Dnevnik 10.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 10. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23101 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KAN DI DA TI ZA IN DEKS TRE BA DA SPRE ME DO KU MEN TA I BU \E LAR

Za pri jem ni i upis pro se~ no 12.000 di na ra PU TA RI JU ^E BLO KI RA LI SA O BRA ]AJ NI CE KOD NO VOG SA DA

str. 13 NASLOVI

Ekonomija Foto: R. Hayi}

4 Novi `ivot Rumi, Vr{cu, Mitrovici...

5 Vrhunsko NS-seme po najboqoj ceni

Reporta`e 6 Apatinac Mi{ika Molnar mornare isprati, maketu napravi

PRED SED NI CI SR BI JE I AZER BEJ YA NA OT KRI LI SPO ME NIK AZER BEJYAN SKOM KOM PO ZI TO RU U NO VOM SA DU

Novi Sad 8 Pri kraju izgradwa {kole „Milan Petrovi}”

Ta di} na ja vio za jed ni~ ka ula ga wa u pu te ve i `e le zni cu

Vojvodina 11 Kikin|anka obolela od bolesti ludih krava?

Crna

str. 2

12 Sahrawena svirepo ubijena kuvarica 12 Prvo bekstvo iz novosadskog zatvora

I N T E R V J U : ZDRAV KO JE LU [I], PRED SED NIK PO KRA JIN SKOG OD BO RA SDP-a

Raz o ~a ra ni ma nu di mo no vu po li ti ku i ne po t ro {e ne qu de

str. 3

Ban ke spa sa va ju „Ba~ ka put”

str. 4

@I TE QI BA^ KOG SO KO CA NI SU ZA BO RA VI LI VE LE PO SED NI KA JA NO [A FER NBA HA

Ple me ni tost upam }e na za sva vre me na

str. 14

Relativno sve`e

Dru{tvo 14 Laboratorija Instituta KVB Vojvodine dobila sertifikat

Balkan 25 Danas kre}e „Jadran ekspres”

Najvi{a temperatura 23 °S

ZAVR[EN PRVI DEO SEZONE LOVA NA SRNDA]A

BUR NO SU \E WE U NOVOM SADU PO VO DOM PO KU [A JA UBI STVA GLUM CA BO RI SA ISA KO VI ]A

Uma lo tu ~a iz me |u sve do ka i okri vqe nog

str. 12

str. 16 – 20

SPORT

n PO^IWE MEMORIJALNI TURNIR „STEVAN NE[TICKI”

n DECENIJA OBOJENA U CRNO-BELO

n ODBOJKA[I DO^EKUJU PORTUGAL

n ANA U ^ETVRTFINALU BIRMINGEMA

U Voj vo di ni naj ja ~i tro fe ji

str. 15

POLiTikA

petak10.jun2011.

ISTRA@IVAWE

EU Po dr {ka gra |a na Sr bi je ~lan stvu u Evrop skoj uni ji je u opa da wu i naj ni `a je od ka da se ra de is tra `i va wa na tu te mu, {to se ob ja {wa va eko nom skim i so ci jal nim raz o ~a re wi ma u po li ti ku Vla de Sr bi je. Po is tra `i va wu ko je je Ce SID u apri lu i ma ju spro veo na uzor ku od 1.200 gra |a na u Be o gra du, Za je ~a ru, Som bo ru

i Va qe vu za po tre be Be o grad skog cen tra za bez bed no snu po li ti ku (BCBP), 59 od sto is pi ta ni ka se iz ja sni lo za to da Sr bi ja tre ba da po sta ne ~la ni ca EU. Uko li ko bi Sr bi ja u sko ri je vre me do bi la sta tus kan di da ta, po dr {ka ~lan stvu bi mo gla bi ti ve }a, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re BCBP-a u Be o gra du.

NA TO Dve tre }i ne is pi ta ni ka je i pro tiv ula ska ze mqe u NA TO i mo `e se pret po sta vi ti da je ta po dr {ka opa la zbog ak tu el ne NA TO-ove ope ra ci je u Li bi ji, ~i me je gra |a ni ma osve `e no se }a we na de {a va wa iz 1999. Ve li ka ve }i na gra |a na sma tra da je voj na ne u tral nost po li ti ka ko jom Sr bi ja naj bo qe {ti ti svo ju na ci o nal nu bez bed nost. Na pi ta we {ta bi ula zak u NA TO go vo rio o Sr bi ma kao na ro du, 22 od sto is pi ta ni ka je ka za lo „da krat ko pam ti mo”, a 17,2 od sto se iz ja sni lo za od go vor „da smo iz da li svo je pret ke i svo ju isto ri ju”.

Ko so vo Vi {e od po lo vi ne is pi ta ni ka oce wu je da }e, uko li ko Sr bi ja po sta ne ~la ni ca EU, to zna ~i ti i da }e ze mqa mo ra ti da se od rek ne Ko so va i Me to hi je. Pro gla {e we ne za vi sno sti Ko so va u fe bru a ru

2008. za 36 od sto is pi ta ni ka pred sta vqa pret wu po bez bed nost Sr bi je. Osim to ga, 65 od sto gra |a na sma tra da ne za vi snost Ko so va vla sti u Sr bi ji ne tre ba da pri zna ju ni po ko ju ce nu.

Pro te sti Na pi ta we {ta iz nu tra ugro `a va bez bed nost Sr bi je, gra |a ni ko ji ima ju me se~ ni pri hod do 40.000 di na ra su ka za li da su to so ci jal ni pro te sti i {traj ko vi (wih 17,5 od sto), i fi nan sij ska pre za du `e nost ze mqe, za {ta se iz ja sni lo oko 30 od sto is pi ta ni ka iz te gru pe. Oni ko ji ima ju pri ma wa iz nad 60.000 di na ra me se~ no sla `u se i ~e tvr ti na sma tra da pro te sti ugro `a va ju bez bed nost ze mqe, dok 31,2 od sto iz te gru pe is pi ta ni ka pri go va ra i zbog pre za du `e no sti Sr bi je. Ka da je re~ o pi ta wi ma ko ja se ti ~u bez bed no sti na ci je, gra |a ni srp ske na ci o nal no sti kao naj ve }i pro blem vi de „be lu ku gu”, od no sno pad pri rod nog pri ra {ta ja srp ske po pu la ci je (39 od sto), a pri pad ni ci te na ci je kao opa snost oce wu ju i ot ce pqe we Ko so va i Me to hi je (17,6 od sto).

Ma wi ne Ve o ma ni zak pro ce nat gra |a na sma tra da je bez bed nost na ci o nal nih ma wi na u Sr bi ji ugro `e na (14,4 od sto), dok je broj onih ko ji sma tra ju da je ugro `e na bez bed nost ve }in skog sta nov ni {tva go to vo du plo ve }i (26,6 od sto).

Is pi ti va we je oba vqe no u {est fo kus gru pa: ~e ti ri gru pe su bi li ta ko zva ni gu bit ni ci tran zi ci je, a dve gra |a ni od 30 do 60 go di na. Deo is pi ta ni ka je bio uz ra sta od 18 do 30 go di na.

An do ra pri zna la Ko so vo An do ra je pri zna la Ko so vo kao ne za vi snu i su ve re nu re pu bli ku, pi {e pri {tin ska {tam pa. „Epo ka re„ na vo di da je Mi ni star stvo spoq nih po slo va Ko so va sa op {ti lo da je zva ni~ na po tvr da pri zna wa po sla ta am ba sa di Ko so va u Bri se lu.

c m y

2

dnevnik

PRED SED NI CI SR BI JE I AZER BEJ YA NA OT KRI LI SPO ME NIK AZER BEJYAN SKOM KOM PO ZI TO RU U NO VOM SA DU

Ta di} na ja vio za jed ni~ ka ula ga wa u pu te ve i `e le zni cu Pred sed ni ci Sr bi je i Azer bej xa na Bo ris Ta di} i Il ham Ali jev na ja vi li su ju ~e stra te {ko part ner stvo dve ze mqe, ko je }e se ogle da ti u eko nom skim pro jek ti ma, pre sve ga ve za nim za sa o bra }aj nu in fra struk tu ru i ener ge ti ku. Dvo ji ca pred sed ni ka su ju ~e na ke ju uz Du nav u No vom Sa du ot kri li spo me nik azer bej xan skom kom po zi to ru Uze i ru Ha xi bej li ju, pe va ~u kla si~ ne mu zi ke i auto ru azer bej xan ske him ne, a ~i ju je iz grad wu fi nan si rao Azer bej xan.

Pred sed nik Sr bi je ka zao je da se ta sa rad wa ne }e za sni va ti sa mo na iz grad wi ga so vod nih li ni ja ve} da je ona mo gu }a i u iz grad wi auto pu te va i `e le zni ce kroz Sr bi ju. On je re kao i da ve ru je da }e „u ne ko li ko na red nih go di na i No vom Sa du ni }i no vi most, a mo `da i no vi mo sto vi„, te da }e „za ne ko li ko go di na bi ti za vr {en auto put na prav cu Ko ri do ra 10„.

– A s na {im azer bej xan skim pri ja te qi ma ovih da na raz go va ra mo o mo gu }em za jed ni~ kom u~e {}u u iz grad wi auto pu te va i mo der ni za ci ji `e le zni ca u Sr bi ji, a ne sa mo o no vim ga so vod nim li ni ji ma – re kao je Ta di}.

Do dao je da po sto ji mno go za jed ni~ kih pro je ka ta Sr bi je i Azer bej xa na, te da „ovo pri ja teq stvo i iz grad wa za jed ni~ kih spo me ni ka qu di ma iz kul tu re,

Pro stor na no vo sad skom ke ju, gde je po sta vqen spo me nik azer bej yan skom kom po zi to ru, bi }e ur ba ni ku tak u sla vu mu zi ke, kul tu re i po ve zi va wa na ro da (Bo ris Ta di}) kao i osni va ~u mo der nog Azer bej xa na Ga ja da ru Ali je vu, vo di bo qim od no si ma iz me |u dve ze mqe”.

Pred sed nik Sr bi je oce nio je i da }e pro stor na no vo sad skom Ke -

ju, gde je po sta vqen spo me nik azer bej xan skom kom po zi to ru, bi ti „ur ba ni ku tak u sla vu mu zi ke, kul tu re i po ve zi va wa na ro da„.

– Ko rak po ko rak No vi Sad i Sr bi ja do bi ja ju no vo ob li~ je, no -

vi iz gled i uve ren sam u to da }e mo, uko li ko na sta vi mo i ubr za mo ~i tav ovaj pro ces ob na vqa wa i iz grad we, za ne ko li ko go di na do bi ti sa svim no vo i bo qe li ce na {e ze mqe – re kao je Ta di}.

On je na veo i da su Ko so vo i Me to hi ja i Na gor no-Ka ra bah „bol ni pro ble mi” ko ji su zbli `i li Sr bi ju i Azer bej xan, ali da je pri o ri tet ipak eko nom ska sa rad wa, te even tu al no za jed ni~ ko u~e {}e na tre }im tr `i {ti ma.

Pred sed nik Azer bej xa na je re kao da }e stra te {ko part ner stvo dve ze mqe re zul ta ra ti kon kret nim pla nom eko nom ske sa rad we, i iz ra zio uve re we da }e svi spo ra zu mi usko ro bi ti spro ve de ni.

– Sta re {ko pri ja teq stvo iz me |u Sr bi je i Azer bej xa na jo{ vi {e je osna `e no ovom po se tom.

Kroz uzajm nu sa rad wu po no vi li smo i me |u sob nu po dr {ku oko za jed ni~ kih pro ble ma ve za nih za Ko so vo i Na gor no-Ka ra bah. Ta ko |e, usko ro }e bi ti do net i kon kre tan ak ci o ni plan na {e eko nom ske sa rad we – ka zao je Ali jev, do dav {i da }e spo ra zu mi ko ji su do go vo re ni usko ro bi ti i re a li zo va ni.

Ok tri va wu spo me ni ka pri su sto vao je i no vo sad ski gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, a po se tom No vom Sa du Ali jev je za vr {io dvo dnev nu po se tu Sr bi ji.

B. D. Sa vi}

MI NI STAR [U TA NO VAC O NA JA VI STRA TE GIJ SKE VOJ NE KON FE REN CI JE NA TO-a U BE O GRA DU

Po vra tak na svet sku ma pu

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac od ba cio je ju ~e op tu `be da odr `a va we Stra te gij ske voj ne kon fe ren ci je NA TO-a i part ner skih ze ma qa u Be o gra du pred sta vqa od u sta ja we Sr bi je od pro kla mo va ne voj ne ne u tral no sti. Na sve ~a no sti po vo dom otva ra wa kan ce la ri je za gra |a ne po sla ni ka De mo krat ske stran ke Kon stan ti na Sa mo fa lo va, [u ta no vac je no vi na ri ma re kao da je pro {li put ta kva kon fe ren ci ja or ga ni zo va na u Fin skoj, ali da ta ze mqa ni je po sta la ~la ni ca NA TO-a.

– To mi {qe we i pri `eq ki va we te me ko ja bi se on da ko men ta ri sa la u jav no sti od onih ko jih ne mo gu da sa mi po kre nu ne ku po zi tiv nu te mu na pro sto ne sto ji – re kao je on, i do dao da mu je dra go {to se kon fe ren ci ja odr `a va u sve tlu pr ve za jed ni~ ke voj ne ve `be ze ma qa NA TO-a i Ru si je.

Mi ni star je do dao da sva ki do ga |aj u Sr bi ji ima i svo je kri ti ~a re i da po je di ne stran ke ne ma ju svo ju po li ti ku ve} `e le da iz vrg nu ru glu ono {to se ra di a {to je do bro. On je re kao da }e na kon fe ren ci ji u~e stvo va ti na ~el ni -

ci ge ne ral {ta bo va oko 60 voj ski, od ko jih je 28 u NA TO-u, dok osta le ze mqe to ni su.

– To go vo ri da se Be o grad vra }a na svet sku ma pu sa svo jim ka pa ci te ti ma i da ima i mo gu} nost da ta kvu kon fe ren ci ju or ga ni zu je i da ima po {to va we i re spekt ze ma qa ko je }e do }i ov de – re kao je on, i pod se tio na to da je to ve ro vat no naj ve }i voj ni skup u isto ri ji Sr bi je. [u ta no vac je pod se tio na to da }e u sep tem bru u Be o gra du bi ti odr `an i skup ne svr sta nih ze ma qa, {to uka zu je na to da Sr bi ja

po sta je in te re sant na za or ga ni zo va we ta kvih do ga |a ja. On je oce nio da }e me re bez bed no sti ko je bu du pri me we ne na tom sku pu bi ti ta kve da gra |a ni Be o gra da ne }e ni ose ti ti da je kon fe ren ci ja u to ku i da ne }e bi ti ugro `a va wa funk ci o ni sa wa sa o bra }a ja.

Stra te gij ska voj na kon fe ren ci ja za part ne re, na ko joj }e u~e stvo va ti pred stav ni ci ze ma qa NA TO-a, „Part ner stva za mir„, Me di te ran skog di ja lo ga i Istam bul ske ini ci ja ti ve za sa rad wu, bi }e odr `a na u Be o gra du od 13. do 15. ju na.

politika

dnevnik

INTERVJU

petak10.jun2011.

3

ZDRAVKO JELU[I], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA SDP-a

Raz o ~a ra ni ma nu di mo no vu po li ti ku i ne po t ro {e ne qu de Ne dav no iza bran pr vi ~o vek So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je, za du `en za Voj vo di nu, Zdravko Jelu{i} za se be ka `e da je ostva ren po slov ni ~o vek. Od 1990. go di ne, ka da je po kre nuo svo ju pr vu fir mu, do da nas ka da ih ima pet, ura dio je sve {to je mo gao u sve tu bi zni sa, i to je pr vo {to o se bi `e li da ka `e jer to, a ne po li ti~ ki an ga `man, ka ko is ti ~e, go vo ri o we go vim spo sob no sti ma.

U po li ti~ kom an ga `ma nu pro {ao je put od Sa ve za ko mu ni sta, ko jem je pri stu pio kao do bar gim na zi ja lac, pre ko So ci jal de mo krat ske par ti je, gde je bio s Neboj{om ^ovi}em, pa do an ga `ma na u no voj stran ci Rasima Qaji}a.

– Na ~in na ko ji se Qa ji} ba vi po li ti kom sr` je so ci jal de mo kra ti je.

Ka da se na te re nu na slu {a tu |e mu ke, ka `e da po dva da na ne mo `e da se opo ra vi. A taj od nos, u ko jem je on spre man da sa slu {a iako ~e sto ne mo `e da po mog ne, qu di ma mno go zna ~i. Sa da po ku {a va mo da kre i ra mo no vu po li ti ku, u ~i jem sre di {tu }e bi ti za i sta obi ~an ~o vek, a ko ja ne }e bi ti po li ti ka su ko ba ve} za jed ni~ kog tra `e wa re {e wa – ka `e Je lu {i} za „Dnev nik”. l Nedavno ste izabrani za predsednika vojvo|anskog odbora SDP-a. Kako do sada te~e stvarawe lokalnih odbora?

– U Voj vo di ni smo for mi ra li dve tre }i ne lo kal nih od bo ra. S ob zi rom na to da smo par ti ja ko ja se stvar no sa mo fi nan si ra iz ~la na ri na i do na ci ja ~lan stva, to je do bar re zul tat, ko ji je po stig nut za hva qu ju }i ve li kom en tu zi ja zmu. Oko 70 od sto na {eg ~lan stva se ni ka da ni je ba vi lo po li ti kom, a to nas hra bri jer ima mo na me ru da for mi ra mo gla sa~ ko te lo od raz o ~a ra nih

uspeh. Od 32 od bo ra u Voj vo di ni, tre nut no sam ne za do vo qan ra dom tek ne ko li ci nom, ta ko da nam za sa da ide od ru ke da na |e mo pra ve qu de. l Kao prvi ~ovek PO SDP-a ima}ete prilike da u~estvujete na pokrajinskim izborima i da se bavite pitawima specifi~nim za Vojvodinu.

Ima li stranka ve} izgra|en stav o statusu Pokrajine i u kojem pravcu o~ekujete da }e va{a stranka delovati?

– Mi smo ve} po ~e li da iz ra |u je mo, iz me |u osta log, de kla ra ci ju o Voj vo di ni, ko ja bi tre ba lo da u|e u pro gram stran ke. Na crt je go tov, ali jo{ ni je usa gla {en na Glav nom od bo ru stran ke. Ina ~e, sva ki tre }i ~o vek ko ji se in te re su je za ~lan stvo u Fo to: S. [u {we vi} SDP-u pi ta ka kav sta tus Voj vo di ne vi di mo. U bo ri ma za od bo re me snih za jed na {em pro gra mu Voj vo di na je za ni ca. sa da pre po zna ta kao je dan od re l Uzimate li suboti~ki gi o na ko ji ima do stig nut ni vo uspeh kao ozbiqan pokazateq sa mo u pra ve i mi tu ne vi di mo za neke naredne, ozbiqnije, ne ku po tre bu da se to me wa. izbore?

SDP je stran ka u na sta ja wu i ve – To je vi {e po ka za teq za gra - ru jem da }e mo tek sre di nom na |a ne, s jed ne stra ne, i po li ti~ ke red ne go di ne bi ti u pri li ci da part ne re i opo nen te, s dru ge. tu de kla ra ci ju uvr sti mo u pro Vi di se da na rod `e li ne {to gram stran ke, za {ta se za la `u no vo u po li ti ci, svi od bo ri u Voj a mi se tru di mo vo di ni. da im pred sta vi l Trenutno koRa di mo na mo no ve qu de ko laju spekulacije de kla ra ci ji o ji se ni su po tro o tome da }e poVoj vo di ni, ko ja {i li ni qud ski krajinski i lobi tre ba lo da u|e u kalni izbori ni po li ti~ ki. pro gram stran ke biti ve} u del U ve}ini urbanih sredicembru. Razmina uspeli ste {qate li o izda organizujete odbore, dok u lasku i koga u regionalnoj poruralnim sredinama to ide litici vidite kao prirodne ne{to te`e. Previ{e je sopartnere? cijalnih problema ba{ na ta– Na iz bo re }e mo sva ka ko iz kvim mestima. Kako planirala zi ti kad god oni bi li. [to se te da se obratite tom sloju part ne ra ti ~e, pri rod no je da stanovni{tva? sa ra |u je mo s De mo krat skom stran kom, ko ja je ~la ni ca So ci jal de mo krat ske in ter na ci o na le. S dru ge stra ne, tu je i SPS, Sindikati prirodni partneri ko ji po ku {a va da se po zi ci o ni – Sin di ka ti tre nut no po ku {a va ju da se or ga ni zu ju kao stran ra u tom so ci jal de mo krat skom ka. Mi te na go ve {ta je ima mo odav no i raz go vo ri s po je di nim blo ku. Ka da je Voj vo di na u pi ta sin di ka ti ma se vo de na svim ni vo i ma. Pro blem je u to me {to po wu, kao po ten ci jal ne part ne re sto ji ne ko li ko sto ti na sin di ka ta, a mi ne mo `e mo sa ra |i va ti sa vi di mo i Li gu so ci jal de mo kra svi ma jer se u ve li ki deo wi ho vih li de ra ne mo `e ima ti po ve re ta Voj vo di ne, ko ja ima svo ju ~vr wa. O~e ku je mo da se i kod wih pro fi li {u kqu~ ni igra ~i da bi stu ba zu bi ra ~a. @e li mo da, ako ta sa rad wa bi la mo gu }a – re kao je Je lu {i}. ve} bu de mo pra vi li pred iz bor nu ko a li ci ju, bu de mo uva `e ni u skla du s na {om sna gom. bi ra ~a i onih ko ji ni su iz la zi – Ne bih pra vio gra ni cu iz me l Trenutno je aktuelna i teli na iz bo re. Ra di se o ogrom |u grad skih i ru ral nih sre di na. ma decentralizacije. Kakav nom de lu gla sa~ kog te la i po ka Re ci mo, ju `ni Ba nat smo pot pu - je va{ i strana~ki stav o ovoj za }e se da li mo `e mo da im po no or ga ni zo va li. Pro blem, me - temi? nu di mo ono {to im je po treb no. |u tim, po sto ji u ma lim me sti ma – De cen tra li za ci ju tre nut no S dru ge stra ne, ve} u~e stvu je mo gde je te {ko na }i jed nog ~o ve ka gu ra Mla|an Dinki}, ko ji je la u iz bo ri ma i u Su bo ti ci smo sa ko me su gra |a ni ve ru ju. Ako to ka me ta opo ne na ta i me di ja, a ve mo stal no pre {li cen zus na iz po stig ne te, on da ste po sti gli o ma ma lo se vo di ras pra va o su -

{ti ni, a to su pred no sti i ma ne de cen tra li zo va nog si ste ma. U stran ci o to me jo{ ni smo ozbiq no raz go va ra li jer je te ma bit na i o woj }e mo mo ra ti da ima mo usa gla {e ne sta vo ve. Sr bi ja }e, s dru ge stra ne, mo ra ti da se de cen tra li zu je kad-tad. Po me ni, va `no je pi ta we mo de la de cen tra li za ci je. U ozbiq no raz vi je nim dr `a va ma se zna ko li ko gra |a ne ko {ta dr `a va, ko li ko re gion, a ko li ko lo kal na sa mo u pra va. Kod nas to ne po sto ji. No vac ide re pu bli~ koj vla sti, ko ja on da od lu ~u je o to me ho }e li, i ko me, pre ba ci ti ono li ko nov ca ko li ko sma tra da je do voq no. To je ve li ka gre {ka. l Ka`ete da se u SDP-u trudite da stvorite nov, dostojanstven na~in bavqewa politikom. Kako gledate na op{te ra{irenu partokratiju koja na sve dr`avne sisteme

Biografija Zdrav ko Je lu {i} je ro |en 1960. go di ne u Ko tor Va ro {i. Za vr {io je Sa o bra }aj ni fa kul tet u No vom Sa du.

Vla snik je fir mi: „Ge ne ral auto”, „Ipsylon”, „Mul ti com pany”, „Mul ti stop” i „G.A.M.A„.

O`e wen je i ima }er ku i dva si na. gleda kao na plen koji mora da se deli izme|u stranaka?

– Skre nu li smo ~la no vi ma pa `wu na to da je, uko li ko su nam se pri dru `i li zbog li~ ne ko ri sti i po ten ci jal ne funk ci je, bo qe da odu. Stra {no je to {to su stran ke iz mi sli le go mi le rad nih me sta po jav nim pred u ze }i ma da bi na mi ri le ape ti te ~lan stva. U svo je ime si gur no mo gu obe }a ti da }e mo se tru di ti, ta mo gde SDP bu de u po zi ci ji da u~e stvu je u vla sti, da se od ta kve po li ti ke od u sta ne. l Mo`e li SDP biti druga~ija partija i po unutra{wem ustrojstvu i koliko autonomije mislite da mo`ete imati u odnosu na rukovodstvo stranke?

– U ovom tre nut ku pre ra no je za od go vor na to pi ta we. To bi smo mo gli zna ti tek kra jem 2012. go di ne, ka da pro |u iz bo ri i ka da stran ka do `i vi da se u woj stvo ri kli ma po ve re wa. Mo ra se ne go va ti kva li tet ~lan stva i raz vi ja ti po ve re we iz me |u cen tral nih i lo kal nih or ga na stran ke. To me bi mo glo do pri ne ti i uki da we blan ko ostav ki, iako je to pri li~ no ri skan tan po tez za ova ko krh ku de mo kra ti ju ka kvu mi ima mo. Ka da se qu di na u ~e {ta zna ~i ras po la ga ti man da tom i kad li de ri na u ~e da pra ve kom pro mi se s tim qu di ma za rad op {teg in te re sa, me wa }e se i od no si u sa mim stran ka ma.

P. Klai}

REklI sU

Iva no vi}: Po de la va qa sa mo na kar ti Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oliver Ivanovi} oce nio je ju ~e da je po de la Ko so va lo {e re {e we jer bi u tom slu ~a ju op sta nak Sr ba ju `no od Ibra bio ugro `en.

Iva no vi} je re kao da po de la ju `ne po kra ji ne sa mo na kar ti re {a va pro blem, ali da }e, u tom slu ~a ju, Sr bi ju `no od Ibra bi ti u te {koj si tu a ci ji a wi hov op sta nak ne iz ve stan, od no sno da po sto ji ve li ka mo gu} nost da se ise le s tih pro sto ra. Iva no vi }u je ju ~e, to kom po se te me to hij skom se lu Oso ja ne, pre ne ta za bri nu tost me {ta na tog de la Po kra ji ne o spe ku la ci ja ma o po de li Ko so va o ko ji ma se go vo ri i u po sled we vre me.

– Mo je uve ra va we je bi lo da se ta ko ne {to ne }e do go di ti iz mno go raz lo ga, iz me |u osta log zbog to ga {to Sr bi ja mo ra da {ti ti svoj te ri to ri jal ni in te gri tet u ce lo sti, tj. da Ko so vo i Me to hi ju o~u va u svom sa sta vu ka ko je pred vi |e no Usta vom – re kao je Iva no vi}.

Ste fa no vi}: Imo vin ska pra va naj ve }a pre pre ka [ef ti ma Sr bi je za pre go vo re s Pri {ti nom Borislav Stefanovi} iz ja vio je ju ~e da je pi ta we ostva re wa imo vin skih pra va naj ve }a pre pre ka u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. On je re kao da u pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne za ostva re we imo vin skih pra va ve li ki pro blem pred sta vqa pi ta we ka ta stra i ujed na ~a va we dva raz li ~i ta ka ta star ska si ste ma. Na veo je da je ko sov ski ka ta star pun pro ble ma ti~ nih po da ta ka i da je za 11 go di na na Ko so vu re {e no sa mo 7,7 od sto imo vin skih spo ro va i 72 slu ~a ja otu |e ne imo vi ne, {to je i raz log zbog ko jeg ne ma po vrat ka in ter no ra se qe nih.

– Va `no je da se us po sta vi me ha ni zam ko ji }e omo gu }i ti da qu di ostva re svo ja pra va, bez ob zi ra na to ko ju dr `a vu po dr `a va ju – re kao je Ste fa no vi}.

Po we go vim re ~i ma, u Sr bi ji `i vi vi {e od 200.000 ra se qe nih s Ko so va ko ji ne mo gu da ostva re svo ja pra va, a broj po vrat ni ka do sti gao je tek ne ko li ko hi qa da.

poslani^ke teme

Din ki} „do bio” sed ni cu Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je po ~e }e u sre du, 15. ju na, no vu van red nu sed ni cu, za ka za nu na zah tev 122 po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je. Ka ko sto ji u sa zi vu, par la men tar ci }e se iz ja {wa va ti sa mo o jed noj ta~ ki dnev nog re da – pred lo gu iz me na i do pu na Za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve, na ini ci ja ti vu URS-a.

Po sla ni ci }e dan ra ni je gla sa ti o Za ko nu o fi nan si ra wu stra na ka i iz me na ma Za ko na o ak ci za ma. Po sle gla sa wa, u uto rak }e bi ti odr `a na za tvo re na sed ni ca, na ko joj }e po sla ni ci ma iz ve {taj o ra du Mi ni star stva od bra ne iz lo `i ti re sor ni mi ni star Dragan [utanovac.

„Iz bor ni kre dit” Ju ~e je u Skup {ti ni vo |e na ras pra va o amand ma ni ma na pred log za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti. Vla da ni je pri hva ti la ni je dan amand man ve zan upla tu jem stva pri li kom u~e {}a na iz bo ri ma, ali je za to Od bor za pra vo su |e i upra vu pod neo amand man ko ji ma se pre ci zi ra da }e stran ke ko je bu du `e le le da ko ri ste dr `av ni no vac za fi nan si ra we iz bor ne kam pa we mo ra ti pre iz bo ra da po lo `e jem stvo u vi si ni nov ca ko ji }e do bi ti.

Re~ je o 20 od sto ukup ne su me, ko ja je pred lo gom za ko na utvr |e na na 0,1 od sto ras ho da bu xe ta Sr bi je, po kra ji ne, od no sno lo kal ne sa mo u- pra ve. Od bor je amand ma nom pred -

lo `io da se iz bor no jem stvo vra }a po li ti~ kom su bjek tu uko li ko na iz bo ri ma osvo ji naj ma we je dan od -

sto va `e }ih gla so va, od no sno naj a- ma we 0,2 od sto va `e }ih gla so va ka da su u pi ta wu stran ke na ci o nal nih ma wi na, i to u ro ku od 30 da na od da na pro gla {e wa ko na~ nih iz bor nih re zul ta ta.

^i ja je „Prav da” Po sla ni ci SRS-a op tu `i li su vlast da fi nan sij ski po dr `a va Srp sku na pred nu stran ku od we nog osni va wa, tvr de }i da je grad Be o grad za list “Prav da” do sa da dao ukup no oko 19 mi li o na di na ra, a Te le kom „Sr bi ja„ 95 mi li o na.

– SNS od po ~et ka `i vi uz po mo} re `i ma – re kao je funk ci o ner SRS-a Nemawa [arovi}, do da ju }i da je Te le kom „Sr bi ja” ot ku pio i dug od 36 mi li o na di na ra li sta “Prav da” “Fu tu ri plus”, ko ja je u vla sni {tvu Stanka Suboti}a Caneta. [a ro vi} je do dao da je “Prav da” ve} du `e u blo ka di zbog ne iz mi re nih po tra `i va wa od pre ko 60 mi li o na di na ra, ali da i da qe iz la zi za to {to je u me |u vre me nu osno va no dru go pred u ze }e

“Prav da pla sman”, ~i ji su vla sni ci Ana Stefanovi}, su pru ga funk ci o ne ra SNS-a Neboj{e Stefanovi}a, i Du{an Vukasovi}, bli zak sa rad nik Stan ka Su bo ti }a.

– Oda kle Ni ko li }u no vac da ku pi stan od 190 kva dra ta? Ovo je pra vi tre nu tak za pi ta we oda kle mu iz go di ne u go di nu no vac za pu to va wa, mi tin ge – re kao je [a ro vi}.

Li der SNS-a Tomislav Nikoli} od go vo rio je da je po va `e }em za ko nu SNS tre ba lo da do bi je no vac od dr `a ve, po {to se 30 od sto pa ra iz bu xe ta ras po de qu je stran ka ma ko je ima ju po sla ni ke, a osta tak sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta.

Gde je Tomica Po sla nik SNS-a Predrag Mijatovi} upi tao je ju ~e sa skup {tin ske go vor ni ce mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivicu Da~i}a da li je biv {i mi ni star zdra vqa Tomica Milosavqevi} do stu pan is tra `nim or ga ni ma s ob zi rom na to da se u Mi ni star stvu zdra vqa vo di od re |e na is tra ga.

On je re kao i da ima in for ma ci ju o to me da je Mi lo sa vqe vi}, da bi iz be gao od go vor nost, na pu stio Sr bi ju i da je oti {ao put Ju `ne Ame ri ke.

Iz Uje di we nih re gi o na Sr bi je, ali i Kli ni~ kog cen tra Sr bi je, me |u tim, po ru ~u ju da biv {i mi ni star ni je po be gao iz ze mqe ve} da je na dvo ne deq nom od mo ru.

– Iako je na od mo ru, dr Mi lo sa vqe vi} je, na po ziv Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, tre nut no na sed mo dnev nom sim po zi ju mu te or ga ni za ci je u @e ne vi. ^uo sam se s wim i re kao mi je da ni je po be gao iz ze mqe – tvr di port pa rol Kli ni~ kog cen tra Sr bi je Drago Jovanovi}.

Sli~ nu in for ma ci ju dao je i Marko Selakovi}, port pa rol URS-a.

„Maj ka i snaj ka” Od bor za ino stra ne po slo ve sa slu {ao je ju ~e iz la ga wa no vo i me no va nih am ba sa do ra, ko ji su na ja vi li pri o ri te te ko je }e u ime Sr bi je spro vo di ti u ze mqa ma u ko ji ma }e pred sta vqa ti na {u ze mqu. “Bo je” Sr bi je u Ita li ji pred sta vqa }e Ana Hrustanovi}, u BiH Ninoslav Stojadinovi}, a u Ira ku Radisav Petrovi}. Zbog pre zi me na ra di ka li su se po seb no in te re so va li u ka kvom srod stvu je no vi me no va na am ba sa dor ka u Ita li ji s ne ka da {wom gra do na ~el ni com Be o gra da Radmilom Hrustanovi}, ko ja }e usko ro ot pu to va ti kao am ba sa dor ka u Bra ti sla vu.

– Mo gao bi da od go vo rim, ali ne }u, to ni je mo ja nad le `nost – re kao je pred sed nik Od bo ra dr Dragoqub Mi}unovi}.

– Na Mi ni star stvu ino stra nih po slo va tre ba sta vi ti ta blu “STR maj ka i snaj ka” – sma tra Momir Markovi} (SRS). [ef klu ba DSS-a, stran ke ~i ja do sa da {wa am ba sa dor ka u Ita li ji Sanda Ra{kovi}-Ivi} tre ba usko ro da se vra ti u Be o grad, Milo{ Aligrudi} pi tao je Anu Hru sta no vi} (1987. go di {te) {ta je wu ta ko mla du kva li fi ko va lo za am ba sa dor sku funk ci ju. Ona je ob ja sni la da je po stru ci pro fe sor ka ita li jan skog je zi ka, da je spe ci ja li za ci ju i ma ster za vr {i la u Ita li ji, da je tri go di ne “broj 2 u na {oj am ba sa di, gde je van red no una pre |e na zbog iz van red nih re zul ta ta, na ro ~i to an ga `o va wa u po sti za wu stra te {kog part ner stva iz me |u Sr bi je i Ita li je”. S. Stankovi}

Sed ni ca Glav nog od bo ra DS-a u ne de qu Sed ni ca Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke bi }e odr `a na u ne de qu, 12. ju na, u Be o gra du. Na woj }e bi ti ana li zi ran rad stran ke, sa op {te no je iz DS-a. Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra DS-a Marko \uri{i} re kao je Ta nju gu da }e {ef stran ke Boris Tadi}, ka ko je i uobi ~a je no, pod ne ti iz ve {taj o ra du u pe ri o du iz me |u dve sed ni ce, kao i da }e bi ti raz ma tran iz ve {taj Nad zor nog od bo ra. DS je pret hod nu sed ni cu GO odr `ao 2. apri la.

4

ekonomija

petak10.jun2011.

dnevnik

PU TA RI JU ^E BLO KI RA LI SA O BRA ]AJ NI CE KOD NO VOG SA DA

Ban ke spa sa va ju „Ba~ ka put” od NI BENS gru pe?

Kao {to su i na ja vi le, pu tar ske fir me, ~la ni ce NI BENS gru pe ko je su bez pla te od fe bru a ra, ju ~e su do ka snih po po dnev nih ~a so va dr `a le u blo ka di vi {e sa o bra }aj ni ca, a du ge ko lo ne vo zi la pro pu {ta ne su na sva ko po la sa ta.

No vo sad sko pred u ze }e „Voj vo di na put–Ba~ ka put” blo ki ra lo je vi {e sa o bra }aj ni ca na pet punk to va, a blo ka du su pre ki nu li po pod ne, uz ogra du da }e se vra ti ti i da nas uko li ko bu du iz i gra ni.

– Rad ni ci „Voj vo di na pu ta–Ba~ ka pu ta“ pre ki nu li su ju ~e po sle pod ne blo ka du dva put na prav ca od No vog Sa da ka Su bo ti ci jer su do bi li ~vr sta obe }a wa od nad le `nih da }e im bi ti iz pla }e ne za o sta le za ra de i is pu we ni dru gi zah te vi zbog ko jih su po ~e li pro test – iz ja vio je {ef Kri znog {ta ba u tom pred u ze }u Vla di mir Cvet ko vi}. – Do bi li smo NBS SMA WIO KA MA TU

Re fe rent na sto pa 12 po sto Iz vr {ni od bor Na rod ne ban ke Sr bi je je ju ~e, na kon raz ma tra wa ak tu el nih eko nom skih kre ta wa, od lu ~io da re fe rent nu ka mat nu sto pu sma wi za 50 ba znih po e na, na ni vo od 12 po sto.

Ka ko je sa op {te no iz cen tral ne ban ke, Iz vr {ni od bor je oce nio da je naj vi {i ni vo in fla ci je „iza nas” i da }e ona u na red nom pe ri o -

du opa da ti. To }e u naj ve }oj me ri bi ti re zul tat sla bqe wa tro {kov nih pri ti sa ka na rast ce na hra ne u slu ~a ju uobi ~a je no do bre po qo pri vred ne se zo ne, kao i ni ske agre gat ne tra `we i pred u ze tih me ra mo ne tar ne po li ti ke.

Iz vr {ni od bor je pro ce nio da je sma we we re fe rent ne ka mat ne sto pe neo p hod no da bi in fla ci ja na sred wi rok bi la sta bi li zo va na oko ci qa. Ciq na in fla ci ja u 2011. je pro jek to va na u ra spo nu od tri do {est po sto.

Na red na sed ni ca Iz vr {nog od bo ra na ko joj }e se do ne ti od lu ka o re fe rent noj ka mat noj sto pi bi }e odr `a na 7. ju la 2011, na ve de no je u sa op {te wu NBS-a.

obe }a we da }e mo do bi ti mar tov sku pla tu i da }e nam bi ti is pu we ni osta li zah te vi, ve ru je mo na re~ i za to smo, u do go vo ru s po li ci jom, po vu kli s pu te va ka mi o ne i dru gu me ha ni za ci ju.

Re {i ti sta tus pred u ze }a Ge ne ral ni di rek tor „Voj vo di na pu ta” Mar ko Ci gi} iz ja vio je za na{ list da se pod hit no mo ra re {i ti sta tus pu tar skih pred u ze }a zbog iz grad we i odr `a va wa pu te va pr vog i dru gog re da ko ji su od star te {kog zna ~a ja za ze mqu. On ka `e da je ne lo gi~ no da re sor no mi ni star stvo zah te va od ovih pred u ze }a da iz vr {e ugo vo re ne ra do ve ka da su im isto vre me no is kqu ~e ni i stru ja i gas. Ap surd je ti me ve }i {to se od rad ni ka tra `i da ra de 12 sa ti dnev no bez pla te.

Cvet ko vi} je na po me nuo da }e „blo ka da da nas bi ti `e {}a uko li ko rad ni ci bu du iz i gra ni“.

Ina ~ e, to k om pre p o d ne v a rad ni ci su oko No vog Sa da ras po re di li eki pe za blo ka du

Srem ci su naj vi {e iz vo zi li u Austri ju, BiH, Slo ve ni ju, Ru mu ni ju, Ne ma~ ku, Hr vat sku i Ita li ju To je 138 mi li o na do la ra vi {e ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, a u po ra stu su i iz voz i uvoz. Su fi cit je iz no sio 13,8 mi li o na do la ra. U 2010. u pe ri o du ja nu ar–april ostva ren je de fi cit od 4,2 mi li o na do la ra. Srem ci su naj -

ka ~i ma, iz ja vi la je za na{ list da su do bi li obe }a we od Vla de Sr bi je da }e da nas bi ti pot pi san spo ra zum s pred stav ni ci ma ba na ka, a on pod ra zu me va da }e ban ke pre u ze ti pred u ze }a ko ja su pod blo ka dom i

ra ~u ni }e bi ti od blo ki ra ni.

Sa go vor ni ca ka `e da ima na zna ka da bi se ban ke mo gle od re }i de la du ga te da }e se ura di ti re pro gram po sle ko jeg bi pred u ze }a tre ba lo da sta nu na no ge. Ko or di na tor rad ne gru -

pe je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} i do po ne deq ka se o~e ku je ras plet si tu a ci je u ko rist pu tar skih fir mi. Me |u tim, So wa Vu ka no vi} je ne za do voq na ti me {to se sud bi na vi {e od 5.000 rad ni ka re {a va bez u~e -

{}a i sin di ka ta i po slo vod stva, za ko je ne ma me sta u rad noj gru pi, su prot no obe }a wi ma re sor nog mi ni stra Mi lu ti na Mr ko wi }a.

U du goj ko lo ni na nad vo `wa ku kod Kli se ko ja je ~e ka la da pro |e sre li smo Mi lo ra da Vu ~u re vi }a, ko ji je kre nuo slu `be no u Be ~ej. Ka `e da mu je va `no da stig ne na vre me, a ne ma al ter na tiv ni pra vac. Po dr `a va bor bu pu ta ra za wi h o v a pra v a, me | u t im, oce wu je da to dr `a vu sla bo in te re su je, je di no {te ti gra |a ni ma ko ji ~e ka ju u ko lo ni.

– Ne znam ka ko da stig nem u Be ~ej, idem iz Be o gra da i tra `im put za da qe – ka `e Mi ki ca Gr ko vi}. – U pi ta wu je po slov ni put i dok ~e kam, gu bim.

Ide mo na po slov ni sa sta nak na ko ji ka sni mo. Svi smo u is toj si tu a ci ji, svi smo na istim mu ka ma, ipak, naj te `e je oni ma ko ji ne ra de.

R. Da u to vi}

VLA DA USVO JI LA PRO GRAM O@I VQA VA WA VE LI KIH IN DU STRIJ SKIH CEN TA RA

MI NI STAR DU [AN PE TRO VI]

No vi `i vot Ru mi, Vr {cu, Mi tro vi ci...

Za o kret u agraru

– Vla d a Sr b i j e usvo ji la je ju ~e u Be o gra du Pro gram o`i vqa va wa ve li kih in d u s trij s kih cen ta ra od po seb nog zna ~a ja za 2011. i u ve zi s tim ured bu o uslo vi ma i na ~i n u pri v la ~ e w a in ve sti ci ja – iz ja vio je mi n i s tar eko no mi je i re gi o nal n og Ne b oj { a ]i ri}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re po s le sed n i c e Vla de ob ja snio da je ide j a pro g ra m a da se ide ka o`i vqa va wu ve li kih in du strij skih cen ta ra u 15 je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve u ko ji ma `i vi 20 do 25 od sto sta nov ni ka Sr bi je. Po ]i ri }u, kri te ri ju mi su ta kvi da u 40 op {ti na ~i ja je raz vi je nost is pod 50 od sto re pu bli~ kog pro se ka, in ve sti to ri do bi ja ju sti mu la ci je od 2.000 do 10.000 evra po rad nom me stu. On je ob ja snio da je no vi na u od no su na do sa da {wi pro gram pod sti ca ja {to pra vo na do de lu 10.000 evra ima ju lo kal ne sa mo u pra ve s vi {e od 50.000 sta n ov n i k a i sto p om

Srem ci ma kre nuo iz voz Pri v red n a dru { tva u Srem skom okru gu u pr va ~e tri me se ca ove go di ne, ka ko je Ta nju gu sa op {te no u Re gi o- nal n oj pri v red n oj ko m o r i, ostva ri la su spoq no tr go vin sku raz me nu vred nu 364 mi li o na do la ra.

pre ma Sr bo bra nu, Le din ci ma, Ku li, Oxa ci ma...

Po dr {ku no vo sad skim pu ta ri ma dao je i Re pu bli~ ki sin di kat pu ta ra. Pred sed ni ca tog sin di ka ta So wa Vu ka no vi}, ko ju smo za te kli me |u {traj -

vi { e iz v o z i l i u Austri j u, BiH, Slo v e n i j u, Ru m u n i j u, Ne ma~ ku, Hr vat sku i Ita li ju, a uvo zi li iz Austri je, Ne ma~ ke, Ita li je, Ki ne i Slo ve ni je.

U struk tu ri iz vo za do mi ni ra li su ele men ti za di stri bu ci j u elek t ri~ n e ener g i j e, pro iz vo di od uqa ri ca i no ve pne u mat ske gu me.

Grad Srem s ka Mi t ro v i c a ostva rio je vi {e od ~e tvr ti ne ukup nog iz vo za re gi o na, a sle de [id, Ru ma i Sta ra Pa zo va.

Du li}: Pre i spi ta ti stam be ne kre di te Mi ni star `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} na ja vio je ju ~e da }e sle de }e ne de qe pred stav ni ci Vla de i Na rod ne ban ke Sr bi je raz go va ra ti o pro pi si ma ko ji pred vi |a ju po ve }a we u~e {}a za stam be ne kre di te s de set na 20 od sto.

– Stav Vla de je da bi na ja vqe na me ra po ve }a wa u~e {}a za stam be ne kre di te tre ba lo da bu de po no vo raz ma tra na i da se mo de li ra u sla du s efek ti ma ko je bi ostva ri la po gra |e vin ski sek tor, a ko ji }e, po na {oj pro ce ni, bi ti ne ga tiv ni – re kao je Du li} na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de.

Vla da Sr bi je, po we go vim re ~i ma, stra hu je da }e ta me ra za u sta vi ti iz grad wu sta no va u ovoj go di ni i po gor {a ti sta we u gra |e vin skom sek to ru, ko jem je, ka ko je uka zao, dr `a va po mo gla da po~ ne da iz la zi iz kri ze u ko joj je ve} dve go di ne.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Promena %

Jugoprevoz Ugopromet, ^a~ak

20,00

258

12.900

Gradina, U`ice

20,00

300

96.000

AIK banka, Ni{

-1,61

3.247

18.528.333

Planinka, Kur{umlija

19,99

17.999

35.998

NIS, Novi Sad

1,19

765

21.090.116

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

19,90

11.990

11.990

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.000

30.000

5,40 Promena %

4.450 Cena

22.250 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-1,16

850

854.815

Agrobanka, Beograd

-2,84

8.177

2.297.807

Beogradmonta`a, Beograd

-12,00

3.564

3.564

Imlek, Beograd

-0,45

2.002

3.939.112

@itostig, Po`arevac

-11,85

543

1.086

Soja protein, Be~ej

-0,57

1.230

5.794.942

Umka, Umka

-10,00

9.000

36.000

Univerzal banka, Beograd

1,26

3.850

635.235

-6,36

1.311

26.220

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,45

558

5.817.563

-5,68 Promena %

13.196 Cena

197.940 Promet

Jubmes banka, Beograd

-5,68

13.196

197.940

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.464

0,00

1,19

765

21.090.116

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,12

2.561

61.475

Higlo hladwa~a, Horgo{

-0,19

5.388

7.419.276

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.800

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,57

1.230

5.794.942

Tigar, Pirot

0,00

809

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,70

479

242.205

VP Dunav, Ba~ka Palanka Pet akcija s najve}im padom

Centroproizvod, Beograd Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

1.302,11254

Cena

BELEX 15 (775,60 -0,39)

Pet akcija s najve}im rastom

NIS, Novi Sad

08. 06. 2011.

ne za po sle no sti iz nad 20 od sto. Mi ni star je do dao da su iz u ze ti Pi rot, Kra gu je vac i Zre wa nin, u ko ji ma po sto je slo bod ne ca rin ske zo ne, jer su ti gra do vi ve} do voq no atrak tiv ni za in ve sti ci je. ]i r i} je na v eo da }e, osim Ni {a, Za je ~a ra, Kra qe va i No v og Pa z a r a, pod s ti c a j e do 10.000 evra do bi ja ti in v e s ti t o r i u Lo z ni c i, Le s kov cu, Kru {ev cu, Ja go di ni, Srem skoj Mi tro vi ci, Alek sin cu, Pa ra }i nu, Ba~ koj Pa lan ci, Ru mi, Vr {cu i Bo ru. Mi ni star eko no mi je je do dao da ukup no do de qe ne pa re ne mo gu bi ti ve }e od 50 od sto ula ga wa za ve li ka pred u ze }a i 100 od sto za sred wa i ma la.

Iz u z e c i su in v e s ti c i j e od pre ko 50 mi li o na evra i 300 no vih rad nih me sta, gde no vac mo `e bi ti 20 od sto in ve sti ci je i ula ga wa vi {e od 200 mi li o na evra i 1.000 rad nih me sta, gde su pod sti ca ji 17 od s to in v e s ti c i j e, ka z ao je ]i ri}.

– Usko ro }e bi ti pred u ze ti svi po treb ni ko ra ci da bi se na pra vio za o kret u sek to ru po qo pri vre de – iz ja vio je mi ni star po qo pri vre de, tr go vi ne, vo do pri vre de i {u mar stva Du {an Pe tro vi}, na ja vqu ju }i sko ri je do no {e we stra te gi je raz vo ja ove pri vred ne gra ne.

On, me |u tim, ne gi ra da je do go vor ko ji je na pra vqen s voj vo |an skim ra ta ri ma o da qoj po dr {ci krup nim ze mqo po sed ni ci ma od u sta ja we ve} od pr vog ko ra ka u pro me ni agrar ne po li ti ke, a ko jim je dr `a va `e le la vi {e da se okre ne ula ga wi ma u ma la ga zdin stva i, pre sve ga, u sto ~ar stvo. Na pro tiv, ka te go ri ~an je mi ni star Pe tro vi}, ula ga wa u ma la po qo pri vred na ga zdin stva osta ju pri o ri tet Mi ni star stva.

– Dr `av ni vrh je do neo od lu ku da se no vac ko ji ne do sta je is pla ti idu }e go di ne pa je ti me i pre u zeo oba ve zu da ga obez be di ka da bu de pra vqen bu xet za 2012. go di nu – re kao je Pe tro vi}.

On je na ja vio da }e Mi ni star stvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de ve} u av gu stu otvo ri ti ras pra vu sa svim za in te re so va nim stra na ma o bu xe tu za 2012. go di nu.

– U toj ras pra vi ta~ no }e mo vi de ti ko li ke i ka kve su po tre be po qo pri vre de. Ta ko }e mo sprem ni u}i u ge ne ral nu de ba tu o bu xe tu za na red nu go di nu – re kao je Pe tro vi}.

Promet

Metalac - Metalurgija, Novi Sad

0,00

1.000

1.299.000

Alas - Rakovac, Novi Sad

-1,49

13.200

1.148.400

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik SLO BO DAN PRI STUP NAJ VE ]EM PO SLOV NOM ADRE SA RU NA SVE TU

5

SRP SKA PRI VRE DA JO[ IS POD NI VOA IZ 1989. GO DI NE

Ni smo spo sob ni da ob no vi mo in du stri ju

Na spi sku 200 mi li o na kom pa ni ja Bo ni tet na ku }a „Ra ting„, u sa rad wi s naj ve }om bo ni tet nom ku }om na sve tu „Dun & Brad stre et„ (D&B) od da nas je omo gu }i la jav no sti pri stup naj ve }em po slov nom adre sa ru na sve tu pre ko svog in ter net-por ta la www.ra ting.rs, sa op {ti la je ta ku }a.

Adre sar sa dr `i in for ma ci je o go to vo 200 mi li o na kom pa ni ja iz ce log sve ta, dok se wi hov

broj sva ko dnev no uve }a va. Po pla no vi ma D&B-ja, wi hov broj za dva na est me se ci po ve }a }e se na 300 mi li o na.

Pri stu pom adre sa ru jav no sti su do stup ni po da ci o na zi vu kom pa ni je, prav nom ob li ku, adre si i ge o graf skoj lo ka ci ji, a za vi {e in for ma ci ja po treb no je na ru ~i ti bo ni tet ni iz ve {taj.

Ovaj pro je kat od ve li kog je zna ~a ja za pri vred na dru {tva u Sr bi ji s ob zi rom na to da pro ve rom bo ni te ta po slov nog part ne ra mo gu sma wi ti ri zi~ nost na pla te po tra `i va wa i ti me po boq {a ti ka ko sop stve nu li kvid nost, ta ko i ce lo kup nu li kvid nost na tr `i {tu. Iz vo zno ori jen ti sa nim kom pa ni ja ma ti me se po ma `e u pro na la `e wu no vih po slov nih part ne ra {i rom sve ta, na ve de no je u sa op {te wu.

Sr bi ja je jed na od ret kih evrop skih ze ma qa ko je da nas ima ju ni `i bru to dru {tve ni pro iz vod ne go {to su ga ima le 1989. go di ne ka da je kre nu la eko nom ska tran zi ci ja biv {ih ko mu ni sti~ kih ze ma qa Is to~ ne Evro pe. Osim na {e, to ni su upe le da po stig nu jo{ sa mo ukra jin ska, bo san ska i cr no gor ska pri vre da. Srp ska eko no mi ja je da nas ne gde na ni vou 80 pro ce na ta one od pre ula ska u tran zi ci ju.

Po re |e we je jo{ te `e ka da se po gle da ju po da ci za in du strij sku pro iz vod wu, ~i ji obim je ne gde na ni vou 40 od sto onog od pre 22 go di ne. Iako su od pro {le go di ne po li ti ~a ri ma pu na usta pri ~a o za o kre tu eko nom ske po li ti ke ka no voj in du stri ja li za ci ji, po sled wi po da ci po ka zu ju da se dvo de ce nij ski trend uop {te ne me wa: od po ~et ka go di ne in du strij ska pro iz vod wa opa la je 1,2 od sto, a pre ra |i va~ ka in du stri ja 1,5 pro ce nat.

Krah srp ske in du stri je i ce le pri vre de de sio se de ve de se tih go di na (sa mo 1992. go di ne BDP Sr bi je pao je 60 pro ce na ta, {to je go to vo naj ve }i go di {wi pad ne ke pri vre de u isto ri ji), ali u po sled wih de se tak go di na in du strij ska pro iz vod wa u ze mqi ni je se ni ma lo opo ra vi la. Iz go di ne u go di nu in du stri ja je be le `i la mi ni mal ne sto pe ra sta, da bi 2009. po no vo usle dio o{tar pad, ta ko da je re zi me in du strij ske de ce ni je ne gde na nu li.

Poq ska naj br `a Pr va is to~ no e vrop ska ze mqa ko ja je us pe la da do seg ne ni vo BDP-a iz 1989. go di ne bi la je Poq ska, ko ja je to u~i ni la ve} 1995, pod stak nu ta `e sto kom eko nom skom {ok-te ra pi jom ~u ve nog eko nom skog re for ma to ra Le {e ka Bal ce ro vi ~a. Po sle su to u~i ni le i Slo ve ni ja (1998) i Ma |ar ska (2000), da bi u pro te kloj de ce ni ji to us pe lo i svim no vim ~la ni ca ma EU, kao i Hr vat skoj, Ma ke do ni ji i Al ba ni ji.

S dru ge stra ne, sto pe ra sta u uslu `nom sek to ru, pre sve ga fi nan si ja ma i sa o bra }a ju – no {e ne eko no mi jom po tro {we ko je su for si ra le sve do sa da {we post pe to ok to bar ske vla de, ra sle su ne u po re di vo br `e. Za hva qu ju }i uslu ga ma, bru to do ma }i pro iz vod je od 2001. do 2008. imao re la tiv no vi sok pro se ~an go di -

{wi rast od oko pet pro cen ta.

Ta ko je to kom vre me na dra sti~ no sma wen udeo in du strij ske pro iz vod we u BDP-u. Go di ne 1990. in du stri ja je ~i ni la 30 od sto srp ske pri vre de, 2001. go di ne 18 od sto, a da nas ne kih 13 pro ce na ta. Tre ba re }i da je ova kav trend po sled wih de ce ni ja pri su tan i u naj bo ga ti jim ze -

DAN PO QA STR NIH @I TA NO VO SAD SKOG IN STI TU TA ZA RA TAR STVO

Vr hun sko NS se me po naj bo qoj ce ni – Po qo pri vred ni ci ma u Sr bi ji bi }e na ras po la ga wu kva li tet no do ma }e se me naj zna ~aj ni jih ra tar skih i po vr tar skih kul tu ra, po pri me re nim ce na ma ko je su i do tri pu ta ni `e ne go u re gi o nu – iz ja vio je ju ~e di rek -

sti tu ti ma u Ze mun Po qu i Sme de rev skoj Pa lan ci, na {i pro iz vo |a ~i mo }i }e se ju do ma }a se me na vr hun skog kva li te ta i ta ko ostva re znat no ve }e pri no se Na tra di ci o nal noj ma ni fe sta ci ji uo~i `e tve, ko ja je na

– Po stru~ nom mi {qe wu In sti tu ta, op ti mal ne po vr {i ne pod hleb nim `i tom u Sr bi ji su od 550.000 do 600.000 hek ta ra, {to je re al no na osno vu eko nom skih i dru gih uslo va – oce nio je on, i na po me nuo da „od re |e ni

tu ci je tre ba lo bi da stvo re osta le uslo ve da ukup nu po qo pri vred nu pro iz vod wu dig ne mo na vi {i ni vo – re kao je di rek tor in sti tu ci je ko ja ostva ru je sve bo qe re zul ta te i na svet skom tr `i {tu.

Bi }e do bar rod p{e ni ce P{e n i c a je za sa d a u vr l o do b rom sta w u i uko l i k o ne bu d e iz r a z i t o ne p o v oq n ih vre men s kih pri l i k a mo g u se o~e k i v a t i pro s e~ n i pri n o s i od 3,8 do ~e t i r i to n e po hek t a r u, iz j a v io je ju ~ e uprav n ik Ode q e w a za str n a `i t a pri no v o s ad s kom In s ti t u t u za ra tar s tvo i po v r t ar s tvo aka d e mik Sr b i s lav Den ~ i}.

Do `e tve i u to ku tog ve li kog po sla ide al no bi bi lo vre me sli~ no sa da {wem, to plo i sun ~a no pre ko da na a no }i pro hlad ne s po vre me nom ki {om, bez olu ja {to bi, na po mi we Den ~i}, omo gu }i lo da na ukup nim po vr {i na ma od 480.000 hek ta ra ove go di ne u Sr bi ji ostva ri mo uku pan rod od 1,8 do 1,9 mi li o- na to na p{e ni ce.

tor no vo sad skog In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo Bo ri slav Ko biq ski na „Da nu po qa str nih `i ta“. – Za hva qu ju }i tom dr `av nom in sti tu tu, ko ji je prak ti~ no po zi ci o ni ran kao in sti tu ci ja od na ci o nal nog zna ~a ja, kao i po qo pri vred nim in -

Rim skim [an ~e vi ma kraj No vog Sa da oku pi la vi {e od 2.000 po qo pri vred ni ka, agrar nih stru~ wa ka i go sti ju iz ze mqe i ino stran stva, Ko biq ski je is ta kao da idu }e i na red nih go di na mo `e mo o~e ki va ti znat ni je po ve }a we po vr {i na pod p{e ni com.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

petak10.jun2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

96,9265

98,9046

101,1790

96,6298

Australija

dolar

1

70,1655

71,5974

73,2441

69,9507

Kanada

dolar

1

67,5493

68,9279

70,5132

67,3426

Danska

kruna

1

12,9922

13,2573

13,5622

12,9524

Norve{ka

kruna

1

12,2960

12,5469

12,8355

12,2583

[vedska

kruna

1

10,7294

10,9484

11,2002

10,6966

[vajcarska

franak

1

79,2077

80,8242

82,6832

78,9652

V. Britanija

funta

1

108,7470

110,9670

113,5190

108,4150

SAD

dolar

1

66,2609

67,6132

69,1683

66,0581

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 6. 2611. godine

sig na li ko ji u tom po gle du do la ze iz Mi ni star stva po qo pri vre de“ na go ve {ta va ju da bi taj ciq mo gao bi ti po stig nut.

– In sti tut }e obez be di ti do voq ne ko li ~i ne se me na vr hun skog kva li te ta da bi bi le za do vo qe ne po tre be Sr bi je za p{e ni com, kao i da deo osta ne za iz voz, a nad le `ne dr `av ne in sti -

mqa ma, ali za to {to su one deo svo je in du stri je „iz ve zle„ u si ro ma {ni je de lo ve sve ta. U ze mqa ma EU udeo in du stri je u BDP-u kre }e se iz me |u 20 i 30 od sto, ali je u ne kim evrop skim ze mqa ma mno go vi {i: u ^e {koj oko 40, a u Ir skoj 43 od sto.

Pro blem s ta kvim od no som in du stri je i uslu ga je u to me {to su uslu ge ne raz me wi ve, od no sno uglav nom se ne iz vo ze. Na kra ju, ze mqa mo ra da po~ ne da se za du `u je da bi mo gla pla }a ti vi so ku do ma }u po tro {wu.

Eko no mi sta be~ kog In sti tu ta za na pred ne stu di je Vla di mir Gli go rov ka `e da je raz lo ga za de in du stri ja li za ci ju Sr bi je mno go, i upo zo ra va na to da je je dan od wih od wih ne do sta tak in du strij skog pred u zet ni {tva.

On uka zu je na to da, ako po gle da mo u {ta je ula ga no u pro {loj de ce ni ji, la ko mo `e mo vi de ti da je ne do sta jao in te res za raz vi ja we no vih ili ob na vqa we sta rih in du strij skih pro iz vo da.

– Po treb no je, da kle, pri su stvo stra nih pred u ze }a. U ne kim ze mqa ma, na pri mer u Slo ve ni ji, do ma }a pred u ze }a su se odr `a la ili ~ak raz vi la i us pe la da se do ka `u na stra nom tr `i {tu. U dru gim ze mqa ma ne do sta tak do ma }ih pred u zet ni ka je na dok na |en stra nim ula ga wi ma, po seb no otva ra wem vra ta mul ti na ci o nal nim kom pa ni ja ma.

De set go di na je do vo qan pe riod da se utvr di da Sr bi ja spa da u ovu dru gu gru pu – na vo di Gli go rov.

V. ^vor kov

NE MA^ KI „LE O NI” [I RI PRO IZ VOD WU

Ka blo vi za BMW

Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} pri su stvo va }e da nas sve ~a nom otva ra wu no ve pro iz vod ne ha le ne ma~ ke kom pa ni je „Le o ni “ u Pro ku pqu, sa op {ti lo je ju ~e re sor no mi ni star stvo.

Mi ni star stvo eko no mi je je u okvi ru pro gra ma za pod sti ca we di rekt nih in ve sti ci ja, ko j i ad m i n i s tri r a Srp s ka agen ci ja za pro mo vi sa we in ve sti ci ja i iz vo za (SI E PA), fir mi “Le o ni” odo bri lo 6,5 mi li o na evra, od no sno 5.000 evra po no vo o tvo re nom rad nom me stu. “Le o ni” tre nut no u Sr bi ji za po {qa va 940 od pla ni ra nih 1.300 rad ni ka, dok ukup na in ve sti ci ja ove fir me do sa da iz no si oko se dam od pla n i r a n ih de s et mi l i o n a evra. Osnov n a de l at n ost je pro iz vod wa ka blo va za autoin du stri ju, dok }e je di ni ca u Pro ku pqu pro iz vo di ti za ne ma~ ku kom pa ni ju BMW. Ne m a~ k o pri v red n o dru {tvo “Le o ni” je u Sr bi ji od 2009. Dru {tvo tre nut no za po {qa va oko 51.000 rad ni ka u 35 ze ma qa {i rom sve ta, ostva ru ju }i go di {wu pro da ju od oko tri mi li jar de evra. “Le o ni” pla n i r a da u 2012. ostva r i pro m et od oko 43 mi l i o n a evra, od ~e ga }e 100 od sto bi ti na me we no iz vo zu.

OTVO REN 88. PO GON NO VIH TEH NO LO GI JA PO PRO GRA MU VLA DE VOJ VO DI NE

U Sa ku la ma fa bri ka bi o ma se Po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj prof. dr Dra go slav Pe tro vi} otvo rio je ju ~e u Sa ku la ma, se lu u op {ti ni Opo vo, 88. po gon no vih teh no lo gi ja po mog nut pro gra mom Vla de Voj vo di ne za po dr {ku no vim teh no lo gi ja ma i una pre |e we ma lih i sred wih pred u ze }a u ko ji ma ra di 25.900 rad ni ka.

No vi po gon pred u ze }a „Vo de ni ~ar pro dukt” za pre ra du bi o- ma se i iz ra du bri ke ta za pre ma

spa da u gru pu od 13 ova kvih pro je ka ta, s ukup no 1.700 za po sle nih, do sa da re a li zo va nih u Po kra ji ni u okvi ru pro gra ma po dr {ke raz vo ju po go na no vih teh no lo gi ja, u ko je je, sku pa s ju ~e otvo re nim po go nom, ulo `e no 280 mi li o na di na ra.

Po re ~ i ma pro f e s o r a Pe tro vi }a, ~ak 41 pro ce nat sa da {wih ener get skih po tre ba u Po kra ji ni bi lo bi mo gu }e za me ni ti al ter na tiv nim go ri vi -

Ko biq ski je na gla sio da }e u na red nom pe ri o du osnov ni za da tak In sti tu ta bi ti da osta ne u pr vom re du „u slu `bi srp ske po qo pri vre de“, kao i da u okvi ru sop stve nog „re bren di ra wa i re po zi ci o ni ra wa“ na tr `i {tu „pre |e u jo{ ja ~u ofan zi vu“.

S. G.

Oru `a ri i vla da sklo pi li pakt – Pred stav ni ci sin di ka ta kra gu je va~ ke fa bri ke „Za sta va oru` je” po sti gli su do go vor s pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je ta ko da je ot ka zan za ju ~e na ja vqe ni pro test oru `a ra u Be o gra du – re kao je pred sed nik sin di ka ta „Za sta va oru` ja” Dra gan Ili}. – Do go vo ri li smo da bu du odo bre ni ugo vo ri o iz vo zu oru` ja ko ji su bi li na ~e ka wu, za tim ula ga wa u na bav ku opre me i so ci jal ni pro gram za 200 rad ni ka ko ji su teh no lo {ki vi {ak, a do kra ja go di ne za do dat ni broj za po sle nih ko ji }e na pu sti ti fa bri ku.

On je na veo da }e se vi {e od 1.000 rad ni ka „Za sta va oru` ja”, ko ji su ju ~e pre pod ne s 20 auto bu sa sti gli do Sme de re va i tu ~e ka li is hod pre go vo ra u Be o gra du, vra ti ti u Kra gu je vac.

Vla da Sr bi je }e, ka ko je do dao Ili}, for mi ra ti rad nu gru pu ko ja }e se ba vi ti pro ble mi ma u pred u ze }i ma iz gru pa ci je od bram be ne in du stri je.

Rad ni ci kra gu je va~ ke fa bri ke „Za sta va oru` je” su u {traj ku od 23. ma ja. Oni tra `e is pla tu za o sta lih za ra da, kao i re {a va we sta tu sa fa bri ke i pro ble ma s iz vo znim do zvo la ma.

No vi po gon pred u ze }a „Vo de ni ~ar pro dukt” za pre ra du bi o ma se za po {qa va, di rekt no i kao ko o pe ran te, 35 rad ni ka 650 kva drat nih me ta ra i za po {qa va, di rekt no i kao ko o pe ran te, 35 rad ni ka, a za we go vu iz grad wu obez be |e na je po dr {ka od 20 mi li o na di na ra, od ko jih 5,7 mi li o na ~i ne ne po vrat na sred stva. In ve sti ci o na vred nost po go na ve }a je od 54 mi li o na di na ra, a ka ko se ra di o ne do voq no raz vi je noj op {ti ni i pro jek tu ko ji je zna ~a jan ne sa mo zbog ko ri {}e wa ob no vqi vih i al ter na tiv nih iz vo ra ener gi je ve} i kao eko lo {ki is pra van, po gon za iz ra du bri ke ta po svim ovim kri te ri ju mi ma

ma po put bri ke ta, {to bi do ve lo ne sa mo do ve li kih u{te da, sma wi va wa po tre ba za fo sil nim go r i vi ma i sma w i va w a one ~i {}e wa ur ba nog i pri rod nog okru `e wa ve} pred sta vqa i do bru po slov nu mo gu} nost jer ka da se o bri ke tu ra di, pro ra ~u ni go vo re da je u Voj vo di ni na pro sto ru po lu pre~ ni ka 25 ki lo me ta ra po treb no po jed no ova kvo po stro je we. Po kra ji na }e ta ko |e sna `no po dr `a ti i pro ces pre la ska na upo tre bu al ter na tiv nih i ob no vqi vih ener get skih iz vo ra.

6

reporta@e

petak10.jun2011.

dnevnik

IN TE RE SAN TAN HO BI APA TIN CA MI [I KE MOL NA RA, DO MA ]I NA MA RI NE NA DU NA VU

Mornare isprati, {tapi}e sakupi, maketu napravi Apa ti nac Mi {i ka Mol nar go di na ma naj ~e {}e po ceo dan bo ra vi na Du na vu. Ova re ka ga pri vla ~i jer mu da ru je mir no }u i ~i stu du {u, a vo li da do ~e ku je bro do ve, one ma we, jah te. Du go je to ra dio za svo ju du {u, on da ka da jo{ ni je bi la ni na po mo lu ova da na {wa, me |u na rod na ma ri na sa svim zah te vi ma Evrop ske uni je. Ra do vao sa sva kom bro di }u, a i po sa de su se we mu ra do va le jer ih je do ~e kao ne ko s kim mo gu raz go va ra ti.

Mi {i ka zna i ma |ar ski i ne ma~ ki je zik, ali i da na mer ni ke upu ti i po mog ne da na |u ono {to im tre ba. Zna Mi {i ka i da sku va ri bqi pa pri ka{, ali i da od ne se pr qa vi ve{ mor na ra u svo ju ku }u, da bi ga we go va su pru ga str pa la u ma {i nu a po sle i is pe gla la.

Zna ju to go sti da ce ne.

- Sli kao sam sva ku jah tu, sva ki bro di} ko ji bi pri stao u ma ri ni

i ~la no ve po sa de. Ima to ga ve} po do sta. Sva ku ~ak i naj ma wu uslu gu go sti ce ne i ne ret ko me na zo vu i pi ta ju ka ko sam i {ta ima no vo u ma ri ni - pri ~a Mi {i ka, a we go va su pru ga do da je ka ko mal te ne od svih do bi ju ~e sti ti ke za pra zni ke - No vu go di nu, Bo `i}, Us krs...

Da nas Mi {i ka po sao do ma }i na ma ri ne oba vqa, ka ko je to sa da uobi ~a je no, na od re |e no vre me i ~e ka dan da to pre ra ste u ne {to si gur ni je: Ostao je bez po sla u ne ka da {woj fir mi i mo ra da se sna la zi ka ko zna i ume. No, sve te te {ko }e ni su bi le pre pre ka da se vra ti svom ho bi ju dav no za po ~e tom pa osta vqe nom, a pre ne ko li ko go di na po no vo ob no vqe nom, a to je iz ra da ma ke ta.

- Dav no sam po ~eo sa iz ra dom ma ke ta ali ni sam imao vre me na,

Po no sni ma e stro Mol nar kraj svo jih ru ko tvo ri na

a i ni su mi se ba{ ni do pa da le.

Sa da sam se iz ve {tio, upo znao teh ni ku i sve {to vi dim {to mi se do pa da od mah mi se u gla vi stvo ri sli ka ma ke te. Ni je sve ba{ uvek kao na ori gi na lu ali je pre po zna tqi vo - ka `e Mol nar dok se u we go ve re ~i i sa mi uve ra va mo raz gle da ju }i dva de se tak ma ke ta ko je je iz ra dio po sled we tri go di ne. Tu je cr kva Uz ne se we Ma ri ji no i cr kva Sr ce Isu so vo iz Apa ti na, po sled wa vo de ni ca na Du na vu kod Apa ti na ko ja je ra di la sve do po ~et ka {e zde se tih go di na pro {log ve ka, ve tre wa ~a iz Ho lan di je, bu nar sa |er mom, cr kva iz Me |u gor ja, cr kva iz obli `weg Svi lo je va, zda we apa tin ske op {ti ne... Tre nut no za vr {a va ma ke tu apa tin ske ma ri ne ko ja }e se pro sti ra ti na pet kva drat nih me ta ra, a u gla vi ve} ima ma ke tu pra vo slav nog apa tin skog hra ma „Sa bor sve tih apo sti o la“ ko ji }e ta ko |e bi ti im po zant nih di men zi ja.

- Sta re ma ke te sam sve po klo nio pri ja te qi ma, a ove sa da ~u vam. Iz ra| hu jem ih ta ko da na pra vim kon struk ci ju od le tvi ca, sve to ob la `em ko ma di }i ma od {ta pi }a za sla do led ili ki ne skim bam bu som. Deo {ta pi }a pro na |em, deo do bi jem od pri ja te qa i kom {i ja, po {a qu mi i iz ino stran stva. Naj ra di je ko ri stim sta re {ta pi }e od sla do le da jer su raz li ~i tih bo ja - ka `e Mi {i ka.

Za sva ku ma ke tu, u pro se ku, utro {i dve do tri hi qa de ko ma da {ta pi }a. Od jed nog {ta pi }a do bi ja tri ci gli ce i dva cre pi }a. Za ma ke tu apa tin skog pra vo slav nog hra ma tre ba }e mu vi {e, oko se dam hi qa da {ta pi }a.

U ra di o ni ci ni ~u no ve ma ke ta {ke maj sto ri je

Tre ba }e mu i vre me na, jer sve to tre ba pa `qi vo le pi ti - ko ma di} po ko ma di}.

Sve ma ke te Mi {i ka ~u va u svom ma lom sta nu, a ra di u po dru mu ko ji je pre tvo rio u ra di o ni cu, gde je sme {te na i ma ke ta apa tin ske ma ri ne.

- Do sa da ni sam pro dao nijed nu ma ke tu, iako je bi lo zah te va. @ao mi je jer znam da vi {e ne mo gu na pra vi ti istu ta kvu. Ma ke tu cr kve iz Ma |u gor ja }u po klo ni ti cr kvi. Ma ri nu }u po klo ni ti ma ri ni ka da se ofor mi jav no pred u ze }e, a po klo ni }u i ma ke tu hra ma ko ju }u iz ra -

di ti i to, na rav no, sa mom hra mu. U`i vam u ra du jer me smi ru je, u`i vam i u ma ke ta ma ko je su za vr {e ne. Ne mo gu da ih tek ta ko pro dam - uver qiv je Mi {i ka. Ma ke te se do pa da ju i we go voj su pru zi.

- U sva ku je ulo `e no tru da i str pqe wa i za i sta su le pe, ali te {ko ih je sme sti ti u na{ ma li stan, a i vre me na su te {ka.

Po ne kad u {a li ka `em da ih pro da. Do bro bi do {ao ko ji di nar. Znam da ne mo `e da ih se od rek ne i sto ga i ne na va qu jem.

Ipak, {te ta je da ih ne mo `e vi de ti vi {e qu di - go vo ri Mi -

ra Mol nar. Mo `da se ta `e qa usko ro i is pu ni jer upra vo obe le `a va we mi le ni ju ma Apa ti na pri li ka je da se na jed nom me stu na |u jal pe {a zda wa u Apa ti nu iz r a | e n a ru k a m a Mip { i k e Mol na ra.

Le to ni je ba{ vre me ka da se mo `e du go ra di ti na ma ke ta ma.Za to su bo qe du gi zim ski da ni.Sa da je lep {e na Du na vu i u ma ri ni gde do ~e ku je go ste i gde uz re ku smi {qa {ta bi jo{ mo gao da ura di, a ima to ga jo{ mno go, go vo ri Mi {i ka Mol nar dok nas is pra }a.

Je li sa ve ta Prel ~ec

SIL VE STER RU SKOV SKI PR VI U KU CU RI PO ^EO DA UZ GA JA JA GO DE I BE LI LU K

Slast profita miri{e pokraj puta Uz go jem ja go da u Ku cu ri, na do mak Vr ba sa, pr vi je pre ne ko li ko go di na po ~eo da se ba vi Sil ve ster Ru skov ski. Do pro {le se zo ne ja go de su bi la na jed nom ka ta star skom ju tru, a za ovu je po vr {i na udvo stru ~e na, a Sil ve star na me ra va da }e i da qe po ve }a va ti po vr {i ne pod ovim sla snim vo }em.

- ^im po ve }a va mo za sad, zna ~i da pro da ja ide do bro i da vre di ne go va ti ja go de. Ono {to u to ku da na obe re mo, uglav nom pro da mo na wi vi, a {to even t u a l n o osta n e uve ~ e me q e m o, odva ja mo pe teq ke i pe ~e mo ra ki ju od ja go da, za ko jom ta ko |e ima po tra `we na tr `i {tu - ka `e Ru skov ski.

Po red Ru skov skog ko ji se pre tri go di ne po ~eo ba vi ti uz go jem ja go da, sa da se u Ku cu ri ba vi ~e ti ri do ma }in stva.

- Qu di su uvi de li da tu ima pro fi ta, vi {e ne go kod kla si~ nih ra tar skih kul tu ra, pa su po ~e li da sa de ja -

Do ma }i be li luk tra `e ni ji od ki ne skog

go de i uspe va ju da ih pro da ju. gra da upu te sa mo da bi Je ste da ima za ra de, ali ku pi li ne ko li ko ki ima mno go po sla, ja go da lo gra ma ja go da. U slu ma tre ba pu no vred nih ~a ju da zbog ki {e dan ili ru ku i nad ni ca - na po dva ni je mo gu }e bra ti ja go de, mi we Ru skov ski. do |u na ve li ko da pa za re i Kraj pu t a Vr b asna kup ci ko ji ta ko |e na la ze Ku cu ra Ru skov ski ga ra ~u ni cu da pro da ju na pi ja ji ja go de sor te “kle ci, ali u nor mal nim pri li ri” i “mar m e l a d a”. ka ma 90 od sto ro da pro da mo “Kle ri” je ma lo sit u ma lo pro da ji na wi vi. Oni ni ja, da je ma we pri ko ji zna ju i ce ne kva li tet, iz no sa, ali je za to mi be ga va ju uvo zne ja go de ko je ri s ni j a i sla | a i We no ve li ~an stvo ja go da, su pri sut ne na te zga ma na tra `e ni ja od mu {te - za mno ge naj sla |e vo }e grad skjim pi ja ca ma, bez ob ri ja. Plo do vi “mar zi ra {to su ~e sto jef ti ni je, me la de” su krup ni ji i te `i, me |u tim, ali dok stig nu iz Tur ske ili Gr~ ke, slast joj ni je to li ko iz ra `e na, pa Ru te {ko da se sla {}u i kva li te tom mo skov ski na me ra va da je se ota ra si i gu no si ti sa ovi ma iz do ma }e pro iz za me ni za sad sor tom “kle ri”. vod we - sma tra Sil ve ster.

- Od Vr ba sa do na {e wi ve ima se dam Po ka za lo se da uz ma lo tru da ja go ki lo me ta ra, a mu {te ri ja ma ko je zna ju de da ju kva li tet nu i mi ri snu `e sti nu. da ce ne kva li tet ni je te {ko da se iz Sil ve ster se ve} po tvr dio kva li te tom ra ki je od ja go de, jer je pro {le zi me na me |u na rod nom fe sti va lu u ma |ar s koj va r o { i Oro{ h a z a osvo j io bron za nu me da qu.

- Tru di }e mo se da se ra ki ja od ja go da iz ove se zo ne po zla ti - do da je Ru skov s ki. - Po s te p e n o usa v r { a v a m o teh no lo gi ju za pro iz vod wu ra ki je od ja go da, jer za sve je po treb no is ku stvo, a na me ra va mo da se ozbiq ni je po za ba vi mo i spra vqa wem xe ma, ali ta ko da sit ni ji plo do vi osta nu uce lo, kao {to se pra vi slat ko, jer i za tom vr stom po sla sti ce ima mu {te ri ja. Bi }e to na{ pro iz vod iz ku} ne ra di no sti.

Ru skov ski je ove se zo ne pr vi put u ata ru Ku cu re za sa dio be li luk. Po pro iz vod wi ovog po vr }a naj ~u ve ni je je se lo Vr bi ca na se ve ru Ba na ta, a ka da god se uka `e pri li ka Ru skov ski po ku {a va da na |e se be u no voj pro iz vod wi.

- Po {to ne ma mo pu no ze mqe, ba zi ra mo se na kul tu re u ko je tre ba ulo `i ti vi {e ra da, ali i ko je do no se bo qu za ra du - ka `e Ru skov ski. - Ta kvu mo gu} nost smo uvi de li u sad wi be log Fo to: M. Mi tro vi}

Si vle ster Ru skov ski sko ro sav rod ja go da pro da sa wi ve

lu ka, pa smo za po ~e tak za sa di li ne {to ma we od jed nog ju tra, a i ne {to krom pi ra. Na dam se da }e se trud is pla ti ti. Iako je na {e tr `i {te pre pla vqe no ki ne skim be lim lu kom, na{ do ma }i se, ipak, mno go vi {e ce ni.

Qu di su po ~e li uzi ma ti ki ne ski, ko ji je na oko lep {i, ali ko li ko sam ~uo na pi ja ca ma, ne mo `e kva li te tom ni da se pri bli `i do ma }em. Po treb no je do sta ula ga wa u se me i rad, ali ve} za idu }u se zo nu se me na }u ima ti do voq no iz sop stve ne pro iz vod we. Pro {i ri }e mo po vr {i ne i pod be lim lu kom, ja go da ma i krom pi rom. Pro fi ta bil ni je je za nas ko ji ima mo ma we ze mqe da se ba vi mo in ten ziv ni jim kul tu ra ma, jer mo gu do ne ti mno go vi {e ko ri sti ne go vi {e de se ti na hek ta ra pod p{e ni com i dur gim kla si~ nim ra tar skim kul tu ra ma. Ra di se za i sta pu no,

da wu se po sve }u je mo ne go va wu use va, a no }u ih mo ra mo ~u va ti od lo po va dok se rod ne ube re.

Po red ~la no va po ro di ce, po sla u ne go va wu ja go da bu de i za kom {i je i se zon ske rad ni ke, ko ji se an ga `u ju na ko pa wu, bra wu, sec ka wu br ~i }a sa ja go da, sad wi i ko pa wu be log lu ka i krom pi ra.

- Pro fi ta u po qo pri vre di ipak ima, ako se oda be ru kul tu re za ko je mo `e da se obez be di pla sman. U opre de qe wu da se ba vi mo pro iz vod wom be log lu ka, krom pi ra, a mo `da i ne kog dru gog po vr }a, pra vi mo i hlad wa ~u, gde }e mo }i da se rod sa ~u va, ka ko bi se bo qe mo gli pri la go |a va ti kre ta wi ma na tr `i {tu i ~e ka ti naj po voq ni ji mo me nat za pla sman - ot kri va pla no ve Ru skov ski.

Mi lo rad Mi tro vi}

Pe{a~ewe od i do Bege~a

Ispit za taksiste Pi sme ni is pit iz po zna va wa gra da i pro pi sa za tak si ste odr `a }e se 27. ju na u 15.30 ~a so va, u Skup {ti ni gra da.

Pri ja vu za is pit - for mu lar tak si sti mo gu pre u ze ti na por ti ri ni ci u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Ko mi si ja za po la ga we is pi ta o po zna va wu gra da, pri ja ve pri ma od 13 do 14 ~a so va u Upra vi za sa o bra }aj i pu te ve u kan ce la ri ji 39 na dru gom spra tu Skup {ti ne gra da.

Z. D.

U BIBLIOTECI U [ANGAJU

Pla ni nar sko–smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Be ge ~a, pre ko Ba no {to ra, An dre vqa, [u qam ske gla vi ce, na zad do Ba no {to ra i Be ge ~a. Sta za je du ga oko 26 ki lo me ta ra, a vo di~ }e ovo ga pu ta bi ti Zo ran Gr ~i}. Po la zak je u 6.45 ~a so va is pred @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som za Be ge~ sa li ni je broj 56. Sve bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 063-543-681.

A. L.

@eqko Veseqko za najmla|e U ogran ku Grad ske bi bli o te ke „Tri fun Di mi}” u [an ga ju, ko ji je na me wen rom skoj po pu la ci ji, odr `a }e se da nas u 10 ~a so va pred sta va za de cu na te mu dru gar stva. Vo di teq pro gra ma je @eq ko Ve seq ko, a pred sta va je na me we na de ci iz pred {kol ske usta no ve, kao i za u~e ni ke ni `ih raz re da osnov ne {ko le u po me nu tom na se qu.

I. D.

Novosadska petak10.jun2011.

Do kreveta u gumenim ~izmama kad vo de na di |u i u ba {te, sve iz gle da kao sce no gra fi ja za do ku men ta rac o mo ~va ra ma. Ka ko sa mo sa zna li, ne ma in sti tu ci je ko joj se ovi ne sre} ni qu di ni su obra }a li, jer im je do ja di lo da spa va ju s jed n im otvo r e n im okom, oslu {ku ju }i krc ka we zi do va. Ka ko tvr de, no vac za sre |i va we ku }a Grad je po slao sa mo jed nom i on ni je ba{ naj s re} n i je ras p o d e qen, pa je u Ki sa ~u i da qe ipak sve po sta rom. Zbog ova kvih pri ~a red je da se nad le `ni opet se te da na do mak gra da ne ki na spa va we kre }u u gu me nim ~i zma ma.

B. Markovi}

SPO: „Klisa – moja op{tina” Tri bi nu „Kli sa - mo ja op {ti na” or ga ni zu je ve ~e ras u 18 ~a so va Srp ski po kret ob no ve u pro sto ri ja ma MZ Kli sa u ^e nej skoj uli ci 54. U~e sni ci na tri bi ni

bi }e pot pred sed nik GO SPO Ne ma wa Sta ro vi}, za stup nik Sa ve za za pro mo ci ju op {ti na Ran ko An to ni} i pred stav ni ci osta lih po li ti~ kih par ti ja.

A. L.

U MZ ^ENEJ I PEJI]EVI SALA[I

Tribina SRS „Pitajte nas...”

Tri bi na „Pi taj te nas...”, ko ju or ga ni zu je Srp ska ra di kal na stran ka, na sta vqa se ve ~e ras u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma MZ Pe ji }e vi sa la {i, a u 20 ~a so va u pro sto ri ja ma MZ ^e nej u Uli ci Vu ka Ka ra xi }a 289.

Na tri b i n i }e go v o r i t i pred sed nik GO SRS \u ra| Jak {i}, pot pred sed ni ca GO SRS Sne ` a n a Mu { ic k i, se k re t ar GO SRS La zar Ka we ri} i od bor ni ci u Skup {ti ni gra da.

A. L.

V remeploV

Pritisla gladna godina Ce log da na 10. ju na 1863. u No vom Sa du i oko l i n i pa d a l a je obil na ki {a „vred ni ja od zla ta”. Ta ko se go vo ri lo, jer pret hod na 53 da na ni je je bi lo ni ka p i, a u fe b ru a r u, mar tu i apri lu ne bo je sa mo dva pu ta ma lo za li lo ze mqu. Iz da {na rit ska ze mqa u oko li ni gra da pre tvo ri la se u ka me nu plo ~u, a wi ve za s e j a n e p{e n i c om, `u ti le su se od pra {i ne, ume sto da bu du ze le ne od mla dih bi qa ka... Na stu pi la je te {ka glad n a go d i n a, tre }a u krat kom ve ku No vog Sa da. Pr va je bi la 1794, a dru ga 1847. Ta da ni je bi lo dru ge, do da se hra na ku pu je na

De ~i ji va {ar, na ko me }e iz la ga ~i bi ti u~e ni ci od pr vog do pe tog raz re da, odr `a }e se su tra od 17 do 19 ~a so va u KIC „Mla dost” u Fu to gu.

Pri ja ve se pri ma ju do da nas u 12 ~a so va na broj te le -

fo na 895 - 225. U~e sni ci va {a ra mo gu da iz lo `e i pro da j u, ili me w a j u, ke i g e, igra~ ke, stri po ve i ono {to sa mi na pra ve. „Za kup” me sta je ku ti ja kek sa, dve ke si ce bom bo na ili gric ka li ca.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Va pa ji po je di nih sta nov ni ka Ki sa ~a i mol be za po mo}, jer su im ku }e pu ne vo de, kro vo vi se ob ru {a va ju, a zi do vi pu ca ju, opet bi tre ba lo da po kre nu Grad da po mog ne tim qu di ma. Grad je ste po kre nuo ra do ve na kro }e wu pod zem nih vo da, ali o~i gled no je da to ga tre ba jo{... Kon sta ta ci ja da ti je xa be sve na sve tu ako ne ma{ sre }e, jo{ jed nom se po tvr di la , jer upra vo to fa li ne kim Ki sa ~a ni ma. Jed no stav no, ovo me sto se na la zi na naj go roj mo gu }oj lo ka ci ji {to se ti ~e pod zem nih vo da, a pro tiv pri ro de se ~o vek te {ko bo ri.

Ku }e su za to pod u pr te gre da ma, kro vo vi je dva sto je, a

U Futogu va{ar za mali{ane

NI GROMOBRAN NIJE ZA[TITIO FABRIKU VODE

Grom nakratko osu{io slavine Grom, ko ji je u sre du oko 18 ~a so va po go dio krov kon trol nog cen tra u fa bri ci vo de na {tran du, iza za vao je krat ko traj ni pre kid u snab de va wu vo dom i na ~i nio ve li ku {te tu, sa op {te no je ju ~e iz „Vo do vo da i ka na li za ci je”. To kom ju ~e ra {weg da na me wa ne su iz go re le kar ti ce za auto mat ski rad fil ter sta ni ca i sta re pump ne sta ni ce [trand, zbog ~e ga se kon tro la ovih po stro je wa ra di la ru~ no.

Po lu sat ni pre kid is po ru ke vo de i pe ba ci va we sa ato mat skog na rtu~ no upra vqa we it za zva li su ko le ba we pri ti ska i po vre me na za mu }e wa vo de, a

to }e se opet de si ti ka da spa qe na opre ma bu de za me we na i po no vo do |e do us po sta vqa wa auto mat skog re `i ma ra da.

[te tu od mi lion di na ra po kri }e osi gu ra we, a u kon trol nom cen tru, sre }om, ni ko ni je po vre |en Udar gro ma na ~i nio je {te tu od oko mi lion di na ra, ko ju }e po kri ti osi gu ra we, a sre }om, iako je bi lo qu di u kon trol nom cen tru, ni ko ni je po vre |en. Ju ~e u zgra di cen tra ni su ra di li te le fo ni, a grom je, iako zgra da ima gro mo bran, na vod no uda rio u TV an te nu.

S. K.

INVESTITORI SE POPRAVILI

Bespravna gradwa za tre}inu mawa Gra |e vin ska se zo na je u pu nom je ku, pa za gra |e vin ski in spek ci ju ne ma od mo ra. Sva ko dnev no kon tro li {u gra di li {ta. Kon tro la se is pla ti, jer ka ko ka `e za na{ list na ~el ni ca gra |e vin ske in spek ci je Sla vi ca La zov ove go di ne je za 30 od sto ma we bes prav ne grad we u od no su na pro {lu go di nu.

- Po re de }i pro {lu i ovu go di nu mo gu da ka `em da se bes prav na grad wa sma wi la. Pro {le go di ne za pet me se ci ima li smo 187 pred me ta, a za isti pe riod ove go di ne ima mo 125 pred me ta bes prav ne grad we. Ta ko |e, la ne smo u ovom pe ri o du ima li 64 kon tro le grad we, a ove go di ne 58 - is ta kla je sa go vor ni ca.

ra ~u na da li su in ve sti to ri pod ne li zah te ve za za u ze }e jav ne po vr {i ne. Ta ko |e kon tro li {u da li se ukla wa gra |e vin ski ma te ri jal i skla wa {ut ko ji sta ji na ne do zvo qe nom me stu. Za hva qu ju }i ovim sva ko dnev nim kon tro la ma in ve sti to ri sve vi {e po {tu ju pro pi se, a pla }a ju i man dat ne ka zne ko je su jef ti ni je od pre kr {aj nih.

Q. Na.

JO[ DANAS „RADOSNO DETIWSTVO” ^EKA RODITEQE PRIMQENE DECE

Nema vrti}a bez potpisa

Ro di te qi de ce ko ja su pri mqe na u vr ti }e na kon kur su Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo“ tre ba lo bi jo{ da nas da se ja ve u Upra vu ove usta no ve, u uli cu Pa vla Si mi }a 9, da pot pi {u iz ja vu o pri hva ta wu uslo va bo rav ka i oba ve za, te

da do bi ju upi sni cu. Uko li ko ro di teq ne pot pi {e ovu iz ja vu, sma tra }e se da je od u stao od pri je ma i upi sa de te ta u vr ti }e, sa op {ta va ju iz „Ra do snog de tiw stva“. [al ter sa la ra di od 8 do 14 ~a so va.

A. V.

Na Grbavici besplatna provera zdravqa stra ni, i to da le ko. Da ka ko, ona je sto ga bi la i ve o ma sku pa.

N. C.

Da su se in ve sti to ri po pra vi li go vo ri i po da tak da je pro {le go di ne za pet me se ci (ja nu ar - ju ni) za tvo re no 16, a ove go di ne u istom pe ri o du za tvo re no je de vet gra di li {ta. Ova in spek ci ja uklo ni la je i {est ma wih bes prav no iz gra |e nih obje ka ta.

Sem gra |e vin ske, gra di li {ta kon tro li {e i ko mu nal na in spek ci ja, a wi hov za da tak je da vo de

Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, u ko joj gra |a ni mo gu bes plat no da pro ve re svo je zdra vqe, odr `a }e se su tra is pred Me sne za je di ce „7. ju li”, Uli ca Mi {e Di mi tri je vi }a 74a. Od 9 do 13 ~a so va po se -

ti o ci }e mo }i da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pro ve re gu sti nu ko sti ju i do bi ju stru ~an sa vet.

I. D.

Kuca gimnasti~ar Ku ca je na ze le noj po vr {i ni kraj “Dnev ni ka” pro na {la za klon od sun ca, ali i za ba vu. Oka ~i se na gra nu i qu qa po put naj ve {ti jeg gim na sti ~a ra. We ne atlet ske bra vu re su pri vu kle pa `wu slu ~aj nih pro la zni ka ko ji su je na gra di li apla u zom. Od li~ na na ja va za Ekip no pr ven stvo Evro pe u atle ti ci ko je }e odr `a ti u No vom Sa du 18. i 19. ju na.

Tekst i foto: S. M.

Odno{ewe krupnog i ba{tenskog otpada Kon t ej n e r i za od l a g a w e krup n og ot p a d a bi } e po s ta vqe ni od da nas do ne de qe u MZ „Pr va Voj vo |an ska bri ga da” u Rad ni~ koj uli ci od bro je va 17 do 19, Tr gu Ga le ri ja, Uli ci Va se Sta ji }a 20 i Bu le va ru Oslo bo |e wa broj 115. Od ne de qe do utor ka kon tej ne ri za krup ni ot pad u MZ „Bo {ko Bu ha” bi }e po sta vqe ni u Fru {ko gor skoj uli ci broj 6, Bo {ka Bu he 8, Dra gi {e Bra {o -

va na 12 i Ra va ni~ koj uli ci broj 1.

Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti na Pod ba ri, Sa laj ki, ^e ne ju, Ada mo vi }e vom na se qu, De te li na ri, de lu Bu le va ra Ja {e To mi }a, Ve li kom ri tu, Ma lom Be o gra du i Pe ji }e vim sa la {i ma, a u po ne de qak na Te le pu.

Tra vu, li {}e, gra we i osta li ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak10.jun2011.

PRI KRAJU IZGRADWA I OPREMAWE OBRAZOVNOG CENTRA [KOLE „MILAN PETROVI]”

NA [TRANDU

Od sep tem bra u mo der no zda we

Foto: N. Stojanovi}

Ko lo se vi jo ri lo du` pla `e Fe sti val igre i mu zi ke „Zov rav ni ce”, ko ji se odr `a va na ku p a l i {tu [trand, obe le `i li su ju ~e na stu pi kul tur n o-umet n i~ k ih dru {ta va. Na stu pe su do bro uve `ba l i i ma l i {a n i vr ti } a Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo”, kao i de ca

iz osnov nih {ko la. Pro gram je bio za i s ta ra z no vr s tan, ~uo se hor Ge r on to l o {kog cen tra, hor “ Ison”, ali i {ti }e ni ci Za vo da za de cu i omla di n u u Ve ter n i k u. Za no} no u`i va we po bri nuo se “Auro ra” bend.

Z. D.

Su tra „Dan Izra e la” Naj po zna ti ji izra el ski disk xo kej Ni san Ari do na stu pi }e su tra uve ~e na cen tral nom pla tou pla `e na [tran du, u pro gra mu ko je je JKP „Grad sko ze le ni lo” na zva lo „Dan Izra e la”. Sa izra -

el skim disk xo ke jom na stu pi }e i no vo sad ski DJ Mi qan Bo `o vi}. Oni }e do ~a ra ti no} ni `i vot Izra e la. Pro gram po ~i we u 21 ~as, a ulaz je slo bo dan.

Z. D.

VE^ERAS U KAFEU „[PIC”

@ur ka hu ma no sti uz do bre rit mo ve feu „[pic„ na [tran du. Ak ci ja se or ga ni zu je u sa rad wi sa La jons klu bom „Neo plan ta”, a ve ~e ras }e za do bru at mos fe ru bi ti za du `e ni sa stav „Aku sti~ na so ba” i ~la no vi „Stu di ja Alek tik”.

B. M.

N. Stojanovi}

Hu ma ni tar na `ur ka na ko joj }e se pri ku pqa ti no vac za iz grad wu lif ta za in va li de na Spen su i za po sta vqa we ta bli na Bra je vom pi smu za sle pe i sla bo vi de u svim zna ~aj ni jim usta no va ma u gra du, odr `a }e se ve ~e ras od 21 ~as u ka -

Iako je do sa da u ne ko li ko na vra ta od la ga no otva ra we no vog Obra zov nog cen tra na No vom na se qu, u [ko li „Mi lan Pe tro vi}„ tvr de da }e na sta va u ovom objek tu de fi ni tiv no po ~e ti da se od vi ja od 1. sep tem bra. Pre ma re ~i ma Sla vi ce Mar ko vi}, di rek to ri ce {ko le, ra do vi na na no vom objek tu su u za vr {noj fa zi i pre o sta lo je da se pro stor opre mi po stan dar di ma ko ji zah te va ova kva usta no va.

- Tre nut no se gra |e vin ski ra do vi iz vo de oko sport skih te re na i to }e bi ti vr lo br zo za vr {e no. Pre o- sta lo je opre ma we, a naj ve }i deo opre me obez be di li smo kroz raz ne do na ci je. No, sred stva za je dan deo opre me jo{ ne do sta ju i na da mo se da }e do sep tem bra i to bi ti re {e no ka `e Mar ko vi}.

Po sa dr `a ji ma ko ji }e bi ti za stu pqe ni u no vom cen tru, ovaj obje kat }e bi ti je din stven u na {oj dr `a vi. U ovu {ko lu }e i}i de ca raz li ~i tog ti pa ome te no sti, ali }e u woj bi ti or ga ni zo va ne i do kva li fi ka ci je, pre kva li fi ka ci je, edu -

ka ci je i pro gra mi in klu ziv nog ka rak te ra. Osim re ha bi li ta ci o nih i pro sto ra za in di vi du al ni tret man i ser vi snu po dr {ku, u {ko li su pla ni ra ne i ta ko zva na po li va lent na sa la, na me we na za edu ka ci je, kon fe ren ci je, se mi na re, kon cer te, pred sta ve i sli~ no, ra di o ni ce za prak ti~ nu na sta vu u pet na est obra zov nih pro fi la s pro daj no-uslu `nim pro sto rom, u~i o ni ce, ka bi ne ti, fi skul tur na sa la, u~i o ni ca i sport ski te re ni na otvo re nom, a ko ri sni ci ma ko ji do la ze sa stra ne na ras po la ga wu }e bi ti in ter nat ski sme {taj s ka pa ci te tom od 40 le `a je va.

Cen tar je kon ci pi ran na ba zi uslu ga ko je }e bi ti pru `a ne svim u~e ni ci ma {ko le, ali i ne kim in sti tu ci ja ma s ko ji ma {ko la sa ra |u je.

-S ob zi rom da }e mo u okvi ru no vog objek ta pru `a ti uslu ge re dov nim vr ti }i ma, {ko la ma i Na ci o- nal noj slu `bi za za po {qa va we, broj ko ri sni ka }e bi ti i ve }i od bro ja u~e ni ka ko ji su upi sa ni u na {u {ko lu. Na {e za nat ske ra di o ni -

le tli pla ni ran je do kra ja ok to bra. Re per to ar je ra zno vr stan: ozbiq na, xez, ever grin i et no mu zi ka.

Z. D.

Ki sa~ cen tar kul tu re Ma ni fe sta ci ja „Ki sa~ cen tar kul tu re” po ~i we da nas u sklo pu Kul tur nog pro jek ta „Cen tar na pe ri fe ri ji - pe ri fe ri ja u cen tru„ ~i ji je po kro vi teq Grad No vi Sad. To kom dvo dnev nog pro gra ma na stu pi }e de ca iz vr ti }a i {ko le, li kov ni ama te ri iz Ki sa ~a, a `i teq ke ovog pri grad skog me sta otvo ri }e vra ta Et no ku }e. Cen tral na pri red ba je u ne de qu u 18 ~a so va u ta mo {wem Kul tur nom cen tru. U pro gra mu }e na stu pi ti fol klor ni an sam bli iz Ki sa ~a i Ka }a, mu {ka pe va~ ka gru pa „ No vo sad ski so net”, or ke stri, dram ski umet nik Mi lo van Fi li po vi}, `en ske i mu {ke pe va~ ke gru spe iz Ki sa ~a.

Z. D.

UDRU@EWE ZA POMO] MNRO ZADOVOQNO PODR[KOM GRADA

Ju bi lej za po nos

Udru `e we za po mo} men tal no ne do voq no raz vi je nim oso ba ma ove go di ne sla vi ju bi lej - 50 go di na po sto ja wa. Ova hu ma ni tar na or ga ni za ci ja ba vi se pru `a wem raz li ~i tih vr sta po mo }i i po dr {ke oso ba ma sa smet wa ma u raz vo ju i wi ho vim ro di te qi ma. Svo ju de lat nost Udru `e we je to kom go di na {i ri lo i osni va lo no ve pro gram ske ak tiv no sti, me |u ko ji ma je naj zna ~aj ni ji Dnev ni bo ra vak za oso be sa sme ta wa ma u raz vo ju ko je su sta ri je od 27 go di na i ko je su iz gu bi le pra vo na ko ri {}e we dr `av nih usta no va.

To kom svih ovih go di na ra da, ka ko ka `u u sa op {te wu, bi lo je ve o ma te {ko obez be di ti po treb na fi -

nan sij ska sred stva za do bar i kva li te tan rad.

Ina ~e, Udru `e we se naj ve }im de lom fi nan si ra iz sred sta va bu xe ta Gra da No vog Sa da, pre ko Grad ske upra ve za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu.

Ima ju }i u vi du ve o ma te {ku fi nan sij sku si tu a ci ju ko ja se ose }a ne sa mo na ni vou Gra da, ve} i ce le dr `a ve, `e li mo da se za hva li mo za po dr {ku ko ju nam Grad ska upa va za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu pru `a, ne sa mo kao do na tor, ve} i kao part ner ka ko bi `i vot ovih oso ba u~i ni li bo ga ti jim i sa dr `aj ni jim –na vo di se u sa op {te wu Udru `e wa za po mo} MNRO. N. R.

Ovu in ve sti ci ju fi nan si ra Grad, a spro vo di Po slov ni pro stor i do sa da je u iz grad wu i opre ma we objek ta po vr {i ne oko 7.200 kva drat nih me ta ra ulo `e no sko ro 500 mi li o na di na ra. Iako }e no vi obje kat do ne ti mno ge no ve sa dr `a je, pre ma re ~i ma Sla vi ce Mar ko vi}, stru~ ni ka dar }e bi ti do vo qan da po kri je i no vi cen tar, dok }e ve ro vat no bi ti po treb no teh ni~ ko oso bqe.

N. Perkovi}

Pa ra dajz za na rod ni yep Te zge na no vo sad skim pi ja ca ma pre pu ne su sve `eg vo }a i po vr }a. Dok ne ki ka `u da se pa ra dajz i kra stav ci sla bo pro da ju, dru gi tvr de da im pro da ja ovih na mir ni ca ide do bro. Ni je ni ~ud no {to su se po ja vi le ova kve raz li ke u ko li ~i ni po sla, jer su po je di ni tr gov ci pri la go di li ce nu nov ~a ni ku kup ca, a dru gi upor no dr `e sta re ce ne. Od po ~et ka pro da je pa ra daj za na pi ja ca ma, pa do da nas, ce na je opa la za vi {e od 75 od sto. Ki lo gram ovog po vr }a sa da se mo `e ku pi ti i za 55 di na ra.

Tr gov ci ka `u da }e ce na i da qe i}i do le, ali ka ko tvr de ni to im ne po ma `e jer qu di ne ma ju pa ra. I kra stav ci se do bro pro da ju, jer spa da ju u jef ti ni ju sa la tu. Od po ~et nih 200 di na ra po ki lo gra mu, sa da se pro da ju

za sa mo 30 di na ra. Mla di krom pir sa da sta je od 20 do 30 di na ra po ki lo gra mu, {to je u od no su na ce nu krom pi ra od zi mus i vi {e ne go jef ti no. Ti kvi ce su od 20 do 30 di na ra, a za ze le nu sa la tu tre ba iz dvo ji ti mi ni mal nih 25. Vi so ku ce nu dr `i je di no ba bu ra ko ja ko {ta 150 di na ra.

Po ja va lu be ni ca, di wa, tre {a wa, vi {a wa, bre sa ka i kaj si ja pro {i ri la je u ve li koj me ri po nu du na pi ja ca ma. Iako su ce ne za sa da pri li~ no vi so ke pro da ja ide do bro.

Ka ko jed na od pro da va ~i ca ka `e, za ki lo gram tre {a wa ko ji ko {ta 200 di na ra mo `e se ku pi ti sa mo dva sla do le da, a ka da se ta ko po sma tra on da ni je ni sku po. Vi {we se mo gu pa za ri ti po ce ni od 100 di na ra, bre skve za 130, kaj si je za 200, a naj ni `a ce na ja go da je 80 di na ra. Ki lo gram lu be ni ca sta je od 100 do 120 di na ra, a di wa 120 di na ra.

N. R.

„U rad no vre me” Lu si Ka la vej

Kon cert ozbiq ne mu zi ke

ce }e bi ti otvo re ne za gra |a ne gde }e mo }i da do bi ju ne ku uslu gu ili ku pe ne {to iz na {eg pro iz vod nog pro gra ma - ka `e na {a sa go vor ni ca. [ko la }e otvo ri ti i auto-pe ri o ni cu, dok }e fi skul tur na sa la ima ti ta ko zva ni „ze le ni krov” na ko jem }e se uz ga ja ti za ~in sko bi qe ~i me }e bi ti obo ga }e na po nu da pro iz vo da ove {ko la ko ja u svom sklo pu ima i sa la{ na ^e ne ju gde se uz ga ja po vr }e.

PIJA^NA VAGA: STIGLE LUBENICE, BRESKVE I KAJSIJE

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Stu den ti Aka de mi je umet no sti ju ~e su pri re di li kon cert u sa le tli u Du nav skom par ku pred ma lo broj nom, ali oda bra nom pu bli kom. Se ri jal kon ce ra ta u sa -

dnevnik

c m y

8

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬r ad¬w i s “Dnev¬n i¬k om”, u na¬r ed¬n om pe¬r i¬o ¬du da¬r i¬va¬} e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak c i j i, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po

pri¬me¬rak ro ma na “U rad no vre me” Lu si Ka la vej. [ta se do go di ka da dve spo sob ne po slov ne `e ne u uz le tu ka ri je re ot kri ju ~a ri za bra we ne qu ba vi? Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

^ITAOCI PI[U SMS

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Pri ~e o re ~i ma” na dar Iz da va~ ka ku }a „Pro me tej” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko je se pr va ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „Pri ~e o re ~i ma” auto ra Mi la na [ip ke.

Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u

kwi ` a r i „Most- Pro m e t ej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. „Ovo ni su sa mo pri ~e o re ~i ma ne go i ka zi va wa o qu di ma, stva ri ma i po ja va ma. Ta ko ~i ta lac ima pri li ku da sa zna i ne {to vi {e od sa mog po re kla i zna ~e wa re ~i i ti me pro {i ri svo je op {te obra zo va we” N. R.

065/47-66-452

Na ekra nu ho }e do ma }e Za i sta je sra mot no da SBB uki da lo kal nu sta ni cu TV „Pa no ni ja“, a za tim je nu di u dru gom pa ke tu ko ji se do dat no pla }a.

Ne ma ju qu di pa ra da pre `i ve, a ne da SBB-u do dat no pla }a ju.

Vra ti te TV „Pa no ni ja“ u osnov ni pa ket!

065/4747... * * * Stvar no nek SBB vra ti do ma }e ka na le, hva la ~i ta o cu 0654094 {to me je pod se tio.

064/6824... * * * Da li }e po ro di ce sa tro je i vi {e de ce ima ti bes pla tan ulaz na ba zen u No vom Sa du, to je bi lo pro {lih go di na?

064/2460... * * * Mi pred la `e mo da u „D-ma ga zi nu„ uve de te i ru bri ku „Na {i po zna ti gra |a ni„. Za po ~e tak da nam pred sta vi te na {eg gra do na ~el ni ka, di rek to re na {ih JP, (naj op {ir ni ji tekst, ako mo `e o go spo di nu Bje laj cu i Je li }u), a sve u ci qu ar hi vi ra wa tek sto va. Hva la.

066/9405...

* * * Sa da tre ba da nam je svi ma ja sno ko su ti Nem ci - sa mi tru ju se be, a ovi na {i ho }e da im da ju „Vo do vod“, pa da po tru ju i No vo sa |a ne, ako nas do tle ovi na {i stru~ wa ci ne uni {te.

065/6090... * * * Za {to u Sr bi ji ne ma pa met nih oso ba? Pa za to {to u Sr bi -

ji `i ve sve sa mi ge ni jal ci. Ovi pr vi ne ma ju {an su da se do ka `u ?!

065/4040... * * * Ce ne sta no va pa le i pre ko 30 od sto, a u re {e wi ma za po rez, na ja vqu je g. Ma ka ri}, osno vi ca ne pro me we na?! Po zdra vqam od u sta ja we od mo sto va, tu ne la i

sli~ no. Kroz po re ze, mo `e te nam uze ti sa mo za kr pe`, a i to ne znam do ka da.

065/4606... * * * Ka ko TV sta ni ce ne mo gu da shva te da smo za ma lo hu mo ra sprem ni da iz dr `i mo i bes ko na~ ne, do sad ne, glu pe gwa va `e re kla ma ma? Daj te nam ma lo vi {e sme ha pro tiv de pre si je ma kar i re pri ze (ina ~e dru gih i ne ma ).

064/2466... * * * ^i tam u „Dnev ni ku” ka ko je Pa pa odao pri zna we kar di na lu Ste pin cu za „hri {}an sku sa vest”. Za pad na {tam pa i Je vrej ska udru `e wa iz ra `a va ju ogor ~e we, na vo de }i spre gu usta {a i Ka to li~ ke cr kve, a na{ pred sed nik po zi va ta kvog Pa pu u po se tu Sr bi ji ?! Ko li ko je sa mo u Voj vo di ni po to ma ka i gro bo va `r ta va va ti kan sko-usta {ke spre ge. I Hor ti jev zlo ~i na~ ki re `im je ov de imao pot po ru Ka to li~ kog kle ra, o ~e mu po sto je broj ni do ku men ti.

064/4027...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak10.jun2011.

9

NOVOSA\ANI OSETQIVI NA VREMENSKE (NE)PRILIKE

Kli ma–ure |a ji {a qu kod le ka ra U~estale vremenske oscilacije ote`avaju qudskom organizmu da se prilagodi o ~emu govori i podatak da je sve ve}i broj stanovni{tva sa meteoropatskim simptomima. Re~ je, naj~e{}e, o depresivnom stawu, glavoboqi, vrtoglavici, fizi~koj slabosti, pove}anoj osetqivosti na bol u zglobovima i mi{i}ima, a kod hroni~nih bolesnika mo`e do}i do pogor{awa wihove osnovne bolesti.

Sve vi{e je Novosa|ana koji se zbog ovakvih simptoma javqaju lekarima.

Sposobnost organizma da odr`ava stalnu telesnu temperaturu umawena je usled naglih vremenskih promena, a naro~ito kod hroni~nih bolesnika i sta-

rijih qudi. Poseban oprez potreban je kardiovaskularnim bolesnicima, obolelima od respiratornih i reumatskih bolesti, kao i dijabeti~arima. Hroni~ari moraju pa`qivo da biraju destinacije za putovawe kako ne bi do{lo do komplikacije wihovog zdravstvenog stawa.

- Najboqe je putovati ujutro ili kasno popodne, unositi dovoqno te~nosti kako bi se spre~ila dehidratacija i pad krvnog pritiska – isti~e specijalista op{te medicine Doma zdravqa „Novi Sad” dr Sve tla na Ma le {e vi}. - Dijabeti~ari moraju da povedu posebno ra~una o insulinu, koji ne sme da se smrzne, niti da bude na visokoj temperaturi, kako ne bi

izgubio dejstvo. Hroni~ni kardiovaskularni bolesnici su tokom leta najvi{e ugro`eni, zato moraju redovno da se pridr`avaju svoje terapije i da imaju lak{u ishranu.

Visoke temperature izazivaju {irewe krvnih sudova, pa mo`e do}i do pada krvnog pritiska. To kolebawe pritiska mo`e biti opasno i zbog toga se preporu~uje ~e{}e merewe pritiska i korigovawe terapije u skladu s tim. ^im otopli na{i sugra|ani, i na radnom mestu i u svojim doma}insvima, ukqu~uju klime, ali wihovo neadekvatno kori{}ewe mo`e, tako|e, lo{e uticati na zdravqe.

- U ordinacije lekara op{te prakse ovih dana javqaju se paci-

jenti s upalom uha i grla, kao i zbog respiratornih tegoba, koje su ~esto prouzrokovane ba{ radom klima, jer se ne vodi ra~una da temperaturna razlika ne bude ve}a od pet do sedam stepeni u odnosu na spoqa{wu. Tako|e, prostorije treba redovno provetravati. Klima ne treba da se ukqu~uje ukoliko nije ura|en godi{wi servis, a neophodno je i weno ~i{}ewe na svake dve nedeqe, jer su rasadnici {tetnih mikroorganizama, istakla je Male{evi}.

Kardiolog - internista u Domu zdravqa dr Na da Ko va ~e vi} istakla je da osobe s visokim krvim pritiskom ne bi trebalo da u letwim mesecima obavqaju te`e fizi~ke poslove. I. Dragi}

POSTAVQENO 600 SPREMI[TA ZA PET AMBALA@U, BI]E IH JO[ 200

Pla sti ka gra du pu ni yep Do sada je po gradu postavqeno 600 spremi{ta za odlagawe PET (plasti~ne) ambala`e, a uskoro }e biti jo{ 200 novih, koji se trenutno nalaze u dvori{tu „^isto}e”.

Planirano je da se sada pokrije MZ „Sowa Marinkovi}”. U ovom preduze}u ka`u da Novosa|ani imaju veoma razvijenu svest o separaciji ku}nog otpada, i da se nadaju da }e tako ostati i kada bude potrebno da od ostalog sme}a odvajaju papir i limenke. Kao primer navode da su u januaru 2010. godine iz spremi{ta sakupili 23,5 tone pet ambala`e, a istog meseca ove ~ak oko 44 tone. Iz meseca u mesec ovaj broj raste.

Spremi{ta koja su do sada postavqena, nalaze se u delovima grada s kolektivnim tipom stanovawa, odnosno na Limanima, Novoj i

Fo to: N. Sto ja no vi}

Staroj Detelinari, na Avijaciji, u kvartu izme|u Bulevara kraqa Petra Prvog i Bulevara Ja{e Tomi}a. Zatim na Sajmi{tu, Grbavici i Novom nasequ.

U „BUDU]NOSTI” ZAVR[EN [TRAJK

Oti {li ku }i pra znih yepo va Oko 260 radnika od blizu 300 zaposlenih iz gra|evinskog preduze}a „Budu}nost” od danas je na pla}enom odsustvu 45 radnih dana, a tri gradili{ta ove firme su zatvorena.

Gradili{te u Ulici Marka Miqanova preuzeo je drugi izvo|a~, rekao je predsednik [trajka~kog odbora Bo ri slav Do `i}.

- Nismo zadovoqni, ali drugog izlaza nemama. Na pla}eno odsustvo odlazimo bez dinara ispla}enog duga za ~etiri plate iz ove godine i platu i po zaostalu od lane - kazao je Do`i}. - Po isteku pla}enog, za-

posleni se ne}e vratiti na posao ve} biti prola{eni za tehnolo{ki vi{ak i prijavqeni na tr`i{tu rada.

Prema wegovim re~ima radnici }e verovatno potra`ivawa ostvarivati putem sudskog postupka, jer je predsednik Akcionarskog dru{tva Dra go mir Ba ji lo kazao da novca nema ni za zaostale plate ni za isplatu 45 dana pla}enog odsustva.

Bajilo je ju~e kazao da je u ovom privrednom trenutku to jedino re{ewe i da je potpisanim sporazumom sa [trajka~kim odborom {trajk prekinut.

Z. D.

- Gra|ani su pokazali visoku svest o va`nosti recikla`e, a projekat primarne separacije PET ambala`e je uspeo upravo zahvaquju}i pokazanoj voqi da iz ostalog sme}a izdvajaju ovu ambala`u. I daqe imamo veliki broj telefonskih poziva i poruka da spremi{ta postavimo i u drugim ulicama. pokazuje upravo to da Novosa|ani imaju svest o va`nosti ~uvawa - predo~ava {ef marketing slu`be Mi li ca Vla i sa vqe vi}. Namera nam je da se na svakom kontejnerskom mestu, pored kontejnera za pome{an otpad, na|e i spremi{te za PET ambala`u. Takvih mesta u gradu ima oko 900, {to zna~i da }emo vrlo brzo posti}i ovaj ciq. „^isto}a„ }e do leta kontejnere za PET ambala`u postaviti i u naseqima s porodi~nim ku}ama, a spremi{ta su planirana u novosadskim {kolama. Prva koja je dobila dva u obliku lopte je O[ „Vasa Staji}”. Od jeseni se nastavqa akcija.

Q. Nato{evi}

VESTI Me tal kor svir ka u CK13 Svirka tri metal kor benda, „Clo se at hand”, „Con vic tion” i „Vi o lent Chap ter” odr`a}e se danas u 22 ~asa u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bo jo vi }a 13. Ula zni ce ko {taju 200 dinara, a mogu se kupiti na ulazu pred po~etak koncerta.

N. Z.

Dan ne za vi sno sti Ru si je Sve~anost posve}ena Danu nezavisnosti Rusije bi}e odr`ana sutra, u koncertnoj sali NIS-a, Uli ca na rod nog fronta 12. Program po~iwe u 18 ~asova.

Ve ~e slo ve na~ ke mu zi ke Koncert slovena~ke muzike odr`a}e se sutra od 19 ~asova u Muzeju Vojvodine u Dunavskoj 35. Nastupa}e Mu{ki hor „Maj” iz Krawa, Me{oviti hor „Kredarica” i Mu{ka vokalna grupa „Kredarica”.

B. M.

O ver skom obra zo va wu

Fo to: N. Sto ja no vi}

IZLO@BA PLAKATA U „FABRICI”

Vi {e zgra da, ma we du ha Iz lo `ba pla ka ta mla dog umetnika Ne ma we Jo va no vi }a odr`ana je u sredu u Studentskom kulturnom centru „Fabrika”. Tema izlo`be je bila ur ba ni iz gled No vog Sa da, prikazan kroz objektiv, tekstove i dizajn Jovanovi}a.

Plakati prikazuju ru{ewe esencije jednog grada, kao i o~igledan nedostatak brige za izgled Novog Sada. Re~i tranzicija i urbano su postale sa-

vr{en izgovor za gradwu bez plana i brige za identitet grada.

- Sigurno nisam jedini koji je pri me tio da ma sov na iz gradwa novih, modernih zgrada naru{ava duh na{eg grada rekao je Jovanovi}.

Izlo`ba se odr`ala uz pomo} Fakulteta tehni~kih nauka ~iji je Jovanovi} student kao i Studentskog kulturnog centra.

A. Va.

Promocija filmova „Versko obrazovawe„ i „Pravna regulativa„ odr`a}e se danas u 11 ~asova u Nezavisnom dru{tvu no vi na ra Voj vo di ne, Zmaj Jo vi na uli ca 3, pr vi sprat.Potom sledi panel diskusija u kojoj }e u~estvovati dekan Protestantskog teolo{kog fakulteta u Novom Sadu, Di m i t ri j e Po p a d i}, te o log Ne ma wa Mi li no vi}, verou~iteq i koordinator Katihetskog od bo ra Epar hi je ba~ ke @eq ko La ti no vi}, predava~ na Teolo{ko-katehetskom Institutu u Subotici otac Ro man Miz, Sne `a na Ili} iz Centra za razvoj civilnog dru{tva i predstavnik Evan|eoske crkve u Srbiji, Dra go slav Straj ni}.

J. Z.

Fo to: N. Sto ja no vi}

OD BULEVARA CARA LAZARA DO MORNARICE

Koc ka po koc ka – no vi kej

Ra do vi na re kon struk ci ji Sun~anog keja napreduju kako je planirano; ve} je ura|en dobar deo posla. Gra|evinari su trenutno anga`ovani oko ulaza na kupali{te [trand, gde je ura|ena staza za pe{ake {i ro ka pet me ta ra. Re kon trukcija Sun~anog keja obu-

hvata trasu od Bulevara cara Lazara do Mornarice.

Na toj denici uz biciklisti~ku stazu bi}e izgra|ena i biciklisti~ka staza {iroka tri metra i trim staza {irine dva metra. Postavi}e se i novo osvetqewe i urbani mobilijar.

Z. D.

Bez vo de u tri uli ce Ulice Slobodana Baji}a i Zaharija Orfelina ne}e imati vodu danas od 8 do 18 sati. Cisterna s pitkom vodom bi}e postavqena kod de~jeg vrti}a „Zlatna ribica”. U Ulici Veselina Masle{e od broja 80 do 82 vode ne}e biti od danas u 8 sati do sutra u 14 sati, a cisterna s pitkom vodom bi}e postavqena na uglu ulica Kornelija Stankovi}a i Veselina Masle{e. Kao posledica radova mo`e do}i do oscilacije pritiska i zamu}ewa vode u ovoj kao i okolnim ulicama.

N. R.

Iz lo `ba Ni{ Art fon da ci je Izlo`ba „Mladi 2011”, u organizaciji Ni{ Art fondacije, sve~ano se otvara ve~eras u 20 sati u Galeriji Matice srpske, Trg galerija1. Na otvarawu }e govoriti upravnica Galerije mr Ti ja na Pal ko vqe vi}, kao i

osniva~i Ni{ Art fondacije Ra do van La le \u ri}, Ne da Ar ne ri} i Jo van ]i ri lov. Ovo je {esti put da se organizuje ova izlo`ba ~ime je postala tradicionalni umetni~ki doga|aj kod nas.

D. B.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak10.jun2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Po zo ri {te mla dih ve li ka sa la „Te sto ste ron” (20) No vo sad sko po zo ri {te „Ala ba ma song” (19)

BIOSKOPI Are na: „Zla to ko sa i raz boj nik” (13.10), „Pri ~a o igra~ ka ma” (13.50), „Ran go” (14.20), „Hop” (12.15), „Rio” (12, 15), „Cr ven ka pa” (16), „Pi ra ti sa Ka ri ba na ~ud nim pli ma ma” (14.15,16.50, 19.30, 20, 22.45), „Ma mur luk u Bang ko ku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Go di ne qu ba vi” (17), „Ce na isti ne” (22), „H Men:pr va kla sa” (15.15, 17.40, 20.10, 22.40), „Kung fu pan da 2” (13, 14, 16, 18, 19.15, 21), „Ha na” (18.10, 20.20, 22.35) Ja dran: „Be li la vo vi”„ (19), „Mo ja na zo vi `e na” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ana Stankovi}, Ksenija Daki}, Angela Na|, Milica Gaji}, Mirjana Solarevi}, Sawa Stankovi}, Aleksandra Vladu{a, Zlata Atarac i Svetlana Maleti} iz Novog Sada, Miladinka Mijatov iz @abqa, An|elka Nikoli} i Milijana Badwarevi} iz Bege~a, Aleksandra Diki} iz Sremske Kamenice, Marina Kiza iz Srbobrana i Zora Radi} iz Mo{orina, DE^AKE: Tamara Todorov, Jelena Soldo, Maja Iki}, Bojana Bajagi} i Vesna Drobwak iz Novog Sada, Kristina Markovi} iz Be~eja, Dragana Na| i Milka Labus iz Rumenke, @eqka Dimi} iz Be{ke, Danijela Kne`evi} iz [ajka{a, Ana Provodovski iz Selen~e, Bo`ana Verki} iz Ka}a, Nada Bjelobrk iz Ba~ke Palanke, Qiqana Ne{kovi} iz Ledinaca i Jasmina Kresovi} iz Siriga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni \or|e \or|a Biler (1933) u 10.30 ~asova, Er`ebet Stevana Tot ( 1933) u 11.15, Marija Petra ^ipe(1922) u 12, Karlo Frawe Horvat (1937) u 12.45, Elizabeta Jovana Kapamayin (1932) u 13.30, Meriban (Dalipa) Bejzak ( 1966) u 14.15, Nevenka Dragomira Vuj~in (1953) u 15 i ^elebija [a}ira \ermanov (1937) u 15.45.

Na Alma{kom grobqu u 15 bi}e sahrawen Radi{a Spasoja Radoji~i} (1944). Na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu u 13 bi}e sahrawena Bo`ica Todora Milkovi} (1938).

TElEfONI

c m y

10

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 443-611 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak10.jun2011.

11

Же на обо ле ла од бо ле сти лу дих кра ва? КИ К ИН Д А: На неуо роло шком одељењу кикиндске Болнице хо спитализована је пацијенткиња за коју се сумња да је оболела од боле сти лудих крава. Како напомињу лекари инкубација ове боле сти је од 10 до 20 година, тако да пацијенткиња није заразна. Ол ги ца Ф. из Кикинде рођена 1948,

за коју се сумња да је оболела од боле сти лудих крава тегобе је осетила почетком маја. Како каже епидемиолог Завода за јавно здравље у Кикинди др Мир ко Том ко вић, неуролошке тегобе на које се пацијенткиња жалила напредовале су свакодневно. Након прве фазе испитивања, пацијенткиња је упуће-

Тре ћи слу чај На подручју Војводине забележана су два случаја оболелих од болести лудих крава и то: 2008. и 2010. године. За троје болесника сумњало се да су оболели од ове неизлечиве болести, али су сумње касније одбачене.

Мо же и да се на сле ди Нова истраживања показују да болест лудих крава може и да се наследи. Одражава се на нервни систем и први знаци су: невољни покрети, грчење и дрхтање екстремитета. Ту су и осећај вртоглавице, заношења у страну, отежано гутање и говор, губитак апетита, релативно ниска телесна температуре.

на у Београд у Клинику за неурологију.

- Након серије те стова и магнетне резонанаце, као и на основу клиничке слике пацијенткиње по ставља се дијагноза, а сумња се, пре свега, на дијагнозуболе сти лудих крава, или Кројцфелд Јакобсову болест – објаснио је др Томковић.

– Боле сница је по сле третмана у Београду враћена у Кикинду и налази се на Одељењу за неурологију, а лечи је неуролог др Жељ ка Па влић. Она објашњава да су сви прегле си и претраге који су били до ступне урађени. С обзиром на то да правог лека нема, Олгица Ф. прима симптоматску терапију, додаје др Павлић. Ако се испо стави да је пацијенткиња заиста оболела од боле сти лудих крава био би то први случај забележен у кикиндској Болници. А. Ђу ран

Бол ни ца у Ки кин ди

ДР АТИЛА ЧЕНГЕРИ ПОСЕТИО ШИДСКУ ПОРОДИЦУ ПРЕРАДОВИЋ

Одлука о Андријаниној судбини за седам дана Пресецање врпце за новоизграђени пристан на Тиси

ОТВОРЕН ПРИСТАН НА ГРАНИЧНОМ ПРЕЛАЗУ КОД КАЊИЖЕ

„Виктор Иго” застао на процветалој Тиси КАЊИЖА: Помоћник министра за инфраструктуру мр Павле Галић, државни секретар у министарству екомномије и регионалног развоја др Горан Петковић и председник кањишке општине Михаљ Њилаш, у присуству представника Граничне полиције и Царине, као и пограничних органа Републике Мађарске, свечано су отворили новоуређени пристан на речном граничном прелазу на Тиси код Кањиже. Свечаност је увеличао пристан туристичког брода „Виктор Иго„, француске компаније из Стразбура, који је једини брод-хотел који сваке сезоне плови на реци Тиси, на релацији од Будимпеште до Токаја и обрнуто, на коме су углавном француски туристи. Пролазак велелепног брода-хотела „Виктор Иго„, чија је контрола до сада обављана на реци и први пут је могао да се усидри на обали код граничног прела-

за, ради пасошке и царинске контроле, поклопила се и са природним феноменом цветања Тисе, јединственог у Европи, а који је отпочео прекјуче. Улагање у уређење пристана омогућено је сарадњом локалне самоуправе општине Кањижа и министарстава економије и регионалног развоја и за инфраструктуру и енергетику. Туристичка организација општине Кањижа је у кампу Одреда извиђача „Кањижа„ отворен је информациони пункт за наутички туризам, први на реци Тиси и Србији.

- Нови инфраструктурни објекат на Тиси значајан је за безбедност пловидбе и развој речне привреде у целини. Често говоримо о Коридору 7, чија је лева притока река Тиса која је пловна кроз нашу земљу и заслужује озбиљну пажњу - нагласио је Павле Галић. М. Митровић

МОТОЦИКЛИСТИ ПРИРЕДИЛИ НЕЗАБОРАВАН ПРОВОД У НОВОМ БЕЧЕЈУ

Дивља представа за питоме Банаћане

НОВИ БЕЧЕЈ: Новом бечеју приређен је атрактиван програм. Покрај реке окупили су се мотоциклисти из целе Србије на Мото сусретима који се традиционално одржавају у овој питомој војвођан-

Акробације задивиле посетиоце

ској варошици. Прве вечери, док су на бини наступали бендови “Чупавци” и “Зона катастрофе“, стигли су и необични гости. Враћајући се са барикада код Ченте, пољопривредници су тракторима, на челу са председником новобечејске општине Миливојем Вребаловим, дошли да прославе постигнути договор са државом. Дан касније, мотоциклисти су организовали дефиле кроз Нови

Бечеј. Испред мото клуба су направили паузу да би уживали у стрит фајт-у, а затим су се највештији окушали у бајкерским играма и брзом испијању пива. Једна од дисциплина спретности била скидање кобасице са конопца на мотоциклу, а за вечеру изненађења послужени су свеже топљени чварци, сир и барена јаја. Након тога су наступиле групе “Сабатка“ и “Најт шифт”. Председник новобечејског мотоклуба “Mc road runners” Борис Николић изјавио је да је у току два дана манифестацију посетило око 1.000 мотоциклиста и 4.000 гостију. Мотоциклисти у свом живописном, помало дивљем стилу, у питомом банатском граду, били су слика за памћење. Било је занимљиво посматрати како током дефилеа мотоциклистичке колоне мештани спокојно смештени на своје клупе испред кућа са занимањем коментаришу необичне госте. Посебно су похвалили то што није било ни једног инцидента и што је све функционисало савршено. Ж. Балабан

ШИД: Јуче је покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију др Атила Ченгери посетио шидску породицу Прерадовић, о чијој се судбини ових дана много прича и пише. Наиме, реч је о судбини годину дана старе Андијане која је у 6. јуна прошле године, као седамнаест дана стара беба, предата на старање овој хранитељској породици Драгици и Љубомиру Прерадовићу. Прерадовићи су знали да ће Андријана једнога дана бити дата на усвајање и, како Драгичин и Љубомиров син и снаха не могу да имају своје биолошко дете, распитали су се какве су могућности да малена Андријана остане код њих и буде усвојена.

- У нашем Центру за социјални рад су нам објаснили да приликом усвајања наше Андијане имамо предност у односу на друге. Прошли смо све обуке, попунили гомилу образаца и сво време имали уверавања у Центру да имамо апсолутну предност. У Министраству за социјалну политику су нам казали да, што се њих тиче, ми смо испунили све услове и само је одлука на нашем центру када ће правно Андријана и постати наша. Коначну одлуку смо чекали 25. маја ове године.

Међутим, 24. маја нам се јавила Милена Пешкир из шидског Центра за социјални рад и саопштила нам да је Андријана додељена другој породици ван Шида, без икаквог

Прерадовићи с малом Андријаном

објашњења – скрхана прича Дубравка Прерадовић, коју мала Нана, како Андијану од милоште зову, ословљава са мама. Прерадовићи су се, одмах по сазнању да нису добили на усвајање Андријану, обрели у Центру за социјални рад у Шиду где, никога сем правника, није било да им образложи ову неочекивану одлуку.

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА КУЛТУРУ УЛАЖЕ У БАШТИНУ

Пола милиона за фолклор

СТАРА ПАЗОВА: Покрајински секретар за културу АП Војводина Милорад Ђурић потписао је јуче у Старој Пазови уговор са председницом КУД „Бранко Радичевић“ Лепосавом Кркић о додели 400 хиљада динара за набавку народне ношње и 100 хиљада динара за суфинансирање предстојећег фолклорног фестивала „Видовдански сусрети“ . Како је том приликом истакао покрајински секретар за културу, ове године је издвајање из покрајинске касе за културне институције и организације старопазовачке општине 20 посто веће него лане, износи укупно милион 963 хиљаде динара, а поред КУД „Бранко Радичевић „средства су, по конкурсу, добили и Арт центар „Хлеба и игара“ који је значајан чинилац позоришног живота Покрајине, Словачко КУД „Херој Јан-

- Правник нам је рекао да је само гледан интерес детета и да, након периода прилагођавања који траје 30 дана, постоји могућност да нам Андријана буде враћена. Мени су

ко Чмелик“, Библиотека „Доситеј Обрадовић“ и удружење Ромска омладина данас.

- Поред издвајања за очување културног идентитета националних мањина, направили смо и фонд за подршку нематеријалној баштини Срба у Војводини, и надам се да ће, негујући песму и игру својих предака КУД „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове, које ће догодине прославити 40 година рада, наставити да обогачује свој рад и постиже успехе - рекао је покрајински секретар за културу Војводине. Председник општине Горан Јовић и Лепосава Кркић су захвалили Покрајинском секретаријату за улагања у културу ове средине нагласивши да ће то допинети да резултати стваралаца у овој општини буду још бољи. А. Мали

доносили решење да потпишем да више нисам хранитељка, али ја то решење могу да потпишем само када нам Андријану узму, до чега, надам се, неће доћи – видно потрешена прича бака Драгица. Прерадовићи су се обратили и председници општине Шид Наташи Цвјетковић која се одмах обратила Покрајинском секретари-

ПОСЛЕ ДВА ОДЛАГАЊА ЗАСЕДАЛИ ОДБОРНИЦИ СО НОВИ КНЕЖЕВАЦ

Ретроактивно поскупљење комуналија НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Одборници Скупштине општине Нови Кнежевац јуче су одржали редовну седници после одлагања до којих је од 24.маја дошло у два наврата. Владајућа одборничка већина је усвојила решење о давању сагласности на цене воде и изношења и депоновања смећа, према којем су услуге ЈКП „7.октобар„ поскупеле за 13 одсто, уз примену од 1.априла. Одборници опозиције су се успротивили давању сагласности са ретроактивном применом, а Зоран Савин (СРС) је предочио и да су из ЈКП „7.октобар„ рачуни за април и мај већ испостављани по новом ценовнику, постављајући питање како је то могло да се учини, ако СО није дала сагласност. Према новом ценовнику кубик пијаће воде за домаћинства стаје

Плес на трговима

БЕЧЕЈ: „Сви смо исти, али различити, заплешимо заједно!“ слоган је Манифестације „Плес на трговима“ коју организује СО „Дечја плесна организација“ из Београда уз сагласност Министарства просвете и науке. Ова манифестација окупља децу предшколског узраста и одржава се истовремено, вече-

рас у 18 сати, на трговима у 11 градова Србије и Црне Горе.

- Укључили смо се у програм и децу из предшколскох установа. Тако ће деца наше Предшколске установе реализовати програм у центру Бачког Петровог Села, дворишту вртића у Бачком Градишту и на централном градском тргу у Бечеју. Минулог викенда

јату за здравство, социјалну политику и демографију који је, као другостепени орган, цео процес стопирао.

- Ми из ове позиције не можемо ништа да кажемо, изузев да је предмет стигао код нас и у наредних седам дана ће стићи извршно решење. Дефинитивно је да у овом случају постоји неколико спорних момената, али верујем да ће све бити позитивно решено – казао је покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију др Атила Ченгери. Прерадовићима подршка стиже са свих страна. Прошле седмице организовани је и скуп подршке испред Центра за социјални рад на коме је више стотина Шиђана осудило одлуку Центра да Андријана буде додељена другој породици. У шидском Центру за социјални рад нису ни јуче били расположени за причу, уз образложење да је предмет на разматрању и ревизији да не могу ништа даље да кометаришу. Било како било, Прерадовићи су одлучни у свом науму да Андријану задрже, а стотине Шиђана им свакодневно даје подршку спремни да се поново окупе и спрече да Андријану одведу из Шида. Ј. Антић

најмлађи корисници наших услуга из јаслица представили су се суграђанима у оквиру „Беби феста“, а сада ће и старији из обданишта и забавишта показати шта су припремили за „Плес на трговима“ рекла нам је директорка бечејског Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ Магдолна Ференц. В. Ј.

29,83 динара, за правна лица 59,66 динара, социјалне случајеве 14,92 и буџетске установе 44,75 динара. За изношење смећа домаћинства ће се месечно по квадратном метру стамбеног простора обрачунавати 3,08, за стамбене зграде 3,70, за пословни простор 8,19, болнице и буџетске установе 4,10 и за киоске 51,30 динара по квадратном метру. Скоро истоветан био је и резултат изјашњавања за измену и допуну Одлуке о одржавању чистоће, чија примена је одложена за 1.април 2012. године. Наиме, усвојеном одлуком је предвиђено да јединица мере за обрачун накнаде за одношење комуналног отпада за физичка лица буде број чланова домаћинства, а до сада се ова услуга обрачунава на основу површине стамбеног простора. М. Митровић

12

CRnA HROnikA

petak10.jun2011.

dnevnik

PO ZI TIV AN [OK RI GO RO ZNI JEG NO VOG ZA KO NA NA @A LOST JE PRO [AO

Po no vo po pla va sa o bra }aj nih ne sre }a

U prethodnih osam dana dogodilo se 817 saobra}ajnih nesre}a u kojima je 14 osoba poginulo i 359 povre|eno, upozorila je ju~e Agencija za bezbednost saobra}aja. Naj~e{}i uzroci su nepropisna i neprilago|ena brzina, nepropisno preticawe, neustupawe prvenstva prolaza, upravqawe vozilom pod dejstvom alkohola... Posebno zabriwava podatak o u~estalom stradawu mladih u saobra}ajnim nezgodama.

Posle po~etnog pozitivnog {oka koji je na voza~e ostavio

novi Zakon o bezbednosti saobra}aja, sa zapre}enim ve}im kaznama, kaznenim poenima i drugim sankcijama, {to je smawilo stradawe na na{im putevima, svedoci smo toga da je u posledwe vreme izrazito pove}ana nedisciplina u saobra}aju, ka`u u Agenciji. Zabriwava ravnodu{nost voza~a na ukazane uzroke i tragi~ne posledice saobra}ajnih nezgoda, upozorava Agencija, i poziva voza~e da budu pa`qivi i po{tuju pravila saobra}aja.

E. D.

Smr to no sna be ton ska }u pri ja Ju~e oko 6 sati, na izlasku iz Suboti{ta kod Pe}inaca, dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj je na licu mesta poginuo Da mir D. (27) iz Suboti{ta, saop{tila je Policijska uprava Sremska Mitrovica. Do nesre}e je do{lo kada je putni~ki automobil „ford eskort” kojim je upravqao Damir D. sleteo s kolovoza u kanal i udario u betonsku }upriju.

Fa tal na sa o bra }aj ka na Zve zda ri Jedna osoba je poginula a jedna te`e povre|ena u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e, pola sata posle pono}i, u Partizanskoj ulici na Zvezdari u Beogradu, izjavio je Tanjugu pomo}nik menaxera za odnose s javno{}u u Hitnoj pomo}i Mir ko Lu to vac. Mu{karac star oko

40 godina poginuo je na licu mesta. Te`e je povre|en mu{karac star oko 50 godina, koji je zadobio kontuzije grudnog ko{a i trbuha i razderotine na glavi i laktu. On je prevezen u beogradski Urgentni centar.

Nesre}a se dogodila u Partizanskoj ulici kod broja 61.

PR VO BEK STVO IZ NO VO SAD SKOG ZA TVO RA

Sam se bi skra tio ro bi ju

\u ro O. (24) iz Ravnog Sela kod Vrbasa pobegao je iz novosadskog Okru`nog zatvora u no}i izme|u srede i ~etvrtka i time je postao prvi osu|enik kojem je to uspelo od 1986. godine kada je sagra|ena ova ustanova na Klisi. Zatvorenik je izdra`avao trogodi{wu kaznu zbog te{kih razbojni{tava, falsifikovawa isprava i ugro`avawa javnog saobra}aja. I do sada se de{avalao da stanari ovog zatvora nestanu, ali to su bili slu~ajevi kada su sami sebi samovoqno produ`ili dopust koji su dobili na osnovu dobrog pona{awa i pravilnika. Interna istraga Odeqewa za nadzor i Odeqewa za operativnobezbednosne poslove Uprave za izdr`avawe zatvorskih sankcija utvrdi}e okolnosti pod kojima je ovaj zatvorenik utekao. Tako|e, u toku je potraga pripadnika novosadske Policijske uprave za beguncem kome je kazna trebalo da istekne slede}e godine, saznaje „Dnevnik” nezvani~no.

M. V.

U{u wa li se u ku }u zbog na ki ta Policija u Novom Kne`evcu podnela je krivi~nu prijavu protiv Di ja ne F. (1989) i Ale na P. (1991) iz Ade, zbog osnova sumwe da su 3. juna ove godine po~inili kra|u u Novom Kne`evcu.

Oni su osumwi~eni da su se u prepodnevnim satima u{uwali u ku}u I. S. u Novom Kne`evcu odakle su otu|ili zlatni nakit i mawu koli~inu evra i o{te}enoj pri~inili materijalnu {tetu od oko 18.000 dinara. M. Mr.

De ~a ci re ke ti ra li Policija je podnela krivi~ne prijave protiv dvojice petnaestogodi{waka zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo iznude. Oni se terete da su vi{e puta pro{log i pretpro{log meseca u osnovnoj {koli u jednom selu kod Novog Sada, uz pretwu silom, oteli od jednog dvanestogodi{waka ukupno oko 35.000 dinara, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

Po krao ka blo ve „Te le ko ma” Protiv Dra gu ti na Ba `al ca (40) iz Ro}evi}a kod Kraqeva podneta je krivi~na prijava zbog sumwe da je izvr{io vi{e te{kih kra|a i o{te}ewa javnih ure|aja na {tetu javnih preduze}a Telekom „Srbija” i “@eleznice Srbije”. Kraqeva~ka policija je saop{tila da se sumwa da je Ba`alac u prethodna dva meseca na podru~ju Kraqeva otu|io telefonske kablove i drugu opremu u vrednosti ve}oj od milion dinara.

Slu`benici policijskog odeqewa u U{}u su po naredbi istra`nog sudije Osnovnog suda u Kraqevu pretresli Ba`al~evu ku}u i prona{li 1.300 metara nose}e sajle telefonskih kablova, 500 metara metalne mre`e za opti~ki telefonski kabl, osam nose}ih metalnih hvataqki i druge predmete. Policijska uprava je saop{tila da je nastavqen rad na rasvetqavawu ovih krivi~nih dela.

(Ta njug)

No `em pre tio su pru zi Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nasiqa u porodici, policija je uhapsila Dra gi }a S. (46) iz Kopqara kraj Aran|elovca. Po saop{tewu Policijske uprave u Kragujevcu, Dragi} S. je 6. juna oko 14 ~asova, u vidno pripitom stawu, sa~ekao svoju suprugu M. S. (45) i pretio joj da }e je ubiti, nasrnuv{i pri tom no`em na wu. Posle prijave, brzom i efikasnom intervencijom aran|elova~ke policije, spre~eno je daqe nasiqe, Dragi}u S. je oduzet no` i priveden je u policijsku stanicu u Aran|elovcu.

(Ta njug)

JU ^E NA NO VO SAD SKOM NO VOM GRO BQU

Sa hra we na svi re po ubi je na ku va ri ca Kuvarica doma za decu bez roditeqskog starawa „De~je selo„ Svetlana Zori} (34), koja je u utorak na monstruozan na~in ubijena u kuhiwi u kojoj je radila, sahrawena je ju~e u podne na Novom grobqu u Novom Sadu. Nekoliko stotina qudi se okupilo da oda posledwu po~ast nesre}no nastradaloj `eni. Od Svetlane Zori} ju~e su se

oprostili rodbina i prijateqi, kolege iz kolektiva, sada{wi i biv{i {ti}enici Sela, kao i predstavnici Centra za socijalni rad.

Da podesetimo, maloletni {ti}enik doma S. Z. (17) okrivqen je da je Svetlani Zori} zadao vi{e smrtonosnih ubodnih rana no`em i da je, kako se nezvani~no mo-

glo saznati, nakon toga ~ak poku{ao i da joj skine skalp. Nesre}na `ena je preminula na licu mesta, a S. Z. je neposredno posle toga uhap{en. Prekju~e ga je saslu{ao i sudija za maloletnike, koji mu je odredio pritvor do 30 dana.

G. ^.

Fo to: F. Ba ki}

BUR NO SU \E WE PO VO DOM PO KU [A JA UBI STVA GLUM CA BO RI SA ISA KO VI ]A

Uma lo tu ~a iz me |u sve do ka i okri vqe nog Na ju~era{wem su|ewu u velikoj sali novosadskog Vi{eg suda povodom poku{aja ubistva novosadskog glumca Bo ri sa Isa ko vi }a detonacijom bombe, malo je falilo da do|e do fizi~kog obra~una svedoka Mi la na Ka sa li ce i okrivqenog Iva na Mar ko vi }a. Kasalica je prvo objasnio da je optu`enog upoznao kao gosta i korektnog ~oveka u svom lokalu i da je vi{e puta sedeo s wim za istim stolom.

– Kad mi se po`alio da wemu i wegovoj porodici prete iz Ni{a, prokomentisao sam da sam uz wega – izjavio je ovaj svedok.

Potom mu je optu`eni postavio pitawe da li je spremao likvidaciju R. M, kome je slupao automobil, a na to su Kasalica, ali istovremeno i predsednica ve}a sudija Zla ta Ro di}-Kne `e vi}, pitali s ~u|ewem kakve to veze ima s ovim postupkom. Zatim je, iznenada, Kasalica po~eo da vi~e prema optu`enom uz re~i: „Ti si la`ov~ina, smradu jedan, ho}e{ mene da uvu~e{ u ovo. Ja sam hteo ovde da te branim„, {to je ponavaqao vi{e puta, dok su ga zatvorski stra`ari zaustavili kad je razjaren krenuo ka okrivqnom Markovi}u i pribli`io mu se se na mawe od metar.

Tom prilikom ovaj svedok se obratio i ve}u, vidno uzrujan: „Sudija, on poku{ava da prebaci krivicu na mene i hteo je da preko svog advokata podnese krivi~nu prijavu protiv mene, kao da sam ja to uradio„, a na to je okrivqeni, sede}i, s klupe uzvratio, prativ{i ga pogledom preko le|a dok je izlazio iz sale: „Sa~eka}u te u zatvoru”.

Nakon incidenta, Markovi}eva braniteqka Ma ja Gru ji} tra`ila je od svog brawenika da potvrdi pred sudskim ve}em da je pre desetak dana, prilikom wene posete u zatvoru, od we tra`io da podnese krivi~nu prijavu protiv Milana Kaslice uz tvrdwu da je on podmetnuo bombu, a da ga je ona tom

podmetnuo bombu – kazao je [uka.

– Razgovarao sam s wim kad je seo za na{ sto, video sam da je pretwe shvatio ozbiqno. Uputio sam ga da se obrati kolegama koji rade u Novosadskoj policijskoj upravi, i to grupi za krvne delikte, bez obzira na to {to pretwe sti`u, kako je rekao, iz Ni{a, jer ja radim na

vi prilikom esplozije naneli lake telesne povrede po grudnom ko{u, natkolenici i trbuhu pa je tako opkrivqeni po~inio krivi~no delo poku{aja te{kog ubistva kao i nedozvoqnog dr`awa i no{ewa oru`ja i eksplozivnih materija.

Okrivqeni je u svojoj odbrani u policiji i pred istra`nim sudi-

drugom poslovima. Ina~e, u vreme izvr{ewa pomenutog krivi~nog dela, ja sam bio na odmoru van zemqe.

Podsetimo, okrivqenom, koji je u pritvoru od avgusta pro{le godine, pripisuje se da je lane, 23. juna u ranim jutarwim ~asovima, na Bulevaru kneza Milo{a na novosadskom Novom nasequ, s umi{qajem poku{ao da li{i `ivota supru`nike Bo ri sa Isa ko vi }a i Ja snu \u ri ~i} tako {to je ru~nu bombu M-52, ~ije dr`awe i no{ewe gra|anima nije dozvoqeno, postavio na automobil „sab 900” koji wih dvoje koriste. On je bombu selotejpom pri~vrstio za sponu predweg desnog to~ka, a za osigura~ je vezao najlon za pecawe a wegov drugi kraj za obli`we drvo.

Isakovi} je otvarawem vrata automobila i stavqawem u pogon aktivirao bombu, ~iji su mu delo-

jom priznao izvr{ewe krivi~nog dela i opisao kako je bombu postavio i gde ju je i od koga nabavio.

Obrazlo`io je da je ovim hteo da postigne da se odlo`i prijemni ispit na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde Isakovi} i Jasna \uri~i} rade kao profesori.

Naime, Markovi}u se pripisuje da je primio 2.500 evra od S. \. iz Ni{a da bi ishodovao kod o{te}enih da wegov sin polo`i prijemni ispit na Odseku glume. Me|utim, po{to to nije uspeo da udesi, a novac je potro{io, mislio je da }e na taj na~in odgoditi prijemne ispite, obrazla`e se u optu`nici.

Okrivqeni je insistirao na tome da R. M. (pomiwan ju~e kao meta likvidacije) bude saslu{an kao svedok, {to je ve}e prihvatilo, a glavni pretres je odlo`en za 12. jul.

M. Vu ja ~i}

Ivan Markovi}

prilikom upozorila na to da mu, ukoliko nema dokaza za to, preti krivi~no delo la`nog prijavqivawa, te da je okrivqeni posle tog razgovora odustao od tu`be i kontrolnog ve{ta~ewa. Markovi} je u dopunskom obra}awu sudu dodao da ga je Kasalica ucenio da preuzme odgovornost „za bombu„ jer je, navodno, hteo da ubije R. M, koji, navodno, ima i neka sazanawa o podmetawu eksplozivne naprave.

– Za{to to niste rekli u policiji i u istrazi, ve} tek sad na kraju glavnog pretresa? – pitala je ju~e optu`enog sudija Rodi}Kne`evi}, a on je odgovorio da je hteo da mimoi|e podatak da je R. M. bio meta likvidacije.

Svedok @eq ko [u ka, pripadnik MUP-a, kog je okrivqeni Markovi} u odbrani pomiwao kao osobu koja mu je savetovala da da iskaz kakav je zabele`en, a koji ga sada tereti, izjavio je ju~e da je okrivqenog sreo samo jednom u `ivotu i to slu~ajno u kafi}u u koji je navra}ao.

– Nemam saznawa o detaqima tog doga|aja i nemam pojma na koji na~in se dogodila ekplozija, a okrivqeni mi nije spomiwao da je

ZBOG IZ VR DA VA WA AK CI ZA UVO ZOM DU VA NA

Op tu `en di rek tor ko sov ske ca ri ne Euleks je podigao optu`nicu protiv direktora kosovske carine Na i ma Hu ru gli ce i {efa pravne direkcije Quq zi ma Ra fu ne zbog uvoza velikih koli~ina duvana 2008. godine, potvrdila je ju~e Tanjugu portparolka Euleksa Iri na Gu de qe vi}. ^etiri kosovske duvanske kompanije su uvezle duvan neposredno pre pove}awa akcize na uvoz, koji je stupio na snagu januara 2009. godine.

– Takva aktivnost se smatra nezakonitom jer predstavqa poku{aj da se izbegne pla}awe akcize – kazala je Irne Gudeqevi}.

Ta~ke optu`nice protiv wih su zloupotreba slu`benog polo`aja ili ovla{}ewa i zloupotreba ekonomskog ovla{}ewa. Optu`nica je zasnovana na istrazi koja je zvani~no zapo~eta 5. oktobra 2010, a sproveli su je Euleksov specijalni tu`ilac u saradwi s Euleks policijom. Dokazi su prikupqeni tokom razgovora sa svedocima i iz materijala zaplewenog prilikom pretresa koji su sprovedeni 16. decembra 2010. godine u glavnom sedi{tu Carine i Ministarstvu finansija Kosova.

Euleks je prekju~e podigao optu`nicu i protiv generalnog direktora Po{te i tele-

koma Kosova [u} ri Ha xe i jo{ ~etri osobe za nezakonite ugovore virtuelne mobilne telefonske mre`e sklopqene izme|u PTK-a i firme “Dardafon” iz Pe}i. [u}ri Haxa i predsednik Borda PTK-a Re xa \on ba qaj su optu`eni za zakqu~ivawe {tetnih ugovora, zloupotrebu slu`benog polo`aja i zloupotrebu ekonomskih ovla{}ewa. Optu`nicom su obuhva}eni i Ismet Boj ku, pravni zastupnik “Dardafona” i “Dardafon.neta„, zatim Bqe rim De vo li i [keq zim De vo li, vlasnici privatnih firmi koje pripadaju “Devoli grupi”.

(Ta njug)

CRnA HROnikA / dRU[TvO

dnevnik

petak10.jun2011.

13

IDEN TI^ NA PRE SU DA ZA UBI STVO NA VI JA ^A „VO @DOV CA” BO JA NA MA JI ]A

KAN DI DA TI ZA IN DEKS TRE BA DA SPRE ME DO KU MEN TA I BU \E LAR

Hr va ti nu po no vo 30 go di na za tvo ra

Za pri jem ni i upis pro se~ no 12.000 di na ra

Navija~ FK „Rad” Bo jan Hr va tin ponovo je u Vi{em sudu u Beogradu osu|en na 30 godina zatvora zbog bezobzirnog ubistva navija~a FK „Vo`dovac” Bojana Maji}a u vozu 4. avgusta 2005. godine, saop{tio je ju~e taj sud. Prvom presudom Hrvatin je tako|e bio osu|en na 30 godina zatvora, ali ju je Apelacioni sud ukinuo i nalo`io novo su|ewe. Osu|en je za krivi~no delo te{kog ubistva, za koje je zapre}ena kazna od 30 do 40 godina zatvora, jer je Maji}a ubio „pri bezobzirnom i nasilni~kom pona{awu”.

Zbog u~estvovawa u tu~i pre Maji}evog ubistva osu|ena su jo{ trojica navija~a „Rada”: Alek san -

dar Ko va ~e vi} na tri godine, a Alek san dar Pa vlo vi} i Go ran Pan te li} na po godinu dana zatvora. Po{to je Kova~evi} ranije osu|en na {est godina zatvora u Okru`nom sudu u Novom Sadu, Vi{i sud u Beogradu mu je izrekao jednistvenu kaznu od osam godina i 11 meseci zatvora, precizira se u saop{tewu. Hrvatinu je produ`en pritvor do upu}ivawa u ustanovu za izdr`avawe kazne zatvora. Ostali osu|eni se brane sa slobode. Svi imaju pravo da ulo`e `albu Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana po{to prime pisanu presudu.

Hrvatin i ostali se terete da su 4. avgusta 2005. godine u Beogradu,

opremqeni no`evima, {ipkama i kamenicama, u{li u putni~ki vagon voza koji je saobra}ao na liniji Beograd–Bar da bi se fizi~ki obra~unali s navija~ima FK „Vo`dovac”. Posle ulaska u voz, Hrvatin je izvadio no` i Maji}a nekoliko puta ubo u vrat i rame. Nakon toga, nasilnici su povukli ru~nu ko~nicu, zaustavili voz, isko~ili iz vagona i pobegli. Hrvatin je uhap{en posle vi{e od godine provedene u bekstvu, a ostali okrivqeni su do tada krivicu za ubistvo prebacili na wega, posle ~ega je i optu`nica precizirana pa Kova~evi} vi{e ne odgovara za ubistvo, ve} samo za u~e{}e u tu~i. (Ta njug)

PRO CES PRO TIV PO TO WEG VO \E „ZE MUN SKOG KLA NA” NI JU ^E NI JE PO ^EO

Ka li ni} od lo `io i Bo jo vi }e vo su |e we

Po~etak su|ewa odbeglom Lu ki Bo jo vi }u i jo{ trojici optu`enih za vi{e ubistava i poku{aja ubistva, me|u kojima je i neuspeli poku{aj likvidacije An dri je Dra {ko vi }a 2004. godine, odlo`en je ju~e u Specijalnom sudu u Beogradu za 6. oktobar. Su|ewe je odlo`eno na molbu branioca optu`enog Sret ka Ka li ni }a advokata Slav ka Pe tri }a, koji je naveo da wegov brawenik nije imao dovoqno vremena za pripremu odbrane jer je bio okupiran ponovqenim procesom za ubistvo premijera Zorana \in|i}a. Petri} je napomenuo da je Kalini} poziv za su|ewe primio 3. juna, i da je od tada imao dopu{tewe da ga kao branilac samo jednom poseti u pritvoru Okru`nog zatvora u Beogradu.

Bojovi}ev branilac Bo ri vo je Bo ro vi} predlo`io je sudu da iz spisa predmeta izdvoji Kalini}ev iskaz koji je dao istra`iteqima u Zagrebu, o ~emu }e sud odlu~ivati naknadno. Po pisawu hrvatskih medija, Bojovi}a je s pomenutim ubistvima, ali i drugim krivi~nim delima, povezao pripadnik „zemunskog klana” Kalini} koji 8. juna pro{le godine uhap{en u Hrvatskoj, posle vi{egodi{weg bekstva. Kalini} je Srbiji izru~en 25. avgusta 2010.

Bojovi}u }e se suditi u odsustvu jer je u bekstvu i za wim je raspisana me|unarodna poternica. On se tereti kao organizator ubistva Branka Jeftovi}a Jorge 2004, kao i za poku{aj ubistva Andrije Dra{kovi}a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka iste godine, kada su poginuli wihovi telohraniteqi Dejan @ivan~evi} i Milutin Jovi~i}. Osim Bojovi}a i Kalini}a, optu`nicom su obuhva}eni nekada{wi ~lanovi „zemunskog klana” Vla di mir Mi li sa vqe vi}, zvani Bu da la, kao i Mi lo{ Si mo vi}, koji je kao uhap{en dva dana posle Kalini}a, posle sedam i po godina skrivawa od srpskih pravosudnih organa. Bojovi}u se trag gubi pro{log leta posle hap{ewa Kalini}a u Zagrebu i Simovi}a na srpsko-hrvatskoj granici. Za wim je u septembru raspisana me|unarodna poternica, dok je Milisavqevi} na me|unarodnoj poternici od marta 2003. godine posle ubistva premijera Zorana \in|i}a. Milisavqevi} je u odsustvu osu|en na 35 godina zatvora zbog u~e{}a u u\in|i}evom bistvu, dok je za krivi~na dela koja je izvr{io kao pripadnik „zemuskog klana” dobio 40 godina zatvora.

Kalini}u i Simovi}u za septembar je odlo`eno ponovqeno su|ewe za ubistvo premijera \in|i}a. Ponavqawe su|ewa je dozvoqeno jer

su obojica osu|ena na po 30 godina zatvora, kao i na 40 godina zatvora u procesu protiv „zemunskog klana”, koji }e iz istih razloga za wih biti ponovqen po~etkom septembra. Kalini} je uhva}en u Zagrebu 8. juna, kada ga je iz vatrenog oru`ja ranio Simovi}, koji je naredne no}i uhap{en na srpskoj strani granice s Hrvatskom.

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal u optu`nici navodi da je Bojovi} stao na ~elo „zemunskog klana” posle ubistva wegovih vo|a Du{ana Spasojevi}a i Mileta Lukovi}a u martu 2003. godine, a svoju mo} u~vrstio je nakon hap{ewa Mi lo ra da Ule me ka Le gi je. Po{to je postao vo|a „zemunaca”, on je organizovao likvidacije, a li~no je u~estvovao u poku{ajima ubistva Andrije Dra{kovi}a i Zorana Nedovi}a [oka 2004. godine kad je s odbeglim „zemuncem” Kalini}em pucao iz automobila u pokretu.

Oko sebe je okupio ~lanove te grupe, koji su se u bekstvo dali posle ubistva premijera \in|i}a jer su sumwi~eni za u~e{}e u tom atentatu – bra}u Alek san dra i Milo{a Simovi}a, Vladimira Milisavqevi}a, Mi la na Ju ri {i }a, Sretka Kalini}a, kao i kasnije ubijene Iliju Novovi}a i Cvetka Simi}a, navodi se u optu`nici.

(Ta njug)

VE ]I NA HA [KIH SU \E WA BI ]E ZA VR [E NA DO 2012. GO DI NE

Mla di} i Karayi} pro du `a va ju Tri bu nal – Svi sudski procesi koji se trenutнo vode u Ha{kom tribunalu bi}e okon~ani, kako se o~ekuje, do 2012. godine, osim u slu~aju Ra do va na Ka ra xi }a, ~ije }e su|ewe trajati do 2014. godine – izjavila je portparolka Tribunala Ner ma Je la ~i}.

Ona je dodala da procene, koje je u ponedeqak predsednik Tribunala sudija Pa trik Ro bin son predstavio Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, ne ukqu~uju su|ewe Rat ku Mla di }u, koji je uhap{en nakon {to su te procene ura|ene. O~ekuje se da }e polovina `albenih postupaka trajati nakon 2014. godine, kada isti~e mandat Ha{kog tribunala, a eventualna `alba u slu~aju Karaxi}a mo`da i do 2018, izjavila je ju~e

Nerma Jela~i} na redovnoj konferenciji za novinare.

Po rezoluciji Me|unarodnog rezidualnog mehanizma za Krivi~ni tribunal, sva su|ewa moraju biti zavr{ena do po~etka rada rezidualnog mehanizma, 1. jula 2013. godine, koji }e tada preuzeti sve preostale funkcije Tribunala. Sve `albe koje budu podnete posle tog datuma, bi}e prosle|ene rezidualnom mehanizmu.

Robinson je rekao da je razlog produ`ewa roka za zavr{etak `albenih procesa u odnosu na prvobitne procene nedostatak osobqa u Tribunalu. Prilikom obra}awa Savetu bezbednosti, predsednik Tribunala je pozvao zemqe ~lanice da podr`e mere u ciqu re{avawa tog pitawa i da pomognu da Tribunal zavr{i svoj

rad blagovremeno i na najefikasniji na~in. Robinson je zatra`io pomo} SB-a i u osnivawu fonda za kompenzaciju `rtvama, koji bi funkcionisao na osnovu dobrovoqnih doprinosa. Takav fond je, po wegovom mi{qewu, od kqu~ne va`nosti za upotpuwavawe rada Tribunala i za postizawe dugotrajnog mira. Izvr{avawe kazni je tako|e pitawe koje je Robinson izneo SB-u i koje zahteva wegovu punu podr{ku. Tokom narednih nekoliko godina mogu}e je dono{ewe jo{ oko 40 presuda, {to bi moglo prevazi}i kapacitete Tribunala. Robinson je pozvao zemqe ~lanice da sklope sporazume s Tribunalom da bi kazne bile sprovedene i misija Tribunala time uspe{no zavr{ena.

(Ta njug)

Po dig nu ta op tu `ni ca pro tiv Mer ~e pa @upanijsko dr`avno tu`ila{tvo u Zagrebu podiglo je optu`nicu protiv biv{eg ratnog pomo}nika ministra unutra{wih poslova Hrvatske To mi sla va Mer ~e pa zbog ratnih zlo~ina protiv civila koje je 1991. po~inila jedinica MUP-a pod wegovom komandom – ubistvo 43 i nestanak tri srpska civila sa zagreba~kog, kutinskoga i pakra~kog podru~ja. U @upanijskom sudu u Zagrebu ju~e su potvrdili da je prekju~e primqena optu`nica i da }e vanraspravno ve}e danas odlu~ivati o produ`ewu pritvora Mer~epu, u kojem je od 10. decembra 2010. godine, a koji Dr`avno tu`ila{tvo tra`i zbog naro~ito te{kih okolnosti izvr{ewa dela.

Optu`nica, koja je podignuta nakon {estomese~ne istrage, Mer~epa tereti da je od 8. oktobra do sredine

decembra 1991. kao komandant rezervne jedinice MUP-a, sme{tene u Pakra~koj Poqani i delom u Zagrebu, u paviqonu 22 na Zagreba~kom velesajmu, kao i u svojstvu savetnika u MUP-u, li~no nare|ivao nezakonita li{avawa slobode, mu~ewa i ubistva srpskih civila. Tereti se i da je znao za to da wegovi pot~iweni nezakonito hapse, pqa~kaju, zlostavqaju, mu~e i ubijaju civile, ali nije ni{ta u~inio da to spre~i i suzbije. Po optu`nici, pripadnici wegove jedinice, u javnosti poznati kao „mer~epovci”, na podru~ju Zagreba, Kutine i Pakraca u zapadnoj Slavoniji nezakonito su uhapsili 52 osobe, od kojih su 43 ubili, tri se vode kao nestale, a {est ih je pre`ivelo mu~ewa i zlostavqawa u Zagrebu, Marinom Selu i Pakra~koj Poqani.

(Ta njug)

Devojke i mladi}i koji nameravaju da se upi{u na studije treba blagovremeno da pripreme potrebna dokumenta i druge papire (pa i fotografije i biografije, gde to tra`e) koji su im neophodni prilikom prijavqivawa na `eqeni fakultet ili visoku strukovnu {kolu, tako|e i roditeqi treba da „zatvore finansijsku konstrukciju” da bi mogli ispratiti prve, ali ne i male, tro{kove detetovog daqeg {kolovawa, koje, znamo, nije ni obavezno ni besplatno. ^ak i kada im uspe da upi{u studije na teret buxeta (na dr`avnim fakultetima i visokim strukovnim {kolama) pa ne pla}aju {kolarinu, ima podosta drugih tro{kova. A pla}awe po~iwe i pre upisa, ve} prilikom prijavqivawa, jer kandidati uz dokumenta i prijavni list prila`u i dokaz (uplatnicu) da su platili naknadu za polagawe prijemnog ispita.

Na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu cene {kolarina su, dakle, iste kao 2010/11. (ima fakulteta koji {kolarinu nisu pove}avali ni posledwih nekoliko godina), ali je pet fakulteta za upis generacije 2011/12. pove}alo cenu svih ili neke od naknada. Na

Kon kurs ne bro {u re oko 15. ju na Kako „Dnevnik” saznaje, bro{ure s konkursom Ministarstva prosvete za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija u 2011/12, koje, tradicionalno, izdaje „Prosvetni pregled”, iza}i }e iz {tampe oko 15. juna. Prvi upisni rok po~iwe 22. juna.

Od ove naknade fakulteti, kako navode u svojim konkursima, namiruju tro{kove rada ispitnih komisija, a na umetni~kim fakultetima tu su i tro{kovi za pregled radova (recimo likovnih, koji se i predaju i pre konkurisawa) ili vi{ednevni rad s kandidatima {to prethodi prijemnom (recimo, onih koji `ele na glumu). Dok su cene {kolarina za samofinansiraju}e studente u 2011/12, na zahtev ministra prosvete, ostale iste kao lane, neki fakulteti pove}ali su iznose naknade za polagawe prijemnog, pa i cene upisa primqenih studenata.

ovom univerzitetu prose~no po kandidatu samo tro{kovi polagawa prijemnog i upisa ({to pla}aju oni koji budu primqeni, naravno) iznose ne{to vi{e od 12.000 dinara, odnosno kre}u se od najmawe 10.000 dinara pa do 14.500.

Cene ovih naknada u odnosu na lane nisu mewali: Poqoprivredni fakultet (6.600 dinara ispit i 5.750 dinara upis), Tehnolo{ki (5.500+6.500), Fakultet tehni~kih nauka (6.000, odnosno 7.000 dinara prijemni na arhitekturi + 6.000 upis + 500 dinara za rad Studentskog parlamenta, {to je lane bilo 300 dinara), Prirodno-matemati~ki (5.500+6.050), Fakultet

sporta i fizi~kog vaspitawa (6.000+5.000), Gra|evinski (5.200+6.000), Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin” (6.000+6.000), Pedago{ki (1.000 dinara, prethodna provera sposobnosti + prijemni 4.500 + upis 4.500) i U~iteqski fakultet na ma|arskom nastavnom jeziku (1.000+4.500+5.000). Cene su pove}ali: Filozofski za po 1.000 dinara i naknadu za prijemni i za upis (sad je 7.000 dinara + 7.000 dinara); Pravni je pove}ao naknadu za prijemni za 1.000 dinara, pa je sad 7.600, dok je upis 6.900 dinara, {to na ovom fakultetu pla}aju samo buxetski bruco{i, dok samofinansiraju}i pla}aju samo {kolarinu; Medicinski je podigao iznos za prijemni za 600, a „upisnine” za 500 dinara (6.600 + 5.500 + 500 dinara za rad Saveza studenata/Studentske unije MF-a); Ekonomski je oko deset posto pove}ao naknade za prijemni i upis (sad je to 7.300+6.200) i Akademija umetnosti, gde je naknada za prijemni ispit s lawskih 4.500 dinara oti{la na 5.500 dinara (a kandidati na dramskom i likovnom odseku koji pro|u prvu, eliminatornu proveru talenta, za prvu i drugu fazu prijemnog plate 11.000 dinara).

V. ^e ki}

OD BOR NI CI O DA NU GRA DA ZRE WA NI NA

Ni je pri o ri tet, ali je va `no za iden ti tet Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Alek san dar Mar ton najavio je da }e idu}e sedmice sazvati sastanak {efova odborni~kih grupa u lokalnom parlamentu na kojem }e se razgovarati o izboru datuma kada }e se obele`avati Dan grada Zrewanina.

Marton je kazao da je sada re~ na odbornicima koji }e poku{ati da postignu konsenzus o ovom zna~ajnom datumu.

– Oni }e pri dono{ewu kona~ne odluke u obzir uzeti mi{qewe gra|ana, koji su imali priliku da iznesu svoj stav glasaju}i putem ankete na sajtu Gradske uprave Zrewanina, kao i stru~ne javnosti. Ovo pitawe, naravno, nije prioritetno i ispred rada na podizawu kvaliteta `ivota sugra|ana, ali je va`no za identitet Zrewanina da, dve i po godine od

usvajawa Statuta kojim se predvi|aju praznici grada, on dobije datum kojim bi se obele`avao wegov dan – rekao je predsednik zrewaninske Skup{tine.

U gradskom Statutu, usvojenom 11. jula 2008. godine, navodi se da Zrewanin ima praznike ~iji se datumi utvr|uju posebnom odlukom Skup{tine grada. Zrewanin tradicionalno obele`ava datume oslobo|ewa u oba svetska rata, ali do danas, dve i po godine od usvajawa Statuta, nije odre|en datum koji bi se obele`avao kao Dan grada.

Zato je Marton 23. februara ove godine pozvao sve zainteresovane gra|ane, relevantne gradske ustanove, odborni~ke grupe zastupqene u Skup{tini grada, predstavnike nevladinog sektora i gradske istori~are i hroni~are da se izjasne o mogu}im datumima za Dan

grada, i istakao da se on mora odrediti naj{irim konsenzusom da bi bio prihvatqiv za sve wegove stanovnike, rastere}en od bilo kakvih politi~kih konotacija, kao jedinog na~ina da bude po{te|en od uticaja politi~kih promena.

Predlozi su se mogli dostavqati do 25. marta ove godine, a slede}e nedeqe predstavnici odborni~kih grupa raspravqa}e o 6. junu, kad je, davno, tada{wi Veliki Be~kerek dobio status trgovi{ta, 10. julu, kad se u 14. veku prvi put zvani~no spomiwe Veliki Be~kerek, 28. avgustu, Velikoj Gospojini, gradskoj slavi, ali i 17. novembru – Danu oslobo|ewa grada u Prvom svetskom ratu, 2. oktobru – Danu oslobo|ewa grada u Drugom svetskom ratu, i 29. decembru, kada je 2007. Zrewanin dobio status grada. @. Ba la ban

VESTI Osno va na Bo {wa~ ka aka de mi ja

[ta sve mo `e{ u Sr bi ji kad si gej

Bo{wa~ka akademija nauka i umetnosti osnovana je ju~e u Novom Pazaru na Internacionalnom univerzitetu, a za predsednika je izabran filozof Fe rid Mu hi} iz Skopqa. Akademija ima 21 ~lana, me|u kojima su filozof Mu ha med Fi li po vi}, tehnolog Ejup Ga ni}, kwi`evnik Ne xad Ibri {i mo vi}, lingvista Xe vad Ja hi}, reis-ul-ulema Mu sta fa Ce ri}, muftija Mu a mer Zu kor li} i istori~ar [er bo Ras to der.

– Ovim se ostvaruje na{a te`wa da bo{wa~ka nacija dobije va`an stub o~uvawa identiteta – poru~io je muftija Zukorli}, koji je bio na ~elu Incijativnog odbora.

Predsednik Bo {wa~ ke akade mi je nauka i umetnosti Ferid Muhi} rekao je da }e novoosnovana akademija sara|ivati sa svima koji to budu `eleli. Reis-ul-ulema Mustafa Ceri}, koji je izabran za predsednika Senata Akademije, rekao je da }e ona uskoro biti inaugurisana i u Sarajevu, a potom promovisana i u Skopqu, Zagrebu, ^ikagu, Sidneju i Oslu.

Gej-lezbejski info-centar (GLIC) predstavio je prvi broj vodi~a kroz gej-Srbiju „Optimizam”, koji se besplatno distribuira po kafi}ima i klubovima za LGBT-populaciju u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u, Leskovcu, Zrewaninu i Subotici. Prvi broj je specijalno izdawe naslovqen „[ta sve mo`e{ u Srbiji kad si gej” i vodi~ je kroz zakonske i pravne regulative, koji obja{wava koja sve prava LGBT-populacija ima, a koja tek treba da osvoji. U saop{tewu GLIC navodi da je, zbog lo{e finansijske situacije, izlazak drugog broja pod znakom pitawa, ali da se nadaju da }e taj problem biti re{en.

Gro zda ni} pod neo ostav ku Direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine @iv ko Gro zda ni} podeno je ju~e ostavku iz li~nih razloga, da bi se posvetio sopstvenoj umetni~koj karijeri, saop{tila je Slu`ba za odnose s javno{}u Muzeja. Grozdani} je vodio ovu pokrajinsku ustanovu kulture pet godina.

Z. D.

14

dRU[TvO

petak10.jun2011.

Sin di kat srp ske po li ci je od da nas u {traj ku Pred sed nik Sin di ka ta srp ske po li ci je u Po li cij skoj upra vi No vi Sad Ne nad Qu bi {i} iz ja vio je da }e ~la no vi tog sin di ka ta da nas stu pi ti u ge ne ral ni {trajk, to kom ko jeg }e se spro vo di ti mi ni mum pro ce sa ra da.

Qu bi {i} je re kao da to zna ~i da }e pri pad ni ci po li ci je re a- go va ti sa mo u slu ~a je vi ma ko ji se kri vi~ no go ne po slu `be noj du `no sti i da }e iz la zi ti na uvi |a je sa mo pri li kom te `ih sa o bra }aj nih ne sre }a.

– Ve }i na sin di kal nih zah te va po li cij skih slu `be ni ka do sa da je uvek na i la zi la na odo bra va we ru ko vo di la ca u MUP-u Sr bi je, ali smo vi {e pu ta iz ma ni pu li sa ni pa smo re {i li da da nas stu pi mo u ge ne ral ni {trajk – ka zao je Qu bi {i}.

Uz pod se }a we na to da u {trajk stu pa ju svi po li cij ski sin di ka ti, re kao je da oni tra `e iz me nu Za ko na o po li ci ji, strikt nu pri me nu Po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra, po {to va we Za ko na o pla ta ma dr `av nih slu `be ni ka, is pla tu dnev ni ca za an ga `o va we van me sta ra da, put nih tro {ko va i re gre sa za 2011. go di nu, kao i no ve uni for me i opre mu za rad.

– Po seb ni ko lek tiv ni ugo vor pot pi san je u mar tu ove go di ne i on je je din stven u Evro pi jer uop {te ni je po ~eo da se pri me wu je – re kao je Qu bi {i}.

On je do dao da se na po li cij ske slu `be ni ke ne pri me wu je ni ured ba o is pla ti dnev ni ca i put nih tro {ko va za an ga `o va we van me sta ra da, kao i da {trajk po li cij skih sin di ka ta ne }e bi ti ob u- sta vqen sve dok ne bu de pot pi san pro to kol s jav no na ve de nim da tu mi ma za is pu we we zah te va.

dnevnik

LA BO RA TO RI JA IN STI TU TA ZA KVB VOJ VO DI NE DO BI LA SER TI FI KAT

Ana li za kr vi lek za sr ce La b o r a to r i j a za bi o he mi j u In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci, u ko joj se ra de naj slo `e ni ja bi o he mij ska, he ma to lo {ka i imu no he mij ska is pi ti va wa kr vi, za do vo qa va naj vi {e stan dar de ra da, po tvr di lo je Akre di ta c i o n o te l o Sr b i j e, ko je je di no na dr `av nom ni vou ima ovla {}e we da iz da ser ti -

fi kat o akre di ta ci ji i kon tro li {e wen rad. To zna ~i da je In sti tut do bio jo{ je dan (~e tvr ti) naj vi {i ISO-ser ti fi kat o akre di ta ci ji.

– Ti me je po tvr |e no da la bo ra to ri ja za bi o he mi ju In sti tu t a za d o v o q a v a sve zah t e v e stan dar da SRPS ISO / IEC 17025:2006 i da je kom pe tent na za oba vqa we is pi ti va wa. Ovo

Ra de 356 da na u go di ni La bo ra to ri ja ra di 24 ~a sa 365 da na u go di ni, sva ki pa ci jent ko ji to kom da na ili no }i do |e na ur gent nu in ter ven ci ju, bi lo ope ra tiv nu ili in ter vent nu kar di o lo {ku, mo `e ve} na kon 15 mi nu ta bi ti zbri nut jer mu se ura de sve ana li ze kr vi. Ina ~e, je di no u ovoj la bo ra to ri ji se u {i ro kom re gi o nu ra de po je di na is pi ti va wa kr vi. No va i naj mo der ni ja opre ma omo gu }a va br zo i iz nad sve ga pre ci zno do bi ja we re zul ta ta ana li ze kr vi.

je plod na {eg ve li kog tru da i ra da, ali i do kaz po ve re wa u kom pe tent nost ra da bi o he mij ske la b o r a t o r i j e usta n o v e – is ta kla je na ~el ni ca Ode qe wa za bi o he mi ju Ja sna Ra di {i}Bo si}.

Is pi ta na je i pro ve re na ta~ nost ra da opre me i po tvr |e na si gur nost i pre ci znost me re wa ko ja se od vi ja ju u la bo ra to ri ji ovog iz u zet no va `nog ode qe wa ko je op slu `u je obe kli ni ke in sti tu ta – Kli ni ku za kar di o va sku lar nu hi rur gi ju i Kli ni ku za kar di o lo gi ju.

Naj sa vre me ni ji bi o he mij ski, he ma to lo {ki i imu no he mij ski vi {e ka nal ni ana li za to ri omo gu }a va ju da se u usta no vi oba vqa di f e r en c i j al n a di j ag n o sti ka ko jom se br zo eli mi ni {u sum we i pret po stav ke da bi di jag no za bi la utvr |e na br zo i ta~ no.

Ina ~e, u la bo ra to ri ji se go di {we ura di vi {e od 600.000 bi o he mij skih ana li za, a iz ve sno je da }e ove go di ne, u od no su na tem po do sa da {weg ra da, taj broj do sti }i i 700.000 uzo ra ka.

Osim broj nih ru tin skih is pi ti va wa kr vi, ko ja se ta mo oba vqa j u po mo } u naj s a vre me n i j e opre me i apa ra ta, stru~ no ob u- ~e no oso bqe mo `e kar di o va sku lar nim bo le sni ci ma usta no vi ti naj va `ni je slo `e ne bi o he mij ske pa ra me tre u ro ku od sa mo 15 mi nu ta.

– Za ur gent no zbri wa va we kar di o va sku lar nih bo le sni ka s br z o na p re du j u } im sr ~ a n im pro ble mi ma, ka da po ne kad bu kval no se kun de od lu ~u ju o spa sa va wu `i vo ta, to je iz u zet no va `no – za kqu ~i la je di rek tor ka usta no ve dr Na da ^e mer li}A|i}.

Q. Na to {e vi}

Naj vi {e stra nih tu ri sta u Be o gra du U pr va ~e ti ri me se ca 2011. go di ne u Be o gra du je no }i lo 215.198 stra nih tu ri sta, {to je ~ak 54,3 pro cen ta ukup nog bro ja no }e wa stra nih go sti ju u Sr bi ji, sa op {tio je In sti tut za is tra `i va we tr `i {ta (IZIT).

Po oce ni stru~ wa ka In sti tu ta, taj po da tak po ka zu je da srp ski tu ri zam ni je ba{ pri vla ~an za stra ne go ste jer tre ba ima ti u vi du ~i we ni cu da naj ve }i broj stra nih go sti ju u pre sto ni cu do la zi iz po slov nih raz lo ga.

Ka ko su is ta kli u IZIT-u, na me }e se po tre ba za broj ni jim pri vla ~e wem stra nih tu ri sta i o`i vqa va wem ino-tra `we za srp skim tu ri sti~ kim de sti na ci ja ma, za {ta je neo p hod no vi {e ula ga wa u sa o bra }aj nu in fra struk tu ru i tu ri sti~ ku su pra struk tu ru kao i u iz grad wu sti mu la tiv nog i ja snog prav nog am bi jen ta ko ji bi re gu li sao prin ci pe i pra vi la odr `i vog raz vo ja.

I po sto je }i stra ni go sti vi {e su uslov no re ~e no stra ni jer do la ze do mi nant no iz ne ka da {wih ju go slo ven skih re pu bli ka. Ta ko su naj vi {e no }e wa u pe ri o du ja nu ar–april ove go di ne, ostva ri li tu ri sti iz Bo sne i Her ce go vi ne – 43.488, Cr ne Go re – 36.874, Slo ve ni je – 33.323 i Hr vat ske – 28.448. Te ~e ti ri ze mqe su u ukup nom bro ju no }e wa stra nih tu ri sta u na zna ~e nom pe ri o du po sma tra wa u~e stvo va le s ~ak 36 od sto.

U pr va ~e ti ri me se ca 2011. go di ne u Sr bi ji je ostva re no go to vo 1,8 mi lion no }e wa tu ri sta, {to je 15,1 po sto vi {e ne go u istom vre me nu pro {le go di ne. Re a li zo va no je bli zu 1,4 mi lion no }e wa do ma }ih i oko 400.000 stra nih tu ri sta, ta ko da je u pr vom slu ~a ju tu ri sti~ ki pro met po ve }an 15,6po sto, a u dru gom 13,7.

@I TE QI BA^ KOG SO KO CA NI SU ZA BO RA VI LI VE LE PO SED NI KA JA NO [A FER NBA HA

Ple me ni tost upam }e na za sva vre me na Do g a | aj s po ~ et k a Dru g og svet skog ra ta, ka da je pre 70 go di na ne ka da {wi ve le po sed nik Ja no{ Fer nbah spre ~io da ma |ar ska oku pa tor ska voj ska po gu bi me {ta ne Ba~ kog So ko ca ni je za bo ra vqen me |u po tom ci ma do bro vo qa ca ko ji su se na se ver Ba~ ke na se li li za za slu ge u Pr vom svet skom ra tu, ne go }e osta ti upam }en za sva vre me n a. Na s e q e Ba~ k i So ko lac s oko 600 `i te qa, de vet ki lo me ta ra je uda qe no od se di {ta op {ti ne, Ba~ ke To po le, i u we mu pre te `no `i ve Sr bi, a u ma wem bro ju Ma |a ri i pri pad ni ci dru gih na ci ja.

Na iz u zet no ured nom ze le ni lu pla ca me {ta ni Ba~ kog So k o c a po di g li su spo menobe le` je s plo ~om na ko joj je ukle s a n o: „Na ovom me s tu, apri la 1941. go di ne, ve le po sed nik Ja no{ Fer nbah spre ~io je po gu bqe we sta nov ni ka Ba~ kog So ko ca od stra ne oku pa tor ske fa {i sti~ ke voj ske.

U znak za hval no sti i po {to va wa, 70 go di na ka sni je, po di `e mo ovu spo men-plo ~u, na {oj de ci, ge ne ra ci ja ma ko je do la ze. Me {ta ni Ba~ kog So ko ca 2011. go di ne”.

Pro stor oko po sta men ta od ka me na, na ko jem je ot kri ve na spo men-plo ~a, ukra {en je `u to-sma rag dnim plo ~i ca ma, za -

Jo van ka ^e le bi} i Mi lan Egi}

o s tav {ti n om s ne g da {weg dvor ca ve le po sed ni~ ke fa mi li je Fer nbah, od u ze tog na kon Dru gog svet skog ra ta, a sru {e nog i raz vu ~e nog pre de ce ni ju i po. Na do mak spo men-obe le` ja, ko je se na la zi u hla du ~e ti na ra, je ob no vqe no zda we Do ma kul tu re i u ka me nu pre de ce ni ju i po zi da na pra vo slav na cr kva po sve }e na pre no su mo {ti ju sve tog oca Ni ko la ja, is pred ko je je bi sta u bron zi kra qu Pe tru Pr vom Ka ra |or |e vi }u, rad aka dem s kog va j a r a Sa ve Ha lu gi na.

Me {ta nin Mi lan Egi} (60), je dan od ini ci ja to ra i ~lan od bo ra za po di za we obe le` ja u znak se }a wa na ple me ni ti po stu pak ve le po sed ni ka Ja no {a Fer nba ha, ~o ve ka ko ji je za {ti tio me {ta ne Ba~ kog So ko ca od fa {i sti~ ke voj ske, pri ~a da se do ga |aj od i grao iz me |u 12. i 13. apri la 1941. go di ne.

– Fa {i sti~ ka voj ska je te no }e upa la u se lo, is te ra la sve sta nov ni ke na cr kve ni plac, odvo ji la mu {kar ce sta ri je od 15 go di na i za tvo ri li ih u sta ru {ko lu, a `e ne i de cu osta vi la na pla cu – pri ~a Mi lan Egi}. – Se lo je ta da ima lo 884 `i te qa. Op ko qe no je s ba~ ko to pol skog dru ma ar ti qe ri jom i mi tra qe zi ma, ta ko da su ima li na me ru da me {ta ne u pot pu -

Fo to: M. Mi tro vi}

Mi lan Egi} kraj spo men-obe le` ja ve le po sed ni ku Ja no {u Fer nba hu

no sti li kvi di ra ju, po {to su u pro la zu kroz Sta ru Mo ra vi cu bi li oba ve {te ni da ov de `i ve ~et ni ci, po grd ni qu di, di vqa ci i ne znam ka ko su ih sve na zi va li. Hte li su po na go vo ru ne kih iz Sta re Mo ra vi ce ov de da na pra ve ma sa kr, kao {to je to u~i we no u ne kim dru gim me sti ma. @i te qi Ba~ kog So ko ca su na se qe ni 1921. go di ne, na kon Pr vog svet skog ra ta, ve }i nom iz Li ke. Moj de da Ma noj lo Egi}, ko ga su svi upam ti li po na dim ku Ma ni {a, do se lio se iz se la Jo {a na, a otac Da mjan je imao sve ga se dam me se ci, ni je ni bi lo pe le na, ne go su ta da bi le u mo di ge ge. Se lo je po dig nu to na ne ka da {wem po se du Ja no {a Fer nba ha i we go vog ze ta Jo va na Mat ko vi }a, ko ji ma je ze mqa od u ze ta u agrar noj re for mi 1919.

Egi} na po mi we da, bez ob zi ra na to {to su se ko lo ni sti na se li li na ze mqu ko ja je od u- ze ta Fer nab ho vi ma, Ja no{ ni ka da ni je zbog to ga bio ki van na So ko ~a ne. Fer nba ho vi su iz pod r u~ j a Ba den-Vi ten b er g a

na se qe ni u Apa tin, pa se raz gra na li u ovom de lu Ba~ ke i ima li ima wa u vi {e me sta. Na me stu da na {weg Ba~ kog So ko -

ca ta da se do se li lo 136 po ro di ca do bro vo qa ca.

U tre nut ku od sud nom za `i te qe Ba~ kog So ko ca ve le po sed nik Ja no{ Fer nbah, ko ji je imao ~in hu sar skog pu ko vi ni ka, ko ~i jom je u prat wi si no va do {ao u uni for mi ne ka da {we ma |ar ske mo nar hi je i po ja vio se pred se qa ni ma, smrt no pre pla {e nim od oku pa tor ske voj ske. Na we go vu in ter ven ci ju, `i te qi Ba~ kog So ko ca ni su po gu bqe ni jer je ga ran to vao da ni je re~ o opa kim qu di ma, ne go o mir nim i do brim kom {i ja ma. Na `a lost, wi ho vu de po rat ci ju ni je us peo da spre ~i, pa su od ve de ni u [ar var u Ma |ar sku. Iz [ar va ra se ni je vra ti lo 102 me {ta na, na fron tu je iz gi nu lo i stra da lo jo{ wih tri de se tak, a ne ki su stra da li u rat nom vi ho ru pa se po sle Dru gog svet skog ra ta vra ti lo wih ne {to vi {e od 600.

– Svi smo do bro zna li {ta se od i gra lo u apri lu 1941. go di ne, ali tre ba lo je da pro |e to li ko vre me na da is ka `e mo za hval nost ple me ni tom ~o ve ku ko ji nas je spa sao i mno go nam

Po sle Dru gog svetskog ra ta `i veo kao pod sta nar Me {ta ni Ba~ kog So ko ca sa `a qe wem kon sta tu ju da je sru {en ka {tel Fer ba ho vih ko ji se na la zio ki lo me tar da qe pre ma Sta roj Mo ra vi ci. Pro dat je za 9.000 ne ma~ kih ma ra ka i sru {en, a sa mo je ko va na ogra da bi la u vred no sti dva-tri sta na u No vom Sa du.

- Ku pi li su i raz vu kli oni, ko ji se i sa da bu ne {to smo po di gli skrom no spo men-obe le` je Ja no {u Far ba hu, ko ji je to za slu `io. Od ci ga la od sru {e nog ka {te qa na pra vqe ne su mno ge ku }e i ogra |i va ne sku po ce nom ko va nom ogra dom. Od ka {te qa je osta la sa mo ru pa i te me qi za ra sli u ko pri vu i dru gi ko rov.

Fer nbah je is te ran sa svog po se da po sle Dru gog svet skog ra ta, `i veo je u Ba~ koj To po li kao pod sta nar do 1948, ka da je umro.

We gov sin Ja no{, ko jeg smo svi zva li Pu bi, ta ko |e i unuk Ja no{, `i ve li su kao pod sta na ri. Je di ni po to mak ve le po sed ni ka ko jem smo po di gli obe le` je, unuk Ja no{ je kao le kar oti {ao u Ame ri ku, obe }ao je da }e usko ro do }i na pe de se to go di {wi cu ma tu re gim na zi je u Su bo ti ci, ta ko da ga sr da~ no o~e ku je mo u Ba~ kom So ko cu. Pre ko in ter ne ta smo pre ko jed ne po ro di ce iz Ba~ ke To po le stu pi li s wim u ve zu, zna mo da je us pe {an spe ci ja li sta gi ne ko log, da ima ~e tvo ro de ce, pa i{ ~e ku je mo we gov do la zak i su sret - ka `e Mi lan Egi}.

je va qao. Spre ~a vao je to i na do {li ko mu ni zam pa i da nas u se lu ima onih ko ji ve ru ju u Le wi na i sve gle da ju s ne ke dru ge stra ne. Ve }i na shva ta da je gest ve le po sed ni ka Fer nba ha pri mer da i qu di raz li ~i tih na ci o nal no sti ume ju uza jam no da se {ti te, {to mo `e bi ti pu to kaz i za sve bu du }e ge ne ra ci je – ka `e Egi}.

Ka da se sve de si lo Jo van ka ^e le bi} (85), de vo ja~ ko Zo ro ja, bi la je pet na e sto go di {wi de voj ~u rak. Pri se }a se ka da je ve le po sed nik Ja no{ Fer nbah do {ao i upi tao ma |ar ske voj ni ke {ta }e s na ro dom.

– Ne moj te, mo lim vas, na rod di r a ti, ube | i vao je Ja n o{ Fer nbah ma |ar ske voj ni ke, ko ji su tvr di li da ima ju dru go na re |e we – pri ~a Jo van ka ^e le bi}. – Ve le po sed nik Fer nbah ka te go ri~ no je ga ran to vao da smo do bar na rod, vre dan i po {ten, da mu ni ka da zr no i klip ku ku ru za ni je fa lio, da smo bi li vred ni, po {te ni rad ni ci, i mo lio ih je da nas pu ste.

Me ne i maj ku, kao i sve `e ne i de cu su pu sti li, a oca i bra ta su odvo ji li s osta lim mu {kar ci ma i za tvo ri li u {ko lu. Ma ma nas je za gr li la go vo re }i da se sku pi mo, ako nas po bi ju, da bu de mo u za gr qa ju. Bi lo je to stra {no vre me, ko li ko je ta da na cr kve nom pla cu pro li ve no su za, ~u do Bo `i je. Po {te de li su nas, za hva qu ju }i za la ga wu ve le po sed ni ka Fer nba ha, ali po sle su nas ote ra li u lo gor u [ar var, gde mi je ta ta umro.

Ka da su nas u Sta roj Mo ra vi ci to va r i l i u te r et n e va g o n e, Fer nbah je i ta mo do la zio, mo le }i da nas pu ste. Fer nba ho vi su bi li div na po ro di ca. @ao mi je {to jo{ na {i ro di te qi ni su Ja no {u Fer nba hu po di gli spo me nik. Mo glo se sve u~i ni ti ra ni je, mo `da jo{ bo qe i lep {e, jer je za slu `io.

Ko li ko znam, sa hra wen je u po ro di~ noj grob ni ci u Apa ti nu, po {tu j e mo onu sto p u ze mqe gde po ~i va.

M. Mi tro vi}

LOV

c m y

dneVnik

petak10.jun2011.

15

NAKON FORMALNOG ZAVR[ETKA PRVOG DELA SEZONE LOVA NA SRNDA]E, SUMIRAJU SE REZULTATI

Se zo na bla go za ka za la, u Voj vo di ni naj ja ~i tro fe ji Iako se zo na lo va na srn da }e i da qe tra je, wen pr vi deo je for mal no za vr {en, a u tro fej nom smi slu mo gu da se svo de re zul ta ti, ba rem do od stre la u se zo ni pa re wa.

Naj ja ~i tro fej od streqn od po ~et ka se zo ne lo va u Voj vo di ni i ce loj Sr bi ji, od stre qen je po lo vi nom ma ja kraj Srp ske Cr we u Ba na tu. Bru to te `i na tro fe ja bi la je 726 gra ma, a ko mi si ja ga je oce ni la sa 163,80 CIC po e na. Po re ~i ma uprav ni ka lo vi {ta u LU „No va Cr wa” Iva na Pa la me te, re~ je o gr lu ko je je bi lo sta ro oko {est go di na, sa vr lo in te re sant nim, ne ti pi~ nim ro go vqem.

Ovaj sjaj ni tro fej ni pri me rak od stre lio je Zdrav ko La zi} iz In |i je u lo vi {tu „Ko {ta nac”. Dru gi po ja ~i ni ove lov ne se zo ne je pri me rak ko ji je od stre qen 2. ma ja kraj Su bo ti ce. Tu ri sta iz Ne ma~ ke Jo han Laj, ko ji je do pu to vao u Sr bi ju pre ko agen ci je „Tre stel le doo„iz So bo ra spe ci jal no zbog ovog srn da }a, od stre lio je ka pi tal no gr lo oce we no sa 159,75 po e -

1

3

2

163,80

159,75

na. Srn da} je pao u ra nim ju tar wim sa ti ma u re vi ru „Ma la Bo sna” ko jim ga zdu je LU „Su bo ti~ ka pe {~a ra”. Kraj Sta re Mo ra vi ce, u lo vi {tu LU „Pa no ni ja iz Ba~ ke

158,33

To po le, od no sno Sek ci je u Sta roj Mo ra vi ci, a tro fej je oce wen sa 158,33 po e na. Stre lac je bio Ki{ Pal Hu bert iz Hr vat ske, a gr lo je od stre qe no na te re nu „Lu pan”.

Bru to ma sa tro fe ja je iz no si la 682 gra ma, a to je tre }i po ja ~i ni tro fej ove se zo ne od stre qen u Voj vo di ni, a isti ta kav po re dak je, pre ma in for ma ci ja ma ko ji ma

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE

Foto: J. Pap

ras po la `e mo, i na te ri to ri ji ce le Sr bi je.

Na `a lost, vre me ni je po slu `i lo. Zbog ma weg bro ja sun ~a nih da na i ki {o vi tog pro le }a, na kon

od stre la br zo je po sta lo ja sno da su tro fe ji lak {i, a po zna to je da te `i na tro fe ja no si od lu ~u ju }i broj po e na. Vi ta min D, ko ji se u or ga ni zmu na la zi u ob li ku pro vi ta mi na, ak ti vi ra sun ~e va sve tlost pod ~i jim uti ca jem pro vi ta min pre la zi u vi ta min D, te uti ~e na iz grad wu i te `i nu ko sti ju. Uz to, pod sti ~e i rad hor mo nal nog si ste ma, ko ji je, na rav no, iz u zet no va `an za for mi ra we ro go vqa srn da }a. Ka da sun ~a nih da na i sve tlo sti ni je bi lo do voq no, lo gi~ na po sle di ca su lak {i tro fe ji i ne {to sla bi ji raz voj ro go vqa ne go {to je to slu ~aj ka da pro le }e ima vi {e sun ca. Za ute hu, le pih tro fe ja je ipak, bi lo.

Pod se }a wa ra di, law ska go di na je u tro fej nom smi slu bi la be ri }et ni ja od ove, bi la je vr lo do bra go di na za srn da }e. Kraj La po va u [u ma di ji 14. ma ja 2010. od stre qen je ka pi ta lac oce wen sa 179,44 po e- na. Dru gi po ja ~i ni je bio tro fej od 173, 97 od stre qen kraj ^o ke, a tre }i kraj Ba~ ke To po le, ko ji je sa ku pio 158,93 po e na.

D. Kne`i}

I PORED BLOKADE PUTEVA

Iz mi ri ti ~la na ri nu, Ru men ~a ni pro sla vi li Spa sov dan re {i ti osi gu ra we Na ju ~e ra {woj sed ni ci Uprav nog od bo ra Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne, lo va~ ka udru `e wa ko ja do sa da ni su upla ti la ~lan ski do pri nos LSV - u, za mo qe na su i ape lo va no je na wi ho vo ~lan stvo da {to je pre mo gu }e iz mi re obe ve ze.

pi ta wa ka ko na pla ti ti ~la na ri nu u udru `e wi ma, a ka ko i ko me pla ti ti za lov ne kar te ta mo gde ovaj po sao ni je do kra ja za vr {en. Pod se }a wa ra di, nad le `ni u Mi ni star stvu po qo pri vre de svo je vre me no ni su pri hva ti li pred log

ka sno, ali ne kri vi com lo va ca i Sa ve za.

Pla ni ra no je ras pi si va we jav nog ogla sa ka ko bi osi gu ra va ju }e ku }e mo gle da po nu de svo je uslu ge od po sle di ca ne sre} nog slu ~a ja. ^la no vi UO su in for mi sa ni da je u za vr {noj fa zi iz ra da ~lan ske kar te Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne,

Milkov sekretar ^la no vi UO su iza bra li no vog se kre ta ra LS Voj vo di ne. To }e u na red ne ~e ti ri go di ne bi ti De jan Mil kov iz Fu to ga, ko ji je do bio je dan glas vi {e (7:6) od pro tiv kan di da ta Slo bo da na Gr di ni }a.

Foto: S. [u{wevi}

Kon sta to va no je da su ne ka udru `e wa upla ti la sa mo deo nov ca, a ne ka do sa da ni su iz mi ri la ni {ta od ono ga {to su u oba ve zi.

Naj du `a de ba ta vo di la se u ve zi sa ~la na ri nom i lov nom kar tom.

Po re ~i ma pred sed ni ka LSV Mi la na Pa `i na, lov na kar ta i ~la na ri na su dve ne za vi sne stva ri i ne mo gu se ve zi va ti jed na za dru gu.

Ras pra va je po kre nu ta de lom zbog

LSV, ka da im je po nu |e no da pri vred no dru {tvo po kra jin skog lo va~ kog sa ve za „Voj vo |an ski lo vac” di stri bu i ra lov ne kar te bez di na ra na dok na de. Du go se ~e ka lo u LSS - u i da iz Mi ni star stva fi nan si ja stig ne mi {qe we o to me da li udru `e wa tre ba ju da pla }a ju PDV na lov ne kar te, (na svu sre }u ni je po treb no), ta ko da je sve od stra ta i{lo spo ro i ne e fi -

ko ja }e ima ti nov, mo de ran iz gled, sli ~an ban kov nim kar ti ca ma. Do bi }e je sva ki lo vac ko ji je upla tio ~la na ri nu.

Do ma }i ni sed ni ce UO bi lo je Lo va~ ko dru {tvo „No vi Sad” u sa li na no vo sad skoj fa za ne ri ji, a woj je pri su stvo vao i pred sed nik LSS dr Zo ran Po po vi}. To je bi la pr va sed ni ca iz dru gog po ku {a ja no vog sa zi va UO LSV, s ob zi rom da je pro {log pet ka za se da we od lo `e no zbog broj nih blo ka da pu te va.

D. Kn.

ODSTREL SRNDA]A

„Voj vo |an ski lo vac” – 39 me da qa U or ga ni za ci ji ovo go di {weg lo va na srn da }e Pri vred nog dru {tva Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne „Voj vo |an ski lo vac DOO”, po stig nu ti su od li~ ni re zul ta ti: od stre qe no je ne {to pre ko 130 gr la, od to ga je 39 nagra|eno me da qom. Re do sled je sle de }i: osam zlat nih me da qa, 17 sre br nih i 14 bron za nih od li~ ja. Ne na mer nom gre {kom, na lo va~ koj stra ni od pro {log pet ka, ob ja vqen je po da tak da je ume sto 39, od stre qe no 29 gr la za me da qu.

Naj ja ~e gr lo od stre qe no pre ko „Voj vo |an skog lov ca” pa lo je 20. apri la, oce we no je sa 158,33 CIC po e na. To se de si lo u LU „Pa no ni ja” iz Ba~ ke To po le, LD „Fa zan” Sta ra Mo ra vi ca. .

Lo vi {ta u ko ji ma je dva de se tak tu ri sta za do voq no lo vi lo bi la su: „Va ro {ki rit” Ki kin da, „Ge li ja” Ba nat sko Ve li ko Se lo, „Vi so ka gre da” Mo krin, „Be gej” Zre wa nin,

Foto: J. Pap

„Vu~ jak” Se ~aw, „Ja ru ge” No vi Be ~ej, „Pa no ni ja” Ba~ ka To po la, „Pa la na~ ki rit” Ba~ ka Pa lan ka i „Ve li ki si get” No vi Kne `e vac.

D. Kne`i}

Lov ci Lo va~ kog dru {tva “Ru men ka” iz isto i me nog me sta pro sla vi li su pro {log ~e tvrt ka svo ju lo va~ ku sla vu – Spa sov dan. Vi {e od 50 lo va ca i oko 100 go sti ju iz su sed nih lo va~ kih or ga ni za ci ja, spon zo ri i pri ja te qi LD “Ru men ka” u`i va li su u do broj at mos fe ri, za ~i we noj ~u ve nim sr ne }im gu la {om i pe smom ru me na~ kih tam bu ra {a “De ra na”. Blo ka de na pu te vi ma i lo {e vre me ni su spre ~i le go ste da do |u na vre me, a na kon {to su pri sti gli, osve }en je slav ski ko la~. Po tom se pri sut ni ma obra tio pred sed nik LD “Ru men ka”, @i vo jin Som bo rac.

- Dra go mi je {to vas se to li ko oda zva lo na {em po zi vu, to je do kaz na {e sve bo qe sa rad we i pri ja teq stva. ^ast nam je {to mo `e mo da vas ugo sti mo u na {oj lo va~ koj ku }i i na dam se da }e mo se ova ko, u zdra vqu i ve se qu, oku pqa ti i na red nih go di na.

Na go di {woj skup{t ni LD “Ru men ka” odr `a noj istog da na u lo va~ kom do mu, upra va lo vi -

{ta iz ne la je re zul ta te i za kqu~ ke o pret hod noj, a po tom naj vi la pla no ve za na red nu go di nu.

Pret hod na se zo na ni je bi la to li ko uspe {na, ka da je lo vi na u pi ta wu, jer nas je za de si la lo {a go di na ka da se uzmu u ob zir vre men ske ne pri li ke i ve li ke po vr {i ne pod vo dom, {to je

znat no sma wi lo broj nost di vqa ~i. Me |u tim, po tre nut noj si ta ci ji u lo vi {tu mo `e mo o~e ki va ti mno go uspe {ni ju lov nu go di nu – re kao je pred sed nik Som bo rac i pri tom na gla sio da prot hod no mo ra ju da se re {e pro ble mi na sta li oko po de le lov nih te re na. @. K.

SPORT

petak10.jun2011.

dnevnik

c m y

16

PAR TI ZAN MTS 10. PUT ZA RE DOM PR VAK SR BI JE

Decenija obojena u crno-belo Za i sta naj bo qi tim u Sr bi ji, ka da je ko {ar ka u pi ta wu, na sta vio je s do mi na ci jom u na {oj ze mqi i re gi o nu.

Ko {ar ka {i Par ti za na MTS jo{ jed nom od bra ni li su ti tu lu pr va ka, ~i me su za o kru `i li vla da vi nu na ovim pro sto ri ma na pu nu de ce ni ju. Ovo je, da kle, 10. uza stop na ti tu la za cr no-be le (18. ukup no), ko jom su sta vi li pe ~at na jo{ jed nu uspe {nu se zo nu u ko joj su osvo ji li i Kup „Ra di voj Ko ra}”, a on da i {am pi on ski pr sten u NLB li gi.

Ni je po ~e tak se zo ne na go ve {ta vao wen tri jum fal ni za vr {e tak. Osta li su cr no-be li bez ide o l o g a svih ve l i k ih uspe ha u po sled wim go di na ma, jer je Du {ko Vu jo {e vi} na pu stio kor mi lo eki pe i oti {ao u CSKA. Na sle dio ga je mla di stru~ wak Vla de Jo va no vi}, ko ji je pet go di na bio po mo} nik sjaj nom stru~ wa ku i, uz od la ske no si la ca igre, ~i ni lo se da }e

pra tio ^e ha Ve se log. Za tri go di ne ko li ko je pro veo u Be o- gra du, ~e {ki re pre zen ta ti vac ste kao je ne po de qe ne sim pa ti je na {e ko {ar ka {ke jav no sti kao sjaj ni bo rac i ve ro vat no naj a t rak t iv n i j i igra~ ko j eg smo gle da li na na {im par ke ti ma. Na vi ja ~i su ga iza bra li za naj bo qeg igra ~a u se zo ni, a Ve se li im je vra tio ne vi |e nim za ku ca va wi ma i ne be skim sko ko vi ma i, pri met no je bi lo, te {ko je uspe v ao da pri k ri j e emo ci je ko je su na vi ra le. @i vot, me |u tim, ide da qe i Ja na }e mo gle da ti u pre no si ma iz

Veseli: Opro{taj iz snova Nastavqena dominacija: igra~i i rukovodstvo KK Partizan MTS

Yerels i Gist: Nezaboravno iskustvo Ko { ar k a { i Par t i z a n a Kur tis Xe rels i Xejms Gist ka `u da }e im pro te kla se zo na u „cr no-be lom” dre su za u- vek osta ti u pam }e wu i da }e se si gur no jed nom vra ti ti u Be o g rad. Obo j i c a pri z na j u da su ima li pro ble ma da se pri la go de si ste mu Par ti za na i da na |u za jed ni~ ki je zik sa tre ne rom Vla dom Jo va no vi }em, ali da su stva ri ka -

stil, a tu je i je zi~ ka ba ri je ra - re kao je Xe rels po sle osva ja wa ti tu le pr va ka Sr bi je.

Xe rels je to kom de cem bra i ja nu a ra bio pod ve li kom kri ti kom na vi ja ~a zbog sla bih iga ra, ali ga to ni je po ko le ba lo jer je znao da }e do bre igre do }i.

- Ni sam uop {te sum wao u se be. Imao sam lo {e pe ri o de i u sred woj {ko li i na fa -

Yejms Gist u fini{u prvenstva igrao odli~no

sni je do {le na svo je me sto.

Na ro ~i to je Xe rels imao po te {ko }a, po {to je pr vi put igrao u Evro pi, a do {ao je kad je se zo na ve} tra ja la.

- Ima li smo svo je uspo ne i pa do ve, ali je is hod na kra ju bio sja jan. Is ku stvo je bi lo sjaj no, sa i gra~ su sjaj ni, kao i tre ner. Bi lo je, me |u tim, te {ko ka da sam do {ao, jer je ko {ar ka ov de pot pu no dru ga ~i ja. Mi slio sam da }u mo }i od mah da do |em i da imam uti ca ja, ali to se ne mo `e ta ko. Mo ra ju da se na u ~e i pra vi la i

pro ble mi ma s ko ji ma se su o ~a vao. Po ~e lo je s bo le {}u plej mej ke ra Mi qa na Pav ko vi }a od ko jeg do sta to ga za vi si u igri He mo far ma, a na sta vqa lo se od l a s kom Mi l a n a Ma ~ va n a usred se zo ne u re do ve Ma ka bi ja, po v re d a m a Ame r i k a n a c a Ab d ul-Ha m i d a i Xor d a n a.

Ipak, tim iz Ba na ta ju na~ ki se no sio s ne da }a ma i, po na ma, pra vi je pod vig {to je sti gao do fi na la plej-ofa. Bez kla si~ ne pe ti ce, bo rio se s atlet ski i ska ka~ ki su per i or nim cr no-be li ma, ali sna ge, iskre no - ni kva li te ta, da iz ne na di

kul te tu i na kam po vi ma pred NBA. Na vi ja ~i su na vi ja ~i ne ki te vo le, ne ki te ne vo le.

Ali, na kra ju je va `no da smo mi svi tu za klub i da po be |u je mo - re kao je Xe rels.

Par ti zan je je dan od naj ve }ih evrop skih klu bo va, ali i je dan od ret kih ko ji ga ji po ro di~ ne od no se me |u igra ~i ma, na vi ja ~i ma i svo jim ne ka da {wim ~la no vi ma, {to je osta vi lo po se ban uti sak na Xe rel sa.

- Vi deo sam ka ko ula zi ne ki tip u sa lu i do bi ja apla -

Slavqe u Bolivudu Ko {ar ka {i Par ti za na od lu ~i li su da svo ju osam na e stu, a de se tu uza stop nu ti tu lu pr va ka pro sla ve u ve li kom sti lu. Za me sto na ko me }e sla vi ti tri jumf oda bra li su svoj no vi omi qe ni splav Bo li vud kod Be o grad skog saj ma.

Za do bru za ba vu pr va ka Sr bi je bi li su za du`e ni Sa {a Ko va ~e vi} i we go va pe va ~i ca Ma ri na. Do bra mu zi ka po ne la je ko {ar ka {e pa se u jed nom tre nut ku mi kro fo na la tio i Jan Ve se li, bu du }a zve zda NBA, ot pe vav {i pe smu za jed no sa Ko va ~e vi }em, a pri dru `i li su mu se i osta li sa i gra ~i ko ji su naj pre pe va li pe sme sa wim a po tom po ~e li da skan di ra ju „Sad si uzeo tro fej Bo `i }u”.

At mos fe ru je do dat no pod gre ja la i pe va ~i ca Ka ja, ko ja je ne ko li ko pe sa ma po sve ti la no vim {am pi o ni ma. @ur ka je po tra ja la do ju tra, a ve se li ko {ar ka {i su na ra stan ku na ja vi li da }e usko ro po no vo po se ti ti Bo li vud.

u ze. Mi slio sam da je to ne ka le gen da klu ba, ali su mi ob ja sni li da je to sa mo biv {i igra~, ne k o ko je tu igrao. ^o ve ~e, to je po {to va we. Sa da raz u mem za {to ka `u da je Par ti zan po ro di ca. Pla ni ram si gur no da se vra tim ne ka da u Be o grad i mi slim da sam i ja sa da ~lan te po ro di ce. - re kao je Xe rels.

Xejms Gist je imao is ku stvo igra wa u Evro pi, ali se pro { log le t a spre m ao za NBA li g u, pro v ev { i pri pre me u kam pu San An to ni ja.

- U San An to ni ju sam do bio ot kaz ne de qu da na pred po ~e tak se zo ne. Se deo sam kod ku }e i on da ~uo da idem u Sr bi ju. Ni sam ni {ta znao o ze mqi i ko {ar ci ov de, ali sam ja ko br zo na u ~io {ta je to Par t i z an, ka k vi su to navi ja ~i, ka kvo je ovo okru `e we uop {te i ka kvi su qu di u Srbi ji. Se zo na je bi la sjaj na, a is ku stvo ne za bo rav no - re kao je na sme ja ni Gist.

Ovaj kril ni cen tar re kao je da ve ru je da ga je bo ra vak u Par ti za nu una pre dio.

- Tre ba lo mi je ne ko li ko me s e c i da pro n a | em za j ed ni~ ki je zik sa tre ne rom, ali je ve ro vao u me ne, a i ja sam ve ro vao we mu i na kra ju me pre tvo rio u bo qeg igra ~a.

Za hva lan sam mu, a za hva lan sam i na vi ja ~i ma jer su mi stvar no mno go po mo gli. Ni ka da ovo ne }u za bo ra vi ti re kao je Gist.

Ni je dan od wih dvo ji ce ne ma kon kret ne pla no ve za bu du} nost, i obo ji ca ka `u da ap so lut no ni sa kim ni su raz go va ra li o na stav ku ka ri je re.

Be o gra |a ni ima ti pu no pro ble ma. U po ~et ku i je ste bi lo pro men qi vih iga ra i re zul ta ta, ne kih neo ~e ki va nih po ra za, ali su se u Par ti za nu dr `a li svo jih po stu la ta i si ste ma iz ko jih su iz ra sli u re spek ta bil nu evrop sku ve li ~i nu. Ve te ra ni Bo `i} i Kec man bi li su osno va na ko ju su se na do ve zi va li mla |i igra ~i po put Ja na Ve se log, Vla di mi ra Lu ~i }a, pa jo{ mla |ih Bog da na Bog da n o v i } a, Ne m a w e Ja r a m a z a, Ne ma we Be {o vi }a i Ni ko le Pe {a ko vi }a. Na ovu ba zu sti gli su po ja ~a wa iz ino stran stva i stvo ren je tim ko ji je, eto, po ka zao da je spo so ban da na s ta v i pot p u n u vla d a v i n u.

Austra li ja nac Nej tan Xa vai bio je pr vi pri do {li ca, a za tim su sti g li Ame r i k an c i Oli ver La fa jet i Xejms Gist, kao i Slo ve nac Ja ka Klo bu ~ar, od no sno is ku sni Ra {ko Ka ti} iz re do va He mo far ma.

Pro men qi vi re zul ta ti i igre uslo vi li su da to kom se zo ne La fa jet je ustu pio me sto Kur ti su Xe rel su, plej mej ke ru ko jeg je tre ner Jo va no vi} od po ~et ka `e leo, a pred po ~e tak Su per li ge Sr bi je Par ti zan je ot pu stio i Klo bu ~a ra. Po ka za lo se da su od lu ke tre ne ra i upra ve klu ba bi le na me stu, jer tri ti tu le i pla sman u Top 16 Evro li ge naj bo qe o to me sve do ~e.

Jo{ jed na sjaj na, osta la je iza Be o gra |a na ko ji su u tek za vr {e nom fi na lu do ma }eg plej-ofa pro sto po ~i sti li od li~ nu eki pu He mo farm [ta de s 3:0. Uz to, ba{ u me ~e vi ma od lu ke, kao po pra vi lu, du go ospo ra va ni Xe rels pru `ao je sjaj ne igre i je dan je, uz qu bim ca na vi ja ~a Ja na Ve se log, od naj za slu `ni jih za tro fe je, o ~e mu sve do ~i i ti tu la naj ko ri sni jeg igra ~a u fi nal noj se ri ji plej-ofa.

Po seb no su bi li emo tiv ni tre nu ci pred sam kraj tre }eg, is po sta vi lo se za vr {nog me ~a se ri je, ka da je pre pu ni „Pi o nir” pra vim ova ci ja ma s te re na ali iz cr no-be log dre sa is -

^e {ki ko {ar ka{ do `i veo je opro {taj iz sno va u dvo ra ni Pi o n ir, gde bi Du { an Kec man vo leo da igra i sle de }e se zo ne. Ka pi ten Bo `i} mi sli pr vo na od mor. Jan Ve se li pro veo je u Par ti za nu tri fe no me nal ne se zo ne, ka ko za we ga, ta ko i za klub.

Po sle pobede nad Hemofarmom (86:69) u tre}em me~u finala

je titula proslavqena na doma}em parketu.

- Ova sezona mo`da nije najsupe{nija, ali je svakako posebna. Drago mi je {to smo je proslavili pred na{im navija~ima, oni su na{a snaga. kazao je 33-godi{wi Bo`i}.

On je dodao da ne zna da li }e i gde igrati slede}e sezone, jer „gleda samo u blisku

Qubimac navija~a: Jan Veseli sa {ampionskim peharom

plej-ofa, priznao je da se nadao takvom opro{taju od crno-belog dresa.

- Mnogo sam sre}an zbog titule i cele sezone, nadam se da }e Partizan nastaviti kao i do sada. Neverovatan je ose}aj, sve vreme sam `eleo da se oprostim osvajawem titule pred na{im navija~ima. istakao je Veseli.

Na pitawe koji do`ivqaj iz Beograda }e najdu`e pamtiti, odgovorio je kratko: - Ovaj.

Kapiten ekipe Petar Bo`i} tako|e je sre}an {to NBA li ge za ko ju je sa zreo i u ko ju }e, ka ko sa da stva ri sto je, si gur no oti }i to kom le ta.

Ko { ar k a { i He m o f ar m a, iako su iz gu bi li mak si mal nim re z ul t a t om za v r { nu se r i j u utak mi ca, po ka za li su da im je bi lo me sto u fi na lu. Vr {~a ni su ve} go di na ma u sa mom vr hu srp ske ko {ar ke i ima ju tu ne sre }u da se uvek, ka da su me ~e vi za tro fe je u pi ta wu, na me re na Par ti zan. Me |u tim, tim tre ne ra @eq ka Lu ka ji }a do ka zao je kva l i t et upr k os broj n im

budu}nost”, a to je za wega, u ovom trenutku, odmor.

Godinu dana stariji Du{an Kecman isprva nije mogao da se seti koji mu je ovo trofej sa Partizanom.

- Mislim da je trinaesti...

Jako je bitno da smo nastavili niz, zaokru`ili ga na brojku deset. Mnogo je lepo, ali nije bilo nimalo lako. - izjavio je Kecman.

Kecman je dodao da se fizi~ki dobro ose}a i da `eli da nastavi da igra u Partizanu. sa d a ve} de s e t o s tru k og uza stop nog {am pi o na ni je imao.

To kom let wih me se ci ima }e ru ko vo di o ci cr no-be lih te `ak po sao ka ko bi sa sta vi li tim za no vu se zo nu. Iz ve sno je da }e, osim Ve se log, eki pu na pu sti ti i osta li stran ci, pa }e tre ner Vla de Jo va no vi}, pred sed nik klu ba Pre drag Da ni lo vi} i sport ski di rek tor Dra gan To do ri} opet kre nu ti u po tra gu za igra ~i ma ko ji }e mo }i da na sta ve s us pe si ma.

Alek san dar Pre do je vi}

Dominacija Sportskog dru{tva Partizan Ne ve ro vat no! Mo `da i te {ko po no vqi vo! Ze mqa-va zduh-vo da (u ra znim agre gat nim sta wi ma) - svu da je pr vi Par ti zan.

Iza Sport skog dru {tva Par ti zan je naj u spe {ni ja se zo na (2010/11) od na stan ka. U svim ko lek tiv nim spor to vi ma sa lop tom ili pa kom, klu bo vi SD Par ti zan ove go di ne su se oki ti li ti tu lom pr va ka Sr bi je! A uz to, u ne kim spor to vi ma cr no-be li su osva ja li du ple ili tri ple kru ne!

Naj ve }i uspeh na pra vi li su va ter po li sti Par ti za na. Igra li su ~e ti ri tak mi ~e wa (Evro li ga, Evro in ter li ga, srp sko pr ven stvo i kup) i svu da su tri jum fo va li, uz sa mo je dan po raz

i je dan re mi (oba u Evro li gi). Fe no ma nel nom igrom na za vr {nom tur ni ru Evro li ge u Ri mu, osvo ji li su ti tu lu pr va ka Evro pe, sed mu u isto ri ji klu ba, pr vu po sle 35 go di na. U osta lim tak mi ~e wi ma bi li su pot pu no do mi nant ni.

Isto va `i i za ko {ar ka {e Par ti za na. ^e tvr tu go di nu za re dom osvo ji li su tri plu kru nu - pr va ci Sr bi je, pr va ci re gi o na (NLB Li ga) i do ma }i kup. Od i gra li su bli zu 70 utak mi ca, a u{li su i me |u 16 naj bo qih evrop skih eki pa.

Par ti zan mt:s je osvo jio de se tu uza stop nu ti tu lu pr va ka Sr bi je, ukup no 18. u isto ri ji klu ba. Sa mo je

pret hod na se zo na bi la ne {to uspe {ni ja, jer su se do mo gli Faj nal-fo ra, ko ji je bio od i gran u Pa ri zu.

I ko {ar ka {i ce Par ti za na ima le su se zo nu za pam }e we - ti tu la {am pi o na Sr bi je i osvo jen kup.

Fud ba le ri Par ti za na su igra li u Li gi {am pi o na, od bra ni li su ti tu lu pr va ka Sr bi je, osvo ji li su kup. ^e tvr tu go di nu za re dom tro fej na me wen naj bo qoj fud bal skoj eki pi u dr `a vi kra si vi tri ne sta di o na u Hum skoj.

Pr va ci Sr bi je su i ru ko me ta {i i od boj ka {i Par ti za na. Ru ko me ta {i su igra li i po lu fi na le ^e lend` ku pa, ali ni su us pe li da se do mog nu tro fe ja u Ku pu (osvo ji la ga je Voj vo di na).

Uz ti tu lu pr va ka Sr bi je, od boj ka {i Par ti za na igra li su i u fi na lu Ku pa, ali je tro fej pri pao Cr ve noj zve zdi.

Ho ke ja {i Par ti za na osvo ji li su pr vo me sto u SLO ho kej li gi i ti tu lu u srp skom pr ven stvu, dok su rag bi sti osvo ji li srp ski kup (ti tu la je pri pa la Po bed ni ku).

Do mi na ci ja cr no-be lih po tvr |e na je i u „ve ~i tim der bi ji ma”, naj va `ni jim utak mi ca ma za dva na {a naj ve }a sport ska dru {tva. U tim okr {a ji ma uglav nom su se ra do va li na vi ja ~i Par ti za na. Cr no-be li ima ju 14 po be da, a zve zda {i dve (u po lu fi na lu fud bal skog Ku pa 1:0 i u fi na lu od boj ka {kog Ku pa 3:0).

SPORT

dnevnik U FK VOJVODINA ZATI[JE

petak10.jun2011.

17

PREDSEDNIK CRVENE ZVEZDE VLADAN LUKI] TVRDI

Tre ner se jo{ ~e ka, a Ka rayi} ko ~i fud bal Sa la din po sti `e go lo ve U Fud bal skom klu bu Voj vo di na da ni ma je glav na pre o ku pa ci ja no vi tre ner. Jav nost i me di ji li ci ti ra ju, kan di da ti za klu pu no vo sad skih cr ve no-be lih sme wu ju se iz da na u dan.

Uti sak je da ni ka da ni je pro de fi lo va lo to li ko ime na, a re {e wa jo{, bar zva ni~ no, ne ma.

To li ka fa ma je za i sta ne po treb na, ali uva `a va mo stav klup skog ru ko vod stva i glav nih ope ra ti va ca da „`ur ba ne mo `e da do ne se ni {ta do bro”. Pri pre me pr vi tim po ~i we 15. ju na, a da li }e pro ziv ku sle de }e sre de oba vi ti Vig we vi}, Ri stov ski, Ni ko li}, Be kva lac ili ne ko pe ti, osta je da se vi di.

Uti sak je da dok tra je 29. me mo ri jal ni ka det ski fud bal ski tur nir „Ste van Ne {tic ki” ne }e bi ti obe lo da we no ime no vog {e fa stru~ nog {ta ba, a taj ~in mo `e se o~e ki va ti u po ne de qak, dok bi zva ni~ no pred sta vqa we no vog tre ne ra mo glo da usle di

Said Saladin

dan ka sni je, od no sno dan uo~i pr ve pro ziv ke.

I dok se u Voj vo di ni igra ju `mur ke s ime nom no vog tre ne ra, sve u klu bu mo `e da ra du je u~i -

nak Eti o pqa ni na ko ji je pro te klu po lu se zo nu u No vom Sa du pro veo adap ti ra ju }i se na no vu sre di nu - Sa i da Sa la di na. Na i me, ovaj igra~ je pre ~e ti ri da na u kva li fi ka ci nom me ~u B gru pe Afri~ kog ku pa na ci ja po sti gao dva go la za svo ju re pre zen ta ci ju u me ~u s mo} nom Ni ge ri jom. U su sre tu ko ji je u Adis Abe bi za vr {en 2:2, Sa la din je pr vo iz jed na ~io na 1:1, a po tom do veo Eti o pi ju u vo| stvo. Vo de }i gol za Ni ge ri ju dao je U~e, a ko na ~an re zul tat po sta vio je Jo bo.

Na ta be li po sle ~e ti ri ko la vo di Gvi ne ja sa 10 bo do va, dru ga je Ni ge ri ja sa 7, tre }a Eti pi ja sa 4 i po sled wi Ma da ga skar s jed nim bo dom.

Ove ve sti sva ka ko bi tre ba lo da ubr za ju od lu ku ru ko vod stva No vo sa |a na da po sle {e sto me se~ ne pro be li cen ci ra ju Sa la di na za no vu se zo nu, jer ko da dva go la Ni ge ri ji, za vre |u je pa `wu i u Je len su per li gi.

S. S.

DANAS PO^IWE 29. MEMORIJALNI TURNIR „STEVAN NE[TICKI”

Voj vo di na bra ni pe har Da nas na te re ni ma FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku po ~i we 29. me mo ri jal ni fud bal ski ka det ski tur nir „Ste van Ne {tic ki”, sva ka ko je dan od naj ja ~ih do sa da. O to me sve do ~i li sta u~e sni ka (go di {te 1994.) na ko joj po red do ma }i na Voj vo di ne u~e stvu ju jo{ Par ti zan, Cr ve na zve zda, re pre zen ta ci ja Re pu bli ke Srp ske, Osi jek i Sa ra je vo.

Du go go di {wi di rek tor Omla din sko-pi o nir ske {ko le

uve li ~a ti pri ja te qi iz BiH Sa ra je vo i Hr vat ske - Osi jek.

Moj ri val iz igra~ kih da na Fa zla g i} i ko l e g a @it w ak iz Osi je ka bez dvo u mqe wa su pri hva ti li po ziv, {to tur ni ru da je no vu di men zi ju. Po zi vam pri ja te qe fud ba la da pra te me ~e ve jer }e si gur no u`i va ti Svi go sti bi }e sme {te ni u ho te lu „Du ga”, a za osve `e we u~e sni ka to kom tro dnev nog nad me ta wa po tru di la se vo da „Ja zak” - na -

u~e stvu je do bio je pri li ku kao tre ner.

- Ne dav no smo na tur ni ru u Fo ~i iz gu bi li u fi na lu od Cr ve ne zve zde 2:0 i ovo je pri li ka za re van{. Ka kva }e bi ti kon cen tra ci ja kva li te ta sve do ~e ovi po da ci: Par ti zan je pre ne ko li ko da na na me |u na rod nom tur ni ru po be dio Ze nit, Ka qa ri i Haj duk. Osi jek je u fi na lu hr vat skog Ku pa bio bo qi od za gre ba~ kog Di na ma, a Sa ra je vo fi -

Iza Fud bal skog klu ba Cr ve na zve zda je jo{ jed na se zo na bez ti tu le pr va ka Sr bi je. ^e ti ri su {ne go di ne su iza cr ve no-be lih, a kao glav nog kriv ca za to i za sa da {we sta we u fud ba lu, ko je u Qu ti ce Bog da na opi su ju kao lo {e, pred sed nik Zve zde Vla dan Lu ki} iz go va ra jed no ime To mi sla va Ka ra xi }a, pred sed ni ka FSS. U in ter vjuu ko ji je ob ja vqen na klup skom saj tu, Lu ki} je na ja vio da }e Zve zda tra `i ti van red ne iz bo re u Fud bal skom sa ve zu Sr bi je i sa op {tio da je Zve zda pri pre mi la pred log no ve li ge ko ja }e bi ti or ga ni zo va na kao pred u ze }e.

- Vre me je da vi di mo da li je va `ni ja Ka ra xi }e va fo te qa ili op sta nak fud ba la u Sr bi ji po ru ~io je pr vi ~o vek cr ve nobe lih i na sta vio: - Od no si Zve zde i FSS-a su do bri. Ima mo sva ko dnev ne kon tak te sa pro fe si o nal ci ma ko ji ra de u FSS-u i od li~ no sa ra |u je mo. U ovim od no si ma po sto ji sa mo je dan pro blem - To mi slav Ka ra xi}. Taj ~o vek ni je sa mo pro blem Zve zde.

On je pro blem srp skog fud ba la.

Pri va ti zo vao je fud bal sku or ga ni za ci ju i sta vio je u funk ci ji jed nog klu ba, po de lio na rod u ze mqi, uni {tio at mos fe ru oko na ci o nal nog ti ma i srp ski fud bal pod wim stag ni ra. Jed no stav no, Ka ra xi} ne mo `e da re {i ni je dan pro blem u srp skom

Vladan Luki}

fud ba lu, a sva ko dnev no stva ra no ve kon flik te. Da se raz u me mo ovo ni je ni {ta li~ no. Ka da ste na funk ci ji ili ste deo re {e wa i do pri no si te raz vo ju ili ste deo pro ble ma. Ka ra xi} je deo pro ble ma, on je smet wa raz vo ju srp skog fud ba la i ako `e li do bro srp skom fud ba lu sam }e se po vu }i.

Lu ki} je re kao i da su dij ska or ga ni za ci ja ima svog ude la „u pro pa da wu srp skog fud ba la” i da }e sto ga klub na ~i jem je ~e lu zah te va ti da se ras pu sti su dij ska ko mi si ja i da taj po sao oba vqa je dan ~o vek „u ko jeg Zve zda ima po ve re wa”.

To do rov ski `e li na Mar ka nu Po vre me ni ma ke don ski re pre zen ta ti vac Alek san dar To do rov ski iz ra zio je `e qu da po ja ~a Cr ve nu zve zdu, zbog ~e ga je spre man da ras ki ne pred u go vor sa poq skom Po lo ni jom.

Tre ner Zve zde Ro bert Pro si ne~ ki ima vi so ko mi {qe we na To do rov skog, ko ji bi tre ba lo na Ma ra ka ni da za me ni de snog be ka Pa vla Nin ko va, ko ji si gur no od la zi u ino stran stvo.

- Usko ro se vra }am sa od mo ra, sve je otvo re no. Ras po lo `en sam za pre go vo re sa Zve zdom” - re kao je To do rov ski.

Pro si ne~ ki ne kri je da mu je To do rov ski jed na od tri `e qe za ovaj pre la zni rok.

- Mo ra mo da po pu wa va mo po zi ci je, iz ve sno je da Nin kov od la zi. To do rov ski je mo ja `e qa - re kao je hr vat ski stru~ wak, uz opa sku da bi pred u go vor sa klu bom iz Var {a ve mo gao da bu de ve li ki pro blem.

Ka lu |e ro vi} ide u Fran cu sku ili Tur sku Fud ba ler Cr ve ne zve ze de An dri ja Ka lu |e ro vi} (24) mo gao bi ve} ovog le ta da na sta vi ka ri je ru u Fran cu skoj.

Fud ba le rov me na xer Ran ko Sto ji} ka `e da se Ka lu |e ro vi} u ~e tvr tak vra }a sa mo ra, i da }e wih dvo ji ca ozbiq no raz mo tri ti sve po nu de.

- Ja vi la su mi se tri fran cu ska pr vo li ga {a, tra `e cen tar fo ra Ka lu |e ro vi }e vog pro fi la. Po slao sam An dri ji ne ka rak te ri sti ke i vi deo ma te ri jal, zna ju o ko me se ra di i po sto ji {an sa da stig ne zva ni~ na po nu da. - iz ja vio je Sto ji} i do dao ima jo{ za in te re so va nih za An dri ju: - Ozbiq na op ci ja je od la zak u Tur sku.

Ot kri va we ime na klu bo va ko si se sa mo jim po slov nim ma ni rom.

Re a li za cu ju ne tre ba o~e ki va ti eks pre sno, pri ~e o tran sfe ri ma se tek za huk ta va ju.

MILO[ DIMITRIJEVI] NA VRATIMA MARAKANE

Generacija Vojvodine 1994. godi{te s trenerom Milanom Kosanovi}em

no vo sad skih cr ve no-be lih, idej ni tvo rac tur ni ra, gol man ska le gen da Ili ja Pan te li}, po seb no se za hva lio tar di ci o nal nim u~e sni ci ma Par ti za nu i Cr ve noj zve zdi ko ji su od mah re kli „da” i do dao: - Ovo go di {wi me mo ri jal po no vo }e, po sle dva de set go di na,

Pro gram Danas Sve ~a no otva ra we (18).

Pr vo ko lo: Voj vo di na - Sa ra je vo (18.159, Par ti zan - Re pu bli ka Srp ska (18.15).

Subota Po la ga we cve }a na grob Ste va na Ne {tic kog (8). Dru go ko lo: Cr ve na zve zda - Sa ra je vo (9), Osi jek - Par ti zan (9). Tre }e ko lo: Voj vo di na Cr ve na zve zda (17.30), Re pu bli ka Srp ska - Osi jek (17.30).

Nedeqa Me~ za pe to me sto (9). Me~ za tre }e me sto (10.15). Fi na le (11.30).

Sve utak mi ce igra ju se na te re ni ma FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku.

gla s io je gol man s ka le g en da Voj vo di ne.

Va sa Pu {i brk, ta ko |e jed na od klup skih le gen di, bi ra nim re ~i ma je pri ~ao o Ste vi Ne {tic kom.

- Pu no to ga re ~e no je o Ste vi.

Pam tim ga kao fud ba le ra bez stra ha i ma ne. Ono {to je on ne go vao mo ra ju da pri hva te i sve mla |e ge ne ra ci je, a to je ferplej prin cip kroz ko ji mo ra ju da se i{ko lu ju sve fud bal ske na de. @e lim da ovaj tur nir pro tek ne bez po vre da, a naj bo qi ne ka osvo ji pe har - re kao je Pu {i brk.

O naj sta ri jem ka det skom tur ni ru na sve tu ko ji ne pre kid no tra je ve} 29 go di na, jo{ je dan Vo {in ve li kan, Lu ka Ma le {ev, ka sni je po znat po ra du s de com je na gla sio: - Od pr ve go di ne sam pri su tan na Me mo ri ja lu, a Ste vu Ne {tic kog ta ko |e do bro pam tim.

Igrao sam s wim i no sim na we go vu mla dost naj lep {e uspo me ne. Vre me nom je ovaj tur nir po stao pre po zna tqiv u re gi o nu, iz ne drio je mno ge aso ve, pa ve ru jem da }e i ovo go di {wi u~e sni ci ose ti ti we go vu dra` i sna gu - re kao je Ma le {ev.

Mi lan Ko sa no vi} je kao ma li {an ma {tao da igra na me mo ri ja lu „Ste van Ne {tic ki”, a da

- Ako u Sr bi ji ne mo `e mo da na |e mo oso bu u ko ju }e mo svi da ima mo po ve re wa ne ka do |e ne ko van Sr bi je. Oso ba sa ve li kim ugle dom i re no me om kao {to je re ci mo Pjer lu i |i Ko li na. Tu oso bu tre ba do bro da pla t i m o da de l e g i r a su d i j e, kon tro li {e ih, ka `wa va i na gra |u je kao i da pred la `e kan di da te za in ter na ci o nal nu li stu. Ta ko }e mo da oslo bo di mo su di je pri ti ska i su di }e po {te no. Ka `em vam sa da una pred da }e Zve zda pri hva ti ti sva ku od lu ku ko ju ne ko kao Ko li na do ne se - re kao je Lu ki}.

O pred lo gu no ve li ge ko ji pri pre ma Zve zda: - Bi la bi or ga ni zo va na kao pred u ze }e, ko ja }e ima ti ko me sa ra, pri ho de od TV pra va, ure |e na pra vi la o in fra struk tu ri, ko ja }e se ba vi ti po ve }a wem bro j a gle da l a c a, po ve } a w em kva li te ta tak mi ~e wa. Na red nih ne de qa }e mo taj pred log po sla ti ka ko Za jed ni ci, FSS-u i dru gim klu bo vi ma. Na rav no, pred u slov da se ta ko ne {to de si je od la zak onog ko me je u in te re su da srp ska li ga bu de sme {na, bez pu bli ke i spon zo ra To mi sla va Ka ra xi }a” - po ru ~io je ~el nik cr ve no-be lih.

On je is ta kao da je sa da {wa upra va „spa si la klub od pro pa da wa” i „pa kle nog pla na da se uni {ti naj ve }i srp ski sport ski brend”.

O no voj se zo ni...

- Na{ tim za na red nu se zo nu pra ve sport ski di rek tor Axi} i tre ner Pro si ne~ ki. Taj po sao su po ~e li jo{ u fe bru a ru.

Po ka za li smo na pre dak u igri i igra li naj lep {i fud bal u Sr bi ji. Pra ti li smo na ma in te re sant ne igra ~e to kom pro le }a. Ko ga }e mo od wih us pe ti da do ve de mo - vi de }e mo. Igra ~e m o jo{ br ` e, agre s iv n i j e, ofan ziv ni je i bi }e mo opa sni ji po gol. Mo ja `e qa je da sva po ja ~ a w a bu d u na ras p o l a g a w u Pro si ne~ kom pr vog da na pri pre ma - re kao je Lu ki}.

A grupa

Voj vo di na, Sa ra je vo, Cr ve na zve zda

B grupa

Par ti zan, Osi jek, Re pu bli ka Srp ska na list pr ven stva BiH . Re pre zen ta ci ja Re pu bli ke Srp ske tra di ci o nal no do la zi s naj ja ~om se lek ci jom, a na {a eki pa ima oba ve zu da po ku {a da od bra ni pe har ko ji je mi nu le go di ne osvo ji la ge ne ra ci ja 93 - na gla sio je Ko sa no vi}.

Mi lo van Pe tri} je sva ka ko uz De ja na Me le ga i Bo ja na Na sti }a uzda ni ca Ko sa no vi }e vog ti ma.

- @e lim svim u~e sni ci ma sre }u. Ima mo pri vi le gi ju da bu de mo deo me mo ri ja la ko ji tra je sko ro tri de ce ni je. Za to }e mo sve u~i ni ti da osve tla mo obraz klu ba i skre ne mo pa `wu jav no sti na se be - re kao je Pe tri} ko ji s pra vom ra ~u na da }e po no vo do bi ti {an su da igra u re pre zen ta ci ji Sr bi je, jer mu je ta pri li ka za dla ku iz ma kla pri li kom ne dav nog iz bo ra kan di da ta za Evrop ski {am pi o nat ~i ji je do ma }in bi la na {a ze mqa.

S. Savi}

Zve zda se ne od bi ja We gov otac je bio le gen dar ni fud ba ler Par ti za na. A po sto ji ve li ka mo gu} nost da on za i gra za Cr ve nu zve zdu. Mi lo{ Di mi tri je vi}, fud ba ler Ra da ko ji je tre nut no na po zaj mi ci u Kje vu iz Ve ro ne, iz ja vio je da pre go va ra sa Cr ve nom zve zdom oko do la ska u Qu ti ce Bog da na i da je to za we ga vr lo in te re sant na po nu da.

- Po sto je pre go vo ri, in te re so va we od Zve zde da me uzme.

Za sa da, me |u tim, ni je ni {ta go to vo ka ko se pi {e. Na rav no da mi je ~ast da me je klub kao Zve zda i tre ner kao {to je Ro bert Prop si ne~ ki ho }e. To je vr l o, vr l o in t e r e s ant n o za me ne. Ali, ka `em, jo{ ni je go to vo, po sto je i dru gi klu bo vi ko ji me `e le - re kao je Di mi tri je vi}.

Upi tan da li mo `e u pro cen ti ma da se iz ja sni ko li ko je bgli zu ili da le ko od Zve zde, Di mi tri je vi} ni je mo gao da da od go vor.

- Ni ja sam ne znam. Ne mo gu da pro ce nim. Zve zda je vr lo in te re sant na kom bi na ci ja za me ne. To je ve li ki klub, Pro -

Milo{ Dimitrijevi}

si ne~ ki je ve li ko ime i dao bi mi mo gu} nost da igram u for ma ci ji i da imam slo bo du na te re nu - re kao je ve zni fud ba ler ko ji je po sle sjaj nih iga ra u Ra du to kom je se weg de la se zo ne i pret hod ne do bio i po ziv u A tim Sr bi je.

Ka kav ti je sta tus u Kje vu?

- Ja sam i da qe igra~ Ra da, a ta mo sam bio na po zaj mi ci. Da kle, i da qe se pi ta Rad, od no -

sno Ran ko Sto ji}. Kje vo ovih da n a tre b a da do b i j e no v og tre ne ra. Me |u tim, klub iz Ve ro ne je pre ma {io rok do ko jeg je tre ba lo da se iz ja sni o me ni, ta ko da sa da bi lo ko ji klub mo `e da se ukqu ~i u tr ku da me ku pi. - re kao je Di mi tri je vi}.

We gov otac je Zo ran „^a va” Di m i t ri j e v i} (pre m i n uo je pre ne ko li ko go di na). Bio je vir tu oz u ko pa~ ka ma, je dan od naj bo qih fud ba le ra Par ti za na svih vre me na. Pi ta li smo Mi lo {a, ko ji no si na di mak „Ma li ^a va” (ma da ba{ i ne vo li kad ga ta ko zo vu), da li }e mu pred sta vqa ti pro blem da igra za Cr ve nu zve zdu?

- Ja po {tu jem Par ti zan, to je klub u ko jem je moj otac igrao. Ali, ja sam pro fe si o na lac, igram za se be i pro fe si o nal no se ba vim fud ba lom.

Ako od lu ~im da je Zve zda naj bo qa op ci ja za me ne i pro ce nim da me qu di iz Zve zde naj vi {e `e le na rav no da mi ne }e bi ti pro blem da igram za Cr ve nu zve zdu - re kao je Di mi tri je vi}.

18

SPORT

petak10.jun2011.

dnevnik

PARTIZAN U JEKU PRELAZNOG ROKA

Pe tro vi} pa ku je ko fe re Do bre igre na po sled wim me ~e vi ma re pre zen ta ci je Sr bi je Ra do sa va Pe tro vi }a usta li le su u pr vih 11 fud ba le ra na {eg na ci o nal nog ti ma. To pri zna we, o~e ku je sam igra~, po mo }i }e mu da po sle tri se zo ne na pu sti Hum sku i oku {a se u ne koj od ja ~ih evrop skih li ga. Me |u tim, kao i zi mus i sa da ne ma kon kret nih po nu da za ve zi stu Par ti za na, a me na xer Jo vi ca Ra do wi} ka `e da ima in te re so va wa.

- Za mla de igra ~e se uvek ne ko ras pi tu je pa je ta ko i sa Ra do sa vom kao i sa Ne ma wom To mi }em.

Me |u tim, da le ko je sve od po ~et ka pre go vo ra. Put od ras pi ti va wa do ugo va ra wa po sla je dug i mo ra do sta koc ki ca da se slo `i.

Da kle, ni {ta jo{ na vi di ku, a ka da bu de zna }e te – re kao nam je Ra do wi}.

Ce na zad weg ve znog je tri mi li o na evra, a upra vo to je zi mus bi la pre pre ka da se Pe tro vi} oti sne u Se vi qu. Ka ko fud ba ler `e li da ode za o~e ki va ti je da }e cr no – be li ma lo sma wi ti proh te ve ka ko bi mu iza {li u su sret.

Po sve mu su de }i dres Par ti za na po no vo }e obu }i Ne ma wa Rni}. Iako su pr vi pre go vo ri pro pa li jer uni ver zal ni bek ni je bio za do vo qan po nu |e nim pri ma wi ma (120.000 evra) o~e ku je se da do do go vo ra ipak do |e jer Par ti zan sa pri pre ma ma za no vu se zo nu kre }e ve} u po ne de qak.

Ta ko |e, po vrat nik u Hum sku mo -

Man sa no tre ner Atle ti ka [pan ski fud bal ski pr vo li ga{ Atle ti ko Ma drid ime no vao je Gre go ri ja Man sa na za tre ne ra i pot pi sao sa wim jed no go di {wi ugo vor. Man sa no, ko ji pro te kle se zo ne vo dio Se vi qu, vra }a se na funk ci ju {e fa stru~ nog {ta ba ne ka da {weg pr va ka [pa ni je po sle se dam go di na.

Is ku snom 55. go di {wem stru~ wa ku, ko ji je ra dio u mno gim {pan skim klu bo vi ma, ovo }e bi ti tre }i man dat na klu pi jor gan xi ja.

On je u Atle ti ku po ~eo tre ner sku ka ri je ru 1983. go di ne, a dru gi put se u ma drid skom klu bu za dr `ao sa mo jed nu se zo nu (2003/04).

Atle ti ko je pod vo| stvom do sa da {weg tre ne ra Ki kea San ~esFlo re sa se zo nu u Pri me ri za vr {io na sed mom me stu sa 38 bo do va ma we od {am pi o na Bar se lo ne.

Rob son pod neo ostav ku Biv {i fud bal ski re pre zen ta ti vac En gle ske Bra jan Rob son pod neo je ostav ku na me sto se lek to ra re pre zen ta ci je Taj lan da.

Iako iz fud bal skog sa ve za te azij ske ze mqe ni su sa op {ti li de ta qe, Bi-Bi-Si pod se }a da je biv {i igra~ Man ~e ster ju naj te da u mar tu ope ri sao rak gr la i da je to ve ro vat no je dan od raz lo ga ostav ke.

Rob son je na se lek tor sku funk ci ju do {ao u sep tem bru 2009. go di ne, ka da je za me nio ze mqa ka Pi te ra Ri da.

POLUFINALE KUPA NA TERITORIJI FS VOJVODINA

U fi na lu Do wi Srem i Ki kin da

U fi na lu Ku pa Voj vo di na na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne igra }e Do wi Srem i Ki kin da. U po lu fi na lu Do wi Srem je po sle iz vo |e wa pe na la sa vla dao Slo gu iz Te me ri na s 5:4 (1:1, 1:0), a Ki kin da je bi la bo qa od Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve 1:0 (0:0).

Fi nal ni me~ Kup igra se 15. ju na u Pe }in ci ma.

K.

Ba bi} da nas pot pi su je De jan Ba bi} }e da nas i zva ni~ no po sta ti ~lan Par ti za na. Pro mo ci ja do sa da {weg fud ba le ra BSK-a iz Bor ~e za ka za na je na sta di o nu u Hum skoj uli ci u 12 ~a so va.

Ba bi} igra na po zi ci ji ve znog igra ~a. U klu bu iz Bor ~e pr veo je pret hdo ne tri se zo ne, a go di nu da na no sio je i dres no vo be o grad skog Rad ni~ kog. Ba bi} je ro |en 20. apri la 1989. go di ne.

Za Par ti zan su u ovom pre la znom ro ku ve} pot pi sa li na pa da~ Vla di mir Jo van ~i}, ko ji je u Hum sku sti gao iz Ra da, i Vla di mir Vol kov, po vrat nik u Su per li gu Sr bi je iz mol dav skog [e ri fa.

Ra do slav Pe tro vi}

gao bi da bu de i An to nio Ru ka vi na, ko ji je ras ki nuo ugo vor sa Min he nom 1860, gde je za ra |i vao 360.000 evra go di {we. Za oko me sec da na na Sport skom cen tru ,,Te le op tik’’ tre ba da po~ nu ra -

do vi na in ter na tu za oko 60 cr no –be lih omla di na ca. Ra di se o pre u re |e wu po sto je }eg ma ga ci na, ~i ju tre }i nu bi ~i nio dom za naj mla |e Par ti za no ve fud ba le re. Di rek tor sta di o na cr no–be -

lih Alek san dar Ste pa no vi} ka `e da se ~e ka do zvo la nad le `nih or ga na ka ko bi se sa ra do vi ma po ~e lo.

- Zah tev smo pre da li 15. apri la, ali jo{ ni smo do bi li od go vor. Na da mo se da }e on sti }i usko ro jer do la zi se zo na go di {wih od mo ra, {to bi nam pred sta vqa lo pro blem – re kao je Ste pa no vi}.

In ter nat bi imao dva spra ta i po drum u ko jem bi bi la sme {te na te re ta na.

I. Lazarevi}

BEOGRADSKI PRVOLIGA[ SE PREDOMISLIO

BASK ipak ho }e u Su per li gu Be o grad }e, ipak, ima ti jo{ jed nog su per li ga {a, jer pred sed nik BASK-a tvr di da klub sa Ca re ve }u pri je `e li u elit ni rang.

Uz ja kog spon zo ra ili part ne ra.

Mno go pra {i ne po di glo se oko jed ne ne zva ni~ ne in for ma ci je da bi BASK, klub sa Ca re ve }u pri je, mo gao da ustu pi svo je me sto No vom Pa za ru u na red noj se zo ni Je len Su per li ge, a i In |i ja se po na da la da bi kao pret po sled wa u mi nu loj se zo ni JSL mo gla da ne ka ko osta ne u elit nom dru {tvu.

Pred sed nik BASK-a Slo bo dan Sta no je vi} ka te go ri~ no je iz ja vio da „so ko lo vi” sa Ca re ve }u pri je `e le da igra ju u Su per li gi i da ni ko me u klu bu ni je ja sno ko je lan si rao pri ~u o to me da bi be o grad ski klub mo gao da od u sta ne od ula ska u naj ja ~e tak mi ~e we.

- Svi mi iz BASK-a `e li mo da igra mo u Su per li gi, `e li mo sta bi lan klub i i `e li mo do brog spon zo ra ili part ne ra - re kao je Sta no je vi} i po ru ~io da BASK ni je na pro da ju.

On je do dao da BASK `e li part ne ra ko ji bi do neo bo qi tak klu bu.

- Mo `e mo da bu de mo part ne ri sa Par ti za nom, Cr ve nom zve zdom, No vim Pa za rom, ko ji se naj vi {e po mi we. Ka `em part ne rom, jer BASK ni je na pro da ju. Zva li su nas mno gi, me |u wi ma i Pa zar ci, ne mam raz lo ga da to kri jem. Ono

{to mi ho }e mo je ste da pro sla vi mo ula zak u eli tu, da po dig ne mo pe har, a po sle to ga na dnev ni red mo gu da do |u i dru ge stva ri, u ve zi sa ja kim i sta bil nim spon zo rom ili part ne rom - re kao je pred sed nik BASK-a.

I pr vi ~o vek No vog Pa za ra Ra sim Qa ji} de man tu je da je po stig nut do go vor sa BASK-om.

Dva ko la pre kra ja tak mi ~e wa u Pr voj li gi Sr bi je, BASK je ube dqi vo pr vi na ta be li sa 74 bo da. Kra gu je va~ ki Rad ni~ ki ima 68, tri vi {e od tre }e pla si ra nog No vog Pa za ra. U Su per li gu ula ze pr va dva ti ma. Bi lo je ma lo u ~ud no {to se po ja vi la in for ma ci ja o to me da bi BASK ustu pio me sto No vom Pa za ru (ma da ni ko ne ka `e da to ni je isti na), s ob zi rom na sva ula ga wa u in fra struk tu ru i iz grad wu „BASK are ne” sa ve {ta~ kom tra vom. [ta na la `u pro po zi ci je? O sve mu od lu ~u je naj vi {a in stan ca u srp skom fud ba lu, a to je Iz vr {ni od bor FSS. To te lo, pi {e u pro po zi ci ja ma, ima pra vo da iz vr {i pro ce nu fi nan sij skog sta wa u ne kom klu bu ka ko bi utvr dilo da li mo `e da se tak mi ~i u vi {em ran gu.

- U slu ~a ju ka da se klub ras for mi ra ili od u sta ne od tak mi ~e wa za vre me dru ge po lo vi ne pro le} ne se zo ne, sve we go ve do ta da od i gra ne utak mi ce pri zna -

}e se po stig nu tim re zul ta ti ma, a sve na red ne utak mi ce po ras po re du re gi stro va }e se po slu `be noj du `no sti sa 3:0 (par-for fe) u ko rist we go vih pro tiv ni ka.

Sma tra se da je klub od u stao od tak mi ~e wa, ako svo jom kri vi com ni je od i grao dve utak mi ce u to ku tak mi ~e wa, u is toj tak mi ~ar skoj go di ni, a iste su re gi stro va ne slu `be nim re zul ta tom 3:0 (par-for fe). Klub Pr ve li ge ko ji od u sta ne od pr ven stve nog tak mi ~e wa, bez ob zi ra na do ta da po stig nu te re zul ta te u tak mi ~e wu, pre la zi u dva ran ga ni `i ste pen tak mi ~e wa (zon ska li ga), ili u naj ni `i ste pen tak mi ~e wa, uz pri me nu od go va ra ju }ih od red bi Di sci plin skog pra vil ni ka FSS. - Ne za vi sno od od re da ba ovih Pro po zi ci ja i ste ~e nog pra va na osno vu za u ze tog pla sma na na ta be li za pre la zak u vi {i rang, Iz vr {ni od bor FSS ima pra vo da iz vr {i pro ce nu fi nan sij skog sta wa, stvo re nih uslo va, igra~ kog po ten ci ja la, stru~ nih i ama ter skih rad ni ka u klu bo vi ma, a u ci qu utvr |i va wa i obez be |i va wa sta bil nih uslo va ko ji ga ran tu ju nor mal no i ne sme ta no tak mi ~e we u vi {em ran gu. Ova pro ce na bi }e ura |e na na osno vu kri te ri ju ma ko je }e utvr di ti Iz vr {ni od bor FSS u kon sul ta ci ji sa stru~ nim or ga ni ma.

NA[ AS TRE]I IGRA^ PREMIJER LIGE

Vi di} je sr ce Ju naj te da Ne ma wa Vi di} na la zi se me |u pe to ri com naj bo qih igra ~a Pre mi jer li ge u iz bo ru por ta la „Te am talk.com”. Srp ski re pre zen ta ti vac i ka pi ten Man ~e ster ju naj te da za u zeo je tre }e me sto. Is pred we ga su Kar los Te vez iz Man ~e ster si ti ja, ko ji je do bio naj vi {e gla so va, i Skot Par ker, naj bo qi igra~ Vest He ma u se zo ni u ko joj su „~e ki }a ri” na pu sti li Pre mi jer li gu.

Za ni mqi vo, da na spi sku ne ma Ge re ta Bej la, igra ~a ko ji je par -

ti ja ma u dre su To ten he ma pr ven stvu i Li gi {am pi o na skre nuo pa `wu na se be. Ipak, „pev ci” ima ju svog pred stav ni ka me |u pe to ri com naj bo qih, a to je Lu ka Mo dri}. Na pe tom me stu na {ao se Dej vid Von iz Blek pu la.

Za Vi di }a se ka `e da je naj bo qi {to per u ze mqi, da je sr ce ti ma sa Old Tra for da, a o we go vim kva li te ti ma naj bo qe sve do ~i i in te re so va we „mo} ne Bar se lo ne”, ko ja `e li da vi di Sr bi na u svo joj od bra ni.

KUQANI TRAGAJU ZA NOVIM [EFOM STRU^NOG [TABA

Mi la no vi} me |u kan di da ti ma Od la zak Dra go qu ba Be kval ca sa po zi ci je {e fa stru~ nog {ta ba su per li ga {a Haj du ka iz Ku le ozna ~io je po ~e tak kon kur sa za iz bor we go vog na sled ni ka. Naj pre je po me nut Sa {a Mi la no vi}, pr vi sa rad nik Dra go qu ba Be kval ca u pe ri o du ka da je Be ki pr dvo dio haj du ke. No, ima i dru gih kan di da ta. U Ku li, u klup skim pro sto ri ja ma Haj du ka je bo ra vio Dra gan Lac ma no vi}, biv {i {ef stru~ nog {ta ba ^u ka ri~ kog.

- Oba vi li smo raz go vor sa Lac ma no vi }em i o~e ku je mo da }e mo se do go vo ri ti. We go va po nu da je pri stoj na, od go va ra na {em klu bu, kao i uslo vi ko je je

po sta vio, ali ja vqa ju se i ne ki dru gi tre ne ri, pa }e mo nard nih da na oba vi ti jo{ ne ke raz go vo re – ka `e di rek tor Haj du ka Alek san dar Vla {ka li}.

Pre ma in for ma ci ja ma ko je su u Ku li u op ti ca ju bi }e oba vqen raz go vor i sa tre ne rom iz Cr ne Go re Mi wom Pre le vi }em. Bi lo ka ko bi lo, haj du~ ka po tra ga za no vim {e fom stru~ nog {ta ba se na sta vqa, i ov de ve ru ju da }e ve o ma br zo re {i ti to pi ta we i ta ko sprem ni do ~e ka ti 4. jul za ka da je pla ni ran po ~e tak pri pre ma Haj du ka za na red nu, ju bi lar nu, dva de se tu se zo nu u srp skoj fud bal skoj eli ti. \. B.

IN MEMORIAM

Jo sip Ka ta lin ski (1948-2011) Je dan od naj bo qih fud ba le ra ne ka da {we Ju go sla vi je Jo sip Ka ta lin ski pre mi nuo je ju ~e u 64. go di ni `i vo ta po sle du ge i te {ke bo le sti. Ka ta lin ski je ro |en 2. ma ja 1948. go di ne u Sa ra je vu, a pr ve fud bal ske ko ra ke na pra vio je u Igr ma nu s Ili xe. Me |u tim, tu se ni je du go za dr `ao. Tre ne ri @e qe zni ~a ra za pa zi li su we -

SFRJ i iako je igrao u od bra ni, po sti gao je ~ak 48 go lo va. Na kon de set go di na pro ve de nih u @e qe zni ~a ru, 1975. go di ne se od lu ~io da oku {a u Fran cu koj, gde je u dre su Ni ce od i grao 152 utak mi ce, a on da se 1978. go di ne pen zi o ni sao zbog hro ni~ nih pro ble ma sa po vre da ma. [ki jo je bio i stan dard ni re pre zen ta ti vac Ju go sla vi je.

gov ne sva ki da {wi ta le nat, te je [ki jo 1964. go di ne pre {ao u ju ni or ski po gon klu ba ~i ja }e ka sni je po sta ti iko na. Sti gao je na Gr ba vi cu.

Ve} na red ne 1965. go di ne, sa sve ga 17 go di na, de bi to vao je u pr vom ti mu pla vih sa Gr ba vi ce, na ko joj se za dr `ao na red no de se tle }e u ko jem je is pi sao naj sve tli je stra ni ce u isto ri ji @e qe zni ~a ra. Bio je ne iz o sta van ~lan slav ne ge ne ra ci je ko ja je 1972. go di ne po sta la pr va kom ne ka da {we Ju go sla vi je.

Za @e qu je od i grao vi {e od 350 utak mi ca u svim tak mi ~e wi ma, od ~e ga 250 u pr voj li gi

Za mla du U-21 se lek ci ju biv {e za jed ni~ ke dr `a ve od i grao je 18 utak mi ca, a za A tim 41 su sret u ko ji ma je po sti gao de set go lo va. Sta ri ji po zna vo ci fud ba la pam te ga po le gen dar nom go lu ko ji je po sti gao u ba ra` me ~u s [pa ni jo mi 1974. go di ne na sta di o nu „Vald sta dion” u Frank fur tu, ka da je tim go lom do neo Ju go sla vi ji pla sman na Svet sko pr ven stvo 1974. go di ne u Ne ma~ koj.

Jo sip Ka ta lin ski osta }e upam }en kao pra vi go spo din na te re nu i van we ga, bio je omi qen sa i gra~ i do bro do {ao na svim sta di o ni ma.

REPREZENTACIJA SRBIJE NA TURNIRU U UKRAJINI

No vi is pit ka de ta

Ka det ska fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je, igra ~i ro |e ni po sle 1. ja nu a ra 1995. go di ne, oku pi }e se da nas u Sport skom cen tru FSS u Sta roj Pa zo vi. No vu ge ne ra ci ju na {ih ka de ta sa klu pe pred vo di mla di i per spek tiv ni se lek tor Ne nad Sa ki} ko ji od pre u zi ma wa du `no sti ni je za be le `io ni je dan po raz u do sa da {wih de set me |u na rod nih utak mi ca. Re pre zen ta ci ja Sr bi je u~e stvo va }e od 14. do 20. ju na na tra di ci o nal nom tur ni ru „Vik tor Ba wi kov” u Ki je vu.

Na spi sku se na la ze- gol ma ni: Pre drag Raj ko vi} (Ja go di na),

Uro{ Ma ti} (OFK Be o grad), Emil Roc kov (Voj vo di na), od bra na: Bran ko Jo va no vi}, Ne ma wa Jak {i} (Cr ve na zve zda), Mla den Mi tro vi} (Par ti zan), Fi lip Ma to vi}, Ne ma wa An to nov, Sa {a Zdje lar (OFK Be o grad), Da rio Kri vo ku }a (Te le op tik), sre di na te re na: Ni ko la Le ko vi}, An dri ja @iv ko vi} (Par ti zan), Ni ko la [a ki}, Fi lip Jan ko vi}, Ni ko la Ka ra kla ji} (Cr ve na zve zda), Mi lan Ma ka ri} (Voj vo di na), An dre ja @iv ko vi} (Na pre dak), Ni ko la Ili} (Bro da rac), Uro{ Dam wa no vi} (Rad), Ni ko la Ku pre {ki (^SK),

na pad: Alek sa Ba ji}, Mi lan Spre mo (Voj vo di na), Bog dan Te pi} (^SK), Ni ko la Iv ko vi} (Rad).

- Utak mi ce u Ki je vu od li~ no }e nam po slu `i ti da se od me ri mo pro tiv ve o ma ja kih pro tiv ni ka, a iako ne }u ima ti sve mom ke na ras po la ga wu ve ru jem da ima mo {an se da se bo ri mo i za tro fej. Po sled wa kon trol na utak mi ca po ka za la je da ima mo i no ve kan di da te za dr `av ni tim ko ji }e sa da do bi ti pri li ku da se na met nu, a do ok to bra i pr vog kru ga kva li fi ka ci ja ima mo sa svim do voq no vre me na da slo `i mo koc ki ce ka ko tre ba - re kao je Sa ki}.

Si wo ri ne gi ra op tu `be Ne ka da {wi fud bal ski re pre zen ta ti vac Ita li je i ka pi ten rim skog La ci ja \u ze pe Si wo ri ne gi rao je na sa slu {a wu pred su dom u Kre mo ni op tu `be za na me {ta we re zul ta ta utak mi ca.

- Ni sam ra dio ni {ta {to je ka `wi vo za ko nom.

Mo ji naj ve }i kla di o ni ~ar ski do bi ci iz no si li su oko 300 do 400 evra - re kao je Si wo ri u sud ni ci.

Po zna ti na pa da~, ko ji je igra~ ku ka ri je ru okon ~ao pre pet go di na, naj zvu~ ni ji je od svih 16 op tu `e nih za na me {ta we re zul ta ta 18 utak mi ca u ita li jan skoj pr voj, dru goj i tre }oj li gi.

- Ni ka da ni sam u~e stvo vao u na me {ta wu re zul ta ta me ~e va - is ta kao je Si wo ri, ko ji se od pro {le sed mi ce na la zi u ku} nom pri tvo ru u Bo lo wi.

SPORT

dnevnik IS KU SNI NA PA DA^ OD BIO BA JERN

Klo se dve go di ne u La ci ju Do s a d a { wi na p a da~ Ba jer na i ne ma~ ki re p re z en t a t i v ac Mi ro slav Klo se pot pi sa }e dvo go di {wi ugo vor sa rim skim La ci om. Klo se je ne dav no od bio da pro du `i ugo vor sa Ba jer nom, ko ji mu is ti ~e 30. ju na. On }e po ~et kom ju la pre }i u La cio bez obe {te }e w a. Ne m a~ k i fud b a l er je imao po nu de ne ko li ko ve li kih evrop skih klu bo va, ali je od lu ~io da ka ri je ru na sta vi u Se ri ji A, po {to }e La cio na red ne se zo ne igra ti u Li gi Evro pa. Klo s e (32) je bio ~lan Ba jer na od 2007. go di ne, a pre to ga je igrao za Ver der, Kaj zer sla u tern i Hom burg. On je za min hen ski klub od i grao 149 utak mi ca i po sti gao 52 go -

Miroslav Klose

la. Za re pre zen ta ci ju Ne ma~ ke na stu pio je na 109 me ~e va i

Yuyak pre la zi u An `i Eki pa PSV Aj ndho ve na po tvr di la je da je An `i iz Ma ha~ ka le za i ne te re so van za do vo |e we naj bo qeg igra ~a te eki pe Ba la `a Xu xa ka.

Sjaj ni dva de set ~e tvo ro go di {wak ima ugo vor do 2015. go di ne, a za we ga su do sa da bi li za in te re so va ni Ar se nal, Li ver pul, Ham burg, Ju ven tus i Lil. Ma |ar ski in ter na ci o na lac mo gao bi u sko ri je vre me da po sta ne no vi ~lan ru ske eki pe. „An `i je dao zva ni~ nu po nu du i ot po ~e li su pre go vo re sa Xu xa kom, ta ko da je stvar ve o ma ozbiq na”,

re kao je teh ni~ ki di rek tor PSV-a Mar sel Brands.

Ru ski me di ji na vo de da je PSV pro hva tio po nu du i da je i Ma |ar pru hva tio po nu |e ne uslo ve. We gov agent Jo `ef Vo ros ba ra wi je po tvr dio da je igra~ u Ri mu na le kar skim pre gle di ma, ali ni je mo gao da po tvr di ka ko se pre go vo ri od vi ja ju.

An `i se u po sled we vre me sil no po ja ~ao, ve} u svo jim re do vi ma ima ju ~e ti ri Bra zil ca, od ko jih je je dan le gen dar ni Ro ber to Kar los, a po zna to je da ne {te de no vac za po ja ~a wa.

61 put se upi sao u li stu stre la ca.

Ju ven tus na tur ne ji po SAD ^el ni ci ita li jan skog fud bal skog pr vo li ga {a Ju ven tu sa ob ja vi li su da }e tro fej ni to rin ski klub ovog le ta ima ti tur ne ju po SAD, na ko joj }e od i gra ti tri kon trol ne utak mi ce.

Bjan ko-ne ri, ko ji su sa 27 ti tu la dr `av nog pr va ka naj tro fej ni ji klub na „~i zmi”, igra }e 26. ju la u Wu jor ku sa mek si~ kim pr vo li ga {em Ame ri kom, a ime na i ter mi ni dru ga dva pro tiv ni ka Ju ven tu sa na ame ri~ koj tur ne ji jo{ ni su po zna ti.

Ba za eks pe di ci je iz To ri na to kom bo rav ka na ame ri~ kom tlu, ka ko je sa op {te no na saj tu Ju ven tu sa, bi }e Fi la del fi ja.

Pla ni ra no je da iza bra ni ci no vog tre ne ra An to ni ja Kon tea pri pre me u SAD spro ve du od 19. ju la do 1. av gu sta.

PRI PRE ME JU NI OR SKE I KA DET SKE RE PRE ZEN TA CI JE U KA WI @I

Ne iz ve sna je di no Aliz \ur ~ik Ju ni ni or ske i ka det ske se lek ci je Sr bi je u sto nom te ni su oba vqa ju u Ka wi `i de se to dnev ne ba zi~ ne kon di ci o no-teh ni~ ke pri pre me za pred sto je }e va `ne na stu pe na me |u na rod noj sce ni. De voj ke i mom ci vred no ra de u do brim uslo vi ma, od li ~an sme {taj im je obez be |en u Ho te lu „Akva Pa non”, a za tre nin ge ko ri ste se sve po god no sti ko je pru `a Ba wa

kon di ci o no-teh ni~ kim pri pre ma ma glav nu re~ pre pu sti li smo kao i niz go di na ra ni je tre ne ru Ro ber tu Ma to ku iz Sen te. Naj va `ni je je da eki pu pri pre mi mo {to bo qe, da bi u na red nom pe ri o du re pre zen ta tiv ke i re pre zen ta tiv ci iz dr `a li na po re ko je ih o~e ku ju.

Svi do bro pod no se na po re, ali na `a lost pred sam po ~e tak pri pre ma do {lo je do po vre de ju ni or ke Aliz \ur ~ik, ko ja ni je tre nut no

Juniorske i kadetske selekcije Srbije na pripremama u Kawi`i

Ka wi `a. Se lek to ri i tre ne ri su oku pi li na {e naj per spek tiv ni je tak mi ~a re i tak mi ~ar ke od 2.ju na i ovaj deo pri pre ma za vr {a va se u 11.ju na, a tu su go to vo svi na ko je ra ~u na ju za Bal ka ni ja du od 30. ju na do 3.ju la u Sme de re vu, {to }e im ujed no bi ti i ge ne ral ka pred od la zak za pr ven stvo Evro pe, ko je se odr `a va od 15.do 24 ju la u Ka za wu (Ru si ja).

Se lek tor ju ni or ki i ka det ki wa Mi lo rad Gli {i} od pet ju ni or ki na oku pu ima ~e ti ti, jer je Sen }an ka Aliz \ur ~ik za do bi la po vre du pal ca pa je pod zna kom pi ta wa da li }e mo }i da ~e stvu je na pr ven stvu Evro pe. Tu su ju ni or ke Di ja na Ho log, Alek san dra Ra do wi}, Ane lia Lu pu le sku i Ane ta Mak su ti, a od ka det ki wa Bra ni sla va Po pov i Iva na Vej no vi}.

- Pre o ku pi ra ni smo pri pre ma ma u ci qu {to uspe {ni jeg na stu pa na pr ven stvu Evro pe. Na ovim

sa na ma. ^e ka mo iz ve {ta je le ka ra da vi di mo prog no ze i da li }e uop {te mo }i da bu de u sa sta vu za na red ni {am pi o nat Evro pe - ka `e se lek tor ju ni or ki i ka det ki wa Mi lo rad Gli {i}.

Ume sto se lek to ra ju ni o ra i ka de ta Mi lo {a \u ki }a, ko ji zbog dru gih oba ve za ni je pri su tan na ovim pri pre ma ma, od me wu je tre ner Bo ris Vu ke li}. U ju ni ork som po go nu tu je naj zad i je dan od naj bo qih u Evro pi Dra gan Su bo ti} ko ji se vra tio iz Ne ma~ ke gde je imao po sled wi li ga {ki me~, za tim Va len tin Na| ne me di, Bo ris Mi ha i lo vi} i Ili ja Maj sto ro vi} i ka de ti Ivor Ka ti} i Mar ko Po po vi}.

- Pri pre me pro ti ~u ja ko do bro, svi do bro od ra |u ju i pod no se ovaj deo kon di ci o nih pri pre ma, {to je za ovu fa zu naj bit ni je - ra por ti ra Bo ris Vu ke li}. - [to se sa mog pr ven stva Evro pe ti ~e, jo{ ima mo

vi {e od me sec da na, za dve fa ze oku pqa wa i Bal kan sko pr ven stvo, do voq no da se do bro pri pre mi mo i tem pi ra mo for mu. Ju ni or ski sa stav u ekip nom nad me ta wu bra ni ~e tvrt fi na le sa pret hod nog pr ven stva Sta rog kon ti nen ta, {to uz ma lo sre }e u `re bu mo `e mo ostva ri ti. Na {a naj ve }a uzda ni ca je Dra gan Su bo ti} i od we ga se naj vi {e o~e ku je i u po je di na~ nom tak mi ~e wu, kao i u igri pa ro va.

Uz do bru for mu i ma lo sre }e mo `e mo se na da ti i me da qa ma u tim di sci pli na ma. Ka de ti }e ima ti va tre no kr {te we na ne kom zna ~aj ni jem me |u na rod nom tak mi ~e wu i mi slim da ni je re al no od wih o~e ki va ti ne ki ve }i do met, ali za wih }e si gur no to pred sta vqa ti ogrom no is ku stvo za na sta vak ka ri je re. Mi ta~ no ni ne zna mo do kle mo gu da do gu ra ju, jer ne ma ju pre vi {e me |u na rod nog is ku stva. I za wih i za nas bi }e to ve li ki test da vi di mo gde nam je re al no me sto u ka det skoj kon ku re ni cji.

Po sle ovih za jed ni~ kih pri pre ma, usle di }e kra }a pa u za sa ra dom u klu bo vi ma, a u na red noj fa zi od 20. do 28.ju na mu {ka eki pa }e se oku pi ti u Zre wa ni nu, dok }e de voj ke na sta vi ti u Ka wi `i, po tom je na stup na Bal ka ni ja di u Sme de re vu, a za vr {ne pri pre me pred od la zak na pr ven stvo Evro pe bi }e od 5. do 13.ju la za de voj ke u Ka wi `i i za mu {kar ce u Zre wa ni nu.

Se lek tor ju ni or ki Gli {i} na po mi we da po sto ji na ~e lan do go vor da se taj deo pri pre ma od ra di za jed ni~ ki sa se lek ci jom Ru mu ni je, ko ja je la ne u Tur skoj osvo ji la ti tu lu pr va ka Evro pe.

- Ima mo tre nut no ja ko do bar sa stav ju ni or ki, mo `e mo re }i da su me |u osam naj bo qih u Evro pi, ta ko da je i ciq da to po tvr di mo na na red nom pr ven stvu u Ru si ji, a ako je mo gu }e i da se na ~i ni ko rak da qe - o~e ki va wa su Gli {i }a.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

petak10.jun2011.

19

AN DRE AGA SI TVR DI

No le jo{ ja ~i na Vimbldo nu \o ko vi} ove se zo ne igra naj bo qi te nis na sve tu. Na Ro lan Ga ro su pro pu stio je ve li ku {an su da pre u zme te ni ski tron, ali biv {i broj je dan ve ru je da }e sve to na do ka di ti usko ro u Lon do nu, na naj pre sti `ni jem grend sle mu.

Te ni sku isto ri ju obe le `i li su du e li ve li kih ri va la - An dre Aga si ja i Pi ta Sam pra sa, Xi ma Ko nor sa i Xo na Me kin roa, Bo ri sa Be ke ra i Iva na Len dla, ali i Mar ti ne Na vra ti lo ve i Kris Evert, od no sno [te fi Graf i Mo ni ke Se le{ u `en skoj kon ku ren ci ji.

Stru~ wa ci ka `u da se pr vi put stvo rio vo de }i tro u gao u mu {koj kon ku ren ci ji. Ra fe lu Na da lu i Ro xe ru Fe de re ru, ko ji su po sled wih go di na vo di li naj qu }e bit ke za grend slem ti tu le, pri kqu ~io se No vak \o ko vi}, ko ji je pre ki nuo wi ho vu do mi na ci ju.

Srp ski te ni ser u 2011. na ni zao je ~ak 41 po be du i ve} se eta bli rao kao je dan od naj bo qih igra ~a svih vre me na. We go va ap so lut na do mi na ci ja pre ki nu ta je u po lu fi na lu Ro lan Ga ro sa, ba{ ka da je tre ba lo da pre u zme te ni ski tron. Po raz mu je na neo Fe de rer, te ni ser sa naj vi {e osvo je nih grend slem tro fe ja, okon ~av {i we gov fan ta sti~ ni {e sto me se~ ni niz.

- To se mo `e na zva ti tri va li tet ili sa mo ri va li tet, sve jed no... Ro xer i Ra fa su naj ve }i ri -

va li ko je imam i moj za da tak je sa mo da se fo ku si ram na sva kom me ~u pro tiv wih ta~ no na ono {to tre ba da ra dim. - iz ja vio je \o ko vi}.

No va ku je ne do sta ja la sa mo jed na po be da da su stig ne re kor de ra po bro ju ve za nih tri jum fa u jed noj se zo ni Xo na Me kin roa.

To ni je us peo, ali mu je za ru kom po {lo ne {to dru go - pre ki nuo

me~ pro tiv Ro xe ra, ali to je sport. Na sta vi }u sa mo da tre ni ram jo{ na por ni je”, do dao je svet ski re ket broj dva.

Osva ja~ osam grend slem tro fe ja An dre Aga si ve ru je da }e \o ko vi} po no vo do mi ni ra ti i to ve} na Vimbldo nu.

- On igra naj bo qe ove se zo ne.

Po sle po ra za u Pa ri zu vra ti }e se ja ~i, jer ona zna ko ji je to po -

Novak \okovi}

je go to vo tro go di {wu do mi na ci ju Ra fe i Ro xe ra u bor bi za tro fe je na grend sle mo vi ma, ali i bor bu na vr hu ATP li ste.

- To je bi lo naj bo qih ne ko li ko me se ci u mom `i vo tu. Ne ve ro va tan pe riod. Znao sam da jed nom mo ra da se za vr {i, na `a lost, to se de si lo u lo {em tre nut ku... Bio je to za i sta do bar

I Na dal na Ma ster su Ra fael Na dal je po sle No va ka \o ko vi }a dru gi u~e snik za vr {nog Ma sters tur ni ra u Lon do nu, po {to je u dru gom ko lu Kvin sa sa vla dao Nem ca Me tjua Eb de na sa 6:4, 6:4. Pr vi te ni ser sve ta, ko ji je ove se zo ne za be le `io 46 po be da i {est po ra za, bi }e je dan od osam u~e sni ka za vr {nog Ma ster sa ko ji }e bi ti odr `an od 20. do 27. no vem bra.

Naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi} je prvi obezbedio mesto na zavr{nom turniru sezone jo{ polovinom maja, zahvaquju}i fantasti~noj seriji od 41 uzastopne pobede od po~etka godine

bed ni~ ki put na ve li kim tur ni ri ma. Do kra ja go di ne pred sto je jo{ dva grend sle ma. Da sam na we go vom me stu sa da bih se sa mo fo ku si rao na Vimbldon i ve ru jem da }e ta mo bi ti da le ko naj bo qi i naj mo ti vi sa ni ji u bor bi za tro fej. - do dao je Aga si.

A No le ima mo ti va na pre tek uo~i naj pre sti `ni jeg svet skog tur ni ra na tra vi. Ju ri pr vo me sto na ATP li sti, ali i pr vo fi na le u Lon do nu. Do sa da je dva pu ta igrao u po lu fi na lu - 2007. za u sta vio ga je Na dal, a pro {le go di ne na ko rak od por be za ti tu lu iz ba cio ga je ^eh To ma{ Ber dih.

Svi zna ju da je ovo we go va go di na, u Pa ri zu se okli znuo na ko rak od naj ve }eg uspe ha u ka ri je ri, ovo ga pu ta, ve ru je mo, ne }e pro pu sti ti {an su.

TUR NIR U BIR MIN GE MU

Ana u ~e tvrt fi na lu

Ana Ivanovi}

Re zai tu `i la oca zbog pre va re Fran cu ska te ni ser ka Ara van Re zai pod ne la je tu `bu pro tiv svog oca Ar sa la na zbog fi nan sij skih mal ver za ci ja, kao i zbog na sil ni~ kog po na {a wa. Re zai (24) se od lu ~i la na taj ko rak zbog, ka ko je na ve de no, ne ko li ko de se ti na hi qa da evra ko je je wen otac, na vod no, bes prav no ko ri stio.

Re zai je u ja nu a ru ove go di ne, to kom Otvo re nog pr ven stva Austra li je u Mel bur nu, ima la `u~ nu ras pra vu sa ocem, zbog ~e ga je @en ska te ni ska aso ci ja ci ja (VA) od lu ~i la da ga su spen du je na neo d re |e no vre me.

U fe bru a ru je to kom tur ni ra u Pa ri zu po no vo iz bio in ci dent me |u wi ma, a fran cu ska te ni ser ka je po sle to ga iz ja vi la da }e na pra vi ti pa u zu u ka ri je ri dok ne re {i po ro di~ ne pro ble me.

Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} pla si ra la se u ~e tvrt fi na le VTA tur ni ra u en gle skom Bir min ge mu.

Iva n o v i } e v a je u okvi r u tre }e run de tak mi ~e wa sa vla da la Ka na |a wu Re be ku Ma ri no re zul ta tom 6:2, 6:3. Ana se u ~e tvrt fi na lu tak mi ~e wa sa sta je sa hr vat skom igra ~i com Mir ja nom Lu ~i}, ko ja je sa vla d a l a An d reu Hla v ac k o v u iz ^e {ke sa 6:2, 7:6.

Ana je za sa m o sat vre m e n a opo b e d i l a Re b e k u Ma r i n u, ni jed n og tre n ut k a ni j e bi l o di le m e, do d u { e kao i u ra n i j im me ~ e v i m a Iva n o v i } a je do s ta gre { i l a, ali to ni j e ugro z i la we n u opo b e d u, Ka n a | an k a ni j e ima l a ni jed n u brejk {an s u.

Na grad ni fond tur ni ra u Bir min ge mu je 220.000 do la ra.

TUR NIR U KVIN SU

Ki {a i Ma rej ja ~i od Jan ka Jan ko Tip sa re vi} je sjaj no za po ~eo me~ pro t iv En d i j a Ma r e j a , ali je na kra j u ipak iz g u b io u dva se t a 6:4, 7:6 (7:3). Na{ te n i ser ve} je na star tu me ~ a od u z eo ser v is qu b im c u na vi ja ~a u Lon do nu igrao od li~ no, a on da se ume {a la Janko Tipsarevi} en gle ska ki {a. Me~ je pre ki - us peo da pre o kre ne su sret. Do nut, a u na stav ku En di Ma rej du {e me~ je u{ao u taj brejk, je bio bo qi i do bio pr vi set s ali tu Jan ko ni je imao {an su.

6:4.

Ma rej je la ko do bio po sled wi I u dru gom se tu Jan ko je vo - gem ~ak s 7:3 i ta ko se pla si rao dio ~ak i s 4:2, a on da je Ma rej u tre }e ko lo.

20

sport

petak10.jun2011.

TRE ]I VI KEND SVET SKE LI GE: SR BI JA–POR TU GAL (20)

Orlo vi ne ma ju pra vo na gre {ku Iako in ter kon ti nen tal na fa za 22.

Svet ske li ge ni je sti gla ni do po lo vi ne, od boj ka {i Sr bi je }e dvo me~ s Por tu ga lom od i gra ti sa bla gim im pe ra ti vom po be de, da nas u Be o gra du, a su tra u No vom Sa du.

Dva neo ~e ki va na po ra za u su sre ti ma sa Argen ti nom i Fin skom, ma lo su uz dr ma li orlo ve i sa da vi {e ne ma ju pra va na gre {ku ako `e le da se do mog nu fi nal nog tur ni ra u Poq skoj od 6.

Da na {wi pr og ram B gru pa Ru si ja – Bu gar ska C gru pa Sr bi ja – Por tu gal Fin ska – Argen ti na 1. Argen ti na 4 3 2. Sr bi ja 4 2 3. Por tu gal 4 2 4. Fin ska 4 1

(14)

1 2 2 3

(20) (18) 9:4 9 7:6 6 7:9 5 6:10 4

do 10. ju la (pr o }i }e pr vi i dru gi iz sva ke gru pe, ali pu no za vi si do Poq ske kao do ma }i na, jer ako bi bi la lo {i je pla si ra na od dru gog me sta u gru pi, i{le bi tri od ~e ti ri naj bo qe dru go pla si ra ne).

U dva me ~a ko je su do bi li, na {i od boj ka {i po ka za li su za vi dan ni vo igre, ali su pri ka za li i ve li ke osci la ci je, jer su ve} dru gog da na od i gra li da le ko is pod svog ni voa, a po seb no je te {ko pao po raz od Fin ske u Be o gra du. Por tu gal je pr vog vi ken da dva pu ta sa vla dao Fin sku, ali je po ra `en od Argen ti ne, pa se ne mo `e s ve li kom si gur no {}u ni {ta pr og no zi ra ti, jer je jo{ uvek ne po zna ni ca.

- Pr vi vi kend po ka zao je pu no to ga u na {oj gru pi, a Por tu gal do la zi u Sr bi ju sa istom am bi ci jom s ko jom je do {la i

Vla do Pet ko vi} i Dra gan Stan ko vi}

Fin ska. @e li mo da po ka `e mo sta b il n ost, jer smo do sa d a ima li eks trem no do brih i lo {ih pe ri o da. Ide mo utak mi cu po utak mi cu, jer jo{ ima osam me ~e va do kra ja in ter kon ti nen tal nog de la i pr vi me~ ko ji nas za ni ma je ste ve ~e ra {wi.

Ima }e mo i jed nu iz me nu u sa sta vu. Ume sto lak {e po vre |e nog Mi lo {a Ter zi }a {an su }e do bi ti mla |a ni Uro{ Ko va ~e vi}. – re kao je na{ se lek tor Igor Ko la ko vi}.

Pet ko vi}: Bez pot ce wi va wa Na{ teh ni ~ar Vla do Pet ko vi} is ti ~e da su dve po be de nad Por tu ga lom glav ni ciq orlo va tre }eg vi ken da Svet ske li ge.

- Ne po zna je mo Por tu gal ce, jer du go ni smo igra li s wi ma. Naj va} ni je nam je da za be le `e i mo dve po be de, ali ni ka ko ne sme mo da pot ce ni mo pr o tiv ni ka. Por tu gal je dva pu ta sa vla dao Fin sku i to je do voq no da ih ozbiq no shva ti mo. Upo zna li smo se s wi ho vom igrom pre ko sni ma ka u pri pre mi utak mi ca i na dam se da ne }e mo raz o ~a ra ti na {u ver nu pu bli ku, ve} da }e mo za be le `i ti dve si gur ne po be de – is ta kao je mla |i od bra }e Pet ko vi}.

Ne nad Kr sti} u CSKA iz Moskve Ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je se li se u Mo skvu, gde }e za dve go di ne ugo vo ra do bi ti {est mi li o na evra. Ne nad Kr sti} na pu stio je eki pu Bo ston Sel tik sa i vra tio se u Evro pu.On je pot pi sao dvo go di {wi ugo vor sa eki pom CSKA iz Mo skve.

Iako je pr v i ope r a t i v ac Bo s to n a De n i Ejnx ne d av n o iz ja vio da bi Kr sti }a `e leo

Kr sti} je bio na me ti mno gih evrop skih eki pa - Olim pi ja ko sa, Bar se lo ne, Ka he La bo ral, ali se od lu ~io za Mo sko va qa ne, ko ji }e mu za dve go di ne pla ti ti {est mi li o na evra. Biv {i as Par ti za na od lu ~io je da se pre se li u Ru si ju, upr kos lo {em is ku stvu od pre tri go di ne, ka da je ne ko li ko me se ci no sio dres Tri jum fa iz Mo skov skog re gi o na.

Ne nad Kr sti}

da za dr `i kao oko sni cu bu du }eg ti ma, ka pi ten Sr bi je je po is te ku ugo vo ra sa „ze le ni ma” spa ko vao ko fe re i na pu stio NBA li gu, u `e qi da osi gu ra an ga `man pre na ja vqe nog lokauta.

Kr s ti} je po s le Par t i z a n a 2004. oti { ao u NBA, gde je osim Bo s to n a na s tu p ao za Wu Xer s i i Okla h o m u Si t i.

Ove se z o n e u pro s e k u je be le ` io 8,1 poen i 4,7 sko k o v a po me ~ u.

Ka pi ten Sr bi je Bo jan Ja ni} ne ma za pa `e nu mi nu ta `u u do sa da {wem de lu Svet ske li ge, ali pre sve ga zbog hr o ni~ ne po vre de le |a ko ja ga one mo gu }u je da tre ni ra pu nim in ten zi te tom , ali }e si gur no bi ti u sa sta vu.

- Ni sam imao pri li ke da igram s Por tu ga lom, ali znam za po je di ne igre ~e ko ji su ve o ma do bri. ^vr sta su eki pa ko ja si gur no mo `e da pri pre ti, me |u tim, naj bit ni je je da se skon cen tri {e mo na na {u po lo vi nu te re na i da po ka `e mo ne {to vi {e ne go do sa da. Igra sa svim so lid no, ali u po je di nim tre nu ci ma maw ka nam sa mo po u zda wa i bor be no sti.

Tre ba da po ka `e mo da zna mo da se iz bo ri mo sa tim pri ti skom fa vo ri ta, ali to mo `e mo da ura di mo sa mo ako bu de mo mak si mal no bor be ni i na dam se da }e mo po ka za ti da su dva do sa da {wa po ra za bi la sa mo slu ~aj nost – is ta kao je na{ ka pi ten Bo jan Ja ni}.

M. Ri sti} @REB ZA EP

Ju ni o ri s Cr nom Go rom Mu {ka ju ni or ska va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e na {am pi o na tu Evro pe u Ri je ci u D gru pi sa se lek ci ja ma Cr ne Go re, Bu gar ske i Slo va~ ke, od re |e no je `re bom.

U A gru p i nad m e t a } e se Ita li ja, Fran cu ska, Ne ma~ ka i Ukra ji na, dok }e B gru pu ~i ni ti Gr~ ka, [pa ni ja, Ru mu ni ja i Bu gar ska. U C gru pi, osim do ma }i na Hr vat ske, za pro la zak u dru gi krug bo ri }e se naj bo qi ju ni o ri Ma |ar ske, Slo ve ni je i Ru si je. Smo tra evrop skih ju ni o ra bi }e odr `a na od 11. do 18. sep tem bra. @en ska ju ni or ska va ter po lo re p re z en t a c i j a Sr b i j e igra }e u pr voj fa zi {am pi o na ta Evro pe u Ma dri du u A gru pi sa se lek ci ja ma Ma |ar ske, Ho lan di je i Ukra ji ne.

U B gru pu svr sta ne su na de [pa n i j e, Gr~ k e, Ne m a~ k e i [ved ske, a u C gru pi }e se nad me ta ti re pre zen ta ci je Ru si je, Fran cu ske, Slo va~ ke i Por tu ga li je.

Naj bo qe ju ni or ke Ita li je, Ve li ke Bri ta ni je, ^e {ke i Tur ske igra }e u D gru pi.

Glav ni grad [pa ni je bi }e do ma }in Evrop skog pr ven stva za ju ni or ke od 21. do 28. av gu sta.

dnevnik (NE)O^E KI VA NA SME NA NA KOR MI LU VOJ VO DI NE @E LE ZNI ^AR

No vo sa |a ni tra `e pro fe si o nal ca Uprav ni od bor Ru ko met nog klu ba Voj vo di na @e le zni ~ar do ne la je od lu ka da tre ne ru \u ra |u Tr bo je vi }u ne pro du `i man dat, ali je za to na sa stan ku oda lo pri zna we Tr bo je vi }u za osva ja we na ci o nal nog Ku pa, is tak nu to je da po red igra ~a, i stru~ ni {tab na ~e lu s \u ra |em Tr bo je vi }em za slu `u je ~e stit ke. Po red to ga re ~e no je Tr bo je vi }u us peo da stvo ri do bru at mos fe ru u eki pi, {to je do veo do sta bi li za ci je ti ma i ostva re wa za cr ta nih ci qe va. A is tak nu to je i da am bi ci je no vo sad skog su per li ga {a u na red noj se zo ni su da se Klub mak si mal no pro fe si o na li zu je, od no sno da se eki pa zna ~aj no po ja ~a i da stru~ ni {tab mo ra bi ti sa sta vqen od stru~ wa ka ko ji su za po sle ni u Klu bu.

Pro sla vqe ni ru ko met ni as \u ra| Tr bo je vi} ni je bio iz ne na |en od lu kom Upra ve klu ba.

Pod se ti mo, Tr bo je vi} je po ~e tvr ti put ob reo u cr ve no-be lom ja tu. Je se nas mu je do de qe na ulo ga teh ni~ kog ru ko vo di o ca eki pe. Na kon dva me se ca, pre u zeo je „u`a re nu” klu pu su per li ga {a iz No vog Sa da, u tre nut ku ka da je Voj vo di na za u zi ma la de se to me sto s osam bo do va iz 12 su sre ta. Tr bo je vi} je us peo da po vra ti po qu qa no sa mo po u zda we, po pra vi at mos fe ru i osta vi svoj pe ~at na igru No vo sa |a na, a o we go vom u~in ku naj bo qe sve do ~in sta ti sti ka.

To kom 18. ko la cr ve no-be li su osvo ji li 20 bo do va, za be le `i li su ~e ti ri po be de na go sto va wi ma, {to im je u pr vom de lu Li ge bi la ve li ka boq ka i na kra ju za u ze li me sto u „zlat noj” sre di ni su per li ga {kog ka ra va na, dva ste pe ni ka ni `e ne go la ne. Pod

di ri gent skom pa li com tem pe ra ment nog Cr ven ~a ni na, No vo sa |a ni su iz bo ri li pla sman na za vr {ni tur nir Ku pa Sr bi je, da bi u po lu fi na lu pro sto odu va li {am pi o na, be o grad ski Par ti zan, dok je is hod fi nal nog du e la sa Cr ve nom zve zdom svi ma do bro po znat. Tro fej Ku pa Sr bi je se ta ko po tre }i put ob reo u vi tri na ma no vo sad skog su per li ga {a.

Na kra ju ~i ni se ra sta nak je ipak bio ne mo ni van.

\u ra| Tr bo je vi}

Na pi ta we da li je iz ne na |en {to mu iz klu ba ni su po nu di li na sta vak sa rad we, Tr bo je vi} ka `e: - Do bro je po zna to da mi je ugo vor sa Voj vo di nom is te kao pr vih da na ju na. Ka ko smo us pe li da na pra vi mo do bre re zul ta te i po ma ke u igri u pr ven stvu, {to je sva ka ko kul mi ni ra lo osva ja wem Ku pa Sr bi je, iskren da bu dem ni sam o~e ki vao da }e mo se ra sta ti. Pri `eq ki vao sam da }e mo na sta vi ti gde smo sta li. Ipak, sud bi na tre ne ra je ta kva, da nas je si tu su tra ni si.

Ovo ga pu ta iz re ka da tre ne ra

~u va ju re zul ta ti ne pi je vo de.

Upr kos sve mu mo ram da ka `em da smo se ras ta li na fer i ko re tan na ~in.

Upra va Voj vo di ne je is ta kla va {e za slu ge to kom se zo ne, ali se ipak od lu ~i la da eki pu u na red nom pe ri o du vo di pro fe si o na lac?

- Ra zu mqi vo je da su, na kon uspe ha u Ku pu, ~el ni qu di klu ba od lu ~i li da u na red nim go di na ma dig nu or ga ni za ci ju i funk ci ni sa we klu ba na vi {i ni vo, ka ko bi se Voj vo di na na {la u sa mom vr hu srp skog ru ko me ta, gde pre ma po ten ci ja lu ali i tra di ci ji pri pa da. Sto ga je i ra zu mqi va od lu ka da {ef stru~ nog {ta ba bu de pro fe si na lac, ko ji }e bi ti na ras po la ga wu klu bu 24 ~a sa.

Na kon sed ni ce Uprav nog od bo ra, ipak ste do bi li po nu du da i u na red nom pe ri o du osta ne te u Voj vo di ni. Ko li ka je {an sa da osta ne te u ta bo ru No vo sa |a na?

- Po nu |e no mi je da na sta vi mo sa rad wu, a u na red nih se dam da na u raz go vo ru sa sport skim di rek to rom Dar kom Jev ti }em i pred sed ni kom Mi la nom \u ki }em vi de }e mo da li je mo gu} moj da qi an ga `man i u ko joj ulo zi.

Imam i ne ko li ko ozbiq nih po nu da dru gih klu bo va, a sve }e bi ti po zna to u na red nim da ni ma re kao je sa da ve} biv {i tre ner Voj vo di ne.

I ta ko na pri me ru \u ra |a Tr bo je vi }a jo{ jed nom se po ka za lo da je tre ner ski `i vot ve o ma ne iz ve stan, a da hleb ko ji se od we ga za ra |u je mo `e bi ti „go rak” i ka da be le `i{ uspe he i is pi su je{ no ve stra ni ce klup ske isto ri je. Ipak, jed no je si gur no, osmeh se vra tio na li ce su per li ga {a iz Srp ske Ati ne.

I. Gru bor

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA SPORT I OMLA DI NU MO DEST DU LI] U ZRE WA NI NU

Pli va ~i }e ima ti gde da tre ni ra ju

Po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li} po se tio je ju ~e Zre wa nin, oce wu ju }i da je we gov do la zak pri li ka da se na pra vi sa `e tak sve ga {to je do sa da ura |e no, obi |u re a li zo va ni pro jek ti i po stig ne do go vor o da qim pla no vi ma.

Du li} je oce nio da grad na Be ge ju ve o ma vo di ra ~u na o spor ti sti ma i spor tu, i da je u pi ta wu me sto sa naj bo qom sport skom in fra struk tu rom, {to je po stig nu to za hva qu ju }i raz u me va wu ~el ni ka gra da, do brom Sport skom sa ve zu, ali i kva li te noj ko mu ni ka ci ji sa Po kra jin skim se kre ta ri ja tom. Ka ko je ka zao, te ma ko ja se re dov no otva ra ka da se za tek ne u Zre wa ni nu je ste i re no vi ra we nat kri ve nog ba ze na ko ji je za tvo ren pro {le go di ne, a u ko me su tre ni ra li na {i pro sla vqe ni pli -

va ~i Ivan Len |er, ^a ba Si la |i i dru gi.

Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne je ono mad od lu ~io da fi nan si ra sa na ci ju otvo re nog ba ze na. Me |u tim, po ja vio se pro blem i sa za tvo re nim objek tom. Sa da bi, po sle skup {tin ske od lu ke o re ba lan su bu d`e ta, tre ba lo da se do ne se od lu ka o obez be |i va wu nov ca za re kon struk ci ju za tvo re nog ba ze na, ta ko da pli va ~i ko ji su stvar no naj bo qi do bi ju uslo ve da tre ni ra ju, ona ko ka ko to ima ju wi ho vi kon ku ren ti iz re gi o na. Tru di }e mo se da ta sred stva bu du {to pre na ras po la ga wu ka ko bi sle de }u go di nu mom ci mo gli da po stig nu mak si mal nu for mu pred na stup na Olim pij skim igra ma – ob ja snio je Du li}.

Po mo} nik gra do na ~el ni ka Pre drag Stan kov ka zao je da je

RE GI O NAL NI [AM PI O NAT U TUR SKOJ

Us kra }e no pra vo na fi na le Na Re gi o nal nom {am pi o na tu Evro pe u ka ra teu, odr `a nom u tur skom gra du An ka ri, na stu pi la je i re pre zen ta ci ja Voj vo di ne u ka ta ma i bor ba ma.

Osvo je ne su dve bron za ne me da qe u ka ta ma. U re pre zen ta ci ji iz klu bo va zre wa nin skog re gi o na na stu pa li su: Sa wa Cvr ko ta, Da ri ja Eri} i Jo va na Ili} (Za dru gar-La za re vo), Awa Ka pe lan, Mi le na Mi la no vi} i Ni ko la Isa i lo vi} (Klek).

- Ve o ma smo raz o ~a ra ni od lu ka ma ar bi ta ra u po lu fi na lu tak mi ~e wa, ni sa da nam ni je ja sno za {to su nas dra sti~ no o{te ti li– re vol ti ra no je iz ja vio Mi lo{ Eri}, se lek tor re pre zen ta ci je Voj vo di ne. – @ao mi je na {ih de voj ka, tre ba lo je vi de ti sa mo wi -

ho vu re ak ci ju u svla ~i o ni ci i su ze u o~i ma. Je ste da nam je eki pa bi la naj mla |a na {am pi o na tu, ali si gur no joj je me sto bi lo u fi na lu re gi o nal nog tak mi ~e wa.

Po red ~i we ni ce da sa mo slo bod no mo gu da ka `em po kra de ni u po lu fi na lu, bi lo je ovo ve li ki i sku stvo za na {e tak mi ~ar ke, na uk za ubu du }e. Si gu ran sam da }e mo sle de }e go di ne na pra vi ti is ko rak na pred i da }e mo se vra ti ti sa jed nim od li~ jem.

U sport skim bor ba ma naj bli `i me da qi bi li su ka det sko-ju ni or ska `en ska i mu {ka se ni or ska eki pa, oni su u bor bi za me da qu iz gu bi li od BIH,od no sno Ma ke do ni je. Na ovom tak mi ~e wu u~e stvo va lo je 44 re gi o nal ne re pre zen ta ci je iz 19 ze ma qa sa 498 tak mi ~a ra.

N. Jo wev

uz po mo} Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport ura |e no do sta pro jek ta, a po sled wi je iz grad wa ko {ar ka {kog te re na u na se qu 4. ju li.

Re no vi ra li smo i sta ru Ha lu spor to va, od no sno ospo so bi li je d an deo za sto n o t e n i s e r e, {to se po ka za lo kao od li ~an po tez. To je, na dam se, do pri ne lo od li~ nom re zul ta tu ko ji su po sti gli ~la no vi Sto no te ni skog klu ba Ba nat i po sta li dr `av n i pr v a c i – is t a k ao je Stan kov.

Na kon pri je ma u Pla vom sa lo nu, ko ji je za Du li }a pri re dio gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov, or ga ni zo va na je po se ta Sto no te ni skom klu bu Ba nat i sve ~a no je otvo ren po me nu ti ko {ar ka {ki te ren u na se qu 4. ju li. @. B. ME \U NA ROD NI TUR NIR „LA ]A RAK OPEN 2011”

Re vi ja mla dih sa mu ra ja

Xu do i sam bo klub LSK iz La }ar ka or ga ni zu je su tra ve li ki Me |u na rod ni tur nir u xu dou za po le tar ce, mla |e i sta ri je pi o ni re u `en skoj i mu {koj kon ku ren ci ji, pod na zi vom „La }a rak open 2011”. Tra di ci o nal na smo tra mla dih sa mu ra ja, 17. po re du od ra `e }e se u srem sko mi tro va~ koh ha li Pin ki pod po kro vi teq stvom Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport, Upra ve za sport gra da Srem ska Mi tro vi ca i MZ La }a rak.

Ka ko je na ja vio le gen dar ni xu di sta Bog dan Jo ve ti}, pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra tur ni ra, bi }e to ove go di ne naj ve }a sport ska ma ni fe sta ci ja u gra du kraj Sa ve, jer se o~e ku je oko 800 tak mi ~a ra iz svih kra je va biv {e Ju go slo vi je, kao i mla dih xu di sta iz Ma |ar ske, Gr~ ke, Bu gar ske i Ru mu ni je.

R. Ar.

moja ku]a

dnevnik

petak10.jun2011.

21

Удобан стан од тридесет пет квадрата Неискориштен мањи простор у склопу куће може се претворити у удобан и оку привлачан животни амбијент. Неискоришћен мањи простор у склопу куће може да се претвори у удобан и оку привлачан животни амбијент. Уз ‘ паметни‘ намјештај, неутралне боје и минимални децентни декор створит ћете праву малу оазу. Уз ‘паметни’ намештај, неутралне боје и минимални децентни декор створит ћете праву малу оазу. Како? Како? Открива наша архитектица Гордана Вресник. Архитекта Гордана Вресник предлаже. Гдје год се може, било би добро умјесто врата ставити клизне стијене, а тако бисте могли одвојити од дневног боравка и спаваћу собу. Где год се може, било би добро уместо врата ставити клизне стене, а тако бисте могли одвојити од дневног боравка и спаваћу собу.

Како би улаз у купаоницу из дневног боравка био што мање наглашен, предложила бих да се врата изведу у разини зида, у истој обради какав је и зид, тако да се врата ‘стопе‘ са зидом. Како би улаз у купатило из дневног боравка био што мање наглашен, врата треба да се изведу у нивоу зида, у истој обради какав је и зид, тако да се врата ‘стопе’ са зидом. Како би простор дневног боравка изгледао што прозрачније, могли бисте кухињу ‘сакрити‘ иза клизних- хармо врата.Како би простор дневног боравка изгледао што прозрачније, могли бисте кухињу ‘сакрити’ иза клизних-хармо врата. Склопиви стол за благовање такођер ће вам омогућити више простора за пролаз. Склопиви сто за ручавање такође ће вам омогућити више простора за пролаз.

У уређењу стана користите пуно бијеле боје, а акценте можете ставити у црној и сивој боји. У уређењу стана користите пуно беле боје, а акценте можете ставити у црној и сивој боји. Тако ћете постићи дојам складног и опуштајућег амбијента. Тако ћете постићи утисак складног и опуштајућег амбијента. То се односи и на уређење купаонице која ће због бијеле боје створити дојам пространости, а додатак црне или сиве дозу елеганције. То се односи и на уређење купатила која ће због беле боје створити утисак пространости, а додатак црне или сиве дозу елеганције. У средини дневног боравка налазила би се софа и ормарић који може послужити као шанк и као додатна радна плоха. У средини дневног боравка налазила би се софа и ормарић који може послужити као шанк и као додатна радна плоча.

Ноћење на стени Садржаји хостела, такозване Барселонске стене, броје педесет соба, базен, спа, теретану, биоскоп, паб те мање зидове за планинаре и пењаче почетнике, док се професионалци могу пењати по фасади гигантског здања.

Домишљати архитекти из пољског архитектонског студија УГО за концептуално интернационално такмичење Боемиен хостел фор бекпекерс, осмислили су доминантну, колосалну и помало агресивну грађевину названу Барселона рок, а

(не)атрактивно решење рапидно је завршило на стручним порталима и блоговима. Локација ове стеновите и сто метара високе грађевине било би средиште Барселоне, а необичном формом би по-

стигла баланс с досадашњим препознатљивим оријентирима тог града, црквом Саграда фамилиа те небодером Торе Агбар.

Мегапројекат студија УГО карактерише стеновита фасада, којом се (наводно) псеудо планиназграда уклапа у окружење. Камени небодер прожет је зеленилом

те, осим као место доласка младих туриста из цјелог света, служи као скровиште птица и својеврсни природни надоместак историјском центру града.

22

kWiGA

petak10.jun2011.

dnevnik

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Љубитељи књиге”

НО ВО ИЗ „ОР ФЕ У СА“

Кла си ци су увек у мо ди У

намери да младој читалачкој публици у штампаном облику представи најбоље руске песнике, издавачка кућа „Орфеус“ из Новог Сада покренула је едицију „Источно небо“. Уредник те библитеке је један он најбољих наших русиста, проф. др Витомир Вулетић. Ових дана изашло је прво коло изабраних песама Пушкина, Љермонтова, Блока, Јесењина и Мајаковског у пет књига. Александар Сергејевич Пушкин (1799-1837) једно је од најпознатијих имена руске књижевно сти у свету. По књижевном опредењељу, он није ни класициста, ни романтичар ни реалиста, већ све то у исто време. Mеђу првима је почео да пише народним

језиком. Сматрају га зачетником модерне књижевности, песником слободе и тананих лирских емоција. Често је бивао у сукобу са царским властима, а живот је окончао у двобоју који му је, изгледа, био намештен. Михаил Јурјевич Љермонтов (1814-1841), песник и романсијер, један је од најважнијих представника руског књижевног романтизма. Писао је под утицајем Пушкина, али и Шекспира и Бајрона, користећи мотиве из руске историје и епске народне поезије. Звали су га „песником Кавказа“ јер је тамо боравио као дете и као прогнаник. У свом једином роману „Јунак нашег доба“ предвидео је своју смрт у двобоју.

KWI­GA­ZA­U­VEK

Александар Александрович Блок (1880-1921) сматра се најзначајнијим представником руског симболизма, а прославио се „Песмама о дивној дами“, са мистично-религиозним мотивима. У његову поезију потом улазе оштре, реалистичне теме градског живота. Врхом Блоковог песништва сматра се поема „Дванаесторица“, која је симболичка визија Октобарске револуције. Сергеј Александрович Јесењин (1895-1925) био је песник природе и сеоског амбијента, и данас је један од најомиљенијих у Русији. Живео је бурним, боемским животом и скончао млад, под неразјашњеним околностима. Владимир Владимирович Мајаковски (18931930) такође је једна од руских пе-

сничких легенди . Створио је нове врсте лирско-епских и лирско-фантастичних песама. Био је и сликар, глумац, а свој таленат је ставио у службу Октобарске револуције. И он је окончао живот самоубиством. У „Орфеусу“ планирају још два кола руских песника по пет књига. Друго коло ће изаћи до половине октобра, а биће представњено на Београдском сајму књига. Чиниће га изабране песме Ане Ахматове, Марине Иванове Цветајеве, Осипа Емалијевича Мандељштама, Бориса Леонидовича Пастернака и Николаја Заболоцког. Треће коло ће се појавити до краја ове године, а још се не зна које песнике ће објавити „Орфеус“. Р. Л.

АЛЕКСАНДАР ОБРОВСКИ, ГРАФИЧАР, ПЕСНИК И ЕКОЛОГ

Потрага за сунцем и лепотом

В

ерујем да свака особа има неки догађај, моменат или неку књигу која је свесно или несвесно одређује и води кроз живот.Своју причу почињем сећањем на зимске распусте код бабе, књигу „Илустрована Библија за младе“ и гомиле „Стрипотека“. Распусти су обично били оковани снегом, брзо се смркавало и проводили су се већином у топлој соби. Често сам био заокупљен складом текста и цртежа - лепотом отворене странице. Уједно су те странице и подучавале мудрости, на посебан начин.А стрипови су тада још увек били лепо илустровани, са људским ликовима и причама препуним маште али и хуманости; са духом напретка и вере у бољу и лепшу будућност. С друге стране, у мојој породици се верује да је моја тетка Оља крива за моје животно дружење са књижевношћу и књигом. Ја то сматрам само делимично тачним. Наиме, код бабе је било „додатно складиште“ вишка теткиних књига из студентских дана, из редакције књижевног часописа „Поља“ – где је тада радила, бројни преводи, књиге са посветама... А ја сам, као свако дете, све то радознало прегледао, истраживао, и читао. А као већ старији, на породичним окупљањима или онако успут, слушао сам приче о догађањима на новосадском Фило-

зофском факултету, када се он још налазио на садашњем Тргу слободе у згради Војвођанске банке. Затим приче са књижевних промоција и путовања; сећања на гостовања многих наших и светских писаца на тадашњој Трибини младих, у Католичкој порти. А наравно, ту су годинама биле присутне и лако доступне Змајеве дечије игре, Бранково коло и незаобилазни Сајам књига у Београду. Још као мали сам знао, по причи и анегдотама, многе наше

KWI@EVNA BA[TINA

Зла ти бор ско-ру јан ска штам па

Р

ујанско четворојеванђеље штампано је 1536/37. године у Рујну, манастиру Св. Ђорђа на Златибору, који више не постоји. Ову једину књигу Рујанске штампарије, прве штампарије у Србији, штампао је у импровизованој техници монах Теодосије. Књига је веома ретка. Једини потпун примерак чува се у Прагу. Постоје још два примерка – у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу и у Архиву САНУ у Београду, и један фрагмент у Музеју примењене уметности у Београду. Примерак Народне библиотеке у Београду страдао је у пожару 6. априла 1941. Књига је фототипски објављена 1987, са поговорним студијама Лазара Чурчића и Катарине Мано-Зиси, и ово издање поседује Библиотека Матице српске.

дечије, али и друге писце. Са некима сам се и лично упознао. Њихове књиге су сада у мом „додатном складишту књига“ код мојих родитеља, са осталим битним сувенирима из младости. Много касније су ми те слике из наше новосадске, па и шире књижевне „полетне младости“ помогле да схватим и сагледам, ко је ко, и ко је шта овде. Сећам се прича о величанственим књижевним вечерима са Црњанским, Кишом, Андрићем, Селимовићем; шетње моје

тетке руку под руку са Десанком Максимовић на некој од Струшких вечери поезије, док је испред хотела Стефан Миленковић играо кликера са локалном децом. Сећам се аутограма Мире Алечковић у мојој свесци за српски језик из основне школе и посвете „Буди ми увек пролеће“ Гроздане Олујић на тек објављеној књизи прича за децу, од којих су неке касније ушле у школску лектиру. У том окружењу сам почео да пишем. Осећај за слике настале из прочитаног, несвесно сам пренео на графику и минијатуру а касније, и на јапанску традиционалну хаику поезију. Овог пролећа је било пуних двадесет година од како сам објавио свој први хаику стих. Сигурно могу рећи да сам из књига и књижевности узео, и даље покушавам да препознам и узмем, само оно што у себи садржи сунце и лепоту у било ком облику. Чак у томе нагињем и према потпуном хедонизму и не читам, нити покушавам да прочитам „ружне“ књиге, натегнуту уметничку поезију и све оно што захтева превелики мисаони или психолошки напор. Радије узмем неку од својих драгих књига са полице, већ ко зна колико пута прочитану, седнем и утонем у ту утврђену и сигурну путању свог постојања. И одмарам се.

1. „Сунце мени, сунце теби”, Весна Дедић Милојевић - „Чигоја” 2. „Породични буквар”, Милица Новковић - самиздат 3. „Калуђер који је продао свој ферари”, Робин Шарма - „Моно и Мањана” 4. „Мирис кише на Балкану”, Гордана Куић - „Алнари” 5. „Soulfood”, Жана Полиаков - „Моно и Мањана” 6. „IQ84”, Харуки Мураками - „Геопоетика” 7. „Панталеон и посетитељке”, Марио Варгас Љоса - „Лагуна” 8. „Рингишпил“, Јелена Бачић-Алимпић - „Лагуна” 9. „У помрчини архива“, Милорад Грујић - „Љубитељи књиге” 10. „Летње лажи“, Бернхард Шлинк - „Плато”

„СО ЛА РИ СО ВИ“ ВЕ ЛИ КИ РО МА НИ

Са га о уз ви ше но сти и мо ћи

П

очетком ове године телевизија Б 92 емитовала је серијал „Стубови земље“ у четири наставка, недавно снимљен у високој BBC продукцији. Било је то право освежење за гледаоце, сморене иностраним тв сапуницама јефтиног садржаја и цене, које свакодневно пристижу. А затим је новосадски „Соларис“објавио истоимени роман Кена Фолета, који је по служио као литерарни предложак за сценарио. Тако је освежено сећање на прво, распродато издање овог великог романа, који је исти идавач први пут на српском је зику објавио 2004. године. „Стубови земље“ је сага о Филипу, опату из Кингсбриџа, сналажљивом калуђеру који је подигао навећу готску катедралу на свету, о Тому, зидару који је по стао њен архитекта, о лејди Елајни која се бори за своју љубав, а пре свега, о вечитом сукобу добра и зла, који је окренуо цркву против државе, а брата против брата. Издавач књигу најављује као очаравајућу епопеју о анархији, амбицији и апсолутној моћи, на позорници која се простире преко Енглеске 12. века и израста у романескно-историјско ремек дело. Написан на класичан начин старог, доброг приповедања , на близу осам стотина страница, овај роман показује да је увек исти начин на који се градитељи, ствараоци, по свећеници, жртвују за своје животно дело. То су они што знају да је уметност вечна, а људски живот кратак. Кен Фолет веома суптилно слика однос уметника и власти, које и јесу и нису мецене, у зависно сти од личне користи. Британски њижевни критичари су написали да су „Стубови земље“ роман који ће вас шчепати својом читљивошћу, аутентичном атмосфером и карактеризацијом вредном памћења. Почиње

мистеријом чија сенка допире далеко и везе причу препуну напетости, неизвесности и беспрекорног темпа приповедања. Интриге, насиље, страст, похлепа, храброст, посвећеност, освета и љубав, све на једном месту. Читаоци широм света препознали су „Стубове земље“као роман који забавља, подучава, и задовољава сва

читалачка чула у највећој могућој мери. Писцима није обичај да у предговорима објашњавају како су настајале њихове књиге, али је Кен Фолет баш то учинио, „јер се ништа не дешава онако како испланираш“. Овај Енглез је постао познат као писац трилера, али су „Стубови земље“ његов најбољи и најпревођенији роман. Занимљива је и та прича, како је годинама настајала сага о градитељима и рушитељима катедрале. Ова књига је препоручивана од ува до ува, каже њен аутор. Јер, најбоља је она реклама која се не може купити, а у издавачком послу, препорука једног задовољног читаоца другом . Кен Фолет је обећао да ће написати наставак. Р. Лотина

Отро ва ни на аме рич ки на чин

П

о сле нај но ви је епи де ми је опа сне вр сте еше ри хи је ко ли, би ло је пи та ње да на ка да ће се не ка од „ну три ци о ни стич ких те о ри ја ка та стро фе“ угле да ти ли те рар но све тло да на. У по пла ви „књи га ка та стро фе“ те ма ти ком ко ја по га ђа за бри ну те пи та њем „је де мо ли здра во“ из два ја се књи га Џе фа Бе не дик та „Отро ва ни: Исти ни та при ча о смр то но сној епи де ми ји еше ри хи је ко ли ко ја је про ме ни ла на чин на ко ји Аме ри кан ци је ду“ (из да ва чи у САД стра шно во ле ду гач ке на сло ве). Ово је при ча о за ра зи ко ја је из би ла кра јем 1992. и по чет ком 1993. го ди не, за хва љу ју ћи ло ше пе че ним ју не ћим хам бур ге ри ма у лан цу про дав ни ца бр зе хра не „Jack in The Box“. Не ко ли ко сто ти на обо ле лих, од то га ве ћи на де це, као и че тво ро пре ми ну лих ре зул тат су нај го ре епи де ми је у исто ри ји ин ду стри је хра не у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма. Кроз при чу де ве то го ди шње Бри ја не, и бор би ње не мај ке са стра шним по сле ди ца ма је де ња не до вољ но пе че ног хам бур ге ра, Бе не дикт, прав ник и но ви нар до ку мен та ри ста, ис при -

чао је при чу о ме ди цин ском тр па њу про бле ма под те пих и прав ним ма не ври ма ко ји ма се упор но ски да ла од го вор ност с вра та оних ко ји су до зво ли ли да се не кон тро ли са но ме со на ђе у про да ји и оних ко ји је тре ба ло да пла те ви со ке од ште те. Да нас смо сви упо зна ти с опа сно сти ма ко је но се не ти пич не бак те ри је и ви ру си ко ји с вре ме на на вре ме про у зро ку ју па ни ку, али и бр зу ре ак ци ју јав но сти и здрав ства у све ту. Ме ђу тим, „Отро ва ни“ нас вра ћа у вре ме у ко јем се ни је мно го зна ло о опа сним вр ста ма еше ри хи је ко ли чи ја до бро ћуд на вер зи ја ина че на се ља ва на ша цре ва. Та да ин ду стри ја ма сов не про из вод ње хра не ни је би ла до вољ но раз ви је на па су евен ту ал не за ра зе би ва ле ло кал не, а у скла ду с тим ни су по сто ја ли ни про то ко ли оп ште здрав стве не за шти те, ко ји би да ва ли упут ства док то ри ма ка ко да пре по зна ју и за ус та ве ши ре ње за ра зе. Пра те ћи при чу из лич ног угла по је ди нач ног слу ча ја, Бе не дикт раз ви ја и ду бљу ана ли зу усло ва у аме рич ком здрав ству, у ко ме вла да -

­ E O[ ] ­ T NE

ју кор по ра тив на пра ви ла, с адво ка ти ма ко ји се бо ре за хо но ра ре, а про тив здра вог ра зу ма, и пре дед ни ке управ них од бо ра кли ни ка и оси гу ра ва ју ћих ком па ни ја ко ји се тру де да ми ни ма ли зу ју опа сност од за ра зе и ње не по сле ди це, ка ко би спре чи ли ис пла ту ви со ких на кна да и тро шко ва ле че ња. Иако са стра шним по сле ди ца ма, за ра за еше ри хи јом ко ли до не ла је и не што до бро: пре све га свест гра ђа на да мо ра да обра ти па жњу на то где и шта је де, као и да ре а гу је на пр ве симп то ме да је не што по сле је ла по шло по злу. Осим то га, ме ди цин ској јав но сти скре ну та је па жња на мо гу ће про бле ме и на чи не на ко ји ефи ка сно мо же да се утвр ди по сто ја ње за ра зе и при ме ни од го ва ра ју ће ле че ње без че ка ња „одо бре ња од о зго“. А за оне ко је при ча о аме рич ком здрав ству лич но не до ти че, „Отро ва ни“ је до бро кри ми на ли стич ко шти во. Ивана Вујанов

kULTURA

dnevnik

petak10.jun2011.

23

У БЕОГРАДУ МИНИСТАРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА О КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ

Мост ка заједничкој будућности Седма министарска конференција о културној баштини на тему „Баштина и дијалог у Југоисточној Европи: нови путеви сарадње” одржава се данас, у Београду, под покровитељством Унеска. Организатор је Министарство културе, информисања и информатичког друштва које је организатор скупа. На конференцији учествују министри културе, поред земље домаћина, и Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Молдавије и Румуније, а очекују се и представници Грчке, Италије, Словеније и Турске. У раду ће учествовати помоћник генералног директора Унеска Франческо Бандарин.

Састанак представља наставак иницијативе о регионалној сарадњи „Културна баштина - мост ка заједничкој будућности” која је покренута у Мостару 19. јула 2004. године током свечаности организованих поводом отварања Старог моста уништеног током рата 1993. године. Другу министарску конференција организовала је Италија 2005. године, следили су скупови на Охриду (2006), у Задру, Букурешту и на Цетињу. Конференција ће се одржава у Центру Сава и на преподневном заседању биће анализирани резултати на имплементацији „Цетињског акционог плана” усвојеног прошле године који је требало да се концентрише на промо-

цију културе и културне баштине на националном и регионалном нивоу, на реализацију заједничких акција и на размену добрих искустава, унапређењу регионалних центара за чување баштине и стварање регионалне мреже експерата и међународне сарадње. Поподневни састанак ће бити посвећен покретању нове иницијативе „Баштина и дијалог”, коју ће изнети генерални директор Унеска Ирина Бокова. На округлом столу, којим ће председавати Франческо Бандарин, биће приказан филм који је финансирао Унеско о борби против илегалне трговине културним наслеђем у Југоисточној Европи. (Танјуг)

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗ ГОСТУЈЕ У ХРВАТСКОЈ

„Сан летње ноћи” на фестивалу у Умагу Новосадско позориште / Ујви- Сибила Петлевски и управник подеки синхаз гостоваће 1. јула у Хр- зоришта у Вировитици Миран Хаватској с представом „Сан летње још. Уз Гран при фестивала, овај ноћи“ у режији Золтана Пушка- жири ће доделити још три награде ша. Овај мјузикл, рађен по чувеној Шекспировој комедији, учествоваће на 12. међународном фестивалу камерног театра „Златни лав“ у Умагу, који се одржава од 1. до 10. јула. Поред Новосађана, који први наступају, у конкуренцији су још: Народно позориште из Сарајева, Градско казалиште „Јоза Ивакић“ из Винковаца, ХНК из Загреба, Словенско људско гледалишче из Цеља, Гледалишче „Глеј“ из Љубљане, ХНК из Вара- Из представе „Сан летње ноћи“ ждина, Казалиште „Керемпух“ из Загреба, Мали теа- за неке од елемената представе. тар из Копра, и Национално позо- Такође се додељује и награда пуриште „ЈХК – Џинот“ из Велеса у блике на овом фестивалу. Македонији, Народно позориште У овој необичној верзији „Сна Републике Српске из Бања Луке, летње ноћи“, у којем нема речи, Истарско народно казалиште из али има танго музике, плеса и стеПуле, трупа Јоже Пернарчича из па, играју Шандор Ласло, Ливиа Љубљане, Словенско народно гле- Банка, Иштван Кереши, Золтан далишче из Марибора, и Прешер- Ширмер, Јулиа Кокрехел, Габриеново гледалишче из Крања. ла Црнковић, Емина Елор, Андреа У жирију овог фестивала су те- Јанкович, Терезиа Фигура, Агота атролошкиња Мани Готовац из За- Ференц, Арон Балаж, Даниел Хугреба, професорка ФДУ у Загребу ста, Габор Понго, Тамаш Варга,

У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРНУ ДЕКОНТАМИНАЦИЈУ У БЕОГРАДУ

Међународни фестивал несврстаног стрипа Други Међународни фестивал несврстаног стрипа под називом ‘’Ново доба‘’ отворен је прексиноћ у Центру за Културну деконтаминацију у Београду пројекцијом документарног

филма ‘’Песма која траје‘’. После пројекције одржано је предавање и разговор о утицају омладинских медија на развој стрип фанзина и алтернативну културу. У истом простору биће отворена и изложба стрип табли Гррр! програма, насталих на групној радионици инспирисаној филмом Душана Макавејева ‘’Невиност без заштите”, под координацијом стрип ауторке из Канаде Нине Буњевац и Александра Зографа.

Први дан фестивала завршио се концертом групе ‘’Црно дете‘’, Владимира Ленхарта и ЕПП. Међународни фестивал несврстаног стрипа ‘’Ново доба 2011’’се одржава на неколико локација у Београду и Панчеву и том приликом ће бити организоване изложбе, презентације, видео пројекције, радионице и концерти. На овом фестивал ће такође бити представљена и тројезична антологија алтернативног стрипа под називом ‘’Невидљиви стрип-Алтернативни стрип у Србији 1980-2010’’, која обележава почетак рада на архивирању и представљању продукције алтернативног, независног, ауторског стрипа у Србији. Антологија је писана на енглеском, немачком и српском језику. Фестивал траје до 12. јуна. (Танјуг)

Тамаш Хајду и Атила Немет. Композитор је Андрес Мариано Ортега, а кореографи су Илдико Ђенеш, Ласло Бобиш и Ласло Будаи.

ПОПУЛАРНА АМЕРИЧКА СПИСАТЕЉИЦА И НЕКАДАШЊА БЕОГРАЂАНКА

Теа Обрехт добитница награде „Оринџ“ По рођењу Београђанка, Теа Обрехт добитница је овогодишње британске награде „Оринџ” за свој први роман „Тигрова жена“ (The Ti ger‘s Wi fe) о недавним сукобима на Балкану, пренео је Ројтерс. Обрехтова је са својих 25 година најмлађа списатељица која је добика ову награду, која се већ 16 година додељује женама - ауторима из целог света. И поред популарности у САД где живи од своје 12 године, Обрехтова је у Британији непозната и давали су јој мале шансе да добије „Оринџ“ награду. Фаворит је била Ема Донахју за роман ‘’Соба“. У ужем избору били су и Амината Форна за ‘’Успомене љубави“, Ема Хендерсон за ‘’Грејс Вилијамс говори гласно“, Никол Краус за ‘’Велику кућу“ и Кетлин Винтер за ‘’Анабел“.

- “Тигрова жена“ је изванредна књига и Теа Обрехт је заиста узбудљиви нови таленат“, рекла је председавајућа жирија Бетани Хјуз.

- Њена моћ опсервације и њено разумевање света су изванредни. Серијом магичних прича успела је да оживи трагедију хроничног конфликта на Балкану“, додала је она. ”Ова књига нас подсећа како лако можемо да потонемо у варварство али и о снази и дубини људске љубави“. Породица Обрехтове напустила је Београд по избијању сукоба почетком 1990-их и боравила је на Кипру и у Египту пре него што су се населили у САД. ‘’Тигрова жена“ прати младу лекарку која покушава да истражи мистериозну смрт свог деде у уда-

љеном селу. Критика је пуна хвале за мешавину савременог реализма и сеоских легенди, а критичар листа ‘’Вашингтон пост“ рекао је да тему смрти третира ‘’освежавајуће неамерички“. Награда „Оринж“ поделила је критичарске кругове у Лондону где је једни сматрају за сексистичку док други верују да је женама потребна књижевна награда. Добитница Букерове награде А.С. Бајат једна је од истакнутих критичарки награде, док је ауторка романа о ‘’Харију Потеру‘’ Џ. К. Ролинг заговорник награде. Обрехтова је добила чек на 30.000 фунти (50.000 долара) и бронзану статуу познату као „Беси“. (Танјуг)

ДОДЕЉЕНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ИВАН РАДОЊИЋ“ КАРЛОВАЧКИМ МАТУРАНТИМА

Лауреаткиња Ивана Миловић

Ова представа, проглашена за најбољу на Јоаким интерфесту у Крагујевцу ове јесени, недавно је гостовала у Темишвару, и у Словенском народном гледалишчу у Љубљани, као и у Смедереву и у Нишу. Пре Умага, 22. јуна ова представа биће изведена и у Кишварди, као и још једна представа овог позоришта „Мајстор и Маргарита“ Булгакова у режији Шандора Ласла. Н. П-ј. СИРМИЈУМ

Нова истраживања Нова истраживања на „локалитету 85” у Сирмиуму биће, после вишегодишње паузе настављена у септембру, најавио је директор Музеја Срема Никола Стокановић. Стокановић је рекао да ће се истраживања наставити у сарадњи са Археолошким институтом у Београду. ”Локалитет 85” налази се источно од нове зграде Музеја Срема, између Царске палате и хиподрома, чији остаци су откривени у оквиру систематског истраживања римске простонице Сирмиум, која трају од 1957. године. Истраживања на овом локалитету настављају се захваљујући средствима у износу од 800.000 динара, које је одбрило Министарство културе. До сада се стигло до средњовековног слоја. Пронађени су остаци гробља и хршћанске богомоље, с добро очуваном и вредном фреском свете Марије Магдалене. Систематска истраживања, омогућила су археолозима да добију готово потпуну слику како је изгледао древни град, који је у добра тетрархије био једна од четири престонице Римског царства. (Танјуг)

Ученица IV/4 разреда Карловачке гимназије Ивана Миловић лауреаткиња је књижевне награде „Иван Радоњић“, која јој је додељена за кратку причу „Ово није кратка прича, ово је мој живот“. Жири јој је награду доделио већином гласова. Другу награду равноправно деле Александар Михајловић, ученик IV/5 разреда ове гимназије, за причу „Старци“, и Дамјан Хрвојевић, ученик IV/4 разреда, за причу „Почните испочетка, од епилога“. Трећа награда припала је Сари Штефан, ученици IV/4 разреда, за причу „ Путовање“. Књижевна награда „Иван Радоњић“, која се додељује већ 21 годину матурантима Карловачке гимназије за кратку причу, установљена је са жељом да се трајно сачува успомена на Ивана Радоњића, једног од најбољих ученика–матураната Карловачке гимназије, који је трагично преминуо 1991. године. За ову награду, иначе, кон-

куришу равноправно сви ученици завршног разреда Карловачке гимназије. Жири за доделу ове књижевне награде прогласио је најбоље међу деветнаест радова приспелих на овогодишњи конкурс. Прва награда се састоји од дипломе, уметничке фигурине „Пинго“, графике Алисе Тот, студенткиње графике Академије уметности, из класе редовног професора Слободана Кнежевића, и комплета књига Издавачког предузећа „Прометеј“ из Новог Сада. Добитницима друге и треће награде припашће комплети књига. Награде ће добитницима бити уручене у среду, 15. јуна 2011. године, у 18 часова, у свечаној сали Карловачке гимназије, када ће бити проглашени најбољи матуранти у овој школској години. Све четири награђене приче биће објављене у листу карловачких ђака и професора „Бранко“. Н. П-ј.

У БЕОГРАДСКОЈ АРЕНИ СТИНГ НАСТУПИО С „КАМЕРАТОМ СЕРБИКОМ“

Хитови за 10.000 људи Енглески музичар Стинг, кога је београдска публика имала прилику да чује као фронтмена групе „Полис” на Ушћу, али и у интимној атмосфери Сава Центра са Едином Карамазовим, успео је да је изненади новом интерпретацијом својих хитова. Пред око 10.000 посетилаца у Београдској арени, након ранијег енергичног концерта на Ушћу и извођења композиција из 16. века на лаути, Стинг је синоћ одлучио да српској публици представи своје добро познате песме, али у новом аранжману за симфонијски оркестар. У пратњи 45 чланова домаћег оркестра „Камерата Сербика”, под диригентском управом шармантне Саре Хикс, и искусних музичара Доминика Милера (гитариста), Ранија Крије (перкусиониста), Џо Лори (вокал) и Ајре Колмана (бас), Стинг је извео је хитове групе „Полис”, али и из свог соло опуса. Поједине композиције се нису много разликовале од оригинала, док су друге освежене новим тоновима и обогаћене звуком дувачких инструмената, перкусија, виолина, нарочито песме „Rus si ans”, „Moon Over Bo ur bon Stre et”, „Ro xan ne”. Свечана атмосфера, уздржани став славног музичара, јасна интерпретација и мноштво балада обележили су двоипочасовни концерт у Београдској арени.Први део наступа, који је Стинг започео нумером „Every

Lit tle Thing She Do es Is Ma gic” протекао је у познатим композицијама „En glis hman in New York”, коју је музичар најавио као „En glis hman in Bel gra de”, затим „Fi elds of Gold”, „If I Ever Lo se My Fa ith In You”. Извео је и „Why Sho uld I Cry For You”, посвећену његовом оцу, који је преминуо. „Саветовао ме

рање њихових имена. Ипак потрудио се да на српском језику изговори: „После следеће песме узекемо пауза двадесет минута”, што је изазвало смех у сали, а славни музичар је упркос томе покушао поново и из трећег пута исправно изговорио. После паузе окренуо се мање познатим композицијама да би

Стинг на сцени у Београдској арени

је да будем морнар. Ваљда је желео да имам узбудљив живот. Изгледа да нисам успео у томе”, казао је Стинг. Пожелевши добро вече окупљенима, Стинг је рекао да му је драго што се вратио у Београд, а нарочито што иза себе има „диван српски оркестар”, чије је поједине чланове током концерта представљао уз отежано изгова-

Фото: Танјуг

концерт завршио чувеном „Every Bre ath You Ta ke” и тек тада сви посетиоци су устали са својих места и заједно са њим певали, претећи га тапшањем. Дирнут реакцијом окупљених Стинг се два пута враћао на бис и отпевао најпознатије песме „De sert Ro se”, „Fra gi le”, „Me ssa ge in a Bot tle”. (Танјуг)

24

svet

petak10.jun2011.

UKRATKO Od in fek ci je umr lo 26 oso ba BER LIN: U Nema~koj je do ju~e umrlo 27 osoba od bakterijske infekcije EHEC (Enterohaemorrhagis}e Es}eri}ia coli), saop{tio je referentni institut Robert Ko}. U Nema~koj i daqe, kao izvori infekcije navode se krastavci, salata, paradajz i klice mahunarki, a mediji su ju~e javili da pronalazak u Magdeburgu daje nadu za nova saznawa.

Holandske vlasti zabranile su prodaju repinih klica jednog doma}eg uzgajiva~a nakon {to su u wima prona|eni tragovi nove vrste bakterije e{erihije koli.

Nema~ki eksperti su, naime, prvi put dokazali prisustvo mutirane forme EHEC bakterije tip 01014, koju su otkrili na ostacima krastavaca, prona|enim u |ubrete jedne obolele porodice iz Magdeburga, saop{tio je portporol Ministarstva zdravqa pokrajine Saksonija-Anhalt Holger Paeh. Iz pokrajine Dowa Saksonija ju~e je saop{teno da su tu registrovane 564 incficirane osobe, {to je za 21 osobu vi{e nego ju~e.

Crevna infekcija, ~iji je izvor i daqe nepoznat, po~iwe prolivima, a u najte`im slu~ajevima dolazi do otkazivawa bubrega i mogu}e smrti. Lekari nemaju standardnu terapiju za le~ewa pacijenata, bolnice tra`e dodatna finansijka sredstva, nadle`ne institucije apeluju na dobrovoqne davaoce krvi, a potro{a~i su postali nesigurni, pi{e {tampa i prenosi preporuke zdravstvenih slu`bi o izbegavawu sve`eg povr}a u ishrani i pridr`avawu higijenskih mera.

(Ta njug)

Ber lu sko ni qut na Bra zil ce

RIM: Italijanski premijer Silvio Berluskoni izrazio je ju~e veliko `aqewe zbog odluke Brazila da pusti na slobodu biv{eg italijanskog ekstremistu ^ezara Batistija. Rim je saop{tio da }e se zbog ove odluke obratiti me|unarodnom sudu u Hagu, preneo je AFP. Brazilski Vrhovni sud je doneo odluku da ne izru~i Batistija Italiji, ~ime je potvr|ena pro{logodi{wa odluka biv{eg brazilskog predsednika Luisa Iwasija Lule da Silve protiv ekstradicije Batistija, i naredio da se Batisti odmah pusti iz zatvora u Braziliji, preneo je Rojters.

Biv{em levi~arskom gerilcu preti kazna do`ivotnog zatvora u Italiji gde je osu|en zbog ~etiri ubistva tokom 70-ih godina kada je pripadao gerilskoj grupi „Naoru`ani proleteri za komunizam”.

Batisti je pobegao iz italijanskog zatvora 1981. godine i `iveo godinama u Francuskoj, odakle je oti{ao kada je Pariz odobrio wegovu ekstradiciju 2006. godine, da bi potom bio uhap{en u Brazilu.

(Ta njug)

dnevnik

NA TO uki da 11 voj nih ba za u Evro pi BRI SEL: Ministri zemaqa ~lanica NATO-a odobrili su vi{e reformi koje podrazumevaju zatvarawe nekih od 11 baza Alijanse u Evropi.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da }e zatvarawe baza i racionalizacija agencija koje su zadu`ene za oblasti kao {to su kopneni nadzor i strate{ko vazduhoplovstvo, u~initi Alijansu fleksibilnijom i pristupa~nijom. „Neka sedi{ta }e biti zatvorena.

Druga }e biti preme{tena ili }e im

biti promewena funkcija”, saop{tio je Rasmusen, ne preciziraju}i koje }e baze biti zatvorene. Reforme koje je predlo`io Rasmusen imaju za ciq da se broj velikih baza NATO-a smawi sa 11 na sedam, preneo je Rojters.

NATO trenutno ima po dva komandna centra za kopnene, va zdu ho plov ne i mor na ri~ ke snage i jo{ tri centra zajedni~nih snaga, a prema neimeno-

SA MIT RU SI JA – EVROP SKA UNI JA

Po kre nu to pi ta we vi za i za bra ne uvo za MO SKVA: Na ju~e otvorenom redovnom 27. po redu samitu Evropske unije i Rusije pored ve} tradicionalnih pitawa o ukidawu viza i potpisivawu osnovnog sporazuma, me|u glavnim temama dvodnevnih diskusija u Ni`wem Novgorodu bi}e ruska zabrana uvoza povr}a iz Evope.

vorima po tom pitawu {to br`e, ali bi bilo preuraweno re}i kada }e se uvesti bezvizni re`im izme|u Rusije i EU”, upozorio je Rompej. Po tom pitawu ni Moskva ne gaji iluzije. Uo~i otvarawa samita pomo}nik ruskog predsednika Sergej Prihodko je priznao da EU za sada nije spremna da Rusiji da

Rom pej, Me dve dev i Ba ro zo (ar hiv ski sni mak)

Evropsku delegaciju na samitu predvode predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo, a rusku predstavqa predsednik Dmitrij Medvedev. „Mogu}nost putovawa bez viza je zajedni~ki ciq i Rusije i Evropske unije. Napredova}emo u prego-

pozitivan odgovor, prenosi agencija Itar Tass.

Druga tema samita su perspektive za potpisivawe novog osnovnog sporazuma Rusije i EU umesto prethodnog dokumenta isteklog 2007. godine. Moskva je vi{e puta izra`avala nezadovoqstvo tempom rada na novom sporazumu. „Smatra-

mo da je tempo rada na osnovnom sporazumu nezadovoqavaju}i, i taj posao mo`e da se ubrza. Rekao sam da bi sporazum mogao da se potpi{e ove godine, ali je za to potrebna politi~ka voqa na{ih partnera”, objasnio je Prihodko.

Me|u problemati~nim pitawima, koje }e ruska strana pokrenuti tokom samita su postoje}a ograni~ewa za ruska preduze}a sa sektora gasa i atomske energetike. Moskva }e, kako je napomenuo Prihodko, izraziti nezadovoqstvo uslovima Tre}eg energetskog paketa, i ograni~avawem ruskih interesa pri izgradwi atomskih centrala i isporuka nuklearnog goriva u EU. „Pokrenu}emo probleme Tre}eg energetskog paketa ~iji propisi ograni~avaju isporuke gasa, vezuju}i ih sa infrastrukturnim projektima. Evropqani bi morali da budu vi{e od Rusije zainteresovani za pove}awe isporuka energenata, posebno u posledwe vreme”, uveren je pomo}nik Dmitrija Medvedeva.

Predstavnici EU }e kako se o~ekuje pokrenuti pitawe o zabrani uvoza povr}a iz Evrope u Rusiju zbog pojave smrtonosne bakterije E{erihije koli.Prvi samit Rusija-EU odr`an je u septembru 1995. godne u Moskvi.

(Ta njug)

U Av ga ni sta nu ubi je no de vet sva to va KA BUL, MI RAN [AH (Pa ki stan): U Avganistanu i Pakistanu svakodnevno se gine. Nepoznati napada~i ubili su u sredu uve~e devet svatova na istoku Avganistana, saop{tile su lokalne vlasti, a prenele zapadne agencije. Predstavnik provincije Nangarhar, Zia Abdulzaj, rekao je da se napad dogodio u zaba~enoj oblasti Dur Baba i da su napada~i otvorili vatru na ku}u u kojoj je bila svadba.

Ta ku}a je zapaqena a i jo{ jedan automobil u wenoj blizini. Za sada niko nije preuzeo odgovornost

za napad. Postoji mogu}nost da su pobuwenici napali porodicu zbog wene bliskosti s vlastima.

Osam vojnika i 12 talibana poginuli su kada je oko 150 ekstremista ju~e pred zoru granatama napalo bezbednosni kontrolni punkt u Ju`nom Vaziristanu, prema granici sa Avganistanom, saop{tili su lokalni zvani~nici. „Ekstermisti su imali granate i te{ko oru`je i napali su kontrolni punkt ubrzo posle pono}i”, izjavio je Rojtersu zvani~nik iz obave{tajne slu`be koji je `eleo

da ostane neimenovan.”Osam vojnika je poginulo, a 12 je povre|eno”, dodao je on.

Snage bezbednosti su uzvratile i u sukobima je poginulo 12 ekstremista, dok ih je pet raweno. Do napada je do{lo u mestu Makeen na granici izme|u Severa i Vaziristana, koje je nekada bilo upori{te militanstne grupe Terik-eTaliban Pakistan, najve}e mre`e pakistanskih doma}ih militantnih grupa koje su izvele brojne samoubila~ke i bomba{ke napade {irom zemqe.

(Ta njug)

vanim izvorima Alijanse predla`e se zatvarawe po jedne baze. Baze kopnenih snaga nalaze se u Nema~koj i [paniji, vazduhoplovnih u Turskoj i Nema~koj, mornari~kih u Italiji i Velikoj Britaniji i zajedni~kih snaga u Portugaliji, Holandiji i Italiji.

Re for ma ma }e broj agen ci ja ko je sprovode posebne projekte biti smawen sa 14 na 4, od kojih }e tri biti u Belgiji i jedna u Luksemburgu. Time }e broj zaposlenih biti smawen sa 13.000 na mawe od 9.000.

(Ta njug)

NEMIRI U ARAPSKOM SVETU

Ru si ja pro tiv re zo lu ci je SB o Si ri ji MO SKVA: Rusija se protivi usvajawu bilo kakve rezolucije o Siriji u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, jer bi takav potez mogao pogor{ati situaciju u zemqi, izjavio je ju~e portparol ruskog ministarstva spoqnih poslova Aleksander Luka{evi~. „Situacija u zemqi,(Siriji) prema na{em mi{qawu, ne predstavqa pretwu me|unarodnom miru i bezbednosti”, citiraju ruski dr`avni mediji Luka{evi~a. On je rekao da bi rasprava o antisirijskoj rezoluci-

ju u Savetu bezbednosti mogla dovesti do jo{ ve}e eskalacije tenzije u zemqi, preneo je AFP. Velika Britanija i Francuska napravile su nacrt rezolucije kojom se zahteva da sirijski predsednik Ba{ar al Asad okon~a nasiqe protiv opozicije i uvo|ewe embarga na oru`je Siriji. Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je ju~e da „ako neko bude glasao protiv rezolucije ili poku{a da ulo`i veto, to }e biti na wihovu savest”.

(Ta njug)

Jo{ 1.000 Si ri ja ca pre {lo u Tur sku IS TAN BUL: Oko hiqadu Sirijaca pobeglo je u Tursku, pa je broj qudi koji zbog nemira u svojoj zemqi `ele da na|u uto~i{te u toj zemqi porastao na oko 1.600, javio je AFP, pozivaju}i se na neimenovani turski izvor.

Sirijci su od utorka po~eli da u ve}em broju ulaze u Tursku, preko grani~nog prelaza u provinciji Hataj. Tursko ministarstvo spoq-

nih poslova saop{tilo je ju~e da je od po~etka protesta i nemira u Siriji, u martu, u Tursku dosad pre{lo oko 420 qudi.

Turska koja je posledwih dana izgradila sna`ne veze sa Sirijom vr{i pritisak na sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada da sprovede „{ok terapiju” reformi i okon~a nerede.

(Ta njug)

I Ki na }e pri hva ti ti li bij ske po bu we ni ke PE KING: Kina je ju~e saop{tila da je spremna da prihvati posetu libijskih pobuwenika koji `ele da svrgnu sa vlasti libijskog vo|u Moamera Gadafija.„Spremni smo da prihvatimo posetu predstavnika NTC (Nacionalnog prelaznog saveta) u bliskoj budu}nosti”, izjavio je ^en Siaodong, direktor za zapadnu Aziju i severnu Afriku u kineskom Ministarstvu inostranih poslova, izvestila je kineska dr`avna agencija Sinhua, preneo je Rojters.

Ministar inostranih poslova NTC Abdelati Obeidi posetio je Kinu kao „specijalni izaslanik” svoje vlade, dok je kineski diplomata stacioniran u Egiptu posetio

upori{te libijskih pobuwenika Bengazi, sao{tilo je kinesko Ministarstvo inostranih polsova po~etkom nedeqe.

Kina je pro{le nedeqe potvrdila da se wen ambasador u Kataru sastao sa Mustafom Abdelom Xalilom, de fakto politi~kim liderom libijskih pobuwenika i to je bio prvi zvani~no potvr|en susret kineskih zvani~nika sa snagama koje se u Libiji bore protiv Gadafija.

Otvrawe prema pobuwenicima je preokret za Kinu, koja nikada nije bila bliska Gadafiju, ali generalno nastoji da izbegne svrstavawe na jednu od strana u unutra{wim konfliktima drugih dr`ava.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BOB DI LAN Izbor do sada neobjavqenih skica pesama legendarnog muzi~ara Boba Dilana pojavi}e se na aukciji krajem juna.Te{ko ~itqivii tekstovi, od kojih su neki pisani grafitnom olovkom, datiraju iz sredine 1960-ih, Dilanovog najplodnijeg perioda i bi}e na prodaji na Kristijevoj aukciji 23. juna. Na aukciji }e se na}i prve verzije pet pesama sa albuma iz 1965. godine.

LEJ DI GA GA Libanska vlada ukinula je zabranu prodaje albuma Lejdi Gage „Born This Way” u toj zemqi.

Hiqade primeraka albuma, koji je trenutno na vrhu muzi~kih lista {irom sveta, konfiskovane su krajem pro{le nedeqe po{to je oceweno da album „vre|a hri{}anstvo” i predstavqa primer „lo{eg ukusa”. Veruje se da su za ukidawe zabrane zaslu`ni libanski obo`avaoci.

LO RENS FI[ BURN Holivudski glumac Lorens Fi{burn napu{ta seriju „Mesto zlo~ina”, prenela je ju~e holivudska {tampa.Fi{burn, koji je pridru`io ekipi pre dve godine kako bi zamenio Vilijama Petersena, ne}e se vratiti ove jeseni na posao jer mu je istekao ugovor. Glumac je ranije rekao da je u`ivao glume}i doktora Rejmonda Langstona, ali nije pomogao rejtingu.

„Fej sbuk” i „Tvi ter” pro te ra ni sa fran cu skih ra dio i TV sta ni ca PA RIZ: Francuska regulatorna agencija za medije zabranila je pomiwawe dru{tvenih mre`a „Fejsbuk” i „Tviter” na televizijskim i radio stanicama, osim ukoliko nisu teme novinarskih izve{taja.

Odluka se sprovodi pozivawem na zakonsku odredbu iz 1992. godine, prema kojoj i upotreba ovih servisa na internetu predstavqa reklamu. Portparol francuske regulatorne agencije Kristin Keli objasnila je da se, pomiwawem naziva dru{tvenih mre`a, ovim kompanijama koje su vredne vi{e milijardi dolara daje prednost u odnosu na sli~ne servise koji se bore za mesto na internetu.

“Pomiwawe ovih mre`a predstavqa naru{avawe konkurencije. Ako dozvolimo pomi-

wawe „Tvitera” i „Fejsbuka” u etru, to bi otvorilo Pandorinu

kutiju, i onda bi nam se javile ostale dru{tvene mre`e i pi-

tale nas: A za{to ne i mi?”, naglasila je vladina slu`benica Kristin Keli. Me|utim, poznati francuski bloger Metju Frejzer ovu zabranu obja{wava tradicionalnim francuskim protekcionizmom kada je u pitawu {irewe ameri~ke kulture.

“Fejsbuk i Tviter su ameri~ke dru{tvene mre`e i one u Francuskoj predstavqaju simbol anglo-saksonske dominacije i provociraju ukoreweni animozitet u francuskoj psihi u odnosu na anglosaksonsku kulturu”, ocenio je Frejzer. U Francuskoj je jo{ 2003. godine u komunikaciji izme|u dr`avnih institucija zabrawena upotreba re~i “email”.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

SE ZON SKI BOZ BE O GRAD–SPLIT–BE O GRAD

Da nas kre }e „Ja dran eks pres” BE O GRAD: Sezonski voz „Jadran ekspres” saobra}a}e jednom nedeqno od sutra do 27. avgusta na relaciji Beograd - Split - Beograd, sa zaustavqawem u Kninu i Perkovcu, najavile su @eleznice Srbije. Voz }e polaziti iz Beograda svakog petka u 15.20 sati, a iz Splita svake subote u 17.09 sati.

Karte za „Jadran ekspres” prodava}e se po ceni koja ukqu~uje kartu sa rezervacijom mesta - sedi{ta, le`aja ili posteqe.

Karta u jednom smeru u vagonima za sedewe ko{ta 37,5 evra, a sa le`ajevima 45 evra. Za putovawe u turist kabini karta je 50 evra, u dubl 60, dok za singl kabinu treba izdvojiti 80 evra.

Karta od Beograda do Knina ili od Knina do Beograda u vagonima za sedewe iznosi 32,5 evra, a u ku{et kolima 40 evra. Vozne karte u turist, dubl i singl kabini staju 45, 55 odnosno 75 evra. Deca do {est godina, za koje nisu rezervisana posebna mesta, prevozi}e se besplatno.

CRNA GORA

Od lo `e no su |e we Am fi lo hi ju POD GO RI CA: Su|ewe mitropolitu SPC crnogorskoprimorskom Amfilohiju zbog govora mr`we odlo`eno je danas u Sudu za prekr{aje u Podgorici za 23. jun jer se on nije pojavio na ro~i{tu.

Sudija Larisa Begovi} je kazala da sekretar Mitropolije nije `eleo da prhvati poziv 31. maja i 1. juna, zbog toga {to se Amfilohije nalazio u Beogradu. Ona je upozorila da mitropolit Amfilohije „drugi poziv ne}e dobiti” ako se ne pojavi na ro~i{tu 23. juna, ali nije rekla kakve bi sankcije zbog toga mitropolit mogao da dobije.

Koordinator Pravnog saveta mitropolije, podgori~ki paroh Velibor Xomi} kazao je ju~e da mitropolit Amfilohije ne}e pristupiti su|ewu jer nije dobio poziv. Xomi} je rekao da je poziv dolazio dok je mitropolit bio na zasedawu Svetog arhijerejskog sinoda u Beogradu.

Crnogorski mediji su ranije javili da je mitropolit Amfilohije prvo na Badwe ve~e, 6. januara u Baru prokleo sve koji ho}e da sru{e limenu crkvu na Rumiji.

(Ta njug)

Ne pri ja vqe ni sve {te ni ci POD GO RI CA: Crnogorska policija je prilikom kontrole verskih objekata u nik{i}koj op{tini prona{la pet dr`avqana Bosne i Hercegovine i tri dr`avqana Srbije koji nisu imali uredne boravi{ne dozvole. Prema pisawu podgori~kih „Vijesti”, u Pivskom manastiru policija je prona{la O. K. koji boravi na teritoriji Crne Gore od 2004. godine i V. K. koji ovde boravi od 1999. godine, a da za to vreme nisu prijavili boravak.

Za dr`avqanina BiH D. R. koji vr{i versku slu`bu na teritoriji op{tine [avnik, kao i za wegovu suprugu J. R. tako|e je ustanovqeno da borave na teritoriji Crne Gore bez prijave boravka.

Policija je u manastiru Sveti apostol Luka u @upi zatekla B. R. iz BiH koja u Crnoj Gori boravi od januara 2011. godine, bez prijavqenog boravka.U manastiru Podmalinsko kod [avnika prona|ene su dve dr`avqanke Srbije - K. V. koja boravi u Crnoj Gori od maja 2009. godine i J. M. koja je tu od oktobra 2010. godine, obe bez prijave boravka.U manastiru Zagra|e policija je na{la P. S. iz Srbije koji u Crnoj Gori boravi jo{ od od 1999. godine, a da za to vreme nije prijavio boravak.

(Ta njug)

Kar ta u jed nom sme ru u va go ni ma za se de we ko {ta 37,5 evra, a sa le `a je m 45 evra. Za pu to va we u tu rist ka bi ni kar ta je 50 evra, u dubl 60, dok za singl ka bi nu tre ba iz dvo ji ti 80 evra

Za decu uzrasta od {est do 14 godina karta }e biti 50 odsto jeftinija, dok }e se za rezervaciju mesta (sedi{ta, le`aja ili posteqe) pla}ati u punom iznosu. Putnicima „Jadran ekspresa” koji izlaze i ulaze u stanicu Perkovi}, va`ice karte u lokalnim vozovima Hrvatskih `eleznica za putovawe do i od [ibenika. Posebna ponuda u vozu „Jadran ekspres” je i prevoz automobila, koji u jednom smeru ko{ta 40 evra.Ukoliko dve ili vi{e osoba putuju u vagonima za sedewe ili ku{et kolima, uz povratne karte, prevoz automobila napla}uje se samo za jedan smer.

Za putnike u singl kabini, kao i za dva ili vi{e putnika u dubl ili turist kabinama uz karte prevoz automobila je besplatan. Broj mesta za prevoz automobila bi}e ograni~en. Katre za „Jadran ekspres” pla}aju se u dinarskoj protivvrednosti i mogu se kupiti na {alterima ve}ih `elezni~kih stanica, navedeno je u saop{tewu.

(Ta njug)

Od lo `en pri jem Ru mu ni je i Bu gar ske u {en gen zo nu LUK SEM BURG: Evropska unija odlu~ila je ju~e da odlo`i prijem Bugarske i Rumunije u [engenski sporazum, jer ove dve ~lanice Unije jo{ nisu ispunile sve neophodne tehni~ke uslove.

Ministri unutra{wih poslova odlu~ili su se na ovo u trenutku kada se Unijom {iri strah od ilegalne imigracije i kriminala koji ugro`avaju {engenski sistem neometanog putovawa kroz 26 evropskih dr`ava. „Ono {to brine nekoliko dr`ava ~lanica jeste da bi korupcija koja postoji u ovim dr`avama mogla oslabiti za{titu granica”, rekao je francuski ministar unutra{njih poslova Klod Gean,

koji je predlo`io sistem postavqawa evropskih zvani~nika pored nacionalnih grani~ara ovih dr`ava koji bi obavqali dodatne provere.

Opstanak [engenskog sporazuma ve} je ugro`en odlukom Danske da vrati carinsku kontrolu na svoje granice i neslagawa Italije i Francuske oko vi{e hiqada tuni`anskih izbeglica koji su u ove zemqe doputovale preko Mediterana u proteklih nekoliko meseci. Nema~ka je ju~e kritikovala Dansku zbog „hladnog podrivawa” jednog od temeqa evropskog jedinstva. „Mi se sla`emo davawu ve}e fleksibilnosti” radi poja~avawa kontrole unutra{wih granica u

okviru {engenske zone, rekao je danski ministar pravde Lars Barfoed.

Odbijawe evropskih ministara da integri{u Bugarsku i Rumuniju u {engenski sistem do{lo je samo dan nakon {to je Evropski parlament izglasao da su ove dve zemqe spremne da postanu ~lanice Ssengenskog sporazuma. Brzoj integraciji ove dve zemqe usprotivila se i Holandija ~iji je ministar za imigraciju Gerd Lers rekao da wegova zemqa jo{ uvek sumwa da su Bugarska i Rumunija dovoqno sna`ne da obezbede efikasnu kontrolu spoqne granice {engenske zone.

(Ta njug)

Su se di ku pu ju lov ce F-16 ZA GREB: Na sastanku ministara odbrane zemaqa NATO u Biselu Hrvatska i Bugarska bi trebalo da potpi{u sporazum o vojnoj saradwi, {to je prvi korak prema zajedni~koj nabavci novih eskadrila ameri~kih lovaca F-16, koji se sklapaju u Turskoj, pi{e “Ve~erwi list”.

Bugarski premijer Bojko Borisov je po~etkom juna, prilikom boravka generalnog sekretara NATO Foga Rasmusena u Sofiji, iznenadio javnost kada je saop{tio da Bugarska, Rumunija, Turska i Hrvatska pregovaraju o zajedni~koj nabavci borbenih aviona.

Nakon {to je iz Ministarstva odbrane Hrvatske potvr|eno da je i to jedno od mogu}ih re{ewa zamene starih aviona MiG 21, sklopila se pri~a da }e ~etiri dr`ave zajedni~ki nabaviti najpopularnije ameri~ke

lovce F-16. Turska ve} decenijama u zajedni~koj ameri~koturskoj fabrici (TAI) proizvodi delove i obavqa monta`u F-16.

S obzirom da u idu}ih nekoliko godina Turska planira da dobije i zapo~ne proizvodwu i monta`u najnovijeg ameri~kog

lovca F-35, jasno je da bi eventualna proizvodwa verovatno oko stotinak primeraka F-16 bio dovoqan posao dok ne zapo~nu najprodavaniji ameri~ki lovac, koji se proizvodi od 1974.godine, a najmodernija verzija ko{ta oko50 miliona dolara.

(Fo Net)

Da nas isto rij ski dan za Hr vat sku ZA GREB: Hrvatski dr`avni vrh s nestrpqewem i{~ekuje dana{wi dan na kome bi EU trebala objaviti dan zavr{etka pregovora Hrvatske i EU i odrediti dan kad }e Hrvatska postati punopravna ~lanica.

Govore}i o o~ekivawima od dana{weg dana u vezi sa zavr{etkom pregovora o pristupawu EU-u, hrvatski predsednik Ivo Josipovi} ocenio je da }e „to biti jedan od istorijskih dana”. „Ulazimo u novu fazu u kojoj moramo biti svesni da nismo zavr{ili s reformama. To je zadatak koja ~eka verovatno jo{ nekoliko generacija”, rekao je Josipovi}.

Isti~u}i da je danas va`an dan, premijerka Jadranka Kosor, rekla je da o~ekuje da }e „Evropska komisija (EK) re}i da je Hrvatska svoje obavila, posao je ispuwen onako kako smo mi o~eki-

vali”. „EK ve} koristi datum 1. jul 2013. kao datum ulaska Hrvatske u EU, rekla je predsednica Nacionalnog odbora za pra}ewe pristupnih pregovora s EU Vesna Pusi}.

Evropska komisija (EK) danas dostavqa Savetu EU nacrte pregovara~kih stavova za preostala ~etiri poglavqa u pregovorima s Hrvatskom (Pravosu|e i osnovna prava, Tr`i{no takmi~ewe, Finansijski i buxetski propisi i Ostala pitawa) , ~ime zavr{ava svoj deo posla i prepu{ta zemqama ~lanicama da donesu kona~nu odluku o zatvarawu tih poglavqa i zakqu~ewu pregovora.

Ta odluka, kako veruju u Zagrebu, mo`e se o~ekivati u narednih nekoliko dana.

Pregovara~ki stav za poglavqe Finansijski i buxetski propisi mora sadr`avati ciqani datum za ulazak u EU, a to je 1.

jul 2013. godine. U tom se poglavqu tako|e defini{e koliko }e Hrvatska mo}i dobiti finansijskih sredstava i koliko }e morati uplatiti u evropski buxet i to do kraja sada{we Finansijske perspektive, okvirnog sedmogodi{weg finansijskog plana koji istje~e 31. decembra 2013. godine.

U poglavqu Ostala pitawa treba se, izme|u ostalog, definisati na~in kontrole provo|ewa hrvatskih obaveza od zavr{etka pregovora do ulaska u punopravno ~lanstvo. Diplomate ne iskqu~uju mogu}nost sazivawa pristupne konferencije u periodu nakon samita EU, koji zavr{ava 24. juna do kraja meseca kad zavr{ava ma|arsko predsedni{tvo ili u prvim danima poqskog predsedni{tva koje nastupa 1. jula.

(Ta njug)

petak10 . jun2011.

25

26

SVET POZNATIH

petak10.jun2011.

dNEVNIk

Не, само не т у песму П

Лејди Гага

опуларна певачица Лејди Гага открила је да постоје неке песме које је до бола растуже. Једна од песама које Гагу доведу до суза и агоније, а из разлога што је подсете на бившег дечка, је и песма “Yоu аnd I”. Гага је ову песму написала док су она и њен бивши још увек били у вези. “Не постоји ниједна песма на мојим албумима коју нисам ја написала, и мислим да када сам пишеш своје песма, проналазиш начине да кроз њих оживиш и преживиш неке своје емоције. Када их певам, оне звуче другачије сваки пут, и другачије их доживљавам...понекад се у њима обраћам бившим момцима, понекад фановима...”, изјавила је Гага магазину “US Wееklu”. “Све песме ме на одређен начин ‘помере’, али ова ме потпуно избаци из равнотеже”, описала је Гага како се осећа док пева песму “Yоu аnd I”. Гага је изјавила још и да је њена присна веза са фановима “оно што јој даје снагу и одржава је у животу”. Певачицин нови албум, који је тек од недавно у продаји, већ је добио титулу најбрже продаваног албума икада.

М ушк арци в ол е Џ е н и ф е р , М и лу и Ки та Р и ч а рд с а

PAPARACO

Карл Ла гер фелд: Са мо за обо жа ва тељ ке

Српски манекен на насловници немачког „Вога” Саша Кнежевић

О

држана годишња церемонија доделе награда Мила “Мушкарци бирају”. Међу Кунис награђенима Џим Кери, Кит Ричардс, Марк Волберг и лепотице Мила Кунис и Џенифер Анистон. Годишња додела награда телевизије Спике у којој “глас имају само мушкарци” одржана је у суботу увече у Лос Анђелесу. Раније је откривено да је звезди “Пријатеља” и филма ”Лов на бившу жену” Џeнифер Анистон додељена “награда деценије”, а сада су познати победници и у осталим категоријама. “Најврелија дама године” је Мила Кунис. Звезди филма “Црни Џeнифер Анистон лабуд” је за “сав тај сексепил” уручена награда која се зове “Свети грал сексепила”, а додељена јој је и награда за најбољу лезбејску сцену у филму коју је одглумила са оскаровком Натали Портман. Награда “секси и смешна” додељена је Софији Вергари, “Наша нова девојка” је отишла у руке најсексепилније “Максим” и ФХМ девојке Роузи Хантин гтон Вајтли, а награда “Челична муда” легендарном Киту Ри чардсу, који је у овој категорији био номинован заједно са Клинтом Иствудом и Харисоном Фордом. Мушкарац године је Марк Волберг, а најбољи филм “Борац”.

најсексепилнији пар на свету’”, пише у издању. Ања и Саша су у вези три године, а верили су се у децембру прошле године, а свадбу планирају средином јула у Шпанији. Очито је да престижни модни магазин цени српску лепоту јер је у америчком издању објављен едиторијал са најбољим српским, односно светским, тенисером Новаком Ђоковићем.

Снежана и Пикси пред олтаром

Жизел Бундшен

OUT

IN

Мила Јововић

М

анекен Саша Кнежевић и његова вереница, пољска манекенка Ања Рубик, красе насловницу јунског издања немачког магазина “Вог“. Немачки “Вог” иначе има обичај да “слави” љубав, те се на насловницама често могу видети познати заљубљени парови. “Погледајте их како су препланули, како се воле и чврсто грле, као да кажу: ‘Зар нисмо

Ф

Наоми Kембел

удбалска легенда Драган Стојковић Пикси и Снежана Стојковић заклели се на вечну љубав, по други пут. Легенда фудбала Драган Стојковић-Пикси и његова супруга Снежана у петак су се још једном венчали, овога пута у цркви. Црквено венчање обављено је тачно у подне у руском православном храму Александар Невски у Паризу који се налази недалеко до Тријумфалне капије. Венчању популарног пара, који је пре 20 година склопио грађански брак у Кану, осим породице, присустовало је пе-

Манекенка милијардерка Ф

атална Бразилка Жизел Бундшен ускоро би могла бити прва манекенка милијардерка, пише магазин “Форбс”. Процењује се да ће богатство популарне звезде модних писта до 2012. бити довољно да се “упише” међу светске милијардере, раме уз раме. Манекенка која је у браку са звездом Томом Бредијем сваког дана је све богатија. Томе може захвалити уносним уговорима са модним кућама” Версаће” и “Диор”, али и свом личном бизнису, успешним линијама накита, доњег веша, обуће, и козметике за негу тела. Очекује се да ће до лета 2012. године Жизел постати прва манекенка милијардерка, али и прва Бразилка која је сопственим радом стекла толико богатство. Жизел је уједно и најплаћенија манекенка на свету у последњих неколико година.

десетак блиских пријатеља, а многи су само за ову прилику стигли из Београда. Младина кума је била Ивана Мишковић-Карић, а младожењин сведок Драган Триван. После црквене церемоније, у вечерњим сатима, организована је и журка у једном париском ресторану. “Испунили смо дугогодишњи сан и коначно смо обавили и црквено венчање” , изјавио је за Новости славни фудбалер. Венчању брачног пара Стојковић присуствовало је и њихово троје деце - ћерке Андреа и Ања и син Марко.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav drugu

IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368.

28741 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 35m2, prvi sprat, Ivana Kosan~i}a 17. Slobodan od 20. 6. 2011. godine, cena 140E. Telefon 064/888-11-80.

30419 IZDAJEM dvoiposoban renoviran poluname{ten stan na Limanu 3, cena 150E. Telefon 065/505-59-55.

30489 IZDAJEM povoqno name{tenu garsoweru kod Sajma. Telefoni: 063/408-902 i 6365-807.

30521

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom zetu i te~i

петак10.jun2011.

Ti si na{ [ampion za sva vremena! Budi dobar gde god da si i ~uvaj nas, jer znaj, da te iz srca nikada ne}emo pustiti.

27

Posledwi pozdrav

Novici Pejovi}u Novici Pejovi}u

U~io si nas da volimo qude, da volimo {alu i smeh, da volimo `ivot i iznad svega da volimo na{ voqeni Partizan. I sada, u godini najve}ih uspeha, umesto da to zajedno proslavimo kao do sada, stigla je surova vest.

Nikada te ne}emo zaboraviti, mla|a ekipa Grobara Novi Sad.

Radi{i Radoji~i}u Tata

od porodice Jo~in.

Porodica Bugarski.

30701

30703

30696

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav sinovcu i bratu

dragom

Pobedi}emo sve za tebe.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana na{eg dragog i voqenog Ivana i Marina.

POVOQNO! Dva jednoiposobna stana 41m2 i 36m2, ~etvrti i peti sprat, Prezidentova zgrada, Futo{ki put i Bulevar Evrope. Telefon 063/47-57-65.

30432

30691

Desanki Juri{i} od wenih voqenih: sina, }erke, zeta i unuka porodica Juri{i} i Markov.

PRODAJEM stan 78m2, Ul. Laze Kosti}a, cena 1100E + parking mesto. Stop agencije. Informacije na telefone 069/777432 i 060/4060802. 30546

Miroslava Stupara obaviti 11. 6. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Strina Verica, sestra Milica i brat Nikola.

30702

30705

O`alo{}eni: majka Nevenka, supruga Dragica, }erke Ivana i Marina.

30689

Posledwi treneru

PRODAJEM ku}u na Ribarskom ostrvu name{tenu. Hitno. telefon 063/527-583.

30536 10 JUTARA ZEMQE u komadu pripremqeno za jesewu sadwu 800m od asvalta i fabrike, vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

30323

Posledwi pozdrav na{em prijatequ i velikom Partizanovcu

Neka te an|eli ~uvaju...

Sahrana je danas, 10. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, u Ba~kom Jarku.

Posledwi pozdrav

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

30324 MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom, kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge NON - STOP, garancija, ra~un. Telefon 6393737. 064/160-47-25.

30640

Novici Pejovi}u

pozdrav

Posledwi pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Novici Pejovi}u

Novici Pejovi}u

Miroslavu Stuparu

Po~ivaj u miru, brate moj grobarski.

Sale Petkovi} sa porodicom.

od Davida ^ampara.

30706

30704

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Tvoji Partizanovci iz In|ije: Aca, Buki, Nedi}, Dada, Prtina, Deva, Zire, \uma, Mrki, Kqaji} i Goran.

Wowi

Wowi

od tetke Zore i brata Danijela.

od ujaka Miroslava.

30688

30690

30698

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em najdra`em treneru

FARMA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, o~i{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet, dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

29975

Jan Zorwan ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

30125

Wowi

1930 - 2011.

Sahrana je danas, 10. 6. 2011. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Kisa~u.

od: tetke Mire, sestre Tawe i brata Jovana Milakovi}a.

O`alo{}ena porodica.

30673

30687

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Mikici

Wegovi fudbaleri: Srebra, Boka, Krasa i Stepi.

Jovan Duki} 10. 6. 1995 - 10. 6. 2011.

Bo`a Vlaisavqevi}

Rado te se se}amo i spomiwemo.

Sahrana je u subotu, 11. 6. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Tvoji najmiliji.

O`alo{}eni brat Todor sa porodicom.

30697

30707

30693

28

^iTUQe l POMeni

петак10.jun2011.

Posledwi pozdrav

Dragi na{ Mikice

Miroslav Stupar Mikica `eqno smo te ~ekali da se vrati{ iz Rusije, sa tvoje najva`nije utakmice - podignutih ruku i sa peharom kao {to si se uvek vra}ao.

Ne}emo re}i pozdrav, jer }e{ za nas uvek `iveti.

Tvoji Pavlovi}i.

dnevnik

Opra{tamo se od na{e snahe

Posledwi pozdrav dragom kumu

DESETOGODI[WI POMEN

Radi{i Radoji~i}u

Zdravko Dugowi}

Nevenke Vuj~in

Nevenki Vuj~in

ro|. Igwatov

od Joletovih koleginica i kolega iz Sektora za in`ewering.

Osta}e trajno u na{im se}awima.

1614/P

od: kume An|elke Ne{kov, kumice Vojislave i kumi}a Zorana.

Supruga Ru`ica, sinovi Predrag i Miodrag sa porodicama.

30678

30675

30579

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom

Porodice: Prodanovi} i Teodorovi}.

30692

Posledwi pozdrav

Umrla je na{a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom i voqenom suprugu, ocu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav bratancu i bratu

Beba ^elebija \ermanov

Tomislavu \uri~inu Novici

ro|. 1937.

Noletu

Sahrana je danas, 10. 6. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. od: Pere, ]ose i Boleta.

Tu`ni: }erke Zorica i Sawa, unuci Jelena, Du{ica i Du{an, zetovi Vojkan, Sava i Nikola.

30684

Posledwi pozdrav dragom

\uri Popovi}u

Porodica Popovi}.

30646

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Wegovi: tetke Vera i Nada, bra}a Marko, Vlada, Sa{a, Ne{a, Koke i sestre Buba i Ivana sa porodicama.

obele`iti u subotu, 11. 6. 2011. godine, u 11 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

1937 - 2011.

Sahrana je danas, 10. 6. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Horvat.

Po~ivaj u miru.

30667

3. 5. 2011 - 11. 6. 2011.

Horvat Karlo

30597

30700

Napustio nas je iznenada i oti{ao u ve~nost, na{ voqeni otac, suprug, brat i ujak

obele`i}emo u subotu, 11. 6. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Gospava, sinovi Milo{ i Goran, unuci Jovana i Milo{ i snaja Sandra.

Posledwi pozdrav dragom kolegi

na{em

30580

Posledwi pozdrav na{em

Radi{i

Radi{i Radoji~i}u Zlatani Mihajlovi}

Uvek }e{ nam ostati u se}awu kao dobar ~ovek, radnik i kolega.

Novici obele`i}emo u subotu, 11. 6. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vule i Panta.

Na{e najlep{e uspomene i se}awa na tebe, `ive}e zauvek u na{im mislima, koje podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

O`alo{}eni: suprug Milovan, sin Bora, }erka Svetlana, unuke Nata{a i Jelena, snaja Mikica i zet Zoran.

30677

Novica Pejovi}

od porodice \or|evi}, od: An|e, Bogdana, Du{ana, Maje i Aleksandra.

Kolege iz centra za patologiju u Sr. Kamenici.

1964 - 2011.

30642

30647

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Sahrana je u subotu, 11. 6. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Utehe nema.

30645

Prerano nas je napustio na{ prijateq

Wegovi: Petar, Biqana, Jelena, Boka i Lidija.

Novici Damir i Olivera Beganovi}.

30685

30674

Evo, ve} se navr{avaju dve godine od kako nisi sa nama, a jo{ uvek okre}emo tvoj broj. Jo{ prepri~avamo tvoje {ale, i kritike, za koje smo kasno shvatili da su bile ispravne.

Nole

Posledwi pozdrav od drugara sa nedeqne rekreacije fudbalera.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Novici

Sejo nedostaje{ nam... jako.

30683

U subotu, 11. juna, u 11 sati, u Stepanovi}evu, poseti}emo tvoje ve~no po~ivali{te.

Porodica Bojovi}.

od stanara Fru{kogorska 28.

30676

30686

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj priji i sau~e{}e porodici.

Posledwi pozdrav

петак10.jun2011.

Sa velikom tugom i po{tovawem opra{tamo se od

29

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. 6. 2011. godine, u 67. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

tetka Nevenki Anica @e`eq Prijateq Vlasta Heri}.

od Mi{inih i Bobinih drugara.

30638

30635

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki, prabaki i ta{ti

Posledwi kom{iji

pozdrav

Radi{a Radoji~i} Ra{a

Radi{e Radoji~i}a

Sahrana je danas, 10. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

dragom

O`alo{}eni: supruga Veselinka, sin Zvezdan, snaja Sne`ana i unuk Mihajlo.

dugogodi{weg ~lana na{eg kolektiva.

30594

Institut za plu}ne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica.

Anici @e`eq Sahrana je u subotu, 11. 6. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ra{i

O`alo{}eni: }erke Olgica i Mirjana, unuci Dejan i Sowa, praunuci Aleksandar i Awa i zetovi Aleksandar i Dragan.

od porodica: Savkovi} i Pavlov.

30637

30632

Posledwi kumu

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav dedi, ocu i tastu

59937-P

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a supruga i majka

Vjekoslavu Brkovi}u Wegovi najmiliji.

30569

Nevenka Vuj~in Miroslavu Stuparu Mikici Porodica Bulatovi}.

od porodice Vukoji~i}.

TU@NO SE]AWE Danas, 10. 6. 2011. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama voqena majka

ro|. Igwatov ro|. 1953.

Nevenki Vuj~in

Sahrana je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 10. 6. 2011. godine, u 15 sati.

O`alo{}eni: suprug Jovan, sinovi Milorad i Slobodan.

30629

30628

Posledwi Ra{i.

pozdrav

dragom

30630

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN na{em dragom

Ivanka Mihailovi} ro|. Kojovi} 10. 6. 2010 - 10. 6. 2011.

Draga majko, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

30481

Miroslavu Bugarskom

Ra{i Radoji~i}u Radi{a Radoji~i} Iskreno sau~e{}e porodici od Radinke Vlaov.

Ni jedno vreme ne mo`e izbrisati uspomenu na na{e ~etrdesetogodi{we dru`ewe.

Kumovi Mima i Dragan Kuzmanovi} sa porodicom.

od: brata Ace, snaje Mice, sestri~ine Jasmine i sestri}a Dragana.

30624

30625

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj

Nevenki Vuj~in

U tuzi za tobom tvoji: sinovi Aleksandar i Nemawa, unuk Stefan, snaja Sawa, mama Nevena, sestra Milica i brat Stevan sa porodicom.

30631

U subotu, 11. 6. 2011. godine navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{a voqena

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

obele`i}emo u subotu, 11. juna 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

30577

Posledwi pozdrav sestri

Nevenki Vuj~in

Zate~eni, nemi od bola i tuge, opra{tamo se od na{e tihe i uvek blago nasme{ene Nene.

Hvala ti za sve lepe trenutke provedene sa nama.

Neni

Neni

Nedostaja}e nam puno na{e dru`ewe i nedeqne kafe.

Kom{ije: Milka, @eqko, Mirela i Bojan.

30612

Svetlani Zori}

Tomana Vasi}

od kom{ija Sabol: Nade i Anamarije.

Toga dana, u 11 ~asova, polo`i}emo cve}e na wen grob.

Porodice: Ivanovi} i Golubovi}.

30610

30608

od: sestara Sne`ane i Vesne i bra}e Dragi{e i Miroslava sa porodicama.

30573

Kolektiv „Hidrozavoda” DTD AD Novi Sad.

59938-P

30

06.30 09.00 09.30 10.05 10.18 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Знамените жене Новог Сада Сибирске разгледнице: Новокузњецк Бароница Di Карини Кухињица Десило се Вести Ноћна смена Класик рок Грување Вести Кад зазвони На трагу природе Вести Из нашег сокака Бароница Ди Карини Десило се ТВ Дневник

Изабела Роселини

Ро џер вр да ла ма Ре чи ти Ро џер Сван сон је успе шан мар ке тинг ме на џер, ко ји про во ди но ћи по жур ка ма, ком би ну ју ћи по сао и за до вољ ство. До био је на ди мак „вр да ла ма“ још док је био де те, због сво је спо соб но сти да увек на ђе из го вор за не при јат не си ту а ци је и то је са за до вољ ством ко ри стио за све што му ни је би ло по во љи. Уло ге: Кембел Скот, Џес Ајсенберг, Изабела Роселини, Елизабет Беркли Ре жи ја: Дилан Кид (РТВ 1, 23.40) 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 01.20

tv program

petak10.jun2011.

Тајна хране: Келераба Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Лилихип Фаца Војвођански дневник Петказање Роџер врдaлама, филм Концерт Ибрице Јусића

06.30 Кухињица – мађ.

06.55 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.20 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Суботом уживо 12.15 Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Свет Михаља Ковача - поетика, емисија (рус)са титл. на срп.

13.10 Циганско срце 14.00 Десило се 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм(слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Филм (слов) 22.30 Господин Наполеон, филм 00.35 ТВ Продаја

Без цен зу ре (Панонија, 20.30)

06.05 08.00 09.04 10.09 10.40 11.10 12.00 12.15 12.36 13.24 14.36

07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.45 13.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм: Доба љубави Глас Америке

15.30 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.50 23.15 00.05 00.31 01.31 03.13 03.51 04.20 04.54 05.48

Вести Храна и вино Документарни програм (мађ) Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агро дан Радионица Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Шесто питање Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Лична грешка Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Одељење за убиства Објектив Филм: Канзас сити

08.00 11.30 12.00 20.00 22.15 00.15 00.30 01.00 02.00

АТП Хале 1/8 финала НБА акција АТП Хале 1/4 Финале НБА Финале: Далас – Мајами Руска лига: Динамо – Зенит Преглед НХЛ Премијер лига Магазин Фул Тилт покер НХЛ Стенли куп: Ванкувер – Бостон

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.43 07.48 08.02 08.30 08.42 09.12 09.27 09.41 10.15 10.45 11.15 11.41 12.00 12.27 12.59 13.55 14.24 14.39 14.53 15.20 16.00 16.37 17.10 17.55 18.39 19.10 20.00

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Горе-доле Разгледница На скривено те водим место Ружна Бети Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Три дана писца: Милош Црњански: Маска, филм ТВ лица...као сав нормалан свет И ја имам таленат Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Горки плодови Високи напон Да, можда, не Место злочина: Њујорк Дневник Оперативци Ноћни биоскоп: Дебела хладовина, филм На скривено те водим место: Милутин Мркоњић Око Разгледница Горки плодови Верски календар

13.55 15.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.00 20.10 21.05 22.20 23.30 23.45 00.15 01.15 02.30

Бандини Експлозив Ексклузив Аурора Неко те посматра Дођи на вечеру Забрањено воће Филм: Небески капетан и свет сутрашњице Аурора Када лишће пада Бандини Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Кобра Ексклузив Експлозив Фајронт република Вече са Иваном Ивановићем Домаћине,ожени се

dnevnik

21.30 22.19 23.50 00.28

Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари У свету хемије Може и другачије Необично о биљкама Водич кроз модерну архитектуру Београда Контекст Метрополис Живот и стандарди Ликовна колонија РТС Музички програм Арт зона Трезор У свету хемије Може и другачије Необично о биљкама Водич кроз модерну архитектуру Београда Некад и сад Ово је Србија Еко фајл Међу нама: Добрица Милутиновић Звук Балкана Лов и риболов Владимир Грбић-спортска биографија Одбојка: Светска лига: Србија-Португал, пренос Ружна Бети Фестивал фестивала: Обоји ме, Кјубрик, филм Музички програм Трезор

ОД БОЈ КА: СВЕТ СКА ЛИ ГА

Ср би ја – Пор ту гал

(РТС 2, 20.00)

Хелен Бонам-Картер

Па кле но за во ђе ње Френк Санг стер во ди ма лу сто ма то ло шку ор ди на ци ју за јед но са сво јом ве ре ни цом Џејн. Њи хов ми ран жи вот по вре ме но на ру ша ва је ди но мла ђи брат Хар лан, про пли умет ник, ко га Френк фи нан сиј ски по ма же . Ипак, све се ме ња на кон што у ор ди на ци ју до ђе екс цен трич на де вој ка Су зан. Уло ге: Стив Мартин, Лора Дерн, Хелен Бонам-Картер, Поли Нунан Ре жи ја: Дејвид Еткинс (Б92, 00.00) 05.58 Ново јутро 09.00 Вести Б92 09.35 Сунђер Боб Коцкалоне 10.00 Вести Б92 10.10 Топ шоп 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 10.50 Пингвини с Мадагаскара 11.20 Топ шоп 11.35 Квиз: Супер геније 12.00 Филм: Блејд 14.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 20.05 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Кенедијеви 22.55 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.00 Вести Б92 23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Паклено завођење 01.40 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.30 Доме, слатки доме

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Стинг и Здравко Чолић до ла зе код Ивана Ивановића. Свет ска зве зда, бри тан ски рок му зи чар Стинг, пр ви пут го сту је у јед ној срп ској еми си ји. Иза брао је ток шоу Ива на Ива но ви ћа и дру штво на ше до ма ће, али ни шта ма ње зве зде - Здрав ка Чо ли ћа. (Прва, 21.05)

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.25 09.00 09.15 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.00 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30

Стинг и Иван Ивановић

22.30 23.30 23.45 00.00

ВОА Чист рачун Маратон А шта да радим Милица² Топ шоп Вести Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Има ли пилота у авиону 2 Вести Чист рачун Инфо Здравље и Ви Топ шоп Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Док. серија: Универзум Вести Иза вести Милица² Без трага Филм: Пре него што падне ноћ Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Песник

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 12.30 13.30 14.30 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.30

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се ТВ продаја Позови Великог брата Забрањена љубав Тереза Петком у два Моћни ренџери Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи Национални дневник Велики брат Лото Гранд шоу Наслеђе једне даме Велики брат-преглед дана Велики брат-без цензуре Филм: Оптужена Филм: Зона смрти Филм: Оптужена

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 10.00 10.20 10.40 11.15 11.40 12.10 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 21.50 23.10 00.00 01.15 02.15

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Хорсленд Принцезе сирене Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник З одред Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Успон великих сила, док. програм Вести Је л’ истина Пут ка ватреном рингу Црни Груја Изгубљене године Династија Кин Филм Тагарт Династија Кин

Успон ве ли ких си ла Пор ту гал, Шпа ни ја, Ве ли ка Бри та ни ја, Хо лан ди ја, Фран цу ска, Не мач ка, Ја пан и САД у не ко вре ме исто ри је ни су зна чи ле ни шта. Он да су ове зе мље по че ле да вла да ју све том! Ово је пр ви до ку мен тар ни се ри јал, ко ји на ин те ре сан тан, али на исто риј ско и чи ње нич но ве ро до сто јан на чин об ја шња ва ево лу ци ју ве ли ких свет ских ко ло ни ја них си ла. (Хепи, 19.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak10.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.03 Код ане 11.14 опра шоу 12.32 Господарица твога срца 13.20 родитељи и деца 14.16 Друго мишљење 15.02 Дарма и Грег 15.25 родна груда 16.00 иза екрана 16.48 путем европских фондова 17.06 Хрватска уживо 17.41 Добро је знати 18.14 У истом лонцу 19.03 Дневник плавуше 20.11 месец вестерна: силверадо, филм 22.25 Дневник 3 23.06 пети дан, ток шоу 00.06 Филмски маратон - циклус анга лија: пожуда, опрез, филм

Роберт де Ниро

15 ми ну та Ка да ис точ но е вроп ски кри ми нал ци олег и емил до ла зе у њу јорк ка ко би пре у зе ли свој део оба вље не пљач ке, олег укра де ви де о ка ме ру и по чи ње да сни ма њи хо ве ак тив но сти. схва те да аме рич ки ме ди ји чак и кри ми нал це мо гу да при ка жу као жр тве, и по чи њу да па те дво ји цу ис тра жи те ља... Уло ге: Роберт де Ниро, Едвард Брнс, Келси Грамер, Ејвери Брукс, Мелина Канакаредес ре жи ја: Џон Херцфелд (Нова ТВ, 22.40) 08.05 08.20 08.35 09.15 11.15 12.10 13.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 21.00 22.40 00.50 02.40 04.10

Бумба рори томица и пријатељи победа љубави Чувар правде иН победа љубави аси мастерчиф, ријалити шоу вести иН под срећном звездом Дневник аси мастерчиф, ријалити шоу 15 минута, филм Напад морског пса, филм езо тв, тарот шоу паклена вожња, филм

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Дешифранти 10.00 ратници 11.00 Ноћ сломљеног стакла 12.00 изгубљени древни градови 13.00 Један дан у борби 14.00 Заборављена убиства 15.00 стопама пучинија 16.00 Збогом моцарте 17.00 прича о кромпиру 18.00 5 америчких гиганата 19.00 побуна на броду робова 20.00 римско царство 21.00 Фарма из едвардијанског доба 22.00 азијски мушкарци на платну и екрану 23.00 експлозивни рат: рат на Доломитима 00.00 Збогом моцарте 01.00 прича о кромпиру

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

мајка Ноли острво Корњача ози Бу – сезона 2 огртач од хиљаду боја острво Корњача Београд 011 ауто-стопер последњи кинески цар Господин суботње вече У име правде Кикбоксер 3. Дворана греха Дневник једне навијачице 2.

07.15 распад система 09.00 Надимак 10.55 68 додела награде Златни глобус (монтирана верзија) 13.00 мала црна књижица 14.45 аватар: стварање пандоре 15.10 аватар 17.50 Филмови и звезде 18.20 писма Јулији 20.05 сједињене тарине Државе 20.35 обдарен - туксон је капија за ђоку 21.05 игра престола 22.05 спартак: Крв и песак - Убиј их све 23.00 Филм у коме глумим 00.25 Две леве ноге 01.50 Јацкасс, филм 03.15 иза непријатељских линија 3 04.50 За Неду

мала тв Дворац играчака Школски програм серија за децу пренос седнице Хрватског сабора 13.30 мала тв

07.50 08.20 08.45 09.30 10.00

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Закон и ред судија ејми Браћа и сестре вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис отета: Бегунац љубави Убиства у мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис вокер, тексашки ренџер медијум Закон и ред Добра жена све по закону Закон и ред медијум

07.55 08.45 09.25 10.45 11.15 12.10 13.00 13.55 14.50 16.05 18.00 18.30 19.05 20.00 22.15 23.15

врата раја Драгон балл езел ексклузив таблоид аурора Наследници Кобра Крв није вода 1001 ноћ врата раја ексклузив таблоид ртл Данас Крв није вода Хрватска тражи звезду, уживо Биг брадер, ријалити шоу Хрватска тражи звезду одлука, уживо Кључ тајни, филм ртл вести Кључ тајни, филм раље 2, филм астро шоу, емисија уживо

23.50 00.25 00.40 01.55 03.55

Кључ тај ни

Кр ста ре ња свет сКим ле по та ма

Фла ман ски и хо ланд ски мај сто ри

ме ди цин ска се стра Ке ро лајн елис да је от каз у бол ни ци ка ко би по ста ла кућ на ње го ва те љи ца у мо чвар ном гра ди ћу у лу зи ја ни. по ро дич ни адво кат лук мар шал по ну ди јој при ма мљи ву сво ту нов ца ка ко би се бри ну ла о па ра ли зо ва ном Бе ну... Уло ге: Кејт Хадсон, Ђина Роландс, Џон Хрт, Питер Сарсгард, Џој Брајант ре жи ја: Јан Софтли (РТЛ, 23.50)

Флан дри ја и Хо лан ди ја су отво ре не пре ма оке а ну за хва љу ју ћи ши ро ким уш ћи ма ре ке рај не и Шел де, а мре жа ре ка и ка на ла, на ко ји ма се од ви ја ва жан тр го вач ки про мет, по ве зу је их с остат ком евро пе, што је ути ца ло на њи хо во бо га ће ње. из ме ђу 16. и 19. ве ка ове др жа ве су по да ри ле не ке од нај ве ћих сли ка ра у исто ри ји. (ХРТ 2, 18.50) 14.00 14.15 15.45 16.00 16.50 17.30 18.10 18.50 19.45 20.00

21.00 21.45 22.00 23.40 00.40 01.10

08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Цртани филм Драги мој лажљивче, филм Жупанијска панорама Хотел дворац орт Бриљантин ритам недеље родитељи и деца Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана легенде америчког сна: вилијам едвард Беинг авиоиндустријски ас, док. серија мушкарци на стаблима Дневник плавуше изгарање На рубу науке Гаража Ноћни музички програм

породични пас интермецо 1 Хари и Хендерсонови Без части интермецо 2 Фаџ Капетан скарлет породични пас Хари и Хендерсонови сиквест Дсв Фаџ интермецо 3 саборци сиквест Дсв арктичко лудило Џули, драга Цинкарош

Независни Чворови Нестао Бубамаре милагро повратак у живот Ноћ Џимија рердона На ивици и каубојке плачу Независни милф о маниацс

Кејт Хадсон

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

преживљавање врхунско градитељство амерички чопери Генералка прљави послови опасан лов разоткривање митова Зона убијања преживљавање погранична полиција Како се прави? Како то раде? Звездане стазе науке разоткривање митова тачка пуцања Успорен снимак амерички чопери Генералка Звездане стазе науке

08.30 09.30 10.30 11.30 12.30 16.00 17.30 19.30 20.00 21.00 00.00 00.30 01.00

Бициклизам тенис Фудбал Бициклизам тенис Бициклизам тенис трке аутомобила тенис Фудбал трке коња аутомобилизам сви спортови

Ни новца, ни постељине, ни докумената зи му ни сте мо гли по сла ти мо ју по сте љи ну, баш ми Ци рих, 27. март 1941. По вр ђу јем да се г-ђа проф. АЈН ШТАЈН МИ ЛЕ - је би ла нео п ход на. Мо же те ли мо жда да ми по ша ље ВА, Ху тен штра се 62, већ ду же вре ме, због те шког те не што но ва ца? Ни је дан од до ку ме на та, за ко је обо ље ња ср ца, ле чи код ме не. Мо гућ ност по бољ ша - сам мо ли ла, ни сам до би ла. Мо лим да ми што пре ња у слу ча ју ње не бо ле сти по сто ји са мо уз њен ду - пи ше те, на не мач ком или ма ђар ском, и јед но и дру жи бо ра вак у са на то ри ју му. го нам од го ва ра. Те те је не што бо ље, ра чу на ју ћи и Др Фриц Бруп ба хер Ци рих, 1. апр. 1941. Дра ги мо ји ку мо ви! Пре крат ког вре ме на сам Вам пи са ла а са да ево још не ко ли ко ре чи ко ји ма при ла жем ову ле кар ску све доч бу, ако би се још ка ко год мо гла ис ко ри сти ти. Про шлог че тврт ка сам слу ша ла бе о град ски ра дио и чу ла оне сил не пе сме и ус кли ке у част мла до ме кра љу. Дај бо же, да и нада ље све иде у пе сми и ве се љу! Али, ко зна шта још мо же да бу де. Ја бих Вас мо ли ла, да ми, ако је мо гу ће још ове ис пра ве на ба ви те: 1) Тра жи ли смо већ по о дав но из Ка ћа из ја ву, да су мој де да и мај ка – са та ти не стра не – би ли Ср би, пра во слав не ве ре. Госп. по па из Ка ћа, дао је ту из ја ву, али спо ме нуо са мо де ду Ку зма на Ма ри ћа. А вал да је ми слио да се са мо по се би раз у ме, да је и ње го ва же на Срп ки ња. На жа лост, за са да шње при ли ке то ни је до вољ но, и мо ли ла бих да се и за мај ку да де из ја ва, на жа лост не знам ка ко се зва ла. Она је ра но умр ла и ми је ни смо по зна ва ли.

2) Мо ли ла бих те дра ги Ђо ко, да ми на ба виш ка кву би ло по твр ду да је ку ћа на ме не и Ми ло ша пре ве де на. Ја ми слим, да би се мо гло узе ти ка кав из вод из грунд бу ха.

3) Мо лим и Вас, дра га ку ма Са до, и мо ја дра га по сло во ђи ни це да ми у крат ко на пи ше те до хо дак и из дат ке од ку ће. Ура чу нај те и наш (од но сно Ваш) Гроб у Цириху стан и стан од Ја но ша. – Све ово ми са ве ту је је дан наш при ја тељ, адво кат, да би за слу - ње гов при ти сак. Ша ље мо вам сви ма нај бо ље по чај рат не ште те, има ли не ке ис ка зе у ру ка ма, да би здра ве. мо гли и одав де не што тра жи ти, т. ј. ако и ми ов де Ва ша Ми ца. бу де мо жи ви оста ли. Не тре ба ни ка квих сит ни ца код из да та ка не го са мо у глав ном, да би се до не кле Ци рих, 11. ју на 1953. мо гла вред ност ку ће оце ни ти; мо лим да ка ко год и Вр ло по што ва на го спо ђо Си до ни ја, ба шту уве де те у ра чун. Ако се та мо бу де рас пи ти ва Ју че сам ов де по се ти ла мог сва ка (му же вље вог ло за ку ћу ви ре ци те, да је Ми бра та – прим. прев.) Еду ар да ло ша Ма ри ћа (он је Док тор у Ајн штај на. Он ста ну је код го про ш лог че т врт к а сам Ру си ји) и ње го ве се стре Ми ле спо ђе др Вајс, на ко ју сте ви по слу ша ла Бе о град ски ра дио сла ли јед но крат ко пи смо. Уме ве. Сад ни шта не знам да Вам сто њих ја ћу ов де од го во ри ти и чу ла оне сил не пе сме и пи шем, ши љем Вам са мо мо је крат ким пи смом. ус кли ке у част мла до ме нај и скре ни је же ље, да све на Го спо ђа Ајн штајн Ма рић је кра љу. Дај бо же да и на ми ру про ђе. Знам да сте у бри умр ла у Ци ри ху по чет ком ав гу да ље све иде у пе сми и зи ра ди г. Сто ја на, али да ће ста 1948. го ди не. Мој су пруг и Бог, па ће све до бро би ти. Ши - ве се љу али, ко зна шта још ја смо већ два пу та до би ли пи ље мо Вам нај леп ше по здра ве смо из Ју го сла ви је, али ни су мо же да бу де од Те теа и ме не а по здра ви те и од го во ри ли, пр во јер адре са ни Мир ја ну и све ње не. Ја бих Вас је би ла ја сна, а дру го и нај ва мо ли ла, и ако по шта не би нај бо ље ишла, да ми че - жни је, јер ни смо зна ли шта да од го во ри мо. По што шће, ма кар кар ту на пи ше те, тек да ви дим да сте жи - ће мо нас дво је овог ле та да бу де мо у Евро пи, мој су ви! пруг сти же ов де кра јем ју ла, од лу чи ли смо да мо ра Ва ша Ми ца мо да от пу ту је мо за Но ви Сад и да раз го ва ра мо са ва ма. Та кве ства ри се не мо гу ла ко оба ви ти пи са ним пу тем, на да љи ну. На и ме, ми ста ну је мо у Бер кли ју, Ци рих, 14. де цем бар 1941. Ка ли фор ни ја. Дра ги мо ји! Ду го већ од вас ни шта ни сам чу ла, па сам би ла у Да ли хо ће те, да кле, да се још ма ло стр пи те. Ми бри зи ка ко сте. Мо лим вас на пи ши те са мо не ко ли ко ће мо ве ро ват но мо ћи да от пу ту је мо за Ју го сла ви ју у ре чи, је сте ли жи ви и здра ви. Ка ко су Мир ја на и де - ав гу сту. Са ду жним по што ва њем, ца? Да ли сте што год чу ли о г. Сто ја ну и Ти ми? Је го спо ђа Фри да Ајн штајн. ли Ол га са де цом још код ку ће? Ште та је да ми за КРАЈ Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi„, u izdawu „Prometeja„, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most„ (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak10.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Да нас обра ти те па жњу на парт нер ски од нос и дра гу осо бу ко ја је под ло жна про ме на ма рас по ло же ња. Тај тре нут ни не до ста так са мо по у зда ња и не си гур ност мо же те раз ре ши ти сво јом си гур но шћу.

BIK 20.4-20.5.

Пе так је ваш оми ље ни дан, у ко јем мо же те кре и ра ти де ша ва ња и су сре те, по свом уку су и на хо ђе њу. Ве не ра је за ко ра чи ла у знак Бли за на ца па има те сло бо дан дух и по тре бу за про ме на ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. jun 2011.

Сти же вам от ме на и за ни мљи ва осо ба, ко ја ће про бу ди ти ва ша осе ћа ња и ра до зна лост. Бу ди те до вољ но флек си бил ни, као и што је сте, па отво ри те очи. До те ру је те се, ку пу је те и се би и дру ги ма.

Ме сец у зна ку Ва ге до но си вам по тре бу за скла дом, ка ко на уну тра шњем, та ко и на спо ља шњем ни воу. Спрем ни сте на ком про ми се и на ла же ње за јед нич ких ин те ре са, у по слу пре све га.

Пре ко при ја те ља ће те упо зна ти осо бу су прот ног по ла, ко ја ће вас за ве сти на ин те ре сен тан и по ма ло ин те лек ту а лан на чин. Мо же те за јед нич ки ра ди ти не ки по сао. За ра да сти же из ви ше из во ра.

Крај рад не сед ми це ће вас по де ли ти на два сег мен та, по сао и парт не ра. На рад ном ме сту до бро ор га ни зу је те из вр ши о це и успе шни сте. Са мо ка пи тал ни про јек ти до ла зе у об зир. Од мор.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

И су ви ше сте озбиљ ни за сво је го ди не. Емо тив но хлад ни и да ле ко, по ма ло стро ги, пре ма се би пре све га. Те ви со ке стан дар де не мој те оче ки ва ти од дру гих, ни од парт не ра, јер ни је во љан за то.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Обра ти те па жњу на оне при ја те ље у ко је има те по ве ре ња и ко ји вас по др жа ва ју већ ду ги низ го ди на. Из ла сци вам до но се аван ту ре, јав ни на сту пи из не на ђе ња, би ло при јат на или не. На пре дак.

Љу бав ни од нос гу би емо ци је, док оста ју стра сти ко је тре ба усме ри ти у прав цу исти не, пра вич но сти и пу то ва ња. И те ка ко је ва жан фак тор спо ља шњег из ле да и од но са, рав но прав ног уде ла у ве зи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Марс у зна ку Би ка вас те ра на то да се бо ри те за ма те ри јал не ства ри, за ра ду нов ца и ста бил не, трај не вред но сти. Ле то је бли зу па ће вам тре ба ти до дат не па ре за пу то ва ња, де цу, по ро ди цу...

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва зду шног зна ка Бли за на ца, па и до бар од нос с де цом, жен ским осо ба ма и омла ди ном. Кон так ти и ко му ни ка ци ја су ве се ли и по уч ни. Ко ри сти те ком пју тер.

Ве о ма ди на мич на ат мос фе ра у ва шем до му ће по ста ти још ин те ре сант ни ја. До би ја те не ки вид по мо ћи или вам дра га осо ба сти же у ку ћу. Љу бав ме ђу уку ћа ни ма је све на гла ше ни ја и ша ре ни ја.

TRI^-TRA^

Џа стин иде у пен зи ју?

V REMENSKA

PROGNOZA

22

Subotica

23

Sombor

23

Kikinda

22

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zrewanin

23

S. Mitrovica 23 Ruma

23

Pan~evo

23

Vr{ac

21

Srbija Beograd

23

Kragujevac

22

K. Mitrovica 24 Ni{

VIC DANA

Релативно

Vojvodina Novi Sad

Пе вач Џа стин Тим бер лејк у ин тер вјуу ма га зи ну „Ве ни ти фер” от крио је да пре ста је да се ба ви му зи ком ка ко би мо гао да се по све ти сво јој хо ли вуд ској ка ри је ри.

- Ни сам си гу ран да ћу у бу дућ но сти из да ва ти но ви ал бум, јер же лим озбиљ но да се по све тим ра ду на фил му. Иако су ми тур не је до са ди ле, ми слим да би би ло ле по ор га ни зо ва ти јед ну ве ли ку, свет ску тур не ју на ко јој бих се опро стио од сво јих фа но ва - ре као је Тим бер лејк. Џа стин је пр ву глав ну уло гу имао у фил му „Еди сон”, а по том су усле де ле ро л е у фил м о в и ма „Ал ф а му ж ј ак”, „Black snake moan”, „Southland tales”, а по зај мио је и глас кра љу Ар ту ру у тре ћем де лу ани ми ра ног фил ма „Шрек”.

23

Evropa

Свеже

Madrid НО ВИ САД: Ре ла тив но све же, али при јат но вре ме са сун ча ним пе ри о ди ма и днев ним раз во јем обла ка. Ду ва ће уме рен се ве ро за Rim пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а London мак си мал на 22 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ма ло све жи је и при јат но вре ме са сун ча ним пе Cirih ри о ди ма, али и мо гу ћом крат ко трај ном ки шом у ис точ ним кра је ви ма Berlin Вој во ди не. Ду ва ће уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 12 до 23 сте пе на.

Be~ СР БИ ЈА: Још ма ло све жи је и при јат но вре ме са сун ча ним пе ри Var{ava о ди ма, али и мо гу ћом крат ко трај ном ки шом у цен трал ним, ис точ ним и ју жним кра је ви ма. Ду ва ће уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак Kijev око нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 25 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд и по чет ком на ред не сед ми це при јат не днев не тем пе ра ту ре око 25 сте пе ни. Би Oslo ће про мен љи ве облач но сти са ду жим сун ча ним пе ри о ди ма и ре ђим St. Peterburg крат ко трај нимм пљу ско ви ма по под не у не де љу и по не де љак. Од утор ка сва ким да ном пома ло то пли је.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти ре ла тив но по вољ не, али хро нич ни бо ле сни ци мо гу осе ћа ти из ве сне те го бе, па им се са ве ту је аде кват но оде ва ње и фи зич ке ак тив но сти у скла ду са днев ним тем пе ра ту ра ма.

25 26 18 20 23 23 18

Ка же Пе ри ца оцу: - Та та, до био сам је ди ни цу.

- За што?

- Пи та ла учи те љи ца: „Ка жи те ми јед ну жи во ти њу из про шло сти.” Ја ви се дру га ри ца и ка же: „Ма му ти.”

- И због то га си до био је ди ни цу?

- Не. Ја се ја вим и ка жем: „Се стру ти.”

28 24 18 28 29

Pariz

20

Minhen

22

Budimpe{ta

24

Stokholm

24

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

122 (-7)

Slankamen

234 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

195 (-4)

Zemun

281 (3)

Bogojevo

193 (-1)

Pan~evo

300 (2)

Ba~. Palanka

202 (0)

Smederevo

470 (4)

Novi Sad

186 (2)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kne`evac

183 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

226 (2)

NERA

Hetin

92 (-4)

SAVA

4 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 202 (12) Beograd

Kusi}

235 (3)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja