Dnevnik 10.jun 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 10. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23461 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DIQEM VoJVoDINE PoNoVo o@IVQaVaJU DRUga DVoRI[Ta, SVIWCI, KoKo[IWCI, Ba[TE...

Svi na se lo, u se lu je na{ spas Ne vra }a ju se qu di u Sr bi ji na se lo zbog to ga {to pra te svet ske tren do ve, ve} za to {to ih na to mu ka te ra. U po sled wih par go di na sve je vi {e onih, uglav nom iz re do va sred we ge ne ra ci je, ko ji na pu {ta ju gra do ve, a me |u wi ma je tek po ne ko di gao si dro s as fal ta da bi u

wi ve in ve sti rao, u{ao u agrar ni bi znis. Ma hom se na se lo, i to u po ro di~ ne ku }e, vra }a ju gu bit ni ci tran zi ci je. Od po qo pri vre de oni ne za ra |u ju, ve} o`i vqa va ju }i dru ga, tre }a dvo ri {ta, uz ma lo ba {ti ce, ko ju svi wu i pe de se tak pi li }a – pre `i vqa va ju.

str. 5

PRoFESoRKa aNTRoPologIJE Dr ZagoRKa golUBoVI] Za „DNEVNIK”:

Da~i} je sad isti kao u vreme Slobe

str. 2

NASLOVI

glaVNI gRaD IMa PoSlaNIKa KolIKo I oSTaTaK DR@aVE

I Srbiji je previ{e Beograda

INTERVJU NEDEQE

Muharem Bazduq

str. 10

Teofil Pan~i} Dvor smeha i zaborava

Me |u 250 po sla ni ka ko ji ma je ve ri fi ko van man dat na dan kon sti tu i sa wa no vog sa zi va Na rod ne skup {ti ne, ~ak 119 do la zi iz Be o gra da. Fa li im jo{ se dam man da ta, pa

Bora Oti} Terzan

\or|e Randeq ^udnovata povest o Velikom Maku

NOLE I RAFA PI[U TENISKU ISTORIJU Ko god da pobedi danas u finalu Rolan Garosa, ulazi u teniske anale. Ako trijumfuje na{ Novak \okovi}, kompletira}e sve ~etiri grend slem titule. A ako trofej podigne Rafael Nadal, posta}e prvi ~ovek u istoriji ovog turnira koji ga je osvojio 7 puta Rafael Nadal Novak \okovi} profesionalac od 2001. 2003.

IVo golD[TaJN

Istina o Titu

49 574 120

str. 11

Vru}in~ina Najvi{a temperatura 34°S

ukupno titula pobede porazi

30 424 116

GREND SLEM TITULE 1 3 Australija Rolan Garos 6 0 Vimbldon 2 1 US open 1 1 ukupno 10 5

pobede % 77,42

pobede % 98,04 dosada{wi u~inak na Rolan Garosu

str. 19

da for mi ra ju Vla du, ci ni~ no je ne ko pro ko men ta ri sao. Od pre la ska na Sr bi ju kao jed nu iz bor nu je di ni cu, 13 op {ti na uop {te ni je ima lo po sla ni ke u parlamentu. str. 4

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

CITATI

„

Je din stve na Sr bi ja o~e ku je da }e vla da bi ti usko ro for mi ra na. Do go vo ri su u za vr {noj fa zi i mi slim da ne ma raz lo ga da do wih ne do |e

”

Pe tar Pe tro vi}, za me nik pred sed ni ka Je din stve ne Sr bi je (JS) i po sla nik u Skup {ti ni Sr bi je

Inspekcija: Diploma je prava

Od{teta za Golooto~ane

Voj vo |an ska pro svet na in spek ci ja utvr di la je ve ro do stoj nost di plo me pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a iz da te na Fa kul te tu za me nax ment, sa op {tio je taj fa kul tet. U sa op {te wu Fa kul te ta za me nax ment iz Srem skih Kar lo va ca na vo di se da im je Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce 7. ju na uru ~io Za pi snik o iz vr {e nom in spek cij skom pre gle du. Za pi sni kom je utvr |e no da je di plo ma ko ju je na ime To mi sla va Ni ko li }a iz dao Fa kul tet za me nax ment iz No vog Sa da, sa da sa se di {tem u Srem skim Kar lov ci ma, o ste ~e nom vi so kom obra zo va wu i stru~ nom na zi vu di plo mi ra ni me na xer - ve ro do stoj na. In spek cij ski pre gled je, ka ko se na vo di, oba vqen na Fa kul te tu za me nax ment u Srem skim Kar lov ci ma i Fa kul te tu za eko no mi ju i in `i wer ski me nax ment u No vom Sa du.

Ko mi si ja Mi ni star stva prav de za obe {te }e we do ne la je od lu ke o vi si ni na kna de {te te za pr vih 15 `r ta va re ì ma ko je su re ha bi li to va ne od ne pra ved nih osu da u po li ti~ kim pro ce si ma po sle Dru gog svet skog ra ta, iz ja vio je Ta nju gu dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men. Ko mi si ja je o{te }e ni ma, ma hom za tvo re ni ci ma ko ji su ka zne slu ì li na Go lom oto ku, po sla la spo ra zu me o od {te ti s pred lo è nim iz no si ma na usa gla {a va we i uko li ko ih pri hva te, bi }e im is pla }e no ukup no 13,7 mi li o na di na ra, ob ja snio je Ho men i uka zao da je svih 15 oso ba re ha bi li to va no od lu ka ma su da to kom 2007. go di ne. Pri li kom od re |i va wa iz no sa od {te te Ko mi si ja se ru ko vo di la re {e wi ma ko ja su pri hva }e na u ce lom re gi o nu, od se dam evra po da nu pro ve de nom u za tvo ru. Su do vi u Sr bi ji su za ne pu nih pet go di na re ha bi li to va li 1.870 qu di, na veo je Ho men.

Vlada i kibiceri n Pi {e: @ar ko Ko ra} or mal no je da je jav nost u Sr bi ji za in te re so va na za to ka ko }e bu du }a vla da da iz gle da i nor mal no je da me di ji di ù svo je ti ra è i gle da nost svo jih emi si ja, iz no se }i i pro ve re ne i, jo{ ~e {}e, ne pro ve re ne in for ma ci je o to me ka k o te ~ e taj pro c es. Ono {to ni je nor mal no, je ste to da jav nost ovaj pro ces po sma tra pot pu no pa siv no, kao da se zbi va u ne koj dru goj ze mqi. Sem fi s kal n og sa v e t a i ne ko li ko dru gih in sti tu ci ja, prak ti~ no se ni ko dru gi ne ogla {a va. Dru gi ki bi cu ju kao na ne koj utak mi ci, a Sr bi ja ovih da na do no si jed nu od svo jih naj va `ni jih od lu ka. Zbog du bi ne eko nom ske i dru {tve ne kri ze, bu du }a vla da ima }e vr lo te àk za da tak. Za to je wen sa stav, a jo{ vi {e pro gram ra da, mo rao bi ti po mog nut stvar nim su ge sti ja ma ka ko da se iz vu ~e mo iz gli ba u ko me se na la zi mo. No, ume sto jav ne i stru~ ne ras pra ve o da qem pu tu ze mqe i we noj tran sfor ma ci ji, za pqu s nu t i smo tra ~ e v i m a i in tri ga ma, ko ji vaq da slu è ume s to to g a. Do z na j e m o ko ko ga „ne }e“ a ko ko ga „ho }e“. Ko se s ki me vi deo i ko è li da za d r ` i man d at – jer je „naj bo qi“. Ne ma ni trun ke ozbiq no sti u ova kvim pri ~a ma. One ne do se ù ~ak ni do ni v oa neo b ra z lo ` e n ih pred lo ga o per so nal nom sa sta vu bu du }e vla de. ô v ek bi o~e k i v ao da stru~ na udru è wa i broj ne ne v la d i n e or g a n i z a c i j e iz -

ne su pred lo ge, pred lo `e qu de ili bar po ku {a ju da kan di du ju ne ku te mu za bu du }i rad vla de. Ume sto to ga, ima mo ili ci ni~ no na vi ja we za pro past vla de, ko ja jo{ ni je ni for mi ra na, ili pot pu nu in d i f e r ent n ost vo d e } ih stru~ nih qu di na {e ze mqe. I ta ko se vla da for mi ra u ne kom stru~ nom va ku mu. Oni ko ji su do sa da naj vi {e kri ti ko va li rad pro {lih vla da, kao da sa mi naj vi {e ve ru ju da je to po sao „po li ti ~a ra“ i ni kog vi {e. A mo `da ta ko una pred ski da ju od go vor nost sa se b e. Osta v qa j u pra z ni pro stor za svo ju kri ti ku, ko ja }e da re a fir mi {e stav da se u Sr bi ji „ni {ta ne mo `e pro me ni ti“ i da su na {i po li ti ~a ri „ne stru~ ni qu di“ ko j i ni k a d a ne kon s ul t u j u stru~ wa ke. U na {oj sre di ni, ko ja hro ni~ no osku de va u obra zo va nim i kom pe tent nim qu di ma, stvo ren je je dan po se ban sloj

nar ci sti~ ke in te li gen ci je, ko ja ne vi di ni ka kav stvar ni smi sao, ne po li ti~ kog, ve} ni dru { tve n og an g a ` ma n a. Wi ma je le po u svo joj kri ti ci stvar no sti, jer su da le ko od re zul ta ta te stvar no sti. Wi ho vo me sto u dru {tvu je pre c i z no od r e | e n o: {to je `e {}a kri ti ka, to je uda qe nost od dru {tva ve }a. Sa mo ’ja i mo ja kri ti ka’, sve osta lo je se kun dar no. Ne }e bi ti la ko Sr bi ji sa svo jim ki bi ce ri ma. U na {oj pro {lo sti mno gi um ni qu di po ku {a li su da pro me ne ze mqu; od Jo va na Ri sti }a do Zo r a n a \in | i } a. Uz g rad, obo ji ca su bi li bo qe obra zo va ni od ve }i ne ki bi ce ra, je dan je dok to ri rao u Haj del ber gu a dru gi u Kon stan cu. Iako ih de li vi {e od sto go di na, oni su u stva ri po ka za li pra v i smi s ao u Sr b i j i zlo u p o t re b qe n e sin t ag m e „na ci o nal na in te li gen ci ja“. Mo `da je do {ao tre nu tak da se bi po sta vi mo kqu~ no pi t a w e – ka k o vra t i t i stru~ nost i zna we u po li ti ku u Sr bi ji i ka ko po mo }i bar oni ma u po li ti~ koj eli ti, ko ji vo de ze mqu i sve sni su ovog pro ble ma, da Sr bi ja bo qe od go vo ri na stra ho vi te iza zo ve vre me na ko je do la z e. Mo ` da je Nu { i } e v a „Go spo |a mi ni star ka” sim bol shva ta wa po li ti ke u Sr bi ji, ali ne }e jo{ du go. Ako ni {ta dru go, vre me ko je do la zi ogo li }e do kra ja ste ril nost onih ko ji „sve zna ju“ ali ih „mr zi“ da po nu de re {e we. Ka ko su jo{ u an ti~ kom Ri mu re kli – sre }a po ma `e hra bre. (autor je li der SDU)

PRE GO VO RI BE O GRA DA I PRI [TI NE MO RA JU SE NA STA VI TI

Borko Stefanovi}: Nema tajnih dogovora [ef be o grad skog ti ma u di ja lo gu sa Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je da ne po sto je taj ni do go vo ri iz Bri se la, da se pre go vo ri Be o gra da i Pri {ti ne mo ra ju na sta vi ti, te da bi mo gli bi ti po dig nu ti na vi {i, po li ti~ ki ni vo. On je kri ti ko vao, ka ko je re kao, po ku {aj zlo u po tre be i ma ni pu la ci je po sto ja wem ne ka kvih taj -

nih do ku me na ta iz Bri se la i do dao, alu di ra ju }i na raz go vor Sr ba sa se ve ra s pred sed ni kom To mi sla vom Ni ko li }em, da se „ko sov sko pi ta we ne mo `e re {a v a t i is p u c a v a w em pa r o l a, mi tin ga {kom re to ri kom i da va w em pri n i c i p i j el n e po d r {ke”. U in ter vjuu Ta nju gu Ste fa no vi} je oce nio da pri ~a o taj nim do ku men ti ma iz Bri se -

EU ne traì priznawe Kosova Pri zna va we Ko so va ni je uslov Evrop ske uni je za na pre dak u pro ce su pri dru ì va wa, re kao je Ta nju gu Pe ter Sta no, port pa rol ko me sa ra za pro {i re we Ste fa na Fi lea. Kqu~ ni uslov za na pre dak Sr bi je je na pre dak u di ja lo gu Be o grad Pri {ti na i pri me na do sad po stig nu tih spo ra zu ma, re kao je Sta no. On je pod se tio da je to ja sno na ve de no u za kqu~ ci ma Evrop skog sa ve ta iz mar ta ove go di ne. Od Sr bi je se ne tra ì da pri zna Ko so vo, pod vu kao je Fi le ov port pa rol. Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} na ja vio je da }e to kom svo je po se te Bri se lu u ~e tvr tak od svo jih do ma }i na za tra ì ti ja san od go vor na pi ta we da li je pri zna we ne za vi sno sti Ko so va uslov da Sr bi ja u|e u EU.

la „slu ` i sa m o pri k u p qa w u po li ti~ kih po e na”, a ne stva ra wu ja sne po li ti~ ke ko or di na ci je i sa rad we iz me |u pred sed ni ka Re pu bli ke i Vla de o ko sov skom pi ta wu ko ja je, ka ko je re kao, u ovom tre nut ku neo p hod na. „Mi ula zi mo u si tu a ci ju u ko joj tre ba re {i ti pi ta we se ve ra KiM, po seb nih ga ran ci ja za Sr be ju `no od Ibra, pi ta we ma na sti ra i cr ka va i pi ta we na { e imo v i n e”, na v eo je Ste fa no vi}, i do dao da bi to mo `da zah te va lo po di za we di ja lo ga na vi {i ni vo. „Si gu ran sam da su ko sov ski Sr bi o~e ki va li da ~u ju ne ka kav fe no me na lan taj ni plan pred sed ni ka Ni ko li }a za Ko so vo. Na rav no da ni su ~u li ni {ta od to ga jer ta ko ne {to ne po sto ji, kao {to ni su ni ~u li ono {to mo `da pri `eq ku ju, a to je da Re pu bli ka Sr bi ja sa da na pra vi ne ke ra di kal ne, ~ak eks trem ne ili na sil ne ko ra ke pre ma Ko so vu”, ka zao je Ste fa no vi}.

o ~et kom fe bru a ra, tri me se ca pred pred sed ni~ ke iz bo re, pro fe sor dr Za gor ka Go lu bo vi} upu ti la je otvo re no pi smo on da {wem pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u, u ko jem ga je upo zo ri la {ta }e mu se do go di ti uko li ko se ne trg ne i ne shva ti ko li ko se otu |io od gra |a na. Upo zo ri la ga je i na ka ta stro fal no sta we u na {em dru {tvu, uz pi ta we da li è li da ga gra |a ni upam te kao glav nog kriv ca za za ti ra we i ono ma lo de mo krat skog po ten ci ja la osvo je nog 5. ok to bra. Da nas, ka da Bo ris Ta di} vi {e ni je pred sed nik Re pu bli ke i ka da su ga gra |a ni èq ni pro me na, a one mo gu bi ti i na go re, ka zni li, Za gor ku Go lu bo vi} ni ma lo ne ra du je {to su se we ne po ru ke po ka za le pro ro ~an ske i {to se na kra ju po tvr di lo da je bi la u pra vu. – Gra |a ni ni su bi li za do voq ni po li ti kom i za me ra li su Ta di }u {to ne pred u zi ma do voq no de mo krat ske po te ze, ve} se okru ìo qu di ma ko ji ni su de mo krat ski ori jen ti sa ni i {to je wi hov uti caj po stao zna ~aj ni ji od uti ca ja na ro da – ob ja {wa va u raz go vo ru za na{ list pro fe sor ka Go lu bo vi}. l Ipak, Ta di} sma tra da ni je po be dio ne zbog otu |e no sti od gra |a na, ne go zbog neo d go vor nih in te lek tu a la ca. – Ne mo è se go vo ri ti o uop {te noj od go vo re no sti in te lek tu a la ca, jer se, na sre }u, i ni su svi isto po na {a li. Ali na pro te klim iz bo ri ma jesu naj vi {e ap sti ni ra li qu di ko ji su de mo krat ski ori jen ti sa ni, bi li oni in te lek tu al ci ili obi~ ni gra |a -

INTERVJU

PROF. Dr ZA GOR KA

Da~i} je kao u vreme ni, za to {to su kao de mo kra te o~e ki va li da }e pred sed nik DSa, ko ji je bio i pred sed nik dr à ve, ume ti bo qe da is ko ri sti mo gu} no sti da ova na {a tran zi ci ja bu de stvar no de mo krat ska. Ina~e, kao ne ko ko je do bro po zna vao Ta di }a, ima la sam onda pra vo da mu ka èm gde gre {i i {ta mo ra da pro me ni. Jed no stav no, da mu ka èm ono {to mu dru gi ne }e re }i. Ne ve ru jem da bi se sve sa svim iz me ni lo da je bar me sec da na pred iz bo re pro me nio svo ju re to ri ku i pri stup gra |a ni ma i po ka zao bo qe raz u me va we {ta obi~ ni qu di od we ga o~e ku ju, ali to je even tu al no mo glo da po boq {a re zul ta te. U sva kom slu ~a ju, ne sla èm se s ne kim oce na ma da je iz gu bio za to {to ni {ta ne zna. On je in te li gen tan i mo gao bi mno go bo qe da ra di, jer on to i mo è i ume. l Vi za Tadi}ev po raz kri vi te we go vo okru è we. Da li ga to am ne sti ra od od go vor no sti? – Ni ka ko. Skre nu la sam mu pa `wu na iz bor okru è wa i kon kret no apo stro fi ra la ne ke li~ no sti za ko je sam sma tra la da uop {te ne ma ju pra vo, s ob zi rom na

Voj vo di na osve tla la obraz l Isto ri ~ar ka Du brav ka Sto ja no vi} je pro te klih da na skre nu la pa `wu da se i kod nas, na lik „ru skom sce na ri ju”, pred la è da ne ko ko je bio pred sed nik sa da bu de pre mi jer. Da li bi Bo ris Ta di} bio do bar pre mi jer? – Na dam se da je Ta di} iz sve ga ovo ga ne {to na u ~io i da bi, ako na pra vi do bru ko a li ci ju – ma da ni sam si gur na da }e ta ko i ura di ti – mo gao bi ti do bar. Is ti ~em da je ve o ma va `no to da li je pret hod no iz vu kao po u ku iz po ra za ko ji je do ì veo. Jer tek on da bi kao pre mi jer bio do bro re {e we. Ina ~e, ako ve} tre ba da se na ne ki na ~in na pra vi pro tiv te à Ni ko li }u, on da je si gur no da pre mi jer tre ba da bu de iz DS i pr vo {to mi je pa lo na pa met su \i las i Paj ti}, jer su oni qu di ko ji su naj vi {e gla so va do bi li na ovim iz bo ri ma. Tu po sto ji pro blem, jer ako \i las na pu sti Be o grad, on da }e Vu ~i} bi ti gra do na ~el nik, a ako Paj ti} na pu sti Voj vo di nu, on da ta mo opet ne ki dru gi mo gu do bi ti kri la. A vi de li smo da je ovo ga pu ta na iz bo ri ma je di no Voj vo di na osve tla la obraz i gla sa la pro tiv Ni ko li }a.

svo je pret hod ne po stup ke, da bu du bli zu we ga. Okru è we ga je po gre {no in for mi sa lo, uve ra va lo u to da ne ma ni ka kvog raz lo ga da bi lo {ta me wa i do kra ja ube |i va lo da je si gur ni po bed nik. To se vi de lo i u po sled woj we go voj re ~e ni ci pred }ut wu: „Ja kao biv {i pred sed nik a si gu ran sam i bu du }i...” Na rav no da ga ni {ta ne am ne sti ra, jer on je sam iza brao ta kvo okru è we, a kao psi ho log bi mo rao da bo qe po zna je qu de. I to je ono {to ne mo gu da mu opro stim. l Oce ni li ste da je iz bor To mi sla va Ni ko li }a naj du bqi pad de mo krat ske tran zi ci je. Da li se mo `da u toj de mo krat skoj tran zi ci ji obi ~an ~o vek iz gu bio i on da sa mo zbog to ga {to è li pro me ne gla sao za Ni ko li }a, a ne i za to {to ve ru je u we go ve spo sob no sti da vo di Sr bi ju? – Gra |a ni, ko ji su sve ne za do voq ni ji, u ta kvom sta wu mo gu da na pra ve ogrom nu gre {ku kao {to su, po mom mi {qe wu, ovim iz bo rom i na pra vi li. Ali to ne za do voq stvo je do ve lo da in stik tiv nog re a go va wa. Qu di ima ju upro {}e no shva ta we da se stva ri u dru {tvu me wa ju sa mo sme nom vla sti. Sme na vla sti je, ne spor no, zna ~aj no de mo krat sko na ~e lo, ali xa be ako ta no va vlast ne ma ni ka kvu stra te gi ju, ne ma ni ka kav ciq ko ji po ka zu je da }e ne {to bi ti bo qe. Ne mo è mo sa mo sme nom vla sti o~e ki va ti re {e we, po go to vo ako je re~ o ova kvoj vla sti ko ju smo do bi li. Na à lost, gra |a ni su za bo ra vi li ko su bi li Ni ko li}, Vu ~i}, [e {eq... Ka da su gra |a ni u an ke ta ma pi ta ni da li }e gla sa ti, od go va ra li su po tvrd no, a na pi ta we za {to }e gla sa ti, na vo di li su ka raz log „pro me nu vla sti da bi im bi lo bo qe”. To po ka zu je da ni sa mi gra |a ni ni su zna li {ta je to bo qe, ka kav ciq tre ba da se po stig ne i da li onaj ko ga }e iza bra ti mo è da do tog ci qa do |e.

TRA GOM NA JA VE DA SUTRA[WA INA U GU RA CI JA TOMISLAVA

Regija ne sme i}i n Pi {e: Stje pan Me si} ro mje na na vr hu dr à ve u Sr bi ji na ve la je mno ge se za pi ta ju: ka kva je bu du} nost re gi je? Kao ne tko, tko je – ka èm to bez ika kve la `ne skrom no sti – de set go di na svo je ga ì vo ta i po li ti~ kog dje lo va wa in ve sti rao u pro ces nor ma li zi ra wa u re gi ji, sma tram da im se imam pu no pra vo pri dru ì ti. Uz uvod nu na po me nu: pro mje ne u Sr bi ji ni su i ne mo gu bi ti je di ni raz log raz mi {qa wi ma na te mu bu du} no sti re gi je. [to se me ne ti ~e, sveo bih ta raz mi {qa wa na jed no stav nu for mu lu, iz ra è nu rje~ ni kom sva ko ga tko vo zi auto mo bil: re gi ja ne smi je u „ri kverc“, ili: ne smi je mo do zvo li ti da bu de do ve de no u pi ta we ono {to je mu ko trp nim ra dom, uz ne ma le ot po re, po stig nu to u go di na ma na kon 2000. na po qu po nov nog us po sta vqa wa po vje re wa i uza jam nog ra zu mi je va wa na pod ru~ ju ne ka da {we ju go sla ven ske fe de ra ci je. Re gi o nal na su rad wa je ne za o bi la zni uvjet za bu du} nost svi ju nas, pri zna va li mi to, ili ne. Jer, svi mi, i Hr vat ska, i Sr bi ja, i BiH, i Cr na Go ra, i Ma ke do ni ja, ali i Slo ve ni ja i Ko so vo, svi smo mi na is to me pod ru~ ju, svi smo bi lo ne po sred ni su sje di, bi lo ze mqe iste re gi je. Jed ni od dru gih po bje }i ne mo è mo. Jed ni dru gi ma po mo }i mo è mo. A naj bo qi je na ~in za to da su ra |u je mo. Su rad wa, me |u tim, ni je mo gu }a ta ko du go dok se bi lo tko od nas pre da je bi lo po vi je snim mi to vi ma, bi lo la ì ma o ne dav noj ili ma lo da qoj pro {lo sti. Mi -

to ve osta vi mo kwi ga ma hi sto rij skih baj ki (ne {to po put sta ro gr~ kih epo va), a s isti nom se mo ra mo su o ~i ti i pri zna ti je – sa mi se bi, ali i dru gi ma. Bez ob zi ra na to, ka kva je i svi |a li nam se, ili ne. Sve to go vo rim na osno vi vla sti tog du go go di {weg po li ti~ kog is ku stva, a i na osno vi re zul ta ta {to sam ih ostva rio. U star tu ni ka da ni je po li ti~ ki mu dro dru goj stra ni po sta vqa ti uvje te. Mo `e se, pa i mo ra, po sta vi ti do wa gra ni ca to le ran ci je is pod ko je ne mo `e mo i ne }e mo i}i. No vi pred sjed nik Sr bi je „pro sla vio“ se s ne ko li ko iz ja va ko je su – s pra vom – uz bu di le du ho ve u Hr vat skoj, u Bo sni i Her ce go vi ni, pa i u Evrop skoj uni ji (ko ja je u star tu ple di ra la da mu se ne okre }u le |a), a vje ro jat no i u Cr noj Go ri. Osob no pro cje wu jem da pred sjed ni ku Ni ko li }u tre ba od re |e no vri je me da se uigra i da se oslo bo di hi po te ke pro {lo sti. No, ka ko je on ve} na pra vio ne ko li ko po li ti~ kih za o kre ta u svo joj ka ri je ri, ne is kqu ~u jem mo gu} nost da ta kav ma ne var na pra -

vi i sa da. Sto ga bih ple di rao za to da mu se otvo re no ka è {to se (ni) od we ga ne mo è to le ri ra ti, ali da mu se u isto vri je me osta vi „pri je la zni rok“ u ko jem }e se utvr di ti ima mo li po sla s Ni ko li }em, ~et ni~ kim voj vo dom, ili s re di zaj ni ra nim Ni ko li }em, svje snim re al no sti u ko joj ì vi i – jo{ vi {e – po tre ba ze mqe ko joj je stao na ~e lo. [to se we go vih è qa i sno va ti ~e, naj bo qe da ih osta vi za se be. @i vi se i ra di u re al no sti. Pr vu pri li ku da do ka è zna li se po sta vi ti ta ko da ne bu de smet wa re gi o nal noj su rad wi pru à mu se u po li ti ci pre ma BiH. Bu de li imao sna ge u~i ni ti ono, {to we gov pret hod nik ni je, na i me po ru ~i ti Sr bi ma u BiH (ne sa mo u en ti te tu Re pu bli ci Srp skoj): va {a je do mo vi na Bo sna i Her ce go vi na, va{ je glav ni grad Sa ra je vo i rje {e we svo jih pro ble ma po tra ì te ta mo, on da zna mo da s ta kvim pred sjed ni kom Sr bi je mo è mo da qe. Dru go je test pod ru~ je, na rav no, Ko so vo. Sr bi ja ne mo ra ni ka da pri zna ti dr à vu Ko so vo, to sam re kao ne znam ko li ko pu ta. Ali mo ra omo gu }i ti dru gi ma u re gi ji da su ra |u ju s Ko so vom i mo ra otvo ri ti gra ni cu pre ma Ko so vu, u kraj woj li ni ji zbog per spek ti ve ta mo {wih Sr ba. Bu du} nost ni je u mi je wa wu gra ni ca, ne go u wi ho vom otva ra wu. Bo sna i Her ce go vi na i da qe je, na à lost, ne funk ci o nal na dr à va, {to po tvr |u je mo je sta no vi {te da Dej ton ske spo ra zu me tre ba na do gra |i va ti. Oni je su pre ki nu li rat, ali ni su po sta vi li te me qe Bo sni i Her ce go vi ni ko ja bi mo gla funk ci o ni ra ti kao sva ka dru ga nor mal na dr à -

nedeqa10.jun2012.

c m y

dnevnik

SPS-om, za na{ list ste rekli „srce kaè ’ne’, razum kaè ’da’”. Sada je situacija ista, jer opet DS-u treba SPS. Da li Vam i daqe razum kaè da je to dobro? – Ta da sam bi la pro tiv. Me |u tim, Ivi ca Da ~i} je po ku {ao da se pred sta vi kao ~o vek ko ji je spo so ban da se me wa, i on je u iz ja va ma i po stup ci ma u po ~et ku za i sta i de mon stri rao tu pro me nu. Ta ko |e, do bro je vo dio i po li ci ju, ali ka da se u~vr stio u vla sti, vra tio se na sta ro i on je da nas isti ka kav je bio u vre me Mi lo {e vi }a. On pri to me sma tra da sa mo od we ga za vi si {ta }e se da qe zbi va ti u Sr bi ji, ta ko da mi je ve o ma pro ble ma ti~ no ka ko }e se ova vla da sa sta vi ti i ko }e je ~i ni ti. U sva kom slu ~a ju, SPS }e se bez sum we na }i na onoj stra ni ko ja mu vi {e da. l Ako je DS bila spremna i sposobna da prihvati SPS pre ~etiri godine, za{to se onda Nikoli}evi gresi ne pra{taju i zaboravqaju? – Bi la sam od lu~ no pro tiv po mi re wa sa so ci ja li sti ma. Slo ì la sam se da je mo gu }e da se Da ~i} me wa i da se s wim mo è ne {to na pra vi ti, ali po mi ri ti se i za bo ra vi ti {ta je on ra dio, e to je bi la ve li ka gre {ka. On se sa da pri se }a ko je bio i vra }a se na to {ta je bio, a to mu je DS omo gu }io. Ipak, raz li ka iz me |u Da ~i }a i Ni ko li }a je ve li ka. Jer Da ~i} ipak ni je bio ono {to su bi li Ni ko li}, Vu ~i} i [e {eq u Mi lo {e vi }e voj vla di – stu bo vi naj ri go ro zni jeg, naj bru tal ni jeg auto krat skog re ì ma. On je bio re la l Ve} nekoliko godina se le po na {a wa sli~ ne oni ma iz de pri~a o postojawu dve Srbije i ve de se tih. I to na sle |e tra je i da tiv no mlad i ne to li ko eks po ni da }e se one kad-tad morati su- qe, pa pre ma to me ne ma mo dve Sr ran. Po red to ga, on ni je ~et ni~ ki dariti. Da li je ovo bio taj bi je, jer onu dru gu ko ja bi bi la bo voj vo da, ni ti je za vre me Mi lo {e trenutak i da li je ta vi }a ra dio ono {to je ra druga Srbija sada dobidio Ni ko li} svo jom ide la priliku za “osvetu”? o lo gi jom ko ja je sat ka na „Od Borisa Tadi}a su demokratski – Ne mo è se go vo ri ti o od kr vi. Uosta lom, Da orijentisani qudi vi{e o~ekivali” dve Sr bi je, jer se, na à ~i} je, ako ni {ta dru go, lost, ono {to smo o~e ki in te li gent ni ji i ne bi va li po sle 5. ok to bra ta ko da le ko i{ao ko li 2000. go di ne, za pra vo i ni je do go - qa, ni smo ni stvo ri li. Mo è mo ko u upro pa {}i va wu dr à ve mo è di lo. Ta da je tre ba lo da se stvo ri re }i da ima mo jed nu Sr bi ju, ko ja je i}i Ni ko li}. Ono {to je, za pra vo, ta dru ga Sr bi ja, ko ja bi bi la su - do mi nant na i ko ja je u uo~ qi voj me ne naj vi {e uvre di lo kad sam ~u prot na onoj ko ja je sru {e na. Me |u - me ri na sta vak Mi lo {e vi }e ve. S la ko je iza bran za pred sed ni ka tim, po sle 5. ok to bra ni je se ostva - dru ge stra ne ima mo ma le gru pe qu Re pu bli ke, to je da smo za {e fa ri lo ono {to je bi lo bit no da di, od rad ni ka do in te lek tu a la ca, dr à ve do bi li ~o ve ka to tal no vlast kva li ta tiv no pro me ni svo ju ko je ni su bi le do voq ne da se su pri mi tiv nog, i po li ti~ ki i kul me to do lo gi ju i stra te gi ju. Vi di mo pro sta ve na sle |u auto ri tar ne vla tur no, a mi slim da Sr bi ja ipak ni da su od 2000. sve vla sti, iz u zev sti ko ja ni je iz bri sa na. je na ta kvom ni vou da bi to za slu onog krat kog pe ri o da ka da je \in ì la. l Kada je 2008. godine DS |i} bio pre mi jer, ko ri sti le mo de trebalo da pravi vlast sa n Qubinka Male{evi}

GOLUBOVI], ANTROPOLOG

danas isti Milo{evi}a

u rikverc va, ne go su stvo ri li ~ud nu dr àv nu tvo re vi nu po di je qe nu u dva en ti te ta ~i je je po sto ja we su prot no sa mo me we zi no me bi }u, a ko ja se odr à va do brim di je lom za hva qu ju }i pri sut no sti me |u na rod ne za jed ni ce. Iz bo ri u BiH i da qe su uglav nom po pi si sta nov ni {tva po na ci o nal nom kqu ~u. Ono {to toj dr à vi tre ba, to je gra |an sko dru {tvo, rav no prav nost sva tri kon sti tu tiv na na ro da, ali i svih wi ho vih pri pad ni ka – u sva ko me tre -

bli ci Hr vat skoj, po treb no je ma lo vi {e hra bro sti za is ko ra ke ko ji }e, ka ko za do vo qa va ti na {e in te re se, ta ko i slu `i ti ci qu una pre |i va wa re gi o nal ne su rad we, a da pri to me ni na ko ji na ~in ne bu du u su prot no sti s evrop skim aspi ra ci ja ma – ko je, uosta lom, di je li mo s osta lim ze mqa ma re gi je. I tre ba pri pa zi ti ko jim }e smje rom kre nu ti naj ve }a opo zi ci o na stran ka, HDZ, pod no vim vod stvom.

U startu nikada nije politi~ki mudro drugoj strani postavqati uvjete. Moè se, pa i mora, postaviti dowa granica tolerancije ispod koje ne moèmo i ne}emo i}i nut ku i na sva ko me mje stu. I jo{ ne {to: od u sta ja we svih su sje da od ma ka kvih te ri to ri jal nih pre ten zi ja. Hr vat ska je tu oba ve zu od ra di la u vri je me mo je ga man da ta. Ma ke do ni ji je dva tko da po sve }u je do voq no po zor no sti i tu svi gri je {e. Ta je dr à va op te re }e na broj nim pro ble mi ma, po ~ev {i od eko nom skih (ko ji ni su stra ni ni dru gi ma), pa do na bu ja log „po vi je snog na ci o na li zma“, svo je vr sne re ak ci je na pro ble me ko je go di na ma pra vi Ati na, od bi ja ju }i pri zna ti i pri hva ti ti ma ke don sko ime. I ov dje mi slim da je pri mar na za da }a po ra di ti na stva ra wu mo der nog gra |an skog dru {tva, uz pu nu jed na kost svih gra |a na, bez ob zi ra na na ci ju i vje ru. Sa mo na toj osno vi mo è se i}i da qe. Na po kon, u dr à vi ko joj sam de set go di na bio na ~e lu, Re pu -

Za kqu~ no: sta we u re gi ji ni je za do vo qa va ju }e, a mo glo bi po sta ti i za bri wa va ju }e. Za to ga mo ra mo vra ti ti u nor ma lu. Mi to mo è mo, a – uosta lom – ni tko to dru gi umje sto nas i ne }e. Pri to me, po li ti ka }e opet jed nom mo ra ti po tra ì ti oslo nac u ne vla di nom sek to ru ko ji je i u pro {lo sti po ka zao da ~e sto zna mi sli ti da qe i bo qe od pro fe si o nal nih po li ti ~a ra. Za to bih i na ja vu Ig man ske ini ci ja ti ve, udru ge ne vla di nih or ga ni za ci ja iz Sr bi je, Hr vat ske, BiH i Cr ne Go re, da è li ana li zi ra ti mo gu} no sti ko ri {te wa is ku sta va tzv. Nor dij skog mo de la su rad we u na {oj re gi ji, shva tio kraj we ozbiq no. I pri hva tio bih je, jer – po na vqam jo{ jed nom – u „ri kverc“ ne smi je mo. Zbog nas i na {e dje ce. (autor je biv{i predsednik Republike Hrvatske)

KARMA KOMA

Dvor smeha i zaborava

ozvao doma}in brojne ho}e, dobila je ono {to ne}e, i goste na sve~ano mu use- sada ne ume ni da se postavi qewe u Dvor, ali gle, po- prema svemu tome, da bar sazna ~e{e da stiù otkazi, i to ba{ i spozna ima li se tu {ta slaod kolega mu iz kom{iluka. viti ili zarad ~ega tugovati. Onaj iz Hrvatske je odmah rekao Lepa }e to fe{ta, dakle, bida ne moè da do|e jer mora ti, evo koliko sutra, u prestoNe znam kako vi, ali meni }e ba{ tada da odnese tetki lek, a nom Beogradu, vizavi palate biti zabavnije da Doma}ina vitetka mu je i obolela od viso- kneza \ilasa. To {to nare~enih dim u svojstvu gosta, kad ga ono kog pritiska zarad svega onoga i mnogih drugih ne}e biti taodvedu u Brisel. Ali ne zato da {to je doma}in kadgod izjavqi- mo, doma}inu ne}e dugo kvariproba neko od onih belgijskih vao. Bogme ni Slovenac mu ne}e ti veseqe: ima}e on, ne sumwajvo}nih piva, nego zbog ne~ega do}i mada kaè da }e razloge te, sasvim dovoqno svojih svadrugog, ne tako ukusnog, ali zaza to neko vreme zadràti za tova, sve sa onima zaduènim to isto tako gorkog. Za sada se sebe. I to nije sve, nego otkaz za cilikawe, podvriskivawe i on trsi da }e pred svoj narod stiè i s druge streane, tako- mahawe maram~etom na kraju izneti sve ono re}i odozdo: {to su zli ni Makedonca To vam je sada dvorska svita, dragi moji, i boqe prethodni tamo ne}e bivam je da po~ ne te na wu da se na vi ka va te, ako vladari od ti, a vi sad krili, naga|ajte za- moète i ako imate dovoqno jaku èlu~anu kiselinu wega ama se pitam {to, mo`da {ta li }e biti kad se ispostazato {to je doma}in ogroman vijugavog {umadijskog kola. vi da tu nema ni~ega {to ve} i deo svoje nadrealne karijere Do}i }e mu i Marko i Janko i yivyani na grani ne znaju napaostvario u stranci ~ija ideolo- Kurta i Murta, a ne}e izostati met, ali da se s tim ~ega ima i gija kaè da ni Makedonija ni ni Pera, @ika i Laza. I neka {to se od Srbije, pa tako i od Makedonci ne postoje; e sad, zaih, zasluìli su oni wega kao i wega i nas o~ekuje, misli jako mislite da u goste zovete nekoon wih, a nakon perioda me|uozbiqno, i da oni tamo u prega za koga ste koliko do ju~e gosobnog zasluìvawa usledi}e stonici piva sa ~udnim ukusima vorili da ga nema, da on nije on i me|usobno zaduìvawe, i tu od toga ne nameravaju odustati, niti je bilo {ta {to bi slu~aj}emo se jo{ sva~ega nagledati. a {umadijski veselnik neka se no mogao pomisliti da je on, neKamate }emo mi da popla}amo, izvoli uklopiti ili pak sklonigo je on – vi, samo u skromnijoj ali pravo da nam kaèm, ko nas ti i duriti. Samo, kuda da se javarijanti, s mawe padeà. Na {qivi, nismo ni zasluìli da dan skloni kad slede}ih pet gokoncu, tjah, ni Bosanac mu ne}e pro|emo yaba. Kako god, mo`da do}i, a razlozi za taj nedolavam se ~ini da ne poznajete ni dina mora stolovati u Dvoru?! zak gusto su posejani od Une do Marka ni Janka ni Kurtu ni A sve dok tamo stoluje, on nije Drine, i dodatno potvr|eni Murtu, ali ubrzo }ete videti samo svoj problem, nego i na{! doma}inovim sasvim sveìm da to nije ba{ tako, i da wiho- E, na to vam ne znam odgovoriumovawima sasvim bajatog stive draèsne likove pamtite iz ti, o tome je vaqalo misliti ranije. la i smisla. Dodu{e, do}i }e nekih opskurnih vremena. E Sada smo tu gde smo. I zato, mu jedan drugi Bosanac, i to sad, to {to ste mislili da ih dobro nam do{li Marko, Janko, onaj veselnik koji se s dirqivi{e nikada ne}ete gledati jer Kurto, Murto i ostali, a Domavom uporno{}u pravi da nije ste ih se onomad nagledali }inu sre}no useqewe uz potpuri Bosanac, mada mu ta gluma, kupreko svake mere, onomad dok probranih melodija smeha i zama{ine moj, nikako ne ide, su JUL-ovali, kari}ovali, i borava. Mada smeha posle mo{mira je odvi{e uo~qiva. {ta ve} sve nisu radili i u ko`da i ne}e biti mnogo, {to je To je, za sada, bilans najzvu~joj sve sumra~noj kombinaciji pak direktna posledica zaboranijih otkazivawa prisustva na nisu bili, to je ve} druga va. Kundera je o tome, u gadnim fe{ti inaugurisawa ~oveka stvar. Nema vam druge nego da vremenima i prilikama, napikoji je postao predsednik Srbiih zavolite kao {to su oni vosao ~itav roman, a mnogi od nas je kroz harmoni~no sadejstvo leli vas, do posledweg ako trenisu umeli da potrefe ni kolidveju zbuwenosti: wegove, koji ba. To vam je sada dvorska sviko jedan kruì} hemijskom olovnije znao niti birao {ta govota, dragi moji, i boqe vam je da kom. Ili su, naprotiv, ba{ pori, ali je to govorio prete}im po~nete na wu da se navikavatrefili {to su hteli, u kojem {krgutom, i Srbije koja nije te, ako moète i ako imate doslu~aju nemaju pravo da se àle znala {ta ho}e, ~inilo joj se voqno jaku èlu~anu kiselinu. na sopstvenu potrefqenost. kao kroz maglu da zna {ta ne}e, E pa, puno sre}e u navikavawu – n Teofil Pan~i} a na kraju nije dobila ono {to treba}e vam.

INTERVJU

NIKOLI]A NE]E BITI BA[ POSE]ENA

TAWA FAJON, SLOVENA^KA EVROPARLAMENTARKA

I Srbiju treba da brine reforma [engena ini stri unu tra {wih po slo va ze ma qa Evrop ske uni je od lu ~i li su u ~e tvr tak, na sa stan ku u Luk sem bur gu, da je u iz u zet nim slu ~a je vi ma do zvo qe na pri vre me na kon tro la gra ni ca, upr kos [en gen skom spo ra zu mu. Iz me |u osta log, uvo |e we gra ni~ nih kon tro la oprav da no je uko li ko to na la ù bez bed no sni raz lo zi, po put opa sno sti od te ro ri sti~ kih na pa da ili pri rod nih ka ta stro fa, ali i u slu ~a ju ve li kog ta la sa iz be gli ca. Naj ve }a bri ga EU na tom pla nu je su ta la si iz be gli ca sa se ve ra Afri ke, ko je pre ko Ita li je upor no po ku {a va ju da se do mog nu Evro pe. Me |u tim, ni {ta ma wi pro blem ni je ni Gr~ ka, jer ona do sa da ni je us pe la da pru ì ga ran ci je u kon tro li gra ni ce sa Tur skom. Me |u tim, ova od lu ka ne sa mo da ni je odu {e vi la Bri sel, ne go je ko me sar ka EU za unu tra {we po slo ve Se si li ja Malmstrem upo zo ri la da je po zi ci ja „{en gen skog pro sto ra“ – osla bqe na. „Ako nam je kon tro la gra ni ca u od re |e nim si tu a ci ja ma po treb na, od lu ku o to me bi tre ba lo da do ne se mo za jed ni~ ki u Evrop skoj uni ji, a ne da je do no si se pa rat no ma ko ja od ze ma qa pot pi sni ca [en gen skog spo ra zu ma“, re ~i su Se si li je Malmstrem. Na ~el nom od lu kom ze ma qa pot pi sni ca [en gen skog spo ra zu ma ni su odu {e vqe ni ni u Evrop skom par la men tu, tim pre {to je na ovaj na ~in, za o bi la è wem sa gla sno sti EP, na ru {en pro ces do ne {e wa od lu ka u EU, pa se ne is kqu ~u je ni mo gu} nost pod no {e wa tu `be Evrop skom su du prav de.

– Sve nas bri ne re for ma {en gen skih pra vi la, o ko joj su raz go va ra li mi ni stri unu tra {wih po slo va. A za bri nu ti smo zbog zah te va da od lu ka o even tu al nom za tva ra wu gra ni ca bu de is kqu ~i vo u ru ka ma na ci o nal nih vla da. To, bo jim se, osta vqa pro stor da se zlo u po tre bom me ha ni zma za hit ne slu ~a je ve pre kr {e qud ska i pra va na slo bo du kre ta wa, od no sno pra va ugra |e na u te me qe Evrop ske uni je – ka è za „Dnev nik” slo ve na~ ka evro par la men tar ka Ta wa Fa jon. l Da li je Srbija tokom rasprave pomiwana u bilo kom kontekstu? – Sr bi ja u ovom slu ~a ju ni je bi la u pi ta wu, ali sve {to se da qe mo è de {a va ti sva ka ko da uti ~e i na tre }e ze mqe, ko je su u bez vi znom re ì mu. Me |u tim, tre ba re }i i to da ni {ta jo{ ni je alar mant no, od no sno da gra |a ni Sr bi je ne ma ju raz lo ga za pa ni ku. Bit no je da se po {tu ju pra vi la bez vi znog re ì ma, pra vi la slo bo de kre ta wa, jer ne tre ba za bo ra vi ti da su pri kra -

ju pre go vo ri o utvr |i va wu me ha ni zma su spen zi je bez vi znog re ì ma. A to }e bi ti ne {to {to }e di rekt no po ga |a ti gra |a ne Sr bi je. l Kada je re~ o tom najavqenom mehanizmu suspenzije bezviznog reìma, koliko za Srbiju moè predstavqati problem pre nekoliko dana objavqen podatak da smo na petom mestu po broju zahteva za azilom u zemqama EU? – Ve li ki broj azi la na ta iz Sr bi je ve o ma je ozbi qan pro blem. Pre ma po da ci ma Evrop ske ko mi si je, sa mo u pro {loj go di ni je bi lo bli zu 14.000 zah te va. Uz to, po sled wi iz ve {ta ji go vo re o to me da je broj azi la na ta iz Sr bi je u [ved skoj, [vaj car skoj, Ne ma~ koj, Luk sem bur gu... jo{ uvek ve o ma vi sok. I zbog to ga tre ba bi ti sve stan da }e, ako bu de pri hva }en me ha ni zam pri vre me ne su spen zi je bez vi znog re ì ma, to bi ti ve o ma, ve o ma opa sno. Jer, ne ke ~la ni ce EU mo gle bi ve o ma br zo po seg nu ti za tom su spen zi jom, pa ~ak tra ì -

ti i da Sr bi ja bu de vra }e na na cr nu {en gen sku li stu. Upra vo zbog to ga je ve o ma va `no da vla sti u Sr bi ji ~i ne sve {to je u wi ho voj mo }i da se sma wi broj azi la na ta, kao i da gra |a ni bu du pot pu no upo zna ti sa pra vi li ma ko ja va è za slo bo du kre ta wa u EU. l Da ne bi bilo zabune: ima li sve ovo veze sa rezultatima izbora u Srbiji? – Ne, ap so lut no ni ka kve. To {to se de {a va u Uni ji, od no sno re for ma {en gen skih pra vi la i de fi ni sa we me ha ni zma su spen zi je bez vi znog re ì ma, ne ma ni ka kve ve ze sa iz bo ri ma u Sr bi ji. Ra di se o teh ni~ kom pro ce su, Sr bi ja je u{la u bez vi zni re ìm i ja se na dam da ni ka da vi {e we ni gra |a ni ne }e do }i u si tu a ci ju da mo ra ju da ~e ka ju na vi ze ka ko bi pu to va li u ze mqe EU. l Kakva je situacija sa Kosovom? Gra|ani Srbije su, naime, uvereni u to da ve}ina pomenutih azilanata upravo dolazi s Kosova... – Naj pre, tre ba zna ti da gra |a ni Ko so va jo{ uvek ni su u mo gu} no sti da pu tu ju bez vi za, ma da }e u to ku sle de }e sed mi ce Evrop ska ko mi si ja pred lo ì ti „ma pu pu ta” za Ko so vo, {to }e bi ti ko rak da qe ka bez vi znom re ì mu. No, da bi se sti glo na kraj tog pu ta mo ra }e vla sti u Pri {ti ni da ura de mno go to ga, od kon tro le gra ni ca do bi o me trij skih put nih do ku me na ta. To, na rav no, ne zna ~i da me |u azi lan ti ma ne ma i qu di s Ko so va, i upra vo zbog to ga je ve o ma bit na {to bo qa sa rad wa vla sti u Be o gra du i Pri {ti ni sa Bri se lom. n Miroslav Staji}

e |u 250 po sla ni ka ko ji ma je ve ri fi ko van man dat na dan kon sti tu i sa wa no vog sa zi va Na rod ne skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je, ~ak 119 do la zi iz Be o gra da. Fa li im jo{ se dam man da ta, pa da for mi ra ju Vla du, ci ni~ no je ne ko pro ko men ta ri sao. âk i ka da je dan broj wih pod ne se ostav ku zbog pre la ska na dru gu funk ci ju, osta }e mo }an uti sak o da le ko ne sra zmer ni joj za stu pqe no sti po sla ni ka iz Be o gra da u od no su na broj sta nov ni ka glav nog gra da i ostat ka Sr bi je. Evo, u pro {lom sa zi vu sva ki tre }i po sla nik je do la zio iz Be o gra da, iako u we mu ì vi ne {to ma we od ~e tvr ti ne sta nov ni {tva Sr bi je. Isti na, u okol no sti ma ka da je Sr bi ja jed na iz bor na je di ni ca, sva ki po sla nik za pra vo pred sta vqa sve gra |a ne Sr bi je. Me sto pre bi va li {ta po sla ni ka i ni je vi {e od stav ke iz ge ne ra li ja i pred me ta sta ti sti~ ke ob ra de, na pol zu me di ja. S iz bor nim si ste mom ka kvim ima mo, me sto na iz bor noj li sti od re |u ju, lo gi~ no, dru gi kri te ri ju mi – po naj ma we te ri to ri jal na pri pad nost po sla ni~ kog kan di da ta. – Si stem ko ji ima mo da nas, gde je Sr bi ja jed na iz bor na je di ni ca, na ne ki na ~in do vo di do to ga da for mal no sva ki po sla nik pred sta vqa sve gra |a ne Sr bi je, a ja bih re kao da, sa mim tim, ne pred sta vqa za pra vo ni kog osim svo je par ti je – ka è za „Dnev nik“ Mla den Jo va no vi}, pred sed nik Uprav nog od bo ra Na ci o nal ne ko a li ci je za de cen tra li za ci ju (NKD). – Par la ment Sr bi je osta je pri li~ no da lek gra |a ni ma i je di no po li ti~ ko pi ta we na kon iz bo ra se svo di na kal ku la ci je o to me ko }e for mi ra ti Vla du Sr bi je. I do bro {ta je tu pro blem? Pa pro blem je {to tu nig de ne ma gra |a na na kon iz bo ra. Iza bra ni po sla nik po sta je ne do dir qiv i ne do stu pan za gra |a ne ko je bi tre ba lo da pred sta vqa, a ta funk ci ja obe smi {qe na je oba ve zom da se gla sa ka ko par ti ja na la è. [ta to da qe zna ~i? To zna ~i iz me {ta we pro ce sa do no {e wa od lu ka iz in sti tu ci ja i pre me {ta we u par tij ske vr ho ve. Da kle, re zul tat su pot pu no obe smi {qe ne in sti tu ci je vla sti u ko je, na rav no, ni ko ne mo è ima ti po ve re wa.

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

GLAVNI GRAD IMA POSLANIKA KOLIKO OSTATAK DR@AVE: [TA BI DO NE LO PO VE ]A WE BROJA IZ BOR NIH JE DI NI CA?

I Srbiji je previ{e Beograda U kri ti ci iz bor nog si ste ma i jed ne iz bor ne je di ni ce, Jo va no vi} po da sti re ana li zu NKD o za stu pqe no sti op {ti na u svim par la men tar nim sa zi vi ma od 1991. od 2008. go di ne. Od pre la ska na jed nu

– U pret hod nih 20 go di na, 117 op {ti na i gra do va ima lo je ma we od 5 po sla ni ka po op {ti ni. Pri tom, 1991. go di ne u tim je op {ti na ma `i ve lo sko ro dva mi li o na qu di, a da nas tu `i vi

iz bor nu je di ni cu, na vo di na{ sa go vor nik, sve ve }i broj op {ti na ne mo `e da na |e svo je me sto u par la men tu: 2001. sko ro 60 od sto op {ti na ni je ima lo svo je pred stav ni ke, 2007. bez pred stav ni ka je bi lo 54 od sto, a u sa zi vu od 2008. go di ne – sva ka dru ga op {ti na bi la je bez pred stav ni ka.

je dva mi lion i po. U tim op {ti na ma se ga si `i vot. I re al no, ko je za du `en da bri ne o wi ma? Lo kal ne sa mo u pra ve sa svo jim mi ni ja tur nim bu xe ti ma? Uosta lom, ukup no 13 op {ti na ni ka da ni je ima lo po sla ni ke u srp skom par la men tu, dok u 4 od 8 sa zi va vi {e od po lo vi ne op {ti na i

ZA [TO LO KAL NE VLA STI U SR BI JI ^E KA JU RE PU BLI^ KU

gra do va ni je ima lo po sla ni ke – pqe nih okru ga u par la men tu ~ak bi ti {ta par ti je nu de upra vo za upo zo ra va Jo va no vi}. tri iz Voj vo di ne! S dru ge stra ne, moj re gion. Auto mat ski, re gi o nal Da li bi za rad ade kvat ni jeg Ju `no ba~ ki okrug, gde je lo ci ran i ne par ti je, ko je do bro po zna ju re gi pred sta vqa wa gra |a na re {e we bi - No vi Sad, dru gi je po za stu pqe no o nal ne pri li ke, ko je ima ju lo kal la po de la Sr bi je na vi {e iz bor nih sti u par la men tu sa ~ak 120 po sla no/re gi o nal no pre po zna tqi ve i je di ni ca i pro me na iz bor nog si ste - ni ka u pret hod nih 20 go di na. Da va gra |a ni ma do stup ne li de re, do bi ma? Ka da se o to me i po ve de ras pra - we is kqu ~i vog fo ku sa na re gi o ne ja ju pred nost. Uosta lom, ide ja re va, me |u kqu~ nim pro ble mi ma je i no si ri zik fa vo ri za ci je ve }ih ur gi o nal nog po li ti~ kog or ga ni zo va iz bor na kar to gra fi ja, od no sno ba nih sre di na na u{trb ma wih. wa de li mi~ no je za ì ve la u Sr bi for mi ra we no vih iz bor nih je di ni Na{ sa go vor nik, da kle, ne kri je ji i sa po sto je }im iz bor nim si ste ca. To je, uosta lom, i bio ve ~i ti ka - bo ja zan od ri zi ka da bi for mi ra mom, jer gra |a ni pre po zna ju pri men spo ti ca wa u de fi ni sa wu iz - wem pet iz bor nih je di ni ca mo glo rod nu po tre bu da se ne ko „bo ri za bor nih uslo va to kom 90-tih na re da do |e do fa vo ri zo va wa gra do va wih” u par la men tu. Iz bor ni si la ci ji Mi lo {e vi} - opo zi ci ja. Da ko ji su tzv. „re gi o nal ni cen tri”, stem sa pet iz bor nih je di ni ca/re bi se iz be gle kri ti ke na ra ~un kao {to su Ni{, Kra gu je vac, Za je gi o na bi tu prak su oja ~ao. Ve li ke even tu al nog «xe ri men de rin ga», jed no ~ar i No vi Sad, ali is ti ~e da bi na ci o nal ne par ti je bi mo ra le da od re {e wa mo glo bi da bu de da gra to, s dru ge stra ne, sva ka ko bio ula ù u svo je re gi o nal ne struk tu ni ce iz bor nih je di ni ca pra te gra ozbi qan po mak u od no su na sa da re, a auten ti~ ne re gi o nal ne par ti ni ce sta ti sti~ kih re gi o na: Voj vo {wi iz bor ni si stem – po me rio bi je ne bi mo ra le da ula ze u ve li ke di na, Be o grad, ju `na i is to~ na Sr fo kus s pre sto ni ce na dru ge sre di ko a li ci je da bi u{le u par la ment. bi ja, [u ma di ja i za pad na Sr bi ja, te ne. Ta ko |e, uz od re |e ne in ter ven Po wegovim re~ima, to bi oja ~a Ko so vo i Me to hi ja. Pre ma po pi su ci je u iz bor nom si ste mu i oba ve znu lo i me |u re gi o nal ni di ja log u Sr iz 2011. (bez Ko so va, bi ji, ko ji tre nut no ne gde se pro ce wu je da ì po sto ji. U srp s kom par l a m en t u 13 op { ti n a ni k a d a ni j e vi oko 120 hi qa da Sr – Da nas ima mo si ima lo po sla ni ke, dok u 4 od 8 sa zi va ba) u pre o sta la ~e ti ri stem u ko jem uspeh u tu sta ti sti~ ka re gi o na ri sti~ koj eks plo a ta vi {e od polovine op {ti na i gra do va ì vi ma we-vi {e ujed ci ji Sta re Pla ni ne ni je ima lo svog pred stav ni ka na ~en broj sta nov ni ka uo{te ne za vi si od Pi od mi lion i po do dva ro }a na ca i Za je ~a ra mi li o na. Ako bi se pri me ni la sa vi dqi vost kan di da ta, sma tra Jo va ca, ve} od vo qe re pu bli~ kih vla da {wa for mu la - da je dan po sla nik no vi}, gra |a ni bi mo gli i ka zni ti sti. Ili, bo qe da ka è mo, od po zi do la zi na 29.000 sta nov ni ka, {to je na iz bo ri ma one li ste ko je ne ma ju ci o ni ra no sti lo kal nih li de ra u u gra ni ca ma evrop skih is ku sta va, kan di da te iz wi ho vih gra do va. svo jim par ti ja ma – pri me }u je Mla te da broj po sla ni ka u Na rod noj Pred nost po ve }a wa iz bor nih je den Jo va no vi}. – Kada bi se to skup {ti ni osta ne ne pro me wen, u di ni ca ogle da la bi se, po sle di~ no, promenilo, po sr nu }e po qo pri vre ~e ti ri iz bor ne je di ni ce bi lo bi i u pri li ci da u par la ment u|u ja de u po je di nim re gi o ni ma, ne ko ri bi ra no od 53 (jug i is tok) do 69 po ke re gi o nal ne stran ke (re ci mo {}e we pri rod nih bo gat sta va i sla ni ka u [u ma di ji i za pad noj Sr LSV, Za jed no za [u ma di ju, @i vim imo vi ne ko ja jo{ ni je vra }e na lo bi ji, dok bi Voj vo di na i Be o grad za Kra ji nu…), ko je su u po sto je }em kal nim sa mo u pra va ma... sve te po ja da va li po 66, od no sno po 56-57 po si ste mu, avaj, «pri nu |e ne» na ula zak ve bi bi le u da le ko ve }em fo ku su sla ni ka. Ko so vo bi, u skla du s pro u pred iz bor ne ko a li ci je i sa ve ze. po li ti~ kog ì vo ta. To bi ap so lut ce na ma, da va lo 5 po sla ni ka. Wi hov u~i nak u par la men tar nom no omo gu }i lo i udru ì va we po sla – Sva ka ko bi bi lo pra ved ni je da sa zi vu bi ra ~i bi mo gli da vred nu ju ni ka po pro gra mi ma i te ma ma od se od re di od re |en broj sta nov ni ka na na red nim iz bo ri ma, {to bi, ~ak in te re sa za gra |a ne. po man da tu, jer bi na taj na ~in re i bez pro me ne iz bor nog si ste ma, Ume sto to ga, jed na iz bor na je di gi o ni bi bi li za stu pqe ni u sra iz me |u stra na ka i bi ra ~a stvo ri lo ni ca }e nas stal no vra }a ti na ista zme ri sa svo jim bro jem sta nov ni ka ipak so lid nu me |u sob nu ve zu. pi ta wa ko ja se ~i ne ì vot no va – is ti ~e Mla den Jo va no vi}. – S – Po ve }a we bro ja iz bor nih je di `nim, a na kra ju se po ka è da ne ma dru ge stra ne, bi lo bi po treb no ni ca bi mo ra lo da do ne se i pro me ju ni ka kav uti caj na na {e ì vo te – obez be di ti i pri su stvo ve }eg bro ja nu fo ku sa pred iz bor nih kam pa wa – ko }e for mi ra ti Vla du, ko ja stran gra do va i op {ti na u par la men tu. uka zu je Jo va no vi}. – Na i me, ako ja ka }e uze ti ko je mi ni star stvo, ko ja Pre gled ko ji je ura di la NKD po ka kao gra |a nin ju `ne Sr bi je gla sam par ti ja }e do ve sti svo je „in ve sti zu je na ni vou uprav nih okru ga u Sr za po sla ni ke ko ji }e pred sta vqa ti to re”... bi ji, da su me |u 5 naj ma we za stu moj re gion, me ni }e kqu~ no pi ta we n Denis Kolunyija

stva za otva ra we ne ke fa bri ke ili iz grad wu ne kog pu ta„. – Ipak, na ~el no, ta kvo „ura mqi va we” cen tral nih i lo kal nih po li ti~ kih eli ta je lo {e za gra |a ne Sr bi je u ce li ni. Re~ je o to me da ono naj ~e {}e, na à lost, ne pred sta vqa ko or di na ci ju u ra du i jav noj po li ti ci, ve} ko or di na ci ju u kor te {o va wu i ko rup ci ji. A to je osnov na bol na ta~ ka na {eg po li ti~ kog si ste ma e sec da na na kon maj skih iz bo mi ra wa re pu bli~ ke i lo kal ne vla sti i – na veo je An to ni} za „Dnev nik”. ra u Sr bi ji i da qe ni je iz ve do da je ka ko de mo kra te u tom gra du ve} S dru ge stra ne, me |u pr vi ma je lo kal sno ko }e for mi ra ti no vu re raz go va ra ju o ko a li ci ji s LSV, LDP, na vlast kon sti tu i sa na u Kra gu jev cu, pu bli~ ku vlast i da li }e to po no vo bi SPS i SVM. Za je ~a ru i In |i ji, gde su po no vo za gra ti ko a li ci ja Ta di }e vih de mo kra ta i Da – Ali, po {tu je mo ~i we ni cu da }e ve do na ~el ni ke i pred sed ni ka op {ti ne ~i }e vih so ci ja li sta, ko joj bi se ovog pu ro vat no ista ta ko a li ci ja ~i ni ti re pu iza bra ni Ve ro qub Ste va no vi} i Bo {ko ta ume sto Din ki }e vog URS-a pri dru ì bli~ ku vlast i da je to do bro zbog bo qeg Ni ~i} iz URS-a i Go ran Je {i} iz DS-a. li li be ra li ê do mi ra Jo va no vi }a. Jed funk ci o ni sa wa lo kal ne sa mo u pra ve – Ili, ka ko bi to re kla funk ci o ner ka na po li ti ~ar ka pri me }u je da su o~i jav ka è Du li} za „Dnev nik”. URS-a Ve ri ca Ka la no vi}, u onim op no sti upr te ka for mi ra wu te vla de, a da Ta kvo „ura mqi va we” po li ti~ kih {ti na ma i gra do vi ma gde su (re)iza bra ni ko ne zna od go vor na pi ta we u ko li ko eli ta, sma tra po li ti~ ki ana li ti ~ar ni ja ki li de ri, ima mo i kon sti tu i sa nu op {ti na i gra do va ima mo kon sti tu i sa Slo bo dan An to ni}, na ~el no je do bro za lo kal nu vlast. nu vlast, ni ti u ko ji ma je „va ku um”. stran ke i ne ke sre di ne, a na ~el no lo {e U tim lo kal nim sa mo u pra va ma, uz jo{ Taj va ku um, ina ~e, ne ret ko na sta ne ka za gra |a ne Sr bi je u ce li ni. ne ko li ci nu dru gih u ko ji ma je sa sta vqe da u op {ti ni ne ki „du li }i” ne mo gu da se – Kad god ima mo op {te iz bo re, skla na vlast pre ne go {to je Sr bi ja do bi la i raz u me ju s ne kim „pa sto ri ma”, kao {to je pa we ko a li ci je za vla du pod ra zu me va na zna ke re pu bli~ ke vla de, ni su sle di li to, pri me ra ra di, slu ~aj u gra du Su bo ti pa ket u ko me su do go vo ri i za Be o grad, {a blon i pro jek to va li sli ku re pu bli~ ci, gde je po li ti~ ki od nos DS-a i ke „ko a li ci je u ma lom”. Ta ko je na Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra za mu iz gled ne mo gu }i sa vez do bio Kra gu Po sti zbor ni pe riod se lo kal nim }en i li~ nim od no si ma po je di na je vac, gde su u vla da ju }oj ko a li ci ji ca. Ipak, mno go ~e {}e, po ka za lo sa mo u pra va ma odu ì zbog to ga {to URS, SPS-PUPS-JS, SPO, LDP i se u pro te klim iz bor nim ci klu si DSS, dok su de mo kra te osta le u po li ti ~a ri u lo ka lu ~e ka ju do go vor ma, po sti zbor ni pe riod se lo kal opo zi ci ji. Din ki }ev URS je, pak, u stra na~ kog vr ha o sa sta vu no ve nim sa mo u pra va ma odu ì zbog to ga Za je ~a ru od lu ~io da ide sa de mo re pu bli~ ke vla de, a u Voj vo di ni {to po li ti ~a ri u op {ti na ma i kra ta ma i so ci ja li sti ma. U In |i ji gra do vi ma ~e ka ju do go vor stra na~ skup {tin sku ve }i nu ~i ne, sem od i no vog po kra jin skog sa zi va kog vr ha o sa sta vu no ve re pu bli~ bor ni ka Je {i }e ve li ste, i od bor ke vla de, a u Voj vo di ni i no vog po ni ci Ko {tu ni ~i nog DSS-a, Da ~i kra jin skog sa zi va. Voj vo di nu i za ne ke ve li ke i bo ga te op }e vi so ci ja li sti i Qa ji }e ve so ci jal de Na im e, i na ovim iz bo ri ma se, ba{ {ti ne. Ta ko je bi lo 2008, ta ko je i sa da mo kra te. DS je, ta ko |e, u Ali bu na ru u kao i na pro {lim, te ì pre sli ka va wu – pod se }a An to ni}. ko a li ci ji s DSS-om, a ko a li ci o ni spo bu du }e re pu bli~ ke i po kra jin ske ko a Na rav no, do da je on, dru ga ~i ja je si tu ra zum pot pi sa li su i u Ru mi. li ci je na lo kal ne sre di ne. To je od jav a ci ja u Voj vo di ni, gde ne ma ne iz ve sno Ta kve „{a re ne„ ko a li ci je ni su ne po ne taj ne, na pro {lim iz bo ri ma, sa da sti oko ve }i ne, a dru ga ~i ja u Be o gra du, zna te od ra ni je. U stran ka ma su ob ja prak ti~ no po sta la sa svim jav na stvar za gde SPS mo è da da ve }i nu na pred wa {wa va ne ~i we ni com da je lo kal na po ko ju, isti na, ne po sto je za kon ske smet ci ma - ako sklo pe ko a li ci ju na dr àv li ti ka „ne {to dru go” u od no su na dr we, bu du }i da je jo{ oko me sec da na osta nom ni vou. àv nu. Lo kal na po li ti ka, ka ko ~e sto lo vre me na da se lo kal ne skup {ti ne po – Da li je to „ura mqi va we” do bro, is ti ~u, ba vi se ko mu nal nim, in fra za ko nu kon sti tu i {u. Uosta lom, ilu dru go je pi ta we. To je na ~el no do bro za struk tur nim i dru gim pi ta wi ma ko ja su stra ci je ra di, u Voj vo di ni, od ukup no 45 stra na~ ku no men kla tu ru, po {to ima vi gra |a ni ma naj bli à. Ta kvi sa ve zi su, op {ti na i gra do va, tek je {est odr à lo {e ple na za po de lu, a i za to {to je u „pa - me |u tim, kri ti ko va ni i po te za ni sva ki ili za vr {i lo kon sti tu tiv nu skup {tin ke tu” lak {e stra na~ ko i li~ no „kom bi - put kad je tre ba lo po ka za ti ne do sled sku sed ni cu (In |i ja, Srem ski Kar lov no va we” i „po kri va we” – ob ja {wa va nost po li ti~ kog su par ni ka ili di sci ci, Vr {ac, Se ~aw, Su bo ti ca i Ali bu An to ni}. pli no va ti ko a li ci o nog part ne ra ko ji, nar), a me |u wi ma sa mo deo je iza brao i Na{ sa go vor nik ta ko |e sma tra da je avaj, s jed ni ma se di na op {tin skoj, a s iz vr {nu vlast. do bro i za ne ke sre di ne ko je „mo gu da, dru gi ma na re pu bli~ koj sto li ci. Ili Vo |a su bo ti~ kog DS-a Mo dest Du li} pre ko stran ke ko ja je na vla sti u cen - klu pi ci, sve jed no. ipak ne vi di di rekt nu ve zu iz me |u for tra li i na lo ka lu, po vu ku vla di na sred n Sneàna Kova~evi}

Lice i nali~je demokratije M

EVRO PA TRA @I RE STRUK TU I RA WE JAV NIH PRED U ZE ]A:

Investitore minusi i ~uvawe U

ti caj dr `a ve na pri vre du u Sr bi ji i da qe je ve li ki, pa }e to bi ti i jed na od te ma o ko joj }e Evrop ska ko mi si ja raz go va ra ti sa na red nom Vla dom Sr bi je, na ja vio je {ef sek to ra za evrop ske in te gra ci je De le ga ci je EU u na {oj ze mqi Frejk Jan mat. Po we go vim re ~i ma, Bri sel }e sa ve to va ti no voj vla di da re struk tu ri ra jav na pred u ze }a ka ko bi po sta la efi ka sni ja i ma we tro {i la no vac po re skih ob ve zni ka. „Bi lo bi do bro da se ta pred u ze }a re struk tu ri ra ju, da vi {e li ~e na pred u ze }a iz pri vat nog sek to ra, ta ko da ma we za vi se od sub ven ci ja iz bu xe ta jer su sub ven ci je vi so ke, a i pred sta vqa ju op te re }e we za po re ske ob ve zni ke. Isto vre me no, ta kav rad uz sub ven ci je ne pod sti ~e pred u ze }a da ra de efi ka sni je”, re kao je Jan mat. Go to vo isto vre me no, pod okri qem Be o- grad ske ber ze, odr `an je skup o tzv. ini ci jal noj jav noj po nu di (IPO), od no sno mo -

jo{ pre ne ko li ko go di na Bo ì dar \e li} uka zi vao na to da bi je dan od na ~i na tran sfor ma ci je po je di nih jav nih pred u ze }a mo gao bi ti ba{ kroz ovaj mo del pro da je de la wi ho vih ak ci ja. I upra vo tu je kqu~ na po ve zni ca na ja vqe nog sa ve ta EU da je nu `no re struk tu i ra we jav nih pred u ze }a i mo gu }eg iz la ska ne ke od tih kom pa ni ja na ber zu. Jer, ka ko za „Dnev nik” ka è ~lan Iz vr {nog od bo ra Raz voj ne ban ke Voj vo di ne mr Go ran Ko sti}, „in ve sti to ri na ber zi ne ma ju raz u me va wa za vi {ak za po sle nih, ne pro fi ta bil no po slo va we, ne a de kvat nu i pre di men zi o ni ra nu upra vu, ne kom pe tent no upra vqa we i lo {e re zul ta te...”. – Mi mo è mo da po è li mo da na {a jav na pred u ze }a iza |u na ber zu, ali je pi ta we ko ji bi bio re zul tat. Sva ki in ve sti tor bi, na pri mer, o~e ki vao da ce na elek tri~ ne ener gi je ili ga sa bu de tr ì {na, od no sno upo re -

„Fej sbuk” ugro ba rio IPO tr ì {te Ne spor no naj po zna ti ja IPO u po sled we vre me od no si se na „Fej sbuk”. Me ga po pu lar na dru {tve na mre à je na ber zu iza {la s ukup nom pro ce nom vred no sti na ne ve ro vant ne 104 mi li jar de do la ra i pri ku pqe nim iz no som u ini ci jal noj jav noj po nu di od 16 mi li jar di do la ra. Me |u tim, ce na ak ci ja je vr lo br zo po ~e la dra ma ti~ no pa da ti ka da se po ka za lo da pro ce ne bu du} no sti kom pa ni je ni su ba{ ta ko ru ì ~a ste, te da su ne ki ve li ki in ve sti to ri to sa zna li na vre me i dra sti~ no sre za li broj de o ni ca ko je su na me ri li ku pi ti. Da zlo bu de ve }e, ta pro ce na je skri va na od ma lih ula ga ~a i sve se pre tva ra u skan dal sa ve li kim po sle di ca ma. Ko li ko ve li kim sve do ~i in for ma ci ja da je ~ak pet ve li kih kom pa ni ja po sled wih da na od u sta lo od iz li sta va wa svo jih ak ci ja na glo bal nim ber za ma, pa je ta ko, re ci mo, For mu la 1 po vu kla svo je de bi tant ske ak ci je sa ber ze u Sin ga pu ru. Ka ko se pro ce wu je, raz log je „fej sbuk” pra {i na, ko ja je iza zva la ve li ki strah na ce lom IPO tr ì {tu. Jer, i ve li ki i ma li in ve sti to ri su se to li ko ope kli, da su, bar na ne ko vre me, od u sta li od da qih ula ga wa. Ka pi tal je ite ka ko pla {qi va zver ka. gu} no sti da uspe {na pred u ze }a, iz la skom na ber zu, pri ku pe do dat ni ka pi tal, neo p- ho dan za rast i raz voj, pro da jom har ti ja od vred no sti. Sr bi ja je, ina ~e, do sko ra bi la je di na ze mqa u re gi o nu u ko joj ta kav na ~in obez be |i va wa sve èg nov ca uop {te ni je bio mo gu}, no usva ja wem za ko na o pri vred nim dru {tvi ma i o tr ì {tu ka pi ta la, stvo re ni su uslo vi i za IPO akvi zi ci je. E sad, pr va i dru ga pri ~a na iz gled ne ma ju do dir nih ta ~a ka, ali sa mo na iz gled, jer je

di va sa onom u dru gim ze mqa ma, da se sma wi broj za po sle nih, ostva ri od re |en ali si gur no vi {i ni vo pro fi ta bil no sti, efi ka sno sti, pro jek to van po zi ti van fi nan sij ski re zul tat, me |u na rod no ser ti fi ko van pro ces... da kle, sve ono {to mi, objek tiv no, u naj ve }em bro ju jav nih pred u ze }a u ovim uslo vi ma ne mo `e mo ili te {ko mo `e mo da is pu ni mo – na vo di Ko sti}. A po sle di ce pre ra nog iz la ska na ber zu, pre no {to jav no pred u ze }e bu de pre pa ko va -

ovoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikoli} je pre nego {to je ustoli~en u vi{e navrata isticao kako }e se, pobedi li na izborima, u narednih 10 godina u na{u zemqu sliti sto milijardi evra, {to iz Rusije, {to iz drugih dràva, od Evrope do Brazila. Nikoli} je pri tome obja{wavao kako novac treba da se uloì u dva ogromna projekta industrijsku zonu s desne obale Dunava od Novog Sada do Beograda, kao i za plovni put kroz Srbiju ka Egejskom moru. Iako se ve}ina privrednika i ekonomskih analiti~ara slaè kako je cifra od 100 milijardi evra bila predizborna bajka, jer od Rusije jo{ nismo dobili ni onu obe}anu milijardu dolara, ipak, predsednik Vladimir Putin je u nedavnom razgovoru s novim {efom srpske dràve rekao da Beograd moè da ra~una na podr{ku (i politi~ku i ekonomsku) te velike zemqe. A {to se ti~e sudbine ranije ugovorenog kredita od 800 miliona dolara, treba biti objektivan pa re}i da to nije do Rusa, nego mi nemamo gotove projekte, a hteli bismo pare pre kompletirane dokumentacije. A to ne}e mo}i. U svakom slu~aju, da za kratko ostavimo po strani kako }e i odakle do}i sve te silne milijarde (pred)izbornih evra, interesovalo nas je koji bi se to prioritetni projekti realizovali u Vojvodini, ako para nekad, jednom, ikad – bude. Odlaze}i pokrajinski sekretar za privredu I{tvan Pastor potvrdio nam je da je u oblasti putne privrede prioritet dovo|ewe postoje}e dràvne putne mreè na

Na evrop skom pu tu

U [TA BI VOJ VO DI NA ULO @I LA SVE TE SIL NE NOV CE OBE ]A NE U PRED IZ BOR NOJ KAM PA WI?

Za Vojvodinu je zna~ajna i izgradwa dr`avnog puta prvog reda na trasi Temi{var (Rumunija, Koridor 4) - dr`avna granica - Itebej - @iti{te Zrewanin - Novi Sad (autoput E-75, odnosno Koridor 10 b) - tunel ispod Fru{ke gore - Irig - Ruma - petqa na autoputu Beograd - Zagreb (autoput E-70, odnosno Koridor 10 a), koji bi spojio tri od 10 panevropskih koridora - koridore 10, 4 i 7 (reka Dunav), {to bi omogu}ilo da Vojvodina postane aktivniji u~esnik u formirawu evropskih putnih pravaca, a Novi Sad da u~vrsti poziciju raskrsnice me|unarodnih puteva istok - zapad i sever - jug. Wena vrednost je oko 120 miliona evra (za tunel oko 40 miliona). Ista suma novca trebala bi i za izgradwu autoputa od Pan~eva do granice s Rumunijom.

nedeqa10.jun2012.

c m y

dnevnik

Raskrsnica koridora i{te milijarde evra teritoriji APV u projektovano stawe. Prema gruboj proceni, za oko 3.000 kilometara puteva trebalo bi oko 300 miliona evra. Uz to, nu`na je i izgradwa dràvnih puteva prvog reda s obilaznicama naseqenih mesta na pravcima Sombor - Oxaci Ba~ka Palanka - most na Dunavu - veza sa autoputem Beograd-Zagreb, za {ta bi trebalo oko 60 miliona evra (od toga oko 40 miliona za most); zatim na deonici \ala - Novi Kneèvac - Senta - Kikinda Zrewanin - Pan~evo, u vrednosti od oko 20 miliona evra, na koliko se procewuje i tako|e va`na trasa Bogojevo Oxaci - Vrbas - Srbobran - Be~ej - Novi Be~ej - Srpska Crwa. U oblasti elektronskih komunikacija izuzetno ja va`no da dràvni organi, institucije u dru{tvenom vlasni{tvu i privatni sektor intenzivno rade na razvoju i oboga}ivawu namenskog sadràja koji se nudi korisnicima {irokopojasnih mreà, odnosno gra|anima. Napori pri tome, napomiwe Pastor, moraju da se uloè prvenstveno u pravcu razvoja euprave, e-obrazovawa, epoqoprivrede, e-zdravstva. Na ovaj na~in bi se, jasna je ocena, podstakao zna~ajan privredni rast, olak{ao i unapredio kvalitet ìvota, te omogu}io ravnomeran razvoj u svim op{tinama i gradovima u Vojvodini (kroz smawewe odliva stanovni{tva iz ruralnih krajeva). No, za sve to neophodno je razviti kvalitetnu telekomunikacionu infrastrukturu, u smislu razvoja opti~kih mreà najnovije generacije. U ciqu smawewa tro{kova i emisije {tetnih gasova potrebno je promovisati i

unaprediti vodni transport. Zato je neophodno omogu}iti revitalizaciju i ~i{}ewe kanalske mre`e, izgraditi pristani{ta, rekonstruisati prevodnice i razviti re~ni informacioni sistem. Razvijen re~ni informacioni sistem bi doprineo razvoju plovidbe i tranporta na koridoru 7. Razvoj vodnog saobra}aja je izuzetno zna~a-

botica (vrednost oko 400 hiqada evra), Novi Sad - Oxaci - Bogojevo (3,7 miliona evra), Pan~evo - Zrewanin (17,5 miliona), Sombor - Vrbas (8,8 miliona), Zrewanin - Kikinda (20 miliona), Banatsko Milo{evo - Senta - Subotica (22,7 miliona), Subotica - Horgo{ Dr`avna granica (8,1 miliona), Novi Sad - Be~ej - Senta - Horgo{ (36 miliona), kao i Petrovaradin - Beo~in (11 miliona). Ukupno je, dakle, potrebno 128,2 miliona evra.

Od mo ra do mo ra Studija izvodqivosti pruge Segedin - Reska - Horgo{ - Subotica - Ba~alma{ - Baja je izra|ena u okviru Programa prekograni~ne saradwe Ma|arska - Srbija i sufinansirana od strane IPA fonda Evropske unije. Duìna pruge je oko 100 kilometara, a ukupna procewena vrednost investicije je oko 310 miliona evra i realizovala bi se uz podr{ku evropskih fondova. Pokrajinski sekretarijat za privredu je na posledwem pozivu za prijavu projekata aplicirao s projektom izrade glavnog projekta ove pruge, nakon ~ega se moè pristupiti izgradwi, koja bi se odvijala u dve faze. Prva faza je izgradwa punog profila pruge od Segedina do Subotice, a druga faza izgradwa i modernizacija pruge od Subotice do Baje. Ina~e, ova èlezni~ka linija omogu}ava kopnenu vezu izme|u dve najve}e luke Jadranskog mora i Crnog mora, kao deo glavnog pravca izme|u Rijeke i Konstance, te tako stvara mogu}nosti da se prevoz robe izme|u ovih luka ne realizuje na preoptere}enim javnim putevima, nego prugama.

jan i zbog daqeg unapre|ewa poqoprivrede, {umarstva i turisti~ke ponude APV. Izme|u ostalog, u tom kontekstu je veoma va`no rekonstruisati kanal Vrbas-Bezdan (Veliki Ba~ki kanal), {to bi obuhvatilo izmuqivawe, prokopovawe i pro{irewe radi snabdevawa vodom, a sve uz projektovanu cenu od 9,5 miliona evra. Istovremeno, neophodno je uraditi rekonstrukciju crpne stanice Bezdan 1 (vrednost projekta oko 3,4 miliona evra) i crpne stanice Bezdan 2 (vrednost oko 1,8 miliona evra).

DA LI JE WI HOV IZ LA ZAK NA BER ZU MO GU ]E RE [E WE?

ne interesuju socijalnog mira no u skladu sa standardima profitabilnih kompanija, mogu biti veoma ozbiqne. – U ovom postupku osnovno je odrediti vrstu akcija koje }e biti emitovane, cenu po kojoj }e one biti emitovane i vreme izlaska na trì{te. U takvim uslovima se moè dogoditi da preduze}e koje ima imovinu i definisanu trì{nu vrednost, zbog pogre{ne procene trenutka kada izlazi na trì{te, kao i cene akcija, u najboqem slu~aju ne ostvari planirano, ili brzo do|e do obarawa cene akcija. Uz to, ako se ima u vidu stawe na na{oj berzi, gde ve} duè nema prakti~no nikakvih aktivnosti, nije realno o~ekivati da se ovim ozbiqnije aktivira trì{te hartija od vrednosti sve i kada bi, na primer, neko na{e javno preduze}e èlelo da poku{a sa prikupqawem kapitala kroz inicijalnu javnu ponudu. Ukupna investiciona klima je takva, da bi ovaj potez, sada, unapred bio osu|en na neuspeh. Po meni, sve dok se ne stabilizuje situacija na investicionom trì{tu, IPO nema smisla. Sada nije vreme za to. Ali to ne zna~i da treba sedeti i ~ekati. Jer, nama je naprosto neophodno da na{a javna preduze}a u~inimo uporedivim sa sli~nim kompanijama u svetu. Na osnovu dosada{wih iskustava zemaqa u okruèwu, najboqe rezultate je dala diverzifikacija vlasni~ke strukture kompanija, kroz u~e{}e dràve, ali i privatnih i institucionalnih investitora – obja{wava mr Goran Kosti}. Po re~ima direktora Elektrovojvodine dr Tihomira Simi}a, „u korporativnoj koncepciji ure|ewa poslovawa svih kompanija koje generi{u dobar rezultat, a koji je definisan kroz ostvarenu dobit na kraju svakog poslovnog perioda, neophodnost mobilisawa dodatnog kapitala je jedan od kqu~nih problema za dinami~niji i brì razvoj”. – Imaju}i u vidu aktuelnu ekonomsku krizu i delom trì{no kontrolisane dràvne poslovne sisteme, u okviru kojih funkcioni{e i ’Elektrovojvodina’, logi~no je da se za potrebe velikih investicija, kada je u pitawu bitno tehnolo{ko unapre|ewe elektroenergetske infrastrukture, omogu}i kori{}ewe dodatnih sredstava – jasan je dr Simi}. Na tom fonu, obja{wava daqe sagovornik „Dnevnika”, umesto skupih kredita i neizve-

Sa stanovi{ta razvoja privrede i povezivawa stanovni{tva od posebnog je zna~aja izgradwa mini-aerodroma na êneju za lou kost kompanije. Kada je, pak, re~ o èlezni~kom saobra}aju, interes Vojvodine je, kao i cele Republike, da se {to ve}i deo èlezni~kog saobra}aja preusmeri na Koridor 10, koji je, na àlost, neizgra|en, a bili bi veliki efekti investirawa u revitalizaciju i izgradwu dvokolose~nih pruga.

snosti u procesu wihovog vra}awa, „uspe{ne kompanije, kao {to je PD ’Elektrovojvodina’, apsolutno bi mogle da budu subjekt koji bi omogu}io zainteresovanima na berzi da, ula`u}i u wene akcije, stvore dodatni kapital s kojim bi se mogao ubrzati razvoj elektroenergetske infrastrukture, a samim tim i kompletan razvoj ekonomije i privrede na teritoriji AP Vojvodine”. – Ako bismo do kraja poku{ali da identifikujemo benefite iz takvog jednog procesa, onda je pitawe dodatnih investicija i pove}a-

Ber za nam je tan ka Nenad Gujani~i}, broker Sinteza invest grupe, kaè da je i inicijalna javna ponuda na~elno dobra, to bi u budu}nosti trebalo da doprinese razvoju trì{ta kapitala, ali istovremeno upozorava i na ~iwenicu da je u ovoj situaciji te{ko o~ekivati da se u Srbiji desi bilo {ta zna~ajnije: „Ne verujem da }e u skorijoj budu}nosti neka na{a kompanija na taj na~in ponuditi svoje akcije trì{tu. Jednostavno, berza koja ima dnevne promete mawe od milion evra, kakva je na{a, nije sposobna da sprovede inicijalnu javnu ponudu. Mo`da bi dràva trebala da razradi mehanizam najpre sa nekom mawom kompanijom u svom vlasni{tvu. Da imamo razra|ene mehanizme IPO, mo`da je dràva mogla i, recimo, deo ’Telekoma’ da ponudi trì{tu na taj na~in. Ovako...” we kapitala uloènog u razvoj, direktan na~in za podr{ku razvoja industrijskog sektora koji radi za energetiku i za informacione tehnologije, {to podrazumeva otvarawe novih radnih mesta i stvarawe dodatnog investicionog kapitala sa kojim bi se poja~ao celokupan razvoj Vojvodine i Srbije – navodi dr Simi}. – Me|utim, uslov za ovakav postupak je smawewe intervencije dràve prema privrednim dru{tvima kao {to je „Elektrovojvodina” i ja~e vezivawe vlasnika za ostvarivawe sopstvenog su{tinskog interesa – da menaxment stvara dobit i uspe{no plasira dobijeni kapital. n Miroslav Staji}

Trenutno deo èlezni~kog koridora 10 (krak b), koji prolazi kroz Vojvodinu, predstavqa usko grlo iz dva razloga. Prvi je nepostojawe dvokolose~ne pruge na relaciji Subotica – Novi Sad – In|ija, a drugi monta`no-demonta`ni most kod Novog Sada, koji je problem ~ak i za bezbedno odvijawe èlezni~kog i vodnog saobra}aja. Stoga je veoma bitno da se na vreme zavr{i izgradwa novog mosta na mestu poru{enog @eèqevog. Kako Pastor kaè, da bi se kvalitet èlezni~kog saobra}aja podigao na zadovoqavaju}i nivo, neophodno je izvr{iti rekonstrukciju i modernizaciju slede}ih pruga: Bogojevo - Sombor - Su-

e vra}aju se qudi u Srbiji na selo zbog toga {to prate svetske trendove, ve} zato {to ih na to muka tera. U posledwih par godina sve je vi{e onih, uglavnom iz redova sredwe generacije, koji napu{taju gradove, a me|u wima je tek poneko diè sidro s asfalta da bi u wive investirao, u{ao u agrarni biznis. Mahom se na selo, i to u porodi~ne ku}e, vra}aju gubitnici tranzicije: oni {to su izgubili posao; oni {to ìve od minimalca ili srpskog proseka; oni {to uz crkavicu ne mogu da otplate kredite, a nemaju u gradu krov nad glavom pa pla}aju kiriju... Od poqoprivrede ne zara|uju, ve} oìvqavaju}i druga, tre}a dvori{ta, uz malo ba{tice, koju sviwu i pedesetak pili}a – preìvqavaju. Koliko je takvih mo`da }emo znati kada statistika kona~no stavi poqoprivredu u tefter, a najavila je popis do kraja godine. Do tada moèmo da naslu}ujemo iz onog {to sela pri~aju, iz onog {to ~ujemo iz razgovora s poznanicima koji su se po zavr{enim fakultetima i {kolama i vi{egodi{wim poku{ajima zasnivawa egzistencije u gradu, vratili u svoja dvori{ta. Ili iz ~iwenica, poput onih da smo od 1991. godine do danas izgubili 920.000 radnih mesta, a ~ak 580.000 u realnom sektoru; da je pro{le godine u Srbiji zatvoreno skoro dvostruko vi{e firmi nego {to je otvoreno. Uz takav trend do kraja godine moglo bi biti likvidirano preko 20.000 preduze}a, dvostruko vi{e nego lane, a osnovano ne vi{e od pet do {est hiqada novih. Elem, sve su to predispozicije za nove otkaze i beàwe pod roditeqski krov. A moè li se, i treba li re{ewe traìti u povratku na selo i poqoprivredi, ako se ima u vidu ~iwenica da na primarnom agraru ne po~ivaju razvijene svetske privrede, te da ba{ zemqe s najmawim udelom seoskog stanovni{tva imaju i najefikasniji agrar? Iako poqoprivreda u Srbiji ~esto jeste profitabilna, kada profit podeli ogroman broj qudi, samo malo wih ìvi relativno dobro. U svakom slu~aju, nema nikakvog spora da treba zapo~eti proces deurbanizacije Srbije, ukazuje u razgovoru za „Dnevnik“ predsednik Asocijacije

Nabavkom 14 dizel motornih garnitura u AP Vojvodini bi se mogao organizovati redovan i pouzdan putni~ki saobra}aj pre svega u Zapadnoj Ba~koj i Banatu gde pruge nisu elektrifikovane. Na taj na~in bi se stanovni{tvu obezbedio zna~ajno povoqniji vid javnog prevoza, {to je posebno zna~ajno kada, nakon privatizacije autobuskih preduze}a, dolazi do ukidawa nerentabilnih autobuskih linija. U takvoj situaciji pojedina mesta u Vojvodini nemaju obezbe|en ni autobuski ni `elezni~ki prevoz. Orijentaciona vrednost ovih garnitura je oko 40 miliona evra. Dakle, potrebe na{e Pokrajine su ogromne, samo da jo{ stignu obe}ane pare i pripreme se projekti koji nedostaju! n Ranka Dautovi}

DI QEM VOJ VO DI NE O@I VQA VA JU SVIW CI, BA [TE...

Svi na selo, u selu je spas malih i sredwih preduze}a Milan Kneèvi}. – U Srbiji je mnogo vi{e stanova i ku}a nego porodica, a tu je i nekoliko stotina hiqada napu{tenih seoskih doma}instava. Predugo je trajao proces „svi u gradove“. U wih smo preselili sve ekonomske motive, poslove i ìvotne {anse. Naàlost, do{li smo sad dotle da su nam sela ostala prazna, a da je izgradwa novih stanova unosan posao za dràvu i banke. Jeftino je sad graditi stanove, me|utim, sve mawe qudi imaju mogu}nosti da primawima pokriju tro{kove ìvota u gradovima. îwenica je da je veliki broj onih koji ne mogu da ìve u gradu sa 300 ili 400 evra mese~no, ako uop{te

Mi li jar de je, na à lost, ova dr à va ba ci la na bu da le (Mi lan Kne è vi}) imaju posao i tu platu dobijaju, i pride jo{ pla}aju kiriju ili ratu kredita. I, o~igledno, mnogima od wih ekonomija je ostala na selu, a ìvot se odvija u gradu – prime}uje Kneèvi}. On nagla{ava da deurbanizacija mora i}i ka tome da se pravi infrastruktura na selu, da se ukrupwavaju poqoprivredni posedi, i da qudi ulaze u vo}arske, sto~arske i druge poslove, ali ne kao najamni radnici ve} kao menaxeri koji organizuju proizvodwu. – Recimo, sa hektara jagoda moè se ostvariti mese~no primawe od 500 evra. S druge strane, grad je, kao malogra|anski ambijent ìvota, izgustiran. U svetu postoji trend odustajawa od razvoja po svaku cenu i uravnoteèwa koje }e pre svega i}i „zelenim tragom”, odnosno tragom ekologije i odrìvog razvoja. U Italiji, recimo, cela je dràva centar grada. Ta je ze-

mqa napravila jako pametan poreski potez kada je sve preduzetni~ke delatnosti koje neko obavqa na selu oslobodila poreza na promet. Na pet kilometara od Verone nalazi se restoran u kojem su sva jela 22 posto jeftinija. Hrana u wemu je zdrava, ekolo{ka, iz sopstvene proizvodwe, a jeftinija je i zbog relaksacije poreza, i PDV-a i poreza na dobit – navodi na{ sagovornik, uz ocenu da takvi potezi mogu da budu motivi da se izvan gradova otvaraju pansioni, ali jo{ i pre mali pogoni s vi{im stepenom prerade... U svakom slu~aju, ako ne obavimo deurbanizaciju, upozorava Kneèvi}, u roku od ~etiri ili pet godina 70 odsto na{eg stanovni{tva ìve}e u pet velikih gradova u Srbiji. To je, naravno, neodrìvo jer su novi stanovnici gradova veliki tro{ak za infrastrukturu, odràvawe, a neretko padaju dràvi na socijalni teret… – Nije deurbanizacija stvar kojom }emo upravqati ve} to je stvar iznude – smatra Kneèvi}. – Problem je, me|utim, {to stanovnici sela ne vide na~in da se organizuju, a to im nema ni ko re}i. A su{tina je u tome da mora do}i do komasacije, ukrupwivawa poseda i oporezivawa sveg zemqi{ta koje se ne obra|uje... Kao i da se takve parcele moraju dati dràvi koja }e ih onda ukrupniti i onda izdavati za robnu proizvodwu. Od velike koristi bilo bi i formirawe javnog preduze}a koje bi gazdovalo hladwa~ama i skladi{tima, kako bi poqoprivredni proizvo|a~i izbegli eksploataciju i ucewivawe otkupqiva~a i preprodavaca, a ukrupnili plasmane svojih proizvoda. Renta tih objekata bila bi na nivou wihovih tro{kova. Milijarde je, naàlost, ova dràva bacila na budale, a ovo bi ko{talo sve skupa 100 miliona evra. Bio bi to nukleus iz kojeg bi se rodio smisao. n Sla|ana Glu{~evi}

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

K R A J P U T A [ I : OBELE@JA RATOVA I STRADAWA

Kad ko rov i pra {i na d periferije na kojoj ìvim do centra Beograda ima ta~no jedanaest kilometara. U tih jedanaest kilometara stalnog cirkulisawa i ìvota – sme{teno je i najmawe sedam smrti. Najmawe, jer nikako da prebrojim ba{ sve krajputa{e do grada i od grada kad se vra}am ku}i. Malo malo, pa se pojavi novi. Koliko je zaista na tom putu ìvota oti{lo kao odraz na{e ùrbe, ve~ite jurwave za boqim ìvotom, onim koji u trenutku nestane, koliko se smrti zaliva suzama? I {ta ostane? Ostanu krajputa{i. Na wima, bar na ovima koje sam uspela da vidim, uglavnom su ispisana imena nastradalih, godina ro|ewa i smrti. I nije stra{no {to oni postoje, {to nas opomiwu da je nekada boqe kasniti, nije stra{no {to nas gledaju ta nekada nasmejana lica s wih, stra{no je {to ih zaboravqamo. Stra{no je {to su pojedini zarasli u korov, divqu kupinu, {to ih ku~i}i, kad im se na|u na putu, koriste umesto drveta. Postoji li zakon da se spre~i wihovo nicawe, ili ako ve} ne da se spre~i – ono {to je u svesti i tradiciji naroda te{ko se moè iskoreniti – onda bar da se stavi u neke okvire, da ne ni~u kule i gradovi, da ne stavqamo kletve tipa „ubi ga taj i taj, crko dabogda peder„. Sme{no ili àlosno, zavisi kako ko gleda, svakako nije svejedno. Opomiwe, ako ni{ta drugo. Etnolog i penzionisani muzejski savetnik uì~kog Narodnog muzeja Bosa Rosi} dugogodi{wi je istraìva~, èna koja najboqe poznaje krajputa{e. Postavqawe ovih dana{wih ne osu|uje, ukoreweno je, kaè, u svesti Srba, ali ono {to woj smeta jeste to {to zarastaju u travu, {to ih obi|emo jednom godi{we pa pustimo da po wima pada smog i pra{ina. – To je na{a ~uvena odlika i karakteristika da ne brinemo o svojim grobqima i spomenicima. Sada{wi krajputa{i su samo obele`ja saobra}ajnih nesre}a. To je ono {to se zadràlo u svesti naroda, da mora da se obeleì mesto stradawa. Me|utim, prave}i ih preterujemo, kao i u svemu {to preterujemo. Naprave ne{to monumentalno, a posle mu niko i ne pri|e. Desi se da pomre narod, umre majka, posle nema ko da sredi to obele`je. Jednom godi{we, na dan pogibije nesre}nika, malo se po~upa trava, uredi okolina, a posle sve opet zarasta u korov. Daleko od toga da su krajputa{i ru`na pojava, to je na{a tradicija. Samo bi bilo dobro kada bi dràva po{tovala zakon o grobqima, i kada bi ti spomeni-

I U ZEMQI SRBIJI SVE POPULARNIJE PODMETAWE EKSPLOZIVA

Se ja we smr ti iz ku} ne ra di no sti posledwe vreme podmetawe eksploziva ~esto se dovodi u vezu s razra~unavawem me|u kriminalcima: kada “zakaù” poruke preko SMS-a, mo`da “upale” one kad xip na parkingu odleti u vazduh. Otkad i otkud je to dospelo u modu ima razli~itih obja{wewa, ali i zajedni~ki imeniteq, kako to sagledavaju stru~waci iz policije. U Ba~koj su u sveèm pam}ewu i ubistvo po~iweno podmetnutim eksplozivom, ono pre desetak godina nadomak sedi{ta policijske uprave u Novom Sadu – koje jo{ uvek nije rasveteqeno. Poznati su slu~ajevi kada je eksploziv podmetnut i ispod prikolice kamiona s doma}im tablicama kod Rodi}evog megamarketa nadomak autoputa, pa bomba ispod automobila novosadskog glumca Borisa Isakovi}a na Novom nasequ, ili kada je u Vrbasu na taj na~in poslata poruka predsedniku op{tine i biv{im lokalnim funkcionerima... U relativno kratkom vremenskom periodu [apcu su, recimo, od tri postavqene naprave, dve eksplodirale i odnele qudski ìvot. Jedna, koju je policija demontirala izgledala je kao eksplozivna, ali je ispalo da je posluìla samo za zastra{ivawe... Sva tri uvi|aja, kao i ve}inu drugih u zemqi kada se radi o podmetawu eksploziva, uradio je Tomislav Matovi}, ekspert novosadske Policijske uprave. – Rasvetqavawe takvih dela je te{ko jer ostane malo tragova, ali ipak uvi|aj nije bez {ansi i rezulatata. Ne izlazim na teren samo zbog tragova nego i da rekonstrui{em napravu, {to mi uspeva u preko 90 procenata – obja{wava za “Dnevnik” Matovi}. – Sam princip postavqawa ovih naprava je tehni~ki uglavnom jednostavan. Eksploziv se, naime, namesti tamo gde treba da eksplodira, pri ~emu se naj~e{}e stavqa ispod sedi{ta, i to tako {to se “zalepi” magnetom. Ti eksplozivi imaju veliku razornu mo} koja se ogleda u brzini detonacije. Ina~e, eksplozije mogu biti veoma precizne, ako se „bomba{” razume. Me|utim, bombe ne postavqaju iz uvek stru~waci, ve} “izvo|a~i radova”. Sve zavisi od toga kako se stavi detonator, a taj deo posla ne moè da uradi neko ko to ne zna. U pitawu su qudi koji se bave time i koji su negde izu~ili zanat. I znaju gotovo sve.

Matovi} kaè da nije retkost da se eksplozija inicira SMS porukom ili aktivira na zvowavu alarma. – Bomba{i prate da nema prolaznika. Ne stavqaju uvek napravu u kola nego ispod wih. Rade i s daqinskim aktivirawem, a eksplozija moè da se programira i za nedequ dana. Magnet pri tome odli~no funkcioni{e i kada je povr{ina ispod vozila nauqena i zaprqana – kaè nam Matovi}. – A za samo postavqawe eksplozivne naprave treba dve-tri sekunde. Krateri se prave prema unutra, pa ne ubijaju samo geleri, nego i udarni talas. Kad eksploziv obavi svoje, stvara se slika kao da gori vazduh. To je udarni talas koji razbija sva tkiva u organizmu. Kad se stru~no namesti ekploziv, detonacija je veoma precizna – de{ava se da, recimo, voza~ pro|e bez ikakve povrede pa i ogrebotina, a suvoza~ koji je bio pored wega – izdahne na mestu. Na{ ekspert kaè da su mnogi od tih podmeta~a eksploziva ispekli svoj zanat na rati{tima u okruèwu. Bilo je tamo i stranih vojski i raznih slu`bi koje su ponudile svoja iskustva s drugih rati{ta. Osim toga, eksploziv je postao {iroko dostupan. Na internetu o tome ~ovek moè na}i skoro sve. “Skoro” – pre svega zato {to se ipak va`ne stvari izostave s teroristi~kog menija. Tako bez dodatka jedne svima dostupne supstance, onaj ko slepo veruje op{tedostupnim receptima moè da ostane i bez glave, jer nije bio svestan da se ~esto iz tih uputstava za upotrebu izostavqaju „sitnice koje ìvot zna~e”. Ina~e, krimosi koji se bave ovakvim rabotama sada za sitne pare dolaze i iz drugih zemaqa u okruèwu. Dobiju sve na gotovo, nalogodavci im kaù gde da stave eksploziv i kako i kuda da pobegnu s mesta izvr{ewa. – Kao kada kupi{ ubici pi{toq, pa je na wemu samo da povu~e oroz. Drugim re~ima, neko uop{te ne mora da zna kako funkcioni{e eksplozivni mehanizam, da bi bio zlo~inac – upozorava Tomovi}. – Kod nas se, ina~e, naj~e{}e postavqaju trotil i pentriks, a odskora se pojavio i “hit ekspoloziv” koji koristi Alkaida: ”ta - te pe” (triaceton tri peroksid), za koji se sve moè kupiti u apoteci ili radwi. n Mi{a Vuja~i}

IN MEMORIAM: ^EDOMIR POPOV (1936-2012)

Isto ri ~ar i en ci klo pe di sta U petak je u Novom Sadu preminuo akademik êdomir Popov, po~asni predsednik Matice srpske, saop{tilo je Predsedni{tvo MS. Po èqi preminulog, sahrana je obavqena ju~e u najuèm porodi~nom krugu na Novom grobqu u Novom Sadu. Akademik Popov ro|en je 15. marta 1936. u Melencima, u u~iteqsko-slu`beni~koj porodici. Bio je pripadnik prve generacije studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na grupi za istoriju. Diplomirao je februara 1959, a naredne godine izabran je za asistenta Filozofskog fakulteta na predmetu Op{ta istorija novog veka. Na ovom fakultetu proveo je ceo radni vek i pro{ao sva nastavni~ka zvawa. Posle usavr{avawa u Strazburu 1959/60. po~eo je intenzivan nau~ni rad u oblasti istorije me|unarodnih odnosa. Doktorirao je juna 1970. tezom Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878. Samostalno ili u koautorstvu objavio je 14 kwiga i oko 470 nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova.

Za dopisnog ~lana Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a zatim za redovnog ~lana 1987. Za ~lana SANU van radnog sastava izabran je 1988, a za redovnog ~lana SANU 1992. U Matici srpskoj je od 1970. ure|ivao Zbornik za istoriju, a od 1981. do 1991. bio je upravnik Rukopisnog odeqewa. Bio je potpredsednik Matice srpske od 1991. do 1999. Na vanrednoj Skup{tini MS 14. juna 2008. izabran je za predsednika, a 28. aprila 2012. za po~asnog predsednika. Rukovodio je mnogim nau~nim projektima, a oko dvadeset godina kapitalnim projektom Matice srpske Srpski biografski re~nik i bio je glavni urednik do sada iza{lih pet tomova. U SANU je vodio radnu grupu za izradu Azbu~nika Srpske enciklopedije. S ustanovama u kojima je akademik Popov delovao – Filozofskim fakultetom i Ogrankom SANU u Novom Sadu, Matica srpska }e odr`ati komemorativnu sednicu, a o vremenu odr`avawa ovog skupa javnost }e naknadno biti obave{tena.

ci bili {ablonizovani, svi isti – objanoj Srbiji ku}e razu|ene i ne postoji {wava Bosa Rosi}. centar sela, jedini centar je bio put koOna podse}a na ~iwenicu da su krajpuji prolazi kroz selo, pa su tako i po~eta{e pravili i mnogi pre nas, ali sa mnoli da ni~u spomenici okrenuti putu. go vi{e svesti i zdravog razuma. Nisu morali da imaju hri{}ansko obe– @iveli su Srbi i 1918. ali su po{tole`je i na wima su ispisivani samo vali zakone. Napravqen je model po kome osnovni podaci. se spomenici prave i stavqaju ispred crkava. Ne treba praviti volane i sli~ne gluposti, ve} normalno obele`je primereno vremenu. Nije to ni tada niko odredio, ali je narod imao mozga, razmi{qao je. A {ta su uop{te krajputa{i, ta obele`ja na{ih nesre}a, kako su nastali, gde su pravqeni? – Kada su Turci porobili na{u zemqu nije bilo spomenika, obeleàvalo se drvenim spomenima u obliku krsta. To su bili veliki ukr{teni balvani, a ostatke takvih spomenika sam na{la u Srpskom [ta kaè zakon? Petrovom Selu na podru~ju Crne Gore. Pre Pre ~etiri godine, ta~nije 2008, u najavama novih medolaska Turaka na{i ra Predloga zakona o bezbednosti saobra}aja predwaspomenici su bili du~io je Dragan Jovanovi}, pomo}nik ministra za infraga~ke kamene plo~e postrukturu za sektor bezbednosti saobra}aja i puteva. loène po grobu. Na wiOn je objasnio da je uklawawe krajputa{a bilo predvima su bili urezani kr|eno i Zakonom iz 1988. godine, ali da mera nikada nije stovi, a natpisi su bili spovedena, jer „nije bilo koordinacije Ministarstva veoma retki. Tradicija unutra{wih poslova i nadle`nih inspekcija„. takvih spomenika prestaje dolaskom Turaka. Kako se grob ne bi sasvim izgubio, u visi– U selu Velike Sugubine kod Rekovca ni glave i pod noge pokojnika stavqana je knez Milo{ je 1830. godine podigao sporipa (kamen) u prirodnom obliku, na|ena menik Lev~anima koji su 1815. izginuli u u okolini. Obi~no je glavu obeleàvao boju sa Turcima, i ta godina moè se smave}i, a noge mawi kamen. trati za po~etak dràvnog obeleàvawa Od kamena do krajputa{a pro{li su vezna~ajnih datuma i li~nosti u Srbiji kovi, sve do Prvog srpskog ustanka i prokroz spomen-obele`ja. te Mateje Nenadovi}a. Ne{to kasnije su majstori po~eli da – Uspostavqaju}i dràvu koja nije reù likove ratnika koji su ostali na funkcionisala ~etiri veka, prota Matebojnom poqu. Oni su, uglavnom, {irom ja Nenadovi} izdaje naredbu da }e se vlaSrbije bili sli~ni ili isti. Plavo obodati po starim zakonima, pa se spomenjeni spomenici s belim ratnicima, naoruobele`ja ponovo postavqaju kao u predànim kao da }e isko~iti iz spomenika i tursko vreme: poloène plo~e po grobozauzeti svoju busiju za borbu, postavqani vima ustani~kih stare{ina u portama crsu da budu opomena kako se ~uva otaxbina kava ili manastira. i podstrek za nacionalnu borbu protiv Za one koji su poginuli a ~ija tela su Turaka. ostala na rati{tu, rodbina je po zavr– Draga~evski kraj je imao najrazvije{etku sukoba dizala spomenike, krajpu- niju kulturu krajputa{a, jer je bogat kata{e - prazne grobove. Kako su u zapad- menom pe{~arom koji se lako oblikuje i

ZEMAQSKI DANI TEKU

^udnovata pripovest o Z

na te li jo{ uvek ko je bio Erih Ko{, autor pro sla vqe nog i na gra |i va nog ro ma na „^ud no va ta po vest o ki tu ve li kom ta ko |e zva nom Ve li ki Mak“ (1956) i zbir ke ese ja pod na slo vom ko ji mi no vi na ri go di {we ci ti ra mo bar 10.000 pu ta: „Taj pro kle ti za nat spi sa teq ski“? I ja sam mi slio da znam da je Erih Ko{ je dan sta ri sa ra jev ski Je vre jin, Ti tov par ti zan i po to wi mi ni star kul tu re u mno gim vla da ma DFJ i FNRJ (zna te li jo{ {ta bar ove skra }e ni ce zna ~e), mi slio sam sve dok mi moj drug Vla da [o vqan ski, se kre tar Le to pi sa Ma ti ce srp ske pre dve go di ne ni je slu ~aj no, ona ko sa svim us put re kao: „Da nas me iz gr dio Erih Ko{!“ „Ka ko te iz gr dio, s onog sve ta, pa taj je imao 80 go di na kad sam ja jo{ u gim na zi ji bio!“ „Pa i imao je. Sa mo {to sad ima 97 go di na i ~i ta dan i no} i di sku tu je o pro ~i ta nim kwi ga ma i ~a so pi si ma. I ba{ me le po ju ~e iz gr dio, po sled wi broj Le to pi sa mu ka sni, pa me pi ta da mu ni smo mo `da po gre {no na pi sa li adre su...“ Po sle vi dim, Erih Ko{ umro la ne u ma ju. Tek, da nas me vi {e ni {ta ne ~u di – da nas kad pi {e Vo ja ^o la no vi} sa 90, pi {e i Do bri ca sa 91-om, a jed na u~i te qi ca u Pe tro va ra di nu, maj ka mog dru ga Vla de [taj ne ra ono mad, sa 94 go di ne, pa za ri la no vu vi se }u ku hi wu. Pa }e vaq da, kad joj se ta po ha ba, po sle opet me wa ti na me {taj... Sve u sve mu, kad sam ja ono bio ma li, ne gde u Dal ma ci ji ulo vi li jed nog ba{ ona ko ogrom nog ki ta i on da or ga ni zo va li je dan mor bid ni ma sken bal, ko ji bi da nas si gur no bio za bra wen, ili bar u epo si ka blov ske TV ne za ni mqiv: na to va ri li su u ve li ki ka mion-hlad wa ~u le {i nu tog ne sre} nog stvo re wa, po kri li je ve li kim ta bla ma le da od gla ve do pe ra ja i po ka zi va li je na ro du u

unu tra {wo sti ze mqe: u Qu bqa ni, Za gre bu, Osi je ku, No vom Sa du, Be o gra du. Na zva li su ga, ko zna za {to, Ve li ki Mak, u svim gra do vi ma pro da va li i ula zni ce na {im mla dim i ra do zna lim rad ni ci ma-sa mo u pra vqa ~i ma i svi sta ri ji se sla ù da je smr deo na ki lo me tre oko lo. O sve mu to me Ko{ je na pi sao ro man, pa je i dra ma ti za ci ja tog ro ma na ob i {la sve ju go-te ta re, a naj zna ~aj ni ju autor sku po ja vu u na {em fil mu, tu gro ma du od bo gom da nog ta len ta i re di teq skog ume }a Du {a na Ma ka ve je va pro zva li su „Ve li ki Mak“ jer mu je i sam po ~e tak pre zi me na nu dio tu aso ci ja ci ju. Ni ko se ov de da nas ne se }a ki ta zva nog Ve li ki Mak, a tek po ne ko i Du {a na Ma ka ve je va, ko ji nas je prek si no} u No vom Sa du po ho dio. Ne se }a se, uglav nom, ni on nas, jer kad nam je pre 45-50 go di na go vo rio, ni smo ga slu {a li, ~ak smo se pra vi li i da ga ne ma. I da nas, kad do |e iz Ame ri ke ili da le ke Austra li je, on i ne vi di da nas ima. Ima sa mo @eq ka @il ni ka, ko jeg je bi lo i kad nas ni je bi lo, a ot kud mi sad ov de od jed nom, kad nas ni kad, kad god je tre ba lo, bi lo ni je? Pro pu sti li smo pri li ku da bu de mo kad smo mo ra li bi ti. A Ve li ki Mak je jo{ ta da zgra bio svo ju sud bi nu. Jer isto kad sam bio ma li, ili jo{ i ma wi, moj otac je vo leo da pri ~a ka ko je „ja ko è leo da jed nog da na po ra ste to li ko da mo è da do hva ti onu te glu kom po ta sa gor we ste la è u osta vi. A po sle, kad je mo gao da je do hva ti, ona ga vi {e ni je in te re so va la“. Ta ko je go vo rio moj da nas ve} po koj ni otac Je vrem, i po na vqao tu sa mo na iz gled na iv nu sli ku iz de tiw stva i dru goj de ci i unu ci ma svo jim, zna ju }i da se mo `da i sav ì vot ~o ve kov na ze mqi mo è ba{ ta ko pred sta vi ti. Za to su sta ri La ti ni, dok jo{ ono ni su po mr li, go vo ri li „car pe di em“, a An glo-Ame ri kan ci da -

nas sva ki dan ka ù „catch your de stiny“, {to zna ~i „zgra bi svo ju sud bi nu“, a mi slo bod ni je pre ve de mo i kao „ne pro pu sti dan“. Ta ko smo bar na slo vi li zna me ni ti ro man no be lov ca So la Be lo ua, ko ji se ta mo pre ko ba re za i sta zo ve „Catch your de stiny“. Na to sam po mi {qao uvek kad bih se dao da pi {em o Pa ster na ku, Sol è wi ci nu, Kun de ri i dru gim ~e {kim, ili o Gom bro vi ~u i dru gim poq skim „spoq nim“ i „unu tra {wim“ emi gran ti ma, ili o Brod skom, So ro ki nu, Do vla to vu i svim osta lim ve li ka ni ma ru skog, tj. so vjet skog „sa mi zda ta“. Za mi sli te sa mo ka ko je te {ko sva ki dan pi sa ti i kad zna te da }e vas uju tro pro ~i ta ti 20.000 do 100.000 qu di, sve va {ih su na rod ni ka pa i su gra |a na ~ak? Pi sa }a ma {i na je do ì vot na ro bi ja i pro klet je za nat spi sa teq ski, a ka ko je tek bi lo qu di ma ko ji su ve }i nu naj lep {ih go di na svog je di nog ì vo ta stra }i li pi {u }i za do bro za kqu ~a nu fi o ku, za taj ni pre ti nac za ko jeg naj ~e {}e ni su ni po mi {qa li da bi ga ne ko mo gao ili smeo otvo ri ti i u jav nost iz ne ti wi ho va stra {na sve do ~an stva? Ja to da shva tim ne mo gu, to mo ra da je ne ki ve li ki kvar u gla vi, ne ka osve ta za ubi je no i ni kad ne pre à qe no de te, za uvre |e nu è nu, za osa ka }e nu mla dost... I na{ Ve li ki Mak je sni mao ge ni jal ne fil mo ve ko ji su pre pr vog pri ka zi va wa od la zi li na do ì vot nu ro bi ju. U ce lom sve tu sla vqen, a kod nas sa kri van do vaq da i ne mi nov nog – op {teg za bo rav(qaw)a. Mi smo pi sa li isto ri ju ju go slo ven skog fil ma ~i ji su glav ni ak te ri Veq ko Bu la ji}, Jul Bri ner i onaj no tor ni Bar ton u ulo zi no tor nog i ne iz le ~i vog Mar {a la Ju go sla vi je. Kao da smo se sti de li @i ke Pa vlo vi }a, ili kan skog po bed ni ka Sa {e Pe tro vi }a, ni je po sto jao ni @il nik, ni Lor dan, ni \i |i Ka ra no vi}, je dva smo pri hva ti li i Go ra na Mar ko vi }a (ali pre

nedeqa10.jun2012.

c m y

dnevnik U SR BI JI VAN ZA KON SKIH OKVI RA?

za me ne su ze

S U S R E T I : GOR DA NA BO @I LO VI] PE TRO VI], DO CENT NA AKA DE MI JI ZA DI PLO MA TI JU I BEZ BED NOST

Zbog sa mo re kla me upro pa sti {e su do ve a kon {to je kra jem ma ja okon ~an po stu pak pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa sta va Vi so kog sa ve ta sud stva iz de cem bra 2009. go di ne o ne re i zbo ru vi {e od 750 do ta da {wih su di ja (u ko jem je 630 pri go vo ra od bi je no), a u i{ ~e ki va wu is ho da po stu pa ka po àl ba ma pred Ustav nim su dom Sr bi je, jav nost na sto ji da od go net ne - na ko joj je eta pi evrop skog pu ta da nas srp sko pra vo su |e? Dru gim re ~i ma, {ta sa dr ì bi lans u od no su na 1. ja nu ar 2010. ka da je po ~e la da funk ci o ni {e no va mre à s re i za bra nim i no vim no si o ci ma pra vo sud nih funk ci ja, i gde je u toj pri ~i obi ~an gra |a nin? Do cent na ka te dri kri vi~ nog pra va na Aka de mi ji za bez bed nost i di plo ma ti ju u Be o gra du dr Go ra na Bo ì lo vi} Pe tro vi}, biv {a su di ja ne ka da {weg Okru `nog su da u Be o gra du u Ode qe wu za rat ne zlo ~i ne, mi {qe we i sta vo ve o ak tu el nim pri li ka ma u pra vo su |u za sni va ka ko na li~ nom is ku stvu, ta ko i na kom pa ra tiv noj ana li zi no ve mre è, za ko na i (re)iz bo ra no si la ca pra vo sud nih funk ci ja. – î we ni ca da je Ustav ni sud Sr bi je od ba cio ini ci ja ti vu za oce nu ustav no sti ove ta ko zva ne re for me, ne go vo ri u ko rist te re for me. Na pro tiv, sve do ~i o kri zi ne za vi sno sti i sa mo stal no sti USS, ko ji }e pred zah te vi ma me |u na rod ne za jed ni ce, sva ka ko mo ra ti da re vi di ra stav o ne do pu sti voj se ~i su di ja i tu ì la ca, ne za pam }e noj u ci vi li zo va noj prak si -ka è za „Dnev nik” dr Bo ì lo vi}-Pe tro vi}. - Ina ~e, sa svim je ra zu mqi vo {to je ova kva tzv. re for ma pra vo su |a lo {e pri mqe na u me |u na rod noj jav no sti i pred sta vqa ozbiq nu pre pre ku evro in te gra ci ja ma. Me |u tim, po sto je }a po li ti~ ka i pra vo sud na eli ta to kri je od gra |an stva i kao noj za vla ~i gla vu u pe sak pred zah te vi ma Evro pe da se ova ne tran spa rent na re for ma pre i spi ta. Po we nom mi {qe wu, sta we pre „ta ko zva ne re for me pra vo su |a“ – pri to me ne pre ne bra ga va ju }i de tek to va ne sla be ta~ ke i po tre bu da se uo~e ne maw ka vo sti ko ri gu ju – bi lo je pre sve ga uskla |e no sa ustav no prav nim si ste mom Sr bi je. Stal nost su dij ske funk ci je se ni je do vo di la u pi ta we, a za {ti ta qud skih pra va je bi la na zna ~aj no vi {em ni vou. Za re or ga ni za ci ju sud stva, od pro me ne na zi va su do va i wi ho ve nad le `no sti do uki da wa

Nat pi si „Mi le ta Ma ri ~i}, voj nik 3.~.1. ba ta qo na, 4.p.pu ka, a po gi be za srp sku slo bo du u svo joj mla do sti u 26 go di ni na plo à ju kr sta cu od austro-ne ma ca 1914. go di ne. Bog da mu du {u pro sti”... „Dok je sve ta i ve ka, na ro de, ne ka se zna ovo: Spo men Si ma Ore sti je vi }a iz se la Ko so vi ce, biv {eg pred sed ni ka op {ti ne ko so va~ ke, po ì veo 57 go di na a umre 29. ma ja 1899. go di ne. Si ma je pr vi gla sao da bu de {ko la ov de”... „Srp ski ro de, pri |i i re ci bog da pro sti! Ov de po ~i va mla di} Ran ko \or |e vi} iz Be lu {e ro dom, biv {i voj nik, po ì ve 21. go di nu a pre sta vi se u ve~ nost {e stog de cem bra 1876. go di ne”... upi ja bo ju. Ma da, ima ih svu da na pro sto ri ma Bal ka na. Sa da {wi po ka zu ju da je tra di ci ja uko re we na u sve sti ~o ve ka ko ji ne zna za {to to ra di, ali zna da ta ko tre ba - osta lo je od sta ri na.

Od no vi jih naj po zna ti ji su spo me ni ci Kr cu nu i Sve to li ku La za re vi }u. Po {to su oni sa hra we ni na sa svim dru goj stra ni, tim kraj pu ta {i ma je sa mo obe le è no da je tu ne ko po gi nuo. – Kod kraj pu ta {a po dig nu tih po gi nu lim ju na ci ma rod bi na bi „sa hra ni la“ we go vu ode }u, pa se tu pa li la sve }a, a on da bi maj ka za tra ì la da je „sa hra ne po red si na“, za tim bi to za tra ìo i otac, i ta ko se po ~e lo „iz la zi ti“ iz gro bqa {to ni ti je do bro, ni ti je srp ski pra vo slav ni obi ~aj, a na kra ju kra je va ni je ni hi gi jen ski. Tu po ja vu, da nas odo ma }e nu u mno gim se li ma, tre ba su zbi ti i sa hra wi va ti mr tve na gro bqi ma, a ne po red pu ta, u dvo ri {ti ma ili na ima wi ma. Da nas ka da mno gi è le da po dig nu obe le` ja stra da li ma tre ba lo bi pr vo da raz mi sle: da li je pri me re no vre me nu, ko li ko obe le` je tre ba da bu de, da li su si gur ni da }e ne ko i po sle wi ho ve smr ti vo di ti ra ~u na o we mu, da li }e ga obi la zi ti, sre |i va ti ili }e do zvo li ti da ga skr na ve neo d go vor ni. Da za ra stu u ko rov i za bo rav. n Zorica Dragovi}

Ve li kom Ma ku 30 go di na ne bi smo ni we ga), ali Ve li kog Ma ka ni smo ni ka ko. Jo{ od „Qu bav nog slu ~a ja ili tra ge di ja slu `be ni ce PTT” iz 1968. go di ne – te pro vo ka tiv ne stu di je o qu ba vi, iz da ji, psi ho lo gi ji i kri mi no lo gi ji, do kult nog fil ma iz 1971. go di ne „WR: Mi ste ri je Or ga ni zma”, u ko jem je otvo re no kri ti ko vao ko mu ni zam, rat i seks kroz bi zar ne me |u qud ske od no se. Taj film je bio za bra wen 16 go di na i po vod za sve po to we op struk ci je ko je su pra ti le we gov rad, zbog ~e ga je i na pu stio ze mqu i oti {ao u Fran cu sku. Iako vi {e stru ko za bra wi van, Ma ka ve jev je do bit nik mno go broj nih na gra da i u ze mqi i ino stran stvu, me |u ko ji ma su Sre br ni me dved u Ber li nu 1968. go di ne i na gra da kri ti ke FI PRE SCI 1969. i 1971. go di ne, na gra da Lu is Bu wu el na Kan skom fe sti va lu 1971, Sre br ni Hu go za naj bo qu re ì ju u î ka gu 1971, spe ci jal na na gra da Mo stra u Sao Pa o lu 1998. go di ne i mno ge dru ge.Me |u we go vim naj zna ~aj ni jim fil mo vi ma su i „Svit mu vi” (1974), „Mon te ne gro” (1981), „Ko ka ko la kid” (1985), „Ma ni fe sto” (1988), „Go ri la se ku pa u pod ne” (1993) i „A Night of Love” (1995). I tu kwi gu o na {em Ma ka ve je vu ko ju je la ne ob ja vio be o grad ski „Klio“ i ko ja je i bi la ne po sred ni po vod na {em oma ù u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, ni je seo da na pi {e ni ko na{, ne go je to ura di la jed na Austra li jan ka, dr Lo rejn Mor ti mer, pro fe so ri ca stu di ja fil ma, so ci o lo gi je i an tro po lo gi je na Uni ver zi te tu u Mel bur nu. Div no je {to je to ura di la è na-an tro po log, jer se po vo dom de la Du {a na Ma ka ve je va ne mo è mi sli ti sa mo o fil mu, ne go o su {ti ni ~o ve ko vog bi }a, po sto ja wa i de lo va wa. A u spo men na to ~u de sno ve ~e sa Ma ka ve je vim u No vom Sa du, sa To ren ta sam od mah ukrao we gov film „Ko ka-ko la Kid“ sa Eri kom Ro bert som (Yu li ji nim ro |e nim bra tom, qu bim ga u se ju) i ta da jo{ mla dom Gre tom Ska ki, o tr go va~ kom put ni ku ko ji u austra lij skoj pu sti wi uva qu je

„pro iz vo de sa ha ri zmom“, mo `da i naj ve }om ha ri zmom kra ja XX ve ka – „ko ka ko lom”. Te ma ni je no va, jo{ od „Smr ti tr go va~ kog put ni ka“ Ar tu ra Mi le ra (Mer lin ki nog mu à, qu bim ga u bra~ nog dru ga), ali je no va sna ga i je din stve no vi |e we po tro {a~ kog sve ta. I tzv. Ju ~e ra {wi svet je znao za „ha ri zmu“, onu ko ju su ne kad ima li Moj si je, sin Bo` ji Isus Hri stos, i we go vi apo sto li, po to wi sve ci, ili bar ge ni ji i mu dra ci. „Ha ri zmu“ su ne kad ima li i Ho mer ili Ge te, [ek spir il Ser van tes (ko ji ~ak i umr li u istom da nu, a je dan za dru gog i ne zna ju }i), ima li su je Igo, Tol stoj, pa i Di kens, ima li je ov de An dri}, Kr le à i Cr wan ski, ima li je Bran ko ]o pi} i na ro ~i to De san ka, ona na {a div na tet ka De sa ko ja svo je de ce ni je ima la, ali je bi la tet ka ce lom na ro du... A mi sli se, i ka è se ~ak, da ha ri zmu da nas ima ju jed na {e }er na vo di ca i jed ne te ni ske pa ti ke. To li ko o uspo nu ~o ve ka na Ze mqi i eto ob ja {we wa za {to je kwi gu o Du {a nu Ma ka ve je vu mo rao da na pi {e ba{ – an tro po log, pa ma kar iz Austra li je, is pod Ju `nog kr sta. Odan de su, uosta lom, i Ni kol Kid man, i [ar liz Te ron, pa {ta im fa li... I ta ko sam ja du go ve ro vao da }e se ceo XX vek ~i ta ti po Sol è wi ci nu, Hra ba lu, Brod skom i – Du {a nu Ma ka ve je vu. A ni su nam tre ba li - kad je tre ba lo! I ta ko su pro {li ko onaj kom pot iz pri ~e mog oca. @e le li smo ga dok nam je bio ne do hva tqiv, a sad kao da nas vi {e i ne in te re su je. A i ina ~e ne ka ko slu tim da ce log onog XX ve ka, mog ve ka, vi {e i ne ma, kad su ne sa mo Mik Ye ger, ne go ~ak i @e li mir @il nik pre {li se dam de se tu! n \or |e Ran deq

wem ne za vi sno sti i sa mo stal no sti no si la ca pra vo sud nih funk ci ja, stra hom od dru ga ~i jeg mi {qe wa, auto cen zu rom pri li kom do no {e wa od lu ka, ne ga tiv nom ka drov skom se lek ci jom u zna ~aj nom de lu pra vo su |a (pre sve ga u vi du iz bo ra ru ko vo de }ih qu di srp skog pra vo su |a), te jed nim prak ti~ no traj nim sta wem „vr {e wa funk ci je” ru ko vo di la ca pra vo sud nih or ga na - ume sto iz bo ra, ko je tra je i da nas. Po re ~i ma dr Gor da ne Bo `i lo vi} - Pe tro vi}, “tzv. re for ma pra vo su |a do ne la je sma we we bro ja no si la ca pra vo sud nih funk ci ja , dok je isto vre me no u od no su na sva kog od wih do ne la dra ma ti~ no po ve }a we pred me ta u ra du i dra sti ~an pad a`ur no sti“. Pri me tan je, do da je, i

tok kri vi~ nog po stup ka, vre me tra ja wa pri tvo ra u is tra zi, na ~e la ma te ri jal ne i for mal ne isti ne. Po seb nu pa `wu, uka zu je sa go vor ni ca „Dnev ni ka”, za vre |u je i na po me na da „ova k va si tu a c i j a stva r a prav nu ne si gur nost i ne jed na kost gra |a na pred su dom, {to je u su prot no sti s osnov nim od red ba ma Usta va i za ko na“. Va qa lo bi, do da je, sa gle da ti i mu ke gra |a na ko ji su za sve vr ste prav nih po tre ba, oba ve za i gra |an skih spo ro va, sa da no vom or ga ni za ci jom upu }e ni na dis lo ci ra ne osnov ne su do ve. Ra ni je su, pod se }a dr Bo `i lo vi} - Pe tro vi}, sud sku za {ti tu mo gli da ostva ru ju efi ka sni je bez gu bqe wa vre me na i pa ra za pu to va wa, bu du }i da su u sva koj op {ti ni po sto ja li op {tin -

pad kva li te ta ra da, po seb no u vi {im i ape la ci o nim su do vi ma. – Uo~a va se ne do sta tak is ku stva, stru~ no sti i pret hod nog ra da u slo è nim pred me ti ma, jer su pre ko no }i, ume sto kva li tet nih i is ku snih su di ja ko je su bru tal no uklo we ne iz pra vo su |a, u ove su do ve iza bra ne u ve li kom bro ju su di je do ta da {wih op {tin skih su do va. Da qe, iz me na ma Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku bri san je prav ni lek - zah tev za is pi ti va we za ko ni to sti pra vo sna `ne pre su de, je dan je di ni ko ji je gra |a ni ma ~i nio do stup nim Vr hov ni sud, ma kar u pred me ti ma u ko ji ma su iz re ~e ne efek tiv ne ka zne za tvo ra. Uki da wem tog prav nog le ka, gra |a nin ko ji je osu |en na ka znu za tvo ra iz gu bio je mo gu} nost da pred naj vi {om sud skom in stan com prav no ospo ra va od lu ke ni ìh su do va. Ova okol nost, sma tra dr Bo ì lo vi} Pe tro vi}, „po go do va la je do no {e wu ne za ko ni tih i ne stru~ nih od lu ka ape la ci o nih su do va o àl ba ma stran -

ski su do vi, iz u zev na pod ru~ ji ma ve li kih gra do va gde je bi la druk ~i ja or ga ni za ci ja. – Pra vo su |e je po sta ja lo bi tan mar ke tin {ki adut ak tu el nih po li ti~ kih eli ta; ume sto pro iz vod we u in du stri ji i po qo pri vre di, ja ~a la je pro iz vod wa afe ra. Sa zna li smo da po sto je raz ne ma fi je u ovoj ma loj ze mqi, po ~ev od ta ko zva ne ste ~aj ne, nar ko, ca rin ske, le kar ske, pu tar ske, sve do tzv. me tla-ma fi je, a bez na vo |e wa da su ova kvi i sli~ ni pred me ti od u vek su |e ni, i to u re dov nom po stup ku pred re dov nim su do vi ma, ali ne uz to li ko pri da va we me dij skog zna ~a ja. Prav n a si g ur n ost i jed n a k ost gra |a na pred za ko nom, ne za vi snost i sa mo stal nost no si la ca pra vo sud ne funk ci je, do no {e we sud skih od lu ka na osno vu do ka za i po slo bod nom su dij skom uve re wu... pred sta vqa ju te me qe za {ti te de mo kra ti je, qud skih i gra |an skih pra va. A sva ka zlo u po tre ba na tom po qu, upo zo ra va dr Bo ì lo vi} - Pe tro vi}, ima da le ko se `ne po sle di ce ne sa mo na ova pra va, ve} i na vas pi ta va we mla de ge ne ra ci je na vred no sti ma ko je pri zna je qud ska ci vi li za ci ja. I sto ga bi lo ka kva ne do sled n ost i ne p ri vr ` e n ost ovim prin ci pi ma, vra }a se kao bu me rang vla da ju }oj eli ti, ali, na à lost, ~i ni i ne po pra vqi vu {te tu raz vo ju sa vre me nog dru {tva. – U pred sto je }em vre me nu tre ba sta vi ti van sna ge sve od lu ke do ne te u po gle du ta ko zva ne re for me pra vo su |a – ka te go ri~ na je dr Gor da na Bo ì lo vi} - Pe tro vi}. – Jed no stav no, to ~ak se mo ra vra ti ti una zad i mo ra se ot klo ni ti ova rak-ra na srp skog pra vo su |a. Ali, on da se ne sme sta ti na to me, bu du }i da po sto ji po tre ba za po pra vqa wem sta wa u pra vo su |u pre sve ga usva ja wem evrop skih stan dar da u re gu li sa wu ove obla sti, ali i za rad po di za wa kva li te ta ra da no si la ca pra vo sud nih funk ci ja. Ovo sve u na me ri da oni ko ji svoj po sao oba vqa ju ~a sno i sa ve sno za isti ne stre pe, a da se dru {tvo, s dru ge stra ne, od rek ne onih ko ji zbog lo {eg ra da ne za slu ù ju da bu du no si o ci pra vo sud nih funk ci ja. Na rav no, ceo ovaj pro ces tre ba spro ve sti u za ko ni tom i tran sprent nom po stup ku, uz pri me nu kri te ri ju ma ko ji bi bi li jed na ki za sve. n Jaska Jakovqevi}

Pra vo su |e je po sta ja lo bi tan mar ke tin {ki adut ak tu el nih po li ti~ kih eli ta; ume sto pro iz vod we u in du stri ji i po qo pri vre di, ja ~a la je pro iz vod wa afe ra po je di nih van red nih prav nih le ko va, na ro ~i to u kri vi~ nom po stup ku, „na me }e se oce na da je do ne la broj ne pro ble me u od no su na do ta da po sto je }e sta we“. – Ujed no, ova je re or ga ni za ci ja po slu ì la da se iz beg ne Usta vom Sr bi je za ga ran to va na stal nost su dij ske funk ci je, pa je zlo u po tre bom pra va od stra ne tzv. pr vog sa zi va Vi so kog sa zi va sud stva, iz beg nut prin cip stal no sti su dij ske funk ci je. Je dan op {ti re i zbor je, oce wu je na {a sa go vor ni ca, „ozna ~a van kao iz bor, sve sa ob ja {we wem ka ko je pro me we na or ga ni za ci ja su do va, pa je za to re~ o iz bo ru - kao da do tog mo men ta ak tu el ne su di je ni su ra di le svoj po sao“. – Ima li smo pri li ku da se uve ri mo da je od stra ne sud ske vla sti - a po mom du bo kom ube |e wu, ne sa mo sud ske - ta da osta lo ne i za bra no vi {e od 800 su di ja i tu ì la ca, da taj ne re i zbor ni je bio tran spren tan, te da su po li ti~ ke eli te ima le od lu ~u ju }i uti caj na iz bor od no sno ne re i zbor po sto je }ih su di ja i tu ì la ca, {to je sve is ho do va lo sla bqe -

ka, pro tiv ko jih gra |a ni vi {e ne mo gu da pod ne su oprav da ne zah te ve da bi bi le ce we ne pred Vr hov nim su dom“. – Pre o stao je je di no zah tev za za {ti tu za ko ni to sti, ko ji pod no si re pu bli~ ki jav ni tu ì lac , ali o~e ki va ti od tu ì o ca da ospo ra va od lu ke do ne te u ko rist op tu `nih aka ta ko ja su tu ì la {tva pod no si la su do vi ma, u do me nu je tek te o rij ske mo gu} no sti, a pri to me je u zna ~aj noj me ri de ter mi ni sa no i ak tu el nom po li ti~ kom vo qom. î we ni ce da se, od ja nu a ra ove go di ne pri me wu je no vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku pred po seb nim ode qe wi ma Vi {eg su da u Be o gra du, dok je dru gi ko ji je ra ni je do net ostao u pri me ni pred re dov nim su do vi ma, pod sta kle su dr Bo ì lo vi} - Pe tro vi} da uka è da ova dva za ko ni ka ko ji pa ra lel no va è, ima ju pot pu no raz li ~i te kon cep te u fa zi is tra ge. Po za ko ni ku ko ji se pri me wu je pred re dov nim su do vi ma, is tra gu vo di is tra `ni su di ja, a po dru gom pred po seb nim ode qe we ma - jav ni tu ì lac. Osim ove, po sto ji i ve li ki broj va `nih raz li ka ko je se od no se na

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

[ O R O M

B O R O M

Ter zan

Naj bo qi Ter zan je bio Yo ni Vajs mi ler. Tol ko smo ga zdra vo vo le li da smo i ke ra ma we go vo ime na de va li. Sva ki dru gi je bio Yo ni ka o ~i wu fe ri je, ide le to, oli sta }e i na {e xun gle. Ter za na vi {e ne ma, sad se i on mo der ni je zo ve Tar zan. Kad god je imo „e“ i bio je Ter zan, {ta god da mu je pi sa lo u li~ noj kar ti. Bi lo je to do ba di le me i ve li kih od lu ka, dal }e mo se da nas si gra ti Ter za na ili par ti za na. Naj bo qi Ter zan je bio Xo ni Vajs mi ler. Tol ko smo ga zdra vo vo le li da smo i ke ra ma we go vo ime na de va li. Sva ki dru gi je bio Xo ni ka. Xo ni je bio ko i mi, ce lo le to bos i uga }a. On je dan a de ~ur li je mlo go, pa se se co va lo ko ji }e kad do }i na red da bu de Ter zan. S par ti za ni ma je bi lo lak {e, wi je bi lo mlo go vi {e ne go Ter za na i tu se oma do bi ja lo me sto. Ne vo qa je bi la kad u tom ko ko {i jem ra tu se cu je{ da bu de{ s ne pri ja teq ske stra ne, to ba{ ni ko vo lo ni je. Zna lo se ko ima da po be di i na o pa ko da je mi tra qe ta od ogri zi na po bi la vi {e na {ih. To ni u jed noj kwi gi pi sa lo ni je i ni je sme lo ta ko ni da se si gra. Ima da bu de mo bo qi, ja ~i ji i hra bri ji od ne pri ja te qa i da po be |u je mo ~ak i na fe ri ja ma, kad se de ca si gra ju. Da je bi lo druk ~i je, ne bi smo `i ve li u slo bo di, ko {to je smo. Ode kod nas se ni ko ni je si gro da bu de Drug Ti to, to ni je bi lo za si gru. Bi lo je ko man da na ta i za po ved ni ka ko je su osta li slu {a li, al Ti ta ni ko igro ni je. Gle do nas je ce le go di ne sa sli ke iz nad {kol ske ta ble i iz da vo ko man de ka ko tre ba da se bo ri mo, po be |u je mo i u slo bo di da ~u va mo te ko vi ne bor be i po be de.

Zna li smo i di je ro |en, ka ko je umo da ku va jo{ ko de ran, da se saw ka u na} va ma, da ka è isto rij sko „NE“ i - sva {ta smo zna li. Je di no ni smo zna li ko ja je ro da do ne la Mi {u i @ar ka, kad ih ni je ro di la Dru ga ri ca Jo van ka. Al to on dak ni je ni bi lo va `no jer je vre de lo sa mo ono {to ka è Drug Ti to. Drug Sta ri je ne kad bio mlad, vo lo je sve {to vo le mla di. S Ter za nom je opet bi la dru ga mu ka. We ga su, pi sa lo je, ukra li maj mu ni dok je bio u pe le na ma pa za dru gu ode }u ni je ni znao. Va zda se {e to opa san ne kom ko è ti nom {to na pe le ne li ~i. Od ra wen je, kan da, na maj mun skom mle ku. Tu nam je ve} bi la mu ka, u to do ba kod nas ni je bi lo maj mu na (mi slim na maj mu ni ce), Drug Ti to je

ru, ona ko fri {ko po mu `e nog, ~im se mar va vra ti uve ~e s pa {e, dok mle ko jo{ na ze le nu tra vu mi ri {i. Vo le li smo Dru ga Ti ta iako ni smo zna li da nam je sa ~u vo Ter za na. Kad je kro jio gra ni ce po sle ra ta, do kle }e bi ti na {e, lu ka vo je po vu ko cr tu i ni kom go vo rio ni je {to to ra di a ni ko ni je ni smeo da ga pi ta pa je osta lo ta ko. Ter zan je bio i osto na na {oj stra ni al o tom ni je sme lo da se di va ni. Par ti za ni su ro bo va li na Go lom oto ku, al Ter za ni su osta li na gra ni. Mlo go go di na po sle smr ti na {eg Dru ga Ti ta od ve du me u Me |u, na sa mu gra ni cu s Ru mu ni jom. Tol ko je bli zu Ru mu ni ja da kad du ne za pad ni ve tar i kad su vla `ne ogri zi ne i {a pu ri ke, dim ide na

Yoni je bio ko i mi, celo leto bos i u ga}a

ko ze za bra nio, ma ga ri ca je bi la tek po ne ka, da ja vi kad }e ki {a i da se pro saw ka do vi no gra da i na trag. Ko bi qe mle ko su pi li sa mo oni sta ri rat ni ci {to su pr vi ra to va li ovu da i sa mo se di li na ko wi ma, me }a li me so pod se dlo da bu de mek {e i po sle nam to pro da li kao re cept za de li ka tes bif tek. Sva ki od nas Ter za na mo go je da bi ra iz me |u ov ~i jeg i kra vqeg mle ka. Kra vqe nam je ne ka ko bi lo bo qe za Ter za ne pa ga je bi lo i za fru {tuk i za ve ~e -

Ru mu ne. Ta mo se, tvr de me {ta ni, ro dio naj bo qi Ter zan, Xo ni Vajs mi ler. Vo di li me u xun glu, na [vap sko gro bqe, da vi dim di su we go vi sa ra we ni. Otud su o~ li u Ame ri ku i ta mo je na{ Ter zan mla tio kro ko di le, zmi ju ri ne, la vo ve. Sad }e jo{ ko god da me pi ta ot kud la vo va i ta ki `ga di ja u Ame ri ki? Ne ma ih ni ode kod nas pa smo i mi ume li s wi ma da se va ta mo u ko {tac, ma kar {to ni su bi li pra vi. Bi li smo maj sto ri da o`i vi mo xak, gra nu, paw, paj van i

jo{ ko je {ta. I da po be di mo, na rav no. Ter za ni su no }u mi ro va li, {o qa mle ka uspa va i naj bo qeg, par ti za ni su ra no le ga li, ko i Ter za ni, umor ni od vo je va wa i za do voq ni po be dom, po ra è ni su se na da li da }e su tra bi ti na na {oj stra ni kad bu de se co va we. No }u je na fe ri ja ma bi la ti {i na, no} je bi la za od mor i san, da de ca na ra stu, da im u sep tem bru ~ak {i re bu du tri fr ta qa a ci pe le te sne. Da se vi di i okom ka ko ra stu u pra ve qu de. Da nas de ~ur li ja ko da sto ji, ne ra ste, a sa mo joj se sma wu je ode lo. Em je sve po ki da no ko da ih je lav na po, em je krat ko ko da su jo{ u pe le na ma - go li {a vi {o rom {e ta ju, ko mi kad god, uma lo pa da bu du sa mo u ga }a(ma). E, al kad god su sa mo mu {ki bi li Ter za ni i {e ta li ce lo le to u ga }a. Da na ske se svet pre o kre no, ne ma Ti ta, ne ma ni Ter za na, za we ga nam tre ba ba rem gra na. Gra ne po se ko {e, suk we skra ti {e, min |u {e po sta le min xu {e, mu {ki ne gle da ju èn ske, maj mu na kol ko vo le{, pro tiv `ga di ja ne ma ko da se bo ri, da bra ni i {ti ti po {ten svet i do bre ì vo ti we. Ter zan je imo i de voj ku i maj mu na. Maj mun mu je bio sa vet nik i zdra vo su se do bro raz u me li i ni su se maj mu ni sa li. Ni ko se da nas vi {e ni ne oti ma da bu de Ter zan, to ni je IN i ni je u tren du. [kri pa }e gu me po as fal tu, gr me }e i tut wa }e uli ce ce lu no}, do zi va }e se gla sni je ne go {to je Ter zan do zi vo svo je sa rad ni ke kad mu je po mo} tre ba la. [o qa mle ka je da nas sa mo do bar vic, a mle ko na kar ton mi ri {i. Ka kve su to bu be na {u de cu is te ra le iz ku }e pa no }om ne smu da spa va ju u svom kre ve tu i da ra stu u pra ve qu de, neg vi le ne i do |u s {o ra kad je zo ra? Da wu spa va ju, no }u vi le ne, sve kon tra od onog ka ko je na{ Ter zan ra dio. No} je za spa va we, no }u sa mo opa sne zve ri idu, na rod tre ba da spa va i od ma ra, da su tra bu de ka dar sva {ta da ra di. I ove fe ri je }e, kan da, pro }i bez Ter za na. Mo `da bi ko ji de ran i pro bo da bu de Ter zan, al za Ter za na po treb na je gra na. Ko li je oce ko gra nu na ko joj smo se de li? n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Bra}a po visku, {estaru i praziluku

nam ja da se svi vi sada pitate {to se ponovo ogla{avam na stranicama ovog {tampanog informativnog medija, ali da vam najiskrenije re~em, nije ta televizija za mene. Yabe sam ja sate i sate proveo na zubarskoj stolici, ~ak sam se i turbo-kvarcovao, jednostavno, kaù ovi s televizije da me kamera, za razliku od mog vernog bira~kog tela ne}e, a i moj ina~e gromki, da re~em, proro~anski glas za wih je nedovoqno televizi~an, pa sam glasovima televotinga ispao ve} u prvom krugu rijaliti {ouva „Prezidencijalno savetovali{te„. Paaa... kad je ve} tako, da ja odigram siguricu! Jeste, rekao sam onomad da se sigurno ne}u vratiti na {tampane medije, ali... ma, nisam se dogovorio sa ovima sa televizije oko osnovnih principa daqe saradwe, zna~i da makar do finala ne idem u taj televoting i da ne moè svaka {u{a da odlu~uje o mojoj sudbini. A i, br‘te mili, velik me pos‘o ~eka oko sastavqawa koalicionih partnera, da potpuno zasluèno opravdamo poverewe gra|ana i mene opet postavimo na ~elo na{e male lokalne samouprave, pa se ne postizava... Nego, za tu sedmicu koju sam proveo kao aktivni u~esnik u

televizijskom {ovu shvatio sam svu mo} ovih, da re~em, elektronskih medija i ne}e me idu}a kampawa do~ekati nespremnog. Parcijalna ura|ena, reket kupqen, {valerka namontirana... Ali, dosta o televiziji, nije to ne{to na {ta mi odgovorni qudi obra}amo pa`wu i gubimo previ{e vremena u ovoj eri kada treba upregnuti sve na{e sinergije u demokratski razvoj

poradio na mom prosvetqewu i uloìrawu, u ~emu mi je pomogla i ona vanredna trogodi{wa tesarskozidarska {kola, te sam ti ja spremno do~ekao na{ pansvetski sastanak u stonom Beogradu. Na super tajnoj lokaciji u loì nazvanoj po pokrovitequ ribarstva, {umarstva i odrìve ekologije, sa linije 6,35 prosto sam o~arao bra}u po mistriji i

Shva tio sam svu mo} ovih elek tron skih me di ja i ne }e me idu }a kam pa wa do ~e ka ti ne sprem nog. Par ci jal na ura |e na, re ket ku pqen, {va ler ka na mon ti ra na... na{eg dru{tva. ’Teo sam ne{to drugo da vam divanim. Dok sam bio zato~en u tom vrtuelnom svetu televizijskog rijalitija, vidim isplivalo to, da ne re~em ispod kamena iza{lo, ovi na{i masoni, poznati kao pokreta~i svekolikog napretka civilizacije, a makar kad je re~ o napretku, ne mo`‘ da bidne da pro|e bez mene. Davno sam ja svatio da tu ima i neke politi~ke hasne, pa ne bi se yabe i ^er~il i kraq Aleksandar trtili sa viskom i {estarom u ruci, pa sam jo{ pre nekoliko godina, a vi{e nego uspe{no,

libeli predlozima za modernizaciju i uva`avawe na{ih ovda{wih, da ne re~em srpskih, specifi~nosti. Tako je, al‘ zamalo, pro{ao moj predlog da {estar i visak ukrstimo sa prazilukom, jer se zna da je na{a komparativna prednost poqoprivreda, bez koje nema na{e Svetle Perspektive Srbije, iskqu~ivo zbog brojnih du{mana konspirativno skra}ene u nazivu. Predlog mi, dodu{e, nije pro{ao, po{to je bilo vi{e zagovornika Demokratizacije Sada, a koji su pride smatrali i da samo ako dospevamo Lako Do Pro-

gresa, ujedno osiguravamo i dugove~nost na{eg mota Uvek Radimo Srpski. Mada sam zastupao stav da }emo se bez praziluka, kao simvola vere dun|erskih praotaca, utopiti u sivilo ostale bra}e po lo`ama i foteqama, spro}u mene su nastupili i oni iz tvrde struje pobornika stava da Srbija Nema Sna, sve podr`anih od ostatka nesigurnih u to Di Se Sastajemo idu}i put. I tako, gde sam bio, tu sam poginuo, vidim ja da ni od slobodnog gra|evinarstva kao najpropulzivnije grane na{e vaskolike polit-industrije, nema ni{ta. Sad se ne{to razmi{qam, bil‘ vaqalo malo se ubaciti u onaj Krunski Savet. Imam u podrumu neke papire (ostali mi od dede udba{a) koji bi mo`da mogli da bace novo svetlo na to gde je zajazio jendek herojski \eneral i prvi gerilac Evrope. Ipak je to, uz smawena sledovawa punomasnog sira, pravilo mrsnu gibanicu za amerikanske pilote, {to i nije tako mali doprinos oslobo|ewu od nacisti~ke nemani. A kad Baraku nije malo, meni mo`‘ da bidne i puno. n Alek sa pl. Ade to vi}

Pobednik u stri`ewu ovaca: Lajo{ Ivege{ iz Gorweg Brega

U GORWEM BREGU KOD SENTE OV^A

[i {a we po no vo tri è we ova ca i kr~ ka we ov ~i jeg pa pri ka {a u ko tli }i ma pre ra sta u ve li ku za ba vu: po sle otva ra wa se zo ne pro le} nih su sre ta u ju `no ba nat skom se lu Sa ku le, gde ma ni fe sta ci ju za ~i wa va i tr ka ma ga ra ca ko ji su go to vo ne iz o stav na prat wa ov ~ar skih sta da na voj vo |an skim pa {wa ci ma, su re ti ov ~a ra su po tom upri li ~e ni na sa la {u Kin ga iz me |u Ma log I|o {a i Ba~ ke To po le, za tim u se lu Voj vo da Zi mo wi} na do mak Ka wi è, a ~o ban ski pa pri ka{ se u me |u vr me e nu kr~ kao u Me len ci ma. Ju ~e u Gor wem Bre gu kraj Sen te oku pi li su se u~e sni ci 11. me |u na rod nog tak mi ~e wa u stri è wu ova ca i ku va wu ov ~i jeg pa pri ka {a. Fe {ta u Gor wem Bre gu je naj zna ~aj ni ji skup ov ~a ra na se ve ru Ba~ ke, pa i {i re, za {ta su se po bri nu li do ma }i ni iz Sek ci je ov ~a ra Udru è wa po qo pri vred ni ka op {ti ne Sen ta i ta mo {we Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je. Za raz li ku od pre ne ko li ko go di na, ka da je ne iz o stav no {i {a we ova ca za vla sni ke sta da pred sta vqa lo ra bo tu u mi nu su, po {to vu na ni je mo gla da se pro da ili je ot ku pqi va na u bes ce we, u po sled we vre me je si tu a ci ja ne {to po voq ni ja. Ot ku pqi va ~i ki lo gram pla }a ju 70 di na ra, {to je mno go po voq ni je ne go pre tri go di ne ka da se ki lo vu ne vre de lo sve ga dva de se tak di na ra, a stri è we ova ca bi lo pet pu ta sku pqe. Ka ko se ~u lo, ot ku pqi va ~i su iz ovog kra ja pre u ze li se dam va go na vu ne, na la ge ru ima jo{ va go na ro be, ali ju ~e ni kom ni je tre ba la ni za 50 di na ra. U ru ka ma stri à ~a ma ka ze su zve ke ta le po pa kle nom da nu u bli zi ni ôr da ku ta na pa {wa ku Gor wi ja ra{, ov ce su ble ja le u pod no `wu Gor weg Bre ga na po te su pre ma sa la {ar skoj oazi Orom par ta, a u rit mu ~ar da {a kr~ kao se pa pri ka{ u sto ti nak bo gra ~a. Do du {e, {i {a we ova ca mno go br è ide ma {in ski, ali bez ob zi ra da li se po sao ra di kao ne kad ma ka za ma ili ma {i ni ca ma na stru ju - na lik onim u ber ber skim rad wa ma, ov ~a ri ob ja {wa va ju da se mo ra vo di ti ra ~u na o sve mu: po ~ev od iz vo |e wa ov ce iz to ra, po stu pa wa pre ma ì vo ti wa ma, pa do to ga da se ma ka za ma ov ca ne po vre di i ru no ured no spa ku je i sve è. Na sve to, uz me re we u~in ka {to pe ri com, bud no je mo trio tak mi ~ar ski ì ri pod vo| stvom Fe ren ca Ri ge ra, a pre sud no je da se po sao od ra di kva li tet no. Po be du u stri è wu ova ca je od neo La jo{ Ive ge{ iz Gor weg Bre ga, ko ji je i ra ni je po be |i vao ri va le na do ma }em te re nu. Dru go me sto osvo jio je Ka roq Fe her iz Tre {wev ca, a tre }e An ge la Ba ò iz ân ta vi ra. U se zo ni {i {a wa ova ca, vred ni ~o ba ni i ov ~a ri vi~ ni tom po slu mo -

gu so lid no da za ra de, jer po red svog sta da ostri ù i dru ga. Uglav nom je to mu {ki po sao, ali od ru ke ide i An ge li Ba ò iz ân ta vi ra. – Ov ce {i {am ve} tri de se tak go di na. Taj po sao pre pu stio mi je su prug Jo èf jer ima mo do sta po sla u na {em do ma }in stvu, po {to po red sta da od 50 ova ca dr ì mo kra ve mu za re i to vi mo ju nad. Ni je la ko, ali sam na vi kla, pa u {i {a wu ova ca mo gu da se tak mi ~im s mu {kar ci ma. U pla nu je da ku pi mo ma {i ni cu na stru ju, pa }e bi ti lak {e – ka è An ge la. I{tvan @u brec ki iz Sa na da ne mo ra da bri ne za pod mla dak, jer se za stri è we za in te re so vao we gov 15go di {wi sin Bra ni slav, ko ji je bio naj mla |i u~e snik tak mi ~e wa. Slo bo dan Pap iz Osto ji }e va ve li da na se ve ru Ba na ta stri è we po ov ci tre nut no sta je 150 di na ra. Pro se~ na ov ca da je tri i po ki lo -

Nije dovoqno samo biti brz...

Ovnujsko, pa jo{ na ra`wu

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

Dal ma ci ja iz cr ve ne fa sci kle e gov cr ta~ ki iz raz: o{tar i ja san, re du ko van, si rov i ele men ta po red po li ce. – “E, {ta mi je jo{ osta lo od oca... Ovo je ta ko zva ni po |e qa~, ran, crn i beo, pa ipak u svo joj ru sti~ noj pik tu ral noj dra ma ti~ s ovim se |e qe da ska, a ovo je {e star upo tre bqa van kad se pra vi ba ~va... Te no sti na ne ki za vi ~aj ni di nar ski na ~in ne àn i sa o se }a jan (emo tri stva ri su mi osta le od oca Pe tra!” ti van, po {ten), sve den je na esen ci jal no i fak ti~ ki je bez pra znih me sta, Pro fe sor za tim iz fi o ke va di cr ve nu fa sci klu sa cr te ì ma ra |e nim osim ako ni smo ba{ to li ko li kov no na iv ni i neo ba ve {te ni da pod “pra tu {em na kar to nu A4 for ma ta, na sta lim ta ko {to ih je – upro {}e no i ~i zni nom” tre ti ra mo be le po vr {i ne ko je kao mal ter ob la ù we go ve cr te è. sto fi gu ra tiv no go vo re }i – pri li kom svo jih zim skih od la za ka u Ben ko vac Me |u tim, oprez: ov de su i be li ne sa dr àj, ov de i be li ne go vo re svo jom “ne i iz le ta po kr {u Bu ko vi ce pr vo “vi deo” fo to a pa ra tom, a po tom ih ov de, u vi dqi vim” fak tu rom, i na sto je da di {u u or gan skoj si ner gi ji sa cr te òm svom in |ij skom ate qeu, tran sfor mi sao pre ma snim ci ma ili po se }a wu u ko ji se u svo jim naj du bqim spo zna ja ma tran sfor mi {e u sa mu sr`, de sti lat: cr ta ne ver zi je, raz gra |u ju }i mo ti ve do ap strak ci je (“Cr te` mi je naj sla ne ko li ko iz lo mqe nih cr ta kao ogre bo ti ne u be li ni. I to je sve. Ko {ta na |i!”). On li sta i, s vre me na na vre me, ko men ta ri {e svo ju na cr ta nu dal ma sr` i{ ~u pan iz ka me nog me sa kr {a. tin sku op se si ju pri mut noj sve tlo sti ka pqa vog pred ve ~er ja po red pro zo ra Bri li jant no, da, upra vo bri li jant no na cr ta na “di vqa” Dal ma ci ja u we ate qea s po gle dom na krup nog cr no-be log ma ~o ra, ko ji se iz le à va na pro nim pre po zna tqi vim, prem da na rav no raz gra |e nim, tran spo no va nim i (po zor skoj da sci sa spoq ne stra ne i, du bo ku ta mo u }o {ku se no vi tog i ured nog lu)ap stra ho va nim po jav nim ele men ti ma s ka me nom ku }om, ko li bom, zgr ~e dvo ri {ta s kr znom sve è ob ri je ne tra ve, za klo we nog od ti he pe ri fe rij ske nim i iz u vi ja nim dr ve tom u sr cu oka me we ne pu sti we. Su {ti na i{ ~u pa na uli ce, s po gle dom na be qu ga vu fi gu ru na ge è ne osu tu ze le nim li {a je vi iz pej za à po te zom tu {a, kri sta li za ci ja tvr dog, bo dqi ka vog, na zu bqe nog, ma kao pso ri ja zom, we go vu va jar sku pred sta vu ogr nu tu br {qa no vim vre à otrov nog i le ko vi tog me di te ran skog vi la je ta, we go va de fi ni ci ja, ma ì ve ogra de i ma sno-ze le nim li {}em opra nim ki {om. U In |i ji je ~e (auto)por tret we go vog vi dqi vog i, mo `da da le ko vi {e, skri ve nog, in tim tr de set dve go di ne, ali me |u cr te ì ma ne ma Sre ma. Za {to? nog, taj nog ì vo ta i we go ve “du {e”, ner vna vlak na, ìv ci dal ma tin skog ka Pro fe sor se osme hu je. “A ne ee... Sre ma ne ma, ta~ no! Pa, vi di te, Srem me wa ra, sla na (i slat ka) pra {i na, po le no ve ~e sti ce i se di men ti usi ja nog je dru ga me lo di ja, mol ska li kov nost, da ta ko ka èm, ov de u Sre mu dru go je bes pu }a, ko ji sa ovih filozofskih cr te ne {to, po ka za }u vam i jed nu svo ju srem sku à – ka da se oko du bqe za gle da u {i pra` sli ku. Zna te, ja ko vo lim pri ro du, pro {ao je li ni ja okru è no be li na ma ili u wih sam sve sta ze du` Du na va oko Slan ka me na, uto pqe no – isi ja va ru di men tar nom sna gom na ro ~i to je ta mo le po s je se ni ka da li {}e i mi ri {e na ~e ti nar sku ko ru i smo lu, na za ru di... Ali, {ta da sli kam? Pla vi Du sun cem spr è nu tra vu, ple san vin skog po nav? Vr be u pri o ba qu? Ne. Ne. To ni je mo dru ma, pur pur nu bok sit sku ze mqu, qu te je. I ne ma ni {ta dok sr ce ne za tre pe ri... A tra ve. Smi qe. po gle daj te ovu ~o ban sku ko li bu za vu ~e nu u “Po mi ri {i te, ma lim vas...” pro fe sor ka me wa ru i ovo ra sti we u gr ~u, iz u vi ja no Ni ko la Ko {e vi} pri no si mi no zdr va ma je kao po skok, i sve je is pe ~e no sun cem, sve stru ~ak osu {e ne tra ve è sto kog mi ri sa . je o{tro kao sta klo, ja sno, iskon sko. I to – “Smi qe! Do neo sam ga od o zdo iz Dal ma je kr{: su ro va le po ta. Ali, da vam ka èm, ci je. Vi di te, mi ris smi qa je je dan osnov ja se ta mo ka da odem na pi jem zdra vqa! Me nih mi ri sa ko ji no sim iz Ben kov ca. Ta mo ni je ta mo u kr {u do bro. ô vek ko ji ni je ga ima svu da, a na ro ~i to se è sto ko ose ti ro |en u bu ko vi~ kom ka me wa ru re }i }e: uve ~e, kad pad ne vla ga, a on da i uju tru ra ’Ovo je pu sti wa.’ Me |u tim, i ta pu sti wa no...” ima svo ju le po tu: ve dro, ozve zda no ne bo, Sa da znam, pqu sak se onog da na ob ru sun ce i pla vet ni lo, i ~ist mi ri {qav va {io na In |i ju u do slu hu sa mo jom re por zduh, a bu rin pir ka, a pod sto pa la ma tvr do, ter skom Teorijom slu~ajnog prolaznika i ele men tar no. I ose }a te se la ki kao pe ro sa mo zbog to ga – ili, da ipak bu dem sa svim na tom ka me nu... Je ste li ne kom pri li kom pre ci zan i do sle dan – iz me |u osta log i bi li u Ben kov cu?” zbog to ga da bi se pod pla fo nom mu zej ske “Je sam”, re koh i se tih se jed nog ja nu a ra Voj no vi }e ve ku }e sklo nio od ki {e pen zi kra jem osam de se tih go di na i pu to va wa sa o ni sa ni gim na zij ski pro fe sor li kov nog fo to re por te rom Jo va nom Vaj dlom. Iz ve Ni ko la Ko {e vi}! I da bih se ja ta mo, on {ta va li smo o po sle di ca ma ze mqo tre sa ko da, za te ~en da `dom u spo men-so bi Voj no ji je pro dr mao Dal ma ci ju. I za sta li smo vi }a – dok je na gla olu ja za li va la pro zo re autom u za le |u Dr ni {a is pro vo ci ra ni pri i tre sla {a lu ka tre – upo znao sa va ja rom i zo rom ~o ba na, s be ret kom i {a lom oba vi je sli ka rom, cr ta ~em, In |ij cem po re klom nim oko gla ve, ko ji je kao avet na pa si joj su iz Ben kov ca (Bu ko vi}), raz go va rao sa wim vo mra zi ci “na pa sao” sta do ova ca na bri sa za sto lom-eks po na tom, i to na mo je in si nom pro sto ru ka me wa ra bez jed ne je di ne sti ra we, i da bi on da sam od se be, ka da je trav ~i ce. Re kao mi je da je ov ce iz veo da li pri ~a ve} da le ko od ma kla u ka me ni kr{ ù so sa ka me na. Bu ko vi ce, usle dio pro fe so rov po ziv: “Da, ì vot na dal ma tin skom ka me wa ru je “Do |i te kod me ne... Po ka za }u vam cr te è. ta kav da se ne pro pu {ta ni jed na pri li ka”, ê mu pri ~a, ako to i ne vi di te.” re ~e pro fe sor i za sta de iz nad jed nog cr te Pred ve ~e, na kon {to smo se na ja vi li iz à. “A zna te li ka kva je svr ha ru pi ca na cen tra, do ~e ku je nas na ka pi ji Ni ko la Ko ovoj ko li bi? To su ta ko zva ne bu we ili bu {e vi}. Ate qe, we go va slat ka }e li ja s po `ve, pro re zi osta vqe ni za go lu bo ve, da pti gle dom na ze le no u{u {ka no dvo ri {te, Nikola Ko{evi}: „Ja sam vam kao staro drvo ce mo gu da u|u... I ni su otvo ri pra vqe ni za sme {ten je u unu tra {wem pri ze mqu jed no - koje je procvetalo u nevreme...” Foto: S. [u{wevi} to {to su qu di vo le li go lu bo ve, ne go za to sprat ne ku }e mo der nog di zaj na. [ta fe laj {to ih je na tu do vi tqi vost na te ra la mu ka sa za po ~e tim uqem po sta vqen po red pro zo ra, ali i kwi ge, ìve kwi ge, svu pre ì vqa va wa na ka me nu. Go lu bo vi ule te u klop ku i gla dan ~o vek do |e do da ih ima na po li ca ma (“Stra sni sam ~i ta lac, sko ro da je ~i ta we moj po me sa, omr si se pti ca ma...” rok!”), pre gr{t pred me ta, ka me we, {koq ke, fo to gra fi je, igra~ ke... I cr “Ka kav je taj ~o vek sa di nar skog ka me na?” upi tah Ko {e vi }a. “Mo è li na ap strakt na skulp tu ra u bron zi na po li ci po red ura mqe nih fo to gra fi se li kov no iz ra zi ti we go va su {ti na?” ja we go vog oca Pe tra i maj ke Da rin ke. “Mo è. E, vi di te, za to mi je cr te` naj sla |i! Cr te` naj sna `ni je od ra à “Da, po gle daj te, mo lim vas...” – Pro fe sor vra }a stru ~ak smi qa i uzi ma va ono {to è lim da ka èm. Li ni ja je sve! U li ni ji se ose }a ì va krv, trep skulp tu ru u {a ke. – Ovo je na{ ~o vek iz Ben kov ca! Sve do ne kih ta mo {e taj sr ca, drh taj ~o ve ka.” – Po ka zu je mi cr te` spa qe ne ku }e u Ka ri nu. – zde se tih go di na, ka da je ta mo uve de na stru ja, mo gao si na kr {u da vi di{ ova “Evo, po gle daj te, ti pi~ no za dal ma tin ski kr{... Ova stra na zi da bqe {ti kve pri zo re. ô vek je sav zgr ~en, ’de for mi san’ usled na po ra, pu {e bu ra... O pod sun ~e vom sve tlo {}u, a ova stra ne je u sen ci, sko ro tam na. Cr no i be lo! ra me nu mu vi si zob ni ca, no si ri ù. I è ne su sli~ no iz gle da le, sa mo su Ne ma pre ta pa wa. ô vek je ta mo isti ta kav.” – Upi re prst u sru {e nu ko li ima le bje lu po ve za ~u. A ovo je moj otac, ore zu je lo zu u na {em vi no gra du do bu u ka me wu. – “A zna te li {ta je ovo? Sje ni ca! Ko li ba za ov ce. Je dan od le u Ben kov cu.” – Ko {e vi} upi re po gled u ma lu ble du fo to gra fi ju na slo mo jih po sled wih cr te à, mo tiv iz se la Ze len gra da. Se lo je pu sto, raz ru {e we nu na spu `va sti ka men. – “Imao je ~e ti ri hi qa de ~o ko ti, bio je stra no, ka me ni ko stur na le di ni...” stve ni vi no gra dar i znao je sva ki ~o kot ko je je sor te, ka ko ga od ga ja ti, {ta To su dir qi vo is kre ni cr te ì ostva re ni u mi ru sa so bom, ta ko re }i mu tre ba... Pra vio je od li~ no vi no! Od li~ no! I kad pre va li pod ne, zna te, umet ni~ ko te sta men tar no za ve {ta we jed nog, pre ma we go vim re ~i ma, ipak, oba ve zno pi je be van du. A kad vi {e ni je mo gao na no ge, pla zao se po vi no gra i po sle to li ko go di na u In |i ji, “ne pri la go |e nog” dal ma tin skog Srem ca du od pa wa do pa wa. ’Ka da umrem’, go vo rio je otac, ’za ko paj te me go re po red (“Ap so lut no se ov de ni sam sto pio!”). To su cr te ì pra vog umet ni ka, da, vi no gra da’. Bio je ba ~var, ve li ki maj stor, a ovo mu je alat... Zna te li ~e mu pra vog i ve li kog umet ni ka, na bi je ni stra ho vi tim unu tra {wim di na mi slu ì ovo?” – Ko {e vi} okre }e me |u pr sti ma dr ve ni pred met. – “To je utor zmom i, mo ti va ci o no uzev, iskon skom za vi ~aj nom ener gi jom, ko ja se, za pre wak. Moj otac je i ne zna ju }i to i sam na pra vio skulp tu ru!... Vi di te ove zup te na, svih ovih srem skih go di na, ot ka ~i la iz tog pro fe so ra u pen zi o ner ce, da, po mo }u wih se ovim ala tom pra vio `qeb u ko ji se on da ugla vqi va skoj fa zi, i re zul ti ra la vr hun skim de li ma ko ja }e – hteo pro fe sor to ili lo dno ba ~ve. Utor wak je od cr nog gra ba, po gle daj te struk tu ru, ka ko je to ne, u~e stvo vao on u to me ili ne! – pre ili ka sni je iza }i iz te fi o ke, iza }i ~vr sto dr vo kao ka men, be ton. I u ovom gra bu je su {ti na dal ma tin skog kr iz te cr ve ne fa sci kle, s ob zi rom da im tu, si gur no, vi {e ni je me sto. Me sto {a. Ta kav je i ~o vek ta mo! Vi di te, sav je usu kan i zgu `van, kvr gav, ra stao je im je u ve~ no sti. u ka me wa ru, mo rao je da bu de ja ~i od ka me na da bi pre ì veo u pu sti wi, gr “Ja sam ~o vek sla be vo qe, a mo `da ma lo i lew. Ni sam ni sli kao ni cr ~e vi to se opi rao su {i, bu ri... Ni je mo gao da ra ste ver ti kal no kao dr vo u tao dok sam pre da vao u gim na zi ji i sa da me je sti glo... Ra dim opu {te no i Sre mu.” – Za tim mi po ka za je dan ka men. – “Kre~ wak iz mog se la... Po gle daj sa ve li kim za do voq stvom! Ja sam vam kao sta ro dr vo ko je je pro cve ta lo u te ovu struk tu ru, on je kao spu `va, kao ru à. A ovo je Bu ka vac... Je`! Tra va ne vre me.” ko ja li ~i na je à! Ovo vam je po zna to: g’rki ba dem...” – Ko {e vi} ko rak nu n @eq ko Mar ko vi}

l Rekao ne}e, ispalo ho}e. Vi{e dr`i do premijera no do sebe. l Car je go za bira~ko telo. Za stranku je BINGO!

l Ko {ibicari glasa~kim kutijama, igra se vatrom.

NAOPA^KE

Foto: M. Mitrovi}

da ima ~i tav dan - le ti na pa {wa ku, a u zim skom pe ri o du ka da su u to ru naj te è je u se zo ni jag we wa. Ra ~u ni ce su ne po voq ne, jer mle ko ni ko or ga ni zo va no ne ot ku pqu je, vu na ima sla bu ce nu, ta ko da je naj ve }i pri hod od jag wa di ko ja se ove sze o ne pro da ju na kup ci ma za dva do 2,2 evra za ki lo gram ì ve va ge – ve li Ba la`. Pred sed nik Udru è wa uz ga ji va ~a ova ca i ko za „Bi ka ra” iz Vr ba sa Vla di mir Kan ka ra{ pre do ~a va da si tu a ci ja u do ma }em ov ~ar stvu ni je ru ì ~a sta, po go to vo {to u po sled we vre me po sao kva ri po me ra we kur sa evra. – U Voj vo di ni ima re gi strov sa nih oko 250.000 ova ca ko je su pod kon tro lom sa ve to dav nih slu `bi, a da li }e se sta da po ve }a va ti za vi si od mno go ~e ga. Na {e i dru ga udru è wa or ga ni zo va wem ova kvih ma ni fe sta ci ja na sto je da po pu la ri zu ju ov ~ar stvo, pa se na dam da }e ova ca bi ti sve vi {e. Pro blem je {to dr à va svo jim pod sti caj nim me ra ma uop {te ne po ma è ov ~ar stvo, kao da je ova gra na sto ~ar stva uop {te ne in te re su je – nezadovoqan je Kan ka ra{. Na iz lo `bi ova ca i ko za, za naj lep {u ko lek ci ju vin ter ber ova ca na gra |en je Ro bert No vak iz Sen te, a pr vo na gra |e ni za ov ce je â ba Bor {o{ iz Ador ja na i za ko ze Go ran Ba log iz Sen te. Pri re |e no je i kr {te we ma gar ~i }a La ci ke u pri su stvu maj ke Man ci ke, a taj ~in je oba vio \er| î ko{. Na smo tri u Gor wem Bre gu bi lo je ra znih ru ko tvo ri na, pa lin ke, si re va, ov nuj skog pe ~e wa i ra znih ku li nar skih |a ko ni ja, pri ~e mu je ov ~i ji pa pri ka{ bio ne za o bi la zan u ma lim i ve li kim bo gra ~i ma. Kal man Bor {o{ iz ô ke pod kon tro lom je dr ào dva bo gra ~a. U jed nom se kr~ kao pe tao buj ne kre ste, a u dru gom ov ~e ti na. Asi sti ra li su mu su pru ga Ka ti ca i ze mqak Ge za Pi ri iz Ja zo va. Po red kor pu lent nog â be Fa bri ka i we go vog kom pa wo na @ol ta Sa la i ja iz Bo ga ra {a, ko tli} je za i sta de lo vao skrom no, me |u tim, uve ra va li su nas da je za ~i wen po me ri i da }e bi ti do vo qan za kom plet nu eki pu na o ru à nu str pqe wem. Da bi se pa pri ka{ u bo gra ~u sku vao, po treb no je oko ~e ti ri sa ta kr~ ka wa, ob ja {wa va I{tvan Ba lint iz Voj vo de Zi mo wi }a, ko me je de sna ru ka u kon tro li sa wu ~e ti ri ve li ka bo gra ~a bio sin Ro bert. – Sve jed no je da li ku va mo u ma lim ili ve li kim bo gra ~i ma – uve ra va I{tvan Ba lint. – Po treb no je do bro me so, cr ni luk, so, bi ber i cr ve na ale va pa pri ka. Naj bo qi je pa pri ka{ ka da se u bo gra ~u na |e me so od ce le ov ce, od re pa pa sve do gla ve. n Mi lo rad Mi tro vi}

l Kad palidrvce kresne {ibicu, izgubi glavu.

gra ma ru na, a po {to se ovog pro le }a vu na pla }a la 60 do 70 di na ra, taj pri hod mo gao je da po kri je tro {ko ve stri è wa. Pap na po mi we da je stri è we ot po ~e lo jo{ kra jem mar ta, ali da glav ni deo po sla tek pred sto ji, po {to su vla sni ci sta da od la ga li stri è we zbog pro men qi vog vre me na. – U Osto ji }e vu sa da ima 1.500 ova ca, a mo glo bi ih bi ti da le ko vi {e jer ima uslo va za wi ho vu is pa {u – uka zu je Pap. Od pred sed ni ka ka wi {kog Udru è wa uz ga ji va ~a ova ca „Ka pe tan ski rit” Ti bo ra Ba la à sa zna je mo da se na 1.500 hek ta ra pa {wa ka Ja ra{ na pa sa oko 4.500 ova ca iz okol nih na se qa ka wi {ke op {ti ne i ov ~a ra sa stra ne, ali da bi to li ki pa {wak mo gao pod ne ti i tri pu ta vi {e gr la. – Iako ima uslo va za raz voj mla di ba{ ne }e u ov ~a re, jer po sla oko sta -

IlijaMarkovi}

e ova ca u mo di

l Predsednikov povratak bio bi trijumfalan da nije proma{io kapiju.

ARI STRI@U I KUVAJU PAPRIKA[

nedeqa10.jun2012.

a è da se post dej ton ska BiH mo è pre va zi }i od go vor ni jom po li ti~ kom eli tom. „Dvo ji com, tro ji com li de ra, ko ji ni ka ko da se na |u. Ta vr sta re {a va wa po li ti~ kog i in sti tu ci o nal nog va ku u ma u BiH ni je te {ka. Sa sto ji se iz ~i we ni ce da bo {wa~ ka po li ti~ ka eli ta shva ti da je po sto ja we Re pu bli ke Srp ske, kao en ti te ta, ne u pit no. Opet, ovi u RS mo ra ju da shva te upra vo to, da ni su pa ra dr à va i da ne }e ima ti na ci o nal no pri zna we. I tre }e, da se na |e na ~in da se re {i si tu a ci ja s hr vat skim sta nov ni {tvom ustav nim, a ne te ri to ri jal nim me ha ni zmi ma, ka ko bi se uo~i ula ska Hr vat ske u EU za {ti ti la wi ho va rav no prav nost unu tar BiH. Ti me bi se psi ho lo {ki pru ì la na da, ide ja o to me da }e se ne {to fun da men tal no pro me ni ti, a ne da se mr cva ri mo 17 go di na. Da se pre |e na eko nom ska i ì vot na pi ta wa, jer Bo sna je po ma lo `r tva ro man ti~ ne pri ~e da je naj kom pli ko va ni ja ze mqa u Evro pi, ka ko je to re kao Jo sip Vid mar, kog su ov de pre o zbiq no shva ti li”, go vo ri za “Dnev nik” ta len to va ni pi sac Mu ha rem Ba zduq, iz ge ne ra ci je ko ja je na u ~i la da ì vi u van red nom sta wu. – Mo gu }e je da sam po stao „adre na lin xan ki„ i da me ni to van red no sta we pri vat no od go vo ra. Ali, haj de mo pro ba ti ì ve ti kao u ne koj neo p te re }e noj po li ti~ koj si tu a ci ji, pa ako nam ne va qa, uvek se mo è mo na ovo vra ti ti – pri ~a na{ sa go vor nik i do da je da je re gion krup nu {an su pro pu stio 2001, na sa mi tu Pak ta za sta bil nost u So lu nu. „EU je bi la na vr hun cu, obe }a la je re gi ji da }e bi ti pri mqe na. Pa dom Mi lo {e vi }a, smr }u Tu| ma na, si la skom HDZ-a s vla sti i pr vim po ra zom na ci o nal nog tri jum vi ra ta stra na ka u BiH, ~i ni lo se da ve} ta da ima mo sve ono za ~im smo ù di li: po mi re we i hva ta we pri kqu~ ka za Evro pom. Ali, ze znu li smo se – ka zu je autor s ko jim pr vo pri ~a mo o na {em pred sed ni ku. – Ne ki su iz gle da sve vre me zna li, a ne ki ma su se o~i otvo ri le pa su shva ti li, da re to ri~ ko-ko zme ti~ ke pro me ne ne mo ra ju su {tin ski zna ~i ti ni {ta. Bi lo mi je in te re sant no ka da je advo kat Sr |a Po po vi} ne dav no iz ja vio za Ni ko -

dnevnik

c m y

INTERVJU NEDEQE

MU HA REM BA ZDUQ, KWI @EV NIK

Mi smo to dno kojeg se Gr~ka boji

li }a da je ne u ra ~un qiv. On, ko ji se, uz Ve snu Pe {i}, is po sta vio kao me dij ski naj pre po zna ti qi vi za go vor nik te ze da je va `no da Bo ris Ta di} ne do bi je tre }i man dat! Kao da je uop {te po sto ja la op ci ja da

osim Ni ko li }a ima tre }i. @ar ko Pa pi}, u sa ra jev skoj {tam pi, do bro pri me }u je da su se mno gi u BiH `a li li na Ta di }e vu dvo li~ nu po li ti ku, a sa da }e da vi de ka kav je pro blem jed no li~ na po li ti ka.

l Ni ko li }a su (in)di rekt no usto li ~i li obra zo va ni qu di? – In di rekt no ve ro vat no je su. Ne za hval no je go vo ri ti o to me, gla sa we je taj no. Me |u tim, qu di ko ji no mi nal no po dr à va ju po li ti ku re gi o nal ne sa rad we, a ko ji su se gla sno dis tan ci ra li od Ta di }a i in di rekt no, a ne ki i di rekt no, sta vi li u slu `bu kan di da ta ko ji te vred no sti za stu pa una zad go di nu, dve – i po mom su du vr lo ne u ver qi vo – e, ovo je pra vo pi ta we za wih. l Od bi ja we da se bi ra iz me |u dva zla je ma lo gra |an ski kon for mi zam? – Je ste. Mo `da je to plod mo je ne kon ven ci o nal ne po lu a nar hi~ no sti, ali ap so lut no sva ki iz bo ri ne ma ju ide al nog kan di da ta. „Za ~e pi te nos – gla saj te za DOS„. Ni sam dr à vqa nin Sr bi je i ne da jem se bi pra vo da tu imam di rek tan uvid i stav, ali i Ko {tu ni ca je bio kom pro mi sni kan di dat, jer se mi sli lio da je pri hva tqi vi ji od \in |i }a. Ta in te lek tu al no-mo ra li sti~ ka re to ri ka je mo `da pri god na za ne ke se mi na re ne vla di nog sek to ra, ali u prak ti~ noj po li ti ci ne da je re zul ta te, ~ak ~e sto bu de kon tra pro duk tiv na. l Dru gi pa so{ ne spre ~a va Do di ka da se me {a u na {e po slo ve? – Mo gu }a su dva tu ma ~e wa. Pr vo, on ni je pre te ra no ra ci on a lan, mo `da je to li~ ni inat i ano mo zi tet pre ma ê do mi ru Jo va no vi }u. Me |u tim, ako ovo tu ma ~e we pri hva ti mo kao na iv no, mi slim da je ta~ ni je da bi on iz in te re sa, svog i stru ja bli skih we mu, vi {e è leo da tre }i part ner bu de URS, ne go LDP, ali ne mi slim da ti me pod ri va ide ju da glav na stran ka bu de DS i da è li iz nu di ti na pred wa~ ku vla du. l Ko li ko je po {te no tra ì ti da se Jo va no vi} od rek ne sta vo va ko ji su sr` iden ti te ta stran ke ko ju vo di? – To je be smi sle no. Ne sa mo iz per spek ti ve raz li ~i tih dr à va, jer Re pu bli ka Srp ska ni je dr à va; za mi sli te da ma |ar ski pre mi jer Vik tor Or ban ka è da ho }e u srp skoj vla di Pa sto ra, ili da ga ne }e?! To i ni je pi ta we po {te wa, ve} u po li ti~ koj prak si ne do pu sti ve si tu a ci je. l Ka ko }e se ma li ~o vek u BiH sna }i u si tu a ci ji „la tent nog su ko ba”, ka ko ste na zva li do la zak Ni ko li }a? – Evo, udru è wa ko ja oku pqa ju maj ke i pre ì ve le iz Sre bre ni ce spon tant no su po sla le po ru ku da bi 11. ju la Ni ko li} bio ne po è qan u Po to ~a ri ma. Ni ti vi dim da on è li da do |e. Ovo ni je po li ti~ ka kal ku la ci ja, ve} si tu a ci ja na te re nu. Ni ko li} je i da qe pre po znat kao pr vi [e {e qev sa rad nik i stav pre ma we mu je di ja me tral no su pro tan unu tar me dij sko-po li ti~ ke eli te u Sa ra je vu i me |u ma -

lim qu di ma. Ured ni ci i po li ti ~a ri pri `eq ki va li su da po be di, a obi~ ni qu di, zbog isto rij skih is ku sta va, is ka zu ju ne si gur nost, da ne ka `em strah. l To je pro blem, kad gra |a ni i eli ta ima ju su prot ne sta vo ve. – Ni je to ta ko jet ka stvar. S me dij skih adre sa se pod gre va ne ga tiv na re to ri ka, po ko joj bi ne ki Mar so vac po mi slio da bi Sa raj li je na Eg zi tu mo gle ima ti pro ble ma zbog ime na i po re kla. To ga ne ma, me |u qud ska ko mu ni ka ci ja funk ci o ni {e, ne kao u Ju go sla vi ji, ali u prak ti~ nom smi slu vi se u kon tek stu je zi ka i kul tu re ne ose }a te kao u ino stran stvu. Eli te, me dij ske i po li ti~ ke, for mi ra ju sli ke ko je su go re ne go u stvar no sti. l Za {to je smrt usa mqe no ve ziv no tki vo bun ta u re gi o nu? – Kad gle dam rub ne, me di te ran ske ze mqe EU i wi hov so ci jal ni bunt, pa on da tra u me kroz ko je smo pro {li mi u BiH, ali i osta le ze mqe re gi o na, po mi slim da smo ogu gla li na sve vr ste pro ble ma dru gih ze ma qa. Mi de man tu je mo po slo vi cu „ko ga su zmi je uje da le taj se i gu {te ra bo ji„. Kad kre ne pri ~a „da li nas ~e ka gr~ ki sce na rio„, po mi slim, pa to bi bi lo su per, da pla ta s dve hi qa de sle ti na hi qa du i po evra. Mi smo ono dno ko je

da se kroz mejnstrim me di je i {kol ske pro gra me us po sta ve ne u pit ne stva ri. Naj va `ni ji je slu `be ni, in sti tu ci o nal ni ob lik tu ma ~e wa, a {to se na ra di kal nim mar gi na ma po ri ~u dav no utvr |e ne stva ri, to spa da u nor mal nu dru {tve nu pa to lo gi ju. l Kon sen zus o bu du} no sti je va `ni ji od kon sen zu sa o pro {lo sti? – Za dve go di ne }e bi ti 100 go di na od po ~et ka Pr vog svet skog ra ta, a sa ra jev ski aten tat i da qe ima su prot na tu ma ~e wa, pa i Ko sov ska bit ka. Kon sen zus o pro {lo sti ni ti je u pra vom smi slu do sti àn, ni ti tre ba i}i da qe od te ma za se mi na re isto ri ~a ra. Bu du} nost je ne {to {to ob li ku je od go vor nu jav nu po li ti ku, ali ~i ni mi se da na {e eli te ne shva ta ju ko li ki je vre me re surs i to je po ra à va ju }e l Ka ko se zo ve to ka da je ve }i na sprem na da se ras te re ti pro {lo sti, ali eli ta ni je? – Ne znam, za i sta...(smeh). Ali evo, mi 2012. ima mo po be du Ni ko li }a, u BiH go to vo iz ve stan ula zak u vlast Fa hru di na Ra don ~i }a, ov da {weg bi zar nog spo ja Ni ko li }a i Bo go qu ba Ka ri }a, ko ji kroz me di je naj u straj ni je zlo up to re bqa va tra u mu Bo {wa ka iz ra ta. U Hr vat skoj, po be dom Ka ra mar ka u HDZ-u, de sni ca bi mo gla da pre u zme vlast pu no agil ni je i spret ni je. Mi slim da smo u po sled wih me sec da na do {li do na o ko re dov nih i ni ~im po seb nih pro me na, ko je u kon tek stu sla bo sti EU i gr~ ke kri ze mo gu do ve sti do to ga da Bal kan bu de od se ~en i po sta ne igra li {te ru skotur skih uti ca ja i Ne ma~ ke po je di na~ no. Ne ka da mi se u~i ni da nam se ne pi {e do bro. l Ka ko to mo è uti ca ti na ina ~e ja ke po zi ci je stra ha i tra u me?

Stra {ni strah Pret hod na go {}a „In ter vjua ne de qe” glu mi ca Ha na Se li mo vi} pi ta la je „na ne vi |e no” Mu ha re ma Ba zdu qa - gde je ne stao en tu zi ja zam? – To je do bro pi ta we, za te ~e me... Ne stao je u stra hu. Ima ona êr ~i lo va do set ka: „Je di no ~e ga se tre ba mo bo ja ti je strah„. To je naj po gub ni ja emo ci ja. Po sta la je do mi nant no ose }a we pot pu ne ne si gur no sti i bo ja zni. Gr~ ka i [pa ni je vi de i bo je ga se. Na vi kli smo na ì vo ta re we. l Ne do sta tak so li dar no sti i kul tu ra za bo ra va? – Da nas je strah od za bo ra va po ma lo pre for si ran. Kod Ni ~ea po sto ji kon cept, ko ji mi slim da je zna ~a jan; ka è: „ak tiv no za bo ra vqa we”. Na ma je to po treb no. Ka da se go vo ri lo o po tre bi za nor ma li za ci jom, ne ke po li ti~ ke op ci je su go vo ri le da je pre ra no. Qu di, {ta zna ~i pre ra no? Se dam na est go di na na kon Ho lo ka u sta, SR Ne ma~ ka i Iz rael ima li su ne sa mo ko rekt ne, ne go i pri ja teq ske me |u dr àv ne od no se. l Ka ko ra ci o na li zu je te ne gi ra we sre bre ni~ kog ge no ci da? – To spa da u te meq nu qud sku psi ho lo gi ju, qu di ~e sto be è od ne pri jat nih stva ri. Pri li~ no sam uve ren da ve }i na wih zna {ta se de si lo, sve sna ka ko to tre ba ka te go ri sa ti, ali iz ovih ili onih raz lo ga ne è le s tim da su o ~e se be ili svo je bi ra~ ko te lo. Uvek }e te ima ti one ko ji }e tvr di ti da Ze mqa ni je okru gla, pro blem je us po sta vi ti od re |en te meq ni na ra tiv,

– Ov de vi {e ne ma ko da ra tu je. Sa ma ~i we ni ca da je Hr vat ska u{la u NA TO, a tu je i Part ner stvo za mir, taj si gur no sni ki {o bran je ne {to {to qu de uquq ka va u ide ju da ne }e bi ti naj go reg. S dru ge stra ne, na ci o nal ne fru stra ci je ko je jo{ po sto je mo gu bi ti upa qe ne eko nom skim i so ci jal nim raz lo zi ma. No, mo gu }e je da u to me po sto ji i po ten ci jal za ne ko pro gre siv ni je de lo va we. Re ci mo, Ar mi ja BiH: ona je for mal no je din stve na voj ska, ali ima tri „di vi zi je” ko je su na ci o nal no raz je di we ne kao u ra tu. Zbog re ce si je je deo voj ni ka pre vre me no po slat u pen zi ju i ti qu di su se bez ob zi ra na po de le i sta rost uje di ni li i pro te sto va li. Na ci o nal ni li de ri iz ja vqu ju da je sra mo ta da se udru `u ju s biv {im ne pri ja te qi ma zbog pa ra, ali me ni je ta vr sta ko he zi je bi la po zi tiv na. Ka da obi~ ni qu di svoj in te res sta ve iz nad ap strakt nih kon ce pa ta ka kva je na ci ja, to stva ra po ten ci jal za kva li te tiv nu pro me nu na bo qe. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

S U S R E T I : PROF. Dr IVO GOLD[TAJN, KOAUTOR PRVE POSTKOMUNISTI^KE BIOGRAFIJE JOSIPA BROZA

TI TO – isti na o le gen di z ne spor nu ~i we ni cu da je bio ve li ki an ti fa {i sti~ ki vo |a, te da je po tom re kao isto rij sko „ne” i Jo si fu Vi sa ri o no vi ~u, {to je isto vre me no zna ~i lo i od mak od ri gid ne sta qi ni sti~ ke po li ti ke, tri ve li ke ide je de fi ni sa le su Jo si pa Bro za Ti ta kao dr àv ni ka. Pr va je ide ja so ci ja li zma; dru ga je ide ja ju go slo ven stva; tre }a je ide ja ne svr sta nih. I sve tri ide je su za vr {i le u ro po tar ni ci isto ri je: so ci ja li zam je ne stao s li ca Evro pe na vr lo be dan na ~in; Ju go sla vi ja se ras pa la u stra {nom kr vo pro li }u; ne svr sta ni u 21. ve ku po sto je tek kao ble du wa vi trag slav ne pro {lo sti. Da kle, sve ono ~e mu je po sve tio ~i tav ì vot i na te me qu ~e ga je gra dio vlast, pro pa lo je sve ga de ce ni ju na kon we go ve smr ti. Ali i po red sve ga to ga „naj ve }eg si na na {ih na ro da i na rod no sti” i da nas se mno gi sa ve li kim uva à va wem se }a ju, pa ~ak sa se tom i pri zi va ju: „Eh, da nam je Ti le ìv”...

Ti to je ste bio dik ta tor, ali je bio i re for ma tor, ~o vek s vi zi jom ko ji je omo gu }io uslo ve da, po go to vo u pe de se tim i {e zde se tim go di na ma pro {log ve ka, ju go slo ven ski pro stor do `i vi sve stra ni dru {tve ni i eko nom ski pro cvat ka kav ni je imao ni pre ni po sle we go ve vla da vi ne. Uz to, za hva qu ju }i ~i we ni ci da se ze mqa na {la na gra ni ci iz me |u Is to ka i Za pa da, po de qe nih hlad no ra tov skim an ta go ni zmom, osi gu rao joj je zna ~aj ko ji objek tiv no ni je za vre |i va la. Uosta lom, u tre nut ku Ti to ve smr ti, ne za do voq stvo we go vom 35go di {wom vla da vi nom bi lo je, objek tiv no go vo re }i, kraj we mar gi nal no. – Ko men ta ri ti pa „e, da je Ti to `iv...” naj ~e {}e su se ~u li ka snih osam de se tih, pa ~ak i to kom ra to va. Na rav no, za ko ni pri ro de su ta kvi da su se istom lo gi kom mo gli za zi va ti i Gaj Ju li je Ce zar ili Na po leon. Dru go, pro ce si ko ji su se u Evro pi i sve tu po ~e li

Ivo Gold{tajn: O Titu ]e se jo{ dugo voditi rasprave

Bratstvo i jedinstvo Iako ne ma ta~ nog po da tka o to me ko je smi slio pa ro lu „brat stvo i je din stvo”, po sve mu su de }i, ka ko pi {e dr Gold {tajn, bio je to sam Ti to. To kom sa mog ra ta on je tu su ge stiv nu pa ro lu ob ja {wa vao jed no stav nim re ~i ma: “Na {a pa ro la bi la je brat stvo i je din stvo na ro da Ju go sla vi je. Mi smo ~i ni li sve na po re do ka zu ju }i ogor ~e nom srp skom ì vqu i za ve de nim ~et ni ci ma da svi Hr va ti ni su zli kov ci, da svi mu sli ma ni ni su zli kov ci, ve} sa mo je dan ma li deo u usta {kim od re di ma, ko ji pod vo| stvom Ne ma ca vr {e zlo de la. Do ka zi va li smo i svim mo gu }im na ~i ni ma oja |e nom mu sli man skom i hr vat skom ì vqu da Sr bi ni su zli kov ci, ne go da zver stva ~i ni sa mo {a ka ~et ni ka Mi ha i lo vi }a, Pe }an ca i Ne di }a. Bio je to na po ran rad...” Po sle ra ta Ti to je “brat stvo i je din stvo” kao pa ro lu ne bro je no pu ta po na vqao i na svoj ti pi ~an na ~in je obra zla gao: “To je naj ve }a te ko vi na ko ju na {i na ro di ni kad ne mo gu za bo ra vi ti. Mi smo sli sti li u prah i pe peo onu mr `wu, onaj {o vi ni zam ko ji su si ja li ve ko vi ma me |u na {im na ro di ma ra zni an ti na rod ni ele men ti, to jest oni ko ji ma je to od go va ra lo”. Is ti cao je ka ko je “brat stvo i je din stvo pred u slov za jed nu sna `nu Ju go sla vi ju”. Za we ga je to bio ne ka kav ~e li~ ni te meq no vo stvo re ne dr à ve, a za pra vo re to ri~ ka fi gu ra ko jom je iz ra à vao nad mo} svo je po li ti ke. – Dok je za êr ~i la, Ru zvel ta, Sta qi na, Hi tle ra, Mu so li ni ja ili Pa ve li }a pri li~ no ja sno gde im je me sto u isto rij skoj ~i tan ci wi ho vih na ro da i sve ta, o Jo si pu Bro zu jo{ tra je tvr da po dvo je nost. âk ne ma sum we da }e se o Ti tu jo{ du go vo di ti ras pra ve, de lom i za to {to su na ci o nal ne isto ri je uvek èq ne fa sci nant nih le gen di o stvar nim ju na ci ma – re ~i su dr Ive Gold {taj na, re dov nog pro fe so ra na Od se ku za isto ri ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Za gre bu, ko ji na te me qu go le me do ku men tar ne gra |e, u ko a tor stvu s ocem, ugled nim pu bli ci stom Slav kom Gold {taj nom, pri pre ma pr vu post ko mu ni sti~ ku bi o gra fi ju Jo si pa Bro za. Za pra vo, ta kwi ga }e, po oce ni stru~ nih kru go va, pred sta vqa ti pr vo sin te ti zo va no na u~ no i sto rij sko de lo o Ti tu, li {e no bi lo ka kvih ide o lo {kih pa ra dig mi i isto vre me no ne kon ta mi ni ra no gra di vom iz broj nih {und iz da wa ko ja su o mar {a lu ob ja vqi va na pro te klih go di na. – Sva ka pra va bi o gra fi ja ne mi nov no qu {ti le gen du i vra }a nas po tra zi za go lim ì vot nim ~i we ni ca ma. Ni moj otac ni ja ni smo pri sta li ce te o ri ja za ve re, ni ti pi {e mo ka kvu „chro ni que scan da le u se” o Ti to vim qu bav ni ca ma, ili o to me ka ko je bio ru ski grof i sli~ ne glu po sti ko je su se po ja vqi va le u ov da {wem jav nom pro sto ru. Upra vo su prot no: ide ja nam je da sa ni za isto rij skih do ga |a ja ski ne mo veo mi sti ke i po ka è mo da su se stva ri, za pra vo, od vi ja le lo gi~ nim, ~ak jed no stav nim sle dom. Da ka ko, ne tre ba ta ji ti ni to da kwi gu pi {e mo iz da na {we per spek ti ve, iz Za gre ba, sa ja snih an ti fa {i sti~ kih po zi ci ja – ob ja {wa va dr Gold {tajn.

od vi ja ti tih go di na a na sta vi li sve do da na {wih da na bit no su raz li ~i ti od ono ga sa ~im se Ti to su o ~a vao. Tre }e, ne ka re {e wa ko ja je on na met nuo, po go to vo u po sled woj fa zi vla da vi ne, upra vo su no si la kli cu po to we ju go slo ven ske kri ze... No, s dru ge stra ne, upo re |i va we s Ti tom ov da {wih po li ti~ kih eli ta, od onih ko je su osta le za wim, pa sve do ovih da na {wih, pot pu no je ilu zor no, jer ih Ti to po sve mu {i je za ne ko li ko ko pa qa. U sva kom slu ~a ju, ni {ta ni je „cr no-be lo”, od no sno ko li ko god je Jo sip Broz, re ci mo, ite ka ko za slu àn za du go tra jan mir na ovom pro sto ru i do ta da ne vi |en pri vred ni po let, ne sum wi vo je po ~i nio i ~i tav niz gre {a ka ko je su u ko na~ ni ci, za hva qu ju }i i ne spo sob noj post ti tov skoj vla sti, do ve le do tra gi~ nog epi lo ga... Ali me |u tim Bro zo vim gre {ka ma ni je, tvr di Gold {tajn, ne ka kvo „an ti hr vat stvo” ili „an ti srp stvo”, ma ko li ko mu upra vo to spo ~i ta va li oni ko ji ga ospo ra va ju u{an ~e ni u na ci o na li sti~ kim ro vo vi ma. Uosta lom, u ta kvim us pa qe nim sre di na ma se i za we go vog ì vo ta {i ri lo uve re we da Ti to pro te ì ra onu dru gu ili dru ge na ci je a na u{trb wi ho ve, uvek ’po tla ~e ne’, ’za ki nu te’, ’obes pra vqe ne’...” – Ti to ni ka da ni je funk ci o ni sao po tom obra scu. Bio je ube |e ni Ju go slo ven, ko ji je mi slio da je Ju go sla vi ja odr ì va uz ba lan si ra we raz li ~i tim na ci o nal nim aspi ra ci ja ma. Me |u tim, vi {e na ci o nal na za jed ni ca mo è zdra vo funk ci o ni sa ti sa mo ako po se du je istin ski de mo krat ske in sti tu ci je. A tre ba re }i da je Ti to na kon 60-tih go di na, a po go to vo na kon 1971, di gao ru ke od de mo kra ti za ci je dru {tva i vra tio se od re |e nim dog mat skim re {e wi ma, {to se za Ju go sla vi ju za pra vo po ka za lo du go ro~ no po -

gub no. I tu ja vi dim naj ve }u we go vu od go vor nost. Ti to mo `da je ste imao naj bo qe na me re i ose }a we da je to {to ra di pra ved no, ali je ~e sto i naj bo qa ar bi tra à od o zgo lo {i ja od otvo re ne ras pra ve i od de mo krat ski slo bod nog uskla |i va wa mi {qe wa i o naj bol ni jim pro ble mi ma. To se po ka za lo po seb no kob nim u slu ~a ju na ci o nal nih ose }a wa, jer je wi ho vo po ti ra we vo di lo raz vo ju eks trem nih na ci o na li za ma... Jo si pu Bro zu se „na te ret” sta vqa i pre ko mer ni he do ni zam, ma da ga ne ki obi ~an svet ni ka da zbog to ga ni je na ro ~i to osu |i vao – uosta lom, i da qe se ~e sto mo è ~u ti ono: „Sta ri je krao, al’ je na ma dao; ovi kra du, al’ na ma ne da du”... Ipak, Do bri ca ]o si} ni je pro pu stio da pro ko men ta ri {e, na kon jed nog pu te {e stvi ja na ko je je i{ao „Ga le bom”, da se „pro sto raz bo leo od raz o ~a re wa” {to se Ti to i we go vo okru è we pre tva ra ju u „mo nar hi sti~ ku, bi ro krat sku oli gar hi ju”. I ne ma sum we da je ta, si ro ma {noj ze mqi ne pri me re na ras ko{, iza zi va la od re |e nu ne do u mi cu kod za pad nih po li ti ~a ra, ali je i po red to ga ta ko |e ~i we ni ca da je Ti to, ka ko na vo di dr Gold {tajn, „vi |ao ame ri~ ke pred sed ni ke – od Ke ne di ja i Nik so na do Kar te ra – u rit mu ko ji je prak ti~ no ne do sti àn za bi lo ko jeg dr àv ni ka, pre mi je ra ili pred sed ni ka da nas, ali i u ono vre me”. Ve} i to do voq no sve do ~i da je Ti to bez sva ke sum we bio me |u na rod ni fak tor od naj ve }e vred no sti i va `no sti. Uosta lom, o we mu se u sve tu zna lo vi {e ne go li o ze mqi ko ju je pred sta vqao. Pri to me, ka ko uka zu je dr Gold {tajn, tre ba re }i i to da ni je Broz bio uva à van sa mo za to {to je bio stra te {ki teg u on da {woj hlad no ra tov skoj Evro pi, ne go i zbog we go vih ne spor nih za slu ga u Dru gom svet skom ra tu. – Bli skost i qu bav iz me |u za pad nih sa ve zni ka i Ti ta ni su bi le sa mo re zul tat Re zo lu ci je In for mbi roa i po to we ne za vi sne we go ve po zi ci je, ne go da ti ra ju jo{ iz rat nih vre me na. Jer pri ja teq stva ko ja se stvo re u ra tu – brot hers in arms – ma lo su traj ni ja od ide o lo {kih pri ja teq sta va. I ume sto da nam bar ti an ti fa {i sti~ ki te me qi bu du ne spor ni, sa da se su o ~a va mo sa re vi zi o- ni zmom i ne ga ci o ni zmom. Sto ga mi u svim raz go vo ri ma o Dru gom svet skom ra tu mo ra mo ja sno re }i ko je bio na pra voj, a ko na kri voj stra ni: par ti za ni su bi li na pra voj, a svi osta li, od usta -

Elizabeta II: Laù da je bravar Zo ra Gol dsmit-[taj ner, su pru ga Stje pa na [taj ne ra, od ok to bra 1944. pa do 1947. Ti to vog slu `be nog le ka ra, ob ja {wa va la je Bro zu, za we go vih pr vih be o grad skih da na, ka ko se na me {ta sto, ko jim se re dom uzi ma pri bor za je lo... „Ti to je br zo u~io i bio je sja jan glu mac”, tvr dio je [taj ner. S vre me nom se Ti tov ì vot sve vi {e for ma li zo vao, pa je 1953. za po slen i {ef pro to ko la. No, ma da je bio sklon dr àv ni~ kim ce re mo ni ja li ma, i da qe je znao raz bi ja ti pro to ko lar ne ste ge: na sto jao je da se kre }e u na ro du, da {a li... Na raz li ~i te qu de, sta re i mla de, obra zo va ne i neo bra zo va ne, po te kle iz raz li ~i tih slo je va, znao je da osta vi isto ve tan, iz u ze tan uti sak. Uosta lom, 1972. go di ne, na kon {to se dru ì la s Ti tom na Bri o ni ma, bri tan ska kra qi ca Eli za be ta Dru ga na vod no je re kla: „Oni ko ji mi ka ù da je on bra var – la ù”. {a do ~et ni ka, na onoj dru goj. Uko li ko se, pak, ni o to me ne mo è mo slo ì ti, sva ka da qa di sku si ja je ne mo gu }a. A to pi ta we je va `no jer je an ti fa {i zam ugra |en u te me qe no ve Evro pe i ako to ne gi ra mo, ge ne ri {e mo no ve, ve o ma opa sne pro ble me. Ko men ta ri {u }i po ku {a je sta vqa wa u istu ra van zlo ~i ne ko je su pot kraj ra ta po ~i ni li par ti za ni s oni ma za ko je su od go vor ne usta {e, ~et ni ci, qo ti }ev ci, be lo gar dej ci, do mo bra ni... na{

sa go vor nik upo zo ra va da se ra di o mi to lo gi za ci ji i po li ti~ koj ma ni pu la ci ji ko jom se na sto ji za se ni ti sve {to se zbi va lo od 1941. do 1945. – Na rav no, be smi sle no je da nas, 2012. go di ne, ne gi ra ti zlo ~i ne ko je je po ~i ni la an ti fa {i sti~ ka stra na. Isto kao {to je be smi sle no tvr di ti da Ti to o tim zlo ~i ni ma ni {ta ni je znao. Za pra vo, ne ma sum we da je Ti to za po ved no od go vo ran za po ~i we ne rat ne zlo ~i ne nad za ro bqe ni ci ma i ci vi li ma u ma ju 1945,

ba{ kao {to mu uz bok po za po ved noj od go vor no sti va qa sta vi ti i He bran ga i Ran ko vi }a, dvo jac ko ji je ta da stal no bio uz we ga. Ali od go vor nost za te do ga |a je mo ra se ce ni ti na te me qu de taq nog po zna va wa wi ho vog ko re na, okol no sti i po sle di ca, od no sno oce wi va ti ih u skla du sa on da {wim pri li ka ma i kri te ri ju mi ma, a ko ji na pro sto ni su isto vet ni pri li ka ma i kri te ri ju mi ma s po ~et ka 21. ve ka. Ono {to pro fe sor Gold {tajn ta ko |e za me ra Ti tu od no si se i na od u sta ja we od li be ral no-de mo krat skih re for mi, ko je je za po ~eo pe de se tih, da bi ih po tom u raz li ~i tim rit mo vi ma pod sti cao ili uspo ra vao, a on da se dam de se tih pot pu no za u sta vio. Jer, ka ko je vre me pro ti ca lo, Bro zov prag ma ti zam je kop nio, a sta rost je, ka è dr Gold {tajn, od we ga stva ra la, s jed ne stra ne kom pro mi se ra, a s dru ge za to ~e ni ka mla da la~ kih ide a la i dog mat skih za blu da. Na pro sto, ka da je u{ao u de ve tu de ce ni ju, vi {e ni je imao to li ko ener gi je, a sve al ter na tiv ne ide je su po ~e le da mu idu na ìv ce. – Ipak, ukup no uzev, mo è se re }i da je Jo sip Broz bio us pe {an vla dar, ko ji je bez ve }ih po tre sa na ~e lu dr à ve pro veo pu nih 35 go di na, mir no umro i sa hra wen uz sve po ~a sti ko je ~o vek sa mo mo è za mi sli ti, me |u na rod ne i do ma }e. Sto ga i ne ~u di {to da nas, vi {e od tri de ce ni je na kon Ti to ve smr ti, mno gi no se li~ no ili po ro di~ no se }a we na we go vo do ba, ne ko do bro, ne ko lo {e, a ne ko sa mo à li za mla do {}u. Ali ne tre ba ga ji ti ilu zi je: ma ko li ko pom no pro u ~a va li we go vu bi o gra fi ju, di vi li mu se ili ga ne gi ra li, to nam ne }e po mo }i – Ti to vo vre me je bi lo pu no dru ga ~i je ne go ovo da na {we. Na à lost, na ovim pro sto ri ma obo à va mo da mi sti fi ku je mo vla sti tu pro {lost. U ta kvim uslo vi ma ne mo è se pra vi ti „pre sek sta wa”, a ako ne mo è mo da na pra vi na ~in sa gle da mo gde smo da nas, ne mo è mo pred vi de ti ni gde }e mo bi ti ni {ta }e mo ra di ti su tra. Dru gim re ~i ma, iz te kri ve per cep ci je pro {lih do ga |a ja, pa u tom kon tek stu i sa mog Ti ta, do brim de lom pro is ti ~u i mno ge ne vo qe s ko ji ma se sa da su o ~a va mo. n Mi ro slav Sta ji}

nedeqa10.jun2012.

c m y

TRAGOM POSETE PATRIJARHA IRINEJA ZAGREBU

VESTI

Pr vi ko rak, ali zna ~a jan

„Split prajd” bez in ci de na ta Vi {e sto ti na qu di, me |u ko ji ma i jav ne li~ no sti i mi ni stri hr vat ske Vla de, u~e sto va lo je ju ~e u dru gom po re du „Split praj du”. Za raz li ku od pro {le go di ne, ovaj put to kom {et we ni je bi lo in ci de na ta. Po vor ku je, ina ~e, obez be |i va lo bli zu hi qa du te {ko opre mqe nih po li ca ja ca, kao i pri pad ni ka or ga na re da u

ci vi lu. [et wa je tra ja la ma we od po la sa ta, a za vr {e na je na Ri vi go vo ri ma i za bav nim pro gra mom. Po dr {ku bor bi za pra va LGBT ju ~e je svo jim pri su stvom na „Split praj du” da lo pe to ro ~la no va ka bi ne ta Zo ra na Mi la no vi }a, na ~e lu sa mi ni strom unu tra {wih po slov Ran kom Osto ji }em i {e fi com di plo ma ti je Ve snom Pu si}, kao i hr vat ski mu zi ~a ri, no vi na ri, pi sci, glmu ci i re di te qi. Hr vat ski me di ji ja vqa ju da je su po vor ci bi li i ~la no vi LGBT za jed ni ca iz Sr bi je i Cr ne Go re.

Fran cu zi od la ze iz Av ga ni sta na Fran cu ski pred sed nik Fran soa Oland po tvr dio je da }e po vla~ we fran cu skih tru pa iz Av ga ni sta na po ~e ti u ju lu, i bi ti za vr {e no kra jem 2012. go di ne. On je do dao da do ta da tre ba u~i ni ti sve {to je neo p hod no ka ko bi fran cu ske tru pe u Av ga ni sta nu iz vr {i le svo je za dat ke, ali da wi ho va bez bed nost mo ra da se po jac ca. U Av ga ni sta nu je od 2001. go di ne po gi nu lo 87 fran cu skih voj ni ka. U toj ze mqi tre nut no se na la zi 3.555 Fran cu za, ko ji su ras po re dje ni uglav nom u Ka bu lu I na is to ku ze mqe.

ri za (la crisis). Si gur no jed na od naj vi {e iz go va ra nih re ~i u [pa ni ji u po sled we ~e ti ri go di ne. Od 2008. ima la sam pri li ku da ì vim u Bar se lo ni i Ma dri du, kao i da bo ra vim u mno gim ve li kim i ma lim gra do vi ma ove ze mqe. Sti ca jem okol no sti, ba{ te go di ne re~ kri za po ste pe no po sta je, ako ne glav na, ono oba ve zna te ma sva ko dnev nih raz go vo ra na uli ci, na fa kul te tu, u pro dav ni ci, u ka fi }u… svu da. No, po li ti ~a ri na vla sti ta da ne ko ri ste taj ter min, ve}, po sa ve tu stru~ wa ka iz SAD-a, sve sni to ga da je zik uti ~e ka ko na kre i ra we ta ko i na per cep ci ju stvar no sti, go vo re o “eko nom skom uspo ra va wu”. Da nas, ka da je kri za ve li kih raz me ra po sta la stvar nost, per cep ci ja gra |a na [pa ni je o kva li te tu sva ko dnev nog ì vo ta, o sa da {woj si tu a ci ji i mo gu }oj bu du} no sti uka zu je na ve li ko ne za do voq stvo go to vo svim od lu ka ma i biv {e i sa da {we Vla de, i biv {ih i sa da {wih li de ra. Pre ma re zul ta ti ma Cen tra za so ci jal na is tra ì va wa (CIS), ~ak 90,2% sta nov ni {tva sma tra da je si tu a ci ja u ze mqi lo {a ili mno go lo {a, {to pred sta vqa isto rij ski re kord otkad se spro vo de si ste mat ska is tr ì va wa jav nog mwe wa. Ka da ve} go vo ri mo o re kor du, ne mo è mo iz o sta vi ti ni onaj ko ji se od no si na ne za po sle nost: oko 5 mi li o na qu di ne ra di (pre ma april skim po da ci ma, ra di

dnevnik

Pi{e: @ivica Tuci}

a }e se su sre sti naj vi {i pred stav ni ci Srp ske pra vo slav ne cr kve (SPC) i Hr vat ske bi skup ske kon fe ren ci je (HBK), zna lo se od Us kr sa. Za gre ba~ ki nad bi skup, kar di nal Jo sip Bo za ni}, to je na ja vio u svo joj us kr {woj ~e stit ki pa tri jar hu Iri ne ju. Tek, srp ski pa tri jarh je sa go to vo kom plet nim Si no dom, pro te klih da na bio u Za gre bu, a do su sre ta s kar di na lom i osta lim ~la no vi ma Stal nog ve }a HBK do {lo je u pe tak na Kap to lu. Po je di no sti raz go vo ra de lom su po zna te, ma da se u~e sni ci ni su, ka ko je na ja vqi va no, obra ti li me di ji ma. Iz ne zva ni~ ne ver zi je tek sta sa op {te wa mo glo se ta ko za kqu ~i ti da su u pr vom pla nu bi la za la ga wa za ot kla wa we po sle di ca ra ta, po put po vrat ka iz be glih i ra se qe nih u svo je do mo ve, te da su se u~e sni ci su sre ta, „i kao pa sti ri svo jih ver ni ka i kao gra |a ni svo jih dr à va”, slo ì li da je po treb no {to pre ra sve tli ti do ga |a je „za ko je jo{ ne po sto ji do voq na ose tqi vost u hr vat skoj i srp skoj jav no sti”. Ne ki su se pi ta li za {to do su sre ta ni je do {lo ra ni je, ima ju }i na umu broj ne raz lo ge, a ne sa mo ~i we ni cu da se pred sed ni ci dve ju ze ma qa go di {we vi {e pu ta su sre }u. Hr vat ska je na kra ju pu ta ka Evrop skoj uni ji, Sr bi ja na po ~et ku. I to stva ra uslo ve za in ten zi vi ra we kon tak ta dva ju na ro da, ali i wi ho vih in sti tu ci ja, a to su sva ka ko i cr kve. To ima i re gi o nal ni zna ~aj. Na od no se dve ju ve ra na ovim pro sto ri ma da je pe ~at i ~i we ni ca da pa pa ne }e bi ti po zvan da do |e u Ni{ 2013. go di ne, iako je sam pa tri jarh to è leo. Pra vo slav no-ka to li~ ki od nos je na Bal ka nu iz u -

zet no slo je vit, po seb no op te re }en isto rij skim do ga |a wi ma i su ko bqa va wi ma to kom 20. ve ka, te wi ho vim po li ti~ kim in ter pre ta ci ja ma, od no sno eks trem nim po gle di ma i u cr kve nim re do vi ma. Me |u tim, dva „plu} na kri la” hri {}an stva, is to~ no i za pad no, pra vo slav no i ka to li~ ko, po sled wih de se tak go di na sa ra |u ju vi {e ne go ra ni je na raz ne na ~i ne na ce lom evrop skom pro sto ru. Otu da je vre me bi lo da se to od ra zi i na cr kve ni od nos Be o gra da i Za gre ba. Ni je zgo reg pri me ti ti i da su me di ji ve }u pa `wu po sve ti li

pa tri jar ho vim su sre ti ma s po li ti ~a ri ma, pred sed ni kom Ivom Jo si po vi }em i pre mi je rom Zo ra nom Mi la no vi }em, ne go sa (nad)bi sku pi ma. Pri to me su oba hr vat ska zva ni~ ni ka na gla si la zna ~aj „eku men skog do ga |a ja ko ji do pri no si mi ru me |u qu di ma, ve ra ma i na ro di ma”. Pa tri jar ho va kon sta ta ci ja da su ka to li ci i pra vo slav ci ve o ma bli ski, te da je mno go to ga {to ih spa ja i sje di wu je, ve o ma je va `na. Tim pre {to mno gi to, na obe ma stra na, ne }e i ne `e le da zna ju. Na Kap to lu je, ina ~e, bi lo i re ~i o pa sto ral nim pi ta wi ma, po ro di ci, bra ku, od go ju de ce, ve ro na u ci, slo bo du ve ro i spo ve sti, kao i o „bu du }oj sa rad wi na te o lo {kom, kul tur nom i pa -

stir skom pla nu”. Kon sta tu je se da su „mno ga pi ta wa iz pro {lo sti jo{ uvek ka men spo ti ca wa” i iz ra à va sprem nost da se ona raz ja {wa va ju i, po mo gu} no sti, pre va zi |u. To tre ba ura di ti „po {te no i od go vor no”, ka ko bi se po sta vi li „zdra vi” te me qi od no sa, sa gla sni su naj vi {i pred stav ni ci SPC i HBK. Upra vo u ovoj sprem no sti su o ~a va wa s pro {lo {}u naj ve }i je re zul tat su sre ta. Do ga |a ji i li~ no sti se u dve ma cr kva ma, ali i na ro di ma i isto ri o gra fi ji, ve o ma raz li ~i to se do ì vqa va ju, u ne kim pi ta wi ma go to vo bez do dir nih ta ~a ka. Re ~e no je da }e ko mi si je dve ju stra na za jed ni~ ki raz ma tra ti te du bo ke raz li ke. Na to me se mo è ra di ti go di na ma, ali mo -

Patrijarh Irinej i kardinal Bozani}

ra lo bi se po ~e ti. Tre ba raz mo tri ti ar gu men ta ci ju, po dat ke, ar hi ve, sve do ~e wa, tra ì ti i pri ma ti opro {taj. Sve to tre ba da olak {a va duh je van |e qa, isti ne, ko ji mo ra da bu de pri su tan. No vi od no si, usme re ni ka bu du} no sti, mo ra ju po ~e ti od raz ja {wa va wa i sa gle da va wa pro {lo sti. Po treb no je da se ovaj di ja log na naj vi {em cr kve nom ni vou na sta vi, da se sva ke go di ne na iz me ni~ no u Be o gra du i Za gre bu ve li ko do stoj ni ci su sre }u i ma ni fe stu ju na pre dak u raz u me va wu. Di ja log i kon tak te tre ba pre ne ti i na epar hisjki/bi sku pij ski, ali i na pa ro hij ski ni vo. Put si gur no ni je kra tak, no mo rao se ot po ~e ti. To ~i ne i dru gi na ro di i cr kve, pri me ri su ne sa mo fran cu sko-ne ma~ ki od no si, ve} i ru sko-poq ski. Obe stra ne na tom pu tu, mo `da ve} i sa da, mo gu bi ti kri ti ko va ne od na ci o na li sti~ kih i an ti e ku men skih kru go va u cr kve nim, po li ti~ kim, in te lek tu al nim re do vi ma. Ali to ne tre ba da ih obes hra bri, ve} pre da po tvr di nu `nost de lo va wa. Na kra ju, ne ki }e re }i da su o~e ki va li vi {e – za jed ni~ ku de kla ra ci ju, „ja ~e iz ja ve”. Mo glo je i to ga bi ti, ma da i po me nu to sa op {te we ima di men zi je ko je pred sta vqa ju prin ci pe sa rad we i na vo |e we po la znih sta vo va i te ma za bu du} nost. I to je (za sa da) do voq no. Bo jim se, ne ki ma i pre vi {e. Ipak, po èq no je da ve }i ni ovo bu de „ve li ki ko rak”, pa i isto rij ski, u da va wu cr kve nog do pri no sa sa rad wi dva su sed na na ro da, ko ji ta ko |e u obe ma ze mqa ma ì ve ve ko vi ma za jed no. Vre me kon fron ta ci ja tre ba da je pro {lost, a raz li ke i ne ja sno }e tre ba da se na |u za pre go va ra~ kim sto lom. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: [TA JE SVE UZDRMALO [PANIJU – EKONOMSKA I POLITI^KA KRIZA,

To li ko lo {e, da mo è Pi{e: Miqana Mi}ovi} se o 24,3% sta nov ni {tva). Go vo ri se, za tim, o si ro ma {tvu (21,8%), a pre ma istim is tra ì va wi ma, naj ve }i pro ble mi dru {tva su eko nom ske ne da }e, po li ti~ ke stran ke i po li ti ~a ri. Ono {to pra ti ove pro ble me je su i ko rup ci ja i afe re, pa se ta ko sud ni ce u po sled we vre me otva ra ju ma hom za po li ti~ ke pred stav ni ke i in sti tu ci je. Za ni mqi vo je mo `da jo{ re }i i da su su di je naj ni è vred no va ni jav ni pro fe si o nal ci u [pa ni ji.

A {ta }e tek biti od septembra? [pan ci su na ci ja ko ja sa ma za se be ka è da su sklo ni to me da se do sta à le i da pre u ve li ~a va ju stva ri, pa u skla du sa tim, i ce lu sa da {wu si tu a ci ju do ì vqa va ju do sta dra ma ti~ no. Na rav no, vr lo su ~e ste o{tre kri ti ke sop stve ne ze mqe, pa i po grd ni iz ra zi ve za ni za to ka ko se stva ri od vi ja ju u ra znim sek to ri ma dru {tva. Ta ko se, na pri mer, ~e sto mo gu ~u ti re~ “sra mo ta”, sin tag ma “ba na na re -

Vi{e od 90 posto gra|ana nezadovoqno je prilikama u zemqi

pu bli ka” ili jed na od naj ~e {}ih re ~e ni ca “Ta ko nam i ide”, u po gle du naj ra z l i ~ i t i j i h si tu a ci ja u ko ji ma se kri ti ku je ne kom pen ten tost ili lo {i po te zi pred stav ni ka vla sti. [to se po li ti ~a ra ti ~e, op {ti je uti sak da se oni sve vi {e uda qa va ju od gra |a na. Pro me na Vla de na iz bo ri ma 2011. go di ne je ste do ne la pro me nu po li ti ke, ali, ka ko je to i pred stav nik sa da {we so ci ja li sti~ ke opo zi ci je Ru bal ka ba u pred sed ni~ koj de ba ti re kao: “Pro me na Vla de ne zna ~i i da }e se stva ri pro me ni ti”. A ka da je re~ o sa da {woj Vla di, ko ju vo di kon zer va tiv na Na rod na par ti ja (PP), po sto je dva glav na pro ble ma: me re ko je ona pred u zi ma i na ~in na ko ji o istim oba ve {ta va gra |a ne. Ka da go vo ri mo o kon kret nim po te zi ma Ra ho je ve Vla de, go vo ri mo o po li ti ci {ted we, a po vrh sve ga, o tri me re: o eko nom skim re for ma ma, re for mi {kol stva i re for mi zdrav stva. I gra |a ni zbog tih istih me ra gu be po ve re we u Vla du za ko ju su ve li kom ve }i nom gla sa li 20. no vem bra 2011. Kao pr vo, re for me rad nih od no sa su pro u zro ko va le ne za do voq stvo, jer se sma tra da je sa da po sta lo jef ti ni je ot pu {e we rad ni ka, tj. da im se kao na dok na da pla }a ma we da na, a ta ko |e i da to do pri no si da se nu di vi {e ugo vo ra na od re |e no, a ne na neo d re |e no vre me. Sin di ka ti su, ta ko |e, pro te sto va li, jer im se tim no vim me ra ma, na ne ki na ~in, od u zi ma do ta da {wa mo}. [kol stvo, pak, ni ka da ra ni je ni je do `i ve lo to li ko sma we we bu xe ta – ~i ta ve tri mi li jar de evra. Ne ki od pred lo ga su sma we -

we bro ja pro fe so ra, vi {e |a ka u ode qe wi ma, po ve }a we {ko la ri ne, sma we we bro ja i nov ~a nih iz no sa sti pen di ja. Za ni mqi vo je re }i da pre ma po da ci ma iz EU, [pa ni ja spa da u ze mqe sa sku pim obra zo va wem, a ve} i sa da ni skim sti pen di ja ma, ta ko da se sa da mno gi pi ta ju: “A {ta }e tek bi ti od sep tem bra?” Ilu stra ti van pri mer ono ga {to se, re ci mo, de {a va na uni ver zi te ti ma, je ste i pi smo rek to ra Uni ver zi te ta u Bar se lo ni, ko ji se na ma, stu den ti ma, za hva qu je na raz u me va wu pred u ze tih me ra. Po rek to ro vim re ~i ma, od lu ke ko je je do neo pred sed nik Ka ta lo ni je, Ar tur Mas, od ko jih su ne ke sma we we pla ta za po sle ni ma i po ve }a we ce ne stu di ja, od go va ra ju „lo {im vre me ni ma, u ko ji ma ve li ki deo sta nov ni {tva lo {e ì vi”. Kao i sve jav ne in sti tu ci je, uni ver zi tet sno si po sle di ce, a rek tor se za hva qu je svi ma na na po ru ko ji ula ù ka ko bi se odr ào kva li tet ra da, tra ì na du i hra brost – na su prot pe si mi zmu, ko ji vla da zbog kri ze u dru {tvu. Ipak, naj ve }e sma we we tro {ko va tr pi zdrav stvo, ~i ji je bu xet uma wen za ~ak 7 mi li jar di evra. Le ~e we po sta je sku pqe, tj. no vim za ko ni ma je pred vi |e no da po~ ne da se na pla }u je, pa ~ak i pen zi o ne ri, na pri mer, od sa da mo ra ju da u~e stvu ju sa 10 pro ce na ta u pla }a wu le ko va iz da tih na re cept. I oni su, na rav no, o{tro pro te sto va li pro tiv ove od lu ke Vla de. Ina ~e, je dan od ar gu me na ta gra |a na pro tiv ovih me ra je i taj da oni ve} pla }a ju vi so ke po re ze od ko jih se fi nan si ra zdrav stve na za {ti ta, pa bi zdrav stvo tre ba lo i da qe da bu de bes plat no.

„Ja nemam wegov mobilni telefon” Da zlo bu de ve }e, i sa ma ko mu ni ka ci ja Vla de, pred sed ni ka Ra ho ja i we go vih mi ni sta ra s gra |a ni ma

je ve o ma lo {a. Kao pr vo, pre mi jer Ma ri ja no Ra hoj iz be ga va da se po ja vi na te le vi zi ji, oda je uti sak ne si gur no sti u svo ju po li ti ku, im pro vi zu je. Na rod je bi rao i o~e ki vao ve li kog li de ra, ali op {ti je uti sak da ga ni je do bio. [ta vi {e, pre ma po sled wim is tra ì va wi ma, Al fre do Ru bal ka ba, li der opo zi ci o ne So ci ja li sti~ ke par ti je (PSOE) je, sma tra ju gra |a ni, uver qi vi ji, sa oce nom 4,11 pre ma 3,84 ko ju je do bio Ra hoj. Uosta lom, ka da {ef ode qe wa za ko mu ni ka ci ju Vla de iz ja vi da “Vla da pred u zi ma do bre me re, ali lo {e ko mu ni ci ra”, on da je to za bri wa va ju }e i po ka zu je, mno gi sma tra ju, ne do sta tak od go vor no sti pre ma gra |a ni ma ko ji za slu ù ju da im se da ja sno ob ja {we we. Dru gi pro blem ko mu ni ka ci je je od nos iz me |u li de ra glav nih stra na ka. Ta ko Ru bal ka ba, u jed nom in ter vjuu na ra di ju tvr di da ne zna broj Ra ho je vog mo bil nog te le fo na. Na rav no, pi ta we je da li je to isti na, ali ako je za i sta ta ko, ako oni ko mu ni ca ra ju sa mo pre ko svo jih ka bi ne ta i {tam pe, on da ne tre ba da ~u di ~i we ni ca da svi stal no go vo re da „tre ba za jed ni~ kim sna ga ma da se iz bo re pro tiv kri ze”, a da, u su {ti ni, ni ko ni {ta ne ~i ni da se to i de si. Tre ba do da ti da su mno gi za ko ni ko je je do ne la vla da ju }a ve }i na, iz gla sa ni bez po dr {ke opo zi ci o nih so ci ja li sta PSOE-a. Sa svo je stra ne, PSOE na ne ki na ~in li ku je, jer, opet pre ma is tra ì va wi ma, uspe va da po vra ti svoj ugled, iz gu bqen u ve li kom po ra zu na iz bo ri ma u no vem bru. Isto ta ko, po ku {a va ja da po vra ti ugled u Evro pi. Ta ko je Ru bal ka ba ve} pu to vao na sa sta nak sa Fran soa Olan dom, ~i ja je po be da pred sta vqa la ne ku vr stu mo ral ne po be de za {pan ske so ci ja li ste. A ka da je o Evro pi, po ru ke su ja sne. Ra hoj ~e sto tvr di da [pa ni ja ne }e tra ì -

ti da joj EU eko nom ski pri tek ne u po mo}, dok, gra |a ni, opet, da ju svo je pro ce ne, pa ~ak tvr de da }e se to de si ti u sep tem bru-ok to bru.

Ogor~eni Mo ra mo se pri se ti ti jo{ jed nog na ~i na na ko ji su mno gi [pan ci iz ra zi li ne za do voq stvo sta wem u svo joj ze mqi. Ova tre nut na kri za je, i u vre me biv {e Vla de, na ve la mno go broj ne sta nov ni ke vi {e od 60 gra do va {i rom ze mqe da, u znak pro te sta mir nim pu tem iz ra ze svo je sta vo ve i è qu za pro me na ma. Pre ne {to vi {e od go di nu da na, 15. ma ja 2011, gru pa od ne ko li ko de se ti na ogor ~e nih (indignados) sme sti la se na ma drid ski trg Pu er ta del Sol, da bi na kon wi ho vog iz me {ta wa uz asi sten ci ju po li ci je, u znak po dr {ke pu tem dru {e tve nih mre à, bunt pre ra stao u pra vu tzv. [pan sku re vo lu ci ju (Spanish revolution). “Yes, we camp”, “Error 404: democracy not found”, sa mo su ne ki od slo ga na ovog fe no me na o ko me se do sta pi sa lo. Upr kos to me {to mo `da ni su ima li sna `ne i je din stve ne pred lo ge, wi ho ve glav ne ide je bi le su po bu na pro tiv is cr pqe ne de mo kra ti je, pro tiv glav nih stra na ka i po li ti ~a ra, ko ji ma vla da ju no vac i eko nom ske si le, pro tiv tro {e wa dr àv nog nov ca na spa {a va we ban ki i pri vat nih pred u ze ca, itd. Upra vo je dan od naj sko ri jih pro ble ma {pan ske ban ke “Ban kia”, iza zvao je “Ogor ~e ne” da pu tem dru {tve nih mre à sa ku pe no vac (15.000 evra) ka ko bi pod ne li tu `bu pro tiv di rek to ra Ro dri ga Ra ta, ko ga Vla da è li da spa si dr àv nim nov cem. To je, ujed no, po re ~i ma “Ogor ~e nih”, i pr va tu `ba na ro da pro tiv ban kar skog si ste ma. A da ogor ~e nih ima mno go, do ka zu ju i ak tiv no sti na dru {tve nim mre à ma Tvi ter i Fej sbuk. Sa mo na Tvi tu, na pri mer, mo gu se na }i pro fi li sa ime ni ma kao {to su:

dnevnik ud bi na Ma li ja ni u ~e mu ne od stu pa od sud bi ne broj nih post ko lo ni jal nih dr à va Afri ke. U de set ve ko va pro me ni lo se pet kra qev sta va. Sle di fran cu ska ko lo ni jal na vla da vi na u tra ja wu ma we od jed nog ve ka. Po tom, pod ve lom oslo bo |e wa, po la ve ka dr àv nih uda ra, naj ~e {}e u for mi voj nih pu ~e va. Bor ba broj nih et ni~ kih za jed ni ca da de le vlast u {to krup ni jim za lo ga ji ma dr ì ze mqu u ne pre sta noj na pe to sti. Ka da et ni~ ke eli te ne vi de do voq no svo ju ko rist, po seg nu za ide ja ma o ot ce pqe wu, {to za vr {a va u ne pre sta nim re gi o na li za ci ja ma. Glav ni grad Ba ma ko, za pra vo, ni ka da ni je vla dao ce lom te ri to ri jom ze mqe. De set pro ce na ta naj si ro ma {ni je po pu la ci je tro {i sa mo 2,4% na ci o nal nog bo gat stva, dok 10 po sto naj bo ga ti jih uì va ju pre ko tre }i ne. Si tu a ci ja ide al na da se in fil tri ra ju ra di kal ne dru ì ne u po de lu „dr àv nog ple na”. De mo kra ti ja kao auto ri tet ni ka da ni je za ì ve la, sa mo je spo ra di~ no, sme wu ju }i se s dik ta tu ra ma, otra ja va la. Otu da oru à no za po se da we te ri to ri je Aza vad (na se ve ro i sto ku ze mqe) od stra ne po kre ta Bra ni la ca isla ma (na arap skom An sar Di ne) na i la zi na po dr {ku ne ma log bro ja sta nov ni ka. Kao i ve~ no rat ni~ ki na stro je nih Tu a re ga, ko ji su for mi ra li pra vu ar mi ju zva nu Po kret za oslo bo |e we Aza va da (MNLA). Ge ne rel {tab u Ma li ju po de lio se pro tiv ove pro vo ka ci je i jed na mo} ni ja stru ja iz vr {i la je pu~ svrg nuv {i pred sed ni ka Ama du Tur ma ni Ta u rea. Ali Aza vad ipak ni je oslo bo di la. Ono {to se do go di lo kao neo ~e ki va no je ste su kob dr àv nih kon cep ci ja iz me |u Bra ni la ca isla ma i tu a re {kog Po kre ta za oslo bo |e we Aza va da. Pr vi pri pa da ju isla mi sti ma, kao slu `be no kri lo AQ MI (Al Qa i da Ma gre ba), dok dru gi za go va ra ju la i~ ku dr à vu (prem da isla mi sti, Tu a re zi su, ve }in ski, mo no ga mi). Pr vi ne od u sta ju od ide je da na met nu {a ri jat sko pra vo, i to we go vu naj ri go ro zni ju va ri jan tu. Fa na ti zam «Bra ni la ca isla ma pri to me ne uzi ma do voq no u ob zir voj ni~ ku op ci ju pro tiv jed -

nedeqa10.jun2012.

BA STION YIHA DI STA NA SE VE RU MA LI JA

Ka ko Alah ka è U sva kom slu ~a ju, ve} se vi {e afri~ kih pred sed ni ka dr à va iz ja sni lo da „av ga ni sta ni za ci ja” Ma li ja – ne do la zi u ob zir. Isto vre me no je upo zo re no i da ras pa da we Ma li ja mo è da de sta bi li zu je po la kon ti nen ta otva ra wem vra ta se ce si o ni sti~ kom isla mu. To sve zna ~i da je u na red nim me se ci ma mo gu }e pra ti ti is kqu ~i vo ko jim }e re do sle dom da se vu ku di plo mat ski po te zi na sta bi li za ci ji re ì ma u Ba ma ku, na izo la ci ji se ce si o ni sta u xi ha di sti ma uzur pi ra noj zo ni, te na pri do bi ja wu raz bo ri to sti Tu a re ga. Ali i na pri pre mi voj ne ak ci je, zlu ne tre ba lo. Tre ba bi ti na i van i fa na tik i ve ro va ti da da nas voj nim pu tem mo è da na sta ne jed na islam ska dr à va, ma kar i u sr cu Afri ke. Ne zbog stra ha od we, ve} od we ne voj ne ne mo }i da se usa gla si s in sti tu ci ja ma dr à ve. Ta li ba ni su u Av ga ni sta nu is ko ri sti li ~i we ni cu da je ze mqa is cr pqe na ra tom pro tiv Ru si je i za vla da li su po mo }u stra ha i be za ko wa (bo` ji za ko ni, gle da no kroz isto ri ju na kon Fran cu ske re vo lu ci je 1789, ni su nig de i ni ka da du go ro~ no upra vqa li dr à va ma; bi va li su tek mo ne ta, „ugo vor” s vla da ju }im eli ta ma da kler sa ~u va svo je pri vi le gi je i ma te ri jal nu do bit, e da bi sve ipak za vr {i lo u ka kvim-ta kvim de mo kra ti ja ma). Aza vad je pre ma li za lo gaj, pre ma la do bit ~ak i za „qu to” islam ski ori jen ti sa ne re ì me. âk i od sim bo li~ ne po dr {ke ima li bi vi {e {te te na me |u na rod nom pla nu, ne go do bi ti na unu tra {wem. No, za sa da je te {ko za mi sli ti dru ga ~i ji raz voj do ga |a ja, ma da }e se sve raz vla ~i ti i po tra ja ti, „osim ako Alah dru ga ~i je ne od lu ~i” – a o~i gled no ni we mu do dru ga ~i jeg is ho da ni je sta lo, ina ~e bi se ve} ogla sio. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

Pi{e: Du{an Simin no stra nog stva ra wa islam ske dr à ve unu tar me |u na rod no pri zna te dr à ve Ma li. A Tu a re zi, s ve }im voj nim is ku stvom, zna ju da ~ak i po dr {ka jed nog de la po pu la ci je ni je do voq na za voj no odr à va we te ri to ri je ko ja je sa ~i we na od ne ko li ko gra do va i – pu sti we. Bi la te ral ni pre go vo ri o ob je di wa va wu ova dva po kre ta ni su, za sa da, uro di li plo dom. Ako se i po stig ne ne ki tak ti~ ki do go vor, on ne mo è da bu de i stra te {ki. Tu a re zi ose }a ju da str pqi vost u re ì mi ma ko ji okru ù ju Ma li po pu {ta. Ma u ri ta ni ja, Al ìr, Ni ger, Bur ki na Fa so… ve} do voq no tr pe is pa de islam skih ot pad ni ka na svo jim te ri to ri ja ma, a pri liv iz be gli ca ozbiq no pre ti ka ta stro fom. Pred sed nik Afri~ ke uni je, Be ni nac To mas Bo ni Ja ji, otvo re no ~ak pred la è stva ra we afri~ kih voj nih sna ga za in ter ven ci ju. I to na ni vou odo bre wa Sa ve ta bez bed no sti UN-a, ~i me na di la zi afri~ ku naj sna `ni ju in sti tu ci ju tre nut no u pre go vo ri ma u Ma li ju CE DE AO (Eko nom ska za jed ni ca za pad nih afri~ kih ze ma qa). U ime broj nih ze ma qa, Bo ni Ja ji upo zo ra va da „stva ra we islam ske dr à ve ne }e po {te de ti ni jed nu od ze ma qa u re gi o nu”. Ako se na to do da da su se, i to sa pri li~ nom eks tra-do bi ti, Bra ni o ci isla ma do sa da fi nan si ra li od tr go vi ne ta o ci ma, na ro ~i to stran ci ma, sa me |u na rod nih po zi ci ja o~i gled no ne mo gu o~e ki va ti mno go to le ran ci je. I to upra vo za raz li ku od Tu a re ga (MNLA), osim uko li ko ovi ne pod leg nu la ko }i tre nut ne voj ne do mi na ci je na te re nu, oja ~a ne na o ru à wem pri ba vqe nim na ru {e vi na ma Ga da fi je ve voj ne za o stav {ti ne.

NACIONALIZAM, NESTA[NI KRAQ...

i go re

lo se pi ta we o to me ko li ko nov ca tro {i kra qev ska po ro di ca, a, uz to, i kra qev zet Iwa ki Un da ga rin je op tu `en za mal ver za ci je sa dr `av nim nov cem. Jed na, bla go re ~e no, kri ti~ na si tu a ci ja kra qev ske po ro di ce ~i ji je ugled, na tre nu tak, do ve den u pi ta we, ali uop {te i op sta nak {pan ske mo nar hi je.

Svi pu te vi vo de u...

Kraq Huan Karlos (desno) u lovu dok monarhija pati

“Po be sne la ma sa” (Ma sa en fu re ci da), “[pan ska al ter na ti va” (Al ter na ti va Espa ño la - “stran ka ko ju ni PP ni PSOE ne `e le da pra ti{”), “De mo krat ska dr `a va” (Esta do democrático) itd, ko ji za stu pa ju stav da po li ti~ ke stran ke i po li ti~ ki si stem mo ra ju da se me wa ju iz ko re na.

Na ci o na li zam Je dan od pro ble ma o ko me se go vo ri u mno gim ze mqa ma je da, u vre me kri ze, u sva koj ze mqi po sta ne iz ra è ni ji na ci o na li zam. U [pa ni ji go vo ri mo o naj ma we dve vr ste istog: {pan ski na ci o- na li zam, s jed ne stra ne, i ka ta lon ski i ba skij ski, s dru ge. Na i- me, ra di se o po kra ji na ma u ko ji ma su jo{ po sle Fran ko ve dik ta tu re, po sto ja li na ci o na li sti~ ki po kre ti. Me |u tim, ka ko je Ka ta lo ni ja jed na od naj vi {e po go |e nih obla sti kri zom i ra zno ra znim sma we wi ma fi nan sij skih sred sta va, u ovoj po kra ji ni je sve iz ra è ni ja è qa za ot ce pqe wem od

[pa ni je. Mla di qu di ko ji se ra ni je ni su op te re }i va li tom ide jom, iz da na u dan po sta ju sve ube |e ni ji da bi im odva ja we od [pa ni je do ne lo bo qi ì vot, pa to i tra è od ka ta lon skog Par la men ta. “Ovo je sra mo ta i ne mo è se vi {e iz dr à ti”, “Ni ka da ni je bi lo ova ko. Na da li smo se da }e ovi no vi (PP) ne {to da pro me ne, ali ni je ta ko”... sa mo su ne ke od sva ko dnev nih re ~e ni ca ko je se mo gu ~u ti. Na sve to na do ve za li su se od la zak kra qa Hu a na Kar lo sa, usred kri ze, u lov na slo no ve u Bo cva nu, we go va po vre da i ope ra ci ja ku ka, pa pet na e sto mi nut na po se ta kra qi ce So fi je kra qu u bol ni ci, tra ~e vi o mo gu }im qu bav nim afe ra ma... @u ta {tam pa je us pe la na ne ko li ko da na pot pu no da skre ne pa `wu jav no sti s eko nom skih pro ble ma. Pri ~a lo se o to me da li je pra vi mo ment da kraq ab di ci ra ili ni je, ko men ta ri sa lo se we go vo pri li~ no ne spret no jav no iz vi we we, po kre nu -

I za kraj, mla di qu di i wi ho va vi zi ja bu du} no sti: “Moj drug je oti {ao u Pe ru da ra di!?”; “Ja mi slim da }u da u~im ne ma~ ki pre ko le ta, pa od sep tem bra ta mo da tra ìm po sao”, “In è we ri su i ov de tra è ni, ali ja ko sla bo pla }e ni”… Sto pa ne za po sle no sti mla dih je ve o ma ve li ka. I da qe ima do sta ot pu {ta wa u fir ma ma i, kao {to smo ra ni je ve} po me nu li, ugo vo ri se uglav nom pot pi su ju na od re |e no vre me, pa mla di ne ma ju si gur nost da }e do bi je ni po sao i za dr à ti. Mno gi ve} uve li ko oce wu ju da je wi ho va ge ne ra ci ja iz gu bqe na i bez ne ke sve tle bu du} no sti u svo joj ze mqi. Na rav no, ima onih ko ji su za do voq ni svo jim po slom, ali oni ima ju dru gi pro blem, ra de od 9 do 21 i sma tra ju da za to li ko rm ba ~e we ni su do voq no pla }e ni. Bi lo ka ko bi lo, omla di na u ve li koj me ri od la zi iz [pa ni je, jer je si tu a ci ja ipak bo qa u dru gim ze mqa ma EU i stva ra se ta, na ma do bro po zna ta, at mos fe ra da se mo ra iza }i iz ze mqe da bi se tra ì le bo qe pri li ke. Pro ce wu je se, ~ak, da po sto ji ri zik da }e ove go di ne vi {e od 75% mla dih oti }i da is tra ù je, a 88% wih da stu di ra u ino stran stvu. S dru ge stra ne, ima i onih ko ji su uve re ni u to da mla di na pri li ke gle da ju s ve }om do zom pe si mi zma no {to za to re al no ima osno va. Ipak, te {ko je ne raz u me ti da je za ovu ge ne ra ci ju [pa na ca, ko ja ì vi u jed noj od ze ma qa s naj vi {im ni vo om de mo kra ti je, ova kva si tu a ci ja – kraj we za bri wa va ju }a. (autorka je doktorantkiwa na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Barseloni)

GR^ KA UO^I PRE SUD NIH PAR LA MEN TAR NIH IZ BO RA

Ka da bi bar ne {to na u ~i li od Du de i @eq ka Pi{e: Branislav Tarla} o no vqe ni iz bo ri su uvek {an sa da se ne {to po pra vi, do te ra, iz glan ca, ali ka ko je Gr~ ka iz u ze tak u mno go ~e mu, ta ko }e bi ti i u ovom slu ~a ju. Iste su par ti je u igri, s istim pro gra mi ma iz pret hod nih iz bo ra, ali sa ma lo te òm re to ri kom ko ja bi tre ba lo da pri vu ~e ve }i broj gla sa ~a, pa ~ak i one ko ji u pro {lom iz vla ~e wu ni su iza {li. Ko li ko je sve to re al no kad je ne za po sle nost pre {la 22%, kad se broj ubi je nih `r ta va pqa~ ki u po sled wih 6 me se ci po ve }ao na 35, ka da se broj sa mo u bi sta va udvo stru ~io, ka da bo le sni qu di ne mo gu da do |u do bes plat nih le ko va na ko je su ima li pra vo i ka da se ne zna da li }e ko li ko ve} u ju lu bi ti nov ca za pla te i pen zi je? Sva kim da nom se me wa ju pro cen ti po dr {ke, ali je ve} sa da ja sno da }e Si ri za na kon 17. ju na ima ti po ~et nu po zi ci ju is pred No ve De mo kra ti je i Pa so ka. Wi ho va re to ri ka de li mi~ no je za sno va na na uto pi sti~ kim ide ja ma, a de lom na “pe vqi vim” no ta ma su prot sta vqa wa An ge li Mer kel. Zna se da su dr àv ni slu `be ni ci na wi ho voj stra ni, kao i oni ko ji su osta li bez po sla, ali ko li ki je wi hov ko a li ci o ni po ten ci jal? To je ve} ma lo te à igra jer wi ho voj vla di le gi ti mi tet mo è da ti sa mo Pa sok, od ko ga se, me |u tim, skla wa ju – ba{ kao i od ko mu ni sta. Po ku {ao je Si pri os Ci pras, pr vi ~o vek Si ri ze, da svo jim pu te {ev stvi jem u Ne ma~ ku i Fran cu sku raz u ve ri evrop ske skep ti ke da je s wim na ~e lu no ve gr~ ke ad mi ni stra ci je za ga ran to va na pro past evro zo ne. Osim {to su ga sr da~ no pri mi li ul tra le vi ~a ri – na to me se sve za vr {i lo. On, na pro sto, ni je osta vio uti sak po li ti ~a ra od po ve re wa. Le vi ~a ri bli zu cen tru, po put Olan da u Fran cu skoj, ni su mu da li po dr {ku, i to je onaj mi nus ko ji u plus mo è da pre tvo ri sa mo Pa sok svo jom po dr {kom me mo ran du mu o re for ma ma, pot pi sa nim s EU, MMF-om i Evrop skom cen tral nom ban kom, s tim da se o ne kim uslo vi ma po no vo pre go va ra. Si ri za je, me |u tim, pro tiv me mo ran du ma i tra ì kom plet no no ve pre go vo re, ali osim me |u ko mu ni sti ma, ne na i la zi na po dr {ku za ta kvu ide ju. Je di na Ci pra so va iz ja va, ko ja je ba rem me ni de lo va la otre `wu ju }e, je ste ona da „Evrop ska uni ja ipak ni je ku }a u ko joj je Ne ma~ ka ga zda ri ca ko ja dru gi ma ren ti ra pro stor za pri su stvo u is toj”. Pa sok se, ina ~e, i da qe vr ti oko svo jih 12% po dr {ke s iz ra è nim unu tra {wim tr ve wi ma, ko je pod sti ~e ne ka da {wi mi ni star ino stra nih po slo va Te o do ros Pan ga los. On pred vo di stru ju su prot sta vqe nu ak tu el -

nom li de ru stran ke Elef te ri o su Ve ni ze lo su, s tim {to su we go vi sta vo vi u ve }i ni slu ~a je va vi {e {te ti li ne go po boq {a li po lo àj Gr~ ke. Ka ko god, Pa sok }e mo }i da pre ì vi sa mo u ne koj le voj ko a li ci ji, jer se No va de mo kra ti ja okre }e kraj woj de sni ci. U me |u vre me nu je do {lo i do jed ne po li ti~ ke ro ka de ko ja je mno ge za pre pa sti la: go spo |a Do ra Ba ko ja ni, ko ju je An to nis Sa ma ras po be dio na iz bo ri ma za li de ra No ve de mo kra ti je, vra ti la se u ND na kon {to joj no va stran ka, De mo krat ska ali jan sa, ni je pre {la cen zus. Pre {la je pre ko svih po ni è wa ko ja joj je pri re dio Sa ma ras, i vra ti la se na “lo ma ~u” s ko je je po be gla. Ali, vlast je slast – ili obr nu to. No vost je i da je 45 no vih kan di da ta na li sti ND, me |u ko ji ma ima i biv {ih udar nih stre la La o sa (ul tra de sni ~a ra), kao i XA (na ci sta). To sve od sli ka va lik i de lo pred sed ni ka ND, ko ji je ve }i de sni ~ar od La o sa, ali we gov naj ve }i mi nus je, za pra vo, ne po sto ja nost ka rak te ra, ko ja }e ga na kra ju po no vo ko {ta ti po ra za. Po dr {ka je, ipak, naj vi {e opa la par ti ji “Istin skih Gr ka”, na sta loj uo~i pret hod nih iz bo re iz ND, ali oni se za kli wu da „ni su Do ra Ba ko ja ni” i da za wih po vrat ka u No vu de mo kra ti ju ne ma. Na ci sti su po ka za li po no vo svo je li ce tu ku }i è ne u stu di ju. Na i me, port pa rol neo na ci sti~ ke Zlat ne zo re, stran ke ko ja je u ma ju ostva ri la ne za pam }en uspeh, po ~eo je u di rekt nom pre no su da de li {a ma re ka da su ga dve u~e sni ce TV de ba te pro zva le zbog tu `be za oru à nu pqa~ ku, ko ja se pro tiv we ga po vla ~i po su du jo{ od 2007. Do ti~ ni go spo din je, ina ~e, pri pad nik spe ci jal nih voj nih je di ni ca, pa to mo `da i ob ja {wa va {i ro ku po dr {ku ko ju Zlat na zo ra uì va u re do vi ma po li ci je i voj nih struk tu ra. Uosta lom, ni je 421.000 maj skih gla sa ~a pa lo s ne ba. U sva kom slu ~a ju, na kon {to je na pu stio TV stu dio, pre te }i da }e se svi ma osve ti ti, spe ci ja lac-na ci sta je ne stao, a po li ci ja “tra ga” za wim. Ako ni {ta dru go, je dan Sr bin je na dva da na tr gao Gr ke iz ove si tu a ci je i dao im {an su da se ra du ju ona ko ka ko sa mo oni zna ju. Du da Iv ko vi} je sa ko {ar ka {i ma Olim pi ja ko sa osvo jio Evro li gu i pr ven stvo Gr~ ke, po sle po sta du gog 15 go di na. Na rav no, Pi rej je go reo, a i osta tak Gr~ ke je bio na no ga ma. Da je ne ko tog da na bi rao pred sed ni ka, Du da bi imao ve li ke {an se. Isto vre me no, on je u sti lu ve li kog xentlme na re kao da we go vom qu tom pro tiv ni ku, tre ne ru Pa na te na i ko sa @eq ku Ob ra do vi }u, tre ba da ti No be lo vu na gra du za ko {ar ku. Ova iz ja va i me |u sob no po {to va we ko je dvo ji ca tre ne ra ga je go di na ma, tre ba lo bi da bu du pu to kaz po li ti ~a ri ma, ko ji bi od ovih ve li kih sport skih rad ni ka mo gli da na u ~e ono {to je, iz gle da, za wih naj te è – da bu du qu di! (autor ìvi i radi u Atini)

nedeqa10.jun2012.

c m y

dnevnik

( N E ) V E S E L A I S T O R I J A : POLA VEKA BEKSTVA

Is pa ri li iz vih se dana navr{ava U skladu sa ovom namenom Al- tvarawa vrata, stalni pretresi, pola veka od jedinog ne- katraz je „ugostio“ mnoga po zlu samice, more sa jakim, nepredvirazja{wenog bekstva iz ~uvena imena: od gangsterskog divim strujama i puno ajkula, Alkatraza, ponosa i dike ame- bosa Al Kaponea, Xorxa „Ma- nisu delovali obeshrabruju}e za ri~kog sistema za izvr{avawe {inke“ Kelija, Roberta Strau- tvrde momke koji nisu hteli da kazni u XX veku. To zna~i da je da (poznatog kao „pti~ar iz Al- robijaju. Ve}ina nesu|enih bepoku{aj bekstva po~iwen, da su katraza“ o ~ijem tamnovawu je gunaca bila je uhva}ena, bilo je zatvorenici iza{li iz zatvora snimqen i film), Artura „Dok“ i onih koje su straàri ubili, a i da im se posle toga – gubi sva- Barkera, Rafaela „Kancel“ Mi- jedan poku{aj bekstva pretvoki trag. Ne postoje dokazi da su randa (~lana Portorikanske na- rio se u pobunu. stigli na obalu zaliva, niti da cionalisti~ke partije koja je Trojku koja je 11. juna 1962. izsu se udavili u nemirnom moru 1954. izvela napad na zgradu vela najslavnije bekstvo ~inili (ili da su ih pojele ajkule). Ne- ameri~kog Kongresa u Va{ing- su Frenk Moris i bra}a Xon i sporno je i da od tada do danas tonu)... U Alkatrazu se najduè Klarens Anglin. Naravno, ni begunci nisu ni uhap{eni niti zadrào Alvin „Jezivi“ Kar- oni nisu bili cve}ke – Moris vi|eni. Tako je sru{en mit o za- pis, od 1936. do 1962. godine (ma- (1926) je osu|en na doìvotnu tvoru iz koga nema bekstva. Ta- da je, istini za voqu, napravio robiju zbog posedovawa droge i ko|e je stvorena jo{ jedna urba- pauzu od 6 meseci u drugom za- oruàne pqa~ke; bra}a Xon na legenda koja je, zahvaquju}i tvoru). S obzirom na ovako (1930) i Klarens (1931) su osu|emodernim sredstvima komunika- ugledno dru{tvo, bile su predu- na na robiju 15 do 20 godina, cija, postala deo sveta – poseb- zete razne mere koje je trebalo zbog pqa~ke banke, a u Alkatraz no posle filma „Bekstvo iz Al- da osiguraju da cewena klijente- su poslati jer su uhva}eni prikatraza“ Dona Zigela iz 1979. la ne napu{ta svoj sme{taj, ali, likom poku{aja bekstva iz zagodine. Naravno, iza svake le- naravno, lista onih koji su po- tvora u kome su oduìvali dug gende i mita stoje ~iwenice i ku{avali bekstvo duga je (po- dràvi. Plan za bekstvo je bio malo (vi{e) ma{te. stoje i zatvorenici koji su vi{e promi{qen i precizan pa se Zatvor Alkatraz nalazi se na puta poku{avali da pobegnu, smatra da ga je skovao Moris, istoimenom ostrvu u morskom ali bez uspeha). Visoki zidovi, ~iji je koeficijent inteligenzalivu oko dva kilometra uda- veliki broj ~uvara, kompliko- cije bio 133, dakle natprose~an qenom od obale San Franciska. vane procedure otvarawa i za- (samo 3% qudi ima toliku inteOstrvo je od milo{te nazvano „Stena“ (alkatraz na {panskom zna~i pelikan). Na wemu je vekovima stajao svetionik, u XIX veku podignuto je vojno odbrambeno utvr|ewe, da bi potom bilo prekomandovano u vojni zatvor. Posle velikog zemqotresa 1906. u zatvor su s kopna dovedeni civilni zatvorenici, a od 1909. otpo~eli su obimni radovi na zgradama i zidinama zatvora koji su trajali sve do 1933. Tada je zatvor postao federalna ustanova (zvani~no je otvoren 1934) kapaciteta oko 300 zatvorenika, u koju su, pod maksimalnim obezbe|ewem, sme{tani I legendarni Klint Istvud beào je iz Alkatraza najopasniji kriminalci.

T R E N D R A P O R T : [ARENILO ULI^NE MODE

I to je mo gu }e: le po li ce bes pa ri ce D

obro je, preìvesmo nekako dva pomra~ewa (prvo Sunca, a potom i Meseca), a bez trajnijih posledica, sre}om, iza|osmo na kraj i sa pro{lonedeqnim „{vr}kawem” Venere. Iza nas su i dva otprilike podjednako zanimqiva finala - retko dosadnog i negledqivog VIP „Survajvera”, u kojem je sasvim o~ekivano (kako od strane publike, tako i ostalih takmi~ara) pobedio lep i zgodan koliko i dosadan i nezanimqiv meneken/student Vladimir Vuksanovi}, i Sterijinog pozorja, na kojem je (cinici bi rekli ni{ta mawe o~ekivano) najvi{e nagrada (slovima {est) odnela predstava „Radnici umiru pevaju}i”. Jedna od novotarija je da ovom prilikom pove}i broj nagrada, po oceni stru~nog ìrija, nije niko zasluìo. I tu je, zapravo,

Lepo vreme izmamilo je na ulice, a samim tim je ponovo postala aktuelna i, meni posebno draga, uli~na moda. Za razliku od trendova iz prethodnih sezona, ovog sam prole}a uo~ila ne{to {to je za svaku pohvalu i u ~emu u pojedinim trenucima zaista iskreno uìvam. Naime, tawi nov~anici su ko kanda ve}inu primorali da hteli - ne hteli budu kreativniji, te je samim tim na ulicama i vi{e zanimqivo i originalno obu~enog sveta, a sve mawe onih koji su ispeglali karticu i jednostavno „presvukli” lutku iz izloga. Toga se, u neka plate`no sre}nija vremena, moglo ~e{}e videti, i ruku na srce ba{ i nije bio neki posebno fascinantan i uzbudqiv prizor. [to se ti~e trenutka sada{weg, prava je uìvancija videti ne{to smelije i druga~ije frizure, originalan „hendmejd” nakit, zanimqiv aksesoar i smele kombinacije boja, stilova i printova. Neopisivo raduje ~iwenica da smo, uprkos tome {to je zemqa i daqe nesre}no podeqena na „dve Srbije”, bar u modnom smislu malo pomerili granice. Ukratko, ovosezonsko modno {arenilo, koje u svojim najboqim izdawima „miri{e” na London, Pariz ili Wujork, mnogo je bliè onome {to bih nazvala „pravom modom” i zapravo je samo jo{ jedna potvrda odavno poznate istine da izme|u nekoga ko je dobro obu~en i puno para ne mora iskqu~ivo da stoji znak jednakosti.

PUT OKO SVETA

Su {ti na do brog sti la je u jed no stav no sti (ma we je vi {e, bi lo i bi }e), ko joj bi u sva kom tre nut ku i u sva koj odev noj kom bi na ci ji tre ba lo te `i ti

krenuo glavni zaplet, koji je u nekoliko navrata svojom dramaturgijom i jasnim i brzim razmewenim dijalozima - prevazi{ao sve {to se prethodnih dana moglo videti na daskama koje ìvot zna~e. Bilo je tu svega: izneverenih o~ekivawa, podmetawa, uznemirenih sujeta, prevara, kuloarskih kombinovawa i spletkarewa - dovoqno „dokaznog” materijala da se po ko zna koji put uverimo da ìvot (kad mu se tako prohte), ipak, pi{e najuzbudqive drame. Naravno i kako je za o~ekivati, uz svu tu dinamiku jednostavno je bilo nemogu}e jo{ i formirati novu vladu. Kaù, bi}e do kraja meseca... Nama „bezbri`nima”, koji smo rekli {ta smo imali na nedavnim izborima, sada ostaje da kako znamo i umemo iza|emo na kraj sa talasom toplog vazduha, ovih dana pristiglim iz severne Afrike, a jedna od zanimacija nam je i svakodnevna (sada ve} i pomalo dosadna) borba sa krizom/recesijom/depresijom, u narodu poznatom i kao sveop{ta besparica. Tako sam i ja (ve} prili~no isfrustrirana ~iwenicom da, za razliku od moje sve mawe plate, cene upravo suprotno - stalno rastu), a i u skladu sa onom „da u svakom zlu mora biti i ne~eg dobrog”, re{ila da prona|em ne{to fenomenalno u svoj ovoj mizeriji. Mislila sam, mislila i na kraju - Baltazar! - smislila. Prona{la sam i ne{to zgodno u ovoj deprimiraju}oj depresiji. Evo o ~emu se radi.

S druge strane, ni{ta mawe poznata istina je i da se samo tri stvari ne mogu sakriti - qubav, prehlada i sirotiwa. Potvrdu za ovo posledwe, tako|e, moèmo videti na ulicama grada. I daqe je naj~e{}a pogre{ka verovawe da }emo natrpavawem svega i sva~ega na sebe izgledati „bogatije” i onako „vi{e sa stilom”. Naprotiv, su{tina dobrog stila je u jednostavnosti (mawe je vi{e, bilo i bi}e), kojoj bi u svakom trenutku i u svakoj odevnoj kombinaciji trebalo teìti. Savet za po~etnike u ovom poslu je da, kada se jednom „namontiraju”, stanu pred ogledalo i polako krenu sa skidawem svega nepotrebnog. Rezultat }e biti vi{e nego prijatno iznena|uju}i. Jedna od uobi~ajnih gre{aka koja se svakodnevno sre}e na ulicama je i instirawe na „plasti~nim” materijalima i nekvalitetnoj (kartonskoj) obu}i, a naàlost ne posustaje ni trend eksplicitnog pokazivawa doweg rubqa. Isto tako, nekima kao i daqe nije jasno da postoje izvesne razlike izme|u onoga {to se obla~i dawu i ve~erwih odevnih kombinacija. Previ{e providnih materijala, previsoke {tikle i prekratke haqine i sukwe bi, ipak, bilo poèqno nositi kada se krene u ludi no}ni provod, a ne na prepodnevno druèwe sa prijateqicama. Ipak, moj apsolutni vi{egodi{wi favorit je kombinacija {ortsa/mini sukwe i najlonki boje koè, sve sa likrom. Pa sve to jo{ „zaokruèno” za dnevnu varijantu neprimereno visokim potpeticama. Ako ve} iz nekog vama znanog razloga ne moète bez „svetlucavih” najlonki (da li vam je hladno ili èlite da malo „zategnete” noge), gledajte da izbegnete klasi~ne najlon ~arape i u tom slu~aju birajte one sa printom. Em su sada u trendu, em ne}ete li~iti na pevaqku u poku{aju. I jo{ jedna stvar, po svemu sude}i, zadaje muke Novosa|ankama - problem sa odgovaraju}im veli~inama, a sve u nastojawu, rekla bih, da se izgleda mr{avije. Tu se javqaju dve vrste problema: ili se beì u iluziju i redovno kupuje ode}a za broj mawa u kojoj onda „kipi” na sve strane, ili se bezuspe{no poku{ava ~arobnim {tapi}em, to jest, prevelikom ode}om, sakriti vi{ak kilograma. I u jednom i u drugom slu~aju, efekat je upravo suprotan. A re{ewe je vrlo jednostavno: ode}a jednostavno treba da prati liniju tela. n Jasna Budimirovi}

SME]E: Englezi Kristofer i Elizabet Blor, bez dileme, ulaze u konkurenciju najprqavijih qudi na planeti. Godinama unazad skupqali su |ubre u sopstvenoj ku}i u Kingsburiju (kod Londona) i vremenom se tu nakupilo - ~ak 30 tona sme}a(!). Kada je otkrivena ova deponija, zahvaquju}i kom{ijama, nalo`eno im je da se isele dok sme}e ne bude izneto. Za to }e biti potro{eno vi{e od 22 hiqade evra

DOPLUTAO: Ogromni plutaju}i dok, duga~ak vi{e od 20 metara, otrgnut prilikom udara cunamija u Japanu pro{le godine, izba~en je ovih dana na pla`u obale kod Oregona (SAD). Re~ je o jednom od ~etiri doka koji je cunami povukao sa sobom. Zvani~nici Japana nemaju pojma gde se preostali nalaze, niti da li plutaju okeanom ili su potonuli.

VOLE RAKETE: Dva bugarska oficira uhap{ena su zbog kra|e 103 rakete iz zajedni~ke bugarsko-ameri~ke vojne baze Bezmer, na jugoistoku zemqe. Za to delo mogu da dobiju kaznu od tri do 15 godina zatvora. Veruje se kra|u raketa nije organizovala neka me|unarodna organizacija ili da je povezana s terorizmom. Ah, da, rakete su izno{ene pik-apom koji pripada jednoj vojnoj firmi.

ZID MNOGO DU@I: Kineski zid je dva i po puta duì nego {to se do sada smatralo, objavila je Kineska dràvna uprava za kulturno nasle|e. Na osnovu najnovijih detaqnih istraìvawa, utvr|eno je da duìna Velikog zida 21.196 kilometra. Uprava za kulturno nasle|e istraìvawe je po~ela pre pet godina da meri i posle prve godine bilo je objavqeno da je zid dug 8.851 kilometar.

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

IZ NAJPOZNATIJEG ZATVORA NA SVETU

Alkatraza ligenciju); kao glavnog planera poneki autori, pak, navode Alena Vesta. Iza }elija u bloku B, u koji su sme{teni zaverenici, postojao je ventilacioni otvor {irok mawe od metar koji se pewao sve do krova zgrade. Begunci su najpre ka{ikama i alatom ukradenim iz radionice skinuli, vlagom ve} omek{ani beton oko ventilacione re{etke. De-

ja popeli su se na krov odakle ih je put vodio, preko zida, do obale mora. Tamo su naduvali ~amac napravqen od ukradenih ki{nih kabanica. Veslaju}i priru~nim veslima uputili su se prema obali. Istraga tvrdi da je u bekstvu trebalo da u~estvuje i Alen Vest. Me|utim, on nije mogao na vreme da ukloni la`ni zid oko

Originalna trojka begunaca: Moris i bra}a Anglin

love betona razbili su i priru~nom bu{ilicom napravqenom od ukradenog motora iz usisiva~a. Buku radova prigu{ilo je pevawe tokom obaveznih muzi~kih ~asova. Otvor je maskiran la`nim zidom koji je prevario ~uvare. Tokom priprema zatvorenici su na krovu demontirali ventilacioni motor i re{etku, a zakivke zamenili la`nim. Da bi dobili u vremenu i prevarili ~uvare, begunci su odsudne no}i, posle ga{ewa svetla, u svoje le`aje ubacili ode}u, a na jastuke stavili od papira napravqene qudske glave na koje su nalepili kosu ukradenu iz zatvorske berbernice. Iza{av{i iz }eli-

vetilacione re{etke, a kada je uspeo i iza{ao na krov utvrdio je da su wegovi prijateqi ve} oti{li – pa se vratio u zatvor. Prema zvani~noj verziji, begunci nisu uspeli da iza|u na obalu ve} su se udavili u ledenim vodama zaliva. Ipak, nemogu}nost da se javnosti prikaè telo makar jednog begunaca izazvala je sumwe u izve{taj vlasti. Naredne, 1963. godine, zatvor Alkatraz je zatvoren, navodno zbog enormnih tro{kova odràvawa koji su bili tri puta skupqi nego u drugim dràvnim zatvorima. Zatvorenici su raseqeni {irom SAD, a Alkatraz je pretvoren u muzej i postao jedna od prepoznatqivih ikona pro{log veka.

O bekstvu iz Alkatraza napisano je nekoliko kwiga i bezbroj ~lanaka i feqtona, a Zigelov film je ponovo usmerio pa`wu javnosti na ovaj doga|aj i wegove nepoznanice. Dileme o tome kako je uop{te mogu}e da tako obiman plan, koji je zahtevao mnogo sredstava, alata i dugu realizaciju, pro|e nezapa`eno pored istreniranih ~uvara, da li su begunci imali pomo} od korumpiranih policajaca, da li su uspeli da se spasu ili su se podavili, da li okoreli kriminalci mogu potpuno da nestanu a ne vrate se starim profesijama – nikada nisu odmakle daqe od pukih spekulacija. Bekstvom se ozbiqnije pozabavio TV kanal Naci o nal na geo grafija pro{le godine, kada je slu~aj pretresen. Otkriveni su policijski zapisnici po kojima je ~amac begunaca otkriven na An|eoskom ostrvu, sa tragovima nogu koji su vodili prema unutra{nosti ostrva. Iste no}i je prijavqena i kra|a automobila u toj oblasti, {to se mo`da mo`e povezati s daqim aktivnostima begunaca. Ekipa emisije „Razbija~i mitova“ koja se bavi preispitivawem urbanih legendi, poku{ala je da simulira bekstvo iz Alkatraza i wihov zakqu~ak je bio da je mogu}e da su begunci stigli na obalu. U svakom slu~aju, potraga za beguncima nije preki nuta (bi }e ob ustavqan kada begunci napune 100 godina, dakle ne pre 2026), a za wima je raspisana poternica s nov~anom nagradom. Do danas, me|utim, lovu niko nije pokupio. n Ilija Baki}

UZ ODLAZAK REJA BREDBERIJA

Kako iznervirati ~istunce ànra ri~e Reja Bredberija (1920-2012), wih naslovima, stare; primera radi navodimo neke napreko 500, koje je objavqivao od 1940. pa slove: “Oktobarska zemqa” (1956), “ Dan kada je zasve do pre tri dana kada nas je napustio, uvek padala ki{a” (1959), “R je za raketu” (1960), dugo su vremena stavqale na muke ànrovske ~i“Jesewi qudi”(1965), “S je za svemir (1966), Sutra stunce – dok su ~itaoci listom bili zadovoqni. u pono} (1966), “Opevam telesni elektricitet” Naime, nauka u Bredberijevim delima poprili~(1969, naslov je dat po pesmi Volta Vitmena), no je „tanka“, {to }e re}i da je bez osnova u teku“Ukleti kompjuter i androidski papa” (1981). }im nau~nim disciplinama. Pisac se i ne trudi da Godine 1957. objavquje roman “Masla~kovo vistvori „nau~nu“ atmosferu. Ali, te pri~e nisu no” koji je nastao spajawem niza pri~a koje se deimale preveliku pro|u kod urednika u godinama {avaju u istom gradi}u, a 1962. objavquje roman oko i posle Drugog svetskog rata, {to je mladog pisca nateralo da se okrene hororu kao fantasti~nom ànru koji odgovara wegovom umetni~kom nervu. Vrlo brzo Bredberi biva priznat za uspe{nog autora na ovom poqu tako da se wegova karijera uporedo razvija u oba ànra sa ~estim preplitawima, {to, ponovo, iritira ~istunce. Prva Bredberijeva nau~nofantasti~na kwiga pojavquje se 1950. godine – re~ je o “Marsovskim hronikama” (u Engleskoj je kwiga objavqena pod naslovom “Srebrni skakavci”), sastavqenoj od 26 pri~a koje, mada nezavisne, grade mozaik-pri~u o osvajawu Marsa, susretu Zemqana sa domorocima, Rej Bredberi: Moj posao je da vam pomognem da se zaqubite sudaru i propasti dve civilizacije te, kona~no, ra|awu, nove vrste „Zemqomar“Ne{to zlo nam se prikrada”. Bredberi je pisao sovaca“. Opisani Mars uop{te nije onaj znani iz i drame (u jednoj je nastavio roman Farenhajt astronomije, ali je snaga i ubedqivost vizije ono 451), poeziju, eseje; autor je filmskih scenarija {to pleni pa`wu. Uostalom, DVD s “Marsovskim (za “Mobi Dika” s Xonom Hjustonom), scenarija hronikama” NASA je poslala na Crvenu planetu za radio i TV programe (recimo, wegova serija letilicom „Feniks”, prvom koja se spustila u „Pozori{te Reja Bredberija“ pobrala je brojne podru~je Marsovog severnog pola. nagrade). Godine 1951. pojavquje se kwiga “Ilustrovani ~oUbedqiva atmosfera (naj~e{}e bogata tamnim vek”, kod nas prevedena kao “Tetovirani ~ovek”), savalerima), domi{qati zapleti i lirski opisi (u ~iwena od 18 pri~a labavo povezanih uvodom i epikojima je sklon preterivawu), karakteristi~ni su logom. Nekoliko pri~a iz ove kwige ostaju antolo- za dela ovog pisca koji je za ìvota postao klasik gijska ostvarewa ànra („Velika ki{a“, „Autoput“, ànra. Povodom wegove smrti, ~uveni Stiven „Ju`noafri~ka pustara“, „Nulti ~as“, „Kaleido- Spilberg koji nije krio da mu je Bredberi „bio skop“...). Godine 1953. objavqen je prvi Bredberijev stalna inspiracija tokom boqeg dela SF karijeroman “Farenhajt 451”, antiutopijska pri~a o dru- re”, poru~io je da „Rej ostaje besmrtan u svetu SF{tvu koje u ime jednakosti spaquje kwige, TV pro- a, fantazije i ma{te”. Ina~e, na vest o wegovom gramima i drogama uni{tava individualnost... odlasku, na dru{tvenim je mreàma naj~e{}e ciFransoa Trifo je 1967. snimio uspeli film po ovoj tirana wegova re~enica, upu}ena studentima Unikwizi. verziteta Braun: “Moj posao je da vam pomognem da U slede}im decenijama Bredberi uporedo obja- se zaqubite!” vquje nove zbirke pri~a i obnavqa, pod drugim n Ilija Baki}

OVDA[WI UMETNICI DELOVALI GLOBALNO JO[ [EZDESETIH GODINA PRO[LOG VEKA

I MoMA je ~ula za Novi Sad ovi Sad je posebno zanimqiv ne samo lokalno nego i globalno, jer se smatra jednim od centara nove umetni~ke prakse {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka na mapi ovog dela Evrope. U biv{oj Jugoslaviji Qubqana je imala Modernu galeriju i [kuc, Zagreb galeriju Studentskog centra, te kasnije galeriju Nova, a kod nas je ve} uveliko radila Tribina mladih (pre svih drugih) i imala je potpuno otvorenu orijentaciju prema svim aktuelnim pravcima u to vreme okupqaju}i zna~ajna imena iz sveta umetnosti. Ovako za „«Dnevnik“» obja{wava Vladimir Kopicl, direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, razlog nedavne misije ~itavog tuceta, kako se to danas kaè - kuratora (iliti kustosa), iz verovatno u svetu naj~uvenijeg, wujor{kog Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Novom Sadu. Oni nisu bili ovde da bi ovda{wim poslenicima otvarali o~i o zna~aju tog perioda, nego vi{e zarad ubacivawa nekih novih kamen~i}a koji nedostaju u mozaik. Elem, kao {to je pojava fotografije izazvala kraj klasi~ne umetnosti po~etkom pro{log veka i uticala na pojavu moderne umetnosti, tako je kasnih pedesetih i ranih {ezdesetih razvoj novih medija, vizuelnih umetnosti, muzike, televizije, elektronske tehnologije... promenio sliku umetnosti i doveo do stvarawa prakse u kojoj je eksplodiralo ne{to sasvim novo: tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka desila se prelomnica ne samo u Americi, Zapadnoj Evropi i Japanu, nego i u ovom delu sveta, posebno u biv{oj nam Jugoslaviji, a naro~ito u Novom Sadu koji ni malo nije zaostajao za tim da{kom promena. Imena kao {to su Xozef Bojs, Xon Kejx, Milan Kniàk, Filip Kram, Vitautas Landsbergis, Joko Ono, Nam Xun Pajk... danas su, uglavnom, malo poznata, ali su vo vremja u drugoj polovini pro{log veka imali strahovit uticaj na zbivawa u savremenoj umetnosti preko pokreta poznatog kao Fluksus. Do dana dana{weg uo~qivi su odjeci wihovog rada, ideja i dostignu}a u multimedijalnoj sferi, digitalnoj umetnosti, performansima... A rame uz rame s wima bili su i na{i umetnici. Kopicl kaè da je najve}i deo fonda MoMA uglavnom baziran na nabavci radova sa teritorije SAD, Zapadne Evrope, severnijeg dela Ju`ne Amerike, {to je standardni deo wihove ponude na izlo`bama i stalnim postavkama, ali da su pregledaju}i svoje depoe ameri~ki znalci postali svesni da im nedostaje deo umetni~kih praksi iz isto~ne Evrope, s Dalekog istoka, Afrike, ju`nijeg dela Ju`ne Amerike, i to ba{ 60-tih i 70-tih. – Tih godina pojavquje se nova avangarda, Fluksus, konceptualna umetnost, minimalizam, arte povere... i to pravi veliku razliku izme|u onoga {to moèmo danas smatrati popularnom medijskom kulturom, kulturom i umetno{}u spektakla, i onoga {to je bilo is-

tra`ivawe prirode umetnosti. Zna se da su neki od na{ih umetnika jo{ tih 60-tih godina izlagali u MoMA-i u Wujorku, poput grupe OHO ili @elimira @ilinika, kada je direktor sektora za film i fotografiju MoMA-e bio Vilard van Dajk. Zna~i, jo{ tada su te veze postojale, a zanimqivo je da je to bio jedan od retkih primera da se kod nas pojavquju umetnici i pravci sinhrono sa zbivawima u dalekom svetu: konceptualisti, rani lend art... poput onoga {to se u predratnoj Kraqevini tridesetih godina de{avalo sa istorijskom avangardom, dadaistima, zenitistima... Kopicl je ube|en da je tom odse~ku vremena kada su se lokalno i globalno preklopili, kumovala i ~iwenica da je onda{wa Jugoslavija bila otvorena zemqa. – Bili smo u prilici da budemo informisani jer smo putovali, dobijali strane ~asopise, gledali filmove... U to vreme nastaju prvi zna~ajni jugoslovenski festi-

ji je priredila Katrin Mije, a koja je iste te godine vodila sekciju konceptualista na pariskom bijenalu, {est meseci kasnije objavqen je tematski broj novosadskih „Poqa“ posve}en konceptualnoj umetnosti. A do tada je u Americi iza{ao mo`da jedan broj ~asopisa Art forum! – Neki muzeji kod nas su hteli ne{to da urade, da skupe radove i dokumentaciju iz tog perioda, ali niti su to mogli, niti su bili u stawu da to urade na najboqi na~in. Zbirke ovda{wih predstavnika iz tih godina su zavr{ile ili }e zavr{iti, ako se ovako nastavi, uglavnom u privatnim kolekcijama. One nastaju sasvim legitimno u krizi na{eg sistema, kako u Hrvatskoj tako i ovde, pa nekolicina vrlo anga`ovanih i ve{tih kolekcionara kupuje zna~ajan deo jo{ uvek o~uvanih slika, grafika, crte`a, fotografija... Ne samo neoavangarde, nego i istorijske avangarde, zenitista, nadrealista, dada-

Vreme optimizma - Moja generacija, qudi koji danas imaju 60-tak ili ne{to vi{e godina, uop{te nije imala nekakvu nameru da bude disidentska. Bili smo ~ak vrlo nenakloweni tom pojmu, i razumevali smo sebe kao grupu mladih qudi koja ima dobre informacije i dobre veze po svetu. Smatrali smo da ono {to radimo i treba da radimo, da to nije nikakvo suprotstavqawe postoje}em sistemu, odvajawe od dru{tvene matrice. Nismo èleli ni da da ìvimo u inostranstvu i kritikujemo Jugoslaviju s neke pozicije ugroènosti. To vreme nije bilo takvo, bilo je to vreme otvorenosti, optimizma, da bude{ smeo i da radi{ {ta ti pada napamet, kako misli{ i ose}a{. U razgovorima sa strancima oseti se ponekad da nas vide kao nekakve `rtve reìma, disidente i sl. Bilo bi neukusno re}i da toga nije bilo, dvojica mojih prijateqa Mandi} i Bogdanovi} su i odsedeli u zatvoru, ali su oni vi{e bili umetnici koji su bili smetwa reìmu, nego {to su sami kao umetnici èleli da se uìvqavaju u ulogu disidenata - kaè Kopicl. vali Fest i Bitef, i se}am se dok sam u mladosti radio na Tribini mladih i pratio programe (70tih), da su dolazili qudi koji su bili prve violine i u drugim medijima a ne samo pozori{ta i filma. Sve te umetni~ke prakse su bile povezane sa sistemom likovne umetnosti: Kejx i drugi kompozitori, rani performeri, svi oni koji danas predstavqaju savremeni ples i nekonvencionalno pozori{te poput fizi~kog teatra, vi{e su nastupali u muzejima i galerijama, nego u pozori{tima i koncertnim dvoranama - navodi na{ sagovornik. Dobra konekcija preko tada{weg galerijskog sistema i festivala s tada najaktuelnijim pojavama u svetu, ostavila je neizbrisiv trag na{ih umetnika na globalnoj kulturnoj mapi. Kulturna razmena je bila tako|e jaka: jedan Hezus Rafael Soto je imao izlo`bu u Novom Sadu a bio je svetska zvezda, dok su na{i qudi koji su ovde izlagali ubrzo imali izlo`be u svetu, popute Brace Dimitrijevi}a, Marine Abramovi}, Ra{e Teodosijevi}a, grupe Bo{+Bo{, Balinta Sombatija... Pored toga i periodika je imala nos za tada{we promene: posle prvog tematskog ~asopisa u svetu posve}enog konceptualnoj umetnosti „Ve ha{“ u Parizu ko-

ista, pa tako kolekcionari kao {to su Surdac u Hrvatskoj, Trajkovi} ili Macura s muzejem u Novim Banovcima, imaju izvrsne fondove od 20-tih i 30-tih, pa sve do kasnih 70-tih godina. Pored onoga {to se smatra primarnim, muzeologe u svetu danas posebno zanima dokumentacija. Kolege iz Wujorka su bile jako zainteresovane za kataloge, studije, monografije, prikaze i kritike da mogu da kontekstualizuju radove, jer bez toga se oni ne mogu dobro obraditi, niti sklopiti cela slika tog vremena - ka`e Kopicl. Budu}i i sam akter tada{wih zbivawa i ~ovek od iskustva, on o~ekuje da }e slede}i korak MomA-e biti, kada je ve} poslala 12 skauta u Evropu ne samo da idu na turneju da se obrazuju – da wihovo pute{evstvije zavr{i u skorije vreme nekom izlo`bom, ako ne i ukqu~ivawem nekih od radova koji su im zanimqivi u stalnu postavku wujor{kog muzeja. – Budu}nost }e verovatno biti zasnovana na saradwi svih, i institucija i privatnih kolekcionara, pri ~emu }e ustanove poput muzeja imati prednost u saradwi s drugima jer garantuju poreklo i kvalitet radova, kao i to da nisu u pitawu nekakvi „la`waci“ dodaje Vladimir Kopicl. n Reqa Kne`evi}

SPORT

nedeqa10.jun2012.

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Or lo vi od le te li za Lon don Sr bi ja - Iran 3:0 (30:28, 30:28, 25:22) TO K I J O: Ha la „Metropoliten”, gleda la ca: 880, su di je: Ka sa mi ke la (Ar gen tina), Gonzales (Meksiko). SRBIJA: N. Kova~evi} 13, U. Kova~evi}, Jani}, Petkovi} 1, Stankovi}, Niki} 14, Miti} 1, Ra {i} 5, Ata na si je vi} 6, Starovi} 12, Podra{~anin 11, Rosi} (l). IRAN: Mo sta fa vand, Ma ruf, Gemi 11, Musavi 9, Zarini

Olimpijskim igrama u Londonu. Izabranici Igora Kolakovi}a su u sjajnom me~u savladali Iran i pokazali da im nema ravnih u Tokiju. Borbenost, angaòvawe i iznad svega èqa za trijumfom, doneli su Srbiji jo{ jednu maksimalnu, najvredniju pobedu u Japanu. To je posebno bilo vidqivo tokom prva dva seta, koja su odlu~ena posle èstoke i neizvesne borbe u zavr{nicama.

vis stao fantasti~ni Nikola Kova~evi}. Usledila je sjajna kontra Niki}a, potom i blok Miti}a, a posle asa starijeg Kova~evi}a do{lo je do potpunog preokreta (25:24). Drama je potrajala, a Srbija je iskoristila pet set loptu, posle gre{ke Gaemija – 30:28. Moglo je da bude i druga~ije, da nije bilo sjajnog servisa Irana, u prvom periodu nezausta-

dnevnik

c m y

Re zul ta ti Iran - Sr bi ja Ve ne cu e la - Ki na Austra li ja - Ko re ja Ja pan - Por to ri ko 1. Sr bi ja 2. Austra li ja 3. Iran 4. Ja pan 5. Ki na 6. Ko re ja 7. Ve ne cu e la 8. Por to ri ko

6 6 6 6 6 6 6 6

6 4 4 4 3 2 1 0

0:3 1:3 3:1 3:1 0 2 2 2 3 4 5 6

18:1 12:8 13:9 13:9 13:11 10:14 4:15 2:18

Ko la ko vi}: Na gra da za od ri ca wa Na{ selektor Igor Kolakovi} }e po tre}i put u~estvovati na Olimpijskim igrama. U Atini 2004. godine bio je pomo}nik prvom treneru Qubomiru Travici, a 2008. u Pekingu i sada u Londonu je na ~elu stru~nog

- Pla sman na Olim pij ske igre je sjajan rezultat za ovu generaciju. Opet se sumwalo ho }e mo li pro }i. Do bro je {to smo to uradili na dominantan na~in, pobedili smo do sada sve protivnike i izgubi-

18 12 11 11 11 6 3 0

Da na {wi pro gram Sr bi ja - Ve ne cu e la Ki na - Austra li ja Ko re ja - Por to ri ko Ja pan - Iran

Odbojka{i Srbije obezbedili su {esti nastup na OI

7, Zarif, Nadi 3, Gafur 17, Fajazi 2, Mahdavi, Moba{eri, Gara 2. Od boj ka {i Sr bi je igra }e {e sti put na Olim pij skim igrama! Kolo pre kraja turnira Interkontinentalnih kvalifikacija u Tokiju obezbedili su prvo mesto. Seniori Srbije ostvarili su {estu pobedu, petu maksimalnu, i sa samo jednim izgubqenim setom do sada, superiorno izborili plasman na Olimpijske igre. Po sle Mo skve, Atlan te, Sidnej, Atine i Pekinga, senio ri Sr bi je }e igra ti i na

Bio je ovo bez dileme najkvalitetniji susret odigran u Zemqi izlaze}eg sunca. Iranci su pokazali snagu, igrali su sjajno u ve}em delu me~a, ali nisu izdr`ali do kraja, ni u jednom od tri seta. Boqe re~eno, evropski {ampion je bio na vrhunskom nivou, ~ak i u momentima kad je izgledalo da je sve gotovo, pogotovo u zavr{nici prvog perioda. A spasila je tada Srbija tri ve za ne set lop te. Ima li su Iranci lepu priliku da povedu, ali su prokockali 24:21. Anatasijevi} je spasio prvu set loptu (24:22), a potom je na ser-

vqivog korektora Gafura (napad 11-9) i slabog prijema na{e selekcije. Vodila je Srbija i sa 17:13, ali je usledila serija Irana od osam poena (21:17) A potom i ve} opisani rasplet, kad je u zavr{nici Iran prokockao tri set lopte. Drama nije izostala ni u narednom periodu. Dugo se lomio rezultat, a Srbija je blokovima Starovi}a i Podra{~anina na drugi tehni~ki tajm-aut oti{la sa dva poena vi{ka (16:14). Usledile su dve gre{ke Starovi}a u kratkom periodu i preokret za tili ~as (22:20). Irancima je ponovo pravo na nadu odu-

(4) (6.30) (9) (12.05)

zeo Nikola Kova~evi}, ovoga puta blokovima. Najpre je na taj na~in izjedna~io (22:22), nedugo potom i doneo prvu set loptu (24:23). Nije se Iran predavao, imao je tri set lopte u nastavku, ali ne i {ansu da do|e do izjedna~ewa. Niki} je blokom na Gafuru doneo drugu set loptu svom timu, a isti igra~ je nedugo potom iskoristio tre}u, odli~nom kontrom – 30:28. U tre}em setu je bilo za nijansu lak{e. Uhvatila je Srbija zalet, Irancu su igrali za nijansu slabije, pa su Plavi as poenom Niki}a stigli do „plus pet“ (10:5). Iranci su u nekoliko navrata uspevali da se pribliè, ali su u zavr{nici ponovo imali isti deficit (20:15). Ekipa Hulija Velaska je tada vezala tri poena (20:18) i naterala Kolakovi}a da zatraì tajm-aut. Ni{ta nije selektor Srbije èleo da prepu{ta slu~aju, a bilo je mnogo lak{e kad je Podra{~anin blokom zaustavio napad Irana za „minus jedan“ (22:19). Nedugo potom Srbija je iskoristila drugu me~ loptu, posle servis gre{ke Nadija – 25:22. M. R.

SVET SKI GRAN PRI

La vi ca ma opet bod Sr bi ja - Bra zil 2:3 (25:21, 18:25, 23:25, 25:23, 5:15) LO\: Atlas arena, gledalaca: 2.200, sudi je: Jor guleas (Gr~ ka), Neder hud (Holandija). SRBIJA: Brako ~evi} 17, @ivkovi} 2, Krsmanovi} 9, Male{evi} 7, Vesovi} 6, Og weno vi} 1, Veq ko vi} 15, Ra {i}, ]ebi} (l), Starovi} 9, Blagojevi}, Mihajlovi} 8. BRAZIL: @usijeli 11, Dani Lins, Paula 22, Adenizija 12, Mari 2, Fernanda 1, Tan dara 14, Xojs 1, Fe Garaj 22, Kamila, Nata{a 1, Gabi 1. Oslabqena èn ska odbojka{ka reprezentacija Srbije pruìla je dostojan ot por akutel nom Olimpijskom prvaku Fe Garaj napada blok Brako~evi} - Krsmanovi} Bra zi lu i po sle pet seto va stigla do pet set lopti, iskoriosvojila vredan bod. Utakmicu stila tre}u za kona~nih 25:21 su obeleìla uzbu|ewa u treNa startu drugog seta Brazil }em i ~etvrtom setu, po{to su je poveo sa 2:0, a Srbija izjednaprethodno Srbija, pa Brazil, ~ila na 4:4. Ipak, na prvom tehodli~no odigrali u prvom i ni~kom tajm – autu bilo je 8:4 za drugom za nere{en ishod posle Brazil, a odmah potom 10:6 i dva seta. Na àlost, u petom se12:8. Vodio je Brazil sa 14:9, a tu je Brazil bio mnogo boqi i Srbija se pribliìla na 15:13. superiorno okon~ao me~. IzaNa drugom tehni~kom tajm – branice Zorana Terzi}a su pruautu Brazil je vodio sa 16:13, a ìle dobru igru, ali to je ovozatim sa dva vezana poena stiga puta bilo dovoqno samo za gao do 18:13. Smawila je Srbija bod protiv Brazila. na 18:15, ali je Brazil sigurnom Povela je Srbija sa 4:1, 7:3 i igrom priveo set kraju. 8:4, a zatim i 11:4, da bi Brazil Brazilu je pripao po~etak posle tajm – auta Ze Roberta tre}eg seta. Vodile su Brazilsmawio na 11:8. Vodila je Srbike sa 3:1 i 5:3, da bi Srbija seja sa 14:10, a Brazil izjedna~io, rijom 3:0 povela sa 6:5. Na prda bi na drugom tehni~kom odvom tehni~kom tajm – autu bilo moru bilo 16:14 za Srbiju. U naje 8:6 za Brazil. Usledilo je izstavku se igralo poen za poen jedna~ewe na 8:8, pa vo|stvo do, kada je Srbija serijom 5:0 Brazila od 10:8, pa 14:10 i 16:12

Re zul ta ti

A gru pa Por to ri ko - Taj land Ar gen ti na - Ki na C gru pa Ko re ja - Tur ska Ja pan - Ku ba D gru pa Sr bi ja - Bra zil Poq ska - Ita li ja

1. Taj land 2 2. Ki na 2 3. Tur ska 2 4. Ku ba 2 5. Bra zil 2 6. Ita li ja 2 7. Do mi ni kan ska R.1 8. SAD 1 9. Poq ska 2 10. Sr bi ja 2 11. Ko re ja 2 12. Ne ma~ ka 1 13. Ja pan 2 14. Ar gen ti na 2 15. Taj peh 1 16. Por to ri ko 2

2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0:3 1:3 1:3 1:3

0 0 0 0 0 1 0 0 1 2 2 1 2 2 1 2

6:0 6:1 6:1 6:3 6:4 5:4 3:0 3:1 4:5 4:6 3:6 1:3 1:6 1:6 0:3 0:6

2:3 1:3 6 6 6 5 4 4 3 3 2 2 1 0 0 0 0 0

Da na {wi pro gram

na dru gom teh ni~ kom tajm – autu. Vodio je Brazil sa 20:14, a Srbija smawila na 20:16, pa zatim sa 23:18, a Srbija smawila na 23:21. Imao je Brazil tri vezane set lopte, ali je Srbija dve anulirala, da bi Brazil realizovao tre}u. Srbija je povela na po~etku ~etvrtog seta, a Brazil serijom 4:0 stigao do prednosti od 5:2. Srbija je prvo smawila na 5:3, a zatim i izjedna~ila na 7:7. Vodio je Brazil sa 8:7, a Srbija sa pet uzastopnih poena stekla ~etiri poena vi{ka, 12:8. Na drugom tehni~kom tajm – autu Srbija je vodila sa 16:11. Brazil je smawio na 16:13, a Srbija povela sa 19:14. Brazilke su izjdena~ile zatim povele. Usledio je odgovor Srbije, koja je na servis Bojane @ivkovi} osvojila

A gru pa Ar gen ti na - Por to ri ko (6.50) Ki na - Taj land (9.50) B gru pa Taj peh - Ne ma~ ka (20.30) Do mi ni kan ska R. - SAD (23) C gru pa Ko re ja - Ja pan (8) Ku ba - Tur ska (10.30) D gru pa Ita li ja - Sr bi ja (17.30) Poq ska - Bra zil (20) ~etiri vezana poena za 24:22. Iskoristila je Srbija drugu set loptu za kona~nih 25:23 i izjedna~ewe na 2:2 u setovima. Peti set je po~eo vo|stvom Brazila od 5:0. Nije pomogao ni tajm – aut Zorana Terzi}a, pa se na promenu strana otislo sa vo|stvom Brazila od 8:2. Na kraju, bilo je 15:5 i 3:2 za Brazil.

Igor Kolakovi} i @eqko Bulatovi}

{taba. Neposredno posle velike pobede protiv Irana selektor je bio vidno zadovoqan. - Pobeda nas je vodila na Olimpijske igre i to smo odradili na najboqi mogu}i na~in. Imali smo krizu u prvom setu, u na{oj rotaciji jedan, ali smo pred kraj seta rizikovali i igrali jako dobro i strpqivo. Iran je igrao dobro, na visokom nivou gotovo ~itav me~. Zadovoqan sam kako smo odreagovali u prvom susretu na ovom turniru kojeg smo odigrali u egalu i opet smo uspeli da pobedimo. Selektor je bio svestan {ta su on i wegovi igra~i u~inili u Tokiju.

li samo jedan set – rekao je Kolakovi} i dodao: - Uz sva ona odricawa koja su momci imali tokom ovog perioda, od kad smo se skupili, ovo je najboqa mogu}a nagrada. Skoro mesec dana smo u Japanu, koji je predivna zemqa, ali smo odvojeni od domovine, prijateqa, porodica i to su velika odricawa, kako god to kome izgledalo. Mom ci sad pro du `a va ju za Dominikansku republiku, pa za Rusiju i tek 25. juna se vra}aju u Srbiju. Izuzetan je to napor, a Olimpijske igre }e biti najboqa nagrada za sve i iskreno se svi tome radujemo.

Sr bi ja sa 109 spor ti sta na Olim pi ja di Posle uspeha mu{ke odbojka{ke reprezentacije na kvalifikacionom turniru u Tokiju, srpski tim na Olimpijskim igrama u Londonu je do{ao do broja od 109 ~lanova. Srbija }e na 30. letwim Igrama imati predstavnike u 15 sportova, a srpski sportisti poku{a}e da osvoje jubilarnu 100. medaqu. Do sada je osvojeno 98 odli~ja. Brojka od 109 nije kona~na, jer do po~etka Olimpijskih igara vize mogu da obezbede atleti~ari i pliva~i. Srbija }e ovog leta u glavnom gradu Velike Britanije imati predstavnike u vaterpolu, rukometu, odbojci, tenisu, streqa{tvu, atletici, stonom tenisu, plivawu, veslawu, kajaku i kanu, rvawu, xudou, tekvondou, biciklizmu i boksu. Olimpijske igra u Londonu bi}e odr`ane od 27. jula do 12. avgusta.

EVROP SKA LI GA ZA DA ME

Po be |e ne i [pan ki we Sr bi ja - [pa ni ja 3:1 (25:14, 25:15, 22:25, 25:20) BU D IM P E [ TA: Ha la „Sport maks 2”, gle da la ca: 100, su di je: Ko var (ê {ka), Viktorini (Slova~ka). SRBIJA: Lazarevi} 13, Raki}, Radenkovi} 3, Bjelica 22, Ninkovi} 11, Stevanovi}, Rosi} (l), Bu{a, Mirkovi}, îkiriz, Savi} 10, Luki} 13. [PANIJA: Gomez, Garido, Kolar 20, Korea 10, San~ez (l), Aranda, Bonila 11, Hernandez, Gonzales 5, Delgado 12, Dijaz, Bedmar 4. Od boj ka {i ce Sr bi je su i daqe jedine neporaène u A grupi. Izabranice Ratka Pavli ~e vi }a sva la da le su i [paniju u Budimpe{ti i sada na tabeli imaju {est bodova vi{e od dana{weg rivala, koji je na drugom mestu. Tokom prva dva seta na terenu je postojao samo jedan tim – Srbija. Na{e devojke su

Da na {wi pro gram A gru pa [pa ni ja - Ru mu ni ja Ma |ar ska - Sr bi ja

(16) (19)

B gru pa [vaj car ska - Fran cu ska (15) Tur ska - Bu gar ska (17.30) C gru pa Ho lan di ja - ^e {ka Iz rael - Gr~ ka

(14.30) (17)

A gru pa Sr bi ja - [pa ni ja Ma |ar ska - Ru mu ni ja

1. Sr bi ja 2. [pa ni ja 3. Ru mu ni ja 9. Ma |ar ska

5 5 5 5

5 3 2 0

0 2 3 5

15:2 10:7 7:10 2:15

3:1 1:3 15 9 6 0

B gru pa Tur ska - [vaj car ska Bu gar ska - Fran cu ska

1. Bu gar ska 2. Tur ska 3. Fran cu ska 4. [vaj car ska

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

6:1 4:3 4:4 0:6

3:0 3:1 6 3 3 0

C gru pa Iz rael - Ho lan di ja Gr~ ka - ^e {ka 1. ^e {ka 2. Ho lan di ja 3. Gr~ ka 4. Iz rael

5 5 5 5

5 4 1 0

1:3 2:3 0 15:6 13 1 14:4 13 4 5:13 4 5 3:15 0

potpuno dominirale, u svim segmentima igre, i prepustile [paniji 14, odnosno 15 poena. Kao da je veoma lako i brzo vo|stvo na trenutak dovelo do opu{tawa u redovima Srbije, pa je [panija to iskoristila i dobila tre}i set sa 25:22 i smawila zaostatak u setovima. U ~etvrtom setu, Srbija je vodila od po~etka i uspe{no odr`avala prednost do kona~nih 25:20 i 3:1 u setovima.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI

Vi kin zi sru{ili „lale” Ho lan di ja - Dan ska 0:1 (0:1) HAR KOV: Grad ski sta dion, gle da la ca 35.000, su di ja: Sko mi na (Slo ve ni ja), stre lac: Kron De li u 24. mi nu tu. @u ti kar to ni: Van Bo mel (Ho lan di ja), Pa ul sen, Kvist (Dan ska). HO LAN DI JA: Ste ke len burg – Van der Vil (Kujt), Vi qems, Vlar, Hej tin ga – De Jong (Van der Vart), Van Bo mel – Ro -

u {e sna e ste rac, po ku {ao je da do da lop tu, ali je Ja kob sen pra vo vre me no ukli zao i ot klo nio opa snost. Tem po utak mi ce bio je ne {to spo ri ji, vi {e se igra lo na po lo vi ni Dan ske, ali tim Mor te na Ol se na u 24. mi nu tu iz pr ve pra ve ak ci je do la zi do vo| stva – Po ul sen je pro {ao po le voj

on je do {ao do ka zne nog pro sto ra, na me stio lop tu na le vu no gu i do bro {u ti rao, ali je sta ti va spa sla Dan ce. Kao {to se i o~e ki va lo, Ho lan |a ni su iz u zet no ofan ziv no po ~e li dru go po lu vre me i za {est mi nu ta ima li su ~ak ~e ti ri pri li ke. Pr vo se Van Per si okli znuo u iz gled noj si tu a ci ji,

Kron Deli s raduje pogotku

ben, Afe laj (Hun te lar) Snaj der – Van Per si. DAN SKA: An der sen – Ja kob sen, Po ul sen, Ager, Kjer – Ci mling, Kvist – Ro me dal (Mi kel sen 84’), Kron-De li, Erik sen ([e ne 74’), Bent ner. To kom naj ve }eg de la me ~a Ho lan di ja je bi la bo qa, ali ni je is ko ri sti la svo je {an se – Ro ben je po go dio sta ti vu, a po jed nu sto po stot nu {an su pro pu sti li su Van Per si i Hun te lar. Ta ko |e, uti sak je da su la le u za vr {ni ci me ~a o{te }e ne za pe nal po sle igra wa ru kom Ja kob se na. Na sa mom po ~et ku Ager je udar cem gla vom po sle pre ki da te sti rao gol ma na Ho lan di je Ste ke len bur ga, ko ji je bez pro ble ma uhva tio lop tu. Na dru goj stra ni po ku {ao je 18-go di {wi Vi qems, , ali je we gov uda rac sa dis tan ce za vr {io iz nad go la. Ka ko je vre me od mi ca lo, Ho lan di ja je pre u zi ma la ini ci ja ti vu, Afe laj je pre ba cio gol is ko sa sa de sne stra ne, a Van Per si je po go dio `i vi zid iz slo bod nog udar ca sa ivi ce ka zne nog pro sto ra. Dru gu iz gled nu {an su eki pa Ber ta van Mar vij ka ima la je u 18. mi nu tu – po sle iz van red nog du plog pâsa Van Per si ja i Ro be na, igra~ Ba jer na u{ao je

stra ni, lop ta je uz ma lo sre }e do {la do 29-go di {weg Mi ha e la Kron-De li ja, a fud ba ler Brond bi ja je pre dri blao Vla ra i po slao lop tu kroz no ge Ste ke len bur gu (1:0). Ho lan |a ni su tra `i li pe nal na kon igra wa ru kom Po ul se na u

a za tim je uda rac istog igra ~a sa la ko }om ukro tio An der sen. Po sle fu ri o znog po ~et ka dru gog po lu vre me na, Ho lan |a ni su se po ma lo is tro {i li, a na kon 15mi nu ta ’pra znog ho da’ Van Mar vijk je re {io da iz vr {i dvo stru ku iz me nu – iza {li su De

Vi lems - naj mla |i u isto ri ji Ho lan |a nin Xe tro Vi lems po stao je naj mla |i igra~ u isto ri ji evrop skih pr ven sta va. On se na {ao u start noj po sta vi ho land ske re pre zen ta ci je u me ~u 1. ko la Gru pe B pro tiv Dan ske.Le vi bek PSV Aj ndho ve na ima 18 go di na i 71 dan. Vi lems je obo rio re kord iz 1984. go di ne, ko ji je po sta vio Bel gi ja nac En co [i fo u utak mi ci sa Ju go sla vi jom. [i fo je ta da imao 18 go di na i 115 da na. Xe tro Vi lems je ka ri je ru po ~eo u Spar ti iz Ro ter da ma, ali je po sle sa mo jed ne se zo ne pro {log le ta pre {ao u PSV. {e sna e ster cu, ali su di ja Sko mi na pro ce nio je da ni je bi lo na me re, a ni pro tiv ni~ kih igra ~a u oko li ni. La le kao da je {o ki rao pri mqe ni gol, a Dan ci su se oslo bo di li i ras tr ~a li su se po te re nu. Me |u tim, ma lo je ne do sta ja lo da sve pad ne u vo du u 36. mi nu tu – gol man Ste fan An der sen, ko ji me wa po vre |e nog So ren se na, bu kval no je do dao lop tu do Ro be na na 30-ak me ta ra od go la,

Jong i Afe laj, a u{li su Van der Vart i Klas-Jan Hun te lar, pr vi stre lac Bun de sli ge. Ne po sred no pre to ga KronDe li je na mu ~io Ste ke len bur ga, a u 75. mi nu tu Ho lan di ja je pro pu sti la no vu sto po stot nu pri li ku – Snaj der, je dan od ret kih ras po lo `e nih igra ~a u ho land skom ti mu, po slao je fan ta sti~ nu lop tu ’spoq nom’ za Hun te la ra, ali An der sen ski da zi cer na pa da ~u [al kea.

Zof: Ko to ot pi su je Ita li ju Le gen dar ni gol man tvr di da su azu ri fa vo ri ti na Euru i pi ta se ko to we go vu re pre zen ta ci ju ne sma tra ozbiq no. Ita li ja na ne ma nig de me |u fa vo ri ti ma za osva ja we Evrop skog pr ven stva. Kla di o ni ~a ri i oni ko ji vo le da se ba ve prog no za ma u pr vi plan is ti ~u [pa ni ju i Ne ma~ ku. Po sle wih sle de Ho lan |a ni, Fran cu zi, En gle zi. Na azu re o~i gled no ni ko ozbiq no ne ra ~u na u Poq skoj i Ukra ji ni. ^ak ni oni ko ji ma je fud bal po sao, bi lo da su to tre ne ri, igra ~i, su di je. ^i we ni ca je da su Ita li ja ni zna li da ne pro |u gru pu. To se do go di lo i na po sled wem ve li kom tak mi ~e wu u Ju `noj Afri ci ka da su na Mun di jal do {li kao fa vo ri ti i ak tu el ni pr va ci.

Is ku stvo nas u~i da mom ke ]e za rea Pran de li ja ni ka da ne bi tre ba lo ot pi si va ti. Azu ri su ~e sto u pro {lo sti zna li da se kroz ma la vrat pro vu ku, ne sa mo do za vr {ni ce, ve} i ti tu le na ve li kim tak mi ~e wi ma. Po da tak da Ita li je ne ma me |u pr vim fa vo ri ti ma iz ner vi ra la je le gen dar nog gol ma na Di na Zo fa. - Ne znam ko smi {qa te pri ~e. Nor mal no da je Ita li ja u gru pi fa vo ri ta. Ta ko je bi lo uvek, ta ko }e i osta ti kad god u~e stvu je. Sa mo po gle daj te na {e tro fe je, od ko jih su ne ki osvej ni ne dav no. Ne znam ko ima pra vo da nas iz o sta vi sa spi ska fa vo ri ta - za pi tao se Zof. Ka da su fa vo ri ti u pi ta wu, on ne ma di le mu.

- To su [pa ni ja, Ne ma~ ka, Ita li ja... Jo{ ne ko i to je to. Zof sma tra da Pran de li ima per spek tiv nu eki pu, ko ja se do ka za la u kva li fi ka ci ja ma za Euro. Ita li ja je nad mo} no osvo ji la pr vo me sto u gru pi osta viv {i iza se be, iz me |u osta lih, i Sr bi ju. Utak mi cu u \e no vi do bi la je slu `be nim re zul ta tom 3:0, jer me~ ni je od i gran zbog ne re da ko ji su iza zva li srp ski hu li ga ni, dok je u Be o gra du bi lo 1:1. Do voq no da Sr bi ja ne ode u ba ra`. Azu ri su u gru pi sa [pa ni jom, Hr vat skom i Re pu bli kom Ir skom, ko ju sa klu pe vo di Ita li jan \o va ni Tra pa t o n i. Pr v i me~ Ita l i j a igra pro tiv fu ri je da nas u Gdaw sku.

Ru ski mar{ u Vroc la vu Ru si ja - ê {ka 4:1 (2:0) VROC LAV: Sta dion Ma è ski, gle da la ca: 41.000, su di ja: Veb (En gle ska). Strel ci: Xa go ev u 15. i 79, [i ro kov u 24. i Pa vqu ~en ko u 82. mi nu tu za Ru si ju, Pi lar u 52. mi nu tu za ê {ku. RU SI JA: Ma la fe ev, Awu kov, Ig na {e vi~, Be re zut ski, @ir kov, [i ro kov, De ni sov, Zir ja nov, Xa go ev (od 85. Ko ko rin), Ker à kov (od 73. Pa vqu {~en ko). Ê [KA: êh, Se la si je, Si vok, Hub nik, Ka dlec, Pla {il, Ji ra ~ek (9d 75. Pert è la), Re zek (od 46. Hub {man), Ro sic ki, Pi lar, Ba ro{ (od 86. La fa ta). Re pre zen ta ci ja Ru si je po tvr di la je pret po stav ke da bi mo gla da iz ne na di na EP, do mi nant nom pred sta vom i ube dqi vom po e dom nad ê {kom 4:1 na star tu pr ven stva.Ru si su ve} u pr vih 25 mi nu ta raz bi li ri va la, a bri qant na sa rad wa Ze ni to vog tria Ar {a vin-[i ro kovKer à kov omo gu }i la je Dza go e vu i [i ro ko vu da po go de za 2:0. ê si su se re or ga ni zo va li i u 52. mi nu tu go lom Pi la ra vra ti li se u igru. Usle di lo je nad i gra va we u na red nih po la sa ta, a on da su Ru si bom ba ma Xa go e va i Pa vqu ~en ka u tri mi nu ta sru {i li ê he.Remi Poqske i Gr~ke u prvom me~u promovisao je Ruse u lidere grupe A posle utakmica prvog kola. Za razliku od premijerne utakmice, duel Rusije i ê{ke je u prvih 15 minuta doneo dosadan i nezanimqiv fudbal. Ekipe su o~igledno svesne da }e svaki bod biti vaàn, pa nisu èlele da srqaju ve} u prvom me~u. Me|utim, od 13. minuta Rusi kre}u ozbiqnije napred, i odmah stuù do {anse. Ar{avin i [irokov su nadigrali odbranu ê{ke na levoj strani, lopta je stigla do Keràkova koji je {utirao pored gola. Ipak, ve} u slede}em napadu Rusija stiè do vo|stva. Nakon centar{uta Zirjanova sa leve strane, Keràkov glavom poga|a stativu, a lopta pored ~etvorice êha sti`gla do Alana Xagoeva koji poluvolejom loptu zakucava u mreù.

êsi odmah kre}u ofanzivnije, {to otvara prostor za kontru Rusa. Lopta stiè na levu stranu do Keràkova koji kre}e unutra i pronalazi usamqenog Xagoeva na drugoj strani, igra~ CSKA ulazi u kazneni i {utira iz prve, ali loptu {aqe pored stative i propada sjajna {ansa za zbornaju. Rusi nisu propustili slede}u kontru pa su poveli 2:0 u 24. minutu. Ar{avin, Keràkov i [irokov su razredili odbranu ê{ke, a kombinacija iz Zenita je ponovo proradila pa je posle sjajnog pasa Ar{avina, Keràkov propustio loptu, a [irokov je potkopao i prebacio golmana rivala. I dok su se êsi u napadu mu~ili da prona|u put lopti do Baro{a ka golu Malafejeva, pomenutio trougao Advokatovog napada je nastavio da mu~i odbranu. Ponovo je pro{la akcija po levoj strani, lopta je u sredini opet stigla do Keràkova, ali najboqi strelac ruske Premijer lige je {aqe preko gola. Rusija u nastavku smiruje tempo igre i lagano privodi poluvreme kraju, a u sli~nom tempu nastavqa i u drugom. Nakon {to su Rusi nekoliko minuta kruìli oko kaznenog prostora ê{ke, usledio je odgovor reorganizovanog rivala. Kona~no su êsi duè imali loptu u posedu i strpqivo osvajali prostor, da bi o|ednom Pla{il video prazan prostor ispred Pilara koji je izbegao ofsajd zamku, zaobi{ao Malafejeva i smawio na 2:1. Usleidila je èstoka borba, Rusi su stegli odbranu i zaustavili nalet êha, a sami se uzdali u individualne akcije Ar{avina i Dzagoeva. Posle jednog pasa strelca prvog gola Keràkov je stigao do tre}e gol {anse, ali je i tre}i put putirao pored gola. Uskoro je stigao i umor igra~e dva tima, pa je polovinom drugog dela tempo zna~ajno opao. Odmah su reagovali i selektori, Pavqu~enko je zamenio indisponiranog Keràkova u napadu Rusije, dok je vezni red

Gru pa A

Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ê {ka 1. Ru si ja 1 1 0 0 2. Poq ska 1 0 1 0 3. Gr~ ka 1 0 1 0 4. ê {ka 1 0 0 1 12. jun: Gr~ ka – ê {ka 12.jun: Poq ska – Ru si ja 16. jun: Gr~ ka – Ru si ja 16. jun: ê {ka – Poq ska

Gru pa B

Ho lan di ja – Dan ska Ne ma~ ka – Por tu ga li ja

1:1 4:1 4:1 3 1:1 1 1:1 1 1:4 0 (18) (20.45) (20.45) (20.45) 0:1 si no}

13.jun: Dan ska – Por tu ga li ja (18) (20.45) 13.jun: Ho lan di ja – Ne ma~ ka 17.jun: Por tu ga li ja – Ho lan di ja (20.45) 17. jun: Dan ska – Ne ma~ ka (20.45)

Gru pa C

(18) Da nas: [pa ni ja – Ita li ja Da nas: Ir ska – Hr vat ska (20.45) (18) 14. jun: Ita li ja – Hr vat ska 14.ju na: [pa ni ja – Ir ska (20.45) 18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja (20.45) (20.45) 18.jun: Ita li ja – Ir ska

Gru pa D

11.jun: Fran cu ska – En gle ska (18) 11.jun: Ukra ji na – [ved ska (20.45) 15. jun: Ukra ji na – Fran cu ska (18) 15. jun: [ved ska – En gle ska (20.45) 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45)

ê{ke osveèn ulaskom Petrèle umesto Jira~eka. U tom periodu uspavena igre, Rusi su povezali igru, sjajno kombinovali u sredini i lako stizali u kazneni prostor, da bi 12 minuta pre kraja re{ili me~. Odigrali su Rusi sjajno od noge do noge, lopta je stigla do Dzagoeva koji je uleteo u kazneni i loptu ponovo zakucao za svoj drugi gol na me~u i vo|stvo Rusije 3:1. Samo tri minute kasnije Pavqu~enko je sam razbio odbranu ê{ke, i sna`nim udarcem sa 15 metara potvrdio pobedu armejaca. Ubedqivom pobedom Rusi su potvrdili status favorita u grupi A, a u slede}em me~u igraju protiv doma}ina Poqske. êsi }e utisak poku{ati da poprave protiv reprezentacije Gr~ke.

Pir lo kom plet ni ji od ]a vi ja Osva ja~ Evrop skog pr ven stva 1964. go di ne dao je za ni mqi vo po re |e we kre a to ra igre ita li jan ske i {pan ske re pre zen ta ci je. Lu is Su a rez (77) je dan je od naj bo qih igra ~a u isto ri ji {pan skog i evrop skog fud ba la. Naj bo qe go di ne pro veo je u Bar se lo ni i In ter u, osvo jio dva Ku pa {am pi o na, pet na ci o nal nih ti tu la i {am pi o nat Evro pe, de lu ju }i sa po zi ci je po vu ~e nog plej mej ke ra. Za to je za ni mqi vo pro ~i ta ti we go vu upo red nu ana li zu igre An dree Pir la i ]a vi ja, dan uo~i okr {a ja Ita li je i [pa ni je u pr vom ko lu C gru pe Evrop skog pr ven stva. - Obo ji ca ima ju sja jan ose }aj za po zi ci o ni ra we i za tre nu tak u ko jem je naj bo qe po vu }i lop tu na pred. Is ku sni su i sjaj ni teh ni ~a ri, ali Pir lo va pred nost je {to ~e sto pri be ga va du gim pa so vi ma, pa se we gov uti caj na igru sa mim tim ose }a na ve }em de lu te re na -re kao je Su a rez. Isti na je da ]a vi ma we gre {i, me |u tim, to je i lo gi~ no, ka da su mu do da va wa kra }a i ne to li ko ri skant na.

Pirlo i ]avi

Ka da pod vu ~e cr tu is pod wi ho vih ofan ziv nih i de fan ziv nih kva li te ta, Su a rez sma tra Pir la kom plet ni jim ve zi stom. - An drea ima bo qi {ut iz da qi ne, da je vi {e go lo va i opa sni ji je iz vo |a~ slo bod nih uda ra ca. Uz to je od lu~ ni ji ka da tre ba ukli za ti pro tiv ni ku u no ge. ]a vi je la gan i uglav nom od -

u zi ma lop te ~i ta wem igre. Su a rez, ko ji ka `e da mu je Ita li ja dom, a [pa ni ja u sr cu, sma tra da bi se Pir lo i ]a vi do bro uklo pi li u pro tiv ni~ kim re pre zen ta ci ja ma. Ipak, Ka ta lo nac je stvo ren za si stem igre ko ji for si ra ju Bar se lo na i cr ve na fu ri ja, dok je Ita li jan pri la go dqi vi ji.

Po sle Ro nal da pe nal {u ti ra Ro nal do Pr va zve zda Real Ma dri da ne è li ni ko me u por tu gla skoj re pre zen ta ci ji da pre pu sti za do voq stvo {u ti ra wa pe na la. Ako se bu de do su dio pe nal za Por tu gal - {u ti ra }e ga Kri sti ja no Ro nal do. Na pa da~ kra qev skog klu ba pu ca od sa mo po u zda wa i ne è li ni ko me dru gom u svom ti mu da pre pu sti iz vo |e we naj stro è ka zne. - Ja {u ti ram pe na le - krat ko i ja sno je po ru ~io Ro nal do. Igra~ ko ji je u ne dav no za vr {e noj se zo ni Pri me re po sti gao 46 go lo va, od ko jih 12 sa „be le ta~ -

ke”, ob ja {wa va zbog ~e ga i da qe ve ru je u svo je spo spob no sti kod {u ti ra wa pe na la, iako je u po lu fi na lu Li ge {am pi o na pro ma {io naj va `ni ji je da na e ste rac u se zo ni, a pred po ~e tak Eura ni je bio pre ci zan ni pro tiv Tu ra ka u pri ja teq skom me ~u. - Ni je sve do me ne kod {u ti ra wa pe na la. Mo ra mo da da mo kre dit i gol ma ni ma ko ji ma sam {u ti rao. Zbog tih pro ma {a ja si gur no ne }e od u sta ti. Na pro tiv- re kao je Kri sti ja no Ro nal do, a ove we go ve re ~i ve ro vat no ni ko ga ne }e za ~u di ti.

sport

nedeqa10.jun2012.

[AM PION SE PO JA ^A VA

Goran Lo vre u Par ti za nu Poja~awa u redovima Partizana se re|aju kaona traci. Posle Branka Pauqevi}a i Stefana [}epovi}a, pristupnicu za crno - bele potpisao je i Goran Lovre.Iskusni, 30-godi{wi vezista

- Stru~ni {tab je `eleo igra~a ovakvog profila. Uspeli smo da ga dovedemo i nadam se da }e biti veliko poja~awe - zavr{io je Tumbakovi}. Lovre je jo{ iz mla|ih kategorija Partizana oti{ao u inostranstvo. [kolu je zavr{io u

Go ran Lo vre i Qu bi {a Tum ba ko vi}

potpisao je dvogodi{wi ugovor sa klubom u kome je napravio prve fudbalske korake. - Veliko mi je zadovoqstvo {to je Lovre potpisao za Partizan - istakao je sportski direktor crno-belih Qubi{a Tumbakovi} na po~etku promocije Gorana Lovrea. - On je karijeru ovde po~eo sa devet godina i ja sam imao tu sre}u da ga selektiram. Proveo je 14 godina u inostranstvu, odigrao mnogo utakmica u Ligi {ampiona. Nadam se da je do{ao da zavr{i ono {to je ovde zapo~eo. Prvi operativac iz Humske 1 je objasnio i za{to je Lovre anga`ovan. PO LU FI NA LE KU PA VOJ VO DI NE

Ru men ~a ni u Star ~e vu

Danas su na programu polufinalne utakmice Kupa na teritoriji Fudbalskog saveza Vojvodine . Sastaju se - STAR^EVO: Borac - Jedinstvo (Rumenka), STARI BANOVCI: Dunav Senta. Me~evi po~iwu u 17 sati. BA RA@ ZA POD RU^ NU LI GU NO VI SAD

Mla dost i Bu du} nost pr vi na meg da nu

U prvoj bara` utakmici za popunu Podru~ne fudbalske lige Novi Sad danas u Vrbasu (17) snage }e odmeriti Mladost (Novi Sad) i Budu}nost (Glo`an). U sredu pora`ena ekipa odmeri}e snage sa @SK- om iz @abqa,a subotu s @SK- om igra}e pobedni~ki tim. Pobednik mini lige igra}e majstoricu s Omladincem iz Stepanovi}eva ili sa Starim gradom za plasman u Podru~nu ligu (zavisi dali }e Jedinstvo iz Stare Pazove pro}i bara`).

No} ni tur nir u Pe tro va ra di nu I ove godine fudbalski i rukometni klub Petrovaradin organizuje no}ni turnir u malom fudbalu na terenima Sportskog centra u Petrovaradinu. Igra}e se po pravilima „Dnevnikovog” turnira, a perva utaknmca }e po~eti u 19.30 sati. Prema predvi|awu organizatora Turnir bi trebao da po~ne 22. juna,a prijave }e se primaju ve} sada u prostorijama kluba,a bli`e inforamacijwe se mogu dobiti na telefone 065/ 853-0091 (Branko Bukvi}) i 060/ 4600760 (Danijel Mileti}). Prijava po ekipi iznosi 10.000 dinara, a redvi|eno je da prvaku pripadne 180.000 dinara.

Anderlehtu ~iji je dres prvog tima nosio ~etiri godine (200206). Igrao je zatim i za Groningen (2006-10) i Barnsli (2010-11). - Ovo je veliki dan za mene. San koji nisam uspeo da ostvarim kao de~ak, ispunio mi se sada. Hvala svima iz kluba i nadam se da }u im se odu`iti na terenu - po~eo je Lovre, koji je dobio crno-beli dres sa brojem osam. U decembru pro{le godine raskinuo je ugovor sa Barnslijem i od tada je bez kluba. Nije mnogo igrao ni tokom jeseni 2011. Gotovo godinu dana je bez utakmica. Ipak, uverava da ga to ne}e omesti. - Nikada nisam imao problema sa fizi~kom spremom, pa sam siguran da ne}u ni sada.

Upitan da li }e godina pauze usloviti da ga stru~ni {tab i navija~i malo duè ~ekaju da dostigne formu, odgovorio je: - Jedna godina pauze moè da zna~i samo da }u godinu vi{e igrati fudbal. Osnovna pozicija mu je zadwi vezni, za koji u Partizanu konkuri{u i Mohamed Kamara, Milan Smiqani}, Sa{a Markovi}, Darko Bra{anac... Lovre moè da igra i na drugim mestima u timu. - Nije mi va`no gde igram, nikada se nisam bunio. Kada je Tumbakovi} rekao da se Lovre vratio da zavr{i zapo~eto, mogu}e da je mislio da karijeru zavr{i u Partizanu. - Ne bih imao ni{ta protiv da se to dogodi. Partizan je klub koji volim i èqa mi je da ostavim dubok trag. Partizan igra najboqi fudbal u zemqi. Sada{we rukovodstvo zna {ta radi. Svi èlimo da se plasiramo u Ligu {ampiona i nadam se da uspeh ne}e izostati. Poznato je da je Lovre u odli~nim odnosima sa Vensanom Kompanijem, igra~em Man~ester sitija, jo{ iz doba kada su zajedno igrali za Anderleht. E, upravo Kompani bi bio profil defanzivca kakav treba Partizanu. Upitan da li moè da ga dovede u Humsku, Lovre je odgovorio: - Za{to da ne? Dobri smo prijateqi. Napravio je sjajnu karijeru i zaista mi je drago da imam takvog prijateqa. Qubi{a Tumbakovi} je na kraju dodao da u nedequ ne}e biti novih potpisa ugovora, ali je najavio da }e ih biti u ponedeqak. Slede}i na redu trebalo bi da bude Zabija. I. L.

Pro si ne~ ki na {ao no vog po mo} ni ka Tek {to je @arko \urovi} odlu~io da napusti stru~ni {tab prvog tima Crvene zvezde, ekspresno je na|ena wegova zamena. Na sajtu vice{ampiona Srbije objavqeno je da je Robert Prosine~ki na mesto svog pomo}nika postavio Ivicu Mom~ilovi}a, koji je do sada obavqao funkciju trenera mla|ih selekcija u Zvezdi. Mom~ilovi} je tako|e ~lan „zlatne generacije” Crvene zvezde koja je osvojila titulu prvaka Evrope u Bariju, a wegova generacija igra~a ro|enih

1995. godine je ove godine osvojila titulu {ampiona u kategoriji kadeta. Fudbalski klub Crvena zvezda se zahvaquje \urovi}u na svemu {to je uradio i kao igra~ i kao trener Zvezde i `eli mu puno sre}e u nastavku sportske karijere. Tako|e ~estitamo Ivici Mom~ilovi}u na izboru i verujemo da }e wegov dolazak u stru~ni {tab, dodatno doprineti radu i rezultatima kluba - pi{e na sajtu Zvezde. Osim \urovi}a, stru~ni {tab Zvezde napustio je i Slobodan Marovi}.

dnevnik @RK TE ME RIN PLA SI RAO SE U VI [I RANG U SE ZO NI PRO SLA VE ^E TI RI DE CE NI JE USPE [NOG RA DA

Pr va li ga ro |en dan ski po klon Do{ao je i taj dan, Prva liga vi{e nije san. Lepo je ovih dana biti deo @RK Temerin, bez obzira na ulogu, jer igra~ice, stru~ni {tab, rukovodstvo i navija~i, istrajali su u zajedni~kom poduhvatu. Prvoliga{ke ambicije, preto~ene su u delo, pa na svakom koraku dominiraju pozitivne vibracije. - Kada se podvu~e crta, zadovoqni smo rezultatima, po{to je ostvaren ciq, proklamovan na po~etku sezone. Zbog reorganizacije takmi~ewa, bili smo svesni da nam se pruà lepa prilika da se vratimo u prvoliga{ko jato. Nismo se optere}ivali osvajawem prvog mesta, vrebali smo priliku da budemo uz rame Kikindi i najve}i deo trke, proveli smo na drugoj poziciji. Klub funkcioni{e na stabilnim temeqima, ve} imamo plan za narednu sezonu i uz nekoliko poja~awa, nameravamo da igramo zapaènu ulogu na prvoliga{koj sceni – kaè predsednik Miroslav Kqaji}. Mnogi su sumwi~avo vrteli glavom, uvereni da igra~ki kadar, ~iji prosek godina, ne prelazi prag punoletstva, nema pokri}e za ravnopravnu borbu sa daleko iskusnijim konkurentima. Demant je stigao ekspresno, u sezoni proslave ~etiri decenije postojawa uzornog kolektiva. - Rizik se isplatio, u vatru smo ubacili mlade snage, èqne dokazivawa i afirmacije. Nismo i{li grlom u jagode, strpqivo smo slagali kockice mozaika, a u prole}nom delu sezone, pobedila nas je samo Kikinda. Oscilacije su svojstvene mladim timovima, pa su trku za bodovima, pratili usponi i padovi. Malo ekipa moè da se pohvali osvajawem bodova na gostovawu Pan~evu i Mladosti iz

Srpske Crwe, dok je, sa druge strane, neo~ekivan poraz upisan u Apatinu. Ne mogu ni{ta da zamerim devojkama, potvrdile su da imaju potencijal izvan drugoliga{kih okvira i verujem da }e nesumwivi prostor za daqi individualni napredak, ova generacija, krunisati visokim plasmanom u

ni ~uvar mreè drugoliga{a Hajduka iz ûruga. - Vreme radi za nas, imamo mladu ekipu, dugo smo na okupu i mislim da }emo tek pokazati pravo lice. Zvezda vodiqa, bilo je veliko drugarstvo, uspevale smo da uskladimo {kolske obaveze i treninge i na oba koloseka da pruì-

Ru ko me ta {i ce Te me ri na

prvoliga{kom karavanu – isti~e trener Milan Vje{tica. Golovi su postali sinonim za kapitena Nikoletu Nikoli}, wenu imewakiwu Miku{ak, odli~ne bekove Maju Vukovi} i Jovanu Mora~u. Kao strela, ka mre`i protivnika, i{la je krilo Bojana Mari~i}, lavovski se borila Ilijana Blanu{a, poverewe opravdale Tawa Obradovi} i Slobodanka Milakovi}, a ton igri davala je Mileva Te{anovi}. Uz pouzdanog golmana Maru Ivanov, polako stasavaju Jovana Pani} i Qiqana Lisica, po{to im tajne golmanskog zanata otkriva Dejan Mandi}, jo{ uvek aktiv-

mo maksimum. Drago mi je da se trud isplatio, od jeseni }emo igrati mnogo ja~e me~eve, uz obavezu da potvrdimo da povratak pod prvoliga{ke reflektore, nije plod slu~ajnosti – nagla{ava kapiten Nikoleta Nikoli}. Nije sve u novcu, qubav prema rukometu i klupskim bojama, na primeru nekada{weg superliga{a, nema cenu. Dovo|ewe igra~ica sa strane, nije manir aktuelnog rukovodstva i takva klupska politika, pokazala se kao dobitna kombinacija. Anga`ovawe planiranih poja~awa, zna~ilo bi povratak nekoliko igra~ica u mati~ni klub i taj zadatak je prioritet tokom letwe pauze. Mar ko Me ni }a nin

RE VI JAL NA UTAK MI CA

[am pa wac za kraj @SK - Re pre zen ta ci ja dru ge li ge Se ver 32:36 (16:19) @A BAQ: Sportska hala, gledalaca oko 250, sudije: Perendija i Bura (Nova Pazova). Sedmerci: @SK 3 (3), Reprezentacija lige 3 (2), iskqu~ewa @SK 8, a Reprezentacija druge lige Sever 6 minuta. @SK: Stevanovi} (12 odbrana), Kezija 5 (3), Xaja, Bosni}, P. Markovi}, Milutinovi} 3, A. Markovi} 3, Stra`ivuk, Smoqan 3, Jovanovi} 2, Vu~i} 2, Dragoqevi} 1, U. Bojani} 6, Zuki} 2, Radoj~i} 2, Kotlaja (6 odbrana 1 sedmerac), Bosi} (2 odbrane), Makitan 2, Vitez, Mijatovi}, M. Bojani} 1, Trnini}.

RE PRE ZEN TA CI JA LI GE: Dobrijevi} (6 odbrana), Petrovi} (5 odbrana), Bogojevi} (7 odbrana), Dra{kovi} 7, Ivkovi} 4, Spasojev 2, Bulatovi} 2, Pavi} 1 (1), Vje{tica 4, Penze{ 3 (1), Krec 3, Kopawa 1, Gardijan 2, Kurte{ 6, Pesla} 1. U sve~arskom ambijentu odigran je susret prvaka drugoliga{kog Severa @SK-a iz @abqa i Reprezentacije lige koju je sa klupe vodio trener Titel Xon Dir Miodrag Lon~ar. Od po~etka do kraja reprezentacija je vodila i na kraju zaslu`eno pobedila. U timu @SK-a za najboqeg

igra~a progla{en je Uro{ Bojani}, dok je kod gostiju to priznawe pripalo Bogdanu Dra{kovi}u. @ivan Staki} pomo}nik komesara Lige na kraju je najboqem strelcu prvenstva Ivanu Spasojevu, koji je iz Hajduka (^urug) uru~io prigodan pehar za 246 postignutih golova. Dok je komesar lige Jovica Tula} uru~io pehar kapitenu @SK-a Zoranu Keziji za osvojeno prvo mesto, koji su uz otvoreni {ampawac prihvatili i ostali saigra~i i proslavili prvo mesto. P. Bun da lo

I ^a ir }e bi ti dom or lo va Ru ko me ta{i, od boj ka {i, te ni se ri, ko {ar ka {i, va ter po li sti...svi oni imali su odli~ nu po dr {ku ka da su igra li re pre zen ta tiv ne utak mi ce u Ni {u. A na red ne go di ne i fud bale ri }e ose ti ti qu bav Ni {li ja pre ma na ci o nal noj selek ci ji. Na i me, dele ga ci ja Fud bal skog sa ve za Sr bi je obi{la je stadion R adn i~kog iz Ni{ a „^ai r”, koji s e r en ovira i u i zve{ taju napisala da }e se stadion koristiti z a utakmice Ra dni~kog u Supe rligi i za kvalifikacio ni me~ za SP Sr bi j a - [kotsk a 26. mar ta 2 01 3. godi ne.P rednost Ni{a je i to {to ima aerodrom, {to je n eizostavn i s egmen t u orga ni z aciji me|una ro dnih utakmic a. Naravno, sve ovo }e se dogoditi ako rekonstrukcija stadiona bude zavr{ena do 11. avgusta, kada po~iwe nova prvenstvena sezona Superlige, u koj oj }e i gra ti i ni{ ki R adni~ki i to posle gotovo decenije pauze.

Delegacija FSS i Zajednice superlige predo~ila je ~elnicima kluba i grada Ni{a na jo{ nek e nedo statk e k oj i su pr ime} eni u to ku r adova na stadionu i ukazano im je na elemente koje treba ispraviti u postupku licenci rawa stad iona za takmi ~ewe u S upe rligi, pi{e u saop{tewu na sajtu FSS. Ako gradski stadion u Ni{u ne bude ispunio infrastrukturne zahteve predvi|ene Pravilnikom o licencirawu za Superligu, FK Radni~ki ~e morati da zakqu~i ugovor sa drugim stadionom na kojem }e igrati svoje utakmice, a koji ispuwava sve uslove predvi|ene Pravilnikom, dodaje se u saop{tewu. U Ni{u veruju da }e rekonstrukcija stadiona biti zavr{ena do predvi|enog po~etka Superlige i da }e stadion biti ponos grada. Obnova stadiona ^air zapo~eta je u martu 2011. godine. Tada je saop{teno da }e rekonstrukcija ko{tati oko devet miliona evra.

AN DRI JA GE RI] PO SE TIO DE ^I JE SE LO: Na{ ~uveni odbojka{ Andrija Geri} ju~e je obi{ao De~ije selo „Dr. Milorad Pavlovi}” u Sremskoj Kamenici u okviru globalnog volonterskog projekta „Oranx dej” kompanije Glaksosmitklajn. Zaposleni su bodrili decu u brojnim takmi~ewima u sportskim igrama. Pobednici su nagra|eni peharom, a svim u~esnicima dodeqene su diplome. Pored dru`ewa sa decom, De~jem selu donirani su sportski rekviziti i kompjuteri. U De~ijem selu „Dr. Milorad Palvovi}” u Sremskoj Kamenici promovisan je zdrav na~in

`ivota i sportski duh, jer su ovogodi{we volonterske aktivnosti inspirisane ~iwenicom da je GSK u Velikoj Britaniji zvani~ni provajder laboratorijskih usluga Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu ove godine. „Oranx Dej” je simboli~no nazvan prema boji GSK logotipa koji je narand`ast. Projekat se sprovodi na korporativnom nivou, globalnih je razmera jer prakti~no zna~i da tokom jednog radnog dana u trajawu od 8 ~asova 97.000 zaposlenih u GSK-u ostvaruje 776.000 sati volonterskog rada {irom planete, {to je vi{e od 80 godina ili dva radna veka humanitarnog rada.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE U RO LAN GA RO SU

No vak i Ra fa pi {u isto ri ju \o ko vi} i Na dal }e se ~e tvr ti put za re dom na }i u Gren slem fi na lu ka da iza |u na te ren u Pa ri zu, a do pri li ke da se bo re za ti tu lu do {li su si gur nim po be da ma nad Ro xe rom Fe de re rom, od no sno Da vi dom Fe re rom. Srp ski te ni ser No vak \o ko vi} je iz ja vio da se ose }a fe no me nal no po sle po be de nad Ro xe rom Fe de re rom i pla si ma na u svo je pr vo fi na le Ro lan Ga ro sa. -Tre nut no se ose }am fe no me nal no. ^e ka me pr vo Ro lan Ga ros fi na le sa ~o ve kom ko ji je ov de sa mo dva pu ta iz gu bio. znam ka ko tre bam da igram, mo ram da igram naj bo qe, i ve ru jem u po be du. Uko li ko srp ski te ni ser osvo ji Ro lan Ga ros to }e bi ti we gov ~e tvr ti Gren slem u ni zu. Po -

Ne stor i Mir wi od bra ni li ti tu lu

Ki {a pre ti Fi na le Ro lan Ga ro sa iz me |u No va ka \o ko vi }a i Ra fa e la Na da la mo glo bi da bu de od lo `e no za po ne de qak, zbog na ja vqe ne ki {e, sa op {ti li su or ga ni za to ri pa ri skog gren sle ma. - Pre ma tre nut noj prog no zi u ne de qu bi mo gla da pa da ki {a od ju tra do po po dne va. Za sa da sve osta je pre ma ras po re du, fi na le je u 15 sa ti. Ipak, sprem ni smo i za mo gu} nost pre me {ta wa me ~a u po ne de qak, ko ji bi na pro gra mu bio u ra nim po po dnev nim sa ti ma - re kao je di rek tor Ro lan Ga ro sa @il ber Isern. Po sled wi put fi na le Ro lan Ga ro sa ni je odr `a no u ne de qu 1973. go di ne, ka da se zbog pa da vi na tur nir za vr {io tek u uto rak.

No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal

sled wi put je to ura dio Rod Lej ver 1969. go di ne. - Ne mo gu da po beg nem od ~i we ni ce da }u mo }i da ve `em ~e ti ri Gren sle ma. Pre da mnom je isto rij ska pre li ka ko ju imam na ovom tur ni ru. Tru dio sam se da ne mi slim pre vi {e una pred, ve} sam se spre mao me~ po me~. [pan ski te ni ser Ra fael Na dal iz ja vio je da ne ose }a pri ti sak i zna ~aj fi na la Ro lan Ga ro sa. Na dal }e po ku {a ti da osvo ji re kord nu sed mu po be du na Ro lan

Ga ro su, a \o ko vi} da po sta ne pr vi te ni ser po sle 43 go di ne sa ~e ti ri gren slem tro fe ja za re dom.

Fe de rer ti pu je na Na da la Fe de rer sma tra da je Na dal fa vo rit u fi na lu, i da se on okre }e Vimbldo nu i Olim pij skim igra ma. - Olim pij ske igre po ~i wu za dva me se ca, Vimbldon za dve ne de qe i po lu fi na le Ro lan Ga ro sa ni je lo{ re zul tat za me ne. Si gu ran sam da }e fi nal ni me~ bi ti do bar. O~i gled no je da mi slim da }e Ra fa da po be di, jer je on ogro man fa vo rit na ovom tur ni ru.

Ma ri ja [a ra po va

[a ra po va kom ple ti ra la tro fe je Ma ri ja [a ra po va osvo ji la je Ro lan Ga ros pr vi put u ka ri je ri i ta ko kom ple ti ra la tro fe je sa sva ~e ti ri gren sle ma. U fi na lu tur ni ra u Pa ri zu oprav da la je ulo gu fa vo ri ta pro tiv Sa re Era ni - 6:3, 6:2. Ru ski wa je jo{ ra ni je obez be di la po vra tak na pr vo me sto VTA li ste. [a ra po va je, kao i ceo tur nir, igra la od li~ no. Udar ci su joj bi li iz u zet no ja ki i pre ci zni i do bro ih je kom bi no va la. Era ni je po ka za la deo re pre to ra ko ji joj je omo gu }io naj ve }i

uspeh u ka ri je ri. Na mo men te se sjaj no bra ni la, ali ni je mo gla da se od bra ni od ru ske ha u bi ce. Dok je Ita li jan ka, ko joj je to bi lo pr vo gren slem fi na le, iza {la iz gr ~a, [a ra po va je ve} vo di la 4:0. Era ni se ta da tr gla, anu li ra la je dan brejk za o stat ka, ali vi {e od to ga u pr vom se tu ni je mo gla - 6:3. Sli ~an sce na rio vi |en je i u dru gom se tu. Ve} na star tu Ma {a se po bri nu la da me~ u pot pu n o s ti li { i ne i z v e s no s ti. Na pra vi la je jo{ je dan brejk, i

- Pri stak je na nu li. Po sto ji, jer je re~ o no vom fi na lu Ro lan Ga ro sa i imam {an su da ga osvo -

to bez iz gu bqe nog po e na. Isto je u~i ni la i u pe tom ge mu za 4:1. Ita li jan ka je, kao i u pr vom se tu, jed nom od u ze la ser vis pro tiv ni ci (2:4), ali je od mah za tim pre tr pe la jo{ je dan brejk, pa je [a ra po voj pre o sta lo sa mo da â&#x20AC;&#x17E;ove riâ&#x20AC;? tri jumf 6:2. Za ni mqi vo, bio je im je to pr vi me |u sob ni duel. Pre Ro lan Ga ro sa, [a ra po va je osva ja la Vimbldon (2004), US open (2006) i Austra li jan open (2008).

jim po sed mi put, ali ta ko je sva ke go di ne. Na pre du jem iz da na u dan, ali mo ram da re spek tu jem \o ko vi }a, jer me je po be dio to li ko pu ta u pro {lo sti. Bo ri }u se za sva ku lop tu i vi de }e mo da li }e to bi ti do voq no za po be du - re kao je Na dal. Me te re o lo zi su za su tra na ja vi li ki {ni dan u Pa ri zu i po sto ji mo gu} nost da se fi nal ni me~ od lo `i za po ne de qak. - â&#x20AC;&#x17E;Uko li ko bu de pa da la ki {a, igra }e mo u po ne de qak. ^uo sam

Ka n a | a n in Da n i j el Ne stor i Be lo rus Maks Mir wi od bra ni li su ti tu lu na Ro lan Ga ro su, po {to su u fi n a l u sa v la d a l i bra } u Bo ba i Maj ka Bra ja na sa 6:4, 6:4.Ne s to r u, biv { em dubl part ne ru srp skog te ni se ra Ne na da Zi mo wi }a, to je ~e tvr ta ti tu la na pa ri s koj {qa c i u ka r i j e ri.Jed nu je osvo jio ba{ u tan d e m u sa Zi m o w i } em, 2010. go di ne.Be lo rus Mir wi ta ko |e je ~e tvr ti put u ka ri je ri do {ao do pe ha ra na Ro lan Ga ro su u du blu, a we gov part ner do pro {le go di ne bio je [ve |a nin Jo nas Bjork man. Bra ja ni su naj bo qi dubl svih vre me na. Sva ka po be da nad wi m a ~i n i me ve o m a sre} nim. Ni su ba{ od i gra li ona ko ka ko mo gu, ali ne pa da nam na pa met da se `a li mo - iz ja vio je Ne stor. Ve te ran iz To ron ta, ro |en u Be o gra du pre go to vo 40 go di na, sa da ima u ko lek ci j i ukup n o 78 ti t u l a (svet ski re kor der), od to ga osam sa grend slem tur ni ra. da }e bi ti pa da vi na, ali spre mam se kao da je me~ da nas - re kao je Na dal. Fi na le Ro lan Ga ro sa iz me |u \o ko vi }a i Na da la tre ba lo bi da po~ ne da nas od 15 ~a so va.

SPORT

nedeqa10.jun2012.

DA NAS VE LI KA NA GRA DA KA NA DE U MON TRE A LU

^e ka se sed mi po bed nik Na pr vih {est tr ka ovo go di {weg {am pi o na ta For mu le 1 vi de li smo {e sto ri cu raz li ~i tih vo za ~a na naj vi {em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa, {to ovu se zo nu ve} ~i ni isto rij skom, po {to se ta ko ne {to ni je de si lo ni ka da ra ni je. Niz po bed ni ka mo gao bi da se na sta vi i na sed moj tr ci, Ve li koj na gra di Ka na de, a

mim tim i pri li ke da pro kr sta re do po be de. Po be da u [pa ni ji ve} je na pa pi ru bi la Ha mil to no va po sle ube dqi vih kva li fi ka ci ja, ali je Bri tan ca Me kla ren ko {tao pol po zi ci je, po {to ni je imao do voq no go ri va da se vra ti u boks. Pol po zi ci ju je ta da na sle dio Mal do na do i na Ka ta lu wi do {ao do pr ve po be de u ka ri je -

Staza u Montrealu

da li }e ta ko i bi ti sa zna }e mo ovog vi ken da... Xen son Ba ton, Fer nan do Alon so, Ni ko Ro zberg, Se ba sti jan Fe tel, Pa stor Mal do na do i Mark Ve ber su vo za ~i ko ji su is pi sa li no ve stra ni ce isto ri je tri jum fi ma od Austra li je, pre ko Ma le zi je, Ki ne, Ba hre i na, [pa ni je, do Mo na ka. Na rav no, svi oni spa da ju u fa vo ri te za tri jumf na sta zi „@il Vil nev“, ali je zbog sve ga vi |e nog u pro te kla tri me se ca u For mu li 1, ve o ma ne za hval no bi lo {ta pred vi de ti.

ri. Da Ha mil ton ni je ka `wen, go to vo je si gur no da bi ve} po sle ne ko li ko kru go va po be gao i ne bi se osvr tao. Ipak, ne tre ba na to gle da ti u sti lu ’{ta bi bi lo kad bi bi lo’, jer se sli~ na si tu a ci ja de si la sa mo dve ne de qe ka sni je, u Mon te Kar lu. [u ma her je kao u svo jim naj bo qim da ni ma osvo jio pol po zi ci ju u Kne `e vi ni, ali je zbog ka zne za kon takt sa Bru nom Se nom u [pa ni ji po me ren na {e stu po zi ci ju na star tu, da bi na kra ju od u stao zbog pro ble ma sa bo li dom. Ta ko je Ve ber do -

[u ma her: A mo gao sam bi ti pr vi... Sed mo stru ki pr vak For mu le 1 re kao je da bi naj ve ro vat ni je bio li der ovo go di {weg {am pi o na ta da ni je imao se ri ju pe ho va na sta zi. Mi hael [u ma her se od po vrat ka iz pen zi je ni je peo na po di jum, a ove se zo ne osvo jio je dva pu ta de se to me sto, uz ~e ti ri ne za vr {e ne tr ke. - Ni sam imao sre }e ove go di ne. Po sto ji za ni mqi va ra ~u ni ca, po ko joj bih sa da bio na ~e lu {am pi o na ta da sam osvo jio sve one po e ne iz tr ka gde sam mo rao da od u sta nem, ukqu ~u ju }i i Mo na ko gde sam bio pr vi. Re a lan sam, znam da ne mo gu da se ukqu ~i ma u bor bu za ti tu lu, ali bo ri }u se za {to vi {e po be da - re kao je [u ma her, ko ji u {am pi o na tu vo za ~a tre nut no de li 17. me sto sa sa mo dva osvo je na bo da. Le gen dar ni Ne mac op ti mi sti ~an je uo~i tr ke za za Ve li ku na gra du Ka na de, gde je u ka ri je ri za be le `io se dam po be da. - Ne znam ka ko to da ob ja snim. Mo `da za to {to sam jo{ maj stor ve li kih br zi na u kri vi na ma. To je jed na od mo jih vr li na. Ve ru jem da }e Mer ce des bi ti kon ku ren tan u Mon tre a lu- do dao je [u mi uo~i da na {we tr ke na sta zi @il Vil nev. Mi ha e lu [u ma he ru ugo vor sa Mer ce de som is ti ~e na kra ju se zo ne Zbog to ga se mno gi qu bi te qi For mu le 1 na da ju da }e se ne iz ve snost na sta vi ti i to kom vi ken da u Mon tre a lu, po seb no jer do sa da tro ji cu {am pi o na ni smo vi de li kao po bed ni ke. To su Lu is Ha mil ton, Ki mi Ra i ko nen i Mi hael [u ma her, a dvo ji ca od tro ji ce ima ju i zbog ~e ga da `a le, po {to su zbog svo je, od no sno gre {ke ti ma, osta li bez pol po zi ci je, a sa -

{ao do naj bo qe star ne po zi ci je i epi log je po znat, po stao je {e sti po bed nik ove se zo ne, a sve je uka zi va lo na po vra tak [u mi ja na po bed ni~ ko po sto qe, pr vi put od 2006. go di ne. Upra vo zbog sve ga to ga Ha mil ton i [u ma her se is ti ~u kao fa vo ri ti za tri jumf u Ka na di, uz uslov da se klo ne ne vo qa, a od mah iza wih je Ra i ko nen, ko ji je u uz la znoj for mi. Mno gi kao kan di -

da ta po mi wu i Ra i ko ne no vog tim skog ko le gu iz Lo tu sa Ro ma na Gro à na, po seb no zbog re zul ta ta na tre nin zi ma i kva li fi ka ci ja ma. Me |u tim, uti sak je da Fran cu zu ne {to ne do sta je da bi se na {ao na naj vi {em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa, po {to je tri od {est tr ka za vr {io u pr va tri kru ga. Wi ma tro ji ci, ali i do sa da {wim po bed ni ci ma u to ku ove se zo ne, u bor bu za tri jumf u Mon tre a lu, po seb no ako bu de ki {e, ko ja je na ja vqe na, mo gli bi da se pri dru è vo za ~i Za u be ra Ser hio Pe res i Ka mui Ko ba ja {i. Mla di Mek si ka nac se ve} od li~ no po ka zao u Ma le zi ji, ka da je bio na ko rak od sen za ci je, dok je Ko ba ja {i imao lo {i je re zul ta te ove se zo ne, ali je {vaj car ska eki pa po ka za la ve li ki po ten ci jal na pret hod nih {est tr ka. Bi }e za ni mqi vo vi de ti i do kle u Ka na di mo è da stig ne dru gi vo za~ Fe ra ri ja Fe li pe Ma sa, ko ji je u Mon te Kar lu bio {e sti, ali je to sta za ko ja se raz li ku je od osta lih, a ako uspe to da po no vi, to }e bi ti ve} ve li ki na pre dak za Bra zil ca. Sve to ga ran tu je ve li ku ne iz ve snost na sta zi „@il Vil nev“, ko ja ve} sa ma po se bi u qu bi te qi ma For mu le 1 bu di ose }a we uz bu |e wa. Ve li ka na gra da Ka na de pr vi put je uvr {te na u ka len dar {am pi o na ta For mu le 1 1967. go di ne, ali se u Mon tre a lu vo zi od 1978. go di ne, sa mo {to se ta da sta za zva la „Il No tr Dam“, da bi po sle Vilnevove pogibije u Zolderu 1982. godine ponela wegovo ime. Pista je duga 4.361 metar, ima 13 krivina, a wen najpoznatiji deo sigurno je posledwa krivina, odnosno „Zid {ampiona“. Sam naziv odaje da su brojni {ampioni bili `rtve tog zida, a me|u wima su, izme|u ostalih, tokom godina bili i Dejmon Hil, @ak Vilnev, [umaher, Baton i Fetel. Rekord na stazi drì Rubens Barikelo, u vremenu od 1:13.622 minuta, a postavio ga je 2004. godine kao voza~ Ferarija. Najvi{e pobeda na stazi „@il Vilnev“ ima [umaher, ~ak sedam, a pored wega me|u pobednike u Montrealu su se od aktuelnih voza~a upisali Hamilton, i to dva puta, Raikonen, Alonso i Baton, po jednom. Trke za Veliku nagradu Kanade ina~e su svake godine jedne od najzanimqivijih u kalendaru, u bilo kojim uslovima da se voze, a kada padne ki{e dodatno uvek za~ini stvari. Pro{logodi{wa trka pravi je primer za to, po{to je bila jedna od najuzbudqivijih u posledwih nekoliko godina, ne samo {to se ti~e Kanade, ve} i svih ostalih rundi u {ampionatu. Na woj je trijumfovao Baton i to tako {to je u posledwem krugu pretekao Fetela, koji je na polovini staze napravio gre{ku, ali tek po{to je zajedno sa svim ostalim voza~ima izdrào dvo~asovni prekid zbog potopa u Montrealu. Ta trka je trajala vi{e od ~etiri sata, {to je ~ini najduòm u istoriji Formule 1. (B 92)

NA PR VEN STVU EVRO PE U MO SKVI

Jo va na Cr no go rac pet na e sta Srp ska re pre zen ta tiv ka Jo va na Cr no go rac (BK No vi Sad) osva ji la je sjaj no 15. me sto i je dan svet ski bod u tr ci za bic klist ki we do 23. go di ne na [am pi o na tu Evro pe u pla nin skom bi ci kli zmu u Mo skvi. - Pla ni ra li smo ula zak u 15 i to je i ostva ri la – ka `e se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je u pla nin skom bi ci kli zmu i wen tre ner Ne ma wa Vajs.- Me |u tim, ovaj pla sman, ako je za ~e sti ta we, ni je re lan od raz kva li te ta jer je pa la u start nom kru gu gde je ina ~e ima la 11. po zi ci ju i sko ro dva mi nu ta joj je bi lo po treb no da ot pe tqa la nac i da na sta vi tr ku. Do sta je iz gu bi la na vre me nu i one ko je je, objek tiv no, mo gla da pra ti i po be di su joj do sta od ma kle. Po be di la je Jo lan da Nef ([va ja cr ska) is pred Pa u le Gor joc ke (Poq ska) i Ane Tep stra (Ho lan di ja). Jo va na Cr no go rac je tre nut no 74. na svet skoj rang li sti sa 354 bo da. Bo do ve je osva ja lo pre ko 700 bi ci klist ki wa.

Jovana Crnogorac

dnevnik ZVE ZDA PO SLE 15 UZA STOP NIH PO RA ZA SA VLA DA LA PAR TI ZAN

Fi na le tek sa da po ~i we Ko {ar ka {i Par ti za na i Cr ve ne zve zde kre nu }e u uto rak, 12. ju na, sa iste uda qe no sti ka ti tu li {am pi o na. Cr ve no-be li is ko ri sti li su u pe tak uve ~e pred nost do ma }eg te re na i na ne li naj qu }em ri va lu pr vi po raz u ovo go di {wem fi na lu plej-ofa Agro `iv Su per li ge (68:56) Na mo men te grub i `e stog me~ ni je bio lep za oko. Gle da o ci u ha li Pi o nir vi de li su mno go fa u lo va, ma lo troj ki (se dam iz ukup no 42 po ku {a ja!), ali i bor bu do stoj nu fi na la. Eki pa Sve ti sla va Pe {i }a po be di la je {am pi o na po sle 15 uza stop nih po ra za i za ka za la jo{ je dan duel pred svo jim na vi ja ~i ma u, sa da iz ve snoj, ~e tvr tom epi zo di fi nal ne se ri je. Naj bo qi u re do vi ma Cr ve ne zve zde bio je Omar To mas. Ame ri ka nac je po ga |ao (18 po e na), ska kao (7

- Ni kad ni sam igrao u ova kvom okru `e wu. Svi |a mi se, na vi ja ~i te po kre }u, te ra ju te da mo ra{ da po be di{... Igra mo za wih i na dam se da }e na sta vi ti da do la ze, da nas bo dre i da }e mo im uz vra ti ti ti tu lom, ali za to mo ra mo da po be di mo sle de }u utak mi cu. Ide mo ko rak po ko rak. Mo mak iz Pen sil va ni je ne ko li ko je pu ta za jed no sa pu bli kom pro sla vqao ko {e ve - po ka zi vao mi {i }e, vi kao.. - Imam jo{ tri ko va. Ni sam jo{ po ka zao sve {to znam, ali po tru di }u se da po be di mo sle de }u utak mi cu i da kad bu de mo igra li kod ku }e po ka `em jo{ ne ki. Si gur no ih ne }u ko ri sti ti na te re nu Par ti za na, vi de }e mo - re kao je uz osmeh. Na vi ja ~i Cr ve ne zve zde u stra hu su gle da li ka ko wi ho vi qu bim ci u dru gom po lu vre me nu pro si pa ju 14 po e na pred no sti iz pr vog de la. Cr no-be li pri {li su na mi nus tri,

ce - do bro smo igra li od bra nu, do bro ska ka li i mi slim da je to pre su di lo- re kao je Le {i}. Na vi ja ~i su za i sta bi li za de set ku. Jo{ ni sam do `i veo da se ova ko na vi ja u Pi o ni ru, hva la im Ne ma wa Ne do vi} igrao je u pr vom po lu vre me nu, u~e stvo vao u stva ra wu ne do sti `ne pred no sti, a bur nu za vr {ni cu od gle dao sa klu pe. Po be du je na zvao u`a sno va `nom, iz ne ko li ko raz lo ga. - Va `na je i {to se ti ~e sa mo po u zda wa i {to se ti ~e po da tka da ih du go ni smo do bi li. Ako je po sto ja la ta ba ri je ra na dam se da je vi {e ne }e bi ti. Mi slim da smo kon tro li sa li utak mi cu od po ~et ka do tog pa da u dru gom po lu vre me nu, ali smo bi li pra vi kad je naj po treb ni je i uz po mo} na vi ja ~a do {li do po be de. Mno go zna ~i {to smo us pe li da kao Par ti zan u pr voj utak mi ci pre lo mi mo za to {to smo mno go utak mi ca iz gu bi li

Tuga ko{arka{a Partizana i slavqe igra~a Crvene zvezde

sk) i po neo pri zna we igra~ utak mi ce. Po iz la sku iz svla ~i o ni ce bio je do bro ras po lo `en. - Od i gra li smo 40 mi nu ta, ura di li do bar po sao, po be di li... Na dam se da }e mo zbog tri jum fa ima ti vi {e sa mo po u zda wa. Znam ka ko da igram ve li ke utak mi ce i na dam se da }e po be da po mo }i mla |im mom ci ma, po go to vo u sle de }im du e li ma. Sve stan sam da ni smo ima li uspe ha sa wi ma ce le se zo ne, ali i da nam je ova po be da uli la ve ru u sop stve ni kva li tet - re kao je on. Po seb no ga je in spi ri sa la at mos fe ra i ve li ki broj na vi ja ~a u cr ve no-be lim ma ji ca ma.

pro ma {i li ne ko li ko ~i stih {u te va, a on da je Mi le Ili} uhva tio lop tu u re ke tu go sti ju, do dao je Sa vi Le {i }u i po mo gao mu da troj kom ot klo ni sve di le me oko po bed ni ka. I po sta ne he roj Zve zdi ne po be de. - Ta troj ka je si gur no do ne la ve li ko olak {a we, po go to vo {to smo po sle we po be gli na {est, pa na osam raz li ke. Ne ma vre me na za pre ve li ko sla vqe, mo ra mo da se re ge ne ri {e mo {to pre, pri pre mi mo za sle de }u {to bo qe mo `e mo i da ide mo na po be du. Zna li su da ne mo gu da u dru goj {u ti ra ju za tri kao u pr voj utak mi ci, ali i mi smo se dr `a li do go vo ra iz svla ~i o ni -

Kecman: Katastrofalan {ut za tri poena Iskusni Du{an Kecman bio je prinu|en da zbog povrede Dominika Xejmsa nekoliko puta preuzme od Petra Bo`i}a ulogu kreatora igre. Sa te pozicije dobro je video {ta je vaqalo, a {ta ne u ekipi Partizana. - Znali smo da je agresivnost Zvezdina karakteristika tokom ~itave sezone, tako su i ranije igrali... Eto, nismo adekvatno reagovali na to, niti smo nalazili prava re{ewa... [ut tri od 25 za tri poena sve govori. Da smo mo`da malo vi{e igrali unutra mo`da taj element na{e igre ne bi izgledao tako, ali {ta je tu je, idemo daqe. Slede}a utakmica bi}e jako neizvesna i te{ka.

FI NA LE ACB LI GE

Re van{ Re a la istom me rom Bar se lo na je u fi nal noj se ri ji plej-ofa ACB li ge po ve la ne v e r o v at n om troj k om Mar se li wa Uer ta sa sa sko ro po lo vi ne te re na, a Real se re van {i rao istom me rom. Ka ta lon ci su ima li do bi je nu utak mi cu, ali su „kra qe vi” na pra vi li pre o kret. Da kle, po sle dva du e la u Bar se lo ni, re zul tat je 1:1. Real je na pra vio brejk - 75:69. Do ma }in je u 36. mi nu tu vo dio 65:56, a on da su go sti na pra vi li se ri ju 14:1 i ste kli pred nost - 70:66. Pre o kret je na pra vqen ra fal nom da le ko met nom paq bom igra ~a Re a la. Sa mo u toj se ri ji „sev nu li” su ~e ti ri troj ke, dve je uba cio

Ser h io Ro d ri g ez, po jed n u Ni ko la Mi ro ti} i Xej si Ke rol. U fi n i { u su Ma d ri | a n i bi li pri seb ni ji, ko {ar ka {i Bar se su se is pro ma {i va li, pa je iz o sta la dra ma u po sled wem mi nu tu. Ser hio Ro dri gez je utak mi cu za vr {io sa 14 po e na (4/5 za tri), An te To mi} je do dao 12, Mi ro ti} i Ke rol sa po de set... No vi ca Ve li~ ko vi} je upi sao pet po e na. Naj e fi ka sni ji je ipak bio Era zem Lor bek iz Bar se lo ne, sa 22 po e na. Tre }i me~ na pro gra mu je u po ne de qak u Ma dri du, a {am pion [pa ni je po sta }e eki pa ko ja ostva ri tri po be de.

na taj na ~in ove se zo ne. Mi slim da sve vi {e i vi {e ra ste mo u tim i za i sta je sjaj no {to smo po be di li utak mi cu na ova kav na ~in - re kao je Ne do vi}. Igra ~i Vla de Jo va no vi }a iza {li su iz svla ~i o ni ce raz o ~a ra ni zbog po ra za, sve sni svo jih pro pu sta, ali i od lu~ ni da ih u tre }oj utak mi ci is pra ve i opet po ve du u se ri ji. Mi ro slav Ra du qi ca ra no je za ra dio ~e ti ri li~ ne gre {ke i osta vio na vi ja ~i ma i tre ne ru Par ti za na da sa mo na ga |a ju ka kav bi bio re zul tat da je na terenu proveo vi{e od 23 minuta. Postigao je 17 poena, uz sedam uhva}enih lopti. - Odigrali su boqu odbranu u ovoj paklenoj atmosferi, imali smo malo vi{e izgubqenih lopti, oni su imali vi{e skokova, bili agresivniji. [ut za tri poena nas nije slu`io, ali ne bih rekao da je i to razlog. Bili su dosta agresivniji, a mi smo doneli dosta ~udnih odluka. Nismo se bacali za takozvane ni~ije lopte i o~ekujem da popravimo igru u slede}oj utakmici - rekao je on i komentarisao svoje `estoke duele sa Petrom Popovi}em: - [to bih se povukao? Da li sam se do sad jednom povukao u prethodnih {est utakmica.

Cr no gor ci se po ja ~a li Ame ri ma Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Cr ne Go re osta la je bez Oma ra Ku ka, ali je do bi la dvo ji cu no vih Ame ri ka na ca. Pa so{ je pr vo do bio Tej lor Ro ~e sti, plej mej ker fran cu skog Le Ma na, ko ji je ra ni je na stu pao i za Ge tin gen, Ga la ta sa raj i Al bu, a we go vim sto pa ma po {ao je jo{ Ame ri ka nac, bek {u ter Bra jon Ra{. Ra{ je ~lan ru ske Sa ma re, za ko ju je u mi nu loj se zo ni da vao pro se~ no 16,7 po e na. Pre Sa ma re, igrao je za Auro ru, Stra zbur i Tri jumf. Re pre zen ta ci ja Cr na Go re }e u kva li fi ka ci ja ma za Evro ba sket 2013 igra ti u gru pi A, sa Sr bi jom, Izra e lom, Esto ni jom, Slo va~ kom i Islan dom.

nedeqa10.jun2012.

c m y

dnevnik

U UKRAJINI JE PRE SEDAM DECENIJA ODIGRAN FUDBALSKI ME^ SMRTI

Kon clo gor kao „na gra da” za po be du a da je ne ma~ ka iza bra na je da na e stor ka ju ~e na stu pi la na Evrop skom pr ven stvu u Ukra ji ni, to je ne mi nov no pro bu di lo se }a wa na istorijski me~, od i gran pre se dam de set go di na, le ta 1942. u Ki je vu. Ukra jin ski tim sa sta vqen od pri nud nih rad ni ka po be dio je eki pu ne ma~ kih voj ni ka - oku pa to ra. Pre ma le gen di, pri pad ni ci ese so va ca su bez u spe {no ube |i va li ukra jin ske igra ~e da im pre pu ste po be du, ali su oni to od bi li i sla vi li sa 5:3. Prak ti~ no svi ukra jin ski igra ~i su po sle utak mi ce do spe li u ne ma~ ki kon cen tra ci o ni lo gor, a ~e tvo ri ca wih su ta mo i ubi je na. „Igra smr ti” se u Ukra ji ni po mi we do da na da na {weg. Tri skulp tu re, jed na is pred sta di o na Di na ma iz Ki je va i dve u sa mom gra du, pod se }a ju na ~e tvo ri cu fud ba le ra, ko ji su svo ju po be du pla ti li ì vo ti ma. To kom Hlad nog ra ta so vjet ski re di teq Jev ge nij Ka re lov is pri ~ao je ce lu pri ~u u fil mu „Tre }i tim”, ko ji se i da qe re dov no pri ka zu je na ukra jin skoj te le vi zi ji. Utak mi ca pro tiv oku pa to ra opi sa na je i u na {oj le gen dar noj se ri ji „Vi {e od igre”, dok se Ho li vud mo ti vom „igre smr ti” po za ba vio na svoj na ~in: 1981. sni mqen je film „Bek stvo u po be du” ko ji je re ì rao Xon Hju ston, pre ba cu ju }i pri ~u iz SSSR-a u Fran cu sku, a fud bal ske eki pe ~i ni li su, s jed ne stra ne ne ma~ ki dr àv ni tim, a sa dru ge za ro bqe ni rat ni sa ve zni ci (ko je su igra li, me |u osta li ma, Majkl Kejn i Sil ve ster Sta lo ne, ali i Pe le, Bo bi Mur i Osval do Ar di qes). Po sle ~lan ka u [tut gart skim no vi na ma 1973, ko ji je ob ra dio taj isto rij ski do ga |aj, ne ma~ ko tu ì la {tvo je po kre nu lo is tra gu zbog sum we da je tom pri li kom iz vr {en rat ni zlo ~in. No vi ne su pi sa le o po gu bqe wu ~e tvo ri ce ukra jin skih igra ~a po sle utak mi ce, ali su za sa sta vqa we op tu `ni ce ne do sta ja li do ka zi, pa je po stu pak ob u sta vqen u mar tu 1976. Ipak, Nem ci su za tra ì li prav nu po mo} u pri ku pqa wu do ka za od so vjet skih or ga na, ali ovi ni su ima li po kri }e za zva ni~ ne tvrd we Mo skve da su ukra jin ski igra ~i ubi je ni iz osve te zbog iz gu bqe ne utak mi ce. To po gla vqe ne ma~ ko-ukra jin ske isto ri je is tra ì vao je {kot ski no vi nar En di

da na {wem sve tu fud ba la iz u zet no su ret ki pri me ri, po put ono ga Pa o la Mal di ni ja u Mi la nu ili Ha vi je ra Za ne ti ja u In ter u, da na kon go to vo ce log fud bal skog sta à, na kra ju i okon ~a ju ka ri je ru u klu bu u ko me su mal te ne pro ve li ceo rad ni vek. âk ni za naj ve }e zve zde fud bal ske igre vla sni ci klu bo va vi {e ne ma ju mi lo sti. Iako na svom ban kov nom ra ~u nu ite ka ko ima ju do voq no nov ca, ko ji bi bez pro ble ma za do vo qio ape ti te „zve zda u go di na ma“, sen ti men tu ipak me sta ne ma. Sve se gle da kroz vi si nu pri ho da i tas na va gi je uvek su ro vo ja san – bo qe se pro da je „sve à krv“ . Ta ko se svi ge ni jal ni po te zi i ne bro je ni tre nu ci ra do sti na kon ostva re nih po be da s vre me nom za bo ra vqa ju i, naj bla è re ~e no, po is te ku ugo vo ra jed no stav no im se za hva li na sve mu u~i we nom – i uz otvo re na vra ta po è li sre }an put u da qem na stav ku ka ri je re. Je dan od naj sve ì jih pri me ra ova kve po li ti ke je ste i onaj le gen dar nog igra ~a Re a la iz Ma dri da i svo je vre me no i ka pi te na re pre zen ta ci je [pa ni je Ra u la Gon za le sa. Do pre dve go di ne, uz Zi ne di na Zi da na, ve ro vat no naj o mi qe ni jem igra ~u „kra qev skog klu ba“ i ~o ve ku za ko ga je u sr ci ma na vi ja ~a me sto u pr vom ti mu Re a la bi lo za u vek re zer vi sa no, iz kan ce la ri je pred sed ni ka klu ba, ~im je sti gao Kri sti ja no Ro nal do, po ru ~e no je da mo è da tra ì no vu sre di nu za na sta vak ka ri je re. S tu gom u sr cu Raul je spa ko vao ko fe re i pre {ao u ne ma~ ki [al ke, da bi se, pre ne ko li ko da na, oti snuo ka po sled woj sta ni ci svo je ka ri je re, Al Sa du iz Ka ta ra. Sli~ nih pri me ra fud ba ler skog ze ni ta u ne koj od „eg zo ti~ nih“ ze mqa ima mno go, ali ne ki su po „ve li ~i ni“ fud bal skih ime na za slu ì la da bu du po seb no is tak nu ta. Po {to je u pe ri o du od 1956. do 1974. u 606 na stu pa po sti gao ukup no 589 go lo va za bra zil ski klub San tos, Pe le je od lu ~io da

Du gan o ~e mu je ob ja vio i kwi gu ko ja je ba ci la vi {e sve tla na do ga |aj. Bri tan ski pu bli ci sta, po no sni vla snik po ~a sne ula zni ce Sel ti ka iz Gla zgo va, mno ge je le gen de ko je se is pre da ju o „igri smr ti“ ra zlo `no ospo rio, ali ne ke i po tvr dio. Deo te po ve sti ti ~e se naj po zna ti jeg i naj u spe {ni jeg ukra jin skog fud bal skog klu ba – Di na ma iz Ki je va. Taj klub iz ne drio je svet ski po zna te igra ~e kao {to su Oleg Blo hin, Ser gej Re brov ili An drej [ev ~en ko, a 1975. i 1986. je u svo je vi tri ne po hra nio evrop ske po ka le za osvo je na klup ska pr ven stva Sta rog kon ti nen ta. Di na mo je, za pra vo, bio klub taj ne po li ci je (NKVD-a) i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va. Osno van je tri de se tih go di na pro {log ve ka i ubr zo po stao je dan od vo de }ih u SSSR-u. Ali ka da je Hi tler u

broj 3. Jed nog da na je taj ve li ki na vi ja~ Di na ma ugle dao na uli ci ne u red nog ~o ve ka u dro wa vom voj nom man ti lu – bio je to po zna ti gol man Di na ma Ni ko laj Tru se vi~. Kor dik ga je za po slio u svo joj fa bri ci, a Tru se vi~ je ubr zo do veo i biv {e ko le ge iz Di na ma, kao i lo kal nog ri va la - FK Lo ko mo ti ve. Fud ba le ri su ra di li i sta no va li u fa bri ci, a po za vr {et ku rad nog vre me na - igra li fud bal u dvo ri {tu. U le to 1942, de vet me se ci po sle osva ja wa Ki je va, ne ma~ ki oku pa to ri su po ma lo ubla `i li svoj dra kon ski re `im. Sport je de lo vao kao bez o pa sno ras te re }e we od rat nih te go ba, pa je or ga ni zo van fud bal ski tur nir. Kor dik se po bri nuo da na stu pe i we go vi {ti }e ni ci pod ime nom FK Start.

Scena iz filma „Tre}i tim”

„Ope ra ci ji Bar ba ro sa“ sa vi {e od tri mi li o na ne ma~ kih voj ni ka na pao So vjet ski Sa vez – vi {e ni je bi lo ni {ta od fud ba la. Ge sta po je uz po mo} ko la bo ra to ra tra gao za ko mu ni sti ma u gra du, a za mno ge igra ~e Di na ma ko ji su bi li i po li caj ci NKVD-a, bi li je po seb no opa sno. U toj si tu a ci ji, sre }om po fud ba le re, uz wih je bio Jo zef Kor dik, ko ji je ro |en i od ra stao u Bo he mi ji (de lu ^e {ke uz gra ni cu s Ne ma~ kom). Kor dik je te~ no go vo rio ne ma~ ki, pa su ga oku pa to ri pre ba ci li u pri vi le go va nu gru pu folk sdoj ~e ra i ime no va li za di rek to ra Fa bri ke hle ba

Ve }i na wih ni je ima la ured ne ko pa~ ke, ali za hva qu ju }i svom is ku stvu i teh ni~ kim spo sob no sti ma pr vi me~ su do bi li pro tiv jed nog ki jev skog ti ma sa 7:2. Po sle ~e ti ri utak mi ce od nos da tih i pri mqe nih go lo va im je bio 30 : 4. Za kraj se zo ne za ka za na je utak mi ca sa iza bra ni ci ma ne ma~ ke Luft va fe, sa tzv. „je da na est ja stre bo va“. Ukra jin ci su glat ko po be di li sa 5:1. Za Nem ce, ko ji su na vi kli da po be |u ju, to je bi lo pre vi {e, pa su ve} dan ka sni je iz le pi li po ce lom gra du ogla se i pla ka te da }e se re van{ utak mi ca od i gra ti za tri da na.

Is pred sta di o na Ze nit je tog 9. av gu sta ’42. sve upu }i va lo na to da sle di ne sa mo obi~ na utak mi ca: svu gde su se {e ta li voj ni ci s vu~ ja ci ma. A ipak je tu bi lo i de se tak hi qa da onih ko ji su hte li da vi de svo je qu bim ce i sta dion je bio pre pun. I dok su igra ~i FK Star ta se de li u svla ~i o ni ci, do {ao je je dan mla di Ne mac u cr noj uni for mi i na od li~ nom ru skom im je re kao da }e on bi ti su di ja. To je bio ese so vac ko ji je od Ukra ji na ca tra ìo da svo je pro tiv ni ke po zdra ve „na na{ na ~in“. Pri tom je po di gao de snu ru ku u „ne ma~ ki po zdrav“ i pro de rao se: „Hajl Hi tler“. Ta da su i Ukra jin ci po di gli svo je ru ke, ali ume sto da sla ve fi re ra, po vi ka li su: „@i veo sport“! To kom igre fi zi~ ki sna `ni ji Nem ci su po ku {a va li na sva ki na ~in, pa i si le xij ski, da po vre de pro tiv ni ka, a gol man Tru se vi~ je po sle udar ca u gla vu u jed nom tre nut ku ostao da le ì bez sve ti. Dok je pri vre me no bio van te re na, Nem ci su po sti gli gol. Ta ko su br zo do {li do vo| stva, ali su do od mo ra Ukra jin ci ve} vo di li sa 3 : 1. U po lu vre me nu je do {ao je dan ese so vac svla ~i o ni cu FK Star ta i re kao ukra jin skim igra ~i ma: „Vi ne mo è te da po be di te. Mo lim vas da raz mi sli te o po sle di ca ma“. Ali Tru se vi~ i eki pa su bi li pre vi {e fud ba le ri da bi ne kog pu sti li. I po be di li su sa 5:3. I oni i pu bli ka bi li su van se be od sre }e. Jer, to ni je bi la obi~ na po be da, ne go i tri jumf nad voj nim vr hom Hi tle ro vog re ì ma – elit nom avi ja ti ~ar skom je di ni com Luft va fe. Tri jumf je po pri mio ukus po be de nad oku pa ci jom, kao da je na stu pao So vjet ski Sa vez pro tiv Ne ma~ ke. Do ma }a pu bli ka jo{ dok se igra la utak mi ca sla vi la je i igra la, i sav strah je za tre nu tak i{ ~i leo. âk je naj mla |i igra~ Kli men ko do pu stio se bi ka da je ve} pre dri blo vao be ka i gol ma na da za u sta vi lop tu na gol li ni ji, i ume sto da je uba ci u gol - vra tio je u igru. Da si tu a ci ja ne bi eska li ra la,

su di ja je ra ni je od svi rao kraj. Ali, do brih ne de qu da na po sle me ~a Ge sta po je uhap sio je da na e sto ri cu po bed ni ka. Ubr zo po {to je Cr ve na ar mi ja oslo bo di la Ki jev 6. no vem bra 1943. so vjet ska rat na pro pa gan da je lan si ra la le gen du o ju na ci ma fud ba la. Pre ma toj pri ~i, osve te èq ni ne ma~ ki voj ni ci su po sle po sled weg su dij skog zvi `du ka po sla li 11 pro tiv ni~ kih igra ~a u lo gor smr ti Si rec, gde su ih sve sa cr ve nim dre so vi ma na li cu me sta po stre qa li i ba ci li u ma sov nu grob ni cu. Ali sud bi na FK Star ta je bi la ne {to dru ga ~i ja od te pri ~e. Isti na, je dan od igra ~a, ak tiv ni oba ve {ta jac, do speo je u Ge sta pov za tvor gde je mu ~en do smr ti, dok su de se to ri ca po sla ta u lo gor Si rec. Ka da su u fe bru a ru 1943. par ti za ni za pa li li jed nu fa bri ku de lo va za mo to re ko ja je bi la va `na Ver mah tu, ko man dant lo go ra je na re dio da se lo go ra {i po stro je i sva ki tre }i je stre qan. U toj or gi ji eg ze ku ci je ubi je na su i tri fud ba le ra, me |u ko ji ma i gol man Tru se vi~. Ubr zo po tom dvo ji ci dru go va iz ti ma je po {lo za ru kom da po beg nu, dok je pre o sta lih pet pre ì ve lo lo go ra {ke da ne. Is pred sta di o na Di na ma iz Ki je va je 1971. po sta vqe na gra nit na skulp tu ra u znak se }a wa na FK Start. Sve do da nas igra ~i Di na ma ka da se è ne, osta vqa ju cve }e is pred spo me ni ka. A tre ne ri klu ba s bo ga tom tra di ci jom pre va `nih utak mi ca ka ù svo jim igra ~i ma: „Vi bra ni te ~ast Ki je va“. n E. N. L.

ZVEZDAMA NAJVA@NIJE SPOREDNE STVARI NA SVETU I U POZNIJIM GODINAMA OTVORENA VATA RAJA

Fud ba lom za zlat nim kru hom svo ju ma gi ju ko ju je po se do vao u no ga ma u po sled we tri se zo ne svo je ka ri je re pre se li na is to~ nu oba lu SAD-a, u klub Wu jork Ko smos. U tom pe ri o du Pe le je na stu pio 107 pu ta za klub i po sti gao 64 go la, a u znak za hval no sti za afir ma ci ju klu ba i fud ba la u Ame ri ci u ce li ni on i da nas no si li ti tu lu po ~a snog pred sed ni ka ovog klu ba.

Zi ko, ve }i deo utak mi ca u ka ri je ri od i grao je za bra zil ski klub Fla men go. U 578 utak mi ca po sti gao je 400 po go da ka, da bi, na iz ne na |e we ve }eg de la fud bal ske jav no sti, pre {ao u Ja pan gde je po sled we ~e ti ri se zo ne svo je ka ri je re pro veo u klu bu Ka {i ma An tlers, za ko je je u 65 utak mi ca (do bar deo ugo vo ra je bio i po vre |en) po sti gao 46 go lo va, {to je

igra ~a se zo ne, pa iz tog raz lo ga ne ~u di {to mu je na kra ju pri pa la i ta ~ast da, kao je dan od ret kih fud ba le ra, bu de pri mqen u Ame ri~ ku ku }u slav nih. Euze bio, naj slav ni ji por tu gal ski igra~ svih vre me na (ne ra ~u na mo Kri sti ja na Ro nal da, ko ji jo{ ima ne ko li ko se zo na pred so bom da se „do ka `e“ i pre u zme ti tu lu), od i grao je za li sa bon sku

iz o sta van deo. Kroj fa je ipak zna ti `e qa vu kla i van Evro pe, ta ko da je u dva na vra ta na stu pao za ti mo ve iz Los An |e le sa i Va {ing to na. Dan ski fud ba ler Mi hael La u drup i da nas, iako je odav no okon ~ao ka ri je ru, slo vi za jed nog od naj bo qih igra ~a sre di ne te re na u isto ri ji fud ba la. Ra di se o jo{ jed nom igra ~u ko ji je svo je naj bo qe go di ne „osta vio“ u

Jo{ jed na od naj ve }ih le gen di svet skog fud ba la okon ~a la je ka ri je ru u Ko smo su. Ne ma~ ki re pre zen ta ti vac Franc Be ken ba u er je du gi niz go di na bio igra~ ba var skog fud bal skog gi gan ta Ba jer na iz Min he na, na stu piv {i za wih 528 pu ta i po sti gav {i 77 go lo va (ne tre ba smet nu ti s uma da je re~ o de fan ziv nom igra ~u), pre no {to se od lu ~io na put pre ko „ve li ke ba re“. U Ko smo su, za ko ji je ugo vor pot pi si vao u dva na vra ta, od se zo ne 1977. do 1980. i u se zo ni 1983, na stu pio je 105 pu ta, pri tom po sti gav {i 17 go lo va. Bra zil ski fud ba ler Ar tur An tu wes Ko im bra, po zna ti ji kao

po ko zna ko ji put po tvr di lo na rod nu iz re ku da „bez star ca ne ma udar ca“. U do ma }em fud ba lu je dan od naj bo qih pri me ra je „slu ~aj“ ju go slo ven skog re pre zen ta tiv ca Vla di sla va Bo gi }e vi }a - Ble ki ja, ko ji je na kon 185 na stu pa za 8 se zo na po sti gao 17 go lo va u dre su be o grad ske Cr ve ne zve zde i 23 na stu pa za re pre zen ta ci ju SFRJ, 1978. pre {ao u ve} po me nu ti Wu jork Ko smos u ko me je ostao na red nih {est se zo na, sve do kra ja ka ri je re, i za to vre me po sti gao 28 po go da ka. Za vre me bo rav ka u Ame ri ci, osvo jio je ~e ti ri ti tu le {am pi o na SAD i ~ak 6 pu ta je pro gla {en za naj bo qeg stra nog

Ben fi ku 614 me ~e va i po sti gao ne ve ro vat nih 638 go lo va. Euze bio je po tom, kra jem 70-tih i po ~e kom 80-tih go di na pro {log ve ka pro me nio ne ko li ko klu bo va u Se ver noj Ame ri ci, na stu pao je za Bo ston, Mon te rej, Las Ve gas, Wu Xer si i ko na~ no za Bli zar de iz To ron ta za ko je je na stu pio 25 pu ta i po sti gao 18 go lo va. ^ak ni ta da ni je oka ~io ko pa~ ke o klin, ve} je jo{ jed nu se zo nu fud ba la u dvo ra ni od i grao je u Ba fa lu. Ho land ska le gen da Jo han Krojf, osim u re pre zen ta ci ji „la la“ ova kav sta tus je za slu `io i u svo ja dva klu ba, Ajak su i Bar se lo ni, u ko ji ma je osta vio ne iz bri siv trag, i ~i ji prak ti~ no ne -

ba skij skom gi gan tu Bar se lo ni (od 1989. do 1994. go di ne). Na za la sku ka ri je re sre }u je po tra `io na Da le kom is to ku, u ja pan skom klu bu Vi sel iz Ko bea, za ko ji je po sti gao 24 go la. Mo `e se re }i da je sa le gen dar nim igra ~eo Fi o ren ti ne i re pre zen ta tiv cem Ar gen ti ne, Ga bri je lom Oma rom Ba ti stu tom, ko ji je 2003. na sta vio ka ri je ru u Ka ta ru, za po ~e la no va „mo da“ od la ska igra ~a u po znim go di na ma u ze mqe Bli skog is to ka, kao po sled wa {an sa za ra de nov ca za „cr ne da ne“. Ba ti stu ta je za AlAra bi iz Do he u dve se zo ne na stu pio 21 put i po sti gao re spek ta bil nih 25 go lo va.

Po sled wi tren do vi po ka zu ju da su no va/sta ra tr ì {ta za fud ba le re na za la sku ka ri je re, SAD i Ru si ja. Dej vid Be kam je po no vo „ot krio“ ame ri~ ko tr ì {te, pot pi sav {i jo{ 2007. ugo vor sa Ga lak si jem iz Los An |e le sa, a ne tre ba ni na po mi wa ti da su od ~i ta vog pro jek ta (gde je, da se ne la è mo, fud bal naj ma we bi tan) vi {e stru ko pro fi ti ra li i Beks i klub. Re pre zen ta ti vac Ka me ru na i biv {i igra~ Bar se lo ne i In ter a, Sa mjuel Eto, bio je pr vi „ka pi ta lac” vla sni ka ru skog klu ba An ì iz Mak ha~ ka le, ko ji je na kon pa ra fa sta vqe nog na ugo vor s klu bom iz Da ge sta na po stao naj pla }e ni ji fud ba ler svih vre me na. Vla snik klu ba, bi zni smen Su lej man Ke ri mov, ni je si tu za u sta vio, i uz po me nu tog Etoa „sta ro se de o cu“ Ro ber tu Kar lo su, na klu pi klu ba je pri dru ìo i jed no od naj ve }ih tre ner skih ime na da na {wi ce, Ho lan |a ni na Gu sa Hi din ka. Pri mat no vot kri ve nog „gro bqa fud ba le ra“ dr ì po no vo ze mqa s Da le kog is to ka, no vi {e ni je u pi ta wu Ja pan ne go – Ki na. Osim {to ve} go di na ma una zad an ga ù ju ne ka od kva li tet ni jih tre ner skih ime na iz Evro pe, u po sled we vre me ki ne ski klu bo vi po ~e li su da do vo de i ne ka od naj po zna ti jih fud ba ler skih ime na. Do sa da je naj zvu~ ni je od jek nuo tran sfer do ne dav nog fran cu skog re pre zen ta tiv ca i igra ~a êl zi ja Ni ko la sa Awel ke u klub [en hua iz [an ga ja, a ga zde klu ba ve} uve li ko na ja vqu ju no vu tran sfer bom bu u vi du jo{ jed nog le gen dar nog igra ~a „pla va ca“ iz Lon do na – he ro ja po sled weg fi na la Li ge {am pi o na, Di di jea Drog bu. n Aleksandar Devetak

Novosadska nedeqa10.jun2012.

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (15.15), „Kung fu panda 2” (14), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.20), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Mra~ne senke” (15.45, 20.10), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.40, 20.20, 22.05), „Qudi u crnom 3” (15.05, 17.10, 18.05, 20.15, 22.35), „Nedodirqivi” (18, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15), „Prometej” (15, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SLIKARI, ARHITEKTE, GRAFI^ARI … OTVORILI VRATA ATEQEA

Umet nost „na iz vol’te” Ne { to vi { e od tri d e s et umet ni ka otvo ri lo je ju ~e vra ta svo jih ate qea na Pe tro va ra din skoj tv|a vi i u gra du, u okvi r u ma n i f e s ta c i j e „No} otvo re nih ate qea”. Sli ka ri, ar hi tek te, gra fi ~a ri, va ja ri, fo to gra fi i di zaj ne ri ju ~e su, od 17 ~a so va pa do po no }i, ugo sti li po se ti o ce ko ji su ima li pri li ku da vi de gde i ka ko na sta ju umet ni~ ka de la. Obi la zak ate qea bio je bes pla tan, kao i ma pe ko je su po se ti o ci mo gli da pre u zmu u ate qe i ma i Kul tur nom cen tru No vog Sa da. Oni ko ji su od lu ~i li da po gle da ju sve ate qee iz po nu de, ujed no su se bi pri u {ti li i {et wu po raz li ~i tim de lo vi ma gra da, od Ru me na~ kog pu ta 9, gde se na la zi ate qe sli k ar k e Emi li je Bo ro je,

pre ko Uli ce Do `a \er |a 2, gde je ate qe sli kar ke Meri Mi{i} pa sve do Uli ce La ze Te le~ kog gde su di z aj ner k e Ti ja na i Mila Popovi} po ka z a l e odev n e pred me te iz svo je ra d i o n i c e „Ke{ for tre{„. Naj ve }i broj ate qea na la zi se na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, a umet ni~ ka de la po se ti o ci ma su, iz m e | u osta l ih,

„STILOS ART” I „DNEVNIK” POKLAWAJU

„Ko la~ ve~ no sti” El Wu mark Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Ko la~ ve~ no sti” El Wumark. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br ìh ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. Go di ne, 1498. u su mrak re ne san se i u zo ru No vog do ba, Ve ne ci jom ko la ju gla si ne o drev noj kwi zi ko ja ima ne za mi sli vu mo}. Kwi ga je pred met po hlep ne ùd we svih od re da, od bed nih pro sja ka i mu sa ve de ~ur li je, pre ko ù strih i lu ka vih tr go va ca, pa sve do pri tvor nog du `da i

Ve }a de se to ri ce. One ko ji tra ga ju za kwi gom ni {ta ne }e spre ~i ti da je do bi ju, oni ko ji je ima ju, {ti ti }e je `i vo tom. Kroz pri ~u o ve li kom maj sto ru i u~e ni ku, od vi ja se na pe ta i uz bu dqi va dra ma obo je na bo ga tim ko lo ri tom, na to pqe na me di te ran skim mi ri si ma i du bo ko uro we na u de ka dent ni svet splet ki, taj ni i su ko ba. Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci “Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~aso va, a su bo tom od 8 do 19 ~aso va. A. L.

SAHRANE Na dowem novom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Marija Jandre Kli~kovi} (1934) u 13 ~asova.

UPOZOREWE P^ELARIMA U NOVOM SADU I OKOLINI

Tret ma ni pro tiv ko ma ra ca Tret ma ni sa ze mqe pro tiv od ra slih ko ma ra ca na pod ru~ ju No vog Sa da i pri grad skih na se qa bi }e iz ve de ni od 13. do 27. ju na, sa op {ti la je „Ci klo ni za ci ja“. Ka ko se na vo di, ta~ no me sto i vre me tret ma na za vi si }e od re zul ta ta mo ni to rin ga i vre men -

skih uslo va, a pre pa rat ko jim }e se ra di ti je „icon“ sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nog me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na.

pred sta vi li gra fi ~ar Slobodan Ku zma nov, sli k ar Igor Cvejanovi}, fo to graf Dragan Kucuri}, va jar ka Andreja Ba}o-Va si qe vi} i sli k ar k a Ivana Kosanovi}. Pre ma re ~i ma or ga ni za to ra, na me ra je da se kroz „No} otvo re nih ate qea” qu di upo zna ju sa sa mim iz vo rom umet no sti i da na li cu me sta vi de ka ko umet ni ci stva ra ju. Slo gan ovo go di {we „No }i otvo re n ih ate q ea” je „Osve t li mrak”, a ma ni fe sta ci ja se ju ~e odr `a la u jo{ tri de se tak gra do va {i rom Sr bi je. J. Z. Foto: R. Hayi}

DANAS NA LINIJAMA 11A I 11B

Iz me na tra se zbog ha va ri je Auto bu si na grad skoj li ni ji 11a i 11b da nas }e kre ta ti uli ca ma No vo sad skog saj ma, Bu le va rom oslo bo |e wa i Fu to {kom uli com, zbog sa na ci je ha va ri je na vre lo vo du u Haj duk Veq ko voj uli ci. Auto bus 11a (@e le zni~ ka sta ni ca - Bol ni ca - Li man - @e le zni~ ka sta ni ca) ko ri sti }e sta ja li {te u Uli ci No vo sad skog saj ma, ne po sred no na kon skre ta wa iz Haj duk Veq ko ve uli ce. Auto bus na li ni ji 11b (@e le zni~ ka sta ni ca - Li man - Bol ni ca @e le zni~ ka sta ni ca) ko ri sti }e sta ja li {te u Fu to {koj uli ci, ne po sre do na kon skre ta wa iz Uli ce Ca ra Du {a na. Z. D.

PRIKUPQAJU POMO] ZA NASTRADALOG STUDENTA MLADENA BOGOJEVI]A

V remeploV

„Di le tan ti” na stu pa li u Za gre bu „Le te }e di le tant sko po zo ri {te” iz No vog Sa da, pr vo srp sko pro fe si o- nal no po zo ri {te, svo ju pr vu pred sta vu na stra ni iz ve lo je 10. juna 1840. u Za gre bu. Igra na je me lo dra ma „Ju ran i So fi ja”. Na stu pi le su i je di ne `e ne ma |u ~la no vi ma an sam bla, ro |e ne se stre Jo va no vi}, uda ta Ana sta si je vi} i mla |a Ka ta ri na, pr ve Srp ki we ko je su se opre de li le za glu mu kao za ni ma we. Po ras pa du no vo sad skog an sam bla 1842. Ka ta ri na je na sta vi la da igra u Be o gra du,

u te a tru na \u mru ku, pr vom ta mo {wem stal nom po zo ri {tu. Na stu pi la je u 11 raz li ~i tih ulo ga. Iz gle da da ju je pu bli ka do bro pri mi la, jer u {tam pi ni je bi lo za mer ki na we nu igru, ve} sa mo le pih re ~i! N. C.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~aso va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na lazi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pina 7.

Hu ma nost iz |a~ ke klu pe [kol ska go di na se po la ko pri vo di kra ju, ali hu ma nost me |u |a ci ma jed ne no vo sad ske osnov ne {ko le ne je wa va. U~e ni ci svih raz re da O[ „Ni ko la Te sla“ u No vom Sa du mar qi vo sa ku pqa ju pla sti~ ne ~e po ve ka ko bi, na svoj na ~in, po mo gli Mladenu Bogojevi}u, mom ku ko ji je pre `i veo te {ku sa o bra }aj nu ne sre }u u ja nu a ru pro {le go di ne. Do no vo sad skih |a ka ide ja o sa ku pqa wu ~e po va sti gla je pre ko Mla de no ve kom {i ni ce u \ur |e vu - Biqane Stevanovi}, ko ja je i za po sle na u ovoj {ko li. \a ci me |u so bom sa ku pqa ju ~e po ve i pre da ju ih Bi qa ni ko ja ih za tim od no si Mla de no voj po ro di ci. Na kon {to se sa ku pi do voq na ko li ~i na, oni se od no se na ot kup. Mla den Bo go je vi} je je u ja nu a ru pro {le go di ne do `i veo te {ku sa o bra }aj nu ne sre }u u ko joj je za do bio ozbiq nu po vre du mo zga ko ja je do ve la do pu ca wa ne u- ro na u mo zgu. Mr qa na mo `da nom sta blu je iza zva la ozbi qan po re me }aj mo to ri~ kih funk ci ja, kao i go vo ra. Ovaj mla di} je ap sol vent Fa kul te ta za po slov no prav ne stu di je u No vom Sa du i bio je ak tiv ni kik- bok ser u vre me ka da se do go di la ne sre }a. - Ni ko ni je mo gao da pret po sta vi da }e se ova ko ne {to do go -

U~e ni ci O[ „Ni ko la Te sla”

di ti, ali on je hra bar i mi se bo ri mo za jed no sa wim, ta ko da nam sva ka po dr {ka mno go zna ~i - ka è Mla de no va maj ka Qubica Bogojevi}. - Sred stvi ma ko ja se sa ku pe bi }e unajm qen lo go ped i fi zi o te ra pe ut, a osta tak nov ca }e bi ti upla }en za le ~e we u ne koj od bol ni ca u ino stran stvu. Mla de no va maj ka ka è da im je naj ve }i pro blem {to ne ma mno go qu di ko ji su upo zna ti sa le ~e wem ova kvog o{te }e wa mo zga, a to im zna ~aj no ote à va pro na la è we pra vog tret ma na. Ka ko is ti ~e po sla li su pa pi re

na par me sta, ukqu ~u ju }i i kli ni ku “Ne u ro vi ta” u Mo skvi i kli ni ku u Za gre bu u ko joj se le ~e elek tro sti mu la ci jom mo zga, i sa da ~e ka ju od go vor. Do ide je da se sa ku pqa ju ~e povi do {la je Mla de no va de voj ka Marina Milanovi} ko ja je na {la ot kup no me sto za ovu vr stu pla sti ke i upo sli la svo ju oko li nu. - Za je dan ki lo gram ~e po va se u pro se ku do bi je iz me |u 18 i 20 di na ra, za to je to li ko bit no da se {to vi {e qu di ukqu ~i u ak ci ju - ka `e Ma ri na. - Do sa da je

sa ku pqe no oko 150 ki lo gra ma pla sti ke, a za wu je na ra ~un upla }e no je 3.000 di na ra. In te re sant na je ~i we ni ca da su, ka ko za po sle ni, ta ko i |a ci {ko le “Ni ko la Te sla“ pro {i ri li ak ci ju van kru ga {ko le. Za sva ku po hva lu je to {to se ~e po vi sa da sa ku pqa ju i po no vo sad skim pred u ze }i ma. Ova hu ma ni tra na ak ci ja je do kaz da ne mo ra mno go da se ura di ka ko bi se po mo glo, a trud |a ka ove {ko le bi svo jim vr {wa ci ma mo gao da po slu ì za pri mer. Po re ~i ma di rek to ra O[ „Ni ko la Te sla“ Igora Mili}evi}a ova ak ci ja je sa mo jed na od mno gih u ko ji ma su u~e ni ci u~e stvo va li. Osnov ci su se, za jed no sa svo jim na stav ni ci ma i po mo} nim oso bqem {ko le, ak ti vi ra li i u ak ci ji sa ku pqa wa sred sta va za ku po vi nu spe ci jal nih ko li ca za no vo sad ske pa ra o lim pij ce. - \a ci su se le po oda zva li na po ziv i po {to je ro di teq ski sa vet odo brio ak ci ju, u naj kra }em ro ku sa ku pqe no je ne gde oko 65.000 di na ra ko ji su upla }e ni u fond za ku po vi nu spe ci jal nih ko li ca - ka è di rek tor Mi li }e vi}. Svi ko ji è le da po mog nu, pri log mo gu da upla te na ì ro ra ~un u ban ci In te za: 1605600100580271- 09 na ime Mla den Bo go je vi}. G. Mi}in

novosadska hronika

c m y

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

AKCIJA „VELIKO SPREMAWE SRBIJE”, A U NOVOM SADU

U ju ~e ra {woj ak ci ji „Ve li ko spre ma we Sr bi je„ u No vom Sa du je u~e s tvo v a l o ne k o l i k o hi qa da vo lon te ra ko ji su uz po mo} i po dr {ku ne vla di nih or ga ni za ci ja i dru g ih udru ` e w a, ko m u n al n ih i jav n ih pred u ze }a ~i sti li pri o ba q e Du n a v a, pri g rad ska na se qa i de~ ja igra li {ta. Ak ci ja „Ve li ko spre ma we Sr b i j e” deo je naci o n al n e kam p a w e „O~i sti mo Sr bi ju” Mi ni s tar s tva `i v ot n e sre d i n e i pro s tor n og pla ni ra wa, a pod ra zu me va ukla wa we sme }a sa pri o- ba q a re k a, iz dvo r i { ta i {ko l a, sa iz l e t i { ta i iz parko va, a ~i sti se ne ko li ko

I KARLOV^ANI BILI VREDNI

Ure |i va li pla ù i Kur ja~ ku gre du Vi {e od sto ti nu Kar lov ~a na u~e stvo va lo je u ju ~e ra {woj ak ci ji “Ve li ko spre ma we Sr bi je“ ko ja se u Srem skim Kar lov ci ma od vi ja la s obe ma oba la ma Du na va. Na srem skoj stra ni, u pro du èt ku ri bo lo va~ kog udru è wa, ra di la je naj ve }a gru pa vo lon te ra, wih 98. Oni su ku pi li sme }e na po vr {i ni od oko dva hek ta ra u po te su ne ka da {we pla è, kao i na na si pu. Ne de qu da na pre po ~et ka ak ci je, na pro sto ru gde je nak da bi la pla à u Kar lov ci ma me ha ni za ci jom, ko ja pri pa da vla sni ku obli `weg ho te la “Du nav“, a o tro {ku op {ti ne, ras kr ~e no je di vqe ra sti we. Na ne ta je iz ve sna ko li ~i na pe ska i po se ~e no dr ve }e, ka ko bi se stvo ri li ka ka vita kvi uslo vi da Kar lov ~a ni to kom vre lih let wih da na, ka kav je bio i ju ~e ra {wi, mo gu na svo joj oba li Du na va da se osve è.

Na su prot noj stra ni , u de lu Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de “Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit“, na Kur ja~ koj gre di, na po vr {i na ma ko je pri pa da ju Pa tri jar {i ji Srp ske pra vo slav ne cr kve, de se tak vo lon te ra Po kre ta go ra na Voj vo di ne(PGV) je ku pi lo po ko {e nu tra vu uz put i far ba lo mo bi li jar na bu du }oj sta zi oko Agle. Na tom de lu pla ni ra na je sta za od {est ki lo me ta ra, ko ja }e pre ma uve ra va wi ma iz PGV-a, u re la tiv no krat kom vre me nu bi ti i za vr {e na. U ak ci ji ju ~e su u~e stvo va li vo lon te ri Po kre ta go ra na Voj vo di ne, rad ni ci NP “Fru {ka go ra“, JKP “Be li la“, “Pa tri jar {i ja {u ma“, kar lo va~ ke op {ti ne, O[“23. ok to bar“, ~la no vi De mo krat ske stran ke, Dve ri, Klu ba pen zi o ne ra sa Du da re, FK “Stra `i lo va“, Kar lo va~ ke gim na zi je i ne ko li ko gra |a na. Z. Ml.

Fo to: R. Hayi}

O~i {}e na oba la Du na va i de~ ja igra li {ta

hi q a d a lo k a c i j a u ~i t a v oj zemqi. U No vom Sa du ak ci ja je or ga ni zo va na u svim me snim za -

jed ni ca ma i na jo{ de vet punk to va - ~e ti ri u gra du i pet u pri grad skim na se qi ma. Je dan od punk to va na la zio se kod Ve sla~ kog klu ba „Da nu bi us„ gde se ~i stio ot pad s oba le Du na va, a vo l on t e r i su o~i sti li i kej s pe tro va ra din ske stra ne, [o dro{, Ri ba rac i stu dent ski grad. Or ga ni zo v an je i za s e b an “punkt za mla d e”, a ciq ove ak c i j e je, osim ~i {}e wa, po di za we sve sti mla dih o va `no sti o~u va wa `i vot ne sre di ne. Na ~ el n i c a Grad s ke upra v e za ko m u n al n e po s lo v e i za m e n i c a pred sed ni ka Ope ra tiv nog {ta ba ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju” na te ri to ri ji No vog Sa da Li di ja To ma{ re kla je da

ove go di ne u ak ci ji u~e stvu je oko 14 hi qa da vo lon te ra i vi {e od tri de set jav no-ko mu nal nih pred u ze }a i dru gih fir mi ko je su da le svo ju me ha ni za ci ju. Ona je do da la da je u ovo go di {woj ak ci ji po se ban ak ce nat sta vqen na ~i {}e we pri o ba qa, in d u s trij s kih zo n a i de~ j ih igra li {ta ko ja ni su u re dov nom odr `a va wu. Ak ci ji ~i {}e wa Ri bar skog ostr va pri su stvo va la je di rek to ri ca Fon da za za {ti tu `i vot ne sre di ne Re pu bli ke Sr bi je @eq ka Ju ra ki}. - Dra go mi je {to sve ve }i broj qu di u~e stvu je u ak ci ji ~i {}e wa. Ipak, ak ci ju or ga ni zu je mo sa mo jed nom go di {we, a na ma je va `no da qu di sva kog da na bu du sve sni da sve {to ra di mo di rekt no uti ~e na na {u oko li nu i sa mim tim na na {e zdra vqe i zdra vqe na {e de ce is ta kla je ona. J. Z.

SKUP U ^AST VATROGASCA RADIVOJA SAVINA - RADE

Fo to: R. Ha yi}

Osnov ci ve {to va tru ga si li Me mo ri jal ni skup „Ra di voj Sa vin - Ra da“, tre }i po re du, odr àn je ju ~e na te re ni ma u bli zi ni O[ „De san ka Mak si mo vi}“ u Fu to gu i, po red pri ja te qa i po ro di ce, oku pio je 250 ma li {a na ko ji su se tak mi ~i li u tra di ci o nal noj va tro ga snoj ve `bi „Ko br è- ko vi {e“ i dru gim igra ma. De ca iz Pe tro va ra di na, Fu to ga, No vog Sa da, Bu di sa ve, Ka }a i dru gih me sta bi la su po de qe na po sta ro snoj do bi, a eki pe su se nad me ta le ko }e br è i bo qe da uga si ma li pla men.

- Ovo je si mu la ci ja ga {e wa va tre za „ma le va tro ga sce“. Igra je du ga 35 go di na i tra di ci o nal no se or ga ni zu je za pod mlat ke va tro ga sa ca. Eki pe ima ju 10 ~la no va i tre ba da {to efi ka sni je uga se pla men. Na rav no, tu su i va tro ga sci ko ji nad gle da ju ~i ta vu ve `bu i pa ze da se ma li {a ni ne po vre de - ka za la je se kre tar ka Va tro gas bog sa ve za No vog Sa da Qu bi ca Kr wa i}. De ca su ima la pri li ke da za ra de bo do ve i u igra ma po put uda ra wa ping-pong lop ti ce re ke tom, ba ca wa koc ki ce, ekip nog

ZATVARAWE „ZMAJEVIH DE^JIH IGARA”

Ana Pe ri {i} pe va na Tr gu slo bo de Pro g ra m i 55. „Zma j e v ih de~ jih iga ra” pri bli `i li su se kra ju. Ju ~e su u pre po dnev nim ~a so vi ma na Tr gu slo bo de u okvi ru „Uli ~a ro li ja„ na stu pa le de~ je fol klor ne gru pe kroz ~i ju iz ved bu se pu bli ka upo zna la sa na {im et no na sle |em i tra di ci jom, a to kom da na Du nav skom i Zmaj Jo vi nom uli com {par ta li su ma l i { a n i ru k u pod ru k u s dru ga ri ma, ro di te qi ma, ba ka ma i de ka ma. Da n a { wim pro g ra m om za tvo ri }e se ovo go di {we iz da we naj ve }eg de~ jeg fe sti va la u ovom de lu Evro pe. De~ ji ho ro vi iz Sr bi je i ino stran stva na stu pa ju na Tr gu slo bo de od 16.30 ~a so va. U pro gra mu „Pod li pa ma„ u Zmaj Jo vi noj uli ci, ko ji po ~i we u 17.30 ~a s o v a, po s e t i o c e o~e k u j u broj n i mu z i~ k i, pe s ni~ k i, glu m a~ k i i ple s ni na s tu p i de c e. „Ov d e sta n u j e osmeh„,

pro gram po e zi je i pro ze za de cu, po ~i we u 18 ~a so va, a ma l i { a n i }e mo } i da u~e stvu ju i u kre a tiv nim sli kar skim, lut k ar s kim, eko l o {kim i ra di o ni ca ma in di jan skih igra ~a ka. Na Tr gu slo bo de u 17 ~a so va ma l i { a n i, ali i oni ma l o sta ri ji ot kri }e ~a rob ni svet ra di ja u pro gra mu „Ma li qu di u ra di ju„, dok }e se ber za sli ~i ca i da nas na la zi ti na uglu Zmaj Jo vi ne i Mi le ti }e ve uli ce, od 18 ~a so va. Fe sti val }e za tvo ri ti kon cert fi na list ki we „Pr vog gla sa Sr bi je„ Ane Pe ri {i} u 20.30 ~a so va. De taq na sat ni ca fe sti va la na la zi se na in ter net stra ni ci zmajevedecjeigre.org.rs, na Fej sbuk stra ni ci fe sti va la i na pro mo pul to vi ma u Zmaj Jo vi noj uli ci. Ulaz na sve pro gra me je bes pla tan. J. Z.

sko ka u daq i uba ci va wa nov ~i }a u ko fu, „igri ve {ti ne i pre ci zno sti“, ka ko ju je Kr wa i} na zva la. U~e ni ci ma osnov nih {ko la ovo je bi lo jed no le po or ga ni zo va no su bot we ju tro i za ni mqi va re kre a ci ja. De ve to go di {wa Le on ti na Uri iz Ka }a bi la je i pro {le go di ne, ali su joj se ovo go di {we igri ce vi {e do pa le. We na dru ga ri ca De ja na Mi lo va no vi} ka za la je da joj se ga {e we va tre ve o ma do pa lo, iako se na pr vi po gled ve `ba u~i ni la te {kom.

„Zbir ka dru ga pred sed ni ka” do 15. ju na Iz l o ` ba sli k a „Zbir k a dru ga pred sed ni ka”, zbog ve li kog in te re so va wa pu bli ke, bi }e po sta vqe na u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske do dat nih ne de qu da na, do 15. ju na. Ka ko ka `u iz ga le ri je, ovo je je din stve na pri li ka da oni ko ji ni su sti gli da po se te iz lo `bu, to u~i ne u na red nim da -

ni ma i u`i va ju u sli ka ma ko je je Jo sip Bro oz Ti to gle dao sva kog da na u svo joj pri vat noj re zi den ci ji. Ka ko bi po se ti o ci do bi li {to vi {e in for ma ci ja o iz lo `e nim de li ma, or ga ni zo va na su ku sto ska vo |e wa kroz iz lo `bu, sva kog da na u 12 i 17 ~a so va. J. Z.

Na kon igri ca i tak mi ~e wa, pod vu ~e na je cr ta i sa bra ni po e ni. Po bed nik ovog tur ni ra je pi o nir ska A èn ska eki pa iz Ru men ke. Ru men ~a ni su bi li naj bo qi i u igri „Ko br è-ko vi {e”, i mu {ka i èn ska eki pa. Ovaj skup odr à va se ka ko bi se sa ~u va la uspo me na na Ra di vo ja Sa vi na, do bro voq nog va tro ga sca, ak tiv nog su di o ni ka mno gih dru {tve no-ko ri snih ak tiv no sti i osni va ~a Udru è wa„Eko Fa jer”. Or ga ni za tor je Va tro ga sni sa vez No vog Sa da. A. Jerini}

oglasi

nedeqa10.jun2012.

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefon 063/301-975, 063/707787. 53583 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. Telefoni: 018/213-708, 064/849-61-09, +382/67-859-097, 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo.com 54125 POVOQNO izdajem apartmane u Bolu na Bra~u, apatmani sa klimom, kuhiwom i terasom, pla`a, „Zlatni Rt” - Telefon 00385-21635960, 063/8910-068. 54406 IZDAJEM sobe na moru naseqe Utjeha. Telefon 522-120, 061/80910-15. 54432 RISAN - BOKA povoqno, kompletno opremqeni apartmani, bez restrikcije vode. Telefoni: 064/505-3707, 0038269-046-484. 54516 SOBE I APARTMANI na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni 021/6363-291, 062/8510-669, 064/3903-391. 54651

ÂSOVE bezbedne vo`we daje instruktor svih kategorija. Prvi ~as gratis! Telefon 063/8072-928. 54068 ÂSOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 54417 DR@IM ~asove gitare i bubweva. Dolazim ku}i. Telefon: 064/431-5374. 51807 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 54418 ÂSOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 54524

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 54419

MILO[ invalidski penzioner, pored Najlona N. Sad posedujem vlastiti ve}i dvori{ni lokal na placu 1625. opremqen sa industrijskom infrastrukturom i alatima za ekskluzivne: plasti~arsko-bravarske i drvotehni~arske - galanterijske poslove, i uz lokal i dva gra|evinska placa, do novo otvorene ulice sa izgra|enim modernim dvori{tem dvosobnim stanom. To sve ja i supruga privremeno - dogovorno mewamo za name{tenu garsoweru sa radnom familijom u okolinama: Gospo|ina~ko Novosadskoj, ili La}arsko Semberijskoj ili Grbavi~ko Novosarajevskoj okolini. Prijava na telefon 021/6414-025 ili pi{ite oglasnom Dnevnik. 54505

BRANIMIRA ]OSI]A, izdajem name{tenu garsoweru, 130E + dep, 29m2. Tel. 021/526622, 063/780-99-09. 618639 U PONUDI vi{e garsowera i jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu! Povoqno! 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 618679

IZDAJE se trosobna, prizemna ku}a, Ru|era Bo{kovi}a, 90m2, sa dvori{tem, podrumom, gara`om, grejawe na gas i ~vrsto gorivo. Telefon 6372-365. 54465 IZDAJEM prazan jednoiposoban stan 42m2 na Limanu 2. kod Merkatora, cena 100E. Telefon 069/183-0-193. 54514 LIMAN izdajem name{ten jednosoban stan 39kvm. klima, topla voda, kablovska, telefon, lift, 130Eura. Telefon 063/550-656. 54622 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202. 54625 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 54635 IZDAJEM lep, odmah useqiv, kompletano name{ten jednoiposoban stan klima, ve{ ma{ina TV, u Haxi Ruvimovoj ulici. Telefon 064/8706-004. 54678 IZDAJE se dvosoban name{ten stan u Ul. Pariske komune sa TV-om, kablovskom i ve{ ma{inom. Telefon 063/749-5586. 54114 IZDAJEM name{tenu garsoweru M. Gorkog br. 6 ispred Spensa. Telefon 063/511-939. 54135 GRBAVICA, 38m2, izdajem nov, prazan komforan dvosoban stan u prizemqu, odli~nog rasporeda. Telefon 063/8876661. 54390 IZDAJEM prazan dvosoban stan na Telepu, ima radni deo kuhiwe, kupatilo, fiksni telefon i prikqu~ak na kablovsku. Telefon 021/504-633. 54457 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 29m2, na Novom nasequ [onsi. Telefon 063/503-710. 54464 NOVA name{tena garsowera, centar grada. Cena 110 evra. Telefon 064/146-31-26. 54468 IZDAJEM garsoweru `enskoj osobi od 1. 7., Teodora Pavlovi}a. Telefon 6412-291. 54470 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, svoj parking u dvori{tu, cena 200E. Telefon 064/3531161. 54475 IZDAJEM dvosoban prazan stan 2 sobe, kuhiwa i kupatilo, cena 80 evra. Telefon 6416-488. 54478 IZDAJEM komfornu garsoweru 30m2 kod Sajma sa terasom u staklu i pogledom na hotel „Park„. Telefon 459-088, 064/218-24-78. 54490 IZDAJEM odmah useqivu name{tenu garsoweru na Limanu 3, Balzakova 41, 4. sprat, kablovska, internet, toplotno izolovana. Telefoni: 060/7444144, 064/321-95-59. 54525 IZDAJEM dvosoban, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 54526

U NOVOJ ZGRADI na Grbavici izdajem name{tenu garsoweru. Pla}awe mese~no, depozit. Telefoni: 069/300-6133, 021/6300-613. 54548 TRA@IM cimerku u zasebnom delu ku}e u centru, iza Matice, 2 sobe, CG, internet, cena 100E, sve ukqu~eno. Telefon 064/0082254. 54643

IZDAJEM od 1. 7. jednosoban name{ten stan na Grbavici. Telefon 060/6677747. 54677 IZDAJEM dvosoban stan u Pariske komune 51m2 name{ten - 150E i troiposoban Liman IV name{ten 300E. Telefon 063/5898-11, 021/63-34-104. 54641

IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215156, 063/194-5588. 54682 IZDAJEM name{ten jednosoban stan kod stadiona Vojvodine. Telefon 064/3487790. 54683

OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/161-6300. 54554 POTREBAN jednosoban sre|en stan na du`i period, iskqu~ivo centar i Liman jedan. Telefon 063/50-90-30. 54425 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 54626 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519533. 54627 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533. 54628

KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 618600

ULICA ARAWI JANO[A, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwi`en nov dupleks od 109m2. [ifra: 11200. Tel. 021/427-277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 618708 STEVANA MILOVANOVA dvori{ni salonski stan 63m2, cena povoqna. Tel. 423-208, 063/111-8085 618488 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, Suboti~ka ulica, kompletno renoviran, novo kupatilo i kuhiwa, pvc, sig. vrata, ima malo ulagawa, cena: 15.900! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 618483 NA PRODAJU nov, useqiv dupleks stan 81m2 u Novom Sadu, Cara Du{ana 75. Mo`e zamena za garsoweru. Telefon 063/537446. 54121

U GUNDULI]EVOJ ulici u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, komplet name{tena novim name{tajem, cena 23.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618601 BUL. EVROPE, luks zgrada, nova odmah useqiv garsower na I spratu, cena 21.900. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 618602 GRBAVICA, novija ukwièna garsowera, cena 27.800. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 618603 NOVA DETELINARA, Janka Veselinovi}a 24m2 ukwièna garsowera, drugi sprat 28.000. Slike na www.trefnekretnine. co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 618569

PRODAJEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 17m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 19000 evra. Investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523193, www.nekretnine-moj dom. com. 618579 NA BULEVARU EVROPE investitor Moj Dom prodaje garsewere 25m2 i 27m2, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 618580 ODLI^NA garsowera 24m2, ukwi`ena, Pasterova ulica, odvojena kuhiwa, lep dnevni boravak, prazan,26700. [ifra 1001677, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 618581 GARSOWERA u novijoj zgradi u Ulici Toplice Milana kod Bulevara prvi sprat 26m2. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003459. 618582 GARSOWERA, centar Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, odli~na zgrada, extra lokacija, cena samo 29.900 evra. „Kvart” Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 618548

UKWI@ENA garsowera u centru, 24m2, terasa, centralno gradsko grejawe, zgrada iz 2001 godine, cena: 25.750 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 618499 HITNO prodajem odli~nu, novu garsoweru od 25m2 u stambenoj zgradi na Klisi. I sprat, terasa. Cena 16.000E. Tel. 063/108-8017. 618510 HITNO!!!! Useqiva garsowera 23m2-Nova DetelinaraCankareva ulica, 4. sprat, lift, terasa, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om - 24.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601 (www.avenia-nekretnine.com) 618468 NOVA - odmah useqiva garsowera 19m2, Sajam, grejawe, cena 17.800 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604. 618473 [ONSI, 23m2-ukwi`ena garsowera, odmah useqiva, lift, CG, kuhiwa odvojena u predsobqu, cena-25.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/661-4200 618474 HITNA PRODAJA! Odmah useqiva GA 27m2, Novo naseqe, iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa povratom PDVom: 27.700. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 618480 POVOQNO! Odmah useqiva GA 18m2, strogi centar, III sprat, nova, sa kompletnim novim name{tajem, cg, ukwi`ena 1/1, cena: 19.600. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 618481

GARSOWERA, Beogradski kej, 22,5m2 visoki parter, ukwi`eno, cena 19.500 evra. Tel. 423208, 063/111-8085. 618486 GARSOWERA u Heroja Pinkija 25m2, I sprat, useqiva, novija terasa, cena 22.500. Tel. 423-208, 063/111-4142. 618487

dnevnik

JANKA ^MELIKA, 19m215.500E, cg, parket, 15.500E. Svetla, odmah useqiva, u zgradi. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90. 618643 HITNA PRODAJA ukwiène nekretnine, stan u blizini Dunavskog parka, 20m2 sa 10m2 pripadaju}e terase dvori{no okrenute, okruène zelenilom, cena samo:21.000 evra. [ifra: 23117. Tel. 063/141-58-00; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 618682 GARSOWERA u centru grada, kod Izvr{nog ve}a, ukwièna, u dvori{tu zgrade, 18m2 cena samo:16.000 evra. [ifra: 14588. Tel. 064/449-12-70; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 618683 PRODAJE SE odmah useqiva, novija, bez ulagawa komplet name{tena garsowera u blizini Matice srpske, 2. sprat, 25m2 za 30.500 evra. [ifra 23158. Tel. 060/018-9422, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 618684 UKWI@EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena: 30.000 evra. [ifra: 22539. Tel. 021/520-231; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 618685 FUNKCIONALAN jednosoban stan 28m2, na Novoj Detelinari, ukwièn. [ifra: 23061. Tel. 063/77-26-845, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 618686 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan 39m2 na Limanu 4, odmah useqiv, 9. sprat, ukwièn, vlasni{tvo, za 37.000 evra. [ifra: 23103. Tel. 064/112-62-39, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 618687 CANKAREVA, odmah useqiv stan 35m2-23.000E, upotrebna dozvola, novo, useqivo. Tel. 021/526-622, 062/89-56-705. 618645 VALENTINA VODNIKA, ukwièn 1/1 jednosoban dvori{ni stan, 26.000E. Odli~an. Tel. 021/522-177, 062/89-56-705. 618646 BISTRICA 43m2-useqivukwièn, jednosoban preure|en u jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, cena32.000 evra. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 618462 LIMAN IV, ukwièn jednosoban stan od 29m2, sa prelepom terasom od 20m2. Povoqno, 31.000E. Tel. 060/621-1685. 618511 UKWI@EN jednosoban stan na Novoj Detelinari, 4. sprat nije posledwi, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, 40m2, cena: 33.000E. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 618500 JEDNOSOBAN, Telep, 30m2, prizemqe, cena samo 22.500 evra. „Kvart” Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 618554 SATELIT!!! Jednosoban stan u odli~nom stawu, kod {kole, ukwièn useqiv. Povoqno. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 618535 LIMANSKI PARK!!! U neposrednoj blizini jednosoban stan, ukwièn brzo useqiv!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 618536 BRANIMIRA ]OSI]A 41m2 ekstra lep i sredjen jednosoban stan sa terasom ukwièn kqu~ u agenciji, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003389. Tel. 451-318, 060/0753782. 618583 BULEVAR OSLOBO\EWA jednosoban ekstra poslovnostambena zgrada gradio Aleksandar 39m2, III sprat, cena 47.000. www.nekretninemojdom.com. Tel. 065/8506616, 523-193. 18584

DETELINARA 38m2 jednosoban sre|en, pvc stolarija, podrum, ostava, ukwièn cena 31500, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003435. Tel. 451-318, 060/0730577. 618585 U KOSOVSKOJ ulici lep jednosoban stan 33m2 na prvom spratu u ukwiènoj zgradi 39.000, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523193. [ifra 1002828. 618586 DETELINARA, jednosoban, ukwièn 26m2, terasa, cetvrti sprat 22.000.Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 618573 @. STANICA, klasi~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618604 PRODAJEM konfornu garsoweru, ugra|eni plakari, kuhiwa, 28m2, centar, telefon, centralno, kablovska. Telefon 021/552-270, 064/11-36-076. 54601 VLASNIK, prodajem garsoweru u Danila Ki{a i jednosoban u Mi{e Dimitrijevi}a. Agencije nemojte zvati. Telefon 064/3052950. 54630 PRODAJEM jednosoban stan 30m2 kod Sajma za 31.000. Lift, terasa, ukwièn. Telefon 6447622, 063/540-165. 54636 BEZ POSREDNIKA, ukwièn jednosoban noviji stan na Novom nasequ. Miran kraj, 42m2, 37.000 evra. Telefon 065/546-9865. 54655 PRODAJEM jednosoban komforan stan od 42m2 u Molu, cena 11.000E, kod Pravoslavne crkve. Telefon 063/81-87-552. 54412

]IRPANOVA, ukwièn, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618608 SOMBORSKI BULEVAR, odli~ni novi brzo useqivi 1,5 stanovi, cena (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nos kupovine putem kredita!!! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 618609 LIMAN 2, ukwièn 1,5 stan, cena 43.300. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 618610 CARA DU[ANA, ukwièn 1,5 stan od 36m2 u novijoj zgradi, dvori{no orjentisan, cena 42.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 618606 SOCIJALNO, Dostojevskog 43m2, jednoiposoban, III sprat, lift, terasa, ukwièn 49.500. Slike na www.trefnekretnine. co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 618574 U SOWE MARINKOVI] jednoiposoban kod Keja na drugom spratu 45m2 cena 51.500. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. [ifra 1001668. 618588 INVESTITOR Moj Dom na Bulevaru Evrope prodaje 39m2 jednoiposoban i 42m2 dvosoban stan www.nekretnine-mojdom. com. Tel. 451-318, 523-193. 618591 NOV ukwièn jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do Bulevara, Prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, ostaje kompletna kuhiwa i nov name{taj, 42.500. Tel. 063/517846. 618556 USEQIV po isplati, ukwièn, jednoiposoban 43m2, Novo naseqe, Seqa~kih buna, I sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa sa ostavom, useqiv po isplati, 36.000. Tel. 063/517846. 618557

oglasi

dnevnik

JEDNOIPOSOBAN 40m2, Petrovaradin, Preradovi}eva II sprat, dvori{no, ukwièn, grejawe na struju, 19.000. Tel. 063/517-846. 618558 LIMAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan niè spratnosti od 55m2. Pozovite na telefon 065/25-00-213. 618537 LIMAN III!!! Merkator!!! u neposrednoj blizini jednoiposoban stan,odli~no stawe, lepa terasa!!! Tel. 063/500-213. 618538 PARISKE KOMUNE!!! Jednoiposoban stan od 38m2 niè spratnosti, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Tel. 065/25-00-213. 618539 HITNO - nov - useqiv jednoiposoban stan, cena sa PDVom prvi sprat, terasa, lift, 40m2, Nova Detelinara, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena: 41.200 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 618501 UKWI@EN jednoiposoban stan na Grbavici, terasa, lift, prvi sprat, novija zgrada, 35m2, cena: 41.200 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 618502 HITNA prodaja jednoiposobnog stana od 40m2 u Ulici Save Kova~evi}a. Ukwièn, ima terasu. Cena 33.500E. Tel. 060/621-1685. 618512 DIMITRIJA AVRAMOVI]A kod picerije „]ao”, 42m2, ukwièn, uli~ni lokal u radu. Novija gradwa. Cena 35.000E. Tel. 063/108-8017. 618507 ]IRPANOVA ul. 33m2-jednoiposoban, useqiv-ukwièn, 1. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-38.200 evra - nije fiksno. Tel. 021/542779, 064/823-6608 (www.avenianekretnine.com) 618459 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2 - ju`na-dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica cena-44.300 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604 (www.avenia-nekretnine.com) 618460 M. DIMITRIJEVI]A 31m2jednoiposoban, useqiv, Upotrebna dozvola, 1. sprat, lift, terasa, CG, cena-39.200 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542779. 618476 BULEVAR OSLOBO\EWANovosadskog sajma 36m2-jednoiposoban, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena sa PDV-om 37.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-772. 618477 NOV useqiv 40m2-jednoiposoban, terasa, 1. sprat, odli~an raspored-neprolazne sobe, ju`na strana, ekstra kvalitet, cena sa PDV-om 37.100 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236601. 618470 HITNA PRODAJA! Useqiv JIS 42m2, centar, D. Vasiqeva, IV sprat, lift, terasa+ostava, pvc, kl. parket, dvostrano orijentisan, parking u dvori{tu, cena samo: 33.900! Tel. 021/523700, 063/536-212. 618482 DOSITEJEVA, jednoiposoban, nov 41,70m2, prizemqe, cena: 38000. Tel. 423-208, 063/111-8085 618489 PRODAJEM mali jednoiposoban stan 31m2, ukwièn, kod Crkve na Novoj Detelinari, na 1. spratu. Odràvan, bez ulagawa. [ifra: 22733. Tel. 021/451-570; 063/433738, www.solis-nekretnine.com. 618688 EKSKLUZIVNA prodaja, ukwièn jednoiposoban stan na Grbavici 37m2, Ulica Alekse [anti}a. [ifra: 23053. Tel. 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 618689 KOD FUTO[KE PIJACE, zgrada sklowena od Bulevara, Ulica Bem Lilike, ukwièn 1.5 stan 42m2, prvi sprat, terasa, stan bez ulagawa, cena:42.800 evra i mogu}e je dogovarawe o kona~noj ceni. [ifra: 21211. Tel. 063/182-76-27; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 618690

ODLIÂN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwièn 1/1. [ifra: 12129. Tel. 063/433-738; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 618691 SATELIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwièn, cena: 33.000 evra. [ifra: 21470. Tel. 064/2003-103; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 618692 NA BULEVARU, kod Dnevnika, odmah useqiv i ukwièn dvosoban stan, sa terasom i liftom. Hitno i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra: 22890. Tel. 021/427-277; 064/343-29-69, www.solis-nekretnine.com. 618693 GRBAVICA, dvosoban ukwièn stan 41m2, moè i name{ten, kuhiwa sa svojim prozorom, gleda na isto~nu stranu, odli~na terasa. Moè i kredit... Pozvati. [ifra: 22396. Tel. 021/520-231; 063/520296, www.solis-nekretnine.com. 618694 PA@WA. Hitna prodaja odmah useqivog dvosobnog stana za renovirawe 52m2 na 3. spratu u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, starija gradwa, cena: 44.000! Prodaja samo za gotovinu, ne moè kredit. Stan je ukwièn. [ifra: 23072. Tel. 064/134-0459, 021/451570, www.solis-nekretnine.com. 618695 PRODAJEM dvosoban stan 55m2 na Grbavici, gradio Aleksandar, Mi{e Dimitrijevi}a, 3. sprat, ukwièn, odli~an, cena: 57.000 evra. [ifra: 22515. Tel. 064/11262-39; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 618696 DOBAR, klasi~an dvosoban stan 59m2, na odli~noj lokaciji, u neposrednoj blizini {kole, Ribqe pijace, Dunava... Moè i zamena za mawi stan na Novom nasequ, cena:60.000 evra. [ifra: 17188. Tel. 065/2019-010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 618697 HITNO, uz Limanski park, peti sprat, nije posledwi u zgradi sa liftom, blizina {kole, obdani{ta i fakulteta, ukwièn dvosoban stan 60m2, mogu}a adaptacija u 2.5, cena: 54.600 evra i mogu} dogovor, a moè i na kredit. [ifra: 23163. Tel. 063/141-58-00; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 618698 LIMAN 3, dvosoban stan kod {kole „@arko Zrewanin”, na prvom spratu 52m2, prazan i odmah useqiv, mogu}e je uz adaptaciju dobiti dvoiposoban stan, cena: 51.500 evra. [ifra: 22856. Tel. 064/449-12-70; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 618699 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 618623 KOD SATELITSKE pijace 48m2, I sprat, ukwièn, dvosoban, 31.000E. Hitno! Tel. 063/444-743, 021/522-177. 618647 SOMBORSKI BULEVAR, 55m2I sprat, 38.000E. Tel. 021/522-177, 063/444-743. 618648 VESELINA MASLE[E, dvosoban 69m2, dvostrano orjentisan, cena 45.000. Tel. 522-484, 063/111-4142. 618490 CENTAR, dvosoban 46+3m2, prizemqe, salonski, komplet renoviran. Tel. 423-208, 063/1114142. 618491 HITNO! Nov, odmah useqiv DS 35m2, Somborski bulevar, I sprat, terasa, odv. kuhiwa+trpezarija, dvori{na strana, cena samo: 32.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 618484 [ONSI, 57m2-perfektno stawe, useqiv odmah, lift, terasa, CG, cena-53.000 evra (www.avenia-nekretnine.com) Tel. 021/542-779, 064/823-6604 618471

HITNO!!! 54m2-useqiv-ukwièn, Novo naseqe, lift, terasa, CG, odli~an raspored, CG, cena39.200 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963 (www.avenia-nekretnine.com) 618475 MAKSIMA GORKOG 65m2-kod Suda, 2. sprat, ukwièn-useqiv stan, klasi~an raspored, dvostrano orjentisan, parking u dvori{tu cena-74.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com) 618466 NOVA DETELINARA 53m2 odmah useqiv, dvosoban, ukwièn, odli~an raspored, cena-44.300 evra. Tel. 021/542779, 064/823-6604 618467 HITNA PRODAJA! Izuzetan DS, 60m2, Novi bulevar, V. Masle{e, dve terase, dvori{no orijentisan, sre|en, ukwièn, odmah useqiv! Cena samo: 44.400. Tel. 021/523-700, 063/536212. 618479 NOVOSADSKOG SAJMA, fasadna cigla, 53m2, lift, terasa, ukwièn. Hitna prodaja po povoqnoj ceni, 46.400E. Tel. 063/108-8017. 618513 UKWI@EN dvosoban stan u blizini Bulevara oslobodjewa, 53m2, kvalitetna novija zgrada, peti sprat - nije posledwi, terasa, lift, cena: 46.350 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 618503 CENTAR kod Jovine gimnazije, ukwièn dvosoban stan 57m2, izuzetno sre|en, klasi~an raspored, mawa zgrada. Tel. 6615117. 618532 FUTO[KI PUT, bez ulagawa, kompletno renoviran dvosoban stan od 48m2. II sprat, ukwièn. Povoqno, 37.100E. Tel. 060/6211685. 618515 U BLIZINI SAJMA, hitna prodaja ukwiènog dvosobnog stana od 53m2. Lift, terasa, povoqna cena 41.200E. Tel. 063/504-799. 618516 NOVIJI dvosoban stan na Novom Nasequ. 54m2. Ukwièn, ima terasu. Povoqna cena, 39.200E. Tel. 060/621-1685. 618517 BULEVAR OSLOBO\EWA, sre|en, uredan komforan dvosoban stan 61m2. Lift, terase. Lako dvoiposoban! Hitno, 51.500E. Tel. 063/7776233. 618518

ODMAH USEQIV dvosoban stan 48m2 na Bulevaru oslobo|ewa. Lift, terasa, ukwièn. Kupatilo renovirano. Cena 45.000E. Tel. 060/6211685. 618519 SUD!!! u neposrednoj blizini ve}i dvosoban stan zgodan za vi{e namena, ukwièn, nià spratnost. Povoqno!!! Tel. 063/500-213. 618540 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i vrti}a na mirnom mestu de luks sre|en stan od 65m2, 2,5, prvi sprat!!! Nesvakida{wa ponuda pozovite!!! Tel. 065/2500-213. 618541 DVOSOBAN, Nova Detelinara - V. Masle{e, 44m2, I sprat, lift, odli~an investitor, kvalitetna zgrada. 49.000 evra. „Kvart” Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 618549 DVOSOBAN, Liman II, 61m2, moè dvoiposoban, izuzetan, ukwièn stan, hitno povoqno! „Kvart” Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 618547 KOD [TRANDA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, lepa terasa, ukwièn, useqiv, Hitno! 59.900. Tel. 063/517-846. 618559 PRVOKLASAN dvosoban 67m2, Novo naseqe Savina, Branislava Borote, III sprat, moè biti dvoiposoban, gradila”Budu}nost”, useqiv, ukwièn, bez ulagawa. Hitno! 57.000. Tel. 063/517-846. 618560 KLASIÂN dvosoban 58m2, Bulevar oslobo|ewa kod stadiona, deseti sprat, dva lifta, nije posledwi, ukwièn, useqiv 49.000. Tel. 063/517-846. 618561 NOVIJI dvosoban, 59m2 Vojvo|anskih brigada, kod pe~urke, IV sprat sa liftom, dvori{no gleda na Vase Staji}a, „Aleksandar-gradwa”, kompletno name{ten i opremqen, luksuzan, ukwièn. Tel. 063/517-846. 618562 LIMAN I, Veqka Petrovi}a, lep dvosoban stan 50m2, V sprat sa liftom, sa odvojenom kuhiwom, ostavom, lepom terasom, useqiv po isplati, ukwièn, 52.500. Tel. 063/517-846. 618563 NOVO NASEQE odli~an ukwièn 43m2 Bate Brkica, 1,5, hitna prodaja cena 37.000. [ifra 1003349. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 618587

nedeqa10.jun2012.

NOVO NASEQE novija ukwièna zgrada 2004. godine. 57m2, dvoiposoban, na prvom i tre}em spratu, 52.000. [ifra 1003088. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 065/8506616. 618592 DU[ANA VASIQEVA prvi sprat ukwièn dvosoban stan 63m2, hitno 56500. [ifra 1003281, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 618593 NA NOVOM NASEQU u ukwiènoj zgradi iz 2001. godine, dvosoban, 54m2 hitna prodaja 39200. [ifra 1003375, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 618594 NA BUL. EVROPE 48m2 na prvom spratu investitor Moj Dom odli~an dvosoban stan od kooperanta. www.nekretninemojdom.com. Pozovite, 451-318, 523-193. 618589 NALIMANU3 kod Limanskog parka dvosoban stan 50m2 kqu~ u agenciji. Hitno, 46.000. Tel. 451-318 063550387 www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002728. 618590 SAJAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwièn, lift, terasa 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 618575 GRBAVICA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000. Tel. 444-107, 633-7853. 618576 NOVI BULEVAR 52m2, lift, terasa, nov, dvosoban, ukwièn, odmah useqiv 51.500, cena nije fiksna. Tel. 444-107, 633-7853. 618577 GRBAVICA, u „Aleksandrovoj” zgradi, povoqno prodajem na II spratu sa liftom, odli~an 2,0 stan + parking mesto gratis, ukwièno, cena 49.900. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 618607 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 47m2, cena 37.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 618615 GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2 cena 53.600. Tel. 063/82883-99. 618616 NOVA DETELINARA odmah useqiv prazan nov stan 2,0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618617 GRBAVICA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwièn, cena 57.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 618611 TELEP, odli~an klasi~an nov odmah useqiv 2,0 stan od 46m2 na II spratu, cena 36.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 618612 NOVO NASEQE, odli~an klasi~an ukwièn 2,0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 41.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618613 @. STANICA, klasi~an 2.0 stan, ukwièn 53m2, odli~nog rasporeda, I sprat, cena 46.650. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618605

KRAQEVI]A MARKA br. 20, {iri centar, visoko prizemqe jednoiposoban stan - 47 m2, novija zgrada „Neimar” potpuno sre|en. Telefon: 064/837-2806. 54297 VLASNIK, bez posrednika, prodajem jednoiposoban stan 51m2 na V spratu, ukwièn, useqiv, ima lift. Moè na kredit. Telefon 064/128-47-49. 54439 PRODAJEM jednoiposoban stan novogradwa. Blok Vila Petrovaradin. Telefon 069-2164-762. 54447 HITNO, povoqno!!! Prodajem ekstra sre|en jednoiposoban stan od 43m2 u strogom centru grada. Cena 43.000 evra. Bez posrednika. Telefon 064/20541-28. 54480 PRODAJEM stan, Janka ^melika 26, 40m2, ukwièn, cena 39.000E, odmah useqiv. Telefon 063/549-134. 54530 PRODAJEMO jednoiposoban stan u ]irpanovoj ulici na prvom spratu za 37.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 54637 PRODAJEMO nov, ukwièn jednoiposoban stan kod Socijalnog za 40.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 54638 HITNO prodajemo jednoiposoban stan 40m2 u Haxi Ruvimovoj ulici, cena 33.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 54639 HITNO prodajemo stan od 48m2 u Stevana Hristi}a na Novom nasequ za 38.000. Telefon 6447622, 063/540.165. 54640 PRODAJEM jednoiposoban stan 36, 5m2, II sprat, dvori{no orjentisan, Ul. Cara Du{ana, zvati od 17 ~asova. Telefon 063/88-22-950. 54659 JEDNOIPOSOBAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwièn, useqiv, terasa, 40.000. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-73-0. 54674 PRODAJEM dvosoban stan 57m2, funkcionalan, hrastov parket, topla voda, lift, 3. sprat, Novo naseqe, vlasnik. Telefon 065/567-02-91. 53095 DS, 57m2, Novo Naseqe, kod crkve, 3. sprat, lift, prvi vlasnik, odli~an. Telefon 063/8560605. 53299 NOVO NASEQE ul. Mom~ila Tapavice 54m2 dvosoban sa lepom terasom, ukwièn 1/1 vlasnik, 39.900E. Telefon 060/529-5699. 53955 SKENDER-BEGOVA 3, 59 kvm, dvosoban, II, CG. lift, direktno od investitora. 130.000. Telefon 063/107-11-11. 54508 PRODAJEM bez posrednika ukwièn dvosoban stan 60m2 na Limanu IV, mogu}nost zamene za mawi i drugih kombinacija uz dogovor. Telefon: 021/421-407 i 064/277-4931. 54544 S. MILOVANOVA 2, 0 stan 51m2, na I spratu, cena 50.000E. Telefon 060/02-01-000. 54563 PRODAJEM nov 2.0 stan na Grbavici. Telefon 063/504-124. 54568 PRODAJEM dvosoban 51m2 V.P u Pariske komune i troiposoban Liman IV/II sprat - 94m2. Telefon 063/58-98-11, 021/63-34104. 54642 PRODADAJEM dvosoban stan sa podrumom, 50m2 bez ulagawa, III sprat bez lifta, @ivka Radovanovi}a 3. vlasnik. 42.000E. Telefon 064/28-53-919, 401-619. 52971

UKWI@EN dvoiposoban dupleks stan, 67m2, Bulevar Evrope, novija zgrada kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena: 49.000 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 618504 BULEVAR VOJVODE STEPE, 2.5, hitna prodaja odmah useqivog stana od 60m2 + 10m2 terase. I sprat, odli~an, ukwi`en. 51.500E. Tel. 063/1088017. 618521

oglasi

nedeqa10.jun2012.

TELEP, nova zgrada odli~an mawi 2,5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (moè kredit). Tel. 6368429, www.bomil.rs . 618614 BULEVAR EVROPE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2,5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 618618 NOVA DETELINARA, okolina „Abc”-a u zgradi Budu}nosti, odli~an 2,5 ukwièn stan, cena 64.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618619 GRBAVICA, noviji ukwièn 2.5 stan od 70m2 na III spratu, prazan, odmah useqiv, cena 72.100. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 618620 LIMAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwièn 2,5 stan od 76m2, cena 77.250. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618622 LIMAN II kod {kole 68m2 dvoiposoban ukwièn stan, 63.000. www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003468. Tel. 451-318, 523-193. 618595 DVOIPOSOBAN, Liman I, 65m2, novija zgrada, ukwièn, odli~ne orjentacije, bez ulagawa. „Kvart” Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 618552 U BLIZINI [KOLE na Limanu II, odmah useqiv dvoiposoban stan od 68m2. Lift, terasa. Cena 63.000E. Tel. 063/777-6233. 618522 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, 3.0, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. 65.000E. Tel. 063/108-8017. 618523

MAKSIMA GORKOG, kompletno renoviran dvoiposoban stan od 58m2, IV sprat, terasa, ukwièn. Hitna prodaja! 50.000E. Tel. 063/101-0664. 618520 LIMAN III kod parka, sre|en, bez ulagawa dvoiposoban stan 73m2, niè spratnosti. Tel. 6615117. 618533 UKWI@EN dvoiposoban stan, 70m2, Nova Detelinara, kvalitetna zgrada od „Budu}nosti”, prvi sprat, terasa, cena: 64.900 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 618505 GUNDULI]EVA ulica, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 34.000E. Tel. 060/621-1685. 618514 NOVA DETELINARA - 53m2dvoiposoban, ukwièn-useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, CG, zgrada stara 2 god. Cena54.600 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com) 618464 NOV - useqiv 59m2-dvoiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, perfektan raspored, moè na kredit, cena sa PDV-om 63.450 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601 618465 DVOSOBAN - funkcioni{e kao dvoiposoban, 59m2 - velika zastakqena terasa, ukwièn-odmah useqiv, fasadna cigla, cena44.300 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604 618461

NOV - 59m2-dvoiposoban, 2. sprat, isto~na strana, neprolazne sobe, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 60.800 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 618478 UKWI@EN dvoiposoban stan, 39m2-gradila Budu}nost, lift, terasa, CG, cena-36.100 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601. 618472 SOMBORSKI BULEVAR novuseqiv-49m2-dvoiposoban-perfektan raspored, terasa, odli~na oprema-hrastov parket, italijanske plo~ice, mo`e kredit cena sa PDV-om 45.500 evra Tel. 021/6614-200, 064/8236608 (www.avenianekretnine.com) 618469 GAGARINOVA, dvoiposoban funkcionalan 55m2, III sprat, cena: 45.000. Tel. 063/111-8085, 063/111-4142. 618492

GUNDULI]EVA dvoiposoban 60m2, noviji, cena 44.000. Tel. 423-208, 063/111-8085. 618493 PRODAJEM nov ukwièn dvoiposoban stan u vili kod Bulevara oslobo|ewa, 70m2, odmah useqiv. [ifra: 23255. Tel. 065/2019-011, 021/451-570, www.solisnekretnine.com. 618706 LIMAN 2, klasi~an 2,5 stan od 68m2, ukwièn, cena 62.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618624 PRODAJE se odli~an ukwièn 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618627 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618628 LIMAN, zgrada radila „Budu}nost”, 60m2, dvoiposoban, odli~no organizovan stan, dvostrano orjentisan. Pozvati da se dogovorimo. [ifra: 23127. Tel. 063/520-296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 618700 PRODAJE SE dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu u blizini {kole u Pitagorinoj, 1. sprat, 61m2 sa garaòm i podrumskom prostorijom. Cena: 56.500 evra. [ifra 23321. Tel. 021/451-570, 060/0189422, www.solis-nekretnine.com. 618701 BALZAKOVA 90m2, trosoban stan na II spratu, odmah useqiv, prodajem. Tel. 528-599, 063/1118085. 618494

MAJEVI^KA - Betanija, noviji ukwièn dvoiposoban stan na prodaju, 57m2, dvostran, lep ve}i dnevni boravak, visoki parter. Odli~an raspored, hitna prodaja! [ifra 22125. Tel. 064/134-0459, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 618702 ODLIÂN trosoban, pravi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno zelenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwièn, cena povoqna! [ifra: 22774. Tel. 021/427-277, 065/20-19013, www.solis-nekretnine.com. 618703 CENTAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3,0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 618629 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 66.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618625 SOCIJALNO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3,0 stan od 78m2, mogu} dogovor oko kupovine sa stvarima... Tel. 6368429, www.bomil.rs. 618626 PRODAJEM trosoban noviji ukwièn stan 88m2 na 2. spratu, iza doma zdravqa na Novom nasequ. Hitna prodaja!! [ifra 22892, cena 82.400 evra. Pozovite na 064/134-0459 ili 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 618705 KOD CRKVE na Novom nasequ, I sprat, trosoban, 90m2, ukwièn, useqiv, prodajem. Tel. 021/423208, 063/111-8085. 618495 TROSOBAN, 85m2-Br. Jovandi}, 1. sprat, terasa, lift, ukwiènuseqiv, CG, cena-66.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6608. 618463 LIMAN I u blizini [tranda, odli~an, komforan trosoban stan od 81m2, terasa, ukwièn, renoviran. Cena 70.000E. Tel. 063/777-6233. 618524 MAKSIMA GORKOG, 74m2, 3.0, ukwièn, renoviran stan na prvom spratu. Dvostrano orjentisan. Idealan i za poslovni prostor. 71.000E. Tel. 063/777-6233. 618525 TROSOBAN, Liman II, 90m2, novija zgrada, odli~na lokacija, odli~na cena. „Kvart” Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 618553

SALONAC!!! Renoviran, useqiv ukwièn stan od 92m2 za 72.000E, na odli~nom mestu za vi{e namena. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 618542 LIMAN III!!! Kod NIS-a i Limanskog parka trosoban stan od 77m2, ukwièn odmah useqiv, svetao!!! Tel. 063/500-213. 618543 SALONSKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwièn, 79.000. Tel. 063/517-846. 618564 TROSOBAN stan na Novom nasequ 78m2 prvi sprat useqiv ukwièn Povoqno 65900. [ifra 1001249, www.nekretnine-mojdom. com. Tel. 451-318, 523-193. 618596 BULEVAR EVROPE, u novoj luks zgradi, nov neuseqavan 3,0 stan od 83m2 po ceni od 67.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 618621 DVOIPOSOBAN, 70m2, jedinstvena prilika! Hitna prodaja! Bez posrednika. Vlasnik. Telefon 061/269-20-66. 54520 PRODAJEM dvoiposoban stan od 83m2, na Novom nasequ u bloku Savina. Telefon 063/547-656. 54528 ODLIÂN trosoban stan 78m2, I sprat, u kvalitetnoj zgradi, Liman IV, Ul. 1300 kaplara 16. Telefon 063/524-133. 53297 STAN u Novom Sadu, [afarikova 37, 1. sprat, kod pozori{ta, 81m2, prodajem ili izdajem, povoqno i hitno. Telefon 065/252-0054, 063/316-348. 54002 BULEVAR OSLOBO\EWA zgrada do Daltonke, Ul. Laze Kosti}a br. 11, tre}i sprat, nov, ukwièn 77, 65m2. Telefon: 064/837-2806. 54298 PRODAJEM stan na Limanu 4, 78m2, cg, kablovska, telefon, dva sanitarna ~vora, 9. sprat, dva lifta. Telefoni: 063/80-80-982, 066-95-09-350. 54522

NOVO NASEQE, B. J. Du~i}a, 87m2, troiposoban stan hitna prodaja, cena 65.000, nije fiksno. [ifra 1003266, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 618597 CENTAR, 3,5 salonski stan 102m2, nià spratnost. Tel. 6615117. 618534 ODLIÂN troiposoban stan od 65m2 u Balzakovoj ulici. Lift, terasa. Hitno i povoqno, 51.500E. Tel. 063/777-6233. 618527 LIMAN 2, ukwièn trosoban, 90m2, IV sprat, lift, terasa, bez ulagawa, cena dogovor. Ulica ravani~ka. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 618640 LIMAN 2, odli~an ukwièn stan od 90m2, cena 103.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618631 LIMAN, ukwièn originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500 - moè dogovor. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 618633 GRBAVICA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 618634

dnevnik

HITNO - povoqno u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000 odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Tel. 6366952, www.bomil.rs. 618635 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4,0 stan od 100m2, cena 105.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618636 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/82883-77, slike na www.bomil.rs. 618632 GRBAVICA, odli~an 5,0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + garaà gratis. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 618630 @ELEZNI^KA ulica, komplet renoviran stan od 100m2, ukwièn kao dve stambene jedinice, veliki dnevni boravak sa kuhiwom, veliko kupatilo, dosta svetlosti, cena:100.000 evra ili pozovite da se dogovaramo. [ifra: 22831. Tel. 021/451-570; 063/520-296, www.solisnekretnine.com. 618704 EKSKLUZIVNO, salonski stan klasi~nog rasporeda, dva ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu mladenaca, cena: 105.000 evra. [ifra: 22245. Tel. 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 618707 HITNO, nov 4.0-soban stan od 114m2 u ekskluzivnoj vili sa 4 stana u blizini Bulevara. II sprat, uredini papiri. 103.000E. Tel. 063/108-8017. 618528 HITNO prodajem ekskluzivan 4.5-soban stan od 267m2 u vili na Tatarskom brdu. 80m2 terase, bazen, sauna! Cena 135.000E. Tel. 063/108-8017. 618529 EKSKLUZIVNO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, 5.0, I sprat, lift, terase. Povoqno! Tel. 063/7776233. 618530 LIMAN IV, 1300 Kaplara, 94m2, I sprat, 3.5-soban. Lift, terasa, ukwièn. Hitna prodaja po povoqnoj ceni, 80.500E. Tel. 063/7776233. 618526 PENTHOUSE stan, ~etvorosoban, u novoj zgradi na Limanu, 121m2, terasa, lift, cena: 124.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 618506 HITNA PRODAJA! Brzo useqiv ^S 96m2, dvoeta`ni stan na Suboti~kom bulevaru, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, dodatno sre|en, ukwièn, cena: 79.000. Tel. 021/523-700, 063/536212. 618485

INVESTITOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. Moj Dom. Pozovite 451 318, 523-193. 618598 STANOVI u Park Siti kvadrature 58m2, 60m2, 67m2, 133m2, 151m2, 159m2 Liman nova gradwa www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 618599 LIMAN I, Drage Spasi}, renoviran ~etvorosoban 65m2, tri lepe spava}e sobe, pogled na tvr|avu, ukwièn 69.500. Tel. 063/517-846. 618565 LIMAN I!!! Luksuzan ~etvorosoban stan!!! Pozovite!!! 061/24-28-750. 618544 NOVO NASEQE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Tel. 065/25-00-213. 618545 ÊTVOROSOBAN, Park siti, 133m2, pogled na park, izuzetan stan po vrlo atraktivnoj ceni. „Kvart” Tel. 021/450-417; 064/18938-87. 618551 165M2 petosoban, strogi centar, 3 sprat, lift, najluksuznije sre|en, novija zgrada, pe{a~ka zona, hitna prodaja 164.000E. Telefon 063/560-298. 54413 STAN kod Spensa na dva nivoa od 114 m2, bez kosine, mewam za mawi ili prodajem. Telefon 063/522-730. 54517 NOV - useqiv J. Veselinovi}a, 4.0 stan 120m2, cena 750E/m2. Telefon 060/02-01-000. 54564 GRBAVICA u novijoj zgradi, 105m2 za 105000E. Telefon 060/02-01-000. 54565 PRODAJEM ekstra 4.0 stan od 112m2, u centru. Telefon 063/504124. 54570 NAJBOQE pozicioniran 3,5 stan 80m2 ugao Wego{eva, Trifkovi}ev trg kompletno rekonstruisan 2 sprat, name{taj, bela tehnika gratis. Telefon 066/88110-39. 54503

KUPUJEM obradivo zemqi{te od 15-30ha u komadu. Isplata odmah. Tel. 021/526-622, 063/11-24911. 618641 GRA\EVINSKI PLACEVI na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, povr{ine od 380-620m2, a cena 40 evra/m2. Za sve dodatne informacije pozovite 021/427-277 ili 065/20-19-010. 618680 GRA\EVINSKA PARCELA za vi{eporodi~no stanovawe do 4 stana, produ`etak Somborskog bulevara, cena:21.000 evra. Tel. 064/200-3103, www.solis-nekretnine.com. 618681

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

TELEP, blizina Somborskog bulevara, preko puta Satelitske pijace, plac 460m2, dozvoqeno PR+I+pot 85.000. Tel. 444-107, 633-7853. 618568 PLACEVI Bocke, gra|evinska zona, razne veli~ine, isparcelisani, ukwièni, prelepa lokacija. „Kvart” Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 618550 PRODAJEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno, cena 28.000E! Tel. 060/621-1685. 618509 BISERNO OSTRVO, vikendica, 70m2-13.000E. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90. 618644 VILA na ârdaku, 320m2, palc 2.000m2, bazen. Pozvati na tel. 063/111-4142. 618496 VILA kod Ulice cara Du{ana na placu od 800m2, gradsko grejawe. Pozvati tel. 063/111-4142 618497 ZONA Novog bulevara, iza hotela Holidej in, ku}a 100/600m2. Tel. 6615-117. 618531 KU]A, [ajka{ka, 100m2/400m2, 20m front, ukwièna, sva infrastruktura, blizina Temerinske ulice, pogodno i za firme. „Kvart” Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 618546 TELEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwièna, eta`no grejawe, garaà, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107. 618567 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 123.600 evra. Tel. 063/828-8377. 618637 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu - 90.000E. Tel. 021/526622, 063/11-24-911. 618642 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444107, 633-7853. 618566 KU]A, Kamenica, 250/400m2, blizina centra, odli~na ku}a za samo 72.500 evra. „Kvart” Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 618555 PRODAJEM novu mawu ku}u, komplet zavr{enu, name{tenu niko nije stanovao, Novi Sad, Ul. S. Pa{}ana br. 2. Mogu}a zamena. Telefoni: 063/386-136, 064/2510929. 53887 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 54479

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996. 54546 PRODAJA - ZAMENA komforne ku}e u Salajci, 150m2, potkovqe, nusprostorija 20m2, garaà 40m2/600m2 placa, cena 170.000E. Mogu} svaki dogovor. Telefon 021/6330-016. 54634 KU]A 220m2, ukwièna, kod Jodne Bawe, cena 175.000r. Telefoni: 064/11-43-730, 060/41832-23. 54675 PETROVARADIN, ku}a ukwièna 200m2 na placu 930m2 u lepoj ulici blizu {kole i pijace, cena 58.000E. Telefon 063/585-076. 54560

VILA-REZIDENCIJA, 750m2, na placu od 1.400m2, kod instituta, sa zatvorenim bazenom i pogledom na Novi Sad. Hitna prodaja. Telefon 063/560-298. 54574 VETERNIK - ve}i poslovnostambeni objekat, ukwièn 1/1, komforno, useqivo odmah, moè zamena za mawi stan uz va{u doplatu. Telefon 065/8238960. 54557 NE[TIN selo pored Dunava ku}a na prodaju: struja, voda, grejawe na gas, telefon sa velikim placem - ba{tom. Telefon 021/504-629. 54449 BOCKE - SREMSKA KAMENICA, prodajem novu ku}u, Ul. Jasmina, pogled na Novi Sad, ili mewam za stan u Novom Sadu. Telefon 063/750-9394. 54402 EKSKLUZIVNO, ku}a na Popovici 200m2, plac 1000m2, front 28m, garaà 55m2, letwikovac 45m2, sve ukwièno, na ekstra lokaciji, sva infrastruktura, mnogo zelenila, ro{tiq, pecana, kamin, alarm, kamere, 260 hiqada eura. Moè zamena za dva stana uz doplatu. Telefon 063/597-404. 54665 PRODAJEM 2 placa po 2500m2, jedan do drugog, gra|evinska zona 1/1 prevodqivo... Telefon 064/849-8702. 54575 FARMA Ba~ko Gradi{te za 600 sviwa sa 2kj zemqe, pogodno za vo}wak. Uz selo, u blizini Biseernog ostrva. Telefon 0621921905. 54386 SREMSKI KARLOVCI vikend zona 2+2, 5 jutra zemqe, 1/1 idealno za sve namene. Telefon 021/881-402 i 064/46-87-160. 54431 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 x 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 54001

POPOVICA, hitno, izuzetno povoqno ravan i osun~an plac sa le{nicima. 980m2 samo 8500E. uz asfalt front 19m, struja, telefon 060/6777-982. 54214 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565. 54632 PRODAJEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731. 53920 PLACEVI u Adicama, iza Lipovog gaja, povr{ine 500m2, u blizini asvalt, struja, voda, povoqno. Telefon 062/66-69-69. 54223 PARCELA 1.45 ha na autoputu E75, Novi Sad - Beograd, sa desne strane, front 70m, mo`e zamena za stan. Telefon 062/66-69-69. 54224

nedeqa16.oktobar2011.

Posledwi bratu

pozdrav

27 dragom

PRODAJEM koke nosiqe stare deset ipo meseci, te{ke 2 kg. komad 150 dinara ve}e koli~ine dostavqamo. Telefon 063/511932 i 021/848-188. 54420

GRA\EVINSKI placeve na Novom nasequ, dozvoqene izgra|enosti P + 2, povr{ine 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-69-69. 54225 RIBWAK - Dowi put, 50m od vode, ku}a na 1000m2 placa, struja, voda, telefon, izlaz na sredwi put, 62.000E. Telefon 063/585076. 54558 PETROVARADIN - placevi 500m2, 600m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Dozvoqena gradwa, lepa lokacija. Telefon 063/585-076. 54559 PRODAJEM plac, Petrovaradin, asfalt, struja, voda, gas, 7.500E i placeve na Popovici, 15E/m2. Mo`e zamena za auto. Telefon 064/146-54-74. 54562 PLACEVI, Rumenka, porodi~no stanovawe, 1/1, 6.500E, 9.000m2, autoput, 3E/m2. Telefoni: 6215584, 064/114-84-27. 54489 POPOVICA, 820m2/52m2, ukwi`ena, sva infrastruktura, 20.000. Mogu}a zamena auto+ doplata. Telefon 060/5008-408. 54502 PRODAJEM plac u Sirigu 1200m2, struja, voda, telefon, temeq na placu. Telefon 064/1704430. 54685

PRODAJEM gra|evinsko zemqi{ta na ulasku u Rumenku, 16.400m2, kompletna infrastruktura. Telefon 064/25-95-502. 54746

UKWI@EN, 78m2, sre|en, odmah useqiv lokal na Bulevaru oslobo|ewa sa obezbe|enim parking prostorom ispred. 72.000E. Tel. 063/108-8017. 618508 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2, 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 618578 IZDAJEM poslovni prostor za tehni~ki pregled u Novom Sadu. Telefon 063/851-27-69. 54426 PRODAJEM poslovni prostor 740m2 prodajni, kancelarijski, magacinski i proizvodni u Novom Sadu. Telefon 061/1402000. 54477 SKENDER-BEGOVA 3, poslovni prostor, 53kvm, I, - CG. lift, direktno od investitora, 109.800. Telefon 063/107-11-11 54509 PRODAJEM lokal od 20m2 u Tr`nom centru na Novom nasequ. Telefon 063/547-656. 54527 PRODAJEM poslovno-stambeni objekat, pekara u radu, ustupam 3 prodavnice. Telefon: 021/419211, 063/508-696. 54553

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 54448 MAKSIMA GORKOG kod Suda zidana gara`a, 10m2. Tel. 423-208, 063/111-8085. 618498 IZDAJEM gara`u, Kej, Ribqa pijaca, Novi Sad. Telefon 063/885-2601. 54238

KUPUJEM sve vrste automobila. Moè i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno. Telefoni: 064/337-7695, 062/823-1298, 824-611. 54243 HITNO! Povoqno, jeftino prodajem {kodu 120 l. „oltajemer” ispravna - registrovana, nove gume - moè i za reciklaùdelevo. Telefoni: 021/6624-151, 529-642. 54555

PRODAJEM kombajn ZMAJ 142 sa adapterom i prikolicu ZMAJ 8t. Telefon 063/758-2574. 54624 PRODAJEM ~etvororednu ma{inu za obradu drveta. Telefon 896-216. 54625

KUPUJEM sav polovni name{taj. Telefoni: 66-12-531, 063/78-52-743, 063/78-52-728. 54541

PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i - moj materijal za izradu pe}i! Telefoni: 064/1554029, 021/630-1524. 54253 „OTAC I SIN” - radimo molersko - farbarske radove, kvalitetno i povoqno. Telefon: 021/791-615 i 060/07651-95. 54296 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 54375 SAMO za penzionere i prosvetare povoqno molersko - farbarski radovi. Telefoni: 021/6435-231, 064/230-68-98. 54414 INKUBATORI: od 80 jaja. Membranski termostati, membrane, termometar i ostali pribor za inkubatore. Komplet elektronika za samogradwu inkubatora. Telefoni: 021/548140, 069/156-83-19. 54487 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 54545 ZIDAR izvodi sve gra|evinske radove, popravke, krovova, rad na vikendicama, renovirawe pomo}ne objekte. Telefon 6434313, 064/157-14-04 54653 MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI. Radim i mawe poslove.Majstor Miki. Telefon 063/17-32-692. 54150 ELEKTRO radionica, usluge proizvodwa, elektri~no grejawe kaqevih pe}i i kamine, izgrada kupole za kaqeve pe}i, plo~e za termo pe}i, elektri~na lemila 400-500W. Novi Sad, Futo{ka 30. Telefon 021/548-140. 54488

KUPUJEM antikvitete, ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, stari novac, vojne oznake, ostalu vojnu opremu. Telefon 063/19648-17. 54385

Mom~ilu Dejanovi}u

od sestre Qiqane Vasi} sa porodicom. AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 618638

OG-6

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

ZA SPREMAWE stana pedantnu `enu sredwih godina, primam za stalno. Telefon 065/6637-230 od 10- 4h i od 17-20h, svaki dan. 54483 POTREBNA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005. 54600 KU]NA NEGA: gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 54612 HRVATSKO, Crnogorsko primorje, Evropa: potrebni ugostiteqski radnici, kuvari, kuvarice, picemajstori, konobarice, konobari, gerontonegovateqice, medicinske sestre, bebisiterke, doma}ice ku}e. Telefon; 021/400-148. 54613

Mom~ilu Dejanovi}u

od sestre Bosiqke Velemir sa porodicom.

OG-7

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

Mom~ilu Dejanovi}u

od tetke Sne`ane Dvorni} sa porodicom.

OG-8

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44679 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, aubomobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 54354 KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminujum, akumulatore. Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/95-33-943, 66-18846, 063/848-54-95. 54368

Mom~ilu Dejanovi}u

od kom{ije \ure Velemira sa porodicom.

OG-9

GODI[WI POMEN

PRODAJEM kompletnu opremu za taksirawe radio stanica, taksimetar, krovno svetlo s magnetom. Telefon 063/854-8244. 54518

Sofija ]ur~i}

Posledwi pozdrav

Pavlu Jovi}u Paji na{em dragom bratu i ujaku. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Sestra Dragica i sestri~ina Julkica. 54736

Vreme ne le~i tugu za tobom. Kako je `iveti bez tebe, to samo mi znamo. Zahvalni smo joj za svu dobrotu i qubav koju nam je pru`ila. Tvoji: }erka Vesna, sestra Mara sa porodicama. 54511

^iTUQe l POMeni

nedeqa10.jun2012.

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Mom~ilu Dejanovi}u

dnevnik

Sa neizmernom tugom opra{tam se od svog najboqeg prijateqa i kuma

Posledwi pozdrav po{tovanom principalu, kolegi i prijatequ

Vojislava - Bate Popadi}a

mr. Vojislavu Popadi}u

1949 - 2012.

advokatu

od: sinova Dejana i Stojana, snaha Sne`ane i Tamare i unuka Strahiwe, Marka i Maksima.

Dragi Bato, vi{e od 60 godina bio si moj dobar drug i prijateq. Zahvalan sam ti na tome.

Advokati: Radmila Mirkovi} i Milan Bjelogrli} sa porodicama.

Tvoj kum Branko sa porodicom. 54712

54741

Sahrana }e se obaviti u nedequ, 10. 6. 2012. u 14 ~asova na grobqu u Starom \ur|evu u Temerinu.

Dana, 7. 6. 2012. navr{ilo se deset godina od smrti na{eg supruga, oca i dede

Posledwi pozdrav dragom

PETOGODI[WI POMEN voqenoj

O`alo{}ena porodica Dejanovi}.

OG/1

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Vojislavu Popadi}u Bati

Romana Bojkova Zauvek }emo te ~uvati u srcima.

Sawa, Julija i Qubinko. Porodice: Bojkov i Markovi}.

Milici Raki} ro|. Milanov Postoji{ i traje{ u najlep{im uspomenama tvojih najmilijih. S qubavqu i po{tovawem: suprug Jovan, sin @arko i k}i Svetlana sa porodicama. 54647

54711

54620

Mom~ilu Dejanovi}u

Dana, 8. juna 2012, u 77. godini, napustio nas je na{ voqeni i po{tovani

1949 - 2012. Od sina Dejana, snahe Sne`ane i unuka Strahiwe OG/2

@arko T. Samarxi}

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Sa bolom i tugom opra{tamo se od tebe dragi na{ @arko. Ostaje nam da ~uvamo uspomenu i najlep{e se}awe na tebe.

akademik

^edomir Popov

Brat Qubo, snaha Zaga, sinovac Branko sa suprugom Sne`anom i Nikolom. 54734

Po wegovoj `eqi, sahrawen je u krugu svojih najbli`ih.

Mom~ilu Dejanovi}u 1949 - 2012.

S ponosom i tugom u srcu, wegovi: supruga Jelena, sin Jovan, snaja Vera, unuk Pavle i brat Dragomir sa porodicom.

Od sina Stojana, snahe Tamare i unuka Marka i Maksima. OG/3

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

54709

@arko T. Samarxi} Sa tugom i bolom u srcu opra{tamo se od tebe, i odajemo ti na{e posledwe po{tovawe.

Tu`nim srcem javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi

Snaha Darinka, sinovac Dejan sa suprugom Sla|anom i decom. 54735

Posledwi pozdrav dragom deveru i stricu

Mom~ilu Dejanovi}u

@arko Trifka Samarxi} posle duge i te{ke bolesti preminuo 8. juna 2012. godine, u 88. godini.

Mom~ilu Dejanovi}u

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 10. juna 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Vrbasu. od brata @eqka i strica Nedeqka sa porodicama.

Izjave sau~e{}a primamo u ku}i `alosti ul. Narodnog fronta br. 25 a, a na dan sahrane u kapeli od 10 ~asova. od sestre Marije Novakovi} sa porodicom.

@arku Trifka Samarxi}u Snaja Kristina i sinovac Borislav Samarxi} sa porodicom.

OG-4

OG-5

54724

O`alo{}eni: supruga Jo`ica, }erka Dragana, unu~ad Marko, Tina, Martin i Milena, praunu~ad David i Vid, brat Qubo sa porodicom, zet Slobodan, snaje, bratanci, bratanice sa porodicama i ostala mnogobrojna porodica Samarxi} i Novinc. 54723

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga

Mirjana Radovi} Mili}evi}

Poslednji pozdrav {ogoru

nedeqa10.jun2012.

Poslednji pozdrav

Vladimiru Braovi}u

Tu`nim srcem javljamo da je posle kra}e i te{ke bolesti iznenada preminuo na{ voljeni suprug, otac i deda

Vladi

ro|. 1956. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 11. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Maja, otac Bo{ko, majka Qubica, brat Miodrag i tetka Mica.

Vladimir Braovi} od Stanka Vi{nji}a sa porodicom.

od porodice Ljubotin.

54718

54739

54717

Osmehom si nas veselila, vedrinom hrabrila... Bila si i osta}e{ na{ ponos.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Poslednji pozdrav dragom bratu

Sahrana }e se obaviti u Petrovaradinu na Novomajurskom groblju, u ponedeljak, 11. 6. 2012. godine, u 13 ~asova.

Sa tugom

Najdra`oj kumi

O`alo{}ena supruga Katarina sa decom.

54720

Vladimir Braovi} Mirjani Mirjani Radovi} Mili}evi}

Vladimiru Braovi}u

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i najlep{im uspomenama.

posledwi pozdrav.

Voljenom tati i dedi

Uz veliko po{tovanje opra{tam se od dragog prijatelja. od: Ljubice, Damira, Gordane i Luke Jerkovi}.

Porodica Zirojevi}.

Prija Zorica Krklju{.

Porodica Radan. 54716

54719

dragom

Poslednji pozdrav dragom prijatelju i kumu

54733

Posledwi pozdrav drugaru i prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj

54725

Poslednji pozdrav dragom

Vladi Braovi}u poslednji pozdrav. Sandra, Dragan, Tina i Na|a. 54730

Mirjani Radovi}

Vladi Braovi}u

Vladi

Bila je ~ast s tobom se dru`iti. od: Ivane, Bobana, Jovane i Mi{e.

Kiki, Mira, Nata{a i Sa{a.

54743

54744

POMEN

Porodica Emila i Marije Merganc.

Porodica Radulovi}.

54722

54727

Vladimir Braovi}

Poslednji pozdrav

Poslednji pozdrav dragom

^uva}emo te zauvek u srcu.

Bobe, Vi{nja, Maki i Nid`a. 54721

Ilija Kaji{

Jovan Duki}

Vladi

1941 - 2012.

1995 - 2012. Vreme ne mo`e da te izbri{e iz na{ih misli.

Na `ivotnom putu izgubio si bitku za opstanak, ali tvoje vrednosti osta}e u trajnom se}awu tvojih voqenih.

Tvoji najmiliji.

Sin Jovan, }erka Mirjana, snaja Jasna, zet Darko, unuci Ivan, Sandra, Mija i Milo{ i supruga Zlatana.

54732

54521

Vladi Braovi}u

od drugova iz Rukometnog kluba Petrovaradin: Srbina, @areta, Bulana, Hunje, Graleta, Ice, Pike, Fikusa, Perka i Bogeca. Nikad te ne}emo zaboraviti.

Posledwi pozdrav ocu na{eg dragog kolege Borisa,

od porodice Vi{nji}.

54726

54728

Poslednji pozdrav

Posledwi pozdrav biv{em ~lanu kluba

Vladimiru Braovi}u

Vladimir Braovi} Bila je ~ast poznavati ~ika Vladu, tako svestranog, jednostavnog i divnog ~oveka.

Vladimiru - Vladi Braovi}u 1944 -2012. RK „Vojvodina”.

Iskreno sau~e{}e na{oj Sandri, Tini, Na|i i porodici Braovi}.

S tugom i po{tovawem, radnici i osniva~i D.O.O. „PETRO - MONT” sa porodicama.

Vladi Braovi}u

od porodice Pletikapi}.

Pera i Ru`ica Ibro~i}. 380-P

54731

54729

54745

08.00 08.05 08.15 08.40 09.05 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 23.55 00.45 01.50

tv program

nedeqa10.jun2012.

Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Колико се познајемо – квиз Кад зазвони Бразде Вести Еко-шуме Војводине Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Не враћај се, филм Интервју са амбасадором Палестине ТВ Дневник Откривање алтернатива Мидлмарч Војвођански дневник Спортска хроника Грување Мидлмарч Не враћај се, филм Историја француске обавештајне службе

Нови таблоид НС

08.00 09.00 11.00 13.45 14.30

Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Арт бокс Ћаскање

15.13 17.04 17.57 18.27 19.00 19.30 20.07 20.37

Здравље и Ви (Панонија, 16.00) 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Екон њус Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Кобно поверење Глас Америке

Гости емисије су: Драгица Радосављевић Цакана, певачица народне музике, Јелена Бачић Алимпић, ТВ водитељка и поп група „Оливер Твист”. Јелена Бачић Алимпић ће представити своју књигу „Писмо госпође Вилме”, а Цакана ће се присетити најзанимљивијих анегдота из своје певачке каријере. Уредници и водитељи: Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00)

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.05 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Историја француске обавештајне службе Нова занимања Како...? Вода за пиће Програм за децу Емисија (слов) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Дуриндо 2011. 2.део-мађарска народна музика Под истим кровом Падање Русалки у транс, филм (рум) језику са титл. на српски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Ја, Дон Ђовани, филм

06.05 08.00 09.06 10.57 12.31 13.00 13.15 13.34

08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Рецепти Лауре Равајоли 09.00 Објектив 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Документарни програм 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Објектив 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.05 Серијски програм 15.00 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Документарни програм 16.00 Објектив 16.05 Личности и догађаји 17.00 Објектив 17.05 Вреле гуме 17.30 Храна и вино 18.10 Рецепти Лауре Равајоли 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 7 НС дана 23.00 Серијски програм

09.45 10.15 11.45 12.30 14.30 15.00 17.00 19.00 19.30 20.00 22.00 00.00

Једрење – Абу Даби Преглед сезоне холандске лиге ЦХ ТВ: Опроштај – Дрогба Квалификације за СП: УСА – Антигуа АТП Чемпионшип – Лондон НБА плеј оф: Сан Антонио – Оклахома Сити Преглед сезоне Премијер лига Гранд При Специјал: Валентино Роси НБА плеј оф: Мајами – Бостон Кејџ ратници – Бахраин Најјачи човек

22.38 23.20 00.25 00.45 02.29 04.07 05.48

04.30 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 19.00 19.15 21.15 23.15 01.00 03.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Фудбал: ЕП, Холандија - Данска (р) Фудбал: ЕП, Немачка - Португалија (р) Сат Мој херој Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Мазурка Фудбал: ЕП, Ирска - Хрватска, пренос 1.пол Мазурка Достојевски Дневник Егзит Фудбал: ЕП, Шпанија - Италија (р) Фудбал: ЕП, Ирска - Хрватска (р) Верски календар

Домаћин Дођи на вечеру Жене Галилео Савршен минут Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Ролан Гарос - финале Вести Филм: Нови дечко моје маме Филм: Посејдон Филм: Шифкра сабљарка Филм: Нови дечко моје маме Кобра

Јелен топ 10

07.00 07.45 08.00 09.01 09.30 09.34 09.49 10.03 10.30 11.00 11.56 12.23 12.56 13.31 13.52 14.22 15.01 16.16 16.47

23.50 00.19 00.45 01.17 01.39 02.54 03.37 04.46 05.31

Амен ађес Време одлуке Дозволите... Жогарија Бернард Поштар Пат Шумска школа 3 Вита студентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Тема Србије на вези Београдски фестивал игре Спорт без граница Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Венецуела - Србија (р) Фудбал: ЕП, Шпанија - Италија, пренос Олимпијски кругови Научни програм Кројачи џинса, филм Јелен топ десет Међународна бициклистичка трка ‘’Кроз Србију’’ Вита студентис Викенд Евронет Музички програм Траг у простору Београдски фестивал игре Научни програм Кројачи џинса, филм Јелен топ десет Мој љубимац

06.00 06.30 07.15 08.00 09.45 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 02.30 03.00 04.00 04.30

ВАО Маратон Док.серија. Универзум Филм: Синбад: Легенда седам Србија у ритму Европе Топ шоп Филм: Има ли пилота у авиону Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Обични људи Мирослав Лазански Док.серија: Универзум Њушкала Филм: Линија Филм: Пукотине Њушкала Слике живота Улови трофеј Мирослав Лазански Домаћа музика Филм: Пукотине

17.52 19.52 20.26 21.10 22.33 23.22

Мег Рајан

Нови дечко моје маме Хенри Дуранд је млади агент ФБИ који је управо добио први задатак: да ухвати лопова. Наизглед лаган, задатак ће се испоставити ужасно комликованим јер - згодни лопов је украо срце Хенријеве маме! Улоге: Мег Рајан, Антонио Бандерас, Колин Хенкс, Селма Блер Режија: Џорџ Гало (Прва, 19.15)

05.50 07.45 09.45 10.30 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 02.20 04.00

Заувјек сусједи Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Пријатељи Џои Интернат Вести Свет на длану Наша мала клиника Џет-сет Вести Сунђер Боб Штрумфови Гладијатори Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Џери Мегвајер (р) Филм: Ганстер број 1 Филм: Контрола летења

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

Добро јутро Филм: Луд за пиштољем Шопингхоличарке Топ спид Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Први посластичар Србије Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Просто неодољива Филм: Дете мдузе Филм

Дисциплина кичме

Ове недеље дошло је до промена на врху Јелен топ 10 листе. На прво место доспела је Дисциплина кичме и песма „Неукусу треба рећи не”. Након неколико недеља убедљивог вођства, на другом месту нашао се Бајага с нумером „Време”... Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић (РТС 2, 22.33)

dnevnik

c m y

18.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.00 04.15

Моја Србија Екипа емисије посетила је село Јабланицу у којој се сваке године одржава литија за спасење. Она се креће у круг по обронцима Златибора око 20 километара, а зауставља се на сваком засеоку. Људи шетају, веселе се и певају песме из вика. Литија се завршава код цркве брвнаре која датира од 1838. године. (Хепи, 17.20) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.05 15.30 15.35 15.50 17.20 17.55 18.25 19.00 20.45 22.20 00.00 01.50 02.40 03.20

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Барби и Крцко орашчић, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса 2 Телешоп Вести Долина вукова Вести Телеошп Долина вукова Моја Србија Телемастер Јелена Филм Љубавни сигнали Филм: Тркачка стаза Ћирилица Матриошки Моја Србија Љубавни сигнали

Сара Мишел Гелар

Просто неодољива Млада куварица Аманда наслеђује од мајке ресторан, али са обзиром на околности да није баш вешта у кулинарству, посао јој иде све лошије. Једног дана док Аманда на пијаци купује састојке за свој ресторан игра судбине је споји с младим Томом који отвара елитни ресторан... Улоге: Сара Мишел Гелар, Шон Патрик Фленери, Патриша Кларксон Режија: Марк Тарлов (Пинк, 23.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa10.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 09.55 Спасавање оронулих грађевина 10.50 Луксузни дом 11.45 Најгора мама на свету 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Посластичарски ас 19.05 Спасавање беба 19.35 Спасавање деце 20.00 Највећи губитник 20.55 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 21.50 Ургентни центар 22.45 Дечак с крвавим сузама 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Пацијенти са необичним здравственим проблемима

08.05 Златна кинотека: Човек слагалица, филм 10.10 Ни да ни не 11.05 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Лавиринт, филм 17.15 Мир и добро 17.45 Баштованка 18.15 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.05 У регистратури 22.15 Дневник 3 22.40 Поштено и према закону 23.25 Др Оз, ток шоу 00.10 Недељом у два 01.10 Лабиринт, филм 02.55 Еурп 2012.: Ирска - Хрватска, снимак

Златна и сребрна секира Црвенкапица Ози Бу Ауто-стопер Зврзде љубави Не умри сам Купи ми Елиота Правило службе Задржавање Кобна опсесија Еротски филм Еротски филм

Ку пи ми Ели о та Цр но ху мор на при ча о мла дом сак с о фо ни сти, Бо ки ју, ко ме се на врат ка чи аген ци ја за на пла ту ду го ва, а из све га по ку ша ва да га спа се се кре та ри ца аген ци је. Он је без по сла и то не из ду га у дуг. Све иде је о спа со но сним „би зни си ма“ про па да ју и он на кра ју за па да у ћор со как... Уло ге: Ни ко ла Ко јо, Ива на Ми хић, Дра ган Бје ло гр лић Ре жи ја: Де јан Зе че вић (Си не ма ни ја, 16.00)

12.00 14.00 14.30 15.00 17.00 17.50 19.50 20.35 22.35 23.45 01.15 03.40

17.50 18.20 19.40 20.05 21.55 23.35 00.45 01.30 03.45 05.35

Алфа и Омега Злочинац Медвед Јоги Васпитање за почетнике Мала продавница ужаса Бурлеска Последњи владар ветрова Вол Стрит: Новац никад не спава Холивуд на снимању Медвед Јоги Васпитање за почетнике Изненадни ударац Не дозволи ми да одем Игра престола Борџије Телохранитељи и убице Изненадни ударац Филмови и звезде

ЦСИ: Ма ја ми

Ла ви ринт Ти неј џер к а Са ра за к а сни ку ћи па је ро ди те љи ко ји се жу ре на по ље из гр де јер су ра чу на ли да ће чу ва ти ма лог бра та То би ја. Ка да ро ди те љи оду, То би кре не не пре ста но да пла че. Љу та и не зна ју ћи ка ко да га уми ри, Са ра по же ли да го бли ни узму бра та, што се и до го ди... Уло ге: Деј вид Бо ви, Џе ни фер Кон ли, Ша ри Веј зер, То би Фра уд, Ше ли Томп сон Ре жи ја: Џим Хен сон (ХРТ 1, 15.05)

11.15

06.00 07.25 08.50 10.10 10.35 12.05 14.00 15.40

СЕ РИ ЈА

Деј вид Бо ви

07.15 08.10 08.35 09.00 09.50 10.00

Ни ко ла Ко јо

Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Мистерија Хејвена Добра жена Браћа и сестре Велика лига 2 Везане тајном Све по закону Ерика Скандал Браћа и сестре Добра жена Уврнута наука Ерика Казанова

На та ли ја и Дел ко све до ци су на су ђе њу Ал фон са Ре је са, ин струк то ра гол фа у Палм Корт Кан три клу бу, ко ји је оп ту жен да је за да вио мла ду же ну Линд си Гар ланд... Уло ге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Кен ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.50)

08.00 Геније дизајна 13.00 Дневник скулптура 14.00 Све Кенедијеве жене 15.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 16.00 Вучице 17.00 Ратници 18.00 Десет дана до рата 20.00 Преживети напредак 21.30 Сведок. са балкона собе 306. 22.00 Господари рата 23.00 Царство мора 00.00 Мао – кинеска прича 01.00 Азијске монархије

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 01.50

Пријатељи Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Загреб: Међимурско прошћење, пренос Путовања железницом, док. филм Филмски матине: Баскервилски пас, филм Олимпијци, док. серија 13. међународна једриличарска регата Фиуманка, репортажа Тенис, Ролан Гарос - финале (М), пренос Евро 2012, емисија Гдањк: Евро 2012. Шпанија Италија, пренос Евро 2012, емисија Познан: Евро 2012. Ирска Хрватска, пренос Евро 2012, емисија Тенис, Ролан Гарос - финале (М), снимак Мефисто, филм Ноћни музички програм

08.30 Силом сведок 10.00 Необичан пар: Поново заједно 11.30 Спортске стране 13.00 Принц плиме 15.00 Девојка из сестринства 16.30 Божићна песма за једну диву 18.00 Марта иза решетака 20.00 Црвена напаст 22.00 Капетан Кука 00.00 Чудна фреквенција 01.30 Смртна опасност

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Очајнички тражећи Сузан Менхетн Злочини и преступи Мистериозно убиство на Менхетну Хана и њене сестре Тежак избор Црно и бело Плави сомот Еротски филм

Деј вид Ка ру зо 08.10 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.49 Кувар и по 08.50 Колумбо 10.40 Пороци Мајамија 14.55 У потери за заводником, филм 16.35 Будва на пени од мора 17.31 Кувар и по 17.35 Еуро - специјал из Пољске 17.45 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Будва на пјени од мора, филм 21.00 Збогом љубавниче, филм 22.50 ЦСИ Мајами 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ Данас 03.10 Дискавери

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Трговци Производни погон Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Напад рибе Интервентна јединица Мајамија Земља звечарки Интервентна јединица Мајамија Опасан лов Чудовишта из реке

08.30 08.45 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.15 14.45 17.45 18.30 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 23.00 01.00

Сви спортови Тенис Бициклизам Тенис Кануинг Супербајк Суперспорт Бициклизам Тенис Супербајк Бициклизам Тенис Фудбал Фудбал на плажи Мотоспортови Супербајк Фудбал Тенис

22.50 23.45

Bebe zavijene samo u papir D

li su plod ratnih operacija i etni~kog ~i{}ewa, uz ragoqub @ivkovi} iz srbijanskog sela Pospaqivawe sela, pqa~ku i uni{tavawe imovine, loma opisuje negodovawe u svojoj ~eti zbog ubijawe zaostalih ili onih koji nisu èleli da naodbijawa komande da vojnike puste posle popuste svoje domove. Za pripadnike srpske zajednice vratka u Srbiju da vide svoje porodice, ali o svom po gradovima Hrvatske koji su odlu~ili da ostanu, povratku ku}i je veoma {tur: „Govornik koga smo povla~ewe u anonimnost i mimikrija, ukqu~uju}i i izabrali veli: Gospodine kapetane èqni smo na{e radikalne promene identiteta (prelazak u katodece, majke i oca. Traìmo odsustvo da vidimo na{e li~ku veru, kr{tavawe dece u katoli~kim crkvama mile i drage. Jesu li ìvi? Mi traìmo redovitim i davawe hrvatskih imena), bile su traumati~ne odputem. Ako nas ne}ete pustiti, mi idemo bez objave. luke. I tako odosmo zajedno ku}i na 40 dana.“ Povratnike u opustelim selima do~ekuju „prazne ku}e, staje, vajati i ka~are. Ostalo je samo ono {to neprijateq nije mogao odneti i uni{titi. Ni krava ni volova ni pileta. Ni{ta ìvo. Izgladnela i ispijena ~eqad, besvesno je do~ekala svoje spasioce i nemo}na da pored grobqa svog imetka i hraniteqa iskaè ma i zra~ka radosti“. Jedan strani svedok je zabeleìo da je beda bila tolika, da se u Srbiji novoro|ena deca zavijaju u papir. Narod ide po poqima go i bos“. Preìvelima se period izme|u dva sveska rata ~inio kao kratka me|ufaza, posle koje je do{lo do jo{ stra{nijih stradawa. Sad su izbegli~ke kolone i{le sa svih okolnih jugoslovenskih prostora ka delu Srbije pod nema~kom okupacionom upravom, preko 400.000 srpskih i oko 12.000 slovena~kih izbeglica je svojim prisustvom ne samo pogor{alo te{ko stawe u ishrani, stanovawu, odevawu, le~ewu, ve} donelo i svu stra- @rtve galopiraju}e izbegli~ke depresije hotu proìvqenog u masovnim usta{kim Po procenama iz sredine devedesetih godina u jepokoqima, zatvorima, maltretirawima, pqa~ki, proterivawu razli~itih okupacionih vlasti. Ko- ku ratnih operacija bilo je preko 600.000 izbeglica mesarijat za izbeglice Nedi}eve vlade je organizo- u Srbiji, kojima treba dodati i oko 200.000–250.000 vao wihov prihvat, zapo{qavawe, ishranu, ali je „interno raseqenih lica“ kao posledicu bombarowihov stalni priliv i neorganizovano preseqava- dovawa NATO 1999. i kasnijih doga|aja na Kosovu, we i izbegavawe da se prijave oteàvali rad ove in- bilo je sme{teno „privremeno“ (to je za mnoge znastitucije. Sme{taj po selima, u kolektivnim cen- ~io dvodecenijski ìvot na margini, u kolektivnim trima po {kolskim zgradama, kasarnama, rekviri- improvizovanim centrima, sli~nim onima iz 1941–1945), kod ro|aka, u izranim stanovima i magacinima, najmqenim stanovima, naseqikrajwe oskudna ishrana „sa kama koja su nicala na periferizana“, odvajawe dece u centre po Za Srbe, koji su ostali u jama velikih gradova (Beograd, manastirima i bawama (po evigradovima osamostaqene Novi Sad, Pan~evo, Ni{, Kradenciji Tome Maksimovi}a Hrvatske, razne vrste gujevac, Kraqevo). 1943. u Srbiji je bilo registromimikrije, pa i radikalno Velika ve}ina izbeglica prvano 83.225 izbegli~ke dece), vi put je stupila u Srbiju, sa veliki broj siro~adi, te{ko}e izmewen identitet u le~ewu, velik broj trajno i (promena vere, kr{tavawe ose}awem olak{awa jer se na{la van ratnih operacija, u reprivremeno traumatizovanih zbog ratnih stradawa, boravka dece u katoli~kim crkvama i lativnoj sigurnosti; kasnije je davawe hrvatskih imena), nastupilo suo~avawe sa realnou logorima, gubitaka u porodi{}u izbegli~kog ìvota, oskuci, visoka stopa smrtnosti – nebile su traumati~ne dicom, razo~arawem, depresike su od okolnosti koje su odreodluke jom i àlom za ostavqenim ku|ivale wihov ìvot. Prelazak }ama, imawima i zavi~ajem. u Srbiju bio je daleko od èqeO~ekivana privremenost pretvorila se u dug prone sigurnosti: pored neda}a svakodnevnog preìvqavawa, oni su, zajedno sa doma}im stanovni- ces privikavawa na nove okolnosti, pome{ano sa {tvom, bili pogo|eni bombardovawima, politi~- nostalgijom i èqom da se uprkos nepovoqnim kim i vojnim raskolima, represalijama okupaciookolnostima posle okon~awa rata vrate u zavi~aj. nih vlasti i svojevoqi wihovih doma}ih pomaga~a. Na drasti~an na~in svedo~e novi delovi grobaqa Novi masovni izbegli~ki talas je pokrenut pou vojvo|anskim gradovima, nastali od po~etka develiti~kom krizom devedesetih godina, uru{avawem desetih, o zastupqenosti nove populacije, koja je jugoslovenske dràve i razarawima gradova i sela. svoje preminule sahrawivala stotinama kilometaZa brojne pripadnike najstarije generacije srpskih ra daleko od mesta sa kojih su stigli u izbegli~kim izbeglica to je bilo ponavqawe egzodusa sa istih kolonama. prostora iz vremena Drugog svetskog rata. Odlazak @ivot i smrt bez ikakvih li~nih dokumenata sem u izbegli{tvo bio je motivisan razli~itim uzroizbegli~ke legitimacije, ose}awe iskorewenosti, cima (neslagawe sa novim reìmima, strah za sopposebno qudi sa sela, koji su ~inili najbrojniji deo stveni i ìvot ~lanova porodice, otvorene pretizbegli~ke populacije, problemi su sa kojima se i we, izbacivawe iz stanova i otpu{tawe sa posla danas suo~avaju izbeglice, mada su mnogi primawem motivisani nacionalnom pripadno{}u, maltretisrpskog dràvqanstva preimenovani. Mladi su se rawe dece u {koli, ucene, fizi~ki napadi, pa i ubilak{e navikavali, me{aju}i se sa vr{wacima u nostava nekog od bli`wih); masovni pokreti, kao onaj vom okruèwu i, prihvataju}i dijalekt, pona{awe i srpskog stanovni{tva iz Hrvatske u leto 1995, biobi~aje. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa10.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ва ша бо ги ња Ве не ра се кре ће ре тро град но, у Ефе ме ри да ма, али не и на не бу. Ни сте у до број си ту а ци ји за би ло шта но во и ве се ло. По све ти те се за о ста лим оба ве за ма и се би.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

10. jun 2012.

Не де ља вам не ће би ти на пор на, ма ко ли ко се тру ди ли да бу де те вред ни и прак тич ни. Са не ком жен ском осо бом се су сре ће те у тај но сти, по ву че но сти свог про сто ра. Кон так ти са ино стран ством.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Парт нер ски од нос или од но си, у јед ни ни или мно жи ни, су пра ви иза зов, овог ви кен да. Из гле да да су се стра сти уз бур ка ле. Ко му ни ка ци ја је од пре суд ног зна ча ја, у свим при ли ка ма и не при ли ка ма.

Ме сец пло ви кроз во де ни знак Ри ба, што вам иде на ру ку и у че му мо же те да ужи ва те. Би ло да сте окру же ни по ро ди цом или тра жи те љу бав, про на ћи ће те оно че му те жи те и што вам је по треб но.

Дан Сун ца, ваш дан, не де ља, до при но си да се до бро осе ћа те у сво јој ко жи и си ту а ци ји у ко јој сте. По бољ ша ње при хо да са ра зних стра на је за оче ки ва ти. Бо ље је да ула же те у ви ше ма њих по сло ва и пла но ва.

Ре а гу је те на осно ву лич них осе ћа ња и же ља, ко је не мо ра ју увек би ти ре ал не. За то по ве ди те ра чу на да не пре те ра те, по го то во у од но су на парт не ра. У свом до му се мо же те опу сти ти са уку ћа ни ма.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Сва ко днев на си ту а ци ја де лу је по зи тив но, иако су мо гу ћи су ко би у љу бав ном од но су. Про мен љи во рас по ло же ње во ље не осо бе вас не ће уз не ми ри ти, већ оја ча ти. Де лу је те су ге стив но.

Ово је вре ме од мо ра и пре да ха, за вас, до утор ка. Не мој те ни шта но во пла ни ра ти ни ти пред у зи ма ти, већ се опу сти те и ужи вај те у оно ме што сте већ сте кли и ус пе ли да ре а ли зу је те.

Из гле да као да сте за тво ре ни у се бе, да де лу је те под ма ском и са мо све сно но си те сво ја осе ћа ња и опре де ље ња. Ипак, бу ди те оп ти ми ста са ши ро ким осме хом, и сва вра та ће се лак ше отво ри ти.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Де лу је те си гур ни у се бе и оно што ра ди те. Мо же те да уре ђу је те ку ћу, и сре ђу је те не крет ни не, кон так ти ра те са ино стран ством. Са мо ве за ко ја тра је и вре ди, за слу жу је ва шу па жњу и љу бав. Оста ло, не.

Сла ви те сво ју не за ви сност, сло бо ду и мо гућ ност из бо ра, али на пра ви на чин. Си ту а ци је и ва ше рас по ло же ње се ме ња ју, час го ре, час до ле. Бу ди те из над про ла зних си ту а ци ја и ре ша вај те ак ту ел но.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец, па сте емо тив но пре о се тљи ви. Све што вам тре ба је сте љу бав и ро ман ти ка. Опу сти те се уз му зи ку. Ма са жа увек до бро до ђе. Ме ди та ци ја или јо га, та ко ђе. Тро шко ви.

TRI^-TRA^

Труд на Ми ла Ку нис? V REMENSKA

Ле па глу ми ца Ми ла Ку нис би ла је на ме ти „злих је зи ка” пре не ко ли ко да на, ка да се на сни ма њу но вог фил ма по ја ви ла са не ко ли ко ки ло гра ма ви шка. Ле па глу ми ца на вод но се уго ји ла због но ве уло ге, али са да на но вим фо то гра фи ја ма из гле да да је све „оти шло у сто ма чић”. Да ли Ми ла са мо ви ше кло па због уло ге, или ће уско ро има ти да јав но сти са оп шти ра до сне ве сти, са зна ће мо уско ро. Глу ми ца је го ди на ма би ла у ве зи са Ме ко ли јем Кал ки ном, зве здом фил ма „Сам у ку ћи”, а са да је на вод но у ше ми с Ешто ном Ку че ром.

PROGNOZA

VIC DANA

Врућинчина

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 32 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 34 Niш

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i vru}ina uz dnevni razvoj oblaka. Popodne i uve~e su mogu}i lokalni pquskovi sa grmqavinom. Duva}e slab jugozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 19, a maksimalna oko 33 stepena. VOJVODINA: Vru}ina uz duè sun~ane periode i razvoj oblaka tokom dana. Popodne i uve~e su mogu}i lokalni pquskovi, a ponegde i nepogode pra}ene gradom. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 18 do 21, a maksimalne od 31 do 33 stepena. SRBIJA: Vru}ina uz duè sun~ane periode i razvoj oblaka tokom dana. Popodne i uve~e su mogu}i lokalni pquskovi, a ponegde i nepogode pra}ene gradom. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugozapadni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 14 do 23, a maksimalne od 31 stepen na severu do 36 u centralnim i ju`nim predelima... Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom idu}e sedmice se zadràva vrlo toplo vreme na jugu, uz postepeni pad temperature na severu. Bi}e nestabilno sa lokalnim pquskovima. U utorak svugde sveìje i prijatnije vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija mo`e imati nepovoqan uticaj na sr~ane bolesnike i reumati~are. Glavoboqa, pospanost i bolovi u mi{i}ima mogu}e su meteoropatske reakcije.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 20 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Хва ли се Аме ри ка нац Ср би ну ка ко ње го ва др жа ва стал но на пре ду је и ка ко се код њих све бо ље и бо ље жи ви, па ка же: - Ево већ су тра ми ће мо да жи ви мо бо ље не го да нас. А Ср бин му од го ва ра: - Ни је то ни шта, ми већ да нас жи ви мо бо ље не го што ће мо су тра.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

340 (29)

Slankamen

332 (16)

Apatin

400 (34)

Zemun

351 (6)

Tendencija porasta

Bogojevo

347 (35)

Panчevo

354 (4)

STARI BEGEJ

Smederevo

494 (0)

Baч. Palanka 318 (31) Novi Sad

290 (22)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

210 (-40) N. Kneжevac

68 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA 263 (5)

S. Mitrovica

220 (-7)

Senta

303 (4)

Beograd

295 (6)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

330 (15)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Kusiћ

68 (-7)

Reшeњe iz proшlog broja