Dnevnik 10.avgust 2009. by jovan radosavljevic

^EDOMIR JOVANOVI], LIDER LDP

CRNI VIKEND NA PUTEVIMA KOD SUBOTICE

Ova vlada je najsporija i najnesre|enija u Evropi

Troje poginulo, osam povre|eno str. 14

str. 3

NOVI SAD *

PONEDEQAK 10. AVGUST 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22446 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

GRA\ANI DANAS TREBALO DA DOBIJU PRVE BESPLATNE AKCIJE

Hiqadu evra sti`e malo dogodine

str. 5

SRPSKE PORODICE SVE MAWE KUPUJU MESO, MLEKO, POVR]E, VO]E...

Sirotiwska trpeza prepuna odricawa

Politika

2 Pod budnim okom slu`bi bezbednosti 3 Letwi odmor, jesewe preznojavawe

Ekonomija ODR@ANA 14. RIVI^KA BOSTANIJADA

5 Stan uvek dobra investicija

Novi Sad 9 Velelepna palata nestaje ciglu po ciglu

Vojvodina 11 Dnevni boravak za stare

str. 4

Dru{tvo

USKORO UVO\EWE SVE[TENIKA U VOJNE REDOVE

Proti ~in i oficirska plata?

str. 2

Sna{e sve tawe, lubenice sve mawe str. 11

ZA DECU DO TRI GODINE U KOLIMA BI]E OBAVEZNE KORPE

str. 13

Crna 14 Nemawa Ivkovi} s opekotinama tre}eg stepena stabilno

Sun~ano i toplo

Najvi{a temperatura 30°S UV indeks 6-7

Foto: F. Baki}

Prodavci ve} kaparisali 100.000 nosiqki

13 U Gu~i bilo maligana, ali ne i gripa

DVE HIQADE „^ELI^NIH KOWA” KRAJ DUNAVA: Sedmi internacionalni “Moto-{ou” u Futogu ju~e je zavr{en, a za{to ta manifestacija prerasta u jednu od najpose}enijih (me|u sli~nim) u dr`avi mogli su da vide svi oni koji su prisustvovali ovom velikom trodnevnom bajkerskom skupu. str. 7

str. 15 – 18

SPORT

PET GODINA RADA SAVETOVALI[TA ZA BRAK I PORODICU

ZVEZDA PREGOVARA SA SALETOM \OR\EVI]EM

FILIPOVI] OSTAJE U PARTIZANU?

MLADI FUDBALERI SRBIJE U NOVOM SADU

PREMINUO KAPITEN ESPAWOLA

Mu{karci udaraju, `ene zvocaju str. 9

c m y

POLITIKA

ponedeqak10.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

IVICA DA^I}

NAJVI[I DR@AVNI FUNKCIONERI NIKADA NISU SAMI

Gra|ani Kosova ne mogu bez viza

Pod budnim okom slu`bi bezbednosti

Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da Vlada Srbije treba da donese odgovaraju}e odluke u vezi izdavawa paso{a za gra|ane Kosova i Metohije, shodno stavu Evropske komisije da u ju`noj pokrajini nisu ispuweni uslovi za viznu liberalizaciju.“Sa `aqewem smo primili vest

Kako putovati u SAD Naàlost, u ovom trenutku nemogu}e je dobiti viznu liberalizaciju za SAD zato {to Srbija ne ispuwava dva kriterijuma koja su za wih bitna“, rekao je ministar.Prema wegovim re~ima, prvi kriterijum je da procenat odbijenih zahteva za izdavawe viza bude ispod pet ili tri odsto, a trenutno je preko deset procenata, dok se drugo pitawe odnosi na to da na{i gra|ani ne po{tuju propise o duìni boravka u SAD. da vizna liberalizacija ne}e vaìti za gra|ane Kosova i Metohije, ali Evropska komisija smatra da na Kosovu ne postoje uslovi da gra|ani putuju bez viza, zato

{to nije pre|ena nijedna stvar iz takozvane mape puta ka viznoj liberalizaciji“, rekao je Da~i} u intervjuu Tanjugu.Kada je re~ o viznoj liberalizaciji za pokrajinu, Srbija ni{ta ne potpisuje, jer to nije pitawe bilo kakvog sporazuma, ve} je re~, kako je Da~i} naglasio, o jednostranoj odluci Evropske komisije. On je ukazao na ~iwenicu da, na àlost, ve} deset godina, teritorija Kosova i Metohije nije pod jurisdikcijom i upravqawem srpskih dràvnih organa, samim tim i MUP-a, {to je predvi|eno memorandumom koji je EK donela.“To zna~i da }e EK po~eti razgovore o ispuwenosti kriterijuma i da }e u tome, naravno, traìti i pomo} vlasti Srbije, {to pi{e u zvani~nom memorandumu“, istakao je ministar policije.Gra|anima Srbije koji imaju prebivali{te na Kosovu paso{i }e, po toj odluci, biti izdavani na jednom mestu, i to u koordinacionoj upravi, rekao je on i objasnio da oni imaju pravo na putne isprave, ali }e, naàlost, za svoja putovawa u EU morati da imaju i vize.Kada je re~ o raseqenim licima sa Kosova i Metohije, ministar je ukazao da to nikada nije ni bio predmet razmatrawa, niti je bilo kad neko postavqao to pitawe kao sporno.

Najvi{i dràvni zvani~nici pod danono}nom su pratwom predstavnika slu`bi bezbednosti. âk i kada bi hteli da provedu nekoliko dana sami, makar to bio i godi{wi odmor, to ne mogu sebi da priu{te, jer bi bilo suprotno zakonu! Stoga cifra od nekoliko desetina hiqada evra koje }e biti potro{eno na letovawa pojednih funkcionera u inostranstvu u ovom slu~aju ne moè biti stavqena wima na du{u, jer na tu odluku ni na koji na~in ne mogu da uti~u. Bezbednosna za{tita funkcionera i dràvnih institucija u rukama je MUP-a, BIA-e, Vojno-bezbednosne agencije i Vojne policije i regulisana je uredbom koju je Vlada donela po~etkom ove godine. Shodno ovoj uredbi, “objekti bezbednosne za{tite su predsednik Srbije Boris Tadi}, predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}, premijer Mirko Cvetkovi}, ministar odbrane Dragan [utanovac, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, na~elnik general{taba Vojske Srbije Miloje Mileti}, direktori BIA-e, VBA-e i VOA-e, direktor policije, strani dràvnici i ~lanovi stranih dràvnih delegacija, nosioci najvi{ih tuìla~kih i sudskih funkcija i drugi dràvni funkcioneri u zavisnosti od procene ugroènosti.

Diki}: Oprez na jugu Komandant @andarmerije MUP-a Srbije Bratislav Diki} izjavio je da je stawe na jugu Srbije stabilno, ali da se mogu o~ekivati oruàni napadi maweg intenziteta. „Po operativnim podacima kojima raspolaèmo o~ekujemo da moè da do|e do napada mawih intenziteta, oruànih provokacija pripadnika dràvnih organa, ali }e @andarmerija u~initi sve da svi gra|ani budu bezbedni u bilo kom delu teritorije Srbije pa i u op{tinama Pre{evo i Bujanovac i Medve|a“, rekao je Diki}. @andarmerija je angaò-

vana u obezbe|ivawu Kopnene zone bezbednosti du` administrativne linije sa Kosovom. Dvojica pripadnika @andarmerije rawena su pro{log meseca u selu Lu~ani kod Bujanovca, kada je na wihova vozila ispaqena „zoqa“, dok su nekoliko dana kasnije u eksploziji u zgradi u Pre{evu rawene dve osobe. „Policijska istraga je u toku i nadam se da }emo vrlo brzo imati konkretne rezultate i prona}i izvr{ioce teroristi~kih napada na àndarmeriju i gra|ane u proteklom periodu“, rekao je Diki}. On je dodao da je analiza situacije u proteklim godinama i oruànih napada pokazala da je ugroèna bezbednost gra|ana i pripadnika dràvnih organa, ali da je @andarmerija tu da osigura bezbednost svim gra|anima. Odgovaraju}i na pitawe o zahtevima alabanskih politi~kih lidera sa juga Srbije da se @andarmerija povu~e sa tih prostora Diki} je kazao da @andarmerija ne ugroàva nikoga u op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a ve} da brine o bezbednosti gra|ana.

Najvi{i dràvni, policijski i vojni zvani~nici imaju pravo na obezbe|ewe jo{ {est meseci nakon prestanka funkcije, a i posle toga, u skladu s procenom ugroènosti. Izuzetak je prvi ~ovek dràve, koji ima pravo na doìvotnu bezbednosnu za{titu, u skladu s posebnim zakonom koji reguli{e materiju vezanu za predsednika Republike.

Objekti koji su pod nadzorom obave{tajnih slu`bi su Narodna skup{tina, Generalni sekretarijat predsednika Republike, Vlada, ministarstva, vojni objekti od posebnog zna~aja za odbranu zemqe i rejoni oko wih, koji su zabraweni za snimawe i pristup, kao i drugi dràvni i organi uprave i autonomnih pokrajina i op{tina od zna~aja za odbranu bezbednosti zemqe. Kao poslovi bezbednosne za{tite u Uredbi se navode kontraobave{tajna, fizi~ko-tehni~ka i radiolo{kohemijsko-biolo{ka za{tita. One se primewuju u skladu s procenom bezbednosne situacije i ugroènosti, zna~ajem objekta i funkcionera sa stanovi{ta nacionalne bezbednosti, vrstom tajne materijala i poslova koji se obavqaju… Tako su pripadnici bezbedosti zaduèni za otkrivawe, pra-

}ewe, spre~avawe i presecawe obave{tajne, teroristi~ke i druge delatnosti stranih obave{tajnih slu`bi, organizacija i lica, ukoliko ugroàvaju ~uvana lica i objekte. U wihovim rukama je redovna procena ugroènosti, mere protivprislu{ne i za{tite poverqivih komunikacija, pruàwe stru~ne pomo}i radi ~uvawa i kori{}ewa tajnih podataka i dokumenata. Na spisku obaveza su i bezbednosne provere lica koja se primaju na rad, postavqaju ili raspore|uju na mesta i poslove koji se bezbednosno {tite. Fizi~ko-tehni~ka za{tita sprovodi se da niko ne bi mogao neovla{}eno u}i u neki od pomenutih objekata, niti da pri|e licima koja se {tite, a naro~ito ne sme naru{iti wihovu bezbednost i integritet. Me|u bezbednosnim merama su pregledi i laboratorijska analiza hrane, vode, pi}a, predmeta i drugih materija koje koriste lica koja ~uvaju. Poslovi su raspore|eni po slu`bama, pa tako kompletnu kontraobave{tajnu za{titu vr{i BIA,

osim za Ministarstvo odbrane, za koje to ~ini VBA. Za biohemijsku za{titu zaduène su specijalizovane ustanove u saradwi s MUP-om i Vojnom policijom, ako je re~ o VS. Fizi~ko-tehni~ka za{tita u rukama je MUP-a, osim za vojne funkcionere i objekte Vojne policije. Za potrebe BIA-e, Ministarstvo unutra{wih poslova obavqa spoqno fizi~ko obezbe|ewe objekata i prostora koje koristi Agencija. Uredbom se posebno navodi da predsednika Republike bezbednosno {tite MUP, BIA, VBO i Vojna policija. Poslovae bezbednosne za{tite objekata, lica, aktivnosti, zadataka i poslova od posebnog zna~aja za ovu oblast koordini{e Savet za nacionalnu bezbednost, putem Biroa za koordinaciju. Uredbom je zacrtano da su organi zaduèni za bezbednosnu za{titu du`ni da redovno izve{tavaju Vladu i Savet o stawu i problemima bezbednosne za{tite i predlaù neophodne mere. S. Stankovi}

USKORO UVO\EWE SVE[TENIKA U VOJNE REDOVE

Proti ~in i oficirska plata? Vojska Srbije uskoro }e u svoje redove uvrstiti i sve{tenike, koji bi trebalo da se brinu za verski `ivot u kasarnama. Kako „Dnevnik“ saznaje u vojnim krugovima, odluka o uvo|ewu vojnog sve{tenstva trebalo bi da bude doneta veoma brzo jer se na woj radi jo{ od 2000. godine. Izradom i usvajawem Zakona o Vojsci Srbije krajem pro{le godine, stvoren je i pravni okvir za ustanovqewe ovakve vojno-verske institucije. Kako saznajemo, sve{tenici u vojnim redovima trebalo bi da budu integralni deo Vojske Srbije, da nose ~inove i funk-

cioni{u po dopuwenom Pravilu slu`be, na ~emu se ve} neko vreme radi. Formacijski, sve{tenici bi pripadali jedinicama u okviru kojih su fizi~ki raspore|eni, dobijali bi vojnu platu, ali bi i daqe bili odgo-

vorni patrijarhu i Sinodu SPC. Radni tim Ministarstva odbrane sada „bistri“ model koji je predlo`en jo{ 2003. godine, a prihvatio ga je Sinod SPC i predstavnici tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji. Religija i crkveni predstavnici bili su prisutni u srpskoj vojsci sve do Drugog svetskog rata. U prvo vreme su sve{tenici bili raspore|eni u divizijskim komandama i {tabovima pukova, dok je u centralnoj komandi postojao „vojni prota“. U vreme Kraqevine SHS taj sistem je promewen po{to je Kraqevina postala vi{ekonfesionalna dr`ava pa su se u sastavu nove vojske na{li predstavnici svih priznatih konfesija. Vojno-sve{teni~ka institucija se sastojala od vojnih sve{tenika za pravoslavnu, katoli~ku i muslimansku veroispovest. Tada je pri Ministarstvu vojnom i Mornarici postojalo telo koje je rukovodilo sve{teni~kom strukom, a u wemu su bili po jedan vojni sve{tenik prve klase za pravoslavnu, rimokatoli~ku i muslimansku veroispovest. Iako se pitawe uvo|ewa sve{tenika u vojnu slu`bu

razmatra ve} ~itavu deceniju, odluka je stalno odlagana. ^ekalo se dono{ewe novog zakona o vojsci, ali i da se reorganizuju vojno-bezbednosne snage Srbije.

Me|u zemqama biv{e Jugoslavije vojno sve{tenstvo je uvela samo Hrvatska, jo{ 1997. godine, godinu po{to je potpisala ugovor sa Svetom stolicom. Ordinarijat je prakti~no

osnovala Katoli~ka crkva posebnim dekretom, a usagla{en je i Statut i pravilnik za wihovo delovawe, {to je malo kasnije prihvatio i MUP Hrvatske. Na vrhu ove institucije je general-

ni vikar, koji ima svoj kabinet i sedi{te u novoizgra|enoj zgradi u Zagrebu. Ispod wega su vojni dekani i kapelani, koji se brinu za duhovni ìvot u kasarnama, komandama i drugim institucijama vojske i policije. Katoli~ki sve{tenici, o ~ijem angaòvawu moraju da se usaglase Vojni ordinarijat, Vojska i MUP, primaju platu kao kolege vojnici ili policajci i dobijaju odgovaraju}e ~inove i obele`ja koje mogu da nose na sve~anoj uniformi u posebnim prilikama, {to je regulisano posebnim Pravilom slu`be. Vojni vikari u Hrvatskoj, na kraju karijere, sti~u pravo na penzije kakve dobijaju i oficiri. Kao u svim vojskama u kojima postoje sve{teni~ke slu`be, i u Srbiji je ciq da se ostvari sloboda veroispovesti, ali i da se na jo{ jedan na~in vodi briga o podizawu morala me|u pripadnicima oruànih snaga. Na koji na~in }e biti re{eno to pravo pripadnika drugih nacionalnih zajednica i ho}e li u ovu instituciju biti uvr{}eni sve{tenici i drugih konfesija, za sada javnosti nije poznato. P. Klai}

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

ponedeqak10.avgust2009.

^EDOMIR JOVANOVI], LIDER LIBERALNO-DEMOKRATSKE PARTIJE

Ovo je najsporija i najnesre|enija vlada u Evropi Odlagawe glasawa za izmene Zakonskih izmena, ili su mogu}e i po pitawu spora oko zakona o informisawu, iznu|eno od izmene predloènih re{ewa kona o informisawu? vladaju}e koalicije, pokazuje da kojima se, ina~e, medijska udru– Ovo je najsporija i najDemokratska stranka sve teè baèwa protive? nesre|enija vlada u Evrolansira izme|u koalicionih part– Mi smo pokrenuli neposredne pi. Srbija je prerasla te nera – pre svega izme|u G17 plus i konsultacije sa stru~wacima i meobmane o stru~wacima koje SPS-a. Obezbe|ivawe ve}ine za, |unarodnim organizacijama i nane zanima politika. Imarealno govore}i, lo{a zakonska dam se da }emo uspeti da otklonimo vladu beìvotnih slure{ewa, koja kritikuje i opozicimo neke nedostatke, ili da razja`benika i politi~ara bez ja i novinarski esnaf, do sada je snimo sporna re{ewa, kroz precipravih ambicija, koji ne bilo nemogu}e. Pozirawe drugih zarazumeju na kojim su pozisledweg dana avgukona na kojima cijama. Ako im je preteTekst predloènog sta, uveliko se u LDP insistira. To {ko, neka se povuku! Zejavnosti spekuline sme biti partijmqi trebaju lideri koji u medijskog zakona je {e, u pomo} vlada- neprecizan i nejasan i ski posao, zato i ublaàvawu krize koja je ju}im strankama traìmo da se svi oko nas vide izazov, a ne mogao bi prisko~i- garantujem da ni mnogi ukqu~e, ali da, pre alibi. Po{to je u Vladi poslanici vladaju}e ti LDP. Lider ove svega, iznesu predmalo takvih, a mnogo vi{e partije êdomir loge, da budu akzihera{a, zato nam je i javve}ine nisu sigurni Jovanovi} je, pritivniji. Ako sada ni ìvot ovako sterilan. koji je trenutno likom pregovora o propustimo ovaj Mo`da se posledice tog tekst u opticaju odlagawu glasawa mesec – a tu mipre svega odnosi na pitawe obaveza unutra{weg haosa ne}e videti do za sporni medijski slim i na novinarosniva~a medija i pravila o posloseptembra ili oktobra, ali posle zakon, eventualnu podr{ku usloske asocijacije, na izdava~e i emivawu i izlaèwu u slu~aju blokade toga nas o~ekuju vrlo ozbiqni provio izglasavawem seta zakona koji tere – posle }e biti kasno za iznora~una. Osim toga, probleme mogu blemi. Balasti ove vlade su pretebi trebalo da reguli{u kompletnu {ewe primedbi. To je novi manir, napraviti i neke kaznene odredbe. {ki i oni ugroàvaju ne samo wenu medijsku sferu.LDP je do sada ve} to je prava javna rasprava koju mi Vide}emo u kojoj je meri mogu}e otravnoteù nego i ravonoteù ~ipriskakao u pomo} vladaju}oj koatraìmo. kloniti te nedostatke i kakve }e tavog dru{tva. Zato se LDP trudi liciji, pravdaju}i to evropskim Tekst je neprecizan i nejasan i biti garancije za to. Od toga ne}eda ne dozvoli da potonemo sada kaintegracijma. Ho}e li se na}i DSgarantujem da ni mnogi poslanici mo odustati. da taj balast postaje jo{ teì, jer z Vi, za razliku od ostalih u i 31. avgusta, jo{ uvek je neizvevladaju}e ve}ine nisu sigurni koji po tankoj granici kolapsa ska~u sno. êdomir Jovanovi} za „Dnevje trenutno tekst u opticaju. Veruopozicionih stranaka, ne zagopopulisti koji sebe zovu naprednik” kaè da da je Vlada naterana jem da su me|u wima i poslanici varate prevremene izbore. Miwacima. Mo`da su skinuli bex, na to da se urazumi i da pokaè da partije koja stoji iza ovog nespretslite li, i pored toga, da proali su i daqe preteàk teret na li je sposobna ozbiqnije da radi. nog predloga. Postoje jo{ uvek deblemi unutar vladaju}e koalibudu}nosti Srbije. z Incijativa LDP-a za odla– Zavr{en je period kada je cela lovi predloga kojima se protive cije ozbiqnije ugroàvaju zemqa bila blokirana zbog unutraprofesionalne asocijacije, i to se funkcionisawe Vlade, ne samo gawe glasawa u Skup{tini Sr{wih ucena u toj ~udnoj koaliciji. Mi nismo deo te ve}ine, nismo se poga|ali s wima o procentima i Socijaldemokratski rijaliti {ou upravnim odborima, i zato nas zaz Kako vidite poziciju LDP-a u svetlu aktunimaju jedino rezultati. Ako ih na i druga~ije politike. Jedino 12 na{ih poslanibude, i to konkretnih, onda moèelnih najava o grupisawu politi~kih stranaka ka nema potpisane blanko ostavke i nikada ih ne}e mo ozbiqno razgovarati. I to odsocijaldemokratske opcije, s jedne strane, i imati. To bi bilo poniàvaju}e. A taj rijaliti mah, a ne u septembru. Ovo je obavepoku{aju objediwavawa regionalnih partija, s {ou pod nazivom „@elite li da budete socijaldeza i posao koji je davno prevazi{ao druge? O~ekujete li zna~ajnije promene na po- mokrata ili lokalni kabadahija?” istovremeno je i kapacitete same Vlade i zato i galiti~koj sceni po okon~awu procesa preregituàn i sme{an. Ne znam koji }e novi kvalitet dorancije moraju biti ozbiqnije. stracije? neti takvi savezi pojedinaca, koje ni{ta ne kvaliPreostaje da u naredene tri nede– Preregistracija je obi~no zamajavawe. To zna i fikuje kao ozbiqne socijaldemokrate ili regioqe zavr{imo posao koji smo zapoministar Milan Markovi}, koji se pratvara da lenalne politi~are, osim èqe da ulete u deo scene ~eli kada smo uspeli da odloìmo ~i ozbiqnu bolest politi~kog sistema usvajawem koji je ve} pun populista. Oni socijalnu pravdu glasawe. Od rezultata tih napora, tehni~kih pravila, skupim taksama i povla|ivauglavnom doìvqavaju kao kupovinu glasova u ali pre svega od ozbiqnosti miniwem populizmu. Pri tom, nikada ne}e ni{ta u~inipredizbornoj kampawi. Trafo-stanica na Vo`dovstarstava zaduènih za izradu ovih ti da ukinu sistem blanko ostavki, da po~nu decencu, bandere u Prijepoqu, socijalna pomo} preko zakona, zavisi i ishod sednica u tralizaciju koja }e oja~ati i stranke, da pokaù ministarstava u Zemunu ili Rumi... I sada to pokupredstoje}i mesec – mesec i po. javnosti kako stoje u me|unarodnim strana~kim {avaju da patentiraju kao politi~ku platformu. z Da li je za Va{u stranku asocijacijama... Mi smo tu apsolutni lideri promeZa tako ne{to u Srbiji nema razumevawa! prihvatqiv postoje}i tekst za-

REKLI SU

Konuzin: Srbi mnogo pu{e, naro~ito ène Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandr Konuzin prisustvovao je zavr{nim manifestacijama Sabora u Gu~i i ocenio da je to praznik srpske kulture. Ambasador je rekao da je Srbija preìvela teàk period a da je Rusija prebrodila sistemsku krizu i ja~a svoje pozicije. “Shvatamo koliko vam je u Srbiji te{ko i spremni smo da vam pomognemo, a kada vidim kako uìvate, ube|en sam u to da i vi verujete u svoju budu}nost”, rekao je Konuzin. Konuzinu je na Saboru u Gu~i jedino smetalo to {to “Srbi mnogo pu{e, a naro~ito ène”.

Mladenovi}: Ne}emo podr`ati DS i SPS Predsednik beogradskog odbora DSS-a Andreja Mladenovi} izjavio je da Koalicija DSS–NS–NP-a na dana{woj konstitutivnoj sednici Skup{tine op{tine Vo`dovac ne}e podr`ati formirawe ve}ine Demokratske stranke i Koalicije SPS–PUPS–JS-a. “O~igledno je da na Vo`dovcu nema dogovora i nema potrebnog broja odbornika da se formora ve}ina, tako da odbornici Koalicije DSS–NS–NP-a sigurno ne}e dati podr{ku, posebno ne jednoj takvoj koaliciji DS-a, SPSa, LDP-a i ko zna koga jo{“, istakao je Mladenovi} u izjavi Tanjugu. On je podsetio na to da je plan Koalicije DSS–NS–NP-a prethodnih meseci bio razgovor s napredwacima.

Anti}: O~ekujemo da DS obezbedi ve}inu Predsednik beogradskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije Aleksandar Anti} izjavio je ju~e da su socijalisti postigli dogovor s Demokratskom strankom da zajedno poku{aju da konstitui{u ve}inu u op{tini Vo`dovac, a da od DS-a o~ekuje da tu ve}inu i obezbedi. “O~ekujemo od DS-a da, na osnovu sporazuma koji smo potpisali, obezbedi ve}inu. DS je pozvao DSS i NS da daju podr{ku za tu ve}inu i sutra }emo videti da li su ti razgovori urodili plodom”, rekao je on Tanjugu. Anti}, koji je i predsednik Skup{tine Beograda, precizirao je da }e socijalisti, po dogovoru s demokratama, dati kandidata za predsednika Skup{tine op{tine Vo`dovac.

bije ponovo se u javnosti komentari{e kao najava za eventualnu rekonstrukciju Vlade, u kojoj bi se na{lo mesta i za va{u stranku. Kako to komentari{ete, s obzirom na to da ste i ranije vladaju}oj koaliciji pomogli u obezebe|ivawu kvoruma za usvajawe zakona o sedi{tima sudova javnih tu`ila{tava, iako ste bili protiv

bardovali Vladu dokazanim optu`bama da su zaustavili proces evrointegracija i ukidawa viza, zapravo, prelomili i napravili pritisak koji je doveo do uozbiqavawa i odluke o ukidawu viza za na{e gra|ane. z Da li je evropska orijentacija aktuelne vlasti zaista nesporna, s obzirom na zagovarawe vojne neutralnosti zemqe,

Vojvodina – kusur u pogodbama z U kojoj meri bi i problem s usvajawem vojvo|anskog statuta mogao imati negativne efekte na proces evropskih integracija, kako to tvrde neki pokrajinski zvani~nici? – Vojvodina je do sada ~esto bila kusur u me|ustrana~kim pogodbama, sada sve vi{e postaje floskula i u nekim unutarstrana~kim odnosima. Sada{wi pokrajinski zvani~nici su funkcioneri stranaka vlasti i imaju mogu}nost da odlu~uju ili da uskrate poverewe toj vlasti. To ne èle da u~ine i deset meseci ni{ta konkretno ne preduzimaju. Nema pritiska iz same Vojvodine da se taj statut kona~no usvoji. Umesto toga, kalkuli{u i uvode u opticaj pri~u o evropskim integracijama. Neefikasnost je ono {to najvi{e ugoàva integracije, ali ugroàva i ìvot u Vojvodini. Neefikasnost oko statuta i zakona o nadle`nostima, neefikasnost u pokrajinskoj administraciji, inertnost u procesima privatizacije velikih firmi u Vojvodini. Problem vojvo|anskog statuta pretvoren je u pitawe odmeravawa snaga u vladaju}oj koaliciji ili najve}oj stranci u woj. To za Vojvo|anke i Vojvo|ane nije preterano zna~ajno, osim kao opomena da na slede}im izborima glasaju druga~ije i omogu}e ve}i uticaj strankama koje, poput LDP-a, traè statut, ali se bore i za istinu o parama protra}enim u NIS-u, sramnoj privatizaciji tog sistema, „Srbijagasu”, koji tro{i vojvo|anske resurse ali ra~un ispostavqa celoj Srbiji, autoputu koji se gradi samo kad ministri do|u u pratwi kamera. wega, a istovremeno ukazujete na to da je podr{ka LDP-a vezana iskqu~ivo za evropske projekte Vlade? – Ova julska sednica parlamenta, ~iji je dnevni red diktirala dezorijentisana Vlada, zavr{io se wenim te{kim porazom. Taj poraz je veliko otre`wewe i zato LDP nije dozvolio da se to pretvori u haos nego u neku korisnu promenu. Kada smo pro{le godine dali kvorum za po~etak glasawa, direktno smo omogu}ili da se donese Zakon o produèwu vaèwa paso{a. Bez toga ne bi bilo ni putovawa ove godine, ni najave ukidawa viza. Vladaju}a ve}ina je bila nesposobna da to uradi, i mislim da smo u su{tini tada, kada smo nedeqama bom-

ali i naprasno pribli`avawe bloku nesvrstanih? – Po nekim pitawima je evropska orijentacija sporna, ali je nesporno da gra|ani i wihova o~ekivawa guraju ve}i deo vlasti prema tim integracijama. Sve dok je taj pritisak jak – a mi }emo od septembra, kao LDP, nastaviti da ga poja~avamo kroz novu kampawu po Srbiji – vlast }e biti prinu|ena da se bar kotrqa tim evropskim putem. Sve ostalo je podgrevawe bajatih pri~a o panslovenskim savezima i neozbiqno predlagawe novih partnerstava s nestvrstanima u svetu koji je svetlosnim godinama udaqen od onog pre 30 godina. Branka D. Savi} Petar Klai}

LETWA POLITI^KA RAZGLEDNICA IZ SOMBORA

Letwi odmor, jesewe preznojavawe I ovog leta somborski politi~ari i wihove stranke, makar najve}i deo wih, mo}i }e sebi da priu{te nekoliko dana nesmetanog odmora. Naime, {iroka koalicija koja u rukama drì lokalnu izvr{nu i parlamentarnu vlast, superiorno predvo|ena Demokratskom strankom, u ovom trenutku ima dovoqno lagodnu poziciju u odnosu na jedinu opozicionu parlamentarnu stranku, Srpsku radikalnu stranku, koja sa svoja 23 od ukupno 61 odbornika Skup{tine grada, sem povremenog “talasawa”, ne moè u~initi gotovo ni{ta {to bi pomutilo mir u redovima vlasnih stranaka. Problemi s kojim se, dodu{e, i danas suo~avaju predstavnici narodne voqe i svojih stranaka – sve teà ekonomska situacija i “klini~ka smrt” somborske privrede – na jesen }e se gotovo sigurno samo pove}ati, {to }e predstavqati novi test koalicione idile. Po{to se na pokrajinskom i republi~kom nivou sukobi vlasti i opozicije iz dana u dan sve vi{e rasplamsavaju, veliko je pitawe do kada }e, na primer, somborska filijala Ko{tuni~inog DSS-a mo}i pred beogradskom centralom da “brani” vlastito u~e{}e u koaliciji s DSom. Mada za sada nema nikakvih naznaka o tome da bi se bilo {ta u odnosima lokalnih podru`nica stranaka s demokratskim prefiksom moglo promeniti, simptomati~no je “iskakawe” slabijeg partnera na jednoj od nedavnih skup{tinskih sesija, kada odbornici DSS-a nisu

Buyet se puni Za razliku od velikog broja srpskih lokalnih samouprava, Sombor, sude}i barem po publikovanim zvani~nim statisti~kim podacima, beleì relativno uspe{no puwewe gradskog buxeta, ogromni su i efekti pro{le godine zapo~etih, a ove nastavqenih, ulagawa u infrastrukturu iz Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa, a koalirawe s najja~om strankom, DS-om, koja ima ~ak 26 odbornika u varo{koj Skup{tini, lukrativna je i za wene partnere DSS, Ma|arsku koaliciju i koaliciju G17 plus – LSV – SPO-a, koji su u svojevremenoj podeli kola~a vlasti nai{li na vi{e nego “{iroku ruku” postizborne ponude DS-a. èleli da “aminuju” odluku izvr{nih vlasti o u~estvovawu u programu USAID-a posve}enom vanrednim situacijama, pravdaju}i se time da ne}e saradwu koja “podrazumeva i razmenu sigurnosnih podataka s onima koji su nas bombardovali i otimaju nam Kosovo”. Da DS preventivno ipak mora da drì oba oka otvorena kada su u pitawu mawi koalicioni partneri, svedo-

~i i nedavna akcija Omladine LSV-a, koja je medijski “talambasala” rezultate ankete gra|ana Sombora, po kojima je ogroman broj `iteqa ovog grada potpuno nezadovoqan radom gradske uprave, u kojoj, gle ~uda, i nekoliko funkcionera upravo tog istog LSV-a zauzima visoke pozicije. S vremena na vreme ~uju se raznorazne primedbe i iz ostalih stranaka koje parti-

cipiraju u vlasti, pa je o~igledno da je superiornost DS-a ujedno i dvosekli ma~. Svi “grehovi” idu na wegov ra~un, a da pri tome “principijelnim” kriti~arima iz koalicionih redova ne pada na pamet da se “principijelno” odreknu svojevremeno iznu|enih, vi{e nego unosnih, sinekura, oli~enih u profesionalnom ~lanstvu u Gradskom ve}u, pomo}ni~ko-savetni~kim name{tewima u kabinetu gradona~elnika, Skup{tini grada, a nadasve, direktorskih foteqa u Javnim preduze}ima i ustanovama. Za to vreme, jedina i formalno opoziciona stranka, SRS, raspolaè sasvim dovoqnim brojem odborni~kih mandata da, koriste}i odredbe gradskog Statuta i Poslovnika o radu Skup{tine grada, zahteva vanredne sednice kada joj se to prohte i time dobija bonus u vidu medijske promocije. Na krilima maestralne “partije” koju je odigrao wihov {ef Ivica Da~i}, puni su samopouzdawa i socijalisti, i pored ~iwenice da su u istom statusu kao i SNS, odnosno da se u vanparlamentarnoj dokolici mogu baviti iskqu~ivo sami sobom. “Drugi” Sombor, odnosno somborski LDP, pokazao se daleko mawe spremnim za uspe{nije u~e{}e u lokalnom politi~kom ìvotu od drugih afilijacija stranke êdomira Jovanovi}a, pa }e i on iz opravdanih razloga (nedovoqno poverewe bira~a) do slede}ih izbora predstavqati samo politi~ki “fikus”. M. Miqenovi}

EKONOMIJA

ponedeqak10.avgust2009.

„@ELEZNICE SRBIJE” UGOVORILE REMONT I KUPOVINU 700 VAGONA

Spora vo`wa u novom pakovawu Do kraja godine na na{im prugama bi}e vi{e i putni~kih i teretnih vagona, {to }e smawiti gu`ve i olak{ati putovawe vozom. S druge, pak, strane, privreda }e smawiti tro{kove transporta jer je poznato da je

je 420 miliona dinara. Suboti~ko “Bratstvo” remontova}e 100 vagona u vrednosti 101 milion dinara, “Vagonka” iz Ni{a 125 (170 miliona), MIP Radionica {inskih vozila u ]upriji 80 (79 miliona), smede-

DNEVNIK

ZAPO[QAVAWE UZ DR@AVNE SUBVENCIJE

U „prvoj {ansi” 13.000 pripravnika U Srbiji trenutno radi 13.000 pripravnika koji su posao dobili uz dr`avnu subvenciju kroz program “prva {ansa”, izjavio je direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Vladimir Ili}. U intervjuu agenciji Beta on je rekao da }e predvi|ena kvota od 15.000 za ovu godinu biti ispuwena do kraja ovog meseca. “Program }emo pratiti slede}e godine da bismo videli {ta }e biti s tim qudima nakon wegovog isteka, koji procenat wih }e dobiti radno mesto i prema tome }emo i usmeravati daqi razvoj programa”, kazao je direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Ili} je rekao da je iz republi~kog buxeta za aktivne mere zapo{qavawa ove

godine izdvojeno 3,5 milijardi dinara i da je pored toga Vojvodina izdvojila dodatnih 1,5 milijardi dinara za programe na teritoriji te pokrajine. “U pore|ewu sa zemqama Zapadne Evrope sredstva za aktivne mere su vi{estruko mawa. Izdvajamo 35 puta mawe od Austrije, koja ima tri puta mawe nezaposlenih nego mi”, rekao je on i dodao da to zna~i da se u Austriji po nezaplslenom izdvaja 105 puta vi{e novca nego u Srbiji. Kako je naveo, pored subvencionisanih radnih mesta, novac se tro{i i za sajmove zapo{qavawa, kojih u Srbiji svake godine ima oko 100 i kroz wih pro|e najmawe 50.000 nezaposlenih.

SRPSKE PORODICE SVE MAWE KUPUJU MESO, MLEKO, POVR]E, VO]E...

Sirotiwska trpeza prepuna odricawa prevoz `eleznicom jeftiniji od drumskog. Generalni direktor “@eleznica Srbije” Milovan Markovi} izjavio je da je potpisan ugovor o remontu i proizvodwi `elezni~kih voznih sredstava vredan 2,1 milijarde dinara. Na remont je upu}eno 109 putni~kih vagona, 500 teretnih i 12 lokomotiva, a nabavi}e se i 100 novih teretnih kola. Kako se svi ugovori odnose na doma}a preduze}a, realizacijom

revska “Intermehanika” 50 vagona, u vrednosti od 45 miliona, a ni{ka “Lokomotiva” remontova}e 12 lokomotiva (358 miliona dinara). Milovan Markovi} potvrdio je da su putni~ki vagoni prose~no stari oko 30 godina, a kako su tro{kovi odr`avawa veoma visoki, veliki broj je van saobra}aja. To je izazvalo velike gu`ve i nezadovoqstvo putnika, posebno krajem pro{le i po~etkom ove godine zbog restriktiv-

Gubitak 90 miliona Zbog nedovoqnog broja kola, u prethodne tri godine “@eleznice Srbije” su izgubile oko 90 miliona evra, {to }e se poku{ati nadoknaditi novim i remontovanim vagonima. Naime, shvativ{i ozbiqnost situacije, Vlada Srbije je odlu~ila da za remont i kupovinu novih vagona obezbedi novac preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, i to iz postoje}ih buxetskih para za 2009, s tim da }e garancije za uspe{nu realizaciju posla biti u formi posebnih kredita preko Fonda za razvoj. ovog projekta omogu}i}e se i ve}e zapo{qavawe jer }e biti posla za anga`ovawe oko 2.250 radnika. Remont je ugovoren s osam doma}ih remontnih firmi {irom Srbije, a nove teretne vagone, vredne 578 miliona dinara, isporu~i}e Fabrika vagona u Kraqevu. “Go{a” iz Smederevske Palanke remontova}e i rekonstruisati 54 putni~ka vagona, u vrednosti od 351 milion dinara. Smederevski “@elvoz” popravi}e 145 teretnih i 55 putni~kih kola, a vrednost posla

nog reda vo`we, kada su ukinuti brojni polasci, smawen broj kola na vozovima, u koje putnici ~esto nisu mogli ni da u|u ili su stajali na jednoj nozi. I privreda je pogo|ena mawkom teretnih vagona, pa mora da pla}a skupqi prevoz putevima. U teretnom saobra}aju ima tek oko 3.500 vagona, a neophodno je ~ak 2.000 vi{e. I teretwaci su dotrajali, vi{e od 40 odsto ovih vagona je, po re~ima prvog ~oveka “@eleznica”, starije od 30 godina. R. Dautovi}

„Punto” na godi{wem odmoru – Proizvodwa automobila “punto” u kragujeva~koj fabrici automobila bi}e prekinuta do 24. avgusta zbog kolektivnog godi{weg odmora koji }e po~eti danas – izjavio je generalni direktor “Zastava vozila” Zoran Radojevi}. Radojevi} je agenciji Beta rekao da su stvorene zalihe koje u potpunosti zadovoqavaju potrebe prodaje. Od kraja marta, kada je po~ela proizvodwa “punta” sa znakom “Fijata”, u kragujeva~koj fabrici je kompletirano 7.145 vozila. Radojevi} je najavio da }e u kragujeva~koj fabrici od septembra biti pove}ana proizvodwa “punta”.

– Po~iwemo ve}i obim proizvodwe, najverovatnije od 1. septembra, {to zna~i da }e, umesto sada{wih 120, s traka silaziti 200 vozila dnevno ili 4.000 mese~no – rekao je Radojevi}. Tokom kolektivnog godi{weg odmora u fabrici automobila bi}e obavqen redovni remont postrojewa i izme{tawe stare opreme, a na tim poslovima }e biti anga`ovano oko 300 radnika. Bi}e, tako|e, nastavqeno ekolo{ko ~i{}ewe fabrike, izme{tawe industrijskog otpada i boja, prema obavezama iz ugovora s italijanskim “Fijatom”.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,0162

93,3499

95,9637

90,7361

Australija

dolar

53,1264

54,4886

56,0143

52,9629

Kanada

dolar

58,8607

60,3699

62,0603

58,6795

Danska

kruna

12,222

12,5354

12,8864

12,1844

Norve{ka

kruna

10,4305

10,6979

11,9974

10,3984

[vedska

kruna

8,8598

9,087

9,3414

8,8326

[vajcarska

franak

59,5072

61,033

62,7419

59,3241

V. Britanija

funta

106,34

109,066

112,12

106,013

SAD

dolar

63,395

65,0205

66,8411

63,1999

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 8. 2009. godine

Podaci o potro{wi najva`nijih namirnica najboqe ilustruju kakav je standard gra|ana Srbije spram stanovnika Evropske unije. Na{e poluprazne trpeze govore vi{e od merewa ovda{wih cena i zarada i onih u Evropi. Kudikamo su skromnije od evropskih, a {to je najgore, za hranu imamo sve mawe. Dok, recimo, stanovnik Evropske unije godi{we pojede u proseku 41,3 kilogram sviwskog mesa, za gra|anina Srbije ono je delikates – ne potro{i ni upola toliko. Analiza koju je, na osnovu na{e i evropske statistike, uradio stru~ni saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stankovi} pokazala je da smo lane po ~lanu doma}instva tro{ili svega 16,9 kilograma sviwetine, dok smo, recimo, 2007. godine na trpezi imali 20,3 kilograma. Te je godine stanovnik EU tro{io 21,8 kilogram `ivinskog mesa, u Srbiji se pojedina~na potro{wa svela na 18, me|utim, lane je opala na 16,6 kilograma. Sa svim namirnicama je sli~na situacija. Recimo, u EU se u proseku po ~lanu doma}instva tro{ilo 82,5 litara mleka, a kod nas 60,3. U 2008. godini nismo imali ni za tih {ezdesetak litara ve} samo za 55,7. Potro{wa belog sira u Evropi iznosila je 16,5 kilograma godi{we, a kod nas 10,7 kilograma, odnosno 9,4, koliko smo lane mogli sebi da priu{timo. [e}era tro{imo drasti~no mawe od Evropqana. Wihov je prosek u 2007. godini bio 34,8 kilograma, a na{ 13,7, da bi lane pao na 12,5 kilograma. U EU se tro{i 17,5 litara uqa, a mi smo u pro{loj godini kupili 10,3….

Kada je u pitawu potro{wa vo}a i povr}a, tako|e lo{e stojimo u pore|ewu s Evropom. Dok Austrijanci, na primer, za godinu dana pojedu 28,6 kilograma jabuka, na{ prosek je 14. Italijanima, recimo, treba

12,4 kilograma kru{aka, a mi iz xepa mo`emo da izvojimo samo za kilogram. Nemamo ni za dva kilograma tre{awa i vi{awa godi{we, a kajsija u godini dana gra|anin Srbije pojede samo 300 grama! Drasti~na

MESE^NI IZDACI PO DOMA]INSTVU U SRBIJI

Meso pa sve ostalo

Interesantno je {to, uprkos lo{em standardu, na na{im trpezama, daleko siroma{nijim od evropskih, ima najvi{e mesa i mesnih prera|evina.

Gotovo polovinu buxeta koji nam odlazi na hranu potro{imo samo na ove proizvode – u strukturi prose~nih mese~nih izadataka meso u~estvuje s 31 odsto, a suhomesnati proizvodi s 15,6. Za sve`e povr}e dajemo 17,7 odsto, za mleko, jogurt i puter 13,4….

je razlika i u potr{wi pomoranxi izme|u nas i nekih evropskih zemaqa: Francuz ih na trpezi ima 116,6 kilograma, a mi po 3,5 kile…. Nismo dobro pro{li ni kada poredimo na{u potro{wu u prrethodne dve godine. Gotovo svih najva`nijih prehrambenih proizvoda u 2008. smo na trpezi imali mawe nego u godini pre. Potro{wa sviwskog mesa po ~lanu doma}instva, na primer, smawena je za 16,7 odsto, limuna za ~ak 27,8 odsto, pasuqa smo jeli za desetinu, kajsija 50 odsto mawe nego u 2007. godini… – Potro{wa osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji, prikazana po ~lanu doma}instva, zna~ajno zaostaje za potro{wom u razvijenim zemqama Evrope. Doma}e trì{te je jo{ ograni~avaju}i faktor za racionalnije kori{}ewe zna~ajnih ekolo{kih, proizvodnih i qudskih resursa u poqoprivredi Srbije. To se, pre svega, odnosi na pove}awe ukupne efikasnosti proizvodwe, brì rast i odrìvi razvoj – upozorava Vojislav Stankovi} u razgovoru za “Dnevnik”. On podse}a na to da su izdaci za li~nu potro{wu doma}instava u Republici Srbiji u 2008. godini iznosili 40.100 dinara, od ~ega je najve}i udeo izdataka za hranu (41,3 odsto) i alkoholna pi}a i duvan (4,5). Zapaàju se, prime}uje, izvesna i veoma skromna pozitivna kretawa, koja se ogledaju u postepenom, relativnom, smawewu udela tro{kova hrane i stanovawa u ukupnim rashodima doma}instva. S. Glu{~evi}

SPOQNOTRGOVINSKA RAZMENA SREDWEG BANATA U OGROMNOM PORASTU

Nema krize za zrewaninske izvoznike Za prvih {est meseci ove godine ukupna spoqnotrgovinska robna razmena preduze}a iz sredwobanatskog regiona iznosila je ne{to vi{e od 174 miliona evra, {to u odnosu na isti lawski period ~ini pove}awe od 74,2 posto, saop{tila je Regionalna privredna komora Zrewanin. Promet je iz meseca u mesec bele`io permanentan i veoma izra`en procenat rasta. Preciznije, na kraju juna spoqnotrgovinska razme-

la, hulahop i samodr`e}e ~arape od sinteti~kih vlakana i jestivo i sirovo suncokretovo uqe. O~igledno je da je tra`wa za ovim robama veoma postojana i ne zavisi u zna~ajnijoj meri od uticaja globalne svetske finansijske krize – smatraju u ovda{wog Regionalnoj privrednoj komori. Privreda sredweg Banata izvezla je na strana tr`i{ta proizvode za 96.491.866 evra, dok je za {est meseci ostvaren uvoz od

Nema~ka na prvom mestu Posmatrano po dr`avama, najve}i izvoz ostvaren je u Nema~ku, Italiju, Sloveniju, Holandiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Hrvatsku. S druge strane, najvi{e se uvozilo iz Nema~ke, Italije, Slovenije, Holandije, Hrvatske, Ma|arske i Austrije. na je bila gotovo devetnaest puta ve}a od one ostvarene u januaru. Zamajac ovako izra`enom rastu prometa daju setovi provodnika za paqewe motornih vozi-

78.121.767 evra. Izvoz je bio 84,4 posto ve}i od onog ostvarenog u istom periodu prethodne godine, dok je rast uvoza ne{to umereniji i dosti`e nivo od 82,1 posto.

– Brì rast izvoza od uvoza ima direktno za posledicu izraèniji porast suficita u spoqnotrgovinskoj razmeni, tako da je za posmatrani period ostvaren iznos od 18.370.099 evra, ili preko ~etiri puta vi{e nego u istom periodu pro{le godine – kaù u RPK-u. Najve}i izvoznici su “Drekslmajer”, “Modital manufakturing”, Industrija uqa “Dijamant”, Brodogradili{te

“Begej”, se~awska livnica “Fam”, “Radijator”, “Fulgar ist”, “Kolpa”, “[ipjard bomeks 4-M” i drugi, a sli~an redosled je i kada su u pitawu vode}i sredwobanatski uvoznici. Najve}i obim spoqnotrgovinske robne razmene me|u pet op{tina sredweg Banata imao je Zrewanin – ve}i od 155 miliona evra, ili 89 odsto od ukupno realizovanog prometa regiona. @. Balaban

EKONOMIJA

DNEVNIK JELA[I]EV RECEPT ZA IZLAZAK IZ KRIZE

Smawiti plate i pove}ati PDV

– Vlada bi na krizu trebalo da odgovori i smawewem plata koje su iznad proseka i pove}awem PDV-a – ocenio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i}. On smatra da su mogu}nosti pove}awa poreza na imovinu prili~no ograni~ene, a ve} se preteralo i s pove}awem akciza, osim kod cigareta i alkohola, tako da ne preostaje mnogo drugih mera. – Sada je situacija ~ak te`a nego u martu, buxetski defcit je daleko ve}i, pa vi{e ne}e biti dovoqno podi}i PDV jedan posto, ve} treba biti mnogo radikalniji – rekao je Jela{i} . Guverner je naveo da buxetu svakog meseca nedostaje od 10 do 15 milijardi dinara, napomiwu}i da tu nije ura~unat efekat toga {to se u investicione projekte tro-

{ilo daleko mawe od planiranog, pa je i taj deo preba~en u potro{wu. On je dodao da to “sada uspe{no funkcioni{e, ali pitawe je {ta }e biti 2010. i 2011. godine, kad sve do|e na naplatu”.Guverner je objasnio da, zasad, nije ugro`ena isplata plata i penzija, jer se do dodatnih prihoda dolazi emitovawem hartija od vrednosti, ~iji je ukupan nivo dostigao 67 milijardi dinara, ali je upozorio na to da taj izvor prihoda nije dugoro~an. Jela{i} smatra da pove}awe PDV-a od dva do tri posto ne bi znatnije uticalo na rast cena namirnica iz potro{a~ke korpe, ali ako bi bio pove}an iznad toga, onda bi inflacija mogla pre}i zacrtanih deset posto. Podse}aju}i na to da je javni dug dostigao 7,3 milijadri evra, Jela{i} je rekao da je “najve}i problem brzina novog zadu`ivawa, koja bi mogla u roku od samo dve godine pove}ati dug 50 posto i dosti}i blizu 40 odsto bruto dru{tvenog proizvoda. Guverner smatra da ne}e do}i do daqeg pogor{avawa situacije, izraziv{i nadu u postizawe novog dogovora s MMF-om, jer od toga zavise i nova sredstva od Svetske banke i Evropske unije. PRIVATIZACIJA BEOGRADSKOG SAJMA

Kupcu isti~e rok Rok koji je Agencija za privatizaciju dala jedinom zainteresovanom ponu|a~u za kupovinu 70 odsto kapitala “Beogradskog sajma”, konzorcijumu “Verano–Rimini”, isti~e danas. Tenderska komisija, koja prati privatizaciju Sajma, donela je na sednici odrànoj 27. jula odluku o tome da pregovori s jedinim ponu|a~em mogu po~eti ukoliko konzorcijum pove}a ponu|enu cenu za kapital od 1,8 milion evra, na iznos od najmawe 40 miliona evra. Tako|e, ponu|a~u je dat i rok od 15 dana da se izjasni. Konzorcijum kompanija “Verano Motors” i “Rimini” jedini je konkurisao na tenderu za kupovinu Sajma, ponudiv{i 1,835 milion evra za kapital. Ponu|en je i investicioni program od 35 miliona evra, a prihva}ene su i minimalne obaveze iz socijalnog programa. U Ministarstvu ekonomije su, odmah posle 13. jula, kada je otvorena finansijska ponuda, iza{li sa stavom da je ponuda neprihvatqiva. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} tada je izjavio je da }e Tenderska komisija konzorcijumu predloìti da kupi Beogradski sajam po 40 miliona evra i da se zadrè ponu|ene investicije od 35 miliona evra. On je kazao da }e, ako konzorcijum to ne prihvati, tender biti poni{ten, a Sajam ne}e ostati dru{tveno vlasni{tvo ve} }e biti podràvqen.

ponedeqak10.avgust2009.

SINDIKATI O PLANU ZA POMO] NAJUGRO@ENIJIMA

Vlada mlati praznu slamu Najavu sastanka Radne grupe za re{avawe problema izazvanih svetskom ekonomskom krizom sindikalisti ocewuju “praznom pri~om vlasti”. Kako je najavio ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji}, na sastanku }e se razmatrati Vladin paket mera za spre~avawe radikalizacije {trajkova, koji bi trebalo da bude usvojen krajem avgusta. Sindikalci, me|utim, najave iz Vlade primaju vrlo obazrivo. U granskom sindikatu “Nezavisnost” Vladinu Radnu grupu

za pomo} najugroènijima vide kao jo{ jednu od praznih pri~a vlasti. Jedna od najavqenih Vladinih mera, koja bi mogla spre~iti povode za {trajk velikog broja radnika, je usvajawe zakona o povezivawu radnog staà. Kako navodi ministar Qaji}, paketom je predvi|eno da se s predstavnicima najugroènijih privrednih grana u zemqi – gra|evinarstvu, metalskoj, hemijskoj i tekstilnoj industriji, razgovara posebno. Pri tom, dodaje on, ne}e biti zanema-

reni ni problemi u drugim sektorima privrede. On je naglasio da su ve} vo|eni razgovori s predstavnicima tekstilne industrije o primeni posebnih mera za tu privrednu granu koja zapo{qava oko 60.000 qudi. Kao uzrok o~ajnog materijalnog stawa radnika, osim ekonomske krize, sindikati isti~u potpuno neure|eno stawe u privredi i propale privatizacije od kojih su neke izvedene pre vi{e od deset godina. Predsednik Ujediwenih granskih sindikata “Nezavisnost”

Branislav ânak je uveren u to da se, u poku{aju da poboq{a poloàj radnika u Srbiji, Vlada bavi marginalnim problemima. Ina~e, Radnu grupu za ublaàvawe posledica svetske ekonomske krize Vlada Srbije je formirala po{to se krajem jula suo~ila s 30 {trajkova. Radnici su {trajkovali u gotovo svim ve}im gradovima Srbije. Podsetimo da su sindikalni lideri, zbog nezadovoqstva radnika, vi{e puta najavqivali vrelu sindikalnu jesen u Srbiji.

GRA\ANI DANAS TREBALO DA DOBIJU PRVE BESPLATNE AKCIJE

Hiqadu evra stiè malo dogodine Po vaè}em zakonu ove dràve, danas je trebalo da gra|ani, zaposleni i biv{i radnici NIS-a dobiju obe}ane besplatne akcije, ali od toga ne}e biti ni{ta. Umesto obe}anih evra od prve hiqadarke, od dràve stiè najava izmene zakona i vajkawe na krizu i administraciju. Tako|e, vi{e niko i ne pomiwe koliko bi para u stvari svaki gra|anin mogao ili morao dobiti kroz besplatne akcije. Ako je za utehu – a nije – oglasio se jedino dràvni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri}, koji je izjavio je da }e vrednost akcija {est najve}ih javnih preduze}a, u uslovima ekonomske krize, biti mawa od najavqivane.

Umesto prvih evra od obe}ane hiqadarke od dràve stiè najava izmene vaè}eg Zakona i vajkawe na krizu, administraciju... To zna~i da }e i ona hiqadarka evra biti mal~ice skresana. Po nezvani~nim informacijama, Vlada }e do kraja godine po~eti podelu besplatnih akcija Naftne industrije Srbije gra|anima, kao i sada{wim i biv{im radnicima NIS-a. Akcije ostalih pet javnih preduze}a – “Elektroprivrede Srbije”, “Galenike”, “Jat ervejza”, Aerodroma “Nikola Tesla” i Telekoma “Srbija”, bi}e podeqene do sredine slede}e godine, ~emu }e prethoditi usvajawe izmena i dopuna Zakona o besplatnim akcijama. S obzirom na to kako se brzo zakoni u Srbiji usvaja-

ju, male su {anse da }e i ovi novi rokovi biti ispo{tovani. Bilo kako bilo, u Ministarstvu ekonomije ka`u da je jedan od

razloga za odlagawe podele besplatnih akcija svetska ekonomska kriza, ali najavquju izmenu Zakona o beplatnim akcijama.

Od NIS-a 20 evra Da besplatne akcije verovatno ne}e vredeti ni blizu hiqadu evra, pokazuje ra~unica za NIS. Ako Rusi akcije od gra|ana budu otkupqivali po ceni koju su platili i NIS-u, prosta ra~unica ka`e da }e svaki gra|anin Srbije koji ima pravo na besplatne akcije od imetka nacionalne naftne kompanije dobiti po 20 evra, umesto ranije ukalkulisanih 270. Za sada, ovo je samo prosta ra~unica, koja podrazumeva da “Gaspromweft” ne sme platiti mawe te da mu nije u interesu da pla}a vi{e. Budu}i da je “Gaspromweft” za 51 odsto akcija platio 400 miliona evra, preostalih 49 odsto kapitala NIS-a vredno je oko 380 miliona. Po{to gra|anima pripada 15 odsto akcija od ukupne vrednosti NIS-a, dakle od oko 780 miliona evra, jasno je da je suma koja bi mogla da im pripadne – 117 miliona evra. Pravo na besplatne akcije NIS-a ima oko pet miliona qudi, te zna~i da gra|ani mogu ra~unati na to da }e akcija vredeti daleko mawe od sume koju je “Gaspromweft” platio i da }e jedva pre}i cifru od 20 evra.

INTERVJU

– Izmene i dopune Zakona o pravu na besplatne akcije }e se prvenstveno odnositi na to da gra|ani i biv{i radnici u tim preduze}ima ne}e morati da sa~ekaju privatizaciju, ve} }emo omogu}iti da u prvoj polovini idu}e godine oni dobiju svoje akcije i pre privatizacije – rekao je Neboj{a ]iri}. U Ministarstvu ekonomije kaù da je problem i administrativne prirode: – Ostaje da se utvrde odre|ene tehni~ke stvari, konkretno, re~ je o utvr|ivawu kona~nog broja gra|ana. Imamo i oko 10.000 qudi iz op{tine Negotin koji treba da dostave podatke, a proverava se i status oko 2.000 radnika iz NIS-a – rekao je ]iri}. U resornom ministarstvu kaù da }e, tek kada po~ne podela akcija, trì{te odrediti wihova vrednost, koja je, po prvobitnim obe}awima, trebalo da iznosi hiqadu evra. Nezvani~no, pomiwe se i mogu}nost da se formira fond kojim bi se efikasnije {titila vrednost besplatnih akcija. O fondu se razmi{qalo i pre godinu i po, ali se tada odustalo. Ina~e, za podelu besplatnih akcija, koju je Vlada predloìla krajem 2007. godine, prijavilo se gotovo pet miliona gra|ana. E. D.

VESTI Pada trgovawe s Rusijom Spoqnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u prvoj polovini 2009. upola je mawa nego u istom periodu lane, i iznosila je 1,1 milijardu dolara. Kako se navodi u podacima Privredne komore Srbije, u trgovini s Rusijom zabeleèn je deficit od 831,6 miliona dolara, a razlog smawewa robne razmene je globalna ekonomska kriza. Izvoz iz Srbije beleì pad od oko 48 odsto u odnosu na prvih {est meseci pro{le godine, i iznosi 147,7 miliona dolara. Uvoz tako|e beleì smawewe od oko 49 odsto, i iznosi 979,3 miliona dolara. Pad uvoza izazvan je i gasnom krizom u januaru ove godine, kao i smawenom isporukom nafte i ugqa u dosada{wem delu godine. Na pad izvoza uticalo je smawewe isporuka vo}a i povr}a, koje je {est puta mawe, kao i neisporu~eno smrznuto vo}e i povr}e.

Stigla oprema za \erdap Pomo}nik direktora Hidroelektrane “\erdap 1” Petar Manzalovi} izjavio je ju~e da }e revitalizacija te elektrane po~eti 1. septembra i da je iz Rusije dopremqen prvi od {est agregata koji }e zameniti postoje}e. – Bar`ama je Dunavom stiglo 1.500 tona opreme, koja se sastoji od delova generatora i turbine – rekao je Manzalovi}, i dodao da je u toj elektrani sve spremno za po~etak radova tokom kojih }e se demontirati stara oprema, koja se koristi oko ~etiri decenije, i ugraditi nova. Me|udr`avnim sporazumom Srbije i Rusije dogovoreno je da radovi na obnovi hidroelektrane “\erdap 1” ko{taju 168 miliona dolara, od kojih je 100,5 miliona obezbe|eno iz klirin{kog duga biv{eg SSSR-a prema SFRJ. Oprema je dopremqena iz firme “Silovije ma{ini” iz ruskog grada Sankt Peterburga.

Sela na turisti~koj mapi Na turisti~koj mapi Srbije trenutno postoji blizu 200 sela s obele`jem turisti~ke destinacije, a u wima trenutno boravi oko 2.000 do 2.500 gostiju, izjavila je Tanjugu direktorka Udru`ewa preduzetnika u seoskom turizmu Slavka Nedeqkovi}. Popuwenost kapaciteta u ovom trenutku iznosi oko 80 odsto, rekla je ona, dodaju}i da u seoskom turizmu u Srbiji u toku cele godine ona iznosi oko 50 odsto. – Srbija se u ovoj godini bli`i cifri od blizu 100 op{tina u kojoj ima makar jedno selo koje je je “stalo” na turisti~ku mapu Srbije sa svojim turisti~kim proizvodom.

SLAVICA PAVLOVI], ^LANICA IO EFG BANKE

Stan uvek dobra investicija Najava ponovnog odobravawa od dr`ave subvencionisanih kredita a preko Nacionalne korporacije za wihovo osigurawe, obradovala je podjednako gra|evinare, bankare i budu}e kupce vlastitih kvadrata. Ulagawe u stan je uvek dobra investicija, a pokretawe gra|evinske industrije doprinosi pove}awu proizvodwe i u drugim oblastima. [to se ti~e bankara,

evra svih stambenih kredita, odnosno 6.679 ovih zajmova, je EFG Eurobanka. O mogu}nosti ponovnog odobravawa subvencionisanih zajmova ~lanica Izvr{nog odbora ove ku}e Slavica Pavlovi} ka`e: – Mislim da bi ponovno odobravawe subvencionisanih kredita u ovom trenutku mnogo pomoglo gra|evinskim preduze}ima. Osim toga, to bi bila i psiholo{ka po-

Tri rate tolerancije – Mi imamo veoma malo problema: ka{wewe je ispod sedam odsto, a u docwi duòj od 90 dana je mawe od 0,5 odsto klijenata iz ukupnog portfolija. Sve one koji zapadnu u docwu duè od tri rate banka poziva na sastanak. Poku{avamo da na|emo zajedni~ko re{ewe, da vidimo u kojim rokovima klijent realno moè nastaviti da servisira dug. Ukoliko je zapao u te{ko}e jer je ostao bez posla, dajemo mu grejs-period od {est meseci da to re{i. U tom polugodi{wem periodu on pla}a samo kamatu i na taj na~in mese~na obaveza se smawuje od 30 do 50 odsto. dovoqno je re}i da dve tre}ine odobrenih kredita u sektoru stanovni{tva kod nas otpada ba{ na stambene, pa je sve jasno. Jedna od banaka koja ima dobru saradwu s Korporacijom a do sada je odobrila blizu dva miliona

mo}, koja bi u ovom trenutku bila od izuzetnog zna~aja. Kada kompletna ekonomija bele`i pad, jedino Vlada, konkretnim odlukama, mo`e pomo}i ovoj grani da nastavi razvoj. Poslovnim bankama to bi omogu}ilo da ovu vrstu pla-

smana gledaju kao mawe rizi~nu. Nacionalna korporacija za osigurawe stambenih kredita u ovom trenutku ima presudan zna~aj za ovu oblast. Zajmovi koji su preko we osigurani imaju niè kamate, duè rokove otplate pa, samim tim, i niù ratu. A ponovno odobravawe subvencionisanih kredita bi u~inilo da uslovi budu jo{ povoqniji. z Koliko banka sama moè u ovom trenutku pomo~i da uslovi kreditirawa budu jo{ povoqniji? – Svi klijenti koji do kraja avgusta kod nas podnesu zahtev za ovaj zajam, oslobo|eni su pla}awa provizije za obradu kreditnog zahteva. Ove godine beleìmo pad stambenih zajmova pa na ovaj na~in èlimo da pruìmo podr{ku svima koji se odlu~e za wih. Sem toga, klijentima smo omogu}ili preliminarno odobravawe kredita, koje vaì mesec dana. To zna~i da oni unapred znaju kojom sumom zajma raspolaù i mogu traìti stan koji im najvi{e odgovara. Zajmove odobravamo i za neukwiène nepokretnosti, ako je prodavac obezbedio svu pravnu i tehni~ku dokumentaciju.

z Da li se kriza ose}a i u kreditirawu gra|eviskih preduze}a i onih vezanih za ovu bran{u? – Globalna kriza se najvi{e odrazila na razvoj tre`i{ta nekretnina i u svetu, pa i kod nas. Mi, kao i kolege iz drugih banaka, poslujemo u skladu s trenutnom situacijom. To zna~i da kreditirawu kompanija iz ove oblasti prustupamo oprezno. Odobravawe

eventualnog zajma zavisi od kreditne sposobnosti preduze}a koje ga traì, od samog projekta koji se finasira kao i od procene rizika kompletne konstrukcije. z Preduze}a, ba{ kao i gra|ani koji koji su spremni da uzmu kredit, àle se na visoke kamatne stope, koje su i duplo ve}e nego u okruèwu. Moè li se o~ekivati wihov pad? – Globlna kriza je zna~ajno podigla cenu izvorima finansirawa u svetu i kod nas. U odnosu na referentnu kamatnu stopu i rejting koji ima Srbija, kamate koje trenutno vaè na trì{tu su realne. To je cena po kojoj su investitori trenutno spremni da ulaù u Srbiju. z Naziru li se prvi znaci oporavka u ovoj oblasti i kada se to moè o~ekivati? – To je veoma te{ko predvideti i svetski priznati eksperti imaju opre~na mi{qewa po tom pitawu. îni mi se da po~iwe da se o budu}nosti govori s vi{e optimizma. Bilo je pozitivnih promena u SAD, odakle je kriza potekla, pa svi o~ekuju da }e se to pro{iriti i na ostatak sveta. D. Vujo{evi}

BERZA

ponedeqak10.avgust2009.

DNEVNIK

LETO NIJE OD KORISTI BEOGRADSKOJ BERZI

MUKE NA OSTRVU

Julsko trgovawe najgore u godini AUSTRIJSKIM FIRMAMA NE CVETAJU RU@E

Pola Be~a drma kriza

Polovina be~kih preduze}a ose}a posledice globalne ekonomske krize, rezultat je najnovije studije Instituta za ekonomska istraìvawa. Po toj analizi, tokom prvih {est meseci ove godine 46 odsto preduze}a u austrijskoj prestonici ose}a konkretne posledice te{kog stawa privrede. Osim toga, 41 odsto kompanija je istaklo, u anketi koju su obradili eksperti Wifoa, da o~ekuje, u bliskoj budu}nosti, {tetne posledice globanih ekonomskih potresa. Pogo|ena preduze}a ra~unaju na pomo} svoje dràve i ve}a javna ulagawa, prvenstveno u infrastrukturne projekte, kao i u programe prekvalifikacija za qude koji ostanu bez posla. Studija, ~ije rezultate su prenela vode}a austrijska glasila, pokazuje da posledice krize vi{e ne ose}a samo industrija orijentisana na izvoz ve} i sektor usluga, koji je dominanta delatnost u Be~u. Blizu tri ~etvrtine preduze}a obuhva}enih analizom Wifoa, ili 73,8 odsto, ve} je preduzelo operativne mere za savladavawe krize ili ih trenutno priprema. Ugorène kompanije preduzimaju, pre svega, mera usmerene na prilago|avawe vlastite proizvodwe zahtevima trì{ta. Istovremeno. primewuju i programe za smawewe broja zaposlenih, navodi se u nalizi Instituta.

Tokom jula, na Beogradskoj berzi je ostvaren ukupan promet od 1,17 milijardu dinara, odnosno 12,53 miliona evra, ~ime je nastavqen trend pada vrednosti prometa iz prethodnih meseci. Julski promet, istovremeno, predstavqa najni`u mese~nu vrednost ukupnog prometa od po~etka godine.

Indeksni pokazateqi Beogradske berze su, kao i prethodnog meseca, zabele`ili mese~nu promenu vrednosti razli~itog predznaka. Za razliku od juna, kada je u “plusu” bio op{ti indeks BELEKS lajn, tokom juna pozitivnu promenu bele`i indeks koji reprezentuje kretawe najlikvidnijih doma}ih akcija BELEKS 15. Prvog trgova~kog dana u julu BELEKS 15 je bio na nivou od 569,27 indeksnih poena, da bi do kraja meseca uve}ao vrednost za nepun indeksni poen, odnosno za 0,17 odsto. Od ukupno 23 trgova~ka

dana u julu, BELEKS 15 je u “zelenoj” zoni zavr{io 11, pri ~emu je najduì “zeleni talas”, odnosno period kontinuiranog rasta vrednosti, zabeleìo od 15. do 21. jula, kada je dosegao i mese~ni maksimum na nivou od 593,81 indeksnih poena. Istog dana zabeleìo je i najve}u dnevnu promenu vrednosti od 3,21 posto.

Istovremeno, indeks koji opisuje kretawe na celokupnom tr`i{tu Beogradske berze – BELEKS lajn – bele`i Akcija

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

AIK banka, Ni{ „Tran{ped”, Beograd Agrobanka, Beograd „Energoprojekt” holding, Beograd „Ka{tel”, E~ka

2.251 900 7.184 735 600

63.060.331 57.745.800 43.068.932 17.116.748 13.443.000

negativnu promenu od -1,41 odsto. Za razliku od BELEKS-a 15, op{ti indeks je pozitivnu promenu vrednosti zabele`io

MMF KRITIKUJE MOSKVU

Putinov program ne radi Ekonomska politika ruskih vlasti je neodgovaraju}a i Moskva mora {to pre da smawi ogroman deficit dr`avnog buxeta, re{i problem velikih bankarskih dugova, obuzda in-

flaciju, prestane da kontroli{e kurs rubqe i u celini reformi{e privredu, isti~e Izvr{ni savet Me|unarodnog monetarnog fonda. Eksperti MMF-a su vrlo negativnu ocenu stawa zdravqa ruske ekonomije dali nakon redov-

nih godi{wih konsultacija s predstavnicima ruske vlade, navela su moskovska elektronska glasila. Rusija moè ra~unati na postepen ekonomski oporavak tek naredne godine, prenela je agencija Rojters, pozivaju}i se na procenu stru~waka MMF-a. Kao najva`niji, „neodloàn“ i hitan zadatak kojim mora da se pozabavi ruska vlada, MMF navodi stabilizaciju bankarskog sektora, preporu~uju}i Moskvi da u tom delu finansija obavi „sters test“ i istovremeno ga podvrgne poja~anom nadzoru. Stru~waci MMF-a su, osim toga, u najnovijoj analizi stawa zdravqa ruske ekonomije iskazali sumwu u povoqno dejstvo veoma obimnog programa stimulisawa privrede, za koji se ranije opredelila Vlada premijera Rusije Vladimira Putina. Preterano stimulisawe ekonomije bi kasnije, nakon {to se privreda izvu~e iz sada{we krize, moglo da izazove nagli rast kursa rubqe i snièwe konkurentske sposobnosti ruske privrede na svetskom trì{tu, ocewuje MMF.

AFERA NA HRVATSKIM @ELEZNICAMA

Milioni ba~eni u vetar Novu aferu u Hrvatskim `eleznicama (H@) otkriva “Jutarwi list”, i navodi da je H@ „bacio u vetar“ oko deset miliona evra u uvo|ewe mobilnih ure|aja za prodaju karata u vozovima, a po{to nije razvioinformati~ku podr{ku, od 800 kupqenih aparata, 700 nekoliko godina stoji neraspakovano. List navodi da raspola`e dokumentacijom iz koje je vidqivo

da se uprava H@-a upustila u kupovinu skupih mobilnih ure|aja bez prethodnog testirawa i bez pripreme za wihovo kori{}ewe. H@ je poku{ao u hodu da se prilagodi kupqenim ure|ajima, godinama se novac ulagao u taj sistem koji nikad nije profunkcionisao, dok pre nekoliko meseci nisu kona~no odustali i priznali da su milioni evra ba~eni u vetar.

u osam trgova~kih dana, pri ~emu je, kao i BELEKS 15, od 15. do 21. jula bio u zoni kontinuiranog rasta. Na negativan mese~ni “skor” op{teg indeksa opredequju}e je uticao period kontinuiranog pada u prvoj polovini meseca, kada je zabele`io pad ve}i od pet odsto. Kao i BELEKS 15, i op{ti indeks je mese~ni maksi-

mum na nivou od 1.179,48 indeksnih poena zabele`io 21. jula, kada je ostvario i najve}i dnevni rast od 2,14 posto.

Od po~etka godine, BELEKS 15 je zabeleìo porast od 0,90 posto, dok je op{ti indeks BELEKS lajn u godi{wem “minusu” od 3,52 odsto. Kao i prethodnog meseca, na ~elu liste akcija s najve}im rastom vrednosti, popularnih dobitnika, na{ao se predstavnik bankarskog sektora. Najve}i rast zabeleìle su akcije â~anske banke, koje su posledweg dana u mesecu vredele 14.190 dinara po akciji, {to je u pore|ewu s 12.800 dinara s po~etka meseca 10,86 posto vi{a vrednost. Na drugom mestu liste akcija s najve}im rastom na{la se beogradska kompanija “Telefonija” a. d., ~ije su akcije zabeleìle rast od 7,96 posto. S druge strane, na prvom mestu liste akcija s najve}om negativnom promenom vrednosti, na{la se kragujeva~ka Kredi banka s “minusom” od 18,80 odsto. Na drugom mestu, s negativnom promenom od 15,38 odsto, na{ao se beogradski “Velefarm”. Ukupan promet akcijama u junu iznosio je 819,38 miliona dinara, {to je u pore|ewu s junom 531,54 milion dinara, ili 39,34 odsto, nià vrednost. Najtrgovanije, s prometom od 139,92 miliona dinara, bile su akcije zrewaninskog “Autobanata”, uz napomenu da je najve}a vrednost prometa akcijama pomenute kompanije ostvarena u blok trgovawu. Na drugom mestu, s prometom od 106,67 miliona dinara, na{la se ni{ka AIK banka.

Rekordna nezaposlenost u Irskoj Stopa nezaposlenosti u Irskoj dostigla je u julu 12,2 odsto, najvi{e u posledwih 14 godina, objavio je irski zavod za statistiku. Gledano po broju qudi bez posla, to predstavqa istorijski maksimum, jer je u aprilu 1995. godine, kada je stopa nezaposleno-

sti bila tako|e 12,2 odsto, Irska imala mnogo mawe stanovnika. Danas ih ima oko 4,2 miliona. Posledwu godinu broj Iraca koji dobijaju pomo} za nezaposlene pove}an je 83 posto, na rekordnih 435.735. Irska, koja je pre po~etka svetske ekonomske krize spadala me|u zemqe s najbrìm privrednim rastom, platila je zbog visoke zavisnosti od ameri~kog trì{ta rizi~nih hipoteka. Wegov krah je povukao za sobom i irsko trì{te nekretnina i lokalne banke, ~ime je Irska, kao prva zemqa u zoni evra, u{la u recesiju. Pro{le godine privreda te zemqe je opala za 2,3 odsto, {to je bio prvi pad od 1983. godine. Za ovu godinu se predvi|a smawewe bruto dru{tvenog proizvoda od 6,5 procenata. Prema anketi, koju je sproveo Rojters, analiti~ari smatraju da }e nezaposlenost u Irskoj do kraja ove godine porasti na 13,9, a u narednoj na 15,5 odsto.

DA LI SE SVETSKA PRIVREDA OPORAVQA?

Prvi znaci izlaska iz kome Najnoviji statisti~ki podaci, objavqeni krajem pro{le sedmice u Berlinu, ukazuju na to da je nema~ki izvoz pro{log meseca uve}an sedam posto, {to je znatno vi{e nego {to se o~ekivalo, isti~e londonski radio Bi-Bi-

koji Nema~ka ima u svetskoj ekonomiji, mo`e se re}i da je u toku i oporavak globalne privrede, isti~e se u Bi-Bi-Si-ijevom izve{taju, i ukazuje na podatke o rastu poruxbina u nema~koj industriji, {to zna~i da

U SAD je broj uga{enih radnih mesta tokom jula bio osetno mawi od prethodnih predvi|awa, a stopa nezaposlenosti se smawila prvi put tokom minulih 15 meseci Si, uz konstataciju da taj i neki drugi podaci pogrevaju nadu da je mogu} skora{wi izlazak iz globalne privredne krize. Nema~ka privreda je visoko zavisna od izvoza i te{ko ju je pogodio pad tra`we {irom sveta, usled teku}e ekonomske krize, navodi Bi-Bi-Si, i dodaje da najnoviji statisti~ki podaci ipak ukazuju na to da se najve}a privreda u Evropi oporavqa. Imaju}i u vidu veliki zna~aj

u narednim mesecima treba o~kivati i rast industrijske proizvodwe u najmo}nijoj evropskoj ekonomiji. Uprkos tim pozitivnim pokazateqima, nema~ki izvoz je i, pored skoka u junu, i daqe za petinu mawi u odnosu na isti lawski mesec, konstatuje Bi-Bi-Si, i istovremeno isti~e da i s druge strane Atlantika pristi`u povoqne vesti iz privrede SAD. U SAD je, naime, broj uga{enih

radnih mesta tokom jula bio osetno mawi od prethodnih predvi|awa, a stopa nezaposlenosti se smawila prvi put tokom minulih 15 meseci. Mnoge druge velike svetske privrede u posledwe vreme tako|e pokazuju znake blagog oporavka od najve}e recesije za posledwih 80 godina, tvrdi Bi-Bi-Si,

uz napomenu da su to, ipak, tek prvi znaci oporavka, a kreatori ekonomske politike su i daqe oprezni. Na to ukazuje i pro{lonedeqna odluka britanske centralne banke da i u naredna tri meseca nastavi da „upumpava“ novac u posustalu doma}u ekonomiju koja je ve} vi{e od godine u recesivnom stawu.

„FORD” PRODAJE [VEDSKOG GIGANTA

Kinezi kupuju „Volvo”? Ameri~ka kompanija „Ford“ }e verovatno prodati svoju evropsku filijalu, fabriku automobila „Volvo“, do kraja ove godine, najavio je {vedski dr`avni sekretar za industriju Jordan Heglund. On je potvrdio da je vlada wegove zemqe u kontaktu s ameri~kim auto-gitantom u vezi s prodajom „Volvoa“, ali je odbio da saop{ti bilo kakve druge bitnije detaqe o tome. Analiti~ari ukazuju na to da je „Ford“, koji je, ina~e, do sada odbijao da primi pomo} ameri~ke vlade namewenu posrnuloj doma}oj autoindustriji, prinu|en na to da proda „Volvo“ zbog velikih problema koje ima u proizvodwi

i plasmanu vozila usled najve}e globalne privredne krize u proteklih 80 godina.

Kineski proizvo|a~ automobila „Xili automotiv“ ve} je stavio do znawa da bi `eleo da

otkupi ve}inski paket akcija „Volvoa“, zajedno s jo{ neimenovnim {vedskim investitorom, prenosi agencija Blumberg. [vedski list „Dagest indastri“ u ~etvrtak je izvestio da bi se kao interesent za kupovinu dela akcija „Volvoa“ mogao pojaviti i dr`avni penzioni fond [vedske, ali nije naveo izvor za takvu informaciju. Legendarni proizvo|a~ automobila i kamiona „Volvo“ ove godine je tako|e zapao u velike poslovne probleme, jer je globalna privredna kriza uticala na drasti~no smawewe tra`we vozila u Evropi i {irom sveta.

Ba{tenski otpad Ba{tenski otpad “îsto}a” }e sutra iznositi iz Ka}a, a u sredu su na redu Rumenka, Sajlovo, Avijacija, Adice i Veternik. Gra|ani otpad treba da ostave ispred ku}a, na istom mestu gde ostavqaju kante za sme}e i to od 6 sati. Ba{tenski otpad treba upakovati u kese, xakove ili kutije, a grawe povezati u snopove, ukoliko se ne moè druga~ije sloìti. Z. Ml.

Ka`wena ~etvrtina, poboq{ana dispilina Poreznici su u proteklom mesecu, prilikom provere rada 419 kafi}a, na{li nepravilnosti i kaznili vlasnike 93 kafea. Vlasnike 117 lokala poreski inspektori kaznili su ili nov~ano ili zatvarawem objekta. Kako se navodi iz poreske uprave, redovne kontrole }e se nastaviti, a u odnosu na jun, ugostiteqi su poboq{ali fiskalnu disciplinu. Me|utim, Udru`ewe

Novosadska ponedeqak10.avgust2009.

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

POREZNICI U JULU KONTROLISALI 419 KAFI]A

samostalnih ugostiteqa ukazuje da se kontroli{u oni koji pla}aju poreze, ali ne i nelojalna konkurencija koja se bavi sivom ekonomijom. Danas po~iwe da radi i Gradska poreska uprava, preko koje Novi Sad preuzima od Republike oporezivawe nekretnina i zemqi{ta i naplatu komunalne takse za isticawe naziva firme. S. K.

23,2oC

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NOVOSA\ANI LETI RADO POSE]UJU BIBLIOTEKU

Krimi}i omiqeni za odmor Vreme je raspusta, godi{wih odmora i opu{tawa, bar za neke. Pored neophodnih rekvizita za pla`u, poput pe{kira i krema za sun~awe, pojedini sugra|ani u svoje torbe i rance ubace i poneku kwigu, jer su trenuci odmora idealno vreme za pro~itati neko zanimqivo {tivo. Iako sunce neumoqivo pr`i, gradska biblioteka u Dunavskoj ulici otvorena je po ceo dan a, kako smo saznali od di-

rektora ove ustanove Dragana Koji}a, Novosa|ani u velikom broju iznajmquju kwige, {to je generalno pohvalno i {to pokazuje da sugra|ani ipak, protivno uvre`enom mi{qewu, vole pisanu re~. - Iako je leto, radimo punom parom, pa smo tako pro{log ~etvrtka imali neverovatno mnogo sugra|ana u na{im prostorijama, koji su dolazili po kwige. Mislim da je taj dan bibliotekom prodefilovalo nekoliko stotina qudi `eqnih ~itawa - rekao je Koji}, dodav{i da je u periodu od

januara do juna ove godine 11.000 qudi obnovilo svoje ~lanstvo u biblioteci. Bibliotekar Danilo Kabi} kaè da, prema wihovoj evidenciji, najvi{e ~itaju deca do 14 godina i qudi sredwih godina. Potom slede studenti, oni sa sredwom {kolom i penzioneri. - Uglavnom se ~ita lak{a literatura - krimi}i i istorijski romani. Qudi redovno ~itaju {tampu, te iz we saznaju pone{to o nekim delima i onda to traè, ali ovih dana ima i dosta studenata koji se spremaju za ispite - napomenuo je Kabi}. Prema wegovim re~ima, u posledwe vreme najvi{e se traè dela Haleda Hoseinija “1000 ~udesnih sunaca” i “Lovac na zmajeve”, Foto F. Baki} ali po tra`wi ne zaostaju ni na{i pisci poput Mirjane Bobi} Mojsilovi} i Isidore Bjelice. Naravno, klasici su uvek u modi, a kako bi podstakli sugra|ane da {to vi{e ~itaju, u biblioteci su napravili odeqke s piscima nobelovcima, pa kwièvnicima iz Novog Sada... Upitan za ~itala~ku kulturu i vo|ewe ra~una o kwigama, Kabi} je istakao da Novosa|ani paze na kwige vi{e nego ranije, ali da je glavni problem s kwigama wihov lo{ povez, pa ve} nakon nekoliko ~itawa listovi ispadaju iz korica. B. M.

ZA VIKEND U FUTOGU ODR@AN DO SADA NAJVE]I „MOTO-[OU”

Dve hiqade „~eli~nih kowa” kraj Dunava Sedmi internacionalni “Moto-{ou” u Futogu ju~e je zavr{en, a za{to ta manifestacija prerasta u jednu od najpose}enijih (me|u sli~nim) u dr`avi mogli su da vide svi oni koji su prisustvovali ovom velikom trodnevnom bajkerskom skupu. Drugog dana festivala u organizaciji Moto-kluba “Klasik vils” iz Futoga, u motora{kom zabranu, na Malom

{picu, od gromoglasnog rokenrola te{ko se {ta moglo ~uti, a od Sun~evih odblesaka s hromiranih i niklovanih delova “~eli~nih kowa”, i videti. Ipak, to nije smetalo Futoànima da se u velikom broju okupe kraj ograde kampa i posmatraju mu{karce i ène obu~ene u koù ili specijalne kombinezone, dok se pra{ina sleè nad nekoliko stotina motora parkiranih pred binom. – U kampu je sada oko 2.000 motora i oko 5.000 qudi. Do{li su iz zemaqa biv{e Jugoslavije, ali i iz Danske, Engleske, Nema~ke, Austrije, Holandije... Tek, ve~eras, kada nastupe “Divqe jagode”, o~ekujemo maksimum od desetak hiqada qudi. Nadam se samo da }e svi na{i gosti prespavati ovu no} i na put krenuti sutra jer mi propagiramo bezbednu vo`wu, i ako ve} pije{, sedi i odmori se – rekao nam je pred po~etak subotweg muzi~kog dela programa portparol MK “Klasik vils” Stanislav Morav~evi} Cile. I dok je petak bio dan za okupqawe, pozdravqawe sa starim prijateqima i druèwe uz svirke “Bendiksa”, “Svetog grala” i “Kriznog {taba”, u subotu su motora{i iza{li organizovano na ulice i defi-

Foto: F. Baki}

lovali sve do mesne zajednice u Veterniku. Povorku je predvodio kamion na kojem su pra{ili mladi}i i devojke iz grupe “Sindrom”, a iza je vijugala kolona od nekoliko stotina motora, svih mogu}ih godi{ta i kubika`a. Bilo je tu i paqewa guma, “potpisa” na asfaltu, “zadwaka”, a izvesni momak na KTM kroserici svojski se potrudio da preore obli`wu livadu. Bilo je tu i vi{e generacija istih porodica, ~iji su mla|i ~lanovi imali motocikle odgovaraju}e ve-

li~ine i nimalo mawe hrabrosti i znawa. Posle kra}e posete Veterniku, bajkeri su se vratili u kamp, a tamo je nastala prava fe{ta, koju je otvorio bend “Vatrena voda” iz Pan~eva, koji su pratili “Libido”, da bi zatim nastupili glavne zvezde “Moto-{oua” – “Divqe jagode”. Veliku `urku kraj Dunava zatvorili su momci iz “Straha od letewa”, a u nedequ je Mali {pic polako ostajao bez gostiju. Do slede}e godine i novih bajkerskih pri~a. S. K.

V REMEPLOV LETO PRILIKA ZA SAMOOBRAZOVAWE

Umesto na odmor, u {kolsku klupu

Yelat „otimao hleb” hirurzima Zvani~ni novosadski xelat Johan Lajtner zatra`io je 10. avgusta 1975. godine od Magistrata da ga za{titi od gradskog hirurga Voni~eka. Lajtner je tvrdio da je u svom rodnom Pragu nau~io da le~i “spoqa{we bolesti” i da je sada u Novom sadu, uz svoj slu`beni posao, uspe{no izle~io nekoliko bolesnika koje je gradski hirurg smatrao neizle~ivim. O tome je prilo`io

i potvrdu mesnog katoli~kog paroha, kome je dobro namestio slomqenu ruku. Magistrat je o svemu tome hteo da ~uje i od gradskog fizika tj. lekara Vincenta [tefanija. A ovaj je gnevno izjavio da Lajtnera treba proterati iz grada jer je nestru~nim le~ewem “opasno ugrozio `ivote dvoje `ena”, a uz to “on uzima i hleb hirurzima koji rade po zakonu”... N. C.

Kada je re~ o obrazovawu, leto se obi~no smatralo mrtvom sezonom. Pa, ipak, situacija se u posledwe vreme promenila zahvaquju}i ekspanziji neformalnog obrazovawa. Neretko se sada ba{ ovo godi{we doba, rezervisano za raspuste i godi{we odmore, koristi za usavr{avawe znawa i sticawe novih ve{tina. U Centru stranih jezika “Akademy” ka`u da ovo leto imaju 30 odsto u~enika vi{e na kursevima jezika, za razliku od pro{le godine. - Tokom leta imamo intenzivne kurseve engleskog, nema~kog i ruskog i moram re}i da je jul bio rekordan u proteklih 10 godina. Ne znam da li je to zbog toga {to qudi imaju sve mawe novca za letovawe, pa `ele ne{to da urade za sebe dok su na godi{wem, ali uglavnom su nam u~enici preko leta studenti i zaposleni na godi{wem odmoru i to u rasponu od 18 do 45 godina starosti. Ono {to je od kurseva

Foto: F. Baki}

izbilo u prvi plan je poslovni engleski jezik - rekao je za “Dnevnik” direktor {kole “Akademy” Zoran Stankovi}. Potra`wa za znawem iz kompjutera ne zaostaje za jezicima. Me|utim, letwi period, napomenuo je Predrag Vi{i} iz [kole

kompjutera “Smart School”, donosi te`e organizovawe rada u grupama. Me|utim, i ta se te{ko}a prevazi|e, te kurseve leti uglavnom poha|aju osnovci i sredwo{kolci. Najvi{e se tra`e znawa iz osnovnih programa, ali i dizajna i programirawa.

Na ~asovima plesa, preko leta se broj novih polaznika smawuje, rekli su u Plesnom klubu “Vero”. Iako je sala klimatizovana, zbog godi{wih odmora i visokih temperatura nema novih polaznika. Me|utim, za one koji su “zagrizli” u ples nema prekida. Oni dolaze redovno na ~asove da ple{u i leti, bez obzira na to koliko je stepeni. Nove prilike na trì{tu i evropski standardi u obrazovawu, koji traè permanentno obrazovawe i stalno usavr{avawe, sigurno doprinose tome da se ~ak i leto i odmori koriste za sticawe znawa koji }e pomo}i pri zapo{qavawu ili napredovawu. Me|utim, najve}i predstavnici neformalnog obrazovawa, kao {to su, Novosadski otvoreni univerzitet i Narodni univerzitet “Boìdar Axija” kurseve i ~asove ponovo }e otpo~eti tek na jesen. A.Vidanovi}

Ateqei danas bez struje Zbog planiranih radova na elektri~noj mre`i, bez struje }e sutra biti Ateqei na Tvr|avi, od 8 do 10 ~asova i ulice Duwina i Zovina u Sremskim Karlovcima, od 8.30 do 12 ~asova. U Futogu struje ne}e biti u Ulici Sime [olaje, od broja 1 do broja 9, od 8 do 11 ~asova. J. Z.

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak10.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Nemawe ponovo u modi Devoj~ice: Branislava - Adrijane i Branislava Nikoli}a, Marija - Milene i Nenada Stanojevi}a, Jovana Sawe i Slavi{e Tomi}a, Nevena Tatjane i Milo{a Mladenovi}a, Marina - Vladane i Zorana Mihala~kog, Ksenija - Dragice i Milana Dimi}a, Katarina - Natalije i Zdenka [ima, Sta{a - Marijete i Milana Selakovi}a, Ana - Kristine Vuji~in i Slobodana Soro, Nikolina - @eqke âkanovi} i Du{ana êkanovi}a, Marija - Jasmine i Du{ka Zdjelari}a, Ma{a - Tawe i Predraga Veli~kovi}a, Na|a - Vawe i Vladimira ôndri}a, Na|a - Svetlane i Ninoslava Podrumca, Milica - Bojane i Dragana Gaji}a, Tijana - Marine i Aleksandra \ilasa, Sofija Dragane i Neboj{e Petrovi}a, Maja - Ane i Janka Francistia, Ena - Suzane \uran i Borislava Trivunxe, Mia - Mile Popovi} i Nenada Nestorovi}a, Iva - Silvane i Du{ana Milovanovi}a, Awa - Alenke-Ane O`vat i Branka Gra{ara, Sawa - Qiqane i Aleksandra Milosavqevi}a, Kalina - Nine i Vuka Vuk{i}a, Dijana - Katalin Taka~ i Roberta Savi~ina, Anastasija - Danice i Bojana Blitve, Danica - Vesne i Dejana Mihajlovi}a, Una - Jelene i Marka Boduli}a, Helena - Dragane i Milovana î~e, Anastasi-

ja - Slavice Petri} i Bojana Kuzmanovi}a, Iva - Dragane i Igora [omo{ia, Marija - Stane i Branka Mari}a, Mia - Aleksandre i Bo{ka Veselinovi}a, Nikolina Dragane i Zorana Stojanovi}a, Aleksandra - Danijele i Radoslava Milutinova, Emilija - Vladice i Damira Dojkova, Milica Nade i Du{ana Pavkova, Na|a Sawe Rista-Popi} i Bojana Popi}a, Teodora - Sneàne i Milo{a \uri}a, Hristina - @eqke Jawi}-Kasapovi} i @eqka Kasapovi}a, Mia - Jarmile Majerove i Ondreja Majera, Ma{a - Sawe i Veselina Cviji}a, Hana - Bojane i Neboj{e Balaà, Milica - Nevene Gli{i} i Aleksandra Subi}a, Jovana - Zlate i Slobodana Bo{waka, Viktorija - Zorice Kosti} i @arka Jovanovi}a, Una Ane i Milenka Bokana, Elena Marijane i Miroslava Srdi}a, Vi{wa - Ivane Nedeqkovi} i Radoslava Mihaleka, Jelena - Dragane i Dragana Bogojevi}a, Teodora - Sandre i Sa{e Suvajxi}a, Sara Adrijane i Miloslava Horwaka, Sara - Tawe i Slavi{e Nikoli}a, Awa - Jovane i Aleksandra Vukova, An|elija - Daniele Rimar i Petra Crwakova, @eqana - Desanke Stefani Nikoli} i @eqka Jovanovi}a, Ruìca - Jelene i Nenada Petrovi}a.

Hugo i Jelena Nemet presre}ni zbog malog Koqe

Blizanci: Teodora i Nemawa - Vesne i Branimira Nikoli}a, Milijana i Jovana - Ksenije i Jovice Marjanov, An|elina i Anastasia - Suzane i Aleksandra Bla`i}a, Uro{ i Nemawa - Sanele i Miroslava Vujaklije

Ven~ani: Dragana Terzin i Elemir Waradi, Ana Krsti} i Vladimir Kuzmanovi}, Mirjana Selakovi} i Milan Jandri}, Aleksandra Paro{ki i Dejan Luki}, Radmila [ili} i Zoran Dimitrijevi}, Sla|ana [piri} i Milovan Blagojevi}, Dragica Jasika i Goran Miri}, Andrijana Le{ki i Boris Stra`ivuk, Gorana Klicov i Vlado Japunya, Ivana Lazi} i Milenko Jela~i}, Svetlana Milosavqevi} i Goran Regojevi}, Danijela Bijeki} i Zoran Dobromirov, Anita Polakovi} i Obrad La}arac, Jovana Mi}ovi} i Dejan Toma{, Jelena

De~aci: [evi} i Dejan Nedi}, Jelica Ili} i Dragan Simi}, Julijana Stevanovi} i Aleksandar Stojsavqevi}, Ines Topi} i Jovan Vorgi}, Milena Arsi} i Predrag Petrovi}, Aleksandra Milanovi} i Vladislav Paji}, Dragana Milo{ev i Goran Koji}, Jelena Petrov i Goran Maqevi}. Brankica Novakovi} i Vladimir Kosti}, Du{ica Stanojev i Goran Riki}, Milanka Anoj~i} i Aleksandar Mijatovi}, Tamara Horvat i Igor Bemiler, Vera @or` i Rajko Zori}, Kristina \o|i} i Dragan Ke~ke{, Qubica Vojnovi} i Bo{ko Erki}.

Maksim - Vesne Budin~evi}-\ur|ev i Petra \ur|eva, Aleksej - Dragane i Nenada Jovanovi}a, Mateja - Milice i Mitra Arseni}a, Branislav - Aleksandre i Vlade Ro{uqa, Strahiwa - Radmile i Ostoje Babi}a, Nemawa - Ivane i Josipa [anka, Igor - Jasmine i Save Stankova, Sa{a - Jasmine i Slavi{e Mili}evi}a, Ogwen - Mire i Gorana Mitkovi}a, Kenan - Mevqude Ja{ari i Hajdina Ga{ia, Marko - Vere i Nikole Tojagi}a, Radovan - Dejane i Gojka Vasiqevi}a, Muhamed Leonore i Bislima Beri{e, Zoltan Slobodanke i Pavla Dara`a, Lazar - Qiqane i Aleksandra Aleksi}a, David - Tatjane i Miroslava Velimirovi}a, Nikola - Jelene i @eqka [imi}a, Ilija Isidore i Alekse Vukovi}a, Leo - Verone i Mihaja Mun}ana, Rahim - Bajram{e i Zaima Kurte{ia, Vuka{in - Dragane i Dragana Baro{evi}a, Jovan - Mire i Vawe Ga{i}a, Du{an - Violete i Zdravka Prline, Ivan - Jarmile i Vladimira ^emana, Petar - Mare i Nenada [arca, \or|e - Mirjane i Du{ka Ra{ete, Strahiwa - Marine i Nedeqka Male{a, Dimitrije - Nede [imi}-Ajdari} i Aleksandra Ajdari}a, Ogwen - Aleksandre i Qubi{e Petrovi}a, Andrej - Milane i Sini{e Petkovi}a, Mihajlo - Ane Miqkovi} i Slobodana Mihajlovi}a, Nenad -

Milane i Zorana Bubala, Jovan - Stanislave Agi} i Branka ôvi}a, Milo{ Slavice i Vladimira Zeqkovi}a, Luka Stanislave i Igora Beqanskog, Darko Nata{e @ivanov i Dejana Zamboa, Milan - Ivane i Bratislava Rada{inovi}a, Uro{ - Sneàne i Draèna Li{i}a, David - Dragane i @olta Na~a, Andrija Natalije i Sr|ana Todorovi}a, Luka Gordane i Rajka Vukovi}a, Skender - Selme Morine i Erhana Ilijazia, Dario Marije i Jaroslava Vrboskog, Sava - Jelene i @elimira Peri}a, Aleksej - Nata{e Popovi} - Mauhar i Sini{e Mauhara, Momir - Marijane i Aleksandra Stevanovi}a, Strahiwa - Vi{we i Dragana Qubovi}a, Milo{ - Vesne i \or|a Metiko{a, Nemawa - Zorice i @arka Vigwevi}a, Vladimir - Vesne i Svetislava Selene, Ogwen - Sandre i Milana Gajdobranskog, Stefan - Nata{e i Branislava \uragi}a, Danilo - Jelene i Vladimira Bogojevi}a, Nikola - Jovane i Gorana Pobri}a, Andrej - Draène i Nevena Dodiga, Nikola - Anamarije i Nenada Avramovi}a, Milo{ - Mirjane i Dejana Mitrovi}a, Nemawa - Sabine Greku i Mihaqa Raca, Stefan - Milice Mihailovi} i Zoltana Bartu{a, Nikola - Vere i Nemawe @igi}a, Filip - Nata{e i Rolanda Zali{evskija.

Umrli: Tihomir Imamovi} (1971), Du{an Dobri~ki (1951), Saveta Gutaq ro|. \alami} (1922), Jelena Kajon ro|. Radi{i} (1933), Milorad Petrov (1921), Tomo Golubovi} (1933), Zorka ]eli} ro|. Topi} (1938), Sofija Divni} ro|. Batos (1921), Milan Radusinovi} (1911), Marija Milovanov ro|. Milovanov (1936), Marija Romi} (1930), Nada Sandi} ro|. Ilijev (1953), Franci{ka Gruji} ro|. Novak (1932), Olga Bolta ro|. Babi} (1932), Barbara Dadai ro|. Bodnar (1931), Slobodan Kosti} (1946), Vladimir Salonski (1939), \or|e Nikoli} (1925), Milka Star~evi} ro|. Cvjeti}anin (1925), Reza [irowi} ro|. Denc (1932), Milka Leki} ro|. Radi{i} (1936), Karlo [imuni} (1935), Mile Peri{i} (1932), Marko Baqak (1936), Aleksandar [oji} (1934), Miroqub Markovi} (1978), Jelena Mesaro{ (1929), Kristina Mili} ro|. Stanojev (1934), Milo{ Bo{wak (1948), Jovo Miqevi} Vi{wa Karanovi} i Vuk ^urovi}

(1919), Pavle Paga~ (1943), Mileva Staji} ro|. Milinkov (1925), Marija Morvai ro|. Sokola (1929), Dejan Herbut (1977), Jelica Mitrov~an ro|. Hadna|ev (1937), Mladan Boma{tar (1931). Ivan Na| (1947), Frawo Kova~ (1931), Verica Gogi} ro|. Maleta{ki (1933). Vi{wa Barbi} ro|. Matija{evi} (1962), Grgo Kin~e{ (1952), Stojan Sekuli} (1934), Dobrila Vasiqevi} ro|. Beki} (1936), Savka Stojanovi} ro|. Popovi} (1929), Mile Samarxija (1961), Nenad Perkov (1934), Trivuna Bla`i} ro|. Obradovi} (1933), Milan Gradi} (1927), Vejsil Birxo (1951), Stanimir Stepanovi} (1945), Desanka [orowa ro|. Vuni} (1927), Veselinka Kova~evi} (1977), Aleksa Manojlovi} (1923), Ejdo Velagi} (1942), @arko I|u{ki (1926), Marijan Vrdoqak (1943), Mirko Vajagi} (1954), Milan Maravi} (1955), Dragutin Kne`evi} (1936), Sead Ibrahimovi} (1955).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak10.avgust2009.

PET GODINA RADA SAVETOVALI[TA ZA BRAK I PORODICU

Mu{karci udaraju, ène zvocaju - Namam utisak da se nasiqe u porodici pove}ava, ve} da se sve vi{e otkriva - kaè rukovodilac Savetovali{ta za brak i porodicu Centra za socijalni rad psihoterapeut Dragana Jovanovi} - Boka. - Jo{ uvek ima mnogo neotkrivenih sluàjeva. Nasiqe prijavquju vrlo hrabre i svesne osobe, ali se o dugogodi{wem nasiqu u na{em dru{tvu jo{ }uti i zato bih pozvala one koji trpe ili znaju za takve slu~ajeve da ih prijave. U Savetovali{tu za brak i porodicu ve} pet godina intenzivno se bave nasiqem u porodici. Godi{we se u Savetovali{tu zabaleì od 130 do 150 takvih slu~ajeva , ali se smatra da je wihov broj daleko ve}i. Istraìvawe sprovedeno u gradu pre dve godine u okviru projekta “Prevencija nasiqa u socijalnoj zajednici” pokazalo je da se 844 osobe zbog nasiqa u partnerskom odnosu obratilo za pomo} nekoj od institucija za godinu dana, od ~ega je 95 odsto èna pretrpelo fizi~ko nasiqe , a samo pet odsto pripadnica lep{eg pola bilo nasilno prema mu{kim partnerima. Uo~eno je da je najve}i broj onih koji ~ine i onih koji trpe nasiqe, oko 76 odsto, izme|u 30 i 60 godina. -@ene vi{e trpe fizi~ko nasiqe od mu{karaka, ~ak i mlade devojke - isti~e Dragana Jovanovi} - Boka. - One su

sklonije psihi~kom nasiqu, koje se , recimo, ispoqava kada se donose oduke o vi|awu dece posle razvoda i sli~no. Mu{karci nam se re|e javqaju, a vrlo retko nam se de{ava i da nas deca pozovu i po`ale kako im se roditeqi sva|aju i da im je te{ko. Imali smo jedan ili dva takva slu~aja i to su ve} bila starija deca, sredwo{kolci i studenti.

Boka nagla{ava da se princip rada u Savetovali{tu razlikuje od onog u mati~noj ku}i, u Centru za socijalni rad, po tome {to ovde klijenti dolaze dobrovoqno i zagarantovana im je tajnost. Osobe izlo`ene nasiqu imaju pravo na susret ili telefonski razgovor sa psihoterapeutima bez zakazivawa i preko reda ako je to u datom trenutku potrebno.

[amarawe k’o dobro jutro Statisti~ki podaci iz projekta “Prevencija nasiqa u socijalnoj zajednici” govore da je naju~estalija forma fizi~kog nasiqa {amarawe, potom gurawe i udarawe pesnicom, a od psihi~kih vre|awe , omalova`avawe i psovawe. Me|u osobama koje trpe nasiqe, 31 odsto je bez prihoda, a 21 odsto onih koji ~ine nasiqe. Samo osam odsto onih koji su izlo`eni nasiqu ima prihode ve}e od 25.000 dinara, a 29 odsto wih koji ga ~ine ima ve}a primawa od toga. Bez vlasni{tva je 39 odsto osoba koje trpe, a 22 odsto onih koji primewuju nasiqe ne poseduje imovinu.

Ka`e da ima zaista vrlo te{kih oblika nasiqa i situacija. Ima `ena koje bezmalo svakodnevno trpe fi~iko nasiqe od partnera. Jednoj paretner nanosi udarce na mestima koja se ne vide zbog ode}e koriste}i plasti~nu fla{u napuwenu vodom! - U toku je nastavak projekta “Prevencija nasiqa u socijalnoj zajednici” koji radimo u saradwi s italijanskom regijom Emilija Romawa i gradom For-

li - ka`e Boka. - On obuhvata edukaciju predstavnika institucija koje nisu do sada ili su delimi~no bile ukqu~ene u ovu problematiku, kao {to su Policijska uprava, Op{tinski sud u Novom Sadu, patrona`na slu`ba i lekari op{te prakse, pred{kolska ustanova, osnovne i sredwe {kole, Centar za socijalni rad. Osim toga ciq projekta je formirawe operativne mre`e za prevenciju nasi-

qa u porodici u Novom Sadu. Jedna institucija ne moè sama da se izbori s ovom problematikom. Prethodno istraìvawe je pokazalo da je u 35 odsto slu~ajeva posle godinu dana stalo nasiqe u porodici, {to je visok porcenat u odnosu na zemqe u okruèwu, gde on iznosi oko 12 procenata. Taj uspeh moèmo samo pripisati mre`nom radu, koji je i onda bio zastupqen. Z. Milosavqevi}

KULTURNA BA[TINA GRADA U RASULU

KAFEYIJE SVE ^E[]E NUDE DNEVNI MENI

Velelepna palata nestaje ciglu po ciglu

Nema ru~ka bez ka{ike!

U Teslinoj ulici 17 nekada se nalazila jedna od najlep{ih privatnih ku}a ikada izgra|enih u glavnom gradu Vojvodine, progla{ena za spomenik kulture. Me|utim, za kratko vreme postala je ru{evina obrasla u

korov. Posledwi koji je zapravo `iveo u woj bio je dr Aleksandar Zamurovi} koji je svoju palatu u blizini hotela „Park“ prodao pre gotovo dve godine. Kada se odselio po~iwe propast arhitektonskog dostignu}a na nekada{woj periferiji, a danas elitnom delu grada. - Ku}u je 1927. godine izgradio moj deda Aleksandar, profesor u gimnaziji – ispri~ao je za „Dnevnik“ dr Zamurovi} Porodica je tu `ivela i za vreme okupacije, a ni kasnije ku}a nije nacionalizovana. Dedinu

ku}u su nasledili moja baka, weni sinovi i }erka. Bila je u vlasni{tvu familije sve do {ezdesetih kada smo zbog finansijske krize morali da prodamo jednu ~etvrtinu. Ja sam tu `iveo do 2007. godine kada je prodata.

Kom{ije govore da je dr Zamurovi} uspevao da odrì wen stari sjaj. Zgrada je, iako stara, izgledala dostojanstveno, travwak na neobi~no velikom placu redovno odràvan. No, neki kaù da je novi vlasnik planirao rekonstrukciju, koja bi podrazumevala delimi~no ru{ewe, dogra|ivawe, mewawe prvobitnog izgleda – re~ju uni{tavawe. Ipak, takav plan nije pro{ao jer je ku}a bila pod za{titom dràve. U Zavodu za za{titu spomenika kulture saznali smo da palata u Teslinoj 17 nije vi{e spomenik kulture. Zgrada je pro{la kroz reviziju i 2008. godine skinuta s liste za{ti}enih spomenika. To, istovremeno, zna~i da neki naredni vlasnik u budu}nosti na istom me-

Vlasnika ni od korova Gde je vlasnik ovog, sada avetiwskog dvorca, niko ne zna. Za{to se ne pojavquje i ne po~ne gradwu, ako je objekat ve} kupio ostaje samo da se naga|a. Stanarima okolnih ku}a jedino je va`no da se taj ~ovek pojavi i oslobodi ih najezde {takora i mi{eva koji se ovde kote, te narkomana i pijanih besku}nika kojima biv{i dvorac sluì za toalet. Kom{ijama pod nos! stu moè napraviti potpuno druga~iju zgradu, recimo od aluminijuma, stakla i plastike. Jedino {to }e ta zgrada morati da bude istih dimenzija kao nekada{wa palata. Osim ako urbanisti ne re{e druga~ije. Kao i mnoge napu{tene gra|evine u Novom Sadu ova ku}a postala je leglo i uto~i{te za one koji nemaju nikakvu institucionalnu za{titu ili beè od we – narkomane, besku}nike, sitne kriminalce. Na podu nekada{weg salona nalazi se {ut, kutije od cigara, kese s lepkom, ponekad prazni nov~anici i razna dokumenta koje tu bacaju xeparo{i. Poznanici i prijateqi ku}e koji i daqe ìve u istoj ulici prise}aju se kako je to nekada izgledalo. Jedna kom{inica ispri~ala nam je kako je usvakoj prostoriji bila po jedna kaqeva pe}. Podovi su bili sjajni, name{taj rusti~an, a zidove su krasila umetni~ka dela. Sada su i {tokovi vrata po~upani i verovatno prodati na Najlonu. Palata nestaje ciglu po ciglu. S predwe strane palate i daqe postoji kovana kapija privezana ìcom dok je velika sa zadwe strane razvu~ena deo po deo. âk se i ograda utapa kao sekundarna sirovina. Nekada{wi travwak prekriva korov, koprive i {ipra`je visine preko jednog metra. D. Apro

Tradicija dnevnih menija posle nekoliko godina zati{ja, ponovo je zauzela zna~ajnu ulogu u ishrani Novosa|ana. Primat nad sva tri dnevna obroka u minuloj deceniji mahom su dràle pekare, me|utim situacija se preobratila u korist supice i konkretnih |akonija, a peciva su zadràla vode}u poziciju samo kada se radi o doru~ku. Dnevnu ponudu jela ponovo su uvele tradicionalne gradske kafane, a trend je zastupqen i kod novijih privatnika. Spram intenziteta klopawa, i broja tawira, cene se kre}u od 260 do 450 dinara. Jela se spremaju prema ukusu klijentele, koja zna da uìva u meniju i po nekoliko puta nedeqno.

Dok je ~ekao svoj obrok, gost Lazar B. obja{wava da mu takav princip ishrane odgovara jer `ivi sam, i mrzi ga da kuva. Ugostiteqe rotira s vremena na vreme, da bi promenio hranu, a na ru~ak nekada ide i do ~etiri puta nedeqno. - Ostavim sedam-osam hiqada mese~no na dnevni meni, ali bar sam pojeo supicu, {to je i mojoj mami va`no. Mo`da bih malo jeftinije pro{ao da jedem kod ku}e, ali nisam ba{ siguran. Kada ura~unam namirnice, struju, vodu za prawe sudova, deter-

stanuju same – omladina ili penzioneri. Klasi~na ponuda, u gotovo svim objektima su pasuq, gula{ i pala~inke, a ostalo se smewuje. Stari restoran “Lipa” u Mileti}evoj ulici svakodnevno sprema desetak jela, a gost bira po `eqi. Uz glavno jelo ide i ~orba ili supa, hleb, salata i desert, a gladne ovo zadovoqstvo ko{ta 350 dinara. Pitawe je da li bi sugra|ani za taj iznos mogli da spreme kompletan ru~ak. Ako se, na primer, ra~una supa u kesici, jedan paradajz za salatu, {nicla, {aka po-

xet… nije da se ne isplati – ispri~ao je kroz smeh Lazar. Ugostiteqi obja{wavaju da su im naj~e{}i gosti osobe koje

vr}a za prilog-varivo uz glavno jelo, dve pala~inke, pekmez, pola hleba. Uz to, naravno, idu i za~ini – malo {e}era, soli, uqa, sir}eta, pa potro{ena struja, prqavo posu|e…. Ra~unica bi bila ekonomi~nija u odnosu na ishranu po dnevnom meniju, ako se kuva za vi{e osoba, ali prili~no je jednaka restoranskoj ako je u pitawu ru~ak jedne osobe. Ipak, komoditet prilikom obedovawa kod ku}e nikako se ne dovodi u pitawe. Da nema ru~ka bez ka{ike, uverili smo se i sami obilaze}i novosadske restorane. Ponuda je kao u ku}noj radinosti, pa ko voli, nek izvoli! S. Tanuryi}

Dnevni meni do fajronta - Posle doru~ka, dnevni meni sluìmo od 12 sati pa do zatvarawa. Trudimo se da ponudimo uvek ne{to novo, jer gosti vole promene. îwenica je da dolaze, i da im prija kuvana hrana – kaè konobarica Daca iz restorana „Gusan“. U pivnici “Gusan”, po ceni od 260 dinara sugra|anima je po danima u nedeqi ponu|eno jedno jelo uz hleb. Na repertoaru je vojvo|anska kuhiwa – puwene paprike, }ufte u sosu, ribqi paprika{, gra{ak s knedlama. Slede potom po èqi, lubenice, baklave, {ampite ili knedle sa {qivama. Za 140 do 190 dinara, skupqa je “kafanica” u Laze Tele~kog, ali je i obrok kompleksniji. Supa ili ~orbica, pa glavno jelo, salata i hleb uz obavezan desert. Koncept glavnog jela dnevnog menija u ovom lokalu zasnovan je mahom na piletini u raznim varijantama, ili na tradicionalnoj musaki, gula{u, pasuqu. interesovawe je veliko, pa sugra|ani ne prezaju da posegnu za kuvanim obrokom ni pred sam fajront, objasnila je konobarica Daca.

VOJVODINA

ponedeqak10.avgust2009.

AKTIVNOSTI BE^EJSKOG JP „VODOKANAL”

Zamena cevi zaustavila saobra}aj

Foto: Nikola Tumbas

„DU@IJANCA” U SUBOTICI

Veseqe uz banda{icino kolo SUBOTICA: Vrline koje „Duìjanca” neguje jesu vrline koje su duboko utkane u temeqe ovog grada. Temeqi ovog grada nisu kopani, oni su uzorani na wivama i u vo}wacima oko Subotice. Temeqi ovog grada nisu pod na{im nogama nego u na{im vrednim rukama i dobrim srcima koja su spremna da vole druge qude, rekao je gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} na ju~era{woj centralnoj proslavi „Duìjance”. Wemu su ju~e na Trgu slobode ovogodia{wi banda{ i banda{ica Neboj{a Stipi} i Marijana Kujunxi} uru~ili „kruv od novog bra{na”, a na sve~anosti su, osim velikog broja Suboti~ana, bili prisutni i pomo}ni biskup vrhbosanski msgr Petar Sudar, predstavnici diplomatskog kora, bratskih gradova i op{tina iz zemqe i inostranstva, predstavnici nacionalnih saveta, Katoli~ke crkve, te lokalne samouprave. Program sve~anog dela ovogodi{we „Duìjance” zapo~eo je jo{ u petak na Trgu slobode gala koncertom Zvonka Bogdana, a nastavqen je u subotu „Skup{tinom risara” i Smotrom folklora na kojoj je nastupilo preko 20 kulturnoumetni~kih dru{tava iz Austrije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Ba~ke Palanke, Sombora, Subotice i wenih okolnih mesta. Ali, za razliku od svih prethodnih, ove je godine bio vi{e nego upadqiv izostanak ma|arskih kulturno-umetni~kih dru{ta-

va, posebno onih iz Subotice ili wene okoline. Ju~era{wi program sve~anog dela „Duìjance” zapo~eo je tradicionalnim ispra}ajem banda{a i banda{ice iz ùpe Svetog Roka u Keru, crkve u kojoj je jo{ 1911. tada{wi ùpnik Bla{ko Raji} prvi organizovao proslavu zavr{etka ètve. Sve~anom misom zahvalnicom – koju je predvodio msgr Petar Sudar – u parku pored katedralne crkve Svete Terezije Avilske program je nastavqen, a najatraktivniji deo usledio je u sve~anoj povorci, gde su od katedrale do Trga slobode Suboti~ani po obi~aju mogli videti barjaktara na kowu sa zastavom „Duìjance”, kowanike u upe~atqivim odorama, veliku krunu i klas od ìta, male „kraqice” s karakteristi~nim pesmama i jo{ karakteristi~nijim napevima i melodijom, fijakere, „aptike”, defile kulturno-umetni~kih dru{tava, a za wima i desetak banda{a i banda{ica iz mesta u kojima su bile odràvane lokalne „duìjance”, pa do ovogodi{wih malih banda{a i banda{ice Marka Vojni}a Pur~ara i Marijane Gabri}, te Neboj{e Stipi}a i Marijane Kujunxi}. Nakon sve~ane predaje „kruva od novog bra{na” gradona~elniku Sa{i Vu~ini}u na Trgu slobode prisutni sugra|ani su, zajedno sa brojnim folklora{ima, odigrali „Veliko ba~ko” i jo{ po koje kolo, a u ve~erwim satima na sredi{wem gradskom trgu odràno je i ve} uobi~ajeno „Banda{icino kolo”. Z. Romi}

DANAS U NOVOM SADU

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka - Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883. Muzej Vojvodine, Dunavska 35 - 37, 525 - 059 i 420 - 566 (9 - 17, radnim danom i vikendom, osim ponedeqkom): Stalna postavka - „Vojvodina od praistorije do sredine 20. veka“, Izlo`ba „Zavi~aj na Dunavu - su`ivot Nemaca i Srba u Vojvodini“ (do polovine avgusta) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva- porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg Galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: „Qudi i doga|aji - slika pro{losti“; Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg Galerija 2, 528-185, (10 - 18) - (~etvrtak: 13 - 21): Stalna postavka - „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“; Galerija likovne umetnosti, Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, 520-223, (9 - 17 ): Izlo`ba „Slika grada – Novi Sad u likovnim umetnostima od 18. do 21. veka“ u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada. (17.6. do 31.8.2009), svaki dan od 10 do 17 ~asova.

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420-198 i 420199 (7.30 - 19.30) - S (8 - 13.30); Gradska biblioteka, Dunavska 1, ogranak „\ura Dani~i}“, 451-233, (7.3018) - S (8 - 14).

BEÊJ: Pro{logodi{wa havarija vodovodne mreè na raskrsnici ulica Glavne i Zoltana ûke u centru Be~eja privremeno je bila sanirana. Ovih dana su u toku radovi na zameni cevi u duìni 64 metra, ~ime }e se trajno re{iti problem. Zbog pomenutih poslova, saobra}aj u ovom delu grada je u prekidu. - Radovi koje je izvodio „Potiski vodovod” iz Horgo{a uspe{no su zavr{eni, ali }e saobra}aj biti u prekidu do 15. avgusta, po{to putari moraju da odrade svoj deo posla. Sada }e biti boqe snabdevawe vodom naseqa Sedam sekretara SKOJ-a i na{ih korisnika u Ulici Zoltana ûke od Glavne do trga îlag. Investicija je vredna oko 1,5 milion dinara, a sredstva je obezbedila SO Be~ej – rekao je tehni~ki direktor investirora JP „Vodokanal” Svetlane Karaba{. Ekipa JP „Vodokanal” trenutno sanira atmosfersku kanalizaciju u duìni 40 metara na ulazu u naseqe Qubomira Doroslova~kog. Ova investicija je vredna 140.000 dinara i radovi ne ometaju saobra}aj. Sli~nih radova }e,

Jo{ malo bez saobra}aja na raskrsnici kod Gradskog muzeja

kako budu pristizala sredstva, biti i na drugim mestima. - U Ba~kom Gradi{tu }e radnici na{e firme od 24. do 31. avgusta obilaziti ku}e i o~itavati vodomere, kako bismo dobili startno stawe, pa je ovo prilika da zamolimo Ba~kogradi{tance da im omogu}e nesmetan pristup vodomerima. U Ba~kom Petrovom Selu je ne{to druga~ija situacija, po{to tamo ima mali broj ugra|enih vodomera, pa }e se ta-

mo u prvo vreme kori{}ewe vode pla}ati pau{alno. Izgradwom vodovoda do Tr`nog centra KTC stekli su se uslovi za prikqu~ewa na vodovod `iteqa u Ulici Botra. Predstoji nami i izgradwa kanalizacione mre`e s druge strane Ulice Holo Ferenca u Novom Selu. Ova investicija je vredna 1,3 miliona dinara, a radove }e izvoditi novosadska firma „Tvr|ava nova” - dodala je Svetlana Karaba{. V. Jankov

POQO^UVARI OSIM LOPOVA U WIVAMA ZATI^U I PROBLEME

Dobiju i batine i prekr{ajne prijave ZREWANIN: Poqo~uvari na teritoriji grada Zrewanina imaju nekoliko problema sa kojima se suo~avaju na terenu, a jedan od vode}ih je {to nemaju dobru sa-

Izra`avaju}i nadu da }e saradwa sa policijom i sudstvom u narednom periodu biti boqa, on je upozorio da se poqskim kra|ama dru{tvu nanose milionske {tete

radwu sa policijom, zakqu~ak je koji se moè izvesti posle sastanka odrànog sa zamenikom gradona~elnika Zrewanina Goranom Kauri}em. Wima je koncem minule sedmice uru~ena i oprema za rad, kupqena sredstvima iz gradskog buxeta, a uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu. Kauri} je poqo~uvarima, na pomenutom sastanku, podelio dvoglede, fotoaparate i lampe. - Grad Zrewanin je jedna od prvih sredina koja je, pre vi{e od godinu dana, uvela poqo~uvarsku slu`bu. Iskustvo smo sticali sami na terenu i ve} sada moèmo re}i da je slu`ba dala svoj doprinos smawewu broja poqskih kra|a i {teta – ocenio je Kauri}.

na godi{wem nivou. Po wegoviom re~ima, dok dr`ava sistemski ne re{i pitawe ovakvih slu`bi, lokalna samouprava }e se truditi

lampe, jer se kra|e vrlo ~esto de{avaju no}u. Kupqeno je i jedno terensko vozilo marke „lada niva” koje }e biti deùrno 24 sata. U perspektivi je da se poqo~uvarima obezbede i uniforme, mada neki smatraju da }e u wima biti primetniji i da }e ih kradqivci lak{e prepoznati. Govore}i o problemima sa kojima se do sada susretao, poqo~uvar iz Elemira Desan~i} Stani} je naglasio da poqo~uvari nemaju gotovo nikakva ovla{}ewa, niti saradwu sa policijom. - Nedavno je ~ovek bacio bika od 400 kilograma! Mi nismo merodavni da nekome naloìmo da ga odnese. Znam ja ko je bacio ìvotiwu, zna i veterinar, ali nemamo nikakva ovla{}ewa. Kad zovem policiju, oni mi kaù da }e do}i sutra. Hvatali su me za gu{u, pretili mi oru`jem, a na kraju sam i ja platio kaznu zbog reme}ewa javnog reda i mira – poàlio se Stani}.

Lopovi polako zaziru Ocewuju}i trenutnu poziciju poqo~uvarske slu`be u Zrewaninu, Kauri} je rekao da lopovi sada polako po~iwu da zaziru od we. - Prvo je do~ekana sa podsmehom, posle sa nevericom, a pojedinci ve} sada razmi{qaju kad krenu u poqe u kra|u. Za godinu dana ve} }e se pla{iti ove slu`be – primetio je on. da ona dobro funkcioni{e na ovim prostorima. Kauri} je poru~io poqo~uvarima da se moraju potruditi da obezbede {to boqe dokaze protiv po~inalaca. Zato im je Grad nabavio i opremu, izme|u i ostalog

Sli~nih neda}a imao je i poqo~uvar iz Kni}anina Milenko Trwak koji je opomenu ~oveka zbog paqevine, a ovaj ga je udario. Zvao je policiju koja mu je naplatila kaznu od 4.000 dinara, a izgredniku 6.000. @. Balaban

U ZZ „NA[A P^ELA” ZADOVOQNI PRINOSIMA, ALI NISU OPTIMISTI^NI

Francusko seme spaslo `etvu

KUPUSINA: Nekada{wa zemqoradni~ka zadruga u Kupusini „Na{a p~ela”, koja nakon privatizacije radi u sklopu novosadskog „Agroglobe”d.o.o, na 50 hektara zasejanih p{enicom dobila je prose~an prihod od 7,1 tonu p{enice po hektaru, {to je u odnosu na ovogodi{wi rod i lo{e klimatske uslove izuzetan prinos.Uz dobre agrotehni~ke mere koje su preduzete, direktor ove firme dipl. in`. poqoprivrede Miodrag Novkovi} ka`e da je na to uticalo i seme uvezeno iz Francuske. -Ove godine sejali smo seme „apa~” koje se pokazalo kao izuzetno kvalitetno, pogotovo u odnosu na vremenske uslove, tako da smo ove godine sa 50 hekta-

DNEVNIK

c m y

ra skinuli ne{to vi{e od 360 tona ìta, a od poqoprivrednika smo u saradwi sa jednom firmom otkupili dva miliona kilograma. Na prvi pogled moèmo biti zadovoqni, me|utim,kada se uzmu u obzir tro{kovi proizvodwe onda je situacija sasvim druga~ija.Ovde su qudi izuzetno vredni, me|utim, maltene svi koji su do sada ìveli od svog rada sada im je ta egzistencija dovedena u pitawe. Naime, da bi bili na, kako se to kaè pozitivnoj nuli, oni u proizvodwu po hektaru moraju da uloè od 30.000 do 40.000 dinara i da ostvare prose~an prinos od 4,5 tone , a za ìto su dobili devet dinara plus PDV za kilogram. Bez subvencije dràve, mali po-

qoprivrednici ne mogu da se odrè, pa ni mi, nas devet zaposlenih u firmi jedva sastavqa kraj s krajem s obra|ivawem oko 300 hektara- kaè Novkovi}. „Na{a p~ela” ima i 50 hektara pod kukuruzom, ali }e zbog su{e prinosi biti desetkovani. Soja na 170 hektara je dobro krenula i o~ekivao se prinos od tri tone po hektaru, me|utim, kaù da }e biti sretni ukoliko je bude i u pola mawe. Firma osim zemqe poseduje i silos, hladwa~u, su{aru, vagu, sve je digitalizovano, a ima i vido nadzor. Lane su u ma{inski park, za traktor, plug, {parta~ itd. uloìli 100.000 evra, me|utim, sve to ne daje puno optimizma. J. Prel~ec

VESTI „Torontal” razvija turizam RUSKI SELO: Ma|arskom obrazovnom, kulturnom i omladinskom centru „Torontal” iz Ruskog Sela bi}e dodeqeno 400.000 dinara za kupovinu ku}e s placem, koja se nalazi u blizini etno ku}e. Etno ku}a je adaptirana pre nekoliko godina, a novac za kupovinu novog objekta bi}e obezbe|en iz op{tinskog buxeta Kikinde. Predsednik Udruèwa „Toronrtal” [andor Talpai isti~e da odobrena sredstva nisu dovoqna za kupovinu ku}e s placem, te da }e ostatak biti obezbe|en iz drugih izvora. -Ku}u s placem kupujemo kako bi unapredili turizam u ovom kraju. U dvori{tiu etno ku}e zapo~eli smo izgradwu nekoliko objekata, koji }e kada budu gotovi mo}i da pruè interesantne sadràje. Gradimo ve{ta~ko jezero, otvorenu binu i radionicu starih zanata – obja{wava Talpai. Ideja prvih qudi „Torontala” jeste da izgrade suvenirnicu, objekat sa 16 soba sa kupatilima kao i veliku salu koja moè da primi 300 osoba. Upravo zbog toga Udruèwu je neophodan dodatni prostor, pa je ku}a u susedstvu, koja se prodaje prilika koju ne bi trebalo propustiti. Plan je da etno ku}a u Ruskom Selu postane regionni turisti~ke centar. Ve} devet godina tokom leta u ovom objektu organizuje se etno kamp u kojem deca iz Ruskog Sela, Torde, Subotice i drugih mesta u Vojvodini i ma|arskoj u~e stare zaA. \. nate.

Vodozemci i gmizavci ZREWANIN: U Malom salonu Narodnog muzeja Zrewanina, u sredu, u 19 ~asova, bi}e otvorena peta Me|unarodna izlo`ba fotografija pod na-

zivom „Vodozemci i gmizavci”. Ova izlo`ba u zrewaninski muzej stiè iz Nacionalnog parka Fru{ka gora, a organizovana je povodom obeleàvawa Evropskog dana parkova. O woj }e na otvarawu govoriti mr Dragi{a Savi} iz Nacionalnog parka Fru{ka gora, i muzejski savetnik Narodnog muzeja Zrewanin mr Svetozar Santovac. Izlo`ba }e trajati do polovine septembra. Da podsetimo, ovo je peta izlo`ba koju muzej organizuje u saradwi sa Nacionalnim parkom Fru{ka gora. Prethodne su bile: „ûdesni svet vilinskih kowica”, „Kroz paukovu mreù”, „Leptiri” i „Orhideje sveta”. @. Bn

Sara|uju In|ija i Ohrid IN\IJA: Na poziv gradona~elnika Ohrida Aleksandra Petreskog delegacija Op{tine In|ije koju predvodi, pomo}nik predsednika Op{tine Petar Filipovi}, a koju jo{ ~ine {ef kabineta predsednika Op{tine In|ija Sun~ica Bo`i} i direktor JKP „Komunalac” Slavko Puva~a, posetili su op{tinu Ohrid, navodi se na sajtu in|ijske op{tine. Razlog posete delegacije je uspostavqawe saradwe izme|u op{tina Ohrid i In|ija, kao i unapre|ewe rada i razvoja komunalnih preduze}a ove dve op{tine.

VOJVODINA

DNEVNIK

Dnevni boravak za stare BA^KA TOPOLA: Kamen temeqac Dnevnog boravka za stare osobe, koji }e imati 150 mesta i gde }e se najstariji druìti, zabavqati, ali i dobiti ku}nu i medicinsku negu, poloèn je u subotu u Ba~koj Topoli. Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji}, prilikom polagawa kamena temeqca za Dnevni boravak, istakao je da u Vojvodini ìvi vi{e od 300.000 gra|ana starijih od 65 godina. Srbija se ubraja me|u ~etiri dràve u Evropi sa najstarijim stanovni{tvom, {to zna~i da 1.240.000 stanovnika je starije od 65 godina, a deset odsto wih ìvi ispod granice siroma{tva. Ako bi gradili prema Evropskim standardima, onda bi sme{tajni kapaciteti za stara lica trebalo da budu ~etiri puta ve}i nego {to su sada. Izgradwa dnevnog boravka u Ba~koj Topoli ko{ta 7,5 miliona dinara, a izvo|a~ radova je Gra|evinsko preduze}e „Bla{ko” iz Kule. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku radove finansira sa 1,6 miliona dinara, lokalna samouprava sa tri miliona, a isto toliko je dala i Irena Tot I{asegi, rodom iz Ba~ke Topole. Planirano je da se dnevni boravak izgradi u dvori{tu zgrade Crvenog krsta u Ba~koj Topoli, a rok zavr{etka radova je dva meseca. - Na{a organizacija je ove godine podelila kroz program Narodne kuhiwe 40.000 obroka. Program je zapo~et pre 16 godina, kada je otvorena prva narodna kuhiwa u Srbiji. Crveni krst Vojvodine kroz program Narodne kuhiwe dnevno podeli 3.500 toplih obroka za stare osobe. Poku{avamo da objedinimo na{e usluge i sa ku}nom negom, a èlimo i da pomognemo starim osobama – rekla je sekretar Crvenog krsta Vojvodine Simka Somers. A. A.

POKRAJINSKI SEKRETAR DR ATILA ^ENGERI U KAWI@I

Klaster razvija zdravstveni turizam KAWI@A: Pokrajinski sekretar za zdravstvo AP Vojvodine dr Atila êngeri boravio je u Kawiì, gde je povodom useqewa u poslovne prostorije Klastera zdravstvenog turizma Vojvodine, direktoru Joèfu Palinka{u uru~io kqu~eve novog vozila. êngeri je rekao da je resorni sekretarijat kojim rukovodi, za ovu godinu predvideo ulagawe od {est miliona dinara u razvoj Klastera zdravstvenog turizma Vojvodine. - Klaster sada udruùje znatan broj ustanova sa podru~ja Vojvodine, ne samo onih koji su se i do sada bavile zdravstvenim turizmom nego i onim koje su zainteresovane za saradwu sa ovim institucijama. Vojvodina ima svoje potencijale, a osnivawem Klastera zdravstvenog turizma, osim stvarawa mogu}nosti za poboq{awe saradwe i razvoja na ovom planu, pristupi}e se i prekograni~noj saradwi sa klasterima iz

Klaster na to~kovima

susednih zemaqa u Ma|arskoj i Rumuniji –rekao je^engeri. Regionalni klaster zdravstvenog turizma sa sedi{tem u Kawi`i osnovan je pre godinu i po dana od strane sedam op{tina sa severa Ba~ke, me|utim, od maja ove godine uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za zdrav-

stvo i Izvr{nog ve}a AP Vojvodine Klaster je dobio vojvo|anski karakter, jer prema re~ima direktora Jo`efa Palinka{a, procenilo se da je koncept ovakvog vida udru`ivawa potreban na pokrajinskom nivou. Osniva~i i ~lanovi Klastera su turisti~ke organizai-

cje, zdravstvene ustanove, obrazovne institucije, civilne i druge organizacije, prevoznici i drugi privrednici, koji na neki na~in aktivno u~estvuju u lancu zdravstvenog turizma u Vojvodini. - Povezivawe u klastere nismo mi izmislili, ali je ovo prvi registrovani klaster zdravstvenog turizma, od 21 registrovanih klastera koliko ih je do sada u Srbiji. Sugestije za organizaicju klastera smo dobili od kolega iz Slovenije, Ma|arske i Rumunije, gde oni godinama ve} rade - kaè Palinka{. - Delatno{}u Klastera poku{a}emo da objedinimo raspoloìve potencijale u oblasti znawa, edukacije, inovacija, promocije i durgim oblastima ujedinimo u zajedni~ki ciq razvoja zdravstvenog turizma, nezavisno da li su ~lanice klastera iz Kawiè, Bezdana, Apatina ili Vrdnika. M. Mitrovi}

ODR@ANA 14. RIVI^KA BOSTANIJADA

Sna{e sve tawe, lubenice sve mawe RIVICA: U Rivici kraj Iriga odràna je ~etrnaesta po redu „Bostanijada” , koja je okupila preko dvadesetak bostanxija ovog kraja i {ire. Bostan rekorder, (kategorija lubenica, van rivi~kog kraja) imao je 26 kilograma, a vlasnik lubenice je Sava Petkovi} iz Pe}inaca. Bostanxije su se okupile u Rivici da pokaù najlep{e primerke ovogodi{weg roda. Na tezgama su se dominirale xinovske lubenice, bri`qivo negovane me|u vreàma rivi~kih wiva kraj Fru{ke gore, nadaleko ~uvenim po slatkom srcu ovog povr}a. Ipak, uzgajiva~i su se jedni

- Leto poranilo, vru}ine poùrile za pola meseca, pa je sazrela pre nego {to joj je vreme.Zato su i lak{e i ne toliko so~ne, ali najve}u {tetu smo imali od leda koji je rod dobro potukao - àli se Svetozar Antonijevi} proizvo|a~ iz ovog sela. I ìri je bio pomalo razo~aran, jer su najteì komadi bostana, u kategoriji doma}ih, (lubenice iz rivi~kog kraja), ove sezone merili tek 20 kilograma. Ravno 10 kilograma bio je lak{i od pro{logodi{weg rekordera. Najteà doma}a lubenica teìla je 20,265 kg vlasni{tvo Dragana ]i-

Mobilnost mladih SOMBOR: U dvori{tu Doma omladine danas u 21 sat po~e}e tribina o mobilnosti mladih. Svoja iskustva u volontirawu u inostranstvu sa okupqenima }e podeliti tri volontera EVS programa iz Srbije, Italije i Francuske, nakon ~ega }e biti prikazana dva kratkometra`na dokumentarna filma o ovoj temi: „Ti u akciji” i „Ne mogu se ni vratiti ako ne odem”. Posle projekcije filmova, usledi}e debata oko mobilnosti mladih u Srbiji, koja je i u Nacionalnoj stragegiji za mlade prepoznata kao kqu~ni problem za omladinu u na{oj zemqi. H. V.

ponedeqak10.avgust2009.

Slatke lubenice, slatki i kola~i

drugima `alili da je sezona podbacila, da je rod mawi, a bostan ne tako sladak kao lane.

ri}a. Su{a koja je harala Sremom,kada je bilo najpotrebnije vlage, uslovila je da ovogodi{wi

rod bostana, bude mr{av, a lubenice sitnije od uobi~ajenih. Me|utim, na tek zavr{enoj rivi~koj „Bostanijadi”, koja se tradicionalno odràva , mogla su da se ~uju i druga tuma~ewa.Jedan vreme{ni Rivi~anin za sitan rod u polu{ali otpuùje lep{i pol koji sve vi{e drì dijetu za vitku liniju {to nije u ovda{woj tradiciji. Naime, prema wegovom kazivawu, kod sadwe prvog oxaka bostana poèqno je da ènska ~eqad sa najrasko{nijom zadwicom sedne, kako bi lubenice bile {to ve}e. Zbog pomenute dijete sve je teè na}i takvu sna{u, pa su i lubenice sve mawe. „Divan je ki}eni Srem, lepo je ìvet u wem” ....Rivi~ani kad slave, daleko se vidi i ~uje. A imali su i {ta da slave. Pre oko 70 godina, prvo seme lubenice zasejano je u ovom selu. Od tada weno gajewe postalo je tradicija. Nema podataka koliko je prikolica i tona lubenica za bezmalo ceo vek pojedeno u ravnom Sremu, a i {ire. Tamo gde miri{e be}ar paprika{, {trudle s makom, orasima, razne pite i ostali kola~i po bakinim receptima, tamo su i rumene i ~ile Sremice. Pokazale su i one {ta znaju i umeju. Videlo se kako ~uvaju tradiciju bogate srema~ke trpeze „slatkog dela”. Za najukusniju {trudlu s makom prvo mesto pripalo je Mileni Kova~evi} iz Iriga, dok je za {trudlu s vi{wom nagrada pripala Nadi Ivani} tako|e iz Iriga. I iri{ka gibanica je bila najboqa, a wu je umesila An|a Peke~.

Sava Petkovi} s rekorderkom

Ispred improvizovane bostanxijske kolibe Milo{ Vasi} nudio je goste ro{tiq mesom, tu je bio i be}ar papika{ glavno jelo bostanxija. Videla se i doma}a slanina sapuwara za pravi fru{tuk. Bez vina i rakije nema ni rada ni uìvawa, ni leti ni zimi. Onaj ko ima on to i ~uva, tako Rivi~ani ~uvaju i mladima prenose svoje bogato nasle|e. Mali je prostor da se spomenu svi bogati sadràji 14. „Bostanijade”, ali ne sme se presko~iti da su najmla|i najvi{e uìvali u „slatkim” sadràjima, a da li je bostan vo}e ili povr}e, nije ih interesovalo toliko. Vi{e su se trudili da otkriju {ta je sla|e, diwa ili lubenica. S. Bojevi}

Zavet palima ponovo sija starim sjajem Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice obavili su restauratorsko- konzervatorske radove na spomeniku zahvaquju}i sredstvima koja

septembra 1962. godine i imao je tri spomen obele`ja postavqena na dva {iroka platoa. Na ju`noj padini bre`uqaka, na platou do koga se dolazi dugim terasastim

je obezbedila lokalna samouprava. Spomenik palim borcima u selu Le`imir podignut je 12.

stepenicama postavqena su dva obele`ja: jedno u obliku kamenog zida i zarubqena ~etvorostrana piramida, a na drugom

....i nakon obnavqawa

Spomenik pre....

gore Le`imiru nedavno su okon~ani radovi na obnovi spomenika palim borcima i `rtvama fa{isti~kog terora.Stru~waci

spomenik izliven u bronzi koji se sastoji od figure ~oveka i de~aka. Oba platoa povezana su stepenicama oivi~enim kamenom ogradom. Na kamenom zidu

na bronzanom limu uklesana su imena 320 stradalih me{tana. Desno od zida postavqena je zarubqena piramida na ~ijoj se-

VESTI Selen~ani u Slova~koj SELEN^A: ^lanovi KUD-a „Jan Kolar” iz Selen~e bili su gosti op{tine Senica u Slova~koj. Tom prilikom u~estvovali su na 13. me|unarodnom festivalu Dulovce 2009 u Kinovskoj prehradi. Vo|a ovog KUD-a je profesor Su|i Juraj. ovom festivalu u~estvuju slova~ka folklorna dru{tva koja deluju van Republike Slova~ke. Pored KUD-a iz Selen~e, u~estvovali su i ansambli iz Ukrajine, Hrvatske i Ma|arske. KUD „Jan Kolar”, kao pro{logodi{wi pobednik folklornog festivala „Zlatna brana” koji je odr`an u Kisa~u, ove godine je oti{ao u Slova~ku, gde je predstavio slova~ke obi~aje i folklor Vojvodine. Pored nastupa na festivalu, goste iz Selen~e primio je i gradona~elnik Senice, a ova poseta je nastavak sradwe dve op{tine Senice i Ba~a, koje su od 2005. godine bratske op{tine. H. V.

Sve vi{e davalaca krvi TITEL: Dobrovoqno davawe kri sve je zastupqenije na podru~ju op{tine Titel. U prvih {est meseci ove godine realizovano je pet akcija, dve u Titelu i po jedna u Gardinovcima, Mo{orinu i [ajka{u. Odazvalo se ukupno 277 dobrovoqnih davalaca, a krv je, nakon lekarskog pregleda, dalo 240. Ocena je predstavnika Zavoda za transfuziju iz Novog Sada, sa kojim Crveni krst Titel realizuje akcije, da su bile uspe{ne u svim mestima. Tako su se u [ajka{u odazvale 33 osobe , a krv je dalo 26. U Gardinovcima je sve boqi odziv – krv je dalo 18 davalaca, dok se u Titelu odazvalo ~ak 115 davalaca, a krv je dalo 97. I na nedavno odr`anoj, tre}oj ovogodi{wu akciji dobrovoqnog davawa krvi, odazvalo se 97 lica, a krv je, nakon lekarskog pregleda, dalo 90 davalaca. H. V.

Ure|uje se seosko grobqe

DOK DRUGI RU[E, SREMCI OBNAVQAJU PARTIZANSKE SPOMENIKE

LE@IMIR: U vremenima u kojima se zatiru spomenici palim borcima i `rtvama Drugog svetskog rata u omalenom sremskom selu na obroncima Fru{ke

vernoj strani su uklesani stihovi \ure Jak{i}a „I kad nam mu{ke uzmete `ivote, grobovi na{i bori}e se s vama”. Krajem 2006. godine plo~a sa imenima stradalih je ukradena, a vreme i nemarnost uru{ili su celokupni kompleks kojem vi{e ~ak ni oni ~ijim su potomcima odavane godinama po~asti, nisu mogli da pri|u. Sada je ovaj spomenik, rad vajara Paje Radovanovi}a i arhitekte Svetislava Li~ine, obnovqen i podse}a na onaj od pre 47 godina. Postvqene su nedostaju}e plo~e s imenama stradalih na kamenom zidu. Zbog u~estalih kra|a predmeta od livene bronze sa javnih spomenika umesto izlivawa nove plo~e ura|ena je plo~a od mermera sa uklesanim imenima stradalih. Polo`aj plo~e na spomeniku i imena stradalih su izvedena po ugledu na ono {to je nekada bilo. Vrednost radova koji su pla}eni iz buxeta Sremske Mitrovice je 220.000 dinara. Q.Male{evi}

GARDINOVCI: Radovi na ure|ewu seoskog grobqa u Gardinovcima zapo~eli su akcijom „O~istimo Srbiju” i zbog obima poslova jo{ nisu zavr{eni, navodi se na sajtu op{tine Titel. Do sada je rekonstruisan betonski deo ograde do ulice, duìne oko 110 metara. Ostaje jo{ da se izme|u betonskih stubova postavi uramqena grafovana ìca i gvozdena kapija. U unutra{wem delu, grobqe je o~i{}eno i izbetonirano oko 150 metara staza. Po{to je gardinova~ko grobqe na sada{wem mestu jo{ od kraja 17. veka, odlu~eno je da se najstariji deo na kome su uglavnom spomenici iz 19. veka, o~isti i ponovo koristi za sahrawivawe. Tako|e se uvi|a velika potreba da se izgradi kapela-mrtva~nica, u prvom redu zbog higijensko-zdravstvenih razloga. Radovi na grobqu finansiraju se iz sredstava mesnog samodoprinosa i uz pomo} Op{tine Titel, a wihova vrednost je 250.000 dinara. Uz grobqe, u akciji „O~istimo Srbiju”, ure|ivan je i centar sela. Ispred zgrade Mesne zajednice ure|ena je ba{tica, postavqene su klupe za sedewe i ograd kakvom je ogra|en i spomenik palim borcima i `rtvama racije. U ovim radovima, kao i radovima na grobqu, u~estvovali su ~lanovi Aktiva èna „Dren” i AKUD-a „\okica Markovi}”. H. V.

DRU[TVO

ponedeqak10.avgust2009.

DNEVNIK

VOJSKA SRBIJE ^EKA DA JOJ PARLAMENT OZAKONI STRATEGIJU

Neutralna, ali je privla~i Brisel Na~elnik General{taba Vojske Srbije Miloje Mileti} o~ekuje da do kraja godine bude zaokru`en moderan sistem odbrane. „Trenutno su u Skup{tini ili pred Vladom dokumenti strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane, te {est zakonskih projekata. Nama bi mnogo zna~ilo da se taj zakonski proces zavr{i ove jeseni“, rekao je on.

Mileti} je ukazao i na zna~aj {to ~e{}eg izvo|ewa ve`bi, najaviv{i zdru`enu takti~ku po~etkom oktobra na Pe{terskoj visoravni, koju }e izvesti deo snaga Kopnene vojske, Vazduhoplovstva i MUP-a... „Ona treba da potvrdi da smo u sistemu obuke i transformaciji Vojske na pravom putu”, rekao je Mileti}, i podsetio na to da }e ve} u avgustu i po~etkom septembra u rejonu

Ni{a biti odràna me|unarodna medicinska ve`bu „Medceur 2009“. Ona se organizuje zajedno s Evropskom komandom Oruànih snaga SAD i dràvama ~lanicama programa Pratnerstvo za mir, a o~ekuje se u~e{}e oko 250 doma}ih i 250 stranih u~esnika iz 14 zemaqa. Zajedni~ku ve`ba izve{}e zajedno i na{e vazduhoplovstvo s vazduhoplovstvom susedne Rumunije.

Na~elnik General{taba podse}a i na to da Srbija, koja je po odluci parlamenta vojno neutralna, ima dobru saradwu s NATO-om. „Mo`e se o~ekivati da }emo do kraja godine otvoriti kancelariju u Briselu, {to bi bilo zna~ajno za na{e aktivnije u~e{}e u programu Partnerstvo za mir“, kazao je on. Analiti~ar dr Zoran Dragi{i} smatra predlo`eni set vojnih zakona i strategijskih dokumenata

ZREWANINCI SE VI[E NE ZGRA@AVAJU ZBOG SLIKAWA PO GOLOM TELU

Ne}e mu{karci da se odreknu ga}a Sve popularniji u svetu, „bodipejnting“ u Vojvodini za sad nema mnogo poklonika. Jedna od retkih, a jedina u Zrewaninu koja se bavi ovom vrstom umetnosti i svojevrsnog performansa, je slikarka Ivana Menen}anin. Pre tri godine po~ela je da oslikava qudska tela, {to je, zapravo, su{tina „bodipejntinga“, i tada te{ko dolazila do modela. Ne{to novo, ~esto i provokativno, izazvalo je rezervu me|u sugra|anima. Me|utim, nakon Ivaninih vi{e nego zadivquju}ih kreacija, oni su po~eli da se opu{taju i sami joj dolaze u studio u Mu`qanskoj koloniji. Sve je vi{e bilo spremnih da poslu`e kao „qudska platna“ ovoj krajwe srda~noj i veseloj umetnici. – Bodi-artom sam po~ela da se bavim sasvim slu~ajno pre tri godine, sa svojim prijateqem i fotografom Tiborom Arvom. Naru~ili smo boje iz Holandije. One su

posebne, antialergijske, i skidaju se odmah posle tu{irawa, a prili~no su skupe. Bilo je u po~etku te{ko na}i modele. Te godine smo imali svega dva-tri, sad ih je ve} 12-13 „odra|enih“. U posledwe vreme se sami javqaju – pri~a Ivana za „Dnevnik“, i napomiwe da joj saradnici poziraju besplatno. Ako ostvari planovi, da profesionalno radi bilborde za firme, onda }e biti novca i za wu, i za modele. Su{tina ove umetnosti je da se posle iscrtavawa po telu modeli fotografi{u. Tako nastaju neke od najlep{ih, najduhovitijih i najprovokativnijih fotki, s ~ovekom u prvom planu. Jedno iscrtavawe traje minimum tri, nekad i po {est sati, zavisno od toga {ta je autorka zamislila i koliko je to komplikovano za izvesti. Samo crtawe po licu traje oko dva ~asa. Uglavnom ne razmi{qa unapred o tome kakav }e joj rad biti, tek kad vidi model, zamisli u glavi {ta }e slikati po wemu. Boje nanosi ~etkicom, a posle telo kiti predmetima od kartona i ostalih materijala koje sama izra|uje. Me|u wenim saradnicima najvi{e je `ena, mada se na|e

Bildovawe mi{i}a i mo`danih vijuga Da nije dobrotvora, ve} bi predsednik Kajaka{kog kluba „Be~ej“ Ivan Xigurski razmi{qao o tome da }e ~lanovi wegovog ~etverca morati da bace sidro jer je uzalud poku{ao da skupi novac za kupovinu polovnog ~amca. – Svi su se pravdali krizom. A onda se pojavio na{ sugra|anin Stevan Ivanov, koji je kao sredwo{kolac veslao u ovom klubu a ve} dve decenije ìvi u Australiji. Posle nekoliko dana druèwa, mirno je rekao da }e nam kupiti nov kajak vredan 4.000 evra. Onda je nastala trka s vremenom. Telefonom smo pozvali proizvo|a~a u Ma|arskoj i na radost svih, novi „bako“ kajak je stigao. Ne{to ranije nam je vlasnik ovda{we firme „Autofleks“ Dragan Kneèv

viji. Ali u atletici. Kao ~lan „Vojvodine“ i „Vrbasa“, bio je vi{e puta pokrajinski prvak na 800, 1.500 i 2.000 metara, a svrstavan me|u boqe u zemqi na uli~nim trkama i u polumaratonu. Uspe{an je bio i u Melburnu, a rade}i u me|unarodnoj {pediciji, ovaj 51-godi{wi ekonomista je tr~ao do svoje 45. – Kad sam video da se koristi isti ~etverac u kojem sam i ja veslao, shvatio sam da je to najmawe ~ime mogu da pomognem. Otkako sam se 1988. odselio, samo sam tri puta dolazio ku}i. Posledwi put pre sedam godina. Muvao sam se i oko Kajaka{kog doma, ali sve je bilo nekako hladno i nisam smeo ni da pitam da sednem u kajak. Sad su me qudi koji vode klub primili kao svo-

Kao model je Ivani poslu`ila i – majka. Wu je bojama transformisala u crnkiwu, izvela na ulicu i fotografisala kako prosi pred ro|enom ku}om! – Poznajem ga jo{ iz vremena dok sam bila klinka, dok sam se u~ila slikarstvu. Pozirao je kao model u Udru`ewu likovnih

Ivana se ve} dugo bavi slikarstvom i godinama je bila ~lanica Udru`ewa likovnih umetnika. Razmi{qala je ranije da upi{e Akademiju, ali je ipak odustala. – Pitala sam se ~emu sve to, samo }u gubiti vreme. Zato sam otvorila ateqe i po~ela da radim – govori sagovornica „Dnevnika“.

Umetnost koja nestaje zbog tu{irawa

DOBROTVORE I MECENE NISU UKINULA NI KRIZNA VREMENA

Ivana, fotograf Tibor Arva i model

Na Akademiji se gubi vreme

i pokoji mu{karac. Za razliku od pripadnica lep{eg pola, koje se povremeno i skinu gole, ovi drugi su do sada bili u kupa}im ga}ama. Ba{ tako je Ivani pozirao i deda An|elko od svojih sedamdesetak leta.

reformski zna~ajnim jer }e wima Srbija najzad dobiti sistem nacionalne odbrane kojim }e „mo}i da pristupi evroatlantskim integracijama. „S druge strane, on }e biti primeren veli~ini dr`ave, wenim ekonomskim mogu}nostima i me|unarodnom vojno-politi~kom polo`aju“, naveo je on. Dragi{i} je podsetio i na to da se jo{ od 2000. godine ~eka izrada zakonske regulative za „militarnu“ oblast.

umetnika. Sada, i u ovim godinama, opet mi pozira. Wemu sam stavqala travu na glavu i oko kupa}eg kostima. I{la sam iza svoje radwe, razgrnula visoku travu i i{~upala neku `utu. Ka`e on meni: „Pa da, po woj su

pijandure pi{ale, a sad je meni na glavu stavqa{“. Nije to bilo sve. Nismo razmi{qali o biqnim va{ima. Kad je on posle po~eo da se drapa, prosto da me ubije. Oprostio mi je, sad }e ponovo da mi pozira, bi}e isposnik u lancima, sav izrawavqen – smeju}i se, prepri~ava nam Ivana jednu od anegdota vezanih za wen posao. A zaista ih je mnogo. Kao model poslu`ila joj je i – majka. Wu je bojama transformisala u crnkiwu, izvela je na ulicu i fotografisala kako prosi pred ro|enom ku}om! Ovakvi performansi bude veliku pa`wu kom{ija i prolaznika, a Ivana i weni modeli se dobro zabavqaju. @. Balaban

Grupni portret s mecenom Stevanom Ivanovim (drugi zdesna)

darovao prikolice za transport 20 kajaka, vredne 1.600 evra, pa nam se vratila vera da jo{ uvek ima qudi dobre voqe – presre}an je Xigurski. Uz ~lanove ~etverca, Jo`efa [otija, Dejana Terzi}a i dva Marka, Novakovi}a i Xigurskog, najradosniji je trener \or|e Terzi}. – Pravi efekat ovog dobro~instva bi}e osvajawe {ampionata. Do sad smo se snalazili, uglavnom pozajmqivali ~amca, i bili vice{ampioni – ka`e on. Slu{a sve to Ivanov, koji nije nepoznato sportsko ime u Jugosla-

ga, iako sam se kajakom bavio samo ~etiri godine, ali vi{e rekreativno po{to mi je atletika bila primarna. Posle 32 godine sam kajakom provozao Tisom i shvatio kroz razgovore s Topom, Batom, Laletom da su kao jedna su porodica i u te{kim vremenima. Posebno me raduje {to deci, osim mi{i}a, treniraju i mo`dane vijuge. Ko nema dobre ocene, ne mo`e u kajak. Tako se stvaraju qudi! Prisetio sam se mladosti, kad smo jedva mogli da popunimo kombi pred put na takmi~ewa, a sad je sedamdesetak registrovanih kajaka{a – skroman je darodavac Stevan. V. Jankov

„DNEVNIK” I INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE – ZA ZDRAVO SRCE (14)

Operacije na kucaju}em srcu po belgijskoj metodi Operacije na kucaju}em srcu spadaju u tehni~ki najzahtevnije u koronarnoj, odnosno hirurgiji premo{}avawa obolelih delova sr~anih arterija – revaskularizaciji. Prvi put su se pojavile {ezdesetih godina pro{log veka, ali su se vremenom mewale, postajale sve kvalitetnije i raznovrsnije, pa je sve ve}i broj kardiohirurga na Zapadu po~iwao da u spisak svojih ve{tina uvr{}uje i ovu metodu.

koje se tom prilikom mogu javiti. Razvitkom izvesnih pomagala, kao {to su stabilizatori sr~anog mi{i}a ili pozicioneri srca, operacije su postale ne{to lak{e i kvalitetnije. Kako navodi na{ sagovornik, profesor Pol Sergeant iz Luevena u Belgiji je devedesetih osmislio i proverio novi koncept u ovoj hirurgiji i nazvao ga „Cabg nouveaux“. Za wega je karakteristi~no {to garantuje per-

Imamo sve vi{e vreme{nih pacijenata, a na{ najstariji i najrizi~niji je bio jedan gospodin od 86 godina, koji je posle uspe{no izvedenog zahvata oti{ao ku}i nakon sedam dana – Sve do pred kraj pro{log veka metoda je bila veoma rizi~na, broj stavqenih bajpasova mali u odnosu na potrebe, a sam kvalitet lo{iji i operacija rizi~nija – obja{wava specijalista kardiohirurgije dr Sa{a Ka~ar s Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. – Jedina prednost do tada je bila neupotrebqavawe ma{ine za vantelesni krvotok i, time, odsustvo svih komplikacija

fektnu hemodinamsku stabilnost pacijenta tokom same operacije, odsustvo zna~ajnih poreme}aja sr~anog ritma, konstrukciju bajpasova bez bilo kakvog nedostatka i upotrebqivost metode kod gotovo svih pacijenata, {to do tada nije bilo mogu}e. Ovom metodom je do 2004. u Belgiji operisano vi{e od 2.000 pacijenata s fantasti~nim rezultatom i ekstremno niskom smrtno{}u. Osnova koncepta je apsolutno koordinisan

rad uigranog i zajedni~ki edukoOdmah po dolasku iz Belgije uravanog tima u kojem su anesteziodili smo oko sto operacija tom lo{ka i hirur{ka ekipa. tehnikom, me|u kojima je bilo i Savremena kardiohirur{ka ekstremno rizi~nih pacijenata s literatura, nakon brojnih ispibubre`nom slabo{}u, oboqewem tivawa, govori da je metoda opecentralnog nervnog sistema ili racija na kucaju}em srcu danas podjednako dobra kao i klasi~na za pacijente kod kojih ne postoji veliki rizik od hirur{kog le~ewa, a inicijalni rezultati su, pak, znatno boqi kod visokorizi~nih pacijenata, ta~nije, onih koji, osim sr~anog koronarnog oboqewa, imaju i oboqewa centralnog nervnog sistema ili bubre`nu slabost. – U Srbiji se razne metode operacija na kucaju}em srcu koriste od devedesetih godina, u po~etku sporadi~no, u Institutu „Dediwe“, Klini~kom centru Srbije, te Institutu u Sremskoj Kamenici. Na{ tim na Institutu za kardiovaskularne bolesti Klini~kog centra Srbije, koji, osim mene, ~ini i anesteziolog dr Mirjana Stani}, poslat je u Lueven radi upoznavawa s novim konceptom ove hirurgije. Stigao iz Beograda: dr Sa{a Ka~ar

nekim malignim oboqewima. Rezultati su bili veoma zadovoqavaju}i: svi pacijenti kod kojih je postojao vrlo veliki rizik da se operi{u na uobi~ajen na~in, a on podrazumeva kori{}ewe vantelesnog krvotoka, su pre`iveli – pri~a na{ sagovornik. Od jula 2006, nakon prelaska s beogradskog Instituta za Kardiovaskularne bolesti KCS na Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Novom Sadu, pa do danas, s podjednakom uspe{no{}u i daqe koristi ovu metodu kod najrizi~nijih pacijenata. Pre svega, to su oni s ranije le~enim cerebrovaskularnim insultom ({log) kojima bi rizik od ponovnog javqawa insulta, s mogu}im daqim pogor{awima neurolo{kog stawa tokom operacije, bio izrazito veliki. – Sjajna organizovanost i opremqenost operacionih sala, kardiohirur{kih odeqewa, a pre svega intenzivne nege, te stru~nost lekara i medicinskih sestara i tehni~ara u znatnoj meri su doprineli dobrim rezultatima metode. Wena korisnost se

vidi i kod izrazito starih pacijenata, kojih je sve vi{e. Na{ najstariji i najrizi~niji je bio gospodin 86 godina star, s akutnim miokardnim infarktom, koji je posle uspe{ne operacije – dvostruki aortokoronarni bajpas – oti{ao ku}i nakon sedam dana. Najve}e zadovoqstvo zbog rezultata ovakvog le~ewa sam osetio kad je pacijent iz jednog mesta u Banatu do{ao na kontrolu i pokazao na{u sliku iz jednih beogradskih novina. Sa suzom u o~ima rekao je da smo mu mi omogu}ili da mu onkolozi tretiraju maligno oboqewe koje ranije nisu smeli, jer mu je srce bilo izrazito oslabilo, a da zbog oboqewa centralnog nervnog sistema nije smeo biti klasi~no operisan – pri~a dr Ka~ar. Ipak, kako navodi, ne mo`e se tvrditi da je metoda svemogu}a. Kod pacijenata koji su u veoma te{kom stawu popu{tawa sr~anog mi{i}a, imaju edem plu}a, a sr~ani krvni sudovi su im mawi od oko milimetar, ona se ne mo`e primeniti. Tada se mora pribe}i kori{}ewu vantelesnog krvotoka, sa svim rizicima koje to sa sobom nosi. E. D.

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak10.avgust2009.

CARSKI GRBOVI PLEMI]KIH FAMILIJA IZ APATINSKOG ATARA

Preci ratovali, potomci prodaju med

U Gu~i bilo maligana, ali ne i gripa Ba{ kako su pre nekoliko dana predvideli organizatori 49. draga~evskog sabora truba~a, i pored rekordnih oko pola miliona posetilaca, te 1.612 ~lanova truba~kih orkestara i kulturnoumetni~kih dru{tava iz zemqe i inostranstva, nijedan gost nije oboleo od „meksikanca“, niti imao neki drugi ozbiqniji zdravstveni problem. Ako se ne ra~unaju oni s poprili~no, ve} tradicionalno nezizbe`nih, maligana u krvi.zNije, sre}om, bilo ni te`ih saobra}ajnih udesa, niti u wima povre|enih.

REHABILITACIJA BESPRAVNO OSU\ENIH ZA SARADWU S OKUPATOROM

Povratak imovine otete partizanskim „zakonima“ Predlog zakona o rehabilitaciji, koji }e se na jesen na}i pred parlamentom, treba da reguli{e vra}awe konfiskovane imovine nepravedno osu|enim licima i wihovim naslednicima, kao i ostvarivawe niza drugih prava, najavio je dràvni sekretar u ministarstvu pravde Slobodan Homen, i dodao da „ovaj zakon predstavqa su{tinski napredak u odnosu na prethodni, koji je brojao samo nekoliko ~lanova i nije obuhvatio sve grupe qudi koji bi trebalo da potpadnu pod rehabilitaciju“. Odnosi}e se samo na qude koji su nepravedno osu|eni, odsluìli zatvorske kazne i izgubili odre|ena prava, a tom prilikom im je izre~ena i mera konfiskacije zbog politi~ke odluke, kazao je dràvni sekretar, naglasiv{i da ga ne treba me{ati sa Zakonom o denacionalizaciji. Predmet zakona su osu|eni izme|u 1941. i 2001. zbog politi~ke ili odluke suda vezane s politikom, koja se nije zasnivala na odredbama Krivi~nog ili drugih zakona, ve} je doneta prevashodno radi oduzimawa imovine, pa im je kao posebna mera izre~ena konfiskacija.

Homen obja{wava da je veliki broj qudi od 1944. do 1946. progla{en saradnikom okupatora ili dr`avnim neprijateqem da bi im se oduzela imovina, i istakao da pravo na rehabilitaciju i vra}awe konfiskovane imovine ne}e va`iti apriori, jer su u to vreme osu|ivani i stvarni saradnici okupatora. Osim prava na obe{te}ewa za konfiskovanu imovinu ako weno vra}awe u naturalnom obliku nije mogu}e, zakon predvi|a da }e rehabilitovana lica imati pravo i na obe{te}ewe za materijalnu i nematerijalnu {tetu, poseban penzijski sta`, mese~nu nov~anu naknadu, kao i otklawawe posledica ni{tavih i nepunova`nih akata. Rehabilitovano lice ili wegovi naslednici zahtev za dekonfiskaciju podnosi}e komisiji za vra}awe konfiskovane imovine i rehabilitaciono obe{te}ewe, a ukoliko ona u roku od 90 dana ne usvoji zahtev ili ne donese re{ewe, podnosilac zahteva ima}e pravo da podnese tu`bu za vra}awe konfiskovane imovine nadle`nom sudu.

Dok se u Evropi mnoge familije di~e svojim plemeniti poreklom, koje su wihovi preci stekli ko zna kada i zbog ~ega, doma}e aristokrate uglavnom slu~ajno saznavaju da su ih vladari Habzbur{ke monarhije svojevremeno proglasili izuzetnima. – O tome da porodica Hegedi{ ima plemi}ku titulu koju joj je dodelila carica Marija Terezija 1753. doznali smo tek nedavno kada su nam javili hrvatski heraldi~ari, jer iz Slavonije poti~u preci moga supruga. Poslali su nam i kopiju grba s opisom na nema~kom jeziku i fotokopiju iz jedne ma|arske monografije u kojoj su sabrani svi grbovi plemi}kih porodica – obja{wava Tamara Hegedi{, koja je prezime stekla udajom za Frawu Hegedi{a, ina~e potomka poznate i mnogo nagra|ivane p~elarske „dinastije“ iz Apatina. U obja{wewu pi{e i da je carica odredila da na grbu bra}e Jozefa i Ferenca Hegedi{a bude klasje `ita i poqa.

Plemstvo je dodeqeno 1717. i porodici Ba~i}, ~iji naslednici `ive u Sonti i vlasnici su firme „Ba~ka 1924“. Negde deve-

Aristokratski grb p~elarske dinastije Hegedi{: Tamara i Frawa

desetih godina pro{log veka dobili su reprodukciju svog porodi~nog grba, u kojem se na zelenoj podlozi nalazi crni kow s kowanikom u crvenoj ode}i. U desnoj ruci mu je sabqa, a u levoj kopqe s crvenom zastavom. Pla{t grba je srebrno-crven i zlatno-plav.

Da se ne bi uzdali samo u ~esto maglovita porodi~na predawa, Hegedi{i i Ba~i}i `ele da ne{to vi{e saznaju o utemeqiva~ima svojih familija, ~iji spisak zasluga za K und K imperiju ve} vekovima ~uva dr`avni arhiv u Be~u.

ZA DECU DO TRI GODINE U KOLIMA BI]E OBAVEZNE KORPE

Prodavci ve} kaparisali 100.000 nosiqki Novi Zakon o bezbednosti sazimawe voza~ke dozvole na goobra}aja, koji }e se primewivadinu dana. ti od po~etka decembra, predviNa trì{tu je ve} primetno |a da se u automobilu na predpove}ana tra`wa de~jih sediwem sedi{tu ne sme voziti dete mla|e od 12 godina, kao ni lice koje je pod uticajem alkohola, psihoaktivnih supstanci ili je iz drugih razloga nesposobno da kontoli{e svoje postupke. Za mali{ane do tri godine obavezne su korpe na zadwem sedi{tu, dok }e suvoza~ki status u bezbednosnom sedi{tu, ali okrenutom suprotno pravcu kretawa vozila, imati samo u kolima koja nemaju ili im je iskqu~en bezbednosni jastuk. Stru~waci procewuju da }e svake godine biti potrebno vi{e od 100.000 bebi-sedi{ta, {to je veliki udar na ku}ni buxet. Predvi|ena kazna za prevoz deteta bez posebnog sedi{ta je izme|u 15.000 i Retki imaju pravo na suvoza~ko mesto 30.000 dinara. Nekompletirano vozilo zbog ugroà{ta, naj~e{}e na rasprodajama, vawe ìvota mali{ana moè gde se mnogo i ne bira model, vadoneti i {est kaznenih poena, `no je samo da je {to jeftiniji. ili, na osnovu ocene sudije, oduA cene su od 9.500 do 30.000 dina-

ra. S obzirom na broj novoro|ene dece, moè se o~ekivati i poskupqewe korpi. Ako porodica ima dvoje male dece, zbog kupovina specijalnih nosiqki mora}e se odre}i mnogih nabavki. Iako roditeqi znaju da je ovaj zakon koristan za bezbednost wihovog potomstva, o~ekuju da im dràva bar malo pomogne. Prodavci kaù da su posledwih desetak godina roditeqi traìli suprotno okrenuta sedi{ta, postavqena na suvoza~evo mesto. Me|utim, takva su rizi~na za dete u automobilima u kojima je u visini de~je glave vazdu{ni jastuk, pa }e ih morati ugra|ivati na zadwa sedi{ta. Stru~waci savetuju da se prilikom kupovine korpe proveri da li ima deklaraciju, uputstvo za montirawe i utisnut datum proizvodwe. Naime, zbog zamora materijala, slabqewa plastike i {avova tkanine, rok trajawa de~jeg sedi{ta je do osam godina. Bliè propise o na~inu prevoèwa dece i bezbednoj korpi done}e ministar nadleàn za saobra}aj. R. Dautovi}

KAKO SPASTI ALERGI^NE NA AMBROZIJU, KAD WEN POLEN LETI BR@E NEGO [TO JE NADLE@NI UNI[TAVAJU?

Suze i ka{aq sve ~e{}i i è{}i Za qude alergi~ne na polen ambrozije traje mu~an period. Naime, od polovine jula koncentracija polena ovog korova se pove}ava i obi~no u avgustu dostiè vrhunac. Taj jak alergen izaziva kod preosetqivih ka{aq, suzewe i svrab o~iju, beskrajno kijawe, a kod teìh slu~ajeva i gu{ewe. Zato se lekarima obra}a sve ve}i broj gra|ana. – Ova kijavica je naj~e{}a alergijska bolest u svetu, a procewuje se da }e u narednih deset godina broj qudi koji pate od we biti dupliran – kaè dr Tawa [o{ki}. – Od sredine leta javqa se alergija na ambroziju, ali i druge korove, koja napada sve preosetqive na polen, decu i starije. Iako mnogi qudi ne obra}aju pa`wu na prve simptome, ova bolest ne}e pro}i sama od sebe i svake godine se javqa u sve è{}em obliku.

Uskoro dvostruko vi{e slinavih

Pacijenti koji ve} godinama pate od alergije znaju da terapiju vaqa po~eti desetak dana pre pojave prvih simptoma, jer je to najboqa i najjeftinija prevencija. Oni koji simptome sada prvi put “steknu” obavezno treba da tra`e pomo} lekara, a za po~etak se treba skloniti od svega {to izaziva alergiju. Kako to uglavnom nije mogu}e, jer polena ima svuda, pogotovo u vetrovitim i toplim danima, postoje i neka osnovna pravila kako olak{ati `ivot: stanove, posebno spava}e sobe, alergi~ne osobe ne treba da provetravaju dawu nego no}u, i to od 22 sata do zore, kad je koncentracija polena u vazduhu najmawa. Posle {etwe, kosu i ode}u treba dobro i{~etka-

ti, a prozore automobila tokom vo`we dràti zatvorene. Osim lekova protiv alergije, kojih u na{im apotekama ima, a pojedini se mogu dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa, terapija podrazumeva i inhalaciju, sprejeve za nos, pumpice, masti... – Terapiju, naravno, treba uzimati iskqu~ivo u dogovoru s lekarom jer ovo je prava bolest, koju je i Svetska zdravstvena organizacija priznala kao glavni faktor rizika za nastanak bronhijalne astme – kaè dr [o{ki}. Iako traju akcije uni{tavawa ambrozije, jo{ uvek su nedovoqne da se postignu zna~ajniji rezultati. Problem je u tome {to polen ovog korova vetar raznosi kilometrima daleko, pa ga je te{ko izbe}i. Po statistici, sve je vi{e qudi podlo`nih sezonskim alergijama, {to se tuma~i stresnim ìvotom i sve zaga|enijom prirodom, {to samo podsti~e naslednu sklonost za nastanak alergija. J. Barbuzan

– Mo`da bi se, bar u inostranstvu, na{ med boqe prodavao kada bismo na etiketu stavili i porodi~ni grb, jer tamo dr`e do patine i „plave krvi“ – pragmati~na je Tamara Hegedi{. J. Prel~ec

VESTI Razbacane kosti ^arnojevi}a Kikindska op{tina je iz svoje kase izdvojila 90.000 dinara za po~etno sanirawe o{te}ewa na ruiniranoj grobnici plemi}a Pavla i Petra ^arnojevi}a, potomaka znamenitog patrijarha Arsnija, koji je predvodio Veliku seobu Srba 1690. Mada je kapelu podignutu u porti crkve Bogorodi~inog uspewa u Ruskom Selu suboti~ki me|uop{tinski Zavod za za{titu spomenika proglasio kulturnim blagom od velikog zna~aja, ona je ve} odavno zapu{tena i memqiva, stepeni{te je uru{eno, krov o{te}en, sarkofazi provaqeni, a kosti razbacane, pa se ~ak ne zna ni koliko ~lanova familije u woj po~iva. Stru~waci procewuju da je za temeqnu rekonstrukciju grobnice potrebno blizu ~etiri miliona dinara.

Velike porodice bez granice êlnici Saveza udruèwa velikih porodica Vojvodine bili su u Bawaluci gosti tamo{weg Udruèwa porodica s ~etvoro i vi{e dece, kako bi pomogli doma}inu da se ukqu~i u evropsku asocijaciju brojnih familija. Tako su nastavili da {ire svoju mreù me|unarodne saradwe, kakvu su ve} uspostavili sa srodnim organizacijama iz Ma|arske, Rumunije, Slova~ke i Hrvatske. Pre nekoliko dana su u Adi ugostili tridesetak mali{ana iz rumunskih mnogoqudnih porodica, a zahvaquju}i bliskim vezama sa segedinskim udruèwem, koja im je bilo partner na projektima za dobijawe novca iz fondova EU, potomci vojvo|anskih porodica tri godine su besplatno letovali zajedno s vr{wacima iz susednih zemaqa i Slova~ke. M. Mr.

Re{avawe kriza u porodili{tima Ministarstvo zdravqa je zavr{ilo pilot-projekat edukacije iz oblasti ume}a komunikacije, namewen zaposlenima u porodili{tima. Tokom 20 tematskih susreta obra|ivane su teme interpersonalnih ve{tina, koje treba da doprinesu poboq{awu kvaliteta zdravstvenih usluga i stvarawu poverewe kod porodiqa. U~esnici ovih sesija bili su 72 na~elnika odeqewa i 86 glavnih medicinskih sestara, koji }e svoje saradnike nau~iti kako da reaguju u kriznim situacijama. Obuka je obuhvatila 41 grad i 46 zdravstvenih ustanova {irom Srbije. J. B.

CRNA HRONIKA

ponedeqak10.avgust2009.

DNEVNIK

CRNI VIKEND NA PUTEVIMA KOD SUBOTICE

Troje poginulo, osam povre|eno Tokom vikenda u Subotici su se dogodile dve saobra}ajne nesre}e u kojima su tri lica izgubila ìvot, dok je osam zadobilo lak{e i teè telesne povrede. U saop{tewu Policijske uprave u Subotici se navodi da se na Pali}u u subotu oko 1.45 ~as dogodila saobra}ajna nezgoda u kojoj je jedno lice izgubilo ìvot, dok su ~etiri zadobila te{ke telesne povrede. Do nesre}e je do{lo kada je voza~ „fonda mondeo“ Jano{ B. (30), usled neprilago|ene brzine kretawa, izgubio

kontrolu nad vozilom i sleteo s puta u kanal. Na licu mesta povredama je podlegla N. B. (31), dok su te{ke telesne povrede zadobili voza~ Jano{ B. i putnici u vozilu Tibor B. (28), Timea T. (24) i Ma}a{ H. (26), svi iz Subotice. Uvi|aj na mestu saobra}ajne nezgode izvr{io je istra`ni sudija Op{tinskog suda u Subotici. Druga nezgoda se dogodila na 68. kilometru autoputa Horgo{ – Novi Sad kod Feketi}ke petqe, ju~e oko 12 ~aso-

va. U nesre}i su dva lica izgubila `ivot na licu mesta, a ~etvoro je povre|eno. Kako nezvani~no saznajemo, do nesre}e je do{lo kada je voza~ „forda“ austrijskih registarskih oznaka, koji se kretao iz pravca Novog Sada, poku{ao da pretekne „audi“ i sudario se s „nisanom“ koji je dolazio iz suprotnog smera. Prizor je bio stravi~an. Kako nezvani~no saznajemo, „fordom“ je upravqao S. Zdravkovi} (60) iz Svilajnca, koji je zadobio lak{e telesne povrede, dok su u „audiju“, ta-

ko|e austrijskih registarskih oznaka, te{ke telesne povrede zadobili voza~ D. M. (20), wen mu` S. M. (20) i wena majka N. V. (52). Sve troje su iz op{tine Rekavac, selo Dragovo. U „nisanu“, danskih registarskih oznaka, nastradali su bra~ni par iz Danske H. C. H. (65) i H. D. J. (61), ina~e rodom iz Leskovca. Kolima Hitne pomo}i povre|eni su prevezeni u Op{tu bolnicu u Subotici, na Urgentno odeqewe, gde im je ukazana sva potrebna lekarska pomo}. A. A.

U SPOMEN-PARKU JAJINCI KOD BEOGRADA

Rawena petogodi{wa devoj~ica Petogodi{wa devoj~ica povre|ena je ju~e oko 15 sati u spomen-parku Jajinci kod Beograda od prona|enog vatrenog oru`ja ru~ne izrade, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova. Devoj~ica je preba~ena na Vojnomedicinsku akademiju. “Uvi|aj je u toku. Policija radi na tom slu~aju”, pi{e u kratkom policijskom saop{tewu. (Beta)

NAKON TE[KE SAOBRA]AJNE NESRE]E U MAKEDONIJI

Nemawa Ivkovi} s opekotinama tre}eg stepena stabilno JU^E NA PRU@NOM PRELAZU U KISA^U

Voz pregazio motora{a

Mladi} koji je ju~e oko deset sati prelazio motorom pru`ni prelaz bez branika u Kisa~u poginuo je na licu mesta kad ga je udario me|unarodni putni~ki voz na relaciji Budimpe{ta–Subotica–Beograd, kojim je upravqao ma{inovo|a I. D. (1968) iz Raqe kod Sopota. Prema prvim saznawima, jo{ zvani~no nepotvr|enim, `ivot je izgubio Dejan A. (1978) iz Kisa~a. Po re~ima svedoka, ma{inovo|a je, navodno, sirenom upozoravao motociklistu na “tomosu”

da se skloni, ali on na to nije reagovao. Ekipa Hitne pomo}i je brzo do{la na mesto nesre}e, ali motora{u nije bilo pomo}i pa je ubrzo utvr|ena smrt. Uvi|aj je obavila de`urni istra`ni sudija novosadskog Op{tinskog suda Qubinka ^eman, a saobra}aj na pruzi Subotica – NoviSad bio je obustavqen vi{e od tri sata. Zvani~no saop{tewe, s vi{e detaqa o doga|aju, o~ekujemo danas iz novosadske Policijske uprave. M. V.

Nemawa Ivkovi} (41) iz Novog Sada, koji je u subotu rano ujutru te{ko povre|en u saobra}ajnoj nesre}i kod \ev|elije, u Makedoniji, i daqe je na odeqewu intenzivne nege Gradske bolnice u Skopqu, ali nije ìvotno ugroèn, saznaje “Dnevnik” u obave{tenim izvorima. Ivkovi} je u udesu, u kojem su poginule wegova supruga Dragana (38) i }erka Isidora (8), zadobio opekotine tre}eg stepena. O teìni povreda dovoqno govori i podatak da ga zbog toga jo{ nije saslu{ao istra`ni sudija. Nezvani~no saznajemo da bi istra`ni sudija danas u skopskoj bolnici trebalo da saslu{a Ivkovi}a, ako ovaj bude mogao da komunicira. Zbog teìne povreda, Nemawa Ivkovi} nije sposoban ni za skori transport bolni~kim kolima. O~ekuje se, me|utim, da }e on u Novi Sad biti prevezen do kraja nedeqe, pod uslovom da mu se, naravno, zdravstveno stawe popravi toliko da bi mogao da podnese daleki put. Te{ko povre|enog Ivkovi}a ju~e je u skopskoj bolnici posetio konzul Srbije u Makedoniji. Po nezvani~nim najavama, danas bi u Skopqe trebalo da do-

SUBOTI^ANIN PETAR [TETAK STRADAO POD NERAZJA[WENIM OKOLNOSTIMA

U smrt s petog sprata Suboti~anin Petar [tetak (46) poginuo je na licu mesta pod za sada nerazja{wenim okolnosti jer je pao kroz prozor stana broj 29 na petom spratu zgrade u Ulici bra}e Radi} 134, u nasequ „Prozivka“, koje je poznato po samoubistvima. Po re~ima kom{ija, [tetak je sa suprugom Gordanom do{ao do brata od tetke Petra Reme{a, koji stanuje s majkom Katom u pomenutom stanu, na uobi~ajeno druèwe. – Nisam mogla da verujem da se to de{ava. Da sam zakora~ila jo{ jedan korak, pao bi na mene. Deca su se u okolini igrala... Stra{no!... ûla sam ne{to kao Zgrada s koje je pao Petar [tetak da pokojnikovaèna kaè wihovom prijatequ „NiStravi~an prizor privukao si ga trebao dirati jer se ovo je poglede mnogih znatièqnine bi desilo“ i onda je do{la ka, kao i kom{ija, koji su me|uda prevr}e xepove pokojniku – sobno samo prepri~avali dogapri~a Jelena, koja je bila je|aj. Nikome nije bilo jasno dan od o~evidaca ovog kobnog {ta se ta~no desilo u stanu Pedoga|aja. tra Reme{a i zbog ~ega je do-

{lo do tragedije u subotu oko 19.30 ~asova. Hitna pomo} je odmah iza{la na lice mesta i lekari su konstatovali smrt, dok je policija stigla ne{to kasnije. Telo poginulog je odneto, nakon izvr{enog uvi|aja, oko 21 ~as, kada je iza{lo pogrebno preduze}e „Funero“. Kom{ije kaù da su u stanu bili samo wih troje, ali zbog ~ega je [tetak pao kroz prozor, to znaju samo oni. – îm Petrova majka ode iz stana, on zove wih i tu piju. @ao nam je najvi{e wegove majke, ali stalno su pravili ùrke u stanu – pri~a kom{nica B. N. iz istog ulaza. Po re~ima drugog kom{ije, [tetak je do{ao da popravi roletnu na prozoru i tako zavr{io u ambisu. Ina~e, bra~ni par [tetak ìvi u ku}i preko puta, na adresi Bra}e Radi} 97. Zvani~no saop{tewe od suboti~ke policije nije stiglo, a istraga je u toku. A. A.

putuju ro|aci Nemawe Ivkovi}a i da preuzmu posmrtne ostatke Dragane i Isidore. Kako je saop{tilo makedonsko ministarstvo unutra{wih

Nemawa Ivkovi} koji je, iz nepoznatih razloga, najverovatnije, izgubio kontrolu nad vozilom, udario u betonsku za{titnu ogradu saobra}ajnice, posle ~ega

Automobil Ivkovi}evih potpuno izgoreo

poslova, te{ka saobra}ajna nesre}a dogodila se u subotu oko 6.20 ~asova na magistralnom putu Skopqe–\ev|elija. U trenutku nesre}e za volanom automobila marke “fijat regata”, novosadskih registarskih oznaka, bio je

Foto: RTS

se zapalio. Ivkovi} je po zaustavqawu vozila poku{ao da spase suprugu i }erkicu, ali u velikoj buktiwi u kojoj je automobil potpuno izgoreo, Dragani i Isidori nije bilo spasa. U kolima je bila i plinska boca.

Povre|eni Ivkovi} je posle lekarske pomo}i ukazane u \ev|eliji, zbrinut u Gradskoj bolnici u Skopqu, dok su tela stradali Dragane i Isidore preba~eni na Institut sudske medicine u Skopqu radi obdukcije. Po nezvani~nim saznawima, porodica Ivkovi} je s jo{ nekoliko prijateqa u odvojenim automobilima krenula na zajedni~ko letovawe u Gr~koj. Na`alost, put se tragi~no zavr{io na dvadesetak kilometara od \ev|elije, na krajwem jugu Makedonije. Kako smo ~uli od kom{ija nastradalih Ivkovi}a, oni su u Ulici Janka ^melika 53 na Detelinari, useqenoj pre oko dve godine, stanovali na posledwem spratu od pre oko godinu dana, i bili su veoma fini qudi koji su radili po ceo dan i nisu se pretererano dru`ili. K}erka im je i{la u obli`wu Osnovnu {kolu “Svetozar Markovi} Toza”. Kako su nam rekli, on je radio u privatnoj firmi, a supruga u OTP banci kod Sajma. Po nepotvr|enim informacijama, Nemawa je rodom iz Kule. M. B.–M. V.

U SUBOTICI DVOJE UHAP[ENO ZBOG KRIJUM^AREWA QUDI

Za 20 ilegalaca 15.000 evra

Grani~na policija presekla je lanac krijum~arewa qudi prema Ma|arskoj i uhapsila dve osobe koje su obavqale nedozvoqen prelazak dr`avne granice i krijum~arewe qudi, saop{teno je iz policije. Pripadnici Odseka za suzbijawe prekograni~nog kriminala, ilegalnih migracija i trgovine

qudima Regionalnog centra grani~ne policije prema Ma|arskoj u Subotici su uhapsili Sa{u B. (28) i Gorana S. (42) iz Subotice zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi. Oni su na podru~ju Horgo{a organizovali i prebacili ilegalno u Ma|arsku grupu od 20 li-

ca, me|u kojima i pet dr`avqana Albanije, od kojih je ~etiri maloletno, za oko 15.000 evra. Uhap{eni su, uz krivi~nu prijavu, privedeni nadle`nom istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Kawi`i, a policija nastavqa rad na ovom slu~aju, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

U PARTE[U KOD GWILANA OPRO[TAJ OD SUPRU@NIKA PETKOVI]

Ubijeni hicima u glavu

Me{tani sela Parte{ oprostili su se ju~e od supru`nika Trajanke i Bogdana Petkovi}a, koji su ubijeni u svojoj porodi~noj ku}i. Prethodno je ubijenim supru`nicima Trajanki (59) i Bogdanu (65) Petkovi}u u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveta trojica u Parte{u sluèno opelo. Supru`nike Petkovi} ubio je nepoznati po~i- Parastos ubijenima nilac 7. avgusta u wihovoj porotela supru`nika Petkovi} odvedi~noj ku}i u srpskom selu Parzena su u Ni{, gde su ju~e sahrawete{ kod Gwilana. Sluèwu opela ni. prisustvovali su }erka i zet ubiVesko Vasovi}, zet ubijenih jenih, Qiqana i Vesko Vasovi} Petkovi}a, rekao je ju~e da je wekoji ìve u Ni{u, kao i pedesetak mu i wegovoj supruzi policijski me{tana Parte{a. Nakon opela inspektor rekao da su Petkovi}i

ubijeni veoma priofesionalno. – Od policijskog inspektora smo saznali da su Qiqanini otac i majka, odnosno moji tast i ta{ta, ubijeni profesionalno i da su im meci ispaqeni u glavu – rekao je Vasovi} agenciji Beta. Po wegovim re~ima, policijski inspektor mu je saop{tio da }e obdukcijski nalazi biti saop{teni nakon sveobuhvatnih analiza koje su u toku. Prekju~e je kosovska policija zvani~no saop{tila da su supru`nici Petkovi} ubijeni iz vatrenog oru`ja. (Beta)

SPORT

c m y

DNEVNIK

UO^I VELIKE NAGRADE EVROPE

[umi vozi Menaxer biv{eg sedmostrukog svetskog prvaka u Formuli jedan Mihaela [umahera Vili Veber demantovao je da

cija. Spremamo se za trku, jer znamo da }e on voziti - rekao je Veber za nema~ku agenciju SID, iako je pre nekoliko dana portparol Mihaela [umahera, Sa-

ponedeqak10.avgust2009.

Zvezda razgovarala i sa Saletom \or|evi}em Dan posle definitivnog razlaza sa Svetislavom Pe{i}em, uprava Crvene zvezde,pre svih generalni menaxer Milan Opa~i}, krenuli su u potragu za novim re{ewem. Iz izvora bliskih klubu saznaje se da je bilo kontakata i sa Aleksandrom Saletom \or|evi}em, jednim od najboqih ko{arka{a koje je ova zemqa imala. Ne radi se o zvani~nim pregovorima, ve} o neformalnim razgovorima. \or|evi} je do sada kao trener radio samo u Armani Xinsu iz Milana, od januara 2006. do kraja sezone 2006/07. Ipak, \or|evi} nije jedini trener sa kojim Crvena zvezda razgovara. Pri~alo i sa Jovicom Antoni}em, a od ranije ~elni qudi Zvezde raspituju se pod kojim bi uslovima ekipu preuzeo selektor Italije, Karlo Rekalkati. Posledwe u nizu imena je i biv{i trener FMP @eleznika i ~aln stru~nog {taba selekcije Srbije koji je trenutno i trener ruskog Uniksa Aco Petrovi}.

Aleksandar \ore|evi}

Yabar anga`ovao Divca

Mihael [umaher

wegov klijent ima ozbiqnih problema sa vratom zbog kojih bi mogao da propusti trku za Veliku nagradu Evrope u Valensiji. Trka se vozi 23. avgusta, a

bine Kem, izjavila da }e se sve znati tek posle lekarskih pregleda naredne nedeqe. Zbog udesa na stazi Hungaroring krajem pro{log meseca

Ekipa legendarnih NBA ko{arka{a, me|u kojima }e biti Vlade Divac, Dominik Vilkins, Tim Hardvej, Robert Ori, predvo|ena od strane â&#x20AC;&#x17E;treneraâ&#x20AC;&#x153; Karim Abdula Xabara, okupi}e se po~etkom septembra i otputovati na turneju po Aziji. Poja~ani {estoricom ko{arka{a iz NBDL lige, prakti~no druge lige ameri~ke ko{arke iza NBA, penzioneri }e ponovo obu}i opremu i pokazati lokalnim selekcijama na Dalekom Istoku da li i koliko jo{ mogu da pune ko{eve, kao {to su to radili 90-ih godina, a neki i tokom prvih godina 21. veka. NBA veterani }e prvi me~ odigrati u Seulu 5. septembra, a dan kasnije u In~onu, posle ~ega }e otputovati u Hong Kong, Filipine...

Hamilton odu{evqen Luis Hamilton izjavio je da je odu{vqen povratkom Mihaela [umahera u najbr`i cirkus na svetu. Hamilton nikad nije imao priliku da se takmi~i sa [umaherom, jer je u F1 u{ao 2007. godine, jednu sezonu nakon povla~ewa [umahera. - Mihaelu ne ide na ruku to {to se u {ampionat ubacuje ovako kasno u sezoni, ali mene wegov povratak raduje. On je jedan od najve}ih u istoriji Formule 1, prava legenda i bi}e mi ~ast i privilegija da se takmi~im sa wim. Ceo svet }e gledati wegov povratak u kokpit bolida Ferarija - rekao je Hamilton. [umaher bi trebalo u ekipi Ferarija da zameni Felipea Masu, koji je zadobio te{ke povrede prilikom udesa na prethodnoj trci u Ma|arskoj. - Vest da Mihael nije spreman da vozi u Valensiji je {pekula-

Masa }e odsustvovati do kraja sezone. Ferari je ove sezone u konkurenciji konstruktora osvojio 40 bodova i trenutno zauzima tre}e mesto, daleko iza prvoplasiranog Brona koji ima 114 poena.

Vlade Divac

PREPREME ZA NAREDNU SEZONU U PUNOM JEKU

Vratio se suboti~ki Spartak Protekla sezona na{im hokeja{ima je donela mnogo razloga za zadovoqstvo i na reprezentativnom i na klupskom planu . Na Svetskom prvenstvu Divizije 2, koje je odr`ano u Novom Sadu aprila meseca, na{a selekcija je napravila pravi podvig izboriv{i plasman u vi{i

prezentacije Ukrajine, Austrije, Japana i Litvanije. Proteklu takmi~arsku sezonu na doma}oj sceni obele`io je dvoboj beogradskog Partizana i novosadske Vojvodine. Beogra|ani su osvojili po tre}u godinu za redom titulu prvaka Srbije, a crveno -beli su im se revan{irali u regionalnoj Panon ligi osvojiv{i trofej.

mena u sastavu u~esnika lige. Pored Partizana, Vojvodine i Crvena zvezde posle nekoliko godina pauze vra}a se Spartak iz Subotice. Na drugoj strani, usled velikih finansijkih problema ekipe Novog Sada i beogradski Beostar primorane su da se povuku iz seniorskog takmi~ewa. Srpski klubovi naredne godine ne}e u~estvovati u Panonskoj

stetu, sa plej - ofom i super plej - ofom, a u kalendar takmi~ewa ponovo je vra}em i Kup Srbije.Juniori }e {ampionat igrati u dva dela. Najpre }e ligu igrati hokeja{i do 20 godina, a za wima startuju i kadeti igra~i do 18 godina. U juniorskoj konkurenciji nastupi}e Beostar, Crvena zvezda, TA[ i Vojvodina. U ligi kadeta svoje

Olimpijakos se silno poja~ao Olimpijakos }e i naredne sezone imati bar dvojicu NBA ko{arka{a u svojim redovima. Starosedeocu Xo{u îldresu pridruìo se Von Vafer, biv{i bek Hjuston Roketsa. Vafer je ~etvrto poja~awe crveno-belih, posle dovo|ewa Andreasa Glinijadikisa (Marusi), Lukasa Mavrokefalidisa (vra}en sa pozajmice iz Marusija) i Tomasa Kelatija (Unikaha). Ipak, mogu}e je da Kelati ne}e biti u timu za slede}u sezonu, jer je imao problema tokom medicinskih testova. Problema nije bilo Von Vafer sa Vaferom, koji ima 24 godine, visok je 196 bah~e) i Jorgos Printezis centimetara, igra na mestu (Unikaha). Vafer je nova skubeka {utera i koji je potpisao pa akvizicija bogate bra}e dvogodi{wi ugovor, po kojem Panajotisa i Jorgosa Angelo}e zaraditi pet miliona evra. pulosa, a nije nemogu}e da do On je prethodne sezone za Hjupo~etka sezone na raspolagaston, u koji je do{ao kao slowe treneru Panajotisu Janabodan agent, odigrao 63 utakkisu bude stavqena jo{ neka mice i beleìo prosle~no 9,7 ko{arka{ka zvezda, mo`da i poena, za 19,4 minuta u igri. NBA kalibra. U ekipi su, Iz Pireja se u NBA ligu iako je bilo druga~ijih spekuvratio Xenaro Pargo i to u lacija, ostali srpski repreîkago Bulse, a ekipu su jo{ zentativci Milo{ Teodosi} napustili Lin Grir (Feneri Zoran Erceg.

EP ZA KADETKIWE

Detaq iz pro{losezonskog finala Partizan-Vojvodina

rang takmi~ewa. Orlovi su takmi~ewe zavr{ili bez poraza i kao prvoplasirana ekipa izborili u~e{}e na planetarnoj smotri najboqih u Diviziji 1 koje }e se odr`ati naredne godine u Holandiji, ta~nije gradu Tilburgu od 19. do 25. aprila. Pored doma}ina Holandije i na{e selekcije, nastupi}e i re-

Pro{le nedeqe Upravni odbor Hokeja{kog saveza Srbije oformio je specijalnu komisiju koja }e u narednih nekoliko nedeqa doneti propozicije za narednu kalendarsku sezonu . U radu komisije u~estvuju predstavnici svih klubova, a kona~nu re} ima}e Upravni odbor.U odnosu na pro{lu sezonu, do{lo je do iz-

ligi, a prema informacijama koje sti`u iz Beograda, Partizan }e igrati me|unarodnu ligu sa ekipama iz Slovenije, Hrvatske i Austrije, a u doma}i {ampionat ukqu~i}e se u samoj zavr{nici. Sistem takmi~ewa u sezoni 2009/10. je slede}i: seniori }e igrati po ~etvorokru`nom si-

u~e{}e prijavili su Spartak, NS Star, Beostar, Crvena zvezda i TA[. U konkurenciji pionira nastupi}e ~etiri ekipe, TA[, Beostar, Crvena zvezda i NS Star, a u kategoriji poletaraca igra}e NS STar, Crvena zvezda i po dva tima Beostara i TA[ -a. I. Grubor

Na{e devoj~ice jedanaeste Kadetkiwe Srbije su pobedom nad Litvanijom zauzele jedanaesto mesto na Evropskom ko{arka{kom prvenstvu koje se zavr{ilo u Napuqu. U neizvesnoj utakmici za 11. mesto na{e ko{arka{ice pobedile su vr{wakiwe iz Litvanije rezultatom 50:47. Brajkovi} je sa 10 poena i 14 skokova bila najzapa`enija u selekciji Srbije, a solidne partije su pru`ile jo{ Kova~evi} sa 12 i Rado{evi} sa 10 poena.

SPORT

ponedeqak10.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

TURNIR U VA[INGTONU

Nestor i Zimowi} odustali Bol u levoj ruci Danijela Nestora bio je ja~i od nastupa u polufinalu ATP turnira u Va{ingtonu, Serije 500.Nestor i Zimowi}, kao drugi nosioci, odustali su od borbe za finale protiv ~e{ko{vedske kombinacije Martin Dam/Robert Lind{ted, kako se povreda Nestorove ruke ne bi pogor{ala, odnosno kako bi dubl bio spreman za nastup na narednom turniru Masters serije u Montrealu. Tako su Dam i Lind{ted bez borbe oti{li u finale, gde }e se u borbi za 63.600 dolara i 500 ATP poena sastati sa petim nosiocima turnira u prestonici SAD, Poqacima Marijusom Firstenbergom i Marsinom Matkovskim.Pora`enima }e pripasti 32.700 dolara i 300 ATP poena, dok je za plasman u polufinale bilo zagarantovano 17.500 dolara i 180 ATP bodova. U finalu singla sasta}e se trostruki {ampion, prvi nosilac ove godine, Amerikanac Endi Rodik i aktuelni {ampion, drugi nosilac, Argentinac Huan Martin Del Potro.Rodik je u polufinalu po-

Filip Filipovi}

Filipovi} ostaje u Partizanu?

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

sle dva i po sata savladao zemqaka Xona Iznera sa 2:1 (6:7, 6:2, 7:5), dok je Del Potro, 6.

teniser sveta, izbacio ~etvrtog nosioca ^ileanca Fernanda Gonzalesa - 2:0 (7:6, 6:3).

Nagradni fond turnira iznosi 1.402.000 dolara i igra se na tvrdoj podlozi.

TURNIR U SINSINATIJU

Klajstersova uzbu|ena zbog povratka Biv{a prva teniserka sveta Kim Klajsters rekla je da jedva ~eka da istr~i na teren posle dve godine pauze na turniru u Sinsinatiju koji po~iwe danas.

Kim Klajsters

Samo 18 meseci posle poro|aja Belgijanka }e zapo~eti svoj povratak u vrh me~om prvog kola protiv Francuskiwe Marion Bartoli. Klajstersova }e potom igrati na turniru u Torontu i US Openu krajem meseca. Uzbu|ena sam. Dugo sam se pripremala i ne mogu da do~ekam da istr~im na teren rekla je Klajstersova i dodala:- Bilo je neophodno da ve`bam i da se vratim u formu i ve} neko vreme sam tu i èlim da igram me~eve i radujem se {to je jo{ malo vremena ostalo do povratka. Klajstersova se povukla u maju 2007. godine, ali je o povratku po~ela da razmi{qa kada je ove godine dobila poziv od organizatora Vimbldona da se pridruì [tefi Graf, Andreu Agasiju i Timu Henmanu na egzibicionom me~u na kojem bi bio predstavqen novi krov na Centralnom terenu u Londonu. Dok je ve`bala za taj doga|aj, koji je organizovan u maju, Klajstersova je poèlela da se vrati na Tur, iako je put do forme bio teàk, uprkos tome {to se radi o jednoj od

najboqih teniserki na svetu u posledwih nekoliko godina. - Kada sam se povukla i daqe sam tr~ala i trudila se da ostanem u formi, ali to nije moglo da se poredi kako je bilo ranije, kada sam igrala. Sam poku{aj da se posle poro|aja vratim u normalu su bili dovoqno te{ki, a jo{ teì i duì posao je bio povratak u formu za tenis. Nisam èlela da do|e do povrede tako da sam radila preventivne ve`be, a moj najve}i ciq je bio da na|em sredinu da bih mogla da se kre}em na terenu kao ranije - dodala je Belgijanka. Klajstersova je napomenula da }e znati koliko daleko moè da ode kada se zavr{i US open. - Za mene zaista nije, bar ne za sada, sve o rezultatima. Ciq mi je da ponovo uvidim {ta mi fali, {ta je dobro u mojoj igri i kako bih mogla da napredujem, pa }emo videti daqe. U ova tri turnira ulazim sa èqom da vidim gde sam i na ~emu moram da poradim.Iako se ose}am dobro dok treniram to ne mora da zna~i da }e tako i biti kada po~nem sa me~evima - naglasila je Klajsterova. Belgijanka, koja je jedinu Gren slem titulu osvojila na US Openu 2005. godine, je zauzela je prvu poziciju na VTA listi prvi put 2003. godine i dràla ju je ukupno 19 nedeqa. Na turniru u Sinsinatiju }e, tako|e, u~estvovati i dve najboqe teniserke Srbije Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi}.

Vaterpolista Filip Filipovi} zasijao je u punom sjaju na Svetskom prvenstvu u Rimu. Kao najboqi strelac dao je nemerqiv doprinos vaterpolo reprezentaciji Srbije da neo~ekivano osvoji zlato. Mnogi navija~i Partizana u polu{ali ka`u da klub sa Bawice ove godine nije postao evropski prvak, ali da zato jeste {ampion sveta, jer celu reprezentaciju ~ine upravo igraju ili su ponikli u Partizanu. Odli~ne igre Filipovi}a kod onih kojima je crno-bela boja na srcu probudile su nadu da }e se on ipak predomisliti i da ne}e napustiti Bawicu. Ni on sada ne iskqu~uje mogu}nost da ostane. Uh, nisam razmi{qao o tome, to je druga tema. Vide}emo {ta }e se desiti. Za sada sam u Partiza-

nu, ali izrazio sam èqu da odem. Sada su druga~ije emocije, èlim da to malo odleì, da razmislim o svemu. Ne bih ni{ta da prejudiciram, ali izrazio sam èqu da odem - rekao je Filipovi}. Upitan {ta se dogodilo sa reprezentacijom koja je odigrala izvanredno kad je bilo najpotrebnije, Filipovi} je odgovorio da je ekipa pokazala karakter. - Bili smo pritisnuti uz zid, svi su nas otpisali, jer smo i{li na Ma|are u ~etvrtfinalu. Pokazali smo da imamo veliko srce i to srce nas je vodilo do zlata. To je ono {to je ovu ekipu odvojilo od ostalih. Oni su mo`da bili jedan procenat kvalitetniji i iskusniji, mo`da su imali i boqu igru od nas, ali nisu imali ovoliku èqu i to je presudilo. Nadam se da }e nas ovolika èqa i motivacija voditi i na narednim takmi~ewima - kaè Filipovi}.

TURNIR JUNIORA U SLOVA^KOJ

Trijumf Srbije Juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto na turniru u slova~kom gradu Novaki. Delfini su zabele`ili dve pobede, protiv Slova~ke (7:3) i protiv Hrvatske (10:7). Reprezentacija Srbije prvo mesto je osvojila sa pet pobeda i jednim porazom. Izabranici Nenada Vasiloskog savladali su prethodno Crnu Goru (7:6), Italiju (6:5) i Ma|arsku (8:7), a jedini poraz do`iveli su protiv Australije (5:8).

NAU^NA ISTRA@IVAWA

Rekorde }e obarati teì i vi{i sportisti Sigurno ste se, ukoliko ste imali priliku da posetite neki muzej anti~ke istorije, zapitali: da li je mogu}e da je u ovaj oklop stao neki ~uveni vojskovo|a tog vremena?Qudi su danas mnogo vi{i i krupniji nego pre dva milenijuma... Ali i od onih koji su ìveli 1900. godine. Analize stru~waka pokazuju da }e i u budu}nost sportske rekorde u brzini obarati vi{i i teì sportisti

li svetske rekorde u tim disciplinama od 1900. godine, pa do danas.Zatim ih je uporedio i napravio vezu izme|u rasta sportista i pobedni~kih vremena... - Analize pokazuju da }e rekorde u brzini i daqe postizati vi{i i te`i sportisti. Prema na{oj teoriji, stometarska trka koju bi danas neko istr~ao za 13 sekundi, u anti~ko doba bi bila istr~ana za 14 sekundi, jer su tela tada{wih qudi bila mawa od dana{wih - ob-

ZAVR[EN FJU^ERS TURNIR U NOVOM SADU

Trijumf Dejana Kati}a Mladi srpski teniser Dejan Kati} pobednik je tradicionalnog ~elinxer turnira tenisera „Gorewe open 2009“, koji je igran na terenima TC Elit, na novosadskom Novom nasequ . On je u finalu nadigrao Belorusa Vladimira Ignatika, ~etvrtog nosioca sa 3:6, 6:3, 6:2, pa je tako (ne)o~ekivano trijumfovao na takmi~ewu u kojem je u~estvovao na osnovu pozivnice organizatora. Na putu do vrednog pehara Dejan Kati} je redom pobe|ivao Bugarina Grozdanova, Stefana Boji}a, Arsenija Zlatanovi}a, Ivana \ur|evi}a i Belorusa Ignatika. Tokom ~itavog takmi~ewa prikazao je stabilnu formu i od-

li~nu igru, koju je zaokru`io trijumfom u finalu, posle tri odigrana seta. Ignatik je boqe po~eo odlu~uju}i susret, koriste}i ~iwenicu da je Kati} u subotu putovao za Sombor kako bi odigrao prvi me~ kvalifikacija za fju~ers turnir koji se ove nedeqe igra u tom gradu. Me|utim, u nastavku finalnog me~a Dejan je zaigrao mnogo boqe i, u duelu dostojnom finala, drugi put u karijeri stigao je do pobedni~kog trofeja na takmi~ewima ovog ranga. Naime, pre dve godine Dejan Kati} bio je pobednik fju~ersa na terenima TK Vojvodina, ali je potom godinu dana pauzirao zbog povrede.

Dejan Kati}

Kati}u je pobedni~ki pehar uru~io vlasnik TC Elit Aleksandar Mojsejev, a nagra|en je i ~ekom u iznosu od 1.000 ameri~kih dolara, dok je Ignatiku pripala nagrada od 700 dolara. U konkurenciji parova igrano je srpsko finale. Kombinacija Zeki}-Bjelica bila je uspe{nija od para Obradovi}Slovi} i pobedila rezultatom 6:3, 6:4. Organizacija takmi~ewa protekla je na zavidnom nivou, a TC Elit jo{ jednom je potvrdio da ispuwava kriterijume za visoke teniske standarde, pa u dogledno vreme treba o~ekivati da }e biti doma}in i ja~im i bogatijim turnirima. A. Predojevi}

Yon Vajsmiler i Majkl Felps

Tim nau~nika sa ameri~kog Univerziteta Djuk obavio je istraìvawe u kojem je do{ao do zakqu~ka da su olimpijski {ampioni u plivawu i atletici tokom posledwih sto godina postajali sve vi{i, samim tim i brì, ali i da su se razvijali mnogo brè od prose~ne populacije. Nau~nici tvrde da se obrazac rasta sportista moè predvideti pomo}u teorije dizajna u prirodi, koja obja{wava najrazli~itije fenomene, kao {to je stvarawe re~nog korita. Xordan ârls je tokom svojih studija na Djuku prou~avao visine i teìne najbrìh pliva~a i trka~a na 100 metara, koji su obara-

javio je ârls u ~asopisu “@urnal eksperimentalne biologije”. Prose~an ~ovek je vi{i za 4,8 centimetra u odnosu na 1900. godinu. Nasuprot tome, najbrì pliva~i dana{wice vi{i su za 11,4 centimetara od onih koji su postavqali rekorde pre vi{e od sto godina, dok su sprinteri vi{i u proseku za 16,3 centimetra od pionira svojih disciplina. Naravno, razlika u visini i teìni nije jedini, niti kqu~an faktor u konstantnom obarawu svetskih rekorda. Na performanse sportista bitno uti~u i metode treninga, savremena tehni~ka pomagala, ishrana, stil ìvota, sportska oprema...

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak10.avgust2009.

MLADA REPREZENTACIJA SE PRIPREMA U NOVOM SADU

Mladi reprezentativci Srbije treniraju na stadionu „Kara|or|e” u Novom Sadu

Foto: F. Baki}

Aleksi} {iri optimizam Mlada fudbalska reprezentacija Srbije priprema se u Novom Sadu pod trenerskom palicom novog selektora Ratomira Dujkovi}a za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Danskoj 2011. godine. Orli}i su trenirali na stadionu Kara|or|e i u FC „Vujadin Bo{kov“ u Veterniku, a sutra }e odigrati jedini kotrolni me~ sa reprezentacijom Izraela. Velika je odgovornost pred na{im momcima ro|enim 1988. godine i mla|im, jer su generacije wihovih prethodnika postizale odli~ne rezultate na evropskim smotrama, izuzev posledwe koja je ispala posle takmi~ewa po grupama. - Prvo okupqawe proti~e u upoznavawu, kako igra~a me|usobno, tako i sa selektorom Dujkovi}em. Moramo {to pre da se upoznamo s radom i zahtevima novog selektora, kako bismo {to kvalitetnije

radili tokom priprema. [to se Izraelaca ti~e, znam da imaju veoma dobre sve mla|e selkcije i ovo }e nam biti izuzetno kvalitetna provera sada{weg stawa u timu. Igrao sam protiv wihovih slekcija u svom godi{tu i znam da dobro rade. To }e nam biti jedina zvani~na provera i moramo {to boqe da iskoristimo priliku da uvidimo svoje kvalitet i mane u igri - rekao je Danijel Aleksi}. Posle dve godine kona~no se mlada reprezentacija okupila u Srpskoj Atini gde je uvek igrala odli~no i gde je imala ogromnu podr{ku, a 5. septembra }e podeliti megdan sa Slova~kom u prvom me~u kvalifikacija. - U ovom trenutku ne razmi{qamo previ{e o me~u sa Slova~kom, jer do wega ima vi{e od tri nedeqe, ali bez obzira ko je protivnik, smatram da je ova generacija igra~a do 20 godina veoma kvalitetna.

Mislim da }emo daleko dogurati, ali mnogo toga zavisi od pripremnog perioda - istakao je Aleksi}. O nastupu u Novom Sadu daroviti fudbaler ka`e: - Novi Sad je najpovoqniji za odigravawe utakmica mlade reprezntacije. Koliko se se}am pro{lih generacija, mada sam tada skupqao lopte pored terena, uvek je bilo mnogo gledalaca i novosadska publika voli mlade fudbalere. Se}am se da je bilo i do 10 hiqada qudi na stadionu, a mnogo je lak{e igrati me~eve pred toliko publike, nego recimo na Karaburmi gde se okupi jedva hiqadu posetilaca. Uostalom, Tadi}ev i moj doma}i teren uvek je bio tali~an za mladu reprezentaciju i drago mi je {to }e selekcija na{eg godi{ta igrati u Novom Sadu - istakao je Aleksi}. M. Risti}

U PARTIZANU NAPETO

Problemi naviru sa svih strana Rajko Bre`an~i}, Adem Ljaji}, Fudbaleri Partizana su u poQubomir Fejsa, Sini{a Stevasledwoj proveri pred po~etak novi} i Nemawa Tomi}, dok je u novog {ampionata naredne sureprezentaciju Crne Gore pobote i utakmice protiv Borca zvan Mladen Bo`ovi}. Almami pobedili srpskoliga{a Radni~Moreira je otputovao na sahraki u Obrenovcu sa 2:0. Bila je to nu majke, dok Mladen Krstaji} prilika da {ansu dobiju i igra~i koji od po~etka priprema nisu bili u prvom planu trenera Jokanovi}a i ~ini se da su je oni i iskoristili. Najboqi pojedinac na terenu bio je Qubomir Fejsa, dok je strelac prvog gola bio Va{ington. Crno – beli su ju~e imali slobodan dan, a danas nastavqaju sa treninzima. Me|utim, aktuelni {ampion ima}e problema da se spremi za me~ sa Borcem jer }e igra~ki kadar nekoliko dana biti oslabqen ~ak za jedanaest imena. U A selekciju Srbije za prijateqski me~ sa Ju`nom Afrikom pozvani su Radosav Petrovi} i Ivan Obradovi}, na spisku selektora orli}a za me~ sa IzraeNa udaru kritike: Slavi{a lom su: Marko Jovanovi}, Jokanovi}

trenira odvojeno od ekipe zbog povrede zadwe lo`e. Posledwe procene su da }e on biti spreman za prvi me~ protiv @iline. Slavi{a Jokanovi} zaista se nalazi u nezavidnoj situaciji. Trener crno – belih je ju~ posmatrao @ilinu u prvenstvenom me~u, a ina~e je na meti kritika dobrog dela navija~a posle eliminicije od Apoela, ali i jednog dela Upravnog odbora, pa i nekih qudi koje se vrzmaju oko Partizana. Saznajemo da su sve ve}i pritisci na predsednika Dragana \uri}a da ga smeni, a u tom kontekstu mo`e se protuma~iti i ,,nestanak’’ Ivana Tomi}a iz Beograda, odmah posle ispadawa iz kvalifikacija za Ligu {ampiona. Sportski direktor Partizana ni ju~e nije bio dostupan. Klupski ~elnici nisu bili spremni za razgovor, a predsednik \uri} je objasnio da }e se vi{e znati posle sednice UO sredinom nedeqe. I. Lazarevi}

GOJKO KAÂR IGRA^ UTAKMICE: Berlinska Herta je novu sezonu u Bundesligi otvorila pobedom nad Hanoverom, a junak pobede bio je srpski reprezentativac Gojko Ka~ar koji je postigao jedini gol (na slici Ka~ar u prigastom dresu). Herta se mu~ila sa Hanoverom, ali je uz dosta sre}e uspela da ukwiì prve bodove zahvaquju}i snala`qivost srpskog fudbalera. - Presre}an sam, ali mi i daqe nije jasno kako sam uop{te postigao gol. Se}am se samo da sam bio odu{evqen i da sam proslavio gol sa saigra~ima. Po~eli smo sezonu pobedom do koje smo stigli uz dosta muke. Ova pobeda moè da bude odli~na uvertira za nastavak sezone - izjavio je srpski reprezentativac. Sportski direktor Herte Mihael Prec javno je pohvalio Gojka Ka~ara. - Nema sumwe da je Gojko bio igra~ utakmice. On je taj koji uvek preuzme odgovornost na sebe - rekao je Prec. Nekada{wi fudbaler Vojvodine, me|utim, nije bio preterano zadovoqan posle utakmice. - Samo je pobeda va`na. U budu}nosti moramo da pokaèmo mnogo vi{e - izjavio je Ka~ar.

Muriwo nije favorit da nasledi Fergusona Jednom }e morati da do|e i taj dan, a kada do|e, ko }e naslediti Aleksa Fergusona na mestu menaxera Man~ester junajteda? [kot je u jednom trenutku najavio da se povla~i u penziju, ali se predomislio i ve} neko vreme ne pomiwe tu temu, iako ima 67 godina. Ser Aleks vodi Junajted od 1986. godine. Engleski magazin „Pipl“ tvrdi da trener Intera @oze Muriwo, nekada{wi menaxer ^elsija, nije favorit da nasledi Fergusona, iako se tako smatra na Ostrvu. Muriwo po odlasku iz ^elsija jeste izjavio da }e se jednog dana vratiti u engleski fudbal. Ipak, „Pipl“ pi{e da }e legendarnog trenera zameniti wegov zemqak, Dejvid Mojes, koji sa velikim uspehom vodi Everton ve} osam godina. Mojes je poene kod ~lanova Borda Man~ester junajteda, izme-

|u ostalih i Ser Bobija ^arltona, stekao zahvaquju}i ~iwenici da bele`i sjajne rezultate sa karamelama, iako ima prili~no skroman buxet i ekipu bez velikih zvezda, ako i da gotovo nije proma{io fudbalera kojeg je dovodio u svoje redove. Junajted, iako je ovog leta samo od prodaje Kristijana Ronalda zaradio 93 miliona evra, o~ekuje {tedqiva politika u budu}nosti, jer ve}inski vlasnik, ameri~ka familija Glejzer, jo{ otpla}uje kredit podignut za kupovinu kluba od oko 700 miliona funti. Dok bude tako, Junajted ne}e tro{iti veliki novac na poja~awa, a Mojes je dokazao da mu to nije neophodno da ima dobar tim.Tako|e, sam Ferguson je jedan od najve}ih zagovara~a Mojesovog dolaska na Old Traford.

Dejvid Mojse i Aleks Ferguson

SPORT

ponedeqak10.avgust2009.

DNEVNIK

NENAD MILIJA[, IGRA^ VULVERHEMPTONA

SVETSKO JUNIORSKO PRVENSTVO ZA LETE]E METE

Vidi} me nagovorio da do|em u Englesku Srpski fudbalski reprezentativac i igra~ Vulverhemptona Nenad Milija{ izjavio je da ga je zemqak Nemawa Vidi} ubedio da karijeru nastavi u Engleskoj i da zaboravi na ponude iz [panije i Francuske. - Mnogo Srba je imalo uspe{ne karijere u Engleskoj. Veliki sam prijateq sa nekima od wih i zajedno igramo za reprezentaciju. Vidi} i Bane Ivanovi} iz êlsija su moji dobri drugari. Vidi} mi je mnogo pomogao pre nego {to sam do{ao ovde. Razgovarao sam sa wim i pitao ga da li bi trebalo da do|em u Englesku. Rekao mi je da je Engleska prava zemqa za mene, iako ~esto pada ki{a - rekao je Milija{. Vidi} je ve} nekoliko puta izjavio da mu u Engleskoj najvi{e smeta klima, a Milija{ je priznao da ni wemu ne prijaju svakodnevne padavine na Ostrvu. - Vidi} ne voli ki{u. Normalno je da qudi ne vole da ki{a pada iz dana u dan. Ali ipak, navikavam se na to. [to se ostalog ti~e, ìvot ovde ne razlikuje se mnogo od onog u mojoj domovini. Nije mi te{ko da ìvim ovde. Tiho je i veoma fino. Kad sam video trening centar Vulverhemptona, stadion i grad, odu{evio sam se. Ovo je zaista najboqe pravo mesto za mene izjavio je Milija{. Biv{i kapiten Crvene zvezde dodao je i da je veoma uzbu|en {to }e imati priliku da igra u

Ratko Svilar van ìvotne opasnosti Biv{i golman Vojvodine i Antverpena i sada{wi trener belgijske ekipe Ratko Svilar te{ko je povre|en, nalazi se u komi ali je van ìvotne opasnosti. Do nesre}e je do{lo kada je u petak uve~e u Svilarevoj ku}i u Vilrijku izbio poàr tokom pripreme ro{tiqa na gas. Svilar je zadobio te{ke opekotine po licu i le|ima i lekari ga trenutno odràvaju u ve{ta~koj komi dok se ne proceni ukupni stepen povreda, prvenstveno na disajnim puteva. Prilikom incidenta na~iwena je i ve}a materijalna {teta na ku}i, a ta~an uzrok poàra jo{ uvek nije utvr|en. Svilar (59) je ro|en u Crvenki gde je i po~eo fudbalsku karijeru. Posle tri

najja~oj ligi na svetu. - Svako ko kaè da engleska Premijer liga nije najboqa na svetu- laè! U posledwih nekoliko godina engleski klubovi redovno su igrali u polufinalu Lige {ampiona. Najboqi igra~i Evrope dolaze ovde, a ~iwenica da }u igrati protiv wih dodatno me je privukla. Jo{ kao de~ak sawao sam da igram u Engleskoj, na najboqim stadionima i terenima i pred najboqim navija~ima. Stadioni su uvek puni, ~ak i u drugoj ligi. U ostatku Evrope stadioni nisu puni ni na prvoliga{kim utakmicama - rekao je Milija{. Srpski internacionalac otkrio je da mu je prilikom selidbe na Ostrvo dosta pomogla i devojka, koja je do{la sa wim. Milija{ o~ekuje da mu se u Vulverhemptonu uskoro pridruè i roditeqi, a ako ipak bude usamqen Man~ester i Nemawa Vidi} su blizu. - Razgovarao sam sa wim pre nego {to sam stigao, razgovara}u i sad. On je na sat vremena vo`we od mene. Istina je da odlazim kod wega u posete kao {to bih radio i da smo u Srbiji - poru~io je Milija{.

Nenad Milija{

Muslin na klupi Anortozisa Anortozis je pro{le sezone uspe{no igrao u Ligi {ampiona, a ove je, kao tre}i u kiparskom prvenstvu, u~estvovao u kvalifikacijama za Ligu Evrope i ispao od Petrovca jo{ u drugom kolu. Ceh je platio trener Ernst Midendorp, dobio je otkaz, a klub iz Larnake je novo re{ewe prona{ao u Slavoqubu Muslinu. Srpski stru~wak, koji je dva puta trenirao Crvenu zvezdu, posledwi posao imao je pro{le sezone u Dinamu iz Minska.

Smiqani} 21.

Srpski strelac Nemawa Smiqani} osvojio je izvanredno 21. mesto u ga|awu glinenih golubova – trap u konkurenciji juniora na [ampionatu sveta u Sloveniji sa 114 golubova (po serijama 21, 24, 22, 24, 23).Smiqani} je na {ampionatu Evrope u Osijeku pre dva meseca osvojio 45. mesto. - Pokazao je izuzetan napredak, isplatilo se {to smo ga poslali u Osijek, jer je razbio tremu i u Mariboru je pokazao da je veliki talenat na{eg streqa{tva – odu{evqen je bio posle vesti iz Slovenije predsednik Streqa~kog saveza za lete}e mete Milan [otra. – Ne treba zaboraviti da je konkurencija na SP mnogo ja~a, u~estvovalo je ~ak 67 strelaca! Slavio je junior iz Italije Valerio Grazini sa 122 goluba, ispred {ampiona Evrope iz Osijeka [panca Paka Ma~ada koji je imao 121 goluba i Danijela Vajzmana (Nema~ka) sa 120 golubova. Juniori ne ga|aju finale. Italija je osvojila ekipno zlato sa 354 goluba, srebro je pripalo SAD sa 347, bronza Portugaliji sa 346 goluba. Srbija nije imale ekipu. U seniorskoj konkurenciji slavila je Italija sa 362 goluba, ispred Slova~ke sa 361 i ^e{ke sa istim brojem golubova. Srbija je na 28. mestu u konkurenciji 32 reprezentacije sa 324 gluba (Stevanovi} 111, Mihajlovi} 107, P. [otra 106). U pojedina~noj konkurenciji, @eqko Stevanovi} je 83. sa 111, Dejan Mihajlovi} je 101. sa 107 i Predrag [otra je 105. sa 106 golubova. Pre finala vodio je

Nemawa Smiqani}

Jang Li (Kina) sa 124 goluba, ispred Masima Fabricija (Italija), Heziusa Serana ([panija) i Oguzhan Tuzuna (Turska) sa po 123 goluba. Finale je vredelo 119 golubova, ~etvorica su raspucavala za dva mesta. Ukupno 121 u~esnik.

SVETSKO PRVENSTVO ZA OMLADINCE

Kozomara 79.

Slavoqub Muslin

Kapelo zvao Bekama, ali ne i Ovena Italijanski strateg na klupi engleske reprezentacije Fabio Kapelo objavio je spisak fudbalera na koje ra~una za prijateqsku utakmicu protiv Holandije. Utakmica Holandija - Engleska igra se u sredu na stadionu Ajaksa. Selektor Gordog albiona je odlu~io da za me~ sa lalama pozove fudbalera LA Galaksija, Dejvida Bekama koji }e na ovaj duel sti}i iz SAD samo par sati pre wenog po~etFabio Kapelo ka, {to je uzburkalo medijsku javnost na Ostrvu. tija u pripremnim utakmicama Mnogi su iznena|eni {to na Junajteda, ali i Pitera Krau~a, Kapelovom spisku nema nekoliArona Lenona i golmana Porko fudbalera koji su ranije bili tsmuta, Dejvida Xejmsa. u sastavu najboqe engleske selekSpisak englaskih igra~a za cije, pre svega Majkla Ovena koji duel sa Holandijom - golmani: je prikazao nekoliko dobrih parBen Foster (Man. Junajted), Ro-

Juniorski reprezentativac Srbije Nikola Kozomara zazeo je 79. mesto u drumskoj trci na omladinskom [ampionatu sveta na olimpijskoj stazi Krilatsko u Moksvi sa 11,51 minut zaostatka iza pobednika Jaspera Stijvena (Belgija), koji je te{ku stazu od 135 km pro{ao za 3:25,28 ~asova (prosek 39,4 km na ~as). Srebrna i bronzana medaqa pri-

- Vozilo se kao {to je to uobi~ajeno na juniorskim trkama, u prvom delu veoma borbeno, adrenalin mladim biciklistaima odmah udari u glavu – istakao je selektor reprezentacije Sa{a Gaji~i} i dodao: – Na{i voza~i su se dobro dr`ali do 100 km, kada je „pustio“ Zekavica. [teta za Kozomaru, da je uspeo da opstane u prvoj grupi bio bi visoko pla-

bert Grin (Vest Hem), Pol Robinson (Blekburn). Odbrana: Glen Xonson (Liverpul), Rio Ferdinand (Man. Junajted), Xon Teri (êlsi), E{li Kol (êlsi), Xulijan Leskot (Everton), Metju Apson (Vest Hem), Vejn Brix (Man~ester siti). Vezni red: Dejvid Bekam (LA Galaksi), Stiven Xerard (Liverpul), Frenk Lampard (êlsi), E{li Jang (Aston Vila), [on Rajt-Filips (Man~ester siti), Geret Beri (Man~ester siti), Majkl Kerik (Man. Junajted), Xejms Milner (Aston Vila), Teo Volkot (Arsenal). Napad: Emil Heski (Aston Vila), Vejn Runi (Man. Junajted), Xermejn Defo (Totenhem), Karlton Kol (Vest Hem).

Preminuo kapiten Espawola Ratko Svilar

godine u Crvenki, 1973. prelazi u novosadsku Vojvodinu gde ostaje do 1980. godine. Nakon toga prelazi u Antverpen ~iji je igra~ bio do 1996. godine. - Wegovo stawe je ozbiqnije nego {to smo mislili. Zbog drugog po`ara koji se desio u Belgiji, bolnica u Antverpenu je bila puna i zato smo morali da ga prebacimo u bolnicu Neder-OverHembek - izjavio je lekar Luk Bokur. Kao trener vodio je Antverpen u ~etiri navrata, a klub je ponovo preuzeo ove godine. Za reprezentaciju Jugoslavije branio je na devet utakmica izme|u 1976. i 1983. godine.

Kapiten Espawola Dani Harke preminuo je od sr~anog udara, javili su {panski mediji. Be`ivotno telo 26-godi{weg kapitena saigra~i su u subotu prona{li u wegovoj sobi u trening kampu u italijanskom mestu Kovisijano gde se ekipa iz Barselone priprema za novu sezonu. Harkeu je kapitenska traka dodeqena samo mesec dana pre smrti. Ro|en je 1. januara 1983. u Barseloni i pro{ao je fudbalsku {kolu Espawola. Igrao je na poziciji {topera i bio je ~lan svih {panskih reprezentativnih selekcija izuzev A. To je druga smrt fudbalera iz Primere za dve godine. Prethodno je preminuo igra~ Seviqe Antonio Puerta, koji je imao 22 godine.

Nikola Kozomara

Dani Harke

pale su Arno Demaru (Francuska), odnosno Marku Haleru (Austrija). Drugi srpski reprezentativac Jovan Zekavca osvojio je 94. mesto sa 23,05 minuta zaostatka. - Do posledweg kruga bio sam sa glavnom grupom – ka`e Kozomara. – Me|utim, tada je tempo poja~an, svi kao da su ubacili u petu brzinu i na 17 kilometra do ciqa sam „pustio“. Staza je bila veoma te{ka, tako da je dosta voza~a odustalo. Na startu su bila 164 juniora, trku su zavr{ila 94 voza~a.

siran. Dobro je {to obojca imaju plasmane, borili su se do kraja. Generalni sekretar BSS Petar Rokvi} je istakao: - Dosta smo ove godine uloìli u juniorski program, jer mislimo da je to jedini put u stvarawu generacije za Londo 2012. Rezultati sa SP i E[ sigurno zasluùju stru~nu analizu, ali ve} sada moè da se konstatuje da je ovo na{a realnost: nisu odustali, zavr{ili su trku i stekli neophodno iskustvo koje }e im sigurno koristiti...

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak10.avgust2008.

Pejza` s reke je jutro svanulo. D ivno Sunce je, mada jo{

uspavano, obasjavalo na{a pospana lica. Spakovali smo neophodne stvari i ruksake i krenuli na izglet, na divnu hladnu reku - Dunav. Moja porodica i ja smo putovali biciklovima i posle nekog vremena smo najzad stigli. Ugledala sam Dunav kako neumorno juri u svom dubokom koritu i blago se izliva iz wega. Dok su se moji roditeqi raspakivali, moja sestra i ja smo radoznalo

posmatrale taj divan tok reke. Voda je svetlucala kao najlep{i biser na svetu, dok se sunce ogledalo u reci, a wegovi blistavo `uti zraci su se poigravali s na{im licima. Ona je bila ~ista, tako da se videlo dno, odnosno pesak i one srebrnaste {koqke {to su virile iz wega. Moj tata i ja smo pecali na reci, a sestra i mama spremale ru~ak. Iako nismo ni{ta upecali, bilo nam je veoma prijatno. Imali smo lep ru~ak, igrali smo odbojku i

Prole}e Hladna zima pro|e, a prole}e do|e.

Na granu sle}e ptica, a cve}e opet klica.

Snegovi prolaze, a ptice dolaze.

Prole}e se budi, raduju se qudi. Igor Prwi}, III-7 O[ “Du{an Radovi}” Novi Sad

Cvetawe opet kre}e, i najavquje se prole}e.

[

ta je to qubav? Ova re~, po meni, nema ta~nu definiciju jer za svakog ona zna~i razli~ite stvari. Za neke je to duboko ose}awe koje postoji samo jednom u ìvotu. Za druge je sasvim jednostavna stvar, od qubavi prema roditeqima, do qubavi prema televizoru. Ali, jedno je sigurno - prve i najuzbudqivije qubavi se doga|aju upravo u “ludim” godinama. Qubav u osnovnoj {koli je retko kada ozbiqna. Vi{e su to one slatke, bezazlene simpatije u razredu, generaciji, smeni, pa i u {koli. Te qubavi su ~iste i plemenite i u tom dobu zbrkanih misli i emocija, one ostaju u najsveìjem se}awu dugi niz godina. Naravno, kada bi ostale zakqu~ane u samo jednoj zaqubqenoj glavici, qubavi ne bi bile toliko uzbudqive i proìvqene. Za-

to su tu prijateqi s kojima delimo te male, slatke tajne, jer nema trenutka u ovom dobu koji vi{e ostaje u se}awu od onog kada devojka ide {kolskim hodnikom sa najboqom drugaricom (koja je bila verni slu{alac te qubavne sage), a Gospodin Lepi im ide u susret! Tako|e su tu i nezaboravne qubavi unutar u~ionice. One naj~e{}e traju kratko, za nekoga su tu da “ubiju” nekoliko slobodnih trenutaka na ~asu. Ali, tako|e se neretko de{ava da one traju du`e, mnogo du`e, ponekad ~ak i nekoliko godina. Mi{qewa se razlikuju, ali ja mislim da je najlep{i ose}aj biti zaqubqen. To je ~udan ose}aj, koji nas u nekim trenucima ~ini potpuno druga~ijima nego {to jesmo (naj~e{}e u gorem smislu; smotanijima, nervoznijima...). To je ona fantasti~na energija koja ~ini da srce bije 200 na

[iroke ulice grada mog pokrio sneg dubok i beli pa se na uli~nom svetlu sav presijava i treperi. Kad krene{ u {etwu u bundu i topli {al umotan {kripi ti sneg pod nogama, a mesec svetli k’o da je dan. A kad pogleda{ u ku}e iz wihovih oxaka dim se vije, kroz prozore `uta svetlost pravi ~arolije. Sve je mirno i beskrajno tiho ni{ta ne remeti mir taj opija te ~ist vazduh prati te malih zvezda sjaj.

Qubav sat kada se ta posebna osoba na|e u neposrednoj blizini. Za neke je to sasvim obi~no, ali iskreno govore}i, koja jo{ sila postoji koja moè da u~ini da celo lice tako naglo pocrveni bez imalo tr~awa? Ali, qubav je kao ruski rulet. Uvek postoje gubitci - odbijawe, rastanak, itd. Sve to moè biti iz raznih razloga, ali jedno je sigurno - svako }e jednom na}i svoju qubav... Sre}a je tu za svakog, samo je treba prona}i... Qubav je jedan od, bar za mene, naj~istijih, najlep{ih, najmisterioznijih, i osnovnih ìvotnih procesa, i sve {to mogu da kaèm je: zaqubite se sada i odmah, ne birajte u koga, uìvajte i recite svima koliko ste sre}ni, jer to je jedino {to u tom trenutku moète i biti! Ivona âpko VIIa O[ “\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Maja Kri~kovi}, IV-1 O[ “Avram Mrazovi}” Sombor

ednog lepog jutra u devet sati smo s u~iteqicom oti{li na ^enej kod na{eg druga na sala{. Putovali smo pola sata. Kada smo stigli, u dvori{tu su nas ~ekala dva psa i naravno, doma}ini. Odmah smo bacili torbe na pod i po~eli da igramo fudbal. Neki moju drugari su doneli kiflice, pa smo se posle fudbala najeli kiflica. Kada smo pojeli kiflice, malo smo odspavali na balama slame. Kada smo se odmorili, pomogli smo ~ika Peri da ispe~e pqeskavice. Posle ro{tiqawa Du{an, Sava, Vuk, Veqko, Du{an drugi i ja smo krenuli u lov na bube. Igrali smo se Indijanaca. Veqko je bio poglavica, a Sava je bio stari poglavica. Oti{li smo u {umarak da se igramo. Pojeli smo pqeskavice i oti{li oko pet sati ku}i. Rade Vorkapi} III 3 O[ “Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Marko Kasapovi}, IV 7, O[ “Du{an Radovi}”, Novi Sad

Ekskurzija Sombor bawa Junakovi}

Nikola Stojkovi}, I 5, O[ “Jovan Popovi}”, Bano{tor

Tamara Prodanovi}, VII-1 O[ “Branko ]opi}” Mladenovo

Na ^eneju

Ve~e Katarina Zoji}, II 1,O[ \ura Dani~i}”, Novi Sad

fudbal na onom mekom toplom pesku. Kasnije sam posmatrala nebo i divne boje koje se prelivaju jedna preko druge. Kada smo se vra}ali ku}i, povetarac je legano quqao drve}e. To mi je bilo divno iskustvo, koje se ne zaboravqa lako. Videla sam zanimqive stvari, prelep pejza` s reke i veoma sam se lepo provela.

estnaestog maja radosno sam sko~ila iz kreveta. Bila sam uzbu|ena i jedva sam ~ekala da krenemo na ekskurziju u Sombor. Lepo sam se obukla kao turista, samo su mi falili foto-aparat i mapa. To mi je bila prva, prelepa i uzbudqiva ekskurzija otkad sam krenula u {kolu. Prvo mesto koje smo posetili bila je tvr|ava u Ba~u,koja je sva u ru{evinama,pa je renoviraju. Tu smo se odmarali i igrali, a zatim krenuli u Sombor. To je veliki grad i dopao mi se jer ima puno cve}a. Posetili smo galeriju poznatog slikara Milana Kowovi}a. Milan Kowevi} je jako lepo

crtao i slikao, a i ja bih volela da crtam tako lepo. Ja volim da crtam i slikam i zato sam odu{evqena wegovim slikama. U Somboru sam videla fijakere i prelepe kowe. Ru~ali smo u restoranu i sakupili energiju za daqi put. Posetili smo bawu Junakovi}. Ovu bawu poseti mnogo qudi jer ima lekovite vode. Tu smo se odmarali i pili lekovitu vodu. Sva deca su se dru`ila i plivala. Ova ekskurzija mi se jako dopala jer u tim mestima nisam bila i pamti}u je dugo. Duwa Kopli} III5 O[ “Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Jutro na wivi svanulo je blago, mirisno i O sve`e jutro, sunce se polako probijalo kroz guste bajkovite oblake. Tata me je pozvao da idemo na wivu i pogledamo kako napreduje posejano biqe. Stigli smo na wivu, a tamo je sve izgledalo kao u bajci. @u}kasto sme|e metlice kukuruza wihale su se na blagom povetarcu. Boje wiva prelivale su se iz jedne u drugu. Po~elo je da greje sunce neopisive naranyasto crvene boje. ^ula sam pesme ptica i insekata. Leptiri raznih boja leteli su sa cveta na cvet. Mali mi{evi virili su iz svojih rupica i udisali sve` jutarwi vazduh. Na na{oj wivi svi usevi su dobro napredovali. Jako volim na{u wivu i ponosna sam na wu. Ovako je izgledalo jedno jutro na mojoj wivi. Nata{a Golub, VIII razred O[ “@arko Zrewanin - U~a” Nadaq

KULTURA

ponedeqak10.avgust2009.

EKONOMSKA KRIZA SVE SE VI[E OSE]A I U KULTURI

S malo para i mnogo entuzijazma do „skra}enih” festivala Ekonomska kriza posledwih meseci ostavila je posledice i na kulturu, pa je tako ve}ina festivala u Srbiji ove godine organizovana skromnim finansijskim sredstvima i prvenstveno zahvaquju}i entuzijazmu pojedinaca, {to je za posledicu imalo “skra}ene” programe najve}eg broja manifestacija. Nedavno najavquju}i vi{e od 20 kulturnih manifestacija koje }e do kraja leta biti odr`ane {irom Srbije, ministar kulture Neboj{a Bradi} ocenio je da je za opstanak festivala u te{kim uslovima krize jedino re{ewe u partnerskom finansirawu dr`ave, civilnog sektora i privatnih sponzora. Oslawawe iskqu~ivo na republi~ki buxet

ìveo je i beogradski me|unarodni êlo fest, ~ije je odràvawe bilo dovedeno u pitawe s obzirom da Ministarstvo kulture nije bilo u stawu da, kao ranijih godina, finansijski pomogne. Festival je, tako, bio sveden na “koncertne poklone” doma}ih umetnika i stranih kulturnih centara. @aoku svetske recesije osetili su i filmski i pozori{ni festivali, u prvom redu Festival evropskog filma na Pali}u i Bitef.Smawewe buxeta pali}kog festivala na svega 250.000 evra, u odnosu na pro{logodi{wih 400.000, rezultiralo je mawim brojem gostiju.[tedwa se odrazila u vidu smawewa prate}ih fe{ti, a prime}ena je mawa pose}e-

Bitef u znaku umetnosti krize Selektori Bitefa Jovan ]irilov i Awa Su{a najavili su da }e zbog ekonomske krize, koja je nametnula i temu ovogodi{weg Bitefa “Kriza kapitala - umetnost krize”, publika u septembru na repertoaru festivala imati znatno skra}en program i biti li{ena selekcije doma}ih ostvarewa “[oukejs”.Upornost, èqa i entuzijazam bi}e, izgleda, i jedina osnova za odràvawa 46. Beogradskih me|unarodnih susreta pisaca u oktobru, s obzirom da je Ministarstvo kulture uspelo da izdvoji svega 250.000 dinara. moè dovesti u pitawe realizaciju kulturnih projekata, upozorio je ministar. Mawak buxetskih sredstava na svojoj koì osetili su organizatori Beogradskog letweg festivala - Belef, koji su od grada dobili ~etiri miliona dinara mawe od planiranog i, prema re~ima direktorke Belefa Milene Stoji}evi}, bili prinu|eni da otkaù neke od projekata i “u|u u minus” milion dinara. Istu sudbinu do-

nost, te je manifestacija protekla bez prave festivalske atmosfere, karakteristi~ne za ranije godine. Ekonomska kriza nije zaobi{la ni manifestacije popularne muzike, koje, s obzirom na poznate sponzore, ranije nisu kuburile sa finansijama. Direkcije muzi~kih festivala u posledwe vreme se suo~avaju sa problemima u obezbe|ivawu adekvatnih uslova za u~esnike, publiku, novinare, izjavio je

Tanjugu predstavnik slu`be za odnose sa javno{}u producentske ku}e “Komuna” Aleksandar Rado{. On je dodao da se ekonomska kriza ose}a i prilikom organizovawa koncerata, iako se, prema spisku muzi~kih zvezda koje su posetile ili }e tek do}i u srpsku prestonicu, to ne bi moglo re}i. Rado{ je primetio da su inostrani izvo|a~i itekako svesni ekonomske situacije, pa su wihovi honorari mawi, a organizatori koncerata ~esto praktikuju i daleko isplativije ugovarawe takozvanih “paketa”, koji podrazumevaju gostovawe “glavne zvezde” i prate}ih grupa. Dok smo svedoci da se mnogi festivali suo~avaju sa neizvesno{}u i, poput Sterijinog pozorja, Belefa, êlo festa, nadle`nima obra}aju u posledwem trenutku, traè}i obe}ano, u Smederevu se osniva novi pozori{ni festival “Tvr|ava teatar”, za koji organizatori o~ekuju da }e ~ak podsta}i revitalizaciju zapu{tene Smederevske tvr|ave. Svetlu ta~ku u neveseloj stvarnosti predstavqao je ovogodi{wi Beogradski festival igre, odràn u aprilu, koji je, kao i prethodnih godina, ugostio najboqe svetske plesne ansamble. Recept za izbegavawe finansijske krize, prema re~ima osniva~a i direktora festivala Aje Jung, leì u planirawu i ugovarawu gostovawa mnogo vremena unapred. Zahvaquju}i tome {to su se organizatori FEST-a i suboti~kog Me|unarodnog festivala pozori{ta za decu rukovodili istom praksom, wihova publika nije osetila posledice aktuelne ekonomske situacije. (Tanjug)

MINISTAR KULTURE NEBOJ[A BRADI] BORAVIO U LONDONU

Saradwa na poqu za{tite ba{tine Ministar kulture Neboj{a Bradi} sastao se 6. i 7. avgusta u Londonu s predstavnicima najzna~ajnijih nacionalnih institucija kulture Velike Britanije i sa wima, pre svega, razgovarao o mogu}nostima budu}e saradwe sa ustanovama od nacionalnog zna~aja, kao {to su Britanski muzej i Kraqevski nacionalni tetar, saop{tilo je to ministarstvo. Na sastanku koji je odr`an u Britanskom muzeju, osim o projektima budu}e saradwe, razgovarano je i o organizacionim modelima rada institucija kulture i isku-

stvima u periodu recesije.Posebna pa`wa posve}ena je mogu}nostima ostvarivawa zajedni~kog rada stru~waka iz oblasti za{tite kulturne ba{tine, ka`e se u saop{tewu i podse}a da je Britanski muzej najstariji javni muzej na svetu, u kome je izlo`eno vi{e hiqada predmeta iz razli~itih perioda istorije. Predstavnici Kraqevskog nacionalnog teatra iz Londona predstavili su srpskom ministru kulture sada{we aktivnosti pozori{ta, kao i mogu}nosti uspostavqawa zajedni~kih projekata.Po-

seban akcenat stavqen je na uspostavqawe saradwe u oblasti dramske literature, kao i o mogu}nosti u~estvovawa mladih dramskih pisaca iz Srbije u projektima londonskog pozori{ta, ~ime bi bila pru`ena podr{ka mladim autorima iz Srbije, navodi se u saop{tewu. Kraqevsko nacionalno pozori{te jedno je od najuglednijih pozori{ta u Velikoj Britaniji, a na repertoaru tog teatra nalazi se stvarala{tvo kako najve}ih klasika dramskog stvarala{tva, tako i predstave ra|ene po motivima savremenih autora.

NOVA PESNI^KA KWIGA NIKOLE [ANTE

Oslonac na misao i beg od emocija Pesnik Nikola [anta objavio je novu kwigu poezije “Otkrivawe sveta”, u izboru Danice Vujkov i prepevu s rusinskog jezika, u izdawu “Ruskeg slova”. Pesme u ovoj

zbirci objavqene su u ciklusima nazvanim Oslu{kivawa, Riba, Porodi~ne, Ubrana jabuka, Pletenica, i, kako i glasi naziv zbirke, Otkrivawe sveta. - ^ovekova tragi~na sudbina na Zemqi, u dvojnom svetu, pesni~ka

su motivacija Nikole [ante, sa (ve~nim) pitawem smisla postojawa, i ~ovekove slobode - napomiwe Danica Vujkov u bele{ci u ovoj kwizi. - U [antinoj poeziji ima i pesimizma, i metafizi~ko-egzistencijalne niti, jer se wegovo oslu{kivawe odnosi na na{e vreme u kojem ima vi{e zla, nego dobra. Jedan od recenzenata Julijan Tama{ u [antinim stihovima utvr|uje “od emocija ispo{}enu poeziju”. Zato se, kako obja{wava Tama{, “[antina poezija, kao i mnoge mitopoetike sa odre|enim stvarala~kim na~elom metaforizacije koja postaje stabilan tip metafore, ta~nije jedna vrsta doslednog manira, odsustvo emocije, a prisustvo misli i imaginacije, ~u|ewe nad svetom, preta~e u kwièvne konvencije.” Ukazuju}i na pesmu “O~eva jutarwa molitva”, Tama{ zakqu~uje da “bez obzira na izrazito oslawawe na misao i imaginaciju, beàwe od emocija, upravo u toj pesmi [anta doseè puninu i emotivno bogatstvo bi}a, pa se ukazuje i drugo va`no na~elo wegove poetike: ne montewovska kontemplativnost ve} i

kontemplabilnost jednog Bonaventure.” Pomenutu pesmu izdvaja i drugi recenzent Stevan Konstantinovi}, i navodi da je ona antologijska ne samo u rusinskoj poeziji, ve} i u mnogo {irim prostorima. Kontantinovi} daqe prime}uje da u ovoj kwizi ima samo nekoliko qubavnih pesama, i dodaje da [anta veoma retko peva o èni. “O ~emu, onda, peva [anta? Sude}i po pesmama sa po~etka kwige, pesnik literarizuje svoju fascinaciju smr}u i ve~no{}u, nematerijalnim svetom ideja, dru{tvenim moralom, hri{}anstvom, fenomenom vlasti”, zakqu~uje Konstantinovi}. Nikola [anta ìvi u Kucuri, a od 1986. je zaposlen u NIU “Ruske slovo” kao novinar. Iako po obrazovawu inèwer poqoprivrede, [anta se ubrzo afirmi{e kao kriti~ar i prelazi u izdava~ko odeqewe. Od 1988. radi kao urednik izdava~ke redakcije, od 2000. do 2005. je direktor NIU “Ruske slovo”, a nakon toga postaje odgovorni urednik izdava~ke delatnosti na rusinskom jeziku u NIU “Ruske slovo”. ^lan je Dru{tva kwièvnika Vojvodine. Poezija mu je prevo|ena na ukrajinski, srpski, rumunski, ruski i makedonski jezik. Pi{e i objavquje pri~e i drame. N. Pej~i}

DNEVNIK ZAVR[EN FILMSKI FESTIVAL U HERCEG NOVOM

Najboqi Bre{anov „Nije kraj” Gran pri festivala u Herceg Novom pripao je filmu “Nije kraj” Vinka Bre{ana, prema odluci `irija u kome su bili rediteq Darko Baji}, producent iz Qubqane Danijel Ho~evar i producent iz Budimpe{te i ~lan

Striklandu za film “Katalin Varga” i Vladimiru Paskaqevi}u za film “\avoqa varo{“.Zlatna mimoza za najboqu `ensku ulogu pripala je Jeleni \oki} za uloge u filmovima “Turneja”i “^ekaj me, ja sigurno

filmske zvezde do zrelog glumca”. Posebno priznawe `irija za scenario dobio je Miroslav Mom~ilovi} za film “^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i”. Nagrada “Milan @muki}”, koji za izazetan doprinos afir-

Jeleni \oki} pripala je „Zlatna mimoza” za ulogu u filmu „Turneja”

Borda Evropske filmske akademije Laslo Kantor.U zvani~noj konkurenciji bilo je 12 filmova, a ìri je, kako se navodi u obrazloèwu Odluke, bio veoma zadovoqan kvalitetom odabranih filmova. O nagradama su odlu~ivale nijanse, ali su sve odluke, kako isti~u, donete jednoglasno. Zlatna mimoza za reìju dodeqena je rediteqima Piteru

ne}u do}i”, u kojima, kako navodi `iri, “uprkos svojoj mladosti, inteligentno tuma~i uloge u filmovima rediteqa razli~itih generacija”.Zlatna mimoza za mu{ku ulogu pripala je Slavku [timcu za ulogu Hasana u filmu “Bjuik Riviera”, uz obrazlo`ewe da se “ desetqe}ima name}e kao za{titni znak doma}eg filma, pro{av{i put od de~ije

maciji hercegnovskog filmskog festivala dodequje Direkcija Festivala, pripala je reditequ Goranu Markovi}u. Dvadeset tre}i filmski festival Herceg Novi - Montenegro film zavr{en je projekcijom filmova “^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i” Miroslava Mom~ilovi}a i “Rumba” francuskog rediteqa Dominika Abela.

PO^EO FILMSKI FESTIVAL U VRWA^KOJ BAWI

Scenario nije samo predlo`ak za film Na letwoj pozornici u Vrwa~koj Bawi po~eo je 33. festival filmskog scenarija, na kojem }e, do 12. avgusta, biti prikazno 10 doma}ih igranih filmova u glavnom takmi~arskom programu, kao i devet kratkih studentskih filmova u takmi~arskoj selekciji “mladi lavovi”. Festival je preksino} otvorio vi{estruko nagra|ivani scenarista \or|e Milosavqevi}, koji je ukazao da se u srpskoj kinematografiji scenarista ~esto smatra za “nu`no zlo”, dok se scenario tretira ~esto kao puki predlo`ak za film. “Jedinstvenost i dragocenost ovog festivala jeste upravo to {to je posve}en scenariju, koji se pa`qivo ~ita i vrednuje. Ovde se priznaje i objavquje da je scenario kqu~ni umetni~ki element svakog filma”, istakao je Milosavqevi}. Publiku je pozdravio direktor festivala Milan Nikodijevi}, koji je ujedno bio voditeq skromne ceremonije. “Te{ka su vremena, kad je do{lo dotle da direktor bude voditeq radi smawewa tro{kova”, primetio je on.”Imamo ekonomsku krizu, ali imamo i zlatne medaqe u sportu, kao {to imamo i 16 novih filmova, proizvedenih od pro{log do ovog avgusta. Bilo je za-

dovoqstvo da odaberemo 10 ostvarewa za ovogodi{wi festival”, rekao je Nikodijevi}, najavquju}i kao prvi u glavnom programu film “^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i” scenariste i rediteqa Miroslava Mom~ilovi}a. O ekonomskoj krizi svedo~i i ~iwenica da amfiteatar letwe pozornice nije bio ispuwen, mada je re~ o novom filmu, koji jo{ nije igrao u bioskopima, a prate ga dobar glas i nagrade sa ovogodi{wih festivala u Novom Sadu i Sopotu.Na programu je preksino} bio i dokumentarni film autora Milana [pi~eka o `ivotu i radu Puri{e \or|evi}a. Publika je uo~i projekcije burnim aplauzom pozdravila vetarana srpske kinematografije \or|evi}a, koji je proletos napunio 85 godina.

NOVITETI „KREATIVNOG CENTRA”

Literatura za raspust Izdava~ naslova za decu, omladinu i roditeqe “Kreativni centar” objavio je u avgustu, kada vlada zati{je pred septembarski “zalet” koji traje do oktobarskog beogradskog Sajma kwiga, ve}i broj noviteta, ra~unaju}i na |ake na raspustu. Jedan od najpopularnijih serijala ove izdava~ke ku}e “Da pukne{ od smeha”, koji ve} ima pet nastavaka, upravo je dobio i {esti a priredila ga je ista ekipa Vid Stambolovi} i Vera Smiqani} i ukrasio isti ilustrator Dobrosav Bob @ivkovi}.Ove zbirke viceva stekle su naklonost publike raznolike ìvotne dobi zahvaquju}i neobi~nom pristupu - svaki vic propra}en je duhovitom i originalnom ilustracijom. Zbirke su nastale na osnovu istraìvawa de~jeg odnosa prema humoru, koje je Smiqani}eva, jedan od prire|iva~a, sprovela u saradwi sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. [esti nastavak sadrì vi{e od 200 najzabavnijih i najsme{nijih viceva o Perici, Perici i Jovici, porodici, zanimawima, ìvotiwama, {koli, doktorima...Drugi novitet - kwiga “Ispeci, pa mi reci -Prvi

koraci u matematici” Milana Bataveqi}a, kome je ovo druga kwiga ove vrste, preko dosetqivih i dopadqivih zadataka nastoji da pridobije decu uzrasta od 5 do 7 godina za matematiku.U ediciji “Da sazna{ i razume{“ do sada su objavqene interaktivne sveske “Moral i `ivot u zajednici” i “Religije sveta” a sada i “Gr~ka i rimska mitologija” Francuskiwe @anin Borel, u prevodu Nade`de \urovi}.Bogato opremqene ori-

ginalnim ilustracijama francuskog izdava~a, mitolo{ke pri~e pra}ene su razli~itim zadacima s ciqem da ~italac gradi svoja znawa, povezuje ih i postepeno sagledava simboliku mitova.Zahvaquju}i tom originalnom pristupu, ova svojevrsna radna sveska upoznaje dete s pojmovima koji su deo op{te kulture, uticajem mitologije i wenih tema na kwi`evnost i umetnost. “Ume}e recitovawa” Mandi @ivkovi} je priru~nik za |ake i nastavnike koji bi trebalo da im omogu}i otklawawe nedoumica u vezi s pripremama za recitovawe.Edicija “Kreativna {kola” oboga}ena je priru~nikom “Uspe{no ~itawe i pisawe -tehnike za razvoj pismenosti” Dejvida Buta i Larija [vorca koji ima za ciq da ponudi nastavnicima najboqe tehnike pomo}u kojih }e nau~iti svoje u~enike ve{tinama ~itawa i pisawa.”Kreativni centar” je ponudu {tiva za najmla|e obogatio i prevodom dve kwige “Veverica Pla{qivica” i “Veverica Pla{qivica pronalazi prijateqa” koje je napisala i ilustrovala Melani Vot a sa engleskog preveo Dejan Begovi}. (Tanjug)

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

ponedeqak10.avgust2009.

U SREDU PO^IWE FILMSKI FESTIVAL U SARAJEVU

Na otvarawu rumunske „Pri~e iz zlatnog doba” Ameri~ki glumac Miki Rurk, koji se filmom “Rva~” vratio na svetsku filmsku scenu, bi}e me|u gostima 15. Sarajevo film festivala (SFF), pored rediteqa Darena Aronofskog, Olivera Hir{bigela, Hans-Kristijan [mita i Lukasa Modisona, kao i britanske rediteqke Andree Arnold i nagra|ivanog rumunskog autora Kristijana Mun|iua, ~ijim }e novim filmom “Pri~e iz zlatnog doba” sarajevski festival i biti otvoren 12. avgusta. Mun|iju je jedan od autora filma “Pri~e iz zlatnog doba”, a me|u gostima SFF-a najavqeni su i ostali korediteqi (Hano Hofer, Konstantin Popesku, Joana Maria Urikaru), osim Razvana Mar-

kuleskua.Omnibus “Pri~e iz zlatnog doba” premijerno je prikazan na ovogodi{wem Kanskom festival, a na SFF-u }e ga publika videti u Narodnom pozori{tu.Re~ je o {estodelnom filmu, a na SFF-u }e biti prikazana verzija od pet delova, kao i u Kanu. Pri~a je o urbanim mitovima iz posledwe decenije âu{eskuovog reìma, koju je upravo wegova propagandna ma{ina nazvala “Zlatnim dobom”. To su pri~e koje su se godinama prepri~avale u dugim redovima za hranu, za koje nije bilo va`no ni da li su se zaiste desile ili su plod ma{te naroda, a pruàle su zadovoqstvo i predstavqale svojevrsnu osvetu reìmu koji je, shvataju}i sebe

preozbiqno, uporno poku{avao da u potpunosti kontroli{e svakodnevicu. Prema navodima organizatora SFF-a, Mun|iu je majstorstvom velikog reìsera i scenariste, uspeo da oìvi na platnu duh vremena 80-ih u zemqama Isto~ne Evrope, kojoj je, uz sve svoje razli~itosti, pripadala i tada{wa Jugoslavija. Dobitnik Zlatne palme u Kanu za film “4 meseca, 3 nedeqe, 2 dana” o ilegalnim abortusima u komunisti~koj Rumuniji, Mun|iu je u jednom intervjuu rekao da je èleo da napravi film koji }e priznati kritika, ali koji }e pre svega otvoriti srca {iroke filmske publike. Na{a glumica Mirjana Karanovi} predsedava}e ìrijem

Iz filma „Pri~e iz zlatnog doba”

Takmi~arskog programa igranog filma koji obuhvata deset ostvarewa iz regiona, uglavnom debitanata i mladih novih autora, ve} zapa`enih i na evropskoj

filmskoj sceni. @iri ovog programa odlu~i}e o dobitnicima nagrade Srce Sarajeva za najboqi film, u vrednosti od 25.000 evra, koje obezbe|uje Savet

Evrope, Specijalnu nagradu `irija, koja iznosi 10.000 evra, a osigurava je Agnes B, te nagrade Srce Sarajeva za najboqu glumicu i glumca.

PREMIJERA U SRBIJI DVA DANA PRE AMERI^KE

NOVI DOKUMENTARAC AMERI^KOG ANGA@OVANOG REDITEQA MAJKLA MURA

Novi Tarantinov film „Prokletnici”

Najve}a prevara u ameri~koj istoriji

Film Kventina Tarantina “Prokletnici” (Inglorious Basterds), ima}e srpsku premijeru 19. avgusta - dva dana pred premijerno prikazivawe u Sjediwenim

se u Francuskoj za vreme nacisti~ke okupacije. Nacista Hans Landa ubija Sosani Drajfus celu porodicu na wene o~i. Ona uspeva da stigne u Pariz, gde preuzi-

Bred Pit

Ameri~kim Dr`avama.Tarantinovo epsko ostvarewe predstavqeno je publici na Kanskom festivalu, a kako je saop{tila distributerska ku}a “Taramaunt”, prvo prikazivawe u Srbiji ima}e u beogradskom Domu sindikata. Radwa “Prokletnika”, sa Bredom Pitom, Dajen Kruger, Melanie Laurent, Kristoferom Valcom u glavnim ulogama, de{ava

ma novi identitet kao vlasnica i operater bioskopa. Istovremeno, negde u Evropi, poru~nik Aldo Rerin organizuje grupu jevrejskih vojnika koja }e biti anga`ovana za ciqane akcije i brutalnu odmazdu nad nacistima. Reinovom odredu, koji nosi naziv “Prokletnici”, pridru`uje se i nema~ka glumica - tajni agent Brixet Von Hamersmark ~ija je misija da obori lidere

Tre}eg Rajha. Sudbine se ukr{taju pod bioskopskom nadstre{nicom u Parizu, gde Sosana strpqivo sprema sopstvenu osvetu. “Prokletnici” su na ovogodi{wem Kanskom festivalu bili jedini film iz SAD koji je dobio neku nagradu na ovoj manifestaciji, a to je bila ona za glavnu mu{ku ulogu, koja je pripala Kristoferu Volcu, za rolu poetski nastojenog esesovca Hansa Lande.Posle kanske premijere, na kojoj je dobio 11-minutne ovacije, Tarantino je najavio da }e doraditi “Prokletnike” za redovnu bioskopsku distribuciju. U Francuskoj, film }e u}i u bioskope istog dana kad i u Srbiji. Tarantino je debitovao sa “Ro|endanom mog najboqeg druga” (1987), a proslavio se sa filmovima “Psi iz rezervoara” (1992) i “Petpara~kepri~e” (1994). Nakon toga je snimio celove~erwe filmove “Xeki Braun” (1997) i dvodelni “Ubiti Bila” (2003/2004). Reìrao je segmente u filmskim omnibusima “êtiri sobe” (1995) i “Grajndhaus” (2007). Bio je gostuju}i reìser u filmu Frenka Milera i Roberta Rodrigeza “Sin siti” (2005). Tarantino je 1995. godine za “Petpara~ke pri~e” dobio Oskara za najboqi scenario, i tu nagradu podelio sa Roxerom Everijem. Za isti film, koji vaì za klasik devedesetih godina, nominovan je za Oskara u kategoriji reìje, a za wega je na Kanskom festivalu dobio Zlatnu palmu.

POZNATA HOLIVUDSKA GLUMICA POJAVI]E SE I KAO PRODUCENT

Nove uloge [arliz Teron Holivudska glumica [arliz Teron bi}e junakiwa i producent filmske adaptacije satiri~nog romana “Florence of Arabia” Kristofera Baklija, pi{e dnevnik Varajeti. Scenario za film koji }e snimiti wena producentska ku}a” Denver end Dilajla films”, napisa}e Din Krejg.”Florence of Arabia” govori o radnici Stejt departmenta ([arliz Teron) koja, kada se wena prijateqica uda za princa jedne bliskoisto~ne zemqe i potom biva prognana, po~iwe borbu za jednakost èna u toj zemqi. Australijski glumac Sem Vordington igra}e uz [arliz Teron u filmu “The Tourist”, prenosi Holivud riporter. Film je rimejk francuskog {pijunskog trilera “Anthony Zimmer” iz 2005. i reìra}e ga Barat Naluri. “The Tourist” prati ènskog agenta Interpola koja zavodi ameri~kog turistu u poseti Francuskoj i koristi ga kao mamac u lovu na traènog kriminalca koji je ujedno wen biv{i qubavnik. Snimawe bi trebalo da po~ne u januaru.Sema Vordingtona, koji je igrao u filmu “Terminator: spasewe”, o~ekuju uloge u ostvarewima “Avatar” Xejmsa Kamerona i “Clash of the Titans”. Nedavno je potpisao ugovor o ulozi u rimejku danskog trilera “The Candidate”. [arliz Teron, nagra|ena Oskarom za ulogu u filmu “Monstrum”, pre ostvarewa “The Tourist” igra}e i u rediteqskom debiju Giqerma Arijage “The Burning Plain” a potom i u filmu Kormaka Makartija “The Road”.

Ameri~ki anga`ovani rediteq Majkl Mur, ~iji se novi dokumentarac o globalnoj finansijskoj krizi “Capitalism: A Love Story” s nestrpqewem o~ekuje na 66. Mostri, odr`ao je proteklih dana jubilarno, peto izdawe svog festivala nezavisnog filma u Travers Sitiju (TCFF) u Mi~igenu, a najavio je da }e pokrenuti i festival posve}en komediji.Murov novi film, koji je posvetio Vol Stritu i odgovornima za globalnu ekonomsku krizu, ima}e svetsku premijeru u takmi~arskom programu u Veneciji, a predstavqen je u vidu trejlera i na TCFF-u. Oskarovac i dobitnik Zlatne palme, Mur je najavio i da }e sa Xefom Garlinom, zvezdom i izvr{nim producentom HBO-ve serije “Curb Your Enthusiasm” organizovati u Travers Sitiju festival komedije, koji }e obuhvatiti i igrane filmove, stend-ap predstave,

ske~eve i drugu vrstu zabave, a planiran je za slede}u godinu.Mur je to najavio u okviru TCFF-a, koji je, uprkos finansijskoj krizi i ovogodi{wim iskustvima nekih drugih ameri~kih festivala, do`iveo ~ak pove}awe sponzorstva za tre}inu.TCFF je otvoren filmom “Troubled Water” norve{kog rediteqa Erika Popea, za koji je Mur rekao da je mo`da najboqa drama koju je video proteklih nekoliko godina. Mur }e biti jedna od zvezda 66. Mostre, a wegov novi film jedan je od 24 u trci za Zlatnog lava.Prema re~ima Mura, film “Capitalism: A Love Story” posve}en je bogata{ima koji su “odlu~ili da u odre|enom trenutku nisu dovoqno bogati”. “@eleli su vi{e - mnogo vi{e, pa su sistematski praznili xepove ameri~kog naroda i uzimali im te{ko zara|en novac”, naveo je Mur povodom novog filma,

koji je posvetio “najve}oj prevari u ameri~koj istoriji”, a predstavqa i komi~an pogled na korporativne i politi~ke mahinacije koje su kulminirale pro{le godine prilikom kraha Vol Strita.Mur se bavio ekonomskim pitawima i u filmu “Roger and Me” (1989) o posledicama Xeneral motorsa na weov rodni grad Flint u Mi~igenu. Potom je predstavio problem nasiqa i ogromnog prisustva oru`ja u SAD, ukqu~uju}i u {kolama, a za film “Bowling for Columbine” (2002) dobio je Oskara za najboqi dokumentarac.Za o{tri prikaz spoqne politike biv{eg ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a posle 11. septembra, “Farenhajt 9/11”, dobio je Zlatnu palmu u Kanu 2004. godine, a pre dve godine ustremio se i na ameri~ki zdravstveni sistem filmom “Bolesnik”. (SEEcult.org)

NOVI FILMOVI U DOMA]IM BIOSKOPIMA

Nezvani gosti – vanzemaqci Tokom avgusta u doma}e bioskope sti`u dva nova dugometra`na igrana filma - “Nezvani gosti” Xona [ulca i “Otmica u metrou 1 2 3” Tonija Skota, najavila je doma}a distibuterska ku}a “Tak”.”Nezvani gosti” (Aliens in the Attic) je pri~a o grupi dece koja odlazi sa roditeqima u Mejn na odmor, ali u vikendici zati~u neo~ekivane goste-male zelene vanzemaqce. Oni otkrivaju da pi{toqi koje vanzemaqci koriste da kontroli{u misli qudi, nemaju efekat na decu, pa dok wihovi roditeqi ni{ta ne naslu}uju, grupa mali{ana zapo~iwe spasavawe vikendice i sveta od “nezvanih gostiju”.Ova zanimqiva de~ja avantura na}i }e se na bioskopskom repertoaru od 20. avgusta, a glavne uloge tuma~e Kevin Nilon, Robert Hofman, Doris Roberts, Tim Midous, Esli Tisdejl. “Otmica u metrou 1 2 3” (The Taking of Pelham 123), sa Denzel Vo{ingtonom i Xonom Travoltom u glavnim ulogama, u bioskope sti`e 27. avgusta.To je rimejk kriminalisti~kog trilera iz 1974. godine, a radwa je sme{tena u savremeni Wujork. Vo{ington tuma~i ulogu Valtera Garbera, dispe~era podzemne

Odrastawe Yona Lenona Londonski filmski festival bi}e zatvoren svetskom premijerom filma o odrastawu Xona Lenona .Film “Nowhere Boy” prikazuje Lenona u dobi od 15 godina i prati wegov odnos sa majkom Xulijom koja se otu|ila od sina, i sa tetkom Mimi koja ga je podigla. Glavne uloge igraju Aron Xonson kao Lenon, Kristin Skot Tomas kako Mimi i En-Mari Daf kao Xulija.Re`iser je vizuelni umetnik Sem Tejlor-Vud kome je to prvi dugometra`ni igrani film. Londonski filmski festival po~iwe 15. oktobra projekcijom dugometra`nog animiranog filma “Fantastic Mr. Fox” Vesa Andersona, i traje do 29. oktobra.

Iz filma „Nezvani gosti”

`eleznice, ~iji se obi~an radni dan pretvara u haos kada ~etiri otmi~ara predvo|ena Rajderom (Travolta) zauzimaju voz podzemne `eleznice i za putnike traze otkup. U gluma~koj ekipi su i Xejms Gandolfini, Gbenga Akinagbe, Ramon Rodrigez, Xejson Batler Harner.

„Tamo i ovde” u Milanu Film re`isera i scenariste Darka Lungulova “Tamo i ovde” uvr{ten je u zvani~nu takmi~arsku selekciju Milano film festivala, koji }e biti odr`an od 11. do 20. septembra. U saop{tewu producentske ku}e “Kinokamera” se navodi da }e film biti prikazan sa jo{ 10 filmova iz Velike Britanije, Japana, Italije, Argentine, Kine, Australije, Belgije. Film Darka Lungulova premijerno je prikazan na FEST-u Beogradu, a nagra|en u maju na “Trajbeka” festivalu za najboqu wujor{ku pri~u. Dejvid Tornton je dobio nagradu za najboqu mu{ku ulogu na festivalu “Hoboken”, Karanovi}eva za

najboqu ènsku ulogu na “Sinema sitiju” i “Sofestu”, gde je i Lungulov nagra|en za najboqu reìju.Film je dobio i specijalnu nagradu ìrija na desetodnevnom me|unarodnom festivalu posve}enom digitalnom filmu “Skip siti” u Japanu, a prikazan je i na ovogodi{wem Pali}kom festivalu. “Tamo i ovde” govori o propalom wujor{kom muzi~aru (Tornton) koji prihvata nov~anu ponudu srpskog emigranta (Branislav Trifunovi}) da ode u Beograd i oèni wegovu devojku kako bi dobila vizu za SAD. Muzi~ar se neplanirano zaqubquje u emigrantovu majku (Mirjana Karanovi}).

SVET

ponedeqak10.avgust2009.

Milion qudi evakuisano pred naletom tajfuna PEKING: Oko milion qudi sa jugoistoka Kine evakuisano je ju~e uo~i o~ekivanog naleta tajfuna Morakot. Kako je javila kineska agencija Sinhua, iz provincije Xe|iang evakuisane su 473.000 stanovnika, a iz Fu|iana 480.000. Lokalne vlasti poslale su vi{e od osam miliona poruka na mobilne telefone gra|anima sa upozorewem da se tajfun pribli`ava, preneo je Bi-Bi-Si Morakot se kre}e prema Kini nakon {to je pro{ao severnim delom Tajvana, usmrtiv{i jednu osobu, dok se 29 vode kao nestale. U petak je opala snaga Morakota, najja~eg tajfuna koji je ove godine pogodio Tajvan. Zbog vetra, koji je dostizao brzinu i od 180 kilometara na sat, odlo`eni su avionski letovi i zatvorene luke. Pre toga, tajfun je uzrokovao velike poplave na Filipinima, gde je poginulo 12 qudi, a oko 400.000 je bilo primorano da napusti domove i imawa na jugu zemqe. Tajfuni redovno poga|aju Kinu, Tajvan, Filipine i Japan u drugoj polovini godine, dobijaju}i ja~inu od toplih voda Tihog okeana i Ju`nog kineskog mora, nakon ~ega gube snagu iznad kopna. (Tanjug)

UKRATKO

PEKING: Kineska nacionalna agencija za za{titu dràvnih tajni optuìla je britansko-australijsku rudarsku kompaniju “Rio Tinto” da je {est godina krala dràvne tajne o pregovorima oko cene ~elika, isti~u}i da podaci prona|eni u kompjuterima te grupacije pokazuju da je Kina, zbog {pijunaè, na velikom gubitku. U izve{taju agencije, objavqenom ju~e na wenom sajtu, je navedeno da je ovom privrednom {pijunaòm kompanija “Rio Tinto” nanela uàsnu {tetu ekonomskim interesima i bezbednosti Kine. Vlasti u Pekingu su po~etkom jula privele ~etiri zvani~nika te firme, zbog navodne kra|e dràvnih tajni, a u pitawu su Australijanac Stern Hu i jo{ trojica wegovih kineskih kolega. “Rio Tinto”, me|utim, tvrdi da wih ~etvorica nisu u~inila ni{ta protivno etici, kao i da nisu podmi}ivali kineske poslovne partnere za informacije u biznisu sa ~elikom, preneo je Rojters.Ovaj incident preti da ugrozi poslovawa u Kini, odnose sa Australijom i baca senku na pregovore o ceni ~elika. (Tanjug)

Agenti spre~ili kubansku krizu LONDON: Kao {to je gomilawe nuklearnog arsenala na obe strane obele`ilo godine hladnog rata, tako su i tajni agenti bili simbol tog vremena, iako se o wihovim stvarnim aktivnostima malo zna. Da li je hladni rat zbog {pijuna bio “vreliji” ili su ga upravo oni “ohladili”, pitawe je na koje mogu da se ~uju razliciti odgovori. „Bilo je tajni koje je bilo veoma va`no sa~uvati ili saznati”, objasnio je Bi-Bi-Siju biv{i

racija va`na, ali potisnuta u drugi plan, dok u doba napetosti, kao {to je bio hladni rat, oni imaju glavnu re~. Sve strane poku{avaju da otkriju koje su namere neprijateqa i da ih tajnim akcijama ometu u tim naporima. Britanska tajna obave{tajna slu`ba (SIS ili MI6) do`ivela je nekoliko te{kih udaraca na po~etku hladnog rata. Najve}u {tetu su joj verovatno naneli sovjetski {pijuni u wenim redovima, poput Kima Filbija i Xorxa Blejka.

Avionski sudar iznad Wujorka WUJORK: Devet qudi, me|u kojima pet italijanskih turista, poginulo je kada je mali avion udario u hekiopter iznad Wujorka i oba su se survala u reku Hadson, saop{tio je gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg. On je rekao da je u helikopteru bilo pet italijanskih turista i pilot, a u avionu troje qudi, ukqu~uju}i pilota i jedno dete. Spasila~ke ekipe su do sada prona{le tela dve osobe, preneo je Rojters. Blumberg je naveo da je policija prona{la deo olupine, dodaju}i da }e se potraga nastaviti i narednih dana. U januaru se u reku Hadson survao avion ameri~ke kompanije sa 155 putnika i ~lanova posade. (Tanjug)

{ef britanske diplomatije Dejvid Oven.”Ali, uveren sam da, uz nekoliko mawe ili vi{e va`nih izuzetaka, nismo zaista znali {ta se ta~no de{avau SSSR-u”, dodao je on. Ser Dejvid Omand, biv{i pripadnik britanske obave{tajne slu`be i koordinator slu`be bezbednosti, rekao je: “Obave{tajne slu`be su u doba hladnog rata u velikoj meri uticale na oblik i razmere britanskog odbrambenog programa, tip opreme koju smo kupovali i ugra|ivali, kako bismo mogli da se suprotstavimo kapacitetima koje su, prema na{im saznawima, imale snage Var{avskog pakta.” Uloga {pijuna je u periodu vojnih ope-

Osuje}eno ubistvo ambasadora TEL AVIV, KAIRO: Egipatske bezbednosne snage otkrile su zaveru za ubistvo izraelskog ambasadora u Kairu [aloma Koena i uhapsile trojicu osumwi~enih, preneli su ju~e izraelski mediji pisawe kairske stampe. Potencijalne ubice, ~lanovi teroristi~ke }elije Zejtun, kovale su zaveru jo{ od 2007. da ubiju ambadsodora i dignu u vazduh wegovu dobro brawenu rezidenciju i izraelsku ambasadu. U novinskom izve{taju, zasnovanom na informacijama egipatskih bezbednosnih zvani~nika, se dodaje da dr`avno tu`ila{tvo sumwi~i istu grupu da je nameravala da napadne i egipatske vladine institucije, ukqu~uj}i policijske stanice i vladine kancelarije. Vesti o navodnoj zaveri objavqene su posle istrage koja je trajala vi{e od godinu dana i hap{ewa ~lanova grupe zbog pqa~ke jedne juvelirnice u Kairu, maja pro{le godine. Pqa~ka je, navodno, imala za ciq da pomogne da se plati planirana operacija. (Tanjug)

ULOGA [PIJUNA U HLADNOM RATU

Krali dr`avne tajne

DNEVNIK

Neke biv{e diplomate, me|utim, dovode u pitawe sposobnost tajnih agenata da proniknu u politi~ke planove neprijateqa.Rodrik Brejtvejt, biv{i britanski ambasador u Rusiji, spada me|u skeptike kada je re~ o {pijunaì. On kaè da je uvek do~ekivao s podsmehom dokumenta obave{tajnih slu`bi, u kojima su bile procene sovjetskih planova, ali bez navo|ewa poverqivih informacija kako ne bi procurele. “Bez tih detaqa, zakqu~ci koje smo dobijali bili su isti oni koje smo izvodili mi u Moskvi, i to na osnovu razgovora s qudima, u kojima nije bilo nikakvih posebnih tajni, ili na osnovu novinskih izve{taja”, kaè on.

Ser Geri Vorner, biv{i zamenik {efa MI6, veruje, me|utim, da su obave{tajci znatno pomogli politi~arima da steknu realan uvid u namere Sovjetskog Saveza.[pijunirawe iza “gvozdene zavese” uvek je bilo veoma rizi~no, ne samo po `ivot agenta, ve} je moglo da izazove i ogromnu politi~ku napetost. “Uvek je najva`nije pravilno proceniti odnos vrednosti eventualnih informacija, s jedne, i rizika, s druge strane”, obja{wava on. Neminovno je da povremeno izbijaju {pijunski skandali. Po~etkom sedamdesetih Velika Britanija je proterala vi{e od 100 sovjetskih diplomata iz ambasade u Londonu. Da li takvi incidenti izazivaju nepoverewe i paranoju? Identitet ve}ine agenata ostao je tajan, ali neka imena su ipak procurela u javnost. Jedan od wih je bio Oleg Penkovski, pukovnik sovjetske vojne obave{tajne slu`be. Obave{tewa koja je on po~etkom {ezdesetih godina odao MI6 i ameri~koj CIA pomogla su predsedniku Xonu Kenediju da uspe{no re{i kubansku raketnu krizu po{to je mogao da proceni dokle je spreman da ide lider SSSR-a Nikita Hru{~ov . Informacije dobijene od pukovnika Gordijevskog navele su tada{wu britansku premijerku Margaret Ta~er i ameri~kog predsednika Ronalda Regana da preispitaju stavove prema Sovjetskom Savezu, {to je doprinelo okon~awu hladnog rata. “Obave{tajne informacije su znatno doprinele smawewu strahovawa od iznenadnog napada”, smatra ser Xon Skarlet, {ef MI6. Jedna od stvari koje ni {pijuni niti iko drugi nije uspeo da predvidi bilo je samo- okon~awe hladnog rata. Aleksandra Dobrosavqevi}

Gruzija mora da prizna Ju`nu Osetiju ]INVALI: Predsednik otcepqene gruzijske autonomne oblasti Ju`ne Osetije Eduard Kakojti, izjavio je da gruzijska vlada mora da prizna Republiku Ju`nu Osetiju, kako bi bilo povra}eno poverewe izme|u dvaju naroda. “Ju`na Osetija nije vodila rat protiv gruzijskog naroda”, rekao je Kakojti nakon otvarawa Muzeja genocida u ]invaliju u okviru obele`avawa godi{wice sukoba sa Gruzijom. “Mi }emo `iveti u miru i dobrosusedskim odnosima, ali da bi bilo povra}eno poverewe izme|u na{ih naroda, Gruzija mora prvo da prizna Ju`nu Osetiju”, rekao je Kakojti, a prenela ruska agencija Itar-Tass. “U svakom slu~aju, mi }emo nastaviti da zahtevamo ka`wavawe onih koji su prouzrokova-

li genocid osetijskog naroda i masakr nedu`nih civila”, rekao je on.”Ne radi se samo o Gruziji”, istakao je Kakojti dodaju}i da “odgovornost za to treba da podele oni koji su naoru`avali Gruziju, a OEBS i Evropska unija tako|e snose deo odgovornosti, s obzirom na to da je tre}i genocid koji je Gruzija po~inila nad osetijskim narodom po~eo uz wihovu pre}utnu saglasnost”. Sukob Gruzije i Rusije izbio je u no}i na 8. avgust pro{le godine kada su gruzijske snage poku{ale da preuzmu kontrolu nad otcepqenom gruzijskom autonomnom obla{}u Ju`nom Osetijom, koja se izdvojila iz Gruzije posle raspada biv{eg Sovjetskog Saveza. Rusija je odgovorila tako {to je poslala svoje trupe u Ju`nu Osetiju. (Tanjug)

Barak kritikuje retoriku Fataha TEL AVIV: Izraelski ministar odbrane Ehud Barak kritikovao je ju~e stavove iznete na kongresu palestinske organizacije Fatah koji se od utorka odr`ava u Vitlejemu, na Zapadnoj obali, ozna~iv{i ih neprihvatqivim. “Retorika koja dolazi od Fataha i iznete pozicije su te{ke i za nas neprihvatqiive”, rekao je Barak uo~i sednice izraelske vlade. Izraelski mediji podse}aju da je na {estom kongrsu Fataha usvojeno nekoliko, po oceni Izraela, tvrdolinija{kih rezolucija, ukqu~uju}i zahtev da svi palestinski zatvorenici budu pu{teni iz izraelskih zatvora pre obnove mirovnih pregovora, da se zamrzne izgradwa u jevrejskim naseqima na Zapadnoj obali, {to zahtevaju i SAD, i ukine blokada pojasa Gaze. Tako|e je najavqeno da }e borba protiv Izraela trajati “sve dok Jerusalim ne bude vra}en Palestincima, oslobo|en od naseqenika i naseqa.Uz to je odgovornost za smrt dugodi{weg palestinskog lidera Jasera Arafata u novem-

bru 2004. godine svaqena na Izrael. “Ipak mora se razumeti da nema re{ewa na Bliskom istoku osim sveobuhvatnog (mirovnog) sporazuma koji ukqu~uje nas i Palestince”, kazao je Barak. On je pozvao palestinskog predsednika Mahmuda Abasa da u|e u ozbiqne pregovore sa Izraelom i ameri~kog predsednika Baraka Obamu i SAD da predvode put ka miru u regionu.Obra}aju}i se okupqenim ministrima na sednici, izraelski premijer Bewamin Natanijahu je ocenio da izraelsko povla~ewe iz pojasa Gaze, u leto 2005, nije donelo ni mir, ni bezbednost i da je pretvorilo Gazu u bazu islamisti~kog Hamasa koji kontroli{e Iran. Netanijahu je, obele`avaju}i ~etiri godine od povla~ewa, najavio da Izralel ne}e ponovoti gre{ku i da ne}e biti novih evakuisanih. On je dodao da su priznawe Izraela i stvarna demilitarizacija budu}e palestinske dr`ave uslovi za svaki budu}i sporazum. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAPA BENEDIKT XVI

Poglavar katoli~ke crkve Benedikt XVI izjavio je ju~e da su nacisti~ki koncentracioni logori bili “ekstremni simboli zla” i pakla na zemqi. Bendikt XVI je rekao da su koncentracioni logori simbol “pakla koji dolazi na zemqu kada ~ovek zaboravi na boga i zameni ga, prisvajaju}i wegovo pravo da odlu~uje {ta je dobro, a {ta lo{e, da daje `ivot i smrt”.

POLA ABDUL Televizija Ej-Bi-Si pridru`ila se horu zainteresovanih stanica koje `ele da angazuju Polu Abdul. [ef programa u Ej-Bi-Siju Stiven Mekferson izjavio je da je “zapawen” {to je peva~ica, plesa~ica i glumica odlu~ila da posle osam sezona ode iz najpopularnijeg programa Foks. Mekferson je izjavio da bi voleo da Pola do|e na wegovu televiziju koja ima popularni {ou “Ples sa zvezdama”.

FIDEL KASTRO U ~ast 83 ro|endana kubanskog biv{eg lidera Fidela Kastra, ju~e je pu{tena u prodaju zbirka sa 1.978 wegovih aforizama.Autor zbirke kubanski profesor Susi Sarfati, izjavio je medijima da je re~ o “poklonu namewenom Fidelu Kastru za ro|endan koji }e proslaviti narednog ~etrvtka.1.978 aforizama, autor je prikupio iz govora Fidela Kastra tokom 51 godine.

Svet oslobo|en od nuklearnog oru`ja TOKIO: Oko 6.000 qudi i predstavnici 29 zemaqa odali su ju~e minutom }utawa po{tu `rtvama atmoskog napada na Nagasaki, ta~no dva minuta posle 11 ~asova po lokalnom vremenu, kada je ameri~ka vojska 1945. godine bacila atomsku bombu na taj grad, usmrtiv{i skoro 80.000 qudi. Gradona~elnik Nagasakija Tomihisa Taue pozvao je svet da izabere put oslobo|en od nuklearnog oru`ja, zatra`iv{i od me|unarodne zajednice da primora Severnu Koreju da uni{ti svoj nuklearni arsenal. “Ispred nas postoje dva puta. Jedan mo`e da nas odvede do sveta bez nuklearnog oru`ja, a drugi ka uni{tewu”, rekao je Taue, ~itaju}i “Deklaraciju mira” u gradskom Parku mira. Taue je upozorio da sve dok postoji nuklearno oru`je, uvek postoji opasnost i od opasnih zemaqa, kao {to je Severna Koreja.

On je zatra`io od me|unarodne zajednice da primora tu zemqu da uni{ti svoj nuklearni arsenal, isti~u}i da pet velikih sila Velika Britanija, Kina, Francuska, Rusija i SAD - moraju da “ispune svoju obavezu smawewa nuklearnog naoru`awa”, prenele su agencije.

Okupqenima se obratio i japanski premijer Taro Aso, isti~u}i da Tokio, kao i ranije, namerava da po{tuje tri principa protiv nuklearnog oru`ja, proklamovana 1968. godine. Japan se tada obavezao da ne}e posedovati, proizvoditi, niti uvoziti nuklearno oru`je. Napad na Nagasaki bio je

drugi atomski napad ameri~ke vojske u Drugom svetkom ratu. Samo tri dana ranije, 6. avgusta 1945. godine, ameri~ke snage su izvele prvi nuklearni napad u istoriji ~ove~anstva nad Hiro{imom. Nedequ dana posle napada na Nagasaki, Japan je potpisao kapitulaciju. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

DVE SKUP[TINE O MUGO[INOJ ODGOVORNOSTI

Stranke traè ukidawe poslani~kog imuniteta PODGORICA: Politi~ka odgovornost gradona~elnika Podgorice Miomira Mugo{e, zbog u~e{}a u incidentu sa novinarima lista „Vijesti“ bi}e, prema najavama, pokrenuta u dve skup{tine - u crnogorskom Parlamentu, gde je poslanik, i u Gradskoj skup{tini Podgorice. Opozicioni pokret za promene je zatraìo da Administrativni odbor Skup{tine Crne Gore donese odluku o ukudawu poslani~kog imuniteta Mugo{i. Vladaju}a stranka, koalicioni partner Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratska partija je najavila da }e se mo`da i ona pridruìti zahtevu za ukidawe imuniteta Mugo{i, kako je objavqeno, ako }e to pomo}i da se “rasvetli” doga|aj od pro{le srede kada su Mu-

go{a i wegov sin Miqan napali novinare lista „Vijesti“. Socijalisti~ka narodna partija je najavila da }e podneti pisani zahtev predsedniku Gradske skup{tine Podgorice \or|u Suhihu da sazove hitnu sednicu tog tela radi osude pona{awa gradona~elnika. Mugo{a i wegov sin su u no}i izme|u srede i ~etvrtka, kako su mediji ranije objavili, napali novinare lista „Vijesti“ Mihaila Jovovi}a i Borisa Pejovi}a. Novinari su hteli da snime nepropisno parkiran auto koji je vozio Mugo{a. Mugo{a je nakon incidenta saop{tio da nije ta~no da su on i wegov sin napali novinare, nego da su wih napala “lica koja su se krila u zbuwu”. Sin Miomira Mugo{e, Miqan Mugo{a, povu~en je sa du`nosti tre}eg

Jovo Pejovi}

sekretara Ambasade Crne Gore u Va{ingtonu, po{to je tu`ilastvo, zbog incidenta sa novinarima, podnelo zahtev za istragu.

Pona{awe Miomira i Miqana Mugo{e osudli su mediji, nevladine organizacije i politi~ke stranke. (Beta)

Islam ja~a savez Bo{waka i Albanaca

Mustafa Ceri}

istorijskom i civilizacijskom smislu i mi oko toga nemamo dilema”, rekao je vrhovni poglavar bo{wa~kih muslimana, izraziv{i nadu da }e, “i Evropa pravilno

Na Zakintosu nema zaraènih srpskih turista BEOGRAD: Na gr~kom ostrvu Zakintosu nema srpskih turista obolelih od novog gripa, potvrdio je ju~e kozul Srbije u Atini Jovica êki}. êki} je izjavio da je Ambasada Srbije bila u kontaktu sa gradona~elnikom Zakintosa, medicinskim ustanovama na tom ostvu i srpskim turisti~kim agencijama koje imaju aran`mane na Zakintosu, i da je potvr|eno da nema srpskih turista obolelih od novog gripa A (H1N1) i da ne postoji karantin za turiste. Jedan beogradski dnevni list ju~e je objavio da je oko 50 srpskih turista u karantinu na Zakintosu zbog sumwe da su zaraèni novim gripom. Prema posledwim inforamcijama gr~kog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, u toj zemqi je zaraèno oko 1.000 osoba, a nije bilo smrtnih slu~ajeva od tog virusa. Oko 95 odsto slu~ajeva zaraze su lak{i oblici. (Beta)

razumeti na{e namjere i na{e aspracije”. Ceri} je rekao da nije iznena|en reakcijom srpskih politi~iara u BiH zbog wegove posete Kosovu. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da odlazak Ceri}a na Kosovo samo potvr|uje da je on faktor reme}ewa odnosa ne samo u BiH ve} i u ~itavom regionu, podsetiv{i da BiH, prvenstveno zbog protivqewa Srpske, nije priznala jednostrano progla{enu kosovsku nezavisnost. Vrhovni poglavara Islamske zajednice BiH je rekao da razume kritike beogradskih medija uo~i wegove posete Kosovu.Uo~i posete ju`noj srpskoj pokrajini iz Ceri}evog kabineta je saop{teno da }e reiul-ulema posetiti Kosovo na poziv “Islamske zajednice Republike Kosovo” iako je zvani~ni naziv te zajednice Islamska zajednica Kosova.

Istovetno saop{tewe bilo je objavqeno i na zvani~nom sajtu Islamske zajednice u Srbiji, kojom rukovodi glavni muftija Muamer Zukorli}, ali je ono nakon pisawa medija zameweno saop{tewem u kome se ne pomiwe “Republika Kosovo”. „Beograd jo{ ìvi sa nekim starim navikama, kao {to je navika da nam propisuje gde moèmo, a gde ne moèmo da idemo, te s kim moèmo, a s kim ne moèmo da se druìmo”, rekao je Ceri}. On je kazao da je Zukorli} bio u delegaciji Islamske zajednice BiH, koja je posetila Kosova zato {to je, kako je rekao, “Sanxak vaàn za budu}e odnose izme|u Albanaca i Bo{waka u okviru suradwe Islamske zajednice na Kosovu i Islamske zajednice u BiH”. Ceri}a je u ~etvrtak primio kosovski predsednik Fatmir Sejdiju, koji ga je, kako je saop{teno, zamolio da se u islamskim zemqama u kojima Islamska zajednica BiH ima uticaja zaloì za priznavawe nezavisnosti Kosova. (Tanjug)

nijom, `eleznicom i delovima energetskog sektora, prenosi Radio Bi-Bi-Si.

CRNA GORA

Veliki izdaci za le~ewe u Srbiji PODGORICA: Pacijenti iz Crne Gore su u prvih {est meseci ove godine za le~ewe u bolnicama u Srbiji, na ra~un Dràvnog fonda za zdravstveno osigurawe, potro{ili 3,2 miliona evra. Prema podacima iz Fonda, odobreno je vi{e od 1.700 uputa za le~ewe u Srbiji, gde je od januara do kraja juna ove godine upu}eno vi{e od 2.900 crnogorskih osiguranika. U istom periodu, za le~ewe u drugim dràvama, Dràvni fond za zdravstveno osigurawe Crne Gore potro{io je oko

373.000 evra.Najvi{e pacijenata koji su upu}eni u Srbiju, le~ilo se na Institutu za o~ne bolesti Klini~kog centra Srbije, kao i u Univerzitetskoj de~joj klinici i Institutu za majku i dete u Beogradu. Pro{le godine bilo je vi{e od 6.500 osiguranika iz Crne Gore koji su se le~ili u srpskim zdravstvenim ustanovama, {to je crnogorski Dr`avni fond za zdravstveno osigurawe ko{talo gotovo sedam miliona evra. (Beta)

Privreda duguje 640 miliona evra poreza QUBQANA: Ukupni dugovi za porez u Sloveniji uve}ani su 3,5 odsto u prvih pet ovogodi{wim meseci, u pore|ewu sa istim periodom lani, na 869,9 miliona evra, saop{tila je Dr`avna poreska administracija (DURS) u Qubqani.Stru~waci DURS -a procewuju da postoje vrlo mali izgledi da se oko 45 odsto navedenog duga stvarno naplati od poreskih obveznika me|u kojima su mnogi ve} mesecima nelikvidni, prenosi agencija STA.U ukunom poreskom dugu, koji je iskazan u periodu januar - maj ove godine, udeo kompanija je najve}i, jer vrednost wihovih dugova

iznosi 643,6 miliona evra.Vi{e od ~etiri petine poreskih dugovawa, ili preciznije 87,5 odsto, odnosi se na dugove preduze}a iz gra|evinske delatnosti, nau~ne organizacije, kao i firme koje se bave transportom, opravkom vozila, prometom namirnica i raznih drugim uslu`nim poslovima. Najve}i pojedina~ni poreski dug dostigao je, tokom navedenog razdobqa, vrednost od 13,8 miliona evra, isti~e se u analizi DURS - a, ali ta institucija ne navodi o kojoj kompaniji je re~ jer prema zakonu to ne sme da ~ini. (Tanjug)

BiH

Ratni invalidi o~ekuju boqi status ZVORNIK: Predsednik Saveza organizacija i udru`ewa ratnih vojnih invalida Republike Srpske Dragomir Jan~i} izjavio je ju~e da bi Vlada RS do kraja septembra trebalo da tom savezu prizna status organizacije od posebnog interesa. Jan~i} je novinarima u Zvorniku posle sednice predsedni{tva saveza rekao da }e dobijawem tog statusa, Savez mo}i da se organizovanije bori za inte-

rese ratnih vojnih invalida, a posebno za wihovog stambenog zbriwavawa i zapo{qavawa. Savez ~ini 20 op{tinskih organizacija i udru`ewa ratnih vojnih invalida sa oko 8.000 ~lanova. Na podru~ju RS registrovano je ukupno oko 42.000 ratnih vojnih invalida. Pre samostalnog organizovawa, do 2006. godine, ratni vojni invalidi su bili deo Bora~ke organizacije RS. (Beta)

Zavr{eno Zvorni~ko kulturno leto

Iglberger: Grci moraju da odrastu SKOPQE: Grci moraju da odrastu i da priznaju da Makedonija ima pravo na ime kakvo ho}e, izjavio je biv{i dràvni sekretar SAD Lorens Iglberger. U intervjuu Makedonskoj televiziji Iglberger je rekao da Gr~ka nema nikakvo pravo da se me{a, blokira i uslovqava Makedoniju da sebe naziva kako èli. „To bi bilo kao kad bi Meksiko rekao Sjediwenim Ameri~kim Dràvama da ne mogu tako da se nazivaju, jer su oni Sjediwene dràve Meksiko. To je ludo. To je ~ista glupost. Nagla{avam: Makedonija ima pravo da se naziva onako kako èli i, prema tome,

vi treba da ka`ete Gr~koj da gleda svoja posla”, kazao je Iglberger. On je ocenio da nisu dobre najave iz Gr~ke da }e ta zemqa blokirati evropsku budu}nost Makedonije, jer, prema Iglbergeru, ti potezi ne garantuju mir na Balkanu. „Mislim da je pogre{no ako se Gr~ka me{a u unutra{we poslove Makedonije. Ako to radi, onda odmah mora prestati. To nije najboqi na~in da se sa~uva mir izme|u suseda i nije na~in na koji bi trebalo da budu definisani me|ususedski odnosi”, istakao je Igllberger. (Tanjug)

Hrvatska prinu|ena da proda Brione? LONDON: Hrvatska je, u o~ajni~koj potrazi za ke{om, ponudila na prodaju arhipelag Brioni, po ceni od 2,5 milijardi evra, pi{e londonski „Indipendent“. List navodi da su gosti nekada{weg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita na toj “Jadranskoj Polineziji” bili egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, indijski lider Xavaharlal Nehru, etiopijski car Haile Selasije, italijanska filmska zvezda Sofija Loren... U Hrvatskoj su strane investicije pale za vi{e od 40 odsto, a Brioni su ponu|eni na prodaju istovremeno sa dr`avnom osiguravaju}om kompa-

SLOVENIJA

POSETA POGLAVARA BO[WA^KIH MUSLIMANA KOSOVU

SARAJEVO: Reis ul ulema Islamske zajednice Bosne i Hercegovine Mustafa Ceri} izjavio je ju~e, na kraju trodnevne posete Kosovu, da }e vreme pokazati da li je ta poseta bila istorijska, ali je svakako “nova stranica u saradwi na dobrobit albanskog i bo{wa~kog naroda”. “Savez izme|u Bo{waka i Albanaca preko Islamske zajednice treba da obraduje svakog dobronamjernog ~ovjeka, jer mi `elimo mir i stabilnost na Balkanu i u Europi, jer mi ho}emo da `ivimo u slobodi na{e vjere i nacije, jer mi ho}emo da se branimo, da nam se vi{e nikad ne ponovi progonstvo”, rekao je Ceri} u intervjuu Mini, verskoj novinskoj agenciji Islamske zajednice BiH. Izraziv{i uverewe da }e prijateqstvo dveju islamskih zajednica biti od velike koristi i zna~aja za “istinu, pravdu, mir i pomirewe na Balkanu”, Ceri} je rekao da to treba da zna~i “lak{i put Kosova i Bosne prema evroatlantskim integracijama”. „Postoji jasna saglasnost me|u nama da je Europa na{a sudbina u

ponedeqak10.avgust2009.

„Indipendent“ pi{e da }e kupac Briona dobiti ne samo 14 ostrva tog arhipelaga, ve} i

nacionalni park sa retkim `ivotiwskim vrstama, ukqu~uju}i Titovog pedesetdvogodi{weg papagaja Kokija. Hrvatski portal Indeks.hr prenosi da su o prodaji Briona po~eli pisati i italijanski mediji. “Iz Vlade Hrvatske za sada odbacuju mogu}nost da bi mogli prodati Brione, no te{ko da se mo`e nazvati slu~ajno{}u da vode}i talijanski kao i britanski mediji pi{u o tome”, navodi Indeks.hr. (B92)

ZVORNIK: Minulog vikenda je u Zvorniku, u Republici Srpskoj, zatvorena tradicionalna deveta po redu kulturna manifestacija “Zvorni~ko kulturno qeto”, koja je po~ela 2. avgusta.Na letwoj pozornici pored reke Drine, u subotu odr`ana je najpre duhovna akademija “U slavu svetoj Petki” uz u~e{}e beogradskog glumca Milenka Pavlova i crkvenog hora “Prepodobni Roman slatkopojac” iz Pan~eva. Usledio je koncert grupe “Legende” iz Beograda koja izvodi starogradske melodije. Predhodnih sedam dana trajawa manifestacije odr`ani su raznovrsni kulturno zabavni programi u kojima su u~estvovali popularni glumci i

peva~i iz BiH i Srbije, kao i neafirmisani umetnici iz Zvornika i okoline. Na otvarawu 2. avgusta nastupila je rok grupa “Crvena jabuka” iz Sarajeva, a izme|u ostalih gosti manifestacije bili su peva~ zabavnih melodija Sa{a Kova~evi} iz Beograda i tambura{ki orkestar “Romansa” iz Novog Sada. Programi su odr`avani na otvorenoj pozornici ispred zgrade Kazina u centru grada, kao i na bini postavqenoj na gradskoj pla`i. Organizator manifestacije bila je Op{tina Zvornik a pokroviteqi Ministarstvo prosvete i kulture i Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske. (Beta)

MOJA KU]A

ponedeqak10.avgust2009.

DNEVNIK

Sindrom bolesne zgrade ermin "sindrom bolesne zgrade" se koristi da opi{u situacije u kojima stanari imaju akutne zdravstvene probleme, koji se povezuju sa vremenom provedenim u zgradi, ali nijedna odre|ena bolest ili uzrok ne mogu da se prona|u. @albe mogu da se lokalizuju u posebnoj sobi ili oblasti, ili mogu biti pro{irene na celu zgradu. Nasuprot ovome sindromu, izraz "bolest uzrokovana zgradom" se koristi kada se dijagnosticiraju simptomi odre|ene bolesti, koja se mo`e direktno povezati sa kontaminirano{}u zgrade. Izve{taji Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da i do 30% novih i re-

noviranih zgrada {irom sveta mogu biti izvor èstokih àlbi na kvalitet vazduha u wima. Pokazateqi sindroma bolesne zgrade su: - Stanari se àle na akutnu nelagodnost, npr. glavoboqu; iritacije oka, nosa ili grla; suvi ka{aq; suva koà; vrtoglavica i mu~nina; problemi sa koncentracijom; osetqivost na mirise; iscrpqenost. - Konkretan uzrok ovih simptoma nije poznat - Ve}ina problema nestaje po izlasku iz zgrade. Iako provera uzorka vazduha deluje kao logi~an odgovor na àlbe stanara, ona retko daje informacije o mo-

gu}im uzrocima problema. I dok neka osnovna merewa, npr. temperature, vla`nosti, ugqen-dioksida i protoka vazduha mogu dati korisni presek stawa zgrade, uzorkovawe na neki odre|eni zaga|iva~ retko daje rezultate jer koncentracija zaga|iva~a veoma ~esto ne prelazi zakonski okvir. Me|utim, dvogodi{we istraìvawe NASA-e o odrìvim metodama pre~i{}avawa vazduha u svemirskim stanicama otkrilo je da mnoge uobi~ajene saksijske biqke i cve}e pomaè u borbi protiv zaga|ewa. Odre|ene biqke koje uspevaju u stanu "jedu" razne otpadne gasove, kakvi su formaldehid ili benzen. Biqke mogu ukloniti

zna~ajan deo {tetnih gasova iz vazduha, kroz svakodnevni proces fotosinteze, ili apsorpcijom preko li{}a. Prema NASA-inom istra`ivawu, pet najboqih pre~ista~a vazduha su: 1. Chlorophytum Comosum 2. Sansevieria 3.Dracaena fragrans `Massangeana’ 4. Epipremnum Aureum 5. Aglaonema commutatum ’Pseudobracteatum’ Sre}na okolnost je to {to su ove biqke ~esti gosti na{ih stanova, mada sanseveriju bije neopravdani zao glas da je {tetna po zdravqe uku}ana. Sad kona~no imate dokaz da je korisna, pa je mo`ete mirne du{e vratiti u stan.

Weno veli~anstvo mikrotalasna rerna Koja je razlika izme|u svih onih mikrotalasnih pe}nica koje su nam dostupne?

Vata`a

I biqke treba {i{ati V e}ina biqaka zahteva pod{i{ivawe. No, da bi imale koristi od toga, potrebno je znati kada koju biqku treba orezati. Ve}ina biqaka podrezuje se dok spava, {to zna~i krajem zime, odnosno, po~etkom prole}a. Tako|e, drve}e i grmqe koje pupi u prole}e treba orezati ubrzo nakon {to procveta, ina~e bi se moglo dogoditi da im odreète i nove pupoqke. Neke pak biqke zahtevaju konstantno podrezivawe. Ali, bez brige. Ni ako ih pod{i{ate u krivo vreme, ne}ete napraviti fatalnu pogre{ku. Samo }e biqka imati mawe cvetova ili plodova. Biqe koje cveta Ovo je verovatno grupa biqaka koja nas najvi{e zbuwuje. Neko nepisano pravilo je da se biqe koje cveta leti i u jesen podrezuje krajem zime/po~etkom prole}a, a biqe koje cveta u prole}e ubrzo po{to procveta.Ali, tog se pravila neke biqke, poput hortenzije, ruà i klemantisa, ne pridràvaju. Neke od wih cvetaju u prole}e, neke na leto ili u jesen, a neke stalno. Vo}ke i bobi~aste biqke I ve}inu ovih biqaka treba podrezivati dok spavaju zimski san. S ovim biqkama treba paziti, jer se ipak radi o plodovima. Ako ih oreète u krivo vjeme i odse~ete i nove pupoqke – plodova te godine ne}e biti. Nemojte ni izbegavati orezivawe, jer vo}ke to posebno zahtevaju. Ako ne uklonite stare grane i mesta gde su bili plodovi, vo}ka }e polako propadati, jer }e novim pupoqcima stare grane zaklawati sunce, a osim toga, stare

grane su sklonije bolestima. Zimzelene biqke Ve}ina vrtlara ne razmi{qa o orezivawu zimzelenih biqaka. I dobro da ne razmi{qaju o tome, jer zimzeleno biqe ne treba orezivati. Nije ih preporu~qivo se}i ~ak ni kada to radimo kako bismo ih zadr`ali na

Ve}ina mikrotalasnih rerni ulazi u raspon od 600 do 1.200 vata. Ipak, industrija se slo`ila oko standarda koji iznosi 700W. [ta to zna~i? To zna~i da su svi recepti razvijani i testirani na toj vata`i. Za{to? Jer vam je potrebna snaga od barem 700 vata da bi se hrana svuda jednako skuvala. Kupovawe mikrotalasne koja je slabija od toga jednako je pe~ewu ro{tiqa {ibicom. Na sre}u, rerne od 700 vati ne ko{taju vi{e od onih koje su slabije; a nisu nu`no ni ve}e.

Ja~ina Potra`ite rernu koja ima barem tri stepena ja~ine. Sve one kuvaju sa stopostotnom snagom. Ali da biste ne{to odmrznuli potrebno vam je samo 30 posto ukupne snage, a 50 posto je potrebno da biste ne{to zapekli.

Sme{tawe rerne

odre|enoj visini. Samo }ete uni{titi biqku. Boqe izaberite mawu biqku, nego da skra}ujete ve}u. Ipak, katkada èlimo da dobijemo ve}e, {ire drvo ili grm. Tada ga moèmo orezati, ali to je boqe uraditi dok je biqka mlada. Trajne biqke Najvi{e rada zahtevaju trajne biqke (i to one „ne-drvene“). One zahtevaju konstantno orezivawe i brigu. Kada, koju biqku i koliko orezivati nau~i}ete s iskustvom. Neke }e se orezivati u prole}e (obi~no one biqke koje preìvqavaju i zimu, grmolike i sli~no), neke u jesen (poput irisa), a neke zahtevaju, kao {to smo rekli, stalnu brigu i stalno ~upkawe i orezivawe starih (ocvalih) pupoqaka, kao {to to radimo s, recimo, mu{katlama.

Hm, gde }ete je staviti? Modeli koje mo`ete staviti na radne povr{ine su najpopularniji, upravo zbog toga {to ih mo`ete staviti bilo gde i odmah po~eti da kuvate. Noviji modeli imaju kontrole direktno na vratima, pa zauzimaju mawe prostora. S druge strane, ugradne mikrotalasne su uglavnom ja~e, a i ne zauzimaju dodatan radni prostor. I dok to zvu~i zgodno, imajte na umu da ih ne postavite previ{e visoko, da dodavawe sastojaka i me{awe ne zahteva stajawe na stolici.

Dvostruko pe~ewe Neke mikrotalasne pe}nice pru`aju mogu}nost kuvawa dve vrste hrane odjednom. Ali, ho}ete li to ikada koristiti? Ne. U zavisnosti od vla`nosti, mikrotalasi zagrevaju neku hranu br`e od drugih. Zato je jednostavnije kuvati odvojeno.

Kontrola Zaboravite na silna okretawa dugmi}a, mikrotalasne sa ta~ panelom su mnogo jednostavnije za kori{}ewe. Isto tako su ta~nije kada se radi o odre|ivawu vremena kuvawa, s obzirom da ona dugmad na okretawe

nemaju istu kalibraciju. A u mikrotalasnoj, par sekundi mo`e zna~iti jako puno. Zapamtite, {to je mikrotalasnom lak{e upravqati, to }ete je vi{e koristiti.

Pametne mikrotalasne rerne

vam se desiti da “crkne” kad vam je najpotrebnija. Zamena mehani~kog dela u odnosu na zamenu digitalnog, neuporedivo je jeftinija i lak{a, pa prilikom kupovine ovog ure|aja povedite ra~una i o isplativosti na du`e staze, da ne biste u pokvarenoj mikrotalasnoj rerni na kraju dr`ali stare tegle jer nemate para ni majstora koji ume da je popravi. Ipak je ovo zemqa Srbija.

Iznenadi}ete se svim zgodnim mogu}nostima koje dana{we mikrotalasne pru`aju. Kuvawe sa senzorima omogu}uje merewe vla`nosti u pe}i koja dolazi iz hrane. Programirano kuvawe omogu}uje vam da jednostavno ubacite jelo, istipkate rerni o kakvoj klopi se radi, i otete da raddite ne{to drugo dok nije sve gotovo. Kombinacija mikrotalasnih sa konvencionalnim rernama vam ~ak omogu}uje da hrana bude hrskavija i finija. Na kraju ove balade, dobro razmislite o servisu i nabavci delova. Iako su mikrotalasne rerne poznate po izdr`qivosti i du`ini nekvarewa, mo`da }e

Norve{ki brodovi za stanovawe msterdam je dobio konkurenciju u brodskom nasequ. Jedna od glavnih turisti~kih atrakcija holandske metropole svakako su brodska naseqa na kanalima, zbog kojih je i dobio nadimak ''severna Venecija'', me|uti, druga severna metropola odlu~ila je da konkuri{e Amsterdamu i ponudi jo{ jedno atraktivno brodsko naseqe u samom centru grada. Re~ je o norve{koj prestonici Oslu, koja na svom {irem gradskom podru~ju broji ~ak

343 jezera i 40-ak ostrva. Autor ovog inovativnog koncepta je dizajner Espen Erikstad, koji je brodsko naseqe zamislio kao

vrlo povoqno stanovawe nameweno studentima. Brodi}i koje je Erikstad zamislio kao studentske sobe zapravo su platforme sa luksuznim, dvoeta`nim apartmanima koji deluju prili~no ekstravagantno kao studentski sme{taj, ali bi mogli da privuku ekscentri~ne turiste `eqne neobi~nog sme{taja u centru grada. Platforme mogu da poslu`e i kao plovila za kratka putovawa ili razgledawe grada, naravno ukoliko imate dozvolu za upravqawe brodom.

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

ponedeqak10.avgust2009.

Za{to se javqaju migrene? rocewuje se kako od migrene zaista pati svaka ~etvrta èna i svaki dvanaesti mu{karac, a ona je jedna od naj~e{}ih vrsta glavoboqe koja se javqa periodi~no. Razli~ita istraìvawa ukazuju na to da od we pati od osam do dvadeset posto qudi, a wena u~estalost zavisi od razli~itih klimatskih podru~ja, dobu, polu i na~inu ìvota. ê{}e se pojavquje u gradskim nego u ruralnim sredinama, dok se re|e javqa kod osoba mla|eg i tre}eg ìvotnog doba. Kod èna se javqa dva do tri puta ~e{}e nego kod mu{karaca, a smatra se da se radi o povezanosti delovawa hormona i pojave napada migrene. Naime, mi-

grenski se napad naj~e{}e javqa povezano s menstruacijom, bilo na po~etku, u sredini ili na kraju ciklusa. U Evropi od ovakvog tipa glavoboqe boluje najmawe 65 miliona qudi, {to prema statistikama prouzrokuje milione izgubqenih radnih dana. Tako se u istra`ivawu sprovedenom u Velikoj Britaniji uz u~estvovawe 2105 ispitanika utvrdilo da se u ve}ini slu~ajeva u opravdavawu izostanka s radnog mesta koristi migrena, a pokazalo se kako je 15 odsto u~esnika istra`ivawa izmislilo migrenu kako bi opravdalo svoj „slobodan dan“. Time, osim zdravstvene, migrena ima i dru{tvene i ekonomske implikacije.

Navike koje goje

UZROCI Neki tvrde da se migrena ~e{}e javqa kod odre|enog tipa osoba, i to kod onih koje su posebno inteligentne, ambiciozne, temperamentne, osetqive, te imaju previ{e obaveza koje `ele da zavr{e u previ{e kratkom roku. U nastajawu migrenskog napada vrlo je va`an faktor i stres, dok se kod nekih javqa i usled opu{tawa. Isto tako se pojavquje i kod promena klimatskog fronta, kao i kod prekomernog izlagawa vru}ini, suncu ili hladno}i. Kao

dodatak tome ~esto se opisuju i pojedine vrste hrane koje pogoduju nastanku migrene, kao {to su sirevi, ~okolada, kafa, raz-

li~ita alkoholna pi}a i oscilacije {e}era u krvi. I pu{ewe spada me|u faktore odgovornosti za ovaj poreme}aj, kao nedovoqno odmarawe, nedostatak sna, predugo gledawe televizije i drugi faktori koji dovode do disharmonije i poreme}aja u ìvotnoj ravnoteì. Dakle, poruka je jasna, migrena je pokazateq disharmonije ìvotnog stila. Zato se opustite, prestanite da pu{ite i smawite stres, a svom telu priu{tite odmor koji zasluùje.

nogo je na~ina na koji se qudi goje. Previ{e hrane, totalna neumerenost, udarawe po slatki{ima iz dana u dan, no}no prejedawe i sli~ne navike nas ~ine ogromnim. Uz hranu, koja je naravno, glavni razlog gomilawa masnih naslaga, postoji jo{ nekoliko lo{ih navika koje }e pridoneti na{em “{irokom” stawu. 1. GLEDAWE TELEVIZIJE – mo`da ~udno zvu~i, ali gledawe televizije sna`no uti~e na na{e kilograme. Ne-

Beta-karoten – za preplanule i zdrave Ovaj biqni pigment ùte i crvene boje nalazimo u razli~itom vo}u i povr}u. Beta karoten izolovan je davne 1830. godine iz {argarepe, i upravo se zbog toga naziva – karoten. Funkcija beta karotena u organizmu je vi{estruka. Najpoznatija je wegova uloga vezana za koù i sluzokoù. Koà je na{ najve}i organ i direktna je za{tita od spoqwih uticaja. Sluzokoà ima istu funkciju, ali da bi to ostvarila mora biti uvek vla`na, a to joj omogu}uje vitamin A koji je najboqe uzimati u obliku beta karotena. Vitamin A deluje na mlade }elije u dubqim delovima koè i sluznice tako da one sazrevaju i zamewuju stare odumrle }elije koje se qu{te s povr{ine. Taj u~inak beta karoten pokazuje i u drugim

organima kao {to su plu}a, creva, mokra}ni putevi, {titna `lezda. Beta karoten je i poznati antioksidans koji deluje kao za{tita od slobodnih radikala koji o{te}uju }elije tela i dovode do brojnih poreme}aja i bolesti. Tako|e stimuli{e odbrambene snage organizma i potreban je za stvarawe pigmenta melanina u koì. Beta karoten {titi koù od opasnog spektra UV zra~ewa, pa se osim u kremama za sun~awe preporu~uje i oralna primena nekoliko nedeqa pre izlagawa suncu. Osim {to je beta karoten potreban za rast novih }elija i obnavqawe tkiva, wegova primena zabeleèna je i kod odvikavawa od alkohola, katarakte, degeneracije ùte pege i gastritisa, ali za sada ima ma-

lo nau~nih dokaza koji bi potvrdili to delovawe. Izvore tog pigmenta moèmo prona}i u vo}u i povr}u, a posebno u {argarepi, lubenici, diwi, kru{ki, paradajzu, brokoliju, blitvi. Ali, postoje i tablete koje obi~no po~iwu da se piju par meseci pre odlaska na more, zbog zdravog sun~awa i boqeg tamwewa. Nuspojave su zanemarive – ako se uzme previ{e tableta jedina nuspojava je da koà moè da dobije naranxastu boju. Kako bi beta karoten zaista delovao i imao pozitivan efekat na nas i na{e zdravqe, potrebno ga je uzimati duì period – nekoliko nedeqa.

Kako raskrinkati Leto emocionalnog bogaqa M

mocionalni bogaqi su mu{karci koje ne èle da vam otvore svoje srce. A pogotovo vam ga ne}e tek tako pokloniti. Oni }e vas iskqu~iti iz delova svog ìvota i ne}e vam dozvoliti da u wemu igrate preveliku ulogu. Emocionalni bogaqi iscrpquju. Ostvariti ozbiqnu i ose}ajnu vezu jednako je Sizifovom poslu – nemogu}e. Raskrinkajte ga na samom po~etku. Ne èlite da gubite vreme na takve likove, zar ne?

1. Nalazite se samo kad wemu odgovara Dogovor za izlazak s wim traje danima. Razlog je {to on ne èli da se prilagodi. Moète se na}i kada wemu odgovara, jer zbog ~ega bi otkazivao bitne sastanke? Vi ste ta koja mora svoj raspored da prilagodi wemu. 2. Dostupan je samo kad wemu odgovara Poruke i pozivi kad poèlite kod emocionalnog bogaqa nisu mogu}i. Ili vam ne}e dati svoj broj, nego }e uzeti samo va{. Ili se ne}e javqati na mobilni, a na poruke odgovara kada prona|e za vas vremena. O mejlovima ne}emo ni pri~ati. Tu je situacija jo{ gora. 3. Odlazite samo na mesta koja wemu odgovaraju - Ovo je, naravno, usko povezano sa go-

renavedenim stavkama. On izlazi samo tamo gde se dobro ose}a. Ne daj boè da vi predloìte mesto izlaska. Samo }e odmahnuti glavom i dràti se svoga. Emocionalni bogaqi su kruti i te{ko se prilago|avaju. 4. Ne èli da u~estvuje u va{em ìvotu Upoznavawe va{ih prijateqa i porodice je nepotreban posao, po{to je to znak da veza postaje ozbiqna. [to se vi{e infiltrira u va{ ìvot, to vi postajete vi{e zavisni od wega. To je, naime, wegov moto. 5. Postoji ìvot koji vodi s vama i onaj bez vas - Naravno da u vezi ne moramo sve da radimo zajedno. Postoje ve~eri koje su rezervirane samo za drugarice, kao {to on ima svoje samo s dru{tvom. Ali, ako vi nikako ne uspevate da upoznate wegovo dru{tvo, ili ne moète da u~estvujete u wegovim aktivnostima, to je znak da vas ne èli u svim sferama svog ìvota. Jer kao i gore, to je znak da je veza postala previ{e ozbiqna. 6. [krt je na emocijama i komplimentima - Iz usta emocionalnog bogaqa te{ko je ~uti re~i kao {to su „Volim te“ i „Zaqubio sam se“. To su emocije, jo{ kad su izre~ene, zvu~e jo{ gore. Imajte na umu da }e skoro uvek ostati takav – {krt na izraàvawu emocija. To ne mora nu`no zna~iti da vas ne voli. To zna~i da mu je te{ko to da prizna. 7. Ne planira - S ovakvim tipom mu{karca te{ko }ete mo}i da planirate ne{to za budu}nost. Kuda }emo slede}eg vikenda? Pa, on je daleko. A {ta kaè{ na zajedni~ko letovawe? Kod wega se pali crvena lampica. Kakvo zajedni~ko letovawe, pa nismo u braku. Ako va{ partner ispuwava ve}inu opisanih zahteva, mo`da je vreme da porazmislite o tome kolike su {anse da va{a veza doìvi slede}i korak.

davno istraìvawe je pokazalo da qudi koji gledaju televiziju vi{e od dva sata dnevno imaju ve}u {ansu da nataloè vi{ak kilograma od onih koji je gledaju samo pola sata dnevno. Kada gledate televiziju totalno ste nepokretni, a ~esto i leìte. To smawuje otkucaje srca i krvni pritisak, a i metabolizam se usporava. To zna~i da izgarate 30 kalorija mawe na sat nego ina~e. 2. BRZO HRAWEWE – ovo postaje obi~aj ve}ine qudi koje ìve brzim ìvotom. Ako jedemo prebrzo, poje{}emo vi{e hrane nego {to je potrebno, ali to shvatimo tek malo kasnije. Mozgu je potrebno oko 15 minuta da po{aqe signale da smo siti. Ovakav na~in konzumirawa hrane dovodi do visokog krvnog pritiska, debqine i visokog holesterola. 3. PROBAWE HRANE – ovo se odnosi na one koji jedu dok se bave drugim aktivnostima. Jedete dok sedite za kompjuterom, dok vozite, dok se {etate, dok stojite u kuhiwi i pravite ve~eru, dok ste na telefonu. To naj~e{}e nisu veliki obroci, ali po{to sve vreme ne{to radimo, onda i sve vreme ne{to jedemo. To nikako ne moè biti dobro. Kad je previ{e, previ{e je. 4. BRZA HRANA – jedan od najve}ih razloga debqine u sve-

tu. Brza hrana je otrov za organizam, a sve vi{e se jede zbog brzog na~ina ìvota. Brza hrana je poznata po tome {to sadrì najvi{e zasi}enih masti, malo vlakana, a to sve vodi do prekomerne teìne. 5. EMOCIONALNO PREJEDAWE – ve}ini je poznato ovo prejedawe. Ne{to nas je izbacilo iz takta, ili smo u depresiji i odmah jurimo prema friìderu. Sladoled od kilogram re{i}e sve na{e probleme. Razmislite ponovo. Istraìvawa pokazuju da je 75 posto prejedawa uzrokovano emocijama. Koliko ste se puta na{li pred friìderom ili ostavom kako mlatite neke slatki{e ili kola~e, a da uop{te niste gladni? 6. MAWAK VREMENA ZA VE@BAWE – ako imate previ{e obaveza, ve`bawe vam je verovatno na posledwem mestu stvari koje morate da obavite. Ili jo{ boqe, uop{te nije na listi. Masne naslage se samo gomilaju, a nema na~ina da ih sklonite, osim naravno treningom. 7. DOSADA – e, sad smo vas uhvatili. Dosadno je i traìte po friìderu {ta prigristi. Svima se doga|a, samo treba paziti da se ne doga|a svakodnevno. Na|ite ne{to {to vas okupira umesto da se bacite na hranu, iako niste gladni.

u gradu, leto u kosi

o`da ne volimo svi kratku kosu, ali prizna}ete, najlak{e ju je odràvati i upravo kratka kosa moè izgledati najzdravije. Ipak i kratka kosa moè izgledati seksi, ako odaberete pravu frizuru. Evo pet saveta kako odràti qepotu i zdravqe kose i tokom leta. 1. Sve devojke vole dugu kosu. Obi~no samo vrhove skratimo, kao da bismo odràle wenu lepotu i zdravqe. Ali, {to je duà, to kosa sve vi{e izgleda beìvotno, bez one “bujnosti” i ìvosti, kao odraz oblika na{e glave. Zato, makar leti, kad }e vam to i najvi{e odgovarati, poku{ajte sa slojevitim {i{awem. Vama }e biti lak{e jer }e vam biti mawe vru}e, a kosa }e dobiti na gusto}i i bujnosti. 2. Dobar izbor je i kratka, razbaru{ena frizura. Pogotovo ako tome dodate i slojevite {i{kice. Ako jo{ pod{i{ate malo sa strane, moète dodati ne`nost svom izgledu, kao Meg Rajan. Mo`da vam se Meg ne svi|a, zato dodajte li~ni pe~at frizuri. Kratko ne mora biti de~a~ki i dosadno.

3. U zadwe vreme vrlo je popularan bob, ali pazite na kakav bob ciqate. Odli~an je primer ovaj koji je izabrala Rijana. Slojevito pod{i{ana kosa oko cele glave. Upravo ovakva frizura moè biti vrlo laka za odràvawe, a izgleda izuzetno kvalitetno i zdravo. Ako èlite, moète joj dodati i {i{ke,

pa kad vam dosade, sklonite ih na stranu rajfi}em ili {nalicama.

4. Poigrajte se i s prelivima. To }e dati dodatan sjaj va{oj zdravoj, kratkoj frizuri. Sjaj joj moète dati i pramenovima. Frizeri savjetuju pravqewe pramenova s folijom, jer tada izgledaju prirodnije. 5. Ne preterujte s proizvodima za kosu, pogotovo ne sa penama, sprejevima i gelovima. Ne samo {to ne}e ni izgledati lepo, jo{ }e samo na{tetiti va{oj kosi, pogotovo leti. Mawe je boqe {to se ti~e hemijskih dodataka kad je re~ o lepoj kosi. Ako èlite da ne{to u~inite kako biste dobili na volumenu kose, poku{ajte sa nekim drugim preparatima koji se nanose na vla`nu kosu posle prawa. Fenirajte kosu okruglom ~etkom. [to je duà kosa, to bi i ~etka trebalo da bude ve}a. No, prije nego {to promijenite frizuru, provjerite kako bi vam stajala na www.thehairstyler.com .

LEKAR

ponedeqak10.avgust2009.

PROF.DR JOVAN KRAJ^INOVI] (4)

DNEVNIK

STOPALO I OBU]A

Ravno stopalo ~esto kod dece Ravno stopalo je deformitet stopala kod koga su pozicije kostiju jedne prema drugoj izmewene {to ima za posledicu spu{tawe uzdu`nih lukova tabanskog svoda. Ravno stopalo verovatno je naj{~e{}e ispisana dijagnoza kada je re~ o deformitetu stopala. Ovaj deformitet je uglavnom vezan za de~iji uzrast a kod odraslih je redak. Konfiguracija tabanskog svoda uslovqena je starosnim dobom deteta i biomehani~kim faktorima koji deluju na stopalo. Ravno stopalo kod novoro|en~eta predstavq biolo{ku prolaznu varijantu, to ustvari i nije ravno stopalo jer tabanski svod ispuwavaju potko`ni masni jastu~i}i. Kod dece prisustvo ravnog stopala sve do 3 godine starosti smatra se kao fiziolo{ko ravno stopalo. Kada dete po~iwe da hoda, wegov ose}aj za ravnote`u nije sasvim razvijen te je nesigurno pri hodu. Dete automatski po-

Utvr|ena nova varijanta virusa HIV Grupa francuskih virusologa identifikovala je novu varijantu virusa HIV tipa 1 koji je uzro~nik ve}ine slu~ajeva side, prenele su danas svetske agencije. Radi se o varijanti tog virusa veoma bliskoj majmunskom virusu imunodeficijencije nedavno otkrivenom kod gorila . Postoje dve vrste virusa side: HIV-1 koja je ve}inska i HIV-2 koja nije toliko u~estala. HIV-1 je podeqen u tri grupe M koja je uzro~nik svetske pan-

demije i jo{ dve veoma retke grupe O i N. Nova varijanta koju je identifikovala grupa francuskih virusologa pri bolni~kom centru u Ruenu je najverovatnije prototip nove grupe virusa HIV-1 koju su nau~nici nazvali grupa P. Nova varijanta virusa HIV-1 identifikovana je kod jedne pacijentkiwe iz Kameruna. Istra`iva~i su najpre mislili da se kod te pacijentkiwe mo`da radi o virusu HIV-1 iz grupe O, ali je ispitivawe wegovog kompletnog genoma omogu}ilo da se utvrdi da se radi o novoj grupi nazvanoj P. (Tanjug)

stavqa stopala rotirana u poqe, hoda ra{irenih nogu da bi tako osiguralo {to {iri oslo-

}aj za ravnote`u, i stopalo se postavqa bli`e jedno drugom, a suvi{no potko`no masno tki-

nac i postiglo ve}u stabilnost. Ova spoqa{wa rotacija stopala se spontano koriguje u toku rasta deteta. Postepeno, kako se kod deteta razvija ose-

vo, posebno na unutra{we-sredi{wem delu tabana, rastom deteta postepeno se smawuje i svod tabana po~iwe da pokazuje konture. Ova promena na taba-

nu ne po~iwe pre navr{ene tre}e godine, a oko desete godine tabanski svod je u najve}em procentu ve} formiran. Posle 16-te godine kod de~aka i 14 godina kod devoj~ica moè se smatrati da je stopalo zavr{ilo rast. Ravno stopalo je naj~e{}e udruèni deformitet sa drugim deformitetima na nogama: vrata butne kosti je orijentisan prema napred, potklonica je povijena prema unutra ili je uvrnuta prema unutra, kruta ili labava oduzetost mi{i}a stopala, kod deformiteta palca stopala, posledice no{ewa lo{e konfekcijske obu}e. Ravno stopalo moè biti posledica uro|ene anomalije na kostima i mi{i}ima stopala. Da bi se otkrio pravi uzrok ravnom stopalu neophodno je sem pregleda stopala pregledati i ki~meni stub, karlicu i oba dowa ekstrmeiteta, radiografisati stopala.

Problem zbog poja~anog znojewa Leti se zbog visokih temperatura qudi poja~ano znoje. Nekima je to zaista veliki problem koji ~ini da se ose}aju veoma neprijatno. Znoje se i stopala, pa zato vaqa izbegavati zatvorenu obu}u, a patike pogotovo. Da biste spre~ili ili barem umawili „barice” ispod pazuha i neprijatan miris znoja postoji nekoliko na~ina. Koristite antiperspirant dezodorans koji stavqajte samo posle tu{irawa ili prawa jer }e samo tada imati efekta. Redovno odr`avajte higijenu tela i svakodnevno mewajte ode}u jer garderoba koja je jednom upila znoj sadr`i bakterije koje uzrokuju neprijatne mirise. Leti se tu{irajte mlakom vodom. Bakterija

FIZI^KU AKTIVNOST NE TREBA ZABORAVITI NI LETI, ALI

Voda pre, za vreme i posle ve`bawa Rekreativno ve`bawe ne treba zaboraviti ni u letwim, toplim danima, jer je to jedan od va`nih faktora o~uvawa zdravqa. rekreacija treba da je uskla|ena s mogu}nostima svakog ~oveka, ali bez obzira koju aktivnost izaberete, ne treba zaboraviti da se prilikom ve`bawa gubi mawa ili ve}a koli~ina te~nosti iz organizma. Mawak vode u telu zbog znojewa je fiziolo{ki mehanizam povezan s intenzivnijom telesnom aktivno{}u tokom koje se ~ak 75 odsto energije stvorene metaboli~kim procesima u mi{i}ima gubi toplinom koja se mora eliminirati. Telesna temperatura bi u ve`bawu bez delotvornog sistema hla|ewa brzo prema{ila “granicu izdr`qivosti” {to bi moglo uzrokovati ozbiqne zdravstvene probleme. Znojewe je najdelotvorniji na~in uklawawa vi{ka topline proizvedene ve`bawem. Za vreme intenzivne ve`be telo stvara i do 20 puta vi{e topline nego u mirovawu. Vrlo visoka telesna temperatura o{te}uje }elije dok kona~no }elijski protein ne koagulira. Znojewem se delomi~no spre~ava taj proces pa se izlu~ivawem te~nosti rashla|uje ko`a, koja hladi krv, a {to povratno rashla|uje telo iznutra. Rashla|uju}i efekat znojewa

zavisi i o nekim spoqnih faktora kao {to su vetar, temperatura i vla`nost vazduha. Za su-

Zna~aj mineralnih voda Ako nedovoqno unosimo te~nost, posebno za vreme fizi~ke aktivnosti i u letwim danima nastupa stawe dehidracije. Zato te~nost treba uzimati u svim sportskim i rekreativnim aktivnostima, jer dehidratacija se moè dogoditi i za hladnog vremena, a ne samo po visokim temeraturama. Duè obilno znojewe moè da dovede i do gubitka kalcijuma i magnezijuma koji imaju bitnu ulogu u energetskom metabolizmu tela i pri mi{i}nim kontrakcijama pa se savetuje pijewe par ~a{a mineralne vode.

Prednosti ishrane bogate kalcijumom Ishrana dece bogata kalcijumom moè da smawi rizik smrti od {loga u odraslom dobu, zakqu~ili su australijski stru~waci sa Kvinslendskog instituta za medicinska istraìvawa.Oni su tako|e utvrdili da ishrana bogata tim mineralom i mle~nim proizvodima po svoj prilici smawuje rizik od smrti iz bilo kojeg uzroka u kasnijem ìvotu. @ele}i da utvrdi da li ima osnova teorija po kojoj ishrana bogata mle~nim proizvodima dugoro~no ima lo{e dejstvo, pogoduju}i razvoju kanceroznih i kardiovaskularnih bolesti, australijski tim je svoje istraìvawe bazirao na britanskoj studiji o ishrani u porodici, sprovedenoj izme|u 1937 i 1939. godine. Australijanci su potom prou~ili uzrok smrti izme|u 1948. i 2005. godine 1.468 od 4.374 osobe koje su u~estvovale u

vog i hladnog vremena s jednom litrom znoja uklawa se otprilike 600 kalorija iz organizma,

toj studiji. Od navedenog broja umrlih, 378 je preminulo od sr~ane bolesti, a 121 od {loga. Ispostavilo se da je ishrana bogata kalcijumom u detiwstvu u vezi sa smawenim rizikom od {loga. Unos kalcijuma od oko 400 miligrama dnevno, smawivao je smrtnost od {loga u kasnijem ìvotu za izme|u 40 i 60 odsto, u odnosu na u~esnike studije koji su kao deca konzumirali mawe od 400 miligrama kalcijuma. Uz to je utvr|eno da zna~ajan unos i kalcijuma i mle~nih proizvoda (naro~ito mleka) u detiwstvu smawuje rizik od smrti uop{te u starijim godinama. Brizbejnski tim se zaloìo za nove studije koje bi eventualno potvrdile wihove nalaze, kao i istraìvawa o tome kako konzumirawe mle~nih proizvoda u duèm periodu ìvota uti~e na kardiovaskularne bolesti. (Tanjug)

dok }e za visoke temperature i vla`nosti odnos biti bitno razli~it.U zavisnosti od vrsti ve`bawa i klimatskim uslova, gubitak vode na dan moè varirati od 2 do 6 litara ili ~ak i vi{e. Ekstremni spoqni uslovi kao i optere}ewa sportskog treninga ponekad zahtevaju unos od 10 pa i vi{e litara te~nosti. Bitni faktori koji odre|uju koli~inu potrebne te}nosti su trajawe i intenzitet treninga. U trenutku kada mozak signalizira è|, ve} je oko 1 odsto telesne te~nosti izlu~eno. Poznato je kako gubitak od 2 odsto telesne te~nosti stvara stawe dehidracije, ubrzava frekvenciju srca, remeti funkciju mi{i}a na }elijskom niovu, podsti~pe tahikardiju i pove}ava rizik od toplotnog udara s mogu}im teìm posledicama. Frekvencija srca koja je pouzdan indikator stawa organizma za vreme ve`bawa moè i u ovoj situaciji posluìti kao jedan od parametara ravnoteè. Dehidracijom se smawuje ukupni volumen krvi. Kako srce mora pumpati odre|enu koli~inu krvi zbog odgovaraju}e snabdevenosti radnih mi{i}a kiseonikom i gorivom u obliku {e}era i masti nu`nima za metabolizam, ono opasno ubrzava frekvenciju. Zato je preporu~qivo piti pre, za vreme i odmah posle ve`bawa i to pre subjektivnog ose}aja è|i kako se odrào optimalan volumen krvi. J. B.

najvi{e ima na delovima pokrivenim dlakama, pa se preporu~uje wihovo uklawawe ili depilacija. Nosite ode}u od prirodnih materijala. Pamuk odli~no

upija znij, a omogu}ava ko`i i da di{e. Izbegavajte sinteti~ke materijale koji su gusti i ne omogu}avaju “vetrewe” ko`e pa se ona brani poja~anim znojewem.

Anemija rizi~na za stare Niske vrednosti crvenih krvnih zrnaca u krvi vrlo starih osoba, nezavisno od drugih bolesti od kojih one pate, predstavqaju faktor koji udvostru~uje rizik od smrti, ukazuje jedna holandska studija. Anemija je ve} ranije dovo|ena u vezu s ve}im rizikom od smrtnog ishoda, ali nije bilo jasno da li je uzrok bila sama anemija ili neko hroni~no oboqewe koje ona ~esto prati. Crvena krvna zrnca su, ina~e, prenosioci kiseonika kroz krvotok - od plu}a do drugih telesnih tkiva. Holandski tim analizirao je podatke o

562 osobe, stare najmawe 85 godina, od kojih je na po~etku istraìvawa samo ne{to vi{e od ~etvrtine patilo od malokrvnosti. Tokom pet godina pra}ewa, kod jo{ jedne ~etvrtine se razvila anemija za koju je holandski tim utvrdio da udvostru~uje rizik od smrti i pove}ava pote{ko}e u obavqawu svakodnevnih aktivnosti starih lica. Komentari{u}i ovu studiju, strani stru~waci koji nisu u~estvovali u woj, isti~u da tek treba sa sigurno{}u utvrditi da li malokrvnost sama od sebe pove}ava mortalitet kod starih lica, kao i da li le~ewe anemije kod takvih osoba produàva ìvot i poboq{ava svakodnevno funkcionisawe. (Tanjug)

DIWA OMIQENA LETWA POSLASTICA

Riznica zdravqa i ukusa Me|u poslasticama s kojima se leti osveàvamo diwa zauzima zna~ajno mesto. Ona ne samo da osveàva, ve} svojim sastojcima igra va`nu ulogu u o~uvawu zdravqa. Omiqena je zbog svoje energetska vrednost - samo 34 kalorije na 100 grama sveè namirnice. U 100 grama sveè diwe naze se jo{ i 91 grama vode, 0,1 gram masti, 0,8 grama belan~evina, 7,9 grama ugqenih hidrata, 8 grama {e}era i 0,9 grama vlakana. Diwa je veoma bogata vitaminom C, a neke vrste kao ananas diwe, imaju i mnogo vitamina A. Osim ovih vitamina, diwa sadrì i druge vitamine i minerale, iako u mawim koli~inama: tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu, gvo`|e, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor. Prema istraìvawima, beta karoten koji diwa tako|e sadrì, pomaè u borbi pro-

tiv raka koji se javqa na plu}ima, a prema novijim istraìvawima koristi i kod le~ewa drugih vrsta raka poput raka grli}a materice i materice, raka èluca i oralnih oblika raka. Vitamin C smawuje pojavu raka usta, grla, raka gu{tera~e i raka èluca. U narodnoj medicini koristi se za osveèwe i psihi~ko smirewe, pomaè kod upale ù~nih i mokra}nih puteva i kod uboda i opekotina. Voda i kalijum iz ovog ploda podsti~u rad bubrega i pomaù u uklawawu {tetnih materija iz organizma. Posebno se preporu~uje osobama sa visokim krvnim pritiskom. Biqna vlakna iz diwe olak{avaju varewe i pomaù u smawewu telesne teìne i nadimawa u stomaku. U narodnoj medicini obloge od isce|enog soka diwe ili od narendane diwe koriste se za otklawawe bola. J. B.

LEKAR

DNEVNIK

ponedeqak10.avgust2009.

Odrastawe – psiholo{ke promene i problemi dominira faza negacije, u razdobqu adolescencije prevladava faza afirmacije. Wihovim ìvotom sve vi{e dominiraju konflikti vezani uz odvajawe. S druge strane nalazi se porodica, koja to razdobqe tako|e te{ko proìvqava. “Adolescencija je faza u kojoj se ne uìva, ve} najve}i dio porodice jedva ~eka da je preìvi.” Ova faza roditeqima donosi dva isku{ewa pitawe adolescentne seksualnosti i pitawe granice i hijerarhije mo}i u porodici. Porodica sve daje, ali moè i mnogo uzeti! Zato je najva`nije: - Naoruàti se strpqewem i argumentima - Znati izabrati pravi trenutak za razgovor i kako ga po~eti - Biti spreman na slu{awe i prihvatawe kontraargumenata.

Psihi~ke promene

Adolescencija je faza u kojoj se ne uìva, ve} najve}i deo porodice jedva ~eka da je preìvi dolescent je zaokupqen samim sobom. Zbuwen je, nemiran, pun nada i strahova u vezi s prihvatawem odrastawa ili zadràvawem detiwstva. Dok u razdobqu puberteta

Intelektualne promene - Pubertet je zavr{na faza u razvoju inteligencije. Me|utim, preduslov za svaku intelektualnu aktivnost je emocionalna sigurnost koju pubertetlija nema i zato postoji nesrazmera izme|u rezultata testirawa i uspeha u {koli. Emocionalne promene - Razum ne ko~i nagone i zato je to vreme emocionalne nestabilnosti. S jedne strane postoji osetqivost, napetost, strah, a s druge tupost, zasi}enost i neosetqivost. Pubertetlija u jednom ~asu nosi u srcu svu tugu sveta, po-

ti{ten je i pun sete, a u drugom je optimista, koji se ne boji prepreka u te`wi za idealima. Promene odnosa prema svetu - Sposobnost zami{qawa dovodi do stvarawa “idealne” slike o svetu. Kako se ta slika razlikuje od slike realnog, “roditeqskog” sveta, dolazi do sukoba s roditeqima, nastavnicima i odraslima.

Zloupotreba sredstava zavisnosti U razdobqu adolescencije ovo je najopasnija sociopatolo{ka pojava u savremenom svetu, kojoj pridonosi i moralna kriza civilizacije, odbacivawa tradicionalnih vrednosti, kriza institucije braka i porodice, {to sve decu i mlade ~ini nesretnim i izgubqenim. Zato je porodica prvi stup prevencije zavisnosti jer bi vaspitawe u porodici, usmereno svesnom izboru zdravog pona{awa i izbegavawa nepotrebnog rizika, trebalo da po~ne ve} u najranijem detiwstvu. A za uspe{no vaspitawe potrebna je qubav - od qubavi koja ~uva i {titi do qubavi koja omogu}uje i podsti~e proces osamostaqewa. Tako|e je va`no odràti ravnoteù izme|u odràvawa kontrole i davawa slobode.

Za{titni faktori - ^vrste i pozitivne porodi~ne veze - Nadzor roditeqa nad aktivnostima wihove dece i vr{waka - Jasna pravila pona{awa koja se dosledno provode unutar porodice - Ukqu~enost roditeqa u `ivot dece -Uspeh u {kolovawu, ~vrste veze s institucijama kao {to su {kolske organizacije

- Prihvatawe ustaqenih normi o upotrebi droge

Rizi~ni faktori - Haoti~na porodi~na sredina, pogotovo ako roditeqi uzimaju droge - Neefikasno roditeqstvo, posebno s decom te{ke naravi ili s poreme}ajem u pona{awu - Nedostatak veza roditeq-dete i nedostatak vaspitawa - Neprikladno, povu~eno ili agresivno pona{awe u razredu - Neuspeh u {kolovawu - Lo{e sposobnosti snalaèwa u dru{tvu - Druèwe s vr{wacima koji su skloni devijantnom pona{awu i opaàwe odobravawa upotrebe droge unutar porodice, posla, {kole, vr{waka i zajednice.

Doma}i recepti za Kako za{tititi decu? opekotine od sunca S uuu, pe~e! Tako se otprilike ~ujemo posle neuspelog sun~awa. Umesto lepe bronzane, dobili smo boju jastoga i sada isparavamo. Osim {to mo`ete otr~ati u apoteku po preparate za opekotine, mo`ete poku{ati i sami napraviti losion, koji }e smawiti va{e muke. Evo recepta za doma}i losion za opekotine

Doma}i losion protiv opekotina

250 ml nemedicinskog losiona 5 kapqica uqa karanfili}a 5 kapqica uqa nane 2-4 ka{i~ice korena gaveza u prahu 2-4 ka{i~ice aloe vera gela Dobro prome{ajte sve sastojke i ohladite, ako èlite. Koli~inu gaveza i aloe vera gela moète pove}ati, ali ne stavqajte vi{e uqa nane ili karanfili}a nego {to je propisano, jer mogu izazvati iritaciju koè.

Losion od krastavaca

1 iseckani krastavac 1/4 {oqice glicerina 1/4/ {oqice ru`ine vodice (koju tako|e mo`ete sami napraviti) Sve sastojke stavite u kupku ili umotajte u gazu pa stavite ispod slavine da voda curi kroz to.

Vodica olak{awa 60 ml destilovane vode 9 kapqica lavande 3 kapqice nane Sve lepo pome{ajte i lagano vatom pro|ite po izgoreloj ko`i.

Za prvu pomo}: Istisnite sok iz krastavca cediqkom za agrume, pome{ajte ga sa glicerinom i ru`inom vodicom.

Doma}a kupka za opekotine 2-4 {oqice zobene ka{e 1/2 do 1 {oqice sode bikarbone 1-2 {oqice cvetova kamilice u prahu po `eqi se mo`e dodati i 1 {oqica kiselog mleka

1. Nerazre|eno jabukovo sir}e, koje vatom nanesete na koù. 2. Pome{ajte 300 ml nemasnog mlika u prahu, 2 ka{i~ice soli i 725 ml vode. U to natopite tkaninu i nanesite na opekotine na 20 minuta. 3. îsti aloe vera gel ili sveà aloja. 4. Uqe kikirikija. 5. Naneti tanke kolutove hladnih krastavaca, jabuka ili krompira direktno na koù. 6. Za jogurt ste ve} verovatno ~uli. Pomaè. 7. Hladne iskori{}ene vre}ice ~aja dobro }e do}i za o~i – za smawivawe nate~enosti.

vi èlimo da nam deca bezbri`no uìvaju u slobodnom vremenu, ali va`no je i da znamo da su oni na sigurnom. U zadwe vreme sve se vi{e govori o sigurnosti dece kada borave van ku}e. Evo vam nekoliko saveta kako za{tititi decu da bi svi bili bezbri`ni. 1. Utvrditi mesto sastanka – kada zajedno s decom provodite vreme izvan ku}e, npr. pose}ujete mesta gde ima puno qudi (parkovi, razna doga|awa, trgova~ki centri...) dogovorite mesto gde }ete se sastati u slu~aju da se izgubite. 2. Igra posle {kole – neka vam dete uvijek kaè kuda ide posle {kole. Dogovorite vreme do kada treba da bude kod ku}e. Objasnite mu da je to za wegovu sigurnost, a ne zato {to èlite da mu pokvarite zabavu. 3. Javni prevoz – Ako putujete vozom, rezervi{ite mesta u istoj kabini, a u autobusu sedite blizu jedni drugima. U slu~aju da vam dete putuje samo, neka sedne blizu drugih porodica. 4. Javni VC - Uvek idite sa detetom u javni VC. U slu~aju da ide sam ili s prijateqima, recite detetu da ne pri~a s nepoznatim qudima. 5. Liftovi – Objasnite detetu da je najboqe da ide u lift s prijateqima. Ako oseti potrebu da iza|e iz lifta jer je jo{ neko unutra, neka mu ne bude neprijatno da to uradi.

6. Mobilni telefoni - Ako va{e dete poseduje mobilni telefon, recite mu da ga ne pokazuje okolo, jer bi neko mogao da ga ukrade. 7. Novac za hitne slu~ajeve – Osigurajte da va{e dete ima novac za hitne slu~ajeve, npr. za autobusku kartu ako se samo vra}a sa nekog treninga ili ~asa u muzi~koj {koli, ili posle igrawa s prijateqima. I neka uvek ima kredita na mobilnom telefonu, dovoqno da mo`e da vas pozove. 8. Va{ telefonski broj – Budite sigurni da dete zna va{ broj telefona, ili da ima zapisane sve va{e brojeve – ku}ni, na poslu, broj mobilnog telefona.

9. Prime}en u mraku – ako se dete vra}a ku}i po mraku, nabavite mu regflektuju}i prsluk ili patike sa fluorescentnim prugama – koje su ionako moderne. 10. Sigurnost na Internetu – Biblioteke u kojima ima Internet pristup, kao i internet kafei imaju ugra|ene za{titne sisteme koji onemogu}avaju pristup opasnim veb stranicama. Ako va{e dete surfuje od ku}e, objasnite da mora biti oprezan pri sklapawu prijateqstava u tzv. ~et sobama. Za svaki slu~aj, instalirajte neki od programa koji omogu}ava “parental control”.

RECEPT

Vo}na pica Potrebno je: gotovo testo za picu, pola {oqice nemasnog ili polumasnog namaznog sira, 3 ka{ike {e}era, ~etvrt ka{i~ice ekstrakta vanile, 1 ka{ika mleka. Nadev – sami odaberite par vrsta bobi~astog vo}a i iseckanog vo}a: borovnice, jagode, banane, kivi, mandarine, ananas, a mo`ete dodati i kokos bra{no. 1. Ostavite testo na sobnoj temperaturi. Zavrnite ivice, i izbu{ite testo viqu{kom kako bi vazduh mogao da iza|e. 2. Pecite testo u prethodno zagrejanoj rerni na 250 stepeni desetak minuta, dok blago ne porumeni. Kad je gotovo, izvadite ga iz rerne i pustite da se ohladi.

3. Dok se testo pe~e, pome{ajte sirni namaz, {e}er i ekstrakt vanile. Mleko dodajte tek toliko da smesa bude razmaziva. Kad se testo ohladi, razma`ite ovu smesu po celom testu. 4. Pore|ajte vo}e po pici po sopstvenom izboru i ukusu. Odozgo postpite kokosovim bra{nom ili ukrasite {lagom.

ponedeqak10.avgust2009.

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 79306

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe i prodaje mlade koke (18 nedeqa). Dostava na adresu! Povoqno! Tel. 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 79459 PRAZNA garsowera 30, 5m2 visoki parter, kuhiwa, terasa, ju`na strana, cg, kablovska, topla voda, 140E mese~no + 100E depozit. Tel. 063/80-74-411. 79991 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Maksima Gorkog. Telefon 060/3569-010. 78868 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa za jednu osobu. Telefon 064/905-85-65. 80007

PRODAJEM garsoweru 27.88m2 Nova Detelinara predugovarawe visoki parter cena 28.000 evra sa PDV-om. Tel. 021/420-080, 420-089. 10001

PRODAJEM dvosoban stan 51.34m2 Petrovaradin izgradwa Blok IX cena 35.000 evra sa PDV-om. Tel. 021/420-080, 420-089. 10002

PRODAJEM trosoban dupleks 77m2 kod Satelitske pijace nadogradwa lift useqewe 06. 2009. cena 64.000 evra sa PDV-om. Tel. 021/420-080, 420-089. 10003

PRODAJEM troiposoban dupleks stan 83m2 Petrovaradin Blok IX predugovarawe cena 54.000 evra sa PDVom. Tel. 021/420-080, 420-089. 10004 PRODAJEM petosoban dupleks stan 102m2 Petrovaradin Blok IX predugovarawe cena 70.000 evra. Tel. 021/420-080, 420-089. 10005

KU]A, 200m2 pomo}ni objekat 500m2 na placu 500m2 Ul. Marka Maletina 3 N. Sad. Telefon 6392-384 posle 15, 30 ~asova. Telefon 063/547-782. 79322

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 79985 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 78617

POTREBNA prodava~ica, pomo}na radnica, pekar - burekxija. Obavezno sanitarna kwi`ica i higijenski minimum. Telefon 063/505-196, 396-6147, 301-493. 80040 POTREBNI tesari, zidari i armira~i. Telefon 063/475-765. 79987

POZAJMICE, krediti bez u~e{}a, povoqni uslovi, otkup akcija refinanasirawe, cena poziva 30din + 20 din/ 30 sekundi. Telefon: 0900/706-706. 78681 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618-846, 6614-274, 063/84-85-495. 79402 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4393-103, 066/15-31-82. 80017 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/439-31-37, 066/15-31-78. 80016

POMEN

Radivoje Bo{kovi} 1998 - 2009. Danas se navr{ava jedanaest godina od kako si nas napustio. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: otac Ra{a, majka Mara, supruga Darija i sinovi Ogwen i Ugqe{a. 79697

POMEN

Radivoje Bo{kovi} 1998 - 2009. Ti si zvezda {to nikad se ne gasi, ti si ru`a koja ne vene, sjajno sunce {to nebo krasi i deo ve~ne uspomene. Tvoja sestra Svetlana sa porodicom. 79699

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Iznena|eni i nemi od tuge i bola opra{tamo se od

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{e voqene i nikad pre`aqene

ponedeqak10.avgust2009.

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

Qubice Kne`evi} [krivan Stevana Pipeta Vikenda{i Ribolova~kog naseqa â&#x20AC;&#x17E;Bege~ka jamaâ&#x20AC;?.

Evica Stanojevi}

Sahrana na{e najdra`e je danas, 10. avgusta, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

ro|. 1931.

Qubici Kne`evi} Redakcija Gra|anskog lista.

O`alo{}eni: suprug Rade, k}erke Radmila, Slobodanka i Ana i ostala rodbina.

Sahrana je danas, 10. 8. 2009. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Posledwi pozdrav od porodice Vujmilovi}.

80084

OG-1 80078

80044

Sa tugom u srcu obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom stricu

na{em

Sa nevericom i bolom opra{tamo se od na{e drage snahe, ujne i jetrve

Pipetu

Sestra Saveta i Pi{ta.

Posledwi prijatequ

Cvijanu

od: tvoje bratanice Magde, Anite i Mikice.

Pipe

Posledwi pozdrav dedi

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

dragom

Vladi Kurbatfinskom

Qubice Kne`evi} Wena plemenitost i dobrota osta}e zauvek u na{em se}awu.

pozdrav

od: unuke Milice, zeta Borka i porodice Tot.

od Elze i porodice Zlatka Vukovi}a.

Golub sa porodicom. 80047

80045

Posledwi pozdrav mom milom

80077

S tugom i bolom u du{i obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je u 70-oj godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav bratu

Sowa Eri}

S ve~nom qubavqu od tvoje voqene sekretarice, Er`ike!

Sahrana je u ponedeqak, 10. 8. 2009. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu. S qubavqu i se}awem, ~uva}emo te od zaborava. Tvoji najmiliji.

Hvala ti {to si uz svu gor~inu koja ti je `ivot obojila na{la snage da nas voli{. Tvoja qubav je za nas besmrtna. Neka tvoj mir bude netaknut.

80052

80049

Na{oj kumi

Posledwi pozdrav bratu

od Ile sa porodicom.

Posledwi pozdrav bratu

Wene koleginice i kolege sa posla. 80083

Posledwi pozdrav Marininom tati

Cvijanu

Vladimiru Kurbatfinskom

od sestre Qube sa porodicom.

80089

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Vladimirom Kurbatfinskim

80075

Cvijanu

Stevan [krivan Pipe

Pipetu

80090

Iskreno sau~estvujemo u bolu na{e Marine za izgubqenim ocem

od porodica: ]irkovi} i Lazov. OG-2

80088

Navr{ilo se {est godina od prerane smrti na{eg dragog oca

Posledwi pozdrav bratu

Porodica Simonovi}: Milica, Mirjana, Ivan, Nikola i Irena.

80079

Mojoj

Sowi Eri}

Cvijanu

Svetislava Stankovi}a

Hvala za svu tvoju dobrotu i qubav koje si nam dala.

posledwi pozdrav.

Porodica Grizer.

Biqana, Mi}a, Nikola i Elena Peji}.

80073

80080

Na{oj

od sestre Milke sa porodicom.

od Trivuna sa porodicom.

80087

80086

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. avgusta preminuo na{ suprug, tata i deda

Uvek }e{ `iveti u nama, u mislima i u srcima. Tvoji sinovi: Milan i Slobodan sa porodicama. 80076

Danas, 10 avgusta navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nije sa nama na{a voqena supruga i majka

Sowi

Sowi Eri}

Tvoja dobrota, qubav i pa`wa svima }e nedostajati. Neka te an|eli ~uvaju. posledwi pozdrav od kom{ija sa Kamewara.

80074

posledwi pozdrav od kume Vere Ivan~i}.

Boba, Sa{a, Ceca, Tawa i Ana Peji}. 80081

80082

Cvijan Damjanovi} ro|. 1943. godine

Kata [imulija

Sahrana je danas, 10. 8. 2009. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: supruga Stana, sinovi Simo i Ne|o i }erka Mirjana sa porodicama.

Dani prolaze, ali tuga i bol osta}e ve~no u na{im srcima.

80085

Tvoji: suprug Jovo i sinovi Mi{o i Mile. 79899

Rodi s qubavqu (Panonija, 22.40) 07.30 08.00 09.00 12.00 12.30 14.00 15.20 15.30 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40 00.25

TV PROGRAM

ponedeqak10.avgust2009.

Glas Amerike Prepodnevni program U ogledalu Multietnik [ta sad?! Beli luk i papri~ica Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Rodi s qubavqu “Slu`ba 21” Glas Amerike

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 15.20 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.30 17.45 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00 00.45

Dobro jutro, Vojvodino “Tarzan” Rokovnik Mladi talenti “Divqa stvorewa” “Rej~el Rej” Vojvo|anske vesti Kuhiwica Znawe imawe Zvona Vojvo|anske vesti Lovac na talente, film Crtani film Vojvo|anske vesti “Frejèr” “Vrelina Akapulka” Tajne hrane: Karfiol TV Dnevnik Hop, hop - kviz Ta divna stvorewa Novosadske razglednice Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema TV Dnevnik Me|uprostor “Frejèr” “Detektiv Putilin” Vojvo|anski dnevnik Tabloid êmu... Adrenalin “Vrelina Akapulka” “Tajni znak”

SERIJA

Detektiv Putilin Detektiv Ivan D. Putilin istorijska je li~nost, biv{i {ef detektivskog odeqewa petersbur{ke policije u 19. veku. Serija sadr`i tri nezavisne pri~e pri ~emu svaka od wih donosi obja{wewe misterioznih zlo~ina... Uloge: Ana Mihalkova, Vladimir Iqin, Irina Rozanova, Viktor Rakov Re`ija: Sergej Gazarov (RTV 1, 21.00) 10.30 11.15 12.05 13.10 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.10 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.50

Tojotin svet prirode “Pod suncem Sen Tropea” Lenija @iveti zajedno “Luna” Tojotin svet prirode Lude godine Katapultura Objektiv (slov.) “Pod suncem Sen Tropea” Hrana i vino Objektiv (ma|.) Objektiv Evo nas kod vas “Luna” Objektiv “Pod suncem Sen Tropea” “Razgoli}eni”

06.45 Profi boks: Diaz – Manuel 08.00 Zimske Iks igre 09.30 Fudbal: Man~ester Siti – Seltik 11.45 ATP Va{ington, finale 13.45 Komjuniti {ild: Man~ester junajted – ^elsi 15.30 ATP Va{ington 16.30 Ruska liga 17.00 ATP Masters Montreal 23.00 Francuska liga 00.00 Holandska liga 01.00 ATP Masters Montreal

07.00 07.25 08.10 08.30 09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.05 14.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.20 23.00

Kuhiwica (ma|) “Vrelina Akapulka” Crtani film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Iz strane produkcije (ma|) Vesti (ma|) Zajedno Da bude svetlost “Tajni znak” Halo TV (ma|) Bogdan Ibrajter Tane Muzi~ka tragawa Hilandar Muzi~ki program No}na smena TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) “Pitawe savesti” “Rej~el Rej” „Ujak iz Amerike”

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Metropole i regije sveta, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 “Zemqa nade”, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti frtuti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

DNEVNIK

07.03 07.30 08.00 08.30 09.00 09.09 09.44 10.10 10.14 10.35 11.22 12.10

Stiven Dorf

Ku}a na imawu Kold Krik Kuper i Lia Tilson su bra~ni par iz Wujorka. Da bi pobegli od gradske vreve kupuju ku}u u prirodi i zajedno sa decom sele u svoj novi dom. Wihova ku}a snova uskoro }e se pretvoriti u no}nu moru... Uloge: Denis Kvejd, [eron Stoun, Stiven Dorf Re`ija: Majk Figis (RTS 1, 01.17) 06.05 08.00 09.03 09.18 09.33 10.00 10.31 11.00 12.00 12.15 12.31 12.47 13.32 15.15 16.05 17.00 17.29 18.29 19.00 19.30 20.10 21.00 23.15 00.00 00.23 01.17 03.15 04.50

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 19.05 20.00 21.00 00.30 00.35 00.40 02.20 03.00 04.05 05.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica Lov i ribolov Put oko sveta - Srbija moja zemqa “Kapri” Dnevnik Sport plus Kuvati srcem “Bouns” Letwi bioskop: Dejvi Kroket i re~ni pirati, film Jednostavan ìvot “Boqi ìvot” Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Razglednica: Mauricijus Slagalica Dnevnik “Boqi ìvot” Jedna pesma, jedna èqa “Bouns” Dnevnik “Nevini” No}ni bioskop: Ku}a na imawu Kold Krik, film Jedna pesma, jedna èqa Lov i ribolov

Foks vesti: 900 sekundi “Slomqeno srce” “Slatka tajna” Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Prava stvar Tajni agent Izi Foks vesti “Slomqeno srce” “Ninya ratnici nepobedivi: Banzuke” Svet na dlanu Foks vesti “Largo” “Ninya ratnici nepobedivi: Banzuke” Film: Zemqotres u Wujorku Foks vesti No}ni program: Foks non-stop Film: Vi{e od vode “Svi mrze Krisa” “Sibil” “Dosije FBI” “Largo”

Kuvati srcem Hrana kao lek Eko karavan Vrele gume Enciklopedija “Neven” Slon Benyamin Male pri~e Moj ujak Stepeni{te ûvari tradicije S. Rahmawinov: êtvrti koncert za klavir i orkestar 13.00 Trezor ju~e 14.00 Rat svetova, film 16.00 Ovo je Srbija 16.40 Priru~nik za neupu}ene 17.05 Reciklaà u turskom kupatilu 17.45 Razglednica: Jakutija 18.13 PG poligon: Ekstra Nena Muzi~ki program 18.50 “Neven” 19.25 Slon Benyamin 19.52 Male pri~e 20.00 Fudbal - Premijer liga: Pregled sezone 20.58 “Kapri” 21.57 Malo ubistvo u porodici, film 23.35 Hronika festival filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi 00.05 [ou po~iwe u pono} - Bajaga i instruktori

Gabrijela Pesion

SERIJA

Kapri Neodoqiv ~ar ove serije je u spoju lepote prirode od koje zastaje dah i ose}awa o nesvakida{wem `ivotu. U ovom o~aravaju}em ambijentu, tokom cele serije, smewuju se velike i male `ivotne pri~e, kao i ostvareni i izgubqeni snovi... Uloge: Gabrijela Pesion, Kaspar Kaparoni, Ser|o Asizi, Ize Danijeli, Bjanka Gua~ero (RTS 2, 20.58) 00.33 Rat svetova, film 01.55 Trezor ju~e 02.52 Fudbal: Premijer liga - pregled sezone 04.20 Priru~nik za neupu}ene 05.33 Razglednice: Jakutija

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00

Glas Amerike “SMS” “Qubav po svaku cenu” Najboqe na planeti Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode “Filadelfija” Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Ginisova kwiga rekorda Vesti Slatka moja “Svi vole Rejmonda” Milica na kvadrat “Filadelfija” Film: Zvezde su pale na Henrijetu Slavni “Svi vole Rejmonda” Film: Zvezde su pale na Henrijetu Glas Amerike

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke razglednice, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 13.40 [tedimo za vas, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus., 07.00 Atlas, 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 “Profa”, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 17.45 “Profa”, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00

22.00 23.00 23.35 00.45

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op “Uvod u anatomiju” Vesti za osobe o{te}enog sluha “Vil i Grehs” Dopisnici bez granica Dok. film: Ragbisti u kolicima Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Divqa Kina Vesti “Seks i grad” “Dobre namere” Vesti B92 “Vil i Grejs” Trnav~evi}i u divqini “Uvod u anatomiju” Nacionalna geografija i Bi-BiSi: Zemqa, mo} planete Reakcija Vesti B92 “Seks i grad” “Dedvud”

06.00 07.00 08.00 09.15 11.00 11.15 11.45 12.30 14.15 16.00 16.45 17.00 18.15 18.30 19.30 20.00 22.00 23.00 00.30 01.00 02.00

Jutarwi program Nacionalni dnevnik “Anali” Film: @ivi bili pa videli Siti kids “Alo, alo” «„Napu{teni an|eo” Grand {ou “Nevina” “Qubav je ve~na” Nacionalni dnevnik “Napu{teni an|eo” Samo smeh “Anali” Nacionalni dnevnik Film: Memoari jedne gej{e Mewam `enu [ou, bravo {ou Lete}i start “Alo, alo” Film: Kobna potera

15.00 16.00 16.35 17.30 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00

Memoari jedne gej{e Jo{ kao devoj~icu, otac ju je prodao i ona postaje slu`avka hladne i prora~unate gej{e. Ona je mrzi zbog lepo-

Ziji Zang

te i do`ivqava je kao konkurenciju i od wenih okrutnosti spa{ava je sama nastojnica okiye (ku}e za gej{e), koja je uzima pod svoju za{titu. Uloge: Ziji Zang, Ken Vatanabe, Gong Li, Mi{el Jo, Suzuka Ogo Re`ija: Rob Mar{al (Pink, 20.00)

Konan (Hepi, 13.00) 08.15 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.15 12.15 12.25 12.40 12.50 13.00 13.30 14.00 14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Spasoje Ben 10 Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom 21 Smucalice Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv U~ite engleski sa Ozmom Viva piwata Ro|eni pobednici Spasoje Pokojo Ho}u ja Nodi Majstor Bob Konan Mjau mjau Tokio Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Ben 10 Pla{ite li se mraka? Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv U~ite engleski sa Ozmom Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

18.30 18.55 19.20 19.30 20.25 21.00 22.20 23.20 23.50 00.00 00.05 00.50 01.50 02.50 03.45 04.45 05.35 06.25

Vitafon Telemaster Rekord “Zabrawena qubav (Klon)” ]irilica Telemaster Letopis [oping mania Telemaster Vremenska prognoza “Prvi talas” Nije lako biti ja Marko Jankovi} {ou Muzi~ki ~eta Letopis “Prvi talas” “Zabrawena qubav (Klon)” Vremenska prognoza

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 “Luna”, 16.30 Kuhiwica, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 “Nemi svedok” (r), 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 “Luna”, 20.45 Mobil e, 21.00 Sport STV-a, 21.30 “Nemi svedok”, 22.15 Info 3, 22.45 Raskr{}a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 “Zemqa nade”, 15.30 Dok. program, 16.00 “Prijateqi i suparnici”, 17.00 “Pod suncem”, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 18.45 Baltazar, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 “Prijateqi i suparnici”, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 “Pod suncem”.

DNEVNIK

ponedeqak10.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Sigurni Viver

Gorile u magli Dajen Fosej je `ivot posvetila prou~avawu primata. Prou~avaju}i ih izbliza, razvije na~in komunikacije s gorilama i postane opsednuta wihovim zdravqem... Uloge: Sigurni Viver, Brajan Braun, Yuli Haris Re`ija: Majkl Apted (Nova TV, 15.15) 08.05 08.30 09.30 10.30 11.30 12.30 13.30 14.25 15.15 17.15 17.30 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 22.55 23.25 23.40 00.35 01.05 02.00 03.00 04.20

Beba Feliks, crtani Ezo TV Nova lova „Rebelde” „Otvori svoje srce” „Lude 70-e” “Kozbi {ou” IN Gorile u magli, film Vesti „Bejvo~” IN Dnevnik „Lud, zbuwen, normalan” Ne zaboravi stihove „Privatna praksa” „Mister Bin” Vesti „Bejvo~” “Sajnfild” „@ivot na severu” Ezo TV Gorile u magli, film “Sajnfild”

08.00 Olupine iz snova 08.30 Tajne Renesanse 09.00 Misterije mumija iz mo~vara 10.00 Posledwi dvoboj 11.00 Hendl, `ivot pop ikone 12.00 K.S. Luis 13.00 Alfons Muha, vizionar Nove umetnosti 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Lov na ve{tice 16.00 Rimske misterije 17.00 Dikens u Americi 17.30 Raj na zemqi 18.00 Pisani kod 19.00 Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka 20.00 Bekstvo Luja XVI 21.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Lov na ve{tice 00.00 Rimske misterije 01.00 Dikens u Americi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ultramen – doba kuge ûdovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen- nemesis ûdovi{ta i pirati Tali~ni Tom êtiri posledwe pesme Dvoboj za ju`nu prugu Ek{n men Tali~ni Tom Osvetnik Osveta je moja [kola plesa i zavo|ewa Balada o svirepom Ku}a besa @rtva

06.00 Garfild 2 07.20 Posledwa prilika za materinstvo 09.00 Uhvati i ostavi 10.50 Bernard i Doris 12.30 Rat zmajeva 14.05 Letopisi Narnije: Princ Kaspijan 16.30 Eni Libovic: @ivot kroz objektiv 17.55 Podeqena ku}a 19.40 Filmovi i zvezde 20.05 @elim Kendi 21.35 Pomra~ewe 23.00 Na klizavoj padini 00.20 Mala deca 02.30 Umri mu{kije .30 @elim Kendi

08.40 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 “ârolija” 10.15 Hladnokrvne ìvotiwe: Hladnokrvna istina, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 “Oprezno s an|elom” 13.20 Idemo na put s Goranom Mili}em: Bosna i Hercegovina 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.45 Pas koji je zaustavio rat, film 16.15 Hrvatska kulturna ba{tina 16.35 Turisti~ke pe}ine Hrvatske, dok. serija 17.10 “Na{i i Va{i” 18.00 Hrvatska uìvo 19.30 Dnevnik 20.05 “ârolija” 21.05 Korner 21.55 Potro{a~ki kod 22.30 Dnevnik 3 23.00 Profesije li~no: Alat - vatra, dok. serija 23.30 “No}ne more i sawarije” 00.20 “Zvezdane staze: Vojayer” 01.05 “U kancelariji” 01.25 “Falkon plaà”

08.05 ârobna plo~a - u~imo engleski jezik 08.20 “Moji roditeqi su vanzemaqci” 08.45 “Tri Hil” 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 “Ali Mekbil” 10.45 “Dragi Yone” 11.10 “Prijateqi” 11.55 Veliki uspesi hrvatskog sporta - rukomet, finale Olimpijskih igara 1996: Hrvatska - [vedska 13.20 Slikovnica 13.50 “Obi~ni qudi” 14.35 Direkt 15.05 Normalan ìvot 16.00 Flavors: Vijetnam, sve~anost za ~ula, dok. serija 16.55 “Falkon plaà” 17.40 “Ksena - princeza ratnica” 18.40 U vrtu pod zvezdama 19.10 “Yoni Bravo” 19.30 Vip muzi~ki klub 20.05 “Velemajstor” 21.05 “Odmori se, zasluìo si” 21.35 “24” 22.20 Senzacionalna vest, film

06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 02.00 04.00

“Dodir an|ela” “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” Kolevka la`i “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” Mu` za sakriti Dok Martin specijal Bra~na `eqa “Zakon i red” “Gardijan” “Zakon i red” “Gardijan” “Ubistva u Midsameru” Nemirne du{e “Dodir an|ela”

Ker Smit

Nulta ta~ka Studenati Aizi Hajvard i Bobi Dejmon, konstrui{u mawu nuklearnu bombu, bez detonatora. Jedan od kolega ih izda, te bomba zavr{ava u rukama bezobzirnih terorista... Uloge: Ketrin Hajgl, Ker Smit, Y. August Ri~ards Re`ija: Erik Lanuvil (RTL, 20.00) 08.15 Astro {ou, emisija 11.05 „Kako sam upoznao va{u majku” 11.30 „U dobru i zlu” 11.55 „Rat u ku}i” 12.25 Ekskluziv 13.00 Ve~era za 5 13.35 „Tajna ~okolade” 14.40 „Heroji iz strasti” 16.15 Korak po korak 16.40 „Pod istim krovom” 17.10 „Kako sam upoznao va{u majku” 17.35 „U dobru i zlu” 18.00 „Rat u ku}i” 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 Nulta ta~ka, film 21.30 Carlitov na~in, film 00.10 No} pokera, {ou 01.45 „CSI Majami” 02.30 No} pokera, {ou 04.00 Astro {ou, emisija

Skarlet Johanson

Senzacionalna vest

Novinara Yoa Strombela pamte kolege kao ~oveka koji je bio uvek brì od drugih u pronalaèwu senzacionalnih vesti. On nakon smrti progawa Sondru Pranski kako bi ona istraìla jedan novinarski trag... Uloge: Skarlet Johanson, Hju Yekmen, Vudi Alen Reìja: Vudi Alen (HRT 2, 22.20)

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.10 00.00

Detroit, grad roka Tri musketara Pqa~ka{ banaka Divqa stvorewa Serpiko Lovci na blago Soko i Sne{ko Beli} Buka Tilf

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Intermeco 1 "Akapulko H.E.A.T." @ene mafije, 2. deo Intermeco 2 Qudski uzorak “Akapulko H.E.A.T.” "Sout Park" Iznad pravde Intermeco 3 Mrtva zona "Serija Sout Park" Neugro`ena sloboda Besame mu~o

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.35 09.00 10.30 12.30 13.30 15.00 16.00 18.00 18.15 19.15 19.30 20.15 20.30 21.00 21.30 22.25 22.30 23.30 00.30

Kako se pravi? Opasan lov Prqavi poslovi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina Pravi heroji U deli}u sekunde Opasan lov Majami ink Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Kako se pravi? U potrazi za borbom Opasan lov Kako pre`iveti u opasnim situacijama U deli}u sekunde Pravi heroji Generalka Takmi~ewe graditeqa motocikala

Olimpijske igre Tenis Ski skokovi Fudbal Tenis Bilijar Ski skokovi Fudbal Fudbal Fudbal Ski skokovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Rvawe Svi sportovi Borila~ki sport Ski skokovi Ski skokovi

Mar{al ma{tao da postane kelner itler je ~esto govorio: ja nikada ne}u poTito je samo dva puta izgubio prisustvo duha: pustiti niti kapitulirati. To je i ostvaposle povla~ewa iz Uìca 1941. i tokom desanta rio, odvukav{i sa sobom u provaliju vi{e u Drvaru, 1944. Ina~e, uvek je delovao sigurno, pood 50 miliona qudi. Ipak, mora mu se priznati vremeno traìo krivce za svoje neuspehe, ali ih konsekventnost. Gotovo sve, sem stvarawa hiqadunije ka`wavao surovo kao Staqin. godi{weg Rajha i osvajawa ìvotnog prostora na Kako je stario i sve ga vi{e obuzimala ParkinIstoku, naàlost, ostvario je. Osvojio je vlast u sonova bolest, Hitler je, s pojavom krutosti u miNema~koj, ponovo naoruào i stvorio sna`nu voj{i}ima, postajao sve kru}i i u odlukama, pa su sku, a nemerqive su razbrojni komandanti smemere uni{tavawa Jevreweni zbog kr{ewa wegoja i drugih “rasno nepove naredbe ni korak dadobnih” naroda. To je ve} qe. Man{tajn je predlapre dolaska na vlast, degao takti~ko skra}ivasetak godina ranije, i izwe borbenih i linija za neo u svom delu “Majn snabdevawe, upravo ono kampf”. {to je tad Hitlera dovoStaqin je bio fleksidilo do besa – takti~ko bilniji. êsto je pravio povla~ewe. Zbog svoje nagle zaokrete u politirigidnosti on je gubio ci, shodno svojoj proceni bitku za bitkom, posebsvrsishodnosti: 1926. dono na Isto~nom frontu, ba NEP-a biva zameweno jer su Sovjeti od wega potpunim skretawem preuzeli raniju fleksiopet u ratni komunizam. bilnost, iznena|ewa i Kolektivizacija, koja je neuobi~ajene manevardonela ogromne `rtve – ske postupke. Naime, Hia Solèwicin misli da tler je po~etkom rata geje tad nastradalo oko pet nerale zapawivao smemiliona seqaka – sprolim strategijskim odluvedena je s velikom kama: prodor kroz Ardeokrutno{}u. Kad je sane do Denkerka, na priznao za `rtve, Staqin je mer, da bi kasnije, posebmalo popustio pritisak, no posle Staqingrada ali je glad 1934. odnela 1942/3, po~eo sve vi{e da nove ìvote. Pravio je sprovodi strategiju nenagle obrte i u spoqnoj povla~ewa. politici, poput pakta s Operetsko imitirawe ratnog komandanta Ve}ina istori~ara naNema~kom o podeli Poqske 1939. I Tito je u svoziva Tita diktatorom u bar{unastim rukavicama. jim unutra{wim i spoqnopoliti~kim odlukama Nemali broj latinoameri~ke diktatore upore|uju pravio brojne vrlo o{tre zaokrete. s Titom, nalaze}i i u wihovom pona{awu, kao i naIzbegavawe nesigurnosti i neodlu~nosti ne ~inu obla~ewa Frawe Tu|mana, direktnu imitacimoè se primeniti na ovu trojicu autokrata, ve} ju Tita. Revolucionari rigidnije strukture, posebsamo na wihove sledbenike. Po vokaciji, autokrano dinarci, potajno su gun|ali i smatrali da kolta ne sme da se koleba u svojim odlukama jer bi brmovana kosa i prsten, a posebno bele pudlice, ne zo izgubio ugled kod onih koji ga prate. On mora odgovaraju revolucionaru. \ilas, od mnogih optudelovati kao vizionar koji vidi budu}nost. Autoìvan za leva skretawa, kao i streqawa kolebqikrata, kao i svaki lider, mora brzo da proceni odvih i sumwivih u Crnoj Gori 1942, posle rata se re|enu situaciju, predumogao sretati na beozme mere da je razre{i i, gradskim ulicama s ka~Staqin nikad lo{e vesti nije tako|e, brzo prenese svoketom na glavi, a na prijim egzekutorima ili saop{tavao sledbenicima. Hitlerovu jeme je dolazio u ~izmasledbenicima odgovarama, {to je izgledalo kao objavu rata SSSR-u pro~itao je ju}a nare|ewa. A ako ona Molotov, no, kad su se po~ele re|ati neki vid protesta zbog ne budu izvr{ena, odmah uvo|ewa luksuza, koji se pobede, samo je Staqin potpisivao sledi kazna. Sva trojica, odmah po oslobo|ewu Benare|ewa o po~asnoj paqbi posebno Staqin i Hiograda odoma}io me|u tler, koristila su to u vladaju}om elitom. zbog nekog osvojenog grada potpunosti. Staqin je Titu je u brojnim nanekoliko puta pogre{no vratima skretana pa`wa procenio situaciju, naro~ito 22. juna 1941. ujutro, na buròaske navike. I pored toga, on je uporno, kad je oklevao da uzvrati na nema~ki agresiju i tasve do smrti, nastavqao svoj hedonizam, ~iji je izko dozvolio da mu avijacija bude uni{tena na zevor, a ni on sam to nije krio, bio poku{aj da se nemqi. Bio je u nekoj vrsti {oka desetak dana posle utrali{e beda u ranom detiwstvu, sna`na adoleverolomnog nema~kog napada, mo`da u depresivscentna èqa za lijepim odijelima i namerom da noj krizi zbog ose}awa krivice {to je dozvolio kad poraste bude kelner jer su oni “uvijek lijepo da ga Hitler prevari. Ubrzo se sabrao i negde od obu~eni”. Ta sna`na adolescentna trauma nije mo4. jula 1941. delovao je odlu~no. Ipak, i tad se drgla kasnije, kad je postao diktator, da bude neuào pravila da ne saop{tava lo{e vesti sledbetralisana apsolutnom vla{}u koju je zadrào do nicima: objavu rata Nema~ke SSSR-u pro~itao je kraja ìvota. Molotov. Kasnije, kad su se po~ele re|ati pobede, Hitler i Staqin su, naprotiv, bili askete. Prsamo je Staqin potpisivao nare|ewa o po~asnoj vi se obla~io konvencionalno i li~io, kako je paqbi zbog nekog osvojenog grada. Naravno da je zlobno primetio jedan novinar, na kelnera iz staodmah nalazio krivce, komandante na Zapadnom ni~nog bifea. Kad je postao vo|a i kancelar Rajha, pravcu, poput generala Pavlova, koji su uskoro nosio je strana~ku ili vojnu uniformu. Bio je dostreqani i tako kod sledbenika pokrili Staqista krutog pona{awa. Pomno je pazio na svoj izgled novu krivicu. i u svojoj okolini nije trpeo neuredne osobe.

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak10.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mesec prolazi kroz va{ znak, pa radite zdu{no, i du{om i telom. Poslu nikad kraja, ni na vidiku, pa se pripremite za duge staze. Ukoliko ste na odmoru, sport je pravi izbor i re{ewe ovih dana.

BIK 20.4-20.5.

Neko vas optere}uje i ugro`ava. Zbog toga se distancirajte preama toj osobi, koliko god mo`ete. Iza zatvorenih vrata radite i ne otkrivajte svoje namere. Blokade i pote{ko}e u poslu. Novac kasni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

10. avgust 2009.

Dobro je znati koji su ~iji, da biste se {to boqe opredelili i orijentisali. Krizan i napet period koji imate pred sobom, moète prevazi}i strpqewem i dobrom organizacijom vremena. Na poslu podr{ka onih koji vas simpati{u. Jaka voqa i opredeqenost da uspete }e vas prosto nositi u radne izazove. Uspe{ni ste gde god da krenete. Svoj entuzijazam prenosite i na sve druge oko sebe. ûvajte se tajnih neprijateqa. Strasti. Neki prijateqi }e se zaloìti za vas, ali }e nai}i na pote{ko}e, pa nemojte mnogo o~ekivati od wih. Finansijski problemi su na pomolu, pa budite {tedqivi i racionalni kod ulagawa. Tajna qubav. Putovawe? U karijeri nailazite na napetu i stresnu situaciju, kada se od vas i ostalih kolega o~ekuje mnogo vi{e nego {to realno moète posti}i. Nemojte ulaziti u nepotrebne borbe, ve} se odmarajte.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ponedeqak je nov, sasvim sve`, radni dan, kada kre}ete iz po~etka, s velikim zadovoqstvom i optimizmom. Partner nije dobro raspolo`en, pa vam mo`e samo uneti nemire i nezadovoqstvo. Diplomatski!

JARAC 22.12-20.1.

Poslovna situacija je u fazi ekspanzije, bez obzira na to {to je leto i vreme godi{wih odmora. Mo`ete i sami da putujete, ali ne zaboravite radne mogu}nosti i saradwu s kolegama, potencijalnim klijentima.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

7 7

Mir i uto~i{te }ete prona}i u toplom i iskrenom zagrqaju partnera. Sve ostalo se ne ra~una, sve ostalo je pravi haos! Nemojte i}i preko svojih granica i realnih mogu}nosti. Sagledajte ograni~ewa.

STRELAC 24.11- 21.12.

SUDOKU

PROGNOZA

Ovo je za vas vreme za godi{wi odmor. Mo`ete se posvetiti svojoj porodici, deci, uku}anima, ku}i, ure|ewu ba{te i sli~nim aktivnostima. Ukoliko ipak radite jer morate, izgleda da be`ite s posla.

Nauka jo{ nije detektovala da se vreme ubrzava. Neko bi mogao da preispita celu tu stvar oko vremena. A vi znate da je tako, ose}ate to na svojoj ko`i. Do 2012. Zato, akcija! Posla imate mnogo vi{e nego {to mo`ete da postignete, ta~nije, nego {to biste da radite. Ipak, {ta je – tu je, dajte sve od sebe da {to pre zavr{ite novonastale, pa i one ranije obaveze. Qubav cveta!

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 3 9 4 6 1 8 5 2 7

2 9

8 5 2 3 7 4 1 9 6

6 1 7 9 5 2 8 4 3 7 4 1 8 2 5 3 6 9

SUN^ANO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 30 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Ni{

I TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 15 do 30 stepena. VOJVODINA: Toplo sa duìm sun~anim periodima. Popodne lokalni razvoj oblaka na zapadu Ba~ke po Sremu i gde je krajem dana mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova. Vetar slab jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 14 do 16, a maksimalna }e malo varirati oko 30 stepeni. SRBIJA: Toplo sa duìm sun~anim periodima. Popodne }e do}i do razvoja oblaka u zapadnim i ju`nim predelima gde je mogu}a pojava lokalnih pquskova sa grmqavinom. Pquskova moè biti predve~e i u centralnim krajevima Srbije. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 12 do 18, a maksimalna od 28 do 32 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak osveèwe sa pquskovima i grmqavinom, najpre na zapadu i severu Srbije. U sredu razvedravawe uz prijatne temperature, a samo u toku prepodneva mogu}a ki{a na jugu Srbije. U drugoj polovini sedmice prete`no sun~ano i toplije uz slab lokalni razvoj oblaka popodne. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane vremenske prilike uglavnom ne}e smetati hroni~nim bolesnicima kojima se u najtoplijem delu dana savetuje da smawe fizi~ke napore i izlagawe toploti. Kod osetqivih osoba se mogu javiti bolovi na mestima starih povreda i glavoboqa. U saobra}aju je potrebna pove}ana pa`wa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 25 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

349 (51)

Slankamen

265 (29)

Ja{a Tomi}

Apatin

416 (52)

Zemun

276 (5)

Bogojevo

382 (62)

Pan~evo

288 (4)

Smederevo

468 (4)

Ba~. Palanka 327 (52) Novi Sad

288 (51)

Tendencija porasta

TISA

SAVA

N. Kne`evac

183 (2)

S. Mitrovica

52 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

251 (3)

Beograd

229 (7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

248 (24)

NERA

Hetin

84 (6)

-40 (-1)

Tendencija stagnacije

5 3 9 1 6 7 4 8 2

Evropa

Tendencija stagnacije i porasta

Kusi}

42 (6)

2 8 6 4 9 3 7 1 5 1 7 5 2 4 9 6 3 8

6 6

TRI^-TRA^

Hefove devojke Tri eks ~lanice harema Hjua Hefnera 29- godi{wa Holi Medison, 35- godi{wa Brixet Markuard i 24-godi{wa Kendra Vilkinson nedavno su zavr{ile snimawe pete sezone popularnog rijalitija „Devojka iz kom{iluka”. Iako su te iste devojke napustile vilu gazde „Plejboja” Hjua Hefnera, on je najavio da }e se wegova uspe{na serija snimati i daqe. Ipak, Hefner nije potvrdio da }e se Brixet, Holi i Kendra pojaviti u {estoj sezoni rijalitija „Devojka iz kom{iluka” a nije `eleo ni da otkrije identitet novih starleta koje }e se oprobati u glumi.

VIC DANA [aqe Lala iz bawe telegram Sosi: - Soso, {aqi mi ’iqadu dinara, lekar mi produìo kuru! Posle par dana stiè mu odgovor: - Lalo evo ti dve ’iqade, kaì mu neka ti je malko i podebqa.

9 6 3 5 8 1 2 7 4 4 2 8 7 3 6 9 5 1 Re{ewe iz pro{log broja