Dnevnik 10.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 10. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22985 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO NA VQA SE IGRA S VE [TA^ KI IZA ZVA NIM NE STA [I CA MA I PO SKU PQE WI MA

Ko je sklonio bra{no iz prodavnica str. 6

DRI POD NE LA PRI JA VE ZBOG KR [E WA ZA KO NA O BUYET SKOM SI STE MU

Na listi Qaji}, Obradovi}, Dragin i Mrkowi} str. 2 NASLOVI 3 Pajti}: Lako je Nikoli}u u stanu od 400.000 evra

Ekonomija 4 Za lawske stambene kredite lawski popusti 5 „Nikola Tesla” pao na 549 dinara 5 Malo radimo jer bedno zara|ujemo

Nov~anik 6 Pqu{te prijave za fal{ robu

Novi Sad 7 Bez grejawa }e ostati deo grada 9 Temerinskom ulicom haraju lopovi

Vojvodina 11 Porez na motore prevr{io meru

RI BAR CU ISTOVREMENO POR CI JA LEDA I SUNCA

Dru{tvo

Na ostrvu dva godi{wa doba

14 Po broju nau~nica zreli smo za EU 14 U 250 {kola u Vojvodini ~asovi po pola sata

s tr. 7

KO NA^ NA PRE SU DA ^E TVO RI CI MLA DI ]A ZBOG LI KVI DA CI JE LA SLA ELE ME KA IZ TE ME RI NA 2009.

Za ubistvo starca na sala{u 74 godine robije str. 12

MI NI STAR EKO NO MI JE MLA \AN DIN KI] POT PI SAO UGO VO RE S FIR MA MA „RA DI JA TOR” I „POM PEA”

U Zrewaninu 500 novih radnih mesta

str. 4

SPORT

PORODI^NA DRAMA U PAN^EVU

Zagonetna smrt majke i sina

str. 12

str. 16 – 19

n SRPSKE TENISERKE U FED KUPU GOSTUJU U SLOVA^KOJ

n NAJAVQENA SARADWA FUDBALSKIh KLUBOVA VOJVODINA I NOVI SAD UZBURKALA NOVOSADSKU SPORTSKU JAVNOST

n INER hO FE RU ZLA TO U SU PER VE LE SLA LO MU

Mraz pa sunce Najvi{a temperatura 8 °S

Foto: R. Hayi}

Politika

POLiTikA

~etvrtak10.februar2011.

DRI PODNELA PRIJAVE ZBOG KR[EWA ZAKONA O BUYETSKOM SISTEMU

Na li sti Qa ji}, Ob ra do vi}, Dra gin i Mr ko wi} – Dr`avna revizorska institucija podnela je ju~e Prekr{ajnom sudu u Beogradu 13 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv ~etiri ministra i devet odgovornih lica u ministarstvima, zbog kr{ewa Zakona o buxetskom sistemu – izjavio je vr{ilac funkcije predsednika tog suda Mi lan Ma ri no vi}. – Zahtevi su podneti protiv ministra za rad i socijalnu politiku Ra si ma Qa ji }a, ministra prosvete @ar ka Ob ra do vi }a, ministra poqoprivrede Sa {e Dra gi na i ministra za infrastrukturu Mi lu ti na Mr ko wi }a.

Pre kr {aj ni po stup ci se tra`e i protiv sekretarke za na u ku i teh no lo {ki raz voj Bi q a n e Spa s i}, di rek tor ke Upra ve za tre zor Sve t la n e Qu bi ~i} i biv{eg direktora Iva na Ma ri ~i }a, dr`avne sekretarke Ministarstva za rad Ta t ja n e Ma t i}, di rek to ra Upra ve za ve te ri nu Zo r a n a Mi }o vi }a, pomo}nika ministra poqoprivede i {umarstva Mi la na Ste gi }a i direktora Uprave za za{titu biqa Ja na Bo }an skog, dr`avnog sekretara Ministarstva za rad Zo ra na Mar ti no vi }a i dr`avnog sekretara Ministarstva za nauku Mi lo {a Ne deq ko vi }a. Marinovi} je napomenuo da se pojedina lica pomiwu u po dva zahteva. Po{to se predmeti dodele u rad sudijama, oni }e prvo utvrditi urednost zahteva a potom zakazati saslu {a we okri vqe nih ili glavni pretres, napomenuo je

dnevnik

c m y

2

REAGOVAWA

DS: Ni ko ni je ne do dir qiv Predstavnici parlamentarnih stranaka podr`avaju rad dr`avnog revizora i smatraju da svi koji su prekr{ili zakon treba da odgovaraju i da niko ne sme biti amnestiran.

Potpredsednica DS-a Je le na Tri van veruje da rad revizora mo`e omogu}iti boqi rad Vlade jer kontrolni mehanizmi pru`aju ve}u transparentnost i obavezuju sve koji rukovode dr`avom na to da rade odgovornije.

– Va `no je {to ko na~ no imamo, s jedne strane, nezavisno sudstvo, a s druge, ministre koji nisu nedodirqivi, kao i {to postoji kaznena politika za sve koji kr{e zakon – naglasila je Jelena Trivan, i ocenila da je veliki napredak za Srbiju {to drugu godinu zaredom revizorska institucija objavquje izve{taj o kontroli tro{ewa dr`avnog novca.

Po dr {ka SPS-a, G17 i PUPS-a [ef po sla ni~ ke gru pe SPS-a Bran k o Ru ` i} ta ko |e ve ru je da rad dr `av nog re vi zo ra mo `e do pri ne ti efi ka sni jem ra du Vla de, kao i da je

vr{ilac du`nosti predsednika Prekr{ajnog suda.

Ministar prosvete @arko Obradovi} ka`e da }e sudiji za prekr{aje podneti svu dokumentaciju o radu svog ministarstva i da }e po{tovati odluku suda kakva god da bude.

– Sudiji za prek{aje dostavi}emo brojnu dokumentaciju Ministarstva. Naravno da }u se odazvati pozivu suda i obavestiti sudiju o stavovima Ministarstva – rekao je Obradovi}.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je ju~e da to ministarstvo po{tuje rad i aktivnosti Dr`avne revizorske institucije i da o~ekuje da }e taj rad rezultirati stvarawem zna~ajne discipline u svim dr`avnim institucijama. On je dodao da problem predstavqaju nasle|eni modeli delovawa iz pro{lih vremena.

– Moram dodati da se ne radi o bilo kakvim zloupotre-

bama, mahinacijama, da je neko tro{io novac, ve} je re~ o gre{kama u proceduri i razli~itom tuma~ewu, pre svega Zakona o javnim nabavkama – rekao je Qaji}.

Po wegovim re~ima, najve}a pouka ovogodi{weg izve{taja DRI-ja jeste to da }e ubudu}e adresa za bilo kakav postupak za nabavke biti ta institucija, a ne Uprava za javne nabavke, gde je to ministarstvo do sada tra`ilo odobrewa.

Sa mo Bu ba lo osu |en Dr`avna revizorska institucija podnela je u februaru pro{le godine prijave protiv 19 funkcionera, od kojih {est sada{wih i pet biv{ih ministara u Vladi Srbije zbog kr{ewa Zakona o buxetskom sistemu a u vezi s tro{ewem novca iz buxeta za 2008.

Prekr{ajni sud u Beogradu je pro{le godine oslobodio ministra trgovine Slo bo da na Mi lo sa vqe vi }a odgovornosti, po prekr-

{ajnoj prijavi da je nenamenski tro{io novac iz buxeta 2008. i na tu presudu DRI je ulo`ila `albu. Ministar Milosavqevi} je bio osumwi~en za kr{ewe Zakona o buxetskom sistemu, za {ta je zapre}ena kazna do 50.000 dinara. Biv{i ministar trgovine Pre drag Bu ba lo jedini je do sada osu|en pred Prekr{ajnim sudom za nenamensko tro{ewe buxeta za 2008. godinu. Tom presudom, na koju

je ulo`io `albu, nalo`eno mu je da plati 50.000 dinara. Zbog sumwi da su prekr{ili Zakon o buxetskom sistemu, DRI je podnela prijave protiv jo{ nekih sada{wih i biv{ih ministara – Go ra na Bog da no vi }a, @arka Obradovi}a, To mi ce Mi lo sa vqe vi }a, Ne boj {e Bra di }a, Oli ve ra Du li }a, Sa{e Dragina, Slo bo da na Sa mar xi }a, Zo ra na Lon ~a ra i Vo ji sla va Bra jo vi }a.

va `no da svi po li ti~ ki ~i ni o ci po mog nu ne za vi sni rad DRI-ja. Po we go vim re ~i ma, ta in sti tu ci ja ima stru~ ni i ad mi ni stra tiv ni ka pa ci tet ko ji mo `e sta vi ti u funk ci ju iz na la `e wa bo qeg i efi ka sni jeg mo de la ra da dr `av nih or ga na, uka za ti na od re |e ne pro pu ste ko je oni pra -

ve, ali ko ji "ni su uze li ve li kog ma ha".

Zamenik {efa poslani~ke grupe G17 plus Vlaj ko Se ni} je naglasio da DRI mora da nastavi da radi kao i u protekle dve godine, nezavisno od toga ko je mi ni star prav de ili premijer ili protiv ko ga su pod ne te pre kr {aj ne pri ja ve.

Sli~nog mi{qewa je i {ef po sla ni ka PUPS-a Mo mo ^o la ko vi}, koji veruje da }e rad dr`avnog revizora doprineti transpa rent ni jem ra du Vla de i drugih institucija.

– Da je mo pu nu po dr {ku svim regulatornim telima, a posebno DRI-ju, da utvr|uje ~iweni~no stawe i da pokre}e postupke u skladu sa zakonom. Niko ne mo`e biti amnestiran – rekao je ^olakovi}.

Sum we na pred wa ka Napredwaci, me|utim, sumwaju da }e trud dr`avnog revizora, koji je, po wihovom mi{qewu, nesporan, uroditi plodom, odnosno da }e oni koji su nezakonito tro{ili dr`avni novac zaista i biti ka`weni.

– Da li je dr`avni revizor doveden u red ili }e on dovesti u red dr`avne slu`benike, ~inovnike i funkcionere da tro{e javni novac, to upravo treba da nam poka`e ishod prijava – rekla je poslanica SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Avi o ni, ka mi o ni, far sa [ef poslani~ke grupe DSS-a Mi lo{ Ali gru di} ne mo`e prognozirati da li }e prijave DRI-ja, ~ak i ako dovedu do ka`wavawa, uticati na transparentniji i boqi rad Vlade jer se "niko ne uzbu|uje zbog wih".

– Ne mogu da ka`em da DRI ne radi svoj posao, ali mi se ~ini da im promi~u druge o~igledne stvari kojih su novine pune.

Prolaze avioni i kamioni, a to nije predmet razmatrawa DRIja – kazao je Aligrudi}.

I radikali smatraju da sve mere koje DRI preduzima ne}e imati nikakvog efekta jer je, kako su ocenili, ta institucija pokazala da je "instrument vladaju}e ve}ine". [ef poslani~ke grupe SRS-a Dra gan To do ro vi} je rekao da je vlast stvorila virtuelnu sliku o pravnoj dr`avi u kojoj postoje sve institucije koje bi trebalo da obezbede i doka`u da takva dr`ava zaista funkcioni{e, ali da je to samo farsa.

politika

dnevnik

POT PRED SED NIK DS-a BO JAN PAJ TI] KRI TI KU JE OPO ZI CI JU

Lako je Nikoli}u u stanu od 400.000 evra Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti} kri ti ko vao je ju ~e Srp sku na pred nu stran ku i opo zi ci ju u Sr bi ji i oce -

nio da oni ne nu de ni ka kvu al ter na tiv nu po li ti ku i pro gram. „Ko li ko god da su me pri jat no iz ne na di li red, mir i or ga ni za ci ja sa mog sku pa na pred wa ka i wi ho vih part ne ra u Be o gra du, to li ko me, na `a lost, ni je iz ne na dio ne do -

Va `no je da stran ke ko je ~i ne Vla du jo{ o{tri je spre ~e sva ku po ja vu aro gan ci je i ne ma ra u svo jim re do vi ma sta tak va qa nih ide ja i vi zi je raz vo ja”, na veo je Paj ti} u pi sa noj iz ja vi me di ji ma, u ko joj je za kqu ~io da je Sr bi ja jed na od ret kih ze ma qa u ko ji ma opo zi ci ja ne nu di al ter na tiv nu po li ti ku i pro gram.

„Ako opo zi ci ja ima do bre ide je, ne ka ih sa op {ti – sve su do bro do {le. Ako ih ne ma, ne ka ne obe }a va ku le i gra do ve. La ko je Ni ko li }u: on ku pi stan za 400.000 evra, a on da pri ~a u ime si ro ma {nih i ne voq nih u Sr bi ji”, na veo je Paj ti}.

Dok li der SNS-a To mi slav Ni ko li}, ka ko je Paj ti} re kao, „bu de se deo na sti ro po ru na uli ci, ne ka pri mi ne ke od tih qu di da bo ra ve u we go vom sta nu, pa ne ka se li~ no uve re u to ka ko `i vi i ko li ko ih raz u me”.

Pot pred sed nik DS-a sma tra da Vla da Sr bi je ne mo `e bi ti od go vor na za efek te svet ske fi nan sij ske kri ze, ali je va `no, do dao je, da stran ke ko je je ~i ne „jo{ o{tri je spre ~e sva ku po ja vu aro gan ci je i ne ma ra u svo jim re do vi ma”.

S. N.

~etvrtak10.фебрuar2011.

3

VLA DA APV USVO JI LA IZ VE [TAJ O IZ VR [E WU BUYETA ZA 2010. GO DI NU

U kasi ostvareno {est milijardi mawe od plana Vla da Voj vo di ne usvo ji la je ju ~e iz ve {taj o iz vr {e wu po kra jin skog bu xe ta za 2010. go di nu, po ko jem je od pla ni ra nih pri ma wa u iz no su od 60,998 mi li jar di di na ra ostva re no 55,398 mi li jar di, od no sno 90,82 od sto.

U sa op {te wu iz Po kra jin ske vla de na vo di se i da su ukup ni ras ho di i iz da ci bu xe ta u pro {loj go di ni iz no si li 52,4 mi li jar de di na ra. Do da je se da su ustu pqe ni pri ho di iz no si li ukup no 7,497 mi li jar di di na ra, od ~e ga je od po re za na za ra de u po kra jin sku ka su u{lo 4,796 mi -

li jar di, od no sno 96,89 od sto od pla na, a od po re za na do bit pred u ze }a 2,7 mi li jar de, od no sno 112,54 po sto od pla ni ra nih pa ra. Buxet ski de fi cit, ko ji je bio pla ni ran u iz no su od 12,8 mi li jar di di na ra, ostva ren je u iz no su od 8,3 mi li jar de di na ra.

Vla da APV sa op {ti la je i da je 20 mi li jar di di na ra od ukup no 25 mi li jar di iz stal ne bu xet ske re zer ve pro {le go di ne utro {e no za ot kla wa we {tet nih po sle di ca i od bra nu od po pla va na te ri to ri ji AP Voj vo di ne.

BA LINT PA STOR, SVM

VLA DA JU ]E STRAN KE OPET NA JA VQU JU PRO ME NE U VLA DI SR BI JE

Ima li kapitena Tek {to se sta ra me dij ska pri ~a o re kon struk ci ji u Ne ma wi noj 11 sti { a l a, vi c e p re mi jer Mla |an Din ki} po no vo ju je ras pa lio iz ja vom da je Vla da Sr bi je iz gu bi la auto ri tet i da su hit no po treb n e „ka d rov s ke i su { tin s ke pro m e n e”.

Kri t i k u j u } i „vo | e w e Vla de” ko je tre ba bu de „mno go ozbiq ni je”, li der G17 plus je ka zao i da o~e ku je raz go vo re i o mo gu }oj sme ni pre mi je ra. U De mo krat skoj stran ci, ko ja je pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a pre tri go d i n e pred l o ` i l a kao ne stra na~ ku li~ nost, po ru ~u ju da }e pri ~a o pro m e n a m a u Vla d i usko ro bi ti okon ~a na, ali za sad jo{ ne ma od go vo ra na pi ta we ko li ko bi ti re zo vi bi li du bo ki.

Port pa rol ka DS-a Je le na Tri van, pot pred sed ni ca stran ke, pod se }a na to da su de mo kra te i pred sed nik Bo ris Ta di} pro me ne u Vla di ini ci ra li jo{ pre ne ko li ko me se ci jer se, ka `e, Vla da na {la pred dru ga ~i jem iza zo vi ma ne go ka da je for mi ra na. Ni su se svi, do da je, i na od go va ra ju }i na ~in, sna {li u vre me nu eko nom ske kri ze, sma we nog bu xe ta i ve li kih pri ti sa ka.

– Sve vre me ni smo ima li ja snu i pu nu po dr {ku za to. Dra go nam je {to se je dan od ko a li ci o nih part ne ra pri dru `io toj na {oj ini ci ja ti vi. Na kon ana li ze, raz go vo ra ko je ima mo i do go vo ra, vi de }e mo ko li ka }e du bi na tih re for mi bi ti. O~e ku j em da }e mo usko r o ima ti pro me ne u Vla di, ili u vi du re kon struk ci je, ili u vi du per so -

nal nih pro me na – ka `e Je le na u~i ni mo Vla du naj e fi ka sni jom Tri van za „Dnev nik”. mo gu }om – ka `e ona.

Ipak, mno go broj ne na ja ve po I pot pred sed nik DS-a i mi li ti ~a ra i me dij ske spe ku la ci ni star od bra ne Dra gan [u ta no je, kao i ja nu ar ski „rok” ko ji je vac o~e ku je raz go vo re o pro me po mi wan kao ter min do ka da bi na ma u Vla di, is ti ~u }i da pre se vi {e zna lo o mi jer do bro oba e v e n t u a l n i m vqa po sao.

Po zna ti su Din ki }e vi pro me n a ma u – Ne sla `em se ma ni ri kad se do |e s tim da Mir ko Vla di, ni s u se u ne ku si tu a ci ju ili Cvet ko vi} ni je ob i s ti n i l i. Od sve g a, sti g lo je do bar „ka pi ten” – kri zu oba ve {te w e o ka zao je ju ~e [u (Mo mo ^o la ko vi}) ostav c i mi n i ta no vac, ko men stra zdra vqa To ta ri {u }i re ~i mi ce Mi lo sa vqe vi }a iz Din ki - dr `av nog se kre ta ra iz Din ki }e }e ve par ti je, zbog „du bo ko li~ - ve stran ke Vlaj ka Se ni }a da se nih raz lo ga”. Port pa rol ka DS- „mo ra pro me ni ti ri tam ko ji a ne mi sli da je to deo pri ~e o Vla di da je ka pi ten”. [u ta no va re kon struk ci ji Vla de. cu je, pak, va `ni je da se is pu ne – To ne ma ni ka ve ve ze s re kon - obe }a wa ko je je Vla da da la, ne go struk ci jom, iz pro stog raz lo ga ko }e bi ti pro me wen ili ko }e {to ne mi sli mo da ona tre ba da je vo di ti. bu de bi lo ka kav mar ke tin {ki U Par ti ji uje di we nih pen zi po tez, ne go istin ski od go vor na o ne ra Sr bi je, ko ja ima svog vi {i ta we ka ko da ci qe ve ko je smo ce pre mi je ra, ne de le Din ki }e vo za cr ta li pri ve de mo do kra ja i mi {qe we. Po sla nik PUPS-a

Mo mo ^o la ko vi} ka `e da su to „po zna ti Din ki }e vi ma ni ri kad se do |e u ne ku si tu a ci ju ili kri zu”.

– Vla da funk ci o ni {e u skla du s pet prin ci pa na ko ji ma je for mi ra na i dok god je to ta ko, uz od re |e ne kom pro mi se, Vla da }e ima ti na {u po dr {ku – ka `e ovaj po sla nik PUPS-a za na{ list.

SPO pod se }a na to da su se o re kon struk ci ji Vla de, u ko joj ima ju me sto mi ni stra di ja spo re, ve} iz ja sni li i da s mo gu }im re zo vi ma ne ma ju pro blem.

– Bit no je da se ta pri ~a ve} jed nom za vr {i. Ne {to po put onog {to je ure |e no u Hr vat skoj, jer vi di mo da to ta mo da je do bre re zul ta te. Zna ~i da je Vla da raz dr ma na – ka `e za na{ list pot pred sed nik SPO-a @i ka Goj ko vi}, oce wu ju }i da bi to mo glo do ve sti do we nog efi ka sni jeg ra da.

Auto ri tet Vla de se, is ti ~e on, gra di do brim od lu ka ma i neo sta vqa wem afe ra iza se be.

SPO je, do da je, ne za do vo qan ti me {to, iako part ner u vla sti, ni je do voq no pi tan o kqu~ nim stva ri ma.

– To smo ja sno go vo ri li i ka da je u pi ta wu do no {e we za ko na o re sti tu ci ji i za ko na o otva ra wu do si jea, ali i ka da je u pi ta wu bla go na klon od nos pre ma taj ku ni ma, po go to vo po re ska po li ti ka i opo re zi va we naj bo ga ti jih – ka `e po sla nik SPO-a Goj ko vi}.

So ci ja li sti ju ~e ni su ko men ta ri sa li ima li Vla da auto ri tet i tre ba li me wa ti „ka pi te na”. Wi hov par tij ski „ka pi ten”, za me nik pre mi je ra i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}, ju ~e je bio u Oha ju.

S. Ni ko li}

rekli su

Jovanovi}: Odgovornost Ko{tunice i Stojkovi}a Pred sed nik LDP-a ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da po li ci ja i Tu `i la {tvo u slu ~a ju pred u ze }a „Ko lu ba ra” naj pre mo ra ju da oba ve in for ma tiv ne raz go vo re i utvr de od go vor nost li de ra De mo krat ske stran ke Sr bi je i biv {eg pre mi je ra Sr bi je Vo ji sla va Ko {tu ni ce i ne ka da {weg mi ni stra prav de Zo ra na Stoj ko vi }a. Ka ko se na vo di u sa op {te wu LDP-a, Jo va no vi} je Ko {tu ni cu i Stoj ko vi }a ozna ~io kao „naj i stak nu ti je po li ti~ ke za {tit ni ke lo po vlu ka u ‘Ko lu ba ri’”, na vo de }i da je „re do sled po te za ja san ako vlast `e li da utvr di pu nu isti nu o ‘Ko lu ba ri’”. Po Jo va no vi }e vim re ~i ma, ozbiq na is tra ga i „go we we” u afe ri „Ko lu ba ra” naj bo qe }e po ka za ti ce nu „la `nog pa tri o ti zma” DSS-a, ko ji je po sle 5. ok to bra po sta vio svo je qu de, ukqu ~u ju }i i Vla da na Jo vi ~i }a, na me sta di rek to ra „Ko lu ba re”.

Petkovi}: Mr`wa, patike i yipovi

Tasi}: Dinki} podr`ao Nikoli}a

Port pa rol DSS-a Pe tar Pet ko vi} od ba cio je op tu `be LDP-a o od go vor no sti li de ra te stran ke Vo ji sla va Ko {tu ni ce i ne ka da {weg mi ni stra prav de Zo ra na Stoj ko vi }a za ne za ko ni to po slo va we Ru dar skog ba se na „Ko lu ba ra”. Pet ko vi} je na gla sio da su funk ci o ne ri DSS-a uvek po {to va li za kon i ra di li u in te re su dr `a ve, kao i da se DSS uvek za la gao za to da sve dr `av ne in sti tu ci je oba vqa ju svoj po sao po za ko nu.

On je u iz ja vi do sta vqe noj Ta nju gu re kao da je Jo va no vi }e va mr `wa pre ma DSS-u – „mr `wa pre ma Sr bi ji i sve mu {to je srp sko”. „Pra vo je pi ta we ka ko je Jo va no vi} u po li ti ku u{ao s po ha ba nim pa ti ka ma i pre ko no }i sti gao do de diw skih vi la, xi po va i luk su znih sta no va. Za raz li ku od we ga, u Sr bi ji po sto je qu di ko ji su du go u po li ti ci i za se be ni ka kve pri vi le gi je ni su pri svo ji li”, na veo je Pet ko vi}.

Mi ni star Mla |an Din ki}, re a gu ju }i na su bot wi mi ting ko ji je pred vo di la Srp ska na pred na stran ka sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma, po dr `ao je „osnov nu mi sao s pla toa is pred Do ma Na rod ne skup {ti ne da je Sr bi ji po re ban hi tan pre o kret”, oce ni la je port pa rol ka PSS-a Ja dran ka Ta si}. Po we nim re ~i ma, PSS se sla `e s Din ki }em u to me da Sr bi ja, bez krup nih pro me na, „ne mo `e iza }i iz sa da {we ka ta stro fal ne si tu a ci je”. Me |u tim, sma tra ona, „za ta ko ne {to su po treb ni no vi qu di s dru ga ~i jim vi zi ja ma, sprem ni na to da istin ski su zbi ju ko rup ci ju i kri mi nal”. „Ova vla da, mi ni star Din ki}, ba{ kao ni pred sed nik, ni su do ka za li da ima ju ka pa ci tet da to i u~i ne”, uka za la je Ja dran ka Ta si}. Za to je, po we noj oce ni, „naj ma we {to mo gu ura di ti u ovom tre nut ku da bi nam svi ma bi lo bo qe – da ras pi {u van red ne par la men tar ne iz bo re”.

Licemerje i blanko ostavke Od ukup no 250 po sla ni ka Skup {ti ne Sr bi je, blan ko ostav ke ima 220, iz ja vio je Ba lint Pa stor, re pu bli~ ki po sla nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. Sma tram da je od nos stra na ka pre ma in sti tu tu blan ko ostav ki li ce me ran jer, s jed ne stra ne, stal no is ti ~u zna ~aj uki da wa tog in sti tu ta zbog pro ce sa evrop ske in te gra ci je, dok, s dru ge stra ne, ni jed nom ne pro pu {ta ju pri li ku da tra `e od svo jih po sla ni ka da ih pot pi {u”, re kao je Pa stor za iz da we „Ma |ar soa.”

Pa stor je re kao da SVM „ve} du `e vre me” ne ma blan ko ostav ke, po {to „u 21. ve ku ni je po treb no slu `i ti se ta kvim sred stvi -

ma”. Pa stor je ka zao da bi blan ko ostav ke tre ba lo uki nu ti po mo gu} stvu bez iz me ne Usta va Sr bi je jer sma tra da se ne bi mo gla po sti }i dvo tre }in ska ve }i na po sla ni ka za iz me nu Usta va.

TS: Sloboda poslanika i lobirawe Or ga ni za ci ja Tran spa rent nost Sr bi ja po zdra vi la je ju ~e na me ru Skup {ti ne da ure di na ~in pod no {e wa ostav ki na rod nih po sla ni ka i to ta ko da blan ko-ostav ke bu du ja sno sta vqe ne van za ko na, oce niv {i da slo bo dan man dat pred sta vqa te meq nu te ko vi nu de mo kra ti je.

TS je, me |u tim, uka za la da je za br nu ta jer je, i po red mno gih upo zo re wa do ma }ih stru~ wa ka, re {a va we tog pi ta wa po kre nu to tek ka da je ono vi so ko po sta vqe no na li stu zah te va Evrop ske uni je. Ta ko |e, TS je pod se tio i na od lu ke Ustav nog su da Sr bi je iz apri la 2010. go di ne o ustav no sti po je di nih od re da ba Za ko na o lo kal nim iz bo ri ma ko je tre ti ra ju isti pro blem: ta -

da su, osim blan ko-ostav ki kao ne u stav ni ozna ~e ni i ele men ti „po sred nog pro por ci o nal nog si ste ma” u ~la nu 84. Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka. Te od red be omo gu }a va ju par tij skom vr hu da de set da na po sle iz bo ra od re di ko }e se sa li ste kan di da ta za i sta na }i u skup {ti ni, bez ob zi ra na wi hov re do sled na iz bor noj li sti, upo zo rio je TS. Ta or ga ni za ci ja ko ja se ba vi bor bom pro tiv ko rup ci je je is ta kla da bi, u ci qu sma we wa ri zi ka da se slo bo da od lu ~i va wa pre tvo ri u pro da ju uti ca ja, tre ba lo ure di ti lo bi ra we, ka ko je i pred vi |e no an ti ko rup cij skom stra te gi jom ko ju je Skup {ti na do ne la pre vi {e od pet go di na.

Za skele 180.000 evra Iz najm qi va we ske la za re kon struk ci ju Do ma Na rod ne skup {ti ne ko {ta vi {e od 180.000 evra. Po {to ra do vi ni su za vr {e ni u ro ku, 11. de cem bra, ugo vor }e bi ti pro du `en anek si ma.

Se kre tar Skup {ti ne Veq ko Oda lo vi} za B-92 ka `e da se ni je ra di lo zbog lo {ih vre men skih uslo va i za se da wa Skup {ti ne. Oda lo vi} sma tra da }e ra do vi bi ti go to vi za de se tak da na i tvr di da su bi li neo p hod ni.

Skup {ti na ni ka ko da za si ja u svom pu nom sja ju.

Go to vo go di nu da na je pro {lo od po sta vqa wa ~e li~ ne kon struk ci je ~i ji sa mo je dan rad ni dan ko {ta 700 evra, a po slu se ne na zi re kraj.

Slu ~a jem skup {tin skih ske la ba vio se i po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi}. On je na zah -

tev jed ne ne vla di ne or ga ni za ci je, iako ni je nad le `an za par la ment, od se kre ta ra tra `io da se ob ja vi ugo vor o iz najm qi va wu ske la s kom pa ni jom “Om ni stok”, ko ji ni je tre ba lo da bu de ja van.

4

ekonomija

~etvrtak10.februar2011.

MI NI STAR EKO NO MI JE MLA \AN DIN KI] POT PI SAO UGO VO RE S FIR MA MA „RA DI JA TOR” I „POM PEA”

U Zre wa ni nu 500 no vih rad nih me sta Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star eko no mi je Mla |an Din ki} pot pi sao je ju ~e u Zre wa ni nu ugo vo re o do de li nov ca za di rekt ne in ve sti ci je s pred stav ni ci ma kom pa ni ja “Ra di ja tor” i “Pom pea”, ~i me }e, ka ko je na ja vqe no, bi ti otvo re no bli zu 500 no vih rad nih me sta. Ita li jan sko pred u ze }e “Pom pea”, ko je tre nut no za po {qa va 658 rad ni ka, od lu ~i lo je da pro {i ri pro -

to ra” Ne deq kom Gru be {om i pred stav ni kom fir me “Pom pea” Adri ja nom Ro de lom.

Kao i u svo jim po sled wim po li ti~ kim iz ja va ma, Din ki} je i ovim po vo dom ne ko li ko pu ta po no vio re~ “pre o kret”, na po mi wu }i da je op ti mi sta i da se dr `a va, kroz ova kve pro jek te, mo `e iz vu }i iz kri ze.

– Sve sni smo to ga da je eko nom ska si tu a ci ja te {ka, ali ja

dnevnik JA NU AR SKI DE FI CIT BU YE TA

Dr `a va ve} na pra vi la ma wak od 2,3 mi li jar de De fi cit bu xe ta Sr bi je u ja nu a ru bio 2,3 mi li jar de di na ra, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja. Ostva ren je pri hod od 55,4 mi li jar di, a ras hod od 57,7 mi li jar di.

Naj ve }i deo pri ho da od no si se na upla tu po re za na do da tu vred nost, 30,7 mi li jar di di na ra.

Od ak ci za je pri ku pqe no 12,5 mi li jar di, od po re za na do ho dak gra |a na pet mi li jar di, po re za na do bit pred u ze }a 1,9 mi li jar da, a od ca ri na 2,2 mi li jar de.

Naj ve }i bu xet ski iz da ci u ja nu a ru bi li su tran sfe ri or ga ni za ci ja ma oba ve znog so ci jal -

nog osi gu ra wa, 20,6 mi li jar di di na ra, a za pla te u dr `av noj slu `bi je da to 16,29 mi li jar di.

Za so ci jal nu za {ti tu je is pla }e no se dam mi li jar di di na ra, a ka pi tal ni iz da ci bu xe ta bi li su 327,4 mi li o na. Osta li te ku }i ras ho di bu xe ta bi li su 3,24 mi li jar de di na ra jer je s te po zi ci je, po od lu ci su da, is pla }e na na kna da od 2,9 mi li jar de za an ga `o va we izra el skog sa te li ta.

Bu xe tom za 2011. go di nu pla ni ra ni su pri ho di dr `av ne ka se od 724,4 mi li jar de di na ra i ras ho di od 844,9 mi li jar di, uz de fi cit od 120,5 mi li jar di.

VLA DA DA NAS ME WA URED BU O SUB VEN CI O NI SA WU KU PO VI NE STA NO VA

Za law ske stam be ne kre di te law ski i po pu sti Na |en ku pac za ~a ra pa ru Mla |an Din ki} je ju ~e iz ja vio da je po sle du go vre me na na |e no re {e we i za zre wa nin sku Fa bri ku ~a ra pa “Udar nik” u ste ~a ju, u ko joj je pro iz vod wa odav no ob u sta vqe na.

– Usko ro }e mo do ve sti stra te {kog part ne ra ko ji }e po kre nu ti pro iz vod wu. Ra di se o ozbiq nom in ve sti to ru ko ji je za in te re so van za to da to u~i ni ve} od mar ta – na ja vio je mi ni star eko no mi je. iz vod wu tek stil ne ro be i otvo ri jo{ 300 rad nih me sta, po 150 u Zre wa ni nu i Bru su, gde ta ko |e ima po go ne. Pre ko pro gra ma Mi ni star stva eko no mi je za do de lu nov ca za pod sti caj in ve sti ci ja, ko ji ad mi ni stri ra SI E PA, “Pom pea” je do bi la 5.000 evra po no vom rad ni ku, od no sno ukup no 1,5 mi lion evra. S dru ge stra ne, fa bri ka “Ra di ja tor”, ko ja je u vla sni {tvu kon zor ci ju ma hr vat skih fir mi, do bi la je 955.000 evra za otva ra we 191 no vog rad nog me sta.

– ^uo sam mno go pri ~a o to me da Mi ni star stvo eko no mi je na vod no ne po dr `a va pro jek te in ve sti to ra u Voj vo di ni. Ovo je 44. pro je kat u Po kra ji ni ko ji smo fi nan si ra li bes po vrat nim sred stvi ma iz re pu bli~ kog bu xe ta, {to je ot pri li ke 30 od sto od ukup no re a li zo va nih pro je ka ta u Sr bi ji. Na sta vi }e mo da po dr `a va mo sve, bez ob zi ra na op {ti nu ili grad, ili ko je na vla sti, sa mo uko li ko do |e mo do ozbiq nih in ve sti to ra ko ji ho }e da za po sle rad ni ke i obez be |u ju im re dov ne pla te – po ru ~io je Din ki} na kon pot pi si va wa ugo vo ra s pred sed ni kom Uprav nog od bo ra “Ra di ja -

sam je dan od onih ko ji ve ru ju u pre o kret, i ube |en sam u to da se sa mo ova kvim po te zi ma, kroz za po {qa va we qu di i po ve }a we pro iz vod we i iz vo za, mo `e mo iz vu }i iz kri ze. Ovo su kon kret ni ko ra ci ka tom pre o kre tu. Na sta vi }e mo u tom prav cu, sa mo mo ra mo da ubr za mo tem po – na gla sio je mi ni star Din ki}.

Ne deq ko Gru be {a je na po me nuo da je “Ra di ja tor”, ko ji da nas po slu je kao liv ni ca za iz ra du od li va ka ka min skog, ka nal skog i {ah tov skog pro gra ma, la ne ostva rio pri hod od 12 mi li o na evra i da je go to vo 90 od sto pro iz vod we iz ve ze no na ino stra no tr `i {te, uglav nom u Evrop sku uni ju.

Ob ja snio je da se pla ni ra iz grad wa no ve li ni je za li ve we, za hva qu ju }i ko joj }e bi ti upo sle no jo{ oko 200 rad ni ka, a vred nost pro iz ve de ne ro be bi }e uve }a na do dat nih 16-17 mi li o na evra.

Po re ~i ma Adri ja na Ro de le, pro iz vo |a~ do weg ru bqa “Pom pea” je za do vo qan do sa da {wim u~in kom u Sr bi ji, gde po slu je od 2006. go di ne, zbog ~e ga je od lu ~io da pro {i ri ka pa ci te te, a u Zre wa ni nu iz gra di i po go ne far ba re. @. Ba la ban

Kre nu lo i Srem ci ma In du strij ska pro iz vod wa u Srem skom okru gu u pro {loj go di ni bi la je 30,1 po sto ve }a u od no su na 2009, dok je u de cem bru 2010. u

po re |e wu s istim me se com pret hod ne go di ne, bi la 45,3 pro cen ta ve }a, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Re gi o nal noj pri vred noj ko mo ri.

Naj ve }i rast za be le `en je u obla sti pro iz vod we mo tor nih

vo zi la i pri ko li ca, za tim iz ra di odev nih pred me ta od kr zna i pro iz vod wi od ne me tal nih mi ne ra la.

U od no su na pret hod nu go di nu, iz voz je po ve }an 44,1 po sto, a uvoz 39,28.

Naj vi {e se iz vo zi lo u Slo ve ni ju, Austri ju i Bo snu i Her ce go vi nu, a ku po va lo se pre te `no u Austri ji, Ne ma~ koj i Ita li ji.

U struk tu ri iz vo za naj ve }i udeo ima li su pro iz vo di od uqa ri ca, ele men ti za di stri bu ci ju elek tri~ ne ene gi je i spoq ne pne u mat ske gu me. Vo de }i iz vo zni ci bi la su pred u ze }a s grad skog pod ru~ ja Srem ske Mi tro vi ce, za tim iz {id ske, rum ske i sta ro pa zo va~ ke op {ti ne.

Su de }i po naj no vi joj in for ma ci ji iz Na ci o nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we stam be nih kre di ta, dr `a va je, iz gle da, ipak od u sta la od to ga da iz i gra gra |a ne ko ji su kra jem pro {le go di ne pod ne li zah te ve za sub v en c i o n i s a n e stam b e n e kre di te, a ko ji jo{ ni su ob ra |e ni. Na ja vqe no je da }e se wi ma omo g u } i t i kre d i t i pod law skim, po voq ni jim uslo vi ma, za raz l i k u od ovo g o d i {wih, ne po voq ni jih, ko ji }e se od no si ti sa mo na no ve zah te ve iz 2011.

Sud bi nom gra |a na ko ji su pro {le go di ne pod ne li zah tev za do de lu du go ro~ nog stam be nog kre di ta uz dr `av ne sub ven ci je u iz no su od 20 od sto i vla sti to u~e {}e od pet pro ce na ta vred no sti kre di ta po i- gra va le su se nad le `ne in sti tu ci je ot ka ko je do ne ta ovo go di {wa Ured ba o me ra ma po dr {ke gra |e vin skoj in du stri ji kroz sub ven ci o ni sa we ka ma te za stam be ne kre di te i du go ro~ no stam b e n o kre d i t i r a w e.

Naj pre je re ~e no da }e se law ski zah te vi re {a va ti po law skim po voq ni jim pra vi li ma, on da je to Kor po ra ci ja jav no de man to va la, uz obra zlo `e we da ne mo gu da ne {to pla te ako u ka si ne ma nov ca i da }e svi

No vi kre di ti pro du `u ju `i vot Sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te mo gu, kao i ra ni jih go di na, uzi ma ti mla di do 45 go di na `i vo ta i s pri ma wi ma do 120.000 di na ra. Zaj mo vi se odo bra va ju na 30 go di na, s tim da se u pr vih 25 go di na dug vra }a ban ci, a pre o sta lih pet dr `a vi za da to u~e {}e.

Sta ro sna gra ni ca za ot pla tu po sled we ra te kre di ta po me re na je sa 65 go di na na 70. sta ri zah te vi bi ti tre ti ra ni po no vim, ne po voq ni jim pra vi li ma iz ove go di ne.

Me |u tim, po {to se u jav no sti stvo ri la ne ve ri ca da je mo gu }a ta kva pre va ra bes ku} -

ni ka, ko ji su pro {le go di ne in ve sti to ri ma ve} upla ti li pet od sto vred no sti sta na na ime u~e {}a i ko ji su se na {li u ne za hval noj si tu a ci ji ka ko da qe jer, ili su se mo ra li

opro sti ti s da tim u~e {}em, ili iz mi sli ti jo{ to li ku su mu – ko ja za stan od 50.000 evra po no vom iz no si 5.000 evra – nad le `ni su po pu sti li.

Na ci o nal na kor po ra ci ja za osi gu ra we stam be nih kre di ta i Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja raz mo tri li su mo gu} nost da se pod no si o ci ma zah te va za do bi ja we sub ven ci o ni sa nog kre di ta za ku po vi nu ili iz grad wu objek ta, ~i je zah te ve Kor po ra ci ja ni je uze la u ob ra du zbog ogra ni ~e wa bu xet skih pa ra opre de qe nih Ured bom za 2010, a ko je su ban ke upu ti le na wi hov por tal do 31. de cem bra 2010, iza |e u su sret do pu nom tek sta no ve Ured be za 2011, ~i me bi im se omo gu }i lo da im se zah te vi odo bre pod uslo vi ma iz law ske Ured be. O~e ku je se da Vla da na da na {woj sed ni ci usvo ji do pu nu Ured be.

R. Da u to vi}

08. 02. 2011.

1.320,40927

No va {an sa za ba wu na Pa li }u Dr `av ni se kre tar za tu ri zam Go ran Pet ko vi} na ja vio je ju ~e da }e usko ro bi ti ras pi san no vi ten der za igra wu ba we na Pa li }u, s ob zi rom na to da je slo ve na~ ka fir ma „Ter me Oli mi ja” od u sta la. On je na kon fe ren ci ji li sta „Da nas” o in ve sti ci ja ma u tu ri zmu ka zao da je

ta mo sve pri pre mqe no za in ve sti ci ju, i iz ra zio uve re we da }e se in ve sti to ri oda zva ti jer je re~ o de sti na ci ji ko ja ima po tren ci jal nih 5,5 mi li o na tu ri sta.

Slo ve na~ ka fir ma je na pro {lom ten de ru je di na ot ku pi la ugo vor o grad wi ba we Pa -

li} i ter mal nog kom plek sa, s ci qem da u skla du s Ma ster-pla nom po sta ne stra te {ki part ner. Di rek tor „Par ka Pa li}” Go ran Ga bri} iz ja vio je ne dav no da su se ja vi li za i te re so va ni in ve sti to ri iz Ma |ar ske, Izra e la, Ame ri ke, kao i do ma }e fir me.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Polet, Novi Pazar

20,07

658

1.316

[ajka{ka {e}erana, @abaq

20,00

600

29.400

Sloga, Perlez

19,35

74

518.000

Neostar, Novi Sad

10,09

600

33.000

5,64 Promena %

2.604 Cena

781.280 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac Pet akcija s najve}im padom @itoprodukt, Kragujevac

-12,00

22.440

112.200

Karneks, Vrbas

-11,93

1.321

441.214

PK Sombor Holding KO, Sombor

-11,92

495

4.950

Autoprevoz, Gorwi Milanovac Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,76

915

2.745

-11,11 Promena %

104 Cena

31.221 Promet

NIS, Novi Sad

-0,20

490

35.116.785

Soja protein, Be~ej

0,79

1.016

5.449.725

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Veterinarski zavod, Subotica Karneks, Vrbas

2,30

3.376

BELEX 15 (768,18 0,57)

Promet

2.987.299

0,00

635

991.500

-11,93

1.321

441.214

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,64

4.101

73.755.231

Komercijalna banka, Beograd

-0,11

30.017

30.196.831

Energoprojekt holding, Beograd

1,00

1.008

1.029.923

Agrobanka, Beograd

0,10

9.094

13.287.524

Imlek, Beograd

1,57

2.196

854.340

Soja protein, Be~ej

0,79

1.016

5.449.725

Univerzal banka, Beograd

-0,90

5.306

191.010

Metalac, Gorwi Milanovac

5,64

2.604

781.280

Privredna banka, Beograd

-0,14

697

1.351.023

Tigar, Pirot

-2,72

752

105.834

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,30

3.376

2.987.299

Meser Tehnogas, Beograd

-1,46

6.701

201.030

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.480

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

635

991.500

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

„Nikola Tesla” pao na 549 dinara

Minimalac u agraru 95 dinara Mi ni mal na za ra da u po qo pri vre di i du van skoj i pre hram be noj in du stri ji bi }e 95 di na ra po sa tu, do go vo ri li su ju ~e Sa mo stal ni sin di kat za po sle nih u tim de lat no sti ma i Uni ja po slo da va ca.

Pot pi si va wu Ko lek tiv nog ugo vo ra sin di ka ta i Uni je pri su stvo vao je i mi ni star za rad Ra sim Qa ji}, ko ji je na ja vio da }e po sle du `e pa u ze idu }e ne de qe bi ti odr `a na sed ni ca So cio-eko nom skog sa ve ta.

– O~e ku jem da }e Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta pre po ru ~i ti pro {i re no dej stvo za taj gran ski ko lek tiv ni ugo vor i ugo vor u obla sti gra |e vi ne – re kao je Qa ji}.

Ti pro {i re ni ko lek tiv ni ugo vo ri, po we go voj oce ni, tre ba lo bi da pod stak nu pot pi si va we i dru gih gran skih ko lek tiv nih ugo vo ra.

– Ve ru jem da su po slo dav ci i sin di ka ti vr lo bli zu za kqu ~e wa gran skih ko lek tiv nih ugo vo ra u obla sti me tal ske in du stri je – na veo je Qa ji}, i do dao da na stu pa no vo raz do bqe u ko lek tiv nom pre go va ra wu u Sr bi ji.

Pot pred sed nik Sa mo stal nih sin di ka ta po qo pri vre de i du van ske i pre hram be ne in du stri je Dra gan Za ru bi ca re kao je da je, po sle pe to go di {wih pre go vo ra, pred vi |en to pli obrok za za po sle ne u tim de lat no sti ma i da }e on bi ti 20 od sto mi ni mal ne za ra de.

– To pli obrok }e bi ti oko 160 di na ra po da nu, {to je oko 3.200 di na ra me se~ no – ka zao je Za ru bi ca.

On je re kao da je do go vo re ni re gres oko 17.000 di na ra, s tim da oni po slo dav ci ko ji do bro po slu ju ima ju mo gu} nost da po ve }a ju i re gres i to pli obrok.

Tender na Koridoru 10 „Ko ri do ri Sr bi je„ ras pi sa li jav ni po ziv za grad wu auto pu ta na is to~ nom kra ku Ko ri do ra 10 kroz Sr bi ju, od Cr ve ne Re ke do ^i fli ka, a rok za do sta vqa we po nu da je 14. april.

De o ni ca je du ga 12,7 ki lo me ta ra, a ra do vi }e ob u hva ti ti grad wu pe tqe Be la Pa lan ka.

Rok za iz grad wu je 540 da na.

Grad wu fi nan si ra Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj.

Ce na ak ci ja aero dro ma „Ni ko la Te sla” na za tva ra wu tre }eg tr go va~ kog da na za kqu ~e na je na 549 di na ra po ak ci ji, {to je 44 di na ra ma we u od no su na po ~et nu ce nu ko ja je ju ~e uju tro iz no si la 593 di na ra, po ka zu ju po da ci ju ~e ra {weg

Mi si ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da da nas u Be o gra du po ~i we raz go vo re sa srp skim vla sti ma po vo dom sed me, po sled we re vi zi je stend-baj aran `ma na, pre we go vog is te ka u apri lu, po tvr |e no je u Kan ce la ri ji MMF-a u Be o gra du.

Mi si ja MMF-a tre ba lo bi da osta ne u Sr bi ji do 22. fe bru a ra, a pred vo di }e je, kao i to kom pret hod nih po se ta, Al bert Je ger.

Do kra ja ove sed mi ce mi si ja MMF-a tre ba lo bi da oba vi pri prem ne, teh ni~ ke raz go vo re, dok

tr go va wa na Be o grad skoj ber zi.

Ta ko je ce na ak ci je be o grad skog aero dro ma ju ~e za be le `i la pad od 7,42 pro ce na ta.

Ak ci je be o grad skog Aero dro ma, da pod se ti mo, pr vog da na po ja vqi va wa na ber zi, u po ne de qak 7.

fe bru a ra, do sti gle su u jed nom tre nut ku i vred nost od 700 di na ra po ak ci ji, da bi od ta da ima le kon stant ni pad. Ta ko |e, tre ba re }i i da je no mi nal na vred nost ak ci je Aero dro ma pre iz la ska na Ber zu bi la 600 di na ra.

RAD NA NE DE QA U SR BI JI KRA ]A NE GO U EU I U KOM [I LU KU

Malo radimo jer bedno zaradimo Efi ka snost ra da u Sr bi ji dra m a t i~ n o opa d a u go t o v o svim obla sti ma pri vre de, ali je naj ve }i pad za be le `io me tal ski sek tor, i to ~ak 36 od sto. I pro duk tiv nost pre ra |i va~ ke in du stri je u Sr bi je je sve ma wa. Na i me, po sled wi po da ci po ka zu ju da je u 2009. go di ni ona bi la 4,1 od sto lo {i ja ne go go di nu da na ra ni je.

Eko nom ska kri za sma wi la je i u~i nak rad ni ka, ali ne za to {to ne `e le da ra de ve} zbog to ga {to ne ma ju {ta da ra de.

Sta ti sti ka po ka zu je da je ~ak 250.000 qu d i za dve go d i n e kri ze osta lo bez rad nog me sta, ali i po red to ga ga zde ima ju sve ma w e na r ux b i n a pa ili sma wu ju broj za po sle nih ili se ra di skra }e no. No, u isto vre me ima i ga zda ko je rad ni ke te ra ju da ra de i du `e od osam ~a so va dnev no, ili ~e tr de set ~a so va ne deq no, ko li ko za kon pro pi su je da je oba ve za za za po sle ne.

Ina ~e, kod nas je i pre kri ze efek tiv na rad na ne de qa bi la u pro se ku kra }a ne go u ze mqa ma Evrop ske uni je. Pre dve go di ne pro sek u EU iz no sio je 39,5 a kod nas 30 sa ti i 25 mi nu ta. Da kle, na {i rad ni ci su ra di li de vet sa ti ne deq no ma we od „ko le ga” u evrop skim ze mqa ma.

Sam po da tak o de vet sa ti kra }em ne deq nom ra du po slu `io je po slo dav ci ma, ali i ne kim mi ni stri ma, da za kqu ~e da su na {i za po sle ni ne rad ni ci, a po go to vo se za tim po se `e sa da ka da {traj ku ju pro svet ni rad ni ci, za ko je je Uni ja po slo da va ca Sr bi je iz ra ~u na la da ra de pro se~ no 25-30 sa ti ne deq no, {to bi zna ~i lo da za oba ve znim rad nim vre me nom, ko je je di no ga ran tu je pu nu za ra du ko -

MMF od danas u kontroli }e u po ne de qak, 14. fe bru a ra, po ~e ti zva ni~ ni raz go vo ri.

Glav ne te me raz go vo ra, po na ja va ma, bi }e ma kro e ko nom ski raz voj Sr bi je u okvi ru pro gra ma i u~i nak kad je re~ o ci qe vi ma po sta vqe nim za kraj 2010.

Ka ko je Ta nju gu ra ni je iz ja vio stal ni pred stav nik MMF-a u Be o gra du Bog dan Li so vo lik, ta ko |e }e bi ti re ~i o pre o sta lim struk tur nim re for ma ma, po seb no o us po sta vqa wu me ha ni zma za re struk tu ri ra we kor po ra tiv nog du ga.

Kupovni Va`i za za devize

Ba be i `a be ^ak i ka da bi na {i rad ni ci ne deq no ra di li 56 sa ti, {to zna ~i bez slo bod nog vi ken da, uz mi ni ma lac od 95 di na ra, naj vi {e {to bi do bi li je 5.320 di na ra ne deq no, a na me se~ nom ni vou, za 30 da na, za ra da bi im bi la 22.800 di na ra ili oko 200 evra. No, za tih 200 evra za ceo me sec i sva ko dnev ni rad od osam sa ti ne bi ra dio ni je dan rad nik ni u jed noj evrop skoj dr `a vi s ko jom se po re di mo. jom su oni ne za do voq ni, za o sta ju 10-15 sa ti.

Me |u tim, ka da se rad na efi ka snost za po sle nih – za ko ju ni ko ne mo `e re }i da je evrop ska i da ra di mo kao, re ci mo, Nem ci, Po qa ci, ^e si... ma da ne zna ~i da rad ni ci ne bi da ima ju gde i za ko ga – upo re di po sek to ri ma, vi di se da za po sle ni kod pri vat ni ka ra de se dam sa ti i 15 mi nu ta dnev no dok se na istim rad nim me sti ma u jav nom sek to ru ra di sa mo tri sa ta i 40 mi nu ta. Ka ko sta ti s ti k a i su v o p ar n i po d a c i uvek do |u do za kqu~ ka da je de -

mo sar mu a da pri to me ne ko je de sa mo me so a dru gi sa mo ku pus, ta ko se i do la zi do za kqu~ ka da su rad ni ci u Sr bi ji ne rad ni ci jer ra de de vet sa ti ma we od onih u evrop skih ze mqa ma, a da se upra vo ovi po da ci o to me ko ra di go to vo pu no osmo ~a sov no dnev no rad no vre me a ko ma we od po lo vi ne, za ne ma re i uzi ma pro sek ko ji sam po se bi ni {ta ne go vo ri.

Po mi we se da, re ci mo, Ru mu ni ra di naj vi {e u Evro pi jer je wi ho va rad na ne de qa 41 sat i 12 mi nu ta, za tim rad ni ci na Mal ti – 40 sa ti i 42 mi nu ta, pa

u Luk sem bur gu – 40 sa ti i 36 mi nu ta. Isto to li ko ra de i za po sle ni u En gle skoj. Rad ni ci u Ne ma~ koj ra de 40 sa ti i 25 mi nu ta, u Bu gar skoj – 40 sa ti i 30 mi nu ta, u Ho lan di ji rav no 40 sa ti... S dru ge stra ne, naj ma we ra de rad ni ci u Fin skoj – 37 sa ti i 18 mi nu ta, za tim u Fran cu skoj i Ir skoj – 37 sa ti i 24 mi nu ta. Ma lo vred ni ji su Nor ve `a ni s 37 sa ti i 48 mi nu ta, kao i Ita li ja ni s 37 sa ti i 54 mi nu ta. Vi {e od 38 sa ti ra de za po sle ni u Dan skoj, Bel gi ji, [ved skoj, Por tu ga lu i na Ki pru.

Po da ci bez sum we po tvr |u ju da na {i rad ni ci s 30 sa ti i 25 mi nu ta za o sta ju u iz vr {a va wu dnev nih rad nih oba ve za. No, isto to li ko rad nik u Sr bi ji, pa i vi {e, za o sta je u za ra di jer ne spor no je da bi i rad na pro duk tiv nost bi la mno go ve }a da se za rad pla }a ono li ko ko li ko on vre di. Dru gim re ~i ma, ma {ta is ti ca le ga zde i mi ni stri, po re di ti rad ne sa te u Sr bi ji s ra dom u bi lo ko joj evrop skoj dr `a vi, pa ~ak i s oni ma iz naj bli `eg kom {i lu ka, a ne po me nu ti ko li ko rad ni sat ko {ta ta mo a ko li ko ov de – jed no stav no ni je po {te no ni ti re al no i je di no mo `e slu `i ti ga zda ma da do ka `u da su na {i iova ko ma lo pla }e ni rad ni ci sku pi jer su ne rad ni ci. Isti na je, pak, ma lo dru ga ~i ja i wu po tvr |u je pro sta ra ~u ni ca. Go to vo po lo vi na rad ni ka u Sr bi ji za ra |u je mi ni mal nu za ra du, {to zna ~i da im ga zda za rad ni sat pla }a 95 di na ra, od no sno da za osam sa ti ra da, a to zna ~i i zi da wa, ko pa wa, no {e wa te re ta... za ra de 760 di na ra. Ne deq no za 40 sa ti ra da za ra de 3.800 di na ra a me se~ no oko 16.000.

Q. Ma le {e vi}

MI NI STAR OD BRA NE DRA GAN [U TA NO VAC

Vojska ne da General{tab Telekomu Mi n i s tar od b ra n e Dra g an [u t a n o v ac de m an t o v ao ju ~ e in for ma ci ju da }e dr `a va Te le ko mu Sr bi ja na ime du ga od 20 mi li o na evra ustu pi ti zgra du Ge ne ral {ta ba u Uli ci kne za Mi lo {a. [u ta no vac je na pred sta vqa wu mo no gra fi je Voj ske Sr bi je re kao da je re~ o dez in for ma ci ji i da Mi ni star stvo od bra ne ni s kim ni je raz go va ra lo o da va wu voj ne imo vi ne kao kom pen za ci je Te le ko mu.

– @e qa nam je da tu imo vi nu raz me ni mo ili za no vac ili za

no vu zgra du na Ba wi~ kom vi su za VMA, a ja ne }u do zvo li ti da bi l o ko ra ~ u n a na imo v i n u Mi n i s tar s tva od b ra n e kao imo vi nu ko jom mo `e pot ku su ri va ti ne ke dru ge pro jek te i ide je. Sva ko ko ima ide ju da ne {to od Voj ske uzme, a da za uz vrat ne da ili ne kret ni ne ili no vac, ne }e mo }i da do bi je taj po sao – re kao je [u ta no vac.

On je ta ko |e re kao da ka sar na „Gro {ni ca„ u Kra gu jev cu ni je bes plat no ustu pqe na „Fi ja tu„, ve} da }e Voj ska za uz vrat do b i t i {est mi l i o n a evra, od ko jih }e bi ti iz gra |e no vi {e od 20.000 kva drat nih me ta ra naj sa vre me ni jeg ma ga cin skog pro sto ra ko ji je, ka ko je re kao mi ni star, Voj sci ve} sad neo p ho dan.

USKO RO MO GU] NOST PRO ME NE MO BIL NOG OPE RA TE RA UZ ZA DR @A VA WE BRO JA TE LE FO NA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

SVE JEF TI NI JE BESPLATNE AK CI JE AERO DRO MA

DO GO VO RE NA NAJ MA WA CE NA RA DA

Zemqa

~etvrtak10.februar2011.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,2860

103,3530

105,7300

100,9760

Australija

dolar

1

75,1881

76,7225

78,4871

74,9579

Kanada

dolar

1

74,6286

76,1516

77,9031

74,4001

Danska

kruna

1

13,5840

13,8612

14,1800

13,5424

Norve{ka

kruna

1

12,8712

13,1339

13,4360

12,8318

[vedska

kruna

1

11,5227

11,7579

12,0283

11,4875

[vajcarska

franak

1

77,0586

78,6312

80,4397

76,8227

V. Britanija

funta

1

119,3280

121,7630

124,5640

118,9630

SAD

dolar

1

74,2184

75,7331

77,4750

73,9912

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 2. 2011. godine

Svoj broj nosim konkurentu

– Ko ri sni ci uslu ga mo bil ne te le fo ni je u Sr bi ji }e od apri la ima ti mo gu} nost da pro me ne mo bil nog ope ra te ra ali da za dr `e svoj do sa da {wi broj te le fo na – na ja vi la je ju ~e mi ni star ka za te le ko mu ni ka ci je Ja sna Ma ti}.

I mi ni star ka i pred stav ni ci or ga ni za ci ja za za {ti tu pra va po tro {a ~a sla `u se da }e to ve ro vat no do pri ne ti po ve }a wu kva li te ta uslu ga ko je kom pa ni je pru `a ju vla sni ci ma mo bil nih te le fo na u Sr bi ji.

– Pre no si vost bro ja }e stvo ri ti pra vu kon ku ren ci ju na tr `i {tu jer }e ko ri sni ci ma je di ni kri te ri jum pri iz bo ru ope ra te ra bi ti kva li tet i ce na, a ne is kqu ~i va po tre ba da za dr `e svoj broj – na ve la je mi ni star ka Ma ti}.

Ona je ob ja sni la i da se mo gu} nost pro me ne ope ra te ra uz za dr `a va we bro ja ne ko ri sti mno go u ze mqa ma gde je to mo gu }e, ali da sa ma „pret wa da ko ri snik mo `e pre }i kod dru gog ope ra te ra me wa po na {a we kom pa ni ja„. Ona je pod se ti la na to da su ope ra te ri ima li vre me na da se pri pre me za pru `a we ove uslu ge jer je ona pred vi |e na jo{ pre dve go di ne u ak ci o nom

Do dva da na Di rek tor RA TEL-a Mi lan Jan ko vi} je na veo da }e Agen ci ja za pru `a we ove uslu ge bi ti sprem na u pr voj ne de qi mar ta, ka da }e joj bi ti ras po lo `i va cen tral na ba za po da ta ka, na kon ~e ga po ~i we te sti ra we uslu ge.

– Ope ra te ri su ukqu ~e ni u ceo ovaj pro ces i od wih o~e ku je mo da is pu ne svo je oba ve ze ko je su im una pred po zna te – is ta kao je Jan ko vi}.

On je pod se tio na to da }e pro ce du ra za me ne ope ra te ra tra ja ti do dva da na, a po sto ji mo gu} nost da se na kon ne kog vre me na taj pe riod i sma wi. pla nu ko ji je deo Stra te gi je raz vo ja te le ko mu ni ka ci ja u Sr bi ji.

– To kom ove dve go di ne Mi ni star stvo je ra di lo na po ve }a wu tran spa rent no sti i pred vi qi vo -

sti da bi ope ra te ri zna li {ta ih ~e ka u obla sti re gu la ti ve – do da la je Ja sna Ma ti}.

Pred sed ni ca UO Aso ci ja ci je po tro {a ~a Sr bi je Edi na Po pov

ob ja {wa va da bi bor ba za kup ce, od no sno po tro {a ~e uslu ga, tre ba lo da bu de pri sut na na svim seg men ti ma tr `i {ta, pa i u sek to ru mo bil ne te le fo ni je.

– To svu da u Evro pi ve} du go funk ci o ni {e, a i no vi mo bil ni ope ra te ri na na {em tr `i {tu su to odav no tra `i li, ali ni je bi lo vo qe da im se iza |e u su sret. Sa da se qu di vi {e ne }e bo ja ti da pro me ne ope ra te ra ~i jim su uslu ga ma ne za do voq ni sa mo iz stra ha da }e iz gu bi ti svoj do ta da {wi broj te le fo na – ka `e Edi na Po pov.

Ona do da je da je ovo tre ba lo ura di ti znat no ra ni je, a da je je dan od raz lo ga za {to se to ni je de si lo to {to u upra vi Re pu bli~ ke agen ci je za te le ko mu ni ka ci je (RA TEL) ne ma pred stav ni ka po tro {a~ kih udru `e wa, iako to za kon na la `e.

– U dru gim ze mqa ma, pa i u Hr vat skoj na pri mer, pred stav ni ci po tro {a ~a ima ju svo ju po zi ci ju u ova kvim agen ci ja ma. Da je to i kod nas slu ~aj, odav no bi smo pi ta we pre no si vo sti bro ja sta vi li na dnev ni red – ka `e Edi na Po pov.

V. ^vor kov

6

nOv^Anik

~etvrtak10.februar2011.

dnevnik

PO NA VQA SE IGRA S VE [TA^ KI IZA ZVA NIM NE STA [I CA MA I PO SKU PQE WI MA

Ko je sklonio bra{no iz prodavnica Bra{na ju~e u nekim novosadskim prodavnicama nije bilo, a pojedini trgovci su ~ak ograni~ili kupovinu ove namirnice na deset kilograma.

Nesta{ica, dodu{e, jo{ nije uzela maha i bra{no se mo`e kupiti u ve}ini marketa, ali su mu cene paprene i idu do 77 dinara kilogram! Ina~e, po novim cenovnicima, kilogram bra{na „tip 400” ko{ta od 49 do 77 dinara, a „tip 500” je od 45 do 65 dinara. Osnovni razlog ovom poskupqewu je visoka cena p{enice na tr`i{tu i wen stalan skok.

Ovih dana u radwama nedostaje upravo kilogramsko pakovawe bra{na. Recimo, ju~e ga nije bi-

lo ni u svim objektima „Maksija” u Novom Sadu, {to je interesantno jer „Delta” gazduje i oranicama i mlinovima pa bi bilo

„naduvale” cenu bra{na pa kada se na wu nakaleme i trgova~ke mar`e, kilogram lako dogura do 75 dinara i vi{e. Ipak, upu}eni

Po sku pe lo – Kilogram bra{na T-500 u maloprodaji }e ko{tati oko 60, a glatkog bra{na T-400 oko 75,76 dinara. I cene bra{na T-550/1 u xakovima od 50 kilograma bi}e pove}ane na 40,5 dinara, {to je cena kakva odavno nije zabele`ena – ka`u u kompaniji „@itko”, navode}i, tako|e, da su cene bra{na i testenina morali da koriguju sedam posto zbog visoke cene p{enice. logi~no da barem svog bra{na ima dovoqno. S druge strane, mlinarske industrije, koje isti~u da nemaju problem s koli~inama p{enice, dobrano su

u de{avawa na tr`i{tu `ita o~ekuju da se problem s nesta{icom kilogramskog pakovawa uskoro re{i, ali je pitawe kako }e se ubudu}e kretati cene.

DR @A VA NA [LA RE [E WE ZA P[E NI CU?

Presipawe `ita iz izvoznih taksi u kvote Dr`ava je kona~no prelomila da }e ograni~iti izvoz p{enice, ali to ne}e u~initi uvo|ewem izvoznih taksi, kako se dugo spekulisalo, ve} }e posegnuti za kvotama, po{to nadle`na ministarstva procene koliko `ita mo`e biti prodato na drugim tr`i{tima a da to ne ugrozi doma}e potrebe.

Ova informacija ju~e je potvr|ena u udru`ewu „@ita Srbije”, kao i na novosadskoj Produktnoj berzi.

– U Srbiji }e uskoro biti uvedene izvozne kvote za p{enicu da bi bile sa~uvane koli~ine hlebnog `ita neophodne za doma}u potro{wu do nove `etve – rekao je ju~e direktor te berze u Novom Sadu @ar ko Ga le tin predstavqaju}i rezultate poslovwa ove institucije u minuloj godini i procene daqih de{avawa na tr`i{tu. – U svakom slu~aju, propisivawe odre|enih koli~ina p{enice koje bi se jo{ mogle plasirati u inostranstvo uvodi se zbog rasta cene te robe na svetskom tr`i{tu i ve}e potra`we. P{enica je, naime, „narasla” na 29,5 dinara, bez PDV-a, i ~ak joj je po toj ceni na{la sigurnog kupca, a o~ekuje se da }e i daqe rasti. Nestabilno }e biti i svetsko i na{e tr`i{te poqoprivrednih proiz-

voda, odnosno hrane, a ovog puta, za razliku od, recimo, 2008. godine, kada su zabele`ene rekordne cene, wihov rast }e biti mnogo dugotrajniji i sinhronizovan.

On nije mogao navesti na koje }e koli~ine biti uvedene izvozne kvote za p{enicu, ali je napomenuo da, imaju}i u vidu na{u lawsku proizvodwu od oko 1,65 mi-

Uki nu ti ca ri ne Po re~ima direktora „@ita Srbije” Vu ko sa va Sa ko vi }a, najboqe re{ewe problema s p{enicom bilo bi ukidawe carine na uvoz.

Op{ta stopa iznosi 30 posto, a za Evropsku uniju je 23.

Ako bi carine pale, doma}a p{enica bila bi izlo`ena konkurenciji, a kupci bi mogli birati. lion tona i prelazne zalihe od prethodne godine, kao i dosada{wi izvoz od oko pola miliona tona, ostaje „prostora” za jo{ oko 100.000 tona.

Naime, do sada smo izvezli, {to p{enice, {to bra{na – 423.000 tona, a imali smo zalihe od 500.000 tona, tako da je situaciuja problemati~na.

KA KO DO STA BIL NOG TR @I [TA

Udvostru~iti proizvodwu – Poqoprivredno-prehrambena proizvodwa u Srbiji morala bi se udvostru~iti da bi

se cene hrane stabilizovale – ocenio je Vo ji slav Stan ko vi} iz Centra za nau~noistra`iva~ki rad Privredne komore Srbije u izjavi Tanjugu. – Dr`ava bi u tom ciqu trebalo da pove}a buxetska sredstva i subvencije namewene poqoprivrednoj proizvodwi. Treba razmisliti o tome da li je boqe otvarati socijalne kuhiwe ili deo tih para ulo`iti za podsticaje poqoprivrednoj proizvodwi. Vreme je za hitne intervencije jer se tro{e zalihe iz pro{logodi{we proizvodwe pa su i rezerve gotovo svih proizvoda na izmaku, {to }e uticati na rast maloprodajnih cena i pove}awe uvoza.

– Enigma je, me|utim, rod 2011. godine – ocenio je Galetin. – Veliki svetski proizvo|a~i su u problemu, globalni usev je ugro`en zbog svih kijameta koji su zadesili planetu, a uqe na vatru dolila je politi~ka situacija na severu Afrike gde se u`urbano popuwavaju zalihe. Sve to, naravno, ima uticaja na nas. Veoma je jasna

korelacija izme|u svetskog i na{eg tr`i{ta. Me|utim, razlog vi{e za ovako visoku cenu p{enice u Srbiji je to {to smo gotovo istro{ili izvozne vi{kove i doveli u pitawe bilansne koli~ine za ovu godinu.

Pomenimo, u godini kada se o~ekuje op{ti rast cena, soja }e biti jedna od napouzdanijih kultura. Cena joj se, kako smo ~uli na berzi, „vrti” oko 330-350 evra po toni i zadr`a}e dobru poziciju.

Kukuruz }e tako|e cenovno dobro stajati, a ako nastavimo da ga izvozimo ovim tempom, i s `utim zrnom mogli bismo imati problema. Naime, u ekonomskoj 20102011. godini ostvari}emo ukupnu proizvodwu od 7,1 miliona tona, {to je rekord u posledwe dve decenije, a ima}emo izvoznog vi{ka 1,5 do dva miliona tona, te bismo mogli zaraditi 350 miliona evra, {to bi tako|e bio rekord.

S. G.

Predsednik Unije privatnih pekara Zo ran Pra li ca izjvio je da je skok cene p{enice na berzi, do nivoa od 28 dinara

kilogram, podstakao mlinare na to da pripreme novo poskupqewe bra{na. On je rekao da ostaje na snazi ranija najava

SVE VI [E @AL BI NA TR GOV CE PO SLE USVA JA WA ZA KO NA O ZA [TI TI PO TRO [A ^A

Pqu{te prijave za fal{ robu

U Centar Ministarstva trgovine za za{titu potro{a~a stiglo je u toku januara 617 prijava potro{a~a na neispravnu robu, {to je ~etvrtina svih dosada{wih prijava ovom centur, osnovanom u martu pro{le godine.

Najvi{e prijava – 183 – odnosilo se na garancije kod tehni~kih proizvoda, {to ~ini 29,66 odsto svih prijava. Zatim slede 73 prijave na kvalitet obu}e i 62 koje su se odnosile na neispravnost tehni~kih proizvoda, pre svega ra~unara, ra~unarske opreme i mobilnih telefona. Potro{a~i su uputili i 28 prijava zbog lo{eg kvaliteta ode}e i 24 zbog neispravnosti name{taja, a `albi na name{taj bilo je 3,89 odsto od ukupnog broja.

O~ito, otkako je na snagu stupio novi Zakon o za{titi potro{a~a, pqu{te prijave nezadovoqnih potro{a~a, {to, naravno, ne zna~i da je do 1. januara ove godine roba bila kvalitetnija ve} da gra|ani ipak imaju razvijeniju svest o tome da ima ko da ih {titi i kome da se `ale kada su im prava ugro`ena.

Ina~e, kqu~na novina u tom zakonu je izme{tawe tereta dokazivawa s potro{a~a – gra|anina kao jedinke na trgovce, proizvo|a~e, turisti~ke agencije i finansijske institucije. Po novom zakonu, garantni rok za svaki proizvod je dve godine, a {est meseci je rok u kojem se obavqa zamena proizvoda.

Minimalna garancija na kupqenu robu, po novom Zakonu o za{titi potro{a~a, jeste dve godine, {to }e re}i da potro{a~i ne moraju ~ak ni da tra`e garantni list. Odgovor na reklamaciju za neispravne stvari od trgovca ~eka se najvi{e 15 dana umesto dosada{wih osam, a rok da serviser popravi stvar vi{e nije 45 dana ve} „primeren“, ma {ta god to zna~ilo. Iako su udru`ewa potro{a~a ocenila zakon, koji je na snazi od 1. januara, kao „dobar“,

o~igledno je da ima dosta stvari koje nisu ba{ najjasnije, a dodatni problem potro{a~ima, ali i trgovcima, stvara to {to nisu najupu}eniji u to kakva su wihova prava, {ta smeju, a {ta ne.

Pokretu za za{titu potro{a~a Beograd samo od Nove godine ja-

Za kon po evrop skoj me ri

vqa se dnevno deset do 15 nezadovoqnih kupaca, a naj~e{}i problemi koje imaju ti~u se kvaliteta robe, pre svega tehni~ke, ali i ode}e i obu}e, kao i problema s isporukom robe, s kojom trgovci ~esto mnogo kasne.

– Zovu nas da pitaju kako da reklamiraju neku stvar i mi im savetujemo da to urade pismeno. Nedavno smo dobili poziv od gospo-

Sviwetina u Pan~evu najjeftinija

Cena kilograma sve`eg {arana bila je od 220 dinara u Kragujevcu do 349,90 u Vrawu. Cene na malo poqoprivrednih proizvoda ina~e se evidentiraju dva pu-

|e koja je kupila sto, ali joj nije isporu~en na vreme. Kada ga je na kraju dobila, ispostavilo se da to uop{te nije ono {to je ona naru~ila, a prodavac je savetovao da zadr`i taj sto i plati ga mawe.

Na{ savet je bio da napi{e reklamaciju i zatra`i vra}awe

– Novi zakon o za{titi prava potro{a~a u potpunosti je harmonizovan s evropskim standardima. Time smo uspostavili pravni okvir koji gra|anima omogu}ava za{titu kakvu imaju korisnici usluga u Evropskoj uniji – rekla je pomo}nica ministra trgovine i usluga Qi qa na Stan ko vi}, predstavqaju}i u Novom Sadu rezultate koje je ovaj zakon postigao u prvih mesec dana primene.

– Otvarawe kol-centra za potro{a~e i ~etiri regionalna savetovali{ta, u Novom Sadu, Beogradu, Jagodini i Ni{u, deo su nastojawa Ministarstva da se oja~a informisawe, savetovawe i re{avawe problema korisnika usluga – naglasila je ona, i dodala da su predvi|ene i izmene i dopune Zakona, podzakonskih akata, kao i korekcije pona{awa trgovaca, u zavisnosti od povratnih informacija koje }e pristizati od gra|ana.

[A RE NE CE NE OD GRA DA DO GRA DA

Cena tele}eg mesa u Srbiji u drugoj polovini januara iznosila je od 479 dinara u Kraqevu do 795,90 u Kragujevcu, Pan~evu i Sremskoj Mitrovici, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Sviwsko meso je ko{talo od 298 dinara u Pan~evu do 475 u U`icu, dok je junetina bila najskupqa u Kragujevcu, gde je ko{tala 495,90 dinara, a najjeftinija u Vaqevu, gde je wena cena iznosila 384,99.

Stanovnici Smedereva kilogram sve`eg pile}eg mesa pla}ali su 160 dinara, dok je ista koli~ina piletine u U`icu ko{tala 299.

pekara da }e hleb, poznat pod imenom „sava”, u februaru poskupeti na 55 dinara po vekni, i napomenuo da se to jedino ne odnosi na proizvo|a~e koji odlu~e da se ukqu~e u dobrovoqnu akciju „ispu{tawa” 50.000 tona p{enice iz Robnih rezervi, o ~emu je u petak postignut dogovor izme|u Ministarstva trgovine i Unije privatnih pekara.

Naime, pekari koji se odlu~e na pozajmicu p{enice, ima}e obavezu da hleb od bra{na T-500 prodaju po staroj ceni od maksimalno 44 dinara za veknu do isteka uredbe, koja je produ`ena za {est meseci – do septembra, podsetio je Pralica.

S. G.

ta mese~no, na pija~ni dan koji pada u periodu od 1. do 7. i od 15. do 21. u mesecu. „Snimawe” se obavqa u prodavnicama i na pijacama s najve}im prometom.

novca – navode u tom potro{a~kom udru`ewu, napomiwu}i da je jedna od novina u odnosu na prethodni zakon i ta {to je omogu}en jednostrani raskid ugovora u roku ne du`em od 14 dana, s tim {to potro{a~ nije du`an da obja{wava zbog ~ega to `eli. Dovoqno je, naime, da se napi{e izjava i u roku od 30 dana trgovac je du`an da vrati iznos.

S. G. „E-KA PI JA” BI RA IN VE STI TO RA GO DI NE

„Aurea” za najulaga~a

Poslovni portal „E-kapija” }e krajem marta tre}i put zaredom izabrati najboqu investiciju u Srbiji. Nagrada „Aurea” pripa{}e projektu koji se najboqe rangira po inovativnosti, dru{tvenoj korisnosti i finansijskom potencijalu. Rok za slawe prijava je 1. marat, a bitan kriterijum je da je investicija realizovana tokom pro{le godine.

Osim glavne nagrade, predvi|ena su i dva specijalna priznawa, za inovativnost i za dru{tvenu korisnost.

Zainteresovane kompanije mogu se prijaviti i same na www.eka pi ja.com ili D. V. www.aurea.rs.

Ne sta nak stru je za mu tio vo du Ju ~e ra {we za mu }e we vode iz gradskog vodovoda na sta lo je zbog ne stanka struje u fabrici vode na [trandu, saop{teno je ju~e iz „Vodovo da i ka na li za ci je”.

Oko 11 ~asova do{lo je do pada pritiska i kratkotrajnog nestanka vode u po je di nim de lo vi ma

Tra `i li du ho ve na tvr |a vi

grada, a kada je uspostavqen redovan pritisak do{lo je do podizawa taloga u vodovodnoj mre`i i zamu}ewa vode.

Kako je navedeno u saop{tewu, pritisak j stabilizovan i voda je trebala ubrzo nakon toga da se izbistri.

S. K.

Novosadska ~etvrtak10.februar2011.

Ka bi ne ne }e po ja ~a ti stra sti

P

`u, zbog „uva`avawa brojnih zahteva gra|ana”.

Uzimaju}i u obzir kakva se gungula stvara svake godine oko iznajmqivawa kabina, mo`emo samo zamisliti {ta bi se desilo da je odlu~eno da se pregra|uju. Ovako, sve ostaje po starom {to zna~i da }e pri izzajmqivawu prednost imati stari zakupci, osobe sa posebnim potrebama, pa onda svi ostali.

Kako saznajemo, izdavawe bi moglo da po~ne slede}eg meseca i zbog toga, dragi na{i [trandaro{i, budite u niskom startu, ali probajte da ove godine ne nastane cirkus u vidu kampa pred ulazom na pla`u i danono}nog stra`arewa uz termose sa kafom.

B. Markovi}

U SOKOLSKOM DOMU

Kli za li {te do 15. fe bru a ra Klizali{te u Skolskom domu bi}e otvoreno do 15. februara, saop{teno je ju~e iz „Gradskog zelenila“.

Kako navode iz preduze}a, za mesec i po dana klizalo se

Novosa|ana i svih istra`iva~a i qubiteqa Petrovaradinske tvr|ave. [ta su otkrili u dugim hodnicima i tunelima ispod Petrovaradinske tvr|ave, prikazano je u najnovijoj epizodi „Lovaca na duhove” emitovanoj 2. februara 2011. na ameri~kom nau~nofantasti~nom SyFy TV kanalu.

Ina~e, „Ghost Hunters International” ~ini tim istra`iva~a paranormalnih pojava koji koriste najsavremeniju tehnologiju.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o zavr{etku pro{logodi{we kupali{ne sezone na [trandu gradom je prostrujala vest da postoji opcija da „Gradsko zelenilo” pregradi odre|eni broj velikih kabina na pla`i, kao bi se dobilo vi{e drvenih ku}ica i tako jo{ sugra|ana uspelo da ih iznajmi. Po{to su Novosa|ani jako osetqivi na ovu temu, odmah je do{lo do podele na dva tabora. Na one koji ne `ele da im se kabine prepolove, jer su, kako ka`u, i ovako male, i na druge kojima se ova ideja svidela, jer kabina „zlata vredi”. Me|utim, ~ini se da su zahtevi prvopomenutih bili glasniji, jer su iz „Zelenila” odustali od ove ideje, kako ka-

Me|unarodni istra`iva~ki tim emisije „Ghost Hunters International” (Lovci na duhove) sa ameri~kog SyFy TV kanala posetio je Novi Sad i istra`ivao podzemqe Petrovaradinske tvr|ave, prenosi RTV. Koriste}i veoma sofisticiranu i hipersenzitivnu opremu, ovaj tim je istra`ivao podzemqe Petrovaradinske tvr|ave u potrazi za dokazima paranormalnih i spiritualnih pojava koje su vekovima budile pa`wu

5.000 gra|ana, od kojih je ve}ina iz najm qi va la kli zaq ke „Zelenila“. Tokom sezone organizovane su i ~etiri {kole klizawa sa nekoliko desetina polaznika.

S. K.

PO^IWE REKONSTRUKCIJA TOPLANE „SEVER“

Bez gre ja wa deo gra da Deo grada izme|u ulica Novosadskog sajma, Hajduk Veqkove, Rumena~ke, Bulevara Ja{e Tomi}a i Bulevara oslobo|ewa, kao i hotel „Park“ danas ne}e imati grejawe do kasno uve~e, jer Toplana po~iwe re kon struk ci ju to pla ne „Sever“ i iz ovog preduze}a navode da se ova vrsta posla mo`e obaviti iskqu~ivo u toku grejne sezone.

Ipak, u saop{tewu Toplane stoji da su stanovi u ovom delu grada sino} do pono}i poja~ano grejani, kako bi se zadovo-

Da da i zmu u ~ast Film „Posledwa dadaisti~ka predstava” bi}e prikazan danas u 19.30 ~asova, u Spomenzbirci Pavla Beqanskog, Trg Galerija 2, a povodom obele`avawa 95 godina od po~etka dadaizma. Film je realizovala TV Novi Sad 1992. godine po scenariju dr Ja sne Jo va nov, u re`iji Alek san dra Da vi }a.

Ulaz je slobodan.

T. L.

qa va ju }i ni vo tem pe ra tu re odr`ao do ve~eras, a da }e grejawe biti poja~ano i kada se posao zavr{i.

Kako saop{tavaju iz Toplane, investicija na koju je preduze}e ~ekalo 10 godina, podrazumeva spajawe toplane „Sever“ na TE-TO, ~i me }e „Sever“ preuzimati toplotnu energiju iz ovog postrojewa, smawiti pritisak u vrelovodnoj mre`i, a time omogu}iti sta bil ni je i kva li tet ni je grejawe za potro{a~e.

S. K.

OD DANAS NA KIOSCIMA GSP-a

Bes plat ne go di {we kar te za pen zi o ne re Gradski prevoznik od danas po~iwe da prima zaheve od penzionera starijih od 65 godina radi dobijawa besplatnih godi{wih karata za gradski i prigradski prevoz. Zahtevi se mogu podneti na terminalima gradskog prevoznika u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace i kod @elezni~ke stanice od 5.30 do 19. 30 ~asova. Kiosk kod marketa „Rodi}” na Novom nasequ i preko puta Limanske pijace radi}e

od 7 do 14.30 ~asova, a tri {altera na MAS-u bi}e otvoreni od 7 do 14 ~asova. Za vikend kiosci ne}e raditi. Penzionerima je potrebno da imaju kod sebe fotokopiju li~ne karte, fotografiju novijeg datuma i 750 dinara, koliko staje izrade godi{we besplatne karte. Za dva dana od podno{ewa zahteva na istom kiosku penzioneri }e dobiti novu pokaznu.

Besplatne karte od lane va`e do 31. marta.

Z. D.

V remeploV

„Naf ta gas” u{ao u isto ri ju Re{ewem Vlade FNRJ od 10. fe bru a ra 1949. osnovano je preduze}e za istra`ivawe nafte sa sedi{tem u Zrewaninu. Zadatak preduze}a je bio da istra`uje zemqi{te i otkriva le`i{ta naf-

zemqu pokazivale da u wenoj utrobi ima i nafte i gasa. Zato se preduze}e kadrovski i tehni~ki opremalo za eksploataciju nalazi{ta. Po~etkom pedesetih godina pro{log veka imalo je oko

RIBARCU ISTOVREMENO PORCIJA LEDA I SUNCA

Na ostr vu dva go di {wa do ba te i gasa. Preduze}e je poslovalo pod administrativno - operativnim rokovodstvom Generalne direkcije za naftu i gas. Preduze}e je nazvano „Naftagas”, a ne{to kasnije je sme{teno u Novi Sad. Ve} su prve bu{otine u banatsku

500 zaposlenih, me|u kojima je bilo vi{e desetina in`ewera geologije, rudarstva i ma{instva. Oni su 1956. proizveli skromnih 6.432 tone nafte, da bi ve} 1960. proizvodwa iznosila 630.000 tona.

N. C.

Priroda ovih dana pokazuje svoju }ud, jer smo u samo nekoliko dana osetili debeli minus i pravo prole}e. Ovaj vremenski „salto mortale” jednima donosi zdravstvene tegobe, drugima silno ~u|ewe, a tre-

}ima priliku da se izvale u ba{te kafi}a i u`ivaju u februarskom suncu. Pravi primer ovog vremenskog kontrasta mo`da je najupadqiviji na Ribarskom ostrvu, na ~ijem je po~etku Dunavac okovan le-

dom, dok je na drugom kraju prava idila, da ~ovek ne poveruje. Mo`emo naga|ati da je za dva godi{wa doba koje deli nekoliko stotina metara krivo globalno zagrevawe i razna ~uda prirode, ali jedno je si-

gurno - ovakvi prizori nisu uobi~ajeni, ali se de{avaju.

Pa zar nije za vreme jedne bitke nedaleko od Novog Sada u avgustu pao sneg?

B. M. Fo to: R. Hayi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 13 sati Me|umesna autobuska stanica, od 11 do 12.30 Bulevar oslobo|ewa od 1 do 5 i 11. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 11 sati ulica Ketrin Maksvel, od 11.30 do 13.30 ulice Mo{e Pijade od 11A do 18, 23 i 24, Radeta Kon~ara od 29 do 41 i od 30 do 42, Slavka Rodi}a od 1 do 19, od 2 do 16, od 21 do 37 i od 18 do 38, Svetozara Mileti}a, Vladimira Nazora od 1 do 27 i od 2 do 26, vrti} „Plavi ~uperak”. Ka}: od 8 do 13 povremeno u pojedinim ulicama od centra

prema Budisavi. Ko viq: od 8.30 do 12.30 ulice Svetozara Mileti}a od 1 do 19 i od 2 do 26 i Laze Kosti}a od 58 do 76 i od 95 do 107, od 8.30 do 13.30 ulice 7. jula od ulice Stevana Pe{i}a do ulice Vojvo|anskih brigada i Vojvo|anskih brigada, Poqska i Branka Radi~evi}a. Srem ski Kar lov ci: od 9 do 11 sati ulice D. Obradovi}a od 44 do 66 i od 53 do 65, Gavrila Principa, Milo{a Crwanskog. ^or ta nov ci: od 9 do 13 sati deo vikend naseqa Banstol.

c m y

~etvrtak10.februar2011.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Na po klon kwi ge o La zi Ko sti }u Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih osam sedmica da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe najbr`e jave na navedeni telefon, dobi}e besplatan primerak kwige “Lazin kros `ivotu uz nos”. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452744.

Povodom 170 godina od ro|ewa i 100 godina od smrti Laze Kosti}a (Koviq, 12. februar 1841. – Be~, 26. novembar 2010.) izdava~ke ku}e “Tiski cvet” i “Prometej” objavile su kwigu Mi la na @i va no vi }a “Lazin kros `ivotu uz nos”.

Me|u Kosti}evim profesorima posebno mesto imaju Jovan \or|evi} i \or|e Nato{evi}. \or|evi}, osim {to je bio kwi`evnik i prevodilac, osnovao je i Srpsko narodno pozori{e u Novom Sadu, a Nato{evi} je bio lekar, {kolski reformator i prvi pisac uxbenika po Vukovom pravopisu. Kosti} je upravo svom omiqenom profesoru \or|evi}u ispevao pesmu na nema~kom jeziku, ali je umesto pohvala dobio ukor, jer je nije ispevao na materwem.

U jednom pismu profesor je napisao: - Pored drugih jezika, nemoj da na materwi jezik zaboravi{. Lepo je znati tu|e jezike, ali svoj zanemariti, to je sramota i grehota. ^uvaj se toga. U stranom ste svetu, pa je sva prilika tu. ^itaj narodne pesme, al uz wih – ako je mo`no – i nema~ki prevod, pa makar samo zato da vidi{ koliko je i najlep{i prevod za originalom zaostao.

A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Ne ma oprav da wa” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwige “Nema opravdawa“ Bra ja na Trej si ja.

Re~ izdava~a: Nije istina da svi uspe{ni qudi kre}u u `ivot s mnogim povlasticama i zbog toga ostvaruju velike uspehe. Uspeh nije slu~ajnost. Na`alost, nije ni neuspeh. Za uspeh vam nije potrebno da budete ro|eni pod sre}nom

zvezdom, neverovatno bogati, imate idealne kontakte i veze ili specijalne talente. Jedino {to vam je neophodno je samodisciplina. Autor kwige „Nema opravdawa“ Brajan Trejsi upravo se bavi temom neophodnih stvari za postizawe uspeha i neprekidnom nizu izgovora kojima se slu`i tri ~etvrtine qudi - nazivaju}i je bole{}u „opravdawitisa“.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

dnevnik

SUGRA\ANI PRIMETILI, NADLE@NI NE ZNAJU NI[TA

Na Du na vu (ni)je bi la ma sna mr qa?

Vest koju su nam javili ~itaoci da se na {picu, pre tri dana, na mestu gde se Kanal DTD uliva u Dunav pojavila velika masna mrqa puna plasti~nih kesa i fla{a veli~ine trideset sa trideset metara, bila je dovoqan razlog da proverimo da li su ovi navodi ta~ni. Nakon okretawa prili~nog broja telefona saznali smo da niko od nadle`nih nema podatak o pojavi masne

mrqe na Dunavu, jer da se to desilo informacija bi, kako ka`u, ve} do{la do wih. Me|utim, ono {to je najzanimqivije u celoj pri~i je poku{aj da do|emo do odgovora na pitawe o mrqi i ~iwenica koju karakteri{e prebacivawe odgovornosti i nadle`nosti s jednih na druge.

Naime, najpre smo pozvali Gradsku ekolo{ku inspekciju gde su nam kazali da nemaju

prijavu gra|ana u vezi sa masnom mrqom, ali da takve stvari zapravo treba prijaviti Vodoprivrednoj inspekciji i Pokrajinskoj inspekciji za za{titu `ivotne sredine. U Pokrajinskoj inspekciji su nam rekli da ni oni nemaju takvu informaciju i da zovemo Vodoprivrednu inspekciju, gde nam je slu`benica kazala da se u wihovim kancelarijama niko ne javqa na telefon i da je naj-

boqe probati pozvati izme|u 8 i 9 sati izjutra.

Na posletku, u „Vodama Vojvodine” su nam rekli da ni oni ne znaju ni{ta o ovom slu~aju, kao i da bi, da se to desilo, sigurno ne{to ~uli od wihovih radnika na terenu. Da li je zapravo bilo velike masne mrqe do kraja nismo uspeli da ra{~ivijamo, jer sugra|ani ka`u jedno a nadle`ni drugo.

B. M.

MUKE @ITEQA MI^URINOVE ULICE 48–50

Di vqa de po ni ja op sta je 15 go di na Divqe deponije su slika svih Novosa|ana, onih koji ih prave i onih ko ji „za `mu re” ka da prolaze pored wih. Ima ih na svakom }o{ku - od periferije grada, preko urbanih naseqenih delova, sve do centra. Koliko god da se “^isto}a” trudila da ih ukloni, one svakodnevno ni~u ko pe~urke posle ki{e.

Zbog ne mar no sti po je di na ca, gradska administracija je primorana da iz buxeta godi{we izdvaja oko 20 miliona dinara za uklawawe divqih deponija.

S jednom takvom deponijom ve} 15 godina muku mu~e stanari Mi~urinove ulice od broja 48 do 50. Ovi sugra|ani javili su se na{oj redakciji, jer smatraju da su im novinari posledwa nada.

- Zvali smo sve nadle`ne, od “^isto}e” do komunalne inspekcije. U “^isto}i” nam je re~eno

da oni izlaze na teren po nalogu komunalne inspekcije. Kada smo pozvali nadle`nu inspekciju, re~eno nam je da ta deponija nije u wihovoj nadle`nosti, ve} u nadle`nosti izvo|a~a radova, koji je tu zgradu gradio. Kada smo objasnili da se ta firma raspala, re~eno nam je da se organizujemo i da je sami uklonimo - pri~aju gra|ani.

Ka`u da bi im u tom slu~aju trebao kamion, jer se ne radi o maloj koli~ini sme}a.

U preduze}u „^isto}a„ ka`u da postojawe divqe deponije mora da se prijavi komunalnoj inspekciji, jer ovo preduze}e uklawa divqe deponije, tek po dobijawu naloga za ~i{}ewe od komunalne inspekcije.

Glavni komunalni inspektor Sr |an Ja ko vqev ka`e za „Dnevnik” da je Mi~urinova ulica, po pitawu deponija, sre|ena.

- Divqa deponija se nalazi na privatnom posedu i mi ti nismo nadle`ni. To nije usamqen slu~aj u gradu, jer ima dosta napu{tenih ku}a i placeva gde ni~u deponije. Ono {to mo-

^ITAOCI PI[U SMS

`emo da uradimo, je da poku{amo vlasniku parcele ili investitoru da u|emo u trag i da mu nalo`imo da ukloni deponiju isti~e Jakovqev.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Ko mar ci sti `u, a ten der?

Da li }e ove godine biti na vreme raspisan tender za prskawe komaraca u februaru ili }emo se, kao pro{le godine, mu~iti celo leto sa tim napastima?

063/8703... * * * Zna~i, u Srbiji se struja iskqu~uje kada dug pre|e 50.000, a u Vojvodini 5.000 dinara! Jel su u ovoj dr`avi neki gra|ani povla{}eni?!

062/1625... * * * Gledam ameri~ku tv seriju „Sopranos“ i ne{to kontam, ne bi bilo lo{e da i sam postanem kao taj bos Toni, ali... zar ne bi onda bio kao i ostali {efovi gradskih stranaka, uf taj Holivud, a tek Srbija.

061/6128... * * * Oni {to su svojevremeno ispirali „zlatni pesak devedesetih”, kako bi „zaradili” svoj prvi milion, danas nam posredno ili neposredno ispiraju mozak!

Ima li koga ko bi smeo da ih lupi po prstima ?!

063/1050... * * * Prvo nisam mogao zbog neopisivih gu`vi da do|em na red da registrujem auto, a sad uop{te ne mogu da ga registrujem - ka`u {trajkuju. Registracija mi isti~e za pet dana. Onda }e ti isti ,,policajci’’ da me kazne po{to mi je auto neregistrovan, a oni }e i daqe da {trajkuju...

064/5111... * * * U „Dnev ni ku” na slov: „Ni nakon vi{e od tri godine nije utvr|ena odgovornost za uklawawe zida na Petrovaradinskoj tvr|avi!” Va`no je da su u’vatili traktoristu, koji je ru{io „svetsku ba{tinu” i dobio uslovnu kaznu kao: „no, no, mali”. A ko je glavni? Jo{ se ne zna! Policijo, sudije, da li je to mogu}e?! S’po{tovawem!

063/523...

* * * Zar iz ^uruga nema nijedan tekst koji mo`e da se objavi, ni kada gra|ani daju krv, niti bilo koji drugi doga|aj nije vredan pa`we?

064/1922 * * * I o korupciji i o monopolima gra|anima je sve odavno jasno . Nadle`ni samo treba da krenu tragom „rekla - kazala „ i eto im posla preko glave. Ako i do sada „ nisu znali „. 064/2466... * * * [trajkuju ovi, {tajkuju oni, a gde smo mi {to radimo kod privatnika, {to ne smemo ni zuc nu ti, kao dru ga dr `a va.

* * * Posledwih dana bombardovani smo vestima o {trajkovima prosvetnih radnika, ali nikad o visini wihovih stvarnih primawima, ve} samo nekim koeficijentima.

063/8910... * * * Ako obezbe|ewe u O[ „Du{an Radovi}“ ko{ta 500 dinara za tri meseca, koliko ko{ta jedan mesec? Arhimed 064/6862.. * * * [ta bi od rekonstrukcije, mislim Vlade? Mawe pri~ajte gospodo, a vi{e radite!

064/3978...

Pot pi {i ugo vor o ra du na 16.500 di na ra, pre voz 1.600, ako ne potpi{e{ - kupi se, a s tim plati hladne radijatore i toplu struju za dogrevawe. A jesti i ne moramo. 064/5747... * * * Javna je tajna da se, pa bar, dve decenije unazad daje mito u iznosu od 500 maraka, odnosno evra u novije vreme, za poro|aj u Betaniji! Zna~i lekari u dr`avnoj ustanovi koje dr`ava pla}a (od na{eg poreza) uzimaju novac.

064/0498...

* * * Ovo stvar no ni je u re du!

Gro mo gla sno se na ja vqu je {trajk u zdravstvu, a da novi ministar nije jo{ ni preuzeo du`nost! Pa strpite se i dajte bar malo vremena ~oveku, ko god to bio! To bi bilo razumno!

066/9294... * * * Ustao jutros u 5 sati i brzo upalih 2 ringle da se ugrejem.

Pla}am 6.200 komunalije za 27 kvadrata, a grejem se na ringle???

062/1522...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

9

PO^EO DIJALOG ZAKUPACA KIOSKA I GRADA

Ren ta opet na ta pe tu Pred stav ni ci vla sni ka ki o- ska i mon ta `nih obje ka ta sa sta }e se jo{ jed nom u po ne de qak s Gor da nom Pu {i}, ~la ni com Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve, re ~e no je po sle ju ~e ra {weg sa stan ka, na ko jem im je pre do ~ e n o da se go di {wa ren ta mo ra pla ti ti. Su sret s ma lim pred u zet ni ci ma je upri li ~en na zah tev za ku pa ca jav ne po vr {i ne ko ji ma je ren ta sku pa. Me |u tim, grad ska mi ni star ka je pre do ~i la „Dnev ni ku”da se ren ta ubi ra sva kih pet go di -

na, od no sno pri li kom skla pa wa no vog pe to go di {weg ugo vo ra o za ku pu jav ne po vr {i ne iz me |u vla sni ka ki o ska i Gra da. Ka za la je da je Grad sa da po nu dio za kup ci ma da go di {wu ren tu pla te u 12 ra ta i na ve la da se tak sa ne mo `e ni ka ko uki nu ti, jer je do ne ta na osno vu Od lu ke o lo kal n im ko mu n al n im tak s a ma, ko ja je na saj tu gra da sta ja la me sec da na.

- Na tu od lu ku u de cem bru 2010. go di ne ni ko se od ma lih pri vred ni ka ni je `a lio ni sta -

vio pri med bu da tak sa ne od go va ra pri vred nom tre nut ku -is ta kla je Pu {i}.

Ilu stro va la je po nu du gra da ko ja ka da se iz ra ~u na ju kva dra ti ki o ska i mon ta `nih obje ka ta sta je ma le pred u zet ni ke me se~ no od 7.403 di na ra do 28.000 hi qa da.

- Taj naj ve }i iz nos se od no si na ki osk ve li ~i ne od 25 kva dra ta dok ma lo vi {e od 7.000 di na ra tre ba da pla te za kup ci ko ji ra de u ki o sku od {est kva dra ta - re kla je Pu {i} i na gla si la da

ti iz no si pod ra zu me va ju sva po tra `i va wa ko je me se~ no ima ju vla sni ci ki o ska i mon ta `nih obje ka ta pre ma Gra du.

Za kup ci su re kli da su za do voq ni ju ~e ra {wim sa stan kom, jer su ste kli uti sak da Grad ima na me ru da im iza |e u su sret mak si mal no.

- U po ne de qak }e mo ima ti jo{ je dan sa sta nak na ko ji }e do }i vi {e nas - ka za la je Sla vi ca Br ki}, jed na od ma lih pred u- zet ni ka.

Z. Deli}

NEMA DOVOQNO POLICAJACA ZA POZORNI^KO POKRIVAWE

Te me rin skom uli com ha ra ju lo po vi To kom pro {le go di ne u Te me rin skoj uli ci pri ja vqe ne su 43 kra |e, a gra |a ni ma je iz ku }e ne sta jao naj ~e {}e alat, gra |e vin ski ma te ri jal, olu ci, no vac, ra ~u na ri, dok su pro dav ni ca ma

Anga`ovawe pozornika zahteva celodnevno pokrivawe, a za to treba vi{e qudi u policijskoj ispostavi na Klisi u ovom kra j u pqa~ k e go to vo nor mal na stvar. Po li cij ska is po s ta va Kli s a, ko j a po k ri va ovu uli cu, za sa da je obez be di la sa mo po vre me ne pa tro le, ali ni na kon ovo li ko pri ja va Te me rin ska ne }e po sta ti po zor ni~ ki reon, re ~e no nam je u po li ci ji.

Fo to: F. Ba ki}

- An ga `o va we po zor ni ka zah te va ce lo dnev no po kri va we, a za to nam tre ba vi {e qu di. Mi ne ma mo do voq no po li ca ja ca ko ji bi to ra di li. To pro sto ne

za vi si od nas ne go od PU No vi Sad i Mi n i s tar s tva unu tra {wih po slo va Sr bi je. Po treb no je iz vr {i ti si ste ma ti za ci ju rad nih me sta. Do ta da na ma su

ru ke ve za ne- ob ja snio je za me nik ko man di r a PI Kli s a Alek san dar Pet kov.

Po we g o vim re ~ i ma Te me rin ska uli ca ni je je di no kri zno pod ru~ je na Kli si. I sta nov ni ci Sa laj ke i Sla ne ba re ima ju pro ble ma i zah te va ju ~e {}e pa tro le, isto kao Par ti zan ska i Ki sa~ ka uli ca i Naj lon pi ja ca. Ka ko je Pet kov re kao, po ~i ni o ci ovih kra |a naj ~e {}e su nar ko ma ni i po na vqa ju ista kri vi~ na de la ne ko li ko pu ta, te su ve }i nom po zna ti po li ci ji.

- Te me r in s ka je iz u z et n o fre kvent na uli ca, u woj ima i pu no pro dav ni ca i ka fi }a, te je ~e s ta me ta kra dqi va c a. Po sled wih ne ko li ko go di na wi hov broj se i po ve }ao. Mno ge smo po ~i ni o ce ve} i ot kri li, ali to je sve {to mi tre nut no mo `e mo da ura di mo - za kqu ~io je Pet kov.

D. Baji}

SPO O SABOTA@I U NOVOSADSKOJ TOPLANI

Vi deo nad zor ot kri va kriv ce?

Pot pred sed nik GO Srp skog po kre ta ob no ve Ne ma wa Sta ro vi} po zdra vio je od lu ku Skup {ti ne gra da Be o gra da ko jom je re gu li sa no rad no vre me ugo sti teq skih obje ka ta u tom gra du i pod se tio na sli~ nu ini ci ja ti vu SPO-a jo{ pre dve go di ne.

- Sa da {we ne pri me re no rad no vre me ko je je zva ni~ no do tri sa ta iza po no }i, a vr lo ~e sto se ni to ne po {tu je, mo ra se ogra ni ~i ti na mak si mal no je dan sat iza po no }i, kao {to je to bi lo do 2008 go di ne ka da je Ma ja Goj ko vi} to pro me ni la i pro du `i la na tri sa ta - re kao je Sta ro vi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. On je na gla sio da Po li cij ska upra va mo ra hit no re a go va ti,

ko ri ste }i si stem vi deo nad zo ra ko ji je in sta li ran u gra du i ot kri ti po ~i ni o ce sa bo ta `e u No vo sad skoj to pla ni.

Tra`i se skra}ewe radnog vremena ugostiteqskih objekata - Od to li ko {ah to va ba rem je dan ili dva su po kri ve ni vi deo nad zo rom, te se mo `e iden ti fi ko va ti oso ba ili oso be ko je su to ura di le. Naj bit ni ja je ana li za mo ti va kroz ko ju se mo `e su zi ti krug osum wi ~e nih, a ko

je to u~i nio imao je ve o ma do bar raz log da to ura di ba{ u da ni ma ka da su po sto ja li i dru gi po ble mi u To pla ni – re kao je Sta ro vi}.

Ka ko je re ~e no wi ho va dru ga ak ci ja, stva ra we 8 grad skih op {ti na upra vo ula zi u tre }u fa zu.

- Tre nut no kla si fi ku je mo i ob ra |u je mo 20.000 pri ku pqe nih pot pi sa i ovih da na po ~i we mo in te ziv ne kon sul ta ci je da se u 2011. stvo ri in sti tu ci o nal ni okvir za re {a va we ovog pi ta wa, sa na {im ko a li ci o nim part ne ri ma - gra do na ~el ni kom i grad skim in sti tu ci ja ma - za kqu ~io je Sta ro vi}.

A. L.

U SREMSKIM KARLOVCIMA DO 1. MARTA

Za me na sa o bra }aj nih zna ko va Na bav ka {e zde se tak sa o bra }aj nih zna ko va, 10 ta bli sa na zi vi ma uli ca i tri do pun ske o za bra ni ba ca wa sme }a, 28 stu bo va i jed nog sa o bra }aj nog ogle da la ko {ta }e kar lo va~ ku op {ti nu 272.842 di na ra. U ce nu ni je ura ~u na ta ugrad wa, {to zna ~i da }e za me na i do pu wa va we sa o bra }aj nih i dru gih zna ko va u Kar lov ci ma sta ja ti ne {to vi {e od ove su me. Ka ko sa -

zna je mo u kar lo va~ koj op {ti ni, ovaj po sao bi tre ba lo da bu de oba vqen to kom fe bru a ra, jer po Za ko nu o bez bed no sti sa o bra }a ja, za me na zna ko va, ~i ja je osnov na bo ja `u ta, tre ba da bu de za vr {e na do 1. mar ta.

Do tog ro ka pla ni ra no je da bu du po sta vqe ni no vi zna ko vi „na ziv na se qe nog me sta” i „za vr {e tak na se qe nog me sta”, 11 sa ozna -

Aqa ski ma la mut ~e ka vla sni ka No vo sa |an ka Mir ja na Ko la ro vi} pro na {la je psa ra se aqa ski ma la mut na Bu le va ru oslo bo |e wa. U `e qi da pro na |e i we go vog vla sni ka, od ve la ga je do ve te ri na ra da bi sa zna la da ni je ~i po van, ali osta lo je pi ta we ~i ji je pas.

Su gra |an ka je na kon bez u spe {ne po tra ge za vla sni kom od lu ~i l a da kon t ak t i r a re d ak c i j u „No vo sad ske hro ni ke” i da ta ko po tra `i dom iz gu bqe noj `i vo ti wi. Opi su je ga kao le pog, umi qa tog, mir nog, sta rog oko pet go di na. Te le fon na ko ji joj se vla snik psa mo `e ja vi ti je 063/825-1319.

A. J.

kom ogra ni ~e wa br zi ne na 40 ki lo me ta ra na sat, dva sa ogra ni ~e wem br zi ne na 30, 35 zna ko va ko ji ozna ~a va ju ukr {ta we sa pu tem sa pr ven stvom pro la za. Po {to se ugrad wa sa o bra }aj nog ogle da la po ka za la kao do bro re {e we za kar lo va~ ke uli ce, od lu ~e no je da se, za sa da, na ba vi jo{ jed no.

Na me ra nad le `nih je da, osim oba ve zne za me ne, sa o bra }aj ne zna -

kve po sta ve i u pe ri fer nim de lo vi ma Kar lo va ca, gde ih, ina ~e, ima ma we ne go u cen tru. U istom pe ri o du bi }e po sta vqe ne i ta ble sa na zi vi ma uli ca. Ne ke uli ce kao {to su Vo ro so vo i E{i ko va~ ka pr vi put }e do bi ti ta ble, dok }e one bi ti za me we ne ili po no vo sat vqe ne ta mo gde su u me |u vre me nu ne sta le.

Z. Ml.

Fo to: A. Er ski

VASPITA^I U^E DA NAU^E DECU

Zdra ve na vi ke za ceo `i vot Pra vil na is hra na i fi zi~ ka ak tiv nost de ce, te ma je ju ~e ra {weg edu ka tiv nog se mi na ra za vas pi ta ~e, ko ji su odr `a li pre da va ~i s In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne u vr ti }u „No vo sa |an ~e”. ^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo Alek san dar Ki raq, kao ro di teq je re kao da ima pu no po ve re wa u vas pi ta ~e, ko ji ~ak vi {e vre me na od ro di te qa pro vo de s de com.

In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne, u sa rad wi s Gra dom i Grad skom upra vom za zdrav stvo, iz ra dio je ka len dar za de cu i wi ho ve edu ka to re, ko ji je kon ci pi ran ta ko da na za ni mqiv na ~in de ci pre no si po ru ke o pra vil noj is hra ni. Ka len dar je pred sta vi -

la s In sti tu ta dr Je le na Bje la no vi}, o mo ti va ci ji za pri hva ta we zdra vih sti lo va `i vo ta go vo ri la je dr Mil ka Po po vi}, o neo p ho do sti pra vil ne is hra ne i fi zi~ ke ak tiv no sti pre da va la je Oqa Ni }i fo ro vi} [ur ko vi}, a o po sled ca ma ne zdra vog na ~i na `i vo ta upu ti la je Dra ga na Ba la}.

Di rek tor PU „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} is ta kao je da je ed ku ci ja za po sle nih pri li ka da se zna wa pro {i re, a i 30.000 ro di te qa, ~i ja de ca idu u pred {kol sku usta no vu, ima }e pri li ku da ~u ju na ko ji na ~in da vo de ra ~u na o pra vil noj is hra ni de ce.

I. D.

U Ki sa ~u is pum pa va ju pod zem ne vo de Is pum pa va we pod zem nih vo da u Ki sa ~u po ~i we da nas, a po sao je po ve ren VDP „[aj ka {ka“ ko je ima ugo vor sa gra dom za odr `a va we otvo re ne at mos fer ske ka na li za ci je. Da bi vo da, ko ja ugro `a va ku }e od na bo ja i wi ve, ima la ku da da oti ~e, „[aj k{a ka“ tre ba jo{ da na pra vi pro pust is pod `e le zni~ ke pru ge.

Ujed no, po ~i we iz grad wa 2,5 ki lo me tra otvo re ne at mos fer ske ka na li za ci je, kao i pro jek to va we pre o sta lih 15 ki lo me ta ra.

Iz grad wa pre o sta le ka na li za ci je, ka ko na vo de u Za vo du za iz grad wu gra da, tre ba lo bi da bu de za vr {e na ove go di ne.

No vac za ovaj po sao, vre dan 120 mi li o na di na ra, obez be dio je Fond za ka pi tal na ula ga wa APV, a invsti ci ju vo di Za vod za iz grad wu gra da.

S. K.

Ur ba ni sti Sr bi je u Kar lov ci ma Iz lo `ba na gra |e nih ra do va sa 19. Me |u na rod nog sa lo na ur ba ni zma bi }e odr `a na da nas u 11.30 sa ti u sve ~a noj sa li kar lo va~ kog Ma gi stra ta. Isto vre me no }e bi ti pred sta vqe ni ura ni sti~ ki pla no vi Srem skih Kar lo va ca, kao i je dan stu dent ski rad ~i ja

te ma su ta ko |e Kar lov ci. Pre zen ta ci ja i iz lo `ba sa stav ni su deo da na {weg sku pa ur ba ni sta Sr bi je u Kar lov ci ma. Pred sed ni {tvo Udru `e wa ur ba ni sta Sr bi je na kon iz lo `be, odr `a }e u Ma gi stra tu sed ni cu.

Z. Ml.

~etvrtak10.februar2011.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

ПЕТИЦИЈА ДА СЕ УМАЊЕ РАЧУНИ ЗА ГРЕЈАЊЕ

Же ле то пли је ста но ве

Учесници квиза

Квиз „Ја во лим ве ро на у ку”

ЧУ РУГ: У организацији Српске Православне општине Чуруг одржан је квиз „Ја волим Веронауку“. У квизу су уче ствовали ученици из све четири основне школе општине Жабаљ. Ученике за ово такмичење су припремали њихови вероучитељи.Уче сници квиза су присуствовали Светој Литургији у чурушком Светом храму, где су се причестили, а затим дошли са својим вероучитељима у просторије Спомен вртића ОШ „Ђура Јакшић“, где је квиз и одржан. Протонаме сник отац Пе т ар Три ву но вић је поздравио госте и све учеснике и укратко објаснио како ће тећи такмичење. Учесници су били подељени у две групе,

млађу и старију, а такмичење се одвијало у пет игара.Такмичење је водио отац Пе тар Три ву но вић, а помагала му је вероучитељ Жељ ка Буб ње вић-Жив ко вић. У млађој групи победила је екипа ОШ „Милош Црњански“ Жабаљ, друга је била екипа ОШ „Јован Јовановић-Змај“ Ђурђево, трећа екипа ОШ „Ђура Јакшић“ Чуруг и четврта екипа ОШ „Жарко Зрењанин“ из Го спођинаца. Код старијих група прва је била школа из Госпођинаца, друга је била чурушка школа, трећа школа из Ђурђева, а четврта школа из Жабља. Овом такмичењу су присуствовали и свештеници из храмова општине Жабаљ. Л. К.

Стиже јапанска група „Варики”

СЕНТА: Јапанска музичка група „Варики“ гостоваће у суботу, 12. фебруара, у Сенти. Концерт под називом „Додир јапанског лава среће“, који представља јединствен ужитак за љубитеље музике, уприличили су Амбасада Јапана у Републици Србији, компанија „Јапан Тобако Интернешнел“ и општина Сента.

Група „Варики“ ће се на сцени сенћанског Дома културе, од 16 часова, представити дрвеним звуком таико бубњева, шамисен гитаре, јокобуе флауте и кото јапанске харфе. Састав „Варики“ дочарава музику и плес традиционалног Јапана, проткан савременим сензибилитетом и естетиком. М. Мр.

DaNas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” ( 15, 18, 19, 19.30, 21, 22, 22.30), „Tilva ro{„ (18.30), „Medved Jogi” (14, 15.40), „Upoznajte male Fokerove” (16.30), „Turista” (22.20), „Guliverova putovawa” (12.45), „Hari Poter i relikvije smrti„ (13,16), „Zlatokosa i razbojnik” (14.45, 16.15), „Pri~a o igra~kama” (14.15), „Paranormalna aktivnost 2” (22.40), „Artur i rat dva sveta (14.30), „Letopisi Narnije 3D” (17), „Bez obaveze” (17.30, 20, 22.10), „”Sinema komunisto” (18.15, 20.15), „Motel Nana” (20.30).

Ja dran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Rec 2„ (21.30).

Art bioskop „Voj vo di na„ na Spensu „Mu{karci koji mrze `ene” (20).

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, Scena „Pera Dobrinovi}”: „Greta, stranica 89” (19.30), Kamerna scena: „Dobar de~ak” (21) Po zo ri {te mla dih, velika sala: „Cirkus iz {e{ira” (18)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Je le na Rad iz Beo~ina (de~ake), DEVOJ^ICE: Kri sti na Sto jiq ko vi} iz Novog Sada, ^i la Se le {i iz Srbobrana, Kri sti na Ra du lo vi} iz Crvenke, Jo va na Ko si jerAna bu si iz Sremskih Karlovaca, Iva na Ja ji} i Da ni je la Vu ka nac iz Veternika, Dra ga na No va kov iz @abqa, Je le na Jo va no vi} iz Futoga i Mir ja na ]u lum iz Titela, DE^AKE: Ta wa @i vi}, Bi qa na ]o si}- Ke ri} i Mi le na Sre mac iz Novog Sada, Mo ni ka Er du dac iz Ba~a i Qi qa na Mu ra to vi} iz Ba~kog Jarka.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Bogdan @arka Radosavqevi} (urna) (1929) u 9.45 sati, [arlota Josipa Vasiqevi} (ispra}aj) (1918) u 10.30, Nikola Jovana [kori} (1931) u 11.15, Radoje Milorada Mili~i} (1965) u 12, Katica Mi{e Zadravec (1922) u 12.45, Sima Jovana Suba{i} (1926) u 13.30, Marko Radeta Maqevi} (1936) u 14.15 i Lozika Josipa Guzina (1935) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawene Katica Adama Sabo (1938) u 13 i Milka Marka ]upurdija (1938) u 15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen @ivko \ura|a Pei} (1929) u 15 sati.

КИ КИН ДА: Станари Галацке тим ни то није помогло. Потписала прикупљају потписе за петицију сам петицију, јер је ове зиме грејакоја ће бити прослеђена Јавном ње лоше – каже Жикић. предузећу „Топлана“.Станари ниПетиција ће на потпис бити посу задовољни грејањем у станови- нуђена станарима у свих пет улаза ма, а петицијом траже да им се у Галацкој, а до сада је потписало умање рачуни за дане када га због шездесетак грађана. квара није било, као и да станови Потпредседница Српске напредбуду топлији када га има. С друге не странке Станислава Хрњак, стране из Јавног предузећа „Топлана“ поручују да ће свим корисницима даљинског грејања којима су дуже од 24 сата радијатори били хладни, рачуни бити умањени. Критику Јавном предузећу „Топлана“ упутили су и представници Српске напредне странке. Станарка из улаза број пет Драгана Родић истакла је да су станари пет улаза у Галацкој започели прикупљање потписа за петицију, која ће бити про- Пет дана хладни станови у Галацкој слеђена Јавном предузећу „Топла- која је сазвала конференцију за нона“. винаре у Галацкој, каже да се и ова Петицијом грађани траже да им политичка партија придружује несе умање рачуни за грејање за дане годовању грађана и додаје да се већ када га, због квара, није било, као и годинама ништа није урадило на да станови буду топлији када греја- реконструкцији топловода, те да то ња има. Мира Жикић из улаза није критика или политичка демаброј два каже да у Галацкој живи гогија, него чињеница. од 1982. године. Из Јавног предузећа „Топлана”, - Грејањем од када живим овде, поводом прозивки станара Галацнисам била задовољна. Неколико ке, стигло је саопштење директора пута су обављане поправке, међу- Ни ко ле Тер зи на, у којем он још

једном упућује извињење свим корисницима који нису имали грејање у претходних неколико дана.

- Основни узрок хаварија које смо имали, а самим тим и проблема са грејањем, јесте дотрајала вреловодна мрежа у Улици браће Татић, стара преко 35 година. Од мог преузимања функције директора ЈП „Топлана“, посвећено радим на санацији комплетне вреловодне мреже и проналажењу средстава за тај велики подухват. Као што смо раније најавили, покрајински Фонд за капитална улагања одобрио је 12 милиона динара за реконструкцију овог потеза и почетак радова очекујем већ у првим данима пролећа, по завршетку грејне сезоне. – каже Терзин. Директор „Топлане” у саопштењу „подсећа оне који су данас исполитизовали техничке проблеме ЈП „Топлана”, да су у периоду од 2004. до 2008. године њихови кадрови били на челу Топлане и града, а да ништа нису урадили по питању реконструкције поменутог вреловода, иако је проблем и тада био познат.“ У саопштењу стоји да је пре два дана донета одлука да ће рачуни за текући месец свим станарима који нису имали грејање, бити процентуално умањени. А.Ђуран

„Јелен пиво” бренд деценије АПАТИН: „Апатинска пивара“, са својим водећим производом „јелен пивом“, добитник је престижног признања Бренд деценије Клуба привредних новинара Србије.Уз признање Апатинска пивара је за свој бредн добила и златник цара Душана.

- Овим признањем још једном је потврђен висок квалитет „јелен пива“, који подједнако препознају и цене не само шотрошачи, већ и стручна и шира јавност Србије. Ми у Апатинској пивари верујемо да је

само дугорочним инвестицијама и стварањем јаких домаћих брендова, извесно повећање извоза и самим тим и бољег живота грађана - рекао је директор маркетинга „Апатинске пиваре“ Слободан Срећковић, који је примио награду. У протеклих пет година у Србији попијено више од 2,6 милијарди кригли „јелен пива“, па је, како кажу, напродаванији пуивски бренд у региону југоисточне Европе. Ј. П.

ДАН НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА „СТЕРИЈА”

Сценски колаж за Вршчане

ВРШАЦ: Поводом 10. фебруара – Дана позоришта и 66. годишњице рада и постојања, Народно позориште „Стерија“ од 6. до 13. фебруара организовало је „Недељу театра“. У том периоду сваке вечери на две сцене овог позоришта и у фоајеу су бројни културна догађања. На радост љубитеља сценске уметности, овде је гостовало Позориште из Смедеревске Паланке, наступила је Сцена на румунском језику при „Стерији“, било је књижевно вече Милоша Латиновића. Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, а у петак ће наступити Народно позориште из Кикинде, а потом у суботу и недељу домаћини са два позоришна комада. На дан позоришта 10. фебруара у десет сати запослени ће на Стеријин гроб положити цвеће, потом у фоајеу је свечаност за 66. годишњицу постојања, а од запослених Дојна Петровић, Драгина Балан и Милена Ћосиђ добиће букете цвећа за рад у позоришту, пошто нема пара за јубиларне награде. Увече је на великој сцени музичко сценски колаж „Уметници своме граду“ у режији Тибора Вајде. Биће поезије, монолога, инсерата из неких представа, а у паузи певачке нумере Марка Аџића, Драгана Џанкића и других уз пратњу на клавиру Татјане Гердец Мрђа. Р. Ј.

Балетског студија „Sta ge“

НОВИ БЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј организује у суботу полугодишњи концерт балетског студија „Stage“ из Зрењанина. На концерту ће наступити полазници из Новог Бечеја и Зрењанина, а на репертоару су нумере модерног џез балета, класичаног балета и хип-хопа. Концерт ће се одржати у позоришној сали Дома културе, почеће у 18 сати, а улаз је слободан. М. К.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

11

ДИНАМИКА ИСПЛАТЕ ДУГА И ДАЉЕ СЕ НЕ ПОШТУЈЕ У ПИК „БЕЧЕЈ“

Плате „непредвиђено” касне

Једна од оштећених кућа у Сенти

Фото: М. Митровић

У СЕНЋАНСКОМ НАСЕЉУ КЕРТЕК

Десет кућа није за становање

СЕНТА: У сенћанском насељу Кертек укинуто је ванредно стање уведено због недавних поплава услед надирања подземних вода, пошто је стање санирано, али су сувишне воде причиниле знатне штете на стамбеним објектима.Председница општине Анико Ширкова, која је одлуку о окидању ванредног стања у петак донела на предлог Штаба за ванредне ситуације општине Сента, саопштила је јуче да је Комисија за процену штете од поплаве одрадила свој посао и установљено је да десет кућа нису погодне за становање, док су на девет кућа утврђена знатна оштећања. Према речима Ширкове, у међувремену је у месне заједнице

стигло још осам пријава о оштећењу стамбених објеката, па ће комисија до краја ове недеље изићи на терен и утврдити оштећења. Ширакова је саопштила да ће се у петак одлучити о виду помоћи оштећеним грађанима, а првенствено се размишља да им се додели грађевински материјал за санацију оштећених кућа. - Ниво подземних вода на угроженом подручју у насељу Кертек је смањен, а на неким местима су и скорз елиминисане. Захваљујући предузетим активностима најгоре је прошло. Ископани су канали, пумпе су радиле даноноћно и више нема директне опасности - каже Ширкова. М. Мр.

МОСТ У СЕЧЊУ ОД ДАНАС ДЕЛОМ ПРОХОДАН

Преко Тамиша једном траком

Пет дана и лепо време за завршетак моста

СЕЧАЊ: Једна коловозна трака на мосту преко Тамиша, код Сечња, чија је реконструкција започета пре четири месеца, од данас ће бити у функцији, најавио је председник сечањске општине Предраг Милошевић. Он је нагласио да су стручњаци Техничког факултета у Новом Саду почетком недеље обавили неопходна испитивања, додајући да су резултати били добри и да ће се, због тога, једна трака на мосту, изграђеном по свим европским стандардима, моћи користити од 10. фебруара. На динамику завршних радова, иначе, утицаће временски услови.

- За коначан завршетак радова потребно је пет радних дана и да температура ваздуха буде изнад 15 степени Целзијуса, како би радници могли поставити хидроизолацију. Иако је рок за финализацију посла 10. март, очекује се да ће комплетан мост бити у функцији раније. Извођач радова, предузеће „Интер мост” из Шапца, посао је обавио у рекордном року и изнад свих наших очекивања – рекао је за „Дневник” Милошевић, подсећајући да је реконструкција веома важног моста за општину Сечањ коштала око три милиона евра и да су новац издвојили Влада Србије, Покрајина и Јавно предузеће „Путеви Србије”.

Оправка моста, који се налази на магистралном путу између Зрењанина и Вршца, започета је још 24. септембра прошле године. Од тада, за возила са посебним потребама прелазак је био организован преко привремено постављеног понтонског моста, док су остали учесници у саобраћају морали да иду обилазним путем дужим чак осамдесет километара. Због тога је фреквенција саобраћаја била смањена па није било већих недаћа. У Полицијској станици Сечањ кажу да су једини проблеми који су се последњих месеци појављивали били они везани за временске (не)прилике, односно када су биле велике падавине, а ниво реке Тамиш растао. Како је навео Милошевић, општина Сечањ налази се у специфичној ситуацији јер се пет села на њеној територији налази са друге стране Тамиша. Милошевић истиче да је захвљујући великој помоћи Владе Војводине омогућено и да у ванредним околностима, у току обимних радова, привредници, ватрогасне службе, ученици и остали могу да се крећу локалном трасом, а не далеко дужим обилазним путем, што би изискивало, не само пуно више времена, него и далеко веће трошкове. Ж. Балабан

Сајам рукотворина

ЗРЕЊАНИН: Сајам рукотворина у организацији „Монарт креативне радионице” и Културног центра Зрењанина биће одржан у петак и суботу, од 10 до 18 сати, у холу КЦ. Манифестација је осмишљена да промовише традиционални ручни рад и нове хоби арт технике. Циљ је да се посетиоцима представе креативност излагача и најразличитије рукотворине од народних (везене, хеклане, штрикане) до популарних

трендова у свету хобистике који је највише заступљен код млађих генерација - прављење накита, декупаж кутије, сликање на свили, мозаик на употребним предметима и слично. Овај догађај је такође повод да се новчано помогне Дневном смештају за децу са посебним потребама „Алтернатива“, пошто ће све паре од котизације учесника и добровољних прилога бити уплаћене на рачун те установе. . .

БЕЧЕЈ: Обећање дато непосредно пред новогодишње празнике да ће им до марта ове године бити намирена заостала дуговања и да ће се тада ухватити жељени ритам исплате зарада „месец за месец“, по свему судећи, остаће само „новогодишња честитка“ запосленима у ПИК „Бечеј“. Јер, после првог фебруарског квартала „пиковцима“ се дугују две и по плате. Друга половина новембарске и прва половина децембарске зараде требало је, по утврђеној динамици, да се исплате у јануару, а током овог месеца на рачун запослених требало је Александар Пешић и Бранислав Шекеровић да легну заостале зараде из Успели смо, у сарадњи с локал- висини две и по плате. Имамо друге половине децембра и це- ном самоуправом, да спречимо уверавања од стране Републичла јануарска плата. искључење електричне енергије ке и Покрајинске Владе да др- Ниједан договор до сада ни- „пиковцима“ због неплаћених жава ради свој део посла, те да је у потпуности испоштован од рачуна и све пролонгирамо за би у догледно време требало стране менаџмента наше компа- извесно време. Још увек се на- очекивати да се путем конверзиније. Увек се догоди нешто „не- дамо да ће договорено бити ис- је обавезе ПИК „Бечеј“ према предвиђено“ и „кола се ломе“, поштовано, па макар и с зака- држави и другим великим повепо правилу, на запосленима. Не- шњењем. Јер, мала је вероват- риоцима претворе у власнизадовољство из дана у дан ра- ноћа да ће се до краја овог месе- штво државе, што би допринело сте, јер је присутна немаштина. ца обезбедити средства за дуг у да држава постане већински

ЗБОГ КОРМАН ПОЉА ИСПАШТА И СОМБОРСКА „ЗАСТАВА”

Касни договор са „Столом”

СОМБОР: Посета сомборској фабрици стручног тима из „Столе“, једног од највећих компоненташа италијанског „Фијата“, фирме намерне да преузме сомборску фабрику „Застава специјални аутомобили“ и компаније чији је годишњи промет преко 250 милиона евра, била је најављена током јануара или првих дана фербуара, али касни. У „Застави специјални аутомобили“ нису знали због чега. Извори „Дневника“ у италијанској пословној заједници, која гравитира Крагујевцу, пак, незванично говоре о томе да је протест бивших власника земљишта на Корман пољу, на којем је требало да се изграде фабрике „Фијатових“ компоненташа, пролонгирао послове ове компаније, не само у срцу Шумадије, већ је узроковао и кашњење у плановима за отварање других погона у Србији, па тако и у Сомбору. Током недавног обиласка сомборске фабрике „Застава специјални аутомобили“ председник групе „Стола“ Роберто Ђината, изражавајући задовољство оним што је у овом граду видео, јасно је нагласио да ће ангажовање ове фирме у Сомбору и преглед капацитета и потенцијала сомборске фабрике „Застава“ уследити тек након детаљних дого-

Производња специјалних возила не јењава

вора са њиховим највећим пословним партнером, торинским аутомобилским џином.

- Ових дана треба да се договоримо са потенцијалним партнерима из „Столе“ о доласку њиховог стручног тима, а контактирали смо и ресорно Министарство економије које спремно да пружи подршку нашој фабрици, која је и до сада постојала - каже генерални директор „Заставе специјални аутомобили“ Боро Лека. - До пред крај фебруара највећи број радника је на планираном колективном годишњем одмору, а у складу са

потребама, поједине раднике ангажоване на додатним програмима можемо да повучемо са годишњег одмора - каже Лека и прецизира да је у кругу фабрике 70 скоро завршених специјалних аутомобила, који ће се у складу са потребама купаца, дорађивати. - Како се ради о специјалним возилима, у зависноти од тога да ли је купац из пекарске бранше, здравства или друге специјализоване делатности, возила се финиширају тек када се сазна за шта возило треба да служи - каже Лека. М. Миљеновић

СПОРТСКИ РИБОЛОВЦИ НЕГОДУЈУ ЗБОГ ПОВЕЋАЊА НАМЕТА

Порез на моторе превршио меру

АПАТИН: Чланови Удружења спортских риболоваца „Буцов“ из Апатина на редовној годишњој скупштини негодовали због драстично повећаних пореза на ванбродске моторе, јер је он вишеструко повећан у односу на прошлу годину.Тако и за најчешће коришћену „томосову“ четворку, коју спортски риболовци имају на својим чамцима, годишње треба да издвоје 9.000 динара, што је углавном више него што вреди сам мотор, па је питање колико ће држава убрати тог пореза јер, бар према апатинским риболовцима, биће мало оних који ће моћи да плате ове дажбине. Спортски риболов који је пре свега био хоби пензионера и омладине, све више постаје елитни спорт, а сигурно је да ће пореске мере негативно утицати и на наутички туризам, који је код нас још увек у повоју, а од којег се много очекује.Већ и сама регистрација чамца, риболовачка до-

звола и привез у марини укупно износи око 9.000 динара, а још толико би требало платити држави уколико се регистрије и мотор.

-Представници „Буцова“ били су на разговорима у Покрајинском секретаријату за заштиту животне средине, јер настоје да се у наредном периоду више уради на ревитализацији природе, реши питање привредних рибара на Дунаву, јер је нелогично да у заштићеном делу постоје привредни рибари, заштити рибљи фонд, да се повећа број рибочувара и да се предузму акције на смањењу броја корморана који више нису на листи заштићених врста. Иако смо желели да се разговори обаве у присуству представника „Воде Војводине“ и „Војводина шума“ они нису били присутни, међутим, обећано нам је да ће ускоро уследити такав заједнички састанак - рекао је секретар Удружења Зоран Дубајић.

Скупштини апатинских спортких риболоваца нису присуствовали представници „Војводина шума“ који су управљачи вода, па су многа питања спортких риболоваца остала без одговора.Скупштини је присуствовао командир програмничне станице полиције Саша Чудић, који је истако да је у протеклих годину и по дана постојања службе, поднето 45 пријава за прекршиоце на Дунаву и да ће у наредном периоду, бољом опремом, много чешће излазити и на Дунав, како би спречили риболов недозвољеним средствима и тиме допринели заштити рибљег фонда. Скупштини су присуствовали и представници спортких риболоваца из Осијека у Републици Хрватској с којима Апатинци желе заједнички да реше проблеме који постоје у спортском риболову на Дунаву, али и да заједнички конкуришу за средства Европске уније. Ј. Прелчец

власник ПИК „Бечеј“, а онда би, надамо се сви, била далеко боља ситуација за све - јединствени су у оцени председници два синдиката у ПИК „Бечеј“, Александар Пешић (Независност) и Бранислав Шекеровић (СССС). Истовремено, све забрињава новонастала ситуација у којој је Марфин банка с Кипра покранула код Привредног суда у Београду претходни стечајни поступак ради утврђивања разлога за покретање стечајног поступка над дужником Друштвом са ограниченом одговорношћу „Ирва инвестиција“.

- Нас интересује какве би, у читавој ситацији, последице биле по ПИК Бечеј, пошто „Ирва инвестиције“ у овом тренутку има већински део у нашој компанији. Одговор очекујемо од функционера Владе Србије Звонка Никезића на састанку који би требало да се одржи до краја овог месеца, додали су синдикални лидери у ПИК „Бечеј“. В. Јанков

VESTI Рад ни ци пе ка ре „Ки кин да” не же ле сте чај КИ КИН ДА: Рад ни ци пе ка ре „Ки кин да” ко ја не ра ди већ не ко ли ко ме се ци, не же ле да фир ма оде у сте чај. Про шле не де ље Ки кин ду је по се тио по кра јин ски се кре тар Ми ро слав Ва син, ко ји је раз го ва рао са по ве ри о ци ма, вла сни ци ма и пред став ни ци ма син ди ка та, те је та да ис та као да је је ди но ре ше ње да ова фа бри ка оде у сте чај. На и ме, већ две го ди не Пе ка ра „Ки кин да” је у бло ка ди, а ка да се сте чај по кре не, мо же се на ћи ку пац ко ји ће за по сли ти део са да шњих рад ни ка.

-Сте чај је нај го ри мо гу ћи сце на рио за нас за по сле не – ка же пре ед сед ник син ди ка та Сло бо дан Ки кић.- У слу ча ју сте ча ја сви ак ци о на ри гу бе пра во на ак ци је, а гу би мо и пра во на вла сни штво у пред у зе ћу. Уко ли ко бу де про гла шен рад ни сте чај, не ће ни сви они ко ји се тре нут но во де као за по сле ни, оста ти да ра де. Број рад ни ка ће нај ве ро ват ни је би ти пре по ло вљен, а пи та ње је шта ће би ти са они ма ко ји оста ну без по сла. За пе так је за ка зан још је дан са ста нак са по ве ри о ци ма, вла сни ци ма и пред став ни ци ма за по сле них на ко јем ће би ти ре чи о да љим ко ра ци ма ко ји ће би ти пред у зе ти. А. Ђ.

Кон церт за дан за љу бље них ЗРЕ ЊА НИН: Глу мац Иван Бо сиљ чић при ре ди ће кон церт на Дан све тог Три фу на, 14. фе бру а ра, у 20 са ти, у До му кул ту ре. Бо сиљ чић је на кон фе рен ци ји за но ви на ре ре као да ће му зич ко-по ет ско ве че би ти до бар по вод да се по дру ги пут по ја ви пред зре ња нин ском пу бли ком.

- По зва ни смо у Зре ња нин због ве ли ког ин те ре со ва ња. Из ве шће мо нај по пу лар ни ју му зи ку ше зде се тих, ко ја ће би ти ис пре пле те на сти хо ви ма Је се њи на, Шан ти ћа и Бо дле ра. Кон церт има фор му по зо ри шног чи на, што ми при чи ња ва ве ли ко за до вољ ство јер сам по про фе си ји глу мац - ре као је Бо сиљ чић. Као го сти на сту пи ће Ми на Ла за ре вић и Ива на Кне же вић, а Бо сиљ чић је на ја вио и го сте из не на ђе ња. Ула зни ца ко шта 1.000 ди на ра. Н. Р.

12

~etvrtak10.februar2011.

crna hronika

dnevnik

ZA GO NET NA SMRT U RIT SKOJ ULI CI U PAN ^E VU

Maj ka i sin na |e ni mr tvi Pan ~e va~ ka po li ci ja pro na {la je ju ~e ra no uju tro dva be `i vot na te la u Rit skoj uli ci 36. Is tra gom je utvr |e no da se ra di o maj ci i si nu. Iz Vi {eg su da u Pan ~e vu sa op {ta va ju da na te li ma ni je bi lo vi dqi vih po vre da, ali da je i po red to ga na lo `e na od buk ci ja.

Po in for ma ci ja ma do ko jih je do {la TV Pan ~e vo u Vi {em su du, u pi ta wu su Bo `i ca Ne -

{i}, sta ra oko 80 go di na, i wen sin Mom ~i lo Ne {i}, star oko 60 go di na, iz Pan ~e va. De `ur ni is tra `ni su di ja iza {ao je na li ce me sta od mah po po zi vu, od no sno oko 6.20 ~a so va.

Osim su di je, na li ce me sta sti gao je i ob du cent, ko ji je pro ce nio da su Bo `i ca i Mom ~i lo Ne {i} mr tvi oko 12 ~a so va.

Port pa rol ka Vi {eg su da San dra Me da ko vi} iz ja vi la je

za TV Pan ~e vo da su Ne {i }i pro na |e ni mr tvi i da na wi ho vim te li ma ni je bi lo vi dqi vih po vre da ko je bi mo gle uka za ti na na sil nu smrt, ali da je bez ob zi ra na tu ~i we ni cu na lo `e na ob duk ci ja.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, Bo `i ca je na |e na na ve-ce {o qi, dok je Mom ~i lo, ko ji je te {ko po kre tan, le `ao na kre ve tu. Maj ka i sin su se

pre ne ko li ko go di na do se li li iz So ko ba we i `i ve li su od pen zi je. Mom ~i lo je ra dio kao mo ler, ali ka da se raz bo leo, ret ko je iz la zio iz ku }e.

Gu la i Ga bi, Ru mu ni ko ji su `i ve li kod wih, do no si li su im hra nu i, po re ~i ma kom {i ja, bri nu li se o wi ma. Po li ci ja ih je pri ve la na in for ma tiv ni raz go vor.

E. D.

Ku }a u ko joj su za te ~e ni mr tvi maj ka i sin

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU DO NEO KO NA^ NU PRE SU DU ^E TVO RI CI MLA DI ]A ZBOG LI KVI DA CI JE LA SLA ELE ME KA IZ TE ME RI NA 2009.

Za ubi stvo star ca na sa la {u 74 go di ne

Osta tak pru ge Ka wi `a–Sen ta

U GOR WEM BRE GU, KOD SEN TE

Pe tor ka uhva }e na u kra |i pru ge Pa tro la sen }an ske po li ci je uhva ti la je na de lu kra dqiv ce pru ge u bli zi ni Lo va~ kog do ma kod vi kend-na se qa "Bri o ni" kod Gor weg Bre ga. Na de lu sta re pru ge Sen ta–Ka wi `a, ko ja ni je u funk ci ji, pa tro la po li ci je je pre kju ~e oko 16.30 sa ti za te kla pet li ca iz Sen te ko ja su u te ret no mo tor no vo zi lo uto va ri la 11 ~e li~ nih {i na du `i ne oko osam me ta ra.

Po li ci ja je sa op {ti la da su pro tiv svih li ca uhva }e nih u kra |i {i na pred u ze te za ko nom pred vi |e ne me re te da }e po pri -

je mu od {tet nog zah te va od JP "@e le zni ce Sr bi je" bi ti pod ne te od go va ra ju }e kri vi~ ne pri ja ve. [i ne od `e le zni~ ke pru ge, ka ko sa zna je mo, lo po vi su ru~ no to va ri li u ka mion, ali sva ka od wih te `i oko 300 ki lo gra ma. Je dan od uhva }e nih u bli zi ni me sta gde je dru `i na uhva }e na u po ku {a ju od no {e wa {i na ima i ku }u. Okol no sti ne sva ki da {we kra |e kod Gor weg Bre ga is pi tu ju is tra `ni or ga ni, a ime na pre stup ni ka ni su sa op {te na.

M. Mr.

Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je pre su du Vi {eg su da u No vom Sa du ko jom je Mi lo {a Vu li na (1988), Mil ka Ja ko vqe vi }a (1988), Ga bo ra Ba wa i ja (1978) i @eq ka [ur la na (1988) ogla sio kri vim za te {kog ubi stvo. Okri vqe ni Mi lo{ Vu lin osu |en je na ka znu za tvo ra od 20 go di na, a Mil ko Ja ko vqe vi}, Ga bor Ba wai i @eq ko [ur lan od po 18 go di na. Svi okri vqe ni su upu }e ni na iz dr `a va we ka zne za tvo ra u KPZ "Srem ska Mi tro vi ca" 24. ja nu a ra ove go di ne, sa op {ti la je ju ~e za "Dnev nik" port pa rol ka Vi {eg su da u No vom sa du Mi lo{ Vu lin Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Kri vi~ no ve }e no vo sad skog su da pred sed ni ce Zo re Ja mu {a kov utvr di lo je da su u no }i iz me |u 18. i 19. av gu sta 2009. u Te me ri nu, na sa la {u 202 u bli zi ni pu ta Te me rin–Be ~ej, okri vqe ni li {i li `i vo ta La sla Ele ka (70) iz Te me ri na. Okri vqe ni su naj pre na me ra va li da po ~i ne raz boj ni {tvo jer su pret po sta vqa li da La slo ima vi {e de se ti na hi qa da evra. Po do la sku na sa la{, Vu lin je za tra `io vo de, ali ih je La slo ote rao re ~i ma da ima oru` je. Po sle kra }eg do go vo ra, okri vqe ni kre }u po no vo i s ula zne i zad we Ga bor Ba wai

SUD BiH OD LU ^I VAO O HR VAT SKOM RAT NOM VE TE RA NU

Pur di pri tvor pro du `en do {est me se ci Sud BiH od lu ~io je ju ~e da pro du `i eks tra di ci o ni pri tvor hr vat skom dr `a vqa ni nu Ti ho mi ru Pur di do {est me se ci, ka ko bi sud do bio po treb no vre me da od lu ~i o zah te vu za we go vo iz ru ~e we Sr bi ji, ko ja ga te re ti za rat ni zlo ~in u Vu ko va ru 1991. go di ne.

Hr v at s ki elek t ron s ki me di ji pre no se re ~i port pa ro la Su da BiH Sel me Ha xi} da je sud sko ve }e po sle ras pra ve ju ~e od lu ~i lo da uva `i zah tev dr `av nog tu ` i l a { tva BiH za pro du `e we pri tvo ra, s ob zi rom na ~i we ni cu da 14. fe bru a ra is ti ~e pri vre me ni eks tra di ci o ni pri tvor ko ji mak si mal no iz no si 40 da na. Ka ko sud

Ti ho mir Pur da

PRI TVO RE NA DVO JI CA IZ JA KO VA

Osum wi ~e ni za raz boj ni {tvo To mi slav K. (22) i Mi o mir P. (24) iz Ja ko va li {e ni su slo bo de zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva na {te tu pro dav ni ce "Lu ki" u Su bo ti {tu. Osum wi ~e ni ma je od re |e na me ra za dr `a va wa, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci.

To mi slav K. i Mi o mir P. s te re te da su na o ru `a ni va tre nim oru` jem u{li u pro dav ni cu i od rad ni ca pro tiv prav no pri svo ji li no vac i ro bu vred nu oko 50.000 di na ra.

Osum wi ~e ni su u za kon skom ro ku uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji im je na kon sa slu {a wa od re dio pri tvor do me sec da na.

S. L.

BiH do 14. fe bru a ra ne }e mo }i da do ne se od lu ku o iz ru ~e wu, do ne ta je od lu ka da se pro du `i eks tra di o ni pri tvor u tra ja wu do {est me se ci od da na Pur d i n og hap { e w a, re kla je Ha xi }e va i do da la da se na tu od lu ku sud skog ve }a od bra na mo `e `a li ti ape l a c i o n om ode q e wu.

Pur din advo kat Jo sip Mu se li mo vi} na ja vio je pri go vor na od lu ku su da jer, ka ko je re kao, ne ma ni ka kvog osno va za pri tvor ni za eks tra di ci ju.

"Za kon o me |u na rod noj prav noj po mo }i ka `e da eks t ra d i c i j e ne m a ako ne ma pra vo mo} ne pre su de ili osno va ne sum we da je zlo ~in po ~i wen, a to ga u

Pur di nom slu ~a ju ne ma", re kao je Mu se li mo vi}.

Pur da se u pri tvo ru na la zi od 5. ja nu a ra kad je na gra ni~ nom pre la zu Ora{ je u BiH uhap {en na osno vu srp ske po ter ni ce. Hr vat ska ni je mo gla da tra `i we go vo iz ru ~e we po {to je hr vat sko dr `av no tu `i l a { tvo spro v e l o is t ra g u na osno vu srp skih op tu `bi i za kqu ~i lo da Pur da ni je kriv.

Sr bi ja is ti ~e da je Pur da pri znao zlo ~in za ko ji se te re ti, a to je da je u no vem bru 1991. u Vu ko va ru s jo{ ne kim voj ni ci ma pu cao u gru pu ra we nih pri pad ni ka JNA i dvo ji cu ubio, a je dan je na kon to ga umro u bol ni ci. Od lu ku o mo gu }em iz ru ~e wu do ne }e kri vi~ no ve }a Su da BiH, a ko na~ nu re~ o to me ima }e mi ni star prav de BiH. (Ta njug)

BE O GRAD SKA PO LI CI JA UHAP SI LA ^E VO RI CI MLA DI ]A

Iza bra ve zbog pqa~ ke ba na ka Be o grad ska po li ci ja uhap si la je ~e ti ri oso be zbog pqa~ ke ba na ka i po {te u Be o gra du i Kru {ev cu, sa op {te no je ju ~e.

Uhap {e ni su Veq ko P. (24) i Mi lo{ \. (23) iz Kru {ev ca, Mi lan M. (22) i ^e do mir S. (21) iz Be o gra da, dok je Zo ran B. (33) iz Be o gra da u bek stvu.

Osum wi ~e ni su, uz pret wu auto mat skim pu {ka ma i pi {to qi ma, 2010. go di ne opqa~ ka li tri ban ke u Be o gra du i po {tu u

Kru {ev cu, i od u ze li oko 4,3 mi li o na di na ra i 1.000 evra. Pri li kom pre tre sa sta no va osum wi ~e nih pro na |e ni su auto mat ska pu {ka, 150 gra ma he ro i na i tri vo zi la ko ja su ko ri {}e na za iz vr {e we na ve de nih raz boj ni {ta va. ^la no vi kri mi nal ne gru pe }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

E. D.

Mil ko Ja ko vqe vi}

@eq ko [ur lan

stra ne ku }e ba ca ju lu be ni ce, ka me we i ci gle u na me ri da o{te }e nog iz vu ku iz ku }e. Ka ko u to me ni su us pe li, Ja ko vqe vi} i Ba wa ji su na si lu raz va li li ula zna vra ta.

Kad je La slo vi deo ko li ko ih ima, us peo je da se ki rom uda ri Ba wa i ja u ~e lo, ali ga je tad Vu lin sa vla dao.

Po le gli su `r tvu na pod i `e sto ko tu kli no ga ma i ru ka ma oko 15 mi nu ta. Kad su pre ki nu li fi zi~ ku tor tu ru, Ja ko vqe vi} je po vi kao: “Maj ku ti ma |ar sku, daj pa re, gde su pa re…”

O{te }e ni je od go vo rio da nov ca ne ma, osim sto evra i 600 di na ra. Kad su raz boj ni ci shva ti li da ima ta ko ma lo nov ca, na sta vi li su da ga tu ku do smr ti.

No vac ko ji su ukra li od Ele ka po de li li su ta ko da je sva ki do bio po 2.300 di na ra, a po tro {i li su ga na kon zu mi ra we al ko ho la, pi {e u sa op {te wu.

Pre ne go {to su na pu sti li sa la{, Ele ka po kri li sla mom i ko ma di ma na me {ta ja. Elek je, u me |u vre me nu, pre mi nuo od za do bi je nih po vre da, a we go va smrt pri ja vqe na je tek 19. av gu sta u ve ~er wim sa ti ma. Po li ci ja je do bro or ga ni zo va nom ak ci jom u ro ku od sa mo 48 sa ti po sle pri ja ve li {i la osum wi ~e ne slo bo de.

M. B.

BE O GRAD I ZA GREB UPU TI LI MOL BE FRAN CU SKIM VLA STI MA

„[kor pi o na” ho }e i Sr bi ja i Hr vat ska Mi ni star stvo prav de Sr bi je pod ne lo je nad le `nim or ga ni ma Fran cu ske mol bu za iz ru ~e we Mi lo ra da Mo mi }a, biv {eg pri pad ni ka pa ra voj ne je di ni ce "[kor pi o ni", ko ji se sum wi ~i za ubi stvo Bo {wa ka u Sre bre ni ci 1995. go di ne, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u tom mi ni star stvu. Mol ba je pod ne ta u uto rak, 8. fe bru a ra, na ve li su u Mi ni star stvu prav de.

Mo mi} se na la zi u eks tra di cij skom pri tvo ru ot ka ko je uhap {en 31. ja nu a ra u Gre no blu dok je i{ao na po sao. Ra dio je u gra |e vin skom pred u ze }u, a u Fran cu skoj se skri vao pod ime nom Gi Mo ni je, s Mi lo rad Mo mi} la `nim do ku men ti ma. me stu u bli zi ni Vin ko va ca to Sr bi ja te re ti Mo mi }a da je u kom 1991.

I Hr vat ska je od Fran cu ske se lu Tr no vo, u ju lu 1995. go di ne, u~e stvo vao u stre qa wu {est mu - za tra `i la iz ru ~e we Mo mi }a. sli man skih ci vi la iz Sre bre - Port pa rol ka Mi ni star stva ni ce, me |u ko ji ma su bi la tri prav de Ve sna Do vra ni} po tvr ma lo let ni ka. Zbog tog zlo ~i na di la je da je mi ni star Dra `en ~e tvo ri ca pri pad ni ka "[kor - Bo {wa ko vi} pot pi sao zah tev za pi o na" osu |e na su 2007. go di ne u iz ru ~e we, ko ji je s po treb nom Sr bi ji na ukup no 50 go di na za - pro prat nom do ku men ta ci jom po tvo ra. slat fran cu skim vla sti ma. Ve Slo bo da na Da vi do vi }a 2005. sna Do vra ni} je ob ja sni la da je za gre ba~ ki @u pa nij ski sud fran cu sko sud stvo ne ma rok u osu dio na 15 go di na za tvo ra. Da - ko jem mo ra da od lu ~i o tom zah vi do vi} je osu |en zbog u~e {}a u te vu. ubi stvu {e sto ri ce mla dih Bo Mo mi }a vu ko var ski @u pa nij {wa ka, od ko jih su tro ji ca bi li ski sud tra `i zbog rat nog zlo ma lo let ni ci, u Go din skoj Ba ri, ~i na po ~i we nog na pod ru~ ju is bli zu Tr no va u BiH to kom 1995. to~ ne Sla vo ni je. Te re ti ga i da i zbog zlo sta vqa wa i na no {e wa je kao pri pad nik "[kor pi o na" te {kih po vre da hr vat skom ve te - u~e stvo vao u li kvi da ci ja ma Bo ra nu @eq ku Ju na~ kom u Bo bo vu, {wa ka u Sre bre ni ci 1995.

crna hronika

dnevnik

USKO RO RAS PLET PO KU [A JA UBI STVA TRO VA WEM VLA SNI KA TE LE VI ZI JE „PINK”

@eq ko Mi tro vi} sti `e 26. fe bru a ra?

Vla snik Te le vi zi je „Pink” @eq ko Mi tro vi}, ko ji sum wa da je bio `r tva po ku {a ja ubi stva tro va wem i zbog to ga je u svo ju me dij sku ku }u uveo van red no sta we, jo{ uvek je na le ~e wu u Ne ma~ koj, ali do bro re a gu je na te ra pi ju i pla ni ra usko ro da se vra ti u Sr bi ju.

Ka ko „Puls on lajn” sa zna je iz po ver qi vih iz vo ra, @eq ko Mi tro vi} na me ra va da se vra ti u Sr bi ju 26. fe bru a ra, {to }e u ve li koj me ri olak {a ti is tra gu po vo dom we go vih sum wi da je bio `r tva na mer nog tro va wa. Na Te le vi zi ji „Pink” ve} du `e tra je van red no sta we jer su bez ma lo svi za po sle ni pod pri smo trom. Uko li ko se Mi tro vi} za i sta vra ti pred kraj fe bru a ra, ~i ni se da }e ovaj tri ler, ko ji tra je ve} ne de qa ma, ko na~ no do bi ti svoj ras plet.

@eqko Mitrovi}

– Isti na je da @eq kov or ga ni zam od li~ no re a gu je na te ra pi ju i da se ose }a sve bo qe, ali jo{ je ra no da se li ci ti ra da tu mom we go vog po vrat ka – ka `e

di rek tor ka „Pink me di ja gru pe” Ta wa Voj te hov ski. – Re al no je da }e se usko ro vra ti ti, ali jo{ je ra no go vo ri ti o to me ko jeg }e se ta~ no da na to de si ti.

PREK SI NO] EKS PLO ZI JA U VR BA SU

Bom ba{ raz dr mao kvart Ne po zna ta so ba ak ti vi ra la je prek si no} oko 22 sa ta ru~ nu bom bu M-52 u Vr ba su, na trav na toj po vr {i ni iz me |u Blo ka Va si li ja Ko pri vi ce i Uli ce mar {a la Ti ta. Ge le ri su o{te ti li fa sa de i sta kla na okol nim zgra da ma kao i dr ve }e.

Po li ci ja in ten ziv no tra ga za osum wi ~e nim ko ji se te re ti za iza zi va we op {te opa sno sti i za ne do zvo qe no dr `a we i no {e we eks po lo ziv nih ma te ri ja, na vo di se u sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

M. V.

UHAP [EN VR BA [A NIN

Osum wi ~en za pqa~ ku i pro va le Vr ba ska po li ci ja uhap si la je i za dr `a la do sa slu {a wa Dra ga na V. (1987) iz tog gra da pod sum wom da je 23. ja nu a ra, ma ski ran i uz pret wu imi ta ci jom pi {to qa, na te rao rad ni cu jed ne pro dav ni ce da mu pre da no vac.

Po li ci ja, ta ko |e, sum wa da je on u no }i iz me |u 4. i 5. fe bru a ra pro va lio u jo{ jed nu rad wu i ki osk, oda kle je od neo iz ve snu ko li ~i nu ro be. Deo ukra de nih stva ri vra }en je vla sni ci ma, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

NO VO SA \A NIN UHVA ]EN NA DE LU

Pro va la u apo te ci Kri mi na li sti~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv No vo sa |a ni na \or |a G. (1979), ko ji se te re ti da je prek si no} oko 23 sa ta pro va lio u apo te ku u Ru me na~ koj uli ci. We ga je na li cu me sta uhva ti la de `ur na pa tro la in ter vent ne po li ci je i po tom od ve la u slu `be ne pro sto ri je. Osum wi ~e nom se pri pi su je kri vi~ no de lo te {ke kra |e, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je.

M. V.

~etvrtak10.februar2011.

13

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU

Po tvr |e ne ka zne di le ri ma he ro i na Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je pre su du Vi {eg su da u No vom Sa du ko jom je 12 oso ba osu |e no na vi {e go di {we ka zne za tvo ra zbog pro da je i po se do va wa he ro i na, sa op {ti la je ju ~e „Dnev ni ku” port pa rol ka no vo sad skog Vi {eg su da Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Ka ko se na vo di, zbog pro da je he ro i na Stra hi wa [u we vi} iz Ko sov ske Mi tro vi ce osu |en je na ~e ti ri i po go di ne za tvo - Apelacioni sud u Novom Sadu ra, Alek san dar @iv ko vi} iz Zbog istog kri vi~ nog de la Dra Aran |e lov ca i Ne nad Jo va no vi} gan Ga lin i \or |e Voj no vi} osu do bi li su po pet go di na, Alek san - |e ni su na po ~e ti ri go di ne za tvo dar Si mo vi} iz Ko sov ske Mi tro - ra, Ga vra Ka lem na tri go di ne, a vi ce osu |en je na pet i po, a Pre - Tri vun Jo si po vi} do bio je pet go drag \u ki} na dve i po go di ne za - di na za tvo ra. Dar ku Ba bi }u po tvo ra. tvr |e na je ka zna od dve go di ne, Ve -

li mi ru Vu le ti }u od dve go di ne i osam me se ci, a \u ri @i gi }u ka zna od tri i po go di ne.

Op tu `e ni Go ran @i gi} oslo bo |en je od op tu `be za neo vla {}e no dr `a we i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, dok je pro tiv Bo ja na Da vi do vi }a iz Se~ wa ob u sta ve qen po stu pak jer je u me |u vre me nu pre mi nuo u Okru `nom za tvo ru u No vom Sa du u dru goj po lo vi ni ja nu a ra 2010.

Po na vo di ma op tu `ni ce, okri vqe ni su od kra ja 2007. do 8. av gu sta 2008. go di ne u No vom Sa du i Ba~ kom Jar ku pre pro da va li he roin ko ji su na ba vqa li na Ko so vu, a pr vo o kri vqe ni [u we vi} je u ve }i ni ot kri ve nih ak ci ja bio glav ni na ba vqa~.

M. B.

ZAH TEV ZA OD [TE TU OD MI LION DI NA RA

[a ri }e va pri ja te qi ca tu `i la mi ni star ku prav de Pri ja te qi ca Dar ka [a ri }a La na Po po vi} (30), pod ne la je tu `bu Pr vom osnov nom su du u Be o gra du pro tiv mi ni star ke prav de Sr bi je Sne `a ne Ma lo vi} ko jom tra `i mi lion di na ra od {te te, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u tom su du.

– Re~ je o tu `bi za na kna du ne ma te ri jal ne {te te zbog po vre de ~a sti i ugle da i pre tr pqe nih du {ev nih bo lo va – iz ja vi la je port pa rol ka su da Iva na Ra mi}, i do da la da je tu `bom, osim mi ni star ke, ob u hva }e no i Mi ni star stvo prav de i da im je tu `ba upu }e na na od go vor ko ji bi tre ba lo da do sta ve u ro ku od 30 da na. [a ri }e va ne ven ~a na su pru ga, ko ja je osta la bez vi {e obje ka ta zbog sum we da su ku pqe ni [a ri }e vim nov cem ste ~e nim pro da jom ko ka i na, tvr di da joj je mi ni star ka svo jim iz ja va ma o od u zi ma wu imo vi ne ugro zi la eg zi sten ci ju, pre neo je ju ~e dnev ni list „Blic”. Taj list na vo di da La na Po po vi} u tu `bi tvr di da joj je na ne ta „ne na dok na di va {te ta jer joj je zbog ne i sti ni tih in for ma ci ja bio ugro `en `i vot pa je sto ga bi la pri mo ra na na to da se ise li iz ze mqe, a oko li na je pre ma woj is po qi la pre zir ve li kih raz me ra”.

U tu `bi se jo{ na vo di da La na Po po vi}, ko ja je po za ni ma wu vas pi ta~ i ko joj je, iz me |u osta -

Privremeno oduzeti vrti} u Zemunu

Ma lo vi}: Na sta vak pri ti sa ka Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} iz ja vi la je ju ~e da je tu `ba ko ju je pro tiv we pod ne la pri ja te qi ca Dar ka [a ri }a La na Po po vi} jo{ je dan u ni zu u~e sta lih pri ti sa ka pri pad ni ka [a ri }e vog kla na na pra vo sud ne or ga ne.

Sne `a na Ma lo vi} je u iz ja vi za Ta njug na ve la da }e se, uko li ko do bi je sud ski po ziv, na we ga oda zva ti, is ti ~u }i da sva ko tre ba da bu de do stu pan sud skim or ga ni ma.

Mi ni star ka je oce ni la da je Za kon o od u zi ma wu imo vi ne uneo po met wu u kri mi nal ne kru go ve, ko ji ko ri ste sve me to de pri ti sa ka i pret wi ne bi li za {ti ti li ne le gal no ste ~e nu imo vi nu.

– Ni ka kvi pri ti sci i pret we ne }e me spre ~i ti da na sta vim bor bu pro tiv svih vi do va kri mi na la, po seb no or ga ni zo va nog – po ru ~i la je mi ni star ka Ma lo vi}.

log pri vre me no od u zet i pri vat ni vr ti} u [i le ro voj uli ci, zbog iz ja va mi ni star ke „vi {e ni je u mo gu} no sti da se za po sli”, kao i da je „pri nu |e na na to da se osa mi i iz be ga va qu de”. [a ri} je pre ko svo jih advo ka ta do sa da pod neo vi {e tu `bi pro tiv dr `av nih funk ci o ne ra, no vi na ra i me di ja jer mu je, ka ko tvr di, „po vre |e na pret po stav ka ne vi no sti”.

Sre di nom sep tem bra 2010. tu `io je pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, mi ni stre prav de i unu tra {wih po slo va – Sne `a nu Ma lo vi} i Ivi cu Da ~i }a, kao i dr `av nog se kre ta ra Mi ni star stva prav de Slo bo da na Ho me na i tra `io de set mi li o na di na ra od {te te.

Od La ne Po po vi}, kao li ca po ve za nog sa [a ri }em, pri vre me no je za ple we no ob da ni {te u [i le ro voj 87 od 142 kva drat na me tra, kao i par ce la na is toj adre si od 300 kva dra ta. Istom sud skom od lu kom od mar ta 2010. od u zet joj je i auto mo bil BMW X-3, kao i 17.250 evra ko ji su pro na |e ni kod we.

Obje kat za ob da ni {te ona je ku pi la za 166.500 evra od „Mat kom pa ni je”, ina ~e [a ri }e vog pred u ze }a u Pqe vqi ma. U od lu ci o od u zi ma wu na vo di se da je o~i ta ne sra zme ra iz me |u za ko ni tih pri ma wa i imo vi ne ko ju po se du je, a za ko ju ni je pru `i la ni je dan do kaz da ju je za ko ni to ste kla.

(Ta njug)

U BE O GRA DU NA STA VQE NO SU \E WE ZA UBI STVO HR VAT SKOG NO VI NA RA IVE PU KA NI ]A

Jo ca Am ster dam tra `i za {ti tu od me dij skih na pi sa OPQA^ KA NA ZLA TA RA U VA QE VU

Lo po vi od ne li na kit vre dan 100.000 evra – Ma ski ra ni lo po vi, od ko jih je je dan bio na o ru `an, opqa~ ka li su oko tri ki lo gra ma zlat nog na ki ta, vred nog 100.000 evra, iz zla ta re „W.O.G.–zla tar stvo” u Va qe vu – iz ja vio je osni va~ i vla snik ove zla ta re To mi slav Pe tro vi}.

On je re kao da su u po ne de qak uve ~e, za sa mo ne ko li ko mi nu ta, lo po vi u{li u zla ta ru i, upe riv {i pi {toq u sle po o~ ni cu pro da va ~i ca ma, na re di li da im da ju sav zla tan na kit iz se fa, a za tim, spa ko vav {i na kit u vre }u za sme }e, po be gli niz Ko lu ba ru.

– Raz boj ni ci su, upr kos br zoj in ter ven ci ji po li cij ske pa tro le, us pe li da po beg nu – re kao je Pe tro vi}.

Ova zla ta ra za po {qa va 16 rad ni ka, a wen na kit se pro iz vo di na naj sa vre me ni jim ma {i na ma, ko je je Pe tro vi} sop stve nim pa ra ma uve zao iz Ame ri ke.

Pe tro vi}, ko ji je na mno gim saj mo vi ma u na {oj ze mqi i ino stran stvu osvo jio broj na pri zna wa za kva li tet i di zajn zlat nog na ki ta, ve ru je da }e pqa~ ka {i bi ti ot kri ve ni jer su kra |u re gi stro va le vi deo-ka me re u zla tar skom cen tru.

(Ta njug)

Op tu `e ni Sre ten Jo ci}, zva ni Jo ca Am ster dam, za tra `io je ju ~e od Spe ci jal nog su da u Be o gra du da ga, ka ko je na veo, za {ti ti od me dij skih ma ni pu la ci ja, kao i is tra gu o me dij skim na pi sma o to me da, na vod no, iz we go vih kru go va sti `u pret we su di ji Vla di mi ru Vu ~i ni }u, pred sed ni ku sud skog ve }a ko je po stu pa u pro ce su u ko jem se Jo ci }u, @eq ku Mi lo va no vi }u i Mi len ku Ku zma no vi }u su di po op tu `ba ma za ume {a nost u ubi stvo no vi na ra hr vat skog „Na ci o na la“ Ive Pu ka ni }a.

U na stav ku su |e wa u „pred me tu Pu ka ni}“, okri vqe ni Jo ci} se po vo dom ta kvog na pi sa u ju ~e ra {wem bro ju jed nog be o grad skom li sta obra tio su du mol bom da se, ka ko je re kao, „spro ve de pu na is tra ga o sve mu“.

– Mo lio bih vas da me za {ti ti te u ovom po stup ku. Ra ni je je u me di ji ma na isti na ~in po mi wan i pred sed nik dr `a ve i svi osta li.

Kad ja tre ba da se bo rim da do ka `em svo ju ne vi nost, u no vi na ma se pi {e da je ugro `en pred sed nik ve }a – ka zao je Jo ci}. Do dao je da se u

Sreten Joci}

me di ji ma go di na ma pro tiv we ga sva {ta pi {e te da mu to na no si ve li ku {te tu, ali da ipak ni je tu `io ni je dan me dij.

Glav ni su di ja Vla di mir Vu ~i ni} je na veo da je mi {qe wa da glav ni pre tres ni je me sto gde bi se raz ma trao po me nu ti me dij ski na pis, te da „ne vi di raz log da se to is tra `u je ov de na pre tre su“. Su di ja Vu ~i ni} je po zvao me di je da objek tiv no iz ve {ta va ju, ka ko je na gla sio „uz po {to va -

we pret p o s tav k e ne v i n o s ti okri vqe nog, kao i da se uz dr `e od bi lo ka kvih in for ma ci ja ko je bi re me ti le tok po stup ka, {to je, uosta lom, i wi ho va za kon ska oba ve za“.

– Po sto je slu `be, nad le `ni or ga ni ove dr `a ve, ~i ji je po sao da is pi ta ju ta kve si tu a ci je. Sma tram da je po na {a we okri vqe nih u ovoj sud ni ci ko rekt no. Mi slim da mo je mi {qe we de le i ~la no vi sud skog ve }a – ka zao je su di ja Vu ~i ni}.

Ju ~e je na glav nom pre tre su za vr {e no is pi ti va we sve do ka op tu `be To mi sla va Mar ja no vi }a, ko ji je sve do ~io iz @u pa nij skog su da u Za gre bu pu tem vi deo-kon fe ren cij ske ve ze. U pro ce su ko ji je u Za gre bu okon ~an u „pred me tu Pu ka ni}“ u pr vom ste pe nu osu |u ju }om pre su dom iz re ~e nom okri vqe ni ma Ro ber tu Ma ta ni }u, Slo bo da nu \u ro vi }u i osta li ma, Mar ja no vi} je bio krun ski sve dok op tu `be. Da nas bi, ka ko je na ja vqe no, pu tem vi deo-lin ka tre ba lo da sve do ~i op tu `e ni Slo bo dan \u ro vi}, ina ~e, kum Sre te na Jo ci }a.

Op tu `ni ca srp skog Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti Jo ci }a za or ga ni zo va we kri mi nal ne gru pe ko ja je, po na vo di ma op tu `be, 23. ok to bra 2008. go di ne u Za gre bu iz vr {i la ubi stvo no vi na ra Pu ka ni }a, s kim je u pod met nu toj eks plo zi ji po gi nuo i we gov sa rad nik Ni ko Fra wi}.

Op tu `ni com se Jo ci }u sta vqa na te ret da je sa „za sa da ne i den ti fi ko va nim li cem po sti gao do go vor da za je dan i po mi lion evra or ga ni zu je ubi stvo Pu ka ni }a“.

Dru go o kri vqe nog @eq ka Mi lo va no vi }a op tu `ni ca te re ti da je 23. ok to bra 2008. na par kin gu is pred zgra de “Na ci o na la”, „po red Pu ka ni }e vog auto mo bi la osta vio sku ter s eks plo ziv nom na pra vom, ko ju je ne i den ti fi ko va ni pri pad nik gru pe ak ti vi rao da qin skim upra vqa ~em“.

Pred @u pa nij skim su dom u Za gre bu po stu pak je vo |en pro tiv Ro ber ta Ma ta ni }a, Lu ke Ma ta ni }a, Ami ra Ma fa la ni ja, Slo bo da na \u ro vi }a, Bo ja na Gu du ri }a, te u od su stvu i pro tiv @eq ka Mi lo va no vi }a.

J. J.

14

dru[tvo

~etvrtak10.februar2011.

DVA SINDIKATA U PROSVETI I DAQE [TRAJKUJU

U VI[ENACIONALNOJ SENTI I SEVERNOBANATSKOM OKRUGU

Po li caj ci u~e ma |ar ski je zik U vi {e na ci o nal noj po ti skoj op {ti ni Sen ta i osta lim sre di na ma na pod ru~ ju Se ver no ba nat skog okru ga sta we bez bed no sti oce wu je se kao vr lo do bro, obez be |e nost pot pu ne za {ti te `i vo ta, li~ ne i imo vin ske si gur no sti gra |a na ta ko |e se oce wu je po voq nim, a uz to is ti ~e se i o~u va no po voq no sta we me |u na ci o nal nih od no sa.

Na gla {a va se da ni je bi lo re me }e wa jav nog re da i mi ra, ni ti su ko ba na na ci o nal noj osno vi.

Ka da su u vi {e na vra ta na sen }an skim uli ca ma pro {le je -

dnevnik

me |u na ci o nal noj osno vi, jer Sen ta je od u vek bi la oaza mir nog su `i vo ta pri pad ni ka raz li ~i tih na ci o nal nih za jed ni ca.

Do du {e, uku pan broj kri vi~ nih de la na pod ru~ ju sen }an ske op {ti ne po ve }an je za 19 od sto, u obla sti op {teg kri mi na li te ta la ne je kri vi~ nih de la bi lo vi {e za 27,76 od sto, ali je ra sve tqa va we kri vi~ nih de la sa ne po zna tim iz vr {i o ci ma bio ~ak 75,24 od sto. To je do pri ne lo da Po li cij ska sta ni ca Sen ta bu de naj e fi ka sni ja na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve

U 250 {ko la u Voj vo di ni ~a so vi po po la sa ta Dok je Sin di kat obra zo va wa Sr bi je u po ne de qak i ozva ni ~io svo ju od lu ku o pre stan ku {traj ka, a Sin di kat rad ni ka u pro sve ti Sr bi je, po sle kon tra dik tor nih in for ma ci ja o po vla ~e wu i vra }a wu pot pi sa na pro to kol s Vla dom, ta ko |e ob u sta vio sva ki vid pro te sta, u 250 {ko la u Voj vo di ni {trajk se na sta vqa, ali sa da vi {e ne ma {ko la u ko ji ma je na sta va pot pu no ob u sta vqe na, ne go se u oni ma ko je su i da qe u pro te stu odr `a va ju ~a so vi skra }e ni na 30 mi nu ta. Po re ~i m a Mi o d ra g a Pro t i } a iz

jed ni~ ke plat for me za da qe pre go vo re ova dva sin di ka ta s Vla dom jer do sa da {wa, ko ju su pot pi sa la sva ~e ti ri sin di ka -

Erdeqi: Vlada poku{ava da zavadi sindikate

Ministar: U skladu s mogu}nostima Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} je iz ja vio da no vi pred log pro to ko la ko ji su na ja vi la dva sin di ka ta u {traj ku jo{ ni je sti gao u Vla du.

– Ka da bu de mo do bi li to pi smo, na rav no da }e mo od go vo ri ti i po zva ti re sor ne sin di ka te. Vla da je sprem na da ra di sa sin di ka ti ma na una pre |e wu ma te ri jal nog po lo `a ja za po sle nih, ali vo de }i ra ~u na o eko nom skim mo gu} no sti ma ze mqe.

Sin di ka ta po svet nih rad ni ka Voj vo di ne, u za kon skom {traj ku je jo{ ovaj sin di kat, kao ~lan Uni je, i Sin di kat „Ne za vi snost”.

– Osim 202 {ko le u Voj vo di ni ko je su ~la ni ce SPRV-a, ~a so vi su skra }e ni i u 50 {ko la ~la ni ca Sin di ka ta „Ne za vi snost” u Po kra ji ni – ka `e Pro ti}. – U to ku je iz ra da za -

Pred sed nik Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je Le o nar do Er de qi re kao je da Vla da po ku {a va da za va di sin di ka te ko ji su, ne za do voq ni pred lo gom pro to ko la, na sta vi li {trajk, i na veo da od po ~et ka {traj ka taj sin di kat ima 7.000 no vih ~la no va, od no sno da ih je u Uni ji sa da 45.000. ta ko ja su za po ~e la {trajk, vi {e ne va `i po {to su pot pi si va wem pro to ko la ko ji je Vla da pred lo `i la dru ga dva sin di ka ta pri ki nu la {trajk.

D. Deve~erski

MINISTARSTVO NAUKE U EVROPSKOM UPITNIKU PREBROJAVALO I QUDSKI KAPITAL

se ni hu li ga ni no }u pa li li put ni~ ke auto mo bi le, za ko je se ka sni je is po sta vi lo da su ma lo let ni ci, ko ji ni su gle da li na re gi star ske ozna ke, ta ko da su pa qe na vo zi la Ma |a ra i Sr ba bi la sa ra znim do ma }im, pa i ma |ar skim ta bli ca ma. Ja sno kao dan bi lo je da u hu li gan skom na le tu ni je bi lo na ci o na li sti~ ke ni ti dru ge po za di ne, pa ~ak ni je ni bi lo po ku {a ja da se pa qe vi na auto mo bi la svr sta na kli zav i opa san te ren ko ji bi pod gre ja vao me |u na ci o nal nu ne tr pe qi vost.

Gra do na ~el ni ca Sen te Ani ko [ir ko va is ti ~e da je sa rad wa po li ci je i lo kal ne sa mo u pra ve do bra, uka zu ju }i da ne po ve re we ko je su gra |a ni u ra ni jem pe ri o du ima li pre ma po li ci ji ne sta je.

- Gra |a ni tre ba da shva te da je po li ci ja tu da ot kri je kri vi~ na de la i obez be di wi ho vu si gur nost - kon sta tu je [ir ko va. - Bi lo je u pret hod nim go di na ma slu ~a je va ka da se po li caj -

Ki kin da ko ja je po u~in ku pr va u Voj vo di ni i u sa mom vr hu u Sr bi ji, a za sen }an skim po li caj ci ma, iako do brim pro se~ nim u~in kom, za o sta ju kom {i je iz ^o ke, Ade, Ka wi `e, No vog Kne `ev ca i Ki kin de.

Kli ca ne po ve re wa ko jeg je bi lo ra ni jih go di na bi la je i zbog to ga {to po li caj ci ko ji su u Sen tu, ili ne ku dru gu sre di nu sa ve }in skim ma |ar skim sta nov ni {tvom, do la zi li sa stra ne i ni su zna li je zik sre di ne, ali se pre va zi la zi i je zi~ ka ba ri je ra. Za po li cij ske slu `be ni ke od pre dve go di ne, za hva qu ju }i sa rad wi Po li cij ske upra ve Ki kin da i lo kal nih sa mo u pra va, or ga ni zo va ni su kur se vi u~e wa ma |ar skog i rom skog je zi ka.

- Pra vi pro fe si o nal ci po li caj ci, u ovoj sre di ni sa ve }in skim ma |ar skim `i vqem, ako `e le uspe {no da oba vqa ju svoj po sao mo ra ju po zna va ti je zik, kul tu ru i obi ~a je, da bi u`i va li po ve re we i bi li pra -

U Kikindi idu na kurs romskog Osnov ne kur se ve ma |ar skoj je zi ka u Sen ti i Ka wi `i je pro {lo po 15 po la zni ka po li cij skih slu `be ni ka, u se di {tu Se ver no ba nat skog okru ga u Ki kin di upra vo je za vr {en kurs ma |ar skog za 12, a pre je kurs po ha |a lo 19 po li ca ja ca. U Ki kin di je 20 po li ca ja ca za vr {i lo i osnov ni kurs rom skog je zi ka. ci ni su pri me re no od no si li, pa je zbog ta kvih po stu pa ka po ve re we bi lo po qu qa no. Gra |a ni u sva ko dnev nim kon tak ti ma po la ko pri me }u ju da se od nos zna ~aj no pro me nio, a to me je do pri ne lo i po boq {a no sta we bez bed no sti, za hva qu ju }i efi ka snom ra sve tqa va wu kri vi~ nih de la na na {em pod ru~ ju. Ra du je {to u na {oj sre di ni ni je bi lo re gi stro va nih eks ce sa na

vi po li caj ci. U na {em pro gra mu za po li caj ce ko ji ne zna ju ma |ar ski, ili ga ne zna ju do voq no, spro vo de se kur se vi za u~e we je zi ka. To je pri hva }e no od stra ne po li cij skih slu `be ni ka pa su ve} po ha |a li osnov ni kurs i na sta vi }e da u~e we usa vr {a va ju na na pred nom kur su - ka `e ko man dir Po li cij ske sta ni ce Sen ta Dra gan To do ro vi}.

M. Mitrovi}

Po bro ju na u~ ni ca zre li smo za EU

Mi ni star stvo za na u ku i teh no lo {ki raz voj ob ja vi lo je na svom saj tu i ta ko sta vi lo na uvid jav no sti, pi ta wa i od go vo re na Upit nik Evrop ske ko mi si je (o kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u EU) ko ji se od no se na do men ovog mi ni star stva. To su po gla vqa 7 i 35, ko ja tre ti ra ju pra vo in te lek tu al ne svo ji ne i na u ku i is tra `a va wa.

U ovom po to wem Mi ni star stvo je „pro pi ti va no” i o ja ~a wu qud skog ka pi ta la i po kre tqi vo sti is tra `i va ~a, pa ta ko sa zna je mo (po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku) da je u Sr bi ji 2009. u is tra `i va wu i raz vo ju bi lo za po sle no 11.534 qu di, a ka ko je ukup no za po sle nih ta da bi lo 1.889.085, zna ~i da su na u~ ni ci ~i ni li 0,611 od sto ukup ne rad ne sna ge!

Od ukup nog bro ja is tra `i va ~a ~ak 47 od sto su `e ne, {to pol nu struk tu ru na u~ ni ka ~i ni po zi tiv nom i iz nad pro se ka evrop skih ze ma qa. Pri ~a o ka dro vi ma u Upit ni ku je tre ti ra na i kroz kvan ti ta tiv ne in for ma ci je o vi so ko o bra zo va ni ma u pe ri o du 2005–2008.

Broj upi sa nih stu de na ta u Sr bi ji tih se go di na uglav nom kre tao oko 233.000, s „ko le ba wi ma” plus ili mi nus 1.000-2.000, dok je isto vre me no broj di plo mi ra nih, kao i onih ko ji su to u~i ni li u ro ku, ra stao iz go di ne u go di nu. O~i gled no da je vre me „ve ~i tih stu de na ta” pro {lo, pa je 2005. go di ne di plo mu ste klo 27.537 stu de na ta, dok je 2008. di plo mi ra lo ~ak 40.330, od ko jih je 24.512 stu dent ki wa! Od ukup nog bro ja di plo mi ra nih u 2008, wih 25.476 ste klo je aka dem sko obra zo va we, od no sno za vr {i lo fa kul tet, a 14.854 za vr {i lo je vi so ku (vi {u) {ko lu. Naj ma sov ni ji su, na rav no, di plom ci na dr `av -

nim uni ver zi te ti ma, ko jih je 20.775 (u cen tral noj Sr bi ji 15.325, a u Voj vo di ni 5.450), dok je na pri vat nim uni ver zi te ti ma di plo mi rao 4.701 stu dent (u cen tral noj Sr bi ji 2.654, u Voj vo di ni 2.047).

Pre ma pod ru~ ju obra zo va wa, naj vi {e di plo ma ca u 2008. ima li smo u dru {tve nim na u ka ma, po slo va wu i pra vu – 16.778, teh ni ci, pro iz vod wi i gra |e vi nar stvu 5.752, obra zo va wu 4.598, umet no sti i hu ma ni sti~ kim na u ka ma 3.446, pri rod nim na u ka ma, zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti 3.310, ma te ma ti ci i in for ma ti ci 2.839, uslu ga ma 2.486 i u po qo pri vre di i ve te ri nar stvu 1.121.

Evro pa nas je pi ta la i da li po sto ji pro blem od li va mo zgo va is tra `i va ~a i na u~ ni ka, po sto je li po da ci o to me ko li ko je srp skih na u~ ni ka u ino stran stvu i gde?

Mi ni star stvo u od go vo ru na vo di da je, po po pi su iz 2002, vi {e od 400.000 gra |a na Sr bi je u ze mqa ma {i rom sve ta, a pre ko 50

od sto ise qe nih na pu sti lo je ze mqu od 1991. do 2002. Vi {e od {est od sto ukup nog bro ja, wih 25.254, ima vi so ku {kol sku spre mu. Me |u tim, is ti ~e se da je broj vi so ko o bra zo va nih qu di ko ji su na pu sti li Sr bi ju pot ce wen jer re zul ta ti stu di je o bro ju imi -

Kako zadr`ati mlade stru~wake?

Na pi ta we ka kvim po li ti ka ma Vla da pri stu pa re {a va wu pro ble ma od li va na u~ nih mo zgo va, Mi ni star stvo je od go vo ri lo da je u Stra te gi ji na u~ nog i teh no lo {kog raz vo ja Sr bi je 2010–2015, u okvi ru pro je ka ta ko ji se re a li zu ju nov cem do bi je nim iz fi nan sij skog aran `ma na s Evrop skom in ve sti ci o nom ban kom, pred vi |en i pro je kat po vrat ka na {ih na u~ ni ka iz di ja spo re. Po seb nog stra te {kog do ku men ta o wi ho vom po vrat ku iz ino stran stva Sr bi ja ne ma, ali se u po sled we dve go di ne re a li zu je vi {e pro je ka ta (vla di nih i ne vla di nih or ga ni za ci ja) usme re nih na re {a va we tog pro ble ma. Ta ko |e, Mi ni star stvo je 2009. po kre nu lo iz ra du ba ze po da ta ka na {ih is tra `i va ~a u ino stran stvu i do sa da ih se pri ja vi lo 660. Po seb no su apo stro fi ra ne me re po dr {ke i pod sti ca wa po vrat ka na {ih na u~ ni ka ko je pred u zi ma Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u~ ni i teh no lo {ki raz voj Voj vo di ne, ko ji je od 2005. do 2009. re a li zo vao i pro gram ski ela bo rat „400 mla dih is tra `i va ~a za put ka evrop skoj in te gra ci ji”.

gra na ta i emi gra na ta u ze mqa ma OECD-a po ka zu ju da je od ukup nog bro ja srp skih i cr no gor skih mi gra na ta 11,9 od sto s vi so ko {kol skom di plo mom. Od liv mo zgo va na sta vio se i po sle 2000. go di ne i pro ce wu je se da je emi gri ra lo oko 50.000 qu di, od ko jih 6.000 vi so ko o bra zo va nih.

Naj ~e {}e de sti na ci je za emi gra ci ju is tra `i va ~a su pre ko o ke an ske ze mqe (Ka na da, SAD i Austra li ja), te Ve li ka Bri ta ni ja, Ne ma~ ka, Fran cu ska i [vaj car ska. Po prof. dr Vla di mi ru Gre ~i }u, srp ska na u~ na di ja spo ra ob u hva ta vi {e od 10.000 is tra `i va ~a, {to je pri bli `no bro ju is tra `i va ~a u Sr bi ji. „Bu du }i tren do vi od la ska na u~ no i stra `i va~ kog ka dra iz Sr bi je pr ven stve no }e za vi si ti od po tra `we stra nih ze ma qa za tim stru~ wa ci ma, kao i od br zi ne raz vo ja na ci o nal ne eko no mi je i na u ke”, is ti ~e se u od go vo ru Mi ni star stva za na u ku i teh no lo gi ju na upit EK-a.

V. ^eki}

VESTI Stu den ti dok tor skih stu di ja osta li bez sti pen di ja Stu den ti ma spe ci ja li sti~ kih i dok tor skih stu di ja dru ge i tre }e go di ne, ko ji su sti pen di ra ni iz Re pu bli~ ke fon da ci je za raz voj na u~ nog i umet ni~ kog pod mlat ka, uki nu te su sti pen di je, ta ko da ne m a j u mo g u} n ost da upi { u {kol s ku 2010/2011. go di nu, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. Vla da Sr bi je u ok to bru je usvo ji la od lu ku o bu xet skim kvo ta ma sa mo za stu den te ko ji su u 2010/11, upi sa li pr vu go di nu post di plom skih stu di ja. Ta ko su sta ri sti pen di sti, ko ji ve} po ha |a ju dok tor ske ili spe ci ja li sti~ ke stu di je, osta li bez obe }a ne {ko la ri ne i bez mo gu} no sti da pre |u na bu xet sko fi nan si ra we, bu du }i da se od lu ka Vla de ne mo `e pri me ni ti re tro ak tiv no. Oni tre nut no ne ma ju pra vo da upi {u 2010/2011. {kol sku go di nu, da re dov no po -

ha |a ju na sta vu i po la `u is pi te jer ne ma ju fi nan sij sku po dr {ku Fon da ci je.

U Be o gra du pro gla {e na epi de mi ja gri pa Na te ri to ri ji Be o gra da pro gla {e na je epi de mi ja gri pa od ko jeg je obo le lo vi {e od 7.000 oso ba i za bra we ne su po se te pa ci jen ti ma na bol ni~ kom le ~e wu.

Epi de mi o log Za vo da za jav no zdra vqe Pre drag Kon je na veo da je u 11 op {ti na pre o stro `nim nad zo rom utvr |e no da je od nos obo le lih i zdra vih 450 pre ma 100.000, pa se „in di rekt no kon sta tu je” da je to kom pro {le ne de qe bi lo vi {e od 7.000 obo le lih od gri pa.

- Ova si tu a ci ja je o~e ki va na za ovo do ba go di ne i pred sta vqa uobi ~a je nu si tu a ci ju epi de mij ske po ja ve gri pa. O~e ku je se da se u na red ne tri do ~e ti ri ne de qe odr `a va, pa i po ve }a va ak tiv nost vi ru sa gri pa, za tim na kon do sti za wa kul mi na ci je do la zi do pa da - re kao je epi de mi o log.

Do voq no ci to sta ti ka u bol ni ca ma Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we spro veo je ten der za na bav ku 16 vr sta ci to sta ti ka pod po seb nim re `i mom iz da va wa, ko ji se na la ze na li sti C, pa su, ka ko ka `u Za vo du, sve zdrav stve ne usta no ve u ko ji ma se le ~e on ko lo {ki bo le sni ci snab de ve ne do voq nim ko li ~i na ma ovih le ko va. U tu svr hu iz zdrav stve ne ka se je odvo je no 2,675 mi li jar de di na ra. Za 26 vr sta ci to sta ti ka s li ste B RZ ZO je za ovu go di nu iz dvo jio 1,3 mi li jar du di na ra.

Ka ko is ti ~u u Za vo du, za le ~e we sva ke ma lig ne bo le sti po sto ji lek na po zi tiv noj li sti le ko va. Sva ki od tih le ko va na ba vqa se o tro {ku Za vo da, a pa ci jen ti ih do bi ja ju pre ma po tre ba ma i in di ka ci ja ma ko je se od re |u ju pre ma svet skim i evrop skim stan dar di ma u le ~e wu ovih bo le sti. Pot ko mi si ja za ma lig ne bo le sti, ko ju ~i ne vo de }i stru~ wa ci iz obla sti on ko lo gi je, re dov no sa gle da va po tre be, uskla |u je in di ka ci -

je sa sa vre me nim stru~ nim tren do vi ma i oba vqa di stri bu ci ju le ko va u zdrav stve ne usta no ve. U okvi ru Mi ni star stva zdra vqa pot ko mi si je za ma lig ne bo le sti da je svo je pre po ru ke za uvo |e we od re |e nih le ko va u te ra pi ju.

J. B.

Le ka ri i Vla da pre go va ra ju 16. fe bru a ra Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti sa op {tio je da }e pre go vo ri o zah te vi ma za po boq {a we ma te ri jal nog po lo `a ja za po sle nih u ovom sek to ru bi ti na sta vqe ni 16. fe bru a ra u Mi ni star stvu fi nan si ja Sr bi je, ka da }e se po je di na~ no ana li zi ra ti i kvan ti fi ko va ti svi zah te ve ko je je ovaj sin di kat pre dao Vla di. Pred stav ni ci ma Sin di ka ta ju ~e je uru ~e na plat for ma o una pre |e wu ma te ri jal nog po lo `a ja za po sle nih u jav nom sek to ru.

kultura

c m y

dnevnik

ФОРМИРАНА БАЗА ПОДАТАКА О КУЛТУРНИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА У СРБИЈИ

Виртуелна агенда Завод за проучавање културног развитка саставио је, на иницијативу Министарства културе, Агенду манифестација Србије и представиће је јавности на конференцији 11. фебруара, најављено је из Завода.Након детаљног истраживања формирана је највећа база културних манифестација у земљи, која ће грађанима Србије, али и иностраним посетиоцима, приближити различита културна дешавања. У Србији се сваке године одржи на стотине културних манифестација, међу којима су најстарије основане још у 19. веку. Агенда представља колико их је укупно, ко их организује, а ко посећује, где се одржавају, које су најзначајније, које најнеобичније.Сви заинтересовани моћи ће на брз и једноставан начин да претражују културне догађаје у Србији према називу, месту и времену одржавања, години оснивања и врсти манифестације.

На презентацији ће говорити министар културе Небојша Брадић, државни секретар за туризам у Министарству економије и регионалног развоја Горан Петковић, директор Завода Александар Лазаревић, помоћник директора Туристичке организације Србије Милош Миловановић и истраживач-сарадник Маја Миличевић. Том приликом биће презентовани резултати истраживања, начин коришћења Агенде, као и значај који та база може имати за културни и туристички развој Србије. Агенда ће бити доступна на интернет страници Завода за проучавање културног развитка (www.za pro kul.org.rs), а садржаће описе манифестација, фотографије које приказују атмосферу са догађаја, као и детаљне податке о организаторима и то на српском и енглеском језику.

ПОВОДОМ ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД ПЕСНИКОВЕ СМРТИ

Барељеф са ликом Бранка Миљковића Барељеф са ликом песника Бранка Миљковића (1934-1961), рад вајара Небојше Митрића, биће откривен данас у просторијама Удружења књижевника Србије, поводом обележавања 50 година од смрти тог истакнутог песника. Песник, есејиста и преводилац Бранко Миљковић рођен је у Нишу 1934, дипломирао је на Филозофском факултету. Прве песме објавио му је Оскар Давичо у часопису “Дело” и тиме су му била отварена врата осталих часописа и издавача, а његова прва збирка песама “Узалуд је будим”, објављена је 1956.Поред поезије, писао је есеје и критике и бавио се превођењем руских и француских песника.

Због личних неспоразума са једним бројем песника и пријатеља, 1960. је напустио Београд отишао у Загреб где је радио као уредник културе у Радио Загребу. Миљковић је 12. фебруара 1961. пронађен мртав, обешен на дрвету, а његова изненадна смрт изазвала је бурне реакиције и нагађања да ли је песник извршио самоубиство или је убијен.Званични извештај полиције о смрти Миљковића, био је да је песник извршио самоубиство, али његова породица то није прихватила, тврдећи да су на његовом телу пронађени трагови насиља. Миљковић је аутор збирки песама: “Смрћу против смрти” (1959), “Ватра и ништа” (1960), “Порекло наде” (1960) и “Крв која светли” (1961).

15

МИКИ МАНОЈЛОВИЋ НИЈЕ ВИШЕ НА МЕСТУ ПРЕДСЕДНИКА УО ФИЛМСКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ

Узалудни напори уродили оставком Глумац Предраг Мики Манојловић поднео је оставку на место председника Управног одбора Филмског центра Србије (ФЦС). У кратком образложењу које је упутио председнику Владе Србије Мирку Цветковићу и министру културе Небојши Брадићу се каже:”До краја уверен да су се двогoдишњи напори које сам уложио у унапређење постојања Филмског центра Србије и допри-

децембру најавио могућност оставке. Потврда о Манојловићевој оставци стигла је и од вршиоца дужности директора ФЦС Мирољуба Вучковића који је рекао да је затечен овом оставком и да жали због тога.

- Манојловић је донео велику енергију, креативан потенцијал и заједно са члановима УО ФЦС уложио енергију у редифинисање ста-

Ми ни стар ство из ра зи ло жа ље ње Министарство културе изразило је жаљење поводом оставке Предрага Микија Манојловића на место председника Управног одбора Филмског центра Србије, јер је он, према оцени министарства, дао велики допринос изради нацрта Закона о кинематографији. У саопштењу министарства културе истакнуто је да је овај Закон веома важан за успостављање културне политике у области филма, за шта се и оно залаже. Како је саопштено, Влада ће у наредном периоду именовати новог председника УО ФЦС, водећи рачуна да се на том месту, важном за успостављање одрживе културне политике у области филма, нађе културни менаџер са добрим увидом. Министарство сматра да је то посебно важно јер предстоји “Година филма” у Србији, која ће битно одредити културну политику у овој области, а посебно статусе институција и запослених у њима. (Тан југ) нос стварању здраве основе српске кинематографије у пракси више пута показали непотребним, подносим оставку на дужност председника Управног одбора коју сте ми поверили”. На тој функцији Манојловић је био од фебруара 2009. године када је именован за председника УО ФЦС. Иако делује изненадна, упућени кажу да је у протеклих пар месеци, Манојловић отворено исказивао незадовољство због неусвајања системског закона о српској кинематографији и да је у

КОНЦЕРТ ЗА ПАМЋЕЊЕ КВАРТЕТА „РУБИКОН” И ИЗРАЕЛСКОГ ПИЈАНИСТЕ ИТАМАРА ГОЛАНА НА КОЛАРЦУ

Фасцинантно у сваком детаљу Избор Центра за музику Коларчеве задужбине и његовог главног уредника Мирјане Лазаревић да за обележавање Дана велике дворане, а у оквиру репрезентативног циклуса Великани музичке сцене изабере условно домаће уметнике, чланове Квартета „Рубикон” (показало се поново, тонски изузетно усклађеног ансамбла) и као специјалног госта израелског пијанисту Итамара Голана, уродио је једном од незаборавних, врхунских концертних вечери. Био је то пун погодак организатора, а како рече доајен српске виолске педагогије и у своје време наш најугледнији извођач на виоли, проф. Петар Ивановић, ови млади људи су тренутно „најбоље што имамо”, уколико се за њих може рећи да су наши. Од чланова квартета, виолиниста Милош Петровић и виолончелиста Драган Ђорђевић делују Квар тет „Ру би кон” на београдском Факултету музичке рађа интеракцију највишег степена, уметности, први виолиниста саста- али и да се до ње не стиже увек од ва Роман Симовић, тренутно један првог тренутка. Тако је и музика од концертмајстора Лондонског овог раног романтичара донета као симфонијског оркестра, за ову сре- поступно усклађивана слика кондину био је везан постдипломским трастних атмосфера, која на уском студијама у Новом Саду и интен- простору супротставља драматизивном свирачком активношћу, а чан немир нервозног тремола и виолиста Бранко Кабадаић, други лирску топлину и болну кантилену. Разуме се да је посебну „тежину“ солиста немачког оркестра Бамбершки симфоничари, за многе је гото- слављеничкој вечери дало учешће во чудесно откровење. Тако беспре- једног од највећих светских пијаникорно чист тон, мистичан и дубок, ста у домену камерног музицираали и кадифено мек и заобљен, по- ња, управо невероватног Итамара времено и светло обојен, давно ни- Голана кога смо већ слушали као смо чули од неког домаћег уметни- изванредног сарадника београдских виолинских љубимаца, неодока на овом инструменту. Већ уводном композицијом, Шу- љивих Јулијана Рахлина и Максима бертовим Квартетским ставом у це- Венгерова. Клавирски квинтет у Амолу, показано је да спој понаособ дуру Антоњина Дворжака, дело босјајних солиста, спремних да под- гато расцветане мелодике, виталне реде своје јединствене персонално- ритмике, сензибилно осенчених сти један другом и тако усагласе расположења и бриљантних звучидеје о заједничкој интерпретацији, них ефеката, пријемчиво за слуша-

~etvrtak10.februar2011.

ње, био је такође својим укупном ведрином и радошћу, те пријатном чешком фолклорном тематиком, добар избор - права композиција за приказивање Голанове блиставе харизме и фантастично тумачење пијанистичке партије префињеним и софтним, а опет веома експресивним тоном, као и остваривање саживљено симбиотичке сарадње с гудачима и перфектних слагања у ритмичком и динамичком нијансирању, темпима. Утисак да тако разиграно и перласто, савршено лако вођена клавирска деоница стално подстиче и „гура“ уједињени варијациони музички ток све до богато озвучене коде првог става, укључујући и сонорну уводну „реч“ с виолончелом и нестваран дијалог с виолом, остао је и током испевавања елегичне украјинске песме Думка (2. став), као и „вицкасто“ игривог Скерца (чешке игре Фуријант) и скоро „распојасаног“ Финала, при чему је расположена, права „музикантска“ суигра квартета, на тренутке стварала скоро оркестарску звучност. У другом поглављу овог изузетног концерта, с Квартетом“Рубикон“ као главним јунаком, представљен је једини Гудачки квартет Мориса Равела. Фасцинантно у сваком детаљу, с пуно инвентивних момената и једном особеном прозрачношћу и колоритом, извођење је поставило праву меру. У суштини обојено благом меланхолијом, али и блиставом сензуалношћу (у првом ставу), прштавом ритмичношћу (у пицикатима Скерца), с чежњиво осенченом водећом виолом и пуно ефеката тонског бојења (у савршено донетом трећем ставу), освајало је специфичном топлином и у живахном финалу, као и доследном распеваношћу једноставних тема кроз целу композицију. Вече за памћење! Ма ри ја Ада мов

ња ствари у области кинематографије у Србији. У време активности, односно председниковања Микија Манојловића, ФЦС је донео нови статут. Тај документ је недавно усаглашен са Законом о култури, рекао је Вучковић агенцији Танјуг и истакао да је у истом периоду УО ФЦС донео два правилника о поступку спровођења конкурса за суфинансирање пројеката из области филмског стваралаштва и то током само две године. Вучковић је подсетио да је Манојловић био члан комисије за из-

раду Закона о кинематографији, који на жалост није усвојен и чије усвајање је и даље неизвесно, као и да би усвајањем Закона биле дефинисане делатности, домени одговорности и такође финансирање у области кинематографије, као и положај и улога ФЦС. Према његовим речима, “Мики Манојловић је указивао на незадовољство процесом усвајања, односно неусвајања Закона о кинематографији”. У изјави Танјугу редитељ Горан Марковић је поводом Манојловићеве оставке био још експлицитнији рекавши да би тај гест требало схватити веома озбиљно, јер “то би могло да значи како озбиљни људи, значајни уметници, почињу да дижу руке од борбе за цивилизовану државу”.

- Мики Манојловић, Горан Паскаљевић и ја смо, заједно са

запосленима из Министарства културе, уз учешће великог броја филмских радника и уметника, уложили много времена и труда да бисмо израдили нацрт Закона о кинематографији - подсетио је Марковић, који је био члан радне групе за нацрт тог закона. Он је истакао да би нас “доношење закона о кинематографији сврстало међу цивилизоване народе који су га већ донели и одавно убирају његове плодове”.

- Нажалост, све време смо наилазили на отпор и опструкцију људи из појединих политичких кругова, који су нас једноставно замајавали, шаљући нас од једног министарства до другог, прво са једном врстом примедаба, а одмах затим са потпуно опречним идејама, - указао је Марковић. Познати режисер је додао да разуме Манојловића, “који је изгубио наду, а није желео да изгуби и достојанство”.

- То, уосталом, ни ми остали нећемо себи дозволити. Ако појединима филм и култура нису потребни, а нема баш много ствари са којима би се ова земља, као са кинематографијом, могла подичити, онда ни ми ту немамо шта да тражимо. Нек путују и они и њихови следбеници даље без нас, ако већ не виде даље од личних или партијских интереса - изјавио је Марковић који је овом приликом поставио и питање - Зар најава припајања Министарства културе Министарству за спорт и омладину не говори све - тако схватају културу: као јефтину забаву, један од начина за разбибригу у овим тешким временима? В. Ц.

ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ 61. БЕРЛИНАЛЕ

На програму 400 филмова Пројекцијом вестерна браће Коен “Човек звани храброст” у Берлину се вечерас отвара 61. међународни филмски фестивал, на којем ће до 20. фебруара бити приказано готово 400 филмова. Филм браће Коен је римејк истоименог класика из 1969. године са Џоном Вејном у насловној улози, коју у новој верзији тумачи Џеф Бриџиз. Поред њега, у филму о девојци која се свети убицама свог оца, глуме и Мет Дејмон, Џош Бролин и млада и талентована Хејли Стајнфелд.Међу филмовима на програму Берлинала биће редитељски деби глумца Рејфа Фајнса “Кориолан” и филм “Пина”, о покојној немачкој кореографкињи Пини Бауш који је Вим Вендерс снимио у 3Д техници. За Златног медведа надметаће се 16 остварења, укључујући нову верзију Шекспирове трагедије “Кориолан” коју је Фајнс снимио у Србији. Међу филмовима америчке продукције који ће бити приказани у такмичарској конкуренцији су трилер Џ. С. Чандора “Mar gin Call” у којем играју Кевин Спејси и Деми Мур и филм “The Fu tu re” глумице и редитељке Миранде Џулај. “Yel ling to The Sky” Викторије Мехони, о 17-годишњакињи препуштеној самој себи у Њујорку, открива таленат Зои Кравиц, кћерке рокера Ленија Кравица и глумице Лизе Бонет. Ирански редитељ Асгар Фархади, који је пре две године освојио Сребрног медведа за режију, долази са филмом “Na der and Si min, a Se pa ra tion”, о двоје

људи које изненадни догађај поново зближава. Публика ће моћи да види прилично широк избор филмова, било да је реч о драмама, ауторским делима или документарцима. У главној селекцији, по жељи самог директора фестивала Дитера Кослика, доминирају млади редитељи и жене. Жири ће предводити глумица Изабела Роселини, а међу члановима жирија је ирански редитељ Џафар Панахи који је у Ирану осуђен на шест година затвора. Синеасти је забрањено да наредних 20 година напушта Иран као и да снима и пише сценарије. Током смотре биће приказано неколико Панахијевих филмова.

ЗБОРНИК РАДОВА СА СИМПОЗИЈУМА О ЛАЗИ КОСТИЋУ

Искушења савршенства У билиотеци „Златна греда“ Друштво књижевника Војводине ових дана је објавило зборник радова „Поезија и естетика Лазе Костића“. У овој књизи сабрано је двадесетак саопштења са прошлогодишњег, истоименог симпозијума који је одржан у Сомбору, поводом стогодишњице смрти великана. Уз ДКВ, суорганизатори су били Заједница писаца Сомбора, Српска читаоница „Лаза Костић“ и ЗУС „Коријени“. У овом граду Лаза је провео најзрелије стваралачке године, окончао свој бурни живот и ту почива. Приређивач и уредник овог зборника Јован Зивлак навео је у уводу:Спорови око Лазе су почели за његова живота и наставили су се све до дана данашњег, идући у распону од истицања овог песника као једног од најзначајнијих у новијој српској

књижевности, зачетника модернизма и самоосвешћености, па до порицања које маргинализује његову песничку и интелектуалну улогу. Тема Алпара Лошонца била је „Укрштај поезије и филозофије код Лазе Костића“, а Дамира Смиљанића- „Син(ес)тетичка метафизика Лазе Костића“. Његовом естетиком бавили су се Јелена Косановић и Драган Проле, а тема Ивана Негришорца на овом симпозијуму била је „Парадигматичност случаја Лазе Костића и искушења песничког савршенства“. Милош Ковачевић потписује рад „О поетизмима Лазе Костића“, Никола Грдинић текму „Костићева неметричка поезија“, а Јован Зивлак„Лаза Костић: фантазија светог помирења“. Најпознатијим Лазином песмом „San ta Ma ria del la sa lu te“ ба-

вили су се Никола Страјнић, Милан Степановић, а помињана је и у другим саопштењима. О Костићевом комедиографском раду писао је Зоран Ђерић, о његовим сновиђењима, Давид Кецман Дако, а о једном његовом новинском тексту, Снежана Шаранчић Чутура. Остали радови осветлили су Костићев књижевно-критички и политички рад, као и његове везе са савременицима. Уз свако саопштење штампани су и резимеи на енглеском језику, а зборник радова илустрован је мање познатим фотографијама из његовог живота.Издавач овог зборника изражава наду да ће ови радови открити још по коју скривену честицу једног дејства у окриљима времена, смисла и културе где се стварао и преображавао језик српске поезије и књижевности. Р. Лотина

SPORT

~etvrtak10.februar2011.

NAJAVQENA SARADWA VOJVODINE I NOVOG SADA UZBURKALA NOVOSADSKU SPORTSKU JAVNOST

Pro {lost ko ~i bu du} nost

Najavqena saradwa dva vode}a novosadska fudbalska kluba, Vojvodine i Novog Sada, prilu~no je uzbrkala sportsku javnost u glavnom gradu Pokrajine. Ne bez razloga, jer dugo ova dva kluba nisu imala gotvo nikakvih dodir-

- Nismo imali re{ewa za nagomilane probleme - ka`e sportski direktor Novog Sada Vladimir ]etkovi}. - Poku{avali smo sve ali nismo uspeli da saniramo dugove. Mislim da je ovo najboqe re{ewe, dugoro~na saradwa mo`e samo da koristi i Vojvodini i Novom Sadu. Rad u

glasili stavove i da ~ekaju ponudu Vojvodine.

- Uveren sam da je interes Grada da dva kluba sara|uju - smatra Maksimovi}.

– Saglasili smo se da prihvatimo ponudu Vojvodine. Verovatno }emo ve} danas ili najkasnije sutra sesti za sto i dogovoriti se {ta i kako daqe. ^ekamo da Vojvodina konkretizuje predlog.

Ve}ina istinskih zaqubqenika u fudbala s odobravawem gleda na nove odnose izme|u Vojvodine i Novog Sada, ali ima i onih koji ne mogu da zamisle da ova dva kluba zaista mogu da sara|uju. Mla|a grupa navija~a kanarinaca pozdravqa odluku Skup{tine da prihvati ponudu Vojvodine, ali tvr|a struja (stariji navija~i) nije za ovo re{ewe.

- Bilo bi to isto kao kada bi ^elzi i Fulam postali jedan klub - ka`e predstavnik navija~a u Skup{tini Novog Sada Uro{ VeqoSta dion na De te li na ri vi}. - Nemamo ni{ta nih ta~aka, rivalitet je bio veoma izradva kluba bi}e objediwen, tako da }e ta- protiv Vojvodine, ali rivalitet mora `en iako su samo tri godine proveli u lentovana deca lak{e pronalaziti put da ostane. Fudbalski klub Novi Sad je istom rangu takmi~ewa. Dodu{e, igra~i do vrha. Da nismo prihvatili incijativu uvek bio deo Detelinare i nikada nije su nesmetano prelazili iz jednog u druVojvodine mislim da bismo vrlo brzo bio filijala nekog drugog klub. Verogi klub: Zoran Mari}, Mladen Jovani}, nestali sa scene.Umesto da igramo sa vatno da postoji i drugo re{ewe, ali niSlavi{a Jokanovi}, Qubomir Dun|erVojvodinom, mi bismo derbi utakmice ko u rukovodstvu `utih nije bio spreski i mnogi drugi uspe{no su man da ga prona|e. Nije mi nosili i `uti i crveno - bejasno za{to Grad Novi Sad Pre go va ra~ ki ti mo vi li dres. nije prisko~io u pomo} kaSada, kada su kanarinci Po zavr{etku klupske Skup{tine kanarinci su odredili narincima. U svakom sludo{li na sam rub provalije pregovara~ki tim na ~ijem ~elu je Aleksandar Maksimovi},a ~aju, mi navija~i poku{aprva je u pomo} prisko~ila ~lanovi su jo{: Bane Milo{evi}, Vladimir ]etkovi}, \ura }emo u narednih nekoliko Vojvodina i predlo`ila reBabi}, Branko Vujovi} i Mihajlo Mikleti}. Vojvodinu }e preddana da prona|emo drugo, {ewe za izlazak iz krize -da stavqati: Du{an Vlaovi}, Radisav Rabrenovi}, advokat \or|e kvalitetno re{ewe. im Novi Sad bude filijala, Nedeqkov i \er| Balaton.

O~igledno da u Novom kao {to je Teleoptik ParSadu, kada je o navija~ima tizanu. Skup{tina kanarire~, postoje dve struje. Nenaca je pru`enu ruku oberu~ke prihvaigrali s obli`wim @elezni~arom. Ova- ki jo{ uvek nisu zaboravili vremena katila, jer besparica uzima svoj danak, ko, siguran sam da ne}emo izgubiti iden- da su dva kluba bila bila daleko jedan trenutno RFK Novi Sad duguje 15 mititet i da }e Novi Sad oja~ati. od drugog i kada su me|usobne me~eve liona dinara, iskqu~ena je struja, nePredsednik Radne grupe Novog Sada igrali samo kada su to gradski ~elnici ma vode,a igra~i, treneri i radna zaza saradwu sa Vojvodinom Aleksandar naredili. jednica nisu dobili platu godinu dana.

Maksimovi} isti~e da su vrlo brzo usaG. Kova~

A|u ru na pra gu od la ska Ako je suditi prema telefonskom pozivu sportskog direktora Miodraga Panteli}a iz Novog Sada, Nigerijac Naemeka A|uru mogao bi ve} danas da krene za Kinu i potpi{e ugovor s tamo{wim Gvan`uom, timom u kojem bi karijeru trebalo da nastavi i Brazilac Kleo. Naime, A|uru je bilo onemogu}eno da do|e do neophodnih papira, jer kineska ambasada nije radila do 9. februara.

Ne vo qe sa {to pe ri ma Vojvodina na pripremama u Crnoj gori ba{ nema sre}e sa {toperima. Na osnovu snimka elektromagnetnom rezonancom, koji je povre|eni fudbaler Vojvodine Dejan Karan na~inio prilikom povratka iz Budve u Novom Sadu, potvrdile su se prognoze lekara dr Borka Vukosava. Radi se o o{te}ewu pereponalne tetive koja se pru`a od mi{i}a na spoqnom delu lista, preko ~lanka ka stopalu.

Re~ je o vrlo retkoj, ali neugodnoj povredi i prema prvim prognozama Karanu predstoji pauza od mesec dana. Na drugoj strani, na posledwem treningu uo~i utakmice s Grbqem, bol u predelu zadwe lo`e osetio je {toper Branislav Trajkovi}. Dr Vukosav je odmah ustanovio o ~emu je re~, pa je korpuletni defanzivac prepu{ten fizioterapeutima Nemawi Miji}u i Goranu Marjanu. S obzirom na to da je Daniel Mojsov odsutan zbog obaveza u reprezentaciji Makedonije.

dnevnik

c m y

16

NOVOSA\ANI ODIGRALI TRE]I KONTROLNI SUSRET U CRNOJ GORI

Ble da igra re zer vi sta Grbaq - Vojvodina 1:0 (1:0) (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

RA DA NO VI ]I: Stadion Grbqa, gledalaca 200, sudija: Markovi} (Cetiwe). Strelac: Glavan u 41. minutu. @uti kartoni: Jankovi}, Bo{kovi}, Mr{uqa (Grbaq), a Trajkovi}, M. Novakovi}, A|uru i Jao (Vojvodina).

}em koji je nekada nosio dres Vojvodine, doma}i tim bio je silno motivisan i ostavio je mnogo boqi utisak od renomiranog gosta. Stoga i zaslu`ena pobeda Grbqa koji je doma}inu obezbedio Ilija Glavan u 41. minutu. Bio je to

Tum ba se vi} ju ~e no sio ka pi ten sku tra ku

GR BAQ: \urovi}, Radulovi}, Martinovi}, Glavan, Skopqak, Golubovi}, Kajevi}, Jankovi}, I. Bo{kovi}, Vasi}, Dragi~evi}. Igrali su jo{: Kosti}, Pe|onovi}, Vlaisavqevi}, Savi}, Jovanovi}, Mr{uqa, Mikeq, Peri{ i N. Bo{kovi}.

VOJ VO DI NA: Pajovi}, Stevanovi}, Pavlovi}, Trajkovi}, M. Novakovi}, A|uru, Tumbasevi}, Katai, Lazeti}, Abubakar, Ili}. Igrali su jo{: Lazovi}, Vuli}evi}, Nestorovi}, S. Novakovi}, Jao, Bilbija i Kosovi}.

Kombinovani tim Vojvodine razo~arao je u tre}oj prijateqskoj utakmici na pripremama u Crnoj Gori.Novosa|ani su pora`eni od Grbqa (0:1) i nisu bili na visini izdawa koje su prikazali u prethodne dve utakmice sa Petrovcom i Mogrenom. Opravdawe ne mo`e da budeni to {to je Vo{a me~ po~ela bez pet reprezentativaca (Brki}, Medojevi}, Mito{evi}, Mojsov i Mereba{vili) kao i bez Vuli}evi}a, s obzirom na to da nema pravo igrawa u prvom prole}nom kolu.

Samo u pojedinim periodima igre Vojvodina je delovala onako kako bi trebala, a to se odnosi na igru u poqu kada je lopta i{la brzo, precizno i te~no. No, toga je ovoga u ovoj utakmici bilo na ka{i~icu uz svega jednu ozbiqnu priliku pred golom Crnogorskog tima.

Sa druge strane predvo|eni iskusnim centarforom Ivanom Bo{kovi-

Sti gao pred sed nik U posetu fudbalerima Vojvodine stigao je i predsednik kluba Ratko Butorovi}, ali to nije uticalo puno na igru tima. nezadovoqstvo vi|enim Butorovi} je odmah ispoqio, bez re~i je s posledwim zvi`dukom sudije napustio stadion u Radanovi}ima. korner koji je Dragi~evi} o{tro izveo sa leve strane, a Glavan je na ivici peterca, u visini prve stative, nadvisio odbranu Novosa|ana i preko mladog Pajovi}a glavom poslao loptu u suprtoni ugao.

Prethodno je Ivan Bo{kovi} imao sjajnu {ansu pa je umakao Milku Novakovi}u, a potom poku{ao da lobuje istr~alog Pajovi}a, ali je lopta preletela preko pre~ke. Motivisaniji, borbeniji i nadahnutiji doma}in zaslu`eno je obradovao svoje navija~e, a treneru Milinkovi}u ostavio dovoqno prostora da razmisli o mogu}nostima pojedinaca koji konkuri{u za najboqi sastav Vojvodine.

Slede}u proveru Novosa|ni imaju 12. februara kada }e se sastati sa Novim Pazarom.

S. Savi}

MARKO PEROVI] I SPASOJE JELA^I] NAJBLI@I SARADNICI ZORANA MILINKOVI]A

Vo {in po ziv se ne od bi ja BE ^I ]I: Obojica su nekada nosila dres Vojvodine kao igra~i, a sada to isto ~ine kao treneri prvog tima novosadskog fudbalskog superliga{a. Re~ je o Marku Perovi}u i Spasoju Jela~i}u, najbli`im saradnicima {efa stru~nog {taba Zorana Milinkovi}a.

Obojica poseduju A licencu, peku zanat, svesni da im je pru`ena {ansa lepa prilika da jo{ vi{e u~vrste svoje pozicije u sve zahtevnijem trenerskom poslu.

Pauzu izme|u dva treninga iskoristili smo da u {etwi du` pla`e od Be~i}a do Rafailovi}a i nazad, sa sve predahom uz kafu, pro}askamo s obojicom, pretresemo pro{lost, sagledamo sada{wost i naslutimo budu}nost.

Za Marka (39) je dana{wi datum specifi~an. Podse}amo, 9. februara pre 19 godina, sedam dana pre po~etka prole}ne sezone, u generalnoj proveri Vojvodine s AIKom posle jednog starta suparni~kog igra~a pukla mu je noga.

- Bio je to pakleni trenutak za mene jer sam jedva ~ekao nastavak prvenstva – prise}a se Perovi}. – Ulsedilo je le~ewe, gips, plo~ice…pa odlazak u vojsku. A u Vo{u sam stigao zajedno sa zemqacima iz leskova~ke Dubo~ice, Bratislavom @ivkovi}em i Aleksandrom Koci}em.

Prelazak u Crvenu zvezdu izavao je veliku buru.

- Neki su nas prozvali izdajnicima, ali nikada se tako nisam ose}ao. Odigrao sam kao mlad igra~ 27 me~eva za Vojvodinu. Ugovor mi je istekao, Crvena zvezda je

Spa so je Je la ~i} i Mar ko Pe ro vi} u ret kim tre nu ci ma pre da ha

iskoristila trenutak i anga`ovala me kao talentovanog igra~a.

Bio je to moj korak u karijeri, jer sam u toj sezoni, pod vo|stvom Qupka Petrovi}a osvojio duplu krunu, a Vojvodina je, koliko se se}am, krivicom klupskih administrativaca ostala bez obe{te}ewa.

Sve je potom za Marka bilo kao u fudbalskoj bajci.

- Prelazak u Kremoneze, tada novog ~lana serije A, bitno je uticao na moj `ivot. Prvo, pristojno sam zaradio, drugo, igrao sam tada u najja~oj ligi na svetu, a upoznao sam i `enu svog `ivota, Barbaru, s kojom danas imam sina Luku (6) i }erku Milu (8).

Bez pehova , ipak, ni kod Marka nije moglo da pro|e.

- Dva kola pre kraja Skudeta opet sam imao prelom. Ne volim ni da se podse}am na te trenutke.

No, bio sam jak i karijeru posle oporavka nastavio u Holandiji, u Viteseu. Put me je daqe vodio u {panski Sporting iz Hihona, pa u be~ku Austriju, Rad sa Bawice i opet u Italiju, gde sam posledwe ~etiri godine igrao u Ankoni, Napoliju, Grosetu i Pistojezeu.

Bogata igra~ka karijera bila je dobar preduslov da se Perovi} oproba u trenerskim vodama.

- U Srbiji sam polo`io za A licencu, a poziv Zorana Milinkovi}a sam odu{evqeno prihvatio.

Vo{a se ne odbija, a od svega mi we bilo najte`e da prona|em FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku, jer se u me|uvremenu sve izgradilo, toliko se promenilo…Sada sam na novom po~etku, a verujem da }u uz Zorana Milinkovi}a mnogo nau~iti, a onda, jednog dana, ko zna? Vidite i sami gde me je sve odveo igra~ki put – veli Perovi}.

Spasoje Jela~i} (42) je prvo naglasio: - Marko je zaboravio da ka`e das mo ga, po dolasku iz Leskovca, mi Novosa|ani sjajno prihvatili u klubu. Ka`em to kao neko ko je pro{ao sve selekcije u crvenobelom dresu, od pionira do prvog tima. Debitovao sam za Vojvodinu 1987. godine na Bilinom poqu u Zenici, kada je trener @arko Nikoli} u me~u s ^elikom uveo Mijuci}a, Kasa{a, [kori}a i mene.

Jela~i} je podelio sudbinu mnoge Vo{ine dece koja su, usled `estoke konkurencije, kao mladi igra~i poslati na kaqewe.

- Bio sam u Kabelu, a vratio sam se u Vojvodinu kada je tim preuzeo Jova Kovrlija. Odigrao sam petnaestak me~eva i potom pre{ao u Novi Sad gde sam proveo ~etiri lepe sezone, postav{i kapiten tima sa Detelinare. Put me je daqe vodio u ^elarevo, ponovo u Kabel, pa na Maltu, gde sam u dresu Hibernijansa te`e povredio Ahilovu tetivu, i tako sam s 30 godina aktivnom igrawu rekao zbogom.

Jela~i} je kao pomo}ni trener pekao zanat uz Miroslava Vuka{inovi}a u Kabelu.

- Radio sam i u francuskom ~etvrtoliga{u San Marselinu, ali kada su mi u sezoni 2000/01. godine zatra`ili B licencu, nisam mogao da ispunim uslov jer to kod nas jo{ nije postojalo. U Francuskoj nisam mogao da pola`em ni pismeno, ni usmeno, jer jezik nisam dobro poznavao. Zato sam, ~im sam se vratio, po~eo da u~im i vremenom sam stekao A licencu.

Povratak u Novi Sad doneo mu je rad s mla|im kategorijama kanarinaca, a ubrzo i mesto najbli`eg saradnika Zorana Mari}a u prvom timu. Kada je Ximi pre{ao u Vojvodinu, iznenadna o~eva smrt odvojila je Jela~i}a {est meseci od fudbala.

- Kasnije sam bio dve godine u Fru{kogorcu iz Sremske Kamenice, gde sam sjajno sara|ivao s Du{kom A}imovi}em, a zatim sam vodio futo{ki Metalac s kojim sam osvojio prvo mesto u Vojvo|anskoj ligi. Na poziv Branislava Novakovi}a, vratio sam se u Vojvodinu gde sam vodio generaciju 95.

Za razliku od Marka Perovi}a, koji je ve} sara|ivao s Milinkovi}em u Sremu (SM), Jela~i}u se ta {ansa ukazala pro{log leta prvi put i oberu~ke ju je prihvatio.

- Odli~no se sla`emo svi u stru~nom {tabu, zadovoqstvo nam je da radimo s ovim mladim momcima i da}emo sve od sebe da ne razo~aramo navija~e i novosadsku fudbalsku javnost – poru~io je iz Crne Gore Spasoje Jela~i}.

S. Savi}

SPORT

dnevnik

SPORT SKU ETI KU FUD BAL (NE) PO ZNA JE

UEFA je ba{ sve mo} na Iz o~a ja, na kon sil nih is pa da na {ih „na vi ja ~a“ na me |u na rod noj po zor ni ci, a po ne kad i ra di ne ka kve ute he usled ne mo }i da se hu li ga ni ma sta ne na put zna li smo u mo men ti ma dok se kr~ ka dra kon ska ka zna da po na vqa mo fra zu - UEFA je stro ga i pra ved na. ^i ni se da na kon po sled we od lu ke evrop ske ku }e fud ba la mo ra mo sa mo da se gor ko na sme je mo, pro gu ta mo jo{ jed nu gor ku i bol nu kne dlu, ali po me nu toj fra zi do da mo i seg ment- sve mo} na. Ka sa FSS osta }e kra }a za 25.000 evra zbog ver bal nog in ci den ta u VIP lo `i Ma ra ka ne na kva li fi ka ci o noj utak mi ci pro tiv Slo ve ni je, ka da su Sa vo Mi lo {e vi} i Ivi ca Dra gu ti no vi} iz vre |a li de le ga ta, po sma tra ~a su |e wa i jo{ ne ke zva ni~ ni ke UEFA jer nas je ar bi tar po -

se uka za la {an sa da se pre bri nu sve tak mi ~ar ske bri ge. Skr {te nih ru ku po sma tra li su ka ko gru pi ca hu li ga na di vqa, ni su `e le li da ih za u sta ve. Ba rem oni ima ju is ku stva u or ga ni za ci ji utak mi ca vi sokg ri zi ka, jer na wi ho vim sta di o ni ma vla da de ko ra ni na lik po zo ri {noj pred sta vi. Ne str pqi vo su ~e ka li pre kid i bo do ve za ze le nim sto lom. Azu ri ne bi tre ba lo vi {e da bri nu , pr vo me sto u gru pi je ve} ove re no. Mo `e i UEFA da odah ne.

Raz li ~i ti ar {i ni Pra vi la ko ja nu de ak ti UEFA mo ra ju se po {to va ti, ma da ih ne ka da ni je la ko raz u me ti.

Jed no stav no, ar {i ni ni su iden ti~ ni za sve ~la ni ce ve li ke fud bal ske po ro di ce. Pri me ra ra di, ba{ tog Ivi cu Dra gu ti no -

Felipe Skolari udara Ivicu Dragutinovi}a

krao. Ni su su se mo} ni ci iz Ni o na, ko ji bri nu o fud ba lu na ~i ta vom kon ti nen tu i kon stant no se za la `u za pro mo vi sa we ferple ja,rav no prav nost, bor bu pro tiv ra si zma, za do vo qi li fi nan sij skom sank ci jom. Pre pro u ~i li su, u for mi na red be, da se dvoj ci is tak nu tih fud ba le ra za bra ni ula zak na sta dion u pre o sta lih {est kva li fi ka ci o nih du e la or lo va.

Isti na bo li Sa vo i Ivi ca su qu di bez pre kr {aj ne ili kri vi~ ne od go vor no sti, bi li su u ulo zi gle da o ca, isti na u VIP lo `i. Sport ski in stinkt go vo rio im je da se do le na tra vi od i gra va su dij ska re `i ja. Re a go va li su bur no, i tu ni {ta ni je spro no. Pre te ra li su. Ali, trust mo zgo va iz Ni o na pre ma {io je sve in ge ren ci je, jer di sci plin ski pra vil ni ci ko je tu ma ~e u za vi sno sti od sna ge ono ga ko je na op tu `e ni~ koj klu pi, i ~i je in te re se tre ba za {ti ti, ne mo gu se pri men ti i na gle da o ce u onoj me ri ko joj su pod lo `na slu `be na li ca na me ~u. Mo `da }e su tra iz Ni o na sti }i de pe {a na adre su se lek to ra Pi `o na u ko joj pre po ru ~u ju ko ji ti ma da iz ve de i ka ko da igra mo, re ci mo, pro tiv Ira ca na pra znoj Ma ra ka ni.

Iz gle da da je Pla ti ni je vu vla du za bo le la isti na, a wu je iz re kao ba{ Sa vo Mi lo {e vi}, a me di ji je pre ne li, na kon tog me ~a sa Slo ven ci ma. Re ko re der po bro ju na stu pa u na ci o nal nom ti mu is ta kao je da smo do bi li ja snu po ru ku da na EURO ne mo `e Sr bi ja, ve} da tre ba po mo }i ja kim ali po sr nu lim Ita li ja ni ma ko ji su se obru ka li na Mon di ja lu.

Ni je tre ba lo du go ~e ka ti ras plet, de si la se \e no va, da li smo sa mi po vod za re ak ci ju, pla ti li da nak po de la ma i ha o su u ko jem `i vi mo. Ceh je bio o~e ki va no i ne lo gi~ no pa pren, jer je do ma }in od i grao lu ka vo, sve stan da

vi }a no ka u ti rao je na te re nu u Li sa bo nu se lek tor Por tu ga la Sko la ri. Ba{ ga je UEFA zbog ne ~u ve nog in ci den ta po {te no odra pi la. ^e ti ri me ~a su spen zi je, a na kon `al be ka zna je pre po lo vqe na. An ti} je opso vao u Ju `noj Afri ci po sle su sre ta sa Austra li jom su di ju i sank ci ja je bi la isto vet na.

Sklo ni smo da sve ne da }e prav da mo te o ri ja ma za ve re. Ne ma raz lo ga za ta ko ne {to, jer svi zna mo sta tus i rej ting na {e dr `a ve, u okvi ru we spor ta i fud ba la. Na ni skim smo gra na ma, ali ne ma sa da ni raz lo ga za ser vil nost ko ju je is ka zao pred sed nik FSS To mi slav Ka ra d`i}.

Osu dio je pra vo vre me no po stu pak Mi lo {e vi }a, oti {ao po tom ko rak da qe pre po ru ~iv {i Sa vi da sam pla ti ka znu. Na vod no, uz do sta mu ka je uve rio Pla ti ni ja da je Mi lo {e vi }e vo mi {qe we po vo dom „po na {a wa i de la wa UEFA“ usa mqe no. Pro sto ra za `al bu jed no stav no ne ma, svi na {i pri go vo ri odav no su u ko {u, pre ne go i do spe ju do ve le lep nog zda wa u Ni o nu. Za to tre ba upla ti ti glo bu na ra ~un UEFA, ali ni ka ko zva ni~ nim ak tom sto pi ra ti ula zak na sta di o ne Sa vi i Ivi ci. Isti na, Mi lo {e vi} }e olak {a ti po sao Sa ve zu, jer odav no je ras kr stio sa srp skim fud ba lom i ne ma na me ru da pra ti re pre zen ta ci ju. Ali, Dra gu ti no vi}, ko ji se opo ra vio od po vre de i mo gao bi da kon ku ri {e za sa stav u na stav ku kva li fi ka ci ja, po na lo gu UEFA mo ra da se od rek ne na ci o nal nog ti ma. Ivi ca sma tra da su mu po vre |e na qud ska pra va, ima na me ru da an ga `u je advo ka te i po tra `i prav du.

Do bro je di }i glas, ma da efek ta ne }e bi ti, jer UEFA je sve mo} na i ne pri zna je od lu ke ci vil nih su do va. Ustroj stvo im na la `e da sle de svoj put na ko jem se ~e sto sport ska eti ka i prav da ne pre po zna ju, ali su za to se fo vi uvek pu ni.

Zo ran Ran ge lov

Ga las na pu {ta To ten hem Fud ba ler To ten he ma i fran cu ski re pre zen ta ti vac Vi li jam Ga las mo gao bi na kra ju se zo ne da pre |e u ame ri~ ki klub Wu jork.

Ga las (33) je pre ki nuo pre go vo re u ve zi pro du `e wa ugo vo ra s To ten he mom, a naj ve ro vat ni je }e u ju nu da na pu sti lon don ski klub, po {to Ha ri Red nap ni je za do vo qan igra ma fran cu skog fud ba le ra. Fran cuz je u ju lu pro {le go di ne imao po nu du Wu jor ka, ali je

od lu ~io da osta ne u To ten he mu.

On bi u Wu jor ku mo gao da se pri dru `i sa i gra ~u iz fran cu ske re pre zen ta ci je Ti je ri ju An ri ju.

Ga las je u To ten hem do {ao pro {le go di ne, a pre to ga je igrao za Ar se nal, ^el si, Mar sej i Kaen. On je ove se zo ne od i grao 22 utak mi ce za lon don ski klub.

Za re pre zen ta ci ju Fran cu ske na stu pio je na 84 me ~a i po sti gao pet go lo va.

~etvrtak10.februar2011.

ZVE ZDA NE U BE DQI VA PRO TIV RU MU NA

]o si }u sve ve }a mi nu ta `a Cr v e n a zve z da se ni je ba{ pro sla vi la pro tiv ru mun ske eki pe Uni v er z i t a t ea (0:0), ko ja se bo ri za op sta nak u na c i o n al n om {am p i o n a t u, u no vom kon trol nom me ~u u Tur skoj. Isti na, iz bo ren je re mi bez go lo va, ali igra po seb no u pr v om po l u v re m e n u ka d a su {an su do bi li oni ko ji su naj bl`i start noj po sta vi ni je bi la na o~e ki va nom ni vou. Kon fu zno je de lo va la od bra na, pas igra je iz o sta la, a opa sno sti po mre `u Ru mu na ni je ni bi lo. Su sret su po ~e li: Baj ko vi}-Mi ki}, Adi, ]o si}, To {i}-Isah, Evan d ro, La z o v i}, Ko r o m an, Bor ha-Ka lu |e ro vi}. U na stav ku je pro me we na go to vo kom plet na po sta va ko ja je bo qe funk ci o ni sa la.

- Ve o ma ~vrst me~ u ko jem smo po ka za li do bre i lo {e stra ne.

Mom ci su se tru di li, bi lo je i ne kih pri li ka za gol, ali po seb no me bri nu pre ki di. Ne sna la zi mo se do bro u tim si tu a ci ja ma - pro ko men ta ri sao je tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki.

Mla di {to per Uro{ ]o si} , ko jeg je klub ne dav no vra tio iz mo skov skog CSKA, pre ci zni je do veo na {e sto me se~ nu po zaj mi cu, od i grao je ~i tav su sret pro tiv Ru mu na.

- Ose ~a se umor na kon na por nih tre nin ga, ali to je sa stav ni

Momenat s utakmice izme|u Crvene zvezde i Univerzitatee

deo pri pre ma. Mi slim da smo so lid no igra li pro tiv Uni ver zi ta tee, na rav no uvek mo `e bo qe. Po ku {a li smo da is po {tu je mo zah te ve stru~ nog {ta ba is ta kao je ]o si}.

Sa po seb nim mo ti vi ma Uro{ o}e ku je na sta vak ser zo ne.

- Ne mo gu ni da opi {em ka kav je ose }aj ka da vam se ostva ri `e qa ko ja je u jed nom tre nut ku iz gle da la kao ne mo gu }a mi si ja..

Ne bih da se vra }am na pi ta we„za {to sam oti {ao”, ve} da se za hva lim Upra vi klu ba ko ja je

ulo `i la na por da se po zaj mi ca re a li zu je. @e lim da is ko ri stim ovaj pe riod na naj bo qi na ~in, da na pre du jem i osvo jim ne ki tro fej. Da }u svoj mak si mum, i je dva ~e kam da ose tim tra vu Ma ra ka ne i ~u jem pre po zna tqiv na vi ja~ ki huk sa se ve ra. Imam po dr {ku tre ne ra, ko ji stal no is ti ~e da go di ne ne ma ju ve ze sa sta tu som u ti mu, da }e igra ti naj bo qi i naj sprem ni ji - za kqu ~io je mla |a ni Uro{ ]o si}.

Zve zdu da nas o~e ku je no vi test, me~ pro tiv Ste a ue. Z. R.

17

SU SRET MLA DIH RE PRE ZEN TA CI JA

Or li }i po be di li Iz rael - Sr bi ja 0:1(0:0) Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je pod vo| stvom no v og se l ek t o r a Alek s an d ra Jan k o v i } a uspe {no je po lo `i la pr vi test u pred i gri du e la naj ja ~ih ti mo va u Tel Avi vu na Blum fild sta di o nu or li }i su sa vla da li od go va ra ju }i sa s tav Izra e l a s 1:0(0:0),a je di ni po po go dak po sti gao je Mar ko [}e po vi} u 67. mi nu tu Ovaj me~ bio je de bi na klu pi „or li }a” se lek to ra Alek san dra Jan ko vi }a, ko ji je ta ko uspe {no za po ~eo pri prem ni pe riod pred po ~e t ak kva l i f i k a c i j a za EURO 2013. go di ne. Duel u Izra e l u bio je pr v i od {est pro v e r a ko l i k o }e „or li }i” ima ti pred start no vog ci klu sa kva li fi ka ci ja.

Jan kvi} je pre me ~a re kao da }e is pro ba ti {to vi {e tak ti~ kih za mi sli, ali i da me~ sa Izra el ci ma shva ta kao tak mi ~ar ki, a ne pri j a t eq s ki i da od igra ~a zah te va mak si mal nu po ` r t vo v a n ost i ozbiq nost na te re nu. Ta ko je i bi l o, „or l i } i” su ima l i vi {e od igre na sta di o nu „Blum fild.

Abra mo vi~ vra }a Hi din ka Vla s nik ^el z i j a Ro man Abra mo vi~ spre man je da po nu di Ho lan |a ni nu Gu su Hi din ku me s to sport s kog di r ek to r a lon don skog klu ba. Hi dink (64)

je bio tre ner ^el zi ja to kom 2009. go di ne, a tre nut no je se lek tor re pre zen ta ci je Tur ske.

Abra mo vi~ `e li da vra ti Ho lan |a ni na na „Stam ford brix”

Gus Hidink i Roman Abramovi~

po {to Gi din ku pre ti ot kaz u Tur skoj. Hi dink je sa Tur skom ostva rio po dve po be de i po ra za u Gru pi A kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo 2012. go di ne u Poq skoj i Ukra ji ni. Tur ska }e na red ni me~ u kva li fi ka c i j a ma za EP igra ti sa Austri jom, a u slu ~a ju ne u spe ha naj ve ro vat ni je je da }e ho land ski stru~ wak da do bi je ot kaz.

On je ra ni je vo dio re pre zen ta ci je Ru si je, Austra li je, Ju `ne Ko re je, Ho lan di je, kao i PSV, Be tis, Real, Va len si ju, Fe ner bah ~e i De Graf {ap.

Bri tan ski me di ji ra ni je su ob ja vi li da Abra mo vi~ `e li da za na red nu se zo nu stvo ri mo }an tim, a na pr vi na li sti `e qa je ka pi ten Ar se na la Cesk Fa bre gas. ^el zi je u zim skom pre la znom ro ku ku pio [pan ca Fer nan da To re sa i Bra zil ca Da vi da Lu i za.

FER NA NDO TO RES TVR DI

Li ver pul ve }i od ^el zi ja No vi na pa da~ ^el zi ja i {pan ski re pre zen ta ti vac Fer nan do To res po no vio je da je Li ver pul ve }i klub od eki pe sa „Stam ford bri xa”.

- Li ver pul }e uvek bi ti po se ban za me ne.

Zbog svo je isto ri je Li ver pul je ve }i klub od ^el si ja, ali pro la zi kroz te `ak pe riod - re kao je To res.

To res je pre de ve ta da na sti gao u ^el si iz eki pe sa „En fild ro u da”.

- No vac ni je bio va `an. @e lim da na pre du jem sport ski i pro fe si o nal no. Mi slio sam da osta nem jo{ jed n u se z o n u i pri hva tim to kao pre la znu go di nu, ali Fernando Tores ka ko je vre me od mi ca lo gu bio ne na |en at mos fe rom u ^el zi ju, sam en tu zi ja zam. Ka da mi je sve pu no sme ha, ze za wa, le po je - do iz gle da lo cr no, po ja vio se ^elz dao je To res. sa po nu dom. Sve se od i gra lo br On je sa re pre zen ta ci jom zo, pret hod nih de set da na bi li [pa ni je osvo jio Evrop sko pr su vr lo uz bu dqi vi, is pu we ni ven stvo 2008. i Svet ski {am pi kao ceo me sec. Pri jat no sam iz - o nat 2010. go di ne.

Del Pje ro osta je u Ju ven tu su Ka pi ten fud ba le ra Ju ven tu sa Ale san dro del Pje ro na ja vio je da je spre man na pro du `e we ugo vo ra s to rin skim klu bom do ju na 2012. go di ne. To rin ski klub je sa op {tio da su u to ku pre go vo ri dve stra ne, a o~e ku je se da ko na ~an do go vor bu de po stig nut na red nih da na. Del Pje ro na vod no tra `i go di {wu pla tu od tri mi li o na evra, dok ~el ni ci Ju ven tu sa nu de po la mi li o na evra ma we.

Del Pje ro (36) je u Ju ven tus sti gao 1993. go di ne iz Pa do ve, a za to rin ski klub od i grao je 666 utak mi ca i po sti gao 280 go lo va.

On je sa „sta rom da mom” osvo jio pet ti tu la u Se ri ji A, ~e ti ri Su per ku pa Ita li i je, Kup Ita li je, Li gu {am pi o na, evrop ski Su per kup i In ter kon ti nen tal ni kup.

Ar se nal `e li Pe pea

- @e lim da u`i vam sa re pre zen ta ci jom po {to smo {am pi o ni sve ta. Do bro }e mi do }i da ma lo skre nem mi sli - re kao je To res, ko ji }e igra ti za re pre zen ta ci ju [pa ni je na ve ~e ra {wem me ~u pro tiv Ko lum bi je.

^el ni ci en gle skog pre mi jer li ga {a Ar se na la po nu di li su ma drid skom Re a lu 30 mi li o na evra za por tu gal skog re pre zen ta tiv ca Pe pea. Por tu ga lac ima ugo vor s Re a lom do ju na 2012. go di ne, ali je ne dav no od bio da pro du `i sa rad wu s „kra qev skim klu bom”. ^el ni ci Re a la su zbog to ga od lu ~i li da na kra ju se zo ne pro da ju Pe pea.

In te re so va we za od bram be nog fud ba le ra Re a la po ka za lo je ne ko li ko en gle skih klu bo va, a Ar se nal je na vod no po slao po nu du od 30 mi li o na evra.

Pe pe (27) je u Real sti gao 2007. go di ne, a pre to ga je igrao za Por to i Ma ri ti mo. On je za „kra qev ski klub” od i grao 95 utak mi ca i po sti gao dva go la, dok je za re pre zen ta ci ju Por tu ga la na stu pio na 30 me ~e va i dva pu ta se upi sao u li stu stre la ca.

18

sport

~etvrtak10.februar2011.

Mu sli na po zaj mi ci Ko {ar ka{ Ka ha La bo ral i mla di re pre zen ta ti vac Sr bi je De jan Mu sli igra }e na po zaj mi ci do kra ja se zo ne u ita li jan skom pr vo li ga {u Mon te gra na ru. Mu sli je po ni kao u eki pi FMP @e le zni ka, a u klub iz Vi to ri je sti gao je uo~i po ~et ka ove se zo ne. Mla di srp ski ko {ar ka{ je od i grao sa mo {est me ~e va za Ka hu La bo ral u ACB li gi, a po {to ni je mo gao da se iz bo ri za me sto u start noj po sta vi pro sle |en je u Mon te gra na ro.

Mu sli je pro {ao sve omla din ske se lek ci je na {eg na ci o nal nog ti ma, a pro {le go di ne igrao je mla du re pre zen ta ci ju Sr bi je na Evrop skom pr ven stvu u Hr vat skoj gde je pro se~ no po sti zao 12 po e na i imao 8,4 sko ko va po me ~u. Mon te gra na ro se na la zi na pe tom me stu na ta be li ita li jan skog {am pi o na ta sa po de vet po be da i po ra za. Srp ski cen tar }e za no vi klub de bi to va ti na me ~u Ku pa Ita li je pro tiv Vir tu sa iz Bo lo we.

NO VO SA \AN KE U FU TO GU DO ^E KU JU EKI PU RA DI VOJ KO RA]

Pri li ka za re van{ Po ra zom na go sto va wu u Go spi }u, tre }em u ni zu, ko {ar ka {i ce Voj vo di ne NIS osta vi le su za so bom se ri ju te {kim me ~e va. Mla da eki pa iz No vog Sa da, na kon po be de pro tiv Vo `dov ca, pre bro di la je du e le sa Ce qem, Par ti za nom i Go spi }em, a ve ~e ras igra od lo `e nu utak mi cu 13. ko la pro tiv be o g rad s kog Ra d i v oj Ko r a } a.

Ka ko su svi ter mi ni u Spen su za u ze ti, utak mi ce }e se od i gra ti u ha li u Fu to gu (18.30 ~a so va).

U pr vom de lu {am pi o na ta Ra di voj Ko ra} je sla vio s ube dqi vih 81:49, pa }e iza bra ni ce tre ne ra Mir ko vi }a ima ti mo tiv vi {e da se re van {i ra ju i even tu al no osvo je dva bo da ko ji se pre no se u Su per li gu . Bi }e ovo su dar tre ner skih zna la ca, Zo ra na Mir ko vi }a s jed ne i Dra ga na Vu ko vi }a s dru ge stra ne.Za pa `e nu ro lu u eki pi Ko ra }a igra No vo sa |an ka Iva Mu su lin, ko ja uz Ne ve nu Jo va no vi}, Ines Aja no vi} i Bi qa nu Stje pa no vi} pred sta vqa I osnov nu sna gu ti ma.

No v o s a | an k e u duel ula z e osla bqe we, oti {la je Jo si pa Bu ra (^e lik, Ze ni ca), ali upr kos to me tre ner Mir ko vi} o~e ku je ne iz ve stan me~ sa sre} nim is ho dom: - U du e lu sa Ko ra }em ula zi mo osla bqe ni, pa smo pro te klih da na po ku {a li da uigra mo

Pol Pirs bra ni }e ti tu lu u tak mi ~e wu u {u ti ra wu za tri po e na na ovo go di {wem "Ol Star" vi ken du, a ri va li }e mu bi ti Ke vin Du rent, Rej Alen, Ste fon Ka ri. Ka ko je sa op {ti la NBA li ga, tu su jo{ igra~ Ma ja mi ja, Xejms Xo uns, ko {ar ka{ Gol den Stej ta Do rel Rajt, kao i naj bo qi {u ter o~aj n og Kli v len d a Da n i j el Gib son.

Pre m a pi s a w u ame r i~ k ih me di ja, iz ne na |e we pred sta vqa od lu ka li ge da u tak mi ~e we uvr sti naj bo qeg strel ca Ke vi na Du ren ta. Rej Alen je uz Pir sa je di ni ko ji je osva jao ti tu lu i to pre de set go di na.

Alen ni je bio pla ni ran da u~e stvu je u tak mi ~e wu ali je od go vo rio na pro ziv ke svog sa i gra ~a pre ko "Ti vi te ra" da li bi u me |u sob nom du e lu bio bo qi. "Rej Rej" je tre nut no dru gi naj bo qi troj ka{ NBA li ge svih vre me na. Po treb ne su mu jo{ sa mo dve da pre stig ne le gen dar nog Re xi ja Mi le ra.

Pro {le go di ne u fi na lu u Da la su, Pol Pirs je po be dio Ste fo na Ka ri ja uba civ {i 20 po e na u fi nal noj run di. Tak mi ~ e w e u {u t i r a w u troj k i odr `a }e se 19. fe bru a ra u Los An |e le su.

Va wa Mi lo {e vi}

tim. U sva kom slu ~a ju ulo ga fa vo ri ta je na stra ni ri va la, a mi }e mo po ku {a ti sve ne bi li osvo ji li i ova dva bo da ka ko bi smo osta li u tr ci za tre }e me sto u na stav ku do ma }eg {am -

pi o na ta – za kqu ~io je Mir ko vi}.

Utak mi ca Voj vo di na NIS Ra d i v oj Ko r a} igra u ha l i spor to va u Fu to gu od 18.30 ~a so va.

I. Gru bor

No vi ko {ar ka{ Da la sa Pre drag Sto ja ko vi} iz ja vio je da je za do vo qan de bi jem u eki pi Ma ve rik sa. Sto ja ko vi} je pre dve ne de qe pot pi sao ugo vor sa Da la som, a od i grao je pr vi me~ u NBA li gi po sle 26. no vem bra pro {le go di ne. On je na de bi ju za Ma ve rik se po sti gao osam po e na i imao pet sko ko va, a na te re nu je pro veo 20 mi nu ta.

- Ose }ao sam se do bro. Ovo je bio moj pr vi kon takt po sle dva me se ca. Mo je te lo je do bro re a go va lo. Sa da }u ima ti vi {e tre nin ga sa eki pom i utak mi ca i vre me nom }u po vra ti ti ose }aj - re kao je Sto ja ko vi} i do dao:- Igra se za sni va na pu no kre ta wa lop te. Igra we sa mom ci ma kao {to su Xej son Kid, Dirk No vic ki i Xej son Te ri, ko ji pri vla ~e pu no pa `we, si gur no }e me ni do ne ti do sta otvo re nih {u te va.

Sto ja ko vi} (33) je pre Da la sa igrao za To ron to, Wu Or le ans, In di ja nu, Sa kra men to, PA OK i Cr ve nu zve zdu.

U do ma }oj eki pi naj bo qi su bi li Ke vin Mar tin i Kort ni Li sa po 23 po e na.

U osta lim utak mi ca ma NBA li ge, po stig nu ti su sle de }i re -

zul ta ti: Fi la del fi ja - Atlan ta 117:83, LA Kli pers - Or lan do 85:101, San An to nio - De tro it 100:89, In di ja na - Ma ja mi 112:117 i To ron to - Mil vo ki 74:92.

Real nu di Me si ni pro du `e tak ugo vo ra Iako Real ne be le `i sjaj ne re zul ta te od ka ko je od ju na 2009. na klu pi Eto re Me si na, ~el ni ci klu ba su po nu di li Ita li ja nu pro du `e we ugo vo ra za go di nu da na. U klu bu su ube |e ni da }e Me si na do ne ti tro fe je "kra qev skom klu bu" u na red nim se zo na ma i pre ki nu ti do mi na ci ju naj ve }eg ri va la, Bar se lo ne. Me si na se 18. ju na 2009. oba ve zao na tro go di {wu ver nost Re a lu, a sa da

mu nu de no vi ugo vor ko ji }e is ti ca ti le ta 2013, uz op ci ju pro du `e wa na jo{ naj ma we go di nu da na.

Osta je da se vi di da li }e Ita li jan pri hva ti ti po nu du. Real se tre nut no na la zi na pr vom me stu u gru pi G Top 16 fa ze Evro li ge sa sve tri po be de, a u ACB li gi je na de o bi pr vog me sta sa Bar se lo nom sa 17 po be da i 3 po ra za.

Cr ven ~a ni u ne do u mi ci ~et ka pro le} nog de la pr ven stva, ka da u pr vom ko lu igra ju u Sme de re vu.

- Za i sta po sle ovih ne ko li ko sla bih iz da wa, dva po ra za na tur ni ru u Apa ti nu i ovaj u La za rev cu, ne mo gu da ka `em pra vu oce nu i raz lo ge o (ne)sprem no sti na {e eki pe - do sta re zig ni ra no ka `e tre ner Ra do sav Ko va ~e vi}. ^i we ni ca je da eki pa ni je bi la kom plet na. Iz o sta ja li su naj ~e {}e be ko vi \u ro vi} i Ni ko li}, za tim no vaj li je Mi li} na me stu pi vo ta i gol man Dok ni}.

U ja nu ar skom pre la znom ro ku naj vi {e su se po ja ~a le dve na {e naj bo qe eki pe, Zve zda i Par ti zan. Naj vi {e pra {i ne di glo se oko od la ska u Ki nu.

Srp ski {am pion je du go tra `io i na kra ju na {ao za me nu za sjaj nog Bra zil ca. Do {li su Tej go i Adi ja, a ope ra ti vac Par ti za na Al bert Na| tvr di da we gov klub mo `e da bu de pr vak i bez Klea.

- Na dam se da }e mo bi ti bo qi ne go je se nas, ako to ni je mo gu }e,

Dva go la Adi je Fud bal ska re pre zen ta ci ja Ga ne po be di la je se lek ci ju To goa ube dqi vim re zul ta tom 4:1 u pri ja teq skom su sre tu ~i me je no vi se lek tor Go ran Ste va no vi} de bi to vao po be dom na klu pi "cr nih mam bi".

Sto ja ko vi} za do vo qan de bi jem

UO^I NA STAV KA PR VEN STVA

Ne slav no je bi lo go sto va we ru ko me ta {a Cr ven ke u La za rev cu, gde su u okvi ru osmi ne fi na la ku pa vi so ko i ube dqi vo po ra `e ni u su sre tu pro tiv Ko lu ba re (38:29). Iz u zev po ~et nik mi nu ta, sve osta lo vre me bi li su u pot pu no pod re |e nom po lo `a ju, na ro ~i to u na stav ku su sre ta. Ne mo `e se re }i da se o~e ki va lo da na pra ve re zul tat ski pod vig, ali se mi sli lo da }e pri ka za nom igrom, od no som i za la ga wem stvo ri ti op ti mi sti~ no ras po lo `e we uo~i po -

Naj bo qi smo u Sr bi ji ma kar da za dr `i mo ni vo iga ra iz mi nu le se zo ne. Pot pi su jem da smo naj bo qi tim u Sr bi ji, ali }e mo to mo ra ti da do ka `e mo na te re nu.

U klub su do {la dva re pre zen ta tiv ca Ga ne, ali, za sa da, sa mo na po zaj mi cu.

- U ugo vo ri ma su i op ci je po ko ji ma, po is te ku po zaj mi ca, sa wi h o v im klu b o v i m a, Ho f en haj mom i Mi la nom, mo `e mo da pre go va ra mo o ot ku pu. To za vi si od to ga ka ko se Do mi nik i Prins po ka `u, da li }e za do vo qi ti zah te ve Par ti za na.

Fud bal ski klub Par ti zan od u stao od an ga `o va wa dvo ji ce Ar gen ti na ca iz Bo ke Ju ni ors, Ga sto na Ro si ja i Le an dra Ku ska, ko ji su pret hod ne dve ne de qe tre ni ra li sa "cr no-be li ma" na pri pre ma ma u Tur skoj. Ga ston Ro si i Le an dro Ro dri go Ku sko ni su po ka za li vi {e od ono ga {to igra~ ki po gon {am pi o na Sr bi je u ovom tre nut ku po se du je na wi ho vim po zi ci ja ma, pa je upra va klu ba od lu ~i la da im se za hva li.

Ro si je is pro ban uz de snu aut li ni ju. Po ka zao je od re |en kva li tet, ali ni je do ka zao da je pre te ra no do bar da bi iz bo rio me sto u pr vom ti mu Par ti za na. Tre ner Alek san dar Sta no je vi} na toj po zi ci ji ima dvo ji cu igra ~a - Alek san dra Miq ko vi }a i Iva na Ste va no vi }a. Sli~ no je i sa na pa da ~em Ku skom, strel cem jed nog go la na pri pre ma ma u An ta li ji.

Par ti zan se ve} opro stio od tan de ma iz Bo ke Ju ni ors, ali jo{ uvek ni je od Mi lo {a Bo gu no vi }a. Od we go vog tran sfe ra, od no sno po zaj mi ce OFK Be o gra du ne }e bi ti ni {ta.

Kr sti} so li dan Ko {ar ka {i Okla ho me po ra `e ni su na svom te re nu po sle pro du `et ka od eki pe Mem fi sa re zul ta tom 105:101 u me ~u NBA li ge. Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Zek Ran dolf sa 31 po e nom i 14 sko ko va, dok je To ni Alen do dao 27.

U po ra `e noj eki pi naj bo qi je bio Ke vin Du rant sa 31 po e nom i 10 uhva }e nih lop ti, dok je ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Ne nad Kr sti} po sti gao osam po e na i imao de vet sko ko va za 28 mi nu ta u igri.

Mi ne so ta je u go sti ma sa vla da la Hju ston 112:108. Kod go sti ju, naj e fi ka sni ji je bio Ke vin Lav, ko ji je za be le `io 20 po e na i 14 sko ko va. Cr no gor ski ko {ar ka{ Ni ko la Pe ko vi} pro veo na te re nu 19 mi nu ta, a za to vre me po sti gao je {est po e na i imao se dam sko ko va i jed nu asi sten ci ju, dok Sr bin Dar ko Mi li ~i} ni je igrao zbog po vre de.

PAR TI ZAN SE SE LI U DU BA JI

Ku sko i Ro si ni su pro {li

NO VI PO RAZ OKLA HO ME

Pirs bra ni ti tu lu

dnevnik

Me |u tim, ka da se zna da oni ne re dov no tre ni ra ju, po go to vo Mi li} i Dok ni}, wi ho vo ne i gra we ne mo `e bi ti oprav da we za slab u~i nak osta lih. O~i gled no je ne {to dru go u pi ta wu.

Zna se da ru ko me ta {i Cr ven ke zbog pot pu ne bes pa ri ce ve} du `e vre me na igra ju "na ve re si ju", ali da ni kad zbog to ga ni su pra vi li ne ki ve }i pro blem ili op struk ci je u vi du ne za la ga wa i sli~ no. Ima li su raz u me va wa i bi li za do voq ni ako im se svre me na na vre me is pla ti ka kav mi ni ma lac. Uti sak je da se to sa da

pro me ni lo. Da li je u pi ta wu mo `da smi {qe na ili pod sve sna re ak ci ja na do vo |e we tro ji ce no vaj li ja, s ob zi rom da se zna da oni si gur no ne i gra ju za le pe o~i ili pod uslo vi ma svo jih no vih sa i gra ~a.

- Ni je is kqu ~e no ni to, ma da se po me |u sob nom od no su u ra du na tre nin zi ma to ne is po qa va kra tak je ko men tar tre ne ra Ko va ~e vi }a, ko ji i po red sve ga ve ru je da ova eki pa ima kva li tet i da }e ga is po qi ti ka da bu de naj va `ni je.

T. Jo vo vi}

Naj i stak nu ti ji u po be di Ga ne bio je no vi igra~ Par ti za na Do mi nik Adi ja, ko ji je po sti gao dva go la, u 9. i 83. mi nu tu. U me |u vre me nu, strel ci su jo{ bi li Men sah u 62. i Asa moa u 69. mi nu tu.

Za re pre zen ta ci ju Ga ne je na ovom su sre tu igrao i dru gi igra~ Par ti za na ko ji je ove zi me sti gao u Hum sku, Prins Tej go.

Par ti zan je du go “ju rio” ne ka dru ga ime na, a naj vi {e su se po mi wa li Mpe la, [a ba la la, Mu son, Za bi ja. Ni ko od wih ni je za vr {io u klu bu iz Hum ske.

- Raz lo ga je vi {e, ali smo ra di li sve u in te re su Par ti za na. Ne kad ne za vi si sve od nas. Pra ti li smo i igra ~e u Evro pi, Sr bi ji, ze mqa ma u okru ` e w u. Na s ta v i } e m o da ih sni ma mo, ve} se sad zna da }e ne ko od wih u ju nu da do |e kod nas. Ra di mo na to me da tran s fe r e do g o v o r i m o pre po ~et ka na red nog pre la znog ro ka.

U pro l e} n em de l u pr v en stva uz Klea cr no–be li dres ne }e no si ti je dan od naj bo qih igra ~a tog ti ma Al ma mi Mo re i ra.

- Ko ga ne ma bez we ga se mo `e i – mo ra. A, Par ti zan je po ka zao da ume bez bi lo ko ga, ni je dan po je di nac ni je iz nad klu ba. Ga bri jel nam je do sta do neo, za du `io klub u sva kom po gle du, ali ko ka `e da Tej go ne }e bi ti bo qi od we ga.

Od la zak Mo re i re Na| ni je `e leo da ko men ta ri {e. Cr nobe li po sle tri da na od mo ra da nas se po no vo oku pja qu i kre }u put Du ba i ja, gde }e na sta vi ti pri pre me.

DA NAS PO ^I WE SVET SKI KUP U ESTO NI JI

^e ti ri adu ta u Ta li nu

Ku gla {ki sa vez Sr bi je pri ja vio je za 19. po jed na~ ni se ni or ski Svet ski kup i de ve ti po jed na~ ni ju ni or ski Svet ski kup, ko ji }e se od i gra ti u Ta li nu (Esto ni ja) od da nas do ne de qe, ~e tvo ro u~e sni ka. U se ni or skoj mu {koj kon ku ren ci ji za ti tu lu }e se bo ri ti Vil mo{ Za var ko (Sport, Pod bre zo va), svet ski se ni or ski {am pion po -

je din ~a no i za kom bi na ci ju pro {le go di ne u Ri cin gu, dok }e u omla din skom Svet skom ku pu igra ti dr `av ni {am pion za ju ni o re i ka de te Ro bret Er we {i iz Sen te Vi sa prom. U `en skoj ko kun ren ci ji igra }e dve ku gla {i ce su bo ti~ kog Pi o ni ra. Za se ni or sku ti tu lu bo ri }e se Ne ven ka Jo ko vi}, dok }e u ju ni or skoj kon ku ren ci ji na stu pa ti Li vi ja San to.

NA MI TIN GU U SA RA JE VU

Sr bi ja sa osam pli va ~a Pli va~ ka ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas kre }e put Sa ra je va, gde se od su tra do ne de qe odr `a va me |u na rod ni pli va~ ki mi ting «"Sa ra je vo Akva tiks 2011"». Sr bi ju }e u glav nom gra du Bo sne i Her ce go vi ne pred sta vqa ti osam naj bo qih ju ni o ra: Mi ro slav Udic ki, Bo jan Udic ki, De jan Pe ri {i},

Igor Ter zi}, Ra do mir A{}e ri}, Dra ga na Iva no vi}, Mi la na Ba {i} i Je le na Olah, pod vo| stvom sa ve znog tre ne ra Vla di mi ra Ri sti }a. Ovo tak mi ~e we pred sta vqa zva ni~ no FI NA akre di to va ni mi ting, ko ji se na la zi na FI NA li sti kva li fi ka ci o nih mi tin ga za Svet sko pr ven stvo u pli va wu, [an gaj 2011.

SPORT

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

19

U LONDONU OBAVQEN @REB ZA FED KUP

Srbija u Slova~koj

Kristof Inerhofer

SVETSKO PRVENSTVO U GARMI[ - PARTENKIRHENU

Inerhoferu zlato u superveleslalomu

Ita l i j an s ki ski j a{ Kri stof Iner h o f er osvo j io je zlat nu me da qu u su per ve le sla lo mu na Svet skom pr ven stvu u ne m a~ k om Gar m i{-Par t en kir he nu. Iner ho fer je pr ve zlat ne me da qe na SP sti gao u vre me nu mi nut, 38 se kun di i 31 sto t in k a. Sre b r n a me d a q a pri pa la je Austri jan cu Ha nes Raj hel tu, ko ji je za po bed ni kom ka snio 60 sto tin ki, dok je tre }i bio Hr vat Ivi ca Ko ste li} ko ji je ostva rio vre me od 1:39.03.

Na red na tr ka na SP bi }e odr `a na 11. fe bru a ra ka da je na pro gra mu su per kom bi na ci ja u `en skoj kon ku ren ci ji.

Re zul ta ti: 1. Kri stof Iner ho fer (Ita li ja) 1:38.31, 2. Ha nes Raj helt (Austri ja) 1:38.91, 3. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) 1:39.03, 4. Di di je Ku{ ([vaj car ska) 1:39.34, 5.

Be wa min Rajh (Austri ja) 1:39.65, 6.

Ro med Ba u man (Austri ja) 1:39.79, 7.

Kar lo Jan ka ([vaj car ska) 1:40.03, 8. Ver ner Hel (Ita li ja) 1:40.13, 9.

Pe ter Fil (Ita li ja) 1:40.34, 10.

Adri jen Teo (Fran cu ska) 1:40.44...

LOTUS TRA@I ZAMENU ZA POQSKOG VOZA^A

Kubica pred novom operacijom

Po qak Ro bert Ku bi ca }e si gur no mo ra ti da pro pu sti po ~e tak no ve se zo ne u {am pi o na tu F1, ko ji je za ka zan za 13. mart tr kom za VN Ba hre i na.

Ku bi ca je raz o ~a ran {to }e mo ra ti da pro pu sti start se zo ne u {am pi o na tu For mu le je dan, iz ja vio je we gov me na xer Da ni je le Mo re li. Ku bi ca je ope ri san u bol ni ci San ta Ko ro na u Pje tra Li gu re gde je pre ba ~en po {to je u ne de qu do `i veo te {ku ne sre }u to kom u~e {}a na Re li ju "Ron de di An do ra" ka da je svo jom "{ko da fa bi jom" iz le teo sa sta ze i uda rio u zid cr kve. Ku b i c a je pro {ao sa ozbiq nim po vre de ma de sne ru ke, {a ke i no ge.

- Re kao sam {ta mu se do go di lo i ka kve je po vre de do `i veo. [o ki rao se ka da je to ~uo. Shva tio je da }e na du `e vre me bi ti van F1. On pa ti zbog to ga. Sa da je ve} tre ba lo da bu de u He re zu na te sti ra wu bo li da svo je eki pe - re kao je Mo re li.

[ef ode qe wa in ten ziv ne ne ge u bol ni ci u Pje tra Li gu ru \or do Ba ra bi no na ja vio je da }e Ku bi ca osta ti u bol ni ci naj ma we do kra ja me se ca.

- Ku bi ca je po zi tiv no re a go vao na te ra pi ju, pri sve sti je i we go vo sta we je sta bil no - na veo je Ba ra bi no i na veo da }e Po qak naj ve ro vat ni je mo ra ti na no vu ope ra ci ju. [ef eki pe Re no Lo tus Erik Bu li je iz ja vio je da fran cu ski tim in ten ziv no tra `i za me nu za po vre |e nog poq skog vo za ~a Ro ber ta Ku bi cu.

- Ime na ko ja raz ma tra no su Bru no Se na, Vi nan to nio Li u ci i Nik Haj dfeld - re kao je Bu li je po sle po se te Ku bi ci u bol ni ci San ta Ko ro na u Pje tra Li gu reu.

Se na je tre nut no test vo za~ Re noa, dok su Li u ci i Haj dfeld bez an ga `ma na.

- Bli ski smo Ro ber tu i ~e ka }e mo ga ra {i re nih ru ku na da ju }i se da }e se vra ti ti pre kra ja se zo ne - do dao je Bu li je.

Od ~e ti ri mo gu }a ri va la, te ni ser ke Sr bi je do bi le su ako ne naj te `e, a ono naj ne zgod ni je su par ni ce u ba ra `u za po pu nu naj kva li tet ni je svet ske gru pe Fed ku pa. Na {a se lek ci ja, ta ko je od re |e no ju ~e ra {wim `re bom u Lon do nu, go sto va }e u Slo va~ koj, naj ve ro vat ni je u Bra ti sla vi, i ima }e pri li ku da se re van {i ra do ma }oj se lek ci ji za pro {lo go di {wi po raz u Be o gra du. Ta da su Slo va ki we sla vi le sa 3:2 i pla si ra le se u A gru pu, dok je po raz na {e de voj ke ko {tao se lid be u dru gu di vi zi ju Svet ske gru pe.

- Do bi li smo ve o ma te {ke ri val ke - re kao je za na{ list se lek tor Sr bi je De jan Vra ne{. Iz gle da da su nam Slo va ki we su |e ne kao ri val ke, jer, evo, ve} tre }i put igra }e mo s wi ma ve o ma va `an su sret. [ta da se ra di, ve} sa da se okre }e mo pri pre ma ma za su sret u Slo va~ koj, a ja }u, ME^ 1. KOLA A SVETSKE GRUPE

Slova~ka - ^e{ka 2:3 U me ~u 1. ko la A Svet ske gru pe Fed ku pa, Slo va~ ka je, kao do ma }in u dvo ra ni Si ba mak Are na u Brat si la vi, po ra `e na od se lek ci je ^e {ke sa 2:3. Se lek tor Slo va ki wa Ma tej Lip tak u tom me ~u ra ~u nao je na Da ni je lu Ha tu ho vu (32. na VTA li sti), Do mi ni ku Ci bul ko vu (27.), Mag da le nu Ri ba ri ko vu (101.) i Ja nu Ce pe lo vu (438.).

U tom su sre tu, po sle pr vog da na, ^e {ka je po ve la 2:0, na kon {to je Lu si Sa fa ro va po be di la Da ni je lu Han tu ho vu sa 7:5, 6:1, a Pe tra Kvi to va bi la bo qa od Ci bul ko ve 6:2, 6:3. Od lu ka o po bed ni ku u ovom me ~u pa la je ve} po sle tre }eg me ~a ka da je Kvi to va sa vla da la i Han tu ho vu sa 6:4, 6:2, pa su osta li su sre ti bi li pu ka for mal nost.

Naj pre je Sa fa ro va pre da la me~ Slo va ki wi Ce pe lo voj kod re zul ta ta 6:4, 6:7, a on da je par Ce pe lo va/Ri ba ri ko va do neo dru gi poen Slo va ki wa ma, po be dom nad kom bi na ci jom Pe~ ke/Za hva lo va-Stri co va od 6:1, 4:6, 7:6.

TURNIR U PATAJI

Ana se mu~ila Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} pla si ra la se u ~e tvrt fi na le VTA tur ni ra u taj land skoj Pa ta ji. Iva no vi }e va, ko ja je na tur ni ru po sta vqe na

mar tu pro {le go di ne is te kla 20-me se~ na su spen zi ja zbog ko ri {}e wa do pin ga na Tur de Fran su 2008.

"Slu `ba an ti-do ping tu `i o ca je po kre nu la di sci plin ski po stu pak pro tiv Ri ka na osno vu ve sti ko je su se po ja vi le u me di ji ma", sa op {tio je CO NI. Ita li jan ske vla sti su u sep tem bru pro {le go di ne pre tre sle ku }u Ri ka u ve zi is tra ge o do pin gu. U ku }i su za ple we ne ne i den ti fi ko va ne ta ble te, ali ni je po kre nu ta is tra ga pro tiv Ri ka.

Opet bez trenera Srp s ka te n i s er k a Ana Iva no vi} sa op {ti la je da je ras ki nu la sa rad wu sa do sa da {wim tre ne rom Por tu gal cem An to nio van Gri he nom. U krat kom sa op {te wu na vo di se da je Van Gri hen bio na prob n om ra d u u stru~ nom {ta bu Iva no vi }e ve, ko ja je od lu ~i la da ras ki ne sa rad wu sa por tu gal skim stru~ wa kom.

Srp ska te ni ser ka je pre Van Gri he na sa ra |i va la sa Hajn c om Gun t ar d om, Kre gom Kar d o n om i Sve n om Gre ne fel dom. Iva no vi }e va se na la zi na 19. me stu VTA li ste.

Riko sam sebi ubrizgavao krv Ita li jan ski bi ci kli sta Ri kar do Ri ko po ku {ao je sam se bi da oba vi tran sfu zi ju kr vi, sa op {tio je Ita li jan ski olim pij ski ko mi tet (CO NI).

Ri ko se na la zi bol ni ci u Mo de ni, a le kar ski tim je sa op {tio da je ita li jan ski bi ci kli sta ugro zio se bi `i vot, po {to je sam se bi po ku {ao da ubri zga krv, ko ju je ~u vao 25 da na. Le ka ri su oba ve sti li ~el ni ke CO NI-ja, ko ji su po kre nu li di sci plin ski po stu pak pro tiv Ri ka.

Ita li jan skom bi ci kli sti je u

Sa Slovakiwama za A grupu: Fed kup reprezentacija Srbije

ko li ko su tra, po sla ti po ziv svim kan di dat ki wa ma za sa stav ka ko bi ima le do voq no vre me na da po raz go va ra ju sa svo jim stru~ nim {ta bo vi ma i od go vo re na po ziv.

Da li, po va {im sa da {wim sa zna wi ma, po sto ji mo gu} nost da Sr bi ja na stu pi u naj ja ~em sa sta vu u me ~u sa Slo va ki wa ma?

- Pu no bi nam zna ~i lo, to ne tre ba po seb no na po mi wa ti, ka da bi smo u tom su sre tu za i gra li s na {e dve naj bo qe ran gi ra ne te ni ser ke - Je le nom Jan ko vi} i Anom Iva no vi}, ali ne bih bio ne za do vo qan ni da ma kar jed na od wih bu de u mo gu} no sti da za i gra - od go vo rio je Vra ne{ i na sta vio: - Bo ja na Jo va nov ski je u me ~u s Ka na |an ka ma u No vom Sa du po ka za la da ume da se no si s pri ti skom i do ne la nam je oba po e na u sin glu, iako ni je igra la na gor woj gra ni ci mo gu} no sti.

Vi de }e mo jo{ do apri la me se ca ka kvi }e od go vo ri sti }i od Je le ne i Ane i u~i ni }e mo sve da se pri pre mi mo {to bo qe za taj su sret.

Ana Ivanovi}

za dru gog no si o ca, po be di la je u osmi ni fi na la 97. te ni ser ku sve ta Ame ri kan ku Xil Kraj bas re zul ta tom 2:1, po se to vi ma 4:6, 6:1, 7:5. Srp ska te ni ser ka igra }e u ~e tvrt fi na lu sa Ita li jan kom Ro ber tom Vin ~i, ko ja je bi la bo qa od Ki ne ski we [u ai @ang 7:5, 6:1.

Iva no vi }e va je tre nut no 19. te ni ser ka sve ta, dok je Vin ~i na 38. me stu WTA li ste. Srp ska i ita li jan ska te ni ser ka od i gra le su ~e ti ri me |u sob na du e la u ka ri je ri, a Iva no vi }e va je do bi la sva ~e ti ri me ~a.VTA tur nir u Pa ta ji igra se za na grad ni fond od 220.000 do la ra.

Fo to: F. Ba ki}

Nema~ka gostuje u SAD U plej-ofu za po pu nu naj kva li tet ni je gru pe Fed ku pa, vo qom `re ba u Lon do nu, 16. i 17. apri la sa sta }e se: Slo va~ ka - Sr bi ja, SAD - Ne ma~ ka, [pa ni ja - Fran cu ska i Austra li ja - Ukra ji na.

U plej ofu za osta nak u B Svet skoj gru pi, u ko jem }e igra ti eki pe ko je su po ra `e ne u 1. ko lu B gru pe i po bed ni ci pr ve gru pe Evro-afri~ ke zo ne, igra }e: Esto ni ja - Be lo ru si ja, Ar gen ti na Ja pan, Ka na da - Slo ve ni ja i [vaj car ska - [ved ska.

Slo va~ ka je je di na ze mqa ko ja je bi la u `re bu za ko ju smo zna li da, uko li ko bu de mo igra li s wom, mo ra mo da go stu je mo?

- Je ste i zbog to ga sam pri `eq ki vao [pa ni ju s ko jom bi smo si gur no igra li kod ku }e, u No vom Sa du - ob ja snio je Vra ne{. - Da smo iz vu kli Austra li ju ili SAD `re bom bi bio od re |en do ma }in i za to mi slim da ni smo do bro pro {li na `re bu u Lon do nu. Je di na go ra od ove, bi la je so lu ci ja da smo iz vu kli za ri va la se lek ci ju SAD, da je od re |e no da go stu je mo i da za Ame ri kan ke na stu pe se stre Vi li jams. Na rav no, ako na stu pi mo u

naj ja ~em sa sta vu u du e lu sa Slo va ki wa ma, na {e {an se ja ko ra stu i na sto ja }e mo da ta mo ode mo sa svim ras po lo `i vim sna ga ma i vra ti mo se u A gru pu.

Na kra ju, `e leo je De jan Vra ne{ da apo stro fi ra jo{ jed nu stvar: - @e le li smo da igra mo u No vom Sa du, jer nam je ovaj grad omo gu }io mak si mla ne uslo ve za pri pre mu i za sam me~ s Ka na dom, a ima li smo sjaj nu po dr {ku s tri bi na. Na dam se da }e mo po be di ti Slo va ki we i bi }e no vih pri li ka da se No vo sa |a ni i mi po no vo sret ne mo i za jed ni~ kim sna ga ma kre ne mo u no ve po be de.

A. Predojevi}

Jelena u Dubaiju Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} u~e stvo va }e na red ne ne de qe na tur ni ru u Du ba i ju.

Osim Jan ko vi }e ve, na tur ni ru }e u~e stvo va ti jo{ se dam te ni -

ser ki iz Top 10 li ste, Sve tla na Ku zwe co va, Sa man ta Sto sur, Na Li, Fran ~e ska Ski ja vo ne, Ka ro li na Vo zni jac ki, Kim Klaj sters i Ele na De men ti je va.

20

~etvrtak10.februar2011.

ekOLOGiJA

dnevnik

KA KO STVO RI TI ENER GET SKI ODR @I VU ZA JED NI CU

Te me rin po evrop skom mo de lu Pot pred sed ni ca Skup {ti ne AP Voj vo di ne prof. dr Bra ni sla va Be li}, po kra jin ski se kre tar za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne Ra do slav Stri ko vi}, po kra jin ska se kre tar ka za ar hi tek tu ru, ur ba ni zam i gra di teq stvo Du {an ka D. Sre ma~ ki, stru~ wak Skup {ti ne evrop skih re gi ja dr Ur lih Klam {taj ner i ru ko vo di lac pro jek ta Skup {ti ne evrop skih re gi ja Kri sti na Di gel man pred sta vi li su no vi na ri ma za jed ni~ ki pro je kat Skup {ti ne i Skup {ti ne evrop skih re gi ja (AER) pod na zi vom "Ka ko stvo ri ti ener get ski odr `i vu za jed ni cu u Voj vo di ni".

Ovaj pro je kat po kre nu la je Skup {ti na AP Voj vo di ne za jed no sa Skup {ti nom evrop skih re gi ja, a fi nan si ra la ga je Cen tral na evrop ska ini ci ja ti va

(CEI). Re a li za ci ja pro jek ta AER-a o ko ri {}e wu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je u Voj vo di ni: "Ka ko stvo ri ti ener get ski efi ka snu op {ti nu u Po kra ji ni", vred nog 43 hi qa de evra, po ~e la je u sep tem bru 2010. go di ne.

Na kon fe ren ci ji za no vi na re pre zen to van je ko na ~an iz ve {taj eks pe ra ta AER-a o si tu a ci ji u Voj vo di ni u ovoj obla sti u ko me se na la ze pre po ru ke ka ko pro me ni ti lo kal nu po li ti ku do no {e wa od lu ka u ci qu pro mo vi sa wa i bo qeg ko ri {}e wa ob no vqi vih iz vo ra ener gi je.

Pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne dr Bra ni sla va Be li} pod vu kla je da je pro je kat ve o ma zna ~a jan, jer }e op {ti na Te me rin, u ko joj }e bi ti kon kre ti zo van, bi ti pr va ko ja }e pri me ni ti evrop ske stan dar de u obla sti

TRAN SPA RENT NOST U OBLA STI EKO LO GI JE

Ze le no pra vo gra |a na

U Cen tru za fi zi~ ku kul tu ru u Vr ba su odr `an je Fo rum o pri me ni Ar hu ske kon ven ci je u Sr bi ji na ko jem su go vo ri li broj ni stru~ wa ci iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne. Ova kon ven ci ja je usvo je na 25. ju na 1998. go di ne u dan skom gra du Ar hu su, a re~ je do ku men tu ko ji ure |u je do stup nost in for ma ci ja, u~e {}e jav no sti u do no {e wu od lu ka i prav noj za {ti ti u pi ta wi ma `i vot ne sre di ne. Na rod na Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je ovaj do ku me nat 12. ma ja 2009. go di ne, a za sa da je di ni Ar hus cen tar je osno van u Kra gu jev cu sa ci qem da se kon tro li {e im ple men ta ci ja Ar hu ske kon ven ci je kod nas. Pri me nu Ar hu ske kon ven ci je u Sr bi ji je po dr `a la i mi si ja OEBS-a, a na fo ru mu u Vr ba su je o ovoj te mi go vo ri la sa vet ni ca za `i vot nu sre di nu OEBS-a u Sr bi ji Oli ve ra Zu ro vac Ku zman.

- Pri me nu Ar hus kon ven ci je u Sr bi ji po dr `a va na {e Ode qe we za de mo kra ti za ci ju sa ci qem da oblast za {ti te `i vot ne sre di ne bu de pot pu no tran spa rent na za sve gra |a ne, kao i da se gra |a ni upo zna ju sa svim pra vi ma ko ja ima ju u ovoj obla sti upra vo po osno vu kon ven ci je ko ju je Sr bi ja usvo ji la pre sko ro dve go di ne - re kla je Oli ve ra Zu ro vac Ku zman.

Po red we na fo ru mu su go vo ri li i ~lan Grad skog ve }a u

Kra gu jev cu Sr |an Ma to vi}, prav nik u kra gu je va~ kom Ar hus cen tru Ne boj {a Ob ra do vi}, pred sed nik Eko lo {kog po kre ta u Vr ba su Rat ko \ur |e vac, kao i pred sed nik vr ba ske op {ti ne dr @eq ko Vi do vi}.

- Ova oblast je sva ka ko po seb no in te re sant na za vr ba sku op {ti nu ko ja je zbog za ga |e no sti Ve li kog ba~ kog ka na la ve} go di na ma ozna ~e na kao cr na eko lo {ka ta~ ka Evro pe i sva ka ko je obez be |i va we zdra ve `i vot ne sre di ne je dan od na {ih naj va `ni jih za da ta ka. Ob zi rom na ve li ~i nu pro ble ma za ga |e no sti ka na la u re {a va we su se po red do ma }ih in sti tu ci ja ukqu ~i li i stra ni do na to ri bez ko jih ne bi lo mo gu }e re {i ti ovaj pro blem.

Mi se tru di mo da sve in for ma ci je o pro jek ti ma ve za nim za Re vi ta li za ci ju Ve li kog ba~ kog ka na la bu du do stup ne za sva kog, a po red to ga gra |a ni mo gu uvek da iz ne su ne ke svo je pri med be i pred lo ge i u tom smi slu sma tram da po stu pa mo u skla du sa kon ven ci jom o ~i joj se pri me ni da nas go vo ri- re kao je Vi do vi}.

Na fo ru mu u Vr ba su pred sta vqe ni su ne ki mo de li prav nih aka ta ko ji se pre po ru ~u ju lo kal nim sa mo u pra va u ci qu pri me ne Ar hu ske kon ven ci je, dok je Rat ko \ur |e vac pred sta vio pro je kat Mo ni to rin ga aero po le na u vr ba skoj op {ti ni.

N. Per ko vi}

PRI KU PQA WE SME ]A U KA WI [KOJ OP [TI NI

Am ba la `ni ot pad u `u tim ya ko vi ma

Na pod ru~ ju ka wi {ke op {ti ne "Brant ner ot pad na priv cre da" d.o.o iz No vog Be ~e ja, ko joj je pre ne {to vi {e od go di nu da na po ve re na bri ga o ko mu nal nom ot pa du, u sa rad wi sa lo kal nom sa mo u pra vom ot po ~e la je uvo |e we si ste ma odvo je nog sa ku pqa wa ot pa da na me stu na stan ka.

Kon tej ne ri za odvo je no sa ku pqa we ko mu nal nog ot pa da na lo ka ci ja ma ko lek tiv nog sta no va wa, jav nih i obra zov nih usta no va i dru gih fir mi, gde je pri su stvo am ba la `nog Kon tej ne ri za se lek tiv no pri ku pqa we ot pa da naj i zra `e ni je, po sta - sme }a vqe ni su jo{ od po ~et ka po slo va nog am ba la `nog ot pa da iz si ste wa "Brant ner ot pad ne pri vre de" ma "`u tog xa ka", a ta ko |e i iz po u Ka wi `i, a od po ~et ka fe bru a ra sta vqe nih kon tej ne ra, do no si }e po ~e lo je sa odvo je nim sa ku pqa se u se di {te "Brant ner ot pad ne wem PET am ba la `e, pa pi ra, kar pri vre de", gde }e ga za po sle ni to na, te tra pa ka, alu mi ni jum skih raz vr sta va ti, pre so va ti i di stri li men ki i naj lo na iz svih do ma bu i ra ti cen tri ma ko ji se ba ve }in sta va po si ste mu "`u tog xa ka". pre ra dom, ta ko da }e se ce lo kup na Xa ko ve za odvo je no sa ku pqa we ko li ~i na odvo je no sa ku pqe nog am ba la `nog ot pa da i ras po red am ba la `nog ot pa da re ci kli ra ti i od no {e wa u ja nu a ru su po de qe ni ne }e od la ga ti na de po ni ji. bes plat no svim do ma }in stvi ma.

Pre ma pro ce ni iz "Brant ner Ras po red za iz no {e we odvo je no ot pad ne pri vre de" na ovaj na ~in sa ku pqe nog ot pa da ni je ve zan sa oko 150 do 200 to na am ba la `nog ras po re dom iz no {e wa re dov nog ot pa da ne }e za vr {a va ti na de po ko mu nal nog ot pa da. Pri li kom ni ji, ~i me }e se zna ~aj no uti ca ti od no {e wa am ba la `nog ot pa da na za {ti tu `i vot ne sre di ne, po do ma }in stvi ma }e ujed no bes seb no ako se ima u vi du da ovoj plat no bi ti do sta vqa ni no vi vrt si ot pa da tre ba i dva ve ka da pra zni xa ko vi za na red ni pe riod. se raz lo `e u pri ro di.

Sva ko li ~i na odvo je no sa ku pqe Tekst i foto: M. Mi tro vi}

ener get ske efi ka sno sti i ko ri {}e wa ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. Op {ti na Te me rin po sta }e mo del stra te gi je ko ja }e bi ti pri me we na i u dru gim voj vo |an skim op {ti na ma, pa i u ce loj Sr bi ji.

Po kra jin ski se kre tar za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne Ra do slav Stri ko vi} na gla sio je da je po treb no da sva ka op {ti na u Voj vo di ni ima svog ener get skog me na xe ra. Rad na ovom pro jek tu uka zu je na teh ni~ ku i po li ti~ ku po dr {ku ko ju nam pru `a AER - na gla si la je Du {an ka Sre ma~ ki. - Po seb no nam je va `no {to su nam evrop ski stru~ wa ci po ka za li i do ka za li da u Voj vo di ni po se du je mo ka pa ci te te da gra di mo ener get ski efi ka sne objek te i da ko ri sti mo ob no vqi ve iz vo re ener gi je.

Ru ko vo di lac pro jek ta Skup {ti ne evrop skih re gi ja Kri sti na Di gel man na gla si la je da je ovaj pro je kat po la zna ta~ ka i za dru ge po ten ci ja le pro jek te u AER-u. Ona sma tra da eks per ti mo gu sa ~i ni ti ana li zu i da ti pro po ru ke, ali da je za spro vo |e we stra te gi je ener get ske efi ka sno sti i za ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je va `no da su qu di na lo kal nu edu ko va ni.

Stru~ wak Skup {ti ne evrop skih re gi ja dr Ur lih Klam {taj ner re kao je da su u ana li zi pre po zna ti pro ble mi lo kal nih za jed ni ca, da ener get ska efi ka nost i ener get ska odr `i vost ni je pro blem sa mo dr `a ve i Po kra ji ne, ve} je i pri vat ni pro blem sva kog.

R. D.

Za ga |e we va zdu ha i zdra vqe sta nov ni {tva Za {ti ta `i vot ne sre di ne i zdra vqe sta nov ni {tva ne spor no su u te snoj uzro~ no-po sle di~ noj ve zi, ali se i po red svih de kla ra tiv nih za la ga wa ne do voq no pro `i ma wu. Ovo pi ta we po sta }e ve o ma va `no zbog pri bli `a va wa na {e ze mqe Evrop skoj uni ji i is pu wa va wa vi so kih stan dar da ko je ona pred nas po sta vqa. Ne spor no, je me |u tim, da se deo tih ak tiv no sti mo ra po kre nu ti zbog nas sa mih i to bez od la ga wa. Te ak tiv no sti pla ni ra ne su i u Stra te gi ji za jav no zdra vqe Sr bi je kao i u Ak ci o nom pla nu za `i vot nu sre di nu i zdra vqe de ce u Re pu bli ci Sr bi ji, po go to vo u pri o ri tet nom ci qu 3 ko ji se od no si na uti caj kva li te ta va zdu ha na zdra vqe de ce.

U na me ri da ovu ma te ri ju pri vli `i oni ma ko ji ma je naj po -

treb ni ja u ne po sred nom okru `e wu, Uni ver zi tet EDU KONS Fa kul tet za {ti te `i vot ne sre di ne u Srem skoj Ka me ni ci, u sa rad wi s Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj i Fon dom za za {ti tu `i vot ne sre di ne Re pu bli ke Sr bi je, or ga ni zu je edu ka tiv ni se mi nar u Cen tru An dre vqe od 21. do 22. mar ta 2011 go di ne. Te ma ovog edu ka tiv nog sku pa je "Upo zna va we s ak tu el nom za kon skom re gu la ti vom iz obla sti uti ca ja za ga |e wa va zdu ha na zdra vqe sta nov ni {tva:sta we i {ta tre ba ini ci ra ti sa lo kal nog ni voa". Po treb ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fon Fa kul te ta 021/4893-676 ili mo bil ni 063/17-54-345. Mejl je: ja sna srn ka@yahoo.com.

V. S.

PRO JE KAT EKO LO [KOG PO KRE TA SREM SKA MI TRO VI CA

O~u va we bi o di ver zi te ta re ke Sa ve Pro je kat “U~e {}e jav no sti u o~u va wu bi o lo {ke ra zno vr sno sti re ke Sa ve”, ko ji je ras pi sao Po kra jin ski se kre ta ri jat za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj, a ~i ji je ko o r d i n a t or Eko l o { ki po kret Srem s ka Mi t ro v i c a, stvo ren je sa ci qem da op {ti na m a i me s nim za j ed n i c a m a du` sli va Sa ve omo gu }i pre po z na v a w e, od r e | i v a w e i upra vqa we eko lo {ke i bi o lo {ke ra zno vr sno sti ovog re gi o na. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka UO Eko l o { kog po k re t a

skog zna ~ a j a i po v e z a n i su plov n om re k om Sa v om, {to pru `a mo gu} nost kom bi no va wa eko tu ri zma sa na u ti~ kim tu ri zmom. Osim to ga, u Po sa vi ni se na la zi ne ko li ko ar he o lo {kih lo ka li te ta, Sir mi um, Go mo la va, De brc, ma na sti ra i dru gih kul tur no-isto rij skih spo me ni ka, ko ji pred sta vqa ju pr vo ra zred ne tu ri sti~ ke mo ti ve - re kao je Vi {e rov.

Na kon fe ren ci ji u Za gre bu, odr ` a n oj 2007. go d i n e, zva ni~ ni ci iz Slo ve ni je, Hr vat ske, Sr bi je i BiH slo `i -

Sta ni {te za ret ke vr ste Re~ na oba la Sa ve, vo de ni ru kav ci i ba re kao de lo vi ne ka da {weg re~ nog ko ri ta i po plav ni pa {wa ci, ide al na su uto ~i {ta broj nim ret kim vr sta ma pti ca. Tu spa da orao be lo re pan, za ko jeg je re~ ni ba sen ove re ke jed no od naj va `ni jih pod ru~ ja u ovom de lu Evro pe, a tu su i orao klik ta{, cr na i be la ro da, ka {i ~ar, ma li vra nac, cr ni ibis, pat ka wor ka, ko lo ni je ~a pqi. U{}e Dri ne u Sa vu je di no je gne zdi li {te ma le ~i gre u Sr bi ji.

Na ovim sta ni {ti ma pri sut ne su i za {ti }e ne vr ste gmi za va ca i vo do ze ma ca kao {to su {ar ka, ga ta lin ka, ze le na `a ba, bar ska kor wa ~a, be lo u {ka. Re zer va ti Za sa vi ca i Obed ska ba ra sta ni {te su da bra, ko ji va `i za pri rod nu ret kost, kao i vi dra i di vqa ma~ ka.

Srem ska Mi tro vi ca Ra do mi ra Jo ve li }a Vi {e ro va, pro je kat tre ba da po dig ne svest o ulo zi pre de la pri ro de du` sli va re ke Sa ve. On ve ru je da }e eko tu ri zam ba ra i mo ~va ra po sta ti imix Sr b i j e i da po s av s ke eko-tu r i s ti~ k e de s ti n a c i j e mo gu bi ti iza zov ne i u evrop skim raz me ra ma.

- Mo ~var ni eko si ste mi Po sa vi ne mo gu bi ti is ko ri {}e ni u raz vo ju eko tu ri zma. To su, pre sve ga, Obed ska ba ra, ba re Za sa vi ca, Rib wa ~a, Or la ~a i dru ge. Ovi eko si ste mi sta ni {ta su pti ca mo ~va ri ca, mo ~var ne flo re i fa u ne evrop -

li su se da bi Sa va tre ba la da po s ta n e pot p u n o plov n a. U to ku ove go di ne Sav ska ko mi si ja bi tre ba la da u~i ni re ku plov nom za ce lu go di nu, od Si ska u Hr vat skoj do Be o gra da u Sr bi ji, a ne sa mo 250 da na go di {we, ka ko to tre nut na si tu a ci ja do zvo qa va. Na{ sa o go vor nik ka `e da da }e ovo pi ta we po vu }i mno go spo ro va s ob zi rom na to da je re ka od re |e na kao kqu~ ni re gion u okvi ru Pa ne vrop ske stra te gi je o za {ti ti bi o lo {ke i pre de o ne ra zno vr no sti, a ob no va na u ti~ kog pu ta do ne la bi pret wu pri rod ni re sur si -

ma. Pod se tio je da je pro {le go di ne pot pi sa na po ve qa ko jom je Sa va pro gla {e na za pr vu na ci o nal nu eko sta zu, sa gla sno pro stor nom pla nu Re pu b li k e Sr b i j e o za { ti t i

vod n ih to k o v a i obal nog pod ru~ ja, vla ` nih i za b a re n ih po v r { i n a, kao i za { ti t e pod ru~ ja sa au to h t o n im {u m a m a.

Ka k o ka ` e, pri rod ni kom plek si u Po sa vi ni tre ba da o~u va ju eko lo {ku rav no te `u, a isto v re m e n o da za do vo qe ras tu }e eko l o {ke po tre be ~o ve ka.

- Iako su ne ki pri rod ni objek ti za { ti } e n i, ipak to ni je do voq no, te do la zi do sve ve }e “tu ri sti~ ke di g re s i j e” od n o sno de g ra d a c i j e sre d i n e. Sve o b u hvat na za {ti ta je po treb na ne sa mo zbog pro { i r i v a wa re surs ne ba ze tu r i z ma, ne g o i stva ra wa ce lo vi tog si ste ma za za {ti t u biq n og i `i vo tiw skog- na po m i w e Jo v e l i} Vi {e rov.

On je na j a v io da Eko lo {ki po kret Srem s ka Mi t ro v i c a za p o ~i we niz ak ci ja i pre d a v a w a ko j e }e jav n ost upo zna ti sa zna ~a jem o~u v a w a bi o l o {ke ra z no v r s no sti Sa ve te da bi se po boq {a la pre ko gr ni~ na sa rad wa na p o q u za { ti t e pri r o d e i odr ` i v e upo t re b e vo d e n ih re sur sa.

A. Je ri ni}

KOD SU BO TI^ KE FA BRI KE „ZOR KA”

Ze mqi {te zaga |e no, pre ti opa san ot pad Ze m qi { te i pod z em n e vo d e kod su b o t i~ k e fa b ri k e "Zor ka" su za g a | e n i, po k a z a l a je pr v a fa z a Stu d i j e o sta w u za g a | e n o s ti ze m qi { ta i vo d a na lo k a c i j i he m ij s ke in d u stri j e "Zor k a".

- Na po j e d i n im lo k a c i j a m a pri m e } e n o je zna ~ aj n i j e za g a |e w e, dok po s e b an pro b lem pred s ta v qa opa s an ot p ad - re kla je ~lan Grad s kog ve } a za eko l o g i j u i ko m u n a l i j e Su z a na Du l i}. - Po r ed to g a, ne bi se sme l o za n e m a r i t i ni isto rij s ko za g a | e w e.

Da pod s e t i m o, fa b ri k a je iz g ra | e n a pre 102 go d i n e i ba v i l a se pro i z v od w om mi n e ral n ih |u b ri v a i pe s ti c i d a.

Pre par go d i n a je pri v a t i z o va n a i ku p i l a ju je "Vik t o r ia gro u p". Stu d i j u je na r u ~ io grad, ka k o bi se zna l o u kom je

sta w u ze m qi { te, zbog bu d u }ih ula g a w a.

- Obje kat se pro sti re na 55 hek ta ra i utvr |e no je da po sto je

lo ka ci je gde je do {lo do zna ~aj ni jeg za ga |e wa pod zem nih vo da i ze mqi {ta. Ra di o ak tiv nog ot pa da ne ma, ali po se ban pro blem je

opa san ot pad. Naj ve }i sa da {wi za ga |i va ~i su pi rit, fos for gips, ot pad mi ne ral nih |u bri va i dru go. Sle de }i ko rak je iz ra da dru ge fa ze Stu di je, ko ja bi da la re {e we za sa na ci ju po sto je }eg za g a | e w a - ob j a { wa v a Su z a n a Du li}.

Stu d i j u je iz r a d io Za v od za jav n o zdra v qe iz Be g ra d a, a sa r a | i v ao je sa Za v o d om za jav n o zdra v qe iz Su b o t i c e i Ge o m e h a n i~ k im za v o d om. Iz ra d a pr v e fa z e stu d i j e ko {ta l a je 4,5 mi l i o n a di n a r a i u pla n u je iz r a d a dru g e ko j a }e po n u d i t i re { e w a ka k o da se opo r a v i ze m qi { te.

Bez ob z i r a {to se za g a | e n o ze m qi { te na l a z i u bli z ni vo d o z ahvta 1, su b o t i~ k e Fa bri k e vo d e, vo d a ni j e za g a | e na i do b rog je kva l i t e t a.

A. A.

OdMOR

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

21

Сремска Митровица привлачи туристе

С

ремску Митровицу је у 2010. посетило готово 40 хиљада туриста, изјавила је данас за Тањуг директор Туристичке организације Сремске Митровице Тања Познић. Обновљену Царску палату античког Сирмијума обишло је 12.500 домаћих и иностраних гостију. У Специјалном резервату природе “Бара Засавица“, било је 17 хиљада посетилаца. Такође, више хиљада гостију обишло је фрушкогорске манастире.

Више од 15 хиљада посетилаца древног града на Сави, који је у доба тетрархије био једна од престоница Римског царства, на име боравишне таксе оставило је 770 хиљада динара, који су били приход градског буџета. У Туристичкој организацији тврде да је по том основу приход буџета мого бити и бољи, када би град имао веће и квалитетније смештајне капацитете.

Туристичка организација највећег сремског града имаће свој штанд на предстојећем Међународном сајму туризма у Београду, а управо у првом плану биће презентација античког Сирмијума, Специјалног резервата природе “Бара Засавица“ и фрушкогорски манастири. Госте ће испред штанда дочекати девојке у античким одорама, урађене у оквиру пројекта “Сачувати од заборава“.

ЗЛАТИБОР ЗИМИ

Снежна забава за свачији џеп

Кипар се нада бољој сезони

З

Т

уристички приход Кипра повећан је за 3,8 процената у 2010. години на 1,54 милијарде евра, захваљујући расту поверења у економски опоравак у земљама Европске уније (ЕУ), званично је данас саопштено у Никозији. Приход од туризма на Кипру од јануара до децембра дотигао је 1,54 милијарду евра (2,1 милијарду долара), у поређењу са 1,49 милијарди евра у 2009, пренела је АФП. Приход од туризма учествује са скоро 12 одсто у бруто дома-

ћем производу туистичког острва. То је прво повећање прихода од туризма од 2007. године када је зарада Кипра премашила 1,85 милијарди евра, упркос децембарском лошем времену широм

Европе, када је смањен број долазака. У децембру минуле године туристи су потрошили 40,9 милиона евра на Кипру, 4,2 одсто мење него у децембру 2009, када је потрошено 42,7 милиона евра. Број туриста на Кипру највише је регистровано 2001. године, 2,69 милиона, који су потрошили рекордних 2,17 милијарди евра. Влада очекује да ће повећање прихода од туризма помоћи да привредни раст буде око 1,5 одсто у 2011, после рецесије у 2009. Процењује се да ће привредни раст земље у 2010. години бити 0,8 процената, након посртања од 1,7 одсто у 2009. Кипар покушава да смањи фискални дефицит који је прошле године скоро удвостручен у односу на дозвољени проценат од три одсто у чланицама ЕУ. Влада је због тога подигла порезе и смањила издатке у настојањима да дефицит сведе на испод четири одсто ове године, у складу са захтевом Брисела.

латиборска висораван, окру жена планинским висовима Таре, Златара, Голије, Јавора и Муртенице, налази се на надморској висини од 700 до 1.500 м и пружа идеалне услове за одмор и зимске спортско-рекреативне активности. Ски центар Торник налази се 9 км од туристичког центра Златибор, на истоименом највишем врху Златибора. Укупан капацитет скијалишта је око 5.400 скијаша на сат. На Торнику ће бити у функцији три стазе са три ски лифта. Укупна дужина свих стаза је 7.000 метара. Четири стазе, Чигота, Торник, Рибница и Змајевац покривене су системом за вештачко оснежавање, тако да овај ски центар више неће зависити од временских услова. У ски центру Торник постоји и нова врста инсталације, тзв. „тјубинг“, која, као и сама жичара, може да се користи и у летњем и у зимском периоду године. Ски центар је опремљен и дечијим игралиштем и каруселом. Седмодневна ски карта на Торнику за одрасле се креће, у зависности од периода, од 5.950-6.500 динара (неопходна је фотографија). Такође, у центру Златибора, на Обудојевици налазе се ски стазе за скијаше почетнике. Ски-

јашима стоји на располагању дечји ски лифтови и ски лифт типа сидро. У току зимске сезоне гости могу да посете Музеј „Старо село“ и Музеј плетиља у Сирогојну, „Дрвенград“ на Мећавнику, Стопића пећину, „Шарганску осмицу“.

У овом периоду организују се бројне манифестације, а најпознатије су „Пршутијада“ и „Сабор ловаца“. Цене у хотелима прилагођене су џеповима посетилаџа, па се тако у приватном смештају може преноћити за 600 до 1200 динара, док полупансион у хотелима кошта између 3100 и 8300 динара, у зависности од датума, врсте хотела и нивоа услуга. Специјални завод “Чигота” за оне који желе да смршају и поведу рачуна о здрављу нуди смештај по цени која се креће између 3274 и 4902 динара, у зависности од потреба пацијента.

богатство врста и еколошких процеса, пејзажи невероватне и неуобичајене лепоте природом сликаних акварела – представљају окосницу туристичког производа Царске баре, где се, поред чистог посматрања природе, што је само по себи угођај, може и рибарити, могу се посматрати птице, а заступљен је и еколошки туризам, уз различите облике рекреације. Ако сте одлучили да се упознате са Специјалним резерватом, прво треба да одаберете начин да га истражите: воденим или копненим стазама, или да комбинујте оба истраживачка приступа. Ако сте одабрали „водени пут”, нуди вам се више начина пловидбе. Можете да се укрцате на туристички брод који креће када постоји довољан број заинтерсованих путника. У случају да брод не плови или да више волите интимнија истраживања, можете изнајмити кану или чамац и самостал-

но, или у пратњи водича обићи резерват. Ако волите копнене путеве, у поход овом „царству” крените обележеном Стазом здравља. Управа резервата организује и програме посматрања птица, а фото-сафари је уобичајен начин да забележите успомене на ретке и вредне становнике Царске баре. Рибарско газдинство Ечка у понуди има атрактивне терене за ловце. На подручју Резервата, у складу са режимом заштите, могућ је рекреативни риболов. Такође, за рекреативне риболовце привлачне су воде највећег природног рибњака у Европи – језера Јоца. У непосредној близини Резервата налазе се занимљив етно-комплекс Тигањица и хотел Сибила. Оближња, такође занимљва, дестинација је и ексклузиван комплекс Каштел Ечка, који у понуди има разноврсне садржаје.

ЦАРСКА БАРА

За цареве и љубитеље птица

Ц

арска бара назив је добила захваљујући владарима који су је походили, а међу њима били су и аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд и српски краљ Александар Карађорђевић, са својим свитама. Богатство биљног и животињског света, разноврсност станишта (мочвара, шума и ливада), а посебно присуство заиста великог броја различитих врста птица сврстали су тај простор у специјални резерват природе „Стари Бегеј Царска бара”. На сајту домаћина постоји занимљиво упутство: „Када бисмо на карти Србије повукли праве линије између Београда, Новог Сада и Зрењанина, веома близу геометријског центра добијеног троугла налази се плава површина неправилног облика. Наравно, то је начин да у картографском приказу означимо водене површине. Заиста, негде у тежишту, између три града налази се пространо и чисто, плаво огледало украшено збијеним тракама трске и шевара, степа и врбака. То је Царска бара. Ово познато стециште птица налази се у међуречју Тисе и Бегеја. Најближа насеља су: Бело Блато, Перлез, Лукино Село и Стајићево. Данас је готово немогуће одредити да ли је некада дав-

но Бегеј променио ток и излио се на десну обалу, или је Тиса прекорачила на леву, тек у прошлости се на овом простору протезало безброј већих и мањих мочвара.” Данас простором Резервата природе доминирају влажна

станишта: Тигањица, Царска бара и Перлеска бара, те корито Старог Бегеја. Посебна природна вредност тог простора је импозантна колонија птица, око 250 врста, од којих су 140 станарице, а 110 селице, због чега је Царска бара једна од најзначајнијих орнитолошких станица у Европи. Како је то једно од важних одморишта на миграционом путу птица селица, неке врсте ту бораве једва десетак дана, а неке, попут дивљих гусака из Сибира, ту и зимују. На Царској бари се гнезди свих осам врста европских чапљи, тако да је чапља постала заштитни знак резервата. У тој богатој и разноврсној колонији птица чести су и пеликани, орао белорепан,

ливадске и мочварне еје, корморани, копци... У мозаичном распореду шумске, ливадске, степске и мочварне вегетације своје станиште пронашле су и неке ретке и заштићене врсте биљака: бели локвањ, слатинска паламида, борак, жути локвањ, гороцвет, мочварна орхидеја, водени орашак, камфорика, слатински љутић... Међу врбама, тополама, јасеновима, дивљим ружама и купињацима своје станиште пронашла је и занимљива популација инсеката: вилин коњиц, водене стенице, мали јеленак, мошусна стрижибуба, бубамаре, а међу сисарима припадници ретких и угрожених врста су видре и дивље мачке. Свет гмизаваца употпуњују барска корњача, белоушка, ливадски гуштер, смук... Делови Резервата који су трајно под водом и површине које се повремено плаве представљају велики водени простор за природну репродукцију риба, које ту долазе на мрест и исхрану из Старог Бегеја. Рибља фауна је богата и разноврсна, чак 20 врста риба из седам фамилија, међу којима су и штука, смуђ, шаран, црвенперка, деверика, бодорка и јаз. У Резервату постоје и рибе које се налазе на списку природних реткости Војводине. Једна од њих је и гавчица, која је прави природни индикатор квалитета вода. Разноликост природних феномена,

22

~etvrtak10.februar2011.

Svet

dnevnik

VOJ NI RAZ GO VO RI DVEJU KO RE JA OKON ^A NI BEZ DO GO VO RA

Po sre do va we Cr ve nog kr sta u spa ja wu po ro di ca SEUL: Ju`na i Severna Koreja su zavr{ile pripremni sastanak vojnih predstavnika bez dogovora, nakon {to je pukovnik iz Pjongjanga napustio sastanak odbiv{i da se izvini i prizna odgovornost za oru`ane incidente od pro{le godine, javila je danas ju`nokorejska agencija Jonhap. „Razgovori su prekinuti i nije postignut dogovor”, rekao je predstavnik ministarstva odbrane u Seulu Kim Min-seok, dodav{i da dve strane nisu uspele da se dogovore ni o datumu budu}eg preliminarnog sastanka.Pripremni razgovori vojnih predstavnika, prvi od novembarskog bombardovawa ju`nokorejskog ostrva, trebali su da utvrde kada i gde }e biti odr`ani razgovori na vi{em vojnom nivou, koji bi trebalo da smawe vojnu napetost na poluostrvu.

U utorak, prvog dana razgovora, predstavnik Sevrne Koreje nije `eleo da se eksplicitno izvini za pro{logodi{we bombardovawe ostrva i potapawe broda, kao ni da pru`i obe}awe da wegova zemqa ne}e vi{e preduzimati

sli~ne akte.Severna Koreja je i do sada negirala ume{anost u potapawe ju`nokorejskog patrolnog broda ^eonan. Pjongjang je tako|e tvrdio da je artiqerisjki napad na ostrvo Jeonpjeong bio opravdan jer je izprovociran artiqerijskom ve`bom vojske Ju-

`ne Koreje koja je ga|ala u vode Severne Koreje.

Neuspeh vojnih razgovora do{ao je u trenutku kada je Ju`na Koreja ju~e saop{tila da je prihvatila predlog Pjongjanga o odr-

UKRATKO

`avawu razgovora o ujediwavawu porodica razdvojenih ratom 19501953., {to je protuma~eno kao jo{ jedan znak popu{tawa tenzija na podeqenom poluostrvu.

Pod pritiskom SAD i Kine susedi su posledwih nedeqa prestali s ratnohu{ka~kim porukama i

prihvatili razgovore koji bi otvorili put za nastavak dijaloga {est dr`ava o odustajawu Pjongjanga od razvoja nuklearnog programa u zamenu za ekonomsku pomo} severu.

Uzimaju}i u obzir tok pregovore ranijih godina, analiti~ari smatraju da ju~era{wi ishod nije ni{ta neo~ekivano i da }e se razgovori nastaviti u stilu naprednazad, jer je i do sada vojnim razgovorima obi~no trebalo vi{e nedeqa da bi dve strane postigle neki dogovor. „Ju`nokorejska vlada je saglasna sa Severnom Korejom da se o humanitarnim pitawima, ukqu~uju}i i o ponovnom ujediwewu porodica, treba da razgovara”, rekao je predstavnik Ministarstva za ujediwewe u seulu. Posledwih decenija vi{e od 20.000 stanovnika Ju`ne Koreje je na kratko videlo svoje ro|ake na Severu, ali polako isti~e vreme za vi{e od 80.000 ve} starijih ro|aka da dobiju svoju {ansu za susret s porodicama preko granice podeqenog poluostrva.

Pro{log oktobra 200 korejskih porodica razdvojenih ratom videlo prvi put za vi{e od 50 godina i to je bio posledwi takav organizovani susret kojih je bilo vi{e prethodnih godina od kada je po~elo otopqavawa odnosa.

(Ta njug)

No va za teg nu tost na Kav ka zu BA KU, JE RE VAN: Trka u naoru`avawu, zastoj u mirovnim pregovorima i u~estali oru`ani incidenti na granici, sve vi{e optere}uju odnose izme|u Azerbejxana i Jermenije, {to bi moglo da dovede do novih oru`anih sukoba. „Pove}ani vojni kapaciteti obe strane mogli bi da dovedu do oru`anog sukoba mnogo te`eg od onog 1992-1994, godine”, upozorila je Me|unarodna krizna grupa (MKG) u najnovijem izve{taju, prenose agencije. Baku i Jerevan se ve} 15 godina spore oko statusa provincije Nagorno Karabah, koja se otcepila od Azerbejxana i proglasila nezavinost koju dosad niko nije priznao. U tim sukobima je strada-

lo najmawe 20.000 qudi, posle ~ega je sklopqeno primirje. U ovom sporu posreduje takozvana OEBSova Minska grupa (Rusija, SAD i Francuska ) ali zasad bez uspeha.

U izve{taju Me|unarodne krizne grupe se uka`uje na pove}ani broj oru`anih incidenata na granicama izme|u dve zemqe u kojima je pro{le godine poginulo 25 lica.

U januaru 2011.stradala su tri vojnika.Sukob izme|u dve zemqe mogao bi ozbiqno da ugrozi stabilnost na Kavkazu i da ugrozi transport kaspijske nafte i gasa do zapadnih kupaca, upozoravaju u MKG. Pogovoto {to se na Kavkazu prelamaju strate{ki interesi SAD, Rusije i Turske.

(Ta njug)

POT PRED SED NIK EGIP TA UPO ZO RIO DE MON STRAN TE

Uhap {en biv {i am ba sa dor BU DIM PE [TA: Ma|arska policija uhapsila je troje biv{ih visokih funkcionera pod optu`bom da su o{tetili dr`avu za najmawe sedam milijardi forinti, ili oko 26 miliona evra, prodajom jedne nekretnine u Moskvi. Privedeni su i, kako su javili mediji, odmah saslu{ani nekada{wi ma|arski ambasador u Rusiji Arpad Sekeq, biv{a dr`avna sekretarka u Ministarstvu inostranih poslova Marta Feksi i tada{wi generalni direktor Ma|arskog nacionalnog ureda za imovinu Miklo{ Tatrai.

Svi su ulo`ili `albu na privo|ewe i negirali krivicu. Biv{i diplomata se tereti da je potpisom

neovla{}eno prodao Trgovinski centar Ma|arske (Kerki) u Moskvi po daleko ni`oj ceni od realne, dok su drugo dvoje u tom poslu optu`eni kao sau~esnici.Sekeq je, naime, bez saglasnosti ma|arskog MIP-a, 5. novembra 2008. godine potpisao ugovor o prodaji zdawa od 17.000 kvadratnih metara predstavniku „Diamond Era”, firme registrovane u Luksemburgu, za 21,3 miliona dolara. Pomenuta zgrada, ne{to kasnije preprodata je ruskom preduze}u „Rosimus~estvo” za potrebe Ministartsva za regionalni razvoj po ceni od ~ak 52 miliona dolara.

(Ta njug)

Ki na po {tu je vo qu Ju `nog Su da na PE KING: Kina je ju~e saop{tila da po{tuje ishod glasawa o nezavisnosti Ju`nog Sudana i da `eli mir i stabilnost u tom naftom bogatom regionu, iz koga se zadovoqavaju i potrebe Kine u energentima.

Peking je nastojao da odr`ava prijateqske odnose sa ju`nm regionom kako bi za{titio kineske investicije u naftu, dok je istovremeno bio i kqu~ni politi~ki saveznik sudanskih vlasti na severu. Ju`ni Sudan }e formalno postati najmla|a nezavisna dr`ava u julu, nakon {to je pro{log meseca refe-

rendum pokazao skoro jednoglasnu podr{ku za nezavisnost juga. Sudan je u podsaharskoj Africi tre}i proizvo|a~ nafte sa 490.000 barela dnevno, od kojih dve tre}ine ide u Kinu.Kineska vlada je prilagodila svoje veze sa Sudanom na na~in koji bi joj omogu}avao dobre odnose i sa severom i sa jugom, {to se tuma~i kao strate{ki potez da se obezbede wene investicije i qudstvo anga`ovano na poslovima u toj afri~koj zemqi.Procewuje se da u Sudanu `ivi i radi oko 25.000 Kineza.

(Ta njug)

Pro te sti ne mo gu jo{ du go tra jati KA I RO: Potpredsednik Egipta Omar Sulejman upozorio je ju~e da vlast ne mo`e jo{ dugo trpeti stalne proteste na centralnom trgu Tahrir u Kairu i da kriza mora biti zavr{ena {to je pre mogu}e. Sulejman je rekao da ne}e biti „kraja re`ima” i da predsednik Hosni Mubarak ne}e odmah oti}i sa vlasti, javila je dr`avna novinska agencija MENA, u izve{taju o sastanku egipatskog potpredsednika i {efova dr`avnih i nezavisnih novina.

Re`im, prema wegovim re~ima, `eli dijalog kako bi odgovorio na zahteve za demokratske reforme, prenela je agencija AP. „Ne `elimo da se sa egipatskim dru{tvom suo~avamo policijskim sredstvima”, rekao je Sulejman. Desetine hiqada egipatskih demonstranata i ju~e su okupirale Tahrir, zahtevaju}i odlazak Mubaraka, uz obe}awe da se ne}e povu}i sa protesta dok se „revolucija ne dovede do kraja”.

Prema posledwim podacima, za 16 dana koliko traju protesti, poginulo je najmawe 297 qudi.

Nekoliko stotina antivladinih

demonstranata blokiralo je ju~e u Kairu zgradu parlamenta. Demonstranti su se okupili oko zgrade doweg doma parlamenta koju {tite pripadnici vojske i oklopna vozila. Prema re~ima u~esnika protesta, demonstranti `ele da spre~e ulazak ~lanova Mubarakove vladaju}e Nacionalne demokratske stranke (NDP) u zgradu oko koje nameravaju da ostanu, dok se sa vlasti ne

povuku i predsednik i ~itav re`im.

Vi{e hiqada demonstranata provelo je jo{ jednu no} na trgu Tahrir u centru grada, glavnom mestu protestnih okupqawa protiv vlasti od 25. januara.Vlada je ponudila ustavne reforme, a Mubarak je rekao da se ne}e ponovo kandidovati za predsednika po isteku mandata u septembru.Me|utim, demonstranti koji nasta-

Po ziv na yi had Ogranak Al Kaide u Iraku pozvao je antivladine demonstrante u Egiptu na xihad i uspostavqawe vlasti zasnovane na islamskom zakonu, saop{tila je ameri~ka slu`ba za pra}ewe vebsajtova SITE. Ovo saop{tewe „Islamska dr`ava Irak” prva je reakcija neke grupe povezane sa Al Kaidom na proteste u Egiptu, a u poruci koja se ju~e pojavila na islamisti~kim forumima egipatskim demonstrantima je poru~eno da je „tr`i{te xihada” u wihovoj zemqi sada otvoreno. “Vrata mu~eni{tva su otvorena i svaki sposoban mu{karac mora da se prikqu~i”, navodi se u poruci ove grupe.

Egipatski potpredsednik Omar Sulejman rekao je da je me|u hiqadama zatvorenika koji su pobegli iz egipatskih zatvora tokom protesta pro{log meseca bilo i ekstremista.”Potrebno nam je mnogo napora kako bismo ih vratili u zatvor”, rekao je Sulejman

vqaju okupqawa zahtevaju da predsednik ovaj polo`aj napusti odmah. Rusija je predlo`ila Savetu bezbednosti UN posetu Bliskom istoku zbog zastoja u mirovnim pregovorima izme|u Izraela i Palestinaca i nastavka protesta u Egiptu, potvrdio je ruski predstavnik u svetskom telu.

Ambasador Vitalij ^urkin je rekao da je to predlo`io za vreme nedavnih konsultacija, ali da detaqe puta tek treba razraditi, bri`qivo razmotriti poruku koja }e se preneti i koje }e se zemqe posetiti. Od 15 zemaqa ~lanica, SB nije posetio region Bliskog istoka jo{ od 1979. godine, podsetio je ^urkin, a preneo AP. „Predlo`ili smo sada, jer smo zabrinuti za situaciju na Bliskom istoku. Napori da se obnove izraelsko palestinski pregovori su u zastoju i situacija u regionu je zaista osetqiva i vezana s drugim mogu}im komplikacijama,” rekao je ^urkin, izraziv{i uverewe da bi misija SB mogla pomo}i u oba slu~aja.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJ VID PE TRE US Komandant snaga SAD i NATO u Avganistanu, ameri~ki general Dejvid Petreus, upozorio je ju~e da }e se ove godine borbe poja~ati, po{to }e talibani poku{ati da povrate oblasti iz kojih su ih me|unarodne snage uklonile u proteklih nekoliko meseci.”Ostvaren je zna~ajan napredak u preuzimawu talibanskih upori{ta.

Oni moraju da uzvrate”rekao je Petreus.

SIL VIO BER LU SKO NI Italijanski premijer Silvio Berluskoni (74) izjavio je ju~e u Rimu da su seksualne optu`be na wegov ra~un „odvratne” i da ova istraga, koju javnost sve ~e{}e zove „Rubigejt”, {teti wegovoj vladi.Obra}aju}i se novinarima nakon {to je tu`ila{tvo u Milanu podnelo zahtev za hitno su|ewe, Berluskoni je izjavio da se tu`ila{tvo pona{a „subverzivno”.

SIN TI JA NIK SON Glumica Sintija Nikson (43), poznatija kao Miranda iz popularne TV serije „Seks i grad”, dobila je sina sa svojom partnerkom Kristinom Marinoni (42), s kojom je u lezbijskoj vezi od 2004. Marinoni je prekju~e rodila de~aka, Maksa Elingtona, izjavio je glumi~in portparol za onlajn ~asopis US Magazine dodaju}i da se porodiqa i beba ose}aju dobro.

Sa jen to lo {ka cr kva osum wi ~e na za tr go vi nu qudima BE O GRAD: Sajentolo{ka crkva ponovo se na{la u `i`i javnosti po{to je ameri~ki magazin „Wujorker” objavio da je pod istragom Ef-Bi-Aja zbog trgovine qudima. Optu`be se zasnivaju na tvrdwama o dr`awu ~lanova u ropskom polo`aju i tvrdwama vi{e ~lanica te crkve da su kao tinejxeke bile prinu|ene na abortus, jer onda ne bi mogle da rade na lo{e pla}enim poslovima, koje su lideri te organizacije ugovarali.

Ovo, me|utim, nije prvi put da se policija ili sud bave radom ove crkve. Francuski sud je 2009. godine osudio zbog prevare „psiholo{ki osetqivih” sledbenika na nov~anu kaznu od 600.000 evra Sajentolo{ki verski centar u Parizu, a wihovog lidera Alena Rosenberga na uslovnu kaznu zatvora od dve godine i kaznu od 30.000 evra.

Pariski tu`ioci su tra`ili i da se zabrane aktivnostitog ver-

skog centra u Parizu, ali je zbog izmene zakona po kojem sudije nemaju pravnu mo} da zabrawuju organizacije osu|ene za prevaru, onemogu}ena i formalna zabranu Sajentolo{ke crkve u Francuskoj.

ligija. U Nema~koj i Britaniji ona nije priznata kao verska zajednica.

Sajentolo{ka crkva ima zna~ajnu podr{ku javnih li~nosti, poput ameri~kog glumca Toma Kruza, we-

[panski sud je 2002. godine obustavio proces protiv me|unarodnog predsenika sajentologa koji je trajao 14 godina zbog optu`bi o „nezakonitom udru`ivawu” i ocenio da bi Sajentolo{ka crkva [panije trebalo da bude uneta u registar zvani~no priznatih re-

nog potparola na me|unarodnoj sceni. ^lanovi te „crkve” su i brojne zvezde: re`iser Oliver Stoun, tv voditeq Lari King, glumci Xon Travolta, Dastin Hofman...Biv{i sajentolog Marti Retban izjavio je da je jedna od metoda za pravilno usmerewe i

spoznaju vere i nasiqe, odnosno batiwawe u kome zdu{no u~estvuje i Tom Kruz.Scenario duhovnog isceqewa za one vernike koji se ne pridr`avaju pravila je brutalan podrazumeva pesni~ewe i {utirawe, naveo je Retban.On je otkrio da je jednom prilikom Kruz obe}ao upravnicima sajentolo{kog kompleksa u Kaliforniji da }e li~no u~estvovati u „prevaspitavawu” neposlu{nih.

Posle Habardove smrti 1986. godine lidersku ulogu je preuzeo Dejvid Miskevix. Sajentologiju, koju nazivaju jo{ i „Kalifornijska crkva”, u svetu ne smatraju za versku ve} za profitabilnu organizaciju. Poznato je da su u Americi, Kanadi i Italiji osu|eni brojni pripadnici sajentoloske crkve zbog poreskih pronevera, kriminalnih radwi i uzimawa novca.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

Be o grad i Ba wa lu ka o bu du} nosti za pad nog Bal ka na BA WA LU KA: Srbija je vitalno zainteresovana za prosperitet i stabilnost Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i zapadnog Balkana, izjavio je ju~e u Bawaluci ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}, istakav{i da Beograd i Bawaluka imaju zajedni~ke pogelde na budu}nost zapadnog Balkana. Jeremi} je novinarima u Bawaluci rekao da je ju~e sa predsednikom RS Miloradom Dodikom razgovarao o predstoje}em sastanku Saveta za primenu Sporazuma o specijalnim paralalenim vezama Srbije i RS, koji }e se za nekoliko sedmica

odr`ati u Beogradu. [ef srpske diplomatije je naveo da je bilo re~i i o situaciji u BiH, odnosno RS, kao i o situaciji uopo{te na zapadnom Balkanu.

Jerem} je rekao da je veoma va`no da do|e do formirnaja svih organa vlasti, nakon izbora odr`anih u BiH, navode}i da je Republika Srpska taj posao zavr{ila. „Va`no je u periodu koji je pred nama da postoji puno razumevawe izme|u Beograda i Bawaluke i da delujemo na jedan sinhronizovan na~in”, rekao je Jeremi}, dodaju}i da se stvar kre}e u dobrom pravcu. (Tanjug)

Me si}: Na Blaj bur gu ni je bi lo zlo ~i na ZA GREB: Najava ministra unutra{wih poslova Tomislava Karamarka o intenzivirawu istrage komunisti~kih zlo~ina deo je kampawe za izbore, a komunisti~kih zlo~ina nije bilo, izjavio je biv{i hrvatski predsednik, po~asni predsednik Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista Stjepan Mesi}. Isti~u}i da na Blajburgu nije bilo zlo~ina, ve} da su se tamo vodile borbe desetak dana nakon kapitulacije Nema~ke, Mesi} je ocenio da se „radi o kampawi, jer

718 lokacija sa 628 masovnih grobnica i 171 pojedina~nom grobnicom u kojima je skoro 90.000 ubijenih vojnika NDH, ali i civila, `ena i dece. „Ako je poginulo 1.500 partizana i 3.000 raweno, jasno je da su i na drugoj strani qudi masovno pogibali i tu se ne mo`e govoriti o zlo~inima ni o `rtvama”, rekao je biv{i hrvatski predsednik.

Mesi} je podsetio da su velike grupe odmetnika, biv{ih pripadnika kvislin{kih formaci-

~etvrtak10.februar2011.

U Ru mu ni ji uhap {e no 170 oso ba zbog ko rup ci je na gra ni ci BU KU RE[T: Rumunska policija je u akciji protiv korupcije na grani~nim prelazima sa Srbijom uhap{ila 170 policajaca i carinika, a posle vi{e~asovnih saslu{awa oko 45 je zadr`ano u pritvoru do su|ewa, javila je danas rumunska agencija “A|erpres”.Policija je u me|uvremenu konfiskovala ~etiri miliona cigareta, a jo{ 15 carinika i policajaca bi}e saslu{ano u Apelacionom sudu u Bukure{tu.

U prekju~era{woj akciji na grani~nim prelazima Naida{, Stamora Moravita i Deta Kru~eni u~estvovalo je vi{e od 1.200 policajaca i pripadnika Direkcije za borbu protiv korupcije, koji su, pored toga, pretra`ili vi{e desetina ku}a zaposlenih na granici.Istra`iteqi su, u okviru prikupqawa dokaza, instalirali ra~unare s kamerama i mikrofonima, a carinici i policijaci sumwi~e se da su od {vercera uzimali novac za {verc cigareta, pa je tako jedna smena od 12 qudi zara|ivala i do

Ak ci ja po li ci je na gra ni~ nom pre la zu Sta ra Mo ra vi ca

6.000 evra dnevno. Pored toga, rumunsko ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je da je u zdru`enoj akciji policije, `andarmerije, pograni~ne policije i radnika iz drugih dr`av-

Su kob po li ci je i se qa ka u pred gra |u Ati ne ATI N A: Dva policajca su po vre |e na, a pet se qa ka je uhap{eno u sukobima pro{le no}i u jednom selu nedaleko od Atine u kome se seqaci protive otvarawu deponije za odlagawe sme}a. Sukob je izbio po{to je policija prethodno pretresla nekoliko ku}a i li{ila slobode jedno lice, kod koga su prona|eni „molotovqevi kokteli”.

Stanovnici sela Keratea se protive da se u wemu otvori deponija za odlagawe sme}a i to je u posledwa dva meseca bio

razlog za povremene sukobe izme|u gra|ana i pripadnika slu`be bezbednosti.

Posle preksino}weg pretresa ku}a, stanovnici sela su kamewem i „molotovqevim kokterila” napali lokalnu policijsku stanicu i dvojica ~uvara reda su zavr{ili u bolnici, javila je agencija ANA. Vlasti su odlu~ile da u tom selu otvore mesto za odlagawe sme}a, kako se otpad vi{e ne bi ostavqao prakti~no svuda i ugro`avao zdravqe qudi.

(Tanjug)

nih struktura, sprovedenoj od 31. januara do 6. februara, konfiskovano ~etiri miliona cigareta i 37 vozila koja su kori{}ena u {vercu ove robe. Policija je zatra`ila ukupno 700 nov~anih

ATI NA: Premijer Luksemburga i ~elnik Evrogrupe, @anKlod Junker, izrazio je uverewe da }e se Evropa izvu}i iz du`ni~ke krize i pohvalio je prezadu`enu Gr~ku za primenu nepopularnog programa {tedwe. Junker je u Atini, nakon razgovora sa gr~kim premijerom Jorgosom Papandreuom, izjavio kako je „uveren da evro nije u opasnosti” i odbacio mogu}nost da bi Gr~ka mogla da bude izba~ena iz monetarne unije zbog svojih akutnih

Ri ker: Ni ko ne }e re {a va ti pro ble me Ma ke don ije ja, nekoliko godina harale po mnogim krajevima Hrvatske i po Srbiji, o~ekuju}i sukob Istoka i Zapada.Oni su se sukobqavali s pripadnicima vojske i milicije i imali su gubitaka, rekao je on.Priznaju}i da je od strane partizana po~iwen odre|en broj zlo~ina, Mesi} je naglasio da krivica treba da bude individualizovana, a ne da se pri~om o komunisti~kim zlo~inima nastoji da socijalisti~ko ure|ewe i antifa{izam budu izjedna~eni s fa{izmom.

Istragu zlo~ina starih 65 i vi{e godina Mesi} je ocenio kao deo politi~ke kampawe uo~i skorih parlamentarnih izbora. „Ali qude ne mo`e prevariti”, rekao je on i dodao da bi, ako bi se nekom sudilo, Hrvatska bila jedina u Evropi koja bi sudila pobednicima.

(Tanjug)

SKO PQE: Ambasador SAD u Makedoniji Filip Riker izjavio je ju~e u Skopqu da }e make don ski pre mi jer Ni ko la Gruevski 16. februara u Va{ingtonu razgovarati sa potpredsednikom SAD Xozefom Bajdenom i sa dr`avnim sekretarom Hilari Klinton.

Na konferenciji za novinare nakon povratka iz Va{ingtona, Riker je izrazio ~u|ewe zbog me dij skih iz ve {ta ja u Skopqu da je Gruevski pozvan u Va {ing ton zbog si tu a ci je u Makedoniji, nakon {to je opozicija odlu~ila da bojkotuje parlament.Niko pa ni Va{ington ne}e re{avati va{e probleme, kazao je Riker i naveo da je poseta Gruevskog planirana mesecima unazad.

Riker je potvrdio zabrinutost Va{ingtona za situaciju u Makedoniji, ali je kazao da

ne zbog aktulenog stawa u Makedoniji.

Portparol UN Martin Nesirski je uo~i ju~era{weg Nimicovog sastanka u Nwujorku sa predstavnicima Gr~ke i Make do ni je iz ja vio da Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki Mun o~ekuje od Atine i Skopqa da poka`u dobru voqu i da uz pomo} posrednika UN Metjua Nimica prona|u re{ewe za spor oko imena dr`ave, koji je va`an ne samo za bilateralne odnose ve} i za {iri region. Makedonija je 1991. godi ne pro gla si la ne za vi snost pod tim imenom, ali je zbog protivqewa Gr~ke 1993. primqena u UN kao Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija. Zbog spora sa Skopqem oko imena, Gr~ka je blokirala Makedoniju na putu ka ~lanstvu u EU i NATO. (Tanjug)

SAOP[TEWE SRPSKOG NACIONALNOG SAVETA

CRNA GORA

Za de por ta ci ju Bo {wa ka ni su kri vi sa mo po li caj ci POD GO RI CA: U Vi{em sudu u Podgorici okon~an je dokazni potsupak protiv devetorice biv{ih policajaca za deportaciju 79 Muslimana i Srba iz Crne Gore u Republiku Srpsku (RS), a zavr{ne re~i su zakazane za 15. februar.

Od devetorice optu`enih petorici se sudi u odsustvu. Ve}ina deportovanih Muslimana je ubijena u logorima u Republici Srpskoj.

Opozicioni Pokret za promjene (PzP) ocenio je ju~e da }e za deportaciju Muslimana (Bo{waka) iz Crne Gore 1992. godine morati pred sudom da odgovaraju biv{i predsednik Crne Gore Momir Bulatovi} i premijer Milo \ukanovi}. Povodom odluke Vi{eg suda u Podgorici da biv{i crnogorski dr`avni funkcioneri ne}e biti

Fi lip Ri ker

nema nameru da nudi re{ewa, ve} da to treba da urade predstavnici naroda. On je dodao da zamenik ameri~kog dr`avnog se kre ta ra za Evro pu i Evro a zi ju To mas Kan tri men dolazi u posetu Skopqu, danas u okviru balkanske turneja a

saslu{ani u sudskom postupku protiv grupe policajaca, zbog odgovornosti za deportaciju Bo{waka iz Bosne i Hercegeovine, PzP je u saop{tewu naveo da }e se

Vi {i sud u Pod go ri ci

morati suditi i biv{em ~lanu Predsedni{tva Crne Gore Svetozaru Marovi}u, kao i nekada{wem

dr`avnom tu`iocu Vladimiru [u{ovi}u. „Odgovornost za deportaciju nemogu}e je ograni~iti na ni`e policijske funkcionere”, ocenio je PzP. Vi{i sud u Podgorici odbio je ju~e predlog branilaca optu`enih za deportaciju bosanskohercegova~kih izbeglica 1992. za svedo~ewe tada{weg dr`avnog vrha me|u kojima su i biv{i premijer Milo \ukanovi} i nekada{wi ~lan Predsedni{tva Republike Crne Gore Svetozar Marovi}.

Sud je ocenio nepotrebnim zahtev odbrane za svedo~ewe tada{weg dr`avnog vrha: Mila \ukanovi}a, Svetozara Marovi}a, Zorana @i`i}a, Milice Pejanovi} \uri{i} i dr`avnog tu`ioca Vlada [u{ovi}a.

kazni u ukupnom iznosu od skoro 250.000 evra, a otvoreno je 57 krivi~nih slu~ajeva u okviru kojih je pod istragom 108 osoba.

Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je za nacionalnu televiziju TVR da su najnovije operacije u borbi protiv korupcije proistekle iz dokumentacije o slu~ajevima izbegavawa poreza, koju mu je pro{log leta do sta vi la jed na oba ve {taj na slu`ba na osnovu informacija o velikom bogastvu pojedinih carinika. „Re~ je o dvospratnim vilama izgra|enim nakon samo dve godine rada na carini, o velikim ima wi ma ku pqe nim na ve o ma skupim mestima”, rekao je Basesku.On je, tako|e, naglasio da su vlasti razmatrale kakav }e uticaj ova akcija imati na proces pristupawa Rumunije „{engenskoj zoni”, ali da je odlu~eno da problem mora da se re{i.Prema podacima poreskih slu`bi, Rumunija godi{we zbog krijum~arewa cigareta izgubi oko milijardu evra.

(Tanjug)

Gr~ ka i evro pre `i ve }e kri zu

GRUEVSKI POLOVINOM FEBRUARA U POSETI VA[INGTONU

ako se govori o zlo~inima, onda to treba postaviti u istorijski kontekst”.

U preksino}wem Dnevniku Hrvatske televizije biv{i hrvatski predsednik je istakao da se ne mo`e govoriti o „komunisti~kim zlo~inima”, jer je „u narodnooslobodila~koj borbi u~estvovalo najmawe komunista, tek negde oko pet odsto”. Govore}i o zbivawima na kraju i odmah nakon rata 1945. godine, Mesi} je rekao da su usta{ke snage pru`ale otpor znaju}i da se zbog zlo~ina koje su po~inile ne mogu predati. „Na Blajburgu nije bilo zlo~ina. Tamo je bila pobuna, poginulo je ne{to malo qudi. Nakon Blajburga, na Kri`nom putu je verovatno bilo zlo~ina, ali ove brojke se naduvavaju i od toga nema ni{ta”, rekao je Mesi} na tvrdwe da je u Hrvatskoj poznato

23

De ca ne }e u~i ti cr no gor ski jezik POD GO RI CA: Srpski nacioka, protiv Ministarstva prosvenalni savet (SNS) saop{tio je te i sporta podneti tu`bu zbog ju~e da nema ni{ta protiv da deca diskrminacije po jezi~kom osovu crnogorskog jezi~kog srpskog naroda i ostaidentieta poha|aju lih nosilaca srpskog nastvu na crnogorjezi~kog identiteta”, skom jeziku, ali, tvrnavedeno je u saop{tede, da ni pod kojim wu SNS-a. uslovima ne}e priU saop{tewu koje je hvatiti nametawe crpotpisao predsednik nogorskog jezika deci tog saveta Mom~ilo srpskog jezi~kog Vuksanovi} napomiwe identiteta. se da je najnovijom od“Srpski nacionallukom Saveta za opni savet ~eka obe}ane {te obrazovawe, koodgovore od Minijom je usvojen program starstva za prosvetu za crnogorski kao nei sport koji }e poja- Mom ~i lo Vuk sa no vi} materwi jezik, vlast sniti na~in kako je zami{qeno poslala jasnu poruku da namerava izvo|ewe nastave na srpskom jeda taj jezik nametne u~enicima ziku za u~eiike osnovnih i sredosnovnih i sredwih {kola kojiwih {kola. U protivnom }e, na ma on nije materwi. me|unarodni dan materwih jezi(Tanjug)

du`ni~kih problema, prenela je agencija AP. Nakon {to je nagomilala veliki buxetski deficit i javni dug, Gr~ka je lani izbegla bankrot samo zahvaquju}i finansijskoj pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda u vidu trogodi{weg zajma u iznosu od 110 milijardi evra. Junker je pohvalio vladu u Atini za „ozbiqnu, konkretnu i doslednu” primenu mera {tedwe.

(Tanjug)

ALBANIJA

Uhap {e ni gar di sti TI RA NA: Albanske vlasti uhapsile su dvjicu pripadnika specijalnih jedinica, koji se dovode u vezu sa ubistvom ~etvoro qudi tokom antivladinih protesta u Tirani pro{log meseca, saop{tila je ju~e kancelarija glavnog tu`ioca. Dvojica pripadnika Nacionalne garde, zadu`ene za obezbe|ivawe vladinih institucija i zvani~nika, glavni su optu`eni za smrt demonstranata , ubijenih u sukobu s policijom na protestu 21. januara u Tirani, dodaje se u saop{tewu.

Jo{ {estorica pripadnika Garde privedeni su i ispitani, ali su kasnije pu{teni na slobodu, prenela je agencija AP.Oko 150 qudi povre|eno je u sukobima, koji su izbili kada su demonstranti po~eli da ga|aju kamenicama pripadnike Garde i policije koji su obezbe|ivali zgrade vlade. U istrazi o ovom slu~aju, albanskim vlastima pomagali su i ameri~ki stru~waci.

Sukobi u Tirani i pogibija ~etvoro qudi izazvala je veliku zabrinutost u Va{ingtonu i Briselu, koji tra`e da dve strane otvore dijalog i re{e probleme koji ve} du`e vreme optere}uju wihove odnose. Albanski premijer Saqi Beri{a optu`io je lidera opozicije i gradona~elnika Tirane Edija Ramu da je protestni skup iskoristio kako bi sproveo dr`avni udar, {to Rama negira.Rama je u me|uvremenu organizovao jo{ dva protestna skupa na kojima nije bilo sukoba.

Albanski predsednik Bamir Topi optu`io je politi~ke partije da vr{e pritisak na kancelariju tu`ioca koja je vr{ila istragu o ubistvu demonstranata. „Ni Albanskim vlastima ni narodu jo{ nije jasno {ta se i na koji na~in dogodilo. Duga politi~ka bitka...ometa pravdu da razdvoji istinu od neistine”, rekao je Topi na konferenciji za novinare. I evropski i ameri~ki zvani~nici vi{e puta su pozvali i opozicione socijaliste i vladaju}u Demokratsku partiju da prona|u kompromis i razre{e krizu.

(Tanjug)

MOJA kU]A

~etvrtak10.februar2011.

dnevnik

c m y

24

Kan ce la ri ja u ku }i – na ~in `i vo ta D

obro osmi{qena kancelarija u ku}i izraz je li~nog izbora. To je prostorija posebno stvorena da zadovoqi va{e potrebe, li~nost i ukus.

Va{a kancelarija u ku}i trebalo bi da bude oblikovana prakti~no, ali udobno. Za preure|ewe u kancelarije u ku}i va`no je izabrati prostor.

Ako kod ku}e nameravate da radite puno radno vreme, onda }ete tu provoditi ve}inu dana, zato izaberite prostor koji }e postati privla~an i prijatan, a ne neki vla`an i taman koji je te{ko koristiti. Odabrani prostor mo`e biti odre|en potrebama posla: na primer, crta~i i dizajneri vole dobro, jednoliko osvetqewe, zato je idealan prostor u potkrovqu ili zadwem delu ku}e s mnogo prirodnog svetla.

Ako mo`ete, kancelariju postavite na mirniju stranu ku}e, daleko od bu~nih prostorija, posebno ako su vam za potpunu fokusiranost potrebni mir i ti{ina. Ako, pak, razmi{qate o preure|ewu podruma ili suterenske prostorije u kancelariju, setite se da prostori bez dobrih izvora prirodne svetlosti mogu izazvati poti{tenost, umor, odnosno nezdravi su za boravak.

Pa`qivo razmotrite stil i tip name{taja koji vam je potreban i proverite da }e sve to biti funkcionalno sme{teno i raspore|eno, jer u suprotnom biste mogli ose}ati teskobu zbog pretrpanog prostora. Sigurno je da `elite kancelariju

koja odra`ava va{ stil i li~nost i odgovara va{im specifi~nim potrebama na poslu, zato nemojte `uriti s odlukama.

osvetqena, jer dobra rasveta pri radu smawuje o~ni napor, glavoboqu i umor. A koliko vam je svetlosti potrebno, zavisi}e od vrste posla koji obavqate.

Dizajneri name{taja vrlo su svesni potreba korisnika ra~unara, pa su osmislili ne samo prakti~ne, ve} i vrlo lepe stolove. Ima ih u razli~itim varijantama, od savremenih do klasi~nih, s dobrim sistemima za kablove i prostranim radnim povr{inama.

Umesto klasi~nih stolova u obliku slova L, gra|enih od radne povr{ine i mesta za opremu, dana{wi stolovi imaju privla~niji oblik, s mekanim krivinama umesto o{trih uglova i nezgodnih ivica, ukra{eni su pastelnim bojama i lamini-

Za sigurnu i udobnu radnu okolinu va`no je ulo`iti novac u dobro oblikovan name{taj. Razmislite o va{em na~inu rada, vremenu koje }ete provoditi u radnoj prostoriji i tome koliko ste spremni da potro{ite da biste imali {to udobniju radnu okolinu.

Posvetite dovoqno pa`we izboru radne stolice, jer ona je ipak najva`niji deo opreme za kancelariju u ku}i. Ulagawe u kvalitetnu, ergonomski oblikovanu radnu stolicu temeqno je pitawe zdravqa i efikasnosti radnika. Potrudite se da prostorija bude {to boqe

Vot kom i la van dom pro tiv pr qa vih za ve sa

Ma li sa ve ti za ve li ku {ted wu stru je K

u}ni ure|aji u~estvuju sa oko 20% u ukupnoj po tro {wi ener gi je u va{em doma}instvu. Imajte na umu da pri kupovini novog ure|aja razmotrite nabavne tro {ko ve, ali i tro {ko ve rada tog ure|aja. ^esto je isplativije kupiti skupqi ure|aj koji ko ri sni je tro {i energiju.

Obra ti te pa `wu na ener get ski raz red - Pri kupovini novog ku}nog ure|aja potra`ite oznaku razreda energetske isko ri sti vo sti pro iz vo da. Proizvodi su ozna~eni slovima A, B, C, D, E, F, G. Ure|aji s oznakom A tro{e najmawe energije.

Oda b e r i te ve l i ~ i n u fri `i de ra pre ma po ro di ci - Kod izbora fri`idera pripazite da ne kupite preveliki - pravilo je ovakvo: za dve odrasle osobe dovoqan je fri `i der za premi ne 120-180 litara, a za svakog dodatnog ~lana poro di ce do daj te jo{ 20 litara.

Pra v il n o sme s ti t e fri `i der - Fri`ider postavite daleko od izvora toplote, ukqu~uju}i direktnu sun~evu svetlost. Oko fri`idera osigurajte dovoqno prostora za neometanu cirkulaciju vazduha. Naime, motor i kompresor fri `i de ra pro iz vo de toplotu, pa ako se ona slabo odvodi, fri`ider tro{i vi{e energije.

Pra vil no ko ri sti te i odr `a vaj te fri `i der - U fri`ider ne stavqajte tople namirni ce, a vrata otvaraj te samo kada i koliko je po treb no. Re dovno otklawajte naslage leda, ukoliko fri`ider nema ure|aj za samootapawe.

Led u unutra {wo sti deluje kao izolator pa kompresor mora du`e da radi.

Po de si te ter mo s tat fri ` i de ra na op ti mal nu tem pe ra tu ru - U fri`ideru namestite temperaturu izme|u 3 i 5 ste-

peni C. Daqe sni`avawe temperature je nepotrebno i tro{i energiju, a time i va{ novac.

Pra vil no ko ri sti te za mr zi va~ - U zamrziva~u odr`avajte stalnu temperaturu od 15 stepeni C i nastojte da uvek bude pun, jer tako tro{i mawe energije.

Oda be ri te ve li ~i nu elek tri~ ne grej ne plo ~e - Energiju }ete u{tedeti i pravilnim izbo rom veli ~i ne elek tri~ ne grij ne plo ~e na {po retu.

Energetski najkorisnije, ali i najbr`e }ete kuvati na ringli ko ja odgo vara veli ~i ni dna kori{}ene posude.

Pra vil no ko ri sti te grej nu plo ~u {po re ta - Nikada ne zagrevajte praznu ringlu. Krat-

ranim uzorcima umesto dosadnog zelenog ultraplasta. Ve}ina, tako|e, ima kanali}e za kablove, zato razmislite o potrebama i izaberite sto koji je najprikladniji za va{ kompjuter.

Mali, pokretni ra~unarski sto je savr{en ako za wim radite povremeno ili deo radnog vremena. Kad ga ne koristite mo`ete ga odgurati u ostavu ili drugu sobu. Pripazite da izaberete stabilan model na koji }e stati sva va{a oprema i koji se ne}e prevrnuti kad ga pomerate. Jaki to~kovi vrlo su va`ni ako nameravate da pomerate potpuno optere}en radni sto. [ta treba znati pre kupovine: • Odredite potrebe pre nego izaberete sto, jer }e one uticati na izbor veli~ine radne povr{ine. • Razmislite da li su vam na stolu potrebni dodatni kablovi za telefon ili lampu. • Neki proizvo|a~i nude stolove sa ugra|enim skrivenim uti~nicama. To je mnogo boqe re{ewe od kablova koji po podu prolaze do zidnih uti~nica.

z pomo} votke i lavande re{ite se neprijatnog mirisa zavesa.

Ovo je problem sa kojim se naj~e{}e susre}u osobe kod kojih je pu{ewe cigareta u stanu dozvoqeno. Zavese vrlo brzo poprime miris dima.

U

ko vreme pre nego je jelo gotovo iskqu~ite ringlu - grejna plo~a }e ostati topla, jelo }e nastaviti da se kuva, a vi }ete smawiti potro{wu elektri~ne energije i u{tedeti novac.

Eks pres lo nac - Ekspres lonac skra}uje vreme kuvawa sa 1 sat na 10 minuta!!! Ekspres lonac {tedi struju, vreme (novac) i ~uva hranqive materije u hrani. Poklopac na {erpama skra}uje potrebno vreme i potrebnu struju za kuvawe i ~uva ukus hrane.

Ne otva r aj te vra ta rer n e - Vrata rer ne otvarajte samo po potrebi - svaki put kada ih otvo ri te naj mawe 20% toplote se gubi. Koristi te po li ce u rer ni (nivoe) da spremite vi{e jela odjednom. [tedite vreme, struju i novac.

Is kqu ~i te rer nu ra ni je - Iskqu~ite rernu 10 minuta pre nego je jelo gotovo - toplota u rerni je dovoqna da dovr{i pe~ewe jela.

Re dov no ~i sti te rer nu - Nakupqena prqav{tina u rerni smawuje wenu iskoristqivost. Moderne rerne imaju programe samo~i{}ewa, pri ~emu se prqav{tina otklawa pri vrlo visokim temperaturama. Mawe }e se energije potro{iti ukoliko program samo~i{}ewa ukqu~ite dok je rerna jo{ vru}a, dakle, neposredno nakon pe~ewa.

Upo tre bqa vaj te mi kro ta la sne rer ne - Ukoliko je mogu}e, upotrebqavajte mikrotalasne pe}i, posebno za pripremawe mawe koli~ine hrane. Mikrotalasne pe}i elektri~nu energiju koriste znatno kra}e u odnosu na klasi~ne elektri~ne rerne.

Ve{-ma { i n u ko r i s ti t e pre ma pre p o r u k a ma pro i z v o |a ~ a - Ve{ ma {i nu i ma {i nu za su do ve na pu ni te pre ma pre po ru ka ma pro iz vo |a ~a, jer je po tro {wa ener gi je u tom slu ~a ju naj ma wa. Ka da je mo gu }e, ko ri sti te ni `e tempe ra tu re pra wa i {ted ne pro gra me. Ta ko |e, slo bod no ko ri sti te ni `e tempe ra tu re (40, 60 ste pe ni) po {to }e da na {wi mo der ni de ter xen ti bi ti efi ka sni i na tim tempe ra tu ra ma.

Ma {i na za pra we su do va Koristite ma{inu za prawe posu|a samo kada se sakupi dovoqno sudova. Ma{ina tro{i mawe energije od ru~nog prawa toplom vodom iz bojlera.

Ma{ina za prawe sudova tro{i vi{e na su{ewe nego na prawe posu|a. Ostavite da se tawiri su{e prirodno.

Is kqu ~i te ure |a je ko je ne upo tre bqa va te - TV, video i stereo ure|aji, ra~unari i ra~unarska oprema i u tzv. stendbaj radu tro{e odre|enu koli~inu energije. Nemojte potcewivati ~ak ni ovakve male u{tede.

U{te di te no vac - Sve ku}ne aparate poku{ajte da {to vi{e koristite u vreme ni`e tarife.

Potopite zavese u toplu vodu, dodajte pet kapi uqa od lavande, kao i {oqicu votke. Lagano istrqajte i isperite.

Istim rastvorom mo`ete ~istiti i kuhiwske aparate.

Za bli sta ve plo ~i ce ko kerami~ke plo~ice oko va{e kade ili umivaonika vi{e ne blistaju, ili ako su na wima vidqive naslage od sapuna i mrqe od vode, lako ih mo`ete o~istiti uz pomo} sir}eta. Napravite me{avinu od 100 ml belog sir}eta, 100 ml amonijaka, 50 g boraksa i 4 litre tople vode i wom o~istite

A

plo~ice, a posle ih isperite hladnom vodom i pustite da se osu{e.

A ako su i fugne promenile boju, zaprqale se ili potamnele, mo`ete ih izbeleti uz pomo} ~etkice za zube, koju }ete umo~iti u nerazre|eno belo sir}e i wom dobro izribati fugne.

GLOBUS

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

Kad stvar no ima{ nos kao pu {ku ta li jan je ki nuo i u ma ra mi ci pro na {ao me tak, pi {e bri tan ska {tam pa.

Dar k o San | er m a n o (28) slu ~aj no je po go |en met kom u gla vu u Na pu qu to kom pro sla ve No ve go di ne na uli ci.

On je {e tao sa svo jom de voj kom ka da ga je po go dio za lu ta li me tak ko ji je u va zduh is pa li la ne po zna ta oso ba.

San |er ma no je hit no pre ba ~en u bol ni cu, gde je kon sta to va no da mu je me tak pro {ao kroz de snu stra nu gla ve, iza o~ ne du pqe i za u sta vio se u no snoj {u pqi ni. Ne ve ro -

I

vat no, ali me tak mu ni je na neo ozbiq nu {te tu.

Dok je ~e kao da ga pre gle da spe ci ja li sta, San |er ma no je ki nuo, a iz no sa mu je iz le teo me tak, na op {te za pre pa {}e we me di cin skog oso bqa i qu di ko ji su se za te kli u ~e ka o ni ci.

San | er m a n o se vra t io u rod ni Tu rin, gde je ope ri san ka ko bi mu le ka ri iz va di li frag men te ko sti ko je je me tak osta vio za so bom. Ose }a se do bro, i ne }e ima ti traj ne po s le d i c e na k on ovog neo bi~ nog ra wa va wa.

Skri va la bun du u ga }a ma me ri kan ka Ste fa ni Tra ve ta Mo re land ukra la je sku po ce nu bun du i sa kri la je ta ko do bro da po li ci ja tri da na ni je mo gla da otkrije gde.

Ste fa ni je ukra la sku po ce nu bun du iz jed ne rad we u Mi ne so ti, {to su za pa zi li za po sle ni i br zo po zva li po li ci ju. Ka da je pa tro la sti gla, za mo li li su kra dqi vi cu da pri zna zlo ~in, ali se ona sa mo na sme ja la i ~ak u jed nom tre nut ku po di gla

A

Ma ne ke n sa gradili{ta a { tit n o li c e mod n e ku }e „Dol ~e i Ga ba na” je mla di zi dar Da ni jel Vi ta k er. De v et n a e s to g o d i {wak iz Li ver pu la ka ta pul ti rao se u svet mo de po {to je we go va se stra kri {om po sla la we go ve fo to gra fi je jed noj bri tan skoj mod noj agen ci ji.

Za stup ni ci ita li jan skog gi gan ta „Dol ~e i Ga ba na” od mah su ga uze li za svo je za {tit no li ce.

Na kon sa mo go di nu da na pred objek ti vom, ti nej xer je zi dar ski kom bi ne zon za me nio naj fi ni jim mo de li ma vi so ke mo de, i uve li ko se pri pre ma za {et we pi sta ma za „D i G” i „Ver sa }e”. „Ne mo gu da ve ru jem ka ko mi se `i v ot pro m e n io!

Ner vo zan sam zbog se lid be u Mi la no, ali sam ve o ma uz bu |en”, re kao je pla vo o ki ti nej xer.

25

Z

ha qi nu ka ko bi po ka za la da „ne kri je ni {ta”.

Ka da su za po sle ni pre bro ja li sku po ce na kr zna u rad wi vi de li su da jed na bun da, ba{ ona ko ju je Ste fa ni tra `i la da vi di, i da qe ne do sta je, po li ci ja je mo ra la da de be qu {ka stu Ame ri kan ku spro ve de u pri tvor.

Ta mo je pro ve la ceo vi kend, ~e ka ju }i da iza |e na sud i od go vo ri na op tu `be vla sni ka kr z nar s ke rad w e.

Se de la je u svo joj }e li ji dva da na, a on da je, na dan ka da su je spro vo di li do sud ni ce, pred po li caj ci ma po di gla ha qi nu i iz vu kla bun du iz ga }a ko ju je ta mo us pe la da sa kri je! „Re kla je da ne mo `e vi {e da iz dr `i i iz vu kla ju je”, re kao je je dan od po li ca ja ca i do dao da Ste fa ni ima 120 ki lo gra ma i da za to ni su ni po mi sli li da je „sal ce oko sto ma ka i na gu zi” za pra vo bun da uvu ~e na u do wi ve{.

Li si ca upu ca la lov ca na mo da va `e za lu ka ve `i vo ti we, ali da zna ju da pu ca ju... U {u ma ma Be lo ru si je to kom lo va do go dio se obrt ko ji je ob ra do vao sve qu bi te qe `i vo ti wa, ka da je ra we na li si ca us pe la da se spa se ta ko {to je svog ne su |e nog ubi cu upu ca la u no gu.

Z

@e na oja di la fud ba le re ed n a `e na opqa~ ka l a re pre zen ta ci ju Ko sta ri ke. Iz ho te la u Pa na mi u ko jem su bi li sme {te ni, ukra la 17.000 do la ra, lap to po ve, sa to ve...

Re pre zen ta tiv ci Ko sta ri ke ko ji se na la ze na Ku pu Sred we Ame ri ke u Pa na mi, po sta li su `r tve pqa~ ka {i ce iz Pe rua.

Po po vrat ku sa tre nin ga, fud ba le ri su pri me ti li da su im so ba ne sta li no vac, kom pju te ri, sa to vi i mo bil ni te le fo ni, sve u vred no sti od 80.000 do la ra. Po li ci ja je br zo re a go va la i ot kri la da je pqa~ ku iz vr {i la `en ska oso ba, ko ja je ubr zo uhap {e na sa ple nom na aero dro mu.

Ko s ta r i k a je na k on dve utak mi ce obez be di la pro laz u dru gi krug tak mi ~e wa.

J

De da, sram te bi lo

[ut ni i po zo vi lift a pan ska kom pa ni ja pred sta vi la je lif to ve ko ji dug me za po ziv ima ju oko 20 cen ti me ta ra iz nad po da. „Ve li ki broj qu di ko ji se vra }a ku }i ima pu ne ru ke tor bi ili ke sa, no vi ne pod mi {kom ili mo bil ni te le fon u ru ci.

Zgod no je da dug me za po ziv za to bu de na vi si ni ko ja se la ko mo `e do hva ti ti no gom”, na vo di se u opi su pro iz vo da.

J

Lift ima i dug me u vi si ni stru ka, za one ko ji ma ru ke ni su za u z e t e, ili jed n o s tav n o ne `ele da {u t i r a w em do z o v u lift.

Ova kvi lif to vi ve} su po sta vqe ni u Fu kui, a pro iz vo|a ~i se na da ju da }e do sti }i ve li ku po pu lar nost.

en zi o ner za ra dio hi qa de evra ta ko {to je pri ja vqi vao da je pao na uli ci, a on da na pla }i vao osi gu ra we. ^e {ki pen zi o ner, ~i je ime ni ti go di ne ni su sa op {te ni, pu to vao je u ino stran stvo, i pre sva kog pu ta osi gu ra vao se kod ne ko li ko kom pa ni ja. Po po vrat ku, do no sio je po tvr de o pa do vi ma i po vre da ma re ba ra i zglo bo va, i na pla }i vao od {te tu od osi gu ra va ju }ih dru {ta va.

De da je naj ~e {}e „pa dao” u Bra ti sla vi, Ber li nu, Bu dim pe {ti i Be ~u, a le kar ske po tvr de pi sao je sam i {tam pao ih na ku} nom ra ~u na ru.

Oko go di nu i po da na je pen zi o ner na pla }i vao od {te tu od naj ma we pet osi gu ra va ju }ih kom pa ni ja po pu tu, a ukup no je za ra dio vi {e hi qa da evra.

P

We go va pre va ra je ot kri ve na ka da je de tek tiv osi gu ra va ju }eg dru {tva „Ali jan za” i{ao da

„Vo a jer ska” re kla ma za ve{ Pr vo je lo vac upu cao li si cu, a on da je pri {ao i po ~eo da je uda ra dr {kom sa~ ma ri ce ka ko bi je do kraj ~io. Ra we na `i vo ti wa je po ~e la da se opi re, a on da slu ~aj no {a pom za ka ~i la oki da~ i upu ca la lov ca u no gu.

Osra mo }e ni lo vac je za vr {io u bol ni ci, a li si ca je po be gla.

a ne ken ka @o ze fin de la Bom je zve zda no ve re kla me kom pa nije „Agent provocateur”. Le pa @o ze fin (26) je sa ma u sta nu, pa se ski da, pre svla ~i, ra di ve `be, ali i pri me }u je da je ne ko gle da...

Ta jan stve nom sni ma te qu ~ak {a qe po qu bac u to ple su. Ovaj sni mak je pro te klih ne de qa ob i {ao In ter net, a mno gi su se pi ta li ko je to sni mio fran cu sku glu mi cu i ma ne ken ku, ina ~e de voj ku pro du cen ta Mar ka Ron so na. @o ze fi ni na „taj na” je ot kri ve na - re~ je o re kla mi za bri tan ski brend „Agent provocateur”. Me |u pret hod nim li ci ma ove ku }e bi le su Kejt Mos, Kaj li Mi nog i Me gi Xi len hol.

M

Ba ci te gru dvu i uda qi te se e dan Bri ta nac osu |en je na dvo ne deq ni ku} ni pri tvor i na nov ~a nu ka znu jer je jed nu po li caj ku ga |ao gru dvom.

Din Smit (31), ko ji je pri znao kri vi cu za ovaj „zlo ~in”, mo ra }e da pla ti 85 fun ti i pro ve de dve ne de qe u ku} nom pri tvo ru jer se za i grao... „Ka da su po li caj ci do {li po me ne, mi slio sam da je re~ o {a li”, re kao je Smit no vi na ri ma,

J

Udri ho ste su po gu zi e po ti ce na saj mo vi ma, osim per for man si auto mo bi la, mo ra ju da zna ju i ka ko da se od bra ne od mu {ka ra ca...

Je dan od naj po se }e ni jih saj mo va u ko joj god ze mqi da se na la zi te, sva ka ko je sa jam auto mo bi la. Ne sa mo zbog to ga {to o~e ku je te da vi di te ka ko iz gle da no vi Bi-Em-Dabl ju 650i ka bri o let, ve} zbog mla dih da ma ko je sto je po red auto mo bi la...

Upra vo zbog le pih ho ste sa su dva mla di }a iz Hr vat ske po se ti la sa jam, ali oni se ni su kao „ovi na {i” fo li ra li da sli ka ju ko la svo jim te le fo ni ma, a za pra vo zu mi ra li le po ti ce, oni su oti {li ko rak da qe i za i gra li igru „Udri ho ste su po gu zi”.

Je ste da je ru `no ura di ti ta ko ne {to de voj ka ma ko je osim per for man si sva kog auto mo bi la mo ra ju da zna ju i da se od bra ne od na sr tqi vih mo ma ka, ali je sme {no.

L

ru tin ski pro ve ri we gov slu ~aj, i upr kos „le kar skoj” pre po ru ci da mi ru je, za te kao „po vre |e nog” ka ko ko si tra vu i se ~e dr va is pred svo je ku }e u ^e {kim Bu de jo vi ca ma.

po ka zu ju }i elek tron sku na ru kvi cu za pra }e we ko ju mo ra da no si 14 da na.

Smit ka `e da se in ci dent do go dio ka da je i{ao u bo `i} nu ku po vi nu sa po ro di com i u {a li ba cio gru dvu na po li caj ku.

Pred stav ni ci po li ci je su re kli da se ni je ra di lo o {a li. „Gru dva je ba ~e na na agre si van na ~in zbog mr `we ko ju Smit ose }a pre ma `r tvi”.

26

~etvrtak10.februar2011.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM odmah garsoweru 26m2 na Grbavici ul. Danila Ki{a 11. Telefon 064/4054653.

21477 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u ku}i bra~nom paru ili studentkiwe, dve zaposlene devojke, dogovor. Telefon 064/495-2319.

21269 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban sta, blizu centra, sa pogledom na Dunav. Telefon 062/534-352.

21405 IZDAJEM dvosoban stan 50m2, u Pariske komune, prizemqe, name{ten + 2 telefona - 160E. Tel.: 064/124-97-91, 021/452-550.

21410 IZDAJEM prazan trosoban stan, Liman 2, drugi sprat.

Bulevar oslobo|ewa 139. Cena 180 evra. Telefon 063/547-451.

21481 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Novom nasequ.

Telefon 021/662-2405.

21504

SLOBODAN mu{karac (okolina Novog Sada) 50 godina `eli poznanstvo `enske osobe do 40 godina bez obaveza radi dru`ewa, braka. Avanture iskqu~ene. Radovan. Telefon 062/19-00-343.

21576

^ASOVI nema~kog jezika.

Telefon 064/231-0032.

21329 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Tel.: 021/6399-305.

21472

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

21473 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

21578

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

21474

IZDAJEM stan u novijoj zgradi, strogi centar, kod Ribqe pijace, 55 m2 prvi sprat, po potrebi name{ten. Telefon 066/916-4230.

21475

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25 m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom.

Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

20701

PRODAJEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421437 ili 063/534-505.

10001 BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.400.

Tel. 064/220-95-65.

15001 BUL. MIHAJLA PUPINA, odli~na zgrada, ukwi`en stan, 30m2, cena 36.000. Tel. 636-6952.

15002

BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

10002

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik NOVA DETELINARA, nov odmah useqiv i ukwi`en, 1,5, cena 41.000, I sprat. Tel. 6368429.

15003 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en, dobar, 1,5 stan, 47m2, cena 43.200. Tel. 636-6952.

15004 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2,0, odmah useqiv stan od 50m2 cena 52.000. Tel. 064/220-9565.

15005 BULEVAR, Ul. Kraqevi}a Marka, 2,0 stan odli~nog rasporeda od 52m2, II sprat, ukwi`en, cena 48.000. Tel. 6368429.

15006

PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

21518

~etvrtak10.februar2011.

Posledwi pozdrav dragom ocu

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah! non stop. Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14.

20911 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! Nonstop. Mladen! Telefoni: 421516, 064/157-25-14.

20912

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Jovici

@ivku Pei}u

Loziki Guzini Iskreno sau~e{}e Miloradu i porodici.

od: }erke Dragice, zeta Petra i unuka Tawe i Milice.

PRODAJEM povoqno dvoiposoban stan, Liman III, kod Limanskog parka. Telefon 063/506-198.

21294 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan, 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437, 063/534-505.

10003 LIMAN 2, odli~an ukwi`en 3,0 stan 77m2, II sprat, terasa, lift, cena 79.300. Tel. 636-8429.

15008

GRBAVICA, Alekse [anti}a, ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a od 20m2, cena 128.000.

Tel. 064/220-9565.

15007 CENTAR, @elezni~ka ulica, nov, odli~an 3,5 stan cena 90.000. Tel. 636-8429.

15009 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4,0 stan od 95m2. Tel. 636-6952.

15010

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

10004

21655

Posledwi kom{iji ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

21095 TRA@IM ambicioznog advokata za zastupawe na kredit u vezi nepokretnosti. Telefon 064/275-3577.

21284

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

21499 KU]A, 300m2, sa dvori{tem i objektima, gara`a, centralno grejawe. Kontakt telefon 064/528-15-19, Sivac.

21524

IZDAJEM lokal 75m2, sanitarni ~vor, ugao Mi{e Dimitrijevi}a i Gogoqeve, uli~ni deo zgrade namewen za sve delatnosti. Kontakt telefon 063/504-430.

21376 SAJAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa. Tel.: 063/16128-73, 064/596-58-74.

21409 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon 063/505-198.

21476 IZDAJEM u @elezni~koj ulici 10. 3 kancelarije sa telefonima, parkinzima, ~ajna kuhiwa, grejawe, klima. Cena 200E. Telefoni: 063/535-944, 021/66-12-600.

21557

Porodica Baji}.

PRIMAM dve radnice za pakovawe prehrambene robe na odre|eno vreme.

Telefon 063/541-938.

21588

Posledwi pozdrav dragom ocu

@ivku Pei}u

pozdrav

dragom

@ivku Pei}u

Pposledwi pozdrav

Po{tovanom ujaku

Jagodi Popovi} @ivku od kom{ija Markanovi}.

Kumovi Popovi} i Vujkov.

21651

21642

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

na{em

Draganu Gligori}u Baji

Dragoj kom{inici

Ujkice, bio si moja zvezda koja }e zauvek sjati i podse}ati na sve ono {to si u~inio za sve dobronamerne qude, tvoju familiju, mene i moju porodicu.

Tvoj lik i tvoja dela }e zauvek ostati u na{im srcima.

Neka ti je ve~na slava legendo moja!

Cveti

od stanara iz Radni~ke 31a.

Ve~no o`alo{}eni: \o|a, Bude, Stefan, Boris, Aleksa i Sandra.

posledwi pozdrav od stanara Bulevar Cara Lazara 25.

21648

21645

21629

21656

Posledwi pozdrav dragom bratu

21637

dragom kolegi i prijatequ i iskreno sau~e{}e porodici od Kolektiva „Agrotehne�.

5940/P

profesoru dr.

Du{anu Popovi}u

od: }erke Radmile i unuka Monike i Marije.

27

Dragom prijatequ i kom{iji

Simi Suba{i}u

od: sestre \ur|ije, zeta Nedeqka, sestri}a [pire, Rajka i Velimira.

posledwi pozdrav od: porodice Nikoli} Petra, Qiqane i Svetlane.

Posledwi pozdrav dragoj

Radoje Mili~i} Milici Mikovi} Dragi Rade, bila je ~ast imati te za druga. Uvek }e{ ostati sa nama.

od porodica: Pani}, Gari} i Peter.

Tvoj Mire.

PRODAJEM suterensku gara`u, 16m2, u @elezni~koj 46, sa daqinskim. Telefon 064/14-63505.

21505

21658

21650

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 2. 2011. godine, preminuo na{ dragi

21620

21628

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

PRODAJEM jugo 55 1991 registrovan, pogon na gas u dobrom stawu, zimske gume, 550e. Telefon 063501914.

21291

DIHTOVAWE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, buke i pra{ine, cena 150 din/m.

Telefoni: 021/500-612, 063/8426848 i 063/8424-716.

20371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

21452

Milica Mikovi}

@ivko Pei}

1938 - 2011.

1929 - 2011.

Sahrana je danas, 10. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, u Futogu.

Tvoji najmiliji: supruga Sofija, sin Dragan, unuk Marko i unuka Sawa.

21654

preminula posle duge i te{ke bolesti u 73. godini.

Sahrana }e se odr`ati u subotu, 12. 2. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Mikovi}.

21619

28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak10.februar2011.

Preminuo je moj dedika

dnevnik

Posledwi pozdrav bratu

Preminuo je na{ dragi otac, deda i svekar

Posledwi pozdrav bratu Baji.

Dragan Gligori} Baja Baji

1942 - 2011.

1942 - 2011.

Kad je `ivot kap vode pa tako zemqa sve pokupi.

Opra{tamo se od brata Baje, preminulog u Be~u.

Sahrana je danas, 10. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, u Obrovcu kod Ba~ke Palanke.

Brat Qubomir, snaja Rozalija i sin Dragan sa porodicom.

od: sestre Milene, Zvonka, Zage i Vesne sa porodicom.

Kako vreme prolazi tako se sve vi{e gubimo.

21606

prof. dr sci. med. Du{an N. Popovi}

redovni profesor Medicinskog fakulteta Osniva~ Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici

Radovao se svim mojim uspesima.

Ve~no o`alo{}eni unuk Du{an N. Popovi}, apsolvent ekonomije i hemije.

21611

Posledwi pozdrav {ogoru

Posledwi pozdrav dugogodi{wem nastavniku i biv{em dekanu

dr sci. med. Du{an N. Popovi}

ginekolog aku{er

21608

Komemoracija }e se odr`ati u ~etvrtak, 10. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, u sali, za sastanke, Instituta za onkologiju, u Sremskoj Kamenici.

Ispra}aj }e se odr`ati u petak, 11. 2. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Upokojio se moj veliki otac

prof. dr Du{anu Popovi}u S po{tovawem }emo negovati uspomenu na uva`enog profesora.

Nastavnici, studenti i zaposleni Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

5937/P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj majci

Sin Nikola Popovi}, }erka dr Marina Popovi}, unuk Du{an N. Popovi}, snaja doc. dr Zora Pavlovi} - Popovi}.

21609

Petru Jankovi}u 4. 12. 1951 - 7. 2. 2011.

Petar Jankovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminula na{a voqena mama, supruga, ta{ta i baka

Simi Suba{i}u Milki

4. 12. 1951 - 7. 2. 2011.

Smrt je ja~a od `ivota, ali ne i od qubavi koju nosim u du{i prema tebi. [ogor Bora.

21602

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Porodica ^awi.

Wegova dobrota, plemenitost i qubav kojom me je nesebi~no okru`ivao, snaga i hrabrost osta}e zauvek u mom srcu.

Sahrana je u petak, 11. 2. 2011. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni sin Miroslav.

21604

Milka ]upurdija ro|. Kqaji} Sahrana je danas, 10. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: sin Du{an, }erka Danijela, suprug \uro, zet Mirko, snaja Zorica i unuci Ivana, Marina, Marko i Milo{.

Sin Du{an, snaja Zorica i unuke Ivana i Marina.

21612

21615

21601

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj majci

Loziki Guzini

Izbori}u se za tvoje `eqe.

Sa tugom i ponosom na tvoju hrabrost, plemenitost i po{tewe.

Nedostaja}e{ nam mnogo.

Milan Tankosi} Hvala ti za sve provedene zajedno.

Stanari Bulevara kraqa Petra I, 15.

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj kom{inici

trenutke

Porodica Bogdanovi}.

21618

21625

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Posledwi pozdrav

Prof. dr Du{an Popovi} Milki ]upurdiji

Maj~ice, `ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav, ja~a od vremena i zaborava.

Hvala ti za sve.

Radetu

Strina Smiqa, @eqka, Maja i @eqko.

Tvoja }erka Danijela, zet Mirko i unuci Marko i Milo{.

21616

21613

1928 - 2011.

Osniva~ i prvi direktor Instituta za onkologiju Vojvodine

Margiti Vereckei

Sa posebnim pijetetom opra{tamo se od ~oveka koji je osnovao na{ Institut, vi{e godina ga uspe{no vodio i u~estvovao u wegovoj stru~noj i nau~noj afirmaciji.

Posebno je doprineo u {kolovawu prvih kadrova iz onkologije, kao i u formirawu stru~nog profila Instituta. Hvala mu za sve {to je u~inio vojvo|anskoj onkologiji.

Kolektiv Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

1427/P

Ki{ Laciki

od stanara ulaza Lo`ioni~ka 53.

Jelica, Doru, Aleksandra i Viktor Trifu.

21626

21622

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN I TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe i brata

Navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{a mila i draga supruga, mama i baka

Milena Josimovski

Marija Hajtl 10. 2. 1991 - 10. 2. 2011.

Nama ostaje samo da tugujemo i spomiwemo te.

Tvoji: suprug Aleksandar, }erka An|elka sa porodicom i sin Dejan sa Vesnom.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se posle duge i te{ke bolesti na{a draga majka i voqena baka

TROGODI[WI POMEN

Ivan Hajtl

SEDMODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN najdra`oj majci, baki i svekrvi

Radoslavu Veqkovi}u

Tatjana Momirovi} 1928 - 2011. upokojila 8. februara u 83. godini.

Posledwi ispra}aj je u petak, 11. februara, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene }erke Milana i Mirjana sa porodicama.

Lidiji Nikoli} Tvoji }o{karo{i: ]ira, Steva, ^i~a, ^a|a, ^elica, Vasica, Korejac, Aca-[erka, Ro}ko, Bixa i Marko Tarzan.

21605

21388

29

~etvrtak10.februar2011.

21556

GODI[WI POMEN dragom ocu, dedi i pradedi

3

Weni najmiliji.

21583

[ESTOGODI[WI POMEN

2005 - 2011. ^ETRDESETODNEVNI POMEN

Nemawa Dra`i} Bata Stevan Hajtl 2007 - 2011.

Sa setom Vas spomiwemo, sa ponosom Vas se se}amo.

Va{i najmiliji.

\or|u Ninkovu

1933 - 2008.

10. 2. 2010 - 10. 2. 2011.

S tobom su ostale ve~ne uspomene da se pamte i pri~aju s qubavqu i ponosom. Tvoje srce i daqe kuca u na{im srcima.

Tvoja supruga Julijana sa porodicama [avelin i Risti}.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

U ime pomena poklawamo prilog za izgradwu Svetog hrama u Petrovaradinu.

21483

21495

Posledwi pozdrav Milaninoj majci

dr Dragoslav Joji} Dragi tata, jednom kada nam je bilo mnogo te{ko zbog gubitka nekog koga smo voleli, rekao si: „`ivot je skup se}awa.”

Zaista, ba{ kao u Seganovom „Kontaktu”, delu kojem smo se oboje jednako divili, {etam zami{qenom obalom pod iskri~avim univerzumom, i di{em slobodno punim plu}ima jer znam da si tu.

Za mene }e{ ve~no biti `iv.

Neizmerno ti `elim mir i spokoj do na{eg ponovnog susreta. ]erka Olga.

Tvoja }erka Mirjana i unuka Bojana sa porodicom.

Oliveri Radanovi} Oqi iz Ba~kog Jarka Sve {to Gospod mo`e darivati qudskom bi}u tebi je dao najmilija, lepa, dobra, pametna i vredna. Sve {to sam imala na ovom svetu bila si nam ti. O~i pla~u, srce i du{a tuguju. Ja te jo{ uvek najvi{e volim.

Tvoja mama Mira.

21391

[ESTOGODI[WI POMEN

21400

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

21533

Oliveri Radanovi} Oqi

3

Tatjani Momirovi} od koleginica i kolega iz JP „Poslovni prostor” u Novom Sadu.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

891/P

Vreme ne donosi zaborav, ve} naviku da `ivimo bez tebe.

U na{im srcima, mislima i pri~ama `ivi{ i `ive}e{.

Tvoje mesto je prazno, a mi jo{ uvek ~ujemo tvoj glas i vidimo te. Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji Radanovi}i: Nada, Marija, Sa{a i Dragan.

Ma{i

od: Lenke, Gorana, Zvonka, Vere i Nenada.

21582

21591

Posledwi ro|aku

Posle duge i te{ke bolesti u 81. godini zauvek nas je napustila na{a majka, baka i prabaka

Rozalija Puji} baba Ru`a

pozdrav

dragom

Miroslavu Markovi}u

]erka Valerija, zet Kosta, i unuci Danilo i Nenad.

dr Dragoslav Joji}

prof. dr Du{anu Popovi}u

dragom

Porodica Vulanovi}.

Sestra Dobrica sa porodicom.

21584

21585

specijalista internista 21596

Posledwi pozdrav dragom i cewenom kolegi i prijatequ

pozdrav

Miroslavu Markovi}u

Ispra}aj je u petak, 11. februara 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sin Petar, snaha Galija, unuke Anita i Brigita sa porodicama.

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Simi Suba{i}u

od kolega Ginekolo{ko-aku{erske sekcije Dru{tva lekara Vojvodine.

od porodice Lozi}.

5939/P

21598

Dana 11. 2. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od upokojewa na{eg voqenog supruga i oca.

Zahvaqujemo se mnogobrojnim prijateqima, kolegama i poznanicima na iskrenim izjavama sau~e{}a, i obave{tavamo sve da }e parastos biti odr`an u petak, 11. 2. 2011. godine, u 10 ~asova u Sabornoj crkvi Svetog \or|a u Novom Sadu.

Dobrom ~oveku, prijatequ

dragom

Simi Suba{i}u O`alo{}eni: supruga Sun~ica i }erka Olga sa porodicom.

Posledwi pozdrav prijatequ

Ki{ Laslu

posledwi pozdrav.

Prijateqi: Marko, Ilija, Rade i Ante.

Porodica ^uturilo.

21531

21595

21594

30

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30

(Панонија, 19.00)

Фор те пи ја но У окви ру еми си је “Фор те пија но” гле да о ци ће мо ћи да у два де ла по гле да ју пор трет ма ес тра Луцијана Штефана Петровића. Са зна ће те ка ко је те кла ње го ва бо га та 50-го ди шња му зич ка ка ри је ра и шта о ње му ка жу ње го ви ду го го ди шњи са рад ни ци и при ја те љи Бора Дугић, Пера Попа и Звонко Богдан. Аутор ка и во ди тељ ка: Кристина Плањанин-Симић (РТВ 1, 23.00)

23.00 23.30 23.40 01.30

Јутарњи програм Микијева кујна Чари риболова Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Зелени сат Без упута Кухињица Десило се Вести Космос Дуел струна Српски екран – емисија МТВа (Мађарске телевизије) на срп. Путовање са Теријем Вести Друго полувреме, филм Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Ананас Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Имам једну жељу Живопис – Маестро Војвођански дневник Портрети војвођанских уметника народне музике Фортепијано Микијева кујна Вечна љубав, филм Концерт године

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 09.45 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 00.05

Кухињица (мађ) Та дивна створења Маштаоница Грување Музички програм Пословни успех (мађ) Последњи пут заувек, филм Плес но стрес Вести (мађ) Украјинска панорама Микијева кујна Јермолови Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Замрзнути кадар, филм Јермолови ТВ Продаја

14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост, ФИП Комерц

Арт-бокс

Кристина Плањанин-Симић

06.30 08.20 08.30 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.05

tv program

~etvrtak10.februar2011.

15.30 15.55 16.00 17.25 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

09.05 09.30 10.00 10.05 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Природно из Србије Простор Војвођанске вести Љубав на продају Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм

Храна и вино НС клинци Вести Жива ватра Неми сведок Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Разоткривени Вести Друм Витраж Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Скарлетна видовчица Жива ватра Објектив Разоткривени Неми сведок

06.05 08.00 09.02 09.44 10.04 10.36 11.05 12.00 12.15 12.31 12.44 13.29 15.05 16.04 16.39 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.59 22.05 00.20 01.05 01.12 01.58 02.13 03.10 04.04 04.34 05.15 05.48

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 00.15 00.45 01.00 02.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот У здравом телу Сасвим природно Свет риболова Очајне домаћице Дневник Спорт плус Гастрономад Касл Госпођица Марпл: Уснуло убиство, филм Сат Позориште у кући Кувати срцем Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Бела лађа Распакивање Професионалац, филм Касл Евронет Шериф ТВ продаја Преносник заразе, филм Распакивање Око магазин Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Без излаза Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм: Торнадо Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

Тор на до 10.00 Фулл Тилт Покер 11.00 АТП Ротердам 1/8 финала 17.00 Фудбал пријатељска: Црвена Звезда - Стеауа 19.00 Премијер лига, вести 19.30 АТП Ротердам 1/8 финала 21.30 НБА акција 22.00 Фул Тилт Покер 23.00 Фудбал пријатељска: Црвена Звезда : Стеауа 00.45 НБА уживо 01.00 Кошаркашки куп Крешимир Ћосић, финале 02.30 АТП Ротердам 1/8 финала

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Жива ватра, 11.00 Кућа 7 жена, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 04.00 Филмски програм

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00

Kоцка, коц ка, коц ки ца Основ ни кон цепт се ри је је остао исти, али ме ња ју се ге не ра ци је де це и са њи ма и пи та ња. Про ме не се, пре све га, од но се на фор му, па та ко сад има мо не ку вр сту ру бри ка уну тар еми си је, на ри там, али Коц ки ца и да ље одо ле ва ра зним ви зу ел ним три к о ви ма ко је ну ди но ва тех но ло ги ја. (РТС 2, 08.29) 07.02 07.31 07.36 07.41 07.52 08.20 08.29 08.56 09.10 09.50 10.09 11.05 11.35 12.00 13.00 13.58 14.00 15.05 15.33 16.00 16.36 17.59 19.22 20.00 20.30 21.00 21.48 22.50 23.15 23.48 01.15 01.46

Мина Тандер

Нај то пли је ле то по след њих го ди на: ме те о ро лог Јан се вра ћа из Окла хо ме... На кон што је пре тр пео тра у мат ску ка та стро фу за вре ме оба вља ња опа сних ис тра жи ва ња, Јан сти же у Бер лин... Уло ге: Матијас Коберлин, Мина Тандер, Рудолф Ковалски, Харалд Шрот, Гунц Шуберт Ре жи ја: Андреас Линке (Прва, 21.00)

dnevnik

07.30 07.50 08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.10 11.00 12.00 12.15 12.25 13.00 13.02 13.40 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.01 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Кувати срцем Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс у џунгли Коцка, коцка, коцкица Математичке приче Књижевност старе и јужне Србије Рецепт за игру Играј фудбал, буди срећан Еко рецепт Пут око света Концерт ансамбла за стару руску музику „Светилен” Трезор Кустендорф Коцка, коцка, коцкица Необично о биљкама Енциклопедија Ово је Србија Оче наш, где си Одбојка - ПС: Партизан - Јединство, пренос Зелено светло Ваљевска гимназија Метрополис Очајне домаћице Светоавски сабор младих пољопривредника, снимак Контекст Ад либитум Гитар арт фестивал ТВ продаја Оче наш, где си

Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Отворени студио Милица² Иза вести Инфо Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Чист рачун Породица Серано Филм: Острво гусара Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Отац, син и љубавница Чист рачун

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Хроника општине Инђија, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине С. Пазова, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Без тамбуре нема песме, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке.

21.00 23.00 23.35 01.10 01.55

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топшоп Филм: Три боје - Црвено Би-Би-Си на Б92: Изгубљени свет комунизма Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Би-Би-Си на Б92: Изгубљени свет комунизма Филм: Дик Вести Б92 Филм: Мали град у Монтани Флеш Гордон Укључење у Б92 Инфо

Кирстен Данст

Дик Мно го је те о ри ја о то ме ка ко је раз от кри ве на афе ра “‘Во тер гејт” и ко је био из вор ин фор ма ци ја но ви на ри ма Ва шинг тон По ста. Сум ња па да на две ти неј џер ке, Бет си и Ар лин ко је има ју по 18 го ди на и нај бо ље су дру га ри це. Уло ге: Кирстен Данст, Мишел Вилијамс, Ден Хедаја Ре жи ја: Ендрју Флеминг (Б92, 21.00)

Хорслeнд Цр та на се ри ја ко ја пра ти гру пу де це ко ја по се ћу ју Хор сленд, ранч за ко ње, кроз низ аван ту ра у ја ха њу, уче њу и ве ли ком на по ру да са сво јим ко њи ма уђу у свет так ми че ња. (Хепи, 11.30) 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00

Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Хало Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови уживо Јелена Телешоп Вести ТНТ Парови Телемастер Црни Груја Парови, преглед дана Вести Луда кућа Парови уживо, номинације ТНТ Вести Парови, уживо ТНТ

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.20 18.15 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.15 23.45 01.30

Тријумф љубави Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Папарацо лов на познате Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Све за љубав Немогућа мисија Црна хроника Двор Филм: Играј колико те ноге носе 03.20 Сити 03.25 Екран 03.30 Филм: Жан де ла фонтејн

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Кри ста Ален

Ти хи отров Ду бо ко у џун гли на уда ље ном остр ву у Ти хом оке а ну жи ви но ва му ти ра на вр ста зми је. Док тор Ан дреа Сван сон и њен по моћ ник ис тра жи тељ Џејк про у ча ва ју вр сте у тај ном вој ном екс пе ри мен ту ка к о би раз ви ли про тив о- тров... Уло ге: Лук Пе ри, Кри ста Ален, Том Бе рин џер, Лу ис Ман длор, Ен то ни Тај лер Квин Ре жи ја: Фред Олен Реј (Но ва ТВ, 23.30) 08.15 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.15 23.30 01.00

Бумба Сломљено срце Гумуш Аси Ин Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Проверено Вечерње вести Тихи отров, филм Најслађе створење, филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.30

Геније дизајна Римско царство Кутије Стенлија Кјубрика Блиски сусрети у Сибиру Кинематографија Жан Лик Годара У мору ватре Чачапоја: Мистерија изгубљене цивилизације Фарма из Викторијанског доба – посебно божићно издање Дневник скулптура Како је размишљао средњовековни интелектуалац Хитлеров омиљени племић Кракатау – последњи дани Тајни градови Амазона Један дан у борби Торински покров. нови докази Потрага за Северозападним пролазом Дневник скулптура Како је размишљао средњовековни интелектуалац

13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мала принцеза Црвенкапа Успавана лепотица Путописна емисија Доручак са ђаволом Граница Обојена брда Колачић судбине Игра пророка Тражећи Ерика Секси медицинске сестре Љубавна лекција

07.35 09.10 10.55 12.40 13.10 14.50 16.45 18.15 20.05 21.40

Да ли сте чули за Морганове Вулкан Хана Монтана Исправљање погрбљених Труманов шоу Зашто сам у браку? Операција Морско прасе Икс Мен почеци: Волверин Евет, пристајем Кинеска неприродна катастрофа: Сузе провинције Сечуан Огледала Међународна завера Америчка прича Чист и трезан Пројекат Алцхајмер: Деда, знаш ли ко сам ја?

22.20 00.10 02.05 03.25 05.25

16

31

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.12 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.10 Путовање наших предака, док. филм 11.00 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.20 Тренутак спознаје 14.55 Моја породица 15.25 Вода у пустињи, док. филм 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.12 Код Ане 18.25 Дневник једне плавуше 18.35 Твоја сам судбина 19.24 Дора - идемо на Евросонг 19.30 Дневник 20.10 1 против 100, квиз 21.05 Живот иде даље 21.55 Пола сата културе 22.30 Дневник 3 23.10 Путевима Амазона, док. серија 00.05 Ловци на натприродно 00.45 Ксена - принцеза ратница 01.30 Драги Џоне 01.55 Лажи ми

07.50 08.20 08.45 09.30 09.55 10.45 11.00 12.30 13.00 13.10 13.40 14.00 15.30 15.45 16.30 17.15 17.40 18.05 18.50 19.40 20.00 20.45 22.30 23.15 23.25 00.40

Мала ТВ Лагодни живот Зека и Кодија Школски програм. Случај за екипу БАРЗ Твоја сам судбина Културна баштина Степинчево, миса из Крашића Алпе Дунав Јадран Глас домовине Школски програм Мала ТВ Мали птичар, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Оверланд 3 Хана Монтана Слеџ Хамер Пуна кућа Рафтера Путовање наших предака, док. филм Хит дана Добра жена Филмови наших суседа: Турнеја, филм Лажи ми Дневник плавуше Мали птичар, филм Ноћни музички програм

Ми ра Фур лан

Тур не ја Го ди не 1993. ше сто ро бе о град ских глу ма ца, при ти сну ти ло шом фи нан сиј ском си ту а ци јом, не све сни озбиљ но сти рат ног ста ња, при ста ју да от пу ту ју у Срп ску кра ји ну ка ко би та мо у ме сту Ср бо бран из ве ли пред ста ву „Бу ба у уху„. Пу ту ју у тран спор те ру и убр зо до жи вља ва ју пр во бом бар до ва ње... Уло ге: Ти хо мир Ста нић, Је ле на Ђо кић, Дра ган Ни ко лић, Ми ра Фур лан, Јо сиф Та тић, Гор дан Ки чић Ре да тељ: Го ран Мар ко вић (ХРТ 2, 20.45)

10.30 Успон до губилишта 12.00 Интермецо 2 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 С ветром у леђа 15.00 Унутрашња ватра 17.00 Досије Дрезден 18.00 Хари и Хендерсонови 18.30 Интермецо 3 19.00 Светац Форт Вашингтона 20.45 Turneja, филм 21.15 Трава 22.00 Бункер 00.00 Кућа 4: Доме, смртоносни доме 01.50 Орао у кавезу

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

У одбрану живота свог Негде далеко Крива огледала Флерт Дохвати стену Пет асова Девојка број 6 Незасити Лезбејке 2. - диве

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.50 01.50 03.40

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Дијагноза: Убиство Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Савршен план Фојлов рат Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Браћа и сестре Медијум Филм: Преварена Дијагноза: Убиство Филм: Употрази за судбином Фојлов рат

Џор ја Фокс

СЕ РИ ЈА

ЦСИ По ли ца јац Бел је уби јен у ве ли ком об ра чу ну по сле ко јег је на ђе но на сто ти не ча у ра. Слу чај по чи ње да се ком пли ку је ка да се по ка же да су Со фи ја Кер тис и Џим Брас при су ство ва ли паљ би и чак би ли у бли зи ни жр та ва.... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс, Пол Гил фојл, Џор ја Фокс (РТЛ, 21.45) 07.00 РТЛ ритам зона 08.55 Бибин свет 09.45 Ексклузив Таблоид 10.15 1001 ноћ 11.15 Езел 12.10 Вечера за 5 13.00 Клон 13.45 Аурора 15.20 Све што је битно 16.15 Мењам жену 17.30 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 20.50 Езел 21.45 ЦСИ 00.15 РТЛ Вести 00.30 Кости 01.20 Пут освете 02.05 Астро шоу 03.05 РТЛ Данас 03.40 Заборављени случај

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Нови свет Преживљавање Америчке дрвосече Хотрод шегрт Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Човек, жена, дивљина Разоткривање митова Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Оружје будућности Најбољи остају Како преживети катастрофу Погранична полиција САД Хотрод шегрт: Хард Шајн Прљави послови

08.30 09.30 10.30 11.30 12.30 13.30 14.00 17.30 18.45 19.00 19.10 21.00 23.00 00.00 01.00

Фудбал Алпско скијање Билијар Фудбал Алпско скијање Тенис Тенис Биатлон Алпско скијање Фудбал Тенис Борилачки спорт Биатлон Фудбал Алпско скијање

Љу бо мор ну же ну ша ма ри ма до те рао у ред

К

ра јем ше зде се тих го ди на у Бе о град је до шао број ку хи њи, Лан ка стер је иза звао ин ци дент – иша ма аме рич ки пи сац Сол Бе лоу, до бит ник Но бе ло ве рао је сво ју же ну, због љу бо мор не сце не ко ју му је на на гра де за књи жев ност 1976. Мо ми Ка по ру је, пра ви ла. де се так го ди на ка сни је у Њу јор ку при чао: *** „Мо ји ро ди те љи су до шли из Пе тро гра да у Мон тре У про ле ће 1970. до пу то вао је у Бе о град и Ла још Зи ал. Вар ша ва и Бе о град би ли су пр ви сло вен ски гра до ла хи. По пу лар ни пи сац до шао је из Њу јор ка, где је жи ви ко је сам ви део у жи во ту. Сти гао сам у Бе о град зи вео по сле од ла ска из Ма ђар ске у еми гра ци ју. Пи сац ми и ви део сво је де тињ ство: ули це за тр па не сне гом, ро ма на „Ара рат“ и „Са мрт но про ле ће“, с ко ји ма је до ли ца слич на као у Аме ри ци мо је мла до сти. Би ло је то жи вео ве ли ки успех код ју го сло вен ских чи та ла ца, до вр ло дир љи во“. Ка пор на гла ша ва Бе ло у о во ин те ре со ва ње за Ја ру Риб ни кар, ко ја је у сво јим ви ше том ним се ћа њи ма с по себ ном то пли ном пи са ла о Бе ло уу: „Об ја снио ми је да је до пу то вао с јед ним сво јим при ја те љем, али су се ус пут не ка ко из гу би ли и сад не зна у ко јем хо те лу тре ба да га тра жи. Док смо о то ме рас пра вља ли, чу ла сам ка ко не ко пре ко гла сно го вор ни ка тра жи Бе ло уа. Оти шли смо до ин фор ма ци ја и та мо, чим је Сол узео слу ша ли цу, про на шли из гу бље ног. Он је већ био у ’Ме тро по лу’, јер му је Сол по ми њао да је та мо ста но вао кад је Бе о град по се тио пр ви пут. Ја сам му ре зер ви са ла со бу у ’Ју Мар шал и ге не рал над ре а ли ста Ко ча По по вић го сла ви ји’. Али кад смо ушли у, ка ко ми сли мо, нај леп ши хо тел, Сол је ре као да шао је на пре го во ре с филм ским про ду цен ти ма. И ра ту не мо же да жи ви јер је су ви ше уда љен од гра да. Ре ни је је био у Бе о гра ду, по ку ша ва ју ћи да по стиг не до као је да во ли жи вот ули це, тр га, хо ће да има око се бе го вор о игра њу ње го вих де ла у по зо ри шти ма или на Бе о гра ђа не. И та ко сам га пре се ли ла у ’Ме тро пол’ и фил му, али ни је имао успе ха. Ово га пу та, у 79. го ди ни, та мо сре ла адво ка та Голд бер га. То је нео би чан чо век, осе ћа ју ћи да се крај бли жи, же лео је по сва ку це ну да ду хо вит, ра до знао и из над све га во ли књи ге. Со лу је успе. не са мо при ја тељ већ га и раз во дио од ње го вих же на. У Бе о гра ду је раз го ва рао у Са вре ме ном по зо ри шту, Обо ји ца пре мо ре ни од ве ли ког све та, по сле Њу јор ка, али ни је имао сре ће. Ни Ми ра Тра и ло вић, управ ни ца Лон до на, Па ри за, до шли су у Ју го сла ви ју да се ма ло „Ате љеа 212“, по зо ри шни по сле ник Бе о гра да сва ка ко од мо ре. Сол је имао до ста нај у пу ће ни ји у свет ска по нов ца и же љу да га по тро ши. зо ри шна зби ва ња, и са ма по Ла још Зи ла хи је ус пео да Хтео је да иде у Ду бров ник, зо ри шни и те ле ви зиј ски ре „Нео план ти“ утра пи за али ја сам га од ве ла у Вр њач ди тељ, ни је по ка за ла не ко ку ба њу. Ше та ли смо из ме ђу ве ће за ни ма ње за ње го ва по фил мо ва ње свој ро ман то пле и хлад не во де, а он би зо ри шна де ла. Зи ла хи је ус „Са мрт но про ле ће“. Бо ра вио је за ста јао на мо сто ви ма. Ду го пео да „Са мрт но про ле ће“ ме се ци ма у но во сад ском хо те лу би сам, обо ре не гла ве, гле дао про да но во сад ској филм ској „Парк“, ку вао се би хра ну на до ле у по ток. На гле дао се ра ку ћи „Нео план та“. Бо ра вио зних оке а на, ре ка, све га. је ме се ци ма у но во сад ском ре шоу и ту го вао ’Ово је не над ма ши во’, го хо те лу „Парк“, ку вао се би за род ном Ма ђар ском, у ко ју во рио је по ка зу ју ћи по то чић. хра ну на ре шоу и ту го вао за ни је смео да уђе Пред ла га ла сам му да оде род ном Ма ђар ском, у ко ју мо до Со по ћа на, да ви ди на шу ни је смео да уђе. ста ру кул ту ру. *** ’Све вам то ве ру јем, као да сам ви део, али ра ди је Кра јем ма ја у Ате љеу 212 је го сто вао фран цу ски бих остао ов де.’ драм ски ан самбл с Бе ке то вим ко ма дом „Крај пар ти је“. И та ко смо оста ли у ба њи, ко ја за нас, на на шу сре До го дио се при зор не ви ђен: ћу, ни је зна ла. Он је, осим осе тљи во сти пре ма обла че „Ко ча По по вић је са свог се ди шта за ко ра чио пра во њу, ве о ма скро ман. Јео је нај о бич ни ја је ла, пи ће га ни на сце ну – у сле де ћем тре нут ку наш по ли ти чар се на је при вла чи ло. А за обла че ње, по сле Па ри за и Лон до шао у ду гом и ср дач ном за гр ља ју с Ро же ом Бле ном, на, ни је код нас мо гао ни шта да про на ђе. управ ни ком гру пе“. *** Блен, ве ли ки фран цу ски глу мац и ре ди тељ, бли зак У ја ну а ру 1968. го ди не у Бе о град су сти гле две ве при ја тељ и са рад ник Ар тоа, Бе ке та, Же неа, с Ко чом се ли ке зве зде – ре жи сер Сид ни По лак и глу мац Берт ни је ви део, ка ко је ка сни је ре као, го то во 35 го ди на! Лан ка стер, ра ди сни ма ња фил ма „Чу ва ри зам ка“. Про Дру го ва ли су у Па ри зу то ком над ре а ли стич ких до га сла вље ни глу мац је ту ма чио уло гу ма јо ра у фил му о ђа ња, а и ка сни је, у вре ме Шпан ског гра ђан ског ра та. гру пи аме рич ких вој ни ка ко ји су то ком ра та би ли ви Блен је об ја снио да је за ње га По по вић фа сци нант на ше пу та ра ња ва ни. До шли су у за мак да се од мо ре. Рат лич ност: „Ми над ре а ли сти, док смо то би ли, би ли смо је за њих прак тич но био за вр шен. У та квој си ту а ци ји за ни мљив на род. Ко ча је био ома њи мла дић и ве ли ки до ла зи до бор бе с на ци сти ма ко ји на ди ру све до зам ка за не се њак! Био је пе сник, па ’шпа нац’, иле га лац, ге не у ко јем су. У Клу бу књи жев ни ка, чу ве ном са ста ја ли рал, па ми ни стар. Он је жи вео. А жи ве ти мно го тре ба шту пи са ца и умет ни ка глав ног гра да, по зна том по до – мно го!“ Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak10.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Окре ни те се оним ле пим ства ри ма ко је жи вот зна че. Ка да ку пу је те по рад ња ма или се ди те у ка фи ћи ма, чи ни те то са за до вољ ством. Уго ди те се би јер је Ме сец у зна ку Би ка, што вам пру жа мо гућ ност ужи ва ња. Тро шка ре ње. На лич ном пла ну сте ак тив ни.

BIK 20.4-20.5.

Емо тив но сте сен зи бил ни ји и осе тљи ви ји па све при ма те к ср цу. Има те мо гућ но сти да кроз мно штво кон та ка та и са ста на ка до бро ра ди те и још бо ље за ра ди те. За то се и по тру ди те у том прав цу јер но вац до но си за до вољ ство. У ка ри је ри вла да бла жи ха ос.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. februar 2011.

Са рад ња с ино стран ством, пре пи ска пutem ком пју те ра, отва ра вам но ве мо гућ но сти и ши ри ви ди ке, што не би требалo да про пу сти те. Ипак, раз ли куј те до бро од про ма ша ја, да не бистe тро ши ли сво је вре ме и енер ги ју на све стра не, не по треб но. Ме сец у зна ку Би ка упу ћу је на сми ре ност и ле њост. Те шко ују тру уста је те, те шко се по кре ће те, али ка да кре не те, ни шта вас не мо же за у ста ви ти. По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја је под стре сним окол но сти ма, што ни је раз лог да од у ста не те. Ва ше Сун це у зна ку Во до ли је ни је нај бо ље по зи ци о ни ра но па има те сла би ји иму ни тет и не вла да те си ту а ци ја ма у пот пу но сти. У парт нер ском од но су су мо гу ћа не сла га ња, ан та го ни зам. Не мој те се ка чи ти за про во ка ци је. Бу ди те сло бод ни. С од ре ђе ном жен ском осо бом оства ру је те по у зда ну и ле пу са рад њу, на истим те ме љи ма за сно ва ну, с иден тич ним ци ље ви ма.У љу ба ви тре ба ме ђу соб но да по шту је те јед но дру гог у сми слу раз ли чи тих ин ди ви ду ал но сти.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

По слов на си ту а ци ја је ма ње-ви ше слич на из да на у дан. На За па ду ни шта но во, или је сва ког да на по не што но во. Уко ли ко сте за по че ли не ки про је кат или са ра да њу, оста ни те до след ни и упор ни, и по ред пр во бит ног не у са гла ша ва ња.

[KORPION 24.10- 23.11.

Хра бро се су о ча ва те са свим иза зо ви ма и по сло ви ма, пре у зи ма ју ћи од ре ђен ри зик. Ипак, ни сте у си ту а ци ји да одр жи те кон тро лу над на до ла зе ћим си ту а ци ја ма, ко је су под ло жне пром не ни. Да нас ужи вај те у љу ба ви са стал ним парт не ром.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ва ше по ја вљи ва ње у јав но сти иза зи ва ре ак ци је, и с ла ко ћом мо же те про бу ди ти ту ђе ин те ре со ва ње за сво је ци ље ве, па и при до би ти од ре ђе не осо бе за сво је по сло ве и про јек те. Да кле, за по чи ње те но ву фа зу, у ко јој мо ра те би ти ефи ка сни.

JARAC 22.12-20.1.

Ми сти ка и тај не љу ба ви, па и емо ци ја, енер ги је, мо гу за о ку пи ра ти ва ше ин те ре со ва ње све док су Ве не ра и Плу тон спо је ни у ва шем зна ку. Љу бав ни од нос до би ја ду бљу и фа тал ни ју ди мен зи ју, ко ју не мо же те по ре ћи. Тран сфор ма ци ја осе ћа ња.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Шта ће те пре ра ди ти од све га оно га што би сте хте ли и што би тре ба ло? Са мо без па ни ке и жур бе јер, не што ће те ура ди ти, и то је до вољ но, а не што сва ка ко не ће те сти ћи баш са да и од мах. Не до зво ли те да слу жи те дру ги ма већ их ор га ни зуј те по сво ме.

RIBE 20.2-20.3.

Оста ви те уз не ми ре ња иза се бе и оства ри те ле пу ко му ни ка ци ју. Мо же те мно го то га по сти ћи на лак ши и шар мант ни ји на чин, без нер во зе и жур бе. Кра ћи пут с дра гом осо бом је сво је вр сно осве же ње и бег из ха о тич не ствар но сти. За то, са мо опу ште но!

TRI^-TRA^

Скла дом до ди је те V REMENSKA

PROGNOZA

У јУтро

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

6

Sombor

8

Kikinda

6

Vrbas

7

B. Palanka

7

Zrewanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

8

Pan~evo

7

Vr{ac

6

Srbija Beograd

7

Kragujevac

7

K. Mitrovica

7

Ni{

7

мраз , током дана сУнчано

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз, а то ком да на сун ча но. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а Rim мак си мал на око 7 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз. То ком да на сун ча но уз слаб се ве ро за пад ни ве тар и днев ну тем пе ра ту ру ма ло из над про се ка за ово до ба го Cirih ди не. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал Berlin на 8 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз. То ком да на сун ча но уз слаб се ве ро за пад Be~ ни ве тар и днев ну тем пе ра ту ру ма ло из над про се ка за ово до ба го ди не.

Var{ava При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал на 10 сте пе ни.

Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так ују тру слаб мраз и Moskva по не где ма гла, а то ком да на сун ча но и то пли је. Кра јем да на на се ве ру Ср би је уме ре но уз на о бла че ње. У су бо ту за хла ђе ње и на о бла че ње уз мо гу Oslo ћу крат ко трај ну ки шу и су сне жи цу по не где на се ве ру Ср би је. У ве ћи ни кра је ва оста је су во вре ме. Од не де ље по сте пе но хлад ни је и по чет ком иду ће St. Peterburg сед ми це облач ни је уз мо гу ћу по ја ву сла бе су сне жи це и сне га по не где.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би ом е те о ро ло шке при ли ке су по вољ не, али тер мич ки усло ви зах те ва ју опрез код ср ча них и це ре бро-ва ску лар них бо ле сни ка. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње. По треб на је мак си мал на па жња у са о бра ћа ју.

14 17 11 8 6 8 3

TAMI[

Bezdan

182 (-4)

Slankamen

322 (-16)

Apatin

244 (-8)

Zemun

356 (-12)

Bogojevo

210 (-15)

Pan~evo

368 (-12)

Smederevo

510 (-12)

Ba~. Palanka 230 (-12) Novi Sad

247 (-13)

Tendencija porasta stagnacije i opadawa

Ja{a Tomi}

-15 0 -10 16

Pariz

14

Minhen

9

Budimpe{ta

7

Stokholm

0

2

4

7

1

6

9

SAVA

1

6

7

9

3

5

8

2

4

S. Mitrovica 231 (19)

4

9

2

6

8

1

5

7

3

2

4

9

7

5

3

6

1

8

7

1

6

4

2

8

3

9

5

5

8

3

1

9

6

7

4

2

3

7

4

8

6

2

9

5

1

9

5

1

3

7

4

2

8

6

6

2

8

5

1

9

4

3

7

Senta

327 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija porasta i opadawa

Titel

332 (-15)

NERA

Tendencija opadawa

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

Tendencija porasta

Tendencija stagnacije

SUDOKU

3

301 (-7)

90 (0)

До ла зи док то ру мла да згод на де вој ка и с њом јед на на бо ра на ста ри ца.

- Ски ни те се - ка же док тор мла дој же ни.

- Опро сти те, али она је ме не до ве ла на пре глед - ре че ста ри ца.

- Па до бро, он да ис пла зи те је зик.

8

N. Kne`evac

Hetin

110 (0)

TISA

VIC DANA

-1

VODOSTAwE DUNAV

Бив ша те ни сер ка Мо ни ка Се леш отво ре но је про го во ри ла у сво јој књи зи „Про на ла зак скла да из ме ђу те ла, ума и са ме се бе” о про бле ми ма с пре је да њем ко је је има ла због стре са. У књи зи та ко ђе спо ми ње ин ци дент ка да ју је 1993. го ди не на те ре ну у Хам бур гу ку хињ ским но жем у ра ме убо по мах ни та ли обо жа ва лац те ни сер ке Ште фи Граф.

- Све у шта сам ула га ла це лу се бе у том тре нут ку је не ста ло. Хра на ми је по ста ла од брам бе ни ме ха ни зам. У тре ну ци ма у ко ји ма ми је спорт ски свет мо гао би ти под но га ма, ја сам оста ја ла код ку ће с ке си ца ма чип са, је ла и пла ка ла - на пи са ла је Мо ни ка. Си ту а ци ју с те жи ном по гор ша ла је и пре ра на смрт ње ног оца Ка ро ља и не срећ не љу ба ви. До 2003. го ди не Мо ни ка је до би ла ви ше од 15 ки ло гра ма и та да је ре кла до ста.

- На пу ни ла сам 30 го ди на и од у ста ла од ди је та. Унај ми ла сам ко ли би цу на Ко ста ри ки, ис кљу чи ла те ле фон, за бо ра ви ла те нис, по че ла да се ба вим јо гом и здра во је дем. Кре ну ла сам у ду ге шет ње у ко ји ма сам на по кон спо зна ла са му се бе. По ста ла сам искре на пре ма се би и от кри ла да ни је про блем ни у те жи ни ни у оно ме што је дем, већ у оно ме што ме не из је да из ну тра. Ни је би ло ла ко, али успе ла сам! - за кљу чи ла је Мо ни ка Се леш.

Beograd

Kusi}

304 (-12)

64 (6)

Re{ewe iz pro{log broja