Dnevnik 10.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 10. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22953 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IVICA DA^I]

Ova kriza je pesma za devedesete

Foto: F. Baki}

str. 2

BALINT PASTOR KLARISU „DNEVNIKOV” TROFEJ: Ekipa Klarisa trijumfovala je na 48. „Dnevnikovom“ turniru u malom fudbalu. U prelepom ambijentu, u maloj sali Spensa pred vi{e od hiqadu gledalaca, Klaris je u kvalitetnom finalnom me~u savladao Carigrad rezultatom 4:3 na penale, po-

NASLOVI

Politika 2 Razvoj demokratije na na{ na~in

Ekonomija 4 Gorivo skupqe po kratkom postupku 5 Rasprodaja ili spas za propale firme

Novi Sad 7 Gradi}e se centralna kuhiwa i vrti} 9 Bomba mu radni zadatak

Vojvodina 11 Stara Pazova: Regioni preveli dva radikala

Dru{tvo 13 Kad dijete ne poma`u, tu je skalpel

{to je u regularnom delu utakmica zavr{ena bez golova. Kapitenu Klarisa Stojanu Pilipovi}u veliki pehar i ~ek na 400.000 dinara uru~io je glavni i odgovorni urednik „Dnevnika“ Aleksandar \ivuqskij.

str. 16, 17 i 18

str. 3

NOVI PRAVILNICI O VOZA^KIM DOZVOLAMA I REGISTRACIJI VOZILA

SINDIKAT VOJVODINE O KRIZI NA TR@I[TU RADNE SNAGE I ZARADAMA ZAPOSLENIH

Vojvo|anska plata pala ispod proseka

str. 5

REPORTA@E RAZGOVORI NA SOKAKU

Koreni li~ki, kro{wa panonska, a du{a kafanska

str. 23

Za{tita svedoka u Srbiji

str. 12

SPORT

Za deklaraciju o zlo~inima u Vojvodini

str. 19– 22

U redove za voza~ku samo ko mora

Nema potrebe da oni kojima ne isti~e voza~ka dozvola `ure da mewaju taj dokumenat jer on va`i do datuma koji je upisan a wemu, a najkasnije do 10. juna 2014. godine, napomiwu u policiji. Novi pravilnici o voza~kim dozvolama i registracijama motornih i prikqu~nih vozila po~eli su da se primewiju od protekle nedeqe, a zahtevi za izradu voza~kih dozvola }e se primati sli~no kao i kod izrade li~nih karti i paso{a uz upotrebu foto - boksa gde }e slu`benik policijske uprave uzimati fotografiju i potpis stranke i zahtev prosle|ivati na izradu Ministarstvu unutra{wih poslova u Beogradu. Nakon 15 dana od podno{ewa zahteva za voza~ku dozvolu stranka }e preuzimati ovaj dokument i donositi stari radi poni{tewa. str. 13

Toplo uz oblake Najvi{a temperatura 14 °S

VATERPOLISTI VOJVODINE TRIJUMFOVALI U RUSIJI

HIQADU DEVOJ^ICA I DE^AKA IGRALO ODBOJKU

ponedeqak10.januar2011.

Da~i}: Ova kriza je pesma za devedesete Potpredsednik vlade i liratnim devedestim godinama, der Socijalisti~ke partije kada je Srbija bila pod me|unaSrbije Ivica Da~i} sino} je rodnim sankcijama. izjavio da su negativne posleDanas nema tih optere}ewa, dice svetske ekonomske krize dr`ava treba da se boqe orgamawe u Srbiji nego u drugim nizuje, izjavio je Da~i} Prvoj zemqama i da je, u pore|ewu sa televiziji. Uz konstataciju da wima, Srbija u je Srbiji poprednosti, jer je stabilSPS ponekad vi{e trebna decenijama u nost na ekonombrani tekovine krizi. Konstaskom i politi~opozicionih tuju}i da je pokom planu, Datrebno da se po~i} je rekao da protesta iz krenu privreda devedesetih godina „izbori nisu i proizvodwa, ‘Igre bez granego u~esnici Da~i} je ocenio nica’, pa da se tih protesta da bi novac od organizuju svake prodaje kompagodine“. nije Telekom Srbija trebalo Postoji mogu}nost da posle da bude ulo`en u pro{irewe narednih izbora Demokratska proizvodwe. Da~i} je rekao da stranka i Srpska napredna me|u gra|anima postoji veliko stranka formiraju vlast, izjanezadovoqstvo ekonomsko-sovio je Da~i} i ocenio da SPS cijalnim polo`ajem, ali je ponekad vi{e brani tekovine ocenio da su veliki problemi opozicionih protesta iz deveizazvani svetskom ekonomskom desetih godina, nego u~esnici krizom pesma u pore|ewu sa tih protesta.

KOSOVO

Ivanovi} o popisu Srba Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je ju~e da ne bi trebalo podr`ati popis stanovni{tva na Kosovu i da se tom procesu treba usprotiviti svim politi~kim sredstvima.

Ivanovi} je rekao Tanjugu da odluku o eventualnom popisu srpskog stanovni{tva na Kosmetu

treba da donese Vlada Srbije, upozoriv{i da veliki broj proteranih Srba ne}e biti u prilici da bude obuhva}en popisom.Postoji velika verovatno}a da veliki broj Srba ne}e biti popisan, pa je to samo po sebi gre{ka u popisu koji ne}e dati prave rezultate, rekao je on.Ivanovi} je podsetio da su Albanci bojkotovali popis stanovni{tva koji je 1991. godine organizovao Beograd, tako da se samo procewuje koliko kosovskih Albanaca `ivi u ju`noj srpskoj po-

krajini. “Ovo }e biti prvi popis posle sukoba na Kosovu. Mislim da }e se dogoditi da veliki broj Srba ne}e hteti da se popi{e pa }e Albanci sada procewivati koliki je broj Srba koji ovde `ive“, rekao je dr`avni sekretar. On je istakao da postoje i dvostruki ar{ini me|unarodne zajednice po ovom pitawu, podsetiv{i da se od Dejtonskog sporazuma 1995. godine do danas u Bosni i Hercegovini ne insistira na popisu stanovni{tva.Smatra se, rekao je Ivanovi}, da bi popis mogao da legalizuje rezultate etni~kog ~i{}ewa u BiH, a ovde se u na{em slu~aju insistira na tome da se popis {to pre odr`i na Kosovu, dodao je Ivanovi}. „Moja sugestija jeste regionalni popis u svim zemaqama biv{e Jugoslavije osim Slovenije, ali ukqu~uju}i Albaniju.

To je jedini na~in da dobijemo popis koji bi bio relevantan i koji bi pod jakim nadzorom me|unarodne zajednice mogao da da podatke korisne za sve koji `ive na Zapadnom Balkanu, istakao je dr`avni sekretar.Popis stanovni{tva na Kosovu i Metohiji trebalo bi da bude odr`an tokom aprila, {to bi bio prvi popis u pokrajini posle 1981. godine.

Euleks o trgovini organima Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je u Jagodini da Euleks ima kapacitete da istra`i trgovinu qudskim organima na Kosovu, ali da je pitawe da li ima i hrabrosti za to.

Vekari} je rekao da je trgovina qudskim organima na Kosovu fenomen koji traba istra`iti, na samo zbog Srba i Albanaca, ve} i zbog me|unarodne zajednice.“Trgovina qudskim organima na Kosovu je zlo~in koga treba do kraja istra`iti, svaka politika pada u vodu, jer ni jedna ozbiqna politika ne}e stati iza monstruma koji su mogli da vade qudima organe“, rekao je Vekari} u emisiji jagodinske televizije „Palma plus“.Ovakve pojave su ~esto i poligon za politi~ka prepucavawa, {to u neku ruku treba o~ekivati i posle 25. januara (kada }e se izve{taj Dika Martija na}i pred evropskim parlamentom) „ali ja se nadam da }e u ovom slu~aju biti svi dostojanstveni jer je svima u interesu da se istra`i ova pojava“, istakao je Vekari}.Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije je profesionalna institucija, sve vreme tragamo za

dokazima, ne `elimo nikoga unapred da okrivimo, niti govorimo o tome kao svr{enom ~inu, i 90 odsto posla smo uradili, istakao je on.“Ono {to mi odavno tvrdimo da se doga|alo od dolaska Kfora sada je u izve{taju Martija objelodaweno, prvi put od jedne ozbiqne me|unarodne instituacije, a izvestilac Evropskog parlamenta Dik Marti je profesionalac i ni~iji uticaj nije bio presudan da napi{e ovakav izve{taj“, rekao je on.

I biv{a glavna tu`iteqka Ha{kog suda Karla del Ponte ima dobru voqu da pomogne i da bude svedok u postupku, napomenuo je on. Mi imamo dobru saradwu sa Euleksom, u ~ijem je ovo domenu, oni to rade mnogo boqe od UNMIK-a, ali posle izjave Ha{ima Ta~ija da }e obelodaniti imena qudi i svedoke koji su pomogli Martiju, pitawe je kako }e reagovati i da li imaju hrabrosti, dodao je on.“Kada bi radili kao jedan tim, srpsko, albansko, kosovsko tu`ila{tvo i Euleks, zaboravili neke razlike izme|u nas, garantujem da bi do{li do rezultata“, istakao je Vekari}.

POLITIKA

DNEVNIK

c m y

2

DVE DECENIJE OD KONSTITUISAWA VI[ESTRANA^KOG PARLAMENTA

Razvoj demokratije na na{ na~in Sutra, 11. januara, navr{ava se dve decenije od konstituisawa prvog vi{estrana~kog saziva Skup{tine Srbije, ~ime je i formalno zaokru`eno uvo|ewe vi{epartizma u politi~ki sistem zemqe.

Od tada, 9. decembra 1990. do 11. maja 2008. godine, kada su odr`ani posledwi parlamentarni izbori, gra|ani su u osam navrata birali svoje predstavnike u najvi{em zakonodavnom telu.

Parlament je konstituisan 11. januara, posle ne{to vi{e od mesec dana od odr`avawa prvih vi{estrana~kih izbora, a Socijali{ti~ka partija Srbije dominirala je u tom sazivu sa 194, od ukupno 250 poslanika, koliko je Ustav Srbije iz 1990. godine predvideo.

Poslanike su, pored socijalista, imali i Srpski pokret obnove - 19, Demokratska stranka - sedam, Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara - osam...

Predsednik parlamenta bio je Slobodan Unkovi}, a Vlade Srbije, koju je parlament potom izabrao, Dragutin Zelenovi}.

Naredni parlamentarni izbori odr`ani su dve godine kasnije, 20. decembra 1992. I tada su najvi{e posalnika imali socijalisti - 101, sledili su radikali sa 73 i DEPOS sa 50 poslanika.

SRS Nata{a Jovanovi} polila vodom predsednicu Skup{tine Srbije Nata{u Mi}i}, zatim „glasawe“ iz Bodruma...

Republi~ki parlament danas ima razloga „za slavqe“, budu}i da je postao jedna od najefikasnijih dr`avnih institucija - samo u pro{loj godini Skup{tina Srbije donela je 262 zakona i 49 drugih akata.

Iako je do pre nekoliko godina etiketiran kao „crna rupa“ na evro-putu Srbije, danas se Skup{tina Srbije mo`e pohvaliti i zna~ajnim uspehom u

Jedinstven bira~ki spisak

Godinu dana zatim usledili su novi izbori na kojima su socijalisti osvojili 22 mandata vi{e, DEPOS pet mandata mawe, radikali 39, a DS 29, dok je najvi{e poslanika na slede}im, septembarskim izborima 1997. godine, imala koalicija SPS-JUL-ND - 110, zatim radikali 82, a SPO 45.

Na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine najvi{e poslanika imala je koalicija DOS - 176, a socijalisti i radikali 37, odnosno 23,

dok su tri godine kasnije, na slede}im izborima, radikali dobili 82 poslani~ka mandata, DSS 53, DS 37, G17 plus 34...

Januara 2007. godine gra|ani su odlu~ili da radikali dobiju 81 poslani~ko mesto, DS 64, DSS 47, G17 plus 19...

Aktuelni saziv je formiran mesec dana posle izbora odr`anih 11. maja 2008. godine, a u wemu najvi{e poslanika ima koalicija „Za evropsku Srbiju“ - 78.

Kako se razvijalo vi{estrana~je tako se mewala i atmosfera u najvi{em zakonodavnom telu u zemqi.

U prvim sazivima parlamentarna aktivnost je ~esto bila u senci te{kih re~i koje su razmewivali poslanici ve}ine i opozicije, koje su, neretko, prerastale u pretwe, fizi~ke obra~une, izno{ewe poslanika iz skup{tinske sale uz pomo} obezbe|ewa...

Ni posle petooktobarskih promena parlament nije uvek uspevao da odr`i demokratsku atmosferu, pa }e tako ostati zabele`eno da je poslanica

Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} izjavio je da }e do sredine godine biti zavr{en jedinstveni bira~ki spisak. Markovi} ka`e da }e spisak profunkcionisati na slede}im izborima, {to je, kako je naveo, veliki pomak nakon 20 godina vi{estrana~ja u Srbiji.“Potpuno je realno da }emo slede}e izbore ~ekati s jedinstvenim bira~kim spiskom koji }e omogu}iti gra|anima da ne sumwaju u na{ izborni proces, a {to je jedna od najva`nijih stvari kada je re~ o politi~koj sceni Srbije“, rekao je on. usagla{avawu doma}eg zakonodavstva sa standardima EU. Me|utim, i u aktuelnom sazivu parlamenta bilo je nekoliko doga|aja koji su uspeli da „naru{e“ radnu i ozbiqnu atmosferu, pa }e se tako pamtiti cipela poslanice SRS Gordane Pop Lazi}, kojom je ga|ala predsedavaju}u sednicom Gordanu ^omi}, zatim poku{aj prostitutke da u|e u republi~ki parlament, slu~aj sekretarice u slu`benom automobilu...

E. D.

SUDBINA PREDIZBORNIH OBE]AWA

Mleko i vrpce na putevima Mnoga obe}awa data od vladaju}e koalicije nisu ostvarena u pro{loj godini.

Opozicija problem vidi u nerealnim obe}awima, a vlast u realnim okolnostima. Dok opozicija smatra da se vlast previ{e obe}ava, a premalo daje, vladaju}a koalicija odgovara da su izvukli najboqe iz veoma te{ke godine. „Rezultat je bio da je mogao da kupi mleko neko ko ustaje rano ili ko nema nikakve druge obaveze. Druga stvar je pitawe inflacije, ako se se}ate projektovana inflacija je bila 6 plus minus 2 posto, mi ovu godinu zavr{avamo sa stopom od 11 odsto.

Ono {to bi dodao je pitawe infrastrukture i projekata. I pored `eqe da otvaraju svakih deset metara puta koji naprave, ti radovi i daqe stoje i danas se nalaze u istoj ta~ki u kojoj su bili i pre godinu dan“, ka`e Ivan Andri} iz LDP-a.

Demokratska stranka Srbije podse}a na obe}awa o „vrpcama preko obnovqenih starih mostova, deonicama puteva koji bi trebalo da nas pove`u s Koridorom 10“. U toj stranci smatraju da je vlast u pred-predizbornoj kampawi.

- Umesto da zavr{ite jedan most, vi najavite tri neka nova, umesto da zavr{ite 50 km puta, vi najavite otvarawe desetak nekih drugih gradili{ta na kojima se ma{ine pojavquju samo na dan otvarawa, i

onda nestanu. I umesto da omogu}ite da privreda funkcioni{e, vi ukidate zakon o javnim nabavkama, ka`ete kako je mnogo boqe da li~no pregovarate nego da se sprovode neke tenderske procedure. To je sve zajedno jedan politi~ki marketing koji ne donosi ni{ta dobr- ka`e Rade Obradovi} iz DSS-a.

S druge strane, vladaju}a Demokratska stranka ka`e da opozicija ima problem.

Radili smo u vrlo te{kim uslovima, u uslovima ekonomske krize, u uslovima velikih promena koje su se de{avale u svetu. Mo`da se moglo raditi boqe, neke stvare smo mogli da uradimo, a nismo, neke smo mo`da uradili, a nisu se pokazale kao najboqe, ali to definitivno ne zna~i da ne znamo {ta radimo, znali smo {ta

radimo. Ako smo gre{ili, bilo bi boqe da opozicija ukazuje na gre{ke, a ne da prizivaju}i sama izbore, tvrdi kako mi to radimo zbog izbora”, ka`e Nada Koluxija iz DS-a.

U Srpskoj radikalnoj stranci smatraju da je vlast bila veoma nerealna prilikom davawa obe}awa. „Nijedno obe}awe koje je dala ova Vlada nije bilo realno. Mawe-vi{e sva obe}awa su davana da bi se smirile tenzije koje postoje u srpskom dru{tvu da bi se ubla`ilo nezadovoqstvo naroda, od onih stotina hiqada radnih mesta, brzog ulaska u EU i tako daqe. Evo sad na kraju 2010. jasno je da od tih obe}awa nema ni{ta i da pod ovom vladom situacija u Srbiji u 2011. mo`e da bude samo gora”, ka`e Aleksandar Martinovi} iz SRS-a. U G17 plus ka`u da to nisu nerealna obe}awa, ve} realne okolnosti, kao i da je vladaju}a koalicija sa~uvala makroekonomsku stabilnost.

Mi smo ove godine zabele`ili prvi put privredni rast. Nije dovoqan da bi se osetio u `ivotnom standardu i svakako je uspeh upitnik koji smo dobili kao me|ukorak ka dobijawu kandidature. To je ono {to bi ocenio kao najve}e uspehe u veoma slo`enim ekonomskim okolnostima u kojima se vlada nalazi ne samo u toku ove godine nego tokom celog mandata”, ka`e Simo Vukovi} iz G17 plus.

(B92)

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

BALINT PASTOR, [EF POSLANI^KOG KLUBA MAWINA U SKUP[TINI SRBIJE

Srbija i Ma|arska da usvoje deklaraciju o zlo~inima u Vojvodini [ef poslani~kog kluba mawina u Skup{tini Srbije i funkcioner Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor o~ekuje da }e me{ovita komisija, koju su formirali Srbija i Ma|arska radi istra`ivawa zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom u Vojvodini ~etrdesetih godina pro{log veka, za najvi{e dve godine okon~ati ovaj posao, te da }e parlamenti dveju zemaqa potom usvojiti zajedni~ku deklaraciju o me|usobnom priznavawu krivice.

– O~ekujemo da ova komisija kona~no istra`i de{avawa iz ~etrdesetih godina, ukqu~uju}i i Novosadsku raciju i streqawa Ma|ara krajem 1944. i po~etkom 1945. godine. Vojvo|anski Ma|ari znaju {ta se tih godina de{avalo jer u gotovo svakom selu u Ba~koj postoji masovna grobnica gde su sahraweni ubijeni civili ma|arske, nema~ke i drugih nacionalnosti. A na{ krajwi ciq je da se time `rtve rehabilituju i da se ovo poglavqe na{e zajedni~ke pro{losti zatvori, do ~ega bi do{lo ukoliko bi se na kraju u parlamentima Srbije i Ma|arske usvojila zajedni~ka deklaracija o me|usobnom priznavawu krivice za zlo~ine nad civilima, izvr{enim u toku Drugog svetskog rata i posleratnim godinama – rekao je Pastor u intervjuu za „Dnevnik“.

Prvi put nakon formirawa, ~lanovi Dr`avne komisije Srbije sastali su se pro{le nedeqe i s predsednikom vojvo|anskog parlamenta [andorom Egere{ijem.

Nakon toga je saop{teno da je do

– Do tog dogovora do{lo je na inicijativu ma|arskih stranaka iz Vojvodine, a dvojica predsednika su od akademija nauka i umetnosti Srbije i Ma|arske zatra`ili da izaberu istori~are koji }e se baviti tim poslom. Ubrzo potom Ma|arska je formirala svoj deo komisije, dok je u Srbiji to u~iweno pre oko dva meseca – naveo je Pastor. z ^lanovi Dr`avne komisije izneli su podatak o broju `rtava koje su dosad popisali.

Kakvi su podaci kojima se raspolagalo do sad, s obzirom na to da se prvi put ovaj porces pokre}e s dr`avnog nivoa u Srbiji?

– Vrlo je nezahvalno govoriti o konkretnim ciframa, a to i nije

vi{e desetina hiqada `rtava. Naravno da to nisu bili samo Ma|ari, nego i Nemci, Hrvati, ali i Srbi koji su smetali tada{wem re`imu, odnosno privremenoj partizanskoj upravi. z Kakva su va{a o~ekivawa kad je re~ o dono{ewu zakona o restituciji, koji bi Srbija morala kona~no da usvoji i zbog nastavka procesa evrointegracija?

– Mislim da vi{e nema prostora za odlagawe dono{ewa tog zakona, ali nije obja{wivo ni za{to to do sada nije u~iweno. Svi smo mi svesni finansijske i ekonomske mo}i na{e dr`ave i znamo da }e biti vrlo te{ko da se obavi pravi~na restitucija. Ali, zbog tih qudi i wihovih porodica kojima je imovina oduzeta, kao i zbog evropske perspektive Srbije, to pitawe mora da se re{i. A ove godine bismo svakako morali da donesemo taj zakon. Uostalom, bez ra{~i{}avawa svojinskopravnih odnosa, ne mo`emo kao dr`ava o~ekivati zna~ajniji priliv stranih ulagawa. U dr`avi u kojoj nije jasno {ta je ~ija svojina, te{ko se mogu o~ekivati investitori, bez kojih, opet, ne mo`emo ra~unati ni na rast standarda, niti na nova radna mesta. z Me|u pitawima s kojiima je Srbija sa~ekala 2011. godinu

Blanko ostavke mo`emo ukinuti za jedan dan z Kakav je stav SVM-a u pogledu aktuelne polemike o promeni izbornih propisa, te predlogu {efa dr`ave o uvo|ewu me{ovitog izbornog sistema, ali i o postojawu famoznih blanko ostavki?

– Ovakava polemika o reformi izbornog zakonodavstva i samog politi~kog sistema sigurno ne mo`e dovesti do rezulatata. Ta reforma je nu`na, ali tome treba da prethodi ozbiqan i jasan politi~ki dogovor. U me|uvremenu, pitawe izbornog sistema moglo bi se re{iti na jednostavniji na~in: tako da se dogovorimo da blanko ostavke odu u pro{lost. Imperativni mandat je u civilizovanom svetu nestao u 18. veku, dok mi u Srbiji jo{ razgovaramo o tome da li treba da postoje blanko ostavke. U Narodnoj skup{tini trenutno samo SVM i LDP nemaju blanko ostavsad popisano oko 20.000 `rtava sa svim podacima, te da }e, da bi se proces istrage unapredio, ubudu}e anga`ovati i regionalni arhivi i istra`iva~i koji su se ve} bavili ovim poslom. A Balint Pastor podse}a na to da je dogovor o formirawu zajedni~ke komisije postignut pre vi{e od godinu dana izme|u predsednika Srbije Borisa Tadi}a i tada{weg predsednika Ma|arske Lasla [oqoma.

ke. Za wihovo ukidawe nisu neophodne ustavne promene, kako to neki tvrde, jer Ustav ka`e da je poslanik slobodan, a ne obavezan, da mandat stavi na raspolagawe politi~koj stranci. Drugo re{ewe bilo bi da se prilikom raspodele mandata po{tuje redosled kandidata na izbornoj listi, ~ime bi gra|ani jasno znali za koga glasaju, a partijski vrhovi ne bi mogli nakon izbora odlu~ivati o tome ko }e biti poslanik. To se sve mo`e re{iti za jedan dan da ima politi~ke voqe jer bi bilo potrebno izmeniti samo jedan ~lan izbornog zakona. Ina~e, kad je re~ o tome da li mewati proporcionalni izborni sistem, o tome se mo`e razgovarati. Za nas je bitno da se maksimalno po{tuje princip po kojem nacionalne mawine imaju pravo na parlamentarno predstavqawe za koji god izborni sistem se odlu~imo.

zadatak politi~ara. To treba da istra`i ova komisija. Ne samo broj `rtava nego da se poimence utvrdi ko su bile, da bi se mogle rehabilitovati. Ali, s obzirom na to da je masovnih grobnica bilo na teritoriji cele Ba~ke, pa je tako jedan od logora bio formiran i u Ba~kom Jarku, gde je, na osnovu podataka iz arhiva u periodu od godinu i po ubijeno 7.000 qudi, me|u kojima je bilo 950 dece – mo`emo zakqu~iti da se radi o

je i vra}awe imovine lokalnim samoupravama i AP Vojvodini. [ta spre~ava centralnu vlast da to pitawe re{i, s obzirom na to da se sve stranke koalicije za to verbalno zala`u?

– I to je jedan o na{ih apsurda.

Vra}awe imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini donelo bi dobrobit celoj dr`avi, posebno u periodu krize. Me|utim, Srbija je jedina dr`ava u Evropi u kojoj lo-

ponedeqak10.januar2011.

3

ZAMENIK PREDSEDNIKA SNS ALEKSANDAR VU^I]

Potpisi 13. januara, miting 5. februara

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} najavio je ju~e da }e ta stranka 13. januara predati Skup{tini Srbije potpise gra|ana za smawewe broja poslanika, a da }e mi-

je pomeren za 5. februar iz bezbednosnih razloga, navode}i da je ciq napredwaka da na wemu, u miru i redu, poru~e vladaju}oj ve}ini „da je vreme da ode“ i da su neophodni vanredni parlamentarni izbori.

ting opozicije biti odr`an 5. februara. Vu~i} je na konferenciji za novinare rekao da }e SNS 13. janaura parlamentu predati vi{e od 280.000 potpisa gra|ana u okviru inicijative za promenu Ustava Srbije, radi smawewa broja poslanika na 125.

On je objasnio da 250 poslanika, koliko ih ima u Skup-

SNS }e, prema wegovim re~ima, i daqe insistirati na razgovorima sa ve}inom o raspisivawu vanrednih parlamentarnih izbora, spre~avawu prodaje kompanije „Telekom Srbija“, na druga~ijoj politici RTS-a i Studija B, kao i na otkrivawu ubice Ranka Pani}a i krivaca za izbornu kra|u u Boru.

kalne samouprave nemaju svoju imovinu. Zato je nedavna poruka ministarke Diane Dragutinovi} da }e u utvr|ivawu poreza na imovinu same lokalne vlasti mo}i da utvrde visinu stope poreza unutar zadatog okvira, a u odnosu na to, kako je navela, da li imaju siroma{ne ili bogate gra|ane na svojoj teritoriji, licemerna! Time je odgovornost preba~ena na lokalni nivo, {to ne bi bilo sporno da se radi i na ja~awu lokalnih samo-

Ukoliko usvojimo zakon o javnoj svojini i prihodima AP Vojvodine, ne}emo imati tu buxetsku groznicu koju imamo godinama uprava, na vra}awu imovine i na obezbe|ivawu zna~ajnijih izvornih prihoda lokalnom nivou vlasti, kao i svesti o potrebi decentralizacije i regionalizacije Srbije. Ovako se ta ideja kompromituje jer }e ispasti da lokalna vlast sad uvodi novi porez. To je neozbiqno pona{awe. z Kakvi su izgledi da se ove godine re{i pitawe finansirawa nadle`nosti Pokrajine?

– Ukoliko usvojimo zakon o javnoj svojini i prihodima AP Vojvodine, ne}emo imati tu buxetsku groznicu koju imamo godinama.

Me|utim, pitawe je da li }e biti stvarne politi~ke voqe da se ti zakoni donesu, odnosno da se prestane govoriti o decentralizaciji i regionalizaciji kao nekim apstraktnim politi~kim principima. To ne sme biti samo politi~ka floskula ili predizborno obe}awe ve} se mora sprovoditi u praksi. Nadam se da }e na{i koalicioni partneri, a tu pre svega mislim na DS, kona~no uvideti da je stavqawe van snage Milo{evi}evog zakona iz 1995. godine, kojim je preko no}i oduzeta imovina i lokalnim samoupravam i pokrajinama, nu`no, jer taj zakon sputava razvoj cele Srbije. z Mislite li da je najavqena rekonstrukcija Vlade realna i kakva su u tom pogledu o~ekivawa SVM-a koji je deo parlamentarne ve}ine?

– Mislim da je ta tema nametnuta iz dnevnopoliti~kih i demago{kih razloga. U svakom slu~aju, SVM ne}e biti prepreka za rekonstrukciju ako do we do|e. Mi jesmo deo parlamentarne ve}ine, ali nemamo ni ministre ni dr`avne sekretare, tako da nam nije strano ni da zamislimo vladu s mnogo mawe resora. Me|utim, kako vreme proti~e, sve sam sigurniji u to da do toga ipak ne}e do}i, ali i da se o tome zapravo nije ni razmi{qalo ozbiqno.

B. D. Savi}

REKLI SU

Trivan: Sre}u se Tadi} i Nikoli}

Dejanovi}: „Saslu{ava}emo” ministre

Markovi}: Nije dovoqna samo politi~ka voqa

Potpredsednica DS Jelena Trivan je izjavila da je izjava lidera SPS Ivice Da~i}a o mogu}oj vladi DS i SNS posle narednih izbora „hipoteti~ka mogu}nost koja se nikada ne}e ostvariti“. „Mi s politikom napredwaka nemamo ama ba{ ni{ta zajedni~ko“, rekla je ona za „Danas“, podsetiv{i da se predsednik Boris Tadi} u va`nim pitawima konsultuje s liderima partija, pa i s Tomislavom Nikoli}em. „Nema tu prostora za nekakva naga|awa i sumwe u skriveno partnerstvo, nego u Srbiji kona~no imamo civilizovan politi~ki dijalog podvukla je Jelena Trivan. ekonomski vrlo srodne Srbiji, imaju najmawe jednog do dva asistenta i da su wihove plate najmawe dva i po do tri puta ve}e od poslani~kih plata u Srbiji.

Uo~eno je da saradwa parlamenta i medija nije na onom nivou na kom bi trebalo da bude da bi gra|ani zaista imali pravu predstavu o tome {ta se u Skup{tini doga|a, zbog ~ega }e se raditi na tome da se takva situacija ispravi, ka`e predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}. Prema wenim re~ima, parlament prvi put ima sopstveni buxet i distribuira}e sredstava na na~in na koji misli da treba da bude prioritetan a koji se odnosi i na ja~awe nadzorne uloge parlamenta. „Parlament treba da ja~a nadzornu funkciju, da kontroli{emo na{e ministre kako primewuju zakone koje mi ovde donosimo, da kontroli{emo izvr{nu vlast odnosno vladu kroz poslani~ka pitawa, javna saslu{awa i obavezu da ministar mora bar jednom u tri meseca da do|e i ispri~a {ta radi“, kazala je \uki}-Dejanovi}.

Agencija radi na uspostavqawu registra o prenosu upravqa~kih prava, odnosno kompanija u kojima vlasni{tvo ve}e od 20 odsto imaju funkcioneri, a pravi se i katalog poklona, ka`e direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi}. Sankcije za nepo{tovawe zakona su izuzetno ozbiqne i pored mera Agencije postoji mogu}nost podno{ewa prekr{ajnih i krivi~nih prijava, rekla je Markovi} isti~u}i da u tom smislu, Agencija stoji na raspolagawu svim funkcionerima. „Ako zaista ho}emo ozbiqno da primewujemo zakon, odre|eni stepen saradwe i razumevawa mora da postoji“, kazala je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.

Prema wenoj oceni, postoji politi~ka voqa za borbu protiv korupcije, ali nije dovoqno da to bude samo politi~ka voqa.

Istra`ivawa Vu~i} ka`e da se prema najnovijim istra`ivawima javnog mnewa razlika izme|u SNS-a i DS-a pove}ava i da je ona oko {est-sedam odsto. Utome on vidi razlog {to u posledwih 10 meseci nije objavqeno nijedno istra`ivawe javnog mwewa. {tini Srbije, nije u skladu sa brojem stanovnika, niti teritorijom Srbije, navode}i da bi se smawewem broja poslanika za pola za ~etiri godine u{tedelo dve milijarde dinara. Vu~i} o~ekuje da }e ostale stranke, a pre svega iz vladaju}e koalicije, prihvatiti predlog napredwaka, budu}i da su se sve slo`ile da je potrebno smawiti broj poslanika.

Zamenik predsednika SNS je kazao da je protest opozici-

Govore}i o spekulacijama u javnosti o saradwi sa DS-om, Vu~i} je rekao da je ciq napredwaka da pobede sve stranke vladaju}e koalicije, a ne da sa wima sara|uju.“Mi ne}emo svoje suprostavqawe DS-u da dokazujemo vraxbinama, kletvama i bacawem cipela, ve} pristojnim re~ima, re~nikom politi~kih protivnika, a ne neprijateqa i uvereni smo da za to imamo naj{iru podr{ku gra|ana“, rekao je zamenik predsednika SNS-a.

Borovi}: Gde je solidarnost Ekonomska i socijalna politika Vlade Srbije obeshrabrila je i gotovo potpuno eliminisala principe me|usobne gra|anske solidarnosti, ocenio je ju~e u pisanoj izjavi direktor Nove Srbije Borislav Borovi}.

Kada Vlada Srbije ostavqa stotine hiqada gladnih, nezaposlenih, bolesnih, poplavqenih ili onih pogo|enim zemqotresima na cedilu, pritom pozivaju}i osiroma{ene sugra|ane da pomognu, normalna je posledica destimulacije svake solidarnosti, ocenio je Borovi}. Nova Srbija insistira na promenama u odnosima dr`ave prema narodu, a te promene zna~e da je ona du`na da bar prehrani i le~i svoje gra|ane, zakqu~io je Borovi}.

VUK DRA[KOVI], LIDER SPO-a

Znam za{to su se pobunile „beretke” U vladaju}oj koaliciji trenutno ne postoji voqa da se otvore dosijei tajnih slu`bi, jer postoji strah od posledica takve odluke, kazao je lider SPO Vuk Dra{kovi}. On je naveo da postoje strahovi od „otkrivawa imena dou{nika, raznoraznih poverqivih kombinacija, a iz nekih izvora se mo`e ~uti da i Rusi vr{e sna`an pritisak da se tajni spisi ne otvaraju“. „Dogovorili smo se da taj zakon bude usvojen do kraja godine, a primedbe na{i partneri nisu imali. Sada tvrde da tobo`e nisu imali dovoqno vremena da se pripreme za amandmane, a vremena je bilo nekoliko meseci“, kazao je on u intervjuu za list “Blic”.

Na pitawe gde su danas neformalni delovi Dr`avne bezbednosti koji su pre`iveli promene, odgovorio je: „Mislim da i daqe vr{qaju Srbijom, jer DB nije reformisana. Ve}ina je

ostala u slu`bama, a ona mawina najekstremnijih koja je oti{la, a nije ni krivi~no gowena niti lustrirana, sada je u stranici Tome Nikoli}a, gde ~eka pobedu te stranke i obnovu svoje politike“.

Dra{kovi} je rekao da veruje da }e biti ispitana politi~ka pozadina ubistva premijera Zorana \indi}a, ali da ne veruje da }e ispitivawe dovesti do rezultata. „Ja znam za{to su se ‘beretke’ pobunile onoga dana i tu nema politi~ke pozadine. Toga dana Legija je imao zakazano saslu{awe u beogradskom Okru`nom sudu po privatnoj tu`bi `rtava sa Ibarske magistrale, pa se zbog te`ine krivi~noga dela o~ekivalo wegovo hap{ewe. Zato su se ‘beretke’ toga dana pobunile, a sve drugo je manipulacija. Kako }ete, uostalom, ispitati politi~ku pozadinu ako ne otvorite dosijee?“, upitao je Dra{kovi}.

4

EKONOMIJA

ponedeqak10.januar2011.

Gorivo skupqe po kratkom postupku Gra|ani Srbije ve} u ovom mesecu mogu o~ekivati poskupqewe naftnih derivata, zbog uskla|ivawa akcize na naftne derivate sa rastom cena na malo u prethodnoj godini, ocenio je stru~wak za energetiku u Privrednoj komori Srbije Qubinko Savi}. On, me|utim, nije mogao da precizira koliko }e gorivo u Srbiji poskupeti po tom osnovu.

Prema izmenama Zakona o akcizama, akciza na motorne benzine, pove}ana je za 0,3 dinara po litru, sa 44,7 na 45 dinara po litru, na dizel goriva pove}ana je za 4,53 dinara po litru, sa 30,47 na 35 dinara po litru, dok je, na primer, akciza na te~ni naftni gas ve}a za 2,71 dinar po kilogramu i to sa 15,24 na 17,95 dinara po kilogramu.

Prema izmewenom zakonu o akcizama, akciza na evro bezolovni motorni benzin 98 i evro premijum BMB 95 trenutno iznosi 49,5 dinara po litru, akciza na evro dizel iznosi 37 dinara po litru, a na ostale derivate nafte 53,34 dinara po kilogramu.

Savi} smatra da je prava tr`i{na utakmica i konkurencija na srpskom tr`i{tu

naftnih derivata mogu}a tek krajem ove i po~etkom 2012. godine. On je istakao da se u 2011. ne o~ekuje zna-

~ajno pove}awe uvoza derivata jer i Naftna industrija Srbije (NIS) ima program derivata sa prefiksom „evro“, tako da ne}e biti u po~etku ni velikog sni`ewa cena uzrokovanog liberalizacijom tr`i{ta naftnih derivata.

Savi} je izrazio o~ekivawe da }e uvoz motornih benzina biti sukcesivno pove}avan narednih nekoliko godina, kada }e kupci mo}i da biraju da li }e da kupuju doma}e, ili gorivo iz uvoza, {to }e uticati na razli~ite cene.

Privatnici radili, dr`ava spojila praznike Pojedina preduze}a u Srbiji nisu spajala novogodi{we i bo`i}ne praznike, a pauzu izme|u wih iskoristila su za svo|ewe bilansa, popise i neophodne remonte. Zakon o dr`avnim i drugim praznicima u Srbiji propisuje da se ne radi za vreme novogodi{wih i bo`i}nih praznika - 1, 2. i 7. januara, ukupno tri neradna dana. Ve}ina dr`avnih

da se takav trend o~ekuje i u ovoj godini. „Mogu da ka`em, u ime Rubina, da on sve svoje obaveze izmiruje na vreme i izuzetno smo likvidni i uspe{ni“, rekao je Smiqkovi}.

Vlasnik kompanije za prozvodwu zdrave hrane Fudlend Vaso Leki} naglasio je da je ta firma ‘punom parom’ radila i proizvodila i da nije spaja-

Neki rade jo{ mawe Iako na prvi pogled ne izgleda tako, Srbija je u pore|ewu sa nekim zemqama u svetu po broju zvani~no neradnih dana, na samom za~equ. Dok je kod nas osam dana u godini neradno, Belgija i Hrvatska su rekorderi sa 15 prazni~nih dana. Za wima slede Argentina, Austrija, Kanada i Gr~ka u kojima se praznuje 13 dana. Slovenci i Britanci, prema zvani~nom kalendaru svetkovina, praznuju 12 dana u godini, dok Ma|ari, Danci i Francuzi, zbog dr`avnih praznika, ne idu na posao deset radnih dana u toku godine. Za Bo`i} u Americi odvojen je samo jedan prazni~ni dan, dok se za tradicionalni „Dan zahvalnosti“ ne radi dva dana. institucija spojila je praznike, a neka javna preduze}a na Badwi dan radila su po skra}enom radnom vremenu.

Komercijalni direktor „Rubina“ iz Kru{evca Dejan Smiqkovi} izjavio je da je to preduze}e radilo 4. 5. i 6. januara, i da nije radilo samo na Bo`i} 7. januara. „Svi delovi proizvodwe koji su nu`no morali da rade su radili. Nisu radile punionice, ali je radila proizvodwa, odr`avawe, remont, radili smo popise, otpremali smo robu...“, kazao je Smiqkovi}. On je naveo da to preduze}e dobro posluje i

la novogodi{we i bo`i}ne praznike, osim {to je na Badwi dan radila skra}eno. Leki} je naveo da }e u 2011. godini za srpske firme biti izazov da unaprede svoju proizvodwu i izbore se sa dugovawima i ocenio da nema odmora, ve} da je potrebno da firme anga`uju sve svoje proizvodne kapacitete.

I druge firme, poput Komtrejda i MK Grupe, nisu spajale novogodi{we i bo`i}ne praznike, a radni dani izme|u praznika iskori{}eni su za zavr{avawe zaostalih poslova sa kraja 2010.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,3650

106,4950

108,9440

104,0450

Australija

dolar

1

79,1662

80,7818

82,6398

78,9238

Kanada

dolar

1

79,7348

81,3620

83,2333

79,4907

Danska

kruna

1

13,9989

14,2846

14,6131

13,9561

Norve{ka

kruna

1

13,3959

13,6693

13,9837

13,3549

[vedska

kruna

1

11,7145

11,9536

12,2285

11,6787

[vajcarska

franak

1

82,1511

83,8277

85,7557

81,8997

V. Britanija

funta

1

123,1590

125,6720

128,5630

122,7820

SAD

dolar

1

79,3829

81,0030

82,8661

79,1399

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 1. 2011. godine

DNEVNIK

MMF I STRU^WACI UPOZORAVAJU NA RAST CENA

Inflacija preti oporavku privrede U izve{taju o reviziji aktuelnog aran`mana kojeg ima sa Srbijom, Me|unarodni monetarni fond ocewuje da }e, uz mawi priliv kapitala iz inostranstva, inflacija predstavqati glavni problem za oporavak srpske ekonomije u ovoj godini. MMF navodi da se Srbija oporavqa „stabilno“ i da je oporavak, zasnovan na rastu izvoza, dobio na zamahu. „Kqu~ni izazov i daqe ostaje obuzdavawe inflacije, koja je zbog rasta cena hrane i slabqewa dinara, prekora~ila planirani okvir od ~etiri i osam odsto. Centralna banka je opravdano poo{trila mere monetarne politike da bi smawila inflaciju u Srbiji“, navodi se u izve{taju, ali i dodaje da }e biti potrebna i dodatna poo{travawa monetarne politike zbog rasta inflacionih rizika.

Glavni urednik „Ekonomist media grupe“ Milan ]ulibrk obja{wava da je Srbija, sa pro{logodi{wom stopom rasta cena od 11 procenata, zemqa sa najve}om inflacijom u Evropi.

Dr`ava }e dr`ati cene pod kontrolom, ako ni zbog ~ega drugog onda zato {to se bli`e izbori (Edvard Jakopin) - O~ekuje da }e rast cena dodatno ubrzati u prva tri-~etiri meseca ove godine. Naime, u prva ~etiri meseca 2010. rast cena je bio ispod doweg praga ciqane inflacije, ~ak ispod ~etiri odsto u jednom periodu. U drugom delu godine rast cena se znatno ubrzo i mese~na stope inflaci-

je su uvek bile preko jedan odsto, {to je vi{e nego u nekim zemqama u okru`ewu na godi{wem nivou. Zato }e me|ugodi{wa stopa inflacije sve do maja naredne godine iz meseca u mesec rasti, i u jednom momentu bi mogla dose}i ~ak nekih 14,5 odsto - upozorava ]ulibrk, navode}i da viso-

ka inflacija „razara samo privredno tkivo“.

Ipak, direktor Republi~kog zavoda za razvoj Edvard Jakopin procewuje da }e Vlada Srbije uspeti da kontroli{e inflaciju u ovoj godini, ako ni zbog ~ega drugog a onda zato jer je re~ o predizbornoj godini. On veruje da stopa rasta cena u narednih 12 meseci ne}e biti vi{a od sedam procenata.

- Na{e projekcije, nezavisno od Narodne banke, govore da }e inflacija biti dr`ana pod kontrolom, apsolutno, ~ak sam ube|ewa da }e do kraja godine inflacija biti izme|u {est i sedam odsto rekao je za B92 Jakopin, napomiwu~i da se inflacija ne mo`e zauzdati direktnim merama, ve} indirektnim, odnosno sre|ivawem tr`i{ta i smawewewem monopola. - Mislim da }e dr`ava to uspeti da sredi zato {to je predizborna godina, ako ni zbog ~ega drugog, sigurno }e se inflacija dr`ati pod kontrolom.

V. ^v.

SRPSKE PRUGE VAPE ZA MODERNIZACIJOM

Nema brzih vozova bez {est milijardi evra Prema planu koji je usvojio Nacionalni savet za infrastrukturu, u narednih 17 godina predvi|eno je ulagawe od 22,18 milijardi evra u saobra}ajnu infrastrukturu, godi{we oko 1,5 milijardu.

Prema usvojenom Master planu Srbija bi u `elezni~ku mre`u trebala da do 2027. ulo`i 7,446 milijardi evra. Od toga za investicije je predvi|eno 5,1 milijardi, a ostatak od 2,346 milijardi planiran je za odr`avawe pruga. Koridor 10 trebao bi da se osposobi za brzine od 160 do 200 kilometara na ~as izgradwom dvokolose~ne elektrificirane pruge du` trase, za {ta treba 3,5 milijarde evra.

Generalni direktor „@eleznica Srbije“ Milovan Markovi} izjavio je da upravo ura|ena analiza pokazuje da }e za izgradwu brzih pruga i modernizaciju postoje}ih u narednih 15 godina biti potrebno investirati pet do {est milijardi evra i jo{ 2,8 milijardi za wihovo odr`avawe. On isti~e da do sada nismo redovno planirali sredstva, nismo imali izvore, me|utim, odr`avawe mre`e od 3.900 kilometara zahteva ozbiqna sredstva.

Prema re~ima Milovana Markovi}a, za brzinu kretawa od 160 kilometara na sat bi}e osposobqena deonica Beograd - Novi

Na{e pruge jo{ dugo bez brzih vozova

Krediti Od Evropske banke za obnovu i razvoj 2011. „@eleznice Srbije“ o~ekuju kredit od 100 miliona evra, od koga bi se za 35 miliona kupio kolose~ni materijal, kako bi se broj laganih vo`wi prepolovio. Preostalih 65 miliona evra iskoristilo bi se za nabavku elektro lokomotiva. Od Evropske inevsticione banke tra`i}e se zajam od 150 miliona evra za modernizaciju i izgradwu dvokolose~ne pruge Stara Pazova - Novi Sad, koja bi omogu}ila brzinu vozova od 160 kilometara na sat.

Sad. Ta pruga bi}e komplet modernizovana kreditima evropskih banaka, a do tog vremena se o~ekuju i elektromotorni vozovi. Markovi} isti~e da }e se tek tada mo}i

po{tovati red vo`we, jer ne}e biti o{te}ewa na pruzi, zbog ~ega se danas ~esto brzina smawuje.

U planu je i modernizacija pruge severnog kraka Koridora 10

prema Subotici, ju`nog prema Ni{u, a radi se i na pruzi od Stare Pazove do granice s Hrvatskom.

Brza pruga Beograd - Subotica Budimpe{ta, koja je deo saobra}ajnog Koridora 10, mogla bi da se gradi ve} na prole}e, a prema projektima, radovi bi bili okon~ani za dve godine. S ma|arskim partnerom je dogovoreno da se na toj deonici gradi dvokolose~na elektrificirana pruga za brzine do 160 kilometara na sat, a ukupna vrednost saobra}ajnice koja u du`ini od 160 kilometara prolazi kroz Srbiju, procewena je na oko 800 miliona evra. Ministar Milutin Mrkowi} ka`e da je za srpsku privredu `elezni~ki koridor u razvojnom smislu va`niji nego putni, jer je du` celog pravca koncentrisana doma}a industrija.

Zajedni~ki protokol o izgradwi moderne pruge predstavnici na{e zemqe i susedne Ma|arske potpisali su jo{ pre godinu dana, kada je usagla{ena trasa. Pro{log meseca predstavnici Ma|arske su prilikom posete Srbiji obe}ali da }e wihova zemqa preko Razvojne banke pokrenuti kredite u vrednosti od 100 miliona evra za zajedni~ke projekte sa Srbijom, koji bi se koristili za modernizaciju pruge. R. Dautovi}

PREDSEDNIK SAVEZA EKONOMISTA SRBIJE DRAGAN \URI^IN

Vlada mora da smiri krizu Privreda Srbije }e se u novoj godini suo~avati sa razli~itim te{ko}ama usled odlo`enih efekata zakasnele tranzicije i svetske finansijske krize, a Vlada Srbije bi trebalo, kao svuda u svetu, da bude stabilizator ekonomske krize, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES), profesor Dragan \uri~in.

On je za Tanjug rekao da }e veliki problem za srpsku ekonomiju u 2011. biti odr`avawe likvidnosti, ali da vlada mo`e, vo|ewem promi{qewe makroekonomske politike i ve{tim manevrisawem u geoekonomskoj sferi, probleme izazvane kombinovanom krizom unutra{wom i globalnom - pretvoriti u prednosti, ukoliko osigura ambijent za „inteligentno investirawe“ i sprovede minimum strukturnih reformi koje to obezbe|uju. „Za odr`iv razvoj su potrebne reforme sa odr`ivim efektima.

U 2010. godini mnogi rezultati prethodno sprovedene tranzicije su dobili reverzibilan karakter, prvenstveno inflacija, devizni kurs i nezaposlenost“, istakao je ~elnik SES-a. „Odr`ivi efekti

reformi energizuju investicije.

U slu~aju Srbije mogu}e investicije su ulagawa u resursima i radom intezivne sektore u kojima imamo komparativne prednosti“, rekao je \uri~in, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dodao da pre svega misli na energetiku, poqoprivredu i neke delove prehrambene industrije.

Investicioni multiplikator po osnovu investicija u te sektore je zna~ajan, ka`e \uri~in, uz opasku da svakako treba ra~unati i sa pozitivnim efektima koje na rast agregatne tra`we imaju i ulagawa u infrastrukturu. On smatra da, za razliku od prethodnih investicija, ulagawa u infrastrukturu treba da finansiraju stranci, kroz koncesije, a deo infrastrukture lokalnog zna~aja se mo`e finansirati kroz partnerstva privatnog i javnog vlasni{tva.

Kad je re~ o novim ulagawima u na{u privredu, neophodna je, prema re~ima \uri~ina, neka vrsta „inicijalne kapisle“ u javnom sektoru i infrastrukturi koja bi pokrenula lan~anu reakciju privatnih investicija. „Dr`ava mo`e da ima tu ulogu, dok su investi-

cije privatnih investitora dobrodo{le da ubrzaju lan~anu reakciju“, tvrdi \uri~in.

Na pitawe da konkretnije objasni {ta ima u vidu kad govori o nu`nosti strukturnih reformi, \uri~in je kao dobar primer naveo eneregetiku, u kojoj bi takve promene trebalo da zapo~nu izmenom politike cena, koja je sada usmerena na o~uvawe socijalne stabilnosti, umesto na profitabilno poslovawe kompanija iz tog sektora. „Gr~ka bi, o~ito, trebalo da bude mesto sa kojeg Kina namerava da

prodire u Evropu, a Srbija u toj strategiji ima ‘polo`ajnu rentu’, zbog transportnih koridora“, ukazuje \uri~in. On veruje da bi samo u saobra}ajnu infrastrukturu mogli da privu~emo kineske investicije u vrednostima koje se mere milijardama evra, {to bi bio sna`an podstrek za celu doma}u privredu. „Privla~ewem tako velikog i mo}nog stranog investitora poput Kine, koja je ove godine postala druga ekonomska sila sveta, ispred Japana a iza SAD, na{a zemqa bi eliminisala problem potencijalne korupcije u pravqewu poslova i u eksploataciji wihovih efekata“, tvrdi \uri~in, uz opasku da je planirana izgradwa mosta Zemun-Bor~a za kineske investitore samo „poligon za testirawe“ za obimnije investicije.

Treba imati u vidu i da neke ve} dogovorene aran`mane sa stranim partnerima ne koristimo prema dinamici koju zahteva te`ina na{e ekonomske krize, isti~e \uri~in i kao primere navodi kredit Ruske Federacije i zajmove Svetske banke u vrednosti oko milijardu evra.

EKONOMIJA

DNEVNIK

Nauka ne gura uvek privredu Visoko razvijena nauka ne mora uvek da bude i korisna za razvoj privrede i dru{tva, a nekada ve}e koristi mogu da se izvuku iz mawe razvijene, ako se rade pravi projekti koji mogu da se primene, smatra predsednik Srpske akademije nauka (SANU) Nikola Hajdin. Hajdin je u izjavi ukazao da se u nauci prepili}u dva parametra - kvalitet i koli~ina. „Tako postoji situacija gde je slaba nauka i od we dru{tvo ima i slabu korist, {to je karakteristi~no za zemqe koje uop{te nisu nauku uvele kao elemenat razvoja dru{tva“, dodao je. Drugi je slu~aj da je nauka razvijena samo na univerzitetima i iz we se mo`e izvu}i korist za proizvodwu, razvojna istra`ivawa i primenu u proizvodima koji treba da slu`e narodu, naveo je predsednik SANU. On je dodao „da postoji i stawe gde je nauka vi{e razvijena, mo`da ne po obimu i po broju qudi, koliko po vrhunskim rezultatima, ali da je wena korisnost nikakva, drugim re~ima ona ne mo`e ni u {ta da se ugradi, a takva nauka za zemqe u razvoju nije dobra“.

Hoteli ni~u kao pe~urke Za protekle tri godine otvorena su 53 nova hotela u Srbiji, a nekoliko zna~ajnih samo u posledwa dva meseca, izjavio je dr`avni sekretar za turizam Goran Petkovi}. On je ukazao da nove hotele karakteri{e da su ne{to mawi nego u ranijem periodu, ali da su na ne{to vi{em nivou kvaliteta, kao i da se otvaraju, uglavnom, hoteli sa tri i ~etiri zvezdice, {to je, kako ka`e, dobro.

U tom periodu, dodao je Petkovi}, zatvoreno je i nekoliko objekata, a me|u onima koji prestaju sa radom najvi{e je hotela sa jednom, ili sa dve zvezdice. „Na{a struktura hotela se promenila, otprilike za jednu stepenicu navi{e i sada zaista preovla|uju hoteli sa tri i ~etiri zvezdice, {to i jeste nekako normalno u evropskoj ponudi, jer to su upravo hoteli koji nose najve}i nivo prometa“, ukazao je Petkovi}. On je dodao da se pove}ao i broj kreveta u privatnom sme{taju i taj proces se ubrzano nastavqa. Upravo radimo na Strategiji razvoja ruralnog turizma, koja je sad u toku, i wegovom unapre|ewu u 2011. godini u seoskim doma}instvima.

ponedeqak10.januar2011.

Agrar u debelom plusu Srpski agrar je za 11 meseci pro{le godine ostvario rekordan spoqnotrgovinski suficit od 1,07 milijardi dolara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije (PKS). Iz Srbije je u tom periodu (od januara do novembra), izvezeno poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti 1,98 milijardi dolara, dok je vrednost uvoza bila 912 milijardi dolara.

Saradnik-istra`iva~ u PKS Vojislav Stankovi} istakao je da je u razmeni hrane, pored rekordnog suficita, ostvaren i rekord u pokrivenosti uvoza izvozom od 217,1 odsto.

Prema wegovim re~ima, u pro{loj godini izvoz hrane je imao rast od 12,7, a uvoz 3,7 odsto u odnosu na 2009. U~e{}e izvoza poqoprivrednih proizvoda u ukupnom robnom izvozu Srbije bio je 22,4 odsto, a u~e{}e uvoza samo {est procenata. „Suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda u ovom periodu ima rast od 21,7 odsto i ve}i je od ukupnog uvoza hrane u zemqu“, dodao je Stankovi}. Najva`niji proizvodi agrarnog porekla u izvozu u periodu januar - novembar 2010. godine bili su `u-

ti kukuruz (236,7 miliona dolara), rafinirani {e}er od {e}erne repe (162 miliona dolara) i zamrznuta malina roland (86,5 miliona dolara). Iz Srbije je u svet izvezena i merkantilna p{enica u vrednosti 62,4 miliona dolara.

Posmatrano po odsecima, dominiraju robne grupe - `ita i proizvodi na bazi `ita, u vrednosti 486 miliona dolara, sa u~e{}em od 5,5 odsto u ukupnom robnom izvozu i vo}e i povr}e, sa ostvarenim izvozom u vrednosti 479,3 miliona dolara i u~e{}em od 5,4 odsto.

SINDIKAT VOJVODINE O KRIZI NA TR@I[TU RADNE SNAGE I ZARADAMA ZAPOSLENIH

Vojvo|anska plata pala ispod proseka Rastezawe buxeta i poku{aj da se ostane u okviru onoga {to je dogovoreno sa MMF je samo vrh ledenog brega ispod koga se, po oceni Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, krije duboka ekonomska kriza u Srbiji. Od kqu~nog problema se ne mo`e pobe}i: u Srbiji sve mawe qudi radi {to ni izbliza nije dovoqno za izdr`avawe velikog dr`avnog aparata ili za finansirawe ogromnog penzionog fonda, ocewuju oni u godi{wem izveta{aju o uticaju krize na tr`i{te radne snage i `ivotni standard zaposlenih i penzionera.

Broj zaposlenih u Srbiji od po~etka krize, tvrde sindaklci, do septembra pro{le godine mawi je za 193.000, a u Vojvodini za 57.000 {to je kako isti~u stra{an i katastrofalan podatak. Ponovo se otvara pitawe “ nove strategije razvoja” od aktera koji su promovisali dosada{wu strategiju koja je umesto razvoja donela preraspodelu postoje}ih resursa. Wen sumarni izraz je enormna nezaposlenost, najni`e plate u regionu , mawak radnih mesta, veliko siroma{tvo, porast neformalne – sive ekonomije i zapo{qavawa u toj zoni, upozorava se u godi{woj analizi ekonomske situacije u Srbiji.

Nakon {to su se radnici morali suo~iti sa otpu{tawima, padom realnih zarada zbog rastu}e inflacije, poo{trenim uslovima za odlazak u penziju i drugim merama, do{lo je na red i poskupqewe osnovnih `ivotnih namirnica, nesta{ica mleka, uqa, {e}era, poskupqewe lekova, grejawa, komunalija, prevoza – jednom re~ju poskupelo je sve. I tu, dodaju sindaklci, nije kraj jer se ve} uveliko pri~a o novim poskupqewima pa se tako najavquje skupqa struja za 60 odsto a to samo po sebi povla~i nova poskupqewa. Kako se

radnici u Srbiji ni pro{le godine nisu mogli niti imali ~ime “pohvaliti” najave da }e boqi `ivot, pa i potreba da se okrenu optimizmu a ne da tonu u pesimizam, sti}i ove godine daleko je od istine . Naprotiv, isti~e se u izve{taju, bi}e ovo jo{ te`a godina za radnike ali i sve druge gra|ane Srbije ~iji `ivotni standard ne-

nu pro{le godine, tvrde sindikalci, je do{lo do blagog porasta broja zaposlenih {to se pripisuje uticaju sezonskih poslova. No, zaposlenost u Vojvodini je ve} avgusta 2010.godine smawena u odnosu na isti mesec 2009.godine za 18.000 radnika, dok je u odnosu na prosek iz 2008.godine mawa za ~ak 57.000 radnika {to zna~i da ih je upravo

Posao je od po~etka krize do septembra pro{le godine u Srbiji izgubilo 193.000 radnika, a u Vojvodini 57.000 }e mo}i da izdr`i udare onoga {to se na po~etku 2011. najavquje.

U oceni tr`i{ta rada Savez samostalnih sindikata Vojvodine napomiwe da je stopa zaposlenosti u aprilu pro{le godine iznosila g 47,2 a da je u isto vreme stopa nezaposlenosti bila 20,1 odsto i to prema podacima iz Ankete o radnoj znazi dok su podaci Nacionalne slu`be za zapo{qavawe govorili da je stopa nezaposlenosti znatno ve}a i da se pribli`ava stopi od 27 odsto. Kriva zaposlenosti u Vojvodini pokazivala je pro{le godine trend smawewa onih koji imaju radno mesto. U ju-

toliko od po~etka ekonomske krize do pred kraj pro{le godine ostalo bez posla.

Sindikat je u svom izve{taju posebno mesto posvetio prose~noj zaradi u Srbiji ali i u Vojvodini.

Oni tvrde da je u Vojvodini prose~na neto zarada u oktobru pro{le godine bila za oko hiqadu dinara ni`a od republi~kog proseka i iznosila je 33.515 dinara , dok je u privredni Vojvodine neto zarada bila 32.367 dinara. Podse}aju da je prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku prose~na plata za oktobar 2010.godine iznosila oko 320 evra i bila je najni`a u regio-

nu. Naime, za godinu dana zarade zaposlenih izra`ene u evrima su obezvre|ene za 27 odsto isti~u sindikati i dodaju da su i isto vreme plate u javnom sektoru drugu godinu zaredom bile zamrznute. Pored realnog smawewa zarada 2010.godine do{lo je izra`aja sve ve}e ka{wewe u isplatama plata kao i isplate minimalca. Ve} po~etkom pro{le godine 63.448 radnika u mnogim oblastima nisu primili zaradu iako su redovno radili. Tu nisu obuhva}eni radnici u malim preduze}ima, kao ni zaposlenih kod preduzetnika. Pretpostavqa se, ocewuje SSV, da minimum duplo vi{e zaposlenih ne prima zaradu, a izme|u 450.000 i 500.000 radnika radi sa minimalnom zaradom koja se tokom pro{le godine nije mewala i iznosila je ne{to vi{e od 15.000 dinara mese~no.

Upozorava SSV i na to da je kriza uticala na znatno pove}awe neformalnih pla}awa, smawewe uplate socijalnih doprinosa i na taj na~in dodatno oslabila fondove i sigurnost ve} niskih penzija.

Nesporno je da mnogi zaposleni tra`e}i trenutna re{ewa za golo pre`ivaqavawe i sami predla`u poslodavcima da im deo zarade preko minimalca ispla}uje “na ruke” ali ih, isti~u, na to tera muka jer od plate ne mogu da `ive. Ti radnici ne sara|uju sa dr`avnim organima jer im je rad u sivoj zoni jedini izvor prihoda i prisiqeni su , na neki na~in, da {tite poslodavca.

Rad na crno najvi{e o{te}uje upravo same radnike jer pristaju da rade pod takvim uslovima, koji ~esto nisu dostojni ~oveka, zatim {tetu trpi i dr`ava ali i drugi poslodavci koji rade legalno, zbog nelojalne konkurencije. Svi ovi trendovi, zakqu~uje SSV, dodovde do daqeg smawewa potro{we uz ve} postoje}e osetno smawewe doma}e tra`we.

Q. Male{evi}

5

Ponuda za NIS u februaru Naftna industrija Srbije }e 2. februara uputiti javni poziv za otkup svojih akcija. Prodaja }e mo}i da se obavi tokom 45 dana. Time se otvara nova mogu}nost svima koji svoje deonice nisu prodali na berzi da akcije ponude naftnoj kompaniji za garantovanu cenu od 4,8 evra. Poziv }e trajati 45 dana, pa prodaja mo`e da se obavi do 18. marta. „To je omogu}eno uredbom koju je na posledwoj sednici u pro{loj godini usvojila Vlada“, rekao je za „Novosti“ Vladislav Cvetkovi}, direktor Agencije za privatizaciju. Uredbom je, obja{wava Cvetkovi}, precizno definisana procedura trgovawa akcijama van tr`i{ta hartija od vrednosti. „Oni koji su stekli ve}inski paket akcija du`ni su da upute ponudu za preuzimawe deonica nosiocima prava i zaposlenima i biv{im zaposlenima, vlasnicima besplatnih akcija“, ka`e. Direktor Agencije za privatizaciju dodaje i da cena u ponudi ne mo`e biti ni`a od one kojom ih je ve}inski vlasnik akcija stekao.

Kriza drma fondove Iako ekonomska kriza u Srbiji polako prolazi, sa vidqivim rezultatima blagog ekonomskog oporavka kroz rast privredne aktivnosti, weni efekti na sektor dobrovoqnih penzijskih fondova se i daqe ose}aju i ispoqavaju se, najpre, kroz usporen tempo rasta broja aktivnih ~lanova i nivo uplata doprinosa, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Treba ista}i da su fondovi svoje poslovawe na vreme prilagodili nestabilnom okru`ewu i da su tokom celog trajawa krize weni efekti bili ograni~eni i ne naro~ito izra`eni, zahvaquju}i ~emu je imovina fondova nastavila da se uve}ava, a fondovi da ostvaruju pozitivne prinose, navedeno je u izve{taju NBS. Prilago|avawe se, pre svega, odnosi na strukturu ulagawa fondova i smawewe izlo`enosti rizicima. Tu strukturu ~ini visoko u~e{}e du`ni~kih dr`avnih hartija od vrednosti - obveznica stare devizne {tedwe i trezorskih zapisa, likvidnih sredstava i smaweno ulagawe u akcije kao rizi~ne finansijske instrumente. Tako|e, blago je pove}ano ulagawe u instrumente u stranoj valuti, {to u uslovima rasta kursa evra u odnosu na dinar, doprinosi pove}awu prinosa.

[TA ]E BITI S PREDUZE]IMA KOJA NIKO NE]E DA KUPI

Rasprodaja ili spas za propale firme Mada je dr`ava silom prilika tokom ove godine postala vlasnik vi{e od 250 preduza}a ~ija je privatizacija propala, a izbor dr`avnih predstavnika u tim firmama upravo je u toku, niko jo{ nije do{ao do podataka koliko je kupaca steklo vlasni{tvo nad firmama u privatizaciji a da za wih nisu platili ni dinara kao i za koliko je ta~no novca dr`ava o{te}ana time {to su takvi praznim nov~anicima do{li u nekada uspe{ne srpske firme a sa punim iz wih oti{li ostavqaju}i iza sebe pusto{ i hiqade radnika bez posla.

Kupovina preduze}a bez para posebno je bila izra`ena na po~etku rasprodaje dru{tvenog kapitala kada su se bogata{i nadmetali ko }e vi{e takvih firmi kupiti iako su znali da gotovine za pazar nemaju. Naime, oni su svesno pazarili preduze}a ra~unaju}i da }e mo}i u vi{e rata da ih plate a novac su videli ili u nekretninama ili u punim magacinima firmi ~ije su gazdenaprasno postali. Nakon {to su nabavili novac da uplate prvu ratu, i upravo ona je bila dr`avi “garant” da su napravili dobar po-

sao jer je gazda ispunio po~etnu obavezu, dolazilo je do kraha preduze}a jer nakon toga dolazi do problema jer je novovlasni{tvo trebalo ne samo odr`ati ve} vratiti u `ivot, organizovati proizvodwu, osavremeniti tehniku i redovno ispla}ivati plate radnicima. Kada su se suo~ili sa tim problemima, a o wi-

stoji i da nestanu bez traga ostavqaju}i iza sebe mnogo goru situaciju nego {to je ona bila u trenutku kupovine. O pla}awu druge pa sve do {este rate na koju su se ugovorom obavezali nisu ni pomi{qali jer nakon {to su uzeli ono {to su zapravo kupovinom `eleli da dobiju, a to je pozama{ne svote novca, wih ta preduze-

Dr`ava, karteli i kuga Posebna pri~a je i nesporna ~iwenica da je neispitivawe porekla novca kao i bez polagawa garancija za kupovinu preduze}a od strane pojedinih srpskih gazda koji su pazarili naveliko celo dru{tvo pretrpelo velike posledice jer je i to u izvesnoj meri doprinelo wegovoj kriminalizaciji. Naime, malo se ili skoro ni{ta nije uradilo na ispitivawu porekla imovine i novca kojim se u{lo u srpsku privatizaciju a najboqi dokaz za to su poni{tene privatizacije pro{le i ove godine kada je postalo jasno da je gro preduze}a u rukama qudi osumwi~eni za organizovani krimanal i dilovawe droge. Oni su, a razlog je vi{e nego jasan jer im je to bio idealan na~in da operu svoj prqavi novac, nastavili da ula`u u kupqena preduza}a koja su sada dr`avna briga a kako se ona o wima stara videlo se nedavno i u Velikim Radincima kada se na farmi koja je oduzeta narkobosu [ari}u pojavila kuga. ma ili nisu hteli ili zaista nisu znali da postoje, novope~eni vlasnici su gledali da “isisaju” ono kapitala {to u tim firmama po-

}a vi{e nisu zanimala i bili su spremni i da ih vrate dr`ave ali i da ih ostave samim radnicima sa sve dugovima.

Stru~waci koji prate ovu oblast tvrde da je upravo to {to su mnogi mogli u Srbiji da kupe preduze}e bez para, i to ne bilo koja ve} i neka koja su bila pravi giganti nekada{we mnogo ve}e zajedni~ke nam dr`ave, dovelo do toga da je svaki ~etvrti kupoprodajni ugovor poni{ten i {to se na prste jedne ruke mogu prebrojati preduze}a koja su modernizovala tehnologiju i vratila se na tr`i{te. S druge stre gro nekada velikih preduze}a zavr{io je u ste~aju i bankrotstvu i danas se na prodaju nudi samo ne{to malo preostale imovine i ma{ina koje su odavno za muzeje i koje ~ak i kada bi neko danas kupio ne bi mogao ni{ta sa wima da radi niti o`ivi proizvodwu.

To {to se olako pri{lo privatizaciji i bukvalno rasprodaji dru{tvenog kapitala veruju}i da }e oni koji danas kupe preduze}e bez para koliko sutra nastaviti da proizvode skupo je platila ekonomija ove dr`ave ali i sami radnici. Jer , ne samo da je evidetno zaosttajawe srpske privrede za {est tehnolo{kih generacija, uni{tana industrija koja sade ne mo`e da dostigne ni polovinu

proizvode od pre dvadeset godina ve} je i vi{e od 800.000 radnika ostalo bez posla. Mawi deo je zavr{io na platnom spisku Fonda PIO dok ve}ina wih jo{ uvek ~ami na evidenciji nezaposlenih i gleda kako se ovih dana javno pozivaju potencijalni kupci da “zadaju” posledwi udarac kupovinom preostale imovine wihovih nekada mo}nih preduze}a. U isto vreme isti ti radnici imaju prilike da saznaju da gazde koje su wih do-

vele do prosija~kog {tapa i daqe kupuju firme po Srbiji i to dobrim delom i od para koje su isisali iz wihovog preduze}a.

No i sama dr`avna politika 2001. godine je otvorila vrata takvim gazdama jer se nije insistiralo na tome da moraju imati sav novac na gomili da bi kupili neko preduze}e niti se proverovalo da li imaju ra~une na kojima ima dovoqno para da oni u narednih {est meseci isplate ono {to moraju. Pored toga ve} 2001.godine kada je donet novi Zakon o privatizaciji istaknuto je da poraklo kapitala novim vlasnicima ne}e biti istra`ivano ~ime je omogu}eno da se i novac zara|en u sivoj zoni ili kriminalom ubaci u legalne tokove ali i onaj koji je na sumwiv na~in bio iznet iz zemqe a vratio se u wu preko raznih of {or destinacija. Dr`ava je na taj na~in otvorila svakom “smelijem” igra~u, i onima koji nisu imali para ali su bili skloni prevari i onima koji su ga imali nelegalno zara|enog, da kupuju i iznose iz nekada uspe{nih srpskih preduze}a {ta i koliko ho}e i da iza sebe ostave pusto{ i radnike bez posla. Q. Male{evi}

6

BERZA

ponedeqak10.januar2011.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Godina koju ni NIS nije mogao da spase U prvoj ovogodi{wpoj nedeqi na Beogradskoj berzi, koja je trajala svega tri radna dana, trgovalo se za svega 2,2 miliona evra. Praznici prakti~no nisu ni prestajali, pa su i invesitori odmarali od berzanskog parketa {to je rezultiralo sedmi~nim prome-

ma RS, a u odnosu na 2009. du`ni~ke hartije su zabele`ile pad prometa od 8,4 odsto.

U avgustu pro{le godine na Berzi se trgovalo i obveznicama preduze}a - NLB banke, u iznosu od 51,7 miliona dinara. Pa`wa doma}e javnosti, kako je navela Berza, najvi{e

DNEVNIK

Evro pao na niske grane Vrednost evra opala je na vode}im svetskim deviznim berzama do najni`eg nivoa u protekla ~etiri meseca, uo~i objavqivawa izve{taja o nezaposlenosti u SAD i serije emisija dr`avnih obveznica koje }e tokom naredne sedmice uslediti u „perifernim“ ~lanicma zone evra.

Na globalnim efektnim berzama cene deonica su bile uglavnom u padu, pod uticajem pojeftiwewa kotacija nekih vitlanih obojenih metala, ukqu~uju}i bakar i zlato.

Evro je na kqu~noj evropskoj berzi u Londonu oslabio, prema podacima Rojtersa, na 1,2965 dolara, ili najmawe od sredine septembra minule godine. Dolar je istovremeno napredovao u od-

nosu na korpu drugih jakih svetskih valuta, a oja~ao je i prema japanskom takmacu i trenutno se razmewuje po kursu od 83,53 jena.

Slede}e sedmice najavqena je, ina~e, emisija obveznica u Portugaliji, [paniji i Italiji, tri ~alnice zone evra koje imaju velike probleme zbog visokog buxetskog deficita i slabog ekonomskog oporavka. Investitori navode da bojazan od prevelike ponude dr`avnih hartija od vrednosti u vrlo kratkom roku podsti~e poskupqewe nema~kih vladinih obveznica, dok u isto vreme hartije koje emituju ekonomski oslabqene ~alnice evrozone pojeftiwuju.

To se, na kraju, lo{e odr`ava i na tr`i{ne pozicije evra.

Barel ide na 100 dolara? je bila usmerena na tr`i{te krajem avgusta i po~etkom septembra pro{le godine, kada su u berzansku trgovinu ukqu~ene akcije NIS-a, prve srpske kompanije ~ije su akcije besplatno podeqene gra|anima. Prvi dani trgovine akcijama NIS-a doneli su veliku ponudu tih hartija od vrednosti, a relativno mala tra`wa za posledicu je imala pad cene u odnosu na indikativnu od 505 dinara po akciji tom mawim skoro tri puta od onog u posledwoj nedeqi prethodne godine.

Reperna korpa akcija Beleks 15 za to vreme dobila je 0,1 odsto na vrednosti i sada se kotira na 652 poena, dok je op{ti indeks Beleks lajn izgubio 0,2 odsto i sada vredi 1.280 indeksnih bodova.

Investitori i ostali berzanski poslenici u novu godini su, svakako, u{li sa `eqom da bude osetno boqa od one koja se tek zavr{ila. Re~ je o verovatno „najmr{avijoj“ godini od kada je obnovqen rad Beogradske berze: tokom 12 meseci ostvaren je promet od 22,5 milijardi dinara, {to je za ~ak za 46 odsto ni`e nego u 2009, objavilo je srpsko tr`i{te kapitala. U ukupnom pro{logodi{wem prometu akcije su u~estvovale sa 79 odsto a obim prometa tim hartijama od vrednosti bio je mawi u pore|ewu sa 2009. godinom za 51,6 odsto. Ne{to vi{e od 20 procenata godi{weg prometa na Berzi u 2010. godini ostvareno je u trgovini obveznica-

Privla~ewe novih investitora Ako se ostvare o~ekivawa da se akcije „Telekoma Srbija“ i Aerodroma „Nikola Tesla“ ukqu~e na tr`i{te Beogradske berze u ovoj godini, to }e biti ozbiqan podsticaj daqem razvoju tr`i{ta kapitala Srbije, kroz atraktivnu ponudu i privla~ewe novih investitora, izjavila je direktorka Berze Gordana Dostani}.

Ona je ocenila da bi Beogradska berza u 2011. mogla da zadr`i nivo pro{logodi{weg prometa, a s obzirom na cenovnu potcewenost, cene bi, mereno berzanskim indeksom najlikvidnijih akcija, mogle blago da rastu. Dostani} je rekla da }e se u ovoj godini raditi na daqem tehni~ko-tehnolo{kom osavremewavawu i primeni savremenih svetskih standarda berzanskog poslovawe, kao i na podsticaju izdavaocima za emisiju izvedenih finansijskih instrumenata, kakvi su prisutni na razvijenim tr`i{tima kapitala. „Radi}e se na ohrabrivawu izdavalaca za izdavawe novih vrsta du`ni~kih hartija od vrednosti, kao {to su municipalne obveznice, ukoliko se stvore neophodni regulatorni preduslovi, kao i na podsticaju kreirawa finansijskih derivata kojima bi se obogatila ponuda na{eg tr`i{ta, objasnila je Dostani} i dodala da, ukoliko se otklone regulatorne ko~nice, u toku 2011. mogla bi se dogoditi i prva inicijalna javna ponuda akcija neke od na{ih kompanija.

Ona je najavila da Beogradsku berzu i druge institucije tr`i{ta kapitala u 2011. o~ekuje reorganizacija u skladu sa najavqenim novim Zakonom o tr`i{tu kapitala koji na druga~iji na~in ure|uje tr`i{te i wegove institucije, {to zahteva organizaciono i normativno prilago|avawe i Beogradske berze. Pripremqen je Nacrt zakona o tr`i{tu kapitala i o~ekuje se da nakon prolaska kroz propisanu proceduru, wegovo usvajawe bude na prvom redovnom skup{tinskom zasedawu u 2011 godini, istakla je Dostani}.

Posledwa cena

Akcija

Vrednost prometa (din)

FPM Agromehanika, Boqevac

137

103.100.720

NIS, Novi Sad

475

59.060.240

AIK banka, Ni{

3.401

22.977.016

Informatika, Beograd

2.947

8.348.851

Metalac, Gorwi Milanovac

2.215

6.851.500

na nivo od 442 dinara sredinom septembra.

Ubrzo je me|utim usledila stabilizacija tr`i{ta, tako da se cena akcija Naftne industrije ustalila na oko 480 dinara. U trgovini akcijama NIS-a ostvaren je promet od 1,8 milijardi dinara, {to tu kompaniju stavqa na drugo mesto po ostvarenom prometu u protekloj godini.

Kao i nekoliko godina unazad, najvi{e se u prethodnoj godini na srpskom tr`i{tu kapitala trgovalo akcijama ni{ke AIK banke, za 5,2 milijarde dinara. Cena obi~nih akcija AIK banke porasla je sa 2.480 dinara, koliko su vredele krajem decembra 2009, na oko 3.400 dinara na kraju 2010.

U protekloj godini na Beogradskoj berzi najvi{e su na godi{wem nivou poskupele akcije kompanije „Bambi Banat“ ~ija je cena udvostru~ena u odnosu na 2009. godinu. Vlasnici akcija po`areva~kog konditora su akcije - koje su kupili po~etkom 2010. po ceni od 8.000 dinara komad - mogli da prodaju po oko 16.900 dinara krajem decembra 2010, objavilo je srpsko tr`i{te kapitala.

Me|u pro{logodi{wim dobitnicima su i vlasnici akcija mlekare „Imlek“, ~ija je cena u odnosu na 2009. godinu porasla bezmalo 28 odsto. Osetno su porasle i cene holdinga „Energoprojekt“ i gra|evinskog preduze}a „Napred“, po vi{e od 16 odsto, {to je, kako navode sa Berze, znatno vi{e u odnosu na najboqu ponu|enu kamatu na godi{wem nivou u doma}im bankarskim institucijama prema do sada zvani~no objavqenim podacima.

S druge strane, u toku 2010. godine najve}i pad zabele`ile su akcije suboti~ke kompanije „Fidelinka“ ~ija je cena za godinu dana smawena 63 odsto. Za vi{e od 50 odsto u prethodnoj godini su pale i cene vlasni~kih hartija beogradskog „Velefarma“, novosadske Razvojne banke Vojvodine i zemunskog „Pupin telekoma“.

V. ^v.

KRIZA MEWA POSLOVNE NAVIKE U EVROPI

Francuzi }e raditi kao i sav ostali svet Raditi du`e i vi{e bi}e, ~ini se, jedna od glavnih tema predstoje}e kampawe za predsedni~ke izbore u Francuskoj koji slede 2012. godine. Aktuelni francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je pro{le godine uprkos masovnim demonstracijama progurao reformu penzijskog sistema kojom je radni vek produ`en, a penzije smawene, sada stavqa veliki znak pitawa na ~uvenu 35-~asovnu radnu sedmicu, jednu od vode}ih tekovina prethodne vladavine socijalista u Francuskoj.

Socijalisti su pribegli 35~asovnoj radnoj sedmici da bi re{ili problem nezaposleno-

sti pre vi{e od decenije i omogu}ili mnogima da rade mawe, verovalo se i efikasnije. Radna nedeqa je u Francuskoj 2001. skra}ena na 35 sa dotada{wih 39 sati. Tada{wa opozicija je smatrala da je time postignuto samo da industrija mawe proizvodi i da mawe budu otvorene prodavnice, hoteli i restorani.

Predsednik Sarkozi i wegova vladaju}a stranka desnog centra Unija za narodni pokret (UMP), koji su i ranije izjavqivali da je 35-~asovna radna sedmica „gre{ka“, ali je nisu „dirali“, sada pokre}u to pitawe i isti~u povezanost ekonomskog oporavka i izlaska iz kri-

ze, s jedne strane i du`eg i efikasnijeg boravka na poslu, s druge strane. Dolaskom Sarkozija i UMP na vlast, ostalo je zakonsko ograni~ewe od 35 radnih sati nedeqno, ali je izmenama od pre dve godine kompanijama dozvoqeno da se o vremenu na radu sporazumevaju sa zaposlenima, odnosno da same odre|uju maksimalni broj radnih sati zaposlenih.

Predvi|eno je i utrostru~ewe maksimalnog broja prekovremenih sati i mogu}nost „zamene“ slobodnih dana za ve}u platu.

Pitawe promene zakona o 35satnoj radnoj sedmici, koji su u prvi plan nedavno lansirali

Sarkozi i UMP, podr`ao je opozicioni politi~ar, socijalista Manual Val, na iznena|ewe partijskih kolega. On je jedan od preliminarnih kandidata socijaista za izbor unutar stranke ko }e biti u igri za predsedni~ke izbore u Francuskoj.

Francuska u celoj Evropskoj uniji ima najkra}e zakonom zagarantovano radno vreme od 35 sati nedeqno. Zatim najkra}e rade Holan|ani od 36 do 40 sati, Danci - 37, Belgijanci - 38, Nemci od 38 do 40 sati, Portugalci od 38,3 do 40 sati, dok radna sedmica mo`e da ima 48 sati u Gr~koj, Irskoj, Malti, Rumuniji, Italiji, Nema~koj i Luksemburgu.

Sirova nafta je na berzi u Wujorku poskupela na blizu 89 dolara za barel, dok trgovci i{~ekuju objavu va`nog mese~nog izve{taja o zapo{qavawu u SAD ne bi li uo~ili pokazateqe ja~awa te najve}e svetske privrede. Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u februaru je na Wujor{koj robnoj berzi uve}ana za 11 centi na 88,49 dolara za barel, nakon prethodnog pada od gotovo dva dolara, dok je istovremeno evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila 47 centi, na 94,05 dolara po barelu, prenela je agencija AP.

Ve}ina analiti~ara o~ekuje da }e tokom 2010. cena sirove nafte prema{iti iznos od 100 dolara za barel, ali neki prognoziraju da }e do}i do usporewa globalnog ekonomskog rasta, {to }e za sobom povu}i i slabiju tra`wu „te~nog zlata“. „Rast svetskog bruto doma}eg proizvoda }e 2011. verovatno usporiti u odnosu na 2010. godinu, dok bi 2012. on mogao da bude jo{ sporiji. Taj faktor, u kombinaciji sa toplijim vremenom i pove}anom proizvodwom nafte, trebalo bi da rezultira pojeftiwewem tog energenta“, navodi se u izve{taju konsultantske firme „Kapital ikonomiks“.

VESTI Jedinstveno u Crnoj Gori Jedinstvena berza u Crnoj Gori po~e}e da radi nakon praznika kako je i najavqeno, jer su se krajem decembra tehni~ki spojile Neks i Montenegro berza.

Spajawe berzi omogu}i}e pove}anu likvidnost i efikasnost tr`i{ta kapitala, a to }e imati pozitivan o|ek i kod stranih investitora.

Novoosnovana Montenegroberza bi krajem januara ili po~etkom februara trebala da dobije i nove organe upravqawa. Na jedinstvenoj berzi koristi}e se dva indeksa, Moneks20 i Monekspif, u kojima su objediweni indeksi dosada{wih crnogorskih berzi.

„[koda” ru{i rekorde Najve}a ~e{ka fabrika automobila „[koda“ prodala je 2010. godine rekordnih 762.600 automobila, {to je za 11,5 odsto vi{e nego prethodne 2009. godine. Na najva`nijim tr`i{tima u zemqama u razvoju prodaja „[kodinih“ modela porasla je za 40 odsto, saop{tila je ta fabrika koja posluje u okviru koncerna „Folksvagen“. „[koda“ ima ambiciozni plan da do 2018. godine udvostru~i prodaju i priprema nove modele, pre svega novi mawi model, koji }e biti mawi od „fabije“. U ^e{koj posle dve krizne godine krenula je prodaja novih automobila. ^esi su 2010. godine kupili 169.236 novih automobila, {to je za 4,7 odsto vi{e nego krizne 2009. godine, saop{tio je danas Savez uvoznika automobila. Tri najve}e fabrike automobila u ^e{koj, „[koda“ iz Mlade Boleslave, TPCA iz Kolina i „Hjundai“ iz No{ovica, proizvele su pro{le godine prema nezvani~nim podacima Udru`ewa automobilske industrije preko milion automobila.

Najboqe je biti softverski in`ewer U 2011. naboqi posao u SAD bi}e onaj koji obavqa softver in`ewer, dok }e najgori biti posao radnika na naftnim platformama i gasovodima. Softver in`eweri profitiraju na eksploziji tra`we sve novijih

ure|aja visoke tehnologije, kao {to su „ajpodovi“, „pametni“ mobilni telefoni i tablet ra~unari. Ovi stru~waci se lako zapo{qavaju, izlo`eni su malom nivou stresa na poslu, ne postavqaju im se neki te`i fizi~ki zahtevi, a odli~no su pla}eni. S druge strane, radnici na naftnim platformama i gasovodima rade u smenama od po 12 sati, u te{kim uslovima i „s glavom u torbi“.

Pametni {tede kad je kriza Gra|ani Nema~ke su pro{le godine u{tedeli 220 milijardi evra, {to je najve}a ikada zabele`ena godi{wa suma. Time je, kako je navedeno u istra`ivawu koncerna Alijanc, ukupna u{te|evina Nemaca dostigla sumu od 4.880 milijardi evra. U proseku svaki gra|anin Nema~ke ima u{te|enih 59.900 evra, {to je za 3.000 evra vi{e nego {to je iznosio prosek 2009. godine. Prose~no Nemci {tede 11,3 odsto primawa.

Pro{logodi{wi rekord u {tedwi ekonomisti su doveli u vezu sa smawewem nezaposlenosti {to je posledica privrednog oporavka Nema~ke i sa smawewem broja radnih mesta sa skra}enim radnim vremenom uvedenim tokom krize. Na pove}awe {tedwe povoqno je uticala i ~iwenica da su tro{kovi zdravstvenog osigurawa mogli da se otpi{u od poreza.

Evropska nezaposlenost 10 odsto Nezaposlenost u evro zoni u novembru 2010. iznosila je 10,1 odsto i ostala je nepromewena u odnosu na prethodni mesec. Nezaposlenost je u celoj Evropskoj uniji (EU) bila ne{to ni`a 9,6 odsto i tako|e je bila nepromewena u odnosu na oktobar. Kako je saop{tio evropski statisti~ki biro – Evrostat, u novembru je u EU bilo nezaposleno 23,248 miliona qudi, a od tog broja - 15,924 miliona u evro zoni. U pore|ewu sa oktobrom broj nezaposlenih smawio se za 35.000 u EU i za 39.000 u evro zoni, ali je u pore|ewu sa prethodnom godinom nezaposlenost u EU porasla za 606.000 i za 347.000 u evro zoni.

Produ`ena Kreativne zanimacije „Vinska ulica” za mali{ane Manifestacija “Vinska ulica od Bo-

Gluma i hip-hop na „Raspustili{tu” Program „Raspustili{a“ u Radni~koj 20, po~iwe danas od 9.30 ~asova projekcijom crtanih filmova. Nakon crta}a sledi dramska radionica koju vodi instruktorka „Forum teatra“ Jarmila @ilai, a bi}e organizovani i ~asovi hip-hopa, pravqewa vitra`a, kola`a, kao i lego radionica. Na sceni }e oko 11 sati pojaviti direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Bogoqub Savin, koji }e pri~ati o istoriji Novog Sada. Pola sata kasnije bi}e

odigrana predstava „Gusarska posla“, a kriminolog Biqana Gruji} i psiholog Qubica Risti}, iz centra za prevenciju devijantnog pona{anja mladih „Target“, u podne }e odr`ati predavawe o nasiqu na Internetu.

Nakon karaoka, u 13 ~asova, bi}e prikazan film „Kako izdresirati zmaja“. Vi{e informacija mo`e se dobiti na brojeve telefona 021/ 529-861 i 021/ 521-866.

A. J.

Novosadska ponedeqak10.januar2011.

„Posledwi dani” Re~ izdava~a: Pre gotovo deset godina Anita Dajamant prona{la je pripovest o zaba~enom selu blizu obale Masa~usetsa, zapustelom po~etkom devetnaestog veka. Taj tekst nadahnuo je ovaj zapawuju}i roman o maloj grupi osobewaka i neprilago|enih i o wihovoj borbi za `ivot svega sedamdesetak kilometara od Bostona, a ipak u sasvim drugom svetu.

“Posledwi dani” o`iveli su nekada{wi svet Nove Engleske, koji je istorija zaboravila. Ovo je roman o `iteqima „Kerograda“ na rtu En: udovicama, siro~adi, bludnicama, oslobo|enim robovima i „ve{ticama“.

U sredi{tu svega je Xudi Rajns, vatreno nezavisna i duboko usamqena `ena, koja ipak oblikuje svoj `ivot i nadahwuje sve oko sebe na velikodu{nost i toleranciju.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Klizawe u pet smena Klizali{te u dvori{tu Sokolskog doma u narednim danima radi}e od 10.30 do 20 ~asova, u pet smena. Ulaznica ko-

{ta 160 dinara, a iznajmqivawe klizaqki 100 dinara. Za organizovane posete ulaznica ko{ta 110 dinara.

B. M.

Iskqu~ewa struje Ka} od 8.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama od ulaza iz Novog Sada do centra mesta. ^ortanovci od 10 do 13 deo vikend naseqa Banstol.

B. M.

V REMEPLOV

Mati~ne kwige nestale u bombardovawu Reformatski sve{tenik Palovai Jo`ef je 9. januara 1852. zvani~no izjavio nadle`nim dr`avnim vlastima da su sve mati~ne kwige u wegovoj crkvi izgorele prilikom bombardovawa Novog Sada sa Petrovaradinske tvr|ave u junu 1849. Stoga, on nije mogao da ta~no utvrdi koliko je tada du{a imala wegova crkvena op{tina.

U stvari, po{to su, uglavnom, propali mnogi protokoli kr{tenih, ven~anih i umrlih koji su vo|eni u zvawima svih crkava u gradu, nastale su

`i}a do Bo`i}a” produ`ena je do ~etvrtka 13. januara. Pored tradicionalnih izlaga~a ~uvenih vina s ovih prostora, na tezgama na platou ispred Srpskog narodnog pozori{ta mogu da se pazare i poslastice poput medewaka i karlova~kog kuglofa, medenih proizvoda, a tu je i veliki izbor suvenira i rukotvorina. Vinska ulica je otvorena od 9 do 21 ~as.

I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Posledwi dani” Anite Dajamant.

Radionice i dru`ionice za najmla|e u okviru programa “Velika zimska bajka” odr`a}e se od danas do petka u Kulturno informativnom centru „Mladost” u Futogu.

Svi mali{ani mo}i }e da u`ivaju u likovnoj radionici, igraonici „Povuci potez!”, kao i u folklornoj radionici „Za pet dana nau~i}u da igram kolo”, u kojoj }e mali{ani nau~iti da igraju bar jedno kolo. Sve radionice }e se odr`avati od 11 do 13 ~asova.

B. M.

velike te{ko}e u ure|ivawu imovinskih i drugih odnosa me|u Novosa|anima.

N. C.

GRADONA^ELNIK IGOR PAVLI^I] NAJAVIO

Gradi}e se centralna kuhiwa i vrti} Po~etak nove godine pred{kolsko obrazovawe do~ekalo je najavom gradona~elnika Igora Pavli~i}a da }e do slede}e godine u ovo vreme biti zavr{en dugo najavqivani vrti} u Radni~koj ulici. Izgradwa ovog vrti}a bila je tema mnogih izjava {to gradona~elnika, {to direktora Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” Borislava Samarxi}a, no ovo je prva konkretnija informacija.

Pavli~i} je na posledwoj sednici Skup{tine grada rekao da }e vrti} po izgradwi mo}i da primi 510 mali{ana, {to bi trebalo da listu ~ekawa odr`i na minimumu.

U drugoj polovini 2010. godine lista ~ekawa je smawena na mawe od 300 neupisane dece, {to Samarxi} smatra izuzetnim uspehom i rekordom, s obzirom na to da su neupisana deca uglavnom samo onih roditeqa koji ne ispuwavaju uslove.

Drugi rekord kojim se Grad po-

hvalio je to {to je broj dece u vrti}ima “Radosnog detiwstva” prevazi{ao brojku od 15.000. Tome su doprinele dve odluke - pro{irewe pet vrti}a i finansirawe upisa 20 od-

sto vi{e dece od normativa, ~ime je prvobitna lista ~ekawa od 1.850 dece drasti~no smawena.

Realizacija jo{ jedne velike investicije, dodu{e prene-

sene iz pro{le godine, otvori}e se 2011. Prema Samarxi}evim najavama jo{ ovog meseca trebalo bi da po~ne izgradwa centralne kuhiwe. Za ovaj je projekat Pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa izdvojio je 541 milion dinara. Kada bude izgra|ena ima}e kapacitet od 25.000 obroka {to }e, kako je najavio Samarxi}, biti dovoqno za narednih 15 godina. U novom objektu koji }e se nalaziti u zoni Sever, bi}e izgra|ena i opremqena kuhiwa, ve{ernica i odeqewe za tehni~ku slu`bu.

Obroci za mali{ane sada se pripremaju u dve kuhiwe.

Jedna je u Ulici Pavla Simi}a, a druga na Telepu. Ove dve kuhiwe, u kojima radi 87 radnika, podmiruju blizu 15.000 mali{ana, u 67 obdani{ta u gradu i prigradskim naseqima, iako im je kapacitet 7.000 obroka.

A. Vidanovi}

STRATEGIJA UPRAVQAWA KU]NIM OPASNIM OTPADOM

Znawe {titi prirodu i zdravqe Postoji predrasuda kod ve}ine qudi da se opasan otpad stvara samo u industriji. Mnogo {tetnih sastojaka mo`e se na}i u ku}nom otpadu. U opasni ku}ni otpad (Household Hazardous Waste) pre svega spadaju istro{ene baterije, `ivine svetiqke, mali ku}ni aparati, otpadna uqa i antifriz, boje, lakovi i rastvara~i, stari lekovi, ambala`a i ostaci ku}ne hemije, ambala`a i ostaci preparata za negu vrta...

Praksa koja se ogleda u me{awu ove vrste otpada s ostalim ku}nim otpadom, wegovog izlivawa u kanalizaciju ili nepropisnog spaqivawa predstavqa veliku pretwu po ekolo{ku bezbednost gra|ana i pretwu `ivotnoj sredni. Prema definiciji opasni ku}ni otpad sadr`i u sebi te{ke metale i vrlo opasna hemijska jediwewa sa otrovnim, kancerogenim i mutagenim svojstvima koja momentalno ugro`avaju zdravqe qudi ili se „kroz lanac ishrane“ unose i deponuju u qudskom organizmu.

Na`alost, za sad u Srbiji ne postoji strategija za uni{tavawe ovog otpada, ali je Novi Sad ipak napravio pomak. U okviru strategije lokalnog plana upravqawa otpadom za grad obuhva}ena je i ova tematika. Akcenat }e se staviti na pra}ewe produkcije i kretawa ove vrste otpada, edukaciju, informisawe javnosti, kao i uspostavqawe neophodnih uslova za ulazak privatnog sektora u ovu oblast. ^im po~ne da se primewuje ovaj plan, trebalo bi u sklopu preduze}a koje }e biti zadu`eno za prikupqawe otpada formirati informativnu slu`bu (kol centar) kako bi se gra|ani informisali na koji na~in se odla`e ova vrsta otpada.

Tako|e, do 2012. godine neophodno je uspostaviti sistem

upravqawa posebnim otpadom, a kao prvi zadatak gradska administracija ima}e stru~nu obuku kadrova, pre svega inspekcijske slu`be. Paralelno s obukom krenu}e i edukacija stanovni{tva.

Nakon ovoga, od 2013. do 2015. godine, planirano je da obu~ene

osobe kontroli{u rad registrovanih preduze}a za sakupqawe ove vrste sme}a. Uz to, u roku od tri godine bi trebalo napraviti privremeno skladi{tewe iobezbediti transport ove vrste otpada.

Q. Na.

c m y

ponedeqak10.januar2011.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

8

I DAQE NEIZVESNA SUDBINA E\[EGA

Nema obnove bez utvr|ene namene Nekada{wa streqana, Novosa|anima poznata pod imenom E|{eg, i daqe stoji kao ilustracija nebrige jer ve} vi{e od deset godina slu`i kao okupqali{te lutalica, propalica i narkomana dok nere{eni stoje imovinsko pravni odnosi, pitawe namene kao i ulagawa u obnovu ovog spomenika kulture sagra|enog pre sto dvadeset godina.

Streqa~ka dru`ina „Novi Sad 1790“ zahteva ve} neko vreme da im se vrati zdawe koje im je oduzeto 1945. godine no ova kulturna ba{tina data je na upravwaqe preduze}u „Poslovni prostor“.

- Povremeno odr`avamo ovaj objekat kako ne bi do{lo do jo{ ve}eg propadawa, ali nismo u mogu}nosti da renoviramo zgradu dok se ne utvrdi koja }e biti wena namena. Za utvr|ivawe namene je zadu`en Grad tako

da, dok ne bude odlu~eno da li }e u zgradu biti sme{teni streqana, kulturni centar ili }e

biti pretvorena u sportski objekat, mi ne mo`emo da reagujemo - ka`e direktor „Poslovnog prostora“ Marko Cvijan.

Prema Cvijanovim re~ima, za izvo|ewe gra|evinskih radova bilo bi potrebno izdvojiti oko trideset miliona dinara, me|utim to je samo mali deo onoga {to treba da se uradi kako bi zgrada ponovo postala u potpunosti funkcionalna. O obnovi objekta u ulici Antona ^ehova govori se ve} desetak godina no problem su i imovinsko pravni odnosi jer parcela na kojoj se nalazi ima suvlasnika te dok se to ne re{i, ne vredi ni{ta ulagati.

Foto: A. Erski

Tokom proteklih godina mnogi su se javqali sa idejama za kori{}ewe zgrade. Na prvom mestu su ~lanovi Streqa~ke dru`ine „Novi Sad 1790“, ina~e udru`ewa koje je naslednik Gra|anskog streqa~kog dru{tva koje je i izgradilo ovaj objekat. Pored

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

wih, pre godinu dana oglasila se i privatna Sportska gimnazija „Olimp“ iz Novog Sada tra`e}i od Grada da dobije taj prostor jer je spremna da ulo`i u wegovo sre|ivawe. Iz Grada tada nisu kometarisali tu ponudu ali su naglasili da kulturna dobra nisu na proda-

ju. Interesovawe za preuzimawe i obnovu E|{ega pokazali su i Mesna zajednica „7. juli“ kao i Zavod za za{titu spomenika kulture, me|utim ~ini se da }e objekat nastaviti da propada sve dok Gradsko ve}e ne defini{e wegovu namenu.

J. Zdjelarevi}

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizanci u dve porodice Ven~ani

Umrli Jelena Jovanovi} ro|.

Mijatovi} (1925), Jela Pozni} ro|. Latinovi} (1940), Vojin Navalu{i} (1929), Petar Pavkovi} (1928), Dane Terzi} (1951), \or|e Akrap (1943), Jovan Bo`i} (1950), Mihajlo ^egar (1937), Aleksandar Dobri} (1944), Tora Kozarev ro|.

Tucakov (1953), @ivko \ak (1942), Konstantin Mitrov~an (1933), Milan Dajevi} (1954), Krsta Vesi} (1932), Bojan Miu~in (2000), Qubica Miqevi} ro|. Stegi} (1948), Milan Krli} (1936), Zoran Kosanovi} (1958), Todor Ko{~ica (1933), Lajo{ Si~ Kova~ (1973), Milka Dra`i} ro|. Kozarev (1926), Katica Bako ro|. Kri`an (1932), Gavra Aleksi} (1941), Mihaq Kormawo{

Fatlume Muhadri i Sahit Stajki, Vera Babi} i Du{an Svitlica, Sne`ana Vladisavqevi} i Boris Vezijak.

Blizanci Nemawa i Danilo - Ivane Vorgu~in i Nenada Radovi}a, Marko i Filip - Sne`ane Jovanovi} i Jaroslava Maqaha.

De~aci Marko - Nede i Neboj{e Berowe, Biqal - Zurafete Nuka i Hustrija Suqe, Filip - Vesne i Miroslava Pivarxije, Kristijan - Ane i Milenka Bokana, Vladimir - Jelene Vitaz-Putnik i Sini{e Putnika, Nikola - Tijane i Dragana Kozomore, Strahiwa - Tatjane i Mirka Sofijani}a, Stefan - Elenke i Veqka Stani{i}a, Jovan - Ivane i Nikole Simi}a, Andrej - Tijane i Gorana Pavlova, Aleksandar - Tatjane i Bo{ka ]ui}a, Novak - Brankice i Mileta [arovi}a, Kristijan - Sanele Vehabovi} i Sejda Bejtule, Simeon - Radmile i Ranka Zurovca, @ivko - @eqane i Du{ana Ili}a, Aleksandar - Jelene i Lazara Laki}a, Strahiwa - Radoslavke i Sr|ana Obrenova, Bo{ko - Vesne i Aleksandra Gligori}a, Mateja - Isidore i Slavka Ivanovi}a, Filip Aleksandre Hengl-Subi} i Gorana Subi}a, Roland - Re-

nate i Antala Klajnera, Ivan - Mirele i Branka Luki}a, Lazar - Diane Kavaje i Perice \ur|evi}a, Du{an Vesne Savi~i}-Mak{e i Sa{e Mak{e, Uro{ - Kristine i Sa{e I|idova, Milo{ - Svetlane i Sini{e Ma{ulovi}a, Andrija - Jovane i Bojana Cavni}a, Sergej - Tamare i Viktora Rami}a, Branko - Dragane [ovqanski i Jovice Vojvodi}a, Aleksandar - Tatjane i Bore Dodera, Vuka{in - Sandre Stojkovi} Borojevi} i Dejana Borojevi}a, Vawa - Zorice i Amela Karda{evi}a, Vid - Slobodanke i Stanislava Bogojevi}a, Lazar - Jasne i Nemawe Do{i}a, Strahiwa - Jovane i Miroslava Petri}a, Ogwen - Sanele i Lazara Miki}a, Du{an - Biqane i Marka Kvrgi}a, Vuka{in - Lidije i Milana Vasiqevi}a, Filip - Swe`ane i Sr|ana @ori}a, Andrej - Silvije i Nemawe Kova~evi}a

(1926), [andor [ere{ (1947), Danica Staji} ro|.

Bojani} (1932), Julijana Bra{ko ro|. Sila|i (1950), Dragan Roksandi} (1929), Bogdan Radosavqevi} (1929), Melanija ^eli} ro|.

Dimitrijevi} (1911), Pavle Milojevi} (1931), Stefanija Reqi} ro|. Korovqev (1933), Ru`ica Vukovi} ro|.

Radujko (1928), Milka Kockarevi} ro|. Hajdukovi} (1937), Mirjana Stipi} ro|.

Milo{evi} (1928), Milan Miladinovi} (1932), Slobodan Blagojevi} (1943), Trivka [kuqevi} ro|. [kuqevi} (1937), Ru`ica Mihajilo (1929), Milojka Pudar ro|. Sparavalo (1930), Milena Rado{evi} (1928), Slavko Kuveqi} (1940), Simo ]ori} (1920).

Devoj~ice Ma{a - Stane i Ranka Biki}a, Mawa - Dragane i Darka Miri}a, Jelena - Nata{e i Miroslava Rastovca, Dragana Rajke i Nikole Krsti}a, Nikolina Maje Balog i Nenada Mitrovi}a, Na|a - Biqane i Borisa Sari}a, Vi{wa - Jelene i Sa{e A}imovi}a, Sara - Marijane i Zdravka Juri}a, Zoja - Sawe i Milorada Prodanova, Lenka - Katarine i Bojana Topalskog, Tamara - Marie i Imrea Taka~a, Doroteja - Du{anke Jovanovi}-Vrsajkov i Dejana Vrsajkova, Bogdana - Gordane i Dejana Bjelajca, Nikolina - Jovanke i @arka Bjeli}a, Marina - Sandre Kne`evi} i Jovana Kova~a, Ema - Grete i Jana Provo-

dovskog, Sofia - Karoline i Milorada Markovi}a, Nevena - Danijele i Slavi{e Vidovi}a, Aida - Fqore Polacaj i Fqurima Eq{anija, Anabela Qubice i Zolike [iraka, Anita - ^ile i Viktora Kova~a, Sla|ana - Edine i Dragana Petrovi}a, Sara - Anite Herak i Dejana Mitrovi}a, Nada - Vide Sabovqevi} i Mitra Bursa}a, Duwa - Milice i Vuka{ina Baji}a, Milica Mirjane i Bojana Stevanovi}a, Teodora - Smiqke i Milo{a \ermana, Kristina - Ankice i Sa{e @uni}a, Tijana - Aleksandre Kirkov Buda i Petra Bude, Vi{wa - Vesne Joki} Novkovi} i Vladana Novkovi}a, An|elina - Sil-

vane i Dragana Kodi}a, Jovana - Bojane i Dejana Kartalije, Aleksandra - Sawe i Milana Grozdi}a, Lara - Qubice i Zorana Vaclaveka, Isidora - Jelene i Nikole Jovi~ina, Sara - Branislave Jovanovi} i Imera Ademija, Kristina - Nata{e i Vladimira Petrovi}a, Vawa - Ma{e i Vladimira Trti}a, Nevena - Slobodanke i Sini{e Kova~a, Nikolina - Aleksandre Jaki} Crnogorac i @eqka Crnogorca, Jelena - Sofije i Milana Rackova, Lana - Jelene i Dragana Bubwevi}a, Na|a - Vi{we i Aleksandra Kolesara, Olga - Milice Vu~ini}-Vasi} i Verana Vasi}a, Gala - Bojane Kukuq Gez i Adama Geza.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak10.januar2011.

9

SEDAM GODINA SIGURNE DE^JE KU]E

U bezbedno okriqe sti`u i bebe Sigurna de~ja ku}a, koju je osnovao Grad pod okriqem Centra za socijalni rad, osnovana je kako bi se pomoglo deci `rtvama nasiqa svih oblika i vrsta, napu{tenoj, zanemarivanoj i deci ~iji roditeqi nisu sposobni za starateqstvo ili su pak preminuli.

- Momentalno se u ku}i nalazi devet beba i sedamnaestoro dece, najmla|e dete ima tek dva meseca, dok je pravilo da se stariji od osamnaest godina ne primaju pod na{e okriqe. Deci, koja su iz razli~itih razloga izdvojena iz porodica, ovde pru`amo sme{taj, hranu i vaspitno- pedago{ki rad a du`ina boravka zavisi od prirode problema – ka`e rukovoditeqka Sigurne de~je ku}e Milica ^amangos.

Ovo prihvatili{te za decu osnovano je pre sedam godina a pre dve godine su pro{ireni sme{tajni kapaciteti sa dvadest na trideset le`aja. Dnevni boravak mo`e da primi 55 {ti}enika, naj~e{}e socijalno ugro`ene i zanemarene dece.

Sigurna de~ja ku}a se sastoji iz prihvatne stanice, gde se deca zadr`avaju do sedam dana i prihvatili{ta gde je boravak mogu} maksimalno osam meseci.

Najdu`e se zadr`avaju zlostavqana deca koja zbog procedure dokazivawa i postupka oduzimawa ovde provode po nekoliko meseci.

- Sve zavisi od procene stru~nog tima koji prvi dolazi u kontakt sa detetom koje do|e.

Mi to zovemo stru~nom obradom deteta a radi se o razgovorima koje sa wim obavqaju pedagog, psiholog, socijalni radnik i pravnik. Sve ono {to se na ovaj na~in sazna, uz terenski rad koji podrazumeva istra`ivawe o okolnostima koje su prethodile dolasku deteta, ulazi u izve{taj. Va`no je da taj izve{taj bude {to kompletniji i detaqniji kako bismo mogli da napravimo plan o tome {ta raditi daqe – obja{wava ^amangos.

Po wenim re~ima, vrlo je razvijena mre`a ustanova i

liko ima vi{e od osamnaest godina.

- Najboqe je naravno ukoliko dete mo`emo da vratimo u wegovu porodicu me|utim da bi se to desilo moramo imati dokaze da su se uslovi promenili i da se ne}e ponoviti ono zbog ~ega je dete i do{lo kod nas.

To je jako velika odgovornost jer ukoliko mu se opet desi ne{to, mi se ose}amo krivima {to nismo dobro procenili situaciju - ka`e ^amanogos.

De{ava se da deca, a naro~ito bebe, odu u hraniteqsku porodicu no odr`avaju kontakt s biolo{kim roditeqima jer hraniteqska porodica nije isto {to i porodica koja dete Foto: N. Stojanovi} usvoji. Sa druge strane institucija koje zajedno rade usvajawe nije opcija ukoliko na tome da se deca za koje se dete ima vi{e od sedam godina smatra da imaju neki projer se smatra da u tom slu~aju blem dopreme u Sigurnu de~ono ne}e dati pozitivne reju ku}u. zultate.

- Deca dolaze ako ih policiSigurna de~ja ku}a na godija pokupi s ulice ili ih po{a{wem nivou primi oko dve stoqu iz {kola i domova zdravqa. tine dece {to zna~i da je od Ima gra|ana koji prijave da neosnivawa udomila blizu hiqa{to nije kako treba ukoliko to du i po mali{ana. Samo proprimete a imamo i anonimne {le godine, za weno funkcioprijave - dodaje na{a sagovornisawe je iz buxeta grada iznica. dvojeno 22 milona dinara a svaNakon boravka u ovoj ustanokodnevno u woj, pored dece, bovi dete mo`e da se vrati u reharavi i dvanestoro zaposlenih bilitovanu primarnu porodikoji su u neposrednom kontaktu cu, da ode u hraniteqsku porosa {ti}enicima, no broj onih dicu, da se da na usvajawe ili se koji su ukqu~eni u rad ove ustaupu}uje u ustanove socijalne nove je mnogo ve}i. za{tite odnosno domove, ukoJ. Zdjelarevi}

[EF ODSEKA ZA PROTIVDIVERZIONU ZA[TITU TOMISLAV MATOVI] BAVI SE RIZI^NIM POSLOM

Bomba mu radni zadatak U medijima se sve ~e{}e pomiwu la`ne dojave o postavqenim bombama, koji ometaju i prekidaju rad u mnogim institucijama. Na meti dojavqa~a uglavnom su dr`avni organi kao {to je Vi{i sud, koji je evakuisan ~ak 13 puta pro{le godine, zatim Policijska uprava i {kole koje su morale da prekinu rad ~etiri puta po nekoliko sati i zgrade politi~kih stranki. Radnici novosadskog Odseka operativne kriminalisti~ke tehnike i protivdiverzione za{tite izlazili su na teren 40 puta kako bi pregledali objekte i zakqu~ili da je u pitawu la`na dojava o postavqenoj ekplozivnoj napravi.

ozbiqnosti, kao da to radi prvi put. No, u wegovoj radnoj biografiji stoji punoletno iskustvo i sertifikati 36 kurseva u vezi s ekplozivnim napravama, od kojih je jedan bio u organizaciji Ef – Bi – Aja. - Ekplozivne naprave demontiram 18 godina, ali bez `urbe.

Nekada mi je za taj posao potrebno samo desetak minuta, a nekada dva sata – ka`e Matovi} i dodaje da prilikom dojave postoje standardi o postupawu, a oni svaku do~ekaju spremno.

Prvo se bez panike obaveste nadle`ni u objektu da je dojava, zatim se isprazni zgrada kako bi pretra`ili podru~je, a ~esto

zi~nosti retko ko se odlu~uje za ovu profesiju. Krene{ na posao i ne zna{ ho}e{ li se vratiti ku}i – iskren je Matovi} koji ipak ne pori~e da je wemu ovaj posao u krvi i da je adrenalin koji oseti svaki put, pri demontirawu nezamewiv.

Tako|e, mesta za paniku i strah ne sme da bude – naglasio je on dodaju}i da dokle god bude mogao da dr`i strah pod kontrolom radi}e ovaj posao i dokle god po-

stoji znati`eqa u otkrivawu novih, savremenijih naprava koje treba demontirati. Wegov ciq nije samo uni{titi eksplozivnu napravu, nego otkriti od kojih aktivnih jediwewa je konstruisana. Jednu takvu napravu, koja datira iz Drugog svetskog rata, a koja je prona|ena na Novom nasequ, Matovi} je “o~istio” kako bi je poklonio Muzeju grada, koji ne poseduje ni jedan ovakav eksponat.

I. Dragi}

„POSLOVNI PROSTOR” NA MUKAMA

Du`nici be`e iz kancelarija „Poslovni prostor“ tu`io je zakupce koji mesecima nisu pla}ali zakupninu. Oni }e dobiti dve tu`be, jednu za naplatu dugovawa, a drugu za iseqewe iz poslovnog prostora. Trenutna potra`ivawa od zakupaca du`nika iznose 337.317,682 dinara. Direktor tog preduze}a Marko Cvijan istakao je za

“Dnevnik” da su neki sudski procesi ve} u toku, i to za one zakupce koji su se iselili dobrovoqno, ali i za one koji su iseqeni presudom suda, a da pri tome nisu platili svoje obaveze.

Kada su u pitawu javna preduze}a, najve}i du`nik je „Stan“, a zatim sledi „Zelenilo“ i „Li-

Kulturni centar “Karlova~ka umetni~ka radionica” nakon pauze od nekoliko godina, tokom kojih je aktivnost sveo na minimum, u novu godinu ulazi s velikim ambicijama. Na samom po~etku ove godine trebalo bi da bude odr`ana tradicionalna likovna manifestacija “Sremskokarlova~ki novogodi{wi likovni salon”, koji okupqa sve umetnike koji deluju u Karlovcima, bez obzira da li su amateri ili akademski stvaraoci.

Ve} 28. januara u galeriji Kulturnog centra, na dan godi{wice smrti Du{ka Trifunovi}a, bi}e otvorena izlo`ba akademskog slikara \or|a Beare, koji je nakada bio likovni pedagog u O[ “23. oktobar”. Postavka nosi naziv “Du{ko Trifunovi}, prijateqi i ja” i sadr`i 33 slike ra|enih tehnikom uqe na platnu. Po~etkom januara trebalo bi da se pojavi i najnoviji ~etvorobroj “Krovova” - Trudi}emo se da obnovimo i rad “Podunavske likovne kolonije” i kolonije akvarela i crte`a – ka`e @arko Dimi} iz Kulturnog centra i dodaje da “Karlova~ku umetni~ku radionicu” u narednoj godini o~ekuje jo{ jedan va`an zadatak, a to je rad sa mladima. - Poku{a}emo da uspostavimo saradwu s mladim Karlov~anima, da ih animiramo, osposobimo i obu~imo, drugim re~ima, da napravimo uvertiru za smenu generacija.

Ho}emo da animiramo i sve ostale kreativne snage, napravi}emo mali kretivni centar i ve} se javqaju mladi koji se bave snimawem filmova i drugim vidovima umetni~kog izraza. Karlovci zaslu`uju da kao sedi{te srpske kulture i duhovnosti imaju vrhunske umetni~ke doga|aje, ali pri tom ne treba zanemariti amaterske programe.

U slede}oj godini Kulturni centar }e se, prema Dimi}evim re~ima, posvetiti izradi Enciklopedije Sremskih Karlovaca.

To je projekat na ~ijem stvarawu }e, kao saradnici u~estvovati Matica srpska, qudi iz Enciklopedije Novog Sada i drugi. U planu je i {tampawe Leksikona |aka i profesora Karlova~ke gimnazije, koji je, u na~elu, dobio podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe i Karlova~ke gimnazije, te zbornika svih karlova~kih gradona~lenika ili birgejmajstera od 18. do 21. veka. Bi}e to pregled razvoja politi~kog `ivota u Karlovcima kroz vekove.

Obele`avawe ku}a u kojima su `iveli znameniti Karlov~ani, ali i nau~nici, profesori, lekari iz drugih sredina bi}e nastavqeno dogodine, a prve ku}e na koje }e biti oka~ene spomen – plo~e su one u kojima je stanovao akademik Dejan Medakovi} i stvarala slikarka Qubica Cuca Soki}.

Z. Ml.

Hteli bi da grade vinarije u atarima

Zatvor za la`nu uzbunu

se u pretragu ukqu~uju i psi traga~i. U slu~aju pronalaska sumwivog predmeta samo jedan radnik po potrebi demontira napravu.

U Srbiji gotovo da nema qudi koji se bave ovim poslom, tako da Matovi} malte ne demontira ekplozivne naprave po celoj zemqi.

- Za ovaj posao {kolovawe je jako skupo, a i zbog visoke ri-

Od likovnih kolonija do enciklopedije

NEKI NOVI TRENDOVI

Kazne za krivi~no delo zbog la`nog postavqawa bombi, kao i zbog izazivawa panike i nereda, utvr|uju se na osnovu izgubqene materijalne dobiti, koje je neka ustanova pretrpela zbog obustave rada i neophodne evakuacije. Predvi|ene kazne su od godinu do tri godine. [ef pomenutog Odseka Tomislav Matovi} ka`e da su razlozi u ve}ini slu~ajeva privatni, kao {to je qubomora, sva|a sa suprugom ili kolegom, a me|u dojavqa~ima ima i dosta maloletnika, koji bi, ne shvataju}i posledice, `eleli da se na{ale ili odlo`e kontrolni zadatak.

Me|utim, bez obzira na karakter dojave, Matovi} na svaki zadatak odlazi s velikom dozom

AMBICIOZNI PLANOVI KARLOVA^KOG KULTURNOG CENTRA

sje“. Ina~e, „Lisje“ je u{lo u reprogram duga, tako da oni sada skoro vi{e i ne duguju.

Sa iseqenim zakupcima, Poslovni prostor }e se poprili~no namu~iti jer bi trebalo da naplati dugovawa i od propale “Zvezda” i “Centroslavija”.

- Makismalno smo se potrudili da u ovim kriznim vremenima

iza|emo u susret zakupcima, a po{to ni to nije urodilo plodom morali smo da pribegnemo nepopularnim merama. Ukoliko zakupci ne plate svoja dugovawa, sledi im blokada ra~una i prinudna naplata, ukoliko nemaju para na ra~unu ide prinudno iseqewe – predo~ava Cvijan.

Q. Na.

U Sremskim Karlovcima posledwih godina vlada poja~an interes za gradwu vinarija, odnosno objekata za preradu gro`|a i vo}a sa sme{tajnim kapacitetima u wihovom sastavu. Trenutno je u toku gradwa jednog takvog objekta na putu za Stra`ilovo, ~iji vlasnik planira da proizvede 100.000 boca vina godi{we, a za drugi je u jeku izdavawe gra|evinske dozvole.

- U oba slu~aja ura|en je urbanisti~ki projekat, koji je Komisija za planove prihvatila, nakon ~ega je usledila razrada kroz ostalu dokumentaciju – ka`e na~elnica Odeqewa za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te u karlova~koj op{tini Du{anka Jawu{i}. - Prema prostornom planu op{tine, gradwa takvih objekata mogu}a

je na poqoprivrednom i zemqi{tu namewenom za podizawe vo}waka i vinograda, ali pod odre|enim uslovima. Osnovni je da parcela mora biti ve}a od jednog hektara, jer je jedan od na{ih ciqeva ukrupwavawe parcela.

Drugi uslov jeste da na tom kompleksu na kom se podi`e pogon za preradu vo}a i gro`|a, 70 odsto povr{ine bude pod zasadima. Te`wa nadle`nih u op{tini jeste da podstakne razvoj vinogradarstva i vo}arstva, ali i turizma, {to je kroz prostorni plan iskazano. U Odeqewu za urbanizam i gra|evisko zemqi{te ka`u da su neke potencijalne investitore morali da odbiju zato {to su hteli da grade takve objekte u vikend zonama, gde to nije dozvoqeno.

Z. Ml.

ponedeqak10.januar2011.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

EKOLO[KI INCIDENT KOD FABRIKE ALKOHOLA „PANON”

Otpadna voda poplavila 20 hektara oranica

Pomen kraj spomen-obele`ja

U BANATSKOM ARAN\ELOVU JU^E NA 69. GODI[WICU

Se}awe na streqawe rodoquba BANATSKO ARAN\ELOVO: Mesna zajednica Banatsko Aran|elovo i Mesna organizacija SUBNOR-a uprilili~ili su ju~e komemoraciju u znak se}awa na stravi~an zlo~in koji su pre 69 godina u vreme Drugog svetskog rata po~inili fa{isti~ki okupatori, kada je streqano 30 rodoquba i ~lanova Narodnooslobodila~kog pokreta iz Banatskog Aran|elova, Podlokawa, Crne Bare, \ale, Novog Kne`evca i Srpskog Krstura.

U prisustvu me{tana i rodbine predstavnici Mesne zajednice i SUBNOR-a Banatskog Aran|elova i op{tine Novi Kne`evac polo`ili su venac na spomen-plo~u na zgradi mesne Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj”, gde su rodoqubi uo~i streqawa iz zatvora u Novom Kne`evcu zapregama dovezeni povezani lancima i gde su napisali opro{tajna pisma najmilijima. Na krvavi doga|aj od 9. januara 1942. godine, kada su u

Banatskom Aran|elovu streqana 29 mu{karca i jedna `ena, a posle streqawa pove{ani na drve}e u centru mesta, podsetio je ~lan Saveta MZ Banatsko Aran|elovo Sre}ko Kijac. On je poru~io da se zlo~in nad rodoqubima ovog kraja ne sme i ne}e zaboraviti.

Vence su na spomen obele`je streqanim rodoqubima na Lazinom bregu na mesnom pravoslavnom grobqu polo`ili predsednik novokne`eva~ke op{tine Dragan Babi} i predstavnici bora~ke organizacije, a pomen je slu`io paroh Srpske pravoslavne crkve u Banatskom Aran|elovu Bo{ko Radovanac.

Ina~e, u Banatu je 9. januara 1942. godine ukupno streqano 150 rodoquba i pristalica Narodnooslobodila~kog pokreta iz Mokrina, Banatskog Aran|elova i okolnih mesta, Kikinde, Ba{aida i vi{e mesta sredweg Banata.

M. Mitrovi}

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (sala V - 15.00, 18.00, 21.00; sala I – 19.00,22.00), „Upoznajte male Fokerove” (sala II – 16.30, 20.30), „Megaum” (sala I – 14.30), „Turista” (sala II – 18.30, 22.45), „Guliverova putovawa” (sala III – 13.30, 15.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore (sala III – 17.30), „Tron” (sala III – 20.00, 22.30), „Hari Poter i relikvije smrti (sala I – 13.00, 16.00), „Pri~a o igra~kama 3 (sala V – 12.30) Jadran: „Artur 3 - rat dva sveta“ (18), „[i{awe“ (19.45), „Kad vodewak pukne“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Vjerujem u an|ele“ (19), „Beli, beli svet“ (21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment“ (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ivan Lazara Dimitrijevi} (1945) u 9.45 ~asova, Jelica Milo{a Martinu{i} (1941) u 10.30, Dragiwa Dragutina Petrovi} (1928) u 11.15, Marija Riste Kova~ (1931) u 12, Branko Mande Nikoli} (1927) u 12.45, Zora ^ede Milakovi} (1927) u 13.30, Nada Milutina Stoj{in (19319 u 14.15 i Ru`ica Milivoja Plemi} (1937) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Dragan Riste Kujunyi} (1977) u 13 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Helena Petra Ujhazi – Sabqak (1928) u 13 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Zoran Mirka Veli~kovi} 81933) u 13 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Laslo Lasla Feher (1927) u 13 ~asova.

CRVENKA: Bo`i}ni pragodina, a na kome je do{lo do izznici u Crvenki ove godine livawa. Ali je to nemogu}e, poosta}e upam}eni po ekolo{kom {to su talo`nice odvojene samo incidentu, koji se dogodio na bentovima. U re{avawe probletalo`nim poqima Fabrike alma ukqu~ene su JVP „Vode Vojkohola „Panon” iz kojih se izvodine” i @eleznice Srbije, jer lila otpadna voda i poplavila je voda potopila i deo pruge, pa dvadesetak hektara dr`avnog o~ekujemo da nam se dopreme odpoqoprivrednog zemqi{ta. Iako je proizvodwa u „Panonu” stala jo{ u septembru 2010. godine, kada je uhap{en vlasnik ove fabrike Mom~ilo Raji}, nasip koji okru`uje talo`nice nije izdr`ao pritisak i otpadna voda se izlila u atar.

Istog dana, op{tinski inspektor za za{titu `ivotne sredine i republi~ki vodoprivredni inspektor su iza{li na lice mesta i doneli re{ewe koje je uru~eno predstavnicima „Panona”, u kojem stoji da se mora odmah pristupiti sanaciji talo`nih poqa.

Me|utim, ve} {est dana se ni{ta ne de{ava, a otpadna voda je i daqe na wivama. Prema re~ima Crvena yibra bez kontrole direktora prodaje u „Panonu” re|ene koli~ine `ute zemqe, Steva Kr~mara, zamrznuti sloj kako bismo poja~ali nasipe. otpadne vode koji se stvorio na Iako smo mi prekinuli proizwivama je uklowen, a organizovodwu jo{ u septembru, talo`na vana su i svakodnevna de`urstva poqa, osim nas koristi i {e}ena talo`nicama, kako bi se rana, tako da i oni ispu{taju spre~ilo daqe izlivawe. otpadne vode - ka`e Kr~mar.

- S obzirom na trenutnu situPrema re~ima predsednika aciju u fabrici, koja ve} nekoMZ Crvenka Hercena Radowiliko meseci ne radi, mi smo ura}a, izlivawe otpadnih voda na dili sve {to mo`emo. Poku{adr`avne wive, koje su pod zakuli smo da zatvorimo dotok vode pom, je jo{ jedan primer javana talo`nom poqu ~etiri, koji {luka koji se ve} godinama ponije u upotrebi ve} nekoliko navqa.

TELEFONI

SUBOTI^ANI U@IVAJU U ZIMSKIM ^ARIMA

Led na Pali}u ka{ast i opasan SUBOTICA/PALI]: Na suboti~kom klizali{tu |aci koriste posledwu nedequ raspusta da u`ivaju u jednom od najlep{ih sportova na ledu. Na stadionu malih sportova, u centru grada mali{ani imaju priliku da u`ivaju u ~arima klizawa.

- Mi smo po~eli da radimo u novembru pro{le godine. Za sada imamo oko 50 mali{ana koji `ele da nau~e da kli`u i podelili smo ih u tri grupe. Na treningu dobiju ~aj, {titnike za kolena i laktove i klizaqke, ukoliko ih nemaju.

Ukoliko do sada nisu imali priliku da se susretnu sa ovim sportom, prvo ih u~imo da {etaju po ledu, pa tek onda klizawu – ka`e trener HK „Spartak” Uro{ Brestovac.

Lepo vreme i visoke temperature su razo~arale su mnoge koji vole da se klizaju po jezeru Pali}.

- Led se topi pod visokim temperaturama. Sada je ka{ast i izuzutno opasan za klizawe. Da bi se mglo klizati, led treba da pre|e debqimu od 10 santimetara, a on nije dostigao ni osam – upozorava bilog u JP „Pali} Luda{” Blagoje Le~i}.

A. A.

Kradu znakove i poklopce

govoran u „Panonu” jer je vlasnik ve} neko vreme u zatvoru.

Fabrika ne radi mesecima i sumwam da iko kontroli{e situaciju na talo`nim poqima ka`e Radowi}.

Iako je vodoprivredni inspektor iz Sombora Josip Ku~ bio na licu mesta, jo{ uvek se ne zna kakav je sastav izlivenog otpada i kakav }e uticaj imati na oranice na koje se izlila takozvana alkoholna xibra.

N. Perkovi}

SUBOTICA: Huligani i lopovi u Subotici posledwih godina kradu re{etke na slivnicima, kao i saobra}ajne znakove. U Direkciji za izgradwu grada ka`u da je grad pro{le godine zbog toga o{te}en za oko 10 miliona dinara.

- Mi policiji redovno podnosimo prijave protiv N.N. lica. Pored toga {to se nanosi {teta gradu, ugro`ova se i bezbednost gra|ana u saobra}aju. Svakog vikenda nam neko i probu{i foliju kojom je prekrivena Plava fonatana i to je {teta do 20.000 dinara po vikendu - ka`e direktor JP „Direkcije za izgradwu grada” Josip Kova~ Striko.

A. A.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

- Skoro svake godine imamo mawi ili ve}i problem sa talo`nim poqima Fabrike alkohola i {e}erane. Zbog lo{ih talo`nica, otpadna voda se stalno izliva, a niko ne snosi odgovornost. Ove godine je specifi~no i to {to se vi{e ne zna ko je od-

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak10.januar2011.

11

POJA^ANA VLADAJU]A VE]INA U SKUP[TINI OP[TINE STARA PAZOVA

Regioni preveli dva radikala

Hrabre majke i wihova deca kod predsednika op{tine

PREDSEDNIK KIKINDSKE OP[TINE UGOSTIO ZAPOSLENE MAJKE SA ^ETVORO I VI[E DECE

Kad ima{ qubav i po{tovawe, novac nije najva`niji KIKINDA: U sve~anoj sali Skup{tine op{tine predsednik Op{tine Ilija Vojinovi} priredio je prijem za zaposlene majke koje imaju ~etvoro i vi{e dece. Kako je istakao, posebno zadovoqstvo pri~iwava mu to {to se na{ao u dru{tvu najmnogobrojnijih porodica. Kikin|anka Rebeka Gabor ima 43 godine i zaposlena je u Livnici „Cimos”. Ima ~etvoro dece: dva sina od 26 i 22 godine i dve k}erke od 19 i tri godine i smatra da novac nije najva`niji.

- Kada ima{ porodicu, qubav, po{tovawe i razumevawe, novac nije najva`niji – smatra Rebeka Gabor. - Novca uvek ima za najosnovnije potrebe, a za sve ostalo }emo se sna}i.

Trideset~etvorogodi{wa Jasmina Gal~ik tako|e je majka ~etvoro dece. Zaposlena je u fabrici „Banini” i priznaje da je ponekad te{ko uskladiti porodi~ne i poslovne obaveze.

Najstariji sin Ogwen ima 11 godina, Awa osam, Lara ~etiri i Mia 18 meseci.

- Ono {to najvi{e `elim jeste da radim u dnevnoj smeni – dodaje Jasmina Gal~ik. - Pisa}u molbu i obrazlo`iti svoju situaciju, jer smatram da je neo-

phodno da no}u budem kod ku}e zbog dece, a no}na smena mi najte`e pada.

Vlasnica firme „Fama” Helena Konstantinov koja ima 36 godina, tako|e je zaposlena majka ~etvoro dece. Sin Nemawa ima 15, Nikola je sedmogod{wak i |ak prvak, Vuka{in ima pet i Katarina dve godine.

- Moja `eqa iz detiwstva se ostvarila, jer sam oduvek ma{tala da imam puno dece – istakla je Helena Konstantinov. Mu` i ja zaposleni smo u na{oj firmi zajedno radimo i stvaramo. Volela bih da rodim jo{ jedno dete, a u {ali ka`em da je moj slede}i prioritet da usvojim jedno dete.

U Skup{tini op{tine bile su prisutne i Jelica Vlajkov majka ~etvoro dece zaposlena u restoranu „Bela vila”, Aleksandra Jawetovi} koja tako|e ima ~etvoro dece i zaposlena je u fabrici „Banini”, kao i Gordana Suboti~ki iz Ba{aida koja je pred kraj 2010. godine rodila i peto dete i tako|e je radnica „Baninija”.

Za sve majke obezbe|eni su porodi~ni paketi i novogodi{wi paketi}i za decu za {ta je utro{eno 36 hiqada dinara.

A. \uran

STARA PAZOVA: Vladaju}a koalicija u Skup{tini op{tine Stara Pazova ja~a je za dva nova odbornika i za novu odborni~ku grupu URS-Ujediweni regioni Srbije sa pet odbornika, tri iz G-17 plus i dva biv{a radikala, koji su „preleteli” u Narodnu stranku Maje Gojkovi}.Dosada{wa vladaju}a koalicija sa 25, od 48 odbornika, DS 15, Grupa „Preporod” tri, G17 plus tri, nezavisni odbornici dva, LSV jedan i SPO sa jednim odbornikom, sada je mnogo stabilnija, jer ima 27 odbornika i novu odbornik~ku grupu URS, pa je sada mawi strah od

toga da bi nezavisni odbornici mogli otkazati poslu{nost, {to je do sada bila stalna pretwa.

Na drugoj strani, u opozici je ostao 21 odbornik – 18 odbornika SRS i tri iz DSS-a.

Prelazak dva odbornika radikala u NS Maje Gojkovi} nije veliko iznena|ewe, posebno ako se zna da i me|u preostalim radikalima postoje oni koji preferiraju SNS-u Tomislava Nikoli}a, ali za sada ostaju tamo gde su, jer SNS od wihovog prelaska ne bi imao zna~ajnije koristi, sem novih sudara sa radikalima, pa }e odbornici SRS-a, koji su

tajno u{li u SNS, ostati u odborni~koj grupi SRS-a, najverovatnije, do kraja mandata.

- Nova odborni~ka grupa URS-a sa pet ~lanova je sada druga po snazi u vladaju}oj koaliciji. Sada imamo stabilnu ve}inu u Skup{tini op{tine Stara Pazova i prvu odborni~ku grupu URS-a u Sremu. Na{i ciqevi su poznati, a jedan od glavnih je formirawe op{tine Nova Pazova. Za ovaj posao se odavno pripremamo, sada imamo i studiju o opravdanosti formirawa nove op{tine. Zalaga}emo se da odluka Saveta Mesne zajednice Nova Pazova stigne i pred

U SREMSKOJ MITROVICI RA^UNAJU NA SKRA]IVAWE SPISKA NEZAPOSLENIH

Novih 1.000 radnih mesta SREMSKA MITROVICA: U preduze}ima na gradskom podru~ju Sremske Mitrovice zaposleno je 6.800 radnika, dok ih je 1990. godine bilo vi{e od 18.000, pokazali su podaci Gradske uprave za privredu i investicije. Samo u procesu privatizacije, gotovo 4.000 radnika ostalo je bez posla, a neka preduze}a vi{e i ne postoje, tvrdi predsednik Op{tinskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Stevan Romakov i podse}a da u op{tini posluje pet velikih, 23 sredwa i 634 mala privredna dru{tva.U 2011. godini, kroz sedam ivesticionih ulagawa u Sremskoj Mitrovici, broj nezaposlenih u tom gradu bi}e u znatnoj meri smawen, a to obe}ava i gradona~elnik Branislav Nedimovi}.

- Kompanija „Termoprodukt RS-1”, }erka firma austrijske kompanije „Iso-tek” zavr{ava gradwu fabrike izolacionog materijala, ukupne vrednosti 1.227.000 evra, a ona bi trebalo da bude izgra|ena do kraja januara, gde o~ekujemo da }e biti zaposleno oko 50-tak radnika.

Me|unarodni terminal „Panonska vrata” su blizu otvarawa, a u toku protekle nedeqe sam imao sastanak sa predstavnicima topionice „Sirmijum stila”, koji zapo~iwu novu investiciju izgradwu vaqaonice u Sremskoj Mitrovici. U woj bi posao dobilo jo{ 300 radnika. Govorio sam pro{le godine da }emo u 2011. godini imati

„Sirmijum stil” najve}a privredna investicija

novih 1.000 radnih mesta, a mislim da smo na putu da taj broj prevazi|emo - ka`e gardona~elnik Branislav Nedimovi}.

Sa privredne karte u Sremskoj Mitrovici obrisani su Mitrova~ka industrija ventila (MIV), Fabrika name{taja i unutra{we dekoracije „1. novembar”, Fabrika obu}e „Dijana”, Industrijska konfekcija „Sirmodeks”, „[e}erana” i Fabrika celuloze i papira „Matroz”, na ~ijoj lokaciji treba da se podignu pogoni za recikla`u aluminijumskog otpada i ko~ionih ure|aja. U ste~aju su: „Agroseme”, „Mitros” i Brodogradili{te „Sava”, a privatizacija

„Mitrosrema” je poni{tena i status te poqoprivredne organizacije je jo{ neizvestan.

Najvi{e zaposlenih ima u pogonu kompanije „Eaton”, koja je kupila nekada{wi „Meler”.„Eaton” se bavi izradom elemenata za distribuciju elektri~ne energije i zapo{qava vi{e od 1.000 radnika.U planu je pro{irewe proizvodnih kapaciteta i pove}awe broja zaposlenih.

Najve}a privredna investicija pro{le godine bila je izgradwa livnice „Sirmijum stil”, koja trenutno zapo{qava 220 radnika, a bavi se izradom ~eli~nih gredica za potrebe gra|evinarstva.

S. Bojevi}

Skup{tinu op{tine i da se o ovome raspravqa i zauzme stav – ka`e predsednik Op{tinskog odbora G-17 plus i potpredsednik Skup{tine op{tine Stara Pazova Sr|an Stankovi}.

Sr|an Stankovi}, koji se nalazi na ~elu Ujediwenih regiona Srbije, podse}a da je ta politi~ka opcija osnovana sa idejom promene politike u Srbiji i wenog usmeravawa ka obi~nim qudima i re{avawu `ivotnih problema. URS, prema wegovim re~ima, do sada intenzivno radi na smawewu nezaposlenosti i borbi da mlade zadr`e u svojim sredinama.

S. Bojevi} OP[TOJ BOLNICI U SREMSKOJ MITROVICI

Japan donira mamografe SREMSKA MITROVICA: U ciqu unapre|ewa zdravstvenog sistema Republike Srbije i implementacije programa „Srbija protiv raka”, Vlada Japana odobrila je bespovratnu pomo} Vladi Republike Srbije, koja se sastoji od nabavke mamografa sa prate}om opremom, kao i edukaciju na{ih stru~waka u Japanu.

Na osnovu odluke Ministarstva zdravqa, u 39 zdravstvenih ustanova u Srbiji bi}e dopremqen mamograf, a me|u wima je i Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici.

Tim povodom vd direktora Prim. dr Miroslav Kendri{i} i na~elnik Slu`be ginekologije i aku{erstva prim. dr Dragan Malobai} ka`u da se od primene programa „Srbija protiv raka” o~ekuje da se u narednim godinama smawi oboqevawe i umirawe od malignih bolesti, produ`i `ivot i poboq{a kvalitet `ivota obolelih.

ME[TANI DELA ZREWANINA ^ESTO U MRAKU

Strujni udari kvare aparate

Novonabavqena ma{ina za orezivawe drve}a

TRI RADNE MA[INE BE^EJSKIM KOMUNALCIMA

Za se~ewe i ~i{}ewe BE^EJ: Tri radne ma{ine, specijalno komunalno vozilo za orezivawe drve}a i dve mawe za ~i{}ewe snega, poklon su koji je JP „Komunalac” dobio u predve~erje novogodi{wih praznika. Tim povodom uprili~ena je prezentacija i odr`ana pres konferencija pod vedrim nebom u radnom prostoru be~ejskih komunalaca.

- Sve tri ma{ine kupqene su sredstvima lokalne samouprave od kredita koji je op{tina ove godine uzela od banke. Ma{ine koje smo kupili komunalcima nisu ni imali, a preko su im potrebne. Planiramo u ovoj godini da kupimo i ma{inu za ko{ewe trave kraj saobra}ajnica, ustvari prikqu~nu ma{inu koja se montira na trak-

tor. Ako bismo iz donacije, kako planiramo, dobili bar jedno specijalno vozilo za ~i{}ewe snega na putevima, onda bismo im poverili slu`bu odr`avawa puteva u lokalu tokom zimskog perioda. Na taj na~in bismo buxetska sredstva zadr`ali, jer bi na{a fima vodila zimsku slu`bu - saop{tio je novinarima predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi.

Radna ma{ina za orezivawa drve}a je montiana na vozilu marke „nisan”, polovna je iz 2006. godine i pla}ena je 3,3 miliona dinara. Radna visina korpe je 20 metara. Za kupovinu dva nova mawa ~ista~a snega marke „kanadiana” pla}eno je ukupno 428.000 dinara.

V. Jankov

kvare. Posledwi strujni udar ZREWANIN: Me{tani Mestanovnike ovog dela grada zadesne zajednice „Sava Kova~evi}” sio je 20. decembra i tada je pou Zrewaninu suo~avaju se sa u~ela jedne ulice ostalo bez elekstalim problemima lo{eg snabtronskih sprava. devawa strujom. Predsednik Saveta MZ Igor Kova~i} veli da je elektri~na mre`a tema koja posledwih dana `estoko potresa ovo naseqe.

- Problem je sada kulminirao i poku{avamo ga re{iti. Ali, kod Elektrovojvodine ne nailazimo na dovoqno razumevawa. Nalazimo privremena re{ewa, iako su nam potrebna trajna. Po na{em mi{qewu, jedini na~in jeste rekonstrukcija kompletne elektri~ne mre- U MZ „Sava Kova~evi}” ogor~eni nerazumevawem `e – ka`e Kova~i}. Elektrovojvodine - To gra|ani moraju da nadoKako navodi, dotrajale su meste iz svog xepa, a onda da se bandere i `ice, a u 90 odsto naobra}aju za od{tetu Elektroseqa nema uli~nu rasvetu. Navojvodini. Mislim da je to nepon se kre}e od 170 do 180 volti, dopustivo – podvla~i Kova{to je vi{e puta proveravano, ~i}. pa se ku}ni ure|aji usled toga

Zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} sla`e se sa ocenom da je ova mesna zajednica jedna od ugro`enijih po pitawu kvalitetnog snabdevawa strujom.

Isti~e da ovde nije problem samo lo{a trafostanica, ve} i dotrajala i zastarela elektro-mre`a.

Sve to prouzrokuje opravdani revolt gra|ana. Pored toga, dotrajale bandere opasnost su i po bezbednost stanovnika, a nema ni uli~ne rasvete – rekao je Kauri}, napomiwu}i da }e od nadle`nih u Elektrovojvodini zatra`iti sastanak, kojem bi prisustvovali i predstavnici Mesne zajednice Sava Kova~evi}, kako bi po~elo re{avawe problema.

Kauri} je dodao da ovo mora biti prioritet, jer je kompletno naseqe ve} decenijama u problemu. Ne mo`e se dozvoliti, zakqu~io je on, da gra|ani u 21. veku `ive u ovakvim uslovima. @. B.

- Svaka donacija je dobrodo{la, pa tako i ova, a stru~ni tim za odabir ustanova kojima se donira mamograf, rukovodio se ~iwenicom da kao ustanova posedujemo odgovaraju}i upravqa~ki sistem i qudski kadar koji ovaj program mo`e da isprati - rekao je dr Kendri{i}.

U Srbiji za sada postoje samo dva mobilna mamografa i pomo} od Vlade Japana je veoma zna~ajna.

- Pored mamografa, koji }e zna~iti za rano otkrivawe raka dojke, ove godine bi}e sproveden i organizovani skrining za rano otkrivawe raka grli}a materice i wime }e biti obuhva}ene `ene od 25 do 69 godina, koje }e dobijati poziv na ku}nu adresu i time dobiti mogu}nost da se pregledaju i u na{oj bolnici - naglasio je dr Malobabi}.

Direktor Japanske agencije za me|unarodnu saradwu za Balkan Satoru Kurosava ka`e da je vrednost novog projekta, koji }e biti realizovan u ovoj godini, 5,8 miliona evra, te da je u okviru wega nabavqena oprema koja }e biti instalirana u zdravstvenim centrima tokom maja i juna ove godine.

S. Bojevi}

12

ponedeqak10.januar2011.

JU^E ZBOG ISKLIZNU]A TERETNOG VOZA

Zastoj na pruzi Beograd – Novi Sad Na magistralnoj pruzi Beograd-Novi Sad preksino} su iskliznula dva vagona me|unarodnog teretnog voza, zbog ~ega je `elezni~ki saobara}aj izme|u Beograda i Novog Sada bio u prekidu du`e od 24 sata, re~eno je u „@eleznicama Srbije“.

Nesre}a se dogodila izme|u `elezni~kih stanica Karlova~ki vinogradi i ^ortanovci, a prilikom iskliznu}a voza koji je saobra}ao iz Subotice za Radinac nije bilo povre|enih ali je o{te}eno vi{e od dva kilometra pruge i veliki broj betonskih pragova.

Prema re~ima portparola „@eleznica Srbije“ Nenada Stanisavqevi}a, teretna kompozicija sastavqena od 27 vagona iz Slova~ke prevozila je metalne plo~e i odlivke u Radinac. On je dodao da su tokom popravke o{te}enog dela pruge me|unarodni putni~ki vozovi iz pravca Beograda saobra}ali do Be{ke a iz pravca Subotice do Novog Sada, ali da su „@ele`nice Srbije“ za putnike organizovale autobuski prevoz izme|u Be{ke i Novog Sada. „Lokalni putni~ki vozovi izme|u Beograda i Novog Sada nisu saobra}ali, a treretni saobra}aj se odvija preko E. D. Orlovata“, kazao je Stanisavqevi}.

Otac i }erka poginuli u sudaru Dve osobe su preksino} poginule a jedna je te{ko povre|ena u sudaru putni~kog automobila i autobusa na Ibarskoj magistrali kod varo{ice U{}e. Poginuli su voza~ „golfa“ Milivoje Gajovi} (51) iz U{}a i wegova }erka Milica (10), a sin Radovan (15) je te{ko povre|en.

Portparolka Policijske uprave Kraqevo Kristina Nikoli} rekla je da se vozilo kojim je upravqao Gajovi} kretalo iz smera Ra{ke, dok je autobus pirotskih registracija, vlasni{tvo firme „Deliks“ iz Novog Pazara, dolazio iz pravca Kraqeva. Nesre}a se dogodila u 22,55 ~asova, a saobra}aj na toj deonici Ibarske magistrale zbog uvi|aja je bio u prekidu do 2 sata posle pono}i.

E. D.

Hrvatski braniteqi na poternici Internet portal pollitika.com objavio je spisak od 340 imena hrvatskih braniteqa za koje navodi da ih srpsko pravosu|e tereti za ratni zlo~in i da je za wima raspisana me|unarodna poternica, objavila je Hrvatska radiotelevizija. Uz imena 340 osoba, hrvatski portal navodi da je re~ o braniteqima Vukovara i jednom broju qudi iz Osijeka, kao i da je na osnovu te me|unarodne poternice u

navodi se u saop{tewu za medije iz Josipovi}evog kabineta. Predsednik Hrvatske je pozvao nadle`ne dr`avne organe da u okviru svojih nadle`nosti i me|unarodne saradwe s BiH i Srbijom u~ine sve da se slu~aj re{i {to pre, zakonito i pravedno, uz po{tovawe normi doma}eg i me|unarodnog prava.

Josipovi} isti~e da je prema podacima s kojima raspola`e, ne-

Vekari}: Ne postoji spisak Zamenik specijalog tu`ioca Srbije za ratne zlo~ine Bruno Vekari} dematovao je ju~e istinitost spiska od 340 hrvatskih dr`avqana koji se navodno sumwi~e za ratne zlo~ine u Vukovaru, ali je dodao da postoje pojedina~ni slu~ajevi zanimqivi tu`ila{tvu. Vekari} je izjavio da slu~aj hrvatskog braniteqa Tihomira Purde spada u grupu vojnih predmeta sa po~etka devedesetih godina. Prema re~ima Vekari}a, postoje pojedina~ni slu~ajevi zanimqivi tu`ila{tvu Srbije, ali }e to biti re{eno u saradwi sa Dr`avnim tu`ila{tvom Hrvatske. On je dodao da je u toku formirawe zajedni~ke radne grupe, koja }e uraditi preciznu analizu tih predmeta i re{iti nesporazume. sredu, na grani~nom prelazu Ora{je u Bosni i Hercegovini, uhap{en i hrvatski braniteq iz Vukovara Tihomir Purda. „Ako braniteqi nisu zaslu`ili odgovor od Vlade Hrvatske, ja ovde stavqam spisak braniteqa koji se nalaze na me|unarodnoj poternici“, naveo je autor teksta na portalu. Kako prenosi HRT, ako je popis ta~an, onda Srbija, me|u ostalima, za ratne zlo~ine sumwi~i i upravnicu vukovarske bolnice Vesnu Bosanac, kao i ratnog izve{ta~a HTV-a Vi{wu Kamenski Ba}un.

Ministar pravosu|a Hrvatske Dra`en Bo{wakovi} demantovao je tvrdwe da postoji spisak srpskog tu`ila{tva sa imenima 322 vukovarska i 100 osje~kih braniteqa.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je ju~e da je hrvatski veteran Tihomir Purda uhap{en u BiH na osnovu me|unarodne poternice i ponavio apel da se objavi registar hrvatskih branilaca, ~emu se o{tro suprotstavqaju vlada, HDZ i desne stranke. „Tihomir Purda uhap{en je na osnovu me|unarodne poternice iz 2007. godine, a Hrvatska }e mu, kao svome dr`avqaninu, pru`iti svu konzularnu pomo}, shodno doma}im i me|unarodnim propisima“,

verodostojan popis navodnih 340 osoba osumwi~enih u Srbiji za ratne zlo~ine, objavqen na portalu Pollitika.com. „Na tom je popisu, osim pojedinih osoba koje je i Hrvatska osumwi~ila pa i osudila za ratne zlo~ine, i velik broj osoba za koje ne postoji nikakav podatak o nezakonitim delima i koje su ~asno branile svoju domovinu“, ka`e se u saop{tewu. Prema wegovim re~ima, popis treba objaviti na osnovu zakona i uz po{tovawe potrebnog nivoa za{tite li~nih podataka, a jasno je da ovaj slu~aj, u kome je raspisana poternica godinama pre nezakonite objave nepotpunog i pogre{nog registra, nema ba{ nikakve veze s tom objavom.

Purdu je policija BiH uhapsila u sredu prilikom prelaska dr`avne granice na grani~nom prelazu @upawa-Ora{je na osnovu Interpolove poternice koju je izdao MUP Srbije zbog sumwe da je po~inio ratni zlo~in nad civilnim stanovni{tvom. On je preba~en u istra`ni zatvor u Sarajevu gde mu je odre|en pritvor. Purda se tereti da je zajedno s dve osobe u~estvovao u namernom ubijawu i nehumanom postupawu s rawenima i bolesnicma 5. novembra 1991. u Vukovaru.

(Tanjug i Fonet)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

Uznapredovala za{tita svedoka u Srbiji Srbija se suo~ava sa verovatno najte`im zadatkom kada su su|ewa za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji u pitawu, a posebni sudovi za ratne zlo~ine i organizovani kriminal adekvatno su opremqeni za za{titu svedoka, navodi se u izve{taju koji je za Parlamentarnu skup{tinu Saveta Evrope (PS SE) pripremio @an-[arl Gardeto.

U izve{taju „Za{tita svedoka kao kamen temeqac za pravdu i pomirewe na Balkanu“, koji treba da bude usvojen na plenarnoj sednici PS SE 26. januara, navodi se da je tokom nekoliko proteklih godina „pravni okvir za za{titu svedoka zna~ajno unapre|en“ u Srbiji.

Gardeto, koji je u Srbiji boravio 4. i 5. februara 2010, oce-

nio je da u zemqi postoji polida ne postoji protokol o na~inu ti~ka voqa da se poboq{a sidelovawa Jedinice za za{titu stem za{tite svedoka i da su u svedoka, da ova jedinica pati od ovom ciqu ve} nedostatka resurpreduzeti odresa, kao i da je pro|eni koraci, ali blem {to je JediU izve{taju se da ovaj sistem nica pod kontroukazuje i da je raspola`e veoma Ministarnekoliko pripadnika lom ograni~enim stva unutra{wih sredstvima i pa- Jedinice za za{titu poslova Srbije, svedoka navodno ti od nedostatka {to stvara „supoverewa potenkob interesa“ karanije pripadalo cijalnih svedoka. da je policija Jedinici za U izve{taju se obavezna da {tispecijalne operacije, tako|e poziva da ti svedoka protiv odnosno „Crvenim nadle`nost nad kojeg vodi istraJedinicom za zagu zbog nekog druberetkama“ {titu svedoka sa gog zlo~ina, odMinistarstva nosno „svedoka unutra{wih poslova Srbije bukoji je okrvavio ruke“. U ovom de preba~ena na Ministarstvo smislu problem su i potencijalpravde. Gardeto, naime, navodi na svedo~ewa qudi iz policije

protiv drugih qudi iz policije, jer ovakvi svedoci oklevaju da istupe, jer }e za{titu dobiti od istih onih koje optu`uju, navodi se u izve{taju.

U izve{taju se ukazuje i da je nekoliko pripadnika Jedinice za za{titu svedoka navodno ranije pripadalo Jedinici za specijalne operacije, odnosno „Crvenim beretkama“, za koju se sumwa da je u~estvovala u ratnim zlo~inima. „Regrutovawe qudi za ovu jedinicu moralo bi da bude sprovedeno u skladu sa striktnim kriterijumima, kako bi se otklonila bilo kakva sumwa da su oni u~estvovali u ratnim zlo~inima ili drugim ozbiqnim prestupima“, navodi se u izve{taju.

(Tanjug)

OVE NEDEQE ZAVR[NE RE^I NA SU\EWU ZA TRAGI^NU SMRT BRISA TATONA U BEOGRADU

Huliganima i do 40 godina zatvora ^etrnaestorici „Partizanovih“ navija~a, koji se terete da su nasmrt prebili francuskog dr`avqanina Brisa Tatona pretpro{le godine u centru Beograda, preti kazna zatvora do 40 godina. Za krivi~no delo te{kog ubistva, za koje su optu`eni, Krivi~nim zakonikom Srbije predvi|ena je kazna od najmawe deset godina zatvora ili 30 do 40 godina zatvora, a o visini kazne i pojedina~noj krivici svakog optu`enog Vi{i sud u Beogradu izjasni}e se u presudi sredinom meseca. Izlagawe zavr{nih re~i Tu`ila{tva, optu`enih i wihovih branilaca na su|ewu za Tatonovo ubistvo zakazane su za 11. i 12. januar, posle ~ega }e Vi{i sud u roku od tri dana zakazati izricawe prvostepene presude.

Ovo su|ewe po~elo je sredinom juna pro{le godine i za {est meseci okon~an je glavni pretres, na kojem su, osim oko 100 svedoka, saslu{ana i dva svedoka pod za{titom, ~iji identitet iz bezbednosnih razloga nije otkriven javnosti. Su|ewe su na samom po~etku pratili brojni francuski mediji, biv{i francuski ambasador u Beogradu @an-Fransoa Teral i Tatonovi roditeqi, Alan i Suzan, koji nisu propustili priliku da javno tra`e od suda da optu`ene osudi na maksimalne kazne zatvora.

Optu`nica tereti 14 navija~a „Partizana“ da su, kao saizvr{ioci, po~inili te{ko

tona. Jedan optu`eni tereti se za pomagawe u~iniocima posle izvr{ewa krivi~nog dela. U bekstvu su \or|e Preli} i Dejan Puziga}a, koji su ozna~eni kao organizatori prebijawa francuskog navija~a. Gotovo svi optu`eni negirali su da su tukli Tatona, ko-

Bris Taton

ji je, 12 dana posle napada, od posledica prebijawa preminuo u Klini~kom centru Srbije.

Prema optu`nici, okrivqeni su sustigli Tatona, tukli ga pored gara`e, a potom bacili u prolaz izme|u gara`e i stepeni{ta na Obili}evom vencu s visine od 4,28 metra ubistvo jer su 17. septembra 2009. na Obili}evom vencu, neposredno pred odr`avawe fudbalske utakmice „Partizan“ – „Tuluz“, nasmrt pretukli Ta-

Taton je u glavni grad Srbije stigao s prijateqima dan pred kobni doga|aj da bi navijao za klub iz svog rodnog grada. U optu`nici Vi{eg tu`i-

la{tva u Beogradu navodi se da su napad na navija~e francuskog „Tuluza“, me|u kojima je bio i nastradali Taton, organizovali Preli} (25), zatim vo|a navija~ke grupe „Iridu}ibili“ Ivan Grkovi} (27) i Qubomir Markovi} (29), jedan od vo|a „Alkatraza“, i za sada nepoznati vo|a grupe „Rebels“. Kako se navodi, oni su pozvali mobilnim telefonima ostale okrivqene i druge, zasad, nepoznate napada~e. Svi su se na{li 17. septembra 2009. u Terazijskom parku, gde je Puziga}a podelio bakqe i palice, a Vladan Suvajac (22) hirur{ke maske. Preli}, Markovi}, Grkovi} i Puziga}a nastavili su da mobilnim telefonima koordiniraju napad na francuske navija~e i svima su saop{tili da se oni nalaze u „Ajri{ pabu“ na Obili}evom vencu. U optu`nici se navodi da su okrivqeni i, zasad, nepoznati po~inioci po~eli da lo-

me inventar u kafi}u i da su zatim sustigli Tatona, tukli ga pored gara`e, a potom bacili u prolaz izme|u gara`e i stepeni{ta na Obili}evom vencu s visine od 4,28 metra.

Zbog krivi~nog dela te{kog ubistva sudilo se Preli}u, Puziga}i, Markovi}u, Grkovi}u, Suvajcu, Jovanu Karbi}u, Draganu Tomasovi}u, Milanu Vujovi}u, Branimiru ^etniku, Stefanu Veli~kovi}u, Milanu Tarla}u, Bojanu Matijevi}u, Stepi Petrovi}u i Dejanu Stankovi}u. Optu`nica tereti okrivqene da su kao saizvr{ioci po~inili krivi~no delo te{kog ubistva, jer su 17. septembra u Beogradu na Obili}evom vencu, u stawu ura~unqivosti, svesni svog dela i wegove protivpravnosti, pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu, ubili Tatona. Vladimira Bo{kovi}a optu`nica tereti da je izvr{io krivi~no delo pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela i on se jedini brani sa slobode.

(Tanjug)

HA[KI TRIBUNAL

Nastavak su|ewa Peri{i}u i Karayi}u Na rasporedu rada Ha{kog tribunala za prvu sedmicu posle tronedeqne prazni~ne pauze su procesi Mom~ilu Peri{i}u, Radovanu Karaxi}u i Mi}u Stani{i}u. Su|ewe generalu Peri{i}u bi}e nastavqeno danas popodne. U toku je dokazni postupak odbrane u kojem bi iskaz trebalo da pred sudijama da jedan od posledwih svedoka. Biv{i na~elnik General{taba Vojske Jugoslave optu`en je za pomagawe i podr`avawe zlo~ina nad nesrbima u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993-

95, koje su po~inile armije Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Optu`nica je zasnovana na tvrdwi da su VJ i srpske vojske u RS i RSK bile jedna oru`ana snaga pod kontrolom generala Peri{i}a.

Proces biv{em predsedniku RS Radovanu Karaxi}u bi}e u Hagu nastavqen u ~etvrtak, 13. januara, kada }e tu`ioci pred sudsko ve}e izvesti novog svedoka. Od po~etka procesa, u aprilu pro{le godine, optu`ba dokazuje Karaxi}evu odgovornost za zlo~ine u Sarajevu

1992-95. Karaxi} je optu`en za terorisawe stanovni{tva Sarajeva kampawom artiqerijskih i snajperskih napada; genocid u Srebrenici i jo{ sedam bosanskih op{tina; progon nesrba {irom BiH i uzimawe vojnika Unprofora za taoce.

Pred Tribunalom }e sutra biti nastavqeno i su|ewe biv{im visokim zvani~nicima policije RS Mi}u Stani{i}u i Stojanu @upqaninu, optu`enim za zlo~ine nad Muslimanim i Hrvatima 1992.

E. D.

DRU[TVO

DNEVNIK

NOVI PRAVILNICI O VOZA^KIM DOZVOLAMA I REGISTRACIJI VOZILA

U redove za voza~ku samo ko mora Nema potrebe da oni kojima ne isti~e voza~ka dozvola `ure da mewaju taj dokumenat jer on va`i do datuma koji je upisan a wemu, a najkasnije do 10. juna 2014. godine, napomiwu u policiji. Novi pravilnici o voza~kim dozvolama i registracijama motornih i prikqu~nih vozila po~eli su da se primewiju od protekle nedeqe, a zahtevi za izradu voza~kih dozvola }e se primati sli~no kao i kod izrade li~nih karti i paso{a uz upotrebu foto - boksa gde }e slu`benik policijske uprave uzimati fotografiju i potpis stranke i zahtev prosle|ivati na izradu Ministarstvu unutra{wih poslova u Beogradu. Nakon 15 dana od podno{ewa zahteva za voza~ku dozvolu stranka }e preuzimati ovaj dokument i donositi stari radi poni{tewa.

- Prilikom podno{ewa zahteva ostalo je mawe - vi{e isto sve kao i za stare voza~ke dozvole.

Potrebno je uverewe zdravstvenoj sposobnosti najstarije {est meseci, uverewe o polo`enom voza~kom ispitu, dokaz o uplati i li~na karta za identifikaciju.

Novina u ovom pravilniku su i probne voza~ke dozvole koje su po~ele da se izdaju u policijskim upravama i - ka`e za „Dnevnik“ {ef odseka u novosadskoj Policijskoj upravi Branislav \ur|ev. Probna voza~ka dozvola se izdaje na godinu dana licu koje prvi put polo`i za B kategoriju bez obzira na to koliko godina ima, nakon toga voza~ dobija redovnu dozvolu. Uslov je da mu u tom prvom periodu ne bude oduzeta dozvola, odnosno da ne skupi odre|eni broj kaznenih poena.

Voza~i s probnom voza~kom dozvolom }e voziti pod nadzorom iskusnijih, odnosno onih koji imaju voza~ku B kategoriju najmawe pet godina, a ne}e mo}i da voze no}u od 23 do 05 sati. Polagawe pre 18 godine za B kategori-

ju ~eka na nove pravilnike o osposobqavawu voza~a i polagawe voza~kih ispita ~ija izrada je u toku, a uskoro se o~ekuje wihova primena. Probna voza~ka va`i samo na teritoriji Srbije, napomiwe na{ sagovornik.

- Ono {to je druga~ije je da }e se zaprimawem zahteva izdavati tablice, potvrde i nalepnice ko-

je }e prezumati podnosilac zahteva. S tom potvrdom }e mo}i da u~estvuju u saobra}aju, a nalepnicu }e morati da nalepe na vetrobranskom staklu. S ovom potrvdom se mo`e upravqati vozilom samo u Srbiji - navodi Brankov. Posle 30 dana gra|ani }e dolaziti u policijsku upravu da preuzmu gotovu saobra}ajnu dozvolu

Novosadske gu`ve za nauk - U novosadskoj Policijskoj upravi u prvoj nedeqi primene novih pravilnika su radila tri {altera, ali vrzo brzo, ve} u toku ove nedeqe mislim da }emo uspeti da pove}amo broj {altera kako bi mogli da zaprimimo {to ve}i broj zahteva - ka`e za „Dnevnik“ {ef odseka za upravne poslove u novosadskoj Policijskoj upravi Branislav \ur|ev. - U utorak s krenulo na novi sistem i prvog dana je ura|eno 45 registarskih tablica i 27 voza~kih dozvola, ve} za slede}i dan dana bilo je planirano ih je tri puta vi{e. Gu`vi }e sigurno biti, ali izvukli smo veoma dobre pouke iz prelaska na novi sistem li~nih karti i putnih isprava, tako da smatram da ne}emo dozvoliti da se tako ne{to ponovi. Pro{le godine smo imali od 350 do 450 zahteva dnevno.

Zahtevi za registraciju motornih vozila se primaju u {alter sali novosadske Policijske uprave u Kraqa Petra Prvog 11, svakim radnim danom od sedam do 21 ~as i subotom od osam do 16 ~asova. Zahtevi za voza~ke dozvole se i daqe podnose u [ajka{koj ulici u zgradi saobra}ajne policije, mada se u bliskoj budu}nosti o~ekuju dodatni {alteri za ovu namenu i na drugim lokacijama ka`u u novosadskoj Policijskoj upravi.

koja }e sti}i iz Minisitarstva unitra{wih poslova u Beogradu.

Tablice va`e sedam godina i svake godina se dobija nalepnica.

Izvesno je da }e preduze}a koja se bave tehni~kim pregledom izdavati nalepnice i tako }e se smawiti gu`ve pred {alterima.

- Pravilnici iz oblasti tehni~kih pregleda koji jo{ nisu doneti va`i}e za registraciju traktora, poqoprivrednih ma{ina, motoluktivatora i mopeda. Registracije koje su bile trajne va`i}e godinu dana od stupawa na snagu ovog podzakonskog akta, obja{wava za na{ list {ef odseka u saobra}ajnoj policiji novosadske Policijske uprave Zoran Alimpi}. - Za traktore koji su dosada imali bele tablice, odnosno bili su regitrovani za u~e{}e u redovnom saobra}aju registracija va`i do datuma koji je napisan na toj potvrdi. Oni }e dobiti nove registracije i nove saobra}ajne dozvole po isteku stare registracije. Od 4. januara, svi traktori (i oni koji su do sada bili registrovani samo za poqoprivredne radove) }e biti u obavezi da se registruju svake godine. Pored toga, krajem pro{le godine je stupio na snagu pravilnik o obaveznom osigurawu koji podrazumeva i za te kategorije vozila da moraju da imaju upla}eno osgurawe, tako da bi „tre}a lica“ mogla da se obe{tete. Trajna registracija va`i godinu dana od stupawa na snagu podzakonskog akta kojim }e biti regulisano pitawe tehni~kih pregleda vozila koji jo{ uvek nije objavqen.

Potom }e biti obavezni da urade novu registarciju ka`eAlimpi}.

Ina~e, mogu}e je poru~iti kvadratne forme za registarske oznake kakve koriste xipovi kao i tablice po `eqi uz posebnu uplatu (ispisivawe imena s pet slova pla}a se 72.376 dinara) .

M. Vuja~i}

„ZELENO ZVONO” I „NOVI OPTIMIZAM” SUMIRALI REZULTATE

Dru{tveno delovawe pre~e od ugostiteqstva Pozori{ni klub “Zeleno zvono” i Pokret “Novi optimizam” sumirali su rezultate u minuloj godini i najavili daqe aktivnosti u 2011. kada }e brend “Zeleno zvono“ obele`iti jubilarnu, 20. godinu aktivnog delovawa. Po re~ima Helene Dekaw, PR menaxera jednog od najpoznatijih vojvo|anskih klubova, svojevrsnog inicijatora brojnih kulturnih, dru{tvenih i inih programa, obele`avawe dve decenije brenda simboli~no }e zapo~eti tokom prve nedeqe marta u renomiranoj beogradskoj galeriji “O3on”, predstavqawem svih relevantnih aktivnosti - promocija kwiga, ~asopisa, tribina, izlo`bi, koncerata koji su “Zeleno zvono” postavili na mapu prepoznatqivih kulturnih fenome-

na. Bi}e organizovano i glasawe za najboqi doga|aj realizovan tokom tih 20 godina.

- Prethodnu godinu u Pozori{nom klubu obele`ili su koncerti, od Bajage i Instruktora do Ramba Amadeu-

ugostiteqstvo „Caffe&Bar“ – podsetila je Helena Dekaw.

Ona je navela i da je Pokret “Novi optimizam”, koji je potekao iz “Zelenog zvona”, bio inicijator ideje da se zrewaninski trg imenuje

„Novi optimizam” na radiju U godini jubileja “Novi optimizam” je uspostavio saradwu sa regionalnom radio stanicom “Zrewanin”, na kojoj je od subote po~elo emitovawe programa pod uredni{tvom nezavisne produkcije tog Pokreta. Najavqeni su brojni interesantni gosti, izme|u ostalih i Igor Brakus, Milan Mumin i Dragan Risti}, frontmen grupe “Kal”. sa, gostovawa spisateqa poput Ra{e Popova i Vide Ogwenovi}, a 2010. je krunisana dobijawem presti`nog priznawa “Tradition of excellence”, specijalizovanog ~asopisa za

po ubijenom premijeru Srbije Zoranu \in|i}u.

- Dru{tveno delovawe “Novog optimizma” i menaxmenta “Zelenog zvona” na gradskom nivou nastavi}emo aktivnim

u~e{}em i permanentnim delovawem u realizaciji projekata „Zrewanin - Evropska prestonica kulture 2020. godine“ i zrewaninskom „Marketu kulture“, sa ciqem koordinirawa osnovnim qudskim i institucionalnim resursima u oblasti kulture.

Tako|e, u narednom periodu nastavi}emo sa sprovo|ewem projekata „Kulturno zvono“ i „Vojvodina Recommended“, a sve zarad decentralizacije kulturnih programa i uspostavqawa trajnog interkulturalnog dijaloga sa me|uregionalnim i partnerima na republi~kom i lokalnom nivou, me|u kojima su Zagreb, Beograd, Ni{, Kragujevac i Pe~uj – objasnila je Helena Dekaw na konferenciji za novinare. @. Balaban

ponedeqak10.januar2011.

13

ZA[TO SU SRBI ME\U NAJPESIMISTI^KIJIM NACIJAMA SVETA

Umorni od neispuwenih nada Pro{le nedeqe objavqeni rezultati “Istra`ivawa nade i o~aja” agencije “Galup” pokazali su da su Srbi ~etvrta najpesimisti~nija nacija na svetu. Ve}i, od ukupno anketirane 53 dr`ave sveta, pesimisti od nas su samo Francuzi, Isla|ani i Rumuni. S druge strane, ovo istra`ivawe iznenadilo je sve jer je pokazalo da su najve}i optimisti Nigerijci, Vijetnamci i Avganistanci {to je istra`iva~e navelo na zakqu~ak da pesimisti~ko raspolo`ewe “hara “ Evropom koja se odvajkada smatrala bogatijom od svih ostalih kontinenata, ako se izuzmu SAD. Filozof Paskal Brunker je zakqu~io da su takvi rezulatiti posledica “halavosti” bogatih, odnosno da je prosto nepristojno koliko najbogatiji

najte`im vremenima ima smisla za humor. Setite se kako su mladi za vreme bombardovawa 1999. pravili {ale na ra~un svega {to se oko wih de{ava, a da strani izve{ta~i nisu moli da se na~ude tome. U krajwem slu~aju, svako ko poku{ava da pre`ivi mesec sa tri puta mawe novca nego {to mu je realno potrebno, vrlo je optimisti~an jer bi se u suprotnom ubio – ocenila je Du{ica Popovi}.

Za wu nije iznena|uju}e ni to {to su Nigerijci, dakle oni koji ni{ta nemaju, ve}i optimisti od svih Evropqana. Jer kako ka`e najpre treba pogledati u kojim uslovima `ive i mogu li se bilo ~ime porediti sa Britancima, Nemcima…

- Prose~an Britanac je u sebe uneo vi{e duvanskog dima i al-

vole da kukaju. On isti~e da “{to boqe `ivimo to se vi{e `alimo”.

Ako su Brunkerovi zakqu~ci za druge evropske dr`ave ta~ne pa tamo zaista pesimizam preovla|uje zato {to oni imaju puno a `ele jo{ vi{e, to sasvim sigurno za Srbe ne va`i. Oni zaista malo imaju i to je, po oceni sociologa, osnovni razlog {to ih je obuzeo pesimizam.

Sociolog Du{ica Popovi} nakon ovakvih rezultata najnovijeg istra`ivawa i ~etvrtog mesta za Srbe po pesimizmu tvrdi da oni kao narod nisu takvi niti su ikada depresivno gledali na doga|aje i situacije u kojima su se nalazili, ali dodaje da su se kao narod trenutno “samo malo umorili” od borbe za boqi

kohola za godinu dana nego {to je Nigerijac video hrane za pola svog `ivota. O kakvom se onda tu pesiizmu ili optimizmu radi? Jedni se bore da pre`ive, dok je drugima i ceo svet mali – izri~ita je Popovi}eva.

Sa ocenom da je pesimizam me|u Srbima posledica neispuwenih `eqa i prevelikih nadawa nakon 2000.godine sla`e se i ugledni kulturolog profesor Ratko Bo`ovi} dodaju}i da i to pokazuje da napredujemo, ali u nazadovawu.

- Kod nas je odavno postalo jasno da optimizam nema smisla.

Biti optimista zna~i biti u zabludi, `iveti u samoprevari.

Pre deceniju, 2000. godine, imali smo `estoke `eqe i silna o~ekivawa. Nadali smo se da }e

Ubi nas ekonomsko propadawe zemqe U svom istra`ivawu “Galup” je istakao i nesre}ne grupe zemaqa koje su istovremeno i siroma{ne i pesimisti~ne. U toj grupi Srbija zauzima tre}e mesto, odmah iza Ukrajine i Bugarske. Mawe siroma{ne i pesimisti~ne od na{e zemqe su samo Letonija i Rumunija.

Ina~e, predstavnici “Galupa” u Srbiji u novembru pro{le godine objavili su da su qudi u na{oj zemqi najpesimisti~niji kada je re~ o ekonomskom razvoju zemqe. Tada je, naime, ~ak 70 odsto ispitanika, {to je ~etiri odsto vi{e nego pretpro{le godine, smatralo da se ekonomska situacija u Srbiji pogor{ala. `ivot i neispuwenih o~ekivawa nakon 2000. godine.

- Istina je da su se Srbi malko “umorili”. Deset godina je pro{lo od kada je velika ve}ina Srba pomislila da }e se stvari popraviti i da }e `iveti boqe.

Me|utim, kako nije do{lo do o~ekivanih promena, usledila je jedna vrsta apatije, umora od ~ekawa i nadawa. Srbi su veliki borci. Mi smo kao narod koji i u

do}i do radikalnih promena.

Gra|ani su donekle bili strpqivi iako im je “fitiq” ve} bio pri kraju. O~ekivawa ima, na`alost, nisu ispuwena, pa su kona~no shvatili da su bili naivni {to su verovali da je mogu}e i ono {to nije. Usled toga je optimizam zamenio pesimizam koji u sebi sadr`i kriti~ku “intonaciju” - objasnio je profesor Bo`ovi}.

Q. Male{evi}

GOJAZNOST SVE VE]I ZDRAVSTVENI PROBLEM

Kad dijete ne poma`u, tu je skalpel Nizu pokazateqa koji govore o tome da gojaznost predstavqa va`an faktor rizika po zdravqe ovih dana se prikqu~io jo{ jedan.

Istra`ivawe objavqeno u Ameri~kom ~asopisu urgentne medicine govori da gojaznost mo`e biti opasna za volanom. Radi se, kako je pokazalo istra`ivawe, o tome da su u slu~ajevima te`ih saobra}ajnih nesre}a qudi telesne te`ine ve}e od normalne izlo`eni 21 posto ve}oj opasnosti od smrtnog ishoda, a da kod ba{ gojaznih qudi ta opasnost dosti`e 56 odsto.

Gojaznost je i u svetu, ali i kod nas, sve ve}i zdravstveni problem. Odavno se zna da gojaznost

nije samo estetski problem. Osobe s prekomernom telesnom masom imaju pove}an rizik za nastanak {e}erne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, poreme}aja metabolizma masti, ubrzavawa procesa ateroskleroze, rizikuju pojave nekih oblika malignite-

tati istra`ivawa sprovedenih u Srbiji pokazuju da je gotovo svaki drugi stanovnik gojazan ili sklon gojaznosti, odnosno 18,3 odsto je gojazno, a 36,2 odsto predgojazno. Posebno zabriwava podatak da je sve vi{e prekomerno uhrawenih u {kolskom uzrastu,

Bez grickalica, slatki{a, hamburgera, pice ili gaziranih pi}a mladima ne pro|e gotovo nijedan dan, a uz to vaqa dodati sve mawe fizi~ke aktivnosti, konzumirawe duvana i alkohola ta... O problemu gojaznosti sve ~e{}e se i kod nas govori kao o svojevrsnoj epidemiji koja i daqe pokazuje tendenciju rasta. Rezul-

{to je ve} davno prevazi{lo samo estetski problem. Gojaznost u mladosti jedan je od glavnih uzroka nastanka brojnih oboqewa u

kasnijem `ivotnom dobu. I u Vojvodini procenat gojazne dece je sve ve}i. Tako ih je 1973. godine bilo deset odsto, a 2003. godine 15 odsto.

Mere za spre~avawe i suzbijawe neodgovaraju}ih navika kod dece moraju biti organizovane i sinhronizovane, a u wima treba da u~estvuju pojedinci, porodica, {kola, zdravstvena slu`ba i dru{tvo u celini. I kod nas se sve vi{e radi na promociji zdravqa, preduzimaju se i vode mnoge akcije na prihvatawu zdravih stilova `ivota, ali podatak da masovne nezarazne bolesti kod nas jo{ uvek imaju trend rasta govori da je pred nama te`ak posao da se

ukorewene navike izmene. Akcenat u ovoj borbi svakako je na mladima. Bez grickalica, slatki{a, hamburgera, pice ili gaziranih pi}a mladima ne pro|e gotovo nijedan dan, a uz to vaqa dodati sve mawe fizi~ke aktivnosti, konzumirawe duvana i alkohola.

Ekstremno gojazne qudi donedavno smo mogli videti samo na televiziji koja je prenosila pri~e o takvim slu~ajevima u Americi i nekim drugim zemqama sveta.

Sada se qudi koji imaju i vi{e od 200 kilograma mogu sresti i kod nas. Od ukupnog broja gojaznih ~ak 20 odsto spada u ekstremno gojazne. Sve ~e{}a pojava ekstremno debelih qudi koji samo dijeta-

ma i ve`bawem ne mogu da skinu silne kilograme opredelila je i na{e hirurge da se pozabave ovim problemom. Tako se ve} vi{e od dve godine na Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine uspe{no obavqa operacija smawewa `eluca u ciqu efikasnijeg mr{avqewa. Kako gojazni qudi pate od mnogih bolesti uzrokovanih prekomernom te`inom, pa su prinu|eni da uzimaju brojne lekove, a ~e{}e odlaze i na bolovawe, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe je ovakve operacije ekstremno gojaznih qudi stavio na pozitivnu listu, odnosno one se obavqaju o tro{ku zdravstvenog osigurawa.

J. Barbuzan

14

FILMSKA PLANETA

ponedeqak10.januar2011.

DNEVNIK

U DOMA]IM BIOSKOPIMA OVE GODINE

Za po~etak „Tron – legat” Filmsku 2011. godinu u beoTimberlejk, Tom Kavanah, Ana gradskim bioskopima, kao i novoFeris, Endi Deli. Slede rootvorenoj novosadskoj „Areni manti~ne komedije „Bez obavesinepleksu“, otvorio je spektakl za“ Ivana Rajtmana, sa Natali „Tron – legat“ (Tron Legacy) KomPortman i A{tonom Ku~erom u panije „Volt Dizni“, u re`iji naslovnim ulogama, i „Dizawe“ Xozefa Kosinskog. Avantura raRoxera Mi~ela u kome igraju |ena u 3D tehnologiji, sme{tena Rej~el MekAdams, Harison u digitalni svet, ni nalik do sada Ford, Dajan Kiton. vi|enom na velikom ekranu, koji je prvog dana prikazivawa u pono}nim projekcijama prevazi{ao i Kameronov “Avatar”, otvara sezonu filmskih premijera u ovoj godini.

Po sinopsisu Sem Flin, koga igra Geret Hedland, 27-godi{wi je sin Kevina Flina (Xef Brixis), koji istra`uju}i nestanak oca biva uvu~en u isti svet opasnih programa i igrica u kome je wegov otac `iveo 25 godina.

U januaru gledaoce o~ekuju i akcija Majkla Gondrija “Grin Hornet“ (The Green Hornet), Diznijev animirani film “Zlatokosa i razbojnik” Barona Hauarda i Netana Grena, zatim romanti~na drama “Qubav i drugi stimulansi” Edvarda Zvika, komedija Rona Hauarda “Dile- Plakat filma „Tron – legat” ma” sa dobrom gluma~kom ekipom u kojoj su Vins Von, Kevin Od 17. februara publika moXejms, Xenifer Koneli, Vinona `e da pogleda mjuzikl „BurleRajder, ^ening Tejtum i Kvin Laska“ Stivena Antina, sa [er i tifa.

Kristinom Agilerom u glavnim Od 20. januara na repertoaru ulogama, zatim psiholo{ki tridoma}ih bioskopa bi}e novi ler {panskog rediteqa Haumea film Klinta Istvuda “Drugi Kolet-Sere „Bezimeni“ sa Lija-

Gluma~ka ekipa komedije „Dilema”

`ivot”, sa Met Dejmonom u glavnoj ulozi, o troje qudi koji su imali, na razli~ite na~ine, kontakt sa smr}u.

Februar zapo~iwe filmskom adaptacijom poznate pri~e o medvedu koji krade korpe za piknik - „Medved Jogi”. Film je re`irao Erik Brevig, a glasove pozajmquju i glavne uloge tuma~e Den Ekrojd, Xastin

mom Nisonom u glavnoj ulozi i akciju „Brza osveta“ rediteqa Xorxa Tilmana Xuniora, u kojoj glavne uloge tuma~e Dvejn Xonson i Bili Bob Torton.

Na Festu premijeru }e imati novi film Derena Aronofskog “Crni labud”. U ovoj prsiholo{koj drami sa premisama horora igraju Natali Portman, Vensan Kasel, Mila Kunis, Barbara

Her{ei i Vinona Rajder. Ostvarewe Patrika Lusiera „Luda vo`wa 3D“, u kome Nikolas Kejx igra okorelog prestupnika, kome je „pakao ponudio“ posledwu {ansu da se iskupi bi}e u bioskopima od 3. marta, a ve} 10. marta sti`e vestern bra}e Koen „^ovek zvani hrabrost“.

Najnoviji film oskarovca Denija Bojla „127 sati“ u martu donosi pred beogradsku publiku istinitu pri~u o avanturisti i pustolovu Eronu Ralstonu, koga glumi Xejms Franko, i wegovim neverovatnim poku{ajima da pre`ivi zarobqen u kawonskom rascepu. „Sucker Punch 3D”, epsku akcionu fantaziju koja nas vodi u `ivopisnu ma{tu jedne devoj~ice, u koju be`i od svoje mra~ne stvarnosti, re`irao je Zak Snajder, a publika }e mo}i da je pogleda od 24. marta.

Entoni Hopkins, Kolin O’Donahju i Alis Braga igraju glavne uloge u ostvarewu Mikaela Hafstrema “Obred”, koji }e na bioskopskom repertoaru biti od 14. aprila. Film, inspirisan istinitim doga|ajima, prati skepti~nog studenta teologije Majkla Kovaka koji nevoqno poha|a {kolu egzorcizma u Vatikanu i tom prilikom upoznaje nesvakida{weg sve{tenika koji ga upoznaje sa mra~nom stranom wegove vere.

U aprilu na repertoaru }e biti i moderna verzija „Crvenkape” u re`iji Ketrin Hardvik, filmska adaptacija kultnog italijanskog horor stripa „Dilan Dog” za koji re`iju potpisuje Kevin Monro.

Predvi|eno je da 15. jula bude prikazan posledwi nastavak najpopularnije filmske fran{ize o ~arobwaku Hariju Poteru - “Hari Poter i relikvije smrti-drugi deo”. Za leto je najavqen film „[trumpfovi“.

Dobro poznata malena plava bi}a iz kultnog crtanog filma na kome su odrasle generacije, sele se u polu-animirani film kompanije „Sony Pictures”, a mesto de{avawa radwe je Wujork.

Na jesen publiku o~ekuje romanti~na komedija “Veza bez obaveza” Vila Glaka sa Xastinom Timberlejkom i Milom Kunis u naslovnim ulogama, a u novogodi{we praznike publiku }e uvesti animirani film „Artur Bo`i} 3D” koji }e otkriti deci kako Deda Mraz uspe da isporu~i sve poklone u samo jednoj no}i.

(Tanjug)

NASA IZABRALA NAJGORI NAU^NOFANTASTI^NI FILM

Pokude i pohvale „^ast“ da bude izabran za najgori nau~nofantasti~ni film pripala je filmu „2012“, koji predvi|a skoru svetsku kataklizmu. Nau~nici NASA ka`u da je nemogu}e da ~estice neutrino, koje su eksplozije na Suncu navodno donele na Zemqu, izazovu zemqotrese, cunamije i cepawe kontinenata, kao {to se u filmu de{ava. Tvorci ovog filma su `eleli da iskoriste strahovawa qudi u vezi sa majanskim proro~anstvom o kraju sveta 2012. godine, zakqu~uju stru~waci NASA. Me|u najgorim nau~nofantasti~nim filmovima, prema mi{qewu NASA, nalaze se i „Armagedon“ (1998. godine), „Vulkan“ (1997.), „[esti dan“ (The 6th Day iz 2000), prenosi „Sandej tajms“.

Za razliku od ovih filmova, pohvalne ocene za realizam su

dobili „Blejd raner“ (Blade Runner) Ridlija Skota, koji prikazuje Los An|eles 2018. godine, „Gataka“ (Gattacha), u kome genetski inferioran mu{karac preuzima identitet genetski superiornog kako bi do-

bio pravo da putuje u svemir, „Kontakt“ u kome Xodi Foster tra`i vanzemaqski `ivot uz pomo} radarskog teleskopa i „Park iz doba jure“, gde je misterija DNK jednostavno obja{wena, prenosi Bi-Bi-Si.

IZ „MEGAKOMA” NA ZAHTEV GLEDALACA

Francuski film „Na turneji” Francuski igrani film „Na turneji“ rediteqa Metjua Amalrika je na redovnom repertoaru beogradskog multipleksa „Kolosej“, obavestio je doma}i distributer „Megakom“.

To je pri~a o burlesknom teatru koji putuju}i po zaba~enim delovima Francuske poku{ava da stanovnicima donese dah sjaja

i hedonizma. Ostvarewa francuske kinematografije vrlo su retka u na{im bioskopima, u kojima dominira ameri~ka produkcija, uz desetak srpskih filmova godi{we, ali nije tako na festivalima, pa je i komedija „Na turneji“ u~estvovala pro{le jeseni na Festivalu autorskog filma (FAF).

Tada je zbog velikog interesovawa publike i reprizirana u programu „FAF-a na bis“.

Amalrik, koji igra i glavnu ulogu, dobio je nagradu za najboqeg rediteqa u Kanu 2010. godine, a wegov film je osvojio nagradu me|unarodnog `irija kritike Fipresci.

(Tanjug)

NAJPRIVLA^NIJE GLUMICE

Natali Portman i Penelope Kruz Natali Portman i Penelope Kruz progla{ene su za najprivla~nije glumice, po mi{qewu u~esnika jedne ankete. Kako prenosi sajt „Monsters end kritiks“ koji prati {ou biznis, 29-godi{wu Natali Portman izabrali su mu{ki glasa~i, dok su obo`avateqke najvi{e glasale za 36godi{wu Penelopu Kruz.

Xoni Dep je po mi{qewu `enske i mu{ke publike zaslu`io titulu najprivla~nijeg glumca.

Anketu je sproveo sajt „Fandango“ koji prati de{avawa u svetu filma.

RUPERT EVERET:

Holivud je homofobi~an Britanski glumac Rupert Everet je ispri~ao da je wegova karijera u Holivudu krenula „u sunovrat“ kad je obelodanio da je homoseksualac.

Na pitawe radija Bi-Bi-Si {ta se posle dogodilo sa wegovom karijerom, Everet je odogovorio: „Ni{ta posebno. Vi{e nisam dobijao posao u Holivudu“. „Na po~etku karijere snimio sam nekoliko filmova, imao sam sre}e... a onda deset godina nisam dobio nikakav posao i preselio sam se u Evropu“, ispri~ao je glumac. Everet je, nasuprot onome {to je uvre`eno mi{qewe, ocenio da

je Holivud „izuzetno konzervativan svet“ koji se „pravi da je liberalan“. „[ou biznis je idealno ure|en za heteroseksualce, to je vrlo heteroseksualan biznis i wega vode uglavnom heteroseksualni mu{karci“. Po~etkom ove nedeqe, Ri~ard ^emberlejn je posavetovao poznatim glumcima da ne obelodawuju ako su homoseksualci. „Komplikvano je“, naveo je. „U na{oj kulturi postoji ogromna koli~ina homofobije. To je `alosno, to je glupo, to je bezdu{no i amoralno, ali je tako“.

U RE@IJI STIVENA DOLDRIJA

SMRT NA FILMSKOM PLATNU

Pri~a o Oskaru Selu

„Umro” petnaest puta

Xon Gudman se prikqu~io gluma~koj ekipi filma „Extremely Loud and Incredibly Close“ u re`iji Stivena Doldrija, objavio je „Holivud riporter“. Glavne uloge u filmu koji }e biti adaptacija istoimenog romana Xonatana Safrana Fora iz 2005. igraju Sandra Bulok i Tom Henks. To je pri~a o Oskaru Selu, desetogodi{wem de~aku koga igra nepoznati Tomas Horn ~iji otac (Henks) strada u teroristi~kim napadima na Wujork 11. septembra 2001.

Oskar je pronalazac-amater, dizajner nakita, astrofizicar, svira~ daira i pacifista, koji po Wujorku traga za katancem koji odgovara tajanstvenom kqu~u koji je ostao iza wegovog oca.

Gudman }e igrati vratara zgrade u kojoj `ivi Oskar i koji }e krenuti u avanturu da mu pomogne da ekshumira o~ev sanduk. Snimawe bi trebalo da po~ne ove zime kako bi film bio spreman za desetu godi{wicu teroristi~kih napada. Scenario je adaptirao Erik Rot ~ija je posledwa adaptacija bila „Neobi~ni slu~aj Benxamina Batona“. Xon Gudman, dobitnik „Zlatnog globusa“ u humoristi~koj seriji „Rozen“, poznat je i po filmovima „Veliki Lebovski“, „O, brate, gde si“ i „Monsters Inc“. Stiven Doldri je stekao reputaciju odlicnog rezisera literarnih adaptacija kao sto su bili „Sati“ i „^ita~“.

Robert Deniro je glumac koji je ~e{}e od bilo kojeg svog holivudskog kolege umirao u filmovima.

Legendarni glumac iz „Taksiste“ i „Razjarenog bika“ umirao je 15 puta, ukqu~uju}i u ostvarewima „Vrelina“ i „Xeki Braun“.

Na drugom mestu je Brus Vilis sa 11 smrti na filmskom platnu, a vrlo blizu mu je Xoni Dep koji je deset puta odlazio na onaj Robert Deniro svet.

Me|u onima koji su tako|e ~esto umirali u filmovima su jo{ i Dastin Hofman, Al Pa}ino, Xek Nikolson i Denzel Va{ington.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

Lejdi Gaga najprodavanija Album „The Fame Monster“ planetarne zvezde Lejdi Gage, najprodavaniji je album 2010. godine u svetu. „The Fame Monster“, objavqen je krajem 2009. godine i sadr`i osam numera me|u kojima su popularni hitovi: „Bad Romance“, „Alejandro“, „Telephone“.

Lejdi Gaga je na ovu vest br`e-boqe „tvitovala“ (napisala na dru{tvenoj mre`i „Tviter“): „Veoma sam uzbu|ena zbog budu}nosti. Uz veru i naporan rad ostvari}ete snove!“ Podse}awa radi, album „The Fame Monster“ dvadeset~etverogodigodi{we peva~ice i nekoliko pesama sa wega, nominovani su u vi{e kategorija za nagrade „Gremi“, koje }e biti dodeqene 13. februara.

Gorile na ajpedu Ne tako dugo nakon „Plastic Beach“, „crtani“ bend „Gorillaz“ svoje qubiteqe obradovao je jo{ jednim albumom, nazvanim „The Fall“. Da stvar bude jo{ zanimqivija, re~ je o albumu koji je sniman tokom 32 dana severnoameri~ke turneje, a kao osnovni instrument kori{}en je ajped (iPad). „Kompjutertableta“, kako bi se jo{ mogla nazvati ta „Eplova“ („Apple“) haj-tek sprava, sada je i osnovni instrument na kojem se album mo`e slu{ati. Drugi na~in je takozvani „onlajn striming“ (www.thefall.gorillaz.com), a album }e se uskoro pojaviti i u prodavnicama. „The Fall“ sadr`i 15 novih pesama koje se na prvo slu{awe doimaju veoma zanimqivim. Prirodno se nadovezuju na one sa „Plastic Beach“, s tim da su autori, me|u kojima se ponovo pojavquje nekolicina gostuju}ih saradnika, negovali ne{to mawe stiha, a vi{e ritma i neobi~nih zvukova i ritmova.

Ponovo svira „Sistem of a Down” Otkrivawem „tajnih“ nastupa popularnog metal sastava „System of a Down“, koji je 2006. zamrznuo svoj status, ubrzano su po~ele da kru`e vesti kako se bend ponovo okupio.

Uo~iv{i pa`wu koja nije prestala ni nakon ~etverogodi{we pauze, planirano ili ne, ~lanovi benda su odlu~ili da ponovo zasviraju.

Na zvani~nom sajtu „System of a Down“

sada stoji da su ~lanovi benda zahvalni za odanost i podr{ku ne samo wima kao grupi, nego i wima kao solo stvaraocima.

Egzoti~ni muzi~ari, momci jermensko-ameri~kog porekla, tvrde da nemaju neki master plan, nego da }e u 2011. odsvirati nekoliko koncerata za raju, pa {ta bude.

Album „Metalike” najtira`niji u SAD

Selin Dion (10.781.000). Podaci prate prodaju albuma u SAD od 1991. kada je kompanija „Saundsken“ uvela sistem za precizno pra}ewe prodaje muzi~kih izdawa.

Gitarista „Eaglesa” snima sam Gitarista ~uvene ameri~ke rok grupe „Eagles“ Xo Vol{ objavi}e solo album posle gotovo dve decenije pauze. Album koji jo{ nema naslov u prodavnice }e sti}i na prole}e, a predsta-

15

„ARHIPELAG“ NAJAVIO 45 NOVIH NASLOVA U 2011. GODINI

SVET MUZIKE

Hevi metal grupa „Metalika“ i daqe ima najprodavaniji album u SAD u proteklih 20 godina, preneo je muzi~ki magazin „Klasik rok“.

Peto studijsko ostvarewe „Metalike“ - „The Black Album“ iz 1991. - prodato je do danas u 15.620.000 primeraka u SAD. To studijsko ostvarewe je i pro{le godine bilo na prvom mestu liste po prodavanosti od 1991.

Na drugom mestu je album [anaje Tvejn „Come On Over“ sa 15.487.000 primeraka, dok je tre}e mesto pripalo Alanis Moriset, ~iji je album „Jagged Little Pill“ prodat u 14.642.000 primeraka.

Slede album „Millennium“ grupe „Bekstrit Bojz“ (12.109.000), muzika iz filma „Telohraniteq“ za koji je muziku napisala Vitni Hjuston (11.815.00), Santanin album „Supernatural“ (11.687.000) i kompilacija „1“ sa pesmama grupe „Bitls“ (11.584.000).

Me|u prvih deset su i album „Human Clay“ grupe „Krid“ (11.547.000), album „No Strings Attached“ sastava „En Sink“ (11.113.000) i album „Falling Into You“

ponedeqak10.januar2011.

vqa}e prvo Vol{ovo solo izdawe jo{ od 1992. godine i albuma „Songs for a Dying Planet“. „Ve} dugo radim na tom albumu, kad imam pauzu u svom bendu“, rekao je Xo Vol{, koji sa-

da ima 63 godine, od kojih ve} 25 svira sa popularnim „Orlovima“. Ina~e, „Eagles“ su posledwi album, „Long Road Out Of Eden“, objavili 2007. godine.

Priredio: I. B.

Izabrana dela Danila Ki{a Izdava~ka ku}a „Arhipelag“ iz Beograda u 2011. godini objavi}e 45 novih naslova, me|u kojima su Izabrana dela Danila Ki{a u sedam kwiga i zbirka drama Harolda Pintera.Me|u novim naslovima na}i }e se dela iz oblasti srpske i svetske kwi`evnosti, istoriografije, politi~ke teorije, ekonomije i psihologije, rekao je agenciji Beta glavni urednik „Arhipelaga“ Danilo Ki{ Gojko Bo`ovi}.

Za 2011. godinu, kada je o beletristici re~, „Arhipelag“ priprema prevod novog romana Majkla Kaningema „Do sumraka“, {to }e biti jedno od prvih svetskih izdawa kwige ~iji je autor najpoznatiji po ekranizovanom romanu „Sati“ posve}enom Virxiniji Vulf.

Bi}e objavqeni i romani „Slede}a svetska“ holandskog pisca Sejsa Noteboma, „Laka glava“ ruske kwi`evnice Olge Slavnikove, novi roman do-

bitnika Evropske nagrade za kwi`evnost u 2010. godini, bugarskog autora Goceta Smilevskog - „Sestra Sigmunda Frojda“.

U pripremi su i prevodi romana „Vrte{ka“ francuske autorke Laure Alkobe, „Pomo}ni glagoli srca“ Petera Esterhazija, „Sicilijanski stri~evi“ italijanskog pisca Leonarda Sase, kao i romana „Gradovi u kojima umiwuje bol“ {panskog pisca Sesara Antonija Moline. „Arhipelag“ }e u 2011. godini nastaviti da objavquje i dela iz velike me|unarodne edicije „Sto slovenskih romana“, rekao je Bo`ovi}.U ~etvrtom kolu edicije bi}e romani „Evakuator“ Dimitrija Bikova, „Igra an|ela i {ismi{a“ Ale{a Cara, „Balerina, balerina“ Marka [o{i}a, „Dijakova smrt“ Dragog Mihajlovskog i „Nenapisani roman“ Stanislava Rakusa.

U BEOGRADU U OKVIRU AKCIJE „VRATIMO DUG PISCIMA“

Pesnikiwi i piscu spomen-plo~e Na zgradi u ulici Kraqa Milana 23, U Beogradu, u kojoj je `ivelo dvoje akademika, pesnika i prozaista za decu i odrasle i dugogodi{wih kom{ija, Desanka Maksimovi} i Branko ]opi}, danas }e biti otkrivene spomen plo~e.

Desanska Maksimovi} (18981993) je u stanu na petom spratu u strogom centru Beograda provela posledwe dve decenije `ivota i preminula, a sahrawena je u zavi~aju, Brankovini.

Wen mla|i kolega po peru ]opi} (1915-1985) od sedamdesetih je `iveo jedan sprat ni`e i tu je nastala wegova ~uvena zbirka pri~a „Ba{ta sqezove boje“, a iz istog stana je krenuo i do savskog mosta na kome je prekratio sebi `ivot.

Spomen-plo~e, koje se postavqaju u okviru poduhvata „Vratimo dug piscima“ zapo~etog u „Godini kwige i jezika“ otkri}e dvojica ministara kulture, gost iz Republike Srpske An-

ton Kasipovi} i wegov kolega i doma}in Neboj{a Bradi}.

O velikanima srspke kwi`evnosti i wihovom delu govori}e pisac, omiqeni pesnik za decu Qubivoje R{umovi}, dok }e dramska umetnica Ksenija Jovanovi} govoriti Desankine stihove iz zbirke „Nemam vi{e vremena“, a wen kolega i ]opi}ev zemqak Toma Kuruzovi} ~ita}e ]opi}ev uvod za „Ba{tu“.

(Tanjug)

U ^A^KU

Prvi Muzej detiwstva u Srbiji U etnografskom odeqewu Narodnog muzeja u ^a~ku uveliko se radi na pripremi prostora i eksponata za prvi Muzej detiwstva u Srbiji.

Stalna postavka nalazi}e se u zgradi polubrvnari prenetoj u muzejsko dvori{te iz Vidove pod Kablarom pre skoro pola veka. „Ovde, gotovo u centru grada, otvori}emo vrata jedinstvenog muzeja pre svega za one kojima je detiwstvo odavno pro{lo, kad po`ele da mu se bar nakratko vrate“, ka`e Delfina Raji}, direktorka

Narodnog muzeja. Prema wenim re~ima, posetioci }e tu mo}i, razgledaju}i staro poku}stvo i druge ve} zaboravqene predmete, da se podsete na pro{lost ili tek upoznaju sa na~inom `ivota svojih predaka.

Za nabavku eksponata, wihovu konzervaciju i pripremu izlo`benog prostora iz gradskog buxeta izdvojeno je 500.000 dinara, dok je od Ministarstva kulture stiglo jo{ 750.000 dinara.

(Tanjug)

NAJAVQEN BOGAT PROGRAM U CENTRU „SAVA“

Muzika i filmovi za po~etak godine

Beogradski Centar „Sava“ }e 2011. godinu po~eti 13. januara gala koncertom [traus festival orkestra i baleta iz Be~a na kome }e biti izvedeni valceri, polke, operete i mar{evi. [traus festival orkestar i balet }e izvesti brojne poznate valcere i kompozicije, me|u kojima su i „Na lepom plavom Dunavu“, „Carski valcer“, „Radecki mar{”, najavqeno je iz Sava centra.

Nacionalni balet na ledu iz Sankt Petersburga u Sava centru }e nastupiti 20. januara 2011. godine, kada }e izvesti balet „Krcko Ora{~i}“ Petra Iqi~a ^ajkovskog, najavqeno je iz Sava centra.

Nacionalni balet na ledu iz Sankt Petersburga, koji je do sada imao preko 7.000 nastupa {irom sveta, predstavqa izuzetan spoj klasi~nog baleta i umetni~kog klizawa i nudi publici nesvakida{wi spektakl u formi baleta na ledu.

Tokom januara 2011. godine u Sava centru }e biti odr`an koncert hrvatske peva~ice zabavne muzike Tereze Kesovije, koja u Beogradu nastupa prvi put posle 20 godina. Tereza Kesovija }e na koncertu nastupiti sa orkestrom Kamerata Serbika, a pod dirigentskom palicom \ele Jusi}a, koji je i autor ve}ine wenih pesama. ^etiri italijanska soprana „Div4s“ sa orkestrom Kamerata Serbika, pod vo|stvom italijanskog dirigenta Mar~ela Rote, na-

stupi}e u Sava centru 10. februara, u okviru 13. Gitar art festivala, koji }e biti odr`an od 8. do 13. februara na vi{e lokacija u Beogradu. Portugalska fado peva~ica Mariza, nastupi}e 11. februara, tako|e u okviru 13. Gitar art festivala, a publici u Centru „Sava“ }e se predstaviti sa potpuno novim koncertnim programom, koji je pripremqen za wen album „Fado tradicional“.

Zvezda evergrin muzike u biv{oj Jugoslaviji, Leo Martin odr-

~anstvenih“, na kome }e biti predstavqeno sedam ostvarewa autora iz raznih zemaqa, koja su obele`ila 2010. godinu. Beogradska premijera filma „Motel Nana“ rediteqa Predraga Velinovi}a, a koji je ra|en po scenariju Ranka Bo`i}a, u koprodukciji Srbije i Republike Srpske, zakazana je za 3. februar.Film „Motel Nana“ premijerno je prikazan na Filmskom festivalu „Sinema siti“u Novom Sadu, a tako|e je bio apsolutni pobednik Filmskog festi-

Na Festu – nagra|eni na svetskim festivalima U Sava centru }e od 25. februara do 6. marta biti odr`an 39. me|uarodni filmski festival (Fest), pod sloganom „U kom si filmu“, a u okviru koga }e biti prikazani skoro svi najboqi i nagra|eni filmovi sa najve}ih festivala u posledwih osam meseci. Publika }e na 39. Festu imati prilike da pogleda filmove koji su nagra|eni na festivalima u Berlinu, Kanu, Veneciji, Torontu, kao i zna~ajne nove filmove svetske produkcije, i ostvarewa najmla|ih, budu}ih zvezda svetskog filma. `a}e koncert u Sava centru 14. februara, a bosansko-hercegova~ki peva~ Kemal Monteno }e nastupiti pred beogradskom publikom, 7. marta.

Sava centar }e 2011. godinu po~eti i bogatim filmskim programom, pa }e tako od 25. do 29. januara biti odr`an Festival dokumentarnog filma „Sedam veli-

vala u Sopotu (Sofest) 2010. godine, gde je dobio nagrade za najboqi film, re`iju, scenario i za najboqu mu{ku i `ensku ulogu. U filmu igraju Dragan Mi}anovi}, Nikolina \or|evi}, Zijah Sokolovi}, Nikola Pejakovi}, Mladen Nelevi}, Qubivoje Tadi}. Dragana Nenadi}, Milo{ Pjevac, Olivera Viktorovi}.

SPORT

ponedeqak10.januar2011.

DNEVNIK

c m y

16

ZAVR[EN 48. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Klaris najzad na tronu Ekipa Klaris pobednik je 48.

Dnevnikovog turnira u malom fudbalu u seniorskoj konkurenciji, koji je ju~e zavr{en u novosadskom SPC “Vojvodina”. Klaris je posle izvo|ewa sedmeraca pobedio ekipu Carigrad – 4:3, a u regularnih 30 minuta nije bilo golova. Klarisu je pripao prelazni pehar, pehar u trajno

Finalni me~ po~eo je minutom }utawa ~ime je odata po{ta dugogodi{wem u~esniku na{eg turnira, nedavno preminulom Sretenu vasi}u. Finalni duel nije obilovao lepim potezima, kakve su igra~i obe ekipe demonstrirali na putu do finala.

Nije bilo ni previ{e uzbu|ewa, a ni golova, ali su akteri opet

Sastavi polufinalista CARIGRAD: Mile Jeli~i}, Sekula Ra{iovan, Aurelije Ra{iovan, Milan Rakowac, Nenad Agbaba, Qubi{a Dun|erski, Sava Kova~evi}, Borivoje Filipovi}, Branislav Zrni}.

GAGA PLAST: Du{an Broj~in, Slobodan Gordani}, Aleksandar Slep~evi}, Ugqe{a Kara}, Du{an Miji}, Petar Ili}, Filip Baji}, Radoslav Batak.

POPOVI] TRANSPORT: Todor Gostoji}, Vladimir Milosavac, Boris ^izmar, Slobodan Raj~evi}, Nenad Kolarov, Ivica Risti}, Jova Radivojevi}, Sr|an Manasijevi}, Milan Raki}.

KLARIS: Sr|an Obradovi}, Bojan Deliba{i}, Dejan Powevi}, Milo{ Powevi}, Zoran Raki}, Du{an Trivunovi}, Stojan Pilipovi}, Goran Nedi}, Milorad Balabanovi}. vlasni{tvo i nov~ana nagrada od 400.000 dinara, koje je kapitenu Stojanu Pilipovi}u uru~io glavni i odgovorni urednik “Dnevnika” Aleksandar \ivuqskij. Tre}e mesto osvojila je ekipa Popovi} transport (Obrovac), koja je za ute{nu nagradu od 30.000 dinara pobedila najprijatnije iznena|ewe turnira – bukova~ki Gaga plast 4:1.

nagra|eni aplauzom. Me~ je posle 30 minuta zavr{en 2:1 za Carigrad - ali u kornerima. Golova nije bilo, pa se pristupilo izvo|ewu sedmeraca. U prvoj seriji od tri udarca za Carigrad je pogodio Rakowac, dok je udarac Sekule Ra{iovana odbranio Sr|an Obradovi}, a Kova~evi} je pogodio stativu. Na drugoj strani Raki} je {utirao

preko gola, Jeli~i} je odbranio udarac Deliba{i}a, a siguran je bio Trivunovi}. Potom je za Carigrad pogodio Zrni}, a izjedna~io je Pilipovi}, zatim je uprkos brojnim zvi`ducima siguran bio Dun|erski, a za Klaris Dejan Powevi}. Na red su do{li golmani. Jeli~i}u je odbranio {ut Obradovi}, ali je golman Klarisa potom pogodio stativu. I na kraju, u sedmoj seriji Sekula Ra{iovan tukao je u stativu, a Zoran Raki} majstorskim lobom, u stilu Panenke, savladao je Jeli~i}a za neopisvu radost vo|e ekipe Klarisa Milana Powevi}a i wegovih igra~a. To je i razumqivo, jer su do sada igrali tri puta u finalu (kao Bilding invest) i sva tri puta ga gubili, dva puta od Carigrada i jednom od Soni komerca.

U me~u za tre}e mesto Popovi} transport (Obrovac) u drugom poluvremenu slomio je otpor poletnih Bukov~ana koji su branili boje Gaga plasta. Bilo je 4:1 (1:1). Boris ^izmar doveo je Popovi} transport u vo|stvo, a izjedna~io je najboqi strelac turnira Petar Ili}. Do kraja me~a za Popovi} transport pogodili su Milan Raki} (iz sedmerca), Slobodan Raj~evi} i Aleksandar Tomin.

Utisak je da su polufinalni dueli bili mnogo uzbudqiviji.

Stojanu Pilipovi}u nagradu uru~io glavni i odgovorni urednik „ Dnevnika” Aleksandar \ivuqskij

Odlu~uju}i sedmerac za Klaris izveo Zoran Raki}

Prvo je Carigrad pobedio ekipu Gaga plast 3:2 (1:0), a me~ je u 10. minutu prekinut posle `estokog sudara glavama iskusnog Qubi{e Dun|erskog i mladog Petra Ili}a. Obojica su zavr{ila na podu, a Ili}a je oblila krv. Intervencijom lekara Ili} je osposobqen da nastavi me~ s ~almom na glavi, za ~ega je dobio gromoglasan aplauz, a na kraju je stigao i do trofeja “Slobodan Jovovi}”, namewenog najboqem strelcu. Iako prilikom starta Dun|erski nije imao nameru da udari Ili}a, navukao je gnev dela publike, ali na sli~ne situacije navikli smo na na{im terenima. Do kraja me~a Rakowac, Filipovi} i Aurelije Ra{iovan dali su golove za Carigrad, a Petar Ili} je s dva gola ubla`io poraz, a drugi je postigao iz kornera!

U drugom polufinalu Klaris je uspeo da preokrene vo|-

Milan Powevi} (Klaris) nije imao `ivaca da gleda sedmerce

Pilipovi} najboqi igra~ Stojan Pilipovi} iz Klarisa najboqi je igra~ 48. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu. Wemu je pripao vau~er od 13.000 dinara Zlatare “Jankovi}”, trenerka (darodavac “Argentino”) i statua “Dnevnika”.

Trofej “Slobodan Jovovi}” pripao je Petru Ili}u (Gaga plast) za pet golova u finalnoj zavr{nici, a nagradu mu je uru~io Slobodanov sin Du{an Jovovi}. Uz pehar-statutu, Ili}u je pripala i trenerka (darodavaca “Imix”) i vau~er Agencije za registraciju automobila “Sabqar”.

Najboqi golman je Sr|an Obradovi} iz Klarisa, a nagra|en je vau~er od 10.000 dinara Zlatare “Jankovi}” i trenerkom “Imixa”.

Najboqem sudijskom paru – Branku Labusu i Iliji Brdaru nagradu je uru~io predsednik GFS Novi Sad \or|e @uti}.

Polufinalni me~evi doneli pregr{t uzbu|ewa: momenat iz me~a Klaris – Popovi} transport

stvo Popovi} transporta.

Iako je na poluvremenu bilo 1:0 za Popovi} transport (strelac Milan Raki}), golovima Zorana Raki}a (sedmerac) i Stojana Pilipovi}a (lob) Klaris je stigao do finala.

Porazu Popovi} transporta

doprionelo je i iskqu~ewe trenera Igora Bala`a zbog prigovora.

Sve ~etiri ekipe su na turniru od prvog kola prikazale dobre igre, pa su se zaslu`eno na{le u zavr{nici, {to je publika umela da nagradi.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak10.januar2011.

17

ZAVR[EN 48. „DNEVNIKOV“ TURNIR U MALOM FUDBALU U NOVOM SADU TAKMI^EWE MLA\IH PIONIRA I PIONIRA

MAJ FREND SLAVIO U FINALU VETERANA

Opravdali ulogu favorita Ekipa Maj frend osvojila je 48.

Dnevnikov turnir u konkurenciji veterana i tako opravdala ulogu najve}eg favorita. Leo Lerinc, Sa{a Drakuli} i Mi}a Vrawe{ predvodili su mlade veterane do titule u dominantnom stilu i u finalu savladali STR Bananu 6:1 (4:1).

sretu golovima Sa{e Drakuli}a (dva puta) i jednim Vrawe{a poveli 3:0, ve} se znalo ko }e slaviti.

U nastavku se slika nije promenila, igralo se gotovo na jedan gol, a napada~i Maj frenda bili su nemilosrdni, dok je po~asni pogodak za STR Bananu postigao Dragan Vukobrat s penala.

Alf i Promist zaista najboqi U finalnoj utakmici mla|ih pionira snage su odmerile dva zaista najdominantnije ekipe tokom 11 dana Dnevnikovog turnira, Alf i FK Sini{a Mi-

U ute{nom finalu, borbi za tre}e mesto, ekipa Auto opreme MD bez mnogo problema savladala je Strit fudbal 5:0 i tako se domogla bronzanog odli~ja. Ce-

jedne i Desan~i}a, Vukaqevi}a i Stameni}a sa druge strane. Ve} posle 10 minuta pioniri Promista poveli su 2:0 golovima Stameni}a i Desan~i}a iz pena-

drugari iz ^SK - a iz ^elareva, koji su na turniru nastupili pod imenima Mladi lavovi i Lavovi, a pobeda i tre}e mesto na turniru pripala je Mladim la-

la pri~a prakti~no je bila gotova ve} nakon prvog poluvremena, kada su golovima Filipa Maksi}a i Jug Stanojeva klinci iz Auto opreme MD poveli 2:0. U uvodnim minutima drugog poluvremena Maksi} posti`e i drugi pogodak, ovoga puta udarcem glavom , a ne{to kasnije Radulovi} i Gavrilov sa penala stavili su ta~ku na ovaj me~.

Sva priznawa oti{la su u ruke pobedni~ke ekipe Alfa. Priznawe za najboqeg igra~a pripalo je Aleksandru Saueru, prvi stre-

la. ^inilo se tada da }e pitawe pobednika biti re{eno ve} u prvom poluvremenu, ali je sve demantovao Sa{a ]urko, koji se nakon prodora po levoj strani na{ao o~i u o~i sa Petri}em i matirao ga za 2:1. Ovim rezultatom se oti{lo na odmor, a u nastavku susreta uglavnom se igralo na sredini terena, da bi u posledwih osam minuta palo ~ak pet golova. Novo vo|stvo Promistu doneo je Zeqkovi}, ali je ubrzo neizvesnost u me~ vratio Bo{ko Papovi} smawiv{i na

vovima koji su slavili sa 3:1. U prvom poluvremenu vi|eno je nekoliko {ansi za Lavove, ali je udarce \urikina i Mitrovi}a maestralno zaustavio Vawa Milinkovi}. I kao po nepisanom pravilu, nakon proma{enim {ansi, uzvratili su Mladi lavovi preko Nikole Mili}a i kaznili ne{to starije vr{wake.U drugom poluvremenu Dejan Mitrovi} je uspe{no iskoristio najstro`u kaznu za 1:1. Nekoliko minuta kasnije penal za ekipu Mladih lavova, a egzekutor je

lac turnira je Luka Miqevi} , a za najboqeg golmana progla{en je Aleksa Tri{i} svi iz Alfa.

Nakon mla|ih pionira, na redu su do{le i zavr{ne borbe u konkurenciji pionira. U finalu su se sastale ekipe Klarisa i Promista, a pobedni~ki pehar i najsjajnija odli~ja pripala su malim ~arobwacima iz Promista koji su nakon 30 minuta potvrdili da dr`e primat me|u vr{wacima, slavili su sa ubedqivih 6:2. Publika, koja je ispunila tribine male dvorane Spensa, imala je {ta da vidi u okr{aju ]urka, Papovi}a i Jankovi}a sa

2:3. I kada je to bilo najpotrebnije uzvratili su Promistovci.

Predvo|eni Sr|anom Vukaqevi}em, koji je u nekoliko navrata prosto demilirao odbranu Klarisa, poveli su 4:2, a onda u samo tri minuta novim pogotkom Desan~i}a sa penala i Pribi~evi}a Promost dolazi do ubedqive pobede 6:2.

U borbi za tre}e mesto snage su odmerile stari poznanici i

bio golman Milinkovi} za 2:1. U fini{u susreta ta~ku na neizvesnost stavio je Nikola Mili} koji je prosto zakucao loptu u mre`u rivala za kona~nih 3:1.

U konkurenciji pionira za najboqeg igra~a progla{en je Sr|an Vukaqevi} (Promist), prvi strelac je Aleksa Desan~i} (Promist), a najboqi golman je \or|e Petri} tako|e iz {ampionske ekipe.

Prvaci u konkurenciji veterana: Maj frend

Dominirali su igra~i Maj frenda, a kada su u finalnom su-

Mnogo zanimqivije i neizvesnije bilo je u me~u za tre}e mesto u kojem je Promist pobedio Klaris posle penala 5:4. Regularni tok me~a zavr{en je 1:1, poveli su igra~i Promista golom Sini{e Desan~i}a, a izjedna~io je u drugom poluvremenu Neboj{a Tomi}. Pobednik i osvaja~ tre}eg mesta bio je odlu~en posle penala.

Za Klaris su golove sa sedam metara postigli Pejovi}, Tomi} i Vuk~evi}, Todorovi} je pogodio pre~ku, a {ut Stanojeva odbranio je ]urko, dok su za Promist precizni bili Gaji}, Desan~i}, ]ulibrk, Zeqkovi}, a ]urko je pogodio pre~ku.

SASTAVI EKIPA

Mla|i pioniri ALF: Aleksa Tri{i}, Stefan Galowa, @arko Latinovi}, Nemawa Cmiqanovi}, Nemawa Koji~i}, Luka Miqevi}, Nemawa Samarxi}, Aleksandar Sauer, Dimitrije Sali}, Aleksa Denkovi}.

STRIT FUDBAL: Aleksandar Kuzmanovi}, David Dun|erski, Ogwen Mitrovi}, Stefan Kosti}, Aleksandar Crnoja~ki, Mladen Devetak, An|elo Ka~avenda.

FK SINI[A MIHAJLOVI]: Bojan Jerini}, Neboj{a Pavlovi}, Milo{ Qubi{i}, Ogwen Kari{ik, Nemawa Stankovi}, Veqko Berti}, Aleksa Ra{kovi}, Dejan Doki}, Milutin Milosavqevi}.

AUTO-OPREMA MD: Nemawa Kampi}, Ivan Gavrilov, Filip Maksi}, Alargi}, Jug Stanojev, Stefan Trivunovi}, Lazar Radulovi}, Marko Darmanovi}, Nikola Nedi}.

Najboqi u konkurenciji najmla|ih ekipa: Alf

hajlovi}. Finale je obele`io igra~ Alfa Aleksandar Sauer postigav{i sva tri gola za svoju ekipu - 3:1. U prvom poluvremenu vi|ena je velika borba, sijaset {ansi na obe strane, ali kako je susret odmicao tako su klinci iz Alfa uspevali da nametnu dominaciju i polako i sigurno ste`u obru~ ispred gola Veqka Berti}a, a terensku nadmo} uspeli su da materijalizuju u samoj zavr{nici prvog poluvremena prvim pogotkom Sauera. U drugom poluvremenu boqe

Pioniri KLARIS: Luka Tarabi}, Sa{a ]urko, David Damjanovi}, Ilija Jankovi}, Bo{ko Papovi}, Nemawa ]ulibrk, Pavle [qivan~anin, Ogwen \ukanovi}.

MLADI LAVOVI: Vawa Milinkovi}, Aleksa Stoji~evi}, Nikola Paj~in, Dejan Kerkez, Nemawa Stanimirovi}, Nikola Mili}, Nemawa Sokovi}.

LAVOVI: Mihailo Jawi}, Branislav ^avi}, Ilija Slep~evi}, Luka Ladi{i}, Strahiwa Pavlovi}, Dejan Konatar, Dejan Mitrovi}.

PROMIST: \or|e Petri}, Uro{ Stameni}, Aleksandar [umar, \or|e Vuli}, Aleksandar Desan~i}, Du{an Zeqkovi}, Zvezdan Marjanac, Sr|an Vukaqevi}, Aleksa Pribi~evi}, Aleksa Slijep~evi}.

Kadeti NOVI SAD 94: Nikola ]urko, Branko Batini}, Dragomir Kaurin, @ivojin Vrgovi}, Aqo{a Zori}, Filip Mari}, Marko Reni}, Vawa Preveden.

AGROMARKET: Vuk Ugrenovi}, Strahiwa Mr|en, Darko Alesoski, Slobodan Savi}, Slaven Ba{kalo, Filip Om~ikus, Neboj{a Simiki}.

OFSET PRINT: Milo{ ^avi}, Bojan Dangubi}, Filip Klaji}, Aca Glum~evi}, Milovan Petri}, Edin Ferati, Petar Pervaz.

LEMIKS: Emil Rockov, Zoran Kara}, Zoran [vowa, Ugle{a Joksimovi}, Nemawa Mitrovi}, Sergej Milinkovi}, Xemail Hajrizi.

Veterani KLARIS: Aleksandar Petrovi}, Mi{a Stanojev, Neboj{a Tomi}, Dragan Brzak, Milenko Vuk~evi}, @eqko \aji}, Labud Pejovi}, Sini{a Todorovi}, @eqko Novakovi}.

MAJ FREND: Svetozar Oti}, Leo Lerinc, Slavoqub Zdravkovi}, Sa{a Drakuli}, Mi}a Brawe{, Dejan [parovi}, Vasa Pinta}, Miroslav Pavlovi}, Stanislav Krei}.

STR BANANA: Simo Medi}, Predrag Pribi~evi}, Miodrag Gli{i}, Goran Kova~evi}, Mi}ko Kova~, Zoran Kova~, Dragan Vukobrat, Dragan Tuti}.

PROMIST: Goran ]urko, Predrag ]ulibrk, Petar Kne`evi}, Gaja Gaji}, Beli Stameni}, Sini{a Desan~i}, Dragi Dragomirovi}, Mi}a Zeqkovi}, Mi{a Paj~in, Dragan Vukaqevi}.

Prvi me|u pionirima: Promist

su krenuli igra~i FK Sini{a Mihajlovi}. Uspeli su da priprete preko Krstevskog, Jerini}a i Kari{ika, ali je golman Tri{i} nekoliko puta fantasti~no reagovao. Ono {to nisu uspeli da ostvare iz igre, uspeli su sa penala, a siguran izvo|a~ najstro`e kazne bio je Aleksandar Krstevski za 1:1.

Izjedna~uju}i gol kao da je naqutio fudbalere Alfa koji su dodali gas i u fini{u, zahvquju}i Aleksandru Saueru, za samo dva minuta poveli 3:1 i vi{e nego zaslu`eno osvojili prvo mesto.

„Dnevnikova” ekipa izve{ta~a: Gabor Kova~, Sava Savi}, Marko Risti}, Ilija Grubor Foto: Filip Baki}

18

DNEVNIK

ponedeqak10.januar2011.

ZAVR[EN 48. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU FINALE U KONKURENCIJI KADETA

Pehar Novom Sadu 94

Pobedni~ka ekipa u konkurenciji kadeta: Novi Sad 94

Kadeti Novog Sada 94 osvojili su 48. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu, po{to su u finalu savladali Lemiks. Iako je Lemiks pre}utno bio progla{en za blagog favorita, ekipa

bez trenera Novi Sad 94 osvojio je pobedni~ki pehar.

Prvo polvreme bilo je nezanimqivo, jer su oba tima vi{e pazila na svoj gol, a ne napadala protivni~ki. Novi Sad 94 je

MLA\I PIONIRI 2003: 1. Kul bojs, 2. Halogen, 3. TSK Temerin, 4. Soni reks DOO Futog 2004: 1. Halogen 1, 2. Ofset print, 3. Sofeks, 4. Trgovina Elko 2005: 1. Halogen 2, 2. Sport kafe, 3. [kola fudbala Jugovi} Gabika (Ka}), 4. Kanarinci 94 Gepard 2006: ova kategorija se nije takmi~ila 2007: 1. FK Novi Sad, 2.Ofset print, 3. Viskol , 4. DM Dizajn 2008: 1. Ofset print, 2. Viskol, 3. Nekst eksport 2009: 1. Frizerski salon IM, 2. Vitorog, 3. Potez, 4. Vojvo|ani 2011: 1. Alf, 2. FK Sini{a Mihajlovi}, 3. Auto oprema MD, 4.

Strit fudbal.

Najboqe sudije: Ilija Brdar i Branko Labus

imao blagu jalovu ofanzivu, a Lemiks se ograni~io na kontra napade. Marko Reni} doveo je Novi sad 94 u vo|stvo iskoristiv{i odbijenu loptu, a wegov saigra~ Filip Mari} povisio je na 2:0 s penala. Po~asni pogodak za Lemiks pred kraj me~a postigao je Sergej Milinkovi} s penala.

Kadeti Agromarketa osvojili su tre}e mesto na na{em turniru, po{to su savladali Ofset print 2:1. Petar Pervaz doveo je Ofset print u vo|stvo odli~nim {utem sa deset metara, ali su Veterni~ani smogli snage za preokret. Najpre je Strahiwa Mr|an izjedna~io s penala, a pobedu je doneo Filipi Om~ikus.

NAJBOQI POJEDINCI DO SADA 1962.

1964.

1965.

1966.

1967.

1968.

1969.

1970.

1971.

1972.

1973.

1974.

1975.

1976.

1977.

1978.

1979.

1980.

1981.

1982.

1983.

1984.

1985.

1986.

1987.

1988.

1989.

1990.

1991.

1992.

1993.

1996.

1997.

1998.

1999.

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2001.

Igra~

M. Zauber (Partizan) Ra{iovan (Vojvodina) Radosav (Cibalija) Brzi} (Cibalija) Aras (Krug) Ivezi} (G[C) Muratovi} (Veterani) Dragani} (S. Momci) Ili} (Mladost BJ) [am~i} (Marina) Radinovi} (S. Momci) S. Marinkovi} (Dukons) S. Jovanovi} (Kombinacija) Manasijevi} ([umice) Ba{tovanov (N. Milo{evo) S. Jovanovi} (Kombinacija) Miranovi} (DS Ma{inac) Jovovi} (Fortuna) Milovac (Sidro) A. Kova~evi} (VP 3258) Kremenovi} (Sidro) Stani{i} (RK Novi Sad) Popovi} (Picerija Miki) Orlovi} (Ponovo zajedno) Ili} (Kafe Panda) Pejovi} (G. Mienko) Pavi} (Ta{ta) Ple{e (Tabako) [aula (Kafe Teatar) Kreji} (R. Estrada) A. Kova~evi} (Fu - Bo - Yu) Stojak (Cve}ara Ikebana) Petrika (Marto Sat. [ped) Cimbal (Sistem) Joki} (Markons) Vje{tica (Tango) Mudrinski (Maks) Todorovi} (Cve}ara Ikebana) Jak{i} (Makijato) Rakowac (Kage Koko Bongo) Rakowac (Carigrad) Rakowac (Carigrad) Krasi} (Kazina Milion) Dun|erski (Vektra K plus) Raki} (Soni Komerc) Desnica (SK Meridijana) Pilipovi} (Klaris)

Strelac

M. Zuber (Partizan) Veselinovi} (Inter) V. Aleksi} (Cibalija) Pavli} (Cibalija) Aras (Krug) Margit (Partizan) Margit (Partizan) Ba`dali} (Tehni~ar) Q. Petrovi} (Osijek) Jovi} (Marina) Bulatovi} (Zelemba}i) Dolovac (Mi}ina ulica) Piseq (Kabel) [imek (Novotehna) Vu~kovi} (Dunavac) Mora~a (Kombinacija) Lazi} (Bile}anin) ]u}uz (Milostivi) Danilovac (Neven) Dragojevi} (Auto l. Rajko) [imek (Praznik za o~i) Karanovi} (PTT) Radi} (Gospodin Milenko) Cimbal (R. to~ak) Pejovi} (G. kablovi) Pejovi} (G. Milenko) Milovanov (K. Pink panter) Dragojevi} (Kontinental) Andreji} (Fu bo yu) Radulovi} (Azra) [upqikac (Fu bo yu) Stojak (Cve}ara Dalija) Fani} (Marto sat. [ped) Kri{anovi} (Sistem) S. Stojanovi} (Pekara Dragan) Bogdanovi} (Z. zvono) Pr`uq (Perla turs) A. Ra{iovan (Carigrad) Stani} (Makijato) Vukovi} (Kafe Koko bongo) Agbaba (Carigrad) Agbaba (Carigrad) Drakuli} (Kazina Milion) Raki} (Bilding invest) Kolaro (Soni komerc) Agbaba (Carigrad) Ili} (Gaga plast)

Golman

Vere{ (Internac) Oka{inovi} (Salajka) Gavanski (Novi Sad) Ka}anski (Krug) ^iko{ (Jugovi}) Vere{ (Veternik) Luki} (@elezni~ar) M. Kova~evi} (Tursit) Milovanovi} (Man~ester) Bili} (Tehnogvo`|ara) Stan~i} (FOP N. Be~ej) Kova~evi} (Detelinara) Andri} (Bile}anin) Latinovi} (Foliranti) Bogunovi} (Jugo banka) M. Popovi} (Metalorad) Ba{i} (Disko Trv|ava) Radovanovi} (P. Palermo) Petrovi} (Man~ester 76) Verebe{ (G. Kablovi) Pura} (Kafe Panda) Popin (G. Milenko) Petrovi} (Ta{ta) Zenun (Tobako) Dimitrov (K. Teatar) Dimitrov (R. Estrada) Nikoli} (Fu - Bu - Yu) Nedini} ([korpioni) Ranisavqevi} (Mar. S) Popovi} (Sistem) Dimitrov (Markons) Baq (dd Vukovi}) Bakra~ (Maks) Bakra~ (Cve}ara Ikebana) Dimitrov (Makijato) Jeli~i} (Kafe Koko Bongo) Kozarski (Fortuna Mibaks) Jeli~i} (Carigrad) ]urko (Kazina Milion) ]urko (Vektra K plus) Gostoji} (Soni Komerc) Peceq (SK Meridijana) Obradovi} (Klaris)

DOSADA[WI POBEDNICI – SENIORI 1962: 1. Partizan, 2. Cibalija, 3. Bruno, 4. Podbara 1963: 1. Vojvodina 1964: 1. Internacional, 2. Student, 3. Vojvodina, 4. Novi Sad 1965: 1. Cibalija, 2. Salajka, 3. Majstori, 4. Matadori 1966: 1. Cibalija, 2. Novi Sad, 2. Veternik, 4. Asovi 1967: 1. Slavija, 2. Kupusari, 3. Juniori, 4. Krug 1968: 1. G[C, 2. Gagarini, 3. Slavija, 4. Ba~ka (BP) 1969: 1. Veterani, 2. Partizan, 2. Grbavica, 4. Bile}anin, 1970: 1. Slavija, 2. Virtuozi, 3. Partizan, 4. Skromni momci 1971: 1. Turist, 2. Mladost (N), 3. Skromni momci, 4. „Wego{„ 1972: 1. Man~ester junajted, 2. Marina, 3. TAM, 4. Podbara 1973: 1. Skromni momci, 2. Albatros, 3. Indeks, 4. Dukons 1974: 1. Dukons, 2. Skromni momci, 3. Tehnogvo`|ar, 4. Mi}ina ulica 1975: 1. Kombinacija, 2. Albatros, 3. Kabel, 4. Pariska komuna 1976: 1. Se~aw, 2. [umice, 3. Novotehna, 4. Fle{ 1977: 1. FOP Novi Be~ej, 2. Karneks, 3. Detelinara, 4. Finta 1978: 1. Kombinacija, 2. Titel, 3. Kabel, 4. Blok 1979: 1. Bile}anin, 2. Kombinacija, 3. DS Ma{inac, 4. Detelinara 1980: 1. Foliranti, 2. Zvezda veleprodaja, 3. Milostivi, 4. Pera Detli} 1981: 1. Detelinara, 2. Jugobanka, 3. Prodavnica „Sidro“, 4. Semberija 1982: 1. Autolimar „Rajko“, 2. VP 3258 Proleter, 3. Sidro, 4. Semberija 1983: 1. Praznik za o~i, 2. Sidro, 4 Disko Tvr|ava, 4. Metalorad 1984: 1. PK Novi Sad, 2. Picerija Palermo, 3. PTT, 4. Autopromet 1985: 1. Man~ester 76, 2. Pic. Miki, 3. Gos. Mienko, 4. Bicikl mehani~ar 1986: 1. Ponovo zajedno, 2. Rest. To~ak, 3. H^ Berolina, 4. Agrovojvodina 1987: 1. Kafe Panda, 2. Gumirani kablovi, 3. Jugometal, 4. Hilton 1988: 1. Gospodin Milenko, 2. Pic. Gang, 3. Kafe bar Ofsajd, 4. Jugometal 1989: 1. Ta{ta, 2. Kafe Pink Panter, 3. Kafe Kamila, 4. Jugoseme 1990: 1. Tabako, 2. Ponovo zajedno, 3. Madera, 4. Restoran Estrada 1991: 1. Kafe Teatar, 2. Butik Mi{el, 3. Fu-Bo-Yu, 4. Picerija Bordo 1992: 1. Restoran Estrada, 2. Zastava servis Brzak, 3. Azra, 4. FK Veternik 1993: 1. Fu-Bo-Yu Maroma, 2. Jukal Impeks, 3. Kafe Pandora, 4.

Kafe Madera 1996: 1. Cve}ara Dalija, 2. Ofsetprint, 3. [korpioni, 4. Leska sport 1997: 1. Margo Saturn {ped, 2. Kafe Makijato, 3. Sistem, 4. SZR Podbara 1998: 1. Sistem, 2. Medicinski depo, 3, Bawaqlu~ki }evap, 4. Zelengora 1999: 1. Markons, 2. Pekara Dragan, 3. Kafe Makijato, 4. Stela [ped 2000: 1. DD Vukovi}, 2. Kafe Picerija Tango, 3. STR Guja, 4. Zlatno zvono 2001: 1. Maks, 2. Perla turs, 3. KMF \ava, 4. Art modus 2002: 1. Cve}. Ikebana, 2. Art modus, 3. Poslast. Carigrad, 4. DD Vukovi} 2003: 1. Kafe Makijato, 2. Kafe Koko bongo, 3. Veka Futog, 4. Art Modus 2004: 1.Kafe Koko bongo, 2. Veka, 3. Jo{ ovaj put, 4. Kafe [arac 2005: 1. Carigrad, 2. Neoinvest, 3. 23 MX, 4. Fortuna Mibaks 2006: 1, Carigrad, 2. Neoinvest, 3. Kazina Milion , 4. Cve}ara Ikebana 2007: 1. Kazina Milion, 2. Bilding invest, 3. Ajri{ pab, 4. NIS petrol 2008: 1. Vektra K plus, 2. Bilding invest, 3. Ajri{ pab, 4.

Elekgtron 2009: 1. Soni komerc, 2. Bilding invest, 3. Kafe Apolon 2010: 1. SK Meridijana, 2. Carigrad, 3. DOO Vuvers, 4. Klaris 2011: 1. Klaris, 2. Carigrad, 3. Popovi} transport, 4. Gaga plast

KADETI 1998: 1. RFK Novi Sad Centroimpeks, 2. RMB Komerc, 3. ^SK, 4. Novi Sad 2 1999: 1. Centroimpeks, 2. RMB komerc, 3. Tehnoimpeks 2000: 1. Bodi haus market, 2. Telekomelektro, 3. Novi Sad 83 2001: 1. Gimnazija „Svetozar Markovi}“ 2. Voban, 3. Nautilus, 4.

NSCS 2002: 1. Nautilus, 2. Obrenovi} soker tim, 3. Klaris, 4. Red firm 2003: 1. Klaris, 2. Sredwa ma{inska {kola, 3. STR Bla`in, 4. SZR Siri{ki 2004: 1. Bilding invest, 2. DOO Marini S petrol, 3. Poslasti~arnica Evropa, 4. Obu}a metro Vrbas 2005: 1. Sredwa ma{inska {kola, 2. FK Veternik, 3. Mladost (Ba~ki Jarak), 4. Grme~ (Temerin) 2006: 1. Povratak otpisanih, 2.Krila Krajine, 3.GS tehnika 2007: 1. SNS komerc, 2. Bob DOO, 3.Tehnomer, 4. Okulis optika 2008: 1. Ofset print, 2. Bra}a Drini}, 3. Morbideli 2009: 1, NS tim, 2. Kan kom ,3. Mewa~nica Ris 2010: 1. Vitorog, 2. Ofset print, 3. Mewa~nica Ris, 4. Gaga plast 2011: 1. Alf, 2. FK Sini{a Mihajlovi}, 3. Agromarket, 4. Ofset print.

PIONIRI 1991: 1. Velti trejd 2, 2. Prolleter, 3. Lenborg 1992: 1. [korpion, 2. Obili}, 3. Cve}ara „Dalija“ 2 1993: 1. Kafe „Fuego“, 2. Kafe „Dva“ N, 3. Kafe „M“ 1996: 1. Carigrad, 2. Salon „Aleksandar“, 3. Sintelon, 4. STR Sava 1997: 1. Centroimpeks, 2. Kabel 2, 3. Markel 1998: 1. Biro-as, 2. Sintelon, 3. RFK Novi Sad, 4. [ajka{ Hromil 1999: 1. RFK Novi Sad, 2. Loto [ark, 3. Mladost (BJ), 4. Kabel 2000: 1. FK Novi Sad, 2. Nautilus, 3. Kabel A, 3. Despina 2001: 1. Klaris, 2. Rimeks, 3. Lira, 4. Era teks 2002: 1. Bor~anske bebe, 2. FK Novi Sad, 3. Optima, 4. B.P. „S petrol“ 2003: 1. „Nedi}“ i kompani, 2. FK Veternik, 3. Tigrovi, 4. FK Mladost (BJ) 2004: 1. Auto otpad Far, 2. Grme~, 3. Tesla Petrovaradin, 4. Kul boje 2005: 1. SNS Komerc, 2. Halogen 1, 3. Bob DOO, 4. Tehnomer 2 2006. 1. Halogen , 2. PPF[ Vojkan , 3. Novi Sad plavi 2007: 1. Mewa~nica Ris, 2. Kafe picerija Modena, 3. Kanarinci 92, 4. NS tim 2008: 1. Vitorog promet, 2. Hermes, 3. Gaga plast 2009: 1. Ofset print, 2. Ba~ka, 3. Rusanda Agrorit 2010: 2. Viskol, 2. SK Monako, 3. Umetnik Kafe gril Be~, 4. SK Meridijana 2011: 1. Promist, 2. Klaris, 3. Mladi lavovi, 4. Lavovi.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak10.januar2011.

DANAS U FC „VUJADIN BO[KOV“

Vojvodina po~iwe pripreme Fudbaleri Vojvodine zavr{ili su zimski odmor i danas }e ponovo biti svi u stroju u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. Ta~nije, ve}ina igra~a, koja je imala sasvim dobru takmi~arsku jesen, dobi}e poverewe {efa struke Zorana Milinkovi}a da i u prole}noj polusezoni potvrdi sve ono {to je nagove{teno u prvoj etapi trke za dva trofeja.

Prema re~ima sportskog direktora Miodraga Panteli}a, izvesno je za sada da }e {toper Milovan Milovi} provesti na {estomese~noj pozjamici u Albaniji. Ukoliko na prole}e svojim igrama bude po ukusu poslodavaca Dinama iz Tirane, na leto postoji mogu}nost otkupa ugovora. Pred odlaskom je i Mario \urovski. Da li je bli`i Gr~koj (Ergotelis), Nema~koj (Verder) ili nekoj tre}oj zemqi mo`da }e se znati ve} danas kada i kod nas zvani~no po~iwe prelazni rok.

Vojvodina ima plejadu dobrih igra~a. Tu su reprezentativac golman Brki}, tandem {topera Mojsov – Trajkovi}, pa iskusni Lazeti}, Vuli}evi}, Ili}, Kamerunac Oumaru, koji je bio pravo otkrovewe prole}a, lucidni Mereba{vili, pa mladi lavovi Medojevi}, Karan, Mito{evi}, Katai, Stevanovi}, Bilbija...

Od danas u stroju: Novakovi}, Karan, Medojevi}, Mito{evi}, Mereba{vili Foto: F. Baki} Nagove{teno je da bi nekolicina mla|ih mogla na kalewe, a Vo{a ~ini sve da ili }e, ipak, odlu~iti povoqniji finansijstrogo pridr`avao plana i programa aktivoja~a mesta uz aut liniju. Velikog remonta, ski uslovi koje nudi Antalija. nog odmora. svakako, ne}e biti.Ostaje da se vidi i gde }e Slede}e dve nedeqe crveno-beli treniraPo~etak priprema zakazan je danas u 12 se odraditi udarna faza zimskih priprema, }e u FC “Vujadin Bo{kov”, gde }e uraditi i sati u FC “Vujadin Bo{kov”. da li je Kipar dobio prednost nad Turskom, sva neophodna testirawa i videti ko se S. S.

DANSKI IGRA^ STIGAO U NOVI SAD

Pedersen trenira s Vo{om Nekada{wi mladi reprezentativac Danske Martin Pedersen trenira}e sa fudbalerima Vojvodine desetak dana, posle ~ega }e pasti odluka o wegovom eventualnom anga`manu u novosadskom superliga{u. Pro{le zime Vojvodina je uzburkala fudbalsku javnost dovo|ewem Gruzijca Georgija Mereba{vilija, dok se iznena|e-

we za ovaj prelazni rok zove Martin Pedersen.

Danski fudbaler ima 27 godina, igra na poziciji levog beka, a prethodnu sezonu (u Skandinaviji se nacionalne lige igraju po sistemu prole}e-jesen) proveo je u Valuru sa Islanda.

- Pedersen je ve} u Novom Sadu.

Pojavi}e se na prozivci danas u

Martin Pedersen u duelu s Man~ester junajtedom

12 sati - rekao je generalni sekretar Vojvodine Radisav Rabrenovi}.

Iako s Pedersenom (jo{) nije potpisan ugovor, wegov boravak u Vojvodini ne mo`e se nazvati probom.

- Nema govora o probi, jer je u pitawu ozbiqan igra~. Trenira}e s nama u narednih desetak dana, posle ~ega }e biti jasno da li se uklopio u novu sredinu i da li mo`e na obostrano zadovoqstvo da postane ~lan Vojvodine - objasnio je Rabrenovi}.

Danac je {est godina nosio dres Alborga, s kojim je stekao iskustvo igrawa u Ligi {ampiona i Kupu UEFA. Januara 2009. godine pre{ao je u Vejle, usledile su povrede i sva|e s upravom kluba, a onda i pozajmica u Valur.

Pro{ao je sve reprezentativne selekcije Danske, ali nije debitovao za A tim. S generacijom Bentnera, Agera i Kalenberga nastupio je na EP za igra~e do 21 godine u Portugalu 2006. godine.

IZ PARTIZANA

Petrovi} prvi odlazi Kako se bli`i po~etak priprema za prole}nu polusezonu tako se klupko oko prelaznog roka odmotava u Humskoj. U ovom trenutku izvestan je odlazak Radoslava Petrovi}a, verovatno u redove nema~kog [alkea. Generalni sekretar Darko Grubor potvrdio je interesovawe [alkea za svog igra~a, ali u celu pri~u ubacila su se i tri turska velikana. Grubor isti~e da }e se sve znati sredinom naredne nedeqe.

- Stvari su se malo konkretizovale, ali rasplet o~ekujemo za par dana.

Nemci su voqni da anga`uju Petrovi}a, kao i Turci pa }emo videti {ta }e biti – rekao je Grubor.

O ciframa nije `eleo da pri~a, kao ni o imenima turskih klubova, ali se {u{ka da je Be{ikta{ najozbiqniji interesent. Prema nema~kom sajtu ,,4-4-2’’, Partizan bi mogao da zaradi i vi{e od na{oj javnosti poznatih tri miliona evra, spomenuv{i ~ak i duplo ve}u sumu.

Trener Sa{a Stanojevi} i zvani~no je potvrdio interesovawe crno – belih za napada~a Ju`ne Afrike i Mamelodi Sandaunsa Katlega Mfelu (26). Navodno, pregovori su u jeku, a konkretnije, kao i za Petrovi}a, zna}e se za par dana. Obe{te}ewe za wega je 2,2 miliona evra.

- Ta~no je, on je u ovom trenutku pik broj jedan – rekao je Stanojevi}.

Mfela je u karijeri nastupao za \omo Kosmos (2002/3), Strasbur (2004/6), Rems (2005/6), Supersport Junajted (2006/8) i Mamelodi Sandauns (2008/10), a na 136 utakmica postigao je 37 golova. Za reprezentaciju Ju`ne Afrike nastupa od 2005. godine i na 37 utakmica postigao je 18 golova.

Mla|a grupa igra~a crno – belih ve} danas }e po~eti pripreme za prole}nu polusezonu. Trener Sa{a Stanojevi} `eli da kroz individualni rad ispravi nedostatke kod Miqkovi}a, Bra{anca, [}epovi}a, Ostoji}a...

I. L.

Radoslav Petrovi}

19

Ponosni sponzor Superlige Apatinska pivara povodom teksta objavqenog 8. 1. 2011, u listu Sportski `urnal, pod naslovom „Superkup u Be~u, „ve~iti“ pune Ernst Hapel!?“, u kome se navodi da je Apatinska pivara zainteresovana za organizaciju utakmice Superkupa Srbije u Be~u, kao i da je ona sponzorisala Lav kup Srbije, isti~e da je u pitawu gre{ka autora ~lanka, budu}i da je Apatinska pivara sponzor i pokroviteq Super lige Srbije koja po wenom brend lideru, Jelen Pivu, nosi i naziv Jelen Super Liga Srbije.

Molimo sve redakcije da u svojim preno{ewima vesti o mogu}nosti organizacije Superkupa u Be~u ne navode Apatinsku pivaru kao sponzora Kupa, budu}i da je Apatinska pivara ponosni sponzor Jelen Super Lige Srbije jo{ od 2008. godine kada je sa Zajednicom fudbalskih klubova Superlige Srbije uspostavila saradwu.

Apatinska pivara, Apatin

LEGENDARNI FUDBALER OD DANAS U ENGLESKOJ

Bekam trenira s Totenhemom

Biv{i kapiten engleske fudbalske reprezentacije Dejvid Bekam od danas }e trenirati u Londonu s ekipom Totenhema. U posledwih nekoliko nedeqa spekulisalo se da }e Bekam, koji ima ugovor s ameri~kim timom LA Galaksi, biti pozajmqen Totenhemu, ali do dogovora nije do{lo.

- Od ponedeqka }u trenirati s Totenhemom. Veoma je va`no da budem odli~no pripremqen tokom pauze u ameri~koj Dejvid Bekam ligi i zahvalan sam Totenhemu na ovoj prilici, kao i Galaksinas, {anse su minimalne - rekao je ju koji mi je to dozvolio - rekao je menaxer Totenhema Hari Rednap.

Bekam.

Iako se pre samo nekoliko daIpak, to {to }e trenirati s Tona ~inilo da }e Bekam u naredna tenhemom ne zna~i da }e Bekam bidva meseca braniti boje Totenheti pozajmqen londonskom klubu ma, ~elnici Galaksija su istakli jer dogovora nema zbog osigurawa. da su protiv ideje da ponovo pozaj- Mislim da se to ne}e desiti me engleskog fudbalera. Razlog jer postoji veliki problem oko za to je {to je Bekam tokom pozajosigurawa. Dejvid mo`e da trenimice u Milanu pro{le zime dora s nama u narednih mesec dana, a `iveo te{ku povredu Ahilove teja mislim da on to i `eli. Ali, tive zbog koje je propustio ve}i {to se ti~e wegovog igrawa za deo sezone.

[PANSKI GIGANT IMA SJAJNU [KOLU

Tajna Barsinih uspeha – La Masija Prvi put u istoriji su sva trojica kandidata za Zlatnu loptu - Andres Inijesta, Lionel Mesi i ]avi Ernandez - ponikla u istoj {koli fudbala. Doga|alo se ve} da prva tri mesta u izboru za Evropskog fudbalera godine zauzmu ~lanovi istog kluba.

Zlatnu loptu magazina „Frans fudbal“ - koja je 2010. godine ujediwena s titulom FIFA Svetskog fudbalera godine - osvajao je 1988. i 1989. Marko van Basten, dok su pratioci bili wegovi klupski drugovi Rud Gulit i Frank Rajkard, odnosno Franko Barezi i Rajkard. Me|utim, ove godine prvi put se dogodilo da trojica najboqih ne samo da brane boje Fudbaleri Barselone danas istog kluba, nego i da su u~ili naestogodi{wak po dolasku iz fudbal na istom mestu.

Argentine, a jo{ traje afirmaciAndres Inijesta, pro{logodija Pedra, Krki}a, \efrena... {wi laureat Lionel Mesi i ]avi Velike zasluge za atraktivnu Ernandez - svi su potekli iz Barigru Katalonaca pripadaju jo{ selonine omladinske {kole, sada jednom Holan|aninu Luju van Gave} ~uvene La Masie. Dan uo~i lu, koji je kao {ef struke Barseuru~ewa nagrade na sve~anosti u lone insistirao da se fudbaleri Cirihu, sajt „Goal“ objavio je od malih nogu u~e pas igri i da se oma` akademiji, podsetiv{i da se takav stil forsira kroz sve seLa Masia nalazi na prostoru na lekcije kluba. Igra Barselone dakojem je tokom izgradwe Nou Kampa bio veliki magacin i da kao takva funkcioni{e od 1979. godine.

Tada je legendarni Johan Krojf ubedio predsednika \ozepa Nuweza u neophodnost i ispravnost oslawawa na sopstvene resurse.

Da je Krojf bio apsolutno u pravu vidi se iz ~iwenice da su dres blaugrane desetak godina kasnije obukli Amor, Buskets senior, Gvardiola, Ser|i - osvaja~i evropske titule 1992. godine.

U narednom talasu do{ao je De la Pewa, pa ]avi i Pujol. La Masija iznedrila je i neke od najve}ih asova dana{weg fudbala, od kojih neki nisu vi{e ~lanovi Neki novi Barsini klinci Barse - Inijesta, Pike, Fabregas (Arsenal), Reina (Liverpul), nas predstavqa me{avinu holandValdez, Arteta (Everton)... Naskog totalnog fudbala, koji podravno, najve}a zvezda je Leo Mesi, razumeva sposobnost igre na razkoji je ukqu~en u sistem kao trili~itim pozicijama i tradicio-

nalne {panske igre po zemqi, do noge, bazirane na latinskom talentu. Klinci iz La Masie imaju priliku da stasavaju uz svoje idole, u~e se da ih opona{aju na terenu, dok paralelno postaju prijateqi i sti~u ose}aj pripadnosti klubu.

Nije, onda, ~udo {to Barselona u posledwe vreme ozbiqno {ije konkurentski Real Madrid, koji

godinama kupuje sve najboqe na tr`i{tu igra~a i trenera, ali mu se ipak doga|aju katastrofe poput novembarskih 0:5 na Nou Kampu.

20

SPORT

ponedeqak10.januar2011.

TURNIR U SIDNEJU

Bojana Jovanovski

Jovanovska u glavnom `rebu Srpska teniserka Bojana Jovanovski plasirala se u glavni `reb turnira u Sidneju. Jovanovski je u tre}em kolu kvalifikacija pobedila Rumunku Soranu Kirsteu sa 6:4, 6:2, posle jednog sata i jednog minuta igre. Mlada srpska teniserka je igrala odli~no protiv mnogo iskusnije protivnice i uspela je da spasi ~ak sedam brejk prilika Kirstee, dok je sama uspela pet puta da oduzme servis Rumunki.

Srbija }e tako posle povla~ewa Ane Ivanovi} sa turnira zbog povrede imati dve predstavnice po{to }e na turniru u Sidneju u~estvovati i Jelena Jankovi}. Jovanovska se u prvom

kolu sastaje sa Estonkom Kajom Kanepi. Na Centralnom terenu posledwi me~ dana igra}e {esta na listi nositeqki Jelena Jankovi}. Protivnica najboqe teniserke Srbije po VTA listi je Francuskiwa Aravan Rezai.

Zanimqivo je da u drugom kolu pobednica duela Jankovi} - Rezai igra sa boqom iz me~a Kanepi - Jovanovski.

U mu{koj konkurenciji Viktor Troicki je postavqen za ~etvrtog nosioca i slobodan je u prvom kolu, da bi se u drugom sastao sa boqim iz me~a Radek [tepanek (^e{ka) - Huan Ignasio ^ela (Argentina).

Turnir u Sidneju se igra za ukupan nagradni fond od 1.040.300 dolara.

TURNIR U BRIZBEJNU

Soderlingu titula [ve|anin Robin Soderling trijumfovao je na turniru u Brizbejnu po{to je u finalu pobedio branioca titule Endija Rodika iz Sjediwenih Dr`ava. Peti teniser sveta je u finalu pobedio rezultatom sa 6:3, 7:5, a na putu do titule nije izgubio nijedan set. Finalni me~, ipak, nije bio lak ni za jednog od tenisera, po{to je u jednom trenutku bio prekinut jer je krov proki{wavao, {to je posebno razbesnelo Rodika.

DANAS DVE UTAKMICE U NLB LIGI

Duel zahuktalih u Vr{cu Tri srpska tima danas igraju utakmice u NLB ko{arka{koj ligi. Prvo }e, u dvorani SC Milenijum u Vr{cu, snage odmeriti Hemofarm [tada i Partizan MTS (susret se igra od 18 ~asova, uz TV prenos na Arena sportu), a ne{to kasnije (20.15, TV Arena sport) na parketu beogradskog Pionira na}i }e se ekipe Crvene zvezde i Budu}nosti.

Suigurno je da duel Vr{~ana i beogradskih crno-belih izaziva pa`wu ko{arka{ke javnosti, jer obe ekipe se nalaze u veoma dobroj formi, a i ina~e su dueli ova dva tima tradicionalno burni, neizvesni i prepuni varnica. ^iwenica je da Partizan MTS ima puno boqi skor u me|usobnom odmeravawu snaga, ali nikada do pobeda nije dolazio bez muke i posle dobrih me~eva.

Posle pobede nad Cibonom u Zagrebu na kraju 2010. godine, a onda i trijumfa nad ekipom Budu}nosti u Podgorici na po~etku 2011. godine, Partizan sigurno `eli da nastavi seriju i poka`e kako u punu formu ulazi ba{ onda kada je najva`nije. Pred srpskim {ampionom je skori po~etak Top 16 faze Evrolige, gde }e iz prikrajka tra`iti {ansu za prolaz u ~etvrtfinale, {to bi bio nestvaran i fantasti~an domet. Sigurno je i to da skori dolazak (povratak) Milo{a Vujani}a budi novu dozu motivacije u igra~ima koje s klupe vodi trener Vlade Jovanovi}, ~ime }e pozicija plejmejkera biti zna~ajno poja~ana. Naravno, to nema puno veze s dana{wom utakmicom, ali mo`e da bude detaq~i} koji bi mogao da presudi.

S druge strane, Hemofarm je imao dosta problema s povredama i odlascima igra~a, a posebno te`ak za naranxaste bio je prelazak Milana Ma~vana u redove Makabija iz

Tel Aviva. Ostali su Vr{~ani bez najboqeg igra~a u ovoj sezoni, ali trener @eqko Lukaji} ima na raspolagawu dovoqan broj kvalitetnih ko{arka{a i ~ini se da je Savovi} odli~no iskoristio priliku, pru`iv{i zapa`enu igru u Zagrebu. U me|uvremenu, redove tima iz Banata poja~ao je i bek Mladen Jeremi}, nekada{wa uzdanica FMP-a, {to jasno svedo~i da je ova ekipa veoma ambiciozna i da `eli da ostvari {to boqe rezultate, ali i da osvoji, ako bude ikako mogu}e, jedan od trofeja.

U Beogradu }e gledaoci mo}i da Duel Krstovi}a i Kecmana iz me~a u Beogradu vide duel „rawenika“. Crvena zvezda je u ste parket. E, sad, da li je Budu}nost ekipa pro{lom prvenstvenom kolu ubedqivo izguza va|ewe, te{ko je odgonetnuti, ali je fabila od ~e{kog Nimburka na vlastitom parkat i to da su Podgori~ani `eqni rehabiketu i izvesno je da }e u~enici trenera Uvalitacije za poraz iz me~a s Partizanom lina poku{ati da poprave lo{ utisak. ImaMTS u Mora~i. To me~u daje dodatnu dra` i li su crveno-beli pomo} ~ak 5.500 navija~a treba o~ekivati `estok i neizvestan, a nana tribinama, ali su im ^esi odr`ali lekdamo se i kvalitetan okr{aj na parektu Piciju i primorali ih da pognutih glava napuonira.

A. P. – J. Tu.

KURIOZITET NA FRANCUSKOM PRVENSTVU

Strazbur bez poena u ~etvrtini Retko se de{ava ~ak i na utakmicama mla|ih kategorija i ni`ih liga da jedan tim ne postigne ni poen u ~etvrtini, za 10 minuta igre, pa }e zato ko{arka{i francuskog prvoliga{a Strazbura zapamtiti blama`u koju su do`iveli u me~u sa Orleanom. Ne zato {to ih je Orlean deklasirao (96:39), ve} zato {to je doma}in drugu ~etvrtinu dobio s neverovatnih 37:0.

Prvih 10 minuta zavr{eno je vo|stvom Orleana 13:11. Tada je po~eo veliki nalet doma}ina, a Strazbur je proma{io svih 13 {ute-

Gasol najboqi, Teodosi} ~etvrti

Stani~i} vozi za BMV? [ampion Srbije u najja~oj klasi motora @eqko Stani~i} dobio je ponudu da ove godine vozi za jedan od najboqih timova u Svetskom {ampionatu izdr`qivosti. Stani~i} se pro{le godine okitio novom

DNEVNIK

stigao poziv od tima Boening Penz 13 Racing, koji ima punu podr{ku BMV-a i takmi~i se u klasi {toksport. Tim, koji vodi Nemac Rico Penckofer, je pro{lu sezonu zavr{io kao ~etvrti u svojoj klasi u Svetskom {ampionatu, a boje tima je bra-

Srpski reprezentativac Milo{ Teodosi} zauzeo je ~etvrto mesto u izboru za najboqeg igra~a Evrope u izboru italijanskog dnevnog lista „Gazeta delo Sport“. Titulu najboqeg ko{arka{a Evrope u 2010. godini poneo je Pau Gasol i to tre}u godinu zaredom. Gasol je to priznawe dobio zahvaquju}i odli~noj sezoni u NBA ligi u kojoj je do{ao do svog drugog {ampionskog prstena. [panski reprezentativac je u izboru dobio 240 glasova, {to je gotovo dvostruko vi{e od drugoplasiranog Dirka Novickog, koji je sakupio 118. Tre}e mesto zauzeo je Gasolov sunarodnik Huan Karlos Navaro, koji je pro{le godine dobio titulu najboqeg igra~a Evrolige sa 75

va, kao i dva slobodna bacawa. Doma}i tim je ukupno, ra~unaju}i i dva minuta tre}e ~etvrtine, napravio seriju od 42:0. Zanimqivo je da su ove dve ekipe do posledweg odmeravawa snaga imale isti u~inak - po 5 pobeda i 7 poraza. Treba dodati i to da u Strazburu ne igraju rekreativci, ve} iskusni profesionalci - biv{i francuski reprezentativci Ajmerik @eno, Alan Digbe i Sa{a Gifa, kao i iskusni Amerikanci Rikardo Grir, Xon Mekord i Nik Luis - {to ovom doga|aju daje jo{ ve}u te`inu.

A. P.

PRVA @ENSKA LIGA

Lavice zaslu`eno ^elarevo – Proleter 79:62 (20:14, 15:13, 17:13, 27:22 ^ELAREVO: Sala O[ „Zdravko ^elar“, gledalaca 100, sudije: Virijevi}, Ivanovi}, Ra|enovi} (svi Beograd). ^ELAREVO: Vasi} 2, Mil. Rado{evi} 10 (3-3), Prvulovi} 4 (2-2), Stankovi}, Grbi}, Mar. Ra-

nim partijama na svom parketu.U dosada{wem toku prvenstva Prve lige samo su Vr{~anke osvojile bodove u ^elarevu, sve ostale ekipe su ostale praznih {aka. Ni tim iz Zrewanina, i pored silnog truda i od-

Milo{ Teodosi}

glasova. Teodosi} je na ~etvrtom mestu imao 58 glasova, a iza wega je sledio litvanski reprezentativac Linas Kleiza sa 39.

NBA LIGA

Pobeda Oklahome U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) odigrano je osam

@eqko Stani~i}

titulom u klasi do 1.000 kubika {toksport, a uz to je bio ~lan srpskog tima koji je u~estvovao na trkama izdr`qivosti.

Zahvaquju}i odli~nim izdawima, kako u Srbiji, tako i na trkama u svetu, Stani~i}u je

nio i Slovenac Jure [tibiq.

Ambicije tima su zbog takvog plasmana porasle, a ~lan tima mogao bi da bude i najboqi srpski motociklista, ali su mu potrebni sponzori da bi obezbedio mesto u timu.

Nenad Krsti} (Oklahoma)

utakmica na kojima su pet pobeda zabele`ili doma}i timovi, a me|u akterima od srpskih predstavnika bio je samo Nenad Krsti}.

Kapiten reprezentacije Srbije doprineo je pobedi Oklahome nad Memfisom (109:100) skromnim u~inkom od sedam poena za 19 minuta provedenih na terenu.

U preostalim me~evima postignuti su ovi rezultati: Atlanta - Indijana 108:93, Wu Xersi - Milvoki 92:115, [arlot - Va{ington 104:89, Detroit - Filadelfija 112:109 (produ`etak), ^ikago - Boston 90:79, Dalas - Orlando 107:117, Hjuston - Juta 99:103 (produ`etak).

Latinka Du{ani} (13) u akciji

do{evi}, Ciganovi}, Domazet 5 (2-1), Zoloti}, Du{ani} 20 (6-6), Ostoji} 11 (4-4), Mari} 27 (8-6).

PROLETER: ^arki} 11 (5-3), Gobeqi} 31 (9-8), Takov 2, Momirov, Ivkovi} 6 (4-2), Marinkov 12 (4-4), Vidri}, Rau{ki, Perin, Gruslav, Radi{i}, ^orda.

Ko{arka{ice ^elerave, popularne lavice, nastavqaju sa sjaj-

li~ne Gobeqi}eve (postigla polovinu ko{eva u svojoj ekipi), nije boqe pro{ao, do`iveo je poraz od 17 poena razlike.

Doma}e igra~ice su bile prosto neuhvatqive za rivalke, sve ~etvrtine su re{ile u svoju korist i apsolutno zaslu`eno trijumfovale.

V. Vujanovi}

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak10.januar2011.

21

DALEKOVOD EVROLIGA

IZBOR FINA

Novosa|ani slavili u Volgogradu Spartak - Vojvodina 6:8 (0:2, 2:2, 1:2, 3:2)

Vawa Udovi~i} najboqi na svetu Kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije Vawa Udovi~i} izabran je za najboqeg vaterpolistu sveta u 2010. godini u izboru Me|unarodne pliva~ke federacije (FINA). Udovi~i} je prethodno, u novembru pro{le godine, progla{en i za najboqeg vaterpolistu Evrope u izboru magazina LEN. Kapiten reprezentacije Srbije, koji nastupa za zagreba~ku Mladost, tokom 2010. godine osvojio je Svetski kup, Svetsku ligu i bronzanu medaqu na Evropskom prvenstvu. Za najboqu vaterpolistkiwu u protekloj godini FINA je izabrala Elizabet Armstrong iz SAD. Najboqi skaka~ u vodu je Nemac Patrik Hauzding, dok je najboqa skaka~ica Kineskiwa Ruolin ^en. Ruskiwa Natalija I{~enko je progla{ena za najboqu sinhro pliva~icu.

VOLGOGRAD: Bazen Spartaka, gledalaca: 600, sudije: [pigel (Nema~ka) i Levin (Izrael).

Igra~ vi{e: Spartak 9 (2), Vojvodina 10 (5). Peterci: Spartak 1 (1), Vojvodina 1 (1).

SPARTAK: Fedorov, Finaev, Gajdukov, ^e{ev, Panfil, Jur~ik 3, Stratan, Lazarev 1, Bala{ov 1, Reke~inski, Lisunov, Agarkov 1, Ivanov.

VOJVODINA: Marinkovi}, Maksimovi}, M. Mitrovi}, Vuksanovi} 1, Mili~i}, Vapenski 3, Matovi} 2, Ovuka, Ran|i} 1, Ubovi} 1, Basara, Vasi}, V. Mitrovi}.

Vaterpolisti Vojvodine, posle remija u pro{lom kolu u Novom Sadu sa Spartakom, u ~etvrtom kolu B grupe Dalekovod Evrolige u Volgogradu savladali su istu ekipu - 8:6. Ovo je prva pobeda u ovogodi{wem izdawu Evrolige za izabranike Dejana Stanojevi}a, koji u slede}em kolu idu na te{ko gostovawe {ampionu Evrope italijanskom Pro Reku iz \enove.

RIVALSTVO NA TERENIMA MOLA I ADE

Najva`nije je biti prvak sela Na posledwem turniru koji je igran na izmaku 2010. godine teniseri iz Mola i Ade nadigravali su se u dublu. Pobednici su Radovan Te{i} i \or|e Mati} iz Mola, drugoplasirani je par Mihalek Endre-Tibor Juhas iz Ade, a tre}eplasirani \uro Ni{i}Dragan Jak{i} iz Mola.

Po tradiciji na zavr{etku sezone progla{eni su najuspe{niji prema rang listi koja se sa~iwava bodovawem na osnovu postignutih rezultata na svih deset turnira. Turniri koji su igrani u Molu i Adi okupqali su 18 igra~a iz ovih mesta, Be~eja i Ba~kog Petrovog Sela.

Pehar za najboqeg igra~a za nastupe u pojedina~noj konkurenicji i parovima pripao je Radovanu Te{i}u iz Mola sa 38 poena, jedan vi{e od drugoplasiranog Dragana Jak{i}a, dok je na tre}em mestu \o|re Mati} sa 29 poena. Prvi na rang listi za rezultate u pojedina~noj konkurenciji je Dejan Jak{i} sa 22, ispred Radovana Te{i}a 17 i Endre Mihaleka sa 5 poena.

Na molsko-a|anskim master turnirima u~esnici u dublu igraju ~esto u razli~itim kobinacijama. Najuspe{niji dubl igra~ je \or|e Mati} sa 26, drugi je Radovan Te{i} sa 21 i tre}i Dejan Simendi} sa 17 poena.

- Turnire u Molu po~eli smo organizovati pre dvadesetak godina da bi upotpunili sportsko rekreativni `ivot, ali je uvek, ne samo u tenisu nego i u drugim disciplinama, bilo nadigravawe sa rivalima za lokalni presti` i ko je najboqi u selu. Od pre tri godine prirdru`ili su nam se i A|ani, jer je rivalstvo Molaca i A|ana prisutno od pamtiveka, a pridru`uju nam se veterani i mla|i igra~i iz okolnih potiskih mesta. Za odr`avawe turnira imamo dobre uslove, jer u Molu su nam na raspolagawu dva i u Adi tri terena, a po potre-

Trostruki strelac u Rusiji: Boris Vapenski

kom u Novom Sadu, samo {to smo sada bili mnogo pametniji. Nismo dozvolili da ste~enu razliku u prve tri ~etvrtine olako ispustimo. Dodu{e, uspeli su Rusi da do|u do 6:6, ali smo onda sa dva gola re{ili pitawe pobednika.

U samom fini{u susreta do{lo je do nepotrebnih ~arki i iskqu-

Foto: F. Baki}

~ewa. Da toga nije bilo bila bi ovo odli~na vaterpolo predstava. Dobro smo se odbranili u posledwa dva minuta, kada smo konstantno igrali sa igra~em mawe rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi} i ~estitao svojim pulenima na pobedi.

G. M.

@RK @ELEZNI^AR METAL CINKARNA NAJBOQA @ENSKA EKIPA IN\IJE

Na jesen u eliti

@RK @elezni~ar Metal Cinkarna, najuspe{nija `enska ekipa u op{tini In|ija, postigao je tokom 2010. godine zaista vredne rezultate. Takmi~arsku sezonu 2009/2010. u Prvoj ligi Srbije zavr{io je na visokom tre}em mestu, pripala mu je titula jeseweg prvaka teku}eg {ampionata, a nedavno je osvojio Kup Vojvodine, pa }e nastaviti borbe u zavr{nici najmasovnijeg takmi~ewa.

- Ponu|eno nam je letos da, po{to je Kikinda odustala od takmi~ewa, popunimo Superligu.

Me|utim, po{to je vi{e od polovine rukometa{ica napustilo

klub ponudu nismo prihvatili.

Doveli smo posle toga ve}inom mlade i nadarene rukometa{ice, skockali dobru ekipu pa }emo se, verujem, regularno sa prve ili druge pozicije plasirati u vi{i rang. @enski rukometni klub u In|iji osnovan je 1950. godine, igran je tada veliki rukomet, pa smo, eto, sjajnim rezultatima obele`ili veliki jubilej, a laska nam i to {to smo zvani~no najboqa `enska ekipa u Op{tini - istakla je predsednica kluba Sun~ica Bo`i} i dodala: - Prezadovoqan sam jesewim u~inkom. Sastavili smo zaista solidnu ekipu, osvojili titulu jeseweg prvaka i Kup na podru~ju Vojvodine, pa ~e-

stitke pripadaju rukometa{icama: Tijani Predojevi}, Marini Rupi}, Svetlani Mili}, Dragani Veraja, Sawi Drowakovi}, Branislavi Jak{i}, Milici Jezdi}, Vasiliji Cveti}, Vesni Vasi}, Milici Rankovi}, Jovani Jankovi}, Milici Ran~i}, Tamari Popovi}, Sari Garovi}, Vawi Simjanovski i Jasmini Zori}. Ipak, tokom zime }emo se poja~ati. Potrebne su nam kvalitetne rukometa{ice na bekovskim pozicijama, potrebno je vremena da i wih uigramo sa ostalim devojkama kako bi u narednom prvenstvu, nadamo se, me|u superliga{ima tako|e igrali dobro.

Da. Vi}enti}

Rastali se Vujovi} i Al Sad

Radovan Te{i}

bi koristimo i fiskulturne sale u {kolama - ka`e {ampion za 2010. Radovan Te{i}.

M. Mitrovi}

BE^EJSKI FUTSAL LIGA[ OSTAO BEZ [EFA STRUKE

Stanojev podneo ostavku Nevoqa nikada ne ide sama. Novajlija u futsal eliti KMF Be~ej je polusezonu zavr{io na posledwem mestu, {to je prouzrokovalo ostavku {efa struke Dejana Stanojeva.

- Platio sam ceh leto{we zablude. Smatrao sam da miris elite treba da osete igra~i koji su izneli teret drugoliga{kih okr{aja, mada sam realno znao da mnogi od wih nisu kvalitet za takav izazov. To se potvrdilo tokom polusezone. Samo ~etiri osvojena boda su daleko od plana da nam saldo bude izme|u 10 i 15 bodova. U takvoj situaciji je daleko bezbolnije da ja podnesem ostaku nego da se mewa vi{e od polovine ekipe. Me|utim, ne odlazim iz kluba. Pomo}i }u na na~in koji to u klubu od mene budu tra`ili - ka`e biv{i {efa jedinog be~ejskog prvoliga{a Dejana Stanojeva.

Od starta su krenuli Novosa|ani onako kako su i obe}ali, maksimalno agresivno i borbeno i ve} posle prve ~etvrtine poveli 2:0.

I u drugoj su odr`avali prednost od dva, tri gola, a onda su sredinom tre}e poveli i sa ~etiri pogotka. Vapenski je iz peterca odveo Vojvodinu na ubedqivih 6:2.

Do kraja ovog perioda igre uspeli su Rusi da smawe na 3:6. Sna`niji i iskusniji igra~i Spartaka poku{ali su u ~etvrtoj ~etvrtini da nadoknade razliku, kao i pre tri nedeqe u Novom Sadu uspeli su da do|u do izjedna~ewa (6:6), ali su onda izabranici Dejana Stanojevi}a uspeli da izdr`e pritisak i pametnije odigraju u zavr{nici susreta. Postigli su jo{ dva pogotka i sa~uvali prednost, a time i osvojili tri boda. Dodu{e, u samom fini{u do{lo je do nepotrebnih ~arki, a Ubovi} je minut pre kraja iskqu~en bez prava zamene.

- Ovo je bila sli~na utakmica onoj koju smo odigrali sa Sparta-

Rukovodstvo kluba }e poku{ati ovih dana, koliko je to mogu}e u zimskom prelaznom roku, da poja~a igra~ki kadar. Naravno, i da re{i pitawe {efa struke.

- Imamo brojne kombinacije, a koja }e biti realna zna}e se za koji dan.Turniri u malom fudbalu su, uglavnom, okon~ani i igra~i sada moraju da se okrenu klupskim obavezama. Pripreme po~iwu za koji dan i do tada }e morati da se zna ime trenera.

Poja~awa tako|e, jer {ampionat nastavqamo 23. januara, kada nam u goste sti`e zrewaninski SAS. Znamo da nas ~eka vra{ki te`ak posao, ali se ne predajemo. Na{u {ansu vidimo u tome {to nam direktni rivali za opstanak dolaze u goste. Ali, to je ma~ s dve o{trice, jer }emo uvek morati da igramo s imperativom pobede - rekao je predsednik kluba Milo{ Radanovi}.

V. Jankov

Biv{i selektor Srbije i Crne Gore Veselin Vujovi} vi{e nije trener Al Sada. Vujovi} je na klupi kluba iz Katara proveo ne{to vi{e od godinu dana, a raskid saradwe je inicirao upravo on.

- Tra`io sam i dobio raskid ugovora sa Al Sadom. U pitawu su razlozi privatne prirode - rekao je Vujovi} i dodao da je sve zavr{eno prijateqski.

- Ugovorom je bilo precizirano da ukoliko ja raskinem saradwu moram da platim 300.000 evra obe{te}ewa. Kao da sam rukometni Fabio Kapelo - istakao je Vujovi} i naglasio da mu je jedina opcija povratak u Evropu.

- Dolazim sredinom januara, do kraja meseca bi}e sve poznato poru~io je legendarni rukometa{.

SUPERVELESLALOM ZA DAME

Lara Gut iznenadila Lindzi Von [vajcarska skija{ica Lara Gut priredila je veliko iznena|ewe trijumfom u superveleslalomu za Svetski kup koji je odr`an u Altenmarku u Austriji. Iako joj niko nije davao ve}e {anse da ostvari zapa`eniji plasman, 19.godi{wa Gut je briqantnom vo`wom uspela da iznenadi branioca titule u Svetskom kupu Amerikanku Lindzi Von. Posle pobede u spustu, Von je izvanredno skijala i nadma{ila sve najve}e rivalke. Kada je ve} po~ela da slavi novi trijumf, Gut je sa startnim brojem 24 prosto preletela stazu i nadma{la Amerikanku za vi{e od pola sekunde. Tako je mlada reprezentativka [vajcarske stigla do druge pobede u Svetskom kupu u karijeri. Von je bila druga, a tre}e mesto pripalo je jo{ jednoj [vajcarkiwi - Dominik @isin, koja je za pobednicom zaostala 72 stotinke.

Vode}a u Svetskom kupu Nemi-

Lara Gut ([vajcarska)

ca Marija Ri{ zauzela je {esto mesto, ali joj je i to bilo dovoqno da sa~uva lidersku poziciju sa solidnom predno{}u od 96 bodova u odnosu na Von. Najboqe skija{ice sveta nadmetawe u Svetskom kupu nastavi}e u utorak u austrijskom zimskom centru Flahau.

Rezultat superveleslaloma: 1. Lara Gut ([vajcarska) 1:12,83, 2. Lindzi Von (SAD) + 0,53, 3. Dominik @isin ([vajcarska) + 0,72, 4. Elizabet Gergl (Austrija) + 0,91, 5. Nikol Hosp (Austrija) + 1,31, 6. Marija Ri{ (Nema~ka) + 1,33 itd. Poredak u superveleslalomu: 1.

Von 180, 2. Ri{ 120, 3. Gut 100, 4. @isin ([vajcarska) 89, 5. Xulija Mankuzo (SAD) 75 itd. G e n e r a l n i plasman u Svetskom kupu: 1.

Ri{ 923, 2. Von 827, 3. Gergl 565, 4. Tawa Putiainen (Finska) i Tina Maze (Slovenija) 480 itd.

22

ponedeqak10.januar2011.

Pioniri NIS Vojvodine

SPORT

DNEVNIK

Pionirke Beograda

Kadeti NIS Vojvodine

Kadetkiwe beogradskog Asa Odbojka{ki savez Vojvodine dodelio priznawa zaslu`nima za razvoj odbojke

HIQADU ODBOJKA[ICA I ODBOJKA[A NADMETALO SE NA NOVOGODI[WEM FESTIVALU U NOVOM SADU: Na Novogodi{wem me|unarodnom festivalu odbojke u Novom Sadu, u organizaciji Odbojka{kog saveza Vojvodine, nadmetalo se oko 1.000 devoj~ica i de~aka, pionirskog i kadetskog uzrasta. Turnir je trajao tri dana, igralo se u pet dvorana na 12 terena, a u~estvovalo je 96 ekipa u obe konkurencije. Pored ekipa iz Srbije, bilo je timova iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, a mnogi su morali da budu odbijeni jer su mesta za u~esnike ve} bila popuwena.

U konkurenciji kadetkiwa slavile su odbojka{ice beogradskog Asa pobediv{i u finalu hrvatski Osijek, a tre}e su bile igra~ice Mladosti iz In|ije. Kod kadeta najboqi su bili NIS Vojvodina po{to su u finalnom me~u savladali slovena~ki @u`emberk, a tre}e mesto pripalo je Mladost Ekspansu iz Nove Pazove. Pionirke Beograda osvojile su prvo mesto, dok je drugo mesto pripalo Feniksu, a tre}e su bile igra~ice Srema iz Sremske Mitrovice. Pioniri NIS Vojvodina podigli su pobedni~ki pehar po{to su u finalu savladali Roviw, a tre}i su pioniri Srema iz Sremske Mitrovice.

Dodeqene su nagrade za najboqe pojedince u svim kategorijama. Najboqa pionirka je Danica Markovi} (Beograd), pionir Jovan @ivanovi} (NIS Vojvodina), kadetkiwa Du{ica \ur|evi} (OK As Beograd), a kadet Miodrag Milutinovi} (NIS Vojvodina).

M. R. Foto: F. Baki}

REPORTA@E

DNEVNIK

[KOLSKI PRIMER DOVITQIVOSTI RAZNIH FELA NA ZAPADU BA^KE

Somborce taksiraju qubiteqi taksi vozila D

ok je vaskolika Srbija krupnim koracima ulazila u tzv. tr`i{nu ekonomiju, Sombor je po oceni mnogih „snom mrtvijem spavao“.

Sa ovom ~iwenicom se svaki putnik namernik vi{e nego o~igledno upoznavao ve} na prvom koraku u varo{i, odnosno po silasku sa autobusa ili voza. Na `elezni~koj i autobuskoj stanici, za razliku od iole ve}ih i modernijih mesta u kojima su im rukame trgali legalni i divqi taksisti, mogao je da bira izme|u dva-tri vozila jednog jedinog taksi udru`ewa ~ija bi se celokupna tada{wa usluga, najbla`e re~eno, mogla okvalifikovati kao odokativna.

Voq’ ti u „keca“, „zaporo{ca“ il’ „me~ku-perjara“. Cena taksitransporta devedesetih godina

osnivawe izazvalo tektonske poreme}aje na ovom delu slobodnog tr`i{ta. „Stari taksisti“ su bili odlu~ni da „nove“ ne pripu{taju na jedina tri postoje}a tradicionalna stajali{ta (pored obeju stanice i u strogi centar grada kod prodavnice „Vajdinger“, odnosno hotela „Sloboda“) pa je izme|u ovih privatnih preduzetnika povremeno dolazilo do razmene su~eqenih stavova uz upotrebu pajsera, montira~a, bejzbol palica i ostalog hladnog oru`ja iz arsenala demokratske polemike. Iz ovog dijaloga, najve}u asnu su izvukli takozvani „korisnici usluga“ kojima se otvorilo beskrajno poqe izbora omiqene taksi-ku}e koja ih je vozila „za tepsiju ribe“, {to samo po sebi ne bi bilo tako lo{e kada vo`wa u

pla}awa poreskih obaveza, kao {to je osnivawe „Udru`ewa qubiteqa taksi-vozila“ kojem je jedina falinka {to nije uvr{teno u zvani~nu turisti~ku ponudu starih i umetni~kih zanata u Somboru, da bi podsetili na stara vre-

dovodi u pitawe), nego i daqe, sada ve} dr`avnom preduze}u nabijati tro{ak. Imaju}i {mek za posao, u prostor nastao izlaskom „Severtransa“ sa tr`i{ta, uletela je jedna somborsko-inostrana privatna firma poznatija {iroj

Tako lepi, al’ prinudno parkirani: “Severtransovi” taksiji

Vo`wa na somborski na~in

pro{log veka po ulicama Zelengrada izra~unavala se, uz taksimetre kao iskqu~ivo modni detaq, varijabilnom metodom zvanom (u leskova~kom `argonu) „}e se dogovorimo!“.

Onda je i na zapad Ba~ke do{la ova na{a tranziciona demokratija, a sa wom i bujawe raznoraznih taksi-udru`ewa ~ije je prvobitno

somborskom taksiju ne bi, zahvaquju}i {oferskoj ume{nosti ne bi bila ravna avanturi odlaska na splitski Poqud sa sve ~etni~kom {ubarom na glavi. setqivi, kakvi su ve} Somborci na formalno-pravnu stranu cele stvari, osniva~i novope~enih taksi udru`ewa su se dosetili i takvih „krivina“ u izbegavawu

mena kada je grad imao i po 48 registrovanih fijakera i jagri.

Taksi udru`ewa su od 2000.-te na ovamo, poput pe~urki posle ki{e, izrastala iz videoteka, kasapnica, pecaro{kih i inih udru`ewa qubiteqa ribqeg paprika{a, pa je usledilo otvarawe „Severtrans taksija“, filijale tada privatizovanog istoimenog autobusnog preduze}a u vlasni{tvu poznatog „kontroverznog“ biznismena Jerkovi}a. Novi, uniformno brendirani „golfovi“, su sa svega 40.-tak dinara za start vozili po gradu, {to je dovodilo do o~aja slobodne taksi-strelce, ali kako su se zavr{ile sve ostale akvizicije kamionxije iz Ba~ke Topole, tako je i ova naizgled svetska taksi slu`ba brzo omanula, jer je privatizacija zbog nepla}enog ra~una poni{tena. Ubrzo se do{lo se do zakqu~ka da je boqe i jeftinije parkirati na neodre|eno ceo vozni park „Severtrans taksija“ ( {to dodu{e izvesni sindikat „Nezavisnost“

javnosti po tome {to i pored, kako mnogi tvrde, nelegalne izgradwe privrednih i stambenih objekata i izdatih pravosna`nih re{ewa za ru{ewe, uspeva da godinama unazad ishoduje sebi subvencije u smislu novog zapo{qavawa u istim tim objektima. Cena vo`we – „prava sitnica“, vozila ove firme, formalno amerikanskog brenda, zaista su perfektnoevropski ~ista, `uto uniformna, ~ak i ko~ija{i imaju „dres kod“, odnosno {oferima je obligacija da imaju ko{uqe i kravate, pa je gospodski sevap sesti u ovaj taksi.

Zli jezici u varo{i tvrde da od tih 40-tak novope~enih jednakoobrazno obu~enih taksi voza~a niko nema papir (npr. ugovor o radu, putni nalog.....) koji bi pravno dokazao da imaju bilo kakve veze sa nare~enom taksi-firmom i vozilom u koje primaju putnike, ali to, najverovatnije, ve} spada u domen Somborcima tako svojstvenog ve~itog zakerawa i tra`ewa dlake u jajetu. Mili} Miqenovi}

ponedeqak10.januar2011.

23

TU@AN @IVOT I ZAPU[TENA ZADU@BINA ANGELINE BRANKOVI]

Prepodobna majka uvek na mukama U

blizini manastira Kru{edol, na ju`nim padinama Fru{ke gore, u istoimenom selu, nalazi se seoska crkva Sretenska. Pomalo izolovana od puta, s dva potoka koji je okru`uju, crkvica sa svojim torwem proviruje zaklowena visokim borovima koji ne dozvoqavaju da se iz daqine osmotri.Sretenska crkva se dugo godine nije mewala, pro{irivala, obnavqala. Danas je u veoma lo{em stawu, a crkvu niko ne obilazi. ^ak ni turisti, iako je od velikog istorijskog zna~aja.

Crkva je provobitno osnovana kao `enski manastir 1512. godine. Podigla ju je Angelina Brankovi}. Prepodobna mati Angelina bila je k}i \or|a Arijanita Konina, albanskog gospodara Kowuha u oblasti [kumbe i supruga Stefana Brankovi}a, sina srpskog despota \ura|a Brankovi}a. U molbi koju je uputila velikom ruskom knezu navela je da ima nameru da podigne crkvu posve}enu Svetom Jovanu Zlatoustom, gde bi smestila mo{ti svoga supruga i sina. Mesto za crkvu ve} ima – kupila ga je za sto dukata. Veliki ruski knez odazvao se ovoj molbi i poslao ko`e od samurovine i ne{to novca. Osim crkvice, sagra|ene su }elije za monahiwe. Ne zna se pouzdano kada se Angelina zamona{ila, ali svakodnevno je bdila nad mo{tima supruga i sinova.

Angelina nije stigla da u svome manastiru pro`ivi du`e vreme, jer je ve} 1520. godine umrla i sahrawena u pri-

prati svoga manastira, tj. Sretenske crkve. Ne{to kasnije wene mo{ti su prenete u manastir Kru{edol. Kult prepodobne majke Angeline rano je izgra|en. Povod tome je wen te`ak `ivot: nad`ivela je mu`a, oba sina i k}er Maru. Tri puta je prenosila mo{ti svoga mu`a i dva puta sina, i to u velikoj oskudici. Za wihove kivote vezla je zlatnim i srebr-

nim nitima prekriva~e. Od tada{wih fresaka sa~uvano je veoma malo, jer je tokom popravki 1728. dobar deo uni{ten. Materijalna situacija se vremenom, po svemu sude}i znato promenila, jer te iste godine dozidana je mala priprata od opeke i podignut je drveni zvonik. Ipak, crkva je i daqe siroma{na, mo`da i zbog toga {to selo Kru{edol ima samo 50 ku}a. Mo`da je i zato od 1753. ona samo metoh manastira.

S. Bojevi}

RAZGOVORI NA SOKAKU

Koreni li~ki, kro{wa panonska, a du{a kafanska Senti, preko puta autobuske stanice, kafana „Gor{tak“ familije Kozi} je ve} ~etiri decenije institucija u ovom kutku Panonije, ne samo za gor{take iz kr{evite Like i Kraji{nike, ve} i za sve ovda{we Srbe, Ma|are, Ba~vane, Bana}ane i Lalo{e svih fela. Stub ku}e i uglednog lokala u koji rado navra}aju `iteqi Sente, wene okoline i namernici, Dara Kozi} (80), pod ~ijim budnim okom i varja~om je kuhiwa i familija, svojski se trudi da „Gor{tak“ u pitomoj varo{i na obali Tise bude ono po ~emu je postao ~uven.

- Od kada smo otvorili lokal, zna se da su u „Gor{taku“ uvek na meniju jela doma}e kuhiwe, pe~ewa od jagwetine, prasetine, }uretine, june}eg mo~inga, pa do li~ke base, li~kog kupusa i drugih |akonija - pri~a baka Dara.

– Ima 60 godina kako sam do{la u Sentu iz sela Velebit u kawi{koj op{tini. Na{a familija Korica je poreklom iz Like, doselili su se u ove krajeve posle Prvog svetskog rata, a ja sam ro|ena u Velebitu koji su na{i preci nazvali po zavi~aju odakle su do{li. U selu sam odrasla, odatle sam se i udala i uvek mi je u srcu, a hvala Bogu zdravqe me jo{ dobro slu`i.

Baka Dara se prise}a vremena kada su ona i suprug Mladen otvorili „Gor{tak“, koji se u ravnici lepo ukorenio. Mladen je na`alost umro 1982.

- U „Gor{tak“ svi rado dolaze, na dobrom smo glasu, sa svima

U

smo oduvek lepo `iveli, imamo stare prijateqe i stalne goste.

Ne `alimo se ni mi, ni oni. U zimskoj sezoni najtra`eniji je li~ki kupus, koji je obavezno na meniju i svi ga vole, znaju da ga baba Dara sigurno kuva i zato qudi i dolaze. Uz li~ki kupus obavezno idu i li~ke pole - ponosno veli baka Dara.

Li~ke pole se spremaju od krupnijeg krompira, koji se prese~e na pola, usoli se i pe~e u pe}ki, pa se slu`i kao prilog uz li~ki kupus. Baka Darini zemqaci bra}a Milo{ i Danilo

narsku posko~icu: „Kupusa, base, pr{uta i sira, a jo{ kad se prismo~i krompira...!“.

U kuhiwi „Gor{taka“ li~ke pole i razna pe~ewa peku se u unikatnoj pe}nici „Dara“, nazvanoj po gazdarici. Pe}nicu je pre skoro tri decenije svojeru~no napravio zet Boban Bukov~i}.

- Do sada su iz we izi{le tone pe~ewa, neuni{tiva je, jo{ }e dugoda nas slu`i - uverena je gazdarica Dara, koja bez obzira na godine, vitalna, nasmejana i uvek orna za dobar {timung. Ra-

Alfa i omega i u osamdesetoj: Dara Kozi}

Kravi}, s kojima sam u „Gor{tak“ navratio na po jednu putni~ku, potse}aju na li~ku kuli-

di se od jutra do fajronta, mla|arija mora da je slu{a, jer kako u {ali napomiwe, vide da bez we

ne mogu, ali da ipak bez sina Zorana, snaje Svetlane, unu~adi i ostalih asistenata ne bi mogla.

Dara i Mladen nisu bili ugostiteqske struke, ali kada su deca ve} stasala ve}ali su da li da otvore restoran, ili kasapnicu.

- Prevagnulo je da se otvori restoran u nadi da }e posao i}i boqe. I nismo se pokajali, po{to su deca nastavila posao, vidim da su i unuci zainteresovani, hvala Bogu ima ih petoro mu{kih. Slu{aju, poma`u, ve} su mnogo nau~ili i sve vole da znaju.

Wen sin Zoran, li~kih korena, panonskog stabla i kro{we, a du{e kafanske, mnogo pola`e u o~uvawe renomea „Gor{taka“, - Najva`nije je qubav i ose}aj prema qudima, da voli{ qude i svoj posao, da ga poku{a{ dovesti do savr{enstva - ka`e Zoran. - Na „Gor{tak“ se nadovezuje sala{, koji sam po~eo da pravim kada su nam kowe izbacili u a|anskom Poqoprivrednom dobru „Halas Jo`ef“. Zapatio sam koze, ovce i sviwe, a i sva druga hrana koja se slu`i kod nas je ekolo{ka. Sve salate po kojima smo poznati iz na{e su ba{te, od paprike, brokolija, karfiola, bimo{ keqa, do krompira, belog i crnog luka. Gosti koji nam dolaze su gurmani, qudi koji vole `ivot i opu{tawe, koji imaju {meka, koji be`e od usiqenog tempa. „Gor{tak“ i jeste i nije restoran, ovo je oaza prava kafana, institucija gde qudi dolaze da se opuste!

Porodi~ni pe~at „Gor{taka” – Dara sa sinom i snajom

Svako ko svrati, nalazi sebe u opu{tenoj restoransko-kafanskoj gor{ta~koj pri~i.

- Kafana kao institucija je ono {to nam sve vi{e fali u svakodnevnoj trci, gde }e se qudi rasteretiti briga, pro}askati, osloboditi se napetosti i stresova - smatra Zoran. - Da qudi do|u zato da ne budu ku}i, ne zbog toga da bi se napili, nego da ne budu pored televizora i ra~unara, da u slobodno vreme sebi daju malo odu{ka. Na`alost, pravih kafana je sve mawe, a treba da ih bude. Mo`da i zbog toga {to nema pravih kafana, qudi se otu|uju, nema ko da ih saslu{a. Nije ~oveku uvek potreban neuropsihijatar da ga saslu{a i prepisuje lekove, ako je zapao u neku frku i

brigu, blagotvorno mo`e da poslu`i i ~a{ica kafanskog razgovora s prijateqem. Kafana nije mesto gde se samo jede i pije, niko u wu ne zalazi {to je `edan i gladan, nego dolaze qudi koje vu~e neka pri~a i neki u`itak. Ako kao dur{tvo izgubimo instituciju kafane, koja je na putu da se izgubi, ne pi{e nam se dobro. Svaka ~ast kafi}ima, koje su {minkerske varijante za jutarwe kafice, i wih cenim i po{tujem. Ne treba ni kafu piti sam, ali kafana koja ima du{u, treba da ostane kao deo svakodnevice. U kafani, za {ankom, svi qudi su isti, nikome ne pi{e na ~elu da li je obi~an majstor, kwi`evnik ili princ –besedi Zoran.

Milorad Mitrovi}

24

SVET

ponedeqak10.januar2011.

ORU@ANI NAPAD NA KONGRESMENKU GABRIJEL GIFORDS

JUG SUDANA PRED OTCEPQEWEM

Jednonedeqni referendum o nezavisnosti YUBA: Oko ~etiri miliona bira~a Ju`nog Sudana po~elo je ju~e da glasa na jednonedeqnom referendumu o nezavisnosti koji }e, kako se o~ekuje, podeliti ovu afri~ku zemqu na dva dela.

su doputovali u Sudan da bi pru`ili podr{ku regionu da bi se izbegao novi rat.

O~ekuje se da }e se prete`no hri{}anski jug ove naftom bogate zemqe na referendumu izjasniti za otcepqewe od ve-

Predsednik Ju`nog Sudana Salva Kir nazvao je referendum „istorijskim trenutkom“, a pred birali{tem gde je glasao pozdravilo ga je vi{e stotina bira~a, javio je AP. Me|u okupqenima su bili i glumac i aktivista Xorx Kluni i ameri~ki senator Xon Keri, koji

}inski muslimanskog severa.

Referendum o nezavisnosti predvi|en je mirovnim sporazumom iz 2005. godine, kojim je okon~an 20-godi{wi gra|anski rat u kojem je `ivot izgubilo dva miliona qudi.

Samo nekoliko sati pre po~etka glasawa ~etiri osobe su

Stroge mere za odgovorne BERLIN: Nema~ka ministarka poqoprivrede Ilse Ajgner obe}ala je da }e primeniti stroge zakonske mere protiv osoba koje su odgovorne za skandal u vezi sa mesom kontaminiranim dioksinom. Ajgner je, u izjavi za nema~ki list „Bild am zontag“, rekla da ovaj slu~aj treba detaqno ispitati i da je neophodna o{tra reakcija.“Sudstvo u ovom slu~aju treba da izvr{i sna`an pritisak“, rekla je ona. Portparol nema~kog ministarstva poqoprivrede ranije je rekao da kontaminirano pile}e meso nije dospelo na tr`i{te i da wegovo konzumirawe kratkoro~no ne bi bilo {tetno jer je nivo kontaminacije nizak.

Nema~ki istra`iteqi prona{li su prekomernu koncentraciju dioksina u jajima i pile}em mesu, koja je dva puta ve}a od dozvoqene.

Vlasti su obustavile prodaju `ivinskog i sviwskog mesa i jaja sa preko 4.000 farmi, po{to je otkriveno da je hrana koja je davana `ivotiwama kontaminirana, a nekoliko zemaqa zabranilo je uvoz nema~kih poqoprivrednih proizvoda.

(Tanjug)

poginule u sukobima pobuwenika i sudanske Narodnooslobodila~ke vojske u ju`noj dr`avi Juniti.Rezultati referenduma bi}e objavqeni 1. februara.

Sudanski predsednik Omar el Be{ir je upozorio da je jug suo~en s opasnom nestabilno{}u u slu~aju da glasa za otcepqewe, jer nije u stawu da obezbedi stabilnu i bezbednu dr`avu za svoje gra|ane. Jo{ ve}a nestabilnost, me|utim, preti}e severu, ako se jug zaista otcepi a El Be{ir odr`i obe}awe da }e tada na severu, koji tako|e nije sto posto „arapski“ i ima {aroliko afri~ko stanovni{tvo, uvesti {erijat kao pravni osnov dr`ave i arapski kao jedini slu`beni jezik.

Teku}i referendum, ina~e, deo je Sveobuhvatnog mirovnog sporazuma iz 2005. godine, kojim je okon~an gra|anski rat. Od sticawa nezavisnosti od britanske imperije 1956, na nesre}u svojih sada ~etrdesetak miliona stanovnika, Sudan nikad nije uspeo da ostvari su`ivot severa i juga, ni sa demokratskim vlastima 1956 1958 i 1964 - 1969 ni sa vojnim re`imima u svim ostalim godinama.

(Tanjug-FoNet)

Izbori mawinskih samouprava u Ma|arskoj

NEMA^KA

BUDIMPE[TA: U Ma|arskoj su ju~e odr`ane izborne skup{tine svih 13 mawinskih zajednica u toj zemqi, ukqu~uju}i i srpsku. Predstavnici nacionalnih mawina, direktno ili posredstvom elektora, biraju rukovodstva zemaqskih i teritorijalnih samouprava. Pro{le godine su 3. okrobra, u sklopu lokalnih izbora, glasali za svoje samouprave na nivou naseqa.

Srbi su za Skup{tinu i predsednika Zemaqske samouprave Srba u Ma|arskoj glasali ju~e i u Budimpe{ti, gde su pripadnici srpske mawine formirali lokalne samouprave u ~ak 15 (od 24) kvartova, kao i u `upaniji Pe{ta, gde je 3. oktobra formirano 11 mesnih samouprava. U prethodne ~etiri godine predsednik Srba je bio Qubomir Aleksov.

Sasvim blizu osnivawu teritorijalne samouprave Srbi su bili i u Barawi, gde su formirali devet mawinskih mesnih

DNEVNIK

organa vlasti i nedostajao im je jo{ samo jedan. Srpske lokalne samouprave postoje i u ^ongradu (~etiri), Fejeru (~etiri), Ba~Ki{kunu (dve) i po jedna u `upanijama Tolna, Beke{ i Bor{odAbauj-Zemplen.

U Ma|arskoj `ivi ne{to vi{e od 3.500 autohtonih Srba, ali ra~unaju}i i one koji su se tamo doselili u protekle dve decenije ima ih oko 10.000. U skladu sa odredbama ma|arskog zakona, pravo na zemaqsku skup{tinu imaju sve mawinske zajednice koje su formirale bar ~etiri lokalne samouprave, dok je uslov za izbor teritorijalnih samouprava postojawe najmawe 10 mesnih samouprava u nekoj od 19 `upanija i Budimpe{ti kao posebnoj administrativnoj celini. Zemaqsku samoupravu }e imati sve nacionalne mawine, a bar jednu teritorijalnu wih 11, po{to Slovenci i Ukrajinci nisu ispunili potrebne uslove.

(Tanjug)

Napada~ ostavio opro{tajnu poruku

VA[INGTON, TUSON: Napada~ koji je u subotu u Tusonu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Arizona, ubio {est qudi i te{ko ranio kongresmenku Gabrijel Gifords, nekoliko sati pre napada na svojoj stranici u okviru dru{tvene mre`e „Maj spejs“ ostavio je opro{tajnu poruku.

Ova stranica, na kojoj je stajalo misteriozno „Dovi|ewa prijateqi“ i „Molim vas da se ne qutite

Gabrijel Gifords

na mene“, uklowena je samo nekoliko minuta po{to su vlasti identifikovale wenog vlasnika Xerada Lofnera (22) kao napada~a, naveo je AP. Lofnera vlasti opisuju kao osobu sa problemati~kom pro{lo{}u, a poznanici kao ~oveka koji je ~esto bio svojeglav, ali je mnogo voleo da ~ita.

Lofner je pritvoren odmah posle prekju~era{weg napada u blizini jednog tr`nog centra, gde je Gifordsova, ~lanica Kongresa iz Demokratske stranke, dr`ala politi~ki skup. AP navodi da su u napadu ubijeni glavni federalni sudija Arizone, jedna devetogodi{wa devoj~ica i jo{ ~etvoro qudi.

Ameri~ki predsednik Barak Obama osudio je napad kao „besmislen i u`asan ~in nasiqa“ koji predstavqa „tragediju za celu na{u zemqu“. Vlasti navode da ta~an motiv napada, ~ija je meta bila kongresmenka, koja se sada bori za `ivot, zasad, nije poznat, dok je okru`ni {efir Klarens Dupnik rekao da postoji mogu}nost da je napada~, koga je opisao kao mentalno nestabilnu osobu, imao sau-

Gra|ani pola`u cve}e na mestu incidenta

~esnika. Klerens Dupnik, {erif oblasti Pima je na konferenciji za novinare u Tusonu rekao da vlasti tra`e i drugog mu{karca u vezi sa pucwavom u tom gradu kada je te{ko rawena kongresmenka Gebrijel Gifords. Dupnik smatra da je kongresmenka bila meta oru`anog napada. „Ona je u kriti~nom stawu“, potvrdio je doktor Piter Ri i dodao da su neurohirurzi zavr{ili operaciju i da mo`e da ka`e da je „veliki optimista“, jer ona „reaguje nakomande“, prenela je agencija Rojters. Prema navodima lekara, napada~ je pucao kongresmenki u glavu i metak je pro{ao kroz mo-

U Al`iru nemiri zbog skupe hrane AL@IR: U neredima {irom Al`ira zbog pove}awa cena nekih `ivotnih namirnica, poginulo je dvoje demonstranata, navela je lokalna policija, a vlada saop{tila da }e smawiti cenu konzumnog {e}era i uqa za doma}instva.

Neredi zbog poskupqewa u Al`iru traju ve} ~etiri dana, a sada je javqeno i o dva smrtna slu~aja.

Od srede pa do subote, u neredima mladih demonstranata zbog pove}awa cena namirnica, povre|eno je najmawe 300 policajaca i oko 100 demonstranata, rekao je na nacionalnom radiju ministar unu-

zak, ali ona reaguje na komande i bi}e preba~ena na intenzivnu negu. Na konferenciji za novinare u Univerzitetskom medicinskom centru u Tusonu gde se pucwava dogodila, dr Ri je naveo da je jedna devetogodi{wa devoj~ica podlegla povredama u bolnici i da je jo{ devet osoba na le~ewu zbog rawavawa iz vatrenog oru`ja.

Napad je osudila ameri~ka sekretarka za unutra{wu bezbed-

tra{wih poslova Dau Uld Kablija.

Jednog demonstranta policija je ubila u petak kada je on poku{ao da u|e u policijsku stanicu za vreme nereda u mestu Ain Lah|el, nekih 350 kilometara jugoisto~no od prestonice Al`ira, rekao je Kablija.

Druga osoba je poginula u mestu Bu Ismail, oko 40 kilometara zapadno od prestonice, rekao je on, ne navode}i detaqe.U nameri da sti{a nasiqe, u kojem je uni{teno nekoliko dr`avnih zgrada, al`irska vlada je odlu~ila u subotu da cenu konzumnog {e}era i uqa smawi za 41 odsto.

(Tanjug)

nost Xenet Napolitano i izrazila sau~e{}e zbog ubistva federalnog sudije Xona Rola i drugih stradalih u napadu.Predsednica poslani~ke grupe demokrata u Predstavni~kom domu Nensi Pelosi tako|e je osudila napad i izrazila da je „kongresmenka Gifords brilijantna i hrabra ~lanica Kongresa koja je u Va{ington donela gledi{ta mladih nara{taja ameri~kih politi~ara“. I predsednik Predstavni~kog doma ameri~kog Kongresa republikanac Xon Bejner osudio je napad u Tusonu i istakao da je „napad na jednog kongresmena napad na sve kongresmene“.

(Tanjug)

Pad aviona pre`ivelo 50 putnika TEHERAN: Najmawe 50 qudi spaseno je iz iranskog putni~kog aviona koji se danas, zbog lo{ih vremenskih uslova, sru{io na severozapadu zemqe, objavila je iranska agencija Fars.

Prema podacima ove agencije, u avionu koji je pao u blizini grada Urumija bilo je 105 qudi, dok dr`avna televizija navodi da se u wemu nalazilo 156 putnika i ~lanova posade.

Iranski putni~ki avion sa 156 putnika i ~lanova posade sru{io se sino} u blizini grada Urumija na severozapadu zemqe, objavila je iranska dr`avna televizija.U izve{taju se, za sada, ne navode nikakvi detaqi o uzrocima nesre}e.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROBERT GEJTS Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts doputovao je ju~e u Peking da bi obnovio razgovore o vojnoj saradwi Kine i SAD. Gejts }e boraviti tri dana u poseti tokom koje }e obi}i i Centar za nuklearnu komandu u blizini Pekinga. Poseta je usledila posle perioda turbulencije u vojnoj saradwi dve zemqe zbog ugovora o naoru`awu vredan {est milijardi dolara izme|u SAD i Tajvana.

FIDEL KASTRO Biv{i kubanski lider Fidel Kastro ju~e je o{tro osudio i nazvao svirepim napad u kojem je u Tusonu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Arizona, ubijeno {estoro qudi, dok je 13, me|u kojima i kongresmenka Gabrijel Gifords, te{ko raweno. U ~lanku pod nazivom „U`asan ~in“ Kastro kritikuje ameri~ku o{tru retoriku, misle}i pri tome na guvernerku Aqaske Saru Pejlin.

ARIJEL [ARON Li~ni lekar biv{eg izraelskog premijera Arijela [arona, koji je ve} pet godina u komi, izjavio je da pacijent reaguje na {tipawe i otvara o~i kada mu se neko obra}a. Dokter [lomo Segev rekao je to izraelskoj televiziji, povodom godi{wice jakog mo`danog udara nakon koga je [aron pao u komu i nikada se nije povratio. Bio premijer od 2001. godine dok se nije razboleo.

Prona|ena vakcina protiv kokaina VA[INGTON: Ameri~ki nau~nici prona{li su jo{ jedan na~in odvikavawa od droge - vakcinu protiv kokaina. Vakcina spre~ava drogu da dopre do centara u mozgu koji biohemijski uti~u na ose}aj prijatnosti, preneo je „Glas Amerike“.Ujediwene nacije su 2008. godine procenile da je u svetu izme|u 16 i 38 miliona qudi zavisnika od droga, me|u kojima i kokaina.

Ameri~ki nau~nici sada ka`u da su razvili vakcinu koja bi jednog dana mogla pomo}i zna~ajnom broju zavisnika od kokaina da se re{e pogubne navike. Vakcina - napravqena od proteina iz bezopasnog virusa prehlade i jednog molekula koji imitira kokain odvoji drogu i spre~i je da dopre do centra u mozgu koji stvara ose}aj prijatnost, ka`e Ronald

Kristal, nau~nik Odseka za genetiku i medicinu Medicinskog fakulteta Veil Kornel u Wujorku.

Kristal je predvodio ekipu nau~nika koji su vakcinisali mi{eve, a potom im ubrizgavali kokain, ponavqaju}i ubrizgavawe jednom sedmi~no, tokom 12 nedeqa. „Recimo, kao da neko ide na `urku i jednom nedeqno u`iva u kokainu. Mi{evima se ni{ta nije

doga|alo: prvu nedequ, drugu, tre}u, ~etvrtu… Mi im dajemo kokain, a mi{evi samo sede kao da smo im dali vodu“, rekao je on.

Kristal ka`e da }e qudima koji se oporavqaju od zavisnosti najverovatnije biti potrebne dodatne vakcinacije buster dozama.Nau~nici ispituju efikasnost jo{ jedne vakcine protiv kokaina, koja je u fazi klini~kih ispitivawa, ali prema dosada{wim rezultatima, ona je efikasna u samo 40 oidsto slu~ajeva.

Kristal ka`e da je wegova vakcina, kako izgleda, vrlo delotvorna, u najmawu ruku kod mi{eva, zato {to je udru`ena s ~esticom virusa na koji je telo veoma dobro naviknuto. „Na{ imunolo{ki sistem reaguje brzo i energi~no protiv virusa, a virus prehlade je

na vrhu te kategorije. Dakle, uzeli smo jedan adenovirus, razdvojili ga u deli}e i na te deli}e pri~vrstili kokain“, istakao je Kristal.

Istra`ivawe ekipe dr Kristala finansirao je ameri~ki Nacionalni institut za zloupotrebu droga. Direktorika tog instituta Nora Volkov ka`e da je izazov u razvitku vakcine protiv kokaina bio kako navesti imunolo{ki sistem da prepozna drogu kao napada~a s obzirom da je molekul kokaina vrlo mali. Volkov ka`e da bi isti pristup - dakle kori{tewe nekog adenovirusa kao nosa~a - mogao biti kori{}en i u razvoju vakcine protiv drugih supstanci koje izazivaju zavisnost, ukqu~uju}i i heroin, ali da treba na}i pravi spoj jer vakcina protiv kokaina, ne bi delovala na heroin i obrnuto.

Vakcina bi mogla biti od pomo}i svim zavisnicima i alkoholi~arima i pu{a~ima.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

Crnogorski vrh kritikuje Mitropoliju PODGORICA: Praznik Hristovog ro|ewa - Bo`i} u Crnoj Gori je protekao u znaku najmasovnijeg povratka vernika u hramove od kada je po~elo slobodno ispovedawe vere, ali i u znaku medijskih napada i kritika dr`avnog vrha Mitropolije crnogorsko-primorske.

Podgori~ki paroh protojerej Velibor Xomi} je Tanjugu rekao da ve} nekoliko godina unazad mediji, posebno javnog servisa, koriste svaku priliku da za Bo`i} i Vaskrs, dane najve}ih hri{}anskih praznika, vre|aju verska ose}awa gra|ana i da u vreme praznika mira, qubavi i pra{tawa stvaraju omraze me|u qudima. U polemiku koja je pokrenuta povodom ru{ewa pravoslavnog hrama Svete Trojice na Rumiji, kraj Bara, ukqu~ili su se mitropolit Amfilohije i predstavnici najvi{eg dr`avno vrha, opozicije, kao i samozvani mitropolit Mihailo, predstavnik kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve (CPC). Sve je po~elo posetom novog ministra Predraga Sekuli}a Baru i wegovom izjavom da bi trebalo raspisati me|unarodni tender za izgradwu multikonfesionalnog objekta na Rumiji.

Prve reakcije iz Mitropolije, ali i iz nepriznate CPC su bile negativne, dok je Islamska zajednica saop{tila da nije zainteresovana za izgradwu ta-

BUGARSKA

„Dosta ruskih spomenika” SOFIJA: U Sofiji, ispred Spomenika Sovjetskoj armiji, ju~e su protestovale dve grupe gra|ana - jedni koji se zala`u za ru{ewe ili wegovo preme{tawe u Nacionalni istorijski muzej, a druga koja smatra da ga ne treba dirati, jer je to simbol antifa{izma, a ne komunizma.

Prvi su u svojim argumentima isticali da je Sovjetska armija u Bugarsku u{la bez ikakvih prepreka, nakon {to joj je bugarska vojska otvorila granicu, ali da je zatim, ta ista vojska okupila Bugarsku. „Ovaj spomenik niju podignut u spomen nijednom poginulom, budu}i da sovjetska armija nije dala ni jednu `rtvu“, naveli su demonstranti, isti~u}i da Sovjetksi savez vi{e ne postoji, da je Bugarska ~lanica EU i da mora da se pona{a tako. Ispred spomenika nekoliko desetine gra|ana napravili su `ivi lanac sa plakatama na kojima je pisalo „Dosta ruskih spomenika“, „Nismo rusofili, ali smo i robovi“, „Antifa{isti protiv fa{ista komunizma“, „Do~ekujemo vas u miru, ispra}amo vas u miru“ i skandirali „komunisti i fa{isti, svi ste teroristi“.

Sa druge strane, u znatno mawem broju, protestovali su predstavnici levih stranaka i organizacija, koji su istakli da taj Spomenik Sovjetskoj armiji nije komunisti~ki, ve} antifa{isti~ki simbol.Prema levici, spomenik treba da ostane, a ne da se na tom mestu, kako su istakli, gradi tr`ni centar. Spomenik Sovjetskoj armiji nalazi se u centru Sofije i jedan je od najve}ih istorijskih spomenika u Bugarskoj. (Tanjug)

Zaplewen radioaktivni kontejner SOFIJA: U Bugarskoj su uhap{ene tri osobe, nakon {to je policija kod wih prona{la radioaktivni kontejner, koji je odmah odvezen i obezbe|en kako ne bi do{lo do opasnosti po qude u wegovoj okolini, saop{tila je policija.

Olovni okrugli kontejner, pre~nika 40 santimetara, prona|en je u jednoj fabrici za proizvodwu sto~ne hrane u Asenovgradu, nakon ~ega su pripadnici policije, po nalogu tu`ila{tva u Plovdivu, zadr`ali K.B. (47), kod koga je prona|en kontejner.

(Tanjug)

kvog objekta. Polemika oko Sekuli}eve ideje, pome{ana sa medijskim napadima da Mitropolija „zgr}e“ ogromne pare od imovine u Crnoj Gori, kao i da se bavi privrednim delatnostima, a da dr`avi ne pla}a ni dinar poreza, smewivala se naizmeni~no proteklih prazni~nih dana.

Reaguju}i na ministrove izjave, mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije je, prilikom sve~anog paqewa badwaka ispred Crkve Sveti Jovan Vladimir u Baru, poru~io da crkva na Rumiji nije dr`avno niti pitawe sa ministre. Amfilohijevo bacawe prokletstva na onog ko poku{a da poru{i tu crkvu, izazvalo je kritike najvi{ih dr`avnih predstavnika, opozicije i analiti~ara, koji su to ocenili kao govor mr`we zbog kojeg bi Amfiloje trebalo da odgovara.

Usledila je i izjava samozvanog mitropolita Mihaila, koji smatra da pravoslavni hram na Rumiji ne treba samo ukloniti kao simbol jednog zlog vremena, ve} bi ga kao takvog trebalo postaviti ispred Beogradske patrijar{ije.On je zapitao odakle mitropolitu Amfilohiju pravo da se naziva episkopom kada je on taj koji je „podsetrikivao i blagosiqao oru`je koje je usmrtilo hiqade gra|ana Bosne i Hrvatske...“.

(Tanjug)

Zbog magle otkazani letovi sa skopskog aerodroma SKOPQE: Svi letovi sa skopskog aerodorma „Aleksandar Veliki“ ju~e su otkazani zbog guste magle, jedino je poleteo avion za Cirih. Otkazani su letovi za Be~, Budimpe{tu, Beograd, Podgoricu i Bursu, a zbog magle na taj aerodrom nisu sletali avioni iz Budimpe{te,

Ciriha, Burse i Be~a. Neki od letova su otkazani, a neki preusmereni na aerodrom u Ohridu.

Iz Aerodromske uprave „Aleksandar Veliki“ ka`u da }e se avio-sabra}aj normalizovati tek kad vremenski uslovi to dozvole.

(Tanjug)

U Makedoniji prve `rtve hladno}e SKOPQE: Dva mu{karca iz Skopqa u subotu su prona|eni mrtvi, a pretpostavqa se da su umrli zbog hladno}e, saop{tila je policija. Jedan je bio besku}nik, a wegovo telo je prona|eno u napu{tenoj zgradi u centru

Skopqa. Za drugog se pretpostavqa da je u alkoholiziranom stawu pao, jer je prona|en u nesvesti, nakon ~ega je preminuo u bolnici. Ni kod jednog nije bilo tragova nasiqa, navodi policija.

(Tanjug)

OBELE@ENA 19. GODI[WICA REPUBLIKE SRPSKE

^lanstvo u EU glavni ciq, ali ne po svaku cenu BAWALUKA: Svetom arhijerejskom liturgijom u hramu Hrista spasiteqa ju~e su u Bawaluci obele`eni Dan Republike Srpske i wena Krsna slave, Svetog arhi|akona Stefana. Litrugiji je prisustvovao predsednik RS Milorad Dodik, kao i drugi zvani~nici ovog entiteta, a posle litrugije obavqen je i verski obred lomqewa slavskog kola~a.

viteta, politi~kog i teritorijalnog kapaciteta i izgradwa samoodr`ivosti.

Dodik je naveo da je RS svoje pravo na legitimit ostvarila mukotrpno, da je pro{la kroz razli~ite faze, poput satanizovawa srpske nacionalne politike u toku rata i pravqewem Srba krivcima, ne samo u BiH ve} i u drugim delovima biv{e Jugoslavije. On

Verski obred lomqewa slavskog kola~a

Pre 19 godina nastala je RS, kada je Skup{tina srpskog naroda u BiH usvojila Deklaraciju o progla{ewu Srpske Republike BiH. Me|unaordno priznawe RS je dobila u Dejtonu, kada je 21. novembra 1995. godine donet mirovni sporazum, kojim je zaustavqen troipogodi{wi rat u BiH, a RS postala sastavni deo tada nastalog Ustava BiH. Predsednik Milorad Dodik izjavio je da jedan od osnovnih prioriteta koje qudi o~ekuju jeste da RS traje, jer je ona odraz `eqe srpskog naroda, koji je shvatio da bez we i wenih institucija nema odr`avawa nacionalnog identiteta. Dodik je u intervjuu Radioteleviziji RS, koji je emitovan u subotu je kazao da je su{tina politke RS odbrana wenog subjekti-

smatra da me|unarodna zajednica nije dobronamerna prema RS, navode}i da se BiH mora vratiti izvornom Dejtonu, jer je to jedini na~in za wen opstanak.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je ju~e da RS ne}e biti remetila~ki faktor, ve} ravnopravan partner u razgovorima s predstavnicima drugog entiteta i konstitutivnih naroda, ali i predstavnicima me|unarodne zajednice s kojima `eli da gradi partnerske odnose. „@elimo da, u okviru na{ih ustavnih mogu}nosti, sara|ujemo sa predstavnicima svih dr`ava, posebno sa Srbijom, ali i drugim dr`avama u regionu, Evropskom unijom, SAD, Rusijom, Kinom, Izraelom i svim drugim dr`avama koje nas uva`avaju i `ele da sa-

ra|uju sa nama“, rekao je Dodik na sve~anoj akademiji povodom Dana RS i wene krsne slave - Svetog arhi|akona Stefana.On je naglasio da ~lanstvo u Evropskoj uniji ostaje jedan od strate{kih ciqeva, ali ne po svaku cenu.

Izetbegovi}: Ne volimo {to je BiH podeqena ^lan Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi} smatra da obele`avawe 9. januara – Dana Republike Srpske nije uvredqivo za Bo{wake, ali da Bo{waci, kako ka`e, ne vole {to je BiH podeqena i da imaju pravo da stvari vide tako kako ih vide. „Nama li~no nije pri srcu RS, niti podeqenost BiH, niti to {to Bo{waka nema u tom delu BiH kako ih je bilo prije rata. To nas morate razumjeti“, rekao je Izetbegovi} novinarima, i dodao da Bo{waci po{tuju Dejtonski sporazum. „Ne mo`emo prihvatiti da se proces pristupawa BiH Evropskoj uniji koristi za radikalnu promenu ustavnog ure|ewa i centralizaciju zemqe“, rekao je Dodik, na sve~anoj akademiji u Bawaluci. Zbog toga mi prihvatamo samo onu BiH koja je verifikovana izvornim Dejtonskim mirovnim sporazumom i koja uva`ava Republiku Srpsku. Na{a Republika nije za negirawe, potcewivawe i poni`ewe. Mi je volimo i do`ivqavamo kao sastavni deo na{eg `ivota“, kazao je Dodik.

(Tanjug)

Mirko Cvetkovi} ~estitao gra|anima Dan RS BAWALUKA: Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} ~estitao je ju~e u Bawaluci rukovodstvu i gra|anima Republike Srpske Dan RS, po`elev{i im puno prosperiteta i uspeha, posebno na ekonomskom planu. Premijer Sbije je prisustvovao sve~anostima povodom obele`avawa Dana RS i krsne slave RS - 9. januara.

„Svojim dolaskom sam `eleo da podelim sve~anost povodom Dana RS i zato sam danas ovde“, rekao je Cvetkovi} novinarima. Odgovaraju}i na novinarsko pitawe, premijer Cvetkovi} je rekao da je ju~e u Banaj Luci razgovarao i o poslu. „Ideja je da se sastanemo tokom februara, do kada }e najverovatnije da se konstitui{e Vlada RS, da tada odr`imo jednu zajed-

ni~ku sednicu na kojoj }emo otvoriti pitawa vezana za realizaciju Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama Srbije i RS“, kazao je Cvetkovi}. Premijer Srbije je izrazio nadu da }e ta sednica biti tokom februara ili marta na kojoj }e biti analizirano {ta se do sada uradilo i {ta treba daqe da raditi u skladu s tim sporazumom.

(Tanjug)

ponedeqak10.januar2011.

25

26

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak10.januar2011.

DNEVNIK

USPEH STUDENATA FTN-a NA KONKURSU „PETAR DAMJANOVI]”

Maheri za projektovawe ra~unarom Ovako je bilo na „Meksi~koj ve~eri”

VE^ERI TURISTI^KE ANIMACIJE I HUMANITARNA AKCIJA STUDENATA PMF-a

Upoznajte Skandinaviju, Brazil, Crnu Goru Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu tokom januara organizuje tri tematske humanitarne ve~eri, u okviru akcije “Animacija u turizmu grada Novog Sada 2011. godine”, na kojima }e biti predstavqene razli~ite zemqe, wihova kultura, muzika, tradicionalna jela.

Ve~eri }e biti organizovane u hotelu “Park”, a ta~ni datumi bi}e obnarodovani ove nedeqe.

Zainteresovani }e mo}i da u`ivaju u „Skandinavskoj ve~eri“, pod nazivom “Veni, vidi, viking”, s koje }e novac i}i [koli „Dr Milan Petrovi}“ u Novom Sadu, „Brazilskoj ve~eri“, koja se organizuje za pomo} Hematolo{kom odeqewu novosadske Klinike za de~je bolesti, ili “Crnogorskim no}ima u Vojvodini”, za pomo} Domu za decu bez roditeqa u Somboru. U cenu ulaznice od 1.000 dinara ura~unata je i ve~era – gastronomski specijaliteti zemqe kojoj je posve}eno odre|eno ve~e. Osim

pla}awa ulaznice, potrebno je doneti ode}u, {kolski pribor, slatki{e, igra~ke ili kakav drugi poklon za mali{ane u pomenutim institucijama.

Tematske ve~eri sastoje se iz nekoliko delova, u okviru kojih se prezentuju kultura, muzika, no{we, obi~aji i `ivot stanovnika pomenutih zemaqa. Svake godine se predstavqa i jedan od naroda koji `ive u Vojvodini, pa }e ovog put to biti Crnogorci. Time se stavqa akcenat na {irewe ideje o me|unacionalnoj toleranciji i poboq{avawu kvaliteta `ivota svih naroda i nacija u Novom Sadu. Kao specijalni gosti, ve~erima }e prisustvovati ambasadori i ata{ei ovih zemaqa.

U posledwih {est godina Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a organizovao je 17 ovakvih ve~eri s ciqem da se doprinese razvoju kulturnog turizma u gradu, te da Novosa|ane podstakne na to da posete predstavqene zemqe.

D. Baji}

Student tre}e godine Fakulteta tehni~kih menutom programu {to bi omogu}ilo nauka, na Departmanu za mehanizaciju i konpripremu konkurentnog proizvoda za ^etverac: Vu~kovi}, Novi}, Kne`evi} i Sur~inski strukciono ma{instvo, Mirko Vu~kovi} plasman na tr`i{te u najkra}em roku. osvojio je prvu nagradu na konkursu „Petar Me|u vi{e od 30 prijavqenih radova s Jovica Sur~inski. Diplome su podeqene Damjanovi}“, na kojem je bima{inskih fakulteta i svim finalistima, a Vu~kovi} je za prvo ran najboqi rad iz oblasti vi{ih {kola iz Srbije, mesto dobio i nov~anu nagradu od 1.000 Mirko Vu~kovi} je za izrade tehni~ke dokumentaKomisija je u finale izaevra. osvojeno prvo mesto cije za ma{ine, ure|aje i nobrala {est najboqih radoKonkurs „Petar Damjanovi}“ ve} ~etidobio 1.000 evra se}e metalne konstrukcije va od kojih su ~etiri bili ri godine organizuje firma „OSA ra~uprogramskim paketom „Autoradovi studenata FTN-a! narski in`ewering“ iz Beograda, dok je desk Inventor“. Zadatak je bio da se na najboqi Pored Vu~kovi}a, u finalu su bili i stuod ove godine pokroviteq konkursa Mina~in pove`u kreativno i produktivno u podenti Nikola Novi}, Ivan Kne`evi} i nistarstvo prosvete Srbije.

A. J.

\OR\E MARKOVI], STUDENT AKADEMIJE UMETNOSTI, NAGRA\EN ZA NAJBOQU PODVODNU FOTOGRAFIJU

Inspirativno podmorje Kvarnera Student ~etvrte godine Grafi~kih komunikacija na Likovnom odseku novosadske Akademije umetnosti \or|e Markovi} nagra|en je za najboqu fotografiju na posledwoj izlo`bi podvodne fotografije “Kvarner ispod i iznad povr{ine mora”, a kako stvari stoje, ~ini se da je upravo on, spajaju}i dve qubavi – rowewe i fotografiju – uspeo da potvrdi onu dobro poznatu izreku da kad se ne{to radi iz qubavi, nagrade ne mogu izostati. Naime, \or|e ve} tre}u godinu zaredom u~estvuje u putovawima koje organizuje profesor Ivan Karlavaris a koja podrazumevaju obilazak odre|enih mesta na Hrvatskom primorju, kao i Venecije, rowewe i podvodno fotografisawe, a svake godine

\or|eve fotografije su bivale nagra|ivane.

– Prve godine sam dobio tre}u nagradu, drugi put sam zauzeo drugo mesto a sad, evo, prvo – zadovoqan je \or|e, koji je na ova putovawa krenuo prvenstveno privu~en rowewem u koje je veliki zaqubqenik.

Naime, studenti se prvo uz ronioce Ronila~kog kluba “Danubijus” upoznaju s osnovama rowewa, a potom, kad se na|u na licu mesta, \or|e s devojkom Jasminom na izlo`bi uzmu foto-opremu u ruke i Foto: N. Stojanovi} pravac do dna.

– Letos smo nekoliko dana proRonim od kad znam za sebe i u veli u Lovranu, dva dana smo roovom slu~aju sam tome dodao i fonili s podvodnim aparatima i tatografiju, kojom se bavim isto ko su i nastale ove fotografije. kao hobijem. Roni se od 20 do 45

minuta, na dubini od oko pet metara. Za mene je bio izazov da ba{ u tim okolnostima, nekoliko metara ispod povr{ine mora, uspem da napravim dobru fotografiju – dodaje \or|e.

Kako ka`e, danas se svi bave fotografijom, uzmu aparat u ruke i ve} su fotografi, a on je tragao za malo druga~ijim konceptom te se podvodna fotografija ispostavila kao pravi izbor. Iako su nagrade potvrdile da to {to radi – radi vrhunski, ne planira da se ozbiqnije posveti ovome. Podvodna fotografija ostaje u kategoriji hobija, u domenu ne~ega {to ga ispuwava i {to voli da radi, a nagrade kad do|u – dobro do{le!

J. Zdjelarevi}

TAMARA NA\ S DIPLOMOM NOVOSADSKE @URNALISTIKE NASTAVILA MASTER STUDIJE U SJEDIWENIM DR@AVAMA

U Americi cene u~ewe i rad Srbija je na samom vrhu zemaqa u kojima se bele`i najve}i procenat odliva mozgova, istaknuto je u novembru na Svetskom ekonomskom forumu. Po istra`ivawu Studentske unije Srbije, tre}ina akademaca planira da zauvek napusti zemqu. Naj~e{}e odlaze u Ameriku, Francusku, Nema~ku, Kanadu. Na pitawe za{to to ~ine, ve}ina wih ka`e da je odgovor u boqem obrazovawu i ve}im izgledima da na|u posao.

Diplomirana `urnalistkiwa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Tamara Na| (23) tako|e se odlu~ila za odlazak u inostranstvo, radi nastavka studija. Ona je trenutno na Floridi u, kako ka`e, mesta{cu Dirfild Bi~. Na po~etku, kada je upisivala fakultet, nije imala ideju o odlasku, ali prilika se ukazala i oberu~ke ju je prihvatila.

– Kada sam upisivala studije `urnalistike, nisam jo{ uvek imala opciju da odem negde u inostranstvo da studiram. Mislim da u tom trenutku nisam ni bila spremna za

tako ne{to. Na `ivot sam gledala prili~no idealisti~ki – ka`e za „Dnevnik“ Tamara Na|. z Za{to si se odlu~ila za nastavak studija u Americi?

– Prvi put sam posetila Ameriku pre dve godine. Reklo bi se da sam jedna od retkih sre}nika koji tamo imaju rodbinu, pa mi je to otvorilo put za odlazak. Od starta sam bila odu{evqena svime {to me je tamo okru`ivalo: klimom, qudima, pla`ama, okeanom, ure|enim sistemom. Naredne godine, kada sam opet bila u poseti i kada sam bila na posledwoj godini studija, odlu~ila sam da se raspitam o tome kakve su mi tamo mogu}nosti nastavka studija. Glavni razlog odlaska u inostranstvo je to {to mi se ukazala prilika da pro{irim svoje vidike u svetu totalno druga~ijem nego {to je na{, ali i u sistemu koji ceni u~ewe i rad. z Za kakav tip studija si se odlu~ila?

– Master studije za koje sam se opredelila ovde traju 18 meseci i iz oblasti su internacionalne ko-

Tamara Na|

munikacije. To bi bio spoj novinarstva, komunikologije, Pi-Ara i jo{ nekih srodnih nauka. Mislim da za ovu oblast postoji {irok spektar zanimawa, a samim tim i poslova kojima bih se mogla baviti. z Kako je organizovana nastava?

– „Graduate program“ ili master studije odvijaju se uglavnom u ve~erwim ~asovima, pa studenti imaju vremena preko celog dana da rade da bi mogli da otplate svoje

{kolovawe. Nastava je organizovana tako da se po dva predmeta slu{aju osam nedeqa i onda se pola`u, zatim naredna dva i tako do kraja. Meni se najvi{e dopalo to {to su profesori tu zbog studenata, a ne obrnuto. z Postoji li mogu}nost dobijawa nekih stipendija za studente strance?

– Za internacionalne studente ne postoji ni{ta, osim ako ne dolazi{ preko sporta ili razmene, {to sa mnom nije slu~aj. Jedina dobra mogu}nost je da se zaposli{ kao neka ispomo} na fakultetu, pa da ti ne daju platu, nego ti to odbijaju od plate. Ali, i do tog posla te{ko je do}i. z Kako koristi{ svoje slobodno vreme?

– Uglavnom ga provodim na pla`i ili iza|em sa sjajnim qudima koje sam ovde upoznala. Interesantno je to {to su svi do{li odnekud te se ne ose}am kao strankiwa.

Najzanimqivije je kada poredimo kako je ne{to u jednoj zamqi, a kako u drugoj, pa vidimo koliko smo,

u neku ruku, svi razli~iti, a ipak toliko sli~ni. Dobri qudi su dobri qudi, bez obzira na to gde se rodili, odrastali i `iveli. Ovo je zaista neprocewivo iskustvo! z Osim porodice i prijateqa, {ta ti najvi{e nedostaje?

– Nedostaje mi na{ prelepi grad. Bala{evi}a definitivno ne

svet u malom. A Amerika je upravo to. z [ta }e{ raditi kada zavr{i{ master program? Ho}e{ li se vratiti u Srbiju?

- Ako mi se bude ukazala prilika, zaista bih `elela da nastavim `ivot ovde i nakon studija. Ako taj plan ne uspe, vrati}u se u Sr-

Dobitna kombinacija z Da li se odlazak u inostranstvo mo`e tuma~iti kao be`awe od, kako ka`u, surove realnosti i te{ke situacije u na{oj zemqi?

– Mislim da bi svako ko ima priliku trebalo da ode makar na jedan semestar bilo gde u inostranstvo, ne toliko zbog samog studirawa koliko zbog ogromnog iskustva koje se sti~e na kraju balade. Radom na sebi {irimo vidike, a samim tim i vidike zemqe u koju se vra}amo. Smatram da je znawe koje se dobije u Srbiji, plus iskustvo u inostranstvu – dobitna kombinacija. treba slu{ati kada si daleko od ku}e, uvek se rastu`i{, ali, s druge strane, bude{ ponosan {to deo jednog tako divnog sveta prenosi{ qudima koji ne znaju ni{ta o tome i tako se inkorporira{ u ovaj

biju ili }u probati da nastavim `ivot negde u Evropi. Ameri~ka diploma mnogo vredi, iskustvo jo{ vi{e, tako da verujem da }u uspeti da na|em dobar posao ma gde zavr{ila.

Andrea Jerini}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

Na vetru

ponedeqak10.januar2011.

27

Svi smo se smejali

nogo je boqe smejati se, nego biti tu`an. Ja volim da se smejem. ^esto me zasmeje moj mla|i brat Milan.

MJednom nam je Milan pri~ao kako se zaqubio. Rekao je da je

wegova devojka najlep{a devoj~ica u vrti}u, ali da ve} ima momka. To je wegov drugar. Onda je dodao, da je ona sada samo wegova devojka. Pitali smo ga da li se tako dogovorio sa drugom. Milan je rekao da nije bilo dogovora, nego da je on razmazio devojku. Tako je ona postala samo wegova devojka.

Moj brat je sve ovo ispri~ao tako da smo se mama, tata i ja slatko smejali. ^esto se sa osmehom setimo ovog doga|aja.

Isidora ^amyi}, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Vetar je veliki putnik, skita~ i lutalica.

Kada krene - jedino svoju `equ za putovawem prati.

Beskrajno slobodan, slobodniji od ptica i nikad tu`an jer ne ~ezne da se vrati.

Vetar je sre}an i zato {to ide kuda po`eli i zato {to ga ni{ta ne spre~ava da skita pa je lakokril i put mu nije breme jer slede}i svoj nemir putuje samo zbog puta.

Teodora Jagodi}, I-2, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

Pepequga

S

drugovima iz drugog i ~etvrtog razreda u {koli sam gledao predstavu „Pepequga“. U predstavi mi se najvi{e dopalo kada su Pepequgine sestre igrale neki wihov ples. Bilo je veoma sme{no kako su sestre izvodile neku wihovu gimnastiku, di-

R

zale noge i skakale. U celoj predstavi je bilo puno muzike i plesa, {to mi se, tako|e, jako dopalo. Sve je bilo jako veselo.

Bojan [trbac, VII-2 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Leon Nikoli}, II-d O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Pri~a `utog lista

odila sam se na prole}e. Zovem se Hrastica.

Polako sam rasla i bila sam prelepe zelene boje.

Moja pri~a po~iwe 23. septembra, odnosno na po~etak jeseni. Sedela sam na grani s bra}om i sestrama i posmatrala prirodu. Sve je bilo tako prelepo. Bila sam veoma radoznala. U ovo vreme i po~iwe sezona kupovine. Prvo se kupuju `uto odelo, onda cr-

veno, pa naranxasto. I mi smo mewali garderobu. Ve} sam porasla i dobila sam posledwi komplet od mame. Tako je rasko{an i {aren. Imao je qubi~astu, crvenu, naranxastu, `utu, zelenu i jo{ mnogo boja. Bilo je vreme da se osamostalim. Dunuo je vetar i po~ela sam da letim. Videla sam sve ono {to sam samo sawala da vidim. Bilo je puno dece koja su {qapkala po bari

u gumenim ~izmicama. Moji drugari su tako|e krenuli na put. Bilo ih je svuda. Qudi su se ba{ toplo obla~ili i nosili su ki{obrane. Nebo je bilo tamnije. Kao more. Nisam ni znala da sve te prekrasne, ~arobne boje smo mi. Ba{ smo popularni. Neki su jo{ kod ku}e, a neki se spremaju na ovaj ~udesan put. Starija bra}a i sestre su nam, kad su dolazili u posetu, pri~ali kako iz-

gleda grad. Ja sam ma{tala, ali ovo je prevazi{lo moja o~ekivawa. Jedna devoj~ica je tr~ala zbog ki{e. Svidela sam joj se i uzela me je. Uramila me je u prekrasan ram. Sada me svaki dan vodi u posetu kod mame. I ja im sada pri~am o mom putovawu kao meni bra}a i sestre.

Tijana Niki}, V-2 O[ „@arko Zrewanin” Novi Sad

Qubav je ~udna Qubav je ~udna, ima veliku mo}, qubav mo`e {to ne mo`e niko, mo`e od dana da napravi no}.

Qubav je sunce koje greje, snaga od koje raste trava, uspavanka kojom majka dete uspava, qubav je lek koji bolesne le~i,

qubav je ne{to najlep{e jer spaja srca dva.

Qubav je snaga koja pobedi sve, ona daje radost svima koliko god nas na svetu ima!

Milana Debeqa~ki VIII razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Emanuel Hrubik, VIII-2, O[ „Jovan Popovi}”, Susek

Leto na potoku

ilo je to divno jutro, krenula sam na potok i razmiB {qala koju ~udesnu `ivotiwu

}u danas videti. Stigla sam na potok i gledala kako se voda sija na suncu. Bilo je tu malo jato riba, koje svaki ~as iska~u iz vode. Potok je tekao prili~no brzo, a s jelke su opadale o{tre i zelene iglice i voda ih je polako odnosila. Vrba je opustila svoje vijaguve pramenove i oni su padali u vodu ne`no i polako.

Iznenada, s druge strane potoka, pojavila se srna, koja je ne`no i glatko jezikom dodirivala povr{inu vode. Bili su tu i pecaro{i, ali je srna ote-

An|ela [ija~ki, I-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

[kola U {kolu idu deca velika i mala, ona tamo nau~e sve {to nisu znala.

Nau~e da ~itaju, ra~unaju i pi{u i kako oblaci stvaraju ki{u.

Nau~e kako se drugarstvo budi i kako da postanu dobri qudi.

Milena Rankov, II-2 O[ „Vuk Karayi}” Srbobran

Jovana Vasiq~in, IV-4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

rala sve ribe iz potoka. Pecaro{i su odustali od lova, jer je sva riba pobegla. Dok sam gledala taj sme{an prizor, slu{ala sam slavuja kako peva, zeca kako skaku}e i gleda u leptira kako lepr{a krilima.

To je bio festival prirode.

Radost tog festivala se {irila preko {uma i livada u blizini. Cve}e je u~estvovalo u festivalu i zamirisalo svako bi}e u {umi, ukqu~uju}i i mene. Hvatao me je dubok san, zaspala sam pored potoka u {umi `ivota.

Ma{a Samaryi}, IV-5 O[ „Janko Veselinovi}” Beograd

28

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak10.januar2011.

Umrla je tiho, kao {to je i `ivela, na{a draga baka

Posledwi pozdrav dragom bratu

na{em

Posledwi pozdrav dragom

\uri Pavlovi}u

Smiqa Pe{i}

Tvojom dobrotom i plemenito{}u osta}e{ nam u ve~nom se}awu.

Uvek }e je voleti unuci: Branislava, Branimir, Marina i Tamara.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav svom dragom prijatequ i drugu

Gagcu

Draganu Kujunxi}u

Neka te ~uvaju an|eli i pokoj ti du{i.

Tvoje o`alo{}ene sestre: Zagorka, Bosiqka i Marija.

od porodica: @ivi} i Vola{.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Porodica Lozo.

OG-3

Tu`nim srcem javqamo da je na{a

Posledwi pozdrav dragom kumu

19150

19120

OG-5

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Zbogom dragi prijatequ.

Posledwi pozdrav

Smiqa Pe{i} ro|. Tanasin 1927 - 2011.

Draganu Kujunxi}u

preminula 9. 1. 2011. godine.

Sahrana }e se obaviti 10. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, u Ravnom Selu.

O`alo{}ene porodice: Pe{i} i ^a|enovi}.

Dragan Kujunxi}

Porodice: Nikoli} i Kova~evi}.

Nata{a i Goran sa porodicama Vojvodi} i ]iri}.

od kume Sawe sa porodicom.

19149

19126

Posledwi pozdrav Isidorinom

Dragan Kujunxi} Draganu

Gagcu

Tvoji: stric Jovo, strina Bosa, sestra Nina, zet Nemawa i sesti~ina Nata{a.

od bra}e Makivi} sa porodicama.

Tijana, Mila, Mia i Jana.

19116

19129

19127

Dule.

Seka i Dragan Crevar.

19148

Dragan Kujunxi}

od strike Pere sa porodicom.

Draganu Kujunxi}u

Svi mi, koji smo imali sre}u da te upoznamo, voleli smo te na onaj na~in na koji se vole plemeniti qudi koji zra~e}i svoju dobrotu, `ivotima qudi daju dodatni smisao. Ka`u da ~ovek umire dva puta. Drugi put kad ga zaborave. ^uva}emo te u svojim srcima kao najve}u dragocenost.

Spavaj du{o, svoj ve~ni san, Bog zna koliko smo te voleli.

Milka S.

Ri|i, zanemeli smo tvojim preranim odlaskom. Nemamo priliku za jo{ jednu ~a{icu, za jo{ jedan zagrqaj, za jo{ jedno subotwe dru`ewe. Neverovatno.

Po~ivaj u miru brate.

Draganu Kujunxi}u od: strine Radojke, brata Sini{e, snahe Suzane, brati}a Nikole i Marka i brati~ine Nata{e.

Branko i Sawa Brusin.

19128

19117

19122

Posledwi pozdrav na{em dragom

Posledwi pozdrav

Gagcu

Zoran Veli~kovi} Iskreno sau~estvujemo u bolu porodica Veli~kovi} i Ilin.

Laku no} Ri|i.

Posledwi pozdrav dragom

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18650 OGREVNO drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa. Telefon 069/691-722, 064/28-54-782. 18838 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18877

Porodice: [im{i}, Mu~ibabi} i [kori}.

19132

19131

Posledwi pozdrav na{em

Draganu Kujunxi}u Ve~no }e{ biti u na{im srcima i ~uva}emo te od zaborava.

Zoranu Veli~kovi}u

Pamti}emo te zauvek.

OG-4

Posledwi pozdrav najdra`em

Draganu

19147

19119

Posledwi pozdrav na{em dragom

Ri|i Drugar~ino! Ne}emo biti malodu{ni i o~ajavati, jer znamo da Bog prvo uzima najboqe, a nama ostalima samo daje vremena da se popravimo. Vidimo se s druge strane!

Ri|i

posledwi pozdrav od ekipe iz Latina.

19140

Tvoja ekipa sa tekvondo-a: Aco, Danko, Ri~i, [ima, ^upa, Ruki, Pera, Bubi}, Macura i Ogi. 19125

Dragan Kujunxi}

Draganu Kujunxi}u

Ne brini, tamo gde se slomilo jutro ostao je trag ~oveka.

Posledwi pozdrav od Tvoje ekipe.

Milo{, Tiha, ^ovs, Putnik, [olaja i Markoni.

Vole te tvoji: sestra Svjetlana, zet Dragan, sestri}i Aleksa i Maksim.

Po~ivaj u miru.

19142

19118

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Tu`nog srca javqamo da je preminuo u 76. godini na{ dragi suprug, otac, deda i tast

ponedeqak10.januar2011.

Navr{ava se ~etrdeset dana od iznenadne smrti na{eg voqenog

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, majci, baki i ta{ti

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge bolesti, na{ mu`, otac, deda i svekar, preminuo u 84. godini.

Jelici Martinu{i} 1941 - 2011.

Radoslav Tucakov Sahrana je danas, 10. januara 2011. godine, u 14.30 ~asova, iz ku}e `alosti u [ajka{u.

Mitra Vuki}evi}a 1925 - 2010.

O`alo{}ena supruga Mica sa decom.

19137

Najdra`em deki

od: supruga Steve, }erki Tawe i Sawe, zetova Miroslava i Du{ka i wenih an|ela Dejana, Vawe, Vladimira i Miwe.

Najdra`a na{a, puno }e{ nam nedostajati.

Sahrana je 10. 1. 2011. u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

19130

U~imo da `ivimo bez tebe.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Stevan Beqanski 1927 - 2011.

Sahrana je danas, 10. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

O`alo{}ena `ena Desanka, sin Ivan, unuka Nina i snaha Marina.

19144

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula 7. 1. 2011. godine na{a draga baka i svekrva

Tvoji najmiliji.

19124

Na{oj voqenoj

Radoslavu Tucakovu

Posledwi kom{iji

Posledwi Bra{ku

Radu

pozdrav

voqenom

Dragica Petrovi}

tetka Jeli

Sahrana je danas, 10. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

posledwi pozdrav od wegovih unuka: Borisa i Sa{e.

od kumova Fimi}a.

od kumova: Du{ana i Sne`ane Mrki} sa porodicom.

19135

19146

OG-1

pozdrav

na{em

POMEN

Milanka Aleksi}

Radoslavu Tucakovu

Jaka kao smrt, je qubav.

Mirko Suji} 13. 1. 2008 - 13. 1. 2011.

ro|. Subi}

Zoranu Veli~kovi}u

Vreme prolazi, a tuga i bol su ve~ni.

od wegovih kom{ija sa Bul. kneza Milo{a 20.

Posledwi pozdrav dragoj

od wegovih sestara: Dade i Verke.

S qubavqu, Stevan i Petar Aleksi}.

19115

tetka Jeli

od Svetlane i Andre sa porodicom.

Tvoji: majka Milica i sestra Ankica sa porodicom.

19121

19102

Pro{le su tri tu`ne godine od kako nisi sa nama.

Posledwi pozdrav

Milanki

O`alo{}eni: unuk Jovica i snaja Budimka.

Sa zahvalno{}u ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu, ne`nost i qubav koju si nam pru`ao.

Ponosni na tebe ~uvamo te od zaborava.

Supruga Qiqa, }erka Mirjana i sin Neboj{a.

19083

19136

OG-2

19100

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka i baka

IZJAVA ZAHVALNOSTI povodom smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Mirka Veselinovi}a teta Ru`ici

Ru`ici Plemi}

od porodice Mirkovi}.

od porodice Josimovi}.

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav

Miloradu Plav{i}u

pozdrav

posle kratke i te{ke bolesti, preminula u 78. godini.

Sahrana }e biti obavqena u utorak, 11. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi \uro i Bo{ko, unuci Luka, Reqa, Milan i Nikola.

19138

19123

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 84. godini preminuo na{ otac, deda i pradeda

Dana, 8. januara 2011. godine prestalo je da kuca plemenito srce na{e

19143

19139

Miroslava Trkuqa

iz Veternika koji je sahrawen 7. 1. 2011. godine.

Zahvaqujemo se mnogobrojnoj rodbini, prijateqima, kumovima i poznanicima koji su saose}ali sa na{om tugom i bolom.

Posebno se zahvaqujemo doc. dr Janku Pasternaku i osobqu Vaskularne hirurgije KC. Vojvodine.

O`alo{}ena porodica Veselinovi} iz Veternika.

dragom

Jovanke Mo~

Feher Lasla Laslo

Feher Laciki

1924 - 2011.

1927 - 2011.

Sahrana je danas, 10. 1. 2011. godine, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu, u 13 ~asova.

od: te~e Vujice, brata Dragana i snahe Dobrile.

od porodica: Kozma i Bal.

19088

19141

O`alo{}ena porodica.

19133

Wena qubav, dobrota i plemenitost ispunila je na{e `ivote.

Sahrana je u utorak, 11. januara 2011. na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 14.15 ~asova.

Weni: Olivera, \or|e, Emilija i Radivoje Jovi}, Sa{a i Du{an Vengrin sa porodicom.

19145

30

06.30 08.20 08.35 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.00 02.25 02.50 03.45 04.45 05.10

TV PROGRAM

ponedeqak10.januar2011.

Jutarwi program Mikijeva kujna Trolovi Magna Aura Bajko kviz Vesti Znawe Brazde Kuhiwica Desilo se Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Magna Aura Vesti Dvejn Hopvud, film Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Bombone Kuhiwica Razglednice Ko{arka - NLB liga: Hemofarm - Partizan Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Mikijeva kujna Ku}na pomo}nica, film Se}awe na Maria del Monaka Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Imam jednu `equ Kosmos Kuhiwica Wu{kawe

KO[ARKA – NLB LIGA

Hemofarm – Partizan

(RTV 1, 19.00)

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.00 Bo`i} Bata i ~arobni paw, film 08.25 Brazda (ma|) 08.55 Ma|arska narodna muzika 09.25 Cimbora - Popularna klasika, ma|. muzika 10.20 Stari klavir, film 12.00 Putevi nade 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Zajedno 13.05 Mikijeva kujna 13.15 ^ari ribolova 13.45 Teleklub (rum) 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (ma|) 16.15 Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) 16.45 TV Magazin (rum) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Kuhiwica (ma|) 20.00 Na{i dani (ma|) 21.00 Verska emisija (ma|) 21.30 Slu~ajni snimak, film 23.00 Jermolovi 00.00 TV Prodaja

07.30 08.00 08.30 09.00 09.15 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.27 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30

Glas Amerike U susret suncu Vesti ukratko Fip komerc - Vitafon Tin in U ogledalu Qubav na prodaju Moje dete Vesti ukratko Bila jednom jedna nedeqa Sedmi dan Arena info Hronika op{tine @abaq Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Mra~na strana digitalnog sveta Prirodno iz Srbije Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Iza mre`e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Beli luk i papri~ica Glas Amerike Barometar

06.05 08.00 08.15 09.02 09.44 10.00 10.04 10.34 11.10 12.00 12.15 12.29 12.36 13.31 15.06 16.09 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.55 22.05 23.04 00.00 00.15 00.23 01.05

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.00 01.00 01.30 09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan Crtani film Objektiv Nemi svedok Razotkriveni Objektiv Izme|u redova Razglednice Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Vitra` Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Novosadsko popodne Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

09.00 Jedrewe 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Portugalska liga: Sporting–Braga 13.15 Pregled NHL 13.45 Uskijavawe 14.15 NBA: Orlando – Houston 16.00 FA Kup: Man~ester Junajted - Liverpool 18.15 Premijer liga 18.30 NBA: Portland – Miami 21.00 FA kup: Krouli Taun – Derbi Kaunti 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Premijer liga 00.30 Hopman kup, finale

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Boqi `ivot U zdravom telu Vesti Lov i ribolov Eko karavan O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Evronet Prevaranti Film: Snimi ovo Balkanskom ulicom: Bo`i}na Miris ki{e na Balkanu Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Pesma plus Bingo Upitnik Prevaranti Dnevnik Evronet Sjaj trulog novca Film: Sudija Mastran|elo

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Cena sre}e Film: Savr{ena oluja Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Vajpaut Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada Film: Bekstvo u lancima Film: Stiks Eksploziv Ekskluziv

Selma Hajek

Bekstvo u lancima Posle dramati~nog bekstva iz zatvora, Pajper i Doy nalaze se na slobodi vezani lisicama. Problem je taj {to bi oni najradije udavili jedan drugog. Po{to je Doy jedini svedok prevare vredne 25 miliona dolara, postaje meta mafija{a, ali i korumpiranih predstavnika zakona.

Uloge: Lorens Fi{burn, Stiven Boldvin, Selma Hajek Re`ija: Kevin Huks (Prva, 21.00)

Brus Grinvud

Milina bolest Istinita pri~a zasnovana ~iji je scenario adaptiran prema istoimenoj kwizi Mortona Kondraka. Ovo je pri~a o Mili Martinez Kondrak, koja je vodila hrabru borbu protiv Perkinsonove bolesti.

Uloge: Brus Grinvud, Medelin Stouv, Klaudija Feri Re`ija: Den Kurtis (RTS 2, 21.44) 07.01 Kuvati srcem: @ivkica Nedeqkovi} 07.39 Pepa prase 07.44 Metro Erni 07.56 Spajdermen 08.16 Aleks i muzika 08.25 Tuma~ewe kwi`evnog dela 08.42 Mansarda 2 09.05 Jedna slika, jedna pri~a 09.16 Arhitektura 09.42 Tajne novogodi{wih praznika 09.56 Enciklopedija 10.03 Vrele gume 10.34 Total tenis 10.49 Tvr|ave na Dunavu 11.06 Dobro je, dobro je znati 11.45 [kola nas je odr`ala 12.20 Kolegijum muzikum 13.07 Trezor 13.59 Tuma~ewe kwi`evnog dela 14.16 Mansarda 2 14.39 Jedna slika, jedna pri~a 14.50 Arhitektura 15.16 Tajne novogodi{wih praznika 15.29 Enciklopedija 15.50 Iza naslova 16.00 Ovo je Srbija 16.36 Liturgija 17.03 Preci i potomci 17.30 Mediteranska dijeta 18.01 Cigani qubit kowe 18.30 Razglednica 19.00 Fudbal: Zlatna lopta - Izbor najboqeg fudbalera sveta, prenos 20.04 ^ang Jimova 2008.

20.29 Vreme fresaka 21.00 O~ajne doma}ice 21.44 Milina bolest, film 23.40 Ansambl ruske armije Aleksandrov 00.30 Fudbal: Zlatna lopta - Izbor najboqeg fudbalera sveta

06.30 07.30 07.45 09.00 09.01 09.30 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 13.02 13.30 13.45 14.00 14.30 15.02 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.32 22.30 23.30 23.45 00.00

Maratoon Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Vesti Rej~el Rej Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Otvoreni studio Milica na kvadrat Otvoreni studio Vesti Iza vesti Slike `ivota Kopaonik Info Qubav u zale|u Info Gor{tak Vesti Iza vesti Porodica Serano Film: Umri mu{ki 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Unutra{we carstvo

DNEVNIK

06.00 Radijsko dizawe 07.00 TV dizawe 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Top {op 12.00 Na{a mala klinika 14.00 Dok. program: Drugi svetski rat u boji 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ostvro ajkula Najyela Marvena 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Najboqe godine 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Dok. program: Drugi svetski rat u boji 21.00 Vrati}e se rode 22.00 Reakcija 23.00 Vesti 23.35 Film: Pogre{na `ena 01.15 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 01.45 Ukqu~ewe u B92 Info

Sandra Mandi}

Reakcija: Pismo iz `enskog zatvora Jedini zatvor za `ene u Srbiji ima oko 200 osu|enica. Magdolna `eli da nau~i da pi{e, kako bi svoju decu obradovala pismom, Bojana bi volela da vidi svoju baku... @ene koje rade u zatvoru, govore i o tome kako zatvor uti~e na wih.

Autorka: Sandra Mandi} (B92, 22.00)

06.55 10.00 12.00 14.00 16.00 16.50 17.00 18.00 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 00.00 02.00 04.00

Vinston ^er~il

Glasovi u vremenu Tokom 20. veka, harizmati~ni svetski lideri su koristili mo} govora da bi motivisali mase i pokrenuli za ostvarivawe svojih vizija.

Jedni su koristili mo} govora poput ^er~ila i Medele da bi se oslobodili ropstva ili odupreli neprijatequ, dok su drugi zloupotrebili mo} govora, poput Hitlera, da bi osvojili i porobili druge narode.

(Hepi, 17.20) 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.30 17.20 17.55 18.25 20.00 21.10 21.55 22.00 23.00 00.30 01.25 03.00 04.10 05.00

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Boom u avanturu Megaminimals Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Zdravo Kiti Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op TNT Glasovi u vremenu: Veliki govori 20. veka Telemaster Parovi, u`ivo ]irilica TNT Vesti Parovi, pregled dana Parovi, u`ivo TNT Parovi u`ivo ]irilica Jelena Glasovi u vremenu: Veliki govori 20. veka

Dobro jutro Film: Zaboravqeni Zabrawena qubav Balkan parti More qubavi Info top Valentina Tereza U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Kursayije Grand – narod pita Film: Bez milosti Film: Druga~iji Film: Bez milosti

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavi parovi

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak10.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Briyet Fonda

Put bez povratka Banda naoru`anih zavisnika upada u apoteku kako bi je opqa~kala. Ali, vrlo brzo sti`e policija i ginu svi svi osim jedne zavisnice. Megi je posle toga osu|ena na pogubqewe smrtonosnom injekcijom zbog ubistva policajca.

Uskoro saznaje da je po{te|ena smrti kako bi postala profesionalni ubica u slu`bi dr`ave.

Uloge: Briyet Fonda, Gebrijel Birn, Dermot Malruni, Migel Ferer, En Benkroft Re`ija: Yon Badam (Nova TV, 22.10) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 00.35 02.05 02.30

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Put bez povratka, film Klokan Yek, film Bra~ne vode Heroji

08.00 Mi, Evropqani 09.00 Kada je Kina gospodarila morima 10.00 Ubistvo Anrija 4.

11.30 Svedok: Sa balkona sobe 306 12.00 Gerouov zakon 13.00 Nebeski put ~aja 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 Tajm tim godina 16.00 Qubavni problemi 16.30 Misterije istorije 17.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 18.00 Jovanka Orleanka 19.00 7.7. 2005. – Napad na London 20.30 Yejn Birkin: Razmi{qawa 21.00 Lovci na naciste 22.00 Slika devoj~ice sa napalmom 23.00 Tajm tim godina 00.00 Qubavni problemi 00.30 Misterije istorije 01.00 Potraga za Severozapadnim prolazom

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.25 08.50 10.50 12.15 13.15 14.40 16.50 18.15 20.05 21.20 21.50 23.35 00.50

Krcko Ora{~i} Pal~ica Ma~ak u ~izmama Putuju}e pri~e 15.

An|eo i odmetnik Tajna porodi~nog blaga Bo`i}na pri~a Sudija Prist Grad nasiqa @ikina `enidba Dnevnik jedne navija~ice 2 Pustiwski Mesec Neumorni

Kraq Gijom Amerika Sedam `ivota ^etiri Bo`i}a Pink: Fanhaus Autoput 30 Grof Monte Kristo (2002) Matore yukele Templ Grendin Carstvo poroka - Pilot Na istok i dole ^udovi{ta danas Carstvo poroka - Pilot Spartak: Krv i pesak – Stvorewe u jami 01.45 Van Vajlder 3 03.30 Kutija

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 Iz pti~je perspektive, dok. serija 10.55 Kod Ane 11.05 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.32 More qubavi 13.20 Puna ku}a Raftera 14.20 Nau~na petica 14.55 Moja porodica 15.25 Glas domovine 16.00 Hrvatska u`ivo 17.25 8. sprat, tok {ou 18.15 Kod Ane 18.37 Tvoja sam sudbina 19.30 Dnevnik 20.10 Latinica 21.45 Revizija 22.25 Devnik 3 23.05 Lica nacije 00.00 Silvestrovo u Berlinu 00.55 Ksena - princeza ratnica 01.40 Dragi Yone 02.00 Zavr{ni udarac 03.30 CSI: Majami

01.00 03.00 05.00 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

08.35 09.00 11.15 12.15 13.05 14.35 16.10 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.05 20.00 20.45 21.35 23.20 23.35 01.20 02.20

Ejrik Evjen

Krhotine Drama o trojici prijateqa, Viktoru, Arnoru i Royeru, koji `ive u malom mestu u Norve{koj, u vreme pre mobilnih telefona i kompjuterskih igrica, u `ivotnom dobu kad strast prema hokeju ustupa mesto strasti prema tajni koja se zove devojke. Viktor ima starijeg brata, O-Keja, koji mu je idol i uzor, zato {to je najboqi u hokeju i zato {to je „smrt za devojke“. Sve se sru{i kad se O-Kej razboli...

Uloge: Ejrik Evjen, Martin Yoni Raen Ejdisen, Ejrik Stigar Re`ija: Lars Berg (HRT 2, 15.45) 07.55 Mala TV 08.25 Lagodan `ivot Zeka i Kodija 08.50 [kolski program 09.35 Paulino leto 10.00 Tvoja sam sudbina 10.45 Rijeka: More 11.15 Lepom na{om 12.20 Reporteri 13.25 Kulturna ba{tina 13.40 Ritam nedeqe 14.15 Mala TV 14.45 [kolski program 15.30 @upanijska panorama 15.45 Krhotine, film 17.05 Hana Montana 17.25 Dva i po mu{karca 18.15 Puna ku}a Raftera 19.00 Iz pti~je perspektive, dok. serija 19.45 Hit dana 20.40 Zavr{ni udarac 22.10 CSI: Majami 23.00 Dnevnik plavu{e 23.10 Krhotine, film

06.40 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.30

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Mafija{ki {ef Intermeco 1 Gde boli?

Intermeco 2 Hari i Hendersonovi S vetrom u le|a Direktan prenos Zemqa 2 Hari i Hendersonovi Intermeco 3 Rt straha Zemqa 2 U susret suncu Peni Gold Opsesija

Albino aligator Laku no} majko Tr~i Roni tr~i Kockari Duga no} Hamlet Plavi u licu Qubav bez izlaza Gumo Uga|awe Heteroseksualac 2 – miris qubavi

Misterija Hejvena Opasna tajna Sudija Ejmi Meklaudove }erke Misterija Hejvena Sudija Ejmi Ne{ Briyiz Film: Ukradena nevinost Film: Ubistva u Midsameru: S one strane groba Dobra `ena Zakon i red Ne{ Briyiz Dobra `ena Opasna tajna Misterija Hejvena

2 glupa psa RTL ritam zona U dobru i zlu Ekskluziv s Tatjanom Juri} Klon An|eo i |avo Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Na smrtonosnoj zemqi, film RTL Vesti Bratstvo Astro {ou Cena straha, film

Na smrtonosnoj zemqi Forest Taft je biv{i vladin operativac zaposlen u velikoj naftnoj kompaniji „Egis Oil“. Metode wegovog {efa, beskrupuloznog Majkla Yeningsa dovode Tafta do neizbe`nog obra~una s leglom korupcije i kriminala.

Yenings {aqe pla}enog ubicu da re{i problem, ali iskusni Taft brzo sre|uje malu nepriliku na putu i postaje predstavnik lokalnog stanovni{tva u borbi protiv velike kompanije.

Uloge: Stiven Sigal, Majkl Kejn, Bili Bob Tornton Re`ija: Stiven Sigal (RTL, 21.35)

Majkl Kejn

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10

22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe U potrazi za zabavom Razotkrivawe mitova Pograni~na policija SAD Kako to funkcioni{e - tehni~ka dostignu}a Kako to rade?

Pre`ivqavawe Najstra{niji snimci sa otvorenog mora Pograni~na policija SAD Auta po meri 2008.: Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 09.00 11.00 11.30 12.30 13.30 14.30 18.30 20.30 21.00 21.15 22.40 22.45 23.15 01.00

Reli Bilijar Reli Skija{ki skokovi Biatlon Pikado Bilijar Fudbal Reli Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Reli Bilijar Reli

19.40 20.05 21.55

Bludnici u gradu Zagrebu e}am se jednog sme{nog doga|aja iz tog poU Zagrebu je tad studiralo dosta na{ih prijateqa sleratnog perioda. Kad bih dolazio ku}i, iz Beograda, koji iz politi~kih razloga nisu prinosio sam pu{ku, iz koje bih izvadio {armqeni na Beogradski univerzitet. Dani su veselo `er, ostavqao je u sobi i kretao u provod. Jednog daprolazili. Pred sam povratak pozvani smo na oprona je moja sestra Anu{ka proturiv{i cev kroz pro{tajnu `urku koju su nam priredili drugovi iz „Jozor, pla{ila gra|ane {kqocaju}i praznom pu{kom. `e Vlahovi}a“ u jednom ogromnom gospodskom stanu, To ju je jako zabavqalo. No, na nesre}u je nai{ao neverovatno nekog biv{eg bogata{a. Bilo nas je dosta, ki pukovnik i pu{ku joj istrgao iz ruku. Ona je odtridesetak mladi}a i devojaka. Kad smo videli u somah pobegla, a pukovnik uleteo u ku}u gde su moji robi klavir, odmah smo po~eli da sviramo xez. Bili diteqi pri~ali sa gostima, ne znaju}i {ta se de{asmo popili i ne znam kako smo se na{li ispod klaviva, i po~eo da vi~e: „Predajte sve oru`je!“ Tata ga je isterao iz ku}e, misle}i da je lud. Ubrzo me je patrola odvela u zatvor.

Ujutru sam morao jednom (sre}om dobrodu{nom i ne mnogo bistrom) kapetanu da obja{wavam da pu{ku nosim ku}i, jer se po Beogradu jo{ kriju „na{i neprijateqi“. Pro{ao sam bez kazne, ali sve mi je to dobro do{lo, ba{ tad su me predlo`ili za SKOJ, ali su posle incidenta odustali. Najzad je 2. septembra novi komandant Milicije, naredio da svi iz kulturne ekipe predaju oru`je i uniformu, uz pretwu da }e nas stra`arno sprovesti ako ne do|emo na vreme. To smo jedva ~ekali. Mogli smo daqe na fakultet. Mene su Kulturni odsek beogradske milicije molili da ostanem kao muzi~ki rukovodilac Milira Bobi Gute{a sa trubom, Laza, Mi}a i ja. Pridrucije, ~ak obe}ali i ~in kapetana, ali sam se nekako `ila nam se i jedna lepa Zagrep~anka koja je pevala izvukao. Tako se zavr{i moja „vojna“ karijera. xez, Melita. Polako su se gasila svetla, planule su U maju 1946. odr`an Prvi kongres narodne omlarazne simpatije, verovatno je bilo i poqubaca, ali dine Jugoslavije u Zagrebu. U kulturnom delu proni{ta vi{e. Melita je bila pod dobrim gasom i mi grama Srbiju je predstavqao KUD „Ivo Lola Rismo pod klavirom zagrqeni pevali stari hit „I’m in bar“. Du{an Skovran, dirigent orkestra, tra`io je the mood for love“, kad su se iznenada upalila sva svebasiste, pa je pozvao mene i Milana Kotli}a koji tla, u stan upao partizanski oficir i povikao: „Jel’ smo upravo zavr{avali prvu godinu kontrabasa u se tako pona{a na{a omladina?“ Utom je primetio Sredwoj muzi~koj. Mi smo ispod klavira Melitu i zahtevali da po|e i na{ o{tro rekao: „Izlazi odaDosta se pilo i ne znam za{to prijateq Laza Kalmi}, tatle“, a nama: „Sram vas bilo. ko|e basista. Bilo je to i Primili smo vas drugarski i smo ba{ pod klavirom krenuli suvi{e basova, no Du{ko je da pevamo nas ~etvorica, mladih bratski, a vi napravili bapristao. hanalije.“ Melita je bila beogradskih yezera, i ve} pod Na `elezni~koj stanici wegova verenica i upla{ena dobrim gasom lepa Zagrep~anka u Zagrebu je bio sve~ani doje bacila svu krivicu na nas. ~ek, a zatim su nas doma}ini Kad je wegovo moralisawe Melita. Onda je u sobu uleteo iz KUD-a „Jo`a Vlahovi}“ partizanski oficir, wen verenik pre{lo svaku meru, poslali smestili po stanovima losmo ga zna se ve} gde. Na to je kalnih aktivista. Bili smo on, vuku}i Melitu za ruku, zaista izvanredno srda~no do~ekani. Tad smo bili rekao: „Vide}ete vi svog boga. Lete}ete iz narodne sigurni da bratstvo i jedinstvo – danas ove{tala i omladine!“ @ur je prekinut, mi smo se sutra vratili la`na fraza – stvarno postoji. u Beograd, a incident zaboravili, jer je sve drugo u Sve~ani koncert je odr`an u Narodnom kazaliZagrebu bilo lepo. {tu i dok smo se name{tali za probu, primetili smo Posle nekoliko dana, na tabli Dru{tva „Lola Ritri postarija ~oveka. To su bili basisti opere na bar“ je najavqeno pred Sudom ~asti su|ewe drugovi~ijim je basovima trebalo da sviramo. Videv{i nama Gute{i, Simi}u, Kalmi}u i Kotli}u zbog nedo{a bedna gudala, ponudili su nam svoja i mi smo ih sa li~nog pona{awa u Zagrebu, uvrede koleginice i zahvalno{}u primili, ali za svaki slu~aj okrenuli sramo}ewe ugleda Narodne omladine Srbije. Nismo le|a da nam ba{ ne gledaju u prste. Koncert je odli~to shvatili mnogo ozbiqno, ali nas je moj drug Bora no pro{ao.

Simi} upozorio na mogu}e lo{e posledice. Ako nas Posle tri dana desio se, na`alost, incident. Jedizbace iz dru{tva, automatski }e i sa akademije, pone no}i nas je probudio neki {um. Videli smo kako gotovu {to nismo ni skojevci, a sviramo xez, ne ba{ se neka prilika {uwa. Jo{ bunovni (verovatno i pod omiqenu muziku re`ima, te nam je perspektive nadautiskom pri~a da u Zagrebu ima jo{ skrivenih ustaqe prili~no mra~na. „Zato, recite da ste krivi, ka{a), sko~ili smo i ~vrsto uhvatili za ruku tu prilijete se i da }ete se pismeno izviniti drugarici Meku. No, to je bio na{ doma}in koji je po{ao da zatvoliti.“ Poslu{ali smo ga. Kad smo do{li slede}eg ri prozor da nam ne bude hladno. ^ovek se strahovidana, sala KUD-a je li~ila na pravu sudnicu. Po{to to uvredio. Kako smo mogli pomisliti da on ho}e nesmo saslu{ali optu`be, kao i pridike ~lanova suda, ko zlo da nam u~ini, da je bio u partizanima sa Srbiuradili smo pokajni~kih lica ono {to nam je Bora ma i primio nas je u svoj dom prijateqski i bratski! savetovao. Sre}om smo dobro pro{li: dobili smo Poku{avali smo da mu objasnimo ~ega smo se uplaposledwu opomenu pred iskqu~ewe iz dru{tva, ali i {ili, ali mu~an utisak je ostao. nadaqe su nas svi u {ali zvali: „Vi, bludnici!“

S

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak10.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, a kao i da nije. Nikome se ne radi, pa {to bi vama bilo druga~ije? Skrivene okolnosti, tajni susreti i uzbudqivi uticaji ne}e vam dati mira danas. Ne mo`ete kontrolisati situaciju.

BIK 20.4-20.5.

S prijateqima provodite vreme inspirativno. Na poslovnom planu je sve neizvesno, tako da }ete ubrzo shvatiti s kim mo`ete, a koga ne}ete za saradwu. Kad ide, onda ide, a kad ne, odustanite.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. januar 2011.

Upu}eni ste na druge te morate uzeti u obzir i wihove stavove, pa i interese. Poslovni sastanci imaju dozu diplomatije. Prona|ite zajedni~ki pravac i put. ^uvajte se spletkarewa.

Mnogo pri~e, malo realizacije.

Dinami~an dan za vas. Ukoliko ste na odmoru, mogli biste otputovati negde u planinu ili opajati po radwama, s obzirom na sni`ewa. Tro{ite re~i uprazno.

U privatnom poslu se mo`ete fokusirati na po~etak po~etka.

Konkretno, potrebno je da unesete neke novine u svoj na~in rada, a za to su vam neophodni uslovi koje sada mo`ete stvarati.

Ne o~ekujte nemogu}e pa se, shodno tome, i nemojte preterano truditi tamo gde okolnosti nisu stabilne. Dakle, mnogo obe}awa ne}e uroditi plodom. Pazite {ta kome govorite! [etajte se.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Na li~nom planu ste stabilni, i pored prolaznih zdravstvenih ili poslovnih pote{ko}a. Imajte u vidu da je sve to prolazno, pa se usredsredite na svoje dugoro~ne planove.

Vreme radi za vas.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Putovawa, uvek i svuda. [ta vi{e tome dodati? Isidora Bjelica je u Australiji, a gde ste vi? Ne gubite vreme na svakodnevne tri~arije ve} preduzmite zna~ajne korake na svom putu.

Stalno ne{to radite i tra`ite trenutne rezultate. Me|utim, za neke stvari je potrebno vi{e vremena i truda, pa samim tim i strpqewa. Neumoqivi ste u svojim `eqama i generalno uspe{ni.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Budite pa`qivi u saobra}aju, mada su vam otvorene mogu}nosti za putovawa. Rasteretite svoj nervni sistem i oslobodite se napetosti tako {to }ete vi{e vremena biti sami sa sobom.

Nov~ane transakcije su van svake kontrole i o~ekivawa. Kako zaradite, tako potro{ite. Ta neizvesnost ipak uliva nadu da }e se desiti bingo, zgoditak, koji vredi pomena.

Stres.

Uzbudqiv i naporan dan za vas, sem ako niste odlu~ili da se provodite, pa kud koji, mili moji. Neo~ekivane okolnosti }e uticati na promene raspolo`ewa. @elite da budete optimista i inovator.

TRI^-TRA^

Usponi i padovi Britni Spirs V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

8

Sombor

9

Kikinda

9

Vrbas

9

B. Palanka

10

Zrewanin

12

S. Mitrovica 12 Ruma

11

Pan~evo

12

Vr{ac

14

Srbija Beograd

12

Kragujevac

14

K. Mitrovica 12 Ni{

14

Evropa

UZ OBLAKE

NOVI SAD: Toplo za ovo doba godine uz naobla~ewe. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 10 stepeni.

VOJVODINA: Toplo uz naobla~ewe koje }e se {iriti sa zapada. U no}i ka utorku je mogu}a slaba ki{a na severu Vojvodine. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 1 u Subotici do 7 u Vr{cu, a maksimalna od 8 u Subotici do 14 stepeni na jugu Banata.

SRBIJA: Toplo uz postepeno naobla~ewe koje }e se {iriti sa zapada i jugozapada. U centralnim i ju`nim krajevima sun~ani periodi, a na severu obla~nije i u no}i ka utorku je mogu}a slaba ki{a na severu Vojvodine. Duva}e slab ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od -2 do 7, a maksimalna od 6 u Negotinu i Po`egi do 14 stepeni u vi{e gradova centralne i ju`ne Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak obla~no sa mogu}om kratkotrajnom slabom ki{om uz malo hladnije vreme. U sredu jo{ hladnije i obla~no sa ki{om povremeno, a na planinama sa snegom. U drugoj polovini sedmice ponovo toplije i suvo vreme u petak i za naredni vikend. Samo je u ~etvrtak ponegde na severu mogu}a prolazna ki{a.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su relativno povoqne, ali termi~ki uslovi i daqe zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. Mogu}i su glavoboqa i vrtoglavica. Preporu~uje se adekvatno odevawe, kao i dodatna pa`wa u saobra}aju.

Madrid

12

Rim

9

London

9

Cirih

4

Berlin

5

Be~

5

Var{ava

2

Kijev

3

Moskva

0

Oslo

0

St. Peterburg 2 Atina

16

Pariz

7

Minhen

3

Budimpe{ta

6

Stokholm

2

Tek {to je javnost upoznala sa svojim novim verenikom i novom bojom kose, Britni je ponovo pokazala i nekoliko kilograma vi{ka. Za povratak na pozornicu i aktuelnu svetsku turneju Britni Spirs dovela se u red nakon vi{emese~ne psihi~ke i fizi~ke zapu{tenosti. Krenuv{i na seriju koncerata, Britni je pokazala zavidnu figuru i mi{i}e kao iz vremena kad je wena karijera bila na vrhuncu, a privatni `ivot uglavnom sre|en. Posle koncerata s po~etka turneje svi su hvalili wen povratni~ki izgled, ali sada je posle dvonedeqne koncertne pauze na koncertu u Parizu pokazala da je kratki odmor ostavio lo{eg traga.

Nekoliko na brzinu naba~enih kilograma izdajni~ki se prelivalo preko ivica seksi kostima koje je Britni u~estalo mewala tokom koncerta, a od kojih su neki te ve~eri imali premijerno izdawe. Ipak, sude}i prema energi~nom i zahtevnom {ou programu koji je priredila svojim obo`avaocima, ne treba sumwati u to da }e se kilogrami ipak ubrzo istopiti. Barem do nekog novog odmora.

VIC DANA Plavu{a se tu{ira i vidi jednu bubu.

Po~iwe da broji: „1, 2, 3, 4...

97, 98, 99, 100. U pomo}, stonoga!�

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

190 (-11)

Slankamen

450 (-12)

Apatin

257 (-13)

Zemun

479 (-13)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

480 (-14)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

586 (-2)

Novi Sad

340 (-12)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

641 (-6)

Tendencija porasta

Senta

632 (-15)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

510 (-8)

Tendencija opadawa

Titel

498 (-7)

NERA

Hetin

142 (-14)

TISA

100 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 400 (-31) Beograd

Kusi}

429 (-13)

60 (2)

Re{ewe iz pro{log broja