Dnevnik 10.jul 2012.

NOVI SAD *

UTORAK 10. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23491 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MI RO SLAV VA SIN TVR DI DA JE PO KRA JI NA NAJ PER SPEK TIV NI JI DEO SR BI JE

Ne za po sle nost u Voj vo di ni na du va la an ke ta? str. 4

U PUPS-u SE NA QU TI LI

Obrt kod Kr ko ba bi }a

str. 2

Su tra iz bor no ve vla de Voj vo di ne

str. 3

NO VI VLA SNI CI „AL PI NE” ZA ME SEC DA NA DVA PU TA PO SE TI LI MI NI STAR STVO ZA IN FRA STRUK TU RU

[pan ci bi da se gu ra ju na Ko ri dor 11

str. 5

Foto: R. Hayi}

KON STI TU I [E SE VOJ VO \AN SKA VLAST

U EG ZI TOV KAMP USE LI LI SE PR VI GO STI: Eg zi tov kamp otvo rio je ju ~e svo je ka pi je za go ste sa svih kra je va pla ne te, ko ji }e do kra ja fe sti va la bi ti sta ci o ni ra ni na [tran du.

Pre ne go {to je ot ku ca lo osam sa ti uju tru, ka da je kamp zva ni~ no otvo ren, is pred ula za su ve} ~e ka li oni s naj vi {e en tu zi ja zma, a oko pod ne na ovom me stu bi lo je sko ro 600 qu di. U kam pu je sve sprem no, cr ve nim tra ka ma je obe le `e no gde se mo gu po sta vqa ti {a to ri, a re cep ci ja, obez be |e we, spa si o ci, sa ni tar ne je di ni ce, dva bol ni~ ka punk ta i po li cij ski punkt na svo jim su me sti ma.

Po pu lar ni Eg zit vi liy pro {i ri }e se ve ~e ras, ka da ku pa ~i la ga no kre nu sa pla `e, jer se od su tra o~e ku je naj ve }a na va la fe sti val skih go sti ju. Kamp mo `e da pri mi 6.000 qu di. str. 7

NASLOVI

PO ^EO UPIS BRU CO [A NA UNI VER ZI TE TU U NO VOM SA DU

Ekonomija

Pr vi in dek si bu ye tli ja ma

Veoma toplo Najvi{a temperatura 36 °S

str. 11

PRE SU DA VI [EG SU DA U NO VOM SA DU

Slan ka men cu 30 go di na ro bi je za dvo stru ko ubi stvo

str. 13

str. 14 – 18

SPORT

n BE^EJ PRITISLA ODBOJKA[KA MLADOST

n VOJVODINI LEPO U AUSTRIJI

n KULSKI hAJDUK SE OZBIQNO POJA^AVA

n ODBOJKA NA PESKU OSVOJILA NOVOSA\ANE

4 NIS ostavio „Petrohemiju” bez sirovina 5 Mo`e li Da~i} voditi ekonomsku politiku lupawem {akom o sto

Tre}e doba 6 Stogodi{wa partizanka iz Apatina Soka Kantar pola veka penzioner

Novi Sad 8 Zbog Egzita sve inspekcije na gotovs

Vojvodina 10 U Novom Itebeju p~ele napadaju voza~e i bicikliste

Crna 12 Porodice gardista tra`e dopunu istrage

2

POLiTikA

utorak10.jul2012.

dnevnik

PO MO] NIK AME RI^ KOG DR @AV NOG SE KRE TA RA KOD PRED SED NI KA SR BI JE

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : NEIZVESNO POTPISIVAWE KOALICIONOG SPORAZUMA

Gordon: SAD }e sara|ivati sa svakom vladom

Dogovori do posledweg ~asa

Po mo} nik dr `av nog se kre ta ra SAD Fi lip Gor don raz go va rao je ju ~e u Be o gra du s pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em i man da ta rom za sa stav vla de Ivi com Da ~i }em.

Raz go va ra ju }i o si tu a ci ji na Ko so vu i Me to hi ji, Ni ko li} je Gor do nu, na sa stan ku ko ji je tra jao oko sat, pre neo da su ne pri hva tqi vi in ci den ti u ko ji ma dr -

Po mo} nik ame ri~ kog dr `av nog se kre ta ra re kao je da }e SAD sa ra |i va ti sa sva kom vla dom ko ju iza be re Na rod na skup {ti na Re pu bli ke Sr bi je, na vo di se u sa op {te wu.

Na kon su sre ta s Ni ko li }em, Gor d on se upu t io u Pa l a t u „Sr bi ja”, gde je raz go va rao s man da ta rom Ivi com Da ~i }em.

Da ~i} je iz ja vio da mu je Gor -

„Pri zna ti re al nost po sto ja wa su ve re nog Ko so va” Fi lip Gor don je ju ~e u Pri {ti ni iz ja vio da je to kom po se te Be o gra du i sa stan ka sa pred sed ni kom To mi sla vom Ni ko li }em za tra `io da se pri zna „re al nost po sto ja wa de mo krat skog i su ve re nog Ko so va”.

Na kon fe ren ci ji za me di je po sle sa stan ka sa pred sed ni com Ko so va Ati fe te Ja hja gom, Gor don je re kao da je pred sed ni ku Ni ko li }u re kao da „SAD sna `no po dr `a va ju te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re nit Ko so va i po zvao ga da Sr bi ja pri hva ti re al nost po sto ja wa de mo krat skog i su ve re nog Ko so va”.

`a vqa ni Sr bi je bi va ju po vre |e ni ili smrt no stra da ju, a ko ji su u po sled we vre me, o~i gled no na mer no, sve ~e {}i. Pred sed nik Sr bi je je is ta kao da ta kvi zlo ~i ni, sva ka ko, ne do pri no se sta bi li za ci ji pri li ka u re gi o nu, po go to vo pred na sta vak di ja lo ga s Pri {ti nom. Ni ko li} je Gor do nu re kao da je uve ren u to da }e no va vla da bi ti for mi ra na br zo.

Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, neizvesno je da }e danas biti potpisan ko a li ci o ni spo ra zu m o for mi ra wu vla da ju }e ve }i ne i no ve vla de jer je o~i to li der ski trio Alek san dar Vu ~i}, Ivi ca Da ~i} i Mla |an Din ki} sklo pio „ra ~un bez kr~ ma ra“, od no sno pr vog ~o ve ka PUPS-a Jo va na Kr ko ba bi }a.

– Da nas sva ka ko ne }e do }i do na ja vqe nog pot pi si va wa dok se svi po slo vi ne oba ve – ka `e iz vor „Dnev ni ka“, a wi hov deo je i ju ~e ra {wi su sret li de ra „mi ni-ko a li ci je“: SPS-a i man da ta ra Da ~i }a, PUPS-a Kr ko ba bi }a i JS-a Dra ga na Mar ko vi }a Pla me. Ka ko sa zna je mo, uz ve} na ja vqen rav no prav ni tret man u pre go vo ri ma i po prav ke u na cr tu ko a li ci o nog spo ra zu ma, stran ka pen zi o ne ra tra `i da, shod no svo joj sna zi u par la men tu – a to je 12 po sla ni ka – ima sli ~an tret man u pre u zi ma wu od go vor no sti u vla di kao Din ki }ev URS,

ko ji kao ko a li ci ja svi {e stra na ka ima 14 skup {tin skih me sta. Na i me, na{ iz vor obj{a wa va da je Din ki} u do sa da {woj kom bi na to ri ci do bio tri mi ni star stva – za pra vo pet, jer su ra ni ja dva pri o da ta u sma we wu bro ja mi ni star skih port fe qa – i pot pred sed ni~ ko me sto. Re~ je o kom plet nim fi nan si ja ma, eko no mi ji i evrop skim in te gra ci ja ma.

Din ki} bi ta ko, sma tra ju u PUPS-u, sam re a li zo vao svoj pro gram de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je i pro mo vi sao se be i URS, a PUPS ta ko |e tra `i da se u ko a li ci o ni spo ra zum ugra di eko nom ska i so ci jal na po li ti ka prav de, od no sno fun da ment wi ho vog pro gra ma, a tu je, ka ko sa zna je mo, i po mo} pen zi o ne ri ma na ni vou ce le Sr bi je ona ko ka ko je to re {e no za Be o grad, so ci jal no pred u zet ni {tvo i osta le me re so ci jal ne za {ti te po put bes plat nog pre vo za za trud ni ce. PUPS, ka ko

je po ka zao sed ni com Pred sed ni {tva, ne `e li da ima „ni {ta“, i za to, uz ovla {}e wa Kr ko ba bi }u da na sta vi pre go va ra~ ki pro ces, za tra `io da se li de ru stran ke obez be di vi ce pre mi jer sko me sto kao {to je imao u Vla di u od la sku, ali s „kon kret nim ovla {}e wi ma, od go vor no {}u, a ne sa mo da fi gu ri ra“. Od go va ra ju }a per so nal na re {e wa u vla di za PUPS bi bi la mi ni star stvo ko je od go va ra wi ho vom pro gra mu, a re~ je o ra du i so ci jal noj po li ti ci, i jo{ jed no, a to je eko no mi ja ili pri vre da. Zah te vom za rav no prav ni ula zak Kr ko ba bi }a u pre go vo re s do sa da {wim troj cem Da ~i}–Vu ~i}–Din ki} stran ka pen zi o ne ra sma tra da }e se „do pu ni ti i po pra vi ti do sa da {wi tekst spo ra zu ma i spor ni ele men ti pro gra ma i za PUPS obez be di ti me sto u vla di ko je mu pri pa da po osvo je nim po sla ni~ kim man da ti ma“.

D. Mi li vo je vi}

U PUPS-u SE NA QU TI LI

don pre neo stav ame ri~ ke vla de da }e SAD po {to va ti vo qu na ro da Sr bi je i da su za wih bit n i po l i t i k a i re z ul t a t i no ve vla de.

Gor don je u ne de qu do pu to vao u Be o grad i ta da se sa stao s pred sed ni kom DS-a Bo ri som Ta di }em, ali s tog sku pa ni je bi lo sa op {te wa i iz ja va za me di je.

D. M.

Nikoli}: Treba nam konsenzus o pitawu Kosova Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je da nas da je po treb no po sti }i kon sen zus par la men tar nih stra na ka o re {a va wu pi ta wa Ko so va i da je ta kav stav pre neo i pa tri jar hu Iri ne ju. „Mi slim da mo `e mo da smi ri mo stra sti u Sr bi ji. O pi ta wu Ko so va raz go va rao sam sa we go vom sve to {}u i re kao mu da nam tre ba ne ka vr sta kon sen zu sa a on je re kao da cr kva ni ka da ne }e iz be }i da i sa ma pre u zme od go vor nost”, re kao je Ni ko li} no vi na ri ma po sle su sre ta sa pa tri jar hom.

On je do dao da pod kon sen zu som pod ra zu me va pre sve ga do go vor par la men tar nih stra na ka o re {e wu pro ble ma Ko so va.

Obrt kod Krkobabi}a Pred da na {we na ja vqi va we pot pi si va wa ko a li ci o nog spo ra zu ma o for mi ra wu no ve Vla de Sr bi je PUPS je uneo obrt jer, ka ko je na ja vio pot pred sed ni ke te stran ke Mi lan Kr ko ba bi}, ne }e ga pot pi sa ti u ovom „skra }e nom“ ob li ku.

– Pro ces for mi ra wa vla de Sr bi je je jo{ uvek otvo ren i vi de }e mo da li }e bi ti tre }eg po ku {a ja – iz ja vio je no vi na ri ma Kr ko ba bi}.

On je ob ja snio da spo ra zum u ovoj for mi PUPS ne }e pot pi sa ti jer ni je pre ci zan, a pen zi o- ner ska stran ka pri tom ni je za do voq na tret ma nom to kom pre go vo ra o for mi ra wu no ve vla de Sr bi je. Do obr ta je do {lo na kon ju ~e ra {weg ~e tvo ro ~a sov nog za se da wa Pred sed ni {tva PUPS-a na ko jem je raz ma tran rad ni ob lik ko a li ci o nog spo ra zu ma ko ji im je do sta vio man da tar Ivi ca Da ~i}. Mi lan Kr ko ba bi} je no vi na ri ma po za vr {et ku sa stan ka re kao da „skra }e ni spo ra zum“ mo `e bi ti sa mo po la zna osno va za de fi ni sa we ko a li ci o nog spo ra zu ma, ko ji }e ta~ no utvr di ti nad le `no sti i po de lu re so ra ~la ni ca ko a li ci je.

– Ne tra `i mo ni ma we ni vi {e od ono ga za {ta pre u zi ma ju od go vor nost ko a li ci o ni part ne ri.

Ov de (u spo ra zu mu) o to me ne ma ni go vo ra. Vla da SPS–SNS–URS-a za nas ni je pri o ri tet uko li ko se niz ne na sta vi PUPS-om – upo zo -

rio je Kr ko ba bi}, i na gla sio da „i po sle dru gog po ku {a ja for mi ra wa vla de mo `e usle di ti i tre }i,

ali i no vi iz bo ri”. Mi lan Kr ko bi} iz ra zio je ju ~e ne za do voq stvo {to je URS ob na ro do vao re so re i mi ni star stva ko je bi vo dio u bu du }oj vla di, mi mo pret hod nog do go vo ra s dru gim ko a li ci o nim part ne ri ma.

Kr ko ba bi} je po tvr dio da }e to kom da na raz go va ra ti s Da ~i }em, ne pre ci zi ra ju }i ni vre me ni me sto, na gla siv {i da to ne za vi si od PUPS-a, ko ji je „do stu pan 24 sa ta za raz go vor”. Stran ka ni je ovla sti la Da ~i }a da u ime ove par ti je vo di pre go vo re o for mi ra wu bu du }e po sla ni~ ke ve }i ne i Vla de Sr bi je. Za me nik pred sed ni ka PUPS-a sma tra da ne ma raz lo ga da se ta stran ka bo ji ne ke no ve op ci je iz bo ra, ali da PUPS na stu pa sa mo stal no, i da Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a „vi {e ne po sto ji kao oba ve zu ju }i stav”.

Da ~i} op ti mi sta Man da tar za sa stav no ve Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e sva ka stran ka, ko ja u~e stvu je u raz go vo ri ma o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne, da ti svo je pred lo ge za for mu li sa we spo ra zu ma o po li ti~ kim ci qe vi ma no ve vla de i da o~e ku je da }e ti pred lo zi bi ti br zo usa gla {e ni. „Ima ju }i u vi du da u do sa da {wim raz go vo ri ma ni su is po qe ne su {tin ske raz li ke o po li ti~ kim ci qe vi ma no ve vla de o~e ku jem da }e br zo bi ti usa gla {e ni pred lo zi svih stra na ka ko je }e ~i ni ti par la men tar nu ve }i nu kao i do go vo ri o struk tu ri vla de ka ko bi se prist pi lo iz bo ru ru kov do stva Na rod ne skup {ti ne i no ve Vla de Sr bi je”, re kao je Da ~i} Ta nju gu. Da ~i} je na ja vio za si no} raz go vor sa pred sed ni kom PUPS-a Jo va nom Kr ko ba bi }em.

On je, me |u tim, za kqu ~io da su sprem ni da ohra bre ko a li ci o ne part ne re i da vr lo br zo na pra ve no vi, una pre |e ni tekst s pra vom plat for mom.

Pre oku pqa wa ~la no va Pred sed ni {tva sam li der PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} re kao je da stran ka ni je u~e stvo va la u iz ra di tek sta spo ra zu ma, ve} da su to u~i ni li SNS, SPS i URS. – Ov de se ra di o dr `a vi i mo ra se str pqi vo i mu dro raz go va ra ti – na gla sio je li der PUPS-a, ali i do dao da do sa da ni je u~e stvo vao u raz go vo ri ma ko a li ci o nih part ne ra. – Mi }e mo raz ma tra ti taj ma te ri jal, bez ob zi ra na to {to su se pre ma na ma po ne li ne ko rekt no.

Za ju ~e je, pred pot pi si va we ko a li ci o nog spo ra zu ma 10. ju la, bio na ja vqen i na sta vak troj nog sa stan ka SPS-a, SNS-a i URS-a o for mi ra wu vla de. Man da tar za sa stav vla de Da ~i} ra ni je je re kao da raz go vor o re so ri ma jo{ ni je za vr {en, ali je po tvr dio da }e {e ma „osam plus pet plus dva” bi ti i usvo je na. On je na ja vio da }e vo di ti raz go vo re naj pre unu tar Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a, a po tom i kon sul ta ci je o ko a li ci o nom spo ra zu mu sa stran ka ma i ko a li ci ja ma ko je }e ~i ni ti bu du }u vla du.

Da nas }e o~i to bi ti iz ve sni je da li je 24 ~a sa bi lo do voq no da do go vor o vla da ju }oj ve }i ni „iza |e iz {krip ca“.

D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Sve je (ne)jasno

Logika

Svetska kohabitacija

TV-no vi nar ka @a kli na Ta ta lo vi} pra ti la je ju ~e ra {we iz ja ve na kon {to se sa sta lo ru ko vod stvo PUPS-a. Za pi sa la je na laj ni ci tat: „Ho }e mo ni ma we ni vi {e ne go ono li ko ko li ko je do bio onaj part ner s 13 po sla ni ka”, M. Kr ko ba bi}. „Sve ja sno!„, za kqu ~u je @a kli na Ta ta lo vi}.

Ko le ga no vi nar Ni ko la Tr kqa se “pi ta”: „Ko je Kr ko ba bi }e iz o sta vio iz te sta men ta, to jest ko a li ci o nog spo ra zu ma?”

Ogla sio se i na pred wak Vla di mir \u ka no vi}. „Le po sam vam re kao da je Pan te li ja iz PUPSa naj go ri uce wi va~. Ni ste mi ve ro va li, ali {ta da vam ra dim„.

Usle di lo je kon tra pi ta we iz no vi nar skih re do va: “Te bi je Okej da URS do bi je tri me sta sa 14 po sla ni ka, a PUPS jed no s 12?!„ A li ga{ Ste van Slav ni} na kon sta ta ci ju PUPS-a: ”Ova kav spo ra zum ne pot pi su je mo”, po ru ~u je s laj ne: „Eee, moj Da ~i }u... Ko je sa da pre mi jer?„

Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} oce wu je: “SPS de fi ni tiv no ne }e bi ti u vla di Voj vo di ne, lo gi~ no”.

Funk cioner L DP-a B ojan \ur i} s e “pita” na lajn i: „Kak o se samo niko od ana liti~a ra jo { ni je s etio spasonosne tez e da zap ravo imamo k ohabitacij u – D S ima p re dsedn ika sveta, SNS Sr bij e…„ Na te mu Vuk a Jeremi }a ka`e jo { i ovo: „S igurn o je Dra ga n Tomi}, biv{i pr eds ed nik Sku p{ ti ne Srbije, p on osan {t o g a je st ipendista p revazi{ ao i p redsed av a Skup {tino m sv eta„.

A novi nar D ragan Jawi} iznos i svoje zapa`awe: „Q ud i koj e ceni (Vu~ i}, ili Da~i}, n e zna s e) Jerem i}u nu dili da pr e| e u drugu str anku. Prizna we koje z vu~i k ao u pozorew e„.

Fontana `eqa Po me di ji ma ve} kru `i ver zi ja do go vo ra no vih part ne ra u vla sti. No vi nar Mi lan Di ni} “pri me }u je”: „Ne go, ~i tam, spo ra zum iz me |u SNS-a, URS-a i SPS-a... Ka ko be {e ime onoj ~u ve noj fon ta ni u Ri mu?! A, Fon ta na `e qa...„

DSS (ne)obave{tewe Iako uve li ko tra ju pre go vo ri o vla di, u ko je DSS ni je ukqu ~en, ~lan te stran ke Mi lo van \ur |e vi} sma tra da jo{ ni je sve go to vo. „Ta ko zva na ve li ka ko a li ci ja SNS–DS-a po sle skup {ti ne DS-a za {est me se ci i iz bo ra \i la sa za pred sed ni ka DS-a. Ivi ce, du `e }e{ bi ti man da tar ne go pre mi jer„.

Je l’ zgodan?

Na sa mi tu u Du brov ni ku li der DS-a Bo ris Ta di} bio je pri me }en ne sa mo po ru ko va wu s Ha {i mom Ta ~i jem. Ko re o graf ki wa iz Za gre ba Vesna M i mica zapitala j e novin a ra Marija Juri~a na lajni: „E, je l’ zgodan u` iv o?:))„ Juri~ j e oka~io s li ku lidera DS-a sa s amita na svo j profil i od govorio : „E vo pa oc ijeni. Barem fa cu .”

[ta biti?

Me na xerka za on lajn Pi-Ar Tel ekoma „Srb ija „ Una Zab unov „s mi sl ila“ je ovih dana novu pe smicu : „Himn a ’tviter a{a’: biti isti, bi ti poseban, bi ti slo bod an, bi ti sa mo svoj…” , “ pe va” U na na l ajn i.

Sa vetnik dosk ora {weg p redsednik a Srbi je Neboj{a Krst i} ima dod atn u “not u ”: … ”Biti D ink i} !”

Ko je Velutin?

Dire kto r Beograd ske filharmo ni je Ivan T as ov ac je “ za brinu t”: „Gu ~a }e ov e godine be z z agrqaja pomirewa Mr ke & Veq e izgled at i kao Milan ski fe{n v ik bez revije Dolc e & Gabb an e„, uz o pa sku: „no vo smi{qe no ime i prezim e: Velutin Mrkowi li}„.

T asovac dod aj e i ovo: „ Ma gistar Ili} se n ije izv inio ni akademik u B e}kovi }u {to mu je pso vao }er ku pa su ipa k zajedno oti{li n a Ce ci n koncer t i spred Skup{t ine„.

Ko ~eka…

Ni „ tviter S lobodan Milo{ ev i} „ nij e “presko~ io” “ sl u~ aj Je re mi}”. „ Pre neko liko godina su Vuka Jeremi}a p it ali ko li ko je sati... Jo{ uvek se ~eka kraj wegovog i zlagaw a o to j temi„.

Kari } na lajn i. Na dilemu o tome ka ko }e Kari} da d oka`e pravdu, al i i od ak le mu bogatst vo, save tnica PS S-a za m ed ije Blagica K osti} tvrdi: „Ulaz ak Kar i}a u parl ame nt je naj boqi put za to„.

Poslani~ki NVO Dire ktorka Cent ra za evro atlant sk e studije Jelena Mili} je u di lem i: „Dra gan [utan ovac o sni va NVO z a r ef ormu dr`avne uprave u oblasti o dbrane i be zb ednosti – { ta ga je do sa d kao min istra spre~ av alo d a to rad i?”

A na pi tawe LDP -o vca D an ka Runi}a m o` e li naro dn i posl an ik osn ovati/ voditi NVO, an ali ti~ar Vl adimir Todori} ka `e:„Mo`e. Nije ni Mi qe nko (Der eta) mora o da na pu{ta GI , nije ni Mi}u novi} C entar za de mokratiju„.

Taman posla!

Skup{tinske staze i bogaze

Po {ta pone kad i “zal ut a”. ^ lan k abinet a novoizabra no g p re dsedn ika Sr bi je Si mo ^uli } p oru~i o j e ekssavetniku prvog ~ovek a d r`ave Ne boj {i Krs ti}u da je za wega stig la po {i qka na An dri }e v venac. „Stigle su va m neke n ovine u Pre dsedni{t vo na va {e ime. Izgleda da ni su obave {teni da vi{e ne ra dit e ovde :)„ N a pri medbu f ana da su stvari pr omenqiv e i da treba biti skroman i ka d si na vla sti, ^ uli } ka`e:„ Taman po sla d a se neko ruga biv{em savetniku biv{eg predsednika, samo* kon sta ta ci ja, ni {ta vi {e…„

Ovih da na ponov o se na “Tvi te ru” ogla sio lide r PS S- a Bogoqub Kari}. „Ne o~ekuj em opro{taj, pomilo vawe ili ne{to s li ~no, je r nis am kr iv. Ali ne `e li m da me na granici sa~eka po licijski aut o i odveze u pritvor, pa makar na jedan sat“, saop{ti o je

Po je di ni „tvi te ra {i„ “skan di ra ju” bu du }oj po sla ni ci: „Uuu, mo del si ca na pred wa ~i ca...„ Si mo ^u li} “pre ci zi ra”: “Ona ni je u SNS-u, ve} u NS-u”!

S. St.

Mir, ko (ni)je kriv Novin ar Milan Rakas je u dile mi : „Pravo a nali ti~ko pi ta we – da li je Tadi} otp utovao u D ub rovnik i rukova o se s T a~ ij em na li ~nu inici ja tivu ili mu je nek o to suge risao? „ Hrvats ki k ol ega Ma ri o Juri~, k oji je pratio samit u Dubrovn iku , tum a~i : „J a mislim da j e za sve ‘k riva’ a me ri~ka diplo macij a. ,)„

Nije {ija, nego…

politika

dnevnik

KONSTITUI[E SE VOJVO\ANSKA VLAST

Su tra iz bor no ve vla de Voj vo di ne Sutra se u Skup{tini Vojvodine o~ekuje izbor nove pokrajinske vlade, sa 11 resora, ~iji }e sto`er nakon majskih izbora ponovo biti DS, a potpredsednik te stranke Bo jan Paj ti} u svom tre}em mandatu na wenom ~elu. Najavqeno je da }e Skup{tina 11. jula imati dve sednice.

Za prvu su predlo`ene izmene i dopune Pokrajinske skup{tinske odluke o pokrajinskoj upravi kao i imenovawe zamenika sekretara Skup{tine, dok se po wenom zavr{etku, nakon pauze, o~ekuje druga, na ~ijem dnevnom redu je izbor vlade.

Pauza }e biti odre|ena da bi se odluke s prve sednice od{tampale u „Slu`benom listu APV„ i podelile poslanicima, ali je mogu}e da }e poslu`iti i za dodatne strana~ke pregovore o vladi, koji se dr`e u dosad retko vi|enoj tajnosti. Ti pregovori, po saznawima na{eg lista, nisu okon~ani i danas }e biti nastavqeni.

Izvesno je da }e u vladu, sem DS-a, u}i SVM, ali jo{ nije poznato da li }e u woj biti i LSV, s kojim su dve stranke u koaliciji od 2000. godine. SVM „nema ni{ta protiv” u~e{}a Lige, ali je ta odluka, isti~u u stranci Ma|ara, na mandataru. Po jednoj od verzija, ako bude ponovo u~estvovala u vladi, Liga bi dobila resor poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva, koji je i dosad vodio Da niel Pe tro vi}.

Nova vojvo|anska vlada }e po sastavu biti sli~na ovoj u odlasku, s tim {to u woj ne}e biti G17 plus, odnosno URS-a, koji je posle

izbora ostao van parlamenta, niti saveza koji okupqa SPS, ukoliko oni, po Pajti}evim re~ima, u|u u republi~ku vladu s napredwacima. Ina~e, sada{wi ~lan Vlade iz URS-a je To mi slav Stan -

ta trojka navodno je vi|ena i za potpredsednike.

– Ne mo`ete to da me pitate jer samo mandatar mo`e dati izjavu – kazala je ju~e na{em listu sekretarka Srema~ki.

ti}, koji vodi Sekretarijat za meKod mandatara su i ju~e odr|uregionalnu saradwu i lokalnu `avani sastanci, a odranije je samoupravu, dok je jedini iz redo- poznato da u vladi ne}e biti dova SPS-a Ra do slav Stri ko vi} za- sada{wih potpredsednika du`en za energetiku i mineralne I{tva na Pa sto ra (SVM) Ane sirovine.

To m a n o v e-Ma k a Spekuli{e se o no ve (DS) i Du Iz ve sno je da }e u tome da }e u novoj {a na Ja ko vqe va vladi ostati demo- vla du, sem DS-a, u}i (LSV) jer su oni krate Dra go slav nedavno oti{li SVM, ali jo{ ni je Pe tro vi} (sekrena ~elne funkcipo zna to da li }e u tar za nauku i tehje u novom sazivu woj bi ti i LSV nolo{ki razvoj) i Skup{tine VojDu {an ka D. Sre vodine. ma~ ki (urbanizam, Se kre ta ri jat graditeqstvo i za{tita `ivotne za privredu koji je dosad vodio sredine). Tako|e, ostaje An dor Pastor, prema predlogu koji je De li iz SVM-a (obrazovawe, dostavqen poslanicima resor uprava i nacionalne zajednice), a privrede bi se spojio sa Sekre-

tarijatom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, koji je i do sada vodio Mi ro slav Va sin (DS).

Prema predlogu pokrajinske skup{tinske odluke, sekretarijati za energetiku i mineralne sirovine, kao i za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu ostaju, ali se jo{ ne zna ko }e ih voditi. Izmena bi moglo biti, kako se to ju~e nezvani~no moglo ~uti u strana~kim kuloarima, u Sekretarijatu za finansije koji vodi Jo vi ca \u ki} (DS). Demokrate bi taj resor zadr`ale, a neformalno se u tom kontekstu pomiwe dolazak Sne `a ne Re pac ili Zo ra na Ra do ma na, direktora Fonda za razvoj, odnosno Poreske uprave Novi Sad. – Nemam saznawa o tome – rekla je na{em listu Sne`ana Repac.

Novosti se o~ekuju i u Sekretarijatu za sport i omladinu, koji verovatno vi{e ne}e voditi Mo dest Du li}, budu}i da ga wegov DS u Subotici kandiduje za gradona~elnika.

– Izvesnije je da }u biti gradona~elnik Subotice – rekao je ju~e Duli} na pitawe „Dnevnika” da li ostaje u vladi Vojvodine, i dodao da o~ekuje da }e pokrajinski resor i daqe voditi demokrata.

Iz redova DS-a u Vladi Vojvodine }e ostati dosada{wi sekretari Mi lo rad \u ri} (kultura i javno informisawe), Ati la ^en ge ri (zdravstvo, socijalna politika i demografija).

S. Kova~evi}

Go a ti: [u mo vi u vr hu DS-a, bi }e jo{ pr qa vog ve {a Izborni porazi su „majka unutra{wih sukoba i promena u strankama”, izjavio je ju~e direktor „Transparentnosti Srbija” Vla di mir Go a ti i ocenio da Demokratskoj stranci, koja upravo prolazi kroz taj proces, predstoje novi unutarstrana~ki sukobi, jo{ izno{ewa „prqavog ve{a”, a na kraju tog procesa i vanredna izborna skup{tina. Goati je Tanjugu rekao da su doga|awa u DS „vrlo neartikulisana” i da je o~igledno da postoje „{umovi” u samom vrhu ili u neposrednoj blizini osoba koje ~ine sam vrh DS. „To se, ina~e, ~esto doga|a u strankama koje do`ive izbor-

ni poraz i koje dramati~no promene mesto na politi~koj sceni, a kada je DS u pitawu, stvar je jo{ dramati~nija, jer su izgubili za ko{ razlike i zbog toga pre{li iz vlasti u opoziciju”, rekao je Goati ukazuju}i da takva de{avawa predstavqaju {ok za svaku, pa i Demokratsku stranku. Takvi {okovi, kako dodaje, vode promenama ideologije, organizacije i rukovodstva stranke, a to bi, prema aktuelnim de{avawima u DS, i toj stranci moglo da se dogodi.

Prema Goatijevim re~ima, sukob zamenika predsednika DS Dra ga na \i la sa i jo{ aktu-

elnog ministra i ~lana GO DS Vu ka Je re mi }a o~igledan je signal da odnosi u stranci nisu dobri i da se takvi primeri tu ne}e zavr{iti, iako je kako ukazuje „\ilas vrlo razumno reagovao na groteksno veliku sumu koja je zahtevana i odobrena na Vladi”.

On je dodao da se mo`e o~ekivati „jo{ prqavog ve{a” i to ne samo iz stran~kih kuhiwa, ve} i kao posledica bu|ewa javnog mwewa, koje sad ima priliku jasnije da vidi pravu anatomiju politi~kih procesa i wene defomacije.

DS tako|e, smatra Goati, mo`e pogoditi i jo{ jedan pro-

blem, koji je tipi~an za stranke gubitnike na izborima, a to je odlazak pojedinih ~lanova i wihov prelazak u redove drugih partija. Prema wegovim re~ima, nedavnim prelaskom nekoliko vi|enijih radikala iz SRS u redove napredwaka, proces napu{tawa gubitni~kih partija nije zavr{en. „Tu }e biti dramati~nih prelaza ~im odu na godi{we odmore, dakle, u drugoj polovini jula i avgusta, tako da }emo u septembru videti ne{to razli~itu kadrovsku strukturu u partijama koje mo`emo smatrati gubitnicima izbora”, konstatovao je Goati.

REKLI SU

@iv ko vi}: Iz le ~i ti DS Biv{i premijer Srbije Zo ran @iv ko vi} najavio je da je spreman da poku{a politi~ki da izle~i Demokratsku stranku.

– Ja sam pre osam godina iza{ao iz aktivnog bavqewa politikom u DS-u. Od tada nisam u{ao u Krunsku 69, ali ovi koji su tamo u{li, u~inili su toliko lo{eg Srbiji i DS-u da sam odlu~io da }u poku{ati da ga izle~im jer je on duboko politi~ki bolestan – rekao je @ivkovi} za B-92.

On je naglasio da ima ambiciju da pomogne DS-u da se vrati izvornim principima, i ocenio da su proteklih godina zemqu i stranku vodili „estradni politi~ari”. Po @ivkovi}evim re~ima, ono {to se sada doga|a u Srbiji i DS-u posledica je toga {to je osam godina vo|ena marketin{ka kampawa kojom je poku{ano da se napravi kult li~nosti Bo ri sa Ta di }a, uspe{nog gradona~elnika ili ministra spoqnih poslova.

Je re mi}: Ti tan ski su dar Ta di }a i @iv ko vi }a Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Je re mi} rekao je za B-92 da nema ambiciju da bude protivkandidat Tadi}u na izborima za predsednika stranke. On, me|utim, predvi|a da }e, ako do|e do titanskog sudara Tadi}a i @ivkovi}a, to biti uzbudqiva utakmica s neizvesnim ishodom. Jeremi} nije `eleo da se izjasni o tome da li je DSu potrebna vanredna izborna skup{tina, ali je ukazao na to da je o~igledno da stranka ide u opoziciju iz koje }e se vratiti ja~a. Govore}i o polemici sa \ilasom oko tro{kova predsedavawa Generalnom skup{tinom UN, Jeremi} je istakao da je nije o~ekivao jer je do{la kao grom iz vedra neba, ali je odlu~io da polemiku ne nastavqa u javnosti. On, me|utim, tvrdi da se u medijima protiv wega vodi „nezapam}ena haranga”, koja nanosi veliku {tetu wemu li~no, ali i ugledu Srbije u svetu.

Pet ko vi}: Bru ka i po ni `e we Od la zak li de ra DS-a Bo ri sa Ta di }a u Dubrovnik i u~e{}e na „Kroacija sa mi tu” je „isme va we zvani~ne dr`avne politike”, sma tra port pa rol DSS-a Pe t ar Pet k o v i}.

On je ju~e na konferenciji za novinare istakao da je „Kroacija samit” skup koji je Srbija bojkotovala zbog u~e{}a „albanskih separatista”, i dodao da je Tadi} svojim u~e{}em ismejao zvani~nu politiku iza koje je „do ju~e stajao”.

– To {to se rukovao s Ha {i mom Ta ~i jem predstavqa bruku i najgori vid poni`ewa na koji mo`e spasti neki srpski politi~ar – rekao je Petkovi}. On je naveo da rukovawe Tadi}a i Ta~ija ne predstavqa nikakav vid pristojnosti, kako je objasnio lider DS-a, i dodao da je Tadi}, s obzirom na to da je ~etiri godine odbijao da se sretne s Ta~ijem, time pokazao „pravo licemerstvo”.

utorak10.jul2012.

3

Mo dest Du li} kan di dat za gra do na ~el ni ka Su bo ti ce Da nas }e od bor ni ci lo kalnog parlamenta u Subotici da izaberu predsednika i sekretara Skup{tine grada, kao i gra do na ~el ni ka, wegovog zamenika i Gradsko ve}e. Kandidat za gradona~elnika je predsednik suboti~ kih de mo kra ta Mo d est Du li}. Prvi put }e gradski par la ment mo `da do bi ti predsednicu jer je kandidatki wa Ma r i j a Kern-[o q a (SVM), a kandidat za sekretara je Veq ko Voj ni} (LSV).

U skup{tinskom materijalu

su izostali predlozi za gradona~elnika i kandidate za ~la no ve ve }a. Na dnev nom redu je i dono{ewe odluke o dodeli zvawa Po~asni gra|anin, a predlo`eni su dr La jo{ Tot i profesor dr sc. med. Ni ko la N. Ilan ko vi}, dok su predlozi za priznawe „Pro urbe„ slikar Mi ro slav Jo van ~i}, novinar Smi qan Wa gul, sportista Ga bor Sag maj ster i predsednik Op{te organizacije invalida rada Stan ko Nim ~e vi}.

S. I.

POLITI^KA PREPUCAVAWA U ZREWANINU

Opo zi ci ja se `a li Uprav nom su du Od bor ni ci De mo krat ske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvo|anskih Ma|ara u Skup{tini grada Zrewanina, wih 28, podneli su ju~e `albu Upravnom sudu protiv svih odluka donetih na pro{lonedeqnoj sednici lo kal nog par la men ta, na kojoj je 35 odbornika koalicije SNS–DSS–NS-a i SPS-a, potpomognuto s dvoje prebega, izabralo novu izvr{nu vlast i vr{ioce du`nosti direktora

je vi{e postojao kvorum za rad Skup{tine i dono{ewe odluka. Razlog za to je ~iwenica da je Kne`evi}u, Jawi}u i Benginovoj izborom na funkcije prestao odborni~ki mandat, ~ime je automatski izgubqena natpolovi~na ve}ina u Skup{tini, a time i kvorum za kasniju odluku o dopuni dnevnog reda koja se ticala smene direktora u javnim preduze}ima i ustanovama, i imenovawa vr{ilaca du`nosti.

Gradski funkcioneri u kabinetima Nova gradska vlast, predvo|ena napredwacima i socijalistima, ne obazire se preterano na optu`be iz opozicije. Lokalni funkcioneri od ju~e borave u Gradskoj ku}i, a u kabinetu je, prvog radnog dana, bio i novoizabrani gradona~elnik Goran Kne`evi}. Ve} je odr`ao prve sastanke, izme|u ostalog i s vr{iocima du`nosti direktora u javnim preduze}ima i ustanovama.

SNS: Krivi~na prijava protiv Martona Okru`ni odbor Srpske napredne stranke u Zrewaninu podneo je ju~e zrewaninskom Osnovnom javnom tu`ila{tvu krivi~nu prijavu protiv biv{eg predsednika Skup{tine grada Alek san dra Mar to na (LSV) zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. Napredwaci tvrde da je Marton, odlagawem konstitutivne sednice lokalnog parlamenta, zakazane za 6. jul, poku{ao da doprinese uvo|ewu prinudne uprave u Zrewaninu, jer LSV, zajedno sa koalicionim partnerima iz DS i SVM, nije mogla da formira skup{tinsku ve}inu. javnih preduze}a i ustanova. U `al bi, ko ju su pot pi sa li i biv{i gradona~elnik Mi le ta Mi haj lov, wegov zamenik Go ran Ka u r i} i do ju ~e ra {wi predsednik Skup{tine grada Alek san dar Mar ton, naveden je niz navodnih nepravilnosti i nezakonitosti koje su obele`ile konstitutivnu sednicu zrewaninskog parlamenta.

Pot pi sni ci `al be is ti ~u da nakon izbora Go ra na Kne `e vi }a (SNS) za gradona~elni ka i ^e d o m i r a Ja w i } a (DSS) za wegovog zamenika, kao i Du brav ke Ben gin-Bu lo van za ~lanicu Gradskog ve}a, na konstitutivnoj sednici ni-

Odbornici DS-a, LSV-a i SVM-a isti~u i da Goran Kne`evi} ne mo`e biti gradona~el nik, od no sno na stal nom radu u Gradskoj upravi, jer se pro tiv we ga vo di kri vi~ ni postupak pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal. „Iz tih razloga on ne mo`e pribaviti uverewe da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak, niti mo`e deponovati potpis i biti izvr{ilac buxeta. Usled toga preti opasnost da rad lokalne samouprave bude potpuno onemogu}en„, navodi se u `albi. @. Balaban

SVM SE OBRATIO SUDU

Ma li I|o{ pred pri nud nom upra vom?

Iako je predsednik prethodnog saziva Skup{tine op{tine Mali I|o{ Ka roq Pal prvobitno zakazao konstitutivnu sednicu za 5. jul, promenio je odluku da se sednica pomeri za dva dana zbog toga {to se, kako je rekao, dve stranke – Savez vojvo|anskih Ma|ara i Demokratska stranka – koje su osvojile najve}i broj mandata u novom sazivu lokalnog parlamenta, nisu usaglasile o svim mogu}im re{ewima za formirawe nove op{tinske vlasti. Ipak, 5. jula je odr`ana konstitutivna sednica kojoj je prisustvovalo pet odbornika DS-a, tri iz SPS-a, tri iz Grupe gra|ana „Mali ak ci o nari, o{te}eni

radni ci, po qo pri vredni ci i po ni `eni gra|ani op {ti ne Mali I|o{“, zatim dva iz URS-a i jedan odbornik iz Jedinstvene Srbije i izabrali sve organe budu}e vlasti u op{tini Mali I|o{. Odbornici SVM-a su 7. jula do{li na zakazanu kon sti tutivnu sedni cu, ali ih je do~ekala policija koja im, po wihovim re~ima, nije dozvolila ulaz u zgradu op{tine.

Iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara smatraju da je sednica od 5. jula bila nezakonita jer nije odr`ana kada je zakazana pa su iz tog razloga uputili `albu Upravnom sudu.

M. Kekovi}

4

ekonomija

utorak10.jul2012.

dnevnik

STA LA PRO IZ VOD WA U PAN ^E VA^ KOJ KOM PA NI JI

DR @A VA TRA @I KUP CA TI HIM HO DOM

NIS ostavio „Petrohemiju” bez sirovina HIP „Pe tro he mi ja„ u Pan ~e vu osta la je bez osnov ne si ro vi ne za rad pa je u van red nom za sto ju. Pro blem je pro u zro ko van za sto jem u Ra fi ne ri ji, od ko je „Pe tro he mi ja„ do bi ja si ro vi ben zin. Po ~e tak ra da „Pe tro he mi je„ za vi si od di na mi ke i ko li ~i ne is po ru ke ener gen ta iz Ra fi ne ri je. Je di no je si gur no da fa bri ka ne }e ra di ti do 1. av gu sta.

Di rek tor fa bri ke Sa {a Pa vlov ka `e da }e ve} u sep tem bru „Pe tro he mi ja„ opet bi ti u pro ble mu jer je ta da je u Ra fi ne ri ji pla ni ran re mont.

– Mo ram da na gla sim da je ovaj ne plan ski za stoj bio u Ra fi ne -

ri ji. Na po ~et ku go di ne, ka da su pra vqe ni pla no vi ra da jed ne i

Prodaja @elezare po nabavnoj ceni

dru ge fa bri ke, ni smo ima li po dat ke da }e Ra fi ne ri ja u ju lu da sta je, ali ve ro vat no da qu di ima ju svo ju eko nom sku lo gi ku.

Oni su sta li i sta ja }e si gur no do 20. ju la, a tre ba jo{ de stak da na da se ta osnov na si ro vi na na ku pi u ne koj ko li ~i ni da bi „Pe tro he mi ja„ mo gla star to va ti. Na dam da }e „Pe tro he mi ja„ ta da kre nu ti u in ve sti ci o ni deo, ali mo `e mo o~e ki va ti jo{ je dan za stoj u sep tem bru – iz ja vio je Sa {a Pa vlov, i na gla sio da fir ma fi nan sij ski ni je u mo gu} no sti da si ro vi ben zin uve ze iz ino stran stva.

Z. Dg.

Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je ju ~e da je sa sin di ka ti ma „@e le za re Sme de re vo„ po stig nut do go vor da vi so ka pe} bu de na ti hom ho du do sep tem bra, a da dr `a va na sta vi raz go vo re s po ten ci jal nim

we po ku {a va ju da do go vo re jef ti ni ju ce nu in pu ta da bi ce na ~e li ka bi la ni `a. ]i ri} je re kao da ni je u~e stvo vao u raz go vo ri ma s kom pa ni jom „Ko mi ko oil„ ko ja tra `i od la ga we ro ka za upla tu nov ca

stra te {kim part ne ri ma ko ji bi in ve sti ra li u to pred u ze }e.

– Po ku {a va mo da pro na |e mo ne ko ga ko me bi, ako tre ba, @e le za ra bi la da ta za je dan evro ili do lar jer je va `no da se obez be di kon ti nu i tet pro iz vod we i sa ~u va ju rad na me sta – re kao je ]i ri} no vi na ri ma u Be o gra du On je is ta kao da pred stav ni ci Vla de Sr bi je s kom pa ni ja ma ko je su za in te re so va ne za ula ga -

na ime za ku pa ze mqi {ta za iz grad wu ra fi ne ri je, ali bi bi lo {te ta ako bi ta in ve sti ci ja pro pa la.

Po we go vim re ~i ma, va `no je da pred stav ni ci Vla de i lo kal ne sa mo u pra ve ulo `e mak si mal ne na po re ka ko bi se po sti gao do go vor.

– Na dam se da }e ova in ve sti ci ja bi ti re a li zo va na jer je to va `no za Sr bi ju i gra |a ne Sme de re va – za kqu ~io je ]i ri}.

MI RO SLAV VA SIN TVR DI DA JE PO KRA JI NA NAJ PER SPEK TIV NI JI DEO SR BI JE

Nezaposlenost u Vojvodini naduvala anketa?

– Po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, pro is te kli iz anek te o rad noj sna zi u apri lu ove go di ne, ko ji su Voj vo di nu, po sto pi ne za po sle no sti svr sta li me |u re gi o ne s naj ve }om sto pom – 27,2 od sto, ne od go va ra ju stvar nom sta wu – re kao je po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. – An ket ni me tod ko ji je pri me wen pri li kom ovog is tra `i va wa je va `e }i i uskla |en s pre po ru ka ma i de fi ni ci ja ma Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da, ali is ti ~em da su re zul ta ti an ke te u pot pu no sti su prot ni sa svim osta lim eko nom skim po ka za te qi ma o re zul ta ti ma Voj vo di ne u od no su na osta le re gi o ne u Sr bi ji.

Spe ci fi~ nost an ket nog me to da o rad noj sna zi, ko ji je spro ve den, dao je re zul ta te ko ji ni su ta~ ni jer je iz ve sno da Voj vo di na ima naj bo qe re zul ta te u Sr bi ji, da je broj ne za po sle nih naj vi {e i naj zna ~aj ni je sma wen ba{ tu i da je Voj vo di na re gion sa struk tu ral no ve o ma per spek tiv nom eko nom skom po zi ci jom.

Po we go vim re ~i ma, re zul ta ti an ke te su u su prot no sti s po ka za te qi ma Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Na i me, u ju nu je u Voj vo di ni sto pa re gi stro va ne ne za po -

slen sti bi la vi {a ne go u Be o gra du, ali ma wa ne go u osta lim re gi o ni ma Sr bi je. Uz to, u apri lu pro {le go di ne u Voj vo di ni je bi lo vi {e ne za -

po sle nih ne go u apri lu ove, a na kra ju ju na broj ne za po sle nih je sma wen za vi {e od 5.000 qu di. Ta ko |e, ~e ti ri gra da iz Voj vo di ne su me |u

Otvo re ni za stra ne in ve sti to re Is ti ~u }i da je Voj vo di na eko nom ski naj ra zvi je ni ja i naj per spek tiv ni ja re gi ja u Sr bi ji, po sle Be o gra da u ne kim obla sti ma, Mi ro slav Va sin je is ta kao da je 45 od sto ukup nih stra nih in ve sti ci ja u ze mqi re a li zo va no u Voj vo di ni, a da u tim kom pa ni ja ma ra di oko 65.000 qu di. Uz to, re kao je Va sin, od 33 vi so ko ra zvi je nih lo kal nih sa mo u pra va, 15 je iz Voj vo di ne, a od ukup no 19 naj ra zvi je ni jih lo kal nih sa mu o pra va iz Voj vo di ne ih je de set.

ukup no de set gra do va gde je sto pa ne za po sle no sti naj ma wa, dok je sa mo Srem ska Mi tro vi ca me |u de set gra do va s naj ve }om sto pom ne za po sle no sti u Sr bi ji. Va sin je uka zao i na to da je na osno vu eko nom skih po ka za te qa Voj vo di na naj ra zvi je ni ja i naj spre spek tiv ni ja re gi ja jer u~e stvu je s 39 os sto u ukup nom iz vo zu Sr bi je i ima naj bo qu struk tu ru uvo za, bru to dru {tve ni pro iz vod je, po sle Be o gra da, naj vi {i u Sr bi ji, a na ovom pod ru~ ju je naj bo qi od nos pro iz vod nih i ne pro iz vod nih de lat no sti, a broj za po sle nih u dr `av nom sek to ru ma wi od pro se ka u Sr bi ji.

– Ne ospo ra va ju }i re zul ta te an ke te, uka zu jem na po seb nost tog me to da jer, re ci mo, u Voj vo di ni me |u an ke ti ra ni ma ni je bi lo onih ko ji su od go vo ri li da ra de od dva do ~e ti ri ~a sa ne deq no, dok je broj onih ko ji su ra di li od pet do de vet ~a so va u ne de qi za ne mar qiv, {to po ka zu je da na ovom pod ru~ ju do mi ni ra ju si gur ni po slo vi u od no su na ka rat ko traj ne. Ta kve in for ma ci je, iako sa svim si gur no ni su na mer ne, ni su do bre jer ne od go va ra ju isti ni, ali mo gu i {ko di ti, po {to za in tre so va ni in ve sti to ri mo gu od u sta ti od na me re da ula `u u Voj vo di ni – re kao je Va sin.

D. Mla |e no vi}

NI PRE VO ZU PUT NI KA NE CVE TA JU RU @E

Mawe vo`we drumovima, a vi{e prugama La ne je pre ve ze no 2,2 od sto put ni ka ma we ne go go di nu da na ra ni je, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

Pri to me je u unu tra {wem pre vo zu za be le `en pad od 2,5 od sto, a u me |u na rod nom rast od 6,6 po sto.

Ka rak te ri sti~ no je da je drum ski sa o bra }aj imao pad od 3,8 od sto put ni ka, a `e le zni~ ki po rast bro ja pre ve ze nih put ni ka od 16,2 po sto. Isto vre me no, i grad ski sa o bra }aj je za be le `io po zi tiv nu sto pu ra sta od 2,6 po sto pre ve ze nih put ni ka.

Ukup no ostva re ni rad is ka zan u pre |e nim ki lo me tri ma ve }i je 4,4 po sto i iz no sio je 6,3 mi li ja ra di ki lo me ta ra, pri ~e mu je u unu tra {wem pre vo zu put ni ka ve }i 2,7 po sto a u me |u na rod nom 7,9.

Naj ve }i rast u pre |e nim ki lo me tri ma ima va zdu {ni sa o bra }aj – 28,7 po sto u od no su na pret hod nu go di nu – i do sti gao je 1,4 mi li jar du ki lo me ta ra. U `e le zni~ kom put ni~ kom sa o bra }a ju pre |e na ki -

Takmi~ewe za posao u „Delezu” Ime na naj bo qih kan di da ta za za po sle we u ma lo pro daj nim lan ci ma „De le za” bi }e po zna ta do kra ja ju la, na ja vqe no je ju ~e iz tog tr go vin skog lan ca.

Iako je „De le zov” kon kurs ove go di ne u Sr bi ji, Bo sni i Her ce go vi ni i Cr noj Go ri ras pi san pr vi put, pri ja vi lo se oko 1.800 kan di da ta, a fi nal ni krug se lek ci je kan di da ta za „Pro gram

raz vo ja li de ra u ma lo pro da ji” odr `an je pro te klog vi ken da.

Taj pro gram pru `a mo gu} nost mla dim obra zo va nim qu di ma da stek nu prak ti~ no zna we i bo ga to is ku stvo u obla sti tr go vi ne i pri li ku za ka sni je na pre do va we u okvi ru kom pa ni je. U su bo tu se za za po sle we u ma lo pro daj nim lan ci ma „Mak si” i „Tem po” u Sr bi ji tak mi ~i lo se dam -

na est fi na li sta ko ji su pro {li ne ko li ko kru go va se lek ci je, a fi nal nu od lu ku do ne }e ru ko vo di o ci raz li ~i tih sek to ra u „De le zu Sr bi ja”.

Na kon {to do kra ja ovog me se ca bu du ob ja vqe na ime na naj bo qih kan di da ta, oni }e pot pi sa ti ugo vo re s kom pa ni jom „De lez” Sr bi ja, Bo sna i Her ce go vi na i Cr na Go ra i za po ~e ti svoj pro fe si o nal ni raz voj u ma lo pro da ji.

lo me tra `a po ra sla je 3,6 po sto.

Za pa `a se br `i rast obi ma ra da u me |u na rod nom pre vo zu put ni ka ne go u unu tra {wem.

Uku pan broj pre ve ze nih put ni ka u drum skom sa o bra }a ju is ka zu je pad u od no su na pret hod nu go di nu

od 3,8 od sto, pri ~e mu me |u na rod ni pre voz ima pad od 6,3 od sto.

Uku pan broj pre ve ze nih put ni ka u unu tra {wem pre vo zu ma wi je 3,8 od sto. Uku pan obim ra da u pre |e nim ki lo me tri ma je isti, s tim {to je u unu tra {wem pre vo zu put ni ka pri su tan rast od 3,1 po sto, a u me |u na rod nom pad od 20 od sto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

113,5305

115,8474

118,5119

113,1829

Australija

dolar

1

94,0288

95,9478

98,1546

93,7410

Kanada

dolar

1

90,6430

92,4929

94,6202

90,3656

Danska

kruna

1

15,2552

15,5665

15,9245

15,2085

Norve{ka

kruna

1

15,0757

15,3834

15,7372

15,0296

[vedska

kruna

1

13,1167

13,3844

13,6922

13,0766

[vajcarska

franak

1

94,5063

96,4350

98,6530

94,2170

V. Britanija

funta

1

143,0576

145,9771

149,3346

142,6196

dolar

1

92,3613

94,2462

96,4139

92,0785

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 7. 2012. godine

Cena

Promet

BELEX 15 (435,28 0,36)

2,67%

960

49.814.376

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

0,25%

802

13.635

NIS a.d., Novi Sad

0,49%

621

7.463.398

/

/

/

/

/

/

/

/

Promena %

Cena

Promet

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

-10,67%

1.950

29.250

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

-5,89%

4.011

24.057

AIK banka a.d. , Ni{

-0,30%

1.349

109.250

Imlek a.d. , Beograd

-0,25%

2.350

4.700

Galenika Fitofarmacija a.d.

-0,24%

2.100

340.200

Promena %

Cena

Promet

Razvojna banka Vojvodine a.d. ,

2,67%

960

49.814.376

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

-10,67%

1.950

29.250

Pet akcija s najve}im padom

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Razvojna banka Vojvodine a.d.

Naziv kompanije

Promena %

Galenika Fitofarmacija a.d.

-0,24%

AIK banka a.d. , Ni{ Jubmes banka a.d. , Beograd

Cena

Promet

2.100

340.200

-0,30%

1.349

109.250

-0,04%

10.870

108.700

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

750

37.500

Imlek a.d. , Beograd

-0,25%

2.350

4.700

NIS a.d., Novi Sad

0,49%

621

7.463.398

Tigar a.d. , Pirot

-3,23%

300

900.000

Energoprojekt holding a.d. ,

-0,23%

430

602.000

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

500

345.850

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

-0,27%

372

201.130

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,00%

4.315

0,00%

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00%

6.500

0,00%

0,00%

321

0,00%

0,00%

1.640

0,00%

[ajka{ka fabrika {e}era a.d. ,

-5,89%

4.011

24.057

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

0,00%

900

166.500

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

Ogrev a.d. , Zrewanin

0,00%

121

106.843

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik POTVRDA IZ KRAGUJEVCA

„Fi jat” kre nuo 4. ju la

– Serijska proizvodwa novog „Fijatovog„ modela 500L u Kragujevcu po~ela je 4. jula – izjavio je ju~e za Tanjug gene ral ni di rek tor „Fi jat auto mo bi la Sr bi je„ (FAS) An t o n io ^e z a r e Fe r a r a, i na ja vio pro iz vod wu oko 30.000 tih automobila do kraja godine.

– Taj dan – 4. jul – je simobili~an datum za „Fiajt” i upravo tada smo po~eli serijski da proizvodimo novi model 500L – rekao je Ferara povodom spekulacija o datumu po~etka serijske proizvodwe novog kragujeva~kog „velikog

fi}e”, s obzirom na to da je u medijima proteklih dana bilo dosta nezvani~nih informacija.

On je podsetio na to da je 2007. na isti dan, 4. jula, zapo~e ta pro iz vod wa „fi ja ta 500”, a pre dve godine i modela „500 abart”. Cele pro{le sedmice u Torinu su odr`avane test-vo`we modela 500L za svetske medije. Na italijanskom tr`i{tu 500L, kako je rekao Ferara, prodava}e se po 15.500 evra, a {to se ti~e Srbije – FAS je jo{ u fazi formirawa cene.

– Do kraja godine predvi|amo da }emo proizvesti oko 30.000 auto mo bi la 500L, a {to se ti~e slede}e godine – sve }e zavisiti od tr`i{ta – naveo je generalni direktor FAS-a.

Po sku pqe wa ni ko ni je spre ~io pret wa ma Osim {to podse}a na lo{a pre|a{wa vremena, pretwa mandatara za sastav nove vlade Ivi ce Da ~i }a direktorima javnih preduze}a da }e ostati bez foteqa ako nastave da daju „neodgovorne izjave o poskupqewima” izre~ena je i ~isto da ne smetnemo s uma da u Srbiji politika ima najve}u mo}.

Ho}e li budu}i premijer odbraniti narod i imati milosti prema nevaqalim direktorima, ma iz koje stranke da su, mogli bismo videti na jesen, kada je logi~no o~ekivati poskupqewe energenata, ali ekonomisti su bli`e oceni da je ipak u pitawu samo jo{ jedna deklarativna demonstracija politi~ke mo}i i dobar mandatarov marketing.

– Sve li~i na to da }e na{ budu}i premijer morati da bude premijer, a mawe neko ko se bavi iskqu~ivo Pi-Arom. To je najverovatnije jedna od wegovih posledwih Pi-Ar izjava. Sad }e ga sa~ekati realnost koja je druga~ija i vaqda }e morati vi{e da se posveti velikom i delikatnom poslu koji ga o~ekuje pa }e imati mawe vremena za davawe izjava – ka`e za „Dnevnik” ekonomista Alek san dar Ste va no vi} iz Centra za slobodno tr`i{te, ukazuju}i na to da problem nije u cenama ve} u naplati potra`ivawa. – Mo`ete zapretiti javnim preduze}ima da ne di`u cene, ali im morate omogu}iti da napla}uju potra`ivawa. Me|utim, to nije bilo u agendama pro{lih vlada, a ne}e biti ni u agendi budu}e. Mogu}e je, naravno, da se ne di`u cene, ali onda se mora raditi na naplati potra`ivawa i re{evawu problema u vezi s tro{kovima.

Pri tom, osniva~ ve}ine javnih preduze}a nije Republika, tako da ne znam koja je mo} premijera da direktno smewuje direktore u lokalu.

Ekonomista Da ni lo [u ko vi} u izjavi za na{ list ocewuje da je upozorewe Ivice Da~i}a direktorima javnih preduze}a, na`alost, nastavak politike iz pro{log perioda.

– Vlast misli da sve mo`e. Svi su govorili da }e posle izbora bi-

Fran si sko Kor do ba Do na do ka`e da su kao prioritete odredili tri zemqe biv{e Jugoslavije: Srbiju, Hrvatsku i Makedoniju. Oni su zainteresovani za to da rade

(Ne)ravnopravni partneri [panska kompanija je ve} dobro uigrana u ovakve aran`mane jer takav princip izgradwe primewuju, kako ka`u, na 40 projekata {irom sveta, {to zna~i da imaju veliko iskustvo i da znaju {ta `ele.

Nije sigurno da i Srbija zna {ta `eli, posebno ne ovih dana ra|awa nove vlade, tako da posao oko koncesija treba ostaviti stru~wacima koji se ne}e zaleteti grlom u jagode. Posebno zato {to upravo s „Alpinom” Srbija ima prili~no problema, od propale koncesije koja je na me|unarodnom sudu, do utvr|ivawa cene izgradwe novog mosta preko Dunava kod Be{ke, za koju se ne zna kolika je ni devet meseci posle pu{tawa u saobra}aj. po principu javno-privatnog partnerstva, {to je pozdravqeno u Ministarstvu za infrastrukturu jer se na{a zemqa pripremila upravo za takve projekte, donose}i zakone o javno-privatnom partnerstvu i o koncesijama.

kovi}. – Ako cenu struje dr`ite ve{ta~ki na odre|enom, socijalno prihvatqivom nivou, to mo`e imati znatno lo{ije posledice nego da je dovedete u normalu.

Ali, su{tina je u tome da to da li }e cena biti u normali ili ne treba da zavisi od struke a ne od po-

Neposlu{ni „Srbijagas” i EPS najavili su da }e zatra`iti poskupqewe struje i gasa, a ta odluka ~eka novu vladu. Toplane smatraju da bi cene grejawa trebalo podi}i 30 do 40 posto.

Direkcija za robne rezerve ovih dana blokirala je ra~une toplana jer neke nisu platile mazut ni iz pretpro{le godine. Poskupqewa grejawa, gasa i struje su, mnogi ka`u – neminovna. ti departizacije kadrova, a o~ito da i daqe oni u vlasti o~ekuju da }e upravqati svim resursima, {to nikako ne bi smeli da rade. Na`alost, nastavqaju partokratski sistem. Sigurno je da javna preduze}a moraju biti raconalna jer, najlak{e je podi}i cene da bi re{ili neke probleme, ali s druge strane, ne mo`e madatar tako da postavqa uslove. Da li }e cene sko~iti ili }e se smawiti ne zavisi od direktora ve} od realnih odnosa na tr`i{tu – ukazuje [u-

[pan ci bi da se gu ra ju na Ko ri dor 11

Ministarstvo za infrastrukturu. Oni su veoma zainteresovani za poslove u Srbiji u kojima „Alpina” ve} odavno u~estvuje.

Iako su prisutni na svim ve}im tr`i{tima u regionu, generalni direktor te korporacije

5

MO@E LI IVICA DA^I] VODITI EKONOMSKU POLITIKU LUPAWEM [AKOM O STO

NOVI VLASNICI „ALPINE” ZA MESEC DANA DVA PUTA POSETILI MINISTARSTVO ZA INFRASTRUKTURU

Predstavnici jedne od najve}ih {panskih korporacija FSS, koja je odnedavno i vlasnik austrijske „Alpine”, u mesec dana dva puta su posetili

utorak10.jul2012.

U `i`i interesovawa je izgradwa takozvanog Koridora 11, odnosno autoputa od Beograda prema ju`nom Jadranu. [panci su obe}ali da }e posle analize projekta za oko dva meseca predlo`iti program realizacije tog posla, kao i na~in rukovo|ewa. Me|utim, nije sve tako jednostavno i ne zavisi sve od potencijalnih koncesionara. Mora da se pita i vlada Srbije, ali i finansijeri, koji moraju da provere isplativost projekta. Baza za eventualni ugovor moraju biti na{i propisi, koje u startu treba predo~iti kandidatima za koncesiju da bi izbegli eventualne nesporazume, kakvi su postojali u dosada{woj praksi na poku{aju izgradwe severnog kraka Koridora 10 i autoputa od Beograda do Po`ege.

U sklopu kompanije [panci imaju preduze}e koje radi samo u oblasti poslovno-privatnog partnerstva, kao i ekspertske timove koji su zadu`eni da prona|u novac od banaka. Takav na~in poslovawa im omogu}ava dugoro~an i kontinuiran razvoj partnerstva u nekoj zemqi.

Iako je prisutna na mnogim svetskim tr`i{tima, posebno u Austriji, Nema~koj, Poqskoj, [vajcarskoj i Rumuniji, ta {panska kompanija na{la je dobre razloge da investira na Balkanu: ima u {ta, a mo`e i da nametne svoja pravila zbog velikog iskustva, kojim se mi ne mo`emo pohvaliti.

R. Dautovi}

litike, a kod nas je obrnuto. Dokle god je tako, nama se dobro ne pi{e.

Govore}i o ekonomskom programu budu}e vlade, [ukovi} ocewuje da je situacija delikatna i da nije jednostavno doneti niz mera koje bi mogle sanirati postoje}e stawe i Srbiju okrenuti ka izlasku iz krize. Mere koje vlada mo`e doneti }e biti i moraju biti vi{e na~elne, ali }e ih ipak odrediti `ivot, ka`e na{ sagovornik.

– I mere koje je prepisao Fiskalni savet i neke druge – stoje, ali pitawe je da li ih `ivot mo`e izdr`ati. Recimo, najlak{e je zamrznuti plate i penzije i doneti sli~ne rigidne odluke, ali {ta ako bude socijalnih nemira? Onda je to je kontraproduktivno. Zna~i, mere moraju biti onakve kakve ih `ivot diktira – nagla{ava [ukovi}, ukazuju}i na to da je kqu~ u tome da se postigne ravnote`a debalansa, bilo da je u pitawu buxet ili spoqnotrgovinska razmena. – Debalans mora da se smawuje postepeno i dovede do ravnote`e vrlo pa`qivo. I vode}im ekonomijama je predlo`eno da donose senzitivne mere, ne radikalne koje mogu stvar upropastiti. U svakom slu~aju, oni koji u Srbiji donose odluke moraju sve da izvagaju precizno.

Osvr}u}i se na informacije iz izvora bliskih novoj vladi da }e koalicioni sporazum biti rastere}en me|upartijskog pomirewa i da }e akcenat biti na konkretnom politi~kom i ekonomskom programu, Aleksandar Stevanovi} uo~ava da je posle ovih izbora politi~ka scena u Srbiji relaksirana jer o~ito „svako sa svakim mo`e i u teoriji i u praksi„ pa s te ta~ke gledi{ta i nema potrebe da se dogovor sastoji od nekog pomirewa.

– Ali, bi}e veoma te{ko pomiriti ekonomske programe SNS-a i SPS-a jer su druga~iji u pogledu prioriteta ovog dru{tva. Tako|e je velika misterija {ta }e biti ekonomske osnove URS-a, tako da ~ekamo da vidimo {ta }e zajedno da predlo`e i rade jer to mora biti druga~ije od wihovih pojedina~nih zamisli. Elem, dosta od onoga {to su govorili u predizbornom i postizbornom periodu mora}e da bace u vodu – ukazuje Stevanovi}.

S. Glu{~evi}

SRBIJA DOGODINE U STO-u

Ukra ji na i SAD je di ne pre pre ke

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri} izjavio je ju~e da su pregovori o ~lanstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) pri kraju, i izrazio nadu da }e biti zavr{eni do kraja ove godine i da }e Srbija 2013. postati ~lanica STO-a. ]iri} je u izjavi novinarima rekao da pregovori o ~lanstvu Srbije u STO-u traju ve} dve godine i jedino su usporeni s Ukrajinom jer postoje zahtevi s wihove strane o slobodnom izvozu ~elika u Srbiju, {to na{a zemqa ne mo`e da dozvoli.

– Postoji i jo{ jedna stvar koju treba re{iti u odnosima sa SAD – rekao je ]iri}, i dodao da, kad budu zavr{eni pregovori s ostalim ~lanicama STO-a, i dogovor sa SAD }e biti postignut.

Svetska trgovinska organizacija je osnovana 1995. godine. Wen tr go vin ski si stem star je oko 50 godina jer je nasta la na te me qi ma Op {teg sporazuma o carinama i trgovini iz 1947. godine (GATT).

Osnivawem STO-a stvorena je prav na i in sti tu ci o nal na osnova za obezbe|ewe nesmetanog protoka roba, qudi i usluga u me|unarodnim okvirima.

Broj ~lanica, kao i zemaqa koje nastoje da to budu, ukazuje na zna~aj ~lanstva u toj organi za ci ji. Iz me |u ~la ni ca Svetske trgovinske organizacije obavqa se oko 97 odsto svet ske tr go vi ne ro bo m i uslugama.

EVROPSKA KOMISIJA ANALIZIRALA NA[U EKONOMIJU

Po li ti ka qu qa srp sku pri vre du Evropska komisija je u ekonomskoj analizi ocenila da su politi~ka neizvesnost, slab priliv stranih ulagawa i sve ve}i buxetski deficit u Srbiji uticali na sni`avawe vrednosti dinara, ali je istakla „znake poboq{awa u privredi”.

U najnovijem izve{taju EK-a ukazuje se na to da je kqu~ni politi~ki razvoj u Srbiji bilo nastojawe za formirawe nove vlade u Srbiji.

Tako|e se ka`e da je u prvom tromese~ju do{lo do pada bruto doma}eg proizvoda u Srbiji od 1,3 odsto, uz procenu da }e ove godine do}i do izvesnog poboq{awa privrednih aktivnosti, te bi BDP trebalo da ipak poraste 0,3 posto, a u 2013. da dostigne 1,9 procenat.

Izvr{no telo Evropske unije napomiwe i da jewavawe

posto vi{e u odnosu na isto razdobqe pro{le godine. „Polovina tog mawka se duguje porastu spoqnotrgovinskog deficita, budu}i da je izvoz smaw-

Zaposlenost na istorijskom minimumu „Broj zaposlenih u Srbiji je u martu smawen na istorijski najni`i nivo od 1,7 milion lica”, upozorava Komisija.

Po sektorima je, dodaje se u analizi, nezaposlenost najvi{e pala u administrativnim i pomo}nim slu`bama, sektoru nekretnina, poqoprivredi i najsitnijim firmama, „dok su dr`avna uprava i druge slu`be zabele`ile relativno vidan rast zaposlenosti”. ekonomske aktivnosti ukazuje na „ponovnu slabost u nekim zemqama na Zapadnom Balkanu, {to mo`e imati privremeno obele`je, budu}i da je to tako|e odraz pogor{anih me|unarodnih prilika i stawa u Evropskoj uniji, kao i bitnog upliva lo{ih uslova pro{le zime na proizvodwu i izvoz”.

Deficit teku}eg platnog bilansa je u Srbiji u prva ~etiri meseca osetno uve}an, dostigav{i 1,4 milijardu evra, {to je 47

en 3,2 odsto, dok je uvoz porastao 3,6 posto”, navodi se.

Privatne doznake iz inostranstva su bile 17 odsto mawe, a direktne investicije su usahle, napomiwe se u izve{taju EK-a, uz opasku da je do{lo do naglog pove}awa izvoza od 12,8 procenata u maju. „Kao rezultat slabog neto priliva kapitala i intervencija centralne banke da zaustavi srozavawe vrednosti dinara, devizne rezerve su smawene za 1,6 milijardu evra, mada su u maju i daqe bile rela-

tivno visoke i iznosile 10,2 milijarde evra, {to je dovoqno za pokrivawe sedam meseci uvoza„.

EK dodaje da je „ukupni spoqni dug Srbija ostao uglavnom stabilan i iznosi oko 24 milijarde evra„.

Buxetski deficit je za prva ~etiri meseca porastao 2,3 posto, a u istom razdoboqu pro{le godine bio je 1,4 posto, pa je u prvom tromese~ju dostigao 6,9 odsto BDP-a, s tim {to bi do kraja godine trebalo da bude smawen na 5,3 odsto, a u idu}oj godini na 4,8.

Me|utim, upozorava Komisija u Briselu, „s obzirom na rastu}e pritiske za ve}e izdatke i op{tu ekonomsku neizvesnost, raste opasnost da se ne dostigne ciq za buxetski deficit u 2012, osim ako se ne donesu dodatne mere”. „Vladin dug je nastavio da brzo raste u prva ~etiri meseca 2012. zbog porasta deficita i smawewa vrednosti dinara, dostigav{i blizu 50 odsto BDP-a krajem aprila, {to je znatno iznad zakonskog plafona od 45 odsto„.

To, dodaje Komisija, „zahteva od vlade da podnese poseban program s ciqem da se taj dug sredworo~no vrati na 45 odsto BDP-a„.

Po izve{taju EK-a, u prvim mesecima ove godine je u Srbiji do{lo do daqeg pove}awa nezaposlenosti, koja je u aprilu dostigla 25,5 odsto, dok je u istom mesecu pro{le godine bila 22,2 odsto. Stopa zaposlenosti je opala dva odsto, na 34,3 odsto.

6

tre]e doba

utorak10.jul2012.

SAMO INTERVENTNA GRUPA SPASAVA OSTARELE AMERIKANCE

Ubi ga slat ka re~ kom {i je sum wi ve pr o {lo sti Ne du go po {to se za po slio u po li ci ji ame ri~ kog gra di }a Lejk Me ri, Zak Had son do bio je po ziv da obi |e ku }u u ko joj `i ve dve sta ri je `e ne. Ono {to je ta mo za te kao pot pu no ga je {o ki ra lo. Dve pen zi o ner ke, maj ka u de ve de se tim i }er ka u se dam de se tim go di na ma, bi le su bez hra ne i stru je. Sva kog me se ca no vac su tr o {i le na raz li ~i te stva ri – jed nog na le ko ve, dru gog na hra nu i ra ~u ne.

– Stra {no su se pa ti le – re kao je Had son. – Mo ra le su da sma wu ju do ze le ko va da bi iz dr `a le do sle de }e pen zi je. A {to je naj go re, bio je to sa mo je dan od bez broj sli~ nih slu ~a je va.

Za de set go di na ra da u po li ci ji Had son je bio sve dok bez broj nih mu ka sta ri jih su gra |a na ko ji su

we pri ho da u ovoj eko nom skoj kri zi, i da su ~e sto sta vqe ni pred te {ke iz bo re u `i vo tu, ko ji mo gu zna ~i ti `i vot ili smrt. ^ak i obi~ na si ja li ca mo `e ih ko {ta ti gla ve, ako ume sto we ku pe le ko ve i po sta nu `r tve kri mi na la jer im ku }a ni je do voq no osve tqe na pa pri vla ~i lo po ve.

– Kao po li ca jac, vi |ao sam mno ga ubi stva u ko ji ma su `r tve bi le sta ri ji qu di ko ji su „pa li“ na slat ko re ~i vost kom {i ja sum wi ve pr o {lo sti da }e im bez na kna de ura di ti ne {to po ku }i, i otvo ri li su im vra ta svog do ma. – ka `e Had son. – Za to sam re {io da po kre nem za jed ni cu da po mog ne mo qu di ma ko jih je sve vi {e, a ko ji ne ma ju do voq no nov ca ni spo sob no sti da se sa mi bri nu o se bi.

Da nas pen zi je Is pla ta pr vog de la jun ske pen zi je za ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na po ~i we da nas, dok oni ko ji svo je pri na dle `no sti do bi ja ju kod ku }e po {ta re mo gu o~e ki va ti od su tra.

Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao pret hod ni.

dnevnik

No ve na kna de po greb nih tro {ko va Na kna da po greb nih tro {ko va ko ji se is pla }u ju po ro di ci ili ono me ko pla }a sa hra nu pen zi o ne ra u na red na tri me se ca bi }e 37.697 di na ra za biv {e za po sle ne, 36.020 za sa mo stal ne de lat no sti i 14.557

za pen zi o ni sa ne pa o re. U skla du sa ~la nom 75 Za ko na o PIO vi si na po greb nih tro {ko va utvr |u je se tro me se~ no, i to u vi si ni jed ne i po pro se~ ne pen zi je u pret hod nom kvar ta lu.

BEZ TEMEQNE I VRLO BOLNE REFORME PENZIONOM SISTEMU PRETI BRZI KOLAPS

Vo lim po vi {i ce i ra do ih se se }am Pre go vo ri o for mi ra wu no ve vla de Sr bi je jo{ tra ju i tre nut no ni ko ne zna u ko jem prav cu }e i}i pen zi o na re for ma ko ja je hit na ili sle di ko laps si ste ma. Uve ra va wa, ko ja de lu ju re al no, da }e pen zi ja bi ti re dov ne do kra ja go di ne ~ak ni ne na go ve {ta va ju {ta }e bi ti do go di ne, a do tle ni je osta lo mno go vre me na. Sve ga po la go di ne osta je da se i for mi ra no va vlast, ali i “smi sli” na ~in ka ko bi re dov nih pen zi ja bi lo ne sa mo na red ne go di ne ve} i svih na red nih.

pod hit no mo ra tra `i ti u ko re ni tim re for ma ma ko je bi ukqu ~i va l e po ve } a w e imo vi n e i sop s tve n ih pri ho da Fon da PIO, di s ci p li n u u na p la ti pen z i o n ih do p ri n o s a, ali i una pre |e we pri vat nog pen zi o- nog osi gu ra wa. Pod se }a ju na to da tre nut no od tri mo gu }a stu pa – jer za kon ih je jo{ pre ne ko li ko go di na pred vi deo i omo gu }io – u Sr bi ji tre nut no funk ci o ni {e sa mo dr `av ni fond te da ta kvo sta we ne po sto ji go to vo nig de u Evro pi. Na i me, u svim evrop skim dr `a va ma ko -

Po di za we sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju da lo bi efe kat tek za de se tak go di na, dok je mno go br `e i efi ka sni je ako se pro se ~an ~ek sve de na 50 od sto pro se~ ne pla te dok se pri vre da ne opo ra vi, sma tra dr Ko va ~e vi}

Fatalna cena nepoko{ene trave Had so no va hu ma nost ne tre ba da ~u di jer su ga od ga ji li ba ka i de da pa su mu pen zi o ner ske mu ke po zna te iz pr ve ru ke.

– Kad ima{ 80 go di na i tre ba da se pop ne{ na mer de vi ne da bi pr o me nio si ja li cu, ako pad ne{, to mo `e bi ti fa tal no. Ako je na po qu 40 ste pe ni i na |e{ se pred od lu kom ho }e{ li po toj vru }i ni sre |i va ti dvo ri {te ili pla ti ti ka znu za ne po ko {e nu tra vu jer ne mo `e{ da pla ti{ ne kom da to ura di ume sto te be, mo `e{ je di no da iza |e{ na po qe i po ku {a{ da bu de{ do bar gra |a nin. A upra vo to ubi lo je jed nog na {eg sta ri jeg su gra |a ni na ko ji ni je imao nov ca da pla ti ko {e we tra ve pa je ko sio sam i do `i veo mo `da ni udar na vru }i ni. zbog ma lih pri ho da, za ne ma ri va wa ro |a ka i op {te za pu {te no sti ~e sto bi va li u po `i vot opa snim si tu a ci ja ma.

Slu ~aj maj ke i }er ke ko je su sva kog dru gog me se ca gla do va le da bi ima le za le ko ve, bi la je kap ko ja je pre vr {i la Had so no vu ~a {u.

– Shva tio sam da ne {to mo ra da se pre du zme. I ta ko sam po kre nuo In ter vent nu gru pu za sta ri je – re kao je Zak Had son.

Od 2009. Had so no va gru pa tru di se da vo di ra ~u na o go to vo hi qa du pen zi o ne ra u okru gu Se mi no la na Flo ri da. Uz po mo} sto ti na vo lon te ra, sta ri jim qu di ma obez be |u je se osnov na po mo} – hra na, le ko vi, no vac, pre voz, odr `a va we vo zi la i po mo} u ku }i.

Had son is ti ~e da je naj ve }i pr o blem sta ri jih qu di zna t no sma we -

Ta gru pa po sta la je ne pro fit na orga ni za ci ja 2010. a pr o {i ri la se to li ko da sa da ob u hva ta ~i tav okrug. U sa rad wi s do bro tvor nim i cr kve nim orga ni za ci ja ma, orga ni zo va li su sto ti ne do bro vo qa ca ko ji sva kog da na obi la ze sta ri je gra |a ne i oba vqa ju raz ne vr ste uslu ga, od naj ma wih kao {to je de qe we le ko va, do naj ve }ih – sre |i va we ku }e. Sve uslu ge su bes plat ne i po kri va ju se iz do na ci ja. Jed nom me se~ no Gru pa orga ni zu je ve li ku „ope ra ci ju“ u ko joj de se ti ne vo lon te ra „~e {qa“ kom {i luk nu de }i bes plat nu po mo} i pra ve }i spi sko ve onih ko ji ma je po mo} po treb na.

Do 2030. o~e ku je se da }e u SAD br oj sta ri jih od 65 go di na pre }i 18 pr o ce na ta i ova kve vr ste po mo }i bi }e sve va `ni je i po treb ni je.

Ivana Vujanov

Jav na je taj na da se pen zi je da nas is pla }u ju sa mo za to {to se sva kog me se ca po lo vi na neo p- hod nog nov ca pre ba ci iz re pu bli~ k og bu x e ta u Pen z i o n i fond i da je pi ta we ka da }e mo ra ti da se pri zna da nov ca vi {e ne ma pa sa mim tim ni pen zi ja na vre me. Stru~ wa ci tvr de da je cr ve na lam pi ca ve} dav no upa qe na jer ta kav na ~in is pla te pen z i j a op te r e } u j e fi s kal n u po zi ci ju dr `a ve i da se iz laz

Promaja duva kroz dr`avnu kasu

Miladin Kova~evi}

Upra vo zbog to ga, po oce ni dr Mi la di na Ko va ~e vi }a, sa rad n i k a bil te n a “Ma k ro e k o nom ske ana li ze”, tre ba sve o~i upe ri ti u dr `av ni si stem pen zi o nog osi gu ra wa.

– Dr `av ni si stem pen zi o nog osi gu ra wa je pret hod ne ~e ti ri go di n e pred s ta vqao ve l i k i pri ti sak po fi skal ni si stem – oce nio je Ko va ~e vi}. – Ka da su 2008. pen zi je po ve }a ne dva pu ta, u ukup nom iz no su od oko 22 po sto, to je znat no do pri ne lo na ra sta wu de fi ci ta. Iz laz iz si tu a ci ja ko ja je eska li ra la do po ten ci jal ne eska la ci je du ga je u tran s for ma c i j i fon d o va PIO, ko ji bi pr vo tre ba lo ka pi ta li zo va ti i do ve sti u sta tus ogra n i ~ e n og in ve s ti c i o n og fon da i za tim kre i ra ti we gov port fo lio kroz kor po ra ti za ci ju jav nih i ko mu nal nih pred u- ze }a ko ja bi de lom bi la pre ba ~e na u vla sni {tvo fon da. To bi mo ra lo da ukqu ~i i ze mqi {ne fon do ve, ko ji bi bi li je di ni ak te r i upra vqa w a gra | e vin skim ze mqi {tem i ko ji bi na pla }i va li grad sku ren tu za za u- ze }e grad skog pro sto ra, iz ~e ga bi se de li mi~ no fi nan si rao i Fon da PIO. On upo zo ra va na to da je neo dr `i vo da se 50 od sto nov ca za pen zi je do ti ra iz bu xe ta i da

isto vre me no na jed nog pen zi o- ne ra do la zi 1,3 rad nik s ten den ci jom da qeg sma we wa tog od no sa jer je za po sle nih iz da na u dan sve ma we. Zbog to ga bi, ka ko ka `e, tre ba lo raz mi sli ti i o po di za wu sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju, do da ju }i da bi se efek ti to ga mo gli ose ti ti tek kroz de se tak go di na a ni ka ko od mah. Do da je Ko va ~e vi} da bi mo ra lo da se raz mi sli i o to me da se na red nih ne ko li ko go di na pro se~ na pen zi ja sve de na 50 od sto pro se~ ne pla te, a da se, ka da do |e do eko nom skog opo rav ka i bo qit ka, taj od nos po ve }a. Da kle, da pen zi je u vre me ove ve li ke eko nom ske kri ze “pri ko ~e”, od no sno da se s po ve }a wem bro ja za po sle nih, ve }om i re dov ni jom upla tom do pri no sa i ve }im eko nom skim ra stom pen z i o n e r i ma po p ra vi stan dard.

U ovom tre nut ku u Sr bi ji oko po lo vi ne prav nih li ca ne upla }u je do pri no se, ni pen zi o- ni a ni zdrav stve ne, i dr `a va mo ra pod hit no za {ti ti ti in te re se fon do va PIO i zdrav stve nog osi gu ra wa. U po sled we ~e ti ri go di ne oko 100.000 fir mi je uga {e no, a 60.000 za nat skih rad wi je ne sta lo jer ni su mo gle da op sta nu.

Qubinka Male{evi}

STOGODI[WA APATINKA SOKA KANTAR POLA VEKA PRIMA PENZIJU

KAKO DOKTOR KA@E

„Ko ka-ko la” fron tal no na pa da `e lu dac Pep ti~ ki ul kus, ra ni ca na `e lu se po pra vi ti do da va wem {ar ga re cu ili dva ne sto pa la~ nom cre vu, ~e pe. Pre po ru ~u je se i po vr }e, se men sto na sta je zbog uno {e wa hra ne ko ke, uqa od se men ki, na ro ~i to la ne ja iri ti ra `e lu dac i iz va zi va pre no, a bla go tvor no je i dej stvo ri be ko mer no lu ~e we we go ve ki se li ne. Pre ko mer na kon zu ma ci ja {e }e ra i so li, na pi ci ko ji sa dr `e ko fein, po put ka fe, pa i one bez ko fe i na, za tim ~a ja i „ko ka-ko le„ mo gu pod sta }i lu ~e we ki se li ne. Qu ti za ~i ni i stres ni su uzro~ ni ci na stan ka ove bo le sti, kao {to se du go, ali po gre {no, ve ro va lo, ali po gor {a va ju sta we. Kao i pre ko mer ni unos al ko ho la, pu {e we i ne pra vil na is hra na.

Kon zu mi ra we so ka od sve `eg ku pu sa ubr za va Joga gasi vatru u stomaku le ~e we pa se pre po ru ~u je po la de - iz se ver nih mo ra, po seb no ba ka la ci li tra so ka dnev no, to kom de set ra, lo so sa i ha rin ge. Fer men ti ra do 14 da na. Ukus tog na pit ka mo `e ni mle~ ni pro iz vo di sa dr `e pro -

ri ste se pri vat ne pen zi je i `i vot no osi gu ra we i upra vo one ima j u pri mat nad dr ` av n im pen zi ja ma jer su ve }e i si gur ni je i obez be |u ju mir ni ju i bez bri `ni ju sta rost. No, da bi se do {lo do to ga da pri vat ne pen zi je omo gu }u ju si gur ne pen zi je, tre ba da pro |e mno go go di na – a po oce ni stru~ wa ka naj ma we jed na de ce ni ja – pa je ne re al no o~e ki va ti da to br zo za `i vi kod nas.

bi o ti ke, od no sno ko ri sne bak te ri je, us po sta vqa ju rav no te `u u cre vi ma i {ti te od {tet nih bak te ri ja i dru gih pa to ge nih mi kro or ga ni za ma. Ve `be jo ge, is te za wa i me di ta ci je sma wu ju, pak, ni vo stre sa.

Da bi se sma wi lo lu ~e we `e lu da~ ne ki se li ne, dok to ri pre po ru ~u ju svo jim pa ci jen ti ma da je du po la ko i do bro sa `va }u hra nu, po `eq no je bi ti opu {ten to kom obro ka i za sto lom se de ti us prav no a bar tri sa ta pre spa va wa ne tre ba je sti. Va qa bi ra ti na mir ni ce s ni skim pro cen tom ma sti, sma wi ti unos na pi ta ka bo ga tih ko fe i nom, ci tru sa, pro iz vo da od pa pri ke, kao i ~o ko la de.

J. Barbuzan

Par ti zan ka udo vi ca ve} 70 go di na

Naj sta ri ja Apa tin ka i pen zi o ner ka So ka Kan tar, de vo ja~ ki Bur sa}, pro sla vi la je ne dav no sto ti ro |en dan i po la ve ka ot ka ko joj je po {ta ri do no se pen zi ju. U par ti za ne je oti {li ~im je pu kla pr va usta ni~ ka pu {ka i naj sta ri ji je u~e snik Dru gog svet skog ra ta u op {ti ni.

Ro |e na je u Li~ koj Kal dr mi i sa su pru gom Jo vom iz San skog Mo sta, u rat nom vi ho ru 1941. do bi la je }er ku Smiq ku.

– Ni sam bi la te sre }e da sam mu `em po `i vim sre} no i du go.

Stre qa li su mi ga Nem ci ka da je na {e de te ima lo sve ga se dam me se ci pa sam osta la udo vi ca po sle ne pu nu go di nu bra ka – s tu gom se se }a ba ka So ka.

S bra }om je po sle oslo bo |e wa ko lo ni zi ra na u se lo Ko lut kraj Som bo ra, a ne du go po tom pre se li la se u Apa tin. Tu se za po sli la u ne ka da {woj „Kor pa ri„, a ka sni je „Du na vu„, oda kle je oti {la u pen zi ju 1962. Pri ~a

Od te{kog rada mnogo te`e ratne strahote

da je ceo svoj `i vot pro ve la ra de }i, pa i te {ke ra tar ske po slo ve, da bi po di gla de te, ali da je naj te `e bi lo pre gu ra ti rat ne stra ho te. Kao re cept za du go -

ve~ nost sa ve tu je op ti mi zam, `i vot sa {to ma we stre sa, ~o ve ko qu bqe, ali pre vas hod no upor nost i rad, ko ji ju je, is ti ~e, odr `ao u `i vo tu.

– Ni ka da ni sam la ga la, kra la i ~i ni la zlo de la. Sve sam po {to va la i po {tu jem. @i vot mi je bio te `ak, ra dim ot ka ko znam za se be. Ne iz mer na vo qa za `i vo tom, qu bav pre ma bli `wi ma i is traj nost odr `a li su me. Da nas ne vi dim, ni ti do bro ~u jem, ali i da qe sam bi strog uma – po hva li la se sto go di {wa sta ri ca.

Ba ki su svi dra gi, ali pri spo me nu ime na unu ke Ja dran ke, vas pi ta ~i ce ko ja se oku }i la u Su bo ti ci, za i grao joj je osmeh na li cu. Sve do ne dav no joj za ku} ne po slo ve ni je bi la po treb na po mo}, sve je oba vqa la sa ma.

Me |u tim, go di ne ipak u~i ni le svo je pa je da nas od me wu ju ve} vre me {na je di ni ca Smiq ka i si no vi ca Ra da Bur sa}.

J. Prel~ec

,,Vi de o for me” pred pu bli kom

Pro da li 251.000 ula zni ca

O fe sti va lu i pri ka za nim ra do vi ma go vo ri }e An drej Ti {ma.

Fe sti val ,,Vi de o for me” da je po se ban zna ~aj di gi tal noj umet no sti i kul tu ri na me |u na rod nom pla nu. Ovo go di {we iz da we fe sti va la i we go vog pro gra ma sa pre ko 300 iz lo `e nih ra do va pro pra ti lo je pre ko de set hi qa da po se ti la ca.

M. S.

Trop ska vre li na ovih da na op se da No vi Sad, as falt go ri, uli ce su po naj ve }oj `e gi pu ste, a No vo sa |a ni spas tra `e na ba ze ni ma i na [tran du. Re kor di su tu da bi se ru {i li, a ka ko je kre nu lo ~i ni se da }e onaj u ve zi sa po se tom na [tran du vr lo br zo pa sti.

Na naj lep {oj no vo sad skoj pla `i za vi kend je pro da to ~ak 26.200, a od po -

~et ka se zo ne 251.000 ula zni ca {to je, ka ko ka `u u „Ze le ni lu”, ve o ma vi so ka ci fra. Obi~ no se do ove broj ke do |e ne gde iz me |u 25. i 30. ju la, a ka ko prog no sti ~a ri pred vi |a ju, ima }e mo jo{ vre lih da na {to zna ~i da }e broj po se ti la ca si gur no vr to gla vo ra sti. Na ba ze ni ma na Spen su i „Saj mi {tu” ta ko |e be le `e ve li ku po se }e nost.

B. M.

Novosadska utorak10.jul2012.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Fe sti val vi deo ar ta i di gi tal ne umet no sti iz Fran cu ske ,,Vi de o for me” bi }e pred sta vqen ve ~e ras, od 20 ~a so va u klu bu ,,Tri bi na mla dih” u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, u Ka to li~ koj por ti 5.

No vo sad ska pu bli ka }e ima ti pri li ku da vi di naj za ni mqi vi ja ostva re wa ove ma ni fe sta ci je.

TROP SKE VRU ]I NE PU NE GRAD SKU PLA @U

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Fe sti val pod ko `om Tak si sti, po je di ne gru pe qu di iz Pe tro va ra di na na ja vqi va li su pro test za vre me “Eg zi ta”.

Ako jo{ u bu du} no sti i rad ni ci pre o sta lih fa bri ka tem pi ra ju svo je {traj ko ve za vre me tra ja wa ovog “Eg zi ta”, fe sti val }e de fi ni tiv no po sta ti vre me za svo |e we ra ~u na, ka da se zbog na go mi la ne pa `we sva ~i ji glas ~u je da qe. I to je ono {to mu pro tiv ni ci ne mo gu ospo ri ti. Ne ka da {wa eg zo ti ka i fe no men gra da na se ve ru ze mqe po stao je ve} uve li ko sva ko dnev ni ca za No vo sa |a ne, bez ob zi ra {to je svo jom va `no {}u pre ra stao lo kal ni mo me nat i po stao „dr `av ni” i „stra te {ki” pro iz vod. I kao po sle ka kvog te {kog vre me -

na, ka da sva ki ~o vek ima li~ nu i di rekt nu pri ~u o we mu, ta ko je i sva ki gra |a nin ove va ro {i s “Eg zi tom” ne ka ko per sol nal no po ve zan, bi lo po zi tiv no, ili ne ga tiv no.

Op {ti uti sak bi se sa `eo u to da je No vo sa |a ni ma fe sti val skup, ali i da ga se ne bi od re kli. Va tro met na otva ra wu da je na kul mi na ci ji te mi ko je ko me sta ri ji brat, „Eg zit” gra du ili grad „Eg zi tu”. I, ona se ne }e smi ri ti dok nam se go sti ne po ku pe ku }a ma. A on da sve iz po ~et ka, ~e ka ju }i jul. Na kra ju do la zi i mu zi ka raz ba ca na po bi na ma i `an ro vi ma, za sva kog po ne {to, a iz me |u tvr |a va i ne bo.

Fe sti val po ~i we.

A. Latas

NA TR GU SLO BO DE DO 12. JU LA ZA GRE VA WE ZA „EG ZIT”

Ve ~e ras pra {i „Van Gog”

Sa jam omla din skog tu ri zma, pr vi u re gi o nu, ko ji }e oku pi ti naj zna ~aj ni je pred stav ni ke in du stri je za ba ve i tu ri zma, po ~i we da nas bes plat nim ko cer ti ma na Tr gu slo bo de i tra ja }e do 12. ju la. Po se ti o ci Saj ma }e ima ti pri li ku da se za gre ju pred Eg zit uz atrak ti van mu zi~ ki pro gram. Pr vog da na u 20.30 ~a so va na stu pi }e no vo sad ski bend „Ma mur luk”, od 21.15 na bi ni }e za pe va ti ni {ki bend „Pro ces”, a od 22 ~a sa do po no }i pu bli ku }e za ba vi ti naj po pu lar ni ji ro ken rol bend re gi o na „Van Gog”. Dru gog da na pu bli ku }e od 21 ~as raz i gra ti bit-boks hor „Vi va Voks”, a po tom od 22 ~a sa na stu pi }e su bo ti~ ki

bend „Per pe tum Mo bil” i od 22.45 je dan od naj ak tu el ni jih svet skih deb step iz vo |a ~a Mo de step.

U pi ta wu je pro je kat Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i Eg zit ti ma, ko ji tre ba da upo zna mla de qu de sa in te re sant nim de sti na ci ja ma i fe sti va li ma {i rom re gi o na. Me |u u~e sni ci ma se iz dva ja ju je dan od naj a trak tiv ni jih evrop skih klu bo va, po zna ti ji kao Ja dran ska Ibi ca, „Pa pa ja” iz Hr vat ske, be o grad ski „Bir fest”, bu dvan ski „Sa mer fest”, Be o grad ska ne de qa mo de, kao i Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Sr bi je, Ni {a, Cr ne Go re, Re pu bli ke Srp ske i mno gi dru gi.

I. D.

Ve sko vi} su tra u No vo sad skom klu bu Pre da va we „Po lo `aj No vo sad skog uni ver zi te ta u okvi ru Du nav ske stra te gi je” odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u Sve ~a noj sa li Rek to ra ta, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5. Go vo ri }e rek tor No vo sad sko uni ver zi te ta prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}. Or ga ni za tor je No vo sad ski klub. G. ^.

V remeploV

Bol ni ~ar ke me |u na rod ni pro blem No vo sad ska po li ci ja je 10. ju la 1919. uhap si la de se tak bol ni ~ar ki, pri pad ni ca bu dim pe {tan skog Cr ve nog kr sta, ko je su u No vom Sa du ra di le za vre me ra ta. One su po ku {a le ku }i da od ne su ve li ke ko li ~i ne le ko va i dru gog me di cin skog ma te ri ja la. Pri sta li ce pro pa le AustroUgar ske, i kod nas i u ino stran stvu, od mah su op tu `i li vla sti

tek stvo re ne Kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca za te ror nad na ro di ma ko ji ni su ju `no slo ven skog po re la. Slu ~aj je po stao me |u na rod ni po li ti~ ki pro blem. Na kra ju, bol ni ~ar ke ni su iz ve de ne na sud, i slo bod no su se vra ti le u svo ju ze mqu, a do ma }a po li ci ja je odah nu la, jer ih je ski nu la sa vra ta.

N. C.

JU ^E NA [TRAND STI GLI PR VI KAM PE RI, OD STRA NA CA NAJ VI [E HO LAN \A NA I EN GLE ZA

Mla dost na se li la Eg zit se lo Eg zitov kamp otvo rio je ju ~e svo je ka pi je za go ste sa svih kra je va pla ne te, ko ji }e sve do kra ja fe sti va la bi ti sta ci o ni ra ni na [tran du. Pre ne go {to je ot ku ca lo osam sa ti uju tru, ka da je kamp zva ni~ no otvo ren, is pred ula za su ve} ~e ka li oni s naj vi {e en tu zi ja zma, a oko pod ne na ovom me stu bi lo je sko ro 600 qu di.

Ri tam kre }e ve ~e ras Mu zi~ ki pro gram u fe sti val skom kam pu star tu je ve ~e ras u 22 sa ta, ka da }e na sce nu iza }i di xe je vi Xe ki De xer i Tin ker. Po sle wih na stu pa ju Bo ris No iz i Roj Fo ker, za tim „Rahmanee”, „Necone” i „Rasheed”.

- Pr vo su sti gli vo lon te ri iz re gi o na i bli `e oko li ne, od stra na ca naj vi {e pri me }u jem Ho lan |a na i, na rav no, En gle za re kla je port pa rol ka Eg zitovog kam pa Mi qe na Vu~ ko vi}.

U kam pu je sve sprem no, cr ve nim tra ka ma je obe le `e no gde se mo gu po sta vqa ti {a to ri, a re -

cep ci ja, obez be |e we, spa si o ci, sa ni tar ne je di ni ce, dva bol ni~ ka punk ta i po li cij ski punkt na svo jim su me sti ma. Ju ~e se ~e ka lo po sta vqa we in ter ne ta i po ja va be `i~ ne ko nek ci je, {to su eki pe Te le ko ma Sr bi je tre ba le sre di ti do kra ja da na.

- Ra di mo gu sto po sta vqa we kam pa i mi slim da }e mo ta ko za

sve ima ti me sta. Ovo je pr vi put da nam je kamp na ta ko rav noj po vr {i ni i {a to re mo `e mo po sta vqa ti je dan do dru go ga. Za sa da smo za u ze li sa mo je dan deo pro sto ra pred vi |e nog za kamp, da {to ma we re me ti mo `i vot na [tran du – re kla je port pa rol ka Eg zitovog kam pa.

Po pu lar ni “Eg zit vi lix” pro {i ri }e se ve ~e ras ka da ku pa ~i la ga no kre nu sa pla `e, jer se od su tra o~e ku je naj ve }a na va la fe sti val skih go sti ju. Kamp mo `e da pri mi 6.000 qu di. Ono {to }e raz o ~a ra ti po ne ke po se ti o ce je iz o sta nak pre po zna tqi vih ba zen ~i }a za osve `e we, ko ji ove go di ne ni su do zvo qe ni, zbog go re po me nu tog pra vi la po sta vqa wa kam pa.

Mla di par iz En gle ske Ame li i La jo nel sti gli su ju ~e uju tru, za sa da su sa mo pro ba li ki fle u pe ka ri i do bro se o{a mu ti li od sunca, a za ni ma ih da li je du nav ska vo da va qa na za ku pa we.

- Po red do bre mu zi ke i za ba ve pr ven stve no na Dens are ni, o~e ku je mo od li~ no dru `e we i da upo zna mo mno go mno go no vih qu di - iz ja vi la je Ame li.

Sa wi ho vim o~e ki va wem sla `e se i vo lon ter iz [ap ca \or |e I. ko ji }e ra di ti ba{ u sa mom kam pu.

Ka da smo sti gli ta man je po di gao svo ju ku }u za na red nih se dam da na.

- Za ni ma me dru `e we i za ba va i, na rav no rad, ali ne mo ra mo u we mu pre te ri va ti. Kamp mi se svi |a, bli zu je re ke i sve je ure |e no, je di no fa li hla da, ne ma gde ~o vek da se sa kri je po ovoj vre li ni pa bi ne ki sun co bra ni do bro do {li - ka `e on.

Vo lon te ra ove go di ne ina ~e ima naj vi {e do sa da, oko 1600, a kamp je pred vi |en za dve hi qa de {a to ra.

Po se ti o ci [tran da sa mo la ga no ba ca ju po gle de na no ve kom {i je, qu di ne ma ju ne ki po se ban ko men tar, sta ri ji su na rav no i ma lo opre zni ji. „Pri ~a ju ne kim ne po zna tim je zi kom i to je sve {to znam, a ne za ni ma ju me pu no, pra vo da ti ka `em”, ka `e pen zi o ner ka Ma ri ja M. pro la ze }i po red re ge eki pe na to va re ne bek pe ko vi ma.

A. La tas Fo to: R. Ha yi}

@I TE QI LI MA NA 3 I 4 NA [TRAND MO GU JE DI NO KROZ GLAV NU KA PI JU

Tre}i ulaz sa mo za eg zi ta {e Iako je bi lo pri ~e da No vo sa |a ni ne }e tr pe ti zbog to ga {to }e deo Eg zi to vog kam pa bi ti po sta vqen na [tran du, ve} ju ~e se po ka za lo da to ni je ta~ no. Ulaz 3 (naj bli `i Li ma ni ma 3 i 4) za vre me “Eg zi ta” ne }e bi ti u funk ci ji za gra |a ne, ve} sa mo za po se ti o ce fe sti va la, ko ji }e spa va ti u Eg zit kam pu na [tran du. Qu bi te qi [tran da sa Li ma na 3 i 4 vest su lo {e pri mi li, jer }e po ovom sun cu i na plus 40 mo ra ti mo ra ti po ke ju, gde ne ma ni ma lo hla da, da idu do ula za is pod mo sta. U “Ze le ni lu” ka `u da }e ova si tu a ci ja tra ja ti de se tak da na, dok kamp bu de na [tran du.

No vo sa |a ni ko ji sva kog da na idu na ovu pla `u za me ra ju da zbog go sti ju, ima ma we de be le hla do vi ne. Na {pi cu [tran da, is pod dva dr ve ta gde je i naj ve }a hla do vi ma, sme {te ni su pri ru~ ni {an ko vi sa fri `i de ri ma, ka ko bi stra ni i do ma }i go sti ima li pot pu ni ugo |aj. Sad tu po ovim trop skim tem pe ra tu ra ma ne mo gu ro di te qi sa ma lom de com. Kod [pi ca ta ko |e ne }e mo }i da bu de ni ku pa wa.

“Mi ov de sva kog da na do la zi mo i osta vqa mo na [tran du iz me |u 500 i 1000 di na ra dnev no. Da ne go vo ri mo o ula zni ca ma i za ku pi ma ka bi na. Zna ~i, ka da se iz ra ~u na da ov de bo ra -

vi mo od ma ja do sep tem bra i to sva ki dan, on da je la ko za kqu ~i ti da osta vi mo mno go vi {e pa ra od stra na ca. Za to bi bi lo fer da se No vo sa |a ni ma obez be di da re dov no da ula ze ta mo gde su na vi kli go di na ma”, za me ri li su qu di s ko ji ma smo ju ~e raz go va ra li na pla `i.

Pi ta we je da li }e i da qe [trand ima ti epi tet naj lep {te pla `e na Du na vu, ka da se to tal no uni {ti tra va i ka da na woj sva ko ve ~e osta ne sr ~a do ko le na. Osim to ga pi ta we je i u ka kvom }e sta wu bi ti kej, ko ji je re no vi ran nov ci ma svih gra |a na.

Q. Na.

Is kqu ~e wa stru je Fu tog: od 7.30 do 11 ~a so va deo na se qa od ka na la do In du strij ske uli ce, Uli ca R. Kon di }a i do Du na va; od 9 do 11 ~a so va Pr vo maj ska uli ca od 3 do 9, 25 i od 2 do 22, Sve to za ra Mar ko vi }a 83 i 85 i 70 i 72 i Sve to za ra Mi le ti }a 41; od 11.30 do 13.30 Jo va na Du ~i }a od 1 do 41 i od 8 do 56. ^or ta nov ci: od 7.30 do 11 ~a so va deo na se qa Ka ra{ do vi le Stan ko vi} le vo ka Du na vu. Ka}: od 7.30 do 11 ~a so va od Uli ce S. Mar ko vi }a ka No vom Sa du.

Pe tro va ra din: od 7.30 do 11.30 ~a so va Pre ra do vi }e va od 63 do 87 i od 70 do 78, Pal mo ti }e va od 2 do 8 i 1 do 5 i de~ ji vr ti} „Cvr ~ak”; od 12 do 14 ~a so va Ar ti qe rij ska ka sar na, Voj na ra di o ni ca i Voj na bol ni ca.

Ba~ ko Gra di {te: od 8 do 12 ~a so va po vre me no ceo na se qe. Su sek: od 8 do 11 ~a so va deo na se qa Ko ru {ka od auto bu se sta ni ce ka Su se ku.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak10 .jul2012.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Hrana qubavi” Martina Sutera

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj

te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu ”Hra na qu ba vi” Mar ti na Su te ra u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ma ra van je ret ko da ro vit i stra stven ku var. Po red fan ta sti~ ne hra ne za sva ku pri li ku we mu su po zna te i taj ne afro di zi ja~ ke ku hi we. Ali we go vo ume }e ni je pri me }e no u elit nom ci ri {kom re sto ra nu gde ra di kao po mo} no oso bqe. Sa mo An drea, ko le gi ni ca, zna ka kvu ma gi ju Ma ra van stva ra hra nom.Ka da Ma ra van osta ne bez po sla, An drea }e do }i na ide ju da za jed ni~ ki po~ nu sa ke te rin gom po seb ne vr ste - Lo ve me nu, hra na ko ja bu di qu bav nu strast.

Kwi zi je pri kqu ~e no i dva de se tak re ce pa ta kao mo gu} nost da se is pro ba ra fi ni ra nost tog no vog do me na ku li nar stva.

A. Va.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Ispeci pa reci”

ZBOG „EGZITA”

Sve inspekcije na gotovs Go sti su po ~e li po la ko da pri sti `u u No vi Sad, iako Fe sti val „Eg zit” svo je ka pi je otva ra 12. ju la. Ko mu nal na in spek ci ja i po li ci ja, sa o bra }aj na in spek ci ja i tr `i {na in spek ci ja ima }e pu ne ru ke po sla.

Ve} je po sta la prak sa da mno gi tak si sti “de ru” stran ce za vre me “Eg zi ta” i na pla }u ju im i tri pu ta vi {e od pro pi sa nih ce na. Sa o bra }aj na in spek ci ja je ve} pro {le ne de qe po ~e la in ten ziv no da kon tro li {e tak si ste, a ka ko nam je re kao glav ni sa o bra }aj ni in spek tor Mla den Ba {i}, u pe tak su na pi sa li 13 za pi sni ka ko ji je i}i kod su di je za pre kr {a je i jed no vo zi lo su is kqu ~i li iz sa o bra }a ja.

- Ve} smo od ju ~e po ~e li po ja ~a ne kon tro le i ra di }e mo u tri sme ne. Naj vi {e }e mo bi ti na Tvr |a vi, @e le zni~ koj sta ni ci, kod [tran da u cen tru, ali i na dru gim me sti ma gde po sto je i ne po sto je tak si sta ja li {ta. Ina -

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Is pe ci pa re ci„ Iva na Klaj na. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va.

J. Z.

Nedeqa eko-dizajna u gradu U okvi ru ne de qe eko-di zaj na, „RE/8 di zajn park”, da nas }e od 14 do 18 ~a so va bi ti otvo re na iz lo `ba do ma }ih di zaj ne ra sa go sti ma iz ino stran stva, u Kul tur nom cen tru gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Ra di o ni ca pra vqe wa na ki ta od escaj ga odr `a }e se u 15 ~a so va, a od 18 do 20 ~a so va bi }e pre da va we na te mu tre{ umet no sti i este ti ke ko je }e vo di ti Ede [in ko vi}, En dre Ki{ i @olt Fe ren ci iz Ma |ar ske i Ti ja na Po po vi}-Pje {~i} iz

Sr bi je. U Ki ne skoj ~e tvr ti }e u 15 ~a so va bi ti or ga ni zo van per for mans uli~ ne umet no sti gde }e mu ra le i gra fi te is cr ta va ti or ga ni za ci je po put „Ba stards kru”, „Wu pojnt ov kal ~r”, „Skvi xi” i „Bak te ri je bra te”. Pro jek ci je do ku men tar nih fil mo va o uli~ noj umet no sti za ka za ne su za 18 ~a so va. Ova ma ni fe sta ci ja se odr `a va do ne de qe, 15. ju la, a do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.re8de sig npark.com.

A. J.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.34), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (14.30), „Sne`ana i lovac” (15.45, 20.05, 22.20), „Prometej” (18.10, 21.50), „Na tajnom zadatku” (21.45), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.10, 18), „Pirana 3DD” (16.45), „Lol” (19.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (19.45, 22), „Prijateqi” (18.20), „Izme|u svetova” (22.25), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.20, 12.30, 13.15, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30) KCNS: „I kad bi svi mi `iveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Zo ri ca Mat ko vi}, Zo ri ca To mi}, Xe mi qa Avra mo vi}, Je le na Bo ji}, Al ma Osma ni i Ana Nin ko vi} iz No vog Sa da, Ana Kr sti} iz [aj ka {a, Ani ta Ja na} ko vi} iz Ka ra vu ko va, Je le na Ra ko vi} i Ma ja Mi qe vi} iz Ka }a, Da ni je la Po po vi} iz Iri ga, Da ni je la Hla va~ - Lu ~ok iz Ki sa ~a, Mir ja na Mi {i} iz Fu to ga, Da ni je la [taj ner i Ha si ba Baj ra mi iz Be o ~i na, Evi ca Ko tur iz Pe tro va ra di na, Na da Iva nov iz Be ge ~a, Vlat ka Va si} iz Srem ske Ka me ni ce i Bi qa na Mak si mo vi} iz Bu di sa va, DE ^A KE: Du brav ka Du ma no vi}, Je le na Ma di}, Sa wa Ste pa nov, Je le na Cvet ko vi}, Ta wa Osto ji}, Alek san dra An dri}, Ti ja na San di ki, Mi la Jo va no vi}, Ta wa Mi tro vi}, Ma ri ja Ri sti}, Ire na Fran ko vi}, Na ta {a Kne `e vi}, Mi li ca Ri stin, Shpres Mo ri na, Iva na Ban |ur, Iva na ^or nen ki, Je le na Ra di no vi}, Ti mea ^i zma di ja, Je le na Je la ~i} i Eli za be ta Ku re la iz No vog Sa da, An ge li na Pa vlov iz @a bqa, Sen ka Po po vi} iz Pe tro va ra di na, Jan ka Kra lik iz Sil ba {a, Da ni je la Maj ki} iz Fu to ga, Alek san dra Mol nar iz Be ~e ja, Ka ta ri na [pan cir iz No vog Slan ka me na, Ja smi na To do ro vi} iz [aj ka {a, Mi lo sa va \u ri} iz Mla de no va, Mi ra Mar jan ski iz Me le na ca, Kri sti na Mor vai iz Te me ri na, Mi la La ke ti} iz Ka }a i Ma ri ja Pu no {e vac iz Srem skih Kar lo va ca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Radomir Uro{a Simi}evi} (1930) u 10.30 ~asova, Petar Vaskresenija Kozi} (1942) u 11.15, Slavko Slavka Hauptman (1950) u 12, I{tvan I{tvana Fajin (1924) u 12.45, Tanasije Svetozara Rankov (1925) u 13.30 (ispra}aj), Marija Stevana Popovi} (1923) u 14.15, Mi{a -Mihael Mihajla Elor (1936) u 15 i Aleksandar Bogdana Mati} (1948) u 15.45. Na katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Magdalena Matije Andri~ek ( 1925) u 11 sati.

Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Jakov \oke Dra`i} (1937) u 13 ~asova.

DNEVNIK

~e, oni ko ji ra de u udru `e wi ma ve }i nom se pri dr `a va ju pro pi sa, ali ima i onih biv {ih tak si sta ko ji su za dr `a li ta ble, pa }e po ku {a ti da u}a re ko ji di nar vi {e - ob ja {wa va Ba {i}.

Pre ma we go vim re ~i ma, in spek to ri kon tro li {u da li se ce na po du da ra sa tak si me trom i da li je tak si me tar do bro ba `da ren.

I po je di ni su gra |a ni su se po `a li li da pri me ra ra di, tak si sti ni su pro {le go di ne `e le li da ih voz,e od no sno pri me u tak si iz Pe tro va ra di na do ku }e, jer su is kqu ~i vo ~e ka li stran ce.

- Pro {le go di ne sam se vra }ao sa Eg zi ta, a ka da je tak si sta ~uo da sam iz No vog Sa da otvo re no mi je re kao da ne }e da me vo zi, jer na me ni ne mo `e da za -

Ve} je postala praksa da mnogi taksisti strancima za vreme „Egzita” napla}uju i tri puta vi{e, a ima i konobara koji na|u na~in da naplate ve}i ra~un Ka da je re~ o tak si sti ma ko ji ni su u udru `e wi ma, Ba {i} na vo di da su po od lu ci gra da du `ni da sa le ve spoq ne stra ne ko la krup nim slo vi ma is pi {u ce ne, a uko li ko na pla te po vi {im, sa o bra }aj na in spek ci ja mo `e da ih ka zni, ili da im pi {e pre kr {aj nu pri ja vu.

ra di. Sma tram da je to sra mo ta za za na{ grad, jer {a ka ta kvih qu di bru ka sve No vo sa |a ne - re kao nam je Ni ko la. S dru ge stra ne tak si sti s ko ji ma smo raz go va ra li ka `u da ima ju pra vo da for mi ra ju ce ne ka kve `e le, jer su im rad we upi sa ne u APR i na osno vu to ga pla }a ju po rez. Ka -

fi }i i re sto ra ni u cen tru gra da po sled wih da na pro {i ru ju ba {te jer o~e ku ju ve }i broj go sti ju, od no sno po se ti la ca Eg zit fe sti va la.

Iako se na sva kom sto lu mo `e na }i ce nov nik s is tak nu tim ce na ma pi }a i hra ne, is ku sni ji ko no ba ri uvek na |u na ~i na ka ko da stran ci ma na pla te ve }i ra ~un od onog ko ji su stvar no na pra vi li. ^e sto i sa mi vla sni ci lo ka la ko no ba ri ma da ju ze le no sve tlo za to da re gu lar nu ce nu pi }a po ve }a ju bar za 50 od sto. Ova kve slu ~a je ve kon tro li {e tr `i {na in spek ci ja, ali wih je ma lo u gra du, pa te {ko da mo gu da pro ~e {qa ju sva ki slu ~aj.

Ko mu nal na po li ci ja i in spek ci ja ima }e pu ne ru ke po sla. Kon tro li sa }e uli~ ne pro dav ce i ko mu nal ni red u gra du. Naj vi {e }e obi la zi ti kvart oko @e le zni~ ke sta ni ce, Bu le var oslo bo |e wa, cen tar, Pe tro va ra din, Kej...

Q. Nato{evi}

„NOVOSADSKI BE]ARI” U SKUP[TINI GRADA

Ba~vani svetski prvaci u banatskim {orama Pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov i ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi} pri mi li su ju ~e po bed ni ke 12. svet skog pr ven stva u ba nat skim {o ra ma, No vo sad ske be }a re.

- Pri ~a o ba nat skim {o ra ma je ste pri ~a o o~u va wu voj vo |an ske tra di ci je, na {eg iden ti te ta, sve ga onog po ~e mu je Voj vo di na spe ci fi~ na - re kla je Jer kov.- Ovi mom ci su do kaz da ako ne {to `e li mo da ostva ri mo, ni su po treb na ni ve li ka fi nan sij ska sred stva ni spe ci jal ni uslo -

vi, jer ako po sto ji vo qa, po sto ja }e i na ~in.

Eki pa No vo sad skih be }a ra po sto ji ne {to ma we od tri go di ne i ve} je sti gla do ti tu le svet skog pr va ka.

- Na po ~et ku smo se vi {e oku pqa li zbog dru `e wa i igre da bi to na kra ju pre ra slo u ve li ku am bi ci ju – re kao je ka pi ten Ga bor Le pe{.- Osvo je na ti tu la je re zul tat mu ko trp nog ra da, tre nin ga i u~ {}a na re vi jal nim i kva li fi ka ci o nim tur ni ri ma u pro te klom pe ri o du.

A. Va.

VODI^

tElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Vru}ine obarale na ulici ze bez pre ke po tre be ka da sun ce naj ja ~e pr `i, na ro ~i to bez fla {e s vo dom, la ga ne ode }e i {e {i ra za gla vu.

Naj vi {e se ja vqa ju sr ~a ni, plu} ni i psi hi ja tri ski bo le sni ci, ko ji ma ove trop ske vru }i ne po gor {a va ju osnov nu bo lest, te se stro go sa ve tu je da se pri dr `a va ju pro pi sa ne te ra pi je i sa ve ta le ka ra. U ve ~er wim sa ti -

ma po ve }an je broj in ter e ven ci ja zbog ko la bi ra wa onih u al ko ho li sa nom sta wu, jer al ko hol se ni ka ko ne sme kon zu mi ra ti po ova kvim vru }i na ma, na po mi we dr Mir ja na Bur sa}. Ta ko |e, sa ve tu je i po se ban oprez u sa bra }a ju, po {to vi so ke tem pe ra tu re uzro ku ju ve }e ne str pqe we i raz dra `qi vost, te je i po ve }an broj sa o bra }aj ki.

I. D.

[TAB ZA VANREDNE SITUACIJE PODSE]A

Slavine na hidrantima gase `e| [tab za van red ne si tu a ci je Gra da No vog Sa da u stal noj je ko or di na ci ji sa Slu `bom hit ne po mo }i i pod se }a gra |a ne da iz be ga va ju iz la zak iz ku }e od 10 do 17 ~a so va, i da {et wu tre ba prak ti ko va ti je di no u ju tar wim i ve ~er wim sa ti ma. Le ka -

ri sa ve tu ju da se pi je do sta te~ no sti i da se ne pre te ru je sa fi z i~ k im ak t iv n o s ti m a. Od po ~et ka ve li kih vru }i na ~e sme s pi ja }om vo dom mon ti ra ne su na hi dran ti ma na pro met nim me sti ma u gra du: kod Po zo ri {nog tr ga, na tr gu Slo bo de, u

ANKETA

9

GRAD DOBIO NALED-ov SERTIFIKAT

@ESTOK TEMPO HITNE POMO]I

Hit na me di cin ska po mo} ve} de set da na ra di `e sto kim tem pom zbog ne mi lo srd nih vru }i na, ko je ne po pu {ta ju, te eki pe ove slu `be ima ju 30 od sto vi {e po zi va i in ter ven ci ja ne go {to je to uobi ~a je no. Od 58 in ter ven ci ja za de set sa ti, 16 je bi lo zbog ko lap sa na jav nim me sti ma, jer gra |a ni, upr kos stal nim upo zo re wi ma le ka ra, iz la -

utorak10.jul2012.

Zmaj Jo v i n oj uli c i, na uglu uli ca Du nav ske i Zmaj Jo vi ne, u Pa {i }e voj uli ci, kod zgra de Vla de Voj vo di ne i kod Us pen ske cr kve, ka `e se iz me |u osta log u sa op {te wu iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a.

Za vre me tra j a w a vi s o k ih dnev nih tem pe ra tu ra, na vo di se u sa op {te wu, Grad ski {tab za van red ne si tu a ci je pra ti }e si tu a ci ju u No vom Sa du, i na pre po ru ku nad le `nih zdrav stve nih slu `bi re a go va ti pra vo vre me no.

Z. D.

Kapitalu prava pozivnica Grad No vi Sad do bio je ju ~e Ser ti fi kat po voq nog po slov nog okru `e wa od Na ci o nal ne ali jan se za lo kal ni i eko nom ski raz voj - NA LED i Mi ni star s tva eko n o m i j e i re g i o - nal nog raz vo ja, sa op {te no je ka bi ne ta gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a.

Do bi ja wem ser ti fi ka ta od ju ~e je po ~e la pro mo ci ja na {eg gra da, a NA LED }e u sa rad wi sa part ne ri ma i do na to ri ma omo gu }i ti in te ziv nu me dij sku pro mo ci ju, kao i pro mo ci ju po ten ci ja la No vog Sa da kod po ten ci jal nih in ve sti to ra. „No vi Sad je je dan od pet gra do va i op {ti na, ko ji su u ovom kru gu ser ti fi ka ci je is pu n i l i stan d ar d e po v oq n og po s lov n og okru ` e w a i mo g u sprem no da od go vo re na zah te ve

in ve sti to ra, na vo di se u sa op {te w u iz ka b i n e t a gra d o n a ~el ni ka.

U sa op {te wu se ka `e i da se „sti ca wem ser ti fi ka ta Grad No vi Sad svr stao u gru pu gra do va ko je su su {tin ski i du go ro~ no po sve }e ne raz vo ju pri vre de i ko je su za hva qu ju }i re for ma ma grad ske od no sno op {tin s ke upra v e, us p e l e da stvo r e uslo v e ko j i po g o d u j u raz vo ju bi zni sa i ine sti to ri ma. Isto vre me no No vi Sad se kva li fi ko vao za kon ti nu i ra nu po d r { ku u pro m o c i j i od stra ne NA LED-a , Vla de Voj vo di ne, USAID-a, Mi ni star stva eko no mi je i re gi o na log ra vo ja i stra nih am ba sa da u ko mu ni ka ci ji sa po ten ci jal nim in ve sti to ri ma”.

Z. D.

U GRADU RASTE INTERESOVAWE ZA ORGANSKU HRANU, ALI…

NOVOSA\ANI BI JO[ MESTA ZA RASHLA\IVAWE

Dve fontane malo za Saharu

No vi Sad ima dve fon ta ne, u Ka to li~ koj por ti i pred zgra dom NIS-a. Osim {to do pri no se estet skom iz gle du gra da, one su zgod na me sta za ras hla |i va we ka da uda re trop ske vru }i ne, a one su se iz Sa ha re do se li le u Sr bi ju, i

sad kod nas sta nu ju ve} da ni ma. Da kle, tem pe ra tu ra je ovih da na vi {a od 36 ste pe ni, te gra |a ni sma tra ju da je po treb no jo{ me sta za osve `e we. Pred la `u da fon ta ne bu du na ra znim me sti ma po gra du a naj va `ni je im je da ih bu de vi {e.

Mi qa Ka por Ri sti}, do ma }i ca: - Vo le la bih da vi dim jo{ jed nu fon ta nu u cen tru i mo `da jo{ ne ko li ko na Bu le va ru Oslo bo |e wa.

Uli ca je za i sta pro met na a qu di ne ma ju gde da se osve `e.

Vla di mir Duj ko vi}, pen zi o ner: - Grad ne ma do voq no fon ta na.

Tre ba lo bi da po sto ji jed na u Uli ci Zmaj Jo vi noj, ili na Tr gu slo bo de.

Mil ka Bo gu no vi}, pen zi o- ner ka: - Sla `em se da gra du tre ba jo{ fon ta na, po seb no kod Fu to {ke pi ja ce gde pro la zi ve li ki broj qu di.

Mi lo{ Mr {i}, sred wo {ko lac: - Mi slim da po red gra da i na se qa na pe ri fe ri ji tre ba da do bi ju fon ta ne.

M. S. / N. [. / B. Y.

^ITAOCI PI[U SMS

Zdrav zalogaj zdravo skup

Pro da ja or gan ske hra ne u na {em gra du za `i ve la je pre ne ko li ko go di na, ali ove na mir ni ce i da qe ni su to li ko po pu lar ne, jer su ce ne pri li~ no vi so ke. Naj ve }i broj su gra |a na, ko ji ku pu ju u ze le nim rad wa ma, pri pa da ju bo ga ti jem slo ju dru {tva, jer je di no oni ima ju do voq no nov ca da sva ko dnev no ku pu ju ove pro iz vo de. Iako se broj mu {te ri ja sa ma wim pri ma wi ma po ve }a va, oni ku pu ju ma we ko li ~i ne ova kvih pro iz vo da. Po re ~i ma vla sni ce rad we “Moj sa la{“ Mi li ce Po po vi}, in te re so va we za ove na mir ni ce ra ste.

-Qu di su se upo zna li sa poj mom or gan ska hra na i ko li ko ona zna ~i za zdra vqe, pa je sve vi {e mu {te ri ja. Naj vi {e nam do la ze mla de maj ke, ko je pra ve pr ve ka {i ce de ci, pa `e le da ta hra na bu de pot pu no zdra va. Me |u na {im kup ci ma ima i do sta trud ni ca, ve ge ta ri ja na ca, ali i qu di, ko ji ma ova hra na po ma `e u le ~e wu ra znih vr sta bo le sti- ka `e Po po vi}.

Is ti ~e da naj ve }i broj mu {te ri ja ~i ni bo ga ti ji sloj su gra |a na, jer su ce ne u od no su na neo r gan ske pro iz vo de vi {e za 20 do 100 od sto, ali i da se qu di sve vi {e okre }u zdra voj is hra ni.

Osim vo }a i po vr }a u pro dav ni ca ma or gan ske hra ne mo gu se na }i i pri rod ni ko zme ti~ ki pre pa ra ti, vi na, ~a je vi, bra {na od raz li ~i tih vr sta `i ta ri ca, kao i ser ti fi ko va ni med.

U od no su na ce ne obi~ nog vo }a i po vr }a, ko je se pro da je na pi ja~ nim te zga ma, ce ne or gan skih na mir ni ca u ze le nim rad wa ma su do sta vi so ke. Za ki lo gram kaj si ja, ~i ja je ce na na pi ja ci 130 di na ra, u ovim rad wa ma je po treb no da ti

160 di na ra. Bre skve, su u od no su na one sa pi ja~ nih te zgi sku pqe sko ro 100 od sto, pa se u ovim rad wa ma za ki lo gram ovog vo }a mo ra iz dvo -

Ki lo gram kaj si ja sta je 160 di na ra, bre skve su 150, nek ta ri ne 180, a kru {ke 250 di na ra. Ki lo pa ra daj za je 180 di na ra, kra stav ci sta ju 100 di na ra, a pa pri ka ro ga je 30 di na ra ko mad ji ti 150 di na ra, a nek ta ri ne su 180. Kru {ke su sku pqe za 70 di na ra i ko {ta ju 250 di na ra po ki lo gra mu. Su gra |a ni, ko ji u ze le nim rad wa ma bu du `e le li da ku pe pa ra dajz za ki lo gram ovog po vr }a mo ra }e da iz dvo je 180 di na ra, dok

Parking gu{i decu

Vek, 21. Le `em i bu dim se sa to po tom ko wa. @u rim na po sao, idem na je da na e sti cu i pa zim da ne sta nem u kow sku ba le gu. Us put na pri sta ni {tu pre di van brod. Sto ti nak tu ri sta upe ri lo svo je ka me re, ne na Tvr |a vu, ve} na go mi lu ko sti ju i ko `e, ko ja za so bom vu ~e sve i sva {ta, a i po ne ku {ah tu, ako ih je i{ta osta lo. Vra }am se s po sla, ugao Pap Pa vla i Bu le va ra oslo bo |e wa, 15 ~a so va stao kow - ni da

Voj ska tu ne mo `e i ne sme da bu de pro tiv, po {to je to imo vi na No vog Sa da.

063/5243...

kre ne. Vo za ~i tru be. Srp ska Ati na se ja ko sti di.

063/6352..

Kamp za Eg zit na [tran du je naj bo qe pri vre me no re {e we.

O~e ku jem od no ve grad ske vla sti da ve} do no ve go di ne ima traj no re {e we za ovaj kamp.

Li~ no mi slim da ka sar na na Tran xa men tu naj bo qe re {e we.

pa pri ka ro ga je 30 di na ra za ko mad. Ki lo gram ku pu sa, ko ji spa da u naj jef ti ni je po vr }e na pi ja ci i sta je 40 di na ra, u pro dav ni ca ma or gan ske hra ne ko {ta 110 di na ra, ko li ko ko {ta i ki lo gram cr nog lu ka. Ti kvi ce sta ju 120, {ar ga re -

pa i krom pir 160, a gla vi ca ze le ne sa la te 50 di na ra.

Na ra fo vi ma ovih rad wi mo gu se na }i i raz ne vr ste bra {na. Za ki lo gram p{e ni~ nog bra {na po treb no je iz dvo ji ti 120 di na ra, {to je za 100 od sto vi {e ne go obi~ no bra {no u rad wa ma. U po nu di je ov se no bra {no ko je ko {ta 160 di na ra, dok su je~ me no i ra `a no 130 di na ra.

Qu bi te qi vi na u ze le nim rad wa ma mo gu na }i i vi na or gan ske pro iz vod we, a ce ne su ne znat no vi {e u od no su na one iz mar ke ta ili pro dav ni ca pi }a. Za jed nu fla {u ku pi no vog vi na po treb no je iz dvo ji ti 590 di na ra, dok je be lo vi no, ko je pro iz vo di Po qo pri vred ni fa kul tet 750 di na ra.

N. R.

Dva sata bio tanak mlaz

065/47-66-452

Pri vre me ni par king u Bra ni mi ra ]o si }a, po red de~ jeg vr ti }a i sa svih stra na okru `en vi {e sprat nim stam be nim objek ti ma, pod hit no tre ba as fal ti ra ti ka ko bi se spre ~i lo da qe gu {e we u obla ci ma pra {i ne de ce u vr ti }u i gra |a na u sto ti na ma okol nih sta no va. Go spo di ne gra do na ~el ni ~e, na lo `i te „Par king ser vi su“ da deo pa ra od par ki ra wa upo tre be za re {e we ovog ve li kog pro ble ma.

063/8698...

je ovo po vr }e na pi ja ci mo `e na }i po ce ni od 90 di na ra. Kra stav ci sta ju 100 di na ra i za 70 di na ra su sku pqi u od no su na pi ja~ ne ce ne, a

Go spo do iz „Ci klo ni za ci je“, po {to se stal no hva li te ka ko se uspe {no bo ri te pro tiv ko ma ra ca, ne {to sam raz mi {qao ka ko da vam se za hva lim, pa sam do {ao na ide ju da vas sve kom plet no po zo vem na ve ~e ru, od no sno ro {tiq. Po {to sta nu jem u oko li ni Ka me ni ce, to je div na pri li ka da se le po dru `i mo i pro ve de mo. Ali imam dva uslo va: pr vo mo ra te do }i u ma ji ci i krat kim pan ta lo na ma, a dru gi uslov je da po sle ve ~e re na red nih sat vre me -

na na mi ru od se di te i su mi ra te re zul tat va {eg ra da. Ako po sle to ga i da qe bu de te ima li mi {qe we da Vi to do bro ra di te, on da se Vi to na ma ne {to ru ga te, {to ne pri li ~i fir mi ka kva je va {a.065/8462...

Pi tao bih jav no ko mu nal no u Te me ri nu za {to u Ba~ kom Jar ku ve} go di nu da na u po je di nim uli ca ma ne ra di uli~ no sve tlo? Za {to i do kle?

063/1651...

Eg zit mi uop {te ne sme ta i `e lim mu na pre dak i du go ve~ nost, ali sam pro tiv kam pa na [tran du. Ka `u da }e po sta vi ti ve }i broj po kret nih to a le ta, a do bro se se }am ka da je kamp bio u {u mi ci kod fa kul te ta, a po kret ni to a le ti po red sta ze na Ke ju iz ko jih se {i rio ne sno san smrad. Sva ki im pro vi zo va ni kamp je uvek uzro~ nik za ga |e wa oko li ne.

061/7007...

@i te qi ma Ke ja `r ta va ra ci je do mo sta Du ga, za tim Pe tro va ra di na i Srem skih Kar lo va ca oko 16 ~a so va sti gla je vo da. Ha va ri ja se oko 14 ~a so va de si la na do vod ni ku pit ke vo de u kru ge Fa bri ke vo de. Za ne pu na dva sa ta rad ni ci iz JKP „Vo do vod i ka na li za ci je”us pe li su da sa ni ra ju ha va ri ju. Dok po prav ka ni je za vr {e na u sla vi na ma je bio ta nak mlaz. Z. D.

10

vOJvOdinA

utorak10.jul2012.

dnevnik

НЕ СТА ШИ ЦА ВО ДЕ У КА РА ВУ КО ВУ

По ве ћа на по тро шња за вр ну ла сла ви не

КА РА ВУ КО ВО: Ових дана када жива у термометру показује и до 40 степени, становници Каравукова муку муче са недо статком воде. По стројење за водо снабдевање у селу, није у стању да на овим великим врућинама задовољи потребе станов ни ка због капацитета од 40 м3 воде на

нара по кубику. Моментално је у функцији само један бунар, који очигледно не може да по стигне капацитет, без обзира на добар капацитет базена за акумулацију воде. Ре стрикције су неопходне, али наравно веома непријатне, пошто изазивају револт становника.

Те шко без са мо до при но са ОДР ЖА НА „ДУ ЖИ ЈАН ЦА МА ЛЕ НИХ”

Бан даш и бан да ши ца пре да ли хлеб СУ БО ТИ ЦА: Током викенда одржана је „Дужијанца малених”. У Великој већници Градске куће хлеб од овогодишњег жита заменику градоначелника предали су мали бандаш и бандашица, Емил Цви јин и Јо си па Ку јун џић. Реч је о манифестацији која се одржава у оквиру 101. Дужијанце. У недељу је Велика већница Градске куће била препуна деце која су се градоначелнику представила са песмама и играма из свога краја. Заменик градоначелника Пе ра Хор вац ки се захвалио свим учесницима и гостима што су издвојили своје време и учествовали на „Дужијанци ма-

лених”. Из обичаја једног народа „Дужијанца” је по стала права градска манифестација. Хорвацки је истакао да је „Дужијанца” израз захвалности Богу за добру жетву.Уче ствовало је де сетак фолклорних група из наше земље, а били су и гости из Мађарске. У оквиру „Дужијанце“, у суботу, на салашу Мар ти на Га бри ћа, у Горњем Верушићу, организује се такмичење рисара, а централна свечаност ће се одржати 12. августа, када ће бити уручен хлеб од овогодишњег жита градоначелнику. Организатор „Дужијанце” је Хрватски културни центар „Буњевачко коло”. С. И.

„Silicone Soul” оду ше вио пу бли ку из ре ги о на

АПА Т ИН: Осми по реду летњи фе стивал „Cyclone on the beach”, који је минулог викенда одржан у Апатину, уз подршку „Beck’sperience”, уго стио је познати британски диџеј двојац „Silicone Soul” (Craig Morrison и Graeme Reedie) на одушевљење многобројне домаће публике али и по сетилаца из Хрватске, Мађарске и региона. На сцени под ведрим небом су им се придружили „Севдах бејби”, Вла д и м ир Аћић, Фа к ир и Иван Пе шу та, а више хиљада фанова је уживало у квалитетној музици и врхунској забави. „Silicone Soul” је још једном показао фановима зашто је један од најтраженијих извођача

који се годинама налазио у врху британских топ-листа. Један је од најзначајнијих летњих фе стивала у Србији и околним земљама „Cyclone on the beach” одличним музичким програмом и врелом летњом атмосфером сваке године доведе у Апатин неколико хиљада фанова из Београда, Новог Сада, Сомбора, Суботице али и из Хрватске, Мађарске и региона. У протекле две годи не по кро ви тељ овог фе стивала је „Beck’sperience” који већ годинама у Србију до води свет ски при зната имена као што су Sven Väth, Massive Attack, Laurent Garnier, Tiga, The Chemical Brothers... В. Х.

ОДРЖАНА ПАСУЉИЈАДА У РАВНОМ СЕЛУ

„Пасуљков” пасуљ најукуснији РАВНО СЕЛО: Протеклог викенда у Равном Селу је одржана друга „Шовска пасуљијада“, на којој је учествовало 75 такмичара подељених у 15 екипа. У умећу кувања пасуља, поред неколико екипа домаћина из Равног Села, надметале су се и екипе из оближњих Раткова, Змајева и Врбаса.

Једина женска екипа

За најукуснији пасуљ проглашен је специјалитет екипе „Пасуљко“ из Раткова, а вешти кувари су истакли да је једина тајна њиховог успеха што користе искључиво природне зачине, оне

које су убрали у својој башти. За освојено прво место екипи „Пасуљко“, поред великог пехара, припала је и новчана награда од 18.000 динара. Друго место, пехар и 10.000 динара припало је „СМС“ екипи коју је предводио Бранислав Видић из Равног Села, а треће екипи Лазара Малинића такође из Равног Села, који су поред пехара освојили и 3.500 динара. Поред такмичења у кувању пасуља, били је организовано и надметање у неколико дисциплина и то избацивање из равнотеже, скок у даљ, бацање камена с рамена, брзог испијања пива и у надвлачењу конопа. Посебно занимљиво је било видети такмичење у надвлачењу конопа где је женска екипа „ Дрим тим“ изненадила мушкарце и са неколико квалификационих победа стигла до финала. У одлучујућем надвлачењу жене су максималним напором надвукле мушку екипу. Најуспешнији такмичар у бацању камена с рамена и скоку у даљ био је Зоран Калинић из Равног Села, затим Перо Бокан-Пеља је био најбржи у испијању пива, док је Бобан Родић био најбољи у дисциплини избацивања из равнотеже. М. Кековић

У Месној заједници тврде да је проблем много сложенији него што се то чини становницима села.

-Ми се налазимо у тешком положају због недостатка новца.Од момента када није изгласан месни самодопринос, смањени су приходи Месне заједнице и остали смо без 600 хиљада динара месечно, који су нам били неопходни за одржавање и постројења за водоснабдевање казала је Љиљ на Сто шић, секретарка Месне заједнице.

сат, јер су оне далеко веће.У питању је повећана потрошња воде, а како кажу у Ме сној зајдници лоша је и наплата потрошње воде, као и цена која је далеко од економске, а изно си само 20 ди-

- Када воду накратко пусте, толико је лошег квалитета да није ни за техничку употребу. Тврдоћа је повишена па нам страдају бојлери и веш машине, а морамо је плаћати као да је исправ-

на- рекла је Ива на Ко стић, домаћица из Каравукова. Одговорни из Ме сне заједнице покушавају да реше овај проблем активирањем три стара бунара, који се већ де сетак година не користе, а за њихову ревитализацију ангажована је фирма „Панаква“ из Новог Сада, чији радници већ недељу дана раде на овом по слу.

- Ревитализацијом два стара бунара и њиховим повезивањем са базеном за акумулацију воде и нарав но акти ви рањем старих пумпи, добићемо неопходан капацитет снабдевања, макар техничком водом сада у време ових врућина - рекао је председник Савета ме сне заједнице Каравуково Не бој ша Илић. Једина че сма у селу , којом се становници снабдевају пијаћом водом, ових дана је најпо сећеније ме сто у селу и владају гужве у којима се ред чека прилично дуго. С. Ми лер

МЕ ШТА НИ НО ВОГ ИТЕ БЕ ЈА БРИ НУ ЗА БЕЗ БЕД НОСТ

Во за чи и би ци кли сти на ме ти пче ла

НО ВИ ИТЕ БЕЈ: Житељи Новог Итебеја, ме ста у општини Житиште, забринути су због тога што је на улазу у село, на делу атара познатог под називом „Јоргован”, по стављен велики број кошница са пчелама које угрожавају безбедност у саобраћају. Јер, кошнице се налазе с обе стране пута, на свега неколико де сетина метара од коловоза, па пчеле улазе у аутомобиле са спуштеним прозорима, нападају бициклисте и мотоциклисте… Проте стују и пчелари из Новог Итебеја, којих је у овом селу свега неколико, пошто су кошнице у овај атар донеле њихове колеге из Србије.

- Кошнице су по стављене на површини од око 200 хектара засађених сунцокретом. Познато је да су довољне две кошнице по хектару да би сунцокрет на тој површини био запрашен, што значи да би их овде требало бити највише 400. Али, њих је преко хиљаду и то смета и нама. Пчелари из Србије кошнице стављају једне поред других, на веома малом одстојању, и то изазива нетрпељивост међу нама – испричао је за „Дневник” један од домаћих пчелара из Новог Итебеја, додајући да се кошнице налазе на земљишту којим газдује земљорадничка задруга „Братство јединство”. Претпо ставка је

да се задруга сагласила са тиме да кошнице буду донете овде. Секретар Месне заједнице Нови Итебеј Јо зеф Олар потврдио је јуче за наш лист да су се грађани жалили сеоском руководству и да је међу мештанима било и оних који страхују за своју безбедност јер су алергични на ујед пчела. Полар вели да се распити-

вао код надлежних органа, у инспекцији, полицији, ко је надлежан и како би проблем могао бити решен, али ни од кога није добио одговор шта да се ради.

- Заиста је пуно пчела на једном ме сту. Кошнице се налазе с обе стране пута између Новог Итебеја и Торка и че сто прелећу

с једне на другу страну атара. Де сило се да су и мени улетеле три пчеле у аутомобил када сам пролазио тим путем, који је, иначе, прометан. Не користе га само возачи, већ и бициклисти, и њихова без бедност је угрожена. Опасно је пролазити туда и под хитно би требало нешто предузети – упозорава Полар.

Овим проблемом, како нам је речено, за сада се не баве ни надлежни у локалној самоуправи у Житишту јер је у општини у току формирање нове власти, па је сва пажња по свећена питању будућих кадровских решења у општинским службама. Ж. Ба ла бан

НИКАКО ДА СЕ ЗАВРШИ РЕКОНСТРУКЦИЈА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ У БЕЧЕЈУ

Скеле опет опасале зграду

БЕЧЕЈ: Реконструкција зграде Народне библиотеке Бечеј никако да се заврши. Фазно је било уређење приземног, затим таванског и недавно подрумског простора. И када се очекивало да је дошао крај дружења библиотекара за грађевинарима разног профила, грађевинске скеле су, опет, опасале зграду с уличне стране.

- Покрајински секретаријат за културу одобрио нам је 400.000 динара за санацију најугроженијег дела крова. Али, на крову не може да се ради парцијално, па смо почели комлетну рекострукцију уличне стране крова. Ради се колико буде средстава. Како је вредност целог пројекта с којим смо кон-

курисали износила 1,5 милион динара, принуђени смо да и кров радимо фазно. Поново ћемо конкурисати и како и када буду

пристизала средства наставићемо док не завршимо комплетан кров с лимарским радовима. Преостаће нам мали део с улич-

не стране и цео с дворишне стране зграде који је веће површине због положаја објекта - рекла 0је директорка Народне библиотеке Бечеј Ержебет Кинка. Пројектанти као да су заборавили старо правило „кућа се зида од темеља, а поправља од крова“... Урађено је све сем крова!? А онда је минулог фебруара стигла опомена и казна о једном трошку. Када је почео да се отапа високи снежни прекривач на крову, попустили су делови, поготово лимарски који прекривају спој крова с сецесионистичким делом фасаде, па је било прокишњавања и тек уређени простор је руиниран. В. Јанков

У ПЕ ТАК „ЧИ КЕН ФЕСТ” У ЖИ ТИ ШТУ

Кај га на од 1.006 ја ја

ЖИ ТИ ШТЕ: Манифестација „Чикен фест 2012” биће одржана у Житишту од 13. до 15. јула, најављено је из локалне самоуправе која је, уз генералног спонзора - житиштанску компанију „Агрожив”, и организатор овог хепенинга у славу пилета. Званично отварање „Пиле фе ста” биће у петак, у 20 часова, али ће пре тога бити одржана промоција друге „Веселе бегејске регате”, затим отворено Дечје село и уприличене игре у лавиринту. На главној бини, у центру Житишта, у 22 сата, наступиће група „Гарави сокак”. Музички део програма у суботу и недељу употпуниће вечерњи наступи Жељ ка Ва си ћа, групе „Зана” и „Амадеус бенда”. Посебно атрактивно биће суботње такмичење у „пеинтболу”, које почиње у 17 часова, и справљање џиновске кајгане од 1.006 јаја, заказано за 19,30 сати. Ни недеља неће заостајати када је реч о атракцији јер ће у 18 часова бити уприличене витешке средњовековне борбе, а љубитељи племените борилачке вештине од 19,30 сати имаће прилику да прате Бокс вече шампиона „Друга Рокијева рукавица”. Ж. Б.

По че ле при ја ве за „Етнос”

БЕ ЧЕЈ: У оквиру обележавања Дана општине Бечеј, тачније од 3. до 5. августа, биће одржан седми Фестивал етно-стваралаштва „Етнос”. Пријаве за учешће су почеле да пристижу и очекује се да у поменутом термину буде права икебана на Зеленом корзоу у непосредној близини Тисе.

- Етнос је намењен чуварима културне баштине и старих заната из целе Србије и у оквиру тродневног дешавања биће неколико изложби, креативних радионица, ревија и неких пријатних изненађења- рекла је председница организатора Удружења грађана „Бибер“ Ми о ми ра Ма шићОсто јић и додала да је за излагаче на изложбама „Вредне руке“ и Ручно прављеног накита битно да знају да се изнајмљивање простора плаћа 2.000 динара, а пулта 600 динара. Заинтересовани могу да се пријаве на мејл: biber.pepper@gmail.com, а више информација о свему може да се добије позивом на бројеве 062/8442889 или 064/9973966. В. Ј.

Ме ста за фри зе ре и ма шин це

ТЕ МЕ РИН: У петак и суботу свршени осмаци уписивали су се у први разред средњих школа. Листе са списковима жеља за упис на неко од слободних ме ста - нераспоређени ученици подно сили су јуч, док ће распоред ученика у другом уписном кругу бити објављен сутра а упис је планиран за 12. јули. У Средњој школи „Лукијан Мушицки“ у Темерину у први разред биће уписано 144 ученика, у пет одељења. Већ у првом уписном року владало је изузетно интере совање за образовни профил економски техни чар. Попуњено је свих 30 ме ста, уз доњи бодовни про сек од 78,20 процента. У овој школи остало је још слободних ме ста у одељењу по словни администратор на мађарском, женски фризер на српском наставном језику, као и за браваре, инсталатере и аутомеханичаре са наставом на српском и мађарском језиу. М. Мл.

dRU[TvO

dnevnik

utorak10.jul2012.

SRED WO VE KOV NO AR HE O LO [KO NA LA ZI [TE KOD SE^ WA

UPIS U SRED WE [KO LE

Ske le ti ka zu ju {ta su pre ci je li Istra`iva~ka ekipa Narodnog muzeja u Zrewaninu, s kustoskiwom Sne `a nom Ma rin ko vi} na ~elu, u posledwe vreme ispituje sredwovekovno arheolo{ko nalazi{te kod Se~wa. To }e biti u zbiru najdu`a kampawa na lokalitetu u Se~wu, gde su istra`iva~i pretpro{le godine radili deset dana, lane dvadeset, a sada }e navr{iti pun mesec. U nastavku istra`ivawa na otkrivenoj sredwovekovnoj nekropoli locirano je jo{ 12 grobova, bez grobnih konstrukcija, orijentacije zapad–istok, kao i u prethodnim slu~ajevima.

– Prona|eni skeleti veoma su dobro o~uvani, grobni prilozi su dosta retki, ali je bilo i vrednih ovogodi{wih nalaza. Prona{li smo vrh no`a, min|u{e, kop~u i bronzane aplikacije, kao i fragmente grn~arije – ka`e Sne`ana Marinkovi}.

Ona napomiwe da novi dragoceni nalazi potvr|uju konstataciju iz ranijih kampawa da sredwovekovna nekropola u ataru Se~wa poti~e iz perioda od 10. do polovine 13. veka. Na to upu}uju prvenstveno fragmenti keramike, odnosno kotli}a, kao i ostali eksponati iz

posledwe kampawe, s ornamentima prepoznatqivim za rani sredwi vek.

– Potvr|uje se i na{a pretpostavka da se nekropola rasprostire na oko hiqadu kvadratnih metara. Do sada je ispitano oko 200 kvadrata. Daqa istra`ivawa na nekropoli treba da se nastave {to pre, ali se u slede}im godinama

mora tragati i za lokacijom naseqa i, eventualno, crkve. Krupne opeke koje su nala`ene u pro{logodi{woj kampawi upu}uju na pretpostavku da je u blizini bio mo`da i takav gra|evinski objekat – napomiwe sagovornica, i nagla{ava da je sve {to je prona|eno na lokalitetu Se~aw ve} preba~eno u zrewaninski muzej.

11

U wemu su i skeleti, koji ~ekaju dolazak antropologa iz Arheolo{kog muzeja Srbije, da bi se uradile podrobne analize. Iz wih se mo`e mnogo saznati o `iteqima naseqa kod Se~wa od pre vi{e od hiqadu godina. Skeleti kazuju kako su i koliko `iveli, kako su se hranili, od ~ega su bolovali.

Sne`ana Marinkovi} upozorava na to da se nikada ne sme izgubiti iz vida da je arheolo{ki lokalitet na kojem sada tragaju stru~waci, bio o{te}en u poplavama 2005. godine, kada je Tami{ plavio ogromne povr{ine. U akciji odbrane od poplava, ne znaju}i da su na lokaciji vrednog istorijskog spomenika, bageristi i te{ka mehanizacija oskrnavili su nalazi{te.

– Tu je postojao i jedan veoma bogat i interesantan sloj koji pripada bronzanom dobu, ali je on zauvek izgubqen – navodi kustoskiwa zrewaninskog muzeja. @. Ba la ban

Su tra ras po red u dru gom kru gu Ovogodi{wi upis u sredwe {kole polako se primi~e kraju.

Ove nedeqe u sredwe {kole upisa}e se u~enici koji nisu raspore|eni pro{le nedeqe u prvom krugu, a po prvim procenama, takvih je mawe od jedan odsto. S obzirom na to da je osmi razred ove godine zavr{ilo 78.000 osmaka, a u sredwim {kolama ima 83.000 mesta, u drugom upisnom krugu bi}e nekoliko puta vi{e mesta nego petnaestogodi{waka koji }e na wih konkurisati.

Slobodna mesta u sredwim {kolama na oglasnim tablama osnovnih ogla{ena su u subotu, a ju~e su za upis na ta mesta svr{eni osmaci neraspore|eni u prvom krugu konkurisali podno{ewem liste sa spiskovima svojih `eqa za nastavak {kolovawa. I ove godine u prvom krugu popuwene su uglavnom

gimnazije, medicinske, ekonomske i elektro-{kole, i to u ve}im mestima, dok u mawim i u tim {kolama ima pokoje slobodno mesto.

Slobodnih mesta za drugi upisni krug ima u {kolama u svim vojvo|anskim op{tinama, i to uglavnom u ma{inskim, tehni~kim, poqoprivrednim, hemijskim, prehrambenim. Za drugi upisni krug praznih klupa ostalo je i u trogodi{wim i u ~etvorogodi{wim smerovima, kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih zajednica, pa nijedan petnaestogodi{wak ne}e ostati neraspore|en.

Raspored u drugom krugu na oglasnim tablama osnovnih {kola bi}e objavqen sutra, a primqeni u~enici upisiva}e se u ~etvrtak, ~ime }e i ovogodi{wi upis u sredwe {kole biti zavr{en.

D. D.

PO ^EO UPIS BRU CO [A NA UNI VER ZI TE TU U NO VOM SA DU

Pr vi in dek si bu ye tli ja ma Ni ju~era{wih paklenih 37 stepeni, bar kako je obznaweno javnosti, nije omelo devojke i mladi}e iz cele Vojvodine, Srbije, Republike Srpske, Crne Gore... da pohrle na Univerzitet u Novom Sadu, ~ijih je sedam fakulteta ju~e po~elo upis studenata u prvu godinu osnovnih studija i integrisanih studija u {kolskoj 2012/13. Podela indeksa po~ela je na Tehnolo{kom, Poqoprivrednom, Pravnom, Fakultetu tehni~kih nauka, Prirodno-matemati~kom i Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu, kao i Pedago{kom u Somboru.

Neki fakulteti prvo (ve} po svom upisnom rasporedu) upisuju bruco{e koji su ostvarili pravo da studiraju na teret buxeta pa nakon toga one koji sami pla}aju {kolarinu, ili su na drugom fakultetu iz prijemnog nakupili dovoqno bodova za buxetski status, ali su ostali ispod upisne crte, dok neki klize redom po imenima plasiranih na kona~noj rang-listi, tako {to svakog dana upisuju odre|eni broj studenata.

Tehnolo{ki fakultet tradicionalno nema veliku upisnu kvotu – ukupno 240 mesta (od ~ega 210 buxetskih), ali se zato prijavquju jaki kandidati, koji zaista iz qubavi dolaze na te zahtevne studije. Ovde je prijavqeno ukupno 196 kandida-

ta, na prijemni je iza{lo 185 i svi su polo`ili prijemni s „buxetskim brojem bodova” – ve}im od 50!

Ovde je upisna atmosfera bila smirena i tiha, bez redova, a novope~eni bruco{i dobijali su na po-

klon majicu s logom svog fakulteta. Jo{ danas Tehnolo{ki upisuje kandidate koji su ovde polo`ili prijemni, a onda na red, ve} po tradiciji, dolaze oni koji su prijemni za faramaciju polo`ili na Medicinskom i imaju dovoqno bodova ali su ostali ispod tamo{we crte pa se onda prebacuju na farmaceutsko in`ewerstvo na Tehnolo{kom. Po{to se mo`e o~ekivati mnogo takvih kandidata, Tehnolo{ki }e gotovo sigurno sva mesta popuniti ve} u prvom upisnom roku.

Na Pravnom fakultetu upis je organizovan u glavnom amfiteatru, i to kao i ranije, po rasporedu kandidaFoto: B. Lu~i} ta na kona~noj ranglisti, a ju~e su se na op{ti smer upisivali kandidati od boja 1 do 164, a na smer unutra{wih poslova od 1 do 75 (danas se ide daqe do 328, odnosno 150...). Tu smo zatekli i dru{tvance iz Zrewanina, Dra ga na

PRE @I VE TI GRAD

Qu di se ov de ne mi ri {u odav no Ovog puta o mirisu. Ne miriqu. Mi, zapravo, ne odlu~ujemo o biti miqenik Fortune jer smo is{em pisawe o wemu i ekologiji tome s kim }emo se mirisati, i to toj toj bogiwi pripisali sve svouop{te, previ{e li~i na uputje sjajno. Ovde izbor povla~i opaje poraze i neda}e, kao da glupost, stvo kako voleti. To svi znamo, je snost. ludilo i zlo u Srbiji nikad krol’ tako?

Ka`u daqe da se vaqa ~uvati ~ili nisu.

Grad me je na to naterao svojim poslova koji smrde ili smrduckaSlu~aj me je nedavno naterao da autizmom i slepilom. Ravnoduju. Imati nos za posao zna~i prekrenem put Vrbasa. Proverio sam, {ni smo kad se o nama radi. A mipoznati prilike koje ne miri{u onaj wihov, na{ kanal i daqe ris je u Srbiji retko zapostavqena dobro. A qudi se ovde ne miriubistveno bazdi, a ko bazdi taj i no ~ulo, kao i ostali, profani de{u odavno, {to je pri~a i du`a i truje, a ko truje – ovde ne ide u zali}i slagalice zvane `ivot. O vatu`nija. Ukratko, ~im u dr`avi tvor. Takvo sam {ta i o~ekivao, `nosti mirisa najpre smo u~ili toliko bazdi, zna~i da vladaju tesmrad kanala ima dnevnicu i radod starih. Zanimqivo je da se po{ki smradovi. no vreme, prakti~no je zaposlen, najmawe govorilo o ali ono {to me je {oaromama koje su dopikiralo, na ovu vru}irale iz kuhiwe i ~ulu nu, je kataklizma inKa `u da se va qa ~u va ti po slo va ko ji kao takvom. U ovom na- smr de ili smr duc ka ju. Ima ti nos za po sao zna ~i cidentnog smrada, rodu i miris ima poonog koji se jo{ nije liti~ku notu, te`u i pre po zna ti pri li ke ko je ne mi ri {u na do bro. A uvukao u pore svakoqu di se ov de ne mi ri {u odav no, {to je pri ~a dnevnice, koji ne ve}u od banalne stvarnosti koju nos prepriprihvatamo kao brai du `a i tu `ni ja ~ava mozgu. ta ili majku, ali koji O mirisu Novosa|apretenduje da postani gotovo i ne govore u kontekstu Kultura mirisa izrodila je i ne na~in `ivota, ure|en i zadat. hrane. Ako ova ima dobar ukus, ni poznati sleng izraz „usmrdeti”, [ta smo, dakle, imali: ugledni miris ne}e izostati. Suprotno ne mada je, shodno masi arome, ~e{}i proizvo|a~ mesa oko pogona {iri biva. Miris je, to su nam bake i „ukewati„. To zna~i imati sre}e, nepodno{qiv smrad organskog deke usadile, odavno postao kateali jednokratno! Tu istu sre}u neporekla, {to ~oveku crta smrt gorija morala, biznisa i qubavi. maju milioni pod na{im delom vi{e nego `ivot. Istim putem Svi znamo {ta zna~i „{mekawe„, neba i sasvim je prirodno re}i tani`e gradskog priobaqa rastu po wemecki. Stari su i pre nauke li~nom drugu da ga je usmrdelo; drugi neprijatni zapisi, ~itava dobro znali koliko je to delikatne`an dodir sudbe na Balkanu je paleta. Deponija, paqevina, ustana rabota i kako fukcioni{e, na ravan grehu, a po{to i najve}e bujalost, kanalizacija. Posle svega, ravni iznad ~ulstvene. Tek su nam dale znaju da se ~ovek tu ni{ta ne putnik se preporodi kad ga po decenijama kasnije nau~nici popita, najpo{tenije je prilepiti obrazima ne`no pomiluje vow tvrdili da se qudi ili miri{u, mu uz ime smrad jer je tu|om vofekalija kojim paori |ubre zeili ne, a ceo proces premo{}uje qom izleteo iz {ablona kolek- mqu. spoznajne kanale i slobodnu votivne nesre}e. Nije patriotski I. Mi ha qe vi}

Mi ki }a, Mi la na Ko zlo va~ kog i Ani tu Ta ka~, drugari su iz Ekonomske {kole i svi su super polo`ili i upisuju se na buxet! Dragan, jak odlika{ iz sredwe {kole, kao da jedva ~eka da po~ne da studira pa se tako revnosno i spemao za prijemni. Ka`e da }e verovatno stanovati kao podstanar u Novom Sadu, sam ili s drugarom, to }e jo{ videti jer, ka`e, voli da u~i naglas pa k’o veli, da ne smeta kolegi. Voli Novi Sad i dobro poznaje grad pa je ovde ve} kao kod ku}e, koja i nije daleko.

Na FTN-u je ju~e po~eo upis iskqu~ivo buxetlija na prvu, odnosno osnovnu `equ, a s obzirom na to da je ovde mnogo razli~itih in`ewerskih struka, kandidati treba da navedu {ta bi voleli da studiraju. Sve je, kao i uvek, super organizovano, studenti iz Marketing tima svima su bili na usluzi, obja{wavali gde je po{ta, kako popuniti upisni list, indeks, pa onda pred {alter studentske slu`be gde indeks dobija pe~at, a kandidat postaje bruco{.

V. ^e ki}

NA ^EL NIK ZA VAN RED NE SI TU A CI JE PRE DRAG MA RI]

Raz ma tran sce na rio za van red no sta we – U sektoru Ministarstva unutra{wih poslova za vanredne situacije obavqene su pripreme za uvo|ewe vanredne situacije u slu~aju porasta temperature koja bi mogla ugroziti `ivote qudi – kazao je ju~e na~elnik tog sektora Pre drag Ma ri}.

Po wegovim re~ima, podaci o nastupaju}em tropskom talasu vru}ina jo{ nisu u potpunosti potvr|eni, ali se u sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije „ipak pripremaju i za takav scenario”.

– Ve} nekoliko dana se pripremamo za vanrednu situaciju zbog visokih temperatura. Svakodnevno smo u kontaktu s drugim sulu`bama, kao i s Republi~kim hidrometeorolo{kim zavodom, tako da pratimo situaciju – kazao je Mari} Tanjugu.

On je dodao da, uprkos tome {to ve}ina lokalnih samouprava, a koje imaju mogu}nost progla{ewa vanrednih situacija, jo{ nije formirana, gra|ani ne}e biti ugro`e-

ni. Mari} je naglasio da Republi~ki krizni {tab redovno prati situaciju u op{tinama, kao i da u slu~aju progla{ewa vanredne situacije na teritoriji vi{e lokalnih samouprava postoji mogu}nost uvo|ewa te mere i na nivou cele zemqe.

– U slu~aju progla{ewa vanredne situacije, preporuke Uprave za bezbednost i zdravqe na radu na visokim temepraturama prerasle bi u obavezuju}e mere – kazao je Mari}.

On je ocenio da postoji opasnost da visoke temperature ugroze snabdevawe vodom i strujom, kao i od pojave {umskih po`ara.

– Jo{ uvek se ne razmatra mogu}nost restrikcija elektri~ne energije. Me|utim, zbog viskokih temperatura, sistem jeste optere}en.

Istina je da je bilo prekida vodosnabdevawa u pojedinim selima, ali radi se na sanaciji, a me{tanima je obezbe|ena voda – rekao je Mari}.

Is ko pa va we ma mu ta u Vi mi na ci ju mu – Iskopavawe kostiju mamuta nedavno otkrivenih na lokalitetu Nosak u arheolo{kom parku Viminacijum po~elo je ju~e – potvrdio je Tanjugu direktor Viminacijuma Mi o mir Ko ra}.

On je rekao da su stru~waci po~eli iskopavawe kostiju koje su pro{log meseca otkrivene na povr{inskom kopu obli`we termoelektrane „Kostolac„ s ciqem da se one, kao i mamutica Vika, koja je prona|ena 2009. godine, premeste u paleozoolo{ki park.

– Mi ho}emo da Vika bude sme{tena u odre|enom ambijentu, a u kontekstu novih nalaza to mora da bude jedan paleozoolo{ki ili paleobotani~ki park, u kojem }emo staviti i sve mamute koje }emo iskopati. Taj park mora da izgleda reprezentativno – objasnio je Kora}.

On je dodao da o~ekuje da }e narednih dana prona}i jo{ kostiju mamuta. Vika i delovi skeleta novootkrivenih mamuta moraju da se izmeste s mesta na kojem su da bi obli`wa termoelektrana „Kostolac” nastavila eksploataciju ugqa.

Viminacijum, koji je udaqen oko 150 kilometara od Beograda, jedno je od najboqe vo|enih i najpoznatijih arheolo{kih nalazi{ta u Srbiji i bio je doma}in pro{logodi{weg regio-

mamuta nazvanog Nosko, da bi nekoliko dana kasnije u blizini wega na{li jo{ kostiju mamuta.

Otkri}e arheologa uzbudilo je kako doma}u tako i svetsku

nalnog samita Uneska. Arheolozi su po~etkom juna na lokalitetu Nosak, udaqenom oko dva kilometra od mesta gde je prona|ena Vika, otkrili kosti

javnost jer se veruje da bi Nosak mogao biti grobqe runastih mamuta, koji su izumrli krajem pleistocena, pre 10.000 godina.

12

crna hronika

utorak10.jul2012.

BIV [I MI NI STAR PO LI CI JE DO @I VEO SA O BRA ]AJ NU NE SRE ]U

ZAH TEV PO RO DI CE GAR DI STA STRA DA LIH U TOP ^I DE RU 5. OK TO BRA 2004.

Do pu na is tra ge i pro ve ra pi sa ma

Mi haj lo vi} lak {e po vre |en u ude su – Biv {i mi ni star po li ci je i pot pred sed nik Vla de Sr bi je Du {an Mi haj lo vi} sle teo je s ne ka te go ri sa nog lo kal nog pu ta na Po vle nu i za do bio lak {e po vre de – re kao je port pa rol Po li cij ske upra ve u Va qe vu Pe tar Tr no vac.

On je u iz ja vi Ta nju gu uka zao da je re~ o pu tu ko ji po li ci ja „ne po kri va”. Tr no vac je do dao

da je Mi haj lo vi}, po sop stve nom pri zna wu, za do bio lak {e po vre de.

Me di ji su pre ne li da je biv {i mi ni star po li ci je pre kju ~e oko 18 sa ti do `i veo sa o bra }aj nu ne zgo du ne da le ko od Ko sje ri }a, na u`i~ koj stra ni Po vle na, ka da se, vo ze }i xip, za gla vio u bla tu, a vo zi lo se po tom pre vr nu lo na krov.

NE SRE ]A NA PU TU GO LU BIN CI – STA RA PA ZO VA

dnevnik

Pu no mo} ni ci po ro di ca stra da lih gar di sta u Top ~i de ru Dra ga na Ja ko vqe vi }a i Dra `e na Mi lo va no vi }a pod ne li su Vi {em tu `i la {tvu u Be o gra du zah tev da se is tra `e na vo di pi sa ma ko ja su sti gla na adre se wi ho vih ro di te qa, a u ko ji ma se za smrt voj ni ka op tu `u je ha {ki op tu `e nik Rat ko Mla di}.

- Pre oko tri me se ca na adre se ro di te qa dvo ji ce gar di sta sti gla su iden ti~ na pi sma u ko ji ma se na vo di da su wi ho va de ca ubi je na zbog Rat ka Mla di }a, ko ji je, na vod no, u to vre me bo ra vio u ka sar ni na Top ~i de ru - re kao je Sa vi}.

Pi sma su na pi sa na pi sa }om ma {i nom, pot pi sa na sa „biv {e obez -

stra `i, vi de li Mla di }a. Po sle ovog do ga |a ja Mla di} je pre ba ~en u va qev sku ka sar nu.

Onaj ko je po slao pi smo u we mu je ta ko |e na bro jao ko je sve od vi so kih dr `av nih zva ni~ ni ka Re pu bli ke Srp ske i Sr bi je znao {ta se do go di lo.

- ^i ta ju }i pi smo, za kqu ~i li smo da se o~i gled no ra di o ne ko me

Dra gan Ja ko vqe vi} i Dra `en Mi lo va no vi} stra da li su pod jo{ ne raz ja {we nim okol no sti ma. Voj ska je od mah iz da la sa op {te we da je Mi lo va no vi} pu cao na Ja ko vqe vi }a i za tim iz vr {io sa mo u bi stvo. Po sle to ga je voj na ko mi si ja utvr di la da je Ja ko vqe vi} ubio Mi lo va no vi }a i iz vr {io sa mo u bi stvo.

Po gi nuo mo to ci kli sta

Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci sa op {ti la je ju ~e da je u sa o bra }aj noj ne sre }i, na put nom prav cu Go lu bin ci - Sta ra Pa zo va, `i vot iz gu bio mo to ci kli sta Go ran B. (27) iz Do ba no va ca.

Ka ko je na ve de no, u to ku vo `we de snom ko lo vo znom tra kom, mo to ci kli sta je iz gu bio kon tro lu nad mo to ci klom, sle teo s ko lo vo za i pao na ze mqu po red le ve stra ne pu ta.

Sa o bra }aj na ne sre }a se do go di la prek si no} oko 23 sa ta, a uvi |aj na li cu me sta iz vr {io je de `ur ni is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i po li ci je.

(Ta njug)

U HA GU SVE DO ^IO PR VI SVE DOK TU @I LA [TVA U PO STUP KU PRO TIV RAT KA MLA DI ]A

„Na pa le su nas kom {i je”

Su |e we biv {em ko man dan tu Voj ske Re pu bli ke Srp ske Rat ku Mla di }u, op tu `e nom za ge no cid i dru ge zlo ~i ne nad Mu sli ma ni ma i Hr va ti ma to kom ra ta u Bo sni i Her ce go vi ni, na sta vqe no je ju ~e pred Tri bu na lom u Ha gu is ka zom pr vog sve d o k a op t u ` be El v e d i n a Pa {i }a. Iz we go vog sve do ~e -

El ve din Pa {i}

su ne ki bi li ne po kret ni, ka zao je sve dok Tu `i la {tva.

- Ka da smo se po sle ne kog vre me na vra ti li u se lo, za te kli smo spa qe ne ku }e i te la pet qu di, od ko jih je ~e tvo ro bi lo spa qe no, a je dan ustre qen - re kao je Pa {i}.

Pre ma na ja vi tu `i la {tva, Pa {i} bi tre ba lo da sve do ~i i o ubi stvu 150 mu sli man skih mu {ka ra ca u se lu Gra bo vi ca u no vem bru 1992. go di ne.

Sve do ~e we Pa {i }a, op t u ` e n i je pra t io mir n o i pa ` qi v o, s vre me na na vre me je dva pri m et n o kli m a j u } i gla vom.

Pred po ~e tak is pi ti va wa pr vog sve do ka tu ` i l a { tva od b ra n a Rat ka Mla di }a za tra `i la je da Ha {ki tri bu n al hit n o od l o ` i po stu pak za {est me se ci. Od b ra n a je, kao obra zlo `e we u hit nom pod ne sku, na ve la da bi ne d av n e „dra s ti~ n e” pro me ne pra vi la iz no {e wa do ka za tu `i la {tva mo gle da na ru {e Mla d i } e v o pra v o na pra v i~ n o su | e w e jer idu na {te tu od bra ne, ko joj se sa da po treb no mno go vi {e vre me na da se pri pre mi.

Ta kva pro me na je „bez pre se da na u isto ri ji Tri bu na la i pre ti da na ne se te `ak uda rac in -

wa pro i za {lo je da `i vi u SAD. Pa {i} je, sve do ~e }i na en gle skom je zi ku, na po ~et ku is ka za opi sao ka ko pre ra ta ni je bi lo ni ka kve ne tr pe qi vo sti iz me |u Sr ba, Hr v a t a i mu s li m a n a, ka ko su za jed no sla vi li sve pra zni ke i po {to va li jed ni dru ge.

On je re kao da je u pro le }e 1992. go di ne pr vi put pri me tio voj ne ak tiv n o s ti u bli z i n i svo je {ko le u Vr ban ci ma, ka da je pro {ao „du ga~ ki voj ni kon voj s te { kim na o r u ` a wem, a voj ni ci u uni for ma ma JNA ma ha li su” me {ta ni ma i po ka zi va li tri pr sta. Qu di u obli ` wim srp skim se li ma ba vi li su se u ma j u te go d i n e, pre ma we go vim re ~i ma, „neo bi~ nim ak tiv no sti ma” - ko pa li su ro vo ve.

Dru gog da na pro sla ve Baj ra ma, u ma ju ili Rat ko Mla di} ju nu, „na pa le su nas kom {i je”, te gri te tu su |e wa”, na ve de no re kao je Pa {i}, ko ji je u to je u pod ne sku. vre me imao 14 go di na, i na veo Sud sko ve }e je, ka ko sma tra da je we go vo se lo bi lo gra na - Mla di }e va od bra na, o~i gled ti ra no i pod pu {~a nom paq - no pod le glo pri ti sci ma Tu bom. Ve }i na me {ta na je us pe - `i la {tva na {te tu od bra ne i la da po beg ne, a u se lu je osta - pra vi~ no sti sa mog po stup ka. lo pet sta ri jih qu di, od ko jih E. D.

Dra gan Ja ko vqe vi}

Je dan od pu no mo} ni ka po ro di ca Pre drag Sa vi} re kao je ju ~e Ta nju gu da je tu `i la {tvu pod net zah tev za do pu nu is tra ge ra di pro ve re isti ni to sti na vo da tih pi sa ma, jer, ka ko je na veo, mo `e bi ti i da je re~ o ne sla noj {a li ka ko bi se is tra ga skre nu la s pra vog sme ra.

Uvi |aj na me stu stra da wa gar di sta

be |e we ha {kog op tu `e ni ka”, a po sla ta su sa adre se jed nog dr `av nog or ga na iz Be o gra da, re kao je advo kat Sa vi}. U wi ma je opi sa no {ta se, na vod no, de {a va lo 5. ok to bra 2004, u objek tu „Ka ra{„ u top ~i red skoj ka sar ni gde su na stra da li gar di sti. Na vod no, Ja ko vqe vi} i Mi lo va no vi} su, dok su bi li na

Dra `en Mi lo va no vi}

ko do bro po zna je voj nu ter mi no lo gi ju, ali i teh no lo gi ju - na veo je Sa vi}, do da ju }i da je pi sa no eka vi com, ije ka vi com i ika vi com.

Po ro di ce su za tra `i le da se utvr di iden ti tet auto ra, da se uzmu oti sci i DNK, kao i ko li ko su re le vant ne ~i we ni ce ko je se u wi ma na vo de.

U na la zi ma ne za vi sne ko mi si je, ko ju je for mi ra la dr `a va, na vo di se da su Ja ko vqe vi} i Mi lo va no vi} ubi je ni. Po sle ve {ta ~e wa FBI stru~ wa ka i za kqu~ ka da je gar di ste ubi la tre }a oso ba, tu `i la {tvo je po kre nu lo pret kri vi~ ni po stu pak za dvo stru ko ubi stvo pro tiv NN li ca.

PO VE ]A WE EFI KA SNO STI I TRAN SPA RENT NO STI OD KLU^ NOG ZNA ^A JA ZA RE FOR MU PRA VO SU \A

Sta ri pred me ti ko ~e su do ve Srp sko pra vo su |e ide na pred, ali je neo p hod no da se pre va zi |u pro ble mi na sta li u pro ce su re for mi pra vo su |a, po ru ~io je ju ~e {ef De le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De `er na pred sta vqa wu USAID-ovog pri ru~ ni ka za sma we we bro ja sta rih sud skih pred me ta i ubr za we ra da na te ku }im, ko ji je re zul tat sa rad we stru~ wa ka te or ga ni za ci je s de set su do va u Sr bi ji.

De `er je re kao da je neo p hod no da Sr bi ja iz vu ~e po u ke iz do sa da {weg is ku stva, jer je pi ta we pra vo su |a jed no od naj va `ni jih u pro ce su pre go vo ra o ~lan stvu sva ke ze mqe u EU. On je is ta kao da EU ima kri te ri ju me i da ne po sta vqa no ve uslo ve, kao {to se to po ne kad tvr di. Me |u tim, De `er je uka zao da se EU me wa, ne sa mo {i re wem, ve} i na dru ge na ~i ne, a jed na od obla sti u ko joj je to pri met no je pra vo su |e. Pre ma we go vim re ~i ma, po sto je Euro pol, evrop ski na lo zi za hap {e we i dru ga do stig nu }a ko ja su pro me ni la gle di {ta Uni je.

- Ka da go vo ri mo o EU, zna mo da se ra di o je din stve nom tr `i {tu, va lu ti, ali ne sme mo za bo ra vi ti da se EU za sni va na od re |e nim vred no sti ma, de mo krat skim prin ci pi ma i do brim prin ci pi ma, ~i -

ji osnov ni ele ment pred sta vqa po de la vla sti - uka zao je on pod se }a ju }i da je i car Du {an imao ide ju, jo{ pre Mon te ski jea o po de li vla sti, ta ko da Sr bi ja ima du gu tra di ci ju.

- @e li mo da se us po sta vi ne za vi snost su do va od iz vr {ne vla sti i od po li ti~ kih i eko nom skih in te re sa. To je ja ko bit no ne sa mo za EU, ve} je od su {tin skog zna ~a ja za sve dr `a vqa ne Sr bi je - pod vu kao je De `er.

On je pod se tio da je po vo dom re for me pra vo su |a Sr bi ja pri pre mi la no vu stra te gi ju s ci qe vi ma za we no is pu we we i da }e EU bud no pra ti ti ka ko se oni spro vo de i da li su po u ke iz vu ~e ne.

Ka da je u pi ta wu pri ru~ nik, De `er je re kao da bi bi lo do bro da svi su do vi is ko ri ste taj „iz van re dan pro je kat“, a da je EU sprem na da pru `i po mo} ka ko bi osta li su do vi, ukqu ju }i i Ape la ci o ni, bi li ukqu ~e ni u taj pro gram.

- EU je iz dvo ji la 30,4 mi li o na evra da se taj pro gram spro ve de u na red nom pe ri o du. Na da mo se da }e on bi ti okon ~an za go di nu da na - ka zao je on. De `er je do dao da }e imu ni tet i mo bil nost su di ja bi ti va `ni ele men ti na ko ji ma }e mo ra ti da se ra di, kao i na pi ta wu eti~ kih prin ci pa.

Am ba sa dor SAD u Sr bi ji Me ri Vor lik, ta ko |e, je po zva la su do ve i su di je da pri hva te teh ni ke za

Me sa ro vi}: Mo ja pla ta je 270.000 di na ra Pred sed ni ca Vi so kog ka sa ci o nog su da Na ta Me sa ro vi} iz ja vi la je ju ~e da we na pla ta iz no si 270.000 di na ra i da in for ma ci ja o to me, kao i pla ta ma osta lih pred sed ni ka su do va, mo `e da se na |e na saj tu te in sti tu ci je.

Me sa ro vi} pr vo bit no ni je `e le la da od go vo ri na pi ta we no vi na ra o vi si ni svo je pla te, jer ka ko je re kla to ni je te ma pre zen ta ci je pri ru~ ni ka za re {a va we sta rih pred me ta USAID ko jem je ju ~e pri su stvo va la.

- Mo ja pla ta ni je ob u hva }e na pro gra mom po de le vla sti. Sve {to vas in te re su je u ve zi pri ma wa svih pred sed ni ka su do va pa i pred sed ni ka Vr hov nog ka sa ci o nog su da mo `e te se in for mi sa ti na saj tu -

Na ta Me sa ro vi}

re kla je Me sa ro vi}, ali je na in si sti ra we no vi na ra do da la da je we na pla ta 270.000 di na ra.

Upi ta na za {to nad le `ne srp ske vla sti ni su sa me spro ve le pro gram po de le vla sti, po seb no u de lu sma we wa sta rih pred me ta, ona je ob ja sni la da je to pi ta we za dru ge qu de, jer je na funk ci ju pred sed ni ka Vr hov nog su da do {la ka da je taj pro gram ve} bio za kqu ~en.

- Ja sam taj pro gram na sta vi la i za do voq na sam, jer smo ja ko pu no u~i ni li, po {to se na ovoj li sti na la ze i dva su da ko ja su do sa da po ka zi va la ja ko sla be re zul ta te, a us pe li su da sa vla da ju sta re pred me te, da ih po pi {u i ubr za ju rad na wi ma - na gla si la je Me sa ro vi}.

sma we we sta rih pred me ta i efi ka sni ji rad, jer su, ka ko je do da la, re zul ta ti ko ri {}e wa tih te ni ka ve o ma do bri. Ona je re kla da je pri ru~ nik de lo Pro gra ma po de le vla sti USAID, ko ji od 2009. po ma `e su do vi ma u Sr bi ji da br `e re {a va ju pred me te.

Pred sed ni ca Vr hov nog ka sa ci o nog su da Na ta Me sa ro vi} ob ja sni la je da je kroz ulo `e ne na po re do {lo do po boq {a wa efi ka sno sti ra da su do va, i da je tom pri li kom po seb na pa `wa po sve }e na sta rim pred me ti ma. Ona je iz ne la i sta ti sti~ ke po dat ke, pre ma ko ji ma je u svim su do vi ma to kom pro {le go di ne pri mqe no vi {e od dva mi li o na pred me ta, i da se u ra du na la zi lo vi {e od pet mi li o na pred me ta.

To kom pro {le go di ne re {e no je, ka ko je do da la, 2,6 mi li o na pred me ta, a osta lo je 3,3 mi li o na u ra du, od ko jih je 1,4 mi li o na sta rih pred me ta po da tu mu ini ci jal nog ak ta. Su do vi su, ka ko je ob ja sni la, sa vla da va li pri liv i re {i li ve }i broj pred me ta ne go {to je pri mqen, ali osta je i da qe ve li ki broj pred me ta pre ne tih iz pret hod nih go di na, a naj ve }i pro ce nat, ~ak 32 od sto, na osno vim su do vi ma.

Ured nik pri ru~ ni ka s In sti ta za glo bal nu prav du Pim Al bers re kao je da je u Pro gra mu u~e stvo va lo de set su do va – se dam osnov nih i tri vi {a - vi {i su do vi u Be o gra du, No vom Pa za ru i Su bo ti ci, kao i osnov ni su do vi u ^a~ ku, Ni {u, Srem skoj Mi tro vi ci, Su bo ti ci, U`i cu, Vra wu i Vr {cu.

Su do vi, ko ji su u~et svo va li u pro gra mu su, pre ma iz ve {ta ju, u pr vih go di nu da na sma wi li broj sta rih pred me ta za 30 od sto. On je ob ja snio da je broj sta rih pred me ta sma wen i da je pri me we na va qa na ino va tiv na teh ni ka.

Me |u me ra ma, on je, iz me |u osta lih, na veo bo qu in ter nu or ga ni za ci ju su do va, sank ci o ni sa we ne ko rekt nog po na {a wa advo ka ta i stra na ka, for mi ra we po seb nih ti mo va za ba vqe we sta rim pred me ti ma, efi ka sno za ka zi va we ro ~i {ta pre tre sa, po boq {a we do sta ve sud skih po zi va i sud skih pre su da.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pre va re, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po d i g lo je op t u ` ni c u pro tiv \. M. (50) iz Ele mi ra.

We mu se sta vqa na te ret da se od 8. do 17. mar ta 2010. go di ne, u na me ri da se bi pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist, pred stav ni ku fir me iz Be o gra da la `no pred sta vqao kao ko mer ci ja li sta jed nog pred u ze }a iz Oxa ka. \. M. je pri lo `io la `nu pu no mo} i dve me ni ce, na vod no

ove re ne od oxa~ kog pred u ze }a, i na osno vu to ga je s pred stav ni kom be o grad ske fir me ugo vo rio ku po vi nu 11.000 kon zer vi sar di na u biq nom uqu i 500 ko ma da tu we vi na fi le ta, ukup ne vred no sti 701.928 di na ra.

Okri vqe ni je na veo da }e pla ti t i pre u z e t u ro b u, iako je znao da to ne }e u~i ni ti, bu du }i da pred u ze }e ko je je na vod no za stu pao ni je ni za kqu ~i lo ugo vor o ku po vi ni s be o grad skom fir mom. @. B.

ZREWANINKA OPTU@ENA ZBOG PRONEVERE

Uzi ma la dnev ni pa zar?

Zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv \. M. (28) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo pro ne ve re.

Po do zre va se da je ona, ra de }i kao po slo vo |a u zre wa nin skom ma lo pro daj nom objek tu “Go meks”, od 4. ja nu a ra do 23. sep tem bra pro {le go di ne pri ba vi la se bi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist.

Slan ka men cu 30 go di na ro bi je za dvo stru ko ubi stvo No vo sa |a nin Alek san dar Slan ka me nac (46) osu |en je ju ~e u Vi {em su du u No vom Sa du na 30 go di na za tvo ra zbog te {kog ubi stva Jo si pa Di we {a (76) i we go ve {est go di na mla |e su pru ge Ro za li je Pa li}.

Isto vre me no, ve }e ko jim pred se da va su di ja Zo ra Ja mu {a kov je na dve go di ne za tvo ra osu di lo Je le nu Di we{, biv {u sna ju po koj nog Jo si pa, ko ja je bi la u ve zi s okri vqe nim Slan ka men cem oko po la go di ne pre li kvi da ci je po me nu tog pa ra. Ona je osu |e na zbog ne pri ja vqi va wa u~i ni te qa po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la.

Zlo ~in, za ko ji je Slan ka me nac u pr vo ste pe nom po stup ku osu |en na tri de ce ni je ro bi je, do go dio se 30. de cem bra 2010. go di ne u Pa non skoj uli ci 4 na no vo sad skom Te le pu, a tra gi~ na sud bi na dvo je sta ra ca ot kri ve na je pr vog

da na 2011. go di ne u po po dnev nim sa ti ma, ka da je je dan ro |ak po sum wao da se ne {to de si lo jer Ro za li ja i Jo si pa ni su du go od go va ra li na te le fon ske po zi ve.

Pri li kom ju ~e ra {weg obra zla ga wa od lu ke su da, op tu `e ni Slan ka me nac je bur no re a go vao i po vi {e nim gla som se obra }ao pred sed ni ci ve }a.

– Ulo `i }u `al bu Ustav nom su du. Ja ni sam pro va lio u ku }u ve} sam je ot kqu ~ao. Ni kad ni je pro na |en „~e {aq” ko ji se spo mi we u op tu `bi da sam ko ri stio u obi ja wu i on ni je evi den ti ran kao do kaz. Ni je utvr |e no mo je psi hi~ ko sta we u vre me iz vr {e wa de la. Bi lo je me dij skog pri ti ska. Vi ste ma ri o ne ta ko jom upra vqa po li ci ja. Ma, daj mi jo{ {est me se ci za vre |a we su da, iz dra `a }u i to – re vol ti ra no je, uz vi ku, iz go va rao op tu `e ni Slan ka me nac.

Ka da je ra di la po po dnev nu sme nu, a na kon za tva ra wa pro dav ni ce, pri li kom po pu wa va wa dnev nog iz ve {ta ja o pa za ru, okri vqe na je upi si va la ma wi iz nos go to vog nov ca ko ji je tre ba lo da pre da. Ujed no je uve }a va la iz no se pa za ra pla }e nih kar ti ca ma. Te re ti se da je na taj na ~in pri svo ji la ukup no 236.614 di na ra, za ko li ko je o{te ti la tr go vin sku ku }u “Go meks”. @. B.

PO^IWE PRIPREMNO RO^I[TE OPTU@ENIMA ZA POBUNU JSO-a

Ule mek po no vo pred su dom?

Oko Spe ci jal nog su da u Be o- gra du ju ~e kao da je bi lo ne {to vi {e pri pad ni ka @an dar me ri je pred ter min pri prem nog ro ~i { ta za su | e w e osmo r i c i biv {ih pri pad ni ka sa da ras for mi ra ne Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je, po op tu `ni ci ko ja ih po vo dom do ga |a ja s po ~et ka no vem bra 2001. go di ne – iz la ska JSO-a na uli cu – te re ti za „u~e {}e u or ga ni zo va wu po bu ne i za kri vi~ no de lo oru `a ne po bu ne“.

Zbog ~i w e n i c e da je oko zgra d e su d a bio ne { to ve } i broj pri pad ni ka @an dar me ri je ne go uobi ~a je no, ju ~e su po kre nu te me dij ske spe ku la ci je o to me da bi ro ~i {tu mo `da mo gli pri s u s tvo v a t i op t u ` e n i biv {i ko man dan ti JSO-a Mi lo rad Ule mek Le gi ja, Du {an Ma ri ~i}, te biv {i po mo} nik ko m an d an t a Zve z dan Jo v a n o vi}, ili ne ko od te tro ji ce, ko ji, ina ~e, u Po seb nom ode qe wu po `a re va~ ke „Za be le„ iz dr `a -

va ju ka zne od po 40 go di na za tvo ra na ko je su osu |e ni po op tu `ba ma za naj te `a kri vi~ na de la.

Na pri prem nom ro ~i {tu Tu `i la {tvo i od bra na se sa mo iz ja {wa va ju o ~i we ni ca ma i do ka zi ma, a po ne kim tu ma ~e wi m a iz kru g o v a bra n i l a c a, ni j e neo p h od n o pri s u s tvo okri vqe nih. Ra ni je se spe ku li sa lo o to me da od re |e ni broj okri vqe nih, me |u ko ji ma i ova tro ji ca, mo `da ne }e hte ti da pri su stvu je pri prem nom ro ~i {tu.

Op tu `ni com su ob u hva }e ni i okri vqe ni: Ve se lin Le ~i}, Mi }a Pe tra ko vi}, Dra go slav Kr sma no vi}, Vla di mir Po ti} i Dra gi {a Ra di}, ko ji su, od hap {e wa u sep tem bru pro {le go di ne, u pri tvo ru, a ta me ra im je pro du `e na i pre ne ko li ko da na sud skim re {e wem.

Ina ~e, svi okri vqe ni su to kom is tra ge ne gi ra li sve op tu `be.

J. J.

OD SEPTEMBRA U SPECIJALNOM SUDU

Ubr za no su |e we u slu ~a ju [a ri} Spe ci jal ni sud u Be o gra du na ja vio je no vi, ve o ma di na mi ~an tem po po stup ka u slu ~a ju od b e g log Pqe v qa k a Dar k a [a ri }a, ta ko {to }e se, po ~ev od sep t em b ra, su d i t i sva k o dnev no tri da na u ne de qi da bi sud {to efi ka sni je okon ~ao ovaj pro ces u ko jem op tu `ba broj ne okri vqe ne te re ti na raz li ~i te na ~i ne za po ve za nost s po je di nim do ga |a ji ma iz 2008. i 2009. go di ne ve za no za {verc ko k a i n a iz La t in s ke Ame ri ke u Za pad nu Evro pu.

Ta kav tem po se mo `e o~e ki va ti do kra ja po stup ka.

Na su |e wu, ko je po ~e lo iz no va po tri ob je di we ne op tu `ni ce pod gi nu te pro tiv [a ri }a za ukup no ~e ti ri odvo je na do ga |a ja, s ukup no 17 okri vi qe nih, za vr {e no je iz la ga we od bra ne ne ko li ci ne ko ji su u pri tvo ru, a od ter mi na za ka za nog za dru gu po lo vi nu sep tem bra su |e we se na sta vqa iz vo |e wem do ka za.

Ina ~ e, ve } em bro j u okri vqe nih su di se u od su stvu jer

su u bek stvu, a me |u wi ma i Dar ku [a ri }u i Go ra nu So ko vi } u, ko j i su u op t u ` ni c i ozna ~e ni kao or ga ni za to ri.

U je din stve nom po stup ku ob je di we ne su op tu `ni ce ko je je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo pro tiv Dar ka [a ri }a u to ku 2010. i 2011. go di ne. Jed nom op tu `ni com su ob u hva }e ni do ga |a ji iz ja nu a ra 2009. u Ita li ji, ka da je po li ci ja za ple ni la 235 ki lo gra ma ko ka i na u bli zi ni Pi ze, te slu ~aj u Uru gva ju od 15. ok to bra 2009, kad je na jah ti „Ma ui“ za ple we no vi {e od dve to ne ko ka i na.

Ot pu `ni ce, po dig nu te pro {le go di ne, od no se se na dva do ga |a ja u Bra zi lu: jed na te re ti Dar ka [a ri }a i jo{ de set op t u ` e n ih za kri j um ~ a r e w e 1,1 to ne ko ka i na 2008. go di ne, ko ja je za ple we na u Bra zi lu.

Dru gom op tu `ni com [a ri} i ~e tvo ri ca okri vqe nih se sum wi ~e za kri jum ~a re we 990 ki lo gra ma ko ka i na u Bra zi lu to kom 2009. go di ne.

J. J.

13

PRESUDA VI[EG SUDA U NOVOM SADU

OSNOVNI SUD U ZREWANINU

Op tu `en za pre va ru sa sar di na ma

utorak10.jul2012.

Palata pravde u Novom Sadu

Aleksandar Slankamenac

Bra ni lac okri vqe nog advo kat Ma ja Gru ji} je na ja vi la `al bu na pre su du.

– Pra vi li ste pro ble me to kom ce log po stup ka, pra vi te ih i sad po sle iz ri ca wa pre su de, a kad je on za vr {en. Svi smo ima li pri li ke da pri su stvu je mo glav nom pre tre su ka da je ne ko li ko pu ta od la ga no ro ~i {te da bi se utvr di lo da li ste spo sob ni da pri su stvu je te su |e wu.

Utvr |e no je da ste uze li 45.000 di na ra i 56 gra ma na ki ta ko ji ste od mah pro da li u zla ta ri u Je vrej skoj uli ci za oko 75.000 di na ra. Pa re ste ubr zo za tim po tro {i li u me ga mar ke tu i na Fu to {koj pi ja ci. Pri zna li ste de lo, a iz me ni li ste od bra nu na glav nom pre tre su u de lu gde ste tvr di li da vam je uput stva da va -

la dru go kri vqe na Je le na Di we{ – na po me nu la je pred sed ni ca ve }a su di ja Ja mu {a kov. – Pri zna li ste iz vr {e we de la. Tim ve {ta ka je utvr dio da vam je spo so ba nost bi la sma we na, ali ne do bit nog ste pa na. Ret ko se de {a va da se okri vqe ni ko ji je bio, ka ko vi ka `e te, „na du van„ ma ri hu a nom dok je u isto vre me al ko ho li san, ta ko do bro se }a de ta qa. Si ta u a ci ja, sa da po koj nog, bra~ nog pa ra vam je bi la od li~ no po zna ta. ^e ka li ste da oni iza |u, a od Je le ne ste ~u li da idu u ku po vi nu. Od mr tvih qu di, na kra ju ste uze li nov ~a nik i mo bil ne te le fo ne.

Je le na Di we{ je pri stu pi la na iz ri ca we pre su de sa za ka {we wem, ka da je okri vqe ni Slan ka me nac ve} vra }an u pri tvor u Okru `nom za tvo ru na no vo sad skoj Kli si, gde }e osta ti do upu }e wa na iz dr `a va we ka zne.

Su di ja Ja mu {a kov sa mo joj je krat ko sa op {ti la, po {to je ve} obra zlo `i la i tu pre su du, da joj je od re |e na ka zna od dve go di ne za tvo ra zbog de la ne pri ja vqi va wa iz vr {i o ca po sle po ~i we nog kri vi~ nog de la, te da na tu od lu ku ima pra vo `al be.

Pod se ti mo, pro tiv Je le ne Di we{ se vo di odvo jen po stu pak zbog neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, {to se ra ni jom op tu `ni com sta vqa lo na te ret Slan ka men cu, jer je u we nom sta nu, gde je on uhap {en, pro na |e na ve }a ko li ~i na ma ri hu a ne.

M. Vuja~i}

ZAVR[ENO SU\EWE ZA UBISTVO BAWA DOMAZETOVI]A NA ^ENEJU

Prek su tra pre su da tro ji ci okri vqe nih Glav ni pre tres u no vo sad - go sti, u lo ka lu gde je Ma ri} skom Vi {em su du po vo dom ubi - sla vio ro |en dan svog de te ta, stva gra |e vin skog pred u zi ma ~a ovo ~i ni li s Bi je li }em i pri ja Ba wa Do ma ze to vi }a (44) iz te qi ma. Na vod no, Lu go wa je Nik {i }a, s bo ra vi {tem u Su bo - pri {ao Do ma ze to vi }u, ko ji je ti ci, po ~i we nog pret pro {le bio s dru {tvom, ali u dru goj sa go di ne na ~e nej skom „Sa la {u li po me nu tog objek ta i za po ~eo 137” kod No vog Sa da ju ~e je za - su kob, obra tiv {i mu se uvre vr {en, a ob ja vqi va we pre su de dqi vim re ~i ma, iako je pr vo po okri vqe ni ma za ka za no je za prek su tra.

Na su |e we pred ve }em ko jim pred se da va su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki} pri ve den je iz pri tvo ra No vo sa |a nin Bra ni slav Bi je li} (33) zva ni Ba }a, okri vqen pre ci zi ra nom op tu `ni com za te {ko ubi stvo, na no {e we la kih te le snih po vre da i no {e we oru` ja, dok su pri stu pi li Mir ko Ma ri} i Ni ko la Lu go wa, ko ji se bra ne sa slo bo de. Oni se te re te za na sil ni~ ko po na {a we.

Ka ko je na{ list pi sao, pre ma na vo di ma op tu `ni ce, 28. mar ta 2010. go di ne, od mah iza po no }i, na ^e ne ju, u okvi ru ugo si teq skog lo ka la „Sa la{ 137” po red Me |u na rod nog pu ta, okri vqe ni Bi je li} je s umi {qa jem iz osve te Mesto obra~una na ~enejskom sala{u is pa qi va wem vi {e hi ta ca iz pi {to qa li {io `i vo ta ~eo da ga gr li, na kon ~e ga je do Do ma ze to vi }a, ko jeg je znao od {lo do fi zi~ kog ob ra ~u na iz ra ni je, a s kim je imao po re me me |u wih dvo ji ce. U su ko bu vi }e ne od no se. Na i me, Bje li} je je {e oso ba su ko ri {}e ne fla {e ra dio kao ~u var re da u no vo sad i ~a {e i bi lo je po ve re| nih. kom klu bu na Kli si „Dva ga le Ob ra ~un se na mo me nat smi ba”, gde ga je Ba wo pre ne ko li ko rio, a za tim je u dvo ri {tu is go di na uda rio pe sni com u gla vu. pred vra ta lo ka la okri vqe ni Okri vqe ni se u pri su stvu Bi je li} is pa lio vi {e hi ta ca u bra ni o ca pre dao oko dva me se ca Do ma ze to vi }a ko ji je usled ra po sle do ga |a ja, a pred is tra wa va wa pre mi nuo na li cu me `nim su di jom bra nio se }u ta sta, na ve de no je u op tu `ni ci. wem.

Op tu `e ni u ju ~e ra {wim za Op tu `e ni Ma ri} i Lu go wa vr {nim re ~i ma ni su pri zna li te re te se da su iza zva li tu ~u i kri vi~ na de la ko ja iam se sta bez ob zir nim po na {a wem ugro - vqa ju na te ret, dok je Bi je li} zi li spo koj stvo gra |a na te te `e pri za nao sa mo no {e we oru` ja. re me ti li jav ni red i mir. Wi ma On je iz ja vio da je te ve ~e ri no se pri pi su je da su, bo ra ve }i kao sio pi {toq zbog sla vqa, ali da

je od u stao da ga upo tre bi u te svr he zbog pri su stva de ce i sta ri jih qu di.

Tu `i la {tvo je oce ni lo da je kri vi ca do ka za na i da su okri vqe ni da va li ne u be dqi ve iz ja ve pri li kom iz no {e wa od bra ne da bi iz be gli kri vi~ nu od go vor nost. Za stup ni ca op tu `be

Alek san dra Lu ~i} sma tra da je mo tiv ubi stva bez ob zir na osve ta.

U po stup ku su sa slu {a ni broj ni sve do ci, a mno gi od wih ni su po zna va li ni pr vo o kri vqe nog, ni o{te }e nog. Po sto ji vi {e ver zi ja to me ka ko su is pa qe ni hi ci, iz kog po lo `a ja i o to me da li su oni is pa qe ni sko ro ra fal no, u ni zu ili uz pa u ze.

Pre ma jed noj ver zi ji, za ko ju tu `a {tvo pre po ru ~u je Su du da po klo ni ve ru, Bi je li} je is pa lio pr vo je dan hi tac, ko ji je po go dio Ba wa u sto mak, on se sru {io, a za tim je Bi je li} pri {ao i nag nuo se, pa iz ne po sred ne bli zi ne, ali ne pri sla wa ju }i

cev, is pa lio jo{ dva met ka po go div {i u gla vu i ru ku Do ma ze to vi }a.

Po re ~i ma Bi je li }e vog bra ni o ca be o grad skog Veq ka De li ba {i }a ova te za je be smi sle na i on tvr di da je Ba wo imao pi {toq u ru ci i da ga je dr `ao uz te lo `e le }i da ga re pe ti ra a da je pri to me we gov bra we nik iz nu `ne od bra ne is pa lio tri hi ca, pla {e }i se za svoj `i vozt. Ina ~e, pi {toq Do ma ze to vi }a, ko ji on spo mi we, ni je pro na |en na li cu me sta.

Brat ubi je nog Ba wa, Bo {ko Do ma ze to vi} je ju ~e mo rao da na pu sti sud ni cu na kon {to je pred hod no upo zo ren i opo me nut, jer je vi {e pu ta gla sno re a ga o vao na za vr {ne re ~i Bi je li }e vog bra ni o ca De li ba {i }a, po na ro ~i to ener gi~ no kad je ovaj us tvr dio da je po koj ni Su bo ti ~a nin bio kum Sre te na Jo ci }a zva nog Jo ca Am ster dam. Bo {ko je to od lu~ no ne gi rao.

Advo kat De li ba {i} je ju ~e ta ko |e tvr dio da je ~i we ni ca da Bi je li} ni je pu cao dok ga Ba wo ni je uda rio.

- Taj {to je dao Ba wu pi {toq je kriv za we go vu smrt. Ba wo je imao pi {toq ka zao je De li ba {i}.

- Ni sam iz vr {io de lo ko je mi se stavq na te ret. Bi lo je ili on ili ja - iz ja vio je ju ~e Bi je li}.

U za vr {noj re ~i advo kat Qu bo mir Apro, bra ni lac Mir ka Ma ri }a, iz neo je da ni je do ka za no da je we gov braw nik po ~i nio kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa, te da on ni je za po ~eo tu ~u ni ti u~e stvo vao u woj.

Ta ko |e i Lu go win bra ni lac je ne gi rao de lo ko je se pri pi su je we go vom bra we ni ku i ka zao da on even tu al no mo `e bi ti okri vqen pre kr {aj no zbog re me }e wa jav nog re da i mi ra.

M. V.

14

sport

utorak10.jul2012.

dnevnik

DU [KO SA VA NO VI], RE PRE ZEN TA TI VAC SR BI JE

Na ma i Cr no gor ci ma bre me fa vo ri ta

ATP LI STA

Fe de rer na tro nu [vaj ca rac Ro xer Fe de rer je i zva ni~ no, po sle go di nu da na i jed ne ne de qe, svrg nuo No va ka \o ko vi }a s pr vog me sta ATP li ste. Fe de rer je do {ao do sed mog tro fe ja na Vimbldo nu i 17. grendslem ti tu le ukup no, po be dom nad En di jem Ma ri jem sa 3:1 u se to vi ma i za hva qu ju }i to me se po sle dve go di ne vra tio na tron.

Po vrat kom na ~e lo ATP li ste, Fe de rer se iz jed na ~io s le gen dar nim Pi tom Sam par som po bro ju ne de qa na pr vom me stu na sve tu – 286.

Sa 30 go di na i 335 da na, {vaj car ski as je dru gi naj sta ri ji te ni ser ko ji se na {ao na tro nu, iza An drea Aga si ja, ko ji se na ~e lu ATP li ste na {ao sa 33 go di ne i 131 da nom. Pret hod ni put Fe de rer je dr `ao pr vu po zi ci ju na ATP li sti do 7. ju na 2010. go di ne, ka da ga je na pr vom me stu na sle dio [pa nac Ra fael Na dal. Fe de re ro va pred nost na ~e lu ATP li ste je mi ni mal na, po {to ima sa mo 75 bo do va pred no sti u od no su na \o ko vi }a. Ipak, naj bo qi

srp ski te ni ser pr vu pri li ku da se vra ti na pr vo me sto ima }e tek po sle Olim pij skih iga ra u Lon do nu i no vih okr {a ja na te re ni ma Vimbldo na.

Fe de rer na pr voj po zi ci ji sa da ima 11.075 bo do va, a pra te ga \o ko vi} s 11.000 i Na dal, ko ji ima 8.905.

Ma ri je ostao ~e tvr ti po sle od li~ nog iz da wa na Vimbldo nu, a vi |e na je sa mo jed na pro me na me |u pr vom de se to ri com, po {to je Ni ko las Al ma gro pre te kao Xo na Iz ne ra i do {ao do de se te po zi ci je. Jan ko Tip sa re vi} za dr `ao je osmo me sto, iza naj bo qe ~e tvo ri ce, a is pred we ga i da qe se na la ze Da vid Fe rer, @o-Vil fred Con gai To ma{ Ber dih. Pr vu de se to ri cu kom ple ti ra ju Huan Mar tin del Po tro i Ni ko las Al ma gro.

Za raz li ku od \o ko vi }a, ko ji je imao pad i Tip sa re vi }a, ko ji je za dr `ao po zi ci ju, Vik tor Tro ic ki je pla sma nom u osmi nu fi na la Vimbldo na za be le `io skok. Tro ic ki je sa da 31. na sve tu, po {to je na pre do vao za tri po zi ci je.

VTA LI STA

Aza ren ka po no vo pr va Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} za u zi ma 12. me sto na li sti naj bo qih te ni ser ki sve ta, dok je Je le na Jan ko vi} sa da na 20. po zi ci ji. Ana je za be le `i la skok od dve po zi ci je u od no su na li stu pre Vimbldo na, dok je Jan ko vi }e va na pre do va la za jed no me sto, upr kos ra noj eli mi na ci ji u Lon do nu. Naj ve }i skok od na {ih te ni ser ki ima la je Bo ja na Jo va nov ski, ko ja se vra ti la me |u naj bo qih 100 i sa da je na 93. me stu, po {to je na pre do va la za 24 po zi ci je. Ve sna Do lonc je ima la pad i sa da je 213.

Be lo ru ska te ni ser ka Vik to ri ja Aza ren ka po no vo je na pr -

vom me stu za hva qu ju }i pla sma nu u po lu fi na le Vimbldo na. Ona je pre sko ~i la Ma ri ju [a ra po vu ko ja je na Ro lan Ga ro su pre ki nu la we nu vla da vi nu, a ko ja je tra ja la od Austra li jen ope na.

Ru ski wa je pa la s pr vog na tre }e me sto, a iz me |u we i Be lo ru ski we je fi na list ki wa Vimbldo na Ag we {ka Ra dvan ska. [am pi on ka Se re na Vi li jams je sko ~i la na ~e tvr tu po zi ci ju. Iza wih sle de Sa man ta Sto sur, Pe tra Kvi to va, An |e li ka Ker ber, Ka ro li na Vo zni jac ki, Sa ra Era ni i Ma rion Bar to li.

OD BOJ KA [KI KAMP PI O NIR KI I PI O NI RA U BE ^E JU: Omla din ski kamp naj kva li tet ni jih pi o ni ra i pi o nir ki s te ri to ri je ce le Sr bi je, u or ga ni za ci ji OSS, de ~a ka ro |e nih 1997. go di ne i de voj ~i ca 1998. go di {te, odr `a }e se u Be ~e ju. Sva ke go di ne se bi ra ju naj bo qi od naj bo qih pi o nir ki i pi o ni ra i oni pod stru~ nim nad zo rom ra de u kam pu

Srp s ki ko { ar k a{ Du {ko Sa va no vi} re kao je da }e na {em ti mu naj ve }i pro tiv nik u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo bi ti se lek ci ja Cr ne Go re. Po red Cr ne Go re, pro tiv ni ci Sr bi je u kva li fi ka ci o noj gru pi A bi }e re pre zen ta ci je Esto ni je, Slo va~ ke, Izra e la i Islan da.

- Ne zgod no je pri ~a ti o kva li te tu pro tiv ni ka, da nas svi igra ju ko {ar ku. [to je ma wa dr `a va, to je opa sni ji pro tiv nik. Ube |en sam da je ma lo ko ~uo za Ma ke do ni ju, a bi li su ~e tvr ti na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji i mo gli su da iz bo re u~e {}e na Olim pij skim igra ma. Si gur no da Cr na Go ra, uz nas, no si bre me fa vo ri ta.

Ozbiq na su se lek ci ja, ja ki na svim po zi ci ja ma i o~e ku jem naj ve }e sport sko „kla we� upra vo u te dva utak mi ce - re kao je Sa va no vi}.

Kril ni ko {ar ka{ Efe sa is ta kao je da za we ga igra we za na ci o nal ni tim ne pred sta vqa oba ve zu i da ve ru je da iza bra ni ci Du {a na Iv ko vi }a mo gu da iz bo re pla sman na Evrop sko pr ven stvo.

- Ni je oba ve za, ali je od go vor nost ve li ka, bli `i se kraj ~e t vo r o g o d i { weg ci k lu s a, a ni smo ostva ri li ono {to smo `e le li, ali {ta da se ra di. Po ku {a }e mo da ga za tvo ri mo na naj bo qi mo gu }i na ~in. Si gu ran sam da }e mo mno go is ku sni je pro } i ove kva l i f i k a c i j e i

Du {ko Sa va no vi}

pla si ra ti se na Evrop sko pr ven stvo.

Igra~ za du `en za do bru at mos fe ru u re pre zen ta ci ji po ru ~u je da mo tiv ne }e iz o sta ti, iako }e srp ski ko {ar ka {i Olim pij ske igre pra ti ti pre ko ma log ekra na.

- Ne bi tre ba lo da iz o sta ne mo ti va ci ja, svi bi smo `e le li da smo u Lon do nu, du {a mi se ce pa {to ni smo do {li u sta we da se bo ri mo za to tak mi ~e we, ali to je bi lo i ne mo `e da se vra ti. Ne mo `e mo sad da pla ~e mo, vre me

ALEK SAN DAR YIKI] OD RE DIO MLA DE RE PRE ZEN TA TIV CE ZA EP U SLO VE NI JI

Mi qe no vi} i Cvet ko vi} pred vod ni ci

Se lek tor mla de ko {ar ka {ke r e p r e z e n t a c i j e Sr bi je Alek san dar Xi ki} od re dio je ko na~ ni sa stav eki pe ko ja }e igra ti na Evrop skom pr ven stvu u Slo ve ni ji o d 12. do 22. ju la.

Na {u ze mqu }e na Evro ba ske tu za igra ~e do 20 go di na pred sta vqa ti: Alek san dar Cvet ko vi}, Ne nad Mi qe no vi}, Ne ma wa Dan gu bi}, \or |e Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je Dre no vac, Mar ko Gu ja ni ~i}, Xi ki} se u po sled wem tre nut ku Pe tar Lam bi}, Lu ka Mi tro vi}, za hva lio Ni ko li Si la |i ju, Ne Ne ma wa Be {o vi}, Bog dan Bog - ma wi Kr sti }u, Bo gi }u Vu jo {e da no vi}, Ste fan Na sti}, Mar ko vi }u i Ne ma wi Bez bra di ci. Na Lu ko vi} i Ivan Ma rin ko vi}.

EP Sr bi ja }e igra ti u A gru pi,

(ne ka da po pu lar ni i ~u ve ni Ka ra ta{, da nas Be ~ej).

Kamp je or ga ni zo van u dve sme ne, od 1. do 11. i od 11. do 21. ju la, ta ko da tri gru pe de voj ~i ca i de ~a ka bo ra ve i ra de na ovom pre sti `nom oku pqa wu. Prin cip oku pqa wa je vr lo smi slen i ja san, to je ba za za na ci o nal ne se lek ci je, pi o nir sku, ka det sku i ju ni or sku re pre zen ta ci ju. Mno go broj ni re pre zen ta ti va ci

sa se lek cij ma Cr ne Go re, Ne ma~ ke i Fran cu ske. Pr vi me~ na {am pi o na tu Sr bi ja igra 12. ju la (od 20.45 ~a so va) pro tiv Cr ne Go re.

u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji su po ni kli ba{ na ovom kam pu, pa s raz lo gom va `i za naj o zbi qi ji u dr `a vi.

Pro gram je osmi {qen na vr hun skom ni vou i pru `a sve o bu hvat no obra zo va we u sa li i van we.U gru pa ma se na la zi po 16 igra ~a. S mu {kim gru pa ma u pr voj sme ni ra de tre ne ri Ra de Ve li~ ko vi} i Mar ko

pro la zi, ge ne ra ci je se me wa ju, sva ke tri go di ne do |u ne ki no vi mom ci - is ta kao je Sa va no vi}.

Srp ski ko {ar ka {i su po ~e li pri pre me, a pr vi me~ u kva li fi ka ci ja ma od i gra }e 14. av gu sta na Islan du.

OLIM PI JA KOS IZA BRAO

Bar co kas na sle dio Iv ko vi }a

Olim pi ja kos, {am pion Gr~ ke i ak tu el ni osva ja~ Evro li ge, u od bra nu ti tu la kre }e pred vo |en tre ne rom Jor go som Bar co ka som, ko ji je pot pi sao dvo go di {wi ugo vor sa tro fej nim klu bom.

Bar co kas (47) je na kor mi lu Pi re ja ca na sle dio Du {a na Iv ko vi }a ko ji je s ve li kim uspe hom pred vo dio eki pu.

No vom stra te gu cr ve nobe lih po sao bi mo gla da olak {a ~i we ni ca da Ati wa ni ima ju na me ru da sa ~u va ju ko stur eki pe ko ja je po sta la pr vak Evro pe. Ve} je pro du `en ugo vor sa Ej si jem Lo om, a Jor gos Prin te zis ta ko |e je na do brom pu tu da osta ne u Olim pi ja ko su.

Bar co kas je pret hod ne dve se zo ne vo dio Pa ni o ni os, a pre to ga La ri su i Ma ru si.

Vu ka nac, dok sa `en skom gru pom ra di Vla di mir Me de ni ca. Na kam pu, ta ko |e, bo ra ve i mla di tre ne ri sta `e ri iz ce le Sr bi je, ko ji od svo jih sta ri jih ko le ga pri ku pqa ju neo p hod no zna we za rad u svo jim klu bo vi ma. U dru goj sme ni s mu {kom gru pom }e ra di ti tre ner Ra de Ve li~ ko vi}, a sa `en skom Bi qa na Mi ha i lo vi} i Ta tja na Pan to vi}.

M. R.

SPORT

dnevnik

utorak10.jul2012.

15

AUSTRIJ SKI ZO HAU VOJ VO DI NIN PUN PO GO DAK

Se lo do brih kom {i ja (Specijalno za „Dnevnik”)

Si ni {a Mi haj lo vi}

SE LEK TOR RE PRE ZEN TA CI JE SI NI [A MI HAJ LO VI]

ZO HAU: Da je ru ko vod stvo FK Voj vo di na na pra vi lo pra vi po tez iz bo rom austrij skog se la Zo ha ua za me sto pri pre ma ja sno je bi lo ve} na kon dva pro ve de na da na u ho te lu „Ma jers“ i na te re ni ma lo kal nog fud bal skog klu ba USV Zo hau. Do ma }i ni, qu ba zni i pred u sre tqi vi, a pre sve ga vi so ko pro fe si o nal ni, ni {ta ni su pre pu sti li slu ~a ju. Ger man ski pe dant ni i ta~ ni u mi nut, Austri jan ci po kri va ju sva ki tre nu tak

Sr bi ja ostva re we mo jih sno va

Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Si ni {a Mi haj lo vi} re kao je da je pre u zi ma wem or lo va is pu nio san, kao i da je uve ren da }e se jed nog da na vra ti ti u Se ri ju A. Mi haj lo vi} je u Ita li ji pr vo bio po mo} nik u In ter u, a on da je vo dio Bo lo wu, Ka ta ni ju i Fi o ren ti nu pre ne go {to je u ma ju pre u zeo re pre zen ta ci ju Sr bi je.

- Sva ka ko }u po no vo ra di ti u Se ri ji A. Uvek }u bi ti za hva lan In ter u i Ma si mu Mo ra ti ju, kao i Fi o ren ti ni, jer sam imao {an su da tre ni ram ve li ke klu bo ve. Ipak, me sto se lek to ra Sr bi je je ostva re we svih mo jih sno va - re kao je Mi haj lo vi} u in ter vjuu za te le vi zi ju „Skaj Ita li ja“.

Mi haj lo vi} je u tom raz go vo ru dao i svo je mi {qe we o Alek san dru Ko la ro vu i De ja nu Stan -

ko vi }u, o ko ji ma se ovih da na do sta pri ~a u Ita li ji.

- Ko la rov mo ra da igra u kon ti nu i te tu i to go vo rim kao se lek tor. Znam vr lo do bro ko li ko on vre di, u pi ta wu je ve li ki igra~ i za slu `u je svo je me sto u vr hun skom klu bu. Stan ko vi} mo `e jo{ to ga da pru `i, jo{ se zo nu ili dve mo `e da igra na vr hun skom ni vou. We go vo is ku stvo mo `e mno go da ko ri sti In ter u.

Iz me |u osta log, Mi haj lo vi} se osvr nuo i na su kob De li ja Ro si ja i Ade ma Qa ji }a, ko jeg je se lek tor uda qio iz ti ma jer je pre kr {io pra vil nik.

- Po gre {i li su obo ji ca, ali vi {e Ro si. Ta kve stva ri se re {a va ju raz go vo rom u svla ~i o ni ci. I me ne je Ale sio ^er ~i po slao, zna te ve} gde, ni je bi lo pri jat no, ali smo to re {i li - na gla sio je se lek tor Sr bi je.

Ju ~e i da nas po dva tre nin ga Pre ma pla nu i pro gra mu bo rav ka i pri pre ma, fud ba le re Voj vo di ne ju ~e i da nas ~e ka ju po dva tre nin ga. Ra di se i da qe na fi zi~ koj spre mi, a in ten zi vi ra ni su tak ti~ koteh ni~ ki seg men ti tre nin ga.

Sre da je re zer vi sa na za tre }u pri ja teq sku utak mi cu, pa }e se su tra Voj vo di ni su prot sta vi ti ~e {ka eki pa Ba u mit Ja blo nec. bo rav ka eks pe di ci je Voj vo di ne u wi ho vom me stu.

Sta dion je uda qen od ho te la 500 me ta ra. Igra ~i za pre voz ko ri ste bi ci kle (ni je to sa mo spe ci ja li tet ovog me sta, istu sli ku vi de li smo i u slu ~a ju fud ba le ra Ko pen ha ge na), a na ras po la ga wu stru~ nom {ta bu su i dva vo zi la na elek -

Bi }e mo sprem ni za 19. jul No vo sa |a ni su, da kle, tri jum fo va li u dru goj kon trol noj utak mi ci na pri pre ma ma u Austri ji, a pred ~e tom tre ne ra Zla to mi ra Za gor ~i }a pa la je Ta vri ja (2:0). Ukra jin ci ma je ovaj me~ bio ge ne ral na pro ba pred sko ra {wi po ~e tak pr ven stva, {to bi tre ba lo da zna ~i da su do sti gli `e qe ni ni vo for me, dok No vo sa |a ni ima ju jo{ vre me na da ko ri gu ju mno ge stva ri u svo joj igri.

- Do bi li smo za slu `e no ukra jin ski tim, pre sve ga za hva qu ju }i do broj igri i go lo vi ma ko je

Va le ta u An do ri (prvi me~ 0:0) (0:8) (0:7)

KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU EVRO PE 17.30: 17.30: 17.45: 20.45:

Florijana - Elfsborg Grevenmaher - Tirana Hazar - Kaqu Lankaran Portdavn - [kendija

stvar no, ali za i sta je ta ko. Po red du go u hih dru ga ra, u oko li ni sta di o na ima li smo pri li ku da u ne ko li ko ma ho va pri me ti mo i sr ne.

Mo ra mo spo me nu ti i do ma }i na objek ta, go spo di na Jo ze fa Ko le gu, ti pi~ nog ru me nog Austri jan ca ({to je ne sum wi vo uti caj {ta jer ske kli me i pi va), ko ji obo `a va da se fo to gra fi {e s fud ba le ri ma Voj vo di ne, ali ne pro pu {ta ni da

GO RAN SMI QA NI], PR VO TI MAC VOJ VO DI NE

KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU [AM PI O NA

19.00: Torn{avn - Linfild 19.30: Lusitanos - Valeta 20.30: Tre Pene- Dudelan`

Pa no ra ma Zo ha ua tri~ ni po gon, ko ja se ko ri ste na golf te re ni ma. Ne ko iz eki pe du ho vi to ih je na za vao pa pa mo bi li ma, alu di ra ju }i na sli~ nost s vo zi lom ko je ko ri sti vr hov ni po gla var Ri mo ka to li~ ke cr kve.

Ka da stig ne te na sta dion USV Zo hau, pr vo {to mo ra te da u~i ni te je da le po za mo li te di vqe ze ~e ve da se uda qe, ka ko ih ne ka lop ta ne bi po go di la. Ovo mo `da de lu je ne -

(8:0) (0:2) (2:2) (0:0)

smo po sti gli na vre me, od no sno u pra vom tre nut ku - re kao je Go ran Smi qa ni}. - Ri tam je ma lo pao u dru gom po lu vre me nu, ali ni u tim tre nu ci ma ni smo ima li pro ble ma s ri va lom. Naj va `ni je je da po be |u je mo i igra mo do sta do bro. Mi slim da }e mo pot pu no sprem ni do ~e ka ti 19. jul i pr vu utak mi cu u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, s tim da, zbog lo {eg pro {lo go di {weg is ku stva, mo ra mo da bu de mo mak si mal no oba zri vi i skon cen tri sa ni, bez ob zi ra na to ko }e nam bi ti ri val.

is tak ne da je va tre ni na vi ja~ [tur ma.

Pro |e te li uli ca ma Zo ha ua, vi de }e te da }e vam sva ki sta nov nik, uz osmeh, po `e le ti do bar dan, ba{ kao naj bli `em kom {i ji. Ov de ne ma ner vo ze, ga la me, qu di su opu {te ni. Pre ko vi ken da me sto o`i vi jer vred ni rad nik („ar be i ter“) ta da od ma ra i pro vo di slo bod no vre me s po gle dom u ve li ku kri glu od li~ nog austrij skog pi va.

Ne ko li ko pro dav ni ca, jed na cve }a ra, jed na tra fi ka, po {ta i sa lon le po te, rad nim da ni ma otvo re ni su od 9-19 ~a so va, a su bo tom do 12. Ne de qa je (se ti te se ra znih mar ke ta u Sr bi ji) re zer vi sa na za od mor i sve je za tvo re no.

Di sci pli na vla da i u po qo pri vre di, ta ko da je austrij ski se qak „na re dio” svo jim ku ku ru zi ma da bu du iste vi si ne, dok je sva ki vo} wak pre kri ven pro tiv grad nom mre `om. I mo gli bi ova ko do su tra....

Austri ja je ona ista kao i ka da smo je pret hod ni put po se ti li sa da ve} dav ne 1989. go di ne, sa mo je jo{ ured ni ja, ~i sti ja, ure |e ni ja ...

I, na kra ju, da ne za bo ra vi mo pi ta we - a, gde su im gra fi ti i mu ra li po zi do vi ma?

Tekst i foto: Dra gan ^a pe qa

PR VO TI MAC PAR TI ZA NA EDU AR DO PA [E KO NE ]E SKO RO NA TE REN

Na dam se Li gi {am pi o na Sti gao je u Par ti zan kao naj ve }e po ja ~a we pro {log le ta. Po ~eo je do bro, za tim ma lo stag ni rao i ta man ka da je we go va for ma po no vo kre nu la uz la znom pu ta wom, do go dio mu se peh. Bra zil cu Edu ar du Pa {e ku na utak mi ci sa Spar ta kom, po ~et kom apri la, stra da li su li ga men ti ko le na. Opo ra vak i da qe tra je, a we gov po vra tak na te ren o~e ku je se tek za dva-tri me se ca. Za krat ko vre me cr no-be li su ta ko osta li bez dvo ji ce na pa da ~a, jer je ne {to pre Bra zil ca istu po vre du do `i veo i Mar ko [}e po vi}.

Dok je osta tak eki pe na Po hor ju iz lo `en naj ja ~im tre nin zi ma, Edu i [}e pa za jed no ra de, stru~ ni tim po la ko ih uvo di u sve ja ~i ri tam. Ni je im pro blem da se spo ra zu me ju, jer mla |i [}e po vi} go vo ri {pan ski, a i od li~ no su slu `i por tu gal skim, ta ko da smo we ga iza bra li za pre vo di o ca.

Pro {lu se zo nu Edu ar do je otvo rio go lom pro tiv [ken di je u Be o gra du, ali ove ne }e ima ti tu mo gu} nost. Pre mi jer nu utak mi cu na Mal ti gle da }e na te le vi zi ji, dok }e re van{ pra ti ti iz lo `e sta di o na u Hum skoj.

- Opo ra vqam se do bro, ali na `a lost ne }u mo }i da igram od po ~et ka se zo ne. @e lim da se {to pre vra tim na te ren i po stig nem mno go go lo va - ka `e za Mondo uvek na sme ja ni Edu ar do.

I na vi ja ~i `e le da vi de mno go vi {e od ono ga {to je sku po pla }e ni 25-go di {wi na pa da~ po ka zao. Ka `e da se u Par ti za nu ose }a le po. Pri zna je da ni je o~e ki vao da }e ta ko br zo za vo le ti Sr bi ju, Be o grad i klub.

- Mno go mi je le po u Par ti za nu, ba{ sam sre }an, kao i mo ja fa mi li ja. Par ti zan je ve li ki klub, na dam se da }u osta ti jo{

ka za `a lio {to je do {ao u Hum sku. - Svi su me pri hva ti li od pr vog da na. Ni jed nom mi ni je pa lo na pa met da se vra tim u Bra zil. Mno go mi se svi |a u klu bu. Mom ci su su per, iako nas je mno go, svi smo kao jed na ve li ka po ro di ca.

Od la skom An der so na Mar ke {a, Edu ar do je ostao je di ni Bra zi lac u Par ti za nu.

Edu ar do Pa {e ko i Mar ko [}e po vi}

mno go go di na i da }e mo ove se zo ne igra ti Li gu {am pi o na.

Pre do la ska u Sr bi ju Edu je ka ri je ru pro veo u Bra zi lu. U po ~et ku je po sto jao strah zbog od la ska u ne po zna to, ali se ni ka da ni je po ka jao {to je iza brao Par ti zan.

- Ne, ne, ne... - po no vio je ne ko li ko pu ta Edu ar do ka da smo ga upi ta li da li je ijed nog tre nut -

- To je nor mal no, do |e je dan dru gi ode. Ta kav je `i vot pro fe si o na la ca, ~e sto me wa mo okru `e wa i klup ske dru go ve. Sva ko ima svoj put. Na dam se da }u us pe ti da na naj bo qi na ~in pred sta vim Bra zil ka da se opo ra vim.

Mo mak ro |en na se ve ro i sto ku dr `a ve Sao Pa u lo za vre me Olim pij skih iga ra, ko je usko ro po ~i wu u Lon do nu, svim sr cem

bi }e uz ka ri o ke. Naj ve }u smo tru svet skog spor ta pra ti }e iz Be o gra da, u pa u za ma iz me |u tre nin ga. Bra zil ni ka da ni je bio po bed nik olim pij skog tur ni ra, a Edu ka `e da je kraj we vre me da se osvo ji zla to.

- Pra ti }u si gur no svo ju re pre zen ta ci ju, jer kod ku }e imam bra zil sku te le vi zi ju. Po me ni je ovo naj bo qi tim u po sled wih ne ko li ko olim pij skih ci klu sa.

Ima mo stra {nu eki pu - Mar se lo, Ra fael, Nej mar, Hulk, Ti ja go Sil va, @uan, Pa to... sve su to igra ~i svet ske kla se. Ako sa da ne osvo ji mo zla to, ne znam ka da }e mo. Sve osim pr vog me sta bi la bi ka ta stro fa.

Edu ne ma di le mu ko ga bi vo leo u fi na lu pro tiv Bra zi la.

- Ar gen ti nu (smeh). Svi Bra zil ci wu pri `eq ku ju. To je naj ve }i duel Ju `ne Ame ri ke, oni su na {i ve li ki ri va li.

Ka da se svi opo ra ve, kon ku ren ci ja u na pa du Par ti za na bi }e znat no ja ~a.

To je mno go do bro za Par ti zan. Na rav no, igra }e oni ko ji su naj bo qi u tom tre nut ku. Tu su i dru gi igra ~i, vi de li ste pro tiv [tur ma ka kve su le pe go lo ve, u bra zil skom sti lu, po sti gli Ste fan (Ba bo vi}) i Za bi ja. Sa mo ne ka na sta ve ta ko i svi }e mo bi ti sre} ni - na gla sio je Edu ar do, ko ji je za kraj po h va l io i svog pre v o d i o c a Mar ka [}e po vi }a: - Mno go je do bar igra~, sva kog da na je sve bo qi i bo qi.

De taq s pri pre ma Crvene zve zde na Zla ti bo ru

ZVE ZDI NE AKVI ZI CI JE BA BAQ I JO VA NO VI] JO[ NI SU POT PU NO FI ZI^ KI SPREM NE

Za po ja ~a wa do zi ra na mi nu ta `a Kon di ci o ni tre ner cr ve no-be lih Ra da ko vi} za do vo qan je ra dom to kom pri prem nog pe ri o da na Ro gli i Zla ti bo ru i uo~a va na pre dak kod svih igra ~a. Ve li ki do pri nos na pla nu fi zi~ ke spre me da je i is ku sni Ba ta Ra du lo vi}, spe ci ja li sta za br zi opo ra vak fud ba le ra i po seb no rad u te re ta ni. Pod we go vom di ri gentnskom pa li com su tre nut no dva naj ve }a Zve zdi na poj ~a wa u let wem pre la znom ro ku, na pa da~ Ba baq i {to per Jo va no vi}.

- Vr lo su vred ni, na por no tre ni ra ju, ali za obo ji cu je neo p hod no str pqe we. Ni je lak pe riod adap ta ci je, po seb no za Ba ba qa, ko ji do la zi iz da le ke Austra li je, gde je na vi kao na dru ga ~i ji re `im tre nin ga. Jo va no vi} je imao du `u pa u zau zbog po vre de - kon sta to vao je Ra du lo vi}.

Bli `i se pr vi tak mi ~a sr ki is pit, duel u kva li fi ka ci ja ma

za LE pro tiv Naf ta na. Da li }e u stro ju bi ti Ba baq i Jo va no vi}?

- Sve za vi si od tre ne ra Pro si ne~ kog i we go vih tat kti~ kih za mi sli. Na osno vu tre nut nih fi zi~ kih mo gu} no sti tre ba o~e ki va ti do zi ra nu mi nu ta `a na star tu se zo ne.

Ve {o vi} je ve o ma br zo sa ni rao ne u god nu po vre du za ra |e nu jo{ u Slo ve ni ji - Upo ran i mar qiv mo mak, ko ji pu no ra di na se bi. Re kord no br zo se ukqu ~io u tre nan `ni pro ces.

Ka ko se od vi ja rad u te re ta ni?

- Po pod ven vi tre ning je oba ve zan, igra ~i ga is pu wa va ju bez po go vo ra, dok je ju tar wi ter min slo bo dan, ali vi {e od po lo vi ne fud ba le ra ga ko ri sti za do dat ni i in di vi du la ni rad - is ta kao je Ba ta Ra du lo vi}.

Z. Ran ge lov

16

sport

utorak10.jul2012.

VELIKI PROMET NA FUDBALSKOJ PIJACI

Si ti ne da Ko la ro va Mi la nu Man ~e ster si ti je vo qan da pro da srp skog re pre zen ta tiv ca Alek san dra Ko la ro va, ali sa mo ako je ne ki klub spre man da ot ku pi we gov ugo vor. Po zaj mi ca ni je op ci ja. To je re ~e no Mi la nu, ko ji je `e leo da do ve de na po zaj mi cu Ko la ro va, uz op ci ju da na kra ju se zo ne ot ku pi we gov ugo vor.

Ova pri ~a bu di se }a wa na sa gu oko Kar lo sa Te ve za. On je, zi mus, ta ko |e do vo |en u ve zu s Mi la nom, bio je i na ru~ ku s pr vim ope ra tiv cem Adri ja nom Ga li ja ni jem, ali i ta da su ro so-ne ri `e le li da na pra ve po sao ta ko da Te vez do |e na po zaj mi cu. Po zna to je da se Te vez vra tio u Si ti i do pri neo osva ja wu ti tu le pr va ka En gle ske.

Upo re do s ovom pri ~om, naj no vi ja u ve zi s Man ~e ster si ti jem ti ~e se tre ne ra Ro ber ta Man }i ni ja.

Ita li jan ni je do {ao na pri pre me eki pe u Austri ji (od no sno, ni ko ga ni je vi deo), {to je en gle ske me di je pod sta klo da se ba ve {pe ku la ci ja ma, do du {e na osno vu ve sti iz Ru si je: da li to zna ~i da }e Man}ini biti novi selektor Rusije?

Totenhem, odnosno Andre Viqa{ Boa{, doveo je jo{ jednog novog igra~a. Posle Gulfija Sigurdsona, pevci su doveli dosada{weg fudbalera Ajaksa, Belgijanca Jana Vertongena. On je

Aleksandar Kolarov

pro{le sezone bio progla{en za najboqeg igra~a holandske lige.

- Zadovoqstvo nam je da saop{timo da smo postigli dogovor s Ajaksom oko transfera Jana Vertongena, koji je trenutno na lekarskim pregledima - objavio je Totenhem.

Vertongen, koji igra u zadwoj liniji odbrane, odigrao je 220 utakmica za Ajaks i postigao je 28 golova.

- Imam 25 godina i ose}am se spremnim da igram u Premijer ligi. ^uo sam mnogo lepih pri~a o Totenhemu - rekao je Vertongen.

Osipa se Arsenal. Jo{ je neizvesno {ta }e biti sa Robinom van Persijem, pri~a se i o odlasku

PREMA PISAWU RUSKE [TAMPE

Man }i ni se lek tor Ru si je „So vjet ski sport” pi {e da je Ro ber to Man }i ni sta vio pa raf na dvo go di {wi ugo vor ko ji ga pro mo vi {e u se lek to ra Ru si je. Ru ski dnev ni list ob ja vio je vest da je u pro sto ri ja ma Ru ske fud bal ske fe de ra ci je pro na |en ugo vor ko ji po tvr |u je da je od la ze }i pred sed nik RFF Ser gej Fur sen ko do go vo rio sa rad wu s ita li jan skim stru~ wa kom. Na vod no je s ak tu le nim tre ne rom Man ~e ster si ti ja pot pi san dvo go di {wi ugo vor, s op ci jom pro du `e wa na jo{ dve go di ne. Po mi we se ci fra od 35 mi li o na evra. Fur sen ko je, pre ma pi sa wu ru skih me di ja, po `u rio da za vre me svog man da ta re {i pi ta we se lek to ra zbor na je, od no Ro ber to Man }i ni sno na sled ni ka Di ka Advo ka ta, ko ji je dao ostav ku na to me sto po eli mi na ci ji sa EP. Ova in for ma ci ja iza zva la je bu ru u do ma }oj jav no sti, na ro ~i to jer je ot kri ve na uo~i iz bo ra za no vog pred sed ni ka RFF, o~e ku je se da na tu poz ci ju bu de iza bran Ni ko laj Tol stoj. Ako ugo vor za i sta po sto ji, a Tol stoj se ne bu de hteo da is po {tu je isti, ru ska stra na mo ra la bi da pla }a ozbiq ne pe na le.

Me na xer Man }i ni ja \or |o di \or |is ni je `e leo da ko men ta ri {e na vo de ru skih me di ja. Zva ni~ ni stav Si ti ja je da o~e ku je na sta vak sa rad we s tre ne rom ko ji je klub vo dio do osva ja wa Pre mi jer li ge. Spa ku la ci je da bi Man }i ni ipak mo gao na kor mi lo ba }u {ki pod gre va ju i ve sti iz Austri je. Na i me igra ~i Man ~e ster si ti ja su sti gli u [i fild, gde }e od ra di ti pr vi deo pri pre ma za no vu se zo nu, ali Ita li jan ni je vi |en na pri je mu ko ji su do ma }i ni or ga ni zo va li za go ste iz En gle ske. Si ti }e u Austri ji od i gra ti tri kon trol ne utak mi ce.

PI O NI RI PO TI SJA TRI JUM FO VA LI NA FUD BAL SKOM TUR NI RU U TO TO VOM SE LU: Sportsko dru{tvo Olimpija iz Totovog Sela kod Kawi`e organizovalo je 12. memorijalni fudbalski turnir „Jano{ Leko”, na kome je u~estvovalo {est pionirskih ekipa. Turnir se prire|uje u znak se}a-

Tia Volkota, a na izlaznim vratima je jo{ jedan napada~ Marokanac Maruan [amak.

Fiorentina je poja~ala ponudu za [amaka, koji je proveo dve sezone u Arsenalu i nije se naigrao. ^elsi poku{ava da anga`uje nema~kog reprezentativca iz Bajera iz Leverkuzena Andrea [urlea. Evropski prvak je poslao ponudu od oko 20 miliona evra, ali nema~ki klub za sada odoleva.

Dobili smo konkretnu ponudu od ^elsija za [urlea vrednu vi{e od 20 miliona evra. Za sada su pata karte, ali nadamo se da }emo zadr`ati [urlea - rekao je izvr{ni direktor Bajera Volfgang Holchauzer.

dnevnik KUQANI UO^I ODLASKA NA TARU

Ja ~i za Ta di }a i Mi lu ti no vi }a Ru ko vod stvo su per li ga {a Haj du ka iz Ku le dr `i re~. Na i me, ~el ni qu di su u ovom pre la znom ro ku ~e sto is ti ca li da }e do od la ska na pri pre me na Ta ru igra~ ki po gon bi ti go to vo kom ple ti ran.

Ta ko su, na kon do vo |e wa Se ku li }a, Jo va no vi }a i ]u lu ma, igra~ ki re do vi Ku qa na bo ga ti ji za dva no va fud ba le ra – {to pe ra Ra do {a Bu la to vi }a i de snog be ka Mi ro sla va Mi lu ti no vi }a. Pred sta vio ih je di rek to ra Haj du ka Dra gan Ta di}.

- Sa Bu la to vi }em i Mi lu ti no vi }em smo do bi li dva pra va po ja ~a wa i za tvo ri li pra zni nu na sta lu od la sci ma Muj dra gi }a i Pa u qe vi }a. Uve re ni smo da }e oni na

re no me gra dio u no vo sad skoj Voj vo di ni, u ko ju je do {ao 2003, da bi po tom i{ao na ka qe we u Ce ment iz Be o ~i na, pa je dve go di ne bio u ^SK-u iz ^e la re va, a od 2006. do 2010. u Vo {i.

- Pro veo sam te ~e ti ri go di ne u Voj vo di ni i on da sam za ra dio te `u po vre du, ko ja me je odvo ji la od te re na, ali sam us peo da se vra tim i pro te klih {est me se ci sam pro veo u In |i ji. Do la skom u Ku lu vra }am se na su per li ga {ku sce nu. Haj duk sam iza brao za to {to mi slim da je to pra va i zdra va sre di na, te o~e ku jem da mi igre u Ku li bu du od sko~ na da ska za od la zak u ino stran stvo – re kao je Mi lu ti no vi}.

Ra do{ Bu la to vi} (ro |en 1984.) je du go no sio dres Haj du ka, da bi ga po tom put od veo u Se voj no, pa ma |ar ski Za la e ger seg, pa No vi Pa zar, i na kon pet go di na bo rav ka u dru gim sre di na ma vra }a se ku }i.

- U Ku li sam pro veo naj lep {e go di ne, ostva rio i naj ve }e igra~ ke uspe he i si gur no da imam jed nu ve }u do zu od go vor no sti u od no su na sve igra ~e ko ji su do {li. Na dam se da }u oprav da ti po ve re we klup skog ru ko vod stva i na vi ja ~a.

U do sa da {wem de lu pri pre ma upo znao sam sa i gra ~e i mo gu da ka `em da je eki pa do sta mla da. Sa 28 go di na sam prak ti~ no naj i sku sni ji, na {ta ni sam na vi kao. Ali, sve je u re du, at mos fe ra je do bra, do bro

PRED OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU

Uru gvaj ci qa zla to Eki pa Uru gva ja s ve li kim am bi ci ja ma spre ma se za olim pij ski tur nir u Lon do nu. Se lek tor Oskar Ta ba rez ob ja vio je spi sak sa ime ni ma osam na est igra ~a na ko je ra ~u na za Olim pij ske igre.Na spi sku su, gol ma ni Mar tin Kam pa wa i Le an dro Gel pi. Od bra na: Ra mon Ari jas, Se ba sti jan Ko uts, Alek sis Ro lin, Emi li ja no Al bin, Di je go Po len ta, Ma ti jas Agu i re ga raj. Sre di na te re na: Mak si mi li ja no Kal ca da, E|i dio Are va lo Ri os, Di je go Ro dri gez, Ga ston Ra mi rez i Ni ko las Lo de i ro.

Na pad: Lu is Su a rez, Edin son CKa va ni, Abel Er nan dez, Ta ba re Vi u dez i Xo na tan Ure ta vi ska ja.

Se lek tor Ta ba rez uzda se u dvo ji cu igra ~a Lu i sa Su a re za (Li ver pul) i Edin so na Ka va ni ja (Na po li). Osim po me nu te dvo ji ce, tre }i igra~ sta ri ji od 23 go di ne je i Are va lo Ri os iz Pa ler ma.Jo{ se pam te sjaj ne par ti je Uru gva ja na Svet skom pr ven stvu 2010. go di ne, ka da su za u ze li ~e tvr to me sto. Na red ne go di ne su osvo ji li Ko pa Ame ri ku. Se ri ji do brih re zul ta ta, a sa ovim ti mom, mo gli bi do da ti i olim pij sku me da qu.

Ina ~e, Uru gvaj je dva pu ta osva jao OI 1924. i 1928. go di ne. Od ta da, rav no 84 go di ne, ni su za be le `i li na stup na ovom tak mi ~e wu, ra ~u na ju }i i od u sta ja we od Iga ra 1926. i 1976.Uru gvaj }e igra ti u Gru pi B sa Ve li kom Bri ta ni jom, Se ne ga lom i Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma.

wa na istaknutog sportskog radnika Jano{a Leka iz Totovog Sela, koji je 2004. godine poneo i presti`nu pokrajinsku nagradu „Jovan Miki} Spartak”. Jano{ Leko je, ina~e, deda poznatog {ahovskog velemajstora Petera Leka, koji sada `ivi u Ma|arskoj, a koji je svojevremeno igrao i me~ za svetsku titulu

Ra do{ Bu la to vi}, Dra gan Ta di} i Mi ro slav Mi lu ti no vi }

pra vi na ~in od i gra ti na me we ne im ulo ge i da }e mo na po zi ci ja ma na ko ji ma oni igra ju bi ti ja ~i ne go {to smo bi li. Za nas se ovim pre la zni rok bli `i kra ju i do od la ska na Ta ru (sre da) mo gu }e je da do ve de mo jo{ jed nog, even tu al no dva igra ~a – re kao je Ta di}.

Zvor ni ~a nin Mi ro slav Mi lu ti no vi} (ro |en 1985) igra~ ki je

Pri sta li ce Haj du ka }e u ovom igra ~u tra `i ti no vog Pa u qe vi }a.

- To znam i to }e mi pred sta vqa ti oba ve zu vi {e, jer je Pa u- qe vi} bio je dan od naj bo qih igra ~a Haj du ka. No, imam mo ti va i mi slim da sam spo so ban da ga za me nim na naj bo qi mo gu }i na ~in – sma tra Mi lu ti no vi}.

se ra di i na dam se da }e mo, uz par po ja ~a wa ko ja je na ja vio di rek tor Ta di}, bi ti ozbi qan tak mac svim ri va li ma – ka `e Bu la to vi}.

Fud ba le ri Haj du ka }e da nas (18 sa ti) na svom te re nu od i gra ti kon trol ni su sret s Ba~ kom iz Su bo ti ce, a u sre du }e ot pu to va ti na dvo ne de ne pri pre me na Ta ru. \. Bojani}

NA SUDU U VESTMINSTERU

Po ~eo pro ces Yonu Te ri ju Na su du u Vest min ste ru po ~e lo je su |e we Xo nu Te ri ju, ko je }e tra ja ti naj vi {e pet da na.

Pro tiv ka pi te na ^el si ja po dig nu ta je op tu `ni ca da je na ra snoj osno vi, to kom pre mi jer li ga {ke utak mi ce 23. ok to bra, vre |ao En to na Fer di nan da, igra ~a Kvins Park Ren xer sa.

Te ri je vi bra ni o ci su iz ja vi li da se wi hov kli jent ne ose }a od go vor nim za stva ri za ko je se te re ti. Me |u tim, uko li ko bi fud ba ler ^el si ja za i sta bio pro gla {en kri vim, ~e ka la bi ga ozbiq na ka zna ko ju iz ri ~e FA.

Yon Te ri do la zi na su |e we

Za sli ~an slu ~aj Lu is Su a rez iz Li ver pu la ka `wen je sa osam

protiv Vladimira Kramnika. Na turniru su nastupili pioniri Potisja iz Kawi`e, Tise iz Adorjana i po dve ekipe AFK-a iz Ade i doma}ina Olimpije. Pobedila je ekipa Potisja koja je u finalu nadigrala prvu ekipu Olimpije 5:0, a u utakmici za tre}e mesto prva ekipa AFK-a je bila uspe{nija od Tise iz-

utak mi ca za bra ne igra wa i mo rao je da pla ti 40 hi qa da fun ti.

Pre po ~et ka su |e wa ogla sio se i Rio Fer di nand, En to nov sta ri ji brat. Igra~ Man ~e ster ju naj te da je na svom Tvi ter na lo gu pru `io po dr {ku mla |em bra tu.

Ina ~e, Te ri ju je na kon skan da la na po me nu toj utak mi ci od u ze ta ka pi ten ska tra ka u re pre zen ta ci ji. Ipak, bio je u sa sta vu dr `av nog ti ma na Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Ukra ji ni i od i grao je sve utak mi ce do eli mi na ci je s tak mi ~e wa.

vo|ewem penala 3:1. Za najboqeg igra~a progla{en je Adam Orosi iz Potisja, koji je sa 12 postignutih golova bio najboqi strelac turnira, a za najboqeg golmana progla{en je Rihard Alma{i iz prve ekipe AFK-a.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

dnevnik

utorak10.jul2012.

17

PRED SVET SKO PR VEN STVO ZA SE NI O RE DO 23 GO DI NE

[am pi o ni na no vom is pi tu

U Li tva ni ji, u sre du, po ~i we Svet sko pr ven stvo u ve sla wu za se ni o re do 23 go di ne, na ko jem }e Sr bi ju pred sta vqa ti ~e tve rac sa kor mi la rom- Alek san dar Fi li po vi}, Jo van Jo va no vi}, Lu ka \or |e vi} i Igor Lu ci}, kor mi lar Ma te ja Jo {i}. Po sa da, ko ja je pro {le go di ne u Am ster da mu za di vi la ve sla~ ki svet(6:03.01) na SP osva ja wem zlat ne me da qe i ru {e wem pet go di na sta rog svet -

– Po ku {a }e mo da po no vi mo re zul tat od pro {le go di ne.

Mom ci su do bro tre ni ra li, svi su zdra vi i u od li~ noj at mos fe ri do ~e ku je mo tak mi ~e we. Ne ma sum we da nas o~e ku je te `ak za da tak. U ovoj di sci pli ni je pri ja vqe no de set po sa da, a osim dva-tri ~am ca, ukqu ~u ju }i i na{, sve osta le re pre zen ta ci je do la ze u no vim sa sta vi ma. Na kon pr vih tr ka vi d e } e m o ka k va je ovo g o d i -

MA STERS EVROP SKOG PR VEN STVA U OD BOJ CI NA PE SKU OPRAV DAO O^E KI VA WA

Na{ ~e tve rac s kor mi la rom u Li tva ni ji bra ni svet sku ti tu lu

skog re kor da, na la zi se na no vom is ku {e wu. U od no su na pro {lo go di {wi {am pi o nat do {lo je do jed ne iz me ne, ume sto Ve se li na Sa vi }a me sto u ~am cu za u zeo je Alek san dar Fi li po vi}. U Li tva ni ji }e na {a po sa da pro tiv se be ima ti jo{ de vet tak ma ca, a pr vu tr ku ima }e u sre du u 16,14 ~a so va, ka da }e star to va ti kva li fi ka ci je u ovoj di sci pli ni.

{wa kon k u r en c i j a, no na{ ciq je da pru `i mo mak si mum ko ji }e, na dam se, bi ti do vo qan da se ume {a mo u bor bu za me da qe – is ta kao je se lek tor De jan Gu slov.

Kva li fi ka ci je u ~e tver cu sa kor mi la rom su 11. ju la, dan ka sni je su re pe sa `i, a fi na le i B fi na le su na pro gra mu 14. ju la.

\o ko vi} igra u Pe kin gu No vak \o ko vi} po tvr dio je da }e igra ti na tur ni ru se ri je 500 u Pe kin gu. \o ko vi} je pro {le go di ne tak mi ~e we pro pu stio zbog po vre de.

- Bio sam ja ko raz o ~a ran {to zbog po vre de ni sam mo gao da

No vak \o ko vi}

igram u Pe kin gu pro {le go di ne, ta ko da me ra du je po vra tak na tur nir. Pe king mi je ostao u le pom se }a wu jer sam u pro {lo sti ta mo po sti zao od li~ ne re zul ta te. Je dva ~e kam da igram po no vo pred mo jim na vi ja ~i ma - re kao je \o ko vi}.

Srp ski te ni ser je ot krio da }e usko ro bi ti pri ka zan i TV spot o pred sto je }em tur ni ru ko ji je sni mqen u Ma dri du.

- Ovo mi je bi lo pr vi put da se ob u ~em kao ma |i o ni ~ar za jed nu re kla mu. Bi lo je to dru ga ~i je is ku stvo i pri li ka da ura dim ne {to no vo i kre a tiv no - na po me nuo je \o ko vi}.

On je ~e tvr ti igra~ iz Top 10 ko ji se pri ja vio za u~e {}e na ^aj na ope nu. Pre \o ko vi }a do la zak u Pe king na ja vi li su [pan ci Ra fael Na dal i Da vid Fe rer, kao i Fran cuz @o-Vil fred Con ga.

- Pro {le go di ne No vak se po vu kao u po sled wi ~as zbog po vre de, {to je bi lo ve li ko raz o ~a re we za sve nas i na vi ja ~e. Ove go di ne po no vo igra ne ve ro va tan te nis i uz bu |e ni smo zbog we go vog do la ska. U~e {}e su pri ja vi la ~e tvo ri ca od pr vih {est na li sti i ~i ni mo sve da naj bo qi te ni se ri do |u u na{ grad - re kao je di rek tor tur ni ra Al fred @ang.

EN DI MA RI O PLA KA WU PRED PU NIM TRI BI NA MA

Ni sam mo gao da za dr `im su ze

Bri tan ski te ni ser En di Ma ri iz ja vio je da je pla ka we pred pu nim tri bi na ma cen tral nog te re na na Vimbldo nu po sled wa stvar ko ju je `e leo da ura di, ali da jed no stav no ni je mo gao da sa kri je su ze. Ma ri je iz gu bio fi na le Vimbldo na od

[vaj car ca Ro xe ra Fe de re ra, a na ce re mo ni ji do de le pe ha ra na kon me ~a ni je mo gao da sa kri je emo ci je.

- Te {ko je kon tro li sa ti emo ci je ka da u ne {to ulo `i te to li ko tru da, a vra ti vam se na ova kav na ~in. Po sled we {to `e li te da ura -

di te je da za pla ~e te na te re nu, ali {ta da se ra di - re kao je Ma ri.

Ma ri ne de qu da na ne }e tre ni ra ti ka ko bi spre man do ~e kao po ~e tak Olim pij skih iga ra, ko je su na pro gra mu za tri ne de qe.

- Ra za o ~a re we }e bi ti pri sut no ko li ko to bu de po treb no. Ne }u `u ri ti da se vra tim na te ren. To ne kad mo `e da do ne se re zul tat, ali i da ima pot pu no su pro tan efe kat. Po treb no mi je vre me da se te lo i um u pot pu no sti opo ra ve.

Ma ri ni je us peo da ob ra du je do ma }u pu bli ku, ko ja jo{ od 1936. go di ne i Fre da Pe ri ja ~e ka da bri tan ski te ni ser osvo ji tu tu lu na Vimbldo nu.

- O~i gled no sam sve bli `i osva ja wu gren slem tur ni ra, za raz li ku od pret hod nih fi na la pro tiv Fe de re ra sam us peo da osvo jim set. To je bi lo mo je pr vo fi na le na Vimbldo nu i mi slim da sam na pre do vao ka da je u pi ta wu igra na tra vi - za kqu ~io je Ma ri.

No vo sad ski [trand svi hva le Pet da na su po klo ni ci od boj ke na pe sku mo gli da u`i va ju na no vo sad skom ku pa li {tu [trand u igri naj kva li tet ni jih mu {kih ti mo va Sta rog kon ti nen ta na Ma ster su Evrop skog pr ven stva, na ko jem su Nem ci Ka~ ma rek i Val ken horst osvo ji li zlat nu me da qu. Mon ta `ne tri bi ne na no vo sad skoj pla `i bi le su so lid no po pu we ne bez ob zi ra na iz u zet no vi so ke tem pa e ra tu re, a po sled weg da na tur ni ra go to vo da ni je bi lo slo bod nog me sta (ka pa ci tet 1.500 se di {ta). Naj bo qi su se bo ri li za ti tu lu, nov ~a ne na gra de, kao i za bo do ve na CEV i FIVB rang li sti.

Sr bi ja je ima la sve ga ~e ti ri pa ra, po dva u glav nom `re bu i kva li fi ka ci ja ma. Na `a lost, na {i ti mo vi iz kva li fi ka ci ja ni su na {li put me |u 24 naj bo qa pa ra, a ve} na pr vom i dru gom ko ra ku spo ta kli su se Mar ko vi} i Jo vi}, pa su No vo sa |a ni Ste fan Ba sta i Igor Te {i} mo ra li da bra ne ~ast srp ske od boj ke na pe sku. Po sle dve uvod ne po be de pr vog da na, na ja vi li su do bar re zul tat, a uz sa mo ma lo sre }e i kon cen tra ci je u bit nim tre nu ci ma

mo gli su i do bo qeg pla sma na od ko na~ nog sed mog me sta.

No vi Sad se jo{ jed nom po ka zao kao do bar do ma }in, {to su po tvr di li pred stva ni ci na {eg Sa ve za, kao i CEV-a.

- Iz u zet no smo za do voq ni tur ni rom, kao i qu di iz CEV-a. Do bi li smo naj vi {e oce ne za or ga ni za ci ju i ap so lut nu po dr {ku da se tra di ci ja nad me ta wa u No vom Sa du na sta vi. ^el ni qu di evrop ske od boj ke na pe sku ve o ma su za do voq ni iz gle dom i lo ka ci jom [tran da, kao ipo se }e no {}u. @ao nam je s jed ne stra ne zbog to ga {to ni je bi lo na {ih ti mo va po sled weg da na ta mi ~e wa, ali

smo za do voq ni igra ma Ba ste i Te {i }a i wi ho vim sed mim me stom, {to je ve li ki uspeh u ja koj i kva li tet noj kon ku ren ci ji. Svi igra ~i su pre za dov qni na pu sti li No vi Sad, ne ki su ve} ~e tvr tu go di nu na pla `i [tran da i do bi li smo obe }a wa da }e i ubu du }e do la zi ti – re kla je Bo ja na Bo gi }e vi} Du ki}, di rek tor ka tak mi ~e wa na Ma sters tur ni ru Evrop skog pr ven stva.

Sr bi ja je ta ko jo{ jed nom oprav da la or ga ni za ci ju ve li kih

tak mi ~e wa i osta la pu no prav no na ma pi evrop ske od boj ke na pe sku, a ~el ni ci Sa ve za ~i ne na po re da se ovaj sport u na {oj ze mqi jo{ po pu la ri zu je i da se ofor mi jo{ kva li tet nih pa ro va, ko ji bi ozbiq ni je mo gli da igra ju na evrop skoj i svet skoj sce ni.

- Na{ mla di par \or |e Kla {ni} i Du {an Bog da no vi} je na Ki pru gde se igra Svet sko pr ven stvo do 18 go di na. To je pr vi put da ima mo par na ta ko ve li kom tak mi ~e wu i bi }e do bro da od me re sna ge s pa ro vi ma svog uz ra sta iz ce log sve ta. Ima }e mo jo{ mno go re pre zen ta tiv nih ak ci ja ovog le ta, naj pre Ba sta i Ni ko li} igra ju na Bal kan skom {am pi o na tu, a ta mo }e bi ti i na{ `en ski tan dem Mi le na i Ta wa

Ma ti}. Ova dva pa ra u~e tvo va }e i na Evrosp kom pr ven stvu do 23 go di ne u Ho lan di ji, a ima }e mo i po dva mu {ka i `en ska pa ra na Bal kan skom pr ven stvu do 20 go di na. Jul me sec nam no si gust tak mi ~ar ski ras po red, a u av gu stu }e mo vi {e pa `we po sve ti ti do ma }em {am pi o na tu.

Sle di Kla do vo Pr vi tur nir pr ven stva Sr bi je igran je u Kra gu jev cu, a {am pi o nat se na sta vqa u Kla do vu pred sto je }eg vi ken da. Na kon to ga, naj bo qi pa ro vi srp ske od boj ke na pe sku se li }e se u Ka wi `u (20.-22. jul), Ba~ (3.-5. av gust), Ba~ ku Pa lan ku (10.-12. av gust), No vi Sad (17.-19. av gust), a fi na le se igra u Be o gra du (31. av gust – 2. sep tem bar). [am pi o nat Sr bi je igra se po no vom mo de lu, bi }e mno go vi {e tur ni ra ne go ra ni jih go di na, u vi {e ma wih sre di na, a fi na le je u Be o gra du.

- Sve je po ~e lo tur ni rom u Kra gu jev cu, a igra }e se u Ba ~u, Ba~ koj Pa lan ci, Ka wi `i... @e qa nam je bi la da ras pro stra ni mo bi~-vo lej po ce loj ze mqi, da se ne igra sa mo u ve }im gra do vi ma. Ta ko }e mo or ga ni zo va ti tur ni re i po ma wim me sti ma, ko ja ima ju uslo ve za tak mi ~e we, a ciq nam je da bi~-vo lej po sta ne do stu pan svu da i da se {to vi {e igra ~a i igra ~i ca ukqu ~i u tak mi ~e wa – is ta kla je Bo ja na Bo gi }e vi} Du ki}.

M. Ri sti}

18

sPORT

utorak10.jul2012.

dnevnik

ODJECI 30. ME\UNARODNOG TURNIRA „VOJVO\ANSKA ZLATNA RUKAVICA”

Po hva la po hva lu sti `e Po zavr{etku 30. me|unarodnog bokserskog turnira, Vojvo|anske zlatne rukavice, slobodno me`emo da ka`emo da je sve bilo na zaista visokom nivou. Organizatori su se maksimalno trudili da niko ne ode sa nekom zamerkom i u tome su uspeli, u~enici su sve najlep{e rekli o ovoj manifestaciji. Nije organizatorima bilo lako, jer borbe momaka i devojaka odvijale su se u Novom Sadu i @abqu i sve je trajalo tri dana. Trebalo je svima iza}i u susret, a naro~ito je to bilo vidqivo u @abqu, koji polako stasava u bokserski centar. Maksimalno se zalagao predsednik Bokserskog saveza Vojvodine Jovan Pani}, pa ~elnik Op{tine @abaq ^edomir Bo`i}, direktor turnira Tadija Ka~ar i mnogi drugi, koji su deo sebe utkali u ovu manifestaciju. Gosti i u~esnici iz {esnaest stranih zemaqa kazali su da }e uvek do}i na ovaj izuzetni turnir.

Naravno, najinteresantniji deo bio je onaj takmi~arski, jer zbog ratnika ringa, starih 17 i 18 godina, sve se i organizuje.Borbe su bile visokog kvaliteta i {teta je {to ih nije posmatralo vi{e qubiteqa plemenite ve{tine, naro~ito u Novom Sadu. Momci su pokazali visok nivo obu~enosti bokserskoj ve{tini, a nisu zaostajale ni devojke. U finalima nije bilo ni jednog klasi~nog nokauta, {to govori da su borci izuzetno spremni, naro~ito oni iz inostranih reprezentaci„ALVOGEN” UZ VR[A^KOG OLIMPIJCA DAMIRA FEJZI]A

De le iste vred no sti

Najmla|i srpski sportista koji }e u~estvovati na Olimpijadi u Londonu bi}e tenkvodista iz Vr{ca Damir Fejzi}.

On je pot pi sao spon zor ski ugovor sa multinacionalnom far ma ce ut skom kom pa ni jom „Al vo gen“ i do na ci ju je na mladim ~alnovima svog kluba Euro{ped.

- Ovo sponzorstvo bi}e u slu`bi prvenstveno mladim i talentovanim ~lanovima mog kluba, jer znam da mojim roditeqima i trenerima nije bilo lako da finansiraju moja u~e{}e na brojnim turnirima po celom svetu. Mnogo je talentovano dece u klubu i ovo }e

Naj u spe {ni ji bor ci u mu {koj kon ku ren ci ji

ja. Ni `iriju za progla{ewe najuspe{nijih nije bilo lako, za najboqeg u mu{koj konkurenciji proglasili su Holan|anina Voutera \oki}a, i nisu pogre{ili.

- Odu{evqen sam {to sam osvojio veliki trofej, jer je ovo kvalitetan i u svetu priznat turnir. Sve borbe za mene bile su veliki izazov, a izuzetan otpor pru`io mi je Nenad Zamfirovi}. Me|utim, pru`ao sam maksimum, po{to sam trofej `eleo iznad svega. Ponosan sam i zbog toga {to sam ga osvojio ba{ u Srbiji, jer ovo je i moja zemqa. @ao mi je {to ne govorim srpski,

ali zato u Holandiji nosim majice sa oznakama Srbije. Trener mi je moj otac Goran \oki}, koji je poreklom iz Kru{evca. Moja velika `eqa je da boksujem za reprezentaciju Srbije - rekao je mla|i \iki}.

Prezadovoqna je i Marija Pavlov, koja je progla{ena za najuspe{niju takmi~arku, a konkurencija je bila izuzetna. Ostali na{i takmi~ari su prili~no zakazali. ^ast Srbije odbranio je Sebastijan [a}iri, koji je jedini osvojio zlato, dok je srebro pripalo Denisu Memetovi}u, koji je bitku vodio upravo sa \oki}u.

Su dij ska or ga ni za ci ja ne za do voq na U Op{tinskom fudbalskom savezu u Oxacima sportsko leto proti~e, izme|u ostalog, i u prozivkama predsednika ovog Saveza Radoslava Rackova. Kao i ranije, nezadovoqstvo ispoqavaju ~lanova Strukovne organizacije sudija OFS Oxaci, zbog na~ina na koji se prave liste sudija i delegata za nastupaju}a takmi~ewa uglavnom Vojvo|anske i Srpske lige. ^lanovi Izvr{nog odbora Strukovne organizacije sudija doneli su jednoglasno odluku da se uputi predlog Skup{tini OFS Oxaci za opoziv predsednika Radoslava Rackova.Navode se tri ta~ke na osnovu kojih se tra`i odr`avawe vanredne sednice i opoziv aktuelnog predsednika: 1. Nerad i nepo{tovawe pravilnika koji se ogleda u potpunom ignorisawu organa OFS Oxaci (Izvr{ni odbor)u najzna~ajnijem periodu izbora, registracija igra~a i postavqawe ~lanova OFS, odnosno nesazivawe sednice Izvr{nog odbora na kojoj je trebala biti doneta odluka o predlozima za liste ~lanova, delegata i sudija na nivou pokrajinskog i republi~kog fudbalskog takmi~ewa.

2. Zapostavqawe i ignorisawe predlogastrukovnih organizacija i klubova, istovremeno isticawe li~nosti predsednika, {to je dovelo do neadekvatne zastupqenosti na listama i organima PFS,FSV i FSS, zbog ~ega je i izgubqeno

pripadaju}e mesto delegata na Superligi.

3. Samovoqa predsednika i wegovo li~no pona{awe, ~ime je izazvano nezadovoqstvo kod ve}ine ~lanova Skup{tine OFS Oxaci.

Od ukupno 23 ~lana Skup{tine wih 14 je svojim potpisima ispo{tovalo ~lan 35. Statuta OFS Oxaci i zahteva odr`avawe vanredne sednice Skup{tine OFS Oxaci i opoziv predsednika.

- Ovo je sada prevr{ilo svaku meru i mi ne mo`emo vi{e da dozvoqavamo nepo{tovawe pravilnika i na{e strukovne organizacije. Ve} nekoliko godina samovoqa predsednika se pove}ava, gospodin Rackov sebi daje za pravo da sam na svoju ruku upu}uje predloge za delegate i sudije, {to je potpuno suprotno pravilniku. Ne mo`emo dozvoliti da potpuno ignori{e organe OFS i da na takmi~ewa u Vojvo|anskoj ligi i Srpskoj ligi po{aqe predloge za delegate ne uva`avaju}i na{ stav. Jo{ vi{e nas je iritirala ~iwenica da on ne smatra za potrebno da sazove sednicu Izvr{nog odbora, na kojoj bi predlozi bili razmatrani - ka`e Sini{a ]iri}, ~lan Izvr{nog odbora Strukovne organizacije sudija OFS Oxaci.

Predsednik Radoslav Rackov u potpunosti negira sve ove navode i isti~e da je zakazao sednicu Izvr{nog odbora OFS Oxaci, na ~ijem dnevnom redu se, ipak, ne nalazi predlog Strukovne organizacije sudija.

S. Miler

PO^IWE JUNIORSKO PRVENSTVO EVROPE U BOLOWI

Mu {kar ci u bo qoj for mi

Vr{ilac du`nosti selektora Goran Maksimovi} podelio je strelce po disciplinama za juniorski {ampionat Evrope MK oru`jem, koji }e se odr`ati od danas do 15. jula u Bolowi. U disciplini MK pu{ka trostav 3 puta 40 metaka ga|a}e Igor ^otra (Zvezdara), Stefan Aleksandrovski (Jedinstvo, Stara Pazova) i Borislav Maziwanin (Policajac), dok }e u disciplini MK puka 60 metaka le`e}i umesto Aleksandrovskog u ekipi biti Milo{ Tasi} (Vrawe). U konkurenciji juniorki MK pu{ka trostav 3 puta 20 metaka i MK pu{ka 60 metaka le`e}i ga|a}e tri takmi~arke: Marta

Bire{ (Jedinstvo), Du{ica Antonijevi} i Marina Simi} (obe N. Beograd U{}e). MK pi{toqem 30 plus 30 metaka za juniorke na E[ }e u~estvovati Ana Alentijev iz Smedereva, Danica Ra{eta iz Zemun Centra i Aleksandra Matija{evi} iz Crvene zvezde. Sa wima su treneri Ivan Kvasnevski, Marijana Novkovi} (devoja~ko Fri~) i Sa{a Iker.

- Imali smo dva jaka takmi~ewa i juniori su se odli~no pokazali – ka`e Maksimovi}. - Zbog toga o~ekujemo dobre vesti iz Bolowe, posebno u trostavu. Juniorke su pu{kom pokazale {arenu formu, a mislim da je na ne{to slabije rezultate uticao i umor.

KVALIFIKACIJE ZA LONDON

Ni ge ri ji vi za

Nigerija je uzela posledwu ko{arka{ku vizu za London.

Afri~ki tim je u utakmici za tre}e mesto kvalifikacionog turnira u Venecueli savladao Dominikansku republiku (98:73) i tako ostvario istorijski upeh, plasirav{i se prvi put na Olimpijske igre. Sa turnira u Venecueli plasman na OI izborili su Rusija i Litvanija. Poznat je i sastav grupa na ko{arka{kom olimpijskom turniru u Londonu. U Grupi A igra}e Litvanija, Nigerija, SAD, Tunis, Francuska i Argentina. U Grupi B rivali su Rusija, Kina, Britanija, Brazil, Australija i [panija.

Sport ski vo di~ za de cu i ro di te qe im sigurno zna~iti da ostvare svoje snove. Hvala mojoj porodici i trenerima bez kojih nikad ne bih do{ao do Olimpijade, kao i kompaniji „Alvogen“ na velikoj podr{ci – istakao je Fejzi}.

-Bilo mi je zadovoqstvo da u ime kom pa ni je „Al vo gen“ potpi{em sponzorski ugovor sa Te kvon do klu bom Euro {ped, Da mi rom i we go vim trenerima sa kojima delimo iste vrednosti – pobedni~ki duh i veru da je istrajan i kvalitetan rad siguran put do postizawa uspeha. Ponosni smo na wegov uspeh i nastavi}emo da ga podr`avamo u nastavku karijere. Tako|e, ciq nam je da podr`imo i ostale mlade talentovane sportiste u Vr{cu i pomognemo im da krenu Damirovim stopama i predstavqaju Srbiju na velikim sportskim takmi~ewima – rekla je direktorka kompanije „Alvogen“ za Srbiju Jelena Nikoli}.

R. Jovanovi}

Fo to: R. Hayi}

Velizar \eri}, predsednik BS Srbije prezadovoqan je organizacijom i kvalitetom borbi i naglasio je da je lepa slika o Srbiji poslata u svet. I bokserske legende Zvonko Vujin i Dragomir Vujkovi} istakli su da je kvalitet bio na zavidnom nivou.

- Drago mi je {to smo uspeli da organizujemo ovakav turnir. Nije bilo ni malo lako, ali posle svega prijaju ~estitke. To je ono {to nas tera da jo{ vi{e radimo na popularizaciji boksa - rekao je Jovica Pani}.

M. Pavlovi}

INICIJATIVA ZA ODR@AVAWE VANREDNE SKUP[TINE OFS OYACI

Ve}ina stru~waka, pa tako i roditeqa, smatra da je fizi~ka aktivnost jedan od najbitnijih faktora zdravqa i pravilnog razvoja dece. Svesni te ~iwenice, roditeqi uglavnom nastoje da svoje dete {to pre ukqu~e u neku sportsku aktivnost i pritom ~esto prave gre{ke - naj~e{}e u izboru sportske aktivnosti, kojem pribegavaju na osnovu sopstvenih afiniteta ili neostvarenih sportskih snova, popularnosti nekog sportiste i `eqe da i wihovo dete postane tako uspe{no ili, jo{ ~e{}e, za svoje dete odaberu sport kojim se bavi ve}ina wegovih drugara. Gre{ke proisti~u i iz neadekvatne informisanosti i upravo to je bio motiv ekipi stru~waka i saradnika okupqenih u Dru{tvu sporta za sve „SPORTINS“ iz Novog Sada da prirede vodi~ za decu i roditeqe i na jednom mestu predstave bitne informacije: ko sve na teritoriji grada Novog Sada radi sa decom, koji su to programi i {ta je wihov osnovni sadr`aj, u kakvim se uslovima i u kojim terminima radi, koja je cena i, {to je najva-

`nije, ko radi sa decom! U vodi~u su dati i saveti eminentnih stru~waka iz oblasti sporta i sportske medicine, prof. dr Zlatka Ahmetovi}a i Borka dr Vukosava. Ovaj projekat realizovan je zahvaquju}i podr{ci i pomo} Aleksandra Kravi}a, ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za sport, i Gradske uprave za sport i omladinu i samih sportskih organizacija i realizatora programa.

Vodi~ na pregledan i atraktivan na~in prikazuje aktivnost 84 sportske organizacije koje realizuju sportske aktivnosti sa decom do 10 godina. Kako sami autori ka`u, ova kategorija dece je najugro`enija i upravo zbog toga je i obuhva}ena ovim vodi~em.

Vodi~ se besplatno deli na javnim mestima u Novom Sadu, a najvi{e na [trandu. Svi oni koji ne uspeju da stignu do {tampanog izdaqa vodi~a mogu ga pregledati na sajtu Dru{tva: sportins.org a Za septembar je najavqeno novo, pro{ireno i dopuweno izdawe. Za ~itaoce obezbedili smo 10 primeraka koji mogu da se podignu u sportskoj rubrici.

SOM BOR SKI RAD NI^ KI SE OPRE DE LIO ZA MLA DE FUD BA LE RE: Fud ba le ri som bor skog Rad ni~ kog ve} ne de qu da na se pri pre ma ju za tak mi ~e we u Srp skoj li gi. Som bor ci su osta li bez sko ro ce le po sta ve iz pro le} nog de la pr ven stva Pr ve li ge. Od li~ ni gol man Sr |an @a ku la pre {ao je u Voj vo di nu, To ma no vi}, Ze li} i Avri} u In |i ju, Me zei i Stan ~e ti} su bi li po zajm qe ni igra ~i su bo ti~ kog Spar ta ka, U{u mo vi} je uzeo is pi sni cu, Mi ok si gur no na pu {ta Som bor, a na li sti od la ze }ih igra ~a su Jo ci} i Vu ji}. Za {to pe ra Ba ni }a su za in te re so va ni broj ni klu bo vi, Mr |a nin ve ro vat no ni ne po mi {qa da osta ne, a tam no pu ti Ako je na pu stio grad ze le ni la.

Od no vaj li ja tre ni ra ju: Vu ko vi}, Ko we vi}, Pu ri}, Ja wi}, Isma i li, Ba qak, Fa ber i Ho sci e slav ski, a pr voj eki pi pri kqu ~e ni su naj per spek tiv ni ji omla din ci.

- Stva ra mo no vu eki pu, {an su }e do bi ti mla di fud ba le ri uz ne ko li ko po ja ~a wa. Ve ru jem da }e mo Mi lan Tin tor i ja sa ~i ni ti va qa nu eki pu i da }e mo kroz kon trol ne utak mi ce do }i do `e qe ne igre - na da se je dan od dvo ji ce tre ne ra Si ma Mi li}.

M. Jovi}evi}

DRUGA LIGA SEVER

Va ter po lo se vra tio u Som bor Polet – Vo`dova~ki 14:6 (4:1, 3:2, 4:3, 3:0) SOM BOR: Bazen na [trandu, gledalaca 500, sudije: Dvorni} i Saveski ( Subotica). Igra~ vi{e: Polet 5/3, Vo`dova~ki 6/1.

PO LET: Peti}, Pavlovi}. 2, Prekobr~i}, Joksimovi} 4, Nastasi}, Jovanovi} 2, Voj~i}, [iman, Ra|en 2, Mari} 1, Petrovski 2, Vulovi}, Trivi} 1.

VO @ DO V A^ K I: Brujovi}, Petrovi}1, @ivojinovi}1, Dragojevi}, A{anin , Mijatovi}, ]ipovi}, Vasiqevi} ,Za- De taq iz su sre ta Po let – Vo `do va~ ki ri}, Marka{in 1, \or|evi}, Popovi}, Purkovi} zili beogradski Vo`dova~ki sa 3.

14:6. Posle 30 godina vaterpolo U utakmici drugog kola Dru- se opet igra u Somboru, zahvage lige sever vaterpolisti som- quju}i saradwi s novosadskom borskog Poleta visoko su pora- Vojvodinim, ~iji igra~i ~ine

gro ekipe Poleta.Da su se `iteqi ove varo{i u`eleli vaterpola govori i podatak da je utakmicu posmatralo vi{e od 500 gledalaca.

M. J.

kultura

dnevnik

utorak10.jul2012.

У СМЕДЕРЕВУ СУТРА ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ „ТВРЂАВА ТЕАТАР”

ПРИЗНАЊЕ ПРИПАЛО РОМАНУ „ВЕНЕЦИЈА”

Бекство од ограничења

Пишталу награда „Мома Димић”

Свечано отварање четвртог из Беча са представама „Let it Међународног амбијенталног Burn“, „Nu jork Den zing Kwi in“, фестивала „Тврђава театар“ биће „We gen stre its Gu est“, „The Mu одржано сутра увече у Великом djum ping“. граду Смедеревске тврђаве. Ове Словенско младинско гледалигодине фестивал се одвија под шче ће се представити класиком слоганом „Пан-театрикум бек- Фјодора Михајловича Достојевство од ограничавања“ и траје до ског „Злочин и казна“. Народно 20. јула. Слоган је инспирисало позориште које отвара фестивал, „Пан.Оптикум“ из Фрајбурга (Немачка), са представом „TRAN SI Tion“. Име трупе потиче од првобитног Паноптикума из двадесетих година 20. века. Аутори су у њој инспирисани идејама баухауса, повезујући архитектуру, инсталацију и сценску уметност. „Пан.Оптикум“ чини близу 40 људи, који гостују широм Европе и Јужне Америке, а светске оперске куће, међународни фестивали и позоришта их зову да режирају опере и музичке позоришне представе. За представу „TRAN SI Tion“, „Пан.Оптикум“ је преузео идеју из драме Вајди Мувадса „Le so leil ni la mort“, створивши алегоријску причу о унутрашњим и спо- Из представе „TRAN SI Tion” Пан.Оптикума љашњим ограничењима из Фрајбурга (грађанског) друштва у асоцијативним призорима, кори- позориште Београд у копродукстећи елементе и форме медите- цији са Град–театром Будва изверанског уличног позоришта. шће представу „Кањош МацедоПоред театра из Фрајбурга, на новић“ Виде Огњеновић, a „Ноћ предстојећем фестивалу у Смеде- у кафани Титаник“ Књажевреву наступиће још девет позори- ско–српски театар из Крагујевца шта из четири европске земље. који је режирао Небојша Брадић, Публика ће поново моћи да види поводом годишњице од уручења Театар „Кореја“ из Лећеа (Итали- Нобелове награде Иви Андрићу. ја), овај пут представу „Pa la di ni У Малом граду Смедеревске тврdi Fran cia“. Позориште „Irr wisch“ ђаве представиће се и Кокан

Младеновић са Атељеом 212, који ће извести представу „Збогом СФРЈ“. У такмичарској конкуренцији биће изведене још и представе: „Бунар“ Радмиле Смиљанић, у режији Егона Савина (Установа културе „Вук Караџић“ Београд), „Лукреција илити Ждеро“ непознатог которског аутора, у режији Јагоша Марковића (Градско позориште из Подгорице), „Ја сам ветар“ Јуна Фосеа, у режији Стевана Бодроже („Тврђава театар“ Смедерево), „Приче из Бечке шуме“ Едена фон Хорвата, у режији Иве Милошевић (Српско народно позориште). Програм ће се, као и претходних година, одвијати на Смедеревској тврђави и Градском тргу у Смедереву. У пратећем програму биће извођени улични перформанси, представе и акције. Део пратећег програма су и позоришне радионице које ће окупити младе из разних земаља Европе. Они ће, у оквиру пројекта ИДЕАЛ, извести и своју представу. На крају фестивала трочлани жири, у саставу Емина Елор (глумица), Бранислав Недић (драматург) и Милош Јагодић (редитељ), доделиће награде за најбољу представу, режију, глумицу и глумца. У част награђених Народно позориште Београд извешће представу „Стаклена менажерија“ Тенесија Вилијамса, у режији Радослава Миленковића. И. Бурић

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић„ за 2010/2011. годину једногласно је одлучио да награду додели роману „Венеција„ Владимира Пиштала у издању зрењанинске „Агоре„, саопштено је јуче из Библиотеке града Београда. Жири, у саставу Јасмина Врбавац, Живка Маричић, Јасмина Нинков, Марко Недић и Милета Аћимовић Ивков (председник), оценио је да је „Венеција„ жанровски слојевито дело у коме кроз фиктивни путопис/потрагу, време и културне слојеве, наратор долази до спознаје о сложености сопственог идентитета. „Бројним литерарним и културним реминисценцијама, прегнантним, лирски стилизованим описима и ефектним поређењима, Пиштало је остварио наглашено и сугестивно дело изразите уметничке вредности„, наводи се у образложењу жирија.У најужем избору за награду биле су књиге „Трезвењаци на пијаној лађи„ Мирка Демића, „Приче са Галиоле„ Арсенија Јовановића, „Езан„ Марка Николића и „Ултрамарин„ Милете Продановића. Уручење награде биће одржано 12. јула у Неминикућама код Сопота, у оквиру традиционалне манифестације „Дани Милована Видакковића„.

И ОВОГ ЛЕТА НА ФЕСТИВАЛУ ЕЛИТНА ИМЕНА ТОНСКЕ УМЕТНОСТИ

„Дани музике” у Херцег Новом Под окриљем града Херцег Новог и Министарства културе Црне Горе данас почиње фестивал „Дани музике“.После десет година паузе, 2004., успешно је обновљен и оживљен овај некада југословенски фестивал, минифестација је већ првим а потом и наредним издањима, прошлог лета и осмим (односно 28, ако рачунамо и некадашњих двадесет фестивала), показала пуну виталност, успев-

НА ФЕСТИВАЛУ МОНОДРАМЕ И ПАНТОМИМЕ У ЗЕМУНУ

Најбоља представа „Орфеј и Еуридика” Златна колајна за монодраму „Маја Димитријевић„, на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, припала је Јанушу Столарском из Пољске за извођење и режију представе „Орфеј и Еуридика”. Према мишљењу жирија у саставу Рада Ђуричин, Слободан Бештић и Танасије Узуновић (председник), Столарски се „ослањао на живу традицију Гротовског и представом у целини показао свој висок уметнички укус, мисаоност и дубину”. „Узбудљиво, храбро и потресно„, саопштио је жири. У категорији пантомимских остварења Златну колајну добио је Педро Руиз из Лондона за извођење представе „Као филм”. Жири сматра да је Руиз „пантомимичар виртуозне технике и неодољивог сценског шарма”. „Брзином својих глумачких промена показао је да у потпуности

влада свим елементима пантомимске вештине. Његова представа је духовита и иронична, гегови промишљени и спретно изведени, тако да остварује живу комуникацију са публиком„, навео је жири 37. Ферстивала монодраме и пантомиме који је прексиноћ завршен у Земуну. Жири публике у саставу Радош Драгутиновић (председник), Инес Маричић, Миладин Поповић Поп, Светозар Љубинковић, Михајло Дашић, једногласно је одлучио да своју награду додели Ивану Томашевићу из Шапца за монодраму „Зоран Радмиловић”. „Иван Томашевић је кроз оспоравање и анегдотска сећања исказао емпатију за глумца Зорана Радмиловића. Иако су радили полазећи од два супротна принципа глуме као лажи и глуме као истине, и један и други стигли су на исто место, до

публике и њеног одобравања„, наводи се у образложењу жирија. Жири за инвентивност чију награду додељује Факултет за инжењерски менаџмент, у саставу Александар Илић (председник), Снежана Арнаутовић и Владимир Томашевић, једногласно је одлучио да награду добије представа „Орфеј и Еуридика„ Столарског. Жири је образложио да се награда додељује за „снажан и емотиван перформанс, који је резултат рада троје уметника, као и иновација у истраживању односа актуелног и виртуелног, којим је постигнуто јединство духовног и физичког”. Жири је напоменуо и да сматра да ова представа треба да се поново игра у Београду. У конкуренцији за награде је учествовало 15 представа - 10 монодрама и пет пантомима, од којих шест иностраних и девет домаћих дела.

19

Руски пијаниста Андреј Дијев

ши да и у тешким материјалним условима опстане и остане међународна свечаност. Настављајући да под својим окриљем окупљају елитна имена из царства тонске уметности, који већ скоро три деценије сведоче о култури овог града и њеној комуникацији

са светом, организатори настоје да скрену пажњу шире средине на значај херцегновског фестивала и створе бољи дијалог са финансијерима и спонзорима који ће му омогућити оптималнију друштвену и културолошку позицију, али и повољнији положај на домаћој културној и уметничкој сцени. „Дани музике“ као угледни уметнички догађај у региону представљају редовни „летњи“ искорак из свакидашњег живота, племенити напор културних посленика, али и концентрисану снагу средине да споји традицију и будућност, повеже удаљене културе и бројне креативне личности које отварају путеве уметничке и друштвене синергије. Овог пута се на херцегновском музичком небу срећу уметници из десетак земаља света (ако рачунамо да се неки официјелно воде у по две основне радне средине), који ће кроз истанчан и пажљиво одабран програм успешно представити стилски различите епохе музичког стваралаштва, повезати искуство с младалачком енергијом и ентузијазмом, међународно извођаштво с домаћим. Мишљења критике и публике о добро осмишљеној и условима одговарајућој, камерној концепцији „Дана музике“, њиховој програмској аутентичности и високом реномеу, поклапају се и с утисцима многих организатора сличних догађаја у ре-

гиону, о чему сведоче и примери размене и плодне сарадње с фестивалским манифестацијама у ближем и даљем окружењу, па и с „Новосадским музичким летом“. Тако смо захваљујући доброј пословној комуникацији између руководилаца ова два фестивала, у Новом Саду слушали, између осталих и Каирски симфонијски оркестар, „Прашке виртуозе“, чланове „Новог руског квартета“ и уметничког директора „Дана музике“, познатог пијанисту Бориса Краљевића, а у Херцег Новом је гостовала и новљанској публици омиљена, новосадска уметница Рита Кинка. Својим читаоцима који у јулским данима бораве на бококоторком приморју препоручујемо и програм овогодишњих, 29. по реду херцегновских свечаности уметничке музике које започињу вечерас реситалом руског пијанисте Андреја Дијева и трају до петка, 20. јула. Завршница „Дана музике“ припашће пољском Квартету „Прима виста“, који ће у функцији резиденцијалног ансамбла наступати три вечери за редом у различитим камерним формацијама, једном у изворном саставу, други пут с гитаристом Лучаном Помпилијем, а на финалној вечери с корејском сопранисткињом Сунг Хи Парк и пијанистом Борисом Краљевићем. Марија Адамов

НА КРАЈУ СЕЗОНЕ У АТЕЉЕУ 212

Стото извођење мјузикла „Коса” Популарни мјузикл „Коса„ биће изведен вечерас на великој сцени београдског Атељеа 212 јубиларни 100. пут.Представу је од премијере у фебруару 2010. видело више од 40.000 гледалаца на матичној сцени и на гостовањима у Новом Саду, Сарајеву, Бањалуци, Будви, Неготину, Чачку… На текст Џејмса Радоа и Џерома Рагнија и музику Галта Макдермота режију, адаптацију и препев сонгова урадио је актуелни директор Атељеа Кокан Младеновић. У великом глумачком ансамблу, који је делимично измењен од премијере, играју и певају Иван Јевтовић, Бранислав Трифуновић, Гордан Кичић, Рифат Рифатовић,

Јелена Гавриловић, Катарина Жутић..., а музику изводи група „Вроом„ . На малој сцени „Петар Краљ„ биће изведена представа „Чекаоница„ у режији Бориса Лијешевића. Тиме се завршава сезона коју су обележили са једне стране успеси - велики број награда за представе и уметнике и повећан број гледалаца, а са друге - тежак раскол између директора и већег дела глумачког ансамбла који тражи смену Младеновића због, како тврде, бахатог односа према њима, али и наводних финансијских малверзација.

20

svet

utorak10.jul2012.

dnevnik

MAH MUD YI BRIL VO DI NA IZ BO RI MA U LI BI JI

Poziv za formirawe koalicione vlade

TRIPOLI: Na prvim slobodnim parlamentarnim izborima odr`anim tokom vikenda u Libiji, vodi Lider politi~ke koalicije Alijansa nacionalnih snaga (ANS) Mahmud Xibril. On je rekao da preliminarni rezultati pokazuju da Alijansa ima prednost i pozvao sve partije da se okupe „pod jednim barjakom” radi formirawa koalicione vlade, prenela je agencija AFP. „Izra`avamo iskren poziv za nacionalni dijalog da se ujedinimo u jednoj koaliciji, pod jednim barjakom, da se postigne kompromis – konsenzus na kome mo`e biti napisan ustav i sastavqena nova vlada”, rekao je lider ANS-a. Mahmud Xibril je

Mah mud Yi bril

dodao da na izborima „nije bilo pobednika, niti gubitnika” i da

UKrATKO

}e, ko god da pobedi, „Libija biti pravi pobednik” tih izbora.

Xibrilova izjava usledila je nekoliko sati po{to je lider rivalske Partije pravde i izgradwe Muhamed Savan priznao da ANS ima prednost tokom prebrojavawa glasova u prestonici i u drugom po veli~ini gradu, Bengaziju.

Me|utim, Xibril je naveo da }e ANS, nacionalni pokret sa {irokim spektrom identiteta i ideologija, sa~ekati progla{avawe zvani~nih rezultata izbora. Ako ovakvi izborni rezultati budu i potvr|eni, Libija }e, za razliku od susednog Tunisa i Egipta, ~iji su lideri, tako|e, svrgnuti tokom Arapskog prole}a pro{le godine, pokazati razli~it trend od izbornog uspeha islamista u tim zemqama.

NO VI PRI STUP ZA OKON ^A WE VI [E ME SE^ NOG KR VO PRO LI ]A

[paniji jo{ godina fore MADRID: [paniji }e mo`da biti odobreno dodatnih godinu dana da ispuni ciq smawewa buxetskog deficita na tri odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP).

Neimenovani zvani~nik Evropske unije rekao je da su predlog produ`ewa roka do 2014. godine razmotrili, po svoj prilici sino}, ministri finansija 17 zemaqa ~lanica evrozone na sastanku u Briselu. Drugi neimenovani zvani~nik je rekao da se ministri nadaju da }e posti}i „politi~ko razumevawe” o uslovima za dodelu pomo}i {panskim bankama. Taj memorandum o razumevawu }e morati da odobre sve ~lanice zone evra.

Petoro poginulo ANKARA: Tri kurdska pobuwenika i jedan turski vojnik poginuli su u isto~noj Turskoj, prenosi Turska dr`avna televizija. TRT navodi da su pobuwenici poginuli u okr{aju sa turskim vojnicima, nedaleko od planine Tendurek, na granici sa Iranom. Do sukoba je, kako navodi turska televizija, do{lo u petak, po{to su pobuwenici spalili desetak kamiona u isto~noj provinciji Agri.

U odvojenom incidentu isti izvor navodi da je ju~e poginuo jedan turski vojnik a da je jedan povre|en u eksploziji mine u provinciji Tunxeli, daqe ka zapadu. Pobuwenici su poja~ali napade u okviru nastojawa da dobiju autonomiju u isto~nim i jugoisto~nim pokrajinama gde `ivi ve}insko kurdsko stanovni{tva. Istovremeno neki kurdski i vladini zvani~nici rade na nala`ewu re{ewa za dugogodi{wi sukob u kome je ubijeno desetine hiqada qudi.

Dogovor Anana i Asada DAMASK: Specijalni izaslanik UN i Arapske lige Kofi Anan izjavio je da se u Damasku sa sirijskim predsednikom Ba{arom el Asadom dogovorio oko novog pristupa za okon~awe vi{emese~nog krvoproli}a koji }e predstaviti i predstavnicima opozicije. „Razgovarali smo o potrebi da se okon~a nasiqe i o na~inima i sredstvima da se to ostvari. Dogovorili smo se oko pristupa koji }u podeliti sa naoru`anom opozicijom”, rekao je Anan posle „konstruktivnog i otvorenog sastanka” sa predsednikom Asadom.

Anan je priznao da je wegov mirovni plan u {est ta~aka za prestanak nasiqa do`iveo krah. On je u svom izve{taju preporu~io Savetu bezbednosti UN da misija svetske organizacije, koja je trebalo da nadgleda primenu primirja u Siriji, sada treba da se fokusira na politi~ko posredovawe.

Po{to su propali napori za uspo-

severnA KOrejA

Miki Maus u ~ast Kim Yong Una PJONGJANG: Likovi iz Diznijevih crta}a Miki Maus i Vini Pu pojavili su se, pomalo neuobi~ajeno, na pozornici u Severnoj Koreji tokom koncerta po sve}enog no vom li deru Kim Xong Unu, prenosi AP. Izvo|a~i obu~eni kao Mini Maus, Ti gar i drugi li ko vi igrali su na pozorici u Pjongjangu dok su na velikom platnu iza prikazivani inserti iz Diznijevih crtanih filmova Sne`ana, Dambo, Lepotica i zver i drugih.

Pojavqivawe likova koji su popularni na Zapadu, naro~ito u SAD – neprijatequ Severne Koreje – zna~ajna je promena, bar kada je re~ o kulturnim performansima u Pjongjangu.

Glumci i glumice tako|e su bili odeveni u novu, modernu garderobu, ukqu~uju}i haqine bez le|a i male crne haqine.

Proteklih godina, izvo|ewa poput ariranga, masovnog igrawa igrica sa glumcima preru{enim u pande, predstavqala su oma` savezniku Severne Koreje, Kini. Ovo je, navodi ameri~ka agencija, prvi put da su se Diznijevi likovi pojavili na nekom javnom doga|aju, iako su Vini Pu i Miki Maus godinama popularni me|u decom.

Portparolka „Diznija” Zewa Muha rekla je da upotrebu Diznijevih likova u Severnoj Koreji ta ameri~ka kompanija nije odobrila. „Za to nisu dobili licencu niti dozvolu kompanije „Volt Dizni’”, rekla je Muha.

Ameri~ kim sank ci jama za brawen je uvoz dobara iz SAD u Severnu Koreju, ali ne i prodaja ameri~kih proizvoda Severnoj Koreji, osim ako nije re~ o pojedincima ili kompanijama koje su na ameri~koj crnoj listi. Kim, koji je vlast preuzeo od oca Kim Xong Ila koji je premi nuo u decembru, ima „grandiozan plan za dramati~an preokret na poqu kwi`evnosti i umetnosti ove godine”, preno si dr `avna Cen tral na novinska agencija KCNA. Pojavqivawe Diznijevih likova moglo bi da bude znak da Kim `eli druga~iji imix od oca i dede i da je spreman za ne{to opu{teniji odnos prema zapadwa~ koj kul turi, smatraju stru~waci.

Severna Koreja i SAD tehni~ki su i daqe u ratu, jer nisu potpisale mirovnih sporazum, ve} su samo sklopile primirje po sle tri go di ne rato vawa 1953. Zbog toga, izme|u wih ne postoje diplomatski odnosi.

KAMBOYA

Otkriven uzrok smrti dece

Ko fi Ana na i Ba {ar el Asad

stavqawe politi~kog dijaloga po okon~awu nasiqa, prioriteti su se promenili i sada se poku{ava prvo prona}i politi~ko re{ewe.

Sirijska opozicija zahteva da Asad i wegovi saveznici budu iskqu~eni iz tranzicione vlade, dok sirijski lider nema nameru da se povu~e sa vlasti.

Pu tin pro tiv in ter ven ci je MOSKVA: Ruski predsednik Vladimir Putin izjavioje ju~e da je za re{avawe krize u Siriji potreban dijalog re`ima i opozicije, a ne strana intervencija. „Ube|en sam da moramo da uradimo sve {to je u na{oj mo}i kako bi primorali sukobqene strane da prona|u mirno politi~ko re{ewe za sva sporna pitawa”, rekao je Putin u televizijskom obra}awu. Po wegovim re~ima, pronala`ewe takvog re{ewa svakako iziskuje „te`i i delikatniji rad od upotrebe sirove spoqne sile”. Putin je jo{ jednom upozorio da Moskva ne}e pristati na bilo kakvu vojnu intervenciju protiv re`ima u Damasku bez prethodnog zelenog svetla Saveta bezbednosti UN, gde Rusija raspola`e pravom veta.

Predsednik Asad je prekju~e optu`io SAD da destabilizuju zemqu time {to pru`aju politi~ku podr{ku „teroristima”. On je u intervjuu za nema~ku televiziju A-Er-De optu`io i Saudijsku Arabiju, Katar i Tursku da sirijske pobuwenike snabdevaju oru`jem i drugom vrstom pomo}i.

Asad je ocenio da je Ananov plan „veom dobar”, ali da wegovu primenu podrivaju odre|ene zemqe, ukqu~uju}i SAD. „Najve}a prepreka je to {to ~ak i ne `ele da ovaj plan uspe, pa tako nude politi~ku podr{ku i nastavqaju da poma`u teroriste u Siriji novcem i oru`jem”, rekao je Asad.

Izaslanik UN je iz Damaska otputovao u Teheran, prenela je iranska agencija IRNA. Anan je i posle prethodne posete Damasku otputovao u Iran, koga smatra kqu~nim u naporima da se prona|e re{ewe za sirijsku krizu.

PNOM PEN: Zdravstveni stru~waci ustanovili su da bi smrtonosni oblik rasprostrawene de~je bolesti mogao da bude uzrok misterioznog umirawa dece u Kamboxi. Uzrok smrti desetine dece u Kambod`i od aprila mogao bi da bude enterovirus koji izaziva te`ak oblik bolesti ruku, stopala i usta, saop{tila je danas Svetska zdravstvena organizacija. „Po rezultatima analiza veliki procenat na{ih uzoraka pozitivni su na enterovirus EV71”, navodi se u zajedni~kom saop{tewu SZO-a i kamboxanskog ministarstva zdravqa. SZO je 2 jula uputio upozorewe za ovu bolest koja po~iwe visokim temperaturama pra}enim respiratornim i neurolo{kim simptomima. Od aprila od te bolesti je umrlo 52 dece u uzrastu od tri meseca do 11 godina, od ukupno 59 slu~aje-

va, prema zvani~nim navodima SZO. Enterovirus EV71 je virus koji mo`e da izazove paralizu, oticawe mozga i smrt.

Bolest ruku, stopala i usta dosta je rasprostrawena u Aziji i obi~no na wu ukazuje osip, me|utim u Kamboxi je samo u

nekoliko slu~ajeva bilo osipa, i mogu}e je da su steroidi koje su doktori davali pacijentima maskirali simptome.

Bolest se {iri kijawem, ka{qawem i kontaktom sa fluidima ili inficiranom stolicom. Bolest je obi~no blaga i ve}ina deca se brzo oporavi bez problema

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AJAZ MUTALIBOV Prvi predsednik Azerbejxana Ajaz Mutalibov vrati}e se u domovinu posle dve decenije provedene u izgnanstvu u Rusiji. Mutalibov, koji je kratko bio predsednik po{to je Azerbejxan stekao nezavisnost od Sovjetskog saveza 1991. godine, koristi odredbe nedavo usvojenog zakona kojim se svim {efovima dr`ave daje imunitet od sudskog gowewa za dela po~iwena dok su bili na toj funkciji (od avgusta 1991. do marta 1992).

MAHATMA GANDI Indijska vlada kupila je stotine pisama, papira i fotografija koje svedo~e o `ivotu indijskog vo|e Mahatme Gandija, nekoliko dana pre nego {to su se oni na{li na Sotbijevoj aukciji u Londonu, saop{tili su ju~e zvani~nici vlade.

Indija je platila oko 60 miliona rupija (1,1 milion dolara) za papire koji govore wegovom `ivotu, a aukcija je otkazana.

ANDRES MANUEL LOPES OBRADOR Levi~arski kandidat na nedavnim predsedni~kim izborima u Meksiku Andres Manuel Lopes Obrador rekao je ju~e da ne priznaje rezultate glasawa po kojima je on osvojio drugo mesto iza Enrikea Pewe Nijeta iz Institucionalne revolucionarne partije. „Dokaza}emo da je oko pet miliona glasova kupqeno”.

„Ano ni mu s” na ja pan ski na ~in TO KIO: Neke vesti te`e se probiju do medija od drugih. Naro~ito ako ste alternativna grupa. Japanski mediji sa zaka{wewem od dva dana javqaju o neobi~nom protestu japanskog ogranka me|unarodne hakerske grupe „Anonimus”.

Naime, oko 50, 60 mu{karaca i `ena uredno obu~enih u crna odela i sa maskama koje su za{titni znak te grupe okupili su se u subotu u prometnom kvartu [ibuja u Tokiju i u znak protesta zbog nedavno usvojenih propisa o suzbijawu internet piraterije, o~istili sme}e oko `elezni~ke stanice koja se nalazi u srcu ovog, me|u mladima popularnog, dela grada.

Iako su „Anonimusi” poznati po anonimnim napadima na veb-sajtove javnih institucija i firmi, te va`e za jednu vrstu alternativne urbane gerile, pripadnici japanskog ogranka odlu~ili su se da svoj protest zbog novih propisa koji predvi|aju i zatvorsku kaznu za nelegalno skidawe filmskog i muzi~kog sadr`aja sa interneta, izvr{e na na~in koji je dru{tveno koristan, a ne destruktivan.

Istina, u Japanu ni protesti muzi~kih i filmskih entuzijasta koji raspola`u zavidnim kompjuterskim ve{tinama nisu pro{li sasvim

bezazleno, pa su sajtove japanskog Ministarstva finansija, Vrhovnog suda i vladinih agencija 26. juna napali i blokirali hakeri.

Taj napad tuma~i se kao odgovor hakera na usvajawe amandmana na Zakon o autorskim pravima u japanskom parlamentu kojim je poo{trena kaznena politika u vezi sa piraterijom. Mada pojedini japanski blogeri tvrde da je dan pre tog napada na internetu bila postavqena poru-

ka japanskih „Anonimusa„ koja, prakti~no, predstavqa objavu rata japanskoj vladi i Udru`ewu proizvo|a~a nosa~a zvuka, dobro vaspitani japanski „Anonimusi„ koji su pro{log vikenda u~estvovali u ~i{}ewu tokijskih ulica ka`u da te napade nisu po~inili oni nego ogranci grupe koji se nalaze u inostranstvu.

Japanski „Anonimusi„ izdali su saop{tewe u kojem ka`u da oni vi{e vole „konstruktivna i produktivna re{ewa”, te da im je ciq da kroz dru{tveno korisne akcije podignu svest stanovni{tva o problemu pritiska muzi~kih i drugih kompanija na internet provajdere od kojih se sve vi{e tra`i da {pijuniraju aktivnosti svojih korisnika da bi se piraterija suzbila. U Japanu internet korisnici uglavnom pozdravqaju akciju ~i{}ewa lokalnih „Anonimusa„, ali ima i onih koji ironi~no tvrde da su momci i devojke koji su se sa metlama pojavili na ulicama Tokija zapravo „osnovci koji se foliraju da su Anonimusi„.

I. Mu su lin

balkan

dnevnik

OPO ME NA BU KU RE [TU IZA ZVA LA PA @WU U PRA VO SLAV NOM SVE TU

Pri mor je bez stru je POD GO RI CA: Deo Podgorice i ~itavo crnogorsko primorje ostali su ju~e bez struje ne{to pre 15 sati, usled preoptere}enosti elektro mre`e, saop{teno je iz Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES). Kako se navodi, do kvara je do{lo zbog pove}ane potro{we struje. Usled pove}ane potro{we elektri~ne energije, koja uslovqava preoptere}ewe elemenata transformatora na trafostanici Podgorica 2, do{lo je do prekida u napajawu strujom dela Podgorice i kompletnog crnogorskog primorja, saop{teno je iz CGES. Dodaje se da su ekipe CGES-a na terenu i ~ine sve da napon bude uspostavqen u podru~jima gde nema struje. O~ekujemo da napajawe elektri~nom energijom uskoro bude uredno, saop{teno je iz CGES. Crna Gora je na udaru toplotnog talasa, jer temperature dosti`u ~ak 40 stepeni Celzijusa, zbog ~ega je poja~ana upotreba klima ure|aja.

Ru mun ska cr kva za di ja log sa SPC BU KU RE[T: Rumunska patrijar{ija saSPC. Srpska pravoslavna crkva tada je reop{tila je, posle prole}nog zasedawa Sikla da }e, ako se to nastavi, preduzeti sve noda, uz u~e{}e svih arhijereja u Bukureraspolo`ive kanonske i zakonske mere, a {tu, da }e srpskoj i jerusalimskoj patrijarako to ne pomogne, „uz duboko `aqewe”, po{iji uputiti pismo u kome }e izneti svoju stupi kao Jerusalimska patrijar{ija, odspremnost da konflikte sa wima re{ava nosno, prekine odnose sa Bukure{tom. „di ja lo gom i Opomena Bubratski”, prenoku re {tu iza si Ver ska in zvala je pa`wu Srpska pravoslavna crkva formativa agenu pravoslavnom osudila {to sve{tenici rumunske cija. sve tu, na vo di Sa bor SPC crkve u isto~noj Srbiji sve{tenodejstvuju VIA. na ovogodi{wem Jerusalimska bez odobrewa arhijereja SPC maj skom za se da patrijar{ija je wu osudio je neu maju pro{le ka non sko de lo go di ne pre ki vawe episkopata i klira rumunske crkve, nula odnose sa Bukure{tom, zbog gradwe koji i daqe nezvano dolaze u neke gradove i hrama Rumunske crkve i hodo~asni~kog censela isto~ne Srbije, odnosno sela timo~ke tra u Jerihonu, na kanonskoj teritoriji Jei brani~evske eparhije i tu sve{tenodejrusalimske patrijar{ije, bez wene saglastvu ju bez zna wa i odo bre wa ar hi je re ja snosti.

utorak10.jul2012.

21

CRNA GORA

Le ki} ove nedeqe po ~i we uje di we we opo zi ci je POD GO RI CA: Biv{i ministar inostranih poslova Crne Gore i jugoslovenski ambasador u Rimu Miodrag Leki} trebalo bi da do kraja ove sedmice otpo~ne realizaciju inicijative o objediwavawu crnogorske opozicije u Demokratski front.

Leki} je ranije prihvatio predlog crnogorske opozicije da bude koordinator wenog objediwavawa u Demokratski front, koji bi bio

PZP saglasne su da Leki} bude i nosilac zajedni~ke izborne liste i opozicioni predsedni~ki kandidat. Leki} je ranije kazao da je spreman da radi na objediwavawu opozicionih stranaka, u ciqu stvarawa {irokog saveza antire`imskih snaga u Crnoj Gori.

Termin redovnih predsedni~kih i parlamentarnih izbora u Crnoj Gori je prole}e naredne godine, ali je sve izvesnije da }e se

GR^ KA SKUP [TI NA IZ GLA SA LA PO VE RE WE SA MA RA SO VOJ VLA DI

Po dr `a na pre mi je ro va de kla ra ci ja o pri va ti za ci ji ATI NA: Tro~lana koaliciona vlada premijera Antonisa Samarasa do bi la je u no }i iume|u nedewe i ponedeqka podr{ku gr~ke Skup{tine, ~ime je prekinut period nesigurnosti koji je doveo do organizacije izbora dva puta u mawe od dva meseca Vi{e od polovine od 300 poslanika glasalo je za Samarasovu deklaraciju o privatizaciji i podsticawu privrede.

Glasawe u gr~kom parlamentu odr`ano je samo nekoliko sati pre sastanka ministara finansija evrozone u Briselu, gde je Gr~ka i daqe na dnevnom redu.

Samaraso va desna par ti ja Nova demokratija pobedila je na izborima 17. juna ali nije osvojila ve}inu pa je formirana koaliciona vlada sa socijalistima Pasoka, i malom Demokratskom levicom Dimar. Koalicija mo`e da ra~una ukupno na 179 mesta u par lamen tu.

MAKEDONIJA

Po tvr |e na ka zna za Vra ni {kov skog SKO PQE: Apelacioni sud u Skopqu potvrdio je kaznu zatvora od dve ipo godine za poglavara Ohridske arhiepiskopije Jovana Vrani{kovskog koji je presudom Osnovnog suda u Velesu osu|en za utaju 250 000 evra crkvenog novca dok je bio vladika Makedonske pravoslavne crkve. Odluka je doneta dva dana pre isteka roka za zastarevawe dela zato {to je sudski postupak bio pokrenut pre ta~no deset godina i da sud nije doneo

presudu Vrani{kovski bi mogao biti oslobo|en zbog zastarevawa dela.

Od lu ka Ape la ci o nog suda jo{ nije stigla do suda u Velesu, ali kako tvrde iz Vi{eg suda, odluka je doneta i ne mo`e se govoriti da zakonski rok nije ispo{tovan. U me|uvremeu se oglasila i Ohridska arhiepisko pi ja ko ja je na in ter net stranici objavila saop{tewe da je prema va`e}em zakonu u Makedoniji delo za koje je optu`en Vrani{kovski ve} zastarelo zbog isteka deset godina od optu`be, a podse}a se i da je arhiepiskop ve} pet meseci u zatvoru.

Antonis Samaras

„Treba ostati u evrozoni, tako je odlu~io gr~ki narod”, rekao je premijer uo~i glasawa. Samaras je rekao da pored razli~ite

politi~ke pro{losti tri koaliciona partnera imaju zajedni~ki ciq, a to je da odr`e zemqu u evrozoni i da je izvuku iz

najdubqe i najdu`e recesije, koja je sada u petoj godini. Gr~ka privreda }e, prema predvi|awima, pasti za 6,7 odsto ove godine, {to je daleko vi{e od zvani~ne procene koja barata brojkom od 4,5 odsto.

Antonis Samaras se obavezao da }e nastaviti reforme koje su sadr`ane u drugom planu pomo}i zemqi, i koje su zahtevali kredi to ri Gr~ ke - Evrop ska unija i Me|unarodni monetarni fond. Taj paket pomo}i i reforme koje uz wega idu usvojeni su u parlamentu u februaru, ali je wihovo sprovo|ewe prekinuto na vi{e meseci, zbog izborne kampawe.

Samaras je posebno govorio o ponovnom pokretawu velikih programa privatizacije dr`avnih preduze}a i obe}ao da }e poku{ati kreditore da ubedi da produ`e period „fiskalnog prilago|avawa” Gr~ke za dodatne dve do tri godine, mada zna da to ne}e biti lako.

SLOVENIJA

Za „iz bri sa ne” po la mi li jar de evra QU BQA NA: Posle odluke Suda za qudska prava u Strazburu, Slovenija }e morati da obe{teti gra|ane kojima je od 1991. do 1992. godine oduzela sva prava Svako od takozvanih izbrisanih mo}i }e, po{to se za godinu dana zavr{e pripremni poslovi, da tra`i od{tetu. Odluka suda je pravosna`na, a slovena~ke vlasti, koje }e za to morati da izdvoje pola milijarde evra, poru~uju da za to Slovenija nema novca.

Problem je nastao 1991. godine, u trenutku kad se Slovenija osamostalila. U junu te godine, usvojen je Zakon o strancima, kojim nije definisan status stanovnika koji nisu tra`ili slovena~ko dr`avqanstvo, a imali su stalno prebivali{te u Sloveniji. Re~ je o osobama iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Makedonije. „Ti qudi su jednostavno posle 26. februara 1992. godine tretirani kao qudi koji nemaju stalno prebivali{te. Zbog toga su im u op{tinama gde su odlazili da tra`e papire oduzimali dokumente, uni{ta-

re{ava tek kada su se takozvani izbrisani obratili Ustavnom sudu Slovenije 1999. i 2000. godine. Me|utim, u posledwoj deceniji, wihove sudbine postaju predmet politi~kog nadmetawa tamo{wih partija. I vi{e od toga.

Bi o gra fi ja Leki} je ro|en u Baru, a Fakultet politi~kih nauka zavr{io je u Beogradu. Radio kao profesor barske Gimnazije, direktor Informativnog i Kulturnog centra Bar. Nekada{wi je ~lan Izvr{nog ve}a Crne Gore, pa republi~ki Sekretar za obrazovawe, kulturu i fizi~ku kulturu, a potom ministar inostranih poslova u vladi Crne Gore. Bio ambasador SFRJ u Mozambiku i Lesotou, kao i dugogodi{wi ambasador SRJ u Italiji.

log da razgovara s liderom SNPa Sr|anom Mili}em o pristupawu te stranke Demokratskom frontu, pre nego {to najja~a opoziciona partija ne donese odluku o na~inu na koji }e u~estvovati na izborima.

Na wima je da odlu~e, red je da to urade sami, nakon ~ega }e se videti da li razgovori imaju ili nemaju smisla, rekao je on. Nova i

oni odr`ati na jesen ove godine.

Kao predsedni~ki kandidat opozicije Leki} je pomiwan 2003. i 2008. godine, ali je od kandidature odustao nakon {to iza inicijative nisu stale sve uticajne partije.

Nekada{wi ministar inostranih poslova Crne Gore i ambsador SRJ u Rimu sada je, me|utim, odlu~io da se ponovo aktivira na crnogorskoj javnoj sceni.

Leki} ve} nekoliko godina povremeno istupa u dnevnim listovima, ali pokretawe Demokratskog fronta nagove{tava wegov sna`niji anga`man u Crnoj Gori.

On je po~etkom 90-tih bio poznat kao jedini procrnogorski ministar u prvoj vladi Mila \ukanovi}a, da bi 1999. godine, kao tada{wi ambasador SRJ u Rimu, ponovo skrenuo pa`wu javnosti, jer je gotovo svakodnevno na italijanskoj televiziji kritikovao NATO bombardovawe SR Jugoslavije. Beograd je sumwao da sam ja u Rimu ~ovek koji tajno radi na separatnoj Crnoj Gori, a u Podgorici su me smatrali ~ovekom Beograda i Slobodana Milo{evi}a. Ni jedno ni drugo nije ta~no, kazao je Leki} nakon toga.

On je trenutno profesor na univerzitetu ‘La Sapienza’ u Rimu i predava~ na italijanskoj diplomatskoj akademiji. Leki} je nedavno poru~io da je spreman da se povu~e sa politi~ke scene, ukoliko crnogorske vlasti na|u bar jednu re~enicu kojom on hvali Milo{evi}a. Ako to ne prona|u, kao {to ne}e, smatra}u ih, kao i sama javnost, za posledwe, bedne la`ove. Mislim da je ponuda fer , kazao je on.

Iz bor {e fa po li ci je na po prav nom

Slavoqub Cari}

„Izbrisani” su bili na udaru kritike toliko da je, 2004. godine organizovan referendum o tome da li da im se vrate prava. Ve}ina je

Slovenija mora u roku od godinu dana da ustanovi mehanizam po kome }e svim gra|anima kojima su 1991. i 1992. godine oduzeta prava biti ispla}ena od{teta vli voza~ke, li~ne karte, paso{e”, rekao je Igor Mekina novinar „Mladine”.

Po wegovim re~ima, oni su gubili sva prava, nisu mogli da dobiju ni socijalnu pomo}, ni da se zaposle, a nisu mogli ni da otputuju iz Slovenije. Problem po~iwe da se

ta~no {est godina, a okon~an je pre dve nedeqe. „Ovo je presuda velikog ve}a koja je samim objavqivawem postala pravosna`na i tu ne postoji mogu}nost daqeg vo|ewa postupka, a nadgledawe nad izvr{ewem te presude

Miodrag Leki}

alternativa aktuelnom crnogorskom re`imu.

Dve od tri opozicione parlamentarne stranke Nova srpska demokratija (Nova) i Pokreta za promene (PZP) ve} su podr`ale ideju o formirawu Demokratskog fronta, dok se najja~a crnogorska opoziciona stranka Socijalisti~ka narodna partija (SNP) jo{ uvek se nije odredila prema woj. Leki} je kazao da ne vidi raz-

bila protiv. Do pre tri godine smatralo se da je re~ o 18.000 qudi.

Posle novog brojawa u Ministarstvu unutra{wih poslova Slovenije, ispostavilo se da je onda{wa vlast izbrisala 25.671 osobu.

Predmet „Slu~aj Kuri} i ostali” stigao je u Sud u Strazburu pre

u nadle`nosti je komiteta ministara, Saveta Evrope”, rekao je pravni zastupnik Srbije u Strazburu Slavoqub Cari}.

Po wegovim re~ima, komitet ministara bi}e u prilici da nadzire na koji na~in }e Slovenija ispuniti obaveze iz ove presude.„Ti od{tetni zahtevi su oko 20.000 evra i drugi zahtevi verovatno ne}e biti mawi. Tako da je svota koju }e Slovenija morati da plati svakako poprili~na”, rekao je Mekina.

U roku od godinu dana Slovenija mora da ustanovi mehanizam po kome }e „izbrisanima” ispla}ivati od{tetu. Prema prvoj ra~unici, ukoliko bi svi o{te}eni tra`ili po 20.000 evra, Sloveniju bi to ko{talo oko pola milijarde evra.

POD GO RI CA: Upravni sud po no vo je po ni {tio re {e we crnogorske vlade o imenovawu Bo`idara Vuksanovi}a za vr{i o ca du `no sti di rek to ra Uprave policije Crne Gore.

Upravni sud je time uva`io tu`bu opozicione Socijalisti~ke narodne partije, koja je osporila vladino re{ewe o imenovawu Vuksanovi}a za {efa crnogor ske po li ci je, zbog pogre{ne primene materijalnog prava.

Upravni sud je 3. aprila tako|e poni{tio re{ewe o ime no va wu Vuk sa novi}a za vr{ioca du`nosti direktoPodgorica ra Uprave policije, ali je cr no gor ska vla da {est dana kasnije ponovo donela isto re{ewe. Vuksanovi} je imenovan za direktora Uprave policije nakon {to je sa te

funkcije oti{ao Veselin Veqovi}, koji je sada savetnik za bezbednost predsednika Filipa Vujanovi}a. Do promene na ~elu crnogorske policije do{lo je nakon pro{logodi{we „afere listing”, odnosno na-

vodnih telefonskih kontakata pre mi je ra Igo ra Luk {i }a i {efa diplomatije Milana Ro}ena sa odbeglim narko bosom Darkom [ari}em.

22

svet poznatih

utorak10.jul2012.

dnevnik

Којот: На јесен најбољи албум до сада Н

е ма ња Ко јић (36) већ је ско ро две де це ни је на му зич кој сце ни, нај пре као члан бен до ва Сун схи не, Де ад Иде ас, Дел Ар но бенд, за тим као осни вач и фронт мен култ ног хард ко р-рег е бен да Eyesbur, ко ји се про шле го ди не у ма ју, по но во оку пио на ра дост фа но ва, на кон че ти ри го ди не па у зе: Кад из ла зи но ви ал бум и шта ће те ра ди ти пре ко ле та? „До са да смо сви ра ли са мо на фе сти ва ли ма, из ба ци ли смо три пе сме, ко је су у ства ри на ја ва за ал бум ко ји би тре ба ло да иза ђе у ок то бру или но вем бру. Сви ра ће мо то ком ле та на фе сти ва ли ма по Ср би ји. Имам ве ли ка оче ки ва ња, али не ћу ни шта обе ћа ва ти да се не из ја ло ве пла но ви. Не ка ко осе ћам да ће нам ово би ти нај бо љи ал бум до са да”. Има те ли уско ро не ке свир ке по Ср би ји, где мо же мо да вас чу је мо ужи во? „Сви ра ће мо на Ег зи ту, по след њег да на по сле ‘Ган са’. Ми ће мо за тво ри ти фе сти вал, јер ће мо би ти по след њи ли ве бенд ко ји на сту па. Та ко ђе, има ће мо свир ку 15. сеп тем бра у Бе о гра ду, на Ка ле мег да ну. До кра ја ле та бу ки ра ни смо ско ро за све фе сти ве на ко ји ма сви ра ју до ма ћи бен до ви, а ка да иза ђе ал бум кре ну ће мо да пра ви мо со ло кон цер те по клу бо ви ма”. Шта је по те би рас та фа ри јан ство? „Не мо гу да ка жем да сам при пад ник тог по кре та и ре ли ги је, али као кул ту ра, об ли ко ва ла ме је као лич ност. Рас та фа ри јан ство је мо ја ве ли ка ин -

спи ра ци ја за ово чи ме се ба вим. Ра ста је не кад био чо век при ро де, ко ји се хра нио биљ ка ма, ни је цир као ни ти пу шио. Чи тао је Би бли ју, хо дао пу тем Све тог пи сма и ве ро вао да је Хај ле Се ла си ја ре ин кар на ци ја Ису са Хри ста. Ме ђу тим, ни је

чин ис хра не у Ср би ји, и да ли је ску по хра ни ти се та ко? „Ни је са мо по се би то ли ко те шко, али је те же ако не ку ваш за се бе. Ако за ви сиш од бр зе хра не или ре сто ра на, он да је те шко. Срп ска по сна ку хи ња је

Пре по ру чи нам не ук ве ган ску кло пу, дај нам не ки ре цепт? „Узми те па ра дајз, кра став це и пе чур ке, на пра ви те дре синг од сен фа, со ка од два ли му на, по со ли те и по би бе ри те. Из ме шао сам то, и све по јео. Ако хо ће те

Натали Вуд ипак убијена?

С

то ви ше онај ре ге из се дам де се тих и осам де се тих го ди на про шлог ве ка. По ја вом дан схел му зи ке, све се то про ме ни ло, па чак по че ло и да се зло у по тре бља ва. Да нас љу ди има ју дру га чи ју пред ста ву о жи во ту и дру га чи је на ви ке”. По зна то је да си већ го ди на ма ве ган, ко ли ко је те шко одр жа ва ти та кав на -

ве о ма бо га та, и то би тре ба ло ко ри сти ти. На сва кој пи ја ци по сто је и рад ње здра ве хра не, ко је ни су ску пе и снаб де ве не су свим и сва чим што се мо же ис ко ри сти ти ка да пра ви те ве ган ску кло пу. Код нас ни ге нет ска мо ди фи ка ци ја хра не ни је то ли ко раз ви је на, ко ли ко у Евро пи, па до нас још увек сти же ква ли тет на хра на”.

да ку ва те, узми те вок или ти гањ и за греј те биљ ни мар га рин, бо љи је од уља. Ка да се то фи но ис то пи, до дај те исец кан лук, то фу сир са ми ро ђи јом, и ле по ис пр жи те. Пре ко то га ста ви те по вр ће по же љи, ки ки ри ки, со ја сос, су во гро жђе, и за чи ни те љу тим ка ри јем, по што слат ко и љу то су пер иду за јед но”. (Мон до)

мрт познате глумице Натали Вуд, по најновијим сазнањима полиције, ипак није била несрећан случај. Према последњем истраживању, у званичној документацији стоји како се изненадна смрт холивудске глумице не сматра несрећним случајем, већ су околности смрти неразјашњене, преноси портал ТМЗ. Документација о смрти измењена је накнадно, а чланови породице легендарне глумице изјавили су како је до промене дошло након што се утврдило како је Натали имала модрице по целом телу. Повреде које је имала није могла да задобије током дављења, које се до сада спомињало као једини званични узрок смрти, тако да је та цела теорија под знаком питања. Натали Вуд се удавила 29. новембра 1981. године, али до данашњег дана никоме није познато

како је глумица тог кобног дана пала у воду и шта се заправо догодило. Притом, целог живота јавно је говорила о свом страху од дубоке воде, па није било јасно ни како су је убедили да викенд Дана захвалности проведе на броду на пучини. Натали је била на броду са супругом Вагнером и глумцем Кристофером Вокеном. Троје глумаца конзумирало је алкохол, и убрзо је избила свађа. Вокен је наводно отишао у кревет, а сутрадан ујутру му је Вагнер рекао да Натали није дошла на спавање. Њено тело пронађено је неколико километара даље, а узрок смрти било је дављење. Према наводима истраге, након свађе Вагнера и Вокера, супруг Натали Вуд је отишао у потрагу за њом, пошто је приметио да недостаје гумени чамац за спасавање. Истрага о смрти се наставља у светлу нових доказа.

Пикантерије из живота Карле Бруни Н

ова књига Кристофера Андерсона описује многе везе лепе Италијанке Карле Бруни са познатим мушкарцима. У књизи пише да је Џегер први пут видео Карлу кад је она имала 23 године и када је радила као

фотомодел. Она је у то време била девојка Ерика Клептона. “Знао сам да ће запасти Џегеру за око”, изјавио је Клептон и додао да је молио Мика да се не удвара Карли, јер се баш био заљубио у њу. Међутим, романса између њих је убрзо почела и ако је она била и у шеми и са бизнисменом Доналдом Трампом. “Иако је смувала Џегера, она је решила да га остави, уколико Трамп остави своју тадашњу вереницу Марлу Мејплс”, пише Андерсон. “Њени константни позиви су ме излуђивали. Карла ме је терала да оставим Марлу и није бирала средства како да ме убеди у то”, рекао је Трамп и додао да је она касније постала жена која је тешко могла да му се допадне. Афера са Џегером се наставила, без обзира што је Мик постао отац по други пут. У књизи пише да су се они крили у луксузној вили на Тајланду, док је његова жена била у Енглеској са бебом. Наравно да је посумњала, па га је позвала: “ С ким си тамо? Јеси ли са Карлом?”, питала га је она. Наравно, Џегер је све порицао, али је она успела да пронађе поруку коју му је Карла написала: “Бићу твоја љубавница заувек”. Оне су чак успеле и да се једном сретну у хотелу Риц, где је Микова жена прозвала Карлу да је пропалица: “Зашто не можеш да оставиш мог мужа на миру?” Андерсон пише и то да кад се Саркози оженио Карлом, није желео да купи стан у једној познатој париској четврти, јер би им први комшија управо био Џегер.

Л е ни К р ав и ц заве о К лу н и ј е ву б и в ш у ?

Л

ени Кравиц прошле недеље је доспео на насловне стране због приче да „теши” Ванесу Паради, која се растала од Џонија Депа након 14 година везе и двоје деце. Сада америчка штампа пише да је Кра-

виц у ствари у вези са лепом Италијанком Елизабетом Каналис, која се прославила двогодишњом везом са Џорџом Клунијем. Каналисова и Кравиц виђени су недавно у бекстејџу његовог концерта на Ибици, а присутни

кажу да су деловали веома блиско и заљубљено. Каналисова је након Клунија била у вези са Стивом, звездом серијала „Jackass”. Кравиц ће ове јесени наступити у Београдској арени.

Оженио се Инијеста

Ф

удбалер Барселоне Андреас Инијста венчао се са Аном Ортиз у замку у Шпанији. Он је пре недељу дана са саиграчима тријумф у финалу Еуро 2012, а овог викенда имао је још један разлог за славље. Инијеста (28) и Ана Ортиз венчали су се након четири године везе у замку Тамарит близу Тарагоне, пред породицом и пријатељима међу којима су били Лионел Меси, Самуел Ето и други. „Какав невероватан дан! Управо венчани”, написао је најбољи играч ЕП на свом Твитер налогу.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi i stricu

pozdrav

utorak10.jul2012.

deveru

Posledwi pozdrav

23

Tvoj lik i tvoja dela osta}e zauvek u na{im srcima.

VO DO IN STA LA TER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{e wa od mah, vr {i mo emaj li rawe kada, lajsne oko kade. I van gra da.

Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

56229

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, Deda Rado{, telefoni: 064/240-5549, 037/490-797.

56191

Aleksandru Francuskom Mihwak Ladislavu

Zoran Radovanov

voqenom sinu i najmilijem bratu, slomqenog srca, majka Darinka i sestra Jelkica.

Posledwi pozdrav velikom ~oveku, durugu i prijatequ, od drugara: Candira, ^okija i Bor~e.

56407

56414

Posledwi pozdrav dragom kumu ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

56070

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

Porodica Onodi.

56417

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

\uri ]ulibrku

od Zdravke i Milosave sa porodicom.

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Jakovu Dra`i}u

Danilu Vulekovi}u

od Janike i Dare.

od porodice Golubovi}.

56408

56410

Dana, 8. 7. 2012. godine, u 71. godini preminuo je na{ otac i deda

Jovanu

od sestara: \uje, An|e, Mare i brata \ure.

56412

56416

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 56. godini preminuo na{ dragi otac i suprug

\uro ]ulibrk 1941 - 2012.

Sahrana je 10. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Starom gorwem grobqu u Futogu.

O`alo{}ene porodice: ]ulibrk i Brmbota.

56415

Sa `aqewem obave{tavamo porodicu i prijateqe da je na{ dragi

SOBE I APARTMANI na moru Utjeha kod Bara, blizu mora.

Povoqno. Telefon 062/8510669, 021/63-63291.

56056

Dragan Prodanovi} preminuo u 60. godini.

Sahrana }e biti odr`ana na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Termin sahrane }e biti naknadno objavqen.

Zoran Radovanov

Porodica Prodanovi}.

56418

PETROVARADIN, plac 20 ari pogodan za izgradwu poslovnih i stambenih objekata, 36m {irina do ulice, Bukova~ki put izme|u br. 3 i 3C. Telefon 063/547-782.

56074

GA[ENI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal.

Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68.

55280

Ispra}aj }e se odr`ati 10. 7. 2012. u 16.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ovom prilikom pozivamo sve prijateqe i rodbinu da do|u i podele sa nama na{u tugu.

Neponovqiv, jedini, najja~i i najboqi tata, zauvek }e{ ostati u na{im srcima i sa nama.

Lepi, beskrajno te volimo!

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Jovan Kondi} Tvoja porodica: Duga, Stefan i Ivana.

preminuo 9. 7. 2012. godine u 79. godini.

Sahrana je u ~etvrtak, 12. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}eni: Zora, Miqa, Branka, Miodrag i Boris.

56413

56411

24

^iTUQe l POMeni

utorak10.jul2012.

Veslaj Tori

Posledwi pozdrav mom bratu

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

Posledwi sestri}u

pozdrav

mom

Posledwi pozdrav

Todoru Bugarskom To{i @ika Bugarski sa porodicom.

56362

Aleksandar Francuski

Danilo Vulekovi}

Posledwi pozdrav

Danilu Vulekovi}u Iskreno `ale prijateqi Bela i Veqko Taminxija.

Zauvek tvoji: Mi}ko, Mika i Boca.

pozdrav

od ujaka Cige Davidovi}a sa porodicom.

od brata Mileta Luki}a sa porodicom.

56395

56393

O`alo{}ena porodica Vulekovi}.

56406

Posledwi prijatequ

Kremacija }e biti obavqena u Beogradu.

Baki Zvonku

Baki Zvonku

56354

Aleksandru Francuskom

dragom

Posledwi penzioneru

pozdrav

na{em

56353

10. 7. 2001 - 10. 7. 2012.

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

najdra`em ujaku i jednom od najboqih qudi koje smo poznavali.

Wegovi: Sa{a, Koqa i Nevena.

56405

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Mihwak Laciki

Draganu Prodanovi}u Kolumbu od zaposlenih i penzionera u Privrednom dru{tvu za odr`avawe i za{titu objekata i ugostiteqstvo „Odr`avawe i usluge” d.o.o.

Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa broj 100.

Porodica Popovi}: Bata, Vera, Stevica i Jovana sa porodicama.

56402

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ - golubaru

Stojadin Rakowac

1934 - 2012.

Posledwi penzioneru

pozdrav

Jakovu Dra`i}u

Godine prolaze, se}awa ostaju.

Zauvek u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

od wegovih: Smiqke, Gorana, Marka i Petra.

od wegovih: \or|a, Vasiqke i Petra.

56389

56386

56387

3011/P

Mom~ilo Todorovi}

Jakovu Dra`i}u

POMEN

na{em

Posledwi pozdrav bratu i deveru Pro{lo je {est meseci od smrti na{eg oca, deke i pradeke.

Sahrana je obavqena 9. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ka}u.

O`alo{}ena porodica.

56398

Posledwi pozdrav bratu

Draganu Prodanovi}u Kolumbu

Baki Zvonku

od zaposlenih u Odseku za bezbednost, u Privrednom dru{tvu za odr`avawe i za{titu objekata i ugostiteqstvo „Odr`avawe i usluge” d.o.o.

Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa broj 100.

Mihwak Laciki

Sa tugom se opra{tamo od

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 13.30 ~asova, u ~etvrtak, 12. 7. 2012. godine.

56380

56394

Posledwi bratu

Aleksandru Mati}u

od Milana i Gabriele.

Sa tugom i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju wegovi: Nade`da, Aleksandra, Neboj{a i Olivera.

3012/P

od golubara „Po{tara”: Popovi}a, Vasi}a, Mili}a, ^arapi}a, Damjanova, Kne`evi}a, Milo{eva, Popi}a i ostalih.

1952 - 2012.

Jovan Lemi}

pozdrav

voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo

Stojan i Dragana sa porodicama.

56403

56399

Branislava Vukova

POMEN 13 - GODINA

Porodica Mumin.

Jakovu Dra`i}u

od sestre Zlate i zeta Qubi{e sa porodicom.

Aleksandar Francuski Sahrana je u ~etvrtak, 12. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

Draga rodbino i prijateqi, obave{tavamo vas da je 7. 7.

2012. godine premino na{ dragi

56404

56385

56397

Posledwi suprugu

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Ki}un Vilotijevi} 10. 7. 1999 - 10. 7. 2012.

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na Tebe.

Aleksandar Mati}

Jakovu Dra`i}u

1948 - 2012.

Tvoji: sinovi Filip i Stefan, }erka Jelena i supruga Qiqana.

56400

Sahrana }e se obaviti 10. 7. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od: supruge Mice sa decom, snajama, zetom i unu~adima.

O`alo{}eni: Marica, Dejana, Jelena i Dejan.

Sahrana je danas, 10. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

56392

56382

Jakovu Dra`i}u od brata Petra, snaje Katice sa decom.

56384

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav voqenom i dragom bratu

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu javqamo tu`nu vest da }e posmrtni ostaci na{eg supruga, tate, sina i brata

Na{ veliki prijateq

Posledwi pozdrav te~i Laciki

Branislav Vukov

Peri Kozi}u

utorak10.jul2012.

Mihwak Ladislavu

ostaje da `ivi u na{im srcima i uspomenama.

56356

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu, dedi i svekru

Dana, 8. 7. 2012. godine, preminuo je na{

Jovan Ba{a Zauvek }e{ biti u na{im se}awima.

Ferenca Horvata

od: sestara Stane i Joke i brata Ilije sa porodicama.

od: Qubice, Pi{te i wihove dece.

6. 5. 1957 - 17. 9. 1991.

Tvoji: Milica, Boris, Tijana i Filip.

Gordana i Sini{a Zrni}. biti sahraweni 11. 7. 2012. godine, u 17 ~asova, u Budisavi na Katoli~kom grobqu.

56364

56358

56348

Sa velikim po{tovawem, tu`nog srca, opra{tamo se od divnog ~oveka i iskrenog prijateqa

Posledwi pozdrav bratu.

25

Pro{lo je pet godina od smrti na{e drage

Tuguju}a porodica Horvat.

56370

Tanasiji Rankovu

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od dragog zeta i te~e

Borke Garovnikov

Ilija Mili} Mihwak Lacike Sestra Sofija i Mile sa porodicom.

od Rankov: Dragana, Ivana, Marine i Maje.

Po~ivajte u miru pored va{eg Mi{e.

Godine tuge, bola i `alosti ispuwene se}awima na wenu qubav, dobrotu i pa`wu kojom nas je obasipala.

Weni najmiliji.

Mira i Du{ko Tankosi}.

56367

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em drugu sa Detelinare

Posledwi pozdrav dragom

56361

56379

56360

Obave{tavam ro|ake, prijateqe i poznanike da je u 76. godini preminuo moj suprug

Ilije Mili}a Dogoreva jedna `uta sve}a, tebe ima ko da se se}a.

Elor Mi{a 1936 - 2012.

Slavku Hauptmanu

Iliji Mili}u

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ ujak i deda preminuo u 76. godini.

Sahrana je danas 10. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Patrik, Popov i Mr|an.

Porodice: Midi}, Peri{i} i Poli}.

56366

56365

Cvetak, Rambo, Mi}o, Milan, Siki, Cile, Bebe, Dragi{a, Milo{, Sawa, Beba, Traja, Makan, Ceca, Vlado, Bo`a, Sr|an, Mirko, [ijan, Roki, Vrabac, Pa{}an, Tuber i Dule.

od porodica: Krajnov i [anovi}.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji: sin Bora, snaja Nada i unuke Sla|ana i Ivana sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 10. 7. 2012. godine, u 14.15 ~asova.

Po~ivaj u miru voqena na{a.

Suprug Paja i }erka Nada.

56372

Preminula je moja draga mama

O`alo{}eni: supruga An|elka, }erke Svetlana i Biqana, zetovi i unuka Duwa.

Beskrajno sam Te volela, sve u `ivotu si mi zna~ila, ne postoje re~i da se opi{e bol, tuga i praznina koju si za sobom ostavila.

Tvoj lik, Tvoj pogled, Tvoj osmeh ve~no }e `iveti u mom srcu.

Po~ivaj u miru voqena moja mama.

Tvoja }erka Nada.

56349

56373

ro|en 1938.

Sahrana je u sredu, 11. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Umrla je na{a draga

Sa tugom: deca Tutuka, Cuka i Ivica, unuci Du{ica i Bane, praunuci Lenka i Luka, snaja Ka}a, zetovi Boca i @eqko.

Sahrana je danas, 10. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

56388

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no preminuo na{

Marija Popovi} Ilija Mili}

56357

ro|ena Rajber 1925 - 2012.

1923 - 2012.

56375

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 7. 2012. godine preminuo, u 75. godini, na{ dragi suprug, otac i deda

Tvoja Qubica.

Magdalena Andri~ek

Marije Popovi}

Mariji Popovi}

Sahrana je u sredu, 11. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu U Novom Sadu. „Zavidim ti {to }e{ prvi zagrliti sina�.

Hvala ti na 54 godine qubavi i pa`we.

56378

56350

Sa tugom i neizmernim bolom obave{tavamo prijateqe da je prestalo da kuca plemenito srce na{e voqene

Posledwi pozdrav dragoj majci

Mihwak Ladislav

Slavko Hauptman Mikica Sahrana je danas, 10. 7. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 12 ~asova.

O`alo{}eni: sestra Qiqana, zet Mile, sestri}i \or|e, Sawa, Zoran i unuk Nemawa.

56351

26

06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међ.тероризам после 1945.

09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Неустрашива планета 11.00 Ритам Егзит-а 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 13.55 Супер, супер Егзит 14.00 Вести 14.05 Добар посао 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здравље пре свега 16.00 Неустрашива планета 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Ритам Егзит-а 19.30 ТВ Дневник 20.10 У постељи 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.05 Оперативци 23.55 У постељи 00.45 Радар 01.40 Концерт

СЕ РИ ЈА

У по сте љи Ова еро тич на дра ма се вр ти око љу бав них жи во та и сек су ал них про бле ма раз ли чи тих па ро ва ко ји су на не ки на чин по ве за ни. Емо тив на, дир љи ва, и по не кад, ду хо ви та, се ри ја пра ти па ро ве у со у ча ва њу са њи хо вим нај ве ћим про бле ми ма. Уло ге: Џу ли Гре јем, Оли ви ја Ла мли, Џејмс Тор нтон Ре жи ја: Џејн Про ус, Ро бин Ше перд (РТВ 1, 20.10)

Оли ви ја Ла мли

06.55 07.15 07.35 08.30 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.10 14.40 15.05 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.20 00.10

tv program

utorak10.jul2012.

Кухињица – мађ. Здраво живо Здравље пре свега Аурора, филм ЕКО-Шуме Ковиљског рита Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) ТВ баштина Хроника Славоније, Барање и западног Срема Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Свет Рома (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Оперативци Грување ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 09.59 10.25 10.59 12.00 12.15 12.31 13.13 13.20 13.44

Па нон ско ју тро (Па но ни ја, 08.00) 06.00 07.30 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.03 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Била једном једна недеља Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

15.10 15.56 16.49 17.00 17.20 17.45 18.23 19.00 19.30 20.05 20.58 22.40 22.45 23.15 00.05 00.20 00.30 01.16 02.47 03.00 03.55

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Вести Квадратура круга Путопис Дуж ракове обратнице Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Господин Магу, филм Ово је Србија Срећни људи Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи За све је крив Рио, филм Вести Око магазин Касл Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Црна вода, филм Балкан експрес Вести(04.00,05.00) Око магазин

Бел докс фе сти вал „Хра на д.о.о.” Из ци клу са фил мо ва при ка за них на фе сти ва лу до ку мен тар ног фил ма „Бел докс”, при ка зу је мо аме рич ки филм, кан ди да та за Оска ра, чи ји би се ори ги нал ни на слов Хра на д.о.о. мо гао пре ве сти и као „кор по ра тив на хра на” или ин кор по ри ра на хра на... (РТС 2, 18.27) 06.02 06.52 07.12 07.18 07.28 07.34 07.45 07.55 08.07 08.19 08.50 09.11 09.42 09.48 09.57 10.32 11.02 11.31 11.57 12.35 13.00 14.00 14.31 14.52

06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.10 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Серијски програм Вести Серијски програм Све што желим Спринт Вести Зове море Истрага Украдена срца Храна и вино Убиства у Мидсамеру Бели мантил Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Зелена патрола Вреле гуме Опчињени Објектив Зове море Живот на Марсу Украдена срца

06.00 09.45 10.00 11.00 12.30 20.45 21.00

АТП Бастад Преглед Мото ГП Вимблдон Преглед Недеље АТП Бастад АТП Штутгарт ЦХТВ вести Фудбал пријатељска: Марибор – Локомотив М.

22.45 Барса ТВ: ИСторија Кампа Ноу 00.00 АТП Бастад и Штутгарт

Се ве ри на

Екс клу зив У да на шњој еми си ји са зна ће мо ка ква је до ма ћи ца Се ве ри на, ка кав је уго сти тељ, због ко га је у шан ку и глан ца ча ше и да ли је уса мље на у Бе о гра ду. „Екс клу зив ци” су би ли спе ци јал ни го сти ка фи ћа у ко јем Се ве слу жи, а она је еки пи за уз врат от кри ла за што се сва ко га да на бу ди из у зет но ра но... Во ди тељ ка: Да ни је ла Јан ков (Пр ва, 18.05) 06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 00.00 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Роки 2 Тачно 1 Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Француски пољубац Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

15.23 15.52 16.27 17.00 18.00 18.27 20.00 20.27 21.00 22.36 23.28 23.43 00.30 01.28 02.58

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Енциклопедија за радознале. Калиграфија Друштвено политичка мисао Вука Стефановића Караџића Датум Верски календар Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Николај Лугански свира Листа Здравствени водич Трезор Енциклопедија за радознале Калиграфија Друштвено политичка мисао Вука Стефановића Караџића Позитивна енергија Време је за бебе Животна средина и здравље Капри Одбојка на опеску: ЕП Белдокс фестивал ТВ мрежа Хит либрис Капри Европа и Срби Научни кафе Арсен Дедић поново у Београду Трезор Белдоцс фестивал Позитивна енергија

06.00 ВОА 06.30 Биљана за вас 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 10.00 Филм: Мала 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Еурека 15.00 Мућке 15.40 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Сирома‘ сам ал‘ сам бесан 20.00 Мућке 20.30 Ало, ало 21.00 Филм: Чудније од фикције 23.00 Удовице 00.00 Филм: Летећи каскадер 02.00 Филм: Чудније од фикције 04.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Летећи каскадер

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.15 Филм: Легенда о црвеном змају 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.00 Увод у анатомију 21.00 Филм: Господар прстенова: Повратак краља 00.45 Вести 01.20 Спортски преглед 01.40 Филм: Последњи рез

Го спо дар пр сте но ва: По вра так кра ља Тре ћи део фан та стич не три ло ги је Пи те ра Џек со на не по чи ње на ме сту на ко јем се дру ги за вр шио. Он нас во ди да ле ко у про шлост, све до тре нут ка ка да ка да је Го лум пр ви пут узео пр стен пр ви пут. Те по тре сне сце не по слу жи ће нам као под сет ник на вар љи ву моћ ко ју пр стен по се ду је. Уло ге: Елај џа Вуд, Ијан Ме ке лен, Ви го Мор тен сен, Кејт Блан чет Ре жи ја: Пи тер Џек сон (Б92, 21.00)

Ви го Мор тен сен

07.00 10.30 12.00 13.30 15.00 15.40 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 22.30 23.30 00.30 02.15 03.00

Добро јутро Магазин ин Филм: Зовите ме Мраз Звезде Гранда Моја срце куца за Лолу Национални дневник Академија дебелих - уживо Тачно у подне-живо Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих - преглед дана Гранд парада Мултимилионер Добро вече, Србијо Филм: Крунисана и опасна Отети Гле ко то говори

Пејџ Тур ко

СЕ РИ ЈА

Аген ци ја Не у стра ши ви аген ти ЦИАе ре ша ва ју пи та ња жи во та и смр ти, упр к ос по вре ме ним ме ђу соб ним су ко би ма. Мо ра ју на у чи ти да ве ру ју сво јим ин стинк ти ма, али и јед ни дру ги ма, јер је сва ки но ви слу чај екс трем ни ји од прет ход ног. Уло ге: Пејџ Тур ко, Ро ки Ка рол, Деј вид Кле нон Ре жи ја: Вол фганг Пи тер сон (Хе пи, 22.00) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Граница Агенција Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Граница Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak10.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

27

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Медијум Браћа и сестре Филм: Двоструки живот Еленор Кендал 01.20 Видовњак

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Највећи губитник Уштедети купујући Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште Лепота по сваку цену Ургентни центар Л.А. Инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште

Натали Портман

Та мо где је ср це 08.00 Други светски рат у боји 09.00 Геније дизајна 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Лондонска болница 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Геније дизајна 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Витезови Маргата 20.00 Ратници 21.00 Тајни рат 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Египат 01.00 Како је уметност створила свет

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Сијај, сијај, срећна звездо Византијско плаво Време чуда На седмом небу Пролаз Рука смрти Еротски филм Еротски филм

Ви зан тиј ско пла во По тра га за не у ни шти вом пла вом бо јом са ви зан тиј ских цр кве них фре са ка пре тва ра се у сен зу ал ну љу бав ну при чу у ко јој Евро па сре ће Бал кан. Ба зи ра на је на при чи Ми ло ра да Па ви ћа, ин тер на ци о нал но при зна тог ауто ра „Ха зар ског реч ни ка”... Уло ге: Лазар Ристовски, Катарина Жу тић, Уликс Фехмиу Ре жи ја: Драган Маринковић (Синеманија, 13.15)

Мла да труд ни ца Но ва ли Нејшн из Те не си ја кре ће у Ка ли фор ни ју са сво јим деч ком Ви лу јем, али он је оста ви на пр вом ста ја ли шту - у тр го вач ком цен тру. Она не ма нов ца и до по ро ша ја оста је да жи ви у цен тру, са кри ва ју ћи се пред чи ста чи ма и про дав ци ма... Уло ге: Натали Портман, Ешли Џад, Џејмс Фрејн, Стокард Кенинг, Џоан Кјузк Ре жи ја: Мет Вилијамс (ХРТ 1, 00.15) 07.00 09.01 10.13 11.03 12.00 12.35 13.20 14.45 15.14 16.00 17.25 17.55 18.30 19.11 19.30 20.12 21.00 22.55 23.45 00.15 02.09 02.50

07.48 08.12 08.37 09.00 09.25 10.00 13.30 13.55 14.35 15.04 15.36 16.20 17.20 19.30 20.00 20.53 21.50 22.35 23.25 00.00 00.39 01.07 01.47 02.17 03.00

Катарина Жутић

Бурлеска Срећа Џек Ко је Кларк Рокфелер? Рамона и Бизус Ледена стаза Рио Срећа Принцеза Редакција Породица Тиш 127 сати Изненадни ударац Последње истеривање ђавола 02.35 Јацкасс 3Д 04.10 Седам дана слободе

06.00 07.55 08.45 10.35 12.00 13.40 15.15 16.45 17.30 19.05 20.05 21.40 23.15 01.05

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Место под сунцем Пругаста браћа - Дружба мунгоса, док. серија Дневник Моћ судбине Кристи: Повратак у Катер Гап, филм Фотографија у Хрватској Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо Фауст Вранчић, док. серија Др Оз, ток шоу 20пет, квиз Дневник Боје туризма Американац, филм Дневник 3 Секс и град Тамо где је срце, филм Др Оз, ток шоу ЦСИ: Лас Вегас

Телетабис На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Пренос седнице Хрватског сабора Фауст Вранчић, док. серија Музика, музика... С Међународне смотре фолклора Сплит: Море Идемо у Америку с Гораном Милићем Тенис АТП Умаг, снимак 2. меча Тенис АТП Умаг, пренос 1. меча Телетабис Дражесни мајски пупољци Отварање Дубровачких летњих игара, пренос Злочинци у скупим оделима ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Ружиона Шаптачица духовима Калифорникација Добра жена Закон и ред

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00

Смрт у породици Биографија - Кејт Мидлтон Трамвај звани жеља Смрт у породици Биографија - Грета Гарбо Маћеха Кад анђели наврате у град Биографија - Кејт Мидлтон Смрт у породици Биографија - Грета Гарбо Свемирски војници 2: Херој федерације 23.00 Опсада Алкатраза

04.00 Стигмата 06.00 Мизери 08.00 Путовање живота 10.00 Божја службеница Агнес 12.00 Преко палубе 14.00 Запослени људи 16.00 Не без моје кћерке 18.00 Врата раја 21.30 Мод сквод 23.00 Стигмата 00.40 Еротски филм 02.00 Еротски филм

08.10 Моји џепни љубимци 08.20 Езел 10.20 Кисмет - окови судбине 11.25 Ватрено небо 12.30 Ексклузив таблоид 13.10 Вечера за 5 14.00 Пороци Мајамија 15.55 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Езел 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Кисмет - окови судбине 20.50 Запосленик месеца, филм 22.45 Закон и ред 00.30 РТЛ Вести 00.45 Хаваји фајв-0

Рад ник месеца Раз но сач ку ти ја Зек Бре дли и бла гај ник Винс так ми чар ски су рас по л о же ни и жељ ни при зна ња. Ве ли к а част нај бо љег рад ни ка у ме се цу укљу чу је и фо то гра фи ју на „зи ду слав них„ у са ло ну за од мор. За раз ли ку од Зе ка, ко ји во ли да за бу ша ва, Винс је глав ни бла гај ник рад ње и већ је се дам на ест пу та био нај бо љи рад ник ме се ца... Уло ге: Џесика Симпсон, Ден Кук, Дакс Шепард, Енди Дик Ре жи ја: Грег Кулиџ (РТЛ, 20.50)

Џесика Симпсон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Пен и Телер – Лаж или истина Разоткривање митова Тренуци ужаса Капетан нуклеарне подморнице Преживљавање Пен и Телер – Лаж или истина Тренуци ужаса

08.30 08.45 09.00 13.00 14.30 16.30 17.30 19.00 22.00 22.15 23.30 00.00 00.15 00.30

Рели Фитнес Атлетика Билијар Билијар Бициклизам Бициклизам Атлетика Олимпијске игре Билијар Рели Рели Мотоспортови Атлетика

18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Др жа ва га зду је јав ним ку ћа ма

Уз по моћ сво јих сек су ал них ве шти на, про сти тут ке у П рви н еп оби тни п од аци п от ичу из 7. в ека п. н. е. и древ ној Ин ди ји мо гле су пре о бра ти ти стра не ухо де. вр ем ена д ин аст ије Чоу, к ада је цар Кван Чунг н ар едио Ни је та да би ло сра мо та ба ви ти се про сти ту ци јом, за на - да се ч етв рти гр ада за пр ост иту тке п осе бно о др еде и том до бро пла ће ним, чи ја су зна ња и уме ћа би ла оп ште при зна та. Осим нов ца, про сти ту ке су за сво је услу ге до би ја ле и по кло не, нај че шће на кит, али и дру ге да го це но сти и имо ви ну. Ни је ни чу до јер се сек су ал но за до вољ ство ни је огра ни ча ва ло на ор га зам му шкар ца, већ је уве ћа ван и ње гов его. А то је за и ста вре де ло до бро на пла ти ти, без ика кве сен ти мен тал но сти. Зна ле су и раз не три ко ве – хро ни ча ри су за бе ле жи ли чак 27 – од хва ље ња љу бав ни ка као нај бо љег ко га је има ла, по ми ња ња да ње не ко ле ги ни це има ју мно го па ра, па до сит них ла жи и сми ца ли ца, као што је за ду жи ва ње у ње го во име. У скло пу так ти ке да се љу бав ник за др жи и из ње га из ву че мак си мал но, а да се овај не до се ти, ко ри шћен је ауто ри тет мај ке ко ја је “оти ма ла” сво ју ћер ку од љу бав ни ка, да би је овај стал но био же љан и ни кад ми ран. „Ка ма су тра„ сем ерот ским са ве ти ма, оби лу је и прак тич ним. Ре ци мо, ка ко се осло бо ди ти љу бав ни ка ко ји не ис пу ња ва зах те ве или га вра ти ти кад се оце ни да је то ко ри сно. Ват сја ја ни ни са ве ти об у хва та ју и дру жње ње с „ко ри сним„ љу ди ма, ко ји мо гу по мо ћи кад-тад, што је сва ка ко са мо не што со фи сти ци ра ни ји об лик про сти ту ци је. Те ра фи ни ра не про сти тут ке во ди ле су ра чу на о нов цу ко ји био основ ни циљ, али и о то ме да по ка жу при вр же ност љу бав ни ци ма ко ји су их из др жа ва ли. И му шке хо мо сек су ал не про сти ту ци је је та ко ђе би ло. Ват сја ја на, аутор „Ка ма су тре„ на во ди две вр сте, од ко јих су јед ни су за ра ђи ва ли та ко што су се обла чи ли и по на ша ли као же не. Они су пот пу но ими ти ра ли њи хо ви го вор, по кре те, ме ко ћу и сти дљи вост. А Ва тсј ај ана пр ец из ира да ср ед Вештине проститутки поштовали цареви и солдати ишњи део же нског т ела (ј они) з ам ењ ују уста т аквих м ушк ар аца. Они к оји се обл аче и вл ад ају као м - озн аче. Ра злог су б или т рго вци, к оји су по ја вним к ућ ушка рци з ап ошљ ав ају се као п осл уж ит ељи по к уп ат ил - ама ост ављ али с илан н овац због св ојих т ел есних и ост има, где п ом ажу с ап уњ ај ући м ушт ер ије, д од ир уј ући их алих з ад ово љст ава. по б едр има и м ас ир ај ући па т ако б уде у њ иму п ож уду, Т оком ове д ин аст ије т а о исти чка м исао упр ављ ала је к оју су б или спре мни да з ад ов оље. и схв ат ањем се кса, по к ојем ж ен ама и м ушка рц има Ора лни секс је у „К ама с утри„ д ета љно оп исан у упр ављ ају ене рг ије јин и јанг. По тој ф ил ос оф ији, ж ене осам ф аза. За ра зл ику од ст арих Г рка, к оји су тај н ачин им ају не огр ан ич ену к ол ич ину ј ина, док м ушка рци с се кс уа лног о дн оса см атр али амо огр ан ич ену „д озу„ ја п он иж ав ај ућим и зм еђу ж нга. См атр ало се да м ушка У „Ка м а су т ри” је Ват с ја ј а н а ена и м ушк ар аца, Ва тсј ај ана рци не см еју да т роше свој про сти тут ка ма на ме нио 27 са ве та см атра да љ уди тр еба да р јанг, у ко лико не до бију од аде оно што је у скл аду с об го ва ра јућу ко ли чину јина. ка ко да од му ште ри ја из ву ку што ич ај има њ их овог кр аја, али ви ше нов ца и по кло на, од хва ље ња Из тог с тава п ро из ла зила је и скл аду са со пств еним ж и пр акса с ек су алног од носа љу бав ни ка као нај бо љег ко га су ељ ама. Али, не пр оп ушта да који је морао да т раје дов има ле до жал би да њихове н агл аси да је то ра злог због ољно дуго да би жена могла к ојег д ол ази до ра зл аза и зм е ми то вати мушк арцу с ко ле ги ни це има ју ви ше па ра еђу пар тн ера јер су м уж еви којим је з нач ајну ко ли чину из н еког ра зл ога о дб иј али да јина. Ве ро вало се да, ако ж ен ама д озв оле да им то р аде па су ове о дл аз иле од муш карац е ја ку лира брзо, не до бија дов ољну ко ли чину њих да св оју страст з ад ов оље с др угим м ушка рц има. јина, па се могао р аз бо летии и чак ум рети. И мушка Али, тво н ије б ила и ј ед ина х ом осе кс уа лна пр ост ит - маст ур ба ција се с мат рала о пасном и мо гућим уз роком уц ија у И нд ији. П ост ој ала је и в иш ев еко вна пр ост ит уц - бо лести јер би њом муш карац губио с воју ог ра ни чену ија к астр ир аних м ушк ар аца, хи џри, к оји су пре дст ављ - ен ер гију јанг, без до би јања јина за узврат. Чак се с мат али л ег ит иман тр ећи пол. М ада, стр ого узе вши, пр аве рало да су мушки “сл атки с нови” не пож ељни. хи џре угла вном н ису б иле пр ост иту тке, н его су ж ив еле Док је то т а оист ичко ве ро вање било п р еов ла ђу јуће, од п ом оћи и д ар ова к оје су д об иј але из с уј еве рног стр - мушка хо мос ек су алност није била п ре пор уч љива и у то аха да м огу в рло усп ешно пр окл ети он ога ко им то у - в реме није била ра ши рена. За р аз лику од мушке, ж скр ати. Но, п ост ој али су и о тпа дн ици од тог аске тског енска маст ур ба ција сх ва тана је као б е зо пасна, баш као ц ел иба тског р еда, к оји су д осло вно з ар ађ ив али б ав ећи и ж енска хо мос ек су алност, јер су жене и мале, с мат рало се пр ост ит уц ијом. се, н еог ра ни чену ко ли чину ен ер гије јин. С мат рало се и Пр ост ит уц ија у К ини д ат ира, пак, мн ого в ек ова пре да мушк арци од п рос тит утки до би јају више ен ер гије н ове ере. См атра се да н аст анак д уг ује ж ени по им ену јин него од с војих суп руга, док је маст ур ба цијом само Х уанг Јаи, а г от ово је и зв есно да је на п оче тку б ила п - губе, што је био дод атни п одс тицај ши рењу п рос ти ту ов ез ана с уме тн ошћу. Н а име, сли чни зн аци за реч „чи„ ције. Ј авне куће су п рав љене и поред в ојних ло гора уп отр ебљ ав али су се да оп ишу и блу дн ицу и уме тност. због н ео же њених в ој ника, а кас није их Ж ена к оје је ум ела да п ева и пл еше, а и пр од ав ала је св - је сама др жава ос ни вала за ос тало г оје т ело, н аз ив ала се чи. рађ анство. Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

utorak10.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Уто рак је Мар сов дан, ваш дан, па се мо же те по ка за ти у пу ној фор ми и сна зи. Ме сец је за пло вио у ваш знак, што вам до но си до зу сен ти мен тал но сти, по го то во пре ма дра гим би ћи ма, парт не ру, сво јој де ци. До го во ри.

BIK 20.4-20.5.

С ла ко ћом при сту па те све му што се де ша ва и што је ак ту ел но. По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја вам је на кло ње на па не мој те пре ста ти да ра ди те. На про тив, бу ди те ак тив ни ји и мо ти ви са ни на за ра ду. Парт нер је у про бле му.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

10. jul 2012.

Уме те и мо же те ле по и ко ри сно да ор га ни зу је те сво је вре ме, дру штво, са др жа је, те ме. Ле по се из ра жа ва те па мо же те да пи са ти књи гу, чи та ти бе ла три сти ку, пу то ва ти, учи ти је зи ке, игра ти у љу ба ви, ма шта ти...

Да нас и су тра сте мо ти ви са ни на то да бу де те про дор ни и успе шни. На рав но да ће те де ло ва ти ди рект но, али не мој те ићи гр лом у ја го де. Ис кљу чи вост, нер во за и не стр пље ње вам мо гу ште ти ти па пр во раз ми сли те о то ме ка ко ће те.

Има те ви ше по сло ва ко је мо же те с ла ко ћом ре ша ва ти она ко у хо ду. До го вор и за јед нич ки пла но ви на рад ним са стан ци ма са са рад ни ци ма и кли јен ти ма су по вољ ни и ко ри сни за вас. Љу бав се за сни ва на при ја тељ ству.

Уко ли ко ра ди те у ово вре ме го ди шњих од мо ра, има те мно го по сла. Али, бу ди те па мет ни, ма ње ам би ци о зни, јер ни ко ме не тре ба да се до ка зу је те већ да ства ра те при јат ну ат мос фе ру, где год да сте.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ула зи те у су ко бе и иза зо ве с по ве ћа ним ри зи ком. Мо же те ви ше ра ди ти и до жи ве ти ви ше стра сти, али би би ло до бро да са гле да те и сво ја огра ни че ња да не би сте по пу ца ли по ша во ви ма, ка ко се то сли ко ви то ка же.

Све те че сво јим то ком, спон та но и ле по. С дра гим осо ба ма се дру жи те, пу ту је те, при јат но про во ди те вре ме, а мо жда би сте мо гли и за јед нич ки ра ди ти, за ра ди ти, па по де ли ти сва ком пре ма за слу зи. Пу то ва ње, јед но за дру гим.

Иако сте ста бил ни на лич ном пла ну и у ка ри је ри, мо же се де си ти да до жи ви те нео че ки ва не стре сне си ту а ци је, ни чим иза зва не, а све због дру гих. Пу сти те оне ко ји ро ти ра ју не ка се из ро ти ра ју јер то не ма ни ка кве ве зе с ва ма.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

У ди на мич ној сте фа зи, ко ја мо же би ти и кри зна на из ве стан на чин. Не би тре ба ло да ри зи ку је те, ни ти да се из ла же те опа сно сти ма би ло ко је вр сте. Ве ли ке стра сти, по ве ћан адре на лин и при ти сак ни су по жељ ни. Опу сти те се.

Ве ли ке вре ли не вам уоп ште не при ја ју. По ве ди те ра чу на о свом при ти ску, из бе га вај те не про ми шље не по ду хва те, шет њу у под не, сун ча ње. Ра ди је се опу сти те у не ком хла ду, кли ми, ди ши те вла жан ва здух, пу туј те на мо ре.

Да ни те ку, је дан за дру гим, а ду го то пло ле то тра је и тра ја ће. Тро ши те но вац на оно што вам је по треб но. Ку пи те кли му, ако већ ни сте, да би сте пре жи ве ли на су вом. На рав но, нај леп ше вам је на мо ру, пу то ва њу.

TRI^-TRA^

Kiseo osmeh V REMENSKA

Pre pokretawa razvoda braka od Toma Kruza, Kejti Holms je bila koscenaristkiwa na filmu „Moli”, koji govori o samohranoj majci i wenoj }erki, kao da je pisala scenario baziran na svom budu}em `ivotu. Gotovo istovremeno s wenim begom iz braka koji je malo ko odobravao, spomenuti filmski projekat dobio je zeleno svetlo, a da stvar bude jo{ boqa, Kejti }e u wemu da glumi glavnu ulogu.

Snimawe spomenutog filma trebalo bi da zapo~ne ve} idu}e nedeqe u Wujorku, gde se Kejti nedavno preselila sa }erkom. Osim toga, Kejti ovih dana dovr{ava svoju modnu kolekciju „Holms & Jang”, koju }e prikazati na presti`noj Nedeqi mode u Wujorku.

Zanimqivo je i to da je Kejti krajem pro{le nedeqe ceo jedan dan provela u advokatskoj kancelariji iz koje je iza{la s prili~no kiselim izrazom lica.

PROGNOZA

VIC DANA

Веома

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

34

Sombor

34

Kikinda

35

Vrbas

34

B. Palanka

35

Zreњanin

35

S. Mitrovica 35 Ruma

35

Panчevo

36

Vrшac

35

Srbija Beograd

36

Kragujevac

37

K. Mitrovica 37 Niш

38

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и ве о ма то пло уз слаб ло кал ни раз вој обла ка по под не. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 21 до 35 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и ве о ма то пло уз слаб ло кал ни раз вој обла ка по под не. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 19, а мак си мал на 36 сте пе ни. СР БИ ЈА: Без бит ни је про ме не: сун ча но и ве о ма то пло. У по по днев ним и ве чер њим са ти ма је мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва, пре све га на за па ду и ис то ку Ср би је.. Ве тар слаб се ве ро за пад ни или про мен љив. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на 38 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так ма ло ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра, по себ но на се ве ру Ср би је. Мо гу ћа је спо ра дич на по ја ва ло кал них пљу ско ва са ве ћом шан сом на ју гу Ср би је. На се ве ру Вој во ди не би тем пе ра ту ра мо гла би ти ма ло ис под 30 сте пе ни. У пе так и су бо ту опет то пли је, пре ко 30 сте пе ни, а од не де ље по сте пе но све жи је.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке не ће при ја ти ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка, на ро чи то осо ба ма са ср ча ним те го ба ма. Мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је су за мор и раз дра жљи вост.

Madrid

32

Rim

31

London

22

Cirih

25

Berlin

25

Beч

28

Varшava

28

Kijev

31

Moskva

27

Oslo

20

St. Peterburg 25 Atina

38

Pariz

21

Minhen

26

Budimpeшta

32

Stokholm

20

Пи та Пе ри ца дру га ри цу: Да ли би спа ва ла са мном за 50 евра? Она од го ва ра: Не. Пе ри ца по но во: А за 100 свра? Она: Не. Пе ри ца упо ран: А за 200 евра? Она: На рав но да бих. Пе ри ца: А за 30 евра? Она: Па, шта ти ми слиш да сам ја? Пе ри ца: То смо већ утвр ди ли, сад се са мо цен ка мо!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

190 (-3)

Slankamen

220 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

260 (0)

Zemun

266 (-2)

Bogojevo

234 (1)

Panчevo

280 (-6)

Baч. Palanka

239 (4)

Smederevo

454 (-2)

Novi Sad

203 (4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

186 (-1)

S. Mitrovica

95 (12)

Tendencija stagnacije

Senta

256 (-2)

Beograd

210 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

200 (0)

NERA

Hetin

74 (8)

TISA

-10 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja