Dnevnik 10.jul 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 10. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22773 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZIG POTPISAO UGOVOR S AUSTRIJSKIM „IC KONSULENTENOM”

Novi Sad dobija novi most Ugovor o obavqawu kompletnih usluga glavnog in`ewera i rukovodioca projekta za novi most preko Dunava potpisan je ju~e u Zavodu za izgradwu grada izme|u ZIG-a i austrijske firme „IC Konsulenten“. Di-

rektor ZIG-a Borislav Novakovi} rekao je da se grad potpisivawem ugovora pribli`io izgradwi mosta kao najva`nijem poslu i da se sada pouzdano mo`e re}i da }e Novi Sad dobiti novi most.

U avgustu 2008. godine raspisan je konkurs za idejno re{ewe novog mosta na stubovima biv{eg mosta Franca Jozefa, a 10. februara za pobednika je progla{eno re{ewe preduze}a „Ponting“. str. 9

NASLOVI

„EGZIT 2010” STIGAO DO POLOVINE

Politika 2 Bez duplirawa predstavni~ke i izvr{ne funkcije

Ekonomija 4 Nestado{e placevi od milion evra 5 Vlada ukida antikrizne mere

ALEKSANDAR JUGOVI]

Poziciju SPO niko ne mo`e zauzeti

Poqoprivreda 6 Dobra p{enica prema{i}e 13 dinara

Novi Sad

str. 3

9 Majstori i sprema~ice prvi odlaze

Vojvodina 11 Ne}e da licitiraju za „svoje” lokale

Rusija i SAD razmenile {pijune

Jo{ dve lude no}i na tvr|avi

str. 22

str. 7

Foto: A. Erski

AERODROM U BE^U

Dru{tvo 13 Talenata puna ku}a, a bi}e i novih klavira 13 Vansudsko poravnawe sa samim sobom

Crna 14 Dve pu{ke odnele 225 komada oru`ja 14 Iza re{etaka zbog herbicida

SINDIKATI TRA@E HITAN SASTANAK S PREMIJEROM

NASIQE NAD @ENAMA U VOJVODINI SVE ^E[]E

Svaku drugu `enu Radnici }e {trajkovati neko maltretira zbog penzija str. 4

str. 12

SPORT

str. 16 – 21

Toplo

NOLE POBEDIO, VIKTOR IZGUBIO

RUKOMETA[I SRBIJE S HRVATSKOM I DANSKOM

HOBOTNICA POL: [PANIJA PRVAK, NEMA^KA TRE]A

Najvi{a temperatura 29° S

2

POLITIKA

subota10.jul2010.

PREDSEDNIK SRBIJE U POSETI CRNOJ GORI

Uskoro konzulat Srbije u Herceg Novom Predsednik Srbije Boris Tadi} najavio je ju~e otvarawe konzulata Srbije u Herceg Novom u narednih nekoliko meseci. „Treba prona}i mehanizam da Srbija i Crna Gora budu u najboqim odnosima, ali Srbija nikada ne sme da se me{a u odnose u CG i to ne radi, a ja to nikada ne}u dozvoliti“, naglasio je Tadi}. Predsednik Srbije je, posle susreta sa ~elnicima Herceg Novog, rekao novinari-

mo prema Kotoru i Podgorici, ve} i prema Trebiwu, i te veze su istorijske. Treba povezati narod, bez obzira na to s koje strane granice da `ivi“, dodao je Tadi}.

Predsednika Srbije je ispred zgrade op{tine aplauzom do~ekalo stotinak gra|ana, s kojima je on neformalno razgovarao desetak minuta.

Tadi} je obi{ao je i ku}u srpskog nobelovca Ive Andri}a u

Tadi} u postojbini Predsednik Srbije Boris Tadi} obi{ao je ju~e u selu Smrije~no u Crnoj Gori staru porodi~nu ku}u i razgovarao s ro|acima koji tamo `ive. Tadi} je obi{ao i grobqe, kao i {kolu u koju je i{ao wegov otac, Qubomir Tadi}. U Smrije~no je doputovao i deo porodice predsednika Srbije iz Beograda. Predsednik Tadi} je obi{ao i manastir Piva. Posetom Smrije~nu predsednik Srbije zavr{io je dvodnevnu zvani~nu posetu Crnog Gori.

ma da je taj grad „najboqe mesto“ za konzulat Srbije i da se u Novom afirmi{e kultura Srbije. „Ovih dana sam mnogo razgovarao u Crnoj Gori o afirmaciji na{e kulture, i to je moja ustavna obaveza, i zato smo zainteresovani da sva zakonska re{ewa budu takva da srpski jezik ima svoju budu}nost u Crnoj Gori”, istakao je predsednik Srbije.

Tadi}, koji boravi u dvodnevnoj poseti Crnoj Gori, ju~e se sastao s gradona~elnikom Herceg Novog Dejanom Mandi}em.

Tadi} i Mandi} su razgovarali o perspektivama op{tine i o infrastrukturnim projektima. „Razgovarali smo i o vodosnabdevawu i kako u~initi boqim `ivot gra|ana ove op{tine“, naveo je srpski predsednik. „Ova op{tina ne gravitira sa-

ovom gradu. On je pozvao gra|ane Srbije da letuju u Herceg Novom i Crnoj Gori, rekav{i da su „Novqani miran i topao svet i zbog toga svake godine iz Srbije dolazi mnogo turista“.

Predsednik Srbije je rekao da je s gradona~elnikom razgovarao i o Vaterpolo klubu „Jadran“. „Pitao sam i kako stoji Vaterpolo klub ’Jadran’. Meni je va`no da je ovde dobar vaterpolo klub jer ima dobrih igra~a iz ovog kluba koji igraju u srpskoj reprezentaciji“, kazao je Tadi}.

Predsednik Srbije je rekao da je tokom boravka u Crnoj Gori razgovarao i sa ~elnicima Socijalisti~ke narodne partije i ostalih politi~kih stranaka, i istakao da su razgovori bili veoma dobri.

Dunav – {ansa za razvoj Potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnol{ki razvoj Bo`idar \eli} ponovio je ju~e u Novom Sadu, na tribini u okviru 11. me|unarodnog festivala „Egzit“, da je Dunav {ansa za ubrzani razvoj Srbije, a u tom poslu posebna uloga je namewena mladima. Skup u Muzeju Novog Sada na Petrovaradinskoj tvr|avi, pod nazivom „Dunavska konferencija budu}ih lidera“, prevashodno se odnosio na izradu „Dunavske strategije“, a grupi od pedesetak mladih iz svih 14 podunavskih zemaqa obratili su se i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i koordinatorka pomenutog dokumenta u Evropskoj komisiji Natali Fer{elde.

Pajti} je istakao da je prirodno da Novi Sad bude doma}in takve me|unarodne konferencije s obzirom na to da je sedi{te jedne multikulturne, multijezi~ke i multikonfe-

sionalne pokrajine u kojoj `ivi ~ak 26 nacija.

– Dunav je i za Vojvodinu od izuzetnog zna~aja i ve} smo pripremili 133 projekta koje bismo `elili da ostvarimo.

Jedan od realizovanih je i moderna marina u Apatinu, a trebalo bi nam jo{ nekoliko takvih – naglasio je pokrajinski premijer.

Natali Fer{elde je podsetila na to da budu}a „Dunavska stretagija“, da bi postala strategija Evropske unije, mora da dobije saglasnost svih 27 zemaqa ~lanica, kao i onih dr`ava koje su u slivu reke, a jo{ nisu postale deo ujediwene Evrope.

– Novac za realizaciju tog projekta za sada se mo`e na}i u razli~itim fondovima EU, zatim od donatora, a trebalo bi da bude posebna stavka u slede}em buxetu Unije, koji }e va`iti od 2014. do 2020. godine – zakqu~ila je Natali Fer{elde.

DNEVNIK

PREDSEDNIK ODBORA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ^EDOMIR ^UPI] ZA „DNEVNIK“

Bez duplirawa predstavni~ke i izvr{ne funkcije Verzija izmena zakona o {ta da ka`em. ^uo Agenciji za borbu protiv kosam da je Vlada usvojirupcije tokom ju~era{weg dana la tekst, ali dok se ne nije stigla u Skup{tinu Srbije, pojavi na sajtu, za mea kako je za „Dnevnik“ potvrdio ne ni{ta ne zna~e direktor Odbora Agencije za usmene re~i jer znamo borbu protiv korupcije dr ^ekako to funkcionidomir ^upi}, ni on nije video {e: jedno pri~aju a pokona~an tekst. sle vidite ne{to dru– Samo sam ~uo da je, u stvari, go. Kada budem to viusvojen onaj tekst koji je sa~ideo, kada od Vlade bunila radna grupa sastavqena od demo dobili predlog po tri predstavnika Agencije i zakona, zna}emo da li Ministarstva pravde. Ako je u je to ono {to je dogopitawu taj tekst, onda je sve u voreno. Ako bude redu, ali po{to nisam video, ne i{lo sve kako treba, mogu da komentari{em – podvlanema potrebe za in~i ^upi} u izjavi za na{ list. tervencijom, ali ako Iako ne `eli da otkriva dene, obavesti}emo javtaqe sadr`ane u verziji radne nost, koja mora biti grupe, ^upi} ipak poja{wava upoznata sa svim detadilemu o tome da li je bilo re~i qima kada je u pitawu o sukobu interesa koji po~iwe rad Agencije i primena zakona. od odre|enog datuma i koji bi Po re~ima na{eg sagovorniva`io samo za budu}e, ne i za ka, ~lanovi Odbora Agencije stare funkcionere. bili su u velikoj dilemi o za– Svi funkcioneri }e biti konskim izmenama. izjedna~eni. Zakon ne}e dozvo– Prvo, bili smo iznena|eni liti da neko ko je u predstav{to se uop{te krenulo u izmene ni~kim telima bude i u izvra da Odbor agencije to nije znao. {nim upravnim Reagovali smo, i organima. To, jedVlada i Mini[ta da ka`ete u nostavno, ne}e dostarstvo pravde }i u obzir jer je zemqi u kojoj svaki iza{li su u suto o~igledan su- dan nekoliko stotina sret i povukli kob interesa u zakon iz proceduqudi ostane bez okviru funkcija re jo{ 28. juna.

– najavquje pro- posla, a pravo na rad Mi smo i ranije je jedno od osnovnih razmi{qali o fesor ^upi}. – Jer, ne mo`ete prava – onda su svi nekim stavrima biti i u takozvaoni diskriminisani koje nisu dovoqnoj predstavni~no jasne i precikoj i u takozvanoj zne i koje unose izvr{noj vlasti – to je o~igleodre|ene probleme u funkciodan sukob interesa, i to se ovim nisawu zakona i u wegovom kompromisom i preformulacisprovo|ewu od Agencije. Kada jom na neki na~in sada postiglo. smo to videli, smatrali smo da Ali dok ne vidim, ne mogu nibi te izmene trebalo da nastupe

Jeste kompromis, ali ne truo ^edomir ^upi} tvrdi da to {to je ~lan 82 preformulisan „jeste kompromis, ali ne truo“.

– To }e, na kraju krajeva omogu}iti da izbegnemo to {to se zove diskriminacija, a s druge strane, da se i ustavni ~lanovi vezani za sukob interesa primewuju, a to su ~lan 6 i ~lan 102, i da to razre{imo dosta brzo. E, kako to izgleda u Vladinom predlogu ne znam, ali oprezan sam i zbog druge stvari – kako }e to pro}i u Skup{tini. Ako bi u Skup{tini neko amandmanima poku{ao da izmeni to {to je radna grupa dovela u pitawe i ukoliko bi to ostavqalo prostor za nesporazume i mogu}a razna tuma~ewa, onda smatram da je Skup{tina neodgovorna i Agencija to ne}e prihvatiti. Amandmanima mo`ete i najboqi zakon obezvrediti i potpuno devalvirati. Zato ~ovek mora biti vrlo obazriv kad daje izjave, da ne ule}e u mre`u koja nije dobra. Dok ne budem sve video i dok se ne budem uverio u to da su dogovor po{tovale i Vlada i Skup{tina i da su poslanici na tom nivou da izglasaju to {to smo napravili kao kompromisno re{ewe, ne mogu davati ocene – izri~it je predsednik Odbora ^edomir ^upi}.

posle godinu dana, kada Agencija bude imala iskustvo u primeni zakona. Me|utim, kada je to do{lo iznenada, imali smo dilemu da li te izmene treba da se obave sada, u toku ovog vanrednog zasedawa Skup{tine, ili da se to ostavi za jesen – ka`e ^upi}.

ciji ipak nisu zadovoqni „samim tim {to je ~lan 82 Zakona vrlo precizan, imali su ga pred sobom svi oni koji su na vlasti jo{ od 23. oktobra 2008. godine i imali su vremena da razmi{qaju o tome kako }e se to primewivati“.

– Funkcioneri koji su u sukobu interesa imali su {anse jo{ 90 dana da se izjasne, sveukupno godinu i pet meseci. Na`alost, neki od wih, ili jedna grupacija, ~ekali su posledwi trenutak i obratili se Ustavnom sudu Srbije, koji je prema drugom, ~lanu 26 Ustava, podveo to pod mogu}u diskriminaciju. Na taj na~in zaustavqena je primena Zakona, ali mi smo du`ni da to {to USS donese – po{tujemo, iako sam smatrao da je na sebe preuzeo veliku odgovornost. Jer, po meni, trebalo je da {titi taj ~lan i da oceni da je u skladu s Ustavom i da je, kao takav, dobar. To su de{avawa koja su bila nepovoqana i u takvoj situaciji trebalo je na}i neko racionalno i prakti~no re{ewe koje ne bi dovelo u pitawe Zakon o

Ustav se po{tuje ^lanovi Ustava koji se ne dovode u pitawe ~lanom 82 ni posle predlo`enih izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije: ^lan 6 Niko ne mo`e vr{iti dr`avnu ili javnu funkciju koja je u sukobu s wegovim duplim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.

Postojawe sukoba interesa i odgovornost pri wegovom re{avawu odre|uje se Ustavom i zakonom. ^lan 102 Narodi poslanik ne mo`e biti poslanik u skup{tini autonomne pokrajine niti funkcioner u organima izvr{ne vlasti i pravosu|a, niti mo`e obavqati druge funkcije, poslove i du`nosti za koje je zakonom utvr|eno da predstavqaju sukob interesa.

Kako navodi, Ministarstvo pravde i Vlada prihvatili su da sve to mo`e sa~ekati jesen.

– Me|utim, do{li smo do zakqu~ka da bismo te{ko mogli objasniti javnosti za{to idemo na jesen, jer to je ono {to se i ina~e desilo sa zaustavqawem primene zakona, odnosno wegovog ~lana 82 – ono {to se kolokvijalno naziva kupovina vremena. Da nas javnost ne bi osumwi~ila da i mi u~estvujemo u tom odlagawu, do{li smo do zakqu~ka da su pritisak javnosti i, uop{te, politi~ka atmosfera takvi da je boqe da reagujemo {to pre. Zato smo i predlo`ili formirawe radne grupe, na|en je kompromis, koji je, po meni, racionalan i prakti~an – navodi ^upi}, ali i dodaje da u Agen-

Agenciji i borbu protiv korupcije, a koje bi, s druge strane, izbeglo ono {to se zove mogu}a diskriminacija. Iako, to je moje li~no mi{qewe i kritika, USS je trebalo da razmatra to s aspekta celishodnosti, a ne s aspekta bukvalne primene. [ta da ka`ete u zemqi u kojoj svaki dan nekoliko stotina qudi ostane bez posla, a pravo na rad je jedno od osnovnih prava – onda su svi oni diskriminisani.

Ovde se niko ne diskrimini{e, samo zbog sukoba interesa jednu funkciju morate da odlo`ite, zna~i ne gubi se posao. USS je preuzeo na sebe veliku odogovornost, ali mora se po{tovati wegova odluka – podvla~i dr ^edomir ^upi}.

S. Stankovi}

VESTI NS: Pravno nasiqe u Kraqevu Nova Srbija zatra`ila je ju~e u saop{tewu da se hitno prekine pravno nasiqe u Skup{tini grada Kraqeva, okrivquju}i za to Demokratsku stranku i wene koalicione partnere. Po oceni NS-a, „potpuno je jasno da ve}inu u Skup{tini grada Kraqeva ~ine Nova Srbija, DSS, SRS i „Pokret za Kraqevo“ i da su legalno izabrani predstavnici – predsednik Skup{tine grada Tomislav Ili} (NS) i gradona~elnik Qubi{a Jova{evi} („Pokret za Kraqevo“)“.

Neshvatqiva je izjava ministra za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovi}a „da je, na osnovu odluke Ustavnog i Upravnog suda, legalno izabrani gradona~elnik Qubi{a Simovi}“, iako ne postoji odluka pune jurisdikcije Upravnog suda, smatra NS. @alba Koalicije ZES-a od 2. juna 2010. godine je odba~ena, upravni postupak je zavr{en jer koalicija NS–DSS–SRS – Pokret za Kraqevo ima ve}inu, dodaje se u saop{tewu NS-a.

G17 plus: Sve je u Beogradu i Novom Sadu Potpredsednica Pokrajinskog odbora G17 plus Ana Novkovi} izjavila je ju~e da

gra|ani prepoznaju zna~aj sprovo|ewa decentralizacije i dekoncentracije vlasti, kao i regionalizacije za razvoj 45 op{tina u Vojvodini i neophodnost da se ti procesi sprovedu do kraja. Ona je na konferenciji za novinare, predstavqaju}i rezultate kampawe „Karavan Vojvodina“, u okviru koje je rukovodstvo PO G17 plus s partnerima iz Ujediwenih regiona Srbije obi{lo ve}e gradove u Vojvodini i razgovaralo s gra|anima, kazala da gra|ani imaju mnogo primedbi na to {to za gotovo sve saglasnosti i dozvole moraju da idu u Beograd i Novi Sad. Ana Novkovi} je istakla da }e se G17 plus i URS i daqe zalagati za to da se „lokalnim liderima, koji najboqe poznaju situaciju na terenu, omogu}i ja~i uticaj na pokrajinsku i nacionalnu politiku.“

SNS: Iz krize preko izbora ^lan Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke Milenko Xeletovi} ocenio je ju~e da su vanredni parlamentarni izbori jedino re{ewe za izlazak Srbije „iz ekonomske i duboke dru{tvene krize u koju je zapala lo{im rezultatima rada Vlade u prve dve godine mandata“.

Xeletovi} je na konferenciji za novinare rekao da je za dve godine rada Vlade

Srbije `ivotni standard gra|ana drasti~no pao, a da je prose~na plata smawena za gotovo 100 evra, te da je vi{e od 200.000 radnika otpu{teno zbog lo{eg ekonomskog koncepta. „U Srbiji je najve}a inflacija u Evropi, zahvaquju}i kojoj je potro{a~ka korpa danas 6.000 dinara skupqa od prose~ne plate“, rekao je Xelatovi}. On je naveo da se stopa nezaposlenosti pove}ala s 13 na 19 procenata, i naglasio da je „paradoks da je u takvoj situaciji dr`ava pove}ala broj ~inovnika za oko 2.000“.

Anti}: Privremeni organ za Bo{wake – Bo{waci koji `ive u Srbiji ima}e nove izbore za Nacionalni savet te mawinske zajednice, a do tada }e Ministarstvo za qudska i mawinska prava doneti re{ewe o obrazovawu privremenog organa upravqawa – rekao je ju~e Tanjugu pomo}nik ministra za qudska i mawinska prava Petar Anti}. – Ministarstvo za qudska i mawinska prava odlu~ilo je da donese re{ewe o raspu{tawu Nacionalnog saveta bo{wa~ke nacionalne mawine.

On je objasnio da }e privremeni organ upravqawa obavqati sve teku}e poslove i nadle`nosti Nacionalnog saveta koji su utvr|eni zakonom.

INTERVJU

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ALEKSANDAR JUGOVI], DIREKTOR SRPSKOG POKRETA OBNOVE

Na{u poziciju niko ne mo`e zauzeti – Opozicija ima pravo da tra`i izbore, ali postoji i moralna obaveza da ponudi program. Po{to programa nema, jasno je da se radi o sitnom politikanstvu i prikrivawu sopstvenih slabosti papagajskim ponavqewam da `ele izbore. Ne zaboravite, Srbija je 2008. birala izme|u evropskog i antievropskog puta. Nije `elela da je eventualno formirawe antievropske vlade, koju je trebalo da ~ine SRS i DSS, povede u ponovne nesre}e devedesetih godina pro{log veka – isti~e za „Dnevnik“ direktor SPO-a i narodni poslanik Aleksandra Jugovi} na molbu da prokomentari{e zahtev za vanredne parlamentarne izbore, koji na pola mandata ove vlade iznosi opozicija. z Va{a stranka se jo{ pre dve decenije borila za uvo|ewe proporcionalnog izbornog sistema, a sada se iz Vlade ~u-

ju zalagawa da bi opet trebalo vratiti ve}inski. Kakav je va{ stav o tome?

– Pojedine politi~ke partije imaju program koji bi podr`ali bira~i odre|enih delova Srbije. Ali lo{ izborni rezultat tih partija u drugim delovima Srbije anulirao bi dobijene glasove.

Na taj na~in, deo bira~a ostaje bez svojih predstavnika u parlamentu, a samim tim i bez glasa. Vidim da je moderno biti za decentralizaciju, ali ~ini mi se – samo na re~ima.

I daqe se dosledno zala`emo za proporcionalni izborni si-

Eskadroni smrti pre`iveli 5. oktobar z Ovih dana sve ~e{}e ~ujemo da je ugro`ena bezbednost lidera stranaka... Jovanovi}a, Nikoli}a, Ili}a... Lider SPO-a je pre`iveo nekoliko atentata, a tada{wa vlast, koja je i danas u Vladi, tim povodom je }utala, neki su ~ak to nazivali marketingom do Ibarske magistrale. Kako to komentari{ete? Postoji li opasnost da se na scenu vrati taj recept obra~una s politi~arima koji se ne svi|aju nekim centrima mo}i?

– Nalogodavci politi~kih ubistva su bili Slobodan Milo{evi} i Mirjana Markovi}. Komandant operacija za izvr{ewe naloga bra~nog para Milo{evi}–Markovi} bio je {ef tada{weg DB-a Radomir Markovi}. On je daqe nare|ivao pripadnicima tajne policije koga i kako treba ubiti. Ti Milo{evi}evi eskadroni smrti pre`iveli su 5. oktobar. Da je kojim slu~ajem zlo~in na Ibarskoj magistrali, kao i atentat u Budvi, procesuiran na vreme i da su optu`nicom obuhva}eni svi koji su u~estvovali u tim zlo~inima, premijer \in|i} ne bi bio ubijen, i mnoga bi se de{avawa u Srbiji kretala u pozitivnijem smeru.

stem, s tim {to bi najpo{tenije bilo da Srbija dobije onoliki broj izbornih jedinica, koliko bi trebalo i da bude regiona.

Svaka od tih izbornih jedinica po proporcionalnom izbornom sistemu davala bi odre|eni broj poslanika, pa bismo tako u parlamentu Srbije imali predstavnike svih regiona. Ovako, teoretski, po ovom sada{wem, va`e}em izbornom zakonu, parlament Srbije bi mogli ~initi poslanici, wih 250, koji su svi do posledweg stanari jednog solitera u Beogradu. z Opozicija u Srbiji odr`ala je vidovdanska okupqawa, na dan kada je SPO pre 18 godina organizovao Sabor. Kako komentari{ete zamenu pozicije ba{ na taj dan i nije li

z Mada su ravnogorci i parto mo`da prozivka SPO-a, nekada najja~e opozicione strantizani izjedna~eni, predsedke? nica Skup{tine pojavquje se – Na{u poziciju niko ne mo`e samo na proslavi 7. jula? Da zauzeti. Najvi{e smo od svih li se zalagawe SPO-a ostvaristranaka stradali da bi Srbija lo samo na papiru? sada imala konture dr`avnosti: – Nisu izjedna~eni. Nijedan himnu, grb... Deset godina smo biravnogorac jo{ nije dobio penzili na ~elu evropske demokratske ju, Ravnogorsku spomenicu... A kolone. Zbog toga su ~lanove obesno dobar `ivot nosilaca raSPO-a ubijali i hapsili. Dok su znih partizanskih spomenica i Milo{evi}ev wihove dece od re`im i wegovi 1945. do danas ne Teoretski, po sateliti govorimo`e se nikada sada{wem izbornom li da se “Srbija izjedna~iti sa brani u Kninu” i stradawima ravzakonu, parlament da su wene zapad- Srbije bi mogli ~initi nogoraca i wihone granice kod vih potomaka u poslanici, wih 250, Karlovca, Oguistom tom vrekoji su svi do lina, Karlobaga menu. Evo, i samo posledweg stanari i Virovitice, pojavqivawe SPO je govorio predsednice jednog solitera da se “Knin braSkup{tine na u Beogradu ni u Beogradu” i proslavi 7. jula da }e Srbija bito pokazuje. [ta ti sna`na onoliko koliko bude obele`avaju, {to su Srbi ubijali demokratska, i koliko bude saraSrbe? z Zalagali ste se za otvara|ivala sa susedima, Evropom i vode}im dr`avama sveta. we dosijea, da li i danas miTra`ili smo prihvatawe svaslite da bi ta vrsta istine rekoga predloga koji bi spre~io laksirala politi~ku scenu? rat, dakle, tra`ili smo prihvata– Pa to je abeceda demokratwe asimetri~ne federacije, saveskog oporavka Srbije. Sve biv{e za konfederalnih dr`ava, Venskomunisti~ke zemqe u Evropi su Ovenovog plana, Plana Z-4, spootvorile dosijee osim Srbije. razuma u Rambujeu. Sve smo pokuHajde da vidimo ko je imao kakvu {avali da bi Srbija bila normalulogu u krvavim devedesetim gona, moderna dr`ava. Na`alost, dinama na prostorima biv{e Juposle svih stradawa, dva atentata goslavije. Hajde da vidimo ko je za na na{eg lidera, na{a snaga je sakoga radio. Hajde da vidimo da li da mawa nego {to je to potrebno i danas u dr`avnim strukturama da bismo opet bili najja~i glas postoje qudi koji {tite svoje sanajmislenije i najnaprednije Srradnike i delo iz proteklih dvabije. Nadam se da dolazi vreme podeset godina, koje je Srbiju konovnog ja~awa na{e stranke, po{talo stravi~nih `rtava, nacio{to je u vremenima te{kih iskunalnog, duhovnog, ekonomskog i {ewa Srbiji izuzetno potreban moralnog sloma. jak SPO. Svetlana Stankovi}

subota10.jul2010.

3

REKLI SU

Da~i}: Ne znam na koga je mislio Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e, povodom zahteva funkcionera SNS-a Aleksandra Vu~i}a da nadle`ni saop{te koji je ministar razgovarao s liderom radikala Vojislavom [e{eqem, da u Ha{kom tribunalu postoje listinzi svih razgovora, dodaju}i da ne zna na koga je Vu~i} mislio.

Da~i} je rekao da on radi svoj posao i da razgovara sa svima koji ga pozovu, i naveo da ga je pre ~etiri-pet dana, dok je davao intervjuu za list „Pres“, zvao [e{eq.On je rekao da je sa [e{eqom razgovarao u prisustvu urednika tog lista, {to je bilo i objavqeno u intervjuu, navode}i da se nikada posle toga, kao i najmawe godinu i po pre toga, nije ~uo sa [e{eqom.

[utanovac: Asimetri~ne pretwe Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac ocenio je ju~e da, iako u regionu ne preti vojno ugro`avawe bilo koje teritorije, postoje asimetri~ne pretwe, poput pro{lonedeqnog teroristi~kog akta u Kosovskoj Mitrovici, pa je zato neophodna „velika budnost i posve}enost miru“. Isti~u}i da je u spre~avawu tih pretwi neophodna saradwa dr`ava regiona, [utanovac je poru~io da Srbija ne}e u~initi nijedan pogre{an akt ugro`avawa bilo ~ije bezbednosti. On je rekao da Srbija, istovremeno, `eli da zemqe regiona pomognu tamo gde su u mogu}nosti da se za{tite `ivoti Srba, „onih qudi koji ni na koji na~in ne ugro`avaju druge“, pogotovo na Kosovu.

4

EKONOMIJA

subota10.jul2010.

MENAYMENT ZREWANINSKE FABRIKE LEKOVA SKUPIO VE]INU

Preprodaju „Jugoremediju” u oktobru Predsednik Upravnog odbora i direktor zrewaninske Fabrike lekova „Jugoremedija“ Zdravko Deuri} u posledwi ~as uspeo je da

sla`u s „nepopustqivim stavom menaxmenta“ da se akcije fabrike iznesu na prodaju po minimalnoj ceni od 17 evra. Deuri} je u trenutku prikupqawa punomo}ja za Skup{tinu pozvao male akcionare, koji su vlasnici 58 odsto kapitala “Jugoremedije”, da ne nasedaju na la`i i intrige. Ako Agencija za privatizaciju, dodao je, sa svojih 42 odsto akcija prika`e ve}inu na predstoje}oj Skup{tini, ona }e biti u prilici da smeni sada{wi menaxment i da sprovede u delo svoju nameru da akcije ponudi na prodaju po minimalnoj ceni.

Ovo je, izgleda, na male akcionare delovalo uverqivo, pa su odlu~ili da uka`u poverewe aktuelnom rukovodstvu. Me|utim, ve} na Skup{tini se pokazalo da “nepo-

Cena 55 miliona evra Pravni zastupnik “Jugoremedije” Branko Pavlovi} poru~io je da onaj ko nije spreman da izdvoji 55 miliona evra za kupovinu ove fabrike ne treba ni da dolazi na razgovor.

Na Skup{tini akcionara bilo je re~i i o poslovnim gubicima od preko 180 miliona dinara zabele`enim u pro{loj godini.

Deuri} je potvrdio ovaj podatak, i naglasio da je to zbog rekonstrukcije proizvodnih pogona koja je potrajala 14 meseci, a koja je bila neophodna zarad dobijawa GMP-standarda, bez kojeg fabrika ubudu}e ne bi mogla raditi. S druge strane, plate su bile ispla}ivane redovno. namakne ve}inu na Skup{tini akcionara i tako ostane na ~elu ove farmaceustke ku}e. Pred Skup{tinu preduze}a pripadnici Odeqewa za privredni kriminal u{li su u prostorije fabrike i zaplenili vi{e od 600 dokumenata o poslovawu „Jugoremedije“, zbog sumwe da je u prethodnom periodu bilo zloupotreba.

Da bi sa~uvao svoje pozicije, Deuri} je obrazlo`io da je policijska akcija samo pritisak izvesnih politi~kih krugova i centara finansijske mo}i koji se ne

pustqiv stav” o ceni akcija i nije ba{ takav, s obzirom na to da je odlu~eno da kapital akcionara “Jugoremedije” ide na tendersku prodaju, zajedno s dr`avnim, najverovatnije ve} u oktobru, po minimalnoj ceni od 15 evra. .

– Svako }e, me|utim, o prodaji svojih akcija odlu~ivati samostalno i tu odluku overiti potpisom. Praksa pokazuje da farmaceutske firme, prilikom kupovine, te`e da raspola`u s najmawe 70 odsto kapitala – istakao je Deuri}. @. Balaban

Panonka prodata za 200.000 evra Agencija za privatizaciju potpisala je danas ugovor sa preduze}em Kin|a agrar iz Kikinde o prodaji prehrambene industrije Panonka iz Sombora po ceni od 200.000 evra.

Kupac je preuzeo obavezu da u Panonku investira 4,5 miliona u naredne tri godine, navodi se u saop{tewu Agencije. Tender za prodaju 71,6 odsto kapitala Panonke je raspisan u martu ove godine, a ponudu je dostavio samo Kin|a agrar. Tendersku dokumentaciju je otkupila i kompanija Delta agrar, ali je odsustala od slawa obavezuju}e ponude. Panonka zapo{qava 118 radnika i ima kapacitete za proizvodwu i obradu mesa i za preradu vo}a i povr}a. Te kapacitete nekoliko posledwih godina ne koristi ve} izdaje u zakup, a jedan od ve}ih zakupaca je Kin|a agrar. U vlasni{tvu Paninke su objekti povr{ine oko 50.000 kvadrata koji su sme{teni na parceli ve}oj od 33 hektara.

Pomo} gra|evinarstvu na sudu Koalicija za nadzor javnih finansija i “Transparentnost Srbija” podnele su Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o podsticawu gra|evinske industrije u uslovima ekonomske krize.

U saop{tewu Koalicije se navodi da su odredbe zakona u suprotnosti s Ustavom Srbije, Zakonom o javnim nabavkama, Spo-

razumomom o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i Sporazumom o stabilizaciji i pridru`ivawu. Dodaje se da suspendovawe nekih od najzna~ajnijih odredbi Ustava, zakona i sporazuma kojima se obezbe|uju transparentnost procedura, jednak pravni polo`aj svih ponu|a~a i po{tovawe principa konkurencije predstavqa otvoren poziv za korupciju.

SINDIKATI TRA@E HITAN SASTANAK S PREMIJEROM

Radnici }e {trajkovati zbog penzija Savez samostalnih sindikata Srbije zatra`i}e, uz podr{ku drugih sindikalnih asocijacija, hitan sastanak sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em, zbog “neprihvatqivog” sadr`aja predlo`enih izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu (PIO), saop{teno je danas iz Informativne slu`be SSSS. Sindikati }e, u vidu amandmana, poslani~kim grupama uputiti primedbe i stavove vezane za Zakon o PIO i ukazati na sve nedostatke zakona, ukqu~uju}i i oglu{ewe o zakonsku obavezu da takav propis u|e u skup{tinsku proceduru, a da pre toga o wemu nisu raspravqali ~lanovi Socijalno-ekonomskog saveta, navedeno je u saop{tewu.

Nestado{e placevi od milion evra Veoma dobra ponuda placeva za izgradwu stambeno-poslovnih i drugih objekata i izuzetno slaba potra`wa dana{wa je slika na tr`i{tu nekretnina. To potvr|uju i u agencijama za promet nepokretnosti, a vidi se i na prvi pogled u oglasima.

Direktor prodaje u jednoj od najstarijih novosadskih agencija za promet nekretnina “Solis” Dragan Rabati} ka`e da je ovakva slika odraz krize, zbog koje investitori, uprkos o~ekivawima, ne `ure da ula`u u zemqu, posebno strani, koji zbog male kupovne mo}i u Srbiji vi{e nisu sigurni za plasman svojih proizvoda.

Kada je po~ela izgradwa saobra}ajnog Koridora 10 u Srbiji, brojni vlasnici poqoprivrednog zemqi{ta uz autoput dobro su omastili brke jer su zbog velike potra`we, boqe re}i jagme za parcelama uz glavne saobra}ajnice, zgrnuli velike pare. Za ar poqoprivrednog zemqi{ta pla}alo se do 20.000 evra, koliko i za lokacije u elitnijim delovima grada, gde je izgra|ena infrastruktura.

Me|utim, kriza je smawila potra`wu za zemqi{tem uz autoput. Investitora nema, a MOL, koji je mnogo ulagao u na{oj zemqi, jo{ pro{le godine je stopirao svoje investicije za ovu. Koliko su prodavci nekretnina svesni situacije na tr`i{tu zavisi od toga koliko im se `uri da prodaju zemqi{te. Ve}ina ih je svesna te situacije pa

Od 40 do 250 evra za kvadrat Kada se najavqivao investicioni bum, mnogi su pali u zamku i pokupovali mnoge atraktivne lokacije, opremili ih i pripremili za strane investitore, ra~unaju}i na to da }e zaraditi velike pare. Posebna jagma bila je za placeve uz budu}e autoputeve ili magistralne saobra}ajnice jer su kupci o~ekivali veliko interesovawe za te lokacije, koje je izostalo.

Danas se za placeve na kojima je predvi|ena izgradwa industrijskih postrojewa tra`i od 40 do 250 evra za kvadratni metar, u zavisnosti od lokacije i wene namene, te infrastrukturne opremqenosti, jer nije dovoqno imati samo zemqi{te.

Va`an je i prilazni put, odnosno izlaz na autoput, ~ija je izgradwa skupa. su smawili cene nekretnina.

Me|utim, poznavaoci prilika na tr`i{tu ka`u da one jo{ uvek nisu realne.

Zna~ajnijeg ulagawa nema ve} dve godine, a dok god nema prometa, odnosno sklopqenih kupoprodajnih ugovora, ne mo`e se govoriti o realnim cenama. Uvek je

drata, {to zna~i da bi kupac za wega morao da plati 500.000 evra ako prodavac tra`i 100 evra za kvadrat. Do sada je najtra`enije zemqi{te bilo uz ivicu autoputa Beograd–[id, sve do [imanovaca, pa prema Pe}incima, gde se prodavalo po 10.000 evra za ar, pod uslovom da je urbanizovano, a na potesu prema Novom Sadu za ar zemqi{ta se uzimalo od 15.000 do 20.000 evra.

Jo{ se nude parcele za izgradwu benzinske pumpe od 4.000 kvadrata s UTU uslovima na putu Novi Sad – Srbobran, zatim zemqi{te od 7.600 u Ka}u na magistralnom putu Novi Sad – Zrewanin, odmah nakon Beogradske petqe, po 40 evra kvadrat.

Me|utim, ima i velikih parcela, kao ona od 36.000 kvadrata na ^eneju (kod aerodroma), udaqena 140 metara od asfaltnog puta Novi Sad – Subotica, za koju prodavac ka`e da je pogodna za izgradwu hala i sportskih objekata. U ponudi je deset puta vi{e placeva nego {to kupci tra`e.

Velikih investitora do daqwega nema.

R. Dautovi}

realno ono {to se realizuje. Rabati} obja{wava da i investitori te{ko dolaze do kapitala jer banke postavqaju rigorozne uslove, tako da ~aki ozbiqni ve} du`e oklevaju.

Placevi se prodaju na izlazu iz Novog Sada, na Temerinskom putu. Veli~ine su oko 5.000 kva-

8. 7. 2010.

1.251,65282

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (623,63

Promet

2,69)

20,01

6.568

65.680

17,88

5.895

11.790

Telefonija, Beograd

14,14

1.598

1.598

Jubmes banka, Beograd

8,07

10.635

606.190

3,64 Promena %

2.280 Cena

20.520 Promet

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Kompanija Fidelinka, Subotica

-12,17

202

20.604

Imlek, Beograd

Trio, Subotica

-11,84

2.860

11.440

Soja protein, Be~ej

Agroseme, Kikinda

-11,73

1.430

42.900

Metalac, Gorwi Milanovac Privredna banka, Beograd

0,00

650

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,47

4.200

75.600

Tigar, Pirot

2,85

685

55.752

0,00

5.360

0,00

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

101,748

103,824

106,212

101,436

Australija

dolar

1

70,2582

71,692

73,3409

70,0431

Kanada

dolar

1

76,8953

78,4646

80,2693

76,6599

Danska

kruna

1

13,6441

13,9225

14,2427

13,6023

Norve{ka

kruna

1

12,586

12,8429

13,1383

12,5475

10,6604

invalidskom osigurawu umawuju prava sada{wim i budu}im penzionerima, i isti~e da je taj propis ujedinio sindikate u Srbiji da zajedni~ki organizuju akcije, kako taj zakon ne bi bio usvojen.

S&A Capital Investments, BG

Zemqa

1

kata, Konfederacije slobodnih sindikata, Industrijskih sindikata Srbije i Ujediwenih sindikata Srbije „Sloga”.

U saop{tewu se navodi da se Predlogom Zakona o penzijskom i

Univerzal banka, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

kruna

“Ukoliko te akcije ne budu donele rezultate, sindikati }e organizovati {trajkove i masovne proteste, na kojima }e, osim zahteva vezanih za taj zakon, skrenuti pa`wu i na izuzetno lo{ materijalni i socijalni polo`aj zaposlenih, daqe posledice ekonomske krize i realni pad zarada, privatizaciju javnih preduze}a, za{titu radnih mesta i najave izmena Zakona o radu”, navedeno je u saop{tewu.

Sindikati }e tra`iti da sa premijerom Cvetkovi}em razgovaraju i o privatizaciji velikih sistema i javnog sektora, navedeno je u saop{tewu, u kome se isti~e da je takav zakqu~ak donet na zajedni~kom sastanku predstavnika [[, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindi-

KRIZA NATERALA PRODAVCE NEKADA BASNOSLOVNO SKUPIH PARCELA DA OBORE CENU

Dunav osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

[vedska

DNEVNIK

10,878

11,1282

10,6278

Kopaonik, Beograd Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

Cena

Promet

2,26

2.766

2.322.295

Komercijalna banka, Beograd

1,89

27.000

1.944.000

Energoprojekt holding, Beograd

2,27

855

364.418

Agrobanka, Beograd

0,39

7.465

828.574

17,88

5.895

11.790

0,58

1.220

67.100

0,26

779

372.228

0,00

2.046

0,00

Univerzal banka, Beograd

-10,70

1.920

19.200

-6,33 Promena %

148 Cena

47.086 Promet

0,26

779

372.228

Meser Tehnogas, Beograd Alfa plam, Vrawe

[vajcarska

franak

1

76,2556

77,8118

79,6015

76,0221

Topola, Ba~ka Topola

0,00

30.000

360.000

V. Britanija

funta

1

121,533

124,014

126,866

121,161

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,47

4.200

75.600

Telefonija, Beograd

SAD

dolar

1

80,1795

81,8158

83,6976

79,934

Agroseme, Kikinda

-11,73

1.430

42.900

Veterinarski zavod, Subotica

Kompanija Fidelinka, Subotica

-12,17

202

20.604

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 7. 2010. godine

Promena %

AIK banka, Ni{

0,00

8.300

0,00

14,14

1.598

1.598

0,00

540

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

NASTAVQEN PROTEST

„Dnevnik holding” u {trajku

Radnici preduze}a “Dnevnik holding” ju~e su protestovali na ulicama Novog Sada zbog neispla}enih zarada.

Radnici su se pro{etali od zgrade “Dnevnika” do sedi{ta Pokrajinske vlade, gde im se obratio predsednik wihove sin-

dikalne organizacije Steva Tomin. On je naveo da su radnici “Dnevnik holdinga” od ju~e u generalnom {trajku, i najavio da }e od ponedeqka wihov protest biti radikalizovan, {to ukqu~uje i blokade saobra}ajnica.

Sindikat preduze}a “Dnevnik holding” i “Dnevnik {tamparija” nezadovoqni jer im se neispla}uju plate ni zdravstveno osigurawe i ostali doprinosi.

Krenulo Sremu U periodu januar–maj ove godine, privreda Sremskog okruga je “porasla” 10,5 odsto u odnosu na isti period lane, potvr|eno je u Regionalnoj privrednoj komori u Sremskoj Mitrovici.

Industrijska proizvodwa u maju, u odnosu na april, porasla je jo{ vi{e – 14,2 posto. Najve}i rast je zabele`en u sektoru va|ewa rude i kamena, kao i u prera|iva~koj industriji, dok je u proizvodwi i distribuciji gasa i vode registrovan pad proizvodwe.

Oduzeti imovinu lo{im gazdama Savez samostalnih sindikata Kragujevca predlo`io je dono{ewe zakona koji bi omogu}io oduzimawe imovine vlasnicima za koje se u sudskom postupku doka`e da su namerno uni{tili preduze}e.

U otvorenom pismu predsedniku Srbije i predsedniku Vlade, Sindikat je predlo`io konverziju kredita iz Fonda za razvoj u dr`avni kapital u svim preduze}ima ~iji vlasnici ne ispuwavaju obaveze.

Predsednik ve}a Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Rosti} je rekao da je privatizacija u Srbiji u zavr{noj fazi i da se jednostavnom analizom stawa dolazi do zakqu~ka da ona nije dala `eqene efekte jer su mnoga preduze}a uni{tena, a veliki broj radnika ostao bez posla.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

subota10.jul2010.

5

UZ NOVOG GUVERNERA I NOVI PREDSEDNIK SAVETA

Dele se funkcije u Narodnoj banci Kadrovska smena na ~elu Narodne banke Srbije treba da se okon~a ovog meseca. Gotovo svi formalnopravni uslovi za izbor dr Dejana [o{ki}a su ispuweni.

Zvani~no useqavawe novog guvernera u kabinet nosi sa sobom jo{ promena. Pre svega, novi guverner je obavqao funkciju predsednika Saveta Narodne banke Srbije. Ove dve funkcije ne mogu se obavqati zajedno pa je izbor novog predsednika neminovan. Predstavnici vladaju}e koalicije saglasni su da na to mesto do|e dr Milojko Arsi}, koji je trenutno savetnik premijera Mirka Cvetkovi}a. Wemu je posao koji treba da obavqa poznat

jer je ve} ~lan Saveta. Ovog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu za to preporu~uju i brojne druge funcije koje je ve} upisao u poslovnu biografiju.

funkciju viceguvernera. Zakon predvi|a da predsednik Saveta ne mo`e biti zaposlen u NBS-u.

Sem smene na ~elu Saveta, ostali ~lanovi bi trebalo da

Predsednika Saveta NBS-a bi}e dr Milojko Arsi}, koji je trenutno savetnik premijera Mirka Cvetkovi}a Radio je u Institutu i Zavodu za statistiku, Republi~kom zavodu za razvoj i konsultantskoj ku}i “Ces-Mekon”. Radio je i kao specijalni savetnik Bo`idara \eli}a, Diane Dragutinovi}. Tokom 2003. i 2004. obavqao je i

ostanu tu gde jesu. To su dr Kosta Josifidis, dr Zorica Mladenovi} i dr Nenad Vuwak. Savet }e se dopuniti s jo{ dva ~lana. Wihov mandat traje {est godina i mogu biti ponovo birani.

Od toga kako }e nam izgledati nova monetarna vlast mnoge vi{e zanima gde }e karijeru nastaviti dosada{wi guverner Radovan Je-

NAJNI@IM PLATAMA U EVROPI NI BONUS NE POMA@E

Boqe i 5.000 dinara nego ni{ta

Posle ju~era{we odluke Vlade Srbije, zaposleni u javnom sektoru, ~ija je neto plata mawa od 50.000 dinara, dobi}e jedokratnu pomo} od 5.000 dinara, a bez we }e ostati zaposleni u javnim preduze}ima.

Ova odluka ne odnosi se na penzionere, ali, ipak, najstariji gra|ani Srbije ovakvu vrstu pomo}i, u ne{to mawem obimu, mogu o~ekivati u septembru.

Pravo na isplatu bonusa od 5.000 dinara imaju stalno zaposleni u dr`avnoj upravi, socijalnim ustanovama, policiji, prosveti, Vojsci, zdravstvu, lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama, za {ta je potrebno oko dve milijarde dinara. Iako je ranije bilo planirano da bonus dobiju svi koji rade za dr`avu, a ~ije su zarade do 80.000 dinara, ipak }e ih biti mawe nego {to se pretpostavqalo jer je limit spu{ten na 50.000 dinara.

O~ekuje se da }e isplata po~eti ~im budu utvr|eni spiskovi zaposlenih, a najve}i deo trebalo bi da bude ispla}en do 16. jula.

Dakle, pomo} od dr`ave prvo }e sti}i onima koji za wu rade i mese~no zara|uju do 50.000 dinara, a treba re}i da je prose~na zarada u Srbiji ispod 35.000 dinara i me|u najni`ima je u Evropi. Zaposleni u javnom sektoru }e svakako re}i boqe i{ta nego ni{ta, ali je najve}i problem to {to }e za ve}i deo radnika u Srbiji u stvari biti ono – ni{ta.

Polemika o tome kome je novac potrebniji sasvim je suvi{na, ali je sigurno da se na ovaj na~in pravi razlika me|u zaposlenima, a nezaposleni i daqe ostaju samo svoja briga.

Saradnik IZIT-a Sa{a ]ogovi} ka`e da je od po~etka

Pomo} i za penzionere Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} najavio je da }e i penzioneri dobiti nov~anu pomo} po istom principu kao i zaposleni na neodre|eno vreme koji su direktni ili indirektni korisnici dr`avnog buxeta. On je ukazao na to da predlog o toj isplati, na osnovu odgovaraju}ih konsultacija, treba da pripremi potpredsednik Vlade Jovan Krkobabi}, a da }e on biti prihva}en. Po wegovim re~ima, pri isplati nov~ane pomo}i penzionerima bi}e primewen isti pristup kao i prilikom isplate zaposlenima. protiv odluke da svi zaposleni u javnom sektoru dobiju bonus.

– Na koji na~in i ~ime su oni to zaslu`ili – da li su svojim radom doprineli da se privreda i konkurencija pove}aju? Stawe u dr`avnim slu`bama isto je kao i pre eko-

nomske krize, ~ak je pogor{ano, administracija je glomazna, svugde je {uma birokratije, ja~aju mito i korupcija, kasne investicije u putnu i energetsku infrastrukturu – ka`e \ogovi}. – Dakle, ~ime su zadu`ili gra|ane da dobiju bonus, a ne treba zaboraviti da

se na ovaj na~in gra|ani podvajaju. Zato i nije ~udo {to mnogi `ele da rade u javnom sektoru, da imaju redovne plate i da ih nagra|ujemo.

Po wegovom mi{qewu, planirana isplata ne}e dovesti od porasta cena niti pove}awa inflacije. \ogovi} ukazuje na to da bi na inflaciju mogli uticati porez na dodatu vrednost, cena energenata, deprecijacija kursa i lo{ poqoporivredni rod.

– Iako se jo{ uvek precizno ne zna kada }e na red do}i i penzioneri, mo`e se o~ekivati da }e to biti u septembru – ka`e potpredsednik PUPS-a i predsednik poslani~ke grupe PUPS-a u Skup{tini Srbije Momo ^olakovi}.

On ukazuje na to da je u toku izrada kriterijuma za raspodelu jednokratne pomo}i penzionerima.

– Na{ stav je precizan i jasan: ovu pomo} treba da dobiju najsiroma{niji i najugro`eniji penzioneri, oni s najni`im primawima – ka`e ^olakovi}. – U postupku }e biti konsultovane i penzionerske organizacije, a u zavisnosti od visine penzije, ta~no }e se utvrditi koliko }e penzionera dobiti bonus. Na osnovu sada{we evidencije, najvi{e je penzionera s primawima od oko 11.000 dinara – oko 400.000, dok prose~nu penziju prima oko 900.000 penzionera.

Precizno }e biti utvr|ene sve ~iwenice i primawa, eventualno drugi prihodi, uslovi `ivota, a isplatu mogu o~ekivati u septembru. Budu}i da su penzioneri najodgovornije plati{e, sigurno je da se planirana isplata od oko dve milijarde dinara ne}e odraziti na inflaciju.

D. Mla|enovi}

la{i}. Pouzdanih podataka jo{ nema, a on ima pravo na to da jo{ {est meseci ima tretman kao i da je na istoj funkciji.

D. V. IPAK RASTE BDP

Srbija porasla 0,6 posto BDP srpske privrede je pove}an u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne 0,6 posto, saop{tila je Privredna komora Srbije.

Najve}i rast je u sektoru saobra}aja – 8,6 procenata, finansijskom posredovawu – 6,3, va|ewu rude i kamena – ~etiri i prera|iva~koj industriji – dva po-

sto, navodi se u ~asopisu PKS-a.

Pad bruto dodate vrednosti evidentiran je kod hotela i restorana – vi{e od 14 procenata, u gra|evinarstvu – 12, trgovini – 6,8 i proizvodwi elektri~ne energije, gasa i vode od 4,1 odsto.

Spoqni dug Srbije u aprilu 2010. godine dostigao je 23,5 milijarde evra, {to je 200 miliona evra vi{e nego u prethodnom mesecu, navodi se u tom izve{taju PKS-a. Kurs dinara je nominalno oslabio prema evru od 31. maja do 30. juna 2010. godine 1,6 odsto, a prema ameri~kom dolaru 2,4 procenta. Za proteklih {est meseci ove godine, u odnosu na 31. decembar 2009. godine, dinar je nominalno prema evru depreciran 8,1 procenata, a prema dolaru 21,9 odsto.

MIRKO CVETKOVI] NAJAVIO NOVU PRIVREDNU STRATEGIJU

Vlada ukida antikrizne mere – Po{to nema osnova da verujemo da }e do}i do nove krize, jer svi parametri ukazuju na oporavak privrede, Vlada namerava da ove godine napusti antikrizne mere pomo}i privredi – izjavio je ju~e premijer Mirko Cvetkovi}.

On je na sastanku s predstavnicima Saveta stranih investitora kazao da je to dogovoreno s doma}im bankama i Me|unarodnim monetarnim fondom. Po wegovim re~ima, kriza je otkrila sve lo{e strane dosada{weg modela rasta privrede Srbije, koji se bazirao na pregrejanoj unutra{woj tra`wi.

– Pravimo strategiju, koja }e biti gotova do septrembra, i koja se uklapa sa strategijom “Evropa 2020”. Ona }e imati

elemente koji }e nam pomo}i da ostvarimo odr`iv, pametan i ~vrst privredni rast u du`em periodu – rekao je Cvetkovi}.

– Gledaju}i u celosti, u najve}oj meri ispuwena su obe}awa Vlade. I nas i sve gra|ane najvi{e brine segment ekonomije i u

Nema poreske reforme Premijer Cvetkovi} potvrdio je ju~e da je malo verovatno da }e u, kako je rekao, neposrednom periodu biti poreske reforme, ali da je ona deo dugoro~ne strategije.

Po wegovim re~ima, sada kada je Srbija talac buxetskog deficita, oporezivawe tra`we, odnosno pove}awe PDV-a, mo`e je vratiti u krizu jer bi to pogodilo privrednike.

Me|utim, poreska reforma je, kako ka`e Cvetkovi}, deo dugoro~ne strategije te je tako mogu}e da do poreske reforme, koja }e podrazumevati smawewe poreza na zarade i pove}awe PDV-a, ne do|e pre 2012.

Premijer je izjavio i da je Vlada u dve godine rada u najve}oj meri ispunila obe}awa.

narednom periodu moramo da radimo na poboq{awu `ivotnog standarda – kazao je on. – Refor-

me u ekonomiji se sprovode dosta intenzivno, mnogo intenzivnije nego u prethodnom periodu.

Sukobqavamo se s velikim te{ko}ama.

Cvetkovi} je istakao da je opredeqewe Vlade stvarawe povoqne klime za investitore. On je dodao da bez investicija nema rasta `ivotnog standarda.

6

POQOPRIVREDA

subota10.jul2010.

NEVREME NAPRAVILO [TETU FRU[KOGORSKIM VO]WACIMA

[TETU NA WIVAMA PEGLA DR@AVA

Subvencije za |ubrivo, skladi{tewe...

Grad potukao „Nektar” na 230 hektara „Nektar“ iz Ba~ke Palanke, li jabuke, breskve i deo vinograina~e najve}i doma}i proizvoda. [teta na breskvama je ogrom|a~ prirodnih sokova i prera|ena, jer su one po prirodi najosevina od vo}a i povr}a, pro{le tqivije, a, na primer, izbrojali srede pretrpeo je veliku {tetu smo da je od 100 plodova jabuka na svojim planta`ama vo}a i vio{te}eno ~ak 65. [teta na gronograda na obroncima Fru{ke `|u je ne{to mawa i kre}e se oko gore kod Ne{tina 30 odsto, a najmai Vizi}a. we su stradale bujNa obroncima Najvi{e su stradali ne sorte kao {to Fru{ke gore pre- jabuke, breskve i deo je „hamburg“, jer su ma Dunavu ova grozodvi i bobice vinograda kompanija je zasabile za{ti}ene dila 62 hektara bujnom lisnom mavinograda i 170 hektara vo}a, od som. Stradali su i vo}waci i vi~ega 25 hektara jabuka, 26 hektara nogradi individualnih proizvokru{aka, 35 bresaka i 27 hektara |a~a. Pored svih muka koje smo kajsija. imali zbog izuzetno ki{nog pro– [teta je ogromna, a krupan le}a i leta, jer smo morali svakoled je po~eo da pada u 13,15 sati – dnevno da radimo obradu i za{tika`e direktor Zemqoradni~ke tu, sada je jo{ gore. Vo}e i grozadruge „Srem“ iz Ne{tina koju `|e koje je o{te}eno sada se mora je „Nektar“ svojevremeno uzeo u jo{ vi{e {tititi da bi se spredvadesetogodi{wi zakup, \or|e ~ilo {irewe bolesti.

Kere{evi}. – Najvi{e su stradaM. Suyum

ZA VODOSNABDEVAWE VOJVO\ANSKIH NASEQA

Pokrajina dala 225 miliona Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo potpisao je ugovore o dodeli bespovratnih 255 miliona dinara za vodosnabdevawe naseqa i industrije u Vojvodini.

Tim novcem bi}e finansirani projekti odobreni na konkursu u

komunalnim preduze}ima izdvojio 1,1 milijardu dinara.

– Neophodno je da u 21. veku svi gra|ani na{e pokrajine imaju zdravu pija}u vodu – rekao je Petrovi}.

On je apelovao na op{tine da u saradwi s mesnim zajednicama i komunalnim preduze}ima re-

Foto: J. Pap

42 mesne zajednice, 38 javnih komunalnih preduze}a i jednoj vojvo|anskoj op{tini.

Resorni pokrajinski sekretar Daniel Petrovi} rekao je da je wegov sekretarijat u protekle ~etiri godine za projekte vodosnabdevawa u vojvo|anskim op{tinama, mesnim zajednicama i

{e problem odvodwavawa u naseqima.

Po wegovim re~ima, usled velikih padavina u prethodnom periodu, u mnogim mestima se voda izlila zbog toga {to kanalska mre`a nije odr`avana, {to je moglo ugroziti bezbednost i zdravqe me{tana u ovim naseqima.

– Ministarstvo poqoprivrede preduze}e niz mera da bi {tete izazvane obilnim padavinama i poplavama bile umawene, a poqoprivrednici osetili boqitak – izjavio je ministar Sa{a Dragin, i dodao da nije zadovoqan na~inom na koji je protivgradna slu`ba reagovala u toj situaciji.

Ministarstvo poqoprivrede }e zbog te{kih vremenskih uslova na jesen subvencionisati nabavku 150.000 tona NPK |ubriva s 10.000 dinara po toni, kazao je Dragin Tanjugu, i podsetio na to da je ve} subvencionisalo nabav-

Uo~i `etve nije se sastao Odbor za poqoprivredu, {to samo ilustruje ma}ehinski odnos dr`ave prema zemqoradnicima tawu ovogodi{wa `etva. Dok ratari mu~e muku da skinu letinu, kazao je Krstin, jo{ uvek su nepoznanica otkupna cena p{enice, gde }e se lagerovati, koje koli~i-

vredu, {to, po wegovim re~ima, samo ilustruje ma}ehinski odnos dr`ave prema zemqoradnicima.

– Paori nikada nisu bili u te`em polo`aju. Lo{e vremenske

naknada za sve povr{ine koje su vi{e od 30 odsto bile ugro`ene vodama.

godinu za sve one proizvo|a~e koji su u tim op{tinama gde je progla{ena elementarna nepogo-

Zaribala protivgradna slu`ba – Nismo zadovoqni, i to mogu javno da ka`em jer smo o~ekivali da protivgradna slu`ba radi svoj posao daleko boqe – kazao je Dragin i dodao da Ministarstvo poqoprivrede `eli da razgovara o tome da se ta slu`ba organizuje na druga~iji na~in.

– Osim toga, Ministarstvo poqoprivrede je donelo zakqu~ak da se ne}e napla}ivati kori{}ewe dr`avnog zemqi{ta za 2010.

da imali {tetu ve}u od 30 odsto – naglasio je Dragin, dodaju}i da to zna~i da }e “celokupan zakup biti opro{ten”.

Dobra p{enica prema{i}e 13 dinara Cene `itarica i u svetu i kod nas vrtoglavo rastu, a takav scenario iznenadio je i najve{tije tr`i{ne analiti~are. P{enica pro{logodi{weg roda je na Produktnoj berzi u Novom Sadu dostigla 11,5 dinara, bez PDV-a, i “porasla” 5,5 posto za nekoliko dana, a kukuruz je sa 17,60 dinara kilogram, bez PDV-a, na istorijskom cenovnom maksimumu (ako ne ra~unamo oktobar 2007).

– Da imamo ovogodi{wu p{enicu prve klase, sada biko{tala 13 dinara. Dobra p{enica }e svakako biti druga~ije i pla}ena, ~ak i vi{e od 13 dinara. Ona lo{ijeg kvaliteta ceni}e se kao sto~na, ali i ona }e imati blagi rast u narednom periodu – ka`e za “Dnevnik” direktor “@ita Srbije” Vukosav Sakovi}.

Po svemu tome, ispada da se Robne rezreve, koje }e otkupiti 70.000 tona p{enice, ne}e pretrgnuti pla}aju}i 12 dinara kilogram.

– De{ava se ne{to potpuno neverovatno, ne samo kod nas ve} u svetu. Cene stravi~no idu gore.

Na Budimpe{tanskoj berzi p{enica je za nedequ “oti{la” vi{e od 12 posto, u Parizu je sko~ila deset, u ^ikagu 12 posto – ka`e za “Dnevnik” direktor Produktne berze u Novom Sadu @arko Galetin.

Razloga za ovakav skok cena p{enice u svetu je nekoliko, a nisu ba{ svi ekonomski opravdani jer, kako ka`e na{ sagovornik, nema mnogo racionalnog ka-

Niko ne brine o seqacima ne }e preuzeti Robne reserve i kada }e biti isplata.

Ovaj poslanik u Skup{tini Srbije naglasio je i da se prvi put za wegova ~etiri mandata, uo~i `etve nije sastao Odbor za poqopri-

ku 300.000 tona KAN-a za zimsko |ubrewe.

Tako|e, Ministarstvo }e finansirati skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda u javnim skladi{tima s 50 odsto vrednosti, naveo je Dragin, dodaju}i da je ove godine na raspolagawu prostor za koli~inu od 300.000 tona robe.

Dragin je podsetio na to da je Ministarstvo poqoprivrede u op{tinama gde je progla{ena elementarna nepogoda oslobodilo poqoprivrednike pla}awa ovogodi{wih vodoprivrednih

KUKURUZ NIKAD NIJE BIO SKUPQI

ZATAJIO ODBOR ZA POQOPRIVREDU

^lan Republi~kog odbora za poqoprivredu Milorad Krstin, i sam ratar iz banatskog sela Tara{, istakao je na konferenciji za novinare da zabriwava nezainteresovanost dr`ave kada je u pi-

DNEVNIK

prilike i poplave desetkova}e ovogodi{wi rod, a mnogi ne}e uspeti ni da obave `etvu. Najgore je {to je sve obavijeno potpunom neizvesno{}u, a pritisla besparica. Dinar od p{enice prvi je prihod proizvo|a~a u godini, pa je zaista nekorektno ne pozabaviti se problemima `etve – poru~io je Krstin.

Komentari{u}i kalkulacije Zadru`nog saveza Vojvodine, on je primetio da }e i ove godine proizvo|a~i biti na gubitku. Tro{kovi proizvodwe p{enice po hektaru, naime, u 2010. godini iznose 64.000 dinara. Uz prose~an prinos od ~etiri tone, koji je samo `eqa, proizvo|a~i bi trebalo da dobiju 17,73 dinara za kilogram `ita. Ali, Robne rezerve nude svega 12 dinara, kazao je Krstin.

– Bi}e otkupqeno 70.000 tona po ovoj ceni i razmeweno jo{ 50.000 tona p{enice za repromaterijal. A {ta je s ostalim tr`nim vi{kovima, koji }e, i pored lo{e godine i smawenog prinosa, sigurno biti zna~ajni? Jer, o~ekuje se rod ve}i od 1,3 milion tona – naglasio je Krstin, izra`avaju}i nadu da }e se Ministarstvo trgovine aktivnije ukqu~iti u re{avawe problema otkupa ovogodi{weg roda. @. B.

Kako prodati `ito Rezervama Kako je kazao direktor Direkcije za robne rezerve Goran Tasi}, otkup 70.000 tona p{enice trebalo bi da po~ne u utorak, a isplata }e biti u “rekordnom roku od 15 dana”.

Od vojvo|anaskih paora bi}e otkupqeno svega oko 40.000 tona, {to je mawe od pet odsto ovogodi{weg roda koji }e biti ubran u Pokrajini, a i vojvo|anska kvota }e biti podeqena po okruzima. @arko Galetin ka`e da }e procedura biti jednostavna.

– Samo jedan papir {aqemo prodavcima i samo nam jedan vra}aju.

Mi proveravamo, nisu poqoprivrednici du`ni da nam {aqu bilo kakve dokaze – veli on.

Elem, najpre se onaj ko ho}e da proda p{enicu javqa na Produktnu berzu, na jedan od 19 telefona. Broker mu {aqe blanko nalog prodaje, prodavac ga popuwava, odnosno navodi podatke o koli~ini, o svom gazdinstvu..., i vra}a faksom. Berza sve proverava i {aqe u Trezor, koji proveri da li je poqoprivredno gazdinstvo aktivno.

Kada dobije odgovor, Berza ga prosle|uje Robnim rezrvama koje potom zovu prodavca i dogovaraju isporuku, isplatu... da je u pitawu tako veliki rast, tu prste ume{a i psiholo{ki momenat.

Naime, ameri~ko ministarstvo poqoprivrede je iza{lo sa svojom projekcijom o smawewu povr{ina

pod p{enicom za slede}u ekonomsku godinu, na {ta je odreagovala berza u ^ikagu. To je, kako ka`e Galetin, donekle poguralo i evropsko tr`i{te, ali na wega je vi{e uticalo to {to }e EU, najve}i proizvo|a~ p{enice, podbaciti u proizvodwi. Procene prinosa ovde se iz meseca u mesec redukuju.

– Kod kukuruza je situacija jo{ drasti~nija. Na berzi je 17,60 dinara, bez PDV-a, i to je 25 posto vi{a cena od one s kraja pro{le nedeqe, kada je ko{tao oko 14 dinara. Kukuruza nema mnogo u ~ardacima, a ina~e, sada se kao kupci pojavquju izvoznici, a ranije su to bile samo fabrike sto~ne hrane i skrobare – obja{wava Galetin.

Pomenimo, preko Produktne berze u Novom Sadu obavqa}e se otkup 70.000 tona ovogodi{we p{enice za Robne rezerve. Za cenu od 12 dinara kilogram Galetin ka`e da je niska, imaju}i u vidu ovakva sada{wa de{avawa, ali kada se donosila odluka o otkupu, bila je 20 posto vi{a od tr`i{ne.

– Cena pro{logodi{weg roda je bila 10,30 dinara kilogram, bez PDV-a, a sada imamo 11,50 dinara, dok se “na zeleno” p{enica nudila po 8,5 dinara. Ipak, u pitawu je relativno velika koli~ina jer kada se u jednom mahu pojavi neko ko }e otkupiti 70.000 tona, to nije bezna~ajno i pogura}e cenu navi{e. Ali, na proizvo|a~ima je da procene ho}e li prodati ili ne}e – ka`e on.

S. Glu{~evi}

^uvajte lanad Udru`ewe za za{titu i prava `ivotiwa “Sloboda za `ivotiwe” uputilo je apel poqoprivrednicima da paze na lanad i druge mladunce `ivotiwa tokom radova na wivama i poqima.

Po zakonu, poqoprivrednici moraju na kombajne i traktore da postavqaju pla{ilice, koje svojom bukom teraju divqe `ivotiwe i spre~a-

vaju povre|ivawa i ubijawa `ivotiwa na poqima i wivama tokom poqoprivrednih radova, navedeno je u saop{tewu Udru`ewa.

Kako se navodi, ovo doba godine je veoma osetqiv period za mladun~ad `ivotiwa, naro~ito lanad, male ze~eve, fazane i druge vrste, jer po~iwe `etva `itarica, kao i ponovqene kosidbe lucerke, deteline, livada i drugi radovi.

Poqska bolnica na festivalu

Parkirawe besplatno na sremskoj strani

Lekari i tehni~ari Zavoda za hitnu medicinsku pomo} imali su, kako ka`u, relativno mirnu no} na festivalu „Egzit“ Prema re~ima glavnog tehni~ara Nenada Vukasa, tokom prve ve~eri festivala bilo je 65 intervencija.

- Wih 12 smo intoksirali zbog alkohola, a 16 zbrinuli zbog lak{ih povreda, ogrebotina i posekotina, dok smo sedmoro odvezli do bolnice radi uspostavqawa dijagnoze (rendgen i sli~no).

Gradska Uprava za saobra}aj odredila je 700 privremenih parking mesta na sremskoj strani grada, za posetioce „Egzit“ festivala. To su parkirali{ta kod pontonskog mosta na Dunavu, na Trgu vladike Nikolaja, kod restorana „Trag“ i na Keju skojevaca. U toku festivala, gosti }e na ovim lokacijama mo}i da se parkiraju besplatno. Na svakom parkingu su postavqene table na srpskom i engleskom jeziku, kako bi posetioci iz inostranstva lak{e pla}ali za ovu uslugu, na mestima gde se parking redovno napla}uje.

B. M.

Novosadska subota10.jul2010.

Do{lo vreme higijene

N

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ani i putnici namernici morali su do prekju~e u centru da se dovijaju na razne na~ine, ili da maratonski tr~e do najbli`eg javnog toaleta koji se nalazi u Dunavskom parku. Naravno, kada ih stisne petqa. Na svu sre}u tome je do{ao kraj, a svi sugra|ani sada mogu da odahnu, jer su dobili ekstra luksuzan po evropskim standardima javni toalet u centru grada, koji je neko vreme bio zatvoren zbog renovirawa.

Mnogi }e se pitati ~emu toliko pri~e oko toaleta, ali kad muka natera, mnogi nisu birali gde da se olak{aju, pa je tako, na`alost, porta povremeno, za vreme koncerata i raznih hepeninga na trgu, postajala najve}i

Ina~e, nismo imali nijednu osobu koja se predozirala psihoaktivnim supstancama, {to je za svaku pohvalu – ka`e za „Dnevnik“ Vukas.

Na Petrovaradinskoj tvr|avi za vreme „Egzita“ nalazi}e se ~etiri medicinska punkta, kao i jedna poqska bolnica. U ovoj bolnici se pru`a infuziona terapija i procewuju se potrebe za upu}ivawe u bolnicu. Poqska bolnica ima kapacitet od 20 kreveta.

Q. Na.

javni toalet u centru. Me|utim, vi{e nema potrebe da se urinira po raznim haustorima, jer je novi VC za 100 kvadrata ve}i, ima video kamere i senzorske ~esme. Ugra|en je i lift za osobe s invaliditetom i majke koje imaju bebe u kolicima. Ovaj VC, pored onih sa slabom be{ikom, posebno je obradovao roditeqe, koji vi{e ne}e morati svoju decu da previjaju po klupama, ve} to sada mogu da u~ine u previjali{tu za bebe koje je tako|e napravqeno. Ipak, mo`da i ne}e biti sve tako idili~no, jer se od kako je renoviran toalet napla}uje 20 dinara, pa }e oni koji nemaju para opet na}i najbli`e `buwe, ili haustor da se tamo olak{aju.

Q. Nato{evi}

U De~ju biblioteku od ponedeqka

NOVI SAD U RITMU „EGZITA”

„Plasibova” zvezda najja~e sijala Druge festivalske ve~eri u laganom hodu sa limenkom piva ili kakvim drugim osve`ewem , kolone stranaca i doma}ih posetilaca prelazile su Varadinski most ve} od 19 ~asova. Iz „Egzit vilixa“ linijama 69 i 70 pristizali su kamperi, u ve} tipi~nom autfitu japanki, {orceva i jednostavnih majica posutih neizbe`nim slojem dunavske `ute pra{ine.

Pribli`avaju}i se Tvr|avi u Podgra|u se moglo ~uti najvi{e ~avrqawe na engleskom a iskusni lokalci pohodili su [trosmajerovu ulicu u blizini legen-

Revizija kwi`evnog fonda na De~jem odeqewu Gradske biblioteke u Dunavskoj ulici 1 zavr{ena je u predvi|enom roku, saop{tavaju iz biblioteke.

Odeqewe po~iwe rad u ponedeqak 12. jula, a radno vreme je od 7.30 do 20 sati i subotom od 8 do 14 ~asova.

B. P. P. DANAS U MZ PETROVARADIN

Izlo`ba ru~nih radova

darnog paba „Dablin“. Oko ku}ice „Trag“ podno \ave, gde je glavna kapija festivala „Egzit“, i oko kaldrmisanog puta odmarali su se hodo~asnici iz celog sveta, koji su tu samo zbog jedne stvari – esencije dobrog provoda. Prvi koncerti su po~eli oko pola osam, a na glavnoj bini glavnu re~ je vodila je alternativa. Publika se u ve}em broju slivala oko 20.45 kada je na Mejnu svirao gara`ni sastav “The Horroros” potom su nastupili nema~ki pankeri “Atari Teenage Riot”, a onda su u pono} iza{li “Placebo” gde se prostor glavne bine popunio do maksimuma. Zvezda ve~eri na Dens areni bio je nema~ki sastav “Moderat live”, koji je nastupio pola sata po-

Unikatni ru~ni radovi nagra|eni na me|unarodnoj izlo`bi bi}e izlo`eni danas od 10 do 20 ~asova u MZ Petrovaradin, Ulica ^ajkovskog 1/a.

Izlo`bu organizuje Udru`ewe gra|ana „Vredne ruke Novog Sada“ iz Petrovaradina.

B. P. P.

V REMEPLOV

Kapdemort recitovao Ma`urani}a „Lete}e diletantsko pozori{te“ iz Novog Sada, prvi stalni srpski teatar, izvelo je 10. jula 1840. prvu predstavu na gostovawu u Zagrebu. Pre nego {to je bila podignuta zavesa na bini, Jovan Kapdemort, verovatno najve}i umetnik u prvoj generaciji srpskih glumaca, recitovao je stihove Ivana Ma`urani}a. Kapdemort je za nepunih pet godina odigrao oko 40 uloga tuma~e}i likove iz Sterijinih i [ekspirovih komada. Po~etkom 1842. Novosa|ani su pre{li u Beograd i odigrali jo{ 45 predstava. Tada je do{lo do dr`avnog udara, pada dinastije

sle pono}i. Stvari je pomerio na drugi nivo Rikardo Viqalobos koji je preuzeo `urku u 03.30 ~asova, a zatvorio je Marko Nasti}.

Ove godine, kao i lane, u vreme trajawa festivala na Tvr|avi va`i valuta „tokeni“, a wena vrednost varira od pi}a do pi}a. Pivopije moraju da izdvoje 180 dinara po ~a{i, vino i sokovi ko{taju 130, energetsko pi}e 220 a voda }e ko{tata 90 dinara. Novosa|ani i wima sli~ni snala`qivi qudi naj~e{}e svoju `e| utole u ~uvenoj „Sla}kari“, koja se nalazi iza Fju`n bine, ili u nekom od kafi}a u tom nizu. Ulaznica za tre}i dan festivala, danas, ko{ta 3.790 dinara dok je za sutra, kada je posledwe ve~e karta ne{to skupqa i ko{ta 4.190 dinara.

N. Vukovi} Foto: A. Erski

„LAJNAP” TRE]EG FESTIVALSKOG DANA

Ve~eras Misi Eliot

Obrenovi}a, i uzdizawa Kara|or|evih potomaka na presto. Od tada se ni{ta nije ~ulo o Kapdemortu, pa se sumwa da je nestao u tada{wim mete`ima.

N. C.

Ve~eras na „Egzitu“, na glavnoj bini festivala, u pono} nastupa dama hiphop i rep muzike Missy Eliot, ali }e pre we na binu iza}i londonski wu-rejv sastav “Klaxons” u 20.15 ~asova, a potom }e u 21.45 nastupiti gremijem nagra|eni norve{ki elektro duo “Röyksopp”. Dva sata posle pono}i, nakon nastupa Missy Eliot, na „Mejnu“ }e nastupiti ar-en-bi peva~ica Ms Dynamite.

Na Dens areni francuski di-xej David Guetta od tri sata posle pono}i zabaqa}e oko 20.000 posetila-

ca, pre wega za pultom }e od 23 ~asa pu{tati muziku Riva Starr, potom Norve`ani “Ost and Kjex” pola sata posle pono}i i u 01.30 holan|anin Laidback Luke. Posledwi nastupa nema~ki di-xej Solomun u pola sedam ujutru, {to zna~i da }e `urka na Areni uveliko u}i u sutra{wi dan. Na „Eksploziv bini“ u pono} nastupaju “The Exploited”, {kotski bend drugog talasa panka nastao 1979. godine. Na „Fju`n bini“ tre}e no}i festivala, pola sata iza pono}i nastupa sastav “Kultur Shock”.

N. V.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota10.jul2010.

U UTORAK PO^IWE RASPUSTILI[TE

OD PONEDEQKA

Konkurs za upis u vrti}e Konkurs za upis nove dece u vrti}e “Radosnog detiwstva” iza}i}e u nedequ u listu “Dnevnik”, a prvi dan konkursa kada roditeqi mogu da predaju dokumente bi}e u ponedeqak. U {kolskoj 2010/2011. godini mesta ima za 2.900 mali{ana. Konkurs }e trajati 15 dana. Roditeqi koji su oti{li na godi{wi odmor ne treba da se brinu, jer umesto wih dokumente mogu da predaju srodnici ili kom{ije.

Za vreme konkursa, {alter sala u upravnoj zgradi radi}e od 7 do 20 sati, a ukoliko bude potrebno uve{}e se i de`urstva subotom. Kada se zavr{i upis dece, najverovatnije }e se raspisati konkurs za prijem novih 116 zaposlenih.

Q. Na.

Tri sedmice filmova za najmla|e Na op{te zadovoqstvo najmla|ih sugra|ana, ovogodi{we letwe „Raspustili{te“ po~iwe u utorak. Ove godine ono }e biti u znaku revije filmova, u okviru koje }e biti predstavqena nova filmska ostvarewa za decu i mlade. Projekcije po~iwu svakog radnog dana od 10 sati, u prostorijama Novosadskog otvorenog univerziteta u Radni~koj 20 (sa-

sku kritiku dece uzrasta do 15 godina“, najavquju organizatori.

Pobednici konkursa filmske kritike i najboqi film }e biti progla{eni u drugom delu ovogodi{weg „Raspustili{ta“, koje }e biti odr`ano od 25. avgusta do po~etka {kolske godine, pod motom „Zagrevawe“. U tom delu programa decu o~ekuju brojne radionice koje }e im po-

Na repertoaru je 13 filmova sa zanimqivom tematikom za mali{ane, a posledweg dana }e neki od wih, koji klinci proglase najboqim, biti prikazan jo{ jednom

Priroda ekstremnih sportova

Na bicikl pa kroz vodu i eto novog ekstremnog sporta. Dobra strana ove egzibicije je da su gume kasnije bile ~iste, ali pitamo se da li su klinci kasnije bili plavi, ako su se pred roditeqima pojavili blatwavi.

B. M.

Liga{i se izborili za policijsku stanicu Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine veoma je zadovoqan ve{}u da }e ove godine kona~no biti otvorena policijska stanica na Novom nasequ, kao i da je obezbe|en prostor za tu namenu. Podsetili su, da je i potrpedsednik LSV

Aleksandar Jovanovi} u vi{e navrata pisao minustru policije Ivici Da~i}u tra`e}i policijsku stanicu, kao i da su organizovali 16 uli~nih akcija kako bi ukazali na alarmantne podatke kada je bezbednost tih gra|ana u pitawu.

Q. Na.

U ~ast Lazi Kosti}u Koncertna beseda „Srbija kao (Lazina) inspiracija“, u okviru ciklusa 100 godina jubilej Laze Kosti}a, odr`a}e se sutra od 19.30 sati u sve~anoj sali Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“.

Ovom prilikom mo}i }e se ~uti dela Mokrawca, Bramsa, Dvor`aka, ^ajkovskog i Lista.

B. M.

NA TURNIRU NOVOSADSKIH KAFI]A

Oblomovci digli salataru Paralelno s Mundijalom u Ju`noj Africi, na terenu kraj Dunavskog parka minule nedeqe odr`an je fudbalski turnir novosadskih kafi}a na kom je preksino} trijumfovala ekipa “Oblomov kafea” pobediv{i u finalu posle produ`etaka “Lazinu ba{tu” sa 6:4 (3:3 u regularnom toku).

Tako je ekipa u sastavu Lija, Pile, Xigi, Knez, Zare i Bawac, naizmeni~no nastupaju}i u svakom duelu, pobrala lovorike me|u ekipama 20 novosadskih ugostiteqskih objekata, na ovom simpati~nom takmi~ewu

razvrstanih u ~etiri grupe po pet timova.

Nakon dramati~nog finala u kom su se znala~ki branili, a potom mahom kontrama lomili `ilave protivnike, Oblomovci su podigli salataru – svojevrstan pehar sa~iwen od {ankerske tacne. Trijumf je gomoglasno proslavqen uz ovacije vernih

navija~a koji tokom turnira behu ogromna podr{ka svojim qubimcima, a naro~ito u finalnom me~u, prave}i pravu mondijalsku atmosferu. Slavqe je, kako dolikuje, nastavqeno u ba{ti “Oblomov kafea”.

E. D.

la na prvom spratu). Pokroviteq ovogodi{weg „Raspustili{ta“ je gradska Uprava za kulturu, a ulaz je besplatan. „Izbor filmova je ura|en po ugledu na sli~ne manifestacije za decu i mlade u okru`ewu. Ho}emo da uporedimo na{ ukus sa drugima, pa }e deca imati mogu}nost da ocewuju pogledane filmove. To je prilika da izabremo najboqi film revije, a organizovan je i konkurs za najboqu film-

mo}i da se pred po~etak {kolske godine „zagreju“ se}awe, znawe, prste, telo... „Uredni{tvo ’raspustili{ta’ opredelio se za ovakav koncept da bi se {to boqe popunio raspust i kako bi {to vi{e dece bilo obuhva}eno ovim festvalom radosti, obrazovawe i kulture deteta, s obzirom da su raspolo`iva sredstva ipak ograni~avaju}i faktor“, zakqu~uje se u saop{tewu iz „Raspustili{ta“.

U utorak 13. jula prikazuje se film „Avatar“ (SF, titlovan), u sredu je na repertoaru film “Nebesa” (animirani, sinhronizovan). U ~etvrtak se prikazuje film “Obla~no sa }uftama” (animirani, sinhronizovan), a u petak “Mama mia” (mjuzikl, titlovan). U ponedeqak, 19. jula je na repertoaru “Kako izdresirati zmaja” (animirani, titlovan), narednog dana se daje “Artur i maltazarova osveta” (animirani, sinhronizovan), u sredu “Sre}ni nikada zauvek 2” (animirani, sinhronizovan), u ~etvrtak se prikazuje “Alisa u zemqi ~uda” (SF, titlovan), a u petak “Princeza i `abac” (animirani, sinhronizovan).

U ponedeqak, 26. jula se prikazuje “ P~elin film” (animirani, sinhronizovan), u utorak “Persi Xekson i olimpijci” (avanturisti~ki, titlovan), u sredu su na repertoaru “Svemirski majmuni” (animirani, sinhronizovan), u ~etvrtak “[rek uvek i zauvek” (animirani, titlovan), a u petak, pretposledweg dana jula, bi}e prikazan najboqi film po oceni dece.

Q. Na.

BEZ OBZIRA NA O[TAR DERBI INSPEKCIJE I TEZGARO[A TOKOM „EGZITA”

Va{ar uli~ne prodaje cveta no}u Komunalna inspekcija ove godine objavila je opasan rat uli~nim prodavcima koji poku{avaju da u}are koji dinar od mnogobrojnih stranaca i doma}ih gostiju, koji su do{li na „Egzit“. Iako nema {ale s inspektorima, najhrabriji su se ipak odva`ili da prodaju sokove, kiselu vodu i dvolitre piva iz kadica punih vode, kako bi pi}e bilo koliko toliko rashla|eno.

Sino} su se mogli videti na Bulevar Mihajla Pupina u blizini mosta, kao i u Petrovaradinu tik uz most. Ipak, turisti sre}ni i odu{evqani pristupa~nim cenama, punili su torbe i pi}em. Tako je deo grada prakti~no okupiran uli~nim prodavcima poprimio obli~je op{teg va{ara.

Na ulicama moglo se kupiti sve od pe{kira do patika, {to je mo`da malo i pre{lo granicu dobrog ukusa. Novi Sad ta ~etiri dana postaje meka uli~nih prodavaca iz ~itave Srbije, pa su se ovde sada obreli ~ak i prodavci iz Vrawa. Ve}ina prodaje pi}e, ali ima i raznih

Foto: B. Lu~i}

Foto: R. Hayi}

Ki{a pada, trava raste, a u parku mini - jezero. Jaki pquskovi su pokrenuli podzemne vode i za~as posla umesto travwaka dobijete bazen~i}. A deca ne bi bila deca kada im na pamet ne bi palo da ovu situaciju pretvore u zabavu.

DNEVNIK

Najhrabriji se odva`ili da prodaju sokove, kiselu vodu i dvolitre piva iz kadica punih vode. Uve~e se mogu videti na Bulevaru Mihajla Pupina u blizini mosta, kao i u Petrovaradinu tik uz most kineskih svetle}ih rekviziza, poput svetle}ih rogova, ka~keta i kapa. Naravno u ovakvim slu~ajevima neizbe`an je i miris ro{tiqa, a tu su i kokice, kikiriki, semenke…

^ITAOCI PI[U SMS

Komunalna inspekcija, s druge strane ove godine rigorozno kontroli{e uli~ne prodavce u okolini Petrovaradinske tvr|ave i u delu od Bulevara oslobo|ewa ka centru.

[ef komunalne inspekcije, Sr|an Jakovqev, ka`e za da }e tamo gde je to mogu}e oduzimati robu i ure|aje od prekr{ioca.

- Eventualno }emo uklawati neke stolice i stolove koji su sastavni delovi letwih ba{ti, suncobrane, rashladne ure|aje, ure|aje za pe~ewarske usluge, kao i pokretne tezge koje su bez dozvole. Sve to }e omogu}iti lak{e kretawe turista kroz grad i funkcionisawe ~itavog sistema – isti~e Jakovqev.

Mandatne kazne za ove prekr{ioce su dve i po hiqade dinara, a kazna na osnovu prekr{ajne prijave iznosi i do 25.000 dinara.

Nadle`ni o~ekuju da }e vi{egodi{wi rat sa uli~nom prodajom biti uspe{niji kada grad dobije komunalnu policiju, ~ija obuka je u toku, a koja treba da ima objediwene nadle`nosti koje su do sada imale tro~lane ekipe komunalnog i tr`i{nog inspektora i policajca.

Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

Virus parking gripa Okupacija na{ih ulica od strane “Parking servisa” {iri se po gradu kao virus sviwskog gripa. Kakav se „red“ tako uvodi? Nikakav! Kakva je {teta?

Stanovnici okolnih ulica pla}a}e parking pod svojim prozorom, ukoliko ga ve} neki drugi nije zauzeo. Kupci na Limanskoj pijaci pazari}e pod stresom (pored ostalih), da ne na|u kaznu na kolima za ka{wewe od par minuta. Sre}om, limanska ambulanta je blizu.

064/2466... *** Posle nekoliko godina, napokon je ubrzana, na vi{e od 10 km na ~as, brzina kroz @. stanicu N. Sad. Pohvale za @eleznice Srbije.

065/6402... *** Svake godine za vreme “Egzita”, pri odlasku i dolasku na posao Bulevarom cara Lazara i kejom, nagledam se takvih nakaradnih frizura, tetova`a, na-

kin|urenih momaka i devojaka, kako se sa pivom u ruci, a ko zna sa ~ime jo{ u krvi, i unezverenim pogledom, teturaju ili na “Egzit”. Nema veze, da pomislim, ako je to na{ najve}i kulturni doga|aj i ne{to {to treba da nas preporu~i svetu, onda, Srbijo, jadna ti majka, a i nama svima normalnima sa tobom.

Kakva je to kultura, bo`e me sa~uvaj i ko to mo`e nazvati kulturnim i izvoznim brendom Srbije? Samo neko od zla oca i jo{ gore majke!

064/2576... *** Na{a je velika sramota {to pija~ari, kafexije i ostali di`u cene nebu pod oblake i tako svake godine do~ekuju na zicer goste “Egzita” i na{eg grada. Tu se na|emo oderani i mi, Novosa|ani. Da li ima neko da brine o ugledu svih nas koji se stidimo takvih pojava?

063/8936...

*** Uz oca sam, jo{ kao dete, po~eo da ~itam “na{“ “Dnevnik”.

To traje ve} 50 godina. Ali, s obzirom da posledwih, bar 7 dana, niste napisali ni re~ o “Vo{i”, a redovno pi{ete o “Zvezdi” i “Partizanu”, na{oj qubavi je kraj.

065/3707...

*** Bravo za gospodina Krkobabi}a, {to je prona{ao rupu u zakonu da bi imao penziju i platu 160 hiqada. Za obi~ne smrtnike nema rupe (sem one u zemqi) i neka pre`ivqavaju sa 16 hiqada. Uostalom, nule ne zna~e ni{ta.

064/4000...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ZIG POTPISAO UGOVOR S AUSTRIJSKIM „IC KONSULENTENOM”

Novi Sad dobija novi most Ugovor o obavqawu kompletnih usluga glavnog in`ewera i rukovodioca projekta za novi most preko Dunava potpisan je ju~e u Zavodu za izgradwu grada izme|u ZIG-a i austrijske firme „IC Konsu-

sada pouzdano mo`e re}i da }e Novi Sad dobiti novi most.

Direktor „IC Konsulentena“ Peter Vocinger, koji je predstavqao i partnere u ovom poslu, preduze}e „Mostprojekt“ iz Beograda, naglasio je

Austrijska firma radi}e posao glavnog in`ewera i rukovodioca projekta za most na stubovima a partner je „Mostprojekt“ u Beogradu lenten“. Direktor ZIG-a Borislav Novakovi} rekao je da se grad potpisivawem ugovora pribli`io izgradwi mosta kao najva`nijem poslu i da se

9

KAD VODA DO\E DO GRLA

Samo atest ukqu~uje struju Iz „Elektrovojvodine“ su ju~e pozvala potro{a~e kojima je usled visokog vodostaja Dunava iskqu~ena struja da prikupe atestnu dokumentaciju radi ponovnog ukqu~ewa na elektroenergetski sitem.

Ovo javno preudze}e saop{tilo je, da je atestna dokumentacija stru~ni nalaz o ispravnosti instalacija, da je izdaju samo ovla{}eni izvo|a-

~i koje treba da anga`uju potro{a~i.

Elektrodistribucija Novi Sad je formirala mobilne timove za ponovna prikqu~ewa koji }e raditi prema dnevnom rasporedu. Potro{a~i }e biti prikqu~eni po proceduri za ukqu~ewe novog potro{a~a bez naplate tro{kova pregleda i ukqu~eni sa naznakom „ ponovno ukqu~ewe zbog poplave“.

Z. D.

NA [TRANDU

[teta zbog poplave 50.000 dinara

da je ovo za wih izazovan projekat, kako sa gra|evinskog aspekta, tako i zbog kulturnoistorijskog nasle|a u okviru posla. Wihov prvi posao bi}e

Direktor „IC Konsulentena” Peter Vocinger i ~elnik ZIG-a Borislav Novakovi}

da pregledaju pobedni~ko konkursno re{ewe „Pontinga“.

Po ugovoru vrednom 150 miliona dinara, glavni in`ewer i rukovodilac projekta pripremi}e tender za izvo|a~a radova za most i tunele, kao i za pristupne petqe i puteve i pripremi}e i akcione planove za za{titu `ivotne sredine i za{titu Tvr|ave. Tako|e,

Izgled budu}eg mosta

subota10.jul2010.

Usled visokog vodostaja Dunava do pre desetak dana, najpose}enije novosadsko kupali{te kao i kabine na levoj strani centralnog platoa bile su poplavqene. „Gradsko zelenilo“ je za nekoliko sati o~istilo i dezinfikovalo oko 100 kabina, tako da

sko sredstvo potpuno bezopasno za qude, te da posetioci nemaju razloga za brigu.

Sada je sve vra}ano u normalu, a na delovima [tranda koji je bio poplavqen, travwaci su bili popravqeni, a pe{~ani deo pla`e je o~i{}en.

su zakupci po~eli da vra}aju stvari na svoje mesto. Nakon dezinfekcije, u ponedeqak }e radinici ovog preduze}a od 6 do 8 sati prskati staze protiv korova. Portparol u “Zelenilu” Ivan No`ini} ka`e da je ovo hemij-

- [teta koju nam je nanela poplava je oko 50.000 dinara – ka`e No`ini}.

Stvari koje su bile u kabinama nisu o{te}ene, jer su zakupci bili na vreme obave{teni o tome da treba da ih sklone.

Q. Na.

Austrijanci }e organizovati, koordinirati i nadgledati izgradwu mosta.

Da podsetimo, u avgusu 2008. godine raspisan je konkurs za idejno re{ewe novog mosta na stubovima biv{eg mosta Franca Jozefa, a 10. februara za pobednika je progla{eno re{ewe preduze}a „Ponting“.

S. K.

U „STANU” PREKOBROJNO 130 RADNIKA

Majstori i sprema~ice prvi odlaze Odbor Samostalnog sindikata u „Stanu“ protiv je plana tehnolo{kog vi{ka koji je usvojio Upravni odbor, i u kojem je predla`en odlazak 130 radnika, od 440 zaposlenih , re~eno je ju~e u Gradskom odboru sindikata zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti grada. Taj sindikat je ponovio da se ne sla`e da prekobrojno bude ~ak 65 radnika i jo{ deset sprema~ica, po{to preduze}e odr`ava oko 98 odsto

stambenih zgrada u Novom Sadu. Sindikat je mi{qewa da zbog toga mo`e biti doveden kvalitet usluga koje ovo gradsko preduze}e pru`a gra|anima. Odbor Samostalnog sindikat, re~eno je, predao je ju~e dokumetaciju poslovodstvu firme, iz koje se vidi da imaju reprezentativnost. Predstavnici grada i sindikata imali su ove semdice nekoliko sastanaka u vezi materijalnog polo`aja zaposlenih.

Pre dve nedeqe u „Stanu“ je bio {trajk upozorewa. Me|utim u preduze}u sa sindikatom nije jo{ uspostvqen socijalni dijalog. Pretpostavqa se da }e se to dogoditi kada se direktor Milenko Peri~in vrati s godi{weg odmora. Peri~inov zamenik Du{an Lopi~i} poru~io je preko sekretarice da ne daje izjave za medije i da ~eka da direktor do|e na posao.

Z. D.

SINDIKAT „ZELENILA” TRA@I POMO] OD GRADONA^ELNIKA PAVLI^I]A

„Novac ar~en neuspe{nim ulagawem” Odbor Samostalnog sindikata u „Gradskom zelenilu“ obratio se ju~e gradona~elniku Igoru Pavli~i}u i drugim zvani~nicima u gradu ukazuju}i na lo{ materijalni polo`aj zaposlenih i pogre{ne poslovne poteze rukovodstva du`i niz godina.

Sindikat u „Zelenilu“ se pita da li }e Pavli~i} za razliku od ostalih gradona~elnika stati na put java{luku, ili }e poput dosada{wih doma}ina Novog Sada ostati nemi posmatra~ u ar~ewu gradskog novca.

VESTI Promocija zdravog `ivota U tre}oj nedeqi odr`avawe akcije „Stend ap Novi Sad“, u okviru koje se promovi{u zdravi stilovi `ivota, aktivisti }e se okupiti danas u 18 ~asova na Trgu slobode. Po sloganom „Vozim strejt, vozim ejt“, aktivisti nevladinih organizacija narednih pet subota nastavqaju da obilaze punktove u gradu kako bi ukazali na probleme s drogom i ponudili mladima alternative za slobodno vreme.

B. M.

Proslava u MZ „@itni trg” Mesna zajednica „@itni trg“ danas }e obele`iti svoj dan, 7. jul. Tim povodom bi}e organizovani turniri u {ahu i malom fudbalu u O[ „Ivo Lola Ribar“ u 9 ~asova. Proslava }e biti nastavqena u prostorijama Mesne zajednice u Gajevoj ulici 30, gde }e u 18 ~asova biti otvarena izlo`ba slika lokalnih umetnika, dodela nagrada, promocija vina i koktel.

Sindikat navodi da je za klizali{te na [trandu firma platila 25 miliona dinara, a istovremeno nije od klizawa zaradila ni za plate radnika koji su tamo bili uposleni. „Lane je kupqen usisiva~ za li{}e te`ak 10 tona za osam miliona dinara.Sada je sme{ten s ostalom mehanizacijom, bez sata rada da je bio u funkciji. Rovokopa~ guseni~ar pla}en sedam miliona dinara nikada nije kori{}en, isto je lane kupqen, softverski sistem pla}en pet miliona di-

nara ne funkcioni{e, ma{ina za kompostirawe vredna osam miliona dinara stoji u rasadniku....Lane je firma potro{ila 40 miliona dinara za repromaterijal, gorivo i ostalo da bi odr`avala zelenilo, a fakture su povu~ene...” „Tra`imo da nam date posla, da tendere ne dobijaju druge firme, ako ste nas osnovali za odr`avawe zelenila u na{em gradu, da se ne smawuje vrednost posla oko odr`avawa i ko{ewa „... navodi u pismu gradona~elniku

sindikat firme. Zbog svega, ka`e se jo{ u saop{tewu, zaposleni su pred obustavom rada, regres od 15.000 dinara od lane nije jo{ ispla}en, osim {to je ispla}eno 3.000 dinara. Plate konstantno kasne.“Pozivamo da nam pomognete, da ne zavr{imo na ulici {trajkuju}i i na sudu brane}i pravo na zaradu i rad“ ka`e se u saop{tewu tog sindikata iz „Zelenila“ za koje direktorica Nata{a Ra{eta nije imala komentar: od nedavno je na ~elu preduze}a.

Z. Deli}

REKTOR BOGOSLOVIJE DU[AN PETROVI] O LETWOJ [KOLI POJAWA

Bez sme{taja u internatu, odlukom Sinoda Redakciji Novosadske hronike obratio se rektor Srpske pravoslavne bogoslovije svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima protojerej stavrofor Du{an Petrovi} povodom teksta „Letwa {kola pojawa na mi{i}e“, objavqenog 8. jula, reaguju}i na izjavu predsednice Dru{tva za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca Jasne Ma{irevi} -Atanackovi} u vezi sa odnosom Bogoslovije prema Letwoj {koli crkvenog pojawa.

Pozivaju}i se na wenu izjavu da „od odlaska Mladomira Todorovi}a sa ~ela Bogoslovije, polaznike letwe {kole nerado su primali u Internat“, Petrovi} tvrdi da je wegov „odnos prema letwim {kolama u prve tri godine upravqawa Bogoslovijom bio vi{e nego korektan“.

- Kada sam izabran za rektora Bogoslovije maja 2000.

ve} u julu i avgustu primio sam i [kolu srpskog jezika i [kolu pojawa i u internat i u Bogoslovije. Polaznici su imali na raspolagawu trpezariju, u~ionice i sve~anu salu. Kao rektor bio sam sa wima i dr`ao dva predavawa i tako do 2003. Naredne, 2004. dobio sam odluku Svetog arhijerejskog sinoda broj 1163/818 od 10. jula 2004. koja glasi „ubudu}e ne odobravati kori{}ewe internata bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima za sme{taj raznih letwih {kola, koje se tradicionalno odr`avaju u Sremskim Karlovcima“.

Odluka Svetog sinoda je sprovedena i onda je po~ela vika i halabuka na mene kao rektora. I to sam progutao, pa sam im u znak „zahvalnosti“ {to su me nepravedno osudili kao glavnog krivca

{to nemaju vi{e pristup internatu dao za sme{taj u Sokolskom domu du{eke, jastuke i deke - navodi rektor u pismu. „Pro{le godine“, nastavqa rektor, „dobili su iz Patrijar{ije dozvolu, bez moje saglasnosti da jedan deo (mu{karci) mogu biti u internatu. Kao rezultat toga dobio sam ove godine ponovo odluku (Sinodski broj 758/zap.

599 od 11. juna 2010) u kojoj se od mene tra`i da se imam pridr`avati odluke iz 2004. godine. „Ne trebaju nam saveti da internat pretvorimo u hotel u toku leta, a {to se ti~e “kupaona”, kako je izjavila gospo|a Atanackovi}, mi zaista sva kupatila generalno opravqamo prose}i pare gde stignemo”, saop{tio je izme|u ostalog rektor.

Z. Ml.

Alkohol ne ulazi na pla`u Pojedini sugra|ani su se na{li u ~udu kada su im ju~e radnici ~uvarske slu`be na ulazu [tranda zatra`ili da im pregledaju torbe. Qudima nije jasno zbog ~ega se ovo radi a, prema re~ima portparola „Gradskog zelenila“ Ivana No`ini}a, kontrola je poja~ana zbog odr`avawa „Egzita“ i radi spre~avawa uno{ewa alkohola na kupali{te. On dodaje da wihova slu`ba ima pravo da qudima pregleda torbe i ta{ne spoqa i da ih zamole da ih otvore, ali ni{ta vi{e od toga.

B. M.

Traje konkurs za najlep{u fotografiju Konkurs za najlep{e fotografije [tranda, zabele`ene ovog leta, otvoren je do 1. septembra, obave{tavaju iz „Gradskog zelenila“. Osim izlo`be pristiglih fotografija, koja }e biti prire|ena na pla`i krajem leta pod nazivom „Moj [trand“, najkreativniji }e biti nagra-

|eni sezonskim ulaznicama za narednu kupali{nu sezonu.

Fotografije (najvi{e tri) u elektronskoj formi treba dostaviti na adresu „Gradskog zelenila“, na Bulevaru Mihajla Pupina 25, radnim danima od 7.30 do 15.30 sati s naznakom „za konkurs“.

Q. Na.

VOJVODINA / NOVI SAD

subota10.jul2010.

c m y

10

ITALIJANSKI PRIVREDNICI U STAROJ PAZOVI

Posetili Industrijsku zonu i Ku}u fudbala Najboqi kuvari, na ~elu s Dragoslavom Vukovi}em

^LANOVI USR „SMU\” IZ GIBARCA RE\AJU POBEDE

Pecaju i kuvaju za zlato

GIBARAC: ^lanovi ribolova~kog dru{tva „Smu|” iz Gibarca ve} deset godina pecaju na Bosutu, Studbi i na okolnim jezerima. Predsednik dru{tva od 50 do 100 ~lanova, od koji su 20 vrlo aktivni, Dragoslav Vukovi} ka`e da za wih ni jedno mesto na kojem se odr`ava takmi~ewe, nije daleko.

- Gde god se organizuje neko takmi~ewe u pecawu, mi se prijavimo i uvek imamo uspeha. Pored pecawa, bavimo se i kuvawem i u obe discipline smo dobri. Svake godine idemo na takmi~ewa, a bili smo u Srpskom Krsturu, Bjeqini, Beo~inu, Rumi, Novom Be~eju, Erdeviku, Jarkovcima, Sremskoj Mitrovici, Morovi}u i drugim mestima.

U Erdeviku 2007. godine smo osvojili prvo i drugo mesto, a u

Man|elosu prvo mesto u C sektoru. Za na{ jubilej koji se poklopio sa Vidovdanskim susretima, imali smo ~ast da budemo doma}ini ribolovcima iz svih mesta u kojima smo bili - ka`e Vukovi}.

- Bili smo u~esnici i na dva kulinarska festivala i oba puta smo pobedili. Odli~no kuvamo ribqu ~orbu, fi{ paprika{, lova~ki paprika{, ~obanac, pudarski paprika{, svatovski paprika{ i pasuq. Nije jednostavno pripremiti veliku koli~inu paprika{a. Treba paziti na ja~inu vatre, da ne zagori, a najva`nije je pogoditi za~ine da ni~ega nema ni premalo, ni premnogo. Sudije su na{ trud umele da cene, pa smo vi{e puta odneli zlatne medaqe i pehare.

D. Savi~in

Uni{tavaju ambroziju APATIN: Ekipe komunalaca po~eli su ko{ewe i hemijsko uni{tavawe ambrozije na podru~ju Apatina. Prema re~ima {efa op{tinske inspekcije Nikole Mar~ete, ambrozija }e se uni{tavati na 30 hekatara ko{ewem i 16 hektara hemijskim sredstvima, na povr{inama gde je onemogu}ena upotreba ma{ina.

J. P.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (11 i 18), „Besa“ (19.45), „Plan B“ (21.30).

Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Iz Pariza s qubavqu“ (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 -1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sandra Prodanovi}, Marijana Le{tar, Milica Maksimovi} iz Novog Sada, Novka Vo}ki} iz Ka}a, Radoslava Dugowi} iz @abqa, Maja Anti} iz Rumenke, Manuela @abaqac iz Apatina, Qubinka Vra~ari} iz Be~eja, Sawa Toma{ek iz Ba~ke Palanke i Milka Drqi} iz Gospo|inaca, DE^AKE: Jasna Bubwevi}, Gordana Vujasinovi}, Jelena Stojkovi} iz Novog Sada, Jelena Aran|elovi} iz Petrovaradina, Bojana Draga{ iz Sremske Kamenice, Tijana Odovi} iz Sremskih Karlovaca, Sne`ana Dimnik iz Bege~a, Dragana Pilipovi} iz Ba~ke Palanke, Qubica Aleksi} iz \ur|eva, Lana Milinkovi} iz Derowa i Sla|ana Dimitrijevi} iz Magli}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mita Lazara Aradski (1926) u 11.45 sati (urna), Milan Milo{a Le|anac (1939) u 12.30 (urna), Jovan Mladena Jovanovi} (1959) u 13.15 (urna), Marija Svetozara Nem~anin (1928) u 14 i Goran Radoslava Krsti} (1974) u 14.45 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Mihaq Andrije Balint (1932) u 13 i Andra{ Andra{a Kolar (1970) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Sofija Sekule Vuka{ Evi} (1950) u 15 sati. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Gordana Save Pauni} (1927) u 11 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahraweni Gordana Mirka Jovi{i} (1953) u 13 i Stojanka Radoslava Vidovi} (1937) u 14 sati.

STARA PAZOVA: Privredna delegacija iz centralne i ju`ne italijanske regije, pedesetak privrednika iz 14 kompanija, koja boravi u Srbiji, posle Novog Sada je posetila Staru Pazovu, gde ih je primio predsednik op{tine Goran Jovi}. On je predstavnicima italijanskih firmi predo~io da ova lokalna samouprava ima dugu tradiciju preduzetni{tva, jo{ u biv{oj Jugoslaviji i da i danas poklawa veliku pa`wu razvoju malih i sredwih preduze}a, za {ta je dobila i zna~ajna priznawa.

Posebno je predsednik op{tine ukazao da je op{tina ulo`ila zna~ajan napor i sredstva u ure|ewe industrijskih zona jer ima izuzetno povoqan geostate{ki polo`aj jer se nalazi na kqu~nim saobra}ajnim koridorima i pru`a velike {anse investitorima, kako doma}im tako i stranim. On je akcentirao da ima jo{ desetak

hektara neprodatog zemqi{ta koje je spremno za skoru licitaciju i da se nada da me|u zainteresovanim investitorima mo`e biti i italijanskih firmi.

Gosti, koji su u Srbiju stigli u okviru projekta me|unarodne ekonomske saradwe „Princes”, posredstvom Nacionalne agencije za razvoj, Pokrajinske agencije za

razvoj „Almamons” i Regionalne agencije za razvoj [umadije i Pomoravqa „Redap”, posle projekcije filma o ovoj sremskoj op{tini, obi{li su sa predstavnicima op{tine industrijsku zonu u Novoj Pazovi i firme sa kojima bi mogli uspostaviti ekonomsku saradwu, kao i gradili{te Ku}e fudbala u Staroj Pazovi.

A N.

BE^EJSKO UDRU@EWE BIG SVE AKTIVNIJE

Otvara se „Etno soka~e” BE^EJ: Zahvaquju}i aktivistima be~ejskog Udru`ewa BIG (Be~ejska inicijativa gra|ana) danas }e od 10 sati po~eti da radi „Etno-soka~e”, prostor gde }e povremeno biti organizovane izlo`be vezane za o~uvawe starih zanata. Prva izlo`ba ru~no pravqenog nakita bi}e otvorena ve} u subotu, a do kraja godine bi}e organizovani sajam vina, cve}a - rekla je na pres konferenciji u „Etno-soka~etu” u ime BIG Miomira Ma{i}-Ostoji}.

- Najrenomiranija akcija koju tradicionalno realizujemo u na{em gradu je Festival etnostvarala{tva „Etnos”, ali bi}e ih jo{. Najsve`iji primer je Smiqke i Branislava Fehirova, koji su nam ustupili prostor u svom dvori{tu za realizaciju projekta „Etno soka~e” - navela je Miomira Ma{i}-Ostoji}.

Bila je to prilika da se najavi i predstoje}i, peti po redu „Etnos”, koji }e se odr`ati u vreme obele`avawa Dana op{tine Be~ej od 30. jula do 1. avgusta na centralnom gradskom trgu. Prijave za u~e{}e na ovoj manifestaciji su ve} po~ele i o~ekuje se da }e stotinak izlaga~a iz cele Vojvodine promovisati svoje proizvode na svojevrsnoj etno izlo`bi, koju podr`avaju Ministarstvo trgovine i usluga, Privredna komora Srbije, lokalna samouprava...

Na pres konferenciji u „Etno-soka~etu” predstavqena je i Mu{ka peva~ka grupa „Pastiri vremena”. „Etno-soka~e” se nalazi u centru grada preko puta Jodne bawe, u ku}i na uglu ulica Bra}e Tan i Zmaj Jovina, iz koje je ulaz u dvori{te.

V. Jankov

DNEVNIK USVOJEN REBALANS BUYETA

Od 12 miliona, ~etvrtina za socijalu BA^KA PALANKA: Po zavr{nom ra~unu buxeta Op{tine Ba~ka Palanka za pro{lu godinu ustanovqeno je da je 97 miliona dinara ve} raspore|eno, pa su rebalansom, koji je usvojilo 23 odbornika skup{tinske ve}ine koju ~ine SRS, DSS i Nova slova~ka stranka, nadle`ni mogli da raspola`u samo sa 12 miliona.

Od tog novca ne{to preko tri miliona dinara nameweno je za trenutna socijalna davawa, dva miliona za Savet za zapo{qavawe, odnosno podsticawe otvarawa novih radnih mesta, tri miliona pripalo je JP „Direkcija za izgradwu Op{tine Ba~ka Palanka”, a ~etiri miliona je usmereno za odr`avawe zgrada i gra|evinskih objekata u vlasni{tvu op{tine, odnosno dr`ave.

- Novac koji smo usmerili u socijalu ima puno opravdawe – ka`e zamenik predsednika op{tine Zoran Jovi~in. – Veliki obroj gra|ana nema nikakva primawa ili rade u firmama u kojima mesecima nisu primili plate. Zbog wih smo doneli ovu odluku, jer ne mogu da ostvari pravo na pomo} zbog stro`ih kriterijuma Centra za socijalni rad. Ti gra|ani }e mo}i da se obrate za pomo} lokalnoj samoupravi. Sada ta sredstva mo`da jesu mala, ali }e u buxetu za idu}u godinu biti ve}a. Tako|e, opredelili smo se i za podsticawe zapo{qavawa jer u na{oj op{tini zvan~no bez posla je oko 8.000 qudi, pa je ovo jedan od podstreka zapo{qavawu.

M. Suyum

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

APATIN: Apatinsku op{tinu posetila je delegacija iz Slovenske Bistrice koju su sa~iwavali `upan grada Irena Majcen koja je i potpredsednica Komisije EU Regiona EU, Romana Kac i Ivan Pristovnik iz op{tinske uprave, predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu upravu i regionalnu saradwu koji su sa doma}inima, predstavnicima apatinske op{tine na ~elu sa predsednikom op{tine dr @ivoradom Smiqani}em razgovarali o budu}oj saradwi dve op{tine. Apatinci ve} sara|uju sa Slovencima na projektu unapre|ewa kapaciteta lokalnih samouprava u okviru Exhange 3 programa koji se odnosi na poboq{awe uslova za investirawe, novo zapo{qavawe i komunalno opremawe.

Naime, Slovenska Bistrica saradwom sa op{tinom iz dr`ave koja se priprema za ulazak u Evropsku uniju lak{e }e dobiti

novac, a tako|e i apatinska op{tina ukoliko se na|e zajedni~ki interes sa ovom slovenskom op{tinom.

-Slovenska Bistrica sa oko 25.000 stanovnika uspela je da dobije sredstva Evropske unije za komunalnu izgradwu a i sada su u pripremi tri projekta s kojima `elimo da konkuri{emo, od kojih je jedan izgradwa Doma za stare za koji postoji veliki interes. Imamo iskustva u pisawu projekata i osposobqene qude koji to rade i u tom smislu mo`emo pomo}i apatinskoj op{tini u prirpemawu izuzetno zahtevnih projekata za konkurse u Evropskoj uniji - rekla je Irena Majcen.

Slovenija je podeqena na 12 regija i to }e, kako su rekli predstavnici Slovenske Bistrice morati da se uradi i u Srbiji jer je to jedan od preduslova za saradwu ali i za dobijawe sredstava evropskih fondova.

J. P.

RAZDVAJA SE KIKINDSKI ZDRAVSTVENI CENTAR

Nedostaju lekari specijalisti

KIKINDA: Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri ju~e je posetio Skup{tinu op{tine i Zdravstveni centar „Kosta Sredojev [quka” u Kikindi.

Ciq posete je ubrazawe procesa transformacije Zdravstvenog centra na Op{tu bolnicu i Dom zdravqa. Za kikindsku bolnicu bi}e obezbe|eni novi aparati, dok }e nedostatak kadrova re{avati Ministratsvo zdravqa.

Prilikom ju~era{we posete Kikindi, ^engeri je razgovarao sa predsednikom Op{tine Ilijom Vojinovi}em, te v.d. direktorima Op{te Bolnice u osnivawu dr Du{anom Kolarovi}em i dr Jelicom Kalabom o ubrzawu procesa razdvajawa Zdravstvenog centra na Op{tu bolnicu i Dom zdravqa.

Rok za razdvajawe je kraj ove godine, a prema re~ima dr Atile ^engerija, razdvajawe je va`no, kako bi se prepoznali osniva~i radi daqeg ulagawa u bolnicu i Dom zdravqa. Da bi razdvajwe jedne na dve zdravstvene institucije bilo ura|eno na najboqi mogu}i na~in;

neophodno je re{iti nedostatak kadrova, pre svega lekara specijalista.

- Nedostatak kadrova re{i}e se u komunikaciji sa Ministarstvom zdravqa koje odobrava nova zapo{qavawa. Zdravstveni centar u Kikindi je jedan od dva u pokrajini u kojima razdvajawe nije odra|eno rekao je ^engeri. - Znamo da u kikindskoj bolnici CT apart ne radi stoga smo organizovali da Bolnica u Subotici obezbedi dva termina za pacijente iz Kikinde. CT apart koji se nalazi u Kikindi ne isplati se popravqati, tako da planiramo slede}e godine da za bolnicu u Kikindi obezbedimo moderan CT aparat sa vaskularnim programom.

V.d. direktora Op{te bolnice u osnivawu dr Du{an Kolarovi} istakao je dobru saradwu sa pokrajinskim organima, a v.d. direktorka oma zdravqa dr Jelica Kalaba istakla je da }e osniva~ Doma zdravqa biti lokalna samouprava, a Op{te bolnice pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. A. \uran

PRVI PUT U [IDSKOJ OP[TINI

Ku}na nega i pomo} u ku}i za sve [ID: Pre nekoliko dana op{tinska vlada u [idu usvojila dokumente koji [i|anima omogu}avaju ku}nu negu i pomo} u ku}i.

Direktor Centra za socijalni rad Svetozar [olaja

Direktor Centra za socijalni rad Svetozar [olaja ka`e da `iteqi [ida prvi put imaju ovu mogu}nost na raspolagawu.

- Utvrdili smo standarde, u~e{}e gra|ana u sufinansirawu usluga i cenovnik usluga. Slede}i korak je bio zaokru`iti finansijsku konstrukciju, jer dosada{wa sredstva iz buxeta ove op{tine pokrivala su tro{kove malog broja korisnika usluga u [idu. Konkurisali smo i za sredstva javnih radova. Tra`ili smo vi{e od ovoga, dobili smo malo mawe od onoga {to smo tra`ili. Slu`bu ~ini 15 gerentodoma}ica i dva medicinska tehni~ara. Umesto 34 sad imamo 82 korisnika sa teritorije ove op{tine. Gerentodoma}ice su iz onih mesta odakle su i ko-

risnici usluga pa nema nepotrebnih putovawa. Planiramo pokriti sve tro{kove od dobijene sume u iznosu od 2.523.000, jer po na{em pravilniku postoji jedno merilo – ka`e [olaja.

Ako korisnik usluga ima mese~na primawa po ~lanu doma}instva ispod 10.000 dinara ne pla}a ni{ta. Druga kategorija gra|ana ako su mu mese~na primawa od 10.000-15.000 dinara po ~lanu doma}instva on u~estvuje 30 posto u tro{kovima. U tre}u kategoriju spadaju doma}instva ~ija su primawa od 15.000-20.000 dinara po ~lanu doma}instva i on u~estvuje sa 50 posto od cene tro{kova. U ~etvrtu kategoriju dolaze korisnici usluga ~ije je primawe od 20.000-25.000 dinara mese~no po ~lanu doma}instva i on ima u~e{}e u tro{kovima 70 posto i peta kategorija ~ija su primawa preko 25.000 dinara po ~lanu doma}instva on u~estvuje sa 100 posto.

- Cena jednog sata rada na ku}noj negi iznosi 250 dinara, a jedan sat rada pomo} u ku}i je 200 dinara. Na ovaj na~in mi smo pokrili celu op{tinu [id i pored toga imamo dva-tri slu~aja da gerentodoma}ice pokrivaju dva-tri sela: Privina glava - Biki} do, Ba~inci - Kukujevci, Batrovci - Va{ica. Tako }e ove gerentodoma}ice koje pokrivati po jedno selo i putovati autobusom u drugo. S radom smo po~eli 15. juna ove godine i verujemo da }e se broj korisnika usluga vremenom pove}ati kad saznaju za ovu mogu}nost. Na kraju krorisnik usluga mo`e imati najmawe pet, a najvi{e 20 sati mese~no. Za ~etiri sata mese~no korisnik usluga ne}e pla}ati ni{ta – naveo je [olaja.

D. Savi~in

11

NOVA KOTLARNICA DO 15. OKTOBRA

SARADWA SA SLOVENSKOM BISTRICOM

Zajedno lak{e do novca iz fondova EU

subota10.jul2010.

Stabilnije grejawe, mawi tro{kovi ZREWANIN: Nova kotlarnica u Zrewaninu bi trebalo da bude gotova do po~etka grejne sezone, odnosno do 15. oktobra, najavio je gradona~elnik Mileta Mihajlov prilikom obilaska Javnog komunalnog preduze}a „Gradska toplana”. On je precizirao da su gra|evinski radovi u finalnoj fazi, a da su u toku i ma{inski. Nova kotlarnica bi}e izgra|ena sa dva vrelovodna kotla snage od po 35 megavata.

Radove izvodi konzorcijum firmi iz Novog Sada i Nema~ke.

Direktor „Gradske toplane” Vladimir Te{i} ukazao je na benefite koje grad dobija ovom kotlarnicom, a to su stabilnije snabdevawe korisnika toplot-

nom energijom, kao i wena znatno ni`a proizvodna cena.

- Naravno da je to uvek riskantno re}i, jer cena toplotne energije zavisi od cene gasa koja varira na tr`i{tu. Me|utim, proizvodni tro{kovi mogu da budu mawi, bar za dvadeset do trideset odsto – objasnio je Te{i}.

Kako je ranije re~eno, vrednost ovog projekta je 402 miliona dinara. Lokalna samouprava }e obezbediti 150 miliona dinara, dok }e ostatak biti izdvojen iz nema~kog investicionog fonda i „Gradske toplane”. Gradsko ve}e je na nedavnoj sednici odlu~ilo da se grad dugoro~no zadu`i kod poslovne banke i tako obez-

Mileta Mihajlov u obilasku kotlarnice

bedi pare za zavr{etak kotlarnice. Kreditno zadu`ivawe odo-

IGRANKE S GRADSKIM POSLOVNIM PROSTORIMA

Ne}e da licitiraju za „svoje” lokale SOMBOR: Posledwa u nizu licitacija za kori{tewe gradskih lokala u Somboru, po ko zna koji put je dokazala da u ovom segmentu prihodovawa varo{ke kase ne{to ozbiqno ne funkcioni{e.

Naime, od tri lokala u elitnoj, pe{a~koj zoni koji su se na{li na licitaciji, nijedan nije dobio novog zakupca. Do ovog nije do{lo, prema saznawima „Dnevnika”, zbog nepostojawa interesovawa potencijalnih novih zakupaca, ve} zbog signala sada{wih korisnika dr`avne imovine poverene Gradu, da }e iz wih iza}i jedino nakon dugotrajne sudanije sa dr`avom, Gradom, novim zakupcima.....

- Bio sam zainteresovan za jedan od lokala koji je dosada{wi zakupac ve} nekoliko meseci unazad dr`ao pod katancem po{to mu posao nije i{ao - svedo~i jedan od zainteresovanih potencijalnih zakupaca. - Zavr{io sam posao sa poslovnom bankom, obezbedio milion dinara, na koliko je bio procewen po~etni iznos licitacije za „ulaz”, i oti{ao da dam polog i prijavim se za licitaciju. Pre toga sam hteo da pogledam lokal, ali mi je aktuelni zakupac saop{tio da nema {anse da iza|e iz lokala, pa sve da ga sto puta izlicitiram - ka`e ovaj privrednik zainteresovan za gradski lokal.

Wemu su u Gradskoj upravi rekli da u slu~aju da ga stari zakupac ne pusti u izlicitirani lo-

kal, jedina {ansa ostvarivawa wegovih tako ste~enih prava predstavqa sudski postupak, koji je po pravilu izuzetno dug, nakon ~ega ovom privredniku nije preo-

me dugogodi{wi zakupci ne bi morali da idu na licitacije za „svoje” lokale svakih pet godina, a pri tome bi mogli i da ih daju u podzakup. Ovi zakupci o~ekuju od

Najatraktivnija zona bez pravih re{ewa

stalo ni{ta drugo do da odustane od iznajmqivawa lokala.

- Zna~i, ja bih trebalo da uplatim u gradski buxet milion i ko zna koliko dinara, pa onda da ~ekam da se on i Grad gawaju po sudovima - ogor~en je zbog ovakve politike rentirawa gradskih lokala, ali i najbla`e re~eno bezobrazluka „kolega”.

S druge strane, veliki broj aktuelnih korisnika gradskih lokala, prete`no ugostiteqa, nedavno se organizovalo u strukovno udru`ewe zahtevaju}i dono{ewe novog Pravilnika o kori{}ewu varo{kih lokala, po ko-

Grada i da im se u cena zakupa smawi za tro{kove opremawa lokala, ulo`eno u stvarawe „brenda”.... ^iwenica je da do ovakvih nesporazuma sve ~e{}e dolazi u gradu koji jo{ uvek ne zna sa koliko uop{te lokala raspola`e i pored zakliwawa svake nove vlasne garniture da }e napraviti i obelodaniti registar lokala, ko su wihovi pravi korisnici i (za buxet i svakog poreskog obveznika mo`da najva`nije) kolika su zapravo dugovawa aktuelnih (virtuelnih i stvarnih) korisnika lokala.

M. Miqenovi}

LETWE ZABAVE NA VODAMA BELOG BAGERA

Tolstolobik od 10 kilograma zaslu`io pehar BANATSKI KARLOVAC: I dok pecaro{i bojnih mesta iz ju`nog Banata ovih letwih dana hrle na ribolovne vode kanala DTD i bli`ih reka, ~lanovi OSR „Pe{~ara” su posve}eni ure|ewu i pecawu na ciglarskim jezerima zvanim Beli bager u ritskom delu blizu Banat-

ograda i tu u oazi negovanog i ~istog zelenila i vode provode u pecawu, dru`ewu i zabavi. Neki dolaze i sa porodicama i prijateqima i tu je pod {atorima veoma ugodno. A doma}ini svakodnevno iz kanti odnose sme}e, tu su i ~uvari koji se staraju no}u i dawu da pecaro{ima bude sve po-

Nagra|eni ribolova~ki maratonci i kuvari ribqe ~orbe

skog Karlovca. Preko 200 sportskih ribolovaca ovog udru`ewa tokom cele godine ure|uje i neguje okolinu svojih jezera na Belom bageru, tako da je to ve} godinama najpose}enije lepo ure|eno izleti{te u ovom kraju. Tu dolaze pecaro{i iz brojnih mesta pa i iz Pan~eva, Vr{ca i Be-

taman i da se po{tuje krupnim slovima napisano pravilo „Upecaj i vrati”.

Ovih dana, u vreme slave grada Petrovdana, koju zovu„Karlova~ki dani” i traje deset dana, svakog dana se de{avaju brojna okupqawa i takmi~ewa. Odr`ano je takmi~ewe u pecawu Memo-

rijal „Tomislav Bo{kovi}”, zatim nadmetawe za „Zlatnu udicu” i dubinski ribolov u trajawu od 48 sati. Tako je 13 tro~lanih ekipa iz brojnih mesta Srbije u tom terminu neprekidno lovilo ribu i posle merewa je vra}ali u vodu. Pobednici ovog neprekidno dnevnog i no}nog pecaro{kog maratona bila je ekipa „Big balvan” iz Velike grede koji su upecali ni mawe ni vi{e ve} 87 kilograma {arana i tolstolobika, u tome su u~estvovali Dejan Kotur, Zoran Milo{evi} i Milan Nedimovi}. Pehar za najte`e upecanu ribu dobio je Bo{ko Mijatov iz Zrewanina, koji je upecao tolstolobika od skoro deset kilograma.

- Bila je toborba skoro kao ona u Hemingvejvom romanu „Starac i more, {alim se ali nije bilo lako – re~e neispavan Mijatov.

Na obli`wem propanku u hladovini, okru`eni visokim {evarom i i jezer~i}ima u 14 kotli}a kr~kala se ribqa ~orba, sad ve} na plinu, dok su kuvari u`ivali u hladnim pi}ima i mezetlucima sa ro{tiqa. Organizatori su u ove dane za takmi~are i goste pripremili izvrstan, reko{e, ribolova~ki, pasuq i svima je bilo lepo.

R. Jovanovi}

brilo je i Ministarstvo finansija. @. B. SKO^ILE CENE PREVOZA U PRIGRADSKOM SAOBRA]AJU

Karta skupqa 20 dinara

KIKINDA: Od 1. avgusta cene prevoza u prigradskom saobra}aju Javnog predeuze}a „Autoprevoz” bi}e uve}ene u proseku 20 dinara za kartu u jednom pravcu. Na nove cene saglasnost je dalo Op{tinsko ve}e, na zahtev kikindske firme za prevoz putnika. Uve}awe cena obrazlo`eno je rastom cena naftnih derivata, rezervnih delova i evra. Zahtev za korekciju cena uputilo je Javno preduze}e „Autoprevoz”. Kako isti~e zamenik direktora Sava Draga{ razlozi su rast cena naftnih derivata, rezervnih delova i evra, koje bitno uti~u na poslovawe.

Cene karata najskupqe su od Kikinde prema: Banatskoj Topoli, Ba{aidu i Novim Kozarcima i od 1. avgusta bi}e 140 dinara za jedan pravac, a najjeftinija je karta od Kikinde do Nakova i staje 120 dinara. Cene karata odre|uju se prema kilometra`i: - Karta je prema svim selima poskupela u proseku 20 dinara. Do Banatskog Velikog Sela je 130 dinara, koliko staje i put od Kikinde do Ruskog Sela. S druge strane pratili smo i cene koje za iste putne pravce primewuju i na{i konkurenti „Autobanat” i „Be~ejprevoz” koji su tako|e zapo~eli korekcije cena. Za prigradski saobra}aj postoji mogu}nost kupovine mese~nih, pretplatnih karata. Sa ovom kartom, u zavisnosti od broja dana u mesecu oni koji putuju iz sela u grad ili obrnuto mogu svih mesec dana da se voze nebrojeno puta. I cena mese~ne karte bi}e uve}ana 7,59 odsto. Cene karata za svih devet sela kikindske op{tine posledwi put su korigovane pro{le godine, tako|e u avgustu.

A. \uran

Tambura{i sviraju za Petrovdan SRBOBRAN: Op{tina Srbobran }e i ove godine uz vrlo bogat sadr`aj obele`iti Petrovdanske sve~are, koje Srbobranci slave kao seosku slavu. Sutra i u ponedeqak u Srbobranu }e se odr`ati 5. festival tambura{ke i etno muzike „Srbobran fest”, u okviru kojeg }e se na gradskom hipodromu odr`ati Petrovdanska kowi~ka trka.

U programu vi{e~asovnog koncerta na gradskom trgu nastupa}e KUD „Bard” iz Srbobrana, tambura{ki orkestri i kulturno umetni~ka dru{tva. Prema najavi organizatora u ponedeqak publici }e se predstaviti Milan Pruni}, Aleksandar Petrovi}, Bane Krsti} i „Garavi sokak”, Zvonko Bogdan, grupa „Garavu{e” i orkestar Mileta Nikoli}a.

N. P.

DRU[TVO

subota10.jul2010.

c m y

12

DNEVNIK

RADIO SOMBOR PRED GA[EWEM

MASOVNO SE OSIPA QUDSTVO U ZREWANINSKOJ RTV „SANTOS”

Danak lo{oj privatizaciji

Gradske pare preusmeriti na plate

Zaposleni u Radio Somboru, wih 12, od kojih sedam novinara, nezadovoqni su svojim statusom jer mesecima ne primaju zarade.

Naime, status ove regionalne radio-stanice jo{ nije re{en, iako je jo{ u junu 2007. Radio Sombor dobio regionalnu frekvenciju za emitovawe programa na podru~ju Zapadnoba~kog okruga, i to na srpskom, ma|arskom, hrvatskom, buweva~kom i povremeno romskom jeziku.

Shvataju}i dubinu sada ve} dugogodi{we agonije ovog medija i wegovih zaposlenih, Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine nedavno je pozvalo Vladu Srbije, Vladu Vojvodine i grad Sombor da pod hitno prona|u na~in da pomognu opstanak Radio Sombora koji je pred ga{ewem, a odgovornost, prema ovom novinarskom strukovnom udru`ewu, u potpunosti snose upravo dr`avni organi i lokalna samouprava.

vor s kupcem zbog neispuwavawa preuzetih obaveza prema zaposlenima, ali i samoj dr`avi.

– Nakon poni{tavawa privatizacije, davna{wa direktorka radija a sada pomo}nica pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Anita Bereti} imenovana je, na predlog sindikata, za privremenu zastupnicu dr`avnog kapitala, a akcije su prenete u vlasni{tvo dr`avnog Akcijskog fonda – ka`e poverenik sindikata „Nezavisnost“ u ovoj medijskoj ku}i bogate pro{losti, ali i potpuno neizvesne budu}nosti Sini{a Stri~evi}.

Posledwu zaradu, i to u zakonski minimalnom iznosu, zaposleni su primili za avgust 2009, ali i pored toga dolaze na posao i obavqaju svoje radne zadatke. Za-

Stotine potpisa za elektronce Suo~eni sa vrlo verovatnom mogu}no{}u skorog potpunog ga{ewa programa Radio Sombora, zaposleni u ovoj stanici sa regionalnom frekvencijom organizovali su ju~e prikupqawe potpisa svojih sugra|ana za peticiju kojom se pozivaju dr`avni organi da prona|u re{ewe za ovaj medij. Za prva ~etiri sata akcije odr`ane ispred Gradske ku}e, u kojoj su prostorije Radio Sombora, prikupqeno je preko 600 potpisa, a zahvaquju}i ~iwenici da je pored improvizovanog {tanda novinara ove ku}e odr`avana i akcija `enske mre`e lokalnog ogranka Demokratske stranke posve}ena prevenciji u borbi protiv raka dojke, peticiju su potpisivali i republi~ki i pokrajinski poslanici ove stranke, koja je ujedno i vladaju}a stranka u Somboru.

Podse}awa radi, ovaj elektronski medij je prodat na aukciji 2. novembra 2007. godine. Me|utim, Agencija za privatizaciju polovinom 2008. raskinula je ugo-

posleni, ~iji je spisak usled te{ko}a sve kra}i, rade ali su, kako ka`u, duboko razo~arani nebrigom svog nekada{weg osniva~a, grada Sombora, iz ~ijeg buxeta,

istine radi, putem javnih konkursa ipak dobijaju ne{to para namewenih informisawu na jezicima nacionalnih mawina.

Dok radnici Radio Sombora o~ajavaju a wihovo strukovno udru`ewe apeluje na dr`avu da ne{to preuzme, nedore~enost medijskih propisa (koji su ~esto i jedan s drugim u koliziji) i doslovno vezuje ruke nekada{wem osniva~u, gradu Somboru, da sem pojedinih namenskih konkursa, finansijski poma`e bilo kojem, pa i ovom mediju. Kako je zaustavqena privatizacija medija koji informi{u i na jezicima nacionalnih mawina, mogu}nost da Radio Sombor dobije novog vlasnika je na duga~kom {tapu, pa iz lokalne samouprave, u liku somborskog gradona~elnika Nemawe Deli}a, apeluju na nadle`ne u Republici da {to skorije obezbede strate{kog partnera jednom od najstarijih elektronskih medija u Vojvodini. Mili} Miqenovi}

Novinari, kamermani i ostali radnici RTV “Santos” masovno su po~eli da napu{taju ovu medijsku ku}u jer im se, ionako minimalne plate, ne ispla}uju redovno. Udru`ewe novinara Vojvodine (UNV) saop{tilo je da je zaposlenima u toj televizijskoj stanici, koja poseduje dozvolu za emitovawe programa na regionalnom nivou, ugro`ena egzistencija i da ih, pri tom, vlasnik i direktor Mile Besla} mobinguje.

“Medijski radnici plate, koje su u ve}ini slu~ajeva minimalne, nisu dobili jo{ od marta. Oni koji jo{ nisu oterani na ulicu tvrde da trpe nesno{qiv verbalni teror. Zaposleni obja{wavaju da je direktor Mile Besla} novac Radio-televizije „Santos“ prelio u k}erku firmu „Santos plus“, s kojom je otvorio veoma skup kafi} u centru grada, ostaviv{i ih bez osnovne egzistencije”, navode u UNV. Kako se daqe isti~e u saop{tewu, Besla} je ovih dana, bez ispla}enih zarada, otpustio veliki broj qudi, iako navodno od grada

je pozvao Inspekciju rada i ostale dr`avne organe da prekontroli{u rad RTV “Santos” i “primene vladavinu prava na bespomo}ne, a ne samo na pojedince koji su se obogatili u mutnim vremenima”.

Desetak biv{ih i sada{wih radnika “Santosa” razgovaralo je i s gradona~elnikom Zrewanina Miletom Mihajlovim, tra`e}i da posreduje u re{avawu wihovih egzistencijalnih problema. Kako “Dnevnik” saznaje, oni su predlo`ili da se 300.000 dinara koje grad redovno, svakog meseca upla}uje na ra~un “Santosa” preusmeri na isplatu zaostalih zarada. Mihajlov je objasnio da je lokalna samouprava s tom medijskom ku}om potpisala godi{wi ugovor i da ga se mora pridr`avati, ali je obe}ao da }e razgovarati s Besla}em, ne bi li izna{li prihvatqivo re{ewe.

Jedan od biv{ih radnika RTV “Santos” koji je prisustvovao sastanku s lordmerom jeste i novinar i voditeq Milan \. Stupar.

U izjavi za na{ list on je potvrdio da mu nisu ispla}eni svi li~-

Preduhitrio radnike Mile Besla} nije se ogla{avao u javnosti povodom optu`bi na svoj ra~un. Po nezvani~nim saznawima “Dnevnika”, on je neposredno pre razgovora biv{ih i sada{wih radnika “Santosa” s gradona~elnikom, oti{ao do Mihajlova da bi se raspitao zbog ~ega }e ih primiti u svom kabinetu. Sada je i lokalna samouprava na potezu jer postavqa se pitawe – za{to bi pla}ala poslodavca koji primorava radnike da se na|u na ulici? mese~no prima 300.000 dinara za sufinansirawe novinarskih plata. Kolege iz “Santosa” tvrde i da je ova televizija korisnik sredstava za razli~ite projekte koji nikada nisu realizovani, a da je taj novac potro{en nenamenski. UNV

ni dohoci od februara do aprila, kada je raskinuo radni odnos.

– Na “Santosu” sam od novembra 2004. godine. Sve do avgusta 2007. uop{te se nije vodilo da sam u bilo kakvom radnom odnosu, {to zna~i da sam bio anga`ovan na cr-

no. Od tada, pa sve do 23. aprila ove godine, u radnoj kwi`ici mi je registrovano samo pet meseci.

Inspekcija je s time upoznata – ka`e voditeq nekih od najgledanijih emisija na pomenutoj TV stanici, koji je nedavno podneo i tu`bu protiv biv{eg poslodavca.

Milan \. Stupar tvrdi i da je morao da dolazi na posao s povre|enom nogom, uz pomo} {taka, jer mu je re~eno da emisija “Banat danas”, koju je vodio, treba da bude emitovana.

– Nije nam ispla}ivan ni no}ni, ni prekovremeni, niti rad tokom praznika, a visina toplog obroka je bila sme{na. Besla} sada program popuwava reprizama emisija ~iji su autori qudi koje je oterao na ulicu – navodi na{ sagovornik.

Ostale kolege sla`u se da je RTV “Santos”, koji je imao pristojan informativni i zabavni program, u posledwe vreme pao krajwe nisko. Posle svega, pitawe je da li }e Republi~ka radiodifuzna agencija dozvoliti daqi rad ovog medija. @. Balaban

NASIQE NAD @ENAMA U VOJVODINI SVE ^E[]E

UPIS U SREDWE [KOLE

Svaku drugu `enu neko maltretira

Nikad vi{e kvalifikacioni ispit

Nasiqe u vojvo|anskim porodicama veoma je rasprostraweno, rezultat je istra`ivawa koje je sproveo Sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova u saradwi s Viktimolo{kim dru{tvom Srbije. Vi{e od polovine ispitivanih `ena odgovorilo je da je izlo`eno nekom obliku nasiqa. Podaci koji su prikupqani od 1. maja do 1. jula 2009. godine, na osnovu intervjua s ukupno 516 `ena iz sedam gradova (Novi Sad, Subotica, Zrewanin, Pan~evo, Sombor, Sremska Mitrovica i Kikinda) i 40 sela na teritoriji AP Vojvodine, pokazali su da u proseku psihi~ko nasiqe do`ivqava skoro svaka druga `ena. Ukupno 49 odsto ispitanica priznalo je da je u vi{e navrata bilo izlo`eno ovoj vrsti maltretirawa, koja je ujedno i naj~e{}a.

Malo mawe od tre}ine `ena (27,3 odsto) dobijalo je pretwe fizi~kim nasiqem, a 33,9 odsto wih fizi~ki maltretirano. Na tre}em mestu se na{lo progawawe. Ovakav oblik nasiqa do`ive-

do`ivi da je neko poni`ava i omalova`ava. @enama u Vojvodini se naj~e{}e preti ubistvom, dok su {amari naj~e{}i oblik fizi~kog nasiqa.

Nadaqe, `ene koje su priznale da su bile `rtve seksualnog zlostavqawa i nasiqa, ka`u da se u blizu 60 odsto slu~ajeva radilo o seksualnom odnosu protiv wihove voqe. Zlostavqa~i sve ~e{}e maltretiraju svoje `rtve i tako {to ih stalno pozivaju telefo-

ve}awa svih oblika nasiqa u porodici.

Rade}i na ovom istra`ivawu, anketarke nisu imale nimalo lak zadatak. Gotovo polovina kontaktiranih `ena nije `elela da odgovori na pitawa, naj~e{}e iz straha, bilo ih je i koje su odustajale na pola ankete.

Naj~e{}i razlozi koje su navodile da ne bi u~estvovale u istra`ivawu ili zbog kojih su odustajale usred intervjua su: nedostatak

Vojvo|ani lideri u psihi~kom nasiqu lo je vi{e od 18 odsto `ena u Vojvodini. Oko devet odsto `ena do`ivelo je i seksualno nasiqe.

Sada{wi ili biv{i mu`evi, odnosno partneri, naj~e{}i su nasilnici u zabele`enim slu~ajevima. Naj~e{}e prijavqivani slu~ajevi nasiqa doga|ali su se upravo u intimnim partnerskim vezama.

Ispitanice su se naj~e{}e `alile na psihi~ko zlostavqawe, a poni`avawe je u tom korpusu najzastupqenije. ^ak polovina `ena

Vojvodina je, sude}i po ovim rezultatima, oko proseka u pogledu broja `rtava seksualnog nasiqa, ali je zato broj `rtava fizi~kog nasiqa i progawawa prili~no visok. U odnosu na druge zemqe, broj `rtava psihi~kog nasiqa prema{uje onaj maksimalni zabele`en u drugim delovima sveta.

Ina~e, procenat `ena – `rtava psihi~kog nasiqa u intimnim partnerskim odnosima kre}e se u rasponu od osam odsto u [vajcarskoj, do 29 u Australiji i ^e{koj Republici. @rtava fizi~kog nasiqa ima najmawe u Hongkongu – {est odsto, dok je u Mozambiku zabele`eno 36 procenata. Najmawe `rtava seksualnog nasiqa `ivi u [vajcarskoj i na Filipinima, oko tri odsto, dok ih u Kostariki ima i do 15 procenata. nom, ne bi li ih kontrolisali, proveravali, ucewivali, vre|ali...

Istra`ivawe je pokazalo da se naj~e{}e `rtvama preti no`em i vatrenim oru`jem. Kada do|e do fizi~kog napada, u 34 odsto slu~ajeva nasilnici nasr}u tvrdim ku}nim predmetima.

Upozoravaju}i je i podatak da se nasiqe naj~e{}e ponavqa vi{e od deset puta. U ve}ini slu~ajeva zabele`eno nasiqe u porodici dogodilo se u periodu od 2004. do 2009. godine, {to predstavqa porast udnosu na posledwe sli~no istra`ivawe iz 2001. godine. U odnosu na prethodno istra`ivawe nasiqa u porodici na teritoriji Srbije bila je obuhva}ena i teritorija Vojvodine, a dana{we ka`e da je do{lo do procentualnog po-

vremena, nedostatak privatnosti, to jest prostora u koji bi mogla da se primi anketarka da bi se intervju obavio nesmetano, nezainteresovanost za temu i u~e{}e u bilo kakvom istra`ivawu i priroda pitawa. Pojedine `ene nisu pristajale na intervjuisawe zbog straha da }e im biti povre|ena privatnost ili zbog straha od reakcije mu`a. U istra`ivawu su ostale zabele`ene reakcije dve `ene koje su odbile da razgovaraju o nasiqu koje trpe.

– Tu mi je mu`, a ne mogu da odem iz ku}e, a da on ne sazna gde sam i s kim sam bila – rekla je prva.

– Ako me neko vidi da pri~am s vama, ne}e biti dobro. Mu` }e se naqutiti. Ne... ne mogu... ne – reagovala je druga.

P. Klai}

Mada je do kraja ovogodi{weg upisa u sredwe {kole ostalo jo{ nekoliko dana za drugi krug, u kojem }e se upisivati u~enici koji nisu raspore|eni u prvom krugu, ve} je izvesno da }e svi vojvo|anski svr{eni osmaci koji su `eleli da nastave {kolovawe to i mo}i, ali i da nije zanemarqiv broj onih koji to ne `ele.

Ove godine na raspolo`ivih vi{e od 23.000 mesta u sredwim {kolama u Pokrajini konkurisalo je oko 20.000 kandidata za sredwo{kolce, me|u kojima su, osim onih koji su ove godine zavr{ili osmi razred, a wih je tek koji mawe od 21.000, i oni koji nisu uspeli da zavr{e prvi sredwe pa `ele da promene

nom, zajedno s oko 3.000 onih koji ga nisu ni polagali, bili su u konkurenciji za blizu 6.000 mesta na trogodi{wim smerovima, za koje se kvalifikacioni ispit ne pola`e.

Posle prvog upisnog kruga najve}i broj novih sredwo{kolaca je i raspore|en, pa je za drugi krug ostalo tek ne{to vi{e od 400 kandidata za sredwo{kolce kojima je na raspolagawu ovaj put bilo ~ak vi{e od 3.500 mesta, {to na trogodi{wim, {to na ~etvorogodi{wim smerovima. Za ova mesta oni su danas podnosili liste `eqa, a gde su raspore|eni zna}e u ponedeqak, da bi se u utorak ve} upisali na ova „ute{na“ mesta u sredwim {kolama.

Ove godine, posledwi put, raspored prvaka po sredwim {kolama zavisio je od broja sakupqenih bodova po osnovu uspeha u osnovnoj {koli, ali i na kvalifikacionom ispitu smer ili {kolu i zbog toga konkuri{u ponovo. Kada se ove brojke ukrste, sti`e se do ~iwenice da i ove godine vi{e od 1.000 petnaestogodi{waka ne}e nastaviti {kolovawe, {to je svakako brojka koja treba da zabrine jer, iako se iz godine u godinu smawuje, ipak nije zanemarqiva.

A od onih koji su konkurisali za nastavak {kolovawa ve}ina ih se i upisala tamo gde je `elela, istina, neko ba{ tamo gde je najvi{e `eleo, a neko i na neku od „ute{nih“ sredwo{kolskih klupa. Ve}ina ih je, naime, u ~etvorogodi{wim smerovima, a ove godine za upis na ne{to vi{e od 17.000 mesta na wima, prijavom za polagawe kvalifikacionog ispita konkurisalo je 18.000 svr{enih osmaka. S obzirom na to da ih je na ovom ispitu palo samo 650, gotovo za sve koji su ga polo`ili bilo je i mesta na ovim smerovima. Oni koji su pali na kvalifikacio-

Ove godine, posledwi put, raspored prvaka po sredwim {kolama zavisio je od broja sakupqenih bodova po osnovu uspeha u osnovnoj {koli, ali i na kvalifikacionom ispitu, ako su `eleli na ~etvorogodi{we smerove sredwih stru~nih {kola i u gimnazije, ili prijemnom, ako su konkurisali za {kole za talente. Ve} slede}e godine, u~enici koji na jesen kre}u u osmi razred, upisiva}e se na nov na~in, s obzirom na to da su oni prva generacija koja osnovnu {kolu zavr{ava po reformisanim programima, koji, izme|u ostalog, predvi|aju i zavr{ni ispit na kraju ovog stepena {kolovawa. I mada se jo{ uvek ne zna kako }e ovaj ispit izgledati, on }e biti merodavan pri konkurisawu u sredwe stru~ne {kole i gimnazije, a samo za {kole za talente osta}e prijemni ispit.

D. Deve~erski

DRU[TVO

DNEVNIK

NA NOVOSADSKOJ AKADEMIJI UMETNOSTI I OVE GODINE DVA I PO PUTA VI[E KANDIDATA NEGO MESTA

Talenata puna ku}a, a bi}e i novih klavira I ove godine, u aktuelnom roku za upis bruco{a, na Univerzitetu u Novom Sadu najtra`eniji je indeks Akademije umetnosti jer je za svega 170 mesta na tri departmana – muzi~kom, likovnom i dramskom – konkurisalo ~ak 411 kandidata, odnosno 241,76 posto! Prijemni za upis na devet studijskih programa Departmana muzi~ke umetnosti od 111 kandidata polo`ilo je 67, na {est programa Departmana likovnih umetnosti od 98 pro{lo je wih 51, a najve}i pritisak je na Departmanu dramskih umetnosti, gde je na osam programa konkurisalo ~ak 202 kandidata, najvi{e za upis na glumu na srpskom jeziku – 120, a ima samo deset mesta (12 kandidata na jedno mesto!). Podela indeksa u prvom roku zavr{ena je ju~e za sve programe, osim za glumu, gde je prijemni ispit iz

objektivnih razloga odlo`en za kraj avgusta, odnosno po~etak septembra.

– Zadovoqstvo je {to imamo tako veliki broj prijavqenih kandidata, kao i ranijih godi-

umetnosti. – Broj mesta za upis je limitiran, odnosno onoliki koliki je utvrdila Akreditaciona komisija, a nemamo ni prostornih i drugih uslova...

Nemamo pravo da primimo ni-

Be~ poklawa orguqe Dekan Todovi} poverava "Dnevniku" i divnu, sasvim taze vest: – Upravo mi je kolega javio da mo`emo dobiti polovne orguqe od be~ke Akademije jer oni kupuju nove. Me|utim, treba nam bar 2.000 - 2.500 evra da bismo ih dovezli i instalirali u na{oj zgradi na Tvr|avi, u sve~anoj sali. Zamolio sam kolegu Zoltana Borbeqa koji je na{ profesor ovog instrumenta, da napravimo finansijsku konstrukciju i da {to pre reagujemo na ovu ponudu jer to je izuzetna prilika da dobijemo takav instrument... na, pa mo`da i ne{to vi{e nego lane. Prijemni je bio uspe{an i `ao nam je {to ne mo`emo primiti i vi{e studenata – ka`e za "Dnevnik" prof. Zoran Todovi}, dekan Akademije

kog ispod upisne crte, a poznato je da Akademija ima najmawe samofinansiraju}ih mesta, svega 19 ove godine, 11 na muzi~kom i osam na likovnom departmanu.

Na pitawe da li je realizovana nov~ana donacija japanske ambasade namewena za kupovinu novih klavira, dekan Todovi} obja{wava da je ta donacija od 50.000 evra namewena za nabavku dva nova klavira, izuzetnog kvaliteta, od kojih jedan treba da bude koncertni, te jo{ deset setova klavirskih ~eki}a, {to je maltene kao novi klavir...

– Formirali smo stru~nu komisiju koja se bavi tom nabavkom. To je delikatno jer kolege tra`e izuzetne instrumente, koji se ne mogu nabaviti ovde.

Zato je slo`eniji i administrativni postupak... Imamo rok od godinu dana da to realizujemo, ali verujem da }emo to u~initi ve} do jeseni. Novac je na na{em ra~unu, u evrima, i ne}e biti obezvre|en ovim ekonomskim turbulencijama.

V. ^eki}

UPIS U SREDWE [KOLE U BA^KOJ PALANCI

U Tehni~koj klupe poluprazne Znalo se u Ba~koj Palanci da je ove godine osnovnu {kolu zavr{ilo 578 u~enika, a da tri ovda{we sredwe {kole nude mesta za 598. Toliko ima mesta za sredwo{kolce u ovda{woj Ekonomskoj {koli, Gimnaziji "20. oktobar" i Tehni~koj {koli "9. maj".

Me|utim, kako stvari stoje posle prvog upisnog roka, u skamijama ovda{wih sredwih {kola bi}e mnogo slobodnih mesta.

Najboqe je pro{la Ekonomska {kola, koja je ponudila 233 mesta u prvom razredu za trogodi{we i ~etvorogodi{we {kolovawe, a primqeno je 228 u~enika. Gimnazija je ponudila 150 mesta u prvim razredima

op{teg, dru{tveno-jezi~kog i informati~kog smera, a jedino je popuweno odeqewe od 30 u~enika dru{tveno-jezi~kog smera. Isto toliko mesta ima i u odeqewu informatike, a tri odeqewa op{teg smera treba da imaju 90 u~enika. U tim odeqewima ima jo{ desetak slobodnih mesta.

Najmawe interesovawe pokazano je za Tehni~ku {kolu "9. maj", koja je planirala da u trogodi{we i ~etvorogodi{we {kolovawe primi 220 u~enika. Posle prvog upisnog roka popuweno je samo 101 mesto, a prosto je retkost da u pojedinim odeqewima koje {koluju majstore ili tehni~are za

kompjutere ili energeti~are, prvi razred upi{e samo jedan u~enik, ili da je popuwena polovina planiranih mesta. Posebno je interesantna statistika, ali to isti~u i u Tehni~koj {koli, da je me|u nezaposlenima ubedqivo najmawe onih koji su zavr{ili ba{ ovu {kolu, a trenutno na posao u ovoj op{tini s oko 63.000 stanovnika ~eka oko 8.000 qudi. U ovoj {koli se nadaju da }e u drugom upisnom roku, koji po~iwe u ponedeqak, biti znatno ve}e interesovawe za tehniku i da }e ova {kola popuniti svoju upisnu kvotu.

M. S.

NASTAVQAJU SE MUKE 37 VLASNIKA STANOVA SOLIDARNOSTI U BA^KOJ PALANCI

Vrata i daqe zakqu~ana

Gotovo ~etiri godine traju muke 37 `iteqa Ba~ke Palanke i wihovih porodica: platile su stanove u Ulici cara Lazara, koji su skoro zavr{eni ali stanari, odnosno vlasnici, ne mogu u wih. Stanovi su kupqeni preko Fonda za solidarnu stambenu izgradwu koji je svojevremeno osnovala op{tina, a 2006. godine prestala da izdvaja novac za ove namene. Sporni stanovi – postoji nekoliko sudskih tu`bi i sporova – su pla}eni, ali izvo|a~ radova tvrdi da je op{tina, odnosno Fond, ostala du`na milione dinara. Po prvoj presudi, izvo|a~ radova trebalo je da dobije 37 miliona dinara, a posle tri godine sporewa i 13 sudskih rasprava na koje su i{li i vlasnici stanova, sve je poni{teno, vra}eno na po~etak, a nova ras-

prava kod novog sudije zakazana za 20. oktobar ove godine.

– Nas su{tinski ne bi trebalo da interesuje {ta su radili op{tina, odnosno wen fond, i DOO "Ze~evi}" kao izvo|a~ radova, a kasnije je ispalo da je ta firma bila i investitor po ovla{}ewu nadle`nih u op{ti-

`im naknadu {tete. Osim toga, op{tina je tu`ila izvo|a~a radova, a jo{ ranije on wu, pa ispada da su svi sve tu`ili.

Ovih dana predsednik op{tine Ba~ka Palanka Dragan Bozalo i predsednik lokalnog parlamenta Miroslav Rodi} obavili su razgovor s o{te}enim vla-

Tvrde}i da op{tina nije kriva za problem, predsednik Bozalo je obe}ao svima besplatne prikqu~ke za vodu i kanalizaciju, pa i za gas i struju ni – pri~a Stevan We`i}, jedan od o{te}enih. – Platili smo stanove, zadu`ili se kod banaka, a pla}amo podstanarske kirije. Iskqu~uju nam struju i gas, a sudski sporovi se nastavqaju, pa sam i ja tu`io op{tinu i tra-

snicima stanova solidarnosti i obe}ali da }e im pomo}i. Op{tinski funkcioneri tvrde da oni nisu bili vlast kada je problem nastao, ali da }e zamoliti nadle`ne sudske organe da {to pre okon~aju ovaj danas ve} ma-

ratonski spor, koji bi, po procenama kompetentnih advokata, mogao prerasti u decenijsko sporewe. Tvrde}i da op{tina nije kriva za ovaj problem, predsednik Bozalo je obe}ao svima besplatne prikqu~ke za vodu i kanalizaciju, pa i za gas i struju. To je, vele u lokalnoj samoupravi, dokaz da ho}e da pomognu svojim sugra|anima, a suma za besplatne prikqu~ke obezbedila bi se tako {to neka od palana~kih ulica ne}e dobiti asfalt! Tako su vlasnici palana~kih stanova solidarnosti jo{ vi{e zbuweni jer dobijaju besplatne komunalne prikqu~ke, a vrata wihovih stanova su zakqu~ana, pa kako sada stvari stoje, ispada da oni jo{ nisu ni vlasnici pla}enih kvadrata?

M. Suyum

PATRIJARH IRINEJ U SREMSKIM KARLOVCIMA: Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej posetio je ju~e Sremske Karlovce, prvi put od dolaska na tron Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh je sa ~lanovima Svetog arhijerejskog sinoda i pratwom u dru{tvu episkopa sremskog Vasilija odmah po dolasku obi{ao Sabornu crkvu, u kojoj se privodi kraju obnova unutra{wosti, a potom se povukao u Patrijar{ijski dvor, gde je odr`ana sednica Sinoda. Nakon dobrodo{lice vladike Vasilija u Sabornoj crkvi, patrijarh se obratio prisutnima, izra`avaju}i zadovoqstvo {to se nalazi u Svetonikolajevskom hramu, koji, kako je kazao, i danas sija lepotom i zna~ajem. – Nalazimo se u ovom divnom hramu i gradu, jedno vreme centru na{e crkve, kulturnom centru na{eg naroda, u koji su uprte o~i svih Srba, kako u tada{woj Austrougarskoj, tako i ~itave Srbije – rekao je patrijarh Irinej. – Kada pogledam ovaj hram, podignut u tom vremenu kada smo bili bez slobode, to nam daje veliku pouku da i danas znamo {ta nam je najvrednije u na{im `ivotima, da onome {to je vredno, neprolazno i ve~no damo svoje mesto i u~inimo sve ono {to Gospod i Crkva na{a od nas o~ekuju, a sve radi dobra i koristi nas i na{eg naroda. Neka bi dao Gospod da ovakve svetiwe izrastaju i u na{em vremenu, da i danas na{ narod upu}uje poglede svojoj crkvi, odakle jedino dolazi spas i dobro. Crkva nikada nije izneverila svoj narod, uvek je bila s wim, stradala kad je narod stradao, radovala se kad je narod bio u dobrim i povoqnim prilikama. Tako je to bilo u pro{losti, a tako }e ostati za sva vremena.

Z. Milosavqevi}

subota10.jul2010.

13

DEKAN ZREWANINSKOG FAKULTETA TU@IO SVOJU USTANOVU

Vansudsko poravnawe sa samim sobom Dekan Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin“ u Zrewaninu Milan Pavlovi} tu`io je ustanovu u kojoj je zaposlen jer mu do sada nije ispla}ivala putne tro{kove od Beograda, gde `ivi s porodicom, do grada u kojem radi. Ne bi u ovome bilo ni{ta ~udno da Pavlovi} pre tri decenije od fakulteta nije dobio stan u Zrewaninu koji i daqe koristi. Povrh svega, on je tu`bu podneo 23. aprila ove godine, na dan kada je odlukom Saveta fakulteta izabran za dekana! [to zna~i da bi kao prvi ~ovek ove ustanove sam odlu~ivao o svom slu~aju. Tako je i bilo, pa je Pavlovi} nedavno, kao dekan, predlo`io vansudsko poravnawe sa samim sobom!

Na ove nelogi~nosti ukazao je sekretar Tehni~kog fakulteta Stanislav Pani} jer smatra da je dekan u sukobu interesa. Zato se i obratio Agenciji za borbu protiv korupcije i Univerzitetu u Novom Sadu, u okviru kojeg radi i zrewaninski fakultet.

– Ako zaposleni i daqe koristi stan koji mu je dodeqen, poslodavac ima obavezu da mu nadoknadi putni tro{ak, ali prema sasvim drugom kriteri-

ni tro{kovi za gradski prevoz unazad tri godine.

– Izgleda da sam ja jedini u Srbiji koji `ivi na fakultetu.

Dekan Pavlovi}

Jer, do sada nisam dobijao nikakve putne tro{kove, bilo za Beograd, bilo za Zrewanin.

Mo`da je i moja gre{ka {to to pitawe do sada nisam potencirao – ka`e Pavlovi} za na{ list, i potvr|uje da je svojevremeno dobio stan od fakulteta, ali da, uprkos tome, `ivi u srpskoj prestonici.

Po wegovom kazivawu, u decembru 2009. na sednici Nastavnog ve}a upozorio je na to

Tra`i tuma~ewe Agencije Milan Pavlovi} tvrdi da je i sam zatra`io da fakultetska komisija po{aqe dopis Agenciji za borbu protiv korupcije i zatra`i odgovor na pitawe da li je u sukobu interesa.

– Ne `elim da me sutra neko optu`uje zbog toga. Neka se izjasne oni koji su zadu`eni za takve stvari – poru~io je Pavlovi}. jumu za obra~un – po ceni mese~ne karte za javni prevoz u gradskom saobra}aju. Prethodni dekan Mom~ilo Bjelica ponudio je Pavlovi}u naknadu takvog putnog tro{ka, ali je ovaj odbio isplatu – tvrdi Stani}.

U tu`bi protiv fakulteta, koju je dekan podneo zrewaninskom Osnovnom sudu, jasno se isti~e da `eli da mu se nadoknade trogodi{wi tro{kovi za putovawe na relaciji izme|u Beograda i Zrewanina. Ni mawe, ni vi{e, Pavlovi} je zatra`io da mu poslodavac isplati 648.000 dinara. U razgovoru za „Dnevnik“, me|utim, on ka`e da je naknadno predlo`io vansudsko poravnawe i da }e tra`iti da mu bude nadokna|e-

da }e, ako wegovo pitawe ne bude re{eno, biti prinu|en da presavije tabak i tu`i fakultet. To se i dogodilo.

– Predlo`io sam advokatu da tu`imo ustanovu pre nego {to budem izabran za dekana, da ne bi ispalo da sam sebi ispla}ujem potra`ivawa. Nisam `eleo da vodim spor protiv fakulteta na kojem sam zaposlen 35 godina i zato sam predlo`io vansudsko poravnawe. Nadam se da }e ovih dana pitawe biti re{eno i da }u ubudu}e dobijati tro{kove za gradski prevoz – napomiwe Pavlovi}, koji je o~igledno „povukao ru~nu“ kada su u javnost procurili detaqi wegovog nesporazuma s ustanovom na ~ijem je ~elu. @. Balaban

VESTI Promovisani doktori nauka

Zakovao ekser u ruku

Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je rektor prof. dr Miroslav Veskovi} sve~ano promovisao 12 doktora nauka.

Najvi{i nau~ni stepen stekli su: Gordana Draki} i Vladimir Marjanski (pravo), Neboj{a Kuzmanovi} (kwi`evnost), Vesna Srdi} (pedagogija), Jelica Simeunovi}, Olivera Bjeli}-^abrilo i Maja Karaman (biologija), Matija Stipi}, Andrej Domazetovi} i Radojlo Radeti} (tehni~ke nauke), Ivana Stoj{in (stomatologija) i Sowa Pr}i} (medicina).

V. ^.

[trajka~ iz preduze}a "Iskra metal" Halko Dru{tinac zakovao je sebi ekser u ko`u izme|u palca i ka`iprsta da bi skrenuo pa`wu na to da su invalidi rada iz ovog preduze}a u {trajku ve} 115 dana.

Vesela bubamara Kao rezultata uspe{ne saradwe lokalne samouprave sen}anske op{tine i Dru{tva za pomo} i za{titu mentalno i fizi~ki o{te}enih lica "Ruka u ruci" iz Sente, na konkursu Ministarstva rada i socijalne politike namewenom unapre|ewu polo`aja osoba s invaliditetom, za realizaciju je odobren projekat "Vesela bubamara". Projekat je vredan 300.000 dinara, a sastoji se od pru`awa pomo}i deci s vi{estrukim o{te}ewima, uzrasta od godinu i po do {est godina.

M. Mr.

– Molim gra|ane da mi oproste.

Ovo svesno radim, zbog nepravde koju nam ~ini dr`ava. Imamo izvr{ne presude ve} pet godina i ne}e da ispo{tuju svoje zakone – rekao je Dru{tinac, predsednik Podru`nice invalida rada u preduze}u "Iskra metal". – Nas 14 invalida rada i {estoro hendikepiranih lica tra`imo isplatu 21 neispla}enog li~nog dohotka i isplatu razlike u li~nim dohocima od 1991. do 2003. godine.

Dru{tinac je rekao da }e nastaviti da zakiva eksere u ruku, dok je {trajka~ Vejsel Mehmedovi} upozorio na to da je spreman da se zakuje u centru grada.

CRNA HRONIKA

subota10.jul2010.

DNEVNIK

c m y

14

TRAGEDIJA U BA[AIDU, KOD KIKINDE

Nestao u Topolskom kanalu Dragana Mi{kova iz Ba{aida (44) kod Kikinde od preksino} tra`e pripadnici Policijske uprave u Kikindi. Sumwe se, naime, da se ovaj Ba{ai|anin udavio. U ~etvrtak oko 19 sati on je nepa`wom upao u Topolski kanal i od tada je zapo~eto tragawe za wim.

Kada se desila tragedija, Mi{kov je bio na pecawu s bratom od strica. Pod dejstvom alkohola, on je u{ao u vodu da bi otklonio travu, ali uprkos tome {to je dobar pliva~, nije uspeo da ispliva na povr{inu.

Wegov brat od strica Stanko odmah je alarmirao porodicu, a

Kanal u kojem se Mi{kov udavio

PRVOG DANA „EGZITA”

Dvojici mladi}a zabrawen pristup Prvog dana „Egzita“ nisu zabele`ena te`a krivi~na dela i nije bilo masovnijeg naru{avawa javnog reda i mira. Procewuje se da je sve~anom otvarawu ovog festivala na Petrovaradinskoj tvr|avi u Novom Sadu prisustvovalo oko 30.000 gledalaca, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

komunikcije s posetiocima pod pretwom pritvora, na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivi~nom postupku. Koliko nam je pozanto, ova mera do sada nije izricana u na{em sudstvu.

Sudija Simovi} je naglasio da osumwi~eni, koje su mu priveli, do sada nisu ka`wavani. On je sa-

Pripadnici MUP-a zaplenili su tom prilikom 65,5 grama marihuane, 91,4 grama amfetamina, dve bo~ice metadona i 60 komada razli~itih tableta. Pod sumwom da su trgovali narkoticima, policija je odredila meru zadra`vawa dvojici doma}ih dr`avqana, a 19 stranaca li{eno je slobode zbog posedovawa droge. Oni }e u zakonskom roku biti privedeni istra`nom sudiji novosadskog Osnovnog suda, navodi se u saop{tewu.

Nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Nenada Simovi}a ju~e je dvojici okrivqenih za prodaju narkotika odre|ena mera zabrane pribli`avawa manifestaciji i

op{tio da je re~ o osumwi~enima Branku R. (1991) iz Rume i Sini{i B. (1982) iz In|ije, koji se terete da su prodavali „spid“, dok se posebno drugom okrivqenom pripisuje da je omogu}io da proba ovaj narkotik jednoj holandskoj dr`avqanki.

U novosadskom Osnovnom sudu su ju~e bila u toku privo|ewa osumwi~enih za dr`awe droge kod de`urnih krivi~ara i predstavnika tu`ila{atva, ali sve se odvijalo bez ve}ih zadra`avawa. Doma}om dr`avqanima prijave su prosle|ene u redovnom postupku, a stranim su izricane nov~ane kazne.

M. V.

ZA KRA\E U SENTI

Osumwi~ena ~etvorica Sen}anska policija rasvetlila je seriju kra|a za koje su osumwi~ena ~etiri lica, me|u kojima i jedan maloletnik.

Protiv ^abe D. (1978), Adama D. (1989), Ernea K. (1992) i maloletnog A. K. (1993) najavqeno je podno{ewe krivi~ne prijave, zbog osnovane sumwe da su po~inili vi{e kra|a i te{kih kra|a na teritoriji sen}anske op{tine.

Policija je saop{tila da su osumwi~eni u periodu od marta do juna ove godine, koriste}i fizi~ku snagu i podesan alat, provalili u poslovni objekat i vi{e privatnih ku}a, iz kojih su odneli aluminijumski i bakarne predmete, butan boce i zvu~nike sa kablovima, pri~iniv{i vlasnicima {tetu od oko 100.000 dinara. Deo ukradenih predmeta je prona|en i bi}e vra}en vlasnicima.

M. Mr.

O~ajna majka Jovanka Mi{kov

STREQA^KI SAVEZ OP[TINE BE^EJ OSTAO BEZ ARSENALA ORU@JA

Dve pu{ke „odnele” 225 komada oru`ja Posle biciklizama, koje je imalo prvo organizovano dru{tvo iz 1872. godine, streqa{tvo je drugi sport u Be~eju koji je okupqao tada{wu mlade` u gradu kraj Tise, po{to je 1878. godine formirano „Streqa~ko dru{tvo“. I tako je bilo, evo, 132 godine. Me|utim, kako sada stvari stoje, 9. jul 2010. godine bi}e drugi bitan datum u istoriji be~ejskog straqa{tva jer je ju~e, po osnovu ~lana 37, stav 1, ta~ka 2 Zakona o oru`ju i municiji, oduzet bogati arsenal naoru`awa Streqa~kog saveza op{tine Be~ej.

– Ukupno nam je oduzeto 160 vazdu{nih pu{aka raznih firmi proizvodwe, 52 MK pu{ke, {est vojni~kih pu{aka, pet lova~kih pu{aka za ga|awe glinenih golubova i dva malokalibarska pi{toqa. Od Streqa~kog saveza op{tine Be~ej nije ostalo ni „S“, ve} samo mete u koje nema ~ime da se puca – skrhanim glasom rekao nam je ve} tri decenije predsednik pomenutog Saveza Du{an Gagi}. – I to samo zato {to su prilikom inspekcijskog nadzora i kontrole rada Saveza od inspektora Policijske uprave Novi Sad za oru`je pre godinu dana prona- Vazdu{na |ene dve vazdu{ne pu{ke, marke „crvena zastava“ kalibra 4,5 milimetara, za koje Streqa~ki savez op{tine Be~ej nije posedovao odobrewe za dr`awe izdato od nadle`nog organa.

TRAGEDIJA U ^ENTI

Starac izgoreo u po`aru @iva N. (82) iz ^ente poginuo je u po`aru koji je preksino} oko 2.40 ~asa izbio u wegovoj porodi~noj ku}i, saop{tila je ju~e zrewaninska Policijska uprava. U saop{tewu se navodi da je u po`aru izgorela jedna prostorija u ku}i i krovna konstrukcija iznad we. Uzroci ovog

brat nastradalog Dragana Mi{kova, Dejan odmah je oti{ao na mesto tragedije. Iako je sko~io u vodu, nije uspeo da na|e brata.

Majka nastradalog, Jovanka, koja ima 65 godina, ne mo`e da poveruje {ta se dogodilo. Od we smo saznali da je Dragan bio nezaposlen i da je `iveo od socijalne pomo}i, kao i da nije ~esto i{ao na pecawe.

Dragana Mi{kova, za kojim se jo{ uvek traga, pre izvesnog vremena ostavila je supruga Dragana i oti{la da `ivi u Novi Sad. A. \. – M. Mr.

nemilog doga|aja jo{ nisu poznati. U ga{ewu vatrene stihije u~estvovali su pripadnici Vatrogasne ~ete Policijske uprave Zrewanin, kao i pripadnici Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva iz ^ente. O ovom slu~aju obave{ten je i istra`ni sudija Vi{eg suda. @. B.

U SREMSKOJ MITROVICI DVOJICA PRITVORENA

Iza re{etaka zbog herbicida

Zoran R. (46) iz [ida i Branislav D. (32) iz Berkasova uhap{eni su zbog osnovane sumwe da su izvr{ili te{ku kra|u, pa im je istra`ni sudija Op{tinskog suda u Sremskoj Mitrovici odredio pritvor od 30 dana.

Ova dvojica su, po saop{tewu Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, u no}i izme|u 16. i 17. maja provalili u poqoprivrednu apoteku „Agro [id“ u Erdeviku, iz koje su odneli ve}u koli~inu herbicida, vrednu 245.000 dinara. Posle ove te{ke kra|e oti{li su na podru~je op{tine Vrbas, gde su herbicid rasprodali, a novac potro{li. Me|utim, policija je intenzivno prikupqala dokaze o ovoj kra|i, posle ~ega su Zoran R. i Branislav D. uhap{eni S. B.

Du{an Gagi} je drasti~no ka`wen

pu{ka kalibra 4,5mm

Po{to je bilo odre|enih primedbi i na uslove dr`awa oru`ja, Savez je, u me|uvremenu, otklonio nepravilnosti i 5. februara ove godine uputio molbu za novu kontrolu preure|enog i osposobqenog maga-

cina u OSC „Mladost“, koja se koristi za potrebe streqane.

– Niko se nije odazvao na{oj molbi, ali je zato 1. jula ove godine stiglo novo re{ewe o oduzimawu kompletnog naoru`awa, a ju~e je sve i odu-

zeto. Da ironija bude ve}a, u me|uvremenu je otkriveno da je dve pu{ke, za koje nismo posedovali odobrewe, na{ ~lan \or|e Klaji} vratio iz Ba~kog Gradi{ta, a Peter Penze{ ih je primio i stavio po strani. Odre|ena doza aqkavosti nas je skupo stajala. Mene posebno – isti~e Gagi}.

Umesto nagrade za uspe{no vo|ewe Streqa~kog saveza op{tine Be~ej pune tri decenije, jer je na wegovom ~elu od 1980. godine, Du{an Gagi} je dobio „{amar“ od kojeg ne mo`e da se oporavi. Za pomenuti prekr{aj je kao odgovorno lice ka`wen s 2.000 dinara i uredno je platio kaznu, ali je ta kazna povukla daleko drasti~niju: – Oduzeto mi je li~no naoru`awe, i to ~etiri lova~ke pu{ke, tri MK pu{ke, dva pi{toqa i jedan karabin, koje moram u roku od godinu dana da otu|im ili }u ih potpuno izgubiti. Pola veka sam lovac i ovim ~inom mi je uskra}eno to zadovoqstvo. Uz to, neke pu{ke su poklon, {to se vidi iz gravura na wima, pa su mi posebno drage.

To mi je nagrada {to sam ulo`io trud, vreme i li~na sredstva da okupim ovda{wu mlade` da se bavi streqa{tvom!

Poku{ao sam da ustupim ~itav posao nekom mla|em, ali niko ne `eli da se prihvati nezahvalnog posla. Tek sada ne}e i pla{im se da je to krah streqa{tva u Be~eju – zakqu~ak je Du{ana Gagi}a.

V. Jankov

JU^E U SREMSKOM OKRUGU

Zapleweno i uni{teno 40 kila mesa Veterinarska inspekcija Sremskog okruga zaplenila je u ju~era{woj kontroli 42,5 kilograma pile}eg, june}eg i sviwskog mesa, koje je uni{teno na ne{kodqiv na~in, a protiv odgovornih lica bi}e podnete odgovaraju}e prijave, saop{teno je iz Ministarstva poqoprivrede. Inspekcija je, po dobijawu anonimne prijave, obavila

kontrolu u dva objekta koja se bave prodajom namirnica animalnog porekla namewenih za qudsku upotrebu. Na licu mesta je zapleweno 13 celih pili}a (ukupno 26 kilograma) koji nisu imali prate}u veterinarsko-sanitarnu dokumentaciju pa se wihovo poreklo nije moglo utvrditi, i 12,5 kilograma pile}eg mesa (mleveno pile}e meso i

LOZNI^ANIN OSUMWI^EN ZA SILOVAWE U [IDU

Potraga za napasnikom Policija traga za Senadom A. (26) iz Loznice, za koga se osnovano sumwa da je preksino} kod Fabrike uqa „Viktorija“ u [idu silovao 40-godi{wu `enu, nakon ~ega je pobegao. Silovanoj `eni lekarska pomo} je ukazana u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici.

Senad A. je, nakon dela koje mu se stavqa na teret, prilikom kojeg je o{te}enoj naneo lak{e telesne povrede, nestao u nepoznatom pravcu. Me|utim, policija mu je na tragu i o~ekuje se da bude uhava}en i predat sudskim organima na daqi postupak.

S. B.

pile}e iznutrice) zapakovanog u `ute PVC-kese, tako|e bez deklaracije.

Veterinarska inspekcija je tako|e zaplenila i dva pakovawa mlevenog ro{tiqskog mesa (june}eg i sviwskog) i ~etiri kilograma mesa u originalnom pakovawu, u oba slu~aja s isteklim rokom upotrebe.

(Tanjug) U KEVIJU, KOD SENTE

Prodao prozore koje je ~uvao Protiv ^abe B. (1965) iz Kevija policijski slu`benici iz Sente podneli su krivi~nu prijavu zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo utaje 240.000 dinara na {tetu lica iz Kevija.

U saop{tewu Policijske uprave u Kikindi se navodi da je osumwi~eni aluminijumske prozore, koje je dobio od o{te}enog na ~uvawe, prodao bez wegove saglasnosti, a dobijeni novac zadr`ao za sebe. M. Mr.

KULTURA

DNEVNIK

PRIZNAWE ZA PROZU KOJA OSTVARUJE VEZE S DRUGIM KULTURAMA

Nagrada „Moma Dimi}” Mihajlu Panti}u Kwi`evna nagrada „Moma Dimi}“, koja se ove godine prvi put dodequje za prozno delo koje na umetni~ki relevantan na~in ostvaruje veze s drugim kulturama, pripala je Mihajlu Panti}u za kwigu „Pri~e na putu“, koju je objavio Kulturni centar Novi Sad, saop{teno je iz Biblioteke grada Beograda. U saop{tewu se navodi da su nagradu „Moma Dimi}“ ustanovili Biblioteka grada Beograda i Gradska op{tina Sopot, a odluku je doneo `iri u sastavu: Jasmina Vrbavac, Marko Nedi}, @ivka Cica Mari~i}, Jasmina Ninkov i Mileta A}imovi} Ivkov.

U naju`em izboru za nagradu na{le su se i kwige Dragana Veliki}a „O piscima i gradovima“ i Ivane Stefanovi} „Muzika od ma

~ega“. U obrazlo`ewu `irija se navodi da kwiga Mihajla Panti}a na kwi`evno-umetni~ki relevantan na~in, ostvaruju}i produktivne i podsticajne veze sa drugim kulturama, veoma uverqivo suo~ava ~itaoca sa fenomenom drugog i druga~ijeg. „Nagla{enim li~nim tonom i slikovitom naracijom autor ove kwige potvr|uje wenu osnovnu ideju sadr`anu u iskazu da je „smisao kwi`evnosti smisao otkri}a nepoznate zemqe’“, pi{e u obrazlo`ewu.

Nagradu ~ini plaketa i nov~ani iznos, a sve~ano uru~ewe }e biti 12. jula u porti crkve u Nemeneku}ama, u okviru manifestacije Dani „Milovana Vidakovi}a“.

URU^ENE GODI[WE NAGRADE „FORUMA”

Priznawa ma|arskim stvaraocima u Vojvodini Na sve~anosti u Novosadskom pozori{tu ju~e su uru~ene godi{we nagrade kulturnim stvaraocima vojvo|anskih Ma|ara, koje tradicionalno dodequje Izdava~ka ku}a “Forum”. Kwi`evna nagrada “Hid” pripala je dr Korneliji Farago iz Temerina, vanrednoj profesorki na Odseku za

hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ona je dobila priznawe za kwigu studija “Modaliteti reciprociteta”.

Likovna nagrada “Forum” uru~ena je Evi Fedi iz Novog Sada, grafi~arki, pedagogu i stru~noj saradnici Centra za likovno vaspitawe dece i omladine Voj-

vodine. Ovo priznawe, kao i Kwi`evnu nagradu “Hid” novosadski “Forum” dodequje jo{ od 1958. godine.

Umetni~ka nagrada vojvo|anskih Ma|ara za 2009. uru~ena je Andra{u Urbanu iz Subotice, reditequ i direktoru Pozori{ta “De`e Kostolawi”.

R. L.

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Izlo`ba o Frederiku [openu Biblioteka Matice srpske je, obele`avaju}i 200 godina od ro|ewa poqskog kompozitora i pijaniste Frederika [opena (1810-

1849), priredila izlo`bu ispred Sve~ane sale Matice srpske. Izlo`ba traje do 28. jula, a postavka obuhvata izbor iz [openovog kompozitorskog opusa, kao i fotografije i literaturu o wego-

vom `ivotu i stvarala{tvu. U prate}em katalogu izlo`be navedeni su izvodi tekstova koje su o [openu napisali Franc List, Hektor Berlioz, Robert [uman, Feliks Mendelson, Klod Debisi, Hajnrih Hajne, E`en Delakroa, Artur Rubin{tajn, Karol [imanovski, Jaroslav Iva{kjevi~, Gi de Purtales, Harold [onberg, Stefan [abena, Ivo Andri}, Stanislav Vinaver, Andreja Preger i Stana \uri}-Klajn. Autorke izlo`be i kataloga su Ivana Grguri} i Silvija ^amber. [open je ro|en u Poqskoj, u mestu @elazova Vola. Wegov pijanisti~ki talenat pokazao se veoma rano: sa tri godine samostalno je svirao klavir, a kao sedmogodi{wak svojim nastupima o~aravao je ~itavu Var{avu a ubrzo su nastale i wegove prve kompozicije. Godine 1830. napustio je Poqsku i do kraja `ivota (1849) pripadao je krugu pariske

kulturne i dru{tvene elite.

Komponovao je gotovo iskqu~ivo klavirsku muziku, koju je obogatio novim izra`ajnim sredstvima, naro~ito u pogledu harmonije i pijanisti~ke tehnike, pa je nazivan i pesnikom klavira. U kompozicije unosio je elemente poqskog narodnog melosa, a o popularnosti wegove muzike u rodnoj Poqskoj, najboqe svedo~e re~i kompozitora [umana: „Kada bi vladar samodr`ac severa znao kako mu opasan neprijateq preti u [openovim delima, u wegovim mazurkama punim jednostavnosti, zabranio bi u svom carstvu izvo|ewe tih dela: to su topovi prekriveni cve}em“.

Klavirskim koncertima, etidama, nokturnima, baladama, valcerima, polonezama i mazurkama, kao i vrhunskim pijanisti~kim izvedbama, [open je za `ivota postigao ogroman uspeh u ~itavoj Evropi, a danas se smatra jednim od najzna~ajnijih stvaralaca svih vremena.

Umro je u Parizu 1849. godine, gde je i sahrawen. Wegovo srce, po wegovoj `eqi, preneto je u Poqsku i sahraweno u crkvi Svetog krsta u Var{avi.

subota10.jul2010.

15

^ETVRTA KOMPOZITORSKA RADIONICA U SOMBORU

Uz nastavu i dva koncerta U Somboru se u ponedeqak 12. jula otvara jednonedeqna me|unarodna kompozitorska radionica koju je pre ~etiri godine pokrenula na{a kompozitorka Aleksandra Vrebalov koja ve} godinama `ivi u Americi, i tamo{wa kompozitorska grupa „Saut Oksford siks“ iz Wujorka, kojoj i ona pripada. Ciq ove radionice je da pru`i mogu}nost studentima kompozicije i onima koji su je zavr{ili, da istra`uju proces komponovawa, razmi{qaju o wemu, i poku{aju da ga sagledaju s razli~itih strana.

Polaznicima se ukazuje prilika i da sara|uju s ansamblom u fazi komponovawa nekog dela, odnosno da neposredno steknu „zvu~ni“ uvid u ono {to su stvorili.

Radionica podrazumeva grupne i individualne ~asove, pomenute probe s ansamblom, kao i javne koncerte.

- Ove godine u radionici u~estvuje pet izvo|a~a (flauta, klarinet, perkusije, violina, klavir) koji sviraju dela mladih kompozitora (troje iz SAD i dvoje iz Srbije) i predava~a, Rajka Maksimovi}a, Majkla Rouza i Kejle Pirson - ka`e za na{ list Aleksandra Vrebalov. - Osim kompozitora predava~a, bi}e nam gost i Tawa Markovi}, muzikolog, koja }e pri~ati o savremenoj muzici iz regiona. Ima}emo dva koncer-

S pro{logodi{we radionice u Somboru

ta, jedan u Somboru, 18. jula, i u Novom Sadu 20. jula.

Radionica }e, dakle, imati nekoliko segmenata: grupne aktivnosti tipa okruglog stola, na kojima, po re~ima Aleksandre Vrebalov, svi u~esnici prezentuju svoj rad, zatim individualnu nastavu na kojoj svaki u~esnik ima privatan ~as sa sva ~etiri predava~a, probe sa ansamblom, stvarawe dela koja se izvode na kraju radionice, i zadatak da se za jedan dan iskomponuje kratka forma za ansambl koji }e ga svirati dan kasnije na grupnoj nastavi. Ove godine sponzori radionice su Grad

Sombor, porodica Stojkov, i Balkanski fond za lokalne inicijative.

Radionica }e biti zatvorena 19. jula, a dan kasnije, 20. jula Kulturni centar Novog Sada u ciklusu „Novi zvu~ni prostori“ organizova}e koncert ove radionice, na kojem }e biti izvedena dela u~esnika - mladih kompozitora iz Srbije i iz SAD -a. Muziku }e izvoditi: Ksenija Mijatovi}, flauta, Jovan \or|evi}, klarinet, Ivan Burka, perkusije, Mina Mladenovi}, violina, Kristina Tokodi, violon~elo, i Nikola Toma{evi}, klavir.

N. Pej~i}

„DANI MUZIKE U HERCEG NOVOM” OD 10. DO 20. JULA

U znaku [umana i [opena Tradicionalni festival „Dani muzike u Herceg Novom“ odr`a}e se u ustaqenom terminu od 10. do 20. jula, u skladu s namerom organizatora da ispo{tuje ve} uobi~ajene navike doma}e publike i brojnih gostiju, da upravo u to vreme planiraju boravak u ovom, kulturnim doga|awima bogatom bokokotorskom gradu. Obele`avaju}i 27. ro|endan, manifestacija u obnovqenom obliku do`ivqava sedmo izdawe, ponu|enom kamernim koncepcijom potvruju}i i svoj me|unarodni karakter i autenti~nost.

Devet koncerata razli~itih izvo|a~kih formacija i solista internacionalnog ugleda i klase, objedini}e zajedni~ke nastupe umetnika iz Rusije, Urugvaja, Ju`ne Koreje, Singapura, ^e{ke Republike, Italije, Francuske, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, koji }e, okupqeni u sastavima od dua do seksteta, interpretirati prevashodno klasi~ni repertoar, s akcentom na delima Roberta [umana i Frederika [opena, povodom obele`avawa 200-godi{wice ro|ewa obojice kompozitora.

Koncerti }e se odvijati na Trgu Svetog Jeronima, u Muzi~koj {koli, hotelu „Pla`a“ i na kraju u Dvorani „Park“ i po~iwu u pravo letwe vreme, u 21 sat i 30 minuta. Ve~era{we otvarawe po-

vereno je ruskim umetnicima – violinistkiwama Juliji Igowinoj i Eleni Haritonovoj, violisti Sergeju Poltavskom i violon~elisti Rustamu Koma~kovom, a oni }e kao rezidencijalni, odnosno festivalski kvartet svirati i 17. i 20. jula, ujediweni prvo s na{om pijanistkiwom Ritom Kinkom, a zatim i s ~e{kim klarinetistom Irvinom Veni-

ugostilo programe ovog sve boqeg festivala. Tako }e ve} 14. jula, dva dana pre koncerta u Herceg Novom, u Novom Sadu svirati francuski saksofonista svetskog glasa Klod Delangl i wegova supruga, pijanistkiwa Odil Delangl, koji su karijeru na sada{wim eks jugoslovenskim prostorima poodavno i zapo~eli upravo u na{em gradu, muziciraju}i u Studiju „M“ (pre

{em i crnogorskim pijanistom Borisom Kraqevi}em. Verujemo da }e ovi programi, kao i i svi oni koji su sme{teni izme|u wih, potvrditi da su Dani muzike postali jedan od najva`nijih kulturnih doga|aja u Crnoj Gori, i da hercegnovske pozornice postaju bar za kratko, ogledalo svetske umetni~ke scene.

Zanimqivo je da „Dani muzike“ ve} nekoliko godina uspe{no sara|uju s na{im „Novosadskim muzi~kim letom“, koje je vi{e puta

dve godine Delangl je nastupio i s Vojvo|anskim simfoni~arima) a 22. jula slu{a}emo i pomenute ruske umetnike, koji }e i kod nas predstaviti program izveden na otvarawu „Dana muzike“ – dela Betovena, Dvor`aka, Lutoslavskog, Borodina i Hendla-Halvorsena, koncipirana u razli~itim instrumentalnim kombinacijama, koja se, osim posledweg, prvi put interpretiraju na novosadskom koncertnom podijumu.

Marija Adamov

REPERTOAR

Film

Pri~a o igra~kama 3

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Li Unkrih Scenario: Majkl Arnt, Xon Laseter, Endru Stenton i Li Unkrih Glasove crtanim junacima (u originalnoj verziji) pozajmili: Tom Henks (Vudi), Tim Alen (Baz Lajter), Xoan Kjuzak( Xesi), Xodi Benson (Barbi), Majkl Kiton (Ken), Xon Moris (Endi), Ned Biti (Loco)

Do{lo je vreme da Endi ide na kolex. Napunio je sedamnaest godina. Pre nego {to }e napustiti roditeqski dom, majka od wega tra`i da se re{i suvi{nih stvari u svojoj de~a~ koj sobi. U jednom sanduku, Endijeve stare, ve} prili~no zaboravqene, ali jo{ mu drage igra~ke i{~ekuju daqu sudbinu, koju, kao i u prethodnim nastavcima ovog crtanog serijala, ipak, moraju da uzmu u svoje ruke. I tako igrom slu~aja umesto da zavr{e na sigurnom, na tavanu Endijeve ku}e, kauboj Vudi, kosmonaut Baz Lejter, kaubojka Xesi i ostala dru`ina igra~aka umalo da do`ive u`asan kraj u smetlarskom kamionu.

Spretni Vudi, kojeg je Endi planirao da ponese na kolex, nekako spasava ekipu. Ali samo privremeno.

U kutiji, svi kao poklon sti`u u de~ji vrti} „Sun~ana strana“. Tek tu ih o~ekuju prava isku{ewa...

„Pri~a o igra~kama“ 3 je jo{ jedna potvrda da Studio „Piksar“ u saradwi sa „Diznijem“ proizvodi samo vrhunske stvari. Vrhunske u svakom pogledu, a zasnovane, za animirani, i film uop{te, na fundamentalnom zanatskom ume}u, besprekornoj i dinami~noj naraciji i nezaboravnim likovima za sva vremena. Briqantno kreirani oni i u „Pri~i o igra~kama 3“ `ive svoji izuzetno zanimqive `ivote kao sjani glumci u svojim dvostrukim ulogama u de~jim rukama one pasivno podnose radwu dok su za gledaoce filma o`ivqene i izlo`ene `ivotu u {irokom rasponu. Tvorci ovog serijala su od po~etka inteligentno zaigrali na univerzalnu kartu imaginacije svakog deteta i svakog odraslog koji se jo{ se}a detiwstva i sopstvene `eqe da igra~ke o`ive. One to i ~ine, kad ih „niko“ ne vidi, odr`avaju}i svoju „tajnu“ intrigantnom dok upadaju u prave avanture, pre`ivqavaju drame i udare sudbine podnose sa dozom spasonosnog humora. Tako se prvi put u serijalu, na{i stari znanci sa po kojim novim likom, susre}u sa ekstremnim problemom pukog opstanka. Pri~a o igra~kama je posle bavqewa pitawem sopstvenog smisla ({ta da radite kada vlasnici odrastu) dodatno dobila na te`ini, u ovom slu~aju, ne samo wihovim suo~ewem sa plamenom recikla`e ve} i diktatorskim poretkom i ropstvom kao mogu}im opcijama represije u svakodnevnom `ivotu, ~ak i jednog vrti}a.

Bez brige mali{ani }e sve to razumeti i, puno je dobrih razloga, emotivno do`iveti.

V. Crwanski

SPORT

subota10.jul2010.

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI [PANSKI MEDIJI SLAVE VINSENTA DEL BOSKEA

Sve odluke bile su prave

[panski mediji puni su hvale za selektora Vinsenta del Boskea, koji je ih je doveo do finala Svetskog prvenstva. Tako je "El Mundo Deportivo" u tekstu istakao da je "svaka wegova odluka bila kqu~na za odlazak u finale", ~ak i odluke u uvodnom porazu od [vajcarske (0:1). [panija je prvu utakmicu na SP izgubila od [vajcaraca posle ~ega je Del Boske promenio sistem igre. Iz 4-3-3 se prebacio na 4-4-2, posle ~ega je tim postao puno ubojitiji. Posle poraza u prvom kolu, David Viqa je u me~u s

tvrti gol i doneo novi trijumf svojoj selekciji.

I u ~etvrtfinalu bilo je neizvesno jer su Paragvajci dobro parirali Del Boskovom timu na sredini terena. Iskusni selektor na to je reagovao uvo|ewem Fabregasa i Pedra, kao i promenom sistema u 4-1-4-1 formaciju, nakon ~ega je Viqa postigao svoj peti gol i odveo [paniju u polufinale s Nema~kom.

U tom, za [pance istorijskom susreti, Vinsent del Boske sve je iznenadio stavqawem Pedra u po~etni sastav. Oni su na toj utak-

Vinsent del Boske

Hondurasom preba~en levo, {to se odmah isplatilo jer je novi napada~ Barse u toj utakmici postigao dva gola.

Protiv ^ilea [panija je morala da pobedi kako bi osvojila prvo mesto u grupi. Del Boske je nastavio da koristi Viqu na levoj strani, {to je zna~ilo da Iniesta, koji je do tog susreta imao problema s povredom, igrao na desnoj strani terena. [panci su se u toj utakmici mu~ili, ali su je dobili upravo golovima Viqe i Inieste. U duelu s Ronaldovim Portugalom [panija je bila nadmo}na, ali nije uspevala to da realizuje i poentira golom. Tada je u igru u{ao Qorente, koji je u 59. minutu zamenio Toresa. Posle toga je David Viqa postigao svoj ~e-

mici bili pokretqiviji i br`i i na kraju su zaslu`eno slavili.

- Del Boske mi je rekao da na sredini terena igram kao {to igram u napadu - objasnio je Pedro, koji se na toj utakmici iskazao i po sebi~nosti.

Sada se novinari na Iberijskom poluostrvu nadaju da }e Del Boske smisliti novi {tos, odnosno da }e i za finale s Holandijom pripremiti ne{to novo, vredno titule svetskog {ampiona. S igra~ima na koje mo`e da ra~una, {panski selektor zaista ima priliku za nebrojene kombinacije i takti~ke novine, pa ne treba nikoga da ~udi ako i Holan|ane iznenadi nekim potezom, odnosno uvo|ewem nekog od igra~a na koje je do sada mawe ra~unao u startnih 11.

PREDSEDNIK FIFA SEP BLATER TVRDI

Yabulani je sjajna lopta

Sep Blater i yabulani

Adidasova xabulani lopta, o kojoj se tokom Mundijala pri~a koliko i o famoznim vuvuzelama (a oba rekvizita stavqaju se u negativan kontekst), ima i svog zagovornika. Za re~ se javio predsednik Me|unarodne fudbalske federacije Sep Blater.

Najokrugliju loptu svih vremena osporilo je ~ak i NASAino istra`ivawe, me|utim, Blater je izjavio:

- ^ujemo {ta se pri~a, ali ta lopta je sjajna.

Nakon generalne ocene, Blater je poku{ao i da odbrani svoj stav.

- Dobra je ekipama koje je koriste na ispravan na~in i dr`e je na travi. Takve reprezentacije, poput Nema~ke, [panije ili Holandije, imaju uspeha, za razliku od onih koji je napucavaju.

Wima je te{ko da loptu kontroli{u - zakqu~io je prvi ~ovek svetskog fudbala.

IDEALNI TIM MUNDIJALA PO IZBORU DEJVIDA BEKAMA

Mesi u rezervi

Dejvid Bekam izabrao je idealnih 11 igra~a na Svetskom fudbalskom prvenstvu. Zbog povrede Bekam je izostao s Mundijala, ali je bio s engleskom reprezentacijom u Ju`noj Africi i pa`qivo prati sve {to se doga|a na jugu Afrike. Za britanski "San" odabrao je svoju idealni tim u kojem su se na{li igra~i Urugvaja, Gane, [panije, Holandije, Nema~ke i - Engleske.

Idealni sastav SP-a prema Dejvidu Bekamun izgleda ovako: Fernando Muslera (Urugvaj) - E{li Kol (Engleska), Serhio Ramos ([panija), Xon Mensah (Gana), Karlos Pujol ([panija) - Tomas Miler (Nema~ka), Bastijan [vajn{tajger (Nema~ka), ]avi ([panija), Vesli Snajder (Holandija) - David Viqa ([panija), Dijego Forlan (Urugvaj).

Rezerve: Majkl Bradli (SAD), Majkon (Brazil), Lionel Mesi (Argentina).

ZANIMQIVA @IVOTNA PRI^A [PANCA DAVIDA VIQE

Spomiwala se i amputacija noge Iza uspona na fudbalski vrh Davida Viqe, napada~a {panske reprezentacije, krije se ni malo blaga `ivotna pri~a, ~iji ishod je mogao da bude tragi~an za tada ~etvorogodi{we dete.

Ukupno pet golova na ju`noafri~kom Mundijalu, na kojem }e se za zlato boriti protiv Holandije, postigao je Viqa koji ve} sezonama igra u odli~noj formi za dr`avni tim, ali i na klupskom nivou. Uostalom, to mu je donelo i nedavni transfer iz Valensije u Barselonu. Ipak, pre ~etvrt veka lekari su strahovali ho}e li taj tada de~a~i} morati na amputaciju noge.

Zastra{uju}i lom bedrene kosti Viqa je dobio igraju}i fudbal, tom prilikom na wega je punom te`inom pao stariji u~esnik igre. Za divno ~udo, Viqa je izbegao najgore, a potom i {est meseci proveo s gipsom na desnoj nozi. Ironi~no, pi{e "San", tom epizodom po~eo je wegov uspon me|u zvezde.

Bri`ni otac Hoze Manuel, po zanimawu rudar, posle svakodnevnog mukotrpnog rada provodio je sa svojim sin~i}em dva sata dnevno, u~e}i de{waka da loptu udara levom nogom.

- Kad god bih se vratio iz rudnika, dva smo sata provodili zajedno. Dodavao sam mu loptu, a

David Viqa

on mi ju je levom nogom vra}ao.

Mislim da je to razlog {to danas David podjednako dobro igra i levom i desnom - rekao je Viqa stariji, koji se setio i da mu sin nije rado i{ao u {kolu. - U~iteqica je od nas tra`ila da ga kaznimo zabranom igrawa fudbala. Uvek sam joj isto odgova-

rao: Ne}u mu dozvoliti da vozi bicikl, igra video-igrice ili sli~ne stvari, ali da mu zabranim fudbal... Nikako!

Sin, pak, nikada nije zaboravio {ta je otac u te{kim trenucima ~inio za wega: - Dodavao mi je tata loptu iznova i iznova, ja sam mu je vra-

}ao levicom, dok mi je desna noga bila u gipsu. Te{ko da mogu da se setim ijednog treninga na kom on nije bio prisutan. Na terenu ba{ nikada nisam bio sam objasnio je David Viqa, posle Rivalda (2002.) jedini igra~ koji je postigao gol na ~etiri uzastopne utakmice Mundijala.

NAGOVE[TAJ YEROMA VALKEA, SEKRATARA FIFE

Tehnologija ve} u Brazilu?

Gre{ke sudija na Svetskom prvenstvu, nao~igled svih kamera i milionskog auditorijuma, ipak su prisele Fifi, koja je do sada o{tro odbijala udaqavawe od fudbalskih korena.

BBC prenosi re~i glavnog sekretara Fife Xeroma Valkea, koji spomiwe uvo|ewe izmene pravilnika ve} na SP-u u Brazilu, 2014. godine.

Prekretnicu bi mogao da donese regularan a nepriznat pogodak Frenka Lamparda Nema~koj u osmini finala, koji je sudija poni{tio, iako je lopta za pola metra pre{la gol-liniju. Druga kontroverzna situacija bio je gol Teveza iz o~iglednog ofsajda u pobedi Poni{teni gol Lamparada u me~u Engleska–Nema~ka Argentine nad Meksikom.

- Lampardov gol bio je lo{ po~ne da se primewuje i u Ligi okret u Fifinoj politici predan za organizatore - rekao je {ampiona. ma tehnologiji u fudbalu, ali Valke i dodao: - Taj pogodak ni - Prvo }emo da vidimo ho}e li zbog brojnih spornih situacija jedan sudija nije video i zato takav sistem pomo}i i ho}e li na utakmicama SP-a, kao i u treba da razgovaramo o uvo|ewu dodatna ~etiri oka smawiti evropskim takmi~ewima potehnologije. pritisak na sudije, kako bi laksledwih godina, mo`da je najzad Sekretar Fife predlo`io je {e obavqali svoju du`nost. Redo{lo vreme da najpopularniji i upotrebu dodatne dvojice sukao bih da je ovo bilo posledwe sport na planeti krene ukorak s dija, koji bi stajali pored gola, svetsko prvenstvo s ovakvim sivremenom. {to je ove sezone ve} bio slu~aj stemom su|ewa - dodao je Valke.

- Timovi i igra~i postali su u utakmicama Lige Evrope, a u Re~i sekretara svetske fudjaki i brzi. Igra se promenila, novoj sezoni to bi trebalo da balske organizacije pravi su zaa arbitri su stariji od svih

igra~a. I lopta se br`e kre}e, zato moramo da napravimo ne{to da pomognemo sudijama objasnio je Fifin ~ovek.

Predsednik svetske organizacije Sep Blater vi{e puta je naglasio da se protivi uvo|ewu bilo kakve tehnologije koja bi uticala na odluke sudija, jer, kako je rekao, "faktor qudske gre{ke uvek je bio deo fudbala". Posle Tevezovog i Lampardovog pogotka i Blater je popustio, pa je rekao da bi bila glupost kada ne bi ponovo otvorili pitawe uvo|ewa tehni~kih pomagala.

IFAB, telo zadu`eno za dono{ewe fudbalskih pravila, sastoji se od predstavnika engleskog, {kotskog, vel{kog i severnoirskog saveza, kao i ~etvorice Fifinih predstavnika. Oni bi trebali da se sastanu 21. jula, kada }e raspravqati o tom problemu. Uprkos tome, Valke je rekao kako ne o~ekuje ozbiqniju raspravu oko tog pitawa, barem ne do novog sastanka u oktobru.

Romario voli [pance i Holan|ane Legendarni brazilski fudbaler Romario priznao je da nikako ne mo`e da se odlu~i za koga da navija u finalu u Ju`noj Africi. Romario je tokom svoje igra~e karijere sa velikim uspehom nastupao i u Holandiji (PSV Ajnhoven) i u [paniji (Valensija i Barselona) i da mu je zbog toga veoma te{ko da odlu~i za koga da navija.

- Imao sam prilike da igram u obe zemqe. U Holandiji sam proveo pet i po godina igraju}i za PSV, dok sam u [paniji proveo godinu i po dana u Barseloni, a potom samo igrao i za Valensiju. Jednostavno ne mogu da se odlu~im.

Jasno je da su to dve najboqe selekcije, koje su na turniru u Ju`noj Africi prikazale najboqu igru i zbog toga su potpuno zaslu`eno do{le do finala. Nezahvalno je

prognozirati ko }e biti novi svetski prvak. Iskreno mislim da }e posle ovog duela jedini apsolutni pobednik biti fudbal - rekao je on.

Kao i mnogi wegovi zemqaci i Romario ve} sada sa nestrpqewem o~ekuje naredno Svetsko prvenstvo 2014. godine koje }e se, posle 64 godine, ponovo odr`ati u Brazilu.

- Atmosfera }e biti sjajna. Brazilci ve} dugo ~ekaju taj trenutak i `elimo da taj turnir bude jedna sjajna `urka. Nadam se da }e i na{a reprezentacija biti dominantna na terenu i da }emo ponovo biti svetski prvaci - istakao je Romario.

Romario je u periodu od 1987. do 2005. godine za nacionalni tim Brazila odigrao 70 utakmica i postigao 55 golova.

Romario

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota10.jul2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI NEMA^KA I URUGVAJ DANAS ZA TRE]E MESTO

Biv{i svetski prvaci za presti` U utakmici za tre}e mesto na fudbalskom {ampionatu sveta u Ju`noj Africi u Port Elizabetu sastaju se ve~eras (20.30) biv{i svetski prvaci, reprezentacije Urugvaja i Nema~ke. U oba tima uo~i duela za bronzano odli~je

|ewa osvojivi{i pobedni~ki pehar.

Zanimqivo je da su se pre 40 godina, na Mundijalu u Meksiku, u utakmici za tre}e mesto sastali ovi rivali, a pobedila je reprezentacija Zapadne Nema~ke sa 1:0.

Veb sudi finale Svetska fudbalska federacija (FIFA) saop{tila je da }e engleski fudbalski sudija Hauard Veb suditi finale Svetskog prvenstva izme|u Holandije i [panije. Veb je do sada na Mundijalu u Ju`noj Africi delio pravdu na tri utakmice i nijednom nije dosudio jedanaesterac, a nije pokazao ni crveni karton.

Veb (38) je sudio duele [panija - [vajcarska (0:1), Slova~ka - Italija (3:2) i Brazil - ^ile (3:0). Vebu }e u finalnoj utakmici pomagati zemqaci Daren Kan i Majk Malarki.

Ista sudijska trojka je delila pravdu i na ovogodi{wem finalu UEFA Lige {ampiona, kada je u Madridu milanski Inter pobedio Bajern iz Minhena rezultatom 2:0.

Finalna utakmica Svetskog prvenstva izme|u Holandije i [panije igra se u nedequ od 20.30 ~asova, na stadionu Soker Siti u Johanezburgu.

Sudi Meksikanac Ar~undija PORT ELIZABET: Stadion „Nelson Mendela Bej“, sudija: Benito Ar~undija (Meksiko).

URUGVAJ: Muslera, Kaseres, Viktorino, Godin, Masimilijano Pereira, Peres, Rios, Kavani, Fernandes, Suares, Forlan.

NEMA^KA: Nojer, Fridirh, Mertezaker, Boateng, Lam, Kedira, [vajn{tajger, Ozil, Miler, Podolski, Klose. isti~u da }e se boriti za ponos i da `ele da dobre igre na Mundijalu kruni{u osvajawem medaqe.

Urugvaj je posledwi put bio na pobedni~kom postoqu davne 1950. godine u Brazilu, kada je dr`avni tim te zemqe zadivio ~itav svet i postao planetarni prvak uskrativ{i, pritom, slavqe selekciji doma}ina na prepunoj Marakani.

Nema~ki uspon ka vrhu svetskog fudbala po~iwe ve} na narednom {ampionatu, 1954. godine u [vajcarskoj, na kome su panceri priredili jedno od najve}ih iznena-

Junak tog trijumfa pancera bio je Volfgang Overat, koji je zatresao mre`u urusa u 26. minutu. Susreti za tre}e mesto ~esto se nazivaju „ute{nim finalom“, ili duelom „razo~aranih timova.“ Po pravilu do bronzane medaqe dolazi tim koji uspe da u kratkom periodu potisne tugu zbog eliminacije u polufinalu.

Selekcije Urugvaja i Nema~ke verovatno }e imati ne{to lak{i zadatak, s obzirom da su u polufinalu nadigrane i da skoro nisu imale nikakve {anse da elimini-

FIFA OBJAVILA IMENA KANDIDATA ZA ZLATNU LOPTU

Desetorica nominovana

FIFA je saop{tila imena 10 fudbalera koji konkuri{u za Zlatnu loptu, namewenu najboqem igra~u Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, a koju Svetska ku}a fudbala dodequje s Adidasom.

Nominovani su: Dijego Forlan, Asamoa Gijan, Andres Inijesta, Lionel Mesi, Mesut Ezil, Arjen Roben, Bastijan [vajn{tajger, Vesli Snajder, David Viqa i ]avi. Dobitnik }e biti izabran 11. jula.

Ovu nagradu su od 1982. do 2006. godine osvajali: Paolo Rosi, Dijego Maradona, Salvatore Skila}i, Romario, Ronaldo, Oliver Kan i Zinedin Zidan.

Miroslav Klose (Nema~ka) i Dijego Forlan (Urugvaj)

{u po kvalitetu boqe rivale Holandiju i [paniju. Glavna nada Urugvajaca bi}e Dijego Forlan kome bi nakon osvajawa Lige Evrope sa madridskim Atletikom mundijalsko odli~je predstavqalo ukras na fantasti~nu sezonu u kojoj je bio predvodnik i kluba i dr`avnog tima.

- U fini{u me~a sa Holandijom selektor Oskar Tabares me je zamenio zbog povrede. Nadam se da }u, ipak, biti spreman za okr{aj rekao je Forlan.

Napada~ Urugvaja je istakao da mu utakmica za tre}e mesto puno zna~i i dodao da bi wegovi saigra~i i on ostvarili veliki uspeh osvajawem medaqe nakon vi{e od pola veka.

- Igrali smo sjajan turnir. Bilo je ovo lepo prvenstvo za Urugvaj. Ali, i daqe ose}amo mu~ninu

BERT VAN MARVIK, SELEKTOR HOLANDIJE

Roben i Van Marvik

- Igramo dobro. I [panija igra dobro, ali mnogo atraktivnije. Mi bismo `eleli da igramo tako. Kada izgube loptu svi istovremeno krenu za wom. I wihove zvezde, tako|e. U tome su odli~ni - rekao je Van Marvik.

Holandija i [panija u nedequ od 20.30 u Johanesburgu igraju u finalu Svetskog prvenstva. Holan|ani su u polufinalu pobedili Urugvaj sa 3:2, dok je aktuelni evropski {ampion [panija bila boqa od Nema~ke sa 1:0. Van Marvik je rekao da wegova ekipa mora da popravi igru pred protivni~kim golom i da pred nedeqnu utakmicu nema problema sa sastavom tima. Holandija je u nokaut fazi Mundijala postigla sedam golova, a [panija tri.

- Protiv Urugvaja smo bili malo nespretni. Imali smo sjajne napade, ali smo zaboravili da postignemo golove. Mislim da se to mo`e promeniti u nedequ.

Prvi strelac pet golova Vesli Snajder izjavio je da Holan|ani moraju da imaju vi{e hrabrosti kada su u posedu lopte i da igraju boqe u zavr{nici napada.

- Pobedili smo u svim kvalifikacionim utakmicama za Mundijal, kao i u svim utakmicama u Ju`noj Africi. Ne}emo dozvoliti [paniji da nas sada pobedi, u posledwem me~u.

Fudbaleri [panije osvoji}e u nedequ prvu titulu prvaka sveta, ako je verovati hobotnici Polu. Poznata hobotnica je u svom akvarijumu u Oberhauzenu potpuno ignorisala kutiju za holandskom zastavom i bez mnogo dvoumqewa odabrala da jede {koqke iz plasti~ne kutije sa zastavom [panije.

Pol je prognozirao i da }e Nema~ke pobediti Urugvaj u utakmici za tre}e mesto koja je na programu danas na Mundijalu.

Podse}amo, hobotnica do sada nije pogre{ila u prognozama.

Od dve plasti~ne kutije, Pol je odabrao da se nahrani {koqkama iz one na kojem je bila zalepqena zastave Nema~ke. Poznata hobotnica prethodno je nekoliko minuta sedela na kutiji sa zastavom Urugvaja, a ceo doga|aj u`ivo je prenosilo nekoliko

3 0 ARGENTINA

URUGVAJ 5 (1)

JU@NA KOREJA 1

SAD

URUGVAJ 2

FINALE

1 (1)

26. jun, 20.30 GANA

GANA

HOLANDIJA

6. jul, 20.30

4

1

ENGLESKA

7. jul, 20.30 5 (0) 0

PARAGVAJ

HOLANDIJA 3

BRAZIL

1

1

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30 NEMA^KA - URUGVAJ

PARAGVAJ

29. jun, 16 3 (0)

3 0

NEMA^KA

27. jun, 16

NEMA^KA

1

28. jun, 20.30 ^ILE

[PANIJA

MEKSIKO

4

HOLANDIJA 2

2. jul, 16 BRAZIL

27. jun, 20.30

3. jul, 16

NEMA^KA

2

28. jun, 16 SLOVA^KA

0

11. jul 20.30

3 (1)

2 (1)

HOLANDIJA

ARGENTINA

1

2. jul, 20.30

televizijskih stanica u Nema~koj.

Pol je izgubio na popularnosti otkad je pre nekoliko dana uspe{no prognozirao da }e [panija pobediti Nema~ku u polufinalu Mundijala. [panci su zato ponu-

dili za{titu hobotnici koja `ivi u akvarijumu u Oberhauzenu, u Nema~koj. Od po~etka Mundijala Pol je uspe{no predvideo pobede Nema~ke protiv Argentine, Engleske, Gane i Australije, kao i poraz od Srbije.

LISTA STRELACA

2

26. jun, 16

32-godi{wi Miroslav Klose koji je na svetskim prvenstvima postigao 14 golova, jedan mawe od rekordera Ronalda.

Igrao je Klose i finale 2002. godine, ali posledwi korak nije uspeo da napravi. Tomas Miler, ~ije se odsustvo itekako osetilo u nema~kom dr`avnom timu na polufinalnom me~u protiv [panije, vra}a se na teren posle suspenzije i vezni red Nemaca ponovo }e biti oja~an wegovim igrawem.

[paniji titula, Nemcima tre}e mesto

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

- Mislim da su igra~i sposobni da prevladaju sve probleme psiholo{ke prirode i da }e u okr{aj sa veoma dobrim Urugvajcima u}i ~istih glava - rekao je Lev, koji je pre ~etiri godine u pohodu na bronzanu medaqu bio pomo}nik Jirgenu Klinsmanu.

Nema~ka je i na pro{lom Svetskom prvenstvu stigla do polufinala, ali je potom uspela da se uzdigne i pobedom nad Portugalom stigne do bronzanog odli~ja. Kapiten Filip Lam jo{ se se}a te pobede i toplog do~eka kod zadovoqnih navija~a.

- Tada smo videli koliko je u stvari bitna utakmica za tre}e mesto. @elimo da se ku}i vratimo sa pobedom i dobrim ose}awem kazao je Lam. - Izgleda da nikad ne}u osvojiti titulu prvaka sveta - dodao je

HOBOTNICA POL PREDVIDELA

[panci igraju atraktivnije Selektor Holandije Bert van Marvik ocenio je da }e jedina prednost [panije u finalnoj utakmici Svetskog prvenstva biti atraktivnija igra.

u stomaku zbog eliminacije u polufinalu -priznao je vezista Egidio Arevalo.

U Tabaresov tim vra}a se Luis Suares koji je za igrawe rukom na ~etvrtfinalnom me~u protiv Gane i direktan crveni karton dobio samo jednu utakmicu suspenzije.

Nemci }e tre}i put na turniru iza}i na stadion „Nelson Mendela Bej“, sme{ten samo nekoliko desetina metara od obala Indijskog okeana. Panceri su u Port Elizabetu najpre pora`eni u grupi od Srbije (1:0), ali }e se wihov me~ sa Englezima i veli~anstvena pobeda od 4:1 mnogo du`e pamtiti.

Selektor Joakim Lev poru~io je novinarima da }e uspeti da od razo~aranih momaka napravi tim koji }e u susretu za tre}e mesto delovati mo}no kao tokom ve}eg dela Mundijala.

JAPAN

3. jul, 20.30

[PANIJA

[PANIJA 1

[PANIJA

29. jun, 20.30 PORTUGAL

Mrtva trka Pet golova: Viqa ([panija), Snajder (Holandija). ^etiri gola: Forlan (Urugvaj), Miler, Klose (Nema~ka), Iguain (Argentina), Vitek (Slova~ka).

Tri gola: Gabijano (Brazil), Gijan (Gana), Suarez (Urugvaj), Donovan (SAD).

Dva gola: Roben (Holandija), Podolski (Nema~ka), Tevez (Argentina), Hernandez (Meksiko), Eto(Kamerun), Honda (Japan), ^ung Jong, Jung So (J. Koreja), Holman (Australija), U~e (Nigerija), Robiwo, Elano (Brazil), Tijago (Portugalija).

Jedan gol: Pujol ([panija),^abalala, Kumalo, Mfela (Ju`na Afrika), Markez, Blanko (Meksiko), Lung So, Sung Park, ^ung Li, Jung Li, ^ung Park, ^ung Jong (Ju`na Koreja), Hajnce, Demikelis, Palermo (Argentina), Xerard, Defo, Apson (Engleska), Dempsi, Bredli (SAD), Koren, Birsa, Qubijan-

ki~ (Slovenija), Kakau, Ezil (Nema~ka), Kujt, Van Persi, Huntelar, Van Bromhorst (Holandija), Endo, Okazaki (Japan), Alkaraz, Vera, Riveros (Paragvaj), De Rosi, Jakvinta, Di Natale, Kvaqarela (Italija), Vitek, [melc (Slova~ka), Rid, [melc (Novi Zeland), Majkon, @uan, (Brazil), Nam Jun Si (S. Koreja), Buse`ur, Gonzales, Milar (^ile), Fernandez ([vajcarska), A. Pereira, M. Pereira (Urugvaj), Ajegbeni (Nigerija), Torosidis, Salpingidis (Gr~ka), Jovanovi}, Panteli} (Srbija), Bendtner, Romedal, Tomason (Danska), Mereire{, Simao, Almeida, Leidson, Ronaldo (Portugal), Maluda (Francuska), Kejhil (Australija), Kopunek (Slova~ka), Drogba, Jaja Ture, Romarik, Kalu (O. Slonova~e), Muntari (Gana). Autogolovi: Ager (Danska), ^u Jong (J. Koreja), Melo (Brazil).

18

SPORT

subota10.jul2010.

JERMENSKI PJUNIK PARTIZANOV PRVI RIVAL

Iz godine u godinu napreduje Bli`i se prva Partizanova utakmica u kvalifikacijama za Ligu {ampiona. U sredu ( 20.45) crno–beli se sastaju sa prvakom Jermenije Pjunikom. Po reputaciji, na{ tim je favorit, ipak, devet uzastopnih nacionalnih titula i konstantan napredak Beogra|ane poziva na oprez.

Po preuzimawu kluba biznismena Rubena Hajrapetijana, Pjunik raste iz dana u dan. Artavazd i Arman Karamijan (obojica Steaua) bili su prvi vesnici boqitka, dovedeni iz lokalnih klubova. Pjunik ne staje na tome, ve} kre}e da se poja~ava i strancima. Najpre iz Malija, Kameruna i Argentine, a potom i iz Rumunije.

Ve} 2002. godine to je donelo rezultate jer je klub prvi put osvojio duplu krunu, a potom kao jedini iz Jermenije stigao je do 2. kola kvalifikacija za Ligu {ampiona, deklasirav{i finski Tampere (4:0, 2:0). Narednih godina padali su: Rejkjavik (Island), Pobeda Prilep i Deri siti (R. Irska). Letos je Pjunik ispao od Dinama iz Zagreba (0:0, 0:3).

Od tada klub je poja~an dvojicom igra~a, golmanom Artu-

rom Le{kom (Krivbas, Ukrajina) i [picem Hovhane{om Goharijanom (Bate Borisov, Belorusija). Najboqi igra~ je Markos Piceli (Brazilac), koji je na 19 utakmica postigao 13 golova.

Pjunik je trenutno drugi u jermenskom prvenstvu sa 29 bodova iz 14 utakmica. Zabele`eno je devet pobeda, dva remija i tri poraza, uz gol razliku + 20.

Klub uglavnom ~ine mladi reprezentativci Jermenije, a najboqi strelac, uz Picelija, je Gevorg Gazarijan (po 8 golova).

Najubedqiviju pobedu Pjunik je zabele`io protiv Gandazara (6:1), a najubedqiviji poraz protiv Ulisesa (1:3). Tim u proseku ima 21 godinu, posti`e 2, 43 golova po me~u. Kapitulira u proseku jednom po me~u, a dva puta nije postigao gol.

U posledwem kolu Pjunik je pobedio Kilikiju sa 4:2, a na oprez poziva trijumf u kupu nad Banantsom, najqu}im rivalom od ~ak 4:0. Partizan }e u revan{u imati problema sa duga~kim putem i te{kom klimom, a povoqna okolnost bi}e slaba poseta, jer stadion kapaciteta 6.800 gledalaca uglavnom nije pun.

I. Lazarevi}

PRIJATEQSKA ME\UNARODNA UTAKMICA

Nadigrane Rumunke

Srbija - Rumunija 85:43 (22:14, 19:8, 17:8, 27:13) BEO^IN: Sportska dvorana SPC Beo~in, gledalaca oko 300, sudije: Borovina i Isakov (Novi Sad) i Semjaniv (Sremska Mitrovica).

SRBIJA: Popovi} 6, Radovi} 8, Markovi} 6, Bo{kovi}, Balti} 7, N. Jovanovi} 14, J. Jovanovi} 5, @ivadinovi} 1, Dobrani} 10, Krwi} 7, Ajdukovi} 9, Du{ani} 12.

RUMUNIJA: Aleku 4, Jonesku, Ferenci 1, Kivu, Biqika 16, Barbu, Krasijun, Teodoresku 5, Munteanu 9, Pop 2, Manta 4, Pavel 2.

U posledwoj proveri pred nastupaju}e EP za ko{arka{ice do 20 godina u Letoniji reprezentativke Srbije u potpunosti su nadigrali svoje vr{wakiwe iz Rumunije (85:43).

koje }e, tako|e, u~estvovati na ovom takmi~ewu.

- Zadovoqan sam dosada{wim priprema koje su bile naporne. Ova utakmica u Beo~inu pokazala je da spremni do~ekujemo prvenstvo Evrope.

U prvoj fazi turnira o~ekuju nas dueli sa Nema~kom, Italijom i [panijom. O~ekujem najmawe dve pobede i to u susretima sa reprezentativkama Nema~ke i Italije i da sa najmawe dve pobede u grupi pre|emo u drugu fazu. Svi se nadamo medaqi, a koja }e to biti, vide}emo - rekao je trener reprezentacije Srbije Dragomir Bukvi}.

Reprezentacija za Letoniju putuje u ponedeqak, a prevenstvo Evrope po~iwe 15. jula.

I. Ademovski

REVAN[ ME^EVI KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Sedmica Dwepra

Banants - Anortozis 0:1 (prva utakmica 0:3), Tauras - Laneli 3:2 posle produ`etaka (2:2), Metalurg (Skopqe) - Karabag 1:1 (1:4), Mogren Santas Koloma 2:0 (3:0), Sliema - [ibenik 0:3 (0:0), Flora Dinamo (Tbilisi) 0:0 (1:2), Lankaran - Olimpija (Balti) 1:1 (0:0), Bnei Jehuda - Ulises 1:0 (0:0), Skonto - Portdaun 0:1 (1:1), Mipa - Trans 5:0 (2:0), Dwepr - Laci 7:1 (1:1), Dude-

lan` - Randers 2:1 (1:6), Da~ija - Zeta 0:0 (1:1), \er - Nitra 3:1 (2:2), ZTE - Tirana 0:1 pp (0:0), Gelfe - NSI 2:1 (2:0), Lusitans - Rabotni~ki 0:6 (0:5), Port Talbot - TPS 0:4 (1:3), Zriwski - Tobol 2:1 (2:1), Dandalk - Grevenmaher 2:1 (3:3), EB Strejmur - Kalmar 0:3 (0:1), [iroki brijeg Olimpija 3:0 (2:0), Fetano Zestafoni 0:0 (0:5), Glentoran - KR 2:2 (0:3), Ruh - Karagandi 1:0 (2:1).

U prodaji karte za Pjunik Pu{tene su u prodaju ulaznice za me~ drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona Partizan – Pjunik (14. jul). Jug ko{ta 300, zapad i istok po 600, a lo`e 1.500 dinara.

Na blagajnama su i sezonske propusnice za takmi~arsku 2010/2011. godinu. Cene su: jug 2.000, mesto na istoku pored ju`ne tribine 3.000, a centralne pozicijie istoka i zapada 5.000 dinara.

I. L.

PRIPREME JUNIORKI ZA EP 2010.

Jo{ jedna pobeda Srbije @enska juniorska reprezentacija Srbije zabele`ila je pobedu u tre}oj trening utakmici protiv juniorki Kine. Srbija je pobedila Kinu sa 3:1, po setovima 16:25, 25:22, 25:21 i 25:23, posle 108 minuta igre. Utakmica je odigrana u Be~eju, bez prisustva gledalaca.

Juniorke Kine }e u Srbiji ostati do 10. jula.

DNEVNIK

Rambov kapiten svirepi ubica?

Golman Flamenga Bruno Fernande{ de Souza predao se po{to je protiv wega podignuta optu`nica zbog nestanka biv{e qubavnice. Dvadesetpetogodi{wi ~uvar mre`e, dosada{wi klupski drug i ka-

na iz jednog hotela u Rio de @aneiru, odakle je odvedena u Belo Horizonte i tamo zadavqena. Weno telo zatim je raskomadano, deo je ba~en kao hrana psima, a ostatak zakopan u betonu. Policija i daqe

Optu`en za ubistvo: Bruno Fernande{

piten Dejana Ramba Petkovi}a u najpopularnijem brazilskom klubu, mora}e da odgovara za nestanak Elize Samudio.

Ta devojka je nestala pre nepunih mesec dana, navodno je zadavqena, a weno raskomadano telo ba~eno je kao hrana psima, navode brazilski mediji.

Bruno je odbacio sve optu`be, tvrde}i da je wegova savest ~ista, ali je policija saop{tila da ima dokaze da je popularni golman ume{an u otmicu i ubistvo svoje biv{e qubavnice.

Prema policijskom izve{taju, Eliza Samudio (25) je na dan nestanka silom odvede-

traga za posmrtnim ostacima, ali tvrdi da je wena smrt materijalno dokazana. Tragovi wene krvi otkriveni su u ku}i i u automobilu brazilskog golmana. Policija je navela da je pored Bruna Fernande{a uhapsila i wegovu suprugu Dajanu, kao i nekoliko wegovih prijateqa.

Eliza Samudio pre ~etiri meseca je rodila dete golmanu poznatom po prekom karakteru i atipi~noj igri na terenu, s obzirom na to da ~esto izvodi slobodne udarce, a majstor je za jedanaesterce. Bruno je odigrao 134 utakmice u dresu Flamenga i postigao dva gola.

UPRAVNI ODBOR VSS

Odluka o za{titi igra~a i trenera Upravni odbor Vaterpolo saveza Srbije doneo je odluku o za{titi prava igra~a i trenera u vaterpolo klubovima. Svim vaterpolo klubovima, ~lanovima VSS, koji nisu izmirili finansijske obaveze prema igra~ima i trenerima, koje proisti~u iz Ugovora potpisnaih izme|u klubova igra~a odnosno klubova i trenera za sezonu 2009/10, ne}e biti dozvoqeno da licenciraju nove igra~e i trenere u sezoni 2010/11.

Svima osobama koje su obavqale upravne i izvr{ne funkcije u klubovima u sezoni 2009/10, kada su dugovawa prema igra~ima i trenerima nastala, ne}e biti dozvoqeno da u sezoni 2010/11. predstavqaju klubove u organima VS Srbije. Klubovi koji izvr{e promenu imena ili nastanu fuzionisawem dva ili vi{e klubova i kao takvi ostvare ~lanstvo u VSS u skladu sa Statutom VSS du`ni su da izmire sva dugovawa koja su u smislu ove odluke imali klubovi pre promene imena, odnosno klubova koji su se fuzionisali u novi klub i na wih se odnose sve odredbe ove odluke. Svi igra~i i treneri koji potra`uju sredstva od klubova koji su navedeni u prvom stavu moraju da prijave dugovawa VS Srbije najkasnije do 1. avgusta, uz dokaz o materijalnim potra`ivawima.

Klubovi su du`ni da izmire svoje obaveze prema igra~ima i trenerima iz stava 1 ove odluke najkasnije do krajweg roka za licencirawe igra~a u sezoni 2010/11, 15 dana pred po~etak takmi~ewa u Kupu ili prvenstvu a u skladu sa Pravilnikom o registraciji i pravu nastupa igra~a.

IZBORI U PROLETERU AGRO@IV

Novo ime

Karlova~ki rukometa{i zavr{ili su prvenstvo pri dnu tabele Druge lige – sever, {to je uspeh imaju}i u vidu finasijske neprilike koje su ih pratili tokom minule sezone. Qubiteqi rukometa iz ove ju`nobanatske varo{ice nisu zadovoqni plasmanom, zameriv{u upravi {to je igralo samo nekoliko doma}ih igra~a,a ve}ina su iz pan~eva~kog Dinama i beogradskog Partizana, mada je ovaj klub tradicionalno rasadnik talentovanih rukometa{a.

Zbog svega toga, a i potrebe da se oko kluba okupe novi qudi sa sve`im idejama, u dva maha odr`ana je skup{tina, na kojoj su izvr{ene korenite promene u organizaciji kluba. Na prvoj sesiji, koja je po brojnosti li~ila na sabor, nove programske osnove i promene izneo je biv{i igra~ i aktuelni predsednik Rukometnog saveza Srbije Velimir Marjanovi}.

Ocenio je da dosada{we ime kluba Proleter – Agro`iv ne odgovara duhu ovog vremena i predlo`io novo - Banatski Karlovac, kao i da se klub odmah organizuje u skladu sa novim zakonom. Na dugoj sednici, sa dnevnim redom sa prve, verifikovani su predlozi sa prve sednice i izabrano novo rukovodstvo, uz du`nu zahvalnost dosada{wem. Za predsednika kluba Banatski Karlovac izabran je Ivica Rosi}, biv{i igra~ kluba.

U Upravnom odboru, pored predsednika, su Aleksandar Plakalovi}, Momir \elkapi}, Miroslav Rebi}, Miroslav Tomi}, Aleksandar Kutle{i}, Mileta Ili}, Obrad Kamberovi}, a obaveze da pomogne klubu prihvatio se i Velimir Marjanovi}.

- Imamo dosta posla: da se sve ove novine ugrade u novi statut kluba, da vidimo koga }emo anga`ovati za trenere prvog tima i ostalih selekcija. Potom slede pripreme ekipa za naredno prvenstvo, dakle, posla ima na pretek i to sve treba da se uradi u kratkom roku - rekao je posle izbora novi predsenik Rosi}. R. Jovanovi}

SVETSKA LIGA

Sada pogled ka Varni Srbija - Italija 3:2 (21:25, 21:25, 25:23, 25:20, 15:6) BEOGRAD: Hala "Pionir", gledalaca 4000, sudije: Dudek (Poqska), Zenovi~ (Rusija).

SRBIJA: Kova~evi} 15, Jani} 9, Petkovi} 1, Terzi} 3, Stankovi} 11, Niki}, Miti}, Atanasijevi}, Starovi} 21, Petrovi}, Podra{~anin 14, Rosi} (l).

ITALIJA: Mastran|elo 2, Mara (l), Parodi 8, Vermiqo 2, Lasko 12, Maruti 6, Travica 3, Fei 14, Birareli 5, Sala 5, Cerni~ 5, Zajcev 4.

Odbojka{i Srbije salvladali su posle velike borbe i taj breka reprezentaciju Italije sa 3:2 u posledoj utakmici Svetske lige takmi~ewa po grupama i tako uspeli da ostanu u igri za finalni turnir, koji }e se igrati u Kordobi.

Sada na{oj reprezentaciji preostaje jedino da se nada da }e reprezentacija Brazila bilo kojim rezultatom slaviti nad Bugarima i tako nas odvesti na finalni turnir.

Veoma raspolo`eni za igru u uvodna dva seta bili su Italijani. Predvo|eni fenomenalnim Vermiqom i dobrim Feijem i Parodijem gotovo rutinski su Azuri osvojili dva seta, za garantovani bod i prvo mesto u grupi, dok je za to vreme na{a selekcija bila u podre|enom polo`aju. Kontrolisali su rezultate u prva dva perioda igre Italijani, a orlovi su poku{avali svim silama da im se pribli`e, ali bez uspeha pa je za A grupa Holandija - Koreja 3:0, Bugarska - Brazil 1:3.

1. Brazil 11 10 1 30:14 28 2. Bugarska 11 8 3 28:10 25 3. Holandija 11 4 7 16:21 13 4. Koreja 11 0 11 4:33 0

Marko Podra{~anin

mawe od 50 minuta Italija imala veliku dvosetovnu prednost.

Najve}e re~i pohvale zaslu`uje italijanski selektor Andrea Anastazi, koji je posle osvajawa i drugog seta uveo rezervnu postavu svoje reprezentacije i tako maksimalno olak{ao posao

protivniku. U isto vreme, desilo se i da reprezentativci Srbije prona|u svoju igru, pre svih Kova~evi} i Starovi} i da trijumfuju. Pomenuti dvojac imao je veliku pomo} u odli~nom liberu Rosi}u i paru sredwih blokera Podra{~anin-

B grupa

C grupa

Srbija - Italija ska 2:3.

1. Italija 12 2. Srbija 12 3. Francuska 11 4. Kina 11

3:2, Kina - Francu9 9 4 1

3 3 7 10

33:15 28 32:18 26 17:27 10 9:31 5

D grupa

Egipat - Finska 3:0.

1. Rusija 2. SAD 3. Finska 4. Egipat

10 10 12 12

9 7 4 2

Stankovi}. Kada je Srbija izborila taj brek znalo se da }e do}i i do va`na dva boda. U petom setu sam uvod pripao je Nikoli Kova~evi}u, na wegovu svetlu partiju nadovezao se Starovi} i rezervnoj postavi Italije nije bilo spasa.

M. Risti}

Poqska - Nema~ka 2:3.

1 3 8 10

28:8 26 24:18 20 18:28 12 16:32 8

1. Kuba 2. Nema~ka 3. Poqska 4. Argentina

10 11 11 10

9 7 5 0

1 4 6 10

27:13 24 25:18 21 21:23 16 11:30 2

SPORT

c m y

DNEVNIK

Jokanovi} odredio kadete za Tunis [ef stru~nog {taba kadetske rukometne reprezentacije Srbije Slobodan Jokanovi} objavio je spisak kandidata koji }e po}i na pripreme od 13. do 20. jula u Tunisu.

Na spisku se nalaze slede}i igra~i - golmani: Mijodrag Mati} (Radni~ki, [id), Mihajlo Radovanovi} (Partizan DO), Uro{ Tomi} (Zaje~ar), pivoti: Du{an Andrejevi} (Studentski grad), Nemawa Vu~i}evi} (Jugovi} Unimet), leva krila: Vawa Ili} (Sin|eli}), Nenad Stanoj~i} (Crvena zvezda Alumil), levi bekovi: Stefan Ili} (Jugovi} Unimet), Nikola Perovi} (Vrbas), sredwi bekovi: Mladen Krsman~i} (Jugovi} Unimet), Nemawa Radenkovi} (Novi Beograd), Marko Pernar (Radni~ki, [id), desni bekovi: \or|e Golubovi} (Partizan DO), Nikola Crnoglavac (Jugovi} Unimet), desno krilo: Slobodan Pavi} (Smederevo), Luka Mini} (Novi Beograd), Bogdan Radivojevi} (Sin|eli}).

Vo|a puta je Slavko Miqanovi}, a u stru~nom {tabu su jo{ trener Nikola Maksimovi}, trener Mihailo Radosavqevi} i fizioterapeut Vladimir Radovi}.

J. G.

subota10.jul2010.

19

@REB ZA SVETSKO PRVENSTVO U [VEDSKOJ

Srbija s Hrvatskom i Danskom Mu{ka rukometna reprezentacija Srbije igra}e u grupi C sa selekcijama Hrvatske, Danske, Rumunije, Al`ira i Australije na Svetskom prvenstvu u [vedskoj, odlu~eno je ju~e `rebom u Geteborgu. Me~evi u grupi C bi}e igrani u Malmeu i Lundu.

Selektor srpskog nacionalnog tima Veselin Vukovi} nije ba{ bio raspolo`en posle `reba.

- Na{a grupa je najte`a posle A grupe. Lo{a strana cele te pri~e je ta {to Danci maltene bi}e kao da su kod svoje ku}e imaju}i u vidu da utakmice igramo u Malmeu, a pored toga u drugoj fazi se ukr{tamo sa

A GRUPA

B GRUPA

C GRUPA

D GRUPA

Francuska [panija Nema~ka Tunis Egipat Bahrein

Island Norve{ka Austrija Ma|arska Brazil Japan

Srbija Hrvatska Danska Rumunija Al`ir Australija

Poqska [vedska Ju`na Koreja Slova~ka Argentina ^ile

grupom D u kojoj je doma}in {ampionata. Proba}emo da igramo sa svima ravnopravno.

Danci i Hrvati imaju boqi rejting od nas, ali }e to morati da poka`u i na terenu. Do {ampionata je ostalo jo{ {est meseci, tako da }e mnoge stvari biti jasnije kroz koji mesec - rekao je selektor Vukovi}.

Po tri najboqe selekcije iz svake grupe bori}e se u nastavku takmi~ewa za medaqe, a formira}e se dve grupe sa po {est reprezentacija (ukrsti}e se A i B, odnosno C i D grupe). Preostalih 12 selekcija formira}e dve grupe po {est i u nastavku takmi~ewa bori}e se za plasman od 13. do 24. mesta na SP (Prezident kup).

Svetsko prvenstvo bi}e odr`ano u [vedskoj od 13. do 30. januara naredne godine.

J. G.

^ETVRTFINALE DEJVIS KUPA: HRVATSKA–SRBIJA

\okovi} rutinski pobedio Qubi~i}a Teniska reprezentacija Srbije povela je u ~etvrtfinalu Dejvis kupa protiv Hrvatske rezultatom 1:0. Prvi poen na{oj reprezentaciji doneo je Novak \okovi} koji je sa 7:6 (3), 6:4 i 6:1 pobedio Ivana Qubi~i}a u splitskom „Spaladijumu“. \okovi} je protiv Qubi~i}a rutinski stigao do pobede, iako je imao odre|enih problema u prvom i drugom setu.

Srpski teniser je odli~no otvorio duel.Na startu delovao je kao da je ve} zaboravio poraz od Berdiha u polufinalu, {to mu je donelo startnih 3:0 ,uz jedan napravqen brejk. Publika je poku{avala da pru`i podr{ku svom teniseru navijawem izme|u servisa Novaka \okovi}a, {to im je uspelo u devetom gemu. \okovi} je na 5:3 servirao za prvi set, ali je uz nekoliko gre{aka dozvolio Qubi~i}u da do|e do ~ak tri brejk lopte. Hrvatski teniser je tre}u iskoristio i tako se vratio u me~.

Naredna tri gema i{la su uz servis, a u taj-brejku je \okovi} ipak postavio stvari na svoje mesto. Srpski teniser po~eo je do-

Poraz Troickog Viktor Troicki pora`en je od hrvatskog tenisera Marina ^ili}a 0:3, po setovima 4:6, 5:7, 2:6 u drugom me~u ~etvrtfinala Svetske grupe Dejvis kupa, koji se igra u Splitu. ^ili} je u{ao anga`ovanije u me~ i u prvom setu bio mu je dovoqan jedan brejk da stigne do prednosti od 1:0. Troicki je prvi set izgubio rezultatom 6:4 iako je u ve}em delu bio ravnopravan rival. Troicki je zaigrao anga`ovanije u drugom setu i poveo 3:0 u gemovima. ^ili} je smawio na 3:2, ali je srpski teniser serijom od 2:0 stigao do prednosti od 5:2. Troicki je tada po~eo da pravi gre{ke, a ^ili} je serijom od 5:0 dobio drugi set rezultatom 7:5. Hrvatski teniser je briqirao u tre}em setu, a svom rivalu prepustio je samo dva gema.

Novak \okovi} i Ivan Qubi~i}

datni gem sa 3:0, Qubi~i} se kasnije vratio na 4:3, ali odlu~uju}i je bio deveti poen. \okovi} je pri vo|stvu od 5:3 odigrao neverovatan {top volej sa dve ruke prakti~no iz okreta, do{ao do tri ve-

zane set lopte i ve} prvu iskoristio za startno vo|stvo.

U drugom setu Qubi~i} je bio zantno agresivniji i delovelo je tokom ve}eg dela tog perioda da je bli`i brejku. U nekoliko situa-

cija imao je 10:30 na servis \okovi}a, a u {estom gemu pri vo|stvu od 3:2 do{ao je i do brejk lopte. \okovi}e je tu priliku neutralizovao sjajnom forhend dijagonalom, a zatim je u devetom gemu pri

rezultatu 4:4 napao servis protivnika. Prvu brejk {ansu srpskog tenisera Qubi~i} je spasao servisom, ali drugu nije uspeo, pa je \okovi} do{ao do 5:4 i prilike da servira za 2:0. Qubi~i} je ponovo imao 15:30, ali je \okovi} osvojio tri poena za redom i tako posle sat i 55 minuta do{ao do 2:0 u setovima.

Ve} na startu tre}eg seta bilo je vidqivo da je Qubi~i} pao i psihi~ki i fizi~ki. U prvom gemu \okovi} je propustio brejk loptu, ali je propu{teno nadoknadio u

tre}em, petom, i sedmom gemu gemu kada je sa tri vezana brejka i {est uzastopno osvojenih gemova do{ao do ubedqivih 6:1 u tre}em periodu posle ne{to mawe od dva i po sata.

Danas od 15 ~asova u dublu se sastaju Janko Tipsarevi}/Nenad Zimowi} - Ivan Dodik/Antonio Vei}. Posledweg dana takmi~ewa, u nedequ, prvi singl me~ od 12 sati igraju \okovi} i ^ili}, a susret zatvaraju Troicki i Qubi~i}.

Plasman u polufinale obezbedi}e reprezentacija koja prva do|e do tri poena.

GROZAN TRANSPARENT NA ULASKU U GRAD KAO OPOMENA

Dobrodo{lica na splitski na~in Ju~e rano ujutro prime}en je u Splitu veliki transparent koji poziva na nasiqe prema Srbima.

Nema sumwe da je poruka „Srbe na vrbe - nikad oprostit, nikad zaboravit“ upu}ena srpskoj teniskoj Dejvis kup reprezentaciji i svim qudima koji su oko we, a koji igraju u ~etvrtfinalu Svetske grupe Dejvis kupa s Hrvatskom, upravo u najve}em gradu u Dalmaciji.

Zloglasni slogan (koji datira s po~etka Prvog svetskog rata kada ga je „patentirao“ slovena~ki politi~ar Marko Natla~en), a za ~iju jadnu popularnost je zaslu`an Mile Budak, ministar „bogo{tovqa i nastave“ u tzv. NDH i Paveli}ev doglavnik, na{ao se na 20-ak metara drugom transparentu na ogradi nadvo`waka koji povezuje splitske gradske ~etvrti Pujanke i Brda, premo{}uju}i ulicu Domovinskog rata, glavnu aveniju koja sa splitske zaobilaznice vodi do centra grada.

Transparent u Splitu

Ispod wega je bila napisana mawa poruka „Nikad zaboravit, nikad oprostit“ uz koju je hrvatski grb, s naravno, po~etnim belim poqem za koje neuki usta{oqupci (ali i mnogi levi~ari) misle da predstavqa jedino usta{ki grb.

- Poruka uvredqivog sadr`aja istaknuta je na 20-ak metara dugom transparentu napravqenom od crne plastike, koji je prime}en ju~e

ujutro oko 6 ~asova, posle ~ega su ga policijski slu`benici odmah skinuli. Pretpostavqamo da transparent nije dugo stajao na nadvo`waku jer smo u vrlo kratkom vremenu dobili nekoliko dojava gra|ana, a kako se radi o vrlo frekventnom mestu, nai{la je i na{a patrola - izjavila je Marina Kraqevi}-Gudeq, portparol Policijske uprave splitsko-dalma-

tinske. Kraqevi}-Gudeq je dodala kako }e zbog uvredqive poruke Dr`avnom tu`ila{tvu biti poslan poseban izve{taj, a policija }e poku{ati da utvrdi identitet po~initeqa.

Neslu`beno se saznaje kako bi se u slu~aju utvr|ivawa po~initeqa, tu`ila{tvo moglo da podnese prijavu za „zlo~in iz mr`we“ (portal Indeks).

20

SPORT

subota10.jul2010.

DNEVNIK

EP DO 20 GODINA

SELEKTOR DU[AN IVKOVI] SKRATIO SPISAK KANDIDATA ZA SP

Turska – Srbija 67:82 (18:23, 15:18, 16:16, 18:25)

Otpali Bogdanovi}, Erceg i Jeremi}

Srbija lako s Turcima TURSKA: Kaksal 5, Kilicli 4, Mahmatoglu 12, Mutaf 3, Batuk 5, Karaman 8, Jildrim 11, Incekara, Tarkilmaz 3, Sanli, Aldemir 7, Cantekin.

SRBIJA: Milutinovi} 15 (6 sk), Obrenovi}, Rizni}, Suboti} 2, Nedovi} 10 (6 as), Mitrovi} 13, Arnautovi}, Majstorovi}, \eki} 20 (5 sk), An|u{i}, Jaramaz 5, Musli 12 (10 sk).

Mlada ko{arka{ka reprezentacija Srbije pobedom je zapo~ela Evropsko prvenstvo koje se odr`ava u Hrvatskoj. Srbija je pobedila Tursku sa 82:67 na startu Evropskog prvenstva u Hrvatskoj i

stekla realne {anse da se plasira u ~etvrtfinale. Pored Srbije i Turske u u Grupi B nalaze se Litvanija i Crna Gora. U wihovom me|usobnom duelu boqi su bili Litvanci 72:63.

Najefikasniji igra~ na{e reprezentacije bio je ko{arka{ Partizana Branislav \eki} sa 20 poena i pet skokova. Pored wega istakli su se Andreja Milutinovi} sa 15, Aleksandar Mitrovi} sa 13 i Dejan Musli sa 12 poena. Centar FMP bio je najboqi skaka~ Srbije sa 10 uhva}enih lopti.

Plejmejker Crvene zvezde Nemawa Nedovi} imao je {est asistencija i 10 poena.

U KLIVLENDU OGOR^ENI NA LEBRONA YEJMSA

[amar celom gradu Lebron Xejms jednom izjavom je pre{ao put od heroja do nule u o~ima navija~a i vlasnika Klivlend Kavalirsa. Qudi koji su sedam godina, pa i du`e - od sredwo{kolskih dana, fanati~no podr`avali Lebrona Xejmsa

pre nego {to je rekao celom svetu.

- Lebron nam je u~inio uslugu. ^ovek je gubitnik. Okrenuo nam je le|a, daleko mu lepa ku}a.

To su samo neke od izjava obi~nih qudi iz Klivlenda i

Naqutio sve u Klivlednu: Lebron Yejms

okrenuli su mu le|a i promenili mi{qewe o wemu za 180 stepeni, ~im je putem televizije saop{tio naciji da odlazi u Majami Hit. - Ovo je {amar celom gradu.

- Oti{ao je na nacionalnu televiziju i pqunuo nam u lice.

- Dr`ao nas je u neznawu do posledweg trenutka. Mogao je bar da nam ka`e {ta je odlu~io,

okoline, koji su okupili po barovima da bi videli i ~uli {ta je re{io „Kraq Xejms“. Goreli su Lebronovi dresovi sa brojem 23, majice i patike sa wegovim potpisom... Jedan od navija~a po`eleo mu je da nikad ni{ta ne osvoji.

- Ovo je odvratno. ^ovek se izdaje za nekoga ko razume NBA ko{arku i poznaje su-

{tinu stvari, a onda odlu~i da ode u Majami i igra za tim sa najprevrtqivijim navija~ima u ligi.

Reakciju navija~a u potpunosti je podr`ao vlasnik Kavalirsa Den Gilbert.

- Vi niste zaslu`ili ovakvu kukavi~ku izdaju.

Dali ste toliko mnogo i zaslu`ili ste mnogo boqe - poru~io je Gilbert, koji se na klupskom sajtu oglasio o{trom izjavom, neuobi~ajeno emotivnom za standarde ameri~kih profesionalnih sportova.

Gilbert je optu`io Xejmsa da je digao ruke od tima u plej-of serijama protiv Orlanda 2009. i protiv Bostona ove godine.

- Imao je blanko poverewe, ni{ta {to je radio nije dovo|eno u pitawe.

Isuvi{e dugo smo ga pokrivali. Sada je pokazao ko je on stvarno.

Vlasnik Kavsa rekao je da mu je jedan od Xejmsovih poslovnih partnera rekao kako stoje stvari tek uo~i po~etka emisije „Odluka“na televiziji ESPN. - Nije problem u tome {to je oti{ao, nego u nepo{tovawu...

Lebron Xejms morao je da ode u tim koji ve} ima dva superstara da bi osvojio trofej. Pa, mi }emo osvojiti titulu pre Majamija i samoproklamovanog „Kraqa“. Garantujem vam to - poru~io je Gilbert.

Posle Darka Mili~i}a i povre|enog Uro{a Tripkovi}a, poznata su jo{ trojica ko{arka{a koji ne}e nastaviti pripreme s reprezentacijom Srbije za Svetsko prvenstvo u Turskoj.

Ovo reprezentativno leto zavr{eno je za Luku Bogdanovi}a, Zorana Ercega i Mladena Jeremi}a, saop{tio je selektor na{eg dr`avnog tima Du{an Ivkovi}.

Na let za italijansku Folgariju, u nedequ u 14.30 ~asova, gde }e orlovi odraditi bazi~ne pripreme, ukrca}e se: Milo{ Teodosi}, Stefan Markovi}, Bojan Popovi}, Ivan Pauni}, Milenko Tepi}, Aleksandar Ra{i}, Dragan Milosavqevi}, Marko Ke{eq, Nemawa Bjelica, Ivan Radenovi}, Milan Ma~van, Du{ko Savanovi}, Novica Veli~kovi}, Boban Marjanovi}, Miroslav Raduqica i Kosta Perovi}.

Toj {esnaestorici igra~a mogao bi da se pridru`i i kapiten Nenad Krsti}, uprkos restrikciji NBA lige, po kojoj ne sme da se

Du{an Ivkovi}

priprema s nacionalnim timom vi{e od 35 dana. Po{to Mundobasket po~iwe 28. avgusta, centar Oklahoma Siti Tandera mo`e da se stavi selektoru Ivkovi}u na raspolaganje 24. jula, na dan po-

vratka iz Folgarije. Najnovija ideja je da Krsti} bude s reprezentacijom ve} od sutra, ali da tokom bazi~nih priprema radi po individualnom programu, koji nije u suprotnosti s NBA pravilima.

IZ INTERVJUA DU[KA VUJO[EVI]A „SPORT EKSPRESU“

Moja tajna su qubav i rad

Ve} po samom preuzimawu ekipe moskovskog CSKA, Du{ko Vujo{evi} je postao velika zvezda u Rusiji. Ruski mediji o wemu pi{u kao o treneru koji }e ih sigurno dovesti do evropskog trona. U

Du{ko Vujo{evi}

kratkom intervjuu za „Sport ekspres“, biv{i trener Partizana otkriva neke tajne svoga uspeha: - Kada me pitate za moju tajnu, to je isto kao da me pitate za tajne sastojke koka-kole - na{alio se sjajni trener i nastavio: - Sve se svodi na qubav i rad. Najbitnija je stvar bila je kada smo shvatili da nam doma}i igra~i moraju predstavqati jezgro tima, a ono {to nismo imali, popuwavali smo strancima koje smo, u skladu s trenutnom situacijom i mogu}nostima, mogli da dovedemo.

Raspolo`eni Vujo{evi} takvu strategiju uporedio je s automobilom koji s kompatibilnim delovima funkcioni{e savr{eno. Smatra kako za uspeh Partizana nije bio presudan novac.

- Radim s mladim igra~ima na specifi~an na~in i to je kqu~no, ne novac. U Partizanu sam nai{ao na mlade igra~e za koje sam osetio da su gladni pobeda i da `ele da naprave velike stvari - dodao je Vujo{evi}. -Rusija je puno ve}a zemqa od Srbije, ali nema toliko talenata. S druge strane, nisu va`ne godine, ni nacionalnost. @elim igra~e koji ho}e da rade, naporno treniraju i koji pre svega `ele da napreduju.

DIREKTOR VOJVODINE RAJKO TE[ANOVI] O DOPING AFERI

Rva~i `rtve nerealnih ambicija Povodom pozitivnog doping nalaza Antidoping agencije kod rva~a Kristijana Frisa (Proleter) i Radomira Petkovi}a (Partizan), a putem internet sajta Rva~kog saveza Srbije, kao zvani~nog glasila Saveza, predsedni{tvo sa @eqkom Trajkovi}em na ~elu se u potpunosti ogradilo od svojih reprezentativaca i sve ru`ne stvari, kako ka`u u saop{tewu„idu na teret i du{u pojedinca“. Ovakav potez ~elnika RSS izazvalo je razne reakcije u javnosti, a evo kako je reagovao direktor Vojvodine Rajko Te{anovi}.

- Svakako da se pojedinci ne mogu izuzeti od odgovornosti, ali u slu~aju RSS rva~i su, ali zaista, istinske `rtve nerealnih ambicija nedovr{enih qudi koji trenutno vode organizaciju - rekao je Te{anovi}. - U kwigovodstvenoj arhivi RSS, koja je svakome dostupna, postoji gomila neoborivih dokaza o kolektivnom i organizovanom kori{}ewu zabrawenih metoda u sportu. Sa ra~una Saveza uredno sa fiskalnim ise~cima se godinama pla}aju ve}e poruxbine sistema za infuziju, {pricevi, igle itd.

Komisija formirana da vodi daqi postupak radi odre|ivawa te`ine prekr{aja, kao i javnost u Srbiji moraju da dobiju te dokaze na uvid pa tek nakon toga da se odrede prema pravom krivcu - jasan je Te{anovi}.

Da li ste to predo~avali ~elnicima Saveza?

- Uzaludno smo na to ukazivali, a zarad zdravqa na{e dece pretili da }emo slu~aj prijaviti nadle`nim institucijama. Zbog toga {to „radi mi-

ra u ku}i“ to nismo uradili, danas ose}amo ve}u odgovornost od onih koji nam sistematski i organizovano naru{avaju zdravqe na{e dece, a zarad svog uspeha, isticawa i prikazivawa la`nih uspeha u dru{tvenim krugovima i o~uvawa rejtinga „uspe{nih“ sportskih radnika.

Te{anovi} napomiwe da najnoviji nalaz ADAS-a kod dvojice reprezentativaca u potpunosti potvr|uje nesigurnost rukovodstva Saveza u sopstveni rad, zbog ~ega se i pribeglo manipulativnim radwama kako bi prikrili neznawe i izbegli neuspeh. Izgovor da „to svi rade“ je neprihvatqiv i nedopustiv.

- O~igledno je da je odlaskom Nenada Lalovi}a sve krenulo nizbrdo, jer ovu organizaciju preuzela jedna interesna grupa sa nagla{enim istrajavawem u isterivawu prvenstveno li~nih, a potom uskoklupskih interesa. Bez jasne strategije, ubedili su ve}inski deo organizacije da su buxetska sredstva, koja Savez dobija od dr`ave, sasvim dovoqna za funkcionisawe RSS, vrlo lako se odri~u}i qudi koji su do ju~e organizaciju vodili kada su dotacije od dr`ave bile simboli~ne ili ih uop{te nije bilo.

Na {ta konkretno mislite?

- U vi{e navrata smo ukazivali da su mnogo lako prihvatili prava i privilegije koje im funkcije donose, kao {to su birawe kadrova u struci,

odlu~ivawe o tro{ewu sredstava , putovawa na najudaqenije svetske destinacije o tro{ku Saveza. Tako|e, mo} dono{ewa legitimnih odluka na nivou RSS je u vi{e navrata zloupotrebqena, a dva najflagrantnija primera su oduzimawe ekipne titule suboti~kom Spartaku 2008. i izbacivawe novosadske Vojvodine iz rva~ke organizacije - isti~e direktor Novosa|ana i dodaje:- S druge strane, kada su obaveze i odgovornosti bile u pitawu, nisu bili u stawu da na pravilan na~in izdr`e ni najdobronamernije kritike za svoj rad, a pogotovo da preuzmu odgovornost u delikatnim trenucima kao {to je to u ovom trenutku najnovija doping afera u rva~kom sportu.

Da li pored pojedinaca i klub treba da snosi odgovornost?

Prema izve{taju ADAS-a o broju registrovanih pozitivnih nalaza na doping, otkako je agencija po~ela sa radom u Srbiji, ~ak jedna tre}ina pozitivnih nalaza otpada na rva~e, ali samo u jednom slu~aju je osim pojedinca ka`wen i kolektiv.

Konkretno u slu~aju rva~a suboti~kog Spartaka Danila Bosni}a koji je na finalnom turnira plej-ofa bio pozitivan na kokain(?), osim samog

sportiste koji je adekvatno ka`wen, wegovom klubu je oduzeta ekipna titula dr`ave za 2008. iako se nikako nije mogla proglasiti kolektivna odgovornost zbog toga {to je biv{i rva~ na jednoj ro|endanskoj `urci, uo~i samog takmi~ewa, konzumirao drogu.

- U svim drugim slu~ajevima, Bajlovi}a, Kesi}a, Petkovi}a (Partizan Bg), Dimitrijevi}a (Radni~ki Kg) i Frisa (Proleter Zr), nema kolektivne odgovornosti iz prostog razloga {to, za razliku od Spartaka, pomenuti klubovi su zastupqeni sa svojim predstavnicima u najvi{em rukovodstvu Saveza. U suprotnom, Partizan nikako ne bi mogao umesto Spartaka da bude progla{en administrativnim prvakom dr`ave iz prostog razloga {to se radi o kolektivu gde se pojavio prvi dopingovani sportista i kolektivu gde se to evo sa Petkovi}em ve} tre}i put ponavqa. Ako se striktno primene pravila Svetske antidoping agencije da se dopingovanom sportisti bri{u svi rezultati u toj kalendarskoj godini, osim pojedina~nih (srebrna medaqa sa EP u Azerbejxanu), Rade je bio kqu~ni rva~ koji je doneo pobede Partizanu u KE[-u po~etkom godine kada su Beogra|ani postali klupski prvaci Evrope, {to se na`alost sada tako|e dovodi u pitawe.

U svakom slu~aju, ne umawuju}i odgovornost pojedinaca, oni su u slu~aju Rva~kog saveza Srbije prvenstveno `rtve, a tek potom krivci - naglasio je Rajko Te{anovi}.

J. G.

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota10.jul2010.

21

REAKCIJA RADOMIRA ANTI]A NA KAZNU FIFA

Nekome izviwewa, a nekome kazne

Hajdukovi starosedeoci: Komazec, Fejsa i Top~agi}

PRIPREME KULSKOG HAJDUKA

Vo{a prvi test Pod dirigentskom palicom trenera Ranka Deli}a, prvog saradnika Zorana Kuli}a i trenera golmana Radovana Drin~i}a, fudbaleri Hajduka se vredno pripremaju za narednu sezonu.

- Za sada imamo razloga za zadovoqstvo, jer se pripreme odvijaju prema planu, igra~i dobro podnose napore i ono {to je najbitnije nema nekih ozbiqnijih povreda - ocena je trenera Kuqana Ranka Deli}a.

Desetak dana rada je za fudbalerima Hajduka, odigrana su i dva me|usobna kontrolna testa u kojima se iz kvantiteta poku{avao odvojiti kvalitet,

a pravi test bi}e dana{wi me~ sa novosadskom Vojvodinom.

- Vo{a }e biti prvi pravi test da vidimo {ta smo i mi i oni do sada uradili u pripremama. Mi smo zna~ajno podmladili ekipu, momci su `eqni dokazivawa i zato je susret sa Vojvodinom i prava prilika za neke od wih da se ve} na startu priprema nametnu - isti~e Deli}.

Istina je da je Hajduk podmladio redove. Klub su, izvesno je to, napustili {toper Trajkovi} i bek Duki}, a iskusni Kekezovi}, Bogi}, Mr|anin i Jovanovi} su jo{ uvek u potrazi za anga`manima, pa se jo{ uvek ne zna ho}e li ostati

IZ FK VOJVODINA

Danas dva me~a Veliki broj kandidata za tim Vojvodine (preko 30 igra~a) opredelio je stru~ni {tab da danas podeli snage za dva prijateqska me~a.

Jedan tim igra od 11 sati s Poletom iz Rastine u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. O~ekuje se da to bude mo`da i posledwa provera za Argentince i Bolivijca na probi, odnosno za neke mla|e fudbalere od kojih bi deo mogao tako|e da bude prosle|en na kaqewe.

U popodnevnim ~asovima u Kuli, od 17.30 sati, tim s ovoleto{wim poja~awima (Ili}, Jao, Abubakar, Milovi}, Trajkovi}, Pavlovi}) odigra}e utakmicu s doma}inom Hajdukom.

Naravno, mogu}e je i da {ef stru~nog {taba crveno-belih Zoran Milinkovi} rasporedi snage, a sve u ciqu {to boqe provere uo~i su`avawa spiska pred polazak 14. jula na bazi~ne pripreme na Tari.

VERBALNI SUKOB KRISTIJANA RONALDA I NOVINARA

Ubistvo i polomqene noge Iako se ponekad ~ini kao da se svim silama trudi da ispuni medijski prostor, Kristijano Ronaldo, portugalski napada~ madridskog Reala, svoju privatnost poku{ava da zadr`i samo za sebe.

Kristijano Ronaldo

Interes tabloida za wegovo o~instvo i vezu s modelom Irinom [ajk ne{to je {to Ronaldo, ipak, poku{ava da sa~uva daleko od pa`we javnosti. Pretwu takvim wegovim idejama na~inio je jedan novinar koji se najskupqem fudbaleru dana{wice isuvi{e pribli`io, posle ~ega se dvojac verbalno poko{kao.

Vi{e kao upozorewe zbog wegovog na~ina rada, a ne kao pretwu, portugalski fudbaler nasilnom novinaru je dobacio: - Jednom }e te neko ubiti. Budi oprezan - poru~io mu je Ronaldo, posle ~ega je dobio odgovor u sli~nom stilu.

- Tebi bi neko jednog dana grubim startom mogao i noge da polomi. Mo`da i Runi, nikad se ne zna - bio je odgovor novinara.

u Hajduku. Izvesno je da }e boje Hajduka braniti: golmani Bra} i Manolov, Fejsa, Lalevi}, Maksimovi}, Ki{, Pawkovi}, Komazec, Mara{, Top~agi}, Kova~evi}, Kasalica, Marjanovi}, a tu su i povratnici Pauqevi} iz Sente, te Lali} i Kaurin iz oxa~kog Tekstilca. Ekipi je prikqu~eno i nekoliko stipendista, od kojih je najve}e poboq{awe u igri za sada pokazao mladi Veselinovi}. Klupsko rukovodstvo je pred prelazni rok podvuklo da }e eventualna poja~awa zavisiti od toga ko }e sve napustiti Hajduk, a budu}i da je prelazni rok duga~ak ostaje da se vidi {ta }e u wemu biti ura|eno. [ta fudbalere Hajduka o~ekuje nakon susreta sa Vojvodinom?

- Nakon tog susreta ulazimo u onaj bazi~ni deo priprema u kojem }emo raditi na poboq{awu op{te fizi~ke spreme, a to }e biti i po~etak koncipirawa i tima i igre koju }emo negovati u narednoj superliga{koj sezoni - podvukao je Deli}.

Taj deo rada }e tako|e biti odra|en u Kuli, a krenu}e se i u seriju kontrolnih utakmica, te su ve} dogovoreni susreti sa novosadskim Proleterom, Sremom, Radni~kim iz Sombora... Dana{wi susret Hajduk Vojvodina u Kuli po~iwe u 17.

30 minuta. \. Bojani}

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} obratio se javnosti povodom izre~ene kazne FIFA, zbog koje ne}e mo}i da vodi ekipu u naredna ~etiri zvani~na me~a. U selektorovom saop{tewu se ka`e: „Povodom izre~ene suzpenzije od strane FIFA, osetio sam potrebu da se obratim sportskoj i {iroj javnosti Srbije. Tokom moje dugogodi{we trenerske karijere vodio sam klubove u doma}im i me|unarodnim takmi~ewima, kao i reprezentaciju i nikad nisam bio iskqu~en, niti ka`wen. Kod svojih igra~a sam uvek insistirao da iska`u sportsku kulturu na terenu, kao i da po{tuju protivnika i sudije.

Upravo zbog toga `elim da iska`em nevericu i nezadovoqstvo izre~enom kaznom, koju sma-

tram neprimerenom i nezaslu`enom. Smatram da je odluka FIFA direktan atak ne samo na mene, ve} i na kompletan srpski fudbal.

Na utakmici Srbija-Australija, gospodin Larionda je napravio vi{e gre{aka na {tetu

na{eg tima, koje su direktno uticale na kona~an rezultat i daqi plasman reprezentacije na Mundijalu. Malo je ~udno da neki, posle o~iglednih sudijskih gre{aka, dobijaju izviwewa, a neki drakonske kazne!

Selektor Radomir Anti}.“

SPARTAK ZLATIBOR VODA NOVU SEZONU PO^IWE U EVROPSKOJ LIGI

Miranovi}: U`iva}ete u na{oj igri Prijaju pohvale da je Spartak Zlatibor vode bio osve`ewe fudbalske Superlige, da je ostvaren sjajan uspeh osvajawem ~etvrtog mesta i plasman u kvalifikacije za Evroligu, no ovi rezultati su za arhivu, jer ve} naredne nedeqe Suboti~ani kre}u u ispisivawe nove stranice u bogatoj istoriji.

U ~etvrtak, 15. jula, Spartak Zlatibor voda po~iwe borbu u drugom krugu kvalifikacija za Ligu Evrope. Golubovi gostuju u Luksemburgu, nama malo poznatoj ekipi Diferdan`a, koja je pro{le sezone bila ~etvrta u tamo{woj ligi i osvojila Kup. Spartak u evropske me~eve kre}e u ne{to izmewenom sastavu u odnosu na pro{lu sezonu. Golman Milan Jovani} je oti{ao u Vislu iz Poqske, a {toper Igor Popovi} u rumunsku Politehniku. Iako je jasno da }e do kraja prelaznog roka biti jo{ promena,zna se da je iskusni Vidak Brati} potpisao vernsot na jo{ godinu dana, a Sini{a Stevanovi} trogodi{wi ugovor sa Suboti~anima.

Mo`da je i najzvu~nija novost novi trener u Spartak Zlatibor vodi. Dragan Miranovi}, nekada sjajan fudbaler suboti~kog kluba, potom dvadeset godina gradio uspe{nu trenersku karijeru u klubovima Ju`ne Amerike, da bi sada zasukao rukave i zapo~eo prvi posao u Srbiji.

Na prvom treningu bilo dosta qubiteqa fudbala, a i Miranovi} je svojom metodologijom uneo dosta `ivosti u sistem rada.

– Svi ka`u da ima novosti u radu, mada ne{to i ne bi trebalo da im bude novost, na primer rad sa loptom. Istovremeno se mora raditi na sva ~etiri elementa, psiholo{kom, fizi~kom, takti~kom i tehni~kom. Tako|e, obu~avamo igra~e da znaju {to vi{e slova fudbalske azbuke. Ne mo`e se tra`iti od igra~a da ~itaju i pi{u sa pet slova, ve} je ciq da svakog dana nau~imo neko novo slovo i da znamo posle da ga korostimo.

Drugim re~ima, trener je tu da igra~u da {to vi{e oru|a i oru`ja i da ga nau~i koje od wih da upotrebi u pravom momentu – istakao je Miranovi}.

Nakon {to je prvi deo priprema odra|en u Subotici, golubovi su sa radom nastavili na Zlatiboru. Kako je istakao Miranovi}, pripreme su protekle po planu, igra~i su dosta napredovali, a ispuwen je i jedan od osnovnih ciqeva da svi di{u kao jedan.

– Pripreme su bile malo skra}ene, jer to na{e evropske obaveze zahtevaju. Uprkos tome, svi planovi su ispuweni. Uspeli smo da odigramo i nekoliko prijateqskih utakmica. Napravili smo odli~an ambijent, forma je podignuta, a igra~i imaju `equ da nau~e nove stvari. [to se Diferdan`a ti~e, Miranovi} ostaje pri stavovima koje je izneo odmah nakon `reba: – Nisam pobornik da se mnogo gleda u kom{ijsko dvori{te.

Protivnika treba poznavati, naravno, ali ne striktno praviti postavku igre po nekim saznawima ili videu. Meni je mnogo bitnije da sopstvenu ekipu {to boqe spremim, da znaju {to vi{e, te da mogu da dobro reaguju na razne postavke. U`iva}ete u igri Spartaka – rekao je Miranovi}.

N. S.

ZVEZDA DOBILA GENERALNOG SPONZORA

„Gasprom” pet godina na Marakani Crvena zvezda je najzad dobila generalnog sponzora i to kompaniju „Gaspromweft“.Sporazum o uzajamnom razumevawu potpisan je na pet godina. U glamuroznom dekoru protekao je ovaj sve~ani ~in, uz prisustvo mnogih uglednih gostiju iz javnog `ivota, na ~elu sa ministrom za energetiku Petrom [kundri}em.

- Sporazum predstavqa mnogo vi{e od sponzorstva. To je strate{ko partnerstvo izme|u najve}eg ruskog privrednog brenda i najve}eg srpskog sportskog brenda. „Gaspromweft“ u~estvova}e aktivno u rukovo|ewu Zvezdom kroz predstavnike u Ve}u klupskog saveta- istakao je zadovoqno predsednik crveno-belih Vladan Luki} Potom se, uz silne aplauze i neizbe`ni {ampawac, prvi ~ovek Zvezde osvrnuo na uvertiru sklapawa ugovora.

- Dugo smo ~ekali generalnog sponzora. Jedan od razloga je i ~iwenica da od kada se, pre skoro godinu dana, prvi put pojavila mogu}nost da to bude „Gazprom“, mi smo jednostavno `eleli samo wih, odbijaju}i ~ak neke druge ponude. Moja obaveza kao predsednika je da u svakoj prilici vodim ra~una o renomeu kluba i zato je va`no koja }e kompanija biti na na{em dresu.

Ugledna ruska kompanija je pravi izbor za nas.

Nov~ana vrednost ugovora spada u domen poslovne tajne.

- U pitawu je najboqi sportski ugovor ikada napravqen u jugoisto~noj Evropi. Va`na je ~iwenica i da }e trajati pet godina. To nam omogu}ava da planiramo svoj razvoj i na{u budu}nost.

izvodwe mladih igra~a- objasnio je Luki}.

Zadovoqstvo nakon sklopqenog posla iskazala je i druga strana, ta~nije Kiril Krav~enko, generalni direktor NIS-a i zamenik predsednika Izvr{nog odbora „Gaspromwefta“.

Danko Lazovi} (prvi zdesna) s fla{om piva u ruci

DANKO LAZOVI] NEO^EKIVANO NA TRANSFER LISTI

Spaleti ne `eli pivopije

Za uspe{nu saradwu: Vladan Luki} i Kiril Krav~enko

„Gasprom“ }e dodatno premirati svaki na{ uspeh, tako da kona~na visina ugovora svake godine zavisi od sportskih rezultata. Sa ponosom `elim da istaknem da }e skoro 23 procenata vrednosti ugovora namenski biti potro{eno za razvoj omladinske {kole, {to je bila `eqa ove kompanije a poklapa se sa na{om politikom afirmacije i sopstvene pro-

- Za nas je zadovoqstvo da smo deo vrhunske sportske pri~e koja objediwuje podr{ku fudbalu, promociju zdravog na~ina `ivota, takmi~arskog duha i timskog rada- konstatovao je Krav~enko.

Nema dileme, rukovodstvo Zvezde povuklo je mo`da i najboqi potez tokom svog mandata koji traje ne{to vi{e od godinu dana.

Z. Rangelov

Zbog preteranog opu{tawa, za~iwenog ispijawem piva i pu{ewem tokom Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, rukovodstvo ruskog fudbalskog prvoliga{a Zenita odlu~ilo je da stavi na transfer listu srpskog reprezentativca Danka Lazovi}a, prenose ruski mediji.

- Rukovodstvo kluba je dobilo ultimatum od trenera Spaletija, koji je tra`io da Lazovi} bude stavqen na transfer listu, ili }e on

napustiti klub - rekao je ruskim medijima neimenovani izvor blizak klubu iz Sankt Peterburga.

Spaleti je ve} prona{ao i zamenu za Lazovi}a ~ije }e mesto u timu popuniti doju~era{wi igra~ Rubina iz Kazawa Aleksandar Buharov.

Podsetimo da je Lazovi} u Zenit stigao u martu ove godine iz holandskog PSV-a, a u {est odigranih utakmica nije uspeo da se upi{e u listu strelaca.

Nadal upravqa Majorkom?

Uprava fudbalskog kluba Majorka ima nameru da ponudi mesto potpredsednika najboqem teniseru sveta Rafaelu Nadalu. [panski mediji otkrili su da ~elnici Majorke planiraju da se sastanu sa Nadalom i vide da li je legendarni teniser zainteresovan da pro{iri svoje sportske vidike. Nadal, koji je ro|en na Majorci, jako voli fudbal i jednom je izjavio da `eli da postane akcionar {panskog prvoliga{a, {to mu se nedavno i ostvarilo. Ukoliko bi prihatio ponudu Majorke, Nadal bi mogao da uti~e na sve odluke kluba, koji u posledwe vreme ima mawih finansijskih problema.

22

SVET

subota10.jul2010.

Ring u parlamentu Tajvana

Tajvanski parlament li~io je na borbeni ring, kada je, tokom rasprave o ratifikaciji trgovinskog sporazuma sa Kinom, izbila tu~a. Samo nekoliko minuta po otvarawu sednice, poslanici iz opozicije koji su hteli da blokiraju odobrewe sporazuma o ekonomskoj saradwi, sukobili su se sa kolegama iz vladaju}e Nacionalisti~ke stranke, zbog kontrole nad govornicom.

Osim {to su se ga|ali predmetima, poslanici su se polivali vodom i {utirali. Nekoliko osoba je povre|eno.

PREDSEDNICA SRPSKOG PARLAMENTA U SKOPQU

Bliskost Srbije i Makedonije

SKOPQE: Jednodnevnu posetu Makedoniji predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} po~ela je razgovorom sa

Slavica \uki}-Dejanovi}

predsednikom Sobrawa Trajkom Veqanovskim. Predsednica srpskog Parlamenta izjavila je da od me|usobnih odnosa Srbije i Makedonije zavise stabilnost regiona i daqi koraci dveju dr`ava ka evropskim integracijama, jer obe zemqe imaju zajedni~ke evropske vrednosti. „Predsednik Sobrawa i ja konstatovali smo da je uloga parlamenata u daqem produbqivawu boqih bilateralnih odnosa Makedonije i Srbije izuzetno zna~ajna i da je neuporedivo ve}a potencijalna mogu}nost za saradwu nego {to su pitawa o kojima nemamo identi~an stav“, naglasila je Slavica \uki}-Dejanovi} u izjavi novinarima u Skopqu.

Trajko Veqanovski i Slavica \uki}-Dejanovi} istakli su zna~aj po{tovawa principa reciprociteta izme|u dve dr`ave. Predsednica Skup{tine Srbije rekla je da je pitawe reciprociteta, kada su u pitawu prava gra|ana Makedonije u Srbiji i prava gra|ana Srbije u Makedoniji, od izuzetnog zna~aja, a da pitawe opredeqewa verskih i svih gra|anskih sloboda predstavqa va`an segment u razvoju bilateralnih odnosa.

Slavica \uki}-Dejanovi} rekla je Tanjug u da Srbija i Makedonija, kao susedne dr`ave istog regiona, me|usobnim re{avawem svih pitawa i podizawem, pre svega, ekonomske saradwe na vi{i nivo, ali i kulturne i parlamentarne, doprinose stabilizaciji regiona.

Predsednica Skup{tine Srbije upisala je, posle susreta sa Veqanovskim, u kwigu utisaka u Sobrawu da je „uverena da je intenzivirawe parlamentarne saradwe Srbije i Makedonije izuzetno zna~ajno za daqi razvoj bilateralnih odnosa dveju dr`ava i da }e svi susreti i razgovori biti podsticaj tom razvoju.

Veqanovski je izjavio da ta zemqa u potpunosti podr`ava odluku Saveta ministara Evropske unije o deblokadi procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Srbijom, jer se time Beogradu pru`a mogu}nost otvarawa evropske agende.

UKRATKO

Saobra}ajni kolaps RIM: Transportni radnici u Italiji stupili su u {trajk, usled ~ega je hiqade putnika ostalo zaglavqeno na autobuskim, `elezni~kim i metro stanicama.Sindikat transportnih radnika veoma je nezadovoqan vladinim o{trim merama {tedwe, jer smatra da one najvi{e poga|aju najsiroma{nije slojeve dru{tva.

DNEVNIK

NA AERODROMU U BE^U ODIGRAO SE SLU^AJ BEZ PRESEDANA

Rusija i SAD razmenile agente BE^: Razmena {pijuna bez presedana od kraja Hladnog rata dogodila se na aerodromu u Be~u, gde je razmeweno 10 ruskih agenata proteranih iz SAD i 4 iz Rusije. Razmena je obavqena na samom aerodromu. Ameri~ki avion, koji je do{ao sa jednog wujor{kog aerodroma, sleteo je kraj jednog ruskog aviona, koji je sleteo ne{to ranije.

Prema o~evicima, agenti su preba~eni iz jednog aviona u drugi malim crnim automobilom sa zatamqenim staklima. Posle razmene, prvo je poleteo ruski avion za Moskvu, sa deset ruskih agenata proteranih prethodne no}i iz SAD. Oko 15 minuta kasnije je poleteo ameri~ki avion za Wujork sa ~etiri Rusa, optu`enih za {pijuna`u u korist zapadnih zemaqa. Iako su Ruski agenti priznali krivicu, nisu pru`ili gotovo nikakve informacije u vezi sa podacima koje su slali Rusima.

Oni su svoj posao uglavnom opisivali kao tajni rad za Rusiju ponekad pod la`nim identitetom. Od wih destoro, najvi{e pa`we svakako je privukla Ana ^epmen, ~iji advokat ka`e da ni~im nije ugrozila Sjediwene dr`ave. „Potpisala je saglasnost da mo`e da se vrati u SAD, samo ako to odobri ameri~ka vlada. Jako je mala verovatno}a da }e se to ikada dogoditi. Mogu vam re}i da bi radije ostala ovde da radi. Imala je preduze}e u Moskvi, htela je da pro{iri posao i u Wujorku. Bio je to uspe{an posao sa nekretninama“, ka`e advokat Ane ^epmen Robert Baum.

U grupi razmewenih agenata koji su radili za Zapad, a koje je de-

Zanosna crvenokosa Ana Neki analiti~ari smatraju da je pri~a o hap{ewu u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama plasirana tako da se da maksimalan publicitet Federalnoj policiji FBI, koja je u antiteroristi~koj borbi pala pomalo u drugi plan, pa je tako na{la na~in da malo osve`i svoj staweni buxet. A zatim je sa Rusijom postignut dogovor oko razmene „{pijuna“ kako bi se me|usobne optu`be dve zemqe potrle.

Medijima je usred letwe nesta{ice tema ~itav skandal vi{e nego dobrodo{ao, jer su novine pune izve{taja o jednoj od uhap{enih, „crvenokosoj Ani ^epmen“, koja spada u {pijune „koji rade pod svojim pravim imenom“ i ima mere 90-60-90 – nema~ki tabloid „Bild“ je ve} objavio i fotografiju na kojoj se vidi wen obna`eni torzo... Advokat Ane ^epmen je rekao: „Zadovoqna je {to je sve pro{lo i sre}na {to vi{e ne sedi u zatvoru, ali nesre}na zbog toga {to joj je posao uni{ten i {to mora natrag u Moskvu.“ kretom pomilovao ruski predsednik Medvedev, mediji su najvi{e izve{tavali o ruskom nau~niku Igoru Sutjaginu. On je od 2004. bio na izdr`avawu 15-godi{we zatvorske kazne, na koju je osu|en jer je kao na~elnik sektora za vojno tehmi~ku politiku ruske akademije nauka, odavao podatke koji predstavqaju dr`avnu tajnu predstavnicima britanske konsalting

firme. Me|unarodna organizacija Amnesti Interne{enel oglasila se povodom razmene agenata, i saop{tila da dogovor o osloba|awu Sutjagina obavezuje da protiv svoje voqe napusti Rusiju.

Dogovor mu onemogu}ava da doka`e svoju nevinost u novom sudskom procesu.

Amnesti Interne{nel Sutjagina smatra politi~kom zatvore-

nikom. Agencije javqaju da su pored wega, Americi izru~eni Aleksandar Saporo{kin i Aleksandar Sipa~ov, kao i Sergeja Skripal.

Rusko ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da razmenu sprovode ruska Kontraobave{tajna slu`ba i ameri~ka Centralna obave{tajna agencija, u kontekstu „sveukupnog poboq{awa ameri~ko-ruskih odnosa i davawa nove dinamike“.

SAD su ranije saop{tile da je odluka o razmeni {pijuna s Rusijom doneta iz razloga „nacionalne bezbednosti“ i humanitarnih razloga. Najve}a {pijunska afera Amerike i Rusije od vremena Hladnog rata je na taj na~in okon~ana.

Svih desetoro optu`enih da su u SAD radili kao tajni ruski agenti izjasnili su se pred federalnim sudom u Wujorku da su krivi. Jedanaesti optu`eni se i daqe nalazi u bekstvu, po{to je na Kipru oslobo|en posle pla}awa kaucije. Optu`eni su uhap{eni pro{le nedeqe u nekoliko gradova SAD, posle dugogodi{we istrage.

SLOVA^KA

Nova premijerka ispravqa gre{ke BRATISLAVA: Slova~ka je dobila prvu `enu premijera, po{to je na taj polo`aj u slede}e ~etiri godine postavqena Iveta Radi~ova. Radi~ova }e predvoditi koaliciju ~etiri stranke na vlasti koje su na junskim izborima

smenile levi~arsku nacionalisti~ku vladu premijera Roberta Fica. Pedesetrogodi{wa Radi~ova je tokom politi~ke karijere ve} obavqala posao ministra za rad.Tokom sve~anosti, polo`ila je zakletvu o stupawu na premijer-

ski polo`aj u prisustvu predsednika Slova~ke Ivana Ga{parovi~a i uz zvuke dr`avne himne. Iveta Radi~ova je rekla da }e wena vlada desnog centra nastojati da popravi, kako se izrazila, „gre{ke i nepravde“ prethodne vlade

na ~ijem ~elu je bio kontroverzni lider levice u Slova~koj, Robert Fico. Prioriteti nove vlade }e obuhvatiti o`ivqavawe privrede, smawewe dr`avnog deficita i pokretawe akcije protiv korupcije.

Oslobo|ena kamenovawa, da li i smrti?

TEHERAN: Vlasti u Teheranu objavile su ju~e da ne}e izvr{iti smrtnu kaznu kamenovawem nad Sakineh Mohamadi A{tijani zbog preqube, ali jo{ nije jasno da li }e ova `ena biti oslobo|ena smrtne kazne. Advokat odbrane i aktivisti za qudska prava upozorili su da je izvr{ewe kazne nad ovom `enom izvesno po{to su odbijene molbe za milost, javio je Bi-Bi-Si. Sada je u toku me|unarodna kampawa kako bi se spre~ilo izvr{ewe smrtne kazne nad wom, a Velika Britanija i Sjediwe-

ne Ameri~ke Dr`ave apelovale su ju~e na Iran da odustane od kazne kamenovawem. Britanski ministar spoqnih poslova Viqem Hejg rekao je da je to „sredwovekovna kazna“ koja pokazuje da se Iran oglu{uje o qudska prava, te da bi weno izvr{ewe zaprepastilo svet.

A{tijani (46), koja se u zatvoru u Tabrizu na severozapadu zemqe nalazi od 2006. godine, ve} je ka`wena u maju te godine sa 99 udaraca bi~em zbog „nezakonite veze“ sa dvojicom mu{karaca nakon smrti supruga. Me|utim, u sep-

tembru 2006, tokom su|ewa ~oveku koji je optu`en da je ubio wenog supruga, drugi sud je pokrenuo slu~aj protiv we zbog preqube na osnovu doga|aja koji su se navodno desili pre nego {to je wen suprug ubijen. A{tijani je progla{ena krivom, iako je porekla priznawe koje je, kako tvrdi, bilo iznu|eno.

Prema strogoj interpretaciji islamskog zakona u Iranu, seksualni odnosi pre braka se ka`wavaju sa 100 udaraca bi~em, dok se supru`nici za isti prestup ka`wavaju smr}u.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAHMUD AHMADINEYAD Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad izjavio je, u Abud`i, da me|unarodne sankcije koje su Iranu „nametnule arogantne zapadne sile“ ne}e usporiti napredak zemqe na nuklearnom programu.“@elim da vas uverim da makar oni pretvorili sve papire ovog sveta u rezolucije protiv na{e zemqe, ne}e biti ni minimalnih promena u na{em nuklearnom programu“, izjavio je Ahmadinexad.

ANTISA HVI^EVA Gruzijske vlasti tvrde da je jedna `ena iz udaqenog planinskog sela ju~e napunila 130 godina, {to je ~ini najstarijom osobom na svetu. „Oduvek sam bila zdrava i celog `ivota sam radila - u ku}i i na farmi“, tiho je rekla Antisa Hvi~eva. Nikada nije i{la u {kolu pa nije nau~ila gruzijski i govori lokalnim mingrelijskim jezikom. Jo{ uvek je o{troumna, jedino {to ne mo`e vi{e da plete.

MEL GIBSON Proslavqeni glumac i re`iser Mel Gibson predmet je istrage o navodnom porodi~nom nasiqu prema biv{oj `ivotnoj saputnici Oksani Grigorijevoj, saop{tila je u ~etvrtak policija u Malibuu, gde par `ivi. Iz kancelarije {erifa saop{teno je da inspektori trenutno ispituju tvrdwe o incidentu od 6. januara, u kojem glumac, uz rasisti~ke i vulgarne opaske brojne uvrede.

Masakr u Pakistanu izazvao bomba{ samoubica ISLAMABAD: Stravi~an napad bomba{a samoubica dogodio se na severozapadu Pakistana. Po najnovijem bilansu, najmawe 56 qudi, me|u kojima i `ene i deca, ubijeno je u napadu bomba{a samoubica, ispred kancelarije lokalnog zvani~nika na severozapadu Pakistana, saop{tile su vlasti „Broj mrtvih je dostigao 56, a moglo bi ih biti jo{, po{to i daqe izvla~imo qude ispod ru{evina“, izjavio je Rojtersu Rasul Kan, upravnik plemenske oblasti Mohmand, ispred ~ije je kancelarije izvr{en napad. Kan u trenutku eksplozije nije bio u kancelariji.

O~evici su izjavili da je me|u ubijenima petoro dece, stare izme|u pet i 10 godina, kao i nekoliko `ena. Vladini zvani~nici su naveli da je u napadu raweno oko 50 qu-

di, dok bolni~ki izvori tvrde da su primili vi{e od 80 rawenika.

Agencije su prethodno javile da je

u napadu poginulo najmawe 48 qudi kada je napada~ na motociklu digao sebe u vazduh ispred lokal-

ne vladine kancelarije u selu Jakagund, u oblasti Mohmand, pa{tunskoj plemenskoj zoni blizu granice s Avganistanom, gde je pakistanska vojska posledwih nedeqa pokrenula akciju protiv talibanskih ekstremista.

U eksploziji je uni{teno ili o{te}eno oko 70-80 radwi, nekoliko vozila, kancelarija lokalne vlasti, a o{te}ena je i zgrada zatvora, odakle je najverovatnije pobeglo 28 osu|enika. Ju~era{wi napad ukazuje da su talibanski ekstremisti i daqe jaki u pakistanskoj plemenskoj oblasti kod granice sa Avganistanom, uprkos pakistanskim vojnim ofanzivama i da odatle pokre}u prekograni~ne akcije na me|unarodne snage u susednom Avganistanu, navodi ameri~ka agencija.

LEKAR

c m y

DNEVNIK

subota10.jul2010.

23

Pesticidi okida~i Hormoni i trudno}a za pojavu raka I H

zlagawe pesticidima pre za~e}a, kao i tokom trudno}e ili detiwstva, mo`e da pove}a opasnost od pojave raka kod deteta, navedno je u izve{taju grupe britanskih nau~nika iz organizacije „Kem trast“ (Chem Trust), koja ispituje uticaj hemijskih supstanci na zdravqe qudi.

Nau~nici su istakli da izlagawe pesticidima mo`e da interreaguje sa drugim izlagawima hemijskim proizvodima i genskim faktorima i do-

Na putovawu bez dugog sedewa ezona je godi{wih odmora, kada se najve}i broj qudi odlu~uje za putovawe. Odlazak na more, planinu, bawu ili u inostranstvo povezan je naj~e{}e s dugim putovawem, na kojima se provedu sati u sede}em polo`aju. Lekari upozoravaju da dugo nepomi~no sedewe, savijenih nogu, mo`e da dovede do zdravstvenih problema. Posebno su u opasnosti osobe u tre}em `ivotnom dobu kao i oni koji ina~e pate od poreme}aja u cirkulaciji. Kod wih su duga putovawa dodatni atak na krvotok, a posebno u nogama.

Avio-kompanije su registrovale pove}an broj sr~anih i mo`danih udara na dugim, prekookeanskim letovima, pa su za putnike na ovim letovima sedi{ta dodatno opremqena uzvi{ewem za noge, a savetuju im se i male ve`be, kao i ~e{}e {etwe kroz avion.

Ovakvi saveti va`e i za putovawa autobusom ili automobilom. Noge ne treba dr`ati prekr{tene, a s vremena na vreme dobro ih je protegliti. Ukoliko se na put kre}e automobilom, svakih sat-dva treba napraviti pauzu i za to vreme {etati, a ne sedeti u motelu. Mo`e se uraditi i nekoliko lakih ve`bi, kao {to je naizmeni~no stajawe na petama i prstima.

Ukoliko imate ve}e zdravstvene probleme s cirkulacijom krvi ili imate bolesno srce, pred duga putovawa se posavetujte s lekarom o terapiji i na~inu kako da prevladate put.

Isto tako, ukoliko te{ko podnosite putovawa brodom, avionom ili autobusom, koji izazivaju mu~ninu i vrtoglavicu, lekar }e propisati preparat koji ove te{ko}e mo`e da ubla`i.

J. B.

S

vede do pojave raka, preneli su francuski mediji.

Ukazano je i da su poqoprivrednici, koji najvi{e dolaze u dodir sa pesticidima, izlo`eni ve}oj opasnosti nego ostali od razvoja odre|enih vrsta raka, kao {to su leukemija ili rak prostate.

U izve{taju je istaknuto i da je u Velikoj Britaniji zabele`en rast broja slu~ajeva raka me|u decom za 35 odsto u periodu izme|u 1963. i 1998. godine, dok se broj slu~ajeva raka prostate utrostru~io, a raka dojke me|u `enama pove}ao za tre}inu.

(Tanjug)

ormon mladosti DHEA mogao bi da ima veoma pozitivan uticaj na `ene sa problemom neplodnosti, pokazali su rezultati jednog izraelskog istra`ivawa. Istra`ivawe koje je sproveo profesor Adrijan [ulman sa Medicinskog fakulteta pri univerzitetu „Sakler“ u Tel Avivu pokazalo je da terapija protiv neplodnosti uz uzimawe hormona DHEA mo`e trostruko da pove}a {anse da se dobije potomstvo. Istra`ivawe je sprovedeno na dve gupe pacijenta, od kojih je jedna bila pod osnovnom terapijom protiv neplodnosti, dok je dugoj prododata i odre|ena dnevna doza hormona DHEA. Hormon je davan drugoj grupi pacijenata tokom 40 dana pre po~etka klasi~ne terapije protiv neplodnosti.Nau~nici su konstatovali da su `ene koje su primale hormon DHEA kao dodatak terapiji imale ne samo ve}e {anse da ostanu u drugom stawu, nego i da wihova trudno}a i poro|aj boqe pro|u u pore|ewu sa `enama iz prve grupe. Sada ostaje da se ispita kako DHEA deluje na organizam tih `ena.

(Tanjug)

MENINGITIS ^ESTA LETWA INFEKCIJA

Prqave ruke krive za infekciju letwim mesecima mawe ili ve}e epidemije meningitisa nisu retke. Ovih dana takva jedna epidemija zahvatila je Ju`noba~ki okrug, a obolelo je vi{e od 60 osoba.Virusni meningitis je naj~e{}i oblik zapaqewa mo`danice, a naj~e{}e oboqevaju deca i mlade osobe.

- Meningitis je zapaqewe omota~a mozga i ki~mene mo`dine i te~nosti u kojoj se mozak i ki~mena mo`dina nalaz - ka`e dr Sne`ana Konstantinovi}. Kao kompikacija bolesti mo`e se javiti {irewe infekcije na mozak. U na{im krajevima naj~e{}i izaziva~ bolesti su enterovirusi, adenovirusi, zatim virus infektivne mononukleoze, gripa... U najve}em broju slu~aje-

U

va to su enterovirusi gde spadaju koksaki virusi A i B. Enterovirusna oboqewa su veoma ~esta i jako ra{irena. To su naj~e{}e feko-oralne infekci-

je, {to zna~i da se virus prenosi prqavim rukama, preko lo{e opranog vo}a i povr}a i zaga|ene vode.

Re|e se prenosi kapqi~nim putem. U {irewu bolesti veliku ulogu igraju zdrave klicono{e.

To su osobe koje u svojim crevima imaju enteroviruse, a ne oboqe-

vaju ili imaju veoma blage tegobe.

Inkubacioni period razli~ito traje {to zavisi od vrste izaziva~a virusnog meningitisa. Kod naj~e{}eg enterovirusnog meningitisa inkubacija iznosi 3 do 7 dana. Osoba je zarazna ve} od tre}eg dana, kada jo{ uvek ne zna da je bolesna. To doprinosi velikom {irewu ove bolesti. Zarazna je negde desetak dana od ispoqavawe simptoma bolesti.

Bolest naj~e{}e po~iwe naglo sa povi{enom temperaturom, povra}awem, gla-

D

ce, odnosno da utvrdi da li ovakvo za~e}e ostavqa bilo kakve emocionalne posledice, naro~ito u burnom tinejxerskom uzrastu. U tu svrhu stru~waci iz

Amsteradama, koje je predvodila Karin Vagenar, nisu se obratili roditeqima ili nastavnicima vantelesno za~ete dece,

nego su se bavili samom decom.

Ispitanici starosti od 11 do 18 godina su popunili upitnik o problemima koje su imali u pona{awu, na emotivnom planu i u dru{tvenom `ivotu u prethodnih {est meseci.

Rezutati 86 dece za~ete vantelesnom oplodwom su upore|eni sa rezultatima 97 wihovih vr{waka iz kontrolne grupe, koji su za~eti prirodnim putem.Utvr|eno je da prakti~no nema razlike u obimu problema izme|u vantelesno i prirodno za~ete dece, kao ni u procentu onih u obe grupe koji se ne uklapaju u uobi~ajene mentalne parametre. Jedno ranije ameri~ko istra`ivawe je, me|utim, ukazalo na ve}u podlo`nost depresiji i opijawu me|u devojkama i ve}u podlo`nost poreme}aju pa`we i hiperaktivnosti me|u mladi}ima koji su vantelesno za~eti, u odnosu na wihove prirodno za~ete vr{wake.

(Tanjug)

upstanca resveratrol, koja se nalazi u ko`ici odre|enog vo}a kao {to su gro`|e i dudiwe, mo`e da uti~e na smawewe telesne te`ine, pokazali su rezultati ispitivawa koje su stru~waci francuskog Centra za nau~na istra`ivawa - CNRS sproveli na najbli`im ~ovekovim ro|acima, primatima.

S

Raniji eksperimenti na vi{e vrsta `ivotiwa potvrdili su da ova polifenolna supstanca deluje protiv starewa i produ`ava `ivot. Do novih rezultata nau~nici su do{li ispituju}i majmune kojima je u ishranu svakodnevo tokom ~etiri sedmice dodavan resveratrol, {to je kod wih smawilo unos hrane za 13 odsto i pove}alo potro{wu kalorija za 29 odsto.

Istra`ivawe, po oceni stru~waka, mo`e da otvori perspektive za razumevawe razli~itih faktora koji kontroli{u balans izme|u energetskog unosa i potro{we, pre svega kod osoba koje pate od vi{ka kilograma.

(Tanjug)

Defekti proteina i bolesti mozga

Vantelesno za~eta deca mentalno zdrava eca koja su za~eta vantelesnom oplodwom su u tinejxerskom uzrastu mentalno zdrava koliko i prirodno za~eta, utvrdili su stru~waci Univerzitetskog medicinskog centra u Amsterdamu.

Vanmateri~na oplodwa se sastoji iz uzimawa jajne }elije potencijalne majke, wene oplodwe u laboratorijskim uslovima i postavqawa u matericu. Jedan „ciklus“ medikamenata i procedura koje ova, najnaprednija tehnika oplodwe zahteva, ko{ta i do 15.000 dolara, a za uspe{nu trudno}u ~esto je potrebno nekoliko takvih ciklusa. Ve}ina dece koja su plod ovakvog za~e}a se ra|aju zdrava. Ipak, prema dosada{wim iskustvima, postoji neznatno ve}i rizik od nekog uro|enog defekta.

Osim toga, ova deca ~e{}e nego prirodno za~eta mogu da budu ispodprose~ne te`ine na ro|ewu. Holandski tim zanimao je um, a ne telo ovako ro|ene de-

voboqom, malaksalo{}u, bolovima u mi{i}ima...

Povi{ena temperatura jmo`e da traje i do pet dana. Uskoro tegobe postaju ja~e jer se javqaju takozvani meningealni znaci znaci zapaqewa mo`danica: glavoboqa, povra}awe u mlazu. U zadwoj strani vrata javqa se jak bol i uki~enost. Bol se javqa i pri savijawu kolena. Zato deca koja imaju obi~aj da spavaju sa savijenim nogama u kolenima i privu~enim ka stomaku, kod meningitisa le`e sa ispru`enim nogama. Svetlo bolno smeta o~ima. Tegobe nisu uvek ovako jako izra`ene. Meningitis mo`e imati blagu klini~ku sliku tako da ostane nedijagnostikovan, jer li~i na odi~an nazeb. Dijagnoza se potvr|uje pregledom likvora, koji se dobija lumbalnom punkcijom. Du`ina bolesti zavisi od vrste izaziva~a. Kod naj~e{}eg enterokoknog, temperatura pada za tri do pet dana, dok kod nekih drugih oblika meningitisa se mo`e zadr`ati do 15 dana. Postepeno sa padom temperature se ubla`avaju i gube i ostale tegobe.

Svi virusni meningitisi zahtevaju le~ewe, po mogu}nosti, bolni~ko. U terapiji se koriste lekovi protiv temperature i bolova i sedativi. Nekada se ukqu~uju i antibiotici dok se ne dobije sigurna potvrda da je u pitawu virusni, a ne bakterijski meningitis. U najve}em broju slu~ajeva posle le~ewa osoba nema posledice.

J. Barbuzan

Recept za smawewe telesne te`ine

i{e od 135 bolesti mozga, ukqu~uju}i autizam, hroni~ni bol, {izofreniju i demenciju, povezeno je sa defektom proteina u takozvanim sinapsama - ~vori{tima izme|u nervnih }elija, utvrdili su britanski stru~waci iz Instituta Sanger, pri Univerzitetu Kembrix.Oni su prvi put uspeli da izrade mapu proteinskih struktura qudskih sinapsi, koje su odgovorne za preno{ewe informacija, {to otvara novi pogled na bolesti od kojih pate milioni qudi {irom sveta. Neurolog Set Grant, koji je rukovodio ovim istra`ivawem, isti~e da proteini nervnih ~vori{ta predstavqaju molekularnu osnovu mnogih bolesti mozga.

Ne znamo ni za jednu molekularnu strukturu odgovornu za vi{e mo`danih bolesti, pa za-

V

to smatramo da ovo predstavqa veliko otkri}e - isti~e Grant.

Koriste}i tehniku, poznatu pod nazivom proteomika, tim iz Kembrixa je analizirao sve proteine qudskih mo`danih

}elija, kojih ima milion milijardi, a povezane su sinapsama koje imaju kqu~nu ulogu u procesu usvajawa i pam}ewa informacija. Britanski stru~waci su utvrdili da u qudskom mozgu ima oko 1.500 raznih proteina, od kojih je za svaki

zadu`en jedan gen. Navedene mo`dane bolesti su pojednostavqeno re~eno posledica mutacije tih gena, koje dovode do defekta u mo`danim proteinima. Razumevawem sastava sinapse, moglo bi se utvrditi koji proteini su odgovorni za koju bolest ili bolesti, napomiwe Grant.Ispitivawem na mi{evima stru~waci iz Kembri`a su utvrdili da se kori{}ewem razli~itih lekova da bi se izmenio sastav proteina u sinapsama, mewa i veza s odre|enim bolestima mozga.Najavquju}i da sledi istra`ivawe kojim treba da se utvrdi da li se ovo odnosi i na qude, Set Grant isti~e da }e, ako se poka`e da je tako, biti radikalno pomeren fokus nau~nog pristupa istra`ivawu mo`danih bolesti.

(Tanjug)

24

OGLASI

subota10.jul2010.

DNEVNIK

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15050m2, put i svi prikqu~ci, lep pogled 5, 5e/m2 ili gra|evinske parcele 7E/m2 hitno.

Telefon 069/314-37-14.

DIREKTNA prodaja garsowere na Novom nasequ. Telefon 069/535-28-00.

4475

BULEVAR KRAQA PETRA I, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv, dvoiposoban stan, 58m2, visoki parter, terasa, podrumska ostava. Telefoni: 064/150-68-14 i 064/266-4107.

4421 PRODAJEM kvalitetan, ukwi`en, bez ulagawa 3. god. star trosoban dupleks u osnovi 71m2 sa parkingom, povoqno, mo`e kredit. Telefon 063/507-757.

4433

IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu za radnike, sa kupatilom i posebnim ulazom. Cena sa svim tro{kovima 8.000 dinara. Telefon 021/527-993.

4256 ARHITEKTA sa licencom izra|uje tehni~ke izve{taje za legalizaciju objekata, projektovawe i dizajn enterijera, cena povoqna. Telefoni: 066/6367625, 021/636-7625.

3573

IZDAJEM odmah useqivu, kompletno name{tenu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa. Telefoni: 021/468-294, 063/82-27-209.

4267

GARSOWERA, 17m2, A, ^ehova, od 1. avgusta. Telefon 063/87676-30.

4275 IZDAJEM stan dvosoban u Pu{kinovoj ulici kod Limanske pijace, poluname{ten. Telefon 021/6392-606.

4401 DVOSOBAN komforan stan sa ve{ ma{inom, telefonom i kablovskom se izdaje. Telefon 063/7495586.

4474 IZDAJEM novu 31m2 name{tenugarsoweru, Nova Detelinara, Cankareva 4. Telefon 6432-595, 064/4799-326.

4585 IZDAJEM dvosoban prazan stan, samo kuhiwski elementi ul. Novosadskog sajma br. 58. prvi sprat. Cena 170 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

4604 IZDAJEM nov kompletno name{ten jednoiposoban stan u Mi~urinovoj ulici, 32m2, dva le`aja, ma{ina za ve{, cena 160E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

4602

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544540, 063/517-290.

4603

PRODAJEM deqiv plac, bawa Vrdnik, 12.000m2, 1/1. Cena 2.5E/m2. Hitno! Telefoni: 021/527-871, 061/654-5-668.

4370 FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, voda - bunar, lep pogled. Telefon 069/1-826-726.

3621 PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu Fabrike vode, hladwa~e, 800m od asfalta, ispitana za vo}wake i vinograde.

Telefon 064/401-41-80.

4268 DVA PLACA po 1300m2, mo`e i ucelo na Tranxamentu - Petrovaradin, dozvoqena gradwa.

Telefon: 064/228-7731.

4282

4351

POSLOVNI PROSTOR - na glavnom putu Veternik kod Vukovi} pumpe 500 m2 na 2000m2 placa iznajmqijem ili prodajem. Telefon 065/513-40-66.

4438

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena ispalata odmah.

Telefoni: 824-885, 064/150-1200.

2940

ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefon 063/842-24-716, 063/842-26848, 021/500-612.

4004 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

4350 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova zgrada, gara`a, terasa, podruma, kupatila, kvalitet zagarantovan. Telefon 063/80-34735.

4559

POTREBNO 10 radnika na proizvodwi drvene ambala`e u Futogu. Prednost ima `enska radna snaga. Prevoz obezbe|en. Telefon 021/895-711, od 8-16 ~asova.

4440 POSLASTI^ARNICI hitno potrebna kvalifikovana radnica sa iskustvom za proizvodwu kola~a. Informacije na telefon 021/6623-280.

4489

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj sestri KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

3792 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

3973 KURANSKO LE^EWE - sve pomo}i, nervna oboqewa, nesanica, strah, n. energije, slogabrak, vratiti voqenu osobu, vrati voqu za sre}u, uspeh.Telefon 062/178-09-71.

4371

Posledwi pozdrav dragoj priji

Tu`nim srcem javqamo ro|acima i prijateqima da je na{ dragi

koja nas iznenada napusti i ostavi da tugujemo za wom. ^uva}emo te od zaborava i ve~no pamtiti.

od sestre Milice i zeta Paje sa porodicom.

Prijateqi: Nevenka i Stanko Star~evi}.

4732

4733

Posledwi pozdrav

1933 - 2010. preminuo 7. 7. 2010. godine u 77. godini.

Sahrana }e se obaviti danas, 10. 7. 2010. u 10 ~asova, na Rusinskom grobqu u Kucuri.

Posledwi pozdrav od: sinova Vladimira i Jakova sa suprugom Emom, }erkom Danijelom i unucima Du{anom i Dejanom.

Gordane Jovi{i}

Goranu Krsti}u

An|a Andri} sa porodicom.

od Radeta Tepi}a i Biqane Marjanovi}.

4726

4714

4734

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem se opra{tam od moje drage koleginice

25

Jakov Molnar

Sofiji Smiqani} Sofiji Smiqani}

subota10.jul2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Sofija Smiqani}

Deki

Goranu Krsti}u

1943 - 2010.

Sofiji Smiqani} Beca.

Sahrana je danas, 10. 7. 2010. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Ka}u.

O`alo{}eni: sin Branislav, snaja Vesna, unuk Radovan i unuka Branislava.

Goranu Krsti}u

od tate i Sne`e.

od: strica Mileta, sestara Bibe i Qiqe sa porodicama.

4715

4712

4729 4581

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Cecinom ocu od kumova: Joce i Milke.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo sve one koji su ga po{tovali i voleli, da je ovaj svet i nas, 7. jula 2010. godine napustio na{ dragi

4731

Posledwi pozdrav mami

Bogomil Karlavaris

Jovanu Kr~maru

Goranu Krsti}u

1924 - 2010.

Komemoracija }e se odr`ati u ponedeqak, 12. 7. 2010. godine, u 12 ~asova, na Akademiji umetnosti - Ul. \ure Jak{i}a br. 7, a ispra}aj na Gradskom grobqu u Novom Sadu, istog dana, u 14 ~asova.

Porodica.

od kolega i koleginica iz RUV.

Goranu Krsti}u

od: brata Zorana, snaje Milane i sinovica Nikoline i Gorane.

od: majke Nade, oca Radoslava i brata Zorana.

4708

4710

4705 141/P

Posledwi pozdrav na{em kumu

Posledwi pozdrav dragoj koleginici iz cve}are „Pepermint�

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 37. godini preminuo na{ voqeni suprug i otac

Stojanki od jedinog sina Slavka.

Hvala ti za svu qubav Bucko moj.

Gordani Jovi{i}

Sahrana }e se obaviti 10. 7. 2010. godine, u 14 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

Goranu Krsti}u

1974 - 2010.

Wene koleginice i kolege.

4727

4730

Posledwi pozdrav dragoj prijateqici i kom{inici

Posledwi pozdrav porodi~nom prijatequ

Gordani od porodica: Drqa~a, Zec i Iva~kovi}.

4735

Posledwi prijatequ

od Bebe i ]omija.

od porodica: Qubojevi}, Savi}, Qubinkovi}, ^obanov, Stani} i Ninkov.

4711

4709

pozdrav

dragom

Sahrana dragog nam i milog pokojnika obavi}e se u subotu, 10. 7. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Maja i deca Jovana i Veqko.

4706

Posledwi pozdrav

U spomen dragim roditeqima

Goranu Krsti}u

Goranu Krsti}u

Goran Krsti}

Goranu Krsti}u

Vera

Goranu Krsti}u

Berislav Berkovi}

30. 6. 1934 - 10. 7. 2009.

Ana, Ceca i Radivoj.

od porodice Ostojin, Mile, tete, Mla|e, Sne`e, Duwe, Sawe i Dadeta.

od porodice ^ovs.

4728

4707

4724

9. 2. 1926 - 5. 8. 1991.

Davor i Miroslav.

4717

26

^ITUQE z POMENI

subota10.jul2010.

Iznenada i tiho oti{la je Ivanina mama

Posledwi pozdrav na{oj svekrvi, babi i prababi

Dragi Damjanov

Sofija Vuka{evi}

DNEVNIK

Posledwi pozdrav snaji

Sa neizmernom tugom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminula na{a najdra`a majka, baka i prabaka

Draga Damjanov 1924 - 2010.

od: snaje Mirjane, unuke Sla|ane, unuka Sr|ana sa porodicom.

Sahrana je u subotu, u 13 ~asova, na Rumena~kom Pravoslavnom grobqu.

Posledwi pozdrav majci Dragi od }erke Milice sa porodicom.

4699

4701

Dragom i velikom ~oveku, nau~niku, profesoru, prijatequ

Draga Damjanov

Marija Nem~anin

Gordani

1924 - 2010.

Delimo neizmernu tugu sa porodicom.

Osta}e nam u dragoj uspomeni.

Posledwi pozdrav majci Dragi od sina Marka sa porodicom.

od porodice Jovi{i}.

4700

4680

Sahrana }e se obaviti u subotu, 10. 7. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ene porodice: Nem~anin, Popov i Ara|anski.

Porodica Beti.

4713

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no u 40. godini preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav na{oj

4692

Posledwi pozdrav priji

PETOGODI[WI POMEN Danas, 10. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo pomen na{em dragom

prof. dr Bogomilu Karlavarisu

Kolar Andra{ Bandika

posledwi pozdrav od Mire i dr Rudolfa Kastori.

Sahrana je danas, 10. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

O`alo{}eni: majka, supruga, deca i sestra sa porodicom.

Goci Jovi{i}

Nikoli Gavri}u Braci

Gordani

Buba, Rada i Radojka.

od porodice ]urguz.

4718

4682

Svaki dan donosi sve ve}u prazninu, utehe nema, zaborav ne postoji.

Sa tugom koju vreme ne le~i `ivi{ u na{im srcima.

Tvoji: otac Mirko, majka Rajka, supruga Anka, }erke Tawa i Sandra sa porodicom i sestra Slavica sa porodicom.

4689

4716

4721

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

Danas, 10. 7. 2010. godine u 10.30 sati odr`a}emo {estomese~ni pomen na{em

Posledwi pozdrav priji

[ESTOMESE^NI POMEN

Gordana Pauni} ~ika \uri

od Zvezdane sa porodicom.

Usnula je u Gospodu najtu`nija majka koja je u nebeskom carstvu sa svojim sinovima.

Sahrana je 10. 7. 2010. u 11 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu.

Posledwi pozdrav od: supruga Lazara, unuka Nemawe i Lazara, snaje Jelice i porodice Milokov.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Emil Todorovi}

kumu \or|u

od kuma Zorana sa porodicom.

Porodice: Radman i [imonik.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Jovi Kr~maru

Sahrana je danas, 10. 7. 2010. godine, u 17 ~asova, na Dowem Novom grobqu u Futogu.

O`alo{}ena porodica.

4723

Uvek si bila i ostala u na{im srcima. od porodice Je{i}.

Zauvek o`alo{}ena porodica Roganovi}.

4681

Sa bolom i tugom obave{tavamo da je preminula u 76. godini na{a voqena supruga, majka, baka i prabaka

ro|. Mili}

1921 - 2010.

O`alo{}eni: suprug Lazar, }erka Mirjana i zet Nikola Savin sa decom.

Zauvek o`alo{}eni: sestra Kovinka, sestri} Du{an i unuci Dejan, Sa{a i Marina.

4684

4688

POMEN

Emilu Todorovi}u Osta}e{ zauvek u srcima tvojih najmilijih: }erke Kovinke i unuka Danijela iz Nema~ke i po}erke Ru`e sa porodicom.

4722

Dragan Roganovi} Gaga

\or|a Pavlova

Milane, bio si moja sre}a `ivota. Ako ka`em da sam te volela, malo je. Po~ivaj u miru, ja sam ponosna {to sam `ivot provela s tobom. Sre}a na{a brzo je pro{la.

Supruga Dragica sa majkom Anicom.

4683

iz Ka}a

\ur|e Nikoli}

Posledwi pozdrav ~ika \uri od porodice Bobi}.

4698

POLUGODI[WI POMEN

Milanu Sremcu 1952 - 2002. iz Rumenke

4693

Posledwi pozdrav dragom

Emilu Todorovi}u

Dana, 8. 7. 2010. godine navr{ile su se dve godine od smrti na{eg oca, supruga i brata

Tvoj brat Tihomir, snaja Vesa i bratanac Boris.

4690

Radojka Kerkez

4653

OSMOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav voqenom ocu

Nevenki Petkovi}

Draganu

Sahrana je na Kisa~kom grobqu, 10. 7. 2010. godine, u 16 ~asova. od kumova ^ankovi}a.

4704

Gordani

4719

4702

4703

Posledwi pozdrav

\ur|u Nikoli}u

\ur|e Nikoli}

Tvoji: sin Radivoj, supruga Jelena, sestre Dobrica i Jovanka sa porodicama.

Ni posle pola godine nismo svesni da smo te izgubili. @ive}e{ ve~no u srcima: Tvoje tetke Anke, te~e Paje i bra}e Zorana i Bojana Simeonov.

Posledwi pozdrav ~ika \uri od porodica: Priji} i Vojvodi}.

4685

4687

4697

Po~ivaj u miru.

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice Nikoli} zbog smrti dragog nam

subota10.jul2010.

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako je preminuo na{ voqeni

Vasilije Popov

\uri Nikoli}u

\ure

od Jadranke i To{e Raki}.

Ve~no }e{ nam biti u se}awu.

Tvoju neizmernu plemenitost i dobrotu pamti}emo zauvek.

Obrad, Nada, Gorica i Velibor.

Tvoji najmiliji: Ra{ko, Radmila, Simonida i Du{an.

Posledwi pozdrav uji

27

Posledwi pozdrav voqenoj sestri, zaovi, tetki, baki

Gordani Jovi{i}

Bogomilu Karlavarisu

ro|. Kuvaqa 21. 2. 1953 - 8. 7. 2010.

Porodica Mrazovi}.

od brata Gojka sa porodicom.

Neka te ~uvaju nebeski an|eli.

4657

4675

[ESTOMESE^NI POMEN na Gradskom grobqu, 10. 7. 2010. godine, u 11 sati.

Posledwi pozdrav dragoj ujni, snajki, drugu

4661 4654

4655

Posledwi pozdrav dragom dedi

TU@NO SE]AWE Dana, 8. 7. 2010. godine navr{ilo se osam godina otkad nije sa nama na{

Emilu Todorovi}u

Najdan Trajkovi} 8. 7. 2002 - 8. 7. 2010.

od unuke Miroslave Rokvi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{em dragom kom{iji

Dragutin Krstini}

\ur|u Nikoli}u

11. 7. 2009 - 11. 7. 2010.

Tvoja qubav i se}awe na tebe, `ive}e u na{im srcima dok je nas.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Voqeni nikad ne umiru.

Tvoji: Mirjana, Miodrag, Zoran.

4645

4652

Posledwi pozdrav dragom dedi

JEDNOGODI[WI POMEN

S qubavqu }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Nevenka Petkovi}

Nuni

1953 - 2010.

O`alo{}eni: suprug Jovo, deca Bojana i Goran, unuka Lana, snaja Stanislava i zet Goran.

S tugom i po{tovawem porodica Rosi}.

Tvoji najmiliji.

Tvoji \urikanci: Dejan, Dragan, Milu{ka, Mia, Qiqana, Nemawa i Nikola.

4656

4664

4663

4677

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav

POMEN

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je

2005 - 2010.

Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Emilu Todorovi}u

Emilu Todorovi}u

od unuka Branislava Teodorovi}a sa porodicom.

od unuka Mireta.

4651

4649

Posledwi pozdrav voqenom ocu

\ur|e Nikoli}

Slobodan Vojnovi}

preminuo u 76. godini. Sahrana je danas, 10. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na Futo{kom novom gorwem grobqu.

Vreme prolazi a bol i tuga ostaju u na{im srcima. Uvek }emo te se se}ati.

O`alo{}eni: supruga, k}erka, sin, snaja, unuka i unuci.

Tvoji: supruga \ur|a i }erka Nada sa decom.

4667

Emilu Todorovi}u Osta}e{ zauvek u srcima tvojih najmilijih: sina Save i snaje Jelice.

od wegovih najmilijih: supruge Terezije, k}erke Tajane, sina Zorana, snaje Ru`e, unuke Tamare, unuka Nenada i Nikice.

4648

4666

Posledwi pozdrav majci na{e koleginice Sofije @ivanov

dragom

\oki Nikoli}u

\ur|u Nikoli}u

Posledwi pozdrav kom{iji

od porodice Kerkez.

4669

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Posledwi pozdrav dragom suprugu, tati i dedi

baba Nuni

4676

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

~ika \uri

od Mirka [umaruni}a sa porodicom.

od: Vesne i Ne|e i Nove i Danke.

4670

4672

GODI[WI POMEN voqenom bratu

\oki Zori ]osi}

Oti{ao si iznenada rade}i ono u ~emu si najvi{e u`ivao.

Hvala ti na smehu koji si nam vrlo ~esto prire|ivao.

Zaslu`io si da te nikad ne zaboravimo.

iz Ka}a Kolektiv Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo� Novi Sad. 339/P

Slobodanu - Gagi Malovi}u

Tvoje kom{ije: Samarxi}i, \urikin, Erceg, Kne`evi}i, Nini}i, Slavni}i i Kobilarovi.

Sestra Cica i brat Bato sa porodicama.

4662

4674

28

^ITUQE z POMENI

subota10.jul2010.

JEDNOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN Pro{la je najbolnija i najtu`nija godina od kada nije sa nama

GODI[WI POMEN Pro{la je najbolnija i najtu`nija godina od kada nije sa nama

Milisav Kujovi}

Dinka Bodvai

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se godi{wi pomen na{em voqenom Milisavu obaviti 10. 7. 2010. godine, u 10 sati, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se godi{wi pomen na{oj voqenoj Dinki obaviti u subotu, 10. 7. 2010. godine, u 10 sati, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Posledwi pozdrav supruzi i majci

DNEVNIK

voqenoj

Iznenada je prestalo da kuca plemenito srce moje supruge, na{e majke, moje bake i ta{te

na{oj dragoj

Irini i

Wegovi najmiliji.

Gordani Jovi{i}

Sofije Vuka{evi}

ro|. Kuvaqa 1953 - 2010.

ro|ene Popov

Sahrana je danas, 10. 7. 2010. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

Weni najmiliji.

O`alo{}eni: suprug Nedeqko i }erke Danijela, Tamara i Tatjana.

4572

4640

4570

Bratu, deveru, stricu i deda stricu.

POMEN

Sahrana }e se obaviti u subotu, 10. jula 2010. godine, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu, u 15 ~asova.

O`alo{}eni: suprug Slobodan, }erke Jelena i Ivana, zet Sa{a i unuk Aleksandar.

4641

Iznenada je preminula na{a jedinica

Neni Milan, Jovana, Tawa i Gaja.

Branislava Petri~i} Cica

4633

Posledwi pozdrav dragom tati, svekru i dedi

Stevan Mari}

4. 9. 1979 - 15. 7. 2002.

Mime

iz Mo{orina 9. 7. 2003 - 9. 7. 2010.

Vreme ni{ta ne mewa, u na{im srcima postoji{ i traje{ uz na{u najsna`niju qubav.

Supruga Zlata, }erke Qiqa, Beba, Dada i Jeja sa porodicama.

Postoji tuga koju vreme ne le~i, postoji qubav koju smrt ne gasi.

Porodice: Gavrilovi} i Zakarija.

4609

GODI[WI POMEN mojoj voqenoj majci

Draga Cico, ti si u na{im mislima, srcima, u na{im `ivotima. Na{ dom je hladan i prazan, o~i pune suza, a srce tuge. Hvala ti za sve lepe trenutke koje si nam pru`ila.

Bila si i ostala na{ ponos.

Vole te i tuguju tvoji najmiliji.

Sofija Vuka{evi} ro|ena Popov Neute{ni roditeqi Sekula i Dara.

4642

4636

4619

Pro{lo je godinu dana od tragi~nog doga|aja u kome su `ivote izgubile na{a draga Irina Rodi} i wena majka Nena.

Dana, 8. 7. 2010. u 70. godini, nakon kra}e bolesti preminuo je na{

Lazi Kanli}u Marinki Mari} ro|. Luki} Za wim tuguju: sin Dragan, snaja Nada i unuci Mara i Milo{.

obele`i}emo danas, 10. 7. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Rumenci.

Draga moja maj~ice uvek }e{ `iveti u mom srcu. ]erka Jovanka.

4673

4679

Tu`nog srca opra{tamo se od voqenog tate i dede

Posledwi pozdrav mojoj dragoj profesorki

Irina Rodi}

Sne`ana - Nena Rodi}

Jovan Kr~mar

Tim povodom odr`a}emo jednogodi{wi pomen na [aprana~kom grobqu u Vrawu, u nedequ, 11. jula 2010. godine.

Draga Irina, mnogo nam nedostaje{.

Tata Branko, sestra Iva i Sne`a i deda Rade.

Sahrana je obavqena 9. 7. u 17 sati, na ^enejskom grobqu.

4632

4637

O`alo{}ene porodice: Kr~mar, Buquba{i}, [e{um i [ili}.

Umro je na{ dragi kolega

JEDNOGODI[WI POMEN na{em voqenom

Savo ^i~arevi}

Laze Kanli}a 1929 - 2010.

Sahrana je danas, 10. 7. 2010. godine, u 17.30 ~asova, iz kapele u [ajka{u.

koja me je nau~ila da sviram klavir.

O`alo{}ene: }erka Cica i unuka Dragana.

U~enik Bane Bozejac sa porodicom.

obele`i}emo u nedequ, 11. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Ba~kom Dobrom Poqu.

Postoji qubav koju smrt ne prekida, tuga koju vreme ne le~i i se}awe koje je ve~no.

Tvoji najmiliji: Radmila, Dado, Maja, Vuk i Rade.

4631

4643

4671

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pro{le su tri godine od smrti na{e drage

Dr Pal [andor

10. 7. 2009 - 10. 7. 2010.

Slobodanu Malovi}u Gagi

Cici Srdi}

na{oj dragoj, voqenoj i nikad pre`aqenoj supruzi i majci

Pro|e godina velike tuge!

Nikada te ne}u pre`aliti ni zaboraviti. @ive}e{ dok i ja, u mojim mislima i mome srcu.

Tuguju: Aleksa, Neda, Sa{a i tvoja Joja.

Bilo je lepo provoditi studentske dane sa tobom.

S qubavqu tvoje koleginice: Bogdanka Simeonov - Bo`i}, Biqana Zveki} - Popovi}, Angelina Bara} - ]iri}.

4634

4621

Danas, 10. jula, u 10 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima odr`a}emo godi{wi pomen na{em dragom

GODI[WI POMEN na{em voqenom i dragom

Iletu Popovi}u

Borke Garovnikov

Marioari Vojnovi}

Godine tuge, bola i `alosti ispuwene se}awima na wenu qubav, dobrotu i pa`wu kojom nas je obasipala.

Weni najmiliji.

4625

1934 - 2009.

ro|. Baba teatrologu, novinaru i piscu

Milisavu Kujovi}u

obele`i}emo u nedequ, 11. 7. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

4626

O`alo{}eni: supruga Cica, sinovi: Mili}, Miqan i Jovan sa porodicama.

4330

obele`i}emo danas, 10. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na ^enejskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Wegovi najmiliji.

4480

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN dragom tati i suprugu

subota10.jul2010.

29

Devet godina nije sa nama na{a tetka i baka

GODI[WI POMEN

Miodrag Jevremovi} Stojadin Rakowac

18. 2. 1923 - 15. 7. 2005.

Ratku Radi}u Ra{i

2001 - 2010.

Katica ^oli}

1966 - 2009.

Pro{lo je devet tu`nih godina, sve nam vi{e nedostaje{ i uvek mislimo na tebe.

Tvoji: Sa{ka, Milan, Slavica, Uro{ i Ivan.

4420

ro|. ^onki} iz @abqa

Znao si koliko te volimo, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. S ponosom te pomiwemo, u srcu ~uvamo i s tugom `ivimo.

Tvoji: sin Dejan, }erka Danijela i supruga Jovanka.

Sestri~ina Zora, zet @ika i unuk Slavi{a sa porodicom.

4344

4540

DESETOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

SE]AWE

10. 7. 1996 - 10. 7. 2010.

Voqeni moj Mi{o, 15. jula 2010. godine navr{i}e se pet godina otkada nas je bolna sudbina rastavila zauvek...

Vreme brzo prolazi, ali Ti u mom srcu jednako postoji{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve ono {to sam Tvojim odlaskom izgubila.

S qubavqu, supruga Qubica i }erka Miroslava.

4254

[ESTOMESE^NI POMEN

Rada Bedov Barbari Dobrosavqev Babiki

Slavko Radak pukovnik u penziji ^uvamo te od zaborava, u svojim srcima.

Decenija je pro{la od kako nisi sa nama, ali tvoj vedar lik i se}awe na tebe }e zauvek `iveti u nama.

Po~ivaj u miru.

Tvoja porodica.

Zauvek tvoji: suprug Petar, sin Vladimir, snaja Ksenija i unuke Barbara i Jelena.

4520

4509

POMEN

diplomirani veterinar

An|eliji Stara~ek

Bio si uzor dobrote, plemenitosti i po{tewa i takvog }emo te sa ponosom spomiwati i ve~no ~uvati u na{im srcima.

Pomen obele`avamo danas, 10. 7. 2010. godine, u 11 ~asova.

ro|. Vinoki} S qubavqu i po{tovawem nosimo te u srcu i mislima i neka te ~uvaju an|eli.

O`alo{}eni: mama Dragoslava i brat Nikola Vinoki} sa porodicom.

4486

Po~ivaj u miru.

Dana, 11. jula 2010. navr{ava se pet godina od smrti na{e

Tvoji: Sun~ica, Miroslav, Tatjana i Quba.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj, voqenoj i nikada pre`aqenoj supruzi, majci i baki

4410

@ivadin Do{en

3

Boje \uki}

11. 7. 2001 - 11. 7. 2010.

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom

SE]AWE S qubavqu, ponosom i po{tovawem ve~no te nosim u mom srcu.

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

An|eliji Stara~ek

@iveti u tvom nekada{wem domu, `iveti u srcu sa tobom

dava}emo danas, 10. jula 2010. godine, na grobqu u Futogu.

O`alo{}ena porodica.

Tvoja supruga Mira.

Pro{le su ~etiri godine od smrti mog supruga

4485

4429

4470

POMEN Dragi bato

SE]AWE

Borivoju [ugi}u Bori

Katica \eki} ro|. Leti} modiskiwa

Dragi na{ deko, iz na{ih srca nisi oti{ao, tu si ostao zauvek.

U znak se}awa na tri godine rastanka sa tobom, obi}i }emo tvoj grob, danas, 10. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, i okititi ga cve}em.

Milete Bardaka

Nedeqko Jari}

Dok smo `ivi osta}e{ u lepoj uspomeni.

Mi i daqe mislimo kako }e{ nam do}i.

Nedostaje{ nam.

Supruga Gospa i sin Milan.

Baba An|a, strina Gordana, sestre Jelena i An|elka.

Tvoji najmiliji.

4411

4494

4399

Tvoji najmiliji: supruga Sofija, }erke Vi{wa i Ma{a, unuci Milan, Milica, Vladana i Aleksa i zetovi Miki i Goran.

[ESTOMESE^NI POMEN

Nedeqko Jari}

Nedeqko Jari}

Tre}i ro|endan nisi sa nama. Jako nam nedostaje{.

4469

4332

GODI[WI POMEN voqenom suprugu, ocu, sinu i dedi

Draganu Jojki}u

10. 1. 2010 - 10. 7. 2010.

Tvoja Ru`ica.

Tvoja prerana i iznenadna smrt ostavila nas je da `ivimo sa bolom i tugom ali i sa ponosom i qubavqu {to smo te imali.

Otac Miladin, majka Mirjana i sestra Marija sa porodicom.

4524

4409

Hvala ti {to si me ka suncu vodio. [to nisam bila, ti si bio..."

dipl. in`. elektronike 13. 7. 1968 - 13. 7. 2010.

Vole te tvoji, mama i tata.

POMEN

"... [to nisam mogla, ti si mogao. [to nisam umela, ti si umeo.

Zorica Dobre

iz Mo{orina 1952 - 2009.

Godina tuge, bola i neverice.

Oti{ao si prerano, tiho i bez re~i. Mi koji te najvi{e volimo znamo kako je `iveti bez tebe.

Tvoji najmiliji: supruga Jovanka, sin Goran, }erka Gordana, mati Agneza, snaja Dragana, zet Danijel i tvoji unu~i}i Nemawa i Ma{a.

4394

06.35 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 14.00 15.00 15.10 15.30 16.00 16.30 17.00 17.20 17.30 19.05 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 23.55 00.25 02.10

06.30 07.25 10.00 11.15 12.30 12.40 14.15 15.45 16.15 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

TV PROGRAM

subota10.jul2010.

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam-eko TV fonija, kviz Vesti Plej gejms TV bajt Bez uputa Vesti Slobodna tema Petkazawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Eko-Altajski prizori Ples no stres Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: Tre{wa Elizina k}i, film Crtani film TV Dnevnik Folder kultura Egzit danas Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Tamburica fest Derowe 2010. reporta`a Preokret Tre}i vojvo|anski festival gitare Elizina k}i, film Uvek reci da, dok. film

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Parazit (slov) Vesti (ma|) Skriveno utvr|ewe, film Pod obru~em Egzit danas, hronika 2. deo ^udesni svet Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) Razgovor sa povodom (ma|) Zaqubqena geografija (ma|) Vila Jasmin, film TV Prodaja

06.05 08.00 09.06 11.07 12.50 13.05 13.25 13.50 14.50 16.48 17.32

Svet divqine, svet `ivotiwa (Panonija, 18.00) 07.30 08.10 09.00 10.00 10.30 11.30 12.30 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00

Glas Amerike Beli luk i papri~ica Moje dete Stari zanati Travel Svet poqoprivrede Bez cenzure Manastiri pored Dunava Zdravo vegeterijanski Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Svet divqine, svet `ivotiwa Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Filmski program: @ene mafije 1. deo

Vila Jasmin

22.23 23.05 00.32 02.35 04.34 05.22 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Dnevnik Sport plus Srbija na vezi Vi i Mira Adawa Polak Tenis: Dejvis kup, Hrvatska Srbija, prenos (1 dubl) ]ao inspektore, film TV lica: Sne`ana Divac... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Rt dobre nade Fudbal, SP: Urugvaj-Nema~ka, za 3. mesto Rt dobre nade Mrak film 4, film Fudbal - SP: Urugvaj-Nema~ka, za 3. mesto (r) Tenis: Dejvis kup, Hrvatska - Srbija Vi i Mira Adawa Polak Kvadratura kruga Verski kalendar

Misi Eliot

Egzit 2010, u`ivo (RTS 2, 01.33)

Miroslav Klose

FUDBAL, SP

09.00 09.25 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.50 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Sofa Moja Amerika Film Vitra` Lenija Evo nas kod vas Dok. program Dva sveta Divqi horizonti Marija dobrotvorka Planeta Zemqa Neon siti Misterije KGB Radionica Objektiv Oko koridora 10 Najboqi lek Srbija koju volim Dva sveta Divqi horizonti Objektiv Film’ Talentovani gospodin Ripli

Elsa Molije

Dirqiva pri~a o sinu Ser`u, koji se sa svojom trudnom `enom @anom vra}a u Tunis, ~arobnoj zemqi svog bezbri`nog detiwstva, i se}a se svog oca kojem se divi...

Uloge: Arno \ovaneti, Elsa Molije, Klemon Siboni Re`ija: Ferid Bugedir (RTV 2, 22.30)

18.28 18.57 19.30 20.02 20.20

06.00 Dejvis kup 1/4 finale: Francuska – [panija 11.00 TVS 12.00 Ruska liga: Alania – Zenit 14.00 Dejvis kup 1/4 finale: Francuska – [panija 18.00 Rugby Super League 20.00 ATP Campbles Hall of Fame 23.00 Ruska liga: CSKA – Saturn 01.00 Premijer liga, magazin 01.30 Svetski Sport magazin 02.00 Fudbal mondijal magazin 02.30 Mobil 1 Grid 03.00 Atletiy 03.30 TWS

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 08.50 Vremeplov, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @ivot na Marsu, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 12.30 Zoo Hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

Urugvaj–Nema~ka (RTS 1, 20.20)

06.15 07.00 08.20 09.30 11.20 11.35 12.30 13.30 14.00 15.05 17.40 21.30 00.30 02.00 02.00

e-TV Doma}in Vajpaut Film: Smoki i bandit 2 Arena Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Banzuke Emisija o Formuli 1 Formula 1 - trening Film: Rat i mir, 2. deo Hiqadu i jedna no} Film: Havana Top spid Ameri~ko rvawe-bez milosti Film: Rat i mir 2. deo

06.18 Znawe imawe 07.16 TV lica... kao sav normalan svet 08.05 Misterije Rima 08.35 Pepe prase 09.00 Ben ten 09.25 Bleja 09.45 Verski mozaik Srbije 10.29 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.30 Svet zdravqa 13.00 Vaskr{wi dani pobede, Moskva 14.00 Leti, leti pesmo moja mila 14.30 Egzitovawe 15.00 Nemoj umreti mlad 16.00 Total tenis 16.20 Biciklizam: Tur de Frans, prenos 17.25 Vrele gume 17.55 Reli 18.04 Tvoje pesme, moji snovi 19.00 Egzitovawe 19.25 Odbojka (`): Evroliga, Rumunija - Srbija, prenos 21.00 Mo`emo li verovati nauci 21.57 Svet ribolova 22.25 Horizont 23.20 Biciklizam: Tur de Frans 23.35 Koncert Bur~ina Nukea 00.45 Vrele gume 01.13 Egzitovawe, hronika egzita 2010.

01.33 Egzit 2010, u`ivo 04.00 Odbojka (`): Evroliga, Rumunija - Srbija 05.10 Horizont

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.10 15.50 16.30 17.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 01.30 02.00 03.30 05.00

DNEVNIK

c m y

30

Crtane serije Film: Agenti Kodi Benks 2 Vesti Simpsonovi ^ak Vesti u 14 Krajwa sila Beli svet Slike `ivota Pop vremeplov Dok. film Vesti u 18 Terminator Simpsonovi Milica, omnibus Film: Posledwi zamak Kalifornikacija Zavr{nica Zlo~ina~ke namere Dok. film Krajwa sila Film: Agent Kodi Benk 2

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika 12.00 Kuhiwica, 13.00 Planeta Zemqa, 14.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 18.00 Rusinski magazin, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dokumentarni program, 23.00 Vikend Nemi svedok, 00.00 Yuboks

07.00 08.00 08.25 08.50 10.25 12.05 12.35 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 19.35 20.00 20.55 23.00 22.30 23.35 00.40 02.30

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Put za Oregon Dolina sunca Bu|elar Film: [mokqan Popodne Vesti B92 Film: Dansmor Vesti B92 Beogradski ZOO Sun|er Bob Kockalone Robinzon Kruso Film: Prekobrojna Vesti B92 Top gir Kejy rejy Film: \avolov {kart Ukqu~ewe u B92 Info

07.15 07.45 10.00 11.50 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 01.00 02.30

U sosu - specijal Film: Most na reci Kvaj [tit Siti Vikendvizija @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Film: Dan mrmota Magazin in Nacionalni dnevnik Grandovi {ampioni Film: Ne{to najsla|e Film: ^ista~i mina Siti Film: Olujna vremena Film: Dan mrmota

@eqka Zebi}

Sporti} U emisiji „Sporti}“ vide}ete najboqe mlade sportiste Rakovice, saznati kako je proteklo wihovo dru`ewe sa Du{anom Kecmanom, ko{arka{em Partizana. Ekipa emisije posetila je i zavr{icu vaterpolo takmi~ewa Beoval za najmla|e.

Autori i voditeqi: @eqka Zebi} i Jelena Sre}kovi} (Ko{ava, 10.00) 06.00 08.30 09.00 09.30 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 13.55 12.25 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 23.55 01.00 03.00 04.55 05.00

Jutarwi program Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Konan Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Idemo u`ivo Tele{op @ivot je lep Je l istina Tele{op Leto na Adi Hronika Mondijal 2010.

Telemaster Zakumi Ekstremni sport Film: Surova Oklahoma Fritajm ^asna re~ Telemaster Film Plejada - Leto na Adi Vremenska prognoza Kineski dokumentarni program

Kristina Eplgejt

Ne{to najsla|e Kristina Volters provodi godine izbegavaju}i mu{karce, sve dok jednog dana {etaju}i sa prijateqicama ne ugleda savr{enog! Ali ubrzo saznaje da je on napustio grad...

Uloge: Kameron Dijaz, Selma Bler, Kristina Eplgejt, Tomas Yejn Re`ija: Royer Kambl (Pink, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju, 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota10.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 10

Pi{e: Danilo Todorovi}

Medlin Stouv

Posledwi Mohikanac U osamnaestom veku traje francusko-indijanski rat, a istovremeno se britanske i francuske trupe bore za teritorije Severne Amerike.

Indijanci su prisiqeni da se priklone se jednoj od strana i wihova budu}nost je potpuno neizvesna...

Uloge: Danijel Dej-Luis, Medlin Stouv, Rasel Mins, Erik [vajg, Yodi Mej, Ves Studi Re`ija: Majkl Man (Nova TV, 22.05) 06.05 07.55 08.20 08.35 09.00 09.25 10.25 11.25 12.25 14.00 16.30 17.00 17.10 17.45 19.15 20.05 22.05 00.10 01.45 03.15

Qubav nema pravila, film Dora istra`uje Timi Tim, crtani Jagodica Bobica, crtani Ben 10: Ejlijen fors, crtani Dodir s neba Frikovi ^arobnice Utrka s vremenom, film Prvi vitez, film Nad lipom 35 Vesti Nad lipom 35-nastavak Lud, zbuwen, normalan Dnevnik U dobrom dru{tvu, film Posledwi Mohikanac, film Ukleto blago, film Ezo TV Kazna, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 Pqa~ka{i olupina 10.00 Mark Forster – dozvola za snimawe 11.00 @iveti sa neprijateqem 12.00 @ivot i smrt u Rimu 13.00 Klondajk: Potraga za zlatom 14.00 Genije fotografije 15.00 Drugi svetski rat u boji 16.00 Dikensova Engleska 17.00 Lankaster u ratu 18.00 Hitlerov omiqeni plemi} 19.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 20.00 @ao Ling: Tajne carske grobnice 21.00 Ku}a iz ~etrdesetih 22.00 Azijski mu{karci na platnu i ekranu 23.00 Drugi svetski rat u boji 00.00 Dikensova Engleska 01.00 Lankaster u ratu

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.05 09.30 10.55 12.15 13.10 15.50 17.20 18.50 20.05 22.20 23.45 01.05 02.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 A sad adio Operacija ticijan Beograd 011 Nevoqe 2 Takva – strah pred bogom Lo{e predskazawe Neverovatne devojke Erotski program

Uveli snovi Iskustvo Marka Pisa Ja sam, jer smo mi Mali Dodo Prva damska detektivska agencija - Otrov Neobi~ni slu~aj Benyamina Batona Upoznajte Dejva Smrt na sahrani Bra}a Yonas: 3D koncert Prkos Vanzemaqski osvaja~i Kao prava devojka Prava krv – Ni{ta osim krvi Prava krv – Neka ova `urka traje

08.00 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Na sever prema Aqasci, film 10.20 Ku}ni qubimci 10.55 Normalan `ivot 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Reporteri 15.25 Alpe Dunav Jadran 16.15 Krugovi `ivota, film 18.10 Iza ekrana 18.45 Dok. film 19.30 Dnevnik 20.04 Dnevnik plus 20.25 Moj Dubrovnik - Jiri Menzel, dok. film 20.57 Otvorewe Dubrova~kih letwih igara, prenos 22.15 Mamutica 23.00 Filmski vikend s Kiferom Saterlendom: Mladi revolvera{i, film 00.45 No} kultnih filmova: Dolina smrti, film 02.10 No} kultnih filmova: Stra`ar, film

06.00 Pomorska patrola 07.00 Tajanstvena `ena: Otpevaj mi ubistvo 09.00 Zagonetna `ena: Zagonetni vikend 11.00 Skriveni zlo~ini 13.00 Vojni~ka qubavna pri~a 15.00 Eva 17.00 Gu{}e od vode 19.00 Selin 21.00 Biti Erika 23.00 Slika duha 01.00 Igra za opstanak 03.00 Skriveni zlo~ini 05.00 Pomorska patrola

08.35 09.00 09.25 09.45 11.45 12.10 13.50 15.50 17.30 18.30 20.00 22.10 23.50 01.35

2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Bikeri s Marsa, crtani Ne daj se, Nina Skrivene poruke Auto{kola, film Umreti mlad, film Vreme leptira,film Zvezde ekstra: 20 najbogatijih zvezdanih parova Vesti Bluz Braders 2000, film Luda ven~awa, film Osveta, film Astro {ou

Luda ven~awa

Kifer Saterlend

Mladi revolvera{i Dok zbog ubistva be`i pred progoniteqima, mladom revolvera{u Vilijamu H Boniju zvanom Bili d Kid pomo} pru`e zemqoposednik Yon Tunstel i wegov {ti}enik Yosija Gordon Skurlok Dok te ga odvedu na Tunstalovo imawe...

Uloge: Emilio Estavez, Kifer Saterlend, Lu Dajmond Filips, ^arli [in, Dermot Mulroni, Kejsi Simasko, [eron Tomas, Elis Karter Re`ija: Kristofer Kejn (HRT 1, 23.00)

07.15 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 08.00 @utokqunac 08.30 Deni 09.00 Eksperimenti koji su promenili svet 09.20 Navrh jezika 09.30 Sportske igre mladih 09.45 Pinokijeve pustolovine 10.45 Briqantin 11.30 Hrvatski pisci na TV ekranu 12.45 Babe Jage, dok. film 13.35 KS automagazin 14.05 4 zida 18.00 Donington Park: F1 - kvalifikaciona trka 19.10 Afrovizija - emisija 20.20 Fudbal, SP - za 3. mesto: L61 - L62, 1. poluvreme 21.25 Fudbal, SP - za 3. mesto: L61 - L62, 2. poluvreme 22.20 Afrovizija - emisija 23.30 Sportske vesti 23.45 Ritam nedeqe

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50 03.20

Gospodari horora Stisak Mesec koji uhodi Dosije Drezden Istinski zlo~in No} gurmana Ku}a Ameri~ki vukodlak u Parizu Ta~ka pucawa Posledwa {ansa

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.20 00.00 02.00

Sve ostaje u porodici Mamford Boufinger [arlota Grej Spikizi Qudi od ~asti Lepi i blesavi Hofa Otrov Breskvice i kraqice Doma}ice iz Amberlejna

Robi je ve~no romanti~na du{a, peva~ na svadbama koji voli svoj posao. Sva ta romantika nimalo se ne svi|a wegovoj verenici Lindi, koja mu okrene le|a `ale}i se kako je bio daleko privla~niji kao `estoki rok peva~...

Uloge: Adam Sandler, Dru Barimor, Kristin Tejlor, Alen Kovert, Metju Glejv, Elen Albertini Douv, An|ela Federston Re`ija: Frenk Koraci (RTL, 22.10)

An|ela Federston

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40

01.40

Megagraditeqi Iks-ma{ine Ekstremne eksplozije Trgovci automobilima Limarska radionica/London Auta po meri: Berlin Svetska prestonica brzine Kako se to pravi Kako se pravi?

U srcu ma{ine Megagraditeqi Ekstremne eksplozije Auta po meri 2008.

Motociklisti~ka manija u Sterxisu Trgovci automobilima Crno zlato Ameri~ka luka Kako pre`iveti katastrofu Lovci na oluje

08.30 09.00 10.00 11.15 11.45 17.30 18.05 18.15 19.05 19.15 20.05 20.15 22.35 23.15 00.15 00.45

Fudbal Biciklizam Veslawe Fudbal Biciklizam Superbajk Fudbal Bilijar Fudbal Biciklizam Fudbal Borila~ki sport Fudbal Biciklizam Fudbal Biciklizam

14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Lovci i „lovci” ada je re~ o qudima koji su po svaku cenu ravno da se malo vi{e popije. Desilo se da se Ti`eleli da budu lovci, nave{}u primere to po povratku iz lova setio Kalkana u `eqi da gde je to dovedeno do apsurda, a de{avali ga na neki na~in nagradi, rekao mi je da ga dovesu se u raznim varijantama. Jedan od najkarakteridem. Video sam da je Kalkan bio pijan i u~inio sti~nijih desio se u Tikve{u i on najboqe ilusam sve da ga koliko-toliko otreznim. Kada je dostruje i pitawe hijerarhije, ali i sujete. Tada{ao pred Tita, poku{ao je da stoji mirno, ali {wi ~lan Vlade SR Srbije Mile Jovanovi} doipak malo teturaju}i se, uspeo je da ka`e: „Izvo{ao je u lov u punoj opremi, od odela do skupocene lite, dru`e predsedni~e“. Tito je, naravno, to pu{ke. Poslao sam ga u revir u kojem je lovo~uvar primetio i upitao ga: „Pavo, izgleda da si malo bio Kalkan koji je, ina~e, ~esto vodio i Tita u popio?“ Odlu~no je odgovorio: „Jesam“. Sledilo lov. Po{to Kalkan nije poznavao Jovanovi}a, je pitawe: „A koliko si popio?“ „Sedamnaest predstavio se, ali ga je i upitao ko je on. Jovano{pricera, dru`e predsedni~e“, i dodao je: „ali vi} je rekao da je ~lan Vlade Srbije, a na wegovo iznena|ewe, Kalkan je upitao: „Otkud vi kod mene?“ Jovanovi} u prvom trenutku nije razumeo, ali mu je Kalkan „objasnio“ za{to je to rekao: „Najni`i po rangu ko je kod mene lovio bio je Gojko Ubiparip, a on je bio potpredsednik Savezne vlade“. Lov se zavr{io kasno uve~e i oni su se zajedno vratili u lova~ku ku}u, gde je Jovanovi} pozvao Kalkana na pi}e. Sedeli su za {ankom dosta dugo i poprili~no popili. U po~etku nisam obra}ao pa`wu na wih jer je, s jedne strane, bilo normalno da gost-lovac ~asti lovo~uvara, a s druge strane, bilo je jo{ lovaca u susednoj prostoriji koji su se tako|e vratili Dr`ava, to sam ja iz lova i prepri~avali doga|aje. U jednom trenutmoram da popijem jo{ tri“. Na pitawe za{to, odku sam ipak ~uo kako se Jovanovi} obra}a Kalkagovorio je kao najtrezniji ~ovek na svetu: „Zato nu re~ima: „I tako ja nisam {ar`a za tebe“. Kal{to jelen kojeg ste odstrelili ima dvadeset pakan nije odgovarao, ali sam se ja sada zainteresoro`aka a ja moram da popijem i toliko {pricevao. Jovanovi} mi je objasnio {ta se desilo. I sam ra“. Nisam mogao da verujem dok je Tito nare|isam bio iznena|en {to je Kalkan sebi to dozvovao kelneru da Pavi donese jo{ tri {pricera. lio, bez obzira na to {to je bio jedan od najboqih Onda mu je i nazdravio. Razmi{qao sam kako jelovo~uvara, ali sklon „umetni~kim slobodama“. dan obi~an ~ovek, uz sve po{tovawe Tita, razgoObrazovawe i kultura mu nisu bili ja~a strana, vara s wim bez kompleksa. ali i to {to je vodio u lov Tita – malo mu je udaNavodim jo{ jedan karakteristi~an „Kalkarilo u glavu i dozvoqavao je sebi, najbla`e re~enov lov“, ovog puta s generalom Herqevi}em, tano, da se slobodnije poda ministrom unutrana{a i rangira qude na {wih poslova JugoslaKada je lovo~uvar Kalkan ~uo {ta svoj na~in. Kada je Kalvije. Desilo se da se u mi je ~lan Vlade Srbije Jovanovi} kan ~uo {ta mi je Mile toku lova fijaker prerekao, iako dosta pripit, muwevito vrnuo (vi{e nagnuo nego Jovanovi} rekao, iako dosta pripit, muwevito mu se obratio: „Odstreqenog vepra prevrnuo) jer su to ipak mu se obratio: „E, kada bili {umski putevi, ali kojeg smo dovezli u lova~ku ku}u ste vi prekr{ili dogoje Herqevi} ispao. niste odstrelili vi, nego ja” vor da o tome ne pri~ate Iako se nije povredio, direktoru, dogovor }u bio je qut, a Kalkan je, prekr{iti i ja. Odstreqenog vepra kojeg smo doda bi ubla`io wegovu qutwu, dodao: „Ba{ je ovo vezli u lova~ku ku}u niste odstrelili vi nego ja“. neko baksuzno mesto, tu se fijaker prevrnuo i s Komentar o ovome nije potreban.

Aleksandrom Rankovi}em“. To je prelilo ~a{u Ne opravdavam Kalkana, ali ne samo on ve} i Herqevi}eve qutwe i odgovorio je Kalkanu: drugi lovo~uvari su, imaju}i posla s qudima ko„Ba{ me briga {to si prevrnuo Rankovi}a, wega ji nisu bili lovci, gubili `ivce i neodgovarajuje i trebalo da prevrne{“. Lov se zavr{io do}e reagovali. Jednom je na{ poznati slikar iz bro, a Herqevi} se odqutio i posle prepri~aeks-Jugoslavije, Jo`a Horvat Jaki, proma{ivao vao ovaj doga|aj. dva dana uzastopce. Lovo~uvar je u jednom treTitovom dolasku u lovi{te prethodile su prinutku, kada je Jaki proma{io jelena s dvadeset preme u samom „Jelenu“. Od ure|ewa lovi{ta do metara, izgubio `ivce i rekao: „Pa ja bi’ ga poosmatrawa divqa~i. Tom prilikom analiziralo godio kapom“. Jaki se meni po`alio na pona{ase stru~no s aspekta starosti i vrednosti trofewe lovo~uvara. U razgovoru sam objasnio lovoja i na osnovu toga odlu~ivalo koji su jeleni za ~uvaru da nije smeo tako da reaguje, upotrebiv{i odstrel. Naravno, na najboqeg od osmotrenih jei adut da je Jaki jedan od na{ih poznatih slikalena i{ao je Tito. Sli~an nivo do~eka prire|ira. Lovo~uvar mi je, jo{ iznerviran, odgovorio: van je i prilikom dolaska stranih dr`avnika. „Pa kad je slikar, neka slika, nemoj da lovi“.

Mo`da }e se ~itaocu to sve u~initi preteranim Kalkan je bio ne samo odli~an lovo~uvar ve} i – zavisi od ugla gledawa. Meni je sve to imponodosta „prirodan“ u svom pona{awu i opho|ewu s valo jer je bilo o~igledno da je Titovo prisustvo lovcima. Posle jednog uspe{nog lova s Titom, u zna~ilo i prisustvo dr`ave sa svim wenim atrikojem je odstreqen jelen s dvadeset paro`aka, dobutima. Ovo je pove}avalo i zna~aj lovi{ta i nas {ao je u lova~ku ku}u i u takvim prilikama nakoji smo lov organizovali i realizovali.

K

Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36-444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota10.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog vikenda biste se mogli uputiti put mora i odmora, sa svojom familijom. Brinu}ete o svemu i svima, inicirati aktivnosti i uz to jo{ na}i vremena samo za sebe i svoja interesovawa.

BIK 20.4-20.5.

Kod ku}e vam je najlep{e pa nema razloga da tu i ne ostanete tokom vikenda. Bri`ni ste prema porodici, pogotovo deci, tako da }ete im uga|ati na veoma konkretan i konstruktivan na~in.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

10. jul 2010.

S porodicom se dogovarate o godi{wim odmorima i putovawima jer to se sada radi. Svi bi negde da putuju, a vas bi posao mogao obavezati na ostanak i obaveze. Kombinujte.

Danas je pun Mesec u va{em znaku, ~ak je i pomra~ewe, {to uti~e na emotivnu preosetqivost. Mo`ete biti pod uticajem partnera, koji vam uliva optimizam i svetlost qubavi, brige i po`rtvovawa.

Samo u zatvorenom prostoru ili u tajnosti, negda daleko, na nekoj skrivenoj destinaciji bez adrese, s porodicom i partnerom, u`ivate u potpunosti. Nemojte sve shvatiti li~no. Velikodu{nost.

Samostalni ste i samoinicijativni u svemu pa se na prvi pogled mo`e ste}i utisak da za vas nema problema. Nije da nema, ve} se vi dobro nosite sa svim situacijama i re{avate ih u hodu.

VAGA 23.9- 23.10.

Determinisani ste onim {to se od vas o~ekuje i nivoom koji morate da ispunite, koji ste sebi zacrtali.

S obzirom na to da Venera izlazi iz znaka, umorni ste i prezasi}eni od svega. Odmor?

[KORPION 24.10- 23.11.

Pusti}ete druge da odu, a vi }ete ostati na boji{tu da vodite svoje bitke. Prakti~ni ste i realni u svemu pa s vi{e interesovawa pristupate svakodnevnim obavezama i navikama.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mo`ete ure|ivati svoj dom, posvetiti se nekretninama, selite se, ako `elite. Mo`ete kako ho}ete, u osnovi, a sve je pitawe prioriteta i raspolo`ewa. Dru{tvo vas animira.

JARAC 22.12-20.1.

Partnerski odnos dobija na zna~aju ovog vikenda, pogotovo onaj bra~ni, dugogodi{wi, porodi~ni.

Dovoqno ste stabilni da izdr`ite sve nijanse i promene koje }e vam uku}ani servirati.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Subota mo`e biti veoma zanimqiva, ali i stresna, u zavisnosti od va{eg praga tolerancije na tu|e gluposti. Ne morate spasavati svet, ali mo`ete pomo}i bli`wima u izvesnoj, o~ekivanoj meri.

RIBE 20.2-20.3.

Ukoliko se ose}ate kao riba na suvom, to je zato {to jo{ uvek niste zaronili u svoju prirodnu `ivotnu sredinu, koja se zove more, jezero, reka. Dakle, popakujte svoje kofere i krenite u tom smeru.

TRI^-TRA^

U u~ewu je tajna V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

29

Sombor

29

Kikinda

28

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

28

K. Mitrovica 27 Ni{

Glumac Al Pa}ino nedavno je u intervjuu jednom britanskom magazinu otkrio tajnu zanata zbog koje ga mladi glumci, iako to ne voli, nazivaju legendom.

- Laska mi kada mi mla|e kolege ka`u da sam im uzor. Shvatam to kao kompliment, ali i daqe sebe vidim samo kao glumca koji se bori da dobije novu ulogu. Kada, i ako je dobijem, razmi{qam kako da je odigram... jednostavno. Ne smatram sebe za legendu koja }e deliti savete, i ja u~im. U~im i od mla|ih kolega i nadam se da }u to uvek raditi. Ako bi mene neko pitao za savet, uputstvo za napredovawe u karijeri je, rekao bih, trud.

Obrazujte se, ~itajte, na|ite ne{to {to vas inspiri{e, u~ite... to je tajna - rekao je Al Pa}ino (70).

28

I SUN ~ ANO

Evropa

NOVI SAD: Toplo i prete`no sun~ano. Tokom popodneva lokalni razvoj oblaka. Vetar slab severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 17 do 29 stepeni.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplo vreme uz lokalni razvoj oblaka tokom popodneva. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 12, a maksimalna 29 stepeni.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo vreme. Po podne }e do}i do razvoja oblaka koji mogu uzrokovati re|u pojavu pquskova uglavnom u jugozapadnim predelima zemqe. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 12, a maksimalna 30 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i u prvoj polovini slede}e sedmice prete`no sun~ano uz temperature oko 30 stepeni C. Tokom popodneva }e biti uslova za kratkotrajne lokalne pquskove.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nih bolesnika mo`e da ose}a tegobe zbog uticaja vremena, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije. Tipi~ne meteoropatske reakcije mogu se javiti u blagoj formi. Potreban je ve}i oprez u saobra}aju.

Madrid

37

Rim

32

London

31

Cirih

33

Berlin

36

Be~

30

Var{ava

31

Kijev

30

Moskva

32

Oslo

22

VIC DANA Pri~a Lala svojima: - I{ao ja pustiwom i nigde nikoga, nigde ni~ega, sam pesak. Kada odjednom lav, a ja, {ta }u gde }u, pa na drvo.

- Pa, zar nisi rekao da nema nigde ni~ega?

- Nema tu ima-nema kad nai|e lav!

SUDOKU

St. Peterburg 25 Atina

32

Pariz

33

Minhen

31

Budimpe{ta

30

Stokholm

28

8

6 5

4 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

307 (44)

Slankamen

506 (-28)

Ja{a Tomi}

Apatin

372 (30)

Zemun

496 (-30)

Tendencija stagnacije

Senta

654 (-26)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

494 (-32)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

546 (-25)

Tendencija opadawa

Smederevo

584 (-16)

Titel

544 (-26)

NERA

Ba~. Palanka 336 (-12) Novi Sad

402 (-25)

Tendencija opadawa

Hetin

194 (-36) N. Kne`evac 657 (-27) S. Mitrovica 301 (-31)

111 (-17)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

443 (-32)

7

7

1

4

3

8

8

1

3

6

4

5

7

3

3 2

68 (-4)

5

1 5

6 1

3 1

6

2

9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

4

9

8

5

2

6

1

7

7

1

6

3

9

4

8

5

2

5

8

2

6

1

7

3

9

4

6

2

8

9

4

3

1

7

5

1

7

4

5

2

8

9

6

3

9

5

3

1

7

6

4

2

8

2

9

5

4

8

1

7

3

6

4

3

7

2

6

9

5

8

1

8

6

1

7

3

5

2

4

9

Re{ewe iz pro{log broja