a (nego je stavio u glavnicu), posle leda dari filoksera i “pojede sve gde god je {ta na{la”, i Milo{ A}imovi} pade u bolest. Vodenicu je (sa ocem Igwatom) zidao od 1880. do 1886. godine, i kada ga je sru{ila bolest, odlu~io je da pre smrti ostavi pisani trag o wihovoj vodenici poto~ari u Suseku, “neka se zna ko je podigao, i da nije lako palo”, i zapis o svojoj lozi A}imovi}a, po~ev od ona tri vesla~a iz Stare Srbije; napisao je ovu istoriju, papir je ugurao u staklenu fla{u, i fla{u zazidao u temeq vodenice, pa u nekom tamo stole}u, “ko god na ovo nai|e, neka vidi trudoqubive patnike”. Nai{ao je wegov sin Sava. I Sava rodi Milanka, Nikolu, Jovana, Peru i Iliju. I Milanko rodi Savu. I Sava rodi Nadu i Miru. I Nikola rodi Jovana i Vasilija... Kod Vasilija }emo zastati! Taj gosn Vasa A}imovi}, stanovnik Novog Sada, pozvao me jednog dana telefonom i rekao da, samo za mene, ima arhivskog “kapitalca”, rukopis iz fla{e svog pradede Milo{a. I premda se, kako bi (drugim nekim povodom, a imaju}i mene u vidu) primetio jedan moj poznanik, “vuku ne donosi hrana”, nego je vuk sam nalazi – vuk je, ovoga puta, ipak, podlegao draìma (kabinetskog) novinarstva. Si{ao sam na portirnicu “Dnevnika”, preuzeo ruì~astu kovertu koju mi je ostavio gosn Vasa, i napisao ovu sagu o staroj porodici A}imovi} iz êrevi}a i wihovoj vodenici poto~ari, zatvorio je u elektronsku kutiju i zazidao u “Dnevnikovu” digitalnu arhivu, pa u nekom tamo stole}u, “ko god na ovo nai|e, neka vidi trudoqubive patnike”. @eqko Markovi}

MAJSTOR (I GUSLAR) RADOMAN JELOVAC

Uvek ima ne{to iza }o{ka ko je suditi po ba~kom selu Sivac, onda je budu}nost gusala, tradicionalnog srpskog instrumenta zagarantovana. Tamo ~ak trojica majstora izra|uje taj instrument koji je svedok srpskih pobeda i poraza tokom vekova. Jedan od wih, Radoman Jelovac s guslama druguje od rane mladosti. Najpre je kao dete slu{ao druge kako guslaju, potom se i sam oku{ao na tom poqu, da bi na kraju po~eo i da ih izra|uje. -Guslar sam od kraja osamdesetih – pri~a ovaj mladi ~ovek. – Slu{ao sam ih od malih nogu, kad sam poodrastao odlazio sam na guslarske ve~eri i dopalo mi se. Zbliìo sam se sa nekim qudima koji guslaju, a onda mi je otac za ro|endan poklonio jedne. Za guslawe upornost je presudni faktor. ôvek mora da bude tvrdoglav kao mazga i uporan kao slon da bi nau~io da svira. To je posebna muka, nema nota, pa je bitan sluh. Posle toga dolazi jedan do dva odsto talenta i ni{ta vi{e. Naàlost, 2001. godine se desi da mi pogine brat od tetke, pa nisam jedno godinu dana guslao. Bio je to stra{an period. Hvatao sam sebe kako satima gledam bledo u gusle. Li~ilo je to na “skidawe” narkomana sa narkotika. Imam ih na dohvat ruke, a ne mogu da ih uzmem. Onda mi je do ruku do{ao komad javora koji je bio odba~en i trebalo je da zavr{i u plamenu i odlu~io sam: “Kad ne mogu da guslam, poku{a}u da ih pravim.” Tako je krenulo. Za prve gusle, koje danas krase dnevnu sobu u wegovom domu, kaè da ih je napravio uz pomo} najobi~nijeg dleta, ~eki}a, noà i testere, bez ikakvih predznawa, no zvuk koji je dobio bio je iznena|uju}e dobar. Vremenom je uz savete iskusnijih i saznawa do kojih je do{ao sam rade}i, dobio proverene oblike koji daju najkvalitetniju boju tona. -Iskustvo je ~udo. - Verujem da se boqe pamti ste~eno znawe, nego ono koje ti prenesu. Moè se desiti da ga ne primeni{ i zaboravi{. Ja }u svoje znawe preneti drugima u onoj meri u kojoj su to drugi meni ~inili, ali ako, boè zdravqa, bude naslednika u porodici, onda kompletno. Mu~io sam se ja, nek se

mu~e i ostali. Zvu~i sebi~no, ali je tako. Ni jedan majstor nikad ne}e re}i sve, bilo ~ime da se bavi, uvek ima ne{to iza }o{ka. Gusle se prave iskqu~ivo od javora, kao uostalom i ostali guda~ki instru-

menti, obja{wava Radoman uz napomenu da se violine, viole i ~ela izra|uju u kombinaciji sa ~amovinom odnosno, smrekom. Obi~no se prave iz komada po{to je to napregnuto drvo, koje trpi veliko optere}ewe, pa bi u suprotnom do{lo do pucawa, krivqewa ili deformisawa, no dozvoqava se da figura na

vrhu bude od drugog komada. U svakom slu~aju, u 95 odsto slu~ajeva prave se izcela. Dowi deo sluì kao rezonator i zove se karlica {irine od 22 do 24, 25 cm, visine oko 30, dubine 7-8 cm. Presvu~en je jare}om koòm, mada moè i

jagwe}om, ali mnogo re|e. Najkvalitetniji zvuk daje jare}a koà i zato je naj~e{}e u upotrebi. Na karlicu se naslawa vrat koji mora biti u proporcionalnoj razmeri sa wom, a na vrh ide figura ili glava gusala koja moè biti u obliku divokoze, orla, kombinacija orla i a`daje, i sli~no. Deo koji sluì za za-

tezawe strune se zove kr~alo i to je jedan vid ~ivije koji je prose~en i kroz wega se provla~i struna. Radoman kaè da se sad za strune koristi najlon za pecawe koji daje izuzetan zvuk. Nekada je to bila kowska dlaka, no ona nije otporna na istezawe i daje druga~iju boju tona. Gudalo moè biti od bilo kog elasti~nog drveta i na wemu je obavezno kowska dlaka i to od pastuva zbog kvaliteta dlake. Na spoqnoj strani karlice rezbare se razni motivi, uglavnom manastiri, grbovi, kosovka devojka, likovi svetiteqa... Na vrat obi~no idu biqni detaqi, grane sa listovima ili pak neki drugi u mno{tvu motiva. Radoman neizostavno ostavqa potpis i godinu izrade na svakom instrumentu. -[to se materijala ti~e snalazim se kako znam. Ne{to nabavim iz Crne Gore, ne{to po ovda{wim drvarama kad stigne isporuka ogrevnog drveta. Uzmem ~eki} i idem od komada do komada i traìm, s mawe ili vi{e uspeha. Uglavnom, moè da se na|e odgovaraju}e drvo. A kad je u pitawu koà – kako koga zavrnem po selu. S dlakom je isto tako. Koà za karlicu se ne {tavi. Postoji poseban proces prerade. Prvo se stavqa u rastvor kre~a i vode da bi se dlaka skinula, a onda se rasteè i su{i, ali ne direktno na suncu, ve} u nekoj hladovini. Kad zatreba, potapa se u toplu vodu i kad dostigne izvestan stepen elasti~nosti, zateè. Gusle koje je napravio rasute su po svetu, od Sivca do Sidneja. Broja im ne zna. Uglavnom ih kupuju mla|i qudi, prevashodno su to oni koji se bave guslama ili èle nekom da ih poklone. Radi ih po naruxbini, kao i ikone u duborezu koje je po~eo izra|ivati pre ~etiri godine. U tom poslu ima dosta i reparacije, kako kaè, u nekim momentima i vi{e nego izrade. Nedavno je na popravci imao instrument iz 1938. godine. Ve}inom mu donose da zameni koè ili strune. ^lan je KUD-a guslara i epskih pesnika”Vojvoda Lazar So~ica” iz Ba~kog dobrog poqa, prvaka Srbije za 2008. godinu, sa kojim nastupa.

Foto: S. [u{wevi}

- Obi~no nastupamo u narodnoj no{wi. Nekad se vodilo mnogo ra~una da no{wa bude kompletna. Kad bi se takmi~ar pojavio sa satom na ruci bio bi to veliki minus, jer se vrednovala ~ista izvornost. Sada ima sva~ega. Na takmi~ewima se ceni niz faktora. Prvo, sam scenski nastup, izgled, pona{awe na sceni, kvalitet pesme sa posebnim osvrtom na pesme iz Vukove i Wegov{eve zbirke, kvaliteg guslawa i pevawa. To ocewuje stru~ni `iri sastavqen od guslara, etnomuzikologa, odnosno qudi koji se razumeju u materiju. Ja uglavnom pevam autorske pesme Haxi Radovana Be}irovi}a, Bo`a \uranovi}a, Ivana Krgovi}a. U posledwe vreme pojavilo se nekoliko mladih dobrih pesnika. Pevam i narodne pesme iz Vukove zbirke i Wego{evog “Ogledala srpskog”, ~ak i pesmu Vojislava Ili}a o Svetom Savi. On verovatno nikad nije pretpostavio da }e se ti stihovi pevati uz gusle, ali zbog metrike stiha i kaliteta pesme koji je nesporan, uklopila se u guslarske zbirke i repertoar. Zorica Milosavqevi}

c m y

DNEVNIK

[ O R O M

nedeqa10.januar2010.

B O R O M

Sala{arke Kad se ovako oki{a i putevi raskaqaju, do wihovog sala{a jedino mo` do}i mobilnim telefonom ili kakvim traktorom, a pe{ke uvek i po svakom vremenu anas je sala{ sinonim za mir, ti{inu, uìvawe, puno sitnih razigranih ìvotiwa i kowi, krava - dve, zdrava hrana, |eram, pu{nica, zakqu~ana kapija i besne keretine koje ni gazdu ne poznaju, video nadzor, satelitska antena, sauna i ona kada {to bu}ka i brbo}e, obezbe|en i ~uvan parking za automobile i poseban za autobuse, tereni za odbojku, tenis, basket... Sva{ta i jo{ koje{ta pi{u turisti~ki poslenici u svojim ponudama u okviru sala{arskog turizma. Od svega smo kadri da napravimo cirkus, kome god se prohte moè na to svoje da napi{e SALA[, da ~eka goste èqne svega {to je sa sala{a i da se sprda sa svetiwom zvanom SALA[! Ima danas sala{a koji su i u sred u{o-

renog sela, ima onih u koje ne pu{taju goste u patikama, ima ih iz temeqa zidanih da bi bili po voqi gazdarici plavu{i jer ona ba{ mnogo voli sala{ i tu se najboqe ose}a i meditira pred nastup. Ma svega ima, samo malko boqe pogledajte, slobodno gledajte, i onako to niko sem vas ne}e raditi! Da je kogod ve} gledao, garant ovog cirkusa ne bi bilo, ostali bi sala{i neumazani, beli, tihi i otkqu~ani, ko putokazi i ko ikone ove na{e ravnice. Na jednom takvom ro|ene su wih dve, sestre Tuni}ke. Sala{ je u bikova~kom ataru, Bikovo je

na! Tereza i Jelena Vojni} Tuni}, kao brodolomnici u Panonskom moru, na ostrvu koje razjareni turisti `eqni psihoterapije rezancima od sala{arskih jaja i supom od morke jo{ nisu osvojili. Re{ene su da ~ast sala{a brane do kraja! Na onim novim sala{ima na kraju (obavezno) bude {trudla. Kad se ovako oki{a i putevi raskaqaju, do wihovog sala{a jedino mo` do}i mobilnim telefonom ili kakvim traktorom, a pe{ke uvek i po svakom vremenu. Sre}a pa nema asfalta, struju su dobile lane, al im nije ni do tada jako falila.

blizu Subotice a blizu sala{a ni~eg i nikog vi{e nema. Wih dve - ko na mrtvoj stra`i, ne mrdaju s mesta, sebe su sala{u dale ali sala{ ne daju ni zubu vreme-

Pri~a Tereza da su wihovi ba}o i mama do{li na sala{ tridesetdruge godine, sala{ je ve} tada bio star, cene da ima oko dvesta godina. [to vi{e go-

dina - sve mawe kom{ija. Kadgod je tuda bio sala{ do sala{a, od svih ostao samo wihov i wih dve. Ono malo sala{ara iz kom{iluka grupisali se oko crkve i prodavnice, Gabri} zovu to mesta{ce, tu su ku}e podigli. Kapije su pored asfalta, lak{e je zbog dece, kad u {kolu idu. Godi i starima, al ne priznaju da je lep{e nego na sala{u. Sestre Tuni}ke imaju ku}u u Subotici i rodbinu koja ih nagovara da se presele u grad, vreme je, kaù ro|aci. Nije jo{ vreme, uzvra}aju wih dve, kao da prkose godinama, gradskoj vrevi i punim ormanima devoja~kog miraza koji nikad nisu dirale. I {tafir su sala{u dale. Jelena je zavr{ila ekonomsku {kolu ali je trebalo radne snage na sala{u, nije ih niko terao, same su odlu~ile da se za sala{ veù. Nedavno im je tre}a sestra umrla, nedostaju im weni saveti, bila je najstarija. Tereza se ni jednog mu{kog u poslu bojala nije. [to ume i moè “~ovik” mogla je i ona, al je pro{lo. Orala je s kowima i plugom dvogerom, kad zavr{i podigne sama plug na kola, kaè, ni ne zna da ga je podigla. Imaju danas ne{to stoke, ovce, ojagwe se jagawci, }urke drè, bude }uri}a, pili}a, ìvine, uvek imaju po ne{to malo i to othrane. Kaè Tereza: “Gleda{ u to i bavi{ se tim, dok ne odraste. Onda se to proda, pa tako redom. Ko bi to sad prekinuo i ostavio sala{ da ga vetrovi razduvaju i vrapci ~uvaju?”

Ipak im sve vi{e treba pomo}, godine ne prate dobru voqu i veliku èqu: do|u tu kad jedan, kad dvojica da namire stoku i spreme im hranu, pri~a Tereza. Valda }emo i tu marvu prodati, osta}e nam jedna krava. Sviwe smo prodale, zdravo su opasni bili, po~eli su jist koko{ke i pivce, sve {to uleti u obor ne iza|e napoqe. Posla navek ima al zdravqe izdaje. Brzo nam pro|e dan, ni ne znamo da je tu bio. Nekad je bilo druga~ije, uz sav posao stizale su i da se vesele. Jelena priznaje: “Po Buweva~kom obi~aju za ènske je sramota do one lumpuju, muzika da im svira, ne puno, onako malo. Al mi nismo gledale na to, mi qude nismo imale, nije nam imo ko zapovidat. Tirale smo kera, ono {to smo namislile to smo pobacale svircima. Same smo to i pripravile pa nam nije ào bilo. Za svaku svadbu je bilo dosta kad se malko skidalo s tavana. Izvede-

mo muziku na put, da nas prate do sala{a. Dade i Pur~ar su kadgo| zdravo lipo svirali.” Spremile sestre pun {pajz zimnice, jabuka, kru{aka, duwa makar koliko, tri zime s tim da obave. Zakla}e dva sin~eta, bi}e svega. Drva imaju, ni brige ih, kaù, imaju {ta da loè, zimova}e i ove godine na sala{u. [apnule se mi, u poverewu, da se ve} dvadeset godina spremaju da odu u grad. Neka im i ove godine bude vi{e dana nego kobasica, gradski dani se druga~ije broje! U gradu bi morale da brinu o stresu, da traè zdravu hranu, obilaze apoteke da u{i}are jo{ jednu kutiju lekova, za svaki slu~aj. Mo`da bi u tom tragawu za zdravim gradskim ìvotom negde videle i tablu na kojoj pi{e SALA[, kako li bi se tek tamo iznenadile?! Neka ih tamo gde su, da nam budu svedoci, ako nas neko tuì novim generacijama zbog sla{a. Bora Oti}

RAZGOVORI NA SOKAKU

Rufin od dede nasledio ime i paorluk, a oènio devojku iz varo{i ek kada su u nedavnoj hajci u atatog Stefana koju slavimo 9. januara zasnovao, izrazio je èqu da posle zara Banatskog Aran|elova u popri~a Rufinov otac Nedeqko Ne{i} vr{ene sredwe {kole ostane u paorlutesu Ko~ovat-[imun odstreqe(58). ku i nastavi dedinim i o~evim stopana dva vepra, nado{la na ni{an mla|aDeda mla|anog Rufina, a Nedeqkov ma. Nedeqko veli da su oberu~ke podunom, ali ve} iskusnom i strastvenom otac Rufin, bio je paor i skupio je priprli tu Rufinovu èqu, da ne ostane lovcu Rufinu Ne{i}u (27), na{li smo li~no imawa, me|utim, Nedeqko se tek me|u posledwima, nego da napreduje u se o~i u o~i. Ulov je bio povod da se pokasnije pokajao {to je u novokneèva~poqoprivredi. Zajedno se poqoprizabavim delom, ali i imenom Rufin, kim firmama “Transport” i “Lepenka” vredom bave se Nedeqko i supruga mu koje mi se u~inilo retkim. ukwiìo deceniju i po radnog staà, Marica, Rufin i drugi sin Zoran, koji Ispostavilo se da prvi utisak moè pa se vratio u Banatsko Aran|elovo. ìvi u Novom Kneèvcu. I sestra im i da prevari, ne zbog toga {to Rufin - Boqe bi bilo da nisam ni dana raZorica, udata za Du{ka Lanco{a, zaNe{i} ima svoj profil na Fejsbuku, dio u dràvnim preduze}ima, da sam u sebno ìvi u selu sa familijom, drè ve} {to sam zahvaquju}i internetu samom startu ostao kod ku}e, verujem, pet krava i kako tvrdi Nedeqko, bez prili~no lako otkrio da likova sa imao bih danas poqoprivredni avion obzira na sve ra~unice zarade od poqoimenom ili prezimenom Rufin i te kauveren je Nedeqko. - Da se vratim na privrede, koliko bi negde na poslu kod ko ima sada i da ih je bilo u pro{losti. U selu ima jo{ nekolicina me{tana koji s ponosom nose ime Rufin, a kod nas i u belom svetu ima i bilo je Rufina umetnika raznih fela, tenisera, kalu|era, znamenitih crkvenih pisaca, pa i diktatora. Od Pubija Kornelija Rufina koji je za rimskog diktatora imenovan 333. godine pre nove ere, lekciju iz demokratije mogli bi da u~e diktatori savremene demokratske ere. Ostalo je zabeleèno da je on s tog mesta odstupio - otkriv{i pogre{ku u verskom obredu svog imenovawa! Za oko mi je zapeo i izvesni Filip Rufin, {to slovi za jednog od najkontroverznijih ameri~kih biznismena, ve{to skrivaju}i svoj ìvot od javnosti, a wegovo bogatstvo ste~eno u hotelijerskoj i kockarskoj industriji Las Vegasa, procewuje se na tri~ave dve milijarde dolara. Bogatstvo ovozemaqskog ameri~kog biznismena i banatske paorske porodice Ne{i} ~iji je iz- Nedeqko Ne{i} sa snajkom Bogdanom, sinom Rufinom i unucima danak sin Rufin koji je odlu~io da ne ode u grad nego da ostane na selu, imawe prelomilo se kada otac Rufin drugog, a ovako su doma}ini i gazde nemogu}e je porediti, ali nije ni Ruvi{e nije mogao da radi punom snagom i svog kapitala. fin tikva bez korena! Nasledio je Rukada je bilo pitawe da li }e imawe po- Samo da nas mani i puste da radimo, fin dedino ime i ostao na imawu koje ~eti da se rasta~e. Kao jedinac u poroda normalno moèmo da ìvimo - presu Ne{i}i stekli, pu{taju}i korewe dici re{io sam da ostavim alat u “Ledo~ava Nedeqko. - Iako puno radimo i na severu Banata, kada je wihovo seme penci” i brinem o imawu, jer znam da je ulaèmo, ostaje jedva toliko da obnaigrom slu~aja palo na pa{wak me|u ovkapital ~udo, bez obzira da li bio mali vqamo proizvodwu. Ko je u{ao u kredida{we ~obane. ili veliki. Nije ipak isto, {to sam ja te, a nije dobro sve prora~unao, bi}e - Na pa{waku je neko doneo i mu{ko imao gde da se vratim na o~evo imawe i mu zlo. Imamo svu neophodnu mehanizadete ostavio ga, a na{li su ga ~obani nastavim gde je on zastao, ali verujem da ciju za potrebe na{eg imawa, pa i drukoji su ~uvali ovce i doneli ga kod }e se mnogi iz varo{i vratiti na selo, gima da vr{imo usluge. Ponekad nismo [tevan~evih. De~ak je toliko znao da jer qudi u Beogradu, Novom Sadu i druni svesni koliko nam je dobro, da verokaè da je Ne{i}! Tog na{eg pretka gim velikim varo{ima gu{e sami sebe. vatno to sve {to imamo ne bi imali u prihvatila je familija [tevan~ev, od I sin Rufin koji je od tada stasao, Nema~koj ili nekoj drugoj razvijenoj koje smo i nasledili krsnu slavu Svepa i svoju familiju pod istim krovom zemqi. @eqe su jedno, a èqe drugo.

Moèmo imati i èqu da teramo i “Xon Dira”, me|utim, na{e èqe mogu da budu i nerealne, a mo`da su neke mo}nije ma{ine i prevelike za na{e posede. Pod hipotekom je mo`da lako dobiti kredit, ali treba sve ~iwenice sagledati, malo gledati i unapred. U porodici Ne{i} su ispo{tovali obi~aj, pa je porodi~ni kum Paja, koji je pod stare dane mnogo voleo u Banatskom Ara|elovu da sedi pred ku}om na sokaku, Nedeqkovom sinu nadenuo dedino ime Rufin, koji ne beì od paorluka. Rufin je ba{ kao i tata Nedeqko izu~io automehani~arski zanat, pa ta-

{an su mu ove sezone do{la i tri {akala. U vreme kada devojke iz sela ~eznu za odlaskom u varo{i Rufin Ne{i} je devojku iz najve}eg severnobanatskog grada Kikinde uspeo privoleti da se za wega uda i do|e da `ivi u Banatsko Aran|elovo. Potrefilo se da je jednog vikenda Rufin u vreme slu`ewa vojnog roka u Ni{u dolazio ku}i na odsustvo, a Bogdana [egrt iz Kikinde kod wegove sestre Zorice, {kolske drugarice, do{la na proslavu ro|endana pa je planula qubav, ubrzo su se uzeli i ve} imaju dvoje dece.

Na ni{anu lovca retkog imena Rufin, retko uspe{an ulov

ko u bavqewu paorlukom sami popravqaju svu raspoloìvu mehanizaciju. Ne{i}i obra|uju stotinak jutara zemqe, drè tridesetak grla krupne stoke, mese~no i pored niske otkupne cene i nikakve ra~unice isporu~uju Suboti~koj mlekari oko tri hiqade litara mleka... Od malih nogu, uz paorluk, Rufin je zavoleo i lov u ~ije tajne ga je najvi{e uputio Cvetko Jegdi}, tako da se pored ve} pomenutih veprova moè pohvaliti da je do sada odstrelio preko stotinu lisica, pri ~emu mu je rekordna bila 2003, kada je ulovio 43 lisice, a na ni-

- Privikla sam se i uvidela da se moè lepo, mirno i udobno ìveti u Banatskom Aran|elovu - kaè snajka Bogdana. - U po~etku mi je bilo malo neobi~no kada sam u trudno}i izlazila zbog {etwe da uve~e nikoga nema na ulici i niko nigde ne mrda. Uglavnom, najvi{e vremena provodim oko dece i u ku}nim poslovima, mu{karci se bave poslovima u poqoprivredi. Svi su se ~udili i pitali kako sam mogla da ostavim ìvot u gradu i do|em na selu, pa ih je te{ko razuveriti da mi je na selu lep{e. Milorad Mitrovi}

DNEVNIK

c m y

nedeqa10.januar2010.

POVOQNE DESTINACIJE

Skupi Wujork, jeftini Bankok rose~ne cene preno}i{ta u hotelima dve metropole – Wujorku i Bankoku – razlikuju se vi{e od 100 evra: uprkos smawewu cena od blizu 18 procenata, tokom pro{le godine Wujork je sa prose~nom cenom hotelske sobe od 157,24 evra bio najskupqi grad na svetu, saop{tio je hotelski portal HRS koji obuhvata 250.000 hotela svih kategorija u 180 zemaqa sveta. Ruski glavni grad Moskva zauzela je, uprkos masovnom padu cena od gotovo 33 odsto, drugo mesto. Sa ukupno ~etiri grada na top listi deset najskupqih – @enevom, Cirihom, Bazelom i Bernom – [vajcarska je 2009. bila plate`no najzahtevnija zemqa. [tavi{e, u Bernu su u pore|ewu sa 2008, pro{le godine cene porasle dva posto. London je na 11. mestu ispao sa liste deset najskupqih gradova budu}i da je no}ewe u gradu na Temzi sada prose~no 48 centi povoqnije nego u gradu na Seni. HRS-ova lista 100 destinacija napravqena je na osnovu potra`we, zbog ~ega se, recimo, Tokio nije na{ao na listi deset najskupqih. Tako|e i Abu Dabi, koji je prema portalu hotels.com u septembru 2009. sledio Moskvu po visini cena, zbog pada bukinga izostao sa HRS-ove liste najpo`eqnijih ciqeva putovawa. U Bankoku se 2009. godine moglo no}iti prose~no za 27 posto mawe novca nego godinu dana ranije. Tajlandska metropola je tako dospela na vrh po`eqnih destinacija. Na listi najjeftinijih su tik iza Bankoka i ~etiri nema~ka grada: Kemnic, Pasau, Hale i Koblenc.

B I Z A R PA TI BUDI ^LAN NARKO-KARTELA

Za{ili mu lice za „bubamaru” U najnovijem primeru brutalnosti sukoba me|u meksi~kim narkokartelima, pripadnici suparni~kog kartela ubili su 36-godi{weg Huga Hernandeza, pa su potom wegovo telo u sedam delova ostavili na ulicama gradi}a Los Mo}isa s porukom ~lanovima kartela Huarez: „Sre}na nova godina, bi}e vam poslewa“. Da bi za~inili poruku, izveli su verovatno prvi potez takve vrste u svetu: lice ubijenog mu{karca za{ili su na fudbalsku loptu. Hernandez je odveden u meksi~ku saveznu pokrajinu Sinalou nakon {to je otet 2. januara ove godi-

VOLI ULAZAK U RESTORAN UZ VELIKI PRASAK

A sad kajganu, moli}u

ne u susednoj provinciji Sonora. Nije bilo jasno za{to je otet, sve dok mu nije prona|eno telo . U jednoj plasti~noj vre}i prona|en je wegov torzo. U drugima su prona|eni wegove ruke, noge, i lobawa. Lice za{iveno na fudbalsku loptu prona|eno je u plasti~noj vre}ici blizu gradske ve}nice. U izrazito brutalnim sukobima meksi~kih narko-kartela, koji su dodatno eskalirali nakon {to je predsednik Felipe Kalderon objavio rat drogama, ubijeno je preko 10,000 qudi, a karteli su polako ali sigurno po~eli da stvaraju paralelne dr`ave. Jedan ameri~ki voza~ star 91 godinu nagazio je na pogre{nu pedalu i autom uleteo u izlog restorana a potom hladnokrvno poru~io kajganu, saop{tila je policija. „Kada je uleteo, izgledalo je kao da je eksplodirala bomba. Restoran je bio pun, ali sre}a niko nije sedeo za predwim stolovima i nije bilo povre|enih“, ispri~ala je Frans presu konobarica Pamela Lajons iz Port Orinxa, u Floridi. ^arls Prajs, koji je pre incidenta odvezao suprugu do frizera, pogre{io je prili-

kom parkirawa i svom silinom se zabio u izlog restorana. Smireno je proverio da li ima povre|enih a potom je seo za sto i poru~io doru~ak. „Seo je i zatra`io jaja, slaninu i hleb. Pomislila sam da se {ali“, dodala je konobarica koja ga je uslu`ila. Policija je uz pomo} grede morala da podupre zgradu pre nego {to je izvukla automobil. [teta je procewena na sumu od 25.000 dolara, a voza~ }e pred sudom odgovarati za neopreznu vo`wu. U SAD ne postoji starosna granica za posedovawe voza~ke dozvole.

KAD IMA[ SOBU VI[KA

Divqa sviwa kao cimer Italijanska policija otkrila je divqu sviwu te{ku 150 kilograma i dva pit bula u jednom stanu u \enovi, prenela je ju~e agencija Ansa. Zabrinuti zbog ~udnih zvukova koji su dopirali iz stana, susedi su zvali policiju koja je zatekla `ivotiwe sme{tene u odvojenim sobama sviwa je bila u jednoj, a psi u drugoj. Vlasnik stana ispri~ao je da je divqu sviwu na{ao na

terenu u okolini grada i da je `eleo da je za{titi od vandala. Policija mu je ipak naredila da divqu sviwu vrati tamo gde ju je na{ao.

Mi{eve privla~i Bundestag

A VEROVALA JE DA DOBRO POZNAJE SUPRUGA

La`ni policajac deci pokazivao pendrek Jedan 31-godi{wi Britanac osu|en je na 20 meseci zatvora po{to je godinama lagao da je policajac, a me|u prevarenima je i wegova supruga, saop{tila je londonska policija. Stjuart Hauatson je u pozivnicama za

ven~awe 2006. godine naveo da }e me|u zvanicama biti i biv{i direktor Skotland jarda Xon Stivens. Kada se Stivens nije pojavio me|u svatovima, Hauatson je to objasnio bezbednosnim razlozima.

Naredne godine Hauatson je, u policijskoj uniformi, odr`ao predavawe u {koli tokom kojeg je govorio o zadacima policajaca i deci pokazivao pendreke koje koriste snage reda.

Uhap{en je 2008. na osnovu dojave. Policija je pretra`ila wegov stan i na{la brojne policijske uniforme koje je kupio na aukcijskom sajtu iBej . U wegovom kompjuteru je na|ena i de~ja pornografija.

Jedna od zgrada u kojoj su u Berlinu sme{tene prostorije nema~kog parlamenta suo~ava se sa najezdom mi{eva, preneo je nema~ki dnevnik Bild. Slu`ba za deratizaciju postavila je desetine mi{olovki u zdawu

„Paul-Lebe“ u kojem se nalaze kancelarije poslanika i komiteta. Mi{evi su proteklih dana izabrali Bundestag za svoj novi dom, be`e}i od snega i talasa hladno}e koji je zahvatio Berlin.

DE@URNA

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

SVET DANAS SE ODR@AVA DRUGI KRUG PREDSEDNI^KIH IZBORA U HRVATSKOJ

Josipovi} ili Bandi}? Gra|ani Hrvatske danas u drugom krugu predsedni~kih izbora biraju tre}eg po redu predsednika Hrvatske izme|u dva kandidata, kandidata Socijaldemokratske partije (SDP) Ive Josipovi}a i nezavisnog kandidata Milana Bandi}a. Oko 4,5 miliona gra|ana bira}e predsednika koji }e Hrvatsku u svom petogodi{wem mandatu uvesti u Evropsku uniju, a sve ankete pokazuju da je kandidat SDP-a u velikoj prednosti u odnosu na gradona~elnika Zagreba i biv{eg strana~kog kolegu Milana Bandi}a. Prema tim istra`ivawima, Bandi} nije uspeo tokom dvonedeqne kampawe da nadoknadi prednost od skoro 18 odsto razlike iz prvog kruga izbora, koji je odr`an 27. decembra pro{le godine. Tada

je za Josipovi}a glasalo 32,42 odsto, a za Bandi}a 14,83 odsto iza{lih na birali{ta. Za razliku od Josipovi}a kojeg uglavnom podràvaju stranke levog centra, me|u wima i politi~ki predstavnici srpske nacionalne mawine, Bandi}u su podr{ku dala brojna braniteqska udruèwa, udruèwa Hrvata iz Bosne i Hercegovine i desni~arske stranaka i pojedinaci. Indirektno ga je podràla i Katoli~ka crkva u Hrvatskoj. On se vi{e puta tokom kampawe izja{wavao kao veliki vernik, isti~u}i da mu je „kri` svetiwa“. Tokom jednog su~eqavawa izjavio je i da Bibliju ~ita svakodnevno, a da je iz Ustava Hrvatske pro~itao samo ono {to mu treba. Me|u onima koji podràvaju Bandi}a na{ao se i ratni savetnik ministra po-

Glasa~ka mesta u Srbiji Dràvqani Hrvatske koji ìve u Srbiji mogu da ostvare izborno pravo na slede}im mestima: - u Beogradu (Veleposlanstvo RH, Kneza Milo{a 62 i Konzularno odeqewe Veleposlanstva RH, Sime Lozani}a 11), - Zemunu (Zajednica Hrvata Zemun, Zmaj Jovina 22-24), - Pan~evu (Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, Vojvode Radomira Putnika 20), - Sremskoj Mitrovici (îtaonica biblioteke „Gligorije Vozarevi}“, Trg ]ire Mileti}a 3), - In|iji (JKP Vodovod i kanalizacija, Vojvode Stepe 48), - Novom Sadu (poslovna zgrada HCIT, Vojvo|anskih brigada 17), - Petrovaradinu (Mesna zajednica Petrovaradin, âjkovskoga 1a), - Subotici (Generalni konzulat u Subotici, Maksima Gorkog 6) i - Somboru (HKUD „Vladimir Nazor“, Vojvode R. Putnika 26a).

Britanska policija privela je trojicu qudi pred poletawe aviona sa londonskog aerodroma Hitrou koji su navodno zapretili bomba{kim napadom. Prema navodima policije Britanci, stari 36, 48 i 58 godina, u petak uve~e su skinuti sa putni~kog aviona kompanije Emirejts erlajn neposredno pre poletawa za Dubai. Policajci su u{li na avion posle „verbalnih pretwi upu}e-

licije Tomislav Mer~ep, kojeg povezuju sa zlo~inima protiv srpskih civila. Pojedini analiti~ari smatraju da su Bandi}u, osim preagresivne kampawe za hrvatske prilike, na{tetile i tvrdwe da uìva podr{ku biv{eg premijera Iva Sanadera, koji je trenutno najnepopularnija osoba u Hrvatskoj. Tokom dosta prqave kampawe, Bandi} nije uspeo Josipovi}a ozbiqnije da poveè s nekom aferom, ali mu je snaàn argument za napade dao sam Josipovi} izjavom da }e Hrvatsku pretvoriti u „crveno“. Dràvna izborna komisija ~ak je i zabranila jedan Bandi}ev spot „Zacrve-

neti Hrvatsku“ uz obrazlo`ewe da su re~i wegovom protivkandidata izvu~ene iz konteksta. Kampawa se zao{trila naro~ito posledwa tri dana uo~i izborne ti{ine, koja je po~ela u petak u pono}. Pale su o{tre re~i i me|usobne uvrede, uz pozivawe na Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK). Posledweg dana uo~i ti{ine, iz USKOK-a je pojedinim medijima potvr|eno da se protiv Bandi}a vodi 21 postupak po krivi~nim prijavama i da je pri kraju istraga oko nezakonite zamene jednog gradskog zemqi{ta, ali su uve~e policija i USKOK sve to demantovali.

U pucwavi rawen jo{ jedan emigrant udarcima gvozdenim {ipkama. Italijanske vlasti po~ele su u petak organizovano prebacivawe imigranata u susedne oblasti, {to je doprinelo smirivawu situacije. Prema ju~era{wim izve{tajima, u Rozarnu je mirno, neke barikade koje su postavili lokalni stanovnici su uklowene i radwe su otvorene. Pro{lu no} je iz Rozarna autobusima u druga mesta preba~eno 320 osoba, oko stotinak wih je jutros samostalno napustilo grad vozom ili automobilom, navela je policija. Predvi|a se da }e u toku dana oko 300 imigranata bitipreba~eno u prihvatne centre u drugim mestima na jugu Italije. Ve}ina imigranata koji su u~estvovali u neredima su afri~kog porekla. U televizijskim snimcima na italijanskim programima vide se neki od lokalnih stanovnika Italijana kako glasno vi~u da èle da imigranti odu iz wihovog grada. Imigranti u Kalabriji ~esto ìve u napu{tenim kolibama i stra}arama i rade najprqavije poslove koje Italijani ne èle da rade. Neki od

wih ilegalno su u Italiji. Zbog poja~anog organizovanog kriminala koji se vezuje za imigrantska naseqa, ~esti su protesti lokalnog stanovni{tva u Itaqi protiv doseqenika. Prema navodima {tampe, najmawe 4.000 imigranata zapo{qava se tokom dva meseca svake godine u Rozarnu, uglavnom ilegalno, da beru klementine i mandarine.

U provokativnom uvodniku, desni~arski dnevnik \ornale, vlasni{tvo porodice Berluskoni, pi{e: „Ovog puta crnci imaju pravo. Ilegalni imigranti ne treba da ulaze u Italiju, ali kad su jednom u{li, ne mo`emo da ih izrabqujemo na sraman na~in i da pucamo na wih dok rade na poslovima koje na{i nezaposleni preziru“.

[irom Evrope ki{a, olujni vetar, sneg... Oko 65.000 qudi ostalo je bez struje zbog obilnih ki{a i olujnog vetra u vi{e centralnih oblasti Italije, me|u kojima i prestonica, saop{tila je slu`ba civilne za{tite. Kompanija za distribuciju struje Enel saop{tila je da je na teren poslala 100 tehni~ara i da je u okolini Rima bez struje oko 50.000 korisnika, dok ih je u susednoj Latini 15.000. Olujni vetar pogodio je i jug Italije gde su vatrogasne slu`be dobile na desetine poziva zbog slomqenih stabala i grana ili o{te}ewa krovova. Ve}i deo Francuske ponovo je ju~e osvanuo pod snegom, {to je izazvalo poreme}aje u putnom i `elezni~kom saobra}aju, dok je vi{e hiqada domova na jugo-istoku zemqe ostalo bez struje. Francuska meteorolo{ka slu`ba upozorila je da postoji „ve-

lika opasnost“ od lavina u Alpima i Pirinejima. Sli~na situacija je i u Belgiji gde je sneg koji je tako|e, po~eo da pada tokom no}i, izazvao otkazivawa i ka{wewa na vi{e letova sa aerodroma u Briselu. U Nema~koj, sa aerodroma u Frankfurtu na Majni do sada je otkazano 150 od 1.300 za danas planiranih letova. U isto~nom nema~kom planinskom predelu Harc, u mestu Braunlage, otkazana su za ju~e predvi|ena takmi~ewa u okviru svetskog prvenstva u skija{kim skokovima za `ene, jer brzina vetra prema{uje 100 kilometara na ~as. Nema~ki mediji dodu{e prenose sva upozorewa meteorolo{ke slu`be, ali komentatori u nizu listova ironi~no komentari{u da zimi jednostavno pada sneg i da to ne treba posmatrati kao

nih posadi“, prenose mediji. Televizija Skaj wuz saop{tila je da su uhap{eni mu{karci britanski dr`avqani i da izgleda da su bili pijani. U pretresu aviona policija je saop{tila da nije na|eno ni{ta sumwivo. Drugi putnici su tako|e morali da napuste avion i obezbe|eno im je preno}i{te u hotelu. Avionska kompanija Emirejts saop{tila je da je let za Dubai pomeren za subotu.

Ahmadineyad: Ne}emo popustiti

NA JUGU ITALIJE UKLOWENE BARIKADE ALI SE STRASTI NE STI[AVAJU

Jo{ jedan imigrant ju~e je lak{e rawen metkom iz lova~ke pu{ke na nekoliko kilometara od ju`nog italijanskog grada Rozarna, gde je u dvodnevnim neredima izme|u policije i imigranata, prema najnovijem bilansu, povre|eno 67 qudi. Policija istra`uje okolnosti ovog najnovijeg napada. Sukobi imigranata, lokalnog stanovni{tva i policije izbili su u ~etvrtak uve~e kada su dvojica imigranata, jedan iz Nigerije i drugi iz Togoa, raweni mecima iz vazdu`ne pu{ke u napadu koji su ocenili kao rasisti~ki. Imigranti su potom organizovali masovne proteste i bacali kamewe na policiju, a u neredima su razbijeni prozori, automobili i izlozi na brojnim prodavnicama, nakon ~ega su vlasti poslale dodatne policijske snage. Posle kratkog smirivawa u petak, ponovo su izbili sukobi i pretvorili se u pravu hajku na imigrante. Prema najnovijim podacima, od 67 povre|enih u neredima 31 je stranac, 19 su policajci a 17 lokalni stanovnici. Dva stranca su te{ko povre|ena sino}

Nacvrcani „bomba{i“ uznemirili Hitrou

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad izjavio je ju~e da Iran ne}e promeniti svoj nuklearni program ni ako Savet bezbednosti UN uvede nove sankcije protiv te zemqe. „Oni su usvojili vi{e rezolucija i kaznili Iran... Oni misle da }e tako da nateraju Irance da pokleknu, ali se varaju“, rekao je Ahmadinexad u govoru na jugu zemqe koji je prenela televizija. „Vlada }e energi~no braniti pravo Irana i ne}e se povu}i ni za dlaku“, rekao je predsednik Irana. On je naglasio da Iran ne tra`i sukobe ali da se wemu stalno postavqaju novi zahtevi. Ujediwene nacije usvojile su ve} tri rezolucije protiv Irana u kojima se uvode razne sankcije zbog wegovog nuklearnog programa i preti novim kazne-

nim merama zbog odbijawa da suspenduje svoje aktivnosti na oboga}ivawu uranijuma. Zapadne zemqe strahuju da pod izgovorom da razvija nuklearni program za mirnodopske svrhe Iran zapravo razvija nuklearno oru`je, {to Iran energi~no demantuje. Ahmadinexad je tako|e odbacio kritike zapadnih zemaqa da je sprovodio represiju protiv iranske opozicije tokom i posle antivladinih demonstracija 27. decembra. U demonstracijama je poginulo najmawe osam osoba a stotine je povre|ene dok su stotine qudi uhap{eni. Zapadne zemqe, na ~elu sa SAD, razmatraju uvo|ewe novih sankcija protiv Irana koje bi mogle pre svega da budu usmerene na ekonomske i finansijske institucije te zemqe ili osobe iz vrha vlasti.

Supruga premijera S. Irske podnosi ostavku Poslanica britanskog parlamenta i skup{tine Severne Irske Ajris Robinson podne}e ostavku za nekoliko dana, a zbog wene afere sa znatno mla|im mu{karcem pod pritiskom je i wen suprug, premijer Severne Irske Piter Robinson, javili su ju~e britanski mediji. Najavqeni potez Ajris Robinson (60) posledica je otkri}a wene veze sa 40 godina mla|im mu{karcem i navoda da mu je od poslovnih qudi pribavila desetine hiqada funti kako bi otvorio kafe. Ona je u to vreme imala 58, a mladi} 19 godina. Skandal je veoma lo{e o|eknuo u konzervativnom bira~kom telu koje podr`ava Robinsonove. Britanski Bi-Bi-Si (BBC) poziva se na neimenovane izvore u Robinsonovoj Demokratskoj unionisti~koj partiji koja vlada u nestabilnoj koaliciji s katolicima. Stabilnost vlade Severne Irske je ve} ugro`ena zbog Robinsonovog odbijawa da se deo nadle`nosti sudskog sistema Severne Irske prenese sa Londona na Belfast.

Politi~ka nestabilnost izbila je istovremeno s napadima Irske republikanske armije (IRA) na policiju i britanske vojnike u Severnoj Irskoj. Pro{le godine, disidenti IRA ubili su dvojicu vojnika i jednog policajca, {to su prva ubistva pripadnika britanskih snaga bezbednosti u Severnoj Irskoj od 1998. godine. Jedan katoli~ki policajac te{ko je povre|en u petak kada je eksplodirala bomba postavqena ispod wegovog automobila, a wegovo stawe je i ju~e bilo kriti~no.

CRNA JU^E U PETROVARADINU

Goreo restoran „Trag”

Samo deca ne gun|aju zbog snega usred zime

katastrofu, ve} kao normalnu prirodnu pojavu kojoj se vaqa

radovati u vreme zagrevawa planete i promene klime.

U po`aru koji je izbio ju~e ujutro u restoranu „Trag“ u Petrovaradinu, podno Tvr|ave, niko nije povre|en, a materijalna {teta procewuje se na oko 250.000 dinara. U lokalu koji je vlasni{tvo „Vojvodina{uma“ izgorelo je troje vrata i nagoreli su zidovi kao i deo inventara. Usled po`ara do{lo je do eksplozije gasa iscurelog iz dve butan boce usled ~ega su popucala stakla. Vatru su lokalizovali pripadnici novosadske Vatrogasne brigade.Istraga je u toku, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

SPORT

nedeqa10.januar2010.

DNEVNIK

PARTIZAN PO^IWE PRIPREME 15. JANURA

Dijara pakuje kofere Kada je 2007. godine do{ao u Partizan iz Beira Mara za 60.000 evra, malo ko je verovao da }e Lamin Dijara da osta-

qutiti sada kada imam priliku da zaradim vi{e novca nego ovde. Ne vidim za{to tu {ansu ne bih iskoristi. - rekao je Dijara.- Imam 26 godina i nisam si-

Lamin Dijara

vi neizbrisiv trag u Humskoj. Delovao je Senegalac na prvim pripremama u Holandiji pomalo nezainteresovan, vi{e kao zabavqa~, a ne kao ubojiti golgeter. Ipak, svoj kvalitet pokazao je ve} na prvoj zvani~noj utakmici protiv Zriwskog, Pored tri gola za Partizan u pobedi od 6:1, osta}e upam}ena i izjava tada{weg trenera mostarske ekipe Blaà Sli{kovi}a. Dijara za sve vreme koje je proveo igraju}i u Zriwskom nije pretr~ao kao danas, u dresu Partizana. Svima je bilo jasno da su crno-beli dobili veliko poja~awe. Dijara, ili kasnije Crna mamba, za kratko vreme postao je qubimac Partizanove publike i nezamewiv u napadu {ampiona Srbije. Sada, dve i po godine od dolaska u Beograd, rastanak sa Partizanom se primakao. Turski Gacijantep ne èli da propusti priliku, a sa druge strane Dijara i Partizan èle dobro da zarade. - Fudbal je posao, a ja samo èlim da zradim najvi{e {to mogu. - ne krije Senegalac. Qubimac Juga veruje da }e Grobari imati razumevawa za wegove èqe. - Verujem da }e me navija~i razumeti. Nadam se da se ne}e

ko god treba, ako qudi mogu da me plate, me|utim... ^uo sam da je sada i stav rukovodstva da me proda, ako funkcioneri tako smatraju onda nema problema, mada... Borimo se za duplu krunu i ja bih hteo da pomognem, ne bih ostao posao na pola, ali... ostao je nedore~en Dijara. Posle Milo{a Bogunovi}a koji je karijeru nastavio u {panskom Kadizu, Humsku su, tako|e kao pozajmqeni igra~i, napustili Sini{a Stevanovi} (Spartak) i Rajko Bre`an~i} (Metalac). Po{to je propao posao oko dovo|ewa Bojana Isailovi}a, crno-beli sada su zainteresovani za golmana Zemuna Aleksandra Kirovskog. Partizan }e drugi deo priprema odraditi u Turskoj. Poznati su i protivnici „parnog vaqka“ u Antaliji. Beogra|ani }e odigrati {est utakmica i to protiv Saturna (24. januara), Rida (27. januara), Polonije (29.januara), Hiro{ime (2.fe-

\or|evi} èli da ostane Najava stavqawa Nenada \or|evi}a na transfer listu i daqe stoji pod oznakom „nezvani~no“. Kapiten crno-belih, koji se ve} duè vreme odmara u [vedskoj, oglasio se i poru~io da se ne uzbu|uje oko glasina koje stiù iz Beograda. - Osim jednog kratkog razgovora sa trenerom Stevanovi}em, niko me iz kluba nije zvao dok sam na odmoru, tako da nemam nikakvu konkretnu informaciju oko svega {to se pri~a i pi{e u Srbiji. Lagano treniram i ~ekam prozivku, na koju }u do}i raspoloèn, kao i svaki put do sada, po{to sam se uèleo saigra~a i fudbala. Dakle, \or|evi} o~ekuje 15. januar, isto kao po~etak svakih prethodnih priprema u Partizanu. Ali {ta ako mu ipak saop{te da klub vi{e ne ra~una na wega? - Mo`da oni ne ra~unaju na mene, ali ja ra~unam na dve i po godine ugovora. Svi planovi su mi vezani za crno-bele i uop{te ne razmi{qam o odlasku. Dakle, dolazim spreman za po~etak priprema i za novu polusezonu. \or|evi} isti~e da sva|a sa Goranom Stevanovi}em ili bilo kim iz kluba ne moè da bude razlog nepotvr|enog „zahla|ewa odnosa“. Pruàwe {anse mla|im fudbalerima - Marku Jovanovi}u, Sr|i Kneèvi}u, novajliji Vojislavu Stankovi}u - ve} zvu~i realnije. - Ako je u pitawu podmla|ivawe, to pozdravqam i nemam ni{ta protiv. Ja }u da do|em na pripreme, treniram i na taj na~in poku{am da pokaèm da imam kvalitet da igram. - zakqu~io je \or|evi}. guran da }e vi{e biti prilika da zaradim za ìvot. Dijara je zavoleo Beograd, a posebno Partizan. - Dao sam Partizanu sve i stvarno ga mnogo volim. [to se mene ti~e, ostao bih ovde koli-

bruara), Liteksa (4.februara) i Dwepra (6.februara). Nije iskqu~eno da se i po povratku u Srbiju odigra neki prijateqski me~ protiv inostranog rivala. Pripreme Partizana po~iwu 15. januara.

S prvog treninga Crvene zvezde

ZVEZDA UPALILA MOTORE

Poja~awa podiù ritam Fudbaleri Crvene zvezde po~eli su pripreme za nastavak sezone, na svojoj Marakani uz prili~no o{tru beogradsku ko{avu. Trener Vladimir Petrovi} obavio je tradicionalnu prvu prozivku, a na spisku je imao ~ak 35 igra~a. Opremu su zaduìla i poja~awa, {estorica novajlija: Marko Mugo{a, Bojan \or|evi}, Nikola Miki}, Milo{ Trifunovi}, Milan Jeremi} i Stevan Reqi}. - Mislim da smo doveli solidna poja~awa, da }emo sa tim momcima na prole}e biti boqi tim u odnosu na jesewi deo sezone. Sada imamo jo{ ja~u klupu, adekvatnije smo pokriveni po svim pozicijama, a to }e nam omogu}iti da u nastavku prvenstva svih 90 minuta igramo u istom ritmu-istakao je popularni Piòn. Zna se da Petrovi} ne ra~una na Ogwena Vrawe{a, koji je pozajmqen Napretku i Nemawu Sre}kovi}a, koji }e se kaliti u Mladom radniku, a u drugom planu su jo{ \or|e Tutori}, Nemawa Obri}, Nikola Vasiqevi}, Branimir Suba{i}... - Pripreme }emo obaviti u dve faze, prva je u Beogradu, druga od 1. februara u Antaliji. Naravno, nije iskqu~ena mogu}nost da i ranije krenemo u Tursku ako nas ne posluè vremenske prilike na na{em stadionu. U tom drugom delu u pogonu }e biti 26 fudbalera. Planirali

smo da odigramo i tri kontrolne utakmice, a rivali su Matersburg, Hiro{ima i Leh- saop{tio je trener Petrovi}.

meseci. Logi~no, ima prostora za daqe usavr{avawe, a meni kao treneru predstoje slatke muke jer }e konkurencija za sva-

PREDSEDNIK VLADAN LUKI]

Zvezda uvek igra dobro Po ustaqenoj praksi fudbalere i stru~ni {tab crveno- belih pozdravio je na startu priprema predsednik Vladan Luki}. - Poznato je koji se rezultati o~ekuju i kakve su ambicije Crvene zvezde. Pred ovim momcima je period velikih odricawa, da bi bili u situaciji da te ciqeve i ostvare- istakao je Luki}. [ta ste poru~ili igra~ima ? - To je na{a mala tajna, imamo i mi neke svoje rituale- na{alio se predsednik. îwenica je da Zvezda po nepisanom pravilu boqe partije pruà tokom prole}a. - Zvezda uvek igra dobro- konstatovao je Luki}. Prelazni rok je uspe{no okon~an. - Da, jer smo angaòvali sve igra~e koje smo i planirali. Naravno, ako se u narednim danima ukaè {ansa da dovedemo jo{ nekog kvalitetnog fudbalera, reagova}emo- dodao je Luki}. Na kraju re~- dve i o odlascima sa Marakane. Ninkov }e sasvim izvesno u inostranstvo, mo`da jo{ i Perovi}. - Interesovawe postoji za veliki broj fudbalera, ali sigurno da ne}e oti}i oni za koje smatramo da su mo`da, u ovom trenutku, nezamenqivi. Takvih je malo. Uostalom na{a snaga i leì u ~iwenicu da imamo izjedna~en kvalitet u timu, ako se ukaè potreba mo`da nekoga i prodamo- bio je zagonetan predsednik Zvezde, Vladan Luki}. Nije strateg crveno- belih krio zadovoqstvo prvog radnog dana u novoj godini. - Najpre svi su zdravi i orni za naporan rad, a vidqiv je i napredak kod ve}ine fudbalera u odnosu na period od pre {est

ku mesto u ekipi biti osetno poja~ana, {to je opet garancija da }emo imati snage da u visokom ritmu svaki me~ i to do posledweg minuta- konstatovao je Petrovi}. Z. Rangelov

DANAS U ANGOLI PO^IWE KUP AFRI^KIH NACIJA

Togo odustao, Obala Slonova~e prvi favorit Predstoje}i Afri~ki kup nacija trebalo je da bude novi praznik fudbala na drugom najve}em kontinentu na planeti, ali se umesto toga pretvorio u no}nu moru. Posle oru`anog napada na ~lanove fudbalske reprezentacije Togoa, ~elnici saveza te zemqe, u dogovoru sa igra~ima, odlu~ili su da ipak ne u~estvuju na Afri~kom kupu nacija, koji danas po~iwe u Angoli. Fudbalska delegacija Togoa napadnuta je u petak tek {to je autobus pre{ao granicu i u{ao u Angolu. U oru`anom napadu, ubijen je voza~ autobusa, a devet qudi u wemu je raweno, ukqu~uju}i dvojicu fud-

Grupe GRUPA A: Angola, Mali, Malavi i Al`ir GRUPA B: Obala Slonova~e, Burkina Faso, Gana i Togo (odustao). GRUPA C: Egipat, Nigerija, Mozambik i Benin. GRUPA D: Kamerun, Gabon, Zambija i Tunis.

balera U neveseloj atmosferi danas u Angoli po~iwe Afri~ki kup nacija na kojem u~estvuje 15 reprezentacija Crnog kontinenta, titulu brani Egipat, ali faraoni nisu u najuèm krugu favorita. Najve}i favorit po mnogima je Obala Slonova~e, ~iji je selektor Vahid Halilhoxi}. Ekipa koja u svojim redovima ima Drogbu, Kalua, Kolo i Jaja Turea, Ebuea...mora da izazove u najmawu ruku veliki respekt, neretko strahopo{tovawe. Posle Obale Slonova~e, u krug najuìh favorita svrstavaju se , Gana („Crne zvezde“, Kamerun („Nepobedivi lavovi“), Nigerija („Super orlovi“) i doma}in Angola, takozvane „Crne antilope“. Internetom kruì {ala da }e novi afri~ki fudbalski vladar u svakom slu~aju biti êlsi, zbog velikog broja wegovih fudbalera koji }e biti na turniru u Angoli. Samjuel Eto kaè da wegov Kamerun ima vrlo dobar tim, ali da je ovo jedan od najizjedna~enijih do sada i da svako moè da trijumfuje.Gana, u~esnik predstoje}eg Mundijala,

Danas Angola – Mali(20)

Sutra Malavi – Al`ir (14.45) Obala Slonova~a – Burkina Faso (17)

ka`e poziv Rajevcu, koji je umesto wih pozvao grupu omladinaca, aktuelnih prvaka sveta. Aduti doma}in, reprezentacije Angole, bi}e trener Manuel @oze, koji je progla{en za najboqeg portugalskog trenera u 2009. godini i 26-godi{i napada~ Mateus Alberto Kontreiras Gonsalve{ ili samo Manu}o.

Fudbaleri Togoa za vreme napada

ima velikih problema, jer je zbog povreda nekoliko kqu~nih fudbalera moralo da ot-

Poznavaoci prilika u afri~kom fudbalu smatraju da bi Malavi, koji }e posle 26 go-

Devet Togoanaca raweno, voza~ poginuo Voza~ autobusa reprezentacije Togoa ubijen je u napadu u Angoli, a devet ~lanova delegacije povre|eno, ukqu~uju}i dvojicu fudbalera, saop{tio je u petak uve~e Fudbalski savez Togoa. - Ubijen je voza~, a raweni su dvojica fudbalera, ~lanovi stru~nog {taba, lekarskog tima i pripadnici administracije. - izjavio je Vili Dogba~e, predsednik finansijske komisije FS Togoa. - Pre{li smo granicu i obavqali formalnosti. Bili smo okru`eni policijom, sve je bilo mirno, a onda dina ponovo u~estvovati na zavr{nom turniru Kupa nacija. Malavi (reprezentacija ima nadimak „Vatre Malavija“ ili „Plamen Malavija“), ima {anse da ode u drugu fazu, s obzirom na to da je u Grupi A sa Angolom, Malijem i Al`irom.

se za~uo glasan rafal i svi smo se bacili pod sedi{ta. Policija je uzvratila vatru. - rekao je reprezentativac Tomas Dosevi. - Izgledalo je kao da smo u ratu, bili smo {okirani. Recite nam za{to se ovo desilo. Nemamo sada preveliku `equ da igramo KAN. Mislimo na svoje drugove. - dodao je igra~ francuskog drugoliga{a Nanta. Dosevi je rekao da su povre|eni golman Koxovi Obilale i {toper Ser` Akakpo, za kojeg je kazao da je pogo|en u le|a. Mali ima dve krajnosti. Ili mo`e da zavr{i u vrhu ili da bude na dnu. Na prethodnih nekoliko turnira Mali je podbacio. Da li su se zvezde poput Frederika Kanutea, Muhameda Sisoka, Sejda Keite...prizvali pameti? G. Kova~

SPORT

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

ZAVR[NICA TRADICIONALNOG 47. „DNEVNIKOVOG” TURNIRA U MALOM FUDBALU

Carigrad - Vuves i Meridijana - Klaris u polufinalu êtvrtfinalni me~evi tradicionalnog 47. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu u seniorskoj konkurenciji opravdali su o~ekivawa prepunog gledali{ta, a kako to biva po~elo je rezultatskim iznena|ewem. Ekipa Vuves golovima Dragana Ni{i}a, Slobodana Rai~evi}a i Sretka Bjeli}a eliminisala je pro{logodi{weg pobednika Dinamiku - 3:2. Posle prvih 15 minuta bilo je 1:1, Dinamika je dva puta uspevala da izjedna~i golovima Igora Bala{a i Milana Raki}a, ali je na kraju morala da pruì ruku i ~estita boqem rivalu. Carigrad je opravdao ulogu favorita pobediv{i ekipu kafe Perkan 4:2. Na poluvreme Carigrad je oti{ao sa predno{}u od dva gola pogocima Nenada Agbabe i Borivoja Filipovi}a, da bi Dejan Doroslova~ki iskoristio igra~a vi{e (bio je iskqu~en Vujovi}) i smawio na 2:1. Ipak, Milan Rakowac doneo je novo ubedqivo vo|stvo Carigradu iz kaznenog udarca da bi Nenad Agbaba drugim golom u ovom me~u re{i i definitivno pitawe pobednika. Poraz Perkana ublaìo je Dragan Ris. Treba ista}i da su igra~i Carigrada u ovoj utakmici imali poseban motiv. Igrali su bez svog ~lana Milana Vje{tice kojem je ju~e preminuo otac. Dugo se u me~u MS komerc i Sport klub Meridijana vodila izjedna~ena borba pa se na od-

Rezultati IM frizerski salon - Vojvo|ani (mp) Vitorog- Potez (mp) CO Viskol - Sportski centar Meridijana (p) Umetnik Kafe Be~ - SK Monako (p) Mewa~nica Ris - Ofsetprint (k) Gagaplast - Vitorog (k) Dinamika - Vuves (s) Carigrad - Perkan (s) MS Komerc - SK Meridijana (s) Klaris - Kofi haus (s) Indeksova tribina - Agencija Sabqar (v) STR Banaana - IBS (v) nim potezima, golovima i uzbu|ewima naro~ito u samom fini{u me~a. Aleksandar Lazarevi} obezbedio je vo|stvo ekipi Klarisa u prvom poluvremenu, a kada je Neboj{a Tomi} povisio na 2:0 iz kaznenog udarca po~etkom drugog dela ~inilo se da }e Klaris lako u polufinale. Ubrzo je i Marko Furtula bio strelac za ovu ekipu, ali se momci iz Kafi hausa nisu predavali. Prvo je

Slavqe igra~a Carigrada

7:0 5:2 3:1 3:4(1:1) 1:2(0:0) 2:5 2:3 4:2 1:2 3.2 4:0 3:2

Branislav Prijovi} udarcem iz daqine smawio na 3:1 da bi ubrzo ]urko odbranio stopostotnu {ansu Lazi~i}a. Zanimqivo je da se lopta posle golomanove intervencije od pre~ke odbila u poqe, a da je zavr{ila u korneru bio bi to kazneni udarac za ekipu Kofi haus. Do samog kraja Nikola Uzelac uspeo je da ubla`i poraz ekipi Kofi haus. S. Savi}

mor oti{lo bez pogodaka. U nastavku susreta bilo je daleko vi{e uzbu|ewa. Branimir \uri} bio je ~ovek odluke pa je glavom doveo Meridijanu u vo|stvo, da bi Kalinov poravnao rezultat sa linije sedam metara. Ipak, \uri} je u fini{u me~a jo{ jednom demonstrirao golgetersku spretnost i drugim pogotkom odveo je Meridijanu u polufinale. U me~u Klasira i Kofi hausa tako|e je obilovalo efekt-

Dana{wi program 11.40 - me~ za tre}e mesto (mp): Vojvo|ani - Potez 12.15 - me~ za tre}e mesto (p): SK Meridijana - Umetnik K. Be~ 12.50 - me~ za tre}e mesto (k): Mewa~nica Ris - Gagaplast 13.25 - me~ za tre}e mesto (v): Agencija Sabqar - IBS 14.00 - finale (mp): IM frizerski salon - Vitorog 14.35 - finale (p): Viskol - SK Monako 15.10 - polufinale (s): Carigrad - DOO Vuves 15.45 - polufinale (s): Sportski klub Meridijana - Klaris 16.20 - finale (k): Ofsetprint - Vitorog 16.55 - finale (v): Indeksova tribina - STR Banana 17.30 - me~ za tre}e mesto (seniori) 18.05 - finale (seniori) Momenat s utakmice Vuves - Dinamika

Pioniri Viskola odu{evili, Vitorog u dva finala Kao {to je nepisano pravilo godinama unazad, ~ast da otvore predposledwi dan tradicionalnog „Dnevnikovog“ turnira imali su mla|i pioniri, a u prvom polufinalu sastali su se IM frizerski salon i Vojvo|ani. Ve} je na poluvremenu bilo jasno da }e „frizeri“ odneti ubedqivu pobedu i postati prvi finalista ovogodi{weg turnira (poluvreme 4:0), predvo|eni raspolo`enim tandemom Stri~evi} - Fimi}, ni u nastavku utakmice nisu ni{ta prepustili slu~aju, pa su tako na kraju slavili sa ubedqivih 7:0, ne prepustiv{i ekipi Vojvo|ana da postignu ni po~asni pogodak. Predwa~ili su Stri~evi} i Fimi},a wima uz rame bili su [qivan~anin i Papovi}. Wima se u finalu pridru`ila ekipa

Vitoroga koja je predvo|ena dvostrukim strelcima Desan~i}em i Stameni}em savladala borbenu i fizi~ki ja~u ekipu Poteza 5:2. Momci u `uto - crnim dresovima nisu ju~e imali

to takti~ki potkovana ekipa Vitoroga znala je da kazni i u nastavku susreta sa jo{ dva gola „dotu~e“ rivala. Prava drama i najle{i fudbal vi|en je u prvoj polufinal-

Viskola i Sportskog centra Meridijane. Veterni~ani su ponovili igru koja ih je dovela na prag finala Dnevnikovog turnira, pa su ipak te`e nego {to su o~ekivali uspeli da

Fudbaleri Gagaplasta ~estitaju igra~ima Vitoroga na pobedi

svoj dan, a o tome svedo~e ~ak tri ne iskori{}ena kaznena udarca Tomi}a i Sokovi}a. Sve

noj utakmici ne{to starijih fudbalera - pionira, i po mnogima finalu pre finala, duelu

slome otpor veoma dobre ekipe Meridijane 3:1. Prvo poluvreme zavr{eno je minimalnim

vo|stvom Viskola (1:0), a strelac je bio jedan od najboqih pojedinaca u timu Milan Spremo. U nastavku susreta vi|en je pravi mali rat na parketu Sajmi{ta. Re|ale su se {anse na obe strane, a pubilika je znala da nagradi lepr{avu i otvorenu napada~ku igru jednih i drugih. Fudbaleri Meridijane uspeli su da izjedna~e golom Alekse Baji}a, ali su momci u `uto - zelenim dresovima uspeli da stignu do plasmana u finale najvi{e zahvaquju}i dvostrukom strelcu Milinkovi}u u fini{u susreta (3:1). U drugom polufinalu sastali su se Umetnik kafe gril Be~ i Sportska kladionica Monako. Posle 30 minuta igre rezultat je glasio 1:1. Povele su Be~lije“ prelepim udarcem iz daqine Slavoquba Dabi`qevi}a i tim rezultatom se oti{lo na odmor. Drugo poluvreme donelo je mnogo aresivniju igru gostiju iz Beograda. Uporno su pioniri Monaka gradili napade, pleli mre`u oko gola Umetnika i to im se sredinom drugog poluvremena isplatilo. Odgovor na pitawe koja ekipa }e se boriti sa Viskolom za titulu doneli su penali. Za ekipu Monaka precizni su bili Antunov i Milutinovi}, uzvratili su Drini} i Pankov, a u tre}oj seriji posle proma{aja Kremenovi}a, igra~ Monaka, Haliti hladnokrvno je

realizovao tre}i kazneni udarac i doneo veliko slavqe svojoj ekipi. I za kraj prepodnevnog dela u konkurenciji kadeta, po mnogima ove godine najkvalitetnijoj uz seniorsku, u finalu su se na{le dve odli~ne ekipe Ofsetprint i Vitorog. Za razliku od Vitoroga koji je na putu do finala imao lak{i zadatak i pobedom u duelu sa Gagaplastom 5:2 prokr~io sebi put i zavr{nicu fudbaleri Ofsetprinta pro{li su pravu golgotu u sudaru sa jednim od favorita Mewa~nicom Ris iz [ajka{a. „[tampari“ su plasman u finale kadetskog turnira izborili posle velike borbe i nere{enog ishoda 0:0. Penal lutrija bila je naklowena igra~ima Ofsetprinta koji su golovima Melega i Ba{kala, a zahvaquju}i proma{aju Baji}a na{li svoje mesto u finalu, gde }e ukrstiti kopqa sa Vitorogom. Kao {to smo rekli Vitorog je naizgled lako do{ao do pobede protiv Gagaplasta, a junaci susreta bili su Sila|i sa tri i Jovanovi} sa dva gola. Na drugoj strani u taboru Gagaplasta odli~nu partiju pru`io je Petar Ili} koji je postigo oba gola za svoju ekipu, ali to ipak nije bilo dovoqno za prolaz. I. Grubor Foto: R. Hayi}

SPORT

nedeqa10.januar2010.

Riberi se ponovo povredio Fudbaler Bajerna Frank Riberi propusti}e po~etak drugog dela sezone u Bundesligi zbog povrede.Trener Bajerna Luj van Gal izjavio je da francuski reprezentativac nije mogao da obuje kopa~ke zbog bolova u prstima, tako da nije ve`bao sa ostalim igra~ima.On je pauzirao tri meseca iz fudbala zbog o{te}ewa ligamenata u kolenu. To je veliko razo~arewe za mene, za wega i za na{e ostale fudbalere. - rekao je trener minhenskog kluba, dodaju}i da je naredna sedmica veoma va`na za posledwe pripreme tima pred nastavak nacionalnog prvenstva. Drugi deo sezone u Bundesligi po~iwe 15. januara.

Nevil ostaje u Junajtedu Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson demantovao je da }e Geri Nevil uskoro da zavr{i igra~ku karijeru. Nevil ima ugovor sa Junajtedom do kraja sezone, a pojedini mediji objavili su da postoji mogu}nost da se povu~e iz fudbala. Ne postoji nikakva odluka o Nevilu koja je takve prirode. Za{to bismo se uop{te time bavili kada za takvim ne~im uop{te nema potrebe? Ne rade se takve stvari usred sezone. To su sve besmislice. - izjavio je Ferguson. Nevil (34) je ponikao u klubu iz Man~estera, a za prvi tim Junajteda odigrao je 582 utakmice i postigao sedam golova. Za reprezentaciju Engleske nastupio je na 85 me~eva.

Stankovi} zove Kolarova u Inter Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dejan Stankovi} izjavio je da bi voleo da Aleksandar Kolarov pre|e iz Lacija u Inter. Daj Bo`e da poja~a Inter! Sjajan igra~, qudina, davno mi je prirastao za srce. - izjavio je Stankovi} i dodao: - Zna se koliko je Kolarov pouzdan u svim zadacima, dobro to znaju u Interovom aparatu. A da li sam sa wima o tome diskutovao? Ne, nisam. Mediji bruje, to je dovoqno za postepeno sklapawe mozaika. Ako Inter bude 100 odsto za Kola-

rova, onda }e ga i dovesti. Presko~i}e sve prepreke, prvenstveno se to odnosi na obe{te}ewe Laciju. Od pre par dana vrata su se jo{ vi{e otvorila, te{ka povreda Kivua je ostavila za sobom i upra`weno mesto na levoj strani. Kolarov (24) je u Lacio stigao 2007. godine iz OFK Beograda. On je za rimski klub odigrao 65 utakmica i postigao pet golova. Za reprezentaciju Srbije nastupio je na devet me~eva.

Aleksandar Kolarov

Odloèno pet utakmica Premijer lige êlnici Premijer lige saop{tili su da su zbog lo{ih vremenskih uslova morali da odloè pet utakmica 21. kola nacionalnog prvenstva Engleske.

Liverpula i Totenhema. U svim slu~ajevima utakmice su mogle da budu odigrane, ali su one odlo`ene iz sigurnosnih razloga zbog zale|enih terena.

Vorowin pre{ao u Dinamo Dosada{wi fudbaler Liverpula Andrej Vorowin nastavi}e karijeru u moskovskom Dinamu.Ruski klub je za ovaj transfer izdvojio oko dva miliona evra, a ugovor bi trebalo da bude potpisan do kraja nedeqe. Menaxer Liverpula Rafael Benitez odlu~io je da proda ukrajinskog reprezentativca, jer ne mo`e da garantuje Vorowinu mesto u startnoj postavi.

DNEVNIK

Ronaldo: Portugalija moè da osvoji SP Fudbaler Reala Kristijano Ronaldo izjavio je da o~ekuje da reprezentacija Portugalije osvoji Svetsko prvenstvo, koje }e biti odràno od 11. juna do 11. jula u Ju`noj Africi. - Svi najboqi igra~i i sve najja~e reprezentacije bi}e na SP. I pro{li Mundijali su bili sjajni, ali }e da bude najja~i. Svi, koji su tamo to su i zasluìli, jer su zaista najboqi. Sawam o tome da osvojim turnir za svoju zemqu. - rekao je Ronaldo i dodao: - U Ju`nu Afriku dolazimo s iskustvom igrawa

kroz kvalifikacije pune zamki, a u posledwih nekoliko meseci smo unapredili sopstvenu igru. Ekipa se ne stvara preko no}i. Nekoliko reprezentacija mo`e da osvoji SP. Portugal je me|u wima, ali za tako ne{to moramo da budemo samouvereni i da naporno radimo. Imamo podr{ku, sada nam treba i malo sre}e. Ili da nas barem nesre}a zaobi|e. Portugalija }e na SP igrati u grupi sa Brazilom, Obalom Slonova~e i Severnom Korejom.

Igra~i Reala moraju da se doka`u Zavejani stadioni u Engleskoj

U saop{tewu se navodi da je prvi put od osnivawa Premijer lige pre 18 godina odlo`eno ~ak pet me~eva u jednom kolu. Danas je trebalo da budu odigrani me~evi Fulam - Portsmut, Barnli - Stouk, Sanderlend Bolton i Hal - ^elsi, dok je za sutra bio zakazan duel izme|u

- [teta {to su utakmice morale da budu odlo`ene, ali su to bili saveti lokalnih organa. Premijer liga }e sara|ivati sa klubovima kako bi se odlo`ene utakmice odigrale {to je pre mogu}e. - saop{tilo je rukovodstvo Premijer lige.

Biv{i portugalski reprezentativac Luis Figo izjavio je da fudbaleri Reala svoju vrednost moraju da doka`u na terenu. Figo je igrao za Real od 2000. do 2005. godine, a u madridski klub stigao je iz Barselone za 42 miliona evra. Presti` je igrati za Real. Re~ je o klubu koji je uvek me|u favoritima za trofeje. Ove se-

zone ekipa je poja~ana zvu~nim imenima. Na wima je da se potvrde na terenu“, istakao je Figo, koji je 2001. godine bio progla{en za najboqeg igra~a sveta u izboru Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA). Real se trenutno nalazi na drugom mestu na tabeli Primere sa dva boda mawe od prvoplasirane Barselone.

Materaci pauzira mesec dana Fudbaler Intera Marko Materaci operisao je koleno zbog ~ega }e morati da odsustvuje oko mesec dana van terena. Inter je saop{tio da je artroskopska operacija obavqena da bi se sredio igra~ev meniskus. Materaci je ponikao u Mesini, a potom je igrao za Marsalu, Trapani, Peru|u, Karpi, Everton i Peru|u, a ~lan je Intera od 2001. godine. Za milanski klub odigrao je 169 utakmica i postigao 18 golova. Inter }e biti oslabqen u narednom periodu, jer zbog povreda ne}e igrati Kristijan Kivu, Esteban Kambijaso i Suli Muntari.

Ferguson ne `eli poja~awa Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson izjavio je da ne}e dovoditi poja~awa u januarskom prelaznom roku, prenose mediji na Ostrvu. U januaru veoma retko mogu da se na|u prvoklasni fudbaleri. Sada ih nema i zbog toga u zimskom prelaznom roku ne}u kupovati. Imamo novac. Nema dileme u vezi sa tim. Re~ je o tome da ja ne vidim dostupnog igra~a koji bi mogao da nas zadovoqi kvalitetom. - rekao je Ferguson. On je priznao da je prethodnih godina u januaru doveo nekoliko izvanrednih igra~a, ali da je to bio izuzetak. - Imali smo sre}u da u januaru kupimo Nemawu Vidi}a i Patrisa Evru, bez obzira {to im je bilo potrebno neko vrema da se prilagode. - zakqu~io je Ferguson.

Tijago na pozajmici u Atletiku Dosada{wi fudbaler Juventusa i portugalski reprezentativac Tijago Mende{ igra}e do kraja sezone na pozajmici u madridskom Atletiku, saop{tio je {panski klub. Atletiko je postigao dogovor sa Juventusom povodom transfera Tijaga na {estomese~nu pozajmicu, uz mogu}nost potpisivawa trajnog ugovora na kraju sezone. - navodi se u saop{tewu Atletika.

FUDBALSKA 2009. U KULSKOJ OP[TINI

Po~asti Davidovu i Kru{~i}anima U Galeriji Kulturnog centra u Kuli, na drugi dan Boì}a, odràna je prigodna sve~anost na kojoj je Op{tinski fudbalski savez, nakon analize 2009. godine, nagradio ono najboqe {to ima. Tako je odbor manifestacije „Biramo najboqe u 2009.“, a na osnovu predloga koji su stigli iz fudbalskih klubova proglasio najboqe u sedam kategorija. Najboqi fudbaler seniorprofesionalac je Aleksandar Davidov, biv{i fudbaler Hajduka, koji je posledweg dana minule godine pre{ao u redove beogradskog Partizana. Davidov je deset godina nosio dres Hajduka, jer je jo{ 1999. debitovao za prvi tim, a u svojoj karijeri je nastupao i za omladinsku i mladu reprezentaciju na{e zemqe. Priznawe Davidovu je uru~io Radoman Vasovi}, koji ga je i doveo u redove Hajduka. Najboqi fudbaler senioramater je @eqko Vojnovi}, ~lan Fudbalskog kluba Kula. Ovaj trideset~etvorogodi{wi fudbaler je sve selekcije, od petli}a do omladinaca pro{ao je u Hajduku, da bi potom pre{ao u PPK Kulu, zatim u Mladi radnik iz Poàrevca, pa u Panoniju, Lipar, Rusin iz Ruskog Krstura, Polet iz Sivca, Mladost iz Kru{~i}a, Borac iz Ba~kog Gra~aca odakle se ponovo vratio u FK Kulu, za koju je u jese-

Najboqi u fudbalskoj 2009. godini u kulskoj op{tini

wem delu prvenstva odigrao sve utakmice. Priznawe Vojnovi}u je uru~io @arko Popovi}, po~asni predsednik OFS Kula. Najboqi mladi fudbaler igra~ do 18 godina, je ~lan Hajduka Slobodan Lali}. Trenutno nastupa za omladinsku ekipu kulskog superliga{a i wen je kapiten. Povremeni je ~lan pr-

vog tima, a ~lan je i kadetske reprezentacije Srbije, za koju je nastupao na turniru u Kini. Priznawe Lali}u je uru~io Milan Sredanovi}, direktor omladinske {kole Hajduka. @iri je odlu~io da za najboqi fudbalski kolektiv u 2009. godini u kulskoj op{tini proglasi Fudbalski klub Mladost

iz Kru{~i}a. Osnovan jo{ davne 1913. godine pod nazivom „Veprovac“, kako se tada i selo zvalo pod tim imenom se takmi~i sve do 1946. godine kada kolonisti mewaju naziv u F.K. „Sloga“, da bi {ezdesetih godina pro{log veka klub poneo sada{we ime „Mladost“. Ono {to je opredelilo da ovaj kolektiv bu-

de progla{en za najboqi je podatak da je Mladost jesewi prvak Somborske podru~ne lige. Priznawe predsedniku Mladosti Du{anu Kokotu je uru~io predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi}. Najboqi fudbalski trener je Milan Vujakovi} iz Crvenke. Svoje igra~ke dane proveo je u Crvenki i Cementu iz Beo~ina, a qubav prema fudbalu ga je opredelila da zavr{i Fakultet fizi~ke kulture - smer fudbal. Vujakovi} ima jednu od najmasovnijih i najkvalitetnijih {kola fudbala, a imenovan je i za selektora mla|ih kategorija Podru~nog fudbalskog saveza Sombor. Priznawe najboqem treneru je uru~io Ranko Deli}, predsednik trenerske organizacije OFS Kula. U konkurenciji delilaca pravde laskavu titulu najboqeg sudije u kulskoj op{tini ponela je Bojana [}epanovi} iz Kru{~i}a. Kada u znatno brojnijoj konkurenciji momaka ovo priznawe dobije devojka onda je sasvim jasno da je re~ o veoma talentovanom sudiji, ~iji ciq je zvawe me|unarodnog delioca pravde. Priznawe Bojani [}epanovi} je uru~io Du{an Hanak, predsednik sudijske organizacije OFS Kula. Naravno, bilo je i fudbalskih radnika koji su svojim pregala{tvom zaslu`ili da budu

nagra|eni. Jedan od wih je Dragan Jagodi} iz Kru{~i}a. Bio je fudbaler Mladosti, potom je radio i kao trener mla|ih kategorija, upravnik stadiona, a sada je sekretar kluba koji je jesewi prvak Somborske podru~ne lige. Wemu je priznawe uru~io Aleksandar Vla{kli}, predsednik Op{tinskog fudbalskog saveza, koji je povodom ove sve~anosti rekao: - Ovo je prva godina kako smo ja i Izvr{ni odbor na ~elu ovog saveza i smatrali smo da je bilo krajwe vreme da se napravi ne{to u fudbalu u op{tini. Na{a `eqa je bila da promocijom najboqih potaknemo i druge da u godini pred nama u~ine sve kako bi u narednim godinama oni bili dobitnici ovakvog jednog priznawa. Moram da ka`em da niko nije imao pravo da se me{a u izbor najboqih, ve} su ~lanovi OFS sami izabrali najboqe. Komisija je samo prebrojala glasove i proglasila najboqe. Nadam se da }e ovakva okupqawa qudi iz fudbala pre}i u tradiciju i da }emo i narednih godina birati najboqe uz jo{ vi{e qudi koji }e se ukqu~iti u ovu na{u akciju, a poru~ujem i ostalim strukovnim savezima u op{tini da se ugledaju na Op{tinski fudbalski savez, jer smatramo da ovako kako mi radimo je pravi put kako treba da se radi u sportu. \. Bojani}

SPORT

c m y

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

TURNIR U BRIZBEJNU

ATP U ^ENAJU

Tipsarevi} [ampionke u svom stilu, titula za Kim slab za finale Jelena po~iwe sezonu u Sidneju

[ta }e biti kada dostignu top formu, ako sad igraju ovako? Vrhunski tenis, pun uzbu|ewa priredile se dve nekada najboqe igra~ice sveta, a

nuti dele od 39. titule u karijeri. Usledio je, me|utim, veliki preokret. Najpre je, do kraja drugog seta, Enan osvojila pet gemova za redom, a onda jo{

Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} igra}e naredne nedeqe na VTA turniru u Sidneju. Jankovi}eva je na turniru postavqena za sedmog nosioca, a wena protivnica u prvom kolu bi}e poznata posle kvalifikacija. Na turniru }e izme|u ostalih igrati Amerikanka Serena Vilijams, Ruskiwe Dinara Safina, Svetlana Kuzwecova, Elena Dementijeva i Vera Zvonareva. VTA turnir u Sidneju igra se za nagradni fond od 600.000 dolara.

Von ponovo najboqa Ameri~ka skija{ica Lindzi Von pobednica je spusta voènog u austrijskom Hausu, koji se boduje za Svetski kup. Von je do pobede stigla u vremenu minut, devet sekundi i 12 stotinki. Amerikanka je pobedila i na ju~era{wem spustu u Hausu. Drugo mesto osvojila je {vajcarkiwa Na|a Kameri, koji je za pobednicom kasnila 14 stotinki. Tre}e mesto pripalo je Francuskiwi Ingrid àkemo, koji je za Von zaostala 16 stotinki. Prvo mesto u generalnom plasmanu Svetskog kupa drì Von, koja je osvojila 794 boda, dok je na drugoj poziciji Nemica Marija Ri{ sa 695 poena. Naredna trka u Svetskom kupu bi}e odràna sutra u Hausu, a na programu je superveleslalom.

Kim Klajsters

pobeda na turnira u Brizbejnu (Australija) pripala je Kim Klajsters, koja je u spektakularnom finalu savladala zemqakiwu @istin Enan sa 2:1 (6-3, 4-6, 7-6 (8-6). Prva polovina zavr{nog me~a turnira, koji je igran za nagradni fond od 220.000 dolara, protekao je u potpunoj dominaciji Klajsters. Posle lako osvojenog prvog seta, Klajsters je po~etkom drugog napravila dva brejka i povela sa 4:1. ^inilo se tada da je mi-

TURNIR U GUANG@OU

Kruni}eva pobedila Jovanovsku Srpska teniserka Aleksandra Kruni} plasirala se u finale ITF turnira u kineskom Guangòu. Kruni}eva je u polufinalu pobedila zemqakiwu Bojanu Jovanovski rezultatom 2:1, po setovima 6:7 (5), 6:3, 7:6 (5). Srpska teniserka igra}e u finalu protiv Kineskiwe Ji-Miao òu. ITF turnir u Guangòu igra se za nagradni fond od 50.000 dolara.

MILI^I] SE RASTAJE S NBA LIGOM

Ba~eno pet godina Bli`i se dan definitivnog odlaska Darka Mili~i}a iz NBA lige. Da li }e to biti na kraju aktuelne sezone, ili mo`da u narednih nekoliko nedeqa, ostaje da se vidi. Znaju to i ameri~ki novinari, pa se mnogi od wih trude da urade zanimqiv intervju sa srpskim centrom... Ko{arka{ki internet magazin „Slem“ razgovarao je sa Mili~i}em o vremenu provedenom sa Detroit Pistonsima, klubom koji ga je na draftu 2003. godine izabrao sa druge pozicije, posle Lebrona Xejmsa, a pre Karmela Entonija, Krisa Bo{a i Dvejna Vejda. Svi u tom kvintetu, osim Darka, danas su udarne igle svojih timova, igraju za maksimalan novac predvi|en NBA propisima, ~lanovi su ameri~kog „Drim tima“. U pore|ewu sa wima, Darko za {est i po godina u Americi nije uradio - ni{ta. - Danas kada sa ekipom do|em u Detroit, ne ose}am ni{ta. Nisam igrao, oni nisu `eleli da igram i nije mi onda jasno za{to su me uzeli kao drugog na draftu. Nikada nisam to razumeo, ali to je u svakom slu~aju pro{lost. - rekao je Mili~i}. - Nije mi bilo svejedno prvih neko-

Darko Mili~i}

liko puta, kada sam pre{ao u Orlando, ali sada Detroit ima totalno druga~iji tim i ja sam promenio jo{ tri tima... Tako da, svestan sam da sam nekad bio doma}in u Detroitu, ali nije to neki poseban ose}aj. Na pitawe da li mu smeta kada pro~ita kako je Detroit prokockao „pik“ te godine i kako je mogao da uzme mnogo boqeg igra~a, Darko odgovara da se i on sla`e sa tim!

- Naravno da su prokockali taj ’pik’! Za{to su uzeli mene? Ko zna {ta bi se dogodilo da sam dobio {ansu kao Karmelo ili Vejd, koji su neverovatni igra~i. A Pistonsi mi nisu jasni. Trebalo je da uzmu nekoga ko bi im igrao. Ovako sam samo sedeo na klupi, wima je propao ’pik’, a meni su propale tri godine.i ja to ne mogu da razumem. Vaqda su mislili da }e ve~no biti prvaci. Da li Mili~i} ima neku lepu uspomenu iz Detroita, jer sa Pistonsima je ipak uzeo {ampionski prsten? - Uop{te nemam lepih uspomena odavde. Kao {to sam rekao mnogo puta, utakmice su za mene bile u`as. Igrao sam posledwih nekoliko minuta, kada je bilo 20 razlike za Detroit, ili 20 za protivnika. Pa, kome bi bilo lepo u takvoj poziciji. - rekao je nekada{wi talenat Hemofarma i srpske ko{arke.

Stojakovi} solidan Ko{arka{i Wu Orleansa pobedili su na svom terenu ekipu Wu Xersija rezultatom 103:99. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Vest sa 32 poena i 10 skokova. Predrag Stojakovi} proveo je 28 minuta u igri, a za to vreme postigao je devet poena i imao ~etiri uhva}ene lopte. Kod gostiju, najboqi je bio Li sa 28 ko{eva. Golden Stejt je nadigrao Sakramento 108:101. U pobedni~kom timu briqirao je Elis sa

39 poena, dok je Vladimir Radmanovi} postigao dva poena i imao tri skoka i jednu asistenciju za 18 minuta u igri. U pora`enoj ekipi istakao se Elis sa 25 poena. Minesota je savladala Indijanu 116:109. Kod doma}ih, najefikasniji je bio Xeferson sa 25 poena i 12 skokova. Sa{a Pavlovi} proveo je na terenu samo osam minuta, a za to vreme zabele`io je ~etiri poena i dva skoka. U ekipi iz Indijane naj-

tri po~etkom tre}eg. U tim trenucima igrala je kao u vreme kada je dominirala svetskom scenom, najavquju}i skori povratak na poziciju broj 1, sa koje se dobrovoqno povukla. Klajsters se, me|utim, nije predavala. Posle osvojenog gema na sopstveni servis, uzela je jo{ jedan na servis protivnice, a zatim opet materijalizovala svoj po~etni udarac i izjedna~ila rezultat na 3:3! Usledio je novi period dominacije Enan. Posle dva osvojena gema servirala je za me~ po{to je vodila sa 5-3. Niko nije mogao ni da pretpostavi da prava drama tek predstoji. Preokreti su se smewivali kao na traci. Prvo je Enan propustila tri me~ lopte, da bi joj se ne{to kasnije, na isti na~in, Klajsters revan{irala. Uglavnom, do kraja me~a obe teniserke prikazale su igru dostojnu finala najve}ih turnira. Vi{e sre}e imala je Klajsters koja je, posle dva i po sata, tek u taj breku stigla do pobede koja joj je donela 37.000 dolara, dok je pora`enoj Enan pripalo 19.000.

boqi je bio Marfi sa 21 poenom. U ostalim no}a{wim utakmicama NBA lige, postignuti su slede}i rezultati: Filadelfija - Toronto 106:108, Va{ington - Orlando 104:97, Atlanta - Boston 93:85, Memfis - Juta 91:89, Milvoki - ~ikago 96:93, San Antonio - Dalas 103:112, Feniks - Majami 105:109, Portland - LA Lejkers 107:98 i Denver - Klivlend 99:97.

Janko Tipsarevi} zaustavqen je u polufinalu turnira u ênaju (Indija). Srpski teniser poraèn je od branioca trofeja, 14. igra~a sveta, Hrvata Marina îli}a sa 2:0 (6:1, 6:3).

Tipaserevi}u i ^ili}u ovo je bio ~etvrti me|usobni susret. Hrvat je ima stoprocentan u~inak u duelu sa Srbinom. Prvi put su se sastali upravo u ^enaju pro{le godi-

Janko Tipsarevi}

Tipsarevi} je dobio prvi gem na me~u i to na servis ^ili}a, ali je momak ro|en u Me|ugorju, posle toga vezao osam gemova i prili~no lako osvojio prvi set i poveo sa 2:0 na po~etku drugog. Tek nakon toga Beogra|anin je uhvatio ritam i po~eo da osvaja svoje servise, ali ne i ^ili}eve. Novi brejk Hrvata usledio je za kona~nu pobedu, pri rezultatu 5:3. Me~ je trajao sat vremena i 24 minuta.

ne (2:1). Posle toga u 2009. odigrali su jo{ dva me~a, na Australijan openu (3:1) i u Dubaiju (2:1). Turnir u ^enaju igra se za nagradni fond od 398.250 hiqada dolara. Pobedniku sledi 68.450 dolara i 250 ATP poena. Za ispadawe u polufinalu sledi 19.450 dolara i 90 poena, {to Janku, koji je 38. na ATP listi, garantuje napredak od nekoliko mesta.

HOPMAN KUP

Trijumf [panije Ekipa [panije je u finalu Hopman kupa u Pertu savladala veliku Britaniju s 2:1.tJedini poen Britaniji donela je 15.godi{wa Laura Robson koja je pobedila Mariju Hose Martines San~es sa 6-1, 76 (8-6). To nije bilo i jedino iznena|ewe finalnog me~a po{to je [panac Tomi Robredo zatim savladao 4. tenisera sveta, Endija Mareja sa 1-6, 6-4, 6-3.Odluka o pobedniku pala je u dublu u kojem su San~es i Robredo bili uspe{niji od Mareja i Robson: 7-6 (8-6), 75.Robredu je ovo ina~e druga titula u Hopman kupu, po{to je na tom takmi~ewu pobedio i 2002, kada je za partnera imao Aran~u San~es Vikario. Prvu titulu [panci su osvojili 1990. godine.

SPORT

nedeqa10.januar2010.

DNEVNIK

c m y

VOJVODINA PO^ELA PRIPREME ZA PROLE]NU POLUSEZONU

Na prozivci kao u ko{nici Na prvoj prozivci fudbalera Vojvodine pred po~etak zimskih priprema u FC “Vuja-

ralni sekretar Radisav Rabrenovi} i {ef stru~nog {taba Branko Babi}. Umesto opravdano odsutnog predsednika Ratka Buto-

}ima, ali nismo rekli posledwu re~. Ima}emo {ta da poka`emo na prole}e. Ono {to nam se nudi kao realnije ostvarewe

Na prvoj prozivci bilo je oko ~etrdesetak fudbalera

din Bo{kov” u Veterniku vrilo je kao u ko{nici. ^etrdesetak fudbalera tiskalo se u sve~anoj sali za sastanke, a potom su pozdravne re~i i o onome {to ih ~eka, prvotimcima uputili direktor Miodrag Panteli}, gene-

rovi}a igra~e je pozdravio potpredsednik kluba i ~lan Upravnog odbora Du{an Pajovi}. - Svi znate kakve ciqeve i obaveze ima Vojvodina – rekao je Rabrenovi}. – U prvenstvu smo bodovno zaostali za vode-

Miodrag Panteli} po`eleo je igra~ima sre}u i zdravqe , uz napomenu da svaki starosedelac prihvati novajlije onako

Foto: F. Baki}

Igra~ki kadar Na spisku koji je dostavqen novinarima nalazi se 42 imena. Odsutni su s prvog treninga opravdano bili Brazilac Ple~, Nigerijac A|uru i Rumun Stojka, Maksimovi} je na probi u jednom klubu, dok Gvozdenovi} nije opravdao izostanak. Makedoncu Grozdanoskom isti~e ugovor, a prvi put u 2010. godini na teren su istr~ali: Brki}, Kesi}, Risti}, Drini} (golmani), Smiqani}, Karan, Lovri}, Vuli}evi}, Zogovi}, Milutinovi}, Laki}, Medojevi}, Tumbasevi}, Tadi}, Stjepanovi}, Aleksi}, \urovski, Mr|a , Kuci{vili, Stevanovi}, Stan~eti}, Sekuli}, Mito{evi}, Jovanovi}, Stanojev, Katai, [u{war, Babi}, Mili}evi}, Kova~evi}, \aji}, Zeqko, Mudrinski, Faber i novajlije Adams (Atletiko Madrid B) i Du{an Nestorovi} (Rudar Pqevqa). ti na ovom okupu. Bi}e jo{ dolazaka i odlazaka, ali ko god na prole}e bude nosio dres Vojvodine mora}e da se potrudi da ga opravda i zalagawem na treningu i utakmicama da pokaè da s pravom ra~unamo na wega. Jesen, jednostavno, ne sme da nam se ponovi, a Kup je ciq kome teìmo. Od danas }emo promeniti mnoge stavove i na{e prema vama i va{e prema radu i obavezama – naglasio je direktor. [ef stru~nog {taba Branko Babi} stigao je na prozivku s flasterom na nosu. U novogodi{woj no}i po izlasku iz automobila pogodila ga je raketa. - Nadam se da }e s ovom povredom na{e neda}e biti zavr{ene. Vama èlim zdravqe i da shvatite da smo prakti~no na novom po~etku. Do sada sam nekima i ne{to mogao da gledam kroz prste, ali to vi{e ne}u. Klub je ispred svih nas, ispred

bodovno zaostali, ali sezona za nas nije propala. @elim da Vojvodina igra najlep{i fudbal u zemqi i poku{a}emo da na prole}e ni`emo pobede. Tako bismo svakako popravili jesewi utisak. Ono {to nam se nudi je Lav kup Srbije. Iako nas ~eka te`ak rival u polufinalu, nastoja}emo da u top formi do~ekamo duel s Partizanom, a nadam se kasnije i onaj finalni – rekao je Babi}, ~iji je stru~ni {tab poja~an dolaskom nekada{weg reprezentativca, internacionalca u Italiji i kapitena Vojvodine Qubi{e Dun|erskog koji je prikqu~en trenerima Zagor~i}u, Dimitrovu i Jankovi}u. Do polaska na drugu fazu priprema u Antaliju (od 30. januara do 14. februara) Vojvodina }e u Novom Sadu odigrati dve utakmice: 21. januara rival }e joj biti prvoliga{ Novi Sad, a 27. }e igrati s ma|arskim Videotonom. [to se ti~e

ciqa je osvajawe Lav kupa Srbije. Stoga svi morate da imate na umu da tolerisawa ni u kom pogledu ne sme da bude. Morate da poka`ete da ste vrhunski profesionalci koji zaslu`uju da nose dres Vojvodine.

Igra~i su odradili prvi trening

Na probi [ansu da se nametnu stru~nom {tabu ove zime ima}e jo{ Kamerunac Majousi Ajves i Nigerijac Amaoubi Uzo Vuru, kao i Nikola Mojovi} iz Fo~e i Slobodan Novakovi} (Novi Sad). me~eva u Turskoj za sada su ugovoreni dueli sa slova~kim Ko{icama i ~e{kom Sigmom. S. Savi}

Tanasijevi} za Rusiju

Novajlije: Du{an Nestorovi} i Sadik Adams

kako je i sam bio do~ekan. - Jasno je da ne}emo svi osta-

svakog pojedinca i to morate da imate na umu. U prvenstvu smo

Jovan Tanasijevi}, mogu}e poja~awe Vojvodine, nije se ju~e pojavio na prozivci u FC “Vujadin Bo{kov”. - êkali smo po dogovoru Tanasijevi}a da se odlu~i gde }e da nastavi karijeru. O~igledno se opredelio da to bude Rusija gde moè da dobije povoqnije finasijske uslove i mi mu èlimo sre}u – rekao je direktor Miodrag Panteli}.

Novosadska nedeqa10.januar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop „Jadran“ „Avatar“ (18,21) Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu „Bo`i}na pri~a“ (17.30,19.15), „Hitna pomo}“ (21).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju. Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059, zbog priprema izlo`bi muzej }e biti zatvoren od 5 do 11. januara. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka mamuzi}a, Vase Staji}a 1, izlo`ba @ana Kloda Delalanda „@ivot u fotografiji“ (od 15. 12 do 15.1), „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (pd 17.12. do 17.1).

BIBLIOTEKE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30, subota 8–13.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18, subota 8–14)

Zvali hitnu zbog visoke temperature

DANAS NA SPENSU

Bira se najlep{a beba Srbije Veliko finale manifestacije „Bejbi {ou“ „Izbor za najlep{u bebu Srbije i internacional“, bi}e odr`ano danas u 16 sati u sve~anom amfiteatru na prvom spratu Spensa. U velikom finalu manifestacije deca }e se takmi~iti u dve kategorije od jedne do tri godine i od tri do pet godina. U obe kategorije bira se „najlep{a devoj-

Isa i Bisa u igri s lanetom Porodica labudova - Isa i Bisa iz jezerca u Dunavskom parku uìvaju na zimavowu u privatnom zoolo{kom vrtu Radovana Kokara u Sremskoj Kamenici. Dobro se ose}aju, malo su se ubucili tokom zime, a dru{tvo im prave i druge ìvotiwice koje okruùju doma}instvo Kokarovih. - Ve} 50 godina gajim ìvotiwe, a qubav prema wima mi je usadila majka. Od we sam sve ovo i nasledio. Imam svega, od labudova do ku~i}a raznih rasa. Iako moji qubimci iziskuju svakodnevnu negu, nije mi te{ko da se staram o wima, jer ih oboàvam - pri-

nije bilo ni ~udno, jer su voza~ke dozvole uglavnom `eleli demobilisani vojnici koji su najosnovnije pojmove motoristike i pravila vo`we u~ili u armiji. Tu su bili i priu~eni traktoristi iz seqa~kih radnih zadruga, ~ija su tehni~ka znawa bila veoma slaba, kao i op{te obrazovawe. Svi su, uostalom, imali tek zavr{en po koji razred osnovne {kole. N. C.

De`urna apoteka danas }e biti apoteka „Liman“ u Ulici Narodnog fronta 10. Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, Bulevar Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 ~asova narednog dana, kao i subotom posle 14 sati. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve

klon, pa ih onda razmnoàvam, {to nije nimalo lak posao. Nekad parawe uspe, a nekad i ne. Sem ovih egzoti~nih ptica, imam i golubove. Ipak, od svih ovih ìvotiwa, najdraè mi je lane koje se zove Lana. Dosta je tvrdoglava i kada je pustim iz kaveza jedva uspem da je vratim, a kada kukuruzom hranim ptice, neretko i ona do|e da se ogrebe; pa je ponekad Isa i gricne - pri~a kroz {alu na{ sagovornik. Ovo doma}instvo krase i doma}e ìvotiwe, a najraspostrawenije su koko{ke koje

~a Radovan Kokar, poznatiji kao Bata. Isa i Bisa se na ovom mini imawu, u blizini Dunava ose}aju kao kod svoje ku}e, jer imaju ve{ta~ko jezerce, koje dele sa patkama pristiglim iz raznih krajeva sveta. Tako se u ovom doma}instvu mogu videti patke - mandarinke iz Sibira, Severne Kine, Severne Kanade, Ju`ne Amerike, a ~ak se izlegla i po koja albino patkica. Preko puta jezerceta, na sredini dvori{ta, postavqeni su kavezi u kojima su sme{teni fazani, zajedno sa nekoliko paunova, od kojih ne nekoliko iz Malezije. Na{ sagovornik ka`e da su upravi ti malezijski paunovi prava atrakcija, jer ih sem wega niko nema u Srbiji, pa ~ak ni ve}i zoolo{ki vrtovi popun onog na Pali}u i u Beogradu. - @ivotiwe uglavnom kupujem, a neke dobijem i na po-

Danas de`ura apoteka „Liman”

Grkokatoli~ka crkva

Foto: B. Lu~i}

V REMEPLOV

Svi hteli u {ofere

~ica, najlep{i de~ak Srbije i „internacional“. Stru~ni `iri }e proglasiti i najlep{i osmeh Srbije. Osnovni moto ove manifestacije je „deca su na{e najve}e blago“, a ciq je da se promofi{e qubav i briga prema deci. Ove godine prijavilo se 420 kandidata. N. V.

LABUDOVI IZ DUNAVSKOG PARKA NA ZIMOVAWU U LEPOM DRU[TVU

Ekipe Zavoda za hitnu medicinsku pomo} ju~e nisu imali previ{e posla sa hroni~nim pacijentima. Ipak, kako saznajemo, imali su pove}an broj poziva zbog visoke temperature. U dispe~erskom centru nam je re~eno da wihove ekipe ne izlaze na teren zbog toga, a podse}aju sugra|ane da se visoka temperatura sni`ava u kombinaciji dva leka i blagim masirawem mlakom vodom. - Najve}i problem od svega je {to lekari op{te prakse ne daju uputstva pacijentima kako se skida visoka temperatura, pa se gra|ani veoma uspani~e. S druge strane, taj problem nemamo sa roditeqima koji imaju malu decu, jer oni vrlo dobro znaju kako se to radi - ka`u u hitnoj. Q. Na.

Na sednici Op{tinskog odbora Narodne tehnike 10. januara 1955. razmatrani su rezultati ispita za voza~e motornih vozila. Tokom protekle godine pred ispitnu komisiju je iza{lo 267 mladi}a. Skoro svima wima je bila potrebna voza~ka dozvola da bi se zaposlili kao {oferi u fabrikama i ustanovama, a ispite je polo`ilo samo wih 129. To nije bilo dobro, ali

hronika

Pobeguqe Radovan Korak je pre nekoliko godina imao par svojih labudova - mu`jaka i `enku, koji su mu odleteli. Nije znao {ta je s wima, a onda su se posle godinu dana vratili. Da se to ne bi dogodili i sa isom i Bisom, morao je malo krila da im potkre{e, a par labudova se i malko podgojio, tako da ptice trenutno verovatno nisu ni kadre da lete.

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova su tako|e zatvorene u kavez. Dovoqno mesta ima za sve, pa su tu i tri pudlice, dva {kot-

ska ov~ara i nekoliko bernskih ov~ara... Q. Nato{evi}

Klizawe i plivawe Na bazenima i klizali{tu Spensa od sutra po~iwu novi rasporedi gra|anskih smena, pa }e tako Novosa|ani na bezenima radnim danima mo}i da se kupaju od 10.45 do 12.45 od 13 do 15 i od 17 do 19 sati. Vikendom }e na bazene mo}i da se ide od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 sati, dok }e no}no kupawe biti petkom od 22 do 24 i subotom od 21 do 23 ~asa. U ledenoj dvorani posetioci }e mo}i da u`ivaju radnim danima od 10.30 do 12, od 12.30 do 14 i od 17.15 do 18.45 sati, a vikendom od 10 do 11.30, od 15.30 do 17, od 17.30 do 19 i od 19.30 do 21 ~as. B. M.

DNEVNIK

nedeqa10.januar2009.

PISMO IZ AMERIKE

Siroti mali Mohikanci livlend, Ohajo: Uvek kada sneg pokrije svaki blagi breg u Ohaju, setim se “Ko`ne ~arape” i Xejmsa Fenimora Kupera, koji je pri~u o velikim xentlmenima crvene ko`e ({minke, u stvari) smestio u {ume kraj Velikih jezera. Istina, ovde su `iveli Vajndoti, koji su, tako|e, nestali kao i Mohikanci. Preselili su ih (prisilno) u Kan-

zas i Oklahomu, posle smrti wihovog ~uvenog poglavice Pontijaka, velikog ratnika {to je okupio sva plemena naroda Hjuron i opsedao tvr|avu Detroit nekoliko meseci 1763. godine. Bili su mo}ni, a i sada se wihovo ime povremeno pojavi u novinama: preìveli se jo{ parni~e oko vlasni{tva nad (ve} biv{im) kopovima gvozdene rude koja je posle pretvarana u Fordove gvozdene kowe i ponije. Uspomenu na Pontijaka ~uvaju ~ak tri grada svojim imenima u tri dràve i jedan auto Xeneral motorsa iz 1926. godine. Vajndoti imaju “svoj” gradi} u Mi~igenu i jednu ulicu ovde u Lejkvudu, dva bloka od mog stana, na samoj obali jezera Iri. U sredu sam gledao kako se ~etvrto po veli~ini jezero ledi. Sve je bilo gotovo od osam do 14 sati. Prvo su talasi pri obali malo „posedeli“, onda se qeskala neka beli~asta skrama, potom se umirila, a predve~e se jedva videla linija tamne vode, daleko na horizontu. Verovatno sa Hjuronom, Mi~igenom i Superiorom mraz ima teì posao – Iri je tek bara za ova slatkovodna mora. Po redovnim vestima, u martu ledolomci kre}u u kr~ewe santi tamo. A jovanske me}ave su od decembra. Postoje, naravno, svedo~anstva kako su Vajndoti (Mohikanci) ìveli zimi. Bar kada su ih upoznali beli doseqenici. Jedan traper im je ~ak pravio dru{tvo, ne ba{ dobrovoqno, ali je uspeo da se otkupi i to lepo opi{e. Najkra}e, imali su specijalne zimske logore, pu{tali bi da im tapi ({ator) zaveje sneg, imali su dosta drva, koà, a jeli su suvu ribu i „sveè“ pse. Jedine doma}e ìvotiwe tada jer nisu znali ni za ovce ni za koze. ]urke, bizoni i jeleni su bili divqi – ne{to od wihove prirode je jo{ uvek ovde. Ogromni hrastovi i divqi kesten (nacionalno drvo Ohaja), nebrojeno mnogo veverica, divqih gusaka (zovu ih kanadske), krda belorepih jelena po parkovima du` Roki rivera i reke Kajahoga, te opasno tihe sove, jastrebi i orlu{ine. Pre neki dan sam se divio (mislio sam drvenoj) skulpturi jednog orla u na{oj aveniji, a onda je “kip” uzleteo nose}i u kanxama sivu vevericu! Niko ne sme da ih dira, osim jelenova koje povremeno prore|uju strelama (samo licencirani lovci), a jedna doma}ica u kom{iluku je ka`wena {to je ubila jastreba brane}i svoju pudlicu. Kustosi Muzeja umetnosti pred ~ijom se zgradom jezerce posledwe smrzava (iznad garaè je) poku{avaju

da oteraju guske ubacivawem plasti~nih a “mrtvih” ptica i pu{tawem snimqenog laveà (ìvi psi su zabraweni za taj posao). “Kana|anke” ipak, ostaju dok „same“ ne odlu~e kada }e daqe na jug. Vrati}e se ~im sneg otawi i le}i se na travwake, parkove... Omiqena ameri~ka fotografija na naslovnim stranama u aprilu je „mama guska“ koja prevodi jato gu{~i}a preko ulice dok sav saobra}aj stoji. Preìvelim ìvotiwama, dakle, o{tra kontinentalna zima Ohaja mnogo ne smeta. Qudima malo vi{e. Naro~ito pe{acima. Sve je ude{eno da pogoduje automobilistima. Ko stanuje u ve}oj zgradi lepo si|e u podzemnu garaù, sedne u zagrejan auto i doveze se do posla po suvom ili bar ~istom putu, jer se sneg odgr}e i soli “araund d klok” (24 ~asa). Tamo, opet, parkira u toploj garaì. Ko ìvi u svojoj, prizemnoj ku}i (takvih je najvi{e) mora prethodno da o~isti drajvej, izlazak na saobra}ajnicu. To je omiqena tema karikaturista jer je za razmaène, ipak, teàk posao. Zahteva dobru opremu, lopatu, blouver (duva~ snega), toplo odelo, vreme… Ali je sve uzalud ako, u me|uvremenu, nai|e onaj ogromni plug i zatrpa prolaz. No, saobra}aj se odvija skoro normalno, osim ba{ u velikim naletima vejavice zvane “bliàrd” kada sneg pada dugo sa svih strana ili kada udari ledena ki{a i napravi tociqarku od svakog asfalta. O dolasku „kijameta“ skoro pani~no obave{tavaju radio i televizija, prekidaju}i program kada je zaista va`no i opasno.

VOJVODINA PRO[ARANA ROVOVIMA I BUNKERIMA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA

Spomenici propale doktrine ovi Sad i okolina, u dvori{tima, {ipra`jima, na Petrovaradinskoj tvr|avi i oko we, krije nekoliko desetina betonskih bunkera koji datiraju jo{ iz tridesetih godina pro{log veka. Nahereni, oronuli, poluuru{eni, ili pak re|e, potpuno o~uvani, svedo~e o vremenu u kojem je pitawe poverewa me|u narodima izgurala vojna doktrina po kojoj je najboqa odbrana kada se soldat dobro ukopa i naoruà. Koautor internet portala www.petrovaradinskatvrdjava.com Nenad [eguqev ovom se tematikom ve} duè vreme veoma gorqivo bavi i kaè da bi se qudi iznenadili kada bi ~uli i videli koliko betonskih bunkera du` granica Vojvodine. - Bunkere i danas moèmo videti na Petrovaradinskoj tvr|avi gde ih ima desetak. Fotografisao sam i primerke na Tranxamentu, u Sremskoj Kamenici i okolnim brdima. Da ne pomiwem koliko ih ima prema granici sa Ma|arskom ili u Banatu prema Rumuniji. Dobar deo bunkera koju je kraqevska vojska gradila tridesetih godina pro{log veka nestala je, ali je ostalo sasvim dovoqno objekata da imamo fer predstavu kako je izgledala onda{wa odbrambena strategija kaè za „Dnevnik“ [eguqev. - Utvr|ivawe granica pred pretwom novog velikog rata, po~elo je 1935. godine, kada je

su se naseqa {irila posle rata, bunkeri su nestajali ili se utapali u lokalnu izgradwu. êmu danas sluè? [eguqev kaè da se uglavnom radi o napu{tenim objektima u kojima se rado legu zmije a qudi gomilaju sme}e.

Odbrambene linije

Kraqevina Jugoslavija odlu~ila da utvrdi granicu prema Italiji po uzoru na utvr|ewa u Francuskoj. Dve godine nakon izrade planova po~ela je izgradwa. Posle prilaska Austrije Nema~koj i pribliàvawa Bugarske i Ma|arske silama Osovine, vojska je po~ela da gradi mnogobrojne lak{e utvr|ene linije du` zapadnih granica i u unutra{wosti. Vojna doktrina je izmewena 1940. godine, pa se u tom duhu vratilo na izgradwu jakih utvr|ewa. Radovi su zvani~no prekinuti 10. marta 1941. godine i u bunkere se uselila vojska, ~iji se otpor neprijateqima kasnije ispostavio bezna~ajnim. [eguqev kaè da je izme|u 1935. i 1937. godine oko 15.000 qudi bilo angaòvano na utvr|ivawu granica i unutra{wosti. Na

predlog Francuske, vojna komisija odlazi 1937. godine u êhoslova~ku da se upozna s metodama fortifikacije. Pred sam rat u izgradwi bunkera u~estvovalo je ~ak 40.000 qudi. Napravqeno je pet utvr|enih sektora prema Italiji, jedan prema Austriji i {est prema Ma|arskoj. U wima je bilo ukupno 4.000 bunkera razli~itih veli~ina i namena. - U Ba~koj - obja{wava [eguqev - tokom 1939. godine napravqene su ~etiri odbrambene linije. Prva je bila du` granice sa Ma|arskom i sastojala se, mahom, od protivtenkovskih prepreka i bunkera iza wih. Druga, napravqena od rovova, bila je izme|u Sombora i Sente. Kanal Kraq Petar Prvi bio je predvi|en kao tre}a prepreka, dok je ~etvrta linija bila u blizini gradova. Danas, sedamdeset godina kasnije, bunkeri su jo{ uvek tu, oko nas, ali ih retko prime}ujemo. I za one vidqive ne znamo {ta su i ~emu sluè. - Veliki broj bunkera tipa MG (mitraqesko gnezdo) je sagra|en du` puteva i na va`nim raskrsnicama puteva, du` èlezni~kih pruga, ukr{tawa pruga s putevima... Danas ih je mogu}e videti, kao i rovove koje je vojska kopala obja{wava [eguqev. - Sada ih ima oko Vrbasa, Kule, Crvenke, na potesu od Rumenke ka êneju. Dosta ih je ostalo blizu granice s Ma|arskom, kao u Bajmoku i Tavankutu. U nasequ Ribwak ih ima i u privatnim dvori{tima, i jo{ ih niko nije sru{io. No, kako

[eguqev i daqe istraùje utvr|ene odbrambene linije po Vojvodini. Do sada je, kaè, zahvaquju}i „google earth-u“, mapirao dobar deo rovova u Ba~koj. U doglednom vremenu planira i odlazak u Vojni muzej u Beogradu ne bi li na{ao ne{to vi{e podataka o mukotrpnoj izgradwi sistema odbrane, koji vojnici nisu ni stigli da oprobaju u smutna vremena po~etkom Drugog svetskog rata. - Siguran sam da je nekoliko bunkera na tvr|avi posluìlo besku}nicima za stanovawe. Na Tranxamentu sam video da jedan bunker sluì kao ostava za ugaq. O wima danas nema organizovane brige, ~ak ni u neke muzejske svrhe. [eguqev kaè da je ve}inu podataka dobavio iz Ma|arske, Hrvatske i Slovenije gde postoje isti objekti, ali se s wima druga~ije postupa. - U Sloveniji i Hrvatskoj inicijative su krenule od nevladinih organizacija sve dok se nadle`ne institucije nisu zainteresovale. Tako je u Sloveniji Zavod za za{titu kulturne ba{tine pokrenuo proceduru da se utvrda Zapoqe kod Logateca proglasi spomenikom, a op{tina Gorewe Vas isto traì za slemenske utvrde na @irovskom vrhu. [eguqev napomiwe da u Srbiji jo{ nema zainteresovanih institucija koje bi imale voqe da se pozabave za{titom bunkera koji svedo~e o istorijskim okolnostima u kojima su nastali.  Petar Klai}

POKRAJINA DOBILA NOVE EKOLO[KE NADLE@NOSTI

Inspekcija }e trenirati strogo}u! ovim Zakonom o utvr|ivawu nadle`nosti Autonomne Pokrajine Vojvodine brojni poslovi iz gotovo svih delatnosti bi}e preneti sa republi~kih na pokrajinske organe. Od 153 nove nadle`nosti, prvo se primewuju one iz oblasti ekologije i inspekcije. - Pro{le godine je na{ sekretarijat na osnovu ovog i seta novousvojenih ekolo{kih zakona, dobio 30 do 40 nadle`nosti iz oblasti za{tite ìvotne sredine - kaè za „Dnevnik“ pokrajinski sekretar za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj dr

N Pe{aci su najbliè slici koju su znali Mohikanci (i Vajndoti). Trotoari (istina) postoje, mada ne u svim ulicama, ali se retko ~iste. Tek kada automobilisti dospu, do|u do predaha. Dotle se prti kroz celac, a posebno je neugodno ako je sneg pao na prethodno otopqenu pa smrznutu stazu. To naj~e{}e po{to veje bez prestanka i najave da }e stati. Kaù meteorolozi da su Velika jezera – najve}a koncentracija slatke vode na zemqi – jedna velika ma{ina za pravqewe snega. Ovde uvek pada dubok sneg, rekao bi Voja Despotov. Svaki vetar sa svake strane lizne jezera i sva wegova vlaga se odmah pretvara u sneg. Ohajo je jo{ po{te|en, mada temperatura zna i po {est nedeqa da bude na “tin” ciframa, odnosno ispod 20 Farenhajta (minus 6 Celzijusa pa naniè). ûven je grad Bafalo, tamo na istoku kraj Nijagare, gde ùre sve sne`ne oluje i gde se dubina belog pokriva~a meri stopama. Ovde su jo{ in~i u upotrebi, ba{ kao i farenhajti, {to moè da nervira ali nije ni tako lo{e. Bar ne zna{ ta~no koliko je hladno ni koliko je duboko, pa se mawe jedi{.  Pavle Male{ev

na{oj nadle`nosti je i Nacionalni park „Fru{ka gora“i tu o~ekujemo da nam iz Republike prebace novac za odre|ene projekte, a mi }emo se truditi da prona|emo dodatni izvor finansirawa s kojim }e se pokriti plate 156 zaposlenih. Na osnovu novih nadle`nosti mo`emo da krenemo i u proceduru osnivawa Pokrajinskog fonda za `ivotnu sredinu koji }e prihode ostvarivati od nadoknada za ustupawe ribolovnih voda korisnicima. Kako isti~e dr Puzovi}, spu{tawe nadle`nosti do nivoa op{tina u pogledu inspekcije

Najve}i problem upravqawe otpadom - Najve}i ekolo{ki problem u Pokrajini je upravqawe otpadom, odnosno veliki broj divqih deponija, hroni~na zaga|ewa nekih vodotoka, poput Velikog ba~kog kanala ili kanala Nadela kod Pan~eva, kao i zaga|ewa iz industrijskih kompleksa sa zastarelim tehnologijama. Dobro napredujemo u wihovom re{avawu i tu pre svega mislim na Veliki ba~ki kanal. Formira se kolektorska mreà, a u zavr{noj fazi su projektovawe i pripreme za gradwu centralnog pre~ista~a otpadnih voda. Kada se izgradi pre~ista~, sledi izmuqavawe i remedijacija, {to zna~i vra}awe ìvota ovom kanalu. Slobodan Puzovi}. - U saradwi sa Ministarstvom ìvotne sredine i prostornog planirawa radili smo na novoj zakonskoj regulativi i nizu podzakonskih akata i pravilnika. Najzna~ajnije u ovom domenu je, svakako, ponovo osnivawe Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode koji se posle 20 godina vra}a se na staro stawe. Mi sada preuzimamo Zavod, sve zaposlene i infrastrukturu i tu ne}e biti velikih problema. Smatram da }e ova instutucija uspe{no raditi, kao i do sada, dok je bila u sastavu Zavoda za za{titu prirode Srbije. U

veoma je va`no, posebno u oblasti kontrole ribarskih podru~ja i kori{}ewa ribqeg fonda, ali i u domenu kontrole biolo{ke raznovrsnosti, odnosno kontrole sakupqawa i prometa brojnih biqnih i `ivotiwskih vrsta. - Ove godine na{e aktivnosti bi}e usmerene na tri segmenta napomiwe Puzovi}. - Prvi je monitoring i o~uvawe `ivotne sredine, odnosno kontrola kvaliteta voda, vazduha, zemqi{ta, a redovno }e se pratiti i podaci sa na{ih mernih stanica. Radi}emo na podizawu ekolo{ke svesti, pomaga}emo upravqa~i-

ma za{ti}enih prirodnih dobara, ali i nevladinim organizacijama i lokalnim samoupravama. Novi i veoma vaàn deo se odnosi se na funkcionisawe Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode i NP „Fru{ka gora“, kao i preduze}a „Park Pali}“, koje su zajedni~ki osnovali Republika, Pokrajina i grad Subotica. U narednih nekoliko godina „Park Pali}“ treba da doprinese realizaciji turisti~kog master plana Pali}a. Tre}i segment na{eg poslovawa bi}e usmeren na program suzbijawa {tetnih organizama u ìvotnoj sredini. Na àlost i ove godine novca }e biti samo za ekolo{ko, odnosno suzbijawe komaraca biolo{kim tretmanima. Za programe sistematskog uni{tavawa ambrozije ne}e biti sredstava, s obzirom da nam je planirani buxet za ovu godinu svega 500 miliona dinara. Na{ sagovornik isti~e da }e partnerski, s republi~kim ministarstvom, lokalnim samoupravama i NVO, nastojati da privuku {to vi{e novca iz me|unarodnih fondova i programa. Puzovi} sma-

tra da je va`no da se postoje}e stawe ìvotne sredine drì pod kontrolom i da se spre~i pojava neke nove crne ekolo{ke ta~ke u Vojvodini. Mada je plan za 2009. godinu Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj pravio ne{to ambicioznije nego godinu ranije, zbog velike ekonomske krize i rebalansa buxeta, ura|eno je mawe od zacrtanog. - I pored krize i nesta{ice novca uspeli smo dosta da uradimo na terenu, uz pomo} sredstava drugih sekretarijata, pre svega Sekretarijata za rad i zapo{qavawe, po{to se kroz program javnih radova realizuje oko 80 projekata {irom Vojvodine - obja{wava Puzovi}. - Akcijom „O~istimo Srbiju“ Ministarstva ìvotne sredine i prostornog planirawa uradilo se mnogo, u partnerskom odnosu s dràvom, ostalim pokrajinskim organima, stranim partnerima i lokalnim samoupravama. Va`no je da se stawe nije pogor{alo, ali se moramo truditi da ìvotnu sredinu sa~uvamo i spasemo od daqeg zaga|ewa.  Aleksandra Brzak

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

FUDBALSKA TAKMI^EWA UBLA@ILA KRIZU

Evropi od lige UEFA – {est milijardi evra Pol Mulendjik, direktor u Master kardu, kaè da ovogodi{we istraìvawe pokazuje kako fudbalske strasti mogu pozitivno da uti~u ne samo na klubove ve} i na ukupnu ekonomiju fudbalu smo navikli da govorimo kao o najva`nijoj sporednoj stvari na svetu, me|utim podaci o doprinosu i zaradama preko ove popularne igre brojkama pokazuju da ono “sporedna” sve mawe stoji. Sponzor UEFA lige, kompanija Master kard, naru~ila je studiju o zaradama koju su ostvarili klubovi koji su se takmi~ili. Podatke je obradio dr Sajmon êdvik, profesor poslovne strategije i marketinga u Centru za me|unarodni biznis i sport u Kventriju u Engleskoj, konsultant brojnih sportskih kompanija na projektima menaxmenta, sponzorstva, brendirawa, analize pona{awa navija~a, razvoja sportskog trì{ta, te uticaja interneta na poslovawe u sportu. êdvik je stru~ni konsultant i poznatih teniskih turnira poput Vimbldona, Ju-Es opena, Australija opena... Ova studija je pokazala da su vode}i evropski klubovi zaradili u

proseku 50 miliona evra za ulazak u “nokaut fazu” takmi~ewa UEFA Lige {ampiona. Podaci ka`u da finansijske nagrade UEFA participiraju u proseku u klubovima sa 14 miliona evra, a od komerci-

zna~ajan doprinos ekonomskom i komercijalnom zdravqu Evrope. Prema na{im istraìvawima, evropskoj ekonomiji Liga {ampiona vredi {est milijardi evra - kaè êdvik.

jalnih prihoda i takmi~ewa zradi se jo{ 12 miliona evra: prodaja karata donese u proseku 10 miliona. Tu nije kraj: komercijalni i marketin{ki prihodi ukqu~uju}i i sponzorstvo, hranu i pi}e, donesu u blagajne klubova osam miliona evra. Jo{ {est miliona prihoduje se po osnovu porasta vrednosti fudbalskih timova koji su u{li u ovo takmi~ewe. - Fudbalska takmi~ewa nisu samo uzbudqivo iskustvo za qubiteqe ovog sporta, ve} predstavqaju

Ovim pokazateqima su zadovoqni i sponzori. Pol Mulendjik, direktor u Master kardu, ka`e da ovogodi{we istra`ivawe pokazuje kako fudbalske strasti mogu pozitivno da uti~u ne samo na klubove ve} i na ukupnu ekonomiju. Naravno, oni koji pobede zarade jo{ i vi{e. Tako je “Barselona”, pobednik u Ligi {ampiona UEFA 2009, prihodovala 110 miliona evra, a drugoplasirani “Man~ester junajted” 65 milona. U tim takmi~ewima se dobro zara|uje i kada se gubi.

Nije lo{e pogledati kao su pro{li oni koji su se kvalifikovali za “nokaut fazu” takmi~ewa od 2009. do 2010. Zarade od UCL nov~anih nagrada kre}u se, za sada, od maksimalnih 11,5 miliona evra, koliko }e, po procenama, dobiti “Bordo”. Mawe }e ubrati “êlsi” i “Fijorentina” – po 11,1 evra. U grupi {esnaestorice finalista u sirotiwu se ubrajaju sa po 9,9 miliona “Olimpijakos”, “VFB [tutgart”,”Inter Milan”, “AC Milan” i “CSKA Moskva”. Ostali }e zaraditi ne{to iznad 10 miliona evra. Fudbalski klub koji odnese pobedu u finalu UCL zaradi}e 31,2 miliona evra od nov~anih naknada, plus od sponzora i marketinga. Klubovima kojima nije uspelo da pro|u “nokaut fazu” ostaje da se pripremaju sa slede}u sezonu i da broje pare. Najvi{e posla }e imati “Juventus” i “Unirea” koji su zaradili po 9,5 miliona evra od UCL naknada. Po 9,1 miliona zaradili su “Marsej”,”Liverpul” i “Volsburg”. Najmawe su prihodovbali “Makbi Haifa” i “Debrecin” – po 7,1 milion evra. U “si}u” spada i “Renxers” sa 7,9 miliona evra. Ostali mogu da ra~unaju sa osam do devet miliona evra. Nisu lo{e pro{le ni zemqe ~iji su klubovi bili uspe{ni. Istraìvawe kaè da je Engleska prihodovala gotovo 130 miliona evra, Italija 104, [panija 97, Nema~ka 71, Francuska 42... Du{anka Vujo{evi}

JUTJUB – NAJBOQE OD NAJBOQEG

[to sme{nije, to gledanije J

o{ mnogo pre nego {to je izmi{qen „Jutjub“ mnogi korisnici interneta su razmewivali kratke video ise~ke zanimqivog sadr`aja, naj~e{}e sa svojim prijateqima putem imejl adresa. Neki video zapisi su pogledani jednom i odmah brzo bivali zaboravqeni, no neki su postali toliko popularni da su postali deo op{te kulture. Internet je postao vode}i medij koji svojom jednostavno{}u kori{}ewa privla~i sve qude, pa i one informati~ki nepotkovane, a u tako rapidnom rastu popularnosti svakako mu je pomogao i „Jutjub“ sa svojim zanimqivim sadr`ajima. Svega i sva~ega smo se mogli nagledati za sve ovo vreme otkad ova internet stranica postoji, a ovo je svojevrsni oma` onim video ostvarewima koji su sa vremenom postali op{te mesto dana{weg korisnika interneta.

Beba koja ple{e (1996) – Ovaj video je jo{ poznat pod imenom “^a-~a-~a beba”, koji prikazuje sa trodimenzionalnu animaciju bebe koja ple{e. Radi se o jednom od pionirskih videa koji je dosegao veliku popularnost jo{ mnogo pre „Jutjuba“, „Tvitera“ i „Fejsbuka“, {to ovaj uspeh ~ini jo{ ve}im. O popularnosti ovog videa svedo~i i gostovawe „^a-~a-~a bebe“ u nekada popularnoj seriji Eli MekBil prikazivanoj i kod nas. Klinac iz „Ratova zvezda“ (2002/2003) – Za neupu}ene, radi

se o malom debequci koji metalnom polugom vitla po vazduhu poput glavnih likova u filmovima „Ratovi zvezda“ i pred kamerom se tu~e sa nevidqivim neprijateqima. Originalni video i nije toliko zanimqiv, dok ga na internetu nisu zapazili informati~ki gikovi, koji su odreda svi veliki fanovi ove filmske sage Xorxa Lukasa, te odlu~ili da ovom videu dodaju nekoliko specijalnih efekata. Video je nakon toga postao toliko popularan da danas broji nekoliko desetina miliona gledawa. Numa Numa (2004) – Kombinacija dobro uskla|ene sinhronizacije + uvrnutog gibawa u ritmu muzike + mega hit koji dolazi iz Moldavije = zagarantovan uspeh. Barem je za Gerija Brolsoma ovo bila dobitna formula. Zvezda „Numa, numa“ videa sve vreme trajawa pesme zabavqa gledaoce svojim sme{nim

izgledom a pri tom svo vreme li~i kao da je on pravi izvo|a~ ove pesme a ne „Dragostea din tei“. ârli jednorog (2005/2006) – Ovaj i jo{ dva nastavka videa privukli su nekoliko desetina miliona qudi da pogledaju dogodov{tine dva jednoroga koji vode ârlija na planinu od slatki{a koji..., ok, ne}u daqe, da ne kvarim doìvqaj onima koji ga jo{ nisu pogledali. Liroj Xenkins (2006) – Onaj ko nikada nije igrao igricu „Vorkraft“ sa dru{tvom, taj ne moè

da shvati patwu u~esnika ovog videa. Scena se odigrava kada ekipa koja pobe|uje pravi plan za zavr{ni udarac, svi osim jednog ~lana, Liroja Xenkinsa. Ovaj nesre}nik, dok se ostali dogovaraju {ta i kako daqe, na svoju ruku ~a~ka me~ku i kre}e na neprijateqa. Na kraju balade svi likovi ~lanova ekipe bivaju mrtvi i gube ve} gotovo dobijenu igru. [ta se daqe dogodilo sa baksuznim Lirojem, nije poznato. Evolucija plesa (2006) – Ubedqivo najpopularniji video na „Jutjubu“ svih vremena pripada Xadsonu Lejpiliju, ve{tom kreatoru plesa koji je u nekoliko minuta spojio desetak najpoznatijih muzi~kih tema iz razli~itih muzi~kih era. Do danas je ovaj video videlo preko 134 miliona qudi, malo li je?! Nasmejana beba (2006) – Mislim da za ovo i ne treba dodatno poja{wewe, ali ajde... Jedan {vedski tata odlu~io se da na „Jutjub“ postavi video na kojoj se wegovo dete smeje jednim od najzaraznijih na~ina smeha koji ste u ìvotu ~uli. Svaki put kada tata kaè re~ „bing“ dete se cepa od smeha, a uskoro i vi sa wim. ârli me ugrizao za prst (2007) – Jo{ jedan video sa klincima u glavnoj ulozi. Ovoga puta u pitawu su dva brata, stariji zabavqa mla|ega tako {to mu gura svoj prst u usta, no mali{a nesvestan ja~ine sopstvenog ugriza povre|uje starijeg brata, koji se, kad se kona~no oslobodi wegove ~equsti, pla~nim glasom obra}a tati sa sada ve} legendarnom re~enicom: „ârli me ugrizao za prst“! Mo`da i ne zvu~i bog zna kako zanimqivo, ali cifra od 100 miliona gledalaca ovog videa govori suprotno. ôkoladna ki{a (2007) – Klinac Tej Zondaj svojim nestvarno dubokim glasom peva ovaj fanki hit. Deluje potpuno nestvarno dok se ne pogleda, a preko 45 miliona qudi koji su pogledali ovaj video veruje da je pred Tejom zagarantovana uspe{na muzi~ka karijera. Ostavite Britni na miru! (2007) – Bizarni Kris Koker je svojom ~udnom reakcijom besa usmerenom ka nepo{tovaocima lika i dela wegove qubimice Britni Spirs privukao za samo 24

sata preko 2 miliona qudi da pogledaju wegov krajwe uznemiruju}i video. Uspehu je pomogao i SiEn-En ~iji su se voditeqi vaqali od smeha dok su video pu{tali u tv etar.

ANATOMIJA BESTSELERA

Iz istorije u budu}nost ugoo~ekivani roman „Izgubqeni simbol“ Dena Brauna pojavio se septembra pro{le godine postav{i globalni bestseler kojim su postavqeni novi standardi u prodaji ove vrste proizvoda. Kwiga je dugo najavqivana (pune dve godine se znao naslov, pa i okvirni datum izlaska) a medijska kampawa je pa`qivo dozirana i odràvana. Prema planu simultanog pojavqivawa na svim ta~kama sveta, od Amerike, Evrope, Azije i Australije – uz sporadi~ne rukavce koji su vodili u neke delove Afrike, stigla je i do zemqe Srbije (za izuzetno brzo objavqivawe prevoda zasluàn je novosadski „Solaris“). Rezultat kampawe je najve}a i najbrà globalna prodaja neke kwige kakva nikada do tada nije zabeleèna (a te{ko da }e u skorije vreme neko uspeti da je nadma{i). Naravno, temeq sveukupnih planova i taktike je uspeh Braunovog romana „Da Vin~ijev kod“ (iz 2003.) koji je bio nova stepenica u svetu literarnog biznisa, ne samo zbog velike prodaje ve} i zbog rasprostrawenosti {irom zemaqskih duìna, te, kona~no (a ne najmawe bitno), zbog dugotrajnosti svog ostajawa u ìì interesovawa. Svega ne bi bilo da „Kod“ nije dostigao osetqivu ravnoteù intrigantne teme, fakata, spekulacija i, kona~no, akcije. Da je balans poremetio bilo koji elemenat, obi~ni (neuki ali qubopitqivi i razmaèno-nervozni) ~itaoci bi se ili mu~ili sa beskrajnim nabrajawima istorijskih ~iwenica posle kojih bi se re|ale teorije o zaverama (ako bi neko imao strpqewa da ~ita do tih strana) ili bi lako preleteli preko jo{ jedne rutinske jurwave za blagom uz povremene borbe sa mo}nim (i nevaqalim) suparnicima. No, Braun je ve} pro{ao {kolu bestseler {egrta i sposoban je da zanatski vaqano odradi posao i napravi delo koje }e “zapiwati za oko”. Svakako je u pripremi ra~unao na planetarnu snagu Katoli~ke crkve i wenih dogmi, ali i na kontraverze koje je prate kroz vreme, a kulminiraju u 20. veku i prebacuju se u Novi Milenijum. Mudar izbor doneo je rezultate koji su, ipak,

Na suprotnoj strani od ove mistifikacije stoji suva nauka, istina jo{ u povoju, skrivena iza imena “noetika”. Ona, koriste}i najsavremeniju tehnologiju, poku{ava da otkrije (ne)postojawe qudske du{e ili fenomene kakvi su “energetska snaga misli”. Dok profesor Robert Langdon nastoji da spase kidnapovanog prijateqa otkrivawem tajne masonske piramide i be`i od specijalnog odeqewa CIA Va{ingtonom, hodnicima i katakombama Kaptola, preko Kongresne biblioteke i spomenika Xorxu Va{ingtonu sve do vrha obeliska u srcu tog grada, dve odvojene linije pribli`avaju se i ukr{taju u zapawuju}a saznawa

koja su drevnim misliocima bila poznata ali su ih “qudi uskih vidika” izbrisali. Posle vekova skrivawa, ta vrhunska istina je na putu da se ponovo obznani. Bez we qudska civilizacija ne}e jo{ dugo opstati, ve} }e se sru{iti pod teretom materijalnih dobara koja se bezmerno gomilaju. A ta istina je da je “~ovek hram bo`ji”, i da bo`ja sila nije èlela da bude mudar ne bi ga obdarila sposobno{}u da u~i. Rezultat tog u~ewa moè biti samo oblikovawe stvarnosti. Buda je sledbenicima govorio: “ti sam si bog”, a Isus da je “carstvo nebesko u vama”, obe}av{i “{ta ja mogu moète i vi, pa i vi{e”. Zakqu~ak romana nedvosmislen je i – optimisti~ki. „Izgubqeni simbol“ me{a fikciju i spekulacije. Sve opisane dràvne i nedràvne in-

Masonske tajne

Dejvid posle zubara (2009)- Re~ je o videu sa de~akom koji je bio o{amu}en posle va|ewa zuba 2008. godine i koji je do danas videlo vi{e od 37 miliona qudi. Za samo nedequ dana po{to je postavqen na „Jutjub“ oko pet miliona qudi gledalo je sedmogodi{waka koji sa zadweg sedi{ta automobila pita oca „da li je to stvaran ìvot oko nas“. Klip ima gomile oboàvalaca, a na trì{tu su se ~ak pojavile i majice sa likom grogiranog de~aka. Sjuzan Bojl (2009) – Video u kome je svetu otkrivena ova {kotska tetkica an|eoskog glasa, danas planetarno poznata zahvaquju}i britanskoj tv-emisiji „Britanija ima talenat“, zvani~no je najgledaniji na „Jutjubu“ tokom protekle godine. Wen nastup i izvo|ewe pesme „Sawala sam san“ iz opere „O~ajnici“ do danas je pogledalo preko 120 miliona qudi. Ina~e, od video klipova iz na{e zemqe, ubedqivo su najpopularniji oni vezani uz na{e vrhunske tenisere, ta~nije oni sa manekenskim izdawima Ane Ivanovi} i imitacijama Novaka \okovi}a. Nastavak liste, gle ~uda, drì folk peva~ica Svetlana Ceca Ra`natovi} sa svojim video spotovima, a koju u stopu prati ~itava lista „Grand“ kamarile. Aleksandar Devetak

Teret slave „Da Vin~ijevog koda“ svakako je pritiskao pisca jer napisati slabiju kwigu bio bi dokaz da je prethodna slu~ajni pogodak iza kojeg nema “{tofa”. Da bi se napisala boqa kwiga trebalo bi na}i jake i intrigantne adute. Po{to je najja~i adut crkvu-religiju odigrao, Braun se, o~ito, zapitao koju ogranizaciju obavija najvi{e tajni i kontroverzi i do{ao do zakqu~ka da su to – masoni. Bratstvo Slobodnih zidara vekovima je prisutno {irom zapadnog sveta, ~ine ga bogati i ugledni qudi, zvani~no se zala`e za dobrobit zajednica u kojima postoji ali je obavijeno bezbrojnim tajnama. Prati ga nepoverewe i podozrewe. prema{ili i najneobuzdaniju ma{tu. Pisac je mogao da zaplete pri~u oko bilo kog nedovoqno poznatog doga|aja iz istorije ili sada{wice masona i da ponudi uzbudqivu jurwavu za nekim artefaktom, spisom/kwigom koji }e razotkriti ko je sve bio mason i za {ta je ovo bratstvo “zaslu`no”, a za {ta “krivo”. Braun je, pak, rezonovao {ire i dubqe, odbijaju}i da igra samo na jednu kartu. U ~itavu zavrzlamu upleo je neke spekulativne linije. Potraga zaista poku{ava da otkrije veliku tajnu masona, drevnu mudrost koja daje ~oveku bo`anske mo}i a koja je skrivena da ne bi bila zloupotrebqena jer qudi joj jo{ uvek nisu dorasli. Naravno, da li drevna mudrost postoji ili je samo izmi{qena, otkri}e oni koji prate tragove i ta~no ih odgonetnu.

stitucije, obredi, spomenici, umetni~ka i filozofska dela – stvarni su. Postoji Institut za noeti~ke nauke. Godine 1991. tajanstveni dokument zakqu~an je u sef direktora CIA; u wemu je sadr`ana lokacija tajne podzemne prostorije (“tamo negde je zakopano”). Citati iz Biblije su ta~ni a wihova tuma~ewa i dogmatska i nedogmatska. [ta je zaista onako kako u romanu pi{e, ostavqeno je ~itaocu da razlu~i. Finale romana svako }e prihvatiti prema svojim afinitetima, ~ak i na optu`bu da su masoni platili Braunu da ih toliko hvali. Ono {to se ne mo`e sporiti jeste da je pri~a dinami~na, uzbudqiva i prepuna ezoterije. Sude}i prema prodaji „Izgubqeni simbol“ je jo{ jedna laka intriga koja godi civilizovanim Zapadwacima koji su dobro ugazili u 21. vek. Ilija Baki}

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

VI[E OD FILMA

Avatar... ili jadni izgovori za lepe slike ovi film Xejmsa Kamerona „Avatar“ lansiran u vreme pred Boì~nog „zagrevawa“ Zapadnog sveta, ne prestaje da zara|uje milione i izaziva polemike zainteresovane javnosti, kako lai~ke, tako fanovske i tzv. stru~ne. Sve u vezi sa filmom je u superlativima, {to i prili~i reìseru koji pravi samo skupe („Alien 2“, „Terminator 2“, „Ambis“) i najskupqe blokbastere („Titanik“); ovog puta buxet filma je oko pola milijarde dolara, {to za pripremu i snimawe, {to za besomu~nu reklamnu kampawu a upotrebqena je najnovija tenologija sa stvarawe pokretnih slika i wihovu 3D reprodukciju. Odgovor na izazov ovako ekskluzivne video poslastice sasvim je adekvatan, pa horde gledalaca cupkaju na vratima belosvetskih bioskopa i daju svoj prilog povra}aju uloènih para i gomilawu profita. Uz osnovni proizvod - film, ide sve {to je potrebno da se publika „navu~e“ na „Avatara“ - od postera i reklamnih materijala, do svakodnevnih sitnica (majica, bexeva i sl.); nisu zaboravqeni ni fanovski sajtovi, odnosno bezbrojni forumi koji hvale ili kude ovo (remek?) delo, u rasponu od obi~nih „pquva~ina“ do tragawa za skrivenim porukama i zaverama, ali svi ga preporu~uju za gledawe. Elem, „Avatar“ je film trenutka i nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. A {ta se, u stvari, krije iza sve te gu`ve? Jednostavan i kratak odgovor je: od svega po malo, {to je pravi recept za, nazovimo ga tako, ambiciozni uspeh, dakle uspeh koji nije u rangu instantnih smejurija po receptu „upotrebi-baci“ (kakva je tanu{na ekranizacija slabog vampirskog bestselera „Sumrak“ Stefani Majer koji otvoreno vre|aju inteligenciju gledalaca); „Avatar“ nije samo slatka `vaka za o~i, on ima jo{ par „slojeva“ koji nisu preterano inventivni ali

prodaju gledaocu iluziju da je video i ne{to vrlo „celomudreno“. Scenario je kombinacija nau~no fantasti~nih standarda - „masnog“, gotovo bezobraznog parafrazirawa kratkog romana „Svet se ka`e {uma“ (1976) Ursule Le Gvin (sa sve {umom i wenim stanovnicima kao zatvorenim planetarnim sistemom koji agresivni qudi poku{avaju da pokore), te

tih) da je kapitalisti~ka grabe`, ruku-pod-ruku sa prirodnim zlom u ^oveku, problem koji }e ugroziti zemaqsku i kosmi~ku budu}nost ^ove~anstva, u me|uvremenu je postala op{te mesto koje nikoga ne potresa jer kapitalizam vi{e nema politi~kog oponenta (u socijalizmu), pa se slobodno i bahato {epuri govore}i „jeste, ja sam i najboqi i najgori ali {ta mi mo-

inih dela o vanzemaqskim eko-celinama koje qudi remete-uni{tavaju, do samog koncepta avatara koji je 1997. Xo Haldeman opisao u romanu „Ve~iti mir“ (u kome Amerikanci „daqinski“ ratuju na prostorima Ju`ne Amerike preko vo|enih robota); naravno, bilo je jo{ romana/pri~a koje su se poigravale idejom avatara kao „lutke na (mentalnom) koncu“. Zaplet i rasplet ostaju dosledni u pra}ewu izlizanih {ablona, od bezazlenih domorodaca, zlih i dobrih qudi do neminovnog obra~una. Imperijalisti~kom principu „otimaj-tro{i-otimaj“ kontrapunktirana je urowenost u Prirodu domorodaca, Na’vija, bazirana na antropolo{kim izu~avawa primitivnih zajednica ali i romanti~nim filosofskim idejama o „plemenitom divqaku“ (opovrgnutim arheolo{kim nalazima koji govore da su i praistorijski qudi me|usobno ratovali). Nekada{wa subverzivnost ideje (naro~ito tokom 1960-

`ete?“ Pored ove (kvazi) Istine stoji i ona da }e Zle momke pobediti samo Dobri momci; „divqaci“, dakle, nemaju {anse osim ako im ne pomognu pripadnici one vrste koja ih i uni{tava. Samo Qudi mogu uni{titi Qude - ako ovo nije nadobudni antropo{ovinizam, onda ne znamo {ta je. Jer, Qudi su toliko superiorni da im niko drugi nije ni do kolena; Qudi su unikatna me{avina Dobra i Zla kakve nigde u Univerzumu nema! Na krwi scenaristi~ki ram namontirane su prelepe slike od kojih zastaje dah. Kameron je dostojni nastavqa~ Melijesovih trikludorija koje su fascinacije pokretnim slikama iz realnosti digle u visine bajkovitog. Rediteq i wegov tim ponovo su „ar~ili“ iskustva vizuelnih medija pa }e gledalac prepoznati {ume iz starog Rejmondovog Fla{a Gordona, Mebijusove lebde}e planine i xombaste lete}e ma{ine, bizarni kolorit na tragu Korbenovih stripova

o Denu, jaha~e zmajeva iz Segqeresovog stripa „Najamnik“ ili romana En Makafri o „Zmajevima Perna“. Kameron }e citirati i samog sebe iz ranijih filmova, posebno kada je u pitawu egzoskelet ma{ina/utovariva~/ratnik - o istoj je pisao Stanislav Lem u romanu „Fijasko“ davne 1986. godine. Domoroci su prijatno plavi i humanoidni kako bi bili i druga~iji a ipak „bliski“ gledaocima; o~i su im (kao i kod I-Ti-ja) dovoqno qudske da „uhvate“ pa`wu i naklonost. Humanoidnost je, naravno, u funkciji pri~e jer podrazumeva i polnost paralelnu qudskoj, pa film mo`e „igrati“ na suparni{tvo, sentimentalnost, zaqubqivawe, seks (prakti~no Zemqanin i Pandorijanka su to obavili, makar i preko posrednika, ali to su uradili i junaci pri~e/romana „Qubavnici“ Filipa Hoze Farmera davne 1952.). Druga~iji oblik vanzemaqaca mogao bi da nosi i druga~iju seksualnost (ili da iste nema), a kako to objasniti gledaocu-laiku? Uostalom, dvopolni heteroseks „jedan na jednu“ najlep{i je jer tako rade qudi, zar ne? Kona~no, to {to su Na’vi plavi ne uspeva da sakrije ~iwenicu da su oni u su{tini - crvenoko{ci, a svi znaju kako su divqi Indijanci istrebqeni od civilizovanih belaca koji su gradili najboqu dr`avu na svetu. Nabrajawe lepota i pogre{aka u „Avataru“ poprili~no bi potrajalo. Nesporno je da on nudi rasko{nu galeriju slika/prizora a da mu je pri~a na klimavim nogama (ma koliko na prvi pogled delovala „zaozbiqno“). Ali, znaju}i kakav je prose~ni nivo obi~ne „raje“ koja ide u bioskop i puni blagajne, Kameron se nije trudio da bude pametan (kome to uop{te treba i ko bi to zapazio?). I, kako sada stoje stvari, uspeo je u svom naumu da zgrne pare i potvrdi da je najisplativiji autor Holivuda. Misija „Zabave iznad svega’, dakle, iz I. Baki} vr{ena je.

UVRNUTI BO@I]NI OBI^AJI

Baci cipelu i ~ekaj princa na belom kowu vi mi imamo svoje obi~aje kojih se pridràvamo u vreme boì}nih praznika. Neko pali Badwak, nako kupi gran~icu ispred Futo{ke pijace a neko gleda boì}ne filmove i ostavqa poklone ispod jelke. No, postoje i druga~iji obi~aji, iz na{e perspektive~udni pa mo`da i morbidni. Ipak, sve je to deo razli~itosti koja i ~ini na{u planetu interesantnim mestom za ìvot. Mo`da vam se neki od navedenih obi~aja i dopadne, pa ga dogodine odlu~ite uvesti i u vlastiti dom. Kiviak – iskopavawe mrtve ptice. OK, mo`da vam se ovaj obi~aj sa Grenlanda i ne dopadne, ali zanimqivo ga je pomenuti. Kiviak je vrsta ptice koja se mrtva umotava u koru drveta i zakopava u sneg nekoliko meseci pre Boì}a, da bi se na sam Boì} iskopala, o~istila od trulih iznutrica, ispekla i pojela. Meso Kivijaka }e dati qudima snagu do narednog Boì}a, a mi }emo im verovati na re~. Sakrivawe metle. Ru`ne ve{tice i zli duhovi nisu bili deo samo na{e pro{losti, u Norve{koj. na primer. i{li su do te mere da su, preventive radi, na boì}no ve~e sakrivali sve mogu}e metle, jer je, jelte, op{tepoznata stvar kojim prevoznim sredstvom se ovi nepoèqni gosti koriste. Nismo proverili ali tada se u godini verovatno napla}ivalo najvi{e kazni zbog ne~i{}ewa snega ispred svog praga. Kalikancaroj i odbrana sviwskom glavom. U Gr~koj, tako|e ponukani problemima sa negativnim silama, smislili su efikasan metod za odbranu Boì}a. Kalikancaroj su zli duhovi koji ìve duboko u zemqi tokom ve}eg dela godine, a za izlet na povr{inu uvek izaberu - Boì}. Oni svaki put mewaju svoj izgled, pa ne postoji jasna definicija wihovog lika. Neki kaù da li~e na qude, drugi tvrde da su ab-

normalno visoki i da nose metalne cipele, a tre}i se kunu da im li~e na majmune sa crvenim o~ima. No, svi su se sloìli u na~inu kako ih se ratosiqati. Na dimwak, po{to poput Deda Mraza ba{ tim putem vole ulaziti i Kalikancaroji, obavezno se mora zaka~iti sviwska glava koja }e ih prestra{iti i dati im petama vetra. Kako se do{lo do zakqu~ka da je ba{ sviwska glava efikasan odbrambeni mehanizam, ni do danas nije razja{weno. Rolerima do crkve. Venecuelanski grad Karakas naizgled ima jednu od najzanimqivijih boì}nih tradicija. Naime, stanovnici ovog grada na Boì} zatvaraju sve ulice za promet automobilima i kre}u se iskqu~ivo na rolerima. Izgleda da nema ni~eg boqeg pre boì}ne molitve od dobrog kardiosvakularnog treninga. Me{awe pudinga. Jork{irski puding je veoma vaàn deo boì}ne tradicije u Velikoj Britaniji. Ako se puding pravi na pravi na~in, to }e doneti sre}u. Legenda kaè da ako se poèli èqa prilikom me{awa pudinga u pravcu kazaqke na satu, ta }e se èqa i ispuniti kada se puding pojede. Najve}i problem u Britaniji je u vreme Boì}a prona}i dovoqan broj ~inija i ka{ika kako bi svi mogli me{ati svoj puding. Izgubi{ cipelu, prona|e{ mu{karca. Dosadilo vam je da budete sami? Ako ste èna, poku{ajte slede}i boì}ni obi~aj, izmi{qen u ê{koj - ne moè da vas ko{ta. Jednostavno, iza|ite napoqe za vreme dana, stanite licem okrenuti ka va{im vratima i bacite {to daqe va{u cipelu preko ramena. Ako cipela padne sa vrhom okrenutim prema vratima, to vam govori da se ne}ete udati u narednih 365 dana, a ukoliko bliè vratima bude {tikla to zna~i da va{ princ na belom kowu samo {to nije stigao. Uostalom, moè vam se desiti da

cipelom pogodite slu~ajnog prolaznika, pa jo{ ukoliko je slobodan eto idealne prilike da ve} na sam Boì} krenete u akciju. Pogodi ko stiè na ve~eru? Ako je sre}a ono za ~im o~ajni~ki tragate, mo`da bi vam slede}i obi~aj iz drevnog Portugala mogao biti pokazateq {ta trebate daqe ~initi. „Konsoda fijesta“ se odvija u toku boì}ne ve~eri. Portugalci za stolom postavqaju jo{ jedno mesto vi{ka, ono je nameweno za du{u

mrtvih. U wihov tawir i ~a{u doma}in sipa jelo i pi}e kao i ostalim gostima, to }e zadovoqiti duhove i oni }e wemu i wegovoj familiji dodeliti sre}u tokom cele godine. Ne bacajte kowske lobawe. Ova neobi~na tradicija sti`e iz Velsa i zove se „Sre}na Meri“. Najve}i problem u celoj pri~i je prona}i kowsku lobawu, bez koje je ~itav performans neizvodiv. Potrebno je ogrnuti se }ebetom od kowske dlake (mo`da je najboqe oderati jednog kowa za sve neophodne rekvizite), na duga~ak {tap staviti lobawu i takav se pro{etati centrom svoga mesta. Ukoliko lobawa na {tapu „ugrize“ nekog od prola-

znika, on je duàn da vam plati izvesnu svotu novca, {to }e vas, je li, na koncu konca u~initi sre}nima. Cepanica se uneredila. Osim najboqeg fudbalskog kluba na svetu, Katalonija je iznedrila i dva najbizarnija boì}na obi~aja na planeti. Prvi je prava zabava za celu porodicu. Prona|e se neka pove}a cepanica i izdubi se, na wu se naka~i glava noge i rep, tako da izgleda kao jelen, pas ili ne{to sli~no. Cepanica se „hrani“ od 8. decembra i trebala bi do Boì}a biti puna raznih slatki{a i igra~aka. Na Boì} se cepanica bije {tapovima tako da ova od straha „izbaci“ sve poklone za klince. Ako se ova nekim ~udom ne uneredi, deca imaju rezervni plan, otpevaju neku od pesama u ~ijem se tekstu na duhovit na~in pomiwe i obavqawe velike nu`de, pa im se veseli roditeqi na kraju ipak smiluju i poklone im zasluène slatki{e i igra~ke. Veliki se..wa. Radi se o boì}noj figurici koja se postavqa kao deo seta figurica u sceni Isusovog ro|ewa pod jelkom. Postavqawe jo{ jedne figurice samo po sebi ne predstavqa ni{ta spektakularno, no kad se u pri~u doda i podatak kako ta figurica predstavqa osobu koja vr{i veliku nu`du ba{ u trenutku Hristovog ro|ewa, onda stvar, prizna}ete, postaje bizarna. Sa razlogom, figurica se postavqa udaqena od Marije, Josipa i kolevke sa novoro|enim Isusom, no izvor ovog obi~aja jedan je od onih koje je gotovo nemogu}e otkriti. Ono {to je poznato jeste da se te figurice koriste ve} nekoliko stotina godina i da se obi~aj javqa u Andori, delovima [panije, Italiji i Portugalu. Jo{ bizarniji podatak je da se danas mogu kupiti ovakve figurice i sa likom Breda Pita i An|eline Xoli, kao i nizom drugih poznatih li~nosti iz sveta {ou A. Devetak biznisa.

VIKEND LEKAR

Bronhitis ~est zimi Bronhitis je vrlo ~esto oboqewe, koje se javqa bilo samostalno, bilo kao posledica nekih drugih oboqewa. U narodu se bronhitis zove ka{aq, ali svaki ka{aq nije od bronhitisa, po{to sve plu}ne bolesti mogu da izazovu slabiji ili ja~i ka{aq. Naj~e{}e se bronhitis javqa posle gripa ili posle kijavice, odnosno posle bolesti koje na{ narod zove nazeb ili prehlada. Ka{aq moè da nastupi i odmah, u samom po~etku gripa ili kijavice. U stvari, i grip i kijavica su zarazna oboqewa prouzrokovana specijalnim klicama, koja za vreme nazeba ili slabqewa organizma po~nu da se ja~e razmnoàvaju, pa savladaju organizam i izazovu bolest. Po{to su te bolesti prouzrokovane ìvim klicama, one se mogu prenositi sa bolesnog ~oveka na zdravog. Bronhitis je ~e{}i kod dece nego kod odraslih, i to stoga {to su deca mawe otporna i vi{e podleù vremenskim promenama pogotovo hladno}i, vlazi. Kod osoba u tre}em ìvotnom dobu bronhitis je ~esto hroni~no oboqewe. Kod pu{a~a se javqa jutarwe ka{qawe sa ispquvkom ,a to je tako|e jedna vrsta bronhitisa. Bronhitis je zapaqewe bronhija. Prema duìni trajawa i klini~koj slici bronhitis se deli na hroni~ni bronhitis i akutni bronhitis. Hroni~ni bronhitis je bolest koju karakteri{e redovno iska{qavawe najve}i broj dana mese~no i to najmawe tri meseca tokom posledwe dve godine. êsto se prikazuje i kao bolest pu{a~a. To je u osnovi trajna iritacija disajnih puteva. Na takvu dugotrajnu iritaciju duvanskim dimom ili drugim {tetnim (otrovnim) supstancama koje se udi{u, respiratorni sistem (prevashodno plu}a) reaguju poja~anim lu~ewem sekreta (sluzi) iz svojih submukoznih `lezdi, kao i hipertrofijom (uve}awem volumena) samih sluznih `lezdi. To lu~ewe predstavqa odbrambeni mehanizam samog sistema organa za disawe. Akutni bronhitis je kratkotrajna upala sluznice du{nika i bronhija. êsto je povezana sa virusnim infekcijama gorweg dela disajnog sistema. ê{}e se javqa u zimskim mesecima, a najpodlo`nija bolesti su mala deca. Bolest uglavnom traje kratko i retko dolazi J. Barbuzan do nekih komplikacija.

Duì ìvot bez cigarete Osobe koje posle preìvqenog infarkta prestanu da pu{e ìve duè od onih koje su nastavile s pu{ewem, pokazala je studija obavqena na Telavivskom univerzitetu, koja je potvrdila tezu da nikad nije kasno da se ostavi duvan. Studija, kojom je rukovodio dr Jariv Gerber, je 13 godina pratila vi{e od 1.500 qudi koji su preìveli infarkt. Jedan od wenih nalaza je i to da i oni koji posle sr~anog udara ne ostave sasvim cigarete, ali smawe wihov broj, ìve duè od osoba koje nastave po starom. Sve u svemu, oni koji su posle infarkta sasvim ostavili cigarete, su bili pod 37 odsto mawim rizikom da umru u trinaestogodi{wem periodu trajawa studije, {to ih gotovo izjedna~ava sa ispitanicima koji nisu nikad pu{ili i koji su bili pod 43 odsto mawim smrtnim rizikom od pu{a~a koji ni posle infarkta nisu ostavili cigarete. Osobe koje su izvesno vreme pre infarkta ostavile duvan time su smawile ishod od smrti tokom trinastogodi{weg perioda za polovinu. Izraelski stru~waci napomiwu da je dobrobit od ostavqawa duvana - bilo pre, bilo posle infarkta - u najmawu ruku isto toliko velika kao i terapije koje se primewuju da bi se izbegli daqi problemi sa srcem, ukqu~uju}i smawivawe nivoa holesterola ili kori{}ewe aspirina i beta blokatora, uz pomo} kojih se rizik od smrti kod osoba koje su preìvele infarkt smawuje za izme|u 15 i 29 odsto.

Hormon kriv za apetit Pona{awe osoba koje nastavqaju da jedu hranu okarakterisanu kao ukusnu ~ak i kada vi{e nisu gladni moglo bi se objasniti dejstvom „grelina“, hormona koji podsti~e apetit, pokazali su rezultati jednog ameri~kog istraìvawa. Istraìva~i iz zdravstvenog centra „Sautvestern“ pri univerzitetu u Teksasu otkrili su tokom istraìvawa obavqenog na mi{evima da hormon „grelin“ podsti~e te ìvotiwe da nastave da jedu iako su site. Nau~nici su najpre èleli da saznaju da li siti mi{evi vi{e vole da ostanu u prostoriji gde su prona{li hranu bogatu masno}om ili gde su prona{li neukusnu hranu. Oni su otkrili da mi{evi koji su dobili odre|enu dozu „grelina“ vi{e vole da ostanu u prostoriji gde mogu da konzumiraju hranu bogatu masno}om, dok oni koji nisu dobili taj hormon nisu pokazali neku posebnu èqu za odre|enom vrstom hrane. Nau~nici su otkrili i da mi{evi koji su dobili „grelin“ nastavqaju mnogo duè da konzumiraju hranu bogatu masno}om od ostalih. Ameri~ki istraìva~i su konstatovali da bi „grelin“ mogao da objasni sli~no pona{awe i kod qudi, koji poseduju hormone i veze me|u }elijama mozga bliske onima kod mi{eva.

Preterana higijena nije dobra za zdravqe Prevelika ~isto}a {teti dobrom zdravqu, pokazala je me|unarodna grupa nau~nika, predvo|ena prof. Deniz Keli sa Univerziteta Aberdin u [kotskoj. Istraìvawe, koje su nau~nici sproveli na tri grupe prasi}a koje su stavili u razli~ite sredine, pokazalo je da suvi{e sterilna sredina moè da spre~i razvoj odbrambenih mehanizama organizma protiv odre|enih bolesti. Prva grupa prasi}a je ìvela na uobi~ajen na~in, slobodna da se napoqu prqa, druga je ìvela normalno, ali nije smela da izlazi napoqe, dok je tre}a ìvela izolovano i primala antibiotike. Prasi}i iz sve tri grupe su klani u razli~itom periodu starosti kako bi se ispitala wihova crevna flora. Prva grupa prasi}a je imala crevnu floru bogatiju „laktobacilima“, bakterijama poznatim po stvarawu barijere za druge patogene bakterije. Radi se o prvom nau~nom istraìvawu kojim je utvr|ena veza izme|u preterane higijene i bolesti, o kojoj se ~esto govori. Nau~nici su ve} dugo sumwali da prevelika higijena podsti~e pojavu alergija ili patologija kao {to je Kronova bolest. Bez pristupa odre|enim bakterijama, ni qudski organizam ne moè da stvara imunolo{ku odbranu protiv odre|enih patologija, preneli su francuski mediji.

Terapija muzikom Individualno prilago|ena muzi~ka terapija moè da pomogne da se smawi nivo buke u u{ima qudi koji pate od tinitusa - zvowewa u u{ima, objavili su stru~waci s Instituta za biomagneti~nu i biosignalnu analizu pri nema~kom Univerzitetu Vilhelms. Tim nau~nika, koji je predvodio Hristo Pantev, je razradio muzi~ki tretman, prema ukusu pacijenta, iz kojeg su odstrawene zvu~ne frekvencije koje odgovaraju individualnim frekvencijama zvowave u wihovim u{ima. Posle godinu dana takve terapije pacijenti su prijavili osetno smawewe glasnosti zvowave u u{ima, za razliku od onih iz kontrolne grupe koji su slu{ali individualno neprilago|enu muziku. Tinitus je ~est poreme}aj sluha u industrijalizovanim zemqama. Jedan do tri odsto op{te populacije pati od zvowave u u{ima toliko jake da moè da na{kodi kvalitetu ìvota, upozoravaju stru~waci. Zdravstveni panel EU je januara ove godine upozorio na mogu}e o{te}ewe sluha omladine koja suvi{e jako pu{ta svoje mp3 plejere. Nau~ni komitet EU je upozorio da slu{awe preglasnih personalnih muzi~kih ure|aja tokom duèg vremena moè da izazove gubitak sluha ili tinitus, {to je navelo Komisiju EU da uvede nove bezbednosne standarde za mp3 plejere.

MRE@A

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

Osmos za male sive }elije posledwe vreme svedoci smo sve ve}e popularnosti takozvanih zen igara. U pitawu su igre sa fokusom na relaksaciju i meditaciju, obi~no sa dobrom muzikom iz raznih filmova ili instrumentalima koji vas opu{taju. Upravo je takva igra Osmos! Ona vas stavqa u ulogu lopte koja pluta mra~nim dubinama svemira, dok u pozadini sviraju lagani elektro bitovi. Igra je zasnovana na dva osnovna principa kojih }ete se dràti tokom svih 47 nivoa. Prvi glasi: svaka akcija ima svoju reakciju, {to zna~i da vi kontroli{ete loptu (mehuri}). Ona }e se kretati u zavisnosti od toga koliko joj date impulsne snage, odnosno - {to vi{e budete kliktali oko loptice, da}ete joj ve}u propulsiju i ona }e se duè kretati. Drugi princip jeste da ve}a riba jede mawu ribu. Na ekranu }ete zate}i hiqade loptica, pa ako se pribliìte mawoj apsorbova}ete je. Ukoliko se pak pribliète ve}oj, nesta}ete sa lica... svemira! Da ne

bi sve bilo tako jednostavno, tu je i tre}i princip koji u stvari kombinuje prava dva. Dodavawem impulsne snage osloba|ate masu

koju sakupqaju okolne loptice i samim tim postaju ve}e, pa vas ugro`avaju svojom veli~inom. Odjedanput Osmos postaje vrlo zanimqiv!

Kada pro|ete po~etne nivoe, ~ekaju vas tri varijacije igre koje }e se otkqu~avati u zavisnosti od va{eg kompletirawa prethod-

nih nivoa. Prva varijacija prosto je nazvana „A“, {to zna~i da su pred vama ambijentalni nivoi. Osnovni ciq je da postanete {to ve}a kugla. Mase je malo, {to

HTC i Gugl napravili tablet

anuar po~iwe s puno uzbu|ewa i o~ekivawa. U Las Vegasu otvara se izlo`ba

~etiri nezavisne pri~e na tu temu. Prva je Majkrosoft kurijer, druga pomenuti Epl ajslejt, tre}a je pre neki dan uo~eni HP zin, a ~etvrta i najnovija, jeste navodna (za sada bezimena) ta-

Computer Electronics Show – CES, na kojoj }e mnogi prikazati najnovije proizvode. Krajem meseca, verovatno 27. januara, “Epl” }e objaviti ne{to krupno – ve}ina o~ekuje da }e Xobs prikazati dugoo~ekivani tabli~ni ure|aj navodno pod imenom „ajslejt“. Mnogi pretpostavqaju da }e ova godina biti godina tableta. U igri su ~ak

bla koju pripremaju Gugl i HTC. Po{to }e Gugl svoj skup odràti dva dana pre nego {to se otvori CES, pojavila su se naga|awa da wegov direktor Erik [mit namerno èli da povu~e potez sli~an onom koji je Stiv Xobs izveo 2007. kad je dva dana pred CES predstavio ajfon. Taj telefon je odmah postao glavna tema te izlo`be pa, nije iskqu~eno da i [mit èli da postigne ne{to sli~no. HTC navodno ima proizvod koji }e konkurisati Eplovom tabletu, a [mit }e ga neposredno pred kraj skupa (poput Xobsa) izvu}i kao “jo{ jednu stvar”. Razlog za ovakvu pretpostavku poti~e iz ~iwenice da HTC ve} godinu i po dana radi zajedno s Guglom na modelima taktilnog tableta, ukqu~uju}i i jedan koji koristi wegov najnoviji operativni sistem Krom. Na wemu bi se u tom slu~aju mogle na}i aplikacije kao {to su Google Map, Gmail, Google Docs, Google Calender i Google Search by Voice. I pored svih naga|awa i poneke ~iwenice, neizvesno je {ta }e Gugl predstaviti, ali {ta god to bilo, sigurno }e uzburkati CES 2010. (Mikro)

Tr`i{te nije spremno za LED monitore osta konfuzije i protivre~nih informacija kru`i u vezi kona~ne afirmacije LED monitora i napu{tawa postoje}e generacije koja za pozadinsko osve-

tqewe koristi fluorescentne lampe. Analiti~ari tr`i{ta monitora tvrde da se ni tokom ove godine ne}e desiti ni{ta zna~ajnije, to jest LED monitori }e i da-

qe biti rezervisani za one koji su spremni da izdvoje vi{e novca. Tek u 2011. godini moèmo o~ekivati zna~ajniji nastup monitora sa LED tehnologijom. Jedan od razloga za ovakvo stawe stvari je nedovoqna raspoloìvost LED panela usled ~iwenice da se najve}i deo proizvodwe ovih panela koristi kod notebook i TV ure|aja. Jednostavno, postoje}a proizvodwa LED panela ne moè da podmiri potrebe zahteva proizvo|a~a monitora. Druga pote{ko}a se ogleda u ceni. Trenutna razlika u ceni izme|u 18.5” LED i klasi~nih CCFL panela je tek 5 dolara, {to i ne zvu~i previ{e stra{no. Me|utim, kada se ta razlika usled raznoraznih faktora pretvori u kona~nu, maloprodajnu cenu ta razlika naraste do 50 dolara. To je ve} dovoqna razlika da se kupci okrenu u ciqu izbora klasi~nih re{ewa.

zna~i da treba {to brè da se kre}ete i jedete sve pred sobom. Slede}a varijacija naziva se „S“ a to je skra}eno od survival. „Pojedite ili budite pojedeni“, glasi osnovni moto ove varijacije. Susre{}ete druge inteligentne forme koje rapidno rastu i samo vrebaju va{ rep da vas {~epaju. I na kraju tu je „F“, force varijacija u kojoj ste vi i milioni drugih loptica sme{teni oko sunca. Kre}ete se po orbitalnoj putawi, a svaka promena mase prozuroka}e promenu trajektorije, {to moè da dovede do zaletawa u pravcu uàrene zvezde i - Game Over. Ovi nivou su i najteì i najizazovniji, pa }ete morati pa`qivo da analizirate koga i kada pojesti. Iako je grafika u igri jednostavna, ona je savr{ena za ovu zabavnu razbribrigu. Zahtevnost nije velika, a sve je pregledno i jasno. Glavna karakteristika Osmosa sa tehni~ke strane jeste vrlo dobra muzi~ka podloga. Opustite se u tehno melodijama, zavalite u fotequ i jedite sve ispred sebe.

îtawe kwiga je COOL-ER prkos svim mogu}im tehnolo{kim dostignu}ima, jo{ uvek volimo da ~itamo kwige na staromodan na~in. Ipak, ima ne~ega u onom ritualnom uzimawu kwige i listawu stranica. Ali, to bi se sve moglo promeniti sa novim E-~ita~em, budu}i da COOL-ER ima neke stvarno kul mogu}nosti koje nam nude potpuno novo iskustvo sa digitalnom {tampom. Prvo, ovaj e~ita~ je 45% lak{i od bilo kojeg drugog na trì{tu. Izuzetno je tanak (tek 11mm), i moè da sa~uva od 500 do 800 romana. Ima memoriju od 1GB koja je pro{iriva putem SD kartica, i koristi E-ink tehnologiju kako bi kopirao iskustvo ~itawa kwige. I to vrlo uspe-

{no odra|uje na svojem 6-in~nom ekranu na koji ne uti~e sunce, {to zna~i da mu je vidqivost izvrsna. COOL-ER-ov scroll wheel kao kod ajpoda ima funkciju selektovawa menija i listawa stranica. Mo`ete birati izme|u {est veli~ina fonta, i mewati na~in gledawa iz portreta u lendskejp. Baterija mu se puni kojih tri sata, ali traje za ~itawe 8000 stranica. Sasvim dovoqno i za najozbiqnije ~ita~e. Jesmo li spomenuli da ovaj mali |avo reprodukuje i MP3? Dostupan je u svim duginim bojama, a isporu~uje se i u Srbiju, po ceni od 299 dolara, plus tro{kovi i carina – slobodno ra~unajte jo{ toliko.

Ajpod ne o{te}uje sluh meri~ki apelacioni sud za 9. oblast potvrdio je presudu iz 2008. godine koju je doneo kalifornijski op{tinski sud kojom je odba~ena tu`ba u kojoj korisnici navode da ajpod o{te}uje sluh. U tu`bi podnetoj 2006. godine navodi se da je ajpod defektan proizvod jer mo`e da reprodukuje muziku ja~ine do 115 decibela.

Op{tinski sud nije se sloìo s optu`bom, tvrde}i da je o{te}ewe sluha usled glasne muzike „o~igledno“ i „neizbe`no“, pa samim tim “Epl” ne snosi odgovornost. Tuìlac je zatim podneo àlbu na ovu presudu. Apelacioni sud je prakti~no ponovio argumente za presudu op{tinskog suda. U svojoj presudi sudija Vi{eg suda Dejvid Tompson

navodi: „Op{tinski sud nije pogre{io. Tuìlac priznaje da je namena ajpoda slu{awe muzike, i ni{ta {to su naveli u optu`bi ne sugeri{e da je nebezbedan ili defektan. Navedena je samo mogu}nost da korisnici koriste ure|aj neodgovorno, ali ne i da ure|aju nedostaje garantovan kvalitet.“ Sudija Tompson je na kraju dodao i da tuìlac nije uspeo da dokaè da je do povrede, ta~nije gubitka sluha uop{te do{lo, kao i da nije dokazao bilo kakve kvarove ili nedostatke na dizajnu ure|aja koji bi doveli do povrede. Pro{log septembra, Evropska komisija naredila je svim proizvo|a~ima prenosivih muzi~kih plejera da fabri~ki podese nivo ja~ine zvuka na 80 decibela, kao i da na ure|ajima navedu rizike pri slu{awu glasne muzike. Evropska unija je jo{ ranije nametnula maksimalnu ja~inu zvuka od 100 decibela na svim prenosivim muzi~kim plejerima koji se prodaju korisnicima na wenoj teritoriji. “Epl” sve svoje plejere ajpod isporu~uje sa napomenom koje upozorava korisnike da moè do}i do o{te}ewa sluha usled preglasnog slu{awa muzike. (Mikro)

Najskupqi mobilni na svetu vajcarska kompanija “GoldVish” stoji iza najskupqeg mobilnog telefona na svetu. ’Le Million’, kako se zove, sasvim je obi~an mobilni telefon, opto~en 120-karatnim dijamantima u 18-karatnom zlatnom ku}i{tu. Jedino {to se od drugi mobilnih telefona razlikuje (a da nije cena) jeste dizajn. Da biste mogli da ga napunite, ku}i{te morate skloniti. Ima bluetooth, i mo`e da reprodukuje MP3 melodije, FM radio i kamera su, naravno ukqu~eni u cenu od kojih 65 miliona dinara. S tim da je sada na sni`ewu! Kad nije, ko{ta kojih pet miliona

[

vi{e. Neko bi pomislio kako najskupqi mobilni telefon na svetu mora imati savr{en ekran osetqiv na dodir, sa odli~nim Internetom, i baterijom koja traje neizmerno dugo. I mo`da barem 8GB memorije. Ali, neko bi pogre{io. Za te novce dobi}ete mobilni koji bi po specifikacijama mo`da bio super pre kojih pet godina. Poprili~no razo~aravaju}e za sve te silne milione. Ali, svaka ~ast na trudu, verujemo kako }e bogati kolekcionari pasti na foru.

Kada ventilator na napajawu zariba po~etku }ete ga verovatno pokretati nekom olovkom ili {ilom, ali posle nekog vremena i ta „medicina“ prestaje da deluje. Mala je, sre}om, verovatno}a da se ne{to pokvarilo: ventilatori su uglavnom jednosmerni motori bez ~etkica, {to ih ~ini vrlo otpornim na pregorevawe: ne}e cr}i ~ak ni kada su mehani~ki zaglavqeni, a priroda napajawa u PC-ju je takva da nema opasnosti od previsokog napona. Otkazuju naj~e{}e zbog nagomilane pra{ine na osovini – treba ih o~istiti i bi}e kao novi! Svi ventilatori koje smo do sada imali priliku da popravqa-

mo imaju sa zadwe strane, obi~no ispod nalepnice, gumeni ~ep koji pokriva kraj osovine. ^ep treba

pa`qivo skinuti i na osovinu kanuti kap uqa za {iva}e ma{ine. Zatim pustite ventilator da se neko vreme vrti u horizontal-

nom poloàju, sa ~epom usmerenim nagore. Da biste to uradili, wegove izvode za napajawe moète da prikqu~ite na slobodni konektor za napajawe flopija (0 i 12V). Ako ventilator posle opisane operacije ne „ìvne“, treba ga detaqno rasklopiti i o~istiti wegove delove. Osovina ima osigura~ koji je spre~ava da ispadne. Kada se on (polako i oprezno) skine, osovina je slobodna i moè da se izvadi. Leì{te osovine (biksne ili lagere) i osovinu o~istite suvom krpom, podmaìte i sklopite. Ko ume. Za ostale, tu je onlajn poru~ivawe novog. (PC Pres)

MU[KA POSLA

nedeqa10.januar2010.

DNEVNIK

^uvajte svoje srce r~ane bolesti svakim danom {irom sveta ubijaju sve vi{e i vi{e qudi. Vode}i su uzrok smrti u brojnim zemqama. Saveti za smawewe rizika od sr~anih bolesti ukqu~uju uravnote`enu ishranu s mawe zasi}enih masno}a iz crve-

nog mesa, vi{e sveèg vo}a i povr}a, vi{e ribe, mawe {e}era, vi{e vlakana i za mnoge qude mawi broj kalorija. Svoje srce moète u~initi zdravijim ako {to ~e{}e konzumirate ove namirnice: 1. Losos Riba je izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina koje {tite va{e srce jer smawuju rizik od krvnih ugru{aka. Te masti tako|e pomaù u odràvawu zdravog holesterola. Jedite losos ili dru-

gu masnu morsku ribu kao {to je tuwevina ili sardine najmawe dva puta nedeqno. 2. Maslinovo uqe Maslinovo uqe smawuje rizik od sr~anih bolesti sniàvawem nivoa va{eg holesterola. [to vi{e koristite maslinovo uqe pri kuvawu. 3. Jabuke Jabuke sadrè sastojke koji deluju protivupalno i pomo}i }e da se spre~i stvarawe krvnih ugru{aka. Jabuke sadrè vitamine i vlakna, a dolaze u ~ak nekoliko ukusnih sorti. Jedite jabuke kao zdrav me|uobrok ili dodajte kri{ke jabuke u va{u salatu. 4. Bademi Bademi i drugi ora{asti plodovi

sadrè zdrava uqa, vitamin E i druge materije koje }e pomo}i u zadràvawu dobrog nivoa holesterola. Bademi su tako|e dobar izvor proteina i vlakana. 5. Crveno vino Crveno vino sadrì snaàn antioksidans, dobar za va{e srce, koji se zove resveratrol. Naravno, budite umereni! 6. Zeleno lisnato povr}e Zeleno lisnato povr}e sadrì folnu kiselinu koja pomaè u odràvawu niskog nivoa, kao i vitamin E. Poku{ajte {to ~e{}e da jedete sveì spana} ili kupus. 7. Paradajz Paradajz je bogat vitaminima i likopenom, koji smawuje rizik od sr~anih bolesti. Dodajte kri{ke paradajza u sendvi~ ili va{u salatu i jedite {to ~e{}e sos od paradajza. Naime, ovaj sos, pa ~ak i onaj koji kupite u radwi, sadrì vi{e likopena nego sirovi paradajz.

@enski saveti koje ne treba slu{ati aveti o izlascima i vezama koje vam udequju ène imaju o~ite dobre strane. One se nalaze iza neprijateqskih linija – a ako znate protivnika, moète i igrati igru i pobediti u qubavnim bitkama. S obzirom na wihovo poznavawe ènskog uma iznutra, razumqivo je za{to bi mu{karcima ène bile prvi izvor informacija, zar ne? Ipak, morate shvatiti da ve}ina èna, kad se radi o davawu saveta mu{karcima o vezama, barata s poluistinama. Nije to namerna sabotaà, jednostavno postoji mala razlika u onome {to ène èle i u onome {to govore da èle. Evo standardnih primera saveta koje je boqe ne poslu{ati (barem ne u celosti).

treba o wima da govorite oprezno, bez obzira na to koliko to va{oj curi bilo „svejedno“. Su{tina: dr`ite prijateqice izvan granica va{e veze, ali ako isko~e u razgovoru, molimo da koristite izraze poput „neprivla~na“, „malo naporna“, „uskoro se udaje“.... Budite kreativni!

„Budi svoj“ Ovo nije totalna la`. Ve}ina èna sebe smatra zrelim i odraslim i èle da vide stvari van mu{ko-ènskih igrica i upoznati mu{karca kakav on stvarno jeste. Ali, budimo realni: niko ne pokazuje svoje celo lice kad se prvi put nalazi s nekime ko ga privla~i. Da je tako, ène bi izlazile u svojim udobnim trenerkama i bez {minke, a svi znamo da to nije izdawe u kojem nas vi|ate petkom uve~e. @ene èle da izgledaju najboqe, pokazuju svoje najboqe, bqe{tavo izdawe kad vrebaju. I od vas o~ekuju isto. Su{tina: ène èle da upoznaju pravog tebe, ali do odre|ene mere. Opsesiju

„Ba{ me briga za godi{wicu i Osmi mart“

“Zvezdanim stazama” i tu`ne pri~e o va{oj biv{oj sa~uvajte za peti ili {esti izlazak.

„Samo traìmo tipa koji je fin i dobar“ U osnovi, ovo je istina. Nijedna èna koje drì do sebe ne}e biti s totalnim kretenom koji se prema woj lo{e pona{a. Ali, tu ima jo{ ne{to. Postoje stvarna istraìvawa koja su pokazala da se ènin svestan odabir mu{karca i onoga {to u wemu traì ~esto ne poklapa s tipom mu{karca s kojim na kraju zavr{i. @ene misle da èle bezuslovno dobrog tipa, ali kad se radi o wihovim primarnim instinktima, privla~e ih mu{karci koji su barem mrvicu misteriozni i arogantni – barem na prvu loptu. Ni{ta nije tako privla~no kao kad èni pri|e, ne princ na belom kowu, nego tip koji je

humoristi~an, samouveren i koji je onako malo izaziva i podbada. Nisu mu{karci jedini koji vole izazove. Su{tina: mu{karac koji ne puzi po `eni prvi put kad se sretnu je puno privla~niji od {owe koji se raspekmezi kad gleda “^okoladu”. I onda nam jo{ to prepri~ava uz otvoren poziv na gledawe istog.

„Super mi je {to ima{ bliske prijateqice“ Ovo je izjava koju moète slobodno ignorisati. @ene }e to poricati do smrti, ali mrze va{e bliske prijateqice. Va{a devojka èli da bude jedina èna u va{em ìvotu, osim mame. Sama ideja da mo`da razgovarate s drugom devojkom o va{oj vezi je dovoqna da razbudi ku~ku u woj. To ne zna~i da treba da otka~ite va{e ènske prijateqice, nego samo da

Pet neizbe`nih ìvotnih borbi drastawe, ènidba, stvarawe porodice i karijera zavr{avaju tragi~no za mu{-karca. On nestaje. Ili bar ono {to ga ~ini zanimqivim samom sebi. Svi va{i „{efovi“ (~itaj: roditeqi, èna, ta{ta) trude se da od vas naprave papu~ara koji se pokorava wihovoj voqi. Zasluùju va{ najboqi napor, ali ne i kapitulaciju. Jeste li mu{karac? Onda i budite mu{karac. Pritegnite ih.

Unapre|ewe Uzdisawe kojim `elite {efu da stavite do znawa da bi trebalo da legne plata dokazuje da ste papu~ar. Va{ {ef zaposlio je buldoga i buldog }e uspeti da odre{i wegovu kesu. A ako u paketu nisu ukqu~ene i deonice,

po~nite da investirate u sebe – otvorite svoju firmu.

Roditeqski autoritet Jeste li jedan od onih „kul“ o~eva? E, pa onda ste sami krivi za problem koji imate. Istina, bole}e vas vi{e nego decu kada se odva`ite i postanete odgovoran otac. Morate lupiti {akom o sto i pokazati princu ili princezi ko je gazda. Dobar ste otac ako znate da ih disciplinujete. Pustite neka vas mrze neko vreme.

Finansijska nezavisnost Svojoj dragoj morate dati do znawa koji je va{ stav kad se radi o novcu. Prvo se suo~ite sa nekim finansijskim ~iweni-

cama kada se radi o ènama. Prva je da frizura, sa pramenovima, ima brojku sa tri cifre. Druga je da se to ponavqa svakih 4 do 6 nedeqa. Tre}a je da to morate {to pre prihvatiti ako ne}ete da vam ona svaki dan igra po ìvcima sve dok se ne sloìte s wom da je to pametna investicija. Borbe koje je najteè izbe}i, poput ovih ovde nabrojenih, zapravo su malo sebi~ne borbe. Ali, jednom ipak do|e do toga da se mu{karac u ìvotu izbori za ono u {to veruje, ina~e se te{ko moè nazvati mu{karcem.

Duboko u va{oj mu{koj podsvesti, znate da je ovo la`. Ipak, kad tu la` ~ujete iz ènskih usta, nekako poverujete u wu. Nema veze {to èna kaè o ovim danima i o romantici – ona se nada i o~ekuje da }ete ih nekako obeleìti. Su{tina: kupite kalendar. âk i ako ona stvarno misli da su ti dani glupi, dobi}ete dodatne poene {to ih niste sasvim zanemarili. I svi pobe|uju! Kad vam ène daju savete, ona vam stvarno èle pomo}i s najboqim namerama. Problem sa slu{awem ènskih saveta je {to mogu biti zbuwuju}i za ène kao i za mu{karce. Nemojte skroz izgubiti nadu u potrazi ènskih saveta – samo budite svesni ko vam ih daje. @ene vam mo`da ne mogu sto posto osigurati prolaz kod va{eg plena, ali sigurno vam mogu pomo}i da upoznate teritoriju iza neprijateqskih linija. Bonus savet za kraj: kada pred ènama govorite o ènama, izbegavajte da ih nazivate neprijateqima…

Jeste li „mamin sin”? D

efini{imo {ta zna~i „mamin sin“. Lai~ki re~eno, to je mu{karac koji je preterano vezan za svoju majku i ima pomawkawe mu{kih interesa. Razjasnimo kakav odnos treba zapravo biti izme|u mu{karca i wegove majke. Mu{karac treba da ima po{tovawa prema svojoj majci, ipak je to osoba koja vas je rodila, trpela va{e cviqewe i dre~awe, nosila se s va{im nezrelim pona{awem kroz pubertet, a to je sve tek po~etak. Kuvala je za vas, ~istila, brinula se o vama i sve ostalo za {ta joj ve~no morate biti zahvalni. Dobra majka vaspita svog sina da postane nezavistan, odgovoran i da se brine sam o sebi. Ali, ona ipak shvata da sin nikad ne}e biti potpuno zrela osoba sve dok ona ne prese~e tu pup~anu vrpcu. Naàlost, sve su ~e{}i slu~ajevi da ili majka ne èli da prese~e tu pup~anu vrpcu jer èli da wen sin ostane zauvek wena mala beba, ili je taj sin~i} toliko vezan za svoju mamicu da zauvek èli da se ona za wega brine. Takvi mamini sin~i}i posle odrastawa postanu zbuweni u vezi s odnosima sa ènama. To stvara svakakve probleme izme|u wih i wihovih budu}ih supruga ili devojaka. Uobi~ajeno je da de~ak koji prolazi kroz pu-

bertet po~iwe vi{e nego majci da nagiwe prema ocu za ìvotno usmeravawe. Tokom tog vremena, on postaje mu{karac i zadobija sve mu{ke karakteristike. Ipak, neki mu{karci prilikom odrastawa nikad ne prestaju biti pod uticajem svoje majke. Razlog tome moè biti i emocionalna nedostupnost oca. Idealno je da se tokom tinejxerskih godina de~ak otrgne iz maj~inog uticaja i sigurnosti i po~iwe da isku{ava „opasniji“ ìvot pod uticajem oca. Pod time podrazumevamo aktivnosti koje tinejxere obi~no tokom tih godina po~nu vi{e da zanimaju. To ukqu~uje rad s alatom u garaì, ribolov, interes prema razli~itim sportovima, kampovawu i sli~no. De~ak tako moè da doìvi iz prve ruke ìvot mu{karca. To mu postaje snaàn primer i podsti~e ga u èqi za nezavisno{}u i muèvno{}u. Razotkrivamo i mit o tome da su svi mamini sinovi niski cmizdravi mu{karci. To su vrlo ~esto visoki i jaki tipovi mu{karca. Zato nemojte misliti da, ako moète podi}i teì teg od [varcija, ne moète biti mamin sin. To je vi{e psiholo{ka karakteristika koja je rezultirala odnosom s va{im roditeqima prilikom odrastawa.

Protiv lo{eg daha rudite se da budete slatkore~ivi, ali kad god pri~ate svi se odmi~u od vas? Nije problem u re~ima, problem je u dahu, odnosno, zadahu.

Uzroci Lo{ dah posledica je bakterija u ustima ili sumpornih me{avina, koje proizvode taj neprijatan miris. Lo{a stvar kod tih bakterija je {to su anaerobne, odnosno, ne treba im kiseonik da bi preìvele, svoje idealno okruèwe nalaze u ustima. Tu postaje va`na briga za zube. Ako ih redovno perete i negujete (pose}ujete zubara), bakterijama }e biti teè da se zadràvaju u ustima. Iako hranu ne moèmo podeliti na onu koja stvara, odnosno, ne stvara bakterije, postoje odre|ene namirnice koje pospe{uju ìvot bakterija u ustima.

koje stvaraju neprijatne mirise.

Pu{ewe Tako|e, nije potrebno previ{e pri~ati o neprijatnom zadahu posle konzumirawa cigareta. Neugodan miris bakterija u kombinaciji sa smradom nikotina ubita~na je kombinacija.

Kako se re{ti zadaha? Kona~no smo do{li i do tog dela. Dakle, kako se re{iti lo{eg zadaha? Zapravo, ni{ta lak{e. Napraotiv, ceo postupak

Mle~ni proizvodi Sir i drugi mle~ni proizvodi bogati su proteinima, {to bakterijama daje dodatni materijal za stvarawe lo{eg daha.

Alkohol Alkohol pak isu{uje usta, {to dodatno pogoduje bakterijama, koje vole “suvqe okru`ewe”.

[e}er [e}er, osim {to ga bakterije vole, tako|e je okida~ za stvarawe karijesa na zubima, {to }e dodatno pogor{ati dah.

^e{wak Mislimo da ne treba govoriti o lo{em dahu posle par zalogaja hrane za~iwene belim lukom. On je ujedno i jedan od najboqih “za{titnika” bakterija,

re{avawa lo{eg daha ionako bi trebalo da bude deo dnevnog rituala. Briga za zube. To je grupni naziv za sve metode koje }emo nabrojati. Ako se brinete za va{e zube, ne morate strahovati od lo{eg daha. 1. redovne posete zubaru 2. redovno prawe zuba ({to }e re}i bar dva puta dnevno) 3. ~etkajte i jezik (da, reklame na televiziji imaju pravo, prilikom prawa zuba dobro je i{~etkati i jezik, koji skupqa najvi{e bakterija) 4. ~istite zube i zubnim koncem (sitni komadi}i hrane ~esto zapadnu izme|u zuba) 5. ispirajte usta te~no{}u za ispirawe usta

OGLASI

DNEVNIK

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583062. 94716

ISKUSAN profesor dr`i ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 94717 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 94805 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 94804

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 94806

IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu na Beogradskom keju, centralno grejawe. Telefon 524-854. 94710

LIMAN I, mewam dvosoban stan 62m2 za mawi uz doplatu, top lokacija. Prednost Limani, Grbavica, okolina Spens-a. Telefon: 064/803-7532. 94846 DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja za mawi u Novom Sadu, uz dogovor. Telefon 063/7113762. 94730 MEWAM ili prodajem ukwi`en, dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 94863 NOVO NASEQE troiposoban stan, 85/3, mewam za 40m2 uz doplatu. Telefon 061/21-058-48. 92983

IZDAJEM nov, luksuzno opremqen trosoban stan od 80m2 sa gara`om u Ul. Petra Drap{ina, drugi sprat, lift do stana, jakuzi, cena 600 evra mese~no! Tel. 065/2019-016, ({ifra:11449), www.solis-nekretnine.com. 265205 IZDAVAWE, 40m2-nov - name{ten-nove stvari, Betanija, CG, cena-200 evra. Tel. 064/823-6604. 264428 IZDAVAWE - nov - prazan 48m2, dvosoban, odmah useqiv odmah. Tel. 064/823-6601. 264429 IZDAJEM garsoweru sa odvojenom kuhiwom, ul. Bra}e Ribnikara, 1. sprat, name{tena, sa ve{ ma{inom, klimom, pogodna za kancelariju, 160e. Telefon 063/190-49-17. 95045

GRBAVICA, Gogoqeva ulica, izdajem jednosoban stan, 35m2, CG, nova zgrada, drugi sprat, terasa, {pajz... Telefon 063/18-28-647. 94689 IZDAJEM devojkama povoqno trosoban komforan stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/282-6441 94801 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru za samca u strogom centru, 2. sprat, CG, interfon. Telefon 062/29-18-29. 95054 PRAZNA garsowera 30, 5m2 visoki parter, za porodicu, na duì period, super konforna, Bistrica, S.Stanojevi}a 4. 130E mese~no + 100E depozit. Tel. 063/80-74-411. 94838 IZDAJEM nov, name{ten stan, 42m2, neuseqavan, 3. sprat, lift, kod Futo{ke pijace, 200E+depozit, na duè vreme. Telefoni: 661-89-28, 661-89-07. 94939 IZDAJEM potpuno name{ten stan, Stara Detelinara, ~etiri leàja kod po{te, prvi sprat, 200E + depozit + tro{kovi, odmah useqiv. Telefon 064/38-999-72. 94938 DVOSOBAN, nename{ten stan, 51m2, drugi sprat, Bul. oslobo|ewa, (blizina Kokre), 200e + depozit. Telefon 6333374 posle 19 ~asova. 95069 IZDAJEM dvosoban stan 45m2 name{ten Sremska Kamenica kod Instituta. Telefon 021/465815, 064/20-44-331 93083 IZDAJEM ili prodajem renoviran prazan komforan stan u Vojvo|anskoj ulici br.2, 72m2 troiposobani, na I sprtu, lift. Pla}awe mese~no 250E. Telefon: 063/502-492. 94826 IZDAJEM komplet name{ten jednosoban stan sa dva kreveta u blizini sajma. Telefon: 063/500-921. 94830 OZBIQNOJ PORODICI izdajem dvosoban, 60m2, prazan stan, na duì period. Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima. Telefon 021/827-038. 94831

IZDAJEM komforan, jednoiposoban, prazan stan 42m2, Liman IV, (CG, telefon, interfon). Kontakt telefon: 021/461-979, 063/10-318-10. 94970 BEOGRADSKI KEJ, izdajem trosoban, prazan stan, 75m2, 3. sprat, ima kuhiwske elemente, pogled na Tvr|avu, odmah useqiv. Telefoni: 021/548-893, 064/252-9405. 94873 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 94888 GOGOQEVA I DANILA KI[A, izdajem luks, name{tene dvosobne stanove sa gara`om, odmah useqivi. Telefoni: 021/548-893, 064/252-9405. 94876 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, iznad ABC centra u Rumena~koj ulici, 1. sprat, odmah useqiva. Samo 130 evra. Telefoni: 021/548-893, 064/252-9405. 94875 IZDAJEM jednoiposoban stan ugao Branimira ]osi}a i kraqa Petra I, name{ten, nov, 210e. Telefon 063/1060880. 95083 NOVA DETELINARA, izdajem prazan, jednosoban stan sa kuhiwskim elementima, 40m2, 1. sprat, lift, terasa, odmah useqiv. Telefoni: 021/548-893, 064/252-9405. 94874 IZDAJEM name{ten, dvosoban stan na Limanu 1. Kontakt telefon 063/7-535-382. 94849 IZDAJEM garsoweru na Bul. oslobo|ewa 29m2, 3. sprat, renovirana i name{tena, komplet sve novo na du`e, zaposlenom paru. Telefon 021/6416209. 94918 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15. Kablovska, internet, cena 160e. Telefon 064/153-20-10. 94890

KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu mo`e i za ru{ewe. Telefon 528-137. 264464

PRODAJEM dva useqiva stana u najelitnijoj stambenoj zgradi: jednoiposoban 37m2 i dupleks 122m2. Telefoni: 063/ 475116. 93732

nedeqa10.januar2010.

ALEKSE [ANTI]A odmah useqiva garsowera 27m2, odmah useqiva, na prvom spratu za 32.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 264469 JOVANA BO[KOVI]A stan 29m2 na tre}em spratu, stara gradwa, useqiv, ukwi`en, povoqno. Telefoni: 528137, 661-2262. 264470 NOVI BULEVAR odmah useqiv nov stan 26m2, odvojena mala soba, na tre}em spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 264471 GARSOWERA, Nova Detelinara, 28 m2, useqiva, 30.900E fiksno. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 264458 HITNA PRODAJA!!! Nova GA 25m2, Nova Detelinara, I sprat, V. Masle{e, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, sig. vrata, klima, cena sa porezom 26.500. Telefoni: 021/6616324, 425-653. 264437 ODMAH USEQIVA GA 26m2, Koste [okice, IV sprat, lift, odv. kuhiwa sa trpezarijom, sig. vrata, kl. parket, grejawe, cena 31.900. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 264440 ODMAH USEQIVA GA 28m2, Sajam, B. Baji}a, III sprat, lift, terasa, nov, cg, pvc, sig. vrata, cena 33.000. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 264434 USEQIVA garsowera, 20m2 ukwi`ena 1/1, CG, lift, cena â&#x20AC;&#x201C; 26.000 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779. 264426

@. STANICA 25m2, klasi~na garsowera, 2. sprat, terasa cena-26.000 evra. Tel. 064/8236617, 6614-200. 264427 GARSOWERA 28m2 - 3. sprat, odvojena kuhiwa, useqiva, cena sa PDV-om 34.000 evra. Tel. 064/823-6606, 424-963. 264417 KLASI^NA garsowera sa terasom od 1 m2, 25m2-1. sprat, CG, lift, cena sa PDV-om 27.000 evra. Tel. 064/823-6606, 542-779. 264419 TELEP - uz Somborski bulevar, garsowera od 25m2, useqiva do 03.10.2009, cena 31.600 evra! Tel. 064/157-1297; 021/520-231; ({ifra:17419), www.solis-nekretnine.com. 265211 NOVA, useqiva garsowera, Somborski bulevar! Tel. 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra:19831), www.solis-nekretnine.com. 265212 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10826), www.solis-nekretnine.com. 265213

GARSOWERA na prodaju, Suboti~ki bulevar, 24m2, tre}i sprat, lift, soba, kuhiwa, kupatilo, terasa gleda na Fru{ku goru. Cena 33.000 evra! Tel. 065/2019-004; 021/520-231, ({ifra:18913), www.solis-nekretnine.com. 265214 NOVA odli~na garsowera u odli~noj zgradi na Novoj Detelinari, tre}i sprat, 25m2, cena 34.500 evra, useqiva, cena sa PDV-om. Tel. 065/2019-013; 021/427-277, ({ifra:19338), www.solis-nekretnine.com. 265215

[ONSI 28m2, ukwièna garsowera, lift, odmah useqiva. Telefoni: 444-107, 633-7853. 264490 GRBAVICA, prodajem ukwiènu garsoweru od 24m2 po ceni 32.000. Telefon 636-6952. 265186 NOVA DETELINARA, prodajem novu, brzo useqivu garsoweru od 24 m2 za 31.000. Telefon 636-6952. 265187 IZVR[NO VE]E, prodajem garsoweru od 29m2, odli~na lokacija za izdavawe na III spratu. Telefon 064/220-95-65. 265189 GARSOWERA 26m2, Gunduli}eva, 5. sprat, lift, terasa, cg, novije, ukwièno 34.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 265688 JEDNOSOBAN 41m2, Loìoni~ka, 1. sprat, terasa, cg, useqiv 38.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 265683 BULEVAR, prodajem 1.0 stan od 31m2 na I spratu, ukwièn, odmah useqiv. Telefon 6366952. 265190 PODBARA, prodajem noviji stan od 31m2 sa odvojenom kuhiwom za 37.000. Telefon 6368429. 265188 STANICA, 30m2 kompletno renoviran jednosoban stan, odmah useqiv 35.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 264491 PRODAJEM jednosoban stan od 40m2, Ul. Novosadskog sajma, renoviran! Cena 49.000 evra! Tel. 064/216-5290; 021/520-231, ({ifra:10651), www.solis-nekretnine.com. 265216 PRODAJEM jednosoban ukwièn stan u centru. Povoqno! Tel. 065/280-9988; 021/520-231, ({ifra:10770), www.solis-nekretnine.com. 265217 OMLADINSKOG POKRETA!!! Jednosoban stan niè spratnosti u odli~nom stawu. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/86-80-335. 264446 NOVO NASEQE jednosoban stan 32m2 zgrada 15 godina sa liftom cena dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 264468 NOVA garsowera, pred useqewem 24m2, odli~na zgrada, lift, terasa, cena 31.000E, mogu}nost povrata PDV. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 94996

OGLASI

nedeqa10.januar2010.

PRODAJEMO jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, na 1. spratu za 40.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 94925 PRODAJEMO novu ukwi`enu garsoweru na Grbavici, 26.5m2 za 31.000. Odmah useqiva. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 94929 KATOLI^KA PORTA, potpuno nov, odmah useqiv jednosoban stan 33m2, 4. sprat, potkrovqe, idelano za izdavawe. cena 34.500e. Telefon 063/8074172. 94867 28M2, JOVANA CVIJI]A 19, predugovarawe, odli~na dinamika pla}awa, penali, rok 11. 2010.g., 1.sprat, luksuzna, 1150e/m2. Telefon 062/77-222-7. 92643

LIMAN JEDAN stan 40m2 u funkciji jednoiposobnog, ima terasu, za 46.400. Telefoni: 528-137, 661-2262. 264476 GRBAVICA nov odmah useqiv, jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, Aleksandar gradwa, ukwi`en, ima lift, terasa. Telefoni: 528-137, 6612262. 264477 NOVO NASEQE klasi~an jednoiposoban stan 51m2, ima terasu, ukwi`en za 52.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 264479 JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 264460 JEDNOIPOSOBAN, 40m2useqiv, 1. sprat, lift, terasa, grejawe, Novi bulevar cena45.300 evra. Tel. 064/823-6618, 424-963. 264418 @. STANICA, 40m2-jednoiposoban, odli~an raspored, isto~na strana, sre|en, odmah useqiv cena-34.000 evra. Tel. 064/823-6608, 66-14-200. 264412 JEDNOIPOSOBAN, 33m2-3. sprat, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena37.100 evra. Tel. 064/823-6621, 021/66-14-200. 264414 NOV JIS 33m2, Bulevar Evrope, III sprat, lift, terasa, odv.kuhiwa, dvori{na strana, useqiv, cena 37.500 sa porezom. Telefoni: 021/425-653, 6616324. 264433 SOMBORSKI BULEVAR, 38m2 – 1. sprat, jednoiposoban, useqiv u decembru, terasa, lift, CG cena-41.100 evra. Tel. 064/823-6604 / 424-963. 264425 HITNO! Nov JIS 33m2, Telep, Heroja Pinkija, pr, brzo useqiv, pvc stolarija, grejawe, prvoklasan, cena33.000. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 264431

HITNO! Odli~an JIS 56m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, odv. kuhiwa, bez prolaznih soba, brzo useqiv, cena 51.500. Telefoni: 021/6616-324, 425653. 264441 HITNO! Odli~an JIS 37m2, Novo naseqe, D. Danilovi}a, V sprat, odv. kuhiwa, klima, ukwièn, +ostava 5m2, cena 36.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 264438 ODLI^NA PRILIKA!!! Nov JIS 32m2, kod „Higijenskog zavoda“, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, cg, dvori{na strana, cena sa porezom 34.000. Telefoni: 021/6616324, 425-653. 264439 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv, nov, JIS 46m2, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, odli~an raspored, pogled na F. goru, cena 38.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 264443 POVOQNO prodajem stan u zgradi starije gradwe u okolini Cara Du{ana, drugi sprat, terasa, 40m2, cena 41.200 evra. Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:10793), www.solis-nekretnine.com. 265218 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan kod Socijalnog, 40m2, cena 51.500 evra. Tel. 064/157-1297; 021/427-277, ({ifra:10631), www.solis-nekretnine.com. 265219 JEDNOIPOSOBAN stan u odli~noj zgradi, {iri centar, ukwièn... 52m2 po ceni od 59.000 evra. Tel. 065/2019-010; 021/427277, ({ifra:16543), www.solis-nekretnine.com. 265221 STANICA 42m2, jednoiposoban stan na tre}em spratu, terasa, ukwièn 43.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 264493 BULEVAR, prodajem nov, brzo useqiv 1.5 stan, odli~nog rasporeda za 48.200. Telefon 6368429. 265191 SAJAM, prodajem noviji, odli~an 1.5 stan od 36m2 po ceni od 40.200. Telefon 636-8429. 265192 [IRI CENTAR, prodajem ukwièn, renoviran stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 636-6952. 265193 PODBARA, prodajem 1.5 stan „Budu}nost“, 31m2 po ceni od 37.100. Telefon 636-8429. 265194 HITNO! Jednoiposoban, 39m2, centar, ugao Avgusta Cesarca i B. oslobo|ewa, 5. sprat, lift, cg, novo, useqivo 48.200E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 265689 JEDNOIPOSOBAN, 37m2, N. Detelinara, Kopernikova, vp, terasa, cg, lift, brzo useqivo 38.100E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 265690 JEDNOIPOSOBAN, 42m2, Novo naseqe, M. Tapavice, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 46.350E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 265687 MAKSIMA GORKOG, ukwièn stan 45m2, u funkciji jednoiposobnog, terasa, lift. Telefon 6615-117. 265245

GRBAVICA, mawi jednoiposoban stan 34m2, terasa, noviji, ukwi`en. Telefon 6615117. 265246

JEDNOIPOSOBAN, N. naseqe, 51m2, Branislava Borote, 3. sprat, terasa, cg, ukwièn, bez ulagawa 47.000E. Tel. 6613259, 063/748-0229. 265681 DVOSOBAN, 39m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, useqiv, 43.000E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 265682 DVA DVOSOBNA stana kod Sajma, \. Joanovi}a, 1. sprat 44m2, lift, terasa, cg, ukwièn 49.850E i 36m2, vp, cg, ukwièn 41.950E. Tel. 6613259, 063/748-0229. 265679 DVOSOBAN 55m2, Sajam, Stevana Mokrawca, kod ABC, 6. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 55.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 265680 DVOSOBAN 40m2, Kosovska, 1. sprat, cg, terasa, nov, ukwièn 49.450E . Tel. 661-3259, 063/748-0229. 265685

DNEVNIK

DETELINARA, povoqno prodajem renoviran, ukwièn 2.0 stan od 47m2 na I spratu po ceni od 43.300. Telefon 636-8429. 265195 BULEVAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 57m2 na odli~noj lokaciji po ceni od 67.000. Telefon 064/220-95-65. 265196 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an 2.0 stan na I spratu od 60m2 za 61.800. Telefon 636-6952. 265200 DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 264494 LIMAN III 52m2, dvosoban, lift, terasa, ukwièn 55.600. Telefoni: 444-107, 633-7853. 264495 BRANIMIRA ]OSI]A 60m2, dvosoban stan na prvom spratu, lift, terasa, ukwièn 68.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 264496 STANICA, 53m2 klasi~an dvosoban, terasa, odmah useqiv, 55.700. Tel. 444-107, 6337853. 264497

ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, Ul. Vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwi`eno, u ceni i ugradna kuhiwa. Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra:18997), www.solis-nekretnine.com. 265223 HITNO! Dvosoban stan od 64m2, ukwi`en, cena 60.000 evra! Tel. 065/2019-004; 021/520-231, ({ifra:10705), www.solis-nekretnine.com.265224 NOVI BULEVAR, nov useqiv dvosoban stan na IV spratu. Odli~an raspored, kuhiwa odvojena, izuzetan kvalitet, cena 56.000 evra. Tel. 063/520296; 021/451-570, ({ifra:17399), www.solis-nekretnine.com. 265225 HITNA PRODAJA! Nov neuseqavan stan u Ul. cara Du{ana, izuzetnog rasporeda! Tel. 065/280-9988; 021/451-570, ({ifra:11117), www.solis-nekretnine.com. 265220 BRZO USEQIV klasi~an DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odli~an raspored, odv. kuhiwa sa prozorom, dvori{na strana, pvc stolarija, cg, kl. parket, cena 45.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 264436

DETELINARA odli~an dvosoban stan 50m2 odli~nog rasporeda, kompletno renoviran, ukwièn, ima terasu za 46.300. Telefoni: 528-137, 661-2262. 264475 NOVA DETELINARA, potpuno nov, odmah useqiv, dvosoban stan 53m2, 3. sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa s prozorom. Telefon 063/807-4172. 94869 NOVIJI jednoiposoban stan 31m2 /36m2, kompletno opremqen, Bulevar Oslobo|ewa (Futo{ka), 41.200 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 94997 ODLIÂN nov useqiv jednoiposoban 37m2, gradila „Vizija“ kod Socijalnog, cena 51.500E. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 94998 [IRI CENTAR ukwièn jednoiposoban 39m2 cena 40.200e. telefoni 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 94999 DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv jednoiposoban stan 45m2. 1. sprat, lift, terasa, parking.Telefon 063/807-4172. 94868

NOVO NASEQE, 55m2 ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwi`en 56.700. Telefoni: 444-107, 633-7853. 264492 PRODAJEM dvosoban stan na Detelinari u odli~nom stawu - ekstra povoqno! Tel. 065/2809988; 021/451-570, ({ifra:10659), www.solis-nekretnine.com. 265222

DVOSOBAN - ukwièn, 50m2 odmah useqiv, 3. sprat, terasa, CG, @. stanica cena-46.350 evra. Tel. 064/823-6621, 6614200. 264413 ODMAH USEQIV 57m2 - dvosoban stan, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 47.000 evra. Tel. 064/823-6617, 021/6614-200. 264420 NOVO NASEQE, 54m2, ukwièn - odmah useqiv, terasa, CG, perfektan – bez ulagawa, moè na kredit cena-53.600 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 264422 DUNAVSKI PARK!!! Odli~an klasi~an dvosoban stan u maksimalno korektnom stawu useqiv po dogovoru. Tel. 4740064, 063/86-80-335. 264447 LIMAN III!!! Kod vrti}a u Narodnog fronta odli~an dvosoban stan od 62m2 na tre}em spratu isto~na strana. Tel. 6363-307, 063/500-213. 264448 GRBAVICA novija gradwa, dvosoban stan 50m2, drugi sprat sa liftom, ima terasu, za 61.800. Telefoni: 528-137, 6612262. 264480 CENTAR dvosoban nov stan 50m2, na prvom spratu, odmah useqiv, gleda na dvori{te, ima terasu. Telefoni: 528-137, 6612262. 264478 SREMSKA ULICA kod Spensa dvosoban stan 49m2 dvostrano orjentisan, ima terasu, veoma korektan. Telefoni: 528137, 661-2262. 264472 NOVO NASEQE - Tozin sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 264473 KOD @ELEZNI^KE stanice klasi~an dvosoban stan 52m2 u zgardi sa liftom, ukwièn, 53.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 264474

PRODAJEM nov ukwièn dvosoban stan kod Betanije, 50 m2, III sprat Cena: 58.700 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290 www.aleks-nekretnine.com. 94889 PRODAJEM funkcionalan stan, 39m2 na Podbari, bliè centru, 4. sprat sa liftom, renoviran za 37.000E, vlasnik. Telefon: 063/509-324, 021/551003. 94725 PRODAJEM dvosoban, ukwièn stan, lift, drugi sprat, 51m2, Mokraw~eva. Bez posrednika. Telefon 063/669-546. 95056 PRODAJEM sre|en, dvosoban stan 48m2 u odli~nom stawu, IV sprat, Detelinara, cena 41.500E. Telefon: 021/6322-145 i 063/306-843. 94946 PRODAJEMO nov, jednoiposoban, ukwièn stan, na Grbavici, za 53.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 94926 PRODAJEMO jednoiposoban, ukwièn stan, kod @. stanice, 41m2, za 42.000. Odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 94924 PRODAJEMO ukwièn, komplet renoviran dvosoban stan od 51m2, na Novom nasequ, za 52.500, drugi sprat. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 94922 PRODAJEM dvosoban stan 60m2 kod Futo{ke pijace, 3. sprat, bez lifta, 68.000 evra klasi~an, ukwièn, useqiv, dve terase. Telefon 061/1177044. 94882 PRODAJEMO ukwièn klasi~an dvosoban stan od 47m2 na prvom spratu za 41.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 94928

BRA]E JOVANDI] kompletno renoviran, moderno opremqen dvoiposoban stan 76m2, ukwi`en, za 67.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 264483

OGLASI

DNEVNIK

DU[ANA VASIQEVA!!! Dvoiposoban stan od 74m2 u maksimalno dobrom stawu useqiv po dogovoru. Tel. 063/500213, 063/86-80-335. 264450 BUL. JOVANA DUÎ]A, 65m2-3. sprat, CG, ukwiènuseqiv, dvoiposoban, terasa, lift, cena-67.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601. 264423 DVOIPOSOBAN – 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, Cg, ukwièn cena- 59.700 evra. Tel. 064/823-6604, 021/66-14200. 264424 ODLIÂN ukwièn dvoiposoban stan u okolini Socijalnog, prvi sprat. Isto~no orjentisan stan, poseduje i podrumsku prostoriju. Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra:10736), www.solis-nekretnine.com. 265226 DVOIPOSOBAN stan na Limanu, 67m2, lep raspored, dve velike terase, povoqno! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:11049), www.solis-nekretnine.com. 265227

CENTAR, prodajem noviji, ukwi`en 2.5 stan od 58m2 po ceni od 54.500. Telefon 6368429. 265197 GRBAVICA, prodajem noviji 2.5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Telefon 636-8429. 265198 BLIZINA SOCIJALNOG, ukwi`en dvoiposoban stan 74m2, bez ulagawa, odli~an raspored. Telefon 6615-117. 265247

LIMAN II kod [tranda, ukwièn trosoban stan 73m2, u dobrom stawu. Telefon 6615117. 265248 HITNO! Trosoban 62m2, Stara Detelinara, Janka ^melika, 4. sprat, nije posledwi, cg, terasa, ukwièn, sre|en, odmah useqiv 51.100E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 265686 DETELINARA, ekstra povoqno, prodajem 3.0 stan od 62m2 za samo 51.000. Telefon 636-8429. 265199 DETELINARA, hitno prodajem ukwièn 3.0 stan od 63m2 na II spratu, odli~an raspored. Telefon 064/16-57-105. 265202 LIMAN, kod parka, hitno prodajem 3.0 stan, renoviran, ukwièn od 78m2. Telefon 636-8429. 265203 LIMAN II 75m2, trosoban stan na tre}em spratu, lift, terasa, renoviran 83.500. Tel. 444-107, 633-7853. 264498 STANICA, Gagarinova 75m2, trosoban ~etvrti sprat, lift, terasa, odmah useqiv. Tel. 444107, 633-7853. 264499 PRODAJEM dobar trosoban stan od 75m2 na tre}em spratu u Ul. Stevana Mokrawca, ukwièn, useqiv, terasa, lift, topla voda, hitna prodaja!!! Tel. 064/134-0459; 021/451570 ,({ifra:19732), www.solisnekretnine.com. 265228 UKWI@EN trosoban stan na Limanu, 67m2, moè kredit! Tel. 065/2019-013; 021/427-277, ({ifra:16974), www.solis-nekretnine.com. 265229 PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, Ulica K. Stankovi}a, „Budu}nost“! Tel. 064/134-0459; 021/520-231; ({ifra:18674); www.solis-nekretnine.com. 265231

PRODAJEM odli~an trosoban stan, savr{enog rasporeda u Ul. Omladinskog pokreta! Ekstra povoqno, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/280-9988, 021/520-231, ({ifra:10697), www.solis-nekretnine.com. 265232 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, cena 85.300 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra:10822), www.solis-nekretnine.com. 265233 PRODAJEM stan od 54m2, trosoban u dva nivoa, ~etvrti sprat, bez lifta, Ul. Maksima Gorkog, vredi videti, odli~an, cena 62.000 evra! Tel. 064/1340459; 021/451-570, ({ifra:10923), www.solis-nekretnine.com. 265234 TROSOBAN 81m2, ukwièn stan na Limanu I, blizu [tranda i fakulteta, klasi~nog rasporeda, cena 103.000 evra. Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/520231, ({ifra:10645), www.solisnekretnine.com. 265235 ATRAKTIVAN trosoban stan u blizini Socijalnog, 68m2 odli~nog rasporeda. Zgrada kvalitetno ra|ena. Hitna prodaja. Za vi{e informacija pozovite odmah!!! Tel. 065/280-9988; 021/520-231, ({ifra:19920), www.solis-nekretnine.com. 265236 ATRAKTIVAN stan na [onsiju, 75m2, drugi sprat, odvojen spava}i deo u odli~nom stawu, moè i na kredit... Tel. 064/216-5290; 021/520-231, ({ifra:10979), www.solis-nekretnine.com. 265237 SAVINA -Novo naseqe kod crkve trosoban stan 82m izuzetno lepog rasporeda, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 264482

ODLIÂN TS 71m2, Novo naseqe, Bate Brki}a, IV sprat, lift, terasa, dvori{na strana, funkcionalan, ukwièn, cena72.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 264432 HITNO!!! Odmah useqiv, nov TS 74m2, Somborski bulevar, V sprat, dupleks, lift, terasa, odli~an raspored, cena sa porezom 51.000!!! Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 264435 KOD [KOLE „\or|e Nato{evi}“!!! Trosoban stan za kompletnu adaptaciju, lepo orijentisan sa dve terase. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 264449 TROSOBAN, Liman II, 75m2, moè troiposoban, ukwièn, 80.000E. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 264462 TROSOBAN - moè troiposoban, Liman I, 92m2, novija zgrada, ukwièn, bez ulagawa. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 264459 CENTAR novija zgrada, trosoban odmah useqiv stan 84m2 na drugom spratu i garaà za 103.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 264484

nedeqa10.januar2010.

DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv trosoban stan 68m2, 3. sprat, lift, dva sanitarna ~vora, parking. Telefon 063/807-4172. 94866 BRA]E Ribnikara kod Meridijan banke esktra, trosoban dupleks 90m2, gara`a. Telefon 063/807-4172. 94871 PRODAJEMO komplet sre|en i useqiv trosoban stan od 77m2 u Bo{ka Buhe na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 6447622, 063/540-165. 94927 TROSOBAN 65m2 pred uselewem, tre}i sprat, terasa, cena 54.000E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 95000 GRBAVICA, nov, useqiv trosoban 66m2, terasa, lift, cena 1100e/m2, mogu}nost povrata PDV. telefoni 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 95001 ODMAH USEQIV, nov, TS 68m2, dupleks, Bul. oslobo|ewa, preko puta „Dnevnika“, lift, terasa, dvori{na strana, cena 65.500!!!. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 264442

TROIPOSOBAN, Liman II, 78m2, renoviran, pvc stolarija, V sprat, 2 lifta, 1200E/m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 264461 IZVR[NO VE]E!!! Ali bliè Dunavskom parku troiposoban Salonski stan u dobrom stawu na prvom spratu. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 264451 BULEVAR - 79m2 - nov - odli~an troiposoban, lift, terasa, CG. Useqiv-ukwièn cena-dogovor. Tel. 064/823-6601. 264430 TROIPOSOBAN NOV Kraqevi}a Marka, perfektan raspored, odmah useqiv, lift, terasa, 2 kupatila, CG, cena sa PDV-om 74.650 evra. Tel. 064/823-6617, 542-779. 264411 BRZO USEQIV troiposoban stan na Grbavici, u dva nivoa, odli~na gradwa, lep raspored, 64m2 korisne povr{ine, dowi nivo oko 40m2, lift, terasa, moè kredit, cena samo 75.500 evra! Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/451-570, ({ifra:10522); www.solis-nekretnine.com. 265239

OGLASI

nedeqa10.januar2010.

NOVO NASEQE klasi~an troiposoban stan 87m2, odli~nog rasporeda, ukwièn, terasa, lift. Telefoni: 528-137, 661-2262. 264486 LIPOV GAJ odli~an, odmah useqiv, petosoban stan, izuzetno svetao, ukwièn. Telefon 063/811-7331. 264487 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwièn. Hitno. Telefoni: 444107, 633-7853. 264500 KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, ukwièn, renoviran. Telefoni: 444-107, 6337853. 264501 [IRI CENTAR, prodajem noviji, ukwièn 4.0 stan od 92m2, odli~an raspored. Telefon 636-8429. 265204 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv 4.0 stan od 109m2 na I spratu. Telefon 636-6952. 265201 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwièn kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:10789), www.solis-nekretnine.com. 265241

ATRAKTIVAN, nov stan na Grbavici, u dve etaè, dva odvojena stan, garsowera i trosoban dupleks, ukupno 111m2 i veliko parking mesto u dvori{tu... Tel. 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra:10917), www.solis-nekretnine.com. 265242 ODLIÂN petosoban stan na Grbavici, 107m2 na prvom spratu, nov, dnevni boravak 40m2, lift, terasa, odli~na gradwa, cena 1.240 evra/m2 sa PDV-om. Moè kredit! Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/520-231, ({ifra:10521), www.solis-nekretnine.com. 265243 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na trì{tu. Tel. 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra:19599), www.solis-nekretnine.com. 265238 ÊTVOROSOBAN – 90m2 - 1. sprat, odmah useqiv, lift, terasa, perfektan raspored cena-87.500 evra – nije fiksno. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 264415 KOD SPENSA!!! êtvorosoban stan na prvom spratu u novijoj zgradi sa lepim terasama. Tel. 474-0064, 063/8680-335. 264452

CENTAR!!! Salonski stan na prvom spratu od 110m2 trostrano orijentisan na odli~nom mestu. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 264453 CENTAR blizu Bulevara salonac 91m2, odli~nog rasporeda, lepa terasa, dvostrano orjentisan, vi{enamenski. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 264485

VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 264481 GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra:18652), www.solis-nekretnine.com. 265240 ODLIÂN stan u dve etaè dupleks od 77m2 sa velikom terasom i tri spava}e sobe, iza Sajma, Haxi Ruvimova ulica, cena 60.000 evra. Tel. 064/2003103; 021/451-570, ({ifra:10634), www.solis-nekretnine.com. 265230 TROIPOSOBAN stan, Liman I, 107m2 sa terasom od 8m2, dvostrano orjentisan, bez ulagawa, drugi sprat, ukwièn, vredi videti. Telefon: 021/450417, 063/1289-797. 94952 TOPLICE MILANA, noviji, odli~an, troiposoban stan 72m2, 3. sprat, parking mesto, terasa, cena 82.500e. Telefon 063/807-4172. 94872

NOV ukwi`en luks 172m2, II sprat, cena 200.000 E. Vredi pogledati! Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 95002 SOCIJALNO, nov, odmah useqiv, petosoban stan 122m2, 4.sprat, lif, terasa, parking. Telefon 063/807-4172. 94870 NOVO NASEQE, prodajem troiposoban stan, 85/3. Telefon 061/21-058-48. 92981

TRA@IMO ku}u za ru{ewe ili adaptaciju, deo uz Novi bulevar, Cara Du{ana ili @. stanicu. Nudimo stan u Beogradu ili u Novom Sadu i doplatu! Tel. 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 265206 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe. Telefoni: 444-107, 633-7853. 264489 HITNO prodajem monta`nu ku}u od 100m2, po~etak Adica, u fazi legalizacije. Tel. 065/2019-013; 021/427-277, ({ifra:30465), www.solis-nekretnine.com. 265209 HITNA PRODAJA - Ku}a u blizini Kisa~ke ulice, 317m2, tri stambene jedinice, plus zapo~et poslovni objekat od 200m2, ukwi`ena, plac 1.207m2, cena 250.000 evra! Tel. 064/1340459; 021/427-277, ({ifra:30266), www.solis-nekretnine.com. 265210 KOD BETANIJE ku}a 100m2 petosobna, plac 370m2, CG, ukwi`ena-sre|ena-odmah useqiva, cena-155.000 evra. Tel. 064/823-6618, 021/6614-200. 264421 LUKSUZNA nova ku}a od 180m2 na placu od 400m2, kod Bolnice, Pr+Pot, M. Ko~i{a, kolski ulaz, sre|eno dvori{te, +100 m2 poslovnog prostora, pvc, kl. parket, dva kupatila... cena 185.000. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 264444

KU]A, S. Kamenica, Vojvode Mi{i}a - Blok vila, 190m2 sa placem od 530m2, ukwièna, odmah useqiva, hitno, samo 115.000E. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 264454 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538166. 264467 PLAC za poslovni obekat P+1+Pk 900m2-Sentandrejski put, izgra|enost cca – 700 m2 neto cena-85.000 evra. Tel. 064/823-6601, 542-779. 264416 PLAC, Mornarska, 1500m2, 31m front, P+2+Pk, ukwièno 1/1. Tel. 063/128-97-97. 264457 PLAC u Veterniku 466m2, pored struja, voda, gas.... Telefon 063/538-166. 264466 PLAC, Rakovac - Arsin do 23.000m2, 12km od grada, predivan pogled, ravan, zanimqivo za etno selo, bolnicu, hotel, sportski kamp i sli~no, veoma povoqno, moè zamena. Tel. 063/128-97-97; 064/189-38-87. 264455 PLACEVI, Mi{eluk, Kamenica, Popovica, Bocke, Ledinci, Liparje, Torine, Rakovac, od 600m2 do 23.000m2. Tel. 063/128-97-97. 264456 ÔRTANOVCI kod vile „Stankovi}“, plac od 1.800m2 sa stambenim objektom, sve to za 19.000 evra. Pozovite... Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 265208 RATKOVO, prodajem noviju ku}u 114m2, pomo}ne prostorije 95m2, plac 14 ari, cena dogovor, hitno. Telefon: 064/3381300. 94847 PRODAJEM ve}u porodi~nu ku}u 231m2, blizu futo{ki put, 185m2 plac, pogodna i za razne delatnosti. Telefon: 063/80-73-723, 021/403-478.94827 NOVI SAD, povoqno prodajem gra|evinske placeve, 3 km udaqene od centra grada. Telefon: 065/4725-000. 94824

PRODAJEM plac „Tiha Tisa“ ûrug, 12.5x40m, izlaz na vodu, ura|ena platforma. Telefoni: 021/6311-284, 064/4490-894. 94739 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene, ukwiène placeve u Rumenki od 560m2, 1/1. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 94857 PRODAJEM plac ul. Slavka Rodi}a 72. Telefon 6394-408 i u ulici Kragujeva~ka na isti telefon. 94733 BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, uz put i svi prikqu~ci, 1/1, pravi kupac - povoqno 6 E. Telefon 064/314-3714 94776

PLAC Kamenica, 630m2, lepa mirna ulica, idealan za urbanu vilu, front 26m2, sva infrastruktura, moè zamena. Telefon: 063/1289-797. 94953 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000evra. Telefon 065/5037199. 91518 PRODAJEM 10 jutara + 2 jutra zemqe u Jasku, blizu fabrike vode. Telefon 401-41-80. 94748 ARTIQEVO - Popovica, plac sa pogledom na Petrovaradinsku tvr|avu i Novi Sad, od 1000m2, cena 10.000E. Telefon: 424-904. 94972 PRODAJEM ru{evnu ku}u, plac 2.200m2, Rumenka, centar, za poslovnu delatnost. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 94858 KU]A, Ba~ka ulica, odli~na, gradsko grejawe, 170.000. Telefon: 021/450-417, 063/1289-797. 94950 PRODAJEM na Klisi iza Neoplante 5.500m2 zemqe, pored puta front 400 metara. Cena 10/m2. Telefon 064/31-44344. 93926 KU]A u Salajci 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwièno, plac 600m2, mirna ulica, dozvoqeno P + 1+ M. Telefon 065/6494367. 93392 PRODAJEM ku}u ekstra lokacija, ul. Mile{evska 1A, Novi Sad. Telefon 064/8012-300. 95066 DVE ku}e na prodaju (centar i sajam), starije ukwiène, cene - dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 95003 VI[E PLACEVA po 450m2, moè spajawe, izme|u N. naseqa i Veternika, cena po placu 10.000e, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 95004 POTREBNA lokacija za igradwu zgrade. Telefon 063/3333-177. 95005 NOVA energetski efikasna ku}a 125m2, sve vrste grejawa, pomo}ne prostorije 80m2, dvojni plac, sve legalizovano, cena: 125.000e. Telefoni: 540173, 069/4031952. 94703 ALIBEGOVAC, plac 2000m2, vikendica 50m2, voda, struja, povoqno. Telefon 063/500-081. 93677 PRODAJEM u Ledincima na lepom, mirnom mestu, 1.5 jutro zemqe, 8.300m2, blizu voda i struja. Cena 10e/m2. Telefon 064/31-44-344. 93925

KOSOVSKA uli~ni, u zgradi, vi{enamenski lokal 52m2 izdajem ili prodajem. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 264465 PRODAJE se poslovni prostor od 180m2, u Ul. Novosadskog sajma, SU, normalni prozori, tri ulaza, visina plafona 3.2m, kolski ulaz, ukwi`eno, cena 57.000. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 264445

DNEVNIK SAJAM - Mi~urinova, odli~an uli~ni lokal od 40m2, sanitarni ~vor i jo{ dve prostorije. Odmah useqiv. Moè i izdavawe! Tel. 063/520-296, ({ifra:80219), www.solis-nekretnine.com. 265207 MAKSIMA GORKOG 105m2, uli~ni lokal, veliki izlog, ukwièn. Telefoni: 444-107, 633-7853. 264488 POVOQNO prodajem - izdajem lokal, 20m2 na Novom nasequ. Pogodan za razne delatnosti. Telefon 064/888-10-65. 94921 IZDAJEM nov razra|en lokal 90 m2 Bul. Cara Lazara 48 kod Difa blizina Fakulteta i Spens-a. sre|en- useqiv Telefon 063/811-711-4 94731 FUTO[KA i Ribqa pijaca, izdajem dva lokala po 40m2, odmah useqivi. Cena 250 i 400E. Telefoni: 021/548-893, 064/2529405. 94877 LOKAL 24m2, prizemqe, uli~ni, prilago|en za mini pekaru idr..delatnosti. Bul.Jovana Du~i}a 35, na duì period! 240h3. Telefon 063/80-74-411. 94837 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik, ukwièn, useqiv. Moè i zakup. Telefon 063/89-23-168. 94462

IZDAJEM kancelarijski prostor u centru, 50 m2, CG, klima, interfon, 2 telefona, parking, prizemqe. Telefon 062/29-18-29. 95053

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 94955

TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334. 94264 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 94762

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD playere, muzi~ke linije! Non stop, Mladen! Telefon: 421516 i 064/1572-514. 92074 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 92073

KUPUJEM ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, bode`e, stare satove, stari novac, vojne oznake, {lemove i ostalo. Telefon 063/196-4817. 94855

IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu, na glavnom putu Novi Sad-Ba~ki Jarak. Hala 11x7 - dvori{te, pored restorana „Konak”. Telefon: 064/19-22-004. 94231 IZDAJEM u centru, blizina suda 50m2 ure|en i opremqen kancelarijski prostor, dva nivoa, CG, klima, dve telefonske linije. Telefon: 062/8854446. 94692

VASE STAJI]A prodajem garaù 14m2, u blizini @elezni~ke ulice. Telefon 063/538-166. 264463 IZDAJEM garaù od 14 m2 u Radni~koj ul. Telefon 064/2826441 94800 PRODAJEM ukwiènu garaù 21m2 u suterenu novogradwe na uglu Klraqevi}a Marka i \ur|a Brankovi}a. Telefon 064/157-0304. 95008 IZDAJEM garaù 14 m2 u ul. Vase Staji}a. Telefon 064/282-6441 94799

PRODAJEM nov „fiat punto“, decembar 2009. godine sa klimom, metalik sivi, vrlo povoqno. Telefon: 062/504310. 94821 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714. 93314 KUPUJEM sve vrste auta mo`e i havarisana dolzim po pozivu pla}am maksimalno. Telefon 064/33-77-695, 824-611 94374

AGENCIJI „SOLIS“ potrebni komunikativni saradnici za rad na prometu nekretninama. Do}i li~no radnim danom u 14.00h, uz prethodnu najavu na telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 265244 POTREBAN automehani~ar, saobra}ajni ili ma{inski tehni~ar za rad na tehni~kom pregledu. Znawe rada na ra~unaru i dozvola B kategorije. Telefon 063/1305-952. 94471 POTREBAN momak za rad u servisu, po`eqno posedovawe B kategorije. Telefon: 424904. 94973

EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/144-2533. 94699 PA@WA - besplatna struja male elektro centrale na vetar moè izraditi svako uz pomo} na{ih planova za samo 1000 din. Telefon 021/836-153. 92646 PRODAJEM novu duga~ku crnu ènsku bundu od nerca, 200e. Telefon 063/582-960. 95067 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara meterice, 2900 - izrezana po èqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458. 94803 HIT CENE! Drva bukva, hrast, cer, bagrem. Izrezana sa prevozom 2.900 dinara i sve vrste ugqa. Telefoni: 064/95821-03, 064/910-12-89. 94707 PRODAJE se balirana lucena sena koja nije proki{wavala. Teko|e i seme lucerka banatska visoko. Edomorka porkla . Telefon 021/719-098, 063/75-11720 94735

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Zaspala je ve~nim snom na{a mama, ta{ta i baka

nedeqa10.januar2010.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Sa bolom i tugom opra{tamo se od na{e mame i bake

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je voqeni mu` i otac preminuo.

Milica Avakumovi} ro|. @uni}

Fice Joèf 1933 - 2010. Sahrana je 12. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu Novi majur, u Petrovaradinu. Oàlo{}ena supruga Erèbet, }erke i unuci.

Lenka Maleti} Posledwi pozdrav kom{inici.

Du{anki Vuka{inovi}

Du{anke Vuka{inovi}

Sahrana je u ponedeqak, 11. 1. 2010. u Kru{edol Prwavoru. Sa ve~nom qubavqu i zahvalno{}u weni: Mara, Qubi{a, Nadica i \or|e.

95207

95188

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 1. 2010. godine preminuo na{ voqeni otac i suprug

Dana 8. 1. 2010. godine u Vrbasu je preminula

Porodica Peji}.

od porodica: Luki} i Vujackov.

95200

95199

Slobodanu Vukobratovu

ro|. Slavni} 1931 - 2010. koja je preminula u 79. godini. Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se 11. 1. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, ta{ta, baka i prabaka od porodica Trajkovi}.

O`alo{}eni: }erka Svetlana, unuci Dragan, Dragana i Nenad.

Milka Vu~eti} ro|. Dimitrov 1933. 95201

Dragi} Stojanovi} Srbin

Posledwi pozdrav dragoj tetka Milki, odanom prijatequ mojih pokojnih roditeqa.

iz Beo~ina 1934 - 2010. Sahrana milog nam pokojnika obavi}e se u Beo~in Selu, 11. 1. 2010. u 14 ~asova. O`alo{}ene porodice Stojanovi} i Star~evi}.

Prof. Avramov sa porodicom.

95210

Posledwi pozdrav na{oj drugarici

Du{anka Vuka{inovi}

95185

Zauvek }e{ biti u na{im srcima dragi o~e i deda

ro|. Slavni} 1931 - 2010. Sahrana je u ponedeqak, 11. 1. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Milijana, zetovi ^edomir, Ilija, unuci Radoslava, Milica, Milo{, praunuci Mladen i Marko. 95187

95190

Posledwi pozdrav

Mirko Vje{tica Nikad te ne}e zaboraviti tvoji: sin Milan, snaja Radoslava i unuk Vuk.

95206

Lenki

Lenki Maleti}

Qiqani

Iskreno saose}amo sa na{om Miqom u wenom prevelikom bolu za prerano izgubqenom sestrom.

od wenih drugarica: Dare, Milke, Ka}e Be{li} i Ka}e Krsti}.

Dragomirka, Mira @. Vera, Sowa, Bosa, Ana, Slavna, Danka, Goca, Jelena i Biqana.

od Blanke.

95180

Posledwi pozdrav

Zauvek }e{ biti u na{im srcima dragi na{ o~e i deda

95196

95191

Posledwi pozdrav

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

Mirko Vje{tica Nikad te ne}e zaboraviti tvoji: sin Stevan, snaja Roksanda i unuk Mirko. 95205

[agi Laslo

kuma Qiqi

Lenki Maleti}

Obave{tavamo rodbinu i prijataqe da je na{ dragi otac, suprug i deda preminuo dana 9. 1. 2010. god. u 64. godini

1932 - 2010.

od porodice Graor.

od: Milovana, Ace, Goge i Vesne.

95181

95193

Posledwi pozdrav

Sahrana je na Novom grobqu, u Novom Sadu, 12. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova. O`alo{}ena }erka Teodora i sin Laslo sa porodicom. 95209

Posledwi pozdrav kumi.

Dragi moj

Mirko Vje{tica Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 11. 1. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 15 ~asova.

Slobodanu Vukobratovu Slobi

Porodica Mikovi}.

95182

Antina Jovanovi}

Porodice Nastasi} i Rutoni}.

95194

Mirko nikada te ne}u pre`aliti. Zauvek tvoja supruga Olga.

95208

O`alo{}eni: supruga Olga, sinovi Stevan i Milan, snaje Roksanda i Radoslava, unuci Mirko i Vuk.

95204

^ITUQE z POMENI

nedeqa10.januar2010.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj

Ani - Ankici Mi{kovi}

DNEVNIK

ôvek ìvi i umire ali nastavi i daqe da ìvi u srcima onih koji ga vole.

Qiqi

Qiqani Spasi}

Qiqana Spasi}

1937 - 2010. od: unuka Sandre i Tamare, snaje Anke i sestri}a @eqka Slobode.

od svih mu{terija iz frizerskog salona, Benka Marija.

od: bra}e Dragana i Slavoquba sa porodicama, tetke Milanke i sestre Vesne sa porodicom.

Benka - Vl~ek Jaroslava sa decom.

95166

95167

95179

95168

Posledwi pozdrav najdra`oj prijateqici

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav kom{inici

Posledwi pozdrav na{oj

SE]AWE

Sau~estvuju}i u neizmernom bolu familije Maleti}, se}amo se sa qubavqu i tugom, na{e sestre i tetke

Qiqi Lenke Maleti}

Qiqani

od Benka Marije.

od Tome i Ane iz Bukovca.

Milo{ Ivan

Lenki Maleti}

Qiqi

1999 - 2010. Dragi na{ tata i deda, nikada te ne}emo zaboraviti.

Kom{ije iz Miloja ^ipli}a 4.

od porodice Komlenovi}. Tvoje Nada i Stana sa porodicama.

Porodice Mikovi} i Risti}. 95177

Posledwi pozdrav

95164

Posledwi pozdrav

95165

Posledwi pozdrav voqenoj

91010

95169

95197

Posledwi pozdrav

Dana 12. 1. 2005. godine nas je napustio na{ voqeni sin

Gavra Radovanov Lale Lenki

Qiqi

Qiqici

od porodica Vuka{inovi} i Krstekani}.

od Miroslava Vl~eka.

od Simone i Isidore.

95172

95162

95163

Tvoj vedar duh, pitome o~i, ne`ne ruke, ute{an i umilan pogled, prijatan glas i uspravno ~elo kojim si tako hrabro i{ao kroz `ivot prati}e nas do na{eg ponovnog susreta. Beskrajno nam nedostaje{. Volimo Te, mama Evica i tata Du{an.

Lenki

94856

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav najboqoj mami, baki i ta{ti.

TU@NO SE]AWE od Vere i Mite.

95155

Ana - Ankica Mi{kovi}

Lenki

10. 1. 2010.

1937 - 2010.

od: koleginica sa porodicama Marti}, Babi} i Tan~ik.

U ovom ~asu neizrecive tuge i boli ostajemo ponosni {to smo te imali. Isprati}emo je 12. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: }erka Mirjana, unuk Nikola i zet Ratko.

Zvonimir Vi{wovski

na{oj voqenoj

Danas se navr{ava godina od kako nisi sa nama. U srcu i mislima ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji: supruga Dragica, sin Marijan, }erka Mirjana, zet Tomislav i unuci Mario i Davor. 95007

95178

95174

Posledwi pozdrav dragoj

Moja voqena sestra

TU@NO SE]AWE na

Milanki Sa nama si kada radost delimo. Snagu nam daje{ kada tugu pobe|ujemo.

Qiqana Spasi}

Lenki

Milivoja [kori}a

1953 - 2010.

od kom{ija sa Popovice: Stanivukovi}a, Veselinovi}a i Mirovi}a.

95173

preminula je 8. 1. 2010. godine. Sahrana je u ponedeqak, 11. 1. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu, Stevan i Petar Aleksi}.

Sestra Mira sa porodicom: Zoranom, Igorom, Jelenom i Aleksandrom - Acom. 95170

13. 1. 2000 - 13. 1. 2010. Vreme ne le~i, a re~i su slaba{ne da saop{te na{u tugu, ali i ponos {to smo te imali. Tvoji najmiliji: supruga Mira, }erke Jasminka i Milica, zet Dragan, i unuci Nemawa i Sa{a.

95111

95030

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN na na{e drage i voqene.

JEDNOGODI[WI POMEN

Verica Krsti}

nedeqa10.januar2010.

SE]AWE

Herbez \or|o

Draga na{a Verice, treba}e jo{ puno dana da shvatimo da Te vi{e nema. Mnogo nam nedostaje{.

Bora Kova~evi} 1995 - 2010.

Bo{ko Mr|a 12. 1. 2009 - 12. 1. 2010.

Tvoja sestra Zorica sa }erkom Dudom, unukama Ivonom i Duwom i Evaldom, Denisom, Ines i Borisom.

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Zahvalna porodica.

U na{im srcima i u na{im mislima, zauvek voqen i po{tovan. Porodice Stojanovi} i Beglerbegovi}.

94840

95152

POMEN

Du{ko Kova~evi} 1998 - 2010.

Supruga Nada, sin Miroslav, snaha Alisa i unuk Nikola.

Bo{ko Lazuki}

Dr Tihomir Stojanovi}

Sa velikim po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na plemeniti lik dragog supruga, oca i dede.

95184

Dana 12. 1. 2010. godine navr{ava se tu`nih 40 dana otkako sa nama nije na{ otac i deda

JEDNOGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM

11. 1. 2000 - 11. 1. 2010.

23. 5. 1915. Dabrica 11. 1. 2000. Gajdobra

Zauvek }emo ~uvati uspomenu na tvoju qubav, podr{ku i dobrotu koju si nam pru`io.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Tvoja supruga Milica, sin Dragan i }erka Dragana. 95061

SE]AWE

1990 - 2010.

Pro{le su ~etiri godine od kako je oti{ao

Do groba o`alo{}eni, Zorica i Milo{. 94842

SE]AWE na na{e drage

Milan Kajfe{

95171

Pro{la je godina otkako nije s nama na{a voqena

Zoran Nakom~i} Danas, 10. 1. 2010. godine, u 11 ~asova okupi}emo se na wegovom grobu, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu i zaliti ga suzama.

Ti se nikada ne mo`e{ ponoviti, kao {to se nikada ne mo`e{ zaboraviti.

]erka Sandra sa porodicom.

Tvoje: Drena, Zrna i Jana.

95175

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

95077

Qubicu Juri{i} 1925 - 2007.

ro|. Milenkovi}

Tvoji: Oqa, Bata, Dragana, Irena, Bla`o i Ivana. 95160

Duca s porodicom.

Sestra Mirjana Ratkov sa porodicom.

OG-1

95117

Dana 17. 1. 2010. godine navr{ava se godina dana kako se upokojila moja draga supruga

\uru Juri{i}a 1919 - 1987. Sa qubavqu i po{tovawem: Stanislav, Biserka, Milovan, Ivana i Sandra.

Neute{ni: mu` Zdravko, sin Vesa, k}i Maca, snaja Zora, unu~adi Andrijana, Ivana, Jelena i Du{an.

95048

95094

Ratko Zeqkovi} Rale Ceo na{ zajedni~ki `ivot ostao mi je u srcu sre}an i drag.

Uspomenu na wenu dobrotu, plemenitost i qubav koju je pru`ala ~uva od zaborava suprug Bo`o Mileti}.

POMEN Zahvaqujemo se svim ro|acima, kom{ijama, kolegama, prijateqima koji su saose}ali sa nama u najte`im trenucima tokom ispra}aja na ve~ni put na{eg voqenog Pi{te.

Dragica Mileti}

13. 1. 1993 - 13. 1. 2010.

POMEN Pro{le su tri tu`ne godine od kako vi{e nisi sa nama, na{a voqena

Nenad Ninkov

Duga i bolna godina pro|e bez tebe voqena na{a Ivanka. Postoje o~i koje stalno pla~u, srca koja neprestano tuguju. Prazninu koju si ostavila niko ne mo`e popuniti. Tvoja qubav, pa`wa i toplina dr`ala nas je na okupu kao porodicu. Hvala ti na svemu.

Ruìci Pavli~evi} Prerano si nas napustila, a mi te jo{ uvek pogledom traìmo, jer voqeni nikad ne umiru sve dok ìve oni koji te mnogo vole.

Ivanka Jovanovi} [olaja

POMEN voqenom suprugu.

Qiqani Spasi}

Uvek te voli tvoja Gospava.

94911

95123

Milanka Aleksi}

Dana 17. 1. 2010. navr{ava se godina dana od smrti moje drage majke

ro|. Subi} Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: majka Milica i sestra Ankica sa porodicom. 95157

TU@NO SE]AWE

Povazai I{tvan diplomirani pravnik u penziji 1951 - 2009. Nastalu prazninu samo delimi~no ispuwava qubav i se}awe na tebe. Tvoja dobrota i plemenitost }e uvek zra~iti i `iveti u nama. Jo{ uvek nismo svesni da se ne}e{ vi{e vratiti.

Dragice Mileti} Neka Te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od zaborava.

Stevan Uzelac 1937 - 2006. Pro{le su ~etiri duge godine, u kojima ni{ta nije moglo da zameni tvoj topli pogled. Vole te ve~no tvoji: supruga Milica, }erka Mirjana, unuci Miroslav, Jovana i Nemawa i zet Petar. 95156

Tvoji najmiliji: Ilona, Agika i ^ila.

95134

Ve~no o`alo{}ena k}erka Qiqana sa suprugom i decom Borisom i Nemawom.

94914

07.00 08.00 08.05 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 14.00 14.30 16.00 17.00 17.22 17.30 18.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 00.05 00.40 02.05

07.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 18.35 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.45

TV PROGRAM

nedeqa10.januar2010.

TV ba{tina Vesti Avanture Pinokija, film Neverovatne pri~e Cvrletova ma{taonica Putevi nade Znawe imawe Vesti Verski nedeqnik Dodati ìvot godinama Sredina Ko je ovaj Deda Mraz, film Bebi {ou - Izbor za najlep{u bebu Srbije, prenos TV Dnevnik Tajna hrane: ôkolada - za du{u i telo [tikla papu~a âri ribolova Stil i grad TV Dnevnik Ru~ak na lepe o~i Zabavni program Vinarije Vojvo|anski dnevnik Heroj ulice, film Klavirski duo Marijana 1. deo Ko je ovaj Deda Mraz, film Ples no stres

Porodica Serano Qudi i mesta u Africi Kina, nebesko carstvo Stara jela (slov) Emisija za selo (slov) TV magazin (rum) Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno Kod ku}e, film Nedeqni magazin (rom) Bo`i}ni koncert Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Bahrtalo, puno sre}e, film Frej`er TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) TV magazin (rus) Teleklub (rum) TV sport (ma|) @murke, film TV prodaja

Nikita Mihalkov

@murke Sergej i Simon treba da dostave kofer pun heroina. Ako to ne urade bi}e ubijeni... Uloge: Nikita Mihalkov, Aleksej Panin, Dmitrij Duzev, Aleksej Serebrjakov Re`ija: Aleksej Balabanov (RTV 2, 23.00)

Modni magazin (Panonija, 20.00) 08.00 08.35 09.50 12.00 14.20 15.30 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 23.00

Glas Amerike Nedeqom u Panoniji De~iji program Ubistva u Midsameru, film Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika Op{tine @abaq Ulovi trofej Modni magazin Film: Doka`i moju krivicu Vojvo|anske vesti

06.05 08.00 09.05 11.05 12.34 13.00 13.13 13.15 13.28 14.02 15.08 15.56 16.42 16.44 17.58 18.29 19.04 19.05 19.30 20.09 20.53 21.00 22.35 23.05 23.50 02.11 03.38 04.12 04.53 05.16 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Hana Montana Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Na{ auto na{im gledaocima Ono kao qubav Na{ auto na{im gledaocima Bra}a po oru`ju Robna ku}a Sasvim prirodno Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Ono kao qubav Na{ auto na{im gledaocima Tamo i ovde, film Koncert Ivana Bosiq~i}a - To je bila qubav Ri~ijevi Dnevnik Ono kao qubav Balkanskom ulicom Sasvim prirodno Slagalica TV prodaja Verski kalendar

07.00 Film: Dru`ina sa Slatkog potoka – Nevoqe sa nastavnikom 08.30 Trnav~evi}i u divqini 09.00 Znawe na poklon 11.00 Film: Mese~ina Karoline 12.55 Dvougao 13.00 Patrola 14.00 Film: Plavi dim 16.00 Vesti B92 16.35 Dizawe u Berlinu, specijal 17.00 POPodne 18.30 Vesti B92 19.00 Trnav~evi}i u divqini 20.05 Dolina sunca 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Kalifornikacija 00.10 Jelen top 10 01.00 Vrlo va`ni 01.25 Film: Plavi dim

INTERLIGA

Partizan – Eger (RTS2, 18.55) 07.58 08.57 09.25 09.40 09.58 10.29 11.00 12.00 12.30 13.03 13.33 13.59 14.25

20.10 21.00 21.49 22.23 22.44 23.31 00.26 00.54 01.20

Dozvolite... Pustolov Suprotstavqawe yinovima Idemo gore, EBU drama Akva viva derbi Moj qubimac Znawe imawe UNHCR-povratak: Kosovo Interfejs Dolinom Ibra kroz vekove Kulturako aresipe Trag u prostoru Fudbal: Premijer liga, Vest Hem - Vulverhempton, prenos Srpski isto~nici Vaterpolo: Interliga, Partizan - Eger, prenos Horizont Zaboravqeni umovi Srbije TV feqton R. M. To~ak Mistika BEMUS Reli, pregled Vikend evronet Fudbal: Premijer liga

06.30 14.45 15.45 19.00 21.00 01.00

Film: Kow male Vinki Qubav za sva vremena Qubav za sva vremena Film: Se}a{ li se Doli Bel SMS – omnibus Film: Kow male Vinki

16.20 18.55

11.25 12.45 13.25 16.20 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Rok je zakon Najboqi lek Film: Qubav u letwikovcu Neon siti Hrana i vino Integracija Portal Novosa|anka Objektiv Nodi Evo nas kod vas @iveti svoj `ivot Objektiv Buntovnici

07.30 09.00 11.00 12.00 12.30 14.45 15.00

Serija A: Parma – Juventus NBA: San Antonio – Dalas Pregled Evrolige Evroliga magazin ATP ênaj, finale NBA uìvo Italija – Serija A: Multi prenos VTA Brisbejn finale NBA: Toronto – Boston NBA uìvo ATP Brisbejn finale NHL: Kolumbus – Dalas

17.00 19.00 21.45 22.00 01.00

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

DNEVNIK

Sindi Loper

Tamo i ovde Robertu, depresivnom Wujor~aninu i propalom muzi~aru sti`e re{ewe o prinudnom iseqewu zbog nepla}ene kirije. On unajmquje Branka, emigranta iz Srbije, koji radi selidbe sa svojim kombijem, da mu pomogne. Uloge: Dejvid Tornton, Branislav Trifunovi}, Sindi Loper, Mirjana Karanovi}, Jelena Mr|a Re`ija: Darko Lungulov (RTS 1, 21.00)

05.25 06.25 07.00 08.20 09.00 10.30 11.30 13.30 17.30 18.25 19.00 21.00 23.00 00.00 01.00 01.25 02.05

Mame u {trajku e-TV Doma}in Pauk Serbijan open Survajver Survajver Film: Mobi Dik Mame u {trajku Kviz: Ke{ taksi Film: Va`no je pobediti Film: Izgubqeni raj Fajront republika Ameri~ko rvawe - Do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Pogled sa Ajfelovog torwa 03.30 Film: Te{ko je biti fin 05.00 Film: Qudski uzorak

Legenda o Brusu Liju (Hepi, 14.43)

Stefan Kapi~i}

POPodne Ove nedeqe u POPodnevu, Beogradski sindikat pri~a o tome za{to se qudi pla{e da ka`u {ta misle, a o svojim holivudskim zavrzlamama govori nam Stefan Kapi~i}. Voditeqka: Luna Lu (B92, 17.00)

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.45 15.00 16.15 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Film: Bjukenen ja{e sam Gle ko to govori 3 Siti Grand hitovi Film: Sastanak sa nepoznatim Siti Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ (Ne)mogu}a misija Nacionalni dnevnik Kursayije Grand - Narod pita Mewam `enu Film: Nulti osumwi~eni Siti Film: Kona~na trka Film: Nulti osumwi~eni

05.00 06.00 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.25 09.50 10.00 10.32 11.18 11.45 12.17 12.44 13.08 13.55 14.18 14.43 15.30 16.05

Muzika Pokojo Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Pokojo Nodi i ~arobna pra{ina Nodi Sporti} [adou rajder Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Novogodi{wa ~estitka Konan Eon kid Nodi i ~arobna pra{ina Konan Ledenda o Brusu Liju Bekstvo sa ostrva [korpiona Film

18.00 18.55 19.20 19.30 21.10 22.00 23.00 23.55 00.05 00.10 00.50 01.40 02.30 04.10 04.50

Riznica Telemaster Rekord Film Srce Klinika Biseri Telemaster Vremenska prognoza Fritajm Nije lako biti ja Budi faca Film Klinika Vremenska prognoza

Ebi Tam

Kow male Vinki Vinki je mala Kineskiwa koja se peselila u Holandiju sa svojom majkom, kako bi pomogle ocu koji tamo dr`i restoran. U {koli u~i o Svetom Nikoli, koji na svoj ro|endan raznosi poklone svoj dobroj deci sveta... Uloge: Ebi Tam, Vron Vam, @an Dikler Re`ija: Mi{ka Kamp (Avala, 06.30 i 01.00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika.

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

nedeqa10.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 7

Priredio: Mi{ko Lazovi}

^iler Li

To nije jo{ jedan... U sredwoj {koli “Yon Hjuyis” u~enici su isti kao i u svim ostalim {kolama. Popularni sportista Yejk kladi se s Ostinom, drskim frajerom, da }e Yeni, neprivla~nu devojku, pretvoriti u kraqicu mature... Uloge: ^iler Li, Kris Evans, Yejmi Presli, Erik Kristijan Olsen, Mija Kir{ner Re`ija: Yoel Galen (Nova TV, 21.55) 07.30 07.55 08.10 08.35 09.00 09.30 10.30 11.00 11.30 12.30 13.00 13.05 15.00 15.05 17.00 17.10 18.55 19.15 20.00 21.45 21.55 23.55 23.50 00.30 01.30 02.00

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Superheroj Spajdermen Majstor Bob Vinks Dora istra`uje Lude 70-e Ulica se}awa Automotiv Novac Eli Ston Kevin Hil Izborne vesti Kevin Hil Izborne vesti Talas plime 1. deo filma Izborne vesti Talas plime 2. deo filma Izlazne ankete Dnevnik Nove TV Zvezde Hit Rekordsa, koncert Izborne vesti To nije jo{ jedan film za mlade, film Red Karpet Izborne vesti Red Karpet Televizijska posla Zov puti, film

Ovo je civilizacija Krila ludila Najve}i vitez 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Rimsko carstvo Viktorijanska farma Net King Kol: Kona~na pri~a Drugi svetski rat u boji Romansa u kamenu Tajne dubina Bo`ji rotvajler Hiro{ima Bo Brumel – taj divni ~ovek Tajne Renesanse Ko si zapravo ti? Drugi svetski rat u boji Romansa u kamenu Tajne dubina

07.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Malo Korigan 09.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.00 Kraqevic i prosjak 12.00 Obra~un 14.00 Isti novac 16.00 [ta radi{ ve~eras 18.00 Dok |avo ne sazna da si mrtav 20.00 Be-Em-Iks banditi 22.00 Strelac 00.00 Pustiwski mesec 02.00 Neverovatne devojke

06.00 Nensi Dru 07.40 Indijana Youns i ukleti hram 09.35 Filmovi i zvezde 10.05 Pasija, 2. deo 11.35 Smawena ura~unqivost 13.05 Kao svi ostali 14.40 Dobra no} 16.15 Mali Marsovac 18.00 Izvor `ivota 19.35 Holivud na snimawu 20.05 Ananas ekspres 22.00 Prava krv 22.50 Kalifornifikacija Zemqa meda i silovawa 23.20 Gospodin Bruks 01.15 Potraga za Amandom

08.10 Briqantna violina Zahara Brona uz Simfonijski orkestar HRT-a i Pavla De{paqa 09.12 Opera boks 09.44 TV kalendar 10.15 Ispod povr{ine, dok. film 10.47 Biblija 10.57 Zagreb: Misa, prenos 1.57 Pastel 12.00 Dnevnik 12.20 Plodovi zemqe 13.20 Split: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.50 Na putu ku}i: Neverovatno putovawe, film 17.15 Lijepom na{om 18.15 U istom loncu, kulinarski {ou 18.55 Drugi krug predsedni~kih izbora 2010. - 1. deo 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Voza~ka dozvola, TV film 21.40 Drugi krug predsedni~kih izbora 2010. 00.45 Buffalo Soldiers, film 02.20 Skica za portret 02.40 Lijepom na{om 03.35 U istom loncu, kulinarski {ou 04.15 Plodovi zemqe

08.35 Prijateqi 09.30 Nora Fora 10.20 Adelboden: Svetski skija{ki kup - slalom (m), prenos 1. vo`we 11.10 Sqeme: Sne`na kraqica, reporta`a 11.25 Haus im Enstal: Svetski skija{ki kup - superveleslalom (@), prenos 12.30 Dok. film 13.25 Adelboden: Svetski skija{ki kup - slalom (m), prenos 2. vo`we 14.30 Dok. film 15.30 Olimp - sportska emisija 15.55 Ko{arka, NLB liga: Cibona - Partizan, prenos 17.55 Hokej, EBEL liga: Medve{~ak - Olimpija, prenos 20.35 Brzi i `estoki, film 22.40 Dobre namere 23.30 Nove avanture stare Kristine 23.55 Vreme je za yez

Mi{el Rodrigez

Brzi i èstoki Brajan se jednog dana doveze brzim sportskim automobilom pred restoran kog drè Dominik i wegova sestra Mija. U restoranu ga napadne Vins momak iz bande brzih automobilista koju vodi Dominik. Brajana istuku i ismeju i Dominik ga otera. No}u Brajan se sa svojim automobilom ukqu~i u trku ulicama Los An|elesa... Uloge: Pol Voker, Vin Disel, Mi{el Rodrigez, Yordana Brevster, Rik Jun, Met [ulc Reìja: Rob Koen (HRT 2, 20.35)

06.00 13.00 15.00 16.45 19.00 21.10 23.00 01.00

Moja slatka debequca Problem sa psom Opsesija Vri{tavci Voda Kikbokser 5 – Iskupqewe Pruga 29 Yuli draga

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ku}a na hladnoj reci Elizabeta Smoki i bandit Slatki snovi [oping Piterovi prijateqi Mra~ni kristal Momci sa Zapada Gospo|a Braun Elizabeta Unutar isku{ewa Lov na mu{karce 2

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00 05.00

Dodir an|ela U divqini Divqi u srcu Pomorska patrola Jurwava za sudbinom Pomorska patrola Selin Fojlov rat Jovanka Orleanka Jovanka Orleanka Zlo~ini iz strasti Prodavawe nevinosti Advokatova kazna Divqi u srcu Dodir an|ela

Sofi Marso

Izgubqeno - na|eno Dilan je nespretni vlasnik restorana, ve~no u potrazi za devojkom iz snova, a to bi mogla biti upravo wegova nova kom{inica Lila Dubojis, francuska muzi~arka koja poku{ava da na|e anga`man u gradskoj filharmoniji Los An|elesa... Uloge: Dejvid Spejd, Ever Karadin, Nil Mekmilan, Sofi Marso, Patrik Bruel, Martin [in Reìja: Yef Polak (RTL, 20.00) 08.20 Mifi, crtani 09.15 Diskaveri: Atlas - Japan, dokumentarni film 10.05 Jedna od de~ki 10.25 Bibin svet 11.35 Predmet oboàvawa, film 13.30 Vesti 13.35 Zevs i Roksan, film 15.10 Zavodnik, film 17.00 Vesti 17.10 Odred za ~isto}u 17.35 Jezikova juha 18.30 Vesti 19.00 Izlazne ankete 19.15 Ekskluziv, magazin 20.00 Izgubqeno -na|eno, film 21.45 No} odluke 22.10 Sibil, film 23.30 No} odluke 01.05 Brodolom ìvota, film

10.00 10.55 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Velika trka Aqaske Pre`ivqavawe Opasan lov - iza scena Razotkrivawe mitova Pametwakovi} Usporen snimak Peta brzina Dodaj gas Ameri~ki ~operi Uli~ni obi~aji 2008. Razotkrivawe mitova Pri~a o piratima sa Rosom Kempom Ros Kemp u Avganistanu Iza re{etaka Nevoqe u raju Usporen snimak Razotkrivawe mitova

08.35 09.00 10.15 11.00 11.45 12.30 13.15 14.00 14.45 15.00 15.45 16.25 16.30 18.30 21.15 21.30 23.00 23.45 00.45

Reli Nordijsko skijawe Skija{ki skokovi Biatlon Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Nordijsko skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Bilijar Fudbal Reli Streqa{tvo Reli Bilijar Reli

Kraq se bojao i monaha emigranta

Mitropolit Mihailo Jovanovi} je pisao protizane”, strasno ukqu~ene u grozni~ave politi~povedi, besede i uxbenike (zato je smatran ocem ke rasprave iz druge polovine 19. veka. nove bogoslovske nauke i literature srpske), preKada je 18. maja 1889. abicirao kraq Milan, i vodio s ruskog jezika liturgijske kwige tamopored ù~nog protivqewa austrougarskog posla{wih seminarija, isticao se kao propovednik, nika u Beogradu Hengelmilera, jedan od prvih ali se pored organizovawa crkvenog i parohijakata Namesni{tva i vlade bio je poziv upu}en skog ìvota, naro~ito posvetio obrazovawu. Na mitropolitu Mihailu i wemu odanim vladikama wegov predlog je otvoreno 1873. drugo, tzv. strada se vrate u zemqu na svoje poloàje, a da se jena~ko odeqewe beogradske Bogoslovije. Wegov zadatak je bio i da sprema sve{tenike i u~iteqe kao budu}e nacionalne delatnike, koji ne samo da su aktivno u~estvovali u potowim oslobodila~kim ratovima, ve} ih i logisti~ki primali prosve}uju}i narod u jo{ uvek porobqenim krajevima. Tokom prve uprave mitropolita Mihaila sve{tenstvo je bilo u materijalno nezavidnom poloàju i svi poku{aji da se to popravi propadali su zbog nerazumevawa vlasti. Da im koliko-toliko pomogne, osnivao je prvojerarh dobrotvorne fondove za pomo} siroma{nim parosima, wihovim udovicama i siro~i}ima. Jo{ teè je bilo monasima, jer su dràvni organi imali prema wima gotovo otvoreno neprijateqski stav. Kao rusofil mitropolit je smetao Be~u, austrofilu kraqu Milanu i napradwa~kom premijeru Milana Piro}anca, kome je zamerao nastojawa da se me{a i u ~isto crkvene poslove. Kada je mitropolit Mihailo dobio iz Rusije od Slovenskog komiteta 80.000 dinara za ciqeve nacionalne politike i akcije koje je preko sve{tenstva sprovodio u Bosni, razbesneo je Habzbur{ku monarhiju, koja je zahtevala da on bude uklowen. Traèn je samo dobar povod za wegovo eliminisawe. Prona|en je u Zakonu o crkvenim taksama, koji je 1881. vlada donela bez dogovora sa Svetim arhijerejskim saborom. Nisu uvaèni protesti SPC i samog mitropolita kako se ta odluka protivi Hristovoj nauci. To je naro~ito raèstilo ministra prosvete i crkvenih dela Stojana Novakovi}a, koji je predloìo 18. oktobra 1881. knezu da Mihaila razre{i „od administracije ArhiepiNapredwaci prognali mitropolita Mihaila skopije beogradske i Mitropolije srpske”. Vladar je to jedva do~akao i istoga dana ga poslu{ao. rarsi, koje su nekanonski postavili napredwaci, Ostao je mitropolit bez penzije i bilo kakvih povuku sa katedri. Umesto episkopa ni{kog Didrugih prihoda i povukao se sa svetosavskog trona mitrija do{ao je Jeronim, @i~ku eparhiju, koju je u svoju ku}u na Vra~aru, gde je sa~ekao progla{enapustio vladika Nikanor, preuzeo je Sava De~awe Kraqevine Srbije 22. nac, a ve} slede}e godifebruara 1882. Me|utim, ne obnovqena je Timo~Slobodan Jovanovi} pi{e da je vlasti ga i daqe nisu ka eparhija, uga{ena sa mitropolit Mihailo „slaba~kim ostavqale na miru i bio {aba~kom 1866. radi drje primoran da napustio àvne {tedwe, i za wu je pokretima i umiru}im glasom zemqu. Otputovao je naj- izgledao kao bogomoqac, a zapravo po hirotonisan Melentije, pre u Carigrad, potom u iguman manastira GorPalestinu i Svetu goru, dobrim osobinama li~io na kalu|ere wak. iz turskog vremena, a po r|avim odakle se vratio sa znaSvom snagom se mi~ajnima delima hodo~atropolit dao na u~vr- na popove partizane” sni~ke literature. Kako {}ivawe pravoslavqa i mu nije odobreno da ìvi van granica kraqevine, u bugarskom gradu, on odlazi 1884. u Kijev, gde je u ne obaziru}i se na diplomatske proteste Be~a. I mladosti zavr{io studije i primio mona{ki pokraq Aleksandar, koji je vladao od svog samoprostrig, dok narednih pet godina stranstvovawa gla{enog punoletstva 1893, obavezao se visokoprovodi u Moskvi, gde je bio omiqen u svim drupreosve}enom kako }e biti odan sin svoje sveto{tvenim krugovima. savske crkve. Me|utim, nije mu bilo lako ni naU Srbiji su i nakon odlaska mitropolita nakon povratka na tron, pa je jedva spre~io vladu da stavqeni burni crkveno-politi~ki potresi, pa je sklopi Konkonrdat izme|u Srbije i Vatikana. do{lo do izmene Crkvenog zakona o ure|ewu sveWegov ugled je prevazilazio granice malene dr{teni~kog stawa 1882. Po{to su i ostali episkoàve, pa je, izme|u ostalog, biran za predsednika pi odbijali poslu{nost kraqu, svi su smeweni i Dru{tva za osloba|awe afri~kih robova, a bio je to bez prava na penziju. Vlada je naredne godine i po~asni ~lan Petrogradskog i Moskovskog uniizmenila nadle`ni zakon i uvela, pored duhovnih, verziteta, Bratstva hristoqubivih u Atini, Cri svetovna lica u upravu SPC. Zahvaquju}i wihovenog krsta u Briselu. vim glasovima, na Saboru koji je 1883. uprili~en Mitropolit Mihailo je ostavio, po obimu, jedbez prisustva arhijereja, izabran je za novog mino od najve}ih kwièvno-crkveno-istorijskih detropolita Teodosije Mraovi}. la u na{oj crkvi. Ovaj izuzetan ~ovek, koga je „jedMitropolit Mihailo je bio mali i sitan rana carevina po{tovala i pomagala, a druga nemistom. Kako pi{e Slobodan Jovanovi}, „slaba~kim losrdno progonila”, umro je 1898. i bio sahrawen pokretima i umiru}im glasom, izgledao je kao boo dràvnom tro{ku u beogradskoj Sabornoj crkvi. gomoqac i isposnik, a u stvari bio veliki nacioNi}ifor Du~i}, blizak saradnik, rekao je, posle nalni revolucionar i partijski borac. Po dowegove smrti, da crkva „poslije svetog Save nije brim osobinama, li~io je na na{e kalu|ere iz imala prosve}enijeg, dostojnijeg i zaslu`nijeg turskog vremena, a po r|avim, na na{e popove pararhipastira”. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sneàna Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa10.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je, dan za odmor i porodicu. Ne morate imati idealne odnose s decom, niti ~lanovima porodice, ali morate shvatiti wihove emotivne faze kroz koje prolaze. Ve`bajte strpqewe!

BIK 20.4-20.5.

Potreban vam je partner, da biste se osetili celovito. Danas se mo`ete opustiti i u`ivati u punom hedonizmu. Pripremite {to ambiciozniji poslovni plan za predstoje}e radne dane. Vreme ja za dijetu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

10. januar 2010.

Zanimqivo dru{tvo je uvek dobrodo{lo, kada vam to porodica omogu}i. Ne budite ni ozbiqni ni zabrinuti jer to nije u va{oj prirodi. Naprotiv, zabava tek po~iwe! Vreme praznika jo{ traje. Opu{teni ste i potrebni su vam smiraj, odmor i podr{ka drage osobe. U porodi~nom gnezdu se najboqe snalazite. Partner je danas spreman da vas saslu{a i udovoqi va{im èqama. Zbliàvawe. Svojim prisustvom u domu doprinosite dobroj, toploj i optimisti~koj atmosferi. Usredsre|eni ste na dugoro~ne planove i niste sami nijednog trenutka. Dobro bi vam do{lo i da ste sami sa sobom. Ovog vikenda ste se posvetili onome za {ta ina~e nemate dovoqno vremena tokom radih dana. Nemojte zapostaviti porodicu, partnera, jer biste mogli ne{to i propustiti {to vreme ne}e vratiti. Druèwe!

VAGA 23.9- 23.10.

Zbog prisustva Saturna u va{em znaku, postali ste ozbiqniji nego ranije, ~ime ulivate sigurnost uku}anima, pa i partneru, da se mogu osloniti na vas u svakoj situaciji. Nije vam lako, ali ako!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Mo`ete se vratiti s putovawa ili iz zemqe Nedo|ije, i polako vratitiu radnu kolote~inu. Ne}e biti bezbolno, jer biste mogli pone{to propustiti. Trudite se da budete koncentrisani. Za vas nikad nema problema jer se nosite sa situacijama na dostojan na~in, bez obzira na to kakve su. Ozbiqni ste i dorasli svim izazovima. [to su te`i, to je boqe, jer }ete ih lak{e savladati.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mesec izlazi iz va{eg znaka, {to je dobro samo za meditaciju i odmor u dru{tvu odabrane osobe. Svi ostali i sve ostalo mo`e sa~ekati do sutra. Danas ~inite kako vam pa{e i {ta `elite.

Vikend prolazi, a vi ste i nadaqe nemirni. Sve biste hteli i potrebna vam je konstantna promena atmosfere i situacija. Ni naboqe ni nagore, ve} na razli~ito! Planirajte vi{e putovawa i vi{e druèwa. Na|ite vremena da se malo i odmorite. Budite danas potpuno lewi, u punom smislu te re~i! Zasluìli ste da uìvate po svojoj meri. Imate dobre odnose sa ènskim bi}ima i decom. Vole vas.

TRI^-TRA^

Eminemov „doktor” Elton Yon

ZAHLA\EWE

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Evropa

S KI[OM

NOVI SAD: U nedequ zahla|ewe sa ki{om. Duva}e umeren jugozapadni vetar, uve~e severozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 8 ujutru i pre podne do 3 stepena uve~e, dakle bi}e u padu. VOJVODINA: U nedequ zahla|ewe sa ki{om. Duva}e umeren ju`ni vetar ujutru, zatim jugozapadni, zapadni i uve~e severozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 10 stepeni. Ve~e }e biti hladnije od jutra. SRBIJA: U nedequ hladnije nego u subotu i promenqivo obla~no sa ki{om povremeno, a na planinama sa snegom. Vetar umeren ju`ni, popodne jugozapadni, a na severu Srbije krajem dana severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 10 stepeni. Uve~e hladnije od jutra. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Idu}e sedmice hladnije vreme sa povremenom susne`icom i snegom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e imati relativno nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije i saveta lekara. Mogu}i su glavoboqa i reumatski bolovi kao metaoropatske reakcije. Potrebna je dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

Cirih

-3

Berlin

-2

Be~

Var{ava

-3

Kijev

Moskva

-12

Oslo

-14

Peva~ poznat po homofobi~nim ispadima zavisnost od narkotika je le~io kod jednog od najve}ih boraca za prava gej populacije. Engleski kantautor Elton Xon je gostuju}i na Bi-Bi-Si radiju rekao da ve} 18 meseci pomaè Eminemu da se re{i zavisnosti od droga. „Kao le~enom zavisniku, drago mi je da mogu pomo}i qudima ako oni traè pomo}. Me|utim, droge ~ine qude uobraènima i arogantnima tako da ~esto odbijaju pomo}. Na svu sre}u Eminem nije jedan od wih“, rekao je Elton i dodao da je slavni reper sada odli~no. Eminem je 2005. kona~no priznao da ima problem sa opojnim drogama i od tada se nalazi na odvikavawu zbog ~ega nije ni{ta ni snimao skoro pet godina. Na povratni~kom albumu se, pored kritika na ra~un Britni Spirs i Ejmi Vajnhus, dotakao i svojih problema sa narkoticima.

VIC DANA Pita u~iteqica u~enika: - Da u jednoj ruci imam 40 jabuka, a u drugoj 50, {ta bih onda imala? - Velike ruke.

SUDOKU

St. Peterburg -8 Atina

Pariz

-1

Minhen

-3

Budimpe{ta

Stokholm

-3

5 1

7 4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

7 1 5 9 3 6 8 2 4 TISA

626 (112) N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

167 (-13)

Slankamen

456 (8)

Apatin

238 (-12)

Zemun

522 (10)

Tendencija porasta

Senta

552 (11)

Bogojevo

225 (-12)

Pan~evo

523 (10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

454 (10)

Tendencija porasta

Ba~. Palanka

263 (0)

Smederevo

614 (14)

Titel

484 (8)

NERA

Novi Sad

334 (2)

Tendencija stagnacije i porasta

Hetin

254 (8)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

556 (14) S. Mitrovica 692 (33) Beograd

Kusi}

8 7

214 (2)

2 9 3 5 4 8 1 6 7 6 3 7 2 8 5 4 1 9

481 (11)

Tendencija porasta

4 6 8 1 7 2 5 9 3

7 9

1 8 4 6 9 3 7 5 2 9 5 2 7 1 4 3 8 6

3 4 9 8 6 1 2 7 5

6 6

8 2 6 3 5 7 9 4 1 5 7 1 4 2 9 6 3 8 Re{ewe iz pro{log broja