Dnevnik 10.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 10. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23162 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

EVRO PA U NAJ VE ]EM [KRIP CU NA KON DRU GOG SVET SKOG RA TA

Sr bi ja jo{ bez od bra ne od no ve kri ze str. 5

NASLOVI

PU[TENO U SAOBRA]AJ 12 KILOMETARA MAGISTRALE NOVI SAD – ZREWANIN

Politika 3 ^upi}: Javno }u tra`iti razre{ewe predsednika Ustavnog suda

Ekonomija 5 NIS jeftiniji 200 dinara

Poqoprivreda

Spremni da zaoru drumove

6 Dr`ava s 20 dinara najboqi kupac, mlinovi ne daju vi{e od 18

str. 4

Novi Sad 9 Prekr{ajne prijave zbog javnih nabavki „Vodovoda i kanalizacije”

Crna

Vetrovito Najvi{a temperatura 23 °S

UV zra~ewe 5-6

Foto: S. [u{wevi}

12 Uhap{ena trojica osumwi~enih za ubistvo Morarevi}a

Od Ka} a do @ab qa put em, a ne nao k ol o st r. 4

O barikadama odlu~uju gra|ani

str. 2

NO VO SA \A NI MI LI CA I MAR KO BOJ KO VI] BILI IZME\U @IVOTA I SMRTI NA DURMITORU

Dra ma u ste na ma Sa vi nog ku ka str. 13

str. 16 – 20

SPORT

ALEK SAN DAR BO RI] DVO STRU KI [AM PION STA ROG KON TI NEN TA

No vo sa |a nin pi ka dom osvo jio Evro pu str. 9

REPORTA@E MA GI STAR FI LO LO GI JE I STU DENT VE TE RI NE UNI KAT NE LAM PE PRA VE OD TI KVI

Nis u za jel o, a l i s i j a j u k’o svit ac n DANAS PRIJATEqSKI S RUSIJOM n NOLETU NAGRADA U MONTREALU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

U ^E TVR TAK I PE TAK U „DNEV NI KU”

Ras po re di Su perlige i Pr ve fud bal ske li ge

s tr . 1 5

2

POLiTikA

sreda10.avgust2011.

INTERVJU MI LAN PA JE VI], EKS PERT ZA EVROP SKA PI TA WA, O DO LA SKU NE MA^ KE KAN CE LAR KE U BE O GRAD

Ber lin i „za pe ~a }e na” po li ti ka o Ko so vu – Po se ta kan ce lar ke Ne ma~ ke An ge le Mer kel je u sva kom slu ~a ju iz u zet no va `an do ga |aj i za bi la te ral ne ne ma~ ko-srp ske od no se, i na rav no za aspi ra ci je Be o gra da ka ~lan stvu u EU. Kod nas je si tu a ci ja uvek slo `e na i ne {to ak tu el no, a na `a lost, to je po no vo Ko so vo. Iz na ja va se na go ve {ta va da }e raz go vo ri Mer ke lo ve s naj vi {im zva ni~ ni ci ma Sr bi je bi ti obo je ni upra vo po sled wim zbi va wi ma na se ve ru Ko so va i tra `e wu re {e wa – iz ja vio je u in ter vjuu „Dnev ni ku“ eks pert za evrop ska kre ta wa i osni va~ ISAC fon da Mi lan Pa je vi}, ko men ta ri {u }i vest da }e 22. av gu sta ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel sti }i u pr vu po se tu Be o gra du. l Za pregovara~kim stolom srpskog dr`avnog vrha s visokom go{}om bi}e prevashodno situacija na Kosovu, o kojoj Beograd i Berlin imaju razli~ite stavove.

Do ma }i esta bli {ment bi tre ba lo da pri beg ne ozbiq nom ra du na po boq {a wu na {ih `i vo ta, a da tu mi i evrop ski ko ra ci }e usle di ti – [te ta je {to }e ve }i deo vre me na bi ti po sve }en Ko so vu, a ma we pa `we usme re no mo gu} no sti ma za una pre |i va we pri vred nih od no sa, ko ji su uvek u pr vom pla nu, kao i po li ti~ kih, kul tur nih, na u~ nih, pro svet nih i svih osta lih ko ji ka rak te ri {u bi la te ral ni ni vo. Uvek tre ba ima ti na umu da su od no si s Ne ma~ kom ti u ko je tre ba mak -

Po du da ran je wi hov stav jo{ od de ve de se tih, kao i jo{ ne kih ~la ni ca EU, a sa da je to za pe ~a }e no ti me {to su pri zna li ne za vi snost Ko so va. To je u~i ni la i ve }i na ~la ni ca Uni je, i ono {to se mo glo na slu }i va ti kra jem de ve de se tih, po tvr |e no je tim ~i nom pri zna wa. l Da li na neki na~in Nema~ka kao stub EU poku{ava da preko Srbije homogenizuje nejedinstvenu Uniju i otkloni veliki balast Brisela zbog razli~itog pristupa kosovskoj nezavisnosti jer pet ~lanica ima rezolutni stav nepriznavawa jednostranog ~ina Pri{tine?

– Mi sli te li na pri ti sak Sr bi ju da pri zna Ko so vo? l Upravo to da za Srbiju priznavawe Kosova bude uslova za EU, a time i otklawa problem nejedinstva „dvadesetsedmorke“?

– Ne ma sum we da bi za Ne ma~ ku i, uop {te, te 22 ze mqe ko je su pri zna le Ko so vo bi lo naj jed no l Tvrdi se da je zvani~ni Berlin u neformalnim razgovorima upozorio Srbiju na to da pregovora s Unijom ne}e biti ukoliko kontrola na severu Kosova ne bude prepu{tena vlastima u Pri{tini?

– Ne ma~ ki stav, kao i stav ve }i ne vo de }ih ze ma qa EU je po znat –one pri zna ju ne za vi snost Ko so va u sa da {wim gra ni ca ma.

Zna se i uslov za sve aspi ran te ka ~lan stvu u EU da je neo p hod no da ima ju mak si mal no do bre od no se i sa rad wu da bi is pu ni li taj po li ti~ ki kri te ri jum do bro su sed stva, ko ji EU sa ma pri me wu je un tar svo jih ~la ni ca ve} {e zde se tak go di na. Na to }e Be o grad bi ti po no vo opo me nut.

Re {e we na evrop ski na ~in l [ta o~ekujete da }e u oktobru re}i EK o kandidaturi Srbije i kakvo }e biti decembarsko finale na skupu „evropske dvadesetsedmorke“?

– Uvek iz be ga vam da go vo rim o da tu mi ma i mi slim da ni je do bro gra |a ne bom bar do va ti obe }a wi ma ve za nim za fik sne ro ko ve. Do ma }i esta bli {ment bi tre ba lo da pri beg ne ozbiq nom ra du na po boq {a wu na {ih `i vo ta, a da tu mi i evrop ski ko ra ci }e usle di ti. l O~ekujete li bar naklonost EU u datumima koje smo obele`ili?

– Da, jer o~e ku jem i da }e se pre va zi }i po sto je }i pro blem s Ko so vom, i onaj u od no si ma Be o gra da i Pri {ti ne, i re {e we bi ti pro na |e no na evrop ski na ~in. Za to mi slim da }e do kra ja go di ne bi ti po zi tiv nih od lu ka o pu tu Sr bi je ka EU. si mal no ula ga ti jer se to mo `e uvek is pla ti ti. Za Sr bi ju su od zna ~a ja do bri bi la te ral ni od no si sa svim dr `a va ma ~la ni ca ma EU, a po seb no oni ma ko je pred sta vqa ju stu bo ve Uni je. Po sled wih go di na je ne do voq no tru da ulo `e no u ~i tav niz bi la te ral nih od no sa, pa je do la zak Mer ke lo ve pri li ka da se za i sta una pre de di ja log i sa rad wa i s Ne ma~ kom.

l Mislite da Srbija ima manevarski prostor za zadr`avawe evropskog puta i pri velikim uslovqavawima koja sve vi{e prodiru „izvan kulisa“?

– Mi slim da ima do voq no pro sto ra i mi slim da ta dva pro ce sa mo gu i da qe te }i pa ra lel no, bez ob zi ra na pro ble me ko ji su do sa da is kr sa va li, a i da qe }e. Tre ba stal no ima ti na

Kan ce lar ka u osa mo sta qe noj Sr bi ji U ne ma~ kim di plo mat skim kru go vi ma „Dnev ni ku“ je po tvr |e no da „po sto ji plan“ da kan ce lar ka An ge la Mer kel 22. av gu sta do |e u zva ni~ nu po se tu Be o gra du, u sklo pu tur ne je re gi o nom.

Ovo }e bi ti pr vi do la zak ne kog ne ma~ kog kan ce la ra od osa mo sta qi va wa Sr bi je. Po sled wi pred sed nik vla de Ne ma~ ke ko ji je do {ao u Be o grad bio je Ger hard [re der, ko ji se 2003. sreo s ta da {wim zva ni~ ni ci ma SCG. Ume |u vre me nu, pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} je ne ko li ko pu ta imao zva ni~ ne su sre te s Mer ke lo vom, i to u Ber li nu, ok to bra 2008. i no vem bra 2009. go di ne. umu da je Ko so vo ve li ki ne re {en pro blem, ne ka vr sta po lu za mr znu tog kon flik ta, pa pro ble mi stal no is kr sa va ju sve do ne kog da na ka da }e mo `da to kom plek sno pi ta we bi ti kraj we re {e no. I po red pro ble ma ko ji se ja vqa ju, ve o ma je va `no ka ko se oni re {a va ju, a Sr bi ja za i sta tre ba da na sta vi pu tem ko ji je za po ~e la. Go vo rim o po sled woj kri zi – da kle, vr lo str pqi vo, mu dro, hlad ne gla ve i is kqu ~i vo za sno va no na sla wu po zi tiv nih vi bra ci ja i sprem no sti za pre go vo re po sva ku ce nu, o sva koj te mi. l Koliko je nema~ki stav o Kosovu, po vama, predwa~io u EU, {to je iskrsavalo u drugoj polovini 90- tih sa izjavama tada{weg ambasadora Grubera o „su{tinskoj autonomiji“, bez precizirawa Berlina {ta je iza ovoga krije, da bi, kako neki pamte, decembra 2001. godine premijer Zoran \in|i} stigao u Beograd sa tvrdwom onda{weg kancelara Gerharda [redera da je nezavisnost gotova stvar i da tu ne treba Beograd da se mnogo „upiwe“?

– Sva ka ko da je pred wa ~io ne ma~ ki stav, ali i svih osta lih vo de }ih ze ma qa EU, a na me |u na rod nom pla nu tu su jo{ i SAD, ono {to se zo ve „kvin ta“.

stav ni je, i vo le li bi, da Sr bi ja u ne koj for mi pri zna ne za vi snost Ko so va. To je naj lak {e za wih jer bi im ski nu lo bri ge.

No, u for mal nom smi slu, do sa da ni je bi lo ta kvog zah te va i uslo va qa va wa, a ni po ru ka te sa dr `i ne Be o gra du. l Sve vi{e se potencira da je ipak uslov „kvinte“ o severu Pokrajine uvertira za uslovqavawe Srbije da prizna Kosovo da bi u{la u EU? – Mo `e se spe ku li sa ti, na ga |a ti, ali ovo sva ka ko je ste i je dan re a lan sce na rio. Mi slim da ni je ko ri sno da se pre te ra no op te re }u je mo tim pi ta wi ma u ovom tre nut ku ka da smo ve o ma da le ko od is pu we no sti osta lih su {tin skih kri te ri ju ma za ~lan stvo u EU. Ne sme mo da do zvo li mo da nas ta krup na i kom plek sna po li ti~ ka pi ta wa, ko ja }e se re {a va ti go di na ma, ako ne i de ce ni ja ma, od vra te od po tre be da sva ko dnev no una pre |u je mo na{ si stem i ele men te tog si ste ma u ko jem svi `i vi mo. Od no sno, da ta ve li ka po li ti~ ka pi ta wa po sta nu iz go vor, pr ven stve no oni ma ko ji su na vla sti, da s ne do voq nom sna gom, od lu~ no {}u i od go vor no {}u spro vo de re for me ko je su od in te re sa za naj ve }i broj gra |a na.

Dra gan Mi li vo je vi}

De le vi}: Se ve ru Ko so va i mi {qe we EK Di rek tor ka Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je Mi li ca De le vi} oce ni la je da }e de {a va wa na se ve ru Ko so va i Me to hi je uti ca ti na mi {qe we Evrop ske ko mi si je, ali i na ukup no ras po lo `e we u ze mqa ma ~la ni ca ma EU ko je }e bi ti va `no ka da se kra jem go di ne bu de do no si la ko na~ na od lu ka o kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u EU. EK je te lo ko je je oba ve zno da bu de sta tu sno ne u tral no po {to unu tar EU ne ma sa gla sno sti o to me da li je Ko so vo dr `a va ili ne, ali EK pra ti i ono o ~e mu unu tar EU po sto ji ja ka sa gla snost, a to je u~e stvo va we u re gi o nal noj sa rad wi, re kla je De le vi }e va. “U tom smi slu i u mi {qe wu, kao i ra ni je u iz ve {ta ji ma o na -

pret ku, po ja vi }e se oce ne ko je da ju stav Ko mi si je u ve zi sa onim o ~e mu po sto ji sa gla snost unu tar EU, a to je u~e {}e u re gi o nal noj sa rad wi i na ~in in ter ak ci je sa svim de lo vi ma re gi o na”, iz ja vi la je De le vi }e va RTS-u. De le vi }e va sma tra da je “va `no da mi {qe we bu de do bro, ali i da po li ti~ ka kli ma bu de ta kva da to mi {qe we mo `e da se ka pi ta li zu je”.Upi ta na o uslo vi ma iz Ak ci o nog pla na ko ji }e uti ca ti na to mi {qe we i o va `nim jo{ ne u svo je nim pro pi si ma, ona je od go vo ri la da je osta lo ne ko li ko za ko na, a da su ve o ma bit na dva ko ja se od no se na imo vin ska pi ta wa. To su za kon o po vra }a ju imo vi ne i imo vin skom obe {te }e wu i za kon o jav noj svo ji ni.

dnevnik

Ste fa no vi}: Bi ler po ku {ao da iz me ni spo ra zum – Ko man dant Kfo ra u od la sku Er hard Bi ler po ku {ao da pre ko no }i iz me ni de ta qe pri vre me nog spo ra zu ma s Vla dom Sr bi je, ali je u to me spre ~en – iz ja vio je ju ~e {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi}.

On je pre ci zi rao da je Bi ler, bez pret hod nog do go vo ra s pre go va ra ~i ma zva ni~ nog Be o gra da, pro me nio ~e tri ri ta~ ke pri vre me nog spo ra zu ma ta ko da one idu na {te tu Sr ba sa se ve ra Ko so va i Me to hi je.

– Tri smo us pe li da vra ti mo u po zi ci je ko je se po kla pa ju s na {im in te re som, a spor na ta~ ka je osta la ta ko ja se od no si na no si vost te ret nih ka mi o na ko ja je ogra ni ~e na na tri i po to ne – re kao je Ste fa no vi} za ve sti TV B-92. [ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da je po tvr dio da su na ju gu Ko so va i Me to hi je ta ko -

zva ni ko sov ski in spek to ri po ~e li pro ve ru za stu pqe no sti i kon fi ska ci ju srp ske ro be u pro dav ni ca ma, i do dao da je to po sle di ca jed no stra no na met nu te blo ka de na pro ment srp skih pro iz vo da.

– To je ne {to {to }e bi ti re {e no u di ja lo gu s Pri {ti nom u sep tem bru – pod vu kao je Ste fa no vi}.

On je do dao i da su po je di ne opo zi ci o ne stran ke po ku {a le te {ku si tu a ci ju na Ko so vu i Me to hi ji da is ko ri ste za sa ku pqa we sit nih po li ti~ kih po e na. Ko men ta ri {u }i op tu `be od bor ni ka De mo krat ske stran ke Sr bi je u Skup {ti ni op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Mar ka Jak {i }a da je Be o grad iz dao Sr be, Ste fa no vi} je oce nio da }e se po ka za ti da ovi na pa di ni su ute me qe ni, jer }e mo, ka ko je do dao, bi ti sve do ci po ste pe nog ukla wa ba ri ka da.

SA STA NAK PRED STAV NI KA ^E TI RI OP [TI NE OD LO @EN, SPO RA ZUM NI JE UGRO @EN

O ba ri ka da ma od lu ~u ju gra |a ni Za jed ni~ ka sed ni ca od bor ni ka tri op {ti ne, Ko sov ske Mi tro vi ce, Le po sa vi }a i Zve ~a na, na ko joj je tre ba lo da se raz ma tra pri vre me ni spo ra zum Vla de

bi je i Kfo ra bi ti is po {to van.

Bog da no vi} jer, ka ko je re kao, ta ko `e le gra |a ni se ve ra Ko so va, a Ste fa no vi} za to {to je spo ra zum ve} pri hva ti la dr `a -

Ru si ja po zva la EU, NA TO i UN da spre ~e na si qe Mi ni star stvo spoq nih po slo va Ru si je po zva lo je ju ~e Evrop sku uni ju, NA TO i Uje di we ne na ci je da spre ~e mo gu }i po ku {aj Pri {ti ne da si lom po vra ti kon tro lu na te ri to ri ja ma sa ve }in skim srp skim sta nov ni {tvom na Ko so vu. „Na `a lost, ve li ki su iz gle di da }e upr kos spo ra zu mu o uz dr `a va wu od voj nih ak ci ja od 5. av gu sta, Pri {ti na pa sti u is ku {e we da po no vo si lom us po sta vi kon tro lu nad srp skim sta nov ni {tvom na Ko so vu”, re kao je port pa rol mi ni star stva Alek san dar Lu ka {e vi~, a pre ne le ru ske agen ci je.

On je do dao da Ru si ja po zi va EU, NA TO i UN, „ko je ima ju svo je kan ce la ri je u re gi o nu da po ka `u mak si mum od go vor no sti u ci qu spre ~a va wa ta kvog sce na ri ja” i is ta kao da se „za bri nu tost sta nov ni ka u se ver nim op {ti na ma na Ko so vu ne tre ba za ne ma ri ti”.

Sr bi je i Kfo ra, pre ki nu ta je u Le po sa vi }u, jer od bor ni ci op {ti ne Zu bin Po tok ni su do {li.

Do go vo re no je da po je di na~ no sva ka op {ti na raz ma tra pri vre me ni spo ra zum.

Pre po ~et ka sa stan ka no vi na ri ma je pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} re kao da od bor ni ci te op {ti ne ni su do {li jer sma tra ju da o pri vre me nom spo ra zu mu tre ba da se iz ja sne po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je, a ne lo kal ni od bor ni ci.

Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} sma tra da je ova kvom od lu kom upu }e na lo {a po ru ka gra |a ni ma se ve ra Ko so va, isto vre me no iz ra ziv {i sum wu da su na ta kvu od lu ku uti ca le po je di ne stran ke iz Be o gra da. Vo |a be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} je pro ce nio da od la ga we za jed ni~ ke sed ni ce ni je dra ma ti ~an do ga |aj. Obo ji ca ve ru ju da }e pri vre me ni spo ra zum Vla de Sr -

va, dok lo kal ni or ga ni na se ve ru Ko so va tre ba prak ti~ no da ga re a li zu ju.

U me |u vre me nu, op {tin ski kri zni {ta bo vi tre ba da od lu ~e o even tu al nom ukla wa wu ba ri ka da ko je su po sta vqe ne na pu te vi ma na se ve ru Ko so va, {to je po tvr dio i pred sed nik op sti ne Le po sa vi} Bran ko Ni ni}. Na ba ri ka di u op {ti ni Le po sa vi} ju ~e oko po dne va go to vo i da ni je bi lo gra |a na, na pu tu su je di no bi la is to va re na dr va kao pre pre ke, a ne ko li ko gra |a na je bi lo po red pu ta. [a to ri po red ba ri ka da u ko ji ma su se gra |a ni pret hod nih da na oku pqa li, pra zni su.

Ko sov ski tr `i {ni in spek to ri po ~e li su pro ve ru za stu pqe no sti srp ske ro be u pro dav ni ca ma i kon tro lu ka ko tr go vi ne po {tu ju uvo |e we za bra ne uvo za ro be iz Sr bi je. Tr `i {ni in spek to ri }e ak ci ju spro vo di ti to kom ~i ta vog av gu sta, a sva ro ba ko ja je u{la na kon od lu ke o blo ka di bi }e kon fi sko va na.

LIDER PUPS-a JOVAN KRKOBABI] U NOVOM SADU

Ho }e mo pra ved ni ju ras po de lu po sti zbor nog ko la ~a Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i pred sed nik Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je ju ~e u No vom Sa du da je ta stran ka otvo re na pre ma svi ma, ali da bi bi lo naj pri rod ni je da, uz ne ke ko rek ci je, osta ne u pred iz bor noj ko a li ci ji za So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je i Je din stve nom Sr bi jom. PUPS, me |u tim, ka ko je re kao, zah te va pra ved ni ju ras po de lu „ko la ~a” na kon iz bo ra da bi sna `ni je mo gao uti ca ti na zbi va wa u ze mqi, po seb no ka da je re~ o so ci jal noj po li ti ci.

– Ne ma mo ne pri ja te qe, ve} sa mo po li ti~ ke kon ku ren te. Otvo re ni smo pre ma svi ma, ali bi bi lo naj lo gi~ ni je da, uz ne ke

ko rek ci je, osta ne mo u pred iz bor noj ko a li ci ji sa SPS-om i JS-om – do dao je on u obra }a wu ~la no vi ma Grad skog od bo ra PUPS-a u No vom Sa du.

Po we go vim re ~i ma, u po li ti ci ne ma qu ba vi, ve} se sve svo di na in te res, a vi {e do bi ja onaj ko do bi je vi {e gla so va na iz bo ri ma.

– Na pro {lom kon gre su smo za cr ta li ciq da osvo ji mo 500.000 gla so va bi ra ~a, {to je de set od sto ukup nog bro ja qu di za ko je se o~e ku je da }e iza }i na iz bo re. O~e ku jem do go vor s po ten ci jal nim part ne ri ma, ali ta kav da do bi je mo ade kvat ni ji deo iz vr {ne vla sti ne go na pro {lim iz bo ri ma

– re kao je Kr ko ba bi}, i do dao da }e ko na~ nu od lu ku do ne ti Glav ni od bor PUPS-a.

Li der PUPS-a je kon sta to vao da u No vom Sa du ima ma lo ~la no va te stran ke, i pred lo `io da se u sep tem bru odr `i jav na tri bi na, na ko joj }e se vi de ti pra va sna ga stran ke i od re di ti smer ni ce ra da u na red nom pe ri o du.

– U No vom Sa du ima 60.000 pen zi o ne ra, a sa mo 2.500 ~la no va PUPS-a – ka `e Kr ko ba bi}, i do da je da je to za i sta ma li broj kad se ima u vi du da je u toj stran ci i ve li ki deo in va li da i ne za po sle nih, od no sno so ci jal no ugro `e nih.

E. D.

c m y

politika

dnevnik

sreda10.avgust2011.

3

POSLE KRAGUJEVCA I NI[A, I SANYAK TRA@I ADRESU U BRISELU

Voj vo |a ni ~e ka ju ok to bar

Na kon Kra gu jev ca i Ni {a, i No v i Pa z ar po k re n uo je ini c i j a t i v u za otva r a w e pred stav ni {tva u Bri se lu.

Po re ~ i m a pred s ed n i k a Stran k e za San x ak Fev z i j e Mu ri }a, ini ci ja ti va iz San xa ka do bi la je i po dr {ku di plo ma ta iz ne for mal ne gru pe

Po k ra j in s ki se k re t ar za lo kal nu sa mo u pra vu i re gi o nal n u sa r ad w u To m i s lav Stan ti} uve ren je u to da }e u ok to bru i Voj vo di na do bi ti ta kvo pred stav ni {tvo, te da }e ti me ima ti lak {i pri stup nov cu iz evrop skih fon do va i pro je ka ta. On je ka zao i da }e

NI POSLE MESEC DANA NEMA SLU@BENE OBJAVE DA SU „DUPLE FUNKCIJE” NEUSTAVNE

^u pi}: Jav no }u tra `i ti raz re {e we pred sed ni ka Ustav nog su da Prof. dr ^e do mir ^u pi}, ~lan Od bo ra Agen ci je za spre ~a va we su ko ba in te re sa, na ja vio je da }e jav no tra `i ti da Na rod na skup {ti na raz re {i pred sed ni ka Ustav nog su da Sr bi je jer sma tra da on ne oba vqa svo je po slo ve, po {to od lu ka tog su da o ne u stav no sti „du plih funk ci ja” ni po sle me sec da na od do no {e wa ni je ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku”.

– Ne mo gu svi u Ustav nom su du da bu du na od mo ru. To je stra {no!

Ne mo gu ni svi `e le zni ~a ri, pi lo ti... pa ni su di je. Ja }u jav no, li~ no, ako ne Agen ci ja, tra `i ti od Skup {ti ne Sr bi je da raz re {i pred sed ni ka Ustav nog su da. Ne mo `e on bi ti van kri ti ke i od go vor no sti. I u Ustav nom su du mo ra ju da se dr `e po stup ka – iz ja vio je ju ~e ^u pi} za „Dnev nik”.

Na i me, Ustav ni sud je od lu ku o ne u stav no sti „du plih funk ci ja” do neo 7. ju la, a ona se u „Slu `be nom gla sni ku” ob ja vqu je „po pra -

vi lu, u ro ku od 30 da na od da na od lu ~i va wa”, pi {e u Po slov ni ku o ra du USS-a.

Na ob ja vqi va we ove od lu ke u „Slu `be nom gla sni ku” po zi va se ve }i na funk ci o ne ra s „du plim funk ci ja ma”, pre ne go {to, ka ko ka `u, od lu ~e o to me ko ju }e funk ci ju za dr `a ti, a ko je se od re }i. Tek dvo ji ca – po kra jin ski po sla ni ci ko ji su ujed no i pred sed ni ci op {ti na In |i ja i Srem ski Kar lov ci, Go ran Je {i} i Mi len ko Fi li po vi}, ostav ke su pod ne li na po sla ni~ ke funk ci je. ^u pi} u raz go vo ru za na{ list ka `e da Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, u me |u vre me nu, mo `e tra `i ti ur gen ci ju od USS-a i zah te va ti da se po {tu je za kon ska od red ba o ob ja vqi va wu sva ke od lu ke u ro ku od 60 da na.

Izvinite, opasni ste Ko men ta ri {u }i to {to su po je di ni „du pli” funk ci o ne ri bi li „ozlo je |e ni” we go vom iz ja vom da bi one ko ji se ne po vi nu ju od lu ci USS-a tre ba lo tre ti ra ti kao „opa sne qu de”, ^e do mir ^u pi} „s iz vi we wem” pi ta: „Iz vi ni te, ka ko ni su opa sni qu di? Oni su pr vi tvr di li da su wi ho ve funk ci je iz vor ne – pot pu no ne ta~ no! Wi ho va iz vor na funk ci ja je po sla nik ko ji je ne po sred no iza bran, a gra do na ~el ni ci i pred sed ni ci op {ti na se bi ra ju u skup {ti na ma op {ti na.

Za {to oni ni su ne ko me od svo jih ko le ga iz stran ke ili ko a li ci o nom part ne ru pre pu sti li tu lo kal nu funk ci ju? Oni ovim pri me rom ru {e ustav nost i za ko ni tost. Iz vi ni te, to su opa sni qu di”.

– Ne ka `em da su na pra vi li ne ki zlo ~in, ali, iz vi ni te, ta kav funk ci o ner je opa san jer ne po {tu je pra vi la, za ko ne, ono {to pri pa da nor mal nom de mo krat skom po ret ku, po seb no pr vom uslo vu de mo kra ti je, a to je vla da vi na pra va, od no sno za ko na – ka te go ri ~an je ^u pi}.

– Na rav no, Ustav ni sud ima ta kav po lo `aj da tu Agen ci ja ne mo `e ni {ta ura di ti, sem oba ve sti ti jav nost o to me da, pro sto, sma tra da je USS neo d go vo ran {to ne oba vqa svo je po slo ve, po seb no pred sed nik su da, i da ka `e ta kvu kri ti ku o to me – na veo je ^u pi}.

On je is ta kao da su od lu ke USS-a neo po re ci ve i da taj sud ima ve li ku od go vor nost da sve oba vqa u za kon skim ro ko vi ma, a da je sva ko pro du `i va we tog ro ka „ve li ka uzur pa ci ja od USS-a„.

– Ka da USS bu de ob ja vio svo ju od lu ku, svi ti funk ci o ne ri su du `ni da u ro ku od tri da na tra `e od Agen ci je sa gla snost. I na rav no, od mah }e do bi ti od lu ku Agen ci je da su u su ko bu in te re sa – ka zao je ^u pi}, pod se }a ju }i na to da je re~ o su ko bu in te re sa iz me |u pred stav ni~ ke, od no sno za ko no dav ne i upra vqa~ ko-iz vr {ne funk ci je.

U ovom slu ~a ju, do dao je ^u pi}, in sti tu ci je (skup {ti ne) du `ne su da te funk ci o ne re u to ku osam da na raz re {e funk ci je, s tim

{to oni mo gu da bi ra ju – ili da osta nu pred sed ni ci op {ti na i gra do na ~el ni ci ili da bu du po sla ni ci.

Ali, po si li za ko na, is ta kao je, gu be onu funk ci ju na ko ju su ka sni je do {li.

Agen ci ja za spre ~a va we su ko ba in te re sa, od ko je funk ci o ne ri mo ra ju da tra `e sa gla snost za svo je funk ci je, po we go vim re ~i ma, po {to va }e za kon ske ro ko ve, mo `e i ima ka pa ci tet da „iz gu ra” do kra ja.

– Te od lu ke se la ko mo gu do ne ti i u za kon skom ro ku od 15 da na po sla ti – na veo je ^u pi}.

Ostav ke ko ju su dvo ji ca po sla ni ka pre da la Skup {ti ni Voj vo di ne pre ne go {to je od lu ka o ne u stav no sti „du plih funk ci ja” ozva ni ~e na ^u pi} sma tra do brim pri me rom, ali na po mi we da dru gi ne mo gu bi ti na te ra ni da u~i ne isto jer ima ju za kon sko pra vo da sa ~e ka ju slu `be nu ob ja vu.

– Ni je to sa mo pi ta we mo ra la.

Mo ral ima ju qu di ko ji dr `e do to ga, ali ako ne dr `e do mo ra la, po sto ji za kon. On mo ra da se po {tu je.

Ako ga ne po {tu je, on da je re~ o od met ni ku ili sa mo voq ni ku. On on da jed no stav no zlo u po tre bqa va in sti tu ci ju, pro gla {a va, ~ak i dr `a vu svo jom pri vat nom i li~ nom.

To je do vo |e we u pi ta we jed nog od ele men tar nih uslo va de mo krat skog po ret ka, a to je vla da vi na pra va – ka `e dr ^u pi}, ko ji je i pro fe sor be o grad skog Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka.

S. Nikoli}

REKLI SU

Ta di}: Ne na dov i Zo ra nov most

Mr ko wi}: Sum wa u dru gu ka drov ku kom bi na ci ju

Ili}: Vla da Sr bi je be `i od re {a va wa pro ble ma

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ka `e da most na Adi ni je sa mo be o grad ski, ve} re gi o nal ni most, ko ji }e re {i ti pro blem na naj kom plek sni joj ta~ ki – Be o gra du. Ta di} je ka zao da Sr bi ji pri pa da da gra di mo sto ve ko ji su in `e wer ski i na u~ ni iza zov i da je to ulo ga i mi si ja Sr bi je i we nih gra di te qa. On je is ta kao i da su svi osta li mo sto vi na Sa vi i Du na vu u svom vre me nu na ne ki na ~in bi li svet ski re kor de ri, po put no vog mo sta na Adi. – Ka da sam pr vi put na po ~et ku grad we do {ao na ovaj most, raz go va rao sam s ne ma~ kim i austrij skim in `e we ri ma ko ji su mi re kli da mo `e mo bi ti po no sni na qu de ko ji gra de mo sto ve – re kao je Ta di}.

On je pred lo `io da most na Adi bu de na zvan po ubi je nom pre mi je ru Zo ra nu \in |i }u i ne ka da {wem gra do na ~el ni ku Be o gra da Ne na du Bog da no vi }u.

– Ne ka ko ovaj most naj vi {e ve zu jem za Ne na da i Zo ra na i bio bih naj sre} ni ji ka da bi se zvao Ne na dov i Zo ra nov most. Ja sam dao svoj pred log, a tre ba pi ta ti gra |a ne – re kao je Ta di}

Mi ni star in fra struk tu re Mi lu tin Mr ko wi} ka `e da je tem po iz grad we Ko ri do ra 10 svet ski re kord i da mu je po treb no jo{ po la man da ta da za vr {i {ta je za po ~eo.

– Da ne da jem ro ko ve, ne ka da mo `da i ne re al ne, ne bi smo ura di li ovo li ko.

Tek sa da se vi de re zul ta ti. Do kra ja sep tem bra bi }e go to vo 180 od 280 ki lo me ta ra Ko ri do ra 10. Usko ro }e se od Be o gra da do Ma |ar ske sti za ti za sat i po. De la naj bo qe go vo re. Na{ tem po iz grad we Ko ri do ra je, tvr dim, svet ski re kord! – ka `e Mr ko wi}.

Na kri ti ke da je i sa da da vao la `na obe }a wa oko ro ko va, mi ni star ka `e da „tre ba ima ti str pqe wa”.

– Me ne ni ka kva funk ci ja u vla sti ne im pre si o ni ra, ali iskre no stre pim {ta }e s tim za po ~e tim po slo vi ma bi ti u ne koj dru goj ka drov skoj kom bi na ci ji – mi ni star in fra struk tu re.

Ko ri dor 10 upo {qa va 100.000 qu di, i ka da se auto put za vr {i, do no si }e 300 mi li o na evra go di {we sa mo od pu ta ri na. Sam }e se is pla ti ti za de set go di na.

Li d er No v e Sr b i j e Ve li mir Ili} iz ja vio je ju ~e da Vla da Sr bi je „kon fu znom i ne de fi ni sa nom” po li ti kom be `i od re {a va wa „na go mi la nih” pro ble ma ko ji po sto je u svim seg men ti ma.

Ili} je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Be o gra du re kao da je spoq na po li ti ka Vla de kon fu zna, ne de fi ni sa na, da pri vre da „sva kim da nom sve vi {e to ne”, kao i da ni {ta od ono ga {to je obe }a la u raz vo ju in fra struk tu re Vla da Sr bi je ni je is pu ni la. On je op tu `io Vla du Sr bi je da je iz i gra la Re zo lu ci ju 1244 ko ja je, ka ko je na veo, naj ve }i wen ka pi tal.

Po we go voj oce ni, Sr bi na Ko so vu su ugro `e ni i ne mo gu o~e ki va ti sta bil nost s „neo zbiq nim pre go va ra ~i ma i ne de fi ni sa nom spoq nom po li ti kom”. Go vo re }i o sta wu u pri vre di, Ili} je na veo da kre dit na po li ti ka sti mu li {e stra na pred u ze }a, a do ma }a de sti mu li {e u svim seg men ti ma.

„Pri j a t e q i San x a k a„, ko j u di r ek t or kan c e l a r i j e APV ~i ne am ba sa do ri vo de }ih za - naj ve ro vat ni je bi ti Pre drag pad nih ze ma qa u Sr bi ji.

No vi kov, ko ji je ina ~e i na Iz voj vo |an ske ad mi ni stra - ~e l u Po k ra j in s kog fon d a ci je na ja vi li su, pak, da bi „Evrop ski po slo vi”. bri sel ski ofis po sle du `eg Kra gu je vac je u Bri se lu jo{ od la ga wa ko na ~a no mo gao bi - od sep tem bra pro {le go di ne, ti otvo ren kra jem sep tem bra dok je pred stav ni {tvo Ni {a ili po ~et kom ok to bra, za vre - otvo re no pre dva me se ca. U me ma ni fe sta ci je „Otvo re ni kra gu je va~ kom ofi su re gion da ni” u glav nom gra du Evrop - [u ma di je, ko ji ukqu ~u je jo{ ske uni je. {est op { ti n a, pred s ta v qa Me |u tim, ovaj „da tum” po - Bor ka To mi}, dok je {e fi ca kra j in s ki zva n i~ n i c i sa o p - ni {ke kan ce la ri je Alek san {ti li su tek na osno vu obe }a - dra Lu go vi}. wa i uve ra va wa iz Mi ni star Gra d o n a ~ el n ik Ni { a Mi stva spoq nih po slo va da je za lo{ Si mo no vi} tvr di da su otva r a w e kan c e l a r i j e pre o - tro {ko vi pred stav ni {tva ve sta lo da se ot klo ne jo{ ne ke o ma ma li jer je taj grad do bio ma we teh ni~ ke pre pre ke. Ina - bes pla tan pro stor na ko ri ~e, na pre va zi la `e wu fa mo - {}e we za kan ce la ri ju u Aso znih teh ni~ kih pre pre ka ra di ci ja ci ji lo kal nih agen ci ja za se bez ma lo ve} po la go di ne, de mo kra ti ju. Po we go vim re po {to je sa gla snost za otva ra - ~i m a, ta kan c e l a r i j a }e od we pred s tav n i sle d e } e go d i n e {tva u Ba no vi nu za s tu p a t i i iz Vla de Sr bi je osta le op {ti ne U Briselu sedi{te sti gla jo{ u fe ve} ima oko trista iz ni {kog re gi bru a r u. U to, o na. evropskih gradova {ef di plo ma ti P r e d s e d n i k i regija je Vuk Je r e m i} Stal n e kon f e je u no v em b ru ren ci je gra do va pro { le go d i n e i op {ti na Sa {a obe }ao da }e Po kra ji ni za to Pa u no vi}, ko ji je i pred sed bi ti ustu pqen je dan sprat u nik op {ti ne Pa ra }in, ka zao zgra di Mi si je Sr bi je u Bri se je na {em li stu da bi bi lo ve lu. Na kon ovog mi ni stro vog o ma ko ri sno da re gi o ni kao obe }a wa, dru ge op ci je u po gle {to su Voj vo di na ili grad Be du na ~i na otva ra wa kan ce la o grad ima ju pred stav ni {tvo u ri j e ni s u vi { e ima l e po Bri se lu ka kvo ve} ima ju broj lit~ku po dr {ku. Na i me, pret ni re gi o ni iz evrop skih ze ma hod no je iz po kra jin ske ad mi qa, „jer bi ta ko lak {e pred ni stra ci je bi lo na ja va da }e evrop skim fon do vi ma lo bi APV iz naj mi ti po se ban pro ra li za pro jek te na me we ne re stor za kan ce la ri ju u Bri se lu, gi o nal nom raz vo ju„. dok su ne ki za go va ra li ide ju Pa u no vi}, me |u tim, sma tra da se pri hva ti po ziv ne kog od da ne ma svr he da o bri sel skom evrop s kih re g i o n a ko j i su ofi su raz mi {qa ju ma li gra APV nu d i l i go s to p rim s tvo do vi i op {ti ne. na svo joj bri sel skoj adre si.

–- Mi slim da to ima smi sla U Po kra jin skoj vla di, iako sa mo kad je re~ o Voj vo di ni ne z a d o v oq n i vi { e m e s e~ n im ili gra du Be o gra du. A ne bi ig no ri sa wem re pu bli~ ke ad ima lo smi sla da u tom pr va cu mi ni stra ci je, ve ru ju da ne }e idu i ma li gra do vi i op {ti ne, bi ti ni ka kvih pre pre ka da se ka ko zbog tro {ko va, ta ko i i Voj vo di na ove je se ni zva zbog to ga {to ne ma ju ka pa ci ni~ no po ja vi u Bri se lu, gde, te ta za re a li za ci ju ve li kih ina ~e, se di {te ve} ima oko re gi o nal nih pro je ka ta – oce tri s ta evrop s kih gra d o v a i nio je Pa u no vi}. re gi ja.

B. D. Savi}

SNS: Ko li ko ko {ta most?

Srp ska na pred na stran ka za tra `i la je ju ~e od vla sti u Be o gra du da sa op {te gra |a ni ma ko li ko za i sta ko {ta ju no vi most pre ko Sa ve i pri stup ne sa o bra }aj ni ce, ko je su pred vi |e ne ugo vo ri ma o kre dit nom za du `e wu i od lu ka ma Skup {ti ne gra da Be o gra da. Sva ko dnev no iz no {e we ne i sti na i li ci ti ra we ce nom ko ju Be o gra |a ni pla }a ju za pro je kat mo sta pre ko Ade s pri stup nim sa o bra }aj ni ca ma pri kri va, ka ko tvr de na pred wa ci, stvar ne raz me re pqa~ ke. Po seb no je tra gi~ no {to }e ova ko skup i vi {e stru ko pre pla }en pro je kat de ce ni ja ma op te re }i va ti gra |a ne, ko ji }e ot pla }i va ti bo ga }e we po je di na ca re `i ma, a ne }e do bi ti pu te ve, {ko le, do mo ve zdra vqa, bo qe pla te i pen zi je i no va rad na me sta, na vo di se u sa op {te wu SNS-a.

4

ekonomija

sreda10.avgust2011.

dnevnik

JU^E PU[TENO U SAOBRA]AJ 12 KILOMETARA MAGISTRALE NOVI SAD – ZREWANIN

Od Ka }a do @a bqa pu tem, a ne na o ko lo Ju ~e po sle pod ne pu {ten je u sa o bra }aj ma gi stral ni put M-7 No vi Sad – Zre wa nin na de o ni ci Ka}–@a baq, pa vo za ~i vi {e ne mo ra ju da ko ri ste al ter na tiv ne prav ce i pu tu ju „oko lo pa na ma la vra ta”. Ka ko su nam re kli u JP „Pu te vi Sr bi je”, s jo {vi ra do vi ni su go to vi i od vi ja }e se pod sa o bra }a jem da bi se gra |a ni ma iza {lo u su sret i olak {a lo pu to va we, ko je im je za da va lo ve li ke mu ke.

Re ha bi li ta ci ja sa o bra }aj ni ce du ga 12 ki lo me ta ra po ve re na je pu tem ten de ra gra |e vin skoj fir mi „Al pi na”. Ra do vi na de o ni ci od Ka} kog nad vo `wa ka do @a baq ske ras kr sni ce po ~e li su 2010. i ob u hva ti li stru ga we as fal ta i iz ra du no se }eg slo ja, a na sta vqe ni su ove go di ne. Pr vo -

bit no ugo vo re ni rok je bio 30. ju ni pa su vo za ~i ne go do va li {ta se na ovoj sa o bra }aj ni ci to li ko du go ra di. Me |u tim, rok je ne {to pro du `en zbog blo ka de pu te va, ka da ni je bi lo mo gu }e do pre mi ti as falt nu ma su na gra di li {te, za -

iz me |u slo je va as fal ta ko ja bi u bu du} no sti tre ba lo da spre ~i po ja vu pu ko ti na.

Jo{ to kom 2005–2006. u okvi ru re dov nog odr `a va wa iz ve de ni su ra do vi na pu tu Ka}–@a baq na de o ni ci od iz la ska iz No vog Sa da

Pu {ten je u sa o bra }aj ma gi stral ni put M-7 No vi Sad – Zre wa nin na de o ni ci Ka}–@a baq, pa vo za ~i vi {e ne mo ra ju da ko ri ste al ter na tiv ne prav ce i pu tu ju „oko lo pa na ma la vra ta” tim po prav ke po sta vqe ne mre `e ko ja je bi la uni {te na od sa o bra }a ja jer su po je di ni vo za ~i vo zi li i po za sa o bra }aj za tvo re nom pu tu, kao i pri me ne no ve teh no lo gi je ugrad we ter mo sta bil ne mre `e

do Ka} kog nad vo `wa ka. Tri go di ne ka sni je, 2009, obez be |en je no vac za do dat no fi nan si ra we re ha bi li ta ci je sa o bra }aj ni ce du ge 12 ki lo me ta ra, ko ja je ju ~e pre da ta vo za ~i ma na ko ri {}e we.

Vo za ~i ka `u da je bi lo ne iz dr `i vo: sve do ju ~e sa o bra }aj se iz sme ra No vog Sa da ka Zre wa ni nu usme ra vao na Ka} koj pe tqi de sno na re gi o nal ni put kroz Ka} do [aj ka {a, za tim le vo kroz \ur |e vo do ras kr sni ce „@a baq„ i da qe ma gi stral nim pu tem. Iz sme ra Zre wa ni na ka No vom Sa du sa o bra }aj se usme ra vao de sno na re gi o- nal ni put R-122 do ras kr sni ce za Te me rin, za tim le vo na put do Te me ri na i da qe za No vi Sad. Vo za ~i su pri kra ju iz gu bi li str pqe we i jav no ne go do va li, pi sa li pro test na pi sma... ta ko da je za vr {e tak ra do va na ovoj, ka ko se vi di, ve o ma zna ~aj noj i fre kvent noj de o ni ci, do neo pra vo olak {a we put ni ci ma, po seb no oni ma ko ji sva ko dnev no pu tu ju na re la ci ji No vi R. Dautovi} Sad – Zre wa nin.

RADNICI „BA^KAPUTA” JU^E KOD VRBASA BLOKIRALI RADOVE NA KORIDORU 10

VELIKI RIZIK PRELASKA S FRANKA NA EVROPSKU VALUTU

Kon ver zi ja „{vaj car ca” u evro put u pro past?

Pro sta ma te ma ti ka po ka zu je da je kon ver zi ja {vaj car skog fran ka u evro sa da ne is pla ti va i po red ~i we ni ce da gra |a ni ko ji su za du `e ni u „{vaj car ci ma” pla }a ju pre vi so ke ra te. Re al no gle da no, je di ni spas za za du `e ne je da „{vaj ca rac„ po~ ne da pa da, a da dr `a va Sr bi ja, dok pad ne kre ne, fik si ra kurs fran ka i ta ko spre ~i jo{ du bqi po top gra |a na.

Svi ko ji bi sa da za me ni li fra nak za evro, spa ko va li bi se bi kre dit da le ko ve }i od onog ko ji su uze li pre ne ko li ko go di na, ne slu {a ju }i sa ve te ta da {weg gu ver ne ra NBS-a Ra do va na Je la {i }a da to ni ka ko ne ra de.

Po zva ni~ nom kur su, kre dit od 100.000 {vaj car skih fra na ka, uzet 2008, ta da je bio oko 61.400 evra. Ta~ ni je, 9. av gu sta 2008. go di ne evro je vre deo 76,2 di na ra, a {vaj car ski fra nak 46,8.

U me |u vre me nu na stu pi svet ska ta ra pa na, a oni {to se za du `i {e u {vaj car skim fran ci ma na gra bu si {e.

Ju ~e je evro vre deo 103,3 di na ra, a „{vaj ca rac„ ga je go to vo su sti gao i vre deo je 96,5 di na ra.

Ka da se to sa da pre ve de na ve} uze ti kre dit od 100.000 fra na ka, onaj ko bi ga za me nio u evre imao bi sa da kre dit od fan ta sti~ nih 93.400 evra, to jest ~ak 32.000 evra, ili ti 50 po sto, vi {e ne go pre tri go di ne. Upra vo ova raz li ka po ka zu je ko li ko su na gra bu si li oni ko ji su se za du `i li u fran ci ma jer, bez ob zi ra na to ko li ko je osnov na ka ma ta na kre dit ma la, ako tre ba da pla }a ti glav ni cu ko ja je 50 po sto ve }a, na sta ju grd ne mu ke po {to, uz sve to, do ma }a va lu ta pa da li pa da, a pla te sto je.

Zbog sve ga to ga ban ke svo jim kli jen ti ma omo gu }a va ju kon ver zi ju, ali ih i upo zo ra va ju na to da to ra de na vla sti ti ri zik.

Ipak se svi na da ju da }e fra nak kad-tad mo ra ti kre nu ti na ni `e,

Kre dit od 100.000 {vaj car skih fra na ka je 2008. go di ne vre deo 61.400 evra, a sa da bi, na kon kon ver zi je, tre ba lo ot pla }i va ti 93.400 evra, ili 50 po sto vi {e a ti me i oba ve ze gra |a na mo ra ju bi ti ma we. Uko li ko se, pak, pre |e na evro, si tu a ci ja }e bi ti za ku ca na pa ume sto da se vra }a kre dit od 61.400 evra, mo ra }e se is pla ti ti vi {e od 90.000 evra.

Do kra ja i bez na de da }e se kurs ne raz li ke po pra vi ti jer je ma lo ve ro vat no da }e di nar oja ~a ti to li ko da se kre dit od 90.000 evra pre tvo ri u onaj od 60.000.

Zbog to ga ni ko {te di {a ma u Sr bi ji tre nut no otvo re ni ne sme ni ti ho }e da sa ve tu je kon ver zi ju jer ra ~u ni ca po ka zu je da bi to bio put u pro past. Je di na na da je pad fran ka. Do ta da i dr -

E-po slo va we u 20.000 fir mi – Po re ska upra va je po sla la svim PDV po re skim ob ve zni ci ma re gi stra ci o ne obra sce (oko 120.000 PEP-obra za ca) i do sa da je re gi stro va no oko 20.000 PDV po re skih ob ve zni ka za elek tron sko po slo va we – iz ja vio je za Ta njug po mo} nik di rek to ra Po re ske upra ve Sr bi je dr De jan Vi do je vi}.

On je is ta kao da sam pro ces re gi stra ci je po re skih ob ve zni ka za elek tron sko (e) po slo va we s Po re skom upra vom ni je oba ve zan i da ni je vre men ski ogra ni ~en. On je na veo i da je po stu pak re gi stra ci je ve o ma jed no sta van i brz, uz pro cen tu al no za ne mar qi ve pro ble me ve za ne za va li da ci ju po da ta ka iz do spe lih PEP-obra za ca.

– Iako smo raz vi li elek tron ske ser vi se za pod no {e we po re ske pri ja ve za po rez na do da tu vred nost i po re ske pri ja ve za go di {wi po rez na do ho dak gra |a na (GPDG), ak ti van je sa mo pr vi, a dru gi }e po sta ti ak ti van po ~et -

`a va Sr bi ja tre ba ne {to da ura di.

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du \or |e \u ki} iz ja vio je da bi, ra di olak {a va wa te re ta gra |a ni ma ko ji

kom sle de }e go di ne, ka da je i mo gu }e pod ne ti po re sku pri ja vu za go di {wi po rez na do ho dak gra |a na za pret hod nu go di nu – re kao je Vi do je vi}.

U ju nu je, po we go vim re ~i ma, pod ne tih i ob ra |e nih elek tron skih PDV pri ja va bi lo 14, dvo stru ko vi {e ne go u ma ju.

– Ov de tre ba na po me nu ti da smo, u ovoj po ~et noj fa zi elek tron skog po slo va wa, ra di pra }e wa i oce ne per for man si in for ma ci o nog si ste ma, ogra ni ~i li mo gu} nost elek tron skog pod no {e wa PDV pri ja va na 200 po re skih ob ve zni ka ko ji su o to me oba ve {te ni, a ova pi lot-gru pa je for mi ra na iz dva ja wem onih po re skih ob ve zni ka ko ji ve} ima ju kva li fi ko va ne elek tron ske ser ti fi ka te i isto vre me no su re gi stro va ni za elek tron sko po slo va we s Po re skom upra vom i u na red nom pe ri o du per ma nent no }e se pro {i ri va ti – iz ja vio je Vi do je vi}.

su se za du `i li u {vaj car skim fran ci ma i ~i je ra te su znat no po ra sle zbog ja ~a wa {vaj car ske va lu te u pro te klom pe ri o du, dr `a va tre ba lo da raz mi sli o pri vre me nom fik si ra wu kur sa di na ra pre ma fran ku. On je pod se tio na to da, kao po sle di ca glo bal ne fi nan sij ske i eko nom ske kri ze, {vaj car ski fra nak u pro te klom pe ri o du ne za u sta vqi vo ja ~a – de set po sto sa mo u po sled wa dva me se ca, zbog ~e ga bi tre ba lo raz mi sli ti o to me da dr `a va in ter ve ni {e pri vre me nim fik si ra wem kur sa, kao {to je to ura |e no u Ma |ar skoj.

Ora }e dru mo ve ako ne stig ne pla ta

– To bi auto mat ski zna ~i lo da bi o ta kvom pred lo gu Vla de tre ba lo da se iz ja sni par la ment jer je re~ o za di ra wu u bu xet ske ras ho de – uka zao je on, is ti ~u }i da se ne mo `e o~e ki va ti da to ban ke ura de bez in di rekt ne ili di rekt ne po dr {ke dr `a ve.

On je na gla sio da tre ba ima ti u vi du da bi u slu ~a ju in ter ven ci je dr `a ve te ret pao na po re ske ob ve zni ke, ta ko da po sto je ar gu men ti i za ta kvu od lu ku i pro tiv we. \u ki} je is ta kao da ta ko |e tre ba uze ti u ob zir da su pri uzi ma wu kre di ta u „{vaj car ci ma„ gra |a ni bi li „krat ko vi di”, od no sno da su bi li po ne ti ti me da su efek tiv ne ka mat ne sto pe bi le znat no ni `e ne go na kre di te u evri ma. On je na veo da je pri to me za po sta vqe na ~i we ni ca da je, ~ak i da ni je bi lo svet ske eko nom ske kri ze, {vaj car ski fra nak fak ti~ ki naj sta bil ni ja va lu ta, od no sno da na du gi rok ima naj ma wi ste pen obez vre |e wa.

– Ta ko da se u star tu mo ra lo ra ~u na ti na to da je re~ o ~vr stoj va lu ti i da se ne mo `e ra ~u na ti na ne ka kve do bit ke, du `ni~ ke po osno vu sla bqe wa te va lu te, po go to vo kod nas, gde se ope ri {e pri ma wi ma u di na ri ma – is ta kao je \u ki}.

D. U.

08. 08. 2011.

1.317,80470

Ne za do voq ni rad ni ci pred u ze }a za iz grad wu pu te va „Ba~ ka put“ blo ki ra li su ju ~e oko 10 ~a so va iz grad wu Ko ri do ra 10. U de lu auto pu ta No vi Sad – Su bo ti ca kod Vr ba ske pe tqe, ne ko li ko sto ti ti na pu ta ra je sto pi ra lo ra do ve na 80. ki lo me tru Ko ri do ra 10 tra `e }i da im se is pla te za o sta le za ra de. I sa o bra }aj na tom de lu auto pu ta je to kom ju ~e ra {weg da na bio zna ~aj no po re me }en jer su rad ni ci

Za da nas su pu ta ri na ja vi li blo ka du Ibar ske ma gi stra le, svih na plat nih ram pi od Ni {a do Vr ba sa, ali i, ka ko ka `e Tri vu no vi}, oku pqa we svih rad ni ka „NI BENS gru pe“ kod Vr ba ske pe tqe, oda kle }e kre nu ti u pro test nu vo `wu ka gra ni~ nom pre la zu Hor go{.

Uko li ko dr `a va osta ne glu va na wi ho ve zah te ve, pu ta ri {est pred u ze }a „NI BENS gru pe“ su na ja vi li da }e pre o ra ti de o ni cu pu ta ko ju su ju ~e da na blo ki ra li.

„Ba~ ka pu ta“ do tog me sta do {li u ko lo ni du goj dva ki lo me tra u ko joj su se me ha ni za ci ja za iz vo |e we ra do va i auto bu si ve o ma spo ro kre ta li.

Pred sed nik sin di ka ta „Ba~ ka pu ta“ \u ro Tri vu no vi} is ti ~e da rad ni ci vi {e ne `e le da pre go va ra ju s dr `a vom jer su do sa da vi {e pu ta bi li iz i gra ni ve}, do dao je on, na sta vqa ju blo ka du dok se ne re {i pi ta we wi ho vih ne is pla }e nih za ra da.

– Pre va re ni smo, ta ko da nam sa da ne tra ba ju ni ka kvi pre go vo ri ni ti be smi sle ne po se te nad le `nih jer se ne }e mo po vu }i sve dok ne do bi je mo po tvrd nu po ru ku od ba na ka da su nam le gle upla te za sve ~e ti ri za o sta le pla te – po ru ~io je Tri vu no vi}.

– Dr `a va i ban ke sa mo pre ba cu ju kri vi cu s jed nih na dru ge. Mi smo do bi li obe }a we od nad le `nih dr `av nih or ga na da }e, uko li ko se ban ke ne do go vo re, bi ti ga ran ci ja za is pla tu na {ih za ra da, me |u tim, od to ga ni je bi lo ni {ta. Na `a lost, po sta lo je o~i gled no da su ban ke mo} ni je od sa me dr `a ve – ogor ~en je Tri vu no vi}.

Ina ~e, u okvi ru „NI BENS gru pe„ po slu je {est pu tar skih pred u ze }a iz No vog Sa da, Be o gra da, Ni {a, Vra wa i Kra gu jev ca. „NI BENS gru pa“ je osno va na pre ~e ti ri go di ne i tre nut no je u blo ka di zbog du ga od oko 170 mi li o na evra. Di rek tor Mi lo \u ra {ko vi} je u za tvo ru i do sa da je se dam ru ko vo di la ca uhap {e no.

M. Kekovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (593,68 -7,14) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Angropromet, Ni{

6,67

480

1.109.760

Pekabeta, Beograd

0,38

7.050

2.058.600

AIK banka, Ni{

-10,67

2.092

9.810.028

Bambi Banat, Beograd

0,20

19.239

1.558.365

NIS, Novi Sad

-7,44

672

10.851.255

/

/

/

Komercijalna banka, Beograd

-7,76

2.329

482.037

/ / Pet akcija s najve}im padom

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

Simpo, Vrawe

-12,07

255

5.100

Globos osigurawe, Beograd

-11,87

334

176.686

Go{a monta`a, Velika Plana

-11,67

2.650

98.050

Telefonija, Beograd Agrobanka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-11,53 -11,26 Promena % -7,44

752 4.886 Cena 672

35.360 3.053.679 Promet 10.851.255

Soja protein, Be~ej

-7,76

594

8.219.899

Vital, Vrbas

0,00

1.300

469.300

Veterinarski zavod, Subotica TE - TO, Senta

-10,42

361

213.434

0,00

2.650

212.000

Energoprojekt holding, Beograd

-7,32

570

16.298.628

-11,26

4.886

3.053.679

Imlek, Beograd

-1,35

2.120

159.000

Soja protein, Be~ej

-7,76

594

8.219.899

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

10.163.537

Agrobanka, Beograd

-5,12

463

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.154

0,00

Univerzal banka, Beograd

-5,05

3.326

668.492

Metalac, Gorwi Milanovac

-5,77

2.073

159.648

Alfa plam, Vrawe

-7,78

8.300

166.000

Tigar, Pirot

-4,83

710

142.000

0,00

2.350

0,00

-10,42

361

213.434

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Veterinarski zavod, Subotica

Svi iznosi su dati u dinarima

PRO IZ VO \A^ KE CE NE RA STU MIC PO MIC

EVRO PA U NAJ VE ]EM [KRIP CU NA KON DRU GOG SVET SKOG RA TA

Jul sku pqi 0,5 po sto Pro i z v o | a~ k e ce n e in d u strij skih pro iz vo da u Sr bi ji, to kom ju la po ra sle su 0,5 po sto u od no su na jun, a 13,7 po sto, u od no su na isti me sec pro {le go di ne, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

U ju lu su, u od no su na jun, naj vi {e po ve }a ne ce ne u pro iz vod wi odev nih pred me ta – 3,7 po sto, eks plo a ta ci ji si ro ve naf te i pri rod nog ga sa – 3,4 i pro iz vod wi kok sa i naf te.

U pro iz vod wi pro iz vo da od osta lih ne me tal nih mi ne ra la, ce ne su opa le 2,3 od sto, a ne znat no i u eks po la ta ci ji ru de me ta la, pro iz vod wi tek sti la i ne kih sa o bra }aj nih sred sta va. U iza bra noj gru pi pro iz vo da pro iz vo |a~ ke ce ne naj vi {e su po ve }a ne kod ode }e – ~e ti ri po sto, za tim kod elek tri~ nih apa ra ta – 1,7 i te~ nih go ri va i ma zi va – 1,6 po sto.

Isto vre me no, ce ne su ne znat n o sni ` e n e kod he m ij skih sred sta va za po qo pri vre du i gra |e vin skog ma te ri ja la.

Sr bi ja jo{ bez od bra ne od no ve kri ze Na kon sni `a va wa kre dit nog rej tin ga SAD i pro du bqi va wa du `ni~ ke kri ze u ne kim od naj ve }ih evrop skih eko no mi ja, po put Ita li je i [pa ni je, ~i ni se kao da svet ula zi u po nov nu re ce si ju. Do du {e, mi {qe wa o to me ko li ko }e ona bi ti ja ka i du go traj na se raz li ku ju: dok ne ki ana li ti ~a ri sma tra ju da se „ni {ta stra {no ne }e de si ti” i da je pr vo bit na re ak ci ja svet skih ber zi na sni `a va we ame ri~ kog rej tin ga pre na gqe na, s dru ge stra ne se ~u ju gla so vi o mo gu }im dra ma ti~ nim po sle di ca ma.

Ta ko je pred sed nik Evrop ske cen tral ne ban ke ko ja vo di mo ne tar nu po li ti ku zo ne evra @anKlod Tri{e oce nio da je „ovo naj ve }a kri za od Dru gog svet skog ra ta„.

Uko li ko bi za i sta do {lo do no ve glo bal ne eko nom ske kri ze, po sle di ce po Sr bi ju mo gle bi bi ti vr lo opa sne. S dru ge stra ne, sti ~e se uti sak da u vla sti, ba{ kao ni pret hod nog pu ta, ne ma ju ni ka kav pri pre mqen sce na rio ko jim bi ubla `i li po sle di ce no vog uda ra.

Sr bi ja je ta man iza {la iz go to vo tro go di {we re ce si je, a sta ti sti ka je uka za la na pr ve zna ko ve opo rav ka na tr `i {tu ra da. Pret hod ni re ce si o ni udar, de li mi~ no iza zvan glo bal nom kri zom, a ve li kim de lom na {im hro ni~ nim eko nom skim pro ble mi ma, osta vio je te {ke po sle di ce po srp sku pri vre du, {to je na kra ju re zul ti ra lo s ne ko li ko sto ti na hi qa da iz gu bqe nih rad nih me sta i op {tim pa dom stan dar da gra |a na.

Eko no mi sti se sla `u u to me da bi po sle di ce te kri ze bi le jo{ i mno go te `e da Sr bi ja ni je u{la u aran `man s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom. On je do neo dr `a vi neo p hod nu sta bil nost i omo gu }io pot pi si va we Be~ kog spo ra zu ma sa stra nim ban ka ma ko je po slu -

ju u Sr bi ji, ~i me je spre ~en od liv nov ca iz ze mqe i dra ma ti~ ni je za mi ra we pri vred ne ak tiv no sti.

Stru~ wa ci, me |u tim, upo zo ra va ju na to da je ma lo ve ro vat no da bi Vla da sa da mo gla po no vo u}i u aran `man s MMF-om, iako bi, ka -

Ivan Nikoli}. – Bo jim se da po sto ji re al na opa snost od ule ta wa u ne ki ne `e qe ni sce na rio, jer po gle daj te {ta se de si lo s ber zom: za ne ko li ko da na po ni {ten je ceo go di {wi rast. Za to je do bro da ima mo aran `man s MMF-om kao ne ku

Sa sta nak kod pre mi je ra Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} odr `a }e da nas sa sta nak po vo dom ak tu el nih po re me }a ja na svet skom tr `i {tu ko ji bi mo gli da iza zo vu no vi ta las kri ze u Evro pi i Sr bi ji, sa op {ti la je vla di na Kan ce la ri ja za sa rad wu s me |i ma.

Te ma sa stan ka, na ko jem }e u~e stvo va ti gu ver ner i pred stav ni ci Na rod ne ban ke Sr bi je, re sor ni mi ni stri, kao i pred sed nik i ~la no vi Fi skal nog sa ve ta, bi }e ka ko da Sr bi ja sprem no do ~e ka do la zak kri ze, na ve de no je u sa op {te wu. `u, to bio do bar po tez ko ji bi Sr bi ji obez be dio sta bil nost. Na i me, pred iz bor no je vre me i vlast }e te {ko u}i u aran `man ko ji bi joj mo gao od u ze ti po pu lar nost.

– Pri vre di i gra |a ni ma bi u slu ~a ju ne po voq nih okol no sti na sta vak aran `ma na s fon dom i{ao na ru ku – iz ja vio je sa rad nik Eko nom skog in sti tu ta u Be o gra du

vr stu ga ran ci je. Isto ri ja nas, me |u tim, u~i da se u pred iz bor nom pe ri o du aran `ma ni s MMF-om ne skla pa ju jer bi u tom slu ~a ju vlast do bi la re spek ta bil nog ak te ra ko ji bi jav no tra `io da se {te di, a to u pred iz bor noj tr ci ni je po pu lar no.

Even tu al na no va glo bal na kri za na Sr bi ju bi mo gla osta vi ti po -

ZA VR [E NA SKUP [TI NA AK CI O NA RA ZRE WA NIN SKE FA BRI KE LE KO VA

„Ju go re me di ja” osta je na De u ri }e vom pu tu Me nax men tu zre wa nin ske fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” po {lo je za ru kom da na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ne ak ci -

o na ra “na mak ne” ve }i nu i do bi je po dr {ku za go to vo sve ta~ ke dnev nog re da. Ta ko su, iz me |u osta log, ve }i nom gla so va pri sut nih pu no mo} ni ka ma lih ak ci o na ra usvo je ni i iz ve {ta ji o za vr {nim ra ~u ni ma za 2010. go -

di nu i o ra du ~la no va Uprav nog od bo ra. Ni je pro {ao sa mo pred log o re pro gra mi ra wu kre dit nih oba ve za “Ju go re me di je” pre ma Raz voj noj ban ci Voj vo di ne i Hi po Al peAdri ja ban ci, i za la ga wu imo vi ne ove far ma ce ut ske ku }e ra di re p ro g ra m i r a w a du go va. Jer, za we ga bi mo ra lo da gla sa dve tre }i ne od ukup nog bro ja ak ci o na ra.

A po {to Ak cij ski fond, ko ji u ime dr `a ve ras po la `e s 31,96 od sto ka pi ta la (Fond PIO ima pri de jo{ 9,97 od sto), ni je po slao pred stav ni ke, sma tra lo se da ova dr `av na in sti tu ci ja gla sa pro tiv te ta~ ke dnev nog re da ko ja, zbog to ga, i ni je usvo je na.

Za pred lo ge Uprav nog od bo ra

na ju ~e ra {woj Skup {ti ni ak ci o na ra gla sa li su Zdravko Deuri}, ovla {}en da za stu pa ak ci o na re ko ji ras po la `u s 20,97 od sto ak ci ja, ina ~e i ge ne ral ni di rek tor “Ju go re me di je”, za tim Tihomir Dimitrijevi} (18,7) i Vladimir Pecikioza (11,77).

Ni je gla sa la, od no sno bi la je uz -

on ne mo `e da pred sta vqa rad ni ke – ma le ak ci o na re, ali mo `e sve one ko ji ni su za po sle ni u ovoj fa bri ci. Pred se da va ju }a Skup {ti nom ak ci o na ra Zora Vidojkovi} pri hva ti la je De u ri }e vo obra zlo `e we i Je le ni Me da re vi} po ru ~i la da do ka `e svo je tvrd we na su du.

Menaymentu zrewaninske Fabrike lekova „Jugoremedija” po{lo je za rukom da na ju~era{woj sednici Skup{tine akcionara “namakne” ve}inu i dobije podr{ku za gotovo sve dr `a na Jelena Medarevi}, ko ja je ima la pu no mo} ja ma lih ak ci o na ra ~i ji udeo u ka pi ta lu “Ju go re me di je” iz no si vi {e od de set pro ce na ta.

Ona i we ni isto mi {qe ni ci ospo ri li su pra vo De u ri }u, kao di rek to ru, da za stu pa ak ci o na re, a on je taj pred log od bio, na gla {a va ju }i da, shod no za ko nu,

Ju ~e je iza bran i no vi UO “Ju go re me di je” u ko jem su, za pra vo, go to vo svi ~la no vi osta li isti.

Je di no je Emiliju Markovi} za me nio Milan An|elkovi}, a po ve re we su i da qe do bi li Zdrav ko De u ri}, Nadica Margold, Danilo [ukovi}, Ranko Daki} i Meho Omerovi}. @. Ba la ban

SUD PO NI [TIO PO NI [TA VA WE PRI VA TI ZA CI JE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

sreda10.avgust2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,2110

103,2760

105,6520

100,9010

Australija

dolar

1

72,0669

73,5377

74,5970

71,2426

Kanada

dolar

1

71,4614

72,9198

74,5970

71,2426

Danska

kruna

1

13,5779

13,8550

14,1737

13,5363

Norve{ka

kruna

1

13,0059

13,2713

13,5765

12,9661

[vedska

kruna

1

10,9666

11,1904

11,4478

10,9330

[vajcarska

franak

1

94,5541

96,4838

98,7029

94,2647

V. Britanija

funta

1

116,1210

118,4910

121,2160

115,7650

SAD

dolar

1

71,0950

72,5459

74,2145

70,8773

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 8. 2011. godine

Klup ko oko Lu ke „Be o grad”?

Sa vet Vla de Sr bi je za bor bu pro tiv ko rup ci je je ob ja vio da je Pri vred ni sud u Be o gra du do neo pr vo ste pe nu od lu ku ko jom je be o- grad ska „Teh no he mi ja„ vra }e na vla sni ku, ~i me su po tvr |e ne sum we da je ugo vor o pri va ti za ci ji tog pred u ze }a ne za ko ni to ras ki nut.

U sa op {te wu ob ja vqe nom na saj tu www.antikorupcija-savet.gov.rs navedeno da je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o prodaji „Tehnohemije” iako je kupac ispunio sve ugovorene obaveze, isplatio pet i po od {est rata kupoprodajne cene i investirao 60

miliona dinara, dvostruko vi{e nego {to je ugovoreno. Savet je podsetio na to da je na zahtev akcionara „Tehnohemije” istra`ivao privatizaciju tog preduze}a i 15. septembra 2010. Vladi Srbije dostavio inicijativu da preispita sumwe u korupciju i postupawe Agencije u „Tehnohemiji”.

U dopisu Vladi Savet je naveo da se ve}i deo nekretnina „Tehnohemije” nalazi na lokaciji obuhva}enoj promenama Generalnog urbanisti~kog plana Beograda kojima je izmewena namena dela zemqi{ta u Luci

sle di ce sli~ ne pret hod noj. Sr bi ja je ma la i eko nom ski otvo re na ze mqa i sva ki ve }i po re me }aj i sma we we ku pov ne mo }i u ze mqa ma EU, ko je su na {i glav ni iz vo zni part ne ri, do ve li bi i do pa da pri vred nog ra sta kod nas. To bi sva ka ko do ve lo i do pro ble ma s pu we wem bu xe ta i dr `a va ne bi mo gla la ko da is pu wa va svo je oba ve ze.

Ipak, eko no mi sta Qubomir Maxar oce wu je da po sle di ce po sled wih de {a va wa na svet skim ber za ma ne }e bi ti du bo ke i da le ko se `ne, a po go to vo ne {to se ti ~e wi ho vog uti ca ja na Sr bi ju. On ka `e da 2008. go di ne Sr bi ja ni je stra da la pre vas hod no zbog uti ca ja svet ske eko nom ske kri ze, „ve} zbog na {e auten ti~ ne kri ze, zbog to ga {to je na{ raz voj du go ro~ no neo dr `iv, {to se za sni vao na krat ko ro~ nim raz voj nim im pul si ma, kao {to su pri ho di od pri va ti za ci je, i pri li vi od za du `i va wa, i kad se oni is cr pe, on da na rav no do la ze te `a eko nom ska vre me na”.

Iako su jo{ pro le tos na ja vqi va li go to vo si gur ni na sta vak aran `ma na s MMF-om, u Vla di po sled wih mse ci o to me }u te. ^i ni se da ne ma ju ni ne ki dru gi plan za od bra nu od even tu al nog no vog ta la sa kri ze. Dok pre mi jer Mirko Cvetkovi} tvr di da je Vla da us pe la da ko li ko-to li ko sre di dr `a vu i da nam no va kri za ne pre ti, mi ni star eko no mi je Neboj{a ]iri} je ne dav no iz ja vio da po sto ji opa snost od po nov ne kri ze. On je na pi ta we da li Vla da pri pre ma ne ki plan ko ji bi za {ti tio srp sku eko no mi ju od ja ~eg uda ra od go vo rio da se raz mi {qa i o to me, ali ni je iz neo {ta }e kon kret no bi ti u~i we no da bi se taj udar ubla `io. Za sa da ba rem, kao {to je to ra ni je bio slu ~aj, ni ko ne da je iz ja ve o to me da je kri za na {a {an sa i da nas mo `e sa mo oja ~a ti.

V. ^vor kov

5

NA STA VQEN PAD VRED NO STI AK CI JA

NIS po jef ti nio 200 di na ra In dek si ak ci ja na Be o grad skoj ber zi ju ~e su za be le `i li naj ni `e vred no sti u po sled wu go di nu da na, dok je pro met bio so lid nih 79,3 mi li o na di na ra (767.910 evra).

In deks naj li kvid ni jih ak ci ja „Be leks15„ opao je ju ~e, tre }i dan za re dom, za 7,14 od sto, na 593,68 po e na, a to kom da na iz no sio je i 588,12 po e na, {to je naj ni `a vred nost u po sled wu go di nu da na.

Bez ob zi ra na naj no vi je ko rek ci je in dek sa, po zna va o ci ber zan skih kre ta wa sma tra ju da bi do sta bi li za ci je tr `i {ta tre ba lo da do |e do kra ja sed mi ce. U kon ti nu i ra noj tr go vi ni naj pro da va ni ja je bi la ak ci ja „Ener go pro jek ta„, s A-li stin ga, s pro me tom od 16,29 mi li o na di na ra, ali uz pad ce ne od 7,32 od sto, na 570 di na ra. Har ti ja tog pred u ze }a je pra ti la trend Ber ze i za be le `i la naj ni `u vred nost u po sled wu go di nu da na.

Sle di NIS s pro me tom od 10,85 mi li o na i pa dom vred no sti ak ci je od 7,44 od sto, na 672 di na ra. Do bar pro met ak ci ja ma imao je be o grad ski aero drom, vi {e od de set mi li o na di na ra, uz pad ce ne od pet pro ce na ta, na 463 di na ra.

Ak ci je NIS-a su 3. av gu sta vre de le 865 di na ra, {to zna ~i da su sa mo za ne de qu da na iz gu bi le na vred no sti go to vo 200 di na ra.

NA [E ZLAT NE RE ZER VE NA 59. ME STU U SVE TU

Sr bi ja ~u va 13 to na zla ta

Po po sled woj ana li zi Svet - ne isto ri je is ko pa no iz ze mqe. skog sa ve ta za zla to, Sr bi ja je Ve} go di na ma ce na zla ta zna sa pla si ra na na 59. me sto po za li - mo za je dan smer – na vi {e. Upla ha ma zla ta de po no va nim u cen - {e ni od du `ni~ ke kri ze ko ja tral noj ban ci s 13,1 to na, {to pre ti Evro pi i po li ti~ ke ne ~i ni 4,4 od sto ukup nih dr `av - sta bil no sti u SAD, mno gi in ve nih re zer vi, sa op {tio je ju ~e sti to ri be `e u na vod no si gur nu „Ili ri ka gold„ in ve sti ci o ni lu ku: tre nut no un ca zla ta ko fond. {ta vi {e od Od ze ma qa u re gi o nu na li hi qa du i po sti je pri sut na jo{ i Slo ve ni ja, na 79. me stu s 3,2 to ne i 14 od sto ukup nih dr `av nih re zer vi, i Al ba ni ja na 92. me stu s 1,6 to nom. Hr vat ska, Cr na Go ra, Bo sna i Her ce go vi na i Ma ke do ni ja se u tom iz ve {ta ju ne s p o m i w u .

Osnov ni za da tak zlat nih re zer vi je da se u do ba do la ra i dvo stru ko je sku pqa ne ne sta bil nih eko nom skih de {a - go pre dve go di ne. va wa o~u va vred nost imo vi ne, Zla to tre nut no de lu je kao ali i do dat no za ra di, na ve de no ~vrst oslo nac u kri znim vre me je u sa op {te wu. Tu in ve sti ci o - ni ma, ali ni je uvek bi lo ta ko. nu fi lo zo fi ja pri me wu ju sve Kra jem de ve de se tih go di na pro cen tral ne ban ke, ko je su 2004. {log ve ka un ca zla ta ko {ta la je go di ne u svo jim tre zo ri ma de po - sa mo 300 do la ra, {to je je dva po no va le ~ak 19 od kri va lo tro {ko sto ukup nog svet ve pro iz vod we.

Od zemaqa u regionu Ta da je in fla ci skog zla ta. Tu po na listi je prisutna li ti ku pra te i ja bi la su zbi je na sve po zna te in ve i cen tral ne ban jo{ i Slovenija na sti ci o ne ku }e ko - 79. mestu s 3,2 tone, i ke ni su sma tra le je oko de set od sto da je po treb no da Albanija na 92. mestu pa nov ca i imo vi ne pir ni no vac svo jih kli je na ta s 1,6 tonom, a na listi pod u pi ru zla tom. nema Hrvatske, in ve sti ra ju u zla Austra li ja je, na to. pri mer, 1997. go Makedonije, BiH...

Ina ~e, SAD di ne za {est me ima ju re zer ve se ci pro da la dve zla ta od 8.133 to ne, Ne ma~ ka tre }i ne re zer vi zla ta i ti me ima 3.401 to nu. Ukup no, pro ce - do dat no obo ri la ce nu. Pro iz wu je se da cen tral ne ban ke ima - vod wa je bi la sma we na {i rom ju re zer ve od 27.300 to na zla ta, a sve ta, za tva ra ni su rud ni ci zla ako se ura ~u na ju i re zer ve ta, sa mo u Ju `noj Afri ci bez MMF-a i ba zel ske Ban ke za po - po sla je osta lo 200.000 ru da ra. rav na wa, on da je to 30.800 to na – Ce na un ce zla ta 2000. go di ne bi pe ti na od ukup no 165.000 to na la je 272 do la ra, dva de set do la ra zla ta ko li ko je od po ~et ka pi sa - ma we od ce ne pro iz vod we.

6

poqoprivreda

sreda10.avgust2011.

Hra na iz Sr bi je u Mo skvi

dnevnik

KO LI KO VRE DE [E ]E RA NE U SR BI JI

– Ru sko-srp ski tr go vin sko-in for ma ci o ni cen tar (RU SERB) or ga ni zo va }e u sep tem bru na Svet skom saj mu hra ne u Mo skvi su sret kom pa ni ja pre hram be ne

Na pra ve 300 mi li o na evra pa mo gu da tvr de pa zar

in du stri je iz Sr bi je s di stri bu te ri ma i tr go vin skim lan ci ma iz Ru si je – iz ja vio je di rek tor tog cen tra Vje ko slav Ce ro vi na.

On je re kao da }e su sret bi ti or ga ni zo van 14. sep tem bra, u okvi ru saj ma ko ji tra je od 13. do 16. sep tem bra, i da je to pr va ak tiv nost RU SERB cen tra ko ji je zva ni~ no po ~eo da ra di po ~et kom ovog me se ca.

Ce ro vi na je is ta kao da cen tar ima za ciq po ve zi va we ru skih i srp skih pred u ze }a i una pre |e we iz vo za i uvo za, raz me ne ro ba i uslu ga, qu di, teh no lo gi ja i zna wa.

RU SERB ima se di {te u Be o gra du i Mo skvi, a na stao je u ju nu 2011. go di ne kao re zul tat sa rad we Ru ske agen ci je za po dr {ku ma lim i sred wim pred u ze }i ma iz Mo skve i be o grad ske kom pa ni je „Mas-me di ja in ter na ci o nal„.

Mre `a od 40 cen ta ra Ru ske agen ci je za po dr {ku ma lim i sred wim pred u ze }i ma {i rom Ru si je kroz sa rad wu s MMI-jem po sta la je sna `na plat for ma za po ve zi va we, pro mo ci ju i ko mu ni ka ci ju srp ske pri vre de u Ru si ji.

Iz gra |en je kva li te tan si stem ko ji }e po ve zi va ti i pro mo vi sa ti ru ske i srp ske pri vred ni ke i pred u ze }a, ka ko u Ru si ji, ta ko i u Sr bi ji.

No ve vla sni ke gr~ ke {e }e ra ne u Sr bi ji tre ba lo bi da do bi ju na red ne go di ne. Za sa da su in te re so va we po ka za li Austri jan ci, Nem ci, Tur ci, a spe ku li {e se da }e fa bri ke u @a bqu i Cr ven ki, ko je su jo{ uvek u vla sni {tvu gr~ ke dr `av ne kom pa ni je „He le nik {u gar„, bi ti pro da te za 100 mi li o na evra, ma da ni je ja sno da li se to od no si na svih se dam „He le ni ko vih” {e }e ra na ili sa mo na dve voj vo |an ske. S ob zi rom na to da su Gr ci u pro ce su pri va ti za ci je ku pi li ove {e }e ra ne za 3,5 mi li o na, ce na ko ja se na vo di kao mo gu }a u sle de }em pa za ru de lu je astro nom ski, me |u tim, ka ko nam je po tvr |e no u „He le nik {u ga ru”, Gr ci za `a baq sku i cr ve na~ ku {e }e ra nu sva ka ko o~e ku ju vi {e de se ti na mi li o na evra. Su de }i po ono me {to smo ~u li u {e }er nom sek to ru, ni je is kqu ~e no da i dru gi ino stra ni vla sni ci pro da ju svo je {e }e ra ne u Sr bi ji.

Ko li ko sa da vre de srp ske {e }e ra ne i ko li ko bi na wi ma mo gli za ra di ti oni ko ji su ih ku po va li za ne ko li ko di na ra? Te {ko je re }i i te {ko da bi ci fra ko ja se po mi we mo gla po slu `i ti kao re per u toj pro ce ni jer, ako fa bri ka ne da je re zul ta te na tr `i {tu, za pra vo ne vre di ni {ta.

Ali, ako gle da mo po vred no sti pro iz vod we – ona zna ~aj no ra ste.

Jer, ce na {e }e ra na svet skom tr `i {tu vr to gla vo ra ste. Iako smo ove go di ne {e }er nom re pom za se ja li 20.000 hek ta ra ma we ne go la ne, {e }e ra ne }e pro iz ve sti oko 330.000 to na {e }e ra, a to, s ob zi rom na tre nut nu ce nu na evrop skom tr `i {tu od 900 evra po to ni, vre di oko 300 mi li o na evra.

Vra ti mo se Gr ci ma. Pod se ti mo, „He le nik {u gar” u `a baq skoj {e -

}e ra ni ima 90 od sto vla sni {tva, a u cr ve na~ koj 70 od sto.

– Uve re ni smo u to da nas ga zda ne bi pro da vao da to ni je zah tev Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da – ka `e za „Dnev nik” za me nik ge ne ral nog di rek to ra „[aj ka -

{ke” iz @a bqa @eq ko Ko va ~e vi}.

On pod se }a na to da su ove go di ne {e }er nom re pom za se ja ne znat no ma we po vr {i ne ne go pret hod nih te da je sa da ta si ro vi na vi {e ne go in te re sant na pa

Za bo ra vqe na {e }er na afe ra Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je ne dav no je ob ja vio pi ta wa ko ja su osta la bez od go vo ra, od no sno naj va `ni je iz ve {ta je i ini ci ja ti ve o si stem skoj ko rup ci ji, ko je je ovo te lo do sta vqa lo Vla di Sr bi je. Me |u wi ma su i iz ve {ta ji o {e }er noj afe ri, u ko joj se go di {we „mu va lo” s oko 300.000 to na {e }e ra, ko ji ni je po sto jao ni u pro iz vod wi ni u le gal nom uvo zu.

Sa vet se ba vio i ana li za ma po sle di ca ko je su te zlo up o tre be ima le na in du stri ju {e }e ra u Sr bi ji i pri va ti za ci ju {e }e ra na.

Me |u tim, ka ko se na vo di, Sa vet ni ka da ni je do bio po vrat nu in for ma ci ju od Tu `i la {tva u ve zi s iz ve {ta jem o iz vo zu {e }e ra. Re pu bli ka Sr bi ja je obe {te ti la evrop ska kom pa ni je ko je su pre tr pe le {te tu zbog zlo u po tre be pre fe ren ci jal nog iz vo za, me |u tim nad le `ni dr `av ni or ga ni ni ka da ni su po kre nu li re gre sne zah te ve pre ma pri vat nim kom pa ni ja ma iz Sr bi je ko je su u~e stvo va le u zlo u po tre ba ma.

PO @E WE VE NO OKO DVA MI LI O NA TO NA P[E NI CE

Dr `a va s 20 di na ra naj bo qi ku pac, mli no vi ne da ju vi {e od 18 Za na ma je jed na od naj u spe {ni jih `e tvi p{e ni ce u pro te klih ne ko li ko go di na. Po pro ce na ma stru~ wa ka, sa za se ja ne 491.000 hek ta ra po `we li smo oko dva mi li o na to na, a pro se ~an pri nos je iz me |u 3,8 i ~e ti ri to ne po hek ta ru. Po me ni mo, Voj vo |a ni }e pre ba ci ti pet to na po hek ta ru. Ber zan ski stru~ wa ci prog no zi ra ju da p{e ni ca ne }e i}i is pod 200 evra po to ni, me |u tim, sa da je to li ko pla }a sa mo dr `a va ko ja za po tre be Rob nih re zer vi ku pu je 100.000 to na hleb nog `i ta. Ot ku pqi va ~i u Voj vo di ni nu de naj vi {e 18 di na ra, a po toj ce ni da ju je oni ko ji ma je po tre ban sve` no vac, a osta li ~e ka ju.

Ima ju }i u vi du da po qo pri vred ni ci pr vi ve }i no vac in ka si ra ju od p{e ni ce, te da mno gi ob ra |u ju ze mqu u za ku pu i no vac im je po tre ban za pla }a we aren de, ra zu mqi vo je {to se ve }i na be ~ej skih pro iz vo |a ~a „hleb nog zr na“ opre de li la za pro da ju p{e ni ce. Ali, to im, ujed no sma wu je pro fit. Jer, kup ci u ovo vre me na mer no ne po ka zu ju ve li ko in te re so va we i pro iz vo |a ~i su pri mo ra ni na to da p{e ni cu pro da ju po da le ko ne po voq ni jim uslo vi ma. Od nos pro da je i la ge ro va wa je raz li ~it od za dru ge do za dru ge. U „Agro cen tru mu“ se kre }e od 80:20 u ko rist is pla te od mah, u za dru ga ma „Agro pro met“ i „Be ~ej“ taj od nos je 70:30, a u za dru zi „AgrarPro“ 60:40. Pla }a we, uglav nom, dik ti ra ju mli no vi i ce na se kre }e oko 17,30 di na ra ki lo -

gram za is pla tu po pre da ji ro be.

Ima i onih ko ji pla }a ju 18 di na ra ako je rok is pla te 60 da na od pri je ma ro be. Naj ve }u ce nu p{e ni ce pla }a li su u za dru zi „Agrar-Pro“, 19,5 di na ra ki lo gram, jer su sklo pi li iz vo zni

– Ve} 15 da na „@i to pro met” pla }a p{e ni cu pro iz vo |a ~i ma ko ji su se opre de li li za to da je pro da ju od mah na kon `e tve, a wih je oko 40 od sto – ka `e \u ro vi}. – Osta li su se opre de li li za to da p{e ni cu la ge ru ju u na -

Kup ci u ovo vre me na mer no ne po ka zu ju ve li ko in te re so va we i pro iz vo |a ~i su pri mo ra ni na to da p{e ni cu pro da ju po da le ko ne po voq ni jim uslo vi ma aran `man. La ge ro va we be ~ej ske p{e ni ce je, opet, za vi sno od za dru ge, i ima je u mli no vi ma Ku le, Sen te...

Naj ve }a `i tom plin ska kom pa ni ja u Po ti sju i jed na od vo de }ih u Sr bi ji AD „@i to pro met” iz Sen te je iz mi nu le `e tve sme sti la oko 58.000 to na p{e ni ce, {to je, po iz ja vi pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Pre dra ga \u ro vi }a, oko 8.000 to na vi {e od uobi ~a je nih go di {wih po tre ba za rad po go na pu nim ka pa ci te tom.

{im si lo si ma i ~e ka ju even tu al ni rast ce ne i pro da ju je ka da od lu ~e. Ce na p{e ni ce ko ju sa da ku pu je mo je 17,33 di na ra ki lo gram, a is pla }u je mo je u ro ku od de set da na. Ku po vi nu po 18 di na ra, za jed no s pri pa da ju }im PDVom, nu di mo uz is pla tu u tri ra te, pri ~e mu se 30 od sto pla }a od mah, 30 od sto u ro ku od 30 da na i pre o sta li deo u po sled woj ra ti u ro ku od 60 da na.

Rod p{e ni ce je bio so li dan, pa \u ro vi} na po mi we da su se opre de li li za to da od pro iz vo -

|a ~a pre u zmu sve po nu |e ne ko li ~i ne, za {ta je u za kup uzet si los u ^o ki i ko ri {}e na su dru ga skla di {ta.

– Svu p{e ni cu ko ju smo pre u ze li ~u va mo i ot ku pqi va }e mo je od pro iz vo |a ~a u za vi sno sti od to ga ka kvi }e bi ti uslo vi na tr `i {tu – do dao je \u ro vi}.

– Na {e si lo se po pu ni li smo sa 40.000 to na p{e ni ce, a ovo go di {wi rod smo pla }a li 18 di na ra ki lo gram – iz ja vio je Dra gan Ra ca, naj ve }i zre wa nin ski pro iz vo |a~ i tr go vac `i tri ca ma ali i dru gim po qo pri vred nim kul tu ra ma.

On oce wu je da tre nut ni za stoj u tr go va wu p{e ni com ne od go va ra po qo pri vred ni ci ma ko ji tre ba da se pri pre me za je se wu se tvu. Ra ca pod se }a na to se la ne p{e ni ca pro da va la po 16 do 30 di na ra, te da je po pra vi lu le ti jef ti ni ja a zi mi sku pqa.

Ka ko je za na{ list ka zao pred sed nik Skup {ti ne Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Mi ro slav Iv ko vi}, pa o ri sa se ve ra Ba~ ke ni su za do voq ni ni ce nom ko ja je pa la is pod 18 di na ra te }e mno gi uskla di {ti ti p{e ni cu i sa ~e ka ti po voq ni je uslo ve.

Na rav no, ko mo `e to se bi da pri u {ti, a za one ko ji ma je po tre ban sve` no vac za na red nu se tvu je di ni je iz laz da je pro da ju po ce ni ko ja tek po kri va tro {ko ve pro iz vod we. On na po mi we da u re gi o nu Su bo ti ce ne ma ovla {}e nih skla di {ta ra, a ve li ki je pro blem ko laps „Fi de lin ke”, zbog ~e ga su se mno gi po qo pri vred ni ci na {li u ne bra nom gro `|u.

E. D.

mno gi ne }e bi ra ti me to du da do we do |u.

– Ve li ki pro blem je to {to u eko nom skoj 2011–2012. go di ni ne }e mo pro iz ve sti do voq no {e }e ra za do ma }e tr `i {te – uka zu je Ko va ~e vi}. – Ukup no }e mo ima ti 320.000 do 330.000 to na {e }e ra jer smo po se ja li {e }er nu re pu na sve ga 51.000 ili 52.000 hek ta ra. Od to ga }e re pa sa 4.500 ili 5.000 hek ta ra, a mo `da i vi {e, oti }i u Hr vat sku.

O~e ku je se, ka `e na{ sa go vor nik, pri nos naj vi {e do 55 to na {e }er ne re pe po hek ta ru, od no sno ukup na pro iz vod wa od oko 2,8 mi li o na to na. Iz to ga }e mo „iz vu }i” 320.000 ili 330.000 to na {e }e ra, a za do ma }e tr `i {te po treb no je 220.000 to na. Pod se ti mo, ima mo iz vo znu kvo tu od 180.000 to na, ko ju }e mo mo ra ti da po {tu je mo, te }e nam za do ma }e po tre be osta ti sve ga 140.000 to na.

Ina ~e, od 11 {e }a ra na u Sr bi ji, ko li ko ih je bi lo do pre ne ko li ko go di na, sa da ih kon stant no ra di sa mo {est. Gr ci dr `e one u Cr ven ki i @a bqu, ita li jan ski „Sfir„ ga zdu je sen }an skom „Te-To” i {e }e ra nom u No voj Cr wi, ali ona je za tvo re na. Mi o drag Ko sti}, od no sno „MK-gru pa„, sto po stot ni je vla snik {e }e ra na u Ko va ~i ci, Ba ~u, Vr ba su i Pe }in ci ma, s tim {to ni fa bri ka u Ba ~u ne ra di. Pro ce wu je se da bi u Sr bi ji, od no sno Voj vo di ni, mo gle op sta ti ~e ti ri {e }e ra ne. Sa mo da nam se ne de si ma |ar ski sce na rio, ko ji se po na vqao i kod Bu ga ra, Ma ke do na ca i u BiH, gde su uga {e ne sve fa bri ke. Ma |ar ska je ne ka da ima la 12 fa bri ka slat kog kri sta la, a sa da je osta la sa mo jed na, u Ka po {va ru, a i ona je u ru ka ma stra na ca. Sa da ova ze mqa uvo zi {e }er, i to po pa re nim ce na ma.

S. Glu {~e vi}

Fa li nam agen ci ja za hra nu Gru pa ci je Pri vred ne ko mo re Sr bi je pro iz vo |a ~a hra ne ne dav no je iz ne la niz pri med bi na pri me nu Za ko na o bez bed no sti hra ne i pra te } ih do k u me n a ta, uz oce nu da ova za kon ska ak ta u prak si ni su da la re zul ta te, pre sve ga za to {to su ih, ka ko je re ~e no, “kre i ra li oni ko ji ne po zna ju ovu ma te ri ju”.

Naj ve }e pri med be od no se se na Pra vil nik o op {tim i po seb nim uslo vi ma hi gi je ne hra ne u svim fa za ma pro iz vod we, pre ra de i pro me ta i Vo di~ za pri me nu mi kro bi o lo {kih kri te ri ju ma za hra nu.

Dve go di ne se ~e ka se na for mi ra we sa ve ta ko ji bi tre ba lo da ura di ana li zu pri me ne za ko na, ali od we ga jo{ uvek ni tra ga. Ta ko |e, Sr bi ja iz ne kih raz lo ga ko je je te {ko ob ja sni ti, ne ma agen ci ju za bez bed nost hra ne, ko ju ima ju sve ze mqe EU i ko je u okvi ru EF SA-e raz me wu ju po dat ke od zna ~a ja za kon tro lu sa dr `a ja i kva li te ta hra ne.

Za kon o bez bed no sti hra ne, ko ji je do net 2. ju na 2009. go di ne, na `a lost, ni je pred vi deo for mi ra we te agen ci je.

Sla bo tr go va li hleb nim `i tom Po sa zna wi ma „@i ta Sr bi je”, iz v oz ovo g o d i { weg ro d a p{e ni ce u ze mqe u re gi o nu je is pod o~e ki va wa. To kom ju la iz ve ze no je oko 48.500 to na, i to naj vi {e u Bo snu i Her ce go vi nu – oko 12.300 to na, a to kom go di ne oni su iz na {e ze mqe ku pi li oko 200.000 to na. Cr na Go ra je uve zla oko 4.000 to na na {e p{e ni ce, Slo ve ni ja oko 660 to na, Al ba ni ja 180 to na, a Gr~ ka i Hr vat ska oko 80 to na.

Naj v i { e p{e ni c e, oko 15.000 to na, do ma }i iz vo z ni c i od v e z li su u Kon s tan c u.

Sve ove ko li ~i ne ne na ja vqu ju no vi po ja ~a ni in te res za na {u p{e ni cu jer se za pra vo, ka ko ka `u stru~ wa ci, o~e ku je da Ru si ja i Ukra ji na otvo re tr go vi nu svo jim ve }im po nu da ma i ni `om ce nom. Uz to, u Ma ke do ni ji, gde je za vr {i lo oko 100.000 to na hleb nog `i ta iz Sr bi je, Vla da je do ne la od lu ku da za sva ki ki lo gram uve ze nog bra {na ku pac mo ra da ku -

pi ~e ti ri ki lo gra ma do ma }e p{e ni ce.

Na {e tr `i {te p{e ni ce je sta lo ve li kim de lom zbog vi so ke ce ne ku ku ru za, ali ni ko od zva ni~ ni ka ni je si gu ran u to da na la ge ri ma u Sr bi ji, kod pro iz vo |a ~a, ima 1,5 mi lion to na p{e ni ce, {to bi uz do sa da pro da tu p{e ni cu zna ~i lo da je `e tva u Sr bi ji iz -

no si la oko dva mi li o na to na.

U tom slu ~a ju pro da ja p{e ni ce mo `e bi ti i ozbi qan pro blem za ra ta re jer ce na od 17,50 di na ra ki lo gram ni je kon ku rent na u cr no mor skim lu ka ma, tvr de u po slov nom udru `e wu „@i ta Sr bi je”.

Pr va agro ber za u Sr bi ji „Ze le na zo na se ver” u Le skov cu je ozbiq ni ji srp ski po du hvat u obla sti pre ra de hra ne. Grad wu je din stve ne agro ber ze u Sr bi ji, osim Vla de, ko ja je lo kal noj sa mo u pra vi ustu pi la sto ti nu he ka ta ra ze mqi {ta, fi nan si ra ju i Evrop ska uni ja, [vaj car ska i SAD, te srp ska i stra na pred u ze }a za in te re so va na za to da u gra du na Ve ter ni ci otvo re pre ra |i va~ ke po go ne.

Po ne ma~ kom mo de lu, bi }e to punkt na ko jem }e se pri ku pqa ti, pa ko va ti i pro da va ti svi po qo pri vred ni pro iz vo di, a ne me sto za na kup ce i me {e ta re. Na toj agro ber zi tr `ni vi {ko vi iz le sko va~ ke ko tli ne – u ko joj se sa mo po vr }e uz ga ja na 10.500hek ta ra, a jo{ to li ko je pod vo }em – pre ra |i va }e se „na li cu me sta”...

Opre ma we u pr voj fa zi, na 40 hek ta ra, ve} je po ~e lo iz grad wom tra fo-sta ni ce u ko ju je EPS ulo `io 50 mi li o na di na ra. Grad ima oba ve zu da na pra vi kru `ni tok na po ~et ku Zo ne, a za tim i da do ve de stru ju, vo du i ka na li za ci ju. Pr vi pre ra |i va ~i use li }e se po ~et kom 2012. go di ne.

Sutra „Moj sala{” ispred Spensa Pi j a c a “Moj sa l a{“, osma po re du, odr `a }e se su tra od 14 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa, gde }e bi ti pred sta vqen pri ru~ nik “Or gan sko po v r t ar s tvo” pro fe so ri ce dr Bran ke La zi}.

Na pi ja ci mo gu da se ku pe raz ne vr ste po vr }a, ko zji sir, tra di ci o nal ni ko la ~i, med i pro iz vo di od me da. “Moj sa la{“ se odr `a va sva kog ~e tvrt ka na pla tou od 14 do 20 ~a so va.

A. Va.

„Stop” kolima u Milana Toplice

Pre du gi pr sti ad wi slu ~aj bez ob zir nog ba ha }e wa ka da su ne sta li po Z klop ci sa dva pod zem na kon tej ne ra na Trif ko vi }e vom tr gu po ne ki gra |a nin mo gao bi do `i ve ti i sa od re |e nom

do zom olak {a wa. Jer, ako ni {ta dru go, bar ni su ukra de ni {ah to vi. Mno gi od nas zna ju qu de ko ji su upa li u {aht i ta ko osta li s puk nu tim lak to vi ma, zglo bo vi ma i ku ko vi ma, pro kli wu }i bez o bra zne kra dqiv ce.

Ova dva otu |e na po klop ca ne }e po di }i pro sek {an ta vih qu di u gra du, ali do ka zu ju ka ko si stem pre pro da je jav ne imo vi ne u si ro vi ne i da qe ra di. Da `i vi mo u vre me nu ap sur da po ka zao je i iro ni~ ni slu ~aj vi |en pre ne kog vre me na na TV-u ko ji je ob zna nio da je dan maj stor za pra vqe we cr kve nih zvo na ko ri sti i raz ne {ah to ve i po klop ce.

A {ta }e mo sa pod zem nim kon tej ne ri ma ko jih }e po na ja vi iz JKP “^i sto }e“ bi ti sve vi {e? Po wi ma se ne mo `e ~e pr ka ti, ni na }i ka kva ba ~e na hra na , {to je tra ge di ja za one ko ji ti me mo ra ju da se slu `e, a ima ih do sta. A ba ha to sti ov da {wih lo po va ne ma gra ni ca, ~im po klop ci do bi ja ju no ge u sred cen tra.

A. La tas

Dve slu{aonice u CK 13 mu zi ku i upo zna ti pu bli ku s ak tu el nim kom po zi to ri ma. Na kon to ga od 19 ~a so va slu {a }e se kul xez, mu zi~ ki pra vac ko ji je na stao kra jem 40. di rekt no od bopa i vre me nom po stao je dan od naj u ti caj nih `an ro va u xez mu zi ci.

A. K.

V remeploV

Pijavicama terao kupa~e Pred sed nik Grad skog na rod nog od bo ra No vog Sa da, To za Jo va no vi}, pri mio je 10. av gu sta 1955. gru pu gra |a na sa Sa laj ke ko ji su od we ga qu ti to tr `i li da se na ro du od mah do zvo li ku pa we u ba ri “Za to wa”, kao {to se to “od u vek ~i ni lo”. Is po sta vi lo se da je ne ki grad ski ~i nov nik na svo ju ru ku po ~eo da ga ji

Pre da va we “Pra vil na upo tre ba al fa - li po in ske ki se li ne kod obo le lih od {e }er ne bo le sti” bi }e odr `a no da nas u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes Do ma zdra v qa, ko j e se na l a z i u objek tu “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Zmaj Og we na Vu ka 19.

Za di ja be ti ~a re }e, ta ko |e, bi ti or ga ni zo va no pre da va we “Ka ko spre ~i ti raz voj {e }er ne bo le sti” ko je }e se odr `a ti su tra u Sa ve to va li {tu za di ja be tes na Li ma nu, Bu le var ca ra La za ra 75.

I. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Slu {a o ni ca sa vre me ne kla si~ ne mu zi ke i slu {a o ni ca ,,Xez sre da” bi }e odr `a ne da nas u Omla din skom cen tru CK13, u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 13. Pro gram po ~i we u 17 ~a so va ka da }e di-xej @e ne vi us odr `a ti svo je vr stan uvod u sa vre me nu kla si~ nu

Predavawa za dijabeti~are

Zbog ra do va na iz grad wi vre lo vod nog pri kqu~ ka za obje kat u uli ci No vo sad skog saj ma 19, od da nas }e pri vre me no bi ti iz me wen re `im sa o bra }a ja na de lu par kir li {ta i tro to a ra u ovoj uli ci is pred bro ja 19. Zbog pri kqu ~e wa objek ta u uli ci Mi la na To pli ce 13, u jed nom de lu ove uli ce bi }e pri vre me no za bra wen sa o bra }aj.

N. P.

Novosadska sreda10.avgust2011.

U ZMAJ OGWENA VUKA I NA LIMANU

pi ja vi ce u ovoj ba ri, ko ju su ne ki zva li i je ze rom, pa je za to usred le ta is ta kao ob ja vu “da je ku pa we stro go za bra we no”. Na rav no, qu di su se i da qe ku pa li, ali “Za to wa“ ipak ni je po tra ja la. Po sle tri go di ne je isu {e na, po {to je sme ta la da qem {i re wu gra da.

N. C.

KRA\A NA TRIFKOVI]EVOM TRGU

Poklopci sa podzemnih kontejnera dobili noge Sa dva no va pod zem na kon tej ne ra ko ji se na la ze na Trif ko vi }e vom tr gu na sil no su ot ki nu ti gvo zde ni po klop ci, ka `e se u sa o {te wu iz JKP “^i sto }a“. Pre kju ~e to kom no }i po klop ci su naj ve ro vat ni je ne sta li, ka ko iz tog pred u ze }a pret po sta vqa ju, iz istog raz lo ga zbog ko jeg ne sta ju i po klop ci sa {ah to va, od no sno za pro da ju se kun dar nih si ro vi na. O ovom slu ~a ju “^i sto }a“ je oba ve sti la MUP i Ko mu nal nu po li ci ju i o~e ku ju pro na la `e we po ~i ni la ca, ali i ve }u za {ti tu za jed ni~ ke jav ne imo vi ne uz ko ri -

{}e we vi deo nad zo ra ko ji po sto ji u gra du.

Ukup no je po sta vqe no 20 pod zem nih kon tej ne ra u u`em cen tru gra da to kom ju la, a ce na jed nog iz no si 320.000 di na ra. Ovi kon tej ne ri pred sta vqa ju naj bo qi na ~in od la ga wa ot pa da, jer one mo gu }a va ju {i re we ne pri jat nih mi ri sa i ra si pa we ot pa da, pa qe we sa dr `a ja, pre vr ta we i sli~ no, a ka ko na ja vqu ju iz “^i sto }e“ u to ku je po stu pak jav ne na bav ke jo{ ~e tr de set. Iz ovog pred u ze }a ape lu ju na su gra |a ne da ~u va ju svo ju jav nu imo vi nu, ka ko bi svi `i ve li u ure |e noj sre di ni.

A. L.

U subotu rolerijada Pr va No vo sad ska ro le ri ja da odr `a }e se u su bo tu 13. av gu sta na pla tou iz me |u stu dent skih do mo va “Dr Slo bo dan Ba ji}” i “Veq ko Vla ho vi}”. Pra vo u~e {}a ima ju svi po zna va o ci te ve {ti ne od 7 do 30 go di na, a bi }e odr `a na tr ka i za one ma lo sta ri je. Pri ja ve se mo gu po sla ti na sajt www. nsro le ri ja da.com, a or ga ni za tor je na vla di na or ga ni za ci ja “Spejs mo{n”.

G. ^.

Ra do vi u Fru {ko gor skoj

Limani ceo dan bez tople vode Zbog pla ni ra nih ra do va u to plo vod nim {ah to vi ma na uglu Bu le va ra ca ra La za ra i [ek spi ro ve, da nas }e bez to ple vo de bi ti sta nov ni ci Li ma na 3 i 4. Ra do vi }e po ~e ti od 7 ~a so va, a nor ma li za ci ja is po ru ke to ple vo de se o~e ku je u po sle po dnev nim ~a so vi ma. Isto vre me no, zbog ra do va na pri kqu ~e wu stam be nog objek ta na Som bor skom bu le va ru 8-8a bez to ple vo de }e da nas od 8 ~a so va bi ti sta nov ni ci u Ila ri o na Ru var ca 34 i u Rej mon to voj 8 i 10. Kao i na Li ma ni ma i u ovom slu ~a ju nor ma li za ci ja is po ru ke to ple vo de se o~e ku je u po sle po dnev nim sa ti ma.

N. P.

[ek spi ro va uli ca

Fo to: R. Hayi}

U [EKSPIROVOJ I FRU[KOGORSKOJ ULICI OBNOVA TOPLOVODNE MRE@E

Le`u kilometri novih cevi Tre nut no naj o bim ni ji ra do vi To pla ne na re kon struk ci ji to plo vod ne mre `e tra ju na Li ma nu, u blo ku [ek spi ro ve uli ce i u Fru {ko gor skoj. Ra di se na za me ni do tra ja lih ce vi i po sta vqa wu no ve opre me za di stri bu ci ju to ple vo de. Ra do vi su uzro ko va li i de li mi~ ne iz me ne u sa o bra }a ju u ovim de lo vi ma gra da a

po ~e li su po sled wih da na ju la i u na red nih ne ko li ko da na tre ba lo bi da se pri ve du kra ju.

Sa mo u blo ku [ek spi ro ve uli ce bi }e za me we no oko 1.700 me ta ra to plo vod nih ce vi, a ras ko pan je ~i tav blok [ek spi ro ve ukqu ~u ju }i pod ru~ je iza zgra de O[ @ar ko Zre wa nin i iza vr ti }a Ma sla ~ak. Ka ko bi omo gu }i li

ne sme ta no kre ta we pe {a ka u ovom kvar tu po sta vqe no je dva de se tak dr ve nih pre la za i mo sti }a. U blo ku Fru {ko gor ske uli ce, do tra ja le to plo vod ne ce vi se osim u ovoj me wa ju i u uli ca ma Veq ka Pe tro vi }a, Mil ke Gr gu ro ve, Vla di sla va Ka }an skog, Dra ge Spa si}, Stru mi~ koj i Sun ~a nom ke ju.

N. P.

DANAS U FUTOGU, SUTRA U VETERNIKU

Nose ba{tenski otpad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Fu to gu, su tra u Ve ter ni ku, a u pe tak u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u. Tra va, gra we, li {}e i sli ~an ot pad, gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Po treb no je da ba {ten ski ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po vem, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `o ti.

K. N.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda10.avgust2011.

^ITAOCI PITAJU

Ko ji su uslo vi za kre mi ra we ^italac „Dnevnika” pita postoji li u Novom Sadu krematorijum i koji su uslovi za kremirawe pokojnika. h h h Krematorijum je otvoren 2004. godine, a rad kao i ure|ewe prostora za urne, usagla{eni su sa standardima Evropske unije. Na sajtu „Lisja” saop{tavaju da je u okviru ovog objekta i dvorana opro{taja za oko 400 osoba. Zahtev za kremaciju popuwava najbli`i srodnik umrlog ili ovla{}eno lice, a u skladu s opredeqewem pokojnika koji je izra`avao `equ tokom `ivota da wegovi posmrtni ostaci budu kremirani.

DNEVNIK I „STILOS ART” DARUJU KWIGE

„59 se kun di” Ri ~ar da Vajz ma na ^itaoce na{eg lista u saradwi sa „Stilos Artom“ svakog radnog dana dariva}emo sa po dve kwige. Dva ~itaoca koji se danas prvi jave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige „59 sekundi“ autora Ri ~ar da Vajz ma na. Dobitnici }e kwige mo}i preuzeti u prodavnici „Mega {op” u Ulici Kej `rtava racije broj 8.

Ri ~ard Vajz man vo de }i „raz bi ja~ mi to va” u obla sti

pri me we ne psi ho lo gi je, je dan od naj ~e {}e ci ti ra nih psi ho lo ga u me di ji ma, ovom kwi gom `e li pr vo da uka `e na pro ble me sa vre me ne in du stri je sa mo po mo }i, a on da, ba zi ra ju }i se ~vr sto na naj no vi jim na u~ nim do stig nu }i ma nu di ja sna, efi ka sna i pri me wi va re {e wa ko ja }e vam za i sta po mo }i da bu de te uspe {ni ji, za do voq ni ji i sre} ni ji.

A. L.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„@i vot” Ki ta Ri ~ard sa

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak biografije „@ivot“

Ki ta Ri ~ard sa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Kit Ri~ards je s “Rolingstounsima” stvorio rifove, stihove i pesme koje su uzbudile ceo svet. Vi{e od ~etiri decenije on je `iveo pravim rokenrol `ivotom: stavqao glavu na paw kad god je to `eleo, govorio otvoreno {ta misli, i prolazio s tim onako kako to nikome

pre wega nije polazilo za rukom. Sada nam kona~no on sam pri~a o svom `ivotu izlo`enom unakrsnom uraganu. A kakav je to samo `ivot. Slu{ao je opsesivno plo~e ^aka Berija i Madija Votersa za vreme svog detiwstva u Kentu. Nau~io je da svira gitaru i osnovao bend s Mikom Xegerom i Brajanom Xounsom. Usledila je prvobitna slava i uspeh “Rolingstounsa” kao grupe nevaqalaca.

Zloglasna hap{ewa zbog droge u wegovoj ku}i Redlands i potom niz sukoba s nervoznim establi{mentom stvorili su trajnu sliku odmetnika i narodnog junaka. Stvarao je besmrtne rifove kao one u pesmama „Jum pin’ Jack Flash“, „Stre et Fig hting Man“ i „Honky Tonk Wo men“.

Zaqubio se u Anitu Palenberg, a onda je umro Brajan Xouns.

Bio je poreski izgnanik u Francuskoj, odlazio na divqe turneje po Americi i sticao sve ve}u slavu, upadao u sve ve}u izolaciju i narkomaniju.

Zaqubio se u Pati Hensen. Otu|io se od Mika Xegera, da bi se potom s wim pomirio. Brak, porodica, solo albumi, grupa “XPen si ve Wi nos” i put kom se kraj ne nazire.

Glasom jedinstveno i intimno li~nim, razoru`avaju}e iskreno, {to je oduvek i bilo karakteristi~no za wega, Kit Ri~ards nam iznosi va`nu `ivotnu pri~u na{eg doba, nesputanu, neustra{ivu i istinitu.

A. V.

Is kqu ~e wa stru je Da nas -No vi Sad: od 8 do 13 ~asova Ulica patrijarha ^arnojevi}a od broja 20 do broja 34 i od 27/ a do 35; od 8 do 10 Ulica Bra}e Ribnikar od 9 do 49 i od 10 do 46, Ulica Danila Ki{a od 17 do 43 i od 28 do 46, Osnovna {kola „Milan Petrovi}”, Sredwa gra|evinska {ko la „Jo van Vu ka no vi}”, Studetski domovi „23 oktobar; od 10.30 do 12 [kolska uli ca, Bu le var oslo bo |e wa 80, Ulica Danila Ki{a od 1 do 15 i od 10 do 26, De~ja ustanova „Veseqko”, Institut za za{titu na radu, Trg Kamenskog , Vi{a ma{inska {kola , deo Bulevara oslobo|ewa i

Futo{ke ; od 7 do 18 naseqe Telep; Ko viq: od 8 do 13 deo naseqa od Trga solunskih dobrovoqaca prema auto putu.

Su tra- No vi Sad: od 8 do 9.30 Ulica Avgusta Cesarca od 1 do 15 i 15 a, Bulevar oslobo|ewa 91, ulice Laze Kosti}a od 7 do 15 i od 8 do 18 i Petra Drap{ina od 48 do 50; od 10 do 13 Bulevar Mihajla Pupina 10; od 7 do18 ulice Mitrova~ka i Dinarska s okolinom; Ko viq : od 8 do13 crpka na nasipu, Dunavac, Fazanerija i CS Ratno ostrvo; ^or ta nov ci: od 8 do13 deo vikend naseqa Borov gaj; od 9 do 13 vikend naseqe Sredwi Matej.

dnevnik

SNI@EWA OD KINESKIH PRODAVNICA DO POZNATIH BUTIKA

Ko na~ no ce ne za na rod ni yep Izloge gradskih prodavnica i butika ispuwavaju natpisi o ekstremnim sni`ewima i rasprodajama letwih kolekcija.

Popusti se kre}u od 10 do neverovatnih 70 odsto. Uzrok, mo`da preurawenih sni`ewa, jeste pristizawe jesewe kolekcije, vi{ak robe na zalihama, ali i slaba potra`wa, odnosno besparica ve}ine sugra|ana. ^ak i kineske prodavnice, koje su oduvek bile „za sva~iji xep” posegle su za ovom taktikom primamqivawa mu{terija. Primera radi, jedna kineska prodavnica u Jevrejskoj ulici prodavala je tunike po ceni od 1.090 dinara, a sada se mogu kupiti za samo 580 dinara. Veliki izbor letwih majica u istoj radwi mo`e se na}i od 380 do 580 dinara. Nekada mali i ne preterano upadqivi natpisi, danas su zameweni ve}im, na nekim radwama i preko celog izloga. Sezonska roba svedena je na minimalne cene. Stoga se papu~e za pla`u mogu na}i za 300 dinara, sandale se prodaju ve} od 500,

a kupa}i kostimi od 590 do 990 dinara. Cene bluzica, bermuda i letwih haqina kre}u se od 390 do 1.550 dinara, a sun~ane nao~are se prodaju ve} od 300 dinara. Ipak, prodavci ne mogu da se pohvale da su zbog ovog radwe pose}enije i da prodaja raste, jer kako ka`u,

letwa garderoba se najvi{e kupuje po~etkom sezone. U svega par prodavnica saznali smo da je ovo jedna od lo{ijih letwih sezona.

Ono {to svakako privla~i pa`wu jeste da dobro poznate prodavnice po kvalitetu obu}e poput „Ofis {uz-a„ i „Me-

troa„ nude robu ve} od 300 dinara pa navi{e. Ujedno, brendirana i kvalitetna garderoba u radwama kao {to su „Wujorker„, „Teranova„ i „Pikoks„ u svom {irokom spektru artikala prodaju majice po ceni od 390 do 990 dinara.

S.T. - K.N.

U SEKND HEND PRODAVNICAMA NE MO@E BITI JEFTINIJE

Ko mad ode }e sa mo 100 di na ra!

Prodavnice markirane polovne ode}e „Seknd hend” ovih dana okupirane su sugra|anima, koji svoju garderobu `ele da upotpune jeftinim ali kvalitetnim stvarima. I stariji i mla|i rado pose}uju ova mesta, a kako su cene niske ~esto se kupovina jednog komada ode}e pretvara u kupovina pune kese i potrebnih i nepotrebnih stvari.

-Sve {to smo izlo`ili imamo samo po jedan komad, pa onda kupci rado uzimaju za sebe ako na|u ne{to zanimqivo. ^ak se de{ava i da do|u da kupe sukwu, a iza|u sa nekoliko ko{uqa ili majica. Kod nas se kupuje i ode}a kojoj nije trenutno sezona, ali sugra|ani koriste popuste da se snabdeju za slede}e godi{we doba- ka`e jedna trgovkiwa.

Ona isti~e da ima mu{terija koje vole da nose markiranu ode}u, pa ako na|u neki dobar

^ITAOCI PI[U SMS

komad cena im nije ni bitna.

-[to se ti~e cena reakcije kupaca su razli~ite. Nekom

je i najni`a cena velika, a ima i onih kojima je svejedno, a to sve zavisi od koli~ine novca koji poseduju. Jeftiniji smo od svih ostalih butika, pa nas onda sugra|ani rado obilaze- ka`e ova trgovkiwa.

Letwi period u ove butike doneo je i sni`ewa, pa se sada za vrlo malo para sugra|ani mogu obu}i od glave do pete.

Seknd hend butici puni su i de~je i garderobe za odrasle, a za 100 dinara mogu se na}i majice, ko{uqe i pantalone, trenerke i jakne kre}u se oko 200 dinara, a sva ova roba sni`ena je i preko 50 odsto.

Trgovci ka`u da kupci trenutno nemaju zamerki, jer je roba jeftina i za sva~iji xep, a posla ima i kupuje se sve {to je sni`eno.

N. R.

065/47-66-452

As falt gri ze ze le ni lo Da li je to mogu}e?! Silaze}i sa Varadinskog mosta, najlep{eg prilaza Novom Sadu spazio sam raskopani dugogodi{wi ure|eni travwak ispred zgrade DTD-a. Zakqu~io sam da se skriveno nagove{tava neko ure|ewe parkinga, uz hvale za izgradwu biciklisti~ke staze pored parka.

Zar za nekoliko parking mesta treba `rtvovati zeleni ure|eni prostor? Bravo urbanisti i ostali u~esnici!

063/8910... *** [a je isti na, a {ta ciq ne iz dava wa li~ nih ka ra ta (LK)?! Sve se ra di smi {qe no!

Stva ra wem gu `vi pred {al teri ma MUP za LK, gra|a ni osta ju bez istih i ne mo gu: da se kre }u uli ca ma (bi }e uhap {e ni), da po dig nu pla te, pen zi je, no vac u ban ci, po {ti, da gla sa ju na do la zecim iz bo ri ma (to je glav ni ciq vla sti da spre ~e na rod da gla sa) i dr. Ta ko se bo ri za vlast! A {ta na ma osta je? Pa za tvor!

Ne ma mo li~ nu kar tu! Ano ni mu si smo! S’po {to va wem!

063/523... *** Grad re{ava problem nelegalne gradwe u Novom Sadu tako {to ru{i penzionerima terase po No-

vom nasequ! Sru{en je krov koji je podignut nad stanom, jer je postoje}i ravni krov (kao i svi ravni krovovi) proki{wavao, pa je vlasnik sam morao da re{i taj problem, po{to Skup{tina stanara to nije `elela da sanira. Nezadovoqni kom{ija (nerviraju ga crepovi) po`alio se nadle`nima, pa je hitno re{eno. Krov je ostao neza{ti}en, ~ekaju}i prvu ki{u i proceduru „sanacije”... Usred haosa u zidawu, dogradwi, inspekcija je re{ila da poka`e zube i re{i urbanisti~ki haos! Pitam se da li }e penzioner kome je sru{en krov mo}i da do|e do gradona~elnika i na~elnika inspekcije i re{i nastali problem?

064/2002... *** U „ime {irokih narodnih masa“ ~estitam RTS-u „ponosno„

25-to jubilarno reprizirawe „Otpisanih„ ... i jo{ se pitaju {to ne}emo da pla}amo pretplatu!

062/8320... *** Moglo bi se shvatiti i ovako, ko je sve u~estvovao u tome da se uni{ti na{a privreda i neki vrlo perspektivni brendovi, pogotovo u Vojvodini, qudi ostali na ulici i sada su nam krivi Hrvati, ono jest da se ba{ i ne „qubimo” previ{e. Za{to na kraju krajeva vaqawe po pra{ini i zamagqivawe, pa sve je to ve} vi|eno. U slozi je poenta, a toga kod nas nema. Dva oka u glavi imaju svako svoju crkvu, pa i pismo, pa ko onda tu {alabaza.

064/3078... *** Kao da su pro~itali moju poru ku - pro ra di la fon ta na.

Bravo 064/2403... *** Palma kao gradona~elnik odska~e od na{ih gradona~elnika za kopqe. Pa se pitam ne{to da li mi `ivimo u istoj dr`avi. Ovaj na{ novosadski se zubima dr`i i ne pu{ta nijednu fotequ, a jedino on ima vajde, a mi samo gledimo.

064/2491... *** Vratite nam lepotice sa [tranda na naslovnu stranu!

064/2615...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda10.avgust2011.

9

DR @AV NI RE VI ZOR O „VO DO VO DU”

Pre kr {aj ne pri ja ve zbog jav nih na bav ki Pre kr {aj ne pri ja ve pod ne la je Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja pro tiv „Vo do vo da i ka na li za ci je”, we go vog di r ek t o r a i fi n an s ij s kog ru ko vo di o ca zbog ne spro vo |e wa jav ne na bav ke u skla du sa za ko nom i zbog skla pa wa ugo vo ra o pri vre me nim i po slo vi ma su prot nom Za ko nu o ra du, is tak nu to je na saj tu DRI. Ka ko se na vo di, pri ja ve su pod ne te jo{ 3. ju na, a iz ve {taj o re vi zi ji po slo va wa „Vo d o v o d a” do s ta v qen je grad skoj upra vi i pred u ze }u 20. ju la.

U iz ve {ta ju DRI na vo di se i da ra ~u no vod stve ni si stem u pred u ze }u ni je us po sta vqen u skla du s pra vil ni kom ko ji ovu oblast ure |u je u jav nom sek to ru, te da ni je uve de na in ter na re vi zi ja. Utvr |e no je i da pred u ze }e, iako po si ste ma ti za ci ji po sto ji, ni je ime n o v a l o slu ` be n i k a za jav ne na bav ke, {to je u su prot no sti sa Za ko nom o jav nim na bav ka ma.

Ovaj za k on je po na l a z u DRI pre kr {en i pri ras pi si va wu jav nih na bav ki za po je di ne po slo ve u re strik tiv nom po stup ku, jer ni je po zva lo sve kva li fi ko va ne iz vo |a ~e. Ta ko |e, dr `av ni re vi zo ri utvr di li su da je prek {en za kon i pri na bav ci vo do vod nog ma te ri ja la po hit nom po stup ku, vred noj sko ro

25 mi l i o n a di n a r a, gde je tre ba lo spro ve sti otvo ren po stu pak, po {to ne ma do ka za o hit no sti.

Da qe se na vo di i da je na bav ka ra znog po tro {nog ma te ri ja la za po tre be pred u- ze}a vred noj oko 30 mi li o na di n a r a spro v e d e n a po po stup ku za na bav ke ma le vredno sti ume sto otvo re nog po -

stup ka. Za kqu ~e ni su i ugo vo ri za ra do ve za in ve sti cio no odr `a va we gra |e vin skih obje ka ta od oko 6,5 mi li o na di na ra i ugo vo ri za pri vre me ne po slo ve za ko je se an g a ` u u j u rad n i c i iz omla din skih za dru ga vred ni ne {to vi {e od 50 mi li o na di na ra bez ras pi si va wa jav ne na bav ke.

Na kra ju, krup na za mer ka re v i z o r a bi l a je i {to u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre ni je upi san dr `av ni ka pi t al ko j im je osno v a n o pred u ze }e, a ko ji pred sta vqa osnov n i ka p i t al i iz n o s i 6.517.621.000 di na ra.

U sa mom „Vo do vo du” ju ~e ni je bi lo ni ko ga ko bi nam mo gao da ti ko men tar na ove na la ze Dr `av ne re vi zor ske in sti tu ci je. Iz ka bi ne ta di rek to ra upu ti li su nas na {e f i c u fi n an s i j a, gde su nam pr vo re kli da je na sa stan ku, a za tim da je i na go di {wem od mo ru.

S. K.

ALEK SAN DAR BO RI] DVO STRU KI [AM PION STA ROG KON TI NEN TA

No vo sa |a nin pi ka dom osvo jio Evro pu Pi ka do ni je sport ko ji je u Sr b i j i me d ij s ki pro p ra } en ili po s eb n o ras p ro s tra w en ali ima do voq no po klo ni ka, ama t er s kih i pro f e s i o n al nih, ko j i po s ti ` u ve l i k e uspe he na me |u na rod nim tak mi ~e wi ma.

Alek san dar Bo ri} iz No vog Sa da je pro fe si o nal ni pi ka di sta ko ji je ne dav no osvo jio pr v o me s to na Evrop s kom {am pi on a tu u Be ~u, a pre to ga u ma ju u [pa ni ji.

Alek san dar ne dav no tri jum fo vao u Be ~u, a pre to ga u ma ju u [pa ni ji i ta ko uzeo ti tu le u obe evrop ske fe de ra ci je u ovom spor tu - U Austri ji sam po be dio u kon ku ren ci ji 300 tak mi ~a ra i stvar no je bi lo te {ko jer se igra lo 24 ~a sa. Ovim sam ob je di nio dve ti tu le evrop skog {am pi o na, po {to po sto je dve evrop ske fe de ra ci je - ka `e Bo ri}.

Po ~eo je ama ter ski da igra pi ka do pre de set go di na, ali je u pro fe si nal ne vo de u{ao 2005., a za tim i u re pre zen ta ci ju go di nu da na ka sni je.

- Ovaj sport ni je na ro ~i to is pla tiv, po go to vo u na {oj ze -

mqi, ali osim pu to va wa na tak mi ~e wa, ko ja sam fi na na si ram, ni je po treb no ni mno go ula ga ti. Pro fe si o nal ne stre le ko {ta ju od 30 do 50 evra, ta ko da ko stvar no vo li ovaj sport mo `e to se bi i da pri u {ti - re kao je Bo ri}.

Tre nut no je ovaj sport u na {oj ze mqi u ve li koj eks pan zi ji, jer se go di {i {we otvo ri po je dan no vi klub i pri vu ~e ve lik broj no vih igra ~a. Or ga ni za ci ja u sa ve zu je iz va nrd na, da bi i pred stav ni ci ne kih po pu lar ni jih spor to va mo gli po za vi de ti. Naj ve }i pro blem pred sta vqa ne do voq na fi nan sij ska po mo} dr `a ve, jer ni su svi ~la no vi uvek u do broj ma te ri jal noj si tu a ci ji da bi mo gli sa mi da fi nan si ra ju pu to va wa i opre mu.

- Po no san sam {to pred sta vqam svo ju ze mqu, po go to vo ka da na do de qi va wu na gra da svi ra him na, ali ne znam do kle }e mo mo }i sve sa mi da fi nan si ra mo - ka `e Bo ri}.

Sle de }e go di ne na Olim pi ja di u Lon do nu, pi ka do bi tre ba l o da bu d e pro m o t iv n i sport, a 2016. u Rio de @a ne i- ru bi mo gao da po sta ne i pu no pra van olim pij ski sport, ta ko da su Bo ri }e ve am bi ci je ve za ne za ta tak mi ~e wa, ali i za na red na u Lin cu i [an ga ju.

We go va naj ve }a `e qa je i da otvo r i sop s tve n i pi k a d o klub.

G. ^et nik

Je sen sre |u je vi di ko vac na Tvr |a vi Ra do vi na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, pred vi |e ni pro gra mom Za vo da za iz grad wu gra da, tre ba lo bi da bu du re a li zo va ni na je sen. Ove go di ne pla ni ra no je ure |e we vi di kov ca ( to se na la zi lo i u pro {lo go di {wem pro gra mu pro gra mu), kao i ogra |i va we za {tit nom ogra dom pre o sta lih ri zi~ nih me sta za po se ti o ce.

Kad je re~ o pri pre mi za ure |e w e vi d i k ov c a na Gor w em pla tou i onog sa skulp tu rom Jo va na Sol da to vi }a, za vr {e na je jav na na bav ka za iz bor pro jek tant ske ku }e za iz ra du Glav nog pro jek ta. Naj po voq ni ja po nu da, ka ko ka `u u ZIG-u, je po nu da pro jek tant ske ku }e AD

Voj v o d i n a p ro j ekt iz No v og Sad za 370.000 di na ra. Rok za iz vo |e we je kraj sep tem bra.

Na kon ura |e nog pro jek ta ZIG }e ras pi sa ti jav nu na bav ku za iz bor naj po voq ni jeg iz vo |a ~a ra do va.

Za vod za iz grad wu gra da je ras pi sao jav nu na bav ku i za iz bor naj p o v oq n i j eg iz v o | a ~ a ra do va za dru gu fa zu po sta vqa wa za {tit ne ogra de ko ja je za ka za na za 15. av gust. Po zi vi su upu }e ni svim po dob nim iz vo |a ~i ma ra do va, te u ZIG-u o~e ku ju da }e kra jem ovog me se ca zna ti ko }e iz vo di ti ra do ve na po sta vqa wu oko 300 me ta ra za {tit ne ogra de na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi.

A. V.

RA DO VI PU NOM PA ROM

Ke ju no vo ru ho do Mor na ri ce Ra d o v i na re k on s truk c i j i Sun ~a nog ke ja tre nut no su naj in t en z iv n i j i na de o n i c i od mo sta Slo bo da do Mor na ri ce, gde je u to ku po sta vqa we ivi~ wa ka, plo ~a i tar ta na na trim sta zi. Na pre o sta loj de o ni ci do Mor na ri ce as fal ti ra se

bic kli sti~ ka sta za, sa op {te no je iz ka bi ne ta za in for mi sa we gra do na ~el ni ka.

U sa op {te wu se do da je, da upo re do te ku i ra do vi na \a~ kom igra li {tu. Tu se po sta vqa ogra da i gra de to a le ti.

Z. D.

LI MAN SKOJ AM BU LAN TI DRA GO CE NI APA RAT

Ja pan ska do na ci ja do ne la ma mo graf Ma mo graf, ko ji je Dom zdra - vi Sad” ima od go va ra ju }i ka dar vqa „No vi Sad” do bio kao do na - kao i po tre bu za jo{ jed nim ma ci ju od Vla de Ja pa na, kra jem me - mo gra fom. se ca tre bao bi da po~ ne s ra dom, Pret hod ne go di ne je u no vo a na la zi se u objek tu na Li ma nu. sad skom Do mu zdra vqa ura |e no Iz Od se ka za ko mu ni ka ci je Do - 2.889 ma mo gra fi ja, a za se dam me ma zdra vqa po tvr di li su da je se ci ove go di ne oba vqe no je ve} ma mo graf in sta li ran i da su 6.422 ma mo graf ska pre gle da, na neo p hod ni jo{ za vr {ni teh ni~ - osno vu ko jih je 67 `e na upu }e no ki uslo vi ka ko bi se ak ti vi rao. na In sti tut za on ko lo gi ju u Ovo }e bi ti tre }i ma mo graf u Srem skoj Ka me ni ci, a 20 ope ri ovoj zdrav stve noj usta no vi ko ji sa no. Dnev no se u Do mu zdra vqa }e omo gu }i ti da oba vi do 60 ma mo se {to ve }i broj gra fi ja, a ope ra te Apa r at bi tre b alo No vo sa |an ki pre ri Kol cen tra od da pro ra di kra jem ove go di ne po zi va gle da u ci qu ra me se ca nog ot kri va wa ra ju No vo sa |an ke ko ka doj ke. Je dan ma je su ciq na gru pa mo graf ra di jo{ od 1981. go di ne za pre ven tiv ne pre gle de. Skri i na la zi se u am bu lan ti u Zmaj ning ra ka doj ke je pred vi |en za Og we na Vu ka, a dru gi je u funk `e ne sta ro sti od 45 do 69 go di na ci ji od 2009. go di ne na Li ma nu. bu du }i da je to `i vot no do ba u Pre ne go {to je Vla da Ja pa na ko me se ova bo lest naj ~e {}e ja odo bri la bes pro vrat nu po mo} u vqa. Do 30. go di ne pre po ru ~u je vi du ove do na ci je, eks per ti ja se sa mo pre gled, a `e ne od 30 do pan ske Agen ci je za me |u na rod 45 go di na tre ba ju da ura de kli nu po mo} za jed no sa pred stav ni ni~ ki pre gled. ci ma Re pu bli~ ke stru~ ne ko mi Ma mo graf ski me tod je za sa da si je Mi ni star stva zdra vqa na naj po u zda ni ji na ~in za ra no ot pra vi l i su ana l i z u sta w a u kri va we tu mor skih pro me na u zdrav stve nim usta no va ma u Sr doj ci, a skri ning pod ra zu me va bi ji i tim is tra `i va wem je da se `e na upu }u je jed nom u dve utvr |e no da Dom zdra vqa „No go di ne na ovaj pre gled.

I. D.

„PUT” U AK CI JI

Pre svla ~e ko lo voz na Sa laj ki Rad ni ci JKP „Put” ovih da na ima ju pu ne ru ke po sla na Sa laj ki, na sa na ci ji ko lo vo za. Pu ta ri ra de u Te me rin skoj uli ci, a po tom }e bi ti u [aj ka {koj uli ci i u Uli cu Sa ve \i sa lo va. Pre svla ~e we ko lo vo za no vim as fal tom za vr {e no je u Uli ci Da vi da Rac ko vi }a, Stan ka Pa u no vi }a i u jed nom de lu Grn ~ar ske uli ce.

Rad no je i na No vom na se qu. U to ku je sa na ci ja ko lo vo za u Uli ci Ba te Br ki }a .U Uli ci Mi lo {a Ta pa vi ce sa ni ra na je kom plet na ko lo vo zna kon struk ci ja, pe {a~ ke sta ze i par king me sta. Ko lo voz je pre svu ~en u Uli ci Se qa~ kih bu na.

Z. D.

GRAD SKI OD BOR SDP-a

Strah od si ro ma {tva sve ja ~i Iz lo `ba ama ter skih fo to gra f i j a”Si r o m a { tvo okom `e ne” Fo ru ma `e na So ci jal de mo krat ske par ti je odr `a na je si no} u pro sto ri ja ma stran ke u Uli ci Sve to za ra Mi le ti }a 6. Upri li ~en je i okru gli ~i ja je te ma si ro ma {tvo, a pri log od sim bo li~ ne pro da je iz lo `e nih fo to gra fi ja upla }en je kao po mo} za Svra ti {te de ce sa uli ce. Kon fe ren ci ja za me di je ima la je po vod i u ju ~e ra {wem Me |u na rod nom da nu si ro ma {tva.

- Ne ma mo ~a rob ni {ta pi} pa da od mah re {i mo pro blem si ro ma {tva ali ciq je da se po ka `e kon ti nu i ra na bor ba pro tiv we ga - re kao je pred sed nik

Grad sog od bo ra SDP-a Ivi ca Do sta ni}, do da ju }i da is ko re wi va we tog pro ble ma ni je mo gu }e, ali da je ste sta vqa we pod me ru do stoj nog dru {tva.

^lan od b o r a za kul t u r u SDP-a Na da Vu ko vi} iz ja vi la je ka ko u po sled we vre me ima mo fe no men stra ha od si ro m a { tva, od n o s no, bo j a z ni

Uy be ni ke sku pqa ju i po kla wa ju Ak ci ju „S kwi gom u bo qe su tra” po vo dom 12. av gu sta Me |u na rod nog da na mla dih, or ga ni zu je Fo rum mla dih SDP-a. U ovoj ak ci ji pri ku pqa }e se ux be ni ci za sred wo {kol ce i stu den te i tra ja }e od 12. av gu sta do 1. ok to bra.

Svi oni ko ji ima ju ux be ni ke iz pro {lih go di na mo gu da ih do sta ve u pro sto ri je SDP-a u Uli ci Se to za ra Mi le ti }a 6, sva kim ra dim da nom od 10 do 14 i od 18 do 20 ~a so va, oda kle }e ih ~la no vi Fo ru ma mla dih pro sle di ti oni ma ko ji ma su po treb ni. Kon takt oso be su Ma ri ze la Pan te li} i Ne ma wa To mi}, a gra |a ni se mo gu ja vi ti i na mejl sknji go mu bo lje su tra@g mail.com ili na te le fon 021-522-627.

da iz gu bi mo ono {to tre nut no ima mo.

- Si ro ma {tvo ni je uvek po sle d i c a ne d o s tat k a re s ur s a, ~e sto je to lo {e upra vqa we wi ma. Do ne li smo Stra te gi ju za sma we we si ro ma {tva 2003. ali se ona i da qe u prak si ne ostva ru je - sa op {ti la je Vu ko vi}.

U Sr bi ji je vi {e od po la mi li o na qu di ko ji `i ve is pod gra n i c e si r o m a { tva, a po seb no te `ak po lo `aj ima ju `e n e. Gor d a n a Pre d i} iz SDP-a rfe kla je da su se u 19. ve ku qu di bo ri li za rad ni~ ka pra va, a da nas se wi ho vi po tom ci bo re da uop {te i do bi ju po sao.

A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda10.avgust2011.

DNEVNIK

c m y

10

Радови преполовили Атрактивна локација саобраћај на чворишту путева ДАНАС О ИНДУСТРИЈСКОЈ ЗОНИ У АДАШЕВЦИМА

БАТРОВЦИ: У току је поправка натпутњака преко аутопута Е70 на деоници Шид - Батровци - Моровић, која је почела још крајем јуна, а трајаће, како кажу у ЈП „Путеви Србије”, до краја августа. Због радова на натпутњаку саобраћај преко њега одвија се само једном коловозном траком уз наизменично пропуштање возила, што је регулисано семафорском сигнализацијом. На возаче се апелује да возе опрезно и прилагоде брзину условима на путу. Р. Д.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: “Rango” (13.40), “Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), “Deveru{e” (20.20, 22.35), “Rio” 3D (13.20), “Kung fu panda 2”, 3D (13.10, 15.10, 15.20), “Zlatokosa i razbojnik” (13.15), “Mamurluk u Bangkoku” (20.30, 22.30), „Transformers 3” (17.15), “Vini Pu” (14.45, 16.10), “Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.20, 17.45, 20, 22.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), “Planeta majmuna- po~etak” (15.45, 18, 20.15, 22.25). “ “Green lantern” ( 16, 18.10, 20.25, 22.40).

Ja dran: “Udaqeno predgra|e” (19), “Hana” (21).

KCNS: “Tri pqa~ka{a” (11), “O bogovima i qudima” (19, 21).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka “Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, “Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, S. Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881637:postavka “Vez po pismu, pismo po vezu”; “[est decenija OK u S. Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do danas u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Alek san dra Tr ku qa i Bog da na Ba le {e vi} - Maj tan iz Novog Sada, Qi qa na Pro le iz @abqa, Je le na Br {a di nac iz Gajdobre, Ta wa Vuk mi ro vi} iz Sremske Kamenice, Mo ni ka Jo va no vi} iz Be~eja, Zo ri ca Kra si} iz Ka}a i Mil ka \or |e vi} iz Futoga.

DE^AKE: Bi qa na [pa no vi}, Sve tla na Gar ~ev - Pe ter ka i Sla vi ca [o do lo vi} iz Novog Sada, Sne `a na Ka ta le ni} i Mir na Vu jo vi} iz Veternika, Qi qa na Hr wez iz Ba~ke Palanke, Ma ri ja na Bog da no vi} iz In|ije, Sta ni sla va Sen ti va nac iz Koviqa, Iza be la [i ja ~i} iz Ba~kog Petrovca, Sne `a na Vu jo vi} iz \ur|eva i Ili ja na Pav kov iz Rumenke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Milka Stjepana [eri} ( 1922) u 10.30 ~asova, Marija Nestorov (1932) u 11.15, Svetislav Momira Kosti} (1931) u 12, Dragan Vladimira Marjanovi} (1941) u 12.45, Biqana Radoslava Lazi} ( 1967) u 13.30 i Mita Mi}a Peke~ (1948) u 14.15.

Na Novo grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Miroslav Milivoja Mutin (1951) u 15. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Draga Bogoquba Novakov (1926) u 13. Na Gorwem grobqu u Futogu bi}e sahrawena Mirjana Ogwena Bala} (1949) u 11 a na Centralnom grobqu Gligo ^eda Ili} (1936) u 15.

ШИД: План отварања индустријске зоне у катастарској општини Адашевци поред Коридора 10 и уз пругу Шид - Бијељина, по хитном поступку је на дневном реду шидске скупштине. По речима заменика председника општине Шид Срђана Малешевића општинско Веће је у понедељак усвојило предлог одлуке о доношењу плана детаљне регулације радне зоне број 8 на Коридору 10, а данас ће се о том предлогу изјаснити одборници СО Шид. Очекује се да ће га и прихватити и убудуће омогућити инвеститорима да дођу повољно до радне зоне, а грађанима Шида да се запосле. Општина је од Републичке дирекције за имовину затражила да јој се додели државно земљиште поред Коридора 10 као атрактивна радна зона, повољна за инвеститоре, а Дирекција тражи да се донесе план детаљне регулације те радне зоне. Влада Републике Србије и Министарство за пољопривреду, водопривреду и шумарство дали су обећање Општини да ће све остало врло брзо решити у интересу Шиђана.

- Ми поседујемо у просторном плану наше општине више локација индустријских зона, не само у граду већ и у селима. Међутим, све те зоне везане су за приватне поседе. Нећу да кажем да су оне лоше, али је лош приступ приватних лица који желе продати своје земљиште по енормно високим ценама и на тај начин дижу високу баријеру према инвеститору, што за последицу има незапослене раднике на подручју ове општине - истиче Малешевић. Локална самоуправа, сматра Малешевић, нема никакво морално или било које друго право

tElEfONI

Срђан Малешевић

да утиче на те цене, па је зато тражила државно земљиште поред аутопута за индустријску зону, како би пред инвеститоре изашли са повољнијом понудом.

- Биће то први пут у историји Шида да локална самоуправа има право својине и могућност

да га употреби за изградњу индустријских објеката на својој територији. Цене ће бити такве да одговарају и купцу и продавцу - каже Малешевић. Планом детаљне регулације о коме је реч решавају се питања саобраћаја у радној зони, водоводне мреже, напајања струјом, просторног изгледа и довода гаса. Отварање атрактивне индустријске зоне у Адашевцима само 50 метара удаљене од аутопута са десне стране, кад се иде из Загреба према Београду, има већ сад неке предности. Електрична енергија је доведена отварањем наплатни рампи. Могућност превоза робе из индустријске зоне је двострука: поред друмског саобраћаја Коридором 10 постоји и железнички - јер баш ту пролази пруга Шид - Бијељина. Недалеко од те индустријске зоне су две бензинске станице и мало даље од њих је спомен обележје Сремски фронт, у чијој близини се гради хотел А категорије. Д. Савичин

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Индустријска зона на Коридору 10

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СТИ ГЛИ РЕ А ГЕН СИ ЗА ПА ПА НИ КО ЛАУ ТЕСТ ЗА КИ КИНД СКУ БОЛ НИ ЦУ

Ре зул та ти до кра ја ме се ца

КИ КИН ДА: Жене које око два месеца чекају резулате Папаниколау теста добиће резултате до краја месеца, с обзиром на то да је на Гинеколошко одељење Опште болнице у Кикинди стигла полихромна киселина која је главни препарат за испитивање, истакао је магистар медицинских наука, педијатар кардиолог и директор Болнице др Душан Коларевић. Реагенси неопходни за папа дијагностику стигли су јуче. Иако узимање узорака за Папаниколау тест није обавеза Болнице него потпада под секундарни ниво здравствене заштите, да би се што више жена прегледало, гинеколози на Гинеколошком одељењу раде овај тест. Резултати овог ва-

жног тестирања углавном буду готови за 15 до 25 дана.

- Сви узорци биће прегледени оним редом како су узимани, као и постављена дијагноза. Потрудићемо се да овај посао урадимо што брже и квалитетније – каже др Коларевић. – Превенција рака грлића материце је веома важна. тако да ћемо Папаниколау тестове и даље радити у Болници. Реагенси који су стигли биће довољни за наредни период, а у Болници ће се потрудити да до несташице више не дође. Гинеколози у кикиндској општини константно спроводе кампању у којој напомињу колико је важно да жене ураде овај тест, јер се раним откривањем рака грлића материце могу спасити животи. А. Ђ.

БАЧ КО ПА ЛА НАЧ КИ ПО ГОН „ЕЛЕК ТРО ВОЈ ВО ДИ НЕ” ДРУ ГИ У СР БИ ЈИ ПО НА ПЛА ТИ

Ве ћи на пла ћа, али се стру ја и кра де БАЧ КА ПА ЛАН КА: Погон „Електровојводине” у општинама Бачкој Паланци и Бачком Петровцу (без Пивница и Деспотова, два села која припадају електродистрибуцији Врбас) врши снабдевање и наплату утрошене електричне енергије за преко 29.000 потрошача, а по наплати, као и новосадска централа, после Краљева, сматра се за најуспешније у Србији. Овде је, кажу не само људи из дистрибуције, навика да се плаћа струја, али и служба је на високом нивоу, мада живот често мења и најбоље и најпоштеније навике.

- Неовлашћена потрошња електричне енергије по себан је проблем и у овом делу Војводине наглашава руководилац Погона „Електровојводине” у Бачкој Паланци Милорад Мика Мијатовић. - Међутим, наша ново садска екипа, специјализована за откривање оних који неовлашћено троше струју (људи из „Електровој-

водине” неће да користе израз „крађа”) врло је ефикасна. Додуше лети, када је мања потрошња, имамо мање таквих проблема, али када зазими... Када кажем да ретки људи из ових крајева покушавају да краду киловате онда мислим на магнете, а морају да знају да ће сваки такав покушај бити по првом рачуну откривен. Људи и инсталације, без којих би живот био незамислив, обављају професионално свој посао. Због тога од преко 29.000 потрошача месечно имају проблема са наплатом само са око 400. Највећи број је оних који дугују од 10.000 до 30.000 динара и са њима се некако налази заједнички језик, а реч је око стотинак домаћинстава која су искључена. Са индустријским капацитетима, обично овде нема проблема.

- У претходне три године изградили смо 45 енергетских објеката и тиме задовољили све потребе наших, како индивидуалних тако и индустријских потрошача -каже Мијатовић. - Привреда овог региона са близу 100.000 становника потпуно је обезбеђена редовним снабдевањем елетричном енергијом, а ако, као што смо начули, неки инвеститор жели да гради фабрике у овом делу Бачке, ми смо спремни да му то омогућимо. М. Су џум

Трај на ко рист од ко ма са ци је

ТЕ МЕ РИН: Вишеструка је била корист од комасације спроведене у Темерину и Бачком Јарку пре равно четири деценије. Смањен је број приватних парцела са 20.000 на 5.500, друштвени посед је заокружен у велики комплекс, изграђена је нова путна и каналска мрежа, створени су услови за наводњавање обрадивог земљишта. Одлука о овом послу донета је на седници СО Темерин 1969. године, после израде елабората о оправданости поступка. Годину дана касније обављени су припремни радови, обнова земљишних књига и утврђиване предкомасационог стања поседа и власништва. По завршетку посла, 1971. године израђени су пројекти нове каналске и путне мреже и начела комасационог поступка, а затим се приступило најодговорнијем и најобимнијем делу – одређивања и обележавања новог поседа

на терену и увођење у посед власника новонасељеног земљишта. Све је морало да се обави за кратко време, како пољопривредни произвођачи и Пољопривредно добро „Петефи” не би изгубили једну економску годину. У томе се у потпуности успело. Рад комисије за комасацију био је јаван и обављен је уз пуно учешће грађана. На зборовима бирача излагане су скице нове путне и каналске мреже и локације друштвеног и приватног сектора. У првој половини 1972. године, након техничке обраде новог стања поседа, Комисија је израдила и већини учесника комасације уручила решења о комасацији. Незадовољни су поднели укупно 115 жалби, од којих се 97 односило на Темерин, а 18 на Бачки Јарак. Пошто укупан број решења о комасацији био 5.500, жалбом је оспорено само око два одсто решења. М. М.

Дво днев ни БО ДРОГ ФЕСТ БАЧ КИ МО НО ШТОР: Програм овогодишњег Бодрог феста почеће у петак 12. августа у 18 сати, такмичењем у кувању рибљег паприкаша и целовечерњим наступом тамбураша на централној бини. За суботу од 16 часова предвиђен је програм класичне музике у цркви Св. Петра и Павла у којем учествују ВИС Петрус, Иувентус кантат, Мађарски жупни хор, Изворинке Раванград, ВИС Текије Петроварадин, док је фолклорни програм на централној бини од 18 сати. У оквиру фестивала у суботу ће бити одржан дефиле фијакера Коњичког клуба „Западна Бачка” и других са рапортом одгајивача Јосипа Ђипанова и јахача. Посетиоци ће имати прилику да обиђу штандове старих заната и друге традиционалне садржаје. Увече је концерт тамбурашког оркестра Равница са солистом Жељком Лончарићем Жецом на централној бини, а код игралишта ФК „Дунав” од 22 сата је забава за младе. Наступају локални састав „Zion Crew” и „Full Moon” из Сомбора.

sreda10.avgust2011.

11

ПО ВО ДОМ МЕ ЂУ НА РОД НОГ ПРА ЗНИ КА МЛА ДИХ ДА НАС АК ЦИ ЈА У БЕ ЧЕ ЈУ

Да за жи ви цен тар си ви БЕ ЧЕЈ: Акцијом по имену „Да заживи центар сиви!“ у организацји „Бечејског удружења младих – БУМ“, данас ће се у Бечеју обележити Међународни дан младих, који су Уједињене нације 12. августа 1999. године уврстиле у званичан календар међународних датума. Како су УН 2010. годину прогласиле Међународном годином младих, то се она обележава свуда у свету од 12. августа прошле до 12. августа ове године. Циљ је подстицања свих сектора у друштву да сарађују с младима и омладинским организацијама, како би боље разумеле њихове потребе и бриге и како би се препознали доприноси младих друштву у којем живе. Кровна организација младих Србије у оквиру кампање поводом

обележавања Међународног дана младих организоваће у шест градова Србије, Београду, Бечеју, Зајечару, Нишу, Новом Пазару и Шапцу, заједно с локалним Канцеларијама за младе, уз подршку Министарства омладине и спорта, различите акције од значаја за локалну заједницу. Углавном ће то бити везе између привреде и локалне самоуправе с невладиним сектором ради решавања одређених локланих проблема. Данашњом акцијом „Да заживи центар сиви!“ у Бечеју, која почиње у 13 сати на централном градском тргу, поставиће се тридесетак клупа у самом центру Бечеја и на тај начин ће покушати да се врате људи на простор без саобраћаја намењен њима. У оквиру акције биће склапање клупа и њихо-

Са да шњу пу стош на град ском тр гу по пу ни ће три де се так клу па

во фарбање, али ће бити одржана и прес конференција на којој ће се презентовати донатори акције и

КО НАЧ НО ПО ЧЕ ЛА СА НА ЦИ ЈА ЗА ТВО РЕ НОГ БА ЗЕ НА У ЗРЕ ЊА НИ НУ

Од зи ме на пли ва ње

ЗРЕ ЊА НИН: Санација наткривеног градског базена у Зрењанину, који је пре годину дана затворен решењем грађевинске инспекције, требало би, према очекивањима надлежних, да буде завршена до почетка зиме. Ако, наравно, све буде ишло по плану, јер се овај посао месецима очекује. Руководилац овдашњег Спортског центра „Југ – базени” Душан Дамјановић каже да се 25. јула кренуло са реконструкцијом котларнице, после које ће базен у затвореном простору имати аутономно грејање и неће зависити од термоелектране.

- Ови радови требало би да трају од 75 до 90 дана. Половином августа, такође, очекује нас отварање понуда за санацију шкољке базена, тако да се надамо да ће до почетка зиме затворени базен прорадити. Имаћемо, после тога, базен са модерним грејањем и вентилацијом истиче Дамјановић и прецизира да се исправљају оне неправилности које је грађевинска инспекција означила као акутне. Кључ у браву на затвореном базену, да подсетимо, стављен је ла-

Ба зен био за тво рен по на ло гу ин спек ци је

не по налогу надлежне инспекције, због дотрајалости и нефункционалности, и бојазни да би могао угрозити живот и здравље његових корисника. Констатовано је да је његово дно потонуло осам сантиметара, да је иструлила и кородирала арматура између малог и великог базена, као и да су одваљени заштитни слојеви бетона на стубовима. Две године пре тога,

Те шка го ди на за ве тер по ли сте Председник Ватерполо клуба Пролетер Владимир Стоиљковски каже да је, након затварања наткривеног базена, ово била најгора година за зрењанинске ватерполисте који су били приморани да тренирају у другим градовима.

- Срећом, град је омогућио новчана средства за превоз ватерполиста. Да није било тога, сигурно бисмо остали без највећег броја спортиста у клубу - примећује Стоиљковски.

Грађевински факултет у Београду сачинио је студију о стању овог објекта и упозорио тадашњу градску власт да је неопходна хитна санација. Ни тада, али ни раније, нико није желео да се тиме озбиљније позабави, започне реконструкцију и затвори базен, пре свега због непопуларности овог потеза и високе цена радова. У овај објекат, који је изнедрио државне прваке и врхунске спортисте, није уложен ниједан динар више од три деценије, односно од изградње 1981. Због затварања наткривеног базена овдашњи спортисти, међу њима и прослављени пливачи Иван Ленђер и Чаба Силађи, били су принуђени да се за важна надметања припремају у другим градовима, чак и државама. Ж. Ба ла бан

Ре га та Мај ке Ан ге ли не ПЕ ЋИН ЦИ: Удружење љубитеља реке Саве „Бели локвањ“, под покровитељством општине Пећинци и уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, ове године организује по други пут Регату Мајке Ангелине. Регата ће, као и лане када је стартовала први пут, бити одржана на Сави у Купинову, а траса , која је дуга 25 километара, прати такозвану Тра са ре га те потковицу, коју река Сава прави око једног од најстаријих светских резервата природе Обедске Баре. Регата Мајке Ангелине ће стартовати на Пландишту, а

победник је онај који стигне први до циља на ушћу канала Вок у Саву, такозване Скеле. Регата Мајке Ангелине у Купиновуи биће одржана 13. августа, пријаве се примају на сам дан такмичења, у суботу до 10 часова на Пландишту, а сви учесници који желе да се пријаве раније могу то учинити путем три телефонска броја: 064/1335-811, 063/746-1019 и 022/400-737, кажу организатори. Регата ће стартовати у 11 часова, а на циљ ће пристићи, како се очекује, око 17 часова. Организатори за све учеснике, као и лане, приређују ручак и дружење. А. Ма ли

„Ка фе Да мит” по бед ник ига ра на во ди АПА ТИН: Победник Игара на води - Забава без граница, која је три дана трајала на базенима бање „Јунаковић“ је екипа „Кафе Дамит“ победивши у финалу екипу „Џимикомерца“. За Мис Игара на води изабрана је Дајана Никшић из екипе „Џимикомерца“. На такмичењу је уче ствовало осам екипа, осим поменутих, екипе „025 ИНФО“, „Јунаковић“, „Мултимедија нет 1“, „Кафе треф“, „Полицијски синдикат“ и „Мултимедиа нет 2“.Такмичење је током три дана пратио велики број по сетилаца, а организатори обећавају још манифе стација за младе до краја сезоне. Ј. П.

начин како ће се новопостављене клупе сачувати од безобзирних В. Јан ков хулигана. НАПРЕДЊАЦИ О „ДАНИМА ПИВА”

Нема најаве због конкуренције! ЗРЕЊАНИН: Предстојећа традиционална зрењанинска манифестација „Дани пива“ била је тема јучерашњег саопштења за јавност Градског одбора Српске напредне странке у Зрењанину. Председница Савета за медије овдашњег огранка СНС Маријана Вујчин подсетила је да се током августа у Србији организује више од десет забавних фестивала.

- На великом броју интернет портала могу се прочитати прецизна упутства како стићи на одређену дестинацију, а информације о гостима који ће на наступати су доступне већ дуже време. Шта се за то време дешава с организацијом „Дана пива“ у Зрењанину? И данас, интернет портал је неуређен, као да манифестација не почиње за две недеље. О медијској промоцији је сувишно и говорити, јер рекламе за ову традиционалну манифестацију нема чак ни у локалним средствима информисања – рекла је Маријана Вујчин. На изјаву заменика градоначелника Зрењанина Горана Каурића да организатори не најављују госте пиваријаде „због конкуренције у окружењу“, она је реаговала речима да такав проблем нису имали организатори манифестација у Банатском Соколцу и Новом Бечеју, а камоли у Новом Саду и Београду. Ж. Б.

„Опасуљивање” у Оџацима

ОЏАЦИ: По трећи пут, у организацији Фудбалског клуба „Оџаци” 13. августа на стадиону ће се одржати манифестација „Опасуљивање 2011”. Почетак је у 15 часова. Организатори обећавају одличан провод, живу свирку и пасуљ за све госте. Цена порције пасуља је 100 динара уз повољне цене пића. Циљ ове манифестације поред промовисања спорта и спортског духа јесте и представљање и промовисање гастрономске традиције Војводине, културног и природног богатства ових крајева.

crna hronika

sreda10.avgust2011.

NO VO SA \A NIN SKRI VIO SA O BRA ]AJ NU NE ZGO DU U ZRE WA NI NU

„Ba cio” pe {a ka na se ma for

Zbog sum we da je po ~i nio te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Igo ra B. (40) iz No vog Sa da.

Ka ko se sum wa, on je 12. sep tem bra pro {le go di ne oko 20.30 sa ti u Zre wa ni nu upra vqao autom mar ke “ju go 45 ko ral” pod dej stvom 1,75 pro mi la al ko ho la.

Kre }u }i se sred wom sa o bra }aj nom tra kom na Bu le va ru oslo bo |e wa, a ka da je sti gao do ras kr sni ce te uli ce i Ka ra |or |e vog tr ga, Igor B. je na pe {a~ kom pre la zu na le teo na P. T. iz Zre wa ni na ko ja je pre la zi la ko lo voz.

Usled uda ra, o{te }e na je od ba ~e na na stub se ma fo ra i u ovoj sa o- bra }aj noj ne zgo di za do bi la je te {ke te le sne po vre de. @. B.

TRA GE DI JA U PA LA TI „SR BI JA”

Sa mo u bi stvo pri pad ni ka MUP-a Pri pad nik Re pu bli~ kog mi ni star stva unu tra {wih po slo va S. B. (42) iz vr {io je ju ~e sa mo u bi stvo sko kom sa ~e tvr tog spra ta Pa la te „Sr bi ja”. MUP je sa op {tio da je „S. B. smrt no stra dao sko ~iv {i sa ~e tvr tog spra ta Pa la te ’Sr bi ja’, a ne sre }a se do go di la u 13.40 ~a so va”. Stra da li ~o vek je bio za po slen u Upra vi MUP-a za uprav ne po slo ve, na ve de no je u sa op {te wu. Se di {te MUP-a Sr bi je je u Pa la ti „Sr bi ja”.

E. D.

Do zvo qa vao „du va we” u sta nu Zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Sa ve S. (27) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo omo gu }a va wa u`i va wa opoj nih dro ga. We mu se sta vqa na te ret da je u to ku no }i iz me |u 22. i 23. apri la pro {le go di ne u Zre wa ni nu, u sta nu ko ji je pret hod no iz naj mio u Uli ci Mi la na Sta ni vu ko vi }a, do zvo lio D. ^. da kon zu mi ra ma ri hu a nu. @. B.

Dve sa o bra }aj ke – dve tra ge di je Dve oso be su po gi nu le u dve odvo je ne sa o bra }aj ne ne sre }e u po sled wa 24 ~a sa, dve oso be su te `e, a ~e ti ri lak {e po vre |e ne, sa op {ti li su ju ~e pred stav ni ci po li cij skih upra va u Ni {u i Pro ku pqu.

Na pu tu Ni{–Pro sek kod Mal ~e prek si no} je po gi nuo vo za~ „za sta ve 101” Mi li bor K. (49) iz Pro se ka, dok je vo za~ te ret nog vo zi la Alek san dar R. (28) iz Kur {u mli je lak {e po vre |en, na ve li su u Po li cij skoj upra vi Ni{. Put ni~ ko vo zi lo ni je dr `a lo svo ju stra nu pu ta i uda ri lo je u te ret no vo zi lo MAN, re kli su u ni {koj po li ci ji. U sa o bra }aj noj ne sre }i u Bar lo vu, na ma gi stral nom pu tu

Ni{–Pri {ti na, po gi nu la je {e sna e sto go di {wa de voj ka iz ]u pri je, ~i je ime se ne na vo di.

De voj ka je pre mi nu la na pu tu za bol ni cu, a vo za~ put ni~ kog auto mo bi la u ko jem je bi la, S. D. (18) iz Kur {u mli je, i put nik I. M. (19) te `e su po vre |e ni i u kri ti~ nom sta wu su pre ve ze ni u Kli ni~ ko-bol ni~ ki cen tar u Ni {u. Jo{ tri oso be iz istog put ni~ kog auto mo bi la, uz ra sta od 16 do 18 go di na, za do bi le su lak {e po vre de, na ve la je pro ku pa~ ka po li ci ja. Uzrok ne sre }e kod Bar lo va je ne pri la go |e na br zi na zbog ko je je put ni~ ko vo zi lo sle te lo s ko lo vo za i vi {e pu ta se pre vr nu lo.

(Ta njug)

AL KO HOL I VO LAN NE IDU ZA JED NO

Ja ke kon tro le na pri la zi ma Gu ~i Svi put ni prav ci pre ma Gu ~i bi }e pod po seb nim nad zo rom sa o bra }aj ne po li ci je, ko ja }e po sta vi ti se dam stal nih punk to va i dva po vre me na na ras kr sni ca ma to kom tra ja wa Sa bo ra tru ba ~a. Po seb ne pa tro le na Ibar skoj ma gi stra li obez be |i va }e pro laz vo zi la iz prav ca Be o gra da i Voj vo di ne, kao i od Kra qe va, gde }e se ukqu ~i va ti auto mo bi li iz ju `ne Sr bi je, oda kle se o~e klu je do la zak ne ko li ko de se ti na hi qa da po se ti la ca.

Na ~el nik Po li cij sa ke upra ve u ^a~ ku Mi {a Pe tro vi} re kao je agen ci ji Be ta da je to kom Sa bo ra uvek naj ma wa sto pa kri mi na li te ta i da }e po li ci ja u~i ni ti sve da ta ko bu de i ove go di ne.

Ne go va li ma ri hu a nu Le sko va~ ka po li ci ja uhap si la je i pri ve la is tra `nom su di ji Osnov nog su da u tom gra du Ni ko lu P. (30) i Na na da G. (36) iz Le skov ca, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {te no je ju ~e iz PU Le sko vac. Sum wa se da su Ni ko la P. i Ne nad G. u se lu

Ora {ac, u to ku ove go di ne, za sa di li dva de set sta bqi ka in dij ske ko no pqe, ko je su ne go va li i za li va li.

Po li ci ja je po sle iz vr {e nog uvi |a ja po se kla sta bqi ke, a u po stup ku ve {ta ~e wa, na kon spro ve de nog su {e wa, utvr |e na je ko li ~i na ma ri hu ne od oko 1,5 ki lo gram, pre ci ri za no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

Po `ar u oko li ni Me dve |e U me stu Ko pit, u op {ti ni Me dve |a, ju ~e je iz bio ve li ki po `ar, ko ji je za hva tio oko 20 hek ta ra ni skog ra sti wa i su ve tra ve, a u po `a ru ne ma po vre |e nih, sa op {te no je iz MUP-a Sr bi je. Pre ti la je opa snost da se po `ar pro {i ri i na na se qe ni deo me sta, ali je pra vo vre me nom i br zom in ter ven ci jom va tro ga sa ca-spa si la ca po `ar pre se ~en i stam be ni objek ti za {ti }e ni.

Na li cu me sta in ter ve ni sa li su pri pad ni ci va tro ga sno-spa si la~ kih je di ni ca Me dve |e, Le ba na i Le skov ca s tri va tro ga sna vo zi la, a upu }e na je i do dat na eki pa iz Ni {a s dva vo zi la. Ga {e we po `a ra ote `a va la ne pri stu pa~ nost te re na, na veo je MUP, a u sa op {te wu se do da je da pri pad ni ci Sek to ra za van red ne si tu a ci je pra te raz voj si tu a ci je na te re nu. Po `ar je iz bio ju ~e oko 10 sa ti, a oko 16 ~a so va je uspe {no uga {en.

(Ta njug)

Pro na |e na mr tva `e na Qu bi ca K. (1966) pro na |e na je mr tva prek si no} oko 18.30 ~a so va, iza svo je ku }e u Ko vi qu u Uli ci Jo vi ce Pa vli ce, sa zna je mo ne zva ni~ no. Po pr vim sa zna wi ma, wu je pro na {la }er ka na kon {to je oti {la po dr va a ni je se vra ti la. Na te lu po koj ni ce ni je bi lo vi dqi vih tra go va na si qa. Ob duk ci ja }e utvr di ti uzrok smr ti. M. V.

dnevnik

c m y

12

OB DUK CI JA PO KA ZA LA DA MU [KA RAC PRO NA \EN PRE KJU ^E U SVOM STA NU U NOVOM SADU NI JE UMRO PRI ROD NOM SMR ]U

Uhap {e na tro ji ca osum wi ~e nih za ubi stvo Mo ra re vi }a Ob duk ci jom je utvr |e no da je No vo sa |a nin Voj kan Mo ra re vi} (1965) ubi jen, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. On je, kao {to smo ju ~e ob ja vi li, u po ne de qak oko 14 sa ti pro na |en mr tav u svom sta nu u Bal za ko voj 62, a ob duk ci ja je po ka za la da je smrt na stu pi la na sil no, kao po sle di ca te {kih te le snih po vre da ko je su mu na ne te pret hod nog da na.

Po sle in ten ziv nog ope ra tiv nog ra da, kri mi na li sti~ ka po li ci ja je ju ~e sa slu {a la tro ji cu No vo sa |a na, za ko je po sto ji osnov sum we da su iz -

vr {i li kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de, usled ko jeg je na stu pi la smrt po vre |e nog.

Ka ko sa op {ta va ju iz no vo sad ske po li ci je, sa slu {a ni su Ne nad M. (1988), Ne nad M. (1990) i Go ran N. (1990), ko ji se te re te da su 7. av gu sta oko 21.30 ~as tu kli Mo ra re vi }a is pred zgra de u ko joj sta nu je, a ka sni je i na na si pu, gde su ga od ve zli i za tim osta vi li.

Svoj tro ji ci po li ci ja je od re di la za dr `a va we, a da nas }e ih, uz kri vi~ nu pri ja vu, spro ve sti na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du.

E. D.

Zgra da is pred ko je je Mo ra re vi} na smrt pre tu ~en Fo to: S. [u {we vi}

Ve qo vi}: Is pi ta }e mo na vo de o ubi stvu Da de Vu ja si no vi} Sr bi ja i Hr vat ska sa ra |u ju u is tra zi na vo da o po ve za no sti Dra ga na Pa ra vi we sa slu ~a jem ubi stva no vi nar ke Ra di sla ve Da de Vu ja si no vi} i usko ro }e o to me sa wim raz go va ra ti, re kao je ju ~e za Ra dio Slo bod nu Evro pu di rek tor po li ci je Sr bi je Mi lo rad Ve qo vi}. „Imao sam sa sta nak sa hr vat skim di rek to rom po li ci je i po red ne ko li ko dru gih te ma, raz go va ra li smo i o pi ta wi ma ve za nim za Da du Vu ja si no vi}”, re kao je Ve qo vi}.

On je po tvr dio da je for mi ra na za jed ni~ ka is tra `na ko mi si ja, ko ja „}e i}i da pro ve -

ri sve u ve zi sa po sto ja wem mo gu} no sti da on ima od re |e na sa zna wa u ve zi sa ubi stvom Da de Vu ja si no vi}”. Ve qo vi} je iz ja vio da }e, pre ko Mi ni star stva prav de, za jed ni~ ka ko mi si ja sa sta vqe na od pred sta va ni ka kri mi nal si ti~ kih po li ci ja obe ze mqe oti }i i raz go va ra ti sa Pa ra vi wom u ve zi sa svim we go vim na vo di ma.

Upi tan da li je iz ne na |en in for ma ci ja ma ko je je Pa ra vi wa dao, Ve qo vi} je od go vo rio: „Sa ne ke stra ne sam iz ne na |en, ali ne `e lim ni {ta da pre ju di ci ram jer to mo `e bi ti i obi~ na pri ~a”. Ve qo vi} je re kao da }e bi ti is pi ta ni na vo di da je Pa ra vi wa bio

pri pad nik srp skih pa ra voj nih for ma ci ja to kom ra ta, o ~e mu su spe ku li sa li me di ji u Hr vat skoj.

No vi nar De jan Ana sta si je vi} sum wa u na pi se o Pa ra vi wi i we go vom po ve zi va wu sa no vi nar kom Du ge stra da lom pod ne ra sve tqe nim okol no sti ma 1994. go di ne. „Ja ni ka da ni sam ~uo za we ga to kom ra ta na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je. ^i we ni ca je da je ja ko mno go qu di pro {lo kroz pa ra voj ne for ma ci je. Me ni je po tu no ne ve ro vat no da bi on mo gao da bu de ume {an u ubi stvo Da de Vu ja sni no vi}”, re kao je Ana sta si je vi}.

(Fo Net)

NA STAV QE NO IS PI TI VA WE SVE DO KA U IS TRA ZI ZBOG SI LO VA WA I UBI STVA AN TO NI JE BI LI]

Ne sta la de voj ka vi |e na u Pa ra vi wi nom ka mi o nu Is tra `ni su di ja @u pa nij skog su da u [i be ni ku Igor Ni ni} u is tra zi pro tiv Dra ga na Pa ra vi we ju ~e je is pi tao tri od ~e ti ri po zva na sve do ka ko ji bi mo gli ima ti in for ma ci je o ne stan ku 17-go di {we Dr ni {an ke An to ni je Bi li}, za {ta je je Pa ra vi wa osum wi ~en. Ra di se o sve do ci ma ko ji su se na dan An to ni ji nog ne stan ka 7. ju na za te kli na li cu me sta, sa op {tio je su di ja, uz oce nu da su wi ho vi „is ka zi kva li tet ni”, ali da zbog taj no sti is tra ge o wi ma ne mo `e go vo ri ti.

Vin ko Qu bi ~i}, ko ji za stu pa fa mi li ju Bi li}, no vi na ri ma je na ja vio da }e tra `i ti uvo |e we no vih do ka za u po stu pak pa }e na osno vu to ga za tra `i ti i no vo sa slu {a we Dra ga na Pa ra vi we pred is tra `nim su di jom.

– Fa mi li ja Bi li} ne ma ni ka kvih pri med bi na is tra gu, ali ni je za do voq na pred is tra `nim po stup kom – re kao je Qu bi ~i}, is ti ~u }i da je Pa ra vi win ka mion tre ba lo lo ci ra ti mno go ra ni je.

Qu bi ~i} je ka zao i da se fa mi li ja ne pro ti vi is tra `nom po stup ku pro tiv Pa ra vi we zbog sum we u we go vu ume {a nost u ubi stvo srp ske no vi nar ke Da de Vu ja si no vi}, oce niv {i da to ne }e

ome sti is tra gu ko ja se vo di u [i be ni ku.

Pa ra vi win advo kat Bran ko Ba ji ca re kao je da we gov kli jent i da qe tvr di da ni je kriv za ubi stvo An to ni je Bi li}, i na ja vio da }e u Sr bi ji za ne ko li ko da na bi ti sa slu {a ni Pa ra vi wi na su pru ga Mi li ja na i we gov otac Ob rad, ali da se ne zna ter min. Na kon to ga bi }e im do zvo qe na po se ta Pa ra vi wi u {i ben skom za tvo ru, re kao je Ba ji ca.

An to ni ja Bi li} ne sta la je 7. ju na, a po sled wi put vi |e no je da

se ukr ca la u Pa ra vi win {le per na mo stu pre ko re ke ^i ko le u Dr ni {u. Po li ci ja je dve sed mi ce ka sni je lo ci ra la {le per i u we mu pro na {la vla si ko se i krv, ko ji su po tvr di li da je An to ni ja bi la u ka mi o nu. We no pri su stvo po tvr di lo je i po kla pa we sig na la we nog i we go vog mo bi te la.

Pa ra vi wa, za ko ga je do ka za no da je vo zio {le per, u tre nut ku kad je po kre nu ta is tra ga ve} je po be gao u BiH, gde je uhap {en 26. ju na na pod ru~ ju op {ti ne Sr bac u Re pu bli ci Srp skoj. U Ba wa lu -

ci je po li ci ji pri znao da je ubio An to ni ju, a we no te lo ba cio s mo sta na Br qan skom je ze ru na re ci Kr ki, ko je je pre tra `e no, a on da i isu {e no, ali te lo de voj ke ni je na |e no. Dra gan Pa ra vi wa pred su dom u So ko cu na knad no je ne gi rao ubi stvo, re kav {i da je pri zna we od we ga iz nu |e no ba ti na ma. To je re kao i pred is tra `nim su di jom u [i be ni ku na kon iz ru ~e wa Hr vat skoj, gde ga se sum wi ~i za te {ko ubi stvo An to ni je Bi li} i dva si lo va wa u po ku {a ju.

Su di ja Ni ni} je pre de se tak da na sa slu {ao pr ve sve do ke u po stup ku – ro di te qe An to ni je Bi li}, we nog kom {i ju Fra nu Bi li }a, ko ji je po sled wi vi deo de voj ku ka ko ula zi u Pa ra vi win {le per, i jo{ jed nog sve do ka s pod ru~ ja Dr ni {a. Da nas }e is ka ze da ti dve An to ni ji ne pri ja te qi ce iz sred we {ko le, a pred vi |e no je ukup no 16 sve do ka.

U BiH, ko ja ga je iz ru ~i la Hr vat skoj, Pa ra vi wa je ne pra vo sna `no osu |en na dve go di ne i de set me se ci za tvo ra zbog si lo va wa.

We go vo iz ru ~e we tra `i i Sr bi ja, gde je ra ni je pra vo sna `no osu |en na 4,5 go di ne za tvo ra zbog istog kri vi~ nog de la.

(Ta njug)

RA SVE TQE NE KRA \E U ADI

Ma lo let nik po ha rao ku }e i cr kvu Po li ci ja u Adi ra sve tli la je vi {e kra |a za ko je je osum wi ~en {e sna e sto go di {wi ma lo let nik iz Ade. On se te re ti da je to kom ju la ove go di ne pro va lio u tri pri vat ne ku }e i ri mo ka to li~ ku cr kvu u Adi. Iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di sa op {te no je da je iz ku }a u ko je je pro va lio ma lo let ni pre stup nik otu |io ri bo lo va~ ki pri bor i mo tor nu te ste ru, a da je iz cr kve od neo 5.000 di na ra. O{te }e ni ma je pri ~i we na ukup na ma te ri jal na {te ta od oko 120.000 di na ra.

Pro tiv ma lo let ni ka su pod ne te kri vi~ ne pri ja ve zbog osno va sum we da je po ~i nio vi {e kri vi~ nih de la kra |e.

M. Mr.

Ri mo ka to li~ ka cr kva u Adi

Fo to: M. Mi tro vi}

crna hronika / drU[Tvo

dnevnik

TU@ILA[TVO BiH PODIGLO OPTU@NICU ZA TERORIZAM PROTIV TROJICE SVOJIH DR@AVQANA

Pod met nu li bom bu pod auto funk ci o ne ra Tu `i la {tvo BiH po di glo je ju ~e op tu `ni cu pro tiv tro ji ce dr `a vqa na BiH ko ji se te re te za te ro ri zam, fi nan si ra we te ro ri sti~ kih ak tiv no sti i ne do zvo qe no dr `a we oru` ja ili eks p lo z iv n ih ma t e r i j a.

Op tu `ni ce su po dig nu te pro tiv Zi ja da Der vi {e vi }a i Se fe ra Ame la iz Trav ni ka i Sa {e Bo ni }a iz Ze ni ce.

Wih tro ji ca te re te se da su po ~ et k om apri l a pla n i r a l i te ro ri sti~ ki ~in ta ko {to je Der vi {e vi} pri ku pio no vac ko ji je pre dao Ame lu da pla ti

za po s ta v qa w e eks p lo z iv n e na pra ve pod vo zi lo za stup ni ka u Skup {ti ni Ze ni~ ko-do boj skog kan to na Pe re Ma mi }a.

Na vo di se da su oni pret hod no pra ti li Ma mi }a, a po tom pla ni ra li na pad i na ba vi li min s ko-eks p lo z iv n u na p ra v u „pa {te tu” ko ju su 11. apri la po sta vi li pod to~ ko ve vo zi la ko j im se Ma mi} do ve z ao na par king u Ze ni ci is pred zgra de Kan to nal ne vla de.

Na pra va je ak ti vi ra na ka da su u vo zi lo u{li za stup ni ci Ivo Ta di} i Pe ro Ma mi}, ko -

ji su u eks plo zi ji po vre |e ni.

Ka ko sa op {ti lo Tu `i la {tva BiH, tim te ro ri sti~ kim ~i nom op tu `e ni su na me ra va li da ozbiq no za pla {e sta nov ni {tvo, a spre ~a va wem for mi ra wa or ga na vla sti u Fe de ra ci ji BiH da na ru {e i uni {te osnov ne struk tu re te dr `a ve.

U op tu `ni ci se ta ko |e na vo di i da je Amel 14. apri la u svo joj ku }i u Trav ni ku ile gal no na ba vio i dr `ao 46 ko ma da bo j e v ih me t a k a ka l i b ra 7,9 mi li me ta ra i tri ru~ ne bom be.

MINISTARKA PRAVDE SMATRA DA JE ZNA^AJNO PODIGNUTA SARADWA DR@AVNIH ORGANA

Ma lo vi}: Si stem ska bor ba pro tiv ko rup ci je Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} iz ja vi la je za „Po li ti ku„ da je za krat ko vre me po dig nut ni vo sa rad we dr `av nih or ga na u bor bi pro tiv ko rup ci je.

– U Pla nu za bor bu pro tiv ko rup ci je ja sno su de fi ni sa ni pred u slo vi ko ji mo ra ju da bu du is pu we ni da bi sve ono {to se spro vo di da lo re zul ta te – tvr di mi ni star ka, i do da je da su po stup ci na raz li ~i tim ni vo i ma ko ji su po kre nu ti u po sled we vre me pr vi re zul ta ti ko or di na ci je dr `av nih or ga na u bor bi pro tiv ko rup ci je.

– Do sa da su odr `a na dva sa stan ka na ko ji ma su de fi ni sa ni osnov ni po da ci ko or di na ci je iz me |u svih ko ji u~e stvu ju u bor bi pro tiv ko rup ci je. Na ne ko li ko bi la te ral nih sa sta na ka de fi ni sa ne su naj va `ni je ta~ ke sa rad we i to, o~i to, da je re zul ta te. For mi ra na je i rad na gru pa za iz ra du stra te gi je za bor bu pro tiv ko rup ci je, na ~i jem ~e lu je di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv

ko rup ci je. Ak ci o ni plan i stra te gi ja, ko ji }e si gur no do ve sti do si stem ske i, {to je naj va `ni je, traj ne bor be pro tiv ove po ja ve, bi }e za vr {e ni do kra ja go di ne – ka `e mi ni star ka Ma lo vi}.

Po na vo di ma Pla na za bor bu pro tiv ko rup ci je, u ko ji je „Po li ti ka„ ima la uvid, ja sno su de fi ni sa ni pred u slo vi ko ji mo ra ju da bu du is pu we ni da bi sve ono {to se spro vo di da lo re zul ta te.

Ta ko je kao je dan od naj va `ni jih pred u slo va na ve de na ja sno iz ra `e na po li ti~ ka vo qa, ali i ne sme ta ni i pro fe si o nal ni rad po li ci je i Tu `i la {tva. „Po treb no je omo gu }i ti da rad or ga na upra ve i jav nih pred u ze }a bu de pot pu no ja van, kao i wi ho vo ne sme ta no kon tro li sa we, ali i do sled no pri me wi va ti pro pi se o kon tro li sa wu iz bor nih kam pa wa kao i re dov nog fi nan si ra wa po li ti~ kih stra na ka. Neo p hod no je i ak tiv no u~e {}e i po dr {ka po li ti~ kih stra na ka pri do no {e wu an ti ko rup cij skih za ko na”, na -

vo di se da qe u Pla nu za bor bu pro tiv ko rup ci je. Po me nu tim do ku men tom kao akut ne ta~ ke u bor bi pro tiv ko rup ci je na ve de ni su dr `av ni or ga ni, te ri to ri jal ne auto no mi je i lo kal ne sa mo u pra ve, jav ne slu `be i pred u ze }a, pred u ze }a ko ja su ve }in skim de lom u vla sni {tvu dr `a ve, svi di rekt ni ko ri sni ci bu xet skih pa ra, pa ~ak i sport ska dru {tva.

Do ku ment pred vi |a i re pre siv ne i edu ka tiv ne me re u bor bi pro tiv ko rup ci je. „Pred vi |e no je i po boq {a we ma te ri jal nog po lo `a ja i uslo va za rad po li cij skih, ca rin skih i po re skih in spek to ra, kao i stal na kon tro la wi ho vog unu tra {weg i spo qa {weg ra da. Slu `be ni ci ko ji od bi ja ju da iz vr {e pro tiv za ko ni te rad we pret po sta vqe nih bi }e za {ti }e ni, a mno go }e se ula ga ti i u mo der ni za ci ju kri mi na li sti~ ke teh ni ke”, na vo di se u Pla nu za bor bu pro tiv ko rup ci je.

E. D.

sreda10.avgust2011.

13

NOVOSA\ANI MILICA I MARKO BOJKOVI]: SVE JE BILO DOBRO DOK SE POD NAMA NIJE UKAZAO AMBIS!

Dra ma u ste na ma Sa vi nog ku ka Sve je po ~e lo zbog ne spo ra zu ma s jed nim od pla ni na ra.

“Sad zna mo da je ~o vek mi slio na do wu `i ~a ru, a mi na gor wu”, pri ~a Mar ko. Po me {a na su ose }a wa kod Mi li ce i Mar ka Boj ko vi }a, bra ta i se stre iz No vog Sa da ko ji su prek si no} do `i ve li pra vu dra mu u ste na ma Sa vi nog ku ka na Dur mi to ru. Dok su «”Vi je sti ma»” pri ~a li {ta im se do ga |a lo, na li ci ma im se sme wi va la sre }a i bri ga. Dr `a li su se za ru ke i dok su go vo ri li, ~e sto se gle da li.

– Ni kad vi {e ne }e mo bez vo di ~a! To je za nas de fi ni tiv no. Ova no} nas je opa me ti la – ka `u mla di No vo sa |a ni ko ji ma je ovo pr vi bo ra vak na toj pla ni ni.

Ka `u da su se u po ne de qak oko 17 ~a so va pe {i ce po pe li na naj vi {u ta~ ku Sa vi nog ku ka, gde su za te kli gru pu pla ni na ra, uglav nom stra na ca.

– Sve je po ~e lo zbog ne spo ra zu ma s jed nim od pla ni na ra ko ji nam je re kao da po red stu -

Mar ko i Mi li ca

me ta ko u me stu, a on da sam joj po mo gao da si |e do me ne.

Mar ko ka `e da su bi li od lu~ ni da iz beg nu ste we i da se kre }u trav na tim de lom pu ta.

– Sve do po zi ci je s ko je se is pod nas uka zao pra vi am bis –

pri ~a Mar ko. – Bez u spe {no smo po zi va li mno go bro je va dok se ni smo se ti li da ima mo broj jed nog tak si ste u @a bqa ku. Od mah nam se ja vio i hra brio nas. Ubr zo smo pri mi li te le fon ski po ziv Zo ra na [a ca Vo ji no vi }a, ko ji nam je dao uput stva ka ko da se po na {a mo dok oni ne stig nu.

Oko 21 ~as is pod No vo sa |a na, na do woj us pi wa ~i, upa li -

22 sa ta smo za ~u li udar ce me ta la o me tal. To su spa si o ci kre nu li da po sta vqa ju u`ad.

Bi li smo i da qe pri seb ni, a du vao je hla dan ve tar. Ipak se ni smo po me ra li. Vre me je spo ro pro la zi lo, a pra vo olak {a we do n e l i su nam spa s i o c i Mar k o An d e s i l i} i Bo r is Sti je po vi} kad su sti gli do nas – is pri ~a la je Mi li ca.

Mi li ca i Mar ko na gla {a va ju da su spa si o ci pra vi he ro ji. „Vi je sti” sa zna ju da wi hov ne sta nak ni ko ni je pri ja vio po li ci ji.

– Pr vi put smo se su sre li i ste kli pri ja te qe za sva vre me na. U stra hu smo po ne {to i na u ~i li iz teh ni ke spa sa va wa – ka `u No vo sa |a ni.

Brat i se stra se pla ni ra no vra }a ju ku }i. Za se dam da na vi de li su mno go le po ta. Pa -

la su se sve tla i po kre nu le kor pe. Za ~u li su ka ko ih do zi va ju, {to ih je ohra bri lo.

– Ne ki po ime nu Vuk, jo{ ne ki... i svi su nas hra bri li.

Tek ka sni je shva ta mo da je to po ~e tak na {eg spa sa va wa. Oko

non ski pla ni na ri, ka ko za se be re ko {e, ka `u da }e zbog to ga po no vo do }i, ali da }e dur mi tor ski vr ho vi na wih sa ~e ka ti dok se «sve ne sleg ne».

(Pre u ze to iz pod go ri~ kih „Vi je sti”)

Oko 21 ~as ispod Novosa|ana, na dowoj uspiwa~i, upalila su se svetla i pokrenule korpe.

Za~uli su kako ih dozivaju, {to ih je ohrabrilo bo va us pi wa ~e po sto ji pla ni nar ska sta za. Sad zna mo da je ~o vek mi slio na do wu `i ~a ru, a mi na gor wu – pri ~a Mar ko.

Brat i se stra su kre nu li po red stu bo va i u po ~et ku im je, ka `u, bi lo le po.

– [to smo vi {e si la zi li, na sta ja li su sve ve }i pro ble mi, za ko je smo mi sli li da su pri vre me ni i da }e mo uspe -

NA JUGU NEMA^KE SASVIM SLU^AJNO PRONA\EN LE[ DEVOJKE

Mr tva de set me se ci, a da ni ko ni je znao U gra du Tra un {tajn, na ju gu Ne ma~ ke, jed na de voj ka je de set me se ci le `a la mr tva u sta nu, a da je, pri tom, ni ko ni je tra `io – ni po slo da vac, ni kom {i je, a ~ak ni sop stve na po ro di ca, pi {e ju ~e ra {wa ne ma~ ka {tam pa.

Le{ je ot kri ven pri li kom ~i {}e wa sta na, od no sno, tek ka da je utvr |e no da me se ci ma ni je pla }a la sta na ri nu ni ti re a go va la na opo me ne za pla }a we, do {li su qu di iz nad le `nih slu `bi za ise qe we, i u po spre ma wu, u jed nom or ma ru, pro na {li le{ Do re ne W., za ko ju se ka `e da je ima la pro ble me s dro gom. Pr vo is tra `i va we po ka za lo je da je

Do re na W., ko ja je pri vre me no ra di la kao kel ne ri ca, mr tva naj ma we de set me se ci. U ovom tra gi~ nom slu ~a ju se ka `e da je vla snik sta na, za jed no s po li ci jom, u no vem bru 2010. go di ne bio u sta nu da bi po ku pi li iz glad ne le de voj ~i ne pse, ali da su ta da le{, o~i to, pre vi de li.

– Mo `da je Do re na W. pre mi nu la od pre ko mer ne do ze dro ge i za tim je ne ko od po zna ni ka, u pa ni ci, sta vio le{ u or mar. Ali, ni ubi stvo ni je is kqu ~e no – re kao je ju ~e port pa rol ne ma~ ke po li ci je, pre no se me di ji, i na vo de da je ob duk ci ja le {a 28 go di na sta re de voj ke u to ku.

(Tanjug)

UHAP[EN JEDAN OD NAJVE]IH NARKOBOSOVA BALKANA

Bu ga ri Kra va tu ve za li u ~vor

Bu gar ska po li ci ja uhap si la je ~e ti ri oso be u Bla go ev gra du na ju go za pa du ze mqe i tom pri li kom za ple ni la oko tri ki lo gra ma he ro i na i 50.000 evra, a me |u uhap {e ni ma je i Sto jan Ge cev, zva ni Kra va ta, za ko ga se ve ru je da je je dan od naj ve }ih kri jum ~a ra he ro i na na Bal ka nu. Gru pa je uhap {e na na par k in g u hi p er m ar k e t a „Me tro„ u Bla go ev gra du. Ka ko na vo de bu gar ski me di ji, ve ru je

se da Ge cev vo di me |u na rod nu kri mi nal nu gru pu za di stri bu ci ju nar ko ti ka na te ri to ri ji Bu gar ske, Ma ke do ni je, Tur ske, Gr~ ke i Za pad ne Evro pe.

Bu gar ski mi ni star unu tra {wih po slo va Cve tan Cve ta nov je sa op {tio da je po li cij ska ak ci ja na zva na „Na gli” zbog bo ga te kri mi nal ne pro {lo sti uhap {e nih. Po re ~i ma Cve ta no va, nar ko bos Ge cev je pr vo uhap {en 2005. go di ne, ka -

da je kod we ga pro na |e no 19 ki lo gra ma he ro i na, i osu |en na 17 go di na za tvo ra, ali zbog `al bi jo{ uvek ni je u za tvo ru.

Po da ci po li ci je po ka zu ju da je od qu di ko ji ra de za Ge ce va od 2007. go di ne do da nas od u ze to jo{ oko 14 ki lo gra ma he ro i na.

Cve ta nov je sa op {tio da o~e ku je od Vr hov nog su da da pre i spi ta sve de ta qe „slu ~a ja Ge cev„ i da ne do zvo li da on osta ne na slo bo di.

(Tanjug)

„Po li caj ci” ukra li mi lion u zla tu Ru mun ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da su ne po zna ti pqa~ ka {i, ob u ~e ni kao po li caj ci, za u sta vi li auto mo bil na auto pu tu i ukra li go to vo 23 ki lo gra ma zla ta. Ka ko pre no si agen ci ja AP, tri ma ski ra na pqa~ ka {a za u sta vi la su vo zi lo na pu tu u bli zi ni gra da Pi te {ti. Je dan od pqa~ ka {a je upe rio pi {toq u vo za ~a i put ni ka i za tra `io od

wih da mu pre da ju vi {e od 22,7 ki lo gra ma zlat nog na ki ta i ka {i ka ko ji su bi li sa kri ve ni u pr tqa `ni ku.

Po li ci ja je na ve la da su auto mo bil i zla to pri pa da li pri vat noj kom pa ni ji. Ru mun ski me di ji na vo de da je vred nost ukra de nog zla ta oko mi lion evra.

(Tanjug)

Sa vin kuk

{no si }i iako nig de ni je bi lo mar ka ci o nih ozna ka. Sve dok se Mi li ca ni je okli znu la s jed ne ste ne i osta la dr `e }i se ru ka ma za ka men iz nad. Ja sam bio is pod i po mo gao joj da na |e oslo nac za no ge. Ne ko vre -

Mir ja ni Mar ko vi} do de qe na po ro di~ na pen zi ja Re pu bli~ ki za vod za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we sa op {tio je ju ~e da je udo vi ci biv {eg pred sed ni ka SR Ju go sla vi je Slo bo da na Mi lo {e vi }a Mir ja ni Mar ko vi} u ma ju ove go di ne utvr |e no pra vo na po ro di~ nu pen zi ju na osno vu sta `a osi gu ra wa i za ra de ko je je ostva ri vao wen mu`.

– Re {e wem Re pu bli~ kog fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we od 23. de cem bra 2004. go di ne, Mir ja ni Mar ko vi} utvr |e no je pra vo na sta ro snu pen zi ju po ~ev od 3. ju na te go di ne, na osno vu sta `a osi gu ra wa ko ji je ostva ri la – iz ja vio je di rek tor sek to ra za ostva ri va we pra va iz pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa Vla di mir Stan ko vi}. – Ta pen zi ja is pla }i va na joj je do 20. av gu sta 2010. go di ne, ka da je ob u sta vqe na po {to je utvr |e no da bi iz nos po ro di~ ne pen zi je bio po voq ni ji za ko ri sni ka.

U Fon du is ti ~u da se pri li kom utvr |i va wa vi si ne po ro di~ ne pen zi je vo di lo ra ~u na o od red ba ma Za ko na o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra wu, ko ji ma je pro pi sa no da se po ro di~ na pen zi ja od re |u je od sta ro sne, od no sno in va lid ske pen zi je ko ja bi osi gu ra ni ku, od no sno Slo b o d a n u Mi l o { e v i } u, pri p a d a l a u ~a s u smr ti.

– S ob zi rom na to da on ni je ostva rio pra vo na pen zi ju do da na smr ti, vi si na po ro di~ne pen zi je pra vil no je od re |e na od pen zi je ko ja bi osi gu ra ni ku pri pa da la u ~a su smr ti. U de lu obra zlo `e wa re {e wa ko jim se pri zna je pra vo na po ro di~ nu pen zi ju, na ve de no je da se po ro di~ na pen zi ja od re |u je u iz no su od 70 odsto od iz no sa pen zi je osi gu ra ni ka, {to ne uka zu je na sta tus in va li da ve} na na ~in utvr|i va wa pen zi je za po koj nog na dan smr ti – na veo je Stan ko vi}.

DRU[TVO

sreda10.avgust2011.

DneVnik

c m y

14

METEOROPATE I HRONI^NI BOLESNICI TE[KO PODNOSE NAGLE PROMENE VREMENA

Boli glava zbog pada temperature

NEZAPOSLENO 20.000 OSOBA S INVALIDITETOM

Para ima, treba obavestiti poslodavce Po re~ima direktora Sektora NSZ-a za posredovawe u zapo{qavawu Dra ga na \u ki }a, ta institucija je u junu evidentirala 20.766 nezaposlenih osoba s invaliditetom i najavila podr{ku wihovom zapo{qavawu.

– Inicirali smo paket finansijskih mera za pomo} u zapo{qavawu osoba s invaliditetom. Imamo buxetski fond od 800 miliona dinara za razli~ite programe pomo}i, me|u kojima su profesionalna rehabilitacija, savetovawa, prekvalifikacija i ostalo – rekao je \uki}.

Zakon propisuje da poslodavac koji ima vi{e od 20 a mawe od 50 zaposlenih ima obavezu da zaposli jednu osobu s invaliditetom, onaj koji ima vi{e od 50 a mawe od 100 zaposlenih mora da zaposli dve osobe s invalidetom, kao i da obezbedi jedno radno mesto na svakih slede}ih 50 zaposlenih.

– Para ima, neophodno je podi}i svest i informisati poslodavce. Pro{le godine je program za podsticawe zapo{qavawa pro{lo 6.327 osoba s invaliditetom, od kojih se zaposlilo

Kada za 24 ~asa temperatura vazduha padne 15 stepeni, onda je to alarmantan podatak za meteoropate, qude koji su osetqivi na nagle promene vremena. I ne samo da je zahladnelo u odosu na prethodni dan, ve} su sunce zamenili oblaci i ki{a, {to predstavqa dodatno optere}ewe za meteoropate. Na „udaru” su i

Is tra `i va wa u Fran cu skoj go vo re o po ve za no sti vre men skih pri li ka i mo gu} no sti mo `da nog uda ra kao po sle di ce sma we wa pro to ka kr vi u ve li kim krv nim `i la ma ko je su su `e ne ate ro skle rot skim na sla ga ma hroni~ni bolesnici, stare osobe i deca, koji se te`e privikvaju na nagle meteorolo{ke promene.

Jo{ na{i preci su znali, a danas je potvrdila i nauka, da vremenske (ne)prilike uti~u na zdravqe qudi. Meteoropate su osobe izuzetno osetqive, ne samo na promenu vremena ve} i na prve nagove{taje da }e se za nekoliko sati, pa i dana, promeniti vazdu{ni pritisak, vlaga, temperatura... Ovih dana vre-

Boqi uslovi Istra`ivawe Centra za samostalni `ivot osoba s invaliditetom Srbije pokazuje da 70 odsto osoba s invaliditetom smatra da su uslovi za zapo{qavawe boqi od stupawa na snagu novog zakona o wihovom zapo{qavawu. Istra`ivawe, koje je predstavio istra`iva~ u Centru za samostalni `ivot osoba s invaliditetom Mar ko Mi la no vi}, pokazuje da su osobe s invaliditetom zadovoqne prilago|eno{}u svojih radnih mesta wihovim potrebama, kao i da im se `ivotni standard popravio nakon dobijawa posla. On je istakao da je 86 odsto poslodavaca, koji su u~estvovali u istra`ivawu, u potpunosti zadovoqno u~inkom osoba s invaliditetom koje su zaposlili.

Kako je naveo, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba s invaliditetom iz maja 2009. godine nala`e poslodavcima da na odre|eni broj zaposlenih moraju zaposliti i osobu s invaliditetom, a dr`ava }e im razli~itim vrstama subvencija pomo}i u tome.

5.058 – rekao je \uki}, i dodao da ispuwewe zakonskih mera kontroli{e Poreska uprava.

Govore}i o radnoj sposobnosti osoba s invaliditetom, \uki} je ukazao na to da je vi{e od polovine nezaposlenih bez stru~nih kvalifikacija i da je neophodno re{iti taj problem.

Bajka o pregledu za jedan evro Lekarska komora Srbije saop{tila je da je ponuda Udru`ewa privatnih lekara za pregled koji bi ko{tao jedan evro nemoralna i poni`avaju}a za ceo lekarski esnaf u Srbiji. „Pacijente podse}amo na sli~nost ovakvih predloga s bajkom o hlebu za tri dinara, kao ve} vi|enom dnevnopoliti~kom marketin{kom potezu.

Takva ponuda je i nezakonita po Zakonu o za{titi konkurencije jer je najgori vid dampingovawa cena i duboko vre|a lekarski esnaf Srbije„, navela je u saop{tewu direktorka Lekarske komore Srbije Ta tja na Ra do sa vqe vi}.

Predsednik Udru`ewa privatnih lekara Srbije Vi {e slav Ha xi ta no vi} najavio je 5. avgusta da }e to udru`ewe ponuditi Ministarstvu zdravqa preglede privatnih lekara koji bi ko{tali jedan evro i koje bi pla}ao Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe.

Lekarska komora Srbije je navela da je problem ukqu~ivawa privatnih lekara u sistem zdravstvene za{tite previ{e slo`en da bi smeo biti predmet “lakih re{ewa”, naro~ito u doba krize i nedostatka novca, i po{to je nepovratno propu{teno da se to uradi 2000. godine.

vremena na zdravqe qudi. – Ako taj centar ne radi kako treba, telo se te{ko prilago|ava, posebno naglim promenama temperature okoline. Danas je i slu`beno priznato da postoji meteoropatija, odnosno tegobe koje su posledica vremenskih promena. Kod hroni~nih bolesnika zdravstveni problemi su mnogo izra`eniji. Nagle promene vremena poja~avaju ve} prisutne hroni~ne bolesti. I kod zdravih qudi nagle promene vremena

mogu izazvati glavoboqu, promenu raspolo`ewa, nesanicu...

Promena vremena mo`e dovesti do poja~awa smetwi kod osoba koje imaju problema sa srcem i cirkulacijom, onih koji pate od tahikardije ili povi{enog krvnog pritiska. Pove}ana vlaga u vazduhu dovodi do poja~anih problema kod reumatskih bolesnika. Istra`ivawa u Francuskoj govore o povezanosti vremenskih prilika i mogu}nosti mo`danog udara kao posledice

smawewa protoka krvi u velikim krvnim `ilama koje su su`ene aterosklerotskim naslagama.

Istina, jo{ uvek se ne zna pravi razlog za{to su neke osobe osetqivije od drugih na promene vremena. Nekada se govorilo da su to izrazito senzibilne osobe, ali ova teorija nikada nije potvr|ena. Sigurno se, me|utim zna da meteoropatija posebno poga|a decu mla|u od 15 godina i osobe starije od 50 godina.

J. Barbuzan

MLADI ENTUZIJASTI OD ZREWANINA PRAVE CENTAR KLUPSKIH DE[AVAWA

MTV u banatskoj prestonici

Ubrzati proces zapo{qavawa Izvr{ni direktor Centra za samostalni `ivot osoba s invaliditetom Srbije Mom ~i lo Sta no je vi} ka`e da je Centar istra`ivao mogu}nosti zapo{qavawa osoba s invaliditetom i istakao uspehe koje je ta ustanova postigla.

– Aktivnim programima smo zaposlili 65 osoba iz pet gradova u kojima se koalicija nalazi. Na{ interes je da ubrzamo proces zapo{qavawa osoba s invaliditetom i da one koji imaju dilemu da li da ih zaposle podstaknemo na to da to i u~ine – rekao je Stanojevi}.

menske prilike se ~esto mewaju pa iz tropskih temperatura “ule}emo” u jakne i xempere.

– U mozgu je sme{ten termoregulacijski centar koji kontroli{e nastanak i {irewe toplote u telu, tako da je normalna telesna temperatura oko 37 stepeni Celzijusa – ka`e dr An |el ka Ni ni}, koja se bavi uticajem

Zrewanin, nema sumwe, polako ali sigurno preuzima primat nad ostalim vojvo|anskim gradovima kada je re~ o kvalitetnim klupskim de{avawima. Ubrzo nakon tre}eg festivala elektronske muzike “So un dlo vers”, zahvaquju}i kojem je grad na Begeju posetio ~uveni ameri~ko-{panski di-xej i producent Sandy Rivera, prestonica Banata ugosti}e i na{eg najpoznatijeg di-xeja Mar ka Na sti }a i ekipu najve}e svetske muzi~ke medijske ku}e – MTV! Grupa mladih Zrewaninaca-entuzijasta, okupqenih oko grupe gra|ana “Me dia ex perts”, naime, 13. avgusta, od 22 ~asa, u potpuno osve`enom prostoru nekada{we kino-ba{te “Garden”, u samom centru grada, organizuje `urku pod nazivom “Nasty gar den”, na kojoj }e, uz Marka Nasti}a, koji premijerno izvodi svoj najnoviji set, nastupiti i Damjan Eltech & MC Sajsi, Georg, Ti ja na, Rewire DJ‘s i Hi de&Sick. Specijalno za ovu priliku bi}e dopremqena oprema s najsavremenijom audio-vizuelnom tehnikom.

Jedan od onih koji se trudi da ova kvim he pe nin zi ma od

Je dan od onih ko ji se tru di da ova kvim he pe nin zi ma od Zre wa ni na na ~i ni ur ba nu sre di nu, na lik svet skim me tro po la ma, je ste Mar ko Po pov, ko ga mla di qu bi te qi elek tron skog zvu ka zna ju kao od li~ nog di-ye ja Zrewanina na~ini urbanu sredinu, nalik svetskim metropolama, jeste Mar ko Po pov, koga mladi qubiteqi elektronskog

zvuka znaju kao odli~nog di-xeja.

– Pri~a oko MTV-ja je do{la spontano, prepoznali su poten-

cijal u projektima koje radim i odlu~ili da pru`e mogu}nost da to poka`u svojoj publici, pa i da u~estvuju u organizaciji. Povezivawe s jednom takvom ku}om veliki je uspeh – smatra Popov.

Mladi dizajner Mi {o @i va nov, tako|e jedan od u~esnika na projektu “Nasty gar den”, govori s kakvim je ciqem sve ovo i pokrenuto.

– To je jedinstvena prilika da poka`emo da Zrewanin zaslu`uje ovakvu pa`wu i da se velike manifestacije mogu, osim u Beogradu i Novom Sadu, organizovati i u na{em gradu. Mnogo pa`we i truda smo ulo`ili i u najsitnije detaqe promocije i organizacije, i to su qudi mogli da primete proteklih nedeqa u svim medijima. Publici `elimo da pru`imo zaista vrhunski do`ivqaj koji je dosad mogla da vidi samo na TV-u, a sada }e mo}i da ga pro`ivi upravo u svom gradu – obja{wava @ivanov, i nagla{ava da se podizawem kvaliteta usluge i ponude mo`e uticati na to da se grad Zrewanin potvrdi kao ozbiqan kandidat za Evropsku prestonicu kulture 2020. @. Balaban

VESTI U potrazi za Dra`inim ostacima Na beogradskoj Adi Ciganliji ju~e je po~ela priprema terena za iskopavawa u potrazi za posmrtnim ostacima komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini, generala Dragoquba – Dra`e Mihajlovi}a i jo{ osam streqanih na istom mestu po dolasku komunista na vlast nakon Drugog svetskog rata. Postupak ekshumacije i identifikacije poveren je stru~noj komisiji Instituta za sudsku medicinu s prof. dr Slo bo da nom Ni ko li }em na ~elu, a po nalogu Vi{eg suda u Beogradu.

– Tim arheologa i antropologa po~eo je rad na mestu biv{eg zatvora, za koje se sumwa da krije posmrtne ostatke generala Mihailovi}a – izjavila je profesorka anatomije s Medicinskog fakulteta dr Ma ri ja \u ri}, koja rukovodi terenskim istra`ivawima.

Po wenim re~ima, stru~ni tim radi na odre|ivawu lokacije gde je, po iskazima svedoka i starim mapama iz 1946. godine, iza zatvorskog zida bila jama u kojoj su sahraweni Dra`a i drugi streqani.

„[kola” za instruktore popisiva~a Budu}i op{tinski, odnosno gradski instruktori, koji }e obu~avati popisiva~e

stanovni{tva Srbije, pro}i }e trodnevnu obuku za taj posao sredinom septembra. Za posao instruktora, koji }e se pla}ati oko 34.000 dinara, javilo se vi{e od 29.000 qudi, {to je sedam puta vi{e od potrebnog broja. Budu}i popisiva~i moraju da budu punoletni dr`avqani Srbije i da imaju najmawe sredwe obrazovawe.

– Boduje se rukopis, radni status i stru~na sprema, a prednost }e imati nezaposleni i studenti – izjavio je za RTS direktor Republi~kog zavoda za statistiku Dra gan Vuk mi ro vi}.

On je naveo da je popis stanovni{tva obavezan po zakonu, a da gra|ani ne moraju da odgovore na pitawa o nacionalnoj veroispovesti, nacionalnoj pripadnosti i jeziku.

Vukmirovi} je istakao da se najve}e novine popisa odnose na pitawe kompjuterske pismenosti gra|ana, zatim na spoqne migracije, {to bi zna~ilo da gra|ani koji su `iveli u inostranstvu odgovaraju na set pitawa koja se odnose na razlog zbog kojih su se vratili u Srbiju. Bele`i}e se bra~ni status, a ne ulazi se u to da li je neko ven~an ili nije, a bi}e popisani i primarni besku}nici.

– Popisiva~i su du`ni da sve podatke koje prikupe ~uvaju kao tajnu – izjavio je zamenik poverenika za informacije od javnog

zna~aja i za{titu podataka Alek san dar Re sa no vi}.

Policija ~uva „ku}u duhova” Dva policijska automobila obezbe|ivali su preksino} ku}u Esa Vruj ~a ni na u Sanxa~koj ulici u novopazarskom nasequ Haxet, koju navodno ve} ~etvrtu no} pohodi xin (duh ili |avo). Policija je tu, kako izve{tava Tanjug, da bi onemogu}ila okupqawe ve}eg broja gra|ana, od kojih se neki, uvereni u ovu pojavu, klawaju ne bi li molitvama pomogli porodici Vruj~anin da se oslobodi ne`eqene pojave, dok je veliki broj i onih koji dolaze iz puke radoznalosti. Oni koji tvrde da su videli xina ka`u da je visok dva do tri metra, obu~en u belo i lice mu je nevidqivo.

Niko od porodice Vruj~anin nije bio raspolo`en za bilo kakve izjave. Oni su okupqene sugra|ane molili da se ne zadr`avaju pred wihovom ku}om, obrazla`u}i to tvrdwom da je wihova porodica u “velikom problemu”.

Dobro obave{teni tvrde da su u ku}i Vruj~anina imami koji ~itaju prigodne ajete iz Kurana i da me|u wima ima onih koji su do{li iz Bosne i Hercegovine i poku{avaju da porodici Vruj~anin vrate mir.

RePORTA@e

dnevnik

sreda10.avgust2011.

15

APA TIN SKI KA NU I STI SE TO KOM RE GA TE DO SENT AN DRE JE „DO PIN GO VA LI” PA SU QEM I PA PRI KA [EM

Sr bi ja za slu `u je qu ba zni je ca ri ni ke Apa tin se na kon plo vid be u se dam ka nua od Sent An dre je do Apa ti na, vra ti la gru pa od 16 en tu zi ja sta, qu bi te qa Du na va, mla dih qu di ko ji ma ni sva ko dnev na ki {a ni je mo gla po kva ri ti ras po lo `e we.

– La ne smo od Apa ti na ve sla li do No vog Sa da i ve} sad raz mi {qa mo o to me gde }e mo na red ne go di ne. Jed na je op ci ja od Be ~a do Bu dim pe {te a dru ga od Be o gra da do Kla do va. Pu to va we je bi lo in te re sant no, ali i na por no – zbog vi so kog vo do sta ja smo te {ko na la -

U

mno go mo sto va, iz u zet no gu stog sa o bra }a ja na re ci, ali i ja kog ve tra i ve li kih tal sa. To kom pu to va wa ~e ti ri pu ta nas je uhva ti lo ne vre me, ali smo na vre me us pe li da iza |e mo na oba lu – ob ja {wa va Ne nad Ma ras, pred sed nik apa tin skog KK „Pa no ni ja“ i maj stor za iz ra du ka ja ka i ka nua.

Na gla {a va da su tu ru fi nan si ra li sa mi u~e sni ci i ret ki spon zo ri.

– Kre nu li smo iz Pap Si get kam pa, ko ji je od Sent An dre je uda qen ne ko li ko ki lo me ta ra, za tim

Ines Ma ras, je di na da ma me |u apa tin skim „mor na ri ma”.

Hva li xentlme ne, ko ji su je stal no te to {i li, uju tru i uve ~e joj ku va li ka fu i ~aj, pa je ve} re {i la da za plo vi i idu }e go di ne, ali s mom kom u ~am cu.

Do bro su ras po lo `e ni u apa tin skoj ma ri ni bi li i naj mla |i u~e sni ci, dva na e sto go di {wi Pe tar Bu ba lo i Uro{ Ob ra do vi}.

– Ni sam se umo rio jer su nas po {te de li ne pre kid nog ve sla wa, a ja sam, ina ~e, bio za du `en za fo to gra fi sa we – ka `e Pe tar, ko ji je s

Mla di Nem ci odu {e vqe ni Sr bi ma

Pe tar i @eq ko Bu ba lo pred Bu dim pe {tom

zi li me sto za kam po va we pa smo mo ra li da pre la zi mo dnev no i po 55 ki lo me ta ra. Naj te `i je bio pro la zak po red Bu dim pe {te zbog

ba ca li si dro na Si ge tuj fa lu, u Pak su i Ba ji, a po {to smo ka sno no }u sti gli u Bez dan, mo ra li smo do ju tra ~e ka ti ca rin sku kon tro lu. Pr vi put sam se la u ka nu, ali uz po mo} oca ko ji je bio sa mnom, za ne ko li ko da na sa vla da la sam osno ve ve sla wa. Svu da je bi lo le po, ali u Pe {ti i Ula ta ku, ru kav cu kod Ba je, ipak naj lep {e – pri ~a

Kraj re ga te u apa tin skoj ma ri ni

Bez ko tli }a se nikuda ne kre }e

ocem la ne sti gao Ve li kom re kom do No vog Sa da.

– Na Du na vu u Ma |ar skoj sre ta li smo mno go qu di ko ji svo ja plo vi la ko ri ste za od mor. Ve sla ju sva ke go di ne dru gu de o ni cu, po tom oda be ru onu ko ja im se naj vi {e do pa da i woj se stal no svra }a ju – ve li @eq ko Bu ba lo, za du `en i da ku va u kam pu, {to je to li ko do bro

ra dio da se re ga ta {i ni su mo gli do go vo ri ti da li je pa suq ili pa pri ka{ bio bo qi i ka lo ri~ ni ji „do ping„.

U Sent An dre ji, ne ka da uz Srem ske Kar lov ce cen tru du hov no sti i kul tu re se ver nog kri la srp skog pot kon ti nen ta, pred po la zak su po se ti li i Sa bor ni hram.

– Na put sam oti {ao bez pri -

a ne dav nom be ~ej skom „Et no su” je dan od naj po se }e ni jih je bio {tand na ko jem su uni kat ne umet ni~ ke lam pe od ti ka va iz lo `i li No vo sa |a ni, bra~ ni par Iva na i Alek san dar ]e li}, ko ji su skroz slu ~aj no ot kri li ma te ri jal za svo je kre a ci je.

– Use li li smo se 2008. u ku }u i tre ba lo je ne sa mo ukra si ti pro stor ve} ga i po pu ni ti.

Re {i li smo da se igra mo sen ka ma i pra vi li lam pe od pa pi ra, pur pe ne, gip sa... Sve vre me je na ka qe voj pe }i sta ja la jed na ti kva, ko ju smo do bi li na po klon. Ka ko se su {i la, se tio sam se da mo `e mo i wu da is ko ri sti mo jer sve }e sta vqa ne u iz re zba re ne ti kve da ju in te re san tan sve tlo sni efe kat. Pred lo `i la sam Alek si da pro ba mo i mi ne {to ta ko, ja sam na cr ta la od re |e ni mo tiv, a on se do hva tio bu {i li ce. Bi lo je to skrom no, ali se do pa lo pri ja te qi ma. Kad smo na „Spen su„, u okvi ru „Cvet ne pi ja ce„ vi de li mno {tvo su {e nih ti ka va kod jed ne Zre wa nin ke, ku pi li smo tri xa ka. Jer, ni je to ba{ sva ko dnev na ro ba – se }a se Iva na ka ko su kod wih ti kve po sta ja le „be smrt ne“.

N

Iva na i Alek san dar ]e li}

Iako ni su ni po mi {qa li na to da pra ve po sao od svo je us put ne za ni ma ci je, pri ja te qi su ih pro sto op se da li mol ba ma da i wi ma na pra ve „svi tac” lam pu, a ubr zo su po ~e le sti za ti na rux bi ne i od ne po zna tih mu {te ri ja.

Umet nost stvo re na bu {i li com

– Pro blem je bio gde na }i su ve ti kve.

Tra `i li smo po pi ja ca ma u Zre wa ni nu, Ki kin di, De ro wa ma, Te me ri nu... i na kra ju smo bi li pri mo ra ni na to da u dvo ri {tu na {e ku }e za sa di mo ti kve sor te vrg, ko ja se ne ko ri sti za je lo ve} se od we do bi ja uqe ili se su {i i ko ri sti kao po su da – ob ja {wa va Iva na. – Sa zna li smo da u sve tu sve ga ~e tr de se tak qu di od ti ka va pra ve lam pe, a je dan Po qak je za i sta fe no me na lan, kao da mu je ru ka van ze maq ska. I na ma je tre ba lo vre me da se usa vr {i mo. Ma da jo{ uvek ni smo sa vla da li sve taj ne, tru di mo se da pro {i ri mo zna we. Po sled wu go di nu i po ra di mo ba{ in te ziv no. I bo ju smo uba ci li, pa do bi li no vi efe kat. Ne po na vqa mo se, sve su nam lam pe uni kat ne po na ~i nu ra da i mo ti vi ma, ko ji su fa u na, flo ra, ali i tre nut na in spi ra ci je. Sva ka na red na nam je, ose }a mo to sa mi, bo qa.

Alek san dar hva li do pri nos su pru ge, ko ja je, ina ~e, ma gi star fi lo lo {kih na u ka, dok je on jo{ uvek ne svr {e ni stu dent ve te ri ne. Pre osam go di na je sti gao iz Ba wa lu ke na fa kul tet, upo znao Iva nu, od pre dve go di ne za jed no se bri nu o svo joj me zi mi ci Qu bi ci, ali i za jed ni~ kom po slu.

– Me ni bo qe le `i bu {i li ci u ru ci.

Po ~eo sam s onom od pet mi li me ta ra, a u me |u vre me nu smo ku pi li dve pro fe si o nal ne gra vi ra li ce. Bez do brog ala ta ne ma za na ta. Opre mi li smo se sa svim do bro jer kad ra di mo zid ne i sto ne lam pe, ~ak i lu ste re, neo p hod no je ima ti zna wa o elek tro in sta la ci ja ma, po sto qu od dr ve ta ili gvo `|a, im preg na ci ji ti kve, bo ji... Da se jed na lam pa za vr {i po treb no je mi ni mum pet da na. Za to ni ko ga ne tre ba da ~u di ce na, ko ja je, za vi sno od slo `e no sti, od 30 di na ra do 300 evra. Ni je la ko na krh kim ti kva ma „is ple sti“ ~ip ku – go to vo da se iz vi wa va Alek san dar.

– Ba{ smo do bar tan dem. Alek sa ima „zlat ne ru ke“ i sve {to ja za mi slim i na cr tam, si gur na sam da }e on to kom ra da ople me ni ti – do da je Iva na, ko ja ve} de set go di na ra di na ka pi tal nom Ma ti ~i nom pro jek tu „Re~ nik srp skih go vo ra Voj vo di ne“.

Sem ]e li }a, u Sr bi ji ma {to vi to ti kve ko ri sti wi hov su gra |a nin Ni ko la Do vat, ko ji od spo je nih pra vi skulp tu re, dok Be o gra |an ka Mi li ca Pa la ti na{ ume sto kla si~ nog osli ka va wa, ko ri sti pi ro gra fi ju, a naj ~e {}i mo tiv su joj je Da Vin ~i je vi por tre ti de vo ja ka.

Vla sti mir Jan kov

stu den ti da za ra di mo, ovim pu to va wem ostva ri li smo na{ du go go di {wi san – do da je we gov sa put nik, tek di plo mi ra ni le kar Kon stan tin Jo cu. – Pri zna jem da smo ima li pred ra su de pre ma Sr bi ji i ~i ni le su nam se oprav da ne na kon „mal tret ma na„ va {ih ca ri ni ka.

No, sve {to po sle do go di lo je pot pu no pro me ni lo sli ku. Sr bi ja je div na ze mqa s iz u zet no go sto qu bi vim qu di ma, ko ji su nam pri re di li ne za bo ra van do ~ek. Ka jak je bes plat no po pra vio her Ma ras, kod ko ga smo i pre no }i li, a sva ki obrok u ku }i we go ve po ro di ce bio je pra va go zba. Pr vi put sa mo je li va{ ~u ve ni fi{, pa i zbog we ga mo ra mo do }i po no vo. Sa mo ne ki dan ra ni je smo mi sli li da mo ra mo od u sta ti, ali su nam pred u sre tqi vi Sr bi omo gu }i li put ka u{}u Du na va.

– Ve ruj te da }e mo bi ti naj ve }i pro pa ga to ri Sr bi je, jer ono {to smo do sad zna li su prot no je od ono ga {to smo do `i ve li. To }e mo pri ~a ti svi ma i pri ja te qe na go vo ri ti da i oni do |u – odu {e vqe ni su mla di Ger ma ni.

J. Prel ~ec

PU NE DVE DE CE NI JE TRA JE OB NO VA SOM BOR SKE PE [A^ KE ZO NE

MA GI STAR FI LO LO GI JE I STU DENT VE TE RI NE UNI KAT NE LAM PE PRA VE OD TI KVI

Ni su za je lo, ali si ja ju k’o svi tac

pre me i mno go raz mi {qa wa. Ni je na por no ve sla ti 30 do 40 ki lo me ta ra, ali kad se eta pa odu `i, ni je sve jed no. Mo ram re }i da su nas lep {e do ~e ka li na ma |ar skoj gra ni ci ne go srp skoj, gde su nas osta vi li da ~e ka mo od po no }i do uju tro – vaj ka se Ti ho mir Do {en.

U Mo ha ~u su upo zna li dvo ji cu Ne ma ca iz oko li ne Kel na, ko ji su se pri dru `i li flo ti, u Apa ti nu osta li dva da na i na sta vi li ka Cr nom mo ru.

– Kre nu li smo sa Me |u na rod nom re ga tom TID iz Be ~a, ali u pe {tan skom kam pu su nam ne ki hu li ga ni to li ko o{te ti li ka ja ke da smo mo ra li ku pi ti je dan po lo van da bi smo mo gli na sta vi ti. Ni smo ~e sti to ni za plo vi li, a on je po ~eo da pro pu {ta vo du. U Mo ha ~u smo pri {li Ines ~uv {i da go vo ri en gle ski i na {oj sre }i ni je bi lo kra ja kad smo sa zna li da wen otac zna i ho }e da nam pro pra vi ~a mac – go vo ri Jo ha nes He re man, psi ho log ko ji ve} pi {e i dok tor sku di ser ta ci ju i za ko ji me sec po ~i we da ra di.

– Za vr {i li smo fa kul te te i s ma lo nov ca, ko li ko smo mo gli kao

Ne ~a sti vi i da qe na Glav nom so ka ku a d a je, ve} „pra i s to r ij s ke“ je vi ma, po sao je pro pao, a da se pro je 1991, po ~e la re kon struk ci ja kat ipak „ne ba ci“, dve go di ne ka sni som bor ske pe {a~ ke zo ne, uli - je po bri nu le su se „vi {e“ vla sti, ko ce ko ja se ta da jo{ uvek zva la Mar {a - ji su obez be di le no vac da Som bor ci la Ti ta, ni naj ve }i pe si mi sti i za je - ipak „uda re“ ja bla ni~ ki ka men po ce dqiv ci ni su mo gli pred vi de ti da }e lom so ka ku. Ako su pr ve ra do ve uve ce la ra bo ta po tra ja ti pu ne dve de ce - li ~a le is tak nu te „ko mu wa re“, de mo ni je. Uli ca je od ta da jed nom pro me - krat ska vlast je po zva la pred stav ni ni la ime, {to je „ma la ma ca“ za dr `a - ke u Som bo ru naj za stu pqe ni jih re li vu ko ja je za isti pe riod ~ak tri pu ta gi ja pa su svoj bla go slov dun |e ri ma pro me ni la na ziv, a Som bor ci jo{ bo go slu `be no uru ~i li pra vo slav ni uvek ~e ka ju da im sve ~a no, ka ko to ve} pro to je rej ski na me snik i ri mo ka to bi va u nas, Uli ca kra qa Pe tra Pr vog li~ ki `up nik – de kan ov da {wi. bu de pre da ta na ko ri {}e we.

Ni je da Som bor ci ni su po svo joj uli c i ta b a n a l i pro te klih 20 go di na. Ra d o v i su u pri su stvu dru go va iz Ko mi te ta po ~e li pre ono g a a a a ra ta, a sta li su kod po sta vqa wa ur ba nog mo b i l i j a r a u „gor wem“ de lu so ka ka, {to se iz ro di lo u pr vi u du ga~ kom ni zu skan da la ve za nih za ovo ne i ma re we. Po sle smo ima li va `ni ja Pre }e vo da iz ka me na, ne go iz fon ta ne po sla u ve zi s pu ^i ni lo se da je evi dent no pro klet ca wem i pod vri ski va wem pa smo sru stvo s va ro {ke pe {a~ ke zo ne naj zad {i li me |u na rod ne sank ci je, po sta li ski nu to, ali iz gle da da |a vo ni kad ne fak tor sta bil no sti u re gi o nu, us put spa va jer se ne mo `e dru ga ~i je, sem si po be di li NA TO, te nam se u~i ni lo la ma ne ~a sti vog, ob ja sni ti ~i we ni ca da bi se, pu ca wem zo re de mo kra ti je, da do da nas fon ta na ni je za `u bo ri la. ovaj ska d ar-na-bo j a n i-po s ao mo g ao Sit ni iz go vo ri, kao ne sla ga we ra ~u pri ve sti kra ju. Ka ko je mo} na srp ska, ni ca in ve sti to ra i iz vo |a ~a ra do va, a na po se som bor ska, pri vre da te 2006. pri vre me ni ne do sta tak nov ca, ki {a bi la u tzv. kon junk tu ri, sle de }i skan usred pro le }a i je se ni, iz ~i stog mi ra dal ve zan za Glav ni so kak je usle dio „pro pa da we“ ve} po sta vqe nog ja bla od l u k om ta d a { wih bri ` nih va r o ni~ kog „ga bre“, ni su mo gli ube di ti {kih ota ca da se kre dit no uzaj me za Som bor ce da od u sta nu od raz mi {qa wa ~e ti ri mi li o na evra kod fir me eg zo o to me da se za rad ko na~ nog za vr {et ka ti~ nog ime na, lo ci ra ne na jo{ eg zo ra do va, mo `da do dat no obez be de ho xi ti~ ni jem ostr vu na Atlan ti ku. S raz nim za pi som i ha sid skom mo li tvom lo ga na da le ko po zna te tran spa rent or to dok snog ra bi na. Za sva ki slu ~aj. no sti u po slo va wu ba na ka i of-{or „ma {na-ta {na“ fir mi u po re skim ra M. Mi qe no vi}

K

SPORT

sreda10.avgust2011.

dnevnik

c m y

16

SRBIJA DANAS U MOSKVI IGRA PRIJATEQSKU UTAKMICU SA RUSIJOM (17)

Pe tro vi}: Re zul tat uvek va `an Re pre zen ta ci ja Sr bi je igra da nas pri ja teq ski me~ sa Ru si jom (17 sa ti po sred we e- vrop skom vre me nu) na sta di o nu Lo ko mo ti ve. Ve }i na or lo va je u po ne de qak sle te la u Mo skvu, gde su im se pri kqu ~i li Ne ma wa Vi di}, Ve seq ko Tri vu no vi}, Zo ran To {i} i Da mir Ka hri man.

- Bo qe bi bi lo da su tu, ali, s dru ge stra ne, do bio sam na ras po la ga we jo{ 90 mi nu ta da pru `im {an su igra ~i ma za ko je ve ru jem da mo gu uspe {no da za me ne stan dard ne pr vo tim ce na gla sio je se lek tor.

Iako je re~ o pri ja teq skoj utak mi ci, Pe tro vi} je na ja vio da }e i re zul tat me ~a u Mo skvi bi ti va `an.

sve vi {e do brih igra ~a, ja kih ti mo va, ve li ka ula ga wa se ja sno vi de na te re nu. Sre }an sam {to su se tu afir mi sa la i po sle do b rih iga r a, u ve l i k e evrop ske klu bo ve, pre se li la tro ji ca na {ih re po re zen ta ti va ca, Vi di}, Kra si} i Iva no vi} - na gla sio je Pi `on.

Po vrat nik u re do ve re pre zen ta ci je Bo {ko Jan ko vi} je

tat je uvek va `an, ipak, ov de u Mo skvi tre ba is ko ri sti ti jo{ 90 mi nu ta za uigra va we pred me ~e ve od lu ke u kva li fi ka ci ja ma ko je nas o~e ku ju u sep tem bru - do dao je 27-go di {wi ve zi sta.

Me |u or lo vi ma jed no vre me ni je bi lo ni Mi la na Jo va no vi }a. Mi lan Jo va no vi} je igrao u Ru si ji, za Lo ko mo ti vu, ali on

re kao da ovaj duel sa Ru si jom za we ga ima do sta sim bo li ke.

- Ose }a wa su mi po de qe na, ~as se ose }am kao da sam pr vi put u re pre zen ta ci ji, a od mah za tim, kad se osvr nem oko se be, vi dim ve li ki deo eki pe ~i ji sam ~lan po sled we tri-~e ti ri go di ne - is ta kao je igra~ \e no ve, ko ji se du go opo ra vqao od po vre de. - Se lek tor Pe tro vi} me lan si rao i pre se dam go di na, ka da sam iz Je din stva sa Uba kre nuo na Evrop sko pr ven stvo 2004. u Ne ma~ ku, sa mla dom re pre zen ta ci jom. Ta ko da, sva ka ko, ima sim bo li ke u ovom po zi vu. Na dam se naj bo qem i li~ no i ka da je na {a re pre zen ta ci ja u pi ta wu. Re zul -

is ti ~e da je me~ sa Ir ci ma da le ko bit ni ji od du e la sa Ru si ma. Is ku sni na pa da~ je iz Li ver pu la pre {ao u An der leht i usle dio je Pi `o nov po ziv.

- Ogrom no za do voq stvo ose tio sam po sle do ~e ka u An der leh tu i pun po zi tiv ne ener gi je oda zvao sam se po zi vu se lek to ra Pe tro vi }a. Sla `em sa sa sta vom da u Mo skvi re zul tat ni je to li ko va `an ko li ko ~i we n i c a da od i g ra m o do b ar me~, da se ni ko ne po vre di i, {to je naj va `ni je, da svi igra ~i ko je se lek tor Pe tro vi} bu de `e leo mo gu da se oda zo vu za sep tem bar ske me ~e ve u kva li fi ka ci ja ma - pod vu kao je Jo va no vi}.

Vi di} vredi 37 mi li on a evra!

Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da i de fan zi vac re pre zen ta ci je Sr bi je Ne ma wa Vi di} vre di ta~ no 32.500.000 fun ti, od no sno 37 mi li o na evra, pre no si sajt tram sfer markt.co.uk.

Vi di} je ta ko za u zeo 16. me sto naj sku pqih igra ~a sve ta.

Pri bli `nu su mu za Vi di }a nu dio je pro {log le ta Real Ma drid, ali je Ju naj ted ostao nem na sve po ku {a je tre ne ra @o zea Mu ri wa. Je di ni sku pqi de fan zi vac u ovom tre nut ku od na {eg Vi di }a je Xe rard Pi ke iz Bar se lo ne, ko ji vre di je dan mi lion evra vi {e.

Naj sku pqi igra~ na tr `i {tu bez sva ke kon ku ren ci je je

Li o nel Me si iz Bar se lo ne, ko ji ko {ta 100.000.000 evra. Sle di zve zda ma drid skog Re a la Kri sti ja no Ro nal do sa 90 mi li o na i An dres Ini je sta (Bar se lo na) sa 65 mi li o na evra. U pr vih 20 je ~ak osam {pan skih igra ~a, a u Top 10 su (4) Sesk Fa bre gas (54 mi li o na), (6) Da vid Vi qa i (7) ]a vi (po 45 mi li o na) i (8) Fer nan do To res (42 mi li o na).

En gle ze u pr vih de set pred sta vqa Vejn Ru ni iz Man ~e ster ju naj te da sa 47 mi li o na, dok je Sa mjuel Eto de ve ti, ko ji je pro ce wen na 42 mi li o na. De se tu po zi ci ju za u zi ma Ar gen ti nac Kun Agu e ro sa 40 mi li o na.

Dan ko La zo vi} pre la zi u An `i Na pa da~ Ze ni ta i biv {i srp ski re pre zen ta ti vac Dan ko La zo vi} na sta vi }e ka ri je ru u An `i ju, pre no se ru ski me di ji. Srp ski na pa da~ je na vod no ve} do go vo rio sve de ta qe ugo vor s An `i jem, a osta lo je jo{ da se dva klu ba do go vo re u ve zi obe {te }e wa. De ta qi ugo vo ra ni su po zna ti.

La zo vi} (28) je u Ze nit sti gao pro {le go di ne, a pre to ga je igrao za PSV, Vi te se, Le ver ku zen, Fe je nord i Par ti zan. On je za klub iz Sankt Pe ter bur ga od i grao 55 utak mi ca i po sti gao 18 go lo va. La zo vi} se ne dav no po vu kao iz re pre zen ta ci je Sr bi je.

Ru ski me di ji na vo de da }e An `i do kra ja pre la znog ro ka da an ga `u je i do sa da {weg na pa da ~a Ar se na la An dre ja Ar {a vi na.

Za do vo qan i spre man: Mi lan Jo va no vi}

Se lek tor Vla di mir Pe tro vi} u Mo skvi je is ta kao da }e utak mi ca sa Ru si jom bi ti ve o ma va `na pred na sta vak kva li fi ka ci ja za EP. - Iza bra li smo da u po sled wem ter mi nu pred na sta vak kva li fi ka ci ja igra mo pro tiv ja kog ri va la ka kva je se lek ci ja Ru si je. @e leo sam da pro ve ri mo na {e sna ge, vi di mo gde gre {i mo, a {ta je do bro u na {oj igri jer nas o~e ku ju ~e ti ri od lu ~u ju }e utak mi ce - re kao je Pe tro vi}.

Pe tro vi} je pro ko men ta ri sao i iz o sta nak dvo ji ce stan dard nih igra ~a, ka pi te na De ja na Stan ko vi }a i Bra ni sla va Iva no vi }a, ko ji u Mo skvu ni su do pu to va li zbog po vre da.

FUDBALERI RADA NIKADA NE]E ZABORAVITI GOSTOVAWE U TURSKOJ

Igra ~i Si va sa se ma za li kr vqu Po raz od Si va spo ra (1:4) na ge ne ral noj pro bi pred start pr ven stva fud ba le ri Ra da su br zo za bo ra vi li, jer mno go ja ~i uti sak osta vi la je pred i gra me ~a u Tur skoj.

Go sti sa Ba wi ce gle da li su ka ko do ma }i ni na te re nu ko qu ov cu!

- Ova ko ne {to u `i vo tu ni sam do `i veo! Spre ma li smo se

da iza |e mo na te ren i ja sam kao ka pi ten sta jao pr vi u tu ne lu ~e ka ju }i da do |u su di je i do ma }i igra ~i. Vi deo sam naj pre dva ~o ve ka ka ko vo de ov cu, pa sam u pr vi mah po mi slio da je u pi ta wu ma sko ta. Me |u tim, kad je po red me ne pro {ao de ~ak ko ji je no sio dva no `a, po sta -

lo je ja sno da }e ubi ti `i vo ti wu - re kao je Ra do mir Ko ko vi}.

Tur ci su `r tvo va li ov cu za uspe {nu se zo nu. Na tri bi na ma je za vla dao de li ri jum.

- Oti {li smo u svla ~i o ni cu jer ni smo `e le li da gle da mo to, a igra ~i Si va spo ra su kr vqu ubi je ne `i vo ti we ma za li ko pa~ ke, ru ke i li ce. Kad sam pre po ~et ka utak mi ce oti {ao na cen tar da raz me nim za sta vi ce s ka pi te nom do ma }e eki pe, we mu su ru ke bi le kr va ve do la ka ta. Stra vi ~an pri zor do dao je Ko ko vi}.

Fud ba ler Ra da ka `e da je `r tvo va we `i vo ti wa uobi ~a jen u Tur skoj.

- Ta mo je obi ~aj da se na po ~et ku se zo ne pri ne se `r tva ka ko bi klub imao uspe ha to kom go di ne. Se }am se da mi je o to me svo je vre me no pri ~ao Da mir Ka hri man, ali ni je mi pa lo na pa met da }u to da do `i vim. Eto, bar }u ima ti o ~e mu da pri ~am u dru {tvu - uz osmeh je do dao Ko ko vi}.

- Uvek je va `no ostva ri ti do bar re zul tat, po be de do no se sa m o p o u z da w e. Isto v re m e n o, ve o ma je va `no da eki pa pru `i do bru igru, da igra ~i bu du sve sni ka ko mo gu da igra ju i uspe {no se no s e i sa naj j a ~ im evrop skim re pre zen ta ci ja ma.

Ima m o mak s i m a l an re s pekt pre ma ri va lu, ali ~i we ni ca je da ne ma mo {ta da iz gu bi mo, ve} }e mo po ku {a ti da po ka `e mo svo je naj bo qe li ce ka ko bi smo do {li do `e qe nog re zul ta ta - is ta kao je Pe tro vi}.

Pe tro vi} je dao ko men tar o ru skom {am pi o na tu.

- Pra ti mo va {u li gu, gle da mo utak mi ce, sve do ci smo da iz go di ne u go di nu u Ru si ji ima

DIK ADVOKAT, SELEKTOR RUSIJE

Ne ma eks pe ri men ti sa wa Ka da je se lek tor Ru si je Dik Advo kat sa op {tio spi sak kan di da ta za pri ja teq sku utak mi cu sa Sr bi jom svi ma je bi lo ja sno da se zbor na ja ne }e {a li ti sa or lo vi ma. Ho lan |a nin je po zvao naj ja ~e ras po lo `i ve sna ge. Advo kat je po tvr dio da mu je me~ na sta di o nu Lo ko mo ti ve od ne pro ce wi vog zna ~a ja.

- Pred na ma su ~e ti ri va `ne kva li fi ka ci o ne utak mi ce. Sve je u na {im ru ka ma. A do tle, ima }e mo je dan tre ning i jed nu utak mi cu. @e li mo da po ka `e mo na vi ja ~i ma da smo spo sob ni da re {i mo za da tak - iz ja vio je Dik Advo kat.

Ru si ja se tak mi ~i u Gru pi B kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo.

Na {est me ~e va osvo ji la je 13 bo do va, ko li ko i Re pu bli ka Ir ska i Slo - Dik Advo kat va~ ka. Zbor na ja }e se sa sta ti jo{ sa Ma ke do ni jom, Ir skom i An do rom kod ku }e, a go sto va }e Slo va~ koj.

- Pre po ~et ka ci klu sa po sta vi li smo ciq pr vo me sto u gru pi. I sa da smo uve re ni da mo `e -

mo da ga ostva ri mo. Sa svi ma smo se ve} jed nom sa sta ja li i od svih bi li bo qi. Pred na ma su jo{ tri utak mi ce na na {em te re nu i bi }e nam va `na po dr {ka na vi ja ~a.

On je ka te go ri~ no do dao da ne }e eks pe ri men ti sa ti u du e lu sa or lo vi ma.

- Ne }e bi ti ni ka kvih eks pe ri me na ta. Je di no ne }e igra ti De ni sov, ko ga smo vra ti li u klub na le ~e we. Va `ni je je da nam bu de na ras po la ga wu u sep tem bru. Dru gih pro ble ma ne ma mo i igra }e mo u naj ja ~em sa sta vu, ako se iz u zme De ni sov.

U bli skoj pro {lo sti Ru si ni su bli sta li u pri ja teq skim me ~e vi ma.

To je po tvr dio i ho land ski stru~ wak.

- Nor mal no je da tr pi mo kri ti ke po sle lo {ih iga ra i re zul ta ta. Jer, ne sme mo da za bo ra vi mo da su pri ja teq ske utak mi ce va `ne. Na dam se da }e mo po ka za ti u me ~u sa Sr bi jom da smo to ga sve sni - za kqu ~io je Dik Advo kat.

SPORT

c m y

dnevnik

TRE NER PAR TI ZA NA STA NO JE VI] UPO ZO RA VA

Ima vremena za [amrok Tre ner fud ba le ra Par ti za na Alek san dar Sta no je vi} upo z o r a v a da pre sle d e } eg evrop skog is pi ta we gov tim tre ba da sa vla da No vi Pa zar.

I Vol ko vu je [a mrok da le ko.

Par ti zan u su bo tu (20 sa ti) kre }e u od bra nu na slo va pr va ka, po ~i wu po hod na pe tu uza stop nu ti tu lu. Pro tiv nik }e im u Hum skoj bi ti no vaj li ja u Su per li gi No vi Pa zar.

Vla di mir Vol kov

- No vi Pa zar am bi ci o zno ula zi u pr ven stvo. Uvek smo opre zni i po {tu je mo pro tiv ni ka, ali mo ra mo da se na met ne mo, po sti `e mo go lo ve i da, na rav no, po be di mo po ru ~io je Sta no je vi}.

Cr no-be le za tim o~e ku je no vi evrop ski test. Go sto va }e u Da bli nu u pr vom me ~u plej-ofa za Li gu Evro pe.

- [a mrok je ti pi~ na ostrv ska eki pa. Di sci pli no va ni su i te {ko pri ma ju go lo ve. Si gur no }e nam bi ti te {ko, ali ako po no vi mo igru kao pro tiv Gen ka pro }i }e mo da qe - do dao je Sta no je vi}.

I igra ~i tvr de da su im sa mo Pa zar ci u mi sli ma.

- Za sa da ni smo ula zi li u de ta qe {to se ti ~e ana li ze [a mro ka. Ima vre me na - ja san je Vla di mir Vol kov.

Le vi bek Par ti za na tvr di da je Genk ve} pro {lost.

- Ne za slu `e no smo is pa li od Gen ka, ali smo svi to za bo ra vi li i okre }e mo se sle de }im oba ve za ma. Sle di nam No vi Pa zar, ko ji se zna ~aj no po ja ~ao. Si gur no ga ne }e mo pot ce ni ti - is ta kao je Vol kov.

TRE NER CR VE NE ZVE ZDE PRO SI NE^ KI OP TI MI STA

Ren je jak, ali ima i slabe ta~ke Tre ner cr ve no-be lih Ro bert Pro si ne~ ki pri su stvo vao je du e lu iz me |u Re na i Di `o na i po po vrat ku u Be o grad iz neo je uti ske o pro tiv ni ku u kva li fi ka ci ja ma za LE. Hr vat ski stru~ wak sa da ima jo{ bo qe mi {qe we o Re nu, ali sma tra da Zve zda ima {an se. Op ti mi zam ga ne na pu {ta.

- Ren iz gle da ja ko ozbiq no.

Ima ju i gla vu i rep, tri-~e ti ri po je din ca eks tra kla se... S pra vom raz mi {qa ju o pro la zu - re kao je Pro si ne~ ki za „Sport ne tvork” i do dao:- Kao {to sam i ra ni je re kao, op ti mi sta sam. Ima ju i sla be ta~ ke ko je mo ra mo da is ko ri sti mo. Ni je me ri lo utak mi ca sa Di `o nom, ko ji se tek vra tio u Pr vu li gu, jer je Ren mno go bo qi.

Gle da }e Pro si ne~ ki i me~ 13. av gu sta.

- Vi de }e mo ka ko }e kod ku }e igra ti sa ja ~im pro tiv ni kom, Pa ri Sen @er me nom. Oni su do ma }in ska eki pa.

A on da je {ef cr ve no-be le stru ke pod se tio da Su per li ga po ~i we na red nog vi ken da.

- Vi {e ne go vo rim o Re nu, jer se okre }e mo pr ven stvu. Zve zda ni je po be di la u pr vom ko lu de se tak go di na, a Su bo ti ca je uvek te {ko go sto va we. Ide mo na po be du i ve ru jem da }e mo se vra ti ti sa tri bo da {to bi nam mno go zna ~i lo za me~ sa Re nom - za kqu ~io je Pro si ne~ ki.

Ka pi ten Ne nad Ko va ~e vi}, ko ji je igrao u Fran cu skoj, sma tra da je po be da Re na nad Di `o nom u go -

sti ma od 5:1, ipak, neo ~e ki va no vi so ka. Po sle pet go di na u Len su, Ne nad Ko va ~e vi} sa da no si ka pi ten sku tra ku Zve zde.

- Ren je od li~ na eki pa. U fran cu skoj li gi ret ko je da ne ko u pr vom ko lu da pet go lo va i to u go sti ma. Da se to de si lo u sed momosmom ko lu, ne bi zvu ~a lo ta ko iz -

go sto va ti, Ko va ~e vi} je ka te go ri ~an: - Do bro je {to pr vu utak mi cu igra mo kod ku }e.

On pod se }a da se ni ka da ni je ra do vao u pr vom pr ven stve nom ko lu ka da je no sio cr ve no-be li dres.

- Pro kle to Zve zdi no pr vo ko lo vi {e ne po sto ji. Ima mo ve li ko sa mo po u zda we, ali }e mo ima ti jo{ ve }e ako po be di mo Spar tak. U Su bo ti ci se spre ma mo za Ren - ja san je Ne nad Ko va ~e vi}.

I Mi lo{ Di mi tri je vi} do bro po zna je fran cu ski fud bal.

Igrao je za Nant i Gre nobl.

- Mar sej je re mi zi rao, a PS@ iz gu bio u pr vom ko lu - uka zao je Di mi tri je vi} na iz ne na |e wa na star tu fran cu skog pr ven stva.- Ren me iz ne na dio iako znam Ka pi ten Zve zde Ne nad Ko va ~e vi} da ima do bru eki pu. ne na |u ju }e - oce nio je is ku sni ve U ze mqi gal skih pe tlo va ni zi sta i na stva io:- Iz gle da da hva - je ve} dve go di ne. li mo Ren jer igra mo pro tiv we ga, - Ren je uvek bio tvr da i br za ali za i sta je re~ o do broj eki pi. eki pa, efi ka sna, ali ni ka da ni je Do bro je po zna jem, pet go di na sam igra la le po za oko. igrao pro tiv we. U svim li ni ja ma On sma tra da je po be da nad je ja ka, po kri ve na na svim po zi ci - Vent spil som do {la u ide al no ja ma, ima uglav nom mla de, ta len - vre me. to va ne igra ~e. I glu post je to - Ka da se po be di 7:0, po go to vo uz {to se pri ~a da su igra ~i Re na sa - igru ka kvu smo pru `i li, to mo ra mo fi zi~ ki ja ki. Zna ju da igra ju. da vra ti sa mo po u zda we, na ro ~i to Upr kos uvra `e nom mi {qe wu po sle iz da wa u Vent spil su - za vr da je u Evro pi uvek bo qe pr vo {io je Mi lo{ Di mi tri je vi}.

ZA NI MQI VOST

U 98. godini ostvarila san Sa mo dve go di ne pre sto tog ro |en da na Ja pan ka sen sei Ke i ko Fu ku da je po sta la pr va `e na u isto ri ji xu doa ko ja je do bi la 10. dan. Ona je sa da jed na od ~e ti ri `i ve oso be ko ja je no si lac cr nog po ja sa 10. dan. Kroz ce lu isto ri ju xu doa sa mo je 16 qu di us pe lo to da ostva ri.

Fu ku da je po ~e la da tre ni ra xu do 1935. go di ne i je di ni je `i vi u~e nik osni va ~a xu doa Xi go ro Ka na.

Na in si sti ra we svog u~i te qa, na u ~i la je en gle ski i po ~e la da {i ri xu do po sve tu. Ona je ceo svoj `i vot po sve ti la xu dou, zbog ko jeg se od re kla tra di ci je.

Od re kla se ugo vo re nog bra ka sa zu ba rem, ko ji je `e leo da Ke i ko pre ki ne sa tre ni ra wem.

- Ba vi la sam se sa mo xu do om, to je bio moj brak. Tu je od re |e na mo ja sud bi na. Ni sam mo -

gla ni da poj mim ko li ko }e to dug put bi ti re kla je Fu ku da.

Ona je Ka no vu {ko lu, po zna tu kao Ko do kan, opi sa la kao za sta re lu i sek si sti~ ku ka da su u pi ta wu zva wa i po ja se vi. Je dan edikt je za pra vo spre ~a vao Fu ku du da ide da qe od pe tog da na, ko ji je no si la pre ko 30 go di na. Ko na~ no, 1972. go di ne do bi la je {e sti dan, ka da je for mi ran `en ski ogra nak. We na fi lo so fi ja xu doa je „bu di ne `an, do bar i lep, ali sna `an i ~vrst, men tal no i fi zi~ ki”.

- Sa o se }aj na du {a je unu tra {wa le po ta. Ja ve ru jem da je to pra va le po ta i ce log svog `i vo ta to je bio moj san - re kla je Fu ku da.

San joj se ostva rio u 98. go di ni. Sen sei Fu ku da i da qe vo di obu ku za `e ne tri pu ta ne deq no.

sreda10.avgust2011.

17

U ^E TVR TAK I PE TAK U DNEV NI KU

Rasporedi Superlige i Prve fudbalske lige

Abra ham Frim pong pri dru `io se ze mqa ku Jao An tvi ju

IZ FK VOJ VO DI NA

Promocija novajlija, pa utakmica sa Slogom Dva do ga |a ja obe le `i }e da nas de {a va wa u FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku.

Pre po dnev ni ter min od 13 sa ti re zer vi san je za zva ni~ nu pro mo ci ju tro ji ce no vih fud ba le ra. Ka ko su iz klu ba oba ve sti li, da nas }e pred no vi na re iza }i gol man Bu di mir Ja no {e vi}, na pa da~ Mi lan Bo jo vi} i de fan zi vac iz Ga ne Abra ham Frim pong.

Osta la je ne po zna ni ca da li }e se i ka da po me nu tom tri lin gu pri dru `i ti i is ku sni ve zi sta

Mar ko Qu bin ko vi}? Ni je taj na da Voj vo di na sve ~i ni da an ga `u je do sko ra {weg igra ~a ki par skog Anor to zi sa, kao ni to da je i sam Qu bin ko vi} vo qan da ob u ~e sr ve no-be li dres. Ho }e li do ovog tran sfe ra do }i usko ro ili bar do kra ja pre la znog ro ka (31. av gust) osta je da se vi di.

U po po dnev nim ~a so vi ma kom bi no van tim Voj vo di ne od i gra }e pri ja teq ski me~ sa srp sko li ga {em Slo gom iz Te me ri na. Bi }e to do bra pri li ka da {ef stru~ nog {ta ba Qu bo mir Ri stov ski u ne do stat ku re pre zen -

ta ti va ca uka `e {an su igra ~i ma s ma wom mi nu ta `om (Ja no {e vi}, Dri ni}, No va ko vi}, Ka ran, Ko va ~e vi}, Jao), omla din ci ma i ka de ti ma (Me leg, Ko so vi}...) i Vu li }e vi }u (ne ma pra vo igra wa u su bo tu pro tiv rad ni~ kog iz Kra gu jev ca zbog su spen zi je ko ja mu je osta la zbog kar to na iz mi nu le se zo ne), a mo gu }e i da od re |e nu mi nu ta `u uka `e Bo jo vi }u, dok }e zbog po vre de Frim pong ve ro vat no iz o sta ti.

Da na {wi me~ sa Slo gom u FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku po ~i we u 18 sa ti.

S. S.

BA^ KA IZ \UR \E VA SPREM NO ^E KA NO VU SE ZO NU

Dopadqivom igrom do rezultata Su de }i pre ma pri ka za nim igra ma na tur ni ru u Ba~ kom Gra di {tu, no vi ~lan Pod ru~ ne li ge No vi Sad Ba~ ka iz \ur |e va pot pu no sprem no do ~e ku je no vu se zo nu. Ova kva kon sta ta ci ja se ne iz vo di na osno vu po be da iden ti~ nim re zul ta ti ma 2:0 pro tiv re no mi ra ni jeg voj vo |an skog li ga {a Je din stva iz No vog Be ~e ja i pod ru~ nog sta ro se de o ca Sr bo bra na, ve} igre ko je su \ur |ev ~a ni pru `i li na te re nu.

- Upra vo je to na{ glav ni ciq. @e li mo da iz gra di mo pre po zna tqi vu igru, ko ja }e se pr ven stve no do pa sti na {im me {ta ni ma, ali i qu bi te qi ma fud ba la na go sto va wi ma. Ako \ur |ev ~a ni bu du za do voq ni na {im iz da wi ma i u ve li kom bro ju bu du pra ti li utak mi ce mi smo on da naj ve }i deo po sla od ra di li. Na rav no, ne be `i mo od re zul ta ta.

Isti na, ne po zna je mo u do voq noj me ri sna gu ri va la, ali }e mo se tru di ti da na sva koj utak mi ci pru `i mo mak si mum i ve ru jem da }e to bi ti do voq no i za do bar pla sman u de bi tant skoj se zo ni. Jer, pri prem ne utak mi ce su po ka za le da ima mo igra~ ki po ten ci jal za vi so ke do me te - re kao je no vi tre ner Ba~ ke Ra de Ce ni}.

A ka da ta kvu oce nu da tre ner s is ku stvom ka kvo ima Ra de Ce ni}, svo je vre me no tre ner kul skog Haj du ka, Bu du} no sti iz Ba nat skog Dvo ra, Mla do sti iz Lu ~a na, Sre ma iz Srem ske Mi tro vi ce, Ti mo ka iz Za je ~a ra, Rad ni~ ki Ju go pe tro la iz No vog Be o- gra da, Be o gra da, Dor }o la... on da to ima te `i nu.

Uosta lom, ose ti li su to to kom ak tu el nih pri pre ma na svo joj ko `i Pro le ter iz Me |e (6:1), Mla dost iz Ba~ kog Jar ka (4:1), kom bi no va ni sa stav no vo sad skog Pro le te ra (3:0), Je din stvo iz No vog Be ~e ja (2:0), Sr bo bran (2:0), a sa Ju go vi }em iz Ka }a bi lo je 4:4.

Bo gat stvo Ba~ ke je {to go to vo kom ple tan igra~ ki po gon po ti ~e iz \ur |e va. Sa mo je Pe tar Sa mo lo vac sti gao iz ~u ru {kog Haj du ka i po ka za lo se da je istin sko po ja ~a we. To se od no si i na Ne boj {u Ru `i }a, Uro {a Pa vlo va i Mi la na Tri fu no vi }a, ko ji su se vra ti li u ma ti~ nu sre di nu i ne sa mo da su osve `e we za eki pu, ko ja je pod vo| stvom tre ne ra Mi ro sla va Pu {ka {a iz bo ri la sta tus pod ru~ nog li ga {a, ve} je eki pa sa wi ma po di gla kva li tet igre na znat no vi {i ni vo.

V. Jan kov

18

sport

sreda10.avgust2011.

Su bo ti ~a ni po ~e li pri pre me Ru ko me ta {i Spar ta ka Voj pu ta po ~e li su pri pre ma za no vu pr vo li ga {ku se zo nu. Pred sed nik klup ske Skup {ti ne Vu ko slav Vu sko sla vo vi} je po zdra vio igra ~e i po `e leo im do bar rad i do bre re zul ta te.Tre ner Alek san dar Sa vi} (po mo} nik je Qu bo drag Sto ja no vi}) iz lo `io je plan ra da i is ta kao da svi igra ~i ima ju pod jed na ke {an se da se na met nu i iz bo re me sto u eki pi. Na pr vom oku pqa wu bi lo je 24 ru ko me ta {a, pri pre me }e se oba vi ti u Su bo ti ci, a ra di }e se na otvo re im te re ni ma, u ha li i te re ta ni.

U od no su na pro {lu se zo nu klub je na pu stio gol man Jo vi ca Vi tas ( vra tio se u Cr ven ku), a do {ao je Mi ro slav Rat ko vi} iz no vo va ro {kog Zla ta ra. Pri li ~an broj je mla dih igra ~a, a me |u wi ma i ka det ski re pre zen ta tiv ci Ran |e lo vi} i No va ko vi}.Do star ta pr ven stva Su bo ti ~a ni }e od i gra ti vi {e kon trol nih utak mi ca.

St. S.

SA PRIPREMA HALAS JO@EFA

Am bi ci je – bo qe ne go pro {le se zo ne Ru ko me ta {i ce pr vo li ga {ka Ha las Jo `e fa iz Ade in ten ziv no se pri pre ma ju za na red nu se zo nu, pod vo| stvom tre ne ra Jo ve Pa vlo va. Tre nin zi su po ~e ti 25.ju la, a tre ner Pa vlov je za 20 de vo ja ka osmi slio obi man, bo gat i in te re san tan pro gram, ta -

ko da im ne }e bi ti do sad no do po ~et ka pr ven stva zad we ne de qe u sep tem bru.

- Pri pre me }e mo uglav nom spro ve sti u Adi, gde ima mo iz van red ne uslo ve, a deo }e se re a li zo va ti i u sklo pu sa rad we sa klu bom iz ma |ar skog gra da Be -

IZ ZVEZDE

Ko na~ no Skup {ti na Du go o~e ki va na sed ni ca Skup {ti ne na ko joj bi Ne boj {a ^o vi} tre ba lo da bu de iza bran za pred sed ni ka Zve zde bi }e odr `a na u pe tak. Na saj tu klu ba sa Ma log Ka le meg da na zva ni~ no je sa op {te no da }e se sed ni ca odr `a ti u pe tak 12.av gu sta u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma me di ja cen tra na sta di o nu FK Cr ve na zve zda.

O~e ku je se da }e se ovom sed ni com okon ~a ti vi {e me se~ na ne iz ve snost oko bu du} no sti Cr ve ne zve zde, ~i ji }e pr vi ~o vek po sta ti Ne boj {a ^o vi}. We gov FMP se na te re nu prak ti~ no ve} spo jio sa Zve zdom, s ob zi rom da igra ~i dva ti ma tre ni ra ju za jed no ve} dve ne de qe.

Cr ve no - be li }e spa ja wem dva ti ma od mah ima ti ta len to van i re spek ta bi lan sa stav za na stu pe u NLB li gi, a ono {to naj vi {e za ni ma na vi ja ~e je da li }e se u Zve zdu vra ti ti tre ner Sve ti slav Pe {i}, za ko ga je ^o vi} ne ko li ko pu ta re kao da je pr va `e qa za {e fa stru~ nog {ta ba.

Ki ne zi nu de No vic kom mi li o ne [trajk u NBA li gi otvo rio je pi ta we an ga ` ma n a igra ~ a iz NBA li ge u vre me dok se ne pro na |e re {e we i ko na~ no kre ne se zo na u naj ja ~oj ko {ar ka {oj li gi. Naj br `i su ve} obez b e d i l i po j a ~ a w a, po p ut Be {ik ta {a ko ji je do veo De ro na Vi li jam sa, a i osta li klu bo vi ve} su ba ci li udi ce. U pi ta wu su ugo vo ri sa astro nom skim ci fra ma. Tur ski klub na me ra ~io se i na Ko bi ja Bra jan ta, ko ji ne kri je da bi mo gao da za i gra u Evro pi ili Ki ni.

Ne z va n i~ n o Be { ik t a{ je spre man da po nu di zve zdi Los An | e l es Lej k er s a sko r o mi lion do la ra me se~ no, od no sno 5,5 mi li o na do la ra za po la go di ne, uz op ci ju da se vra ti u SAD ~im kre ne se zo na u NBA li gi. I dok se mno gi ma vr ti u gla vi od te ci fre, iz Ki ne je sti gla jo{ lu |a po nu da za Dir ka No v ic k og. Naj k o r i s ni j em igra ~u po sled weg NBA fi na la klub @e `ang La jons po nu dio je 1,5 mi li o na do la ra me se~ no, pre no si Bild.

Klub iz Hag {o ua sa is to ka Ki ne obez be dio je no vac za ne ma~ kog asa u `e qi da ga vi di u svom dre su dok tra je lo ka ut.

Naj bo qi igra~ Da la sa ne dav no je iz ja vio da }e po tra `i ti pri vre m e n i an g a ` man uko l i k o {trajk u NBA li gi po tra je i da mu je Ki na ve o ma in te re sant na.

Od lu ku o pre se le wu u Ki nu od lo `io je do za vr {et ka Euro ba ske ta u Li tva ni ji, is ta kav {i da mu je ovog le ta pri o ri tet da po mog ne re pre zen ta ci ji Ne ma~ ke da obez be di na stup na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

dnevnik

Ru ko me ta {i ce Ha las Jo `e fa

Fo to: M. Mi tro vi}

ke {~a be. Pla ni ra mo od i gra va we 12 ili 13 pri prem nih utak mi ca, ka ko bi se eki pa {to bo qe uigra la i u wu uklo pi le no vih igra ~i ca ko je su do {le u Adu, ali i da pro ve ri mo mo gu} no sti mla |ih igra ~i ca iz na {eg pod mlat ka - ka `e Pa vlov, za do vo qan do sa da {wim an ga `o va wem i u~in kom igra ~i ca.

A|an ke su pro {lu se zo nu, pr vu u Pr voj li gi, za vr {i le na {e stom me stu, sve igra ~i ce su osta le na oku pu, a sti gla su i ne ka po ja ~a wa. U sa sta vu „Ha las Jo `e fa” no va ime na I{tvan Miku{ak i Jova Pavlov su Ma ri ja Ma ta i Mir ja na Ma ri} iz Vr ba sa, Dra ga na Vra - Da bi smo obez be di li sve we vac iz No ve Pa zo ve, iz Ma - uslo ve po treb no je pu no an ga `o |ar ske se vra ti la mla da igra ~i - va wa, jer sred stva se obez be |u ju ca Ana Ma go ko ja je po ni kla u u sa rad wi sa lo kal nom sa mo u klu bu i ima }e pri li ku da se iz - pra vom a|an ske op {ti ne i ra bo ri me sto u pr voj eki pi, a Pa - znim spon zo ri ma iz Ade i sa vlov i ru ko vod stvo klu ba na ja - stra ne. Po ku {a }e mo kroz in vqu ju da su na red nih da na mo gu - ten ziv ni ji rad da po boq {a mo }a jo{ ne ka po ja ~a wa. fi nan sij sku si tu a ci ju, pa i or - Am bi ci je su nam da u na red - ga ni za ci ju klu ba. Bez ob zi ra na nom pr ven stvu bu de mo uspe {ni - eko nom sku si tu a ci ju na da mo se ji i bo qi ne go u pro {loj se zo ni, da }e mo mo }i obez be di ti op ti ka da smo po tvr di li da nam je me - mal ne uslo ve, ka ko bi ostva ri li sto u pr vo li ga {koj kon ku ren ci - na {e am bi ci je da bu de mo bo qi i ji. Po {to smo na po ~et ku pri - uspe {ni ji u na red nom pr ven pre ma jo{ ne zna mo kva li tet na - stvu. Ko li ko mo `e mo bi ti uspe {e eki pe i osta lih ri va la, pa ne {ni ji te {ko je prog no zi ra ti, s mo `e mo da se upu {ta mo u prog - ob zi rom da ne ma mo uvi da o sna no ze, ali `e qa nam je da bu de mo zi osta lih eki pa, pa vo di mo ra pri vr hu ta be le - do da je Pa vlov. ~u na da ima mo {to bo qu eki pu i Pred sed nik @RK „Ha las Jo - ostva ri mo ciq, da bu de mo pri `ef” I{tvan Mi ku {ak na po - vr hu iz me |u dru gog i ~e tvr tog mi we da je ge ne ra ci ja ovih igra - me sta - o~e ku je pred sed nik Mi ~i ca sa da ve} is ku sni ja, a da ru - ku {ak. ko vod stvo ~i ni sve da se omo gu @en ski ru ko met u Adi ima }e op ti mal ni uslo vi za rad. tra di ci ju pre ko 75 go di na, ova

po ti ska va ro {i ca ima ver nu ru ko met nu pu bli ku, ko ja je pre ma re ~i ma Mi ku {a ka pro bir qi va i `e li da u`i va u kva li tet noj igri.

- Kroz mar qiv rad i do bar oda bir igra ~i ca po ku {a va mo da se na {oj ver noj pu bli ci pred sta vi mo u {to bo qem sve tlu.

O~e ku je mo po dr {ku pu bli ke ve} od pr ve pri prem ne utak mi ce ko ja je za ka za na za su bo tu 13.av gust u 20 sa ti pro tiv eki pe Ki kin de - ka `e Mi ku {ak.

U @RK „Ha las Jo `ef” ve li ka pa `wa se po sve }u je sop stve nom pod mlat ku i ra du sa mla |im se lek ci ja ma, pa je to kom le ta uz po dr {ku Mi ni star stva omla di ne i spor ta or ga ni zo va na let wa {ko la ru ko me ta ko jom je ob u hva }e no sto ti nak de voj ~i ca uz ra sta od 10 do 13 go di na. One tre ni ra ju sva ko dnev no u tra ja wu od {est ne de qa, a let wa {ko la se za vr {a va 15.av gu sta.

M. Mitrovi}

IGRE NA PESKU – NOVI BE^EJ

Na sta vqe na le pa tra di ci ja No vi Be ~ej je dru gu go di nu za re dom bio do ma }in ak ci je Ukqu ~i se u igru na oba la ma re ka i je ze ra. Ina ~e, u ovom me stu se ve} go di na ma odr `a va ju let we igre na pe sku, pod na zi vom Ti ski cvet i tra ju ~i ta vo le to. Naj vi {e je eki pa u od boj ci, a tak mi ~e wa se od vi ja ju u mu {koj, `en skoj i me {o vi toj kon ku ren ci ji. Spro vo de }i pro gram Sa ve za spo rt za sve Voj vo di ne i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za spo rt i omla di nu, No vo be ~ej ci su na ovo go di {woj ma ni fe sta ci ji odr `a li tak mi ~e wa na po li go nu, od boj ci za `e ne i fud ba lu.

Za tre nu tak je pre ki nu ta tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja let wih iga ra, da bi se odr `a la tak mi ~e wa pod po kr o vi teq stvom Sa ve za spo rt za sve Voj vo di ne.

Na po li go nu su se tak mi ~i li naj mla |i, ko ji su po ka za li spret nost u sa vla |i va wu pre pre ka, ve {to se pro vla ~e }i kroz pre pre ke ili ba u qa ju }i iz me |u za sta vi ca, i tru di li se da po stig nu {to bo qe vre me. I u to me su us pe li.

Fud bal na pe sku obi lo vao je le pom igrom, s pu no {an si i do -

sta go lo va. Bi lo je pu no ne iz ve sno sti u sva kom du e lu pa su ma lo broj ni gle da o ci na te re nu kraj Ti se u`i va li u igri i efekt nim go lo vi ma.

Ipak, naj u zbu dqi vi je je bi lo na od boj ka {kom te re nu, gde su uz tri do ma }e eki pe u~e stvo va le i tak mi ~ar ke Agro `i va iz @i ti {ta. Igra lo se sva ko sa sva kim, po bod si ste mu, a po sle ne iz ve sne bor be mla dih igra ~i ca do ma }eg OK Je din stvo i Agro `i va u pr voj utak mi ci re {en je i po bed nik ovog tur ni ra. Do ma }e igra ~i ce su po sle ne iz ve sne bor be sla vi le 2:1, da bi po tom do bi le i dva pre o sta la su sre ta i za slu `e no po ne le pe har na me wen po bed ni ku ko ji da ru je Sa vez spo rt za sve Voj vo di ne,a ko ji je obez be dio i me da qe za u~e sni ke.

Or ga ni za tor ove ma ni fe sta ci je bi la je Vu ki ca Ve li sa vqev, ko ja je uz to i u~e stvo va la kao igra~ u od boj ka {koj eki pi ve te ran ki, a uz sve to us pe la je i da sku va pa siq za za jed ni~ ki ru ~ak za sve u~e sni ka nad me ta wa u gra di }u na oba li Ti se.

S. J.

Od boj ka je, ipak, kra qi ca iga ra na pe sku

Na ma lom fud ba lu uvek za ni mqi vo

Ma li {a ni su po ka za li ve li ku spret nost na po li go nu

SPORT

c m y

dnevnik

sreda10.avgust2011.

19

DA NAS PO ^I WE SVET SKO PR VEN STVO ZA KA DE TE

Na otva ra wu Sr bi sa Slo ven ci ma Svet sko ru ko met no ka det sko pr ven stvo (igra ~i ro |e ni 1992. i mla |i) po ~i we da nas u Ar gen ti ni i tra ja }e do 20. av gu sta. Tur nir }e se od vi ja ti u Mar del Pla ti, me stu oko ~e ti ri sa ta uda qe nom od glav nog gra da Bu e nos Aire sa.

Nad me ta }e se 20 re pre zen ta ci ja sa ~e ti ri kon ti nen ta, a me |u wi ma se na la zi i 10 evrop skih se lek ci ja: Hr vat ska, Dan ska, Ne ma~ ka, Fran cu ska, Ru si ja, Sr bi ja, Slo ve ni ja, [pa ni ja, [ved ska i [vaj car -

Dan ska, Ne ma~ ka, Tu nis, Ko re ja, Ru si ja, Gru pa D: [pa ni ja, [vaj car ska, Ar gen ti ne, Ga bo nu, ^i le.

Srp ska re pre zen ta ci ja je pre kju ~e ima la slo bod no pre pod ne, dok je po pod ne is ko ri {}e no za po sled wu kon trol nu utak mi cu u ko joj je od me ri la sna gu sa sta rim po zna ni ci ma, se lek ci jom Tu ni sa. Sr bi ja je sla vi la 33:31 (14:16), a na {a re pre zen ta ci ja je igra la u sle de }em sa sta vu: Ra do va no vi} (8 od bra na i sed me rac), To mi} (3 od bra na), V. Ili} 6 (2), Ma ti -

i sve sni smo da se ra di o iz u- zet no kva li tet noj re pre zen ta ci ji, ali osta je ono {to smo go vo ri li ka da smo od la zi lida }e mo u sva ki me~ une ti mak si mal nu ener gi ju i vo qu. Ima mo do voq no sa mo po u zda wa i `e qe i mo `e mo se su prot sta vi ti sva ko me - re kao je se lek tor Slo bo dan Jo ka no vi} po sle utak mi ce s Tu ni som, a pred ve ~e ra {wu pre mi jer nu utak mi cu sa Slo ven ci ma.

Zdrav stve ni bil ten u eki pi je za do vo qa va ju }i, iako je utak mi ca sa Tu ni som sva ka ko

NO LE DO BIO NA GRA DU U MON TRE A LU: Najboqi srspki teniser Novak \okovi} dobio je u Montrealu specijalnu nagradu ATP-a za plasman na prvu poziciju na svetu. Tako je na{ teniser postao 25. igra~ koji se na{ao na poziciji broj 1. Do sada sjajnu sezonu krunisao je pobedom na Vimbldonu i plasmanom na prvo mesto na ATP listi.

- Osvajawe Vimbldona je bio neverovatan ose}aj, ne{to o ~emu sam sawao ~itavog `i-

vota. Postao sam i prvi teniser sveta, sve to u nekoliko dana. Posebno dobar ose}aj je {to sam to mogao da podelim sa svojim najbli`ima. Do~ek u Beogradu je bio neverovatan, hiqade qudi sa srpskim obele`jima do{li su da sa mnom podele moj uspeh. Mislim da ima jo{ mnogo toga {to mogu da uradim.

Imam 24 godine i `elim da nastavim sa pobedama i osvojim jo{ gren slemova - rekao je Novak \okovi}.

TUR NIR U MON TRE A LU

Del Po tro bez pro ble ma Ka det ska re pre zen ta ci ja Sr bi je

ska. De vet re pre zen ta ci ja je pra vo ostva ri lo na pret hod nom Evrop skom pr ven stvu u Cr noj Go ri, dok je Fran cu ska to pra vo ste kla kao po bed nik Olim pij skih iga ra mla dih.

Ina ~e, re pre zen ta ci ja Hr vat ske bra ni ti tu lu.

Re pre zen ta ci je su po de qe ne u ~e ti ri gru pe - Gru pa A: Hr vat ska, Sr bi ja, [ved ska, Slo ve ni ja, Ba hrein, Gru pa B: Egi pat, Fran cu ska, Ka tar, Bra zi la, No vog Ze lan da, Gru pa C:

~i}, Mla de no vi} 4, S. Ili} 3, Sta noj ~i}, Kr sman ~i} 3, Go lu bo vi} 3, Cr no gla vac 3, Pa vi} 7 (2), Ra di vo je vi} 1, Vu ~i }e vi} 3, An dre je vi}, Mar se ni}, Go pi}.

- @e le li smo po be du i ostva ri li smo je. Utak mi ca, kao da je ve} bi la tak mi ~ar ska, jer je o~i gled no da su obe eki pe `e le le po bed ni~ ku at mos fe ru u svo jim re do vi ma. Osta je nam jo{ dan do Pr ven stva, od gle da li smo sta re snim ke Slo ve na ca

VE SLA ^I PU TU JU U SLO VE NI JU NA ZA VR [NE PRI PRE ME ZA SP: Srpska vesla~kna reprezentacija danas putuje u Sloveniju gde }e obaviti posledwu fazu zavr{nih priprema za najva`nije takmi~ewe u ovoj godini – Svetsko prvenstvo na Bledu (28. avgust - 4. septembar). Sa selektorom Neboj{om Ili}em na ~elu, put Slovenije putuju ~etverac bez kormilara Milo{ Vasi}, Radoje \eri}, Goran Jagar, Miqan Vukovi} (na fotografiji), ~etverac bez kormilara za lake vesla~e Milo{ To-

bi la ja ~a ne go {to je uobi ~a je no pred po ~e tak {am pi o na ta, ali i to je uvod u jed no vr lo te {ko i in ten ziv no tak mi ~e we ko je je pred wi ma. Ve ru je mo da }e svi ko ji bu du gle da li utak mi ce u Mar del Pla ti, bi ti u pri li ci da u`i va ju u do brom ru ko me tu, jer sve {to je do sa da vi |e no na tre nin zi ma i tre ning utak mi ca ma eki pa na go ve {ta va je dan uz bu dqiv i kva li te tan {am pi o nat.

J. G.

mi}, Milo{ Stanojevi}, Nenad Babovi}, Nemawa Ne{i}, dubl skul Marko Marjanovi}, Du{an Bogi}evi}, dvojac bez kormilara Nikola Stoji}, Jovan Popovi} i `enski skif Iva Obradovi}. U Sloveniju putuje i mlada Ivana Filipovi}, koja }e poslu`iti kao sparing partner Ivi Obradovi}, a u paru s wom }e se oku{ati i u dubl skulu, posle ~ega }e stru~ni {tab doneti kona~nu odluku o tome koja }e nas `enska posada predstavqati na {ampionatu.

J. G.

Ar gen tin ski te ni ser Huan Mar tin Del Po tro pla si rao se u dru go ko lo u Mon tre a lu po {to je bez pro ble ma sa vla dao Fin ca Jar ka Ni mi ne na sa 6:4, 6:0. Del Po tro je po ten ci jal ni pro tiv nik No va ku \o ko vi }u u tre }em ko lu. U dru gom ko lu na{ te ni ser igra sa Ni ko la jem Da vi den kom, a Del Po tro sa Hr va tom Ma ri nom ^i li }em.

U osta lim me ~e vi ma 1. ko la po stig nu ti su ovi re zul ta ti: (13) @o-Vil frid Con ga (Fran cu ska) - Fa bio Fo wi ni (Ita li ja) 6:4, 7:6 (7:0), Ber nard To mi} (Austra li ja) - Lu Jen-Hsun (Ki ne ski Taj peh) 7:6 (7:5), 6:3, Ma rin ^i li} (Hr vat ska) - An dre as Se pi

(Ita li ja) 7:5, 6:4, Ni ko laj Da vi den ko (Ru si ja) Fla vio ]i po la (Ita li ja) 6:3, 6:3, Ivan Do dig (Hr vat ska) - @e re mi [ar di (Fran cu ska) 6:3, 6:4, Ivo Kar lo vi} (Hr vat ska) - Huan Mo na ko (Ar gen ti na) 6:7 (7:2), 6:3, 7:6 (7:5), To ma{ Be lu ~i (Bra zil) - An drej Go lu bjev (Ka zah stan) 7:5, 7:6 (8:6), Er nests Gul bis (Le to ni ja) - Huan Kar los Fe re ro ([pa ni ja) 3:6, 6:1, 7:5, Aleks Bo go mo lov (SAD) - Adrian Ma na ri no (Fran cu ska) 6:2, 7:6 (7:4), Alek san dar Dol go po lov (Ukra ji na) - Erik ^voj ka (Ka na da) 6:3, 5:7, 6:4, Ke vin An der son (Ju `na Afri ka) - Pa blo An du har ([pa ni ja) 6:4, 6:4, (14) Sta ni slas Va vrin ka ([vaj car ska) - Da vid Nal ban dian (Ar gen ti na) 6:1, 6:4.

TUR NIR U TO RON TU

Se ~a fa vo ri ta ^ak ~e ti ri no si teq ke, Je le na Jan ko vi}, Ma rion Bar to li i Ru ski we Ku zwe co va i Pa vqu ~en ko va, eli mi ni sa ne su ve} na star tu VTA tur ni ra u To ron tu. Ne mi ca Ju li ja Ger ges po be di la je naj bo qe ran gi ra nu srp sku te ni ser ku sa 6:1, 6:3. Bo qa od Bar to li bi la je Ga li na Vos ko bo je va iz Ka zah sta na, dok su Ku zwe co va i Pa vqu ~en ko va po kle kle pred Ru mun kom Si mo nom Ha lep, od no sno Ma ri jom Ho se Mar ti nes San ~es iz [pa ni je.

Bi lo je ovo Je le ni no pr vo po ja vqi va we na tur ni ru jo{ od Vimbldo na i eli mi na ci je u pr vom ko lu od Ma ri je Ho ze Mar ti nez San ~ez. U me |u vre me nu, Ne mi ca je iz la zi la na te ren tri pu ta i sva ki put je gu bi la. Cr nu se ri ju pre ki nu la je ta ko {to je pr vi put iz tre }eg po ku {a ja sa vla da la Je le nu Jan ko vi}. Za to joj je bio po tre ban 71 mi nut. Pret hod no, pro tiv naj bo qe srp ske te ni ser ke ni je osvo ji la ni set. Jan ko vi }e va je tre nut no 14. na VTA li sti i u To ron tu je bi la po sta vqe na za 15. no si o ca. Ger ges je {est me sta lo {i je ran gi ra na. Be o gra |an ka je i pro {le go di ne na Ro xers ku pu (u Mon tre a lu) iz gu bi la pr vi me~, od no sno is pa la je u dru gom ko lu, jer je ta da u pr vom bi la slo bod na.

- Ima la sam mno go op ci ja u gla vi to kom me ~a, ali sam uvek bi ra la po gre {nu. Pre vi {e sam raz mi {qa la ka ko da od i gram, to je stvo ri lo kon fu zi ju u mo joj gla vi i ni sam igra la do bro. Pra vi la sam pre vi {e gre {a ka - iz ja vi la je

Od mah is pa la: Je le na Jan ko vi}

Je le na, ko ja se i pro {le go di ne na Ro xers ku pu pre se li la na tri bi ne po sle pr vog du e la.

Ta da je po ra `e na u dru gom ko lu, jer je u pr vom kao no si lac bi la slo bod na.

- Za i sta u`i vam da igram u To ron tu i ov de sam pret hod nih go di na ostva ri la ne ke do bre re zul ta te. Na dam se da }u u na stav ku se zo ne igra ti bo qe. Ne mo `e te uvek da ostva ri te ono {to o~e ku je te is ta kla je srp ska igra ~i ca.

Re zul ta ti pr vog ko la: Je ka te ri na Ma ka ro va (Ru si ja) - Re be ka Ma ri no (Ka na da) 7:6 (8:6), 6:4, Ma ri ja Ho se Mar ti nes San ~es ([pa -

ni ja) - (14) Ana sta sja Pa vqu ~en ko va (Ru si ja) 3:6, 6:4, 6:1, Si mo na Ha lep (Ru mu ni ja) - (12) Sve tla na Ku zwe co va (Ru si ja) 4:6, 6:4, 6:3, @eng \ie (Ki na) - Al ber ta Bri an ti (Ita li ja) 6:2, 6:1, Ga li na Vos ko bo je va (Ka zah stan) - (9) Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 6:3, 6:3, Lu ci ja Sa fa ro va (^e {ka) Po lo na Her cog (Slo ve ni ja) 6:3, 4:6, 6:3, Gre ta Arn (Ma |ar ska) Kla ra Za ko pa lo va (^e {ka) 6:3, 6:1, (10) Sa man ta Sto sur (Austra li ja) - Aju mi Mo ri ta (Ja pan) 4:6, 6:2, 6:3, Na |a Pe tro va (Ru si ja) Jar mi la Gaj do {o va (Austra li ja) 6:1, 6:2.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda10.avgust2011.

ZA RAS PUST U SOM BO RU

[a hov ski kamp

Dra gan [o lak

KA VA LA OPEN

Po be da Dra ga na [o la ka Pobedom na dvadesetom jubilarnom open turniru u Kavali (Gr~ka) lep uspeh postigao je Dragan [olak osvojiv{i 7 poena iz 9 partija, koliko i Poqak Mateus Bartel ali je novosadski velemajstor imao boqe dodatne kriterijume. Drugi na{ predstavnik, Slavoqub Marjanovi} plasirao se na 32. mesto sa 5 osvojenih poena. U~estvovalo je 109 igra~a (21 velemajstor).

Plasman: 1-2. [olak, Bartel (poqska) 7, 3-9. Mastrovasi lis (Gr~ ka), Sve tu {kin (Moldavija), Gupta (Indija) Majorov (Belorusija), Nikolov (Bu gar ska), Ma me dov (Azer bej xan), Ata lik (Tur ska) 6,5 poena, itd.

TUR NI RI U STA ROJ PA ZO VI

Kla san pr vi na ope nu

U Staroj Pazovi od 31. jula do 6. avgusta odigrana su dva turnira. Na glavnom, velemajstorskom turniru, igralo je {est igra~a dvokru`no a pobedio je velemajstor Emir Dizdarevi} (BiH). Na open turniru u~estvovalo je 16 igra~a po [vajcarskom sistemu u sedam kola. Pobednik je Vladimir Klasan koji se ovom pobedom kvalifikovao za velemajstor ski Ilin dan ski tur nir koji }e se igrati slede}e godine.

Pla sman na Ilin dan skom turniru: 1. Emir Dizdarevi} 6,5, 2. Zlatko Ilin~i} 6, 3. Rudolf Serti} 6, 4. Nenad Mrkowi} 4,5, 5. Goran Kosanovi} 4, 6. Du{an In|i} 3,5 poena.

Plasman na openu: 1. Vladimir Klasan 6,5, 2. Milan Skoko 5,5, 3. Nikola Elez 5, 4-6.

Mirza Avdi}, Tomislav Tadi}, Ivan Zo be ni ca 4, 7-9.

Dra gan Mi tro vi}, Mi lo rad Perovi}, Martin Domowi 3,5, 10-12. @iv ko Ko ~i ja {e vi}, Mirko Jevti}, Milan Bo`i} 3, 13. Ante Tadi} 2,5, 14-15. @ivojin Gavri}, Marko Jevti} 2, 16. Miodrag Stankovi} 1 poen.

PRO BLEM BR. 349

Be li da je mat u dva po te za A. J. Belkin 1926.

Re{ewe problema br. 348 (Jo`ef Pastor, Ke zdo Szer zdo) sa pozicijom: beli – Kh8, Df5, Tc7, Ld6, Se5, pe{ak a4; crni – Kb6, Dg1, Th4, Lh1, Sb8, Sg2, pe{aci a5, a6, c4, h6; je 1.Dh7!

Pretwa 2.Tb7 mat. Na 1...Sf4 sledi 2.S:c4 mat. Na 1...Sf1 sledi 2.Db1 mat. Na 1...Sd7 sledi 2.S:d7 mat.

U organizaciji Doma u~enika sredwih {kola Sombor i Sportskog kluba „Figura” iz ovog grada, od 20. do 26. avgusta, odr`a}e se [ahovski kamp na kojem je predvi|eno u~e{}e oko 30 polaznika. Ova svojevrsna letwa {kola {aha predvi|ena je za decu osnovnog i sredweg {ahovskog znawa, a vodi}e je poznati {ahovski pedagog majstor FIDE @eqko Medar i kolega po tituli Novak Pezeq.

Za vi{e detaqa pitali smo @eqka Medara, koji je u periodu 2001-2010. bio u ulozi glavnog vaspita~a na Letwoj {koli [ahovskog saveza Srbije odr`anih na Kopaoniku (pet puta), Zlatiboru (dva puta), Golupcu, Div~ibarama i Bawi Vrujci.

- Ideja je potekla za vreme turnira „[ah u {kole”, 25. juna u Somboru, kada sam se upoznao sa Milankom Jovi~i}em, direktorom Doma u~enika, gde se turnir odr`ao. Video sam sale za igru, za razonodu i sobe i pomislio da bi to mogao biti odli~an prostor za celodnevno dru`ewe sa {ahom. Polaznici ove {kole bi trebalo da budu deca koja ve} igraju {ah, ali ne spadaju u prvake svojih gradova, Vojvodine... Bila mi je `eqa da sa svojim na~inom rada upoznam i decu koja nisu u {ahovskoj {koli koju vodim u Novom Sadu. Deca moraju na

@eq ko Me dar sa u~e ni ci ma

lep i spontan na~in da u|u u svet {aha.

Drugi predava~ }e biti Somborac Novak Pezeq?

- On je odli~an majstor FIDE, boqi igra~ od mene, a zanimqivo je to da je pre 18 godina pred De~ju olimpijadu na Malti boravio pet dana u Novom Sadu, kada sam sa wim radio 2,5 sata pre podne i isto toliko pred ve~e. Te dane pamtimo i on i ja. Imao je tada 10 godina i prvi put ozbiqno radio na {ahu.

Kakav je program u Somboru?

- Predvi|eno je da posle jutarwe fiskulture i doru~ka

PR VEN STVO SR BI JE ZA OMLA DIN CE I OMLA DIN KE

[am pi o ni In |i} i Non ko vi }e va

U hotelu „Lepenski vir“ u Dowem Milanovcu od 31. jula do 7. avgusta odr`ano je prvenstvo Srbije za omladince i omladinke. Pored brojnih i neobja{wi-

Alek san dar In |i}

vih otkaza omladinaca u toj konkurenciji, dogodila se Fi{erovska, sasvim zaslu`ena i ubedqiva pobeda Aleksandra In|i}a iz Stare Pazove. Ovom pobedom In|i} je stekao pravo u~e{}a na seniorskom prvenstvu Srbije 2012. godine. Srebrna medaqa za Filipa Kumi}a iz

Ba~ke Topole i bronza za Tigrana Okiqa iz Stare Pazove upotpunila je dominaciju vojvo|anskih omladinaca u ovoj godini.

U izjedna~enoj `enskoj konkurenciji prvo mesto je osvojila Bogdana Nonkovi}. Svetlana Stojadinov iz Toma{evca na deobi tre}eg mesta ostala je bez medaqe a vi{e se o~ekivalo i od Ksenije Tomin iz Pan~eva.

Plasman omladinci: 1. Aleksandar In|i} 9, 2. Filip Kumi} 6,5, 3. Tigran Okiq 6, 4. Milovan Ratkovi} 6, 5. Gojko Vu~ini} 5,5, 6. Nemawa @ivkovi} 5,5, 7. Novak ^abarkapa 5,5, 8.

Bojan Jovanovi} 5, 9. Miloje Ratkovi} 5, 10. Du{ana Kalini} 4,5, 11. Stefan Mladenovi} 4,5, 12. Milo{ Toni} 3 poena.

Plasman omladinki: 1. Bogdana Nonkovi} 6,5, 2. Barbara Dizdarevi} 6,5, 3. Adela Veliki} 6, 4. Svetlana Stojadinov 6, 5.

Jovana Milo{evi} 5, 6. Milica Milosavqevi} 4,5, 7. Ksenija Tomin 3,5, 8. Radmila Nedeqkovi} 3, 9. Stefana Milutinovi} 2, 10. Marija Milosavqevi} 2 poena.

SLO VA^ KE NA ROD NE SVE ^A NO STI

Pe tru Po po vi }u pe har U Ba~kom Petovcu je u okviru Slova~kih narodnih sve~anosti u nedequ odr`an tradicionalni vikend turnir {ahista. [ahistima je dobrodo{licu, u ime organizatora [ahovskog kluba Mladost, po`eleo Pavel Mar~ok, poslanik u Skup{tini Srbije. Prigodan govor o zna~aju ovakvih susreta odr`ao je ambasador Slova~ke u Srbiji dr Jan Var{o, koji je zatim simboli~no otvorio turnir povukav{i prvi potez u partiji Stani{i} – D. Popovi}. ^ak 130 u~esnika sa sedam velemajstora, ~etri intera i pet fide majstora u~inili su da turnir bude do kraja zanimqiv i neizvestan a prvi na osnovu boqih dodatnih kriterijuma bio je velemajstor Petar Popovi} koji je i osvojio pobedni~ki pehar.

Plasman: 1-3. Petar Popovi}, Du{an Popovi}, Radovan Govedarica 7,5, 4-7. Miroqub Lazi}, Slobodan Martinovi}, Goran ^abrilo, Sini{a [ari} 7, 8-15. Ante Brkqa~a, Dejan Pikula, Nenad Dimitrijevi}, Miloje Braji}, Milan Ilij}, Milo{ Zowi}, Dragan Igwatovi}, Neboj{a Roganovi} 6,5, 16-25. Mom~ilo Dragovi}, Aleksandar Kova~evi}, Radosav Petkovi}, Dobrivoj Popovi}, Ob-

rad Sirotanovi}, Velibor ]irjani}, Arpad Gu`vaw, Sini{a Paro{ki, Milenko Jovanovi}, Stevan Peri} 6, 26-36. Kristijan Tan~ik, Zoran Gruji}, Branislav Ro{ka, Tomislav Raki}, Miroslav Vukovi}, Milan Popovi}, @ivko Ubiparip, Dragan Kozomora, Ostoja Simeti}, Danijela Petrovi}, Zlatko Parnicki 5,5, 37-58.

Milan Radosavqev, Vawa ^engija, Petar \ur|evi}, Tihomir Pu{ka{, Sini{a Drowi}, @iva Markov, Ranko Blanu{a, @arko Dedijer, Bo`idar Kra~unov, Sava Manojlovi}, Nedeqko Utje{anovi}, Jovica Radovi}, Mihal Bruk, Milan Krneta, Miroslav Popr`en, Vladan Petrovi}, Dragomir Soki}, Nikola Marinkov, Branislav Vujovi}, Mihal Medve|, Radivoj Miluni}, Bo{ko Zlatkovi} 5, 59-76. Jozo Drowi}, Milo{ Rastovi}, Nedeqko Peceq, Vladislav Golupski, Martin Domowi, Danijela Gruji}, Milica Bjeloglav, Pavel Topolski, Zoran Pe{i}, Dragan Curakovi}, Dragan Mitrovi}, Bo`o Protu|er, Branko Grbi}, Qubo Vlahovi}, Samuel ^astven, Ivan Stankovi}, Branislav Belawi, Davor \api} 4,5, itd.

Sudio je me|unarodni sudija Bogoqub Dankovi}.

polaznici igraju turnir, a u popo dnevnim ~aso vi ma budu na predavawima. Ostalo vreme je predvi|eno tako|e za {ah, ali i organizovan obilazak kulturnih znamenitosti nekada velikog grada. Predvi|eno je da najvi{e 15 u~esnika bude sme{teno u domu gde }emo ceo dan sa wima biti moja supruga Marija i ja. Drugih 15 u~esnika bi bili iz Sombora i okolnih mesta, a oni bi izme|u partije i predavawa sa nama bili na ru~ku.

Broj mesta je ograni~en, a detaqnije informacije se mogu dobiti na telefon 064/170-4359.

B. Dan ko vi} FE STI VAL U BI LU

Tri jumf Kar lse na U Bilu ([vajcarska) zavr{en je tradicionalni festival. Na velemajstorskom dvokru`nom turniru 19-te kategorije sa {est u~esnika pobedio je Magnus Karlsen ispred Aleksandra Morozevi~a. Dobijene partije su se bodovale sa 3 poena a takva tabela, ovog puta, ima isti redosled kao i u klasi~nom bodovawu. Verovatno bi takvo bodovawe vi{e do{lo do izra`aja u [vajcarskom sistemu turnira ali paralelni Masters turnir ipak odigran u isto vreme u Bilu nije tako igran.

Plasman: 1. Karlsen 19 (7), 2.

Morozevi~ 17 (6,5), 3. Va{ijeLagrav 12 (5), 4. [irov 12 (5), 5.

Karuana 10 (4), 6. Peletje 5 (2,5).

U zagradi su dati poeni osvojeni na klasi~an na~in.

Kona~an plasman na Masters turniru posle 11 odigranih kola: 1. Ni (Kina) 8,5, 2-5. Haramjan (Francuska), Kov~an (Ukrajina), Brki} (Hrvatska), Gra~ev (Rusija) 8 poena, itd.

[A HOV SKI OSKAR 2010.

Po no vo Kar lsen

Pre 16 godina Aleksandar Ro{al i {ahovski ~asopis 6» 4« obnovio je dodelu [ahovskog oskara – specijalne nagrade za najboqeg {ahistu godine. Gari Kasparov je dobio Oskara 1995, 1996, 1999, 2001. i 2002, Vi{i Anand 1997, 1998, 2003, 2004, 2007. i 2008, Vladimir Kramnik 2000. i 2006, Veselin Topalov 2005, a Magnus Karlsen je osvojio 2009.

Nagrada 2010. je zasnovana na glasawu {ahovskih novinara iz 36 zemaqa i ve} drugu godinu za redom Oskara osvaja Magnus Karlsen koji je dobio 1264 poena.

Razlika u poenima Karlsena i svetskog {ampiona Ananda je samo 20 poena! Ovo je drugi put u istoriji ovog trofeja da Oskara ne dobija svetski {ampion koji je uspe{no odbranio titulu. Godine 1978. Viktor Kor~noj je izgubio me~ za titulu svetskog {ampiona od Anatolija Karpova ali je uprkos tome dobio Oskara.

Mladi norve{ki velemajstor je bio najboqe rejtingovani igra~ krajem 2010. godine (2814 ELO) i pobedio na ~etiri superturnira - Vajk an Ze, Bazna, Nanxing i London. Uz to Karlsen je bio vrlo uspe{an u ubrzanom {ahu – delio je prvo mesto na Amber turniru i osvojio bronzanu medaqu na Svetskom brzopoteznom {ampionatu koje je odigran u Moskvi.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Vla di mir Kram nik pi {e isto ri ju U Dortmundu (Nema~ka) Vladimir Kramnik je ubedqivo pobedio na turniru, poen i po ispred drugoplasiranog Vijetnamca Le Kvuang Liema. Impresivno je dostignu}e Kramnika koji je u Dortmundu osvojio svoj deseti trofej.

Prvi trofej u Dortmundu osvojio je jo{ kao dvadesetogodi{wak 1995. godine. Ovaj turnir je omiqeni Kramnikov turnir zbog kojeg je ~ak propustio da igra na Ekipnom {ampionatu sveta na kojem je Rusija (bez wega, a mo`da i zbog wega) ostala bez medaqe. Vide}i Kramnikovu fantasti~nu formu, ve} biv{i kapiten Rusije, Evgenij Barejev mora da je za`alio zbog preklapawa kalendara takmi~ewa. Sparkassen Chess – Meeting se igra po dvokru`nom sistemu a u~estvovalo je 6 igra~a.

Kona~no stawe: 1. Vladimir Kramnik 7, 2. Le Kvang Liem 5,5, 3-4. Ruslan Ponomarjov, Ani{ Giri 5,5. Hikaru Nakamura 4,5, 6. Georg Majer 3 poena.

Na ka mu ra – Kram nik Nimco-indijska odbrana 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Sf3 c5 5.g3 c:d4 6.S:d4 0–0 7.Lg2 d5 8.Db3 L:c3+ 9.b:c3 Sc6 10.c:d5 Sa5 11.Dc2 S:d5 12.0–0 Dc7 13.Te1N Ld7 14.e4 Sb6 15.e5 La4 16.Dd3 Dc4 17.Df3 Sc6 18.Te4 S:d4 19.T:d4 Lc6 20.T:c4 L:f3 21.Tc7 L:g2 22.K:g2 Tab8 23.Tb1 Tfc8 24.T:c8+ T:c8 25.Tb3 h5 26.Le3 Sd5 27.Ld4 b6 28.f4 Tc4 29.Kf1 Ta4 30.Tb2

30...Kh7! Kraq zapo~iwe svoj dugi mar{.

31.Kf2 Kg6 32.Tc2? 32.Kf3 Ta3 33.h3 bio je boqi na~in za Nakamurin concept odbrane.

Ali crni bi i tada dobio posle 33...S:c3 34.Tb3 T:b3 35.a:b3 Sd5 32...Ta3! 33.h3 33.c4 Sb4 34.Te2 (34.Td2 Kf5–+) 34...Kf5 35.h3 Sd3+ 36.Kg2 h4 37.g4+ Kg6 38.Le3 Tc3 39.Kf3 Sb4 40.Kf2 Sc2–+; Posle pasivnog 33.Ke2 Kf5 34.Kd2 Kg4 35.Kc1 b5 36.Kb2 Ta4 37.Kb3 a6 38.a3 g6 39.Tf2 Kh3 40.Td2 crni potkopava pe{a~ku strukturu belog sa 40...h4–+; 33.Kf3 Sb4 34.Tc1 Sc6 35.Ke4 T:a2 36.h3 Th2 37.Kf3 Tb2 38.g4 Th2 39.Kg3 Td2 40.Le3 h4+ 41.K:h4 Td3 42.Lf2 Tf3 43.Lg3 b5–+ 33...b5 34.Tb2 Posle 34.Lc5 T:c3 35.T:c3 S:c3 36.L:a7 S:a2 37.g4 b4 38.Ke3 Sc3 39.Kd3 Sd5 40.Ke4 crni otvara vrata 40...Kh7 41.Lc5 g5 42.f:g5 h:g4 43.h:g4 Kg6–+ 34...a6! Kramnik hladnokrvno zadr`ava kontrolu.

34...S:c3? 35.L:c3 T:c3 36.T:b5 Tc2+ 37.Kf3 T:a2 38.g4 bi davalo ogromnu {ansu za remi u topovskoj zavr{nici.

35.Tc2 (35.Kf3 b4–+) 35...Kf5 Najzad je kraq umar{irao.

36.Kf3 b4 37.g4+ h:g4+ 38.h:g4+ Kg6 39.Ke4 b:c3 40.Th2 40.Le3 Ta4+ 41.Kf3 Tb4 42.Lc1 Td4 43.a3 f6 otvara drugi front za probijawe kraqa u srce bele pozicije. 44.e:f6 K:f6 45.Kf2 e5 46.f:e5+ K:e5 47.Kf3 Td3+ 48.Ke2 Ke4–+ 40...Ta4 41.Tf2 a5 42.Kd3 c2!? 43.f5+ (43.T:c2? Sb4+–+) 43...Kg5 44.Lb2 Sb4+ 45.Kc3 T:a2 46.Tf1 K:g4 47.f:e6 f:e6 (47...f:e6 48.Tg1+ Kf3 49.T:g7 c1D+ 50.L:c1 Tc2+–+) 0:1 Drugu partiju u dana{wem prilogu sa istog turnira dajemo jer je veoma pou~na za prou~avawe topovskih zavr{nica (vidi dijagram).

Gi ri – Po no mar jov Damin gambit 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5 4.Sc3 Le7 5.Lf4 0–0 6.e3 Sbd7 7.a3 c5 8.c:d5 S:d5 9.S:d5 e:d5 10.d:c5 S:c5 11.Le5 Lg4 12.Le2 L:f3 13.L:f3 Lf6 14.L:f6 D:f6 15.Dc2 Tac8 16.L:d5 Tfd8 17.Td1 De5 18.Dc4 b5 19.Da2 Td7 20.0–0 Sa4 21.Lb3 Tdc7 22.Td4 Sb6 23.Tfd1 g6 24.Db1 Kg7 25.g3 Sc4 26.Kg2 Df6 27.L:c4 b:c4 28.De4 Te7 29.Dd5 c3 30.b:c3 T:c3 31.Tf4 Dc6 32.D:c6 T:c6 33.Tdd4 Tc2 34.Td5 h5 35.Ta5 Tb7 36.h3 Ta2 37.Tfa4 Tbb2 38.Tf4 Tb7 39.g4 h:g4 40.h:g4 Tc7 41.Kg3 Tb2 42.g5 Tb1 43.Kg2 Tb2 44.Tfa4 Tcc2 45.Tf4 Tb7 46.Kg3 Tc1 47.Td4 Tb2 48.Tf4 Tb7 49.Td4 Tb2 50.f3 a6 51.T:a6 Tb5 52.f4 Tb3 53.Te4 Tcc3 54.a4 T:e3+ 55.T:e3 T:e3+ 56.Kf2 Ta3 57.Ta7 Kf8 58.a5 Ke8 59.a6 Kf8 60.Ke2 Ke8 61.Ta8+ Kd7

62.a7! Obi~no nije dobro napredovawe ovog pe{aka dok beli kraq jo{ nije na{ao zaklon na daminoj strani. Ali Giri ima plan! 62.Kd2? vodi u remi: 62...Ke6 63.Ta7 (63.a7 Kf5=) 63...Kd5 64.Kc2 Ke4 65.Kb2 Ta5 66.Kb3 K:f4 67.T:f7+ K:g5 68.a7 Kh5 (Ali ne 68...Kg4? zbog 69.Tc7 g5 70.Tc4+ Kf3 71.Ta4 T:a7 72.T:a7 g4 73.Tf7+! Ovaj me|u{ah je izuzetno va`an motiv.

73...Ke2 74.Tg7 Kf3 75.Kc2 g3 76.Kd2 Kf2 (76...g2 77.Ke1+-) 77.Tf7+ Kg1 78.Ke2 g2 79.Tg7 Kh2 80.Kf2+-) 69.Kb4 Ta1 70.Tc7 g5= 62...Kc6 Posle 62...Ke7 jasna je Girijeva namera: 63.f5!! g:f5 64.g6 da otvori sedmi red za zavr{ni trik: 64...f:g6 (64...Kf6 65.g:f7 K:f7 66.Th8 T:a7 67.Th7++-; Posle 64...Ta2+ 65.Kf3 Ta3+ 66.Kf4 Ta4+ beli koristi f5-pe{aka kao zaklon: 67.Kg5 f6+ 68.Kh5 Ta1 69.g7 Th1+ 70.Kg6 Tg1+ 71.K:f5 T:g7 72.Tb8+-) 65.Th8 T:a7 66.Th7++-; 62...Ta2+ 63.Kd3 Ta3+ 64.Kc4 Ta4+ 65.Kb5 Ta1 66.Tf8+-) 63.Tc8+ Kb7 64.Tf8 (64.Tf8 K:a7 (64...T:a7 65.T:f7+ Kb8 66.T:a7 K:a7 67.f5 g:f5 68.g6+-) 65.T:f7+ Kb8 66.Tf6+-) 1:0 Komentar: Mi ler,Kar sten Pripremio: B. Dan ko vi}

PO SLE NE U SPE HA RU SI JE

Ostav ka kao mo ral ni ~in Trener ruske reprezentacije Evgenij Barejev podneo je ostavku posle neuspeha ruske reprezentacije na nedavno zavr{enom prvenstvu sveta u Kini. Barejev je to u~inio kao moralni ~in jer je kao odgovorna i ozbiqna osoba shvatio da je ~etvrto mesto na svetskom {ampionatu - jednostavno katastrofa. Ostavka je prihva}ena jer tim nije samo zbir individualnog rejtinga ve} treba da postoji neka hemija ekipe: interakcija izme|u igra~a, sposobnost da se pregrupi{u u pravom trenutku, ose}aj da ~lanu ekipe koji ne igra dobro daju ohrabrewe i utehu. A za sve to trener je odgovoran.

E, moj Gijsene. Tako to rade moralni qudi!

B. D.

kULTURA

c m y

dnevnik

sreda10.avgust2011.

У БИТЕФ ТЕАТРУ ПРИПРЕМА СЕ ПРЕДСТАВА „ПАТРИОТСКИ ХИПЕРМАРКЕТ“ О ЖИВОТУ СРБА И АЛБАНАЦА НА КОСОВУ

КЊИГА ГОЈКА ТЕШИЋА О ДЕСЕТ НАЗНАЧАЈНИЈИХ РОМАНА МОДЕРНЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Баталили смо политичку коректност зарад истине

У бескрајном кругу Милоша Црњанског

Драматург из Београда Миња Богавац изјавила је да се, радећи на тексту за представу „Патриотски хипермаркет„, заједно са колегом из Приштине Јетоном Незирајем, одрекла политичке коректности зарад истине. Миња Богавац је у интервјуу Тањугу објаснила да јој је било битно да комад о животу Срба и Албанаца на Косову и Метохији не буде антисрпски, и да је исто толико Незирају било важно да не буде ни антиалбански. „Мислим да смо се просто трудили да говоримо истину. Срећа је да имамо заједнички смисао за хумор и да смо се врло брзо разумели и договорили да нам није стало да направимо нешто што ће бити политички коректно. Баталили смо ту политичку коректност зарад, можда, праве истине„, истакла је она. Миња Богавац је испричала да је пројекат под нази- Миња Богавац вом „Погледи: Сусрет личних историја Срба и Албанаца„, свих дешавања и сукоба, виде вепочео пре две године као наста- лике хипермаркете и потрошачку вак сарадње новосадске Асоција- културу као места својих сусрета ције „Културанова„ и Мултиме- и будућности. То је касније постао диа центра из Приштине. Она је наслов и драматуршко-редитељобјаснила да су новинари на Ко- ска окосница целе ове представе„, смету интервјуисали по 20 при- приметила је Миња Богавац.

Потресне исповести Миња Богавац је рекла да су исповести косовских Срба и Албанаца подједнако потресне и да су то просто људске приче из којих се види да „малим људима, који нису ни о чему одлучивали, није било лако”. „То можда чини још апсурднију поделу на Србе и Албанце. Ово нису исповести људи који су ратовали, али на основу њих видите да се променила свест једних о другима и ту нема много оптимистичких прича о будућем заједничком животу”, истакла је драматуршкиња. Она је ипак нагласила да заједнички живот Срба и Албанаца на КиМ мора да буде могућ, упркос томе што је сукоб између два народа веома стар и што је тешко доћи до истине о Косову падника српске и албанске националности, које су сретали, те су се ту нашли интелектуалци, уметници, пољопривредници. „Новинари су ми скренули пажњу на „феномен хипермаркета‘ на Косову - да људи тамо, након

Миња Богавац је казала да у комаду, поред прича, које су написане на основу материјала из интервјуа, постоје и потпуно фантастични делови, сцене које су врло ироничне, комичне и имају „монтипајтоновски црно-

хуморни отклон„. Ти сегменти настали су током њеног дописивања са Незирајем, док се још нису добро познавали, те су имали одређени отпор према писању о озбиљним стварима.Пошто је до сада сарађивала само са људима које познаје, рад са приштинским колегом за њу је био изазов, нарочито ако се има у виду да су њихови погледи на тему били потпуно другачији. „Након што смо се боље упознали и отворили једно пред другим све предрасуде, стереотипе, које би се очекивало да имамо - ја према њему као Албанцу, а он према мени као Српкињи, мислим да смо ушли у неку озбиљнију фазу одговорног рада на ономе што су факти, што су људске исповести и што су људске судбине тамо„, оценила је она. Када је позвана да учествује у пројекту није могла да одбије. „Људи из моје генерације у Београду, углавном мисле да је “Косово Србија‘ и „Косово је срце Србије‘, или мисле да је Косово нешто што је потпуно небитно и од чега треба дићи руке. Оно што спаја те две подељене стране јесте да већином никада нису били на Косову. Ја сам овај пројекат видела као једну врло важну личну, уметничку и ауторску могућност да видим шта је заправо истина о Косову„, рекла је Миња Богавац. Представу режира сарајевски редитељ Дино Мустафић, који потписује и сценографију и костим. За кореографију је био задужен Ђерђ Превази, композитор је Влада Пејковић, а на сцени свира гитариста Дамјан Бабић. У интернационалној глумачкој екипи су Дубравка Ковијанић (Београд), Бајруш Мјаки (Скопље), Ема Андреа (Тирана), Куштрим Хоџа (Приштина), Милутин Милошевић (Београд) и Слободан Бештић (Београд). Премијера је заказана за 3. октобар у Битеф театру.

ДУЕТ С ТОНИЈЕМ БЕНЕТОМ У СЕПТЕМБРУ У ПРОДАЈИ

Последњи снимак Ејми Вајнхаус Последњи снимак Ејми Вајнхаус, дует са Тонијем Бенетом, биће објављен у септембру а приход од продаје је намењен добротворној организацији основаној у њено име, саопштила је породица недавно преминуле уметнице. Ејми Вајхаус је са Тонијем Бенетом у марту у студију Еби роуд у Лондону снимила класичну поп композицију „Body and Soul„ за његов албум нови „Du ets II„, пренеле су агенције. Песма, која је требало да

буде део албума, сада ће од 20. септембра у продаји бити као сингл и неће фигурирати на ЦД-у. Соул дива која се годинама борила против зависности од дрога и алкохола, имала је само 27 година кад је 23. јула пронађена мртва у свом стану у Лондону. Њен отац Мич Вајнхаус је основао фондацију која носи име његове ћерке а која је намењена помагању младима са проблемима. Породица планира и да оснује центар за лечење младих зависника.

НОВА СЛИКА КУБАНСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Стрип о Фиделу Кастру Немац Рајнхард Клајст планира да направи стрип о бившем кубанском председнику Фиделу Кастру и кубанској револуцији, која је трајала од 1953. до 1959. године и за циљ имала ослобођење народа од диктатуре Фулгенсија Баутисте. “Желим да људима приближим кубанску револуцију, као и личност Фидела Кастра. Исто тако, хоћу да покажем какви су то проблеми претходили револуцији као што је, на пример, цензура медија, рекао је Клајст, пренели су шпански медији. Прича је смештена у 1958. годину и почиње доласком новинара Карла Мартенса на Кубу у намери да направи интервју са једним младим револуционаром и лидером покрета ‘26. јул‘, који се крије у шумама планинског венца Сијера Маестра. Његово име је Фидел Кастро. “Карл уводи читаоца у причу. Он је лик са којим се лако идентификујете и, како се прича одвија, можете да разумете његове и проблеме његових пријатеља. Убрзо бива упле-

тен у целу причу око револуције, о којој почиње да пише из личне перспективе”, истакао је аутор будућег стрипа. Да би се боље упознао са Кубом, али и њеном историјом, Рајнхард Клајст је пре три године отпутовао у ту земљу. Током четири недеље, колико је тамо боравио, водио је дневник који ће касније назвати “Хавана”, а који ће бити основа за стрип једноставног назива “Кастро”. Дневник се појавио у Немачкој 2010. године, а уводни део је написао немачки новинар Фолкер Скиерка, аутор биографије Фидела Кастра. “Једни су ми говорили да сам критичан, док су други сматрали да сам превише благ. Ја сам само покушавао да дам објективну слику свега како би читалац створио сопствени став”, објаснио је Клајст. “Без обзира на то да ли подржавате или не Фидела Кастра, када пред себе изнесете објективне чињенице видите да је урадио пуно добрих ствари, пре свега, за село”, закључио је он.

НАЈГЛЕДАНИЈИ ФИЛМОВИ

„Хари Потер“ на врху листе Последњи филм серијала о младом чаробњаку Харију Потеру, „Хари Потер и реликвије смрти 2”, најгледанији је у британским биоскопима четврту недељу заредом.На другом месту листе је научнофантастични трилер „Супер 8” који је режирао Џеј Џеј Абрамс, а трећа позиција припала је комедији „Пингвини мога тате„ у којој игра Џим Кери, објавио је британски дневник Гардијан. Акциони филм „Први осветник: Капетан Америка„ с Крисом Евансом у главној улози заузео је четврто место а на петом је анимирани филм „Аутомобили 2”.Комедија „Како се решити шефа„ са Џенифер Анистон и Кевином Спејсијем заузела је шесту позицију, комедија „Hor rid He nry: The Mo vie„ с Анџеликом Хјустон нашла се на седмом док је на осмом месту комедија „Деверуше”.Комедија „Чувар зоолошког врта„ с Кевином Џејмсом је девета, а на десету позицију доспела је комедија „The Gu ard„.

„Службени гласник„ и „Чигоја штампа„ објавили су књигу из области теорије књижевности професора Гојка Тешића „У бескрајном плавом кругу Милоша Црњанског„ која обухвата десет најзначајнијих романа у модерној српској књижевности. Два угледна издавача 2010.године, као заједничко издање, објавили су изабране романе српске авангарде, а Тешић је, према речима младог српског писца Владимира Кецмановића, који током августа као део „Гласниковог„ тима представља нова „Гласникова„ издања, у вредном подухвату, једном књигом обухватио десет романа парадигматичних за херојско доба наше модерне књижевности.

Кецмановић је у рецензији истакао да је, поред „Дневника о Чарнојевићу„ и „Сеоба„ Милоша Црњанског, „Бурлеске господина Перуна, бога грома„ и „Са силама немерљивих„ Растка Петровића, без којих је овакав подухват тешко замислити, затим „Крила„ Станислава Кракова и „Црвене магле„ Драгише Васића, чије је присуство очекивано и од посебног значаја због готово полувековне неправде прећуткивања, која ни након две деценије „слободоумља„ није исправљена, Тешић у свој избор уврстио и „Корене вида„ Александра Вуча, али и „Лунар„ Јосипа Кулунџића, „77 самоубица„ Бранка Ве Пољанског и „Феномен мајмуна„ Маријана Микца.

21

Према његовој оцени, шира читалачка публика кроз ову књигу има прилику да упозна и дела аутора за које до сада или није чула или је само чула, „као и да чита дела њихове браће по перу према којима је, иначе, немилосрдан, зуб времена био мање суров„. Кецмановић је истакао да је наслов Тешићеве књиге „У бескрајном плавом кругу Милоша Црњанског„ оправдан, јер користи један од цитата најпознатијег аутора заступљеног у антологији, уз оцену да је симболички потенцијал тог цитата довољно широк да може да обједини поетичку разноликост окупљених аутора и романа.

ВЛАДИСЛАВ БАЈАЦ ЈЕДАН ОД НАЈПРИСУТНИЈИХ НАШИХ ПИСАЦА НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОЈ КЊИЖЕВНОЈ СЦЕНИ

Романи преведени на десетак језика Са књигама преведеним на десетак страних језика Владислав Бајац је један од најпревођенијих савремених српских писаца. Поједине пишчеве књиге објављене су у Француској, Немачкој, Македонији, Бугарској, Русији, Италији, Турској, Словенији, Чешкој и Хрватској. Бајац (57) који се на српској књижевној сцени појавио 1972. са првом књигом песама да би затим „паузирао„ до 1988. када је објавио књигу хаику стихова, штампао је три књиге приповедака, а упоредо је почео да објављује романе. Први је био„ Књига о бамбусу„(1989) и следе „Црна кутија”, „Друид из Синдидуна„, „Бекство од биографије„, „Живот у осам имена„ , „Европа експрес„,” Роман у причама„ и „Хамам Балканија”; Његов дебитантски роман „ Књига о бамбусу„ је за сада најдуговечнији на интернационалној сцени и у Француској је доживео два издања, а у Словенији три издања, од којих је једно џепно. Преведен је још и у Бугарској,

Русији, Чешкој и Македонији,а ове године је по мотивима ове књиге премијерно изведена балетска представа - фантазија „Бамбуси„ у „Мадленијануму„. Аутор је најавио да његов турски издавач који је штампао „ Хамам

Балканија„ жели да штампа и „Књигу о бамбусу”. Најновији Бајчев роман „Хамам Балканија„ је његово најпопуларније дело међу српким читаоцима и откако се први пут појавио 20. јуна 2008. до сада доживео је пет издања а „Архипелаг‘’ је најавио да ће ускоро штампати и шесто. Популарност боље одсликава податак да је заузео четврто место на ранг листи најчитанијих књига у мрежи јавних библиотека Србије у 2009. и стално место на листи 20 најпродаванијих књига на тржишту књига у Србији у 2008. и 2009. према истраживању електронске „knji za ra.com”. „Хамам„ је до сада објављен у Бугарској, Хрватској Македонији,Турској, Немачкој и Грчкој, а појавио се и на енглеском у едицији коју помаже српско Министраство културе „Ser bian Pro se in Tran sla tion„ у преводу: Рендала А. Мејџора. За сада су потписани уговори са издавачима из Албаније, Словеније , Норвешке и Италије, а према речима Бајца неки издавачи показали су интересовање да је „Хамам„ буде преведен на арапски (дитрибуција у 24 земље) и мандарински кинески. (Танјуг)

НОВИ ИГРАНО-АНИМИРАНИ ФИЛМ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

„Штрумпфови” синхронизовани на српски Штрумпфови, мала плава бића, која је 1968. измислио белгијски уметник Пејо, и уз које су одрастале генерације, први пут се селе на велики екран у 3Д авантури, коју ће моћи да погледа и српска публика и то у синхронизацији редитеља Драгана Вујића Вујкета.У новосадском биоскопу „Арена синеплекс“ филм о „Штрумпфовима“ почиње да се приказује од сутра. Вујић, који је позајмио и глас главном зликовцу Гаргамелу, истакао је на јучерашњој конференцији за новинаре да осећа велико задовољство што Штрумпфови, као „један од брендова анимираног филма, где спадају и ‘Астерикс и Обеликс‘ и ‘Талични Том‘, коначно почињу да живе свој биоскопски живот. „Поред многобројних цртаних филмова које гледамо данас и који су пуни агресије, играно-анимирани филм „Штрумпфови‘ представља велико освежење и повратак на неке лепе, добре, динамичне и позитивне ствари„, нагласио је Вујућ. Уверен да „Штрумпфови„ означавају почетак нове, лепше ере анимираног филма, Вујић је рекао да је америчка компанија „Сони Пикчрс„ похвалила домаћу екупу која је радила синхронизацију.

Поред Вујића, у синхронизацији су учествовали Мина Лазаревић (Штрумпфета), Слободан Бода Нинковић (Велики Штрумпф), Милан Антонић (Кефало), Милан Тубић (Лицко/Грицко), Марко Марковић (Небојша), Слободан Стефановић (Трапа), Никола Булатовић (Мргуд).Много већи посао имали су Душица Новаковић (Одил), Небојша Миловановић (Патрик), Јадранка Бугарски (Грејс) и Вујић који су, уместо анимираних ликова, синхронизовали гласове људи, америчких глумаца Хенка Азарије, Нила Патрика Хериса, Џејме Мејс и Софије Вергара. Чланови екипе, који су и одрастали уз мале плаве јунаке, рекли су да су се трудили да уклопе америчке захтеве са својим доживљајем Штумпфова, онако како су их видели још као млади „Направили смо нову верзију Штрумпфова, америчког укуса, али са српским ориганом, у којој ће уживати све генерације„, рекао је Вујић.

Он је подсетио да је првог викенда приказивања филм у Америци зарадио 36,8 милиона долара, те типује да ће у Србији достићи два милиона гледалаца. Наратор у филму је Дејан Ђуровић, који стоји иза чувене РТСове серије „Опстанак„, а у новој причи о Штрумпфовима појављује се и храбри Штрумпф по имену Гаци или код нас Небојша, који носи шкотски килт и има риђу браду.

22

GLOBUS

sreda10.avgust2011.

dnevnik

Побили се Хан Соло и Чубака Г

лумац Харисон Форд снимио скеч у којем премлаћује Чубаку јер му је спавао са женом. Борили су се раме уз раме некада давно у далекој галаксији, а онда их је раставила једна жена... Јунак филма „Ратови звезда” Харисон Форд (69) гостовао је у емисији водитеља Џимија Кимела у којој је открио да је „пукло пријатељство” између њега и Чубаке.

умало настрадао... „Шта радиш овде, ку*кин сине!?”, дочекао га је љутити Харисон Форд. „Престани да се*еш, мислиш да можеш тек тако да ушеташ овде и кажеш да ти је жао”, вриштао је ”Хан Соло” на старог пријатеља. „Доста ми је тих ‘Ратова звезда’, сада играм са Данијелом Крејгом у ‘Каубојима и ванземаљцима’. Крејг је сад моја ‘Вуки ку*ка’!”.

Чуи је давно „спавао са његовом женом”, па је покушао да изглади ствар исто вече када је Форд дошао код Џимија Кимела. Ушао је у шминкерницу и

Форд је снимио овај скеч за емисију Џимија Кимела у којој је гостовао како би промовисао свој нови филм „Каубоји и ванземаљци”.

Ово су најгори родитељи на свету Д

а неки људи једноставно нису створени да буду родитељи и одгајају дете опште је познато, али некима би требало забранити да децу виде и на фотографији. У то шта све представља забаву по-

јединим родитељима тешко је поверовати. Овој „одабраној” екипи то сигурно није одлазаку у шетњу, биоскоп или зоолошки врт са својим малишанима. Ови клинци су са својим родитељима прошли „сито и ре-

шето”, од лепљења за зид, преко ‘грљења’ са питоном, до затрпаваља пртљагом и гурања у микроталасну пећницу. А о томе колико су ови родитељи бизарни сведочи чињеница да они своја „ремек дела”, на

којима су њихова деца у најневероватнијим, па чак и опасним ситуацијама и положајима, шаљу на сајт који их је самим својим именом најбоље окарактерисао, parentfail.com. (пропали родитељ).

Мамин ђаволак С

уд на Новом Зеланду забранио родитељима да дете назову Луцифер. „Ђаволско име” је забрањено након што су три пара закуцала на врата општине тражећи да своју новорођенчад назову Луцифер, пише „Хералд Сан”. Само у последње две године одбијена су 102 имена. Међу најтраженијима је име „палог анђела”, а онда Генерал, Правда, Барон, Краљ, Мистер, Судија, Војвода и Месија.

Не гледај доле!

К

инески акробата изгубио је равнотежу покушавајући да хода на жици затегнутој између два балона. Више од сто метара изнад земље, акробата Саимати покушао је да пређе жицу дугу 15 метара, разапету између два балона. Ипак није успео, пошто га је снажан налет ветра избацио из равнотеже, и остао је да виси држећи се рукама и ногама за жицу. Некако је успео да се врати на жицу, и једва прешао до другог балона, након чега је безбедно слетео на земљу.

М

Соба за понети

агична кутија која ће вас спасити муке сељења! Немци дизајнирали кутију у коју стаје цела соба! Да, ЦЕЛА соба. Не држи вас место, волите да мењате пребивалишта, идете на одмор а немате где да одседнете...?

Ево решења за вас! Двојица немачких дизајнера - Марсел Крингс и Себастијан Милхаузер - осмислили су концепт собе за понети. И то све уредно спаковано у једну велику кутију. У тој „магичној” кутији а ла Спорт Били (ко се сећа чувеног цртаног филма зна о чему се ра-

ди), имате све што вам је потребно да опремите собу. Спаваћу собу. Имате кревет, радни сто, орман, полице, столицу...Да наместите собу потребно вам је само седам минута. Генијално, зар не? Идеја немачких дизајнера настала је још пре четири године. Своје „чедо” назвали су „Казуло” (португалски израз). Желели су да скрате муку онима које фрустрира сама идеја о пресељењу, о ношењу кабастих ствари, кревета, ормана... За намештање кревета, полица, ормана, стола...није вам потребан никакав алат. Дакле, све је једноставно. И кад

вам неко каже „покупи своје ствари и одлази”, дакле када треба да вратите све у кутију, процес је врло једноставан - и исто траје неколико минута. Једина мана ове кутије-собе је што су потребне две сообе да је вуку, јер није баш лагана. Али, како и да буде, кад имате комплетну собу!? „Казуло” још није у слободној продаји, али немачки дизнајери раде на томе да почне производња и да буде доступан свима. Ето, пре неколико дана имали смо причу о најтањој згради на свету, а сада имамо и собу коју наместите за седам минута и цела стане у кутију!

SveT POZnATiH

c m y

dnevnik

sreda10.avgust2011.

Лејди Гага глуми Ејми Вајнхаус?

23

PAPARACO

евачица наводно преговара о улози у филмској биографији ПЛејди трагично преминуле колегинице. Гага и њени менаџери у преговорима су са неколико

филмских студија о улози која би поп звезду лансирала у свет филма, пише “Диџитал спај”. “Гага има став праве звезде, као и гласовне способности. Иако није стигла да упозна Ејми, дивила јој се и веома је заинтересована за улогу”, рекао је извор близак певачици. Извор је додао и да се, због одређене физичке сличности, менџмент и раније бавио идејом о филму о Вајхнаусовој који би Гагу ставио на велико платно. Певачица за сада није ни демантовала, ни потврдила да ће у филму глумити Ејми Вајнхаус, која је преминула пре неколико недеља под још увек неразјашњеним околностима.

Порнић са малолетном Мерилин Монро превара?

И

ако један Шпанац тврди да поседује порно снимак малолетне Мерилин Монро из четрдесетих, познаваоци лика и дела филмске диве сматрају да је лажан. Заштитници имиџа Мерилин Монро изјавили су да је колекционар који тражи 500.000 долара за кратки филм из четрдесетих година починио превару и нарушио права интелектуалне својине славне глумице, тврдећи да тај снимак показује Монро у сцени секса када је још била малолетна, пренела је агенција АП. Шпанац Микел Барса инсистира на томе да црно-бели шестоминутни филм показује младу глумицу, тада познату као Норма Џин Бејкер, 1946.

С

или 1947. године, када је била сиромашна и очајно желела да уђе у свет шоу бизниса. Познаваоци живота Мерилин Монро сматрају да је мало вероватно да је млада насмејана плавуша у филму баш славна глумица. Међутим, док Барса располаже различитим документима који поткрепљују његову изјаву, њима недостају докази. Поредећи филм са познатим фотографијама холивудске звезде, постоји довољно простора за дебату. Представница компаније за развој брендова и лиценцирање “Аутхентиц Брандс Гроуп” Ненси Карлсон објаснила је да Барса самом тврдњом да се у

филму појављује Мерилин Монро, свеједно да ли је истина или не, нарушава њена права интелектуалне својине и мораће много да плати уколико настави са продајом снимка. Упркос томе Барса каже да продати филм на аукцији у Аргентини и добити 10 процената од његовог власника, чије име није хтео да открије. “Увек је иста прича када је у питању Мерилин - порицање, порицање, порицање и застрашивање.”

Северина: Беба је најважнија, не свадба

еверина Вучковић (39) хрватском магазину “Глорија” открила да је у трећем месецу трудноће и да ће свадба са Миланом Поповићем причекати. Магазин је објавио интервју са певачицом само дан након што је њен менаџер потврдио радосну вест. Иако су их медији неколико пута до сада венчавали, о свадби “ни не размишљају”. “Што се нас тиче, ми већ јесмо муж и жена“. Певачица и српски бизнисмен Милан Поповић (45) постаће родитељи у фебруару следеће године, а у “првим данима након порођаја” помагаће им певачицина породица. “Милан и ја ћемо се преселити у Сплит јер ми је тамо мама која ће ми пуно помоћи”, додала је певачица. “Волела бих да се

Он је истакао да је упоредо са овом осмомилиметарском траком, направљена и 16-милиметарска верзија, која је продата 1997. за 1,2 милиона долара. Барса је одбио да открије купце и продавце филма, тврдећи да је магазин “Еуропеан” откупио права за умножавање филма и касније га продао у 600.000 копија, као “документ о тајном сексуалном животу Мерилин Монро”.

Ан ђе ли на Џо ли: Еле ган ци ја и чу до Ве не ци је

Удаје се Џенет Џексон

Хермиона има новог дечка лумица Ема Вотсон “смувала” се са младим Г колегом који са њом игра у

породим или у Сплиту или у Загребу“. У току неколико наредних месеци Северина ће завршити снимање албума, али га због трудноће неће промовисати.

“Снимићу албум који планирам да објавим на јесен, али даљим плановима нисам превише раз мишљала. Сада се не питам само ја, беба је најважнија. Јупиии!“.

Естрадне звезде некад и сад

новом филму. Британски “Дејли мејл” објавио је фотографије популарне Хермионе Грејнџер у загрљају Џонија Симонса (24), са којим глуми у остварењу “The perks of being a wallflower“. Ема (21) и Џони су се љубили и грлили, и тако показали да су ипак пар, што је глумичин агент деман товао пре не ко лико месеци. Глумица која се пре неко лико недеља ко нач но опрос тила од саге о Харију Потеру недавно је изјавила да једва чека да се уда, постане мама и заснује породицу.

П

евачица ће се удати за катарског милијардера Висама Ал Мануа. Џенет Џексон (45) и Ал Ману (36) верили су се прошле године, а венчање би требало да буде одржано до краја године, а певачица планира да одмах по венчању почне да ради и на проширењу породице. Певачица се поверила пријатељима да се нада да ће моћи да остане у другом стању природним путем, али у случају да ипак не успе подвргнуће се вештачкој оплодњи, а размислиће и о усвајању. Њен изабраник је катарски бизнисмен, власник комапаније “Ал Мана Ритејл” која послује на Средњем истоку. Пар је у вези од 2010. године, након што је певачица окончала седмогодишњу везу са Џермајном Дупријем. Ал Мани је својој драгој купио петнаестокаратни дијамантски прстен, а на званичној веридби исти би требало да замени још већи и драгоценији камен.

Лепа Брена

Драгана Мирковић

Гога Секулић

24

svet

sreda10.avgust2011.

TA LAS NA SI QA I PQA^ KI U VE LI KOJ BRI TA NI JI NE PRE STA JE

Ru si ja bri ne zbog {ti ta

Za pa qa ne zgra de i po ha ra ne pro dav ni ce pod se }a ju na rat nu zo nu

OSLO : Ru si ja je upo zo ri la SAD i we ne sa ve zni ke u NA TO-u da se uz dr `e od mo gu }eg {i re wa pod ru~ ja pod pro ti -

Dmitrij Rogozin

vra ket nim {ti tom na se ve ru Evro pe. To kom po se te Oslu, ru ski am ba sa dor u NA TO-u Dmi trij Ro go zin je kri ti ko vao SAD zbog to ga {to ne `e le da ga ran tu ju da u mo ri ma na se ve ru Evro pe wi ho va flo ta ne }e bi ti opre mqe na an ti ra ket nim si ste mom „egis”. „Za {to ni ko ne mo `e da nam da ga ran ci je da ame ri~ ka flo ta opre mqe na pre sre ta~ kim si ste mom ‘egis’ ne }e bi ti an ga `o va na u se ver nim vo da ma?”, za pi tao je Ro go zin i do dao da je isto pi ta we po sta vio i svo jim ame ri~ kim ko le ga ma. Ro go zin je na gla sio da od bi ja we da va wa ta kvih ga ran ci ja zna ~i da je mo gu }e da Ame ri kan ci `e le da ko ri ste flo tu sa ta kvim si ste mom u tom pod ru~ ju i za pi tao se {ta bi ina ~e mo gao da bu de raz log da tvr de su prot no.

NA TO pla ni ra da iz gra di si stem pro ti vra ket ne od bra ne u Evro pi, prav da ju }i to po tre bom za {ti te od even tu al nog na pa da iz Ira na. S dru ge stra ne, Ru si ja je za bri nu ta da bi taj si stem mo gao da bu de upo tre bqen pro tiv ru ske voj ske. Ro go zin je u Oslu po zvao mi ni stra Jo na Ga ra Sto rea da ne pri hva ti da „egis” bu de u nor ve {kim vo da ma.

dnevnik

LON DON: Ve li ka Bri ta ni ja je ve} pe ti dan su o ~e na s ha o som na uli ca ma broj nih gra do va. Gru pe ma ski ra nih iz gred ni ka pqa~ ka le su i uni {ta va le sve pred so bom, a po sle Lon do na i Bir min ge ma, ne mi ri i na si qe pro {i ri li su se i na Li ver pul i Bri stol. Jedan mla di} je stra dao, a po li ci ja je do ju ~e po pod ne uhap si la 525 oso ba. To kom tre }eg da na od iz bi ja wa ne re da u bri tan skoj pre sto ni ci na stao je pra vi ha os. Pqa~ ke u Hak ni ju, na is to ku Lon do na, za pa qe na vo zi la i pro dav ni ce u Pe ka mu, Lu i {a mu i Kroj do nu - ta las na si qa po kre nut ne re di ma za po ~e tim u Huligani su palili i ru{ili sve pred sobom Sce na rio iz Lon do na pro {i To ten he mu . da se iz bo ri sa ne re di ma ko ji }e rio se i na Bir min gem i Li ver U Hak ni ju je ne ko li ko de se ti - pre pla vi ti uli ce sto ji: „Tre ba pul, gde su pro dav ni ce i auto mo bi na mla |ih oso ba raz bi lo iz lo ge nam naj ma we 200 glad nih qu di. li bi li na me ti hu li ga na. na pro dav ni ca ma i su ko bi lo se Ko mo `e da ka `e ‘ne’ bes plat Mi ni star ka unu tra {wih po sa po li ci jom, ba ca ju }i Mo lo to - nim stva ri ma”, pre no si Bi-Bislo va Te re za Mej, ko ja se ta ko |e vqe ve kok te le i pred me te od dr - Si.’ ve ta na wih. Uni {te na su i mno ga po li cij ska vo zi la u na le tu iz gred ni ka, od ko jih su ne ki bi li ma ski ra ni i na o ru `a ni dr ve nim pa li ca ma i me tal nim {ip ka ma.

Bri tan ski pre mi jer Dej vid rima ispred Dauning strita.

Ne re di u tom de lu gra da na Ka me ron po ru ~io da }e bi ti „Oseti}ete punu snagu zakona. sta li su ka da je jed nog ~o ve ka za u~i we no sve {to je neo p hod no Ukoliko ste dovoqno stari da u sta vi la i pre tre sla po li ci ja, ka ko bi se mir vra tio na uli ce po~inite ovakve kriminalne ali pri tom ni {ta ni je pro na Bri ta ni je. akte, onda ste dovoqno stari i {la.

On je naj o {tri je osu dio ta las da se suo~ite s kaznom”, U bri tan sku pre sto ni cu sti na si qa ko ji je pre ~e ti ri da na poru~io je Kameron izgredgle su do dat ne po li cij ske sna ge, prvo zahvatio London, a potom nicima. ali pre ma tvrd wa ma o~e vi da ca i Birmingem, Liverpul i On je najavio da }e parlament po li ca ja ca ni je bi lo do voq no Bristol. nakratko prekinuti odmor i ta mo gde je bi lo po treb no spre „U~ini}emo sve {to je neopod`ati sednicu u ~etvrtak. ~i ti ne re de da se pro {i re. Po hodno kako bi se vratio mir na „Ovde se radi o ~istom krimipo ru ka ma ko je su po sla te na dru ulice britanskih gradova i nalu i wemu se moramo suprot{tve ne mre `e, mo `e se za kqu kako bi smo ih u~inili bezbedstaviti i moramo ga pobediti”, ~i ti da je osnov ni mo tiv or ga nim za one koji po{tuju zakon”, rekao je britanski premijer ni zo va wa hu li ga na pqa~ ka we. rekao je ju~e Kameron novinakoji je zbog situacije u zemqi U po ru ci ko ja ob ja {wa va ka ko po li ci ja ne }e bi ti u sta wu

hit no vra ti la sa od mo ra, re kla je da je me |u uhap {e ni ma oko 100 mla |ih od 21 go di ne, a me |u wi ma je ~ak i je dan 11-go di {wi de ~ak,

ga na, ko ji je stra dao u okr {a ju sa po li ci jom.

Lon don ska po li ci ja je u po ne de qak po nu di la iz vi we we zbog

Po lu pan re sto ran Yej mija Oli ve ra ^u ve ni bri tan ski ku var Xej mi Oli ver pre neo je, pu tem dru {tve ne mre `e „Tvi ter”, da mu je re sto ran u Bir min ge nu po lu pan u na re di ma. „Moj re sto ran je skroz po lu pan. Sta klo na pro zo ri ma je po lo mqe no, sve je raz ba ca no, a oso bqe re sto ra na je, na sre }u, zbri nu to i na si gur nom je’’, na pi sao je Oli ver, a pre neo je ju ~e in ter net sajt „Di xi tal spaj”.Na kon {to se po ru ka po ja vi la na „Tvi te ru”, fa no vi ovog 36-go di {weg ku va ra su mu po sla li po ru ke po dr {ke i `e qe da se re sto ran u ita li jan skom sti lu u {o ping cen tru „Bul ring” br zo ob no vi i po~ ne sa ra dom. Xej mi Oli ver je na „Tvi ter”, po red po ru ke o raz lu pa nom re sto ra nu, po sta vio i po ru ku u ko joj osu |u je sta we u ko je je za pa la ze mqa i zah te va od vla sti Bri ta ni je da za u sta vi ha os i ra di na „po nov noj iz grad wi du ha za jed ni ce”.

ko ji je op tu `en za pro va lu, pre no si Bi-Bi-Si. Ta las na si qa po kre nu la je vest o smr ti 29-go di {weg Mar ka Du -

Ka me ron: Vra ti ti mir na uli ce

prekunuo godi{wi odmor i vratio se hitno u zemqu.

On je tako|e rekao da }e na ulicama Londona biti 16.000 policajaca, navodi „Gardijan”.

to ga {to o smr ti Da ga na ni je oba ve sti la we go ve ro di te qe, ve} dva dru ga ~la na po ro di ce. „O~i to je da mo `e mo na u ~i ti ne ke lek ci je”, na ve de no je u sa op {te wu Sko tland jar da.

Cen tar for re pre zen ta ci je En gle ske Vejn Ru ni za tra `io pre kid ne re da u Lon do nu, zbog ko jih je ot ka za na pri ja teq ska utak mi ca pro tiv Ho lan di je. „Ovo je sra mo ta za na {u ze mqu. Pre sta ni te, mo lim vas”, na pi sao je Ru ni na dru {tve noj mre `i „Tvi ter”.

Do sa da su ot ka za ne tri utak mi ce ko je je tre ba lo da se igra ju ju ~e u Lon do nu, jer po li ci ja ne ma qu di za obez be |e we zbog ob u zda va wa ne re da. Iako mno gi tvr de da je glav ni uzrok ne re da ne za po sle nost, po li ci ja i po li ti ~a ri tvr de da su na si qe iza zva le kri mi nal ne gru pe i da ono ni je po ka za taq da po sto je so ci jal ne ten zi je ili bi lo ka kvi bez bed no sni pro pu sti.

SAD

JAPAN

Obe le `e no 66 go di na od bom bar do va wa Na ga sa ki ja NA GA SA KI: Ja pan ski grad Na ga sa ki obe le `io je ju ~e 66 go di na od atom skog bom bar do va wa kra jem Dru gog svet skog ra ta i tim po vo dom po zvao je na pre ba ci va we sa nu kle ar ne na ob no vqi vu ener gi ju. Gra do na ~el nik To mi hi sa Ta ue re kao je da Ja pan mo ra da raz vi je bez bed ni je ener gi je po put so lar ne, ener gi je ve tra i bi o ma se po sle ka ta stro fe u Fu ku {i mi u mar tu, naj go re nu kle ar ne ne sre }e u sve tu od ^er no bi qa pre ~e tvrt ve ka. „Kao gra |a ni na ci je ko ja je is ku si la nu kle ar no pu sto {e we, mi na sta vqa mo da go vo -

ri mo ’Bez Hi ba ku {a!’, re kao je on upo tre biv {i ja pan sku re~ za `r tve ra di ja ci je iz Dru gog svet skog ra ta. Do mar tov ske ka ta stro fe Ja pan je 30 pro ce na ta svo jih ener get skih po tre ba cr peo iz nu kle ar nih elek tra na i pla ni rao je po rast na 50 pro ce na ta do 2030. go di ne. Po sle Fu ku {i me, vla da je sa op {ti la da }e po no vo raz mo tri ti taj plan. „Bez ob zi ra ko li ko bu de po treb no, neo p hod no je pro mo vi sa ti raz voj ob no vqi vih ener gi ja ume sto nu kle ar nih re ak to ra ka ko bi se tran sfor mi sa li kao dru {tvo sa bez bed ni jom ener get skom ba zom“, re kao je Ta ue. We go -

va po ru ka sli~ na je po ru ci gra do na ~el ni ka Hi ro {i me i pre mi je ra Na o toa Ka na ko ji je ju ~e re kao da je we gov ciq „ma wa za vi snost od nu kle ar nih elek tra na i stva ra we dru {tva ko je ne za vi si od nu kle ar ne ener gi je“.

Ju ~e ra {woj ce re mo ni ji obe le `i va wa bom bar do va wa Na ga sa ki ja pri su stvo vao je re kor dan broj pred stav ni ka svet skih ze ma qa - 44, ukqu ~u ju }i, pr vi put, i pred stav ni ka Sje di we nih Dr `a va. Ta ue je po zvao ze mqe sa nu kle ar nim na o ru `a wem - SAD, Ru si ju, Bri ta ni ju, Fran cu sku i Ki nu da na pu ste svoj nu kle ar ni pro gram.

Tu `ba pro tiv Ram sfel da VA [ING TON: Fe de ral ni sud u ^i ka gu odo brio je tu `bu dvo ji ce Ame ri ka na ca pro tiv biv {eg mi ni stra od bra ne Do nal da Ram sfel da, ko ji tvr de da su ih u Ira ku mu ~i li pri pad ni ci ame ri~ kih oru `a nih sna ga. Ne dav no je fe de ral ni sud u Va {ing to nu sli~ nu od lu ku do neo po vo dom tu `be jed nog rat nog ve te ra na, ko ji ta ko |e tvr di da je mu ~en u Ira ku i biv {eg se kre ta ra za od bra nu tu `i tra `e }i od {te tu.

Ti me je od bi jen ar gu ment da Ram sfeld ima sud ski imu ni tet za ono {to je ra dio dok je bio u ka bi ne tu. Ame ri~ ki Vr hov ni sud ima stro ge kri te ri ju me ka da se ra di o tu `ba ma pro tiv naj vi {ih vla di nih zva ni~ ni ka, zah te va ju }i da se iz ne te tvrd we di rekt no od no se na kr {e we ustav nih pra va, kao i da je tu `e ni ja sno znao da se ra di o to me.

Ne ma sum we da je na mer na pri me na ta kvog tret ma na na ame ri~ ke gra |a ne, ~ak i u rat noj zo ni, ne u stav na, oce nio je su di ja Dej vid Ha mil ton.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN DERS BE RING BREJ VIK An ders Be ring Brej vik je bio pod dej stvom ne do zvo qe nih sup stan ci ka da je 22. ju la iz veo na pa de u Oslu i na ostr vu Uto ja, u ko ji ma je ubio 77 qu di. Mo gu da po tvr dim da je ko ri stio ne do zvo qe ne sup stan ce”, re kao je po li cij ski tu `i lac Pol-Fre de rik Hjor Kra bi, is ti ~u }i da je ovaj po da tak do bi jen na osno vu ana li ze kr vi. U pi ta wu su ste ro i di, ali i dru ge sup stan ce.

DO MI NIK STROS-KAN Ho tel ska so ba ri ca ko ja za sek su al ni na pad op tu `u je biv {eg {e fa MMF-a Do mi ni ka Stros-Ka na, pod ne la je pro tiv we ga tu `bu sa zah te vom za od {te tu. Advo ka ti Na fi sa tu Di ja lo, so ba ri ce wu jor {kog ho te la „So fi tel’’, na ve li su u tu `bi da ju je on na mer no, bru tal no i na sil ni~ ki na pao, kao i da ju je po ni zio i `en skog do sto jan stva. Stros-Kan (65) je bio uhap{en 14. maja, ali je uz milionsku kauciju u ku} nom pri tvo ru.

FI DEL KA STRO Raz li ~i tim ma ni fe sta ci ja ma na Ku bi ju ~e je po ~e la pro sla va ro |en da na vo |e i sim bo la re vo lu ci je Fi de la Ka stra, ko ji u su bo tu pu ni 85. go di na.

Pro sla va je za po ~e la kon cer tom u Ha va ni, na ko me u~e stvu ju broj ni la ti no ame ri~ ki umet ni ci, a cen tral na ma ni fe sta ci ja „Pe sma oda no sti” bi }e odr `a na u pe tak na su bo tu u „Karl Marks” te a tru. Za sad se ne zna da li }e glav ni gost bi ti pri su tan.

„KO RI JE RE DE LA SE RA” PRE NO SI TE O RI JU ITA LI JAN SKOG AKA DE MI KA \O VA NI JA KA TE LI JA

KGB ubio Ka mi ja?

RIM, PA RIZ: ^u ve ni fran cu ski kwi `ev nik Al ber Ka mi, ko ji je po gi nuo u sa o bra }aj noj ne sre }i 1960. go di ne, mo `da je bio `r tva so vjet ske oba ve {taj ne slu `be, na vo di je dan ita li jan ski stru~ wak.

Ka ko pre no si Frans pres, ita li jan ski aka de mik \o va ni Ka te li je u li stu „Ko ri je re de la se ra” iz neo te o ri ju, ko ju su mno gi skep ti~ no pri mi li, da je KGB li kvi di rao auto ra „Stran ca” i „Mi ta o Si zi fu”.

Ka te li se u tek stu po zi va na deo iz dnev ni ka ~e {kog pe sni ka Ja na Za bra na ko ji je iz o sta vqen iz ita li jan skog iz da wa. U tom de lu, Za bra na pi {e o svom su sre tu sa ru skim KGB kon tak tom. „^uo sam ne {to ve o ma ~ud no od ~o ve ka ko ji zna mno go stva ri i ko ji ima do bro oba ve {te ne iz vo re”, pre neo je na vod no Za bra na. „On je re kao da su sa o bra }aj nu ne sre }u u ko joj je Al ber Ka mi

po gi nuo 1960. or ga ni zo va li so vjet ski taj ni agen ti. Oni su o{te ti li gu mu auto mo bi la ta ko {to su ko ri sti li opre mu ko ja je pri od re |e noj br zi ni iz du va la gu mu”, do dao je on.

Ka te li je na veo da je na re |e we da se ubi je Ka mi po te klo di rekt no od ta da {weg so vjet skog mi ni stra spoq nih po slo va Di mi tri ja [e pi lo va, ko ji se raz be sneo zbog ~lan ka u jed nom fran cu skom li stu 1957. go di ne, u ko me ga Ka mi kri vi za Alber Kami od lu ku Mo skve da po {a qe voj - ve ro vat no. KGB je imao dru ge sku u Ma |ar sku i ugu {i po bu nu na ~i ne da se re {i Al be ra Ka 1956. go di ne. mi ja”, re kao je On frej.

Ovaj sce na rio ni je ube dio On frej je do dao da je Ka mi u fran cu skog fi lo zo fa Mi {e la vre me po gi bi je kod se be imao On fre ja, ko ji ra di na bi o gra - po vrat nu kar tu za Pa riz, gde je fi ji Ka mi ja. „Mi slim da to ni je na me ra vao da pro ve de Bo `i} sa

po ro di com i da je tek u po sled wem tre nut ku od lu ~io da se vra ti sa pri ja te qem i iz da va ~em Mi {e lom Ga li ma rom. Wi hov auto mo bil je, na vod no, skli znuo sa za le |e nog pu ta i uda rio u dr vo. Ka mi je umro na li cu me sta, dok je Ga li mar pre mi nuo ne ko li ko da na ka sni je.

Voj tek Rip ka iz In sti tu ta za stu di je to ta li tar nih re `i ma u Pra gu, ta ko |e, sum wa u Ka te li je vu ver zi ju do ga |a ja i na vo di da je we go ve tvrd we ne mo gu }e pro ve ri ti, jer Ru si ja u stro goj taj no sti ~u va sve in for ma ci je o ko mu ni sti~ noj taj noj po li ci ji.

Al ber Ka mi je ro |en u no vem bru 1913. go di ne. Bio je kwi `ev nik, no vi nar i fi lo zof. No be lo vu na gra du za kwi `ev nost do bio je 1957. go di ne i po sle Ra |ar da Ki plin ga bio je naj mla |i do bit nik te pre sti `ne na gra de i pr vi do bit nik tog pri zna wa ko ji je ro |en u Afri ci.

SveT / BALkAn

dnevnik LO [E EKO NOM SKE VE STI IZA ZVA LE OGOR ^E WE U AME RI^ KOM JAV NOM MWE WU

Pad Oba mi nog rej tin ga – na da za re pu bli kan ce VA [ING TON: [anse ameri~kog predsednika Baraka Obame na rezibor 2012. godine sve su mawe sa svakim novim izve{tajem o du`ni~koj krizi i padu kreditnog rejtinga SAD. “Ekonomski vetrovi s kojima je Obama suo~en izuzetno su te{ki, a ovakav nivo pesimizma javnosti i trajawe negativnih trendova odavno nisu vi|eni”, ka`e Karlin Bauman, analiti~ar javnog mwewa iz Ameri~kog preduzetni~kog instituta. Gra|ani `ele da vide da se ne{to mewa u privredi.

Talas lo{ih ekonomskih vesti produbio je ogro~ewe u javnom mwewu. To preti da Obamnu kampawu za reizbor- za koju su demokrate doskara verovale da }e pro}i lako- uvu~e u nepredvidive vode, navodi Rojters.

Mit Romni, koji ima najvi{e izgleda da bude republikanski kandidat za predsednika, nagovestio je da }e republikanci napraviti op{tu izbornu strategiju ciqanih kritika Obaminih ekonomskih rezultata.

U posledwim govorima {ef Bele ku}e je jasno stavio do znawa da, nakon {to je postignut dogovor o podizawu limita zadu`ivawa SAD, `eli da se koncentri{e na podsticawe rasta zaposlenosti. On je pozdravio izve{taje objavqene u petak da je stopa nezaposlenosti neznatno pala na 9,1 odsto, ali je ukazao da su u toj oblasti potrebni jo{ boqi rezultati.

Obama }e morati da predo~i javnosti zna~ajno poboq{awe zaposlenosti da bi ubla`io zabrinutost Amerikanaca, pri ~emu }e

sreda10 . avgust2011.

BOSNA I HERCEGOVINA

Do dik: Re pu bli ka Srp ska je sta bil na BA WA LU KA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je na ju~era{woj pres konferenciji da je RS politi~ki i institucionalno stabilna, da ne}e biti promena unutar Vlade i da na makroekonomskom planu bele`i rast bruto dru{tvenog proizvoda.

Reaguju}i na inforacije u medijima iz Federacije BiH, Dodik je rekao da ~iwenice potpuno demantuju negativne ocene o lo{em ekonomskom stawu u Srpskoj.

“U Federaciji BiH vidimo potpuni haos, blokirane ulice i pe{a~ki prelazi. Za razliku od toga, u Srpskoj, i pored ~iwenice da postoje problemi, ne postoje takvi socijalni pritisci i aktivnosti”,naglasio je Dodik.

Predsednik RS je rekao da }e se rad Vlade, Narodne skup{tine i svih drugih institucija Republike Srpske, bez obzira na vreme godi{wih odmora, odvijati

redovno, kako bi spremno do~ekali jesewu rundu pitawa.

Osvr}u}i se na presudu Osnovnog suda u Bawaluci, po wegovoj tu`bi zbog kleveta ,protiv Federal-

Presudom se nala`e Televiziji i zaposlenima da Dodiku solidarno isplate naknadu nematerijalne {tete zbog emisija emitovanih 14. i 28. januara i 25. februara 2008. godine, u iznosu od po 5.000 konvertibilnih maraka sa zakonskom zateznom kamatom od dono{ewa presude do isplate.

Tu`enim se nala`e da Dodiku solidarno nadoknade tro{kove parni~nog postupka isplatom iznosa od 3,3 hiqade konvertibil-

nih maraka, navodi se na sajtu Radio-televizije Republike Srpske.

U obrazlo`ewu presude, izme|u ostalog, navodi se da je Dodik u vreme emitovawa neistinitih informacija vr{io javnu funkciju predsednika Vlade RS, da u vreme glavne rasprave obavqa funkciju predsednika RS i da se mo`e pouzdano zakqu~iti da su objavqene infomacije putem Televizije te{ko povredile wegov ugled u sredini u kojoj `ivi.

CR NO GOR SKA OPO ZI CI JA USLO VI LA PO DR [KU IZ BOR NOM ZA KO NU

to morati da uradi blagovremeno da bi pripremio teren za kampawu 2012.godine. Kako ka`e konsultant demokrata Dejn Stroter, jedina stvar koja sada radi za Obamu je vreme.

“Jedna nedeqa je u politici ~itava ve~nost, a mi imamo 15 meseci”, ka`e Stroter.

Prema anketama, Obama ostaje popularan kao li~nost, pa se demokrate nadaju da se mo`e ponoviti situacija iz 2004. godine kada su mnogi bira~i, nezadovoqni rezultatima Xorxa Bu{a, ipak zakqu~ili da ga ne treba mewati usred rata u Iraku i ekonomskih izazova.

“Kada su qudi upla{eni ve}a je verovatn}a da }e podr`ati ~oveka koga znaju nego da rizikuju sa nekim ko im je nepoznanica”, smatra strateg demokrata Karen Fini i dodaje da qudi jo{ uvek vole Obamu.

Republikanci, koje razdiru unutarstrana~ke za|evice izme|u aktivista konzervativnog pokreta “^ajanka” i umerenije frakcije, moraju da na|u kandidata koji bi bio dorastao Obami.

Romni zaostaje za Obamom u anketama, a suo~en je sa izazovima i u konzervativnoj bazi sopstvene partije.

“Na kraju balade na}i }e se dvoje qudi, oci u o~i, i to }e biti neka nova dinamika. Ali nema spora da }e, ako u slede}ih 15 meseci ekonomija bude lo{e i{la, reizbor biti te`ak za Obamu. Izvodqiv, ali te`ak”, zakqu~uje Stroter. Me|unarodna agencija za kreditne rejtinge “Standard i Purs” (S&P) je u petak uve~e snizila ameri~ki vrhunski rejting AAA za jedan stepen, na AA plus, s negativnom prognozom, prvi put od 1917, kada je uvedeno kreditno rangirawe.To je tehni~ki signali da se smawuje pouzdanost najve}e nacionalne privrede u svetu da otplati vlastite dugove.

(Ta njug)

No vi li d er Al ka i de op tu `io SAD KA I RO: Novi lider Al kaide, Ajman al Zavahri optu`io je SAD da su “otele” ustanak naroda u Egiptu kako bi sa~uvale svoje interese na Bliskom istoku. Al Zavahri je naveo da su SAD stajale iza “mirne tranzicije vlasti, koja je za{titila wihove interese i pretvorila narodni ustanak u vojni pu~”.

Vojni savet preuzeo je vlast u Egiptu od kada je u masovnoj narodnoj pobuni oboren re`im predsednika Hosnija Mubaraka. Lider Al Kaide pozvao je egipatski narod da uspostavi islamsku vlast i da osujeti napore Va{ingtona. Audio poruka Al Zavahrija objavqena je kasno preksino} na jednom ekstremisti~kom sajtu, a wena autenti~nost jo{ nije potvr|ena. Egip}anin Al Zavahri imenovan je za {efa Al Kaide nakon {to su ameri~ki specijalci u maju ubili Osamu bin Ladena.

ne televizije, urednika i novinara politi~kog magazine FTV “60 minuta”, Dodik je rekao da }e rado novac koji dobije na ime od{tete podeliti socijalno ugro`enima u Federaciji.

Predsednik Dodik je jo{ jednom ponovio da }e uskoro u Sarajevu otvoriti predstavni{tvo Republike Srpske, te najavio da se zbog lo{ih politi~kih odnosa unutar BiH lako mo`e dogoditi da Savet ministara BiH ne bude formiran ni u septembru.

“I daqe zahtevamo da Republici Srpskoj pripadne mesto ministra unutra{wih poslova BiH, a jedini na{ ustupak je da se sa partnerima u FBiH dogovaramo o preostala tri ministarstva koja treba da nam pripadnu, rekao je Dodik.

Na kna da {te te zbog kle ve te

BA WA LU KA: Osnovni sud u Bawaluci presudio je u korist predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u parni~nom postupku protiv zaposlenih u Radio-televiziji Federacije BiH Bakira Haxiomerovi}a, Slobodana Vaskovi}a i Damira Kaletovi}a.

Sud je nalo`io naknadu {tete zbog klevete i pretrpqenog du{evnog bola u emisiji “60 minuta“, emitovanoj na toj televiziji.

Ankete pokazuju da bar dve tre}ine Amerikanaca smatra da zemqa ide u pogre{nom pravcu. Poverewe potro{a~a je na najni`em nivou u posledwe dve godine, a ve}ina ne odobrava na~in na koji Obama vodi ekonomiju SAD. Wegov rejting je bio uzdrman i pre pro{lonedeqne groznice na berzama i du`ni~ke krize u Evropi i Americi, pre haoti~nih razgovora o podizawu limita ameri~kog duga i sni`avawa kreditnog rejtinga SAD, prvog u istoriji.

U posledwoj nedeqi jula, prema Galupovoj anketi, Obama je u`ivao podr{ku 42 odsto anketiranih. Anketa Kvinipijak univerziteta, sprovedena posle postizawa dogovora o podizawu limita ameri~kog duga, pokazala je da ve}ina anketiranih u dr`avi Florida, jednoj od kqu~nih u svakoj izbornoj trci, smatra da Obama ne zaslu`uje rezibor.

“Reizbor je uvek neka vrsta referenduma o predsedniku, a prvo pitawe za bira~e glasi: da li on zaslu`uje jo{ jedan mandat? U ovom trenutku ankete govore da je odgovor - ne obavezno”, obja{wava Piter Braun sa ovog univerziteta.

Pad rejtinga predsednika iz redova demokrata daje novu nadu republikancima koji su po~etkom godine, kada su se pojavile spekulacije da je Obama prejak i previ{e dobro finansiran da bi izgubio izbore, imali nekoliko potencijalnih kandidata za trku za Belu ku}u idu}e godine.

Republikanci planiraju da {to ~e{}e podse}aju bira~e na sve {to se de{avalo pod Obaminim vo|stvom: gubitak radnih mesta, zaustavqeni ekonomski oporavak, stagnaciju na tr`i{tu nekretnina.

“Barak Obama je na vlasti tri godine, a ono {to je uradio ne funkcioni{e. Vreme je da ode”, izjavio je tokom kampawe u Ajovi republikanski pretendent za predsedni~kog kandidata Tim Pulenti.

25

Man di}: Vra ti ti srp ski u {ko le POD GO RI CA: Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandi} najavio je da }e crnogorska opozicija krajem avgusta tra`iti zakazivawe vanredne sednice Skup{tine Crne Gore, na kojoj bi se raspravqalo o vra}awu srpskog jezika u obrazovni sistem, {to je jedan od uslova da opozicija glasa za izborni zak Mandi} je rekao da }e opozicione partije tra`iti da crnogorski parlament zaseda do 1. septembra, kako bi se pre po~etka {kolske godine i kona~nog mi{qewa Evropske komisije re{ilo pitawa srpskog jezika i izbornog zakonodavstva.

“Verujem da }emo pre po~etka septembra imati re{eno to pitawe, a kao opozicija potrudi}emo se da iniciramo vanrednu sednicu Skup{tine Crne Gore pre 1. septembra”, rekao je Mandi}.

@eqa opozicije da se promeni Zakon o obrazovawu motivisan je, kako je rekao, potrebom za uspostavqewem dru{tva u kome ne}e biti jezi~ke diskriminacije.

“Najbrojniju jezi~ku zajednicu vlast te{ko diskrimini{e, onemogu}ava joj {kolovawe na srpskom jeziku i upravo je na{ evropski zadatak da se suprotstavimo tom primitivnom, asimilatorskom pona{awu”, istakao je Mandi}.

Upitan kako }e Nova reagovati u slu~aju da Vlada Crne Gore ostane pri stavu da se u {kolama u~i samo na crnogorskom jeziku, Mandi} je rekao da gra|ani koji govore srpskim jezikom sve ~e{}e najavquju da u tom slu~aju ne}e slati decu u {kole.

Skup{tina Crne Gore nije 31. jula usvojila izborni zakon, a novi rok je 31. decembar. Za usvajawe

Do bra pro da ja auto mo bi la

izbornog zakona potrebna je dvotre}inska ve}ina u parlamentu.

Opozicija je podr{ku izbornom zakonu uslovila vra}awem srpskog jezika u obrazovni sistem Crne Gore i re{avawem pitawa dr`avqanstva. Rok za uskla|ivawe produ`avan je ~ak sedam puta.

Usvajawe izbornog zakona je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pretpristupnih pregovora za prikqu~ewe Evropskoj uniji.

SLOVENIJA

Mi ni star ka nu di ostav ku QU BQA NA: Slovena~ka ministarka unutra{wih poslova Katarina Kresal ponudila je ju~e ostavku zbog nalaza dr`avne revizije da postupak kojim je odobrila sklapawe ugovora o iznajmqivawu prostorija za Nacionalnu istra`nu kancelariju (NPU), odeqewe policije za borbu protiv privrednog kriminala, nije bio izveden po pravilima i da bi ga zato trebalo ponoviti.

Kresal je u saop{tewu navela da se na taj korak odlu~ila po na~elu objektivne odgovornosti, po{tuju}i odluku dr`avne revizije kao nezavisnog organa, iako se s wom ne sla`e, jer smatra da je postupak iznajmqivawa prostorija u zgradi koju je sagradio privatni investitor bio izveden korektno.

Premijer Borut Pahor verovatno ne}e prihvatiti ponu|enu

Ka ta ri na Kre sal

ostavku, tim pre {to opstanak wegove vlade u velikoj meri zavisi od podr{ke Liberalnih demokrata (LDS), stranke koju vodi mini-

UKRATKO

starka Kresal, navodi hrvatska agencija Hina. Po{to su slovena~ku vladaju}u koaliciju ove godine napustile Demokratska stranka penzionera (DESUS) i liberalna stranka Zares, koaliciona vlada u kojoj su Pahorovi Socijalni demokrati (SD) i LDS Katarine Kresal ima mawinsku podr{ku 33 od 90 poslanika u parlamentu.

Opozicija desnog centra zbog oslabqene vlade i u~inaka ekonomske krize ove je godine vi{e puta zatra`ila odr`avawe prevremenih izbora, ne ~ekaju}i istek mandata sada{we vlade idu}e godine.

Veruje se da }e opstanak mawinske vlade zavisiti od glasawa o rebalansu buxeta u septembru, kada parlament po~ne da radi posle letwe pauze, navodi Hina.

SO FI JA: Na tr`i{tu Bugarske je tokom prvog polugo|a 2011. prodato 21,05 odsto vi{e novih automobila nego u istom periodu pro{le godine, pokazali su podaci Automoto asocijacije.

Osim pove}anog broja prodatih putni~kih automobila, zabele`en je i znatan rast prodaje teretnih vozila i autobusa. Tako je za {est meseci u Bugarskoj prodato vi{e od 12.000 novih putni~kih automobila i oko 800 kamiona i autobusa. Najvi{e vozila prodao je “folksvagen”, na drugom mestu je “ford”, tre}a “tojota”, a ~etvrti “pe`o”. Te ~etiri vode}e marke imaju udeo od 37 odsto u ukupnom broju prodatih novih automobila u Bugarskoj.

Pla }a li de ru 23.000 evra SO FI JA: Sofijski gradski sud presudio je po tu`bi lidera nacionalisti~ke formacije Ataka Volena Siderova da najve}i {oumen u Bugarskoj Slavija Trifunov plati Siderovu oko 23.000 evra za klevetu. Trifunov }e taj nov~ani iznos morati da plati za, kako je ocenio sud, za neistinite i uvredqive tvrdwe upu}ene lideru Atake u emisijama od 23. i 27. juna 2005. godine. .

Siderov je tu`io Trifunova za klevetu, jer ga je u emisiji nazivao fa{istom i firerom, {to se povezuje sa nequdsko{}u i zlo~inima Adolfa Hitlera. Sofijske sudije su odlu~ile u korist Siderova zbog toga {to je sloboda izra`avawa mi{qewa dozvoqena, dok ne {teti drugom ~oveku. [ou Slavija Trifunova je jedna od najpopularnijih emisija u Bugarskoj ve} vi{e od jedne decenije, a ure|iva~ka politika emisija veoma podse}a na ’’Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em’’.

(Ta njug)

NA TO de man tu je tvrd we o po gi nu li ma BRI SEL: NATO je ju~e saop{tio da nema dokaza da su u bombardovawu libijskog grada Zlitena pretpro{le no}i poginuli civili kao {to to tvrde tamo{we vlasti.

“Za sada nemamo dokaza o civilnim `rtvama”, rekao je novinarima portparol NATO Rolan Lavoa.

Lavoa je dodao da je ciq no}a{weg bombardovawa NATO-a bio “legitiman” po{to su

ga|ane zgrade koje koriste snage lojalne libijskom lideru Moameru Gadafiju.

“To je bio vojni ciq”, rekao je portparol NATO-a i dodao da Alijansa preduzima mere kako ne bi stradali nevini civili koji `ive ili rade u blizini meta. Libijski re`im optu`io je danas NATO da je odgovoran za smrt 85 civila u Maxeru, selu nedaleko od Zlitena.

Pobuwenici poku{avaju vi{e od nedequ dana da zauzmu Zliten, grad od 200.000 stanovnika. Od polovine februara, kada su po~eli masovni protesti protiv Moamera Gadafija i wegove vlade, u Libiji je poginulo je desetine hiqada qudi. Vojna intervencija me|unarodne koalicije u Libiji po~ela je 19. marta, a NATO je 31. marta preuzeo komandovawe tom operacijom.

26

LekAR

sreda10.avgust2011.

dnevnik

SUN^E VO ZRA ^E WE SVE ^E []E NA OP TU @E NI^ KOJ KLU PI

Pre p a r a t i ni s u si g ur n a za { ti t a z go di ne u go di nu s kli ni ka za ko `ne bo le sti sti `u upo zo re wa da je sve vi {e qu di ko ji se ja vqa ju s pro me na ma na ko `i za ko je se su mqa da su me la no mi, od no sno da se ra di o kar ci no mu. Uzro ci ovih pro me na mo gu bi ti broj ni, ali kao naj ~e {}i raz log na vo di se pre te ra no iz la ga we sun cu. Svet ski po da ci go vo re da go di {we vi {e od 50.000 qu di u sve tu umre od raz li ~i tih ti po va ra ka ko `e. Upo zo ra va se da sun ~a we do pri no si zdra vqu sa mo ako je ume re no, ako se sun ~a mo naj ka sni je do 10 sa ti pre pod ne i od

I

An ti te lo efi ka sno pro tiv vi ru sa gri pa ri tan ski is tra `i va ~i sa op {ti li su da nas da su izo lo va li i te sti ra li pr vo an ti te lo ko je mo `e da ne u tra li {e sve so je ve vi ru sa gri pa ti pa A, otva ra ju }i ti me put uni ver zal noj vak ci ni i no voj te ra pi ji za tu bo lest. No vo ot kri ve no an ti te lo, na zva no F16, do bi je no je iz }e li ja qud ske pla zme. Te sti ra no je na la bo ra to rij skim mi {e vi ma, pret hod no „pre do zi ra nim” ra znim vi ru si ma gri pa, i us pe lo je da po be di bo lest.

-F16 bi mo gao da u~i ni iz li {nim kom bi no va we raz li ~i tih an ti te la u vak ci ni pro tiv gri pa sva ke se zo ne - iz ja vio je vi ru so -

B

log Xon Ske hel iz bri tan skog Na ci o nal nog in sti tu ta za me di cin ska is tra `i va wa, ko ji je ru ko vo dio is tra `i va wem .

Ovo an ti te lo je uspe {no te sti ra no na svih 16 so je va vi ru sa in flu en ce ti pa A i uvek je uspe va lo da se iz bo ri sa ~e sto pro men qi vim he ma glu ti ni nom (HA) - pro te i nom na po vr {i ni vi ru sa.

Stru~ wa ci is ti ~u da su epi de mi je i pan de mi je gri pa ne pred vi di ve i u wi ma se {i rom sve ta sva ke go di ne za ra ze mi li o ni qu di. Bo lest mo `e da bu de smr to no sna za oso be sa sla bim imu nim si ste mom, ukqu ~u ju }i de cu, sta ri je oso be i trud ni ce.

(Ta njug)

Ma s na hra n a po t i s ku je tu g u a do voq stvo pri kon zu mi ra wu ma sne hra ne, ni je sa mo po sle di ca u`i va wa u we nom do brom

Z

uku su, ne go i ne ke di rekt ne sig nal ne ve ze iz me |u sto ma ka i mo zga, utvr di li su bel gij ski stru~ wa ci sa Lu ven skog uni ver zi te ta.

Bel gij ski tim je uz po mo} mag net ne re zo nan ce pra tio uti caj na mo zak ma snih ki se li na di rekt no ubri zga nih u sto mak. Za dva na e -

sto ro u~e sni ka u ovom is tra `i va wu pr vo je pu {ta na `a lo sna mu zi ka i po ka zi va ne su im fo to gra fi je s tu `nim pri zo ri ma, a po tom su po lo vi ni wih di rekt no u `e lu dac ubri zga ne ma sne ki se li ne, a dru goj po lo vi ni sla ni ras tvor.

Ne zna ju }i {ta su do bi li, is pi ta ni ci su oce ni li svo je ras po lo ze we oce nom od je dan do de vet pre i po sle ubri zga va wa. Is po sta vi lo se da su oni ko ji ma su ubri zga ne ma sne ki se li ne upo la ma we tu `ni od onih ko ji ma je ubri zgan sla ni ras tvor.

-Kon zu mi ra we ma sne hra ne nas iz gle da ~i ni ma we pod lo `nim tu `nim emo ci ja ma ~ak i kad ne zna mo da je de mo ma sno - za kqu ~u je vo |a is tra `i va wa Lu kas van Auden ho ve.

Re zul ta ti ove stu di je ba ca ju no vo sve tlo na go ja znost, de pre si ju i po re me }a je is hra ne, ma da je jo{ ra no re }i da li }e bi ti od zna ~a ja za na la `e we no vih te ra pi ja za te po re me }a je.

(Ta njug)

18 ~a so va, ali upr kos to me na {e pla `e su pu ne onih ko ji „hva ta ju” pre pla nu lu bo ju ko `e ceo dan.

Sun ~a we u po dnev nim sa ti ma mo `e da do ne se sa mo {te te po zdra vqe, a jed na od naj ra sti~ ni jih je rak ko `e.

- Za blu da je da kre me za sun ~a we mo gu da za {ti te od po dnev nog sin ca, pa ma kar one ima le i naj ve }i za {tit ni fak tor- ka `e far ma ce ut Ne ve na Ma ri ~i}. - ^ak i kad

se na ma `e te kre mom s vi so kim za {ti ti nim fak to rom ne mo `e te osta ti na ja kom sun cu vi {e od po la sa ta. [ta tek re }i o prak si da se qu di „{ti te” ma sli no vim, ri ci nu so vim uqem ili ne kih dru gim sred stvi ma ko ja uop {te ne ma ju za {tit ni fak tor. Ma lo se zna da ni sun co bran ni tan ka maj ca ne da ju si gur nu za {ti tu jer pro pu {ta ju 30 od sto sun ~e vog zra ~e wa. Sta klo spre ~a va de lo va we UVB zra ka, ali za to pro pu {ta iz me |u 70 i 80 od sto UVA zra ka {to za vi si od vr ste i de bqi ne sta kla. Ovo je po seb no va `no zna ti pri li kom ku po vi ne na o ~a ra ko je mo ra ju ima ti ozna ku da ne pro pu {ta ju UVA zra ke, jer osim ko `e opa sno sti od zra ~e wa zlo `e ne su i o~i.

Uzro ku ju }i pro me ne u }e li ja ma ko `e sun ce mo `e bi ti iza zi va~ ra ka ovog or ga na. Do tih pro me na mo `e do }i na }e li ja ma bi lo ko jeg de la ko `e, a po seb no na mla de `i ma. Sun ~a we pod sti ~e stva ra we no vih mla de `a, a kad se zna da je sva ki od wih po ten ci jal na opa snost od tu mo ra ko `e, ne ~u di {to se oni ma ko ji

iz la ga we sun cu i pri li kom {et wi, od la ska na po sao ili pi ja cu.

Slam na ti {e {ir vi {e ni je pi ta -

we sa mo mo de ve} uz tam ne na o ~a re pred sta vqa vid za {ti te od sun ca.

Der ma to lo zi sa ve tu ju da se za -

ima ju vi {e od 20 mla de `a na te lu, a uz to i sve tlu ko su, o~i i be lu ko `u, sva tu je ve li ki oprez sa sun ~a wem. Ovim oso ba ma se sa ve tu je da ko li ko je to mo gu }e iz be ga va ju

{tit ne kre me od UVA i UVB zra ka ko ri ste le ti i pri li kom sva ko dnev ne ne ge ka ko bi se ko li ko to li ko za {ti ti la ko `a od {tet nih efe ka ta sun ca.

Za hva qu ju }i spret no smi {qe nim i agre siv nim re kla ma ma gra |a ni sti ~u uti sak da je do voq no da

Opa sna re flek si ja Sun ~e vo zra ~e we se u ve }oj ili ma woj me ri re flek tu je, od no sno od bi ja od raz li ~i tih po vr {i na, {to mo `e po ja ~a ti we gov in ten zi tet. Trav na ta po vr {i na re flek tu je oko 3 od sto, vo da oko 5, a pe sak oko 30 od sto sun ~e vog zra ~e wa. ku pe pre pa rat s vi so kim za {ti ti nim fak to rom pa da bu du za {ti }e ni od ne ga tiv nih efe ka ta sun ca.

Go to to da ne ma kre ma za sun ~a we ko je ne ga ran tu ju si gur ni za {ti tu.

Naj ~e {}a ozna ka ko ja se na la zi i na pre pa ra ti ma za sun ~a we je da se ra di o bez bed nom pro iz vo du, {to sa mo zna ~i da ne {te ti zdra vqu qu di, a ne da ga ran tu je si gur nu za {ti tu od zra ~e wa. Osta je pi ta we ko li ko ~i ta mo {ta pi {e na eti ke ta ma pre pa ra ta za sun ~a we, a po seb no da li ih uop {te ko ri sti mo. ^e sto se mo `e ~u ti ka ko „oko re li” qu bi te qi sun ~a wa ka `u da se sun cu iz la `u bez ika kve za {ti te, pa im ni je ni {ta. Le ka ri upo zo ra va ju da se zra ~e we aku mu li ra u or ga ni mu od ma le na, od no sno, da se „sa bi re” iz lo `e nost zra ~e wu ne sa mo sun cu ve} i dru gih iz vo ra. Ka da se „~a {a pre pu ni” ma we ili ve }e po sle di ce po zdra vqe su ne iz be `ne.

J. Bar bu zan

Za {to bo li iz go re la ko `a?

Gru pa na u~ ni ka iz Kra qev skog ko le xa u Lon do nu us pe la je da iden ti fi ku je je di we we ko je do vo di do bo lo va na kon pre du gog iz la ga wa ul tra vi o let nim (UV) sun ~e vim zra ci ma, ~i me se ob ja {wa va po re klo ose tqi vo sti iz go re le ko `e. Na u~ ni ci su do {li do tog re zul ta -

ta na kon iz la ga wa de la ko `e do bro vo qa ca ul tra vi o let nim zra ci ma. Po sle is pi ti va wa uzo ra ka te ko `e, na u~ ni ci su utvr di li da ona sa dr `i ve o ma ve li ku ko li ~i nu je dog pro te i- na, od no sno je di we wa ko ja pri vla ~e imu no lo {ke }e li je o{te }e nih tki va, {to do vo di do

in fla ma tor ne re ak ci je, pa sa mim tim i do bo la. Do dat na is pi ti va wa oba vqe na na pa co vi ma po ka za la su i da an ti te la ko ja blo ki ra ju to je di we we mo gu i da sma we ose }aj bo la. Ra di se o ot kri }u ko je bi mo glo da omo gu }i raz voj no vih te ra pi ja pro tiv bo la.

(Ta njug)

Pe t o g o d i { wa c i se le ~ e od po r e m e } a ja is h ra n e

Mes o prot iv anem i j e i je te li mno go ka fe ili ~a ja to kom le ta? Ti me mo `e te pod sta }i gu bi tak gvo `|a jer ovi na pi ci sar `e sa stoj ke ko ji se ve `u za gvo `|e spre ~a vju }i we go vu ap sor ci ju. Uko li ko `e li te da or ga ni zam snab de te s do voq no gvo `|a i spre ~i te am ni ju tre ba je sti cr ve no me so, sve `e po vr }e i vo }e. Ma wak gvo `|a iz me sa mo `e uzro ko va ti ne do sta tak kod onih ko ji ra ~i na ju na biq no gvo| `e iz po vr }a, su vog vo }a, al gi..., uko li ko uz te ma nir ni ce ne uzi ma te C vi ta min.

P

en gle skim bol ni ca ma je u po sled we tri go di ne 197 de ce sta ro sti od pet do de vet go di na le ~e no od ne kog po re me }a ja is hra ne - ano rek si je ili bu li mi je, sa op {ti li su stru~ wa ci In sti tu ta za zdra vqe de ce pri lon don skom Uni ver zi tet skom ko le xu. Pre ma po da ci ma iz 35 bol ni ca, re~ je o 98 de ce sta ro sti od pet do se dam go di na i 99 de ce od osam i de vet go di na.

Od po re me }a ja is hra ne je u re ~e nom pe ri o du le ~e no i 400 en gle ske de ce sta ro sti od 10 do 12 go di na i pre ko 1.500 sta ro sti od 13 do 15 go di na. Ma da na po re me }a je is hra ne uti ~u i ne ki bi o lo {ki i ge ne ti~ ki fak to ri, o~i gled no je i da kul tur ni trend i fo to gra fi je iz mod nih ~a so pi sa i onih ko ji pra te slav ne li~ no sti sve vi {e uti ~u na de cu, pa to ve} po pri ma alar mant ne raz me re. Za me nik di rek to ra ne pro fit ne or ga ni za ci je „Bi-it”, ko ja je po sve }a na po re me }a ji ma is hra ne, Su zan Rin gvud is ti ~e da se `e na ma da nas kao ide a lan tip na tu ra fi gu ra de voj ~i ce. Zbog to ga `en ska de ca mo gu da po~ nu da stra hu ju od pu ber te ta i fi zi~ kog sa zre va wa i da na ne ki na ~in na sto je da ga od lo `e.

U

Ome ga 3 i upa le dav no je po zna to da hra na bo ga ta ma snim ki se li na ma ome ga-3 (ri ba, biq na uqa, ora si...) sma wu ju upa le i po ma `u kod kar di o va sku lar nih obo qe wa. Ame ri~ ki na u~ ni tim sa da je ot krio ka ko se to do ga |a. U naj kra }em, slo `e nom he mij skom re ak ci jom u or ga ni zmu se stva ra ju sup stan ce ko je de lu ju isto kao aspi rin i sli~ ni le ko vi za ubla `a va we upa la. De lo va we pro tiv upa la je osnov na te ra pi ja za ogro man broj bo le sti, pa je ot kri va we na ~i na na ko ji de lu ju ma sne ki le i ne ome ga-3 iz u zet no zna ~aj no jer mo `e da do ve de do te ra pi je pot pu no bez o pa snim sa stoj ci ma.

O

Stru~ wa ci na po mi wu da na ve de ne broj ke ni su pot pu ne jer ne ke bol ni ce da ju po dat ke sa mo za slu ~a je ve ka da su de ca to li ko lo {e da mo ra ju da ih sme ste kod se be na le ~e we, a ne i za slu ~a je ve kad de ca ko ja se le ~e bo ra ve kod ku }e. Bri tan sko mi ni star -

stvo zdra vqa je ob ja vi lo da }e u na red ne ~e ti ri go di ne za psi ho lo {ke tret ma ne po re me }a ja is hra ne iz dvo ji ti 400 mi li o na fun ti (455 mi li o na evra), u okvi ru ~e ga je u pla nu i spe ci fi ~an pro gram na me wen de ci i mla di ma.

(Ta njug)

dnevnik

oglasi

sreda10.avgust2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

sreda10.avgust2011.

dnevnik

Tu`na srca javqamo da je 9. avgusta, posle duge bolesti u 85. godini preminuo na{ dragi

IZDAJEM name{ten deluks stan 65m2, klima, telefon, centralno grejawe, internet, mo`e i gara`a. Tolstojeva broj 5. Grbavica. Telefon 064/317-6410.

34502

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz.

Telefoni: 063/521-546, 021/6212780.

32372 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi rekonstrukcija vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 6393-737, 064/160-47-25.

34507 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34727

POTREBNE devojke za rad na {alteru. Telefon 063/1150120.

34694 POTREBNA ozbiqna `ena za odr`avawe poslovnog prostora.

Zvati radnim danima od 8 - 16 ~asova. Telefon 021/6333595.

34718

Lazar Sekicki

Draganu Marjanovi}u Birxuu

Sahrana je danas, 10. 8. 2011. godine, u 15 sati, na grobqu, u Vrbasu.

Sau~e{}e primamo u kapeli, na grobqu, u Vrbasu, od 11 sati.

O`alo{}ena porodica: sin Prvoslav, unuka Neda, unuk Nemawa, snaja Dragica i sestra Marija.

od: dugogodi{wih drugara Baje i Zore, Mla|e i Qubinke, Ksenije, Ace „[iqe”, Mi{e i Sla|ane, Mikija i Nade, Milimira, Bo{ka, Sime i Aranke.

34780

34765

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Gliga Ili}

Zorka Jovi~i}

1936 - 2011.

1936 - 2011.

Sahrana je danas, 10. 8. 2011. godine, u 15 sati, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Sahrana je danas, 10. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, na ^eneju.

O`alo{}eni: supruga Mara, sin Radovan, snaja Milica, unuci Vladimir i Aleksandar.

O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicama.

34782

34758

Posledwi pozdrav

Dragoj

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad.

Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

34267

Vidi ^uri}

DVOGODI[WI POMEN

saputnici na putu za Nesebar jednog leta, Zlatibor jedne zime i dugim {etwama kejom, tu`no zbogom.

na{em voqenom suprugu i ocu

Posledwi pozdrav, jednom od osniva~a „dru{tva iz garsowere”

Gligi Ili}u od sestre Jovanke sa porodicom.

Zorica Markovi}.

34788

34763

Posledwi pozdrav ujaku

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Pro{la je tu`na godina od kada si nas napustio.

Svetislav Kosti}

Dragan Jovi~i}

Sahrana je danas, 10. 8. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uspomena na tebe zauvek ostaje.

O`alo{}ena supruga Dragica.

Sin i }erka sa porodicama.

34757

34759

Posledwi pozdrav deveru, stricu i dedi

^oveku velikog srca

dragom

GODI[WI POMEN

Gojanu Vasiqevi}u 14. 2. 1935 - 10. 8. 2009. ^ovek dva puta `ivi i dva puta umire! @ivi kada se rodi i kada voli. Umire onda kada nestane sa lica zemqe i kada ga svi zaborave.

Mi ne}emo dozvoliti da drugi put umre{, jer ve~no }e{ `iveti u na{im mislima i srcima.

Svetislavu Kosti}u Hvala za bezgrani~nu, veliku qubav koju si nam pru`io.

od Sne`ane sa porodicom.

Tvoji Lenka i Goran.

Posledwi pozdrav

Pro{la je godina od kako nisi sa nama, mnogo nam nedostaje{.

Desa, Beba, Mile, Danilo i Jovana.

Gligi Ili}u

34774

Danas, 10. avgusta navr{ava se 6 meseci od kada nije sa nama na{a voqena i nikad pre`aqena

Opra{tamo se od na{e voqene snaje

Stanka Joci}

Biqe

ro|. Pej~i}

od prijateqa Laze i prije Rose.

od brata Krstana sa porodicom.

od: Milke, Milenka i Mom~ila sa porodicama.

34783

34786

34784

Tvoji najmiliji.

34769

34785

Posledwi pozdrav stricu

Gligi Ili}u

Gligi Ili}u

]erka Radojka i unuk Vasilije.

34787

34767

Posledwi pozdrav

Jovan ^eki}

Gligi Ili}u

Gligi

Vreme koje je pro{lo nije ubla`ilo bol za tobom. Utehe nema, zaborav ne postoji. Rana je do`ivotna i qubav prema tebi ve~na.

Tvoji najmiliji }erka Dragana i suprug Radoslav.

34776

Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: Jeja, Quba, Nikola, Tawa, Mi}a, Mika i Nikolica.

34766

^iTUQe l POMeni

dnevnik

U velikom bolu i tuzi opra{tamo se od na{eg dragog

sreda10.avgust2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je na{ voqeni brat, ujak i stric zauvek napustio u 81. godini.

29

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

Time Ilina 1935 - 2011.

Napustio si nas iznenada i ostavio veliku prazninu.

Ostaju se}awa na tvoju nesebi~nu qubav, pa`wu i po{tovawe koje }emo ~uvati ve~no.

Po~ivaj u miru, jer si tvojom dobrotom to zaslu`io.

Draganu Marjanovi}u

Stevan Dobanova~ki potpukovnik avijacije u penziji iz Gospo|inaca 1930 - 2011.

od kolega i koleginica iz Agromina.

O`alo{}eni: }erka Dubravka i sin Srdan sa porodicama.

34751

Sa tugom obave{tavam da je 8. avgusta preminuo na{ dragi

Sahrana je danas, 10. 8. 2011. godine, u 14.30 ~asova, na Novom Be`anijskom grobqu, u Beogradu.

Sa velikom tugom u srcu, ali zauvek u na{im mislima osta}e tvoj lik.

34746

Dru`e Stojke,

Dragom Stojketu

Svetozar Stojanovi}

Svetozar Stojanovi}

U ve~noj tuzi nastavqamo dru`ewe koje si s nama zapo~eo, tvoja stolica bi}e uz nas.

Po~ivaj u miru.

Imao si tihu narav i veliko srce, plemenitost.

Tvoji drugovi @are i Kele.

Branka i Pero Ke~a.

34741

34740

Opra{taju se od tebe: tvoja jedina sestra Vidosava Buli} sa sinom Borisom i wegovom porodicom i bratanac Slobodan Dobanova~ki.

34761

Tima Ilin

IN MEMORIAM

diplomirani pravnik 1935 - 2011.

Dvadesetpet godina sam bez mog dobrog i plemenitog oca

Sahrana je danas, 10. 8. 2011. godine, u Vr{cu, na Gradskom grobqu, u 13 ~asova.

O`alo{}ena supruga Jasmina sa decom.

34752

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg voqenog dede.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, tast i deda

Zdravka Grulovi}a O`alo{}eni sin Milan.

34722

Posledwi pozdrav na{oj koleginici

Tima Ilin

Mita Peke~

diplomirani pravnik 1935 - 2011.

u 63. godini. Sahrana je danas, 10. 8. 2011. godine u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Sa{a, An|ela i Teodora.

O`alo{}ena porodica.

34737

34754

Tu`na srca obave{tavamo da nas je prerano i iznenada napustila

Mirjani Galiot

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

1965 - 2011. od zaposlenih PTT radnika RJ po{tanskog saobra}aja „Novi Sad�.

1521/P

Biqana Lazi} Tvoj vedri lik i osmeh osta}e ve~no u na{im srcima.

Sahrana je danas, 10. 8. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa velikom tugom i nevericom opra{tamo se od na{eg po{tovanog prijateqa

Sa tugom se opra{tamo od na{eg kuma

Neizmerno nam nedostaje{.

Svetozaru Radovana Stojanovi}u

Desanki Andri} Ninici

^estitom zetu i drugu od Draga Lu~i}a i porodice.

od: Zore, Dike i Bobana.

34736

34730

Tvoji: majka Slavica, brat Branko i suprug Miroslav.

34760

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

1935 - 2011.

od: tvojih Slobe, Vesne i Nixe Gruji}.

Dobrota i pa`wa koja vas je krasila ostaju u na{im mislima. Sau~estvujemo u bolu cele porodice.

Ostaju uspomene na dru`ewa i prijateqstva.

Gogini roditeqi: \ura i Mira Hrgovi}.

Ivan, Nada, Mirko i Vladimir Kova~i}.

Draganu Marjanovi}u

Uvek }e{ ostati u na{im srcima i neizmerno }e{ nam nedostajati.

34764

34753

34729

POMEN Povodom 6 godina od smrti na{eg voqenog

Dragana Marjanovi}a

Time Ilina

Svetozaru Stojanovi}u

na{em

Milana Podgornika Ve~no si u na{im mislima.

od porodica: Bujandri}, Nikodinovski i Lu~i}.

34738

Supruga i sinovi sa porodicama.

34600

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 22.50 23.20 23.25 01.00

tv program

sreda10.avgust2011.

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Вести Стање на путевима Чари риболова Гимназијалци Кухињица Десило се Вести 1989-та година великог лома Документ Вести Заједно Алтајски призори Вести Преокрет Гимназијалци Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Лубеница Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Фестивал подводног филма Кемер Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Вести (Универзитет) Академских пет минута Плави круг Матица (вести из Матице) Последњи опроштај, филм Концерти са ЕГЗИТ-а

Без цензуре (Панонија, 20.30) 06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Освета Све о животињама Била једном једна недеља Ћаскање Бели лук и папричица Инф. преглед Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.05 10.00 10.32 11.06 12.00 12.15 12.38 13.29 15.00 15.56 16.40 16.55 17.45 18.00 18.45 19.01 19.30 20.07 20.57

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Траг Шта ја имам од тога Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп: Игор, филм Ово је Србија Отписани Фудбал: Русија - Србија, спортски програм Фудбал: Русија - Србија, пренос пријатељске утакмице Фудбал: Русија - Србија, спортски програм Фудбал: Русија - Србија, пренос пријатељске утакмице Фудбал: Русија - Србија, спортски програм Слагалица, квиз Дневник Отписани Сати, филм

Последњи опроштај Један врели летњи дан у Атланти представља позадину за приче о животима чувене ТВ глумице, једне рок групе, усамљеног анонимуса, младе девојке и њеног оца. Филм је замишљен као мозаик састављен од живота младих људи који се боре да остваре емотивне везе... Улоге: Дејвид Карадин, Феј Данавеј Режија: Џејкоб Гентри (РТВ 1, 23.25)

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 00.05

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Треће доба Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце ТВ баштина Фортепиано Хајде са мном у обданиште Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводино (ром) Емисија (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Мала Лили, филм ТВ баштина ТВ Продаја

05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 11.50 12.15 13.00

Кејт Бланшет

Лука љубави Квојл, после много година, враћа се у породичну кућу, на Њуфаундледу, са својом ћерком. Девојчица је преживела страшне трауме, када ју је мајка продала приватној агенцији за усвајање деце. Улоге: Кевин Спејси, Џулијен Мур, Џуди Денч, Кејт Бланшет Режија: Ласе Халстром (РТС 2, 21.58) 06.49 07.27 07.33 07.38 07.51 08.15 08.25 08.54 09.40 10.00 10.18 10.46 11.18 11.50

Феј Данавеј

ФУДБАЛ

11.00 11.05 11.35 11.45 12.00 12.05 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Агро дан Неон сити Вести Агро дан Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Спринт Добродошли у Европу Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Дунавска салетла Славни парови Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

06.30 Пентатлон Светски куп, Италија (мушкарци) Фудбал мондијал магазин Вести Фул Тилт покер Тенис Мастерс, студио АТП Мастерс Монтреал Вести Тенис Мастерс, студио АТП Мастерс Монтреал Вести Фудбал мондијал магазин

07.30 09.00 09.30 10.00 10.30 16.45 17.15 18.00 03.30 04.00

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Русија - Србија, пренос пријатељске утакмице (РТС 1, 16.55) 22.45 23.15 00.05 00.30 00.51 02.19 03.03 04.01 04.31 05.03

Око, инфо Злочиначки умови Дневник Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Тихо језеро 2, филм Оно као љубав Шта ја имам од тога Око, инфо Траг Отписани

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 17.05 17.50 18.45 19.00 19.15 19.45 21.00 22.00 00.00 00.30 01.00

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Неко те посматра Трачара Галилео Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Анаконда, филм Експлозив Ексклузив Трачара

dnevnik

c m y

30

12.29 13.05 14.06 14.35 15.22 16.00 16.30 17.00 17.25 18.23 18.59 20.05 20.33 21.00 21.58 23.56 00.55 01.54

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 02.45 03.00

Слагалица, квиз Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Невен Школски програм Енциклопедија Е-ТВ ТВ-мрежа Метрополис у Кањижи Нучни кафе Међународно такмичење музичке омладине ТВ фељтон Трезор Невен Школски програм Енциклопедија за радознале Ексклузивно Линк Дневник РТВ Београдска хроника Моја лепа Србија Капри У свету ТВ фељтон Капри Лука љубави, филм Слађана и Дадо Трезор Фудбал: Русија - Србија, пријатељска утакмица (р)

ВОА Друга страна Србије Маратон Милица² Топ шоп Отворени студио Завршница Топ шоп Филм Вести Милица² Коферче Топ шоп Вести Горштак Инфо Завршница Вести Чак Милица² Без трага Филм: Опседнутост НЦИС Вести Милица² Филм: Дежа ви Друга страна Србије Фуснота Мајсторски Милица²

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 13.50 Филм: Шумски ратник 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Монтреал, од 19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: К2 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 23.55 Филм: Номади

К2 Тајлор и Харолд живе мирним, породичним животима, али деле заједничку страст према алпинизму. На једном пењању упознају групу профи-алпиниста који се спремају за поход на легендарну планину К2 на Хималајима и позивају Тејлора и Харолда да пођу са њима. Улоге: Мет Крејвен, Мајкл Бин Ражија: Франк Родам (Б92, 21.00)

Малдиви Спортско-забавни програм у коме учествују такмичари из градова широм Србије. Шест такмичара чине један тим који представља свој град. Планирано је да се учесници из 16 градова представе кроз овај програм својим вештинама у спортском духу и тимској атмосфери. Тимови се такмиче у спортским играма које су инспирисане чувеним телевизијским форматом „Игре без граница“. (Хепи, 22.30) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00 03.45 04.30

Мајкл Бин

06.00 07.00 09.45 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 15.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво, Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Сабрина Мали играч Го Бакуган Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Изнајми звезду Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре… Луде године Картел Изнајми звезду

Поље лала Добро јутро У сосу Филм: Последња трка Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Мењам жену Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Гранд парада 48 сати свадба Филм: Сакупљач костију Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм: Улица Хановер

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda10.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

27

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Николас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А. Инк Мајами инк Шта не треба обући Кејт и осморо деце Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Четири венчања Девојчице и дијадеме Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Мајами инк Четири венчања Девојчице и дијадеме

08.00 Најгори послови у историји 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Ратници 11.00 Ми Европљани 12.00 Героуов закон 13.00 Лежаки 1942.

14.30 Свет новца 15.00 Азијске монархије 16.00 Стопама Густава Малера 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Пет америчких гиганата 19.00 Царство мора 20.00 Пројекат Мендела 21.00 Шпијуни који су дошли са мора 22.00 Истина о...

23.00 Азијске монархије 00.00 Стопама Густава Малера 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 23.45 00.00 01.00 02.00

Трнова ружица Старла и јахачи драгуља 1. Ози Бу – сезона 1 Шест лабудова Старла и јахачи драгуља 2. Избачени из колосека Паника у ваздуху Сати Врх смрти Стјуардесе у акцији Дилер 2 Камелеон Синеманија Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Ка ме ле он По сле пет го ди на од су ства, у Евро пи се из не на да по ја вљу је Ни ко лас, де чак ко ји је на вод но кид на по ван и ко га је по ро ди ца та ко ре ћи от пи са ла. Ни ко лас се вра ћа ку ћи у Ба тон Руж, али ства ри ни на јед ној стра ни ни су као што су не кад би ле... Уло ге : Марк Анри Грондин, Фамке Јансен, Елен Баркин, Емили де Равин Ре жи ја : Жан Пол Салом (Синеманија, 22.00)

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Природни свет, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Назови 112, док. серија Документарна серија Кратки сусрети Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Капри Мирис кише на Балкану Други светски рат изгубљени снимци, док. серија 22.55 Дневник 3 23.35 Циклус европског филма: На овом свету, филм 01.05 Филмови Бада Спенсера: ЈоЈо, филм

07.00 09.05 10.10 11.00 11.15 12.00 12.32 13.20 14.20 14.55 15.25 16.05 17.00 17.55 18.40 19.30 20.10 21.10 22.05

06.00 07.30 09.10 11.20 12.35 13.00 14.55 16.40 18.30 20.05 21.45 22.45 23.40 01.30 02.30

Падаће ћуфте Зубић вила Сумрак сага. Млад месец Бетмен. Под црвеном капуљачом Филмови и звезде ИИИ Живот са Хелен Жена временског путника Школа рока До неба Салт (2010) Игра престола Игра престола 20 30 40 Велика љубав В Проповедници

Закон и ред филм: и ето ње Убиства у Мидсамеру Дијагноза Судија Ејми Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Филм: У ишчекивању чуда Убиства у мидсамеру с 13 Дијагноза Неш бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Пандури новајлије Филм: Ејс вентура: Детектив за кућне љубимце

07.00 Драгон балл 07.50 Стаклен дом 08.45 Кобра 11 09.35 ТВ продаја 10.55 Ексклузив таблоид 11.20 Наследници 12.15 Врта раја 13.05 1001 ноћ 14.35 Кобра 11 16.20 Не дај се, Нина!

18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Стаклен дом 20.00 Закон и ред 20.50 Менталист 21.40 Кости 23.30 Заборављени случај 00.20 Менталист 01.05 Астро шоу 02.05 Заборављени случај

СЕ РИ ЈА

Ко сти

ПРИ РОД НИ СВЕТ

Са ку пља чи ме да у Не па лу Џим До ер ти, мла ди бри тан ски фа р мер и ве ли ки љу би тељ ме да, су о чи ће се са ве ли ким иза зо вом. Хо ће лу успе шно са вла да ти све опа сно сти ва за не за са ку пља ње ве о ма це ње ног хи ма лај ског ме да из ко шни ца ко је се на ла зе на ли ти ца ма ви ским и по 90 ме та ра... (ХРТ 1, 10.10)

08.15 08.40 09.05 09.15 09.30 10.00 10.40 11.25 12.05 12.30 12.55 13.25 13.50 15.25 16.05 16.30 17.00 17.45 18.35 19.10 19.25 20.40 22.40 23.25 23.45 00.25 00.50 01.15 01.55

Фамке Јансен

00.50 01.50 03.40 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Жутокљунац Конор на тајном задатку Платно, боје, кист Изазови, док. филм Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Вероника Марс Шаолински пажеви Жутокљунац Цртани филм Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера: Јојо, филм Ружна Бети Дени на мору, док. серија Добро је знати Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Гаража Пријатељска фудбалска утакмица: Ирска - Хрватска, пренос Лажи ми Зовем се Ерл Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачара Ноћни музички програм

06.00 Ловац на жене 08.00 Фаџ 08.30 Интермецо 1 10.30 Корак даље 11.10 Црни гавран 12.00 Интермецо 2 13.00 Невероватне приче 13.30 Отпадници 15.20 Фаџ 16.20 Корак даље 17.00 Трава 18.00 Невероватне приче 18.30 Интермецо 3 19.00 Пако 21.00 Трава 22.00 Мистерије 00.00 Гунг Хо!

01.50 Капетан Скарлет

08.30 Велика зверка 10.00 Помама за летећим тањирима 12.00 Фриџек 14.00 Купе де вил 16.00 Роштиљ Спитфајер 18.00 Случајни шпијун 20.00 На чају са Мусолинијем 22.00 Анђелин пепео 00.20 Младе, влажне и напаљене

На гра ни ци Тек са са и Окла хо ме на ђе ни су ко сту ри си јам ских бли зна ки ња ста ро сти око 20 го ди на. Де тек ти ви про на ла зе до ка зе сву да по зе мљи и за кљу чу ју да су де вој ке би ле жон глер ке и да су ра ди ле у пу ту ју ћем цир ку су... Уло ге: Дејвид Бореаназ, Емили Дешанел, Михаела Конлин, Ерик Милеган, Ти Џеј Тејн, Џонатан Адамас Аутор: Харт Хансон (РТЛ, 21.40)

Михаела Конлин

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

22.50 23.45 00.40

Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Велике селидбе Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Рос Кемп: Блиски исток Водич из безизлазних ситуација Шокантни снимци преживљавања Иза решетака Амерички чопери Генералка

08.30 09.30 10.00 14.30 16.30 17.00 18.45 20.45 20.50 21.50 21.55 22.55 23.00 23.15 00.00

Бициклизам Тенис Фудбал Бициклизам Тенис Тенис Тенис Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Преглед Фудбал

22.25

Секс, лажи и пљачка

П

о што је фи рер иза брао сво је, Ге ринг је мо Кад је Вој ска опра ла ру ке од це ле пр ља ве афе ре, гао да узи ма што је же лео. Иза брао је укуп - ни шта ни је мо гло спре чи ти ЕРР да од у зи ма је вреј но 69 сли ка, ме ђу њи ма две ње го вог оми ље - ске збир ке чу ва не у фран цу ским на ци о нал ним них умет ни ка Кра на ха: Пор трет Фри дри ха ИИИ скло ни шти ма. Ме ђу но во при до шлим би ло је још Му дрог из збир ке „Вил ден стајн„, а шест ко мо да и ра до ва из не ве ро ват не збир ке „Да вид-Веј„, ко ју је два сто ла из 18. ве ка до да ти су прет ход но иза бра ном чи ни ло 130 сан ду ка. Жак Жо жар је опет про те сто на ме шта ју. Све је тре ба ло је да стиг не у Рајх Ге рин - вао јер је Да вид-Веј збир ку опо ру ком оста вио го вим спе ци јал ним во зом, ко јим је упра вљао Луфт - фран цу ским му зе ји ма. ЕРР је од био при го вор, пр ва фе. Све је др жа но у тај но сти, али ко ман дант Па - во јер је Да вид-Веј Је вре јин, а по што још ни је био ри за је оба ве стио не мач ког вр хов ног ко ман дан та за мр тав и да ље је по се до вао умет ни не. Фран цу ску о по шиљ ци. Ге ринг је гру бо оте рао гро фа Ме тер ни ха, из ја вљу ју ћи да је при су тан као пред став ник Вр хов не ко манд не ар ми је, ко ја је би ла од го вор на за без бед ност од у зе тих ра до ва. Рајх мар шал је, ван се бе, по што је вик нуо: „Још јед на ор га ни за ци ја ко јом мо рам да се ба вим!“, из ра зио же љу да свој „уви ђај“ оба ви с ма лом гру пом. Је ди ни пред став ник Кун стшу ца ко ме је до зво ље но да оста не с прат њом био је др Бу њес, али је већ пао под Ге рин гов ути цај и ка сни је на гра ђен по слом ди рек то ра Не мач ког ин сти ту та у Па ри зу. Вој ска је за пра во по че ла да при пре ма до ку мен та ко јим се осло ба ђа кри ви це. Вер махт се прав дао да су Луфтвафе покрадени намештај превозио – возом Ге рин го ва на ре ђе ња по ти сну ла она Хи тле ро ва ко ји ма се за бра њу је од у зи ма У свом ха о су ин вен тар је би ло мо гу ће са ста ви ти ње умет нич ке сво ји не. А скла ња ње бес крв ног Вер - са мо на бр зи ну, на ве ли ку жа лост не мач ких исто мах та с пу та би ло је упра во оно што је Ге ринг же - ри ча ра умет но сти ко ји су ра ди ли из ме ђу 14 и 16 лео. Упр кос дру гим ду жно сти ма, шеф Луфт ва феа са ти днев но. А њи хов за да так био је огро ман: 218 вра тио се у Па риз још 12 пу та то ком 1941, и пет пу - глав них збир ки и хи ља де не ка та ло ги зо ва них ко ма та 1942. Хи тле ров лич ни ди лер Ханс По се ни је се да из ма њих збир ки ко је су зах те ва ле знат но ви ше спу штао на ни во лич них по се та. Ви ше је во лео да ис тра жи ва ња. Њи хов шеф, ба рон Курт фон Бер ни ку пу је на тр жи шту јер за ње га но вац ни је био про - је имао ми ло сти. Ње га је за ни ма ла са мо про мо ци ја блем. На кра ју, са мо 53 ко ма да у нај ви шим пар тиј ским ре до из ЕРР-а фор мал но су при ја ви ма, што је пре све га зна чи ло По мо дар ству склон ба рон вље на у збир ку Линц, док је Ге удо во ља ва ње Ге рин гу. ринг се бе ча стио с не ких Курт фон Бер и ње го ва же на Ба ро нов на чин жи во та био шестсто. Да све бу де „ле гал но“, је све са мо не скро ман. Ал Ен гле ски ња су, да би у пред ме те је про це њи вао дру го фред Ро зен берг, ње гов шеф, Па ри зу по бољ ша ли имиџ ра зред ни фран цу ски сли кар под сти цао га је на то да при ре ЕРР-а, ан т и с е м ит с ке Жак Бел тран, чи је би од ре ђи ва ђу је рас ко шне ве че ре не би ли ор га ни за ци је на ци стич ког ње це не за ви си ло од Ге рин го за до био по што ва ње за ЕРР, ко вих же ља. Ако је рад на ме њен ји је обич на вој ска пре зи ра ла. иде о ло га Ро зен бер га за Ка рин хал, про це на је би ла Ари сто кра та, ко ји је увек но ко ју је Вер махт пре зи рао, ни ска. Ако је, пак, тре ба ло да сио по мод не уни фор ме, и ње при ре ђи ва ли рас ко шне бу де про дат, би ла би ви со ка. го ва же на Ен гле ски ња ра ди ли ве че ри Не ке од це на то ли ко су би ле ко су што су мо гли не би ли се мич не да га је је дан фран цу ски про би ли у свет ви со ког оку па из вор на звао „по лу сле пим ба кро ре сцем“. Ге ринг је ци о ног дру штва. Ге рин гов ути цај био је не ве ро ва од ре ђе не су ме тре ба ло да упла ти у фонд за рат ну тан. Офи ци ри ко ји су свим ср цем осу ђи ва ли за пле си ро чад, али не ма до ка за да је то ика да учи нио. Но - не ипак су би ли за се ње ни у ме ри до вољ ној да из вац, ко јег је имао мно го ма ње не го По се, али и да - да ју сво ју са вест. ље до вољ но, ко ри стио је и да ку пу је на тр жи шту. Иде о лог Ро зен берг, чи ја је са вест функ ци о ни са Али, увек му је тре ба ло још. ла дру га чи је, био је ба чен у сен ку у соп стве ној По сле Ге рин го ве по се те на ста вље не су за пле не. аген ци ји. У ње го вој је ди ној по се ти Же де по му је Ка ми о ни и ка ми о ни су на ка пи ја ма ис по ста ве Лу вра ди но по че му су љу ди зна ли да је при су тан био је то вар оста вља ли че сто без ика кве на зна ке по ре кла. „спро вод ски ми рис сак си ја с хри зан те ма ма ко је су Би ло је са то ва, скулп ту ра, сли ка, на ки та, на ме шта ја ту ста вље не у ње го ву част“. Али ње го ви по моћ ни из ба на ка, ма га ци на и на пу ште них ста но ва. Убр зо, ци, ко је је по вре ме но слао да про ве ре не чу ве не цео спрат је био пун, још ства ри сти за ло је из мно - рад ње, ни су мо гли учи ни ти ни шта с па мет ним тех гих Рот шил до вих ку ћа на се лу. Из се фа бан ке су до - ни ча ри ма ко ји су вр ло бр зо схва ти ли да мо гу да не та 22 ков че га с на ки том и по ка за на Ге рин гу. С ве - „оту ђе “не ке ра до ве и про да ју их за др жа ва ју ћи но ли ком су здр жа но шћу, иза брао је са мо шест ко ма да, вац. ЕРР је био пре пун ин три га и љу бо мо ре, ко је укљу чу ју ћи и два пре кра сна при ве ска из 16. ве ка на су срам не афе ре од ре ђе них да ма ко је су ту ра ди ле ко ји ма су кен та ур и све ти Ђор ђе с ажда јом, ко је је до дат но по гор ша ва ле. Фон Бе ро ву се кре та ри цу и не за па ко ва не ста вио у џеп. Ле ши на ре ње је би ло је љу бав ни цу, фрој лајн Пуц, мо ра ли су да по ша љу то ли ко бе со муч но да је не ко ли ко не је вреј ских збир - ку ћи кад је афе ра по ста ла су ви ше очи глед на, а љу ки ко је су при па да ле љу ди ма са сум њи вим име ни ма бав ни тро у гао да ме ко ја је во ди ла па ри ску кан це мо ра ло да бу де вра ће но уз бо ја жљи во пи смо из ви - ла ри ју, њен ве ре ник (ку стос) и још јед на же на, ње ња. бит но су сма њи ва ли про дук тив ност. Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda10.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Има те до бру са рад њу с му шким ауто ри те ти ма и по др шку од ре ђе них осо ба. Део сло бо де чу ва те за се бе, би ло у по сло ва њу или лич ним кон так ти ма. При лич но сте за во дљи ви и скло ни флер ту ових да на.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. avgust 2011.

Дру штве ни сте и стал но из ло же ни не ким не пред ви ђе ним окол но сти ма. По тру ди ће те се да за вр ши те оно што сте на у ми ли, по би ло ко ју це ну. Из бе га вај те нер во зу и рас пра ве ко ли ко год мо же те.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

По ве ди те ра чу на о фи нан си ја ма и по тру ди те се да не по тро ши те мно го ви ше но што је нео п ход но. Ни је по вољ на си ту а ци ја за рад и по слов не од но се ри зи ке и екс пе ри мен ти са ња би ло ко је вр сте.

Да нас сте озбиљ ни. Мо же те би ти ве о ма ди рект ни и ис кљу чи ви, што не по го ду је од но си ма с дру ги ма, по слов ним или парт нер ским. У љу ба ви су на гла ше не стра сти, адре на лин и хор мо ни, и све под тен зи јом. Вре ме је да уре ди те свој жи вот ни про стор, окру же ње, да би ужи ва ње би ло пот пу но. Скло ни сте то ме да уга ђа те се би, по сво јим ви со ким кри те ри ју ми ма. Гла мур и лук суз до ла зе до пу ног из ра жа ја. Ак ци ја!

По ма ло сте не ја сни у ко му ни ка ци ји и на сту пу, по го то во на рад ном ме сту. Ува жа ва те ста ри је и ис ку сни је, али и са ми има те сво јих ду го роч них пла но ва. Сло бод но бу ди те про дор ни ји и упор ни, са мо у ве ре ни.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Про бле ми на рад ном ме сту и не сла га ње са са рад ни ци ма про из ла зе из њи хо ве нео д луч но сти и не до след но сти. Уоста лом, сви су не што пре о се тљи ви и по ма ло агре сив ни. У љу ба ви вер ност и ста бил ност.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Јо ш sу век ни сте све сни по сле ди ца си ту а ци је на рад ном ме сту па је пра во вре ме да от пу ту је те на го ди шњи од мор, уме сто да ра ди те Си зи фов по сао. Мо ра те би ти по ште ни и ис кре ни, ди рект ни и ја сни у на сту пу. У ка ри је ри на и ла зи те на си ту а ци ју ко ја из и ску је ја сни ји и пре ци зни ји план и про грам ра да и са рад ње. На при ја тељ ској осно ви ве зу је те дра гу осо бу за се бе. Фи нан сиј ски сте ста бил ни и ште дљи ви. Кри за у бра ку.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На лич ном, по слов ном и фи нан сиј ском пла ну пред сто је бу ре и на пе тост. Ово је те шка и стре сна сед ми ца за вас па не мој те би ти рас тр за ни и у ко ли зи ји са ми са со бом, а ни с дру ги ма.

Ди на ми ка на лич ном пла ну и не мо гућ ност да по стиг не те све оно што би сте хте ли, по го то во ка да то за ви си и од дру гих, ути че на ва ше тре нут но рас по ло же ње. Сми ри те се, ше та ју ћи се на отво ре ном про сто ру.

Не слу шај те при ја те ље јер ни је вре ме да се за њих жр тву је те. Љу бав је по пут сим фо ниј ске по е ме, по ма ло дра ма тич на, остра шће на и све про жи ма ју ћа. Ужи вај те у овом да ну и овом ле ту, све при сут ни.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Она је љубила Елвиса PROGNOZA

СВЕжЕ

Vojvodina Novi Sad

23

Subotica

23

Sombor

23

Kikinda

23

Vrbas

22

B. Palanka

23

Zrewanin

22

S. Mitrovica 23 Ruma

23

Pan~evo

23

Vr{ac

21

Srbija Beograd

23

Kragujevac

24

K. Mitrovica 24 Ni{

24

Evropa

и ВЕтрОВитО

Madrid НО ВИ САД: Све же, ве тро ви то и де ли мич но облач но вре ме уз сун ча не пе ри о де. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти Rim сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на до London 23 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Све же, ве тро ви то и де ли мич но облач но вре ме уз Cirih сун ча не пе ри о де. Сла ба ки ша је мо гу ћа са мо ују тру на ис то ку Вој во Berlin ди не. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 13 до 23 сте пе на.

Be~ СР БИ ЈА: Све же и ве тро ви то у це лој зе мљи. Би ће ве ћи ном су во Var{ava уз про мен љи ву облач ност и сун ча не пе ри о де, а сла ба ки ша ће па да ти са мо то ком ју тра у за пад ним и ис точ ним пре де ли ма зе мље. Ве Kijev тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак у по ра сту. Тем пе ра Moskva ту ра од 13 до 26 сте пе ни.

Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: У че твр так ве о ма хлад но ју тро. То ком да на сун ча но и да ље све же за ово до ба го ди не, али St. Peterburg уз сте пен-два ви ше тем пе ра ту ре не го у сре ду. Од пет ка сун ча но уз Atina то пли је вре ме. За ви кенд тем пер та у ре до 30 сте пе ни.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ре ла тив но не по вољ на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја за хро нич не бо ле сни ке, на ро чи то за ре у ма ти ча ре и осо бе са по ви ше ним при ти ском. Мо гу ће су ме те о ро пат ске ре ак ци је у бла гој фор ми. И да ље је нео п ход на по ве ћа на па жња у са о бра ћа ју.

35 29 21 20 18 20 17 19 21 14 22 37

Pariz

23

Minhen

19

Budimpe{ta

22

Stokholm

20

Ми сте ри о зна же на са култ не фо то гра фи је из 1956. го ди не, на ко јој је за бе ле жен њен по љу бац са Ел ви сом При сли јем ко нач но је от кри ла свој иден ти тет. Она је Барбара Греј (75), жи ви у Чарлс то ну, у Ју жној Ка ро ли ни. Фо то граф Алфред Вертајмер је ре као да ни кад ни је пи тао за же ни но име ка да је сни мио ту фо то гра фи ју. На кон што се Верт хај мер по ја вио у но ви на ма ка ко сто ји по ред по зна те фо то гра фи је, на зва не „По љу бац”, Гре је ва га је про на шла на Феј сбу ку и по сла ла му по ру ку: „Ја сам де вој ка са фо то гра фи је. Имам до бру при чу за вас”. Ме ђу тим Верт хај мер ни је од го во рио на по ру ку Гре јо ве.Из ја ва Гре јо ве је за тим еми то ва на на ра ди ју и на кра ју до шла до по зна тог ча со пи са, ко ји је по твр дио ње ну аутен тич ност. При ват не фо то гра фи је Бар ба ре Греј из сре ди не пе де се тих го ди на при ка зу ју исту же ну као ону по ред Ел ви са При сли ја и ње на се ћа ња на то вре ме и ме сто су тач на, чак је исте ви си не као же на на фо то гра фи ји. Гре је ва се при се ти ла да је, ка да је пе де се тих го ди на про шлог ве ка сре ла При сли ја у хо те лу у Рич мон ду, са мо по ми сли ла: „Бо же, он је пре леп”.

SUDOKU

На кон што су за јед но оти шли на ње гов кон церт, Греј и При сли су се по љу би ли на сте пе ни ца ма, а ка сни је се Гре јо ва на шла у Ел ви со вом ку пеу во за...

VIC DANA Пла ву ша пр ви пут спре ма ру чак. Кад је по јео не ко ли ко за ло га ја, муж је упи та: - Чи ме си пу ни ла ша ра на, дра га?

- Ка ко то ми слиш пу ни ла? Па ша ран уоп ште ни је био пра зан!

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

200 (17)

Slankamen

278 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

259 (14)

Zemun

302 (-17)

Tendencija stagnacije

Senta

311 (-17)

Bogojevo

231 (11)

Pan~evo

322 (-18)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa

Ba~. Palanka

230 (7)

Smederevo

480 (-22)

Titel

278 (-12)

NERA

Novi Sad

216 (-3)

Tendencija stagnacije

Hetin

76 (-10)

22 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 270 (-24) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

60 (-18) 255 (-17)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja