Dnevnik 10.april 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 10. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23043 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE M A „DNEV N I K A”: KA KO @I CA WE U [KO LI MO @E DA PRE RA STE U OZBI QAN KRI MI NAL

Reketirawe dece postaje unosan biznis!?

U akcijama policije u {kolama i blizu wih u Novom Sadu, Vrbasu, Futogu... uhap{en je zabriwavaju}i broj maloletnika, koji su osumwi~eni zbog vi{e krivi~nih

dela, me|u kojima su prodaja droge, iznude, te{ke povrede, no{ewe oru`ja... Uz to, rasvetqeno je vi{e dela koje je tu`ilac okvalifikovao kao iznudu, drske

kra|e i razbojni{tva. U `argonu {kolaraca, radi se o „`icarewu” i „reketirawu” uz primenu sile ili pretwe, ~ija su meta uglavnom mla|i u~enici. str. 6

EKSKLUZIVNO: CRNOGORSKI PREMIJER IGOR LUK [I] KA@E ZA „DNEVNIK” DA JE ^LANSTVO U EU I NATO PUT ZA TRAJNU STABILNOST U REGIONU

NASLOVI

Srbe i Crnogorce popis ne}e zavaditi INTERVJU NEDEQE

Miroslav Radowi} str. 7

Teofil Pan~i} Lep{i i stariji spasiteq

Bora Oti} Ode voz

Nova Vlada Crne Gore u ~etvrtak je obele`ila sto dana rada, a ocene wene uspe{nosti variraju u zavisnosti od politi~ke pozicije, ba{ kao i analize da li je dolaskom Igora Luk{i}a na mesto premijera napravqen pomak u odnosu na eru Mila \ukanovi}a. Ono {to je, me|utim, nesporno, to je da trvewa s Beogradom ne jewavaju, naprotiv. Crnogorski premijer u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku” ka`e da je ekonomska saradwa kqu~na pretpostavka i najboqi put za ja~awe odnosa izme|u dve dr`ave. Govore}i o odnosima na Zapadnom Balkanu, Igor Luk{i} je ocenio da je integracija u Evropsku uniju i NATO re{ewe za trajnu stabilnost zemaqa regiona. „I {to pre svi u regionu postanemo to-

ga svesni, pre }emo po~eti da `ivimo `ivot evropskih gra|ana”, naveo je Luk{i}.

On je, ina~e, odlu~no odbacio teze da bi aktuelni popis stanovni{tva u Crnoj Gori mogao dodatno da zao{tri odnose sa Srbijom, ali i odnose Crnogoraca i Srba. „Popis je statisti~ko istra`ivawe i predstavqa unutra{wu stvar neke dr`ave.

U tom smislu, ne vidim kako bi bilo koja dr`ava mogla da ima koristi ili {tete od popisa u Crnoj Gori”, izjavio je predsednik Vlade Crne Gore. str. 2

PE DE SET GO DI NA OD LE GEN DAR NOG GA GA RI NO VOG LE TA U KO SMOS (2)

\or|e Randeq

Prvi ~ovek koji je video Zemqu

Vr{imo male popravke sveta

@eqko Markovi}

Biblijska pri~a iz Ugrinovaca

EKSKLUZIVNO: FAZIL SAJ

Balkanski put svile

str. 8

str. 10

SE VA WE RE GI O NAL NIH VAR NI CA „ZA ^I NI LO” OBE LE @A VA WE PO LA VE KA NO BE LO VE NA GRA DE IVE AN DRI ]A

Mostovi za razdvajawe

str. 12

Malo sve`ije Najvi{a temperatura 16°S

2

dnevnik

nedeqa10.april2011.

CITATI

„

Svi zna mo da gas mo ra da po sku pi. Al ter na ti va po sku pqe wu je da ga sa ne bu de, jer ja ne mam ~i me da ga pla tim Du {an Ba ja to vi}, di rek tor „Sr bi ja ga sa”

”

Laj ~ak me wa Fej ta

Man dat kao ste na

Piteru Fejtu ne}e biti produ`en mandat specijalnog izaslanika Evropske unije na Kosovu posle 31. aprila, a tu funkciju }e privremeno iz Brisela obavqati Miroslav Laj~ak, tvrdi pri{tinski dnevnik „Koha Ditore”.

Po pisawu lista, neke diplomate smatraju da je to pobeda zemaqa koje nisu priznale Kosovo jer je Laj~ak zagovarao suprotstavqawe progla{ewu kosovske nezavisnosti. S druge strane, navodi „Koha”, u Pri{tini se ocewuje da te Laj~akove izjave ne treba uzeti u obzir, jer ih je dao dok je bio {ef slova~ke diplomatije i zastupao stavove Bratislave.

Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da }e posle usvajawa izmena Zakona o izboru narodnih poslanika parlamentarci potpuno raspolagati svojim mandatima. To zna~i da }e, kako je objasnila, redosled na listi biti odlu~uju}i za to ko }e sa strana~kog spiska biti poslanik. „Mora}e da se vodi ra~una o redosledu poslanika pre nego {to se gra|ani izjasne. Jer, oni koji budu u{li u Skup{tinu bi}e potpuno vlasni da raspola`u svojim mandatom: da rade u okviru svoje poslani~ke grupe, da je napuste, budu samostalni...„, rekla je predsednica parlamenta.

BIV [I AM BA SA DOR SR BI JE U PA RI ZU PROF. DR PRE DRAG SI MI] ZA „DNEV NIK” O DO ME TI MA SPO RA ZU MA O STRA TE [KOM PRI JA TEQ STVU SA FRAN CU SKOM

^e ka ju }i no vo „zlat no do ba” porazum o strate{kom partnerstvu Srbije i Francuske, kojim je okon~an dugi diplomatski proces zapo~et pre nekoliko godina, mogao bi da ozna~i novi po~etak u odnosima Beograda i Pariza, koji bi trebalo da olak{a dobijawe kandidature za EU podr{kom Francuske, jedne od dve kqu~ene zemqe Unije. Tu je, naravno, i realizacija drugih sporazuma o kojima su se krajem sedmice vodili razgovori tokom posete predsednika Tadi}a Francuskoj, ocewuje u razgovoru za „Dnevnik“ profesor FPN i biv{i na{ ambasador u Parizu dr Predrag Simi}.

On ocewuje da je kqu~ni momenat za doma}u nadu o obnovi „zlatnog doba“ me|udr`avnih odnosa upravo stavqawe potpisa na Sporazum u Parizu.

– Ali, tek }e se videti da li }e oni okrenuti stranicu francusko-srpskih odnosa wihovim uvo|ewem u vreme kada }e izjave o

S

zemqama, Rusiji, kao i Srbiji, odnosno Kraqeviji Jugoslaviji, tra`ila saveznike protiv sve ja~e Nema~ke, koji su doveli do rata 1871, zatim Prvog i kona~no Drugog svetskog rata. Danas su Francuska i Nema~ka strate{ki saveznici u Uniji i bar te okolnosti vi{e ne postoje. Ali Tadi}eva po-

Li bi ja i „Vi ki liks“ Simi} ka`e da se mo`e samo naga|ati da li je u susretu Tadi}a sa predsednikom Nikolom Sarkozijem bilo govora o Libiji, s obzirom na na{e prijateqstvo sa tom zemqom, na jednoj strani, i anga`mana Francuske u vojnim akcijama na Xamahiriju, na drugoj.

– Takva vrsta razgovora se vodi iza zatvorenih vrata i obi~no se o detaqima sazna tek kada neki Vikiliks objavi dokumenta. Samo mogu da predpostavim da tako zna~ajna tema i za Srbiju i za Francusku nije mogla izostati tokom susreta dvaju {efova dr`ava – ka`e sagovornik „Dnevnika”. tradicionalnom prijateqstvu dobiti i svoju konkretnu potvrdu u narednim mesecima i godinama – konstatuje Simi}, uz opasku da se sigurno odnosi sa Francuskom ne}e vratiti na ono „zlatno doba“, jer se istorija ne ponavqa.

Na{ sagovornik podse}a na to da je „zlatno doba” bio period zapo~et u drugoj polovini 19. veka a zavr{en sa 9. oktobrom 1934, kada je u Marseju ubijen kraq Aleksandar Kara|or|evi}.

– To doba je bilo proizvod tada{wih me|unarodnih okolnosti, kada je Francuska u slovenskim

seta mo`e biti uvod u novo doba u odnosima s Francuskom. U ovom vremenu to je podr{ka Francuske, koja je presudna za jedan broj zemaqa ~lanica EU, koje slu{aju francuski glas. Ne treba, naime, zaboraviti da smo daleko od ratifikacije SSP-a, a na pola puta do prihvatawa na{e kandidature, {to je za nas kao dr`avu izuzetno va`an korak – isti~e na{ biv{i ambasador u Parizu.

Kada je u pitawu ekonomski zna~aj posete, dr Simi} podse}a na to da su francuski investitori krenuli u Srbiju posle 5. ok-

tobra 2000. godine i da su u tom prvom mahu ostvarili zna~ajan uticaj i brzo je plasman wihovog kapitala prema{io 500 miliona evra. Mnoge od tih investicija predstavqaju danas faktor srpskog izvoza, a tu su i francuske banke koje posluju u Srbiji.

– Na`alost, interes francuskih investitora je opao posle ubista Zorana \in|i}a, a naro~ito, nakon afere „Kwaz Milo{“, kada je velika kompanija „Danone” diskvalifikovana, a onda su se ti neuspesi re|ali prilikom tendera za izgradwu autoputa Horgo{ – Po`ega pa sve da „Lorovog” neuspe{nog poku{aja da kupi „[invoz“ u Zrewaninu – podse}a profesor Simi}.

– Stoga su francuske investicije ostale na nivou koje su dostigle u prvim godinama nakon demokratskih promena, a i trgovinska razmena se kre}e oko iznosa koji ne bele`i znatno pove}awe posledwih godina. Ba{ zato se treba nadati da }e ovaj sporazum o`iveti interes francuskih firmi za Srbiju. Ne zaboravite da u Francuskoj idu najbr`i vozovi u Evropi, ponos su evropske avioindustrije, i mo`e se samo po`eleti da francuska tehnologija do|e u Srbiju. Mo`da su to {anse propu{tene proteklih godina, a poseta predsednika Tadi}a je upravo bila u tu svrhu, da se nastavi tamo gde se stalo. n Dragan Milivojevi}

ova Vlada Crne Gore u ~etvrtak je obele`ila sto dana rada, a ocene wene uspe{nosti variraju u zavisnosti od politi~ke pozicije, ba{ kao i analize da li je dolaskom Igora Luk{i}a na mesto premijera napravqen pomak u odnosu na eru Mila \ukanovi}a. Ono {to je, me|utim, nesporno, to je da trvewa s Beogradom ne jewavaju, naprotiv. Tako je sve „sevalo” i zbog odluke Srbije da zabrani izvoza `ita, i zbog Strategija za o~uvawe i ja~awe odnosa mati~ne dr`ave i Srba u regionu, i zbog poruka upu}ivanih stanovnicima Crne Gore uo~i popisa, koji je tamo po~eo 1. aprila... U jeku tih „{umova na vezama” Igor Luk{i} i {ef srpske dr`ave Boris Tadi} u~estvovali su na Briselskom forumu, ali ta sesija, kako nam je otkrio crnogorski premijer, ipak nije bila prilika za „peglawe” nesporazuma.

– Tokom trajawa Briselskog foruma nisam imao odvojen bilateralni susret sa predsednikom Tadi}em, ali smo razgovarali za vreme sve~ane ve~ere. Tom prilikom, razmenili smo zapa`awa o de{avawima u regionu, ali nismo ulazili u tematiku crnogorsko-srpskih odnosa – rekao je Igor Luk{i} u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku”. l Pre ti li opa snost da po pis sta nov ni {tva u Cr noj Go ri do dat no za o {tri od no se sa Sr bi jom?

– Popis je statisti~ko istra`ivawe i predstavqa unutra{wu stvar neke dr`ave. U tom smislu, ne vidim kako bi bilo koja dr`ava mogla da ima koristi ili {tete od popisa u Crnoj Gori, koji je organizovan u skladu sa me|unarodnim statisti~kim standardima, metodologijom Eurostata, preporukama UN, a odvija se pod budnim okom nezavisnih subjekata. Za nas je va`no da popis bude slobodan i da se gra|ani slobodno izjasne u odnosu na upitnik. To je politika Vlade Crne Gore, i jedini ispravan pristup ovom pitawu. Kako ovako organizovan popis mo`e zasmetati bilo kome u regionu, ili zao{triti odnose izme|u bilo kojih dr`ava? l Ko je su, po Va ma, kqu~ ne pret po stav ke za pot pu no nor ma li za ci ju od no sa Be o gra da i Pod go ri ce?

N

„[kor pi o nu” po tvr |e na ka zna od 20 go di na Apelacioni sud u Beogradu pravosna`no je osudio na maksimalnu zatvorsku kaznu od 20 godina pripadnika jedinice „[korpioni”, @eqka \uki}a zvanog Brka (43) zbog zlo~ina u Podujevu 28. marta 1999, kada je ubijeno 14 albanskih civila, sedmoro dece i isto toliko `ena, objavqeno je ju~e na sajtu tog suda. Tom odlukom sud je odbio \uki}evu `albu i potvrdio prvostepenu presudu Odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu.

Zbog istog zlo~ina Apelacioni sud je u junu 2010. pravosna`no osudio pripadnike „[korpiona”

INTERVJU

IGOR

Sr be po pis

– Ekonomska saradwa kqu~na je pretpostavka i najboqi put za ja~awe odnosa izme|u dve dr`ave. O tome sam pri~ao i sa predsednikom Tadi}em i premijerom Cvetkovi}em tokom svoje nedavne nezvani~ne posete Beogradu. Mislim da je budu}nost regiona u regionalnoj saradwi, i u tom kontekstu na{i budu}i zajedni~ki projekti u~ini}e kvalitetnijim `ivot na{ih gra|ana, arhivirati nacionalna trvewa i sporadi~ne za|evice, {to }e nas sve zajedno predstaviti na{im evropskim partnerima u najboqem svetlu. l Sr bi ja je ne dav no u Her ceg No vom otva ri la kon zu lat. Da li Cr na Go ra ima na me ru da, even -

pravo sa udru`ewima svih gra|ana koji imaju bilo kakve veze sa Crnom Gorom, bez obzira na nacionalne predznake. Siguran sam da i Ambasada u Beogradu radi na tome.

Svakako da bi svima bilo boqe ukoliko bi bilo vi{e jedinstva i saradwe i me|u udru`ewima koja su formirana. Stoga je moj apel svima da se potrude u tom pravcu, a za Ambasadu to je obaveza. l Ka da je pred sed nik Fi lip Vu ja no vi} po se tio Lov }e nac, re kao je da Cr no gor ci u Sr bi ji i Sr bi u Cr noj Go ri ne }e bi ti ma wi ne. Da li je i to, mo `da, raz log {to iz Pod go ri ce ni je bi lo od lu~ ni je po dr {ke for mi ra wu

In te gra ci ja u Evrop sku uni ju i NA TO re {e we je za traj nu sta bil nost ze ma qa Za pad nog Bal ka na. I {to pre svi u re gi o nu po sta ne mo to ga sve sni, pre }e mo po ~e ti da `i vi mo `i vot evrop skih gra |a na tu al no, otvo ri kon zu lat u No vom Sa du ili, re ci mo, Lov }en cu, ka ko je to svo je vre me no na ja vqi va no?

– To za sada nije u planu. Me|utim, ne iskqu~ujem takvu mogu}nost, ukoliko procenimo da je to neophodno, i ako se za to stvore uslovi. Pri tome, nije lako unapred licitirati koji bi to grad u Srbiji bio, jer gotovo da nema mesta gde nema Crnogoraca. l Zbog ~e ga Am ba sa da Cr ne Go re u Be o gra du, ka ko to tvr de pred stav ni ci Udru `e wa „Kr sta{”, jo{ uvek ima re zer vi san stav pre ma gra |a ni ma i udru `e wi ma Cr no go ra ca u Sr bi ji?

– Ne bih `elio da ulazim u bilo ~ije pojedina~ne ocene. Prevashodna je obaveza svih na{ih Diplomatsko-konzularnih predstavni{tava da ostvarimo najboqu mogu}u saradwu sa udru`ewima Crnogoraca, za-

crNA hrONIkA

Na ci o nal nog sa ve ta Cr no go ra ca?

– Ta ocena da nije bilo podr{ke formirawu Nacionalnog saveta Crnogoraca ne stoji. Zapravo, postoji puna podr{ka da se Savet formira. To do sada nije ura|eno zbog promena u zakonodavstvu Srbije, ali verujem da }e problem biti prevazi|en. Ina~e, kada bilo ko iz rukovodstva Crne Gore iznosi stavove koje pomiwete, to je zbog toga {to mi polazimo od ustavnog ustrojstva Crne Gore, koja je gra|anska dr`ava. l Mo gu li Cr no gor ci u Sr bi ji ra ~u na ti na po dr {ku dr `a ve Cr ne Go re, kao {to ne ke dru ge na ci o nal ne za jed ni ce u Voj vo di ni ima ju od svo jih ma ti~ nih ze ma qa?

– Podr{ka mati~ne dr`ave, kada je re~ o garanciji osnovnih qudskih prava, nikada nije, niti }e biti do-

zarevca kojima je dao plakate - umrlice koje su lepili po gradu. Nenad Pavlovi} radi kao voza~ u Kolubari i bio je voza~ nekada{weg di-

Dragana Medi}a i Dragana Borojevi}a na po 20 godina, a Miodraga [olaju na 15 godina zatvora.

To mi }ev vo za~ sto ji iza „umr li ca” B92?

Kako B92 saznaje u petak u Lazarevcu uhap{en Nenad Pavlovi}, za koga se sumwa da je organizovao lepqewe plakata-umrlica za B92 u tom gradu. Pavlovi}, poznatiji pod nadimkom Neks, osumwi~en je da je organizovao i na{ao 4 osobe iz La-

rektora Dragana Tomi}a. Trojica od ~etvorice kojima je Pavlovi} dao umrlice uhap{eni su tako|e u petak, dok za ~etvrtim osumwi~enim policija i daqe traga, ali istra`uje i gde su {tampani plakatiumrlice.

SVET

Ma sa kr u tr `nom cen tru kod Am ster da ma [est osoba ubijeno, a 13 povre|eno, kada je mu{karac naoru`an auto mat skom pu{kom, otvo rio vatru u tr`nom centru u blizini Amsterdama. U masakru je poginuo i sam napada~, ~etvoro povre|enih je u kriti~nom stawu, petoro je te`e raweno, a jo{ nekoliko qudi ima lak{e povrede, saop{tio je gradona~elnik Alfen ad den Rijan, Bas Enhorn. Identitet napa da~a za sa da ni je po znat.

O~evici ka`u da je star oko 25 godina, ima dugu plavu kosu, ko`nu jaknu i maskirne pantalone.

Posle masakra, napada~ je sebi pucao u glavu.

Gra do na ~el nik En horn, po vremeno drhtavim glasom, opisao je ovaj tragi~ni doga|aj kao „nesre}u neuporedivih razmera” za Alfen, poznat kao mirno predgra|e, naro~i-

to jer se dogodio u vreme, kada je u tr`nom centru, zbog lepog sun~anog dana, bilo mnogo qudi, ukqu~uju}i i porodice sa decom.

Egip }a ni tra `e su |e we Hosniju Mu ba ra ku Dve osobe su preminule po{to su te{ko rawene kada je vojska poku{ala da u no}i izme|u petka i subote rastera demonstrante sa Trga Tahrir u Kairu, dok vojska negira da je koristila bojevu municiju. U nemirima je 15 osoba zadobilo rane od metaka, a dve su podlegle povredama, tvrde izvori iz bolnice u egipatskoj prestonici. Posle masovnih demonstracija u petak, nekoliko stotina demonstrnata je ostalo na centralnom trgu, a po po~etku policijskog ~asa, koji traje od dva do pet sati ujutru, vojska je pucala u vazduh, upo-

trebila suzavac i tukla demonstrante kako bi ih rasterala.

Vi{e hiqada qudi u~estvovalo je u petak u protestu tra`e}i od prelazne vojne vlasti da ispuni wihove zahteve, me|u kojima je su|ewe svrgnutom egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku i wegovim bliskim saradnicima. Od svrgavawa Mubarak i wegova porodica nalaze se u predsedni~koj palati na Crvenom moru u [arm el-[eiku, zabraweno im je da napuste zemqu i svi ra~uni su im zamrznuti.

dnevnik

nedeqa10.april2011.

LUK[I], PREDSEDNIK VLADE CRNE GORE

KARMA KOMA

i Crnogorce ne}e zavaditi ve de na u pi ta we. Po no sni smo na na {e su na rod ni ke u Sr bi ji, ali i u Hr vat skoj, Bo sni i Her ce go vi ni i bi lo ko joj dr `a vi re gi o na i {i re. ^u va we na ci o nal nog iden ti te ta u di ja spo ri za vre |u je sa mo po {to va we. Ono {to je jo{ va `ni je, je ste da dr `a ve, u ko ji ma `i ve na ci o nal ne za jed ni ce, te me qe svo je po li ti ke na rav no prav no sti i uva `a va wu raz li ka. Za uz vrat se, ra zu mqi vo, od pred stav ni ka na ci o nal nih za jed ni ca o~e ku je lo jal nost i po {to va we dr `a ve u ko joj `i ve. l Koliko je promewen status Crnogoraca iz Srbije, koji nemaju crnogorsko dr`avqanstvo, kada su u pitawu wihova prava u Crnoj Gori, poput posedovawe nekretnina ili sticawe dr`avqanstva? I da li su na tom poqu u planu neke promene?

– Pro me na sta tu sa dr `a ve objek tiv no uti ~e i na sta tus gra |a na.

Mi smo na sto ja li i na sto ji mo da do kra ja olak {a mo `i vot gra |a na s obe stra ne sa da dr `av ne gra ni ce.

Sa svim je lo gi~ no da se raz li ku ju za kon ska re {e wa ko ja re gu li {u pi ta we dr `a vqan stva u ma lim i u ve li kim dr `a va ma. Tu ne ma ne kih uni ver zal nih pra vi la, ni ti je sva pi ta wa mo gu }e re gu li sa ti od mah ta ko da svi bu du za do voq ni. Ali, sva ka ko, ozbiq no pra ti mo sve {to se do ga |a i u toj sfe ri, i sva pi ta wa re {a va }e mo u skla du s na {im dr `av nim in te re si ma, po tre ba ma gra |a na, i u skla du sa evrop skim i dru gim sa vre me nim de mo krat skim stan dar di ma. l Odavno se iz evropskih politi~kih krugova ukazuje na va`nost regionalnog partnerstva na putu ka EU. U kojoj meri je to istinski prepoznato u regionu ili se iza deklarativnog zakliwawa u saradwu jo{ uvek ~esto deluje po princpu „da kom{iji crkne krava”?

– Re gi o nal na sa rad wa pred u slov je za evrop sku bu du} nost dr `a va sa ovih pro sto ra. In te gra ci ja u Evrop sku uni ju i NA TO, re {e we je

za traj nu sta bil nost ze ma qa Za pad nog Bal ka na. I {to pre svi u re gi o nu po sta ne mo to ga sve sni, pre }e mo po ~e ti da `i vi mo `i vot evrop skih gra |a na. l Nedavno ste poru~ili da bi EU trebalo da dr`avama Zapadnog Balkana {aqe i pozitivne signale, a ne samo zadatke. Koliko su se, me|utim, same na{e dr`ave kvalifikovale za takvu promenu odnosa Brisela prema wima, s obzirom na, na`alost, ~esto potvr|ivano pravilo da se na ovim prostorima pozitiv-

RETROVIZOR n Skup{tina AP Vojvodine usvojila je Odluku o pokrajinskoj upravi, kojom je broj resora u Banovini smawen sa 17 na 12. Redukovani kabinet dr Bojana Pajti}a tako sada ima ukupno 15 ~lanova, a bez funckije u Banovni ostalo je troje sekretara: Slobodan Puzovi}, koji je vodio resor `ivotne sredine, Novka Moji}, koja je vodila resor socijalne politike, i Boris Barjaktarovi}, koji je bio na ~elu Sekretarijata za me|uregionalnu saradwu. n Boris Tadi} je pozvao na nacionalni konsenzus oko evrop skog ci qa Sr bi je i ocenio da bi bio „tragi~an proma{aj” ako ove godine ne dobijemo status kandidata za EU. Po wegovim re~ima, status kandidata je prekretnica, posle koje sledi jo{ zna~ajniji po~etak pregovora sa EU - a posle }e „put Srbije u EU biti nepovratan”. „Kada ostvarimo ta dva ciqa, investirawe u na{u zemqu pora{}e vi{estruko”, naveo je Tadi}. n Vlada Srbije usvojila je mere koje }e gra|anima omogu}iti da znatno lak{e otpla}uju uzete kredite tako {to }e im biti omogu}en grejs period do 24 meseca.

Premijer Mirko Cvetkovi} je obrazlo`io da ta mera ima za ciq da gra|anima koji to `ele i koji imaju dugoro~ne kredite omogu}i da do dve godine meseca otpla}uju samo kamatu, {to }e, procena je, tro{ak otplate kredita u proseku po osobi smawiti za oko 50 evra mese~no. n Ratni gradona~elnik Trebiwa Bo`idaru Vu~urevi}u uhap{en je na grani~nom prelazu Srbije i BiH po poternici Hrvatske. „Uhap{en sam na osnovu la`nih optu`bi iz Dubrovnika i tvrdwi da sam kriv za granatirawe tog grada. Meni je drago da se to napokon desilo, kako bi sve te la`i jednom zauvek bile skinute s mojeg imena”, izjavio je Vu~urevi}, kome je Vi{i sud u [apcu odredio ekstradicioni pritvor.

3

Lep{i i stariji spasiteq

R

ni pomaci ~ine uglavnom samo pod pritiskom?

– Uve ren sam u to da je sa zre la svest na ovim pro sto ri ma da pre u zi ma we za da ta ka ni je sa mo is pu wa va we za da tih oba ve za, ve} i pri li ka da se dr `a ve in sti tu ci o nal no i su {tin ski ure de. Na `a lost, jo{ uvek ima mo prak su u re gi o nu da se je di no pre ci zno iz re ~e nim me ra ma stva ri mo gu dr `a ti pod kon tro lom.

Ali tvr dim da je i u ovom slu ~a ju ja ~a we eko no mi je i re gi o nal na sa rad wa pra vi od go vor na iza zo ve. n Miroslav Staji}

at se, dokazuje se to svakog dana iznova, ne ju}i koliko je savr{eno zavr{ava kad utihnu pu{ke, nego mnogo, nedu`an u pogledu optumnogo kasnije, kada se kako-tako raspetqaju `bi koje mu se stavqaju wegove mrtvouzice, kada bar poneki krvnik plati na teret. Ne negiraju}i za svoje nepo~instvo, kada bar poneka `rtva na|e da je bio nekakav zna~ane{to nalik na spokoj, kada bar one najgore la`i jan politi~ki faktor u o wemu izgube ve}insku podr{ku, i kada, tek onratno vreme i na ratnoda, kod ve}ine proradi dejstvo svetog zaborava. me mestu, Vu~urevi} }e U tom je smislu daleko jo{ do kraja onih na{ih ratako re}i i da je „spasao tova iz devedesetih, koje }u ratove po ko zna kohiqade Muslimana i Hrvata“, i to dakako nedu`nih ji put nazvati kanibalskim, {to }e mi vaqda bicivila. Ako je to ta~no – a ja, evo, odmah velim da ti opro{teno, jer na{i kanibalski ratovi nemaju sam sasvim spreman da mu poverujem – onda je to nikakve veze sa Afrikom, i jer na{i kanibali niba{ lepo i sjajno, ali nu`no otvara poneka potpisu crne puti. I ~ak ni ne jedu qudsko meso, ali zatawa, pa bi bilo dobro i o wima ne{to ~uti. Jer, to jedu, i izjeli su u slast i uz sre}ni podrig, sve znate kako, vrag vam je taj jezik, tako lako ispadne ostalo {to je qudsko, ponajvi{e qudskost samu. da ka`ete jedno, a iz tog jednog onda pokuqa {toI hap{ewe trebiwskoga veselnika Vu~urovi} {ta drugo, {to ni sawali niste da }ete re}i. I niBo`idara deo je te pri~e o ratu koji nikako da se ste, uostalom, ni rekli, nego se to nekako samo od zavr{i. A pri~a o sebe iz va{ih re~i wemu jedna je od tiizreklo. pi~nih pri~a toga Od koga je, dakle, Od koga je, dakle, i od ~ega, spasavao vremena, u kojem se i od ~ega, spasavao Vu~urovi} Bo`idar hiqade nedu`nih qudi, uzbibalo sve kao Vu~urovi} Bo`idar „Muslimana i Hrvata“, kako to on veli? da je zemqotres, pa hiqade nedu`nih Da nije od kakvog cunamija, meteora, najezde qudi, „Muslimana i se {to{ta od dobroga zagubilo pod Hrvata“, kako to on skakavaca, kiselih ki{a? Te{ko naslagama r|e, a veli? Da nije od kasvakakva se ne~ist kvog cunamija, meteuzdigla na povr{inu, pa i poletela strelovito ora, najezde skakavaca, kiselih ki{a? Te{ko. A put vrhova. Odnekuda je i taj nesre}ni Vu~urovi} opet, da biste nekoga spasili, taj bi neko prethodisplivao tih smutqivih dana, pa umesto da grli no ipak morao biti `ivotno ugro`en. A za{to bi volan kakvoga tama ili fapa uz i niz hercegova~neko nedu`no ~eqade bilo `ivotno ugro`eno, a ke serpentine, za {ta mu je dobri Bog udelio dokamoli hiqade wih odjedared, i to na jednom zavoqno pameti, on stao uprazno filozofirati o pravo malenom podru~ju? Pa neka je i stoput rat! „narodu“ i o wegovoj sudbini, koja je najedared doBivalo je ratova i ranije, pa {ta? Da li je, na pripala u ruke takvih kao {to je on, pa i mnogo gorih mer, kakav istaknuti partizan morao |uture spa– jer gorih se uvek na|e. Iz toga je doba ostala ~usavati hiqade civila ove ili one narodnosti vena Vu~urevi}eva dosetka, „narodski vispren“ pred drugim partizanima, u ratu onom, svetskom, odgovor na ne~ije zabrinuto pitawe o sudbini leu kojem je isto postojala kanibalska strana, ~ak i pog i starog grada Dubrovnika, da }emo „mi“, to vi{e wih, ali je bogme postojala i nekanibalska? jest Vu~urevi} Bo`idar i drugi kao on, ako ba{ Naravno da nije. A Vu~urovi} Bo`idar, ako po~em pomalo i sru{imo ovaj sada{wi, „izgraditi qepgovori istinu, onda ponajpre govori istinu o tome {i i stariji Dubrovnik“. Neka se zna. {ta je bilo to u ~emu je i sam ma{ala u~estvovao, Vu~urevi} je gra|anin Bosne i Hercegovine (wekakav je to bio rat i u ime ~ega je vo|en. Uostalom, mu se, dodu{e, ~ini da je gra|anin Republike Srpi wegovo je gradona~elnikovawe svedo~anstvo toske, no taj neobi~an perceptivni poreme}aj pravno ga, jer mu je kao gradona~elniku takore}i obno} je irelevantan), potra`uje ga Republika Hrvatska nestalo iz varo{i bar pet hiqada du{a, nekom zbog, uop{teno re~eno, niza neprijatnih nuspojava ~udnom i paranormalnom slu~ajno{}u sve muslikoje je izazvala oru`ana izgradwa qep{eg i starimanskih. U jednom malenom Trebiwu... To vam je jeg Dubrovnika, a uhapsilo ga je u Republici Srbikao da u Novom Sadu Pavli~i} – to vam je, naime, ji, koja u svemu tome, je li, ni na koji na~in nije u~ena{ gradona~elnik – od ve~eri do jutra zagubi cestvovala. Jer da jeste, vaqda bi nam to javili na lih sto, sto i kusur hiqada du{a, i to sve povezavreme, zar ne? Ne bi nas vaqda u o~i lagali? ne ne~im zajedni~kim, {ta god to bilo. Ne bi li Ali, ne pi{em ja ove redove ni zbog Dubrovnika, vam to, kako da ka`em, bilo pomalo sumwivo? bio on stariji ili noviji, niti zarad svih pravnih Boqe bi, dakle, bilo da je Vu~urovi} Bo`idar i politi~kih zame{ateqstava koja }e uslediti dok }utao. I sad, i onomad, i kad god je u posledwih se ra{~ivija jo{ jedna od bqutavih postratnih dvadeset godina naumio ne{to re}i. Ali, to {to pri~a sa ugra|enim nesre}nim zavr{etkom. Pitakav svet u sebi, a o sebi nosi, kad-tad mora na{em zbog ne~ega {to je veseli Vu~urevi} izgovopoqe, pa to ti je. n Teofil Pan~i} rio, zapravo, nekoliko puta izvarirao, obja{nava-

[TA POSLE DOGOVORA OPOZICIONIH LIDERA TOMISLAVA NIKOLI]A I VOJISLAVA KO[TUNICE

Nenapadawe ukopanih rovova U

april skom do go vo ru To mi sla va Ni ko li }a i Vo ji sla va Ko {tu ni ce o sa rad wi SNS i DSS, ko ji su opo zi ci o ni li de ri po sti gli po sle ne {to vi {e od dva me se ca od ka ko su „ra fal no” po ~e li da se me |u wi ma ni `u „ne spo ra zu mi” oko to ga ima li Evro pa al ter na ti vu ili je Sr bi ja ne ma, i ko to iz opo zi ci je du va u je dra vla sti a ko taj brod qu qa, pi {e da SNS i DSS tre ba da ima ju sa rad wu i re dov nu ko mu ni ka ci ju o svim va `nim te ma ma i dr `av nim pro ble mi ma. Ukqu ~u ju }i i one te me, na pi sa li su u Ni ko li} i Ko {tu ni ca u za jed ni~ kom sa op {te wu, o ko ji ma ima ju raz li ~i to mi {qe we. Mo `e li ih taj do go vor po mi ri ti ka da se na sto lu na |e vi |e we Sr bi je u EU? I da li je na vi di ku sa vez ko ji bi osvo jio bi ra ~e i vlast? Za ana li ti ~a re to je, ipak, sa mo „pakt o ne na pa da wu”, ~i ji je i ciq i do met da za u sta vi „zlu krv”.

Ko li ko pre dva da na, Ko {tu ni ca je na tri bi ni DSS u Ja go di ni ka zao da je za Sr bi ju „naj ra ci o nal ni je ~vr {}e po ve zi va we sa EU, bez u~la we wa”. On ka `e da je re~ kan di da tu ra „iz li za na”, a da „re `im to li ko obo `a va EU, da je pot pu no za ne ma rio in te re se Sr bi je”. Ni ko li}, pak, u mar tu iz Bri se la pre no si po ru ku ko -

obra zla `e dr An to ni}, dodaju}i da ru ko vod stvo DSS-a pri ti ska Ko {tu ni cu da se sa na pred wa ci ma sa ra |u je da bi se po no vo u~e stvo va lo u vla sti.

Ipak, dr Antoni} uka zu je na to da Ko {tu ni ca ni na kon sa stan ka s Ni ko li }em ni {ta od re |e ni je ni je obe }ao, pa ta ko ni u~e {}e DSS-a na mi tin gu na pred wa ka 16. apri la u Be o- gra du.

– Na pra vi li su pakt o ne na pa da wu, a na sta vi }e da „mar {i ra ju” u dve ko lo -

I zajedno te{ko do pobede Do go vor Ko {tu ni ce i Ni ko li }a, po mi {qe wu pro gram skog di rek to ra „Ce si da” \or |a Vu ko vi }a, sa mo je po ku {aj da se „zla krv” za u sta vi na jav noj sce ni. Tre ba pri zna ti, do da je on, da je sa sta no vi {ta opo zi ci o nih par ti ja va `no i da pred met wi ho vog „na pa da” bu du vla da ju }e stran ke, a ne da ener gi ju is cr pqu ju me |u sob no ra tu ju }i. „Mo gu }e je, ali ma lo ve ro vat no, da bi za jed no mo gli da osvo je do vo qan broj gla so va da ofor me vlast. Jer, to bi zna ~i lo da u zbi ru ima ju vi {e ne go ~i tav vla da ju }i blok, SRS, LDP i stran ke ma wi na”, pro ce wu je Vu ko vi}.

– To je kqu~ no pi ta we oko ko ga sa da po sto ji naj du bqi jaz u po li ti~ koj sfe ri u Sr bi ji, a SNS i DSS tu ima ju su prot na sta no vi {ta. Mo gu }e je, ali je te {ko po ve ro va ti u to, da bi mo gli da

„Sami }emo zakazati izbore” Ako nas Bo ris Ta di} ne po zo ve, sa mi za ka zu je mo iz bo re sle de }e su bo te u Be o gra du, po ru ~io je ju~e To mi slav Ni ko li} na mi tin gu opo zi ci je u Le skov cu. On je po no vo po zvao pred sed ni ka Sr bi je na do go vor o da tu mu ras pi si va wa iz bo ra. „Ako s na ma ne raz go va ra{ do su bo te, ne moj vi {e da nam se obra }a{. Mi bi smo mo gli da nas da za u zme mo Vla du Sr bi je, par la ment, te le vi zi ju i da ka `e mo: ’iz bo ri }e bi ti tad i tad’. Ali mi ne ra di mo ta ko”, re kao je Ni ko li}.

me sa ra [te fa na Fi lea da je „Evrop skoj uni ji da nas lak {e da raz mi {qa o Sr bi ji ka da zna da vlast i opo zi ci o ni SNS, ko ji mo `e da osvo ji vlast, `e le da vi de Sr bi ju u EU”.

se udru `e oko plat for me „za” ili „pro tiv” EU – ka `e dr Vla di mir Go a ti, pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka i di rek tor NVO „Tran spa rent nost Sr bi ja”.

[an sa da Ni ko li} ili Ko {tu ni ca pro me ne stav o EU, na rav no, po sto ji, ali dr Go a ti ipak ne ve ru je da bi se na pred wa ci mo gli vra ti ti na po zi ci ju iz do ba ra di ka la. On ka `e da je i sam po ve ro vao u za o kret od 180 ste pe ni za ko ji na pred wa ci tvr de da su ga na pra vi li, ma da je uve ren u to da }e u svo je „za EU„ tek mo ra ti da ube |u ju. S dru ge stra ne, DSS „uvek ima do voq no ja san stav ’pro tiv’”i „je di no bi pri hva ti la da Sr bi ja u|e u Evrop sku uni ju, ako se Evro pa du bo ko pro me ni”.

– Sve sku pa, oni ni su u sta wu da na pra ve bi lo ka kav sa vez za vla da ju }u ko a li ci ju. U su prot nom, to bi bi le krup ne po li ti~ ke pro me ne – ka `e Go a ti.

I profesor dr Slo bo dan An to ni} sma tra da su pro gram ske raz li ke SNS i DSS ogrom ne.

– Ti ~u se pre sve ga od no sa pre ma EU, ali i od no sa pre ma re `i mu –

Uloga Statuta Pred sed nik PO DSS Bra ni slav Ri sti vo je vi} ka `e da on ne ma s kim da „ni ti otva ra ni ti da za tva ra” sa rad wu, jer SNS ne ma po kra jin ski od bor, a tek bi da ~u je wi hov pro gram. Port pa rol PO DSS Mi len ko Jo va nov uz to is ti ~e da }e va `nu ulo gu u to me imati i stav napredwaka o Sta tu tu APV.

ne – pro ce wu je dr An to ni}. – Na pred wa ci sma tra ju da su do voq no na ra sli i da im ne ka po seb na ko a li ci ja ne tre ba, te da even tu al no na kon iz bo ra mo gu po jef ti ni joj ce ni da na |u ko a li ci o nog part ne ra, ne go da se sa da oba ve zu ju na ne {to {to }e ih ka sni je sku pqe ko {ta ti, re ci mo u man da ti ma.

Ko na~ no, Ko {tu ni ~i na po ru ka o ~vr {}im ve za ma sa EU, ali bez ~lan stva, sa mo je fin na ~in, ka ko to na vo di dr An to ni}, da se ka `e da se DSS u osno vi na la zi na evro skep ti~ noj po zi ci ji. A ona zna ~i da se s EU pra ve sa mo ad hok spo ra zu mi u obo stra nom in te re su, a pre sve ga Sr bi je. Ali dr Go a ti upo zo ra va na to da se kan di da tu ra Sr bi je za ula zak u EU mo `e na zi va ti ka ko god, ali da je to „gvo zde no pra vi lo” Evro pe i sta ni ca na ko joj voz sta je: „I vi pu tu je te da qe. Ili ne pu tu je te”! n Sne`ana Nikoli}

4

dnevnik

nedeqa10.april2011.

INTERVJU

MLA \AN DIN KI], LI DER UJE DI WE NIH RE GI O NA SR BI JE

„DNEVNIK” ISTRA@UJE:

Vla da ju }oj ko a li ci ji pre ti cu na mi ider Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki} ocenio je da }e stranke vladaju}e koalcije, ukoliko Vlada Srbije hitno ne povu~e poteze koji }e poboq{ati standard gra|ana, na slede}im izborima do`iveti politi~ki cunami. U intervjuu za „Dnevnik” Dinki} je kazao da popularnost stranke Tomislava Nikoli}a raste na gre{kama Vlade i opravdanom nezadovoqstvu naroda, a ne na nekim konkretnim predlozima i programima SNS-a, ali da, na`alost, wegovi koalicioni partneri jo{ uvek ne vide taj cunami.

– Danas napredwaci nadiru kao jedan bezidejni cunami, ali u velikom talasu koji je rezultat gre{aka i sporosti vladaju}e koalicije. Stvari se mogu pokrenuti i promeniti, ali to zavisi od vladaju}e koalicije. [to se ti~e URS-a, mi }emo se koncentrisati na to da napravimo {to boqe rezultate, ali ne mo`emo pomo}i onima koji to ne `ele – obrazlo`io je Dinki}.

Po wegovim re~ima, bez hitnih mera, koje bi za rezultat imale zapo{qavawe, rast standarda i ve}e plate i penzije do kraja godine, „stranke aktuelne koalicije nemaju {ta da tra`e na slede}i izborima”, dok napredwaci, s druge strane, ne moraju ni{ta da urade, ve} „mogu samo da se u{etaju u Vladu Srbije, bez da ka`u i jednu re~ i bez ika-

L

kvog programa”. Iako je wegova stranka tako|e ~lanica vladaju}e koalcije, Dinki} smatra da je wegova pozicija danas mnogo boqa nego dok je i sam bio u Cvetkovi}evom kabinetu, jer „mnogo boqe vidi i sagledava probleme i gre{ke”.

– I ko god je odlu~io da me razre{i funkcije u Vladi, zapravo mi je u~inio veliku uslugu – kazao je lider URS-a.  A ko je su to me re i za {to one ni su pred u ze te dok ste vi bi li u Vla di?

– Ve}inu mera za privredu sam upravo ja inicirao. Me|utim, danas je vreme za nove. Uz olak{awe otplate stambenih kredita gra|anima, moraju da se obezbede i olak{ice za privredu, jer je to uslov da zaposlimo vi{e qudi. Mora da se iza|e sa vrlo hrabrim merama za podsticawe zapo{qavawa koje sad tek imaju smisla po{to je kriza po~ela da jewava i po{to imamo poboq{awe srpskog izvoza, koji je za {est odsto porastao u prva dva meseca ove godine. Te mere podrazumevaju i da poslodavci budu oslobo|eni polovine poreza i doprinosa koje danas pla}aju. Kroz smawewe da`bina treba podsticati zapo{qavawe, jer samo tako mo`e da se stvori ve}a vrednsot, pa i da do|e do pove}awa plata i penzija.

I to }e predlo`iti ministri iz URS.  Da li su re al ne na ja ve po je di nih pri vred ni ka i ne kih taj ku na da

bi u Sr bi ji u na red nom pe ri o di bez po sla mo glo osta ti jo{ dve sta hi qa da qu di?

– Ta upozorewa treba sasvim ozbiqno shvatiti, jer je nelikvidnost u privredi prili~no velika, a, na`alost, dobar deo nepla}awa poti~e od same dr`ave i javnih preduze}a. Zato treba

Da tum iz bo ra ob ja vi }e de mo kra te, a ne Mla |an Din ki} definisati vremenski rok za ta pla}awa, ali i uvesti registar diskvalifikovanih vlasnika firmi, kako se ne bi desilo da neko ko ne pla}a svoje obaveze ode u ste~aj, pa onda osnuje novu firmu koja opet ode u ste~aj i tako pravi krugove nelikvidnosti bez ikakvih sankcija. A bilo bi jako zana~ajno i da republi~ki parlament prihvati na{u peticiju za decentralizaciju, jer bi to za lokalne vlasti bio vetar u jedra, po{to bi mogle ostvarivati mnogo vi{e projekata na tom nivou. I to bi bio adut za pobedu stranaka aktuelne koalicije na slede}im izborima.  Ima li on da raz lo ga za strah u vla da ju }oj ko a li ci ji od pred sto je }eg mi tin ga na pred wa ka?

– Li~no, vrlo relaksirano ~ekam taj 16. april. Mene trenutno interesuje jedino da dobijem {to {iru podr{ku gra|ana za na{u peticiju za decentralizaciju. A to {to napredwaci tra`e izbore, jeste wihov interes, jer su na vrhu popularnosti, posebno zbog toga {to je Srbija posledwe dve godine bila u stra{noj ekonomskoj krizi.

Ali i zbog toga {to je bilo puno gre{aka Vlade i nerazumevawa stvarnosti i potreba gra|ana. No, ukoliko Vlada ipak povu~e neke poteze koji }e popraviti standrad gra|ana do kraja godine, onda }e rezulatat napredwaka biti lo{iji nego {to bi bio danas.  Da li va {e po ru ke o to me da ne ma te pro blem s na pred wa ci ma ve} s li de ri ma te stran ke, ali i po hva le na ra ~un biv {eg pre mi je ra i li de ra DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni ce, mo gu da se tu ma ~e kao po nu de za po li ti~ ku sa rad wu URS-a s tim stran ka ma?

– Na lokalnom nivou mi }emo sara|ivati sa svima koji rade u interesu svog grada ili op{tine. I kroz ovaj pokret za decentralizaciju Srbije upravo `elimo da probudimo lokalpatriotizam kod gra|ana nevezano od wihove politi~ke pripadnosti. A to zna~i da na lokalu imate i demokratu i napredwaka i radikala i socijalistu i nekog iz URS-a... koji su kvalitetni i koji mogu doprineti razvoju svog grada ili op{tine. S druge stra-

ne, ja ne mogu da budem u istoj vladi sa Aleksandrom Vu~i}em i Tomislavom Nikoli}em, ako govorimo o republi~kom nivou vlasti. Mo`da neki drugi mogu. A {to se ti~e Ko{tunice, samo sam istakao ~iwenicu da smo u wegovoj prvoj vladi imali najboqe ekonomske rezultate i sproveli neke ozbiqne ekonomske reforme, kao {to je uvo|ewe PDV-a i fiskalnih kasa. Razi{li smo se zbog zasutavqawa evropskih integracija.  Mi sli te li da je re al na ve li ka ko a li ci ja?

–A ako mislite na koaliciju napredwaka i DS-a, ukoliko ova vlada demokrata ovako nastavi da radi, napredwacima demokrate uop{te ne}e ni biti potrebne. I ko god se od demokarata sada nada da mo`e da ne radi ni{ta i ~eka da napredwaci zovu DS da im budu partneri, samo se zavarava.  Da li }e ova pe ti ci ja za de cen tra li a zi cju bi ti mo `da po vod za oba ra we Vla de, uko li ko ona ne bu de pri hva }e na u par la men tu?

– Naravno da ne. Ciq peticije je decentralizacija Srbije, da vi{e novca ostane tamo gde je i zara|en, a ne da sve odlazi u republi~ku kasu, da se vrati imovina lokalnim samoupravama, da gra|ani direktno biraju i smewuju svoje gradona~elnike i predsednike op{tina, a ne da ih postavqaju partijske centrale iz Beograda. A datum izbora objavi}e demokrate, a ne Mla|an Dinki}.  Za {to se va {a ini ci ja ti va za de cen tra li za ci ju me |u naj ve }im de lom po li ti~ kih stra na ka do `i vqa va s ne po ve re wem, po seb no u Voj vo di ni, gde ste svo je vrem neo bi li pro zi va ni da ko ~i te do no {e we Sta tu ta i Za ko na o nad le `no sti ma APV? – Ja sam se od 2000. do 2006. godine uglavnom bavio makroekonomijom, monetarnom i fiskalnom politikom, i nisam imao puno dodira sa drugim temama. A kad sam kao ministar ekonomije i regionalnog razvoja na terenu video tu neravnomernost u razvoju pojedinih delova zemqe, shvatio sam da je vi{e nego nu`na promena politi~kog i ekonomskog sistema.

Neki su to verovatno videli pre mene, ali nisu ni{ta uradili da to promene. Mo`da su oni ba{ iz nekih poltikantskih razloga samo govorili o decentralizaciji. Za razliku od wih ja sam u taj proces u{ao iskreno, nije mi ciq samo da pri~am, ve} i da se to za {ta se zala`em i sprovede.

Svestan sam da to ne mogu sam i zato pozivam sve one koji su tu ideju zagovarali pre mene, a kojima ne sporim autorstvo, da to zajedno uradimo. To sam predlo`io i ^edi Jovanovi}u i DS-u, a ponudi}i u Nenadu ^anku, i socijalistima i napredwacima, svima...  A za {to URS ni je is ko ri stio svoj u ti caj u vla da ju }oj ka ol ci ji za usva ja we za ko na o vra }a wu imo vi ne, kao {to ste to u~i ni li u slu ~a ju za ko na o in fro mi sa wu, na pri mer?

– Mi smo zakon o javnoj svojini uputili u proceduru, ali koalicija ve} godinu i po dan izbegava da ga stavi na dnevni red. Kad god smo insistirali na nekom zakonu, napadali su me da ucewujem Vladu ili koalicione partnere. Ne zelim vi{e da im dajem povoda za to, a gra|ani neka sami procene ko ja kakav i {ta je najboqe za wih. Na kraju }e taj zakon staviti na dnevni red zato {to to tra`i Evropska komisija i zato {to to tra`e gra|ani preko ove na{e peticije.  Ka ko vi di te to {to va {u stran ku po sled wih ne de qa na pu {ta ju voj vo |an ski ka dro vi, zbog ~e ga je ovih da na do {lo i do kriz vla sti u No vom Sa du? Da li je to ce na ko a li ci je s Ma jom Goj ko vi}?

– Mislim da se vojvo|anski deo Demokratske stranke upla{io rasta poverewa gra|ana u URS u Vojvodini i da je sve ovo posledica wihovog straha od rezultata narednih izbora. Jer, niko od na{ih nije oti{ao iz G17 plus zbog Maje Gojkovi}, nego zato {to im je nu|en posao. To je neka vrsta nevidqive politi~ke korupcije. Nije tu bilo re~i o ideolo{kom razila`ewu, ve} o li~nom interesu. A odlazak takvih uvek do~ekujem s olak{awem. n Bran ka Dra go vi}-Sa vi}

Te{ko je ru ke od no ~ega u protekle dve decenije u Srbiji jedino nije mawkalo jeste demago{ki potencijal politi~ara koji je do svog vrhunca, a ponekad i savr{enstva, dolazio pred izbore. A na tim izborima gra|ani su do sada gotovo po pravilu birali mawe zlo opredequju}i se izme|u nacionalne, socijalne ili evrodemagogije. Naravno, garancije za ostvarewe ni jedne od wih nije bilo, ali neko je morao da pobedi i postane vlast. E sad, ko je nama kriv {to se pogled zama{nog broja tih istih politi~ara na vladawe zna~ajno razlikuje od o~ekivawa onih koji su im ukazali poverewe, odnosno {to doti~nima ne pada na pamet da ostanu kratkih rukava u vremenima kada su ruke duboko urowene u teglu s xemom – uobi~ajena pojava.

– Da je suo~avawe s tom istinom bolno, ukazuje pretvarawe u iluziju odnosa siroma{nih i nedovoqno imu}nih prema vlasti – ka`e Bojan Jovanovi}, na{ poznati antropolog. – Smatralo se, naime, da onaj koji je va`io za po{tenog u vreme svog materijalno skromnog `ivota, da }e takav i ostati. Jer tako je bilo nekada, kada je partija dopu{tala svojim rukovodiocima da steknu ne{to ve}i materijalni imetak od drugih, ali je to bogatstvo bilo strogo ograni~eno i ono se nije moglo uve}avati do mere da previ{e bode o~i. Takav model omogu}avao je ve}ini da solidno `ivi i ona vi{e od toga nije ni tra`ila. Dakle, “kraduckawe” je bilo podno{qivo, jer vlast je vlast, ali je i podani{tvo zadovoqno.

Me|utim, dolaskom devedesetih, partija kojoj tada gra|ani daju najvi{e poverewa – SPS – dopu{ta svojim qudima da se bogate bez granice i kontrole. Tada je uspostavqeni model, koji je posle oktobra 2000. godine demokratska vlast samo nastavila da usavr{ava do savr{enstva.

– Politika je, dakle, ta koja je omogu}ila i omogu}uje qudima da steknu bogatstvo koje se ne propituje, koje se ne dovodi u pitawe. I ne samo to, ve} im to wihovo bogatstvo daje i dodatnu politi~ku mo}. Na taj smo se na~in pribli`ili modelu da iza politi~ara i politi~kih partija uvek stoji ekonomski interes. To je na Zapadu interes krupnog kapitala, ali se i u ovim na{im uslovima vidi realnost tog modela. Zato je tamo logi~no da se politikom bave

O

INTERVJU

imu}ni i bogati qudi, poput Berluskonija u Italiji ili klana Kenedijevih u Americi.

Oni, me|utim, nastoje da namire i potrebe siroma{nih i sredwih slojeva, jer je to preduslov da dobiju legitimitet svoje vlasti i onda vode politiku koja je, naravno, prvenstveno poqe velikog biznisa u kojem siroma{ni nemaju {ta da tra`e – ka`e Jovanovi}.

Dakako, nije na{ narod naivan, odavno on zna {ta je politika i ko su politi~ari. Ali u turbulentnim vremenima kao {to je tranzicija, gra|ani su nemo}ni. A pogotovo su, obja{wava sagovornik „Dnevnika”, nemo}ni u srpskom dru{tvu u kojem je dana{wim politi~arima dopu{teno da budu nemoralni, egoisti~ni, halapqivi, da budu korumpirani i korumpiraju, da

sti~u ogromne imetke zahvaquju}i svojim polo`ajima i politi~kim vezama.

– Politikom kod nas i nisu nikad mogli ozbiqno da se bave i da vode dr`avu samo dobronamerni i po{teni, ve} je tu bilo mno{tvo onih koji su “{kolovani”, {to podrazumeva skup mnogih ne ba{ pozitivnih osobina i prikupqenih iskustava. Otuda i uverewe da bi za nas izlaz bio da se bogati qudi, naravno oni od integriteta, koji su ~asno do{li do imetka, po~nu baviti politikom. Jer onaj ko je znao da po{teno stvori za sebe, da bude imu}an i da ne gleda gde }e i na kojoj strani “{ibicariti”, po{to mu to nije potrebno, zna}e da vodi ra~una i o interesu gra|ana – zakqu~uje Jovanovi}.

Da moralni i po{teni politi~ari nisu do sada u Srbiji imali puno {anse sla`e se i socijalni psiholog Bora Kuzmanovi}, koji oce-

DA MIR NO VOT NI, NE ZA VI SNI

Bi znis ne zna {ta je to ju go no stal gi ja a trilaterali Tadi}-Kosor-Pahor, odr`anoj protekle sedmice u Smederevu, u centru pa`we je bila ekonomska saradwa Srbije, Hrvatske i Slovenije, te mogu}nosti zajedni~kog nastupa na tre}im tr`i{tima, naro~ito u Rusiji, ali i severnoj Africi – „kada se tamo stawe stabilizuje”. Uz na~elnu podr{ku zajedni~kom izvozu proizvoda drvne i prehrambene industrije, te udru`enom nastupu u transportu, politi~ki vrh tri dr`ave ipak je fokus stavio na ideju o saradwi vojnih industrija, gde bi se u prvom koraku zajedni~kim snagama radilo na remontu i modernizacije 149 tenkova model T-84, koje je kadgod Kuvajt kupio od po~iv{e SFRJ. O tom poslu }e, ina~e, koliko sutra predsednik Tadi}, izme|u ostalog, razgovarati sa kuvajtskim emirom, {eikom Sabah Al Ahmed Al Xaber Al-Sabahom.

Po oceni Damira Notonija, ekonomskog analiti~ara iz Zagreba, ne radi se ovda ni o kakvoj jugonostalgiji ili ~emu sli~nom, ve} nasu{noj potrebi na{ih ekonomija da iza|u iz uskih okvira doma}ih tr`i{ta.

– Na{e su ekonomije kompatibilne, a i od ranije imaju neke horizontalne veze koje bi se mogle obnoviti, poput proizvodwe naoru`awa za tre}e zemqe – obja{wava Novotni za „Dnevnik”. – Pitawe je samo da li ima smisla nastavqati tamo gde se stalo devedesetih, ili, {to bi bilo neuporedivo boqe, saradwu razvijati u modernijem kontekstu stvarawa industrijskih klastera, koji bi mogli biti konkurentni ne samo u arapskim zemqama i na prostoru nekada{weg SSSR-a, ve} i na tr`i{tu Evropske unije. Uostalom, ve} imamo dobrih takvih primera, poput kla-

N

stera autoindustrije, unutar kojeg odli~no sara|uju hrvatske, slovena~ke i bosanske kompanije, a svedoci smo i nekih pomaka na planu `elezni~kog transporta, pa za{to sli~nih uspe{nih kooperacija ne bi bilo i u drugim granama.  Ka ko iz be }i po li ti~ ku ko no ta ci ju ta kvog udru `i va wa?

– Ne{to politike jeste potrebno, u smislu da dr`avne administracije podsti~u takve kooperacije. Recimo, odli~ni primeri industrijske saradwe koji su „s vrha” dobili vetar u jedra, ali su upravqani jasnim ekonomskim principima, predstavqaju razvoji Erbasa i Eurofajtera. Dakle, poenta je da rezultat kooperacije bude konkurentan na {irem me|unarodnom tr`i{tu.

Ali nesporno je da se dobro mora voditi ra~una o tome da ne bude prenagla{enog me{awa politike i biznisa, jer gde god se to dogodilo, veoma je lo{e zavr{ilo.  Upor no se go vo ri o „tre }im tr `i {ti ma”, iako sve tri dr `a ve naj ve }u raz me nu za pra vo ostva ru ju sa dr `a va ma EU? – Niko ne zanemaruje tr`i{te EU, naprotiv, ali je ~iwenica i da su se, kao posledica globalne ekonomske, odnosno finansijske krize, dogodile tektonske promene, te da su zna~ajno oja~ala upravo ta tzv. tre}a velika tr`i{ta, poput Rusije, Indije, Kine i Brazila. Ta su tr`i{ta jo{ „gladna”, ali i za nastup na wima izuzetno je va`no da komparativne prednosti koje imamo u odre|enim oblastima – ma{inogradwi, brodogradwi, gra|evinarstvu – budu preto~ene u konkretne konkurentske prednosti. Jer treba biti svestan da, ba{ kao i mi, na ta tr`i{ta pikiraju i drugi, i da se tamo nema {ta tra-

dnevnik

nedeqa10.april2011.

5

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : Ot kuD Ba uk zva ni in ter net me\u rO Di te qi ma ima Li pO [te niH pO Li ti ^a ra?

oprati pekmeza wuje da zbog toga i srpsko dru{tvo ide ka tome da se politikom bave samo bogati. Jer, obja{wava, za ispuwewe onoga {to gra|ani danas o~ekuju – a to je, pre svega, boqi `ivot i vi{i standard – potreban je novac. A wega u siroma{noj dr`avi imaju samo pojedinci.

– Dragan Markovi} Palma, ~iji su Jagodinci jedini danas zadovoqni u Srbiji jer im podmiruje socijalne potrebe, upravo to demonstira: bogat je ~ovek i wemu novac iz op{tinske kase ne treba, pa samim tim on ne puni svoje xepove ve} daje i narodu. Ali da nema svog, uzi-

mao bi narodni novac. Nema tu neke velike fame i filozofije – obja{wava profesor Kuzmanovi}.

Ono {to, me|utim, ozbiqno mo`e da zabrine u ovoj pri~i jeste to {ta }e biti budu}nost politike ako do|emo do toga da se wom bave samo bogati. Na Zapadu to jeste tako, ali wihovi bogata{i nisu do desetina miliona evra do{li preko no}i, kao ovi doma}i tajkuni.

Uostalom, u ve}em delu na{eg dru{tva odavno vlada uverewe da iza politi~ara stoje upravo bogata{i koji su se obogatili na sporan na~in. I ne samo to, ve} }e oni koji do|u na vlast a puka su sirotiwa, upozorava prof. Kuzmanovi}, te-

{ko odoleti da „malo ne zahvate” iz narodne kase jer su svesni da priliku koja im je ukazana mogu iskoristiti sad – ili nikad.

– Ima, naravno, mnogo po{tenih i dobrih qudi koji imaju zdrave politi~ke stavove i koji ~iste du{e i s punim moralnim integritetom ulaze u politiku. Ali oni ovde nemaju {anse da, ako `ele da uspeju, opstanu i ozbiqnije deluju.

Ve} na prvom koraku u ostvarivawu svojih ~asnih ideja susre{}e se s pitawem finansirawa, a onda }e biti prinu|eni da tra`e novac od bogata{a. Ve} tu }e prekr{iti svoja moralna na~ela i uraditi ne{to {to je suprotno wihovim po~etnim stavovima o po{tewu, socijalnoj upravdi, ispitivawu porekla novca... Jer ne mogu tra`iti ispitivawe porekla novca onoga ko ih finansira – ka`e prof. Kuzmanovi}.

Po wegovim re~ima, ne samo da je nemogu}e voditi politiku bez novca, ve} kod siroma{nih politi~ara postoji veliki stepen verovatno}e da }e kad-tad hteti da „polo`u pekmez” – jer vlast dokazano mewa ~oveka.

– Zato se ve} nekako ustalila po{alica iz prethodnih vremena: „Nemojmo mewati vlast jer ovi su se taman nakrali, pa kad do|u slede}i, tek }e po~eti da kradu” – cini~an je profesor Kuzmanovi}. – Dakle, zaista imamo problem kako se baviti politikom bez para i on }e narednih godina biti sve izra`eniji. A u takvim okolnostima moralni i po{teni qudi ne}e imati {anse u politici. Sem ako nemaju svoj novac, pa im op{tedru{tveno dobro do|e kao dobrotvorna misija koju su spremni da obave za svoju dr`avu. n Qu bin ka Ma le {e vi}

ekO nOm Ski ana Li ti ^ar iz za Gre Ba

Ne ka`wavajte decu {to od vas vi{e znaju a li je internet dobar sluga ili zao gospodar? Odgovor na ovakvu vrstu dileme zavisi od toga koliko se poznaju sve wegove mogu}nosti, dobre i lo{e strane.

Na`alost, ~ini se da je a priori strah od interneta sve prisutniji kod mnogih roditeqa dece {kolskog uzrasta, a pogotovo kod onih ~iji klinci jo{ ne idu u {kolu.

S obzirom na to da `ivimo u eri svekolike upotrebe kompjutera, a sve vi{e i interneta u svakodnevnom `ivotu, u~tivo bi bilo zakqu~iti da roditeqi svoje podozrewe prema tome koliko „net” mo`e (lo{e) da uti~e na wihovu decu, temeqe pre svega na svom iskustvu.

Ipak, neka istra`ivawa pokazuju da takve strahove u dobroj meri generi{e, a {ta drugo, nego – neznawe.

Tako, prema posledwem istra`ivawu koje je sproveo Unicef, svaki peti roditeq u~enika od 10 do 14 godina uop{te se ne slu`i internetom, a jo{ 10 procenata wih koristi net tek jednom mese~no ili jo{ re|e. S druge strane, polovina {kolaraca na „mre`i” je svakodnevno, a jo{ tre}ina minimalno nekoliko puta sedmi~no. Zapravo, ovo istra`ivawe je pokazalo da je, bez obzira na ~iwenicu da su roditeqi te dece relativno mladi - imaju naj~e{}e izme|u 35 i 40 godina – evidentan ge-

D

Bo qe bez „naj ki” ne go bez Fej sa – Do pre dve-tri godine deca nisu masovno i{la na druge sajtove, osim onih sa igricama, a sada, ako nisu na Fejsbuku, onda ih drugi tretiraju kao da nemaju “digitalni identitet”, {to jeste pora`avaju}e. U vreme kada nismo imali kompjutere, kad neko nije imao “najki” patike, nije bilo tako stra{no kao sada ako nema FB nalog – upozorava Radoslava Kowevi}.

neracijski jaz i kada je re~ o kori{}ewu globalne mre`e.

Ovo istra`ivawe otkrilo je jo{ ne{to: da su roditeqi skloniji verovawu da internet deci pru`a mnogo vi{e zla nego dobra. Tako je, recimo, tvrdwa da su na internetu de-

`iti bez dobrog proizvod po kurentnoj ceni.  Gde je tu agrar? ^e sto se po mi we aneg do ta da kom plet na ov da {wa pro duk ci ja ja bu ka ne mo `e da po kri je po tre be ma lo ve }e pi ja ce u mo skvi.

– Ta je pri~a veoma bliska istini, jer Rusija mo`e „progutati” zaista ogromne koli~ine agrarnih proizvoda, po{to sama nema dovoqnu poqoprivrednu proizvodwu.

Sli~na je situacija i sa Kinom.

Na`alost, iz na{e regije te{ko da na tim tr`i{ta neko mo`e biti konkurentan sa jeftinim proizvodima, kada naspram sebe ima velike proizvo|a~e hrane iz Brazila, Ju`ne Afrike, Australije... Stoga bismo akcenat morali da stavimo na kvalitet, ba{ kao {to to rade i kompanije iz EU, ~iji proizvodi jesu skupqi, ali se potro{a~i ipak odlu~uju za wih. Ali u tom se ciqu moraju prilagoditi strategije razvoja agrara i usmeriti ka onim tr`i{nim segmentima u tim zemqama koje preferiraju kvalitetne proizvode, kako one iz primarne poqoprivredne proizvodwe, tako i prera|iva~ke industrije. Ono {to je dobro, to je da su Srbija, Hrvatska i Slovenija upravo kada je re~ o agraru izrazito kompatibilne i u kooperaciji realno mogu postati

prime}en ~inilac na me|unarodnom tr`i{tu hrane.  mo `e li se do sti }i `e qe ni ni vo kon ku rent no sti u si tu a ci ji ka da ni Sr bi ja ni Hr vat ska ne ma ju mo gu} no sti da po ma `u po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma ona ko kao {to to ra de dr `a ve eu?

– Agrarne politike EU su zapravo najstarije ekonomske politike Evropske ekonomske zajednice, uz one vezane za ~elik i ugaq. Kroz wih se podsti~e poqoprivredna proizvodwa i uspeh je vi{e nego evidentan. Hrvatska }e svoje ekonomske politike u delu agrara morati, sa skorim ulaskom u Evropsku uniju, da prilagodi tim agrarnim poltikama EU, koje nagla{avaju subvencionisawe investicija u nove agrarne kapacitete, a ne subvencionisawe tro{kova proizvodwe. Na drugoj strani, Vlada Srbije jo{ uvek nema takav program dovoqno razvijen, ali }e se u narednim godinama i to morati promeniti, odnosno ve}i deo novca iz buxeta }e morati da se usmerava u investicije u agrarnom sektoru, kako bi se kroz taj novi investicioni ciklus stvorile pretpostavke da primarna agrarna proizvodwa i prera|iva~ka industrija, naro~ito u Vojvodini, ali u drugim delovima dr`ave, dostigne mnogo vi{i nivo. n Mi ro slav Sta ji}

ca u opasnosti od potencijalnih zlostavqa~a, ocewena sa visokih 4,3. Tako|e, roditeqi su uvereni da su deca, koja se svakodnevno koriste internetom, u opasnosti da postanu zavisnici te da im je boqe da gledaju televiziju nego da surfuju!?

Tvrdwe da je internet zlo po decu kategori~ki odbacuje Radoslava Kowevi}, predsednica Udru`ewa Kompjuterski kamp iz Novog Sada. Na{a sagovornica osnovala je prvu ovakvu vrstu kampa u Srbiji 2007. i ve} ~etvrtu godinu ga organizuje u letwem periodu, gde tokom dve nedeqe deca imaju priliku da upoznaju svoje vr{wake istih interesovawa, da se dobro zabavqaju, da imaju redovne sportske aktivnosti, ali i da u~e kako da ra~unar, osim za igrawe i komunikaciju, koriste za u~ewe i razvoj.

– Takva uverewa roditeqa poti~u od lo{e komunikacije izme|u roditeqa i dece. Tu je, tako|e, i problem obrazovnih institucija, odnosno zastarelih planova i programa koji su totalno neupotrebqivi u eri u kojoj `ivimo – navodi Radoslava Kowevi}.

Mi danas, dodaje, `ivimo u vremenu kompjuterske revolucije, {to zna~i dug period ozbiqnih promena koje su deo na{e svakodnevnice.

– Mislim da je ovo sada ba{ taj te`ak period u kojem su deca pametnija od roditeqa, {to nije postojalo od kako je sveta i veka. Ako danas trogodi{we dete zna da koristi Ajfon kao da je ro|eno sa ~ipovima u glavi, ne treba nam boqi dokaz – navodi na{a sagovornica.

Deca su, dakle, nekoliko koraka ispred roditeqa kada je u pitawu informati~ka tehnologija, i zato je veoma va`no uveriti roditeqe da nisu izgubili autoritet.

– Roditeqi se u celoj situaciji ne snalaze najboqe jer mnogi od wih ne znaju da koriste ra~unar, a od onih koji znaju, najve}i broj je u stawu tek da ode na internet. Ako neki roditeq ne zna da ~ita, da li mo`e da nau~i svoje dete da ~ita ili da mu pomogne u ~itawu? – ukazuje Radoslava Kowevi} Neinformisane roditeqe mo`emo svrstati u dve grupe: one koji internet smatraju za ne{to lo{e i nepotrebno i one koje su sre}ni {to su wihova deca “na sigurnom”, u sobi za kompjuterom, ali nemaju neki konkretan stav i znawe o internetu.

Ni jedan od ta dva pristupa nije ispravan, ka`e „Dnevnik” psiholog Spomenka Markovi}-Avramov, vlasnica veb portala www.po ro dic ni vo dic.rs i istoimene agencije.

Roditeqi, obja{wava na{a sagovornica, moraju da shvate da internet nije nikakvo zlo, naprotiv, ali da je neophodno da usvoje neka znawa i primene neke sigurnosne mere da bi svoju decu za{titili od mogu}e lo{ih strana globalne mre`e. Roditeqi bi, po wenim re~ima, trebalo da povedu ra~una o sadr`ajima kojima deca pristupaju na internetu, ali i o du`ini boravka za kompjuterom.

– U zavisnosti da li se radi o starijem ili mla|em detetu, postoji nekoliko mogu}nosti za uvid u sadr`aj kojem dete pristupa. Na prvom mestu to je razgovor sa detetom o tome ~emu slu`i internet, kakva je korist i wegova vrednost i kakve ga nepoznanice tamo vrebaju. Ra~unar treba da stoji na vidqivom mestu u stanu, recimo u dnevnom boravku. Jedan od drasti~nijih postupaka, ali neophodan kod mla|e dece koja imaju pristup ra~unaru, jeste instalirawe programa koji ograni~ava pristup odre|enim sadr`ajima na internetu i “zakqu~avawe” kompjutera pomo}u lozinke. Naime, mla|a deca ~esto na internetu igraju igrice koje nisu primerene wihovom uzrastu. To su situacije u kojima deca nisu dovoqno intelektualno i emotivno zrela i ne mogu pravilno da shvate poruku igrice. Zbog toga bi bilo dobro da roditeqi prethodno provere sadr`aj igrice i za koji uzrast je namewena.

Kada je re~ o optimalnoj du`ini boravka za ra~unarom, Spomenka Markovi}-Avramov navodi da bi to za za mla|u decu bilo pola sata dnevno, 2-3 puta nedeqno. Sa starijom decom je, pak, potrebno napraviti dogovor o kori{}ewu kompjutera, koji bi podrazumevao ispuwvawe i drugih obaveza, ali i pridr`avawe dogovora – Uvek postoji mogu}nost da dete kri{im ode u neku igraonicu i tamo sa svojim drugarima igra zabrawene

Dru {tve na mre `a za klin ce Spomenka Markovi}-Avramov skre}e pa`wu na to da se veoma retko po{tuje pravilo da deci mla|oj od 13 godina nije dozvoqeno otvarawe naloga na Fejsbuku, te sugeri{e roditeqima da decu upute na To get her vil le, dru{tvenu mre`u namewenu deci uzrasta od {est do 10 godina. Ovaj sajt napravqen je upravo s namerom da mali{anima omogu}i dru`ewe i internet okru`ewe u skladu sa wihovim godinama, a wegov tvorac je roditeq troje dece koja imaju mawe od 10 godina.

igrice i pretra`uje internet. Zato su razgovor i edukacija roditeqa i dece veoma bitni.

Ina~e, obe sagovornice „Dnevnika” naro~ito isti~u va`nost uloge dru{tva i {kole u informati~kom opismewavawu dece, ali i roditeqa, jer se samo znawem prenebregavaju izazovi i posledice lo{ih strana interneta. Ipak, to {to informatiku predaje vi{e od dve hiqade dobro potkovanih nastavnika, smatra Kowevi}eva, ne daje o~ekivane rezultate budu}i da su nastavni programi u na{im {kolama – o~jani.

– Na~in realizacije nastave ne obezbe|uje primenu znawa u praksi, nema oslonac u nauci niti koristi savremena nau~na dostignu}a metodologije IT. Ne postoji komunikacija sa razvijenim zemqama i zemqama iz okru`ewa i wihovim obrazovnim sistemima. Ne postoji vaqana komunikacija unutar obrazovnih institucija u na{oj dr`avi i niko ne radi na inovaciji, na novom pristupu obrazovawu. nDe nis Ko lun yi ja

Ovih je da na i po sled wa u{u {ka na ben zin ska pum pa u Sr bi ji osta la bez ~u ve nog „su per a”. za pra vo, jo{ u ju nu pro {le go di ne naft na in du stri ja Sr bi je pre sta la je da ga pro iz vo di, a u me |u vre me nu je dr `a va i zva ni~ no za bra ni la pro met olov nih go ri va, ali su se do ma }i vo za ~i „~a snih sta ri na” sve do sa da ne ka ko do vi ja li i po bu xa ci ma pro na la zi li „obo ga }en” ben zin. no, i to me je jed nom mo rao do }i kraj. ni je spor no da je mo der no go ri vo bez otrov nog olo va, ko je je do da va no “su per u” da bi imao ve }u ok tan sku sna gu – bo qe, da ma we za ga |u je oko li nu i da je sa vre me no i uni form no s onim ko je se u evro pi pro iz vo di i to ~i. ali, tre ba ipak pri zna ti da se mno gi jo{ uvek sa se tom se }a ju vre me na ka da im je auto mo bil i{ao na “su per”, pa su se i ta ko raz li ko va li od kom {i je ko ji je u svog qu bim ca mo rao da si pa „obi ~an” ben zin.

Sr bi ja ko ra ~a ka eu uni ji, a da bi ta mo sti gla, ma ko li ko da je to dug i te `ak put, mno go to ga mo ra da usa gla si s pra vi li ma ra da, po slo va wa, re da i `i vo ta u raz vi je nom de lu evro pe – a to se po seb no od no si na eko lo {ke stan dar de. Bu du }i da su auto mo bi li kod nas upr kos ob na vqa wu vo znog par ka po sled wih ne ko li ko go di na, u proseku odav no pu no let ni, ja sno je da motora `eqnih olovnog goriva jo{ uvek ima mno go na uli ca ma. e sad, po {to vi {e ne ma „su per a”, u re zer vo a re tih „ne {to” sta ri jih vo zi la bez ika kve zeb we, ka `u auto me ha ni ~a ri, mo `e da se si pa BmB 95; uosta lom, i oni ko ji su jo{ pre par me se ci pre {li na taj benzin, tvr de da im on ni je o{te tio ven ti le, do veo do u~e sta li je po ja ve kva ro va, sla bi jeg pa qe wa, ga {e wa, ka {qu ca wa... na rav no, ako je auti} no vi je pro iz vod we, on da je tu evro pre mi jum BmB 95. pri to me, da bu de ja sno: oba go ri va su bez o lov na, sa mo {to evro pre mi jum za do vo qa va stan dar de kva li te ta eu – i na rav no, sku pqi je D. mla |e no vi}

6

e sti da su ti nej xe ri bru tal no iz u da ra li dr ve nom le tvom osam na e sto go di {weg mla di }a u cen tru No vog Sa da, te kri vi~ na pri ja va pod ne ta pro tiv vi {e ma lo let ni ka ko ji se te re te da su te {ko po vr di li u~e ni ka Kar lo va~ ke gim na zi je, sa mo su po sled wi do ga |a ji u ni zu u ko ji ma su glav ni ak te ri go lo bra di mla di }i. Na `a lost, u dru goj po slo vi ni pro {log me se ca u ak ci ja ma po li ci je u {ko la ma i bli zu wih u No vom Sa du, Vr ba su, Fu to gu... uhap {en je za bri wa va ju }i broj ma lo let ni ka, ko ji su osum wi ~e ni zbog vi {e kri vi~ nih de la, me |u ko ji ma su pro da ja dro ge, iz nu de, te {ke po vre de, no {e we oru` ja...

– U Po qo pri vred noj {ko li u Fu to gu smo, re ci mo, ra sve tli li vi {e de la ko je je tu `i lac okva li fi ko vao kao iz nu du, dr ske kra |e i raz boj ni {tva. U `ar go nu mla dih, ra di se o „`i ca re wu„ i „re ke ti ra wu„, a re~ je, za pra vo, o pro tiv prav nom pri ba vqa wu imo vin ske ko ri sti uz pri me nu si le ili pret we – ob ja {wa va za na{ list {ef gru pe za su zbi ja we ma lo le te ni~ ke de lin kven ci je u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Ne nad Er de qan.

Po we go vim re ~i ma, do voq no je da se `r tva jed nom za stra {i na po ~et ku {kol ske go di ne i on da po tom taj me ha ni zam po tra je.

– De {a va lo se da su do bra de ca, iz `e qe da ne pru `a ju ot por, ali i iz stra ha, bi la pri nu |e na na „do bro voq no„ da va we pa ra.

Do ga |a lo se da mla di iz gred ni ci sa mo sta nu pred wih, a ovi ve} zna ju „{ta tre ba da ra de„ i sa mi va de pa re bez po seb ne pri me ne si le. Obi~ no, na po ~et ku {kol ske go di ne po ja ve se u~e ni ci ko ji se na me }u i to mo `e da tra je me se ci ma dok ne do |e do nas in for ma ci ja o to me – ka `e Er de qan.

On na vo di da se naj ~e {}e re ke ti ra ju de ca ko ja do la ze iz okol nih me sta, jer se pret po sta vqa da ona ima ju no vac za pre voz i za u`i nu. To su ~e sto ma li iz no si, ne ki put se ra di sa mo o par de se ti na di na ra, ali pre stup ni ci ne brem za ju ni kad je re~ o 50 evra. Uzi ma ju sve {to na |u.

– Ka da se ku pe pa re ~e sto i od mno go de ce, to na kra ju pred sta -

V

dnevnik

nedeqa10.april2011.

TE M A „DNEV N I K A”: KAKO @ICAWE U [KOLI MO@E DA PRERASTE U OZBIQAN KRIMINAL

Re ke ti ra we de ce po sta je uno san bi znis!? vqa zna ~a ja nu su mu. Kao kod xep nih kra |a, ka da xe pa ro{ gur ne ru ku u ne ~i ji xep, ne zna ko li ko }e po ku pi ti. Ta ko i na sil ni ci

nim {ko la ma, ka da bi biv {i u~e ni ci a sa da sred wo {kol ci, na sli ~an na ~in te ro ri sa li de cu – na vo di sa go vor nik „Dnev ni ka”.

– U tu gru pu spa da ju na ru {a va we jav nog re da i mi ra, na no {e we te {kih i la kih te le snih po vre da, u~e stvo va wa u tu ~i, na sil ni~ ko po na {a we... a sve za rad do bi ja wa auto ri te ta u gru pi, po put al fa mu` ja ka. Mi ta de la, na rav no, uspe {no sa se ~a mo i ima mo do brih re zul ta ta, ali ne mo `e mo sve sa mi, ve} nam je po treb na po mo} dru {tva, ali pre sve ga o{te }e nih i sve do ka – pri ~a nam {ef gru pe za su zbi ja we ma lo le te ni~ ke de lin kven ci je.

Go vo re }i o tr go vi ni dro gom, sa go vor nik „Dnev ni ka” na po mi we da di le ra ima svu da gde ima mla dih, od no sno da vi {e ne ma ve ze da li je re~ o se lu, ma lom me stu ili gra du, ka fi }u ili {kol skom dvo ri {tu.

– Mi se, na rav no, bo ri mo pro tiv di le ra, ali ne bi bi lo lo {e i da ro di te qi, po red to ga {to

se mo gli na vre me pred u pre di ti ili bar sma wi ti pro ble mi – su ge ri {e Ne nad Er de qan.

Sre }om, ima i {ko la u ko ji ma bez bed no sna si tu a ci ja te {i.

U No vom Sa du je, ina ~e, an ga `o va no 18 {kol skih po li ca ja ca ko ji su za du `e ni za bez bed nost 29 osnov n ih i sred w ih {ko la. @eq ko Va gi}, rad nik MUP-a sa 17 go di na is ku sta va, od ko jih je sko ro dve po sled we pro veo kao {kol ski po li ca jac, za d u ` en je za bez b ed n ost u Sred woj sa o bra }aj noj {ko li, Do mu u~e ni ka sred wih {ko la „Bran ko vo ko lo„, O[ „\u ra Da ni ~i}” i vr ti }u „Ve ve ri ca„.

– Ovo ni je mo no ton po sao.

Ra ni je sam ra dio i u pa tro la ma i kao sa o bra }a jac. Sa da mi ni je lak {e. ^im do |em na po sao, upo z na j em se s do g a | a j i m a u kra ju, oko li ni, kao i s bit nim

Najvi{e ima vr{wa~kog nasiqa Pod se ti mo, 21. mar ta je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va po kre nu lo na pod ru~ ju ce le ze mqe ak ci ju ze mqi pod na zi vom „[ko la bez dro ga i na si qa”. Ka ko nam je re kao sa mo stal ni po li cij ski in spek tor u ode qe wu no vo sad ske po li ci je Bran ko Pa ji}, na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga for mi ra no je pet do dat nih ti mo va uni for mi sa nih po li ca ja ca i pri pad ni ka kri mi na li sti~ ke po li ci je, ko ji }e po ja ~a no ra di ti na te re ni ma gde su ove po ja ve na ro ~i to iz ra `e ne. „Kad pri ~a mo o na si qu, naj vi {e je pri sut no ta ko zva no vr {wa~ ko, ko je se do ga |a me |u u~e ni ci ma i to naj ~e {}e kroz tu ~e, vre |a wa, oma lo va `a va wa i pret we, ali ima i iz nu da. In ci den ti se uglav nom de {a va ju na ve li kim od mo ri ma i ne po sred no na kon za vr {et ka sme ne, i to pre u oko li ni {ko le ne go u sa mom {kol skom dvo ri {tu”, na vo di Pa ji}. @eqko Vagi}: Ho}u da moj kraj dileri zaobilaze u {irokom luku

uzi ma ju sve {to mo gu. Obi~ no se ti me ba ve sta ri ji u~e ni ci a `r tve su |a ci ma ni `ih raz re da. Ali ima li smo slu ~a je va i pred osnov -

Er de qan do da je da ima i onih de la u ko ji ma imo vin ska ko rist ni je pri mar na, ve} je to us po sta vqa we do mi na ci je u dru {tvu.

tre ba da ima ju po ve ra wa u svo ju de cu, bar po vre me no pro ve re gde su i s kim ona iz la ze i ka kvi su kad se vra }a ju ku }i. Ta ko bi

do ga |a ji ma u gra du ko ji bi ima li pre sve ga zna ~aj za bez bed nost de ce – ob ja {wa va Va gi}. – Re ci mo, u vr ti }u ni je bi lo ni -

{ta zna ~aj ni je, ali dvo ri {te je u ve ~er wim sa ti ma in te re sant no li ci ma iz kvar ta, pa je va `no da pre gle dam da li je na tim lo ka ci ja osta lo nar ko man skih {priv ce va ko ji mo gu da po vre de de cu ili ih ~ak za ra ze.

Va gi} pri ~a da se, ~im je po ~eo da pa tro li ra kao {kol ski po li ca jac, u kra ju pro ~u lo da kon tro li {e sva sum wi va i ne po zna ta li ca.

– Ta kvu di na mi ku sam imao dva do tri me se ca. Le gi ti mi sao sam, pre gle dao vo zi la, sa ~i wa vao iz ve {ta je i pod no sio pri j a v e. Na p ra v io sam reon ~ist kao su za. Imam i slu `be ni sku ter pa br zo mo gu da obi |em te ren. Ho }u da znam sve u ovom kra ju i da ga di le ri dro ge i pro ble ma ti~ ni ti po vi za o- bi la ze u {i ro kom lu ku. Uosta lom, za pro te klih go di nu i po ni sam imao ni je dan ozbi qi ni ji in ci dent – ka `e po li ca jac.

Iz we go vog is ku stva pro iz i la zi da pro ble ma ne ka da mo `e da bu de sa sred wo {kol ci ma, jer, ka `e, „mi sle da je wi hov ceo svet”.

– Do voq no je da mla di ma ko lo vo |a ne {to ka `e, i oni su su sta wu da ga pra te bez raz mi {qa wa o to me da li je to {to ~i ne do bro ili ne – ob ja {wa va @eq ko Va gi}. – Sre }om, ne m a ozbiq n i j ih kri v i~ n ih de la, ali se za lo mi po ne ka tu ~a. De {a va se da na sed nu na ogo va ra wa i splet ke, pa se po tu ku, a na kra ju se is po sta vi da su se bez raz lo ga su ko bi li.

Ipak, s de com ne tre ba bi ti strog, gle dam da kroz osmeh sve re {a vam. Ne tre ba da me do `i vqa va ju kao ne ko ga ko ga se tre ba pla {i ti, ne go pre kao dru ga ra, ko me se mo gu i po ve ri ti. n Mi{a Vuja~i}

„DNEV N IK” SA Z NA J E: LEGENDARNI AVARSKI POJAS PONOVO NA SUDU

Za kaga no vo zla to kao za „punto” o zla ti la mu se ru ka – iz bu, iz ja vqe nu pro tiv ne pra vo sna ce na ta tr `i {ne vred no sti oko re ka je na {eg na ro da ko `ne ne ga tiv ne od lu ke pr vo ste pe ki lo gra ma zla ta utro {e nog za iz joj bi va qa lo do da ti i nog su da ko jom je bio od bi jen we ra du po ja sa. Stav Ape la ci o nog su „no vo ko va ni cu“ – Po zla ti la mu gov zah tev za na kna dom. Ume sto to da bio je, u stva ri, da se u ta kvoj se wi va. Jer, to je i bu kval no slu ga, do su dio je tu `i o cu 892.278 di si tu ci ji na |e ni ar he o lo {ki ~aj s wi vom Stan ka Kr sti }a iz na ra s pri pa da ju }om ka ma tom, i to pred met ne tre ti ra po vred no sti srem skog se la Di vo{, ko ja je ube po ~ev od 4. ok to bra 2007. go di ne. ko ju ima kao kul tur no isto rij sko dqi vo naj ve }i „rod“ da la dav ne 1992. Ta da su dvo ji ca me {ta na Nije da ne verujemo Nemcima, ali... obli `we ^al me na toj wi vi, bez Kr sti }e vog zna wa, ile gal no de Do bro upu }e ni sa go vor nik „Dnev ni ka“, ko ji ni je `e leo da mu tek to rom za me tal pro na {li i is po mi we mo ime, ka `e da po sto ji po nu da Ne ma~ ke da iz ra de tri ko ko pa li zlat ni avar ski po jas ukra pi je: po jed nu za Mu zej Sre ma i Na rod ni mu zej, ko je bi ih do bi le {en dra gim i po lu dra gim ka me bes plat no, dok je tre }a ko pi ja na me we na jed noj ne ma~ koj mu zej wem, te `ak je dan ki lo gram, za ko skoj ku }i. No, zbog iz ra de ko pi ja, gar ni tu ra bi tre ba lo da bu de ji se ve ru je da je pri pa dao ka ga nu od ne ta u Ne ma~ ku, pa na {i stru~ wa ci stre pe od ne ~eg ne pred vi Ba ja nu, ko ji je pred vo dio gru pu di vog, da ne {to, re ci mo pri li kom tran spor ta, ne kre ne po zlu.

Ava ra i Bu ga ra u na se qa va wu ovih pro sto ra kra jem {e stog ve ka.

Avar ski po jas, iz ra |en od 22Prav ni za stup nik sre} nog Di vo umet ni~ ko de lo, ne go po vred no ka rat nog zla ta, je dan je od naj vred {a ni na, advo kat mr Zo ran Le va sti ma te ri ja la od kog je na pra ni jih eks po na ta na ci o na log bla ga jac, ka `e za „Dnev nik“ da su se, na vqen.

Sr bi je i na la zi se u ar he o lo {koj kon do bi ja wa te, ina ~e, pra vo sna – Na{ je, s dru ge stra ne, stav da zbir ci Mu ze ja Sre ma u Srem skoj `ne pre su de Ape la ci o nog su da, avar ski po jas ne mo `e na taj na ~in Mi tro vi ci. Ipak, vla snik „zlat od lu ~i li za ula zak u jo{ jed nu da bu de tre ti ran. I za to smo pro ne” di vo {ke wi ve, sma tra ju }i da prav nu bit ku u po gle du vi si ne od tiv od lu ke Ape la ci o nog su da u mu od dr `a ve pri pa da vi {e od {te te, pod no se }i van red ni prav No vom Sa du iz ja vi li re vi zi ju Vr obi~ nog „hva la“ i tap {a wa po ra ni lek – zah tev za re vi zi jom. hov nom ka sa ci o nom su du – ob ja me nu, jo{ pre de set go di na pre sa E sad, kao ar he o lo {ko kul tur {wa va Le va jac. vio je ta bak tra `e }i, uz po zi va we no i sto rij sko do bro, avar ski po jas I ba{ kao {to je sa mo po re klo na za kon, is pla tu ne sum wi vo ima po ja sa ipak taj no vi to, jer ar he o tre }i ne vred no sti n e p r o c e w i v u lo zi ne bi da sta vqa ju ru ku u va tru Na{i arheolozi po ja sa. Ka ko „Dnev vred nost. Me |u da je za i sta kra sio Ba ja no vu ri nik“ sa zna je, Ape tim, na dru goj zni cu, ta ko je i we go va sud bi na, ne bi da stavqaju la ci o ni sud u No stra ni, kad je re~ na kon {to je po sle pet na e stak ve ruku u vatru da je vom Sa du ne dav no je o we go voj „tr `i ko va ugle dao sve tlost da na, ta ko pripadao ba{ pre se kao „Gor di jev {noj“ vred no sti, |e do sta mi ste ri o zna. Na i me, na ~uvenom Bajanu... ~vor“ tog Kr sti }e ko ja ima ne {to kon {to su ga bra }a iz ^al me is vog spo ra, s tim da dru ga ~i je mer ne ko pa li po jas i po ku {a li da ga }e ko na~ nu re~ ipak da ti naj vi {a ar {i ne, ba ra ta se „mi li on skim“ pre pro da ju, po li ci ja ih je ot kri la sud ska in stan ca u dr `a vi – Vr hov iz no si ma, s na po me nom da bi broj i uhap si la, a po tom su pred ta da ni ka sa ci o ni sud Sr bi je, kad od lu nu la pre ci zni je mo gao da se opre {wim Op {tin skim su dom u Srem ~i po ulo `e nom van red nom prav de li je di no na auk ci ji. U sva kom skoj Mi tro vi ci osu |e ni na uslov nom le ku. slu ~a ju, Sud je Stan ku Kr sti }u ne za tvor ske ka zne. Sam po jas je, Ape la ci o ni sud u No vom Sa du opre de lio od {te tu u iz no su ko ji pak, do de qen na ~u va we Mu ze ju je, na i me, uva `io Kr sti }e vu `al je ekvi va lent za tri de se tak pro Sre ma.

P

Po ~et kom 2002. go di ne Mu zej Sre ma je gar ni tu ru po slao u pre sto ni cu Na rod nom mu ze ju ko ji ga je tra `io ra di kon zer va ci je, ali i ka ko bi bi le iz ra |e ne dve ko pi je, ko je bi po tom bi le iz lo `e ne u Srem skoj Mi tro vi ci, od no sno Be o gra du. Po jas je tre ba lo da bu de vra }en ku }i do kra ja ma ja iste go di ne, ali se to ni je de si lo ni na red na tri le ta.

Ko na~ no je u no vem bru 2005, ta da {wi mi ni star kul tu re Dra gan Ko ja di no vi}, do neo re {e we da se avar ski po jas „ima ~u va ti” u tre zo ru Na rod nog mu ze ja, uz obra zlo `e - Kulturno-istorijska vrednost pojasa je neprocewiva we da Mu zej Sre ma ne ma za to po treb ne uslo ve. Srem ci he o lo {ki pe riod u svo joj na ci o pu tu je” u Be o grad, od tog po du su, na rav no, pod ne li tu `bu Vr nal noj ba {ti ni ima po ne ko li hva ta na kra ju ni je bi lo ni {ta. hov nom su du Sr bi je, ko ji je ko ko pred me ta ko ji su za i sta ve o ma – Ko pi ja avar skog po ja sa ne po re pre zen ta tiv ni: ka da je re~ o sto ji! A ni je iz ra |e na za to {to i na~ no 2007. go di ne na lo `io da pra i sto ri je to su fi gu re iz Le ko pi ja zah te va ve li ka ma te ri jal se avar ski po jas vra ti Srem skoj pen skog Vi ra, za pe riod ka sne na sred stva, ko ja su ne ko li ko pu Mi tro vi ci. Ar he o log dr Iva na an ti ke je to gla va Kon stan ti na ta tra `e na od nad le `nog Mi ni Po po vi} iz Ar he o lo {kog in sti tu ta SA NU, autor mo no gra Ve li kog iz Ni {a, a za pe riod star stva kul tu re, ali pa ra ni je fi je „Zlat ni avar ski po jas iz avar ske do mi na ci je, to je upra vo bi lo – ob ja {wa va dr Po po vi}. oko li ne Si mi ju ma“, u raz go vo ru zlat ni po jas.

U sva kom slu ~a ju, dok je zlat za na{ list is ti ~e da je to, pre – Naj ve }i broj srod nih na la za ni avar ski po jas bio u Na rod nom sve ga, pred met ogrom ne kul tur je sa te ri to ri je da na {we Ma mu ze ju u Be o gra du, oba vqe na je no i sto rij ske vred no sti, mi mo |ar ske, jer je to bio cen tar avar we go va kon so li da ci ja i kon zer ~i we ni ce da je iz ra |en od zla ta, ske, da to ta ko ka `em, „dr `a ve“. va ci ja. Mu zej Sre ma da nas ga ~u jer to je u ovom slu ~a ju za i sta u Jer oni dr `a vu u da na {wem smi va u naj be zbed ni jem dr `av nom dru gom pla nu. Sa sta vqen od 11 slu ni su ima li, bu du }i da su bi tre zo ru, a sva kog me se ca ga obi kop ~i, on, po we nim re ~i ma, li no mad sko ple me – ob ja {wa va la ze we go vi stru~ wa ci da bi pred sta vqa je dan od naj ra ni jih dr Iva na Po po vi}. oba vi li kon tro lu uslo va ~u va po ja sa tog ran ga, ko ji su pre sve Ne iz ve sno je, me |u tim, kad }e wa, {to im je i za da tak po od lu ga in sig ni je-ozna ke do sto jan gra |a ni ima ti mo gu} nost da vi de ci Ko mi si je ko ja je tu in sti tu stva, a u ovom slu ~a ju je re~ o naj bar ko pi ju avar skog po ja sa, jer, ci ju oba ve za la na bri gu i ~u va we vi {em do sto jan stvu. ma da je ide ja o wi ho voj iz ra di i o ovom ne pro ce wi vom kul tur noNi je zgo reg pod se ti ti na to da bi la je dan od po vo da da ori gi nal isto rij skom na la zu.

Sr bi ja za sva ki isto rij ski- ar iz Mi tro vi ce pri vre me no „ot n Jaska Jakovqevi}

o vo dom 150 go di na Srp skog na rod nog po zo ri {ta re kao nam je da su od go vor no sa ~i wen re per to ar i ve li ka ne sre }a sa re no vi ra wem zgra de glav na obe le` ja ju bi le ja.

I u lo {im uslo vi ma upra va je gle da o ci ma po nu di la ono {to ovi za slu `u ju, ne pod le `u }i stra {nim uti ca ji ma ko ji do vo de do ono ga {to u naj go rem tu ma ~e wu na zi va mo „za ba va za na rod”.

Ta ko go vo ri te a tro log mr Mi ro slav Ra do wi}, ve li kan grad ske i dr `av ne po zo ri {ne sce ne, s ko jim smo di ja log za po ~e li opa skom o ni skom mo ra lu u srp skom dru {tvu. Na na {e „tu smo ma lo tan ki”, od go vo rio je sa „pre tan ki”, a mi smo ga pr vo pi ta li da li je po {te no i vred no tru da upi ra ti pr stom u qu de i po ja ve za ko je oprav da no sma tra mo da su kri vi za ga {e we eti~ no sti u sva ko dnev nom `i vo tu?

– Je ste, ako zna mo.

Ni sam ni kad bio za iz no {e we mi {qe wa o qu di ma i po ja va ma, a da pre to ga ni sam imao ne ga tiv ne ili po zi tiv ne po ka za te qe. Go vo ri ti na pa met – to po sta je rav no naj go roj vr sti tra ~a. Mi smo svet ko ji vo li re kla-ka za la. l Smem li na pi sa ti da ti qu di i po ja ve, ova ko ili ona ko – vla da ju?

– Ka ko da ne, s pu nim pra vom. Od go vor ni su. Ko ~e sti to `e li da pri |e ovoj te mi, vr lo do bro zna o ko me i ~e mu pri ~a mo. l Ima mo pu no pa met nih...

– Na `a lost ve o ma po vu ~e nih. l ... ko je ne ka si la za ko ~i i u}ut ka?

– Ve li ki deo ono ga {to se u vre me Bro za zva lo „po {te na in te li gen ci ja” stao je na stra nu dru {tve nih, dr `av nih, qud skih, i ko na~ no, eti~ kih pro me na na

P

nedeqa10.april2011.

c m y

dnevnik

INTERVJU NEDEQE

7

MI RO SLAV RA DO WI], TE A TRO LOG

Ma ske ni ka da ni su pa le bo qe. Mi slim da se ta pre |a is ta wi la i da je do {lo do, ne bih re kao apa ti je, ali u sva kom slu ~a ju do raz o ~a ra wa i da se otu da ve li ki broj mu drih pri dru `io oni ma ko ji su se umi ri li, ne za do voq ni i raz o ~a ra ni. Po put re ke po nor ni ce oti ~u u ze mqu,

– Ni je. To je po vla ~e we u se be i to je naj go ra va ri jan ta, od mah po sle di za wa ru ku. l Zar ih zlo ne }e sa ~ek ti gde god se po vu kli – pa i u wi ma sa mi ma?

– Tu ima ve li ke fi lo zof ske isti ne. Ako ne ma te iskre, udar ne igle ko ja }e za pa li ti ka pi slu, on da ~e mu stva ra la {tvo, `i vot, ~e mu te `i ti?

Svi ima mo hte wa i gra ni ce ko je `e li mo po sti }i, ali ako to ga ne ma, on da je to go re od bi ti sa wa. l ^e sto ka `e mo da je li kvi di ra ni pre mi jer bio ta ka pi sla. Ka ko bez we ga?

– Ne bih to ozna ~a vao ime nom i pre zi me nom, ra di je bih upo te bio re~ po ja va, bez ob zi ra da li je to li~ nost, pro gram ili okol nost. Ne {to {to nu di ili na slu }u je iz laz iz si tu a ci je u ko joj smo, a ko ja si gur no ni je ono u {ta smo ve ro va li i {ta smo o~e ki va li. l ... i ne zo ve se No vak \o ko vi}?

– Si gur no, ma da ve o ma po {tu jem ono {to ra di. Ne mo `e mo Sr bi ju sve sti pod je fo to: B. Lu ~i} dan re ket. ali du bo ko ve ru jem, jer sam ne iz l Ose }a te li se kao glu mac u ne kom lo {em ko ma le ~i vi op ti mi sta, da }e na ne du? kom kra ju iz te ze mqe iza }i.

– Svi mi igra mo ne ke ulo ge l Ve ru je te u ci klu se, kao u svo ji `i vo ti ma, a ako ih na {a go {}a Mir ja na Ka ra no igra mo i u tu |im, on da je ta vi}? ulo ga jo{ zah tev ni ja i tra `i – Ve ru jem, ali ne u kon cen pun an ga `man da bi to za jed ni tri~ ne, ne go one ko ji pro iz i la {tvo uob li ~i li i ostva ri li. ze je dan iz dru gog. Kao spi ra la. l Da li se na {a in te li gen l Na {ta vam li ~i pred sta va zva na stvar nost? ci ja pre da la?

– To je ja ko bli sko Be ke tu.

Te a tar ap sur da, ako se `i vot mo `e sve sti na jed nu mo gu }u de fi ni ci ju, ali sva ka ko je ste sa stav ni deo ono ga {to mi `i vi mo. Jed no od naj ve }ih za do voq sta va je po de li ti ne {to do bro i le po sa dra gim qu di ma, sa mim tim i dr `a vom. l Ret ko se po sta vqa pi ta we od go vor no sti gra |a na za po lo `aj u kom se na la zi mo?

– Ne da smo ma lo do go vor ni, ne go JE SMO od go vor ni – pre ma se bi. Ko li ko pu ta sam se bi po sta vim pi ta we, „{ta ja mo gu da ura dim„ – da iza |em na Trg slo bo de i ka `em „oni su |u brad„, i on da mi pri |e ~o vek u pla vom i ja po sta nem kr pa. Ni sam je di ni, na sre }u ima dru gih, pa ose }am ne sre }u, tu gu, ili `a lost, a na ne ki na ~in olak {a we, {to smo do zvo li li da nas uvu ku u tu cr nu ru pu. l Za {to se u Sr bi ji tvr do gla vost is ti ~e kao sim pa ti~ na ma na, a za pra vo pre }ut na vr li na ?

– Na{ inat, mi }e mo ovo... Ne mo `e te gla vom kroz zid, mo ra mo ima ti mu dro sti. Da to ga ni je bi lo, mi no ta ur na Kri tu ne bi ni ka da bio ubi jen. Ima iz la za iz la vi rin ta. l Ari jad ni no klup ko je op ti mi zam ili..?

– U`a sna je, neo pro sti va gre {ka dru {tva i dr `a ve {to {ko lu je mo ar mi je iz van red nih stru~ wa ka ko ji od la ze, sa ve li kom skep som da se ne }e vra ti ti.

To je ono {to me ne bo li. Ja ko. l Srp ski Te ze ji se o~i gled no pi ta ju ko ju ko rist ima ju od ubi ja wa mi no ta u ra?

– Vra ti li bi se oslo bo |e ni pri ti ska, gla di. Zar to ni je do voq no za ne ki bu du }i plan? l Je ste, uko li ko po sto ji sprem nost na `r tvu...

– Te {ko mi je da go vo rim o to me, jer bih mo rao da `i vim wi hov `i vo te. Stu den ti ge ne ra ci je du go ~e ka ju na po sao i ni su ade kvat no pri me }e ni, pri -

hva }e ni, a sa mim tim ni na gra |e ni. l Da sam ni hi li sta, re kao bih da nam te a tar ne tre ba i imao bih do bru ar gu men ta ci ju?

– Kon tra pi ta we: {ta }e nam kwi ge? Za {to pra vi mo ur ba ni sti~ ke pla no ve, ~e mu ~i {}e we Ju `ne Mo ra ve, ~e mu po sta vqa ti se bi ci qe ve?! Ve ru jem da ve li ki deo po pu la ci je ipak ni su ti ko ji se ose }a ju iz gu bqe ni. l Pi tam jer mi SNP iz gle da kao si ro ma {ni |ak od li ka{, kom ni ko iz raz re da ni je do {ao na ro |en dan?

– Do |u. Mo `da ne ba{ ob u ~e ni po po sled woj mo di, ali tu su.

Do |u ~ak i oni ne zva ni. Ako ni zbog ~e ga dru gog, da vi de zbog ~e ga su ovi dru gi bo qi.

l [ta nam je pre bi ja we glu ma ca Po zo ri {ta mla dih re klo?

– Te {ko mi je da go vo rim o to me, jer je to po zo ri {te na ~i jem sam ~e lu bio du go. Ni sam ni ka da sa znao su {ti nu iz nu tra.

Ako je isti na da su vra ta bi la za kqu ~a na, da je po li ci ja us pe la da do |e do glu ma ca, a da ovi bu du pre tu ~e ni, to je mo glo u~i ni ti sa mo o~aj no vre me u ko me smo bi li i iz ko ga ve ru jem da je smo iza {li, ali ni sam si gu ran da smo spra li svu {tro ku sa se be. l Ka ko vi di te za plet na kon {ek spi ri jan ske ka mu fla `e na pred wa ka?

– Uvek se se tim otr ca ne flo sku le „ma sku su pa le„. Ni kad ni su pa le, ni ti }e! Ne ba vim se

S ve rom u sno ve, si tu a ci je i vre me na Pret hod ni gost „in ter vjua ne de qe” biv {i gra do na ~el nik No vog Sa da Jo van De ja no vi} pi ta o je na ne vi |e no Mi ro sla va Ra do wi }a do kle }e mo i}i sta za ma ne sa ve sno sti?

– Sve dok se ne bu de mo do zva li se bi. To je do sta te {ko. Sva ko u se bi mo ra ima ti do voq no ve re u ostva re we svo jih sno va, `e qe ne si tu ci je i `e qe nog vre me na, i on da te `i ti to me. Na rav no, uz vr lo vi sok ste pen eti ke i eti~ no sti. l Po sto je ~u va ri va tre iz ne ha ta?

– Da. [to se ti ~e po zo ri {ta – ja to ose }am. Da li je iz ne ha ta ne znam, ali iz ra do zna lo sti sva ka ko. Iz `e qe da se vi di ili pro na |e ne ko bo qi. l Da li pa met nu gla vu ma we bo li pra zan sto mak?

– Ma we bo li, zbog to ga {to je u sta wu da se ob ra du je i bo li on da ka da je su o ~e na sa stra {nim te ma ma. Kad iza |e te iz po zo ri {ta, pa ima te uti sak da vas je ne ko uda rio pe sni com me |u o~i ili sto mak i on da bi ste naj ra di je }u ta li do ku }e i tek su tra raz mi {qa li o mi sli ma ko je su vam po nu |e ne. One vas osve ste i pri la go de, ne ~i ne }i stu a ci ju ni ma lo sve tli jom.

po li ti kom, ali ako po gle da te li te ra tu ru, ma ske su uvek ~i ni le zlo i uvek se tra gi~ no za vr {a va ka da ma ska po be di ~o ve ka. l [ta je ma ska srp ske po li ti~ ke eli te?

– Mi slim da po sto ji ti ha vla da vi na iz sen ke. Ako o to me raz mi {qam, on da me je di no aso ci ra na kru pan ka pi tal, jer mi smo sa da u pe ri o du li be ral nog ka pi ta li zma, a ta mo je iz gle da do zvo qe no sve. l [ta smo do bi li za uz vrat od vla sti ko joj smo po klo ni li za bo rav?

– Da li smo ga pro da li svi, ne ve ru jem, ali da do go vo ra i pri ja te qe va wa iz in te re sa ima, to je o~i gled no. n Igor Mihaqevi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

K

Vr {i mo ma le po prav ke sve ta

ad ho }u ma lo da se od mo rim od 37-go di {weg mr ~e wa har ti je za ovu mo ju enorm no vi so ku no vi nar sku pla tu i jo{ enorm ni je no vin ske i kwi `ev ne ho no ra re, ja – sa mo da bih ste kao pre gled si tu a ci je na te re nu – sed nem pa se na ~i tam svih no vi na, i na {ih i tu |ih i pra vo li nij skih i ne pri ja teq skih, i ozbiq nih i stu di o znih pa sve do onih hu mo ri sti~ kih, sa ti ri~ nih za kar ne va li za ci ju stvar no sti.

Pa sad ova ko u ozbiq nim go di na ma, u ko ji ma bi se na ne kom ozbiq ni jem me stu ~ak i ne ka mu drost mo gla o~e ki va ti, jed na ko ~i tam ka ko se mo je mla |e ko le ge, pre pu ne na bu ja lih pro le} nih `i vot nih so ko va, sve jed na ko, a ne mi li ce i ne {te di mi ce, vre |a ju i mr ze, pot ka zu ju i ob ra ~u na va ju, vi dim tu `an ka ko sa svih stra na se va ju uvre de, psov ke i de nun ci ra wa i naj de li kat ni jih po ro di~ nih stva ri i si tu a ci ja.

Pro bao sam da se ute {im onom ~u ve nom za blu dom da to li ka mr `wa naj vi {e tru je ba{ mr zi te qe, a po sle ~i tam da ba{ naj ve }i zli kov ci do hva te i 90-tu...

Eto, onaj Sta qi nov pre mi jer i pot pi snik so vjet skog pak ta sa Nem ci ma Vja ~e slav Mo lo tov umro je ne gde kad i otax bi na mo ja, da kle pret kraj pro {log ve ka!

Bio sam pro sto fra pi ran, jer sam sve vre me mi slio da je sa ovog sve ta oti {ao ne gde kad i Sta qin, da kle 1953, ~ak i pre mog ro |e wa. Ne da se to ni otro va ti, a ono {to te ne ubi je – to te ja ~a.

Pa se se tim i jed ne sta re pri ~e iz kwi `ev ne ba {ti ne se ver no a me ri~ kih, ~i ni mi se ba{ ^i ro ki In di ja na ca, ko ja o tom istom ka zu je: Je dan sta ri ^i ro ki pri ~ao je, na i me, svom unu ku o bor bi ko ja se od vi ja u sva kom ~o ve ku. I do slov ce re kao ma lom In di jan cu: – Si ne moj, bit ka ko ja se od vi ja unu tar nas je ste bit ka dva vu ka. Je dan je Zlo: tu su bes, za vist, qu bo mo ra, tu ga, `a qe we, po hle pa, aro gan ci ja, sa mo sa `a qe we, kri vi ca, in fe ri or nost, la `i, la `ni po nos, nad mo} nost i ego. Dru gi je do bro: tu su ra dost, mir, qu bav, na da, iskre nost, po ni znost, bri `nost, dar `qi vost, ose }aj nost, ve li ko du {nost, isti na, sa o se }aj nost i ve ra.

Unuk je raz mi slio o ono me {to je ~uo, pa je svog de du upi tao: – A ko ji vuk po be |u je?

Sta ri ^i ro ki mu od go vo ri: – Onaj ko jeg hra ni{.

Ka ko, da kle, po pra vi ti ta kav svet? Ja ve} ~e ti ri de ce ni je, ba{ kao i svi sve {te ni ci i be sed ni ci, kao i svi u~i te qi, na stav ni ci i pro fe so ri, mi slim da na vi zit-kar ti sva kog no vi na ra tre ba da sto ji po nu -

da iz ovog da na {weg, „gor weg“ na slo va: „Vr {i mo ma le po prav ke sve ta“, bez ob zi ra {to je gla gol „vr {i ti“ u no vi nar stvu za bra wen od vaj ka da. I to ni sam smi slio ja, ne go fran cu ski eci klo pe di sti, sred wo e vrop ski fi lo zo fi i na{ Do si tej, ko ji ni su ve ro va li da }e le po ta, ne go ba{ ra zum i na u ka, spa si ti svet. To su, pre sve ga ovog stra {nog, zna le i mo je uva `e ne sta ri je ko le ge, bi va lo je po no vi na ma i isto ri je, i ge o gra fi je, i po zna va wa pri ro de i dru {tva. Zna li smo, pi sa li i go vo ri li, sve o na {im to plim, „to pli~ kim“ do li na ma i o su ro vim pla ni na ma su rim, o pla vom Ja dra nu i slo ve na~ kim Ka ra van ka ma, o ma ke don skim je ze ri ma i srp skim ma na sti ri ma, o pr voj na {oj pre sto ni ci Kra gu jev cu, il o car skom Pri zren-gra du, o \er da pu i we go vim elek tri~ nim vo do pa di ma, kao i o Jaj cu i o Pli vi, a po sle i o sla po vi ma Kr ke... Sve dok se ni smo po za kop ~a va li i u}u ta li, pri ta ji li i po gu {i li, pa vam i ov de, u va {em le pom No vom Sa du, na sva ko hi qa di to spo mi wa we Ro di }a i Mer ka to ra, Ide je i Tem pa, ne ko {a pa tom i go to vo stid no pro zbo ri: Iri {ki ve nac.

A ja se za ta kvog uhva tim ko za slam ku spa sa, taj ka kav je lud i ko li ko je za stra nio, jo{ }e mu i po zo ri {te na um pa sti, jo{ }e i Ma ti cu spo me nu ti. Sa mo ne ona ko ka ko se i da nas spo me nu Kru {e vac, ^a ~ak, Su bo ti ca ili Kra gu je vac, al ma hom za to {to je ta mo ne ko ubio ta {tu se ki rom, ili i `e nu i de cu, pa se bi pre su dio, ov de je bio ze mqo tres, on de su fa kul tet ske di plo me naj jef ti ni je, a ta mo go re je dan mi ni star po za ni ma wu or to ped dr `i u vla sni {tvu po la gra da.

I mo je po zo ri {te ka ko }e opet pre u ze ti ra di ka li, pa }e bi ti {ta da se gle da, ako ni {ta dru go – bar }e mo tu }i glum ce po uli ci, lo mi ti im ru ke, no ge, vra to ve, a ne kog }e mo i obe si ti. Ili bar pro te ra ti, kao sve one Hr va te iz Sre ma 1991, ko je [e {e qa, To ma, Vu ~i} i Ma ja Goj ko vi} uop {te ni su pro te ra li, ne go ste vi to, ka kvi ste zlu ra di, po gre {no za pam ti li.

E ta ko mi, dra gi mo ji ~i ta o ci, sa sa mo ma lo ar hi ve i do ku me na ta, ali i sa do sta pa `we (i je da), sa me mo ri jom zlo pam ti la, vr {i mo ma kar ma le po prav ke sve ta, vr {i mo ih po ku }a ma, na uli ca ma i u na {im re dak ci ja ma, ula zi mo u va {e `i vo te pre ko tra fi ka, ili na gaj tan, na struj no ko lo kroz ko je vam ra dio svi ra i te le vi zor sve tlu ca. A uve li smo i pa tro na `ne se stre za ne gu po va {im et no-ku }a ma – to su one ku }e bez stru je, vo de i gra ja wa jer ni ste ima li lo ve za ra ~u ne. n \or |e Ran deq

nedeqa10.april2011.

a otva ra wu No vo sad skih mu zi~ kih sve ~a no sti su tra }e u Si na go gi sa or ke strom „Kre me ra ta Bal ti ka” na stu pi ti ~u ve ni Fa zil Saj, tur ski kom po zi tor i pi ja ni sta, ko jeg je fran cu ski „Fi ga ro” ve} svr stao u red „ve li kih umet ni ka 21. ve ka”.

Iako je tek pre ma {io ~e tr de se tu, bi o gra fi ja mu je ve} pre bo ga ta ne sa mo na stu pi ma sa vo de }im svet skim an sam bli ma, od Wu jor {ke fil har mo ni je do Be~ kog sim fo nij skog or ke stra i Fil har mo ni je Bi-Bi-Si ja, ve} su i we go ve kom po zi ci je, po put Dru gog kla vir skog kon cer ta „Put svi le”, me |u naj i zvo |e ni jim sa vre me nim ostva re wi ma. Uz to, ve o ma je us pe {an i u iz le ti ma van okvi ra kla si ke, pa je ta ko tra `en autor film ske mu zi ke, a Svet ski xez kvar tet, ko ji je osno vao 2000. go di ne, ova ci ja ma je is pra }en u Pa ri zu, Mon pe qeu, Mon treu, Is tan bu lu...

Ipak, ka ko sam pri zna je, pu no mu zna ~e i na stu pi ko je pri re |u je u ma lim sre di na ma di qem rod ne Tur skoj, gde ni ka da pre to ga ni su odr `a ni kon cer ti kla si~ ne mu zi ke. „Na stu pi ti u Be ~u, u ’Mu zi kve raj nu’, ima svo ju isto rij sku te `i nu, jer tu je svi rao i, re ci mo, je dan Be to ven. Ali svi ra ju }i za de cu i is to~ noj Ana do li ji, de cu ko ja pr vi put ~u ju Mo car ta, tru de }i se da ih za in te re su je te, ose }a te ka ko ste pre u ze li na se be jed nu va `nu mi si ju”, pri po ve da Fa zil Saj, na po mi wu }i da su upra vo ti tur ski, bal kan ski ko re ni, bez ob zi ra na ~i we ni cu da je jo{ kao ti nej xer oti {ao u Ne ma~ ku, iz u zet no va `ni u we go vom kom po zi tor skom ra du.

N

[ O R O M

S

a {ta li qu di u ne ka biv {a vre me na da se pop nu na Me sec i da ot pu tu ju da le ko, ~ak u va ro{. Me sec je na vek bio go re, vi so ko a grad je bio bli zu sa mo na an zi skar ti. Tu raz gled ni cu su na {i dr `a li za de nu tu za sta klo u kre den cu. Sva se ve} is kri vi la, li ~i la je sa stra ne na onaj mla di Me sec, naj ve }u mu ku svih ko ji su hte li da se na we ga pop nu. U to do ba je je dan od osnov nih ala ta za pa or {ag bio va gov. Ko mu ni sti su mu do da li ~e ki} i pre kr sti li ga u srp.

Vaq da je to bi lo je di no kr {te we o ko jem se on dak sme lo di va ni ti.

Zna lo se kol ko je va gov o{tar i ce lu zi mu se nuz pe} di va ni lo o oni ma {to su se s wi me ro va {i li je se nas, dok su se kli kur zo vi nu.

Na vek se zna lo ko u kom {i lu ku ima naj du `e mer de vi ne, ako ko me us tre ba da se di god u vr ~ak pop ne.

Zna lo se i ko ji maj stor ih je na pra vio. Je di no se ni je zna lo kol ko ta kvih tre ba spo ji ti do Me se ca i bil one iz dr `a le na sre di ni, da se ne po kr ja ju. Maj sto ra ni su sme li da pi ta ju, bio je ve li ka za gu la i sa mo je }u to i de qo dr vo. Ako bi i ka zo da je ka dar da na pra vi, mo ra da bi ta ke mer de vi ne zdra vo mlo go ko {ta le, di su na ma tol ki nov ci.

U~i te qa ni ko ni je smeo da pi ta za sa vet i da iz ve de ra ~un do Me se ca, oma bi znao kol ko oni ne zna ju, bi lo bi i pac ki i }u {ki.

Kad je bi lo le po ve dro ve ~e, gle da li ga sa {o ra ma to ri qu du i di va ni li {ta se to na we mu vi di.

De ~ur li ja su na vek vi dla sa mo ne ke mu zge, ko da je mu sav Me sec. Ka `e je dan sta ri ji ~o vek, da je we mu de da pri po ve dao da su kad god dav no dva bra ta za ra ti la i da je je dan di go ru ku na dru gog. On da su oba dvo ji cu na sli ka li na Me se cu, da svi vi de ka kvi su i {ta su ura di li.

Za `mu ri te mal ko i za gle daj te se u one fle ke na Me se cu, mo `da }e te

M

E K S K L U Z I V N O

FA ZIL SAJ, KOM PO ZI TOR I PI JA NI STA

Bal kan ski put svi le

 Na da ju li se sa vre me ni stva ra o ci da }e wi ho ve kom po zi ci je do sti }i po pu lar nost de la, mo `da ne Mo car ta ili Be to ve na, ali bar Stra vin skog? Ili ne ma ju tu ilu zi ju?

– Za i sta ni je bit no ve ru ju li da na {wi kom po zi to ri da }e jed nog da na bi ti ce we ni po put Be to ve na ili Stra vin skog. Be to ven ili Mo cart, u svo je vre me, ni su mo gli zna ti ka kvo }e po {to va we ste }i wi hov rad to kom ve ko va. Ilu zor no je da mla di stva ra o ci o to me raz mi {qa ju.

 Da li ra di je sa mi iz vo di te svo ja de la ili vas vi {e ra du je ka da kom po zi ci ju po sve ti te umet ni ku s ko jim ste sa ra |i va li ili ko me se di vi te?

– Mo ji pr vi ra do vi bi li su is kqu ~i vo po sve }e ni kla vi ru, ili bar pred vi |e ni za kla vir sko iz vo |e we. Ka da sam po ~eo da kom po nu jem, sam sam i iz vo dio svo ja de la. Pre ~e ti ri go di ne, sa Vi o lin skim kon cer tom „1001 no} u ha re mu”, po ~eo sam da pi {em de la ko ja ni su ukqu ~i va la kla vir. Sad u`i vam u kom po -

no va wu za raz ne in stru men te, jer pra vo je za do voq stvo slu {a ti dru ge umet ni ke ka ko iz vo de mo ja de la – po put kon cer ta za tru bu, gu da~kog kvar te ta, ili, naj no vi jeg, kvin te ta dr ve nih du va~kih in stru me na ta.

Ose }aj da vas sma tra ju ozbiq nim kom po zi to rom, da mo je kom po zi ci je iz vo de ra zni umet ni ci {i rom sve ta, pre di van je i za i sta me ~i ni sre}nim.  Da li vam se de {a va lo da se, slu {a ju }i iz vo |e we ne kog svog de la, iz ner vi ra te, uz ko men tar: joj, ne, ja to ni sam ta ko za mi slio?

– Sre }om, ni je mi se de si lo da pri su stvu jem pre mi je ri ne ke svo je kom po zi ci je s ose }a jem „pot pu no su po gre {no shva ti li” u sto ma ku.

Pred nost ko ju ima ju `i vi kom po zi to ri je {to, i pre sa me pre mi je re, mo gu sa iz vo |a ~i ma da ra de na kom po zi ci ja ma i ana li zi ra ju ih, ~i me se uglav nom iz be ga va ju po gre {na tu ma ~e wa.  Da li se be vi {e vi di te kao iz vo |a ~a i kom po zi to ra umet ni~ ke mu zi ke ili yeza?

– Ve o ma vo lim xez, ali ni sam xez pi ja ni sta, a ka mo li xez kom po zi tor. Ali za jed nog sa vre me nog kom po zi to ra ve o ma je zna ~aj no te meq no po zna va we i raz li ~i tih mu zi~kih `an ro va. Me ne za ni ma ju i pop,

i elek tron ska mu zi ka, i tra di ci o nal na mu zi ka Tur ske, ali i In di je, Ja pa na... Ipak, se be pre vas hod no do `i vqa vam kao iz vo |a ~a i kom po zi to ra kla si ke.  A da li ste ika da ose ti li `e qu da, re ci mo, na „Vem bli ju” svi ra te sa Po lom Ma kart ni jem, Eri kom Klep to nom i Fi lom Ko lin som?

– U Iz mi ru je moj ora to ri jum „Na zim” iz ve den na otvo re nom ko {ar ka {kom te re nu pred 10.000 slu {a la ca. Uti caj ve li ke pu bli ke je, na rav no, ogro man, ali, gle da no uop {te no, aku sti ka sport skih igra li {ta ne ide ba{ uz di na mi ku kla si ke... A {to se ti ~e even tu al ne svir ke sa rok zve zda ma, na rav no da sve za vi si od kon kret nog pro jek ta.  Am ba sa dor ste in ter kul tur nog di ja lo ga EU. Ima li taj di ja log bu du} nost u ovom sve tu to li ko pu nom ne ra zu me va wa, mr `we i su ko ba?

– ^vr sto ve ru jem da }e mo, upr kos tre nut nim i ra ni jim kon flik ti ma, iza zva nim zbog po li ti ke, naf te, nov ca, re li gi je... jed nog da na shva ti ti da smo svi deo istog qud skog dru {tva ko ji `i vi na is toj pla ne ti u is toj ga lak si ji. Ali ni je do bro to {to je na ~in na ko ji `i vi mo po stao ve o ma ne pri ro dan. n Mi ro slav Sta ji}

B O R O M

Naj si gur ni ja krat ko ro~ na prog no za je bi la ona ma ga re }a. Kad ma ga rac po~ ne da wa ~e, ona ko ~e sto i du go, ima da bu de ki {e. To su svi zna li i po {to va li

dnevnik

c m y

8

i vi vi de ti ka ko je dan ~o vek di `e ru ku na dru go ga. Sad zna te i da su bi li i bra }a. Po sle su iz u me li ko smo na u te i taj di van je dav no za bo ra vqen. Za bo ra vqe na su i ona pu to va wa u go ste, na sa ra ne, u sva to ve il po no ve ci pe le, u va ro{.

Kad su pla ni ra li pu to va we, ti na {i sta ri, vo di li su ra ~u na i ka kvo }e vre me bi ti. Ni je bi lo on dak ni te le vi zi je, ni no vi na, ni ra di ja.

Mu zi ka je svi ra la u bir cu zu, tv dnev nik je bio uve ~e na {o ru, kad na rod do spe i po se da ju na klu pu.

On dak sva ko re fe ri {e {ta je ~uo i {ta ima no vo. Ve sti da na i sen za ci je je pre no si la lo kal na ala pa ~a, bi la je br `a, gle da ni ja i slu {a ni ja od mno gih da na {wih elek tron skih me di ja. Zna li su ti pa met ni qu di ko jih vi {e odav no ne ma, pro {o im vek, pu no i o vre me nu. Kad bu de cr ve no ne bo, bi }e su tra ve tra, kad se iz ba bi nog bu xa ka na o bla ~i bi }e sa la u ka, kad su obla ci ko da ih de ca cr ta ju, ne bri ni, ne }e pa da ti. Ako je ba ba Jul ku `i ga lo u le |i ma i bo le le je no ge, bi }e pro me na vre me na. Naj si gur ni ja krat ko ro~ na prog no za je bi la ona ma ga re }a. Kad ma ga rac po~ ne da wa ~e, ona ko ~e sto i du go, ima da bu de ki {e. To su svi zna li i po {to va li.

E, al ni ko se ni je ba vio pro ble ma ti kom za {to ma ga rac pred ki {u wa ~e. Tek mno go go di na ka sni je, od mog ve li kog pri ja te qa, ko ji se u na u- ke dao, sa znao sam isti nu. Ka zo mi je Ba ta da ma ga rac pred ki {u wa ~e {to ga svr be u{i. Ima i qu di ko je svr be u{i kad se me wa pri ti sak i kad je vre me na ki {u, pa ne wa ~u. Da, al qu di po ~e {u u{i, la ko je wi ma. Ma gar ci ne umu da po ~e {u u{i i za to wa ~u. Ume sto da ~e {ka ju, oni wa ~u, sve dok ih ne pro |e mu ka, ma kar i od ga la me. I bu de ki {e.

Kad pa da, ne pu tu je se, to je ne kad bi lo pra vi lo. Ni je bi lo tog po sla ko ji na go di nu da na ni su mo gli da od lo `e, `i ve lo se la ga no, ko {to je i vre me te klo u to do ba. Se tih se bli za na ca iz ^or ta no va ca. U to vre me ni je bi lo ni ka kve mo to ri zo va ne ve ze a ni as falt nog pu ta od ^or ta no va ca do No vog Sa da. Pa jin sta ri ji brat se ro dio u ^or ta nov ci ma i on dak je bi la ne ka kom pli ka ci ja pa su po ro di qu, Pa ji nu ma ter, spa ko va li u ko la, upre gli ko we i ajd ~a skom za No vi Sad. Pa ja se ro dio u Ba~ koj, dva na est sa ti ka sni je. Oba dvo ji ca su qu de ska re. I sa ta kvim pre vo zom su sti za li qu di kud su na u mi li i na vre me.

Da nas bi svi da oma stig nu, a jo{ ni su ni kre nu li.

­Ode voz Kad se kre ta lo na put, u go ste, na vek se i{lo pr vim av to bu zom, pr vim vo zom, pr vim {i no bu som, ko je {ta imo bli zu i ko je ku da na u- mio. Svi ti pr vi su po la zi li jo{ dok je po mra ~i na. Val da im je to osta la na vi ka jo{ od ko la i ko wa, da se kre ne za la da, dok ne ugre je sun ce. Znao se red vo `we i on se ni je me wo ko ovi mo der ni, te je dan s pro le }a, je dan le ti a je dan zi mi, te mr daj sat na pred, vra }aj ska zaq ke una trag... Pr vi je po la zio u pet za ju tra i to se zna lo. Al ni kad ni smo sa zna li, kad je ve} bio red vo `we i kad su ga {o fe ri i ma {i no vo |e po {to va li, {to se na sta ni cu do la zi lo ba rem sat vre me na ra ni je.

Na vek je oprav da we bi lo da ne ode voz il da ne za ka sne na av to buz. On da svi ura ne, do te ra ju se za put, po pa ku ju tor be, na spu vla {u vo de da ima ju za put, ako ko me bu de mu ka i

ajd na sta ni cu. Glu vo do ba, oni sre} ni ji {to ni su tog da na pu to va li, jo{ su spa va li i ni bri ge ih ni je bi lo, da ne za ka sne. Od ku }e do sta ni ce se `u ri lo, iako je bi lo vre me na na pre tek, al za sva ki slu ~aj, da ne za ka sni ko god. Voz ne ~e ka ni kog. Av to bu zu jo{ i mo{ mah nu ti, sta }e. Al voz kad za pi {ti i kre ne, jok. Za pi {ti i ode. @e le zni~ ka sta ni ca je ima la ~e ka o ni ce s klu pa ma, le pe dr ve ne klu pe, ugla i sa ne od se de wa i ~e ka wa vo zo va ko ji po la ze na vre me.

Ni kad kod ku }e de ~ur li ja ni je ta ko slat ko spa va la, ko na tim klu pa ma, onih sat vre me na do po la ska vo za.

Av to bu zi su bi ra li di }e sto ja ti, mo glo im se, kad ni su i{li po {i na ma, ne go kud su ’te li. On dak iza be ru da sto je prid ka fa nom. Bir ta {i su bi li vred ni pa otvo re bir cuz dok jo{ ni kog ne ma. U bir ti ji i kod ber be ra se u to do ba sve ~u lo i

zna lo {ta je ko na u mio. Zna li su bir ta {i ko je re {io da ide na put, ta man su tol ko sto li ca i ski nu li sa sto lo va, da svi mo gu da sed nu dok ~e ka ju av to buz i maj sto ra da kre ne, na vre me, na rav no. Osta le sto li ce, ona ko pre vr nu te na sto lo vi ma jo{ od si no}, od faj ron ta, zdra vo su bo le o~i de ~ur li ji. Ko da su ska zaq ke na sa tu, ne po me ra ju se i kao da pra te to vre me do po la ska ko je ni kad da pro |e.

Drem ka la de ~ur li ja za ka fa skim sto lo vi ma, ko da su po la ga li pri prav ni~ ki za po sle, kad od ra stu i pre te ra ju, pa za dre ma ju u bir cu zu. Drem ka we se na sta vqa lo i kad po~ ne pu to va we, pu to va lo se klaj-klaj, tek to je bi lo mi li na.

Kad se ve} uve li ko raz da ni, kad sta ne voz il kad {o fer uga si mo tor i otvo ri vra ta i drek ne ime me sta u ko je je do te ro av to buz, pro -

bu de se de ~ur li ja, iz gu `va nih obra za od spa va wa u kri lu il na tor bi s po zdra vi ma za rod bi nu, zbu we na di su to sad stu gli. Ona ko po lu bud ne do ~e ka ju ih ro |a ci i ~im za ko ra ~e ko rak na sta ni ci, oma wih po~ nu da qu be, sve pu ca. S ma to ri ma }e se iz qu bi ti ka sni je, pr vo de set mi nu ta da iz qu be de cu i da se ~u de ka ko su na ra sli od la ne, ko iz vo de da ra stu, je dva su ih po zna li. Tu |a de ca naj br `e ra stu.

E, kad de ~ur li ja ve} po~ nu da se mi go qe i kad vi {e ni na ro di teq ske sig na le „}u ti i tr pi“ ne re a gu ju, pre sta ne i qu bqe we, sad su slo bod ni dok ne stig nu ku }i kod rod bi ne. Ta mo opet iz po ~et ka, svi ima da ih qu be i svi }e da se ~u de ka ko su na ra sli. On da de ~ur li ja kri {om spu {ta ju ~ak {i re, da se ne vi di ba{ da su tol ko kra }e i da su ba{ tol ko iz ra sli od la ne, da se ne ka ko od bra ne od rod bi ne. Ono za

asta lom ne ka ko i pro |e, tu ih ve} ma we fa le, vi {e fa le tet ko vo vi no i ra ki ju, ko ba si ce i {un ku. De cu }e fa li ti po sle, kad se iz di va ne {ta ima no vo i ko je umro od la ne do sad, ka ko ser mi ja na pre du je, {ta su se po no vi li i ka ko je ro di lo, ko je na pra vio ne ki cir kus i kad evo ci ra ju uspo me ne ka ko su se la ne go sti li.

Do |e i pr vo ve ~e, go ste na me ste u lad nu so bu, za lo `i li su jo{ ju ~e, da im bu de to plo. Te lad ne so be se ne zo vu xa ba ta ko, da su za lo `i li i pre ne de qu da na, opet bi bi lo lad no. On da tu| kre vet, ni je ko onaj kod ku }e, dru ga ~i je mi ri {i, je dva de ~ur li ja za spi. Jo{ ako je pu na ku }a de ce, on dak ih po re |a ju po pre ko po kre ve tu, da svi sta nu i da le po spa va ju, po kri ju ih i na sta ve di van dok ima ga sa u lam pi. Ma lo, ma lo, pa ne ko ka `e za de ~ur li ju „ej, ala u`u va ju, gle daj i’ sa mo“. Pe ti-{e sti dan se ve} svi na vi kli i odo ma }i li, al je pro {lo ono „sva kog go sta za tri da na do sta“ i vre me je da se pla ni ra po vra tak. Kad bu de de se ti dan, vra }a ju se go sti ku }i, ima ju ma to ri jo{ ~e tirpet da na da se spre me za po vra tak. Sva ki dan pi ta ju kad ide voz il av to buz i sva ki put iza be ru onaj pr vi, ju tar wi, da stig nu ku }i na vre me.

I kad kre nu iz go sti ju, do |u na sta ni cu bar sat vre me na ra ni je, da ne za ka sne. Zna li su jo{ od la ne da i ovi {to iz go sti ju te ra ju na trag, kre }u sa sta ni ce na vre me, red vo `we se po {to vo.

U to do ba je sat vi sio o lan cu, imo je po klo pac i dr `a li su ga u po seb nom xe pu, sa mo za sat {i ve nom. Va di li su ga sa mo kad tre ba i kad do |e vre me da se zna kol ko ima sa ti. Sva ki ~as ni ko ni je gle do na sat, svi su gle da li svo ja po sla i ni ko ni je je dva ~e ko da sve pro |e i da bu de lep {e. Ni ko sem de ce, oni su je dva ~e ka li da se vra te dru ga ri ma, kr pe wa ~a ma i pra} ka ma. Za to se i di va ni lo od u vek, ra du ju se ko ma la de ca. Al se ni ko ni je se tio da, mo `da, za ona pu to va wa to i ni je va `i lo. Ne ka, iz dr `a lo je da red go di {we, la ko je wi ma bi lo. Sre }a {to ni su ima li mo to re, da jur ca ju sva ki dan, li mu zi ne da ju re no }u kroz cr ve no, sat na ru ki, dva na te le fo ni ma, je dan u li mu zi ni a ni je dan na lan cu. Lan ce no se oko vra ta a sa to ve dr `e ko je ku da i sva ki ~as gle da ju kol ko je, ko da se tr ka ju s vre me nom. Krat ka im je no} za u`i va we a br zo pro |e i dan za spa va we. Ej, ala de ca u`i va ju, gle daj i’ sa mo. Vo zo ve smo uki nu li odav no, ne va `i vi {e ono „ode voz“! n Bo ra Oti}

TRI DE SE TI

Naj k No vog

wi ga uti sa ka obi~ no se tra `i n kra ju po se te re sto ra nu, ali m smo je otvo ri li na sa mom do la sk u no vo sad ski „Se ~uan“. Do Du nav ske 1 gde se na la zi, iz sva kog de la voj vo |an sk pre sto ni ce sti `e se za naj vi {e po la sa t ali po se tom „Se ~u a nu”, u stva ri naj br ` sti `e te – do Ki ne. Sli~ no gla si i jed n re ~e ni ca iz ve} po me nu te kwi ge, is pi s ne re ~i ma hva le i le pim `e qa ma na sr skom, en gle skom, ru skom, ki ne skom... Po ru ke su osta vqa li „obi~ ni” go sti, ali i mno ge po zna te li~ no sti: pe va ~i, glum ci, sli ka ri, po li ti ~a ri, di plo ma te...

Iz sva kog kut ka pla ne te.

Otvo ren je ovaj kult ni no vo sad ski re sto ran pre ta~ no tri de ce ni je po vo dom Svet skog pr ven stva u sto nom te ni su, ka ko bi ~la no vi se lek ci je i di plo mat ski pred stav ni ci NR Ki ne mo gli da u`i va ju u svo joj ku hi wi, ali i da bi se ~u an sku ku hu wu mo gli da is tra `u ju i ov da {wi qu bi te qi do brog za lo ga ja. O at mos fe ri tih pr vih me se ci go vo ri nam {ef sa le ili, bo qe re }i, we gov do ma }in, jer je U s tu od po ~et ka, go spo din Ste vo Pu ha ~a: – Bio je iza zov pro nik nu ti u taj ne, na vi ke i obi ~a je ki ne ske ku hi we, „ukra sti“ zna we od ki ne skih maj sto ra, pre ne ti ih na naj bo qi na ~in na {im qu di ma ko ji su ki ne sku ku hi wu iz jed na ~a va li sa {ta pi }i ma, ri `om i pat kom. Iza zov je bio i sve ove go di ne odr `a ti zna we i kva li tet, a da smo u to me us pe li sve do ~i i tri de se ti ro |en dan – pri po ve da Pu ha ~a.

K

Su pa na kra ju

U ono vre me o ta da za tvo re noj Ki ni ma lo se zna lo. Iz pri vred no-sport ske sa rad we ro di la se St ide ja o re sto ra nu „Se ~uan”, ~i je ime u pre vo du zna ~i „Ze mqa iz o bi qa hr ne“. Ki ne ska pro vin ci ja Se ~uan da je i d ~e ti ri `e tve go di {we a ku hi wa je po v sta ma me sa, vo }u, `i ta ri ca ma i po vr } sli~ na ov da {wem pod ne bqu.

– Se ~u an ska ku hi wa je jed na od ~e ti r osnov ne ku hi we. Po red we, ko ja se de f ni {e kao qu ta, po sto je jo{ i Pe kin {k ku hi wa, ko ja je slat ka sta, za tim [an ga ska, sla na, te Kan ton ska, ko ja je za na ukus eks tra va gant na jer je uglav nom sa ~ wa va ju me sa eg zo ti~ nih `i vo ti wa, ri be po lu pre sna hra na – po ja {wa va na{ sa g vor nik, ko ji je i sam mo rao da uz po mo obi qa li te ra tu re, ali i str pqe wa, na u ~ {to vi {e o ki ne skoj ku hi wi.

O na vi ka ma Ki ne za pri li kom obe da wi ho vim „ma lim taj na ma” u~io je, ka `e, od mi ni stra-pre vo di o ca Vang Ho Jua, ko je za sa mo po la go di ne od lu~ no sa vla da srp ski je zik. Re ci mo, ki ne sku hra nu k rak te ri {u za ~i ni, a upra vo vre me wi h vog do da va wa i ko li ~i na ne kog za ~i na m `e da kre i ra pot pu no no vo je lo na va { tr pe zi. Pat ka se, na pri mer, u Ki ni spr ma na bar 2.000 na ~i na, dok se ov de ugla nom zna sa mo za „pe kin {ku“; su pa se pi na kra ju je la, ~aj pre i u to ku obe da, a sv vre me se pa `qi vo vo di ra ~u na o to me k da se slu `i qu to, ne u tral no, a ka da ki s lo, slat ka sto ili sla no je lo. Pra vi lo je da na sto lu uvek bu de jed no je lo vi {e o bro ja go sti ju za sto lom. Ina ~e, u za vi sn

Fo to: N. Sto ja no vi}

c m y

dnevnik

lad na i hro mat ska, pra {ka sta se pi ja uli~ ne pu sto {i uo~i po zna to po re |e we), dok se raz vla ~io psi ho lo {ko-su ge stiv ni kri raz li va wa emul zi je mra ka, po sled wi mut ni iz di sa ji dnev ne ti~ ni pe riod, Qu bi ca i wen su prug Mi len ko pre `i vqa va li su, s sve tlo sti, pro su te {i ro kim pra vo li nij skim di ja gra mom okom na de te to vom li cu, oslu {ki va li su no }u we go vo di sa we, stre Kr we {e va~ ke ave ni je u Ugri nov ci ma, s po ne kim li me nim go ve dom pe li nad sva kom sum wi vom sen kom. Ovo ga pu ta, ka ko bi smo re kli u gu me nom ko tr qa wu mo no to nom ho ri zon ta lom na tr vo qe nom osu mi no vi na ri, `i vot je bio ja ~i. Ma we pa te ti~ no ot ku ca no, `i vot je {e nim mr va ma bla ta (pro kle tog ugri no va~ kog bla ta), umrt vqe nom, do bio pr vu ~e tvr ti nu igre. Mir ja na Stoj {i} pri ~a mi, obo re nog sko ro pu stom uli com na tom po te zu tra se kroz ge o me trij ski pro fil po gle da s ja go di com ka `i pra sta ko jom kli zi pre ko ven skog si ste ma se la u “be o grad skom Sre mu”, da ni je Qu bi {e Zor ki }a (i we go ve cr be log mi qea pro str tog pre ko tr pe za rij skog sto la s vo} nim aran ne ma~ ke ko ja se uvi ja oko no ga vi ca svog ku} nog qu bim ca), s ko `nom `ma nom, ka ko wen mu {ki ro di teq ni je qu bio rod nu ku }u na }o {ku ka pom kru `nog obo da na vu ~e nom na obr ve i u{i, ko ji u zi da noj ka u Vo ja~ koj uli ci, i da li zbog }o {ka, ka ko je go vo rio, ili zbog tra pi ji svo je be le, tro u gla ste ku }e, s ge o graf skim po re klom na za ba tu, u ma ti ~e pro {lo sti ko ja ga je mo `da pro go ni la u ku }i (o ~e mu ni je {ki qi u avion dok po ni re u sur ~in sko pri sta ni {te, i va vo qi ci go vo rio), ili zbog ne ~eg tre }eg, Mi len ko Stoj {i} ku pio je {e zde ga re tu u }o {ku steg nu tih usa na za vi je nih u bra du. Ni je mu do no vi se te go di ne sa da {wu ku }u u Kr we {e va~ koj uli ci 58 (ko ju je uo~i na. I to je u re du.

Dru gog svet skog ubi ja wa stvo rio ne ki Ra da Mi lu ro vi}), do gra dio Pro du `a vam« Kr we {e va~ kom, ko joj se s tog me sta ne na zi re ni iz je, osve `io far bom i na ci frao slo va~ kom ula mom, na pu nio dvo ri vor ni u{}e, tu ma ram be ton skom ko rom za li ve nom uz pro zo re i ka {ne pan si o ne ko pi ta ri ma (“Otac je uvek dr `ao do bre rad ne ko we, pi je, s pra znom ve ~er wom ho ri zon ta lom iza i is pred se be: pri zor vo leo je ko we...“) i pap ka ri ma, raz mno `io pri pi to mqe ne pti ce, i rav ni ~ar skog te a tra me lan ho li je, ko li ko eg zi sten ci ja li sti~ ki po sve tio se svo joj mi si ji u Ugri nov ci ma: orao je ze mqu, za li vao `e ogo qen i de pre si van, uko ~en i jed no li ~an – re por ter ski na o ko ne nu i qu bio na sled ni ka. U me |u vre me nu se ro di la Qu bin ka. u po tre bqiv! – po vr {in ski (i me te o ro lo {ki) uzev, to li ko iz nu tra, uvek se iz no va uve ra vam pra {i na re }i po kon ti nen tu Sre mu: sa mo {to ~o vek du bqe za gre be u ne ku ka pi ju ili pro zor, eks plo di ra iz var qi ve umrt vqe no sti i fleg ma ti~ no sti {o ra ne ka qud ska dra ma, vri sne mu wa, {ik ne gej zir iz ne ke ka pi je. I otvo ri se pri ~a, bi blij ska pri ~a.

Ku }a je sta rin ska, pred rat na, i ra ci o nal no de fi ni sa na u pro sto ru i vo lu me nu, iz du `e na u di sci pli no va no dvo ri {te ~i sto kao su za, sklad nih pro por ci ja i di men zi ja pri me re nih nor mal nom ~o ve ku, ured na i «uku sno este ti zo va na smi ru ju }im pa ste li ma i raz dra ga nim vaq kom slo va~ ke «ula me. Ne ma sum we, ~i ta se spo qa go lim okom, to je ku }a s ja kim `en skim prin ci pom, ku }a u ko joj se sla vi `i vot i ko ju vo le i po {tu ju oni ko ji u woj `i ve. A ko u woj `i vi? Ne ven ~a ni su pru `ni ci: Mir ja na Stoj {i}, vla sni ca ku }e, ko ju su we ni ro di te qi Mi len ko i Qu bi ca Stoj {i} ku pi li {e zde se tih go di na, une la je u ovaj sa da ve} de se to go di {wi bra~ ni sa vez }er ku Je le nu iz pr vog ne u spe log bra ka, a Bo sa nac Slav ko Ko pa wa, eko nom ski mi grant u Be o gra du od pre tri de set go di na, da nas vo za~ u do ba no va~ koj pe ka ri (“Sva ko ju tro usta jem u tri ~a sa.”), ute me qio je pre {est Mirjana Stoj{i} i Slavko Kopawa Fo to: S. [u {we vi} ipo go di na ovaj srem sko-bo san ski sa vez za jed ni~ kom }er kom Dra ga nom. Pre de set go di na umro je Mir ja nin @e na u so bi is pri ~a la bi nam sve u de ta qe, i to bi bi lo ka lo ri~ otac Mi len ko, i s wi ma da nas pod kro vom `i vi we na maj ka Qu bi ca. no za dra ma tur gi ju ove pri ~e, ali ne bi bi lo do bro za `e nu, za to je Raz go vor za sto lom u tr pe za ri ji, s vo} nim aran `ma nom u kor pi ci osta vi mo da od ma ra, ne otva ra ja mo joj na pr sli ne na sr cu, i pre pu sti na mi qeu, uzi ma dru gi pra vac u mo men tu ka da Mir ja na, mo ti vi sa na mo pri ~u we noj }er ki Mir ja ni. I {ta vi di mo? Vi di mo ko we u ovom pi ta wem, za po ~i we pri ~u o svo jim ro di te qi ma. istom dvo ri {tu, le `e i dre ma ju po sle {ih te na wi vi. I, sa da, za mi Bra~ ni sa vez Mi len ka i Qu bi ce Stoj {i} iz Ugri no va ca, ta da sli mo de cu ka ko se igra ju u bli zi ni (~a vr qa ju, sme ju se), iz ma klu na jo{ pod we go vim ro di teq skim dim wa kom na }o {ku Vo ja~ ke uli ce, tre nu tak nad zo ru ro di te qa, a on da za mi sli mo ma log Mi ro sla va bio je pred o dre |en (ili se, ipak, sa mo ta ko pri ~i wa vao) da bu de jed Stoj {i }a – pre ne go {to }e za mi nut-dva po gi nu ti sa de vet ipo go di na od onih obi~ nih, ne u pa dqi vih, ho ri zon tal nih bra~ nih pri ~a sa na – ka ko se pri bli `a va ko wi ma ko ji dre ma ju, `i vo ti wa ma ko je po srem skog {o ra, ko je se od pi taj Bo ga kad od vi ja ju, naj op {ti je uzev, zna ju to de te, de te iz wi ho vog dvo ri {ta, i ko je ga u dru gim pri li ka pre ma utvr |e noj oko {ta loj {e mi, pre ma na vi ka ma i obi ~a ji ma, pro ma ni ka da na mer no ne bi ozle di le, da se tog da na je dan od ko wa ni je ce du ri i – po iner ci ji `i vo ta, s lo kal nim i in ter nim (in tim nim) tr gao, upla {en, |i pio i usta ju }i iz ba ~e nim ko pi tom ne na mer no za po ro di~ nim va ri je te ti ma. @e na ko ja u ka snim po sle po dnev nim mo ka ~io de te po vra tu. Mi ro slav se stro po {tao, kow se pre pao od men ti ma od ma ra iza za tvo re nih vra ta su sed ne so be, Qu bi ca Stoj stra ha. I – za mi sli mo, sa da, ako je to uop {te mo gu }e, za mi sli mo nok {i}, bo le sna i na pa }e na `e na, s ve li kim is ku stvom smr ti i emo ci te u ko si i ko smi~ ki ur lik Qu bi ce Stoj {i}, ko ja se kao la vi ca ba o nal nih dra ma, lo mo va i po tre sa, mo gla bi o to me mno go da mi is ca na de te, qu bi i su za ma za li va gla vi cu ko ja jo{ di {e. pri ~a. Ali, `e na od ma ra. I pu sti }e mo je da od ma ra. We na }er ka, od “Kow je ko pi tom ozle dio Mi ro sla vqev vrat”, pri ~a mi Mir ja na no sno wi ho va }er ka, Mir ja na Stoj {i}, pre do ~a va mi zglob ne ta~ ke Stoj {i}. “Iz dah nuo je na pu tu do am bu lan te u Ba taj ni ci. Le ka ri to bra~ ne bi o gra fi je i eg zi sten ci jal ne dra me ro di te qa, i ve} to je do zo vu ze ~i ja smrt. Imao je sa mo de vet ipo go di na. Mo ji ro di te qi voq no da se, bar, osve tle i {ti kli ra ju, ako ne i du bin ski i de taq sko ro da su pre svi sli od tu ge. Osta la im je Qu bin ka. Otac je on da no pri bli `e i raz bi stre, frag men ti bi blij ske dra me ko ja je je dan pro dao ko we, ni je vi {e mo gao da ih gle da. Ku }a je po to nu la u mrak, obi~ ni ugri no va~ ki brak, pro jek to van za ho ri zon tal no od ra |i va we sve se sru {i lo. I on da se po sle ne ko li ko go di na ro di la Je li ca. ma tri ce `i vo ta, iz ba ci la iz zglo ba i uka lu pqe ne for me srem ske Sun ce ih je na krat ko opet ogre ja lo. Raz bo le la se sa go di nu ipo da sva ko dne vi ce i, ise kav {i ga ver ti kal nim stru ja ma, traj no ga ba `da na, od ne li su je u bol ni cu u Ba taj ni cu, ne sta lo je stru je i Je li ca je ri la smr }u. Mir ja na Stoj {i} ka `e da su de ca u ono vre me ~e sto do bi la fras. Da li su joj po gre {nu in jek ci ju, ja ku do zu, i krv joj se umi ra la, i u fa sci klu ta kvih op {tih pri li ka sme {ta i smrt se stre pre tvo ri la u pe peo! Ni ka da ni ko ni je od go va rao za smrt mo je se stre i bra ta. Pr vi srp smr ti po ko sio je pr vo ro |e nu ra dost: Sla vi ca je Je li ce. Ta ko su ro di te qi sa hra ni li i ~e tvr to de te. Ja sam se ro di umr la ne po `i vev {i ni me sec da na. Mi len ko i Qu bi ca Sto ji {i}, la se dam de set pr ve. Otac je umro pre de set go di na, imao je dva in mla di par, po sta li su ugri no va~ ka te ma da na, sa zre li su pre ko no fark ta i dva {lo ga, a maj ka Qu bi ca je ov de sa na ma, ima la je {log, }i, ta ko da je ono {to je me |u wi ma za po ~e lo ho ri zon tal no, sa mo od pa la je i po re me tio joj se cen tar za rav no te `u, sad je do bro, sa ~u va se be, spon ta no i – pri rod no, i bez upi ta no sti (nad smi slom `i vo na joj je mo} go vo ra, od ma ra u so bi...” ta), smr }u pr vog de te ta iz me sti lo se u ver ti kal no po qe tra u me i “A {ta je sa va {om ro |e nom se strom Qu bin kom?” taj ne, sum we, bo la, pi ta wa i pre i spi ti va wa, sta we ko je je uz dr ma lo “Do bro je... Ima svo ju po ro di cu”, re ~e Mir ja na Stoj {i} i po gle sa me fun da men te ovog od ta da obe le `e nog bra ka. Dru gi srp smr ti da s osme hom u svog su pru ga Slav ka Ko pa wu. “Se stra je po sre do va la po ko sio je dru go ro |e nu ra dost: Ste vi ca je umro ta ko |e ne po `i vev da se nas dvo je upo zna mo u Be o gra du.” {i ni me sec da na.

Slo bo dan [u {we vi} (fo to re por ter): “Mir ja na, uzmi te ovu ja @e na ko ja od ma ra u su sed noj so bi iza za tvo re nih vra ta, Qu bi ca bu ku i pru `i te je Slav ku... Da, da, ta ko... Hva la. Go to vo!”

Stoj {i}, s dva de ~i ja gro ba iza se be, s dve na pr sli ne u sr cu, po tom Plo vi mo kroz mrak ugri no va~ kom ave ni jom. Bi blij ske pri ~e }u je ro di la Mi ro sla va, de te ute he i, mo `da, po sled we {an se, i sle de te u ka pi ja ma i pro zo ri ma. }ih ~e ti ri ne de qe, du ga~ ke kao ~e ti ri go di ne (do zvo li mo se bi ovo n @eq ko Mar ko vi}

l Beko je marka ma{ine za prawe prqavog ve{a.

NAOPA^KE

Da ni je bi lo ni ma lo la ko na u ~i ti sve taj ne ki ne skih maj sto ra sve do ~i i iz ja va jed nog od Ti to vih ku va ra. Po Ste vi nim re ~i ma, on mu je, pri li kom jed ne maj sto ri je ki ne skog ko le ge, ko ji je od sviw skog me sa, sa mo uz po mo} za ~i na, na pra vio je lo po iz gle du i uku su in den ti~ no {a ra nu, pri znao ka ko „poj ma ne ma o ku va wu“.

Ipak, bi lo je na po ~et ku i „bor be“ za pri do bi ja we No vo sa |a na da do |u u je dan pra vi azij ski am bi jent.

– Od je lov ni ka, pre ko en te ri je ra pa do mu zi ke, sve je bi lo do tan ~i na pre ne to iz ori gi nal nog okru `e wa. Ar hi tek ta Mla den Mom ~i lo vi} pu to vao je {est pu ta u Ki nu ne bi li do ~a rao am bi jent Se ~u a na.

I us peo je: lu ste ri ma, lam pi o ni ma, skulp tu ra ma od te ra ko te, uz dig nu tim se pa re i- ma, ro ta ci o nim sto lo vi ma, asu ra ma, vi tra `i ma, gra vu ra ma pan di stvo rio je je dan auten ti ~an, pri ja tan i van vre men ski en te ri jer. Sve to je na po ~et ku bi lo ~ud no No vo sa |a ni ma. Zva li su da se ras pi tu ju {ta mi to slu `i mo u ki ne skom re sto ra nu.

Pi ta li su da li }e mo ra ti da je du {ta pi }i ma i sli~ no. Za zi ra li su, a i mi smo po ~e li da pa ni ~i mo sva ki put ka da bi za zvo -

l Kad ma~ka nije kod ku}e, Mi{ko kolo vodi.

Ne po ver qi ve La le

l Vlada igra beka.

zu me va wa iz me |u ku va ra, ko no ba ra i go sti ju, pr vi smo uve li si stem bro je va u je lov ni ku ko ji i da nas ima mo – pri ~a nam do ma }in „Se ~u a na”.

Na na {e pi ta we ko je sve pro {ao kroz re sto ran za ovih 30 go di na, na{ sa go vor nik pr vo za mi {qe no }u ti, a on da ka `e: – Bo qe da ste me pi ta li ko ni je bio u Se ~u a nu, lak {e bih se se tio. Ov de su u`i va li, dru `i li se i ra di li mno gi. Po zna ti i ne po zna ti. Ov de su se de {a va le ve rid be, pro sla ve, ju bi le ju, po slov ni ru~ ko vi... Ne ki su se sva ke go di ne vra }a li i tra `i li ~ak isti sto.

To je ono {to je va `no. Da su svi na {i go sti bi li za do voq ni i da su nam se uvek vra }a li. Obi~ ni qu di gra di li su za jed no s na ma ovaj re sto ran, do bar glas o we mu {i ri li su no vi na ri, re kla mi ra li ga glum ci, pe va ~i, spor ti sti, po li ti ~a ri, di plo ma te... Bi lo bi ne mo gu }e da se se tim svih ali, re ci mo, od no vi na ra tu su do la zi li svi iz ce le biv {e Ju go sla vi je... Go ran Mi li}, Omer Ka ra beg, Mla den De li}, od glu ma ca Qu bi {a Sa mar xi}, Re qa Ba {i}, Mu sta fa Na da re vi}, Mi ra Ba wac, Mir ja na Ka ra no vi}, pa pe va ~i od ko ji su ne ki vr sni po zna va o ci ki ne ske ku hi we, po put Jo si pe Li sac. Bi li su nam i \or |e Ba la {e vi}, Ke mal Ge ki}, Ri ta Kin ka, Rad mi la Ba ko ~e vi}... – na bra ja do ma }in „Se ~u a na”, po ka zu ju }i i fo to gra fi je.

Za vr lo krat ko vre me re sto ran je po stao ve o ma po znat i van No vog Sa da. Go sti iz, re ci mo, Opa ti je ili Za gre ba, zna li bi da re zer vi {u sto i do dva me se ca una pred. Za vre me Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma ili Ste ri ji nog po zor ja 80-tih go di na pro {log ve ka do bi ti sto bi lo je rav no do bit ku na lu tri ji. Na `a lost, de ve de se te su do ne le ono {to su do ne le, a ka sni je su sti gli i no vi tren do vi i zah te vi, ko ji su ma lo mo di fi ko va li je lov nik i u po nu du uve li po sna i ve ge ta ri ja ska je la. Pu ha ~a ka `e da ga po seb no ra du je ka da se ne ko od mla |ih go sti ju po hva li da su ga ov de ro di te qi do vo di li kad je bio ma li. Mno gi se ~ak se }a ju i ~u ve nih ko la ~a od pi rin ~a sa ~o ko la dom, ne ki pam te i gde su se de li, ne ki pam te po vod...

I mo glo bi se ta ko, li sta ju }i Kwi gu uti ska ki ne skog re sto ra na „Se ~uan“ na pi sa ti jo{ bar tri dest pri ~a o we mu i we go vim go sti ma. Za to }e mo i za vr {i ti ona ko ka ko smo i po ~e li - uti sci ma: „Ova kav ki ne ski re sto ran ne mo `e se na }i ni u ki ne skoj ~e tvr ti Los An |e le sa. Iz vr sna hra na, a uslu ga... ne nad ma {na“; „^u de sno“; „Na sve tu po sto je sa mo tri do bre stva ri. Pr ve dve ne znam ko je su, a tre }a je – ki ne ska ku hi wa“... n Ve sna Vu ko jev

l Da li su igra~i jednojaj~ani, znaju jahani.

nio te le fon. Put do na {ih qu di na {li smo pre ko ta da {we emi si je „Pro me na da“ na TV NS. Ku va ri Ki ne zi po ka za li su u`i vo {ta i ka ko spre ma ju. Mo glo se vi de ti da se ko ri sti sviw sko, pi le }e, pa ~i je i go ve |e me so, te mor ske i re~ ne ri be, a da je taj na u de taq noj pri pre mi, br zom pr `e wu, za ~i ni ma... On da su nam da li {an su da ih ugo sti mo, a na {e oso bqe qu ba zno ih je upu }i va lo i sa ve to va lo {ta da na ru ~e i {ta se s ~im sla `e. Po sle to ga sve je ne ka ko kre nu lo – pri se }a se Pu ha ~a.

Do bar glas da le ko se ~u je

tevo Puha~a (drugi s leva) pravi je doma}in

a i , i o ji ao ka ho mo {oj re av i je ve ka se e i od no -

Bi blij ska pri ~a iz Ugri no va ca

l Razlika izme|u Mi{a i Mi{ka je u k.

sti od va `no sti go sta, Ki ne zi slu `e od 30 do ~ak 90 vr sta je la ili gan go va, ~i je po slu `e we na ja vqu je zvuk gon ga.

– Za po tre be re sto ra na do {lo je pet vr hun skih ku va ra iz Ki ne ko ji su ob u ~a va li na {ih osam ku va ra. Go di nu i po da na oni su gle da li ka ko to ra de Ki ne zi, ko ji ba{ i ni su hte li sve da ot kri ju, a on da su Ki ne zi wih na di zra li i sa ve to va li na red nih {est me se ci. Zbog lak {eg spo ra -

srcu Dunavske ulice

i r fi ka aj a{ ~i e i go o} ~i

@ I V O T A

Ilija Markovi}

kra }i put od Sa da do Ki ne

ra do vr }u

9

H

I RO\ENDAN KINESKOG RESTORANA „SE^UAN“

na mi ku 16, ke ta, `e, na sa rp -

U P O T R E B A

nedeqa10.april2011.

nedeqa10.april2011.

c m y

10

dnevnik

PEDESET GODINA OD LEGENDARNOG GAGARINOVOG LETA U KOSMOS (2)

Pr vi ~o vek ko ji je vi deo Ze mqu va na e stog apri la 2011. pu ni le tim... U pot pu no sti ve ru jem u sme {ta ju u ta ko zva nu teh no lo {ku se 50 go di na od pr vog ~o ve - teh ni ku. Ali, de si se da i na rav - fo te qu, ko ja je isto vet na sa onom u ko vog le ta u ko smos. Tog da - nom ~o vek pad ne i slo mi vrat. I „Vas to ku”. Pro ve re no je ka ko na da le ke 1961. sa ko smo dro ma Baj - ov de se, iako u to ne ve ru jem, mo `e funk ci o ni {e si stem za ra dio-ve ko nur lan si ran je u or bi tu ko smi~ - ne {to de si ti. Ali, ako se ne {to zu, ven ti la ci ja, ste zni ka i {e vi ... ki brod “Vas tok” ko jim je pi lo ti - do go di, mo lim vas, pr vo te be Va qu - Ska fan der je ta ko pro jek to van da, rao sta ri ji po ru~ nik Ju rij Alek - {a, ne tu guj te. @i vot je `i vot, i u slu ~a ju raz her me ti za ci je ka bi ne, se je vi~ Ga ga rin. Po sle 108 mi nu ta ni ko ne mo `e da ga ran tu je da su tra auto mat ski za tva ra sta kle ni vi zir i jed ne or bi te oko na {e pla ne te na ne }e na stra da ti. Mo lim te, ~u vaj na {le mu i iz spe ci jal nih ba lo na vi si ni od pre ko 300 ki lo me ta ra, na {e de voj ~i ce, vo li ih, kao {to bro da snab de va ko smo na u ta va zdu Ga ga rin se uspe {no vra tio na Ze - ih vo lim ja. Po dig ni ih, ne kao ma - hom. Ako kap su la sle ti na vo du, za mqu. Ovim isto rij skim do ga |a jem, mi ne }e ri, ve} kao pra ve qu de... A hva qu ju }i ska fa ne dru ko ji ko smo vra ta ko smo sa sa {i rom otvo re na svoj `i vot or ga ni zuj pre ma sa ve - na u ta odr `a va na le |i ma mo `e se za ~o ve ka, dok je ime Ga ga ri na uti - sti, ka ko sma tra{ da je naj bo qe. Ne op sta ti do dva na est ~a so va u le de snu to za uv ek u isto ri ju ci vi li za - osta vqem ti ni ka kve oba ve ze, i ne - noj vo di.

Pred iz la zak, ko smo na u te je za u- ci je. „Dnev nik” ot kri va ka ko je iz - mam pra vo da to ra dim. Ovo pi smo po ma lo pod se }a na opro {taj no. sta vio je dan od teh ni ~a ra i cr ve gle dao pr vi sve mir ski let: Je da na e stog apri la sve je bi lo Sam u to ne ve ru jem. Na dam se da nom bo jom is pi su je krup nim slo vi sprem no za isto rij ski do ga |aj. Na ovo pi smo ni ka da ne }e{ vi de ti; ma na wi ho vim {le mo vi ma ko smo dro mu Baj ko nur iz ju tra je ra - po sti deo bih se pred sa mim so bom „SSSR„. Ko smo na u ti su u{li u auto bus ko ji }e ih pre ke ta sa ko smi~ kim bro dom ba ci ti do lan sir ne po sta vqe na na lan sir nu Autobus je zaustavqen.

Gagarin je iza{ao ram pe. Ga ga rin je na ram pu. Pre od la ska na i pomokrio se na predwi to~ak. To }e sme jan, Ti tov se di iza spa va we, Ga ga rin je jed nom postati tradicija „za sre}u” we ga, dok wu ho ve ko le ko le gi osta vio pi smo za ge Ne qu bov i Ni ko la svo ju su pru gu Va len ti nu i jev u uni for ma ma sto je. dve ma le k}e ri, Le nu i Ga qu, od ko je je mla |a ro |e na pre sa - za ovu krat ko traj nu sla bost. Ali, Ne gde na po la pu ta do ram pe, usle mo dva me se ca. Va len ti na Ga ga ri - ako se ne {to de si, ti mo ra{ sve da dio je jo{ je dan za ni mqi vi do ga |aj ko ji }e ka sni je po sta ti tra di ci ja. na, ko ja je ve o ma emo tiv no do `i ve - zna{...”

Dva na e stog apri la, u 5.30 ~a so va Na i me, {to zbog po pi je nog ju tar la we gov od la zak na ko smo drom, ni je zna la da je wen Ju ra oda bran za po mo skov skom vre me nu, ko smo na u - weg ~a ja i so ka za do ru~ kom, {to pr vi ko smi~ ki let. Pi smo joj je ti su pro bu |e ni. Sle di fi skul tu - zbog uz bu |e wa, Ga ga rin je mo rao da uru ~e no mno go go di na ka sni je, ka da ra, pa do ru ~ak. Teh ni ~a ri po ma `u se olak {a. Ka ko je we gov let tre su osta la sa mo se }a wa na Ju ri ja Ga ga ri nu i Ger ma nu Ti to vu, ko ji je bao da tra je vr lo krat ko, ska fan bio du bler ili „pr va re zer va”, da der ni je imao ure |aj za sa ku pqa we Alek se je vi ~a: „...Od lu ~io sam da vam na pi {em na vu ku glo ma znu ko smi~ ku ode }u. uri na. Auto bus je za u sta vqen, Ga ne ko li ko re do va i da po de lim sa Pr vo obla ~e pla ve kom bi ne zo ne sa ga rin je iza {ao i po mo krio se na va ma ra dost i sre }u... Mo `e li se u{i ve nim ce vi ma za ven ti la ci ju, a pred wi to ~ak. Od ta da, za sre }u, ma {ta ti o ve }em? To je isto ri ja, iz nad na ran xa sti ska fan der sa ve - svi mu {ki ko smo na u ti to kom pu ta no va era. Za je dan dan tre bam da po - li kim be lim {le mom. Ko smo na u ta do lan sir ne ram pe oba ve zno na po -

D

(1) Jurij Gagarin i Fidel Kastro (2) ; (3) Ni „Tajm” nije odoleo

in stru men ta „Glo bus”, ko ji u sva la pu ta iz la ze da bi se po mo kri li nu. Ta ko je ne `an oreol oko Ze kom tre nut ku da je po lo `aj le te li na to ~ak auto bu sa, ona ko ka ko je to mqe. Ta ko lep...” ce u od no su na Ze mqu, Ga ga rin pra „... Vo dim be le {ke u brod ski pr vi ura dio Ga ga rin. ti kre ta we „Vas to ka” .

Sti gav {i do ram pe de se ti ne ru - dnev nik. Uzeo sam plan {e tu, ali „Raz mi {qam: sve je nor mal no, ku je po dig nu to da po mog ne pr vom olov ke ne ma, od le te la je ne gde. spu sti }u se ku }i. O~e ku jem ka ta ko smo na u tu da iza |e iz auto bu sa. Sre }om, ka na pom je ve za na. Po vu pul ti ra we. Ta da je od ba ~en po klo Sun ce je nad Baj ko nu rom. Ga ga rin kao sam ka nap i evo je... Uzeo sam pac broj je dan: uda rac, i po klo pac ula zi u lift i sti `e do vr ha ra ke - vo du i hra nu, bez pro ble ma, ni ka vi {e ni je tu. Ma lo sam okre nuo te, na oko tri de set pet me ta ra vi - kvih po te {ko }a ni je bi lo. Ose }a gla vu na go re, i on da - tras - iz ba si ne. In `e we ri, teh ni ~a ri, kon - we bes te `in skog sta wa je de li mi~ ci va we, br zo sam ka ta pul ti ran. struk to ri, ofi ci ri, de `ur ne eki - no neo bi~ no. Na Ze mqi, na vik nu ti pe, po li ti~ ke zva ni ce, svi su ve} na pu sti li ram pu. U pod no` ju ra ke te po sled we pro ve re vr {e ma lo Smrt u MiG-u broj ni teh ni ~a ri. Osta li, ukqu ~u ju }i i pr vog ~o ve ka mi si je Ser ge ja Po sle isto rij skog le ta u ko Ka ra qo va, u pod zem nim su bun ke smos, za vre me ko jeg je, pre sko ~iv ri ma, sto ti wak me ta ra od ra ke te. {i ~in ka pe ta na od mah una pre |en Ga ga rin je u{ao u ka bi nu bro da. u ma jo ra, Ga ga rin je po no vo kre nuo Ka sni je je o ovo me pi sao: „Ula zak u na put oko sve ta, ali ovo ga pu ta ne ka bi nu je pro te kao nor mal no - sve u ko smi~ kom bro du. Po se tio je ne je u re du. Pro ve ra opre me je oba ko li ko de se ti na dr `a va (na `a vqe na uspe {no. To kom pro ve re ve lost, ne i SFRJ), gde su mu pri re |e ni ve li ~an stve ni pri je mi. Kremq ze, pr vo se is po sta vi lo da ja wih ni je `e leo da Ga ga rin vi {e le ti u ko smos a bu du }i da je go di na ma do bro ~u jem, ali oni me ne ne ~u ju. bio van avi ja ci je, na sta vio je sa tre na `nim le to vi ma na avi o ni ma Za tim je sve bi lo u re du... Oose }am dvo se di ma, sa in struk to ri ma, u na me ri da do bi je do zvo lu za sa mo se iz vr sno...” stal ne le to ve. Upra vo za vre me po sled weg tre na `nog le ta pi lo ti Po ziv ni znak Ga ga ri na je bio ra ju }i avi o nom MiG-15 , pod jo{ uvek ne raz ja {we nim okol no sti ma, „Ke dr” (vr sta si bir skog bo ra), Ze 27. mar ta 1968. do {lo je do ne sre }e u ko joj je po gi nuo. Bu du }i da su de mqe „Zar ja” („Zo ra”), a Ka ra qo va ta qi eks per ti ze uzro ka ne sre }e go di na ma skri va ni od jav no sti, po „Zar ja 1”. ~e le su da kru `e raz li ~i te pri ~e o raz lo zi ma po gi bi je: te avion je Ka ra qov: Puls je 61, di sa we 24. uda rio u me te o ro lo {ki ba lon, ni ski obla ci, su dar sa pti ca ma, a ~ak Sve ide nor mal no. se pri ~a lo da je Ga ga rin bio pi jan, {to, na rav no, ne ma ve ze s isti Ga ga rin: Raz u meo. Zna ~i, sr ce nom. Ana li ze su po ka za le da je avion upao u spi ra lu ko ja ga je vo di bi je... la pre ma Ze mqi, i Ga ga rin je tih ne ko li ko kri ti~ nih se kun di po ku Ka ra qov: Sve je nor mal no. Ide {a vao da is pra vi nos. Na `a lost, MiG se za rio u sto let nu bre zo vu pa qe we. {u mu, ne da le ko od gra da Kir `a ~a u Pod mo sko vqu. Ur na sa pe pe lom U tim tre nu ci ma, dva de set mi pr vog ko smo na u ta po hra we na je u zi di na ma Kre mqa. li o na kow skih sna ga, sku pqe nih u mo to re mo} ne ra ke te, po ~e lo je da Ono je pro te klo bez pro ble ma. Iz smo na ka kav-ta kav od re |e ni po lo bqu je pla men oko lan sir ne ram pe. le teo sam sa se di {tem, ak ti vi ran `aj. Ako se di{, le |i ma se osla Ga ga rin: Raz u meo. Ide pa qe we. je pa do bran za sta bi li za ci ju. U se Ka ra qov: Pri prem ni ste pen! ... wa{, a ov de ima{ ta kav ose }aj kao di {ta sam se deo kao u sto li ci, da vi si{ na ka i {e vi ma, u ho ri zon sred wi! ... glav ni! udob no i do bro. Sta bi li za ci o ni tal nom po lo `a ju. Ma lo neo bi~ no, Na glav nom pul tu pod zem nog pa do bran me je okre tao ude sno. Od bun ke ra, ope ra tor Ana to lij Ki ri - ali br zo se na vik ne{, pri la go di{ mah sam ugle dao ve li ku re ku. Pa, lov ta~ no u 9:07 ~a so va po mo skov - i ne ma ni ka kvih ne pri jat nih ose mi slim, ta ko ve li kih re ka ov de ne skom vre me nu, 12. apri la 1961. ude - }a wa...” ma, zna ~i, to je Vol ga. A on da vi Kre }u }i se fan ta sti~ nom br zi sno okre }e ne ve li ki me tal ni dim ne {to po put gra da na jed noj i kqu~. Tlo po drh ta va, ra ke ta je opa - nom od go to vo 8 km/s, ko smi~ ki dru goj oba li... A on da la ga no, da sa na be lim obla kom. Is pod we pla - brod „Vas tok” iz la zi iz Ze mqi ne ni sam ni pri me tio, se di {te se me ni je zi ci li `u pre ma du bo koj, sen ke. U 10.15 brod je iz nad afri~ odvo ji lo i kre nu lo na do le. Po ~eo ogrom noj ru pi za od vod usi ja nih ga - ke oba le, sve je sprem no za mo `da sam spu {ta we osnov nim pa do bra naj kri ti~ ni ji deo mi si je - pa qe we so va iz mo to ra ko ja zja pi is pod nom. Ali, i sa wim, po no vo sam se ko ~e }eg ra ket nog mo to ra, si la zak lan sir ne ram pe ra ke te. kre tao pre ma tim gra do vi ma, pre sa or bi te i spu {ta we na Ze mqu.

Kroz gr mqa vi nu mo to ra od jek ma Vol gi. Vi dim, je dan je na oba li Brod je okre nut na tra {ke, ta ko da nuo je uz bu |e ni glas Ju ri ja Ga ga ri ve }i, dru gi - ne {to ma wi. De sno od je glav ni mo tor u sme ru kre ta wa. na: me ne poq ska fa bri ka. Mno go je U 10.25 ak ti vi ran je ko ~e }i mo PA-JE-HA-QI! („Kre }e mo!”) qu di, ma {i ne, put pro la zi. Sa mo tor. On ra di 40 se kun di. Sve je Ga ga rin je po sle za pi sao: „Ka da {to sam nad le teo put, evo dru ma. nor mal no. su mo to ri po ~e li da ra de pu nom Za tim jed na ja ru ga, iza ja sna gom, iako je {um bio ru ge ku }i ca. Vi dim `e nu. jak, on ni je bio ta ko si Vidi se oblina Zemqe. Oko we, Uh, mi slim, sa da }u da sle lan da bi mi sme tao u tim u ja ru gu. No si me i no ra du. We go va ja ~i na je uz samu povr{inu, ne`no plava boja, si, ni {ta ne mo `e{ da sli~ na onoj u ka bi ni zatim postepeno zatamwewe ura di{. Spu {ta we do bro avi o na. U sva kom slu pro ti ~e. Za tim vi dim da ~a ju, o~e ki vao sam ve }i }u se spu sti ti na uz o ra nu wi vu. „... Na ko mand noj ta bli po ga {e {um. Ta ko je glat ko, la ga no kre nu Pri ze mqio sam se ve o ma me ko. Po na je sva sig na li za ci ja, ukqu ~en je la ra ke ta, da ni sam ni pre me tio krio me je le| ni pa do bran, dok je sa mo je dan nat pis: „Pri pre mi se za wen po la zak.” grud ni sle teo is pred. Sku pio sam ka ta pul ti ra we”. Go lim okom se vi Ka ra qov: Ka ko se ose }a te? ga i ski nuo ran ~e ve. Osmo trim, ~i di ka ko vi si na opa da: ve} se uo~a Ga ga rin: Do bro. Ka ko je kod vas? tav sam, `iv i zdrav...” va ju i objek ti na Ze mqi. Po ~i we Ka ra qov: Sve nor mal no.

Pr vi ~o ve kov ko smi~ ki let za ula zak u gu ste slo je ve at mos fe re.

U 102. se kun di le ta od ba ~en je vr {en je u 10:55 ~a so va. Ju rij Ga ga Lop ta se okre }e ve li kom br zi nom za {tit ni ko nu sni vrh ra ke te. Di rin je pa do bra nom sle teo ne da le ko oko svih osa. Ose }am, po ~i we ko ~e rekt no kroz „Vzor” (op ti~ ki pri od se la Smo lev ka, 25 ki lo me ta ra we, ne ka kav sla bi ’svrab’ stru ji bor ka bi ne) Ga ga rin je po stao pr vi ju go za pad no od gra da En gel sa. kap su lom, je dva pri me tan. Za u zeo ~o vek ko ji je ugle dao Ze mqu! „...Do go di lo se kao u do brom ro sam po lo `aj pred ka ta pul ti ra we, Ga ga rin: Vi dim obla ke nad Ze ma nu: iz ko smo sa sam se vra tio ta ~e kam. Obr ta we la ga no sla bi ...” mqom! Ku mu lu si, vi de se wi ho ve mo gde sam pr vi put u `i vo tu le teo Kap su la bro da „Vas tok” ve li sen ke. Pre le po! Ka kva le po ta! na avi o nu ... Ka da sam se spu stio na kom br zi nom ju ri kroz at mos fe ru, „... Ose tio sam tr zaj bro da, i la ~vr sto tlo, ugle dao sam `e nu sa de pre le }e Sre do ze mqe i Kav kaz i ga no okre ta we”, za be le `io je doc voj ~i com po red jed nog {a re nog te hi ta pre ma pla ni ra nom me stu spu ni je Ju rij Alek se je vi~. „Ze mqa je le ta. Ra do zna lo su me po sma tra le. {ta wa. U tre nut ku naj ve }ih op te po ~e la da se po me ra ule vo, pre ma Kre nuo sam pre ma wi ma. I one su re }e wa, Ga ga rin je imao krat ko go re. Ta da sam ugle dao ho ri zont. kre nu le pre ma me ni, ali, ka ko su traj nu (se kun da-dve) ha lu ci na ci ju Svo vre me sam vo dio re por ta `u. bi le sve bli `e, wi ho vi ko ra ci su da se in stru men ti pred we go vim Zve zde, ne bo, sa vr {e no cr na bo ja bi li sve spo ri ji. Jo{ uvek sam bio o~i ma de for mi {u. Oko we ga vla da ne ba. Zve zde su ne {to sve tli je na u sve tlo na ran xa stom ska fan dru i pa kao, pla me no vi na sta li usled tom cr nom fo nu i wi ho ve kre ta we to ih je ma lo upla {i lo. Ni {ta tre wa pri li kom kre ta wa kap su le je znat no br `e, znat no br `e ... Ve sli~ no ni ka da ra ni je ni su vi de le. kroz at mos fe ru, usi ja va ju spo qa li ~an stven ho ri zont. Vi di se Ski nuo sam {lem i po vi kao: Ja sam {wi omo ta~, one mo gu }a va ju }i ra obli na Ze mqe. Oko we, uz sa mu po va{, va{, so vjet ski, ne boj te se, ne dio-ve zu sa ko smo na u tom. U ka bi ni vr {i nu, ne `no-ne `no pla va bo ja, pla {i te se...” je, me |u tim, svo vre me nor mal na za tim po ste pe no za tam we we, ma lo tem pe ra tu ra od 20 ste pe ni. Pre ko qu bi ~a ste bo je i pre la zak u tam ni n Grujica S. Ivanovi}

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

poseBnA uLoGA vojvoDine

E

Pi{e: Maja Sedlarevi}

vrop ske in te gra ci je Re pu bli ke Sr bi je sva kim svo jim ko ra kom una pred otva ra ju no ve mo gu} no sti sa rad we i po stup nog uvo |e wa evrop skih stan dar da u na {u ze mqu. Mno go pu ta do sa da na gla {a va no je da AP Voj vo di na, zbog svog ge o graf skog po lo `a ja, tra di ci je i na ~i na pri hva ta wa sa vre me nih vred no sti Evro pe, ima po seb no me sto, ulo gu, ali i od go vor nost u pro ce su pri dru `i va wa Sr bi je Evrop skoj uni ji.

Zbog svog bo gat stva raz li ~i to sti ko je se ogle da kroz mul ti kul tu ral nost, mul ti et ni~ nost, mul ti kon fe si o nal nost, ali i vi {e je zi~ nost i po sto ja we in ter kul tu ral no sti, Voj vo di na ima sve ele men te mo der nog evrop skog re gi o na.

Ta ko |e, uko li ko se pro ces pro {i re wa Evrop ske uni je bu de od vi jao o~e ki va nim to kom u sle de }ih ne ko li ko go di na, stvo ri }e se no ve okol no sti u okru `e wu Voj vo di ne, ta ko {to }e se ona sa se ve ra, is to ka i za pa da gra ni ~i ti sa dr `a va ma ~la ni ca ma Evrop ske uni je. Ova kav po lo `aj ne mi nov no }e do ne ti po tre bu {to bo qeg i br `eg pri la go |a va wa. Osim to ga, neo p hod no je na gla si ti da ve} sa da ima mo, pu tem raz li ~i tih ob li ka pre ko gra ni~ ne sa rad we, ve li ku {an su za kon ku ri sa we za sred stva iz raz li ~i tih fon do va EU. Osim tra di ci o nal no do brih od no sa i ve li ke sa rad we sa na {im part ner skim re gi ja ma, pre svih, Istar skom `u pa ni jom, po kra ji nom Ba den-Vir ten berg, [ta jer skom, Fru li-Ve ne ci ja-\u li ja, sve ve }a je sa rad wa sa re gi o ni ma iz su sed nih ze ma qa sa ko ji ma mo `e mo pre ko gra ni~ no da sa ra |u je mo. Na tom fo nu, mo ra ju se iz dvo ji ti tri la te ral ni spo ra zum ko ji su pot pi sa le Voj vo di na, Vu ko var sko-sri jem ska `u pa ni ja i @u pa ni ja Ba~-Ki {kun, za tim spro vo |e we pr vih kon ta ka ta sa @u pa ni jom ^on grad, pa vi {e stru ka sa rad wa sa @u pa ni jom Ka ra{-Se ve rin, ali i po ~e tak sa rad we sa Re pu bli kom Srp skom.

Sve ovo go vo ri u pri log ~i we ni ci da do bro su sed ski od no si, sa rad wa i za jed ni~ ki in te res, bi lo za re {a va we ne kog za jed ni~ kog pro ble ma, bi lo za una pre |e we kva li te ta `i vo ta, mo ra ju i tre ba da bu du ciq svih nas. Sve raz li ke i gra ni ce mo ra ju da se pre mo ste.

Po seb na pri ~a u ko joj i Voj vo di na u~e stvu je je ste i iz ra da Du nav ske stra te gi je i pro je kat ko ji po ve zu je gra do ve i re gi o ne ko ji su na re ci Du nav. Ta ko |e, mno go stru ka re gi o nal na sa rad wa (po li ti ka, pri vre da, sa o bra }aj, in fra struk tu ra, obra zo va we...) ostva re na je u okvi ru evro-re gi je Du nav-Kri{-Mo ri{-Ti sa. Spe ci fi~ nost ove sa rad we je {to se ov de ra di o obla sti ko ja je pri rod no i

ge o graf ski deo jed ne ce li ne, me|u tim raz dvo jen je dr `av nim gra ni ca ma.

U~e {}e u ra du Skup {ti ne evrop skih re gi o na naj bo qi je pri mer ko li ko nam je ~lan stvo u evrop skim in sti tu ci ja ma va `no. Od 2002. go di ne, ka da je Voj vo di na pri mqe na u pu no prav no ~lan stvo, do da nas na {e ak tiv no u~e {}e u ra du AERa ogle da se, pre sve ga u bor bi za ve }e nad le `no sti ko je kao re gion mo `e mo da ima mo. ^lan stvo u Skup {ti ni evrop skih re gi o na, kao naj ve }e aso ci ja ci je re gi o na u Evro pi, pod ra zu me va ve li ke {an se za sa rad wu sa dru gim evrop skim re gi o ni ma, ali i ko ri {}e we svih mo gu} no sti ko je ova kva jed na or ga ni za ci ja pru `a.

Ta ko se Voj vo di na, no vem bra 2008. go di ne, pot pi si va wem Pi sma o pre u zi ma wu oba ve za, zva ni~ no ukqu ~e na u Pro gram Euro di se ja, me |u na rod nu or ga ni za ci ju za po dr {ku mla di ma.

Pro gram Euro di se ja pred sta vqa pro gram raz me ne u okvi ru Skup {ti ne evrop skih re gi o na ( AER ) u ko jem se mla dim qu di ma iz re gi o na ~la no va AER-a pru `a pri li ka da stek nu is ku stvo u sta `i ra wu u tra ja wu od tri do {est me se ci, ko je bi se or ga ni zo va lo u dr `av noj in sti tu ci ji ili pred u ze }u, sa se di {tem u re gi o nu ne kog dru gog ~la nu AER-a.

Na rav no, sve ove ak tiv no sti ni su pro mo ci ja sa mo Voj vo di ne, ve} pred sta vqa ju is kre nu `e qu da se ce loj Re pu bli ci po mog ne u ukqu ~i va wu na ko lo sek ko ji vo di u Evrop sku uni ju.

Ova i ova kva Voj vo di na je ste adut Sr bi je na we nom pu tu u Evro pu. Da nas po mo }i voj vo |an skoj auto no mi ji zna ~i na naj e fi ka sni ji na ~in po mo }i Sr bi ji da pre vla da op te re }e we pro {lo sti i ubr za put evrop skih in te gra ci ja. Ula ga we u auto no mi ju Voj vo di ne je ste ula ga we u evrop sku bu du} nost Sr bi je.

U bu du }oj Evro pi re gi ja Voj vo di na mo `e za u ze ti me sto ko je joj pri pa da i ko je }e we nim gra |an ka ma i gra |a ni ma omo gu }i ti da ostva re svo je po ten ci ja le, a, pre sve ga, `i vot u skla du sa evrop skim stan dar di ma. Za ostva re we tog ci qa Voj vo di ni su po treb ne nad le `no sti ko je }e omo gu }i ti efi ka sno funk ci o ni sa we u okvi ru we nih re al nih po tre ba.

Sa vre me na Evro pa ima do bre na ~i ne da se iz ra ze spe ci fi~ no sti i po tre be re gi ja i is ko ri ste wi ho ve mo gu} no sti.

Iskre no se na dam da }e Sr bi ja u bu du} no sti ko na~ no pri hva ti ti ide ju re gi o- na li za ci je i da }e mo ima ti ne je dan, ve} ce li niz re gi o na. (autor ka je pot pred sed ni ca Skup {ti ne APV i pred sed ni ca Od bo ra za evrop ske in te gra ci je i me |u re gi o nal nu sa rad wu)

Me |u la u re a ti ma je i pro je kat kon zer va ci je osta ta ka drev nog gr~ kog gra da Me se ne

Evrop ska ko mi si ja je u ~e tvr tak, 7. apri la, ob ja vi la spi sak od 27 do bit ni ka na gra de EU za kul tur nu ba {ti nu me |u ko ji ma, na `a lost, ne ma ni kog iz Sr bi je.

U kon ku ren ci ji je, ina ~e, bi lo 140 pro je ka ta iz 31 evrop ske ze mqe. Na gra de }e 10. ju na u Am ster da mu uru ~i ti ko me sar za obra zo va we i kul tu ru An dru la Va si liu i ~u ve ni te nor Pla si do Do min go, pred sed nik or ga ni za ci je Euro pa No stra, ko ja je za jed no, s Evrop skom ko mi si jom, su or ga ni za tor kon kur sa.

Euro pa No stra oku pqa 250 ne vla di nih or ga ni za ci ja, 150 pri dru `e nih or ga ni za ci ja i 1.500 po je di na ca iz vi {e od 50 ze ma qa i za u zi ma se za o~u va we europ ske kul tur ne ba {ti ne. „Kul tur na ba {ti na bi tan je dio na {e kul tur ne ra zno li ko sti i za jed ni~ ke isto ri je; ona ob je di wu je na {u pro {lost, sa da {wost i bu du} nost.

Ona je Evro pu u~i ni la naj ce we ni jom tu ri sti~ kom de sti na ci jom u sve tu i da je ve li ki do pri nos evrop skoj eko no mi ji”, iz ja vi la je An dru la Va si liu.

MI I EU vropska unija }e uskoro objaviti dva poziva za koriE {}ewe pretpristupnih fondova (IPA), u ukupnoj vrednosti 14,85 miliona evra, saop{tila je direktorka Kancelarije

za evropske integracije Milica Delevi}. Projekte iz ta dva poziva institucije }e realizovati po istim pravilima koja va`e i za zemqe EU, {to }e korisnike iz Srbije pripremiti za kori{}ewe strukturnih fondova Unije. Podsetimo, pravo na kori{}ewe IPA fondova imaju neprofitne institucije sa podru~ja cele Srbije. Precizira se da su to dr`avne institucije, lokalne samouprave, javna preduze}a, prosvetne, nau~ne i zdravstvene institucije, privredne komore, nevladine organizacije i regionalne razvojne agencije. U okviru prvog poziva za predloge projekata za sredstva iz IPA programa finansira se 40 projekata, od ~ega 17 u vrednosti ve}oj od 1,8 miliona evra sa partnerima iz Srbije. U okviru drugog poziva odobreno je 26 projekata od ~ega 10 u vrednosti 1,1 milion evra sa partnerima iz Srbije. Tre}i poziv bi}e objavqen u aprilu, a ~etvrti tokom leta.

Z

amenik {efa Delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins ocenio je da predlog zemaqa Zapadnog Balkana da u pretpristupnoj fazi dobijaju vi{e para „veoma logi~an” i da „savr{eno ima smisla”. Podsetimo, u okviru priprema za naredni ciklus IPA za period posle 2013. godine, Srbija i druge zemqe regiona dogovorile su se da zajedno zatra`e izdvajawe ve}ih sredstava u pretpristupnoj fazi, a da im se zauzvrat po

ulasku u EU daju mawa novca. „Verujem da bi to bilo od koristi kandidatima za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Evropska komisija ga trenutno procewuje, a na Evropskom savetu je da donese kona~nu odluku”, rekao je Martins. redsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo P poru~io je da evropska perspektiva Zapadnog Balkana ostaje visoko na dnevnom redu EU. On je, me|utim, ponovio i to da

su zemqe Zapadnog Balkana u razli~itim fazama integracije u EU sa razli~itim kratkoro~nim ciqevima koje `ele da ostvare na putu u Uniju.

Dok je Hrvatska blizu zavr{etka pregovora o ~lanstvu sa EU, Srbija o~ekuje status kandidata, dok u Bosni i Hercegovini politi~ka kriza ozbiqno usporava integraciju, odnosno sprove|ewe neophodnih reformi. U tom smislu su i izjave koje je Barozo dao bile usmerene da podstaknu integraciju, ali i da uka`u na potrebne korake koji se moraju u~initi.

akon objavqivawa negativnog mi{qewa VenecijanN ske komisije o predlo`enim re{ewima za blanko ostavke i raspodelu mandata, radna grupa Skup{tine Srbije do 12.

aprila treba da utvrdi tekst izmena Zakona o izboru narodnih poslanika. Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} najavila je bi taj predlog trebalo da se na|e na dnevnom redu parlamenta krajem aprila ili po~etkom maja. „Su{tina predloga je ne samo klasi~no ukidawe blanko ostavki koje o~igledno nisu sporne me|u poslanicima, ve} i kako }e izgledati izborne liste i kako }e se poslanici birati ubudi}e”, objasnila je predsednica parlamenta.

Gru pa uti caj nih evrop skih po sla ni ka pred lo `i la je da bu yet EU bu de iz me wen ta ko {to bi Uni ja do bi la sa mo stal ne iz vo re fi nan si ra wa kroz uvo |e we po re za na do da tu vred nost i na fi nan sij ske tran sak ci je, kao i eko lo {kog po re za na emi to va we ugqendi ok si da.

Tre nut no, oko tri ~e tvr ti ne bu ye ta se fi nan si ra iz na ci o nal nih do pri no sa dr `a va ~la ni ca, dok je ra ni ja du go go di {wa prak sa bi la da se Uni ja osla wa na sop stve ne re sur se kao {to su, na pri mer, pra vo na pri hod od ca ri na. Kao lek za bes kraj na pre ga wa wa o ni vou tih pri lo ga i kqu ~e vi ma na osno vu ko jih su oni od re |i va ni, po sla ni ci pred la `u uvo |e we jed no pro cent nog po re za na do da tu vred nost ko ji bi se ob ra ~u na vao po vrh od go va ra ju }e sto pe u ze mqa ma ~la ni ca ma i upla }i vao di rekt no na ra ~un EU. Ove pro me ne do ne le bi evrop skom bu ye tu pri de oko 126,5 mi li jar di evra, ali su ze mqe ko je naj vi {e pu ne bu yet, Fran cu ska, Ne ma~ ka i Ve li ka Bri ta ni ja, ve} od ba ci le ide ju o evrop skom po re zu na do da tu vred nost.

Ka ko god, iz ve sno je da }e bur nih ras pra va na tu te mu bi ti i pre ju na, za ka da je za ka zan po ~e tak pre go vo ra o du go ro~ nom bu ye tu (2014-2020). U me |u vre me nu, evrop ske }e se vla de mo ra ti ba vi ti i no vim zaj mo vi ma ko ji ma va qa spa sa va ti evro zo nu, jer je Por tu gal, ko me pre ti ban krot, i zva ni~ no za tra `io od EU po mo} u vi du fi nan sij ske in jek ci je, ko ja bi mo gla te `i ti i ~i ta vih 90 mi li jar di evra

N

e ma bo qe obla sti za raz mno `a va we mi to va, la `i i pod me ta ~i na od sve ta o ko jem zna mo ma lo ili ni {ta. U Sr bi ji, u ko joj pred ra su de ~e sto bi va ju do mi nant ne u od no su na ~i we ni ce, jed na od naj lak {ih me ta je Evrop ska uni ja. Ze mqa u ko joj sko ro svi ima ju pa so{, ali jed no ci fren po sto tak sta nov ni {tva uspe i da vi di da qe od pr ve gra ni ce, ide al na je in ku ba ci ju, ~e sto i bi zar nih mi to va o EU. Ta blo i di, na rav no, u to me igra ju kqu~ nu ulo gu, ma da se i ozbiq ni me di ji po vre me no upe ca ju na taj ma mac.

Iva na \u ri} iz Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je ka `e da ve }i na mi to va o EU na sta ju u Ve li koj Bri ta ni ji, tra di ci o nal no evro skep ti sti~ ki na stro je noj. Na {i ta blo i di pri ~e sa ostr va tek po vre me no pod gre ju i, uz bom ba sti~ ne na slo ve, pla si ra ju neo ba ve {te nom ov da {wem `i vqu.

– Bri tan ci su osni va ~i Evrop ske uni je, ali su i naj ve }i evro skep ti ci. Ta mo {wi li sto vi, po put „Sa na” ili „Taj ma” na ne deq nom ni vou fa bri ku ju tek sto ve za ko je se oba ve zno is po sta vi da su ne ta~ ni, ali ipak uspe va ju da odr `e evro skep ti ci zam kod ~i ta la ca – ka `e \u ri }e va.

U Sr bi ji su ti mi to vi ve} op {te me sto. Qu di se pla {e da }e im bi ti za bra we no da pe ku ra ki ju, da ko qu pra sce o rah me tli-Da nu re pu bli ke i jo{ mno go to ga. Evo pre gle da ne kih od naj bu da la sti jih mi to va o EU, u ko je se na {i pro tiv ni ci evro in te gra ci ja za kli wu kao u iko nu.

ne in for mi sa nog i si ste mat ski iz la ga nog, gra |a ni na. Sve mu di raj, sa mo br qu ne!

Isti na le `i na dru goj stra ni. U EU je sve pod re |e no po tro {a ~u ko ji je sve ti wa i ko jeg {ti te svi, od za ko no dav ca do pro iz vo |a ~a. Stan dar di za pro iz vod wu hra ne i pi }a ve o ma su vi so ki. Po re ~i ma Iva ne \u ri}, za bra na je pot pu na ne i sti na.

– Ni kog ni je bri ga da li }e mo u dvo ri {ti ma kla ti svi we, pe }i ra ki ju, si pa ti u wu me til-al ko ho la da se po tru je mo. Sve nam je to do zvo qe no. Za bra we na je pro da ja. Uko li ko ne ko svo je pro iz vo de `e li i da pro da je, mo ra }e da se dr `i evrop skih stan dar da ko ji su ve o ma stro gi. U pi ta wu je, ipak, zdra vqe po tro {a ~a. Sa da po sle po nov nih slu ~a je va smr ti od me til-al ko ho la u ra ki ji jed nog su bo ti~ kog pro iz vo |a ~a sum wam da ova kva od red ba iko me mo `e da sme ta – ob ja {wa va \u ri }e va.

Mit o oba ve znim igra~ ka ma za pra si }e: Jed na od naj bu da la sti jih iz mi {qo ti na ko ju su na {i ta blo i di od ne kud pre ne li i do so li li, bi la je ona o oba ve zi da uz ga ji va ~i pra si }a mo ra ju da im obez be de gu me ne igra~ ke raz li ~i tih bo ja i ob li ka, jer pra si }i po sta ju de pre siv ni.

Isti na le `i u jed nom is tra `i va wu ko je je po ka za lo da se svi we, zbog ma sov ne pro iz vod we, ga je u ve o ma ne pri rod nim uslo vi ma ko je ukqu ~u ju sa mo be ton sko-me tal ne bok so ve.

Mit o lo {im evrop skim pro iz vo di ma za is to~ no tr `i {te: Ve} du go se pri ~a da su pro iz vo di po zna tih evrop skih pro iz vo |a ~a mno go lo {i ji ako se pra ve za is to~ no tr `i {te, u ~e mu se vi di ne ka vr sta za ve re. Isti na je da za pad ni pro iz vo |a ~i pra ve pro iz vo de za raz li ~i ta tr `i {ta i da ih pri la go |a va ju lo kal nim pra vi li ma. Uko li ko je ne ki de ter xent even tu al no i lo {i ji u srp skoj ver zi ji, to zna ~i da su na {i pro pi si da le ko is pod evrop skih.

Mit o pre glo ma znoj evrop skoj ad mi ni stra ci ji: Je dan od ~e stih ar gu me na ta evro skep ti ka je i da evrop ske in sti tu ci je za po {qa va ju 47.000 qu di u svo jim ad mi ni stra ci ja ma, {to je oma wi grad. Strep wa po sta je ve }a ka da shva ti mo da }e mo i mi usko ro mo ra ti da odva ja mo no vac za tu ar mi ju. Isti na je, me |u tim, da Evrop ska uni ja ima 500 mi li o na sta nov ni ka pa is pa da da 11.000 qu di iz dr `a va jed nog bi ro kra tu. Pri me ra ra di, u No vom Sa du je taj od nos 380 pre ma 1.

Mit o za bra ni svi wo ko qa, pe ~e wa ra ki je..: Ovaj mit za bio je naj du `i i naj o {tri ji trn u sr ce na {eg, po slo vi~ no

Ka ko svo vre me pro vo de u ne pri rod nom okru `e wu, pri me }e no je da po sta ju agre siv ni i da od bi ja ju da je du, {to se ja ko od ra `a va na pri nos. Sto ga je u EU do ne ta ured ba da se u obo re sa pra si }i ma oba ve zno mo ra sta vqa ti sla ma, se no, pi qe vi na i dru gi pri rod ni ma te ri ja li, ka ko bi se ovaj pro blem pre ne bre gao. [a re ne igra~ ke iz mi sli li su evro skep ti ci.

Mit o iz ra bqi va wu: Ne ret ko se mo `e ~u ti da se u EU mo ra ra di ti ne u po re di vo vi {e ne go kod nas, te da su od mo ri u ve }i ni slu ~a je va ve o ma krat ki ili ih ~ak i ne ma.

Na stra nu {to bi kod nas mo ra lo mno go vi {e da se ra di, bez ob zi ra na EU, ali je pot pu na ne i sti na da u Uniji go di {wih od mo ra ili ne ma ili su ve o ma krat ki. Broj ne rad nih da na u Evrop skoj uni ji kre }e se od 14 na Mal ti do 8 u Ho lan di ji. Go di {wi od mo ri tra ju od 20 do 25 rad nih da na, kao i kod nas. Ko je ra dio kod na {ih pri vat ni ka, vi de }e da od mo ri mo gu da bu du ne u po re di vo kra }i u sred Sr bi je. n Petar Klai}

Mitovi i ^iwenice o evropskoj uniji

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

12

dnevnik

nedeqa10.april2011.

SEVAWE REGIONALNIH VARNICA „ZA^INILO” OBELE@AVAWE POLA VEKA NOBELOVE NAGRADE IVE ANDRI]A

Mo sto vi za raz dva ja we ve go di ne na vr {a va se po la ve ka od ka da je Ivo An dri} (1892-1975) do bio No be lo vu na gra du za kwi `ev nost. Do da nas, on je je di ni pi sac me |u ju `no slo ven skim na ro di ma ko me je pri pa lo naj u gled ni je svet sko li te rar no pri zna we. Na kon An dri }e ve smr ti, a po we go voj po sled woj `e qi, iste go di ne je u Be o gra du osno va na Za du `bi na Ive An dri }a, ko ja bri ne o we go voj du hov noj i ma te ri jal noj za o stav {ti ni i sva ke go di ne do de qu je An dri }e vu na gra du za pri po ve da we.

I dru ge kul tur ne, na u~ ne i obra zov ne in sti tu ci je {i rom Sr bi je, obe le `a va ju ovaj zna ~aj ni ju bi lej. Ta ko se po ja vi la i pr va „zvu~ na kwi ga„ iza bra nih An dri }e vih tek sto va, ko ju je za „Slu `be ni gla snik„ pri re dio Ra do van Vu~ ko vi}. A An dri }e va za du `bi na je, iz me |u osta log, pri pre mi la de set te mat skih zbir ki An dri }e vih pri po ve da ka: ~e ti ri su ve} ob ja vqe ne, a osta le }e bi ti me |u ko ri ca ma do kra ja go di ne. U vaj pro je kat su ukqu ~e ni i dru gi iz da va ~i: „Slu `be ni gla snik„, Iz da va~ ki cen tar Ma ti ce srp ske, „De re ta„, „^i go ja„...

Sti gle su u me |u vre me nu ve sti da su An dri }e vi na slo vi pro te klih me se ci ob ja vqe ni pr vi put na ka sti qan skom i ba skij skom je zi ku, a iza {la su i broj na po no vqe na iz da wa u Ita li ji, Nor ve {koj, Tur skoj, Ru mu ni ji, Austri ji, u Di zel dor fu se igra dra ma ti za ci ja ro ma na „Na Dri ni }u pri ja„.

Na `a lost, iz okru `e wa, pre ci zni je iz Hr vat ske, sti `u ve sti dru ge fe le: da }e Ma ti ca hr vat ska i we no Sa ra jev sko ode qe we pre i spi ta ti ~i ji je, za pra vo, Ivo An dri} pi sac - srp ski, hr vat ski, bo san ski ili za jed ni~ ki. ^e li ci tih in sti tu ci ja pri to me ospo ra va ju sva pra va An dri }e voj Za du `bi ni i tvr de da je te sta ment, od no sno „Po sled wa `e qa Ive An dri }a” – fal si fi kat.

Na ja vqu ju }i „bit ku za na sli je |e kwi `ev nog no be lov ca„, ako tre ba i pred me |u na rod nim su do vi -

„Trav ni~ ka hro ni ka„, ~u ve nu „Go spo |i cu„ i sve osta lo, iz u zev mla da la~ kih ra do va.

U pri vat noj pre pi sci je ko ri stio }i ri li cu, bio je pr vi pred sed nik J u g o s l o v e n s k o g udru `e wa pi sa ca i pr vi pot pi snik No vo sad skog kwi `ev no-je zi~ kog do go vo ra, re dov ni ~lan Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti. Ni on da, a ni sa da, ni ko u Sr bi ji ne spo ri we go vo hr vat sko i ka to li~ ko po re klo, we go ve ne ras ki di ve ve ze sa Bo snom, ali i no tor nu ~i we ni cu da je go spo din Ivo An dri} za `i vo ta pre sve ga bio Posledwa `eqa Ive Andri}a – gra |a nin sve ta!

To je na ne ki na ~in i da nas, iako pro sto ri ma, ta ko i u dru gim je po ~i va u Ale ji ve li ka na na No - zi ci ma i kul tu ra ma. Uosta lom, vom gro bqu u Be o gra du. „La gu na„ je, po sle Me |u na rod nog Iza na ja va o po ke ta wu sud skih saj ma kwi ga u Be o gra du, sa op spo ro va ko ji, na vod no, tre ba da {ti la je da je zbir ka „Be o grad utvr de ~i ji je Ivo An dri}, iz - skih pri ~a„ Ive An dri }a bi la gle da da sto je go li ma te ri jal ni me |u naj pro da va ni jim na slo vi ma in te re si. Ve ro vat no i ~i we ni - (upr kos po pla vi li te ra tu re za ca da je pi sca ta kvog ka li bra do - jed no krat nu upo tre bu). bro ima ti u svom na ci o nal nom Iz gle da da su ne ki pre br zo za bra nu. Jer, za ni ma we za we go - za bo ra vi li ko li ko je re ~i (ko je vo de lo ne je wa va, ka ko na eks-ju pret ho de sva kom ra tu), a po tom i `i vo ta po tro {e no na raz gra ni ~a va we na ci o nal nih ata ra. Tom de o bom ni su svi za do voq ni, ali Besmisleni jezik mr`we je da nas svi mo ra ju pri hva ti ti.

Kao i po {to va we autor skih Uprav nik Za du `bi ne Ive An dri }a u Be o gra du, kwi `ev nik pra va, na ro ~i to u bal kan skim Dra gan Dra goj lo vi}, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da je be smi sle no {to ze mqa ma ko je pre ten du ju da po se ovih da na ospo ra va pra vo Za du `bi ne da ras po la `e autor skim sta nu ~la ni ce Evrop ske uni je. pra vi ma je di nog no be lov ca sa ovih pod ru~ ja, po zi va wem na we go [to se ti ~e Ive An dri }a, naj va vu na ci o nal nost i „fal si fi ko van„ te sta ment, jer je to, sa prav `ni je je da se we go ve kwi ge iz ne ta~ ke gle di {ta, pot pu no neo spor no.”Tu `no je i pra va je glu no va ~i ta ju i u Sr bi ji i u BiH i post {to se prav no pi ta we po li ti zu je i uno si se je zik mr `we iz u Hr vat skoj i {i rom sve ta. me |u Sr ba i Hr va ta , u go di ni u ko joj se obe le `a va po la ve ka od A oni ko ji bi da nas da de le Ivu do de le No be lo ve na gra de”, is ta kao je Dra goj lo vi}. On je, iz me |u An dri }a, ni su do bro pro ~i ta li osta log, pod se tio da Za du `bi na Ive An dri }a po sto ji 35 go di na i ono {to je na pi sao, jer we go va li ni ko u Sr bi ji, u biv {im ju go slo ven skim re pu bli ka ma, ni ti u sve te ra tu ra gra di mo sto ve me |u qu tu, ni je do sa da ospo ra vao we no pra vo da ubi re pri hod od autor di ma i na ro di ma, a ne me |e. skih pra va. n Radmila Lotina

go di ne u edi ci ji „Hr vat ski pi sci u BiH u sto kwi ga„ ob ja vi lo i ~e ti ri An dri }e va na slo va, ali bez sa gla sno sti An dri }e ve za du `bi ne. Po ku {aj van sud ske na god be je pro pao, pa je Za du `bi na tu `i la tog iz da va ~a za po vre du autor skih pra va i u pr vom se pe nu glat ko do bi la spor pred su dom u Sa ra je vu 2009. go di ne. Ovih da na se ~e ka is hod `al be Sa ra jev skog ogran ka Ma ti ce hr vat ske.

I dok u BiH tra je spor, iz Za gre ba sti `u na ja ve da }e i Ma ti ca hr vat ska usko ro {tam pa ti ne ke An dri }e ve kwi ge, jer je on „i hr vat ski pi sac”. Iako se ne po ri ~e da se u Sr bi ji „o we go voj za o stav {ti ni bri `qi vo skr be”, u {tam pa nim me di ji ma se po sta vqa pi ta we „~i ja je za du `bi na Ive An dri }a u Be o gra du, u ko joj je mje ri vje rod stoj na in sti tu ci ja za autor ska pra va no be lov ca, je li smi {qe na iz ko ri sto qu bqa, jer se na we zin `i ro ra ~un sqe va ju zna ~aj na ma te ri jal na sred stva od autor skih ho no ra ra...„ Ni ko ovim po vo dom u hr vat skoj jav no sti ni je po me nuo ~i we ni ce da je Ivo An dri} svo jom vo qom `i veo u Be o gra du od za vr {et ka Pr vog svet skog ra ta pa do smr ti, ne ra ~u na ju }i me |u rat nu di plo mat sku slu `bu, da je za vre me Dru gog svet skog ra ta u Be o gra du eka vi com i srp skim je zi kom na pi sao i 1945. go di ne ob ja vio ro ma ne „Na dri ni }u pri ja„,

O

ma, oni se ~ak pi ta ju za {to Za du `bi na, kao „ju go sla ven ska in sti tu ci ja„, ni je na spi sku za suk ce si ju?!

Ni je pr vi put da se ime i de lo Ive An dri }a ~e re ~e, za rad po li ti~ kih, na ci o nal nih, ma te ri jal nih ili dru gih in te re sa. Obe -

le `a va we pe de se to go di {wi ce An dri }e ve No be lo ve na gra de za kwi `ev nost, zlo na mer ni ma je od li~ na pri li ka za skan dal re gi o nal nih raz me ra na bal kan ski na ~in. A ovaj, naj no vi ji slu ~aj, za po ~eo je ka da je Bo san sko ode qe we Ma ti ce hr vat ske pre tri

o ~et kom ovog me se ca, u ko jem se na vr {a va vek i po od po ~et ka Gra |an skog ra ta u SAD, pred sed nik SAD Ba rak Oba ma na ja vio je, sa svim o~e ki va no, da }e 2012. za tra `i ti no vi man dat od gra |a na. Ve} sa ma ~i we ni ca da se je dan Afro a me ri ka nac na la zi u Be loj ku }i, do voq na je za za kqu ~ak da se Ame ri ka dra sti~ no uda qi la od uzro ka naj kr va vi jeg ra ta na svo joj te ri to ri ji, u ko jem je po gi nu lo vi {e od 600.000 qu di. Isti na je, me |u tim, da je Oba ma iza bran za pred sed ni ka tek po la ve ka na kon {to su Za ko nom o gra |an skim pra vi ma kqu~ ni ob li ci ra sne se gre ga ci je sta vqe ni van

P

Japanske vlasti zabranile su ratarima da seju pirina~ na zemqi{tu zaga|enom radioaktivnim materijama iz o{te}ene nuklearne elektrane Fuku{ima. Zabrana se odnosi na zemqi{te zaga|eno cezijumom, koji, ina~e, izaziva zabrinutost po{to se talo`i u organizmu, a smatra se da povi{eni nivoi tog radioaktivnog elemnta predstavqaju rizik za oboqevawe od razli~itih oblika malignih tumora. Zaga|ewe zemqi{ta za sada je utvr|eno na dva mesta oko 40 kilometara od o{te}ene nuklearke. Ina~e, zbog velikog zaga|ewa mora, po~etkom sedmice uvedeno je i ograni~ewe prometa ribe uz zna~ajno poja~anu kontrolu, koja ve} va`i za povr}e i mleko. Iz straha od pove}ane radioaktivnosti, Kina je ju~e zvani~no pro{irila zabranu uvoza hrane, sto~ne hrane i poqoprivrednih proizvoda iz Japana, a sli~an su potez povukle jo{ neke zemqe. Kada je re~ o nama, iz tog dela Azije nam je stizao pasuq i beli luk, ali po re~ima direktorke Agencije za za{titu od jonizuju}ih zra~ewa i nuklearnu sigurnost Mirjane Radenkovi}, nikakve bojazni nema. Ona, naime, napomiwe da Srbija ima veoma dobro uspostavqen sistem kontrole radioaktivnosti roba koje se uvoze, a propisane vrednosti dozvoqene radioaktivnosti u namirnicama stro`e su nego u zemqama Evropske unije...

AMERIKA UO^I 12. APRILA KADA OBELE@AVA VEK I PO

Ra sna ne tr pe qi vost bu ja pod te pi hom za ko na. Ako je re ak ci ja po ~et kom 60-tih go di na 19. ve ka na sna `an po kret za uki da we rop stva bi la se ce si ja ju `nih dr `a va SAD i ~e tvo ro go di {wi rat, vek ka sni je po ku {aj oza ko we wa rav no prav no sti we nih

Krv je potekla u Ju`noj Karolini Uvo dom u Ame ri~ ki gra |an ski rat sma tra se se ce si ja se dam ju `wa~ kih dr `a va i stva ra we Kon fe de ra ci je dr `a va Ame ri ke, 4. mar ta 1861, pre ne go {to je no vo i za bra ni pred sed nik SAD Abra ham Lin koln pre u zeo du `nost. Ar mi ja Kon fe de ra ci je na pa la je 12. apri la iste go di ne Fort Sam ter u Ju `noj Ka ro li ni {to se sma tra zva ni~ nim po ~et kom rat nih dej sta va iz me |u Se ve ra i Ju ga. Rat je u pr vim go di na ma vo |en s pro men qi vom sre }om po obe stra ne, a pre o kret je ozna ~i la ~u ve na bit ka kod Ge tis bur ga 1863. go di ne u ko joj je te {ko po ra `en vr hov ni ko ma dant Kon fe de ra ci je ge ne ral Ro ber Li. Is ko ri stiv {i pre i mu} stvo u qud stvu i na o ru `a wu, Se ver je to kom 1864. pod vo| stvom ge ne ra la Gran ta i [er ma na za u zeo go to vo ~i tav Jug. Sna ge Kon fe de ra ci je pot pi sa le su ka pi tu la ci ju u Se ver noj Vir xi ni ji, 9. apri la 1965. go di ne. U ra tu je po gi nu lo 620.000 voj ni ka i jo{ ne u tvr |en broj ci vi la. Po be da Se ve ra ozna ~i la je kraj rop stva u SAD i pre vlast fe de ral ne vla sti. [est da na po okon ~a wu ra ta, dok je gle dao pred sta vu u Po zo ri {tu Ford u Va {ing to nu, Abra ha ma Lin kol na ubio je glu mac Xon Vilks But.

gra |a na Ame ri ku je gur nuo u vr tlog eks tre mi zma i bru tal nih ubi sta va u iz ved bi Kju Kluks Kla na, jed ne od te ko vi ne Gra |an skog ra ta. Ra sna ne tr pe qi vost eska li ra la je po no vo 2008. iz bo rom Ba ra ka Oba me za 44. ame ri~ kog pred sed ni ka, ovo ga pu ta bez na si qa, ali sa po li ti~ kom re to ri kom ko ja upra vo ras pa qu je naj ni `e stra sti.

Na pu tu do no vog man da ta Oba ma }e se su o ~i ti s pri li~ nim ne za do voq stvom gra |a na na ~i nom na ko ji je vo dio dr `a vu, ali i sa ne ~im {to se u SAD du go sma tra, ba rem u jav nom dis kur su, pot pu no de pla si ra nim – pi ta wem svog po re kla. Na i me, sum wa u to da ni je ro |en na Ha va ji ma, da kle na te ri to ri ji SAD, ve} u Ke ni ji oda kle mu je otac, obi ta va i da nas de lom ame ri~ ke po li ti~ ke sce ne, upr kos uve ra va wi ma i do ka zi ma zva ni~ ni ka da ak tu el ni pred sed nik is pu wa va sve ustav ne pret po stav ke za oba vqa we te du `no sti: jed na od tih je i da je ro |en na te ri to ri ji SAD. Ako tim po vo dom stvo re ni po kret za is te ri va we prav de oko „stvar nog” me sta Oba mi nog ro |e wa ni je do `i veo pu nu sa tis fak ci ju u vi du opo zi va ame ri~ kog pred sed ni ka, za ute hu im je ma kar to {to ne ko li ko sa ve znih dr `a va pla ni ra da za na red ne pred sed ni~ ke iz bo re do ne su za kon ko jim bi se od pred sed ni~ kog kan di da ta tra `i lo da pri lo `i kr {te ni cu. Ari zo na je to, uosta lom, ve} u~i ni la pro {le go di ne.

Ina ~e, je dan od ku ri o zi te ta pred sed ni~ ke kam pa we 2008. bi lo je

upra vo to {to su oba pred sed ni~ ka kan di da ta ro |e na iz van kon ti nen tal nog de la SAD – Oba ma na Ha va ji ma, se na tor Xon Me kejn u ame ri~ koj ba zi u Zo ni Pa nam skog ka na la.

U po dat ke iz Me kej no ve kr {te ni ce, me |u tim, do da nas ni ko ni je po sum wao. Za {to je on da Oba mi na to li ko spor na?

Ra si zam? Te {ko do ka zi vo, po go to vo na su du. Ni je dan po li ti ~ar, ni jed na gru pa, ni je dan po kret me |u Oba mi nim po li ti~ kim pro tiv ni ci ma ne }e se usu di ti da jav no iz go vo ri da je naj ve }i ne do sta tak ame ri~ kog pred sed ni ka - bo ja ko `e. Ali, ni su ni mo ra li, jer sve osta lo {to su mu spo ~i ta va li u kam pa wi, pa i po sle iz bo ra, po kre nu li su kod de la gra |a na ve ro va we da je za sve we go ve ne ga tiv ne pre di spo zi ci je da oba vqa du `nost pred sed ni ka ali i vr hov nog ko ma dan ta voj ske, “kri va” is kqu ~i vo – bo ja ko `e.

Pre ma zva ni~ nim po da ci ma or ga ni za ci ja ko je pra te eks tre mi sti~ ke gru pe u SAD, upra vo je na kon Oba mi nog iz bo ra do {lo do dra ma ti~ nog po ra sta bro ja tih gru pa i zna ~aj nog uve }a va wa ~lan stva. Me |u wi ma je, da ka ko, do sta onih ko ji se de kla ri {u kao „be li su pre ma ti sti”, po put ozlo gla {e nog i do ne kle pre po re |e nog Kju Kluks Kla na i po li ti~ ki uti caj nog Sa ve ta kon zer va tiv nih gra |a na. Isto vre me no, vi {e stru ko se uve }ao broj tzv. pa tri ot skih gru pa iza ko jih se naj ~e {}e kri ju do bro na o ru `a ne mi li ci je, ~i je se ~lan stvo pri pre ma za od bra nu od ame ri~ kih fe de ral nih vla sti ili, {to da

dnevnik

nedeqa10.april2011.

13

TRAGOM MASOVNOG U^E[]A DECE U JASMIN REVOLUCIJAMA NA SEVERU AFRIKE I U AZIJI

Ne vi nost bez za {ti te ade}i nekakvu retrospektivu protesta od nove godine do danas u zemqama na Severu Afrike i Bliskom istoku, ostao sam zate~en konstatacijom da su u gotovo svim revolucijama tipa „jasmin“, od Al`ira, preko Tunisa, Egipta, do Libije, Jemena ili Bahreina, deca va`ni u~esnici. Na slikama koje kru`e svetom u prvom planu prikazani su {iroki osmesi ovih nevinih malih patriota! Pre dvadesetak godina, novinarski poziv me je gurnuo u vrtlog jednog takvog spontanog narodnog bunta protiv rumunskog diktatora Nikolaja ^au{eskua. I tu prvu anitikomunisti~ku revoluciju izvela su deca. Mladi su bili najbrojnije `rtve.

U situacijama kada se prepuni ~a{a narodnog nezadovoqstva i kada `eqa za promenama postane jedina kolektivna misao, roditeqi se ~esto, ne razmi{qaju}i o posledicama, ukqu~e u kolonu protestanata s detetom na ramenima. Istovremeno, izvestan broj radoznale dece na|e se sam,bez znawa roditeqa, na mestima gde ne bi trebalo da budu. A kada do|e do uli~nih borbi izme|u demonstranata i snaga diktatorskog re`ima, deca su ~esto prve `rtve.

Mnoge studije o dru{tvenim previrawima koja su eskalirala u gra|anske ratove pokazuju da ima i zloupotrebe najmla|ih. U nastojawu da se za{tite od brutalnih intervencija vlasti, kolovo|e pu{taju decu i `ene na ~elo kolona, ra~unaju}i na to da eventualno agresivno pona{awe organa reda prema wima koriste kasnije u propagandne svrhe.

Me|unarodne institucije za za{titu prava deteta svake godine organizuju mno{tvo manifestacija, apeluju da nacionalne dr`ave uvrste prava deteta u svoje zakonske kodekse. Od Drugog svetskog rata do danas stalno se pro{iruju i sadr`ajno i broj~ano me|unarodni dokumenti koji zabrawuju svaku zloupotrebu dece. Sve je to sjajno zami{qeno, ali onda bukne narodni bunt ili rat i sve se to zaboravi.

Na`alost, zaboravqaju na za{titu dece i mnogi roditeqi i diktature i reporteri, pa i same me|unarodne institucije zadu`ene za ove probleme. U stvari,

R

obi~no se sete da reaguju prilikom prvog narednog obele`avawa Dana deteta. U Savetu beznednosti i na drugim mestima u UN bilo je sijaset rasprava i stavova o raznim revolucijama, ali se niko nije setio da formuli{e protest zbog u~e{}a dece u uli~nim demonstracijama. A statistika pokazuje da je 90-tih godina pro{log veka samo u ratovima i socijalnim previrawima poginulo dva miliona mali{ana. Jo{ deset miliona devoj~ica i de~aka ostalo

skih poqa; u ratu u Etiopiji deca, sredwo{kolci, u~estvovali su u borbama na granici prema Eritreji; u [ri Lanki mlade „tamil devoj~ice“, odnosno „pti~ice slobode“, trenirane su od strane pobuwenika da postanu samoubice...

Specijalni predstavnik UN za decu u oru`anim konfliktima Lara Otunu tvrdi da vojska i pobuwenici koriste to {to su deca naivna i lako se daju impresionirati, dok wen pomo}nik Moncef Khane podse}a na to da su brojna istra`ivawa pokazala da je de~ja psiha slabija od odraslog ~oveka, te da je stoga mnogo lak{e trenirati dete da uradi stvari koje bi odrastao ~ovek odbio. Is-

Iskazi onih koji su bili nasilno regrutovani su jo{ bolniji: „Imala sam 13 godina kada sam bila kidnapovana u Ruandi i odvedena daleko od ku}e u Kongo.

Vra}ala sam se iz {kole, bilo je oko pet sati popodne kada su me vojnici u vozilima zaustavili i naterali da u|em u kamion gde je bilo jo{ de~aka i devoj~ica, ve}ina izme|u 10 i 12 godina“, ispovedila se devoj~ica iz Ruande koja je pro{la sve strahote afri~kih rati{ta.

Wena, svega koju godinu starija drugarica, bila je kidnapovana u Ugandi. „Zovite me B. Ja sam imala 15 godina kada su me kidnapovali pobuwenici iz ’Armije Bo`jeg otpora’ u Ugandi. Oko deset sati pre podne brala sam paradajz u ba{ti. Odjednom me je okru`ilo 50-ak pobuwenika. Maj-

Sta ti sti ka po ka zu je da je 90-tih go di na pro {log ve ka sa mo u ra to vi ma i so ci jal nim pre vi ra wi ma po gi nu lo dva mi li o na ma li {a na. Jo{ de set mi li o na de voj ~i ca i de ~a ka osta lo je s te {kim psi hi~ kim o{te }e wi ma

je s te{kim psihi~kim o{te}ewima.

Posle oba svetska rata napisane su ~itave studije o `rtvama de~jeg uzrasta. Autori takvih dela su `estoko kritikovali pojave kori{}ewa dece za vojne zadatke, od kurira do bomba{a. Me|utim, svet sporo u~i istorijske lekcije. U 26 zemaqa gde su posledwih decenija vo|eni ratovi, i vladine i oslobodila~ke armije regrutovale su i najmla|e. Ono {to je najgore, te regrutacije su vr{ene nasilno. Broj takve dece dosti`e stotine hiqada. Pomenimo ovde samo nekoliko drasti~nijih slu~ajeva: u Mjanmaru, recimo, deca su regrutovana kao ~ista~i min-

kazi koje su decaborci davali gospo|i Otunnu vrlo jasno govore kako funkcioni{e sistem regrutacije devoj~ica i de~aka za rat.

Ima dece koja su nasilno uzeta za vojne operacije, ali ima i slu~ajeva, recimo u Kamboxi, gde su mali{ani mobilisani uz znawe i pristanak roditeqa. „Bio sam dete vojnik Kamboxanskih vladinih snaga”, ispri~ao je mladi} iz Kamboxe. „Prikqu~io sam se, jer su moji roditeqi bili siroma{ni, nisu imali hrane, a ja nisam i{ao u {kolu.

Siguran sam da }u biti borac najmawe jo{ par godina, jer ako prestanem, ne}u imati posao“... Drugi Kamboxanac, pak, ka`e: „Po~eo sam kao dete vojnik za Crvene Kmere, a sada se borim na strani vladaju}ih snaga. Znam mnoge trinaestogodi{wake koji su se prikqu~ili vojsci“.

ku su mi ubili i naterali me da po|em sa wima. Na pragu ku}e ostali su mla|i brat i dve male sestre. Po{to sam se opirala, po~eli su da me tuku“...

Eksperti UN poku{avaju da utvrde odakle potreba da armije i pobuweni~ki pokreti mobili{u decu za ratne zadatke.Te{ko je tu utvrditi neka pravila. Deca se uzimaju za borce naj~e{}e u dva slu~aja: kada masovno ginu odrasli ili kada revolucionarni pokreti nemaju para za pla}enike, pa uzmaju devoj~ice i de~ake. Decu je lako kidnapovati i naterati ih da izvr{e zadatke.

Oni naj~e{}e nemaju identifikacione papire pa je mawi problem da budu preba~eni iz jednog regiona u drugi.

Eksperti su do{li i do zakqu~ka da savremeno naoru`awe olak{ava ukqi~ivawe dece u ratove. Prose~no oru`je, koje mo`e da ispali 60 metaka za nekoliko sekundi, nekada je te`ilo desetak kilograma. Danas takvo oru`je ne prema{uje tri-~etiri kilograma. Uz to, u mnogim armijama deca

OD PO^ETKA GRA\ANSKOG RATA

ne, za rat protiv nekakve svetske vlade!

Barak Obama se 20. januara 2009. zakleo nad istom onom Biblijom koju je na svojoj inauguraciji 1861. koristio Abraham Linkoln: time je i na simboli~an na~in dokazao privr`enost ideji dru{tvenih promene, koju je pre vek i po najavqivao wegov slavni prethodnik gorqivo napadaju}i ropstvo u SAD. U sasvim druga~ijim politi~kim i dru{tvenim okolnostima, Linkolnova namera izazvala je secesiju i rat, u ciqu odbrane ste~enih ekonomskih pogodnosti koje je robovlasni{tvo donosilo velikim planta`erima na Jugu.

Obamina, pak, politi~ka agenda te{ko mo`e da izazove novu secesiju, ali je i ona do~ekana s interpretacijom koja optu`uje Va{ington i federalne vlasti za nametawe voqe, za uzurpaciju autonomija saveznih dr`ava i wihove tradicionalnih vrednosti, te sloboda gra|ana. Nekad su se na Jugu SAD te tradicionalne vrednosti branile od antirobovlasni~kog i antirasisti~kog pokreta podsticanog iz Va{ingtona, danas, me|utim, po ~itavoj Americi od onih koji se zala`u za kontrolu prodaje i no{ewa li~nog naoru`awa, za ozakowewe istopolnih brako-

va, uvo|ewe obnovqivih izvora energije…

Iako i danas figurira podela na Sever i Jug, u SAD je sada ipak izra`enija podela po ideolo{kim i politi~kim rascepima, na liberalnije i konzervativnije, koji se i daqe glo`e oko toga uzimaju li federalne vlasti vi{e od onog {to Ustav dopu{ta i name}u li tro{kove i pravila koja kreira, bez dodira sa zbiqom i potrebama gra|ana, mala grupa qudi. Afroamerikanci danas, potpuno suprotno polo`aju od pre 150 ali i 100 godina, ima na obe strane i rasa za wih vi{e nije ta~ka solidarnog okupqawa.

Ipak, daleko ispod vrhova politi~kog, ekonomskog, holivudskog i sportskog establi{menta, u kojima Afroamerikanci imaju zapa`eno mesto, `ive mali qudi za koje borba, i posle toliko godina i zakona, jo{ nije okon~ana. Jedna takva borba u Alabami je trajala sve do 2000. godine kada je na referendumu ukinuta 100 godina stara ustavna odredba koja zabrawuje dono{ewe zakona koji legalizuje me|urasni brak. Za ukidawe ove odredbe glasala je jedva polovina svih belih gra|ana te savezne dr`ave!? n Denis Kolunyija

slu`e i kao radna snaga: devoj~ice kuvaju ili nose zalihe, a mogu biti i seksualni partneri odraslim vojnicima.

Zbog takvih i drugih slu~ajeva Konvencija o pravima deteta doneta pre ~etvrt veka dopuwena je Protokolom o zabrani u~e{}a dece u ratnim sukobima i Protokolom o borbi protiv de~je pro-

stitucije i de~je pornografije.

Sva ta dokumenta ratifikovala je velika ve}ina zemaqa sveta.

Ipak, to je samo mrtvo slovo na papiru. Stvarno stawe svesti o neophodnosti za{tite dece najboqe se vidi kada euforija zavlada narodom, kao u slu~aju „jasmin revolucija“. n Petar Tomi}

PUT OKO SVETA

ME DVE DI CA NA ZAD WEM SE DI [TU: Ru ski gra ni ~a ri pri ve li su ~o ve ka ko ji je po ku {ao da na pu sti ze mqu sa me dve di com ko ja je bi la u zad wem de lu auto mo bi la mar ke „re no kan gu. ^o vek je re kao da je on biv {i cir ku ski umet nik i da se sta rao o `i vo ti wi sa ko jom je ra dio go di na ma i da je sma tra kao ~la na po ro di ce pa je svu da vo di sa so bom. Ipak, ni je po se do vao do ku ment ko jim bi po tvr dio tu „ve zu”, pa mu sle de sank ci je.

KU PUJ MO SLI KE ZBOG RA MO VA: Ra spre ma ju }i ta van svo je ku }e u Nort hemp to nu, je dan Bri ta nac je pro na {ao sli ku ko ju je pre {est go di na ku pio na bu vqa ku za 100 fun ti i to zbog le pog ra ma. Ka da je, me |u tim, ovog pu ta ma lo bo qe po gle dao sli ku, ugle dao je pot pis sli ~an onom ko ji je ko ri stio Pol Se zan. Nak dnad ne esk per ti ze su to i po tvr di le, a ve ru je se da je vred nost sli ke - 45 mi li o na evra.

[IM PAN ZA NA PA DA: Po li ci ja u me stu Bje la va na ju go za pa du Poq ske tra ga ve} da ni ma za od be glim {im pan zom ko ji je na pao do sa da ve} tro ji cu Po qa ka. Ve ru je se da je u pi ta wu ku} ni qu bi mac ku pqen na cr nom tr `i {tu, po {to je u Poq skoj je po se do va we ~o ve ko li kih maj mu na i dru gih eg zo ti~ nih `i vo ti wa kao ku} nih qu bi ma ca stro go za bra we no.

PRE SE KLA KA BLO VE: ^i ta va Jer me ni ja ne ko li ko ~a so va ni je ima la in ter net, po {to su o{te }e ni ka blo vi ove ze mqe i Gru zi je. Is po sta vi lo se da je za ovaj „mrak” kri va 75-go di {wa pen zi o ner ka iz Gru zi je, ko ja je pri zna la po li ci ji da da je o{te ti la op ti~ ki ka bel, jer je - tra `i la ba kar.

Pro tiv we je po dig nu ta op tu `ni ca i ona se su o ~a va sa tro go di {wom ka znom za tvo ra.

SRE ]AN PAD: Jed na Austra li jan ka pre `i ve la je ne sre }u ko ja se do go di la ka da se wen auto mo bil sur vao sa {e stog spra ta par kin ga u Mel bur nu i to kom pa da se za gla vio iz me |u dve zgra de. @e na je sa ozbiq nim po vre da maa iz vo zi la oslo bo |e na po la sa ta po {to je auto mo bil pao sa vi si ne od oko 30 me ta ra. „Zvu ~a lo je kao da se ob ru {a va ka mion. Bu ka je tra ja la pet-{est se kun di, a on da je usle dio pra sak”, re kao je je dan o~e vi dac.

Novosadska nedeqa10.april2011.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

daNas u gRadu

RA DO VI NA UGLU BU LE VA RA EVRO PE I FU TO [KOG PU TA

bIoskopI arena: „Montevideo, Bog te video!” (15.20), „Medved Jogi” (11.45,13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (11.10,13.20), „Pri~a o igra~kama” (12.30, 13.45), „Luda vo`wa 3D” (22.45), „Crni labud” (16), „Ma nije on takav” (22.35), „Rango” (12.15, 14.20, 16.30), „Bezgrani~no” (20.15), „Sakr pan~” (16.05), „Drugi `ivot” (18.10), „Hop” (12, 14,15.50), „Put u nepoznato” (18.15), „Osam minuta” (20.35, 22.20), „Moja nazovi `ena” (17.50, 20, 22.15), „Pol” (18.20, 20.20, 22.25), „Zduha~, zna~i avantura” (18.30, 20.30, 22.30), „Rio” (11, 13, 15, 17, 19, 21).

Jadran: „Grin hornet” (19), „Po{tena igra” (21)..

poZoRI[Ta pozori{te mladih velika sala „Suncokreti” (11).

muZeJI muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzej vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”. muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

„Ho li dej in” sti gao do osmog spra ta Ra d o v i na iz grad w u ho t e l a „Ho l i d ej in„ na uglu Bu l e v a r a Evro p e i Fu t o {kog pu ta na pre du ju .Pre ma ono me {to se mo `e za p a z i t i go l im okom, invsti t or kom pa ni ja „Alek san dar grad wa”}e ra do ve za vr {i ti na vre me, u mar tu do g o d i n e. Ovih da na (14. apri la) se na vr {a va go di nu da na od ka da su vla snik „Alek san dra„ Vojislav Gaji} i pot pred sed nik kom pa ni je ho t el s kog lan c a “ I n t e r n e { n a l ho tels grup” Peter Velmer pot pi sa li ugo vor o iz grad wi ho te la u No vom Sa du. To je im je dru gi ho tel u Sr bi ji, u Be o gra du je dan ve} ra di.

Pre dva- tri me se ca ka da smo pi sa li o to me ka ko te ku ra do vi za be le `i li smo da je po sta vqe na be ton ska plo ~a na dru gom pot por nom spra tu no vog objek t a. U me | u r e m e n u

Pravoslavne cr kve

Fo to: B. Lu ~i}

zgra d a se”po p e l a„ do osmog spra ta ko ji je pre ma na {oj pro ce ni za vr {en. Ju ~e je na gra di li {tu bi lo de se tak rad ni ka. U kom pa ni ji „Alek san dar” ju ~e ni su da va li iz ja ve, jer je vla snik Ga ji} bio od su tan.

Pod se }a mo, da ho tel po vr {i ne od 10.000 kva dra ta tre ba da ima de vet spra to va i je dan

po vu ~e ni, dve pod zem ne eta `e, pri zme qe s ga le ri jom, 144 so be po vr {i ne od 24 kva dra ta s ku pa ti li ma od 4,5 me tra kva drat na. Ima }e pet sa la za kon fe ren ci je i re sto ran od 350 kva drat nih me ta ra. Vel nes i spa cen tar od 700 kva drat nih me tra, gde }e bi ti ba zen , tur sko ku pa ti lo, sa u na, te re ta na...

Z. De li}

Po do ku men ta s pr vim pe tlo vi ma Fo to: R. Ha yi}

Ru glo u cen tru Da je kri za opa sno uda ri la na sva vra ta, go vo ri i ~i we ni ca da u No vom Sa du ima 40 na pu {te nih gra |e vi na ri zi~ nih po oko li nu zbog mo gu} no sti da se uru {e ili su pre tvo re ne u di vqe de po ni je, svra ti {ta za bes ku} ni ke i ste ci {ta nar ko ma na. Ta kve je sud bi ne i zgra de, ili je bar ne kad bi la zgra da, na uglu

oni ko ji su za po sle ni i ne ma ju vre me na da ~e ka ju, pla }a ju dru gi ma da ~e ka ju ume sto wih.

Po mak na bo qe na pra vqen je u Po li cij skoj upra vi na Bu le va ru oslo bo |e wa , kod Mo sta slo bo de, gde je otvo re no vi {e ka bi na, pa gra |a ni br zo i jed no -

uli ca Mi ke An ti }a i @ar ka Zre wa ni na. [a }e bi ti s wom ne zna se, jer o~i tio se ~e ka da sa ma pad ne i da uspud po vre di po ko jeg pro la zni ka. Ova kvih zgra da ima na pe ri fe ri ji, ali, ka ko se vi di, i u naj stro `em cen tru. Po {to u wi ma ni ko go di na ma ne bo ra vi, po sta le su ne vi |e no ru glo.

Q. Na.

Po red sve ga, osta je na da da }e se br `e i lak {e do la zi ti do do ku me na ta, jer je Grad pot pi sao ugo vor s Evrop skom de le ga ci jom o re a li zo va wu pro jek ta E - upra ve.

Gra |a ni }e po uzo ru na vir tu al nog ma ti ~a ra, mo }i i svo je dru ge po slo ve da oba vqa ju pre ko in ter ne ta.

v Remeplov

Kra ~un di ka srp skog ba ro ka

Te o dor Kra ~un je dan od naj bo qih srp skih sli ka ra 18. ve ka, pre mi nuo je 10. aprila 1781. dok je za jed no sa Ja ko vom Or fe li nom, osli ka vao Sa bor nu cr kvu u Srem skim Kar lov ci ma. Zna se da je ro |en u Srem skoj Ka me ni ci, ali ne i ka da. Po zna to je sa mo da je sli kar stvo u~io kod do ma }ih maj sto ra, ko je je ubr zo sve

nad ma {io, pa na sta vio {ko lo va we u “car sko-kra qev skoj aka de mi ji u Be ~u”. Te o dor Kra ~un je ra dio mno go, ali je ve }i na we go vih de la ne stla u vi ho ri ma ra ta. Ipak, osta lo ih je do voq no, da bi sa vre ne mi li kov ni kri ti ~a ri mo gli bes po go vor no da tvr de da je wi hov autor “di ka srp skog ba ro ka”.

N. C.

- ^e ka la sam oko sat da od ja vim rad ni od nos, ali i po sle to ga ni je sve ura |e no ka ko tre ba jer mi ne ki for mu la ri ni su u pot pu no sti bi li is pu we ni - iz ja vi la je su gra |an ka N. V. Ka ta star ko ji je po stao si no nim za re do ve, da nas iz gle da ipak ma lo bo qe. Ra di vi {e {al te ra i gra |a ni su po de qe ni u tri re da u za vi sno sti od to ga ko ji po sao tre ba da oba ve.Ma da gu `ve

Br `e pre ko in ter ne ta

ogrom ne gu `ve ipak stva ra ju oko 6 sa ti, ka da gra |a ni do la ze da pre u zmu kart zi cu.

Ka da do bi ju svoj broj, sta je da pro ce ne ka da }e ot pri li ke do }i na red ili da, kao {to je ~e sto slu ~aj, do |e vi {e ~la no va po ro di ce, pa se sme wu ju na sva kih sat ili dva. ^ak ima i slu ~a je va da

stav no oba ve sli ka we i sve {to je po treb no da bi se iz va di la li~ na kar ta.

U So ci jal nom su ta ko |e uve li kar ti ce, ali gu `ve se stva ra ju na {al te ri ma za pen zi o no osi gu ra we i pri ja ve i od ja ve za rad ni od nos. Ov de se bro je vi ne de le, pa se ~e ka i vi {e od sa ta.

Od no {e we ba {ten skog i krup nog ot pa da Ba {ten ski ot pad su tra }e se od no si ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Sa te li tu, Ba na ti }u (po po zi vu) i Ki sa ~u.

Gra |a ni tre ba ovo sme }e da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe -

De `ur na apo te ka da nas }e bi ti „Dr Da ni lo vi}” u Uli ci na rod nog fron ta 72. Apo te ka ra di od 7.30 do 19.30 ~a so va, a stal no no} no de `ur stvo je u apo te ci „Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

B. M.

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada

NO VO SA \A NI I DA QE GU BE DRA GO CE NO VRE ME IS PRED RA ZNIH [AL TE RA

Gu `ve i re do vi is pred {al te ra, gde je bi lo gu ra wa, pso va wa pa i tu ~e, na ko je su na {i su gra |a ni, u po sled we dve de ce ni je ve} na vi kli, po sto je i da nas ali u ma woj me ri. Uvo |e wem kar ti ca s bro je vi ma, u MUP- u su po ku {a li da na pra ve re da, ali se

De `u ra apo te ka „Dr Da ni lo vi}”

ni od da nas do pre ko su tra u Me snoj za jed ni ci Be ge~, na uglu Par ti zan ske i \u re Jak {i }a, La ze Ko sti }a i Pe tra Drap {i na, Obal ske i La ze Ko sti }a (na auto bu skoj sta ni ci) i na uglu Par ti zan ske, Oslo bo |e wa i Ni ko le Te sle.

G. ^.

i re do vi po sto je, ~i ni se da se us po sta vio ne ki red i da od mi ~e br `e ne go pre.

Kod Ma ti ~a ra ne ma ve li kih re do va, ve ro vat no zbog uvo |e wa vir tu al nog ma ti ~a ra, ko ji omo gu }a va da se pre ko in ter ne ta na ru ~e iz vo di iz ma ti~ nih kwi ga ro |e nih, umr lih, ven ~a nih i uve re wa o dr `a vqan stvu. Do ku men ta sti `u na ku} nu adre su za dva, tri da na, je di no {to po red tak se va qa pla ti ti i po {ta ri nu.

G. ^et nik

@en ski ba zar u CK13 No vo sad ska le zbej ska or ga ni za ci ja i Omla din ski cen tar CK13 da nas od 15 do 19 sa ti u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13 or ga ni zu ju `en ski Ba zar. Re~ je o pro daj noj iz lo `bi auto ra i autor ki ko ji/e se ba ve iz ra dom i (re)di zaj ni ra wem raz li ~i tih vr sta ru ko tvo ri na. Na april skom Ba za ru ra do ve }e iz lo `i ti 25 ru ko tvor ki.

Q. Na.

Cr kva Sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja (Sa bor na) u 9 ~a so va Cr kva Us pe ni ja pre sve te Bo go ro di ce (Us pen ska) u 9.30 ~a so va Cr kva Sve tog Ni ko laja (Ni ko la jev ska) u 9 ~a so va Cr kva Sve ta tri je rar ha (Al ma {ka) u 9 ~a so va Cr kva Vaz ne se wa go spod weg na Kli si u 9.30 ~a so va Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Us pen ska ka pe la u 8.30 ~a so va Al ma {ka ka pe la u 9 ~a so va Cr kva Sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla u kru gu Voj ne bol ni ce u Pe tro va ra di nu u 10 ~a so va Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Gr ko ka to li~ ka cr kva Cr kva Sve ti apo sto li Pe tar i Pa vle (Sve to za ra Mi le ti }a 44) u 10 i 18 ~a so va

Ri mo ka to li~ ke cr kve @up na cr kva Ime na Ma ri ji na (Ka te dra la) u 7 sa ti na hr vat skom i ma |ar skom je zi ku, u 8.30 na ma |ar skom, u 10 sa ti na hr vat skom i u 11.30 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve tog Ro ka (Fu to {ka 9) u 7 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve te Eli za be te (]i ri la i Me to di ja 11, Te lep) u 7 i 10 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve ti duh (Ve le bit ska 13, Kli sa) u 8 sa ti na ma |ar skom i u 9.30 sa ti na hr vat skom je zi ku Fra we va~ ki sa mo stan Sve tog Iva na Ka pi stra na (ca ra Du {a na 4) u 8.30 na hr vat skom, u 10 i 18 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve tog Jur ja ([tro sma je ro va 20, Pe tro va ra din) u 18 sa ti Cr kva Uz vi {e we Sve tog kri `a (Ko ste Na |a 21, Pe tro va ra din) u 7, 9 i 19 sa ti @up na cr kva Sve tog Ro ka (Pre ra do vi }e va 160, Pe tro va ra din) u 18 sa ti

Pro te stant ske cr kve Re for mat sko-hri {}an ska cr kva (Pa vla Pa pa 5) u 10 sa ti na ma |ar skom je zi ku Re for mat sko-hri {}an ska cr kva (]i ri la i Me to di ja, Te lep) u 8 sa ti na ma |ar skom je zi ku Slo va~ ko-evan ge li sti~ ka AV cr kva (ugao Jo va na Su bo ti }a i Ma sa ri ko ve) u 10 sa ti sve ~a na li tur gi ja na slo va~ kom i u 17 sa ti ve ~er we na srp skom je zi ku Pro te stant sko-evan |e o ska cr kva (Pe tra Drap {i na 42) u 9 i 18 sa ti Evan|eoska crkva (Kolo srpskih sestara 24) nedeqa i ~etvrtak u 19 bogoslu`ewe Evangeli~ka metodisti ~ka cr kva, (Lukijana Mu{ic kog 7) u 10 i 19 ~asova

Ro di te qi na mu ka ma, ko ju {ko lu iza bra ti

„Bez da ha” na dar Po mo} psi ho lo ga U novosadskoj op{tini ima 34 osnovne {kole. Ove {kolske godine upisuju se deca ro|ena 2004. kao i deca ro|ena u januaru i februaru 2005. godine. Roditeqi mogu da upi{u i svoje prvake koji su ro|eni posle 1. marta 2005. godine, ali za to je potrebna potvrda psihologa o psihi~koj spremnosti. nost, invuzivnost, a ka`u da svakodnevno kod dece razvijaju kreativnost, otvorenost i inicijativnost. U osnovnoj {koli „Vasa Staji}“ hvale se projektom „ Bezbedna {kola“, a {kola „Dositej Obradovi}“

smatra da su najboqe re{ewe, jer su nekoliko godina za redom deca pokazala da su najboqe pro{li na kvalifikacionim ispitima na upisu u sredwe {kole.

Q. Na to {e vi}

Luk su zne so be, et no re sto ran stern Prezident (5*), a pored 10 luksuzno opremqenih soba, u Vili se nalaze jedinstveni etno restoran i vinski podrum u kojima }e gosti mo}i

KAR LOV CI SI NO] DO BI LI PO DRUM BA JI LO

Je din stven ku tak za qu bi te qe vi na

Novootvorena Vila President

Vila President, ~ime je na~iwen zna~ajan korak napred kada je re~ o kvalitetu i brojnosti sme{tajnih kapaciteta u tom mestu sa ogromnim turisti^kim potencijalom.

Kako je na otvarawu re~eno, Vila Prezident radi u sklopu novosadskog hotela Best We-

da u`ivaju u doma}im specijali te ti ma uz tam bu ra {e.

Predvi|eno je da ovaj objekat bude dopuna za novi hotel, koji }e do kraja godine kompanija Prezident sagraditi u centru Karlovaca, pored Bogoslovije Z. Ml.

Nakon vi{emese~nog renovirawa, sino} je u Sremskim Karlovcima, u Ulici patrijarha Raja~i} 9 otvoren “Podrum Bajilo”, jedinstven vinski lagum sa salom na dva nivoa za degustaciju vina ove poznate karlova~ke vinogradarske porodice. “Podrum Bajilo”, sada ~ini zna~ajnu ta~ku na mapi karlova~kog i fru{kogorskog vinskog turizma. Podrum poseduje lagum od 50 metara, u kom osim prohromskih i drvenih buradi, mo`e da se vidi jedno hrastovo od rekordnih 12.714 litara. Tu je i izlo`ba starih fotografija Karlovaca i wihovih ~uvenih berbi gro`|a , svojevsna mu zej ska po stav ka opre me i alata koji su se koristili u vinogradarstvu i preradi gro`|a

JU ^E RA [WA AK CI JA LI GA [A URO DI LA PLO DOM

Za apo te ku sto pot pi sa Akcija Lige socijaldemokrata Vojvodine, da se prikupe potpisi za otvarawe apoteke na Detelinari, urodila je plodom jer je ju~e ovu inicijativu potpisalo vi{e od stotinu qudi. Detelinara je deo grada u kojem ne postoji apoteka u kojoj se lekovi, bez dodatnog pla}awa, mogu

podi}i na recept, re~eno je tokom ove akcije.

Kako je naveo predsednik Izvr{nog odbora Gradskog odbora LSV Robert Kolar, va`no je da ovaj deo grada dobije ono {to mu pripada kako bi se Novosa|anima poboq{ao `ivotni standard.

Zakazane su jo{ dve akcije za prikupqawe potpisa i to 16. aprila od 9 do 12 ~asova i 30. aprila od 8 do 11 ~asova na istom mestu, ispred robne ku}e u ulici Milenka Gr~i}a. Inicijativa }e biti upu}ena Apotekarskoj ustanovi i nadle`nim slu`bama u Gradu.

Q. Na.

IN FO CEN TRU ZA STA RI JE JA VI LO SE 300 SU GRA \A NA

Tre }e do ba tra `i po mo} u ku }i Info centru za starije osobe javilo se oko 300 sugra|ana koji su se najvi{e interesovali za negu i pomo} u ku}i, nabavku lekova kao i razli~ita prava iz oblasti socijalne za{tite. O uslugama koje pru`aju udru`ewa gra|ana i usta-

nove koje se bave brigom o licima tre}eg doba Novosa|ani se mogu informisati na broj telefona ovog centra 021/ 523-945 od 8 do 15 sati ili na sajtu www.in fo cen tar za sta ri je.org.rs. Projekat realizuju Crveni krst, Ca ri tas Dekanata No-

U pitawu je priru~nik za nastavnike materweg jezika, sa didakti~kim napomenama, obja{wewima i uputstvima kako da zanimqive sadr`aje pojedinih kwiga u okviru Biblioteke „Popularna lingvistika“ iskoriste u obradi jedinica iz gramatike, pravopisa i kulture izra`avawa, kao i na ~asovima doma}e lektire, u radu lingvisti~kih sekcija, takmi~ewima u poznavawu materweg jezika i drugim vidovima nastavnih i vannastavnih aktivnosti.

A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

OTVO RE NA VI LA PRE ZI DENT NA PU TU ZA STRA @I LO VO

Sremski Karlovci su od ju~e bogatiji za jo{ jedan objekat namewen turistima. Na kilometar od centra Karlovaca, na putu za Stra`ilovo otvorena je

15

Pri ru~ nik za na stav ni ke ma ter weg je zi ka Izdava~ka ku}a “Prometej”, u saradwi s “Dnevnikom”, ove sedmice dariva}e svakog dana ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koja se prva jave 17 do 17.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo „Popularnu lingvistiku u {koli „ autora Milana [ipke. Nagra|eni ~itaoci mogu svoje poklone da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

log navodi da u~enici imaju izuzetne rezultate u vannastavnim aktivnostima i da je skoro uvek najuspe{nija na sportskim takmi~ewima u Novom Sadu.

Osnovna {kola “Kosta Trifkovi}” preporu~uje se podatkom da ih je Skup{tina Vojvodine proglasila jednom od najboqih {kola u Novom Sadu, a mali{ani u~e u zdravoj, ekolo{ki i estetski unapre|enoj sredini. U osnovnoj {koli “Vuk Karaxi}” smatraju da je wihova prednost u tome {to u odeqewima ima do 20 u~enika i {to je u {koli mirna i radna atmosfera. Tako|e ka`u da je boravak za u~enike od prvog do

~etvrtog razreda, od 6 do 17 sati i da imaju veliko dvori{te s mnogo zelenila, dva sportska terena i sportske sekcije. [kola „Petefi [andor“ kao prednost navodi dvojezi~-

nedeqa10.april2011.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

U TO KU UPIS \A KA PR VA KA

Upis |aka prvaka u {kolsku 2011/2012. godinu po~eo je 1. aprila, a za mnoge roditeqe ovo je pravi {ok. Ve}ina ih je u haosu, jer razmi{qaju koja je {kola najboqa za wihovog budu}eg prvaka. Zato su i mnoge osnovne {kole i pre upisa po~ele da animiraju roditeqe za{to bi trebalo svoje dete da upi{u ba{ u tu ustanovu.

Sve osnovne {kole uglavim su imale ili }e imati „otvorena vrata” gde }e budu}i prvaci i wihovi roditeqi mo}i da obi|u {kolu i da porazgovaraju s u~iteqima. Sem toga, svaka {kola izvukla je jo{ po kojeg keca iz rukava. Primera radi {kola “Ivo Lola Ribar” roditeqe poku{ava da animira i s produ`enim boravkom, za koji ka`u da je specifi~an i sa savremenim metodama u~ewa i za{titom prava dece.

Osnovna {kola “Jovan Popovi}” zalepila je plakate po vrti}ima i na taj na~in pozivaju roditeqe da ba{ u ovu {kolu upi{u decu.

Slogan ove {kole je “Za boqu budu}nost za va{u i na{u decu”.

Osnovna {kola “Prva vojvo|anska brigada” kao dobar raz-

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

vi Sad, DF SPC „^ovekoqubqe”, Ekumenska humanitarna organizacija i Novosadski humanitarni centar, a podr`ava ga Gradska uprava za socijalnu i de~iju za{titu.

N. R.

od polovine 19. do pred kraj 20. veka.

- Otvarawem podruma zaokru`ili smo porodi~ni biznis – ka`e Predrag Bajilo i dodaje da }e podrum raditi svakodnevno od 9 do 21 sat.

Z. Ml. AK CI JA GO DS

Pa ke ti za Ro me ^lanovi Gradskog odbora Demokratske stranke obradovali su ju~e Rome koji `ive u Banglade{u. Podelili su im humanitarnu pomo}, a u paketima su dobili sredstva za higijenu, ku}nu hemiju, ode}u i obu}u.

Q. Na.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬radw ¬ i s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 16 do 16.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Bez daha” Ivane Stankovi}.

Sjaj i beda svetskih modnih pista! Da li je lepota blagoslov ili prokletstvo?! Sasvim iskrena ispovest jedne Beogra|anke o putu ka svetskom vrhu.

Ivana Stankovi}, manekenka svetskog glasa, lice sa naslovnih strana mnogih modnih `urnala i ku}a svetskih kreatora progova-

ra iz perspektive svoje du{e, poku{avaju}i da odgovori na sva pitawa onih koji joj zavide ali i onih koji joj se dive. I jedni i drugi }e ovaj autobiografski roman ~itati bez daha, razo~arani tamo gde su se najmawe nadali i odu{evqeni tamo gde nisu o~ekivali.

Ivana otvoreno i bez bilo kakve zadr{ke progovara o svetu o kome mo`e samo da se sawa i o snovima koji se pretvaraju u moru, o detiwstvu i mladosti u zemqi koja se raspada, o tragi~nim podelama, o qubavima i uspomenama koje treba pamtiti jer su dragocene i o onima drugima...

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

SPORT

nedeqa10.april2011.

TUR NIR U ^ARLS TO NU

Je le na uhva ti la for mu Naj bo qa srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} pla si ra la se u po lu fi na le VTA tur ni ra u ^arls to nu. U ~e tvrt fi na lu, Jan ko vi }e va je od li~ nom igrom, po go to vo u dru gom se tu, po be di la ta len to va nu Ame ri -

dru gi je bio iden ti ~an, s tim {to je naj bo qa srp ska te ni ser ka spa si la ~e ti ri brejk pri li ke i na kra ju do bi la taj gem za 2:0.

Tre }i gem tra jao je znat no kra }e i pri pao je Ame ri kan ki. U ~e tvr tom je Ame ri kan ka ima la 0:30 na ser vis Je le ne, ali je

pra vi la jo{ je dan brejk na kon sjaj no iz gra |e nog po e na. Iako je pr vi set do bi la re zul tat ski ube dqi vo, u tom pe ri o du osma te ni ser ka sve ta ni je igra la ka ko se od we o~e ku je po {to je ima la {est vi ne ra i ~ak 15 ne iz nu |e nih gre {a ka.

c m y

16

NBA LI GA

Fe no me nal ni Kr sti} Ko {ar ka {i Bo ston Sel tik sa po be di li su Va {ing ton Vi zard se na svom par ke tu re zul ta tom 104:88 uz od li~ nu igru srp skog ka pi te na Ne na da Kr sti }a. Kr le je kao star ter uba cio 17 po e na, uz {est sko ko va, a bo qi od we ga bio je Pol Pirs sa 22 ko {a u ti mu „kel ta”. Na dru goj stra ni, is ta kao se tan dem Ble~-Vol ko ji su po sti gli po 20 po e na. ^i ka go Bul si su ove ri li pr vo me sto na Is to ku pred do i gra va we, pr vi put jo{ od 1998. go di ne, a sa vla dan je sla ba {ni Kli vlend 93:82. Kar los Bu zer je sa 24 ko {a i 11 sko ko va pred vo dio „bi ko ve”, dok je u ta bo ru naj sla bi je ovo se zon ske eki pe bio Hik son sa 22 po e na.

Lej ker si su do `i ve li po raz u Por tlan du 93:86, a El drix iz do ma }eg i Bra jant iz go stu ju }eg ti ma uba ci li su po 24 po e na. Wu jork je po be dom u lo kal nom der bi ju nad Wu Xer si jem

Krsti} blokira Vola

116:93 obez be dio {e sto me sto u plej-ofu, dok su ko {ar ka {i Da la sa, za ko je je Pe |a Sto ja ko vi} uba cio 10 po e na, uz je dan skok, sa vla da li LA Kli per se 107:96.

Iako su po zna ti svi u~e sni ci plej-ofa, jo{ uvek ima ne ko li ko ne ja sno }a u ve zi sa po zi ci ja ma. To }e bi ti re {e no u po sled -

Jan Ve se li tre }i na draftu Jelena Jankovi}

kan ku Kri sti nu Mek hejl sa 2:0, po se to vi ma 6:2, 6:0.

U pr vom me |u sob nom du e lu sa ve o ma ras po lo `e nom i ta len to va nom Ame ri kan kom, Je le na je od i gra la ne {to sla bi ji pr vi i fan ta sti ~an dru gi set. 18-go di {wa Kri sti na Mek hejl pret hod no je de kla si ra la Kej ba no vu sa 6:1, 6:0, a na kon to ga je sa vla da la i Han tu ho vu sa 7:6, 6:1.

Me~ je po ~eo ve o ma za ni mqi vo, po {to su pr va dva ge ma tra ja la 20 mi nu ta. U pr vom je Je le na tek po sle ~e tvr te brejk pri li ke od u ze la ser vis pro tiv ni ci, a

usle di la sjaj na se ri ja srp ske te ni ser ke. Jan ko vi }e va je do bi la 10 od na red nih 11 po e na, na pra vi la je jo{ je dan brej i po ve la je sa 4:1 i 30:0. Na red na tri po e na Je le na je ipak iz gu bi la, pa je Kri sti na Mek hejl do {la i do pe te brejk pri li ke. Me |u tim, Srp ki wa je i tu {an su pro tiv ni ce ne u tra li zo va la i po ve la je sa 5:1. Us pe la je ti nej xer ka iz Ti ne ka da sma wi na 5:2, ali je pri re zul ta tu 15:30 Je le na od ser vi ra la dva as udar ca i ta ko okon ~a la set. Ve} u pr vom ge mu dru gog se ta Jan ko vi }e va je na -

FI FA RAZ MI [QA O PRO ME NI PRA VI LA

Ustu pak zbog Ja pa na

Me |u na rod na fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA) raz mi {qa o pri vre me noj pro me ni pra vi la ka ko bi omo gu }i la re pre zen ta ci ji Ja pa na na stup na Ko pa Ame ri ka. Ja pan je tre ba lo na ju `no a me ri~ kom pr ven stvu od 1. do 24. ju la da na stu pi u sta tu su go sta, ali je ot ka zao do la zak u Ar gen ti nu zbog si tu a ci je u ze mqi po sle ze mqo tre sa i cu na mi ja ko ji su se do go di li 11. mar ta, pre ne li su me di ji.

Na i me, zbog te {ke je si tu a ci je pre ki nu to ja pan sko pr ven -

stvo, a pred vi |a se da }e se za o sta ci na dok na |i va ti upra vo u ju lu {to bi one mo gu }i lo na stup re pre zen ta ci je. Pre ma sa da { wim pra v i l i m a klu b o v i ni su du `ni da pu ste svo je igra ~e u re pre zen ta ci ju s ob zi rom da je Ja pan tre ba lo da bu de sa mo gost.

Me |u tim, FI FA sa da raz ma tra mo gu} nost da na re di klu bo vi ma, evrop skim i ja pan skim, da pu ste igra ~e ka ko bi Ja pan ipak mo gao da igra u Ar gen ti ni, iz ja vio je pred sed nik Ja pan skog fud bal skog sa ve za Ju wi Ogu ra.

Li ver pul `e li Aro na Le no na ^el ni ci Li ver pu la pla ni ra ju da u let wem pre la znom ro ku ku pe ofan ziv nog fud ba le ra To ten he ma Aro na Le no na, pre no se en gle ski me di ji.

Me na xer Ke ni Dal gli{ in si sti ra na do vo |e wu Le no na, jer `e li da on za jed no sa Lu i som Su a re zom i En di jem Ke ro lom na red ne se zo ne ~i ni ofan ziv ni trio eki pe. Ce na Aro na Le no na u ovom tre nut ku iz no si oko 15 mi li o na

fun ti. Le non je ove se zo ne od i grao 27 utak mi ca za To ten hem, uz tri po stig nu ta go la i dve asi sten ci je.

Kril ni na pa da~ je bio qut na me na xe ra Ha ri ja Red na pa {to ni je do bio ozbiq ni ju ulo gu u utak mi ci sa ma drid skim Re a lom u pr voj utak mi ci ~e tvrt fi na la Li ge {am pi o na (0:4), pa me di ji u En gle skoj pre no se da }e on si gur no na le to na pu sti ti „Vajt Hart Lejn”.

U dru gom se tu za i gra la je znat no bo qe, sva ki poen od li~ no je gra di la i, na pra viv {i jo{ je dan brejk, po ve la je sa 3:0 pro tiv iz u zet no mo ti vi sa ne Ame ri kan ke ko ja ni je ima la {ta da iz gu bi. Vo| stvo od 1:0 u se to vi ma i dva brej ka pred no sti do ne li su jo{ vi {e sa mo po u zda wa u igru naj bo qe srp ske te ni ser ke ko ja je u na stav ku me ~a pod se ti la na ne ke ra ni je se zo na ka da je bi la pr va te ni ser ka sve ta, po ga |a la je vi ne re iz svih po zi ci ja i pri ve la je me~ kra ju do biv {i jo{ tri ve za na ge ma.

To res na klu pi Me na xer fud ba le ra ^el si ja Kar lo An }e lo ti na ja vio je mo gu} nost da Fer nan do To res od na red ne utak mi ce bu de re zer va, pre no se en gle ski me di ji.

To res je po sled weg da na zim skog pre la znog ro ka pre {ao u ^el si iz Li ver pu la za re kord nu su mu od 50 mi li o na fun ti, ali ni po sle de vet utak mi ca u no vom dre su ni je us peo da za tre se mre `u. Po sled we go lo ve [pa nac je po sti gao jo{ 22. ja nu a ra u po be di Li ver pu la nad Vul ver hemp to nom 3:0, bio je ta da dvo stru ki stre lac.

- Ima mo ve o ma ja ku kon ku ren ci ju u na pa du i po sto ji mo gu} nost ro ta ci je u na {em ti mu.

Moj po sao je da iza be rem naj bo qe na pa da ~e za utak mi cu. O~i gled no je da su nam ne ke pro me ne po treb ne u ovom tre nut ku. iz ja vio je ita li jan ski stru~ wak, ja sno alu di ra ju }i na ~i we ni cu da }e ve} u na red nom me ~u sa Vi ga nom opet u na pa du igra ti tan dem Drog ba - Anel ka.

- Mi slim da je po treb no da To re su svi pru `i mo po dr {ku.

Na rav no, u klu bu su uz we ga, ka ko igra ~ i, ta k o i stru~ n i {tab. Na dam se i da }e na vi ja ~i ima ti raz u me va wa za we ga.

On je i da qe ve li ki igra~ i si gur no je da }e klub sa wim na pre do va ti.

Ne nad \or |e vi} \u ri ~i} do bio do neo po be du ras kid ugo vo ra Fud ba le ri Kri la So vje tov po be di li su mo skov sku Lo ko mo ti vu na do ma }em te re nu mi ni mal nim re zul ta tom 1:0 u pr vom me ~u 4. ko la Pre mi jer li ge Ru si je, a po be do no sni gol po sti gao je Ne nad \or |e vi}.Ne ka da {wi ka pi ten Par ti za na po sti gao je gol vre dan tri bo da u 86. mi nu tu.

Kri la So vje tov je sa da u gru pi eki pa ko je ima ju po ~e ti ri bo da, me |u ko ji ma je i Lo ko mo ti va, ali tim srp skog in ter na ci o nal ca ima utak mi cu ma we u od no su na ri va le.

Srp ski gol man An |el ko \u ri ~i} do bio je ras kid ugo vo ra od por tu gal skog ti ma Uni ao Le i ri ja pa je sa da slo bo dan u po tra zi za no vim klu bom. \u ri ~i} je u otvo re nom su ko bu sa ~el ni ci ma klu ba od ja nu a ra a pro tiv srp skog ~u va ra mre `e vo |en je ~ak i di sci plin ski po stu pak. Ipak, na obo stra no za do voq stvo ugo vor je ras ki nut, pa }e sa da \u ri ~i} mo }i bez pro ble ma da pre |e u dru gi klub. Pre ma ne kim iz vo ri ma, we go va tr `i {na vred nost je oko 1,2 mi li o na evra, a on je bio dru gi gol man Sr bi je na pro {lo go di {wem Svet skom pr ven stvu u Ju `noj Afri ci.

dnevnik

Ko {ar ka{ Par ti za na i ~e {ki in ter na ci o na lac Jan Ve se li mo gao bi na pred sto je }em NBA draf tu da za u zme vi so ko tre }e me sto, pre no si sajt „nba draft.net”! ^eh je pre ne ko li ko da na pre dao svu po treb nu do ku men ta ci ju za na red ni draft, ko ji }e se, na rav no, i ove go di ne odr `a ti u le gen dar nom „Me di son Skver Gar de nu” u Wu jor ku.

Ve se li je pre ko me na xe ra pre dao pa pi re, a „nba draft.net” atrak tiv nog ko {ar ka {a, ko jem i da qe ne do sta je {ut za NBA li gu, ve} sa da „sta vqa” na po zi ci ju tri.

Osim to ga Ve se log bi naj ve ro vat ni je draf to va li iz To ron ta i to bi mo `da i bi lo naj bo qe jer eki pa iz Ka na de ima od li~ na is ku -

stva sa Evro pqa ni ma. Iako je jo{ ra no za ko na ~an ras po red na ovo go di {wem draf tu, ve }i na stru~ wa ka se sla `e da }e Ve se li bi ti u pr vih de set, mo `da i u pet. Za po zi ci ju je dan po |ed na ko kon ku ri {u De rik Vi li jams sa Ari zo ne i Kaj ri Ir ving (\uk), dok bi vi so ko pla si ran mo gao da bu de i Enes Kan ter, mo mak iz Tur ske, ko ji je u Ame ri ci, zbog pro fe si o nal nog ugo vo ra imao pro ble ma sa igra wem uni ver zi tet ske ko {ar ke.

Od Evro pqa na na ovom draf tu bi }e i Li tvan ci Do na tas Mo ti e ju nas i Jo nas Va lan ku i nas, za tim Ni ko la Mi ro ti} (Real), Bo jan Bog da no vi} (Ci bo na) i Ne mac Ro bin Ben zing.

EP u Hr vat skoj i Ma |ar skoj Evrop ska ru ko met na fe de ra ci je do de li la je or ga ni za ci ju Evrop skog pr ven stva 2014. go di ne za ru ko me ta {i ce Ma |ar skoj i Hr vat skoj. Po red za jed ni~ ke or ga ni za ci je tih ze ma qa, za do ma }i ne {am pi o na ta Star tog kon ti nen ta kan di dva li su se i Tur ska i Slo va~ ka.

Na red no Evrop sko pr ven stvo za

ru ko me ta {i ce bi }e od i gra no sle de }e go di ne u Ho lan di ji, dok }e 2013. go di ne do ma }in Svet skog pr ven stva bi ti Sr bi ja.

Pre ma pla nu, {am pi o nat Sta rog kon ti nen ta }e bi ti odr `an od 7. do 21. de cem bra 2014. go di ne, a tak mi ~e we }e bi ti odr `a no u \e ru, De bre ce nu i Bu dim pe {ti, u Ma |ar skoj, i Va ra `di nu i Za gre bu, u Hr vat skoj.

Ar se nal spre ma ve li ke pro me ne Me na xer fud bal skog klu ba Ar se nal Ar sen Ven ger pla ni ra ve li ke pro me ne igra~ kog ka dra u let wem pre la znom ro ku, pre no se en gle ski me di ji.

Pre ma in for ma ci ja ma sa Ostr va, is ku sni fran cu ski stru~ wak spre man je da u ju lu pro da An dre ja Ar {a vi na, Ga e la Kli {i ja i Ni kla sa Bendt ne ra, a na tran sfer li stu }e bi ti sta vqe ni jo{ Abu Di ja bi, Ema nuel Ebue, To ma{ Ro sic ki, De nil son i gol man Ma nuel Al mu ni ja.

Na li sti `e qa Ven ge ra su le vi bek Lej ton Bejns iz Ever to na, je dan od naj tra `e ni jih fud ba le ra u Evro pi, Eden Ha zar iz Li la, gol man [al kea Ma nuel No jer, Fil Xons i su per ta len to va ni Aleks ^em ber len iz Sa u temp to na.

Spo mi we se ~ak da }e Ar se nal po ku {a ti da ku pi uru gvaj skog na pa da ~a i gol ge te ra ma drid skog Atle ti ka, Di je ga For la na.

Ar se nal ima jo{ uvek {an su da osvo ji ti tu lu u En gle skoj.

wem ko lu, za vi kend, ali, ka ko sa da stva ri sto je, u plej-ofu }e se sa sta ti IS TOK: ^i ka go - In di ja na, Bo ston - Fi la del fi ja, Ma ja mi Wu jork, Or lan do - Atlan ta; ZA PAD: San An to nio - Mem fis, LA Lej kers - Wu Or le ans, Da las - Por tland, Okla ho ma Den ver.

PR VA A LI GA

Cr no-be li o~e ki va no Par ti zan - C. zve zda 11:5 V a t e r p o l i s t i Par ti zan Raj faj ze na o~e ki va no su sa vla da li ve ~i tog ri va la Cr ve nu zve zdu 11:5 (3:1, 2:3, 2:1, 4:0) u po sled wem, de se tom, ko lu li ga {kog de la tak mi ~e wa u Pr voj A li gi.

Cr ve na zve zda je tri ~e tvr ti n e po k u { a v a l a da dr ` i pri k qu ~ ak sa Par t i z a n om, ~ak je i do bi la dru gi pe riod igre. Pu le ni Vik to ra Je le ni }a u{li su u po sled wu ~e tvr ti nu sa mi nu som od dva go la (5:7), ali su on da iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi }a do da li gas, po ka za li za {to su ne pri ko sno ve ni u do ma }em nad me ta wu i na kra ju ube dqi vo sla vi li.

Ta ko je od klo we na i po sled wa di le ma, Cr ve na zve zda }e s tre }eg me sta u plej -of.

G. M. DA NAS U ZRE WA NI NU

Pr ven stvo za se ni o re Zre wa nin }e i ove ne de qe, kao {to je to bi lo pre 14 da na, bi ti do m a } in Pr v en stva Sr bi je u sam bou. Ta da su na stru wa ~u iz la zi li tak mi ~a ri u ak te go ri ja ma na da i ju ni o ra, a da nas }e se za ti tu le nad me ta ti se ni o ri i se ni or ke.

Pr ven stvo }e se odr `a ti u Do mu bo ri la~ kih spor to va, a po ~e tak je u 10 ~a so va. Naj bo qi na ovom pr ven stvu po ku {a }e da se na met nu se lek to ru Vlat k u Be l o v u k o v i } u za Evrop sko pr ven stvo ko je }e se u ma ju odr `a ti u Bu gar skoj, u So f i j i. Isto v re m e n o, bi } e ovo pri li ka i ne kom od mla |ih tak mi ~a ra (ju ni o ri i ju ni or ke) da po ka `u u ka kvoj su for mi pred Evrop sko pr ven stvo za na de i ju ni o re idu }eg vi ken da u Pra gu.

S. J.

SPORT

dnevnik

nedeqa10.april2011.

17

JE LEN SU PER LI GA – 21. KO LO NO VI SAD: Voj vo di na - Slo bo da SP BE O GRAD: BSK - In |i ja ^A ^AK: Bo rac - Haj duk SME DE RE VO: Sme de re vo - Me ta lac JA GO DI NA: Ja go di na - Ja vor

3:1(1:1) 4:0 (2:0) 1:0 (0:0) 1:0(0:0) 0:1 (0:1)

Da nas BE O GRAD: Rad - OFK Be o grad (14.30, Are na sport) SU BO TI CA: Spar tak ZV - Par ti zan (15.30, RTS) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - ^u ka ri~ ki (18, Pr va) 1. Par ti zan 20 17 2 1 54:15 53 2. Voj vo di na 21 15 5 1 35:8 50 3. Cr ve na zve zda 20 16 2 2 33:10 50 4. Rad 20 11 6 3 29:11 37 5. Spar tak 20 8 8 4 20:12 32 6. Sme de re vo 21 7 10 4 20:17 31 7. OFK Be o grad 20 8 4 8 18:18 28 8. Ja vor 21 6 8 7 15:18 26 9. Slo bo da 21 6 7 8 22:25 25 10. BSK 21 6 7 8 17:26 25 11. Ja go di na 21 6 6 9 16:19 24 12. Bo rac 21 5 9 7 13:21 24 13. In |i ja 21 3 4 14 17:37 13 14. Me ta lac 21 3 4 14 11:31 13 15. Haj duk 21 2 6 12 13:30 12 16. ^u ka ri~ ki 20 0 4 16 5:40 4 U sle de }em ko lu (16/17. apri la) sa sta ju se: IN \I JA: In |i ja Rad, BE O GRAD: Par ti zan - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Spar tak ZV, BE O GRAD: OFK Be o grad - Bo rac, U@I CE: Slo bo da SP Sme dre vo, KRA GU JE VAC: Me ta lac - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: ^u ka ri~ ki Stan kom - Ja go di na, IVA WI CA: Ja vor - BSK.

SPAR TAK PRED TV KA ME RA MA DO ^E KU JE PAR TI ZAN

Pra znik fud ba la Sve }e da nas u Su bo ti ci bi ti u zna ku fud ba la, po sle du `eg vre men a o~e ku je se da Grad ski sta dion bu de pun. Ni je to bez raz lo ga Spar tak vi {e ni je epi zo di sta u Su per li gi, Par ti zan je go di na ma vo de }i tim na {e li ge, a i me te o ro lo zi pred vi |a ju le po vre me.

Po da tak da Go lu bo vi ima ju niz od {est utak mi ca bez pri mqe nog go la, te da su po sled wa dva du e la sa Par ti za nom za vr {e na bez go lo va, nu de raz lo ga za op ti mi zam.

Qu bo mir Ri stov ski, tre ner Spar tak Zla ti bor vo de, ana li zi rao je ri va la, bio i na me ~u po lu fi na la Ku pa Sr bi je, a po red re ~i hva le za ri va la, ve ru je u svoj tim.

– Po ka za li smo u ovih pet ko la da smo u do broj for mi. Ima mo je da na est bo do va, ni smo pri mi li gol, ve ru jem da smo za do vo qi li uku se pu bli ke ~i ja bi nam po dr {ka iz u zet no zna ~i la u der bi ju pro tiv Par ti za na. Je ste

da su cr no-be li fa vo ri ti, ali sma tram da do bar re zul tat Spar ta ka, a to je i re mi, ni ka ko ne bi bio iz ne na |e we – go vo ri Ri stov ski.

Ono {to za da je gla vo bo qu tre ne ru su od re |e ne mu ke sa igra~ kim ka drom, po go to vo po sle in ci den ta u ko me su u tu ~i u~e stvo va li we go vi igra ~i.

– Ne bih da se osvr }em na taj in ci dent, me ne za ni ma {ta se de {a va na te re nu, a klub se ogla sio po vo dom to ga. No, ono {to je po sle di ca je da Ne ma wa Ni ko li} i Ni ko la Mi lan ko vi} zbog po vre da za do bi je nih u toj tu ~i ne mo gu da igra ju pro tiv Par ti za na. Li sti po vre |e nih tre ba do da ti i La za ra Ve se li no vi }a ko ga mu ~i zad wa lo `a od me ~a pro tiv Slo bo de. Pre ven tiv no smo oti {li u ka ran tin dan ra ni je, u Hor go {u smo od pet ka, tu smo od ra di li i ju ~e ra {wi tre ning i iz Hor go {a kre }e mo tik pred utak mi cu – do dao je Ri stov ski.

N. S.

Sva ka po be da va `na Na kri li ma pla sma na u fi na le Ku pa fud ba le ri Par ti za na da nas u Su bo ti ci tra `e po be du, ko ja bi ih u~vr sti la na vo de }oj po zi ci ji su per li ga {ke ta be le.

Mo `da je {am pion u ma loj kri zi, ali u Hum skoj su sve sni da se ipak oni naj vi {e pi ta ju.

- Zna mo ka kve su utak mi ce pre i po sle der bi ja, po seb no ka da igra mo pro tiv eki pe ko ja je iz u zet no agre siv na i mo ti vi sa na, eki pe ko ja ni je pri mi la gol u ovom de lu pr ven stva. Vr lo, opre zni, oba zri vi sa do sta ela na ula zi mo u ovaj me~ jer smo sve sni da nam je sva ka po be da va `na. Igra ~i su sprem ni, osim Ste va no vi }a , zbog `u tih kar to na i Sa vi }a ko jem se de si la po ro di~ na tra ge di ja – re kao je tre ner Sta no je vi}.

Par ti zan u po sled we vre me te {ko iz la zi na kraj sa Su bo ti ~a ni ma. Je se nas je bi lo ne re {e no (0:0).

- Po tvr di lo se da dva klu ba i ni su ta ko bli ska ka ko ne ki tvr de. Ve} dve se zo ne igra mo ne iz ve sne, iz jed na ~e ne utak mi ce, pa smo iz tog raz lo ga sa da jo{ mo ti vi sa ni ji. Te ren je do bar, bi }e i at mos fe ra pa nek po be di ko bu de bo qi.

Tra ge di ja ko ja je za de si la po ro di cu Sa vi}(smrt oca) osta vi la je tra ga na igra ~e Par ti za na.

- Ose }a wa su po me {a na. Svi smo po ti {te ni , ali i od lu~ ni da po be di ma za Ste fa na.

Zvo ni mir Vu ki} naj ve ro vat ni je ni da nas ne }e igra ti.

- Po ~eo je da tre ni ra, ali pred sam me~ od lu ~i }u da li }e na stu pi ti.

Plej mej ker Be o gra |a na po ka zao se kao va `an igra~ ovog pro le }a. [am pion se mu ~i bez we ga iako se zna lo da zbog du gog od su stva sa te re na ne }e mo }i da da svoj mak si mum.

- Mi smo mo ra li da do ve de mo jed nog bo~ nog igra ~a ka ko bi smo Ili }a ras te re ti li i pre ba ci li ga u sre di nu. Fa lio nam je ne ko ko }e bi ti do bar i na pred i na zad, a to je Vu ki}. Me |u tim, po vre da je po kva ri la sve.

Na der bi ju je bi lo pri met no da Tej go i Adi ja ima ju lo{ prijem lop te i di stri bu ci ju, {to je Zve zdi do no si lo na pa de u ta lasi ma.

- Sla `em se, ali ima jo{ ne {to. Ja sam in si sti rao da pas ide di rekt no ka wi ma jer su br zi i od li~ no osva ja ju pro stor.

Na `a lost, u der bi ju ni su ni to mo gli {to je re zul ti ra lo na {om sla bi jom igrom.

Sta no je vi} zna kva li te te Spar ta ka.

- Igra ju uglav nom vi sok pre sing, {to bi na ma od go va ra lo.

Opa sni su u pre ki du. – za kqu ~io je Sta no je vi}.

Na kra ju stra teg cr no – be lih na ja vio Bra {an ca uz le vu aut li ni ju, ako Vu ki} ne bu de igrao.

I. La za re vi}

Tre }a po be da za tri ne de qe Voj vo di na - Slo bo da Po int Se voj no 3:1 (1:1) NO VI SAD: Sta dion „Ka ra |or |e”, gle da lac 2000. Su di ja: Fi li po vi} (Be o grad).

Strel ci: La ze ti} u 41, Ka tai u 55. i Traj ko vi} u 58. za Voj vo di nu, a [u we va ri} u 19. mi nu tu za Slo bo du Po int Se voj no. @u ti kar to ni: Traj ko vi}, La ze ti} (Voj vo di na), Ta nu {ev, La zi}, Ade mo vi}, Klimpl (Slo bo da Po int Se voj no).

VOJ VO DI NA: Br ki} 7, Vu li }e vi} 7, Pa vlo vi} 7, Tum ba se vi} 7, Traj ko vi} 8, Ka ran 7, Ste va no vi} 7, La ze ti} 8 (Bil bi ja -), A|u ru 6 (S. No va ko vi} 7), Ka tai 8, Ili} 7 (Ko so vi} -).

SLO B O D A PO I NT SE VOJ NO: Bo `o vi} 6, Va si li} 6, Bo sman 7, Ta nu {ev 6, [u we va ri} 7, Pa vi }e vi} 6 (Da Sil va -), Sta ni sa vqe vi} 6, La zi} 7, Ade m o v i} 7 (Pe j o v i} 6), Mak si mo vi} 6, Klimpl 6.

Za ne {to vi {e od 20 da na fud ba le ri Voj vo di ne po be di li su tri pu ta Slo bo du Po int Se voj no. Po sle dva tri jum fa u Ku pu Sr bi je (2:1 i 1:0), ju ~e su sla vi li i u pr ven stve nom du e- lu - 3.1 (1:1). Bo do vi No vo sa |a na jo{ vi {e do bi ja ju na zna ~a ju ako se ima u vi du da {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Mi lin ko vi} ni je mo gao da ra ~u na na ~ak pe to r i c u stan d ard n ih igra ~ a!

Zna lo se da u po sta vi ne }e si gur no bi ti Abu ba ka ra, Me re ba {vi li ja i Me do je vi }a, tra ~ak na de po sto jao je da za i gra Moj sov, a no vi peh su sti gao je cr ve no-be le ka da je Mi to {e vi }a ve ~e uo~i me ~a obo rio sto ma~ ni grip!

Voj vo di na je

Branislav Trajkovi} posti`e tre}i gol za Vojvodinu Fo to: F. Ba ki}

lo { e otvo r i l a utak m i c u.

U{la je u kon tra-ri tam, pro ma {i la dve le pe {an se ( po ku {a ji Ili }a u 10. i Ka ta i ja u 18. mi nu tu - oba gla vom), da bi ka zna ubr zo sti gla. Go sti su mu we vi tom ak ci jom la ko do {li do po zi ci je da ugro ze Br ki }a. [u we va ri} je do bi je nu lop tu iz m e | u dva {to p e r a u tr k u pri hva tio, iza {ao sam is pred gol ma na Voj vo di ne i sa vla dao ga, za muk na sta di o nu.

Mno gi su po mi sli li da je se ri ji Voj vo di ne do {ao kraj, ali ne sa mo da se to ni je do go di lo, ve} je Voj vo di na us pe la da pre o kre ne re zul tat i da pod vo| stvom Zo r a n a Mi l in k o v i } a na ni `e 14. uza stop ni me~ bez po ra za (11 pr ven stve nih i tri u Ku pu, od ~e ga ~ak 13 po be da i sa mo je dan re mi). ^e ti ri mi nu ta pre kra ja pr vog de la, Pa vlo vi} je po `r tvo va nim star tom spre ~io da lop -

ta iza |e u gol-aut, cen tri rao je, a Ni ko la La ze ti} je pri hva tio lop tu na 16-17 me ta ra po sre di ni i si lo vi to je po slao po l u v i s o k o po r ed ne m o} n og Bo `o vi }a.

Pu bli ka je do ma }e igra ~e pre po ~et ka dru gog po lu vre me na do ~e ka la po vi ci ma „ho }e mo po be du”, a fud ba le ri Voj vo di ne su is pu ni li `e qu na vi ja ~i ma. Za sa mo ~e ti ri mi nu ta slo mqen je ot por go sti ju, ko ji su u na stav ku po red od li~ ne Voj vo di ne pro tiv se be ima li i ve tar. Pr vo je po sle pre kr {a ja nad Traj ko vi }em do su |en faul za do ma }e, La ze ti} je iz veo pre kid, upu tio vi so ko lop tu na dru gu sta ti vu, a sa de se tak me ta ra na tr ~ao je Ka tai i pri zem nim udar cem po go dio bli `i Bo `o vi }ev ugao. U 58. mi nu tu re {e ne su sve di le me. Ka tai je iz veo sed mi kor ner, a Bra ni slav Traj ko vi} vi nuo se ne bu pod obla ke i za ku cao lop tu ~e lom u mre `u.

Go sti su pro pu sti li da ubla `e po raz u fi ni {u, ka da je po sle le pog pro i gra va wa La zi }a re zer vi sta Po la ~ek bio sam is pred Br ki }a, ali je re pre zen ta tiv ni gol man od bra nio.

Ju ~e ra {wi me~ du go }e osta ti u se }a wu ka det skom re pre zen ta tiv cu Cr ne Go re Ne boj {i Ko so vi }u, ko ji je sa 16 go di na i 1,5 me se com de bi to vao za pr vi tim Voj vo di ne, nad ma {iv {i ta ko Mi lo {a Kra si }a i Mir ka Alek si }a ko ji su 2001. od no sno 1993. go di ne, ta ko |e sa ne pu nih 17 go di na za i gra li za pr vi tim.

S. Sa vi}

Oklop ni ci u se ri ji

^a ~a ni za kla su bo qi

Sme de re vo - Me ta lac 1:0 (0:0)

Bo rac - Haj duk 1:0 (0:0)

SME DE RE VO: Sta dion Sme d e re va, gle da la ca 1000, su di ja: An |el kov ski (Ka ~a re vo). Stre lac: Sto ja no vi} u 89. mi nu tu. @u ti kar to ni: I. Mi lo sa vqe iv}, Sta ni} i Ra do sa vqe vi} (Sme de re vo), a Pre drag Pa vlo vi} (Me ta lac).

SME DE RE VO: Ran ko vi}, I. Mi lo sa vqe vi} 7, Ata na sko vi} 7, Og wa no vi} 7, Gr ko vi} 7, Sta ni} 7 (Je re mi}), @iv ko vi} 7, Ko va ~e vi} 7, M. Mi lo sa vqe vi} 6 (Ra do sa vqe vi}), Bu la to vi} 6 (Sto ja no vi} 7), ]e ran 8.

ME TA LAC: Bo gu no vi} 7, Ada mo vi} 6, An ti} 6, Ota {e vi}

7, Ba ji} 7, Svo ji} 6, Lu ki} 7, Pe tar Pa vlo vi} 6 (Ha mond 6), Be to lin gar 6, Pre drag Pavlo vi} 7, Sto {ko vi} 6 (Si mo vi}).

Do tre }e uza stop ne po be de oklop ni ci su sti gli u sa moj za vr {ni ci me ~a. Tre ba re }i da je pre to ga Ra do sa vqe vi} po go dio pre~ ku, a mi nut ka sni je u 89. minu tu na kon ve li ke gu `ve i udar ca @iv ko vi }a, Bo gu novi} je od bio lop tu ko ju je rezer vi sta Sto ja no vi} po sle dva pret hod na pro ma {a ja us peo da po {a qe u ne bra we ni deo mre `e.

R. Gli {i}

ZVE ZDA U [A RE NOM SA STA VU DO ^E KU JE ^U KA RI^ KI

Mo ti va ci ja (ni)je pro blem Po me {a na su ose }a wa cr ve nobe lih na kon Pi ro ve po be de u Ku pu nad ve ~i tim ri va lom, ali vre me na za tu gu zbog iz gu bqe ne {an se da se bra ni tro fej ne ma. Da nas na Ma ra ka nu sti `e ^u ka ri~ ki (18), po be da je im pe ra tiv.

- Po sle der bi ja i ona kve ten zi je,div nog am bi jen ta na pu nom sta di o nu, bi }e te {ko mo ti vi sa ti igra ~e za ^u ka ri~ ki. Sve sni smo da ni smo na pra vi li ap so lut no ni {ta po be dom pro tiv Par ti za na. Is pa li smo iz Ku pa, mo `e mo sa mo bi ti za do voq ni igrom i tri jum fom po sle tri go di ne. Za no va tri bo da mo ra }e mo da da mo sve od se be, ka ko bi na sta vi li tr ku za ti tu lom- kon sta to vao je tre ner Pro si ne~ ki.

Pro tiv ot pi sa nih br |a na ko ji su za ku ca ni za dno ta be le Zve zdin tim pre tr pe }e znat ne iz me ne.

Pro si ne~ ki ni je bio u pri li ci da na ja vi start nu po sta vu zbog ka drov skih pro ble ma.

- Si gur no }u ne ke igra ~e od mo ri ti (Nin kov i Vi lo ti}). Mi ja i- lo vi} se po vre dio na der bi ju . Ka du ima pro ble ma sa zad wom lo `om i kar to ne. Ka lu |e ro vi} je isto do bio uda rac Vra }a se is ku sni To {i}, vi de }u ko li ko je spre man Ko ro man. Li Adi je van eki pe zbog ne di sci pli ne. [an su }e do bi ti ne ki mom ci sa ma wom

^A ^ AK: Sta dion grad ski, gle da la ca 800, su di ja: Mi haj lo vi} (Vra we). Stre lac: Da mja no vi} u 63. mi nu tu. @u ti kar t o n i: Al v e{, Ko s ti}, Kne `e vi}, i Pr te wak, a Ka sa li ca, Pu je vi} i Jo va no vi} (Haj duk).

BO RAC: Mi lo je vi}, Mi li ~i} 6, Ig wa to vi} 7, Al ve{ 7, Mla de no vi} 7, Ko sti} 7 (Kra si}), Pr te wak 6, Pe tro ni je vi} 6, Stoj mi ro vi} 6 (Spi rov ski), Kne `e vi} 6, Da mja no vi} 7 (Ni ko di je vi}).

HAJ D UK: Bra} 7, Pe trovi} 6 (Ko ma zec), \u ki} 6, Ka sa li ca 6 (]o vin), Pu qe vi} 6, Jo va no vi} 6 (Ki{), Go gi} 6, V. Ko va ~e vi} 6, Mak si mo vi} 6, M. Ko va ~e vi} 6, @i va no vi} 6.

Da ni je bi lo na go lu Bra }a Haj duk bi si gur no pre tr peo ube dqi vi ji po raz {to bi bi la pra v a re a l n ost i od r az sna ga na te re nu. Do mi ni rao je Bo rac to kom pr vog de la su sre ta, ali sa mo dve po voq ne pri li ke ko je su uka za le Kne `e v i } u i Da m ja n o v i } u ni s u

bi le do voq ne da se do |e do vo| stva. U na stav ku igre Haj duk je za i grao ne {to otvo re ni je i br `e. Pe tro vi} je po sle le pog pa sa \u ki }a {u ti rao neo m e t an sa 16 me t a r a pre ko go la. Taj uda rac kao da je raz be sneo fud ba le re Bor ca, za i gra li su mno go agil ni je i po ~e li da pel tu mre `u is pred go la Ku qa na. Pr vo je Pr te wak u{ao sa de sne stra ne i sa de se tak me ta ra ume sto da {u ti ra u gol on je lop tu pre b a c io na le v u stra n u i {an sa je pro pa la. Po tom je lop ta uba ~e na sa stra ne do {la pra vo na gla vu naj bo qem strel c u Da m ja n o v i } u ko m e ni je bi lo te {ko da sa tri me tra za tre se mre `u.

Po sle go la Haj duk kre nuo ka go lu ^a ~a na, ali pr va ih ak ci ja ni je bi lo.A u fi ni {u Pr te wak je s 10 me ta ra {u ti rao ali je Bra} bio na vi si ni za dat ka. Ka ko se bli `io kraj utak mi ce Bo rac je bio sve bo qi, da bi Spi rov ski pred sam kraj su sre ta po go dio sta ti vu.

A. Ste fa no vi}

In |ij ci ni ka da sla bi ji BSK - In |i ja 4:0 (2:0) Du{ko To{i}

mi nu ta `om (Pe ro vi}...)- ra por ti rao je hr vat ski stru~ wak. [a re ni sa stav je plod tre nut ne si tu a ci je, bez ika kve `e qe da se fe we ra{ pot ce ni.

- I pro tiv Ja go di ne sam uveo se dam igra ~a i od i gra li smo do bru utak mi cu. Ve ru jem u mom ke, i mi slim da su se na si stem ko ji for si ra mo pri vi kli, pa sva ko u da tom tre nut ku is pu ni za da ta ke ko je do bi je. Ima mo igru, do bru at mos fe ru, fi zi~ ki smo va qa no sprem ni, {to smo i pro tiv Par ti za na po ka za li. Na dam se da }e mo ta ko da na sta vi mo, i da }e mo igra ti sve bo qe – po ru ~io je Pro si ne~ ki.

Z. Ran ge lov

BE O GRAD: Omla din ski sta dion, gle da la ca 50, su di ja: Bog da no vi} (Kra qe vo). Strel ci: Ali vo di} u 11. 71. i 83. i Bo {ko vi} u 35. mi nu tu.

BSK: Ko va ~e vi} 6, @ar ko vi} 7, Ra du no vi} 7, Ali vo di} 9, Mi lo {e vi} 7, Kr sti} 7, Ba bi} 7, Bo {ko vi} 7, ]e sa re vi} 7, Miq ko vi} 7, Jo va no vi} 7.

IN \ I J A: Vu j a s i n o v i} 5, Jo va no vi} 5, Jok si mo vi} 5, No va ko vi} 5, Ne zi ri 5, Ko sti} 5, Vu ko bra to vi} 5 (Di mi trov 5), To ma no vi} 5, Da vi dov 5, Vu ~e ti} 5, Isi do ro vi} 5.

Ovaj me~ bio je vr lo va `an za obe eki pe u bor bi za op stanak i po sle od i gra nih 90 mi n u t a Bor ~ an c i su bli ` i svom ci qu. In |i ja je igra la

o~aj no, do `i ve la je i {e sti po raz.

Vi so kim pre sin gom do ma }i su „ze le ne” te ra li na gre {ke, pa je ve} u 11. mi nu tu bi lo 1:0.

Po s le cen t ar { u t a s de s ne stra n e, lop t a se od b i l a od Ali vo di }a i za vr {i la u mre `i. Ne {to ka sni je u pri li ci je i Ba bi}, ali je Vu ja si no vi} do bro in ter ve ni s ao. Na 2:0, po sle sli~ ne ak ci je, kao kod pr vog go la, po vi sio je Bo {ko vi}, spret nim udar cem na pr voj sta ti vi.

U na stav ku ista sli ka na te re n u. Ali v o d i} je po s ti g ao jo{ dva go la, od ko jih iz dva ja mo onaj dru gi, ka da je vo le jom s 10 me t a r a sa v la d ao Vu j a s i novi }a.

I. La za re vi}

18

sport

nedeqa10.april2011.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

PRVA LIGA SRBIJE

Srem ci odo le li u ^e la re vu

To di} bra nio ba{ sve

^SK Pivara – Dowi Srem 0:0 ^E LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 350, su di ja: Pe rin (Vr {ac), `u ti kar to ni: Ja ko vqe vi}, Ba li no vi}, Mo ji} (^SK Pi va ra), Jo si mov, La ki}Pe {i}, ^or da {i} (Do wi Srem). Cr ve ni ka ton : Mo ji} u 84. mi nu tu (^SK Pi va ra) ^SK PI VA RA: Tan ko si} 8,

Dra gan Mo ji}

Ja ko vqe vi} 7, Je vi} 7, Pa vlo vi} 7, Ba li no vi} 7, Mo ji} 7, Va ja gi} 7 (od 46. Jan kov 7), S. Iv ko vi} 8, Mo mi} 7 (od 61. Ku pre {ki 7), Po pin 7 Dmi tro vi} 7 (od 70.

R.Iv ko vi} 7).

DO WI SREM: Dri ni} 7, To {i} 7, Jo si mov 7, Mar ko vi} 7, Pr qe vi} 8, Bu ko rac 7, (od 88.

Jo va no vi} -), Be ro wa 7 (od 79. [u {war -), Mir ko vi} 7 (od 64. \u ka no vi} 7), La ki}-Pe {i} 7, Mi la no vi} 7, ^or da {i} 7.

U ^e la re vu po sle der bi ja svi su za do voq ni. Do ma }i ni jer su go sti bi li bo qi u pr vom, ima li dve iz ra zi te pri li ke za go lo ve ko je je od bra nio iz van red ni gol man Tan ko si}. Go sti jer su u na stav ku utak mi ce ipak bi li u pod re |e nom po lo `a ju. I jed ni i dru gi iz gle da ni su za do voq ni su |e wem Pe ri na iz Vr {ca ko ji je ma hao kar to ni ma vi {e ne go {to je tre bao a do su |i vao pre kr {a je na sva ki ja uk pro tiv ni~ kog igra ~a. De se tak mi nu ta pre kra ja pre stro go je po ka zao dru gi `u ti kar ton do ma }em {to pe ru, naj sta ri jem i naj i sku sni jem igra ~u na te re nu Dra ga nu Mo ji }u i si gur no o{te tio do ma }i tim.

U pri li ci da do ve du svoj tim u vo} stvo ima li su Be ro wa i Mi la no vi}. Do ma }i ni su ozbiq ni je za pre ti li u dru gom po lu vre me nu ula skom Jan ko va ko ji je dva pu ta is pro bao svoj {ut. Pr vi put iz slo bod wa ka sa 20 me ta rea a dru gi put sa vi {e od tri de set. Ipak {an su utak mi ce pro pu stio je re zer vi sta do ma }ih i dru gi stre lac u eki pi Ra do van Iv ko vi} u 80. mi nu tu sa de se tak me ta ra sam neo me tan po slao je lop tu po red sta ti ve u gol aut.

U do ma }em ti mu bri qi rao je omla din ski re pre zen ta ti vac Sr bi je Sa {a Iv ko vi}, a de bi to vao je i ka det ski re pre zen ta ti vac Ni ko la Ku pre {ki.

V.Vujanovi}

Solunac - Mladost 2:1 (0:1) RAS TI NA: Igra li {te Mi la na \e ri }a, gle da la ca 300,

su di ja: Miq ko vi} (No vi Sad).

Strel ci: ^u qak u 65. Vu ko vi} u 89. za So lu nac, a Mu ni `a ba u 18. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar t o n i: Nin k o v i}, Ba q ak (So lu nac), a S. Ra pa ji}, Mu ni `a ba, Ra hi} (Mla dost). Cr ve ni kar to ni: Ho sci e slav ski u 70. mi nu tu So lu nac, a Kne `e vi} u 28. i To do ro vi} u 70. za Mla dost.

SO LU NAC: [a ri} 7, Te {i} 6, Ko wo vi} 7, Pu ri} 7, Top ~a gi} 7, Ba qak 6 (Gra ho vac 7), Pe kez 6 (Sa dov ski), Ho sci e slav ski 6, ^u qak 7, Vu ko vi} 8, Nin ko iv} 7 (Mi qi}).

MLA DOST: I}i to vi} 7, Kne `e vi}, S. Ra pa ji} 7, To do ro vi} 6, Vu jin 6, Pe tro vi} 6, Ma ru no vi} 7, Mu ni `a ba 7 (D. Ra pa ji}), [e va rac 7, Uze lac 6 (O`e go vi}), Ra hi} 7.

Po bed nik je re {en dva mi nu ta pre kra ja utak mi ce ka da je Vu ko vi} iz veo slo bo dan udarc sa oko 20 me ta ra, {u ti rao je do bro i I}i to vi} je bio sa vla dan.

Ina ~e, go sti su po ve li go lom Mu ni `a be iz gu `ve, da bi iz jed na ~io ^u qak. Po ka za na su tri

[to pe ri do ne li po be du Veternik - Sloga 2:0 (1:0) VE TER NIK: FC „Ve ter nik„, gle da la ca 150, su di ja: Jo va no vi} (No vi Sad). Strel ci: [vo wa u 5. i Ba ni} u 53. mi nu tu. @u ti kar ton: [o bot (na klu pi Ve ter ni ka).

VE TER NIK VI SKOL: An dri ja {e vi} 7, Be ~e li} 8, Mi ja i lo vi} 7, Dra go je vi} 7, [vo wa 8, Ba ni} 8, Mi li ~e vi} 7, Mar ko vi} 7 (Qu bi ~i}), Stan ko vi} 7 (Ka li nov 7), Ba bi} 8 (Ham zi}), Vu ka nac 7.

SLO GA: La li} 6, Ba ji} 7, Kli su ra 6 (Kre so je vi} 6), Bub we vi} 6 (Jev ti} 7), Vu~ ko vi} 7, ^u pi} 7, Be ri} 6 (Tin tor 6), Su vaj xi} 6, Ga li} 7, Ko zo mo ra 7, Mi jin 7.

Po ve o ma ja kom ve tru ko ji je bio ve li ki pro tiv nik fud ba le ri ma Ve ter ni ~a ni su sti gli do vred ne po be de pro tiv osla cr ve na kar to na, naj vi {e za hva qu ju }i ne is ku stvu mla dih igra ~a oba sa sta va. Upr kos po ra zu Apa tin ci su pri ka za li so lid nu igru.

M. Jovi}evi}

OFK Kikinda - Tekstilac 1:1 (1:0) KI KIN DA: Grad ski sta dion, gle da la ca 200, su di ja: Sar ka (Vr {ac). Strel ci: Spa hi} u 40. za OFK Ki kin du, a Ma ra{ u 90. mi nu tu za Tek sti lac. @u ti kar to ni: Be le uc, Spa hi}, \o ki} (OFK Ki kin da), a D. Vu ko vi}, Kr {i} i Ne deq ko vi} (Tek sti lac).

OFK KI KIN DA: @iv kov, Kre so ja 6 (Jan ko vi}), Cvi ja no vi} 6, Be le uc 6, Me sa ro{ 6, \o ki} 5, Ili} 6, Spa hi} 7 (Gra |in), Ge ci} 6 (]e ran), Ko vr li ja 7, Ma li no vi} 6.

TEK STI LAC: Br ki} 6, Kr {i} 6, Ve se li no vi} 6 (V. Vu ko -

NEMA^KA BUNDESLIGA

Bo ru si ja jedva i{ ~u pa la bod Fud ba le ri Ham bur ge ra i Dort mun da igra li su bez po bed ni ka, 1:1 u der bi me ~u 29. ko la Bun de sli ge. Do ma }i su po ve li u 40. mi nu tu po got kom Van Nis tel ro ja sa pe na la, a iz jed na ~io je Bla {~i kov ski u po sled wim tre nu ci ma me ~a.

Nir nberg i Ba jern igra li su 1:1. Go sti su po ve li go lom Mi le ra, a iz jed na ~io je Aj gler u 60. [al ke je na svom te re nu nad i- grao Volf sburg 1:0, a je di ni stre lac na me ~u bio je Hu ra do u 76. mi nu tu.

Fraj burg je nad i grao Ho fe hajm 3:2, a Ha no ver je po be dio Majnc 2:0.

vi} 6, Ar si}), Jo vi ~e vi} 6, Pan du rov 6, D. Vu ko vi} 6, Ma ti} 6, Pa u no vi} 6, Ma ra{ 6, Su bo ti} 6 (Ne deq ko vi}), Ke ni} 6.

Fud ba le ri OFK Ki kin de ni su us pe li da sa ~u va ju vo| stvo, pa ta ko go sti iz Oxa ka ku }i no se ve li ki bod, ko ji im pu no zna ~i u bor bi za op sta nak. Gol za Tek sti lac vre dan bo da po sti gao je Ivan Ma ra{ u 90. mi nu tu na kon {to je Pa u no vi} od li~ no sa 30 me ta ra iz veo slo bo dan uda rac, a lop ta je pa la na gla vu Ma ra {a ko ji je sa vla dao do ma }eg gol ma na @iv ko va.

OFK Ki kin da je na kon ne ko li ko pri li ka po ve la.Ka pi ten Jo vi ca Ko vr li ja od li~ no je upo slio Mar ka Spa hi }a ko ji je u tr ku u ka zne nom pro sto ru Tek stil ca pre {ao i gol ma na Br ki }a i po sti gao efek tan gol. Mo ra se re }i da go sti u ovom de lu igre ni su ima li ba{ ni jed nu pri li ku. Ve} u sa mom po ~et ku dru gog de la Ki kin |a ni su po no vo pro pu sti li pri li ku da iz ide al ne po zi ci je po stig nu dru gi po go dak, po {to je lop ta lo bo va la gol ma na Br ki }a, ali je pre -

U utak mi ca ma 29. ko la fud bal skog pr ven stva Ne ma~ ke po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Ajn traht - Ver der 1:1 (0:0) (Fe nin 83’ - Al tin top 58’ag), Fraj burg - Ho fen hajm 3:2 (1:2) ([u ster 24’, Si se 60’ pe nal, Bu ~er 78’ - Ibi {e vi} 35’ pe nal, Ba bel 43’), [al k e - Volf s burg 1:0 (0:0) (Hu ra do 76’) Nir nberg Ba jern 1:1 (0:1) (Aj gler 60’ - Mi ler 5’), Ha no ver - Majnc 2:0 (1:0)(Ja 45’ pe nal, Pin to 59’), Ham bur ger - Dort mund 1:1 (1:0) (Van Nis tel roj 40’ pe nal - Bla {~i k ov s ki 92’), [tutgart Kajzerslautern 2:4 .

bqe nih Te me ri na ca jer tre ner Cvi ji} ni je mo gao da ra ~u na na ~ak se dam pr vo ti ma ca. Od li~ no su do ma }i otvo ri li me~ u 5. mi nu tu na kon kor ne ra Ba bi }a, [vo wa je pre ci znim udar cem sa vla dao La li }a. Pri kra ju pr vog po lu vre me na na kon od li~ nog pro do ra i cen tar {u ta Stan ko vi }a, Vu ka nac je lop tu za hva tio vo le jem, ali je {u ti rao pre ko go la.

U na stav ku su pla vo-be li po sti gli jo{ je dan gol, po no vo je Ba bi} od li~ no iz veo kor ner, a {to per Ba ni} gla vom nad vi sio od bra nu Te me ri na ca i po slao lop tu pod pre~ ku.

Tek u fi ni {u utak mi ce go sti su dva pu ta ozbiq ni je pri pre ti li, ali su udar ci Ga li }a i Mi ji na za vr {i li van okvi ra go la.

M. Popovi} le te la pre ko pre~ ke. Do ma }i su bi li bo qi me |u tim bez pra ve za vr {ni ce.

M. Sekuli}

Radni~ki (NP) - Pali} 1:0 (0:0) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 500, su di ja: [u tu lo vi} (No vi Sad).

Stre lac: ^e ko u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Li va ja (Rad ni~ ki), a Ko si}, Ra do sa vqev i Ru `i} (Pa li}).

RAD NI^ KI: Di zda re vi} 7, ^e pr wa 7, Rni} 6, Ja vo rac 6 (^e ko 8), Pu ni {i} 7, Bo {ko vi} 7, Ro mi} 7, Mi ji} 7, Mi la no vi} 8, Ili} 7 (Li va ja 6), ^e ki} 7 (Pe ru ni ~i}).

PA LI]: Sto ja no vi} 7, Ko si} 6, La zi ni ca 6 (Voj vo di} 6), Ko va ~e vi} 7, Vi lo ti} 7, \o ki} 6 (Plav {i}), Vi }en ti je vi} 6, Ra do sa vqev 6 (Po po vi}), Ru `i} 7, So viq 6, Smi qa ni} 7.

Ki kin da - Tek sti lac Ites 1:1 1:1 Mla dost (BJ) - Vr {ac 2:1 So lu nac - Mla dost (A) Ve ter nik Vi skol - Slo ga (T) 2:0 1:0 Rad ni~ ki (NP) - Pa li} ^SK Pi va ra - Do wi Srem 0:0 Danas (15.30) Sen ta - Ce ment Do li na - Slo bo da (15.30) 1. D. Srem 19 2. Rad n. (NP) 19 3. Ve ter nik 19 5. ^SK Pi va ra19 4. Do li na 18 6. Sen ta 18 7. Ce ment 18 8. Vr {ac 19 9. Slo ga (T) 19 10. So lu nac 19 11. Mla do. (BJ) 19 12. Tek sti lac 19 13. Pa li} 19 14. Ki kin da 19 15. Slo bo da 18 16. Mla dost (A)19

11 11 9 9 10 8 8 7 7 6 6 5 5 3 3 0

6 2 5 3 8 2 6 4 3 5 6 4 5 5 7 5 5 7 5 8 4 9 6 8 4 10 6 10 3 12 5 14

32:13 31:10 32:20 36:20 20:21 36:15 27:16 21:21 28:24 24:29 23:34 19:25 21:26 18:38 21.40 11:48

39 38 35 33 33 30 29 28 26 23 22 21 19 15 11 5

Jak ve tar ni je do zvo qa vao igra ~ i m a da po k a ` u ko l i k o mo gu i {ta zna ju. Rad ni~ ki je u pr vih de set mi nu ta pro pu stio dve-tri po voq ne pri li ke, me |u tim na dru goj stra ni Ru `i} je us peo da pre |e gol ma na Di zda re vi }a i po {a qe lop tu ka pra znom go lu, ali su od bram be ni igra ~i Rad ni~ kog us pe li da je iz ba ce u po qe. Po be do no sni gol je po stig nut na kon slo bod nog udar ca, Ro mi} je na ba cio lop tu pred gol, na tr ~ao je ^e ko i gla v om je za k u c ao pod pre~ ku.

J. Vukovi}

Mladost (BJ) - Vr{ac 1:1 (0:0) BA^ KI JA RAK: Sta dion Li va di ca, gle da la ca 300, su di ja: Pa vlo vi} (Su bo ti ca). Strel ci: Jak {i} u 76. za Mla dost, a Ka lin u 48. mi nu tu za Vr {ac. @u ti kar to ni: S. Ra ti}, Vu ko vqak, Jak {i}, Kra gu qac (Mla dost), a Ko we vi}, Mo to rov, Po pov (Vr {ac).

MLA DOST: Ba ji} 7, Dra go qe vi} 7, S. Ra ti} 7, Kan tar 7 (Isak), N. Ra ti} 7, Rat ko vi} 6 (Jak {i} 8), Ra do ja 7, Vi {e kru na 6 (Pa vlo vi} 7), Vu ko vqak 6, Zu ki} 7, \u ki} 6.

VR [AC: Do no vi} 8, Mo to rov 6, Be jin 7, Ko we vi} 7 (Rat ko vi}), Ran kov 7 (Jo va no vi} 7), Ba bi} 6, Ka lin 7, Po pov 6, Sti ja ~i} 7, Mi haj lo vi} 6, Ra ni mi rov 6 (Jok si mo vi}).

Do od la ska na od mor fud ba le r i Mla d o s ti su op s e d a l i gol Vr {ca, ali od li~ ni gol man Mar ko Do no vi} je od bra nio udar ce Vi {kru ne, Dra go qe vi }a i Zu ki }a. Po ~et kom dru gog po lu vre me na go sti su uz po mo} ve tra pre ko mla dog Mi ro sla va Ka li na do {li u vo| stvo. Za iz jed na ~e we su se po bri nu li re zer vi sti do ma }i na, Bo ri slav Pa vlo vi} je iz slo bod nog udar ca uba cio lop tu u ka zne ni pro stor, gde se naj bo qe sna {ao Igor Jak {i} i po go dio do wi ugao. Go sti su ~e stim pre vi ja wem po te re nu ve {to ~u va li bod {to im je to l e r i s ao su d i j a Pa v lo v i}.

Pla vo-be li su u 82. mi nu tu o{te }e ni pe nal, jer je de fan zi vac go sti ju Mo to rov igrao ru kom u {e sna e ster cu.

M. Meni}anin

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Ju naj ted si gu ran pro tiv Fu la ma Fud ba le ri Man ~e ster ju naj te da po be di li su eki pu Fu la ma re zul ta tom 2:0 u me ~u 32. ko la en gle ske Pre mi jer li ge. Oba go la po stig nu ta su u pr vom po lu vre me nu, a u li stu stre la ca upi sa li su se Ber ba tov u 11. i Va len si ja u 31. mi nu tu. ^el zi je po got kom Ma lu de u 67. mi nu tu sa vla dao Vi gan 1:0. To ten hem je nad i grao Sto uk 3:2. Po got ke za do ma }i tim da li su Kra u~ u 11. i 34. i Mo dri} u 18. mi nu tu. Strel ci za go ste bi li su Ete ring ton u 27. i Xons u 41. mi nu tu U utak mi ca ma 32. ko la en gle ske Pre mi jer li ge po stig nu ti

Zemun - Novi Sad 0:0

ZE MUN: Sta dion u Gor woj va ro {i, gle da la ca: 400, su di ja: Ni ko li} (Kra gu je vac), @u ti kar to ni: M. Cvet ko vi}, Jo va no vi} (Ze mun), Sta no jev, Mi lu ti no vi}, Ja ko vqe vi} (No vi Sad) ZE MUN: Ki rov ski 7, M. Cvet ko vi} 7, Ko mle no vi} 6, Ni ko li} 7, Jo va no vi} 6, Si mu no vi} 7 (od 46.

Sa la ti} 6), G. Cvet ko vi} 6, Bra jo vi} 6 (od 83. Vu ko je vi} –), Vu jo {e vi} 6, Stan ko vi} 6, Te {i} 6 (od 60.

Vu ko ji ~i} –).

NO VI SAD: To di} 8, Mi lu ti no vi} 6, Jo ci} 6 (od 82. Ja ko vqe vi} –), Sta no jev 6, Si me u no vi} 7, Kav ~i} 6, \o ro vi} 6 (od 70. Stan ko vi} –), Bo gu no vi} 7, Ba jat 7, Mi lo vac 6 (od 78. Ra ki} –), Ili} 7.

Sla ba za vr {ni ca do ma }i na i od li~ ne od bra ne gol ma na To di }a do pri ne le su da go sti od ne su je dan bod iz Gor we va ro {i. Pr vo uz bu |e we usle di lo je u 19. mi nu tu Mi lo{ Cvet ko vi} je po sle do brog pro do ra ide al no cen tri rao, Bra jo vi} je bio sam na pe ter cu, ali ni je za hva tio lop tu ko ja je sa mo o~e {a la we go vu gla vu i oti {la u gol-aut. Stan ko vi} je za tim pri pre tio u 32. mi nu tu we gov {ut sa ivi ce {e sna e ster ca za vr {io je po red go la. Tri mi nu ta ka sni je

su sle de }i re zul ta ti: Vul ver hemp ton - Ever ton 0:3 (0:3) (Bek ford 22’, Ne vil 39’, Bi qa led ti nov 45’), Blek burn - Bir min gem 1:1 (1:1) (Ho il et 45’ Bo jer 32’), Bol ton - Vest Hem 3:0 (2:0) (Sta rix 14’, 51’, Li 19’), ^el zi - Vi gan 1:0 (0:0) (Ma lu da 67’), Man ~e ster ju naj ted - Fu lam 2:0 (2:0) (Ber ba tov 12’, Va len si ja 32’), San der lend - Vest Brom vi~ 2:3 (2:1) ([o ri 10’ ag, Bred sli 31’ - Odem vin gi 29’, Mu lum bu 54’, [ar ner 72’), To ten hem - Sto uk 3:2 (3:2) (Kra u~ 11’, 34’, Mo dri} 18’ - Ite ring ton 27’, Xo uns 41’).

Sa {a To di}

Go ran Cvet ko vi} je {u ti rao sa 14 me ta ra, To di} se is ta kao od li~ nom in ter ven ci jom.

Je di nu pri li ku u ovom de lu me ~a „ka na rin ci” su stvo ri li po sle br zo iz ve de ne kon tre u 37. mi nu tu u we noj za vr {ni ci Kav ~i} je po sle lob-{u ta bio ne pre ci zan. U sa mom fi ni {u ovog de la me ~a Ze mun ci su stvo ri li jo{ dve pri li -

Ze mun - No vi Sad Ba nat - Be `a ni ja Na pre dak - Rad ni~ ki 1923 Te le op tik - Mla di rad nik Danas Pro le ter - Mla dost (L) Srem - BASK Di na mo - Rad ni~ ki (S) Ko lu ba ra - Big bul Rad n.

0:0 1:0 0:2 3:0 (15.30) (15.30) (15.30) (15.30)

1. Rad ni~ ki 22 14 5 3 37:17 47 2. BASK 21 14 5 2 29:10 47 3. No vi Pa zar 21 11 6 4 22:14 39 4. Ba nat 22 10 8 4 25:14 38 5. Sin |e li} 21 9 7 5 22:16 34 6. Pro le ter 21 9 6 6 30:19 33 7. Rad. (S) 21 8 9 4 17:13 33 8. M. rad nik 22 9 5 8 28:29 32 9. Na pre dak 22 8 7 7 22:22 31 10. Mla dost (L)21 6 10 5 16:16 28 11. N. Sad 22 7 5 10 25:29 26 12. Te le op tik 22 6 7 9 22:31 25 13. Be `a ni ja 22 6 6 10 16:18 24 14. Big bul 21 6 5 10 20:21 23 15. Ze mun 22 4 9 9 16:23 21 16. Srem 21 3 9 9 15:25 18 17. Ko lu ba ra 21 2 6 13 15:30 9 18. Di na mo 21 2 3 16 9:39 9 U sle de }em ko lu (16/17. apri la) sa sta ju se: No vi Sad - Srem, Ze mun - Ko lu ba ra, BASK - Ba nat, Be `a ni ja - Na pre dak, Rad ni~ ki 1923 - Di na mo, Rad ni~ ki (S) - Sin |e li}, No vi Pa zar - Pro le ter, Mla dost (L) Te le op tik, Mla di rad nik - Big bul Rad ni~ ki.

ke Vu jo {e vi} je u 43. mi nu tu od li~ no asi sti rao Te {i }u ko ji je is po qio sla bu za vr {ni cu da bi u 45. mi nu tu Vu jo {e vi} imao od li~ nu pri li ku, me |u tim To di} je sjaj nom in ter ven ci jom skre nuo lop tu do sta ti ve od ko je se ona od bi la u po qe. U 53. mi nu tu Bra jo vi} je imao do bar po ku {aj, To di} se po no vo is ta kao. Ne {to ka sni je uz vra ti li su go sti, me |u tim Jo ci} je tra qa vo {u ti rao iz po voq ne po zi ci je. Go ran Cvet ko vi} je u 77. mi nu tu iz veo kor ner, a u bu ke tu igra ~a u {e sna e ster cu go sti ju naj vi {i je bio Sa la ti}. Me |u tim, we gov uda rac gla vom sa pet me ta ra za vr {io je po red go la. Do ma }in je u dru gom mi nu tu na dok na de vre me na mo gao da stig ne do to li ko pri `eq ki va nog po got ka, ali Vu jo {e vi} je sa se dam me ta ra gla vom {u ti rao po red go la.

M. M.

Zo wi} ob ra do vao Zre wa nin ce Banat - Be`anija 1:0 (0:0) ZRE WA NIN: Sta dion u Ka ra |or |e vom par ku, gle da la ca 300, su di ja: Ma to vi} (Kra gu je vac). Stre lac: Zo wi} u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Zo wi}, ]u li brk, Mi lo je vi} i Me tua (Ba nat), a Bo `i ~i} (Be `a ni ja).

BA NAT: Kne `e vi}, Zo wi} 7, Me tua 7, ]u li brk 6, Jo van di} 6, Sta men ko vi} 6 (Cu ki}), Fi li po vi} 7, Mi lo je vi} 6 (\u ro vi} 6), Ste va no vi} 6, Je re mi} 6, Vu jo vi} 6 (Ri sto vi}).

BE @A NI JA: Vu le ti} 7, Mar ko vi} 6, Bo `i ~i} 6, Ko sti} 6, Sta nov ~i} 6, Gru be li} 7, Skok na 6 (Mir ko vi}), \u ri ~i} 6, Le ~i} 6, Vu ki ~e vi} 6, Bre `an ~i} 6, Bla go je vi}.

Zre wa nin ci ma se po sle tri uza stop na po ra za po sre }i lo u du e lu sa eki pom Be `a ni je, ko ja je u grad na Be ge ju do {la sa jed nom na me rom da sa ~u va svoj gol. U pr vom po lu vre me nu po ku {aj Je re mi }a, Ste -

va no vi }a i Mi lo je vi {a za vr {a va li su pre ko go la, a naj bo qu pri li ku u pr vom po lu vre me nu pro pu stio je ka pi ten Ste va no vi} u 29. mi nu tu, ka da je Vu le ti} skre nuo u kor ner. U na stav ku me ~a go sti su pr vi put pre ko Skok ne pri pre ti li u 60. mi nu tu, ali je bio si gu ran gol man do ma }i na Kne `e vi}.

U 80. mi nu tu eki pi Ba na ta je po ni {ten gol, zbog of sajd po zi ci je u ko joj se na {ao Me tua, a osam mi nu ta ka sni je po stig nut je po go dak ko ji je i od lu ~io me~. Slo bo dan uda rac sa de sne stra ne iz veo je Ste va no vi}, a naj vi {i u sko ku pred pro tiv ni~ kim go lom bio je Zo wi} i lop tu gla vom po slao u ne bra we ni deo mre `e Vu le ti }e vog go la.

Svo ju naj bo qu pri li ku za iz jed na ~e we go sti su pro pu sti li u pr vom mi nu tu na dok na de, ka da je po sle udar ca Gru be li }a po go |e na sa mo sta ti va.

N. Jowev

Voj vo |an ska li ga Is tok Di na mo - Obi li} 7:0, Je din stvo - Spar tak (D) 13:3, Ko za ra - Voj vo di na 1:1, Bu du} nost (SC) - Bo rac (S) 0:0, Rad ni~ ki (Z) - Ba~ ka 1901 2:1, Ba~ ka To po la - Ba~ ka (B) 2:0, Pro le ter - Za dru gar 1:2, AFK - Rad ni~ ki (B) 5:2.

Voj vo |an ska li ga Za pad

Ba~ ka (BP) - Me ta lac AV 4:1, Po let (S) - Bu du} nost (M) 0:1, Obi li} - Omla di nac 5:0, Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (I) 3:1.

SPORT

dnevnik DA NAS TRE ]I ME ^E VI PO LU FI NA LA PLEJ-OFA

Da ni lo Mi ro sa vqe vi} u na pa du

Fo to: F. Ba ki}

u~i ni ti sve da se to ne de si - re kao je Ivo vi}.

Kao i ra ni je, ne }e bi ti iz ne na |e wa u me ~u cr ve no-be lih ti mo va.

- Za nas znam da mo ra mo to da u~i ni mo, da sma wi mo taj ras pon osci la ci ja. Zve zda }e si gur no opet pro ba ti ser vi som da nas po re me ti, ta ko da bi tre ba lo i pri jem ma lo da sta bi li zu je mo i da se mak si mal no kon cen tri {e mo ka da glav ni Zve zdi ni ser ve ri sta nu na li ni ju. @e li mo da

pru `i mo mak si mum, da se bo ri mo od pr vog do po sled weg po e na i da u jed noj otvo re noj utak mi ci pro ba mo da is ko ri sti mo ve} pr vu me~ lop tu - za kqu ~io je pr vo ti mac Voj vo di ne NS se me Mar ko Ivo vi}.

Cr ve na zve zda i Voj vo di na NS se me tre }i me~ po lu fi na la igra ju da nas u ha li [u mi ce od 18 ~a so va uz di rek tan TV pre nos, a Rad ni~ ki }e u „Je ze ru” do ~e ka ti Par ti zan ta ko |e od 18 ~a so va.

M. Ri sti}

Mi ro sa vqev de se ti Pr vog da na tak mi ~e wa na dru gom Svet skom ku pu u stre qa {tvu, ko ji se odr `a va u ko rej skom gra du [an gvo nu i tra je do 15. apri la ni ko od srp skih stre la ca ni je us peo da se pla si ra u fi na le. Naj bli `i fi na lu bio je No vo sa |a nin Ne ma wa Mi ro sa vqev ko ji je u di sci pli ni va zdu {na pu {ka za u- zeo de se to me sto sa 595 kru go va.

On je sa jo{ dvo ji com tak mi ~a ra Fran cu zom Xe re mi jem Mo ni je rom i [vaj car cem Si mo nom Be je le rom ras pu ca vao za jed no me sto u fi na lu. Mi ro sa vqev je imao naj lo {i ji re zul tat od 50,3, dok su Mo ni jer i Be je ler ima li isti re zul tat od 51,5. Po be dio je Ma |ar Pe ter [i di sa 702,6 (598) is pred Rih te ra i Ki ne za Tao Van ga sa 701,4 (597). Ste van Ple ti ko si} je bio 44. sa 589, a Dra gan Mar ko vi} 63. sa 584 kru go va od 74. tak mi ~a ra.

U ga |a wu MK pi {to qem od na {ih stre la ca naj bo qe pla si -

Zdra vqe pri o ri tet No vak \o ko vi} po vu kao se sa tur ni ra u Mon te Kar lu zbog po vre de ko le na.

- To je te `ak uda rac i tu `na vest ne sa mo za or ga ni za to re tur ni ra i mo je na vi ja ~e, ve} i za me ne. - re kao je No vak u sa op {te wu.

- Ovo je tu `an dan za me ne, po vu kao sam se sa tur ni ra u Mon te Kar lu, ko ji je moj omi qe ni tur nir i jed na od dve ku }e. Na dam se da }u po ~e ti da tre ni ram sle de }e ne de qe. Pa, de fi ni tiv no je to bi la te {ka od lu ka, ali zdra vqe i na sta vak se zo ne u ko joj imam vi so ke am bi ci je mo ra ju da mi bu de pri o ri tet. Sa da idem da qe.

Ve ru jem da }u se opo ra vi ti i spre mi ti se za pred sto je }e tur ni re na {qa ci. Iz vi wa vam se svim svo jim fa no vi ma ko ji su ku pi li kar te da bi me gle da li. S

Tip sa re vi} pro tiv Lo pe za

SVET SKI KUP U KO RE JI

ra ni je bio An dri ja Zla ti} na 14. me stu sa 559 kru go va, Di mi tri je Gr gi} je bio 24. sa 555 kru go va, ko li ko je imao i Da mir Mi kec na 27. me stu od 66 tak mi ~a ra. Po be dio je Ita li jan Fran ~e sko Bru no sa 662,2 (564) kru go va is pred Ru sa Le o- ni da Eki mo va sa 660,6 (564) i Ko rej ca Da e mjun ga Li ja sa 659,1 (566) kru go va. @e ne su pu ca le pr vi deo tak mi ~e wa MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka. Po sle pre ci zne paq be Bo ba na Ve li~ ko vi} je {e sta sa 292 kru ga, Zo ra na Aru no vi} 13. sa 290, a Ja sna [e ka ri} 21. sa 289 kru go va. Dru gi deo, 30 me ta ka br zom paq bom na pro gra mu je da nas. Po red ovog nad me ta wa na va tre nu li ni ju }e i mu {kar ci MK pu {kom 60 me ta ka le `e }i (Mi ro sa vqev, Mar ko vi}, Ple ti ko si}) u eli mi na ci ja ma, kao i `e ne va zdu {nom pu {kom kva li fi ka ci je i fi na le (Iva na Mak si mo vi}, An drea Ar so vi}, Li di ja Mi haj lo vi}).

G. M.

19

NO VAK \O KO VI] NE IGRA U MON TE KAR LU

Vo {a i Par ti zan na pa da ju fi na le Da nas se igra ju tre }i me ~e vi po lu fi na la plej-ofa od boj ka {a.

Voj vo di na NS se me vo di pro tiv Cr ve ne zve zde u se ri ji 2:0, a ista je si tu a ci ja u du e lu Par ti za na i Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca, pa i No vo sa |a ni ma i be o grad skim cr no - Be li ma po treb na je sa mo jed na po be da do fi na la.

Vo {a i Par ti zan su is ko ri sti li pred nost do ma }eg te re na u po lu fi na lu. Sa da su okre nu ti sto lo vi, Zve zda i Rad ni~ ki tra `e pro du `e tak se ri je, pa je na wi ma pri ti sak. Par ti zan je lak {e od o~e ki va nog do {ao do 2:0, a cr ve no-be li ti mo vi su od i gra li 10 se to va, b ili to iz jed na ~e ni du e li um ko ji ma su No vo sa |a ni sla vi li. Bez ob zi ra na vo| stvo Voj vo di ne NS se me te {ko je prog no zi ra ti ka da }e kraj se ri je i ko }e u fi na le. Vo {a je od i gra la do bro u za vr {ni ca ma pret hod nih utak mi ca is ko ri stiv {i ve }i broj ras po lo `e nih igra ~a i na ko rak je do pla sma na u `e qe no fi na le.

- Ni ko ga ne tre ba da iz ne na di uko li ko i tre }a utak mi ca bu de po tra ja la, jer su za i sta ni jan se u pi ta wu. Ve ru jem da }e bi ti te {ko u Be o gra du, jer je Zve zdi taj me~ bi ti, ili ne bi ti. Isti na je da }e we ni igra ~i bi ti pod ve li kim pri ti skom, {to }e ih mo `da ome sti, ali, s dru ge stra ne, si gur no }e da ti sve od se be i mak si mal no se po tru di ti da iz bo re pro du `e tak po lu fi na la.

Mo `da }e mo ima ti pri li ke i da ma lo slo bod ni je od i gra mo, a na dam se da }e mo to is ko ri sti ti sa mo za bo qu igru, ne za opu {ta we. Sve sni smo da si tu a ci ja mo `e i to tal no da se okre ne u ko rist ri va la, ta ko da mo ra mo

nedeqa10.april2011.

\i las i zva ni~ no kan di dat U Ko {ar ka {ki sa vez Sr bi je sti gla je pr va, a ve ro vat no i je di na kan di da tu ra za no vog pred sed ni ka ko ji }e bi ti iza bran 18. apri la. Gra do na ~el ni ka Be o gra da Dra ga na \i la sa po dr `a lo je vi {e od se dam de le ga ta bu du }e Skup {ti ne KSS, a 11. apri la bi }e po zna to da li }e on ima ti i kon ku ren te. Ma we-vi {e, po zna ta je i \i la so va „vla da”. Ne ma ni ka kve sum we da }e pr vi sa rad nik no vog pred sed ni ka bi ti pro sla vqe ni re pre zen ta ti vac De jan Bo di ro ga, za du `en za mu {ku ko {ar ku. U we go vom re so ru bi }e sve re pre zen ta tiv ne se lek ci je i s pa `wom se o~e ku je ko ji }e se tre ne ri pri dru `i ti se ni or skom se lek to ru Du {a nu Iv ko vi }u ko ji se vra }a na kor mi lo na ci o nal nog ti ma, a na po mo lu su ve li ke pro me ne.

Ta ko |e biv {em re pre zen ta tiv cu De ja nu To ma {e vi }u bi tre ba lo da pri pad ne re sor tak mi ~e wa, bri ga o `en skoj ko {ar ci Je li ci Kom ne no vi}, a grad ski me na xer Alek san dar Bi je li} va `i kao pr va op ci ja za fi nan sij ske po slo ve i mar ke ting. Osta lo je pi ta we ge ne ral nog se kre ta ra KSS.

Jan ko Tip sa re vi} u pr vom ko lu igra pro tiv [pan ca Fe li si ja na Lo pe za, a ako bu de sla vio pro tiv we ga, u na red noj run di ga ~e ka Da vid Fe rer. Za raz li ku od pret hod nih Ma ster sa ove se zo ne, Vik tor Tro ic ki, ko ji je u Kne `e vi ni po sta vqen za 11. no si o ca, ne }e bi ti slo bo dan u pr vom ko lu i na star tu ga o~e ku je duel sa do ma }im te ni se rom @an-Re ne Li sna ra. Ako Tro ic ki uspe {no pre bro di pr vu pre pre ku u Mon te Kar lu, u dru gom ko lu }e igra ti sa bo qim iz su sre ta iz me |u Ju `no a fri kan ca Ke vi na An der so na i Fa bi ja Fo wi ni ja iz Ita li je.

Po red \o ko vi }a, na Ma ster su, ko jim po ~i we tur ni ra na {qa ci, ne }e igra ti ni [ve |a nin Ro bin So de ling, dok }e osta li naj bo qi te ni se ri sve ta, Ra fael Na dal, Ro d`er Fe de rer, En di Ma ri i To ma{ Ber dih }e bi ti pri sut ni i bi }e slo bod ni u pr vom ko lu.

ob zi rom da `i vim ov de, si gur no }e mo se sre sti ili u klu bu ili na pla `i. Ot kri }u vam „taj nu„ – pro vo dim naj vi {e vre me na na pla `i u re sto ra nu „La Spi a gia„.

Vi di mo se!

U do sa da {wem to ku se zo ne \o ko vi} je osvo jio sva ~e ti ri tur ni ra na ko ji ma je igrao (Austra li jan open, Du bai, In di jan Vels i Ma ja mi), pre sti gao je Ro xe ra Fe de re ra na dru goj po zi ci ji na ATP li sti i dva pu ta sa vla dao naj bo qeg igra ~a sve ta Ra fa e la Na da la. No vak je pro {le go di ne na tur ni ru u Mon te Kar lu sti gao do po lu fi na la i is pao od Fer nan da Ver da ska.

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA MA LE ZI JE

Fe te lu pol po zi ci ja na Se pan gu A k t u e l n i {am pion i po bed nik pr ve tr ke ovo go di {weg {am pi o na ta For mu le je dan, vo `e noj u Austra li ji, Se ba sti jan Fe tel star to va }e sa pol po zi ci je na da na {woj Ve li koj na gra di Ma le zi je. Vo za~ Red Bu la je do dru ge pol po zi ci je u se zo ni do {ao u vre me nu od 1:34,870 mi nu ta. Kao i pre dve ne de qe Nem cu }e se u pr vom start nom re du pri dru `i ti Bri ta nac Lu is Ha mil ton iz Me kla re na. Iz dru gog re da kre nu }e Fe te lov klup ski ko le ga Mark Ve ber i Ha mil to nov drug iz ti ma Xen son Ba ton. Fe ra ri jev as Fer nan do Alon so za be le `io je pe to vre me, {e sto Nik Haj dfeld iz Lo tus Re noa. Wih sle de klup ske ko le ge Fe li pe Ma sa i Vi ta lij Pe trov.

Pr vih de set kom ple ti ra li su Ni ko Ro zberg iz Mer ce de sa i Ka mui Ko ba ja {i iz Za u be ra.

Za raz li ku od tre nin - Se ba sti jan Fe tel ga u Austra li ji, u Ma le na, a Ha mil ton je do sa mog fi ni zi ji Fe tel ni je do mi ni rao. To kom {a imao pol po zi ci ju, da bi ga u pr vog de la naj br `i je bio Fe li pe po sled wim tre nu ci ma nad ma {io Ma sa, ko ga je za tim sme nio Ha Fe tel. Na tre nin gu se de sio i je mil ton. Na po ~et ku po sled weg de dan in ci dent. Na i me ot pao je deo la kva li fi ka ci ja na pi stu su iza sa bo li da Se ba sti ja na Bu e mi ja {li vo za ~i Red Bu la i Me kla re -

(To ro Ro so). Tre nin ge je na sta vqen po sle ~e ti ri mi nu ta, ka da je sta za o~i {}e na. Za raz li ku od pr ve tr ke ka da ni su us pe li da se kva li fi ku ju, vo za ~i Hi spa ni je Li u ci i Kar ti ke jan sa da su us pe li da osta nu unu tar od 107 po sto vre me na naj br `eg, ta ko da }e i wih dvo ji ca da nas star to va ti u Ma le zi ji.

Sta za Se pang du ga je 5,543 ki lo me ta ra, vo zi se 56 kru go va ili 310,408 ki lo me ta ra. Pr va tr ka na ovoj pi sti vo `e na je 1999. go di ne. Kom bi na ci ja je su per br zih i spo rih kri vi na, uz dva du ga~ ka prav ca. Pol po zi ci ja na sta zi Se pang ne ga ran tu je po be du, a po red za ni mqi ve kon fi gu ra ci je pi ste u ko na~ ni po re dak ~e sto pr ste ume {a ju i vre men ske pri li ke, pa je ta ko i za da nas pred vi |e na ki {a. Naj vi {e po be da na Se pan gu ima Mi hael [u ma her (tri), a od kon struk to ra Fe ra ri se mo `e po hva li ti sa pet sla vqa. Kao i pre dve ne de qe [u mi ni sa da ni je us peo da se na |e me |u pr vih de set, pa }e star to va ti sa 11. po zi ci je.Tr ka za Ve li ku na gra du Ma le zi je vo zi se da nas u 10 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu. G. M.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fud bal Voj vo |an ska li ga Za pad NO VI SAD: In deks - 1. maj (10 ~a so va), TU RI JA: Mla dost - Ju go vi}, NO VI SAD: Bo rac Slo ga Rad ni~ ki, STA RI BA NOV CI: Du nav - Rad ni~ ki (SM), Pod ru~ na li ga No vog Sa da @A BAQ: @SK - Mla dost, [AJ KA[: Bo rac - Vr bas, KO VIQ: [aj ka{ - Be ~ej Old gold, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Ka bel, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Pe tro va ra din.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da ^E RE VI]: Sre mac - ^e nej, SI RIG: Si rig – TSK, BU DI SA VA: Di na mo – Pro le ter,

SU SEK: Par ti zan – Fru {ko go rac.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

rac (18), NO VI SAD: No vi Sad - Cr ve na zve zda (12), ^A ^AK: Mla dost - Be o vuk (16.30).

Ko {ar ka

Su per li ga za da me -BE O GRAD: Ce pe lin - Kwaz Mi lo{ (17.30), [A BAC: Me di ci nar JP Rad ni~ ki (19.30).

Pr va mu {ka li ga - BE O GRAD: Obi li} - Bask So ko (15.30), JA GO DI NA: Ja go di na Pro le ter Naf ta gas (19), TE ME RIN: Mla dost TSK - No vi Pa zar (18).

Pr va `en ska li ga - ZRE WA NIN: Pro le ter Su per pro tein - Na i sa 2 (18), VA QE VO: Me ta lac A.D. - Na pre dak (18), NO VA PA ZO VA: @e le zni ~ar Me tal Cin ka ra - Ku ~e vo (19).

Pr va B `en ska li ga - BOR: Bor - Ja go di na 2001 (18), U@I CE: Plej of - Be o ~in (16) Pr va srp ska mu {ka li ga -Se ver - NO VI SAD: Me ri di ja na Je din stvo (18).

Dru ga srp ska mu {ka li ga Se ver - VR [AC: Mla dost - Ru ma (19), PAN ^E VO: Di na mo Haj duk (15.30).

Je din stve na ju ni or ska li ga @E LE ZNIK: FMP - He mo farm [ta da (20), BE O GRAD: Me ga Vi zu ra - Rad ni~ ki (16), KWA @E VAC: Kwa `e vac - Bo -

Ru ko met

Dru ga mu {ka li ga, se ver BA NAT SKO NO VO SE LO: Ba nat ski Kar lo vac - Rad ni~ ki ([) (18), KA]: Ti tel XD - Po ti sje Ple teks (18).

Dru ga `en ska li ga, se ver ZRE WA NIN: Le hel - Mla dost (16), SOM BOR: Ra van grad Rad ni~ ki (17), NO VI SAD: Voj vo di na - Ki kin da 2 (18.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - PU TIN CI: Pu tin ci PIK Pri gre vi ca (18), DE LI BLA TO: Omla di nac - Gra fi ~ar (17.30), KI KIN DA: Ki kin da - Je din stvo (NB) (12).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - E^ KA: Je din stvo - Ru sin (16), SU BO TI CA: Spar tak Mla dost (BC) (17), FE KE TI]: Ja dran Li der - Mi le ti} (11).

Ma li fud bal Ba ra` za po pu nu Pr ve li ge NO VI SAD: Tan go Li man - Ma {i nac (KG) (20.30, Spens).

Od boj ka Pr va `en ska li ga – PRI JE PO QE: Pu te vi – Sme~ 5 (18.30).

Dru ga `en ska li ga – se ver – KI KIN DA: Ki 0230 – Ru ma (14.30), NO VI SAD: No vi Sad 2 – Mla dost (12.45).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – cen tar – FU TOG: Fu to gvest – NS tim (15.15), NO VI SAD: Va ra din BMG grad wa 2 – Maks (17).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – jug – NO VI BA NOV CI: Omla di nac – Vr {ac (15), VR -

[AC: Ba nat – Du nav (1215).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – cen tar – NO VI SAD: Dubl – Pe tro va ra din 2 (18).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – se ver – SU BO TI CA: Spar tak 2 – Mer kur (13).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – jug – VR [AC: Ba nat – Her ce go vi na (15).

Ame ri~ ki fud bal

Su per li ga Sr bi je, Di vi zi ja Se ver – NO VI KNE @E VAC: Gro fo vi – Le gi o na ri Srem ska Mi tro vi ca (sta dion FK Obi li}, 15), ZRE WA NIN: Vi te zo vi Klek – Ma mu ti Ki kin da (Ma la Ame ri ka, 15), IN \I JA: In |i ja In di jan si – Spar tan ci Su bo ti ca (O[ Jo van Po po vi}, 14)

20

dnevnik

nedeqa10.april2011.

TREND RA PORT: TAJ VI SO KI PRED MET @E QA

Mu {kar ci su, na rav no, kri vi za sve ed na od stva ri kod ko jih mu {ka i `en ska lo gi ka funk c i o n i { u po prin ci pu pa ra lel nih sve to va je ste i ~u ve na sla bost da ma pre ma ci pe la ma. Tu, za pra vo, ni ne ma pu no lo gi ke i `e ne su sprem ne da pe gla ju kar ti ce dok ih pot pu no ne iz li `u (ili dok ne za vr {e na ro bi ji zbog ne i z m i r e n ih du go va) sa mo da bi wi hov ci pe lar nik bio u sva kom tre nut ku opre mqen kao da }e su tra, da le ko bi lo, za tvo ri ti sve pro dav ni ce obu }e. Ku pu ju ih kad im tre ba ju, jo{ ~e {}e kad im ne tre ba ju, gu ra ju sto pa la u broj ma wu obu }u, a ni je im stra no ni da ku pe ve }e san da le sa mo ka ko bi pro {e ta le u pa ru na ko jem “pi {e wi ho vo ime”.

Na rav no da raz u me mo mu {kar ce i wi hov pro blem da shva te o ~e mu se tu i o ka kvoj stra sti ra di, ali da ne bu de za bu ne – u ne ~e mu se Ve ne ra i Mars ipak sla `u. I jed ni ma i dru gi ma vi so ke pot pe ti ce su neo do qi vo sek si! Do voq no je sa mo „iz li sta ti” ne ko li ko seks sim bo la (od Me ri lin Mon ro, pre ko So fi je Lo ren i Eli za bet

J

Tej lor, pa mo der nih za vod ni ca, po put be lo svet skih Me gan Foks, Mo ni ke Be lu ~i i An xe li ne Xo li, ili “re gi o nal ne” Se ve ri ne i pe vaq ki u lo ka lu) ka ko bi sli ka po sta la ja sni ja: ne ma le po ti ce bez dva na e sti ce.

E sad, lo gi~ no bi bi lo i da je pr va no gi ca ko ja je pro {e ta la na {ti kla ma bi la `en ska, ali…

Pre Pe pe qu ge, {ti klu su lan si ra li mu {kar ci i to u

15. ve ku. Na i me, isto rij ski po da ci go vo re o vi {oj pe ti (oko tri cen ti me tra) na ko joj su se pri pad ni ci ari sto kra ti je {e pu ri li u do ba ka da je ja ha we bi lo sa -

Ludo, bizarno… Neodoqivo!

Uz opa sku ka ko bi vi so ke pot pe ti ce za dnev nu va ri jan tu ipak tre ba lo ma lo pa `qi vi je bi ra ti, od no sno, one ne {to sme li je mo de le ipak osta vi ti za ve ~er wi pro vod, mo ra mo da kon stan tu je mo ka ko su ve }i ni mo der nih {min ker ki, po sve mu su de }i i na osno vu ono ga {to se mo `e vi de ti u gra du, ne vo qe i bol usled boc ka wa u san da la ma ko je ba{ i ni su pri me re ne du gim {et wa ma ma we bit ni od iz gle da.

Ukrat ko, ve }i na je `e na za rad le po te i atrak tiv nog iz gle da vi {e ne go sprem na da }u ti i tr pi sa ti ma. A da i ova qu bav ume pri li~ no da za bo li po tvr |u ju i mo de li ko ji iz se zo ne u se zo nu po sta ju sve neo bi~ ni ji i bi zar ni ji, ~e mu u pri log go vo re i no ve ko lek ci je s pot pi som Iv Sen Lo ra na, Alek san de ra Mek Kvi na i Pra de. Sto ga vi {e ni ko ga ne iz ne na |u je ka da vi di sle de }i pri zor: `e na kao op ~i we na sto ji is pred iz lo ga za gle da na u {ti kle i pri tom, fik si ra ju }i ih o~i ma (bez da di {e ili trep }e) ni sa ma ne mo `e da utvr di da li su joj le pe, ot ka ~e ne, bi zar ne... Osta ne tek to li ko pa me ti da shva ti da su je pot pu no op ~i ni le i da ih mo ra sme sta ku pi ti!

stav ni deo sva ko dnev nog `i vo ta. Ta da {wim ma ~o fra je ri ma {ti kle su slu `i le da sa ~u va ju rav no te `u i osta nu u se dlu.

Na rav no, ka ko je ja ha we bi la jed na od pri vi le gi ja bo ga tih, si ro ti wa je to u vre me rin ta la u rav noj obu }i i iz `a bqe per spek ti ve gle da la {ta ra de oni “go re”.

I dok je vre me nom mu {ka pot pe ti ca sa tri po ra sla na ne kih {est do de vet cen ti me ta ra, pr vo `en sko sto pa lo na pot pe ti ci je bi lo ono Ka ta ri ne Me di ~i (ina ~e, vr lo ni ske ra stom), ko ja se na {ti kle – za wu spe ci jal no ra |e ne kod maj sto ra u Fi ren ci – po pe la na svom ven ~a wu za voj vo du od Or le a na 1533. go di ne. To je isto vre me no i go di na u ko joj su pot pe ti ce ko na~ no u{le i u `en sku mo du.

I ta ko je po ~e lo pla ne tar no lu di lo i po ma ma za {ti kla ma.

Na red na dva ve ka, {to je vi {i bio sta tus da me u dru {tvu, to je bi la vi {a i pe ta na ko joj je pa ra di ra la. U to me se, ba{ kao i u mno gim dru gim stva ri ma ka da je o ari sto kra ti ji re~, i{lo da ne ve ro vat nih kraj no sti – u ne kim slu ~a je vi ma vi si na {ti kla je da ma ma ~ak ogra ni ~a va la i kre ta we i on da bi na sce nu stu pa le slu ge, ko je bih ih no sa le

t a m o - a m o .

No, kri zno do ba ni je za o- bi {lo ni {ti kle. Bi ti ili ne bi ti za vi so ke pot pe ti ce ve zu je se za 18. vek i Fran cu sku re vo lu ci ju, ka da od jed nom po sta je ne p ri s toj no po ka -

zi va ti bi lo ka kav znak no ble sa i `i vo ta na vi so koj no zi. Shod no to me su i da me, ko je su dr `a le do svog do brog gla sa, pri li~ no “ate ri ra le”, zna ~aj no sma wiv {i vi si nu pot pe ti ce. Kri za je, sre }om, okon ~a na kra jem 19. ve ka, ka da {ti kle po no vo po sta ju in. Od ta da, pa do da nas, ni ko me ni je vi {e ni pa lo na pa met da ih skla wa sa mod ne sce ne. Na pro tiv, naj po zna ti ji svet ski obu }a ri sa mo im iz se zo ne u se zo nu da ju sve vi {e na zna ~a ju, te je ja sno da za wih zi me (ni zi mi, ni le ti) ne }e bi ti.

A ve} kad je ta ko, red bi bio i da ka `e mo ka ko }e no ga i fi gu ra iz gle da ti le po, `en stve no i sek si na pot pe ti ca ma sa mo ako zna te u wi ma i da ho da te. Sto ga

je vi {e ne go po `eq no da, pre ne go {to hra bro za ko ra ~i te na uli cu, pret hod no pro ve `ba te hod i na u ~i te da gra ci o zno i sa sti lom odr `a va te rav no te `u. Jer, ma lo je to ga {to iz gle da do te me re tu `no i jad no kao kad na uli ci vi di te ne ku ne sre} ni cu ka ko ne ve {to boc ka na {ti kla ma, tru de }i se pri sva kom ko ra ku da ne “ove ri” ze mqu.

Isto ta ko, ni je zgo reg pod se ti ti na re zul ta te vi {e ura |e nih stu di ja ko ji pro ble me sa ki~ mom do vo de u di rekt nu ve zu sa du go traj nim ho da wem na vi so kim {ti kla ma, a ova, ne ret ko ne ba{ pre te ra no udob na obu }a, ~est je uzro~ nik i po ja ve ra znih de for mi te ta sto pa la. Sto ga, ako se ima u vi du da su ovog pro le }a i le ta pod jed na ko u tren du i ci pe le sa rav nom pe tom, kao i da su ne ke od naj po zna ti jih za vod ni ca svo je naj ve }e uspe he po sti gle bo so no ge, mo `da ni je zgo reg da, pre ne go {to od lu ~i te da “po ra ste te”, jo{ jed nom o sve mu do bro raz mi sli te. n Jasna Budimirovi}

PI SMA „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

Le po ta je pra vo i si ro ma {nih `e na N

Kra qev sko ven ~a we bri tan skog prin ca Vi li ja ma i we go ve iza bra ni ce Kejt Midlton u lon don skoj Vest min ster skoj opa ti ji u pe tak, 29. apri la, pra ti }e ~ak 2,5 mi li jar de gle da la ca di qem sve ta! Glo bal na sve ~a nost pre ra sla je, na i me, u in ter ak ti van i mul ti me dij ski do ga |aj, pri la go |en ko ri sni ci ma no vih teh no lo gi ja, pa }e ta ko ven ~a we u`i vo mo }i da se pra ti na In ter ne tu, pre no si }e ga i mo bil ne apli ka ci je, a sa und trek }e bi ti ob ja vqen na iTu ne su sat na kon ce re mo ni je. U Lon don do la ze na hi qa de iz ve {ta ~a sto ti ne me dij skih ku }a, od te le vi zij skih i no vin skih di vo va do bez broj por ta la. Re ci mo, sa mo }e Si-En-En u go ste Vi li ja mu i Kejt po sla ti 50 qu di, ko je pred vo de An der son Ku per i Pirs Mor gan, na sled ni ci La ri ja Kin ga. Ka da je re~ o na {im pro sto ri ma, za sa da se zna da }e ven ~a we di rekt no pre no si ti hr vat ski RTL

a vi kli smo, a mo `da i ne sve sno na u ~e ni, da u ve le gra du vi di mo sve tlost, ~ak i u no} noj ta mi. Ako i vi di mo klo {a re, pod sve sno ih od bi ja mo kao sa me se bi kri ve, jer – {to je isti na – na bo ga tom Za pa du ne mo `e se umre ti od gla di. Ne sret ni ci su na pro sto qu di ne sna |e ni, ne pri pre mqe ni za na gle pro me ne dru {tve nog, po slov nog ili po ro di~ nog sta tu sa. Ali ono {to obi~ no ne za pa `a mo – {ta vi {e, ni ne in te re su je nas, jer do |e mo da vi di mo sa mo ono {to vre di vi de ti i po ne ti u se bi kao ra do snu uspo me nu – to je ona ne vi dqi va nam grad ska si ro ti wa, ko ja nam pro mi ~e na o~i gled.

Ta ko je u Pa ri zu na sta la ide ja o «„so li dar nom sa lo nu le po te”». Dve se stre, imi grant ki we sa Si ci li je, Lu ci ja i @o ze fi na Ira ci, te {ko se pro bi ja ju }i ve} sa 15 go di na u toj grad skoj ne vi dqi vo sti, us pe le su da se bi iz bo re me sto fri zer ki.

Lu ci ja svo jom upor no {}u ~ak uspe va da do pre do ni voa umet ni~ kog fri ze ra za fo to-se an se, dru `e }i se sa slav ni ma i bi va ju }i “na uslu zi” u ate qe i ma Iva Sen Lo ra na, Be ti ne Re ims ili Pe te ra Lin ber ga.

Na kra ju Lu ci ja otva ra svoj sa lon na pre sti `nom Sen @er me nu, u sr cu in te lek tu al nog i bo em skog Pa ri za, ali sa ide jom da fri zi ra obi~ ne `e ne, «„sa uli ce”,» ka ko ka `e. Ta ko ot kri va ~i tav je dan svet `e na ko je ne ma ju do voq no nov ca da odr `a va ju svo ju le po tu, ni re dov no ni spo ra di~ no. Vi de la ih je, pri zna la je, kao po ni `e ne i sti dqi ve, kao da su sa me

kri ve za svo je si ro ma {tvo.

Mno ge ni su ima le nov ca da se ure de ni za sa stan ke u po tra zi za po slom.

Ta ko se od lu ~u je da otvo ri jo{ je dan sa lon, na zvan po se stri @o ze fi ni, u ko ji }e `e ne do la zi ti da po sta nu pre sve ga sa mo u ve re ne, iako su si ro ma -

Jed na od kli jent ki wa, `e na sa dvo je de ce ali bez po sla, is pri ~a la je da je naj pre „iz gu bi la stid iz kra ji~ ka o~i ju” ko ji ju je stal no pra tio i ~i nio ne vi dqi vom, da joj sa da pri ja {to je rav no prav na sa osta lim `e na ma, i jo{ je sa mo u ve re no, ali za i sta iskre no i ne ne skrom no,

{ne. I na bro ju 28 uli ce [ar bo ne (iro ni ja je da se ovaj na ziv mo `e pre ve sti kao «’Ugqar ka’») u pa ri skom 18. aron di sma nu, za `i veo je ne dav no neo bi ~an ku tak, u ko jem se sva ka uslu ga fri zi ra wa, {min ka wa, ma sa `e, ma ni ki ra wa, de pi la ci je, ali ~ak i po zaj mi ce ode }e za va `ne pri li ke u po tra zi za po slom, na pla }i va na sim bo li~ no – 3 evra.

Po {to ide ju pra te i po dr `a va ju broj ne or ga ni za ci je gra |an ki i gra |a na, sve mu je do da no i pri su stvo so ci jal ne rad ni ce u sa lo nu, sa funk ci jom da mno ge od ovih `e na na |u traj no rad no me sto ili bar so ci jal ne olak {i ce. Ta ko je na kra ju sa lon pre ra stao u ne ka vr sta za vo da za za po {qa va we i in sti tu ta za bri gu o `e na ma.

do da la: „Sa da ka da se se bi svi |am, svi |am se i dru gi ma. U ne de qu da na, na kon sa mo dva sa stan ka, do bi la sam po nu du za po sao u pro dav ni ci de~ jih igra ~a ka”».

Lu ci ja i @o ze fi na se ne ~u de {to so li dar ni sa lo ni le po te po ~i wu da ni ~u u dru gim gra do vi ma fran cu ske. Uosta lom, oni ko ji do bro zna ju isto ri ju Pa ri za, sve to pod se }a na pri ~e o gri set tes, si ro ma {nim mla dim Pa ri `an ka ma iz po lo vi ne 19. ve ka, na zva ne Si vu qa ma po jef ti nom tek sti lu wo ho vih si vih ha qi na. Wih je bez nad no si ro ma {tvo vo di lo ka ab sin tu. Se stre Ira ci i wi hov sa lon upro vo do ka zu ju su prot no. Ko ka `e da se isto ri ja oba ve zno po na vqa? n D. Simin

MIKROFONIJA

dnevnik

THE GOD­FAT­HERS НА­СТУ­ПИ­ЛИ У „ЦР­НОЈ КУ­ЋИ”

Н КО

Ц

Т ЕР

Још ка­фан­ских пе­са­ма о љубави и мржњи П

З

u­ja­we u u{i­ma, li­tre po­pi­ je­nog pi­va i isto to­li­ko pro­li­ve­nog zno­ja, vru­}a gi­tar­ska svir­ka sta­rih hi­to­va i jo{ po­ne­ka no­va pri­~a o qu­ba­ vi, mr­`wi i dru­gim uobi­~a­je­ nim ka­fan­skim te­ma­ma, is­pri­ ~a­na na ~i­stom kok­ni­ju, pro­dukt je ~e­tvrt­ka uve­~e u no­vo­sad­skom klu­bu „CK 13”. Eks­klu­zi­van na­stup le­gen­dar­nog bri­tan­skog al­ter­na­tiv­nog ben­da The God­ fat­hers, je­di­ni u Sr­bi­ji u sklo­pu po­vrat­ni~­ke tur­ne­je eki­pe ko­ja je `a­ri­la i pa­li­la pre pu­ne dve de­ce­ni­je i vi­{e, po­ka­zao je ko­li­ko je ma­lo po­treb­no za do­bru ro­ken­rol `ur­ku, uko­li­ko je is­pu­wen osnov­ni uslov - da su mu­zi­~a­ri na sce­ni bez kom­ pro­mi­sa i da ~vr­sto ve­ru­ju u to {to ra­de, pa ma­kar i za­nat­ski ne­sa­vr­{e­no, ali do­sled­no. Ba{ ta­ko bi­lo je po­me­nu­te ve­~e­ri u „Cr­noj ku­}i”, po­pu­we­noj u gra­ ni­ca­ma ko­mot­no­sti, kao i uvek ka­da su na pro­gra­mu do­bri ben­ do­vi Za­pa­da.

The God­fat­hers su bi­li i osta­ li kla­si~­na ostrv­ska pab­ska atrak­ci­ja, sa svir­kom ko­ja se u klu­bo­vi­ma i ka­fa­na­ma En­gle­ ske upra­`wa­va go­to­vo sva­ko­ dnev­no, a ob­je­di­wu­je sve do­bre stva­ri vi­{e­de­ce­nij­ske ro­ken­ rol tra­di­ci­je, od pre­ra­|e­nog iz­vor­nog blu­za i pri­la­go­|e­ nog an­glo­sak­son­skog fol­ka, pre­ko pan­ka i no­vo­ta­la­snih stru­ja­wa do kla­si~­ne hard-rok for­me sa pu­no ri­fo­va i hor­ skih re­fre­na. Sve to po­ma­lo ugra­|e­no je i u svir­ku Pi­te­ ra Koj­na i bra­ta mu Kri­sa, sa­da sa no­vom po­sta­vom sta­rih dru­ga­ra, sa ko­jom kr­sta­re sve­ tom u po­tra­zi za is­pu­we­wem i ro­ker­skim ze­nom - sa­vr­{e­nom svir­kom.

Bend God­fat­hers je na­stao sre­ di­nom osam­de­se­tih, na pe­pe­lu pret­hod­nog ben­da Sid Pri­sli eks­pi­ri­ens, {to je ime ko­je go­vo­ri upra­vo o sli~­no­sti­ma i raz­li­~i­to­sti­ma ugra­|e­nim u wi­hov zvu~­ni pred­lo­`ak, ko­ji je na­sta­vqen i u ra­noj fa­zi no­vog ben­da, sve do pred kraj

te de­ce­ni­je. Iako su im al­bu­ mi „Hit by Hit” i „Birth, School, Work, De­ath” obez­be­di­li kult­ ni sta­tus, pra­vi uspeh je usle­ dio tek ka­da su sta­li na lop­tu i do­zvo­li­li uro­|e­noj me­lo­ di~­no­sti da is­pli­va iz­nad si­ro­ve ener­gi­je. Al­bum „Mo­re Songs Abo­ut Lo­ve and Ha­te”, sa Eli­za­bet Tej­lor i Ri­~ar­dom Bar­to­nom na omo­tu, svr­stao ih je u sam vrh, pa ma­kar i za tre­ nu­tak, u dru­{tvu ta­da ne­pri­ ko­sno­ve­nih sa­sta­va Cult, R.E.M. i Guns And Ro­ses. Ali, od ta­da je pro­{lo mno­go go­di­na, a Gad­ fa­der­si su se ma­lo pri­mi­ri­ li i, o~i­gled­no, `i­vo­ta­ri­li ~e­ka­ju­}i po­vo­qan po­lo­`aj zve­ zda za no­vi po­~e­tak.

Ovog pro­le­}a oni }e iz­da­ ti al­bum no­vih pe­sa­ma, uz ve} ak­tu­e­lan DVD sni­mak kon­ cert­ne pro­sla­ve 25 go­di­na ra­da u le­gen­dar­nom klu­bu „100” u wi­ho­vom Lon­do­nu. U me­|u­vre­ me­nu istim po­vo­dom obi­la­ze Evro­pu, pa su ta­ko do­spe­li i u No­vi Sad, {to im je bio dru­gi

na­stup u Sr­bi­ji na­kon 1990. i ne­za­bo­rav­ne mar­tov­ske no­}i u be­o­grad­skom SKC-u.

Zvu~­no-vi­zu­el­na sli­ka u „Cr­noj ku­}i” ot­kri­la je po­ma­ lo osta­re­le en­gle­ske mom­ke u go­di­na­ma ka­da je mo­`da pri­ klad­ni­je igra­ti {ah sa dru­ ga­ri­ma u lo­kal­nom pa­bu ili {e­ta­ti unu­ke po kra­ju, ali to ni­je po­kva­ri­lo za­do­voq­stvo fa­no­vi­ma pri su­sre­tu na ko­ji su ne­ki od wih ~e­ka­li bez­ma­lo dve de­ce­ni­je. Koj­no­vi i eki­pa su se po­ja­vi­li upa­ra­|e­ni ala fa­mi­li­ja Kor­le­o­ne, u cr­nim ode­li­ma, ko­{u­qa­ma i kra­va­ ta­ma, {to je imix ko­ji ni­je iza­bran ra­di ne­ke ide­o­lo­gi­je, ve} sa­mo da po­ja­~a tan­zi­ju u va­zdu­hu kao neo­p­ho­dan sa­sto­ jak do­bre i `e­sto­ke ro­ken­rol svir­ke, pre­ma mi­{qe­wu li­de­ ra ben­da. Upra­vo ta­kav zvuk po­ku­qao je iz zvu~­ni­ka ve} na pr­ve uda­re ras­po­lo­`e­ne ~e­tvor­ke, ko­ja je ne­{te­di­mi­ce is­po­ru­~i­va­la ve­li­ku ko­li­~i­ nu do­bre ener­gi­je kre­}u­}i se

kroz ce­lo­ku­pan opus, od no­vih pe­sa­ma, pre­ko onih ko­je su ih pro­sla­vi­le, do onih po­zna­tih svi­ma, kao {to su „She Gi­ves Me Lo­ve” i „Wal­king Tal­king Johnny Cash Blu­es”. To su ujed­no bi­li i o~e­ki­va­ni vr­hun­ci ve­~e­ri, ma­da ten­zi­ja ni­je opa­da­la ni u tre­nu­ci­ma ka­da su od­svi­ra­ne po­sve­te Ra­mon­si­ma u nu­me­ri „I Can’t Sle­ep To­night” i Vin­su Tej­ lo­ri i gru­pi Kle{ sa „Brand New Ca­dil­lac”. Pu­no ulo­`e­ne ener­gi­je i od­li~­na ko­mu­ni­ka­ ci­ja sa pu­bli­kom ba­ci­li su u dru­gi plan ne to­li­ko teh­ni~­ki sa­vr­{e­nu svir­ku, ko­ja uosta­ lom i ni­je neo­p­hod­na ben­du ko­ji ima pre­ten­zi­je kao Gad­ fa­der­si - da za­ba­vi, ne i da za­di­vi. Ipak, lon­don­ski man­ gu­pi su ovog pu­ta us­pe­li i jed­ no i dru­go, {to je na­kon ta~­no jed­nog i po sa­ta svir­ke bi­lo o~i­gled­no na li­ci­ma svih u klu­bu, ka­ko is­ce­|e­nog audi­ to­ri­ju­ma, ta­ko i skroz mo­kre ~e­tvor­ke na stej­xu. Зла­то­мир Га­јић

ЦД РОК/МЕ­ТАЛ КОМ­ПИ­ЛА­ЦИ­ЈА СА СТИ­ХО­ВИ­МА ПЕ­СНИ­КА МИ­ЛА­НА Б. ПО­ПО­ВИ­ЋА

Вре­ме бру­тал­них до­бро­на­мер­ни­ка – уни­кат­но де­ло РЕ

В

ЦЕ

21

ОГЛА­СИ­ЛИ СЕ КУД ИДИ­ЈО­ТИ

Ту­сти по­др­шка, ­ трио наставља да пра­ши

И

И НЗ

nedeqa10.april2011.

ЈЕ

reme bru­tal­nih do­bro­na­ mer­ni­ka” uni­kat­no je kom­ pi­la­cij­sko de­lo na do­ma­}oj me­tal i rock sce­ni, re­a­li­zo­va­no na­kon sko­ro tri go­di­ne ak­tiv­nog ra­da, ka­ko idej­nog po­kre­ta­~a, be­o­grad­skog pe­sni­ka i no­vi­na­ra Mi­la­na B. Po­po­vi­}a, ta­ko i oko 70 mu­zi­~a­ra iz 18 ben­do­va, ko­ji su ov­de pred­sta­vqe­ni.

Ako ste pra­ti­li no­vin­ske na­pi­se u po­me­nu­tom vre­men­skom

raz­do­bqu, ova pri­~a vam ni­je stra­na, no, su­mi­ra­}e­mo stva­ri ukrat­ko za one ko­ji ni­su ima­li pri­li­ku upo­zna­ti se sa ide­jom ko­ja je ov­de efekt­no spro­ve­de­na u de­lo - ben­do­vi, ma­hom iz rok i me­tal mi­qea, na­pra­vi­li su mu­zi­ku na Po­po­vi­}e­ve sti­ho­ve, ko­ji su ob­ja­vqe­ni u tri zbir­ke pe­sa­ma, a po­naj­vi­{e iz isto­i­ me­ne kwi­ge - „Vre­me bru­tal­ nih do­bro­na­mer­ni­ka”. Mu­zi~­ka prat­wa da­la je ovim sti­ho­vi­ma do­dat­nu di­men­zi­ju i ti­me za­o­ kru­`i­la kom­ple­tan rad na naj­ bo­qi na­~in.

Na­rav­no, pot­pu­no je bes­po­ treb­no iz­dva­ja­ti ov­de je­dan bend od dru­gog, osnov­na pred­nost ove kom­pi­la­ci­je je u to­me {to, i po­red ra­zno­rod­nog mu­zi~­kog pej­za­`a kroz ko­ji se na­{i „bru­ tal­ni do­bro­na­mer­ni­ci” kre­} u (od dum/go­tik me­ta­la, pre­ko prog/pa­vr, pa do hard-ro­ka), mo­`e da se pre­po­zna ista po­ru­ ka, ista ona osno­va, jer te­me­ qe i je­ste sa­gra­dio po­me­nu­ti pe­snik. Mu­zi­ka je sa­mo sli­ko­vi­ ta na­do­grad­wa, a ka­ko su sti­ho­vi Mi­la­na B. Po­po­vi­}a ener­gi~­ni, be­sni, ne­spu­ta­ni i du­bo­ki, je­di­ no su me­tal­ci i ro­ke­ri mo­gli da ade­kvat­no re­a­li­zu­ju za­da­tak do kra­ja.

I {ta smo do­bi­li? Do­bi­ li smo go­mi­lu in­spi­ra­tiv­nih pe­sa­ma, ple­ja­du kva­li­tet­nih mu­zi~­kih re­{e­wa, ko­je su nam de­mon­stri­ra­li No­vo­sa­|a­ni “Ta­ les of Dark...”, Be­o­gra­|a­ni “Abo­

nos”, Sme­de­rev­~a­ni “Alo­gia” (uz go­{} u, rok iko­nu Sla­ |a­n u Mi­l o­{ e­v i} Swe­ety), Zre­wa­nin­ ski sa­sta­vi “De­met­ her” i le­gen­dar­na “In­stant kar­ma”, po­tom i gru­pe “Art Di­ler”, “Atlan­ti­ da”, “He­a­ven Rain”, “Ama­ranth”, “Bac­kbo­ ne”, “Bro­ken strings”, Is­kaz, “Se­rap­him”....

Pre­ci­zni­je, `e­lim da skre­nem pa­`wu na to da su svi ben­ do­vi bi­li na vi­si­ni za­dat­ka.

Omot je li­kov­ no opre­mio gi­ta­ ri­sta “Abo­nos-a”, aka­dem­ski sli­kar Jak­{a Vla­ho­vi}, sa ko­jim Mi­lan B. Po­po­vi} ima v i ­{ e ­g o ­d i ­{ w u sa­rad­wu na ovom po­qu; tu je bu­klet sa sti­ho­vi­ma, fo­to­ gra­fi­je ben­do­va, kao i pro­ prat­ni in­fo o ovom mla­dom al­ter­na­tiv­nom pe­sni­ku ko­ji se po­red pe­sni­{tva, go­di­na­ ma una­zad ak­tiv­no ba­vi no­vin­ skom ro­ken­rol kri­ti­kom.

Va­`no je na­po­me­nu­ti i to da se ova kom­pi­la­ci­ja ne pro­da­je, ve} je kom­plet­nu mo­`e­te bes­ plat­no pre­slu­{a­ti na Po­po­ vi­}e­vom in­ter­net saj­tu www.

MolitvaTetoviranogSrca.com .

ovodom od­la­ska na le­~e­ we pe­va­~a Tu­ste, ogla­si­ o­se osta­tak ben­da KUD Idi­jo­ti iz Pu­le: - Dra­gi dra­gi i dra­ge dra­ge,iz na­{eg ta­bo­ra sti­`u lo­{e i do­bre ve­sti.

Lo­{a vest je da je na{ pe­va~ Tu­sta obo­leo od ra­ka ko­ji je za­hva­tio gr­lo i plu­}a. To zna­~i da je on tre­nut­no na bo­lo­va­wu

fa­zi ka­ri­je­re. Osta­tak ben­ da od­lu­~io je da na­sta­vi kao trio i na­da­mo se da je to sa­mo pri­vre­me­no. Ve­}i­nu vo­kal­nih de­o­ni­ca pre­u­zeo je gi­ta­ri­sta Sa­le Ve­ru­da, a po­ma­`u i osta­ la dvo­ji­ca, ba­si­sta Bu­co­li­ni i bub­war De­jo.

Bend je u ovoj po­sta­vi ve} odr­ `ao od ra­ni­je ugo­vo­re­ni na­stup u Ko­pru 19. mar­ta 2011. ko­ji je pro­

za ko­je pret­po­sta­vqa­mo da }e se pro­teg­nu­ti na idu­}u go­di­nu, a na­da­mo se da }e to bi­ti i ma­we.

Do­bra vest je da su prog­no­ze za iz­le­~e­we do­bre i svi smo po tom pi­ta­wu op­ti­mi­sti.

Tu­sta je ve} u bol­ni­ci i za­po­ ~eo je sa pri­ma­wem pr­vih do­za he­mo­te­ra­pi­je, a u na­stav­ku le­~e­ wa mo­gu­}a je i pri­me­na zra­~e­wa, no, o to­me }e od­lu­~i­ti kon­zi­ li­jum le­ka­ra ko­ji pra­ti we­go­vo zdrav­stve­no sta­we.

Po sve­mu to­me is­pa­da da je ko­cert odr­`an 26. fe­bru­a­ ra u Ze­le­nom ga­ju u Slo­ve­ni­ ji po­sled­wi kon­cert ko­ji je Tu­sta ot­pe­vao s na­ma, u ovoj

{ao od­li~­no…taj kon­cert se, na ne­ki na­~in, pre­tvo­rio u kon­cert po­dr­{ke Tu­sti. Do­go­vor me­|u na­ma je da se sa ova­kvim ra­dom na­sta­vi i da­qe u o~e­ki­va­wu Tu­sti­nog {to sko­ri­jeg po­vrat­ka u bend.

Da­kle, dok je Tu­sta na bo­lo­ va­wu KUD Idi­jo­ti }e na­stu­pa­ti kao trio. Svi ko­ji `e­le sa na­ma da sa­ra­|u­ju do­bro­do­{li su kao i do sa­da, a raz­u­me­}e­mo i su­prot­ne sta­vo­ve.

Na­da­ju­}i se sre}­nom is­ho­du, po­zdrav svi­ma od na­{e ma­le dru­ `i­ne - ka­`e se u do­pi­su ko­ji pot­pi­su­je gi­ta­ri­sta i vo­kal Sa­le Ve­ru­da.

Је­лен Топ 10 тур­не­ја d 15. apri­la (pe­tak), ve­li­kim kon­cer­tom u No­vom Sa­du, za­po­~i­we „Je­len Top 10” tur­ne­ja! Ne­ke od ben­do­va ko­je je О mno­go­broj­na pu­bli­ka gle­da­la u te­le­vi­zij­skoj emi­si­ji, ubu­du­}e

}e mo­}i da ih vi­di i ~u­je na kon­cer­ti­ma ko­ji }e se odr­`a­va­ti {i­rom Sr­bi­je. Do­bar pro­vod u No­vom Sa­du obe­}a­va­ju: Dark­ wo­od Dub, Kan­da Ko­xa i Ne­boj­{a, Obo­je­ni pro­gram, Bje­so­vi i Hypno­ti­zed na svir­ci ko­ja }e po­~e­ti u 20 ~a­so­va u SKCNS „Fa­bri­ci” (Bu­le­var De­spo­ta Ste­fa­na 5, na Li­ma­nu 4). Ula­ zni­ce u pre­tr­po­da­ji u CD {o­pu „Mun­gos” por­da­ju se po 500 di­na­ra, a dan ko­ncer­ta bi­}e 700 di­na­ra.

ТОП 10 - АПРИЛ 2011.

11. Lady Ga­ga - Born This Way 12. Ade­le - Rol­ling In the De­ep 13. Bru­no Mars – Gre­na­de 14. Jen­ni­fer Lo­pez fe­at. Pit­bull

- On The Flo­or 15. Ri­han­na – S&M 16. Pink – Fuc­kin Per­fect 17. Jes­sie J fe­at. B.o.b - Pri­ce Tag 18. Black Eyed Pe­as - Just Cant Get Eoungh 19. Ta­io Cruz & Kylie Mi­no­gue

- Hig­her 10. En­ri­que Igle­si­as - To­night

ВРЕМЕПЛОВ

Веч­ни ро­кен­рол Стон­са e­dan od naj­ve­}ih ben­do­va Ј da­na­{wi­ce, The Rol­ling Sto­nes osno­van je u apri­lu 1962. go­di­ne

Милан Б. Поповић CD “Vreme brutalnih dobronamernika” je izuzetno hrabar i hvale vredan poduhvat u dana{wem muzi~kom posrnu} u koje je sveprisutno na na{im prostorima, slo`i}ete se.

Jedinstvena je kompilacija koja }e sigurno ostaviti istorijski trag i biti svedo~anstvo jednog vremena – upravo to je CD ali i kwiga “Vreme brutalnih dobronamernika”, pesnika Milana B. Popovi}a! Небојша Лакић

u Lon­do­nu. Bri­tan­sku gru­pu, ko­ja je i da­nas, po­sle sko­ro 40 go­di­na po­sto­ja­wa i da­qe mu­zi~­ki ak­tiv­ na, osno­va­li su Bra­jan Xon­son - gi­ta­ra i har­mo­ni­ka, Mik Xe­ger – vo­kal i Kit Ri­~ard­son – gi­ta­ra.

Ston­se, osim {to pred­sta­vqa­ju naj­sta­ri­ji ro­ken­rol bend, mno­gi sma­tra­ju i za naj­bo­qi rok sa­stav u isto­ri­ji ove po­pu­ lar­ne mu­zi­ke. To­kom {e­zde­se­tih go­di­na pro­{log ve­ka, iz­gra­di­li su imix bun­tov­ni­ka, dok su to­kom ka­ri­je­re fan­ ta­sti~­nim svir­ka­ma i ener­gi~­nim na­stu­pi­ma od wi­ho­vih kon­ce­ra­ta u~i­ni­li bren­di­ra­ne rok spek­ta­kle.

Mu­zi­ka Ston­sa za­sni­va se na blu­zu i ro­ken­ro­lu, uz eks­pe­ ri­men­ti­we sa raz­li­~i­tim mu­zi~­kim prav­ci­ma, ko­ji su do­pri­ ne­li da bend do sa­da ob­ja­vi se­dam­de­se­tak stu­dij­skih, u`i­ vo i kom­pi­la­cij­skih al­bu­ma.

Bend Rol­ling Sto­nes osvo­jio je „Gre­mi” na­gra­de za naj­bo­qe al­bu­me, tek­sto­ve i pe­sme. Д. Вла­шки СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Приредио: С. Савић

22

dnevnik

nedeqa10.april2011.

rajalo je ukupno pet minuta nA SUDU nASTAVQenA SAGA O BeRLUSKOnIjU I pROSTITUTKI RUBI, I InA^e pRepUnA OBOSTRAnIH LA@I prvo ro~i{te, odr`ano po~etkom nedeqe pred sudom u Milanu, gde je italijanski premijer Silvio Berluskoni (75) optu`en zbog zavo|ewa maloletne prostitutke Karime el Mahroug, zvane „Rubi“, te zbog iznu|ivawa policije. Novinari prispeli sa svih strana Italije i sveta (~ak i u Kini vlada zanimawe za tektoniku me|u Berluskonijevim ~ar{afinim ve{tinama, nimalo nepoznati- naldo i tog dana, koji Rubi navodi, rodica se dve godine kasnije, kada stitutka, Karima je vla`nih o~iju ma) ostali su praznih notesa. U pima na Istoku, jer, ako je verovati i dan pre, i dan posle bio u Madri- je Karima imali nepunih 11, doserekla: „Ne! Jednom sam poku{ala, tawu je, naime, bilo tek tehni~ko onome {to je izjavila u istrazi i du. Dakle, s Berluskonijem ima jo{ lila u Italiju, na Siciliju. ali nisam mogla, gadilo mi se”. Doro~i{te, na kojem je zapravo samo onome za {to su istra`iteqi jednu zajedni~ku osobinu: oboje laNastavak pri~e je tako|e pun kumenti u optu`nici govore neza posledwi dan maja zakazano ono utvrdili i iz drugih izvora, Rubi `u. svega: tvrdi, recimo, da ju je otac {to sasvim drugo, odnosno, ako joj slede}e na kojem }e leteti perje. je samo od jednog klijenta (u ~ijoj je Iz wene „biografije” za sada se ga|ao vrelim uqem kad mu je, sa 12 se i gadila, veoma je to uspe{no Tri sutkiwe izabrane kompjurezidenciji bila 13 puta u dva me- jedino mo`e pouzdati u podatak da godina, rekla da `eli da bude kakrila. Dodu{e, deo zara|enog novterskim `rebom sudi}e premijeru, seca) izvukla najmawe 187.000 evra. je ro|ena u Maroku 1. novembra tolkiwa, dok majka tvrdi da joj je ca je slala i roditeqima. Pomenuoptu`enome za pla}eni seks s maTaj klijent bio je – Silvio Berluloletnicom, te za pritisak na poskoni. licajce da tu istu maloletnu damu, Kako tvrde u Tu`ila{tvu, prekao navodnu Mubarakovu unuku, puma „tre}im licima” Rubi je dr`ala ste iz pritvora, gde je zavr{ila tarifu na 500 evra, s tim da je znazbog kra|e. Berluskonijevi advola za jedno ve~e „iza}i susret” ~ak kati, naravno, odbacuju sve optupetorici lovarnih mu{karaca. `be, ali ono {to je za sada nepoNovca joj, dakle, nije mawkalo, tim bitno, to je da se vreme{ni polipre {to iz transkripata wenih teti~ar vi{e nego velikodu{no odlefonskih razgovora proizlazi da nosio prema pomenutoj MarokanKarime el Mahroug – Rubi je bila uvjerena da }e pro{le godiki, poznatijoj po svom „umetni~kom” imenu (“Ruby Rubacuori“, tj. ipak i obrazovawem i {armom, ne, za svoj 18. ro|endan, od Berlupoput Mle~anke Veronike Fran- skonija dobiti ~ak {est miliona “Srcolomka“), daju}i joj znatne ko. evra, pod uslovom da “ne ka`e istisvote novca i skupe predmete.

Mo`da i Karima El Mahroug nu” i da se “pravi luda”.

Ina~e, doti~na “Rubi” se ove Naravno, ne treba sve {to ona godine ~ak pojavila na be~kom ima {arma u tet-a-tet kontaktu, Operskom balu, jer ju je kao pra- ali zaista ga je te{ko primetiti ka`e smatrati zlatnom istinom.

Uostalom, nedavno je tiqu poveo bogati be~svet obi{la wena ki preduzima~ Ri~ard Rubi verovatno raspola`e odre|enim tvrdwa da je imala Lugner (78), poznat po tome {to svaki put do- ve{tinama, nimalo nepoznatima na Istoku, pla}eni odnos s fudbalerom Reala Krivede neku znamenitu jer, ako je verovati onome {to je izjavila divu – s wim su valcer u istrazi i onome za {to su istra`iteqi stijanom Ronaldom, preciziraju}i da je ranijih godina plesale Rubi je na ~uveni be~ki Operski bal doveo ekscentri~ni bogata{ Ri~ard Lugner utvrdili i iz drugih izvora, samo je od to bilo 29. juna 2009, Sofija Loren, Pamele jed nog kli jen ta iz vu kla naj ma we 187.000 kad joj je bilo 17 godi- 1992, i da joj je rodno mesto Fkih k}er „karijeru” po~ela kao sitni tom novinaru je rekla da su ona i Anderson, Endi Mekna. Upoznali su se, ben Salah, grad s oko 90.000 stanovlopov. U svakom slu~aju, pouzdano Berluskoni, zapravo, sli~ni: „Ja dauel, Karmen Elekevra. Taj klijent bio je Berluskoni navodno, u jednoj ho- nika, izme|u Kazablanke i Marase zna jdino da je uhva}ena kada je pla}am da steknem tatinu qubav, a tra, Paris Hilton ili livudskoj diskoteci, ke{a. Daqe ve} kre}u kontroveranekoj `eni otela torbicu i da je on pla}a mlade `ene da ne bude usaDita von Tis. Austrijna snimcima: nagla{eni trbu{~i} razmenili brojeve mobilnih tele- ze, jer su je, navodno, ako joj je verotada upu}ena na preodgajawe u dom. mqen”. Berluskoni je na to reagoske novine su tvrdile da je mladoj i pomalo bumbaste noge, ~ak i na fona, na{li se i... Kad se probudi- vati, kad joj je bilo devet godina Rezultati se vide. vao re~ima: „Nikad nisam platio prostitutki Lugner platio ~ak potpeticama, otromboqena (a ne la, tvrdi, Ronalda nije vi{e bilo, silovala dva wena strica. PoveriIz domova je be`ala kad je stineku `enu. Nikada nisam shvatio 40.000 evra za taj spektakl. Tako gla. „Postala sam trbu{na plesakakav je gu{t ako nema u`ivawa u se Karima El Mahroug upisala senzualna) usna na prerano ostare- ali je na jastuku ostavio 4.000 evra la je to samo majci koja joj je, po toj ~ica i tako zara|ivala”, ispri~aosvajawu”. Slagav{i, verovatno, me|u “selebritije”, gde ni pret- lu licu, ne ~ine je nekim za kim bi i poruku: “Nadam se da te ne}u zate- pri~i, odgovorila: „]uti o tome la je jednom italijanskom novinakao i Srcolomka. hodnih vekova nisu mawkale i patili srce i(li) nov~anik. Me|u- }i kad se vratim”. Me|utim, lako je kao grob, jer ako tvoj tata sazna da ru. Na wegovo pitawe da li je proprostitutke, ali su slavu stekle tim, verovatno raspola`e odre|e- kasnije bilo ustanoviti da je Ro- vi{e nisi devica - ubi}e te!”. Pon E. P. H.

KALIGULA, rimski imperator od 37. do 41. Ekstremno nesiguran i napet mladi}, koji je nasledio svoga ujaka Tiberija, s 24 godine postao je sinonim za okrutnost i ludilo. Isprva popularan, ozbiqno se razboleo, i tokom {est meseci bolest se razvila u paranoju. Prire|ivao je veli~anstvene prijeme u ~ast svoga kowa. Svi su mu se Rimqani, ukqu~uju}i i ~lanove Senata, morali obra}ati kao `ivom bo`anstvu. Ubila ga je pretorijanska garda, zajedno sa `enom i k}erkom, nakon ~etiri godine vladavine.

VLAD DRAKULA, princ koji je s prekidima vladao dana{wom ju`nom Rumunijom 1456.-1462. Ratnik koji je bezuspe{no poku{avao da oslobodi zemqu od otomanske vladavine, poznat je po divqa~kim masakrima civila. Wegovo prezime, Drakula, inspirisalo je Brama Stokera da stvori poznatu vampirsku pri~u. Omiqeni na~in egezkucije bio mu je nabijawe na kolac. Jednom je priredio zabavu u {umi kolaca na koje su bila nabijena tela. Kad je jedan sluga za~epio nos zbog nesnosnog smrada, zavr{io je na najvi{em kocu - tamo gde mu „smrad ne}e smetati„. Ubijen je u borbi protiv Turaka, blizu Bukure{ta 1476.

TOMAS DE TORKEMADA, {panski Veliki inkvizitor 1483.-1498. Fanati~ni dominikanac koji je vodio dr`avu u dr`avi u ime pape i ubio najmawe 2000 qudi. Za vreme wegove vladavine je bila dovoqna prijava kom{ije, a priznawa su iznu|ivana mu~ewem, ali tako da ne pote~e krv, jer su dominikanci to smatrali

nehri{}anskim. Pokajnici bi bili ugu{eni pre nego {to su spaqeni na loma~i. Uprkos stalnom strahu od ubistva, koji ga je progonio dan i no}, umro je prirodnom smr}u u 78 godini.

MARIJA PRVA ENGLESKA, 1553-1558. Jedino dete Henrika Osmog i Katarine Aragonske, koja je poku{ala vratiti Englesku u okriqe Katoli~ke crkve i Rima. Ubila je 283 protestanta pod optu`bom da su jeretici za vreme svoje petododi{we vladavine. Kanterberijski nadbiskup bio je prisiqen da uhodi londonskog biskupa, a biskup od Vor~estera spaqen je na loma~i. Umrla je u 42. godini, verovatno od raka materice.

PORODICA BORXIJA, 15 vek. Mo}na italijanska porodica poreklom iz [panije. Zapam}ena po vremenu kad je Rodrigo Borxija (1431.-1503.) bio papa.

Iako su bili za{titnici umetnosti, danas se pamte po divqa~koj vladavini i prestupima, incestu, ubistvima - trovawem arsenom. Rodrigu Borxiji, odnosno papi Aleksandru [estom, glavni ciqevi su bili zaraditi {to vi{e novca, zavesti {to vi{e `ena i pro{iriti svoju mo}, odnosno mo} svoje porodice, pa je krvavo zaratio sa svim mo}nim italijanskim porodicama. Ni danas se ne zna da li je wegov sin Cesar ubio brata Huana; svakako je prisvojio wegovu vlast i imawa. Ime Lukrecije Borxije danas je sinonim za „trova~icu”, iako je ona definitivno bila pijun svoga oca.

FRANCISKO SOLANO LOPEZ, predsednik Paragvaja od 1862. do 1876. Paranoidni megalo-

manijak koji je u sklopu Trojne alijanse zapo~eo rad protiv Argentine, Brazila i Urugvaja. To je dovelo do smrti 90 posto mu{kih Paragvajaca. Naredio je ubistva svoje bra}e, a majku je osudio na bi~evawe kad mu je rekla da je vanbra~no dete. Umro je pru`aju}i otpor brazilskim trupama.

LEOPOLD DRUGI, belgijski kraq od 1865. do 1909. Ne}ak btianske kraqice Viktorije upam}en kao najbrutalniji imperijalni vladar svoje generacije, koji je osnovao privatnu dr`avu u Kongu radi vlastitog dobitka. Vladaju}i afri~kom teritorijom, privatnom vojskom pla}enika, pretvorio je doma}e stanovni{tvo u robove. Brutalnost kojom je to ~inio dovela je do smrti, procewuje se, 15 miliona qudi. Parlament je kraqa prisilio da prepusti Kongo belgijskoj vladi. Umro je u svojoj plati blizu Brisela u 74. godini. Pogrebna povorka bila je izvi`dana.

JOSIF VISARIONOVI^ STAQIN, vladar Rusije od 1924. do 1953. Jedan od najve}ih krvnika u istoriji povesti - ubio je 30 miliona gra|ana, najvi{e u ~istkama. Ro|en kao Josif Xuga{vili uzdigao se nakon smrti svoga prethodnika Lewina, elimini{u}i konkurente. Nemilosrdna kolektivizacija dovela je do smrti od gladi 10 miliona qudi, a dvostruko vi{e pomrlo je u progonima i ubijeno u ~istkama. Pobedio je Hitlera, pri ~emu je poginulo 26 miliona wegovih vojnika, ali nakon zavr{etka Drugog svetskog rata ~istke su se nastavile, pa je sam pobio mnoge ratne heroje. Umro je sa 73 godine, a trajna je sumwa da ga je otrovao je-

dan od najbli`ih saradnika.

ADOLF HITLER, nema~ki vo|a, s nazivom Kancelara Rajha (wegova puna titula bila je Fuhrer und Reichskanzler) od 1933. do 1945.

Neobrazovani, tre}erazredni slikar iz Austrije postao je mesijanski vo|a nakon {to je 1933. na legalnim izborima kao vo|a Nacionalsocijalisti~ke stranke, postao nema~ki kancelar. Jedinim talentom koji je imao - govorni~kim, uverio je milione da ga slede u postizawu arijevski ~istog Tre}eg Rajha, koji se trebalo protezati celom Evropom. Preduslov za to bili su dotad nezapam}eni zlo~ini: nacisti~ka vojska pobila je tokom Drugog svetskog rata 17 miliona civila, ukqu~uju}i i 6 miliona Jevreja, i milion i po Roma stradalih u koncentracionim logorima: prvi put u istoriji stvorene su „fabrike smrti”. Ubio se 1945., u svom berlinskom bunkeru, kad je grad pao u ruke zapadnih saveznika.

POL POT, kamboxanski vo|a 1975. do 1979. Fanati~ni, u Francuskoj obrazovani idelog koji je insistirao da seqaci moraju biti „krv revolucije”, te prisilio gradsko stanovni{tvo da `ivi na selu i obavqa poqske poslove.

Pol Potovi Crveni Kmeri vratili su istoriju na „nultu godinu” i uveli „obi~aj” da ubiju svakoga ko je obrazovan ili samo nosi nao~are. Kad je wegov re`im kolabirao 1979. tre}ina stanovni{tva Kamboxe je bila ubijena.

Dva miliona qudi ubijeno je za 1.300 dana vladavine Crvenih

Hitler

Leopold II

Lu di, mo} ni, opa sni

Staqin

O

TIRAnI Iz pSIHIjATRIjSKe ORDInAcIje

Idi Amin

d po~etka sukoba u Libiji zapadni mediji, pogotovo oni tabloidnog karaktera, puni su pore|ewa Moamera el Gadafija sa „ludim diktatorima” iz istorije. Ugledni istra`iva~ sa Kembrixa Martin A. Ruel, me|utim, napomiwe da je ve}ina istori~ara veoma oprezna kad koristi tu sintagmu „lud”. Osim {to `elimo re}i da su potezi nekih politi~ara toliko okrutni, odvratni ili ekscentri~ni da mogu jedino biti posledica pomaknutog uma, tim terminom `elimo ukazati i da „vlast kvari”.

Da parafraziramo lorda Ektona, vlast kvari, a apsolutna vlast apsolutno kvari. Bo, dr Ruel ukazuje da moderni tirani obi~no dolaze na vlast u kriznim vremenima. A onaj ko zadobije i zadr`i vlast u „ludim” vremenima, razvi}e i „ve{tine” koje nisu uobi~ajene u parlamentarizmu. U tom kontekstu on upozorava da je re~ „lud” veoma lo{a jer podrazumeva i izostanak moralne odogovornosti. Ako im se `elimo suprotstaviti, eventualno im i suditi, „ludake” dana{wice, dodaje britanski istori~ar, moramo uzeti mnogo ozbiqnije. Uostalom, mo`emo li ba{ sve vladare, koji su se u istoriji „proslavili” kao okrutni krvnici odgovorni za milione smrti i patawu pot~iwenih, jednostavno proglasiti „ludima”?

IROD VELIKI, kraq Judeje od 37. do 4. pr.n.e. Paranoi~ni tiranin sprovodio je masovne ekzekucije, a naredio je ubistva ~lanove svoje porodice: jednu od deset `ena, tri sina, ta{tu i dva {ogora. Prema Jevan|equ po Mateju, naru~io je ubistvo svih de~aka ispod dve godine u kraqevstvu, u nameri da ubije malog Isusa, po{to su mu dojavili da se rodio novi jevrejski kraq. Umro je u dobi od 80 godina, od gangrene i problema sa bubrezima.

Drakula

Kaligula

Me ka du {a i ve li ko sr ce de be log nov ~a ni ka

Irod

T

Kmera. Pola Pota svrgnuli su s vlasti Vijetnamci, ali umro je mirno 1998, u svom tajnom uto~i{tu u xungli.

IDI AMIN DADA, vojni zapovednik i predsednik Ugande od 1971. do 1979. Najpre je u~estvovao u britanskoj kolonijalnoj vlasti, i s vremenom postao zapovednik ugandske vojske. Tad je vojnim udarom do{ao na vlast. Potom je sam sebe promovisao u feldmar{ala.

Wegovu vladavinu obele`ilo je kr{ewe qudskih prava, politi~ka represija, etni~ki progoni, ubistva bez su|ewa, nepotizam, korupcija i ekonomski fijasko.

Broj wegovih `rtava me|unarodni posmatra~i procenili su na 100.000 do 500.000. No, postao je predsednik Organizacije afri~kog jedinstva, a Uganda tokom 1977/1979. ~lanica Komisije za qudska prava UN-a. Idi Amin se samoproglasio Wegovom ekselencijom, Do`ivotnim predsednikom, Pobednikom nad Britanskim Carstvom u Africi uop{te i u Ugandi posebno. Podr`avali su ga Sovjetski Savez, Isto~na Nema~ka i - Gadafi... n E. P. H.

oglasi

dnevnik

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

25733 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Tel. 021/6399-305.

25734

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Tel. 021/6399-305.

25735 VI [I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-54-24.

26074 KU] NA NE GA, gerontolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge.

021/400-148.

26077

IZ DA JEM dvosoban stan na Grbavici pored Limanske pijace. Telefon, kablovska, tv, renoviran, odmah useqiv. Telefon 063/224-574.

25821

IZ DA JEM name{ten stan u Novom Sadu u Vr{a~koj ulici. Telefon 021/504-691, 064/2165-133.

25911 TE LEP - izdajem jednosoban name{ten dvori{ni stan 100e. Telefon 063/532-593.

25915 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod Instituta, Sremska Kamenica. Telefon 021/465815, 064/204-4331.

25917 IZ DA JEM mawi komforan dvoiposoban stan 50 m2 ozbiqnoj porodici, kod Satelitske pijace, Univereksporta, u Novom Sadu, cena 160e.

064/43-603-42, 511-793.

25920

IZ DA JEM salonski stan u Dunavskoj ulici na du`i period, pogodan za salone, ordinacije, stanovawe, parking obezbe|en, visoki parter. Telefon: 064/11-84654.

25921 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan 35m2, na Novom Nasequ. Telefon: 063/77-93-185.

26086 IZ DA JEM name{ten uli~ni stan u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima 100 evra.

Telefon 521-362, 064/236-280-9.

26140 IZ DA JE se name{tena garsowera kod Sajma. Telefoni: 063/408-902, 6365-807.

25736 GO GO QE VA, izdajem jednosoban stan, 35m2, prazan ima kuhiwske elemente, drugi sprat, novija zgrada. Telefon 063/1828-647.

25778

KEJ - izdajem dvosoban stan 54m2, terasa, poluname{ten, prizemqe, 150E + depozit. Telefon 064/20-20-901.

25781 IZ DA JE se nov jednosoban, komforan, poluname{ten stan u Tolstojevoj ulici, terasa, cg, kablovska. Telefon 6360-594.

25786 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili dvema studentkiwama ili zaposlenim devojkama, ul. Svetosavska.

Telefon 064/495-2319.

25787 IZ DA JE se dvosoban name{ten stan, I sprat, Satelit, na du`i period, 150E. Telefon 021/6433-991.

25789 IZ DA JEM lep name{ten jednosoban stan na Novom nasequ kod crkve.

Telefon: 065/8882789.

25796 IZ DA JEM name{tenu garsoweru sa daqinskim grejawem, Stevana Sremca 17. Telefon 064/318-5180.

25849 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan kod „Elektrovojvodine„. Telefon 063/545-613.

25857 OD 1. MA JA 2011. izdajem dvosoban komforan stan 50m2, kod Sajma, Ul. Stevana Mokrawca 200e+depozit. Telefon 021/444-258.

25862 IZ DA JEM praznu garsoweru od 30m2 u Ul. Bra}e Popovi} br. 4, 120e, preko puta Master hotela kod Sajma. Telefon 064/221-5667.

25888 CEN TAR grada (V. [upqikca), izdajem nov, komforan, name{ten stan 52m2, CG, klima, prizemqe, cena 160e. Telefoni: 064/449-1004, 6337-521.

25891 IZ DA JE se name{ten stan na Novom nasequ. Cena 120 evra.

Telefon 6215-156.

25928

IZ DA JEM potpuno name{tenu (klima, kablovska) garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa, kod Dnevnika. Cena 120 evra. Telefoni: 021/468-294, 063/82-27-209.

25934 IZ DA JEM super komfornu name{tenu garsoweru za jednu osobu od 1. maja 2011. godine, na du`e vreme. Telefon 402491, 064/241-9205.

25957 IZ DA JEM poluname{ten stan od 50m2 u Kosovskoj ulici, telefon, parking, kablovska, CG, klima, mese~no 200e.

Telefon 062/29-18-29.

25962 IZ DA JEM nov name{ten stan 36m2 terasa. Telefon 063/543-710.

25983 TE LEP - dvori{na name{tena garsowera, odmah useqiva, poseban ulaz. Telefon 505556.

25989 IZ DA JEM name{ten stan od 76m2 u strogom centru Novog Sada na du`e vreme, povoqno.

Telefon 021/6431-917, 063/8085454.

26006 IZ DA JEM name{ten, jednoiposoban stan u Stra`ilovskoj ulici. Telefon 060/14-22-155.

26009 IZ DA JEM jednosobni stan, nename{ten, Temerinska 87, Novi Sad. Telefon 2988-237, zvati uve~e.

26013 GR BA VI CA, garsowera, 32m2, novogradwa, potpuno opremqena, odmah useqiva.

Telefoni: 064/524-8097, 064/517-40-37, izme|u 14 i 16h.

26021 IZ DA JEM jednosoban stan na Novoj Detelinari, komplet name{ten na du`e vreme. Telefon 062/543-816.

26027 LI MAN IV jednosoban, 40m2, terasa, name{ten, CG, topla voda, klima, kablovska, telefon, lift, cena 140e. Telefon 021/469-125.

26065

nedeqa10.april2011.

IZ DA JEM dve name{tene garsowere u Kornelija Stankovi}a, 23m2 i Futo{ki put 16m2. Telefoni: 021/891-677 i 064/8770722, Slavko.

26081

IZ DA JEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450266 lokal 266.

26082 IZ DA VA WE NE KRET NI NA - uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.sta no vi.rs 26102 IZ DA JEM nov, jednoiposoban stan 34m2, Mi~urinova 58, name{ten sa novim name{tajem, ve{ ma{ina, terasa, klima. cena 180e. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

26151 PO VOQ NO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-ne kret ni ne.com 26154 IZ DA JEM nov name{ten jednosoban stan 28m2, Branimira ]osi}a 5, dva le`aja, ve{ ma{ina, mali tro{kovi, cena 130E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

26155

23

PO TREB NI kvalitetni stanovi u neposrednoj blizini Sajma za sme{taj gostiju u vreme odr`avawa Me|. poq.

Sajma, u maju. Telefon 021/522-533, 063/522-202.

26100 PO TRE BAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 120m2 za poznatog klijenta.

Telefon 063519533.

26101

KU PU JE MO stanove od 25 75m2 na Grbavici i Somborskom bulevaru. Telefon 021/522-533, 063/522-202.

26103 KU PU JE MO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Tel. 636-6952.

454086 HIT NO tra`imo za poznate kupce ve}e troiposobne, ~etvorosobne stanove mo`e i salonski na dobroj lokaciji.

Tel. 063/500-213.

455099 TRA @I MO za poznatog kupca dvosoban do trosobnog, centar, Bulevar, Grbavica.

Hitno!!! Tel. 021/6363-307.

455100 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

454183

BRAN KA BA JI ]A, odli~an nov, odmah useqiv dupleks, direktno od investitora, 72,43m2 - 69.000E. Telefoni: 526-622, 522-177.

454129

24

oglasi

nedeqa10.april2011.

KOM F OR N A gar so wera 28m2, centar, [afarikova, dvospratna zgrada, telefon, kablovska, centralno grejawe na gas, ukwi`ena, 35.000E. Telefoni: 021/552-270, 064/11-36076.

25874 PRO DA JEM garsoweru u u`em centru grada, bez posrednika, drugi sprat, terasa, name{tena, 32m2 - 35.000e. Telefon 523-956.

25980 HIT NO prodajemo useqivu garsoweru 25m2 za 28.500 na Novoj Detelinari. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

26052 GAR SO WE RA, 24m2, u Tekelijinoj ulici, terasa, sa name{tajem, tre}i sprat, ima lift. Telefon: 6624-218.

26117 PRO DA JE MO ukwi`enu garsoweru u centru za 27.000. Telefon: 6447-622.

26133 PRO DA JEM: jednosoban stan 39m2 ukwi`en, potpuno name{ten useqiv, VI sprat, lift, CG, topla voda, kablovska, Liman III, cena 47.000e. 021/6368-676.

25783 PRO DA JEM LI MAN II, jednosoban, 39m2, VI sprat, ukwi`en, terasa, useqiv. Telefon 063/857-21-45.

25841 RI BQA PI JA CA, jednosoban, 31m2, novogradwa, visoki parter, dvori{no orijentisan. Bez posrednika. Telefon 064/333-97-31.

26001 PRO DA JE MO ukwi`en jednosoban stan kod Satelitske pijace na prvom spratu za 29.000. Komplet renoviran.

Telefon 6447-622.

26046 PRE RA DO VI ]E VA, prvi sprat, u zgradi, ukwi`en jednosoban stan 40, 50m2, terasa.

Telefoni: 6546-976, 061/3013484.

26094 HIT NO PRO DA JE MO jednosoban stan 38m2 u Petrovaradinu blok 8, mo`e biti jednoiposoban. Cena 30.000. Telefon 6447-622.

26131 KOD SAJ MA jednosoban stan 30m2 na prvom spratu za 34.000. Stan ima terasu. Telefon 6447-622.

26134

BU LE VAR!!! Besprekorna garsowera, ukwi`ena u fantasti~nom stawu, male kvadrature, okrenuta na dvori{te!!! Tel. 063/868-03-35.

455102 NO VA DE TE LI NA RA garsowera 24m2, tre}i sprat sa liftom, ima terasu, cena realna, pozovite. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

454187 NO VO SAD SKOG SAJ MA nova garsowera 27m2 na prvom spratu sa liftom, ima terasu, dvori{no orjentisana, useqiva u maju 2011. Telefon 062/528-137.

454188 NO VO NA SE QE, ukwi`en stan od 27m2 na IV spratu, ima terasu i lift, cena 27.850.

Tel. 636-6952.

454088 U ]IR PA NO VOJ ULI CI na prvom spratu lepa garsowera 25m2, ~isti papiri. Povoqno! Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 46564.

454106 BU LE VAR EVRO PE, „Zoned”, nov useqiv stan od 29m2, lako preuredqiv u 1,5, cena 33.000. Tel. 636-8429.

454090

BU LE VAR - klasi~na garsowera - odvojena kuhiwa, ukwi`ena - odmah useqiva, terasa, lift, CG, cena - 32.000 evra.

Telefon: 021/6614-200, 064/823-6618.

454068 UKWI @E NA - useqiva garsowera 16m2 - centralno grejawe, cena - 17.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236607.

454084

LI MAN 2, povoqno ukwi`ena, renovirana garsowera, miran deo, 26m2 po ceni od 34.500. Telefon 421-185.

454033 SA JAM, nova useqiva garsowera, sa povratom PDV-a, I sparat, odvojena kuhiwa, 25m2 po ceni od 32.000. Telefon 422-149.

454034 [I RI CEN TAR, novija ukwi`ena garsowera, 25m2, cena samo 29.800. Telefon 472-1661.

454035 U NO VI JOJ GRAD WI, prodajem odli~nu garsoweru od 25m2, I sprat, lift, terasa, kuhiwa odvojena, useqiva brzo!

Cena vrlo povoqna. Telefon 063/566-157.

454036 PRO DA JEM garsoweru 24m2, 2. sprat, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421437 ili 063/534-505.

454029 PRO DA JEM novu, ukwi`enu garsoweru na drugom spratu, Nova Detelinara. Cena: 28.500E. Telefoni: 065/2769594, 021/6618-222.

454054 PRO DA JEM novu, useqivu garsoweru na prvom spratu, Somborski bulevar. Cena: 29.900E sa PDV-om. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618-222.

454055 PRO DA JEM novu, brzo useqivu garsoweru od 24m2, drugi sprat, Adice. Cena: 19.450E. Telefoni: 066/5021984, 021/66-22-677.

454056 PRO DA JEM novu, useqivu garsoweru od 29m2 na Bul. Evrope. Cena: 32.900E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618222.

454059 GAR SO WE RA - Pu{kinova ulica 22m2, odvojena ~ajna ku hi wa, od li ~an ras po red, CG, useqiva odmah, 1. sprat, lift, te ra sa. Ce na 26.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

454064 USE QI VA garsowera od 24m2, useqiva, ukwi`ena, Nova Detelinara, 2. sprat, CG, terasa, lift. Cena 29.800 evra sa PDV-om.

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621.

454066

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva novija GA 27m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, ostava, kompletno sre|en, ukwi`en, cena 27.500. Telefoni: 021/425-653, 063/171-2696.

454142 NO VA DE TE LI NA RA 28m2, odli~na garsowera, lift, terasa 31.000. Telefoni: 444107, 633-7853.

454164 JAN KA ^ME LI KA, useqiva garsowera 19m2 - 19.000E, sa name{tajem. VI bez lifta, potkrovqe. Telefoni: 063/441663, 526-622.

454131 GR BA VI CA, Bra}e Ribnikar, garsowera od 28m2, novija gradwa, ukwi`ena, odmah useqiva, IV sprat sa liftom, ima terasu, 36.000E. Telefon 452942.

454152 SO LUN SKA ULI CA, 25m2 garsowera sa odvojenom kuhiwom. Ukwi`eno, mo`e kredit. Cena po dogovoru. Hitno i povoqno! Telefon 452-737.

454153 CEN TAR, useqiva garsowera, 20.000E. Predato za legalizaciju. Telefoni: 522-177, 064/376-09-28.

454125

NO VA DE TE LI NA RA, useqiva garsowera, 16.500E. Telefoni: 526-622, 066/42156090.

454126 HIT NO!!! Brzo useqiva GA 24m2, Cara Du{ana, I sprat, terasa, nova, sig. vrata, pvc stolarija, pla}ene komunalije, ukwi`ba 1/1, cena sa PDV-om 26.800!!! Telefoni: 021/6616324, 063/17-12-696.

454144 POT PU NO nov jednosoban, 24m2, centar, Stevana Sremca, I sprat, dvori{no, name{ten novim, kvalitetnim name{tajem i opremom, CG, tv, mo`e za dvoje 150 evra. Telefon 063/517-846.

454145 NO VI JI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en treba videti 36.000. Telefon 063/517-846.

454146

NO VI JI ukwi`en jednosoban 30m2, Toplice Milana, Betanija-Bulevar, I sprat, lift, uli~no, odvojena kuhiwa, terasa, kompletno name{ten, useqiv, treba videti, 36.000. Telefon 063/517-846.

454147 NO VO NA SE QE, kod robne ku}e, 35m2, jednosoban, drugi sprat, lift, terasa, ukwi`en 35.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

454165

dnevnik

JED NO SO BAN, Liman III kod Merkatora, 36m2, III sprat, lift, ukwi`en, idealan za izdavawe, ekstra cena 39 500E, hitno. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

454181 PRO DA JEM ukwi`en jednosoban stan na tre}em spratu, na Bul. cara Lazara. Cena: 42.250E. Telefoni: 064/9354559, 021/6618-222.

454062 LI MAN 2, jednosoban ukwi`en stan, 34m2, po ceni od samo 41.200, lift, terasa. Telefon472-1661.

454037 KOD STA NI CE, jednosoban stan na tre}em spratu, ukwi`en, 30m2, po ceni od 30.900.

Telefon472-1660.

454038 NO VO NA SE QE, dobar jednosoban stan, 41m2, ukwi`en, lift, terasa, ptv, za samo 38.800. Telefon 422-149.

454039 HIT NO! Jednosoban stan 33m2, II sprat, terasa, odmah useqiv, name{ten, nova kuhiwa, ukwi`en, cena dogovor.

Telefon063/566-157.

454040 JED NO SO BAN - 33m2 - ukwi`en - useqiv, 2. sprat, CG, odli~an raspored, delimi~no renoviran, cena - 31.000 evra.

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606.

454085 LI MAN: 29m2 - jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena: 27.500 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6606.

454082 [ON SI - Ra{e Radujkova jednosoban - 32m2 - 3. sprat, lift, terasa, jugoisto~na strana, ukwi`en - useqiv. Telefoni: 064/823-6618, 021/542779.

454083 USE QIV jednosoban stan 29m2 - mogu} 1.5-soban - Zonedova zgrada - Novi bulevar, lift, CG, cena - 33.000 evra nije fiksno.

Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6601.

454074 NO VO NA SE QE. Jednosoban - mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en - useqiv. Cena: 32.000 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

454075

PRO DA JEM dobar jednosoban stan, 29m2, Bulevar, terasa, lift. Useqiv po dogovoru.

Ukwi`en. Cena 31700 evra.

Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra-45834.

454107 PRO DA JEM stan 34m2, Bulevar Vojvode Stepe, kuhiwa sa trpezarijom odvojena, useqiv.

Ukwi`en. Cena 34.000 evra.

Telefoni: 021/451-318, 523193. [-46554.

454108 BU LE VAR OSLO BO \E WA, kod Futo{ke pijace, nov i ukwi`en mawi 1,0 stan, cena 33.500. Tel. 064/220-9565.

454087 LI MAN DVA jednosoban stan 40m2, svetao, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa 41.200. Telefoni: 528-137, 661-2262.

454189 NO VO NA SE QE kod {kole i obdani{ta na prvom spratu jednosoban stan 40m2 u korektnom stawu. Telefoni: 528-137, 661-2262.

454190 JED NO SO BAN, 40m2, Liman 4, Bulevar cara Lazara, vi{a spratnost, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|an, 38.100 evra.

Tel. 063/745-1344.

455114 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200 evra. Tel. 063/7451344.

455118

oglasi

dnevnik

PRO DA JEM dvosoban skoro dvoiposoban stan, tre}i sprat, Liman jedan, odmah useqiv, Ul. Drage Spasi}, posrednici iskqu~eni. Telefon: 064/0944-122 ili 455-570.

25677 LI MAN I, dvosoban stan 53.42m2, drugi sprat, dva lifta, telefon, kablovska u neposrednoj blizini fakulteta.

Povoqno. Telefon 063/570180.

25984 LA ZE TE LE^ KOG stan 50m2, lokal uli~ni, 12m2, tavan 30m2, podrum 20m2. Mo`e zamena za dva stana + doplata.

Telefon 062/543-816.

26023 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 63m2 na Limanu dva.

Stan je na ~etvrtom spratu sa liftom, novija zgrada. Telefon 6447-622.

26054 PRO DA JEM 48m2 u Veqka Petrovi}a na 10 spratu, povoqno. Telefon: 6624-218.

26115

OD LI ^AN dvosoban stan 53m2 kod @. stanice, kompletno renoviran, ukwi`en. Telefon: 6624-218.

26116 PRO DA JEM nov odmah useqiv dvosoban stan blizu @. stanice i Sajma za 56.500. Telefon 6447-622.

26121 PRO DA JE MO nov dvosoban stan sa parking mestom u centru za 68.000. ukwi`eno. Telefon 6447-622.

26123 PRO DA JE MO dvosoban noviji stan od 60m2 kod Keja za 62.00 ukwi`en. Telefon 6447622.

26127 PRO DA JE MO u centru dvosoban stan 50m2 u novijoj zgradi za 49.500e. Telefon 6447622, 063/540-165.

26135 PRO DA JE MO dvosoban stan na Novom nasequ kod robne ku}e za 48.000 ukwi`en. Telefon 6447-622.

26138 PRO DA JEM nov, name{ten ukwi`en stan, 35m2, kod Socijalnog. Hitno. Telefon 063/500-620.

25576 CA RA DU [A NA potpuno nov ekstra 1,5 soban stan, 64, 39m2, sa terasom na II spratu.

Telefon 063/562-411, vlasnika 1350E/m2.

25868 U VE TER NI KU prodajem jednoiposoban stan, 40m2, ukwi`en. Iskqu~ivo bez agencije.

Telefon 063/536-154.

25932 U VE TER NI KU prodajem jednoiposoban stan, 40m2, povoqno, papiri, bez posrednika.

Telefon 062/622-394.

25933

PRO DA JE MO jednoiposoban stan 47m2 kod Socijalnog, noviji, ukwi`en. Mo`e kredit.

Telefon 6447-622.

26049 HIT NO useqiv jednoiposoban stan 38m2, prvi sprat na Novoj Detelinari. Cena 42.500 sa pdv. Telefon 6447622.

26050 PRO DA JE MO jednoiposoban stan na Limanu blizu {kole za 44.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

26053 NOV useqiv jednoiposoban stan, 37m2, sa parking mestom, 43.300E. Mogu}nost povrata PDV-a. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

26093 PE TRO VA RA DIN, nov useqiv prazan stan 30m2, 40m2, 48m2, 66m2, 76m2, ukwi`eno.

Telefon 063/152-052-1. 26104 PRO DA JEM 44m2, jednoiposoban stan u centru, ukwi`en, 4 sprat, kod Izvr{nog ve}a.

Telefon: 6624218.

26114 PRO DA JE MO noviji jednoiposoban stan u centru za 47.500 stan je na tre}em spratu sa liftom i ima terasu. Telefon 6447-622.

26119 PRO DA JE MO nov jednoiposoban stan 37m2 na Somborskom bulevaru za 36.500 sa PDV. Telefon: 6447-622.26132 PRO DA JEM nov jednoiposoban stan 37m2 na Somborskom bulevaru za 36.500 sa PDV. Telefon: 6447-622.

26136 PRO DA JE MO jednoiposoban ukwi`en stan na Limanu 46m2 za 41.000. Telefon 6447-622.

26137 GR BA VI CA, jednoiposoban, ukwi`en stan na I spratu, 44m2, cena 40.170, renoviran, pvc stolarija, terasa, ostaje ugradna kuhiwa. Telefon 4721661.

454041 JED NO I PO SO BAN, 33m2, Turgeweva, 7. sprat, lift, cg, ukwi`en, sre|en, 34.000 evra.

Tel. 063/745-1344.

455119 JED NO I PO SO BAN, 33m2, Liman 3, Bulevar cara Lazara, kod Limanske pijace, prizemqe, plus terasa od 20m2, ukwi`en, 40.000 evra. Tel. 063/745-1344.

455115 JED NO I PO SO BAN, 39m2, ugao Bulevara oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat, lift, cg, luks, poluname{ten 51.500 evra. Tel. 063/745-1344.

455117 JED NO I PO SO BAN 39m2, Pariske Komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en, 39.150 evra. Tel. 063/745-1344. 455121 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262.

454196 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan, isto~na strana, ukwi`en, useqiv po dogovoru od 53m2, hitno i povoqno. Tel. 063/868-03-35.

455103

LI MAN, odli~an ukwi`en stan 39m2, cena 38.000 evra.

Tel. 636-8429.

454089 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an kompletno sre|en, ukwi`en 1,5 stan od 40m2. Tel. 063/828-8377.

454091 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 39.900. Tel. 636-8429.

454092 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dobar i ukwi`en 1,5 stan 47m2 po ceni od 41.200. Tel. 6368429.

454093 EKS TRA: Nova Detelinara 45m2 - jednoiposoban, 3. sprat, ukwi`en - odmah useqiv, CG, lift, isto~na strana. Cena 52.000 evra.

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618.

454077 NO VO NA SE QE - Savina, jednoiposoban stan, odli~an, ukwi`en, 42m2 po ceni od 49.750, lift, terasa. Telefon 422-149.

454042 SOM BOR SKI BU LE VAR, jednoiposoban stan, I sprat, nov, neuseqavan, ima povrat PDV-a, 37m2, cena 44.000, cg, lift, terasa. Telefon421-185.

454043 SA JAM, jednoiposoban stan, 37m2, V sprat, cg, lift, ukwi`en, cena 38.100. Telefon4721660.

454044 JED NO I PO SO BAN 41m2, ukwi`en, useqiv, Betanija, terasa, CG, cena 42.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236604.

454063 OD LI ^AN!!! 40m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv odmah, terasa, CG. Cena 35.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610.

454065

PRO DA JEM nov, ukwi`en jednoiposoban stan Ul. bra}e Ribnikar. Cena: 48.400E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222.

454057 NO VA DE TE LI NA RA, Stevana Mokrawca, 38m2 jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa 44.200. Telefoni: 444107, 633-7853.

454167 JAN KA ^ME LI KA, Avijati~arsko naseqe, uredan jednoiposoban stan, 46m2, ukwi`em. 39.200E. Telefon 452771.

454154 NOV, brzo useqiv stan od 37m2 na Somborskom bulevaru, II sprat, lift, terasa. Uredni papiri. Cena sa PDV-om 36.200E. Telefon 452-771.

454155 KOD LI MAN SKOG PAR KA u [ekspirovoj ulici mawi jednoiposoban stan 39m2, ukwi`en, cena 40000. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 46459.

454111

NA LI MA NU I u Ulici Drage Spasi} 48m2 jednoiposoban, ukwi`en stan kod fakulteta 51.500. Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 46588.

454112

PRO DA JEM nov, ukwi`en name{ten jednoiposoban stan, na tre}em spratu, Ul. Jug Bogdana. Cena: 41.200E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

454061 PRO DA JEM na Som. bulevaru odli~an jednoiposoban stan u izgradwi, II sprat, 37m2, terasa. Cena 36250 evra.

Povrat PDV-a brzo useqiv.

Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra 46611.

454109 PRO DA JEM dobar dvosoban stan 59m2, terasom i liftom, B. cara Lazara, ukwi`en i odmah useqiv. Cena 45.000 evra.

Pozovite 021/523-193, 451-318. [ifra-46417.

454110 NA BU LE VA RU EVRO PE investitor „Moj dom” prodaje stanove svih struktura. Telefoni: 451-318, 523-193.

454113 IN VE STI TOR „MOJ DOM” prodaje odmah useqiv, dvosoban stan 50m2, IV sprat, Ul. Laze Kosti}a, terasa, lift.

Nova zgrada. Uredni papiri.

Pogled na grad. Pozovite 021/451-318, 523-193.

454114 NA DE TE LI NA RI sre|en useqiv ukwi`en dvosoban stan 48m2 na prvom spratu 38.000. Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 46583.

454115 NOV dvosoban 44m2, Temerinska, III sprat sa liftom, dvori{no orijentisan, odvojena kuhiwa, velike sobe, lepa terasa, 47.000. Telefon 063/517846.

454148 S. MO KRAW CA, odli~an, ukwi`en, dvosoban stan, 55.500E. Telefoni: 522-177, 064/5454092.

454133 HIT NA PRO DA JA!!! DS 49m2, Kej @rtava racije, lift, terasa, pogled na Dunav, odli~an raspored, odv. kuhiwa, ukwi`en, brzo useqiv, cena 59.900! Telefoni: 021/6616324, 063/536-212.

454135 HIT NA PRO DA JA!!! Brzo useqiv DS 50m2, Liman II, B. Parovi}a, lift, terasa, kompletno renoviran, ukwi`en, dvori{na strana, cena 55.500!!! Telefoni: 021/6616324, 063/536-212.

454136 PA RI SKE KO MU NE, hitna prodaja ukwi`enog dvosobnog stana od 52m2 u zgradi sa liftom. Odmah useqiv, povoqno, samo 715E/m2. Telefon 452771.

454156

nedeqa10.april2011.

BU LE VAR JA [E TO MI ]A, 53m2, odli~an raspored, II sprat, terasa, gleda na dve strane. Odr`avan, 48.500E. Telefon 452-737.

454157 VE SE LI NA MA SLE [E, Avijacija, komforan, ukwi`en dvosoban stan od 61m2 sa dve terase. Cg, topla proto~na voda. Hitno! 49.500E. Telefon 452-737.

454158 NO VO NA SE QE 45m2, drugi sprat, lift, terasa 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853.

454166 HIT NA PRO DA JA! Nov DS 52m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cg, dvostrano orijentisan, bez prolaznih soba, mo`e i kredit! Cena sa PDV-om samo 42.500!!! Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

454138 STA NI CA, 55m2 dvosoban, tre}i sprat, lift, terasa, ukwi`en, odli~an raspored, 47.400. Telefoni: 444-107, 6337853.

454168 LI MAN IV 56m2, ukwi`en, lift, terasa 58.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

454169 BU LE VAR OSLO BO \E WA 54m2, klasi~an dvosoban, renoviran sa kompletnim novim name{tajm 53.600. Telefoni: 444-107, 633-7853.

454170 HIT NO! Nov DS 45m2 Stra`ilovska, III sprat, terasa, dvori{na strana, odv. kuhiwa, useqiv u junu, cena 52.400 za ke{-popust!

Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212.

454143 DVO SO BAN, Liman II , 60m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitna prodaja, 57 000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

454174 DVO SO BAN, Novo naseqe {onsi, 54m2, ukwi`en, II sprat, lift, ekstra zgrada i pozicija, mo`e zamena za mawi stan. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

454179

DVO SO BAN, blizina Sajma, @eqezni~ke stanice, ukwi`en, I sprat, 52 000E; i dvosoban Kraqa Petra, III sprat, 54m2 - 50 000E, ukwi`en. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87.

454177 PRO DA JEM nov, ukwi`en dvosoban stan na drugom spratu, Ul. Pap Pavla. Cena: 53.000E. Telefoni: 064/3466802, 021/6618-222.

454058 BEZ PO SRED NI KA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

454030

25

PRO DA JEM odli~an, nov ukwi`en, dvosoban stan 60m2, tre}i sprat, Ul. Marka Miqanova. Cena: 61.800E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6622677.

454060 DE TE LI NA RA, dvosoban, 48m2, I sprat, cg, terasa, ukwi`en po ceni od samo 39.140.

Telefon 422-149.

454045 LI MAN 1, dvosoban stan, blizu fakulteta, lift, terasa, 46m2, cena 45.000. Telefon 421-185.

454046 KOD BOL NI CE dvosoban stan, 63m2, cena samo 43.260, I sprat, renoviran. Telefon 472-1661.

454047 CEN TAR, odli~an, ukwi`en, dvosoban stan cena samo 51.500, miran kraj. Telefon472-1660.

454048

SOM BOR SKI BU LE VAR 49m2 - 2. sprat, useqiv, terasa, grejawe, perfektan raspored, cena sa PDV-om 45.300E. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614-200.

454080 DVO SO BAN, prazan, odmah useqiv stan u Cara Du{ana 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana... Cena: 43.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601.

454076 KEJ - dvosoban stan u novijoj zgradi, 60m2 - useqiv odmah ukwi`en, terasa, lift, CG, cena - 61.800 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606.

454072 NO VA DE TE LI NA RA, prodajem nov i odli~an odmah useqiv 2,0 stan od 53m2 predat na ukwi`bu, cena 53.000. Tel. 636-8429.

454094 GR BA VI CA, nov odmah useqiv 2,0 stan od 53m2 po ceni od 54.500 sa povratom PDV-a.

Tel. 063/828-8377.

454095 LI MAN II !!! Kompletno renoviran u odli~nom stawu dvosoban stan kod {kole, dvostran, svetao. Tel. 063/500213.

455104 DVO SO BAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51.500 evra. Tel. 063/745-1344.

455113 TO ZIN SO KAK - Novo naseqe, odli~an, komplet renoviran stan 58m2 prvi spratu sa liftom, ukwi`en. Samo na ovom broju 528-137, 063/538166.

454197 DE TE LI NA RA kod ABC marketa dvosoban stan 56m2 odli~nog rasporeda na tre}em spratu sa liftom za 51.500.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

454198

26

oglasi

nedeqa10.april2011.

KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa.

Telefoni: 661-2262; 063/538-166.

454191 KA ]E DE JA NO VI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, ni`e spratnosti sa liftom za 54.500. Telefoni: 528137, 063/538-166.

454192 LI MAN ^E TI RI - hitno!!!!

Dvosoban stan 59m2, odmah useqiv, treba ga srediti 45.000 nije fiksno. Samo na ovom broju 528-137, 063/538166.

454193 GR BA VI CA - hitno!!! Dvosoban stan 63m2 na prvom spratu sa liftom, ukwi`en, za 63.000 cena za dogovor. Telefon 528137.

454194 MI LA NA RA KI ]A noviji dvosoban stan 57m2, zidala Budu}nost, ukwi`en za 62.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262.

454195 DVA dvosobna stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 55.650 evra i 53m2 4. sprat sa cenom od 56.650 evra. Tel. 063/745-1344.

455116 DVO SO BAN stan, 41m2, Liman, Balzakova, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|en 47.400 evra. Tel. 063/745-1344.

455120

IZ VR [NO VE ]E, 73m2, prizemqe, tri sobe, posebno kuhiwa, terasa, visoki plafoni, mo`e i za poslovni prostor.

Vredi kupiti.

Telefon 066/97-13-888.

25844 POD GRA \E Tvr|ave salonski trosoban stan / poslovni prostor, 90m2, sa podrumom 90m2. Visoko prizemqe. Telefon 063/562-411 vlasnika 1350E/m2.

25869 HIT NO prodajem trosoban stan, renoviran, bez posrednika, ukwi`en.

Telefon 066/3954494.

25977 PRO DA JEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.) - 49.000E, IV sprat, staro vlasni{tvo.

Telefon 063/501-671.

25940 PRO DA JE MO lep ukwi`en dvoiposoban stan na Novoj Detelinari za 58.500. Telefon 6447-622.

26047 PRO DA JE MO noviji dvoiposoban stan u B. ]osi}a na drugom spratu za 71.000. Odmah useqiv. Telefon 6447-622.

26051 PRO DA JEM dvoiposoban stan 75m2 na Limanu za 74.000.

Zgrada je od fasadne cigle.

Telefon 6447-622.

26055 PRO DA JE MO dvoiposoban stan 67m2 na Beogradskom keju za 65.000. Telefon 6447-622.

26056 PRO DA JEM nov dvoiposoban stan 70m2 kod Socijalnog na drugom spratu za 79.000. Telefon: 6447 -622.

26129 PRO DA JE MO nov ukwi`en dvoiposoban stan u strogom centru za 73.500. Telefon:6447-622.

26130 VA SE STA JI ]A, trosoban ukwi`en stan 80m2, drugi sprat od ~etiri. Korektan, zelenilo, ekstra lokacija, dvostrano orijentisan. Adaptiran. Telefon 064/117-2295, 064/144-2465.

26010 PE TRA DRAP [I NA 82m2, prvi sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

26025 OD LI ^AN trosoban stan73m2 u centru, dve tarese, 2 sanitarna ~vora, 2. sprat.

Mo`e zamena za mawi. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

26097

VLA SNIK, prodajem odli~an trosoban stan, 78m2, Liman IV, prvi sprat, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefon 6363-723, 062/8170-802.

26111 PRO DA JE MO luksuzan trosoban stan u blizini Spens-a na ~etvrtom spratu sa liftom, cena 87.000. Telefon: 6447-622.

26122 PRO DA JE MO trosoban stan od 86m2 kod Ribqe pijace u zgradi od fasadne cigle. Stan je na drugom spratu. Telefon: 6447-622.

26124

PRO DA JE MO ukwi`en trosoban stan od 71 m2 kod Sajma za 66.000. Telefon 6447-622.

26128 NO VO NA SE QE dvoiposoban stan 70m2, prvi sprat, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, zgrada od fasadne cigle za 66.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

454200 PE T RA DRAP [ I N A!!!!

Dvoiposoban stan u novijoj zgradi, ni`e spratnosti. Korektan i odmah useqiv. Tel. 063/500-213.

455105 CA RA DU [A NA, kod Bolnice, odmah useqiv, nov i ukwi`en, odli~an funkcionalan 2,5 stan po ceni od 58.000. Tel. 636-6952.

454096 BU LE VAR, Ul. Kraqevi}a Marka, odli~an noviji ukwi`en 2,5 stan za 54.500. Tel. 636-8429.

454097 BU LE VAR, u Ul. Novosadskog sajma u ekstra zgradi prodajem nov odmah useqiv 2,5 stan, odli~nog rasporeda po ceni od 77.000. Tel. 63-66-952.

454098 DE TE LI NA RA, kod robne ku}e, nov odmah useqiv 2,5 stan 50m2+10m2, cena povoqna. Tel. 636-6952.

454099

CA RA DU [A NA - 58m2 - dvoiposoban - ukwi`en - useqiv, terasa, lift cena - 59.750E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

454073 OD MAH USE QIV, 50m2, ukwi`en, 1. sprat, terasa, CG, dvoiposoban stan - sre|en bez ulagawa. Cena - 43.200 evra.

Telefon: 021/542-779, 064/8236606.

454070 DE TE LI NA RA, dobar dvoiposoban stan, ukwi`en, tre}i sprat, terasa, 62m2, po ceni od 50.400. Telefon 472-1661.

454049

OD LI ^AN, dvoiposoban stan, 60m2, na I spratu, nov, terasa, gra|evinska dozvola, mogu}e pla}awe kreditom cena 62.000. Telefon 063/566-157.

454050 UKWI @EN 79m2 - Bulevar oslobo|ewa, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena - 72.100 evra. Telefon: 021/424-963, 064/823-6621.

454067 EKS KLU ZIV NA PO NU DA useqiv dvoiposoban stan, 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437,063/534-505.

454031 DVO I PO SO BAN, centar Laze Kosti}a, 76,5m2, I sprat, ukwi`en, salonski, povoqno, hitno. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

454182 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DIS 72m2, Futo{ka, novija zgrada, I sprat, terasa, dvori{na strana, kompletno sre|en, ukwi`en, cena samo 58.700!!! Telefoni: 021/425653, 060/028-05-63.

454139 HIT NO! Odmah useqiv DIS 55m2, K. [okice, IV sprat, lift, nov, odv. kuhiwa, sig. vrata, kl. parket, dvori{na strana, upotrebna dozvola, cena sa PDV-om samo 48.000! Telefoni: 021/6616-324, 060/02805-63.

454141 PRO DA JEM sre|en i renoviran, dvoiposoban stan 53m2, sa terasom, Detelinara, kod {kole i vrti}a, cena 44.500 evra.

Pozovite 063/1088-993, 021/523193. [-44630.

454116 PRO DA JEM odli~an trosoban stan, u samom centru, Ul. S. Branova~kog 88m2, sa terasom. Ukwi`en. Salonski stan.

Pozovite 021/451-318, 523-193.

454117 PRO DA JEM dobar trosoban stan 83m2, centar-L. Mu{ickog, sa terasom. Cena 61.800 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra-45634.

454118 PRO DA JEM na Beogradskom keju, odli~an trosoban stan, terasa. Lift. Povoqno. Cena 63.900 evra. Pozovite 021/451318, 523-193. [ifra-43966.

454119 NA SOM BOR SKOM BU LE VA RU u novoj zgradi koja se sada useqava 85m2 trosobantroiposoban stan gleda na dve strane prazan useqiv drugi sprat 930E/m2 sa PDV-om. Telefoni: 451-318, 523-193.

454121 BRA ]E RIB NI KAR, ukwi`en, trosoban stan, sa gara`om, 68m2, luks, III sprat. Telefoni: 522-177, 063/780-99-09.

454123 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 72 m2, B. ]opi}a, I sprat, nov, dve terase, odv. kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, upotrebna dozvola, ukwi`en, cena 42.500. Telefoni: 021/425-653, 060/028-05-63.

454137 BI STRI CA, odli~an ukwi`en trosoban stan, I sprat, 75m2 - 65.000E. Odmah useqiv.

Telefoni: 526-622, 064/37-60928.

454127

PR VO KLA SAN renoviran trosoban 86m2, Kej - centar, Visarionova kod „Porcelanose”, fasadna cigla, IV sprat lift, ukwi`en. Telefon 063/517-846.

454149 NO VI JI trosoban 82m2, Danila Ki{a, prema Bulevaru oslobo|ewa, I sprat, dvostrano, dve terase, ekstra sre|en, ukwizen, cena dogovor 063/517 846.

454150 UKWI @EN trosoban 76m2, Bulevar oslobo|ewa-kod Betanije, vojna zgrada-fasadna cigla, wc, dve terase, mogu}e ~etvorosoban.

Telefon 063/517-846.

454151 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 90m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, kompletno sre|en, dvostrano orijentisan, ukwi`en, mo`e i zamena za mawi! Cena 69.900. Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

454140 BRA NI MI RA ]O SI ]A, lep trosoban stan povr{ine 69m2, III sprat, ima terasu.

Kuhiwa odvojena. Ukwi`en, novija gradwa. 67.000E. Telefon 452-942.

454159 BO RE PRO DA NO VI ]A, uredan trosoban stan 67m2, III sprat, novija gradwa, odmah useqiv. Cena 68.000E. Telefon 452-737.

454160 LI MAN II 77m2, trosoban, ukwi`en, odmah useqiv, lift, terasa 72.000. Telefoni: 444107, 633-7853.

454171 BE TA NI JA, 78m2 trosoban, ukwi`en, 2 lifta, 2 sanitarna ~vora, terasa, dvostrano orjentisan. 76.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

454172 OD LI ^AN, trosoban stan 90m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, dvori{na strana, cena 75.200. Telefon 472-1661.

454051 HIT NO!!! 75m2 - trosoban, odmah useqiv, Nova Detelinara, terasa, CG cena - 58.200E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618.

454069

BU LE VAR EVRO PE, ukwi`en, nov, useqiv 3,0 stan od 77m2 na III spratu po ceni od 79.300. Tel. 636-8429.

454100 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, odli~an luks stan od 85m2 na I spratu. Tel. 060/02-01-000.

454101 U BLI ZI NI KE JA!!! Trosoban stan u dobroj zgradi ukwi`en, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

455106 LI MAN II !!! Trosoban stan od 73m2 ni`e spratnosti, izvorno stawe, jugoistok, hitno i povoqno!!! Tel. 063/868-0335, 063/500-213.

455107 BU LE VAR EVRO PE - 72m2 seqiv - trosoban stan, perfektan raspored, totalno sre|en stan, gas grejawe. Cena: 36.000 evra, nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601.

454071 MAK SI MA GOR KOG blizu {kole trosoban stan 72m2, odmah useqiv, ukwi`en za 74.200. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

454201

LI MAN IV, lep porodi~an stan, sre|en, 130m2, ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak, vlasnik. Telefon 063/7757-617, 063/213-246.

25289

dnevnik PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat, u naju`em centru Novom Sada, 90 m2 plus, terasa, sa centralnim grejawem.

Telefon: 063/569046.

25758 PRO DA JEM {estosobni dupleks, 144m2, sa dva ulaza ili mewam za mawi stan u Novom Sadu ili Zlatiboru. Telefon 063/501-671.

25938 PRO DA JE MO ~etvorosoban ukwi`en stan od 83m2 kod Sajma za 69.000. Telefon: 6447622 i 063/540-165.

26125 SO WE MA RIN KO VI], salonac, 94m2 visokog partera + 13m2 suterena. Jedistvena celina, dva ulaza, 138.000. Telefon 064/43-11-322.

24521 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

25485 PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV. Posebno dobra lokacija. Telefon 021/6369-008.

25871 PRO DA JEM povoqno - hitno stan 90m2 Bul. Kraqa Milo{a 2/a, IV sprat, sre|en. Telefon 063/500-668.

26004 PRO DA JEM troiposoban stan od 85m2 u centru na drugom spratu za 96.000. Stan je nov. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

26126 NO VO NA SE QE komplet renoviran, troiposoban stan 86m2, ni`e spratnosti, zgrada sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

454202

SPENS!!! U neposrednoj blizini odli~an troiposoban stan sa velikom terasom, useqiv po dogovoru. Pozovite!!!

Tel. 063/500-213, 021/6363-307.

455109 CEN TAR!!!

Troiposoban stan od 80m2 na drugom spratu u odli~noj zgradi, trostran.

Pozovite!!! Tel. 063/868-0335.

455110

LI MAN - 74m2 - ukwi`en useqiv, sre|en troiposoban stan, 2. sprat, terasa, lift, CG, kod vrti}a i osnovne {kole. Cena - 72.100 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236607.

454081 TRO I PO SO BAN Liman II crvena fasadna cigla, II sprat, bez ulagawa, odli~an polo`aj stana, ukwi`en, 87m2. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

454176

PRO DA JEM na Limanu II I, Ul. Balzakova, troiposoban stan 74m2, renoviran, II sprat.

Ukwi`en. Useqiv. Pozovite 065/444-34-55, 021/ 451-318. [ifra-45928.

454122 BU LE VAR, Ulica Bore Prodanovi}a, odli~an ukwi`en funkcionalan 3,5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 72.000.

Tel. 063/828-8377.

454103

PRO DA JEM dobar troiposoban stan 90m2 tre}i sprat u novijoj zgradi. Ekstra cena 66.000. Pozovite 021/451-318, 060/07-305-77. [ifra-46260.

454120 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4,0 stan od 93m2 po ceni od 95.800.

Tel. 636-6952.

454104 GR BA VI CA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a, cena 128.000. Tel. 064/2209565.

454105 MI [E DI MI TRI JE VI ]A, odli~an ~etvorosoban stan, 122m2, II sprat, gara`a, hitna prodaja, 125.000E. Telefoni: 526-622, 063/780-9909. 454124

^E T VO R O S O B AN, Li man II, novija zgrada, 110m2, pravi ~etvorosoban stan, veoma retko u ponudi na limanu II. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87.

454180 MIR NA ULI CA u blizini Bulevara, ekskluzivan, nov, odmah useqiv stan 170m2 u vili sa 4 stana. Dva kupatila, ekstra. Telefon 452-942.

454161 ^E TVO RO SO BAN 95m2 - nov - neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena: 82.500 evra nije fiksno, mo`e kredit! Telefoni: 021/424-963, 064/8236618.

454078 LA ZE KO STI ]A - useqiv odmah, 85m2 - ~etvorosoban sa gara`om od 25m2, dvostrano orijentisan, 2. sprat, terasa, lift, CG. Cena - 98.000 evra.

Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6604.

454079 BU LE VAR OSLO BO \E WA, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 4,0 stan 97m2 cena 98.900. Tel. 636-6952.

454102

oglasi

dnevnik

EKS KLU ZI VAN, ~etvorosoban stan kod hotela „Park”, I sprat, lift, luks opremqen (pametna ku}a) 144m2, prodaja bez posrednika. Telefon 063/566-157.

454052 PRO DA JEM nov, useqiv ~etvorosoban stan od 109m2, Ul. Polgar Andra{a.

Cena: 103.350E. Telefoni: 065/2769594, 021/6622-677.

454053 GR BA VI CA!!! Odli~an ~etvorosoban stan od 112m2 besprekornog stawa, zidao Aleksandar, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213, 063/868-03-35.

455111 SO CI JAL NO!!! Fantasti~an petosoban dupleks od 102m2, odmah useqiv, nov, svetao, sa dva mokra ~vora, odli~na zgrada. Tel. 063/868-0335, 063/500-213.

455112 KOD IZ VR [NOG VE ]A!!!

Odli~an salonski stan sa prelepom terasom!!! U izvanrednom stawu. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

455108 LI POV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331.

454203 VA SE STA JI ]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en.

Telefoni: 528-137; 063/8117331.

454199

PRO DA JEM 2 ku}e, mawu i ve}u Novi Sad 50 i 250 m2 Telep, kod Ni{ kafane na placu 650m2 cena po dogovoru. Telefon 064/128-9916.

25806 RIBWAK!!! Plac 1350 m2, vikendica, voda, struja, telefon. Telefon: 060/47-22-532.

25807 PRODAJEM prizemnu ku}u 100m2 + nus prostoriju 50m2 + lokal u radu 50m2, u Sremskoj Kamenici. Telefon: 063/587086.

22584 KU ]A na Kamewaru, dva stana zasebna, CG, hitno, 78.000e.

Telefon 063/516-807.

25344 PRO DA JEM luksuzno opremqenu ku}u 209m2 na Avijati~arskom nasequ. Telefon 518424.

25846 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

25856 ADA MO VI ]E VO NA SE QE ku}a u osnovi 140m2 sa gara`om, podrumom na placu od 6.7 ari. Telefon 548-568. 25893

PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

25949 PRO DA JEM deo ku}e 1/3 blizu Sajma i stanice, 30m2, centralno grejawe. Telefoni: 064/927-61-68, 064/4720065.

26031 PRO DA JEM spratnu ku}u sa pomo}nim objektom u Ba~koj ulici u Novom Sadu. Telefon: 064/27-06057.

26090

SA LAJ KA, B. Radi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Telefon 6546-976, 065/3333-177.

26098 PRO DA JEM odli~nu ukwi`enu ku}u 200m2 na placu od 1200m2 na Salajci, B. Radi~evi}a.

Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

26099 KLI SA prodajem ku}u ili mewam za stan useqiv. Telefoni: 453-548, 646-892.

25988 PE TRO VA RA DIN, ku}e za ru{ewe na dobrim lokacijama i gotove useqive a jeftine.

Telefon 063/152-052-1.

26106 SREM SKA KA ME NI CA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16.

25941 LI^ NO prodajem ku}u na izlasku iz Sremske Kamenice, 90m2, pomo}ni objekat, plac 720m2, vo}wak, kompletna infrastruktura, gradski prevoz. Telefon 063/515-254.

25953 KU ]A na Telepu, Izvidni~ka, bez ulagawa, plac 450m2, stambeni prostor 150m2 + tavan + gara`a. Zamena za stan + doplata. Telefon 062/543-816.

26026 KU ]A u Ka}u, spratna sa poslovnim prostorom u prizemqu, mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem - trgova~ka delatnost, na odli~noj lokaciji. Telefon 063/507-509.

25956 IZDAJEM ku}u u Novom Sadu. Telefon 064/2035-820.

22011 FU TOG. Prodajem hitno porodi~nu ku}u, 200m2, pogodnu za dve porodice, sa ba{tom 700m2. Cena 80.000 evra. telefon 060/067-77-61.

25976 ZLA TI BOR, vikendica, alpski stil, elitna lokacija, 100m2, 4 ara, gara`a, terase, prvi vlasnik. Cena dogovor.

Telefon 064/399-76-39. 26036 NE [TIN - selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504-629.

25836 KU ]A na prodaju i 7 ari placa, Sime [olaje 16 Stari Ledinci. Telefon 886-628. 26048 TE LEP - plac 325m2, blizu {kole „Jo`ef Atila”, gra|evinska. Telefon 069/018-6204.

26211 ^E NEJ, Vuka Karaxi}a placevi na prodaju 1m2 10 eura.

Telefon 063/248-150.

25689 KA] - selo, wiva 9119m2, izme|u ciglane i pruge uz samo selo, 15.000E. Telefon 063/720-2482.

25743 KA] - Rogo`wa~a, izme|u auto puta i Dunava, 2200 stabala topole, stara 8 godina, 4,5 ha (7,7 jutara), 50.000E. Telefon 063/720-2482.

25744 HIT NO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefon 6363-723, 062/8170-802.

26112 PRO DA JEM na Zlatiboru plac 7 ari blizu centra. Telefoni: 031/551-696, 064/3339094.

25875

GRA \E VIN SKI plac, Sremska Kamenica, Ul. Vojvode Mi{i}a, 630m2, 26m front, mo`e parcelizacija na dva placa, cena 28.000E. Telefon: 063/128-9797.

26091 PLAC 900m2 u Bockama, na glavnom putu, cena 14.500E. Telefoni: 6546-976, 061/3013484.

26095 FRU [KA GO RA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, placevi, 1.900 i 1.700m2, put, struja, lep pogled. Telefon 069/18-26-726.

25337 PLAC Petrovaradin - Tekije uz glavni put sa strujom, vodom, ogra|en, 8.000m2, cena 8e/m2 i plac na Popovici 10em2. Telefon 064/146-5474.

26003 PO PO VI CA, 800m2 sa ukwi`enim objektom, voda, struja, asfalt, gradski autobus, cena 24.000E. Telefoni: 060/5008408.

26018 PA RA GO VO plac 800m2 preko puta pe~eware Katun. Telefon 062/543816.

26029 ZE MQI [TE, Bano{tor sa pogledon na Dunav. Dve ve}e wive idealne za vo}wak, vinograd u Sremskim Karlovcima na prodaju. Telefon 064/2016350.

26073 PA RA GO VO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504.

26118 PRO DA JEM u Sremskoj Kamenici - Kameni~ke livade iza Instituta tri puta po 1100m2 vo}waka 5E/m2. Telefon 063/720-2482.

25746 PRO DA JEM plac od 800m2 sa izgra|enim poslovnim objektom od 50m2 i mogu}no{}u izgradwe jo{ 300m2 na Avijati~arskom nasequ. Telefon 518424.

25847 KI SA^ KA - plac 420m2, kolektivna gradwa, P + 4 + PK, samo ozbiqne ponude. Telefon: 062/543-816.

26022

PLAC Alibegovac 1300m2, hitno. Sve na placu. Telefon 062/543-816.

26024 PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000e. Telefon: 6546976, 065/3333-177, 063/10-30232.

26096 PE TRO VA RA DIN - placevi za gradwu od 600m2 - 5.000m2 od 12 evra-45 evra. Mogu}e kompenzacije u ceni. Telefon 063/152-052-1.

26105 NO VI SAD - TRAN XA MENT, 2700m2 vo}wak, vinograd, deqivo na dva, dozvoqena gradwa, ekskluzivna lokacija. Telefon 064/22-87731.

25922 KU PU JEM vikendicu na podru~ju Banstola i ^ortanovaca. Telefon 011/7472-156, 064/2939-534.

25969 RA KO VAC - Salaksije prodajem vikendicu 50m2, plac 720m2 ukwi`eno, cena 15.000e.

Telefon 064/184-9038.

25840

PRO DA JEM komfornu ukwi`enu vikend-ku}u blizu ^ortanovaca 70/20m2, plac 12a, voda, EG na gas. Mo`e zamena za stan.

Tel. 064/310-14-66.

25852 PRO DA JEM vikendicu Banstol - ^ortanovci 60/1000m2 plac, komforna 12.000e i 2 hektara zemqe na Banstolu blizu raskrsnice 11.500e. Telefon 064/043-8702.

26141 NO VI SAD, ukwi`ena novija ku}a, fasadna cigla, 215m2 plac 480m2, cena 107.000E. Telefoni: 522-177, 065/5454038.

454128 KU ]A, Salajka-[ajka{ka, visoka prizemnica, plac 20m x 20m, sva infrastruktura, ~isti papiri. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97.

454173 KOD JOD NE BA WE ku}a na placu oko 400m2, odli~na pozicija. Telefon 063/538-166.

454184 KOD SAJ MA u lepoj ulici ku}a 170m2 na placu 440m2, odmah useqiva, gradsko centralno grejewe, ukwi`ena. Telefon 063/538-166.

454186 PE TRO VA RA DIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj 76m2, troiposoban 55.000. Tel. 444-107, 633-7853.

454163 KU ]A Sr. Kamenica, blizina Instituta, 170/350m2, ukwi`ena, ekstra cena, 89 000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

454178 SREM SKA KA ME NI CA, odli~na ukwi`ena ku}a, 300/900m2, 155.000E. Bez ulagawa. Telefoni: 522-177, 064/25-18-752.

454132 KA ME NI CA!!! U blizini centra ku}a od 111m2 na malom placu, ukwi`ena, odmah useqiva, starija. Povoqno.

Tel. 063/868-03-35.

455101 LI POV GAJ ku}a petosobna oko 160m2 sa svojim samostalnim dvori{tem, gara`a, tri parking mesta... Telefon 063/811-7331.

454185 PLAC, Petrovaradin - Ra~kog, 987m2, dozvoqena gradwa, cena 26.500. Telefoni: 526622, 064/545-4092.

454134 PLA CE VI, Popovica, Bocke, Torine, Rakovac, ekstra povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

454175

ULI^ NI lokal na Bulevaru cara Lazara, veli~ine 44m2.

Izdajem. Telefon 063/8609706.

25423 IZ DA JEM PO VOQ NO lokal 48m2 u Temerinskoj ulici u blizini Najlon pijace, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33-330.

25235 IZ DA JEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon 063/505-198.

25741 IZ DA JEM opremqen ugostiteqski objekat 50m2 (kafi}), Partizanskih baza, 31 Novi Sad. Telefon 063/563-066.

25774 IZ DA JEM lokal u Novom Sadu, dva nivoa 33+23m2. Ulica Lukijana Mu{ickog 11, CG, dve telefonske linije, re{tke, alarm. Telefon 064/2070643.

25916 IZ DA JEM name{ten kancelarijski prostor 50m2 u Kosovskoj ulici, 2 telefona, parking, kablovska, CG, klima, mese~no 200e. Telefon 062/29-18-29.

25963 IZ DA JEM poslovno-magacinski prostor, 180m2, Novi Sad, kod Najlon pijace. Telefon 063/539-646.

26007 IZ DA JEM lokal 50m2, Mi~urinova ulica, izlog do ulice, sanitarni ~vor, pogodan za apoteku ili za kancelarije, 250evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

26153 LO KAL - Janka Veselinovi}a, blizu osnovne {kole, sirovo stawe 80m2, galerija prizemqe. Telefon 069/0186204.

26210

nedeqa10.april2011.

PRO DA JEM namenski gra|eno, kompletno opremqeno, licencirano zabavi{te u Novom Sadu. Telefon 063/501671.

25937 PRO DA JEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. Telefon 063/501-671.

25939 IZ DA JEM kancelarijsko-magacinski prostor na Klisi, Sentandrejski put. Pogodno za sve delatnosti. Telefoni: 522-177, 063/5454038.

454130

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

454032

IZ DA JEM gara`u od 18m2 pored limanske pijace, u Vojvo|anskoj ulici.

Telefon 063/224-574.

25822 PRO DA JEM ili izdajem suterensku gara`u sa daqinskim. @elezni~ka 46. Pitati na telefon 064/14-63-505.

25954 PAP PA VLA ukwi`ena gara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija 6.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

454162

KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu. Pla}am maksimalno. Odmah. Telefoni: 064/337-7695, 824-611.

25262 KU PU JEM auta ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama.

Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39.

25302 PUN TO grande, 2006. godina, dizel, 1.3 multijet, puna dinamik oprema, registrovan vlasnik, alu felne, {est brzina, ekonomik - beli, troje vrata, u odli~nom stawu. Cena 5.800 evra. Telefon 063/532258.

25967

PRO DA JEM: tra~nu testeru, livenu, to~kovi fi 80cm oprema: aparat za letovawe testera, aparat za razmetawe testera, testere u trakama raznih dimenzija.

Telefon 062/1589560.

25889 IN KU BA TO RI: od 80 jaja.

Membranski termostati, membrane, termometar, ostali pribor za inkubatore. Komplet elektronika za samogradwu inkubatora. Telefoni: 021/548-140, 064/156-83-19.

25946 BA GAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

25947

IZ NAJM QU JEM vez na Ribarskom ostrvu od 1. aprila 2011. godine. Telefon 060/57765-83.

25877

27

VO DO VOD i kanalizacija prodaja po izuzetno niskim cenama, uz isporuku na adresu kupca i pla}awe pouze}em.

Internet prodavnica = www.ce vo vod.com.

25955

BE LA TEH NI KA sa spoqnim o{te}ewima, izuzetne cene, ve{ ma{ina, sudo ma{ine, {poreti, fri`ideri, TV, ugradne rerne... garancija, servis. Telefon 021/528-822.

24514 FRI @I DER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574-162, 069/574-1622.

25936 PRO DA JEM {iva}e ma{ine poznatih marki, industrijske pegle, kroja~ki i tapetarski pribor, Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/13-12-135.

25948

KU PU JEM o~uvan polovan name{taj: ugaone garniture, garnituru trosed, dvosed, foteqa, trpezarije i sto i stolice. Telefoni: 021/451-032, 063/8626-542 Mirko.

26044

KO @NA garnitura od ~istog drveta, duborez, {ank sa policama, tri stolice (drvo), francuski le`aj sa sandukom za posteqinu.

Telefon: 063/523-598.

26109

POD BU [I VA WE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546.

22583 TA PE TAR SKE USLU GE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/17018-63.

24318 MA [IN SKO OD GU [E WE i snimawe IC kamerom, kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija, ra~un. Telefon 6393-737. 064/160-47-25.

25828 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

25968 STO LAR. Popravqa name{taj, regale i kau~e. Lepi rasklimane stolice, tapacira i farba. Popust za penzionere. Telefoni: 897-168, 062/837-19-94.

25982 PO PRA VQAM slavine, kotli}e, bojlere, el. {porete, brave, {arke, TA pe}i, roletne, usisiva~e, plafowere i sitne el. popravke. Telefon 062/9720841. Stojan.

25991 MO L ER S KO-FAR B AR S KE radove izvodi majstor iskusan brzo i dobro. Nazvati na telefon 6435-095.

26030

28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa10.april2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i prabaki

KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

26069 SERVIS malih ku}nih aparata usisiva~i, mikseri, fenovi, grejalice, tosteri, sokovnici, odmah - povoqno. Novi Sad, Trg Republike 4. Telefon 021/528609.

24519 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46.

26032

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non stop, Mladen! Tel. 421-516, mob. 064/157-2514.

25831 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma TV! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/157-2514.

25832

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

SE]AWE Dana 10. aprila navr{ava se 10 godina od smrti

Dragici Bo`i} An|i Kunovac

Vasilije Vi{wi}

Navr{avaju se tri tu`ne godine od kako nisi sa nama.

S qubavqu te nosimo u na{im srcima i mislima i ~uvamo svaku uspomenu na tebe.

An|i Kunovac

Nikada te ne zaboravqa k}erka Sne`ana sa porodicom i suprug Stevan.

Tvoji najmiliji.

od: }erke Stanke, zeta Bla`e, unuke Bogdanke, zeta Stanislava i praunuke Ma{e.

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

25906

od porodice \uri}: }erke Milke, unuke Danijele, unuka Dejana, snaje Marijane i praunuka Lane i Andree.

26253

25784

3

26254

Posledwi pozdrav

Stanislav Ivan~i} 4. 4. 1952 - 10. 4. 2001.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Tel.: 063/8318-180, 021/451-409.

23483

SADNI materijal za vi{egodi{wi zasad mente i melise i semenski krompir. Telefon: 063/1100-872.

25680 PRODAJEM krupan suncokret gricko, cena dogovor. Zvati samo uve~e. Tel.: 021/6216-613 i 6335-397, posle 20h.

26088

POMEN Na{oj dragoj majci, baki i prabaki

Deset godina nisi sa nama, se}awe na tebe je qubav i po{tovawe.

Supruga Vera, k}erka Sowa i unuk Mihajlo.

25820

dr Sr|anu Bili}u Duboko nas je potresla tu`na vest o smrti velikog ~oveka i na{eg dobrog prijateqa, doktora Sr|ana.

Doktore, hvala vam na svemu {to ste za nas u~inili, uvek }emo vas se se}ati.

An|i Kunovac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo u 58. godini na{ dragi

Dragan, Milanka i Nemawa Popadi} sa Novog naseqa.

26250

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 032/490-797, 064/240-55-49.

25711

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Tel. 021/504-629.

25835

POTREBNI bravari, monta`eri sa iskustvom u silosnoj opremi, prednost: Kisa~ i okolina Kisa~a. Tel.: 063/528-130.

069/3947529.

25329 EVROPA, Hrvatsko, Crnogorsko primorje: potrebni kuvari, kuvarice, pomo}ne kuvarice, sobarice, ro{tiqmajstori, picemajstori, poslasti~ari, doma}ice ku}e, konobari, konobarice, bebisiterke. Telefon 021/496-333.

26076 POTREBNA radnica za spremawe poslovnih prostorija, Bocke. Tel. 063/875-1017. 26077

od porodice Avramov: }erke Qubice, zeta Zorana, unuka Dragana, snaje Jelene i praunuke Tare.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sahrana je u ponedeqak, 11. 4. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Quba, sin Bogdan i }erka Jovana.

26171

26255

POMEN

An|a Kunovac

na{em dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj sestri

Sahrana }e se obaviti 10. 4. 2011. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu u Ka}u.

O`alo{}ene }erke: Milka, Qubica i Stanka sa porodicama.

26256

POMEN

Dragutinu Baji}u

Dobrili Mihajlovi}

Mile Stanar

ro|. [arkovi}

Pet godina je pro{lo od kako sa tugom `ivimo bez tebe.

od: sestre Sofije, {ogora Lacike sa decom Oliverom, Zoranom i Viktorom.

Tvoji: Jovanka, Miroslav, Marina, Sowa i Senka.

Milenko Gruji}

Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu od porodica: Radman i Ogrizovi}.

26247

26249

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj sestri

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj sestri

Dobrili Mihajlovi}

Dobrili Mihajlovi}

ro|. [arkovi}

ro|. [arkovi}

26251

Posledwi pozdrav

OTKUP zlata, srebra, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (roleks...), zalagaonica - pozajmice! Telefoni: 021/661-09-16, 064/515-0-777.

Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Tel. 6618-846, 063/8485495.

25478 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume. Tel.: 062/649000, 061/600-22-60.

25863 METARIJAL funir mahagoni. Tel. 062/1589560.

25890

Milovan Mirkovi}

2007 - 2011.

Katici Vla{kali} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana na{e drage Katice u ponedeqak, 11. 4. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu.

Nedostaje{ nam jer vreme koje je pro{lo ni vreme koje }e pro}i ne mo`e ubla`iti bol za Tobom. Bio si i osta}e{ deo na{eg `ivota.

Tvoje, Qubica i Svetlana.

O`alo{}ena rodbina.

26252

26172

od: sestre Danke, {ogora Dragana sa decom: Tawom, Vladom, Adom i Tarom.

od: sestre Jelisavete, {ogora Jano{a sa decom: Sa{om, Qiqanom i Andreom.

26248

26246

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav majki

Posledwi pozdrav dragoj majki

Dobrili

Tvoji unuci: Nikola i \or|e sa decom.

10. 4. 1991 - 10. 4. 2011.

Sahrana je danas, 10. 4. 2011. godine, u Suseku, u 13 ~asova.

O`alo{}ena porodica: }erka Nada i snaja Jadranka sa porodicama.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav. @ivi{ i `ive}e{ uvek sa nama.

Puno te voli: majka Milka, otac Du{an i sestra Lela.

26240

U utorak, 12. 4. 2011. godine, u 10 ~asova, odr`a}emo trogodi{wi pomen svom nikad pre`aqenom sinu, ocu, bratu i ujaku Marku.

Porodice: Jemini i Petei.

26245

Posledwi pozdrav

Milka Vrban

\uro Radakovi}

dr Sr|anu Bili}u

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati.

ro|. Prpi} 1920 - 2011.

7. 1. 1946.

Porodica.

1981 - 2008.

26225

Mile Stanar

Od porodice Prekajski.

POMEN

Dana, 8. 4. 2011. godine preminula je na{a voqena i po{tovana majka, ta{ta, svekrva, baka i prabaka

Hristina Baranin ro|ena Prekajski 2007 - 2011.

Goran Kova~evi}

26241

26242

[esnaest najtu`nijih godina.

Bol, tuga i patwa ostado{e zauvek.

29

Marko Jemini

ro|. [arkovi} 10. 4. 1931 - 9. 4. 2011.

Hvala na lepim uspomenama.

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami, svekrvi, babi i prababi

Dobrili Mihajlovi}

Dobrili

Tvoje unuke: Maja i Qiqa sa porodicama.

nedeqa10.april2011.

Sahrawena je 9. 4. 2011. godine, u Sremskim Karlovcima.

Tvoj sinovac Mile sa porodicom.

Sa zahvalno{}u, wena deca.

od prijateqa iz kafane.

Slobodan, Radovan, Milo{, Sima, Gordan, Ne|a i Mla|a.

26232 26226

25230

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 4. 2011. godine preminula u 78. godini na{a draga

POMEN

POMEN

POMEN

Hristina Baranin Jelka Dabi}

stricu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 10. 4. 2011. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu obele`iti 40 dana od prerane smrti na{ih dragih roditeqa.

hvala ti za sve. ]erka Olivera i unuci Sakec i Neboj{a.

S qubavqu, tvoja porodica.

26205

26206

25853

POMEN

Dragi{a Ivkovi}

Sa{a Mili} 2009 - 2011.

Miletu Stanaru

Vreme prolazi, a ostaje... praznina.

Uvek }e{ biti u srcima tvojih najmilijih.

O`alo{}eni: sin Aleksandar, unuci Branislav, Mirko i Nikola.

POMEN

Danas, 10. 4. 2011. godine, se navr{avaju dve godine od kada nije sa nama na{a voqena mama

pozdrav

26231

Mama

Marija Anti} Sahrana je u ponedeqak, 11. 4. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi i dedi

11. 4. 2010 - 11. 4. 2011.

26230

Pro{lo je 10 godina od kako nas je napustila na{a plemenita majka

Jasna Mili}

POMEN Dragom suprugu, ocu i dedi

Danica Ivkovi}

od sinovaca Zorana i Slobodana sa porodicom.

K}erke: Obrenka, Vawa i Danijela.

26229

26233

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav bratu

10. 4. 1996 - 10. 4. 2011.

1992 - 2011.

Deco na{a, neka vas an|eli ~uvaju u ti{ini ve~nog mira.

Zauvek ste u na{im mislima i srcima.

Tuguju za vama va{i mama i tata.

26072

POMEN

@ivku

S qubavqu i po{tovawem, }erka i sin sa porodicama.

Tvoja zahvalna deca: k}i Miroslava i zet Svetislav.

Navr{ilo se 6 meseci od kako si nas ostavio. Ti si uvek sa nama i u na{im srcima. Ostajemo sa tobom.

Supruga Qiqana, }erka Biqana i unuke Ana i Lena.

26011

26148

25859

Katica Stojakovi} Bosiqka Macura

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od dragog kom{ije

SE]AWE

26. 4. 2001 - 26. 4. 2011.

Prof. dr Stani{a Manojlovi}

Milovana

Dragi na{, tvoja plemenita du{a i mudre re~i su hrana za na{e trajawe. Tvoje duhovne vrednosti su ve~ne i trajne, hvala ti.

Tvoji: Jelena, Maja, Mina, Du{ko, Vuk, Milo{ i Marko.

Kom{ije Krsti}i.

26209

26222

Miletu Stanaru

8. 4. 2006 - 8. 4. 2011.

od: brata \ure, sestre Milke i snaje Jovanke.

@eqko Savi} Petnaest godina je pro{lo. Svi smo tu, a tebe sa nama nema.

Vole te i nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji.

26227

26228

Magdalena Rmu{ U na{im `ivotima postoje qudi i datumi koji se ne zaboravqaju. Navr{i se pet godina tuge koju vreme ne le~i ve} pretvara u svesnu i nesvesnu muku `ivqewa. Mnogo je tuge majko! Ali tvoja nesebi~na, bezrezervna qubav od koje se raste, svetlost i snaga, plemenitost, po`rtvovanost, lepota, istinitost i iskrenost do mu~eni{tva obnavqa moju snagu i idem daqe. Idem, i sa qubavqu i bolom nosim te u srcu majko.

1

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN

Milanu @igi}u na{em @igi, odr`a}emo u nedequ, 10. 4. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u Veterniku.

]erka Zorica.

Wegove: Sa{ka i Zorana sa porodicama.

26221

26224

Borislavu Vesni}u od wegovih najmilijih, porodice Vesni}.

26244

30

ТВ Баштина Вести Стари Боб, филм Програм за децу Та дивна створења Кад зазвони Знање имање Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид Колумбо Вести Забавно музички програм Преокрет ТВ Дневник Ом Шахти Ом, филм Микијева кујна ТВ Бајт Грување Војвођански дневник Спортска хроника Ноћна смена Класик рок Из Студија „М” - Најважнија адреса 00.45 Фудбал: Спартак Златибор вода - Партизан, снимак 02.15 Таблоид

07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.30 15.40 16.00 17.00 17.20 20.10 20.35 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50

06.30 07.30 08.00 08.40 10.10 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.30

tv program

nedeqa10.april2011.

Кухињица (мађ) Агромозаик Црно бели свет На трагу природе Српски екран Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Пословни успех, мађ.језику са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Светла пут, филм ТВ Продаја

Прљави инспектор Блажа

Урбана џунгла У новом издању емисије на мађарском „Урбана џунгла“ сазнаћете ко и због чега користи љубавне стимулансе, као и у шта се изопачио „dirty dan cing“. Чућете и мишљење психолога о љубавним везама на радном месту, о чему ће говорити и познате личности, а посластица за крај биће интервју са Прљавим инспектором Блажом. Уреднице: Анамарија Ердељ и Патриција Сакач (РТВ 2, 18.30)

Вино и виноградарство (Панонија, 21.30) 07.30 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15

Глас Америке ЕТ ТВ Свет пољопривреде Стари занати Травел Тојотин свет природе Филмски програм Арт бокс Хало председниче Војвођанске вести Путоманија Балдини и Симони Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Вреле гуме Војвођанске вести Седми дан Лице с насловнице Вино и виноградарство Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.01 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.10 14.53 15.05 15.15 16.00 16.04 17.04 17.42 18.26 19.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Дино Мерлин Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Бела лађа Шта ја имам од тога Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз

07.45 10.15 12.00 12.30 14.30 17.00 19.00 21.30 23.30 01.15

Премијер лига: Челзи - Виган НБА: Оклахома Сити – Денвер Голови Премијер лиге Премијер лига: Манчестер јунајтед - Фулам Премијер лига: Блекпул – Арсенал Премијер лига: Астон Вила – Њукасл НБА: Орландо – Чикаго АТП Хјустон, финале Фудбал: Црвена зезда - Чукарички Премијер лига: Блекпул – Арсенал

17.25 17.53

02.30

Балканском улицом

Др Ху Азбука родитељства НС клинци Цртани филм 7 НС дана Жива ватра Цртани филм Фојлов рат Цртани филм Река наде Неон сити Објектив Спот Нетворк Храна и вино Јована суботом Објектив ИЦТ плус Ево нас код вас Река наде Неон сити Објектив Моћнији од државе Разоткивени

10.00 10.32 11.00 12.00 12.15 12.25 13.00 13.31 13.52 14.19 15.25

20.07 21.03 22.40 23.29 00.15 00.47 01.12

Дино Мерлин

09.00 10.30 11.00 11.25 11.30 12.00 14.10 14.15 15.50 16.00 16.50 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.15

07.45 08.00 09.00 09.19 09.30 09.45

Ове и наредне недеље у два наставка биће емитован у серијалу „Балканском улицом” ексклузиван интервју који је Весна Дедић снимила у Сарајеву са Дином Мерлином. После 20 година ово је његов први интервју за ТВ Београд у којем је, по сопственом признању, први пут за неки медиј говорио и о најинтимнијим емоцијама... (РТС 1, 13.30) 19.30 20.05 21.03 22.51 22.55 23.30 23.50 00.36 00.51 02.53 03.00 03.49 04.37 05.11 05.23 05.48

06.00 06.30 09.30 10.00 10.02 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

Време одлуке Дозволите... Путовање са Теријем Мале приче Занимање дете Скочи, крени, клизај, ЕБУ док. прог. Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР-повратак Косово Верски календар Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Време телевизије Фудбал: Јелен супер лига, Спартак Златибор вода - Партизан, пренос Магазин Лиге шампиона Одбојка ПС: Црвена звезда Војводина, полуфинале, пренос Атлас света Срце и њена деца, филм Јелен топ десет Велика руска колекција Музички програм Викенд евронет Одбојка ПС: Црвена звездаВојводина, полуфинале Фудбал: Јелен супер лига, Спартак Златибор вода-Партизан

ВОА Маратон Топ шоп Инфо Здравље и Ви Филм: Прича о ајкулама Вести Милица² Топ шоп Инфо Откопчано Вести Слике живота Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Спасени Вести Офис Породица Серано Филм: Зулендер Прљави полицајци Вести Милица² Филм: Где је Марлоу? Филм: Спасени Откопчано Филм: Зулендер

Дневник Бела лађа Повратници, филм Вести Увиђај, инфо Дневник Скок у будућност ТВ продаја Музички програм Бела лађа Вести Сат Сасвим природно Гастрономад ТВ продаја Верски календар

20.00 21.00 23.35 00.35 01.30 02.30

Дерек Зулендер je не нарочито бистар, али изузетно згодан мушки модел који је индиспониран чињеницом да је његову славу помрачио манекен Хансел. После невољног повлачења са модне сцене, Дерек добија позив од модног креатора Јокобима Мугатуа да проведе дан у спа центру... Улоге: Бен Стилер, Овен Вилсон, Вил Ферел, Мила Јововић, Дејвид Духовни Режија: Бен Стилер (Авала, 20.30)

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

04.00 Љубав на продају, 07.00 Уз кафу, 08.00 Мини концерт, 10.00 Смех терапија, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 13.30 У међувремену, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00

Моне Мазур

Дивљи и жестоки: Настанак Ролингстонса

21.00 23.00 03.00 03.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Анђелина балерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Швајцарска породица Робинсон , филм Телешоп Вести Парови Мелроуз плејс Телешоп Вести Ћирилица Парови Телемастер Је л истина Парови, интерактивна емисија Пар(не)пар Срећна звезда – уживо Парови Мелроуз плејс Срећна звезда – уживо

Ово је прича о почецима Ролингстонса, уједно биографија једног од оснивача легендарног бенда, Брајана Џонса. Џонс је заједно са Миком Џегером и Китом Ричардсом основао култни бенд и постигао велики успех. Међутим, Џонсово аутодеструктивно понашање доводи га у сукоб са осталим члановима групе. Улоге: Лео Грегори, Давид Морисеј, Бен Вишоу, Моне Мазур, Амелија Ворнер Режија: Стивен Вули (Б92, 00.05) 07.00 08.30 11.00 11.35 13.10 14.00 16.00 16.30 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

Зулендер Домаћин Филм: Бумеранг Филм: Дон Кихот Филм: Смртоносно оружје Вече са Иваном Ивановићем Ја волим Србију Топ модел Вести Фудбалска утакмица: Црвена звезда-Чукарички Квиз: Желите ли да постанете милионер? Филм: Острво Фајронт република Америчко рвање-До коске Топ спид Фудбалска утакмица: Црвена звезда-Чукарички

06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10

01.40

Мила Јововић

05.00 06.50 08.40 11.00 13.20 14.40 16.00 17.40 18.00

dnevnik

18.00 19.30 20.00 22.30 23.30 01.30 03.00 05.00

Филм: Мото клинци Знање на поклон Вести Б92 Филм: Моје лето са Десом НГ и Би-Би-Си: Оно што Дарвин није знао Филм: Ово је море Вести Б92 Филм: Партизани Вести Б92 Наша мала клиника Вратиће се роде Утисак недеље Вести Б92 Потрага Филм: Дивљи и жестоки: Настанак Ролингстонса Укључење у Б92 Инфо

Џејн Сејмур

Швајцарска породица Робинсон Анђелино Џек Робинсон добија нови посао у Аустралији и одлучује да своју породицу поведе на крстарење јахтом од Хонг Конга до Сиднеја. Међутим, уместо мирног породичног путовања започиње узбудљива и опасна авантура! Улоге: Џејн Сејмур, Дејвид Карадин, Џемс Кич Режија: Стјуарт Рафил (Хепи, 12.10)

Добро јутро Велики брат Сити Гранд хитови Курсаџије Велики брат Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Филм: Три карте за Холивуд Национални дневник Велики брат – избацивање Дистрекшн Филм: Америчка лепота Филм: Револуција госпође Ретклиф Филм: Америчка лепота Филм: Револуција госпође Ретклиф

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa10.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Џе ни фер Ло пез

До го ди ло се на Мен хет ну Ма ри са Вен ту ра је са мо хра на мај ка од ра сла у пред гра ђу Њу јор ка ко ја ра ди као спре ма чи ца у лук су зном хо те лу. Игром суд би не и за ме ном иден ти те та, Ма ри са упо зна је Кри сто фе ра Мар ша ла згод ног на след ни ка ко ји ве ру је да је она при пад ни ца ви со ког дру штва... Уло ге: Џе ни фер Ло пез, Рејф Фајнс, На та ша Ри чард сон, Стен ли Ту ки, Тај лер По си Ре жи ја: Вејн Ванг (Но ва ТВ, 20.05)

15.15 16.50 19.15 20.05 22.05 23.25 00.45 01.15 03.00

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Фифи и цветно друштво Чугингтон Бyблејд метал фјужон Најгора недеља Аутомотив Магазин Лиге првака Новац Под срећном звездом Спај кидс 3-Д: Завршна игра, филм Дивљи таласи, филм Затворски круг, филм Дневник Догодило се на Менхетну, филм Луд, збуњен, нормалан Ред карпет, шоубиз Сви мрзе Криса Анђели и девице, филм Ред карпет

Дикенсова Енглеска Древни пластични хирурзи Вампирска принцеза 1989-1990. Последња година Источне Немачке Рим: Последња граница Фарма из Едвардијанског доба Операција Холивуд Шпијуни који су дошли са мора Духовна музика Грађевинска чудеса: Џиновски Буда Пет америчких гиганата Царство мора Героуов закон 1066. Ко си заправо ти? Један дан у борби Духовна музика Грађевинска чудеса: Џиновски Буда

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00

Златокоса Острво Корњача Леонардо Златна гуска Острво Корњача Магије, мистерије и чуда Срећна породица 200 цигарета Наивко Лоше предсказање Не осврћи се Парфем: Хронологија једног злочина 00.00 Успаљене детективке 01.00 Праве девојке са колеџа

07.25 09.10 10.40 12.20 13.50 15.30 18.05 18.35 20.05 21.55 22.50 00.10 01.50

Сви желе да буду Италијани Астро Бој Сам у кући Артур и освета Малтазарда Луда ноћ у музеју 2 2012 Холивуд на снимању Четири Божића Ловац на уцене Спартак. Богови арене Живот у облацима Стилето Икарус

VREME PRIJATEQSTVA

Pi{e: Dobrica ]osi} 08.03 Пријатељи 09.00 Нора Фора 10.10 Пас са железничке станице, филм 11.39 Мањински мозаик 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.54 Слоновске приче, филм 17.34 Глобално село 18.10 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 1 против 100, квиз 21.05 Стипе у гостима 21.49 100 минута славе, филм 00.00 Циклус европског филма: Смртоносна легенда, филм 01.40 Пас са железничке станице, филм 03.07 Скица за портрет 03.15 Глобално село 03.46 Лепом нашом 04.50 Плодови земље

08.35 09.00 09.15 09.40 10.10 10.40 11.10 11.40 13.40

1

31

06.20 09.20 11.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00

Поморска патрола Неш Бриџис Браћа и сестре Филм:Круг обмане Филм: Састанак са убиством Три реке Закон и ред Добра жена Браћа и сестре Филм:Велика лига Добра жена Судија Ејми

07.55 Враголасти Денис 08.20 Драгон бол З, анимирани филм 09.40 Луд за мамбом, филм 11.25 Мушкарац с црвеном ципелом, филм 13.10 Одједном председник, филм 14.55 Породица из предграђа, филм 16.35 Дискавери: Без цензуре, док. серија 17.45 Ексклузив с Татјаном Јурић 18.30 РТЛ Данас 19.05 Хрватска тражи звезду 20.00 Биг брадер, ријалити шоу 22.00 Јавне тајне: 10 секси Хрвата 22.55 ЦСИ Мајами 01.30 Астро шоу 02.30 РТЛ Данас 03.05 Одмориште, филм

По ро ди ца из пред гра ђа По ро ди ца Абро мо виц жи ви но мад ским жи во том, че сто се се ли из јед ног јеф ти ног ста на у дру ги ка ко би Ви ви ан и ње на бра ћа мо гли оста ти у гра ду и по ха ђа ти шко лу. Је ди ни но вац ко ји има ју је онај ко ји им ша ље ујак Ми ки... Уло ге: На та ша Ла јон, Ма ри са То меи, Алан Ар кан Ре жи ја: Та ма ра Џен кинс (РТЛ, 14,55) Ви ви јен Ли

Про ху ја ло с ви хо ром Уочи Гра ђан ског ра та, на аме рич ком ју гу жи ви Скар лет О‘Ха ра, раз ма же на де вој ка, јед на од три ћер ке по сед ни ка план та же Џе рал да О‘Ха ре, ко ји је учи о ва жно сти зе мље. Она ле па и па мет на, и има број не про сце, али тај но је за љу бље на у Ешли ја Вил ке са, ко ји се на ме ра ва оже ни ти скром ном и љуп ком Ме ла ни Ха мил тон... Уло ге: Ви ви јен Ли, Кларк Гејбл, Ле сли Ха у ард, Оли ви ја де Ха ви ланд, Хе ти Мек да ни ел, Ба тер фај Ме квин Ре жи ја: Вик тор Фле минг (ХРТ 2, 20.00) 08.55 Златна кинотека - циклус кримића: Прозор у двориште, филм 10.45 Библија 10.55 Розга: Миса, пренос 12.05 Филмски матине: Чаробне шапе, филм 13.40 Филипове бебе 14.15 Звезде певају 16.35 Кубисмо - 25 година, снимак концерта 17.35 Магазин фудбалске лиге првака 18.00 Олимп - спортска емисија 19.30Гаража 20.00 Циклус историјског спектакла: Прохујало с вихором, филм 23.40 Филмски бутик: Аутомобил, филм 01.20 Ноћни музички програм

06.00 13.00 15.00 17.10 19.00 21.00 23.00 01.00

С ветром у леђа Фаџманија Кућа за две породице Досије Дрезден Породица Кременко Различити животи Парфем Велика акција

04.00 Бостонска браћа 06.00 Откачени професор 2: Клампови 08.00 И то је рокенрол 10.00 Побуна у кокошињцу 12.00 На чају са Мусолинијем 14.00 Пи Вијева велика авантура 16.00 Сусрет са Венером 18.00 Велика зверка 20.00 Момци 22.00 Бостонска браћа 00.00 Хетеросексуалац 1 – не баш тако невин 02.00 Вруће евро-лезбејке

На та ша Ла јон

08.10 09.05 10.00 10.55

21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Ловци на олује 2010 Човек против рибе са Метом Вотсоном Преживљавање удвоје Страствени риболовци Разоткривање митова Тајне космоса са Морганом Фриманом Оружја будућности Борна кола браће Хау Главни адути Пета брзина Амерички чопери Разоткривање митова Прича о бандама са Росом Кемпом Иза решетака У будућности… Храброст или лудост Нови свет

08.30 08.45 11.15 12.30 17.00 19.00 20.45 22.00 23.15 00.30

Сви спортови Маратон Тенис Бициклизам Уметничка гимнастика Тенис Бокс Бициклизам Уметничка гимнастика Тенис

11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Slikar na frontu povrati pozadinom ugro`eno dostojanstvo i u~i io sam urednik “Mladog borca” kad mi je na slikarstvo. Na frontu oko Drine postao je ~lan sto stigla jedna molba Na~elniku PropaPartije, a u juri{u na nema~ki bunker kod Gra~agandnog odeqewa Druge armije, s bele{kom nice bombom je rawen. U vojsci je postao prijapri vrhu: „Ovo obraditi i dati u listu.“ Odmah teq i sa Stojanom ]eli}em, s kojim je zajedno crsam video da je primer izrazito pozitivan i treba tao plakate, te mu je iz Beograda, gde je dekorisao ga iskoristiti u propagandi za sveop{tu mobiliDom Sovjetske pe{adije, napisao pismo o svom zaciju omladine za kona~no Oslobo|ewe i Obnovu komunisti~kom razo~arawu u neke sovjetske ofiratom poru{ene zemqe: cire, te na{e komesare i komandante, koji su ume“Molim druga Na~elnika da me uputi u bora~sto jednakosti zasnivali privilegije; to je pismo ku jedinicu. Razlozg je pre svega posledica mu~nog zaplenio oficir samopriznawa da ja li~Ozne, zvani Berija, pa no, za borbu koju vode je odmah potom uhapna{i narodi, nisam {en naivni komunist u~inio skoro ni{ta. U Mi}a Popovi}. Osuvojsku sam do{ao tek |en je zbog „trockiposle oslobo|ewa Beozma“ na {est godina, grada, a to {to su moji ali je Titovom amnedrugovi tri godine pre stijom odmah oslobomene otpo~eli sa bor|en; pravo iz zatvora u bom, posledwih meseci Somboru oti{ao je u mu~e me sve nesnosnije.

Umetni~ku galeriju i I, {ta sam ja uradio od tu sreoe Milana Kopresvla~ewa u vojni~ko wovi}a: „Jesi li sliodelo? Sedeo sam u kar?“, obratio mu se [tabu Korpusa, a sad on. „@elim da to po[tabu Armije. Ni pustanem!“, odgovorio je caw pu{ke nisam ~uo.

Mi}a i krenuo u BeoDovoqno da ~ovek sam grad, ku}i. U Skeli na sebe po~ne duboko da Dunavu potukao se sa prezire. Odmah iznozastavnikom koji je iz sim i drugi razlog. obesti bacio neko kuSlikar sam. Zapravo, ~ence u reku. U Beomislim da postanem Auto por tret sa ma skom grad se vratio da sluslikar! Ho}u li mo}i `i slici, s ranama: gelerima u butini i sumwama ovde, onako intenzivno kao na frontu, da do`ivim u du{i. ove velike dane, koji posle rata, treba da postanu A Popovi} je o meni prvi put ~uo od svoje devojpokreta~i jednog novog slikarstva? I najzad, evo ke, skojevke, koju sam komunisti~ki kritikovao doga|aja koji me je naterao da ba{ danas napi{em {to voli jednog „dekadenta“. Prvi put me je sreo u ovaj raport! U pismu dobivenom od ku}e, majka mi Omladinskom domu, kad sam u polumra~nom, hladpi{e da su zarobqenici, koji su tu skoro do{li u nom holu eksproprisane vile ministra Sr{ki}a, Beograd, doneli o mom ocu, tako|e ratnom zaroispuwenom skojevkama i demobilisanim ratnicibqeniku, crne vesti. Ostajem u uverewu da }ete, ma koji su naumili da postanu shvativ{i me, u~initi da se pisci i umetnici. Ja sam bio moja molba pretvori u stvarZa tvor ski dnev nik potresen slu{aju}i no}ima u nost. “troc ki ste” Fa me Fa mi }a, Siminoj 9a wegov dnevnik iz Miodrag Popovi}, slikar u ka ko smo zva li Mi }u zatvora.

Propagandnom Odeqewu, DruNe}u biti demobilisan, ge Armije“ Po po vi }a, Mi hiz, u ko me izba~en sam iz Partije, i poTako sam ga prvi put sreo smo vi de li no vog Sker li }a, zvan na isle|ewe u Beli Manakrajem januara 1945. Sremskim sa sa mo we mu svoj stve nom stir. Stole mi je poru~io da frontom je grmela artiqeribudem spreman na najgore. Znaja i mladi}i su ne{tedimice sa mo u ve re no {}u, pro gla sio je na {om naj bo qom rat nom ~i, jo{ jedna propu{tena gojuri{ali, najvi{e da speru dina na Akademiji. Peta po „krivicu“ {to su tri godine pro zom. We gov stav je redu. Gospode bo`e, da li }u se ginuli bez juri{awa; u Beopo tvr di la uop{te izraziti? Jutros mi gradu se od uniformi nije moi Isi do ra Se ku li} re~e neki major kako mu moja gla videti devojka; prazni izpisma zbog kojih sam optu`en lozi bili su puni fotografiizgledaju kao rad trockista. Prvo {to }u uraja pobednika Drugog svetskog rata; kafane su prediti kad do|em na slobodu, bi}e da prona|em tvorene u menze, samo je „Ma`estik“ prepu{ten {to vi{e materijala o trockizmu, da shvatim strancima, {pijunima i krupnim reakcionarima; to po ~emu ja na wih li~im. Samo se kroz maglu ve}ina je grdila kapitalizam, a svi smo se otimase}am fotografije Trockog u nekim novinama. li o Unrine pakete; dobrovoqne brigade beoTaj dnevnik Fame Fami}a, kako smo tad zvali gradske omladine, one {to nije stasala za pu{ku, Popovi}a, Mihiz, u kome smo gledali novog Skerna Rudniku i Crnom vrhu sekle su se {ume za li}a, sa samo wemu svojstvenom samouvereno{}u, ogrev Beogradu; seqaci su oko Bosuta krali mrproglasio je to za na{u najboqu ratnu prozu. Mitve sinove i {vercovali ih preko Savskog mosta, hizovo mi{qewe je potvrdila i Isidora Sekuli}. vuku}i ih na svoja grobqa; u omladinskim domoviNe se}am se da li se neko od nas suprotstavqao ma po Beogradu u smenama se mitingovalo, a uve~e Isidori, koja nam je bila najubedqiviji sudija u su se ~itale prve pesme i pri~e, pa kritikovale u svetu kwiga. Ali ideolo{ko ube|ivawe Popovi}a ime socijalisti~kog realizma. A mi ratni pobednije i{lo lako. Od svih je nas bio stariji, mudrinici, ~vrsto ube|eni da u na{oj slobodi vi{e ne ji, zreliji, obuzet sobom i svojom mi{qu; ve} se postoje nikakvi razlozi da qudi budu nesre}ni; tada u svom zanatu pona{ao samouvereno, kao stabili smo toliko opijeni na{om slobodom i sori majstor, a ambiciozno kao kalfa pred `enidbu. bom da nam ni na pamet nije padalo da neko od nas @iveo je za slikarstvo, mislio je kao slikar, svagmo`e biti tu`an. Na~elnik je usli{io molbu da se pona{ao kao slikar. slikara Mi}e Popovi}a i poslao ga na front da

B

Kwigu Dobrice ]osi}a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad), uz popust od 30 odsto za 530 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

nedeqa10.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Недеља ће протећи у породичној атмосфери. Имате могућности и времена да се бавите својом децом, да им пружите подршку, да заједнички нешто радите или шетате. У сваком случају – активни сте.

BIK 20.4-20.5.

Дан је као створен за одмор и излежавање. С Венером у воденом и плодном знаку Риба, креативни сте и умете да уживате. Дакле, заборавите на стресне и напете утицаје, опустите се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. april 2011.

Сваки дан је изазов, сам по себи. Данас високо вреднујете породичне вредности и традицију, топли осећај и угођај пуне трпезе. Можете изаћи у ресторан на ручак или га сами приредити.

Месец плови кроз ваш знак па сте емотивно преосетљиви, поготово у вези с фамилијом и децом. Све бисте учинили за њих. Међутим, неки немили догађаји могу се лоше одразити на вас и атмосферу.

Дан Сунца, ваш дан, под утицајем је сталних активности. Напросто, не можете да мирујете, ни викендом. У контакту сте с многима, од којих можете добити подршку и могућност напретка.

У сталној вези или браку дешавају се лепе ствари и осећаји. Дешава се љубав. И то негујте, поготово недељом, када сте растерећени од посла. Актуелна су питања некретнина и заједничких улагања.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Будите опрезни и смирени у контакту с другима, поготово у односу на сталног партнера, који би могао да претерује у сваком погледу. На крају, ништа вас не може угрозити ни битно померити.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Веома сте практични и успешни. Неки тренутни ситни и пролазни проблемичићи и нису толико вредни помена. Једноставно, идете даље, без заустављања. Бавите се својом децом и спортом. Прави је подухват учинити било шта што би значило промену, набоље. У свом дому имате веома живу и живахну атмосферу па се позабавите укућанима и евентуалним гостима. Краћи пут до реке.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Поведите више рачуна о могућностима свог организма и не исцрпљујте се превише. Потребно вам је више одмора и више сна, мировања. Партнер је у својој позитивној и заљубљеној фази. Романтика.

Ово је веома креативан интелектуалан период за вас. Можете да планирате, комуницирате, сарађујете на реализацији својих циљева и интересовања, да пишете или учите, читате, мислите, шетате се. У ваш знак је управо упловио бог мора, Нептун, са све својим трозупцем. Ту је и богиња љубави, Венера, што само по себи говори о веома лепом и плодном периоду за вас. Духовност и уметност.

TRI^-TRA^

Уда је се та ти на кћи!

V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

14

Sombor

15

Kikinda

14

Vrbas

14

B. Palanka

15

Zrewanin

15

S. Mitrovica 15 Ruma

16

Pan~evo

16

Vr{ac

13

Evropa

свежије

NOVI SAD: Sve`ije i daqe vetrovito, ali uz postepeno slabqewe vetra. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 4 stepena, a maksimalna do 15 stepeni.

VOJVODINA: Sve`ije i daqe vetrovito vreme uz postepeno slabqewe vetra tokom dana. Bi}e prete`no sun~ano uz lokalni razvoj oblaka sredinom dana i popodne. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od 2 do 4 stepena, a maksimalne od 13 u Vr{cu do 16 stepeni na zapadu Srema.

SRBIJA: Malo hladnije i daqe vetrovito vreme uz postepeno slabqewe vetra tokom dana. Bi}e sun~anih perioda uz lokalni razvoj oblaka sredinom dana i popodne.. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od 1 do 7 stepeni, a maksimalne od 12 do 18 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak jutro hladno, tokom dana malo toplije. U utorak toplije vreme uz naobla~ewe krajem dana. U sredu sve`ije sa prolaznom ki{om.

Srbija Beograd

15

Kragujevac

14

K. Mitrovica 14 Ni{

14

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivano smirivawe vremena doprine}e smawewu tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika, izuzev osoba sa cerebrovaskularnim i psihi~kim problemima kojima se savetuje opreznost. Mogu}e je smawewe radnih sposobnosti kod meteoropata.

Madrid

27

Rim

21

London

22

Cirih

20

Berlin

18

Be~

17

Var{ava

13

Kijev

4

Moskva

5

Oslo

15

St. Peterburg 5 Atina

19

Pariz

23

Minhen

19

Budimpe{ta

16

Stokholm

12

Бо га та на след ни ца Пе тра Екле стон (22) би ла је пот пу но из не на ђе н а ка д а ју је за п ро с ио деч ко Џејмс Стант (29). Би зни смен, с ко јим је у ве зи већ че ти ри го ди не, пр во је за тра жио бла го слов од ње ног оца Бер ни ја Еклсто на, ше фа Фор му ле 1, а пр стен ко ји ће се на ћи на Пе три ној ру ци сам је ди зај ни рао.

- Би ло је то то тал но нео че ки ва но и стра шно слат ко. Џејмс је пр во пи тао мог оца, али ви ше га је му чи ло што тре ба да пи та и мо ју мај ку. Она је ја ко за штит нич ки на стро је на и при лич но је бри жна, па ни је знао шта ће ре ћи, али мо ји ро ди те љи су оду ше вље ни, а и ја сам - ре кла је Пе тра. Та ти на кћи и би зни смен жи ве за јед но већ че ти ри го ди не, а иако је Пе тру ње го ва про сид ба из не на ди ла, већ је кре ну ла с при пре ма ма за тај ве ли ки дан.

VIC DANA Иду црнка и плавуша парком.

- Види, мртва птица, каже црнка. Плавуша погледа горе и рече: - Где?

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

136 (7)

Slankamen

264 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

196 (12)

Zemun

305 (-5)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

180 (14)

Pan~evo

320 (-6)

Ba~. Palanka

180 (9)

Smederevo

478 (2)

Novi Sad

200 (2)

Tendencija stagnacije

120 (6)

STARI BEGEJ Hetin

85 (4)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac 250 (-12) S. Mitrovica Senta

281 (-9)

Beograd

206 (-4) 256 (-3)

Novi Be~ej

274 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

270 (-5)

NERA

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

78 (-6)

Re{ewe iz pro{log broja