Dnevnik 10.januar 2012.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 10. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23312 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREDSTAVQEN PO KRA JIN SKI PLAN ZA ZAPO [QA VA WE U 2012. GO DI NI

Za nova radna mesta u Vojvodini 300 miliona dinara str. 4

NA LE DU SVE LEP [E I BR @E

NASLOVI

Politika 2 Tadi}: Srpski narod ima pravo na svoje interese 3 Nema blanko ostavki, na listama vi{e mesta za `ene

Ekonomija

Poreznici se pla{e otkaza

5 Pravi spisak du`nika tek treba da se objavi 5 Gastarbajteri nam poslali 5,5 milijardi dolara

Skrobara radi, sud je rasprodaje

str. 5

Tre}e doba 6 Nacionalna penzija i za Lepu Luki} 6 Sigurna samo predizborna povi{ica

str. 5

Novi Sad PRE PRE KE NA PU TU DO TER MI NA ZA RE GI STRA CI JU VO ZI LA

Foto: F. Baki}

Gu`ve i u virtuelnom K l i z a w e p r o t i v svetu januarskog sivila str. 9

str. 7 i 12 PRO STI TU CI JA – JE DI NI PO SAO KO JI SE [I RI TO KOM KRI ZE

Od ekstaze mo`e da zaboli glava

str. 15

SPORT

n VO[A SE SPREMA ZA n „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU: KULT NA MA NI FE STA CI JA IS PU NI LA O^E KI VA WA PRIPREME U TURSKOJ

str. 16 – 20

n KAPITEN RUKOMETA[A SRBIJE ILI]: ZNAMO GDE GRE[IMO

7 Zimska slu`ba u niskom startu 9 Jo{ besplatnog plivawa i klizawa

Vojvodina 11 „Dunavprevoz” tu`i i tra`i izgubqenu dobit

Dru{tvo 13 Jubilarne nagrade ugro`avaju ~asove

Crna 14 Po godinu dana zatvora zbog |ubriva

Susne`ica po podne Najvi{a temperatura 4 °S

2

POLiTikA

utorak10.januar2012.

DVE DECENIJE REPUBLIKE SRPSKE

Ta di}: Srp ski na rod ima pra vo na svo je in te re se Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ju ~e je u Ba wa lu ci po ru ~io da po li ti ka na si qa i ra di kal nih et no cen tri~ nih i kle ri kal nih aspi ra ci ja na ra ~un dru gog mo ra da bu de za u vek od stra we na sa ovih pro sto ra, ali da srp ski na rod, ka ko u Sr bi ji, ta ko i u Re pu bli ci Srp skoj, ima le git mno pra vo da bra ni svo je le gi tim ne in te re se.

Ta di} je na sve ~a noj aka de mi ji u Ba wa lu ci, po vo dom pro sla ve 20 go di na od osni va wa Re pu bli ke Srp ske, re kao da je ona stvo re na kao za jed ni ca u ko joj srp ski na rod {ti ti svo je na ci o nal ne in te re se i iden ti tet, po {tu ju }i in te re se i iden ti tet dru ga dva kon sti tu tiv na na ro da.”Rat oosta je opo me na svi ma na ma po svo joj tra gi ci i `r tva ma ka ko na {e bal kan ske po li ti~ ke i ver ske su ko be i omra ze mo ra mo re {a va ti mir nim pu tem, str pqi vim di ja lo gom i pre go vo ri ma, po {tu ju }i le gi tim ne de mo krat ske in te re se qud ska i kul tur -

„Sa mo ta ko mo `e mo bi ti sta bil ni i sa mo ta ko mo `e mo bi ti na rod usme ren ka raz vo ju i pro -

spe ri te tu i sa mo ta ko mo `e bi ti ostva ren za jed ni~ ki stra te {ki ciq - po li ti~ ki sta bil na i eko nom ski ja ka RS”, re kao je Ta di}.On je po ru ~io da je Sr bi ja sve sna svih oba ve za i pra va ko ja pro is ti ~u iz Dej ton sko-pa ri skog spo ra zu ma ko ji pred vi |a mo gu} -

nost spe ci jal nih pa ra lel nih ve za sa RS, i po ru ~io da }e Sr bi ja uvek bi ti tu ka da tre ba is ka za ti so li ar nost sa na ro dom RS. Mi de li mo isto isto rij sko i kul tur no na se |e i istu vi zi ju bu du} no sti u mi ru i pro spe ri te tu za na {e gra |a ne i na sto ji mo da za jed ni~ kim na po ri ma sa na {im su se di ma i okru `e wem po de li mo tu vi zi ju i onaj si stem vred no sti ko ji }e ubr za ti mo der ni za ci ju i raz voj na {ih ze ma qa”, re kao je Ta di}. Pred sed nik Sr bi je je iz ra zio za hval nost RS na po dr {ci ko ju pru `a ka ko bi se ko sov ski pro blem re {io na na ~in ko ji bi bio u in te re su svih `i te qa KiM, na na ~in ko ji ne }e stvo ri ti gu bit ni ke ili bi ti osnov za tri jum fa li zam bi lo ko je stra ne. Sr bi ja }e, ka ko je po ru ~io, na sta vi ti da kao ga rant Dej ton skog spo ra zu ma po dr `a va te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re ni tet BiH, i po sto ja we dva en ti te ta i tri kon sti tu tiv na na ro da, kao i re {e wa za ko ja po sto ji kon sen zus unu tar BiH.

Do dik: RS je za vet je ubi jao zbog svo je na ci je ve} za to {to je ubi ca i iz rod, i ni je dan ne sme bi ti za {ti }en dok god je `iv, ali ni tu ne sme bi ti jed no stra no sti”, na gla sio je Do dik.Ob ja {wa va ju }i dej ton sku ar hi tek tu ru BiH, Do dik je re kao da ta dr `a va tre ba da ima sa mo za jed ni~ ku spoq nu po li ti ku, a da, ume sto to ga, da nas ima broj na „mi ni star stva za iz mi {qe ne po slo ve” ko ja fi nan sij ski op te re }u ju gra |a ne.”Pra va ko ja pri pa da ju RS svo ji na su svih we nih gra |a na i za to na wi ma in -

si sti ra mo i ka da vi di mo {ta je sve ra |e no na {te tu RS to je vi {e oba ve za ne go pra vo”, po ru ~io je Do dik. Go sti ma iz Sr bi je Do dik je za hva lio re ~i ma: „Hva la vam {to ste do la skom ov de po tvr di li da vam je RS na sr cu kao i na ma.

Ne ka tra je ko li ko je tra jao i san o slo bo di na ovim pro sto ri ma”.

Do dik je jo{ jed nom, ovom pri li kom, pru `io po dr {ku na ro da RS Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji, kao i srp skoj dr `a vi ko ja na sto ji da re {i taj pro blem.

^e stit ke Pa tri jarh Srp ske pra vo slav ne cr kve Iri nej ~e sti tao je gra |a ni ma Re pu bli ke Srp ske Dan re pu bli ke i kr snu sla vu - Sve tog ar hi |a ko na Ste fa na, po `e lev {i „sre }u i bla go slov” na ro du i RS ko ju je na zvao naj mla |om srp skom dr `a vom.Pa tri jarh Iri nej je u be se di po sle slu `e wa li tur gi je i osve {ta wa `i ta i lo mqe wa slav skog ko la ~a u Sa bor nom hra mu u Ba wa lu ci is ta kao da RS „sla vi svoj pra znik, sve do ~e }i ve ru pra vo slav nu i sve to srp sko ime”.On je upu tio i bla go slov oni ma ko ji vo de srp ski na rod,

na gla {a va ju }i da to „ni je la ko u ovim te {kim vre me n i ma”.^e s tit k u gra | a n i ma Re p u b li k e Srp ske i pred sed ni ku Mi lo ra du Do di ku upu tio je i li der SNS To mi slav Ni ko li} „Re pu bli ka Srp ska je stvo re na te {kom mu kom i ve li kom bor bom srp skog na ro da, i za to po seb no `e lim da ~e sti tam gra |a ni ma Re pu bli ke Srp ske na is traj no sti i ozbiq no sti u na me ri da Re pu bli ka Srp ska na pre du je i raz vi ja se kao ure |e no i sta bil no dru {tvo”, po ru ~io je li der SNS u ~e stit ki.

DSS po dr `a va re fe ren dum na se ve ru Ko so va De mo krat ska stran ka Sr bi je po dr `a va od lu ku od bor ni ka ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va o odr `a va wu re fe ren du ma, re kao je da nas pot pred sed nik DSS Slo bo dan Sa mar xi}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da su Sr bi na se ve ru Ko so va li stom za re fe ren dum i osta nak u Sr bi ji. Ka ko tvr di, svi do go vo ri ko je je Be o grad „pot pi sao” u di ja lo gu sa Pri {ti nom su „za pra vo u pri log to me da se Sr bi na te ra ju da `i ve pod al ban skom vla {}u”. On je oce nio da re fe ren dum ski da sa dnev nog re da pri ~u o ma ni pu la ci ji da ne ke opo zi ci o ne stran ke iz Be o gra da uti ~u na op {tin ske ~el ni ke i ru ko vo de wi ho -

Di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu sa me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} iz ja vio je ju ~e da re fe ren dum na se ve ru Ko so va i Me to hi je su {tin ski ne }e do pri ne ti re {a va wu pro ble ma na Ko so va. Mi haj lo vi} je re kao da je pre vi {e pa `we pri da to ide ji o re fe ren du mu na se ve ru Ko so va i da je ve} sa ma ide ja di sku ta bil na, oko for mu li sa wa re fe ren dum skog pi ta wa. „Ako po sta vqa te pi ta we na ko je svi zna ju od go vor on da po sto ji ve ro vat no ne ki dru gi mo tiv ili ne ki dru gi ciq tog re fe ren du ma. To je pro ble ma ti~ no u sa mom star tu”, re kao je Mi haj lo vi} RTS-u. On je is ta kao da taj re fe ren dum do pri no si po de la ma iz me |u Sr ba ko ji `i ve se ver no i ju `no od Ibra, {to je lo {e za op sta nak Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji i da pred sta vqa po ku -

{aj i in stru ment da gru pa qu di osta ne na po li ti~ koj sce ni na Ko so vu i Me to hi ji mi mo de mo krat skih prin ci pa i iz bor nog pro ce sa, {to je „par tij ski mo ti vi sa no”. Mi haj lo vi} je re kao da je je dan od mo ti va qu di ko ji su po ku {a li da or ga ni zu ju re fe ren dum da se is pu ni par tij ski za da tak wi ho vih stra na ka iz Be o gra da, a to je da se na sva ki na ~in spre ~i ili po sta ve pre pre ke ne tom pu tu Sr bi je ka EU. Upi tan o mo gu} no sti za bra ne odr `a va wa tog re fe ren du ma, Mi haj lo vi} je od go vo rio da te me to de ko je ni su svoj stve ne Vla di Sr bi je, da }e Sr bi sa se ve ra Ko so va ima ti ja snu po ru ku ka da je u pi ta wu re fe ren dum . Su {ti na je da qu di na se ve ru Ko so va shva te da ima ju mno go ozbiq ni jih i pre ~ih po slo va od to ga.

Gar da se po stro ja va na je sen?

Ordewe

„RS je za vet da }e mo `i ve ti kao slo bod ni i do sto jan stve ni qu di i u wu je ugra |e na na {a vi {e ve kov na bor ba pro tiv ti ra ni je, fa {i zma i na ci zma”, ka zao je Mi lo rad Do dik, i do dao da je srp ski na rod po no san {to je svo jim `r tva ma dao ve li ki do pri nos po be di nad fa {i zmom.Ka ko je is ta kao, i u stva ra we RS su ulo `e ni `i vo ti bo ra ca i ci vi la, a me |u `r tva ma na svim stra na ma bi li su i ne vi ni i ne mo} ni, {to mo ra na }i i sud ski epi log.”Ni je dan zlo ~i nac ni -

Mi haj lo vi}: Re fe ren dum ne }e do pri ne ti re {a va wu pro ble ma

poslani~ke teme

Pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u uru ~en je Or den RS na len ti po vo dom 20 go di na po sto ja wa Re pu bli ke Srp ske. Uka zom pred sed ni ka RS Mi lo ra da Do di ka od li ko va ni su i biv {i pred sed ni ci Srp ske i ve }i broj cr kve nih ve li ko do stoj ni ka i gra |a na.

Mi lo ra du Do di ku uru ~en je Or den Dru `be, ko jim ga je od li ko vao pred sed nik Ru si je Dmi trij Me dve dev.

Sve ~a nost do de le od li ko va wa odr `a na je u Pa la ti Re pu bli ke u pri su stvu pre mi je ra Sr bi je Mir ka Cvet ko vi }a, pa tri jar ha srp skog Iri ne ja, mi ni stra unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ce Da ~i }a, pot pred sed ni ka Srp ske Emi la Vlaj ki ja i Ene sa Suq ka no vi }a, pre mi je ra Alek san dra Xom bi }a, mi ni sta ra u Vla di Srp ske, pre sto lo na sled ni ka Alek san dra Ka ra |or |e vi }a. na pra va svih stra na u su ko bu”, re kao je Ta di}. Pre ma Ta di }e vim re ~i ma, na ro di re gi o na od EU mo gu do bi ti po dr {ku za mir no pre va zi la `e we me |u sob nih spo ro va, eko nom ski i po li ti~ ki raz voj i ostva re we de mo krat skih vred no sti i stan dar da.

dnevnik

vim ak ci ja ma.”Po sled we je vre me da se us po sta vi mi ni mal na so li dar nost na re la ci ji gra |a ni Sr bi je sa ove i one stra ne ad mi ni stra tiv ne gra ni ce”, re kao je Sa mar xi} i do dao da je re fe ren dum neo p ho dan da se ne bi do go di lo da ona po sta ne pra va dr `av na gra ni ca i ka ko bi se po ka za lo i Sr bi ji, i Al ban ci ma na Ko so vu i re gi o nu i sve tu {ta Sr bi mi sle o ono me {ta im se spre ma.

Od go va ra ju }i na pi ta wa ve za na za kan di da tu ru Sr bi je za ~lan stvo u EU Sa mar xi} je re kao da „deo te ri to ri je ne tre ba da ti ni za {ta, pa ma kar to bi lo i ~lan stvo u EU...a po put ne ~eg ma log kao {to je

kan di da tu ra ne tre ba ni go vo ri ti”.Ko men ta ri {u }i di ja log u Bri se lu, on je na veo da je, {to se ti ~e pred sta vqa wa na me |u na rod nim kon fe ren ci ja ma, sta tus Ko so va od re |en i da Pri {ti na na stu pa pod ozna kom UN MIK-Ko so vo ko je pro iz i la zi iz osni va~ kog spo ra zu ma CEF TE. Na pi ta we da li je mo gu }e da do |e do hap {e wa ~el ni ka op {ti na sa se ve ra Ko so va Sa mar xi} je re kao da ne `e li da spe ku li {e i da ne ma ni ka ka ve in di ci je da bi ta ko ne {to mo glo da se de si, ali da ni {ta „Pri {ti na i Bri sel ne }e pred u ze ti uko li ko se pret hod no ne do go vo re sa Be o gra dom, kao {to je slu ~aj sa bra }om Ve se li no vi}”.

Bo ` i} n i i no v o g o d i { wi pra zni ci su za na ma, no i po red na j a v qe n og po s la n i~ k og an ga `ma na par la men tar ni ka len dar jo{ je pra zan. Po sve mu su de }i, na rod ni pred stav ni ci }e pro sla vu za kqu ~i ti tek na kon 14. ja nu a ra, ka da }e osva nu ti jo{ jed na - srp ska No va go di na.

Ce re mo ni jal sa kra ja za se da w a, naj v e r o v at n i j e je po sled wi hod po cr ve nom te pi hu par la men ta ra ca u ovom sa zi vu.

Po {to }e skup {ti na do ras pi si va wa iz bo ra odr `a ti ka ko je na ja vqe no jed nu, ili dve van r ed n e sed n i c e, po ~ a s ni {pa lir gar di sta Voj ske Sr bi je do ~e ka }e no vih 250 po sla ni -

ka tek na je sen, po {to je sve ~ar ska at mos fe ra re zer vi sa na za po ~e tak i kraj re dov nih za se da wa.

Pro le} no za se da we star tu je pr vog rad nog da na u mar tu i bi }e okon ~a no kra jem ma ja, do ka da naj ve ro vat ni je ne }e bi ti kon sti tu i san no vi skup {tin ski sa ziv.

Kr~ ka se, kr~ ka I dok par la ment od ma ra, Vla da na sta vqa da pro sle |u je skup {ti ni no ve pro pi se. Pr vog rad nog da na 2012. go di ne na pi sar ni cu Skup {ti ne sti gla su tri no va pro pi sa – o de tek tiv skim or ga ni za ci ja ma, o pri vat nom obez be |e wu i o upra vqa wu mi gra ci ja ma.

Naj s ta r i j i pro p is u pro c e d u r i „kr~ ka“ se jo{ iz av gu sta 2008. go di ne. Re~ je o za vr {nom ra ~u nu za 2007. a par la men tar ci ma su uru ~e ni i za vr {ni ra ~u ni za 2008. i 2009. go di nu, ali o wi ma ni je vo |e na ple nar na ras pra va. Iako je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} u par lam ne tu tvr dio da je za vr {ni ra ~un za 2010. „na pu tu“ jo{ uvek ni je sti gao do zda wa na Tr gu Ni ko le Pa {i }a.

Bo qa vre me na ~e ka i Pred log za ko na o dvor skom kom plek su na De di wu iz apri la pro {le go di ne, kao i pred log iz me na i do pu na Za ko na o od go vorn sti za kr {e we qud skih pra va iz no vem bra 2010, ~i ji ini ci ja tor je LSV i u ko me tra `i da se pro du `i rok va `e wa za ko na o lu stra ci ji sa de set na 20 go -

di na, {to bi zna ~i lo da se pri me wu je do 2023. go di ne. Na ~e ka wu je i Pred log za ko na o otva ra wu do si jea slu `bi bez bed no sti i Re pu bli ci Sr bi ji ko ji je SPO ini ci rao jo{ u de cem bru 2010. go di ne.

Ko za~ ka skup {ti na Vlast i opo zi ci ja ko ri ste raz ne ar gu men te da ube de jed ni dru ge ko je u pra vu. Ta ko pred sed nik Za ko no dav nog od bo ra Vlat ko Rat ko vi} (DS), ne pri hva ta za mer ke opo zi ci je da vlast kr {i pro ce du ru.

- Ovaj dom ni je ko za~ ka skup {ti na, ne go Na rod na skup {ti na. Mo ra se po {to va ti pro ce du ra, ko ja je su {tin ska di men zi ja

de mo kra ti je. Ta ko je i u Skup {ti ni sta na ra, i u Sa ve tu me sne za jed ni ce, u op {ti ni i gra du, a na pr vom me stu mo ra bi ti u Na rod noj skup {ti ni - upo zo ra va Rat ko vi}.

Funk ci ner ka SNS Jor go van ka Ta ba ko vi} mu od go va ra da kao par la men ta rac jo{ od 1993. go di ne, od li~ no po zna je pro ce du ru.

- Svi mi zna mo ka ko se pro ce du ra zlo u po tre bqa va, pa uz za kon o bu xe tu, mi mo dnev nog re da, do |e i za kon o bez bed no sti sa o bra }a ja, ili iz me ne po re skog po stup ka. Ne moj te ovu skup {ti nu da na zi va te ko za~ kom, jer do vo di te u ne zgod nu si tu a ci ju i ko za ke ko ji su za po hva lu, ali i ovu skup {ti nu - upo zo ra va Ta ba ko vi}.

Go ri i bo qi taj ku ni Za po sla ni cu SRS Vje ri cu Ra de tu, bu xet za ovu go di nu je – taj kun ski.

- Za {to? - pi ta se Ra de ta, i od mah od go va ra : Za to {to sve ovo ra di taj kun ska vla da.

- Pet mi li jar di evra du gu ju taj ku ni u dr `av nu ka su. Ali ima i go rih od vas. Go ri su ovi Ni ko li }e vi i Vu ~i }e vi na pred wa ci, Jo ca Am ster dam ka -

`e da }e ~im iza |e iz za tvo ra da na pra vi most ta mo gde mu bu du }a vlast, a o~e ku je da }e oni to bi ti, bu de re kla. Ovo je ~u do od dr `a ve. Va ma po ma `u taj ku ni, wi ma i taj ku ni i kri mi nal ci iz za tvo ra. Stvar no ovaj na rod mo ra ko na~ no da otvo ri o~i i da shva ti da vas je i jed nih i dru gih do sta, po ru ~u je Ra de ta.

Ko deks o po na {a wu ~e ka pre vod Rad na gru pa Skup {ti ne Sr bi je za iz ra du ko dek sa po na {a wa po sla ni ka sle de }e sed mi ce }e odr `a ti sa sta nak na ko me bi tre ba lo da po~ ne raz ma tra we rad ne ver zi je tog do ku m en t a, po { to je za v r { en pre v od Ko d ek s a po n a { a w a Evrop skog par la men ta i na sta vqa se rad na pre vo du bri tan skog, na ja vio je ju ~e pred sed nik tog te la Ne nad Kon stan ti no vi}.

Kon stan ti no vi} je Ta njug u re kao da o~e ku je da skup {tin ska stru~ na slu `ba do 15. ja nu -

a ra do sta vi rad nu ver zi ju tog do ku men ta. „Iz me |u 15. ja nu a- ra i 23. ja nu a ra bi tre ba lo da odr `i mo sed ni cu na ko joj bi smo kre n u l i u raz m a t ra w e rad ne ver zi je ko dek sa po na {a wa srp skog par la men ta. O~e ku jem da se ta da sa sta ne mo i po~ ne mo rad na rad noj ver zi ji”, re kao je Kon stan ti no vi}, do da ju }i da }e do ta da ~la no vi Rad ne gru pe do bi ti i pre vo de ko dek sa EP i par la men ta Ve li ke Bri ta ni je.Kon stan ti no vi} je pre ci zi rao da je OEBS da nas za vr {io pre vod Ko dek sa

po na {a wa EP i da na sta vqa rad na pre v o | e w u Ko d ek s a bri tan skog par la men ta, a ta dva do ku men ta }e po slu `i ti kao mo del u iz ra di ko dek sa po na {a wa srp skog par la men ta.

Ko deks po na {a wa }e pro pi sa ti po na {a we po sla ni ka za vre me sed ni ca, u zgra di par la men ta, na te re nu, ali i u jav nim na stu pi ma, a u we mu }e bi ti na bro ja ne oba ve ze i ono {to u su {ti ni ~i ni po sao na rod nih po sla ni ka.

S. Stankovi}

c m y

politika

dnevnik

utorak10.januar2012.

3

PO KRA JIN SKI PAR LA MENT KRA JEM ME SE CA O IZ ME NI IZ BOR NIH PRO PI SA

RE GI O NAL NA SA RAD WA

Ne ma blan ko ostav ki, na li sta ma vi {e me sta za `e ne

Sr bi ja za stu pa Cr nu Go ru u 42 ze mqe

Ne ko li ko me se ci uo~i re dov nih iz bo ra za no vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne na dnev nom re du po kra jin skog pa ra la men ta na }i }e se iz me ne po kra jin skih iz bor nih pro pi sa. Ovim iz me na ma, iz me |u osta log, one mo gu }a va se po sto ja we blan ko ostav ki, te omo gu }a va ve }e u~e {}e ma we za stu pqe nog po la na iz bor nim li sta ma, od no sno `e na.

Ka ko je na {em li stu ju ~e iz ja vio ko or di na tor vla da ju }e ko a li ci je u Voj vo di ni Dragoslav Petrovi}, pred log iz me na po kra jin ske skup {tin ske od lu ke o iz bo ru po sla ni ka u Skup {ti nu APV na }i }e se na dnev nom re du sed ni ce ko ja }e bi ti za ka za na za 23. ili 24. ja nu ar. On je na veo da je re~ o uskla |i va wu po kra jin skih s re pu bli~ kim iz bor nim pro pi si ma o iz bo -

Usko ro 12. po li ti~ ka par ti ja Bo {wa ka Na osni va~ koj skup {ti ni u No vom Pa za ru bi }e osno va na 12. bo {wa~ ka po li ti~ ka stran ka - Bo {wa~ ka na rod na par ti ja, na ko joj }e za li de ra bi ti pred lo `en Mujo Mukovi}, biv {i ~lan i osni va~ San xa~ ke de mo krat ske par ti je Mu ko vi} je Ta nju gu re kao da pri pre me za osni va~ ku skup {ti nu, ko ja }e bi ti odr `a na u no vo pa zar skom ho te lu „Tax” 15. ja nu a ra, pri kra ju. „Sma tra mo da je po li ti~ ka sce na u San xa ku i me |u Bo {wa ci ma ta kva da ne mo `e u pot pu no sti da od go vo ri iza zo vi ma pred ko jim se na {ao na rod i ovaj re gion”, re kao je Mu ko vi}.

Zu kor li} otva ra kancelarije Za ma we od po la go di ne Na rod no ve }e San xa ka, lo jal no glav nom muf ti ji Muameru Zukorli}u otvo ri lo je tri pred stav ni {tva u ino stran stvu ko ja, ka ko se tvr di, ima ju ciq da „za stu pa ju na ci o nal ne, po li ti~ ke, eko nom ske, kul tur ne i dru ge in te re se San xa ka” u me |u na rod noj jav no sti. Na rod no ve }e San xa ka je po sled we pred stav ni {tvo otvo ri lo 7. ja nu a ra ove go di ne u Wu jor ku, dok su ra ni je otvo re na pred stav ni {tva u Ge te bor gu, [ved ska, od no sno Sa ra je vu.

- Ni je re~ o pro me ni iz bor nog si ste ma, ve} is kqu ~i vo o usa gla {a va wu s re pu bli~ kim pro pi si ma.

Ovim iz ma na ma omo gu }i }e se ta ko da sva ki tre }i kan di dat na iz bor nim li sta ma bu de pred stav nik ma we za stu pqe nog po la, da se man da ti do de qu ju po re do sle du utvr |e nom na iz bor noj li sti, a kod ostav ki po sla ni ka pre ci zi ra se da one mo ra ju bi ti ove re ne kod or ga na nad le `nog za ove ru pot pi sa. Da kle, ne ma blan ko ostav ki - re kao je Pe tro vi}.

Na dnev nom re du pr ve ovo go di {we se si je po kra jin skog par la men ta, ko ja bi mo gla bi ti i po sled wa u Foto: F. Baki} ovom sa zi vu, bi }e naj ve ro vat ni je i ru na rod nih po sla ni ka i od bor ni ka u lo kal - od re |e ne pro me ne u sa sta vu Po kra jin ske iz nim skup {ti na ma. bor ne ko mi si je.

B. D. S.

REKLI SU

Da ~i}: Ve le maj sto ri smo „Ka da je re~ o me stu pre mi je ra za SPS, na rav no, da iz la zi mo na iz bo re sa `e qom da sve po be di mo - i Ta di }a i Ni ko li }a. Ve} sa da ima mo skok od sto od sto u rej tin gu, a bi li smo u vla sti, {to je u vre me kri ze ve le maj stor ski uspeh. Tra di ci ja par la men ta ri zma ka `e da li der stran ke ko ja po be di na iz bo ri ma bi va pre mi jer. Ali, pi ta we je da li me ni uop {te od go va ra da bu dem pre mi jer. Do sa da ni ka da ni sam iz ra `a vao ta kve am bi ci je”, re kao je li der SPS Ivica Da~i}. On je oce nio da, iako su mu Ta di} i Ni ko li} re kli da ni je mo gu }a ko a li -

ci ja wi ho vih stra na ka, ne is k qu ~ u j e tu mo g u} n ost, ali da bi on da bio u opo zi ci ji.”Ma ko li ko to pre ten ci o zno zvu ~a lo, ne }e mo }i da se for mi ra vlast bez ko a l i c i j e SPS-JS-PUPS, osim ako na pra ve vlast SNS i DS. Ali, ni to ne bio pro blem za nas, ~ak bi me ob ra do va lo.

To bi bi la ide al na pri li ka da udvo stru ~i mo rej ting, jer bi smo bi li opo zi ci ja ta kvoj vla sti”, ka zao je Da ~i}.

Ta hi ri: Usko ro pri zna we ko sov skih di plo ma Za me ni ca pre mi je ra i {e fi ca ko sov skog pre go va ra~ kog ti ma Edita Tahiri ka`e da }e u ja nu a ru po ~e ti pro ce d u r a pri z na w a di p lo m a iz da tih na Ko so vu.Tim spo ra zu mom se omo gu }a va i pri zna we di plo ma Uni ver zi te ta u Mi tro vi ci, na srp skom je zi ku, ko je mno ge evrop ske dr `a ve ne pri zna ju. Za ostva ri va we spo ra zu ma za du `e na je Aso ci ja ci ja evrop -

skih uni ver zi te ta (AEU), dok }e se ak tiv no sti oba va qa ti u kan ce la ri ji te Aso ci ja ci je ko ja }e bi ti otvo re na u Pri {ti ni, gde }e se i iz vr {i ti no stri fi ka ci ja di plo ma. Ta hi ri je za por tal Ze ri. in fo re kla da taj spo ra zum omo gu }a va pri zna we di plo ma stu den ti ma ko ji su za vr {i li stu di je na svim uni ver zi te ti ma na te ri to ri ji Ko so va. Ume sto pe ~a ta Uni ver zi te ta Re pu bli ke Ko so vo, ko je zva ni~ ni Be o grad ne pri zna je, na di plo ma ma }e bi ti pe ~at AEU-a.

Qa ji}: Tur ska ni je di gla ru ke Li der SDPS i mi ni star u Vla di Rasim Qaji} iz ja vio je da sve ma we ve ru je u re a li za ci ju spo ra zu ma o spa ja wu islam skih za jed ni ca u Sr bi ji, jer ni kod jed ne od stra na u spo ru ne vi di sprem nost da do we ga do |e „Sve }e ~e ka ti no ve iz bo re i na kon to ga ve ro vat no ne ku no vu ini ci ja ti vu. Vo leo bih da u svo jim pro ce na ma gre {im, ali na osno vu sve ga ono ga {to sa da ima mo na sto lu i in fo ma ci ja ko ji ma ras po la `em, mo gu da ka `em ni sam ve li ki op ti mi sta da do do go vo ra mo `e da do |e u bli skoj bu du} no sti”, oce nio je Qa ji}.On, me |u tim,

sma tra da }e Tur ska, kao po kre ta~ ini ci ja ti ve spa ja wa islam skih za jed ni ca u Sr bi ji, i da qe tu ini ci ja ti vu dr `a ti otvo re nom i da }e ini ci ra ti no ve raz go vo re sa pred stav ni ci ma obe stra ne. „Ne ve ru jem da je Tur ska di gla ru ke. Mi slim da jo{ ima ju na du da mo `e da do |e do do go vo ra , s ob zi rom da su osta le dve ili tri spor ne stva ri u ce lom tom spo ra zu mu.

Sr bi ja za stu pa in te re se Cr ne Go re i we nih dr `a vqa na u 42 ze mqe, jer Cr na Go ra u tim dr `a va ma ne ma di plo mat ska i kon zu lar na pred stav ni {tva. Ka da jed na dr `a va ne ma di plo mat sko pred stav ni {tvo u dru goj, on da se pri me wu je prak sa pot pi si va wa spo ra zu ma sa tre }om ze mqom ko ja za stu pa in te re se we nih dr `a vqa na.

Osim sa Sr bi jom, Cr na Go ra je ove spo ra zu me pot pi sa la sa Hr vat skom i Bu gar skom.

Ta ko je, ka ko pre no se pod go ri~ ki me di ji, do go vo re no da Sr bi ja pru `a po mo} cr no gor skim dr `a vqa ni ma u slu ~a ju smr ti, te {ke ne sre }e ili ozbiq ne bo le sti, pri li kom hap {e wa ili pri tva ra wa. Cr no gor ski dr `a vqa ni u di plo mat skim pred stav ni {tvi ma Sr bi je tra `e po mo} i pri li kom iz da va wa put nih is pra va i pro du `a va wa vi za, le ga li za ci je i pri ba vqa wa do ku me na ta.

Sr bi ja Cr nu Go ru za stu pa u Al `i ru, An go li, Austra li ji, Be lo ru si ji, Bra zi lu, Bu gar skoj, Dan -

skoj, Egip tu, Eti o pi ji, Fin skoj, Ho lan di ji, In di ji, In do ne zi ji, Ira ku, Ira nu, Izra e lu, Ja pa nu, Jor da nu i Ju `noj Afri ci.

Cr no gor ske in te re se Sr bi ja za stu pa i u Ka na di, Ke ni ji, Ki pru, Ku bi, Ku vaj tu, Li bi ji, Ma ro ku, Mek si ku, Mi jan ma ru, Ni ge ri ji, Nor ve {koj, Pe ruu, Poq skoj, Por tu ga lu i Re pu bli ci Ko re ji.

Sr bi ja Cr nu Go ru ta ko |e za stu pa i u Ru mu ni ji, Si ri ji, Slo va~ koj, [pa ni ji, [ved skoj, Tu ni su, Ukra ji ni i Zam bi ji. Hr vat ska Cr nu Go ru za stu pa u Austra li ji, ^i leu i SAD-u, a Bu gar ska u Jer me ni ji, Azer bej xa nu, Gru zi ji, Ka zah sta nu i Mol da vi ji.

PO VE RE NIK [A BI] PI SAO VLA DI

Za kon o taj no sti ne funk ci o ni {e Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Rodoqub [abi} upu tio je pi smo Vla di Sr bi je u ko me je upo zo rio da Za kon o taj no sti po da ta ka, ko ji je do net pre dve go di ne, „ve o ma sla bo funk ci o ni {e, od no sno ne funk ci o ni {e”, sa op {te no je ju ~e iz ka bi ne ta po ve re ni ka. „Sta we nor ma tiv ne ure |e no sti u obla sti kla si fi ka ci je taj nih po da ta ka je ta kvo da pod ra zu me va ozbiq ne ri zi ke i za ostva ri va we pra va jav no sti, a mo `da u jo{ ve }oj me ri, i za bez bed no sne in te re se ze mqe i op {tu prav nu si gur nost”, uka zao je [a bi}.

Oblast taj no sti po da ta ka je, pre ma oce na ma po ve re ni ka, „u sta wu za bri wa va ju }e im pro vi za ci je u ko me se ni za jed nu in for ma ci ju ko ja no si ozna ku po ver qi vo sti ne mo `e po u zda no re }i da je kla si fi ko va na na pot pu no le ga lan na ~in i u ko joj je, shod no to me, kraj we pro ble ma ti~ no mo `e li se, na le ga lan na ~in, po sta vi ti pi ta we bi lo ~i je kri vi~ ne od go vor no sti za oda va we ta kvih in for ma ci ja”. „Pro blem ogrom ne ko li ~i ne na sle |e nih sta rih taj ni ni je re {en, a isto vre me no se no ve taj ne, pro iz vo de bez po u zda nih kri te ri ju ma”, na veo je [a bi} i na gla sio da su se „ste kli svi uslo vi za hit -

no pred u zi ma we me ra sa ko ji ma se ve o ma doc ni, ukqu ~u ju }i i bit nu ino va ci ju za ko na ili we go vu za me nu pot pu no no vim.” „Glav na sla bost Za ko na o taj no sti po da ta ka je to {to je u svr hu we go ve pri me ne, kao nu `no, pred vi |e no do no {e we enorm no ve li kog bro ja pod za kon skih aka ta”, is ta kao je [a bi}. On je uka zao, da je Vla da Sr bi je do ne la je dan broj tih aka ta, ali na `a lost, sa mo je dan je do net u ro ku, dok su osta li do ne ti sa ma wim ili ve }im za ka {we wem ili uop {te ni su do ne ti.

A naj o pa sni je je {to, ka ko je na veo, Vla da ni je do ne la, za pri me nu za ko na, naj va `ni je pod za kon ske ak te. Ni je utvr di la bli `e kri te ri ju me za od re |i va we ste pe na taj no sti „‘dr `av na taj na”, „stro go po ver qi vo”, „po ver qi vo” i „in ter no”. „Is te kli su ro ko vi, a oba ve ze ni su iz vr {e ne”, upo zo rio je [a bi} i do dao da sve {to je na veo „upu }u je na za kqu ~ak da se jed na va `na oblast na la zi u sta wu za bri wa va ju }e im pro vi za ci je”. „Od go vo ran od nos pre ma pra vu jav no sti da zna, ali i pre ma bez bed no snim in te re si ma ze mqe i prav noj si gur no sti zah te va da se to sta we bez od la ga wa pro me ni”, po ru ~io je Ssa bi} u pi smu Vla di Sr bi je.

4

ekonomija

utorak10.januar2012.

DA LI ZBOG KRIZE ILI...

INSPEKCIJA NASTAVILA KONTROLU I LOVI NESAVESNE TRGOVCE

S mar`ama zabrqali u 134 radwe

Kon tro le pri me ne vla di ne Ured be o ogra ni ~e wu mar `i na 10 pro ce na ta za osnov ne `i vot ne na mir ni ce u na red nom pe ri o du vi {e ne }e ima ti pre ven tiv ni ka rak ter, ako se utvr de ne pra vil no sti pred u zi ma }e se me re pred vi |e ne ured bom i Za ko nom o tr go vi -

bu o ogra ni ~e wu mar `i, ali i oce nio da }e „wen re zul tat u krat kom ro ku bi ti pro past ma lih tr go va ca, po ve }an udeo ve li kih tr go vin skih or ga ni za ci ja, po rast si vog tr `i {ta, ne za po sle no sti i ce na”.

Ko va ~e vi} je re kao da je ve }i na ve li kih tr go va ca i

dnevnik

Sve vi{e kupujemo doma}e i jeftino Vi {e od 40 od sto po tro {a ~a u Sr bi ji ra di je ku pu je i ima vi {e po ve re wa u do ma }e pro iz vo de ne go uvo zne, dok je sve vi {e ku pa ca ko ji da ju pred nost jef ti ni jim pro iz vo di ma, po ka za lo je is tra `i va we Ip sos stra te xik mar ke tin ga.

Pre ma tom is tra `i va wu, bli zu 40 pro ce na ta po tro {a ~a na sto ji da ku po vi nom do ma }ih pro iz vo da po mog ne srp skoj pri vre di dok je i sve ve }i broj ku pa ca ko ji ima ju po ve re we u pri vat ne tr go va~ ke

mar ke. Bli zu 50 od sto po tro {a ~a u Sr bi ji sma tra da su po |ed na ko kva li tet ni pro iz vo di do ma }ih tr go va~ kih mar ki kao i bren di ra ni dok 47 od sto mi sli da su ipak bren di ra ni pro iz vo di kva li tet ni ji.

Oko pet od sto sma tra da su tr go va~ ke rob ne mar ke kva li tet ni je od bren di ra nih dok tre }i na po pu la ci je ku pu je jef ti ni je rob ne mar ke, {to se po ka za lo kao {an sa za ve li ke tr go vin ske lan ce.

O~e ku je se da }e u~e {}e pri vat nih rob nih mar ki ~i ji su pro iz vo di jef ti ni ji iz me |u 15 i 40 pro ce na ta od bren di ra nih pro iz vo da ra sti i pred sta vqa ti jed nu od obla sti na ko ju }e se fo ku si ra ti tr gov ci u Adri ja re gi o nu ko ji ob u hva ta dr `a ve ne ka da {we Ju go sla vi je.

Is tra `i va we je po ka za lo da je u Sr bi ji u bla gom pa du broj po tro {a ~a ko ji sva ko dnev no idu u ma lu ku po vi nu gde pa za re ro bu u vred no sti do 1.000 di na ra, ali je

za 23 pro cen ta opao broj onih ko ji jed nom me se~ no idu u ve li ke ku po vi ne do 10.000 di na ra.

PREDSTAVQEN POKRAJINSKI PLAN ZA ZAPO[QAVAWE U 2012. GODINI

Za nova radna mesta u Vojvodini 300 miliona dinara ni, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne Qu bi {a Di mi tri je vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, in spek cij skim kon tro la ma utvr |e no je da su naj ~e {}a pre ko ra ~e wa mar `i u ma we do mi nant nim objek ti ma za snab de va we i to za me so, pa ste ri zo va no mle ko, jo gurt dok su kod osta lih pro iz vo da {e }er, uqe, bra {no mar `e u gra ni ca ma do zvo qe nog.

pre vla di ne ured be osnov ne `i vot ne na mir ni ce mar `i ra la sa pro se~ nom mar `om od 10 do 12 pro ce na ta. „Ma li tr gov ci ko jih je u Sr bi ji vi {e od 50 od sto ne mo gu da ra de sa ta ko ni skim mar `a ma po {to im je u~e {}e osnov nih `i vot nih na mir ni ca u pro da ji dra ma ti~ no vi so ko”, is ta kao je on i do dao da se UPS pro ti vi ad mi ni stra tiv nom ure |i va wu mar `i i „da je vla di na ured ba o wi ho vom ogra ni -

Tesko, Kruger, Karfur...

Ve ra Vi da je is ta kla da su mar `e u ve li kim svet skim tr go vin skim lan ci ma vi {e stru ko ni `e ne go u Sr bi ji, na vo de }i kao pri mer ame ri~ ki la nac su per mar ke ta Kru ger ko ji ima mar `u od sve ga 0,1 od sto i go di {wi obrt od 76,6 mi lijar di do la ra.

Ona je na po me nu la da su mar `e kod ame ri~ kog „Vol mar ta” 3,6 od sto, fran cu skog „Kar fu ra” 0,5 od sto, ne ma~ kog „Me troa” 0,8 od sto dok en gle ski tr go vin ski la nac „Te sko” ko ji po slu je u 13 ze ma qa ima ne {to „vi {u” mar `u od 4,1 od sto. Ne ma~ ka kom pa ni ja „Schwarz Unternehmens Treuhand KG” u okvi ru ko je po slu ju tr go vin ski lan ci „Lidl”, „Ka u fland”, „Ka uf mar ket” i „Han del shof” sa obr tom od 77,22 mi li jar de do ka ri ima mar `u od 3,8, do da la je Vi da. Osvr nuv {i se na re gion, pred sed ni ca CEPS-a je uka za la da su mar `e u Cr noj Go ri od 20 do 30 od sto, a u Re pu bli ci Srp skoj znat no ni `e - osam od sto...

Pod se tiv {i da je tr `i {na in spek ci ja na sta vi la kon tro lu tr go vi na, Di mi tri je vi} je re kao da je od 4. ja nu a ra kon tro li sa no 1.059 nad zo ra tr go va ca na ma lo. „U 1.059 kon tro la utvr |e no je da se u 877 ma lo pro daj nih obje ka ta pri me wu je Ured ba, dok je kod 134 utvr |e no ne po {to va we we nih od red bi, pa su do ne ta re {e wa o ot kla wa wu ne pra vil no sti”, ka zao je on.

Dok tra ju kon tro le tra ju i po le mi ke za i pro tiv ogra ni ~e wa mar `i.

Pred sed nik Sek ci je za tr go vi nu u Uni ji po slo da va ca Sr bi je(UPS) Go ran Ko va ~e vi} iz ja vio je da tr gov ci u Sr bi ji po {tu ju vla di nu ured -

~e wu ba zi ra na na ne ta~ nim po da ci ma”.

Su prot no mi {qe we od pret hod nog sa go vor ni ka ima pred sed ni ca Cen tra po tro {a ~a Sr bi je (CEPS) Ve ra Vi da ko ja je iz ra zi la sum wu u zva ni~ ne po dat ke „Euro sta ta”, evrop skog sta ti sti~ kog za vo da, po ko ji ma su mar `e u Sr bi ji iz me |u 15 i 17 od sto. „Ti po da ci ni su ta~ ni, jer je jav na taj na da tr gov ci za ra |u ju mno go vi {e”, tvr di Vi da, jer pre ma we nim re ~i ma, tr gov ci pro iz vo |a ~i ma po seb no na pla }u ju do bro me sto na ra fu, ta ko zva no uli sta va we i „ka da se sve to sa be re, mar `e u po je di nim tr go vi na ma do sti `u i do 40 od sto”.

Voj vo di na }e i ove go di ne na sta vi ti da fi nan si ra otva ra we no vih rad nih me sta, na ja vio je ju ~e po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin. On je na veo da }e za te na me ne iz bu xe ta Voj vo di ne u 2012. go di ni bi ti iz dvo j e n o pre k o 300 mi l i o n a di na ra.

- U pret h od n ih ne k o l i k o go di na na ovaj na ~in je uspe {no kon tro li sa na si tu a ci ja u ko joj ne za po sle nost ni je bi la po ve }a va na. Ipak, ne za po sle n ost ni j e sma w i va n a to kom po s led w e dve go d i n e, zbog sna `nog de lo va wa eko nom ske kri ze - oce nio je Va sin na sed ni ci Po kra jin skog sa ve ta za za po {qa va we. On je ~la no vi ma Sa ve ta pred sta vio Pred log Po kra jin skog ak ci o nog pla na za za po {qa va we u Voj vo di ni za 2012. go di nu.

Po la ze }i od na ve de nih ~i we ni ca, Po kra jin ski plan za po { qa v a w a za ovu go d i n u pod r a z u m e v a na s ta v ak onih ak ci ja ko je su se po ka za le u pret hod nih ne ko li ko go di na kao ve o ma uspe {ne, re kao je Va sin.

- To su sub ven ci o ni sa we sa mo za po {qa va wa i sub ven ci o ni sa we otva ra wa no vih rad nih me sta u Voj vo di ni. Po ma ga }e mo otva ra we no vih rad nih me sta jed na ko ka da su u

Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 102,7521 82,2478

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 104,8491 83,9263

107,2606 85,8566

102,4376 81,9960

Kanada

dolar

1

78,3589

79,9581

81,7971

78,1191

Danska

kruna

1

13,8136

14,0955

14,4197

13,7713

Norve{ka

kruna

1

13,4078

13,6814

13,9961

13,3667

[vedska

kruna

1

11,6418

11,8794

12,1526

11,6062

[vajcarska

franak

1

84,5906

86,3169

88,3022

84,3316

V. Britanija

funta

1

124,6387

127,1823

130,1075

124,2571

SAD

dolar

1

80,8308

82,4804

84,3774

80,5834

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 1. 2012. godine

pi ta wu stra ni i dom }i in ve sti to ri, su fi nan si ra ju }i ih sa po 130 hi qa da di na ra po no vo za po sle nom rad ni ku - is ta kao je po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we.

Pre ma Va si no vim re ~i ma, Po k ra j in s ki plan za za p o {qa va we za na red nu go di nu zna ~aj nu pa `wu je po sve tio ~i we ni ci da po no vo po sto ji opa snost od na stu pa wa no vog

ta la sa eko nom ske kri ze, te da mo ra ju bi ti osmi {qe ni ta kvi na ~i ni za po {qa va wa ko ji bi u re la tiv no krat kim ro ko vi ma re {i li pro blem ve }eg bro ja ne za po sle nih.

- Ta ko }e ove go di ne, po red pro g ra m a sa m o z a p o { qa v a w a i no vog za po {qa va wa, {to su pro g ra m i prak t i k o v a n o to kom pro {le go di ne, bi ti ak tiv ni i pro gra mi jav nih ra do -

DOMA]A VALUTA SE OPORAVQA

Dinar lane brawen s 90 miliona evra Kraj pret hod ne i po ~e tak ove go di ne bi li su do sta tur bu lent ni za di nar. Do ma }a va lu ta je gu bi la na vred no sti i na kurs nim li sta ma je bi la pre ko 105 di na ra za evro.

Ju ~e je di nar po sred wem kur su vre deo 104,84 di na ra.Ako ova ko na sta vi i in ter ven ci je u ci qu o~u va wa vred no sti do ma }e va lu te mo gle bi bi ti ma we ne go la ne.

U 2011. Na rod na ban ka Sr bi je je na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu pro da la 90 mi lo na evra a ku pi la 45 mi li o na evra.

D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom [ajka{ka {e}erana, @abaq

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Po ma ga }e se otva ra we no vih rad nih me sta jed na ko ka da su u pi ta wu stra ni i dom a}i in ve sti to ri, i to sa po 130.000 di na ra po no vo za po sle nom rad ni ku (Mi ro slav Va sin)

va i pri prav ni {tva, a s ob zi rom da }e u No vom Sa du bi ti otvo ren Cen tar za obu ku ne za p o s le n ih li c a, zna ~ aj n a sred stva bi }e iz dvo je na i za obu k u ne z a p o s le n ih li c a u tom Cen tru - ka zao je Va sin.

Za sve ove pro gra me za po {qa va we po kra jin ske ad mi ni stra ci je to kom go di ne }e bi ti ulo `e no vi {e od 500 mi li o na di na ra, od ~e ga }e iz bu xe ta Voj vo di ne bi ti iz dvo je no 316 mi li o na di na ra, dok }e se osta tak do bi ti udru `i va wem sa sred stvi ma iz re pu bli~ kog bu xe ta. Od tih 316 mi li o na, ko je }e obez be di ti Po kra ji na, 126 mi li o na bi }e iz dvo je no za udru `i va we sa op {ti na ma u Voj vo di ni - za fi nan si ra we pro gra ma pri prav n i { tva, jav n e ra d o v e i obu ke, dok }e osta li no vac bi t i usme r en na sa m o z a p o {qa va we i no vo za po {qa va we, za jed no sa nov cem iz Re pu bli ke.

Ve} to kom ja nu a ra bi }e ras pi san kon kurs sa lo kal ne sa mo u pra ve, re kao je Va sin i na osno vu od lu ka, ko je }e bi ti do ne te do po lo vi ne fe bru a ra u sva ku lo kal nu sa mo u pra vu bi }e usme re na od re |e na ko li ~i na nov ca, ta ko da }e lo kal ni pro g ra m i za p o { qa v a w a po ~e ti ve} to kom dru ge po lo vi ne fe bru a ra.

V. ^v.

Promena %

Cena

BELEX 15 (491,03 -0,54)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

19,75

1.437

156.633

Energoprojekt holding, Beograd

2,56

400

8.000

AIK banka, Ni{

-2,58

1.551

6.852.420

Putevi, U`ice

2,09

440

6.600

NIS, Novi Sad

0,50

607

6.092.889

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,60

1.831

457.706

Komercijalna banka, Beograd

0,29

1.700

9.649.130

0,50 Promena %

607 Cena

6.092.889 Promet

Imlek, Beograd

-2,18

2.380

35.700

Soja protein, Be~ej

-0,74

536

181.649

-11,90

740

70.300

Energoprojekt holding, Beograd

2,56

400

8.000

Agrobanka, Beograd

0,00

2.900

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,41

485

490.355

Jubmes banka, Beograd

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom AMS Osigurawe, Beograd Kru{ik Akumulatori, Vaqevo

-11,11

496

496

Progres, Beograd

-7,69

48

23.938

Mlekara, Subotica

-4,00

1.200

6.000

0,00

13.444

0,00

-2,58 Promena %

1.551 Cena

6.852.420 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.306

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

385

0,00

NIS, Novi Sad

0,50

607

6.092.889

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.700

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,74

536

181.649

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

[ajka{ka {e}erana, @abaq

19,75

1.437

156.633

Tigar, Pirot

0,00

505

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,23

322

41.890

AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,59

1.006

80.490

Fabrika {e}era, Crvenka

0,03

3.998

63.968

Svi iznosi su dati u dinarima

ALEK SAN DAR VLA HO VI]

Me wa ti mo ne tar nu po li ti ku?

U 2012. tre ba o~e ki va ti mno go an ga `o va ni ji uti caj mo ne tar ne po li ti ke i we no re de fi ni sa we, jer je fi skal na po li ti ka is cr pla svo je do me te i vla da ne mo `e sa mo upo tre bom fi skal nih in stru me na ta da po mog ne re a li za ci ji pla ni ra ne pri vred ne ak tiv no sti, oce nio je no vi pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je (SES) Alek san dar Vla ho vi}.

„O~e ku jem da }e mo ne tar na po li ti ka u 2012. bi ti do ne kle re de fi ni sa na, da ne }e ima ti sa mo je dan ciq, a to je ci qa na in fla ci ja, ve} i kre i ra we nov ~a ne ma se.To zna ~i da bi pre ko raz voj ne ban ke, ~i je se osni va we o~e ku je, mo ne tar na po li ti ka mo gla bi ti mno go an ga `o va ni ja”, is ta kao je Vla ho vi} za Ta njug .

Vla ho vi} je ob ja snio da bi cen tral na ban ka mo gla da ot ku pqu je ob ve zni ce raz voj ne ban ke i iz ta ko for mi ra nih sred sta va bi la bi kre di ti ra na iz vo zno ori jen ti sa na pri vre da kao i deo pri vre de u obla sti ener ge ti ke, in fra struk tu re, po qo pri vre de. Vla ho vi} je ka zao da je dr `a va mno go ura di la u pro te kle tri go di ne na sma we wu ne po treb nih ras ho da, ali i upo zo rio da ozbiq ni jeg na pret ka ne ma bez spro vo |e wa struk tur nih re for mi - pen zij sko-in va lid skog osi gu ra wa, obra zo va wa i zdrav stva, jav nih pred u ze }a, kao i po re ske re for ma ko ja bi sma wi la na me te i olak {a la po slo va we pri vre di.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak10.januar2012.

5

DR @A VI ZA PO REZ DU GU JE ^AK 50.000 PRED U ZET NI KA, GRA \A NA...

Pra vi spi sak du `ni ka tek tre ba da se ob ja vi Ot ka ko je Po re ska upra va Sr bi je ob ja vi la spi sak naj ve }ih po re skih du `ni ka te le fo ni u ovoj slu `bi su se usi ja li. Ja vqa ju se oni ko ji se bu ne i ka `u da je u pi ta wu gre {ka, tu su za tim ob ve zni ci ko ji su na svo je oba ve ze za bo ra vi li, pa su se „za ~u di li” ka da su vi de li svo je ime me |u „naj” du `ni ci ma. Ali, ka da su u pi ta wu ne pla }e ni po re zi pra va iz ne na |e we tek sle de. Prav nih li ca, pred u zet ni ka i gra |a na ko ji du gu ju no vac po ovom osno vu ima 50.000 ,a Po re ska upra va usko ro }e ob ja vi ti spi sak svih wih. Ovih da na od lu ~i }e se da li }e to bi ti na red nih sed mi ca ili }e se sa ~e ka ti dru gi kvar tal, pa }e mo on da ima ti cr no na be li sve ko ji iz be ga va ju iz mi ri va we ovih oba ve za. Sa svim je iz ve sno da }e ta da bi ti da le ko vi {e i za ni mqi vi jih ime na i pra vif fir mi ne go {to su ve} dav no za bo ra vqe ne ban ke i kom pa ni je u ste ~a ju . [to se ti ~e pri med bi na gre {ke po re zni ka u Upra vi u Be o gra du i fi li ja la ma {i rom Sr bi je ra de se pro ve re a ako je gre {a ka bi lo one }e usko ro bi ti is pra vqe ne i na }i }e se ba{ kao i ime na du `ni ka na istom saj tu. [to se ti ~e na pla te po re za od onih u ste ~a ju ili re struk tu i ra wu, mo gu }a su tek ka da se po me nu ti po stup ci okon ~a ju a dr `av ni or ga ni tu ima ju pred nost.

Spi sak du `nih otva ra ju bank ne u ste ~a ju sa po za ma {nim su ma ma: Be o ban ka 24,07mi li ja tr di di na ra In vest ban ka 18,1...Od voj vo |an skih kom pa ni ja tu je „Su bo ti ~an ka” kom pa ni ja za pre ra du vo }a u ste ~a ju sa 3,30 mi li jar di di na ra.Sle di „Li fam” iz Sta re Pa zo ve sa du gom od 1,54 mi li jar de di na ra opet u ste ~a ju. Pa ne kad {wa fa bri ka

Voj vo |a ni rev no sni Voj vo |a ni su uvek slo vi li za ob ve zni ke ko ji su a`ur ni ji od osta lih, a u Po re skoj upra vi Sr bi je sma tra ju da je to me do pri ne la i ak ci ja oba ve {ta va wa o du gu ko ji ve} par go di na vo di Re gi o nal ni cen tra „No vi Sad”.

Je ste da to mno go ner vi ra ob ve zni ke po seb no one kod ko jih se pot kra la gre {ka zbog wi ho ve ili ne mar no sti ne kog dr `av nog or ga na ,ali to po ma `e da se oba ve ze iz mi re re dov ni je {to je bo qe i za ob ve zni ke i za po re zni ke.

Pod se }a we i ob ja vqi va we da je re zul ta te a ovih da na se mo glo ~u ti da su mno gi po hi ta li da pre ne go {to se spi sak po ja vi na saj tu Upra ve pla te po rez. Da li za to ne ma na ob ja vi jav nih i ko mu nal nih pre du e }a i estrad nih zve zda zna }e mo ka da se ob ja ve ime na ili na zi vi fir mi za sve du `ni ke. naj po zna ti ja po no vin skoj har ti ji „Ma troz” sa 1,40 mi li jar di.

Ona je ve} i obri sa na iz re gi stra.Tu je za tim Po drum „Pa li}” u ste ~a ju a iz nos je 1,40 mi li jar di .Tu su i dva pre hram be na kom bi na ta sr bo bran ski „Elan” u ste ~a ju -1,017 mi li jar di di na ra i „Agro `iv”, pred u ze }e ko je je por {lo ste ~aj i sa da se vo di kao ak tiv no pa }e vaq da na mi ri ti dug od 1,04 mi li a jr de. Ne ka da {wa kla ni ca iz Su bo ti ce

RAD NI cI ZRE wA NIN SKOG IPOK-a STRA HU JU ZA SUD bI NU KOM PA NI JE

„29. no vem bar” du gu je 619,92 mi li o a na di na ra i u ste ~a ju je . [to se ti ~e pred u zet ni ka po red ime na ni je na zna ~e na adre sa pa se te {ko mo `e pred vi de ti ko je oda kle. Za to su naj vi {e me dij ske pa `we do bi li oni po zna ti ji iz No vog Sa da agen ci ja „Gvo zden” sa du gom od 45,49 mi li o na .

Tu je jo{ jed no za ni mqi vo ime SZR „Ra le”vla snik je Ra do van Ka ra xi} dug je 32,48 mi li o na a

bri sa na je iz evi den ci je, STZR „Me ta li jum” Mi o dra ga Je ri ni }a 168, 41 mi li o na, a SZR”He le na grand” Je le ne Iva no vi} 167,19 mi li o na i „Be ni” rad wa za pro met na ve li ko i ma lo Sla vi ce Ili} 166 mi li o na, za pr vu troj ku sta tus je isti bri san i o|a vqen. ^e tvr ti pr du zet nik du `nik „Sla ki trejd” sa du gom od 116 mi li o na ni je ni re gi stro van kod APR a tek je „SVM” Qu bo mi ra Opi ne ak ti van bi znis.

Tu je ve o ma mno go pred u ze }a uz ko je po red bri sa wa sto ji i po da tak da im je pri vre me no od u zet po re ski iden ti fi ka ci o ni broj ili da ni su re gi stro va ni u APR. Sto naj ve }ih du `ni ka gra |a na du gu je 2,91 mi li jar du di na ra po re zni ci ma, a od te su me iz Voj vo di ne je dug od 846,74 mi li o na ili 29 od sto. Naj vi {e onih iz po kra ji ne su sa adre som u No vom Sa du i Ba ~u i to po pet.

Osta li su ma we za stu pqe ni a u pr vih 100 ih je 25. Naj za du `e ni ji Voj vo |a nin po osno vu po re za Ma ri jo Vu ja kli ja iz In |i je 239,64 mi li o na on je i u kom plet nom pla sma nu na dru gom me stu . Sle di ga La zo Kr vo pi} iz @a bqa-130,42 mi li o na dug , on je ukup ni tre }i. Na {e stom me stu a tre }i u APV je Mi le Mom ~i lo vi} iz In |i je -69,72 mi li na te Dra gan Po po vi} iz No ve Cr we, dug 48,18 mi li o na ukup no na 12. me stu.Svi oni za jed no do bi li su ma we me dij ske pa `we ne go Rat ko Bu tu ro vi} iz No vog Sa da pred sed nik FK „Voj vo di na „sa du gom od 10,68 mi li o na ko ji se na {ao pri dnu li ste na 82 me stu i ve} re kao da }e pla ti tit ka da bu de mo gao.

U ovoj ka te go ri ji naj vi {e du gu je No vi ca Jo va no vi} iz Le skov ca-397,92 mi li jar de .

D. Vu jo {e vi}

MO GU] [TRAJK U PO RE SKOJ UPRA VI

Po re zni ci se pla {e ot ka za Pred stav ni ci sin di kal ne or ga ni za ci je Po re ske upra ve (PU) Sr bi je na ja vi li su ju ~e mo gu} nost {traj ka za po sle nih u toj in sti tu ci ji uko li ko se me nax ment ne iz ja sni u kom prav cu se kre }e re for ma te dr `av ne in sti tu ci je i ko li ko }e za po sle nih bi ti pro gla {e no teh no lo {kim vi {kom.

Oni su za tra `i li da nas od me nax men ta da se do 20. ja nu a ra iz ja sni o to me u kom prav cu se kre }e re for ma PU i ko li ko }e za po sle nih bi ti pro gla {e no teh no lo {kim vi {kom i zbog ~e ga je bu xet tog dr `av nog or ga na sma wen za 1,7 mi li jar di di na ra.

Pred sed nik Je din stve ne sin di kal ne or ga ni za ci je Mi lan Du mi} re kao je da sma we we bu xe ta PU uka zu je na to da }e bi ti ot pu {ta wa u Po re skoj upra vi, ali za bri wa va to {to u re pu bli~ kom bu xe tu za 2012. go di nu ni su pred vi |e ne sti mu la tiv ne ot prem ni ne. Du mi} je is ta kao da sma we we bu xe ta uka zu je da bi ne gde oko 1.200 za po sle nih bi lo vi {ak, a da bi se broj po re skih is po sta va i fi li ja la sveo sa 178 na sve ga 40. Pre ma we go vim re ~i ma, u pred u ze }u sva ka ko, ve} po sto je qu di ko ji su is pu ni li uslov za od la zak u pen zi ju (oko 900 oso ba) ili ko ji ma je osta lo do pet go di na osta lo do pen zi je i ho }e da idu, sa mo tre ba utvr di ti ko ji su to qu di i za wih pred vi de ti do stoj ne ot prem ni ne.

DI JA SPO RA [A QE SVE VI [E PA RA I SPA SA VA SRP SKU EKO NO MI JU

Dok skro ba ra ra di, Ga star baj te ri nam sud je ras pro da je po sla li 5,5 mi li jar di dolara

Dok be o grad ska fir ma “Kar ton val”, kao za ku pac de la po go na zre wa nin ske In du stri je pre ra |e vi na od ku ku ru za IPOK, ra di pu nom pa rom, do tle se u ov da {wem Pri vred nom su du od lu ~u je o sud bi ni naj ve }e skro ba re na Bal ka nu. Pred

Jef ti}. Ro ~i {te je za kqu ~e no sa ko na~ no utvr |e nom li stom po ve ri la ca i po tra `i va wa a fir ma u ko joj je pro gla {en ban krot i}i }e na pro da ju. Pre to ga, od re |e no je da pred u ze }e “SM in `e we ring” sa ~i ni pro ce nu vred no sti skro ba -

Du go va wa pre ma ban ka ri ma Po tra `i va wa AIK ban ke na sta la su na osno vu ugo vo ra o kre di tu od 11. de cem bra 2009. go di ne, a ~i je je vra }a we IPOK ga ran to vao svim ne po kret no sti ma fa bri ke, sa si lo si ma i ze mqi {tem, i za lo `nim pra vom na opre mi i svim po stro je wi ma. Re~ je o aran `ma nu ko ji je sa AIK ban kom pre ne {to vi {e od dve go di ne uta na ~i lo po slo vod stvo skro ba re na ~e lu sa kon tro verz nim bi zni sme nom Zo ra nom ]o pi }em, ka sni je osum wi ~e nim i za “pra we pa ra“ za ra |e nih u nar ko bi zni su. Pro tiv ]o pi }a i we go vih sa rad ni ka, on da {wih ~el ni ka IPOK-a, sre di nom sep tem bra 2010. pod ne ta je kri vi~ na pri ja va jer su, ka ko se sum wa, fal si fi ko va li za pi snik sed ni ce Skup {ti ne IPOK-a, na ko joj je na vod no do ne ta od lu ka o za du `e wu fa bri ke kod AIK ban ke u iz no su od 500 mi li o na di na ra i vra }a we kre di ta ga ran to va li ce lo kup nom fa bri~ kom imo vi nom. sam kraj mi nu le go di ne u su du je odr `a no is pit no ro ~i {te u ste ~aj nom po stup ku za pro pa lu fa bri ku, a pred su di jom Gor da nom Ko ci} po ja vi li su se sa mo ste ~aj ni uprav nik Mi lan Ni }e tin i je dan od ma wih po ve ri la ca Bra ni slav

re, ali rok ni je pre ci zi ran. Du go vi IPOK-a pre ma po ve ri o ci ma u zbi ru su oko 1,4 mi li jar de di na ra.

Po red to ga, sve ne po kret no sti skro ba re, sa si lo si ma i ze mqi {tem, pod hi po te kom su AIK ban ke. Ova ban ka ima za lo `no pra vo i

na opre mu i sva po stro je wa. Ona je, sto ga, i ogla si la ustu pa we svo jih po tra `i va wa u IPOK-u svim za in te re so va ni ma, po po ~et noj ce ni od ~ak 746 mi li o na di na ra.

Za to vre me “Kar ton val” ne sme ta no oba vqa pro iz vod wu. Ova fir ma, ko ja je pre ne ko li ko me se ci po no vo o`i ve la zre wa nin sku fa bri ku, za ku pi la je de lo ve sko ro ba re ko ji joj tre ba za pro iz vod wu skro ba, po ce ni od 66.000 evra me se~ no, ali u za ku pu }e bi ti sa mo do okon ~a wa ste ~a ja. I po red to ga Be o gra |a ni su do sta ulo `i li u re mont i po kre ta we pro iz vod we, u ko ju je ukqu ~e no pre ko 210 rad ni ka, uglav nom biv {ih skro ba ra ca.

Rad ni ci ma ni je sve jed no, stra hu ju da li }e se fir ma do bro pro da ti i ko me. Oni ma ko ji su po no vo u po go ni ma od go va ra lo bi da “Kar ton val” na sta vi pro iz vod wu {to wi ma ga ran tu je rad na me sta. A ve li ki broj wih ima ju i po tra `i va wa od pro pa le fir me, na osno vu ne is pla }e nih za ra da.

Iz “Kar ton va la” pra te de {a va wa oko IPOK-a ali na po mi wu da su vi {e okre nu ti pro iz vod wi.

Nas ne in te re su ju ni ka kva ro ~i {ta, mi smo za ku pi li fir mu zna ju }i da je u ste ~a ju. Pla }a mo ogro man za kup, na {i rad ni ci ima ju pro se~ ne pla te od 55.000 di na ra, a is pla ti li smo i do ba vqa ~e. Za ku pi li smo opre mu ko ja je bi la i bu kval no tru la, mno go je ulo `e no u re mont i pro iz vod wu. Jo{ ni smo ni re va lo ri zo va li svo ja ula ga wa. Sa mo se na da mo da nas ni ko ne }e di ra ti do av gu sta, dok ne po tro {i mo za li he ku ku ru za ko je smo ot ku pi li – po ru ~io je ru ko vo di lac u “Kar ton va lu” Bla go je Po po vi}, na po mi wu }i da }e we go va fir ma si gur no u~e stvo va ti i na li ci ta ci ji ka da IPOK bu de pro da van, jer je za in te re so va na za du `e po slo va we u @. ba la ban Zre wa ni nu.

Mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi} oce nio je da je re kord ni pri liv de vi znih do zna ka iz di ja spo re od sko ro 5,5 mi li jar di do la ra u pro te kloj go di ni ohra bru ju }i, kao i da je ta ko vi sok pri liv de vi znih do zna ka je dan od naj zna ~aj ni jih fak to ra eko nom ske sta bil no sti u Sr bi ji.

Mi ni star je na veo i da je od 2000. go di ne do da nas po osno vu de vi znih do zna ka u Sr bi ju u{lo vi {e od 40 mi li jar di do la ra. „To je va `na fi nan sij ska injek ci ja ko ja je Sr bi ji omo gu }i la da lak {e pre bro di tran zi ci o ni pe riod”, ka zao je Sre} ko vi} u in ter vjuu za frank furt ske „Ve sti”, na vo de }i da u vre me ni ma eko nom skih po re me }a ja i kri ze u sve tu, srp ska di ja spo ra do zna ~u je vi {e nov ca ne go u pe ri o di ma eko nom ske sta bil no sti i pro spe ri te ta.

Kon stant no vi sok pri liv de vi znih do zna ka je dan je od naj zna ~aj ni jih fak to ra eko nom ske sta bil no sti u Sr bi ji, do dao je on. „O to me naj bo qe go vo re po da ci da je u~e {}e de vi znih do zna ka iz di ja spo re u ukup nom dru {tve nom pro iz vo du pret hod nih 10 go di na dva i po pu ta ve }e od di rekt nih stra nih in ve sti ci ja.

Od 2000. go di ne do da nas po osno vu de vi znih do zna ka u Sr bi ju je u{lo vi {e od 40 mi li jar di do la ra”, ob ja snio je Sre} ko vi}.

Di ja spo ra je, pre ma we go vim re ~i ma, od u vek nov ~a no po ma ga -

Od 2000. godine do danas po osnovu deviznih doznaka u Srbiju je u{lo vi{e od 40 milijardi dolara (Sr|an Sre}kovi}) la svo ju rod bi nu i pri ja te qe.

Zna ~a jan iz nos tran sfe ri sa nih sred sta va }e se, uve ren je mi ni star, i ubu du }e ko ri sti ti na ovaj na ~in, ali bi sva ka ko bi lo ko ri sno da se ta sred stva usme ra va ju u in ve sti ci je.

Upi tan da li dr `a va ima na ~in za to pre u sme ra va we Sre} ko vi} je od go vo rio da se to mo `e re {i ti je di no te meq nom i pre ci znom stra te gi jom ka ko da se ova zna ~aj na sred stva ne ko ri ste sa mo u svr hu po di za wa stan dar da gra |a na ve} i u svr hu po di za wa ukup nog raz vo ja ze mqe

i re gi o nal ne rav no mer no sti u raz vo ju. „Do sta to ga je u~i we no na pla nu pod sti ca wa in ve sti ci ja di ja spo re u Sr bi ju.

Ipak, tre ba na sta vi ti in for mi sa we di ja spo re o kon kret nim mo gu} no sti ma ula ga wa u pri vre du Sr bi je”, re kao je on. „Na sta vi }e mo da nu di mo di ja spo ri kon kret ne pro jek te za ula ga wa, ka ko smo do sa da ~i ni li pu tem mul ti me dij skih ka ta lo ga, na in ter net stra ni ca ma i u in for ma tiv nim pu bli ka ci ja ma. Na rav no da ima mo svest o pre pre ka ma i pro ble mi ma sa ko ji ma se su sre }u in ve sti to ri, a ko je mo ra mo pre va zi }i da bi smo stvo ri li po slov ni am bi jent na ko ji su oni na vi kli u ze mqa ma u ko ji ma `i ve”, na ja vio je mi ni star di ja spo re.

Ko li ko su va `ne pa re od di ja spo re po ka zu je na{ su mor ni tr go vin ski bi labs sa sve tom.

Tr go vin ski de fi cit Sr bi je za pr vih 11 me se ci 2011. go di ne bio je 5,26 mi li jar di evra, {to je 11,2 od sto vi {e ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, objavio je Republi~ki zavod sa statistiku. Spoqnotrgovinski razmena u perodu januar-novembar u dolarima bila 29 milijardi, a deficit 7,4 milijarde dolara, {to je za 17,4 odsto vi{e nego u istom periodu prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 59,4 odsto i ve}a je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,3 odsto.

E. Dn.

6

TRe]e dOBA

utorak10.januar2012.

Na ci o nal na pen zi ja i za Le pu Lu ki}

Da nas pen zi je Is pla ta pr vog de la de cem bar skih pen zi ja za ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na po ~e }e da nas, a su tra i za one ko ji svo je pri na dle `no sti pri ma ju do sta vom na ku} nu adre su. Po {ta ri }e pen zi je raz no si ti to kom ce le ove sed mi ce.

Iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni, da kle u pro se ku 23.714 di na ra.

OSTA RE LI LON DON CI EMI GRI RA JU IZ PA BO VA I SA MI PI JU KOD KU ]E

Fla {a i ~a {a po sled wi pre o sta li pri ja te qi U emi si ji re gi o nal nog pro gra ma Bi-Bi-Si ja pred sta vqe ni su po ra `a va ju }i re zul ta ti is tra `i va wa ko je po ka zu je da ra ste broj Lon do na ca sta ri jih od 65 go di na ko ji se sva ko dnev no dru `e sa ~a {i com. Da stva ri bu du jo{ go re, u pi ta wu je na gli po rast bro ja al ko ho li ~a ra me |u naj sta ri jom po pu la ci jom u glav nom gra du Ve -

Vi ski ume sto le ko va za smi re we ili spa va we

li ke Bri ta ni je. Is tra `i va we je spro vo |e no to kom de set go di na, i utvr |e no je da je u bol ni ca ma broj pri mqe nih pa ci je na ta u al ko ho li sa nom sta wu po ras tao za ne ve ro vat nih 163 po sto.

Iako Bri tan ci pi ju sve ~e {}e i ne u me re ni je, po da ci po ka zu ju da je po rast al ko ho li ~a ra naj ve }i kod sta ri jih od 65 go di na, kao i da za Lon do nom ne za o sta je ni

me {to ve }i na sta ri jih al ko ho li ~a ra pi je kod ku }e, te oko li na uglav nom ne zna za wi hov pro blem, a dok to ri op {te prak se ne pre po zna ju simp to me al ko ho li zma, po gre {no ih ve zu ju }i za ne ke bo le sti, uobi ~a je ne za sta ri je `i vot no do ba. Osim to ga, pred stav ni ci Kra qev skog ko le d`a sma tra ju da je me di ci na pre vi {e usme re na na mla de qu de, od no sno, da su pro ble mi naj sta ri jih sta vqe ni u za pe }ak.

Na rav no da }e te ret ko sre sti pen zi o ne ra ko ji po sr }e uli com i po vra }a od al ko ho la. – ka `e Rao. – Ova kvo po na {a we ka rak te ri sti~ no je za mla |e qu de, ko ji tak ula ze u fo kus na {eg in te re so va wa i ima ju {an su da do bi ju ade kvat nu po mo}. To, me |u tim, ne ~i ni pro blem al ko ho li zma sta ri jih ma we te {kim, na pro tiv.

Sta ri ji qu di ~e sto sma tra ju da je al ko ho li zam ta bu te ma i ne `e le ni sa kim da o to me raz go va ra ju. Osim to ga, mi sle i da je su vi {e ka sno za ne ku po mo}, kao i da slu `be ko je se ba ve le ~e wem al ko ho li zma ni su ob u ~e ne za le ~e we stri jih qu di. Naj ve }i broj sta ri jih al ko ho li ~a ra, na rav no, mi sli da pro ble ma ni ne ma.

Raz lo zi za ~e sto po se za we za ~a {i com su broj ni. Naj ~e {}i su do sa da, usa mqe nost, pro me na na ~i na `i vo ta ko ju do no si pen zi o ni sa we, kao i po ~et no uzi ma we al ko ho la kao vr ste sa mo po mo }i, ume sto le ko va za smi re we ili spa va we. Naj ve }i pro blem je ~i we ni ca da su da na {wi {e zde se to go di {wa ci od ra sta li u dru {tvu ko je je u wi ho voj mla do sti

U sre} nom bra ku 86 go di na In dij ci Ka ram i Kar ta ri ^and pro sla vi li su 86. go di {wi cu bra ka. Ovaj 106-go di {wak i we go va se dam go di na mla |a su pru ga da nas `i ve u Bri ta ni ji i sre} no su pro ve li za jed ni~ ki `i vot, ko ji je du `i od pro se~ nog ve ka obi~ nih qu di. Za 86 go di na sklad nog bra ka ste kli su osmo ro de ce, 27 unu ~a di i 23 pra u nu ~a di. Ven ~a li su se 1925. u In di ji po lo kal nim obi ~a ji ma. Wi hov re cept za dug `i vot i sre }an brak je sa svim jed no sta van: je sti i pi ti sve po `e qi, ali ume re no. Naj va `ni ji u is hra ni su ~ist pu ter, mle ko i sve` jo gurt.

No, In du si ne sa mo da du go `i ve i ima ju sre} ne bra ko ve ve} se i pod sta re da ne la ko od lu ~u ju da iz no va sta nu na lu di ka men. Na i me, Ha zi Ab dul Hur iz Asa ma od lu ~io je da po sta ne naj sta ri ji mla do `e wa na sve tu o`e niv {i se dru gi put u 120. go di ni. Po {to je ostao udo vac. Nur je za tra `io od svo je de ce da mu na |u `e nu ko ja }e se sta ra ti o we mu. @e qa mu je is pu we na i na {li su ne ve stu ko ja je po la ve ka mla |a a na ven ~a wu je bi lo oko 500 zva ni ca.

Q. M. eko nom ski raz vi je na se ve ro i sto~ na En gle ska.

Pro fe sor To ni Rao, sa Kra qev skog ko le xa za psi hi ja tri ju, ob ja {wa va da je Lon don kon trol na ta~ ka za osta tak Ve li ke Bri ta ni je, kao i da se u okvi ru ove me tro po le raz li ku ju kra je vi u ko ji ma se pi je otvo re no i ne u me re no i u ko ji ma je smrt od po sle di ca al ko ho li zma naj ve }a u ze mqi, od onih u ko ji ma je ta sto pa ni `a od svet skog pro se ka. Pre ma ovom pro fe so ru, pro blem je u to -

po dr `a va lo po vre me no uzi ma we al ko ho la, ko je je i{lo i do sva ko dnev nog kon zu mi ra wa. Za to da nas, ~ak i ako se ja vqa ju ne koj od slu `bi za le ~e we od al ko ho li zma, to ~i ne uglav nom pr vi put, i to po sle vi {e de ce ni ja sva ko dnev nog pi je wa. Za sad, naj ve }u po mo} pru `a im or ga ni za ci ja „Fon da ci ja 66“, a od bri tan ske vla de o~e ku je se da se ovim pro ble mom u na red nim me se ci ma ozbiq ni je po za ba vi.

I. Vu ja nov

dnevnik

U „Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” ko na~ no su ob ja vqe ni do bit ni ci na ci o nal nih pen zi ja za pro {lu go di nu na ime vr hun skog do pri no sa na {oj kul tu ri.

Iako je kon ku ri sa lo pre ko 350 kan di da ta do `i vot na me se~ na pri ma wa od 50.000 di na ra, od ovog me se ca do bi lo je wih 43.

Na ci o nal ne pen zi je do bi li su: so ci o log dr Rat ko Bo `o vi}, re di teq Ti mo ti Xon Baj ford, pi sci Rat ko Ada mo vi}, Alek s an d ar Ba q ak, Dra g an Mra o vi} i Ra do mir Smi qa ni}, li kov ni umet ni ci Ma ri ja Dra goj lo vi} i Du {an Pe tri ~i}, film ski i po zo ri {ni te o re ti ~ar Vla di mir Pe tri}.

Me |u do bit ni ci ma su i kwi `e n ik dr Mi l i s av Sa v i}, kwi `ev ni pre vo di lac Kse ni ja Ma ric ki Ga |an ski, li kov ni umet n i c i Hil m i j a ]a t o v i}, Li di ja Mi {i}. Od glu ma ca na ci o n al n u pen z i j u do b i l i su Qi qa na \u ri}, Mir ja na Vu koj ~i}, So wa Ja u ko vi}, Ta ma ra Mi le ti} i Goj ko [an ti}.

Do bit ni ci na ci o nal ne pen zi je od ovog me se ca su i xez mu zi ~a ri Bi se ra Ve le tan li} i

Stje pan Gut, mu zi~ ki pe da gog Ja no{ Vra bel, di ri gen ti Imre To plak, Bran ko \ur ko vi} i Stan ko [e pi}, za tim kom po zi tor Ra do slav Gra i} , pe va~ du hov ne mu zi ke Vla do Mi ki} i vo kal ni so li sti Ni ko la Ka ro vi}, Le pa Lu ki} i Usni ja Re xe po va.

Za do pri nos na ci o nal noj kul tu ri ovom po seb nom vr stom pri na dle `no sti na gra |e ni su i ar hi tekte kon zer va to ri Mil ka ^a nak-Me di} i Re qa Ko sti}, za tim dra ma turg Mi la din [e var li}, bi bli o te kar i isto ri ~ar srp ske kwi ge La zar ^ur ~i}, isto ri ~ar umet no sti Di mi T. Y. Baj ford, Bri ta nac ko ji je za du `io srp sku kul tu ru tri je Pe ki}, or ga ni za tor po zo ri {ne de lat no sti Te ` ak po s ao da oda b e r u Ze ~ e v i}, An d ra{ Ur b an, Don ka [pi ~ek, gra fi~ ki di zaj - zaslu `ne ima la je Ko mi si ja u Marko Po p o v i}, Zo r an Bu ner Ra do mir Vu ko vi} i mod na ko j oj su bi l i Pe t ar Volk, laji} i Bra ti slav R. Mi la di zaj ner ka Va wa @i `i}.

Rajko Mak si mo vi}, Bo `i dar novi}.

Q. M.

JE DI NO SU U AL BA NI JI, BiH, RU MU NI JI I BU GAR SKOJ ^E KO VI MA WI

Si gur na sa mo pred iz bor na po vi {i ca Mi nu le go di ne pen zi o ne ri Sr bi je do bi li su de set od sto ve }e ~e ko ve: u jed nom van red nom i dva re dov na uskla |i va wa. Vi ce pre mi jer i li der PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} sma tra to uspe hom, jer su pen zi je u ne kim ze mqa ma EU uma we ne, a re dov ne i sta bil ne pen zi je u ova kvim vre me ni ma po ka zu ju da su se ni o ri Sr bi je rav no prav ni sa za po sle ni ma u jav nom sek to ru i dr `a va vo di ra ~u na o wi ma. Is ta kao je i ka ko je da nas pro se~ na pen zi ja u Sr bi ji ve }a za 90 evra ne go u Bu gar skoj ko ja je ~lan EU. Je su pen zi o ne ri ov da {wi la ne do bi li de set pro ce na ta po vi {i ce, ali je wi hov stan dard re al no opao i in fla ci ja je br zo “po je la” sve {to su do bi li. Ali to po ve }a we, je, ipak, zna ~a jan do bi tak po {to su 2009. i 2010. pen zi je bi le za mr znu te. No, za ovu go -

di nu na ja vqe no je du plo ma we po ve }a we, pa }e pen zi o ne ri du plo te `e pre `i va ti 2012. ma da ne zna ju ni ka ko su pre `i ve li 2011.

Pre ma pla nu za ovu go di nu pr vo uskla |i va we 1. apri la do ne }e bo nus od 4 od sto a dru go 1. ok to bra za 0,9, da kle ukup no 4,9 od sto.

Eko no mi sti ko ji i ova ko skro man so ci jal ni bu xet za ovu go di nu ma hom oce wu ju ne re al nim ve ru ju da }e pr vo uskla |i va we, ono april sko, bi ti is po {to va no jer se “ukla pa” u pred iz bor nu kam pa wu i uve re ni su da se vlast ne }e igra ti sa naj sta ri ji ma ko ji su ogrom na bi ra~ ka ma sa – 1,6 mi li o na gla sa ~a, ali sum wa ju da }e za skrom no ok to bar sko uop {te bi ti nov ca.

Me |u tim, la ne je bi lo mno go stru~ wa ka ko ji su na ja vqi va li pot pu ni krah pen zi o nog si ste ma u ovoj go di ni is ti ~u }i da je sa mo

pi ta we kad }e po ne sta ti nov ca za re dov nu is pla tu pen zi ja. Bu xet za ovu go di nu, i do ta ci je ko je dr `a va pla ni ra za Fond PIO, su ih ba rem na po ~et ku 2012. de man to va li {to, da ka ko, ne mo ra zna ~i ti da ako se pri vred no sta we u Sr bi ji dra sti~ no ne pro me ni i po slo dav ci na sta ve da ne upla }u ju do pri no se i po re ze “skep ti ci” ne }e bi ti u pra vu.

Skrom ni je od na {ih pen zi o ne ra tre nut no `i ve sa mo “ko le ge” u Al ba ni ji, BiH, Ru mu ni ji i Bu gar skoj. Ali u Sr bi ji tre nut no bar 450.000 pen zi o ne ra pri ma ~ek ma wi od 12.077 di na ra a za to li ko nov ca se ne mo gu iz mi ri ti ni oba ve ze za utro {e nu stru ju, te le fon, sta na ri nu i gre ja we pa za hra nu go to vo im ni {ta ne osta ne. Sa po ve }a wem od 600 di na ra za ce lu ovu go di nu wi ho vi pro ble mi ne }e i ne mo gu se re {i ti.

Q. M.

LEP [A MIR NA VA RO[ ADA OD NO VO GA SA DA

Do sa da pro te ra na iz re~ ni ka Uvek na sme ja na i do bro ras po lo `e na Mi lan ka Ba ko{ iz Ade pri pre ma se da usko ro za o- kru `i osam de ce ni ja `i vo ta i dve de c e n i j e pen z i o n er s kog sta `a, ali poj mo vi le tar gi ja ili do sa da ni ka da ni su bi li u we nom re~ ni ku.

- Umem le po ras po re dim slo bod no vre me, ko ga, hva la bo gu, imam do voq no. Ma lo ku vam, upra vo sam spre mi la po la ru~ ka, }u {pajz od ku pu sa i gom bo ce sa kaj si ja ma, pa odem da se pro {e tam do pro dav ni ce, a po po vrat ku }e is pe }i fa {ir i za da nas sam za vr {i la oba ve za. Sve po ku }i ura dim sa ma, de ca i unu ~ad su u No vom Sa du, ~e sto na vra te u go ste i ta da mi po ma `u pri ~a ba ka Mi lan ka.

Ka `e da je de ca zo vu da zi mi ide kod wih u No vi Sad, ali je woj ipak naj lep {e u za vi ~aj noj Adi, gde u`i va u bla go de ti ma

Mi lan ka Ba ko{

mir ne ma le va ro {i. Bli zu je i Ka wi `a pa sva ko ma lo ode do Ba we, na je dan dan. vi kend, a ~e sto ne ka da osta ne i du `e.

Ne ka da je po tom ci od ve zu ko li ma, ali ni je woj te {ko ni da sed ne na auto bus, a oba ve zno jed nom go di {we le to ili zi mi uobi ~a ji la je dvo ne deq ni opo ra vak.

- Ka wi `a je naj bo qa ba wa, bli zu je i {te ta je da to ne is ko ri stim.

Ope ri sa la sam kuk, no sim pa li cu, zbog ~e ga me svi kri ti ku ju, ali dok to ri su mi ta ko sa ve to va li i ja se pri dr `a vam - ne skri va ba ka Mi lan ka.

Re do van je po se ti lac pri red be ko je se or ga ni zu ju u gra du, pa je ta ko pred pra zni ke u`i va la u

tra di ci o nal nom kon cer tu ta le na ta lo kal ne Osnov ne mu zi~ ke {ko le „Bar tok Be la”. Dru gu je i sa kom {i ni ca ma i pri ja te qi ca ma Ma ri jom, Dra ga nom, Anom i dru gi ma.

- Naj ~e {}e ka fe ni {e mo i raz me wu je mo re cep te. Tre ba le po i sa bo ga tom tr pe zom pro sla vi ti oba Bo `i }a. Zbog re cep ta za tor tu zva la me je i pri ja te qi ca iz Ka wi `e. Sa oni ma ko ji ni su u Adi mno go raz go va ram te le fo nom. Ina ~e, le pa je na {a va ro{. Svi se po zna je mo, po {tu je mo i jed ni dru gi ma se na uli ci ja vqa mo. @i ve li smo su prug i ja i u No vom Sa du, dok su na {a de ca i{la na fa kul te te.

Me |u tim, ka da su se po `e ni li, po u da va li i ste kli svo ju de cu, mi smo se vra ti li u Adu. Mu` mi je, na `a lost, u me |u vre me nu umro, pa `i vim sa ma.

M. Mi tro vi}

KA KO LE KAR KA @E

Ne mir ne no ge i le wa cre va To kom je se wih i zim skih me se ci, dok ha ra ju se zon ske vi ru sne re spi ra tor ne in fek ci je, ve li ku pa `wu tre ba po klo ni ti ja ~a wu imu ni te ta, za ko ji je po seb no bi tan mag ne zi jum. Zdra vqe se ni o ra ~e sto je ugro `e no ne do stat kom ovog mi ne ra la bez ob zi ra ka ko se do bro hra ni li, jer se on u po zni jim go di na ma sla bi je ap sor bu je u or ga ni zmu, a la ko gu bi pre te ra nim zno je wem, zbog uzi ma wa le ko va za iz ba ci va we te~ no sti i dru gih pre pa ra ta ko je pi ju hro ni~ ni bo le sni ci. A mag ne zi jum po ma `e da se lak {e od u p re m o stre s u ko j i iza z i v a po v i { en

krv ni pri ti sak, ubr zan rad sr ca i zgru {a va we kr vi. Sve su to opa sne „pred i- gre„ za mo gu }i in farkt, po seb no qu di ko ji ima ju pre di spo zi ci je za we ga.

Mag ne zi jum mo `e po mo }i i kod sin dro ma „ne mir nih no gu”, ko je se ma ni fe stu ju kroz boc ka we, pe ~e we i to plo tu po seb no u do wem de lu no gu, za tim lu pa wa i pre ska ka wa sr ca, a u kom bi na ci ji s vi t a m i n om B6 mo ` e po s lu ` i t i za raz grad wu bu bre `nih ka me na gra |e nih od kal ci je vog fos fa ta. Mag ne zi jum je i pri rod ni lak sa tiv pa po go du je i le wim cre vi ma. Uko li ko oso be u tre }em do bu

pi ju mno go ka fe i al ko hol nih pi }a, nedo s ta t ak mag n e z i j u m a jo{ je iz r a `eni ji.

Sva ka ko je naj bo qe mag ne zi jum uno si ti is hra nom, ko ja sa dr `i i kal ci jum, da kle pre pre sve ga in te gral nih `i ta ri ca, ze le nog li sna tog po vr }a, ma hu nar ki, plo do va mo ra, a od vo }a po seb no ja bu ka.

Ma snu hra nu va qa sma wi ti, kao i al ko hol, ka fu i {e }er. Ne tre ba pre te ri va ti ni s na mir ni ca ma bo ga tom be lan ~e vi na ma u ko ji ma ima fos fo ra, jer ta da or ga ni zam mag ne zi jum ne mo `e is ko ri sti ti.

J. Bar bu zan

Du van, ka fa i pi }e ubi ja ju mag ne zi jum

U I[^EKIVAWU PRVOG SNEGA

Zim ska slu `ba u ni skom star tu Pre ma na ja va ma me te o ro lo ga o~e ku je se da }e pr vi sneg pa sti ove sed mi ce, pa se vo za ~i pi ta ju ka kvo }e bi ti sta we na dru mo vi ma. Ka ko ka `u u pred u ze }u “Put” wi ho va zim ska slu `ba pre ba ci }e se u dru gi ste pen pri prav no sti, {to zna ~i da }e u “ni skom star tu” bi ti 15 vo zi la i 30 rad ni ka. So li i mag ne zi jum hlo ri da za po si pa we po mo sto vi ma ima do voq no, a sa vet vo za ~i ma je da pri la go de vo `wu uslo -

vi ma na dru mu i da po se du ju zim sku opre mu. Na punk tu “Pa ra go vo” Ba~ ka pu ta, ~i ji su rad ni ci za du `e ni za in ter ven ci je na srem skoj stra ni, eki pe su u pri prav no sti 24 sa ta, so li i ri zle za dru mo ve ima do voq no, i kon stant no se pra ti vre men ska prog no za.

Rad ni ci “^i sto }e” }e i ove zi me bi ti za du `e ni za ukla wa we sne ga sa pe {a~ kih pre la za, sta za, tro to a ra, tr go va i pla toa i po si pa we

so li po pe {a~ kim zo na ma. Wi ho va zim ska slu `ba bro ji 150 rad ni ka ko ji su ras po re |e ni u tri sme ne, a na ras po la ga wu }e ima ti ~e ti ri auto ~i sti li ce, otvo re ni ka mion za tran sport so li, tri ka mi o na za od vo `e we sne ga, ~e ti ri trak to ra sa gu ra ~i ma i dve ma {i ne za uto var sne ga. Kao i sva ke go di ne, na ne ko li ko me sta u gra du po sta vqe ne su `u te ku gle, od no sno bok so vi za so.

B. M.

Novosadska utorak10.januar2012.

Pi ja~ na sa u na ide u pro {lost

O

{avalo u kontejneru. Trgovci i kupci napokon mogu da odahnu, jer je „Tr`nica” re{ila nabavi opremu za rashla|ivawe. Kona~no je propisan lek za krov od providnog plesiglasa, postavqen od strane biv{eg rukovodstva pomenutog preduze}a da bi se trgovci i kupci za{titili od vremenskih neprilika. Iako je namera bila dobra, zasboravilo se da leto i vru}ina donose neprilike. Najva`nije je da }e kupci na leto ponovo mo}i bez disawa na {krge da na Limanskoj pijaci s u`ivawem pune ceger vo}em i povr}em.

I. Dragi}

NA SPENSU

Hu ma ni tar ni fud bal ski tur nir Hu ma ni tar ni fud bal ski tur nir, sa ko ga }e sav pri hod bi ti na me wen de ci iz De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci, odr `a }e se da nas i su tra u ve li koj sa li Spen sa. Tak mi ~e we se od vi ja u okvi ru tur ni ra “Spen so va li ga ma lih {am pi o na” za ge ne ra ci ju 2003. i mla |e. Po ~e tak je da nas u 8 sa ti.

B. M.

Pre da va we za di ja be ti ~a re „Pra v il n a sa m o k on t ro l a {e }e ra u kr vi” te ma je pre da va wa ko je }e bi ti odr `a no su tra u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes, ko je se na la -

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ve zime odlu~eno je da paklene vru}ine i miris prezrelog vo}a i povr}a ovog leta prestanu da zadaju muke kupcima i prodavcima na Limanskoj pijaci. Zakupci tezgi na ovoj pijaci godinama su se suo~avali sa nepodno{qivim uslovima za rad tokom leta, poku{avaju}i da odr`e robu sve`om kako bi uspeli da je prodaju. Kupci su se znojili protr~avaju}i ispod kupola, ne bi li utekli od sparine koja tamo caruje. Ispod kupola na Limanskoj pijaci leti je kao u rerni, ili sauni, te je vo}e u to vreme ve} drugog dana zavr-

Fo to: F. Ba ki}

zi u am bu lan ti „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, u Zmaj Og we na Vu ka 19. Te le fon za do dat ne in for ma ci je u Sa ve to va li {tu je 4879-437.

I. D.

Sli ke Igo ra Cve ja no vi }a Iz lo `ba sli ka Igo ra Cve ja no vi }a bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Ma lom li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da. Ma li li kov ni sa lon na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 9.

J. Z.

V remeploV

NA LEDU SVE LEP[E I BR@E

Kli za wem pro tiv ja nu ar skog si vi la Vo le li zi mu, ili ne, ona je tu, pa ka ko se ko sna |e. Ima onih ko ji }e na red nih ne ko li ko me se ci ku ka ti i va pi ti za le tom, ali ima i onih ko ji }e na mno go kre a tiv ni ji na ~in pro ve sti ovo vre me. Uko li ko su pla nin ski aran `ma ni su vi {e sku pi, a ipak `e li te da se opro ba te u zim skim spor to vi ma, naj bo qe bi bi lo pr vo na kli zaq ke sta ti. Mno gi No vo sa |a ni od lu ~i li su upra vo to - da obu ju kli zaq ke, do bro se obu ku, pa ko li ko ih led i ume {nost po slu `e.

Otvo re no kli za li {te na [tran du o`i ve lo je ka da je |a ci ma po ~eo ras pust, a Le de na dvo ra na na Spen su ima uslo ve i ka pa ci te te da pri mi is ku sne kli za ~e, ili one ko ji to `e le da po sta nu.

- At mos fe ra je ba{ ve se la, a ka ko smo mi bi li u sme ni oko po dne va u ko joj ne ma ve li ke gu `ve, mo gli smo da se {i ri mo po dvo ra ni bez da raz mi {qa mo da li }e mo se sa ne kim su da ri ti. A i ako do |e do su da ra ili pa da, {to se na rav no me ni de si lo, od mah ne ko pri |e da po mog ne. Ovo na ro ~i to `e lim da na gla sim jer ne po sto ji {an sa da se de si ona fa mo zna i po ma lo mit ska si tu a ci ja da ti ne ko dok le `i{ na le du pre |e kli zaq kom pre ko {a ke - sa osme hom ob ja {wa va Mi la na Ba ji} ko ja je sa dru {tvom pr vi put ove zi me oti {la na kli za we. Ka ko ka `e, opet uz osmeh, u{la je pra va i zdra va, a iza {la sa upa lom mi {i }a za ko je ni je ni zna la da po sto je.

Oni ko ji se pri bo ja va ju da }e bi ti je di ni ko ji ne zna ju da kli `u, ne tre ba da bri ga ju jer, ka ko Mi la na ob ja {wa va, kli za li {te je pu no mla dih qu di ko ji su pr vi put do {li i `e le da u~e.

- Ni ko ga ni je sra mo ta, sva ko ma lo ne ko za vr {i na le du sa no ga ma

u va zdu hu, pa se na sme je i po no vo usta ne. O~i gled no je da su de ca bo qi kli za ~i, vaq da za to {to se ne bo je pa da kao od ra sli, pa se on da od ra sli ma sme ju. Pri jat no me iz ne na di lo ka da sam vi de la ma we dru {tvo, a sa mo je dan me |u wi ma zna da kli `e, pa on u~i osta le - do da je Mi la na.

Wen „drug po kli zaq ka ma„, Ni ko la Mi lin kov, ka `e da vo li da kli `e i da slo bod no vre me ~e sto is pu ni upra vo ovom re kre a ci jom.

- Naj va `ni je je za ba vi ti se, a sa dru ge stra ne, kli za we je pri li~ no zah tev no. Ko or di na ci ja po kre ta i odr `a va we rav no te `e mo gu bi ti na por ni za ne kog ko ni je is ku san.

Ja kli `em re kre a tiv no ve} ne ko li ko go di na, pa mi ni je pro blem sta ti na led. [to se me ne ti ~e, zi -

Fo to: F. Ba ki}, S. [u {we vi}

Otvoreno klizali{te na [trandu i Ledena dvorana na Spensu `ive zlatne zimske dane mi ne ma bo qe re kre a ci je od ove ka `e Mi lin kov.

U Le de noj dvo ra ni obi~ no je bi la ma wa gu `va ne go u po sle po dnev nim ~a so vi ma, ali od ka ko su de ca na ras pu stu, po se }e nost je ve li ka to kom ~i tavog da na. Ka ko ka `u iz Spen sa, sme ne tra ju sat i po vre me na, a ula zni ca za pre po dnev ne ter mi ne ko {ta 130 di na ra za de cu i 160 di na ra za od ra sle, a za kli za we u po sle po dnev nim ter mi ni ma tre ba iz dvo ji ti 160 di na ra za de cu i 210 za od ra sle.

Onaj ko ne ma svo je kli zaq ke mo `e ih iz naj mi ti za 150 di na ra.

Ka ko ka `u na {i sa go vor ni ci, do dat ni no vac mo `e se utro {i ti na ~aj ili ka fu.

J. Zdjelarevi}

USKORO RADOVI U FUTO[KOM PARKU

No vo sa |a ni ma te go vi kao pe ro Pre ma oce ni Sa ve za or ga ni za ci ja fi zi~ ke kul tu re Voj vo di ne, ob ja vqe noj 10. ja nu a ra 1965. od de se to ri ce naj bo qih di za ~a te go va u Po kra ji ni {e sto ri ca su bi la iz No vog Sa da. Naj u spe {ni ji od wih bio je Sto ja din Sto {i} ko ji je za 12 go di na {est pu ta bio dr `av ni pr vak, a dr -

`av ni re kord za to vre me oba rao je ~ak 28 pu ta. On i we go vi dru go vi, Alek Hu bar, La di slav [a ra, Mi la din Tor bi ca i Le o pold He re ni} osvo ji li su od 1946. vi {e de se ti na me da qa na svet skim, evrop skim i bal kan skim pr ven stvi ma i dru gim me |u na rod nim tak mi ~e wi ma.

N. C.

Spre ma se po prav ka sta za „Grad sko ze le ni lo„ za tri de se tak da na po ~i we sa na ci ju be ton skih sta za u Fu to {kom par ku, ko je su u ve o ma lo {em sta wu. Spo me nik pri ro de, Fu to {ki park ko ji se pro sti re na vi {e od osam hek ta ra, od lu kom Skup {ti ne gra da 2006. go di ne je kao pri rod no do bro od ve li kog zna ~a ja svr stan u tre }u ka te go ri ju za {ti te.

Od 3.245 me ta ra kva drat nih sta za u par ku, oko 50 od sto je iz gra |e no od be to na, bez ade kvat ne pod lo ge, a to je i uzrok wi ho vog pro pa da wa. Po sled wa

po prav ka sta za bi la je ne po sred no pre sta vqa wa par ka pod za {ti tu i ta da je sa mo na li ven be ton pre ko pu ko ti na, {to je br zo do ve lo do po nov nog pu ca wa.

Za sa na ci ju sta za iz ra |en je glav ni pro je kat po ja ~a nog odr `a va wa de la be ton skih sta za u Fu to {kom par ku, ko ji je fi nan si ra lo „Grad sko ze le ni lo„.

Tro {ko ve ra do va, ko ji }e po ~e ti za oko me sec da na, sno si }e Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne sa 17,5 mi li o na di na ra.

B. M.

Is kqu ~e wa stru je Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma nase qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu.

Su tra Pe tro va ra din: od 9 do 12 ~a so va Pre ra do vi }e va od 25 do 37, ben zin ska pum pa NIS u Pre ra do vi }e voj uli ci.

Fu tog: od 9 do 13 ~a so va Kor du na {ka.

Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma nase qa.

Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak10.januar2012.

dnevnik

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Tra va za za qu bqi va we” Te re ze Mo re

Iz¬da¬va~ ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge

utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Tra va za za qu bqi va we” Te re ze Mo re u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Uzi ma ju }i kao po la zi {te lik ~u ve nog fi lo zo fa De kar ta, autor ka te `i da pri vat nom `i vo tu vra ti glav nu ulo gu, ulo gu ko ja mu pri pa da. Pi sma od pre tri sto ti ne go di na po ja vqu ju se za jed no sa elek tron skom po {tom 21. ve ka. Ple tu se za ve re za pri vla ~e we pla hih qu bav ni ka i ski ce pe sa ma, de lo va pri ~a drev nih i le pih po put ta na nih ~ar {a va. Me {a ju }i te sa stoj ke za spra vqa we ~u de snog ro ma na, Te re za Mo re ko ri sti svoj ta le nat i svo ju qu bav pre ma re ~i ma, jer re ~i, ako su va qa no oda bra ne, mo gu da ubla `e bol po put anal ge ti ka i da pro du `e za do voq stvo po put afro di zi ja ka. Po vla {}e ni sve do ci lu ta wa ve li kog fi lo zo fa De kar ta je su tri sa svim raz li ~i te `e ne: {ved ska kra qi ca Kri sti na, u ~i jem je zam ku kao gost pro veo ne ko li ko me se ci pre svo je smr ti, we go va qu bav ni ca, Ho lan |an ka Elen Jans, i Ines An dra de, na {a sa vre me ni ca, stu dent ki wa ko ja se pri hva ti la za dat ka da pri ka `e naj in tim ni ji De kar tov pro fil, pro fil ~o ve ka ko ji ni je umeo da vo li i ko ji je `i veo u onom tu `nom pro ce pu {to osta je iza lo {e ne go va ne stra sti.

A. Va.

@ITEQI ALIBEGOVCA I KARAGA^A TRA@E [KOLSKU LINIJU

\a ci ki lo me tri ma pe {a ~e ma gi stral nim pu tem @i te qi Ali be gov ca i Ka ra ga ~a i pre ko sto ti nu |a ka ko ji po ha |a ju Osnov nu {ko lu „Jo van Du ~i}” u Pe tro va ra di nu sva ko dnev no pe {a ~e po tri ki lo me tra du` ma gi stral nog pu ta M 21, jer ne po sto ji tro to ar, da bi sti gli do {ko le i naj bli `eg auto bu skog sta ja li {ta u Pe tro va ra di nu.

Ovim re ~i ma se ne dav no obra ti la gru pa gra |a na iz Ali be gov ca i Ka ra ga ~a Ko mi si ji za pred stav ke i pred lo ge Skup {ti ne gra da, tra `e }i da im se po mog ne. U do pi su Skup {tin skoj ko mi si ji na pi sa li su da bi bi lo do bro da, ako ne bu de otvo re no auto bu sko sta ja li {te, da on da bar grad ski pre vo znik uve de {kol sku li ni ju, a red vo `we pri la go di sme na ma u Osnov noj {ko li „Jo van Du ~i}”.

U~e ni ci mo ra ju ne ko li ko ki lo me ta ra da pe {a ~e ka ko bi do {li do {ko le i to u de lu gra da gde jo{ ne ma iz gra |e nih pe {a~ kih sta za, a sa o bra }aj gust, pro la ze te ret na vo zi la, na pi sa no je u obra }a wu skup {tin skoj

Ko mi si ji za pred stav ke i pred lo ge.

U do pi su `i te qi po me nu toj ko mi si ji ka `u da je iz gra |en pro je kat pre vi {e go di na, ali da Grad jo{ ni je iz dvo jio no vac, a da od re a liz ci je tog pro jek ta za vi si i auto bu ska li ni ja, ko ju Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e ne odo bra va zbog ne do stat ka pe {a~ kih sta za i jav ne ra sve te.

Pa vle Zo ri} ~i ji pot pis sto ji is pod zah te va sta nov ni ka Ka ra ga ~a i Ali be gov ca ka `e da se ni su ja vqa li Grad skom sa o- bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad”.

Isto vre me no iz ovog pred u ze }a su po ru ~i li po sred stvom „Dnev ni ka” da je naj bo qe da im se sta nov ni ci s ovog pod ru~ ja gra da obra te, po {a qu zah tev na adre su fir me. Ka ko je re kla port pa rol ka Sne `a na Ja ko vi} grad ski pre vo znik raz ma tra sve zah te ve.”Na {i iz pred u ze }a iz la zi na li ce me sta i na te re nu sa gle da va ju ko li ko su zah te vi gra |a na iz dvo dqi vi”, re kla je port pa rol ka.

Z. Deli}

VESTI Do grad wa bi bli o te ke na iz lo `bi Iz lo `ba ra do va pri spe lih na kon kurs za iz ra du idej nog re {e wa do grad we Grad ske bi bli o te ke bi }e otvo re na da nas u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma Dru {tva ar hi te ka ta No vog Sa da, u Uli ci Sve to za ra Mi le ti }a 20. Or ga ni za to ri iz lo `be su Grad ska bi bli o te ka i Dru {tvo ar hi te ka ta No vog Sa da.

G. M.

Vi deo umet nost La ri ja Kar lso na Mul ti me di jal ni stva ra lac La ri Kar lson i we go va de la bi }e pred sta vqe ni da nas od 20 ~a -

so va u klu bu „Tri bi na mla dih” u Ka to li~ koj por ti 5, u okvi ru ci klu sa „Svet di gi tal ne umet no sti”. O `i vo tu i de lu ovog umet ni ka iz Wu jor ka go vo ri }e An drej Ti {ma.

G. M.

Jon Sr bo van u No vo sad skom klu bu Gost No vo sad skog klu ba, u Zmaj Jo vi noj uli ci 3/1, su tra od 18 sa ti bi }e ne ka da {wi pred sed nik Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne in `e wer Jon Sr bo van. On }e go vo ri ti o do ga |a ji ma u Voj vo di ni u vre me svog man da ta, od 1986. do 1989. go di ne. Ulaz je bes pla tan.

Z. Ml.

GSP IZABRAO NAJBOQE PONUDE ZA 21 AUTOBUS NA GAS

No vi bu se vi po lo vi nom go di ne Grad ski pre vo znik je iza brao naj po voq ni je po nu |a ~e za ku po vi nu 16 auto bu sa na gas, ko je pla ni ra da ku pi na li zing sop stve nim nov cem, i pet vo zi la, ko ja }e bi ti pla }e na iz bu xe ta gra da. Me |u tim, u ovom grad skom pred u ze }u ju ~e ni su `e le li da ka `u ~i je po nu de je Ko mi si ja za ten der iza bra la kao naj bo qe. Re ~e no je, da je u to ku po stu pak, to kom ko jeg u~e sni ci na ten de ru ima ju pra vo da se `a le, a je dan po nu |a~ je ve} to u~i nio, te na ru ~i lac, Ko mi si ja za ten der, tre ba da od lu ~i da li je pri go vor oprav dan. Pri go vor je do {ao od po nu |a ~a ko ji se ja vio za pr vu na bav ku, za 16 auto bu sa.

Pod se }a mo, da je Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e ob ja vi lo dva jav na ogla sa pre is te ka pro {le go di ne, pr vo je iza -

po nu de: „Uni kre dit li zing Auto bus DOO No vi Sad i Za greb; „S li zing - SDT grup i So la ris” i „Vu lo vi} tran -

Bi}e jednom elektronska naplata karata Grad ski pre vo znik ni je od u stao od uvo |e wa elek tron ske na pla te ka ra ta u auto bu si ma. Ve} dve tri go di ne ten der je vi {e pu ta ob ja vqi van i po ni {ta van. U fir mi ni su od re di li da tum ka da }e no vi jav ni oglas bi ti po no vo ras pi san. Na gla si li su sa mo da ne }e pra vi ti kom pro mi se ni spu {ta ti kri te ri ju me. {ao oglas za na bav ku 16 auto bu sa, a po tom za jo{ pet.

Na jav ni oglas za 16 auto bu sa, pi sa li smo, sti gle su tri

sport” iz Kra gu jev ca. „Vu lo vi} tran sport” je po nu du po slao i za pro da ju pet so lo auto bu sa, a za taj jav ni kon -

kurs ja vi li su se jo{: „Gru pa Auto bus ZG i NS”, „So la ris SDT gru pa” i „Se `a ri ja” Be o grad.

U fir mi se na da ju da bi ova jav na na bav ka mo gla da se za vr {i po lo vi nom go di ne, od no sno da }e do ta da auto bu si sti }i u ga ra `u.

Grad ski pre vo znik je la ne ku pio 26 auto bu sa. Za ha va qu ju }i to me sta rost vo znog par ka je is pod de set go di na, a na po ~et ku 2011. go di na bi la je oko dva na est go di na. Ako se uzmu u ob zir i auto bu si na ko ji ma je ra ni je za me we na ka ro se ri ja on da je sta rost auto bu sa is pod {est go di na.

Z. Deli}

PRAZNI^NA GROZNICA PRO[LA, ME\U TEZGAMA PUSTO

Na pi ja ci ok to bar ske ce ne Na kon pra zni~ nih da na, ka da su su gra |a ni po tro {i li ve li ki deo pla ta, pi ja ce {i rom gra da opu ste le su, a po ne ki tr go vac ko ji je ju ~e iz neo svo ju ro bu ostao je pra znih xe po va. Pre ma re ~i ma pro da va ca, ce ne to kom pra zni ka ni su me wa ne, a je di ni ve }i pri liv nov ca ose ti li su dva da na pre Bo `i }a, ka da su se su gra |a ni spre ma li za Bad we ve ~e.

“Ako bi, pre ma obi mu ku po vi ne mo gli da iz ve de mo ne ki za kqu ~ak, kod nas se vi {e sla vi Bo `i} ne go No va go di na, {to je po tvr |e no i na bav kom za Bad we ve ~e, ka da je kroz pi ja cu pro {lo do sta qu di. [to se po sla ti ~e, to su nam bi li naj bo qi da ni. Na kon pra zni ka sve se vra }a na sta ro, po ne ko svra ti, a to ni je do voq no da mo `e mo da za ra di mo za `i vot.

Qu di ne ma ju pa ra i sva ke go di ne je sve go re. Ni smo op ti mi sti”, ka `e je dan od tr go va ca na pi ja ci.

Ve li ki broj pra znih te zgi u ze le nom de lu pi ja ca ju ~e je po sve do ~io o to me da su i tr gov ci shva ti li da u ja nu a ru, ka da pro |u pra zni ci, ne vre di ra di ti.

Ka ko smo se i sa mi uve ri li na pi ja ci, uzrok sla be po se }e no sti pi ja ce ni je po ve }a we ce na, jer

^ITAOCI PI[U SMS

se ce ne po vr }a i vo }a ni su me wa le u od no su na pret hod na tri me se ca. Je di no su sve `e na mir ni ce, ko ji ma je pro {la se zo na, vi {e stru ko sku pqe.

Ce na sve `eg ku pu sa u od no su na po ~e tak ok to bra osta la je ista i za ki lo gram tre ba iz dvo -

ji ti 30 di na ra. Krom pir je od 40 do 50 di na ra, kao i ki lo gram cr nog lu ka, a ce n a pa r a d aj z a, ko m e je odav no pro {la se zo na, sa 60 po pe la se na 200 di na ra po ki l o g ra m u. Osim pa ra daj za, za 150 di na ra po sku peo je i kar fiol, pa se sa da za ki lo gram ovog po vr }a mo ra da ti 200 di na ra, a na te zga ma se mo `e na }i i cve kla, ko ja ko {ta 40 di na ra. [to se ti ~e vo }a, ce ne su do sta ni `e u od no su na pret hod ni pe riod. Za ki lo gram ja bu ka, ko je su sta ja le 60 di na ra, sa da je po treb no iz dvo ji ti 40, dok su kru {ke za dr `a le sta ru ce nu od 90 di na ra. Man da ri ne su za 20 di na ra jef ti ni je i sa da }e za ki lo gram ovog vo }a su gra |a ni pla ti ti 80 di na ra, na ran xe, ko je su ko {ta le 120, sa da se mo gu na }i po ce ni od 60 di na ra, dok su ba na ne za dr `a le istu ce nu od 65 do 70 di na ra po ki lo gra mu.

N. R.

065/47-66-452

Ko }e {te tu da pla ti „Od da nas lak {e gra |a ni ma” i po li ci ji za re gi stra ci ju vo zi la, a {ta je sa vo zi li ma ko ja jo{ ni su re gi stro va na i {to ve} pet na est da na ne mo gu da vo zim svoj auto, ne mo jom kri vi com. Ho }e mi MUP na dok na di ti no vac za tak si pre voz, jer zbog bo le sti te {ko idem bu som? Ovo je ne vi |e no.

064/1352... *** U ka sar nu su u{la na {a de ca, li~ no ih po zna jem. To je sve fa kul tet ski obra zo va na omla di na, spor ti sti, pla ni na ri, bi ci kli sti. @e le ne ki ku tak za se be, da or ga ni zu ju sport ske ra di o ni ce.

Ne ma tu ni nar ko ma na ni pe de ra.

Dr `a va je raz bu ca la voj sku, a pri mi la sve ge ne ra le i ofi ci re biv {e Ju ge da se de u Be o gra du i od ovog jad nog na ro da tra `e da im pra vi sta no ve. I ja bih stan.

069/1312... *** ^e sto se na te le vi zi ji ~u je ka ko su ofi ci ri bez sta na!? Zar oni ni su za ra |i va li?

Za wih ne va `i „pi ta }e te sta rost gde ti je bi la mla dost”??? Pod rav!

063/8592... *** Ka mo sre }e da u Sr bi ji ne ma bes ku} ni ka!

Da svi ima ju krov nad gla vom! Ali stvar nost je dru ga ~i ja... Za to i tre ba use qa va ti pra zne, na pu {te ne objek te voj ske o ko ji ma ni ko ne vo di bri gu i pro pa da ju...

063/5230.. *** Da smo fe no men bez kon ku ren ci je tre ba lo bi da po ka `u sle de }i iz bo ri : jed nom smo ve} ras kr sti li sa so ci ja li zmom (ko mu ni zmom) ok to bra 2000. go di ne, a po sve mu su de }i to mo `e da nam se de si po dru gi put po sle iz bo ra. Po sto ja we plan skog eko no mi sa wa i

ne po sto ja we tr `i {ne pri vre de, ba rem one pra ve, je su pret po stav ka da }e opet do }i do opra {ta wa sa ve} jed nom uki nu tim si ste mom.

060/0227... *** Ovih da na se }a mo se ~u ve ne Ra ci je, ka da su 1942. go di ne, ma |ar ski fa {i sti~ ki zli kov ci po bi li 12.000 qu di na Ti si i Du na vu!

Zver ski su ih po kla li, stre qa li, pre bi ja li i po ba ca li pod led u Ti su od Be ~e ja pa do Ti te la... Sve mo je, {to su uhva ti li po bi li su na Ti si... Ege re {i u ^u ru gu na Pa ra sto su sa o se }a sa na ro dom, a u isto vre me se qu ti na nas [aj ka {a ne {to ne opra {ta mo ta da {wim zlo ~in ci ma wi na de la! 063/5230.. *** Ni je isti na da ne ma ne sta {i ce le ko va {ta je sa hor mon skim? Kli o ge sta ne ma od ju -

la ni u gra du ni u pri grad skim na se qi ma, a za me na (Activelle) je de fi ci tar na jo{ od pro {log ja nu a ra! Ako ga ne gde ~u va ju za oda bra ne to ne zna ~i da za nas obi~ ne ni je alar mant no!

061/1327... *** Pred la `em ve li kog, king sajz ani ma to ra @i ku Ni ko li }a za pro fe so ra bo go slo vi je, a mo `da i za mi ni stra pro sve te! Mno go je pa met ni ji bre od Ob ra do vi }a! To li ko nas u~i go di na ma na rod nim obi ~a ji ma u svo joj „{a re ni ci” na RTS, da se to mo ra za pa zi ti.

Evo, sa da smo na u ~i li da je Hri stos vas kr sao na Bo `i}! Fan ta zi ja! A, ve ro vat no da i Ha {im Ta ~i gle da „@i ki nu {a re ni cu” pa je na u ~io @i ki nu ve ro na u ku! O~i gled no! E, da je sa mo to, gosn @i ko, pa aj de de!

063/5230...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DR@AVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA O TRO[KOVIMA GRADA U 2010.

Za slu `be na pu to va wa 22,5 mi li o na Pre ma po da ci ma Dr `av ne re vi zor ske in sti tu ci je (DRI) za tro {ko ve pu to va wa, Grad je u 2010. go di ni utro {io 22,5 mi li o na di na ra. Od to ga je za slu `be na pu to va wa u ino stran stvo po tro {e no iz bu xe ta gra da 10,8 mi li o na di na ra. Is pla ta dnev ni ca za slu `be na pu to va wa u ino stran stvo se oba vqa pre ko de vi znog ra ~u na otvo re nog kod Me tals ban ke od no sno Raz voj ne ban ke Voj vo di ne na osno vu odo bre wa Mi ni star stva fi nan si ja od sep tem bra 2007. go di ne.

U po stup ku re vi zi je tro {ko va slu `be nih pu to va wa u ino stran stvo, DRI je utvr dio da se ne do sta vqa ju iz ve {ta ji o oba vqe nom slu `be nom pu to va wu, {to je su prot no ~la nu Ured be o na kna di tro {ko va i ot prem ni -

ni dr `av nih slu `be ni ka i na me {te ni ka. Pri li kom prav da wa tro {ko va za slu `be no pu to va we tre ba da se do sta vi pi sme ni iz ve {taj ko ga je ove rio nad le `ni na red bo da vac u ro ku od se dam da na od da na oba vqe nog

pla }e no 67,1 mi li o na di na ra.

Ina ~e, ukup no na stal ne tro {ko ve je oti {lo 546,1 mi li o na di na ra. Za plat ni pro met i ban kar ske uslu ge pla }e no je 17,8 mi li o na di na ra, dok je za ener get ske uslu ge tre ba lo mno go vi -

Su de }i po za kqu~ ku DRI, po li ti ~a ri i slu `be ni ci ne prav da ju put u ino stran stvo pu to va wa. Su de }i po za kqu~ ku DRI, no vo sad ski po li ti ~a ri i slu `be ni ci ne prav da ju put u ino stran stvo.

Od osta lih tro {ko va, pret pro {le go di ne je vlast na re pre zen ta ci ju utro {i la 12,7 mi li o na di na ra dok je iz bu xe ta gra da za uslu ge in for mi sa we

{e nov ca od no sno 277,4 mi li o na di na ra. Ko mu nal ne uslu ge ko {ta le su 61,5 mi li o na di na ra, a za ko mu ni ka ci je je pla }e no 54 mi li o na di na ra. DRI je kon sta to vao da po sto je li mi ti za me se~ ni ra ~un ko ri {}e wa mo bil nog te le fo na i da se re dov no no vac ski da sa pla te po li ti ~a ri -

ma i ru ko vo di o ci ma ko ji su pre ko ra ~i li do zvo qe ne mi nu te.

Tu je jo{ i 44,5 mi li o na di na ra za osi gu ra we kao i 17,5 mi li o na di na ra za za kup opre me i imo vi ne. Kad je re~ o odr `a va wu mo tor nih vo zi la, Slu `ba za za jed ni~ ke po slo ve sklo pi la je {est ugo vo ra ma le vred no sti, a ukup no je za ovu stav ku oti {lo 3,8 mi li o na di na ra. Naj vi {e, 1,2 mi li o na di na ra pla }e no je „Auto ser vi su As” iz Ki sa ~a za ser vi si ra we {ko da. Tu su jo{ „Go ta Kar” za odr `a va we to jo ta, „Por {e in ter auto” za ser vis vol ksva ge na, rad we „Kod Br za ka” i „Min - ser vis” su bi le za du `e ne za za sta vi na vo zi la dok je „Ka tan ~e vi}” odr `a vao pe `oe.

D. Igwi}

utorak10.januar2012.

9

POKLON KARTE NA SPENSU VA@E DO 15. JANUARA

Jo{ bes plat nog pli va wa i kli za wa

Rok za ko ri {}e we po klon ka ra ta za ba zen i kli za li {te Spen sa pro du `en je do 15. ja nu a ra, sa op {ti la je No vo sad ska to pla na.

Ka ko na vo di ovo pred u ze }e, rok je pro du `en da bi se naj mla |im su gra |a ni ma omo gu }i lo da sa po ro di com pro ve du pra zni ke i is ko ri ste pred no sti re dov nog pla }a wa gre ja wa.

Pod se ti mo, spo ra zu mom o re pro gra mu du ga Spen sa deo nov ca opre de qen je za ak ci ju po de le ula zni ca To pla ni nim po tro {a ~i ma i to za ba zen i kli za we.

A. J.

SUTRA (IZNENADNA) SEDNICA SKUP[TINE GRADA

Pla ni ra li sme nu ka dro va URS-a pa od u sta li?

Sed ni ca Skup {ti ne gra da za k a z a n a je za su t ra, a na dnev nom re du }e se na }i ne {to vi {e od 10 ta ~a ka, ne ta ko hit nih za funk ci on i sa we No vog Sa da kao {to su iz me ne od lu ka o dr `a wu do ma }ih `i vo ti wa i ku} nom re du u stam be nim zgra da ma. Iako je pret hod na odr `a na sa mo pre

se od par t ij s kih ak t e r a po l i t i~ kog `i vo ta gra da mo glo ~u ti da je ak t u e l n a vlast ipak od u sta la od pla ni ra nih sme na.

Raz lo zi od u sta ja wa za sa da ni su po zna ti, ali se pret -

Vla da ju }a ve }i na DS–LSV–SPO na vod no bi hte la da sme ni ka dro ve URS-a jer na pret hod noj sed ni ci ni su po dr `a li bu yet gra da, {to for mal no zna ~i da ni su deo ak tu el ne vla sti dve sed mi ce, no va sed ni ca }e se odr `a ti, a po ~e tak za se da wa pla ni ran je tek za 11 sa ti.

-Sed n i c u sam za k a z ao na osno vu za htva Grad skog ve }a ko je je to zah te va lo od me ne.

Hit nost za se da wa tre ba da obra zlo `i Grad sko ve }e, a ja sam sa mo is po {to vao po slov nik- ka z ao je pred s ed n ik Skup { ti n e gra d a Alek s an dar Jo va no vi}.

Ka ko „Dnev nik” sa zna je iz iz vo ra bli skih Grad skoj ku }i, na sed ni ci je pla ni ra no da vla da ju }a ko a li ci ja DS– LSV–SPO sme ni di rek to re i ~la no ve Grad skog ve }a iz re do va Uje di we nih re gi o na Sr bi je. S dru ge stra ne, ju ~e

po sta vqa da ni su k o n s u l t o v a n e stra na~ ke cen tra le u Be o gra du i da su se stra sti to kom pra zni ka de li mi~ no pri mi ri le.

U pri l og ova kvom sce n a r i j u ide i ~i we ni ca da na ju ~e ra {woj sed ni ci Ka drov ske ko mi si je Skup {ti ne gra da ni je bi lo re ~i o po me nu tim sme na ma. Ma da is ku stvo sa ra n i j ih za s e d a w a grad skog par la men ta po ka zu je da se uo~i sa me Skup {ti ne gra d a de { a v a j u ka d rov s ke pro me ne, jer se u po sled wem

OD 1. JANUARA U KARLOVCIMA

„Be li lo” upra vqa gro bqi ma Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Be li lo” u Srem skim Kar lov ci ma od 1. ja nu a ra upra vqa s

^e rat sko gro bqe

ta mo {wa ~e ti ri gro bqa i sa hra wu je na osno vu skup {tin ske od lu ke iz de cem bra pro {le go di ne. Pr vi ta kav po sao ovo pred u ze }e ima lo je ju ~e,

ka da su bi le za ka za ne tri sa hra n e. Di r ek t or “Be l i l a” \or |e Hor vat ka `e da je pre u ra we no go vo ri ti o du go ro~ nim pla no vi ma i in ve sti ci ja ma, jer je u to ku uho da va we, ali na go ve {ta va za po ~e tak ne ke no vi ne.

- Sve ino va ci je i}i }e u pri log po boq {a wa kva li te ta uslu ga - ka `e Hor vat. - Za po ~e tak, za sva ku sa hra nu bi }e an ga `o va no {est rad ni ka ko ji }e bi ti uni for mi sa ni i ne }e bi ti an ga `o va ni sa mo za ukop, ne go }e i pre no si ti po koj ni ka do grob nog me sta.

Po Hor va to vim re ~i ma, je dan od pr vih po te za ka da je re~ o odr ` a v a w u gro b a q a, bi } e ure | i v a w e pro s to r i j a za is pra }aj na ^e rat skom i gro bqu na Ma gar ~e vom bre gu, kao i kr ~e we di vqeg ra sti wa.

Pret h od n ih de s et go d i n a gro bqi ma je upra vqa lo pri vat no pred u ze }e “Eko Srem”, ko je je u tom po slu na sle di lo no vo sad sko “Li sje”.

Z. Ml.

tre nut ku po sti `u stra na~ ki do go vo ri oko ime no va wa no vih ru ko vo de }ih or ga na. Na vod no, vla da ju }a ve }i na hte la bi da sme ni ka dro ve URSa jer ni su na pret hod noj sed ni ci po dr `a li bu xet gra da, {to for mal no zna ~i da ni su deo ak t u e l n e vla s ti, iako

wi ho vi ~la no vi i da qe za u zi ma ju po je di ne funk ci je.

U sva kom slu ~a ju za sme wi va we su pla n i r a n i za m e nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}, ~lan Grad skog ve }a za pri v re d u Mar k o Na r an ~ i}, di r ek t or „^i s to }e” Da li bor No va ko v i}, di r ek t or Spen sa Bo ris Bar jak t a r o v i} i di rek t or k a Tu r i sti~ k e or g a n i z a ci j e No v og Sa d a Ja d ran k a Be q anBa la ban. Uko li ko su t ra i do | e do sme n a, mo ` e se o~e k i v a t i i sme wi v a w e ~la n o v a URS-a u uprav nim i nad zor nim od bo ri ma grad skih pred u ze }a i usta no va, sa mo ako je vla da ju }a ve }i na pri ku pi la do vo qan broj svo jih ka dro va da ih za me ni.

Sve }e se sa zna ti su tra, a ka ko stva ri sto je naj vi {e }e pro fi ti ra ti od bor ni ci ko ji }e ne pla ni ra no do bi ti nov ~a ni do da tak za na po ran rad na sed ni ci.

D. Igwi}

Je sen u{la u zi mu [to ne ura di{ da nas, ura di su tra, ili kad stig ne{. Ova kri la ti ca mo gla bi se pri me ni ti na ra do ve sa sli ke ko ji su, ~i ni nam se, ma lo za ka sni li. Zi ma ni je ste gla, pa je vre me go to vo ide al no za po ku pi ti opa lo li {}e ko je je pre o sta lo od pro -

Bu le var i sme }e o~i u o~i Bu le var Evro pe se pro bio kroz grad, sa so bom do neo i pr ve kru `ne ras kr sni ce ko je }e nam iz gle da osta ti prak sa za bu du} nost, ali na we mu ipak osta ju ne ke na {e sta re, lo {e na vi ke.

Di vqe de po ni je i da qe se {i re

PREPREKE NA PUTU DO TERMINA ZA REGISTRACIJU VOZILA

Gu `ve i u vir tu el nom sve tu

Iako je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va omo gu }i lo za ka zi va we ter mi na za re gi stra ci ju vo zi la pu tem in te ne ta, ~i ni se da su se gu `ve osim is pred {al ter sa la, stvo ri le i u vir tu el nom sve tu. Na i me, od ka ko je ovaj vid za ka zi va wa po kre nut, ta ko su svi ter mi ni po pu we ni vr to gla vom br zi nom, pa, kad se ode na por tal

Jo{ jedan fotoboks Do dat ni fo to boks za re gi stra ci ju vo zi la po ~eo je ju ~e da ra di u {al ter sa li u Uli ci kra qa Pe tra Pr vog. Gra |a ni ter min za pre da ju do ku me na ta mo gu za ka za ti na saj tu www.eupra va.gov.rs. www.eupra va.gov.rs, uvek se po ja vi oba ve {te we da je na red nih 14 da na po pu we no.

Ta ko na vo di u pi smu upu }e nom re dak ci ji No vo sad ske hro ni ke su gra |a nin Sa va Si mi}, ko ji ve} 10 da na po ku {a va da za ka `e ter min.

U no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi ka `u da se i o~e ki va lo, kad je si stem po kre nut, da }e se ter mi ni br zo po pu wa va -

{log go di {weg do ba ko je pret ho di zi mi a zo ve se je sen. Ne ki bi re kli „bo qe ika da ne ko ni ka da” pa }e mo se i mi slo `i ti sa ovom tvrd woj. Li {}e u je sen ima ne kog {ar ma, ali zi mi se ve} pre tva ra u bla to i muq, {to ni je sli ka za pri mer.

B. M.

ti, te da }e u star tu bi ti naj vi {e je dan ili dva slo bod na da na za za ka zi va we, kao {to se, svo je vre me no, de si lo i ka da je ta kav si stem za `i veo ka da su li~ ne kar te i pa so {i u pi ta wu. Ka ko je ob ja {we no u PU, sva kog da na u po no} „otva ra„ se no vi dan za za ka zi va we, ali se i on vr lo br zo po pu ni.

Za elek tron sko za ka zi va we ter mi na za pod no {e we zah te va za re gi stra ci ju vo zi la, neo p hod no je re gi stro va ti se na por ta lu eUpra ve Re pu bli ke Sr bi je. Na po ~et n oj stra n i ovog por t a l a na l a z i se link za re gi stra ci ju i gra |a ni tre ba pr vo da une su ime i pre zi me, je din stve ni ma ti~ ni broj i imejl adre su.

Na kon to ga gra |a ni mo gu da ko ri ste ovu uslu gu pra te }i lin ko ve. Sva ki gra |a nin ko ji se re gi stru je na saj tu, mo `e za ka za ti sa mo je dan ter min u to ku dve ne de qe za re gi stra ci ju vo zi la.

Ter min za do la zak na {al ter u po li ci ju mo ` e za k a z a t i vla s nik vo z i l a ili ovla {}e no li ce u ime vla sni ka, a pri li kom do la ska u za ka za no vre me neo p hod no je do ne ti sva do ku men ta i do kaz o upla ti tak se.

A. J.

uz ovaj {or, ~i ji bi pro spe ri tet sim bo li~ no tre ba lo da pra ti i ostva re we na {ih evrop skih sno va. Dok ve }a mo o bu du} no sti i mer ka mo sta vo ve stra nih zva ni~ ni ka, uz gred, po ~i sti mo dvo ri {te.

A. L.

Obu ka za upra vqa ~a mo tor nim ~am cem Gra |a ni ma, ko ji ima ju do 18 od 30 go di na, Sport sko re kre a tiv ni klub „Su per ak ti van” omo gu }a va bes plat nu te o rij sku i prak ti~ nu obu ku za upra vqa ~a mo tor nim ~am cem. Pri ja ve su u to ku i to pu tem in ter ne ta na adre su: nska pe ta ni@g mail.com. Broj me sta je ogra ni ~en. Po kro vi te qi ove ak ci je su grad ska Upra va za sport i omla di nu i Kan ce la ri ja za mla de.

A. J.

U BIBLIOTECI U [ANGAJU

Se mi nar o re pro duk tiv nom zdra vqu Jed no dnev ni se mi nar na te mu „Re pro duk tiv no zdra vqe”bi }e odr `an u ~e tvr tak, 12. ja nu a ra u 12 ~a so va u bi bli o te ci „Tri fun Di mi}” u [an ga ju. Pra vo da u~e stvu ju ima ju `e ne i de voj ~i ce sta ri je od 13 go di na. One se mo gu pri ja vi ti u Bi bli o te ci do su tra. Pro gra mom se mi na ra ob u hva }e na su pre da va wa, ra di o ni ce i ru ~ak.

A. J.

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak10.januar2012.

DaNas U GRaDU POZORI[TA No vo sad sko po zo ri {te: „Majstor i Margarita” (19)

BIOSKOPI Arena: „Parada” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „Najmra~niji sat” (18, 20.30, 22.25), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „Nova godina u Wujorku” (17.15, 20.10, 22.40), „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 15.10), „[erlok Holms: igra senki” (17.15, 20, 22.35), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.10, 14.10 13.45, 15.30, 16.20), „Nemogu}a misija: protokol duh” (19.45, 22.15), „Sumrak saga: praskozorje” (18.10), „Pono} u Parizu” (17.45), „Kung fu panda 2” (14.30), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30), „Deda Mrazov mali pomo}nik” (13.15), „Hepi fit 2” (11.15,12.10 13.10, 16.10), „Mu{karci koji mrze `ene” (19.30, 22.20)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ta wa Be qa kov (de~aka i devoj~icu) iz Novog Sada, Je le na Gr bi} (de~ake) iz Zrewanina i Mi la Jo si po vi} (devoj~ice) iz Subotice, DEVOJ^ICE: Bo ja na Pe ji}, Sne `a na Si mo no vi}, Ta ma ra Bu di mir, Iva na Bro zin ~e vi}, Ju li ja na Jo va no vi}, Da li bor ka Jo va no vi}, Bra ni sla va Ri sti}, Dra ga na Pe ri {i}, Iva na \u ri}, Da ni je la Smi qa ni}, Iva na Pa {a li}, Na ta {a Do bri je vi}, Ma ri ca Cve ji}, Je le na Ateq, Je le na Ba bi} i Zo ja Ali ja iz Novog Sada, Vil ma Tra var iz Ka}a, Sa wa Mol nar iz Sremskih Karlovaca, Iri na Mi ri} iz Titela, Bi qa na Ja pun xa iz Zmajeva, Eli za be ta Ame dov iz @abqa, Kri sti na Vu jo vi} iz Beograda, Na da Ta no vi} iz In|ije, Qu bi ca Sa mo ~e ta iz Koviqa, Dan ka [ta gi}-[u put iz Qukova, Du brav ka La zi} iz Vrbasa, Ve sna Ka ta lin Sa bo-\a ko vi} iz [ajka{a, Mir ja na ]e ran iz Futoga i Jo va na @ar ko vi} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Ti ja na Mi lo {e vi}, Zo ri ca Lon ~ar, Ro sa Kur ti {i, Zor ka Mal ba {a, Te o do ra Zr ni}, Sne `a na Mi tro vi}, So wa Gli gi}, Kla ra Pal fi-Br ni}, Sto jan ka Dro bi}, Mir ja na Sa lak, Je le na Uro {e vi}, Sa ne la Sa loc ki, Dra ga na Te {o vi}, Giq |a na Pal vci i Swe `a na Bar dak iz Novog Sada, Ane sa Ibra iz Sremske Kamenice, Ma ri na ]i ri} i Da ni je la Ki{ iz Beo~ina, Ve sna An dra {ik iz Ba~kog Petrovca, Ra da Bub we vi} iz ^uruga, Mir ja na Zec i Ka ta ri na Traj ko vi} iz Petrovaradina, Mi le na Star ~e vi} iz Futoga i Je li ca Ka {i ko vi} iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Budimir Dragoquba Barjaktarovi} (1930) u 9.45 ~asova, Stanko Todora Novkovi} (1930) u 10.30, Borivoj Aleksandra Radivojevi} (1934) u 11.15, Milena Jovana \or|evi} (1926) u 12 - ispra}aj, An|a Luke \uri} (1933) u 12.45, Qiqana Veca Crnkovi}-Savi} (1951) u 13.30, Tatomir Lazara Savi} (1935) u 14.15 i Darinka Ilije Pani} (1923) u 15 ~asova. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Katica Pala Andri~ek (1926) u 13 ~asova.

Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Miodrag Mirka Radoi~ko (1946) u 13 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Du{anka Stevana Zuki} (1928) u 13 ~asova.

c m y

10

VODI^

TelefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik У БАНАТСКОМ АРАНЂЕЛОВУ НА 70. ГОДИШЊИЦУ ЗЛОЧИНА ФАШИСТИЧКИХ ОКУПАТОРА

Помен стрељаним родољубима

utorak10.januar2012.

11

ОПШТИНА БАЧКА ПАЛАНКА ДОНЕЛА ОДЛУКУ О ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ ПУТНИКА

„Дунавпревоз” тужи и тражи изгубљену добит

БАНАТСКО АРАНЂЕ- згради школе, уочи стрељања, БАЧКА ПАЛАНКА: ВећинЛОВО: Комеморацију у знак се- својим најмилијима написали ски власник АД „Дунавпревоз” Мићања на стравичан злочин који су опроштајна писма. ленко Дамјанић, најавио је тужбу у Банатском Аранђелову пре 70. На спомен обележје стрељазбог нечињења, за изгубљену добит, година починили фашистички ним родољубима на месном праа тужена страна биће Општина Бачокупатори у време Другог свет- вославном гробљу венце су полоског рата, уприличили су Месна жили председник новокнежевачка Паланка. Повод за овакво жестозаједница Банатско Аранђелово и ке општине Драган Бабић, предко реаговање првог човека најуспеМесна организација СУБНОР-а, ставници борачке организације и шније војвођанске фирме у области у присуству родбине јавног превоза путника у друмском саобраћају била је недавно донета родољуба стрељаних Одлука Скупштине општине Бачка 9.јануара 1942. годиПаланка о јавном превозу путника у не, мештана и преддрумском саобраћају. „Дунавпреставника борачке орвоз”, компанија са око 200 стално заганизације и функципослених планира да ускоро купи онера општине Нови „Севертранс” и „Кулатранс”, али по Кнежевац. На спомен плочу на речима Дамјанића, највеће проблезгради Основне шкоме има у својој општини: ле „Јован Јовановић - Сви у Србији знају да је „ДунавЗмај„, где су родољупревоз” никао из пепела као феникс би били заточени уочи - каже Дамјанић. - Када сам купио стрељања, венац је ову фирму аутобуси су личили на положио председник складиште отпада, а данас је то Месне организаицје озбиљна компанија која својим путСУБНОР-а Банатског ницима нуди комфор и аутобусе коАранђелова Лука ји могу да иду у сваку земљу ЕУ. Цвејић, а на крвави Али, локална самоуправа мисли да догађај од пре седам још може да се понаша као у времедеценија потсетио је нима од пре неколико деценија, па и председник Савета поред тога што је ово приватна комМЗ Банатско Аранђело- Да се злодела не забораве панија „неко” жели да је контроливо Драган Недељков, поручив- МЗ Банатско Аранђелово, а поши да се без обзира што је проте- мен је служио парох Српске пракло доста времена злочин над ро- вославне цркве у Банатском дољубима не сме и неће забора- Аранђелову Бошко Радованац. У местима Баната је 9. јануара вити.Тада је у Банатском Аранђелову 30 родољуба и чланова на- 1942. године укупно је стрељано родноослободилачког покрета из 150 родољуба и присталица наБанатског Аранђелова, Подлока- родноослободилачког покрета ња, Црне Баре, Ђале, Новог Кне- из Мокрина, Банатског Аранђежевца и Српског Крстура, повеза- лова и околних места, Кикинде, но ланцима, из затвора из Новог Башаида и више места средњег Кнежевца запрегама довезено у Баната. КАЊИЖА: На подручју Блока Текст и фото: М. Митровић Банатско Аранђелово, где су у 10 у Кањижи у току су припремни радови на уређењу грађевинског зеПО СЛЕ УВО ЂЕ ЊА ПРИ НУД НЕ УПРА ВЕ мљишта на површини око 17.900 У НО ВОМ МИ ЛО ШЕ ВУ квадратних метара, бог чега су се петицијом општинским званичницима обртаили незадовољни грађани, због посечене шуме. На локацији која се припрема предвиђена је изградња тржног центра и аутобуНО ВО МИ ЛО ШЕ ВО: Ван ред ске станице, такође и проширење ти је у овом се лу по че ле су још при но ста ње у Но вом Ми ло ше ву, се лу ли ком пре да је фи нан сиј ског из ве постојећег паркинга на крају Болно во бе чеј ске оп шти не, ка ко је и оче шта ја о ра ду Ме сне за јед ни це у ничке улице. ки ва но, би ће окон ча но одр жа ва њем 2010. го ди ни, у ко ји ма је, ка ко се мо У одговору на петицију грађана из бо ра за чла но ве Са ве та Ме сне за гло чу ти од чла но ва при вре ме ног ор Јавно предузеће за уређење насеља јед ни це. Пред сед ник Скуп шти не оп га на, би ло до ста не ја сно ћа. На вод општине Кањижа наводи да су грашти не Но ви Бе чеј Добривој Рано, сред ства са мо до при но са, на ме нице Блока 10 дефинисане Генералшков рас пи сао је ме сне из бо ре за ње на за фи нан си ра ње спорт ских и ним планом Кањиже који је усвојен 22. ја ну ар, а пред из бор не ак тив но дру штве них ор га ни за ци ја, че сто су још 2003. године, а да је током 2006. сти по че ле су још 21. де цем бра про тро ше на не на мен ски. Али, би ло је и Скупштина општине Кањижа сашле го ди не. На осно ву ре ше ња дру гих сум њи вих ра бо та. За то су од гласно законским овлашћењима обра зо ва на је и Ко ми си ја за спро во бор ни ци Срп ске ра ди кал не стран ке спровела и поступак доношења ђе ње из бо ра, чи ји је за да так, из ме ђу у но во бе чеј ском ло кал ном пар ла Плана детаљне ргеулације Блока 10. оста лог, да се ста ра о за ко ни то сти мен ту пред ло жи ли да се на днев ни Локација због које су грађани из бор ног по ступ ка, да обра зу је би ред сед ни це увр сти и ини ци ја ти ва за упутили петицију налази се на ободном делу централне зоне Блока 10 источно од центра града. Општинско веће Кањиже је 13.априла прошле године расписало јавни оглас за продају неизграђеног грађевинског земљишта путем прику-

ше и то још запише у општинску одлуку. Дефинитивно смо решили, а на основу ноншалантног понашања локалне самоуправе у последњих неколико година, посебно према таксистима који су нам буквално

8.000 незапослених. Поменута општинска Одлука коју је у локалним медијима презентирао саобраћајни инжењер Миленко Николашевић, члан Општинског већа задужен за саобраћај, регулисала је, између

Десет нових аутобуса - Недостатак слуха локалне самоуправе не може да спречи „Дунавпревоз” да остане лидер у друмском путничком саобраћају у Војводини - каже Дамјанић. - Господа у локалној самоуправи треба да знају да наша фирма купује десет нових аутобуса и то проверених произвођача „мерцедес” и „сетра”. Уз ових 50-так које већ имамо, значи да ће аутобуси са именом Бачке Паланке путнике возити не само у локалу и до Новог Сада, Суботице, Београда, Бања Луке, црногорског приморја, Требиња... већ и до Пуле, али и свих битних туристичких и административних дестинација ЕУ - тврди Миленко Дамјанић, већински власник Акционарског друштва „Дунавпревоз” у Бачкој Паланци. на перонима отимали и отимају путнике, да тужимо општину и да тражимо изгубљену добит. Овако како се једна општина понаша према својој домицилној фирми, а „Дунавпревоз” је баш паланчки (данас око 1.000 људи стварно од ње живи), најгора је препорука за све оне инвеститоре који би желели овде да дођу, уложе и запосле део од око

осталог, локације и број таксиста у Бачкој Паланци и тринаест околних села ове општине. Такође, предвиђа цену вожње у граду од 150 динара и под тим подразумева својеврсни градски превоз. За вожњу таксија од Бачке Паланке до Новог Сада општинска Одлука каже да се може, радити ако путници то захтевају. То је нелојална конкуренција, тврде у

„Дунавпревозу” и годинама главни спор на релацији „Дунавпревоз” локална самоуправа и педесетак таксиста.

- Ноншалантност локалне самоуправе, односно небрига према путницима, па и грађанима огледа се, на пример, у случају одржавања аутобуске линије Нови Сад - Нештин - каже Дамјанић. - Наша компанија, која једино живи од профита који оствари, деценијама је држала ову линију, а она је једина од главног града Војводине до државне границе са Хрватском, сремском страном уз Дунав (Нештин административно припада Паланачкој општини иако је у Срему). Мало путника, односно нерентабилност натерало нас је да је укинемо, али смо пре тога много пута упозоравали надлежне. Понудили смо локалној самоуправи да поделимо губитак, пола- пола, а добили одговор да то није само општинско питање, већ и државно. Ако се овако настави неће бити изненађење да „Дунавпревоз” буде приморан да отпусти око 100 радника, а да прими толико из других општина, каже огорчено Дамјанић. М. Суџум

ТРАГОМ ПЕТИЦИЈЕ ГРАЂАНА У КАЊИЖИ

Шума посечена због „Меркатора” и станице

Рас пи са ни из бо ри за се о ско ру ко вод ство

Недостаје 600 саобраћајних знакова

Чла но ви Са ве та Ме сне за јед ни це

рач ке од бо ре и да је им упут ства, под не се из ве штај Скуп шти ни оп шти не о одр жа ним из бо ри ма и оба вља дру ге по сло ве од ре ђе не за ко ном и ста ту ти ма оп шти не и ме сне за јед ни це. За пред сед ни цу Ко ми си је име но ва на је Ивана Грујин, за ме ник пред сед ни ка је Владимир Мирков, а чла но ви су Милорад Сувачарев, Милован Баштованов, Ивица Миланков и Роберт Радојчин. Но ви на у од но су на прет ход не из бо ре је сте та што је на пр вој сед ни ци Ко ми си ја за спро во ђе ње из бо ра од лу чи ла да кан ди да ти за пред став ни ке у Са ве ту МЗ Но во Ми ло ше во мо ра ју при ло жи ти по твр ду да се про тив њих не во ди ис тра га или кри вич ни по сту пак. При вре ме не ме ре у Но вом Ми ло ше ву уве де не су у но вем бру 2011. по што је прет ход но рас пу штен Са вет Ме сне за јед ни це, а у јав но сти су се мо гле чу ти број не оп ту жбе на ра чун до ско ра шњег се о ског ру ко вод ства, ком су на те рет ста вља не раз не фи нан сиј ске мал вер за ци је. Пе ри пе -

опо зив Са ве та, а тај пред лог усво ји ла је вла да ју ћа ве ћи на, на че лу са Ли бе рал но де мо крат ском пар ти јом и Де мо крат ском стран ком. И док су у Оп штин ском од бо ру Срп ске на пред не стран ке у Но вом Бе че ју твр ди ли да је ова кав раз вој до га ђа ја са мо по ка за тељ ко ал и ци о не са рад ње из ме ђу ДС и СРС, и то, ка ко је на вео пред сед ник но во бе чеј ских на пред ња ка Саша Максимовић, кроз кр ше ње из бор не во ље гра ђа на од стра не ло кал них чел ни ка ових пар ти ја и ло кал не са мо у пра ве, на че лу са пред сед ни ком оп шти не Миливојем Вребаловим (ЛДП), до тле су чла но ви При вре ме ног ор га на по ру чи ва ли да по ли ти ка ни је игра ла глав ну уло гу и да је је ди ни раз лог за уво ђе ње при нуд не упра ве не са ве стан рад но во ми ло ше вач ког ру ко вод ства. У при лог то ме ис та кли су да је бив ши пред сед ник Са ве та МЗ Зоран Пушић члан ЛСВ-а, да је пот пред сед ник Мирјан Јакшић из СНС-а, а Саша Војновић из Срп ског по кре та об но ве. Ж. Ба ла бан

КИКИНДА: У прошлој години ЈП „ Дирекција за изградњу града“ утрошила је, за постављање и замену саобраћајних знакова, око 3,5 милиона динара. У кикиндској општини недостаје око 600 саобраћајних знакова који ће, по решењима инспекције, бити постављени током 2012.

- Највише знакова који недостају су покрадени, мањи број недостаје, где су изграђени нови путеви, али има и оних који су сувише стари и истрошени, избледела је боја, па морају да се замене. По нашим решењима постављени су у неким селима Сајану, Иђошу, Башаиду, Банатској Тополи и Руском Селу - каже саобраћајни инспектор Миодраг Кузманов.

- Када се правио план за 2011. годину, ни у Дирекцији нису могли да предвиде да ће морати да купе више од хиљаду саобраћајних знакова - каже директорица Едита Дивковић.

- Ми поступамо по решењима инспектора, али смо већ исцрпели јавну набавку за ову годину, па ће се посао наставити у 2012. Наредне године биће, вероватно, уложено и више од 3,5 милиона динара, колико је потрошено у 2011- каже Дивковићева. А. Ђ.

пљања понуда за изградњу тржног центра са паркингом, а на основу спроведеног поступка јавног надметања и донетог решења Општинског већа са најповољнијим понуђачем „Меркатор-С„ д.о.о. из Новог

изградњу комуналних објеката и инсталација за прикључење на инфраструктуру будућег тржног центра. ЈП се обавезало да ће терен насути песком до коте изнад нивоа максималних подземних вода, док

Уређење терена у делу Блока 10, надомак центра Кањиже

Сада закључен је уговор о купопродаји. За површину од 5.700 квадратних метара постигнута је цена од 60 евра по квадрату или укупно 341.880 евра, а „Меркатор-С„ је већ и уплатио четвртину овог износа. ЈП за уређење насеља општине Кањижа ће на основу склопљеног купопродајног уговора обезбедити рашчишћавање, комунално опремање и санацију терена, такође и

се „Меркатор-С„ обавезао да овде изгради тржни центар, површине око 1.000 квадратних метара са паркингом, у року од годину дана од завршетка свих радова на уређењу грађевинског земљишта. За насипање терена и припремне радове на уређењу грађевинског земљишта у новембру 2011. године надлежне општинске службе издале су локацијску и грађевинску дозволу. Се-

КИКИНДСКО ПОЗОРИШТЕ НАЈАВИЛО ПРЕМИЈЕРУ МЈУЗИКЛА И КОПРОДУКЦИЈЕ

Вампирска симфонија на сцени КИКИНДА: Ансамбл Народног позоришта у Кикинди ускоро започиње да припрема мјузикл „Сава Савановић - вампирска симфонија”. Режираће га млади редитељ из Београда Никола Завишић, по тексту данице Николић-Николић.

- Текст је писан управо за потребе кикиндског позоришта и по жељи ансамбла и редитеља. У питању је пародија на нашу недавну историју, међутим, тема је и даље актуелна - рекао је директор Бране Марјановић Предложак је веома духовито написан, сасвим неочекивано сублимира и све косовске циклусе. То је мјузикл са доста епских песама, а наши глумци наклоњени су овом жанру, и музички су надарени. Премијера је заказана за крај фебруара и представа ће бити понуђена селекторима „Стеријиног позорја” и Фестивала професионалних позоришта Војводине који ће се, у априлу, одржати у Кикинди. У овој представи први ангажман имаће и нова глумица. После одласка једне глумице из Позоришта, почетком

године биће потписан једногодишњи уговор са новом чланицом ансамбла која ће бити изабрана ових дана. По успостављању сарадње са позориштем из Винковаца и првих размена представа, из Хрватске је кикиндском Позоришту понуђена копродукција двеју представа које ће се финансирати новцем из фондова Европске уније-представе „Из Кабула с љубављу 2” и једне представе за децу. Винковчани ће, када им, половином 2012. буде одобрен пројекат, за партнере одредити Хрватско казалиште из Печуја и кикиндско Позориште. Пробе ће почети октобра у Винковцима и биће ангажовано неколико кикиндских глумаца. Премијера у Хрватској планирана је за крај наредне године, а у Кикинди за почетак 2013. Припрема две представе коштаће око 90 хиљада евра, а учешће сваког позоришта је око 4.500 евра, што је, каже Марјановић, мало улагање јер ће овим новцем бити покривена и гостовања и сви трошкови за најмање тридесет извођења. А. Ђуран

чење стабала и шибља и одношење са локације поверено је фирми „Ацарт„ д.о.о из Адорјана, а у току је поступак за прикупљање понуда за насипање терена тиским песком. Планирани рок за радове је до краја фебруара ове године. Из ЈП за уређење насеља општине Кањижа напомињу да су у циљу заштите и очувања животне средине предвиђено је формирање шумског зеленила на западном делу насеља код Вашаришта на површини од око четири хектара, образовање зеленог појаса на северном делу насеља поред дела корита Старог Кереша на површини од једног хектара и ветрозаштитног појаса на површини од око три хектара поред будуће обилазнице Кањижа-Нови Кнежевац који се налази југоисточно од Кањиже. У ЈП истичу да је на основу Генералног плана Кањиже проширење насеља зацртано и источно од локације која се сада уређује, а да се на овај начин стварају услови за отварање нових радних места, те да се због тога очекује разумевање и подршка грађана који се залажу за очување животне средине. Текст и фото: М. Митровић

По љо чу ва ри чу ва ју воћ ња ке КИ КИН ДА: Ди рек тор Јав не аген ци је за по љо при вре ду и ма лу при вре ду оп шти не Ки кин да Небојша Лакета пот пи сао је у По кра јин ском се кре та ри ја ту за по љо при вре ду уго вор о бес по врат ним сред стви ма од 7,5 ми ли о на ди на ра ко ја ће би ти утро ше на за уна пре ђе ње ра да по љо чу вар ске слу жбе.

- На овај на чин има ће мо по љо чу вар ску слу жбу ко ја ни је на те ре ту бу џе та ло кал не са мо у пра ве - ка же Ла ке та. - По љо чу ва ра има у свим се о ским ме сним за јед ни ца ма, као и у гра ду. То ком зи ме ан га жо ва ни су да чу ва ју шум ску осно ву и воћ ња ке, као и на спре ча ва њу на стан ка ди вљих де по ни ја. А. Ђ.

utorak10.januar2012.

vojvodina

c m y

12

dnevnik

БЕЧЕЈСКИ ВАТРОГАСЦИ ЛАНЕ 180 ПУТА ИНТЕРВЕНИСАЛИ

Само два већа пожара БЕЧЕЈ: Припадници Ватрогасног спасилачког вода на подручју бечејске општине лане су имали 180 интервенција по разним основама. Имајући у виду да су годину дана раније интервенисали 124 пута, јасно је да су били знатно ангажованији у минулој години. О броју и структури интервенција поразговарали смо с командиром ПВСЈ Бечеј полицијским наредником прве класе Золтаном Петером: - Од укупног броја позива, 145 се односило на гашење пожара, 16 на техничке интервенције, од којих три у саобраћају, шест на дежурства, три на услуге и преосталих 10 на остале ситније интервенције. Углавном се радило о пожарима мањег и средњег обима. Издвајамо два за које су урађене анализе догађаја. Први је био 5. септембра у Бачком Петро-

вом Селу, где је у Улици Имре Киша 76 изгорела кровна конструкција стамбене зграде, око 210 метара квадратних, где смо учествовали са четири возила и седам ватрогасаца. Други се десио 16. новембра, када је ватра букнула у ресторану „Рибњак” уз Градиштански пут, где је изгорео већи део ресторана око 200 метара квадратних, али је интервенцијом једанаест ватрогасаца са четири возила спашено око 60 квадратних метара ватром угроженог простора. На свим овогодишњим интервенцијама

ангажовано је 511 ватрогасаца и 222 возила, утрошено је 576 кубних метара воде, 56 килограма праха, 18 килограма угљендиоксида и 50 литара пенила. Вод с укупно 11 ватрогасаца био је ангажован и приликом шумских пожара у Зајечару и Краљеву. На крају ваља истаћи да је Ватрогасна спасилачка јединица у Бечеју, од 26 радних места по систематизацији, попуњена с 25, те да је техничка опремљеност, имајући у виду да вод располаже с 13 функционалних и исправних возила, задовољавајућа. Слична је ситуација и са смештајним објектом и његовом локацијом у Улици Срете Главашког број 30, пошто су сви делови града и индустријска зона лако достижни. То важи и за истурена одељења у Бачком Градишту и Бачком Петровом Селу, где је лоцирано по једно вози-

Командир бечејских ватрогасаца Золтан Петер

Захваљујући ватрогасцима спасен део ресторана Рибњак

ло, а у ватрогасном дому живи ватрогасац и на тај начин је омогу-

РЕНОВИРАНО РУМСКО ПОРОДИЛИШТЕ

Светски стандарди за бебе и мајке

Дечји хор „Чуперак“

Весела и хумана „Улица нашег града” КИКИНДА: Манифестацију „Улица нашег града” први пут је организовало ЈП Информативни центар Кикинда – Радио Кикинда, а под покровитељством Општине. Догађај хуманитарног карактера, првог дана ове године посетило је више стотина Кикинђана, а прикупљана су средства за кориснике „Наше куће”: - Веома сам задовољан посетом суграђана, с обзиром на то да је тог дана 450 Кикинђана прошетало „Улицом нашег града”. Манифестација је организована први пут те је самим тим ово ве-

лики подстрек за нас да наредне године осмислимо још више програма. Од продаје срца на штапићу прикупљено је 32 хиљаде динара, а новац ће бити дониран рекао је Драган Влајнић, директор Информативног центра. У програму је учествовао Дечји хор „Чуперак”, точило се кувано вино и ракија, расол, а на једном од штандова суграђани су могли да се почасте хлебом, машћу и паприком. Манифестацију је својим производима помогла и фабрика „Банини”. А. Ђ.

Билбордом најављен концерт Дечијег хора „Бубамаре“

НОВОГОДИШЊИ ПОКЛОН ДЕЧИЈЕГ ХОРА „БУБАМАРЕ” ИЗ БЕЧЕЈА

Први солистички концерт БЕЧЕЈ: Дечији хор „Бубамаре“ из Бечеја под вођством професорке у бечејској Музичкој школи „Петар Коњовић“ Ђианте Ловаш, данас ће се први пут представити јавности целовечерњим солистичким концертом. То је њихов новогодишњи поклон вршњацима и старијим суграђанима. С обзиром на то да су Бечејци о вечерашњем концерту упознати плакатима који се налазе по читавом граду, а 27 девојчица и дечака се свакодневно осмехује суграђанима с билборда код Аутобуске станице, разумљиво је што се очекује да сала Градског позоришта Бечеј вечерас у 18 сати буде испуњена до последњег места.

- Откако смо марта 2010. године почели да радимо, имали смо бројне наступе на разним манифестацијама не само у Бечеју, али ово нам је први прави концерт. Припремали смо се два месеца и наступићемо с десетак нумера. Имаћемо и госте. Биће то Камерни састав овдашње Музичке школе, под вођством професорке Анике Карабе, а певаће са нама Градски хор Бечеј и маме деце у хору - рекла нам је оснивач и вођа бечејских „Бубамара“ Ђианте Ловаш. Није на одмет истаћи да су у саставу Дечијег хора „Бубамара“ деца од три до 13 година старости, и да је вечерашњи Новогодишњи концерт бесплатан. В. Јанков

РУ МА: На кон го то во два ме с е ца ре но ви ра ња и зва нич но је отво ре но рум ско по ро д и л и ш те, у ко ј ем ра до ва ни је би ло по сле њ их 35 го д и н а. Окре че ни су зи до ви, за м е њ е н и про з о р и, по ста вље ни но ви по до ви и ре но ви ра ни то а л ет, а ку п љен је и тран с порт н и ин ку б а тор за пре в е р е м е н о ро ђе не бе бе. За ра до ве је утро ше но 3,1 ми ли о на ди на ра, од че га је 2,1 ми ли он ди на ра из дво ј ио Дом здра в ља Ру ма и ми ли он ди на ра Оп шти на Ру ма.

- Ин ку б а то р ом ће би т и олак ш ан рад осо бља по ро ди ли шта, али и пру же на пот пу на не га бе ба ма и мај - Малени Миљан са својом мајком у реновираном породилишту ка ма. Мно го зна чи за на ше по ро ди ли ште, јер ће бе бе да при су ству је отац, или не ко при јат ни ји бо ра вак до од ла ска би ти аде кват но тран спор то ва - од чла но ва по ро ди це. По се те сво јим ку ћа ма. не у дру га по ро ди ли шта и без су до зво ље не то ком це лог да на.

- Ми слим да смо на пра ви ли об з и р а на то у ком ме с е ц у -Ов де је ствар но мно го ле по из ван ред не усло ве за бо ра вак труд н о ћ е бу д у ро ђ е н е, би ћ е и усло ви су мно го бо љи у од - мај ки и њи хо вих бе ба, за што збри ну те на аде ква т ан на чин - но су на пре 14 го ди на ка да сам ви ше ра ђа ња у Ру ми, јер је по ка же ги не ко ло шки ња рум ског ов де ро ди ла сво је прет ход но след њих го ди на ма ло бе ба ро по ро ди ли шта др Сми ља Лон - де те. Хра на је сјај на, хи ги је на ђе н о у Ру м и. Нај д и р ект н и ј а чар. на ви со ком ни воу, а љу ба зност по моћ по пу ла ци о ној по ли ти ци У рум ском по ро ди ли шту у осо бља је по с еб на – ка же по - је од лу ка о бу џе ту ко јом смо про се ку се го ди шње ро ди око ро д и љ а Ма р и ј а н а Теп ш ић, пред ви де ли да све не за по сле 120 бе ба, а по ро ди ли ште, ка ко ко ја је сво је че твр то де те, ма - не по ро ди ље до би ја ју по де с ет ис ти чу у овој уста но ви, функ - ле ног Ми ља на, ро ди ла 8. ја ну - хи љ а д а ди н а р а ме с еч н о од ци о ни ше по нај с а вре ме ни јим ра. тре нут ка по ро ђа ја, до бе би не свет ским стан дар ди ма. Бе бе су Ре н о в и р а њ ем овог објек т а пр ве го ди не - ис ти че пред с ед од мах на кон ро ђе ња сме ште не рум ске по ро ди ље и бе бе ће са - ник оп шти не Ру ма Го ран Ву уз сво је мај ке, а по ро ђа ју мо же да има ти још бо љу не гу, али и ко вић. Ј. Ан тић

ћена брза интервенција и у овим насељима. В. Јанков ОТВОРЕНО КЛИЗАЛИШТЕ У СОМБОРСКОМ СПОРТСКОМ ЦЕНТРУ „СОКО”

Уживање до краја фебруара

СОМБОР: Непосредно пре новогодишњих празника, Сомборци и Сомборке који воле клизање, добили су шансу да ову љубав и практикују. У дворишту Соколског дома (бивши „Партизан”) и ове године је отворено клизалиште под ведрим небом. Да не би зависили од временских прилика, као и претходних сезона ангажована је приватна фирма која је поставила ледену плочу, хлађену огромним агрегатима, а како директорка ове сомборске установе најављује, од следеће године би и СЦ „Соко” требао да има своје властито постројење које ће омогућавати клизање и када је спољна температура изнад нуле.

- Целодневно клизање наплаћујемо по 100 динара, а за оне који немају своје, обезбедили смо и стотинак клизаљки - каже директорка СЦ „Соко” Слађана Хернаус, варошке јавне установе којој су на старање дати сви спортски објекти у власништву града. Уназад неколико година изнајмљујемо постројење за прављење

Помоћ петочланој породици ЗРЕЊАНИН: Председница хуманитарне организације „Коло српских сестара“ из Зрењанина Љубица Јовановић, у сарад-

њи са активистима Градског одбора Српског покрета обнове, уручила је пакет хуманитарне помоћи породици Милеуснић.

Ова петочлана фамилија, међу којима је и четворогодишња девојчица, живи у веома скромним условима и једини приход им је пензија од десетак хиљада динара. Пакет је сачињен од основних животних намирница које су им најпотребније - брашна, шећера и уља, као и гардеробе, кућне хемије и новогодишњег пакетића за девојчицу. “Драго нам је да смо успели, бар накратко, да усрећимо једну породицу. Потрудићемо се да наставимо и развијамо добру сарадњу са „Колом српских сестара“ и да на обострано задовољство помажемо угроженим суграђанима”, саопштио је зрењанински огранак СПО. Ж. Б.

и одржавање леда, али како је интересовање наших суграђана за овај вид спорта и рекреације јако велико, планирамо да већ следећу сезону дочекамо са властитим уређајима који продужавају сезону клизања, односно омогућавају је и када су температуре више. „Соко” награђује мале Сомборце који постижу одличан успех у школи бесплатним клизањем, што доказују ђачким књижицама препуним петица. Такође, боравак на леду и клизаљке бесплатне су и за децу из социјално угрожених породица, а организуују се и занимљива такмичења и наградне игре за клизаче, који су у највећем броју управо најмлађи. Клизалиште је за посетиоце отворено сваког дана од 10 до 22 сата, а како кажу у СЦ „Соко”, у овом зимском спорту ће Сомборци моћи да уживају до краја фебруара. М. Мћ

dru[tvo

dnevnik „ZE LE NO ZVO NO“ I „NO VI OP TI MI ZAM“ SU MI RA LI RE ZUL TA TE U 2011.

Ini ci jal ne ka pi sle broj nih dru {tve nih ak ci ja Pozori{ni klub „Zeleno zvono“, zrewaninska, a zapravo vojvo|anska svojevrsna ustanova kulture i inicijator brojnih dru{tvenih akcija, sumirao je rezultate u godini za nama i predstavio godi{wi u~inak Pokreta „Novi optimizam“, udru`ewa izraslog ba{ u ovom klubu. Spisak onoga {to su „Zeleno zvono“ i „Novi optimizam“ organizovali u 2011. poprili~no je duga~ak a prethodna godina krunisana je obele`avawem dve decenije postojawa i aktivnog delovawa kluba, odnosno prepoznatqive ideologije na teritoriji grada, pokrajine, republike i regiona. Proslavi velikog jubileja prethodili su koncerti internacionalnih muzi~kih imena, me|u kojima su legendarni kompozitor, tekstopisac i peva~ Dar ko Run dek, ~uveni multiinstrumen-

„Kulturno zvono“ i „Vojvodina Re com men ded“, sa ciqem decentralizacije kulturnih programa i uspostavqawem trajnog interkulturalnog dijaloga sa me|uregionalnim i partnerima na republi~kom i lokalnom nivou, me|u kojima su Zagreb, Beograd, Ni{, Kragujevac i Pe~uj – rekao je na konferenciji za novinare generalni menaxer „Zelenog zvona“ i osniva~ „Novog optimizma“ Bra ni slav Gu ta Gru ba~ ki, koji je, ina~e, dobitnik tradicionalne „Nagrade grada Zrewanina“ za 2011. godinu.

Me|u predstoje}im inicijativama „Novog optimizma“ nalazi se i pokretawe akcije za rehabilitaciju i imenovawe jedne ulice u Zrewaninu, ili Melencima, po Vujici Re{inu Tuci}u, jednoj od najzna~ajnijih li~nosti jugoslovenske neoavangardne umetnosti

utorak10.januar2012.

13

DA NAS U @E NE VI POT PI SI VA WE SPO RA ZU MA O PRI JE MU SR BI JE ZA PRI DRU @E NOG ^LA NA CERN-a

Vi sok rej ting srp skih is tra `i va ~a Prijem Srbije za pridru`enog ~lana Evropske organizacije za nuklearna istra`ivawa - CERN, koji je Savet te organizacije izglasao pre mawe od mesec dana (16. decembra), danas }e biti ozvani~en sporazumom koji }e u @enevi potpisati predsednik Srbije Bo ris Ta di} i general ni di rek tor CERN-a Rolf-Di ter Ho jer.

Nagla{avaju}i da je ~lanstvo Srbije va`no i za na{u zemqu i za CERN, Hojer je u intervjuu Tanjugu, uo~i posete predsednika Srbije toj najve}oj svetskoj laboratoriji za nuklearna istra`ivawa, naglasio da to zna~i “da }emo imati srpske nau~nike bli`e povezane s laboratorijom i da }emo sara|ivati sa srpskim preduze}ima i srpskim in`ewerima i tehni~arima”. On je objasnio da je za CERN va`no da dobije atraktivne ~lanove u svojoj rastu}oj porodici dok je za Srbiju to, pak, priznawe visokog rejtinga wenih istra`ivawa i istra`iva~a.

- Tako |e, Sr bi ja }e ~lan stvom dobiti pristup polo`ajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istra`ivawa, in`eweringa i administracije – rekao je Hojer i istakao kao ne mawe zna~ajnu mogu}nost da se srpskim firmama dozvoli

Di rekt na ve za CERN–PMF U delegaciji Srbije koja }e danas u @enevi prisustvovati potpisivawu ugovora s CERN-om, izme|u ostalih, bi}e i rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, nuklearni i fizi~ar elementarnih ~estica, koji godinama tesno sara|uje s CERNom, kao i Jo va na Ni ko lov, istra`iva~ s Departmana za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta UNS-a. Povodom potpisivawa sporazuma, PMF }e organizovati jo{ jednu (jer je to ve} u vi{e navrata ~inio u obrazovne svrhe) video konferenciju s CERN-om, pa }e pozvani imati priliku da iz prve ruke ~uju izve{taj iz [vajcarske.

da u~estvuju na tenderima i u zajedni~kim projektima istra`ivawa i razvoja.

CERN se bavi pi tawi ma fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju me|u wima, kao i razvoja univerzuma u ranoj fazi u potrazi za nau~nim odgovorima na pitawe kakvo je bilo stawe materije posle Velikog praska i od ~ega je sastavqena tamna materija. U toku je i najve}i eksperiment ikad da bi se ustanovilo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim ~esticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je s Higsovim bozonom, naveo je general ni di rek tor CERN-a. On je podsetio da }e kqu~na istra`ivawa u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudara~a ~estica) trajati jo{ dvadesetak godina. Po wegovim re~ima, u ovoj godini o~ekuje se re{ewe pitawa da li postoji ili ne Higsov bozon, tako|e je posebno istakao da je u CERNu 1989. nastala i svetska mre`a WWW. Podseti mo, Jugo slavi ja je 1954. bila me|u 12 zemaqa osniva~a CERN-a, iz koje je istupila 1961. Srpski fizi~ari ve} godinama unazad u~estvuju u istra`ivawima u CERN-u iako Srbija nije ~lanica ove organizacije.

V. ^e ki}

MI NI STAR STVO APE LU JE NA OP [TI NE, PRO SVE TA RI ^E KA JU I PRE TE

S jedne od tribina „Zelenog zvona“

talista Bo ris Ko va~, poznati xez truba~ Stjep ko Gut i bubwar Rat ko Di vjak, virutoz na violini Laj ko Fe liks...

Jubilarnu 2011. godinu obele`ila su i gostovawa istaknutih aktera dru{tvenog `ivota Srbije, me|u kojima su Sve ti slav Ba sa ra koji je promovisao svoj posledwi roman „Majn Kamf“, ~uvena glumica i borac za qudska prava Mir ja na Ka ra no vi}, novinar i kolumnista Te o fil Pan ~i}, kwi`evnik La slo Ve gel, profesor Mir ko \or |e vi} i mnogi drugi.

Tako|e, nezanemarqiv trag ostavila je i „Nedeqa Novog optimizma“, odr`ana tokom marta u renomiranoj beogradskoj galeriji „O3one”, gde su predstavqene sve relevantne aktivnosti, izlo`be, promovisane kwige, ~asopisi, odr`ani koncerti koji su brend „Zeleno zvono” i „Novi optimizam“ postavili na mapu prepoznatqivih kulturnih fenomena.

- Kao inicijatori imenovawa zrewaninskog trga po ubijenom premijeru Srbije Zoranu \in|i}u, dru{tveno delovawe „Novog optimizma” i menaxmenta „Zelenog zvona” na gradskom nivou, obele`eno je u 2011. pokretawem i aktivnim u~e{}em u akciji „Dan pobede“, kojom je simboli~no u saradwi sa gradom Zrewaninom, Tehni~kim fakultetom „Mihajlo Pupin“, Zrewaninskom gimnazijom i Evropskim pokretom, obele`en Me|unarodni dan pobede nad fa{izmom i Dan Evrope. Tako|e, nastavili smo sa realizacijom projekata „Novog optimizma“ –

sedemdesetih godina, poreklom iz Melenaca. Ova inicijativa realizova}e se u partnerskoj saradwi izme|u Gradske narodne biblioteke „@arko Zrewanin” iz Zrewanina, Studentskog kulturnog centra Novi Sad i porodice i prijateqa pokojnog Vujice Re{ina Tuci}a.

- U sklopu istra`iva~kog projekta „Zloupotrebqene institucije“, u organizaciji Fonda „Biqana Kova~evi}-Vu~o“, Udru`ewa gra|ana „Novi optimizam“ i Pozori{nog kluba „Zeleno zvono“, u planu je organizovawe izlo`be pod nazivom „Glasa~ka ma{ina“ koja se sastoji iz vi{e multimedijalnih instalacija koje predstavqaju retrospektivu izbornih kampawa u Srbiji od 1990. do 1997. godine. Ova izlo`ba prikazuje razvoj i modele politi~kog marketinga u Srbiji, a bi}e simboli~no otvorena u Pozori{nom klubu 21. februara, kada }e biti obele`eno 15 godina od dana izbora lidera Demokratske stranke Zorana \in|i}a za prvog demokratskog gradona~elnika Beograda i dana kada je Slobodan Milo{evi} prvi put javno priznao poraz – najavila je predsednica Skup{tine „Novog optimizma“ He le na De kaw i dodala da }e produkcijski tim prepoznatqivog kulturolo{kog brenda u narednom periodu drasti~no umawiti svoje programe u Zrewaninu, ali intenzivirati aktivnosti Pokreta na regionalnom nivou. @. Ba la ban

Ko su stvar ni vla sni ci TV Ava la Jedan od osnovnih preduslova okon~awa {trajka u TV Avala jeste utvr|ivawe stvarnih vlasnika ove medijske ku}e, ocenilo je ju~e Nezavisno udru`ewe novinara Srbije.

- Jo nas Kra us Ver ner, advokat iz Be~a, vlasnik austrijske firme Grinberg invest, u ~ijem vlasni{tvu je 48,41 odsto akcija, uop{te se ne pojavquje u TV Avala - napomiwe NUNS. U saop{tewu se podse}a da ni biznismen Dan ko \u ni}, koji ima oko 46 odsto akcija, „ne pokazuje adekvatno interesovawe” za re{avawe situacije. Prema saop{tewu NUNS, vlasnik TV Pink @eq ko Mi tro vi} poseduje 4,95 odsto akcija u TV Avala, ali se „u izjavama zaposlenih naj~e{}e apostrofira kao stvarni vlasnik” ove tv stanice. ^lanovi Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije razgovara}e danas sa predstavnicima vlasnika, menaxmenta i {trajka~kog odbora televizije Avala, kako bi zaposleni na toj televiziji prekinuli {trajk i nastavili da emituju program.

Ju bi lar ne na gra de ugro `a va ju ~a so ve Rok za isplatu jubilarnih nagrada, koji su sindikati postavili Vladi i lokalnim samoupravama, istekao je pro{le nedeqe, kada je Ministarstvo prosvete ponovo pozvalo sve gradona~elnike i predsednike op{tina da ukoliko jo{ nisu isplatili jubilarne nagrade prosvetnim radnicima za 2009, 2010. i 2011. godinu ispune svoje obaveze i to u~ine.

- Podse}amo da je Vlada Republike Srbije kroz predloge za kon skih re {e wa ko je je

~iji se prihodi nisu pove}ali primenom novih zakonskih re{ewa, one su u obavezi da se jave Ministarsvu finansija, kako bi i one mogle ispuniti svoje obaveze u pogledu isplate jubilarnih nagra da pro svet nim radnicima - pi{e u saop{tewu Ministarstva, u kojem je i poziv pred stav ni ci ma re pre zen tativnih sindikata u prosveti da u neposrednim razgovo-

U op{tinama koje ne isplate jubilarne nagrade prvog dana drugog polugodi{ta Sindikat obrazovawa Srbije organizova}e jednosatni protest u {kolama, a ukoliko ni ovo upozorewe ne urodi plodom, 23. januara po~e}e {trajk sa skra}ewem ~asova na 30 minuta i nastava ne}e biti normalizovana sve dok jubilarne nagrade ne budu ispla}ene usvojila Narodna skup{tina u toku pro{le godine stvorila pravni osnov za isplatu jubilar nih na gra da pro svet nim radnicima za 2009. i 2010. godinu, dok je za 2011. godinu ta obaveza ve} bila utvr|ena zako nom, kao i za po ve }a wem prihoda lokalnih samouprava.

Na osnovu toga lokalne samouprave su pove}ale svoje prihode, ~ime su se stvorili uslovi za isplatu nagrada. Ukoliko po sto je lo kal ne sa mo u pra ve

rima s gradona~elnicima ili predsednicima op{tina koje jo{ nisu isplatile jubilarne nagrade, utvrde {ta je razlog tome i kada i kako }e taj problem biti re{en, to jest jubilarne nagrade ispla}ene.

I mada ministar prosvete i nauke prof. dr @ar ko Ob ra do vi} smatra da drugo polugodi{te treba da po~ne na vreme u svim lokalnim samoupravama, kao i da deca ne smeju da trpe posledice nesporazuma

ili neodgovaraju}ih od lu ka lo kal nih sa mouprava, u op {ti na ma ko je ne is plate zaposlenim u {kolama jubilarne nagrade, u ponedeqak, prvog dana drugog polugodi{ta, Sindikat obrazovawa Srbije organizova}e jednosatni protest u {kolama, a ukoliko ni ovo upozorewe ne urodi plodom, 23. januara po~e}e {trajk sa skra}ewem ~asova na 30 minuta i nastava ne}e

biti normalizovana sve dok jubilarne nagrade ne budu ispla}ene, dok je u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije odlu~eno da wi ho vi ~la no vi zbog ne is pla }e nih ju bi lar nih na gra da podnesu tu`be protiv {kola u kojima rade.

Ina~e, situacija po op{tinama je prili~no {arolika. Op{tina Oxaci isplatila je jubilarne nagrade za 2011, a dinamika isplate jubilarnih nagrada za 2009, 2010. i ovu godinu odre|ena je buxetom i dogovorena sa sindikatom. U Kuli jubilarne nagrade jo{ nisu ispla}ivane, ali je za ovu namenu obezbe|eno 15 miliona dinara. U Pan~evu su u septembru i oktobru ispla}ene nagrade za pro{lu godinu, za {ta je izdvojeno {est miliona dinara, a u novembru i decembru za 2009. i 2010. godinu, za {ta je rebalansom op{tin skog bu xe ta iz dvo je no oko 16 miliona dinara. U Kovinu su prosvetarima za pro{lu godinu nagrade ispla}ene proletos, a u novembru su ispla}ene za 2009. i 2010. godinu tako da je od ukupno 5,6 miliona dinara 4,5 miliona ispla}eno zaposlenim u osnovnim {kolama i 1,1 zaposlenim u sredwim {kolama.

D. De ve ~er ski

IN MEMORIAM

Du {an Bog da nov Sen ko (1921–2012) U Beogradu je u 91. godini preminuo Du{an Bogdanov Senko, nosilac Partizanske spomenice 1941.

Ro|en je 1921. godine u Grabovcima u Sremu. Pred Drugi svetski rat formirao je aktiv SKOJ-a u svom rodnom mestu. Posle okupacije dobio je zadatak da od Sreskog komiteta SKOJ-a u Rumi organizuje mesne omladinske organizacije u vi{e sela Srema. U septembru 1941. primqen je u KPJ. Nakon formirawa Posavskog partizanskog odreda 1942. godine imenovan je za

rukovodioca informativno propagandnog rada i komesara Sreskog {taba mesnih partizanskih desetina. Zna~ajnu ulogu imao je na ja~awu NOP u ju`nom Banatu gde ga je uputio Pokrajinski komitet KPJ. Bio je poslanik u Ustavotvornoj skup{tini Jugoslavije. Potpisnik je Deklaracije o progla{ewu FRJ. Gotovo u svim sazivima od 1946. do 1982. godine bio je poslanik u Saveznoj skup{tini, ali i u Skup{tini Srbije i Skup{tini Vojvodine. Od 1957. do 1964. bio je ~lan Izvr{nog ve}a

Vojvodine zadu`en za privredni razvoj i modernizaciju poqoprivrede. U dva mandata bio je i predsednik Saveza sindikata Srbije, a u jednom i Saveza sindikata Jugoslavije. Nakon Titove smrti pet godina bio je ~lan Predsedni{tva SFRJ. Pored Partizanske spomenice, Bogdanov je dobitnik i Ordena Republike sa zlatnim vencem, Ordena bratstva i jedinstva, Ordena zasluga za narod, Ordena Jugoslovenske zvezde i drugih dru{tvenih priznawa.

crna hronika

utorak10.januar2012.

OSU \E NI BIV [I DI REK TOR I SE KRE TAR PO QO PRI VRED NE [KO LE U ZRE WA NI NU

Po go di nu da na za tvo ra zbog |u bri va Vi {i sud u Zre wa ni nu pro gla sio je kri vim biv {eg di rek to ra zre wa nin ske Sred we po qo pri vred ne {ko le Mi la na Ku zma no vi }a (50) i se kre ta ra te obra zov ne usta no ve Zo ra na Ka ra pan d`i na (43) i u pr vo ste pe noj pre su di, na ko ju je mo gu }e iz ja vi ti `al bu, iz re kao im za tvor ske ka zne u tra ja wu od po go di nu da na, zbog kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u sa i zvr {i la {tvu.

U ne pra vo sna `noj pre su di zre wa nin skog su da na vo di se da su wih dvo ji ca kri vi~ no de lo ko je im je sta vqa no na te ret po ~i ni li u pe ri o du od 15. ja nu a ra do 18. mar ta pro {le go di ne, i to ta ko {to je Ku zma no vi} is ko ri stio svoj slu `be ni po lo `aj, a Ka ra pan d`in pre ko ra ~io gra ni ce slu `be nog ovla {}e wa. Na i me, oni su na osno vu ugo vo ra o du go ro~ noj pro fe si o nal noj sa rad wi, sklo pqe nog 19. no vem bra 2009. iz me |u Sred we po qo pri vred ne {ko le i pred u ze }a “Her ba co op” iz Me le na ca, pot pi sa li ot prem ni ce ko je je iz da la ta fir ma, o pre u zi ma wu se me na ku ku ru za u vred no sti od 279.450 di na ra, za tim sred sta va za za {ti tu bi qa (394.686 di na ra), ve {ta~ kog |u bri va (932.445 di na ra), i se me na sun co kre ta (128.349 di na ra), od no sno ro be u ukup noj vred no sti od pre ko 1,7 mi li o na di na ra. Sto ga je vla snik i di rek tor me le na~ ke fir me Sr bi slav \u ri} u to ku ja nu a ra pret hod ne go di ne se kre ta ru Ka ra pan d`i nu is po ru ~io 12.750 ki lo gra ma ve {ta~ kog |u bri va, u

vred no sti od 392.445 di na ra, a na kon to ga, po na lo gu okri vqe nih, pre o sta lu ro bu je pre dao Igo ru To {ko vu iz Zre wa ni na, ko me su Ku zma no vi} i Ka ra pan d`in du go va li no vac . Na osno vu iz da tih ot prem ni ca na ime Po qo pri vred ne {ko le, pot pi sa nih od stra ne dvo ji ce okri vqe nih, kao i na osno vu is po ru ~e ne ro be, \u ri} je 16. ok to bra fak tu ri sao ro bu, ma da ona ni ka da ni je za pri mqe na u po me nu toj obra zov noj usta no vi. Ta ko su Ku zma no vi} i Ka ra pan d`in, po

na vo di ma pre su de, se bi pri ba vi li imo vin sku ko rist u iz no su od 1.734.930 di na ra.

Di rek tor Ku zma no vi}, ina ~e, pod neo je neo po zi vu ostav ku od mah po {to je “Dnev nik” pr vi ob ja vio vest da je zre wa nin ska Po li cij ska upra va pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv we ga. Ku zma no vi} ta da ni je `e leo de taq ni je da obra zla `e svo ju od lu ku, sem da ostav ku da je iz li~ nih raz lo ga, a de lom i zbog te {ke si tu a ci je na sta le po sle od u zi ma wa ze mqi {ta na ko me se na la zi {kol ska far ma. @. Ba la ban

SKUP [TI NI POD NET PRED LOG ZA KO NA O PRI VAT NOM OBEZ BE \E WU

Tr `i {te vred no 150 mi li o na evra Pro sle |u ju }i Skup {ti ni naj no vi je za ko ne, vla da pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a sa op {ti la je da je Re pu bli ka Sr bi ja je di na dr `a va u Evro pi i re gi o nu ko ja oblast pri vat nog obez be |e wa ni je ure di la za ko nom. Vla da je na ve la da u Sr bi ji ne po sto je ta~ ni po da ci o broj ka ma u sek to ru pri vat nog obez be |e wa, ali da su do iz ne tih re zul ta ta do {li di rekt nim is tra `i va wem ko je je po ka za lo da vred nost tr `i {ta uslu ga pri vat nog obez be |e wa iz no si oko 150 mi li o na evra.

Pre ma ura |e nom is tra `i va wu u sek to ru pri vat nog obez be |e wa u Sr bi ji ra di iz me |u 25.000 i 60.000 qu di ko ji ras po la `u sa oko 47.000 ko ma da oru` ja. Broj re gi stro va nih fir mi pre ma {u je 3.000, iako ni je pre ci zno utvr |e no ko li ko ih je u ovom tre nut ku stvar no ak tiv no, a in te re sant no je da se kroz po me nu to is tra `i va we do {lo do po da tka da po ve re we u pri vat ni sek tor bez bed no sti ima 25 od sto gra |a na, dok 44 od sto sma tra da svo jim po stup ci ma vi {e do pri no se ne be zbed no sti.

Vla da je Skup {ti ni pred lo `i la do no {e we za ko na po hit nom po stup ku, bu du }i da je u ra du su bje ka ta u sek to ru pri vat nog obez be |e -

Slu `be ni ci obez be |e wa oru` je mo gu no si ti sa mo dok vr {e te po slo ve, a onaj ko ji no si oru` je kod se be mo ra ima ti na log za we go vo no {e we i na zah tev ovla {}e nog li ca mi ni star stva da ti na uvid oru` je i na log.

Slu `be nik pri vat nog obez be |e wa je ovla {}en da pro ve ra va iden ti tet li ca ko ja ula zi ili iz la zi iz objek ta ili pro sto ra ko ji se obez be |u je, pre gle da ta li ca, za bra ni neo vla {}e nim li ci ma ulaz i pri stup u obje kat ili pro -

wa ~e sto do la zi lo do ozbiq nih zlo u po tre ba ovla {}e wa, pri ~e mu or ga ni MUP-a ni su ima li po seb na ovla {}e wa u od no su na no si o ce tih de lat no sti, osim onih ko ja ima ju u od no su na sve u~e sni ke u prav nom pro me tu i onih ko ja su utvr |e na pro pi si ma o oru` ju i mu ni ci ji.

Po slo ve pri vat nog obez be |e wa mo gu vr {i ti prav na li ca, pred u zet ni ci i fi zi~ ka li ca sa li cen com za vr {e we tih po slo va, ko ju su iz da la nad le `na mi ni star stva, na pe riod od pet go di na. Prav na li ca i pred u zet ni ci ko ji ima ju

Iz ba ci ti iz po sla stran ke i kri mi nal ce Po je di ni vla sni ci agen ci ja za obez be |e we su ra ni jih go di na is ti ca li da se u za ko nu ko ji re gu li {e ovu oblast mo ra ju na }i od red be ko ji ma }e se spre ~i ti da se obez be |i va wem obje ka ta i qu di ba ve oso be ko je su osu |i va ne za kri vi~ na de la, {to je da nas ~est slu ~aj.

Po red to ga, kao je dan od ve }ih pro ble ma oni su na vo di li i agen ci je ko je jav no ili taj no de lu ju pod okri qem po li ti~ kih par ti ja, pri ~e mu su stra na~ ke ve ze bi le pre sud ne za do bi ja we od re |e nih po slo va, bez ob zi ra na kva li tet uslu ga i kom pe ten ci ju agen ci je.

SPE CI JAL NI SUD STRA HU JE OD BEK STVA OP TU @E NIH ZA ZLO U PO TRE BU

Pro du `en pri tvor su di ji Jak {i }u Spe ci jal ni sud u Be o gra du pro du `io je za jo{ do dva me se ca pri tvor su di ji Bla go ju Jak {i }u, op tu `e nom po vo dom slu ~a ja iz 1998. go di ne kad je bio pred sed nik Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci, za na vod nu zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s okol no sti ma pod ko ji ma je u tom su du ove ren, po sta vu op tu `be, spo ran ugo vor tre }ih li ca o pro me tu jed nog lo ka la ta mo {weg pred u ze }a „Luks”.

Ka k o sa z na j e „Dnev n ik“, istom sud skom od lu kom od 5. ju nu a ra, osim Jak {i }u, sa da su spen do va nom su di ji Vi {eg pre kr {aj nog su da u Be o gra du i ~la nu Vi so kog sa ve ta sud stva, pri tvor je pro du `en i sa o kri vqe nim re fe ren ti ma u biv {em ko sov sko mi to va~ kom Op {tin skom su du Bla go ju ^u ro vi }u i Dra ga nu Ga vri lo vi }u.

Po in for ma ci ji na {eg li sta, pri tvor je tro ji ci okri vqe nih pro du `en zbog opa sno sti od bek stva.

Sud je, ka ko na vo de na {i iz vo ri, oce nio da opa snost bek -

stva u slu ~a ju su di je Jak {i }a po sto ji zbog to ga {to je ro |en i ve }i deo `i vo ta pro veo na te ri to ri ji Ko sme ta, da ta mo ima broj nu rod bi nu kao i da je jo{ ve zan ak tiv no sti ma za K i M. Pro tiv re {e wa o pro du `e wu pri tvo ra okri vqe ni su ve} ulo `i li `al be Ape la ci o nom su du u Be o gra du.

Od bra na su di je Jak {i }a po ten ci ra da „on ne ma ni ka kav in te res kao ni mo gu} nost da se uda qi iz Be o gra da gde `i vi ve} de set go di na“. Pod vla ~e da je „cen tar svih we go vih ak tiv no sti u Be o gra du, gde mu je po ro di ca, kao i grob we go vog de te ta“.

Po do stup nim in for ma ci ja ma, od bra na Dra ga na Ga vri lo vi }a, ~i ja po ro di ca `i vi u ba ra ci i na la zi se u ve o ma te {koj eg zi sten ci jal noj si tu a ci ji, po nu di la je na ime jem stva iz nos od dve hi qa de evra kao ga ran ci ju da }e se re dov no oda zi va ti na po zi ve su da.

Kao jem stvo za su di ju Bla go ja Jak {i }a, je dan we gov pri ja -

NA SRP SKO-MA \AR SKOJ GRA NI CI

Ma |a ri uhvatili ile gal ce U ma |ar skoj po gra ni~ noj `u pa ni ji Ba~-Ki {kun po kre nu ti su po stup ci pro tiv 13 oso ba ko je su to kom vi ken da ile gal no pre {le srp sko-ma |ar sku gra ni cu, ob ja vi la je agen ci ja MTI. Po gra ni~ na po li ci ja je kod ma |ar skog me sta Tom pa u ne de qu le gi ti mi sa la jed nog 27-go di {weg mu {kar ca sa Ko so va i tom pri li kom je usta no vqe no da se on ile gal no na la zi u po me nu toj `u pa ni ji.

U su bo tu, ta ko |e kod Tom pe, na gra ni~ nom pre la zu se po ja vi la

`e na sta ra 34 go di ne sa srp skim pa so {em sa na me rom da na sta vi put pre ma Sr bi ji. Pri li kom pre gle da pa so {a, u do ku men tu su ot kri ve ni la `ni ne ma~ ki pe ~a ti, pa je po kre nut po stu pak zbog fal si fi ko va wa do ku me na ta i bes prav nog bo rav ka na te ri to ri ji ze mqe. Ma |ar ska po li ci ja je sa gra ni ce u su bo tu vra ti la {est dr `a vqa na Sr bi je i dva dr `a vqa na Cr ne Go re zbog du `eg bo rav ka u ze mqa ma Evrop ske uni je od do zvo qe nog.

E. D.

dnevnik

c m y

14

teq po nu dio je hi po te ku na svoj stan u Be o gra du, pro ce wen na vred nost od 80 000 evra.

Advo kat Bo `o Pre le vi} je u iz ja vi da toj za na{ list pre de se tak da na na veo da we gov bra w e n ik Bla g o j e ^u r o v i} kao jem s tvo po n u d io je d i n o {to ima, a to je stan ko ji je na sle dio na pe ri fe ri ji ^a~ ka.

Ta ko |e, po ju ~e ra {wim in for ma ci ja ma, po ~e tak su |e wa u ovom pred me tu za sad jo{ uvek ni je za ka zan, a op tu `ni ca po dig nu ta pre sa mo me sec da na, stu pi la je na prav nu sna gu ve} 26.de cem bra, na kon {to je is te kao za kon ski rok od bra ni za ula ga we pri go vo ra.

Pod se ti mo, Tu `i la {tvo je po vo dom po di za wa op tu `ni ce u ovom pred me tu 5. de cem bra sa o p { ti l o da se okri v qe n i pri vat ni pred u zet nik Qu bo mir Bi {e vac i ta da {wi di rek tor DTP „Luks” iz Ko sov ske Mi tro vi ce Mi lo rad La ke ti} sum wi ~e da su 1998.go di ne za kqu ~i li „fik ti van ugo vor o ku po pro da ji po slov nog pro -

sto ra fir me Luks od 324 me ta ra kva drat nih, i to bez od lu ke uprav nog od bo ra i de fi ni sa ne ce ne u ugo vo ru“.

Okri v qe n i su d i j a Jak { i} se, ka ko je obe lo da we no, sum wi ~i da je u svoj stvu pred sed ni ka Op {tin skog su da u Ko sov s koj Mi t ro v i c i, na v od n o „dao na log da se fal si fi ko va wem slu `be ne kwi ge tog su da iz vr {i ove ra fik tiv nog ugo vo ra o ku po pro da ji tog pro sto ra“.

Za spor nu ove ru pred met nog ugo vo ra okri vqe ni su biv {i sud ski re fe ren ti za ove re Bla go je ^u ro vi} i Dra gan Ga vri lo vi}. Okri vqe ni biv {i se k re t ar ko s ov s ko m i t ro v a~ kog su da Mi ro slav Bo `o vi} te re ti se za pru `a we po mo }i Bla go ju Jak {i }u ta ko {to je na vod no „iz sud ske kwi ge ove ra, ne ko li ko da na pre po kre ta wa is tra ge, is tr gao vi {e stra ni ca me |u ko ji ma je bi la i ove ra fik tiv nog ugo vo ra , a u ci qu pri k ri v a w a ne z a k o n i t e rad we“.

J. J.

U BA [A I DU, KOD KI KIN DE

Na pao pa tro lu po li ci je Po li ci ja u Ki kin di od re di la je za dr `a va we do 48 sa ti Mar ku S. (1986) iz Ba {a i da, jer je u su bo tu 7.ja nu a ra ove go di ne, oko po no }i, u ugo sti teq skom objek tu u Ba {a i du re me tio jav ni red i mir i na pao pa tro lu po li ci je, ko ja je po po zi vu iz i- {la na in ter ven ci ju.

Ka ko sa zna je mo osum wi ~e ni je u pri pi tom sta wu oko po no }i do {ao u ka fi} „Re laks” i ka da je vla snik od bio da ga uslu `i pi }em, po ~eo je is ka zi va ti svo -

je ne za do voq stvo, pa je po zva na po li ci ja ko ju je na pao po iz la sku iz lo ka la.

Pa tro la ga je ob u zda la i pri ve la u Po li cij sku sta ni cu, gde je za dr `an. Pro tiv Mar ka S. pod ne ta je kri vi~ na pri ja va, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce to kom vr {e wa slu `be ne du `no sti, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve Ki kin da.

M. Mr.

li cen cu za oba vqa we po slo va pri vat nog obez be |e wa ne mo gu vr {i ti po slo ve za {ti te li ca i imo vi ne ko ji su u is kqu ~i voj nad le `no sti dr `av nih or ga na i pri me wi va ti me to de i sred stva ko je ti or ga ni pri me wu ju.

Po slo vi pri vat nog obez be |e wa mo gu se oba vqa ti sa mo na osno vu pi sa nog ugo vo ra s prav nim ili fi zi~ kim li cem ko me se pru `a ju uslu ge, a u we mu mo ra bi ti ja sno od re |en pred met ugo vo ra, na ~in vr {e wa ugo vo re nih po slo va, broj i me sto ra da slu `be ni ka obez be |e wa, kao i vr sta i ko li ~i na an ga `o va nog oru` ja i sred sta va.

Za oba vqa we tih po slo va prav na li ca i pred u zet ni ci mo gu po se do va ti po lu a u to mat sko oru` je, pi {toq ka li bra de vet mi li me ta ra, kod ko jeg se jed nim po vla ~e wem mo `e is pa li ti sa mo je dan me tak. Prav no li ce ne mo `e po se do va ti va tre no oru` je u bro ju ve }em od jed ne po lo vi ne bro ja za po sle nih slu `be ni ka obez be |e wa ko ji ima ju li cen cu za vr {e we spe ci ja li sti~ kih po slo va slu `be ni ka obez be |e wa - sa oru` jem.

Sr bi ja na o ru `a na sa tri mi li o na ce vi U obra zlo `e wu za kon skog pred lo ga pi {e da je u le gal nom po se du gra |a na 1.056.314 ko ma da oru` ja, u ne le gal nom 944.000, a da je u po se du MUP-a 53.000 ko ma da oru` ja. To me tre ba do da ti i 200.000 ko ma da ko jim ras po la `e Mi ni star stvo od bra ne i ~ak 589.000 ko ma da ko ji su u ru ka ma re zer vi sta. stor ko ji se obez be |u je, na re di li cu da se uda qi, pri vre me no za dr `i li ce ko je je za te kao u objek tu ili pro sto ru u vr {e wu kri vi~ nog de la.

On mo `e i da upo tre bi sred stva pri nu de - ve zi va we, fi zi~ ku sna gu, po seb no dre si ra ne pse, ali i va tre no oru` je, pod uslo vi ma utvr |e nim za ko nom. Bo ju i sa stav ne de lo ve uni for me ko ju no se slu `be ni ci obez be |e wa pro pi su je mi ni star, a iz gled uni for me se pro pi su je u skla du sa uslo vi ma i po slo vi ma ko ji se vr {e.

E. D.

NAPADNUTA JE VREJ SKA OP [TI NA U ZRE WA NI NU

Van da li ma sme ta ju sli ke si na go ge Za me nik za {tit ni ka gra |a na u Zre wa ni nu Tra jan Pan ka ri }an naj o {tri je je osu dio in ci dent ko ji se do go dio u no }i iz me |u 4. i 5. ja nu a ra, ka da je u pred so bqu is pred ula za u pro sto ri je Je vrej ske op {ti ne u ovom gra du raz bi jen pa no sa sli kom si na go ge i dru gim sli ka ma iz pro {lo sti je vrej ske za jed ni ce na ovim pro sto ri ma.

Pan ka ri }an je na po me nuo da ni je u pi ta wu izo lo va ni in ci dent ova kve vr ste, jer je i pre go di nu da na do {lo do skr na vqe wa Je vrej skog

Je vrej sko gro bqe

gro bqa u Zre wa ni nu i is pi si va wa po ru ka ne pri me re ne sa dr `i ne.

- Po zi vam dr `av ne or ga ne da pro na |u i pri me re no ka zne po ~i ni o ce ovog i sli~ nih kri vi~ nih de la, te da pre du zmu sve neo p hod ne me re u ci qu za {ti te osnov nih pra va pri pad ni ka na ci o nal nih ma wi na. Po seb no o~e ku jem da se is tra `i da li su mo ti vi ovog na pa da et ni~ ke pri ro de, na ro ~i to u sve tlu ~i we ni ce da je to kom 2011. go di ne, na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na, bi lo vi {e pret wi ubi stvom i pro te ri va wem pri pad ni ka na ci o nal nih ma wi na – na veo je Pan ka ri }an u sa op {te wu za jav nost.

Ovim ne mi lim po vo dom ogla si la se i Grad ska or ga ni za ci ja Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne u Zre wa ni nu ko ja je, ta ko |e, naj o {tri je osu di la skr na vqe we imo vi ne Je vrej ske op {ti ne i iz ra zi la za bri nu tost zbog ova kvih do ga |a ja „ko ji ma se {a qe lo {a po ru ka svim na ci o nal nim za jed ni ca ma u Zre wa ni nu“.

- Zre wa nin je ku }a svih svo jih gra |a na, bez ob zi ra na na ci o nal nu, ver sku i ra snu pri pad nost, i Zre wa nin ci su od u vek bi li po no sni na mul ti kul tu ral nost, mul ti kon fe si o nal nost i me |u sob nu to le ran ci ju u ko joj `i ve i ko ji su naj ve }e bo gat stvo ove sre di ne. Na{ za jed ni~ ki za da tak je da ne gu je mo we no isto rij sko i kul tur no na sle |e, a ova kve po ru ke mr `we, kao od raz po je di na~ nog ne ma ra, ne kul tu re i ne va spi ta wa, ne }e mo to le ri sa ti ni ti pre }ut ki va ti - sa op {ti li su iz zre wa nin skog LSV. Pod se ti mo, ja nu a ra pro {le go di ne na me ti van da la na {lo se Je vrej sko gro bqe u Ba {a id skoj uli ci. Hu li ga ni su, pod okri qem no }i, o{te ti li ne ko li ko spo me ni ka i is pi sa li vi {e am ble ma de sni ~ar ske or ga ni za ci je „Obraz” na unu tra {woj stra ni gro bqan skog zi da. Ta ko |e, ve li ka be la spo men ta bla sa ime ni ma po koj ni ka, po sta vqe na na zi du, od no sno ogra di gro bqa, oskr na vqe na je gra fi tom.

Pre ma re ~i ma Qi qa ne Po pov, pred sed ni ca Je vrej ske op {ti ne Zre wa nin, u gra du na Be ge ju da nas `i vi pe de se tak po ro di ca u ko ji ma je, uglav nom, po je dan ~lan po to mak je vrej ske lo ze. Ona ka `e da do sa da, sre }om, ni je bi lo fi zi~ kih na sr ta ja na pri pad ni ke ovog na ro da, ali da je ~e sto raz bi ja na ta bla na pro sto ri ja ma udru `e wa. @. Ba la ban

crna hronika

dnevnik

utorak10.januar2012.

15

PROSTITUCIJA – JEDINI POSAO KOJI SE [IRI TOKOM KRIZE

Od ek sta ze mo `e da za bo li gla va Po ro di~ na ku }a To do ro vi }a u Ja go di ni

POTVR\ENE SUMWE O PO^INIOCU ZLO^INA U JAGODINI

Sin osum wi ~en za mon stru o zno ubi stvo Za mon stru o zno ubi stvo Mar ja ne To do ro vi} (60) iz Ja go di ne, ko je je po ~i we no na Bo `i} oko 15 sa ti, po li ci ja u Ja go di ni je osum wi ~i la we nog mla |eg si na Sa vu To do ro vi }a (31).

- Pro tiv Sa ve To do ro vi }a da nas je pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog po sto ja wa osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ko ubi stvo. On se te re ti da je 7. ja nu a ra, u po ro di~ noj ku }i u Ja go di ni, sa vi {e ubo da o{trim i vi {e uda ra ca tu pim pred me tom, li {io `i vo ta maj ku Mir ja nu - sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve u Ja go di ni.

Ka ko je sa op {ti la ja go din ska po li ci ja, ubi ca je na kon iz vr {e wa kri vi~ nog de la, sam se bi na neo po vre de zbog ~e ga je sme -

{ten u Kli ni~ ko-bol ni~ ki cen tar u Kra gu jev cu.

Iako je ne ko li ko sa ti po sle ubi stva, is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Ja go di ni Zo ran Pe tro vi}, re kao da po sto je in di ci je o po ~i ni o cu, kri vi~ na pri ja va je pod ne ta tek ku ~e na kon {to su sti gli na la zi sa ob duk ci je ubi je ne `e ne.

U mo men tu ka da je iz vr {e no ubi stvo ko je se za vr {i lo od se ca wem gla ve ne sret ne `e ne, u ku }i je bo ra vio i sta ri ji sin ko ji je spa vao na spra tu, ne slu te }i {ta se de {a va u pri ze mqu. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, ubi ca je u tre nut ku iz vr {e wa naj ve ro vat ni je bio pod dej stvom nar ko ti ka ~i me je do dat no po ja ~ao psi hi~ ke smet we ko je je imao.

E. D.

JU^E U GARDINOVCIMA

Pro na |en le{ u obo ru Be `i vot no te lo B. M. (79) pro na |e no je ju ~e pre pod ne u dvo ri {tu ku }e u Gar di nov ci ma. Ovaj ~o vek je, na vod no, po {ao da na hra ni svi we , a pro na {li su ga si no vi i od mah po tom pre ve zli u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, gde mu, na `a lost, ni je bi lo spa sa. Pret po sta vqa se da je smrt na stu pi la kad mu je po zli lo usled zdrav stve nih te go ba i da se ta da sru {io, te da su za te ~e ne po vre de na ne le `i vo ti we.

Te lo je pre ne to u Za vod za sud sku me di ci nu, gde }e se ob duk ci jom utvr di ti uzrok smr ti, sa zna je mo ne zva ni~ no. Uvi |aj po vo dom ovog slu ~a ja, ko ji je za ve den kao sum wi va smrt, oba vi la je po li ci ja, a zva ni~ no sa op {te we o do ga |a ju o~e ku je se po za vr {et ku is tra ge.

M. V.

Iako ne po sto je pre ci zni po da ci o bro ju pro sti tut ki u No vom Sa du i Voj vo di ni, „sta we na te re nu” ja sno po ka zu je da je broj de vo ja ka i `e na ko je se ba ve se naj sta ri jim za na tom sve ve }i, kao i da se pro fil „no} nih da ma” znat no iz me nio u od no su na pe riod od pre pet na e stak go di na. Ra ni je su se u no} nim klu bo vi ma kod nas, za ma le pa re nu di le pre le p e Ru s ki w e, Mol d av k e i Ukra j in k e, dok su da n as to uglav nom „de voj ke iz kom {i lu ka” ko je svo je uslu ge nu de pod pa ra va nom ra znih ma sa `a i opu {ta ju }ih tret ma na.

Ce ne ovih uslu ga do sta go vo r e o ras p ro s tra w e n o s ti pro sti tu ci je i ob zi rom da se za po la sa ta pro vo da tra `i od 20 do 50 eura, ja sno je da je po nu da po pri li~ na pa de voj ke ~e sto odo bra va ju i po pu ste za stal ne mu {te ri je. Kli jen te la do la zi iz svih struk tu ra dru {tva - od mla dih spor ti sta ko ji uslu ge pro sti tut ki ko ri ste iz ~i s te za b a v e pre k o funk ci o ne ra i di rek to ra ko ji ma je to ve} pre {lo u na vi ku, pa sve do onih ko ji ne ume ju na dru gi na ~in da za do vo qe svo je sek su al ne na go ne.

Pre ma me stu i me to du ra da iz dva ja ju se ~e ti ri vr ste pro sti tut ki, od ko jih su naj u o~ qi vi je uli~ ne ko je se kre }u du` fre kvent nih pu te va i me sta gde se kre }e ve li ki broj qu di. U dru goj gru pi su de voj ke ko je ra de u ne for mal nim jav nim ku }a ma gde su do ne kle zdrav stve no i bez bed no sno za {ti }e ne, dok su u tre }oj gru pi ta ko zva ne „kol -ger le„ ko je po po zi vu i pre po ru ci ra de po ho te li ma i iz najm qe nim sta no vi ma. Naj vi {a kla sa pro sti tut ki do la zi iz re do va po slov ne prat we gde se an ga `u ju ve o ma atrak tiv ne de voj ke ~e sto i sa fa kul tet skim di plo ma ma ko je po sle dnev nih oba ve za pre ma po slo dav cu, od lu ~u ju da li }e se po slov ni od nos za vr {i ti sek som.

Sve do ci smo mno go broj nih skan da la u sve tu i kod nas zbog

ko ri {}e wa uslu ga pro sti tut ki. Mi ni stri da ju ostav ke, ras tu ra ju se bra ko vi po zna tih li~ no sti, a de {a va ju se i zlo ~i ni. Ta ko je u No vom Sa du pro {log me se ca ze te ~en bru tal no pre tu ~en mu {ki le{ u iz najm qe nom sta nu, a pre ma pr vim na la zi ma mo tiv ubi stva je ste po ve za nost sa de voj kom ko ja se ba vi la pru `wem sek su al nih uslu ga. Be le `e se i slu ~a je vi ka da pro sti tut ke po kra du svo je kli jen te, pa je ta ko ne dav no jed na u No vom Sa du uze la od ka mi on xi je 1.000 evra u tre nut ku ka da je bio u „qu bav nom” za no su. Ta ko |e, de si se da pro da va ~i ce qu ba vi ima ju sprem nu eki pu ko ja pqa~ ka po god ne mu {te ri je ili ih uce wu ju snim ci ma wi ho vih „ne sta {lu ka” sa pro sti tut kom.

Ka ko kod nas ne po sto ji za kon ko jim se {ti te pra va pro sti t ut k i, one su prak t i~ n o pre pu {te ne kri mi nal ci ma u ru ke zbog ~e ga se naj sta ri ji za nat ~e sto ve zu je uz tr go vi nu qu di ma.

- Tr go vi na qu di ma je kri vi~ no de lo za ko je je za pre }e no od tri do 20 go di na za tvo ra, dok je za prek {aj pro sti tu ci je pred vi |e na sank ci ja od 30 da na za tvo ra. Ta ko |e, tr go vi na qu di ma ima za ciq eks plo a ta ci ju o{te }e nog pri nu dom na rad, pro s ja~ w e w e, vr { e w e

kri v i~ n ih de l a, ali i sek su al nu e k s p o l a t a c i j u {to je i naj ~ e {}i slu ~aj. Je dan od vi do va sek su al n e eks p lo a t a ci je je i pri nud na pro sti tu ci ja, {to pred s ta v qa do d ir n u ta~ k u iz m e | u kri v i~ nog de la tr go vi ne qu di ma i pre kra { a j a pro s ti tu ci je, jer u pr vom slu ~a ju li ca ko ja se oda ju pro stu tu ci ji to ~i ne pod pri nu dom po ~i ni o ca kri vi~ nog de la tr go vi ne qu di ma - po ja {wa va za „Dnev nik” na ~ el n ik ode q e w a za su zbi ja we tr go vi ne qu d i m a u no v o sad skoj Po li cij skoj upra v i Si Su sre ti s pro sti tut ka ma mogu biti ri zi~ ni ni {a Hr gi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, no - si tu a ci ja uzrok za ba vqe we vo sad ska po li ci ja ve} tre }u pro sti tu ci jom kao i da su `r go di nu za re dom ima naj ve }i tve tr go vi ne qu di ma, ta ko |e, broj re {e nih slu ~a je va tr go - naj ~e {}e do spe le u ru ke tr go vi ne qu di ma, ali to ne zna ~i va ca zbog obe }a wa o bo qem da je No vi Sad cen tar tr go va - `i vo tu. ca qu di ma i pro sti tu ci je. On - Tr go vi na qu di ma je kri is ti ~e da je lo {a ma te ri jal na vi~ no de lo ko je se na la zi u gla vi Za ko ni ka s de li ma pro tiv ~o ve~ no sti i dru gih do ba ra za {ti }e nih me |u na rod nim Praznike provele u zatvoru pra vom, a gde su iz me |u iz me |u Upr kos pri vo |e wi ma i hap {e wi ma, ve }i na pro sti tut ki se vra osta lih ge no cid, rat ni zlo ~in }a ovom po slu, a 30 da na pro ve de nih u za tvo ru gle da ju sa mo kao iz i jo{ ne ka de la ko ja ne za sta gu bqe no vre me i no vac. re va ju. U do sa da {wem ra du su -Ovih da na se o~e ku je iz la zak wih oko 15 ko je su kra jem pro {le sre li smo se uglav nom sa `r go di ne od u kom Pre kr {aj nog su da po sla te u za tvor. Ve }i deo wih tva ma ko je su `en ske oso be sa }e se vra ti ti po slu, uglav nom u oko li ni Ka} ke pe tqe. One ra de za v r { e n om osnov n om ili svo je, a mi svo je, ima mo re dov ne obi la ske i ak ci je, {to nam je stal sred wom {ko lom, dok je ve li ni za da tak, a re zul ta ti su ove go di ne bo qi ne go ra ni jih - ka `e za ki broj o{te }e nih iz rom ske „Dnev nik” Ma ri na Crn ~e vi}, ko man dir po li cij ske is po sta ve na na ci o nal ne za jed ni ce i iz so Kli si. Okri vqe ne su ma hom iz @a bqa, \ur |e va, Be o gra da, Su bo ci jal no ugro `e nih po ro di ca. ti ce i No vog Sa da, a sta re su uglav nom od 17 do 35 go di na.

Kri ti~ na za ni ma wa su mo de -Ne ma ju {ko lu ili ima ju za vr {e nu sred wu stru~ nu spre mu. Ne li, go-go igra ~i ce i ma ne ken ma ju rad no vre me ve} ra de po ceo dan i no} bez ob zi ra da li ima ju ke, ko je su na se le na pri ~u ma kroa ili ne. Od wih sto ti nak ko je or di ni ra ju oko ka} ke pe tqe, okri vqe nih i po ne kad sa wi ~e tre de set su po vrat ni ce, a de se tak ima ju de cu i bra~ ne part ne re ma pret hod no u{li u emo tiv nu ko ji zna ju i po dr `a va ju to {to ra de- ka `e Ma ri na Crn ~e vi}. ve zu - ob ja {wa va Hr gi}.

M. Vuja~i}

„TELEKOM” ZBOG KRA\A PRETRPEO MILIONSKU [TETU

OPTU@NICA PROTIV PETORICE VANDALA

Ma lo is pi si va li sva sti ke, ma lo kra li Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Va we V. (21) iz E~ ke, i De ja na B. (21), Vo ji sla va ^. (19), Ar nol da S. (19) i [an do ra [. (20), svi iz Zre wa ni na, zbog sum we da su is pi si va li uvre dqi ve gra fi te, ali i obi ja li tr go vi ne. Po na vo di ma tu `i la {tva, Va wa B, De jan B. i Vo ji slav ^. se te re te da su 16. mar ta 2011. go di ne, u ve ~er wim ~a so vi ma, u Zre wa ni nu, u uli ca ma Ma |ar ske ko mu ne i Ara di Ja no {a, u za jed ni ci sa ma lo let nim N. ^. na vi {e pri vat nih ku }a i na jed n om auto m o b i l u spre j om cr ne bo je na cr ta li ku ka ste kr s to v e, ~i m e su po ~ i n i l i kri vi~ no de lo iza zi va wa na -

ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we i ne tr pe qi vo sti. Ta ko |e, wi ma se op tu `ni com sta vqa na te ret da su istog da na, na objek t u Me s ne za j ed n i c e Mu `qa, pri grad skog na se qa u ko me `i ve uglav nom pri pad ni ci ma |ar skog na ro da, is pi sa li gra fit sa ne ko li ko skra }e n i c a, ~i m e su iz v r { i l i kri v i~ n o de l o uni { te w a i o{te }e wa tu |e stva ri.

Ka ko se is ti ~e u op tu `ni ci, Vo ji slav ^. i Ar nold S. su u to ku no }i iz me |u 20. i 21. ja nu a ra pro {le go di ne, u No vom Ite be ju, za jed no sa ma lo dob nim N. ^. upo tre bom fi zi~ ke sna ge i paj se ra, otvo ri li ula zna vra ta tr go vi ne „Ba ta ju n i o r”. Na k on to g a se

Li si ce zbog ma ko ve sla me Zre wa nin ska po li ci ja uhap si la je Ni ko lu S. (35) iz Me le na ca i od re di la mu me ru za dr `a va wa, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga i vi {e kri vi~ nih de la te {ke kra |e.

Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu na ve la je u sa op {te wu da se po do zre va da je Ni ko la S. kra jem pro {le i po ~et kom ove

go di ne, u vi {e na vra ta, neo vla {}e no na ba vqao ma ko vu sla mu ko ju je ter mi~ ki ob ra |i vao i na taj na ~in pro iz vo dio te~ ni opi jum. Ta ko |e se sum wa da je pro va lio u ne ko li ko vi ken di ca u oko li ni Zre wa ni na, iz ko jih je otu |io ra zni alat i dru ge pred me te.

Ni ko la S. je uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu. @. B.

ogla sio alarm, pa su na pu sti li li ce me sta, a tu `i la {tvo im sta vqa na te ret da su ta ko po ~i ni li kri vi~ no de lo te {ke kra |e u po ku {a ju.

Istom op t u ` ni c om, Vo j i slav ^, Ar nold S. i [an dor [. te re te se da su ne u tvr |e nog da na mi nu le go di ne, u ^e ste re gu, opet u za jed ni ci sa ma lo let nim N. ^, do {li do pro dav ni ce „Gor da na”, te paj se rom od va li li ka ta nac i na ~i ni li otvor na vra ti ma kroz ko ji su u{li u pro daj ni obje kat i iz we ga ukra li ra znu ro bu u ukup n oj vred n o s ti od 88.150 di na ra. Tu `i la {tvo je to kva li fi ko va lo kao kri vi~ no de lo te {ke kra |e. @. B.

Ne po ma `u ni lan ci i ka tan ci Kom pa ni ja Te le kom Sr bi ja to kom pro {le go di ne ima la je vi {e mi li o na di na ra {te te od kra |e de lo va ba znih sta ni ca i gro mo bra na kao i po klo pa ca na {ah to vi ma, a sa mo ba kar ni ka blo vi su bi li na me ti lo po va vi {e de se ti na pu ta.

Ka ko je su sa op {ti li u Te le ko mu, kra |e su se de {a va le naj ~e {}e u Be o gra du, na pod ru~ ju op {ti na ^u ka ri ca i No vi Be o grad, a osim kom pa ni je ko ja je pre tr pe la {te tu i iz gu bi la pri ho de zbog ne mo gu} no sti pru `a wa ser vi sa ko ri sni ci ma, tr pe li su i gra |a ni i po slov ni ko ri sni ci ko ji ni su mo gli da oba vqa ju svo ju de lat nost.

KROZ @ENSKI TOALET U [KOLU

Po krao {ko lu i cr kvu Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Qu ba na M. (28) iz Be o gra da, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ke kra |e. Sim wa se da je u Se~ wu, u Gim na zij skoj uli ci, {raf ci ge rom otvo rio pro zor na `en skom to a le tu Sred we {ko le “Vuk Ka ra d`i}”, u{ao u obje kat i oda tle uzeo vi deo ka me ru i laptop, ukup ne vred no sti 91.214 di na ra. Na te ret mu se sta vqa i da je istog da na obio vra ta pra vo slav ne cr kve Sve ti Di mi tri je u Se~ wu, iz ko je je, na kon pre me ta ~i ne, ukrao no vac od do bro voq nih pri lo ga, u iz no su od 2.000 di na ra, ko ji se na la zio kod cen tral ne iko ne. @. B.

Ka da do |e do kra |e ka blo va, eki pe Te le ko ma se sme wu ju i ra de da no no} no ka ko bi u naj kra }em mo gu }em ro ku us po sta vi le te le fon ski sa o bra }aj. Naj ~e {}e

uspe va ju da po no vo po ve `u te le fon ske li ni je istog da na, ali u slu ~a je vi ma te `ih kra |a i ozbiq ni jih o{te }e wa na pri stup noj in fra struk tu ri, do ma }in stvi ma se suk ce siv no ukqu ~u ju te le fon ske li ni je.

Ka ko su ob ja sni li u Te le ko mu, kom pa ni ja je na sto ja la da si stem ski re {i pro blem uni {ta va wa i kra |e po klo pa ca na {ah to vi ma po sta vqa wem me ha ni~ kih za tva ra ~a sa spe ci jal nim kqu ~e vi ma. Ipak, ka ko su is ta kli, to ne mo `e da bu de do voq na za {ti ta pro tiv kra |a u sva kom po je di na~ nom slu ~a ju, po go to vo pro tiv or ga ni zo va nih gru pa ko je ko ri ste spe ci jal ne ala te.

(Tanjug)

IZ NOVOSADSKE POLICIJE

Za ne de qu da na 36 ne zgo da Na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, pro te kle ne de qe, do go di lo se 36 sa o bra }aj nih ne zgo da, u ko ji ma je 14 oso ba te `e i lak {e po vre |e no. Pri ~i we na ma te ri jal na {te ta se pro ce nju je na oko 3.674.000 di na ra.

Naj ~e {}i uzro ci sa o bra }aj nih ne sre }a bi li su ne pri la go |e na br zi na, ne u stu pa we pr ven stva pro la za i ne pa `wa vo za ~a. Po li ci ja je pod ne la 8 kri vi~ nih pri ja va, zbog kri vi~ nih de la pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, a pre kr {aj ne pri ja ve pod ne te su pro tiv 146 u~e sni ka u

sa o bra }a ju. Iz da to je 388 oba ve {te wa o u~i we nim sa o bra }aj nim pre kr {a ji ma, iz sa o bra }a ja je is kqu ~e no 28 vo za ~a zbog upra vqa wa vo zi lom pod uti ca jem al ko ho la i 44 vo zi la zbog te `ih teh ni~ kih ne is prav no sti. Pro te kle ne de qe, na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga, evid ne ti ra na su 33 po `a ra od ko ji he je 14 na gra |e vin skim objek ti ma, 18 na otvo re nom pro sto ru i je dan na auto mo bi lu. U po `a ri ma ni je bi lo po vre |e nih li ca, dok se pri ~i we na ma te ri jal na {te ta pro ce wu je na oko 400.000,00 di na ra.

SPORT

utorak10.januar2012.

c m y

16

dnevnik

UZ ZAVR[ETAK 49. TRADICIONALNOG „DNEVNIKOVOG” TURNIRA U MALOM FUDBALU

Kult na ma ni fe sta ci ja is pu ni la o~e ki va wa U predivnom ambijentu, pred vi{e od hiqadu gledalaca, spu{tena je zavesa na 49. tradicionalni „Dnevnikov„ turnir u malom fudbalu. U konkurenciji seniora trijumfovala je ekipe Kafe Picerije Ugner iz Ka}a, za koju su nastupali igra~i Lete}eg Holan|anina iz Vrbasa. Drugo mesto pripalo je Mewa~nici Ris iz [ajka{a, a pro{logodi{wi finalisti Carigrad Lazin sala{ i Kafe Dva kraqa borili su za tre}e mesto.

Zavr{nica ove, slobodno mo`emo da ka`emo kultne maifestacije u ovom sportu odu{evila je

gledaoce, igrao se sjajan fudbal, bilo je izuzetnih poteza, spektakularnih odbrana i velikih rezultatskih drama. ^iwenica da su dve polufinalne utakmice i finalni okr{aj odlu~eni tek posle izvo|ewa penala jasno svedo~i da su nijanse presudile. Gledaoci koji su u protekle dve nedeqe redovno popuwavale tribine male sale Spensa nisu {tedeli dlanove, {to najboqe govori da je na{ turnir ponovo osvojio qubiteqe ove igre.Izuzetno je va`no i svima na ponos {to u 187 odigranih me~eva nije bilo ni jednog ekscesa, ni te`e povrede.

U pet konkurencija igralo je 95 ekipa, daleko je to od rekorda na{eg turnira (532, 1978. godine), ali ni vremena nisu uporediva, danas se kud i kamo te`e `ivi u odnosu na spomenutu godinu. No, u ovom trenutku ni jedan turnir u Srbiji na me`e da se pohvali ovolikim brojem u~esnika. Naravno, najmla|i su budu}nost na{eg turnira, a wih je iz godinu u godinu sve vi{e, jedino su se veterani malo umorili i to Novosa|ani, ali ne i veterani iz drugih sredina, jer smo kod nastarijih imali ekipe iz Ba~kog Petrovac (Akva park), Zrewani-

na (Proleter), Veternika (Zora), Futoga (STR Banana)...

Ovogodi{wi turnir protekao je u dominaciji timova van Novog Sada, u finalu seniora su igrali Vrba{ani i [ajka{ani, {to se nije dogodilo u 49 godina dugoj istoriji ove kultne manifestacije. I to je pokazateq i naznaka da }e idu}e godine 50. jubularni „Dnevnikov” turnir biti jo{ kvalitetniji, gledaniji i uspe{niji od ovog prekju~e zavr{enog.

G. K. Fo to: F. Baki}, R. Hayi}

c m y

dnevnik

ZVEZDA DANAS PO^IWE PRIPREME

Re kon struk ci ja ti ma za spas se zo ne Fud ba le ri Cr ve ne zve zde da nas }e po ~e ti pri pre me za na sta vak se zo ne. Zim ska pa u za do ne la je ra di kal ne za hva te na Ma ra ka ni. Pod te re tom ble dih par ti ja li mi ti ra nog ti ma, sla bih re zul ta ta, upra va je do ne la mo `da i iz nu |e nu od lu ku o ras pi si va wu van red nih iz bo ra ko ji }e bi ti okon ~a ni kra jem ma ja.

Tre ner Pro si ne~ ki do bio je mak si mal nu po dr {ku klu ba, ~ak i mno go {i ra ovla {}e wa u kre i ra wu ka drov ske po li ti ke, u ran gu tim me na xe ra. Kon sta to va ne su sla bo sti u pro te klom

vo je vi} (Rad), tan dem U`i ~a na Ka sa li ca- Mak si mo vi}, po tom Mla de no vi} (Bo rac, ^a ~ak), a iz omla din ske {ko le re gru to va ni su, uz pro fe si o nal ne ugo vo re, \u ri~ ko vi}, O`e go vi} i Kr ne ta. Od po vrat ni ka u cr ve no- be li ta bor tu su Pe ro vi}, Tri fu no vi} i To {i}. Na pro bi }e dve ne de qe pro ve sti i mla di re pre zen ta ti vac Ga ne, na pa da~, Asa moa.

- Do v e l i smo kva l i t et n e fud ba le re ko ji mo gu da od go vo r e raz l i ~ i t im si s te m i m a igre. Za o kru `i li smo sve li -

Bu dva pa Tur ska Cr ve no- be li }e uvod ni deo pri pre ma oba vi ti u Be o gra du.

Sle di od la zak u Bu dvu (19. ja nu a ra), a na cr no gor skom pri mor ju, to kom de se to dnev nog ra da, pla ni ra ni su i kon trol ni me ~e vi pro tiv Gr bqa, Bu du} no sti, Ze te i Le o ta ra.

Naj zna ~aj ni ja fa za pri pre ma bi }e oba vqe na u Tur skoj od 1. fe bru a ra. Ugo vo re na je ve} se ri ja pri ja teq skih du e la pro tiv Vin ter tu ra, @i li ne, Klu `a, Li tek sa, Jang xua i Di na ma (Bu ku re{t).

Ro bert Pro si ne~ ki za do vo qan

pe ri o du ko je je is ka za la eki pa, pa je po seg nu to za slo je vi tom re kon struk ci jom. Naj pre su pre cr ta na ime na vi {e od de set fud ba le ra, na ~e lu sa ka pi te nom Ko va ~e vi }em, pro ble ma ti~ nim Adi jem i Vi lo ti }em, ne ba{ efi ka snim Ka lu |e ro vi }em...

Pre la zni rok je od ra |en eks pre sno, prak ti~ no pre ne go je i zva ni~ no otvo ren. Stra te gi ja je ap so lut no pro me we na, a po ja ~a wa su po tra `e na ovo ga pu ta na do ma }oj po zor ni ci, pre sve ga u vi du mla dih re pre zen ta ti va ca ko ji su ve} is ka za li za vi dan kva li tet. An ga `o va ni su Mi li -

ni je ti ma, pa je iz ve sno da }e mo pro ba ti i ne {to no vo to kom pri pre m a u od n o s u na je sen - za do vo qan je tre n er Pro si ne~ ki.

Stru~ ni {tab Be o gra |a na, ko ji je po ja ~an kon di ci o nim tre ne rom Ra di vo jem Ra da ko vi }em iz Kra gu jev ca, ima }e de li ka tan za da tak da br zo po sla `e ras plo `i ve koc ki ce i skla dan mo za ik. Uosta lom, ~i ni se da je ak tu el no ru ko vod stvo na sto ba ci lo i po sled we adu te ka ko bi u pro le} nom de lu se zo ne tim iz gle dao ube dqi vi je, po ku {ao da se do mog ne ba rem jed nog tro fe ja. Po mak u igri mo ra da se na pra vi, jer pre vi {e pro sto ra, vre me na pa i str pqe wa da se no vo for mi ra ni sa stav is ka `e ne ma. Re zul ta ti }e umno go me kre i ra ti i da qe po te ze pred sed ni ka Vla da na Lu ki }a, od no sno we go vu od lu ku da li }e is ta }i kan di da tu ru za no vi man dat na ~e lu na {eg naj tro fej ni jeg klu ba.

Z. Rangelov

KLUPA PARTIZANA NIJE STO POSTO REZERVISANA ZA STANOJEVI]A

Ra ~un bez kr~ ma ra

Iako se ko li ko do ju ~e si tu a ci ja sa ostan kom Alek san dra Sta n o j e v i } a na me s tu {e f a stru ke Par ti za na ~i ni la iz ve snom iz gle da da ba{ i ni je ta ko. U po ku {a ju da od ~el nih qu di klu ba do bi je mo po tvr du o na stav ku sa rad we sa tro fej nim tre ne rom na i {li smo na zid }ut we. Ni pred sed nik Dra gan \u ri}, ni ko or di na tor za sva sport ska pi ta wa Al bert Na| ni su nam se ja vi li na te le fon.

Zna ~i li to da se Sta no je vi }u spre ma ot kaz ? [ef stru k e za m e r io se Uprav nom od bo ru jo{ po sle eli mi na ci je od [a mro ka, ka da je jav no obe lo da nio sve we go ve pro pu ste, pre sve ga ve za no za po dr {ku u za dr `a va wu naj bo qih igra ~a Ivi ce Ili e va i Ste fa na Sa vi }a, a su kob je kul mi ni rao na kon za vr {et ka je se we po lu se zo ne, ka da je od ba cio op tu `be pred sed ni ka \u ri }a ,,da je sport ski deo kriv za ne u s peh u Evro p i”.

Pri mir je, ozna ~e no na kon pr ve run de, iz gle da je bi lo ve {ta~ ko. [ta se to de {a va u Par ti za nu ? Ot kud to li ke ten zi je u si tu a ci ji ka da cr no - be li ap so lut no do mi ni ra ju srp skim fud ba lom i na pu tu su da osvo je pe tu uza stop nu ti tu lu ? Bi }e, ne do sta tak ko mu ni ka ci je po slov ni - sport ski deo klu ba i ne do sta t ak ja s ne stra t e g i j e ka k o i}i na pred. Pa su ta ko, ka da su us pe si svi za slu `ni, a ka da ni su pqu {te op tu `be. Na vi ja ~i Par ti za na (i) po ovom pi ta wu su po de qe ni, a isti na je da je i

kri vi ca ko lek tiv na. Po slov nog de la, za to {to ni je obez be dio mir u ku }i, a sport skog {to se ve ro vat no ne bi ni ogla sio da ni je na pad nut od ovog pr vog. Ta ko se to ne ra di. Do ka `i te na de lu da je Par ti zan ve }i od svih vas, u {ta se stal no ku ne te.

Dra gan \u ri}, kao pr vi ~o vek Par ti za na, iza se be ima ~e ti ri uza stop ne ti tu le i po la pu ta ka pe toj, ali u`i va ni kad ma wu po dr {ku pri sta li ca klu ba. Za ne u speh u Evro pi mno gi okri vqu ju we ga, ali ne me {a ju }i se u po slov nu po li ti ku mo `e mu se za me ra me ri ti sle de }e - za {to da je pom pe zne iz ja ve ako ni je si gu ran da su one i ostva ri ve. Pod se ti mo, \u ri} je pred dvo me~ sa Gen kom na ja vio si gu ran pro laz cr no - be lih,a na kra ju je osra mo }en od [a mro ka. Ni je li bi lo zgod ni je ve} ta da bi ti ume re ni op ti mi sta i kao i na No vo go di {wem kok te lu kao glav ni pri o ri tet is ta }i pro mo ci ju ta le na ta. Ova ko, ~as ~u je mo jed nu, a ~as dru gu pri ~u. [to se sport skog de la ti ~e, ni on ni je bez gre {an. Di rek tor Kr sta ji}, pred po ~e tak se zo ne, ni je bio to li ko `u star kao po okon ~a wu we nog pr vog de la. Tre ner Sta no je vi} je ste uka zi vao na pro pu ste, ali i on je pla nuo tek po sle [a mro ka.

Ni je li mo glo dru ga ~i je ?

Par ti zan se o~i gled no sa da kr~ ka u ka {i ko ju su za me si li i po s lov n i i sport s ki deo klu ba.

I. Lazarevi}

SPORT

utorak10.januar2012.

17

VOJVODINA ]E SE OD 5. DO 19. FEBRUARA PRIPREMATI U ANTALIJI

Ve} ugo vo re na ~e ti ri me ~a Ju ~e je i zva ni~ no po ~eo pre la zni rok za pro fe si o nal ne fud ba le re ko ji }e po tra ja ti to kom na red ne ~e ti ri sed mi ce. Ru ko vod stvo FK Voj vo di na uve li ko je ak tiv no po tom pi ta wu, jer cr ve nobe li `e le da po ja ~a ju tim i pro le }e do ~e ka ju ja ki u igra~ kom ka dru i {to pri pre mqe ni ji za ni ma lo la ke iza zo ve ko ji su pred wi ma. Na rav no, Kup Sr bi je je u fo ku su No vo sa |a na, po {to su odav no na ja vi li da `e le da osvo je tro fej u ovom tak mi ~e wu. Za sa da je Voj vo di na us pe la da se pla si ra u po lu fi na le, gde je ~e ka dvo me~ s ~a ~an skim Bor cem (21. mar ta u ^a~ ku i re van{, 11. apri la u No vom Sa du). Dru gi po lu fi nal ni par ~i ne Par ti zan i Cr ve na zve zda. Fi nal ni me~ igra se 16. ma ja u No vom Sa du.

Ju ~e se iz An ta li je vra tio ge ne ral ni se kre tar No vo sa |a na Ra di sav Ra bre no vi}, ko ji je u ovom po zna tom tur skom le to va li {tu bio da ugo vo ri dvo ne deq ne zim ske pri pre me.

- Sve je, {to se pri pre ma ti ~e, do go vo re no i sa da je na stru~ nom {ta bu i we go vom {e fu De ja nu Vu ki }e vi }u da iza be re jed nu od dve va ri jan te ko je ima mo za pri pre me u An ta li ji - re kao je Ra bre no vi}. S jed nom smo do bro upo zna ti, a dru ga je no va, pa }e od stru~ nog {ta ba za vi si ti ko ju }e mo pri hva ti ti. Zna se da }e mo u Tur skoj bo ra vi ti u pe ri o du od 5. do 19. fe bru a ra, a ve} sa da sam ugo vo rio ~e ti ri kon trol ne utak mi ce s ti mo vi ma iz ^e {ke, Slo va~ ke i Ukra ji ne, a jo{ jed nu pro ve ru tek tre ba [an sa za do ka zi va we: Vuk Mi to {e vi} da do go vo ri mo.

Ho }e li No vo sa |a ni i}i, ka ko je pr vo bit - „Vu ja din Bo {kov”. Ov de ima mo sve {to nam no bi lo pla ni ra no, i u Cr nu Go ru? tre ba, sjaj ne uslo ve i mi slim da }e mo ra di - Naj ve ro vat ni je je da ne }e mo - ob ja snio je ti u Ve ter ni ku do od la ska u An ta li ju. Na sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li}. - Na - rav no, uko li ko bi se vre men ske pri li ke po dam se da }e vre me da nas po slu `i i taj pr vi gor {a le, otvo re na je mo gu} nost da, ipak, deo ra da `e li mo da od ra di mo u na {em FC ode mo ne gde van No vog Sa da.

Mo re i ra da nas u No vom Sa du?

Na vi ja ~e no vo sad skog su per li ga {a sva ka ko naj vi {e za ni ma da li }e Por tu ga lac Al ma mi Mo re i ra pot pi sa ti ugo vor s Voj vo di nom. Po {to je Gru zin Me re ba {vi li na pu stio cr ve no-be le, me sto glav nog kre a to ra igre osta lo je upra `we no i upra vo bi ne ka da {wi igra~ Par ti za na tre ba lo da ga po pu ni.

Pre go vo ri su do ve de ni do pred sam za vr {e tak i, ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, Mo re i ra bi ve} da nas mo gao da se po ja vi u No vom Sa du i pot pi {e ugo vor.

Ka ko stva ri sto je s pre la znim ro kom?

- Me na xe ri nam nu de do sta igra ~a i Voj vo di na je ve o ma in te re sant na po tom pi ta wu - na sta vio je Pan te li}. - Zna se da je na{ pr vi pik Al ma mi Mo re i ra, s ~i jim smo mo gu} no sti ma do bro upo zna ti, kao i s tim {ta bi on mo gao da nam do ne se. O~e ku jem da }e sve bi ti ja sno do kra ja ove ne de qe po pi ta wu we go vog do la ska. U sva kom slu ~a ju, s Mo re i rom bi smo bi li kva li tet ni ji u kre a ci ji igre, jer, s Ka ta i jem ko ji je ve} do {ao, ima li bi smo iz u zet no jak na pad u ko jem su i Abu ba kar, Bo jo vi} [ku le ti} i Bra na Ili}, a do bi li bi smo i na ra zno vr sno sti.

Vuk Mi to {e vi}, mla di re pre zen ta ti vac Sr bi je, tre ba lo bi da na sle di Slo bo da na Me do je vi }a na po zi ci ji zad weg ve znog igra ~a?

- Od Mi to {e vi }a o~e ku je mo da oprav da re pu ta ci ju ko ju ima i da po ka `e da li je sta sao da po sta ne je dan od no si la ca igre. Do sa da je uglav nom imao epi zod ne ulo ge, a ovog pu ta mu se otva ra pro stor da do ka `e sav kva li tet ko ji ima.

U me di ji ma se po mi wu ra zni igra ~i kao mo gu }a po ja ~a wa.

- To je ~i we ni ca, ali mi za i sta pa `qi vo bi ra mo fud ba le re - do dao je sport ski di rek tor cr ve no-be lih.

- Ima mo, na rav no, jo{ ne ko li ko op ci ja ka da su do la sci u pi ta wu, ali }e ko na~ nu re~ da ti De jan Vu ki }e vi}, ~i ji se do la zak s od mo ra u No vi Sad o~e ku je da nas. U sva kom slu ~a ju, o~e ku jem da u naj kra }em vre me nu od ra di mo po sao ve zan za po vra tak Mi lo va na Mi lo vi }a s po zaj mi ce u Ja vo ru. [ta je s osta lim igra ~i ma, po put Vu li }e vi }a, Moj so va, Pa vlo vi }a i Bra ne Ili }a? Ima li po nu da za wih?

- Kon kret nih po nu da za sa da ne ma mo, ka da su igra ~i ko je ste na ve li u pi ta wu. Klu bo vi zo vu, is pi pa va ju puls, ali ne ma jo{ ni ~eg kon kret no. Tru di }e mo se da pro na |e mo klu bo ve za Ja oa, Bil bi ju, Smi qa ni }a i Slo bo da na No va ko vi }a u ko ji ma }e igra ti i po ku {a ti da se na met nu na {em stru~ nom {ta bu. Tu je i gru pa igra ~a ko ji su ve} na po zaj mi ca ma, a wu ~i ne Ra do ja, Po le ta no vi}, [u {war i Si la |i i pla ni ra mo da s wi ma oba vi mo raz go vo re i da vi di mo {ta je za wih naj bo qe u na stav ku ka ri je re. U sva kom slu ~a ju, naj bo qe je da igra ju ne gde i po tru di }e mo se da im to omo gu }i mo - ja san je bio Mi o drag Pan te li}.

A. Predojevi}

KULSKI HAJDUK PO^EO PRIPREME

Di sci pli na osnov uspe ha No vi stra teg su per li ga {a Haj du ka iz Ku le Zol tan Sa bo i we go vi sa rad ni ci oku pi li su fud ba le re i po ~e li pri pre ma za pro le} ni deo {am pi o na ta. Igra ~e je naj pre po zdra vio pred sed nik klu ba Zo ran Osma ji} i pred sta vio im no vog {e fa stru ke, is ti ~u }i da je Sa bo imao sjaj nu igra~ ku ka ri je ru i da o~e ku je da mu ta kva bu de i tre ner ska.

- Ne mam {ta pu no da vam pri ~am, od vas o~e ku jem da bu de te pro fe si o nal ci, da di sci pli na bu de na vi so kom ni vou, sve No vi {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Zol tan Sa bo (dru gi sle va) obra tio se igra ~i ma na po ~et ku zim skih pri pre ma osta lo }e mo u ho du je bi lo wih ne ko li ko ko ji su je - bo vi ma. Bu du }i da je po ~eo pre do go va ra ti. Ima mo se dam ne de qa pri pre ma i jed nu ne de qu se nas bi li po zajm qe ni dru gim la zni rok si gur no je da }e bi ti pred pr ven stvo, da kle ima }e mo klu bo vi ma. Na tre ning su oti - po ja ~a wa. Taj deo po sla }e klup do voq no vre me na da se do bro {li: gol ma ni Bra}, Pe ri} i La - ska ad mi ni stra ci ja od ra di ti u spre mi mo . Jed nom na gla {a vam ti no vi} i igra ~i: Pa u qe vi}, sa rad wi sa {e fom stru ke Sa bo da od vas o~e ku jem da bu de te di - Fej sa, Muj dra gi}, La li}, Nov - om, ko jeg smo upi ta li {ta o~e sci pli no va ni, jer je di sci pli na ko vi}, Mak si mo vi}, Bo {ko vi}, ku je od Haj du ka u pro le} nom de osnov sve ga, ko rekt ni u sa rad - Ha xi bu li}, Pa u no vi}, Bu ba lo, lu pr ven stva. wi. Kao {to ja ho }u da po mog nem ]o vin, Ko va ~e vi}, Var ga i mla - Da igra ~i bu du zdra vi jer to va ma ta ko i vi po mo zi te me ni, a di }i ko ji su pri kqu ~e ni pr vom je uslov da pri pre me od ra di mo sve u ci qu po sti za wa {to bo - ti mu Pe jo vi}, Ve se li no vi}, Su - kva li tet no. Na kon ra da na na qih re zul ta ta - re kao je u svom {i}, Ba le ti}, Vor ka pi} i Me - {im te re ni ma u Ku li, oti }i }e pr vom obra }a wu fud ba le ri ma zei. Od igra ~a ko ji su je se nas mo dve ne de qe u Umag ( fe bru Sa bo. bra ni li bo je Haj du ka Ke ke zo vi} ar), gde bi tre ba la da bu de iz vr Po tom je we gov pr vi sa rad nik i Avri} tre ba da oba ve raz go vor {e na fi na li za ci ja ra da. Ta ko Ran ko De li} pro zvao pr vo tim ce sa pred sed ni kom Osma ji }em, kao |e, ve ru jem da }e mo us pe ti da me |u ko ji ma ni je bi lo Pa ni }a, i Ma ra{, Ka u rin i Kr {i} ko ji dig ne mo ni vo igre bar za ste pe Ge gi }a, Ni ko li }a i Ose ia, ali su bi li po zajm qe ni dru gim klu - ni cu vi {e, a sa mim tim da se

pop ne mo i na pr ven stve noj ta be li za ko je me sto bli `e vr hu - od go vo rio je Sa bo.

Osve `en je stru~ ni {tab, Sa bou, De li }u i Ra du lo vi }u u ra du }e po ma ga ti Bran ko \a ko vi}, ~i ja je spe ci jal nost fi zi~ ka pri pre ma.

Ku qa ni }e u pri prem nom pe ri o du od i gra ti ~ak je da na est utak mi ca.

- @e lim da omo gu }im svim igra ~i ma do bru mi nu ta `u, {to se pre sve ga od no si na mla |e mom ke. Da kle, svi }e ima ti {an su da po ka `u {ta zna ju .

To zna ~i da za ce men ti ra nih me sta u eki pi ne ma?

- Na rav no. Na svim igra ~i ma je da se po ka `u, igra }e naj sprem ni ji i naj bo qi, a ja se na dam da }e mo i ne kog no vog igra ~a da pro mo vi {e mo - is ta kao je Sa bo.

Pr vih da na pri pre ma i me di cin ska slu `ba }e ima ti pu ne ru ke po sla. Ura |en je EKG, su tra }e u klup skoj am bu lan ti dok tor Ve li bor Va so vi} i we go vi sa rad ni ci oba vi ti le kar ske pre gle de, da bi u sre du i ~e tvr tak bi le ura |e ne la bo ra to rij ske ana li ze i na taj na ~in kom ple ti ra li bi se zdrav stve ni kar to ni svih igra ~a. \. Bojani}

18

sport

utorak10.januar2012.

dnevnik

GRADSKI DERBI DVA MAN^ESTERA DOBIO JUNAJTED

Fer gu son qut i po red po be de Me na xer Man ~e ster ju naj te da ne za do vo qan upr kos kup po be di nad Man ~e ster si ti jem (3:2), ~i ji stra teg Man }i ni ka `e da je uve ren u osva ja we ti tu le.

Aleks Fer gu son je kri ti ko vao, a Ro ber to Man }i ni hva lio svo je fud ba le re na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle der bi ja na sta di o nu Eti had. S ob zi rom na to ka ko se Man ~e ster ju naj ted „koc kao” sa vo| stvom od 3:0, sa svim o~e ki va no.

- Bi li smo stra {no ne pa `qi vi u dru gom po lu vre me nu. Igra ~i su kod vi so kog vo| stva po mi sli li da je utak mi ca re {e na i od u ze li su gas. Ume sto da bez bri `ni u|e mo u za vr {ni cu, u~i ni li smo da Si ti iz gle da bo qi ne go {to je re al no bio. - iz ja vio je Fer gu son. [ko tlan |a nin je kon sta to vao da je igra na kon tra na pa de bi la plo do no sna u pr vih 45 mi nu ta, ali da u dru gom po lu vre me nu ni je mo gao da ve ru je ka ko je we gov tim sa igra ~em vi {e uma lo is pu stio ve li ki ka pi tal.

- Oni su se po vu kli i po ~e li da ~e ka ju na na {e gre {ke, a mi smo po ~e li da ih pra vi mo. Na kra ju mo `e mo da bu de mo sre} ni {to smo uop {te po be di li, iako smo bi li u po zi ci ji da ih ras tu ri mo.

Ju naj ted, ko ji je pret hod no iz gu bio dve utak mi ce za re dom u Pre mi jer li gi, mo ra }e i u slede}em kolu F A k upa na te{ ko gostova we - svom najq u} em rivalu, Liverp ulu . Ako i ta mo pobedi , od prv og tr ofeja na ko n

Aleks Ferguson

2004. i t ri jumfa n ad Milvolom u f inalu (4:0), deli}e g a jo{ tr i prepre ke.

N a pitawe {ta misli o is kq u~ewu Kompa nija u 1 2. minut u, Fe rg uson j e odgovorio da se sla`e sa odluk om sudije Kri sa Foja.

- V ideo s am ga i ranije kak o opas no startuj e. Nije za ka ~io Na nija , ali da j este, bio b i to `e stok fau l.

Nar av no, Ro berto M an }i ni video j e sporni slu~aj iz potpu no drug a~ ije pers pektive.

ITALIJANSKA SERIJA A

Mi lan i Ju ve u istom rit mu Mi lan i Ju ven tus de le pr vo me sto na ta be li Se ri je A i po sle 17. ko la. Udi ne ze je u ne deq nom ma ti neu bio ubedqiv protiv ]ezene (4:1) i na nekoliko sati preuzeo vrh, ali su najtrofejniji klubovi Italije malo kasnije pobedili na gostovawima i ponovo presko~ili crno-bele sa Friulija.Juventus je savladao „fewera{a” Le}e 1:0, a Milan je bio uspe{an u Bergamu - 2:0.

Rezultati 17. kola: Udineze ]ezena 4:1 (1:1) /Di Natale 1, 82, Asamoa 54, Basta 75 - Eder 39/, Roma - Kjevo 2:0 (1:0) /Toti 34p, 78p/, Atalanta - Milan 0:2 (0:1)/Ibrahimovi} 22p, Boateng 82/, Bolowa - Katanija 2:0 (0:0) /[erubin 50, Di Vajo 90+1/, Kaqari - \enova 3:0 (1:0)

/Larivej 13p, Ibarbo 56, Grankvist 72a/, Le}e - Juventus 0:1 (0:1) /Matri 27/ , Novara Fiorentina 0:3 (0:2) /Joveti} 20p, 49, Montolivo 42/, Palermo - Napoli 1:3 (0:1) /Mikoli 89 - Pandev 35, Kavani 54, Ham{ik 60/, Sijena - Lacio 4:0 (3:0) /Destro 11, 81, Kavajo 35p, 45p/, Inter - Parma 5:0 (3:0) /Milito 13, 41 Mota 18, Pacaini 56, Faraoni 79/.

TABELA: Milan 37, Juventus 37, Udineze 35, Lacio 30, Inter 29, Napoli 27, Roma 27, Katanija 22, Fiorentina 21, Kaqari 21, Palermo 21, \enova 21, Atalanta (-6 bodova) 20, Kjevo 20, Parma 19, Sijena 18, ]ezena 12, Novara 12, Le}e 9 bodova.

(Mondo)

- M islim d a Kompani ni je zas lu`io crveni ka rton. @ali }e mo se i na dam se da }e ta `al ba bit i u sv ojena. - rek ao je Man }ini.

Kapit en „g ra|ana” mo gao bi da propusti ob a polufinal na m e~a Karling kupa protiv Li ve rpula , kao i liga{ki derbi protiv Totenhema. Italijan je dodao da je tu`an zbog ispadawa iz FA kupa, ali istovremeno ponosan na tim, koji je 80 minuta igrao sa ~ovekom mawe i do{ao na korak od izjedna~ewa.

^ETVRTO KOLO KUPA FRANCUSKE

Pr vi het-trik Yoa Ko la Fud ba le ri Li la sa 6:0 po be di li su [an ti li u ~etvtom ko lu Ku pa Fran cu ske, a naj za slu `ni ji za to bio je Xo Kol, ko ji je pr vi put u ka ri je ri po sti gao het-trik. Tri d e s e t o g o d i { wi Kol, ko ji igra u Li lu na po zaj mi ci iz Li ver pu la, na taj na ~in je broj go lo va ove se zo ne do veo do bro ja se dam, na 22 me ~a.

Biv {i re pre zen ta ti vac En gle ske, ko ji jo{ uvek ima tri i po go di ne do is te ka ugo vo ra sa klu bom sa “En fil da”, ne dav no je re kao da `e li da osta ne u Li lu i po is te ku po zaj mi ce. S dru ge stra ne, Fran cu zi su na ja vi li da }e raz go va ra ti sa Li ver pu lom o ot ku pu ugo vo ra, ali bi we go ve igre u po sled we vre me mo gle da na te ra ju cr ve ne da to od bi ju i vra te ga na “En fil du”.

[PANSKA LIGA

Bar si sa mo bod u grad skom der bi ju Tim Pe pa Gvar di o le ak tu el ni je vla dar [pa ni je, Evro pe i sve ta, ali ne i Bar se lo ne. Jer, u grad skom der bi ju: Espa wol - Bar se lo na 1:1 (0:1).

Go ste je u vo| stvo do veo Sesk Fa bre gas u 16. mi nu tu, gla vom je pre ci zno i ja ko {u ti rao sa ~ak 15 me ta ra, po sle cen tar {u ta Da ni ja Al ve {a. Iz jed na ~io je „re zer vi sta” Espa wo la Al va ro Vas kez u 86. mi nu tu, ta ko |e gla vom, ali sa ~e ti ri me ta ra. Ni - Fa bre gas po sti `e vo de }i gol za Bar selonu je Espa wol bio pod re |en ri val u go di la u ru ku. Go sti su i tri pu ta pr vom po lu vre me nu, imao je i vi na utak mi ci po go di li okvir go la, {e {u te va na gol, me |u tim, igra i to Fa bre gas, Me si i Pi ke u 92. ~i ma Ma u ri si ja Po ke ti na ne do mi nu tu. ^i ni lo se da }e Bar sa la sta jao je za vr {ni uda rac. ko sa ~u va ti ra no ste ~e nu pred Bar sa je i pre vo| stva ima la nost, jer je do ma }in u dru gom po lu {an se, Alek sis San ~ez je dva pu ta vre me nu ostao bez da ha. I ka da se lo {e re a go vao ka da je iza {ao sam to naj ma we o~e ki va lo, Al va ro je pred gol ma na Kri sti ja na Al va re {o ki rao {am pi o na i „osta vio” ga za. Fa bre gas je tri mi nu ta pre ne na pet bo do va za o stat ka za li de go {to se upi sao u strel ce za tre rom, Real Ma dri dom. sao mre `u, ali je gol po ni {ten Utak mi ci iz me |u Espa wo la i zbog igra wa ru kom Li o ne la Me si Bar se lo ne pri su stvo vao je i tre ja. Na i me, Al va rez je „po klo nio” ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si lop tu Ar gen ti nu, ali ga je ona po ne~ ki.

- Sada sam uvereniji nego ikad da mo`emo da osvojimo Premijer ligu. Igra~i su pokazali karakter i zato ovu utakmicu smatram korakom napred, bez obzira na poraz dodao je Man }ini..

Bilo bi zanimqivo kada bi - po scenariju vezanom za Barselonu i Real Madrid man~esterski rivali odmerili snage i u Ligi Evrope. U {esnaestini finala Siti }e igrati sa Portom, a Junajted sa Ajaksom.

Re zul ta ti 17. ko la:Ra jo Va qe ka no - Se vi qa 2:1 (1:0) /Mi ku 45+1, Ta mu do 51 - Eski de 62/, He ta fe Atle tik Bil bao 0:0, Vi qa re al - Va len si ja 2:2 (2:1), Ru ben 14, Gon za lo 18 - Fe hu li 41, Adu ric 87/, Be tis - Spor ting Hi hon 2:0 (1:0) /San ta Kruz 23, Mo li na 90+2/, Espa wol - Bar se lo na 1:1 (0:1) /Al va ro 86 - Fa bre gas 16/, Ra sing San tan der Real Sa ra go sa 1:0 (1:0) /Ber nar do 45/, Le van te Ma jor ka 0:0, Real So si je dad - Osa su na 0:0, Real Ma drid - Gra na da 5:1 (2:1) /Ben ze ma 19, 50, Ra mos 34, Igu ain 47, Ro nal do 89 - Ri ko 22/, Ma la ga - Atle ti ko Ma drid 0:0.

TA BE LA: Real Ma drid 43, Bar se lo na 38, Va len si ja 34, Le van te 30, Osa su na 26, Ma la ga 25, Se vi qa 24, Espa wol 24, Atle tik Bil bao 23, Be tis 22, Atle ti ko Ma drid 20, He ta fe 20, Ra jo Va qe ka no 19, Ma jor ka 19, Gra na da 19, Real So si je dad 18, San tan der 17, Vi qa re al 16, Spor ting Hi hon 15, Sa ra go sa 10 bo do va.

Po red ube dqi ve po be de Li la, ~e tvr to ko lo Ku pa obe le `io je i tri jumf Pa ri Sen @er me na nad Lok mi nom sa 2:1. Na toj utak mi ci na klu pi sve ta ca de bi to vao je Kar lo An }e lo ti, ali se we gov tim po pri li~ no na mu ~io da bi do {ao do te po be de. Tri jumf Pa ri Sen @er me nu do neo je uru gvaj ski de fan zi vac Di je go Lu ga no, ko ji je po sti gao gol 30 se kun di pre is te ka na dok na de vre me na i ta ko iz be gao pro du `et ke.

Naj ve }e iz ne na |e we u ~e tvr tom ko lu Ku pa Fran cu ske pri re dio je Ni or, ko ji je po be dio Brest, dok su tri dru go li ga {a Avr, Troj i Ba sti jan iz ba ci li ~la no ve eli te Lo ri jen, Kaen i So {o. Po red du e la Pa ri Sen @er me na i Lok mi na naj u zbu dqi vi ji okr {aj od i gra li su Sent Etjen i Bor do, ko ji je sla vio po sle pe na la sa 5:3.

INDEKS IMA NAJBOQU ODBRANU NA VOJVO\ANSKOM ZAPADU

Stu den ti `e le u vi {i rang Na \a~ kom igra li {tu se je se nas igrao se do bar fud bal. In deks se na la zi na dru gom me stu Voj vo |an ske li ge, Za pad i im ka le pe {an se da se na pro le }e ume {a u bor bu za pr vo me sto. Stu den ti su osvo ji li 30 bo do va, za be le `i li su osam po be da, {est ne re {e nih re zul ta ta i sa mo jed nim po gnu te gla ve na pu sti li igra li {te. Fud ba le ri s \a~ kog igra li {ta po sti gli su 19 go lo va,a pri mi li sve ga se dam.

Ta ko da je od bra na za i sta bi la na vi si ni za dat ka.

Pred sed nik klu ba Mi lan Si kic ki za do vo qan je po stig nu tim.

- Mi slim da je to re zul tat du go go di {weg ra da. Eki pa se ni je pu no me wa la, iako ima mo mlad tim, igra ~i ima ju Da mir Sto jak do sta utak mi ca u no ga ma.

– is ta kao je pred sed nik Si kic - je tri po be de, jed na ne re {e na ki. utak mi ca i je dan po raz.

Na vi ja ~i pri `eq ku ju da stu - Po kva li te tu igra ~a si gur den ti ove go di ne ukqu ~e u bor - no za slu `u je mo pr vo me sto. – re bu za pr vo me sto. kao je Sto jak.

- @e li mo da na pra vi mo jo{ Mla di no vo sad ski stru~ wak je dan ko rak, bo ri }e mo se po {te sma tra da je na sle dio kva li te no do kra ja i igra }e mo sva ku tan tim ko ji za slu `u je da igra u utak mi cu na po be du. Li~ no mi vi {em ran gu. Bu za xi ja, Sal kai, slim da mo `e mo osvo ji ti jed no Kra go vi}, To po li}, Sa vi} i Po od pr va dva me sta - re kao je Si we vi}, pa Ne di} i Vu ja no vi}, kic ki. ~i ne za i sta eki pu za re spekt: Tre ner ko ji je ve o ma uspe {no - Ret ki su ti mo vi ko ji su u vo dio tim tri se zo ne, a u ovoj je - svim li ga ma pri mi li ma we go se ni za be le `io je pet po be da i lo va od nas. Na {e am bi ci je su pet ne re {e nih utak mi ca, Mir ko si gur no naj vi {e jer to po tvr |u Ba bi}, sa da je u Slo gi iz Te me ri - je ozbi qan rad i do bar tre ning, na. Spo ra zum no je na pu stio klub. a na rav no i kva li tet ko ji po se Po sled wih pet ko la eki pu je pre - du je mo - za vr {io je Sto jak. u zeo Da mir Sto jak, i we gov skor M. Kova~evi}

BA^KA ZIMUJE NA ^ETVRTOJ POZICIJI NA VOJVO\ANSKOM ISTOKU

Zem ko za pr vo me sto Naj sta ri ji fud bal ski klub u Sr bi ji Ba~ ka 1901. iz Su bo ti ce je je se wu se zo ni u Voj vo |an skoj li gi - is tok za vr {i la na ~e tvr tom me stu sa 30 bo do va. Su bo ti ~a ni su za be le `i li de vet po be da, tri re mi ja i tri po ra za uz gol

Hjuz pre u zi ma Kvins park Vel {a nin Ma kr Hjuz je glav ni kan di dat da pre u zme me sto me na xe ra Kvins Park Ren xer sa.

Nil Vor nok ot pu {ten je zbog lo {ih re zul ta ta. KPR je tre nut no 17 na ta be li Pre mi jer li ge.

Hjuz je prethd no bio me na xer Fu la ma, u ko jem je ra dio do ju na, a kao me na xer je ra dio jo{ u Blek bur nu i Man ~e ster si ti ju.Fi lip Berd, sport ski di rek tor Kvins Park Ren xer sa, na me ra va da Hju za po sta vi na me sto me na xe ra ve} za me~ sa Wu ka slom u ne de qu.

Jo sip Zem ko

raz li ku 34:12. Ima ju tri bo da ma we od vo de }eg Pro le te ra iz Ba nat skog Kar lov ca.

- Pre u zeo sam Ba~ ku pet ko la pre kra ja ume sto Ne boj {e Mi le ti }a, ko ji je dao ostav ku i vo dio sam eki pu do kra ja pr ven stva ob ja {wa va le gen da su bo ti~ kog fud ba la Jo sip Zem ko. - Mo ra mo bi ti ipak, za do voq ni re zul ta tom, mo glo je bi ti i bo qe ali se na da mo da }e mo na pro le }e igra -

ti bo qe i da }e mo osvo ji ti pr vo me sto jer ima mo lak {i ras po red.

Do la zi nam u go ste kon ku ren ti Di na mo, Pro le ter i Slo bo da.

Cr ve no-be li su sa da na od mo ru, a pri pre me }e po ~e ti 16. ja nu a ra.

- Naj vi {e nas bo li po rad kod ku }e od Rad ni~ kog iz Baj mo ka, ne re {e ne utak mi ce sa Je din stvom, AFK iz Ade i Ko lo ni je iz Ko vi na. Kod ku }e smo iz gu bi li zna ~aj ne bo do ve i ve ru jem da }e mo uz do bre pri pre me i po ja ~a wa na pro le }e igra ti mno go bo qe. - ka `e pred sed nik Ba~ ke 1901. Zo ran Mar ko vi}.

Su bo ti ~a ni su za tre sli mre `u 34 pu ta, a gol man Da ni jel Gor ja nac, je dan od bo qih u Voj vo |an skoj li gi - is tok ka pu ti li rao je 12 pu ta. Naj bo qi stre lac ti ma je bio Ni ko la So viq ko ji je pro {le je se ni do {ao sa Pa li }a i po sti gao ~ak 15 go lo va, a va qa is ta ~i i Sa {u Ni ku to vi }a ko ji je re {io ne ko li ko va `nih utak mi ca.

Dres Ba~ ke 1901. u je se wem de lu pr ven stva no si li su: Gor ja nac, Mi ko vi} i [taj ner, Vi {wi}, \e reg, Ba tor, Lu ka}, An tu ni}, Ko lun xi}, Hu bert, Va si}, S. Mar ko vi}, N. Mar ko vi}, Voj ni}-Ze li}, Tre {wi}, Ni ku to vi}, So viq, Go dar, Raj ko va ~a i Ko pi lo vi}. S. Stojiqkovi}

PRVENSTVO PORTUGALA

Re mi u der bi ju

U 14. ko lu fud bal skog pr ven stva Por tu ga la po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Se tu bal Aka de mi ka 1:1 (0:0), Spor ting Por to 0:0, Ma ri ti mo - Ol ha nen se 2:1 (2:1), Rio Ave - Fe re i ra 1:0 (1:0), @il Vi sen te - Na si o nal 0:3 (0:2), Le i ri ja - Ben fi ka 0:4 (0:1), Gi ma ra e{ - Fe i ren se 1:0 (0:0)

Tri igra ~a iz Sr bi je u naj go roj po sta vi Re a la [pan ski sajt fut bol pri me ra.es sa sta vio je li stu naj ve }ih pro ma {a ja kad je re~ o akvi zi ci ja ma Real Ma dri da. Me |u pr vih 11 je ~ak tro ji ca igra ~a iz Sr bi je.

Na li sti naj go rih na la ze se De jan Ram bo Pet ko vi}, Pe ri ca Og we no vi} i Pre drag Spa si}.Me |u naj ve }im pro ma {a ji ma Real Ma dri da je i El vir Ba qi}.

Na li sti su jo{ Bi za ri, Vud gejt, Dren te, Vi tor, Gra ve sen, Rin kon i Kon go.

TUR NIR U SID NE JU

Zna mo gde gre {i mo Sr bi ja je us pe la da u jo{ jed noj kon trol noj utak m i c i, ta~ n o se dam da na pred po ~e tak Evrop skog pr ven stva, za be le `i po be du pro tiv Ma ke do ni je, ko ja }e si gur no mno go zna ~i ti na psi ho lo {kom pla nu. Se lek t or Ve s e l in Vu k o v i} is pro bao je ne ko li ko va ri jan ti u na pa du i od bra ni, {to je i bio deo za cr ta nog pla na. Naj e fi ka sni ji u srp skoj re pre zen ta ci ji bio je le vi bek Mo mir Ili} sa {est go lo va.

- U utak mi ci pro tiv Ma ke do ni je vi de li smo gde smo u ovom tre nut ku i {ta mo ra mo da po -

Je le na Jan ko vi}

No si o ci se mu ~i li Star to vao je tur nir i za te ni se re, ali je ma li broj wih ostva rio si gur ne po be de. Naj u be dqi vi ji je bio Fi nac Jar ko Ni e mi nen, ko ji je sa 6:2, 6:2, po be dio do ma }eg te ni se ra Xej msa Da kvor ta. U dva se ta sla vi li su jo{ sa mo Lu ka{ Ku bot iz Poq ske i Ame ri ka nac Bo bi Rej nolds. Ve} pr vog da na tak mi ~e wa eli mi ni san je je dan od no si la ca, [pa nac Mar sel Gra no qers, ko ji je po ra `en od do ma }eg te ni se ra Me tjua Ib de na sa 6:1, 3:6, 6:3. Te `ak po sao od no si la ca imao je i Ame ri ka nac Ra jan Svi ting, ali je on po be dio @i la Mi le ra iz Luk sem bur ga sa 3:6, 7:6 (7:2), 7:5. Uz be ki sta nac De nis Is to min po be dio je Pa bla An du ha ra iz [pa ni je.

19

KA PI TEN SR BI JE MO MIR ILI] O ME ^U S MA KE DO NI JOM

Je ca u dru gom ko lu Je le na Jan ko vi} pla si ra la se u dru go ko lo tur ni ra u Sid ne ju, jer joj je Ne mi ca Ju li ja Ger ges pre da la me~ u dru gom se tu pri vo| stvu na {e te ni ser ke od 3:1. Pr vi set, u ko jem je tri pu ta od u ze la ser vis pro tiv ni ci, Jan ko vi }e va je do bi la sa 6:1. I u dru gom se tu na {a te ni ser ka je us pe la da na pra vi brejk. Me~ je tra jao 55 mi nu ta, a Je le na }e u dru gom ko lu igra ti(da nas) sa Be lo ru ski wom Vik to ri jom Aza ren kom, ko ja je sa 6:2 i 6:1 sa vla da la [val car ki wu Fo ge le. Do sa da su se su sre ta le {est pu ta, re zul tat je ne re {en.

Pro {lo go di {wa {am pi on ka Ro lan Ga ro sa Na Li bez pro ble ma se pla si ra la u dru go ko lo , a isti slu ~aj bio je i sa Ne mi com An dre om Pet ko vi}. Naj ve }e iz ne na |e we pri re di la je Ita li jan ka Fran ~e ska Skja vo ne, ko ja je eli mi ni sa la

utorak10.januar2012.

c m y

SPORT

dnevnik

da pre lo mi mo me~ pra vi li smo teh ni~ ke gre {ke i pro ma {i va li zi ce re. Do bro je {to smo po be di li, ali i {to zna mo gde smo gre { i l i. Pre o s ta j u nam jo{ dve kon trol ne utak mi ce pro tiv ^e {ke u Be o gra du, u ko ji ma o~e ku jem da se is kri sta li {e ko s tur eki p e - re k ao je Ili}.

Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} je apo stro fi rao zna ~aj do brog re zul ta ta.

- Ona ko ka ko zna mo, kom {ij ski smo za ku va li. Utak mi ca je bi la ba{ tak mi ~ar ska, ali bez pr qav {ti na i gru bo sti. Osim {to nam je po be da bi la ve o ma

i Stan ko vi}. I u du e lu sa ^e {kom, ali u onoj za jav nost za tvo r e n oj utak m i c i, pro b a } u Ma noj lo vi }a, Rni }a, Mi tro vi }a i Mi li }a, ko ji ni su do bi li pri l i k u pro t iv Ma k e d o n i j e.

Za do vo qan sam od no som pre ma igri, a sme ta mi to {to nam se opet u kqu~ nim mo men ti ma ru ka skra ti la - re kao je Vu ko vi} i sa op {tio no vi na ri ma da do 15. ja nu a ra, ka da je oba ve zan, ne }e skra }i va ti spi sak na 16 ime na.

Se lek tor sma tra da igra sa igra ~em vi {e ni je pro blem.

Na no vi nar sko pi ta we da li je prak ti~ no utak mi ca pro tiv

do ma }u te ni ser ku i pe tog no si o ca Sa man tu Sto sur sa 6:2, 6:4. Si gur ne po be de ostva ri le su i Po qa ki wa Ag we {ka Ra dvan ska, kao i Vik to ri ja Aza ren ka. Fran cu ski wa Ma rion Bar to li eli mi ni sa la je Po lo nu Her cog iz Slo ve ni je, dok je u ru skom okr {a ju Sve tla na Ku zwe co va bi la ube dqi va pro tiv Ve re Zvo nar jo ve sa 6:1, 6:2.Pla sman da qe iz bo ri le su i Ju `no a fri kan ka [a nel [i pers, Da ni je la Han tu ho va iz Slo va~ ke i Ru mun ka Alek san dra Dul ge ru.

OTVO RE NO PR VEN STVO AUSTRA LI JE

Sr bi ji pet no si la ca u sin glu No vak \o ko vi} bi }e pr vi, Jan ko Tip sa re vi} de ve ti, a Vik tor Tro ic ki 19. no si lac na Otvo re nom pr ven stvu Austra li je u te ni su ko je po ~i we na red nog po ne deq ka. Bi }e to pr vi put u isto ri ji te ni sa da }e Sr bi ja ima ti tri no si o ca u mu {koj kon ku ren ci ji na Austa li jan ope nu. [to se te ni ser ki ti ~e Sr bi ja }e i ovog pu ta ima ti dve

(Ar gen ti na), 12. @il Si mon (Fran cu ska), 13. Alek san dar Dol go po lov (Ukra ji na), 14. Gael Mon fis (Fran cu ska), 15. En di Ro dik (SAD), 16. Xon Iz ner (SAD), 17. Ri {ar Ga ske (Fran cu ska), 18. Fe li si ja no Lo pes ([pa ni ja), 19. Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja), 20. Flo ri jan Ma jer (Ne ma~ ka), 21. Sta ni slas Va vrin ka ([vaj car ska), 22. Fer -

Sa man ta Sto sur (Austra li ja), 7.

Ve ra Zvo nar je va (Ru si ja), 8.

Agje {ka Ra dvan ska (Poq ska), 9.

Ma rion Bar to li (Fran cu ska), 10. An drea Pet ko vi} (Ne ma~ ka), 11. Fran ~e ska Skja vo ne (Ita li ja), 12. Kim Klaj sters (Bel gi ja), 13. Se re na Vi li jams (SAD), 14. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja), 15. Sa bi ne Li sic ki (Ne ma~ ka), 16. Ana sta sja Pa vqu ~en -

De taq iz su sre ta Sr bi ja–Ma ke do ni ja u Sme de re vu

pra vi mo. Ono {to je ja ko do bro je od bra na u pr vom po lu vre me nu. Igra li smo bor be no i kon cen tri sa no. U dru gom su nam Ma ke don ci za da li pro ble me, a i u tre nu ci ma ka da smo mo gli

bit na zbog psi ho lo gi je, za do vo qan sam i ti me {to po {tu je mo plan. Tru di li smo se da is po {tu je mo igra ~e ko ji su zbog po vre da ima li ma we mi nu ta `e, kao {to su Mar ko vi}, Ne na di}

Ma k e d o n i j e po k a z a l a pr v u i dru gu po sta vu, Vu ko vi} je od go vo rio: - Ni je po ka za la. Mo ra li smo ne ke igra ~e da op te re ti mo ma lo vi {e, ta kav je bio plan.

VTA LI STA

Skok Bo ja ne Jo va nov ski Na naj no vi joj li sti naj bo qih te ni ser ki ne ma pro me na u pr vih de set, Je le na i Ana za dr `a le su pret hod ne po zi ci je, dok je Jo va nov ski na pre do va la za ~e ti ti me sta. Jan ko vi }e va je i da qe 14, Iva no vi }e va 22, a Jo va nov ski je sa da 72. te ni ser ka sve ta. U pr vih 20 do {lo je do sa mo jed ne pro me ne. Se re na Vi li jams ATP LI STA

Na pre dak Tro ic kog Pr vi put u isto ri ji Sr bi ja }e u Mel bur nu ima ti tri no si o ca u mu {koj kon ku ren ci ji

pred stav ni ce, Je le na Jan ko vi} od re |e na je za 14, a Ana Iva no vi} za 22. no si o ca. @reb za 1. ko lo pr vog ovo go di {weg Gren slem tur ni ra bi }e oba vqen u pe tak u Mel bur nu.

Mu {kar ci: 1. No vak \o ko vi} (Sr bi ja), 2. Ra fael Na dal ([pa ni ja), 3. Ro xer Fe de rer ([vaj car ska), 4. En di Ma rej (V. Bri ta ni ja), 5. Da vid Fe rer ([pa ni ja), 6. @o-Vil frid Con ga (Fran cu ska), 7. To ma{ Ber dih (^e {ka), 8. Mar di Fi{ (SAD), 9. Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja), 10. Ni ko las Al ma gro ([pa ni ja), 11. Huan Mar tin del Po tro

nan do Ver da sko ([pa ni ja), 23.

Mi lo{ Ra o ni} (Ka na da), 24.

Kei Ni {i ko ri (Ja pan), 25. Huan Mo na ko (Ar gen ti na), 26. Mar sel Gra no qers ([pa ni ja), 27.

Huan Iwa sio ^e la (Ar gen ti na), 28. Ivan Qu bi ~i} (Hr vat ska), 29. Ra dek [te pa nek (^e {ka), 30. Ke vin An der son (Ju `na Afri ka), 31 Jir gen Mel cer (Austri ja), 32. Aleks Bo go mo lov (Ru si ja). @e ne: 1. Ka ro li na Vo zni ac ki (Dan ska), 2. Pe tra Kvi to va (^e {ka), 3. Vik to ria Aza ren ka (Be lo ru si ja), 4. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja), 5. Li Na (Ki na), 6.

ko va (Ru si ja), 17. Peng [u ai (Ki na), 18. Do mi ni ka Ci bul ko va (Slo va~ ka), 19. Sve tla na Ku zwe co va (Ru si ja), 20. Fla vi ja Pe ne ta (Ita li ja), 21. Da ni je la Han tu ho va (Slo va~ ka), 22. Ana Iva no vi} (Sr bi ja), 23. Ju li ja Ger ge{ (Ne ma~ ka), 24. Ro ber ta Vin ~i (Ita li ja), 25. Lu si ja Sa fa ro va (^e {ka), 26. Ka ja Ka ne pi (Esto ni ja), 27. Ana bel Me di na Ga ri ges ([pa ni ja), 28. Ma ri ja Ki ri len ko (Ru si ja), 29. Ja ni na Vik ma jer (Bel gi ja), 30. Na |a Pe tro va (Ru si ja), 31. An ge li ka Ker ber (Ne ma~ ka) i 32. Mo ni ka Ni ku le sku (Ru mu ni ja).

Bo ja na ne po vre |e na u ude su Bo ja na Jo va nov ski ima la je sa o bra }aj ni udes u Sid ne ju, ali je, sre }om, iz we ga iza {la bez ika kvih po vre da. Pre ma re ~i ma di rek to ra tur ni ra, do ne sre }e je do {lo ka da je jed no vo zi lo pro {lo kroz cr ve no i uda ri lo u auto mo bil u ko jem se na la zi la Bo ja na i wen tre ner Alen Stoun. Wih dvo je su u tom tre nut ku bi li na pu tu ka sid nej skom aero dro mu.

Vot son je ta ko |e re kao da je po li ci ja od mah do {la na me sto ne sre }e, ali da ni ko od ume {a nih ni je za do bio ni ka kve po vre de. Jo va nov skoj

je po nu |e na le kar ska po mo}, ali joj ona ni je bi la po treb na. Tur nir u Sid ne ju po ~eo je u ne de qu, ali Jo va nov ski ni je us pe la da se pla si ra u glav ni `reb, po {to je po ra `e na u po sled wem ko lu kva li fi ka ci ja.

Za ni mqi vo je da to ni je bi la pr va ne sre }a u ko ju je bi lo ume {a no zva ni~ no vo zi lo tur ni ra.

Pre dve go di ne, na za vr {nom tur ni ru se zo ne u Do hi, ka mion je uda rio u auto mo bi le u ko jem se na la zi la Kim Klaj sters.

Te ni ska se zo na je na sa mom po ~ et k u, pa ne m a ve l i k ih pro me na na li sti naj bo qih te ni se ra. Pr vih de set je i da qe na svo jim pret hod nim po zi c i j a m a. No v ak vo d i sa 13,620, pra t i ga Na d al sa 9595, tre }i je Fe de rer sa 8010 po e na.

Tipsarevi} je i daqe deveti teniser sveta sa 2655 poena. Napredak za jednu poziciju ostvario je Viktor Troicki, koji je sada na 21. mestu sa 1655 poena, koliko ima i Marin ^ili} na 20. mestu. Za {est mesta napredovao je Milo{ Raoni}, posle pobede u ^enaju i sada je 25. na listi.

Lista najboqih: 1. Novak \okovi} (Srbija) 13,630, 2.

Rafael Nadal ([panija) 9,595, 3. Roxer Federer ([vajcarska) 8,010, 4. Endi Mari (Velika Britanija) 7,380, 5. David Ferer ([panija) 4,925, 6. @o Vilfrid Conga (Francuska) 4,335, 7.

Toma{ Berdih (^e{ka) 3,700, 8. Mardi Fi{ (SAD) 2,965, 9.

Janko Tipsarevi} (Srbija) 2,655, 10. Nikolas Almagro ([panija) 2,380... 21. Viktor Troicki (Srbija) 1,655...

i Kim Klaj sters su za me ni le me sta, pa je sa da Bel gi jan ka 12, a Ame ri kan ka 13.

VTA li sta: 1. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 7485, 2. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 7190, 3.

Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 6520, 4. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 6440, 5. Na Li (Ki na) 5720, 6. Sa man ta Sto sur

(Austra li ja) 5585, 7. Ve ra Zvo nar jo va (Ru si ja) 5435, 8. Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 5250, 9. Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 4710, 10. An drea Pet ko vi} (Ne ma~ ka) 4500... 14. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 3115... 22.

Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2260...

72. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 900...

20

sport

utorak10.januar2012.

BO @I] NI TUR NIR U VR BA SU

Za var ko tre }i put {am pion Vilmo{ Zavarko, srpski internacionalac u slova~kom {ampionu Sportu iz Podbrezove, svetski rekorder i broj jedan na svetskoj rang listi, pobedio je tre}i put zaredom na Bo`i}nom turniru u Vrbasu ( 667 ~uweva). Tri hica pre kraja trebalo mu je da iz dva poku{aja o~isti devet ~uweva i da potom u „pune“ sru{i najmawe sedam ~uweva da bi trijumfovao. Sve je obavio u velikom stilu i za ~uw pretekao srpskog reprezentativca ^ongora Barawa (Po{tanska {tedionica) koji je pre toga sru{io sjajnih 666 ~uweva. Tre}e mesto pripalo je Toma{u Pa{ijaku iz Sporta iz Podbrezove sa 664 ~uwa!

- Presre}an sam, ovo je bila i igra nerava i veoma sam zadovoqan {to se sve dobro zavr{ilo.

Trebalo je i dobro da se odigraju posledwi hici u ina~e lo{em ~i{}ewu u ~etvrtom setu, tako da je i sportska sre}a bila na mojoj strani. Posebno mi je milo {to sam prvi igra~ sa tri pobede za redom na ovom turniru koji mi je posebno drag i gde uvek igram sa velikim zadovoqstvom - rekao je Zavarko.

- Kao doma}ini ovog turnira, koji se posledwih godina dobrom organizacijom i nagradnim fondom svrstao u red najboqih u regionu, mo`emo da budemo zadovoqni jer su dva igra~a iz reprezentacije Srbije, {ampiona sveta, osvojili prvo i drugo mesto i ~estitam Zavarku u Barawu. Nadam se da }emo dogdine do~ekati

Najboqi kugla{i u Vrbasu (Barawi, Zavrako, Pa{ijak) s doma}inima i gostima turnira

svetsku kugla{ku elitu na novim, jo{ kvalitetnijim stazama rekao je predsednik op{tine Vrbas @eqko Vidojevi}.

U sve~anom delu turnira podeqene su i nov~ane nagrade za prvih osam mesta 500, 300, 200, 100, 80, 70, 60 i 50 evra. Posebne plakete organizatora dobili su kapiten reprezentacije Srbije Jovan ]ali} za dugodi{we u~e{}e na ovom turniru, Sport iz Podbrezove jer je wegov trener Milo{ Powavi} doveo devet vrhunskih igra~a i Vlada Hrka~ iz Darde kod Osijeka koji je {est puta igrao u kvalifikacijama a nije u{ao u finale.

Rezultati: 1. Vilmo{ Zavarko (Srbija, Sport Podbrezova) 667, 2. ^ongor Baraw (Srbija, Beograd Po{tanska {tedionica) 666, 3. Toma{ Pa{ijak (Slova~ka, Sport Podbrezova) 664, 4.

Branko Manev (Makedonija, Konikom Osijek) 655, 5. Jovan ]a-

li} (Srbija, Sport) 652, 6. Milan Tomka (Slova~ka, Sport) 641, 7. Norbert Ki{ (Ma|arska, Segedin) 631, 8. Goran Ostoji} (Srbija, Beograd Po{tanska {tedionica) 635...10. Arpad Antal (Srbija, Beograd Po{tanska {tedionica) 635, 14. @eqko Mili}evi} (Srbija, Zanatlija, Slavonski Brod) 605, 16. Uro{ Jagli~i} (Srbija, Vodovod Kragujevac) 596, 17. Mladenko ^avi} (Srbija, Vrbas Dana) 592, 18. Milorad Vojnovi} (Srbija, Senta) 591 itd.

U~estvovalo 130 igra~a koji su 170 puta izlazili na staze. U finalu je igralo 20 najboqih iz kvalifikacija i 12 igra~a po pozivu organizatora. U kvalifkacijama su podeqene tri nov~ane nagrade od 150, 100 i 50 evra, a najboqi je bio @eqko Mili}evi}, srpski internacionalac iz Zanatlije iz Slavonskog Broda sa 640 ~uweva.

KI KIN \AN KE PO ^E LE PRI PRE ME

Ta len to va ne, vred ne i am bi ci o zne Rukometa{ice @ORK Kikinda zavr{ile s odmorom i po~ele pripreme za nastavak takmi~ewa u Drugoj ligi sever. Kikin|anke u jesewoj polusezoni zabele`ile svih trinaest pobeda i zaslu`eno se nalaze na vrhu tabele. Kako }e do}i do reorganizacije sistema takmi~ewa, one su prakti~ni ve} jednom nogom u vi{em rangu. @eqa ekipe i uprave kluba sa severa Banata je da do kraja prvenstva ostanu na prvoj poziciji i to bez poraza.

Vaqa ista}i ~iwenicu da je kikindski sastav najmla|i u Drugoj ligi - sever.Qubinka Pavlovi} je juniorska, a Marija Agbaba, Andreja Komqeni}, Jovana Veqkovi} i Selena Aleksi} kadetske reprezentativke, dok u pionirskoj reprezentaciji Jelena @ivkov, Jelena Agbaba, Nevena Jakovqevi}, Vena Vin~i} i Tawa Mladenovi}. Ekipu jo{ ~ine iskusnije Vu~eti}, Aldana, Radanovi},

Sole{a, Mihajlov, Golu{in, Grubi}, Haxi}, a trener je Dejan Karanovi}.

- Jesen smo okon~ali na prvoj poziciji sa trinaest pobeda, a zanimqivo je da smo u plusu 167 golova, {to samo po sebi govori o na{oj suepriornosti. @eqa nam je da prvenstvo okon~amo na prvoj poziciji i time obezbedimo plasman u vi{em rangu. Zasluge za ovaj uspeh pripadaju i predsedniku kluba Zoranu Pa{i}u, treneru Dijani Konstantinovi}, sekretarici Nata{i Veji} i jo{ nekolicini entuzijasta koji su uz klub. Podrazumeva se da najvi{e pohvala zaslu`uju rukometa{ice, talentovane, vredne i ambiciozne, pa verujem da }e neke od wih zaigrati i u na{oj elitoj nacionalnoj selekciji - ka`e trener Karanovi}.

Zahvaquju}i kvalitetnim igrama i finom pona{awu rukometa{ice su sve popularnije u Kikindi, o ~emu svedo~i sve vi{e gledalaca na wihovim utakmicama.

M. S.

dnevnik NO VO SAD SKI TRE NER NA PRA VIO NO VI KO RAK U KA RI JE RI

Rat ge be ru mu {ka se lek ci ja Ma |ar ske Ro |e ni No vo sa |a nin La di slav Rat ge ber spada me|u najboqe evropske i svetske trenere kada je `enska ko{arka u pitawu. Osvajao je Evroligu, u nekoliko navrata igrao na fajnal-foru, vodio ma|arsku reprezentaciju, radio u najboqim klubovima na Starom kontinentu... Ju~e je popularni Geber, me|utim, napravio novi, veliki korak u karijeri. U ve~er wim sa ti ma tre bao je da potpi{e je ugovor s ma|arskom federacijom i u narednom periodu, izvesno je, vodi}e mu{ku seniorsku reprezentaciju ove zemqe.

- Sve smo se dogovorili, jedino je ostalo da preciziramo ko }e biti u stru~nom {tabu, po{to bih ja `eleo da u wega

Ladislav Ratgeber

ukqu~im i neke qude iz Srbije rekao je Ratgeber za „Dnevnik”.

- To je jedina stvar koja je sporna, ali o~ekujem da }u je re{iti.

Otkud ste se opredelili za prelazak u mu{ku ko{arku?

- @enska ko{arka u Ma|arskoj je sada na slabom nivou, a ja `elim da moja deca normalno odrastaju i da budu kod ku}e, ali i da ja budem s porodicom. Posledwe tri godine radio sam u inostranstvu i `eleo sam da na|em anga`man u Ma|arskoj, a mu{ka selekcija ove zemqe je za mene veliki izazov. Poku{a}u da napravim mlad tim i da se plasiram na Evrobasket naredne godine u Sloveniji. Ukoliko bih u tome uspeo, to bi bila senzacija, po{to se nalazimo u grupi s Hr vat skom, Ukra ji nom, Austrijom i Kiprom. Mislim da nije nerealno da kao najboqi tre}i prona|emo put koji vodi ka Sloveniji - objasnio je Ratgeber.

A. P.

Pau bo qi od Mar ka Los An|eles Lejkersi upisali su {estu pobedu zaredom na svom terenu, posle minimalnog poraza od ^ikaga na otvarawu sezone. Memfis bez povre|enog Zeka Rendolfa nije mogao da iza|e na kraj sa tandemom Pau Gasol (13p, 15sk) - Endru Bajnam (15p, 15sk).Kada se na to dodaju sjajne partije Kobija Brajanta i Meta Barnsa sa spoqnih pozicija, gosti i nisu mogli boqe od ~asnog poraza (90:82).Posebno je u fazi napada podbacio wihov startni centar Mark Gasol, koji je za 44 minuta ostao bez ko{a iz igre (0/9), mada je vi{e nego dobro popunio ostale statisti~ke rubrike. Mla|i Pauov brat nanizao je 11 skokova, sedam asistencija, ~etiri kra|e lopte i tri blokade.

Me~ Oklahoma i San Antonio trebalo je da bude poslastica ve~eri, ali je doma}i tim, predvo|en Kevinom Durentom (umalo tripldabl) bio znatno raspolo`eniji za igru.Iako im je to bila tre}a

utakmica u tri dana, Tander su delovali sve`ije i spremnije od Sparsa, a wihovo maksimalno vo|stvo iznosilo je 25 poena.

Finiks Sansi do~ekali su Milvoki Bakse na kraju turneje po gradovima Zapadne konferencije i brzo slomili wihov otpor - 109:93. Sedmoricu igra~a sa dvocifrenim u~inkom predvodili su Poqak Mar}in Gortat i Mark i Pau Gasol ^ening Fraj, a sve konce vukao je Oklahoma (8-2), a slede Portland prekaqeni Stiv Ne{.Plejmejker (6-2), San Antonio (6-3), Denver koji }e narednog meseca proslavi- (6-3), LA Klipers (4-2), LA Lejti 38. ro|endan zabele`io je 10 kers (6-3)... poena i ~ak 17 asistencija, {to je RE ZUL TA TI: LA Lejkers wegov rekord sezone. Milvoki je Memfis 90:82 (Brajant 26, 9as - Gej posledwi put slavio u Finiksu 19), Portland - Klivlend 98:78 februara 1987, kada pojedini (Oldrix 28, 8sk, 4as, 4ukr - Irving igra~i iz aktuelnog sastava jo{ 21, 4sk, 4as), Finiks - Milvoki nisu bili ni ro|eni!

109:93 (Gortat 18, 7sk, 3as, 3blk Najboqi skor u ligi ima Maja- Iqasova 11, 8sk), Oklahoma Siti mi (8-1), kojeg na Istoku prate ^i- San Antonio 108:96 (Durent 21, kago (7-2), Indijana (6-2), Fila- 10sk, 7as - Nil 18), Sakramento delfija (5-2), Atlanta (6-3) i Or- Orlando 97:104 (Evans 28, 8as - Rilando (6-3), dok na Zapadu vodi ~ardson 22, 4sk, 5as).

ABA LI GA

Skot MVP, Ma ~van dru gi U 14. kolu ABA lige dominirali su igra~i koji nastupaju za klubove iz Srbije. MVP kola je Majkl Skot iz kragujeva~kog Radni~kog sa 40 indeksnih poena. Na drugom mestu je Milan Ma~van sa 38, dok je Boris Savovi} zaradio 36.

Majkl Skot je ujedno i najboqi strelac proteklog kola sa 31 poenom. Drugi je, ponovo, Ma~van sa 29, a

tre}i Dejvid Sajmon sa 26. Najboqi skaka~ je Savovi} sa 13 uhva}enih lopti, drugi je Milan Ma~van sa 12, dok je Ramqak iz [itokog imao 11 skokova.

Najboqi aistent je Papalukas iz Makabija sa sedam asistencija, jednu mawe imao je Danilo An|u{i}, dok su po pet imali Savovi}, Pavkovi} i Milutinovi}.

ZA DO VOQ STVO BE ^EJ SKIH YUDI STA

Ri zni ca bo ga ti ja za 170 me da qa Xudo klub Mladost je jedan od najaktivnijih i najuspe{nijih sportskih kolektiva u Be~eju. Iako su optere}eni brojnim te{ko}ama i hendikepirani neu~estvovawem u liga takmi~ewu, mladosta{i su u minuloj godini bili u~esnici ~ak 52 takmi~ewa u zemqi i inostranstvu.

- U klubu rade 44 aktivna takmi~ara svih uzrasnih kategorija, a povremeno je sa nama i desetak biv{ih ~lanova koji rekreativno ve`baju. Ta~no polovina aktivnih takmi~ara okitila se sa 170 medaqa u pro{loj godini. Jedino u juniorskoj kategoriji nismo uspeli da osvojimo nijedno odli~je. Imaju}i u vidu sve pote{ko}e sa kojima se klub svakodnevno susre}e, zadovoqni smo ostvarenim, ali nagla{avamo da to nije na{a najboqa godina. Ko zna, mo`da }e to biti ova, koja je za na{ klub jubilarna. Ve} sada je izvesno da }emo 10. oktobra sve~anom sednicom obele`iti ~etiri decenije postojawa, a par dana ranije, ta~nije 7. oktobra, odr`a}emo tradicionalni 15. me|unarodni turnir. Tada }e se na tatamiu na}i na{i sta-

Be~ejski yudisti sa svojim trenerima

ri prijateqi iz svih srpskih klubova i zemaqa okru`ewa, ali i takmi~ari i klubova koji nam do sada nisu bili u gostima. Kada su planovi u pitawu, onda razmi{qamo o tome da na{e talentovane borce ukqu~imo u reprezentativne kampove i da im obezbedimo uslove da

u~estvuju na kvalitetnim turnirma. To je na~in da napreduju i donesu nove poene na{em i srpskom xudo sportu, zajedni~ka su razmi{qawa trenera be~ejskih xudista Aleksandra Grbi}a i Milorada Lon~arevi}a.

Najuspe{nija uzrasna kategorija u 2011. godini su stariji

pioniri, a pojedina~no gledano najboqi takmi~ar bio je Nemawa Farka{, koji je aktuelni prvak Srbije i Vojvodine. Pored ta dva zlata, Farka{ je u kategoriji do 34 kilograma osvojio jo{ deset zlatnih, dve srebrne i ~etiri bronzane medaqe na ukupno 22 takmi~ewa. Wegov

vr{wak u kategoriji do 55 kilograma Kornel Sabo je na svih 17 takmi~ewa osvajao medaqe (sedam zlatnih, {est srebrnih i ~etiri bronzane), a najvrednije su bronza s prvenstva Srbije i zlato s vojvo|anskog prvenstva.

Udarnom trilingu ovog uzrasta pripada Bojan Marticki, koji

se takmi~i u kategoriji preko 81 kilogram i koji je bio srebrni na prvenstvima Srbije i Vojvodine, a ima jo{ jedno prvo, dva druga i pet tre}ih mesta na raznim turnirima.

Mla|ani poletarac Aleksandar Stojkov je bio najaktivniji, jer je bio u~esnik na 25 takmi~ewa i, pri tom, osvojio 21 medaqu, po pet zlatnih i srebrnih i 11 bronzanih. Ipak, najve}e klupsko bogatstvo je niska medaqa koja krasi seniorku Danijelu Pavi}. U konkurenciji mla|ih seniorki bila je druga u Vojvodini i tre}a u Srbiji, a u najja~oj seniorskoj konkurenciji osvajala je tre}a mesta na dr`avnom i pokrajinskom prvenstvu.

U kadetskoj konkurenciji je isko~io Robert Sabo sa osvojenih 12 medaqa (2,2,8) na 17 takmi~ewa. Pa`wu sportske javnosti privuklo je jo{ dvoje takmi~ara u kategoriji mla|ih pionira. To su Milica Grbi} sa srebrom na pokrajinskom i bronzom na dr`avnom prvenstvu, ili ukupno 13 medaqa (5,4,4) sa 14 takmi~ewa, odnosno Marko Simi} sa 12 medaqa (2,8,2) osvojenih na 16 takmi~ewa.

V. Jan kov

c m y

SveT POZnATiH

dnevnik

utorak10.januar2012.

Најбољи или најгори извођачи

21

PAPARACO

П

ортал Buzzfeed.com саставио листу извођача који су својом музиком „извршили злочин”. Интернет портал Buzzf ee d саставио је листу музичара који су, заслугом, односно „кривицом публике” ту где јесу - на самом врху свих музичких топ листа. На првом месту „незаслужено популарних”, нашао се бенд Creed који су продали више албума од Џимија Хендрикса. Друго место припало је Ријани која се на врху музичких топ листа нашла десет пута, више од бендова Р.Е.М, Лед Зепелин и Депеш Мод. Портал је „изгрдио” и Bleck Eyed Peas који су снимили најгору песму свих времена „И готта феелинг”, а која је „познатија од свега што је снимио Елвис Присли”. Последња два места на листи су припала тинејџ музичкој серији „Glee” и чињеници да „Џастин Бибер уопште постоји”.

Кад Џастин Бибер купује поклон Т

инејџ поп сензација пријатељу из детињства поклонила скупоцени аутомобил. Канадски певач Џастин Бибер, поклонио пријатељу Рајану Батлеру новог „мустанга” за Божић. Слављеник, и поносни власник вредног аутомобила, поставио је слику поклона на свој Тwиттер и написао:”Џастин ме је баш обрадовао!”. Џастин и Рајан су одрасли заједно, након што су Рајанови родитељи, Мартин и Шерон Батлер, пристали да заједно са Биберовом баком, одгајају младог певача.

Селма Хајек има најлепши деколте

Ријану напао расиста С

Коби Брајант и афера од 75 милиона долара К

Џесика Алба

OUT

IN

Ема Стоун

ошаркаш ће након развода супрузи Ванеси морати да исплати половину свог богатства. Ванеса Брајант је као разлог за развод од НБА звезде навела непремостиве разлике, а амерички медији пишу да су прави разлози конкретнији и да се, зависно од медија који је пренео вест о разводу, „зову” Карла ДиБела, односно Џесика Бурсијага, бивша „Плејбој” зечица.

Који год „разлог” био у питању, Брајант ће након развода морати сву своју имовину да подели са Ванесом са којом је био у браку десет година и са којом није потписао предбрачни уговор. У некретнинама, деоницама и готовини, породица Брајант „тешка” је око 150 милиона долара, што значи да минимум 75 милиона иде ускоро бившој жени.

лавну певачицу је у једном хотелу и Лисабону непознати мушкарац извређао на расној основи. Ријана је на свом Твитер профилу написала да је у хотелу срела „највећег и најгорег расисту на свету” који не само да је њу вређао већ је изрекао низ увреда на рачун тамнопутих девојака. „Управо сам срела највећег расисту икада. Човек је изнео највеће глупости о црнкињам. Рекао је да смо кучке, дроље и да изгледамо ужасно”, написала је певачица која му није остала дужна. „Када је почео да ме вређа, црнкиња у мени се пробудила, појавио ми се нагласак са Барбадоса и вратила сам му истом мером”, написала је Ријана на Тwиттеру. Ријана је тренутно на светској турнеји којом промовише свој нови албум ‘’Талк тхат талк’’, а уторак, среду и четвртак ће одржати концерте у распродатој лондонској „О2” арени.

Ч е к ал и воз, дошли „ а н ђ ел и ” у га ћ а м а Л

епотице куће „ В и к то р и ј а с сикрет” прошетале полуголе железничком станицом у Прагу док је „поштен народ” ишао на посао. Адриана Лима, Линдзи Елингтон и Кендис Свинпул, снимале су рекламу за поз на ти модни бре нд са режисером Мајклом Бејом у центру Прага. „Анђели” у гаћицама и бундама су, наочиглед збуњене и одушевљене „јутарње смене” на железничкој станици, шеткали плат формом као пистом. Лепотице су по зирале на перону, покретним степеницама и у вагонима.

22

iz drugog ugla

utorak10.januar2012.

dnevnik

Жвакама прекривен Берлински зид Doj~e vele Амерички војници који су након Другог светског рата дошли у Берлин и донели жвакаће гуме, вероватно нису ни сањали да ће управо оне неколико деценија касније проузроковати масу проблема. Стотине, ако не и хиљаде гума за жвакање залепљене су на остатке некадашњег Берлинског зида на централном Постдамер тргу у Берлину. Са комада дугачког око десет метара шири се слаткасти мирис који у летњим месецима привлачи милионе оса и других инсеката. Мирис се осећа чак и зими, јер она овога пута није стигла ни у немачку престоницу, познату по хладном ветру у првим данима нове године. Али, ту причи није крај. Обилазак споменика и „уживање“ у поменутом мирису можете крунисати својом жваком. Дакле, једноставно је залепити, преко оних које су већ наслагане. И то је управо оно што се дешава. То чине сви, не само туристи већ и житељи Берлина, поготово млађе генерације. Они у томе не виде ништа негативно, а најмање им смета та прича о некоректном односу „према једном делу немачке историје“.„Данас живимо у другим, забавнијим временима и мислим да се у складу са тиме смемо и понашати. Супер је да Зид више не шири страх и ужас већ привлачи људе да заједно нешто направе“, каже једна млада житељка Берлина.

Амерички обичаји на берлинском тлу Па ипак, берлинске власти у овоме ипак виде проблем, а не

некакав уметнички тренд. Како каже портпарол града Берлина Матијас Гиле, проблем са лепљењем жвака на остатке Берлинског зида постоји већ неколико месеци. „Али још увек нисмо сигурни на који начин да приступимо овом проблему. Чињеница да се у Берлину један споменик лепи које чиме никако није пријатна. То је, ако тако желите, један амерички обичај“, каже Гиле. Он тиме вероватно алудира на неколико сличних трендова који су се одиграли у САД још 90-тих, па и раније. Примера ради, посетиоци једног позоришта у америчком Сиетлу своје улазнице, кованице и, наравно, жвакаће гуме лепили су на зидове након представе. Познат је и „случај“ уличног уметника Бена Вилсона који је наносио боје на жваке залепљене за бетон америчких улица.

У сваком случају, према мишљењу Матијаса Гилеа, споменик, односно, остаци некадашњег Берлинског зида на којима су залепљене жваке дефинитивно је уништен. Чишћење није могуће. Једини проблем, како кажу у Берлину, јесте ако се овај феномен буде даље - и на друге споменике.

Високе казне или посебне плоче „Ми свакако нисмо у стању поред сваког споменика да поставимо чувара. Надамо се да ће људи сами схватити да ће примера ради и туристички водичи посетиоце упутити на овај проблем и тако их на неки начин подсетити на пристојно понашање“, каже Гил. Он међутим додаје да проблем није само у

лепљењу жвака на споменике, већ и бацање жвака на улицу. У том смислу Берлин овај проблем за сада не жели да реши попут рецимо Келна који је увео новчане казне за сваку жваку на путу (или Сингапур који држи светски рекорд по висини казне - 500 долара по жваки). Берлин би већ ове године места попут Александровог трга, којим дневно пролази на хиљаде туриста, требало да поплоча посебном врстом материјала која се касније може одстранити и на које се жвакаће гуме наводно не могу залепити. А до које мере заправо проблем жвака имају немачки градови, говори и један научни рад на којем је годинама радио Маркус Зонтаг из Вупертала. Он тврди да Немачку уклањање, односно, чишћење жвака кошта око 900 милиона евра. „Уклањање само једне траје око два минута и кошта у просеку један до два евра. Осим тога, морате знати да у немачким градовима на улицама има између 35 и 40 жвака на сваком квадратном метру; испред кафића и аутобуских станица је ова бројка наравно далеко већа. Понегде се нађе и до 90 комада“, каже Зонтаг. Кајy-Александер Шолц Жељка Телишман

Кациге на скијању ускоро обавезне Otava san Пред законодавцима Нове Скошије налази се предлог закона о обавезном ношењу кацига за све који се баве зимским спортовима. Уколико наредне недеље закон буде усвојен, биће то јединствен случај у свету. Ношење кацига у Новој Скошији било би обавезно од идуће зимске сезоне, тачније од новембра 2012. године, мада је и то под знаком питања пошто на тржишту још нема одговарајуће опреме која испуњава поставље-

не стандарде. У појединим америчким и квебечким центрима ски оператори већ неколико година уназад захтевају да млађи скијаши и сноубордери носе ка-

Без фереџе до канадског држављанства Kanadijan onlajn Муслиманке које носе фереџу и друге велове који сакривају лице мораће да их подигну или склоне док полажу заклетву за добијање канадског држављанства. Одлука одмах ступа на снагу. Министар за имирацију Џејсон Кенеј је, најављујући ову одлуку у Монтреалу у понедељак, објаснио да се ради о принципу који је основа нашег идентитета и вредности, са акцентом на отворености и једнакости. Полагање заклетве је јавно изјашњавање о придруживању канадској породици, које као такво мора да буде дато слободно и отворено, без сакривања, те би издвајање неке групе или давање пристанка да они сакрију своје лице у тренутку када постају пуноправни чланови заједнице било у потпуној супротности са канадским схватањем отворености или социјалне кохезије. Министар Кенеј је истакао да су одлуку заправо иницирале судије за држављанство и други који су имали прилике да присуствују полагању заклетве. Они су ставили примедбу да се у ствари не зна да ли особа под фереџом изговара заклетву или не. Ово није први пут да се расправљало о ношењу вела преко лица у службеним просторијама. Министарство није издало саопштење за јавност или понудило материјал који поткрепљује наводе из саопштења.

циге, али то није покривено прописима. Једна норвешка студија показала је још пре неколико година да се ризик од повреда главе смањује око 60 одсто ако се носи кацига. Ово питање актуелизовано је после трагичног пада и смрти гумице Наташе Ричардсон, на скијању у Канади. Градоначелник Отаве Џим Вотсон најавио је у недељу да ће од првог јануара 2012. године на свим клизалиштима у главном граду бити обавезно да деца млађа од 10 година, као и сви невешти клизачи, носе безбедносне кациге.

У граду процењују да сваке године преко пет хиљада деце задобије спортске повреде главе, а да око четири стотине буде и хоспитализовано. Родитељи углавном поздрављају ову одлуку, наводећи да се незгоде дешавају због различитих способности клизача, од почетника и трапавих, па до искусних и веома вештих. Занимљиво је да је пре годину и по дана градска Служба за јавно здравље издала препоруку против обавезног ношења кацига, зато што то може бити препрека за бављење физичком активношћу.

Све више Американаца уклања тетоважу Glas Amerike Тетовирање је постало толико популарно медју млађим Американцима да присуство тетоваже на телу више није ознака бунтовника. У ствари, у САД се толико људи тетовира да се сада појављује супротан тренд – уклањање тетоважа. Посетили смо једну клинику за уклањање тетоважа у Вашингтону, где клијенти одлазе како би избрисали део своје прошлости. Дејвид, који не жели да открије пуно име, каже да га је велика тетоважа орла штитила у борби, када је био размештен са америчком војском у Ираку. Но, Дејвид је данас отац троје мале деце, и као многи други Американци потпуно се предомислио у вези са својом тетоваже. Зато долази у ову клинику за ласерско уклањање тетоважа у Вашингтону, како би је се заувек ослободио. “Нисам размишљао да ћу једног дана имати децу и запитао шта ће она мислити о томе. Желим да будем узор својој деци, а уз принову у нашој породици, јер управо смо добили бебу, волео бих да мој син никада ни не види ту тетоважу”, прича младић. Кен Салер је директор центра. Он каже да је његов типични клијент запослена жена која сматра да је цртежи које је истетовирала у средњој школи или колеџу сада спутавају у каријери. “Неки од њих су веома емотивни И кажу – ‘Ово је најбољи дан у мом животу. Гледам ову тетоважу већ 20 година, желео сам да је избришем, не можете ни да замислите колико’”. Према подацима Истраживачког центра Пју, више од 30 одсто Американаца старих између 18 и

40 година, има најмање једну тетоважу. Како време пролази, све више њих долази у клинике попут ове да би им уклонили телесну уметност. Клинике и школе за обуку које се специјализују за ласерско уклањање тетоважа кажу да посао цвета – и, према неким проценама, њихов профит се сваке године удвостручи. Џенифер Бездичек је адвокат у Вашингтону. Она долази код Кена да јој скине са чланка на нози малу тетоважу срца и руже. “Тетовирала сам се кад сам имала 18 година. Није то била најпаметнија одлука у мом животу. Она не иде уз мој посао, састанке са клијентима, одлазак на места са утицајним људима. Зато сам решила да је се потпуно ослободим и више не бринем о њој.” Нова, ласерска технологија учинила је ту процедуру мање болном, и финансијски много приступачнијом. Ласер разбија честице мастила за тетоважу, док ти делићи нису довољно мали да могу да се апсорбују и избаце нормалним телесним процесима. Потребно је неколико долазака у клинику да би тетоважа у потпуности избледела. “Мислио сам да је то нешто што бих желео да заувек имам, али не морате увек да имате слику на телу да бисте приказали ко сте и како се осећате. То је нешто што треба да остане унутар вас”, закључује Дејвид. Док све више Американаца као што је Дејвид почињу да жале што су се икада тетовирали, отвараће се клинике попут ове, да ласером избришу те призоре из прошлости. Мана Раби

Иран стеже интернет мрежу Radio slobodna Evropa Иранска сајбер полиција издала је нове, строге мере контроле интернет кафеа, које ће по свему судећи бити део напора иранског владајућег естаблишмента да контролише интернет, посебно уочи паралментарних избора предвиђених за март ове године. Према новим мерама, грађани Ирана који посећују интернет кафее мораће да остављају детаљне информације о себи: име и презиме, идентификациони матични број и телефон. Од власника кафеа тражи се да детаљне личне податке о клијентима имају забележене у периоду од шест месеци. Друга мера предвиђа да су власници сајбер кафеа обавезни да инсталирају камере и све снимљено чувају такође шест месеци. Нове иранских власти предвиђају и да је инсталирање програма који омогућавају приступ забрањеним веб сајтовима илегална делатност. Заменик шефа сајбер полиције Мохсен Мирберхреси рекао је и да власници интернет кафеа морају да онемогуће приступ интернету свима који одбију да покажу индентификационе до кументе. За спровођење ових мера власницима интернет кафеа остављено је 15 дана, рачунајући од 3.јануара када су објављене. Такозвана сајбер полиција у Ирану је почела да ради прошле године, а нове рестриктивне мере оправдавају тиме да су потребне због тога “што су грађани забринути због крађе информација“ и из безбедносних разлога. И заиста, неке од нових

мера, укључујући оне којима се тражи да интернет кафеи елиминишу дата базу података из компјутера на крају сваког радног дана, могу побољшати сигурност. Али, нове мере се доносе уочи парламентарних избора предвиђених за март, и уз све наведено та-

кође ће омогућити прављење регистра који ће властима омогућити лакше праћење активиста против режима, све под паролом заштите националне сигурности. Власт ове мере заправо предузима из предострожности, односно страха, јер су управо протести приликом спорних председничких избора на лето 2009, антивладини активисти у великој мери водили и координисали преко социјалних мрежа. Ирански су лидери такође упозорили да “меки

рат” који води њихов главни непријатељ (САД) има за циљ да дестабилизује Исламску Републику и води у смрт, и то је, кажу једна од главних претњи с којом се суочава та земља. Техеран сматра да је интернет главно оруђе које се у ту сврху користи, јер управо интернет, упркос свим цензорским мерама и забранама слободном приступу информацијма, омогућава активистима против власти онлајн окупљање и дебату о јавно забрањеним темама. Нове рестрикције за интернет кафее обављене су усред растуће забринутости због плана Ирана да уместо глобалног лансирају “национални интернет”. Ирански медији обавили су раније ове седмице да се припрема национални интернет, а у међувремену из Ирана стижу информације да се корисници интернета већ неко време жале на проблеме са брзином приступа. Национални интернет који званични Техеран још зове и “чисти интернет” требао би да буде лансиран за две седмице. Поједини корисници интернета спекулишу да пласирање националног интернета пада на годишњицу Иранске револуције из 1979. Званичници за сада не обављују тачан датум лансирања иранског националног интернета, за који тврде да ће убрзати приступ корисницима и побољшати безбедност. Тај интернет ће, како наглашавају, бити “халал” тј. чист. Министар комуникација Реза Тагхипур 4.јанура је рекао да је садашњи разлог успоравања интернета проузрокован „краткорочним проблемима“, а наведени разлози су између осталог и “кидање подводног кабла у Персијском заливу“.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Јанку Веселиновићу У знак сећања на „песника мачванског села”, приповедача, романописца и драмског писца Јанка Веселиновића, од чијег се рођења ове године навршaва 150 година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих и збирки РОМС. Поставка, коју чини избор из Веселиновићевих дела и литературе, може се погледати у јавном каталогу Библиотеке до 26. јануара. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику и на сајту www.bms.rs. Јанко Веселиновић је рођен 1862. године у Салашу Црнобарском. Као несвршени учитељ службовао је у родној Мачви, након чега је у Београду радио као новинар, уредник, коректор Државне штампарије и драматург Народног позоришта. Књижевним радом почео је да с бави током учитељевања у Шапцу, а његова прва приповетка „Луда Велинка“ објављена је у подлиску Шабачког гласника. О селу и сеоском животу, којима је посветио највећи број својих дела, писао је присно и с много љубави, често идеализујући патријархалну породицу и односе у њој. До смрти (Глоговац, 1905) објавио је више од сто приповедака (Зелени вајати, Самртна чаша, Рајске душе, Мале приче, збирке „Слике из сеоског живота“ и друге), позоришне комаде „Потера“ и „Ђидо“ (са Драгомиром Брзаком) и романе „Сељанка“ и „Хајдук Станко“.

ЗА „ВИТАЛОВУ” КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ЗЛАТНИ СУНЦОКРЕТ”

Четири наслова у ужем избору Шеснаести пут фабрика „Витал“ из Врбаса, чији је већински власник компанија „Инвеј“ из Београда, додељује књижевну награду „Златни сунцокрет“. Награда се додељује за најбољу

књигу на српском језику, у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, објављену у току претходне године. Жири у саставу: Јован Зивлак (председник), Никола Страјнић и Владимир Гвозден је одржао четири седнице и сачинио је ужи избор кандидата за награду. Међу приповеткама издвојена је збирка Дејана Тиага Станковића „Одакле сам била, више нисам“, у издању „Геопоетике“, Београд, као и три романа. Угљеше Шајтинца „Сасвим скромни дарови“( Архипелаг, Београд), Крстa Поповског „Еј“ (Моно и Мањана, Београд) и Бранка Чанковић „20 сати“ (Лагуна, Београд).

Жири се, акко је наведено у образложењу, определио за четири прозне књиге које на уметнички уобличен начин говоре о нашем времену, о политици живота и посредним и непосредним друштвеним силама које га обликују. У највећој мери реч је о малим причама у којима нам писци го-

воре о судбини појединца преко којих се преламају контроверзни удари трауматичне историје нашег времена. Књига приповедака Дејана Тиага Станковића, у духу лирског реализма, прича о емиграцијама наших људи између Лисабона и Београда и о јунацима са рубова друштва који трагају за отеловљењима својих представа о срећи и о начинима како да избегну неизвесности живота. Скоро карверовски, ове су приче дубинске слике позије бола и поезије свакодневља које писац са узбудљивом проницљивошћу открива и арткулише.

ПРИПРЕМЕ ЗА ГИТАР АРТ ФЕСТИВАЛ У МАРТУ У БЕОГРА ДУ

Турнеја трија „Кингс оф стрингс” Ги тар арт фе сти вал, ко ји се тра ди ци о нал но одр жа вао по чет ком фе бру а ра, по ме рен је за сре ди ну мар та због по чет ка тур не је но во фор ми ра ног триа „Кингс оф стрингс”. Кра ље ве жи ца, свет ски при зна те мај сто ре ги та ре: То ми Ема ну ел, Влат ко Сте фа нов ски и

Што ке ло Ро зен берг, оку пио је осни вач и ди рек тор Ги тар арт фе сти ва ла Бо шко Ра дој ко вић. „То је ре зул тат мог два на е сто го ди шњег пре ђа шњег ра да, имао сам ту сре ћу и мо гућ ност да спо јим три сјај на, пре све га чо ве ка, а он да и му зи ча ра, ле ген дар ног ги та ри сту из Ма ке до ни је Сте фа нов ског, јед ног од нај ве ћих ги та ри ста да на шњи це Ема ну е ла из Аустра ли је и Што ке ла, чла на слав ног Ро зен берг три ја„, ре као је у не дав ном ин тер вјуу Тан ју гу Ра дој ко вић, ко ји је од 1. ја ну а ра и в.д. ди рек тор „Ју го кон цер та”.

utorak10­. januar2012.

c m y

kultura

dnevnik

Пре ма ње го вим ре чи ма, про те клих че ти ри пет го ди на Ема ну е ла и Што ке ла пред ста вио је бе о град ској пу бли ци и ти кон цер ти су увек би ли вр ло по се ће ни. Сте као је по ве ре ње њи хо вог ме наџ мен та и на ње гов пред лог да се на пра ви но ви ги тар ски трио, ко ји је на звао

„Кингс оф стрингс„ по зи тив но су ре а го ва ли. „Има мо ве ли ку екс - ју го сло вен ску тур не ју, по сле Под го ри це, Бе о- гра да, Са ра је ва, За гре ба, у са рад њи са ‘ЕПК Ма ри бор 2012’ 21. мар та кра ље ви жи ца одр жа ће кон церт у Ма ри бо ру„, ка зао је Ра дој ко вић. Он је ис та као да су се про шле го ди не ја ви ли на кон кур се Ма ри бор ЕПК, њи ма је то био ин те ре сан тан про грам и до би ли су по др шку. „Све ча но отва ра ње ‘Европ ска пре сто ни ца кул ту ре Ма ри бор

2012’ је 14. ја ну а ра. Та да кре ће бо гат про грам, сва ког ме се ца би ће по не ко ли ко ве ли ких кул тур них до га ђа ја, пу но пра те ћих, сва ко днев них про гра ма, до ста ве ли ких при ча и на ма је дра го што уче ству је мо у то ме„, ис та као је Ра дој ко вић. Ово го ди шњи 13. Ги тар арт фе сти вал би ће одр жан од 16. до 21. мар та у нај ве ћим кон церт ним са ла ма у Бе о гра ду, про грам је атрак ти ван, а нај ве ћи је сва ка ко онај тро ји це свет ских при зна тих мај сто ра ги та ре 18.мар та у Ко лар че вој за ду жби ни. „Же лео сам ап со лут но да се по све тим том про јек ту ко ји ми слим да за слу жу је пра ву па жњу. Што се ти че кла сич не ги та ре, она је за сту пље на то ком че ти ри ве че ри на Ко лар цу и јед не у Атри ју му На род ног му зе ја, где је све ча но отва ра ње, као и увек би ће ви ше кон цер та у то ку јед не ве че ри„, ре као је Ра дој ко вић. По ред кла сич не ги та ре, он је на ја вио да ће из ме ђу оста лих го сто ва ти Ја ман ду Ко ста из Бра зи ла, ко ји сви ра на бра зил ској ги та ри са се дам жи ца џез им про ви за ци је, одр жа ће се ве че тра ди ци о нал не му зи ке на ори ги нал ним жи ча ним ин стру мен ти ма на ко ји ма ће би ти пред ста вље на тра ди ци о нал на му зи ка раз ли чи тих под не бља. „Ово го ди шњи Ги тар арт за тво ри ће сјај ни пор ту гал ски трио Ан то нио Ша и њо ко ји је већ по знат бе о град ској пу бли ци јер је на сту пао на фе сти ва лу. Овог пу та кон церт ће би ти спој пор ту гал ске и ин диј ске му зи ке, јер ће из ван ред на пе ва чи ца Иза бел пе ва ти уз прат њу ин диј ског из во ђа ча на жи ча ном ин стру мен ту си та ру„, на вео је Ра дој ко вић. То ком шест фе сти вал ских да на од ују тру до уве че одр жа ва ће се број не пра те ће ак тив но сти, ра ди о- ни це ис так ну тих ги тар ских пе да го га, так ми че ње мла дих ги та ри ста у шест ка те го ри ја.

И Шајтинчева епистоларна повест, која се у лирски евокативним писмима тка између два брата, сведочанство је о емиграцијама, о сликама братске присности, о растакању породичне сигурности, и драматизација егзистенцијалне неизвесности коју појачава болест оца као знак да се прошлост као утопија распада и да се једна емоционална и сневалачка заједница атомизира у космосу људских и друштвених принуда.

Кратки роман Крсте Поповског је парабола и метафора о сепарацији, о унутрашњим и спољним изгнанствима једне жене, која је и драматизовани приповедач, чији се снови о љубави и породици разбијају пред апсурдним силама моћи и неухватљивим побудама мушки обележеног насиља које производи лудило као чин елиминације појединца из друштва. Роман Бранка Чанковића, реализован у нешто класичнијем

кључу реалистичког приповедања, релевантан је допринос тумачењу нашег времена. Његова оквирна линија и његов суштински знак је болест, болест појединца који бива сепариран и гуран у окриље друштвене смрти и болест друштва чији се симптоми и знакови појављују у сликама друштвене лажи и перманентне идеолошке доминације новца који мења свет и људске животе. Реч је о четири вредне приповедачке књиге које са уметничком доличношћу и сугестивношћу тумаче и имагинирају свет

нашег времена и судбине појединаца. Жири ће одлуку о добитнику Виталове награде саопштити најкасније до прве половине фебруара. Добитнику награде припада новчани износ, као и штампање награђене књиге.

K. Р.

23

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ НИКОЛЕ ЗАВИШИЋА У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Драма Оскара Вајлда Пред ста ва „Ва жно је зва ти се Ер нест„, по тек сту Оска ра Вајл да у ре жи ји Ни ко ле За ви ши ћа, би ће пре ми јер но из ве де на 14. ја ну а ра на сце ни „Ра ша Пла о вић„ На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду. Уло ге игра ју Ми лош Ђор ђе вић, Не над Стој ме но вић, Се на Ђо ро вић, Ана ста сиа Ман дић, Зо ран Ћо сић, Ду шан ка Сто ја но вић Глид и Со ња Кне же вић. Ду хо вит и дру штве но кри ти чан ко мад „Ва жно је зва ти се Ер нест„ има по ма ло би за ран за плет, уј дур му ме ђу при ја те љи ма у ве зи са са кри ва њем иден ти те та, же нид бом, хо мо сек су а ли змом. За за плет је бит на игра ре чи, јер име из на сло ва на ен гле ском озна ча ва озбиљ ност као ка рак тер ну осо би ну.За ви шић на ја вљу је „хип стер ску пред ста ву са пу но ла га не, опу ште не му зи ке ко ја за пра во пред ста вља хи пер бо лу не и ма ња ста ва„. „Же ља ми је да на пра ви мо вр ло еска пи стич ку пред ста ву, од но сно јед но је згро ан ти ан га жо ва ног те а тра. Хо ћу да ура дим јед ну ће ли ју пот пу но раз ба ру ше ног дру штва ко је не ма ни ка кве ве зе са ре ал но шћу и ко је је то ли ко хи пер-ре ал но да се пре тва ра у сво ју су прот ност„, из ја вио је он. За ви шић је за ду жен и за иде ју про сто ра, ко сти мо граф је Бо ја на Ни ки то вић, му зи ку пот пи су је Со ња Лон чар, сцен ски по крет Та ма ра Ан то ни је вић, а сце но гра фи ју ре а ли зу је Ми раш Вук са но вић. Вајлд је ро ђен 1854. у Да бли ну, ка ри је ру пи сца оства рио је у Лон до ну, а ње го во нај по зна ти ја де ла су ро ман „Сли ка До ри ја на Гре ја„ и дра ма „Ле пе за леј ди Вин дер мир„. До био је На гра ду за ен гле ску књи жев ност, био је по зна ти есте та и ден ди, али је због хо мо сек су ал не афе ре 1895. осу ђен на две го ди не за тво ра. По из ла ску из за тво ра пре се лио се у Па риз, где је и умро 1900. (Тан југ)

СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ КОМПЛЕТАН ПРОГРАМ ФЕСТА

Путовање светом за десет дана Комплетан програм предстојећег 40. Феста биће представљен медијима 17. јануара у Скупштини Београда, која је оснивач популарног фестивала, најавила је jуче Дирекција Феста. Јубиларни Фест биће одржан од 24. фебруара до 4. марта, са 75 филмова у главном и око 30 у пратећем програму.Представници Скупштине града, Секретаријата за културу Београда, Министарства културе Србије, које је покровитељ фестивала, као и чланови Одбора Феста, Дирекције Феста и уметнички директор и селектор обавестиће идућег уторка јавност о програмским целинама и другим детаљима, терминима пројекција и ценама улазница. Дирекција Феста је још јесенас припремила „гро суштине фестивала„, како је тада рекао директор Милош Параментић. Према најави селектора Ивана Карла, јубиларни Фест неће се разликовати по концепту од претходног

и поново ће понудити „путовање светом за 10 дана”. За главни програм у плану су филмови награђени прошле године у Кану - „Дрво живота„ Теренса Малика (Златна палма), „Авр„ Акија Каурисмакија (Фипресци), „Дечак са бициклом„ браће Дарден (Гран при), „Меланхолија„ Ларса фон Трира (најбоља женска улога - Кирстен Данст)... Публика Феста видеће и низ познатих филмова који су у протеклих годину дана привукли пажњу на фестивалима у Берлину, Венецији и другим светским центрима, али и филмове мањих националних кинематографија. Од домаће продукције очекују се премијере „Топ је био врео„ редитеља Слободана Скерлића и „Доктор Реј и ђаволи„ Динка Туцаковића. Поводом јубилеја, у припреми је монографија у издању Дирекције Феста и ЈП „Службени гласник„.

ПО ОЦЕНИ УДРУЖЕЊА КРИТИЧАРА СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА

„Меланхолија” најбољи филм На ци о нал но удру же ње филм ских кри ти ча ра иза бра ло је као нај бо љи филм у 2011. го ди ни оства ре ње Лар са фон Три ра ‘’Ме лан хо ли ја‘’, пре не ли су ме ди ји. Нај бо ља глу ми ца у 2011. го ди ни, пре ма ми шље њу 58 филм ских кри ти ча ра из САД, јесте Кри стен Данст, ко ја игра у фил му Лар са фон Три ра глав ну уло гу, док је Бред Пит иза бран за нај бо љег глум ца, за уло ге у фил мо ви ма ‘’Фор му ла успе ха‘’ и ‘’The Tree of Life‘’ (Др во жи во та). Ал берт Брукс у фил му ‘’Drive” (Во жња) и Џе си ка Че стејн у фил му ‘’Др во жи во та‘’ иза бра ни су за нај бо ље спо ред не глум це. Нај бо љи ре ди тељ је пре ма ми шље њу филм ских кри ти ча ра Те ренс Ма лик, ко ји је ре жи рао оства ре ње ‘’Др во жи во та‘’, док је за нај бо љи до ку ме на рац иза бран филм Вер не ра Хер цо га ‘’The Cave of forgotten dreams‘’ (Пе ћи на из гу бље них сно ва).

Кир стен Данст у фил му „Ме лан хо ли ја”

24

svet

utorak10.januar2012.

UKRATKO

POQSKA

PRAG: ^e{ka policija od ju~e u jutro u Pragu uklawa lutke obe{enih qudi sa raznih mesta po gradu kojima nepoznata inicijativa Prak protestuje protiv vladavine novca. Po oceni te inicijative, novac koji je jedini merilo uspeha postao je vladaju}a ideologija a mnoge qude u lo{oj socijalnoj situaciji tera na samoubistvo.

Policajci i vatrogasci su skinuli jednog „obe{enog” sa velikog metronoma iznad Vltave, a tako|e i sa bilborda na jednoj stanici metroa ,ostalo ih je jo{ nekoliko, a uz wih i transparenti „Nisam imao gde da `ivim” ili „Vladavina novca ubija”.

Nepoznata incijativa „Prak” poslala je ju~e medijima saop{tewe u kome navodi da je sve ve}i broj samoubistava me|u ^esima koji na tako drasti~an na~in re{avaju svoje ekonomske ili socijalne probleme i situaciju koju vide kao bezizlaznu.

POJAS GAZE

Tu `i lac se upu cao pred no vi na ri ma

Pro test sa obe {e nim lut ka ma

dnevnik

VAR [A VA: Poqski vojni tu`ilac u Poznawu Mikolaj P{ibil pre`iveo poku{aj samoubistva iz pi{toqa prakti~no na samoj konfenrenciji za novinare, pred ukqu~enim kamerama. Tu`ilac je odmah preba~en u bolnicu. Kako javqa BiBi-Si, trenutno se nalazi u stabilnom stawu i `ivot mu nije ugro`en. On je pred novinarima poku{avao da objasni za{to je vojno tu`ila{tvo tra`ilo pra}ewe razgovora i prepiski novinara o avionskoj nesre}i pre dve godine u Smolensku kada je poginuo predsednik Leh Ka~iwski, {to je u Poqskoj izazvalo skandal.

Vojni tu`ilac u Poznawu Mikolaj P{ibil petnaestak minuta obja{wavao je novinarima za{to je vojno tu`ila-

Mi ko laj P{i bil

{tvo zatra`ilo pra}ewe mobilnih telefona nekih novinara i sadr`aj wihovih SMS poruka prilikom istrage odakle iz vojske cure poverqivi podaci o tragi~noj avionskoj

nesre}i u prole}e 2010. u Smolensku.

P{ibil je obja{wavao da je zahtev u skladu sa propisima, a onda je u jednom trenutku ustao i zamolio novinare da iza|u. Rekao je da mora da provetri prostoriju. Neke kamere su ostale ukqu~ene i tonski snimile kako P{ibil repetira pi{toq, a onda puca. Kada su ~uli pucaw, novinari su se vratili u prostoriju i zatekli P{ibila u lokvi krvi. Pozvana je hitna pomo} koja ga je prebacila u bolnicu, a lekari su saop{tili da on nije u kriti~nom stawu.

Predsednik Poqske Browislav Komorovski i ministar pravde Jaroslav Govin zatra`ili su od Generalnog tu`ila{tva hitnu istragu i obja{wewe povodom ovog slu~aja.

Fa tah pre i spi tu je do go vor s Ha ma som TEL AVIV: Palestinski Fatah preispita}e sporazum o pomirewu sa islamisti~kim, rivalskom Hamasom po{to su hamasovci odbili posetu fata ho va ca po ja su Ga ze ko jim vladaju.

Centralni komitet Fataha naveo je da pona{awe Hamasa pokazuje da nije zainteresovan za primenu tog sporazuma, potpisanog u Kairu pro{le godine, a koji ukqu~uje osnivawe vlade nacionalnog jedinstva i odr`avawe parlamentarnih izbora u maju.

Napetost izme|u dve glavne palestinske frakcije suprotan je pozitivnoj atmosferi koju su obe nagla{avale u decembru, kada su se palestinski predsednik i lider Fataha Mahmud Abas i vo|a Hamasa Kaled Ma{al sastali u egi-

DOK PREDSEDNIK IRANA PUTUJE PO LATINSKOJ AMERICI

Eks plo zi ja u re sto ra nu MO SKVA: Prema preliminarnim informacijama dve osobe su poginule u eksploziji gasa u restoranu na jugozapadu Moskve, rekao je policijski izvor ruskoj agenciji Itar-Tass. U eksploziji boca sa gasom povre|eno je 26 osoba, ukqu~uju}i i jedno dete.

Do eksplozije gasa do{lo je posle po`ara u kuhiwi koji se brzo pro{irio na ostatak dvospratne zgrade u ~ijem prizemqu se nalazi restoran, javili su ruski mediji.

U eksploziji su razbijeni svi prozori, sru{en je deo krova, kao i pojedini zidovi, a vatrogasne ekipe uspele su da ugase po`ar koji je uni{tio oko 250 kvadratnih metara zgrade. Po nezvani~nim izve{tajima u nesre}i su smrtno stradale dve osobe, obe zaposlene u restoranu, dok je povre|eno 26 osoba, uglavnom gostiju, od kojih je 16 sme{teno u bolnicu.

Spa se ni al `ir ski imi gran ti SO LUN: Iz reke Evros u Gr~koj spaseno je 11 ilegalnih imigranata koji su poku{ali da u|u u tu zemqu preko Turske u gumenim ~amcima, saop{tila je ju~e gr~ka policija. Kako se navodi, 11 Al`iraca odvezeno je u bolnicu i jedan od wih je zbrinut zbog hipotermije. Kako navodi policija, imigranti su poku{ali da pre|u reku Evros u dva gumena ~amca koje je bujica prevrnula i nasukala na pe{~ani sprud. Zvali su u pomo} i spaseni su dva sata kasnije.

Reka Evros je glavni ulaz za imigrante iz Afrike i Azije u Evropsku uniju. Desetine hiqada prelazi je svake godine, uglavnom preko Turske.

Smrt na ka zna za ame ri~ kog {pi ju na TE H E R AN: Pr vi ~o vek Irana Mahmud Ahmedinexad zapo~eo je petodnevnu posetu zemqama Latinske Amerike.

Poseta se poklopila sa objavom iranskih vlasti da }e podzemno iransko postrojewe za oboga}ivawe uranijuma, koje je za{ti}eno od eventualnih vazdu{nih napada, uskoro po~eti da radi.

Iranski predsednik poseti}e malobrojne preostale savezni ke Ni ka ra gvu, Ku bu i Ekvador, a na prvoj stanici turneje Ahmedinexad }e se sastati sa venecuelanskim predsednikom Ugom ^avesom. O~ekuje se da }e dva predsednika pregovarati o svim tipovima sa rad we, po seb no u obla sti bezbednosti i podr{ke na me|unarodnoj sceni.

Mah mud Ah me di neyad

^aves je odbacio ameri~ko upozorewe da ne stvara bliske

Ali Ham nei: Iran ne od stu pa TE HE RAN: Iranski vrhovni vo|a ajatolah Ali Hamnei poru~io je da Iran ne}e ustuknuti pred ameri~kim i evropskim sankcijama zbog svog nuklearnog programa. „^vrsta odluka Islamske Republike jeste da se odupre pritiscima velikih sila”, rekao je Hamnei u govoru koji je prenosila dr`avna televizija. „Dok je iranski narod pre{ao put uspeha i vidi znake nove pobede koja dolazi, ugweta~ki front (Zapada) nastoji da upla{i qude i iranske zvani~nike prete}i sankcijama”, rekao je on.

veze sa Iranom, optu`iv{i Va{ington za poku{aj da dominira svetom. „Mi ni za koga ne predstavqamo pretwu. Imamo svoja prava. Portparoli Bele ku}e i Stejt departmenta ka`u da ni je pre po ru~ qi vo da bi lo koja zemqa odr`ava bliske veze sa Iranom. E pa, ruku na srce, to je da ~ovek umre od smeha”, rekao je ^aves.

Ve ne cu e lan ski pred sed nik poru~io je Obami da je boqe da se pozabavi mnogobrojnim pro ble mi ma u svo joj ze mqi.

Istovremeno, generalna konzulka Venecuele u Majamiju

Livija Akosta Noguera progla{ena je personom non grata u SAD i dat joj je rok do utorka da napusti teritoriju Amerike.

Va{ington tvrdi da je Noguera sa grupom iranskih diplomata u Meksiku dogovarala hakerske napade na sajtove Bele ku}e, Ef-Bi-Aja, Pentagona i ameri~kih nuklearnih postrojewa.

Dok je predsednik Ahmadinexad bio na putu ka Latinskoj Americi, zvani~ni Iran je saop{tio i da je uhapsio neodre|eni broj „{pijuna” koji su radili za SAD, kako bi poremetili poslani~ke izbore 2. marta. Nisu precizirani datum hap{ewa niti nacionalnost uhap{enih.

Mediji su javili da je Ameri ka nac iran skog po re kla Amir Mirza Hakmeti, koga su teheranske vlasti uhapsile u de cem bru pod sum wom da je {pijun, osu|en na smrt. „Osu|ujemo Amira Mirzu Hakmetija na smrt zbog saradwe sa ne pri ja teq skom ze mqom i {pijunirawa za CIA”, navodi se u presudi, javqa agencija Fars.

Hakmeti je iranskim istra`iteqima priznao da je ameri~ki {pijun i da je obuku pro{ao u susednim zemqama Avganistanu i Iraku.

patskoj prestonici i dogovorili kako da okon~aju neprijateqstvo, prenosi Rojters.

Fatah je precizirao da su bezbednosni oficiri Hamasa zaustvili tri visoka zvani~nika Hamasa na ulazu u pojas Gaze i da je to bilo poni`avaju}e. Hamas je odvratio da Fatah odustaje od sporazuma o pomirewu, kome je posredovao Egipat i ~iji je ciq da se okon~a quti ~etvorogodi{wi rivalitet. Tako|e je rekao da Abas daje prioritet razgovorima s Izraelom u Jordanu umesto da radi na postizawu palestinskog jedinstva.

Izra el ski i pa le stin ski pregovara~i tra`e formulu za po vra tak pre go va ra~ kom stolu nakon zastoja koji traje od kraja septembra minule godine.

Sa mit s Ju `nom Ko re jom PE KING: Predsednici Kine i Ju`ne Koreje sastali se u Pekingu, {to je bio wihov prvi samit otkako je smrt Kim Xong Ila, lidera Severne Korej otvorila mogu}nost da ta mo do |e do pro me na.

Smrt „Dragog vo|e“ u decembru 2011. godine posta vi la je De mo krat sku Narodnu Republiku Koreju za centralnu temu susreta Hu \intaoa i Li Mjang Baka.

Predsednik Republike Koreje Li Mjang Bak stigao u Pekingu je do~ekan uz veliku pompu, uz protokolarni, li~ni do~ek Hu \intaoa.

Dvojica lidera planiraju da u prvoj polovini godine po~nu s pregovorima o bilateralnom sporazumu o slobodnoj trgovini, kao i odvojene pregovore o slobodnoj trgovini s Japanom. Predsednici Li i Hu su razgovarali i o temama koje naru{avaju bilateralne odnose, a koje se ti~u kretawa ki ne skih bro do va u akvatoriju Republike Kore je (Ju `ne), i ubi stvu vojnika obalne stra`e Ju`ne Koreje, za {ta je optu`en jedan od kineskih ribara. Tokom razgovora je bilo re~i i o pru`awu po dr {ke zva ni~ nog Pe kin ga vla sti ma De mo krat ske Na rod ne Re pu blike Koreje (Severne).

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ^A VES Predsednik Venecuele Ugo ^aves saop{tio jesda se wegova zemqa povla~i iz Me|unarodnog centra za re{avawe investicionih sporova koji je formirala Svetska banka i da ne}e priznati odluke koje budu donete. Centar je osnovan da bi se re{ili brojni sporovi koje protiv Venecuele vodi vi{e kompanija, me|u kojima je i „Ekson”, koji je nedavno dobio spor sa tom dr`avom vredan 900 miliona dolara.

KEJT MIDLTON Vojvotkiwa od Kembrixa Kejt Midlton, koja 9. januara proslavqa 30. ro|endan, dobila je jedan neo~ekivani poklon. Model i televizijsko lice Kim Karda{ijan povodom princezinog ro|endana dizajnirala je cipele „vojvotkiwa”. „Veoma volim wen stil. Mislim da svaka `ena ima pravo da se ose}a kao princeza svakog dana, rekla je Kim Karda{ijan.

PA PA BE NE DIKT XVI Papa Benedikt XVI pozvao je na „plodan dijalog” politi~kih snaga u Siriji sa nezavisnim posmatra~ima koji se nalaze u toj zemqi. Papa je naglasio da bi dr`ave „arapskog prole}a” trebalo da se bore protiv diskriminacije.”Molim se za brz kraj krvoproli}a i po~etak plodnog dijaloga politi~kih snaga”, rekao je papa obra}aju}i se ambasadorima u Vatikanu.

Za 20 sekundi nestalo 20 spratova HJU STON: [e zde set godina stara gra|evina od 20 spratova nestala je za svega 20 sekundi. ^uve ni „MD An der son”, centar za kancer Univer zi te ta u Hju sto nu, nije uspelo da spase ni lokalno dru{tvo za o~uvawe zna~ajnih objekata.

Jednostavno, ovo nekada{we arhitektonsko ~udo, koje se prostiralo na 500.000 kvadrata, moralo je biti sru{eno, jer je ustanovqeno da se temeqi uru{avaju i da predstavqa opasnost po okolinu.

Osim toga, menaxment cen tra, uz sa rad wu sa ekspertima, procenio je da bi pot pu na ob no va zgrade iz 1952. godine, ko{tala vi{e nego da se sagradi nova, pa se odlu~io na najradikalniji potez.

I tako su se ju~e, ta~no u 11.15, oglasile sirene i, posle par trenutaka mu~ne ti{ine, po~ela je serija kontrolisanih eksplozija.

Ne ka da im po zant na zgra da me di cin skog cen tra u Hju sto nu, za sve ga 20 se kun di, kon tro li sa nom im plo zi jom, sve de na je na iz ne na |u ju }e ma lu go mi lu {uta

Ina~e, zdawe koje je pre ta~no 60 godina otvoreno kao regionalna kancelarija osiguravaju}eg dru{tva, a koji je 1974.

godine preuzeo Univerzitet u Teksasu sa idejom da postane wihova upravna zgrada, u aprilu 2010. zvani~no je zatvoreno.

Na mestu na kojem je posle implozije ostala iznena|uju}e mala gomila {uta, planirano je podizawe naprednog klini~kog centra i parka. Ra{~i{}avawe ostataka bi}e obavqeno do kraja leta ove godine, a oko 6.000 tona ~elika iz konstrukcije bi}e reciklirano.

BALkAn

dnevnik

INTERVJU

SRP SKA MI NI STAR KA PRAV DE SNE @A NA MA LO VI]

utorak10.januar2012.

25

HRVATSKA

Man di}: No va Do la zi vre me pre go vo ra sa Hr vat skom Ju go sla vi ja bo qa od EU BE O GRAD: Na stup mi ni star ke spoq nih po slo va Hr vat ske Ve sne Pu si} do `i vqa vam kao iz u ze tan gest, kao ja snu po ru ku da otvo re na pi ta wa mo ra mo re {i ti do go vo rom, u pri ja teq skom am bi jen tu, kao pru `e nu ru ku po mi re wa. Sva ka iz ja va ko ja po zi va na do go vor, do bro na mer na je i Sr bi ja }e bi ti ap so lut no kon struk tiv na u re {a va wu pro ble ma ko ji nas ti {te.

Sla `em se sa wom da od re |e ne uslo ve sa obe stra ne tre ba is pu ni ti, kao i da su raz go vo ri naj bo qi na ~in, ka `e za mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}. Ona na pi ta we da li bi Sr bi ja po vu kla tu `bu ako bi to ura di la Hr vat ska, od go va ra da „ni je va `no ko }e po vu }i tu `bu pr vi, to je teh ni~ ko pi ta we ko je na stu pa on da ka da se re {e we ve} na |e“. „Va `no je po sti }i do go vor u in te re su gra |a na i Sr bi je i Hr vat ske. Ta da je po vla ~e we tu `bi za ge no cid sa mo po se bi re al no. Do bra vest je da se ta te ma otvo ri la, da po sto ji jav no iz ra `e na do bra na me ra i od pred sed ni ka na {ih dve ju ze ma qa - Bo ri sa Ta di }a i Iva Jo si po vi }a”, is ti ~e Ma lo vi }e va.

Ona do da je da pro ces po mi re wa ne mo `e bi ti za o kru `en dok ne re {i mo sva spor na pi ta wa na sta la kao pro iz vod ne ra zum ne po li ti ke vo |e ne de ve de se tih. „Pi ta wa ne sta lih, iz be glih li ca, rat nih zlo ~i na, opqa~ ka ne imo vi ne i sta nar skih pra va, sva ka ko mo ra ju bi ti re {e na i uve re na sam da ni Hr vat ska kao dr `a va ko ja ula zi u Evrop sku uni ju, ni Sr bi ja ko ja woj te `i, ne `e le da no se mra~ nu hi po te ku pro {lo sti.

Je di ni is pra van put ko ji }e omo gu }i ti po mi re we me |u na ro di ma i re lak sa ci ju od no sa iz me |u dve ze -

mqe je ste in ten zi vi ra we raz go vo ra, ra ci o nal nih i do bro na mer nih, ko ji }e, si gur na sam, do ve sti do re {e wa ovih pro ble ma”, na gla {a va srp ska mi ni star ka prav de u in ter vjuu za Da nas”.  Evropski sud za qudska prava u Strazburu je zatrpan `albama gra|ana Srbije protiv dr`ave. Srbiju, po svemu sude}i, o~ekuje pla}awe viso-

kih nov~anih od{teta. Mislite li da }e se taj trend nastaviti i u budu}nosti? „Upra vo je za to re for ma pra vo su |a de fi ni sa na i spro ve de na na ovaj na ~in. Osnov ne za mer ke na srp sko pra vo su |e od no si le su se na du `i nu tra ja wa sud skog po stup ka i po vre du pra va na su |e we u ra zum nom ro ku, a to su naj ~e {}e pri tu `be gra |a na Sr bi je Evrop skom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru.

Broj ne tu `be Evrop skom su du za qud ska pra va su po sle di ca ~i we ni ce da su do vi ni su do bro ra di li svoj po sao, da su mno gi pred me ti sta ja li u fi o ka ma, da je bi lo pri -

ti sa ka na pra vo su |e ko je ra ni je ni je ima lo ni sta tus, ni od go va ra ju }i prav ni okvir da bi efi ka sno po stu pa lo. I zbog to ga je re for ma bi la neo p hod na  Ne deluje da je poverewe gra|ana u pravosu|e vra}eno.

Kako to obja{wavate? „Ne o~e ku jem da }e gra |a ni Sr bi je u ova kvoj, te {koj eko nom skoj si tu a ci ji re }i „pra vo su |e je per fekt no. „ Uvek }e bi ti ne za do voq nih, a oni }e bi ti na{ mo tiv da ~u je mo wi hov glas i da u skla du sa wim, pra vo vre me no re a gu je mo.

Kri ti ~a ra uvek ima, ne ki su to u me |u vre me nu po sta li, jer da nas mo ra ju vi {e da ra de, a ne ki su jed no stav no zlo na mer ni. Pri go va ra ju da nas, jer se ne mo `e za dve go di ne is pra vi ti sve, ~a rob nim sta pi }em. Me |u tim, upor nim ra dom, no vom or ga ni za ci jom, pre u zi ma wem od go vor no sti za svo je po stu pa we, i me sto u dru {tvu , do stoj no su di ja i tu `i la ca, je ne {to {to ova re for ma ga ran tu je.”  Da li je ta~no da je suspendovana poternica za Agimom ^ekuom?

- To je ne ta~ no. Po ter ni ca je i da qe na sna zi. Iako je is tra ga spro ve de na ve o ma lo {e, sa broj nim pro pu sti ma, pred ka me ra ma Ra dio-te le vi zi je Sr bi je u to vre me, ve li ki zlo ~i ni su se do go di li u zo ni od go vor no sti Agi ma ^e kua. Stra da lo je mno go srp skog sta nov ni {tva, mno go ci vi la i rat nih za ro bqe ni ka. Ko je za to od go vo ran? Na to sa mo tu `i la {tvo i sud ko ji se ba ve te ma ma rat nih zlo ~i na mo gu da da ju ade kva tan od go vor.

UKRATKO Bi la mr tva dan i po ZA GREB: Po pr vim na la zi ma pa to lo ga ko ji je pre gle dao te lo Mir ja ne Pu ka ni}, ona je pre ne go {to je pro na |e na, u sta nu mr tva le `a la dan i po. Po li ci ja ju ~e do ka sno na ve ~e ni je `e le la slu `be no da sa op {ti in for ma ci ju o smr ti Mir ja ne Pu ka ni}, jer o to me ni su mo gli od mah po ot kri va wu te la oba ve sti ti ~la no ve we ne po ro di ce, od no sno we nu }er ku Sa ru.

Ona ina ~e `i vi u zgra di do one u ko joj je sta no va la i Mir ja na Pu ka ni}, ali su wi ho vi od no si zad wih go di na na vod no bi li pri li~ no za teg nu ti. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, po li ci ja je prek si no} ipak us pe la pro na }i Sa ru i raz go va ra ti s wom u po li cij skoj sta ni ci. Kao {to je ve} ju ~e re ~e no, po li ci ja je is kqu ~i la mo gu} nost ubi stva jer na te lu ni su pro na |e ni tra go vi na sil ne smr ti.

Po red te la Mir ja ne Pu ka ni} na vod no je pro na |e na vre }i ca s le ko vi ma za smi re we, ali }e se ta ~an uzrok smr ti zna ti tek na kon

RI JE KA: Kwi `ev nik Igor Man di} ka `e da Hr vat ska ne }e ima ti ve li ke ko ri sti od ula ska u EU i da je je di na mo gu} nost uje di we we Ju go slo ve na, ali ne na sta ri na ~in. „Mi ula zi mo u EU kao pod sta na ri, mo ra mo pod ne ti sud bi nu da }e mo bi ti tre ti ra ni kao re zer vna sta ni ca za ko no ba re i pro sti tut ke i ne ve ru jem da }e mo tu ne {to po seb no pro fi ti ra ti”, re kao je Man di}, uz oce nu da je za Hr vat sku naj bo qe re {e we po nov no uje di we we ju `no slo ven skih na ro da, ali ne na sta ri na ~in.

Po vo dom ula ska Hr vat ske u Evrop sku uni ju, Man di} ka `e da je „sve to sa vr {e no sve jed no jer je po gre {an smer okre ta wa”. „Ja tvr dim da je je di na mo gu} nost po nov nog uje di we wa ju `no slo ven skih na ro da. Ni ka ko na sta ri na ~in i ni ka ko jed no par tij ski kao sta ra Ju go sla vi ja, ali ja ni sam in sti tu ci ja da to mo gu raz ra di ti”, ka zao je Man di}.

Rat ko ji ni smo ob ja vi li ne slav no je za vr {en, bez po bed -

da za jed no s bra }om po ple me nu, kr v i i na c i j i stvo ri mo te me qe ne ke no ve ~vr {}e za jed ni ce”, re kao je Man di}. „Tu }e mo je di no ostva ri ti na ci o nal n i iden t i t et i ne k u no v u so lid ni ju dr `a vu” , oce nio je Man di}.

Man d i} ka ` e da se „na si lu odr `a v a kon s trukt Hr vat ske”. „Do ka za no je taj pro jekt pro pao jer su na vla sti ili ne spo sob wa ko vi }i, ili lo po vi, ili me di o k ri t e t i ili kri mi nal ci. To je do k a z a n o, sa m o Igor Mandi} tre b a na p ra v i t i jo{ je dan ko rak pa se za pi ta ti „Re }i }u ne {to {to je mo ~e mu na sta vi ti taj ne mo gu }i `da uvre dqi vo i za vlast i za uza lud ni trud”, do da je. opo z i c i j u, ali Hr v at s ka je Da na {wu Hr vat sku Man di} pro ma {en pro jekt, na `a lost. opi su je kao al ko ho li ~a ra ko ji Kao {to je bio pro ma {en pro se tre s e u ap s ti n en c i j al n oj jekt kvi slin {ke En de ha zi je, ta ko je pro ma {en i pro jekt neo u sta {ke tu| ma nov ske Hr vat ske. Za dao je osnov ne obra Mi ulazimo u EU kao podstanari, moramo podneti sce dru {tve ne po kva re no sti i sudbinu da }emo biti tretirani kao rezervna od ta da se na wi ma po ku {a va stanica za konobare i prostitutke i ne verujem gra di ti ne ke sme ne vla sti ko da }emo tu ne{to posebno profitirati je ni su do pri ne le ni {ta”, re (Igor Mandi}) kao je Man di}.

On sma tra da ne ma do voq no eli ta ko je su u sta wu da dru ni ka - jer u gra |an skom ra tu gro zni ci. „Zna da ne sme pi ti {tvo dr `e na oku pu. „Sve pro po bed ni ka ne ma, sma tra Man - i da ga to vo di u pro past, a u pa da, sve in sti tu ci je su oti di}. toj gro zni ci raz di ru ga bo lo {le do |a vo la, sve je ras pro da „Taj rat je mo `da do kraj ~io vi i mu ~i se da bi za ne ko iz - no, po kra de no, da ro va no, i ~e ilu zi ju da mo `e mo sa su se di - ve s no vre m e po n ov n o pao u mu na sta vqa ti uza lud ni trud”, ma, ali mo `da po sto ji {an sa svo ju sta ru zam ku”. za kqu ~u je Igor Man di}.

„HE RO JI NA [EG DO BA” PRED CRNOGORSKIM TU @I LA [TVOM ob duk ci je ko ja }e bi ti oba vqe na u Za vo du za sud sku me di ci nu i kri mi na li sti ku na [a la ti.

Pre mi nu la pla ni nar ka POD GO RI CA: Pla ni nar ka Ire na Po lek si} (36) pre mi nu la je is pod vr ha pla ni ne Ga ra~, se ve ro za pad no od Pod go ri ce, na oko 1.400 me ta ra nad mor ske vi si ne.

Avio-he li kop ter ska je di ni ca MUP-a i Gor ska slu `ba po ku {a li su, ka ko se na vo di, na kon po zi va ko ji im je upu }en sa pla ni ne Ga ra~, da spa su Po lek si }e vu. Na `a lost, i po red iz u zet no ri skant ne ope ra ci je i sle ta wa he li kop te ra na pot pu no ne pri stu pa ~an te ren, is pod sa mog vr ha pla ni ne, na oko 1.400 me ta ra nad mor ske vi si ne, ni su us pe li da po mog nu Po lek si }e voj. Ona je, naj ve ro vat ni je, iz gu bi la `i vot na vr hu pla ni ne, pre ne go {to su sti gle spa si la~ ke eki pe, ka `e se u sa op {te wu MUP. MUP je na veo da }e uzrok smr ti bi ti po znat na kon ob duk ci je. Sa Po lek si }e vom na lo ka li te tu ne -

sre }e bi li su wen su prug, se stra i ne ko li ko pla ni na ra.

[ver ce ri iz Nik {i }a POD GO RI CA: Ve li ki deo kri jum ~a re nog ko ka i na u [ved skoj i EU pod kon tro lom je bal kan ske kri mi nal ne gru pe, ko ju ~i ne uglav nom Cr no gor ci, pi {u „Vi je sti”. Taj list je pre neo iz ja vu ~el nog in spek to ra za nar ko ti ke {ved ske po li ci je Tor ste na Ka lan de ra. On ka `e i da mno gi od ~la no va ban de do la ze u [ved sku iz Cr ne Go re i ne u`i va ju luk suz, ne go {a qu no vac ku }i. Iz {ved ske po li ci je na po mi wu da mno gi ~la no vi nar ko ban de u tu ze mqu do la ze iz Nik {i }a. [ved ski me di ji do vo de u ve zu cr no gor ske nar ko kar te le sa op tu `ni com po dig nu tom pro tiv ~e ti ri mu {kar ca, kod ko jih je pri li kom hap {e wa u pred gra |u Stok hol ma pro na |en ko kain vri dan oko 21 mi lion do la ra. Pro tiv wih je po dig nu ta op tu `ni ca za kri jum ~a re we 42,5 kg ko ka i na, {to je naj ve }a za ple na u [ved skoj.

Is tra ga pro tiv Pe jo vi }a

SA RA JE VO: Cr no gor sko tu `i la {tvo sa slu {a va sve do ke, u~e sni ke fil ma „He roj na {eg do ba” o hap {e wu i de por to va wu bo san skih iz be li ca iz Cr ne Go re 1992, pi {e „Dnev ni avaz.”

Tu `i la {tvo je, ka ko pi {e taj list, sa slu {a lo u~e sni ka fil ma „He roj na {eg do ba” [e ki ja Ra don ~i }a, o ulo zi po li cij skog in spek to ra Slo bo da na Pe jo vi }a to kom rat nog zlo ~i na hap {e wa i de por to va wa iz bje li ca.

Dr `av na tu `i teq ka za rat ne zlo ~i ne Li di ja Vuk ~e vi} je uo~i No ve go di ne sa slu {a la ne ka da {weg spe ci jal ca MUP-a Her ceg No vi, Ran ka Mi haj lo vi }a, ko jim je to kom tog rat nog zlo ~i na ko man do vao in spek tor Slo bo dan Pe jo vi}, kao i Ta wu Vu ji si}, vla sni cu ku }e iz ko je je Pe jo vi} uhap sio i od veo tro ji cu iz be gli ca iz BiH.

Ka ko sa zna je list, ne ka da {wi spe ci ja lac Ran ko Mi haj lo vi} je po tvr dio da je te kob ne ve ~e ri in spek tor Slo bo dan Pe jo vi} li~ no ru ko vo dio ak ci jom hap {e wa Bo {wa ka, te da ni ko ga ni je spa sio ni ti pu stio ka ko se hva lio, ve} je uhap {e ne pre dao De `ur noj slu `bi her ceg nov ske po li ci je, oda kle su od ve de ni u }e li je.

Sve dok Ta wa Vu ji si} po sve do ~i la je da je kra jem ma ja 1992. iz we ne ku }e u Me qi na ma, kod Her ceg No vog, Slo bo dan Pe jo vi} od veo we nog ze ta Edu Fej zi }a iz Sa ra je va i dvo ji cu bra }e Si jer ~i }a iz Go ra `da, Ne d`i ba i Ni na.

Po na vo di ma ovog me di ja, cr no gor sko tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne upu ti lo je za mol ni cu Tu `i la {tvu za rat ne zlo ~i ne BiH ka ko bi o rat noj ulo zi

Slo bo da na Pe jo vi }a is pi ta li i u~e sni ke fil ma „He roj na {eg do ba” sa te ri to ri je BiH, ko ji ga op tu `u ju i za po ka za nu bru tal nost to kom te ak ci je. U fil mu sve do ~i i El vi ra Ri ka lo[qi var ko ja opi su je ka ko je Pe jo vi} od veo u smrt tro ji cu we ne bra }e: Mid ha da, Za i ma i Hu se i na.

Kao {to je po zna to Tu `i la {tvo po stu pa po kri vi~ noj pri ja vi [e ki ja Ra don ~i }a, auto ra fil ma „He roj na {eg do ba” i is tra `i te qa rat nih zlo ~i na, ko ju je on pod neo pro tiv in spek to ra za po tra ge Slo bo da na Pe jo vi }a, a na kon sa zna wa da on to kom te ak ci je ni je bio ni ka kav spa si lac Bo {wa ka ka ko se la `no pred sta vqao, ve} „bru tal ni hap si teq” ko ji je qu de od vo dio u smrt sa mo zbog wi ho vog ime na i pre zi me na.

Cr na Go ra kao ru sko VIP od ma ra li {te POD GO RI CA, RI JE KA: Vi {e od 40 od sto ne kret ni na u Cr noj Go ri pri pa da ru skim po li ti ~a ri ma, mo} ni ci ma i mi li jar de ri ma, po ka za lo je is tra `i va we ru skog li sta „No va ja Ga ze ta” ko ji je imao uvid u cr no gor ske ze mqi {ne i ka ta star ske kwi ge. List je u sa rad wi sa Cen trom za is tra `i va we ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la, me |u na rod nom or ga ni za ci jom ko ja oku pqa no vi na re is tra `i va ~e iz is to~ ne Evro pe kre nuo u po tra gu za po sje di ma mo} ni ka bli skih ru skim vla sti ma, u pri mor skim ze mqa ma.

Cr na Go ra ozna ~e na je kao “ru sko VIP od ma ra li {te”, od no sno kao omi qe na de sti na ci ja oli gar ha iz ne ka da {we ko lev ke so ci ja li zma, ali i ni `e po zi ci o ni ra nih zva ni~ ni ka i obi~ nih gra |a na, pre no si „Slo bod na Dal ma ci ja”.

Po pi sa wu ru skog li sta, sta nov ni ci cr no gor skih pri mor skih

gra do va vje ro vat no ni ne zna ju ko su wi ho vi ru ski su se di.

Her ceg no vqa ni, ka ko se na vo di, ve ro vat no ni su sve sni da u wi ho vom gra du ku }u ima va `an po li ti ~ar iz Sa ra tov ske obla sti, za stup nik Pu ti no ve Je din stve ne Ru si je, ali i zva ni~ nik Prav nog ode qe wa ru skog Mi ni star stva fi nan si ja.

Na vo di se i ka ta star ski po da tak o vla sni {tvu nad 57,7 hi qa da kva dra ta ze mqi {ta u op {ti ni Her ceg No vi, kom pa ni je M.V.E. „Adri a ti ka”, osno va ne 2009. go di ne i re gi stro va ne u Bu dvi, ~i ji su osni va ~i Jev ge nij i Sta ni slav [qi~ kov.

Jev ge nij je, ka ko se na vo di, za stup nik Sa ra tov ske Du me, ~lan od bo ra za bu xet i eko nom sku po li ti ku, imo vi nu i ze mqi {te, kao i se kre tar stran ke Je din stve na Ru si ja. Sta ni slav, ko ji mu je sin i stra na~ ki ko le ga, za stup nik je

Herceg Novi

En geq skog op {tin skog re gi o na Sa ra tov ske obla sti.

Bu dvu su na vod no oda bra li za me nik pred sed ni ka Dr `av ne Du me Qu bov Sli ska, kao i po ro di ca dr `av nog in spek to ra za ener ge ti ku.

U Pe trov cu je stan ku pio ~lan mo skov ske upra ve u re so ru na bav ke, dok se u Kra {i }i ma, u bli zi ni Tiv ta, skra sio je dan od ru ko vo di la ca iz grad we obi la zni ce oko Sankt Pe ter bur ga. I u na se qi ma

Tre be sin i Mi lo vi }i par ce le su po ku po va li ru ko vo di o ci mo} nih dr `av nih, ener get skih i ru dar skih kom pa ni ja.

“Na kon le ti mi~ nog uvi da u ka ta star ske kwi ge sti ~e se uti sak da po la Cr ne Go re pri pa da Ru si ma”, kon sta tu je se u tek stu ko jim se skre }e pa `wa na imo vi nu ko ju wi ho vi vla sni ci, pri pad ni ci dru gog e{a lon skog mi qea, bli skog ru skoj vla sti, ni je su na ve li u svo jim imo vin skim kar ti ca ma.

Po sled wih pet-{est go di na, Ru si pred vo de li stu vla sni {tva stra na ca u Cr noj Go ri, i to s port fe qem od oko 150 hi qa da stam be no-po slov nih kva dra ta, kao i vi {e od 300 hek ta ra ze mqi {ta.

Ko or di na tor Mre `e za afir ma ci ju ne vla di nog sek to ra (MANS), De jan Mi lo vac sma tra da je po da tak da se 40 od sto imo vi ne na la zi u vla sni {tvu ru skih dr -

`a vqa na, mo `da ma lo pre te ran, pre no si Mi na bi znis.

“Ali, ~e sto ima mo slu ~a je ve da su ru ske kom pa ni je sa mo pa ra van za of-{or de sti na ci je. Ne ret ko su osni va ~i kom pa ni ja ko je u Cr noj Go ri re gi stru ju Ru si za pra vo na Ki pru. Iza tih kom pa ni ja ne ka da su za i sta Ru si, a u ne kim slu ~a je vi ma cr no gor ski zva ni~ ni ci i wi ho va de ca”, ka zao je Mi lo vac.

Pre ma ne kim na vo di ma, ru ski ula ga ~i su u po sqed wih de set go di na ulo `i li oko dve mi li jar de evra u cr no gor sko pod ru~ je.

Cr no gor ski ge o po li ti~ ki ana li ti ~ar, Bla go je Gra ho vac sma tra da je ru ska oli gar hi ja u Cr noj Go ri vr lo uti caj na i da u vla sni {tvu ima mno go vi {e od 40 od sto ne kret ni na.

“To li ko su oja ~a li da mo `e mo za kqu ~i ti ka ko mo gu, ka da god od lu ~e, Cr nu Go ru do ve sti u tre nut ni ban krot”, na veo je Gra ho vac.

@enska posla

utorak10.januar2012.

Имиџ говори о вама

Н

аш имиџ говори доста тога о нама, а то је случај и када је у питању посао. Први утисак када одемо на пословни интервју је веома битан и послодавац може закључити доста ствари на основу нашег облачења. Тако да пре интервјуа добро размислите који ћете стајлинг одабрати. Ако сте класичан тип, најбоље и најједноставније је да обучете класични комплет, небитно да ли је то сукња или панталоне са сакоом и блузом у тону. Овај лоок оставља увек утисак пословне и организоване особе. Ако нисте за скроз класичан стил, а желите да оставите утисак елегантне

Ј

есен и зима резервиране су за слојевито одевање. Испод топлог и тешког материјала ретке од нас се осећају заводљиво и секси. Можда носите дебели џемпер, велики шал и топле фармерице, но ипак се можете осећати сексепилно. Ту кључну улогу игра доње рубље. Познато је да сексепил не зависи само о краткој хаљини и високим петама. Много више је потребно како би се жена осећаја заводљиво.

c m y

26

dnevnik

Реч је о женама које су мало пунашније, путене. Најбољи пример за то је певачица Аделе, али и глумица Кристина Хендрикс, њена колегица Сара Рамирез и певачица Џесика Симпсон. Редом све лепотице.

особе, обуците уску хаљину на шаре и преко дугачак џемпер и додајте кајш и накит. Изгледаћете модерно, али и скроз пословно! Уколико ваш посао изискује креативност, онда би требало да уведете мало инвентивности и у своју гардеробу и дате пословном изгледу личну ноту. Само немојте да претерате, ипак је то пословни састанак! Можете уместо класичних сивих и црних пословних тонова да уведете живље боје и да се определите за сако или блузу са неким дезеном или мало некласичном формом. Ако је ваш посао више од акције и желите да оставите утисак динамичне и практичне особе, онда је најбоље да обучете панталоне или широку сукњу, и то комбинујете са неком ешарпом у пастелној боји. У случају да желите да изгледате мање формално, широка сукња и равне ципеле одају утисак отворене, али исто тако и елегантне особе.

Која хаљина одговара бујнијим женама

Ж

ене с облинама не треба нужно да се облаче у мрачне боје уколико желе нешто у ведрим бојама. Да, црна нас чини тањима и мршавијима, али живети цео живот у тој оптичкој варци нема везе с памећу. Или рецимо, зашто не бисте носиле водоравне пругице? Још један мит који се такође да побити посебно ако сте јачи у доњем делу, а слабији у горњем и заправо вам танке водоравне пругице могу послужити као идеалан баланс. Не, нећете тако изгледати још веће него ће вам бокови изгледати мањи. Хаљина која прати линију тела? Наравно! Чему се увек скривати у лепршавим туникама? Уз добар одабир тканине који не истиче све негативности као на пример ликра, резултат може бити и те како добар.

Прилагодите доње рубље свом карактеру Доње рубље скривено је, видљиво само одабранима, но упркос томе свакој жени је важно што носи испод слојева одеће. Довољна је нежна чипка, елегантна машна и танге како би и на температурама испод минуса биле секси. Ту формулу знају и познати брендови доњег рубља који ласкају

вашем телу без обзира на ниске температуре. Одаберите свој стил и осећајте се ову јесен и зиму угодно у својој кожи.

Елегантна дама Даме не воле наметљиво доње рубље, обожавају загасите боје, попут маслинасто зелене, тамно плаве, смеђе и, наравно, црне. Комплети позорност не плене упадљивим, него елегантним детаљима попут малих машни и украсне чипке. Превладавају њежни материјали, а свила је свакако маст хев.

Романтичарка Љубитељке романтичних кројева и узорака бирају пастелне нијансе, а доминира роза, боја коже, те љубичаста. Обавезан детаљ су машне, волани, а од узорака доминирају цветови свих величина. За потпуни утисак бираје чипкане узорке које уносе дашак гламура.

Разиграна Мекани памук, пруге, тачкице и слатки медведи главне су ознаке доњег рубља за жене које моду схватају као забавну игру –

разиграно и не претерано озбиљно.

Секси заводница Заводнице обожавају сјајне материјале, халтере, танге, пуш ап грудњаке и чипку. Боје су драматичне, попут плаве, црне и пинк, а

провидни детаљи на доњем рубљу свакако су плус. Као и код остатка одеће, важно је да приликом куповине доњег рубља бирате оне комаде који се уклапају у ваш лични стил. Слушајте свој унутрашњи глас – ако се већ у кабини за пресвлачење не

осећате угодно, бирајте нешто друго. И колико год желели да купите одређени грудњак или гаћице, ако вас комади негде стежу или се урезују, одустаните од куповине. Приликом куповине доњег рубља прво место заузима удобност и функционалност.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

utorak10.januar2012.

27

Sektor Mis i pra}ewe u~inka iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{e drage

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadaskog Sajma 7. Telefon 063/765-36-32.

44695

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~is timo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

44309

Qiqane Crnkovi} - Savi} Bila si nam vi{e od koleginice - bila si na{ veliki Prijateq.

Hvala Ti na svemu.

Koleginice i kolege sa posla.

44987

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Darinki Kquti}

Radomiru Mirku

ro|. Pavi}evi}

Qiqani Crnkovi} - Savi}

od porodice Kquti}.

od porodice Ba{i}.

44989

44991

Tvoja dobrota zaboravqeni.

i

veli~ina

nikada

ne}e

biti

Posledwi pozdrav mom

Kolege i koleginice iz Vojvo|anske banke SO Centrala.

Geku 59746/P

Posledwi pozdrav prijatequ porodice Stevin

od Duleta.

44992

Tatomiru Savi}u

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od

od porodica: Stojanov, Vrzi}, Obrovski, Negli} i [evi}.

44970

Posledwi pozdrav

An|elka Pe{i}a Geka

An|elku Pe{i}u Geku

jednog od osniva~a i prvog direktora firme, ~ija dobrota ostaje u se}awu svih nas koji smo imali sre}u da s wim sara|ujemo. „GLOBAL” d.o.o.

Maturanti V24 Generacija ’81.

44970

44993

28

^iTUQe l POMeni

utorak10.januar2012.

Posledwi pozdrav dragoj prijateqici i kom{inici

Na{oj

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo

Cvetani

Danas se navr{avaju dve godine od kada nije sa nama

Nedeqko Jari}

\or|e Sazdani}

Dobrili Tubi}

1939 - 2012.

hvala za prijateqstvo. od kume Rade sa porodicom.

\ur|evi.

44972

44968

Sahrana }e se obaviti 10. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, u \ur|evu.

O`alo{}ena porodica Sazdani}.

Vreme ne le~i na{ bol i tugu za tvojom mlado{}u i dobrotom.

Svaki dan je i tu`niji i bolniji.

Tvoji najmiliji.

44749

44979

Dobrom kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Nedostaje{ mi

Jarkela

Irena Baji}

Katica Andri~ek

Miletu

1926 - 2012.

\or|u Sazdani}u

Uvek }u te se rado se}ati!

Sestra Vesna sa porodicom.

posledwi pozdrav od Tome sa porodicom.

Sahrana je danas, 10. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

od Dane Gaji{in.

44978

44980

44966

44967

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti preminuo na{ voqeni

Svetlani \isalov

Miodrag - Mile Radoi~ki 1946 - 2012.

Sahrana je 10. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: supruga Miladinka, }erke Mirjana i Qiqana sa porodicama.

Posledwi drugaru

pozdrav

dragom

Nedeqko Jari} \or|u Sazdani}u

Miodragu Radoi~kom od Milana Ili}a sa porodicom.

44984

Milanki

1969 - 2010.

Uvek }emo te nedeqnoj kafi...

~ekati

na

Dobre du{e ne umiru.

Porodica Goga.

Tvoja baka An|a, strina Gordana i sestre An|elka i Jelena.

S qubavqu, Stevan i Petar Aleksi}.

44981

44844

44853

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav dragom kumu

Cvetani \isalov

10. 1. 2012. god.

SE]AWE

Na{oj voqenoj

44977

Najdra`oj drugarici

Neka ti zato rajske strune neprestano {aqu moj blagoslov.

Tvoja Ru`ica.

44750

Porodice: Poqanski, Komlenov, U`i~anin.

44965

Sve velike tuge donose ra|awe nove nade, {to nas tera da postojimo.

[ESTOGODI[WI POMEN

POMEN

Stevan Uzelac Miodragu Radoi~kom

Sa mnom }e{ uvek biti, u mojim mislima i u mom srcu.

od Popov Dejana sa porodicom.

Tvoja drugarica Mara Atlagi}.

44982

44975

Milanka Aleksi}

Sve bi bilo druga~ije da si tu...

Tvoju plemenitost i dobrotu, nikada ni{ta ne}e zameniti.

Toliko nedostaje{...

Vole te tvoji: supruga Milica, }erke Mirjana i Jasmina i unuci Nemawa, Jovana i Miroslav.

Vreme prolazi, a se}awe i qubav prema tebi su ve~ni.

44964

44935

ro|. Subi}

Tvoji: Ka}a, Ankica i Dragan.

IN MEMORIAM

3

Posledwi pozdrav kom{inici

Dragom dedi i ocu

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a najdra`a supruga, majka i baka

Katarivas Albertu i kom{iji

Boban Stipi Cvetana \isalov

Desanka Krsti}

Hvala ti Svetlana na lepom dru`ewu.

1941 - 2012.

Kao da nije pro{lo petnaest godina. Jo{ ste u na{im srcima.

Sahrana je u ~etvrtak, 12. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Sava, sin Aleksandar, snaja Zlata i unuka Ksenija.

Porodica Raki}.

Unuk Alberto i }erka Du{ica.

44969

44976

44955

Qiqi Crnkovi} - Savi} od kom{ija iz Ulice D. Tucovi}a 6.

44948

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa

Posledwi tati

pozdrav

Sr|inom

Posledwi kumu

utorak10.januar2012.

pozdrav

29

voqenom

Akademik Aleksandar Fira Jovanu Kantarxi}u

Stanku Novkovi}u

1952 - 2012.

Hvala na iskrenom prijateqstvu.

Svetlani

Tatomira Savi}a

od koleginica i kolega iz MZ Rumenka.

Vera, Vlatko, Koqa i Igor.

44952

od Rose i Pere.

Vladimir i Nada Stevin, Vlada, Lola, Milana i Elena Zirojevi}.

44953

44960

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i kom{ije da je na{a draga i voqena

redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti Povodom smrti akademika Aleksandra Fire izra`avamo duboko `aqewe i iskreno sau~e{}e sa wegovom porodicom.

Ogranak SANU u Novom Sadu.

7/P

44956

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom

Qubica Prodanovi}

Tomi Zdravkovi}u

10. 1. 2011 - 10. 1. 2012.

Hvala Ti za svu qubav, dobrotu, lepa se}awa koja se ne zaboravqaju.

Se}aju Te se sa qubavqu, }erke Stanislava i Mirjana.

od kolega i prijateqa iz Radio-televizije Vojvodine.

Uvek }emo te se se}ati kao vedrog, pozitivnog i velikodu{nog ~oveka.

6/P

44936

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a voqena

Dobrila Tubi} 1935 - 2012.

Posledwi pozdrav po{tovanoj koleginici

preminula 6. 1. 2012. godine.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 11. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Danka i suprug Jugoslav.

44971

Slavko Pucarevi} 22. 5. 1936 - 8. 1. 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 90. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Irena Baji} Sahrana je danas, 10. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Loku.

O`alo{}eni suprug sa decom.

Preminuo je u 76. godini najboqi tata i deda na svetu.

Sahrana je u sredu, 11. 1. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: }erke Dubravka i Svetlana, unuk Stefan i zet Jap.

44945

Obave{tavam sve prijateqe da je dana 8. 1. 2012. godine preminuo moj otac

Cvetani \isalov ortoopti~ar Wenim odlaskom izgubili smo izuzetnog kolegu i prijateqa. Pamti}emo je kao savesnu i odgovornu, vedrog duha i punu `ivotne radosti. Upu}ujemo joj posledwe re~i pozdrava i iskreno sau~estvujemo u bolu wene porodice.

Dom zdravqa „«Novi Sad”».

8/P

44954

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji.

Jon Markovi}an

Sahrana je u sredu, 11. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav od: sina Mir}e, unuka Marka i Qiqane.

44942

Po{tovanom i dragom ujaku

Desi Simin

Vladimir Vinar` Sahrana je 11. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mirku Radomiru

Bio si tata i mama i deda i baka. Uz tvoju pomo} sve se ~inilo mogu}im.

Tvoji najmiliji, k}erka @eqka i unuk Jordan.

od porodice Risti}.

44957

44941

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi i voqeni

Vladimir Vinar` Stanari zgrade Podgori~ka 2 - 8, Novi Sad.

Posledwi pozdrav dragoj Desi, koja je oti{la u wen visinski kamp.

Tvoji triatlonci.

44959

9/P

3 SE]AWE na tvoju plemenitost i dobrotu ostaje.

Mirko Radomir

Markovi}an Jonu

1950 - 2012.

posledwi pozdrav od: sestri}a Horija, Jovana i Aurelijana \an sa porodicom.

preminuo 8. 1. 2012. godine.

Sahrana je u sredu, 11. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Stoja, }erka Zorica, unuk Milo{ i zet Miodrag.

44943

44940

Seka - Josipa Gaji{in Tuguju: Tomislav Lazar Qiqana praunuka Anita

Ksenija Miqana Jelena 44947

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945.

09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшије 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.35 Здраво живо 14.00 Вести 14.05 Путопис: Печуј 14.30 Живопис: Видаков пут 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Без упута 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.45 Разгледнице 19.00 Комшије 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Рим 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати: Убиство Ернста Рема 23.00 Серија недеље: Рим 23.50 Један на један 00.15 Радар 01.10 Мораитика, концерт - етно музика 01.55 Нови таблоид НС

Марина Фратуцан

Радар У најдужем месецу у години, у којем сви своде рачуне за претходну, екипа емисије анализирала је политичкоекономско-друштвени цех Србије у 2011, а позабавила се и питањем шта нам је преостало за наплату у 2012. Од кандидатуре, избора, покрајинско-републичких препуцавања, међунационалних инцидената, преко економске кризе, незапослености до осећаја песимизма... Уредница: Марина Фратуцан (РТВ 1, 21.00)

06.30 07.05 07.30 08.30 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.55 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.30 00.00

tv program

utorak10.januar2012.

Кухињица – мађ. Здраво живо Без упута ТВ Баштина Музички програм Хроника Славоније, Барање и западног Срема Зелени сат Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Инспектор Колиандро Цртани филмови Наши дани (мађ) Емисија на мађарском Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Љубавници и тајне ТВ Баштина ТВ Продаја

06.30 07.30 08.00 08.30 10.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.35 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести Аналија Била једном једна недеља Простор Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу Репортажни програм Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.38 13.26 14.55 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.57 23.13 00.00 00.24 01.20 03.03 04.01 04.31 05.00

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Неки нови клинци Квадратура круга Путопис Глобална храна Дневник Спорт плус Место злочина Зимски биоскоп: Чудовишта, анимирани филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Кишни човек, филм Место злочина Дневник На ивици Ноћни биоскоп: Капетан Мајк преко Америке, филм Неки нови клинци Око магазин Квадратура круга Село гори, а баба се чешља

Капетан Мајк преко Америке

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.50 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Девојке из бутика Повратак у рај Азбука родитељства Вести Робин Худ Марко Поло Неон сити Вести Девојке из бутика Најбољи лек Спринт Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Девојке из бутика Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

10.00 Португалска лига: Беира Мар – Брага 11.30 НБА: Оклахома Сити – Сан Антонио 13.15 НБА уживо 13.30 Фудбал пријатељска: Индија – Бајерн 15.30 ФА куп: Арсенал – Лидс 17.10 Преглед ФА куп 17.35 Ускијавање 18.20 ФА куп: Челси – Портсмут 20.00 Копа дел Реј: Малорка – Сосиједад 22.00 Копа дел Реј: Малага – Реал Мадрид 00.00 Прави НБА 00.45 Карлинг куп 1/2 Финале: Кристал Палас – Кардиф 02.30 Копа Италија: Лацио – Верона

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Обилазећи градове у САД, редитељ и наратор Мајкл Мур анализира предизборну 2004. годину, када је трајала кампања између Џорџа Буша и Џона Керија. Посећујући колеџе и друга места на којима се крећу млади, приказује оно што се зове „рађање нове политичке генерације”. Режија: Мајкл Мур (РТС 1, 01.20)

07.26 07.32 07.54 08.16 08.43 09.08 09.21 10.55 11.21 11.55 12.29 13.00 14.00 14.25

Мифи Вич Јин јанг јо На слово на слово Плава птица Може и другачије Скок до среће, филм Све боје живота Музика на двору Циклус „Нове године” - Београдска филхармонија (Исламска Нова година) Траг Трезор Плава птица Наша планета

15.15 Шашави становници Ноктурне, анимирани филм 16.36 Шуме Војводине 17.06 Породица Сопрано 18.00 Ја имам таленат 19.00 Сат 20.05 ТВ мрежа 20.33 Хит либрис 21.00 Породица Сопрано 22.04 Читање позоришта 22.35 Од плочника до царичиног града 23.06 Историја науке: Коста Стојановић 23.17 Светски изазов 23.53 И ја имам таленат 00.15 Рели: Дакар серија Аргентина-Чиле, преглед 00.41 Након свих ових година 01.45 Наша планета 02.34 Трезор 03.32 Сат 04.17 Шуме Војводине 04.45 Историја науке: Коста Стојановић 04.56 Након свих ових година 06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 20.15 21.05 21.55 00.00 00.45 01.00 01.25 02.00

Тајна Старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна Старог моста Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Бандини Ексклузив Експлозив Вести Једноставан живот Лото Аси Кад лишће пада Филм: Само преко мене мртве Моје ново ја Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Моје ново ја

08.30 08.37 09.05 10.35 11.00 11.25 11.45 12.25 12.50 13.10 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.25 23.55 00.00 02.00

Вести Топшоп Долина сунца Топшоп Пингвини с Мадагаскара Том и Џери Сунђер Боб Коцкалоне Породица Кременко Штрумфови Филм: Земља - ваздух Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Сунђер Боб Коцкалоне Вести Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Случајно заљубљени Вести Шта да обучем? Филм: Ричард 3. Саут Парк

Може и другачије Мала драмска играна форма, која има за циљ да нам укаже да проблеме који су саставни део наших живота можемо сагледавати и из другог угла, када они не делују тако нерешиво. Петочлана породица Спасић живи у заједници с госпођом Надеждом Ненадић, мајком Јелице Спасић, тј. таштом њеног супруга Николе Спасића. Улоге: Мирјана Филиповић, Горан Султановић, Срђан Јовановић, Јелена Ракочевић, Вукашин Николић, Бранка Петрић (РТС 2, 09.08)

06.30 Здравље и Ви 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Милица² 08.30 Копаоник 09.00 Породица Серано 11.00 Топ шоп 11.30 Филм: Пољубац за девојке 14.00 Доктор Хаус 15.00 Породица Серано 16.30 Копаоник 17.00 Ред и закон 18.00 НЦИС 18.45 Милица² 19.00 Доктор Хаус 20.00 Филм: Правна плавуша 23.00 НЦСИ 00.00 Милица² 00.15 Филм: Тајна Каспара Хаузера 02.00 Копаоник 02.30 Милица² 03.00 Улови трофеј 03.30 Злочиначке намере 04.30 Филм: Правна плавуша

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Кристин Скот Томас

Случајно заљубљени Дач ван Дер Брук, наредник у вашингтонској полицији, и Кеј Чендлер, посланица Конгреса која се поново кандидује на изборима, двоје су људи који верују да знају шта је поверење. Међутим, када се сруши авион којим су путовали и њихови супружници, започиње мистерија која ће им изменити животе. Улоге: Харисон Форд, Кристин Скот Томас, Чарлс Датон Режија: Сидни Полак (Б92, 21.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.00 14.45 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 03.15 03.30

Добро јутро Звезде гранда Тајна љубав Градске вести Филм: Господин Дидс Двоструки живот Сестре Квиз, породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Мирис пролећа Гранд парада Мултимилионер Добро вече Србијо Мирис пролећа Ноћ у јуну Витезови из блата Сити Филм: Војникова звезда

Божић у Вомпки шуми Вилењаци из Вомпки шуме се припремају да прославе Божић. Твиг, најмлађа од свих Вомпкија, ишчекује остварење своје највеће жеље, а то је да почне да лети! Баш у време када се сви вилењаци труде да помогну Твиг, и када коначно полети сурова вештица Иглора покушава да угрози живот у овој чаробној шуми! (Хепи, 10.00) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 11.00 11.10 11.40 12.05 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 19.30 20.30 21.55 22.00 22.50 23.35 02.45 03.30

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Божић у Вомпки шуми, анимирани филм Метеор и пријатељи Ноди Винкс Хунтик Поп Пикси Квизић Прессовање Телешоп Вести Парови подне Телешоп Вести Сузе Босфора Тајна нечисте крви Телемастер Насловна страна - квиз Парови - преглед дана Парови - вече Граница Вести Тајна нечисте крви Сузе Босфора Парови - ноћ Звездана капија - Атлантис Граница

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak10 . januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

32

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Велики пројекти Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Велики пројекти Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште Екстремни преображај Др Џи Л.А. Инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште

08.00 Варвари Терија Џонса 09.00 Изгубљени топови Краљице Елизабете 10.00 Лујза од Пруске – краљица срца 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Заборављена убиства 13.00 Хероји, култ и кухиња 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Тајм тим година X 16.00 Мистерије историје 17.00 Експерименти на сопственој кожи 18.00 Ловци на нацисте 19.00 Поздрав 20.30 Свет новца: Како се обогатити у рецесији 21.00 Други светски рат у боји 22.00 Пирамиде смрти 23.00 Тајм тим година X 00.00 Мистерије историје 01.00 Експерименти на сопственој кожи

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.56 Луди од љубави 10.13 Меркатска династија, док. серија 11.11 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.29 Кад заволим, време стане 13.16 Др Оз, ток шоу 14.10 Међу нама 14.42 Научна петица 15.12 Понос Раткајевих 16.03 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.00 8. спрат, ток шоу 18.50 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Све у 7!, квиз 20.55 То је Европа, док. серија 21.26 У Европи, док. серија 22.05 Отворено 23.00 Дневник 3 23.30 Циклуси, док. филм 00.31 Циклус европског филма: Интимни непријатељ, филм 02.18 Ин медиас рес 03.08 СЦИ 03.50 Трачерица

Дигсвил Старла и јахачи драгуља Дигсвил Старла и јахачи драгуља Гнев у зору Сјај Шпијун на штиклама Фрик шоу Мрачне душе Поп звезда Еротски филмови

Поп звезда Џеј Ди Меквин је најтраженија поп звезда са топ листа. Живи савршеним животом, окружен је девојкама које га обожавају и младићима који би хтели да буду на његовом месту... Улоге: Арон Кар тер, Ала на Остин, Ва не са Ејн џел Режија: Ри чард Га беј (Си не ма ни ја, 22.00)

Ва не са Ејн џел

06.00 Зелени стршљен 08.00 Златокоса и разбојник 09.40 Додела награда Европске академије за филм 2011.

11.15 Краљев говор 13.10 Борба Титана 14.55 Тренер 16.20 Инкогнито 17.55 Вол Стрит. Новац никад не спава 20.05 Драга, смањио сам децу 21.40 Из Париза с љубављу 23.10 Царство порока 2 00.10 Како успети у Америци 2 00.40 Клетва 3 02.10 Дечко који не обећава 03.45 Борац

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Монк Видовњак Каљевски болесници Да ли знате ко сте? Филм: Наћи срећу

08.15 10.20 10.45 11.35 13.20 13.10 14.10 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 22.30 00.45 01.00 02.40 03.40

Кобра 11 Ексклузив таблоид Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Острво Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Крокодил Денди, филм Последња битка, филм РТЛ вести Тешка мета, филм Астро шоу РТЛ Данас

Последња битка

Ка ме рон Дијаз

08.00 08.30 09.30 10.00 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Сви су луди за Мери Теду се оствари животни сан када га на матурални плес позове најлепша девојка у школи, Мери дирнута његовим заузимањем за њеног ментално заосталог брата Ворена. Вече из снова претвара се у пакао када Тед уместо на плесу заврши у болници... Улоге: Ка ме рон Ди јаз, Бен Сти лер, Мет Ди лон, Крис Ели от, Лин Шај, Ли Еванс Режија: Бо би и Пи тер Фа ре ли (ХРТ 2, 20.45) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.30 12.20 13.40 14.55 15.05 15.35 16.20 16.45 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 20.45 22.50 23.30 00.15 00.45 01.35 01.56

Мала ТВ. Бег лукавог лисца Мерлин Истраге Младог Месеца Алиса, слушај своје срце Гле На рубу науке Топ гир, док. серија Велика крађа воза 587, филм Флекс Мала ТВ Мерлин Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Музика, музика... Ин медиас рес Сви су луди за Мери, филм Трачерица ЦСИ: Мајами Без одушевљења, молим! Пепео пепелу Два и по мушкарца Завршни ударац

05.45 Господин шав 07.20 Четврти спрат 08.50 Бекство са десет милиона долара 10.25 На ивици 12.00 Засебан мир 13.40 Одбегле кћерке 15.00 У име народа 16.40 Јеси ли усамљена вечерас 18.10 Протуве са трибина 20.05 У сенци моје сестре 21.45 Осамнаести анђео 23.20 Господин шав 00.55 Четврти спрат 02.30 Бекство са десет милиона долара 04.00 Три слепа миша

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Тежак избор Оги Роуз Муза Мистична пица Бубамаре Чист и трезан Доживотна Соко и Снешко Белић Лакоћа Прљави кодекс Лезбејке из снова

Када искусни генерал Јуџин Ирвин бива премештен у максимално строг војни затвор, управник Винтер не жели а и не може да скрије своје поштовање према награђиваном официру који је због непослушности у акцији изгубио свој положај... Улоге: Ро берт Рет форд, Џејмс Ган дол фи ни, Марк Ру фа ло, Стив Бар тон Режија: Род Лу ри (РТЛ, 22.30)

Марк Ру фа ло

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Фреди Флинтоф Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде? Фреди Флинтоф

09.15 11.45 12.45 14.30 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.30 23.00 23.15 00.00

Тенис Сви спортови Крос-кантри скијање Биатлон Тенис Билијар Фудбал Сви спортови Фудбал Сви спортови Мотоспортови Рели Фудбал

Ce pa ju nas stal no D

o row ski je ospo rio oce ne Pe tra Re li }a, ja wa“ i ose }a li su se od go vor nim da se bo re za we \or |a Nik {i }a i \u re Jo va no vi }a da je ne in te re se. Na po mi we da je i we mu tre ba lo do sta po kra jin sko ru kvod stvo ima lo ne pra vi lan vre me na da pro ble me sa gle da. od nos pre ma CK SKS. Ni su ar gu men ti ako nam se Do row ski je u no te su za be le `io da bi bi lo vr za me ra „{to smo is ti ca li na {e pro ble me u Re pu - lo opa sno, ako bi se po kra jin sko ru ko vod stvo, po bli ci. A {ta smo dru go mo gli. For ma i me tod ne - sle svih kri ti ka za tvo ri lo i pa si vi zi ra lo, iz gu kih dru go va, ni su bi li do bri, ali sa mo po sta vqa - bi lo sa mo po u zda we. Tre ba se otvo ri ti i raz vi ja we pro ble ma je nor mal no“. Kri ti ko va li ste na {e ti de mo krat sku sa rad wu i na sto ja ti da i sta vo vi ru ko vod stvo {to se bo ri lo za fon do ve, o ko ji ma iz Voj vo di ne uti ~u na po li ti ku Re pu bli ke. ste ra ni je isto mi sli li. Ako se vr {i du bo ka sa Na sed ni ci je pri hva }en pred log ka ko je do voq mo u prav na tran sfor ma ci ja ce log dru {tva, ne mo - na par tij ska kri ti ka, da dru ge me re za sa da ne tre gu auto no mi je osta ti van tog pro ce sa. Mi se ne ba pred u zi ma ti i da tre ba ima ti po ve re wa u to ru raz li ku je mo oko po lo `a ja auto no mi je, ve} ustav ne ko vod stvo, ko je ima uslo va da sa da {we unu tra {we ori jen ta ci je u ce li ni. To je pra va su {ti na spo ra. od no se pre bro di.

Dru ga je stvar {to ne ki ma raz bi ja we sa ve znog cen tra li zma i bi ro krat skog eta ti zma iz gle da kao ras pad dr `a ve ili `e qa za stva ra wem Re pu bli ke. Za kqu ~io je Do row ski ka ko je po red ko lek tiv ne od go vor no sti neo p hod no utvr di ti i po je di na~ nu. Ovaj pred log usko ro }e se pri me ni ti sa mo na pro ta go ni ste auto no mi je, a ne i cen tra li ste.

Ubr zo po sle sa stan ka Se kre ta ri ja ta PK, 4. ju na 1962. odr `a na je sed ni ca Iz vr {nog ko mi te ta CK Sr bi je, na ko joj se ras pra vqa lo o me ra ma ko je tre ba pred u ze ti za sre |i va we od no sa u po kra jin skom ru ko vod stvu.

Jo van Ve se li nov je tvr dio ka ko eko nom ski po lo `aj Voj vo di ne i we no re la tiv no za o sta ja we po sle ra ta i ve li ke te {ko }e sa ko ji ma su se dru go vi bo ri li, for mi ra lo Po sle ra ta Voj vo di na ipak za o sta ja la je kod ne kih shva ta we da Re pu bli ka ni je sve u~i Istog da na, Do row ski je po seb no raz go va rao sa ni la da se Voj vo di ni, {to je uti ca lo na raz voj ne Ve se li no vim. Raz go va ra li su o li~ no sti ma s ko ji sa svim pri snih od no sa pre ma ne kim re pu bli~ kim ma tre ba kon tak ti ra ti, ka ko bi se pre vla da li po or ga ni ma. Naj zad, u SK je ka rak te ri sti~ no la ba - li ti~ ki su ko bi u Se kre ta ri ja tu. vqe we di sci pli ne i od go vor no sti, te to le rant Za kqu~ ci sa ove sed ni ce upu }e ni su PK. We go nost pre ma ni zu ne ga tiv nih po ja va. vom sa stan ku pri su stvo vao i Ve se li nov, iz ne na Po we mu sam spor sa Iz vr {nim ko mi te tom i |en je ka ko se vo di la di sku si ja o auto no mi ji Voj raz ne te o ri je o fak to ri ma ko ji uslo vqa va ju auto - vo di ne i pod se tio da su se oko we no sta tu sa na no mi ju, po ~e le su da ra |a ju ten den ci je {o vi ni zma i kra ju ra ta vr lo la ko do go vo ri li. On da se pre sve ne zdra vih od no sa me |u ka dro vi ma ra znih na ci o- ga po la zi lo od in te re sa Ju go sla vi je“, iako se tad nal no sti. Na to se na do ve zi raz ma tra lo „da li Voj vo di va la i ne zdra va di sku si ja na tre ba da bu de ka te go ri ja Kri ti ko vao je na rod ni he roj oko u~e {}a u ra tu i to ga gde fe de ra ci je ili re pu bli ke“.

Jo van Ve se li nov iz ja ve ka ko se i {ta po sle ra ta iz gra di Ta da je za kqu ~e no je da bu de lo (Ba~ ka, Ba nat i Srem). deo Sr bi je i ne tre ba stva „auto no mi ja Voj vo di ne po sto ji Ova kva at mos fe ra u ru ko - zbog Ma |a ra. Nas je di no umi ru je ra ti po lu re pu bli ke, jer bi vod stvu PK ne mi nov no je do dru ga ~i je re {e we do ve lo do {to ta di sku si ja ni je oti {la te {kih po sle di ca u ze mqi. ve la do pa ra li sa wa ra da tog u op {ti ne i fa bri ke, ru ko vod stva. Za to smo po sta Ta ko je od lu ~e no, „i za to da vi li od lu ~an zah tev da se ne se srp sko sta nov ni {tvo bez ve} se za dr `a la oko {e fo va }e ubu du }e to le ri sa ti ni ka po seb nih raz lo ga ne ce pa“, i ov de u Po kra ji ni” kva neo d go vor na pri ~a wa“. da se ne stva ra ju ne ke neo d- re |e ne ka te go ri je pri li kom U di sku si ji su po dr `a ni sta vo vi Ve se li no va, a Do row ski je u svo jim za be - for mi ra wa re pu bli ka, kao na ci o nal nih dr `a va.„ S bzi rom na pro tiv re~ na gle da wa za {to se le {ka ma oce nio da je za na sta lu si tu a ci ju i su ko be u Se kre ta ri ja tu, naj vi {e kri vo ru ko vod stvo stva ra la auto no mi ja, Ve se li nov je oce nio „da se po {lo od isto rij skih mo me na ta, pa ro la na {e par Sr bi je - „oni su nas po ce pa li i ce pa li stal no“.

Ve se li no vqe vu oce nu da su su ko bi na sta li i ti je, pa i po sto ja wa na ci o nal nih ma wi na. Mi smo pod uti ca jem eko nom skih pro ble ma Voj vo di ne Do - go vo ri li da po sto ja we ma wi na ni je osnov ni fak row ski je pri mio kao sar ka sti ~an stav, a pred log tor. Jer, npr. u NR Ma ke do ni ji `i vi 65 od sto Ma da se sme ne Ti kvic ki i Ili ja Te pa vac, ne zbog ke do na ca i 35 ma wi na, a ta mo ne po sto ji auto no mi ja. Za to auto no mi je ne tre ba pre u ve li ~a va ti u kri vi ce, kao dvo li~ nost.

Di sku si ja \o ke Paj ko vi }a bi la je naj o {tri ja po gle du ma wi na“. Sma tra da pre na gla {a va we pre ma voj vo |an skom ru ko vod stvu. Okri vio je CK ovog fak to ra do vo di do po ja va srp skog {o vi ni {to od mah ni je pred u zeo ra di kal ne me re. „Ni je zma, i obrat no, we go vim pod ce wi va wem, do {o vi ni zma ma wi na. Kri ti ~an je pre ma iz ja va ma da tre ba lo do zvo li ti da sva ko ure |u je dr `a vu“.

Sa we go vom di sku si jom ni je se slo `io Mi lo{ „auto no mi ja po sto ji zbog Ma |a ra. Nas je di no umi Mi ni}, po seb no sa sta vom da se sa po ja va ma u ru ko - ru je to da ta di sku si ja ni je oti {la do le u op {ti vod stvu Vo jo di ne mo ra lo ob ra ~u na ti. Oce nio je ne i fa bri ke“, ve} se za dr `a la „oko {e fo va ov de da su qu di u Voj vo di ni `i ve li „u uslo vi ma za o sta - u Po kra ji ni“.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” може се за 1.000 динара купити код издавача, Музеја Војводине (Дунавска 35, тел. 021/525–059, бр. рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak10.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Започињете значајан и успешан период, па будите довољно самосвесни и дисциплиновани. Ваша заштитница Венера је у инспиративном и хаотичном знаку Водолије, па су вам мисли и намере збркане.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. januar 2012.

Можете бити нервозни и немирни, јер немате јасно дефинисане циљеве нити обавезе. Прво испланирајте шта вам је чинити, па се тек онда одважите у акцију. Чувајте се трачева и сплетки, пазите шта коме говорите.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Будите опрезни ових дана. Маркур је ушао у територију и под утицај интуитивног и мрачног Плутона, што вас попвлачи у интуитивни свет. Ћутите, и видећете много више. Чувајте своје тајне и намере.

Месец је данас и сутра у краљевском знаку Лава, па се и ви осећате некако специјално и важно. На радном месту ће се показати одређене слабости са колегама, али, биће онако како ви определите.

Нисте у потпуности сигурни у себе, што вам иначе није својствено. Једна женска особа вам ведри и облачи, ових дана. Посветите довољно пажње и времена својој деци. Пазите где улажете. Трошкови.

Радна атмсфера полако почиње, што вам сасвим одговара. Пословна ситуација изискује одговорност, као и обично. Окрените се иза својих леђа и погледајте кога сте занемарили. Несаница.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Обављате свакодневне послове и ситнице без којих се не може. Такође, ни друштво нећете мимоићи. Радо им стојите на услузи. У љубави се прилагодите датим реалним околностима. Одложите пут.

Пословна и љубавна ситуација почиње да се решава и развија сама од себе. Само се препустите току догађаја и следите симболе поред пута. Можда би да путујете негде где нисте били?

Свесни сте дате ситуације и своје позиције у њој. Посао опет постаје важан и актуелан. Планирате у тајности и озбиљно схватате ситуацију. Узмите у обзир и околности више силе. Будите стрпљиви.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Окупите све око себе и планирате пословне и личне активности. Немојте бити крути, због присуства Сатурна, већ мудри и смирени, стрпљиви. Са драгом особом вам није лако. Уважите пријатеље.

Пуно тога желите и очекујете од себе. Помало рачунате и на фактор среће? Партнера не видите јасно, већ идеализујете међусобни однос. Сусрети ту и тамо потврђују авантуристичке склоности.

За неке опет званично почињу пословне обавезе, мада би могли наставити са слављем још ове седмице. Бар до српске Нове године. Финансијска ситуација је лоша. Заглавили сте се, без прилива новца.

TRI^-TRA^

Бар би ка у ак ци ји ба ца ња па ра V REMENSKA

PROGNOZA

СуСнежица

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

3

Sombor

3

Kikinda

3

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zreњanin

3

S. Mitrovica

3

Ruma

4

Panчevo

3

Vrшac

2

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

3

Niш

4

Evropa

По Подне

Madrid

НОВИ САД: Ујутру слаб мраз. Пре подне суво, а по подне наоблачење са северозапада доноси повремену кишу, суснежицу, а на Фрушкој гори снег. ВеRim тар слаб до умерен западни и северозападни. Притисак мало изнад нормаLondon ле. Минимална температура -2, а максимална 3 степена. ВОЈВОДИНА: Ујутру слаб мраз. Пре подне суво, а од средине дана наCirih облачење са северозапада доноси повремену кишу, суснежица и влажан снег, најпре на север и запад Војводине. Ветар слаб до умерен западни и сеBerlin верозападни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура -4, а Beч максимална 4 степена. СРБИЈА: Ујутру на југу повремена киша, суснежица и снег. На северу пре Varшava подне суво са слабим мразем, а по подне ново наоблачење са северозапада доноси кишу и суснежицу, најпре на север и запад Србије. Ветар слаб до умеKijev рен западни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална темпеMoskva ратура -4, а максимална 6 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду облачно са слабим паOslo давинама у западним, централним у јужним крајевима и постепеним престанком до краја дана. Од четвртка свугде сунчани периоди с јутарњим мразеви- St. Peterburg ма и порастом дневне температуре у четвртак и петак. За викенд опет нешто Atina хладније с мањом шансом за падавине. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: И поред благог побољшања биометеоролошких прилика могуће су уобичајене тегобе код хроничних болесника, па им се зато саветује редовно узимање терапије и придржавање савета лекара. Опрез се саветује особама с повишеним притиском. У саобраћају је потребна повећана пажња.

-1 14 11 6 7 8 3

Ка да цео жи вот има те све што по же ли те и до вољ но нов ца да та ко жи ви те до кра ја жи во та, по ста не те ни ма ло кре а тив ни ка да је реч о на бав ци но вих игра ча ка ко ји ма би сте скра ти ли да не. Упра во то, али и ни шта ви ше осим то га, мо же мо на у чи ти на при ме ру Бар би ми ли јар дер ке, на след ни це Па рис Хил тон, ко ја је сво ју ко лек ци ју ства ри ко је јој ни ма ло ни су по треб не упот пу ни ла нај но ви јим до дат ком, и то ни ма ње ни ви ше не го по ни јем. Да, до бро сте про чи та ли - по ни јем! Бо га та на след ни ца код ку ће већ има не ко ли ко ма ча ка и па са, ка на рин це, ма лу сви њу, а сад је до би ла и по ни ја.

- То је био по к лон. Ствар но је сла дак, има све тлу гри ву и пла ве оки це - из ја ви ла је раз не же на, раз ма же на стар ле та. Али, Па рис ни је от кри ла од ко га је до би ла по к лон ни ка ко ће на зва ти сво га но вог љу бим ца. Су де ћи пре ма до са да шњем ис ку ству, по ни не ће ду го оста ти у ње ној бли зи ни. Па рис има од врат ну на ви ку да сва ко ма ло на ба вља но ве жи во ти ње, ко је, по што јој до ја де, за вр ше код не ког од ње них при ја те ља или у ази лу.

VIC DANA Вр ху нац пи јан ства: на свад би, до ђе тор та, а ти упи таш: - Ко ме је ро ђен дан?

-3 0 -3 -2 11

Pariz

10

Minhen

4

Budimpeшta

4

Stokholm

0

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

203 (17)

Slankamen

214 (22)

Jaшa Tomiћ

Apatin

251 (17)

Zemun

256 (18)

Bogojevo

209 (16)

Panчevo

278 (14)

Smederevo

452 (6)

Baч. Palanka 202 (16) Novi Sad

177 (23)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

175 (6)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

206 (26)

NERA

Hetin

80 (4)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 142 (23) Beograd

Kusiћ

208 (16)

40 (2)

Reшeњe iz proшlog broja