Dnevnik 10.avgust 2012.

NOVI SAD *

PETAK 10. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23522 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DE CE N I JA OSI GURAWA JE FTI N I JA OD JE DN E SU[E

Samo polise spasavaju wive str. 5

EKO NOM SKI AM BA SA DO RI POD NO SE IZ VE [TA JE O (NE)US PE SI MA

Politika 3 U Somboru karte su u rukama socijalista

Ekonomija 4 „Bo{” u Pe}ince ula`e 71 milion evra

Novi Sad 9 „Dnevnikova” anketa o letwim sni`ewima: Kriza srezala cene

Vojvodina 11 Te{ka finansijska situacija u kikindskoj „Livnici”

Crna 13 Smrt poqo~uvara u [urjanu i daqe misterija

Bez vru}ine

[kr ti, a ko {ta ju str. 2 PE KA RI SE SA STA LI S RA SI MOM QA JI ]EM

Dr `a va hle bu ipak ne da pre ko 44 di na ra str. 5

Najvi{a temperatura 29 °S

Foto: B. Lu~i}

NASLOVI

ISTO RI JA PO MA @E DA PO STA NE MO GRA \A NI SVE TA: U~e sni ci omla din skog kam pa raz me ne „Me {a vi na kul tu ra u evrop skom te a tru” pro {e ta li su ju ~e kroz isto ri ju No vog Sa da i Pe tro va ra din ske tvr |a ve,

VLAST TREBA DA BU DE MU DRA KAD DA JE PU TE VE

To~ ko vi se u kon ce si ji la ko za gla ve str. 4

po se tiv {i Mu zej gra da. Ovaj omla din ski kamp deo je pro gra ma Evrop ske uni je „Mla di u ak ci ji” i or ga ni zu je se tre }u go di nu zare dom. Ovo go di {wi, ujed no i za vr {ni kamp, po ~eo je 5. av gu sta na Le ten ci.

str. 7

OD OK TO BRA PRO ME NE U NA ^I NU PLA ]A WA LE KA RA U PRI MAR NOJ ZDRAV STVE NOJ ZA [TI TI

Ko li ko pa ci je na ta, to li ka pla ta

str. 6

NA STA VQA SE IS TRA GA O AGRO BAN CI

Po tra ga za mla |im An to ni }em JU ^E NA NO VO SAD SKOM NO VOM NA SE QU

[tan glom iz u da rao dok to ri cu

str. 14 – 18

SPORT

Fi }a u Sr bi ji 13.490 evra

str. 4

n VATERPOLISTI SRBIJE IGRAJU S ITALIJANIMA ZA FINALE

str. 13

n VATERPOLISTI VOJVODINE U LIGI [AMPIONA

n ZVEZDA ELIMINISALA OMONIJU

2

POLiTikA

petak10.avgust2012.

Vu ~i} na VMA zbog is cr pqe no sti

vlaDa srbije

Mi lan Pa je vi} ume sto Mi li ce De le vi} Vlada Srbije ju~e je imenovala Milana Pajevi}a za novog direktora Kancelarije za evropske integracije. Vlada je razre{ila Milicu Delevi} du`nosti direktora te kancelarije, na li~ni zahtev.

^etrdesetsedmogodi{wi Pajevi} je 1999. bio jedan od osni va ~a udru `e wa gra |a na G17 plus, gde je obavqao poslove vezane za me|unarodnu saradwu. Od promena 2000. bio je savetnik za spoqnu politiku potpredsednika Savezne vlade, a od 2004. godine Vlade Srbije Miroquba Labusa, kao i Nacionalni koordinator „Pakta za

stabilnost” i ambasador u Saveznom ministarstvu za inostra ne po slo ve. Ostav ku na zvawe ambasadora i zahtev za pre kid rad nog od no sa u SMIP-u i Vladi podneo je juna 2004. Od juna 2004. do avgu-

sta 2006. je Pajevi} bio zaposlen u G17 In sti tu tu, sa op {teno je iz Vlade Srbije. Bio je me|u osniva~ima Evropskog pokreta u Srbiji. Jedan je od osni va ~a Cen tra za me |u na rodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) 2006. godine. Tako|e je na mestu predsedavaju}eg Me|unarodnog savetodavnog odbora ISAC fonda.

Raz re {en pr vi po re znik Vlada Srbije razre{ila je Dragutina Radosavqevi}a s mesta direktora Poreske uprave.

Radosavqevi} je kadar Demokratske stranke, a na ~elo Poreske uprave postavqen je u novembru 2008. godine. U januaru 2010. je, posle konkursa, izabran za direktora s petogodi{wim manadatom.

Pre toga, bio je dr`avni sekretar u Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu. Od 2000. do 2004. godine, Radosavqevi} je bio direktor Fonda za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta Kragujevca, a s tog mesta je pre{ao u Ministarstvo dr`avne uprave i lokalne samouprave. Po obrazovawu je prav-

nik, a kadar je Demokratske stranke.

Krajem jula, uo~i imenovawa na funkciju ministra finansija i privrede, Mla|an Dinki} je na svom nalogu na „Tviteru„ napisao da bi Radosavqevi} trebalo da podnese ostavku jer je Demokratska stranka, ~iji je ~lan, oti{la u opoziciju.

Dinki} je ju~e ovlastio je direktorku Centra za velike poreske obveznike u Poreskoj upravi Qiqanu Kova~evi} da koordinira ovom institucijom do izbora novog direktora.

Qiqana Kova~evi} je sada{wi pomo}nik direktora Poreske uprave i radi u Poreskoj upravi od 1999. godine.

Po sta vqe no ne ko li ko dr `av nih se kre ta ra Vera Mavri} postavqena je za dr`avnu sekretarku u Ministarstvu spoqnih poslova, a Miodrag Poledica za dr`avnog sekretara u Ministarstvu saobra}aja, objavqeno je u najnovijem broju „Slu`benog glasnika”.

Danilo Golubovi} postavqen je za dr`avnog sekretara u Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede.

Za pomo}nika ministra odbrane – Sektor za politiku odbrane postavqen je Miroslav Jovanovi}, dok je za sekretarku tog ministarstva postavqena Biqana Babi}.

dnevnik

Dejan \ur|evi} postavqen je za direktora Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo, dok je Milovan Ivanovi} ponovo postavqen za zamenika direktora Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije, na pet godina. Aleksandra Radosavqevi} razre{ena je du`nosti direktora Kancelarije za pra}ewe poslova predsedavawa Generalnom skup{tinom UN, zbog ukidawa radnog mesta na koje je postavqena. Za zamenika generalnog sekretara Vlade Srbije postavqen je Miladin Panteli}.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i} ju~e je zbog zdravstvenih problema primqen na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu, a nakon obavqenih kontrolnih pregleda, u popodnevnim ~asovima pu{ten ku}i na li~ni zahtev.

Zbog isrpqenosti i premorenosti, Vu~i}u je, kako saznaje Tanjug, pozlilo u jutarwim ~asovima, nakon ~ega je preba~en na VMA, gde su obavqeni svi neophodni medicinski pregledi. Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} posetio je Vu~i}a na VMA.

EKONOMSKI AMBASADORI PODNOSE IZVE[TAJE O (NE)USPESIMA

[kr ti, a ko {ta ju – Eko nom ski am ba sa do ri Srbije koji nisu dobro radili posao mora}e da se vrate u zemqu – najavio je potpredsednik Vlade i ministar spoqne i unutra{we trgovine Rasim Qaji}.

U to ime, do kraja sedmice od ekonomskih ambasadora }e zatra`iti da u najkra}em roku podnesu izve{taj o radu.

Kako su ju~e preneli mediji, Qaji} je ustvrdio da }e od postignutih razultata zavisiti wihov ostanak na toj funkciji, a nije iskqu~io mogu}nost da pojedine

da su konkretni rezultati veoma {krti.

Dr`ava godi{we na 27 ekonomskih ambsadora tro{i 1.560.000 evra za plate i vi{e od 300.000 evra za tro{kove stanovawa. U prvoj godini wihovog delovawa rezultati

wihovih teritorija izostale su, a Ministarstvo je taj podatak pravdalo pri~om da „uloga ekonomskih diplomata nije u svim gradovima ista„.

I pored tako nemu{te odbrane, ostalo je zabele`eno da je Jadranka Petrovi},

ka`e se u izve{taju, doneli su i investiciju italijanskog ”Margaritelija”, koji je u Kosjeri}u sklopio posao s “Interkopom”, a samo u prvoj fazi najavqeno je ulagawe od {est miliona evra. Plus za diplomate je i investicija

su mahom izostali. Za platu do 2.600 evra mese~no neki od na{ih ekonomskih izaslanika prijavqivali su tek desetak sastanaka mese~no.

ekonomski diplomata u Sarajevu, u izve{taju navela svega desetak sastanaka i aktivnosti u roku od mesec dana. Ona je u te aktivnosti ubrojala ~ak i u~estvovawe na tribinama, sajmu vina, ali i slawe poziva, obave{tewa komorama, agencijama, preduze}ima o de{avawima u Srbiji ili BiH. Od potrage za investitorima i poslovima ni re~i. I wen kolega iz Podgorice Kristijan Kolakovi} imao je sli~an u~inak.

Ipak, nisu svi ekonomski ambasadori bili bez u~inka.

Po izve{taju Ministarstva ekonomije, aktivno ukqu~ivawe u pro{irewe posla nema~kog ”Drekslera” i ”Leonea”, jedan je od wihovih uspeha. Tu je i investicija ”Falkea” u Leskovcu.

Privredni ambasadori su,

”Jure” u Ra~i i Ni{u jer je taj aran`man pogurao i ekonomski savetnik u Slova~koj, gde Korejci imaju glavno sedi{te za Evropu.

Jedno o najve}ih ulagawa u Srbiju, zahvaquju}i aktivnostima ekonomskih ambsadora, obezbdi}e verovtno nema~ki gigant RVE. U pitawu je izgradwa nekoliko mawih hidroelektrana, {to je investicija vredna 320 miliona evra. Time je na{ izaslanik u Berlinu pokupio slavu.

U posledwih {est meseci nije bilo burnih najava investicija i polova za koji su zaslu`ni ekonomski ambasadori. Ukoliko svi oni do kraja nedeqe ispostave svoje izve{taje Vladi Srbije, vide}emo gde je i koliko wihov anga`man bio isplativ.

P. Klai}

Dr`ava godi{we na 27 ekonomskih ambasadora tro{i 1.560.000 evra za plate i vi{e od 300.000 evra za tro{kove stanovawa ekonomske diplomate budu povu~ene.

– Na osnovu izve{taja koje nam budu podneli utvrdi}emo da li }emo neke ambasadore smeniti i imenovati nove.

Mo`da }emo ~ak i ukinuti ekonomske diplomate u pojedinim zemqama ako se utvrdi da ima vi{e {tete nego koristi od wihovog postojawa – rekao je Qaji}, pod ~ijom su ingerencijom ekonomski ambasadori.

On je naveo da }e uspe{nost ekonomskih ambasadora utvrditi u saradwi s Ministarstvom finansija i privrede, na ~ijem je ~elu Mla|an Dinki}, koji je i uspostavio, do tada nevi|enu kategoriju ekonomskih ambasadora.

Srbija sada ima 27 ekonomskih ambasadora {irom sveta,

Gde stoluju ambsadori Po uspostavqawu ekonomskih ambasadora, pro{la Vlada Srbije odlu~ila se za 27 destincija na kojima su mislili da je mogu}e napraviti kakav-takav pomak. Evo gde se Srbija sve predstavqa kao zemqa dobra za invstirawe: Moskva, Berlin, Minhen, [tutgart, Rim, Milano, Atina, Peking, Pariz, ^ikago, Qubqana, London, Sarajevo, Zagreb, Skopqe, Brisel, Toronto, Tokio, Kijev, Budimpe{ta, Bukure{t, Sofija, Istanbul, Bratislava, Be~, Podgorica, Prag. koji su u slu`bi od oktobra 2010, a wihov glavni zadatak bio je da obezbede dolazak {to vi{e investitora iz zemaqa doma}ina. Ve} posle prve provere, me|utim, ispostavilo se da su neki radili vi{e nego drugi, ali i

Ministarstvo ekonomije tada je napravilo izve{taj iz kojeg se moglo videti da ekonomske diplomate u Moskvi, Pekingu, Sarajevu, Zagrebu, Torontu, Kijevu i Pragu nemaju gotovo nikakve rezultate. Investicije s

TVIT CRTICA Pu sta ostr va „Partizan„ nije uspeo da pobedi kiparski AEL, ~ime je prekinuo san o Ligi {ampiona.

Mo`da je to takmi~ewe prevelik zalogaj za na{e klubove i mo`da je Aleksandar Jugovi} iz SPOa u pravu kad ka`e: „Iako sam veliki partizanovac, moram konstatovati da bi FK ’Partizan’ s ovim timom izgubio i od reprezentacije PUSTIH OSTRVA”.

Benzin, {ibica...

Ni demokrati Goranu Je{i}u taj poraz nije lako pao. Utakmicu je propustio, ali mu je poruka ekstremnija, uz obavezan smajli: „Sre}a {to ne stigoh na utakmicu ve~eras! Zapalio bih se kao Jan Palah...”

@eqa N o 1 Hiqade i hiqade qudi gu~u na Saboru, izve{tvaju mediji. U Draga~evo su se sjatili i

na{i deputati da ih ne zaobi|e neki blic s fotoaparata. Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac u to ime izrazio je `equ: „Vlast da budem, u Gu~i da se veselim!„

@eqa No 2 Biv{i direktor Agrobanke poku{ao je da klisne preko Ra~e u pravcu celog sveta. Uhva}en je, ali je socijalista Boris Mili}evi} ipak po`eleo: „Bankar da budem, menaxer godine, dr`avu da opqa~kam, pa iz zemqe da pobegnem.

Jo{ imam fore, tek mi je 38„.

B rada Politi~ari su novim zakonom duplirali iznos koji ide strankama iz buxeta, postav{i tako jedini buxetski korisnici kojima novac le`e redovno na ra~une. Poverenik za informacije Rodoqub [abi} preneo je na „Tviteru„ ju~e tekst iz „Dnevnika„ uz komentar: „Duplirana

primawa na ra~un gra|ana... Jeste da smo svi ~uli famoznu ’mudrost’ – ’Bog je prvo sebi bradu stvorio’, ali ipak...”

Uti sak Sti~e se utisak da se pojedini mediji bave sudbinom DS-a vi{e od drugih. Sti~e se tako|e utisak da se pojedini politi~ari vi{e bave sudbinom te stranke nego svoje. Napredwak Mario Maleti} je u jednom „tvitu„ sabrao oba utiska: „Red bi bio da glavni i odgovorni urednik ’Blica’ u|e u Predsedni{tvo DS-a na slede}oj Skup{tini stranke. Najvi{e je radio za stranku od svih...”

Mla|a i guver nerka Pri~a o Mla|anu Dinki}u kao prvom ~oveku koji u|e u Vladu i prvom koji joj ubaci klipove u to~kove, postala je op{te mesto u na{oj politici. Nije pri~a za kladonicu, ali bi mogla

biti. Politi~ar Drago Kova~evi} ka`e: „Dinki} }e biti prvi koji }e napustiti sada{wu vladu uz neku pri~u. Samo, ne znam s kim }e se najpre sva|ati. S guvernerkom – tipujem”.

K rave, ovce...

Vreme je godi{wih odmora. Moru, planini, selu i drugim destincijama pohrlili su i deputati. Od ve}ine ni traga ni glasa, ali se neki ipak ogla{avaju pastoralnim porukama. Tako Maja Gojkovi} poru~uje sa svog odmori{ta: „Kako je lepo, slu{am ovce, krave, nema automobila, muzike...”

Di sa we, {t a?

Prepun je „Tviter„ bisera – poruka upu}enih nekome, svakome, bilo kome. Ima i onih drugih bez glave i repa. Slavica Kari} je dobra u wima: „Blokira{ svest i gubi{ svoju mo}. Disawe vodi telo”.

P. K.

politika

dnevnik

VRU]E POLITI^KO LETO U VOJVO\ANSKIM GRADOVIMA

Sombor: Karte u rukama socijalista Na ja va, pre sve ga li de ra so ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ce Da ~i }a, da u po ku {a ju „upo do bqa va wa” ver ti ka le vla sti s onom re pu bli~ kom, i lo kal ne sa mo u pra ve u Voj vo di ni mo gu o~e ki va ti pre kom po zi ci ju vla sne no men kla tu re, svo je vre me no je i u Som bo ru iza zva la broj ne spe ku la ci je. For mu la ta kvog po li ti~ kog po du hva ta je bi la jed no stav na, po {to bi na kon 16 go di na, ma wevi {e su ve re ne za jed ni~ ke vla sti De mo krat ske stran ke i De mo krat ske stran ke Sr bi je, o da qoj sud bi ni ovog gra da tre ba lo da „bri ne” ko a li ci ja SNS-a, SPS-a, SPO-a i URS-a, uz po mo} „ma weg igra ~a” kao {to je Gru pa gra |a na „Bo qi Som bor”.

Po sti zbor na ma te ma ti ka je, ka da je u pi ta wu Som bor, bi la jed no stav na. Dok je sve „mi ri sa lo” na re pu bli~ ku ko a li ci ju DS–SPS-a, osna `e nu LDP-om i even tu al no URS-om, a uva `a va ju }i re zul tat DS-a na po kra jin skom ni vou, u 61-~la nom som bor skom lo kal nom par la men tu je na pra vqe na vlast ko ja je pod ra zu me va la 16 od bor ni ka

DS-a, po pet od bor ni ka DSS-a i SPS-a, po tri iz SVM-a i LSV-a, i to sve uz ne skri ve nu i {ta vi {e jav nu po dr {ku ~e ti ri od bor ni ka Srp ske ra di kal ne stran ke. Ta ko je kon sti tu ci o nal na sed ni ca va ro {kog par la men ta i obe lo da ni la sa mo ma le pro me ne u no men kla tu ri vla sti, po {to je SPS, na kon de ce nij skog od su stva iz ov da {weg par la men tar nog `i vo ta, naj zad „do bio” me sto za me ni ka gra do na ~el ni ka i jed nu sto li cu u

Grad skom ve }u, dok je sve osta lo bi lo „copy–pa ste„ pro te kle ~e ti ri go di ne.

Po li ti~ ka – po ka za lo se uspe {na – ekvi li bri sti ka li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a u pro ce su for mi ra wa Re pu bli~ ke vla de, ko ja ga je ina u gu ri sa la u pre mi je ra, na ja vi la je i no vu „po de lu ka ra ta” u Som bo ru, po {to je, ne broj ~a no ko li ko stra te {ki, naj ja ~i tas na va gi po li ti~ kih od no sa, SPS, ne sum wi vo do bio sig nal iz be -

o grad ske cen tra le da, naj bla `e re ~e no, pre i spi ta svo je u~e {}e u vla sti za jed no s DS-om, {to je, opet, otvo ri lo mo gu} nost opo zi ci o nim SNS-u (11 od bor ni ka), URS-u ({est man da ta) i SPO-u (~e ti ri od bor ni ka), da uz GG „Bo qi Som bor s tri i jed nog od bor ni ka De mo krat ske za jed ni ce voj vo |an skih Ma |a ra, for mi ra ju skup {tin sku ve }i nu, ko ja bi za vr {nih da na le ta i s pr vim je se wim ki {a ma pre u ze la vlast.

Pe riod go di {wih od mo ra je tu po ten ci jal nu pre kom po zi ci ju vla sti u Som bo ru, ka ko stva ri sto je, od lo `io na ne ko vre me. Ov da {wi li de ri DS-a i DSS-a Si ni {a La zi} i Go ran Bu la ji}, ne gi ra ju ras pad ne tom us po sta vqe ne ak tu el ne vla sti, do du {e „gar ni ra ne” sta vom lo kal nog li de ra so ci ja li sta Bo ri sla va Sta ni~ ko va da SPS tek o~e ku je stav stra na~ ke cen tra le po tom pi ta wu, ko jem }e se, po sve mu su de }i, ipak mo ra ti pri klo ni ti. Da kle, po ga ~a i no` lo kal ne vla sti u Som bo ru su de fi ni tiv no u ru ka ma So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je.

M. Miqenovi}

SNS: Ne progonimo liga{e Srp ska na pred na stran ka u Zre wa ni nu od ba ci la je ju ~e tvrd we li de ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne na da ^an ka da no va grad ska vlast ko ri sti po li ci ju da bi pro go ni la pot pred sed ni ka LSV-a Alek san dra Mar to na, pro tiv ko ga su na pred wa ci pod ne li kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da je po ku {ao da zlo u po tre bi slu `be ni po lo `aj. SNS tvr di da je Mar ton, kao biv {i pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na, od la ga wem kon sti tu tiv ne sed ni ce lo kal nog par la men ta, po ku -

{ao da do pri ne se uvo |e wu pri nud ne upra ve u gra du na Be ge ju jer LSV, za jed no s ko a li ci o nim part ne ri ma iz DS-a i SVM-a, ni je mo gao da for mi ra skup {tin sku ve }i nu.

“Na vod no ugro `e ni biv {i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Mar ton ve} je jed nom pla tio ka znu zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja ra di ostva ri va wa ma te ri jal ne ko ri sti, ali in for ma ci ja o na god bi sa su dom ni je na {la me sto u me di ji ma. To mu ni je sme ta lo da se opet na |e na li sti LSV-a za

po sla ni ke u po kra jin skom par la men tu”, na ve de no je u sa op {te wu Grad skog od bo ra SNS-a.

Na pred wa ci su po no vo op tu `i li Mar to na da je zlo u po tre bio funk ci ju pred sed ni ka lo kal nog par la men ta ra di one mo gu }a va wa le gal ne pro me ne grad ske vla sti.

“Ne za ko ni to od la ga we za ka za nog za se da wa kon sti tu tiv ne Skup {ti ne bi lo je sa mo jo{ je dan po ku {aj ma ni pu la ci je da bi se jo{ ma lo odr `a li na vla sti”, za kqu ~u je se u sa op {te wu. @. B.

POTPREDSEDNIK DS ODGOVARA NA VU^I]EVE OPTU@BE

Petrovi}: Nisam pritiskao [o{ki}a

Pot p red s ed n ik De m o k rat ske stran k e Du { an Pe t ro v i} iz j a v io je ju ~ e da su op t u ` be ko j e je vi c e p re m i j er i li d er Srp s ke na p red n e stran k e Alek s an d ar Vu ~ i} iz n eo na we g ov ra ~ un ne i s ti n i t e – ka ko one da je vr { io pri t i s ke na gu v er n e r a Na r od n e ban k e Sr b i j e, ta k o i one da je sa stra n a~ k im ko l e g a m a uti c ao na ime n o v a w a u pra v o s u | u.

Pe t ro v i} je agen c i j i Ta njug iz j a v io da je Vu ~ i } e v a tvrd w a, iz n e t a u in t er v juu ne d eq n i k u NIN, da je za j ed no sa Sr | a n om [a p e r om na gu v er n e r a De j a n a [o { ki } a iz v r { io pri t i s ak da za p o sli oko sto t i n u qu d i iz DSa, pot p u n a ne i s ti n a, i da ne ma ni k a k ve ve z e sa za p o -

{qa v a w em ni j ed n e oso b e u NBS-u.

– S go s po d i n om [o { ki } em sam is k qu ~ i v o slu ` be n o sa ra | i v ao, ba v i l i smo se pro na l a ` e w em na ~ i n a za o~u v a we sta b il n o s ti ce n a i tra ` e wem pu t e v a ka k o da u od g o v a ra j u } im pro c e d u r a m a bu d e olak { a n a mo g u} n ost se q a c i ma da uzi m a j u kre d i t e na osno v u za l o g a ko j e bi da v a l i kao re z ul t a t e svo j e po q o p ri vred n e pro i z v od w e – re k ao je Pe t ro v i}, i do d ao da je upra vo to re z ul t i r a l o sta b il n o {}u ce n a do ma j a ove go d i n e.

Po v o d om Vu ~ i } e v e tvrd w e da je sa stra n a~ k im ko l e g a m a Slo b o d a n om Ho m e n om i Bo {kom Ri s ti } em pra v io spi sko v e su d i j a i tu ` i l a c a ko j i

su ime n o v a n i u pro c e s u op {teg iz b o r a, Pe t ro v i} je re kao da su re f or m u pra v o s u | a spro v o d i l a slu ` be n a li c a ko j a su za to bi l a ovla { }e n a Usta v om i za k o n om, i da je sve dru g o pra z na pri ~ a.

– Ra d i se o pot p u n oj ne k re di b il n o s ti iz v o r a ko j i m a pot p red s ed n ik Vla d e Vu ~ i} ras p o l a ` e. Ima j u } i u vi d u vr l o od g o v o r an po s ao ko j im se on sa d a ba v i i po t re b e ko je jed n a ta k va funk c i j a iz i sku j e, on mo r a da ulo ` i zna ~a j an trud da in f or m a c i j e na osno v u ko j ih da j e iz j a v e ko j e se od n o s e na jav n i `i v ot bu d u na vi { em ni v ou da ne bi do l a zio u si t u a c i j e da iz n o s i pot pu n e ne i s ti n e – re k ao je Pe tro v i}.

skla d u s iz b or n om vo q om gra | a n a. Kra g u j e v ac, ko j i je na k on iz b o r a 6. ma j a pr v i u Sr b i j i do b io no v u vla d a j u } u ko a l i c i j u, ni k a d a ni j e spo mi w an u pri ~ a m a o po l i t i~ kim pro m e n a m a na lo k a l u, a to pi t a w e ne z va n i~ n o se po mi w e na k on ula s ka Uje d i w e nih re g i o n a Sr b i j e u Vla d u sa SNS-om. Vla d a j u } u ko a l i ci j u u Skup { ti n i gra d a Kra gu j ev c a, ko j a ima 87 me s ta, ~i n e 37 od b or n i k a li s te URS-a, de s et od b or n i k a ko a li c i j e oku p qe n e oko SPS-a i po pet od b or n i k a ko a l i c i je Li b e r al n o-de m o k rat s ke stran k e – Srp s kog po k ret ob no v e i De m o k rat s ke stran k e Sr b i j e.

U opo z i c i j i su Srp s ka na pred n a stran k a sa 16 i De m o krat s ka stran k a s 12 od b or ni k a. Pred s ed n ik Grad s kog od b o r a SNS-a u Kra g u j ev c u je Ra d o m ir Ni k o l i}, sin pred sed n i k a Sr b i j e.

S. Palanka: DS–SNS

VESTI Kragujevac: Ulazi SNS? Gra d o n a ~ el n ik Kra g u j ev c a Ve r o q ub Ste v a n o v i} re k ao je ju ~ e da do sa d a ni j e bi l o raz g o v o r a o ula s ku Srp s ke na p red n e stran k e u lo k al n u vlast, ali ni j e is k qu ~ io mo gu} n ost da i na p red w a c i po sta n u deo vla d a j u } e ko a l i c i je u Kra g u j ev c u.

– Po s to j i pro s tor za raz g o vor, ako se pro c e n i s obe stra n e da je to po t reb n o – re kao je Ste v a n o v i} Ra d io-te le v i z i j i Kra g u j e v ac.

On je is t a k ao da vlast u Kra g u j ev c u ni k a d a ni j e bi l a pred m et pre g o v o r a na cen tral n om ni v ou, i re k ao da uko l i k o i do | e do raz g o v o r a s lo k al n im od b o r om SNS-a, te m a si g ur n o ne } e bi t i re s o ri ko j i bi im even t u a l n o pri p a l i. On je re k ao da se pro t i v i pre k om p o n o v a w u ko a l i c i j a, i oce n io da to ni j e u

Na ju ~ e r a { woj sed n i c i Skup { ti n e op { ti n e Sme d e rev ska Pa lan ka ozva ni ~e na je no va skup {tin ska ve }i na, ko ju sa ~i wa va ju od bor ni ci De mo krat ske stran ke, Srp ske na pred ne stran ke, Srp skog po kre ta ob no ve i De mo krat ske stran ke Sr bi je, sa op {te no je iz Skup { ti n e op { ti n e tog me sta.

No v a ve } i n a je od b a c i l a zah tev od bor ni ka oku pqe nih oko SPS-a za sme nu pred sed ni ka op {ti ne Ra do sla va Mi lo ji ~i }a Ke ne (DS), ko ji je ostao na toj funk ci ji. Za za me ni ka pred sed ni ka op {ti ne iza bran je Ivan Ga ji} iz Srp ske na pred ne stran ke. De mo kra te su za dr `a le pet me sta u Op {tin skom ve }u, a ume sto ~la no va Ve }a iz SPS-a, iza bra no je se dam no vih ~la no va iz SNS-a i DSS-a.

petak10.avgust2012.

3

REKLI SU

Mukovi}: Iste mere za saradnike okupatora Po sla nik i li der Bo {wa~ ke na rod ne stran ke Mu jo Mu ko vi} ju ~e je za tra `io od mi ni star sta va prav de i kul tu re da pred lo `e iste me re u po gle du spo men-obe le` ja za sve sa rad ni ke oku pa to ra, od no sno po je din ce ~i je je de lo va we to kom Dru gog svet skog ra ta ne do voq no raz ja {we no, sve do okon ~a wa sud skog po stup ka re ha bi li ta ci je. Mu ko vi} je oce nio da je neo p hod no da Vla da ima isti ar {in za sve, bez ob zi ra na to ko jem na ro du pri pa da ju, da bi se iz be glo zlo na mer no tu ma ~e we za kqu~ ka Vla de po vo dom pri su stva mi ni stra bez port fe qa Su lej ma na Ugqa ni na ot kri va wu spo menplo ~e A}i fu Ha xi ah me to vi }u u No vom Pa za ru. Sve {to va `i za A}if-efen di ju mo ra lo bi da va `i i za ~et ni~ ke ko man dan te Dra `u Mi ha i lo vi }a i Vu ka Ka la i to vi }a i osta le „ko ji su ne spor no od go vor ni za smrt ve li kog bro ja ne du `nih qu di, pre sve ga mu sli man ske ve ro i spo ve sti”, na vo di se u Mu ko vi }e voj pi sa noj iz ja vi.

[utanovac: Nisam naivan Biv {i mi ni star od bra ne i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Dra gan [u ta no vac re kao je da ni je upo znat s raz lo zi ma zbog ko jih je Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pro tiv we ga pod ne la kri vi~ nu pri ja vu.

– Ka da do bi jem pri ja vu i upo znam se sa sa dr `a jem, da }u ko men tar. Sa ra |i va }u s nad le `nim dr `av nim or ga ni ma u sva kom po gle du – re kao je [u ta no vac za „Pres„.

Agen ci ja je utvr di la da biv {i mi ni star od bra ne ni je pri ja vio da su on i we go va su pru ga ste kli vla sni {tvo nad po 1/10 ide al nog de la sta na od 63 kva drat na me tra u Sker li }e voj 20 na Vra ~a ru. [u ta no vac je ra ni je iz ja vio da je ta~ no da s jo{ de vet in ve sti to ra su pru ga i on u~e stvu ju u su fi nan si ra wu iz grad we zgra de u ko joj na me ra va ju da `i ve.

– Ni sam na i van da do zvo lim da me bi lo ko do vo di u ve zu s ne za ko ni tim po slo vi ma dok re {a vam stam be no pi ta we i obez be |u jem pro stor u ko jem }e da `i ve mo ja de ca – re kao je [u ta no vac.

\uri}: Preuzeli sve najgore – Ova vla da ju }a ko a li ci ja, pre sve ga SNS, pre u- ze la je naj go re ele men te ~e tvo ro go di {we par la men tar ne, a sa da vi di mo i Vla di ne prak se – oce wu je po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} za „No vi ma ga zin”.

– Pr vi me se ci ra da no vog par la men ta i pr ve ne de qe ra da no ve Vla de Sr bi je lo gi ~an su na sta vak ono ga {to se de {a va lo pret hod ne ~e ti ri go di ne.

Ka ko is ti ~e, deo te po no vqe ne prak se je iz bor funk ci o ne ra, obi ~aj da se naj vi |e ni ji ka dro vi se le iz par la men ta u Vla du i dru ge ele men te vla sti, {to po ka zu je da }e se no va ve }i na tru di ti da Skup {ti na bu de na mar gi ni, da se sve de na gla sa~ ku ma {i nu jed nom ili dva pu ta me se~ no“.

– Pret hod ne ~e ti ri go di ne mo} je bi la kon cen tri sa na na An dri }e vom ven cu, o~e ki vao sam da }e bi ti dru ga ~i je, pre sve ga zbog to ga {to pred sed nik i pre mi jer ni su iz iste par ti je – na veo je \u ri}.

4

ekonomija

petak10.avgust2012.

„BO[” U PE]INCE ULA@E 71 MILION EVRA

Fi }a u Sr bi ji 13.490 evra Za kupce u Srbiji cena bazne verzije „fijata 500L” s euro 6 benzinskim motorom od 1,4 kubika (16V) FIRE (95 KS) i {estostepenim mewa~em iznosi samo 13.490 evra, objavio je FAS. Ta cena va`i za paket opreme „pop„ koji je veoma bogat i sadr`i ESP, ASR, MSR,

dnevnik

Srem pra vi bri sa ~e za evrop ska ko la

„Fijat automobili Srbija„ uveli su drugu smenu za proizvodwu „fijata 500L” a radi se u smenama od po deset sati.

Predsednik Samostalnog sindikata FAS-a Zoran Mihajlovi} ka`e da radnici deseto~asovne smene izdr`avaju bez problema, jer su Kragujev~ani i [umadinci vredni qudi.

Nema~ki gigant „Bo{„ ulo`i}e u izgradwu nove fabrike u Pe}incima 71 milion evra. U „Bo{ovom” sremskom pogonu proizvodi}e se sistemi brisa~a za automobile, a u fabrici }e zaposlewe na}i 620 radnika.

Kako je istakla predstavnica kompanije „Bo{„ u Srbiji Jovanka Jovanovi}, planirano je da probna proizvodwa po~ne sredinom slede}e godine, a od januara 2014. godine trebalo bi da po~ne serijska proizvodwa za „Bo{ove” kupce u zemqama Zapadne Evrope. Ona je rekla da su imali podr{ku op{tine Pe}in-

ci te su u kratkom roku dobili potrebne dozvole, i dodala da su po~etkom jula po~eli infrastrukturni radovi na lokaciji na kojoj }e biti izgra|ena fa-

vana 2016. godine, kada }e biti izgra|eno jo{ 20.000 kvadratnih metara.

Jovanka Jovanovi} je potvrdila da je objavqen oglas za zapo-

{qavawe 25 in`ewera u toj fabrici i pozvao sve ma{inske i elektroin`ewere koji `ele da rade u prvoklasnoj kompaniji da se prijave na konkurs jer }e imati najboqu obuku u Nema~koj.

Predsednik op{tine Pe}inci Sava ^oj~i} obe}ao je da }e op{tina Pe}inci staviti sve svoje resurse na raspolagewe kompaniji „Bo{„, i to pre svega usluge urbanisti~kog odeqewa i Agencije za lokalni ekonomski razvoj. ^oj~i} je izjavio i da je wemu i wegovim saradnicima zadovoqstvo {to mogu da rade s najboqima.

E. D.

U „Bo{ovom” sremskom pogonu zaposlewe }e na}i 620 radnika brika. Po wenim re~ima, prva faza, tokom koje }e biti izgra|eno 22.000 kvadrata poslovnog i proizvodnog prostora bi}e zavr{ena u decembru ove godine, dok }e druga faza biti realizo-

{qavawe 25 ma{inskih i elektroin`ewera, a deset od wih }e i}i na obuku u Nema~ku.

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} je istakao ~iwenicu da je objavqen prvi oglas za zapo-

DR@AVA TREBA DA BUDE MUDRA KAD DAJE PUTEVE

To~ ko vi se u kon ce si ji la ko za gla ve ABS+EBD, HILL HOLDER, vazdu{ne jastuke za voza~a i suvoza~a, bo~ne vazdu{ne jastuke, vazdu{ne zavese, centralnu bravu s daqinskom komandom, servo-upravqa~ podesiv po visini i dubini, elektri~ne komande prozora u predwim vratima... Osim toga, u okviru tog paketa je i pode{avawe voza~evog sedi{ta po visini, „kargo boks”, „Start&Stop„ ure|aj za motore TwinAir i MultiJet, to~kove od 16 in~a...

– Radi se deset sati, ali to nije prekovremeni rad, zato {to se radi ~etiri dana u nedeqi, a ne pet – ka`e Mihajlovi}. – Radnici se tri dana odmaraju, pa po dva dana rade u turnusima po deset sati pre i po podne. Rotiraju se i zasad to nije problemati~no, zato {to je po~etak proizvodwe.

Problem }e mo`da biti kada fabrika postigne pun obim proizvodwe od najmawe 100.000 vozila i kada traka po~ne da radi mnogo br`e.

PRVA MERA NOVOG GUVERNERA

NBS po ve }ao re fe rent nu sto pu Iz vr {ni od bor Na rod ne banke Srbije pove}ao je ju~e referentnu kamatnu stopu s 10,25 na 10,50 posto.

Kako je navedeno u saop{tewu NBS-a, u narednom periodu o~ekuje se daqi rast inflacije usled o~ekivanog rasta cena hrane zbog lo{e poqoprivredne sezone, uvoznih i regulisanih cena, kao i niske pro{logodi{we baze.

Imaju}i u vidu to, kao i pove}awe premije rizika zemqe, da bi smawio inflatorne pritiske i preventivno delovao na inflaciona o~ekivawa, Izvr{ni odbor je odlu~io da pove}a referentnu stopu, navedeno je u saop{tewu. Me|ugodi {wa in fla ci ja se u ju nu pribli`ila gorwoj granici dozvoqenog odstupawa od ciqa, a svoj maksimum bi trebalo da dostigne u prvoj polovi-

ni 2013. godine, a zatim zapo~ne povratak ka ciqu. Izvr{ni odbor je istakao da }e stepen re strik tiv no sti mo ne tar ne politike u narednom periodu zavisiti od dinamike fiskalne konsolidacije, kretawa cena hrane i razvoja situacije u me|unarodnom okru`ewu.

Izvr{ni odbor NBS odlu~io je da pove}a u~e{}e dinarskog dela izdvajawa devizne obavezne rezerve, uz o~ekivawe da }e te mere dati daqu podr{ku cenovnoj stabilnosti i doprineti stabilizaciji kretawa na deviznom tr`i{tu.

U~e{}e dinarskog dela izdvajawa devizne obavezne rezerve pove}ano je sa 27 na 32 odsto na izvore ro~nosti do dve godine, i sa 19 na 24 odsto na izvore ro~ no sti pre ko dve go di ne.

Stope devizne obavezne rezerve ostaju nepromewene.

Kineska firma „Mostovi i putevi” uputila je Javnom preduze}u „Koridori Srbije” zvani~nu ponudu za finansirawe i izgradwu preostalih deonica autoputa prema ju`nom Jadranu na takozvanom Koridoru 11. Kinezi su spremni da daju kredit ili da put grade kao koncesionari. A ukupna vrednost deonice duge 270 kilometara je vi{e od 2,5 milijarde evra.

Koliko god da se radi o povoqnom kreditu, u prezadu`enoj zemqi kao {to je na{a te{ko }e se preuzeti kreditna obaveza i uz kamatu od dva posto, jer }e dug kad-tad do}i na naplatu. Iako s koncesijama ne{to ba{ i nemamo dobro iskustvo, u nedostatku novca i ta varijanta }e se razmatrati, posebno zato {to je Javno preduze}e „Putevi Srbije” jo{ proletos, na inicijativu tada{weg Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, izradilo studiju za primenu javno-privatnog partnerstva u finansirawu izgradwe puteva. Me|u predlo`ena ~etiri putna pravca je i Koridor 11.

Izgradwu puteva uz pomo} koncesija podr`avaju ministri za saobra}aj Milutin Mrkowi} i za gra|evinu i urbanizam Velimir Ili}. Obojica su mi{qewa da je taj na~in finansirawa najboqe re{ewe za izgradwu autoputeva ako ve} nemamo buxetskih sredstava, a nemamo, jer jedina alternativa je – ne graditi.

Neki postavqaju upravo to pitawe – da li nam je po svaku cenu neophodan Koridor 11 i kome treba, koliki je saobra}aj na wemu i da li }e se ulo`eni novac vratiti i kada. To pitawe ovih dana postavqeno je i u susednoj Hrvatskoj, koja je izgra-

dila autoputeve kao aerodromske piste. Oceweno je da nije trebalo da se s autoputevima ide ispred privrednog razvoja jer sada dospevaju finansijske

|arskoj je svojevremeno zbog koncesije pala vlada, i to zato {to saobra}aj nije bio toliko gust koliko je garantovala. Iz istog razloga ameri~ki „Beh-

I BOT modeli tra`e oprez Ukoliko bi se Kinezima dala koncesija, azerbejxanski kredit od 300 miliona evra koji je uzet za izgradwu jedne deonice bio bi unet, kako saznajemo, kao kapital dr`ave Srbije. Shodno tome delila bi se i naplata putarine. Iako se Srbija do sada nije dobro sna{la u poku{aju da gradi putem koncesija, stru~waci ocewuju da je prihvatqiv takozvani BOT model, koji u prevodu zna~i izgradi–koristi–predaj (dr`avi na upotrebu). Ali stvar je dr`ave kakve }e uslove dogovoriti. Va`no je da dr`ava ne preuzme prevelik rizik, na primer, o dovoqno prometa na budu}em autoputu. obaveze, a putevi nisu rentabilni – ka`u, isplativi su samo u vreme turisti~ke sezone.

Zbog toga se moramo dobro pripremiti za razgovor s koncesionarima i za{tititi vlastiti interes jer oni ne}e ulagati ukoliko nisu na dobiti. U Ma-

tel” je u Hrvatskoj odustao od koncesije, i [panija je imala sli~an problem, a od Srbije „Alpina” potra`uje 70 miliona evra, iako na deonici Horgo{–Po`ega, koja je bila predmet koncesije, ni a{ov nije zakopala.

Kao jedan od najve}ih problema pri ugovarawu koncesije navodi se visina putarine i uslovi za wenu primenu, posebno u zemqama koje imaju visoku inflaciju. Iako je kod nas donet novi propis o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama koji detaqno ure|uje odnos izme|u dr`ave, odnosno javnog partnera, i koncesionara, ipak pre davawa bilo koje deonice pod koncesiju Vlada treba da uradi test efikasnosti kojim se dokazuje da je takav na~in izgradwe jeftiniji od kreditnog zadu`ivawa.

Upu}eni ka`u da okosnicu koncesije predstavqa podela rizika. Na teret privatnog partnera idu rokovi izgradwe i tr`i{ni rizici, a dr`ava na sebe preuzima dozvole za gradwu, eksproprijaciju i devizni rizik. Me|utim, protivnici koncesije tvrde da one u saobra}aju nisu uspele nigde u svetu.

R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

116,6909

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 119,0723

121,8110

116,3336

Australija

dolar

1

99,8809

101,9193

104,2634

99,5752

Kanada

dolar

1

94,8243

96,7595

98,9850

94,5340

Danska

kruna

1

15,6706

15,9904

16,3582

15,6226

Norve{ka

kruna

1

16,0400

16,3673

16,7437

15,9909

[vedska

kruna

1

14,0843

14,3717

14,7022

14,0412

[vajcarska

franak

1

97,0644

99,0453

101,3233

96,7673

V. Britanija

funta

1

147,6726

150,6863

154,1521

147,2205

SAD

dolar

1

94,2271

96,1501

98,3616

93,9386

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 8. 2012. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (439,36 - 0,33)

Promet

Soko Nada [tark, Beograd

12,70

1.100

220.000

Go{a monta`a, Velika Plana

11,86

2.461

2.515.607

AIK banka, Ni{

0,00

1.400

1.554.000

Veterinarski zavod, Subotica

2,94

350

4.973.405

NIS, Novi Sad

0,33

612

3.216.290

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

2,84

435

5.086.937

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.300

0,00

0,33 Promena %

612 Cena

3.216.290 Promet

Imlek, Beograd

-2,14

2.425

123.675

Soja protein, Be~ej

BIP u restrukturirawu, Beograd

-12,12

29

9.135

-5,00

494

51.424

Energoprojekt holding, Beograd

Harder Digital Sova, Ni{

-11,28

999

139.860

0,00

440

161.007.554

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Telefonija, Beograd

-11,11

96

357.690

2,84

435

5.086.937

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.492

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.685

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.000

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

320.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.993

0,00

Tigar, Pirot

0,00

290

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

2,94

350

4.973.405

NIS a.d., Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,00

494

51.424

-2,14 Promena %

2.425 Cena

123.675 Promet

Veterinarski zavod, Subotica

2,94

350

4.973.405

NIS a.d., Novi Sad

0,33

612

3.216.290

Soja protein, Be~ej

-5,00

494

51.424

/

/

/

/

/

/

/

/

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PE KA RI SE SA STA LI S RA SI MOM QA JI ]EM

da u narednom periodu nastavi razgovore s predstavnicima proizvo|a~a hleba u ciqu pronala`ewa na~ina za olak{awe wihovog po-

slovawa i pru`awa razli~itih vidova pomo}i iz delokruga svoje nadle`nosti, navedeno je u saop{tewu.

Pralica je na sastanku istakao neophodnost izmene Uredbe, pravdaju}i takav zahtev cenama bra{na i transporta, koje su od dono{ewa

va`e}e uredbe do danas porasle.

Od prole}a 2011. cena vekne hleba „sava” od pola kilograma od belog bra{na tip 500 nije pove}avana i ve} dva puta je uredbama Vlade ograni~avana i sni`avana, a kretala se u proteklih nekoliko meseci izme|u 27 i 44 dinara.

Uredba o obaveznoj proizvodwi i prometu hleba od bra{na T-500 va`i do 30. septembra, a po tom dokumentu pekari su u obavezi da na tr`i{te dnevno plasiraju 40 procenata hleba „sava”. Proizvo|a~i hleba u Srbiji tra`ili su poskupqewe i do 40 procenata, dok su stru~waci ukazali na to da maksimalna cena osnovne vrste hleba „sava” ne sme da pre|e 50 dinara za veknu i da dr`ava treba da interveni{e da bi spre~ila ve}e oscilacije.

UZ AK TIV NO STI SE KRE TA RI JA TA ZA PRI VRE DU

Samo polise spasavaju wive Vrelo leto donelo je gradskom stanovni{tvu niz neprijatnosti.

Nije lak{e ni `iteqima sela i svima koji se bave poqoprivredom.

Osim muka koje imaju i gra|ani, tu su i velike {tete od su{e. Prve porocene iz Sekretarijata za poqoprivredu Vojvodine govore da }e {teta ove godine biti bar 1,25 milijardu evra. Da li je mogla biti mawa da su se poqoprivrednici na vreme osigurali? Oni, za sada, imaju dobar izgovor: od svih osiguravaju}ih kompanija samo „Delta \enerali” nudi tu uslugu, po 45 do 55 evra po hektaru. Podaci govore da je kod nas osigurano mawe od osam odsto povr{ina od svih vrsta rizika vezanih za agrar.

Ali, izgleda da }e i osiguravaju}e komapnije, poqoprivrednici i nadle`ni u dr`avi za te oblasti morati vi{e da se pozabave tim problemom.

Voj vo di na se do bro po ka za la na saj mo vi ma – Ve} nekoliko godina Vlada Vojvodine podr`ava nastup vojvo|anskih kompanija na sajmovima u zemqi i inostranstvu, a takav vid podr{ke }e se nastaviti jer su postignuti dobri rezultati u oblasti privrede, turizma, ali i predstavqawa Vojvodine – rekao je pokrajinski sekretar za privredu Mi ro slav Va sin na ju~era{woj konferenciji za novinare.

Program podr{ke kompanijama iz Vojvodine za sajamske nastupe zapo~eo je 2006. godine, a po re~ima vi{eg savetnika za sajamske i privredne manifestacije u Sekretarijatu za privredu Mi ro sla va Ni ki }a, do sada su dodeqene 793 subencije za nastupe na doma}im i stranim sajmovima, ukupno vredne

124,5 miliona dinara. On je istakao da su te pare namenske, mogu se koristiti iskqu~uvo za nastupe na sajmovima, a odobravaju se samo za prvi nastup.

– Ove godine je dodeqeno 163 subvencije vredne 23 miliona dinara, a zahvaquju}i nastupima na sajmovima u zemqi i inostranstvu, predstavqena je privreda Vojvodine, Vojvodina kao evropska regija, te kulturna, turisti~ka i gastronomska ponuda – rekao je Niki}. – Da je ovakav vid predstavqawa dobar potvr|uju i rezultati jer su firme iz Vojvodine sklopile niz ugovora s doma}im i stranim kompanijama, {to je doprinelo pove}awu izvoza, a pove}an je i broj stranih turista. Pro{le godine

ih je bilo 17 posto vi{e nego 2010. godine, broj no}ewa je bio ve}i ~ak 28 posto, a taj trend se nastavqa.

Uz to, doma}i privrednici su u prilici da se upoznaju s najnovijim dostignu}ima iz svojih oblasti.

Ove godine privreda Vojvodine objediweno je predstavqena na sajmovima turizma u Milanu, Budimpe{ti i Berlinu, te sajmovima u Budvi i Roviwu, a do kraja godine na taj na~in }e se predstaviti na dva sajma u Sloveniji – u Gorwoj Radgoni i Cequ, te sajmu turizma u Londonu. Uz to, Sekretarijat za privredu podr`ava organizaciju regionalnih sajmova u Subotici, Zrewaninu, Pan~evu, Novoj Pazovi, Ba~koj Topoli, Kikindi i Somboru.

D. Mla |e no vi}

5

DECENIJA OSIGURAWA JEFTINIJA OD JEDNE SU[E

Dr `a va hle bu ipak ne da pre ko 44 di na ra Osnovna vrsta hleba „sava” ne}e poskupeti do daqweg i maksimalna cena vekne osta}e 44 dinara. Potpredsednik Vlade i ministar spoqne i unutra{we trgovine Ra sim Qa ji} je, odgovaraju}i na zahteve Unije pekara Srbije, rekao da Uredba o obaveznoj proizvodwi i prometu hleba od bra{na T-500 ostaje na snazi jer nema realnog osnova za wene izmene, saop{tio je Qaji}ev kabinet.

Qaji} je ju~e razgovarao s predsednikom Unije pekara Srbije Zo ra nom Pra li com o zahtevima pojedinih proizvo|a~a hleba za promenom te Vladine uredbe kojom bi maloprodajna cena vekne hleba „sava” od pola kilograma iznosila do 54 dinara. On je dodao da je Ministarstvo spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija voqno

petak10.avgust2012.

obrazuju o tome. Odnosno, i osigurawe, kao i bankarstvo, moraju na}i mesto ve} u {kolskim programima. Samo tako se razvija svest. U razvijenijim zemaqama postoji vi{e od 400 vrsta osigurawa. Tamo

Vi {e ku pa ca – ni `e ce ne U Srbiji je u vreme SFRJ osigurawe bilo razvijeno i davale su se znatne sume. U odnosu na taj period, premije su opale 25 odsto.

Istovremeno, u Sloveniji su se nekoliko puta pove}ale. Nije lo{e podsetiti na to da, {to je vi{e osiguranika, to je mawa premija pa bi omasovqewe donelo i ni`e cene.

– Osigurawe je ne{to bez ~ega savremeni svet ne mo`e danas egzistirati – ka`e profesor Univerziteta u Novom Sadu i poznati stru~wak za tu oblast dr Bo ris Ma ro vi}. – U oblasti privrede ba{ poqoprivreda spada u ekskluzivnu oblast. To je jedina fabrika najve}im delom pod vedrim nebom.

Posledwih decenija susre}emo se s klimatskim promenama a tu proizvodwu, osim su{e koja je kod nas aktuelna ove godine, znatno ugro`avaju i oluje i grad. Da bi se kod nas osigurawe kao vrsta za{tite popularisalo, neophodno je da se qudi

}ete te{ko na}i doma}instvo koje nema bar jednu polisu.

Profesor Marovi} smatra da je kod nas glavni problem u tome {to poqoprivrednici misle da je osigurawe skupo. Ali, samo za jednu godinu u poqoprivredi se zbog elementarnih nepogoda mo`e izgubiti onoliko koliko bi ko{tala polisa za deceniju.

– Pogledajte samo koliko se novca potro{ilo kod nas na razne SMS-poruke, glasawa za „favorite” u rijaliti programima. Da je deo onoga {to je slalo seosko stanovni{tvo poslu`ilo za kupovinu

polisa, sada bi svima bilo lak{e – ka`e Marovi}. – Dr`avi }e biti mnogo boqe da, kao {to se ovih dana ~uje, uslovqava pomo} osigurawem, ~ak i subvencioni{e polise vezane za poqoprivredu jer zbog

su{e, oluja i grada i ona ima posredno mawe prihode. Poqoprivrednicima koji su pretrpeli znatne {tete izlazi se u suret, sti`e pomo} dr`ave, tu su poreske olka{ice ~ak i kompletno osloba|awe od svih nameta. Subvencija polise bila bi mnogo {tedqivija varijanta i obezbedila bi ve}i priliv u buxet.

Osiguravaju}e kompanije nisu se do sada preterano interesovale za ovu oblast. Razlog je {to se radi o osigurawima na ve}e sume nego {to su one vezane za automobile ili `ivotna osigurawa. To zna~i da svako od wih mora da u|e u programe reosigurawa, odnosno, od premije koja se naplati u Srbiji }e im ostati pet ili deset odsto.

Ostalo ide velikim reosiguravaju}im kompanijama u inostranstvu da bi polise u slu~aju {tete bile kompletno obezbe|ene, odnosno da bi klijent imao sigurnost isplate.

D. Vu jo {e vi}

6

dRU[TvO

petak10.avgust2012.

OSNOVCI I SREDWO[KOLCI ODMARA]E SE DO 3. SEPTEMBRA

dnevnik

OD OKTOBRA PROMENE U NA^INU PLA]AWA LEKARA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZA[TITI

I no vu {kol sku Ko li ko pa ci je na ta, to li ka pla ta go di nu pre ki da ju pra zni ci Ma da }e se ova {kol ska go di na zva ni~ no za vr {i ti tek u ovom me se cu, ka da pro |u po prav ni is pi ti, za sve osnov ce i sred wo {kol ce ko ji su raz red za vr {i li bez sla bih oce na ona je dav no za vr {e na, a no va {kol ska 2012/13. go di na, po ka len da ru Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, u {ko la ma u Voj vo di ni po ~e }e u po ne de qak, 3. sep tem bra.

I u to ku na red ne {kol ske go di ne {ko le }e mo }i da od re de ~e ti ri na stav ne su bo te ka da }e se od ra |i va ti ~a so vi iz da na ka da se obe le `a va dan {ko le, naj ve }i broj u~e ni ka ode na eks kur zi ju, u~e stvu je na ne koj sport skoj ili dru goj ma ni fe sta ci jia ili ka da je zbog od su stva ve }eg bro ja u~e ni ka ili za po sle nih ko ji obe le `a va ju ver ski pra znik, u dan tog pra zni ka ote `a no iz vo |e we na sta ve. Na stav na su bo ta u ko joj se na dok na |u je ova ko pro pu {ten rad mo ra bi ti u istom kvar ta lu u ko jem je i dan ko ji je od re |en kao ne na stav ni.

Je se wi ras pust u na red noj {kol skoj go di ni za sve u~e ni ke u Voj vo -

di ni tra ja }e od ~e tvrt ka 1. do ne de qe, 4. no vem bra, na zim skom ras pu stu bi }e od su bo te, 22. de cem bra do utor ka 15. ja nu a ra. U dru gom po lu go di {tu |a ci }e se od na sta ve od ma ra ti na pro le} nom ras pu stu od pet ka, 29. mar ta, do po ne deq ka, 1. apri la.

Ne na stav ni da ni bi }e po ne de qak 12. no vem bar, ka da }e se pro sla vi ti Dan pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu, ko ji pa da u ne de qu, 11. no vem bra, Sre te we – Dan dr `av no sti, sla vi }e se u pe tak i su bo tu, 15. i 16. fe bru a ra i Pra znik ra da u sre du i ~e tvr tak, 1. i 2. ma ja.

Dan pro svet nih rad ni ka, 8. no vem bar je na stav ni dan, kao i 22. april,

za jed ni cu 2. fe bru ar – Dan ve li kog pre la, 23. fe bru ar – Dan iz bo ra pr vog Na ci o nal nog sa ve ta i 25. no vem bar, Dan ka da je 1918. go di ne u No vom Sa du odr `a na Ve li ka Na rod na skup {ti na Sr ba, Bu we va ca i osta lih Slo ve na. Ne na stav ni da ni za hr vat sku na ci o nal nu za jed ni cu su 19. mart – blag dan sve tog Jo si pa, 16. ok to bar – da tum ro |e wa ba na Jo si pa Je la ~i }a i 15. de cem bar – da tum osni va wa Hr vat skog na ci o nal nog vi je }a, za ru mun sku na ci o nal nu za jed ni cu 15. ja nu ar – da tum ro |e wa na ci o nal nog pe sni ka Mi ha ja Emi ne skua, 4. sep tem bar – pra znik Ve li ke go spo ji ne, 1. de cem bar – Na ci o nal ni pra znik Ru mu ni je i 7. de cem bar – Dan na ci o nal nog sa ve ta. Za ru sin sku na ci o- nal nu za jed ni cu ne rad ni dan je 17. ja nu ar – Dan Ru si na, za ukra jin sku na ci o nal nu za jed ni cu 17. maj – Dan ukra jin ske za jed ni ce u Sr bi ji i 14. ok to bar – Dan ukra jin skih he ro ja.

Za ma ke don sku na ci o nal nu za jed ni cu ne na stav ni da ni su 8. sep tem bar – Dan dr `av no sti Re pu bli ke Ma ke do ni je,11. ok to bar – Dan bor ca i 16. de cem bar – Dan Na ci o nal nog sa ve ta, a za ne ma~ ku na ci o nal nu za jed ni cu 15. de cem bar – Dan osni va wa na ci o nal nog sa ve ta. Ro mi i na red ne {kol ske go di ne na na sta vi ne }e mo ra ti da bu du tre }eg pet ka u mar tu, ka da je wi hov pra znik Bi bi ja, 8. apri la, na Me |u na rod ni dan Ro ma, i 6. ma ja, na \ur |ev dan.

Za Bu ga re ne na stav ni su 3. mart – Dan oslo bo |e wa od tur skog rop stva, 24. maj – Dan Ki ri la i Me to di ja i 1. no vem bar – Dan na rod nih bu di te qa, za ^e he 4. fe bru ar – Dan ~e {ke kwi `ev no sti, 28. mart – Dan obra zo va wa, 16. maj – Dan na ci o nal nog sa ve ta, 28. sep tem bar – Dan ^e ha (Sv. Vac lav) i 4. ok to bar – Dan ~e {kog je zi ka.

Go di {wim pla nom ra da sva ka {ko la je oba ve zna da pla ni ra i da 8. ili 15. sep tem bra i 25. ma ja ili 1. ju na or ga ni zu je i re a li za ci ju ak tiv no sti iz obla sti iz bor nih pred me ta, van na stav nih ak tiv no sti, sport skih ak tiv no sti, obla sti eko lo gi je i za {ti te `i vot ne sre di ne i kul tur no-umet ni~ ke ak tiv -

Organizovano na „Putokaze” Go di {wim pla nom ra da {ko le i u ovoj {kol skoj go di ni tre ba da pred vi de dan za or ga ni zo va nu po se tu u~e ni ka osmih raz re da me |u na rod nom saj mu obra zo va wa „Pu to ka zi’’ u No vom Sa du. Ako se ta ak tiv nost re a li zu je u na stav ni dan, {ko la }e utvr di ti na ~in na dok na |i va wa pro pu {te nog obra zov no-vas pit nog ra da do kra ja po lu go di {ta u ko jem je or ga ni zo va na po se ta.

Dan se }a wa na `r tve ho lo ka u sta, ge no ci da i dru ge `r tve fa {i zma u Dru gom svet skom ra tu, i 9. maj, Dan po be de. Pri god nim sve ~a no sti ma u {ko la ma }e se 27. ja nu a ra obe le `i ti Sve ti Sa va – Dan du hov no sti.

Osim tih pra zni ka, u~e ni ci i za po sle ni u {ko li ima ju pra vo da ne po ha |a ju na sta vu, od no sno da ne ra de, u da ne ver skih pra zni ka. Ako su pra vo slav ci, u {ko lu ne mo ra ju na pr vi dan kr sne sla ve, pri pad ni ci ver skih za jed ni ca ko je obe le `a va ju ver ske pra zni ke po gre go ri jan skom od no sno ju li jan skom ka len da ru – na pr vi dan Bo `i }a i u da ne us kr {wih pra zni ka po ~ev od Ve li kog pet ka za kqu~ no s dru gim da nom pra zni ka, pri pad ni ci Islam ske za jed ni ce 25. ok to bra, na pr vi dan Kur ban skog Baj ra ma, pri pad ni ci Je vrej ske za jed ni ce 26. sep tem bra, na pr vi dan Jom Ki pu ra.

Uz to, |a ci i za po sle ni u {ko la ma ne mo ra ju do }i u da ne svo jih na ci o nal nih pra zni ka. Za ma |ar sku na ci o nal nu za jed ni cu to su 15. mart – Dan re vo lu ci je i oslo bo di la~ ke bor be 1848/49, i 23. ok to bar – Dan po ~et ka re vo lu ci je i oslo bo di la~ ke bor be 1956. go di ne. Za bo {wa~ ku na ci o nal nu za jed ni cu 11. maj – Dan Bo {wa~ ke na ci o nal ne za sta ve, i 20. no vem bar – Dan ZAV NOS-a. Za bu we va~ ku na ci o nal nu

no sti. Ta dva da na u~e ni ci }e obi la zi ti ver ske objek te, mu ze je, ga le ri je i spo men-zbir ke, et no-ku }e, isto rij ska na la zi {ta, na ci o nal ne par ko ve, pri rod ne re zer va te. Ti da ni mo gu se is ko ri sti ti za oze le wa va we i ure |e we {ko le i oko li ne, ak tiv no sti u lo kal noj za jed ni ci, sport ske su sre te, su sre te {ko la, or ga ni zo van od la zak na edu ka tiv ne i kre a tiv ne ra di o ni ce, or ga ni zo va we mi ni-is tra `i va~ kih pro je ka ta, za bav na me |u o de qew ska dru `e wa...

Zbog to ga {to u to ku na stav ne go di ne ne ma jed nak broj svih da na u ne de qi, ove go di ne }e se u su bo te 17. no vem bra, 19. ja nu a ra i 6. apri la i u sre du, 19. de cem bra, na sta va iz vo di ti pre ma ras po re du ~a so va za pe tak. U uto rak, 15. ja nu a ra, or ga ni zo va }e se ~a so vi pre ma ras po re du za po ne de qak, a u uto rak, 5. fe bru a ra pre ma ras po re du ~a so va za ~e tvr tak. I na red ne {kol ske go di ne pr vi }e na sta vu za vr {i ti ma tu ran ti gim na zi ja – 23. ma ja, po sle wih ras pu sti }e se ma li ma tu ran ti – 29. ma ja, su tra dan u~e ni ci za vr {nih raz re da sred wih stru~ nih {ko la, 12. ju na ras pu sti }e se svi osta li osnov ci, a 19. ju na i svi sred wo {kol ci ko ji ni su u za vr {nim raz re di ma.

D. Deve~erski

Ka pi ta ci ja, od no sno pla }a we le ka ra po bro ju pa ci je na ta, na ja vqu je se ve} ne ko li ko go di na, ali do sa da se za to ni su ste kli uslo vi. Je dan od wih je da se za vr {i iz ja {wa va we pa ci je na ta o iza bra nom le ka ru, {to je pred u slov da se ta~ no oce ni ko li ko ko ji ima pa ci je na ta. Taj po sao ni do da nas ni je pot pu no za vr {en jer svog le ka ra jo{ uvek ne ma ju svi gra |a ni, ali, ka ko nad le `ni ka `u, ve li ki pro ce nat osi gu ra ni ka iz ja snio se o iza bra nom le ka ru, pa se ka pi ta ci ja od je se ni mo `e ko na~ no spro ve sti.

Mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je za na{ list da }e ka pi ta ci ja po ~e ti od 1. ok to bra. Ka ko je is ta kla, ka pi ta ci ja je ne {to {to po sto ji u svim ze mqa ma, a ciq je da se po stig ne pra ved ni je na gra |i -

va we le ka ra kao i da pa ci jent ima {to kva li tet ni ju uslu gu.

– Usta no vi }e mo pro ces ra da le ka ra u jed noj usta no vi pa }e onaj ko ra di pro se~ no ima ti sto od sto pla tu, onaj ko ra di ma lo iz nad pro se ka ima }e ne {to ve }u pla tu, od no sno uko li ko je ra dio is pod pro se ka, ma wu – ka `e mi -

tet ni je ra de svoj po sao u in te re su pa ci je na ta. Mi slim da je ka pi ta ci ja do bra. Si stem na gra |i va wa tre ba da bu de raz li ~it i za one ko ji ra de u se kun dar noj i ter ci jar noj zdrav stve noj za {ti ti zbog to ga {to ni smo svi isti, pa ni u svom od no su pre ma po slu ko ji ima mo. To se mo ra i tre ba

Sma tra se da }e se pa ci jen ti opre de qi va ti za onog le ka ra ~i jim ra dom su za do voq ni, {to }e po slu `i ti kao kri te ri jum za vi si nu za ra de ni star ka \u ki}-De ja no vi}. – To }e se od no si ti na le ka re, me di cin ske se stre i teh ni ~a re. Iako te raz li ke ne }e bi ti ve li ke, oko de set od sto pla te, sma tra mo da }e ipak uti ca ti na mo ti va ci ju zdrav stve nih rad ni ka da kva li -

raz li ko va ti. Taj pro ce nat va ri ja bil nog de la je u ne kim ze mqa ma na {eg okru `e wa znat no ve }i, mi ni smo od mah hte li da kre ne mo s ve li kim pro cen tom, ali je po treb no da ka pi ta ci ja po sta ne na {a re al nost.

Do kra ja go di ne svi pa ci jen ti bi tre ba lo da se opre de le za svog iza bra nog le ka ra. Ta ak ci ja vo di se pod okri qem Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, ko ji je za sle de }u go di nu na ja vio iz me nu na ~i na fi nan si ra wa pri mar ne zdrav stve ne za {ti te. Ona se od no si na uvo |e we ka pi ta ci je, ~i me se `e li obez be di ti pra vi~ ni ji i sti mu lat niv ni ji na ~in ras po de le zdrav stve nog di na ra do mo vi ma zdra vqa, vo de }i ra ~u na o kva li te tu ra da le ka ra, a ne sa mo o bro ju pa ci je na ta ko ji se kod we ga le ~e. Sma tra se da }e se pa ci jen ti opre de qi va ti za onog le ka ra ~i jim ra dom su za do voq ni, {to }e po slu `i ti kao kri te ri jum za vi si nu za ra de. Uko li ko ni je za do vo qan ra dom i od no som iza bra nog le ka ra, pa ci jent se po sle {est me se ci mo `e opre de li ti za dru gog.

J. Barbuzan

NIJE UVEK NU@NA MAGNETNA REZONANCA

Do di jag no ze i dru gim me to da ma Pret hod na di jag no sti ka za pre gled mag net nom re zo nan com ili ske ne rom bi }e de fi ni sa na no vim pra vil ni kom Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, ali ti pre gle di mo `da svi ma ne }e bi ti ni po treb ni, jer stru~ wa ci sma tra ju da se ve li ki broj di jag no za mo `e utvr di ti i dru gim me to da ma, da se ne bi bes po treb no stva ra le du ge li ste ~e ka wa.

Di rek tor RF ZO-a Alek san dar Vuk sa no vi} iz ja vio je ne dav no da je u raz go vo ru s ra di o lo zi ma ko ji ra de na mag net noj re zo nan ci do bio

in for ma ci ju da je 50 od sto na la za ne ga tiv no, a go to vo 90 od sto di jag no za po sta vqe nih mag ne tom mo glo se in di ko va ti dru gim di jag no sti~ kim me to da ma.

Da nas se oba vi vi {e od 350.000 pre gle da na ske ne ru, dok ih je 2003. bi lo sve ga 18.000, i 80.000 na mag net noj re zo nan ci, ko jih je 2004. go di ne bi lo 7.000.

Pred sed ni ca Sa ve za le ka ra i far ma ce u ta Sr bi je dr Ne ven ka Di mi tri je vi} ka `e da }e no vim pra vil ni kom bi ti naj ve ro vat ni je de fi ni sa no da se pre gle di mag net -

Liste ~ekawa Po po da ci ma RF ZO-a, u usta no va ma u pla nu mre `e ima oko 65 ske ne ra i 19 mag net nih re zo nan ci, a zva ni~ ne li ste ~e ka wa po sto je za di jag no sti ku mag net nom re zo nan com, ske ne rom, ugrad wu en do pro te za ku ka i ko le na, ope ra ci ju ka ta rak te s ugrad wom so ~i va, kar di o hi rur {ke in ter ven ci je (baj pas i ugrad wa val vu le), ko ro na ro gra fi ju sr ca, ugrad wu graf to va, pejs mej ke ra. Za pre gle de na mag ne tu ili ske ne ru u dr `av nim zdrav stve nim usta no va ma ~e ka se od me sec da na do {est ili se dam me se ci, u za vi sno sti od ste pe na hit no sti i ko ja je usta no va u pi ta wu.

nom re zo nan com ove ra va ju ko mi sij ski jer se “pre gled na mag ne tu sveo na to da pa ci jent iz ra zi `e qu da se pre gle da, a le kar ga po {a qe, te da iz to ga pro is ti ~e da se taj apa rat ne ra ci o nal no ko ri sti”.

Ra di o log In sti tu ta za ra di o lo gi ju Voj no-me di cin ske aka de mi je dr Zo ran \or |e vi} ta ko |e sma tra da se bar 50 od sto pre gle da na mag ne tu mo glo di jag no sti ko va ti dru -

gim me to da ma. Ka ko je ka zao, u toj usta no vi gde je mag net nom re zo nan com pro {le go di ne pre gle dan 3.871 pa ci jent, znat no vi {e ne go ra ni jih go di na, po sto ji uput stvo za pre gle de gla ve i ki~ me ko je pred vi |a da je pri li kom za ka zi va wa neo p hod no pri lo `i ti spe ci ja li sti~ ke iz ve {ta je, snim ke, oba vi ti pre gled ske ne rom pa tek on da do }i na mag net nu re zo nan cu.

Is tu re na ode qe wa fa kul te ta mo ra ju ima ti akre di ta ci ju Iako u Sr bi ji ima pri bli `no 100 is tu re nih fa kul tet skih ode qe wa, sve ga ~e ti ri fa kul te ta pri ja vi la su da bi `e le la da ih akre di tu ju, iz ja vio je pred sed nik Ko mi si je za akre di ta ci ju fa kul te ta dr En dre Pap: - Mi ni star pro sve te je na ja vio da se od je se ni mo gu o~e ki va ti ri go ro zni je kon tro le i ona is tu re na ode qe wa fa kul te ta

ko ja ni su akre di to va na bi }e za tvo re na... U ide al nom slu ~a ju, uko li ko je usta no va pre da la zah tev za akre di ta ci ju sa od go va ra ju }im do ku men ti ma, on da po seb no kon tro li {e mo fa kul tet i po seb no pro gra me - osnov nih stu di ja, ma ster stu di ja i dok tor skih. Pr vu fa zu akre di to va wa oba vi li smo pre pet go di na, u ko joj su vi {e {ko le za do vo qi -

le, sa da je red sti gao na fa kul te te.

Pap je pre ci zi rao da se sam pro ces sa sto ji iz tri fa ze. Po we go vim re ~i ma, po sto je usta no ve ko je od mah mo gu da bu du pri zna te, bu du }i da wi hov rad za do vo qa va sve pred u slo ve i da na wi hov rad ne ma za mer ki. Oni ko ji ne pre |u ovaj prag, do bi ja ju ta ko zva no oba ve {te we u ko jem je

de taq no na ve de no ko je ne do stat ke tre ba da is pra ve u ro ku od jed nog to tri me se ca. Pap je pre ci zi rao da uko li ko to ne oba ve bla go vre me no, ne mo gu da do bi ju akre di ta ci ju ni u tre }oj fa zi.

Pred sed nik Ko mi si je za akre di ta ci ju na veo je i da oni fa kul te ti ko ji ni su do bi li akre di ta ci ju od ok to bra ne mo gu da pri ma ju no ve stu den te.

PRIJEM ZA STIPENDISTE RUSKE FEDERACIJE

Stu di je u pre sti `nim aka dem skim usta no va ma Pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Ra do van Bu la ji} pri re dio je u Grad skoj ku }i pri jem za tro je svr {e nih ma tu ra na ta zre wa nin ske Me di cin ske {ko le, ko ji su po sta li sti pen di sti Ru ske Fe de ra ci je i ko ji }e na sta vi ti {ko lo va we u ovoj ze mqi. Ana Muc stu di ra }e psi ho lo gi ju na Dr `av nom pe da go {kom uni ve ri ze tu u gra du Li pec ku, Alek san dar Bo ri} me di ci nu na Dr `av nom me di cin skom fa kul te tu u Ro sto vu na Do nu, a Ivan Krn di ja upi sao je stu di je in for ma ti ke na Dr `av nom po li teh ni~ kom uni ver zi te tu u Sankt Pe ter bur gu. Oni ima ju je din stve nu pri li ku da se {ko lu ju u pre sti `nim aka dem skim usta no va ma, ali i da bu du do stoj ni am ba sa do ri svo je ze mqe i svog gra da u Ru skoj Fe de ra ci ji.

Do bi ja we sti pen di je za tro je bu du }ih aka de ma ca iz Zre wa ni na usle di lo je na kon {to

je pro le tos de le ga ci ja Me di cin ske {ko le bo ra vi la u gra du Bel go rod u Ru si ji, na po ziv ta mo {weg Dr `av nog na u~ no i stra `i -

va~ kog in sti tu ta, a uz ne se bi~ no za la ga we pro fe sor ke so ci o lo gi je u Me di cin skoj {ko li Go ri ce Kr sti}, pro fe so ra ru skog je zi ka Mi lo ra da La ki }a, kao i dr Mi li ce Mar ti nov i di rek to ra {ko le Ra di vo ja Ve li sa vqe vi }a. Mla di Zre wa nin ci ta ko }e, o tro {ku ru ske vla de, stu di ra ti pod istim uslo vi ma kao i wi ho vi vr {wa ci, stu den ti, u Ru si ji. U na stav ku sa rad we, Me di cin ska {ko la u Zre wa ni nu bi }e to kom je se ni do ma }in de le ga ci ji pe da go ga i u~e ni ka s Me di cin skog ko le xa iz Ru si je.

Sti pen di sti Ru ske Fe de ra ci je obra ti li su se lo kal noj sa mo u pra vi u Zre wa ni nu s mol bom da im po mog ne u po kri va wu tro {ko va pu to va wa do Mo skve, {to je i pri hva }e no, o ~e mu je Anu, Alek san dra i Iva nu in for mi sao pred sed nik lo kal nog par la men ta. @. B.

Ra do vi is kqu ~u ju vo du

Pred sta vqa we elek tron ske lu pe

Bez vo de }e da nas od 8 do 14 sa ti bi ti Uli ca So we Ma rin ko vi}, od Rad ni~ ke uli ce do Bu le va ra Mi haj la Pu pi na. Vo de ne }e bi ti od 8 do 9 sa ti u Uli ci Sa ve Vu ko vi }a, kao ni u okol nim uli ca ma, a od 9 do 12 sa ti bez vo de }e osta ti `i te qi Can ka re ve uli ce, od Uli ce Ili je Bir ~a ni na do Uli ce dr Sve ti sla va Ka sa pi no vi }a. Vo de ne }e bi ti zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i. U pred u ze }u “Vo do vod i ka na li za ci ja” ka `u da po sto ji mo gu} nost da se u to ku ra do va blo ka da vo do vod ne mre `e pro {i ri i na okol ne uli ce. N. R.

Pre zen ta ci ja elek tron ske lu pe, naj sa vre me ni jeg po ma ga la za sla bo vi de oso be, ko jom }e im bi ti omo gu }e no ko ri {}e we ce lo kup nog kwi `nog fon da Grad ske bi bli o te ke, bi }e odr `a na u po ne de qak, 13. av gu sta u 12 ~a so va u ~i ta o ni ci ove in sti tu ci je kul tu re, u Du nav skoj 1. Ova

Novosadska petak10.avgust2012.

M

lu pa je ne za men qi va po mo} za sa mo stal ni ji `i vot sla bo vi dih, a po me nu ta teh no lo gi ja je po seb no zna ~aj na jer je je din stve na u bi bli o te ka ma u Voj vo di ni. Po red broj nih go sti ju pro gra mu }e pri su stvo va ti i pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov.

B. M.

Pri ja ve za po pi si va ~e u pred sto je }em po pi su po qo pri vre de mo gu se pre da ti od da nas do utor ka 14. av gu sta. Po da ci o adre sa ma i ran dom me stu punk to va, na ko ji ma tre ba da se pod ne su pri ja ve, ob ja vqe ni su na saj tu gra da www.novisad.rs, kao i na oglasnim tablama u Gradskoj ku}i, Trg slobode 1 i u Skup{tini grada, Ulica @arka Zrewanina 2.

N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

U OKVIRU KAMPA „ME[AVINA KULTURA U EVROPSKOM TEATRU”

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Va ra din ski most, na{ i ni ~i ji

o sto vi spa ja ju re ke i qu de, a ovaj na{, Va ra din ski, ko ji spa ja Ba~ ku i Srem ba{ i ni je u re pre zen ta tiv nom sta wu. Po red svo je funk ci je, pre ba ci va wa qu di sa jed ne oba lu na dru gu, po `eq no je da most bu de i pri ja tan za oko jer su te gra |e vi ne, u ne ku ru ku, ne {to po ~e mu se gra do vi po zna ju. No vo sa |a ni ma je jo{ uvek pri sr cu onaj sta ri, na `a lost sru {e ni most, dok ovaj „no vi” ba{ i ne iza zi va ne ke emo ci je. O~i bo de i ~i we ni ca da on la ga no pro pa da, a ka da to ka `e mo mi sli mo pre sve ga na ogra du ko ja je pri stoj no ko ro di ra la, a na jed nom de lu i po lo mqe wa. Ta ko |e, ni sta tus Va ra din skog mo sta jo{ uvek ni je re {en, pa se sa mim tim ja vqa i pro blem we go vog odr `a va wa. Po zna to je u ka kvim je

Po ~e lo pri ja vqi va we za po pi si va ~e

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

uslo vi ma on gra |en, zbog hit no sti je sve bi lo zbr za no, pa ni sve ni je od ra |e no do kra ja, {to se u naj ve }oj me ri od no si na an ti ko ro ziv nu za {ti tu.

Zbog sve ga na ve de nog nad le `ni ma je upu }en zah tev da se do sta vi upo treb na do zvo la za most {to je pred u slov ka ko bi na we mu ne {to mo glo da se ra di, i na da mo se da }e se usko ro to i de si ti jer No vi Sad za slu `u je da ova }u pri ja iz gle da ka ko tre ba. I na kra ju, ne ki bi mo gli da se za pi ta ju da li ko ro zi ja uti ~e na bez bed nost mo sta, {to je, na rav no, i naj va `ni ja stvar. Tu mo `e mo da odah ne mo, jer nad le `ni uve ra va ju da je kon struk ci ja skroz is prav na i da mo `e da pri mi pu no op te re }e we sa o bra }a ja. Zna ~i, jo{ nam sa mo {min ka fa li.

B. Markovi}

V remeploV

Mla di pro {e ta li kroz isto ri ju gra da U~e sni ci omla din skog kam pa raz me ne „Me {a vi na kul tu ra u evrop skom te a tru” po se ti li su ju ~e Mu zej gra da i pro {e ta li kroz isto ri ju No vog Sa da i Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Do bro do {li cu u No vi Sad po `e leo im je za me nik gra do na ~el ni ka Si ni {a Se vi} i re kao da se na da da ovo ne }e bi ti je di na pri li ka da po se te na{ grad. Di rek tor Mu ze ja gra da Ne ma wa Vuk ~e vi} do dao je da ne po sto ji bo qe me sto za upo zna va we isto ri je i kul tu re No vog Sa da od we go vog mu ze ja.

- Pe da go {ka de lat nost mu ze ja po sta la je po seb no zna ~aj na jer mla dom ~o ve ku po ma `e da po sta ne gra |a nin sve ta. Na gra ni ci igre i u~e wa, na gra ni ci stvar no sti i ilu zi je pri pa da wa ne kom dru gom vre me nu, iz gra |u je se stva ra la~ ka li~ nost i sti ~e {i ro ko obra zo va we - do dao je Vuk ~e vi}.

Ovaj omla din ski kamp deo je pro gra ma Evrop ske uni je „Mla di u ak ci ji” i or ga ni zu je se tre }u go di nu za re dom. Or ga ni za to ri kam pa su cen tar „@il Vern” iz No vog Sa da, cen tar „Klub pri ja te qa” iz Be ra na i „Lu ta ju }e ogle da lo” iz bel gij skog gra da Bur do na.

Gru pa od ~e tr de se tak mla dih qu di iz Cr ne Go re, No vog Sa da i Bel gi je upo zna la se pre dve go di ne na pr vom kam pu u Ko la -

mla di ma kroz raz ne ak tiv no sti, a u ovom slu ~a ju, u pi ta wu je za jed ni~ ka pri pre ma uli~ ne pred sta ve.

Osam na e sto go di {wi Vo jin Jo vi {i} iz No vog Sa da ka `e da je za do vo qan kam pom, ko ji je is pu nio sva we go va o~e ki va wa.

- Sve te ~e po pla nu i pro gra mu. Po {to je ovo po sled wi u ni zu kam po va, do sa da smo se zbli `i li, ste kli no ve pri ja te qe i upo zna li dru gu kul tu ru. Le po se pro vo di mo i sve u sve mu, qu di -

ba vi, s osme hom od go va ra da jo{ uvek ne ma za qu bqe nih, ali ima vr me na do kra ja kam pa. Na Le ten ci pro vo de ve }i deo vre me na, gde na mi ru, izo lo va ni od grad ske vre ve mo gu da se po sve te

kom bo ra ka u Bel gi ji gde smo iz ve li po zo ri {nu pred sta vu na uli ci - ka `e se dam na e s to g o d i { wa Jo va na Do {qak iz Cr ne Go re.

Kam pu se ove go di ne pri kqu ~i la i vo lon ter ka iz Fran cu ske ko ja kroz vo lon ter sku raz me nu bo ra vi u No vom Sa du, dva de set tro go di {wa Do mi tij Bu lon.

- Ovo je od li~ no is ku stvo za mla de qu de jer se sre }u i stva ra ju za jed no. Ak tiv no sti su su per, pred sta va }e bi ti miks uli~ nog te a tra i mu zi ke. Le ten ka je sa vr {e no me sto za kamp, ali mla di ma je va `no da vi de i grad, na ro ~i to ovi ma iz Bel gi je, jer je ovo naj bo qi na ~in da se upo zna ju sa sva ko dnev nim `i vo tom ov da {weg sta nov ni {tva - ka `e Do mi nik.

pri pre ma wu pred sta ve. Upra vo ova odvo je nost od gra da i bo ra vak u pri rod nom okru `e wu za mno ge je me |u pr vi ma na li sti po zi tiv nih uti sa ka.

- Div no nam je, na ro ~i to zbog to ga {tio smo u pri ro di. Na ne ki na ~in smo izo lo va ni i upu }e ni jed ni na dru ge pa pro vo di mo do sta vre me na za jed no.

Do sta smo se i ve za li i ra du je mo se kad se vi di mo na kon du `eg pe ri o da. To kom kam po va upo zna li smo dru gu kul tu ru i dru ga ~i ji `i vot, na ro ~i to to -

Na kon na por nog ra da, ali i za ba ve ko ju kamp pru `a, ovi mla di qu di iz ve {}e uli~ nu pred sta vu u su bo tu is pred Grad ske ku }e. Dan na kon to ga, do la zi vre me za ra sta nak jer se u ne de qu kamp za vr {a va. Ne ko }e bi ti ma we, ne ko vi {e tu `an {to se opra {ta od no vo ste ~e nih pri ja te qa, no si gur ni smo da }e sva ko od wih na pu tu ka ku }i naj vi {e raz mi {qa ti o uti sci ma i is ku stvi ma ko je no si sa Le ten ke.

J. Zdjelarevi} Fo to: B. Lu ~i}

Pi ja vi ce oku pi ra le ku pa li {te svo ju ru ku, u ovoj vo di, ko ju su ne ki zva li i je ze ro, po ~eo da ga ji pi ja vi ce. ^ak je i is ta kao ta blu da je ku pa we za bra we no. Na rav no, pi ja vi ce su od mah po ta ma we ne, ali je po sle dve - tri go di ne Za to wa za tr pa na jer je one mo gu }a va la pri rod no {i re we gra da.

N. C.

{i nu, pro {le go di ne svi za jed no bo ra vi li su u Bel gi ji, a ovo go di {wi, ujed no i za vr {ni kamp po ~eo je 5. av gu sta na Le ten ci. Ciq kam pa je da se pod stak ne bo qe raz u me va we me |u

ma pri ja da upo zna ju ne ke dru ge no ve qu de, na ro ~i to iz Bel gi je, jer smo mi i Cr no gor ci sli~ ni ji - ka `e Vo jin.

Na pi ta we da li su se po red pri ja teq stva ja vi le i no ve qu -

NEZAPAM]ENA SU[A UNI[TAVA ZELENILO U GRADU

^e ti ri ci ster ne za li va ju non-stop

Fo to: R. Ha yi}

Pred sed nik Grad skog na rod nog od bo ra No vog Sa da, To dor Jo va no vi} To za, pri mio je 10. av gu sta 1953. de le ga ci ju gra |a na sa Sa laj ke ko ji su od we ga qu ti to tra `i li da se na ro du od mah do zvo li ku pa we u ba ri Za to wa, ka ko se to „od u vek ~i ni lo”. Is po sta vi lo se da je ne ki grad ski ~i nov nik, na

Trop ske vru }i ne ne pri ja ju ni qu di ma ni biq ka ma, a ~i we ni ca da ki {e ne ma, pa ne ma do ve la je do to ga da su se mno ga sta bla i ze le ni lo u gra du sa su {i li upr kos na po ri ma da se to ne do go di. U „Grad skom ze le ni lu” ka `u da oni na ras po la ga wu ima ju dve ve li ke i dve ma le ci ster ne uz po mo} ko jih za li va ju biq ke po gra du. Na ovom po slu je an ga `a va no 24 rad ni ka u tri sme ne, ali i po red sve ga to ga, {te ta od su {e je ve} vi dqi va, a we ni kraj wi do me ti bi }e po zna ti tek ka da pro |u ve li ke vru }i ne.

Pri o ri te ti kod za li va wa su cvet ne gre di ce i ta ko zva no in ve sti ci o no odr `a va we ko je se od no si na sta bla ko ja su za sa |e na u po sled wih go di nu da na. Dnev no se na za li va we po tro {i oko 70.000 li ta ra vo de, a {to se ti ~e za liv nih si ste ma, oni tra nut no po sto je sa mo na Bu le va ru Evro pe i na Ke ju `r ta va ra ci je.

B. M.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

petak10.avgust2012.

IZ ELEKTRODISTRIBUCIJE NOVI SAD PORU^UJU

Po pu sti za re dov no pla }a we ra ~u na

Iz Elektrodistribucije Novi Sad obave{tavaju sugra|ane da je rok za pla}awe ra~una za potro{enu struju 20. avgust i apeluju na kupce da svoje obaveze izmire na vreme, jer }e na taj na~in obezbediti stimulativne popuste. Za sugra|ane koji struju plate do 20. u mesecu obezbe|en je popust od pet odsto, dok je za {tedi{e koji potro{e mawe

od 350 kilovata odobren popust od 11,89 odsto. Ra~uni }e za 35 odsto biti umaweni potro{a~ima koji spadaju u kategoriju socijalno ugro`enih.

Iz redovne naplate ra~una preduze}e obezbe|uje investicije u nova elektroenergetska postrojewa i finansira remonte u ciqu kvalitetne isporuke struje, navode u „Elektrodistribuciji Novi Sad”.

N. R.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Kao sta ri kraq u iz gnan stvu”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05

~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Kao stari kraq u izgnanstvu” Ar noa Gaj ge ra. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

U izuzetno dirqivoj pri~i o svom ocu, Arno Gajger, jedan od najzna~ajnijih savremenih nema~kih kwi`evnika, pripoveda o ~oveku ~ije vitalnost i mudrost ne nestaju pod pritiskom Alchajmerove bolesti.

Otac je ~esto svestan svakodnevice, ali je zaboravio svoju pro{lost, ku}u i decu. Arno Gajger ponovo upoznaje oca i tako se iznova ra|a prijateqstvo; {eta s wim predelima u kojima su obojica odrastali, slu{a wegove na prvi pogled besmislene i ~esto veoma poetske re~enice, pripoveda o o~evoj sada{wici i pro{losti i o sopstvenom detiwstvu.

Pritom otkriva da je otac o~uvao {arm, samopouzdawe i humor. I pored suo~avawa s nenadoknadivim gubitkom ovo je svetla, vesela i `ivotna kwiga.

N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (14.20), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.40), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (16), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.30, 13.45, 15.15, 15.30, 17.30, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16, 17.50), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.30, 21.15, 22), „Totalni opoziv” (17.15, 19.45, 21.55)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ma ja Ba wa{ (de~aci) i Oqa Ste fa no vi} (de~ak i devoj~ica) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: Ta tja na \u ri}, Mi li ca Ra ka no vi}, Ta tja na Osto ji} i Zo ri ca Sa vi} iz Novog Sada, Rad mi la Ra di vo je vi} i Ve sna Gvo zde no vi} iz Ka}a i Alek san dra Ga xi} iz Gospo|inaca, DE^AKE: Ta ma ra Mi lo {e vi}, Iva na Ve zmar, Dra ga na Ta di}, Bra ni sla va Va van, Na ta lia Ba ji, Bi qa na Ka lu |e ro vi} Se ni}, Je le na Ni ko li} i Iva na Mi {ko vi} iz Novog Sada, Bran ka \a ji} iz ^ortanovaca, Ta ma ra Pe tro vi} iz Kikinde, Mir ja na Mi ja to vi} iz Bukovca, Ve ri ca Bo ro{ iz Zrewanina, Va wa Ne gu {e vi} i Bi qa na Ma rin ko vi} iz Rume, Kla u di ja Ba ko{ iz Srbobrana i No e mi Sa bo iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milo{ Maneta Kova~ (1952) u 10.30 sati (urna), Grozda Mileta Mi{kovi} (1933) u 11.15, Marija Maneta Joki}-Klipa (1925) u 12, Milina Jana Gligori} (1968) u 12.45 i Radinka Mite Mitrov~an (1926) u 14.15 sati. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Marko Ilije Bo`i} (1923) u 13 sati.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Julijana Antuna Carin (1934) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Dragan Pavla Andrija{evi} (1955) u 13 sati.

DNEVNIK

I PORED NAJAVQENOG PRO[IREWA LISTE PRIMQENE DECE U „RADOSNO DETIWSTVO”

Oko 700 ma li {a na bez me sta u vr ti }u

U narednih nekoliko dana o~ekuje se pro{irewe liste primqene dece u vrti}ima „Radosnog detiwstva”, ali bez obzira na to, i daqe }e izme|u 600 i 700 mali{ana, ~iji roditeqi rade, ostati bez mesta u ovoj ustanovi, rekao je za na{ list direktor pred{kolske ustanove Dra gan Mi lo {e vi}.

Nakon konkursa gotovo 1.600 dece ostalo je bez mesta u vrti}u.

Oba roditeqa 1.050 mali{ana ispod crte su zaposlena, a kako je direktor rekao, prioritet ustanove narednih dana bi}e prijem dela te dece.

- Re~ je o deci koja imaju 40 i vi{e bodova. Ukoliko grad dozvoli, u odre|enim slu~ajevima, kada prostor i radne sobe to dozvoqavaju svojom povr{inom, grupe }e biti pro{irene za polovinu, a to se naro~ito odnosi na jasleni uzrast do tri godine isti~e Milo{evi}.

jeg jaslenog uzrasta.

Kako je ranije najavqeno, vrti} u Radni~koj }e smawiti listu ~ekawa, ali tek kada bude zavr{en. Ova ustanova o~ekuje da }e nakon rebalansa buxeta dobiti novac za zavr{etak radova, za koje se o~ekuje da }e biti gotovi krajem novembra. Od sep-

Od septembra je planirana i korekcija cena boravka u vrti}ima, a gradu kao osniva~u upu}en je zahtev za pove}awe od 40 posto Ina~e, kao i svake godine, i ove su se na konkurs upravo prijavqivali roditeqi ~ija bi deca trebalo da krenu u vrti}e, a to su mali{ani mla|eg i stari-

tembra je planirana i korekcija cena boravka u vrti}ima, a gradu kao osniva~u upu}en je zahtev za pove}awe od 40 odsto.

Cene u ovoj ustanovi se nisu me-

wale godinama, a shodno padu dinara i svakodnevnim poskupqewima namirnica, pla}awe vrti}a u sada{wim okolnostima je gotovo najni`a stavka u ku}nom buxetu, ako se uzme u obzir da deca imaju doru~ak, u`inu i ru~ak. Posledwe poskupqewe od 25 odsto u ovoj ustanovi bilo je u septembru 2008. godine.

Ina~e, grad regresira 80 odsto tro{kova, a roditeqi 20 odsto. Za celodnevne jaslice, odnosno za decu od jedne do tri godine, roditeqi pla}aju oko 2.800 dinara mese~no, a za mali{ane od tri do sedam godina 2.100 dinara. Poludnevni boravak sa u`inom ko{ta 1.270, a bez u`ine 1.040 dinara. Posebne kategorije porodica imaju pravo na besplatan boravak dece u vrti}ima.

Q. Nato{evi}

SLU@BA ZA KU]NO LE^EWE I NEGU DOMA ZDRAVQA „NOVI SAD”

Bri nu o 4.500 naj te `ih bo le sni ka Slu`ba za ku}no le~ewe i negu Doma zdravqa „Novi Sad” zbriwava 4.500 pacijenata, koji zbog nepokretnosti, ote`ane pokretqivosti ili te{ke bolesti nisu u mogu}nosti da odlaze u ambulantu na le~ewe. Ovo je najmla|a Slu`ba u okviru pomenute zdravstvene ustanove, oformqena po~etkom 2008. godine, a broj sugra|ana koji koriste wene zdravstvene usluge raste.

- Na{i pacijenti su uglavnom najte`i bolesnici, a vi{e od 50 odsto wih boluje od malignih oboqewa. To su i nepokretne ili polupokretne osobe, pacijenti nakon pretrpqenog mo`danog udara, osobe s kardiovaskularnim i plu}nim problemima, zatim dijabeti~ari s komplikacijama i pacijenti s traumama, nakon saobra}ajnih nesre}a ili te`ih intervencija navodi na~elnik Slu`be za ku}no le~ewe dr Bog dan Ste pan ~ev.

telefoni

dila wegovo stawe i potrebe za zdravstvenom negom u ku}nim uslovima, a potom se pravi raspored poseta. Odre|eni pacijenti se pose}uju jednom mese~no, neki dva do tri puta nedeqno, a postoje i oni kojima je potrebna svakodnevna poseta lekara Slu`be ku}ne pomo}i.

Zbog porasta broja pacijenata od razli~itih malignih oboqewa u februaru pro{le godine u okviru ove Slu`be aktivirano je telefonsko psiholo{ko savetovali{te za podr{ku qudima koji su oboleli, kao i ~lanovima wihovih porodica. Na~elnik napomiwe da je neophodno da u Slu`bi bude zaposlen fizijatar ili fizioterapeut, pa su uputili zahtev nadle`nima i nadaju se da }e pacijentima uskoro i ta vrsta zdravstvene usluge biti omogu}ena.

I. Dragi}

U SUBOTU NA BAZENIMA „SAJMI[TA”

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Lekari Slu`be ku}nog le~ewa pose}uju i le~e gra|ane na celoj teritoriji Novog Sada, a tim broji ukupno 14 lekara i 69 medicinskih sestara i tehni~ara, {to, prema re~ima Stepan~eva, nije dovoqno kako bi se pru`ila pomo} bolesnicima po gradu i okolnim mestima.

Po re~ima na{eg sagovornika, godine starosti vi{e nisu jedini pokazateq da je neko pacijent Slu`be ku}nog le~ewa. Na`alost, sve ve}i broj qudi izme|u 20 i 30 godina, koji su oboleli od te{kih malignih bolesti ili su paralizovani usled neke nesre}e su pacijenti Slu`be ku}nog le~ewa. Stotinak pacijenata je starosti izme|u 30 i 50 godina, a najvi{e ima onih iznad 50 godina.

Da bi postali pacijenti ove slu`be, izabrani lekar treba da da procenu i {aqe zahtev.

Slu`ba kontaktira pacijenta kako bi potvr-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Lim bo ples za ma li {a ne U okviru manifestacije „Leto na bazenu” na otvorenim bezenima na „Sajmi{tu” u subotu }e od 15 ~asova biti odr`ano muzi~ko plesno scensko dru`ewe. Najmla}i posetioci bazena takmi~i}e se u igri po taktovima ~uvenog limbo plesa.

Kao i svaki put, predstavi}e se i ~lanovi Kluba manekena Novog Sada, koji }e organizova-

ti audiciju za nove plesa~e, modne manekene i voditeqe, a u ulozi animatora programa ponovo }e se pojaviti Ti bor La to.

Prijavqivawe takmi~ara }e se obavqati na bini, pored malog bazena, od 15 sati, a za sve u~esnike i pobednike „Minakva” je obezbedila prigodne nagrade.

B. M.

PRIHVATILI[TE ZA BESKU]NIKE ^EKA JESEN

Le ti uslu ge sa mo u dnev nom bo rav ku Topli dani zatvorili su preno}i{te za besku}nike koje je zbriwavalo ove qude tokom zime i temperature koja je dosezala daleko ispod nule.

Oni sa da mo gu da se slu `e uslu ga ma Dnev ne pri hvat ne stanice, koja je u nadle`nosti Gerontolo{kog centra i nalazi se u Ulici kraqa Petra pr vog 28. Po red ovog objek ta, po sto ji i traj ni je prihvatili{te u Futogu, gde se osobe {aqu ako se proceni da im treba medicinska pomo}. Kako je objasnio direktor Centra za socijalni rad u No vom Sa du (CZSR) Goj k o Vuj no vi}, boravak radi do 19 ~asova, a nakon toga besku}nici se snalaze kako znaju i umeju. Navodi da je preno}i{te projektna aktivnost podr`ana od strane Grada, koja se realizuje od novembra do aprila, kada su vremenski uslovi nepogodniji.

- Za lica koja nemaju sme{taj i prebivali{te, Grad je nabavio dva kontejnera sa 24 le`aja, sanitarnim ~vorovima i u wima su bili sme{teni besku}nici od 19 do 7 ~asova.

Oni su, dakle, bili sme{teni tokom no}i, a u saradwi sa Gerontolo{kim centrom dobijali smo spiskove ko bi ovde trebalo da boravi. Preko no}i, bes ku} ni ci sa spi ska Dnevne prihvatne stanice mo-

gli su da koriste preno}i{te ko je se na la zi u dvo ri {tu Centra za socijalni rad- rekao je Vujnovi}.

U CZSR su predo~ili da leti pomo} tra`i mawe besku}ni ka, jer ve }i na wih ra di, uglavnom sezonske poslove, pa odlaze na sela ili sala{e gde poma`u qudima i tako zara|u-

bismo napravili prostora za dodatne krevete i kontejnere koje smo montirali u preno}i{tu. Za raz li ku od mno gih svetskih metropola, kod nas je zabele`en samo jedan slu~aj smrzavawa naTelepu i to ~oveka koji nije ni bio korisnik Prihvatili{ta - predo~io je direktor CZSR.

Bez krova nad glavom 99 qudi U Novom Sadu je popisano 99 besku}nika, me|utim, smatra se da ih ima vi{e. Kako ka`u u Centru za socijalni rad, wihov starosni prosek se smawuje i dolaze sve mla|i. Sada je vi{e i onih sa sredwom {kolskom spremom, dok sa fakultetima ima oko 10 odsto qudi bez svojih domova. Prema istra`ivawu organizacije za unapre|ewe stanovawa socijalno ugro`enih grupa „Hausing centar”, u Srbiji `ivi izme|u 800.000 i 900.000 besku}nika ili onih koji su u riziku da to postanu. Rezultati istra`ivawa kazuju da su neki od naj~e{}ih uzroka besku}ni{tva porast cena stanova, zadu`ivawe i drugi veliki tro{kovi u vezi sa stanovawem, hipoteke, nezaposlenost i nesigurnost posla, ali i razvod brakova. ju novac. Ipak, kada su temperature bile minus 20 stepeni, u dnevnom boravku se skupqalo i do pet puta vi{e besku}nika nego {to ovaj prostor realno mo`e da primi, jer je projektom predvi|en kapacitet za 12 qudi. Vujnovi} je kazao da su improvizacijom uspeli da pro{ire kapacitete za spavawe, kako bi izbegli smrzavawa.

-@ene su bile sme{tene u prihvatili{te u Futogu, kako

Napomenuo je da je iz buxeta Grada za opremawe kontejnera koji zimi pru`aju uto~i{e besu}nicima, izdvojeno 2, 1 milion dinara, ali da je ovo samo privremeni sme{taj, dok se ne na|e trajno re{ewe. Kapacitet, koji je zimus bio proble ma ti ~an, ne mo `e bi ti pro {i ren, uko li ko Grad sko ve}e za socijalnu za{titu i brigu o porodici ne pokrene inicijativu.

A. Jerini}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

MA DA SE KO ROV KO JI IZA ZI VA ALER GI JU SU ZBI JA

Am bro zi ja gu {i sve vi {e No vo sa |a na Su {a i vre li da ni o~i to od go va ra ju je di no am bro zi ji, ko ro vu ko ji je iz u zet no ot po ran i sve vi {e se {i ri. Ma da je „Grad sko ze le ni lo” na vre me po ~e lo da su zbi ja i tre ti ra ovu biq ku, ona ipak pra vi pro ble me gra |a ni ma.

Sve vi {e No vo sa |a na tra `i po mo} le ka ra u zdrav stve nim usta no va ma zbog aler gi je, a naj ~e {}i simp to mi su cr ve ni lo na ko `i, ki ja vi ca, svrab u pre de lu no sa i gr la, gu {e we...

Eki pe “ Ze le ni la” su to kom ju na i ju la ma pi ra le te ren i ob i {le pri grad ska na se qa, to kom pr vog kru ga ko {e wa am bro zi je. Su zbi ja we am bro zi je ko {e wem za vr {e no je na 1.953.150 me ta ra kva dra tih, dok je he mij ski tret man ura |en na 341.700 me ta ra kva dra tih.

Uni {ta va we ovog kror va na sta vqe no je u sa rad wi sa svim u~e sni ci ma pro jek ta i to u [an ga ju, Pe tro va ra di nu, Be ge ~u, Fu to gu, kod de po ni je u gra du, Ne ma nov ci ma, Pe ji }e vim sa la {i ma, ^e ne ju, Ki sa ~u, Ve ter ni ku, Ru men ki, Ste pa no vi }e vu, Ka }u, Bu di sa vi i Ko vi qu.

Am bro zi ja cve ta od ju la do ok to bra, a kli ja ka da se ze mqi {te ugre je, pa sve do `e tve, te ve} sa da do sta qu di ose }a te go be zbog we nog po le na. Le ka ri sto ga ape lu ju na oso be aler gi~ ne na po len am bro zi je da po~ nu sa re dov nim te ra pi ja ma, jer se o~e ku je iz u zet no ve li ka kon cen tra ci ja po le na te biq ke u dru goj po lo vi ni av gu sta i po ~et kom sep tem bra. Ka ko ka `u, po seb no je bit no iz be }i sa mo le ~e we.

Pre ma po da ci ma La bo ra to ri je za pa li no lo gi ju De part man za bi o lo gi ju i eko lo gi ju, PMF No vi Sad, u na red nom pe ri o du, od no sno od 13. av gu sta, se o~e ku je po ve }a we bro ja da na sa ume re no vi so kim kon cen tra ci ja ma po le na pe le na kao i do dat no uve }a we re gi stro va nih kon cen tra ci ja po le na am bro zi je.

Naj vi {e vred no sti se o~e ku ju to kom pre po dnev nih ~a so va i to pred kraj sed mi ce. Po len ko pri va }e i da qe do sti za ti naj vi {e sred we dnev ne kon cen tra ci je. Ima ju }u u vi du po ~e tak se zo ne ot pu {ta wa po le na am bro zi je u va zduh, na po mi we mo da je po treb no in ten zi vi ra ti ak ci je su zbi ja wa ko ro va i to pre vas hod no am bro zi je .

Q. Na to {e vi}

petak10.avgust2012.

NE DEQ NO PE [A ^E WE SA „@E LE ZNI ^A ROM”

Qu bi te qi pri ro de u po ho du na [an gaj Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” u ne de qu or ga ni zu je pe {a ~e we oko [an ga ja. Po la zak je u 7.40 ~a so va auto bu som broj 21 za [an gaj. Pe {a ~i se od [an ga ja do Ko wi~ kog klu ba „Gra ni ~ar”, za tim do Fa za ne ri je i na zad u [an gaj.

Sta za je sa bla gim uspo ni ma, du `i ne oko 12 ki lo me ta ra, a vo di~ je Dra gan ]i ri}, ko me se u~e sni ci mo gu ja vi ti na broj te le fo na 064/615-2399.

Iz „@e le zni ~a ra” po zi va ju qu bi te qe pri ro de da se ukqu ~e u ne deq ne {et we za ko je ni su po treb ne ni ka ve pret hod ne pri -

TRAK TO RI SA CI STER NA MA DO VO ZE PO RO DI CA MA VO DU

U Boc ka ma pre su {i li bu na ri @i t e q i Boc k i, le g al n o iz gra |e nog na se qa uda qe nog pet ki lo me ta ra od No vog Sa da, ko je se na la zi tik kraj Srem ske Ka me ni ce, ve} me se ci ma se snab de va ju sa vo dom iz ci ster ni, jer su im bu na ri zbog ja ke su {e pre su {i li.

Sva k o do m a } in s tvo ima svog “vo d o v o x i j u” ko j i na trak tor skim pri ko li ca ma i ka mi o ni ma, u ka ni stri ma do vo zi po ro di ca ma vo du. Na se qem to kom ~i ta vog da na kru `e vo zi la sa nat pi som „vo da” i broj te le fo na na ko ji se mo `e po ru ~i ti. Qu di ko ji u ovo na se qe do pre ma ju vo du ne }e da se sli ka ju za no vi ne, a ne ra do i pri ~a ju, ali is ti ~u da je dva ~e ka ju da u Boc ke stig ne vo do vod. Ima po ro di ca ko je se i sa me snab de va ju vo dom, ta ko {to na auto mo bil za ka ~e pri ko li cu.

- Vo du iz ci ter ne is ta ~e mo u bu na re i ko ri sti mo je kao teh n i~ k u vo d u ka ` e Dra go qub Bu qe {e vi}. - Ju ~e sam pla tio osam ku bi ka vo de 4.000 di n a r a. Opra l i smo ve{, is tu {i ra li se, opra li

su do ve... Za dan, ni vo vo de je opao bar dva me tra, {to zna ~i da je ze mqa su va, jer ne ma pa da vi na. Ve} za tri, ~e ti ri da na u bu na ru ne }e bi ti vo de, pa }u opet na ru ~i ti no vu ci ster nu.

On pod vla ~i da vo du iz bu na ra we go v a ~e t vo r o ~ la na po ro di ca ni ka ko ne ko ri sti za pi }e, pa ta ko i za pi ja }u vo du mo ra da iz dva ja no vac.

We gov kom {i ja Vla d i m ir Bo ` i} ka ` e da ne k a d a tre b a da ~e k a u j u po ceo da na da se vo d a raz b i s tri, ka da se iz ci ster ne pre to ~i u bu nar.

- Mo r a m o i ra ni j e da na r u ~ i mo, jer tre b a ~e ka t i red da nam „vo d o v o x i ja” do s ta v i vo d u - pri ~ a Bo ` i}.

Is ti ~e da je za hva lan qu di ma ko ji ih na ova kav na ~in

snab de va ju vo dom, jer `i vot bez vo de ni je mo gu}.

Me {ta ni na se qa Boc ke la ne su vi {e pu ta pro te stvo va li is pred Grad ske ku }e i Ba no vi ne, na sto je }i da skre nu

mre `e. Na i me, na ula sku u ovo na s e q e po s ta vqen je glav ni pri k qu ~ ak za vo d o v od, jo{

pa `wu da ne ma ju iz gra |e nu osnov n u ko m u n al n u in f ra strk tu ru. Tra `e da se isto vre me no kre ne u iz grad wu vo do v od n e i ka n a l i z a c i o n e

pre dva de se tak go di na ka da je iz gra |e na vo do vod na in fra struk tu ra za Le din ce. U ja nu a ru ove go di ne za vr {e na su do dat na ge o me ha ni~ ka is pi -

Kri za ra pri li ka za sre za la ce ne Do bdo bar pa zar ANKETA

KO LI KO PO PU STI ^U VA JU BU YET

Pi ta li smo su gra |a ne da li re dov no ku pu ju ka da su sni `e wa i ko li ko to do pri no si wi ho vom ku} nom bu ye tu.

sto, ali sa mo na od re |e nu gar de ro bu, pa ta ko ma ji cu ko ja je ko {ta la 1.840 di na ra, sa da je mo gu }e ku pi ti za 900 di na ra, dok se ku p a } i ko sti m i mo g u na } i i za 1.000 di na ra.

Sli~ n o je i sa dru g im mu { kim i ` e n s k i m o d e v n i m pred m e t i m a, kao {to su {or ce vi, ha qi n e i let wa obu }a.

pre me, osim do bre vo qe da se dan pro ve de u ak tiv no sti ma u pri ro di. Pe {a~ ke tu re, za vi sno od vre men skih uslo va, pri la go |a va ju se ka ko po du `i ni ta ko i po bro ju od mo ra. U~e sni ci ma se pre po ru ~u je da se obu ku slo je vi to i da u ran cu uvek ima ju re zer vnu pre svla ku i za {ti tu od pa da vi na. No vi u~e sni ci na star tu tre ba da se pri ja ve vo di ~u, ka ko bi do bi li po treb na uput stva za la ko sa vla da va we sta ze. Oso be ko je ima ju zdrav stve nih te go ba tre ba da se kon sul tu ju sa le ka rom o to me ko li ka i ka va {et wa im mo `e pri ja ti.

J. Z.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 sa ti Sun ~a ni kej od Ve sla~ kog klu ba “Voj vo di na” do ne ka da {we fir me “Ne i mar”, lo ka li u fir mi “Pe tar Drap {in”, “Ne i mar”, Bu le var de spo ta Ste fa na i ku pa li {te [trand; od 10 do 12 sa ti Dom zdra vqa u sklo pu Stu dent skog cen tra, Stu dent ski re sto ran i Asi stent ski dom.

Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 11 sa ti uli ce Ja vo ro va, Ne ve na, Ja smi na i No va. Ve ter nik: od 8 do 12 sa ti deo na se qa oko gro bqa, Knin ska i Ive Lo le Ri ba ra. Ka}: od 11 do 13 sa ti sta ni ca za de hlo ri za ci ju vo de; od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa.

Su sek: od 8.30 do 12.30 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka 2; od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka, od ^ar de na Du na vu pre ma Ba no {to ru. Svi lo{, Gra bo vo i Lug: od 8.30 do 13 sa ti ce la na se qa.

Le to u vr tu ga le ri ja

LET WA SNI @E WA OVE GO DI NE PO RA NI LA

Let we sni `e we ce na po pro dav ni ca ma i bu ti ci ma u gra du po ~e lo je ne {to ra ni je ne go {to je uobi ~a je no. Iz lo zi su ve} od po ~et ka av gu sta pu ni pla ka ta i fla je ra ko ji pro sto ma me kup ce sa iz n o s i m a po p u s ta.

Pro dav ci ova pre u ra we na sni `e wa uglav nom ob ja {wa va ju po ja vom je se we ko lek ci je na tr `i {tu, ali i sve pri sut ni jom kri zom i bes pa ri com ko ja pri mo r a v a tr g ov c e da pro d a j u svo j u ro b u i upo la ce ne.

Ro b a na sni ` e w u pri stu pa~ na je gra |a ni ma i sto ga se oni od lu ~u ju da sa ~e ka ju taj pe riod i po no ve se.

Ka ko smo se uve ri li sni `e wa se kre }u od 10 do ~ak 70 od -

9

Ja sna Ra di}, rad ni ca: - Ku pu je mo {ta mo `e mo i mo ra mo, u za vi sno sti od na {ih po tre ba. Ove go di ne sni `e wa su po ~e la ra ni je, ma da je u ne kim pro dav ni ca ma sve to re kla ma bez bit ni jih pro me na u ce na ma.

Bo ban Zeq ko vi}, rad nik: - Sni `e wa su uvek do bro do {la. Na po pu stu obi~ no ku pu jem obu }u, ta ko naj vi {e u{te dim.

Iva na Lu ji}, u~e ni ca: - Ne ~e kam sni `e wa da bih ku pi la ono {to mi je po treb no, ali se sva ka ko ob ra du jem kad za isti no vac mo gu da ku pim vi {e stva ri.

To {a Sla |an, stu dent: - Sma tram da za vre me sni `e wa ni {ta ne u{te dim, jer je to sve mar ke tin {ki trik, i ku pu jem ka da imam nov ca.

Tekst i fo to: M. Vi lo ti je vi} M. Sti ja ko vi} T. Stoj {in

ti va wa kli zi {ta za Boc ke, a ~e ka se iz ra da pro jekt no teh n i~ k e do k u m en t a c i j e za vo do vod nu i ka na li za ci o nu mre `u.

Z. De li}

Ma ni fe sta ci ja “Le to u vr tu ga le ri ja” odr `a va se to kom av gu sta u za jed ni~ kom vr tu Spo men- zbir ke Pa vla Be qan skog i Ga le ri je Ma ti ce srp ske, ko je se na la ze na Tr gu ga le ri ja. U ~e tvr tak 16. av gu sta od 21 do 23 sa ta po se ti o ci }e mo }i da u`i va ju u Ple snoj ve ~e ri uz mu zi ku pe de se tih, {e zde set zih i se dam de se tih go di na.

N. R.

10

vOJvOdinA

petak10.avgust2012.

ЗА ВР ШЕН МЕ ЂУ НА РОД НИ ЕКО ЛО ШКИ ВО ЛОН ТЕР СКИ КАМП

КРИ ТИ КА ЗБОГ РОД НЕ (НЕ)РАВ НО ПРАВ НО СТИ У ПАН ЧЕ ВУ

Град ска власт без же на

ПАН Ч Е В О: Пред сед ни ца Фо рума же на Де мо крат ске стран ке Ми л и ц а То д о р о в ић незадовољна је што у новоформираној градској власти нема довољно жена на јавним функцијама. Како то сматра чистом дискриминацијом најавила је да ће због тога, од поверенице за заштиту равноправно сти затра жи ти тумаче ње за ко на о родној равноправно сти.

- Од 11 чланова Градског већа ни један није жена. Функције гра до начел ни ка, за ме ни ка гра до начел ни ка, пред сед ни ка скупштине и његовог заменика такође су поверене мушкарцима - објаснила је Тодоровићева. У исто време Милица Тодоровић критикује и то што је од 11 новоименованих директора

у јавном сектору само две жене, а слична је ситуација и у но вим са зи ви ма управ них и надзорних одбора јавних предузећа.

- Од 16 управних и надрзорних одбора у којима су изабрани но ви чла но ви, у че ти ри управних и исто толико надзор них од бо ра не ма ни јед не жене. У девет управних и надзор них од бо ра недо во љан је број жена и овде није поштована одлука градске скупштине, није поштован закон - констатовала је председница Форума жена и додала да и у владајућој коалицији има спо собних жена које подједнако добро као мушкарци могу да обављају важне политичке функције. З. Дг.

dnevnik

Ра ста нак уз бру ске те, тор ти ље и ру ску тор ту СТА РА ПА ЗО ВА: После десетодневног дружења, журком на Расаднику „Брест“ у Старој Пазови је завршен шести међународни еколошки волонтерски камп. Представници општинске Канцеларије за младе, Покрета горана Војводине и Младих истраживача

чито они који су први пут стигли у Србију. Вла ди мир Бу да лић из Покрета горана Војводине, који је у континуитету међу организаторима волонтерских кампова је презадовољан јер је, како каже, било више акција у локалној заједници него претходне

СУ ТРА У ФРУ ШКО ГОР СКОМ СЕ ЛУ ВИ ЗИ ЋУ

Вар ја че укр шта ју нај бо љи ку ва ри ди вља чи ВИ ЗИЋ: Ловачко друштво “Фазан” у Визићу и овог лета организује такмичење у кувању дивљачи у котлићу. Такмичење почиње у поподневним сатима сутра у центру овог лепог фру шко гор ског се ла, па још има вре ме на за при ја вљивање. Планирано је да се пријављују екипе од по осам чланова које ће добити ме со дивљачи и потом уче ствовати у надметању за награде. Они који неће да се такмиче могу увече да купе паприкаш од срнетине и дивље свиње који кувају чланови ловачког друштва.

- За најбоље куваре одредили смо вредне награде: премија је телевизор, друга награда ДВД, трећа котлић, четврта ловачка опрема и пета вечера за две

особе у бачкопаланачком ре сторану “Идила” – каже председник ловачког друштва Жар ко Ко зић. – Као и сваке године и ове нам долазе побратими уз Републике Српске ловачка секција “Попово” и чланови ЛД “Фазан” из Бршадина из Хрватске. Очекујемо, по обичају, и го сте из целе наше бачкопаланачке општине и околине. У вечерњим сатима, уз паприкаш, го сти ће уживати и у бо гатом за бав но-му зич ком програму. Као занимљивост, напоменимо да је премију, телевизор, обез бедио Ви зи ћа нин Сте в а Ар бу то в ић, ко ји де це ни ја ма живи и ради у Аустралији, с тајним, слатким сном да се једном врати у завичај. А. А.

Во лон те ри по чу па ли ам бро зи ју

Србије, организатори окупљања младих на еколошким задацима, задовољни су како дружењем младих тако и оним што су урадили током овогодишњег кампа, а задовољни су и волонтери, наро-

године, волонтери су чупали амброзију и радили на уређењу простора око железничке станице, па су и грађани могли више да уоче њихов рад. На де жда Ха дрик, координаторка Канцеларије за младе општине

Стара Пазова је поносна што је организација кампа на високом нивоу и већ уходана, а млади су се толико здружили да им је жао што се растају јер је, ове године, у Старој Пазови било волонтера из Словеније,Русије, Француске, Шпаније, Италије...Поред еколошких радова, млади су упознали Стару Пазову, присуствовали локалној слави, обишли фрушкогорске манастире и Сремске Карловце, и како смо забележили у разговору са волонтерима из Шпаније и Француске, имали су другачју представу о Србији и њеним житељима али им је овај сусрет показао срдачност и гостољубивост људи који имају пуно разлога да буду поносни на своју земљу и њена културна богатства. А опроштајна журка није прошла без суза и обећања волонтера из иностранства да ће се вратити у Србију. И док су домаћини припремили српске и словачке специјалитете за растанак, волонтери из иностранства су припремили и своје националне специјалитете, па се уз музику целе ноћи дегустирали брускети, тортиље, француска пецива, руска торта и српска проја. А. Ма ли

МЕ ЂУ НА РОД НИ СА ЈАМ „ИНО КОП” ПО 13. ПУТ У ЗРЕ ЊА НИ НУ

Би ће пред ста вље ни и ста ри за на ти ЗРЕ ЊА НИН: Међународни сајам иновација, кооперација и предузетништва “Инокоп”, 13. по реду, биће одржан у зрењанинској хали “Медисон” од 30. августа до 1. септембра, најавили су јуче организатори – град Зрењанин, Регионална привредна комора и Опште удружење предузетника. Привредни сајам по први пут неће бити уприличен у склопу “Дана пива” јер је ова традиционална манифестација одложена за крај септембра.

- Сајам је задржао карактер међународног, тако да и ове године очекујемо учеснике из иностранства и пословне партнере у оквиру прекограничне сарадње. Попуњеност сајамског простора, по садашњим показатељима, биће на оптималном нивоу, а капацитет је више од 50 изложбених штандова – рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре председник Општег удружења предузетника у Зрењанину Ми ро слав Ђу рић.

Председник Регионалне привредне коморе Ми лан Ра до ва но вић подсетио је да је Влада Војводине сајам “Инокоп” оценила као једну од бољих привредних активно сти у Покрајини, због чега је одлучила и финансијски да помогне њено одржавање.

- Не би било добро да нас тренутни финансијски проблеми у земљи скрену с овог пута. Сајам ће бити прилика да организујемо и пословне сусрете, промоције предузетника, а и научне институције су изразиле жељу да се представе и организују скупове. Наредне недеље требало би да утаначимо тај део програма – нагласио је Радовановић. На једном од штандова, како је најављено, биће представљени и стари занати, односно мануфактурна производња. Ж. Б.

Из ло жба ка ри ка ту ра

РУ МА: Сутра, у 20 часова биће отворена изложба награђених карикатура То ше Бор ко ви ћа, у оквиру програма Културно лето 2012. Тошо Борковић је наш познати карикатуриста- илустратор, школовао се у Руми, Новом Саду и Сарајеву, сада ради у „Вечерњим новостима“ у Београду. Награђене карикатуре које ће бити изложене у великом холу Културног центра у Руми, обишле су Европу и скоро цео свет, видели су их људи у Паризу, Берлину, Сао Паоло, Токију, Пекингу, Атини, Москви, Амстердаму и Лисабону. Изложбу посетиоци могу да погледају до 20. августа, од 19 до 22 часа. М. М.

Дан мла дих у Пан че ву ПАН ЧЕ ВО: Низом активности, у Панчеву ће бити обележен Међународни дан младих 12. август. Бициклистичка тура са Клубом љубитеља бицикала „Екватор“ одржава се данас, а кренуће у 10.00 сати испред зграде Градске управе, стаза – београдски пут, бедемом до Дунава и назад. Након тога, у 12.00 сати у фоајеу Културног центра Панчева, Унија студената Панчева обележиће рођендан, а презентација пројекта „У сусрет Европи/ИнтерКулти“ одржаће се у холу Градске управе у 18.00 сати. На Градској плажи ће сутра бити организовано играње фудбала и одбојке на песку, спиндминтона и фризбија у од 10.30 до 19.00 сати. Истог дана, у 20.00 сати, у башти кафића „Погон“, теренска јединица Црвеног крста Панчево и организација КОМПАС организују интерактивно предавање Safe day, као и журку Safe party у наставку. Последњег дана викенда младих планиран је излет са Планинарско-еколошким клубом „Соко“, а предвиђен је облазак Ресавске пећине, клисуре реке Суваје и водопада Велики бук. З. Дг.

Бес пла тан при бор за пр ва ке

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

VESTI

ЗРЕ ЊА НИН: Градска управа Зрењанин саопштила је да ће и ове године обезбедити ђачке торбе и основни школски прибор за све ученике са територије града који су уписани у први разред основне школе. Ђаци ће поклон добити у школама, у првим данима нове школске године. “Саветујемо родитеље првака, а што је и препорука њихових будућих васпитача, да не журе с куповином школског прибора и излажу се додатним трошковима.

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 С лањ ских мо то-су сре та у Бе че ју

ПЕ ТИ СУ СРЕТ МО ТО ЦИ КЛИ СТА У БЕ ЧЕ ЈУ

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Да до То пић за ба вља бај ке ре

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

БЕ ЧЕЈ: Мото клуб „Black Dog“ из Бечеја организује по пети пут Мото-сусрете у свом граду, али ове године нешто раније од уобичајеног по следњег августовског викенда и на другој локацији.

- Морали смо да се уклопимо у богату шему потиских дешавања, па нисмо желели да се поклопимо са Великогоспојинским данима у суседном Новом Бечеју. Зато смо одлучили да нешто раније одржимо нашу фешту. Промена локације је из два разлога. Као прво, тражен нам је велики износ за закуп простора у окружењу „термалца“, а да у њему нема ни топле воде. Друго, тај простор нам је већ постао „тесан“, па смо морали да тражимо пространију локацију. Избор је пао на Извиђачки центар и хиподром код Радарске станице, који се налази на самом изласку из Бечеја према Бачкој Тополи с десне стране пута. Имаћемо огроман простор на располагању, што ће нам бити потребно имајући у виду да очекујемо пар стотина моторизованих гостију, али и суграђана који желе да се лепо забаве, рекао је

председник Организационог одбора овогодишњих мото сусрета у Бечеју Ба лаж Флајс. Котизација по мотору је 400 динара и важи за оба дана, док је улаз на Сусрете 200 динара по дану. А имаће шта да се види, пошто су, поред скоро свих мото клубова из земље, долазак најавили гости из Аустрије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Хрват ске... Моћне машине двоточкаша су увек атрактивне за гледање, још када у суботу од 19 сати буду организоване бајкерске игре с неизбежним вратоломијама... Бечејци ће пре тога истог дана од 17 сати видети неизбежни дефиле улицама града. У суботу пре подне бајкери ће, заједно с покретним шанком, скокнути до летњиковца Богдана Дунђерског и уживати у предивном окружењу Ергеле и хотела „Фантаст“. Љубитељи рок музике ће две вечери, петак и суботу, од 20 сати уживати у ритму музике неколико рок састава, а највећу пажњу привлачи гостовање реномиране групе „Тајм“ и Да да То пи ћа, чији двочасовни концерт почиње у суботу у 22 сата. В. Јан ков

Оно што евентуално буде недо стајало, моћи ће, у сарадњи са школама, да се набави и почетком школ ске годи не”, по ру чу ју из Градске управе. Ж. Б.

По моћ са мо хра ним ро ди те љи ма ЗРЕ ЊА НИН: Канцеларија локалног савета за запошљавање, Независно удружење незапослених Војводине, Покрет незапослених и невладина хуманитарна асоцијација “Зрењанин 023”, организују акцију прикупљања одеће и школског прибора намењену деци незапослених самохраних родитеља. Ово је прва у низу акција посвећена овој категорији становништва која је све бројнија а о њој се најмање прича. Сви заинтере совани за пружање помоћи, као и они који се не налазе на евиденцији Удружења незапо слених и Локалног савета, а потребна им је помоћ, де таљ ни је ин форма ци је мо гу до би ти у Кул тур ном цен тру Зрењанина (канцеларија број 4) или путем телефона 023 31 50 284, сваког радног дана од 9 до12 часова. Ж. Б.

vojvodina

dnevnik

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА У КИКИНДИ УСЛЕД ВИШЕМЕСЕЧНЕ СУШЕ

Штета 3,5 милијарде динара

КИКИНДА: Услед елементарне непогоде, вишемесечне суше, на територији општине Кикинда проглашена је ванредна ситуација.

- Надлежне службе, јавна предузећа и организације којима је оснивач локална самоуправа дужне су да спроводе одлуке које ће донети Општински штаб за ванредне ситуације у циљу ублажавања последица елементарне непогоде. Штаб за ванредне ситуације након заседања предложиће одређене мере- рекао је председник општине Кикинда Саво Добранић. У овој ситуацији могућности локалне самоуправе нису велике. Појачаћемо безбедносне мере у атару ради смањења штете од крађа. Пољочуварска служба

појачаће редовне делатности. Помоћ очекујемо, пре свега, од Републике и Покрајине. Неопходне су конкретне мере за ублажавање штете настале услед суше. Добранић је сматра да су највећу штету претрпели произвођачи који обрађају мање парцеле: -Видећемо које кораке ће предузети Министарство пољопривреде јер они највише могу да помогну. Очекујем да ће и Влада Војводине донети мере које ће помоћи произвођачима да преброде овај тежак период. Према процени Комисије штета коју су претпели кикиндски пољопривредници процењује се на 3,5 милијарде динара. А. Ђ.

petak10.avgust2012.

СУБОТИЧКИ УРБАНИСТИ ИМАЈУ ПУНЕ РУКЕ ПОСЛА

Теретни саобраћај измештају из центра града СУБОТИЦА: Суботички планери и урбанисти имају пуне руке посла. Ради се неколико кључних планских докумената међу којима је и План детаљне регулације за градске саобраћајнице првог реда, којим се повезује Сенћански пут и Улица Ђорђа Натошевића. Идеја је да пут буде обилазница којом би се теретни саобраћај изместио из центра града, односно сав теретни саобраћај из правца петље Суботица-исток, који за циљ има локацију Јавних складишта, био би преусмерен.У наредних шест месеци до годину дана ће новом обилазницом, заједно са „ипсилон“ краком бити измештен комплетан саобраћај из центра града. Нова обилазница има за циљ да преусмери саобраћај који гравитира ка Јавним складиштима у дужини од 1,5 километара.

- Како би се изместио тешки камионски саобраћај који гравитира ка Јавним складиштима и индустријској зони у околини Магнетних поља, предлог је изградња нове саобраћајнице, на потезу од пружног прелаза на Сенћанском путу, који води ка петљи ауто-пута “Суботица – исток”, до пружног прелаза код јавних складишта. Изградњом те саобраћајнице, дужине око 1,5 километара и ширине седам метара, камиони више не би ишли трасом од аутопута, Сенћанским путем до центра, па десно Сегединским путем до скретања код Ротографике. Изградњом ове својеврсне обилазнице и завршетком „ипсилон“ крака, теретни саобраћај би био у највећој мери измештен из центра Суботице – рекао је директор ЈП “Завода за Урбанизам” Драган Тркља.

Поред овог плана, Тркља је градоначелника Модеста Дулића упознао са другим плановима попут: процедуре Генералног урбанистичког плана центра Суботице, измена плана детаљне регулације у делу Месне заједнице „Мали Бајмок“, намењен за комерцијалне функције у индустријској зони и других кључних планова. Тркља даље објашњава да је град дефинисао Индустријску зону планским документом и потребном инфраструктуром.

- “Дункермоторен“ ће ускоро завршити своје хале, „Контитек“, ради убрзо, а ‘Калцедонија’ је већ добила грађевинску дозволу. Индустријска зона у „Малом Бајмоку“ се попуњава и наш плански документ је примењен у пракси истакао је Драган Тркља. С. Иршевић

ТЕШКА ФИНАНСИЈСКА СИТУАЦИЈА У КИКИНДСКОЈ „ЛИВНИЦИ”

Фото: М. Митровић

Дуг за порез 3,2 милиона динара

Зграда СПС-а Сенте остала без партијског и државног знамења

ОБИЈЕНЕ ПРОСТОРИЈЕ СПС СЕНТЕ

Улаз оштећен, заставе украдене

СЕНТА: Непознати починиоци насилно су провалили страначке просторије Општинског одбора Социјалистичке партије Србије у Сенти, у Топартској улици број 2. О провали је одмах обавештена полиција, која је обавила увиђај. Констатовано је оштећење капије и улазних врата страначких просторија, од докумената и инвентара ништа није однесено, али су са зграде отуђене државна застава Републике Србије и партијска застава СПС-а. Из Општинског одбора

СПС Сенте апелују на надлежне органе да пронађу починиоце овог дела.

- Не знамо да ли је мотив ове провале политичке природе или можда застрашивање чланства Социјалистичке патрије Србије у Сенти. Можемо само да поручимо да се нисмо уплашили, али истовремено постављемо питање коме смета Социјалистичка партија Србије и застава Републике Србије у Сенти - каже председница ОО СПС-а Сенте Татјана Радовић. М. Мр.

КИКИНДА: На првој седници Општинског већа разматрана је информација о дугу “Ливнице машиноградње”, “Кикинда” Ливнице и “Ливнице Кикинда аутомобилске индустрије”. Према извештају локалне пореске администрације последњег дана јула дуг за порез на имовину ових правних лица је следећи: “Ливница Кикинда аутомобилска индустрија” дугује 14,5 милиона динара, “Ливница машиноградња”5,6 милиона, а “Кикинда” Ливница 278.000 динара. Половином августа на наплату доспева трећа рата пореза на имовину који за све три фирме износи 3,2 милиона динара. Према речима председника општине Кикинда Саве Добранића, „Ливница“ осим локалној самоуправи дугује појединим јавним предузећима и Дому здравља.

-Више пута представници локалне самоуправе и руководство „Ливнице“ договарали су се о начину отплате дуга, међутим, због очигледно тешке финансијске ситуације у овој фирми, обавезе нису измирене. Одржаћемо састанак са менаџментом „Ливнице“ ради договора о измирењу дуга. Дуг можемо наплатити бло-

кадом рачуна, али ова мера није прихватљива због великог броја суграђана запослених у овим фирмама. Са челним људима „Ливнице“ разговараћемо и о томе да се локалној самоуправи уступи нека хала или земљиште на располагање на којем би се део могао уредити за индустријску зону. Наплата дуга све три фирме започела је почетком 2010. године када је локалној пореској администрацији након усменог договора достављена динамика уплате дуга. Договор није испоштован пошто су уплате пристизале са знатним закашњењем, а на наплату су доспевале и текуће обавезе. Марта 2012. године, у договору са финансијским директором

“Ливнице Кикинда аутомобилска индустрија” локална пореска администрација уручила је писмену опомену за део дуга у износу од седам милиона динара, након чега је само једном уплаћено три милиона динара. Иако је тада било договорено да поменути дужник достави предлог споразума о измирењу дуга локалној самоуправи то још увек није учињено. По Закону о пореском поступку и пореској администрацији наплата јавних прихода почиње достављањем опомене. Уколико нема примедби о висини дуга пет дана након уручења опомене доноси се решење о принудној наплати, а најефикаснији начин је блокада свих рачуна пореског обвезника. А.Ђуран

Учили се толеранцији међу младима Велосипедом до града

КЛЕК: Мештани Клека ускоро ће до Зрењанина моћи да долазе бициклистичом стазом, као што то чине и становници Арадца и Ечке. У току је изградња ове стазе а инвестиција је вредна 30 милиона динара. Средства су обезбеђена из Фонда за капитална улагања Војводине. В. д. директора Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина Горан Краварушић каже да је градња бициклистичке стазе ка Клеку, дуге око 4,5 километара и широке два метра, почела пре две недеље. Извођач радова је зрењанинско предузеће “Војводинапут” које у по-

следње време потресају пословни проблеми, па се због тога не може одредити тачан рок завршетка посла.

- Ипак, имајући у виду досадашњу динамику радова, верујем да ће то бити урађено врло брзо – истиче Краварушић. Заменик градоначелника Зрењанина Чедомир Јањић напомиње да су се бициклистичке стазе до Арадца и Ечке показале као изузетно корисне. После стазе до Клека, најавио је Јањић, биће одрађени и пројекти за изградњу стаза и према другим околним местима. Ж. Б.

СОМБОР: Као и протеклих десетак година и ово лето је у међународном кампу сомборског Црвеног крста у Бачком Моноштору боравило седамдесетак средњошколаца и студената из Немачке, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, док су им друштво правили домаћини, деца из Србије.

- Главни циљ ове дванаесте по реду школе јесте ширење толеранције међу младима- наглашава Гордана Савин, секретар овдашњег Црвеног крста уз подсећање да су млади, као и свих претходних година имали разноврстан едукативни програм „гарниран“ забавним и спортским активностима. Тако су се вршњаци из разних земаља огледали у позоришној, ликовној и музичкој радионици, новинарству, дизајну, и ленд арт (природне креације, слике и предмети од материјала нађеног у природи),

Дани бостана у Ривици РИВИЦА: Већ традиционални Дани бостана у Ривици ће бити одржани данас и сутра. Првог дана бостанијаде се обилази и оцењује бостан, и узимају се такмичарски узорци, односно бирају се највеће лубенице. Наредног дана се пријављују такмичари од 14 до 16 часова, а у 15 часова ће бити уприличен дочек гостију и донатора који су помогли ове године манифестацију. У 17.30 часова почиње такмичарски део који ће пратити разноврсни културноуметнички програм. Тако ћемо моћи да видимо такмичење у брзом једењу лубеница и пуцању бичем, дегустацију и проглашење најуспешнијих колача, избор за најлепши ликовни и литерарни рад на тему „Оданост бостану“, затим проглашење најлепших фењера од бундеве и мерење и проглашење најтеже лубенице. Проглашење и додела награда најуспешнијим такмичарима је у 19.30 часова, а од 20 часова почиње бостанџијски бал. М. М.

„Рибља чорба” у Врбасу

КАМП У БАЧКОМ МОНОШТОРУ

ГРАДИ СЕ БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА ОД ЗРЕЊАНИНА ДО КЛЕКА

11

што је према мишљењу самих учесника уједно била и најзанимљивија радионица. Цео пројекат је, по обичају, финансирала швајцарска НВО „Општине заједно“, која деценијама уназад има изузетну сарадњу са Сомбором, а учесници овогодишњег међународнго кампа су имали прилику да поред Сомбора, обиђу и упознају се са историјом, културом и архитектуром српске и војвођанске престонице, односно Београда и Новог Сада.

- Први пут сам на камповању и задовољна сам десетодневним

дружењем,јер сам упознала много пријатеља.Лепо је дружити се и радити у радионицама- казала је Ивана Баковић из Ријеке, а у сличним похвалама (не заборављајући оне усмерене према кухињи кампа сомборског Црвеног крста) придружили су јој се и Велимир Арсов, момак из македонског града Велес, Мирјам из Немачке, Марин из Дубровника, Никола из Горњег Милановца.....обећавајући сусрет и наредне године. М. Миљеновић

ВРБАС: Поводом прославе Међународног дана младих, 12. августа, општина Врбас и Канцеларија за младе организују концерт на Тргу Николе Пашића у центру Врбаса. Том приликом, наступиће позната рок – група „Рибља чорба“ и врбаски бенд „Поп шот“.

- Ове године смо се одлучили за „Рибљу чорбу“ јер су њихове песме познате свим генерацијама, што гарантује добар провод. Мислили смо на младе у целој општини Врбас и за све заинтересоване из других места биће организован бесплатан аутобуски превоз. Позивам их да се пријаве у својим месним заједницама у што већем броју, како би на време организовали превоз - рекла је Каролина Паповић, чланица Општинског већа. Почетак концерта заказан је за 21 час. М. Кк. У СЕЧЊУ И ЗРЕЊАНИНУ

Трет ман про тив ко ма ра ца

Третмани против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општине Зрењанин биће изведени од сутра до уторка 21. августа, саопштила је новосадска „Циклонизација“, док ће у Сечњу исти третман почети у недељу. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од резултата мониторинга и временских услова, а препарат којим ће се радити је „icon“ са активном материјом ламб да-ци ха ло трин. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице затворе или уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана.

12

RePORTA@e

petak10.avgust2012.

dnevnik

PRE STO GODINA U OMOQICI ZASIJALA PRVA SIJALICA I PRIKAZANE PRVE SLIKE NA VELIKOM PLATNU U BANATU

Se o ski ho tel i bi o skop sve tle li kao Pa riz ano je jutro, ali na autobuskoj stanici u Pan~evu ve} je dobro prigrejalo. Asfalt upekao, ono malo hlada pokriva samo deo nogu, glava vri{ti od vru}ine. Nestrpqivo ~ekamo da se pojavi Aleksandar Tanasijevi}, stari nastavnik srpskog jezika i kwi`evnosti, ina~e hroni~ar Omoqice. Dok gledamo ho}e li nai}i, razmi{qamo {ta je to toliko zanimqivo u Omoqici, za{to je Aleksandar bio toliko uzbu|en kada nas je nagovarao da do|emo. Kroz maglu od toplote ugledasmo teget auti}, pre bi se reklo da ga vozi neka dama nego toliki ~ovek. Nastavnik-hroni~ar nas nasmejano do~eka otvaraju}i vrata.

– Dobro jutro ili dobar dan – bilo je lepo ~uti prijatan glas u ovom paklu.

Jo{ nismo po{teno ni seli, a ve} se ispred nas u fascikli na{ao spremqen materijal. Profesionalno, nema {ta.

– Bio sam vrlo sre}an kada sam ~uo da je i u va{em listu iza{lo ne{to o Omoqici. To jeste malo mesto, ali je veoma bitno za istoriju Banata. Ako vam ka`em da je nalazi{te neolita pre prona|eno u Omoqici nego u Star~evu i da je bogatije od wega, sve }e vam biti jasno. [teta je samo {to to nismo uspeli da iskoristimo kako treba, nego su iz na{eg nalazi{ta predmeti razneti po raznim muzejima u Srbiji – otkriva ve} na po~etku razgovora Tanasijevi} dok se lagano vozimo prema odredi{tu.

Dvadesetak minuta vo`we i eto nas u centru Omoqice. Sto-

R

U hotel u provod dolazila gospoda iz Pan~eva

Plo~e povodom obele`avawa jubileja

tinak metara od centra je i razlog na{eg dolaska u ovo banatsko mesto. Staju}i ispred `ute zgrade iz doba Austrougarske, Aleksandar nam skre}e pa`wu.

– Ovo je prvi hotel u Omoqici, a bilo ih je dva. U to vreme jedno selo je imalo dva hotela, pa je uva`ena austrougarska gospoda iz Pan~eva i okolnih mesta dolazila ovde u provod. Vlasnik hotela Mihailo Sele{ bio je veliki vizionar, ~ovek kome je sinulo u glavi mnogo pre drugih. Krstare}i Evropom, na-

I u svetu znaju za festival @isel Svoju qubav prema filmu i filmskom platnu Omoqi~ani su dokazali organizuju}i 42. festival amaterskog filma i 40. salon fotografije. Mesto bez hotela i sme{tajnih kapaciteta poznato je po svom festivalu @iselu u ~itavom svetu. Iako goste primaju po ku}ama, snalaze se za hranu i preno}i{te, oni ne odustaju. Nisu odustali ni u vreme gra|anskog rata na prostorima biv{e Jugoslavije kad su im dolazili Slovenci, Makedonci, Hrvati.

Aleksandar Tanasijevi} ispred nekada ~uvene zgrade

bavio je agregat 1911. i doneo ga u hotel. Pri~aju stari Omoqi~ani da se hotel kupao u svetlu, tada kada Pan~evo nije ni pomi{qalo na elektrifikaciju, a samo godinu dana posle Novog Sada – podi`e ton stari nastavnik, `ele}i da naglasi koliko je bitna ~iwenica da je to prvi deo Banata koji je imao struju.

– I... nije on bio jedini. Po{to je agregat prevazilazio potrebe hotela, Sele{ je, zarad neke male nadoknade, ustupio elektri~nu energiju i svojim kom{ijama, tako da je pedesetak doma}instava svetlelo – nastavqa hroni~ar Omoqice, pokazuju}i rukom dve plo~e na zgradi hotela.

Agregat je zbog nedostatka petroleja, ali i radne snage, prestao da radi pred kraj Prvog svetskog rata, a Omoqica je zakratko utonula u tamu.

– Da, kratko je trajalo to tamovawe jer se nakon nekoliko

NAMAGNETISANI BRAT I SESTRA IZ FAMILIJE VASI], POREKLOM S KOSOVA

P

Ran|el Vasi} Bata, ~ovek-magnet

le, i on je na grudi prislonio ka{iku. Bio je iznena|en {to escajg ne spada i pored toga {to se on kre}e, a potom je na sebe zalepio veliki digitron, maksi-upaqa~, kle{ta te{ka oko pola kilograma i sve je stajalo.

– Odmah sam stupio u kontakt sa sestrom i konstatovali smo da ona ima ja~e mo}i, ali smo brzo saznali da dve preostale sestre nisu „namagnetisate„ – pri~a Ran|el. – Ni moja deca ne mogu da na telu nose ka{ike i viqu{ke. Planiram da zajedno sa sestrom odem kod lekara i, ako mogu, da nas ispitaju, jer sam ranije ~uo da

ova osobina ne smeta telu, a do sada je otkriveno nekoliko slu~ajeva u Srbiji. Me|utim, ukoliko je re~ o nekoj energiji koju posedujemo, a koja eventualno mo`e pomo}i bolesnima, spreman sam da pomognem.

Po wegovim re~ima, kada \ur|a prisloni dno ~a{e od dva deci na telo, ona {eta i uvek se ispravi.

Veli da nije tajna da je \ur|a i ranije pomagala starim qudima koji su bili vezani za krevet, a posle nekoliko wenih masa`a ustajali su i {etali ispred kapije, kucali na vrata kao dokaz da su ozdravili. Ina~e, Vasi} ka`e da wegova sestra gotovo nikada nije bila bolesna.

– Bio sam kod oca, a konstatovali smo da wegovo telo ne prima metal, staklo i plastiku – veli Vasi}.

Vasi}i su sedamdesetih godina pro{log veka stigli u Vojvodinu, u Novo Milo{evo, iz sela Domorovce, op{tina Kosovska Kamenica. Deceniju su proveli u Novom Milo{evu, a onda se doselili u Ba~ku Palanku.

– Razgovarao sam s ocem i on se prisetio da je imao babu koja je le~ila qude u selu – pri~a Vasi}. – Ka`e da su posle wene „terapije„ bolesnima zaceqivale ~ak i `ive rane. Da li je to ne{to u vezi s osobinom moje sestre i mene da delujemo kao magneti, svakako }emo proveriti kod lekara, ako zvani~na medicina mo`e da da odogovor na ovakvu pojavu.

M. Suyum

Bioskop iz 1925. godine

~evci, Brestov~ani, Bavani{tanci, svi u `eqi da i wih osvetlimo – kroz osmeh, dok idemo ka kolima jer se u `ivotu dosta nahodao pa sad ne izlazi iz auta, pri~a Aleksandar.

Idemo ka „novom” bioskopu iz 1925. godine, a do tamo ispri~a}e ne{to i o starom, koji je bio u istom tom hotelu u kojem je i prva sijalica zasijala.

BA^KA TURNEJA MUZI^ARA I PLESA^A ANSAMBLA „KON MOTO” IZ KELNA

Nem ci pri re di li ba rok i re ne san su Apa tin ci ma

Ume sto ma ji ce – escajg, di gi tron i kle {ta re tri meseca \ur |a Ma rin ko vi} (55) iz Nove Gajdobre otkrila je da se za weno tele lepi metal, plastika, staklo i da je neka vrsta „pokretnog magneta„. S wenim mo}ima bio je upoznat i ro|eni, a ~etiri godine mla|i brat Ran |el Va si} Ba ta, koji `ivi u Ba~koj Palanci. Ali, tek kada je pre neki dan u jednom dnevnom listu iza{ao tekst s fotografijom wegove sestre, a vi{e iz {a-

godina pojavio Vasa Pandurov, koji je podigao elektri~nu centralu za potrebe celog mesta.

Negde, mislim da je bila 1926, potpisao je ugovor s op{tinom Omoqica, a slede}e godine izgradio veliki objekat i dobavio novi generator marke „simens{ukert”. Videv{i kakvu blagodat struja donosi na{em „malom mestu”, ubrzo su do{li i Star-

– Da bi zabava u hotelu bila potpuna, Sele{ je, videv{i u Budimpe{ti jo{ jednu novotariju, doneo u Omoqicu i prvi projektor filmova. Bioskop je 1912. godine instalirao u posebnoj sali, dva puta nedeqno su i{le projekcije, dok su se leti filmovi prikazivali u ba{ti – ka`e, navode}i da su samo ne{to malo vi{e od decenije pre toga bra}a Limijer prikazivala filmove u Parizu.

Za nekoga mo`da i nebitno, ali za Omoqi~ane je ~iwenica da su prvi u Banatu zasvetleli i ugledali slike na platnu ne{to ~ime se di~e.

Stigosmo u me|uvremenu i do novog bioskopa, sme{tenog u jednoj od najlep{ih zgrada s po~etka pro{log veka. Na prvi pogled dobro o~uvano zdawe, a na drugi pogled – iz dvori{ta kom{inice kojoj kucnusmo na prozor da nas pusti – ruina. Krov uru{en na 205 sedi{ta, koliko ih je bilo, zid nakrivqen, cigle same otpadaju.

– [teta, moglo bi to da se renovira i lepo iskoristi, ali niko nema interesovawa, danas se bioskopi retko pose}uju – sa `aqewem konstatuje Aleksandar Tanasijevi}, odmahuju}i nevoqno rukom.

Odlazimo polako, zami{qeni. [teta, stvarno {teta, retka su sela u Srbiji koja uop{te imaju bioskop, neka jo{ uvek nemaju ni struju, a Omoqica je proslavila vek postojawa i jednog i drugog.

Z. Dragojevi}

nsambl „Kon moto„ iz Kerpena u blizini Kelna u Nema~koj svojim izvo|ewem renesansne i barokne muzike odu{evio je Apatince koji su prisustvovali koncertu u Domu kulture. Koncert je organizovan u saradwi s nema~kim udru`ewem u Somboru i Apatinu i apatinskim Kulturnim centrom.

U Apatin je stiglo 26 ~lanova ansambla, kojih, ina~e, ima i vi{e, ali nisu svi u mogu}nosti da po|u na gostovawe. Poseduje oko 70 razli~itih instrumenata iz doba baroka i renesanse. Dodu{e, kako ka`e vo|a ansambla Frawo Buqov~i}, instrumenti i ode}a nisu originali iz tog doba, ali su verne replike. Od duva~kih instrumenata sviraju na blok-flautama, rogovima, grbavim hornama koje su prete~e dana{we oboe... Od `i~anih, to su laute i teorbe, viole da gamba, barokne violine, a koriste i razli~ite udaraqke...

– Ansambl je osnovan pre oko deset godina od profesionalnih muzi~ara, priu~enih i laika, koji ~esto i s vi{e u`ivawa i entuzijazma u~estvuju u programu – bilo da

A

Gert Kroinhof sam pravi instrumente

sviraju na instrumentima, pevaju ili ple{u. Najmla|i ~lanovi imaju osam i devet godina, a najstariji ima blizu osamdeset. Ansambl se sastoji od orekstra, kamernog hora i plesa~a, ali mnogi ~lanovi prelaze iz jedne grupe u drugu, pa i sviraju i pevaju i ple{u.

Stoga je i sam naziv ansambla „Kon moto„. To je muzi~ki izraz na italijanskom, a u prevodu zna~i stalno u pokretu – ka`e Frawo Buqov~i}, ro|eni Suboti~anin koji je zavr{io Muzi~ku akademiju, violinu, i ve} 40 godina `ivi i radi u „Kon Moto” ili „stalno u pokretu” sam u penziji, nastavio sam da prou~avam Nema~koj i sa svojom suprugom Hajdi mnogo muziku na Univerzitetu u Kelnu. vremena provodi s ansamblom „Kon moto„.

Plesa~e u ansamblu obu~ava Hajdi Mol, Replike guda~kih instrumenata iz doba profesorka fizi~ke kulture koja nakon baroka i renesanse izradio je sam ~lan penzionisawa ima jo{ vi{e vremena za ovog ansambla Gert Kroinhof, in`ewer svoju qubav prema plesu. tona, koji tu svira i peva.

– Dugo sam prou~avala plesove i sada – Osim {to sam in`ewer tona, u~io sam u~im druge, ali veoma rado i sama zaplei da sviram na kontrabasu, jer je muzi~ko {em. Lepo se dru`imo, a ova gostovawa u obrazovawe neophodno za moje Srbiji posebno su nam draga jer upoznajemo zanimawe – navodi Kroinhof. nove gradove i qude i to nas najvi{e radu– U~io sam i klasi~nu gitaru, je. Verujem da }emo ponovo do}i, naravno, a preko we sam upoznao i druge ukoliko prihvatite na{u ponudu. Sada, nainstrumente. Nisam mogao da kon koncerata u Subotici i Somboru, i ih kupim pa sam ih jednostavno ovog u Apatinu, vra}amo se u Nema~ku i tasam sebi napravio. Imao sam mo nas ~ekaju nove brige. Naime, zbog rudengleske bro{ure s nacrtima nika celo na{e selo bi}e preseqeno. Sve i prvo sam napravio lautu. Potro{kove }e nadoknaditi dr`ava i mo`esledwi koji sam napravio je mo se odseliti gde ho}emo, ali to vi{e neviola da gamba. Napravio sam }e biti na{e selo. Ne volim da `ivim u vesebi i gitaru i mnogo drugih likom gradu, a sada me najvi{e brine kako instrumenata. Izgleda da su }emo se ponovo sna}i u novoj sredini i {ta porodi~ni geni pomogli, umem }e biti s na{om grupom – pomalo sa setom da baratam drvetom. Volim i ka`e Hajdi Mol. da pevam, a pevawem se bavim J. Prel~ec vi{e od 50 godina. Sada kada

crna hronika

dnevnik JU^E NA NOVOSADSKOM NOVOM NASEQU

[tanglom izudarao doktoricu

Foto: B. Lu~i}

Novosa|anin Q. [. (1939) zadr`an je u policiji pod sumwom da je ju~e oko 11 sati zadao vi{e udaraca metalnom {ipkom sugra|anki Dragani T. dok je bila ispred bankomata pored „Tempa” na Bulevaru Jovana Du~i}a na Novom nasequ.

– Ona je lekarka, a on je i wen pacijent. Stra{no je izgledalo, sve se dogodilo brzo, pala je i bila je sva u krvi. Od-

~an, „prazan” pogled dok je stajao ispred prodavnice, pre nego {to su stigle ekipe Hitne pomo}i i policije – ka`e na{ sagovornik.

Po re~ima `ene koja je bila svedok doga|aja, povre|ena doktorka je mnogo krvarila, a od napasnika je poku{ala da je za{titi druga `ena.

– Bila sam u marketu kada sam ~ula galamu. Iza{la sam i videla `enu koja mnogo krvari i drugu, koja je poku{avala svojim telom da je za{titi – ispri~ala nam je uzrujana `ena. – Wih dve su zajedno utr~ale u prodavnicu da bi pobegle od napasnika. On je s tom {ipkom u ruci u{ao za wima u objekat, ali se zadr`ao na ulazu. Stajao je tu neko vreme i gledao, kao da nije bio svestan {ta je uradio. Nakon nekog vremena je iza{ao, bacio {tanglu i nastavio da se {eta ispred Me sto na pa da, ban ko mat is pred „Tem pa„ „Tempa„ kao da se nimah je pritr~ala jedna `ena i {ta nije desilo. Pozvala sam uvukla je u prodvanicu da joj policiju, koja je ubrzo i do{la. uka`u pomo}. Udario je najmaIz Klini~kog centra Vojvowe tri puta po glavi – kazao je dine saznali smo da je doktorka za „Dnevnik” jedan od uli~nih primqena na pregled s vi{eprodavaca vo}a i povr}a koji je strukim povredama glave. Uravideo doga|aj, a `eleo je da |ena joj je hitna dijagnostika, a ostane anoniman. lekari su nakon vi{e pregleda – Kada je izudarao {tanglom i snimawa utvrdili da se radi koja je imala neki dodatak i iz- o lak{im povredama, razderogledala kao ~eki}, kazao joj je tinama i nekoliko izbijenih ne{to poput toga da mu je dala zuba. Po re~ima nadle`nih iz pogre{ne lekove, a zatim je ove zdravstvene ustanove, leoti{ao na obli`wu ~esmu i karka je stabilnog i dobrog opubrzo se vratio nazad i mirno {teg stawa, a nakon u{ivawa i sa~ekao pripadnike MUP-a ko- lekar skog pregleda bi }e pu ji su ga odmah strapali u „mari- {tena na ku}no le~ewe. cu” i odvezli. Imao je neobiN. Radman

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A KOD BOGATI]A

Dvoje dece poginulo, otac kriti~no Dvoje dece je poginulo, a jedna osoba je te{ko povre|ena u saobra}ajnoj nesre}i u Glogovcu, kod Bogati}a, kada je na wih autom „pe`o 405” naleteo Ivan J. (24), saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova.

Kako se isti~e u saop{tewu, dvoje dece, starosti pet i 11 godina, podlegli su povredama na licu mesta, dok je wihov otac s te{kim telesnim povredama zbrinut u beogradskom urgentnom centru.

U saop{tewu se dodaje da se nesre}a dogodila u sredu uve~e oko 21.40 ~as, kada je Ivan J. iz Glogovca, pod sumwom da je pod uticajem alkohola, predwim delom vozila „pe`o 405” udario u pe{ake koji su se kretali kolovozom.

Pripadnici saobra}ajne policije li{ili su slobode voza~a Ivana J., koji }e u zakonskom roku biti priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u [apcu.

Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Osnovnog suda u [apcu, u prisusutvu zamenika Osnovnog javnog tu`ioca i pripadnika saobra}ajne policije.

(Tanjug)

PREMINULA @ENA KOJU JE UPUCAO SUPRUG

Bolesna qubomora odnela dva `ivota Na Naurohiru{koj klinici u Ni{u ju~e ujutru je preminula Suzana Radenkovi} (36), koju je suprug Miroslav (49) prethodnog dana te{ko ranio.

U [umatova~koj ulici u Aleksincu Miroslav je pucao u svoju suprugu, a zatim je izvr{io samoubistvo. Uzrok ove porodi~ne tragedije je to {to je Suzana napustila supruga pre dva meseca, {to on nije mogao da podnese. Po re~ima wihovih poznanika, on je poku{avao da je nagovori da mu se vrati, dolaze}i u stan u koji se `ena preselila.

Po nezvani~nim informacijama, Miroslav je optu`ivao Suzanu da je prona{la drugog mu{karca i u napadu qubomore ispalio je hitac `eni u glavu, a zatim i sebi u slepoo~nicu. Suzana je primqena u ni{ku bolnicu s te{kim povredama, kojima je uprkos naporima lekarskog tima, podlegla nakon 24 sata.

Iza bra~nog para Radenkovi} ostalo je dvoje maloletne dece, }erka koja je zavr{ila prvi razred Sredwe medicinske {kole i sin, koji je ovog leta zavr{io osmi razred osnovne {kole.

E. D.

Stanislav A. (27) iz Kumana poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i koja se u sredu, oko 8 ~asova, dogodila na dr`avnom putu izme|u Kumana i Melenaca, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Zrewaninu.

Sumwa se da je do saobra}ajke do{lo kada je voza~ automobila marke “jugo 101 skala 55”, zrewaninskih registarskih oznaka, Stanislav A. ulaskom u krivinu, izgubio

kontrolu nad vozilom, pre{ao na suprotnu stranu kolovoza i udario u kamion “mercedes benc” kojim je upravqao Mile B. (55) iz Bezdana.

Od zadobijenih povreda Stanislav A. je preminuo, a uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca i slu`benici Policijske uprave. @. B.

13

NASTAVQA SE ISTRAGA O AGROBANCI

Potraga za mla|im Antoni}em U akciji rasvetqavawa svih nezakonitosti u poslovawu Agrobanke policija intenzivno traga za sinom biv{eg predsednika izvr{nog direktora te banke Milanom Antoni}em (34), jednim od osniva~a firme „Eko limb” iz Be~a, koja je ujedno i osniva~ privrednog dru{tva „Drina timber” iz Qubovije kojem su odobreni neki sporni krediti Agrobanke.

Kako je saop{tio MUP, osim za mla|im Antoni}em, intenzivno se traga i za Slobodanom Ratkovi}em (65), zamenikom direktora privrednog dru{tva „Hedkomerc„ iz Beograda.

U akciji Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a i Policijske uprave za grad Beograd, a u saradwi s Tu`ila{tvom za organizovani kriminal, do sada je uhap{eno osam osoba zbog sumwe

tome da je dobio dojavu od nekog ko je znao da se spremaju hap{ewa, ekonomski analiti~ari ka`u da je va`nije utvrditi kako je uop{te moglo do}i do izdavawa tolikog broja nenaplativih kredita u banci koja je bila pod kontrolom dr`ave.

Po re~ima ~lanice Saveta za borbu protiv korupcije Jelisavete Vasili}, mnogo je va`nije utvrditi kako je Narodna banka Srbije dozvolila da se dogodi „afera Agrobanka”.

bora Agrobanke Du{an Antoni} (64), ~lanovi IO Slavoqub Kori}anac (57) i Bojan Zari} (42), kao i izvr{ni direktor sektora

Premijer i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da se na sednici Vlade nije razgovaralo o tome ko je iz dr`avnih organa pomogao biv{em predsedniku Izvr{nog odbora Agrobanke Du{anu Atoni}u da pobegne iz zemqe.

Da~i} je u izjavi novinarima u Gu~i rekao da je Antoni} zemqu napustio pre nego {to je izdata poternica, a posle emisije na TV B-92 u kojoj je govorio o slu~aju Agrobanke i u kojoj je izjavio da }e uvek biti dostupan organima vlasti. Antoni} je, po wegovim re~ima, uhap{en prilikom povratka u zemqu.

Da~i} je povodom najave potpredsednika Vlade i ministra odbrane Aleksandra Vu~i}a da }e zahtevati da se na sednici Vlade raspravqa o pomaga~ima Antoni}u, rekao da Vlada ne zna ni za jednu istragu jer se o tome ne razgovara na wenim sednicama.

– Na Tu`ila{tvu je da odredi trenutak okon~awa istrage – rekao je Da~i}, i dodao da istraga vezana za Agrobanku traje ve} nekoliko meseci, kao i da je proistekla iz istrage o Metals banci.

da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Policija je u prisustvu zamenika tu`ioca za organizovani kriminal saslu{ala svih osmoro osumwi~enih za „slu~aj Agrobanka” i donela re{ewe o zadr`avawu od 48 sati, a oni su u me|uvremenu saslu{ani u Tu`ila{tvu za organizovani kriminal.

Do sada su li{eni slobode biv{i predsednik Izvr{nog od-

Zakazala kontrola poslovawa

Kre di ti bez kon tro le uni {ti li ban ku

Istraga o Agrobanci po~ela s Metals bankom

za korporativno bankarstvo Agrobanke Boban Labovi} (55).

Zbog sumwe da su u~estvovali u malverzacijama, uhap{eni su i izvr{ni direktor sektora za upravqawe rizicima Vehbo Papi} (55), jedan od osniva~a firme „Eko limb” iz Be~a Milo{ Uzelac (33), direktor i odgovorno lice u privrednim dru{tvima „Drina timber” i „Hedkomerc” Branimir Uzelac (62) i direktor i odgovorno lice privrednog

dru{tva „Drina timber” Suad Hasovi} (51).

Kako je najavio tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi}, mogu}e je da }e biti jo{ hap{ewa jer je dat nalog da se provere svi sumwivi krediti koje je odobrila Agrobanka.

Osumwi~eni Du{an Antoni} je od 2006. do 2011. godine, kao predsednik Izvr{nog odbora Agrobanke, u saizvr{ila{tvu s drugim ~lanovima IO i pojedinim rukovodiocima sektora banke, odobravao kredite ve}em broju pravnih i fizi~kih lica iz Republike Srbije, pod povoqnijim uslovima i bez odgovaraju}ih sredstava obezbe|ewa, koji do danas nisu vra}eni.

Na taj na~in Agrobanka je o{te}ena za oko 300 miliona evra i najve}i deo tog novca verovatno nikada ne}e biti napla}en. Me|u pomenutim pravnim licima su i privredna dru{tva „Drina timber” iz Qubovije i „Hedkomerc„ iz Beograda, koja su pod kontrolom Du{ana Antoni}a, a u suvlasni{tvu wegovog sina Milana Antoni}a i Milo{a Uzelca, a u kojima su odgovorna lica Branimir Uzelac, Suad Hasovi} i Slobodan Ratkovi}. Samo te dve firme trenutno po osnovu neizmirenih obaveza za odobrene kredite, duguju Agrobanci oko 530 miliona dinara.

Iako se zbog poku{aja bekstva Du{ana Antoni}a spekuli{e o

Kako je prenela TV B-92, uhap{ene ~lanove Izvr{nog odbora trebalo je da kontroli{u ~lanovi Upravnog odbora banke s Rajkom Latinovi}em, direktorom PKB–Imesa, na ~elu. Nadzor je bio u rukama i ~lana Saveta za borbu protiv korupcije Danila [ukovi}a, Aleksandra Ili}a iz –Srbija{uma„, Gorana Mr|anovi}a, ali i Zvonimira Nikezi}a, vlasnika konsultantske ku}e „CES-Mekon” i oca doskora{weg dr`avnog sekretara Ministarstva finansija, demokrate Du{ana Nikezi}a. Osim wih, nadzor je trebalo da obavqaju i dekani Pravnog i Ekonomskog fakulteta Mirko Vasiqevi} i Marko Backovi}.

– NBS je du`an da kontroli{e rad banaka i ~ak ima pravo da prisustvuje sastancima organa upravqawa banke – ka`e Jelisaveta Vasili}. – Narodna banka tako|e kontroli{e godi{we izve{taje banaka i zavr{ne ra~une i da je to radila, „Agrobanka” se ne bi desila.

Po wenim re~ima, o~igledno je da Narodna banka Srbije to nije radila, ili je pre}utno odobravala takvo poslovawe.

E. D.

JO[ UVEK NEMA DETAQA O UBISTVU NA GRANICI

Smrt poqo~uvara i daqe misterija Ko je i za{to pre nekoliko dana ubio poqo~uvara D. M. (39) iz [urjana, sela u op{tini Se~aw, javnosti jo{ nije poznato. Wegovo be`ivotno telo na|eno je u nedequ, u neposrednoj blizini dr`avne granice s Rumunijom, a na dowem delu le|a imao je jednu ustrelnu ranu.

Na licu mesta zate~en je i wegov slu`beni xip marke „nisan patrol”. Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Ile{ Bako{, koji je u to vreme bio de`uran i koji je, s kolegama iz susedne dr`ave, obavio uvi|aj, izjavio je ju~e za „Dnevnik” da nije upoznat s novim detaqima istrage jer je slu~aj jo{ uvek u nadle`nosti policije.

– Za sada nije podneta nikakva krivi~na prijava da bi se sud bavio ovim slu~ajem – dodao je Bako{.

Policijska uprava u Zrewaninu, me|utim, ne ogla{ava se ovim povodom, a to nije u~inila ni kada se ubistvo dogodilo, ve} je novinare upu}ivala na istra`nog sudiju. Tako da je ostalo nepoznato da li je zavr{eno balisti~ko ve{ta~ewe koje bi trebalo da ponudi odgovor na pitawe iz kojeg vatrenog oru`ja je pucano na D. M., koji je u me|uvremenu sahrawen na seoskom grobqu.

Za to vreme u javnosti se spomiwe nekoliko mogu}ih scenarija nemilog doga|aja. Po jednom od wih, D. M. se bavio {vercom cigareta, po{to je mesto na kojem je otkriven wegov le{ odranije poznato kao kanal za obavqawe tog nelegalnog posla. Navodno su rumunski policajci na delu uhvatili D. M. i wegovog partnera s rumunske strane dok su

ugovarali posao, i to na teritoriji Rumunije, posle ~ega je me{tanin [urjana po~eo da be`i. Da bi ga zaustavili, policajci su pripucali i, spletom nesre}nih okolnosti, pogodili D. M. u le|a. On je uspeo da se dokopa teritorije Srbije, ali je na woj izdahnuo. Wegov dobar prijateq Predrag Milo{evi} iz [urjana, me|utim, tvrdi da D. M. nikada nije bio kriminalac i da nije {vercovao cigarete.

– ^iwenica je da kod wega i u wegovom vozilu nisu prona|ene cigarete, tako da je misterija za{to je ubijen – veli Milo{evi}.

Po drugoj verziji, pokojni poqo~uvar, koji je bio zadu`en za nadgledawe wiva u ataru [urjana, bio je u lovu, {to je bio wegov hobi. @. Balaban

TRAGEDIJA U APATINU

Prekratila `ivot zbog razo~arawa

NA PUTU KOD MELENACA

Poginuo u sudaru s kamionom

petak10.avgust2012.

U staroj porodi~noj ku}i u Uli ci @ar ka Zre wa ni na u Apa ti nu pro na |e no je be `i votno telo Mile N. (21) iz tog mesta, koja je, po svemu sude}i, izvr{ila samoubistvo. Wu su u staroj ku}i prona{li roditeqi, a telo je nakon uvi|aja poslato na obdukciju u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Po ne zva ni~ nim po da ci ma, devojka je ostavila opro{tajno pismo u kojem je, uz izviwewe

svima, navela da joj `ivot nije i{ao kako je trebalo i kako je planirala. Po zavr{etku sredwe {kole, kako nezvani~no sazna je mo, kre nu la na stu di je, ali je nakon godinu dana odustala i po~ela da radi kao konobarica u nekoliko apatinskih kafi}a.

– Bila je vredna i dobra radnica i koleginica – kroz suze je rekla je jedna od wenih drugarica. – @ivela u toj staroj ku}i u Apatinu, koju su dali na

prodaju, dok su joj roditeqi i dve mla|e sestre u susednom Svilojevu. U ku}i nije imala ni struje i `ivela je veoma skromno. U posledwe vreme na woj se videlo da nije bila sre}na. [ta je konkretno bio razlog zbog kojeg se odlu~ila na ovaj korak ne znam, ali mi je veoma `ao jer, da se obratila nama, verujem da se za sve moglo na}i re{ewe.

Posledwi kontakt su, kako ka `e, ima le kra jem pro {le

sed mi ce, kad su raz me ni le SMS-poruke. U ~etvrtak je javila da se ne ose}a dobro i da ne}e do}i na posao, a nakon toga joj je telefon bio nedostupan. Zbog toga {to se nije javqala, u Apatin su stigli i roditeqi, koji su prona{li weno be`ivotno telo.

Obdukcija je potvrdila da je smrt Mile Ni{i} nastupila ve{awem i da na wenom telu nema nikakvih drugih povreda.

J. P.

14

sport

petak10.avgust2012.

dnevnik

30. LET wЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST) IVA NA [PA NO VI] O NA STU PU NA OLIMPIJSKIM IGRAMA

Tur bu lent na se zo na Amerikanci do sada bili ubedqivi

Du rant: Ne ko je na qu tio Ko bi ja Ko{arka{i SAD-a ubedeqivo su savladali Australiju 119:86 u ~etvrtfinalu Olimpijskih igara, ali je novi „Tim snova” tek u drugom poluvremenu slomio Ozije.

Jedan od najzaslu`nijih za to bio je Kobi Brajant koji je ubacio 20 poena uz {est trojki iz deset poku{aja. Sve poene ubacio je u drugom poluvremenu.

- Nemam pojma {ta se dogodilo, ali neko je Kobija gadno naqutio na poluvremenu. Vidio sam mu u o~ima tokom drugog dela da je qut i da }e biti sva{ta

- rekao je wegov saigra~ Kevin Durant.

- Mi smo spremni - kratko je nakon ovog me~a rekao Karmelo Entoni, najavquju}i polufinale protiv Argentine. I pre ~etiri godine su u polufinalu Pekinga igrale ove dve reprezentacije, Amerikanci nisu imali problema.

- Ha, na{e {anse su mo`da pet odosto. Mo`da sam previ{e i rekao, ali to ne zna~i da se ne}emo opasno suprotstaviti Amerikancima. Idemo na sve, pa {ta bude - rekao je najboqi argentinski ko{arka{, fenomenalni Manu \inobili.

Oteran pi jan bi ci kli sta Belgijski olimpijski komitet povukao je sa Olimpijskih igara i poslao ku}i biciklistu Gejsa van Hukea zbog toga {to se u ostrvskim medijima pojavila fotografija na kojoj je Van Huke toliko pijan da ga unose u taksi. Fotografije Van Hukea sa zatvorenim o~ima i flekavim pantalonama i ko{uqom koga dvojica kolega unose u taksi osvanule su u britanskim medijima, a tabloid „San” mu je u tekstu dodelio „zlatnu medaqu za zabavqawe” u londonskom Mahiki klubu. Za

belgijske zvani~nike ~itava stvar uop{te nije bila sme{na.

- Belgijski olimpijski komitet i Kraqevska biciklisti~ka federacija gnu{aju se ovog incidenta, koji, na sre}u, nije uticao na `ivot Olimpijskog sela i sportista koji se trude da nadma{e konkurenciju - navodi se u saop{tewu.

Van Huke je momentalno poslat ku}i, a belgijski mediji prenose wegovu izjavu u kojoj on izra`ava `aqewe zbog indicenta.

- Napravio sam veliku gre{ku - rekao je on.

Ivana [panovi} izrazila je `aqewe {to se nije plasirala me|u osam najboqih skaka~ica u daqe u Londonu.

Me|utim, nije nezadovoqna 11. mestom u finalu najve}eg takmi~ewa u, kako je rekla turbulentnoj sezoni.

- Cela ova sezona bila je turbulentna posle povrede. Treba mi psihi~ki jo{ mnogo vremena da se oporavim od svega. Ju~e sam odradila pola posla, a danas je sve to trebalo da se zavr{i na drugi na~in, ali eto... @ao mi je {to nisam sko~ila boqe, ali na kraju sam bila 11. i mogu da se zadovoqim tim, za sada - istakla je [panovi}eva.

Ona je u prvom skoku imala rezultat 4,29, po{to je samo protr~ala.

- Malo me je vetar omeo.

Mislila sam da }u uz pomo} publike uspeti malo br`e da u|em u takmi~ewe i da u prvom skoku re{im pitawe daqine, ali jednostavno nisam uspela da izvedem skok kako treba i na kraju se zavr{ilo neslavno.

Ivana je istakla da se nije opu{tala, ali da jo{ ne mo`e da posti`e svoje najboqe rezultate.

- Daleko od toga da nisam spremna, ali treba da se slo`i 1.000 kockica da bih ja sko~ila rezultat koji sam skakala sve do pro{le godine. Ali, kao {to sam rekla, imala sam povredu, pukla mi je kost odrazne noge, i imala sam sre}e {to sam se oporavila od toga. Jo{ je to sve`e u glavi, ali bi}e boqe.

DA NA [wI PRO GRAM

Atle ti ka 20.00 Skok motkom 20.35 Bacawe kladiva, `ene 21.05 @ene 5000 metara 21.40 [tafeta 4 h100, `ene 21.55 @ene 1500 metara 22.30 [tafeta 4h400

Rva we 14.00 Do 55 kg, mu{karci 14.00 Do 74 kg, mu{karci

Ho kej na tra vi 16.30 Novi Zeland - Velika Britanija, za tre}e mesto 21.00 Holandija - Argentina, finale

Ka jak i ka nu 10.30 K 1 200 metara, mu{karci i `ene 11.30 K 2 200 metara, mu{karci i `ene

Bi ci kli zam 16.08 BMH, mu{karci

Ru ko met 18.00 Ma|arska - [vedska (m) , polufinale 21.30 Francuska - Hrvatska (m), polufinale

Ko {ar ka 18.00 [panija - Rusija (m), polufinale 22.00 Argentina - SAD (m), polufiinale

Fud bal 20.45 Ju`na Koreja - Japan (m), me~ za tre}e messto)

Sko ko vi u vo du 20.00 Toraw (m)

Boks Od 14.30 Polufinala, mu{karci [panovi}eva je dodala da joj mnogo zna~i {to se plasirala u finale Olimpijskih igara, ali da bi vi{e volela da je ostvarila boqi plasman.

- Zna~i mi mnogo nastup ovde. Svima je jasno {ta zna-

~i dolazak na Olimpijske igre, a potom i finale.

Naravno, vi{e bih volela da sam bila 11. sa 6,80 nego sa 6,30, ali {ta da se radi istakla je 22-godi{wa Zrewaninka.

Od boj ka 16.00 Bugarska - Rusija (m), polufinale 20.30 Brazil - Italija (m), polufinale

Sin hro no pli va we 16.00 Ekipno, finale

Te kvon do

Du da{ pu {ten iz bol ni ce Srpski desetobojac Mihail Duda{ pu{ten je iz bolnice u Londonu, gde je proveo no} na posmatrawu nakon odustajawa od takmi~ewa na Olimpijskim igrama. Duda{u je pozlilo nakon ~etvrte discipline desetoboja, a imao je problema sa glavoboqom i vrtoglavicom. Odmah po prekidu takmi~ewa, Duda{ je primqen u bolnicu gde je podvrgnut osnovnim pregledima. Srpski desetobajac se posle prve primqene terapije ose}ao boqe, a nakon vizite lekari su odlu~ili da ga puste. Po povratku u Beograd Duda{ }e biti podvrgnut detqnijim pregledima. Mihail Duda{ rekao je da se sada dobro ose}a posle izlaska iz bolnice, po{to je u sredu zbog bolova odustao od nastupa u Londonu. Duda{ je, tako|e, dodao da nema vremena za tugovawe, jer mu predstoje nova takmi~ewa.

- Dobro sam. Na`alost, desilo se ne{to {to nisam mogao da iskontroli{em, i to u vreme kada mi je to najmawe bilo potrebno. Sada kada pratim rezultate, vidim da bih bio na veoma zavidnoj poziciji, ali o tome ne treba pri~ati napisao je Duda{ na svojoj stranici na dru{tvenoj mre`i Facebook.

Duda{ je zbog bolova preba~en u bolnicu neposredno pre trke na 400 metara. No} je proveo na ispitivawima, a u ~etvrtak prepodne je iza{ao.

- Zahvaqujem se svima koji su se zabrinuli, ali nema potrebe za tu`nim licima, jer za to nemamo vremena. ^eka nas jos mnogo Olimpijskih igara, Svetskih i Evropskih prvenstava, te idemo svi jedno „URA u to ime!- dodao je Duda{.

Do 80 kg(m) 10.00 Do 67 kg (`)

Pli va we Mu{karci 10 km

Je dre we 14.00 Klasa 470 (`)

Va ter po lo Crna gora - Hrvatska , polufinale 20.50 Srbija - Italija, polufinale

Na {i da nas Ka jak 10.30 K1 200 (m) (Marko Novakovi}) 11.19 K1 200 (`) (Nikolina Moldovan)

Va ter po lo

Ivan Miqkovi}

IVA NU MIQ KO VI ]U SME TA [TO NI KO NI JE PRE U ZEO OD GO VOR NOST

Dru gi su bi li bo qi Biv{i kapiten odbojka{ke reprezentacije Ivan Miqkovi} se pita za{to ni jedan od orlova po povratku sa OI nije rekao. Ja sam kriv, mogao sam vi{e i boqe.

Da smo imali Ivana Miqovi}a u Londonu gde bi nam kraj bio, lako bismo pro{li grupu, plasirali se u ~etvrtfinale, ko zna gde bi nam kraj bio ... Ovakvi i sli~ni komentari mogli su se ~uti nakon neuspeha odbojaka{a na Olimpijskim igrama.

Nekada{wi reprezentativac Srbije, koji se od dr`avnog tima oprostio zlatom na EP u Be~u, bez dlake na jeziku komentarisao je u~inak orlova na turniru u Londonu, u s tim u vezi i pomiwawe wegovog imena.

- Niko se nije setio Ivana Miqkovi}a kada su momci igrali kvalifikacije za Olimpijske igre, najpre u Bugarskoj a potom u Japanu, gde su se i kvalifikovali. I trebalo je da se pri~a o wima jer su oni izbori-

li plasman u London, a ne o meni - apostrofirao je Miqkovi}. Neumesno je sada postavqati pitawa „{ta bi bilo kad bi bilo”, da sam ja bio ili neko drugi . Ne komentari{em na tu temu - jasan je bio ubojiti korektor.

Na pitawe {ta misli o plasmanu (deveto mesto) Srbije na OI, Miqkovi} je rekao: - Trebalo bi uporediti izjave pre po~etka turnira sa onima na kraju. Krivo mi je {to niko nije preuzeo odgovornost na sebe, za{to niko jo{ nije rekao „ja sam kriv, mogao sam vi{e i boqe pita se Miqovi} koji smatra da izabranicima Igora Kolakovi}a opradvawe za bled utisak na OI ne mo`e da bude neiskustvo: - Ima igra~a koji imaju po 27, 28 godina, a to onda nije mlada reprezentacija. Igra nije bila na nivou da bi se pariralo Rusiji, Brazilu, Americi. Mo`da su momci igrali dobro, ali su drugi igrali boqe. To je moje mi{qewe, neutralno - podvukao je veliki as.

Igre ipak jo{ tra ju za Pi sto ri ju sa Ju`noafri~koj {tafeti na 4h400 metara pokloweno je mesto u finalu, iako nije uspela da zavr{i trku u polufinalu.

Ju`noafrikanci nisu stigli do ciqa jer je tokom druge izmene wihov trka~ pao u kontak-

Oskar Pistorijus

tu sa predstavnikom Kenije. Kenijci su diskvalifikovani, a Ju`na Afrika }e biti deveti u~esnik finala. ^lan ju`noafir~ke {tafete bio je Oskar Pistorijus, atleti~ar koji se tak-

mi~i sa karbonskim protezama, jer je ro|en bez obe potkolenice.

Pistorijus je bio tre}a izmena, ali nije do~ekao da {tafeta do|e do wega, po{to je prethodni trka~ Ofentse Mogavane pao nakon sudara sa predstavnikom Kenije Vinsentom Kilu-Mogavaneom.

Sudar se dogodio u trenutku kada je ju`noafri~ki tim bio na sedmoj poziciji.

Najbr`a u toj polufinalnoj trci bila je ekipa Trininada i Tobaga u vremenu 3:00.38, dok je Kenija naknadno diskvalifikovana, {to je omogu}ilo Ju`noj Africi da ulo`i `albu.

- Ve}e za `albe je zasedalo i donelo odluku da ju`noafi~kom timu omogu}i plasman u finale, iako nisu zavr{ili trku. Uzeta je u obzir ~iwenica da su znatno o{te}eni u incidentu sa Kenijom ka`e se u saop{tewu Svetske atletske federacije.

Takva odluka primqena je kao {ok, jer ni u jednom sli~nom slu~aju takmi~arima nije poklowen ulazak u finale. Finale je na programu danas od 22.20, a Ju`na Afika }e se takmi~iti u stazi devet.

20.50 Srbija - Italija, polufinale PA RA O LIM PIJ SKE IGRE

Pro da to dva mi li o na ka ra ta Tri nedeqe pre po~etka, Paraolimpijske igre u Londonu su oborile jedan rekord: ve}ina karata za takmi~ewa je rasprodata. Na zvani~nom sajtu Olim pij skih iga ra (lon don2012.com) se navodi da je pro da to 2.100.000 ula zni ca {to pre va zi la zi ra ni ji re kord od 1.800.000 karata u Pekingu 2008. godine. Vi{e od 600.000 karata prodato je za posledwih mesec dana, a ima ih jo{: ukupno je pripremqeno 2.500.000 karata, uz dnevne propusnice od 10 funti sa kojim mo`e da se gleda i pet doga|aja u jednom danu.

Predsednik Organizacionog odbora Olimpijskih igara u Londonu Sebastijan Kou je rekao da je odu{evqen kako je britanska javnost prihvatila i Paraolimpijske igre. Predsednik Me|unarodnog paraolimpijskog komiteta Filip Krejven owasnio je rekordnu prodaju karata ocenom da publika `eli da gleda vrhunski sport.

SPORT

dnevnik

petak10.avgust2012.

15

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST)

sr bi ja sa ita li jom za fi na le Va ter p o l i s ti Sr bi je pla si ra li su se u po lu fi na le olim pij skog tur ni ra u Lon do nu i za me da qu }e se bo ri ti sa re pre zen ta ci jom Ita li je ve ~e ras od 20.50 ~a so va. Bi }e ovo ~e tvr to uza stop no po lu fi na le na {ih va ter po li sta na Olim pij skim igra ma. Ve} u po lu fi na lu sa sta }e se svet ski pr va ci i vi ce pr va ci iz [an ga ja pro {le go di ne. Ta da su azu ri us pe li da sa vla da ju del fi ne i pre u- zmu im ti tu lu. Sa da }e na {i mom ci ima ti pri li ku da im se re van {i ra ju.

Iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a za vr {i li su tak mi ~e we u gru pi B na pr vom me stu sa ~e tri po be de i jed nim re mi jem, dok su Ita li ja ni bi li dru gi u gru pi A sa tri po be de, re mi jem i po ra zom. Del fi ni su u iz u zet no te {kom ~e tvrt fi nal nom du e lu po sle ve li ke bor be i pre o kre ta

us pe li da sa vla da ju ne u god nu se lek ci ju Austra li je sa 11:8, dok su Ita li ja ni iz ne na di li tro stru ke uza stop ne olim pij ske {am pi o ne Ma |a re sa 11:9. Ta ko }e po sle 12 go di na u Lond nu svet do bi ti no vog olim pij skog {am pi o na.

Na {i va ter po li sti bi li su za do voq ni po sle po be de nad Austra li jom is ti ~u }i da }e u pre o sta le dve utak mi ce mo ra ti da bu du mno go bo qi.

- Sre }om sa da smo u bor bi za me da qu i te me ~e ve mo ra mo mno go bo qe da od i gra mo - re kao je Mi lan Alek si}.

An dri ja Pr la i no vi} je naj bqi stre lac tur ni ra. I pro tiv Austra li ja na ca je po sti gao va `an po go dak i to iz fa u la.

- Bi li smo u za o stat ku za Austra li ja ci ma tri ~e tvr ti ne, ali smo jo{ jed nom us pe li da se dig ne mo i pre kre ne mo me~. U po lu fi na lu s Ita li ja ni ma o~e -

Va ter po li sti Sr bi je sprem ni za po lu fi na le sa azu ri ma

ku jem da }e mo bi ti mno go bo qi re kao je Pr la i no vi}. @iv ko Go ci} je re kao da je ve o m a sre } an {to se Sr b ij pla si ra la u po lu fi na le.

- To je bio je dan od na {ih glav nih ci qe va i mi smo ga is pu ni li. Ova eki pa je po ka za la da ima sr ce i ve li ku `e qu.

Pro ba }e mo u po lu fi na lu sa Ita li jom da igra mo bo qe ne go pro tiv Austra li je u ~e tvrt fi na lu - re kao je Go ci}.

Ka pi ten del fi na Va wa Udo vi ~i}

Vi {e od po lo vi ne spor ti sta do pin go va no Osni va~ zlo gla sne la bo ra to ri je Bal ko i biv {i za tvo re nik Vik tor Kon te iz ja vio je da je 60 od sto spor ti sta na Olim pij skim igra ma u Lon do nu do pin go va no.

On je pro gram an ti do ping kon tro le na Igra ma u Lon do nu oka rak te ri sao kao ne de lo tvo ran.

- Kla si~ na je pro pa gan da iza }i u jav nost i re }i da je naj vi {e nov ca po tro {e no za do ping kon tro lu i da je na Igra ma u Lon do nu te sti ra no 6.000 spor ti sta.

Udi cu mo ra te da za ba ci te u vo du kad ri ba gri ze, a to je bi lo pre de vet me se ci. Sa da je la ko ko ri sti ti pred no sti do pin ga - re kao je Kon te za bri tan ski „Tajms”.

La bo ra to ri ja iz San Fran ci ska bi la je u cen tru ~u ve ne „afe re Bal ko”, ka da je ras krin ka na mre `a pro iz vo |a ~a i kon zu me n a ta ne do z vo q e n ih sup stan ci. Ot kri ve no je da je la bo ra to ri ja Bal ko snab de va la naj bo qe svet ske spor ti ste, me |u ko ji ma i ve li ki broj igra ~a u ame ri~ koj bej zbol li gi (MLB), sprin ter k u Me r ion Xons i Bri tan ca Dvej na ^em ber sa, ko ji je zbog upo tre ba THG bio dve go di ne su spen do van. Kon te je zbog to ga 2005. bio uhap {en, ~e ti ri me se ca pro veo je u za tvo ru, a na red na ~e ti ri u ku} nom pri tvo ru.

Du {ko Pi je tlo vi} ve ru je da del fi ni ima ju sna ge za naj vi {e ci qe ve i na da se da je ~e tvrt f i n a l e sa Austra l i j om bio onaj naj lo {i ji dan ko ji sva ka eki pa ima na tur ni ru.

- Spre ma li smo se za ovo.

Bi lo je te {ko u ~e tvrt fi na lu sa Austra li jom, ali smo po ka za li da smo jak tim i da ima mo sna ge za naj vi {e ci qe ve. Ve ru jem da }e mo to po ka za ti i u pre o sta la dva me ~a - re -

kao je cen tar na {e re pre zen ta ci je.

Po sle po be de u ~e tvrt fi na lu se lek tor De jan Udo vi ~i} i ka pi ten Va wa Udo vi ~i} ape lo va li su na jav nost i me di je da del fi ni ma ski nu op te re }e we osva ja wa od li~ ja ko je je te {ko iz dr `qi vo. Pred del fi ni ma su dva naj ve }a iza zo va i za wih im tre ba i naj ve }a kon cen tra ci ja, a onaj pro tiv Ita li ja na na pro gra mu je ve} ve ~e ras. Po -

Nikolina i Olivera Mol do van osme Ni ko li na i Oli ve ra Mol do van za u ze le su po sled we osmo me sto u fi na lu di sci pli ne K500 na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Wih dve su ovu de o ni cu iz ve sla le za 1:48,941, {to je za vi {e od pet se kun di spo ri je od vre me na ko je su ima le u po lu fi na lu. Da su ko jim slu ~a jem se stre Mol do van us pe le u fi na lu da po no ve re zul tat iz pret hod ne tr ke, ozbiq no bi se ukqu ~i le u bor bu za me da qe.

One su pla sman me |u osam naj bo qih po sa da obez be di le vre me nom 1:43,586, {to je br `e od

onog ko je su u ~e tvr tak ima le bron za ne Po qa ki we Be a ta Mi ko laj ~ik i Ka ro li na Na |a (1:44,000). Zla to ide u Ne ma~ ku.

Fran ci {ka Ve ber i Ti na Di ce us pe le su u dru goj po lo vi ni tr ke da pre stig nu dvo stru ke uza stop ne olim pij ske {am pi on ske Ka ta li nu Ko va~ i Na ta {u Du {ev Ja ni} i obez be de naj sjaj ni je od li~ je. Po bed ni~ ko vre me je 1:42,213, dok je slav na po sa da iz Ma |ar ske ima la 1:43,278.

Na ta {a Ja ni} i da qe ~e ka ~e tvr to olim pij sko zla to. Na Igra ma u Sid ne ju je na stu pa la

za Ju go sla vi ju i osvo ji la ~e tvr to me sto u fi na lu jed no se da. S ob zi rom da u ro |e noj dr `a vi (ro |e na u Ba~ koj Pa lan ki) ni su ima li raz u me va wa za wen po ten ci jal, pri hva ti la je bo ga tu po nu du i po ziv Ma |ar ske, gde je ka jak je dan od naj po pul ra ni jih spor to va. Ma |ar skom sa ve zu odu `i la se sa tri olim pij ska zla ta i jed nim sre brom, dok je na svet skim pr ven stvi ma osvo ji la 18 zlat nih i ~e ti ri sre br ne me da qe.

Ove go di ne bi la je naj bo qa na Evrop skom pr ven stvu Za gre bu.

MINISTARKA ALISA MARI]

Ra no je za ana li ze Mi ni star ka spor ta Sr bi je Ali sa Ma ri} re kla je da je jo{ ra no ana li zi ra ti re zul ta te na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

Ma ri }e va je tre nut no u Lon do nu, gde je oti {la da bi po dr `a la spor ti ste iz svo je ze mqe.

- Ov de sam pre sve ga da bih po dr `a la na {e spor ti ste i pra ti la wi ho ve igre. [to se ti ~e re zul ta ta, o~e ki va wa i ana li ze, mi slim da je pre ra no da sa da o

to me go vo ri mo. Bi }e vre me na po sle Olim pij skih iga ra da vi di mo {ta je mo glo bo qe i dru ga ~i je. Naj va `ni je je da ima mo jo{ vre me na za me da qe, ali to ne zna ~i da tre ba da pra vi mo do dat ni pri ti sak spor ti sti ma - re kla je Ma ri }e va.

Ma ri }e va je ju ~e gle da la te kvon do, a dan ra ni je po be du va ter po li sta nad Austra li jom. Do kra ja Iga ra }e gle da ti sve na stu pe srp skih spor ti sta.

Ona je oce ni la da je at mos fe ra na Igra ma fan ta sti~ na i re kla da ni je i{la da se vi di s spor ti sti ma iz Sr bi je, da bi ih pu sti la da se kon cen tri {u.

- Spor ti sti ma pri ja po dr {ka. Ne sa mo mo ja, ko ja je zva ni~ na, dr `av na, ve} svih na vi ja ~a u Sr bi ji i onih ko ji `i ve ov de i Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je. Sve to si gur no zna ~i, ali mi slim da je bo qe da bu du izo lo va ni i da bu du fo ku si ra ni na ono {to tre ba da ura de - re kla je Ali sa Ma ri}.

be da do no si fi na le, a po raz bor bu za bron za no od li~ je.

U dru gom po lu fi na lu sna ge }e od me ri ti Hr va ti i Cr no gor ci od 16.40 sa ti. I dok su Hr va ti lak {e od o~e ki va nog u ~e tvrt fi na lu nad i gra li Ame ri k an c e 8:2 i ta k o is t a k li kan di da tu ru za naj vi {i pla sman, Cr n o g or c i su mo r a l i ma lo vi {e da se po mu ~e u du e lu sa [pan ci ma, ko je su na kra ju sa vla da li sa 11:9.

NA PLIVA^KOM MARATONU U LONDONU

Zla to za Ma |a ri cu Ri stov

Ma |ar ska pli va ~i ca Eva Ri stov osvo ji la je zlat nu me da qu u ma ra to nu na 10 ki lo me ta ra na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Ri stov je pred vo di la gru pu od pet pli va ~i ca ko je su se odvo ji le u od no su na osta le. Ma |a ri ca je tr ku za vr {i la za je dan sat, 57 mi nu ta i 38,2 se kun de, i bi la br `a od dru g o p la s i r a n e Ame r i k an k e Hej li An der son ~e ti ri de se ta de la se kun de. Bron za nu me da qu osvo j i l a je Ita l i j an k a Mar ti na Gri mal di, ko ja je od po bed ni ce bi la spo ri ja ne {to vi {e od tri se kun de, a od ~e tvr to pla si ra ne Bri tan ke Ke ri-En Pejn bi la br `a ~e ti ri de se tin ke i ta ko ras tu `i la do ma }e na vi ja ~e.

Bron za ka nad skim fud ba ler kama

Zla taN austRa li j ski ka jak: Australijaska posada u sastavu Tejt Smit, Dejv Smit, Mari Stjuart i Yejkob Klir osvojila je zlatnu olimpijsku medaqu u trci kajaka ~etvoroseda na 1.000 metara. Australijanci su u fi-

nalu bili boqi od biv{ih dvostrukih olimpijskih {ampiona, kajaka{a iz Ma|arske. „Kenguri” su do trijumfa do{li vremenom od 2:55.085 minuta. Ma|ari su do{li do srebrne medaqe, dok je bronzano odli~je pripalo posadi ^e{ke.

@en ska fud bal ska re pre zen ta ci ja Ka na de osvo ji la je bron za nu me da qu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu po be dom od 1:0 nad Fran cu skom. Iako su Fran cu ski we do mi ni ra le to kom ce log dru gog po lu vre me na i pro pu sti le par iz gled nih {an si za po go dak, Ka na |an ke su u sa moj `a vr {ni ci bi le spret ni je i us pe le da po stig nu gol u dru gom mi nu tu na dok na de.

Bron zu je Ka na di do ne la Di ja na Ma te son.

16

sport

petak10.avgust2012.

MA STERS U TO RON TU

dnevnik 30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST)

\o ko vi} ru tin ski Fej zi} i Gla do vi }e va

Siguran start najboqeg srpskog tenisera i svetskog broja dva na Roxers kupu u Torontu.

Novak \okovi} je odbranu titule po~eo rutinskim trijumfom protiv Australijanca Bernarda Tomi}a u dva seta (6:2, 6:3). U tre}oj rundi \okovi} igra pro-

lo i u nastavku, u drugom i tre}em gemu, re|ale su se brejk {anse ali su oba tenisera uspela da sa~uvaju svoj servis. Prvi brejk je vi|en tek u {estom gemu, Novak je iskoristio a prvu od dve brejk lopte. Od tog trenutka Srbin je diktirao tempo u prvom setu, 6:2.

ma, to je normalno. Ipak, ako imamo u vidu okolnosti, mislim da sam igrao dobro. ^im sa u{ao u ritam sve je bilo lak{e - izjavio je prvi nosilac i branilac trofeja.

- Beton je moja omiqena podloga, lak{e mi je da se priviknem. Bio sam strpqiv kad je trebalo i servis me je slu`io. To je ohrabrewe.

No vak \o ko vi}

tiv Sema Kvera (SAD), koji je eliminisao Keija Ni{ikorija.

Malo nadmudrivawa je vi|eno u prvom gemu me~a, ~ak je Tomi} stigao do brejk lopte, ali je \okovi} servisom re{io problem i poveo 1:0. U narednom gemu na{ teniser nije iskoristio tri {anse za brejk, sli~no je bi-

Sli~an tok imao je i drugi gem, Tomi} je pru`ao sna`an otpor.

Sve do 5:3 kada je \okovi} dodao gas pa je do kona~nog tijumfa stigao bez izgubqenog poena. \okovi} je svestan da nije blistao na startu me~a protiv Tomi}a.

- Svi koji su stigli iz Londona ovde su se suo~ili sa istim stvari-

To ten hem od bio po sled wu po nu du Re a la Totenhem je odbio posledwu ponudu Reala od 30 miliona evra za Luku Modri}a. Sada je sve izvesnije da }e hrvatski internacionalac ostati u Londonu.

Predsednik Totenhema Danijel Levi odredio je cenu za Modri}a od oko 40 miliona funti (50 miliona evra), ali bi pristao i na 35 miliona funti (44 miliona evra) ukoliko se u ugovor ubaci klauzula da klub mo`e da dobije jo{ novca u zavisnosti od uspe{nih nastupa Modri}a, preneo je ameri~ki „ESPN”.

Real, me|utim, ne `eli da ponudi toliki novac za Modri}a tako da su iz Madrida poru~ili da je 30 miliona evra wihova posledwa ponuda. Izvor ESPN-a je rekao da je Levi mogao pre godinu

Lu ka Mo dri}

dana da proda Modri}a Realu za 40 miliona funti, ali da to nije `eleo veruju}i da }e ukoliko sa~eka jo{ godinu mo}i da ga proda za 50 miliona funti (63 miliona evra).

Za razliku od \okovi}a i Tipsarevi}a koji su se relativno lako navikli na novu podlogu, to nije po{lo za rukom Huanu Martinu del Potru, tre}eplasiranom sa Olimpijskih igara u Londonu.

Argentinac je bio slobodan u prvom kolu, a u drugom ga savladao ^eh Radek [tepanek, 6:4, 7:6(5).

RE VAN[ 3. KO LA KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU [AM PI O NA Fe je nord - Di na mo (K) 0:1 (pr vi me~ 1:2) De bre cen - Ba te Bo ri sov 0:2 (1:1) Du de lan` - Ma ri bor 0:1 (1:4) Nef ~i - Iro ni Ki ri jat 2:2 (0:4) Hel sing borg - Slask 3:1 (0:3) Ekra nes - An der leht 0:6 (0:5) Hel sin ki - Sel tik 0:2 (1:2) Li be rec - Klu` 1:2 (0:1) Ba zel - Mol de 1:1 (1:0) Va slui - Fe ner bah ~e 1:4 (1:1) Klub Bri` - Ko pen ha gen 2:3 (0:0) Di na mo (Z) - [e rif 4:0 (1:0) Pa na ti na i kos - Ma der vel 3:0 (2:0) Par ti zan - AEL 0:1 (0:1) Plej - of za Li gu {am pi o na na pro gra mu je 21/22. i 28/29. av gu sta.

~e ka ju re pe sa`

Srpski borci u tekvondou zabele`ili su na olimpijskom turniru u Londonu do sada jednu pobedu i dva poraza. Damir Fejzi} je u kategoriji do 68 kilograma sa 5:3 savladao mnogo iskusnijeg Peruanca Pitera Lopesa Santosa, dok je Dragana Gladovi} u kategoriji do 57kg ubedqivo pora`ena od Xejd Xons sa 15:1. Fejzi} je u ~etvrtfinalu izgubio od Britanca Martina Stempera 8:3, pa }e oboje {ansu za medaqu tra`iti kroz repesa`, ako se Britanci plasira u finale.

Fejzi} je ve} u prvom kontaktu sa Lopesom u prvom me~u zaradio jedan poen, a polovinom prve runde jo{ jedan. Peruanac je krenuo agresivnije u druga dva minuta, dva puta je bacio Fejzi}a na pod, ali bez poena. Vr{~anin je bio oprezan, strpqiv i ~ekao da se rival „otvori” kako bi mu zadao jo{ neki udarac. Uspe{no je izbegavao napade Lopesa, koji je ipak u posledwoj sekundi runde dobio poen. Sjajno je Fejzi} po~eo tre}u rundu, do~ekao je ono {to je vrebao ceo me~ i zadaro rivalu udarac u glavu, ali je `iri posle pregledanog snimka poni{tio udarac pa je ostalo 2:1.

Usledilo je furioznih 60 sekundi, Peruanac je kranuo na sve ili ni{ta, otvorio se, pa je Fejzi} stigao do 4:1. Peruanac je ipak smawio sa dva udarca, ali je Fejzi} re{io me~ novim bodom u posledwim sekundama.

Dra ga na Gla do vi}

U drugom me~u dana protiv Martina Stampera Fejzi} je mnogo boqe po~eo, ali uprkos `albi srpskog trenera nije mu dodeqen nijedan poen u prvoj rundi (`albu odbacio singapurski sudija), koja je zavr{ena 0:0.

U drugoj rundi Fejzi} je nastavio sa pritiskom i stekao prednost od 2:1, ali je u posledwa dva minuta Britanac dobijao poene za svaku akciju i na kraju ubedqivo pobedio 8:3.

Sa druge strane, prvi poen u `enskom me~u dobila je Britanka, Gladovi}eva je delovala malo upla{eno, oklevala je sa napadom, ali je u fini{u runde stigla do poena za izjedna~ewe.

^E TVRT FI NA LE VA TE R PO LI STA

Hr va ti na Cr no gor ce Vaterpolisti Ita li je bi }e pro tiv ni ci se lek ci ji Srbije u polufinalu Olimpijskih igara, po{to su u ~etvrtfinalu pobedili Ma|arsku sa 11:9. Bi}e to prilika za revan{ na{im delfinima, po{to su od Italije izgubili posle produ`etka u finalu pro{logodi{weg Svetskog prvenstva. Sa druge strane, Ma|ari ostaju bez medaqe na OI prvi put od 1996. godine, a u Sidneju, Atini i Pekingu osvajali su zlatne medaqe. Posle izjedna~enog prvog po lu vre me na Ita li ja ni su odigrali mnogo boqe tre}i period, golovima Fiqoqia, Feluga i \or|etija vodili su sa 8:5. Ekipa Dene{a Kemewija nije se lako preda-

la i preko Ka{a{a i Varge smawila je na 9:8 na tri i po minuta do kraja. Taj rezultat ostao je sve do 58 sekundi do kraja, kada je Felugo u posledwim sekundama napada iz daqine dao gol vredan prolaska u polufinale. Upravo je Felugo bio najefikasniji sa tri gola, a toliko su dali i Preskijuti i Fiqoli. Ma|are su predvodili Madara{ sa tri i Ka{a{ i Varga sa po dva gola.

Crnogorci su u ~etvrtfinalu savladali [pance 11:9 (4:4, 3:1, 3:1, 1:3) i u polufinalu }e odmeriti snage sa reprezentacijom Hrvatske koja je bila vi{e nego ubedqiva protiv selekcije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava 8:2 (2:0, 3:0, 2:2, 1:0).

Po de qe ne bron ze na `en skom tur ni ru U tri jedine `enske bokserske katego ri je po zna te su vla sni ce bron za nih medaqa na Olimpijskim igrama u Londonu. U kategoriji do 59 kg, u finale su se plasirale Kineskiwa Can Can Ren koja je sa 10:8 pobedila Marlen Esparza (SAD) i Nikola Adams (Ve li ka Bri ta ni ja) koja je u polufinalnom me~u savladala sa 11:6 Meri ^ungne i jang Hmang te (In di ja).

Amerikanka i Indijka osvojile su bronze. Irkiwa Keti Tejlor pobedila je Mavzinu ^orievu (Taxigistan) sa 17:9

u polufinalu i plasirala se u finale. Rivalka }e joj biti Sofija O~igava iz Rusije koja je pobedila Adrianu Arauho (Brazil) sa 17:11. Brazilka i Taxigistanka okitile su se bronzama.

Klarisa [ilds (SAD) slavila je u polufinalnoj borbi u kategoriji do 75 kg protiv Marine Volnove iz Kazahstana sa 29:15 i plasirala se u finale gde }e boksovati sa Nade`dom Torlopovom iz Rusije koja je u polufinalnom me~u savladala Jinsi Li (Kina) sa 12:10. Kazahstanka i Kineskiwa su osvojile bronze.

Ho lan di ja i Ar gen ti na za zla to FUD BAL SKI KA DE TI STA ROG GRA DA TRE NI RA JU I U@I VA JU U TI TE LU: Tra di ci o nal no u Ti te lu se to kom le ta pri pre ma ju broj ni spor ti sti, a s ob zi rom na kva li tet ne fud bal ske te re ne naj vi {e ih je iz naj po pu lar ni jeg spor ta.Ovih da na u Ti te lu tre ni ra ju i u`i va ju ka de ti FK Stu dent ski grad iz Be og ra da. Ovi vred ni de ~a ci tak mi ~e se u Dru goj be o grad skoj li gi i ima ju am bi ci je da se pla si ra ju u vi {i rang s ob zi rom da su pret hod nu se zo nu za vr {i li na ~e tvr tom me stu.

Klub je osno van pre tri go di ne, a osni va ~i i tre ne ri ve ru ju da }e usko ro ima ti vi {e od sto de ~a ka na tre nin zi ma.Tre ner je Ne nad Zu bi}, di rek to ri Sr |an Aram ba {i} i Ne boj {a Stan ko vi}, a ve li ki do pri nos raz vo ju ovog mla dog ko lek ti va da ju Alek san dra Aram ba {i} i Dra gan Pa vlo vi}.

- Za hva qu je mo se Fud bal skom sa ve zu Sr bi je za to {to nam je po klo nio opre mu i ~ak 14 lop ti, kao i Dra ga nu Po po vi }u ko ji nam mno go po ma `e - re kao je Sr |an Abra mo vi}, biv {i fud ba ler ko ji je pre se dam go di na u sa o bra }aj noj ne sre }i iz gu bio obe no ge. @. M.

Hokeja{ice na travi Holandije i Argentine bori}e se 10. avgusta u finalu olimpijskog turinira u Londonu, dok }e se u me~u za bronzanu medaqu sastati Novi Zeland i Velika Britanija.

Holandija je u polufinalu savladala Novi Zeland tek posle izvo|ewa penala. Posle 70 minuta bilo je nere{eno 2:2. U produ`etku nije bilo golova, pa su odlu~i penali, gde su Holan|anke bile uspe{nije (3:1). U drugom polufinalu Argentina je potopila nade Velike Britanije da }e igrati za titulu savladav{i doma}ina sa 2:1.

U mu{kom polufinalu koje se igra danas sasta}e se Australija – Nema~ka i Holandija – Velika Britanija.

Me|utim, Britanka je bila sjajna i na startu druge runde, zadala je udarac u glavu koji joj je done tri poena, da bi u narednih 15ak sekundi imala jo{ tri uspe{na udarca za ubedqivih 7:1 pred posledwa dva minuta.

Dragana je u tre}oj rundi krenula kona~no agresivnije, ali je weno srqawe Britanka kaznila sa jo{ dva udarca u glavu za kona~nih 15:1. Nada za Draganu jo{ `ivi, s obzirom na to da je D`ons bila ubedqiva i u slede}oj rundi, protiv Japanke Hamade Maju - 13:3. U{la je u polufinalu, pa ako zabele`i jo{ jednu pobedu Gladovi} ide u repesa`.

Ri zni ca me da qa Ze mqa Z 35 Ki na SAD 34 22 V. Bri ta ni ja 12 J. Ko re ja Ru si ja 11 Fran cu ska 8 7 Ne ma~ ka Ita li ja 7 Ma |ar ska 6 Ka zah stan 6 5 Austra li ja Ho lan di ja 5 Ja pan 4 Iran 4 4 S. Ko re ja Ku ba 3 3 N. Ze land 3 Be lo ru si ja J. Afri ka 3 Ukra ji na 3 2 Ru mu ni ja Dan ska 2 Ja maj ka 2 Bra zil 2 Poq ska 2 Hr vat ska 2 [vaj car ska 2 Eti o pi ja 2 [pa ni ja 1 Ka na da 1 [ved ska 1 ^e {ka 1 Ke ni ja 1 Slo ve ni ja 1 Gru zi ja 1 Nor ve {ka 1 Dom. Re pu bli ka 1 Li tva ni ja 1 Gra na da 1 Ve ne cu e la 1 Al `ir 1 Mek si ko 0 Ko lum bi ja 0 Azer bej yan 0 Egi pat 0 Slo va~ ka 0 Jer me ni ja 0 Bel gi ja 0 Mon go li ja 0 In di ja 0 In do ne zi ja 0 Esto ni ja 0 Sr bi ja 0 Taj land 0 Tu nis 0 Ki par 0 Gva te ma la 0 Por tu gal 0 Fin ska 0 Ma le zi ja 0 Taj peh 0 Gr~ ka 0 Mol da vi ja 0 Ka tar 0 Sin ga pur 0 Ar gen ti na 0 Hong Kong 0 Ir ska 0 Saud. Ara bi ja 0 Ku vajt 0 Ma ro ko 0 Por to ri ko 0 Ta yi ki stan 0 Tri ni dad i To ba go 0 Tur ska 0 Uz be ki stan 0

S 22 22 13 6 19 9 15 6 2 0 12 4 13 3 0 3 2 2 1 0 5 4 2 1 1 1 1 0 5 4 3 3 2 1 1 1 1 0 0 0 0 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK 19 76 25 81 13 48 6 24 22 52 11 28 10 32 4 17 3 11 2 8 9 26 6 15 14 31 1 8 1 5 1 7 5 10 4 9 0 4 6 9 2 9 4 9 2 6 7 10 5 8 0 3 0 3 2 4 1 7 9 14 3 7 2 6 2 5 2 4 1 3 1 3 0 2 1 2 0 1 0 1 0 1 2 5 1 4 2 4 0 2 3 4 2 3 2 3 2 3 2 3 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik

petak10.avgust2012.

17

UKQU ^I SE U IGRU NA OBA LA MA RE KA I JE ZE RA – SREM SKA MI TRO VI CA

Na oba li Sa ve kao u mra vi wa ku Sremska Mitrovica ve} godinama ima rekreativnu manifestaciju pod nazivom Leto na Savi, koja traje ~itavo leto, a od pre dve godine Mitrov~ani su prihvatili i akciju -Ukqu~i se u igru – na obalama reka i jezera, koju su pokrenuli Savez sport za sve Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.

I dok manifestacija Leto na Savi traje od 1. jula do 31. avgusta, a na programu su kajak, rvawe na pesku, tenis, ameri~ki fudbal (kao promotivni sportovi) i fleg, akcija Ukqu~i se u igru na obalama reka i jezera je odr`ana u jednom danu, a na programu su bili poligon spretnosti za de~ake i devoj~ice od 4 do 12 godina, odbojka na pesku, rukomet na pesku, fudbal na pesku i basket.

U toku prepodneva na terenima uz kupali{te na Savi odr`ani su kvalifikacioni me~evi, dok su finala ostavqena za popodne. U~esnici su juna~ki izdr`ali sve napore uprkos temperaturi od 35 stepeni, koliko je bilo u 17 ~asova kada su po~ela finalna takmi~ewa.

Najinteresantnije je bilo na poligonu spretnosti gde su se nadmetali najmla|i `iteqi Sremske Mitrovice. Trebalo je po gotovo vrelom pesku bos istr~ati stazu s preprekama, obi}i kopqa, oko posledweg se zavrteti, pa pogurati veliku loptu, zatim obi}i i presko~iti neke lopte, provu}i se ispod niske prepreke i na kraju loptu ubaciti u kutiju. Bilo je u`ivawe gledati mali{ane kako savla|uju prepreke, a veliku pomo} pru`ili su im instruktori koji su stalno bili uz wih, bodrili ih i govorili {ta treba da u~ine. Velika podr{ka nije izostala ni iz gledali{ta gde su uglavnom bili mame i tate, ali i od samih u~esnika nadmetawa.

Zadovoqstvo je bilo gledati i devoj~ice na bi~-voleju. Nemaju one vi{e od desetak godina, a igraju gotovo savr{eno. Nijednom se nisu dale zbuniti ili uspani~iti i poku{ati da prebace prvu loptu. Ne, poku{ale su da svaki put odigraju tri lopte, a najvi{e su u igri koristile ~eki}. Naravo, nije bilo sme~eve,

Takmi~ewe najmla|ih bilo izuzetno interesantno

jer je mre`a za wih bila previsoka, ali to nije smetalo da poka`u kako su odli~no savladale elementarne korake u odbojci i da }e jednoga dan @OK Srem u wima imati uzdanice.

Na fudbalu na pesku je uvek zanimqivo, jer ima puno klize}ih startova, bacawa pred protivnika da bi se spre~io prodor, ali da se vide efektni golovi. Sli~no je i u rukometu na pesku. Ovde

se lopta mo`e dr`ati malo du`e i s lako}om izvoditi {uteve s padom, jer je pesak mekan pa nema straha od pada i bolnog udarca.

Zato smo i videli dosta lepih akcija, efektnih golova i odbrana golmana.

Jedino basketa{i, tri na tri, nisu igrali na pesku, ve} na terenu presvu~enim tartanom. I tu su se vodili veliki dvoboji, a de-

za sport i Kancelarija za {kolski i rekreativni sport, a od nedavno se u sve ukqu~io i Sportski savez grada kojeg su osnovali odbojka{ki, rukometni i fudbalski klub.

Ovaj Savez trenutno okupqa 41 klub, a kako smo ~uli od sekretara Nemawe Crni}a uskoro }e ih biti preko 100.

U akciju na obalama reka i jezera ukqu~eni su brojni sport-

Re zul ta ti

Nemawa Crni} i Bogdan Bo`in

Odbojka{ice na pesku

Za uspomenu: finalistkiwe u rukometu

Nadmetawe u ko{arci

I picigen se igra na Savi

Dodela priznawa najmla|ima

Na rekreativnom takmi~ewu u okviru akcije Ukqu~i se u igru na obalama reka i jezera u Sremskom Mitrovici u~estvovalo je 250 takmi~ara. Evo pobednika finalnih me~eva - Ru ko met na pe sku: Srem 1 – Srem 2 15:12, Fud bal na pe sku - 1-4 razred O[ Mungosi – Osvetnici 1:3, 5-6 razred: O[ Vojvodina La}arak – Rival 3:6, 7-8 razred: O[ Vojvodina (La}arak) – Beta deltaksi 7:3, veterani :Te-To – Gradska uprava 0:6. Ba sket 3:3 - 5-6 razred: O[ LSK – Srem 5:16, 7-8 razred: O[ Drim tim – LSK 21:11, seniori: Panta rei – Korwa~e 21:10, sredwo{kolci: Kerao – Invalidi 21:3, devoj~ice: LSK1 – LSK2 16:10, Od boj ka na pe sku - 1-4 razred: O[ Top volej – Fokice 21:18, 5-6 razred: O[ Top volej – Dve {mizle 21:17, veterani (me{ovito): P~elica – „Ko te nema taj te sawa“ 6:15, Po li gon spret no sti - 4, 5 i 6 godina: Duwa Gruji~i} i Luka Bo{wak, 7, 8 i 9 godina: Mateja Smiqani} i Zoran Jovan~evi}, 10, 11 i 12 godina: Nina Ra{evi} i Miki Ra{evi}.

Najuspe{niji su dobili diplome i druga priznawa, a najmla|i jo{ i slatki{e, bon`ite i ~okoladica, uz soki}e.

Najmla|i fudbaleri na pesku

~aci su pokazali da su pronikli u mnoge tajne ko{arke, pa je bilo lepih proigravawa i uop{te akcija na tom skra}enom terenu, ali, bogami, i veoma preciznih trojka{a, pa je ono malo okupqenih gledalaca moglo da u`iva.

U toku taki~ewa kupali{te na Savi bilo je poput mraviwaka, ali i tamo nije moglo da pro|e bez rekreativnih aktivnosti kupa~a. Gotovo na svakih desetak metara bile su grupice devoj~ica i de~aka koji su igrali odbojku na vodi. Tako su oni svojim aktivnostima upotpunili sliku o rekreativnom sportu u akciji Leto na Savi, ali i da je sport zaista za sve i da se uvek mo`e prona}i prava i svakome odgovaraju}a aktivnost. Tako smo videli i stonotenisere za betonskim stolovima kako prebaciju lopticu.

Sva takmi~ewa u Sremskoj Mitrovici, kada su ovakvi programi u pitawu, sprovodi Gradska uprava

ski radnici, a najvi{e je mladih, koji poma`u da se sve aktivnosti odvijaju bez zastoja. Ipak, vaqa pomenuti Bogdana Bo`ina, predsednika Regionalnog saveza sport za sve Srema, koji iz godine u godinu unapre|uje ove aktvnosti, animira sugra|ane i okupqa sve vi{e u~esnika. Ova rekreativna i sportska godina jo{a traje i bilansi }e se praviti na kraju. No, treba napomenuti da je u svim aktivnostima 2011. broj u~esnika pove}an, a najvi{e u okviru {kolskog sporta gde ih je minule godine bilo 5100 (~ak 600 vi{e u odnosu na prethodnu godinu).

Ube|eni smo da }e ove godine biti postignuti novi rekordi u pogledu masovnosti, da }e vredni sportski ranici iz Sremske Mitrovice uspe{no okon~ati svoju akciju na Savi i da se ve} pripremaju za slede}e dugo toplo leto.

Slo bo dan Ja ko vqe vi}

18

sport

petak10.avgust2012.

KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU EVRO PE

Cr ve no-be li eli mi ni sa li Ki pra ne Omo ni ja – Cr ve na zve zda 0:0 (pen. 5:6) NI KO ZI JA: sta dion ,,GSP,’’ gle da la ca:15.000. Su di ja: Lej rus ([ved ska). Strel ci: @u ti kar to ni: Ska ra mo ci no, Fre di, [pun gin (Omo ni ja), Jo va no vi}, Mi ki}, Mi li vo je vi}, Mi ja i lo vi}, La zo vi}, Ka sa li ca (Cr ve na zve zda).

OMO NI JA: Le o ni 6, Pa vi ~e vi} 6, Fre di 6, Avram 6 (Ala ve{

Re zul tat iz pr vog me ~a go vo rio je da }e ovaj bi ti da le ko sa dr `aj ni ji, bar {to se ti ~e cr ve no – be lih.

O~e ki va li su iz stru~ nog {ta ba Be o gra |a na da }e do ma }in od star ta na pa sti ~i me bi se wi ma otvo rio pro stor za opa sne ak ci je. Me |u tim, ista me ta isto od sto ja we kao pre ne de qu da na. Obe eki pe su po ~e le u istim for ma ci ja ma 4-5-1.

Ona je za Ki pra ne zna ~i la oprez i

dnevnik DA NAS PO ^I WE PR VEN STVO SR BI JE

Ve ~i ti ju re no vi tro fej

zo vi}, ali je is ko sa sa de sne stra ne, sa 10 me ta ra po go dio spoq ni deo mre `e. Pr vo po lu vre me je za vr {e Da nas po ~i we sed mi {am no bez go lo va, ali sa ~ak {est `u pi o n at Sr b i j e u fud b a l u Da nas tih kar to na, dva za do ma }i na, ~e ti utak m i c om iz m e | u Ra d a i BE O GRAD: Rad - Rad ni~ ki 1923 (17.30, TV Are na 1) ri za fud ba le re Cr ve ne zve zde.

Rad n i~ k og iz Kra g u j ev c a, U na stav ku ni je bi lo iz me na, osta li me ~e vi igra ju se su ali je od mah mo gao pa sti gol. Ka tra,a me~ iz me |u Voj vo di ne i Su bo ta sa li ca je upro pa stio kon tru tri Sme de re va igra ju u ne de qu.

JA GO DI NA: Ja go di na - Haj duk (17.30) na dva ka da je po sle du bin ske lop Par ti zan bra ni kru nu, po ku te sam kre nuo ka {e sne ster cu i sa {a }e da pro du `i niz od pet BE O GRAD: OFK Be o grad - Do wi Srem (17.30) osam me ta ra bio ne pre ci zan. Ne uza stop nih ti tu la i da se po U@I CE: Slo bo da Po int - Spar tak ZV (17.30) {to ka sni je po no vo je on u pri li bro ju na slo va pr va ka iz jed na NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad ni~ ki (N) (17.30) ci. Iz ve den je kor ner sa le ve stra ~i sa Cr ve nom zve zdom. Cr noBE O GRAD: Par ti zan - BSK (20.00, TV Are na 1) ne, Ka sa li ca je na pe ter cu za ka ~io be li ima ju 24 ti tu le, jed nu lop tu gla vom, ali je po slao po red ma we od ri va la sa dru ge stra Ne de qa go la. Utak mi ca se otvo ri la, oba ne Top ~i de ra, a ve li ku raz li ti ma su se skon cen tri sa la na na ku pre ras pa da SFRJ do sti gli NO VI SAD: Voj vo di na - Sme de re vo (18.30, TV Are na 1) pa de i u 55. mi nu tu {an su ima la i su se ri jom od 13:6. Pre ma Omo ni ja. Iz ve den je skra }e ni kor pro ce na ma stru~ wa ka ove go Od lo `e no ner ka Kri sto fi ju ko ji je sa 16 me di ne u tr ku mo gla bi se ukqu ta ra {u ti rao pre ko go la. Us po ~i ti i Voj vo di na, ko ja je za dr IVA WI CA: Ja vor - Cr ve na zve zda sta vi li su do ma }i ini ci ja ti vu i `a la tim iz pro {le se zo ne, ubr zo jo{ jed nom pri pre ti li. Sa uz to i po ja ~a la re do ve. de sne stra ne cen tri rao je [pun U no v i {am p i o n at cr n o- Be o g rad, Ja g o d i n a i Rad n i~ Mal b a { i } a in k a s i r a l i mi gin, a pa ni~ nom in ter ven ci jom je be l i ula z e se no v im -sta r im ki 1923, mo ` da Rad i Sme d e - lion i ku s ur, a Zve z da za To od bra na Zve zde in ter ve ni sa la is tre n e r om Ver m e z o v i } em a re v o, dok }e se Do w i Srem, {i } a sa m o 600.000. Ve l i k e pred na pa da ~a do ma }ih Fre di ja. U ko s tur ti m a je ostao, a Rad n i~ k i Ni{, Ja v or, BSK se o b e iz klu b a u klub su 68. mi nu tu Zve zda je pre ki nu la na igra~ k i ka d ar je po j a ~ an Lo Bor ~ a tru d i t i da iz b eg n u uglav n om oba v qa n e sa slo pad do ma }ih, kre nuo na pred Mla vre o m, Zu b i j om i Ste f a n om naj g o r e. Kri z a dr m a oro n u l i bod n im igra ~ i m a, pa su klu de no vi} ali i iz gu bio lop tu, na [}e p o v i } em. Cr v e n a zve z da srp s ki fud b al, za t o je pre l a bo v i u pre l a z nom ro k u je d va kon ~e ga je cen tri rao Avram, a sa je iz g u b i l a Du { ka To { i } a i zni rok, ko j i tra j e do 1. sep po t ro { i l i 700.000 evra. {est me ta ra gla vom ne pre ci zan Kri s ti j a n a Bor h u, a ru p e po tem b ra, ni k ad si r o m a { ni j i, Ove go di ne iz Su per li ge bio Kri sto fi. U 76. mi nu tu po no pu n i l a Mi l a n om Jo v a n o v i a pr v i put u isto r i j i do g a | a is pa da dva klu ba,a od sle de }e vo je Ka sa li ca upro pa stio kon tra }em i Eli j em Ba b a q om. se da ve ~ i t i ni s u na vr h u li go di ne uvo di se i ba ra` pa }e na pad. Ovo ga pu ta bi lo je dva na Evrop s ke pla n o v e ku j u ste pro d a j e igra ~ a. Rad n i~ k i se za sta tus bo ri ti na kra ju dva i ka da je tre ba lo da do da La zo Slo b o d a, Spar t ak ZV, OFK 1923 i Rad su za Ko s ti } a i se zo ne i 14. klub. vi }u {u ti rao je sa 16 me ta ra, ali Mi lo{ Di mi tri je vi} (7) u du e lu sa Mar kom (60) po red go la. Ne {to ka sni je {an sa PR VO LI GA[ S DE TE LI NA RE U NO VOM RU HU za Omo ni ju. Cen tri rao je [pun 6), Asis 6 (Agi jar 6), Da ni jel son 6, kon tra na pa de dok su cr ve no – be li gin sa de sne stra ne, a Avram ga |ao Skar mo ci no 6, [pun gin 6, Le an - po ku {a li da se na met nu i opa sno ugro ze Le o ni ja. To je u pr vom po lu gla vom pre ko go la. U po sled wih dro 6, Mar ko 6, Kri sto fi 6. pet mi nu ta vi |e na je uspa van ka jer CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} vre me nu re zul ti ra lo uspa van kom su obe eki pe ve} raz mi {qa le o 6, Jo va no vi} 6, Mak si mo vi} 6, Mi - gde je tek po ne kad ne ko po ku {ao da pro du `e ci ma. A, on da u sa mom fi ki} 6, Mla de no vi} 6, Di mi tri je - stig ne do go la. Mo `da je raz log to ni {u {ut iz ne na da Agi ja ra, a Baj Se l ek t or mla d e re p re vi} 6, Evan dro 6 (Mi ri}), La zo vi} me bi la i ve li ka vru }i na, zbog ko je ko vi} in ter ve ni {e. Me~ je kao i zen t a c i j e Sr b i j e Alek 6 (Mi lu no vi}), Mi li vo je vi} 6, je u 23. mi nu tu svi ran su dij ski tajm Fud ba le ri No vog Sa da mi nu - vre me da po ka `e svoj pu ni po aut ka ko bi se igra ~i osve `i li vo be o grad ski za vr {en 0:0 i pri stu san d ar Jan k o v i} ob j a v io Mi ja i lo vi} 6, Ka sa li ca 6. lu se zo nu za vr {i li su na so lid - ten ci jal. Uve ren sam da je eki pa pi lo se pro du `e ci ma. je spi s ak fud b a l e r a za Fud ba le ri Cr ve ne zve zde pla - dom. Vo di la se ve li ka bor ba na sre nom 10. me stu, a to kom {e sto ne - ja ~a ne go pret hod ne se zo ne.

U do dat nih po la sa ta eki pe su pred s to j e } u pri j a t eq s ku si ra li su se u plej of za pla sman u di ni te re na gde ni jed na eki pa ni je deq nih pri pre ma stru~ ni {tab Isto ri ja se po na vqa, pa }e vi {e ~u va le svo ju mre `u ne go {to utak m i c u pro t iv Mol d a Li gu Evro pe po {to su u re van {u, us pe la da se na met ne. Zbog to ga do ka na ri na ca na ~e lu sa Jo si fom na lik pro {lo go di {wem po ~et su na pa da le pa ni je bi lo uz bu |e wa vi j e. po sle bo qeg iz vo |e wa je da na e - 40. mi nu ta tek dva {u ta ka go lu.

Ili }em, imao je pu ne ru ke po - ku se zo ne i ovo ga pu ta, ka na rin i pri stu pi lo se je da na e ster ci ma.

Na spi s ku ne m a de b i t a stra ca bi li bo qi od ki par se Pr vi je za pre tio do ma }in ka da je sla. Ne sa mo da {to bo qe spre - ci go sto va ti ~ak tri pu ta u pr va Sa be le ta~ ke kod Omo ni je pro ma na t a za me~ ko j i }e se Omo ni je. He roj cr ve no – be lih po sle skra }e nog kor ne ra Avram mi eki pu za pred sto je }e iza zo ve ~e ti ri ko la. Na star tu `u to {i li su Pa vi }e vi} i Al ve{, a igra t i u uto r ak, 14. av g u bio je gol man Bo ban Baj ko vi} ko - ostao sam na 16 me ta ra, {u ti rao, ve} i da ofor mi sko ro u pot pu - pla vi igra ju u pre sto ni ci, Be kod Cr ve ne zve zde Ka sa li ca. sta u 17.00 na sta d i o n u u ji je za u sta vio dva {u ta sa be le ali i Baj ko vi} in ter ve ni sao. Ma lo no sti nov tim ka dar da u na red - `a ni ji i Te le op ti ku, sle di de po sle to ga za go ste je po ku {ao La I. La za re vi} Ja g o d i n i- Gol m a n i: Bra ta~ ke. noj se zo ni ostva ri do bar re zul - bi na De te li na ri pro tiv no vaj ni m ir Alek s i} (Spar tat i pre sve ga iz beg ne bor bu za li je Ti mo ka, a on da go sto va we tak), Alek s an d ar Ki r ov op sta nak. jo{ jed nom no vaj li ji u`i~ kom PAR TI ZAN NI JE US PEO DA ELI MI NI [E KI PAR SKI AEL ski, Mar k o Dmi t ro v i} - Ni sam pot pu no za do vo qan. Je din stvu Pu te vi ma. Ni ma lo (Cr v e n a zve z da), od b ra n a: Si gur no da ima jo{ do sta to ga lak za da tak. Sva ka ko da je su Ne m a w a Gu d eq (Bre d a), da se ura di. Ve ru jem da }e mo iz bot wi me~ pro tiv Be `a ni je naj Mar k o Pet k o v i}, Mi l an ko la u ko lo igra ti sve bo qe. - va `ni ji ovog mo men ta.

Par ti zan ni je us peo da po ka `e - Pro tiv Be `a ni je smo u pro Ro d i} (OFK Be o g rad), po ~eo je pri ~u {ef stru~ nog svo ju sna gu i pla si ra se u plej of {lom pr ven stvu od i gra li tri Slo b o d an Me d o j e v i} {ta ba Jo sif Ili}. za pla sman u Li gu {am pi on a. Iz (Volf s burg), Alek s an To kom le ta De te li na ra je za - utak mi ce, dve pr ven stve ne (re mi i gu bi li su cr no – be li po no vo od darPan t i} (Rad), Mi l o{ i sta bi la po `e qan de sti na ci ja po raz) i Kup utak mi cu ko ju smo us AEL-a(0:1) , a tre ner Ver me zo vi} Ko s a n o v i} (Kra k o v i j a), za ve li ki broj mla dih fud ba le - pe li da do bi je mo. Ono {to je obe ova ko vi di uzro ke za to.

Fi l ip Mla d e n o v i} (Zve ra. Sko ro ~e tr de se tak igra ~a le `i lo sva tri du e la sa Be o gra |a - Odav no ni sam vi deo da je jed zda), ve z ni red: Dar k o La pro de fi lo va lo je to kom pri - ni ma je ve li ka ne iz ve snost. Ne na eki pa to li ko fi zi~ ki nad mo} zo v i}, Lu k a Mi l i v o j e v i} pre ma po ku {av {i da se na met ne {to sli~ no o~e ku jem i su tra. Tru ni ja u od no su na dru gu. Mo gli ste (Zve z da), Vuk Mi t o { e v i} i za slu `i `u to - pla vi dres. di }e mo se da od i gra mo tak ti~ kii sa mi da se uve ri te da su Ki pra ni (Voj v o d i n a), Mi l o{ Jo Ipak sa mo wih de vet us pe lo je teh ni~ ki {to je mo gu }e bo qe i atle te, da zna ju da igra ju fud bal. ji}, Sa { a Mar k o v i} da se na met ne stru~ nom {ta bu osta ne mo ne po ra `e ni. Pro tiv Be Ne mam {ta da za me rim na {im `a ni je ne mo `e mo da ra ~u na mo na (Par t i z an), Ne n ad Kr s ti No vo sa |a na: mom ci ma, oni su da li ko li ko su u ~i} (Samp d o r i j a), Fi l ip - Eki pa }e ove se zo ne bi ti Rok su i Va si li }a zbog kar to na, ovom tre nut ku mo gli. Mo `da su Mal b a { i} (Ho f en h ajm), jo{ mla |a ne go la ne. Jo{ uvek Ra do ja je po vre |en, a jo{ uvek ~e ne ki mo gli i vi {e, ali to je vr lo na p a d a ~ i: Ne m a w a Ko j i} ni smo kom ple ti ra li tim, tra ga - ka mo da stig ne ser ti fi kat za Bu ma lo. Ne sme mo za me ri ti ovim (Rad), \or | e De s po t o v i} mo za jo{ dvo ji com is ku snih ga ri na ^o ba no va - ka zao je tre ner mom ci ma, ima tu mla dih fud ba le (Spar t ak), Lu k a Mi l u n o igra ~a na po zi ci ji ve znog i jed - `u to - pla vih. Ciq nam je da osta ra, mi smo utak mi cu za vr {i li sa vi} (Zve z da), Og w en Mu nog kla si~ nog na pa da ~a. Mi - ne mo sta bi lan pr vo li ga{, da ne par igra ~a ko ji su do ju ~e igra li drin s ki (Ja g o d i n a). slim da ima mo so li dan tim ko me do |e mo u si tu a ci ju da se bo ri mo za Ni is ku stvo Sa {e Ili }a ni je po mo glo u Te le op ti ku i to je bu du} nost je di no u ovom mo men tu fa li op sta nak..

I. Gru bor Par ti za na. Sva ka ko da to mo `da sva ki od tih igra ~a ima me sto u Ho }e te li do vo di ti ne ko po ja ni je do voq no u ovom tre nut ku za na {oj eki pi. ~a we ? ve }e evro iza zo ve, ali po na vqam Ima li {an se da se sa ova kvom - [an se jo{ po sto je, ali pre sve PO SLE MNO GO BROJ NIH OD U STA JA WA opet – po no san sam na wih, znam igrom Par ti zan pla si ra u Li gu ga tre ba bi ti re a lan po pi ta we da su hte li, znam da su da li svoj Evro pe? fi nan si ja. Ja ra dim svoj po sao po mak si mum, ali to o~i gled no ni je - Mi slim da ni je to pro blem, {te no i ce nim te mom ke ko ji su tu, bi lo do voq no. Sa da se okre }e mo Srp s ki va t er p o l o ima } e Bre {a, dok }e Hr vat sku pred jo{ ra ni je od u stao, `e leo je u mo gli smo da igra mo sa dva ili ta ko da }e mo na sta vi ti sa ra dom i naj va `ni joj utak mi ci za nas, a to tri pred s tav n i k a u Li g i sta vqa ti sa mo du bro va~ ki Kup Evro pe, ali LEN to ni je tri na pa da ~a, ali sve bi bi lo uza - na pra vi ti ne {to i od ovo ga. je pro tiv BSK jer pr ven stvo je za {am pi o na u pred sto je }oj se Jug. Ni je dan cr no gor ski klub do zvo lio {am pi o nu Cr ne Go lud jer su Ki pra ni da le ko fi zi~ Da li mi sli te da bi re zul tat nas naj va `ni je. [to ne zna ~i da zo ni - Par ti zan, Cr ve nu zve ne }e u~e stvo va ti, Ja dran je re. Ni je se pri ja vi la ni Bu ki ja ~i od nas. Na po kon, mi smo bio bo qi da je klub na vre me an zdu i Voj vo di nu. Fi nan sij ska dva, ko ja je ta ko |e ima la pra }e mo od u sta ti od pla sman u Li gu utak mi cu za vr {i li sa dva mom ka ga `o vao ne ka po ja ~a wa ? kri za uz dr ma la je evrop ski vo u~e {}a u naj ja ~em tak mi ~e Evro pe, na pro tiv, po tra `i }e mo ko ja ni su pu no let na, a ce lu su od - Evo na pri mer jed nog po da tka va ter po lo, pa sle de }e se zo ne wu, dok je Pri mo rac od u stao na {u {an su u kva li fi ka ci ja ma – i gra li, do ju ~e, igra ~i Te le op ti - za ko ji ni sam ~uo da je ne ko pri u naj ja ~em tak mi ~e wu ne }e mo od Ku pa Evro pe. Upra `we na re kao je tre ner Par ti za na Vla di ka. La zar Mar ko vi} je imao tri ~ao ili pi sao o to me. AEL je sko me sta po pu ni li su, po red No gle da ti pro {lo se zon ske fi mir Ver me zo vi}. utak mi ce pro {le go di ne, Ili}, ro an ga `o vao jed nog na pa da~ iz vo sa |a na, ma |ar ski Se ged, na li ste Pro Re ko i Pri mor Sr bi ja: Par ti zan, Cr ve Na vi ja ~i su u vi {e na vra ta To mi} i Iva nov su je di ni is ku sni en gle skog Fu la ma pa ko li ko pa ra fran cu ski {am pion Mon pe je. Pred stav ni ka u Li gi {am na zve zda, Voj vo di na. Ma tra `i li od la zak Upra ve, ka ko je i ni ko ga ne }u pu ca ti. Oni su da - to li ko mu zi ke. qe i tri ru ske eki pe - Spar pi o na ne }e ima ti ni Cr no |ar ska: Va {a{, Eger, Se tre ner vi deo te si tu a ci je ? li svoj mak si mum, to je to i ide mo Da li bi bi lo bo qe da je igrao tak Vol go grad, Sin tez i gor ci, a ni je se pri ja vio ni ged. Ita li ja: Bre {a. Ne - Pa, do bro, to je jed na gru pa da qe.

Vu ki} ? [turm 2002. ma ke don ski {am pion Ra bot ma~ ka: [pan dau 04, Vas po mo ma ka ka je je od pr vog mi nu ta Od ko ga naj vi {e za vi si igra - Ne znam, po vre |en je i za to Sa Ape n i n a su sti z a l e ve ni~ ki. Ta ko }e sa mo Sr bi ja, Ha no ver. Gr~ ka: Olim pi ja ne go do va la ta ko ne obra }am pa - Par ti za na ? ni je bio na te re nu. sti da ni j e d an ita l i j an s ki Ma |ar ska i Ru si ja ima }e tri kos, Vu qag me ni. [pa ni ja: `wu na to. Mi slim da smo svi mi - Pa pre sve ga od To mi }a, Ba Par ti zan ni je is ko ri stio klub ne } e iza } i u Evro p u. pred stav ni ka u naj e lit ni jem Bar s e l o n e t a. Ru m u n i j a: ko ji smo pri pre ma li ovu utak mi bo vi }a i Ili }a. Sa le ima ve} 35 igra ~a vi {e sko ro70 mi nu ta ?

Me | u t im za Li g u {am p i o n a klup skom tak mi ~e wu.

Ora dea. Hr vat ska: Jug. Ho cu i igra ~i ura di li sve da po be - go di na i glav ni je or ga ni za tor, - Pa re kao sam, ve li ka je raz li pri j a v qe n a je Bre { a, dru g o Par ti zan i Zve zda su sa mi lan di ja: [ur man. Tur ska: di mo. Na `a lost, pro tiv ova kvog a za {to mi ne ma mo za me nu za ka u fi zi~ kom i teh ni~ kom smi pla s i r a n a u Li g i i po b ed iz bo ri li me sto u Li gi {am Ga la ta sa raj. Ru si ja: Spar pro tiv ni ka ni je se mo glo bo qe. we ga to je ve li ko pi ta we. Nin - slu. AEL je svo ju bor be nost po di nik Ku p a. Sa v o n a }e bra n i pi o na, dok je Voj vo di na do bi tak Vol go grad, Sin tez Ka Mi slim da tre ba bi ti re a lan i da ko vi} }e bi ti we gov na sled nik, gao na jo{ vi {i ni vo ka da su osta ti Kup Evro p e, a u istom la po ziv zbog broj nih od u sta zaw i [turm 2002 ^e hov. sva ko ko to ho }e zna da ni smo iz - ali ve li ki je pro stor, tre nut no, li de fi ci tar ni. Ima li su re zul tak m i ~ e w u igra } e i Flo ja wa. Ume sto {am pi o na Evro Fran cu ska: Mon pe qe. gu bi li od Ki pra na ve} od jed ne iza wih dvo ji ce, a za {to tu iz tat, ima li su sve i te {ko im je bi ren c i j a. pe i Ita li je Pro Re ka igra }e in ter na ci o nal ne, ja ke eki pe u me |u ne ma ne kog dru gog ve li ka lo pa ri ra ti – za kqu ~io je tre ner ko joj svi zna ju da igra ju fud bal i je enig ma. cr no – be lih.

I. La za re vi}

Ne ki no vi ka na rin ci

Jan ko vi} oda brao za Mol da vi ju

Re al na sli ka cr no-be lih

I Voj vo di na u Li gi {am pi o na U~e sni ci Evro li ge

POROdiCA

dnevnik

petak10.avgust2012.

19

Флашица воде за ум и тело ЗНО, О БА В Е ЛЕТИ

Л

ето је и обавезно морате имати са собом флашицу воде, без тога не идите ни на посао, ни у шетњу ни у провод. Када је летњи период количине неопходне воде су су удвостручене. Према истраживањима, данас се код нас попије много више флаширане воде него пре десет година. Иако је испијање препоручене две литре воде дневно напорно, али, знано је да је вода најбоља природна помоћ за ум и тело, најбољи начин да спречите исушивање коже, допринесете мршављењу и одржите тело у доброј форми. Једно истраживање у Великој Британији показало је да младе жене пију два пута више воде него било ко други.

Сматра се да напици са кофеином терају да идемо у тоалет чешће и зато губимо више воде него што је узимамо. Али последња истраживања показују да чај и кафа узрокују одласке у тоалет само мало чешће него иначе и требало би да се урачунају у ваш дневни унос течности. Интернационална америчка академија наука одредила је програм дневних потреба воде. Проф. Лоренс Апел, који је водио ово истраживање, каже: „Ми не одређујемо колико чаша воде би требало да се попије јер наша потреба за течношћу може бити задовољена кроз много извора, укључујући сокове, млеко, кафу, чај и друга неалкохолна пића“. Треба да пијемо два литра течности дневно, али мит је да та количина одговара свима, кажу нутриционисти. „Колико би требало да пијете течности зависи од много фактора, као што су ниво активности, метаболизам, године, чак и секс. Мушкарцима је потребно око

литар више течности дневно него женама, зато што имају више мишићне масе и могу се више презнојити. Проверите боју свог урина у току дана да бисте видели да ли узимате довољно течности јер тамнија боја показује да би требало да пијете више воде. Или једноставно помножите своју тежину са 35 мл и видећете колико течности треба да уносите. Течност из хране задовољава 3 од укупно 4 чаше ваших дневних потреба? Доручак направљен од пахуљица с млеком и парчета тоста, сендвич од пилеће салате за ручак и за вечеру печена риба, интегрални пиринач, салата и мало интегралног хлеба ће вам пружити

око 750 мл воде - пре него што сте попили и кап. Ако нам је потребно око два литра дневно, а око литар воде добијемо из хране, онда треба да унесемо само још један литар. Повећајте унос водом богатих намирница као што су јабуке, крушке, диња, поморанџе, парадајз и зелено поврће. Али постоји и наизглед „сувља“ храна која такође садржи доста воде, на пример свеже пилеће груди на жару садрже 66 % воде, а печени кромпир чак 75 %. Чак и парче хлеба и комад сира садрже око 40% воде сваки. Кд су вам се уста осуше, ви сте већ дехидрирали. Симптоми дехидрације укључују главобољу, умор и недостатак концентрације. Али, ово је упозорење вашег тела да сте дехидрирали само 1%. Ако послушате своје тело и попијете нешто, спречићете дехидрацију. Штетни ефекти дехидрације се појављују тек када изгубите 5% телесне течности - а за то су потребни дани без хране и пића. Чак и када смо

жедни, већина одраслих особа је способна да издржи док се не нађе у ситуацији да попије неку течност - и то им неће нашкодити. Зато пијте када сте жедни - то је још увек најбољи показатељ - и имаћете довољно течности да задовољите своје потребе, кажу стручњаци. Ако не пијете довољно ваша кожа бити сува, кажу стручњаци. Али, велика количина попијене воде на кожи оставља последице. Само када сте критично дехидрирали и онда надокнадите ту воду можете очекивати да вам кожа изгледа боље. „Урадите мали тест на кожи. Уштините са два прста део коже на доњем делу руке. Држите неколико секунди, затим пустите. Кожа би требало одмах да се врати где је била, али ако се враћа полако, то може бити знак да сте дехидрирали. Додајте воде кожи користећи хидратантну крему или млеко за тело, и то радите редовно да бисте задржали мекоћу и влажност. Можете видети жену у теретани која пије воду после сваке вежбе, али експерти кажу да вам уколико се нисте комплетно презнојили неће требати пуно додатне воде. Нема потребе да пијете пре и за време вежбања када је у питању редовна полусатна физичка активност. После вежби можете надокнадити изгубљену течност било чим одговарајућим, као што су сок или шоља чаја. Ако сте предан вежбач, измерите се пре и после вежбања. Губитак једног килограма показује да сте преко зноја изгубили литар воде, што треба одмах надокнадити. Пијте воћна енергетска пића да надокнадите со коју сте изгубили знојећи се и једите карбохидрате да повећате енергију и убрзате опоравак. Вода смањује апетит, јер брзо напуни ваш стомак и даје утисак ситости. Али, касније ћете бити исто гладни када вода прође кроз ваш систем, кажу стручњаци. Предност је у томе што вода нема калорије, али ни велику енергетску вредност. Замените газирано пиће водом и тако ћете унети мање калорија, али то је једина ствар. Одлучите се за супу као одличну комбинацију воде и хране. Истраживања кажу да су жене које су јеле пилећу супу за ручак унеле 418 калорија мање него оне које су се одлучиле са пилетину и пиринач, а нису осећале глад.

И деца треба да носе наочаре за сунце

З

а децу која у летњим месецима највише времена проводе на отвореном заштита од УВ зрачења је посебно важна. Стручњаци тврде да се сва штетна УВ зрачења збрајају током живота, а да највише УВ зрака кожа прими до 18 године. Стручњаци упозоравају да наочаре за сунце с лошом заштитом могу да оштете очи, па је боље бити без наочара него носити такве, јер ако немају одговарајућу УВ заштиту него само затамњена

стакла, због смањене количине видљивог светла које долази до ока изазивају ширење зеница, па тако омогућавају штетним УВ зрацима још дубљи продор у око. А због штетног ултраљубичастог зрачења угрожена су сва очна ткива, слузница, рожњача, сочива и мрежњача. Наочаре морају да имају видљиво истакнут сертификат који нам даје податак о категорији филтера, или затамњењу стакла, које се означава бројком од 0 до

4, и о количини УВ зрачења које зауставља и која је изражено у процентима. При куповини обавезно треба проверити постојање сертификата којим се гарантује стопостотна заштита од УВА и УВБ зрачења. Препорука је да се купују наочаре које нуде заштиту најмање УВ 400, јер штите од свих опасних зрака. Купујте их на провереним местима, а осим потребног сертификата битно је и да су удобна за ношење и да детету не спадају с очију.

Важне одлуке оставите за хладне дане

Т

опло време, висок проценат влаге у ваздуху и спарина потичу агресивније понашање и лошије расположење код већине људи Иако многи више воле лето од зиме, резултати истраживања које су објавили амерички начници можда ће их натерати да преиспитају своју љубав према најтоплијем годишњем добу. Наиме, осим што исцрпљују организам, високе су температуре су погубне и за људску психу. Топло време, висок постотак влаге у ваздуху спарина, кад су удружени, потичу агресивније понашање и лошије расположење код већине људи. Ово можда може послужити као

објашњење зашто се лети бежи више саобраћајних несрећа, насилничког понашања у породици и криминалних радњи. Зашто су нам лети живци танки? Ненси Молитор, професорица клиничке психијатрије, каже да се ово догађа због дехидрације, несанице, премало кре-

тања и дугог боравка у затвореним и климатизованим просторијама. Ово значи да бисте важне одлуке требали оставити за хладније дане јер бисте у супротном могли пожалити. ‘Већина људи по врућинама има краћи фитиљ него иначе, а свађе с блиским људима и колегама лети су много чешће’, истиче Молитор. Када је реч о сезонској депресији, од ње током лета пати један до два посто људи, а то су углавном оне особе које не подносе врућину и код којих недостатак ваздуха и појачано знојење придоносе развоју тескобе, а то, тврде стручњаци, може бити окидач за депресију.

ВРЕМЕ ГОДИШЊИХ ОДМОРА, А ВИ НЕ ИДЕТЕ НИКУДА ЈЕР РЕНОВИРАТЕ СТАН

Боје за дах Медитерана В

реме годишњих одмора се опасно ближи, а ви не идете никуда? Дашак морског угођаја можете унети и помоћу плаве боје која нас увек асоцира на морска и небеска пространства. Не морате волети плаву боју, али морате признати да има безброј лица. Од беби плаве коју често виђамо у дечјим собама до нејви нијансе коју углавном видимо у детаљима – плаву боју једнако воле љубитељи модерног и класичног стила. Обично је користе људи који желе мир и тишину, креативне и интелектуалне особе. Изузетно је угодна за очи и умирујуће делује на живчани систем. Највише се користи у спаваћим собама али и у свим просторијама које би требале бити мирне и интимније кажу стручњаци из студија за уређење ентеријера. Плава боја

доминира ентеријерима на Медитерану, посебно у Грчкој, Италији, Шпанији и Француској те да се кориштење плаве боје у ентеријерима може наметнути као занимљиво решење. Осим на Медитерану, благотворан учинак плаве боје познат је и на Далеком истоку, гдје у Фенг Шииу представља воду, тј. користи се на карти источног багуа (здравље и породица) те југоисточног (обиље и богатство). Интере сантно је да источна мудрост говори и о томе како је светло плава боја у собама за децу изузетно битна јер деца у таквом окружењу дају боље резултате при учењу.

Усклађивање плаве боје с остатком интеријера Стручњаци саветују да плаву боју комбинујете с белом, по-

себно ако желите постићи медитерански или морски угођај: Тако уређени ентеријери пружит ће нам привид пространости и свежине, а њихова комбинација омогућава нам примену различитих декоративних елемената у простору. Уз те две боје (иако бела и није боја) добро се слажу благо жута, теракота, бресква или лаванда. У сваком случају, потребно је напоменути како уз белу и плаву, не треба користити више од једне додатне боје (по властитом афинитету и укусу). Више од три боје у простор уносе немир и стварају хаос. Боља опција је комбинација више нијанси плаве боје.”

Керамика Већина купаоница на овим просторима је у бијелој, плавој или сивој боји јер су то боје које вежемо уз чистоћу и хигијену.

Међутим, при креирању морског стила, можете користити и керамичке подне облоге у другим просторијама, посебно уколико се одлучите за овај стил као трајно рјешење. Желите ли пак плаву боју свести на ниво детаља, уз њу одлично пристају плочице од теракоте или од имитације тог материјала.

Намештај У овакве ентеријере лагано се може уклопити намештај од кованог гвожђа, понајприје столице и столови који могу ентеријеру дати романтичан штих. Седеће гарнитуре требале би бити једнобојне с наглашеним декоративним елементима – шареним јастуцима или декама. Остали намештај, витрине, ормари и полице, требале би бити беле боје али не препоручујемо намјештај од иверала у високом сјају већ класични дрвени намештај, мало масивнијег облика.

Завесе и теписи У дому у којем превладава морски угођај завесе морају бити прозрачне, а како кажу ови познати дизајнери, треба из бегавати завесе од тешких материјала. Могу бити једнобојне, али се можемо поиграти ка -

рираним или неким другим узорком, али ипак треба пазити на избор боја. Гарнишне нека буду од кованог гвожђа с украсима на сваком крају савјетују зналци, уз напомену како се велике и тешке тепихе треба из бе гавати те да су мали памучни теписи бољи одабир.

Декорације Иако плава боја воли дизајнерски минимализам, рустикални детаљи инспирирани морнарским животом дају јој сасвим нову и топлију димензију. Сетите се само сидра, канапа, чворова, месинганих кормила или пак испуцалих шик шкриња. Стручњаци кажу да су јако популарни детаљи од запечене глине која служи као материјал за израду најразличитијих декорација.

Додатни детаљи Интеријер можете попунити медитеранским биљкама, а наша препорука би била палма у

неком углу која ће вас увек асоцирати на море и сунце. За крај, можда најважније је да не претјерујете с бојама, пустите плавој да буде доминантна боја. Покушајте задржати склад простора. Изложите декорације које вас асоцирају на море и сунце, а већину њих можете израдити и сами. Тако ћете простору дати лични печат. На Медитерану су плави прозори и врата некада штитили кућу од злих духова, што може бити још само један од бројних разлога зашто се ове сезоне морате одлучити за плаву боју.

20

kWiGA

petak10.avgust2012.

dnevnik

ПРИ ЗНА ЊЕ СА ВЕ ЗА СР БА У РУ МУ НИ ЈИ

Ђор ђу Сла до ју Ве ли ка ба зја шка по ве ља Нај ве ће књи жев но при зна ње Са ве за Ср ба у Ру му ни ји из Те ми шва ра и јед но од нај у глед ни јих у на шој ди ја спо ри Ве ли ка ба зја шка по ве ља, при па ло је за ову го ди ну пе сни ку из Но вог Са да Ђор ђу Сла до ју. Да ро дав ци су са оп шти ли да му се на гра да до де љу је за це ло ку пан пе снич ки опус и до при нос срп ској по е зи ји. На гра да ће ла у ре а ту би ти уру че на 18. ав гу ста, у пор ти ма на сти ра Ба зјаш, у окви ру кул тур не ма ни фе ста ци је Да ни пре о бра же ња Ср ба у Ру му ни ји, ко ја се овог ле та одр жа ва 19. пут. Пре Сла до ја, Ве ли ку ба зја шку ове љу до би ли су не ки од на зна чај ни јих на ших пе сни ка, као што су Иван В. Ла лић, Ма ти ја Бећ ко вић, Љу бо мир Си мо вић, Рај ко Пе тров Но го, Ми ло сав Те шић, Гој ко Ђо го.

INTERVJU

Ђор ђо Сла до је (1954) је, ка ко за кљу чу је књи жев на кри ти ка, је дан од нај а у тен тич ни јих гла со ва стра жи лов ске ли ни је пе ва ња у срп ском пе сни штву. Из ра зи ти је ли ри чар и ње гов мо тив ски ра спон кре ће се од за ви чај ног, ру рал ног све та па све до ур ба них те ма и са вре ме ног на си ља исто ри је над по је дин цем. Об ја вио је је да на ест пе снич ких књи га и пет књи га иза бра них пе са ма, од ко јих је јед на пре пе ва на на ру ски. До био је пре ко двад сест углед них књи же вих при зна ња. Ра ди у Кул тур ном цен тру Но вог Са да и глав ни је уред ник књи жев ног ча со пи са „Траг“. Члан је Удру же ња књи же ви ка ре пу бли ке Срп ске и Дру штва књи жев ни ка Вој во ди не. Р. Л.

ДУ ШАН СТОЈ КО ВИЋ, АН ТО ЛО ГИ ЧАР

Пи та ња до бро вољ не смр ти Књи жев ник, књи жев ни кри ти чар и исто ри чар мр Ду шан Стој ко вић (1948) из Мла де нов ца, прет ход них го ди на ве зао је за се бе па жњу при ре ђи ва њем ни за са свим осо бе них ан то ло ги ја. Ме ђу њи ма на ро чи то се из дво ји ла ше сто том на „Гра ма ти ка смр ти“ по све ће на фе но ме ну са мо у би ства у књи жев но сти, а у за јед нич ком из да њу Би бли о те ке „Сте ф ан Ла з а р е в ић“ из Мла де нов ца и Би бли о те ке гра да Бе о гра да. Овај за ма шни про је кат ан то ло ги чар ће за о кру жи ти са још се дам то мо ва, ко је на ме ра ва да об ја ви до кра ја 2014. Шта вас је навело да се определите за самоубиство као предмет вашег изузетно темељног проучавања?

- Са мо у би ство у ли те ра ту ри те ма је као и сва ка дру га, об ја шња ва Стој ко вић.- Ка да сам јој се при бли жио, она ме је осво ји ла та ко што ми је омо гу ћи ла да књи жев ност са гле да вам из угла ко ји се че сто за о би ла зио и пре ћут ки вао. Ве о ма ве ли ки број са мо у би ста ва, по себ но зна чај них пи са ца, по пут Ру соа, Џе ка Лон до на, Је с е њи на, Ма ја ков ског, Миљ ко ви ћа и дру гих, да нас се ста вља под лу пу. Са свим је ја сно да ан то ло ги ја ко ја фе но мен са мо у би ства пра ти, не мо же та про бле ма т ич н а или „про бле ма тич на” са мо у би ства ни по што да за не ма ри. Знао сам да ћу о са мом фе но ме ну до бро вољ не смр ти отри ти оно што се мо гло зна ти, али да на пи та ње за што се не ки чо век, не ки пи сац, уби ја- не ћу мо ћи да по ну дим јед но знач ни од го вор. Мој

за да т ак је био да тај чин ауто ра, али и че сту књи жев ну те му, осве тлим ко ли ко је то мо гу ће. Да ли се, можда, нека национал на књи жев ност ис ти че по томе што се њени аутори чешће баве темом самоубиства?

- Са мо у би ство се об р а ђ у ј е у свим к њ и ж е в н о с т и м а . Не бих мо г ао да твр дим да по сто ји не ка ли те ра ту ра у ко јој оно као те ма до ми ни ра. Ако бих, ипак, мо рао да би рам, ве ро ват но бих пред н ост дао ру ској и ја п ан с кој. По с то ј е пи с ци Шек с пир, До с то јев ски, Бер нхард ко ји јој се оп се сив но вра ћа ју. У срп ској књи жев н о с ти та кви би би ли: Ан дрић, Цр њан ски, Раст ко Пе тро вић, Вељ ко Пе тро вић... А јесу ли, пак, писци самоубице посебно карак теристични за одређено поднебље?

- За пор ту гал ску књи жев ност се твр ди да она са мо у би ца ма вр ви. Исто се пи ше и за ма ђар ску. Обра ти мо ли па жњу на вред ност оства ре ног, по себ но ка да је о пе сни штву реч, он да ру ска књи жев ност не ма прем -

Стиче се утисак да у појединим историјским раздобљима самоубиства добијају на замаху, док су у другим периодима потиснута.

ца. Ту су: Љер мон тов, Алек сеј К. Тол стој, Цве та је ва, Ма ја ков ски, Је се њин, По плав ски, Ри жиј. За тим и Нем ци: Тракл, Вол ф ен ш тајн, Ту хол с ки, Це лан. Та ко ђе, и ли ста на ших пи са ца са мо у би ца је ве о ма ду гач ка: Да мјан Па вло вић, Ми лу тин Уско ко вић, Ани ца Са вић Ре бац, Не над Ми тров, Мир ко Ба ње вић, Мар ко Вра ње ше вић, Бран ко Ћо пић, Бран ко Миљ ко вић, Гор да на Сто шић...

- У сред њем ве ку и ре не сан си са мо у би ста ва пи са ца, то бо же, као и да не ма. Са свим је из ве сно да је реч о при кри ва њу , по што се са мо у би ство тре ти ра ло као нео про сти ви грех и зло чин, те ло са мо у би це че тво ри ло, а ње го ви на след ни ци оста ја ли без на след ства. Нај ви ше са мо у би ста ва пи са ца би ло је у пе ри о ду од 1900. до 1914. го ди не. Може ли се у делима писа ца-са моу би ца на слу ти ти наговештај да ће у будућности и сами бити спремни да „подигну руку“ на себе?

- Не сум њи во мо же. По себ но ка да се о пе сни ци ма ра ди. По сто ји, на при мер, чи та ва пре гршт пе са ма Је се њи на, Миљ ко ви ћа, Сил ви је Плат, Ен Сек стон, Па у ла Це ла на са су и ци дал ном те ма ти ком. Ту су и про за и ци, Ру со, По тоц ки, Лон дон, Цвајг, Аку т а г а ва, Ка ва б а т а, Ми ши ма, Ла у ри, Кла ус Ман, Јо зеф Рот, Па ве зе, и драм ски пи сци Те рен ци је, Клајст, Мон тер лан, Вит кје вич, Ада мов, Са ра Кејн. Исти ни за во љу, и не ко ли ки пи сци, као Ма ја ков ски ка да је го во рио о Је се њи ну или Ка ва ба та ка да је о Ми ши ми би ла реч, осу ђи ва ли су са мо у би ства дру гих пе сни ка и сма тра ли то бек ством од про бле ма и из жи во та, да би ка сни је и са ми учи ни ли исто. Душан Видаковић

СУ ТРА У СЕЧ ЊУ

Пе снич ки ма ра тон „Си ја књи га мај ке Ан ге ли не” Кул тур но про свет на за јед ни ца оп шти не Се чањ (КПЗ) и Ба нат ски кул тур ни цен тар из Но вог Ми ло ше ва (БКЦ) по дру ги пут ор га ни зу ју књи жев ну ма ни фе ста ци ју „Си ја књи га мај ке Ан ге ли не“ (по све ће ну ли ку и де лу срп ске де спо ти це и за ду жби нар ке Ан ге ли не Бран ко вић – Пре по доб не ма ти Ан ге ли не) ко ја ће се одр жа ти су тра уве че у пор ти Хра ма све тог Ди ми три ја у Сеч њу. Тим по во дом ор га ни за то ри су рас пи са ли кон курс за нај леп шу пе сму на те му „Љу бав“. На кон курс је при сти гло 162 песмe из пе де се так гра -

KWI@EVNA BA[TINA

Кла си ци као по ле тар ци Лист за срп ску мла деж „Го луб“, по кре нут је у Сом бо ру 1879. у Књи жа ри Ми ли во ја Ка ра ка ше ви ћа. Уз глав ну са рад њу Пе тра Де спо то ви ћа пр ви уред ник био је Јо ван Бла го је вић, срп ски на род ни учи тељ у Сом бо ру. Из ла зио је до 1913. го ди не. Од 1907. вла сник је Јо ван Бла го је вић, а уред ник Ко ста Сто ја чић. Са рад ни ци су би ли Ми та По по вић, Сте ван По по вић, Вла ди мир Јо ва но вић и ђа ци по чет ни ци – Во ји слав Илић, Бра ни слав Ну шић, Алек са Шан тић, Јо ван Ду чић, Вељ ко Пе тро вић, Ми лан Јо ва но вић Ба тут, Све то зар Ћо ро вић и Ми лош Цр њан ски. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и об ра ђен је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

до ва из Ср би је и 13 стра них зе ма ља. Жи ри, ко ји чи не: Ра до ван Вла хо вић (пред сед ник), Дра га на Сли јеп че вић и Да ни је ла Алек сић, про гла си ће три нај бо ље пе сме 11. ав гу ста ка да ће се одр жа ти и пе снич ки ма ра тон на ко јем ће уче сни ци кон кур са го во ри ти сво је сти хо ве. Све пе сме при сти гле на про шло го ди шњи кон курс об ја вље не су у елек трон ском из да њу збор ни ка ра до ва у из да њу БКЦ-а и КПЗ-а. Пе сме ко је су при сти гле на ово го ди шњи кон курс би ће, та ко ђе, об ја вље не у елек трон ском из да њу збор ни ка ра до ва иду ће го ди не.

TOP-LISTA

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ра „Ка и рос” 1. „Срп ска ге о по ли тич ка па ра диг ма”, Љу би ша Де спо то вић - „Ка и рос“ 2. „Нек жи ви љу бав“, Стан ко Хол цер - „Ка и рос“ 3 „Ан ге лос ага пис“, Та ма ра Де спо то вић-Ћур чић - „Ка и рос“ 4. „Вје тар жи во та“, Мир ја на Дми тра ши но вић - „Ка и рос“ 5. „Саг мај сте ро ва ис тра га“, Бо шко Кр стић - „Ка и рос“ 6. „Бу ђе ње Евро пе“, Дар ко Га ври ло вић - „Ка и рос“ 7. „Сјај у оку зве зде“, Љи ља на Ха бја но вић -Ђу ро вић - „ Гло бо си но“ 8. „Че хо вљев ко фер“, Бла го је Ба ко вић - „Ка и рос“ 9. „Пи смо го спо ђе Вил ме“, Је ле на Ба чић-Алим пић - „Ла гу на“ 10. „При руч ник за про из вод њу воћ них ра ки ја“, Вла ди мир Пу шкаш - „Ка и рос“

ЕДНА О‘БРАЈEН ПРВИ ПУТ НА СРПСКОМ

Најлепше приче на свету Ових дана у издању зрењанинске „Агоре“ појавила се књига прича „Свеци и грешници“ ирске списатељице Едне О’Брајен. Ово је први пут да се на српском језику објављује неко дело ове славне светске књижевнице, за коју, подједнако чувена Алис Манро каже: “Една О’Брајан пише најлепше приче на свету”. Една О’Брајен (1930) позната је широм света по раскошној прози, често меланхоличне атмосфере, у којој се лако препознаје наслеђе Џојсових Даблинаца. Њен богати литерарни опус углавном се бави унутрашњим животом жена. Добитница је бројних књижевних награда. Поједини писци, попут сликара, непрестано се враћају истој теми. Една О’Брајен управо је такав стваралац, запазили су критичари. Њено име упућује на једну нарочиту врсту ирске прозе, у којој се приказују животи уклештени између загушујуће сигурности дома и привлачности бега. Већ од првог романа, “Провинцијалке“ (1960), њено дело се препознаје као новина, она је, пре готово пола века, књижевну славу стекла субверзијом. Збирка прича Едне О’Брајен „Свеци и грешници“ садржи много секса, приказује мноштво људи који су пуни живота, и који храбро пркосе смрти. Њени протаго-

нисти су дивно несавршени и рањиви. Саосећајне, очаравајуће приповести ЕднеО’Брајен промовисале су ауторку у “најнадаренију жену која данас пише прозу на енглеском”, сматра познати амерички књижевник Филип Рот. Једна од највећих врлина прозе Едне О’Брајан јесте то што одаје утисак света

изнова створеног помоћу језика, записао је Шејмас Хини, велики ирски песник, добитник Нобелове награде. Една О‘Брајен је, након прве књиге „Провинцијалке“, која јој је донела жестока оспоравања, али и књижевну славу,објавила преко 20 књига романа, приповетки драма и есеја, а издавачка кућа „Агора“ намерава да у наредном периоду објави неке од њених најзначајнијих наслова. Р. Л.

Све ви ше љу би те ља мири са штам па не хар ти је И док у Ве ли кој Бри та ни ји љу би те љи бе ле три сти к е све ви ше ку пу ју елек трон ске вер зи је књи га, у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма чи ни се да се си ту а ци ја по но во ме ња у ко рист штам па них из да ња. Пре ма из ве шта ју Сту диј ске гру пе ин ду стри је књи га (БИСГ) све је ма ње ку па ца ко ји књи ге на ба вља ју ис кљу чи во у елек трон ском из да њу, док је бр ој љу би те ља ми ри са штам па не хар ти је у по ра сту, као и оних ко ји ма је све јед но хо ће ли књи гу чи та ти на екра ну или на па пи ру. Пре ма овом из ве шта ју, пр о це нат ку па ца ко ји су „ис кљу чи во или углав ном“ ку пи ли књи ге у елек трон ском из да њу сма њио се за70 по сто, гле да ју ћи по дат ке о пр о да ји из ме ђу ав гу ста пр о шле и ма ја ове го ди не. У ме ђу вре ме ну, бр ој оних ко ји књи ге у оба фор ма та ку пу ју под јед -

на ко че сто, по рас тао је са 25 на 34 по сто. Ре зул та ти ове сту ди је прет по ста вља ју да је раст пр о да је књи га у елек трон ском фор ма ту, за по чет на „Ама зо но вом“ сај ту још 2007, до сти гао мак си мум, као и да се по ја вљу ју пр ви зна ци за си ће ња тр жи шта но вом играч ком зва ном чи тач елек трон ских књи га. Ипак, ове ре зул та те тре ба узе ти с из ве сном до зом ре зер ве, по што су ис тра жи ва ње на ру чи ле две нај ве ће из да вач ке ку ће: „Барнс и Нобл“, нај ве ћи ла нац књи жа ра у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма и „Беј кер и Теј лор“ је дан од нај ве ћих књи жар ских ди стри бу те ра. Ипак, то не зна чи да на во ди из из ве шта ја ни су тач ни, као ни да је си ту а ци ја ру жи ча ста за штам па ре. Пре ма ре зул та ти ма сту ди је, иако куп ци во ле да ку пу ју књи ге на ме ње не за ви ше плат фор ми,

O[E ] T NE

све се ви ше ко ри сти та блет, а све ма ње спе ци ја ли зо ва ни чи та чи књи га, што ни је до бра вест за „Ама зон“ ко ји је пра ви бум на пра вио пр о из вод њом „кин дла“. Та блет ра чу на ри по ка за ли су се као до бро ре ше ње јер су, ну де ћи оп ци ју укљу чи ва ња по за дин ског осве тље ња, ели ми ни са ли при мед бе упу ће не на чи та ње на ЛЦД екра ни ма и та ко ба ци ли у за се нак е-инк тех но л о ги ју ко ју има ју елек трон ски чи та чи књи га. Но ве тур бу лен ци је у књи жар ској ин ду стри ји оче ку ју се на прет ком апли ка ци ја за „па мет не те ле фо не“ ко ји са да ни су по год ни за чи та ње због пре ма лих екра на, што чи та ње чи ни те шким. И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak10.avgust2012.

21

СКРОМНИЈИ ПРОГРАМ КАЊИШКОГ ФЕСТИВАЛА „ЏЕЗ, ИМПРОВИЗОВАНА МУЗИКА”

Стиже амерички трио Чарлса Гејла Међународни фестивал „Џез, импровизована музика„ који се 18. пут приређује у Кањижи од 13. до 15.септембра, припрема се са великим еланом, али због материјалних проблема неке пропратне садржаје организатори су морали да откажу, тако је у односу на досадашње програм скромнији. Уметнички директор фестивала Золтан Бичкеи саопштио је јуче да се успело у настојањима да фестивал сачува разноврсност уметничке музике од Баха, ране средњовековне музике, фолклора, изворног црначког џеза и импровизоване музике, у којима ће публика која долази у Кањижу моћи да ужива.

- Неће бити уобичајене музичке позивнице четвртком на градској пијаци, али уочи два главна фестивалска дана који су испуњени концертима реномираних музичара, 13.септембра ћемо организовати ритуалну музику у природи, када ће оркестар младих музичара из Србије и Мађарске на молу на кањишком „Штранду„ на Тиси извести му-

зички ритуал „Опраштање од сунца„. Музицирање крај споре и тихе реке биће сигурно јединствен доживљај - каже Золтан Бичкеи. Прве фестивалске вечери биће представљен чудесни свет керамике Петера Ожвара, а на отварању изложбе музицираће састав Арпада Бакоша. Бичеки најављује да ће предстојећи фестивал протећи у снажној презентацији европске класичне музике. На кањишкој сцени наступиће светски познати цимбалиста Калман Балог са својом партнерком Рожом Фаркаш, а дуо цимбалиста из Мађарске дочараће златно доба јединствене музике Баха. Стиже и италијански састав „Хокус покус квартет„, предвођен клавиристом Ђанијем Леночијем, који је музички укорењен у традицију модерног џеза са свинг подлогом. Њихово музицирање биће омаж великанима џеза Мелу Волдрону и Стиву Лејсију, који су наступали на првом кањишком фестивалу. Гостовање десеточланог чувеног састава „Хортус музикус„ из

Естоније отвара друго вече фестивала и како најављује Бичкеи, представљаће велики угођај.

- Ко их није још чуо, биће изненађен екстатичном музиком средњовековних дворова, хумором и узвишеном лепотом овог састава. Ретко се у толикој мери чује оживљена стара музика. На завршници фестивала гостује трио Чарлса Гејла, једног од најцењенијих стваралаца данашње црначке музике. Ако има још неко, ко је достојан израза „легендарни„, онда је то свакако чиста и химнична музика Гејла. Овог пута наступа његов оригинални амерички састав, па ће љубитељи музике поред својственог стила саксофона и клавира моћи да ужива, у последње време, у све чешћем певању Гејла - указује Бичкеи. Оба дана фестивала џем сешни биће у лепом новоуређеном месту „Арт кафеа„, уз здање Регионалног креативног атељеа „Јожеф Нађ„ и Образовно-културне установе „Кнеса„, а за добро расположење задужен је састав мла-

ПОСЛЕ ПАРИЗА ИЗЛОЖБА У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Плава фаза Милана Коњовића После запаженог успеха изложбе „Милан Коњовић: повратак у Париз“ оствареног у Културном центру Србије у француској престоници, и новосадска публика и љубитељи уметности имају прилику да виде ову поставку отворену прексиноћ у Спомен збирци Павла Бељанског.Овом изложбом започето је обележавање стогодишњице стваралаштва познатог сликара, једног од највећих српских ликовних уметника 20. века. Као и у Паризу, изложба у Спомен-збирци Павла Бељанског обухвата избор од 25 дела из фонда Галерије „Милан Коњовић” из Сомбора. Одабиром радова, поставка се надовезује на концепт колекције Павла Бељанског у којој је чувени уметник заступљен са осам слика насталих у периоду од 1926. до 1956, међу којима су и два репрезентативна платна из Коњовићеве париске епизоде: Мој атеље и Мој атеље II (оба из 1930. године). На отварању изложбе Милан Коњовић: повратак у Париз говориили су Сава Степанов аутор изложбе и др Јасна Јованов, управница Спомен-збирке Павла Бељанског. Милан Коњовић (1898–1993), био је

сликар карактеристичног експресионистичког израза. Године проведене у Прагу, Бечу и Паризу везале су га за ове градове којима се враћао и у којима је, као и касније у родном Сомбору, формирао свој препознатљив стил. Од раних година посвећен Паризу, учествовао је на Салонима од 1926, први пут самостално излагао такође у Паризу 1931, након чега се са породицом вратио у Сомбор, док су његова дела учествовала

која се везује управо за његов боравак у Паризу. Током трајања изложбе, до 2. септембра у оквиру пратећег програма, биће организовано тематско предавање – Прича о две слике – Мој атеље и Мој атеље II (1930) о делима из фонда Спомен-збирке Павла Бељанског насталим током Коњовићеве париске фазе (16. август). Публика ће такође моћи да погледа документарни ТВ филм Јубилеји:100 го-

на преко 300 самосталних и око 700 групних изложби у земљи и иностранству, упоредо с интензивним стваралаштвом. Промене у Коњовићевој експресионистичкој сликарској оријентацији могу се сагледати кроз фазе које карактеришу доминантне, пре свега колористичке особености, попут тзв. „Плаве фазе“,

дина рођења Милана Коњовића (производња РТВ Војводина, 1998), који представља стваралаштво познатог сликара и лично сведочење о уметности и животним околностима које су утицале на његов рад (23. август). Кустос изложбе у Спомензбирци Павла Бељанског је Марта Ђармати.

БИБЛИОТЕКА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРОЈЕКТУ „EUROPEANA NEWSPAPERS”

Доступно 18 милиона новинских страница Универзитетска библиотека „Светозар Марковић„ у Београду учествује у пројекту „Euro pe a na New spa pers„, као једна од 17 европских институција од значаја, саопштила је библиотека. Пројекат „Euro pe a na New spa pers„ започет је ове године, а у наредне три године у оквиру њега биће обезбеђено више од 18 милиона новинских страница за онлајн сервис „Еуропеана”. „Еуропеана„ представља приступну тачку за милионе дигитализованих књига, слика, филмова, музејских објеката и архивских записа из Европе. Свака библиотека која учествује у пројекту дистрибуираће дигитализоване новине у пуном тексту путем „Еуропеане”. Циљ пројекта је да новинске садржаје учини директно доступним за кориснике путем посебног интерфејса који ће бити интегрисан у портал „Еуропеане„ и омогући ће претраживање уз помоћ фраза или појединачних речи у самом тексту новина. Овакав вид претраге представља далеко више од стандардног библиотечког каталога који обично омогућава само претрагу по датуму или наслову. Пројекат „Euro pe a na New spa pers„ финансиран је од стране

Европске комисије и има за циљ агрегацију и пречишћавање новина за „The Euro pean Li brary” (ТЕЛ). Координатор пројекта је Државна библиотека у Берлину, а партнери су Национална библиотека Холандије, Национална библиотека Естоније, Аустријска национална библиотека, Универзитет у Хелсинкију, Универзитет у Хамбургу, Национална библиотека Француске, Национална библиотека Пољске, CCS Con tent Con ver sion Spe ci a lists GmbH LI BER фондација, Национална библиотека Латвије, Национална библиотека Турске, Универзитет у Београду, Универзитет у Инсбруку, Библиотека др Фридрих Тесман, Британска библиотека, Универзитет у Салфорду, The Euro pean Li brary (ТЕЛ). „Еуропеана„ је вишејезична онлајн колекција неколико милиона дигитализованих објеката из европских музеја, библиотека, архива и аудиовизуелних колекција. Она тренутно пружа приступ више од 23 милиона књига, филмова, слика, музејских објеката и архивских докумената 2.200 институција - давалаца садржаја из целе Европе.

Састав „Хортус музикус” из Естоније

дих музичара регије, окупљен само за ову прилику. У отвореној радионици џем сешна музицираће мађарски квартет Петер Беде

(саксофон), Мате Пожар (клавир), Ерне Хок (контрабас) и Хунор Г. Сабо (бубњеви), а као гости придружиће им се војвођан-

ски извођачи Андреа Берендика (флаута) и виолиста Силард Мезеи. М. Митровић

СЕЛЕКТОРКА ФЕСТИВАЛА АЊА СУША НАЈАВИЛА НЕШТО СКРОМНИЈИ ИЗБОР ПРЕДСТАВА

Битеф није луксуз, него културна потреба Позоришни фестивал Битеф 46. по реду, биће одржан од 12. до 21. септембра под насловом „Излет у истину„, а као и претходних година концептом је фокусиран на развнотежу између актуелне међународне позоришне продукције и „онога што долази са наших простора”. „То је орјентација на којој је Битеф почео да инсистира пре годину две, а коју сада наставља и продубљује што није нимало лако у времену у коме живимо и у финансијским приликама које су погодиле културу, нарочито у последњих годину дана„, објаснила је Танјугу селекторка фестивала Ања Суша. Овогодишњи фестивал је, према њеним речима, што се тиче броја представа нешто скромнији него претходних година. „Пре свега мислим на стране представе, велике продукције на какве је публика Битефа навикла. Њих је ове године само пет, али су све изузетно значајне и пажљиво одабране„, рекла је Суша. Ту су неки аутори први пут као што је холандски редитељ Иво ван Хове са великом продукцијом „Деца сунца„. Реч је о једном од европских редитеља чији рад селектори Битефа (Ања Суша и Јован Ћирилов) пажљиво прате већ годинама и ова представа је букирана пре две или три године, јер није лако доћи до таквих аутора. Манифестацију отвара италијански редитељ Ромео Кастелучи са представом „The fo ur se as ons re sta u rant„, затим ту је комад српског редитеља Милоша Лолића - „Крваве свадбе„, по Лоркином тексту и продукцији минхенског „Фолкстеатра„, којом је овај режисер почео свој успон у међународним позоришним круговима. Посластица 46. „Битефа„ је, по оцени Ање Суше, прва у низу представа под заједничким називом „Li fe and Ti mes„ најпо-

знатије америчке позоришне трупе која до сада није гостовала у Србији - „Na tu re the a ter of Okla ho ma”. „Ова трупа је позната по томе што се бави документарним садржајима на један врло духовит и оригинални начин. У овом случају су интервјуисали једну од својих сарадница и на бази тих телефонских разговара са њом направили представу која је комбинација различитих жанрова. У великој мери се надовезује на совјетску традицију слетова, ту је и традиција америчких средњошколских мјузикала, а све то заједно даје посебан израз по коме је ова трупа последњих неколико година у врху светске позоришне продукције, пре свега фестивалске сцене„, испричала је она. Први пут на фестивалу је велики француски уметник Жоел Помера са представом „Трговачка прича„, која у великој мери има везе са збивањима на међународној економској сцени, а која се одражавају и на културу. Регионална селекција, која ове године обухвата три представе из Хрватске и Словеније, подразумева пројекте домаћих и аутора из региона. „Она је у формалном смислу потпуно равноправна са интернацио- Ања Суша налном селекцијом, али је ми издвајамо као засебну целину, да бисмо скренули пажњу на тенденцију, која се успоставила на фестивалу у последње две године, и покажемо да нам је до тога још увек стало, упр-

У регионалној селекцији шест представа Регионална селекција, која ове године обухвата три представе из Хрватске и Словеније, подразумева пројекте домаћих и аутора из региона. „Она је у формалном смислу потпуно равноправна са интернационалном селекцијом, али је ми издвајамо као засебну целину, да бисмо скренули пажњу на тенденцију, која се успоставила на фестивалу у последње две године, и покажемо да нам је до тога још увек стало, упркос тешким временима”, објаснила је селекторка. Ања Суша је најавила представе двојице хрватских аутора млађе генерације - „Мрзим истину” Оливера Фрљића и „Носферату” Саше Божића, обе у продукцији Театра &ТД из Загреба. „Сматрали смо да те две представе пружају занимљив пресек актуелне хрватске сцене која је иначе живахна и на којој се свашта догађа”, објаснила је она. Ту је и „Гозба” по тексту Симоне Семенич, једне од најизвођенијих словеначких ауторки, представа занимљива по томе што се изводи у стану, те Суша саветује да се карте купе што пре, јер је број места ограничен. Када је домаћа продукција у питању, ту је представа Андраша Урбана „Догс енд драгс”, „Хенри Шести” у режији Никите Миливојевића и пројекат „Они живе” Маје Пелевић и Милана Марковића.

кос тешким временима„, објаснила је селекторка. Ања Суша је најавила представе двојице хрватских аутора млађе генерације - „Мрзим истину„ Оливера Фрљића и „Носферату„ Саше Божића, обе у продукцији Театра &ТД из Загреба. „Сматрали смо да те две представе пружају занимљив пресек актуелне хрватске сцене која је иначе живахна и на којој се свашта догађа„, објаснила је она. Ту је и „Гозба„ по тексту Симоне Семенич, једне од најизвођенијих словеначких ауторки, представа занимљива по томе што се изводи у стану, те Суша саветује да се карте купе што пре, јер је број места ограничен. Када је домаћа продукција у питању, ту је представа Андраша Урбана „Догс енд драгс„, „Хенри Шести„ у режији Никите Миливојевића и пројекат „Они живе„

Маје Пелевић и Милана Марковића. Ања Суша се осврнула и на финансијске проблеме, оценивши да није било много издања Битефа у његовој дугој историји (основан 1967) која су била у овако „драматичним околностима„ концепирана. „Било је неизвесно до последњег тренутка, укључујући и број представа и саме наслове. Пожељно би било да се таква ситуација убудудће избегне, нарочитио зато што, верујем, Битеф спада у оне тековине које треба брижљиво чувати од урушавања и неговати без обзира што се у временима кризе, као што је ово, чине као луксуз„, истакла је Ања Суша, нагласивши да Битеф није луксуз, већ „апсолутно културна потреба и Београда и земље”. Она је констатовала да су успели да превазиђу негативну финансијску климу која се одразила на све позоришне куће у Србији и припремили издање фестивала које је ипак, упркос тешкоћама и неким нереализованим плановима, „врло респектабилно и којим сви могу бити задовољни„. (Танјуг)

22

svet

petak10.avgust2012.

UKRATKO

dnevnik

STA WE U SI RI JI I DA QE DRA MA TI^ NO

Asad ime no vao no vog pre mi je ra

Ka i ro bez stru je KA I RO: Veliki delovi Kaira ostali su ju~e bez struje, {to je umnogome zaustavilo metro i odlo`ilo po~etak trgovine na kairskoj berzi Egipat je podlo`an ~estim nestancima struje jo{ otkako su po~eli vreli letwi meseci. Prekidi snabdevawa elektri~nom energijom i vodom razgnevquju stanovni{tvo i izazivaju uli~ne proteste. Nesta{ice su posebno postale te{ke od 20. jula, kada je po~eo islamski sveti mesec Ramazan.

Muslimanski vernici tada poste od zore do sutona, bore}i se pri tom s visokim temperaturama. Zbog nesta{ica struje kritikovan je i novi predsednik dr`ave Mohamed Morsi. Egipatske vlasti tvrde da prekide u snabdevawu izaziva prevelika potro{wa u letwim mesecima.

U Kairu `ivo oko 18 miliona qudi.

Re do vi za vi bra to re WU JORK: Grupa promotera koja je ju~e u Wujorku delila besplatne seks igra~ke bila je primorana da obustavi svoju akciju zbog ogromne gu`ve koja je tom prilikom nastala.

Kako prenosi AP, kompanija za proizvodwu kondoma „Trojan” postavila je dva kioska na Menhetnu sa kojih je nameravala da prolaznicima podeli 10.000 „igra~aka za odrasle”. Ubrzo, me|utim, ispred svakog od wih okupilo se oko 300 qudi. Zbog iznenadne gu`ve i redova koji su se protezali niz ulice, gradske vlasti su od promotera tra`ile da obustave svoju reklamnu kampawu i zatvore kioske.

Gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg „o~igledno ne `eli da se qudi zabavqaju”, kazala je jedna nezadovoqna `ena koja nije do~ekala da dobije svoj besplatni vibrator. Gradske vlasti su saop{tile da promocija mo`e da se odr`i neki drugi dan, uz adekvatne dozvole.

DA MASK: Sirijski predsednik Ba{ar al-Asad imenovao je ju~e ministra zdravqa Vaela al-Halkija za novog premijera, nakon {to je biv{i {ef sirjske vlade Rijad Hixab pobegao iz zemqe po~ekom nedeqe u Jordan, objavila je agencija SANA. Halki (48) je ~lan vladaju}e Baat partije i poti~e iz ju`ne provincije Dera, gde je izbila ve} 17 meseci duga pobuna protiv Asadovog re`ima.

On je bio {ef te partije za Dera provinciju od 2000. do 2004. godine, a 2010. je izabran za predsednika sindikata lekara sirije.

Halki je zamenio privremenog vr{ioca du`nosti premijera Omara Galavanxija koji je postavqen na to mesto nekoliko

U Tur skoj vi {e od 50.000 si rij skih iz be gli ca IS TAN BUL: Vi{e od 2.000 ugro`enih Sirijaca pre{lo je u protekla dva dana na tursku teritoriju, ~ime je ukupan broj izbeglih u turskim izbegli~kim kampovima du` granice sa Sirijom prema{io 50.000, saop{tile su danas turske vlasti.

Dr`avna agencija za nepogode i vanredne situacije saop{tila je da je ukupno 50.227 Sirijaca na{lo uto~iste u Turskoj, u devet kampova u ~etiri pograni~ne turske provincije.

Svakim danom raste broj onih napu{taju Siriju i be`e u Tursku, a strahuje

se da bi moglo da do|e do egzodusa stanovni{tva iz Alepa, koji je sedmicama epicentar sukoba sirijskih snaga bezbednosti i pobuwenika.

Opozicioni aktivisti tvrde da je najmawe 18.000 qudi ubijeno od po~etka krvoproli}a u Siriji, u martu pro{le godine.

U me|uvremenu je Francuska uputila avion sa 50 medicinskih radnika kao pomo} sirijskim izbeglicama na jordansko-sirijskoj granici. Kako je saop{teno u Parizu, tim, koji ~ine 25 medicinskih radnika i 25 tehni~ara, posta}e „operativan do kraja sedmice”.

KA TA STRO FAL NE PO PLA VE NA FI LI PI NI MA

Naj ma we 73 oso be po gi nu le, 300.000 ra se qe no

Pro te ri va we Ro ma

PA RIZ: Francuska je proterala oko 240 Roma iz isto~ne Evrope. Istovremeno, policija je uklonila ilegalna romska naseqa u Lilu, Parizu i Lionu, javqa Bi-Bi-Si. Ova akcija zapo~eta je nakon {to je nova socijalisti~ka vlada obe}ala da }e poboq{ati stawe u javnom zdravstvu. Kako javqa Romima je obezbe|en avio-prevoz do Bukure{ta, nakon {to su dobrovoqno pristali da se vrate u Rumuniju.

Ministar unutra{wih poslova Manuel Vals izjavio je ju~e da je sud nalo`io da se ilegalna romska naseqa uklone „uz pomo} sile”. „Nehigijenska naseqa su nedopustiva”, rekao je on.

sati nakon {to je Hixab pobegao, prenele su agencije.

Prethodni sirijski premijer, za koga je Damask tvrdio da je smewen, Rijad Hixab prebegao je u utorak na stranu opozicije i pre{ao u Jordan. „Objavqujem da sam napustio ubila~ki i teroristi~ki re`im i da sam se pridru`io re- Vael al Hal ki voluciji za slobodu i dostojan- televizija objavila je da je Histvo. Objavqujem da sam od danas xab smewen samo dva meseca povojnik blagoslovene revoluci- sle postavqewa na tu funkciju. je”, poru~io je Hixab u saop{te- Hixab je bio najistaknutiji suwu pro~itanom u wegovo ime. nitski zvani~nik u Asadovom On je tako postao najvi{i zva- re`imu u kome dominira mani~nik koji je prebegao na stra- winska verska zajednica alavinu opozicije. Sirijska dr`avna ta kojoj pripada i Asad.

MA NI LA: U novom talasu poplava zbog obilnih ki{a, na Filipinima je poginulo najmawe 73 osobe, dok je oko 300.000 raseqeno. Ki{e neprestano padaju ve} dve nedeqe. Broj raseqenih u oko 500 evaku-

acionih centara porastao je na 300.000, uprkos tome {to se vreme od jutros postepeno poboq{ava.

Spasioci u gumenim ~amcima poku{avaju da dopru do nekoliko hiqada ugro`enih u poplavqenim ku}ama du` reke Marikine, koja je, usled rasta nivoa vode, pri~inila najve}u {tetu stanovni{tvu. Nove padavine stigle su sino} ponovo u Manilu, ~iji vodotoci su se izlili i naterali stanovni{tvo na evakuaciju. U najgorim poplavama od 2009. godine nekoliko hiqada qudi se ju~e vratilo svojim ku}ama,

veruju}i da }e prestanak padavina potrajati, ali ih je nova ki{a sino} primorala da ponovo napuste ku}e i po drugi put krenu u evakuaciju, preneo je AFP. Filipinske vlasti apeluju da {to ve}i broj volontera pomogne u dostavqawu hrane, vode, lekova i drugih neophodnih stvari za oko dva miliona qudi, ugro`enih poplavama. [ef Civilne odbrane Benito Ramos rekao je da je prioritet da se zbrine dva miliona qudi, ukqu~uju}i 300.000 sme{tenih u evakuacionim centrima. On je upozorio da bi situacija mogla da bude jo{ gora, jer su meteorolozi najavili jo{ padavina ove sedmice.

JAPAN

Go di {wi ca Na ga sa ki ja NA GA SA KI: Japan je obele`io 67. godi{wicu nuklearnog napada na Nagasaki na kraju Drugog svetskog rata. Povodom tog doga|aja, japanski zvani~nici su obe}ali da }e u~initi sve kako bi stvorili dru{tvo mawe zavisno od nuklearne energije. Oko 6.000 qudi okupilo se u parku mira, u blizini mesta gde je ameri~ka vojska 9. avgusta 1945. godine bacila atomsku bombu na ovaj grad, a me|u okupqenima su bili studenti i gradona~elnici gradova pogo|eni pro{logodi{wom nuklearnom katastrofom u Fuku{imi.

Odr`ana je i komemoracija za 74.000 `rtava u eksploziji atomske bombe, umrlih {to odmah po wenom

ispu{tawu, {to u mesecima i godinama koje su usledile, prenele su agencije. Gradona~elnik Nagasakija Tomihisa Taue zatra`io je na komemorativnoj sve~anosti od vlasti u Tokiju da sa~ine konkretan plan o stvarawu dru{tva koje }e biti mawe zavisno od nuklearne energije. U roku od tri dana 1945. godine, ameri~ka vojska je bacila dve atomske bombe na Japan - prvo na Hiro{imu, koja je usmrtila 140.000 qudi, a potom i na Nagasaki, {to je primoralo Japan na kapitulaciju. Komemoraciji u Hiro{imi ove godine prisustvovao je i unuk Harija Trumana, ameri~kog predsednika koji je naredio bacawe atomske bombe na taj grad

LIBIJA

Vlast no voj skup {ti ni TRI PO LI: Nacionalni prela- pobuwenika koji su svrgli Gadafizni savet Libije (CNT) preneo je ja.

Abdelxalil je u govoru priznao ovla{}ewa Skup{tini izabranoj 7. jula, na ceremoniji u luksuznom ho- „gre{ke„ tokom prelaznog perioda telu u glavnom gradu, koja je zbog ra- i „ka{wewe u obradi odre|enih pimazanskog posta, odr`ana pro{le tawa„. Abdelxalil je objavio da ide u penziju i da napu{ta sve funkcino}i, prenosi AFP. Taj doga|aj je, a bio je i ~lan Vrozna~ava zavr{etak hovnog sudskog saveta. tranzicije vlasti poTokom sve~anosti se sle vi{e od 40 godina dogodila i jedna nediktature Moamera el prijatnost kada je AbGadafija, ubijenog u delaxalil naredio da pobuni pro{le godise zameni voditeqka ne. programa, jer je bila Sve~anost je po~ela na{minkana i nije bimolitvom i dr`avnom la prekrivena kako himnom koju je otpevao islam zahteva. de~ji hor, a prisustvoIna~e, Savez nacivali su predstavnici onalnih snaga (AFN), stranih diplomatskih liberalna koalicija misija, dr`avni i par- Mu sta fa Ab del ya lil nekoliko desetina tijski lideri.

Predsednik CNT Mustafa Ab- malih stranaka, na ~elu sa predvodnicima pobune protiv Gadafija, delxalil je simboli~no predao vlast najstarijem od 200 poslanika ima u Skup{tini 39 od 80 mesta reOp{teg nacionalnog kongresa zervisanih za politi~ke stranke. (skup{tine), izabranog pre mesec Partija pravde i izgradwe (PJC), dana na prvim slobodnim izborima bliska Muslimanskoj bra}i, druga je po snazi politi~ka formacija u u Libiji. „Sada CNT vi{e ne postoji. Skup{tini, sa 17 mesta. PreostaRaspu{ten je„, rekao je za AFP lih 120 mesta imaju nezavisni po~lan Saveta Otman Ben Sasi. Ina- slanici, ali oni su veoma bliski ~e, CNT je bio politi~ki organ politi~kim partijama.

TUNIS

Su za vac na de mon stra nte TU NIS: Policija je danas ispalila suzavac i hice upozorewa kako bi oterala demonstrante u gradu Sidi Buzid u centralnom delu Tunisa, u kome je pro{le godine po~ela revolucija, prenose agencije.

Jedna osoba pogo|ena gumenim metkom i jo{ ~etiri sa tegobama zbog suzavca prevezene su u gradsku bolnicu, ali wihovo stawe nije ozbiqno, saop{tile su lokalne vlasti. Kada su demonstranti, koji tra`e ostavku vlade predvo|ene islamistima, poku{ali da se probiju do sedi{ta lokalnih vlasti, policija je po~ela da puca u vazduh, ali po{to to nije zaustavilo demonstrante oni su ispalili suzavac. „Zahtevi naroda za pobq{awem `ivota su sve uporniji ali na`alost vlada nije u slu`bi naroda,” izjavio je Mohamed Gadri, ~lan Republikanske stranke, prenosi AFP. Sidi Buzid je mesto u kome je u decembru 2010. godine po~ela pobuna u kojoj je sru{en biv{i tuniski diktator Zine El Abidine Ben Ali i podstaknuto „Arapsko prole}e”, kada se jedan uli~ni prodavac zapalio u znak protesta upravo zbog te{kih uslova `ivota.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YASTIN BIBER Poznat po uvek besprekorno sre|enoj frizuri tinejxerska zvezda Xastin Biber ne mo`e ba{ da shvati za{to i druge javne li~nosti ne vode ra~una o kosi. On je u jednom intervjuu „opleo“ po britanskom princu Vilijamu izjaviv{i da ne razume za{to je monarh sebi dozvolio da o}elavi. „Danas postoje mnogi preparati, ne znam za{to ih ne koristi, rekao je Biber i izazvalo bes Britanaca.

ERNST [TRASER Biv{i ministar unutra{wih poslova Austrije Ernst [traser mora}e da odgovara pred sudom zbog afere oko primawa mita za lobirawe. Protiv wega je podignuta optu`nica zbog podmitqivosti, a za ovo delo predvi|ena je zatvorska kazna do 10 godina. Tu`ila{tvo je 15 meseci vodilo istragu u pet dr`ava, i prilikom pretresa stanova na 10 lokacija zaplenilo je 25 kutija dokumenata i sprovelo 90 saslu{awa.

HUN SEN Premijer Kamboxe Hun Sen (61) je, po svoj prilici, oborio li~ni rekord za najdu`i javni govor - pet sati i 20 minuta. Hun Sen se obra}ao dowem domu parlamenta, a govor je prenosila nacionalna televizija.

Dr`avni slu`benici su bili obavezni da ga slu{aju.

Potparol vlade je rekao da je to verovatno bio najdu`i govor koji je premijer odr`ao u svojih 27 godina vladavine. Govorio je bez pauza ili davawa odgovora.

SAD koristile qude kao zamor~i}e LONDON: Ameri~ki nau~nici namerno su zarazili oko 1.500 mu{karaca, `ena i dece u Gvatemali virusom sifilisa i gonoreje tokom 40-ih godina pro{log veka, pi{e „Gardijan” Razlog je bio, kako saznaje taj list, da se ispita novi antibiotik. Godine 1946. siro~ad iz Gvatemala sitija je, zajedno sa zatvorenicima, vojnim obveznicima i prostitutkama, odabrana za medicinski eksperiment koji je ostao tajna vi{e od {est decenija.

Sve je po~elo kada je Amerika postala zabrinuta jer su se wezini vojnici vra}ali ku}i sa polno prenosivim bolestima, pa je odlu~ila da testira potencijalni lek na na~in da zarazi sifilisom i gonorejom oko 1.500 qudi iz Gvatemale, pi{e Gardijan, a prenosi hrvatski T portal.

Ameri~ka vlada priznala je eksperiment u jesen 2010. kada su dr-

`avna sekretarka SAD Hilari Klinton i sekretarka ministarstva zdravqa Ketlin Sebelius

Barak Obama nazvao predsednika Gvatemale Alvara Coloma da mu ka`e da mu je `ao.

izdale zajedni~ko saop{tewe u kom se SAD izviwavaju za „takvo istra`ivawe” sprovedeno pod okriqem javnog zdravstva. ^ak je i ameri~ki predsednik

@rtve su uglavnom ostale nepoznate, ali je Gaardijan uspeo da intrvjui{e tri porodice `rtava koje su do sada identifikovane.

„Moj otac nije znao da ~ita, a oni su ga tretirali kao `ivotiwu”, rekao je Bexamin Ramos, sin biv{eg vojnika kog su namerno zarazili sifilisom, i dodao da je re~ o „|avoqem eksperimentu”.

Mateo Gudiel, ~iji je otac tako|e bio zara`en, rekao je da su neki od simptoma preneseni na wega, wegovu bra}u i sestre, kao i na wihovu decu. Deca, naime, mogu naslediti kongenitalni, odnosno priro|eni sifilis.

Gardijan otkriva da je vi{e od polovine zara`enih bilo iz redova nisko rangiranihz vojnika. SAD su isprva koristile zara`ene prostitutke koje su zatim imale seksualne odnose sa zatvorenicima, dok nisu otkrili kako je „delotvornija” metoda ubrizgavawe bakterije iwekcijom. Gvatemala je pokrenula slu`benu istragu o ovom slu~aju, a izve{taj se o~ekuje uskoro.

balkan

dnevnik

petak10.avgust2012.

IZ RAEL TVR DI DA IMA DO KA ZE O BOM BA [KOM NA PA DU U BU GAR SKOJ

Bom ba ma pro tiv za tva ra wa ki o ska

Te le fo ni se usi ja li iz me |u Li ba na i Bur ga sa SO FI JA, TEL AVIV: Jedan visoki izraelski zvani~nik izjavio je da Izrael ima dokaze o telefonskim razgovorima izme|u Libana i Burgasa, u Bugarskoj, u mesecima koji su prethodili samoubila~kom bomba{kom napadu 18. jula na burgaskom aerodromu, u kome je poginulo pet izraelskih turista, bugarski voza~ i napada~.

Iz vo ri bli ski izra el skoj vladi obelodanili su za „Wujork tajms” da su izraelske obave{tajne slu`be registrovale nekoliko telefonskih poziva na toj relaciji i da su razgovori u~estali naro~ito tri dana pre napada. „Mi znamo izvore u Libanu, ali ne identitet onih na drugom kraju u Bugarskoj”, rekao je neimenovani zvani~nik.

Autobus u kojem su stradali Izraelci

Odmah posle napada, izraelski premijer Bewamin Netanijahu optu`io je Iran i proiranski libanski Hezbolah za ubistvo Izraelaca, istakav{i da je to najnoviji u seriji napada i poku{aja napada na izraelske i

jevrejske ciqeve koje podr`ava Islamska Republika.

Netanijahu je najavio da }e Izrael goniti napada~e i „naplatiti visoku cenu onima koji su ih poslali”. „Napad u Bugarskoj izveo je Hezbolah, du-

Biv {i vi ce pre mi jer za sa da ne }e u za tvor

Damir Polan~ec

kazne. Po re~ima wegovog advokata Ante Nobila, Polan~ec je 29. jula dobio re{ewe po kome se 13. avgusta morao javiti na odslu`ewe kazne, nakon ~ega je sudiji izvr{ewa podneo zahtev da mu se zatvor odgodi zbog pogor{anog zdravstvenog stawa. Sudija je u me|uvremenu zatra`io dodatnu

specijalisti~ku lekarsku dokumentaciju pa, po Nobilovim re~ima, Polan~ec ne mora u zatvor dok sud ne odlu~i o wegovom zahtevu.

Na ulaze}i u naga|awe kad bi odluka mogla biti doneta i koliko bi se izvr{ewe kazne moglo odga|ati. Nobilo je rekao da }e se po{tovati zadati rok i u narednih nekoliko dana sudu predati tra`enu dokumentaciju.

Ne zna se u koji zatvor }e Polan~ec biti upu}en, ali }e to biti jedan od onih otvorenog tipa iz koga }e, s obzirom da je osu|en na mawe od godinu dana, mo}i odlaziti na posao i na vikende.

Zbog isplate pola miliona kuna za nepotrebnu stru~nu studiju Polan~eca je zagreba~ki `upanijski sud prvo osudio na 15 meseci zatvora, ali mu je vrhovni sud smawio kaznu za pet meseci dok je Mileti}u kazna smawena s 12 na osam meseci. Kao olak{avaju}u okolnost vrhovni sud je ocenio uzeo motiv zbog koga je prekr{io zakon, a to je poku{aj re{avawa statusa radnika vukovarskog „Borova” srpske nacionalnosti koji su podneli tu`bu jer im, za razliku od Hrvata, nije priznat sta` za vreme rata, niti su dobili

otpremnine. Polan~ec smatra da je i umawena kazna nepravedna i veruje da }e ustavni sud prihvatiti wegovu tu`bu na zakonitost presude. Osim za slu~aj studije, Polan~ec je pravosna`no osu|en za aferu postavqawa reflektora na stadion u svom rodnom selu \elekovci kod Koprivnice u kome je nakon poravnawa s kancelarijom za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala osu|en na godinu dana uslovno, uz ~etiri godine tokom kojih ne sme izvr{iti takvo krivi~no delo.

Protiv Polan~eca se vodi postupak i u slu~aju koprivni~ke kompanije „Podravka” gde je s biv{im rukovodiocima te kompanije i wihovim poslovnim partnerima optu`en da je tu tvrtku o{tetio za vi{e od 400 miliona kuna (53,3 miliona evra).

Bio je i jedan od osumwi~enih u aferi Ina-MOL gde je prvookrivqeni biv{i premijer Ivo Sanader koga se tereti da je primio mito od Ma|ara za preuzimawe ine, kao i u slu~aju prodaje jeftine struje {ibenskoj kompaniji TLM-u i mostarskom Aluminiju, ~ime je Hrvatska elektroprivreda navodno o{te}ena za oko 600 miliona kuna (40 miliona evra).

(Ta njug)

ga ruka Irana”, rekao je tada Netanijahu.

Bugarska i druge evropske zemqe oklevale su, me|utim, da upru prst u bilo koju grupu ili zemqu dok ne bude vi{e dokaza.

Telefonski razgovori izme|u Libana i Burgasa nagove{tavaju veze s Hezbolahom, organizacijom koja se povezuje s nedavnim hap{ewem jedne osobe na Kipru, a za koju se veruje da je planirala napade na Izraelce, podse}aju izraelski mediji.

Za sada jo{ nije identifikovan bomba{ samoubica, a Sofija jo{ istra`uje napad. Pro{le sedmice je bugaraska obave{tajna slu`ba objavila kompjutersku skicu osumwi~enog napadaca, na osnovu posmrtnih ostataka na|enih na mestu napada, i zatra`ila od javnosti da pomogne u identifikaciji.

da je ukupno {est osoba privedeno.

U Kantonalnoj bolnici Zenica, me|utim, ka`u da su povre|ene ~etiri osobe, dva policajca i dve `enske osobe. „Tri osobe su povre|ene gelerima, dok je jedan policajac povre|en usled obru{avawa kamewa nakon eksplo zi je. Svi ima ju lak {e povrede i bi}e zadr`ani u bolnici neko vreme na posmatrawu”, izjavila je de`ur na dok tor ka u Kan to nalnoj bolnici Zenica.

Dopisnik iz Zenice javqa da je vlasnik kioska Hanas Bo{wak, i navodi da je wegov brat Eniz rekao da zna za{to je bacio bombe. „Kiosk pored wega je dobio re{ewe i mo`e ostati, dok su do{li da ru{e wegov kiosk. @ao mi je {to se ovo desilo, a moj brat je tako ne{to i nagove{tavao”, kazao je Eniz.

Rad ma no vi}: Ni je re~ o Si ri ji, ve} o kr {e wu Usta va SA RA JE VO: Iz Predsedni{tva BiH ne va`i jedan glas ve} sva tri i nema potrebe da sada mewamo teze i pri~amo bajke prekr{en je Ustav BiH i weni zakoni, izjavio je ju~e srpski ~lan Predsedni{tva Neboj{a Radmanovi} govore}i o glasawu BiH za Rezoluciju o Siriji u Generalnoj skup{tini UN. Radmanovi} je, na konferenciji za {tampu u Sarajevu, istakao da je ovim ~inom, za koji odgovornim smatra ministra spoqwih poslova Zlatka Lagumxiju i predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH Bakira Izetbegovi}a dodatno produbqena kriza u BiH, navodi FENA. „Ovu krizu nije izazvala Bawaluka ve} je ona nastala iz ove zgrade i zgrade preko puta”, rekao je Radmanovi} misle}i na zgradu Predsedni{tva i zgradu Ministarstva spoqnih poslova BiH. On je dodao da je Izetbegovi} do sada „pazio na ovakve stvari”, ali da ovo nije prvi put da „Lagumxija postupa samovoqno”. „Nije istina ono {to je Izetbegovi} rekao - mi nismo imali

Neboj{a Radmanovi}

na dnevnom redu Predsedni{tva BiH nijednu ta~ku dnevnog reda o Siriji i to je vrlo lako proveriti. Pri~a o kontinuitetu je, u najmawu ruku, neozbiqna”, smatra Radmanovi}.

Kada je u pitawu Lagumxija i wegovo otvoreno pismo, Radmanovi} ka`e da je potpuno jasno da je Lagumxija „svestan propusta, ali da izvr}e teze. „On u otvorenom pismu svoje uzore prebacuje meni i dr`i

predavawe ~lanu Predsedni{tva BiH. Neka ide u opoziciju odakle to mo`e da radi”, dodao je Radmanovi}.

Re{ewe za novonastalu krizu Radmanovi} vidi u Lagumxijinoj ostavci, pa je potvrdio da se predstavnici SNSD u vlasti „ne}e baviti nijednim drugim pitawem dok ovo ne bude re{eno”. „Pozivam Lagumxiju da podnese ostavku, a Izetbegovi}a da pri zna svo ju gre{ku. Iz svega ovoga }emo iza}i samo ako svi po{tujemo Ustav i zakone. Stoga, pozivam sve dr`avne zvani~nike da striktno po{tuju Ustav i zakone BiH”, rekao je Radmanovi}.On je, tako|e, najavio pokretawe pitawa Lagumxijine odgovornosti, prenosi FENA. Radmanovi} je kategori~ki demantovao da je na wega po pitawu Sirije uticao ambasador Rusije u BiH. „On od mene nije ni{ta tra`io”, istakao je Radmanovi} ne `ele}i da odgovori do kraja konferencije za novinare koji je wegov stav o Rezoluciji.

PO@ARI U REGIONU

RUMUNIJA

Tra `e ostav ku mi ni stra zbog ho lo ka u sta BU KU RE[T: Vode}e nevladine organizacije, ukqu~uju}i Helsin{ki odbor za qudska prava, pozvale su ju~e rumunskog premijera da smeni ministra Dana [ovu koji je negirao holokaust u Rumuniji. Liga koja se bori protiv antisemitizma i koja se nalazi u SAD zatra`ila je u pismu od [ove da uputi „potpuno i jasno javno izviwewe” za komentare koje je izneo gostuju}i na televiziji u martu kada je rekao da „nijedan Jevrejin nije propatio na teritoriji Rumunije” tokom Drugog svetskog rata, preneo je AFP. [ova je tada jo{ rekao da „istorijski podaci pokazuju da je ukupno 24 Jevreja ubijeno tokom pogroma nema~ke vojske u gradu Ja{i”, dok istori~ari, me|utim, navode da je izme|u 13.000 i 15.000 Jevreja iz Ja{ija na severu Rumunije, ubijeno na ulicama ili je ugu{eno u „vozovima smrti” u junu i julu 1941 u jednom od najgorih masakra holokausta.

Izme|u 280.000 i 380.000 rumunskih i ukrajinskih Jevreja umrlo je u Rumuniji i teritori-

ZE NI CA: ^etiri osobe su povre|ene, od kojih dva policajca, u eksploziji dve bombe koje su ju~e ujutro ba~ene u Zenici, u Sarajevskoj ulici kod Kazneno-popravnog zavoda u Zenici.

Ka ko je za por tal „Kliks.ba„ potvrdila potrpa rol ka MUP-a Ze ni~ kodobojskog kantona Aldina Ahmi}, bombe su ba~ene na gradili{te pored zeni~kog KPZ-a, prilikom uklawawa ki o ska ko ji se na la zi na trasi gradske magistrale u izgradwi. „Policajci su iza{li da pru`e pomo} pri uklawawu objekta koji se nalazi na trasi gradske magistrale u izgradwi i tom prilikom je vlasnik bacio tri bombe, od kojih su dve eksplodirale.

Tri osobe su najverovatnije lak {e po vre |e ne, a me |u wima je i jedan policajac”, izjavila je Ahmi}, dodaju}i

BOSNA I HERCEGOVINA

HRVATSKA

ZA GREB: Biv{i hrvatski vicepremijer Damir Polan~ec koji je pravosna`no osu|en na deset meseci zatvora jer je vukovarskom advokatu Petru Mileti}u platio pola miliona kuna (66.570 evra) dr`avnih sredstava za nepotrebnu stru~nu studiju, u ponedeqak 13. avgusta ne}e i}i na izdr`avawe

23

Dan [ova

ji pod wenom kontrolom, podaci su me|unarodne komisije istori~ara na ~ijem ~elu je nobelovac Eli Vizel.

U sklopu rekonstrukcije kabineta levog centra, premijer Viktor Ponta je za ministra za odnose sa parlamentom imenovao senatora Dana [ovu (39) {to je izazvalo o{tro negodovawe jevrejske zajednice u Rumuniji. „Ova politi~ka odluka je zabriwavaju}i znak u zemqi koja

poku{ava da preuzme odgovornost u holokaustu”, rekli su predstavnici nevladinih organizacija me|u kojima i Grupa za za{titu romskih prava i Ekspertski forum tra`e}i Sovinu ostavku.

Ponta koji je u to vreme bio vo|a opozicije, rekao je da su Sovine izjave „ogromna gre{ka”.

Poslanik [ova, koga je tada Ponta poslao da poseti Memorijalni muzej holokausta u Va{ingtonu i „sam vidi {ta je stvarno bilo”, rekao je da nije nameravao da „negira patwe jevrejskog naroda ili odgovornost rumunskih vlasti u to vreme”. „Mi razumemo da je [ovina poseta Muzeju holokausta bila uspe{na {to se ti~e wegovog u~ewa o holokaustu u Rumuniji i da je izrazio `aqewe zbog svojih komentara”, napisao je direktor Lige za borbu protiv antisemitizma Abraham Foksman u pismu Ponti.

Va tra kod fa bri ke mu ni ci je SA RA JE VO: Na podru~ju Kowica u Federaciji BiH gori po`ar preko puta fabrike municije Igman i za sada nema naznaka da }e vatra ugroziti tu fabriku. „Po`ar je izbio ju~e i sada se prote`e od kamenoloma do platoa prema Borcima.

Po`ar je preko puta Tvornice namenske industrije Igman, na drugoj strani Neretve i objektivna opasnost je iskqu~ena kada je u pitawu {irewe prema ovoj fabrici, jer se po`ar {iri prema platou Borci”, rekao je komandir komandir {taba Civilne za{tite Kowic Fadil Tatar.

On je dodao da je od Oru`anih snaga BiH zatra`eno da po{aqu helikoptere, kako bi se po`ar lokalizovao.

Tatar je kazao da je pod kontrolom po`ar na podru~ju Spiqana, po{to su jutros dejstvovali helikopteri Oru`anih snaga BiH i presekli putawu po`ara prema planini Zveku{a.

Vi{e po`ara ju~e je aktivno i na podru~ju Mostara, a najkriti~nije je iznad mesta Kuti Liva~, gde po`ar bukti ve} ~etvrti dan.

Gorelo i u Zagrebu ZAGREB: Ju~e pre podne izbio po`ar na magacinu paleta i papira u isto~nom zagreba~kom prigradskom kvartu Sesvete, koji se uskoro

pro{irio i na obli`we `buwe. Mediji navode da je vatra zahvatila i krovove nekoliko obli`wih ku}a. Po prvim podacima zagreba~ke policije, u po`aru magacina u nasequ Novi Jelkovec nema povre|enih, a s mesta po`ara di`e se gust oblak dima.

Po`ar je stigao blizu zgrada u nasequ Sopnica-Jelkovec, ali je 40 vatrogasaca u 10 vatrogasnih vozila uspelo da ga stavi pod kontrolu.

Nakon ga{ewa vatre policija }e obaviti uvi|aj kako bi se utvrdio uzrok po`ara i {teta koju je izazvao.

Bukti u okolini Mostara MOSTAR: U {iroj okolini Mostara ju~e je bilo aktivno vi{e po`ara, a najkriti~nije je iznad mesta Kuti, gde vatra bukti ~etvrti dan i preti da ugrozi umovinu qudi. Taj po`ar se sino} spustio i do naseqa tako da su vatrogasci i me{tani celu no} branili svoje domove, prenela je agencija FENA. „To je ogroman po`ar i te{ko }emo ga ugasiti.

Mesta }e biti stalno ugro`ena, a kada se to dogodi mi se spu{tamo, branimo ku}e i tako u nedogled”, rekao je Petar Juri} iz vatrogasne slu`be u Mostaru.

Ku}e su bile ugro`ene i u po`aru koji je prekju~e izbio kod Potoka i @equ{e, gde su vatrogasci gasili celi dan, a po`ar u @equ{i opet se preksino} aktivirao. Vatrogasci su u sredu ceo dan gasili po`ar i u Krivodolu, koji je lokalizovan ve} nekoliko puta, ali se neprestano aktivira. Po`ari su registrovani i Gacku, [ipovu, Novom Gora`du i Qubiwu.

24

OGLASi l ^iTUQe

petak10.avgust2012.

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. avgusta u 87. godini preminula na{a mama, svekrva, baba i prababa

Mira Poqakov

K Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

1926 - 2012.

Bo{ku Divqaku

Sahrana }e se obaviti na Ka}kom grobqu, u petak, 10. 8. 2012. godine, u 14 ~asova, iz kapele.

Sa pijetetom se se}amo wegove dobrote, vitalnosti kao i divnih pri~a koje je delio sa nama.

Porodica Vrebalov, potomci Bo{ka i Vere.

O`alo{}eni: sinovi Steva i \or|e, snaje Maca i Tawa sa decom.

58379

58365

Posledwi pozdrav priji

Posledwi pozdrav tetki i babi

Miri Poqakov

Marija Joki}

Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Prija: Ana Kolesar sa sinom Dejanom, snajom Draganom i unukom Lukom.

IZDAJEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon: 069/030-5538.

58050

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161. Smiqka.

57902 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, ulica Alekse [anti}a.

Telefon 063/850-11-22.

58362

snimawe cevi, ma{insko odgu{ewe kanalizacije, kamera, hitne intervencije.

Telefon: 6393-737 i 064/16047-25.

58049 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

58221

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

57881

Miri Poqakov

1925 - 2012.

Porodice: Strajni} i [ovqanski.

PRODAJEM lokal 43m2, CG, klima, telefon, Bul. Kraqa Petra br.

2.

Telefon: 065/55-106-55.

58233

O`alo{}eni: }erka Qiqana, zet Slobodan, unuci i praunuci.

58381

58383

58382

Posledwi pozdrav na{oj dragoj babi i prababi

POMEN Dana, 11. avgusta 2012. godine, u 11 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu, dava}emo pomen

Raj~etu

Milici Stojevi}

Wegovi: }erka @ana, unuci Milo{ i Du{an i zet Branko.

Miri Poqakov

Tvoj vedar lik }e nam uvek ostati u se}awu.

Otac Svetozar, brat Milan i snaja Zora sa porodicom.

58394

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i svekru

58378

Unuci: \or|e, Dragan, Marija, Katarina, Maja, Stefan i Jelena.

TROGODI[WI POMEN na{em voqenom suprugu i ocu

58380

3

Raj~etu

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

58234

Wegovi: sin Milan, snaja Marijana i unuke Kristina, Jovana i Lenka.

Gojanu Vasiqevi}u

Navr{ava se {est tu`nih meseci od kada nas je napustio na{ plemeniti i voqeni suprug, otac i deka.

14. 2. 1935 - 10. 8. 2009.

Pro{le su ve} tri tu`ne godine od kako nisi sa nama, ali se}awe na tebe ne bledi.

Sa~uva}emo te od zaborava jer }e{ ve~no `iveti u na{im srcima i mislima.

Tvoji, Lenka i Goran.

58375

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminuo na{ dragi tata i deda

Jevrem Randeq protoprezviter - stavrofor Pomen }e se odr`ati u subotu, 11. avgusta, u 10 sati, u kapeli na Uspenskom grobqu.

Raj~o Hristov Sahrana je u Bano{toru, 10. 8. 2012. godine, u 13 ~asova.

Ve~no o`alo{}eni: }erka @ana i sin Milan sa porodicama.

VODOINASTALATER izrada kupatila, zamena i

Sahrana }e se obaviti 10. 8. 2012. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

58395

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.

Cena 37.000E. Telefon 063/239-411.

57272

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

58393

Wegovi najmiliji: supruga \ur|inka, sin \or|e i }erka Milica Stojadinovi} sa porodicama.

Branka Pivarski Brana Ostaju se}awa na dugo i lepo prijateqstvo.

Posledwi pozdrav pri odlasku u nezaborav.

Zorica sa majkom.

58376

58364

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni

petak10.avgust2012.

25

3

POMEN

S tugom obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustila u 86. godini baka i prabaka

Branislav Mareq iz [ajka{a 10. 8. 2010 - 10. 8. 2012.

prof. dr Aleksandar Krsti} U subotu, 11. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, okupi}emo se na Top~iderskom grobqu u Beogradu.

Pro{le su dve tu`ne godine a se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti, jer i daqe `ivi{ u na{im srcima a tvoja dobrota }e se pamtiti ve~no.

Tvoji najmiliji: supruga Dara, sin Radivoj, snaja Jelena, i unuke Daca i Qiqa.

58161

POMEN

POMEN

S ponosom, qubavqu i tugom uspomenu ~uvaju: supruga Jelisaveta, }erka Ivana, sin Vojislav, snaha Svetlana, zet Dra`en i unuci Vedran i Aleksandar.

Radinka Mitrov~an 1926 - 2012.

Pozdravi}emo se s wom posledwi put danas, 10. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wen dragi lik, dobrota i nesebi~na qubav `ive}e u nama zauvek.

Unuk Branislav, snaja Dragana, praunuci Zorica i Dimitrije.

58309

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav najboqoj tetki, iskrenom prijatequ

na{em dragom i voqenom

58334

Miwa

Branislavu Marequ Dve godine su pro{le od kada sa nama ne deli{ na{e radosti tuge.

Tamara.

Rado te se se}aju i nose u srcu: unuke Marija i Milka, zet Jovan i tvoja }erka Qiqana.

58295

58290

Napisao si mi.

Posledwi pozdrav dragoj svekrvi

Posledwi pozdrav na{em

POMEN

Novici Pero{evi}u

Radinki Mitrov~an

Julijani Carin

1926 - 2012.

obele`i}emo u subotu, 11. 8. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 9 ~asova.

Sa qubavqu, tugom i po{tovawem, zahvalni za svu qubav i dobrotu, {to si nam pru`io u `ivotu, ~uvamo uspomenu na tebe.

3

1935 - 2010. „...sve ima svoje vreme kad se ra|a i umire, vreme kada se sadi i vreme kada se plodovi beru...�

od snaje Ru`ice.

Tetka, hvala ti {to si za nas uvek bila tu sa svojim velikim i iskrenim srcem.

Vole te tvoji: supruga Milanka, }erke Stanka i Gordana, zetovi Goran i Dragan, unu~ad Vuka{in, Nikola, Marko, Nora i Nia.

\or|e, Juca i Sawa.

58271

58320

58336

Stojan \akovi} 15. 3. 1934 - 11. 2. 2012.

Marku Bo`i}u

GODI[WI POMEN

1923 - 2012.

na{em dragom suprugu, ocu i dedi.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se 11. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, odr`ati pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Danica, sin Vladimir i snaja Aleksandra, unuci Vuka{in i Danica.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Toma i Ivana.

od \or|a sa porodicom.

58276

58335

58350

Radinki

GODI[WI POMEN

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini iznenada preminuo na{ voqeni otac, deda, brat i dever

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je 8. 8. 2012. godine preminuo na{ zet i te~a

Dragi Duco, te{ko je biti svestan istine da te nema me|u nama, ali verujemo da se `ivot ne zavr{ava smr}u.

Ti nam `ivi{ u snovima, u se}awu a najvi{e u na{im srcima.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 11. 8. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dragan Andrija{evi}

Marko Bo`i}

1955 - 2012.

1923 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 10. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici. ]erka Doris, unuk Du{an, brat Bogdan i snaja Zorica.

Sahrana je danas, 10. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

O`alo{}ena porodica Kristi}.

58332

58363

Du{an U{tipak

Tvoji neute{ni: supruga Jela, sin Davor i }erka Violeta sa porodicama.

3

na{oj dragoj supruzi, majci i baki

Dragi {ogore, postoji{ i traje{ u na{im najlep{im se}awima i uspomenama.

Tvoja {ogorica Jovanka Veselinovi} sa porodicom.

58348

58351

GODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Du{an U{tipak

Navr{ava se godina dana od kad nije sa nama na{ otac

Usnuo je u Gospodu na{ dragi Macan

Du{an U{tipak Dragi Dule, godina brzo pro|e, ali ti si i daqe u na{im se}awima.

U na{im srcima si ostao dragi lik velikog plemenitog srca i zlatne du{e.

Jelici ^olovi} obele`i}emo u subotu, 11. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Marko Bo`i} Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}eni weni najmiliji.

Ivana, Cica i Mira [apina.

Tvoji {urjaci: Uro{ i Mi}o ]ulum sa porodicama.

58370

58331

58349

Du{an U{tipak Dragi tata, `ive}e{ ve~no u mislima i srcima.

na{im

Tvoja deca, Violeta i Davor sa porodicama.

58347

26

tv program

petak10.avgust2012.

08.00 10.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Лола Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ/ОСАА Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Високо до неба Глас Америке

dnevnik

06.01 Летње олимпијске игре 2012, р.

10.25 Летње олимпијске игре 2012.

- најава програма 16.00 Одбојка(м): ЛОИ 2012, полуфинала 16.40 Ватерполо: ЛОИ 2012, полуфинале 18.00 Кошарка: ЛОИ 2012, полуфинале 20.45 Фудбал: ЛОИ 2012, за треће место

Џејмс Кромвел

Бејб: Прасе у граду

ЛОИ 2012: Кајак (РТС 2, 10.30)

Улоге: Магда Субански, Џејмс Кромвел, Мери Стејн, Мики Руни, Елизабет Дејли Режија: Џорџ Милер (РТС 1, 13.44)

Варошарије: Бечеј (РТВ 1, 21.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.50 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.40 23.00 00.10 00.55 02.15 02.40 03.05

Добро јутро, Војводино Олимпијска хроника Фолдер култура Вести Неустрашива планета Кариби–егзотика која траје Кухињица Име мог сокака Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Ева магазин-др.М.Обренов, емисија на мађарском.са титл.на српском Вести Андалузија укратко Кариби-егзотика која траје Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом, 16.емисија о европским интеграцијама Неустрашива планета Временска прогноза ТВ Дневник Разгледнице Кариби–егзотика која траје ТВ Дневник Серија недеље: Франк Рива Варошарије: Бечеј Војвођански дневник Олимпијска хроника Петказање Франк Рива Концерт Неде Украден Ева магазин, емисија на мађарском.са титл.на српском Српски екран-емисија МТВ-а на српском Фолдер култура

06.30 08.30 09.05 11.10 11.32 12.30 13.05 14.00 14.30 15.05 15.35 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Убиства у Мидсамеру Украдена срца ЦИ 5 Рецепти Лауре Равајоли Опчињени Витраж Личности и догађаји Зове море Лична грешка Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Конак Објектив Објектив на словачком Објектив на мађарском Ленија Опчињени Објектив Зове море ЦИ 5 Украдена срца

13.10 14.00 14.50 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 00.00

Гојко Пијетловић

(РТС 1, 20.45)

ЦИ 5 Улоге: Едвард Вудворд, Кал Вебер, Колин Велс, Лекса Дог, Адријан Ирвин Аутор: Брајан Клеменс (Новосадска ТВ, 23.00)

06.30 07.00 07.30 09.30 11.15 13.00 18.30 19.00 23.00 01.00

Фудбал мондијал магазин Сноубоард Мобил 1 Кошарка: Хрватска – Италија Квалификације Лиге Европе: Мура – Арсенал Кијев АТП Мастерс Торонто 1/8 Финала СК Тенис АТП Мастерс Торонто 1/4 Финале Фудбал: Манчестер јунајтед – Барселона АТП Мастерс Торонто 1/4 Финале

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

03.15 03.40 04.30 05.20

20.45 Ватерполо: ЛОИ 2012, Србија - Италија, пренос 21.55 Шест круг 22.18 Срећни људи 23.12 Место злочина 00.00 Дневник 00.26 Злочиначки умови 01.11 Убиствени одмор, филм 02.48 Гастрономад 03.08 Камионџије 03.58 На скривено те водим место 04.19 Разгледница 04.48 Срећни људи 05.48 Верски календар

07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.20 20.10 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00

Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Времеплов Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Изгубљена част Лото Езел Филм: Џеки Чен-први удар Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Штребери Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Комора Вести Спортски преглед АТП Мастерс 1000 Торонто, четвртфинале Саут Парк Гладијатори Амерички топ-модел Увод у анатомију

Џоели Ричардсон

Дан трифида

Марко Новаковић

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15

Србија – Италија

СЕРИЈА Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Хари Мата Хари Кад зазвони Вести (мађ) 60 година „Лумине“,док.филм на румун.са титл.на српском Биографије Из нашег сокака ТВ баштине Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Биографије ТВ баштине ТВ Продаја

Јутарњи дневник Камионџије Гастрономад Разгледница На скривено те водим место Запамти ме Спорт плус Место злочина Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Бејб 2 Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Београдска хроника Путопис: Крстарење ВолгомГородец 18.59 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Шести круг

ЛОИ 2012: ВАТЕРПОЛО

Лекса Дог 06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.25 11.50 12.30 12.40

08.00 09.05 09.50 10.07 10.38 11.12 12.15 12.28 13.20 13.44 15.15 16.00 17.00 17.45 18.25

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 11.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.30 20.10 21.00 23.10 23.45 00.05

20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30 04.30

Улови трофеј Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Јована Лукина Топ шоп Слике живота Љубав у залеђу Злочиначке намере Мућке Документарна серија Обични људи Филм: За сада без доброг наслова Мућке Филм: Сирова правда Удовице Еротска серија Мућке Филм: Мудрост крокодила Домаћа музика Филм: Сирова правда

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 02.45 03.30 04.00 05.00 05.45 06.30

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Тренутак истине 48 сати свадба Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Гуча Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица Гранд шоу Академија дебелих- преглед дана Шопингхоличарке Топ спид Филм: Мемоари невидљивог човека Вештичарење Велики дан Златни сат Моје срце куца за Лолу Кукавица Академија дебелих

Мудрост крокодила Стивен је успешан медицински истражитељ дању док се ноћу претвара у нешто попут зомбија-вампира. Једна од његових жртава је Марија, жена коју је спасао од самоубиства продуживши јој живот само за неколико сати. Улоге: Џад Лоу, Елина Ловенсом, Џејк Девенпорт, Кери Фокс Режија: По-Чи Леонг (Авала, 02.00)

Дерил Хана

Мемоари невидљивог човека

Научник Бил Масен је посветио свој живот студији о комплексној биљци трифид. Ове генетски модификоване биљке се масовно производе јер су одличан извор енергије и горива. Упркос њиховом значају, Бил ће приметити промене и схватити да су трифиди међусобно почели да комуницирају. Улоге: Дагреј Скот, Џоeли Ричардсон, Еди Изард (Хепи, 20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 20.05 23.10 00.00 01.00 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Дан трифида, филм Луда кућа Изнајми звезду Филм Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

После несреће Ник Халовеј постаје невидљив. Кад Џенкинс сазнаје за то планира да га регрутује као ЦИА шпијуна. Кад се Алис Монро заљубљује у Ника, они морају да смисле како да побегну Џенкинсу. Улоге: Чеви Чејс, Дерил Хана, Сем Нил Режија: Џон Карпентер (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad

Џад Лоу

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak10.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

27

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Дантеов врх Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Хаваји 5-0 00.20 Браћа и сестре

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 22.20

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Удата за мафијаша Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Удата за мафијаша

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 21.50

Ју ан Мек гре гор

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Тајни рат Геније дизајна Исток-Запад Трачко злато Викторијанска апотека Беленсијага – издржљивост у пролазном свету Давид и слика Маратова смрт Тајм тим година X Геније дизајна Траговима Тинтина Викторијанска апотека Како је Џејн Остин постала омиљена Героуов закон Героуов закон Тајни рат Траговима Тинтина Прича о пољопривреди Хитлерови истраживачи

Ловци на змајеве Ози Бу Тајна Николе Тесле Судија Прист Прозак нација 5x2 Ледени торнадо Шашави родитељи Еротски филм Еротски филм

Ша ша ви ро ди те љи Мла ди про фе си о на лац по ла зи на ми си ју да про на ђе сво је би о ло шке ро ди те ље. Би ће ве о ма из не на ђен ка да схва ти да ро ди те љи ко ји су га за че ли и ни су баш при пад ни ци ви со ког дру штва. Уло ге: Де ни де Ви то, Ке ти Бејтс, Нив Кем бел, Бе вер ли Д’Ан ђе ло, Кри стин Ба ран ски Ре жи ја: Грег Гли је на (Си не ма ни ја, 22.00)

Нив Кем бел

06.00 Прави кантри 2: Поклон 07.50 Додела Билбордових музичких награда 2012.

10.05 Аутостоперски водич кроз галаксију 11.55 Редакција 12.55 Грегов дневник 14.30 Феномен 16.35 Рупа 18.05 Филмови и звезде ИВ 18.35 Звер 20.05 Чаробни град 21.00 Редакција 22.00 Узвратни ударац 23.30 Љубав и друге дроге 01.20 Вес Кравенова нова страва у Улици брестова

Му шкар ци ко ји бу ље у ко зе Но ви нар оп сед нут сен за ци ја ма Боб Вил тон упо зна Ли на Ка са ди ја, рат ног ве те ра на, ко ји твр ди да је при пад ник по себ не аме рич ке је ди ни це ко ја се ба ви не ким нео бич ним екс пе ри мен ти ма. Из гле да да је реч о гру пи ко ја же ли да про ме ни до са да шње на чи не ра то ва ња и уве де но ве, бо ље ме то де. Уло ге: Џорџ Клу ни, Ју ан Мек гре гор, Џеф Бри џис, Ке вин Спеј си Ре жи ја: Грант Хе слов (ХРТ 1, 22.28) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Доме, слатки доме 10.10 Заволите свој дом, док. серија 10.56 Живети слободно - Наслеђе, док. филм 12.00 Дневник 12.33 Моћ судбине 13.15 Млади нинџа, филм 15.12 Дубине, док. серија 15.42 Хрватски пси, док. филм 16.14 Понос Раткајевих 17.23 Хрватска уживо 18.21 Лоза 19.06 Наврх језика 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 19.58 Спорт 20.10 Одабрао Ђело Х.

21.07 Стипе у гостима 21.45 Дневник 3 22.05 Спорт 22.28 Мушкарци који буље у козе, филм 00.03 Секс и град 00.29 Филмски маратон: Пет лаких комада, филм 02.03 Филмски маратон: Млади нинџа, филм

08.03 Жутокљунац 08.30 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж) или кошарка (Ж) полуфинале, снимак 10.00 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 10.20 ОИ Лондон 2012.: Коњички спорт - дресура, снимак 11.20 ОИ Лондон 2012.: Фудбал (Ж) - финале, снимак 13.10 ОИ Лондон 2012.: Одбојка на песку - финале (М), снимак 15.45 ОИ Лондон 2012.: Даљинско пливање (М) - 10 км, снимак 16.15 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 16.35 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо - полуфинале, пренос 17.50 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М) - полуфинале, пренос 19.30 ОИ Лондон 2012.: Одбојка (М) - полуфинале, снимак 20.35 ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос 22.00 ОИ Лондон 2012.: Кошарка полуфинале, пренос 23.40 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

10 000 црнаца по имену Џорџ Биографија - Кирсти Ели Дете беса 10 000 црнаца по имену Џорџ Биографија - Чарли Шин Једини Прерано рођен Биографија - Кирсти Ели 10 000 црнаца по имену Џорџ Биографија - Чарли Шин Нестали Било једном у Мексику

08.00 Лох Нес 10.00 Соколови 12.00 Бат 21 14.00 Менхетн 16.00 Птичица 18.00 Непогрешиви пријатељ 20.00 Соко и Снешко Белић 22.10 Убиство у Холивуду

07.50 Езел 09.55 Кисмет - окови судбине 11.00 Штиклама до врха 12.00 Ексклузив таблоид 12.40 Вечера за 5 13.30 Бибин свет 14.15 Пороци Мајамија 16.10 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5, Информативна емисија 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Контролори лета, филм 22.15 Богови су пали на теме, филм 00.15 Змајеви заувек, филм 01.55 Астро шоу 02.25 Закон шаке, филм

Кон тро ло ри ле та Ник Фал зо не је кон тро лор ле та у њу јор шком ра дар ском цен тру из ког над гле да ком плет ни ави он ски са о бра ћај нај гу шћег ва зду шног про сто ра на све ту. Би ти го спо дар суд би на то ли ког бро ја пут ни ка и по са де је не ве ро ват но стре сан и зах те ван по сао... Уло ге: Џон Кју зак, Би ли Боб Тор тон, Ан ђе ли на Џо ли, Кејт Блан чет Ре жи ја: Мајк Њу ел (РТЛ, 20.00)

Ан ђе ли на Џо ли

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Оружје које је променило свет 22.50 Уклета кућа 00.40 Желели сте да знате

08.30 10.30 13.00 15.55 16.00 18.00 19.30 19.55 20.00 22.30 23.00 00.00 00.30 01.30

Атлетика Кануинг Мултиспортови Олимпијске игре Одбојка Рукомет Кошарка Олимпијске игре Атлетика Рукомет Кошарка Олимпијске игре Скокови Атлетика

Б

Угар ски са бор у ха о су

ез обзира на културни полет, који је Лалошевић гарски и Емилијан Григоријевић, који је био и потпредвероватно и предимензионирао када је писао, поседник певачког друштва. Резолуција коју је на кофелитички рад и страначки опортунизам условили ренцији донела Српска народна странка била је опресу маргинализацију политичког деловања, за шта су бизна, блага у критици, с тоном несрећног неразумевања ли одговорни и народ, али и актуелна власт. Завладао је и излишног неспоразума који могу да се исправе. процес постепене ‘’политичке апатије’’ која није могла Догађаји пре избијања Првог балканског рата и наћи излаз и афирмисати нову политичку мисао. Разлотока рата заузимали су значајно ме сто у написима зи томе су вишеструки и Сло ге, а вероватно и у одкрећу се од многостраности ре ђе њу мно гих Ср ба у погледа на политичку сцену Сомбору, као и у Монари, у вези с тим, националног хији. Подржаван је став питања, до економске услоСрбије и других балканвљености и ограничености и ских земаља о оправдано споразумевања с владајућом сти рата услед националиполитичком елитом Мађара. стич ког екс тре ми зма Последица таквог нерада и Османске империје и њенихилизма код Срба у Моних нехришћанских балнархији, али и последица канских поданика. Покреунутрашњополитичке реакнуто је било и прикупљације Монархије на успехе ње прилога, било новчаСрбије у рату против Турске них, било у роби која би и на јачање српског нациодобродошла како војницинализма и ширење граница ма на фронту, тако и целоКраљевине Србије, било је и куп ном ста нов ни штву. укидање српске народно-цр‘’Но наше интере совање квене аутономије јуна 1912. не сме да застане на читагодине. њу ве сти са бојишта; наше И сомобрски интелектусимпатије не треба да се алци могли су само констаизгубе у родољубивим титовати тај чин, помало прерадама. Ако су оно права тенциозно тражећи узроке браћа наша, ако их искреу блиској прошло сти – у но љубимо, ми ваља и деполитичком фрагменталилом да им у помоћ притезму, без конкретних идеја чемо’’. за наредне политичке потеНе скри ве но на ци о нал зе, осим општих фразеолоно усхићење Срба и нов шких погледа. Уредништво замајац идеји српске нациУспех уз др мао ца ре ви не Сло ге је подржало становије, који су се из стварног ште Српске народне странке која је донела резолуциживота прено сили и у ступце Сло ге, али и других чају поводом укидања аутономије на конференцији у сописа Срба, по стали су врло озбиљан проблем за Старом Бечеју. Организацији конференције се приугарску власт, али и читаву Монархију. Како се ступило веома амбициозно, но сиоци тих активно сти Аустро-Угарска све агилније укључивала у диплобили су тзв. кикиндске демат ске актив но сти због мократе с Милутином ЈакБалканског рата, и то с не шићем на челу. Све сни опскривеном намером осујеУспех Кра ље ви не Ср би је терећујуће разједињено сти ћења националних покреу Бал кан ском ра ту имао је и критизерства демократта неких балканских нароза по с ле д и ц у на с та в ак ма ђ ар с ке ски оријентисаних српских да, тако је на унутрашњополитичара, Јакшић и Ти- на ци о нал не ксе но фо би је и аути зма политичком плану дошло хомир Остојић пре свих, до цензурисања штампе у сматрали су да могу нерана ме ри да се пре ки не зумевања превазићи залагањем за преко потребни еуфоричност и антидржавна стимулација. У таквој циљ обједињења ставова. Током конференције, у расситуацији домишљатост је морала да буде мерило прави су се могле чути речи критике упућене политичопстанка, не само издавачке делатно сти већ и саме ким погледима на новонасталу ситуцију које су објаегзистенције. Ве сти с ратишта које су објављиване виле друге српске странке – Радикална и Самостална биле су у прилично одмеренијем тону и без ирациостранка – као и јалова подсећања на непотребне и неналне садржине. Али без обзира на то, успех Краљеуспешне политичке потезе у прошлости. На тај начин вине Србије у рату имао је за по следицу наставак страначки политикантски јаз није превазилажен већ је мађарске националне ксенофобије и аутизма. негован и продубљиван, а стваран резултат тог искљуПлашећи се да се сценарио који се догодио Османчивог месијанизма у тачност сопственог става било је ској царевини пренесе на Угарску и читаву Монархиполитичко беспуће и слабост српског националног коју, уместо неизбежних реформи, власт је одлучила да рупса. И без обзира на касније покушаје страначког апострофира своју ригидност. консензуса о укидању аутономије у Будимпешти и НоУ границама дозвољеног, и цензорима – сопствевом Саду крајем августа и почетком септембра 1912. ним и спољашњим – прихватљивог, и интелигенција године, даље од међусобних размирица и уских интеСомбора је реаговала на такав централистички и нареса се није било отишло. ционални екстремизам. Кулминација негодовања Лалошевић није учествовао у раду конференције Срба из Сомбора био је излазак др Давида КоњовиСрпске народне странке у Старом Бечеју, остајући доћа из угарске Народне странке рада због не слагања с следан идеји дневнополитичког неангажмана, коју је намерама изборне реформе да игнорише политичку спроводио већ више од године. Ипак, склони смо увевољу народно сти и с, тим у складу, могућно сти да рењу да је он подржавао ставове Српске народне гласа против изборне реформе. Угарски сабор, по странке, односно демократски оријентисаних политимишљењу људи око Сло ге, по стао је поприште ‘’хачара међу Србима, и с обзиром на то да су у њеном рао са, неизве сно сти, не сређено сти и циркулуса вициоду, овом приликом, истакнуто учешће имали Коста Бузуса‘’.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

petak10.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так је пот пу но ре лак си ра ју ћи и при ја тан дан за вас. Ако тро шка ри те но вац на ле пе ства ри, ужи ва те у шо пин гу и ат мос фе ри око се бе. Де ца вас при лич но ко шта ју ових да на.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми љ е н и дан, Ве н е р ин дан, про те ћи ће опу ште ни је не го ина че. Не к а ко сте се уле њи ли, си лом при ли к а. По тре бан вам је од мор и ми ро ва ње, а од су тра и ре кре а ци ја.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. avgust 2012.

Уско ро ће те до би ти ве сти, са зна ња, не ко ће вам до ћи су тра. А да нас још мо же те да се при пре ми те у ми ру за пред сто је ћу ди на ми ку. Мо же те и от пу то ва ти за ви кенд.

Иш че ку је те по вољ не окол но сти и од ре ђе на ста бил на ре ше ња. Ви кенд ће вам до ве сти дру штво и од ре ђе на зва нич на ре ше ња, мо гу ће у ве зи с по слом или пу то ва њем.

У ка ри је ри се да нас не мој те тру ди ти пре те ра но јер окол но сти ни су ста бил не. Ра ди је се пси хич ки, па и фи нан сиј ски, при пре ми те за ди на ми ку и дру штво ко је вам сти же.

Вред ни сте на свој на чин. Има те ста бил не од но се с ино стран ством и по слов ну са рад њу. По кре ће те се у по зи тив ном прав цу, чи је успе хе ће те уско ро еви ден ти ра ти.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Са м о ви зна т е шта тач н о ми сли т е и же л и т е па не к а та к о и оста н е. Не к а к о сте уса м ље н и у сво јим хте њ и м а, али има не ко на ко га мо ж е т е увек ра ч у н а ти.

Све док са р а ђ у је те с дру г и ма, док сте при с ут н и у јав н о с ти, де л у је те нај б о љ е мо г у ћ е за се бе. Ка к о у по с лу, та к о и при ват но. Отво р и те ле п е зу мо г ућ н о сти.

Дан је као ство рен за љу бав, и то је то. Ни шта ви ше, али и ни шта ма ње. Ат мос фе ра у ку ћи је за ни мљи ва, би ло да сте од сут ни или се се ли те, ру ши те зи до ве, пре у ре ђу је те дом.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас је за тиш је пред бу ру. Пред с то ји вам пу т о в а њ е или дру ш тво. Јед н о не ис к љу ч у је дру го. Да к ле, за ни мљи во про ве де но вре ме ко је бр зо те че и про ла зи.

По с лов н а си т у а ц и ја по л а к о али си гур но до ла зи на сво је и мно го то га ће вам би ти ја сни је и до ступ ни је. При ла го ди те се де ци и стал ном парт не ру, без мно го при че.

Не на и ла зи те на раз у ме ва ње по во дом сво јих за ми сли и иде ја, свог по сла, што је са свим оче ки ва но с об зи ром на тре нут не аспек те. Би ће бо ље, сва ким да ном све ви ше.

TRI^-TRA^

Се стре ле по ти це V REMENSKA

Мо ни ка Круз (35), млађа се стра глумице Пе не ло пе Круз (38), снимила је врући едиторијал за познату модну кућу „Агент провокатур”. Моника је кампању у којој но си црноцрвени веш снимила у бившем затвору у Лондону, окружена ланцима који висе са плафона. Пенелопе и Моника, иначе зве зда шпанске серије „Корак напред”, уметничку каријеру су започеле као ба лерине, али су се обе затим окренуле глуми. Физичка сличност између се стара је невероватна - изгледају као близнакиње упркос разлици од три године, па је Моника тако „ускочила” у неке сцене „Пирата са Кариба” уме сто Пенелопе, која је тада била трудна.

PROGNOZA

VIC DANA

Без

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

27

Sombor

28

Kikinda

28

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zreњanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Panчevo

29

Vrшac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

30

K. Mitrovica 30 Niш

31

Evropa

врућине

НО ВИ САД: Пре те жно сун ча но уз слаб днев ни раз вој обла ка и без вру ћи не. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на око 29 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: При јат но вре ме уз ма ло ни жу тем пе ра ту ру не го у че твр так. Би ће пре те жно сун ча но уз днев ни раз вој обла ка. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 12 до 29 сте пе ни. СР БИ ЈА: То пло, али уз пар сте пе ни ни жу тем пе ра ту ру не го у че твр так и при јат ни је вре ме. Би ће пре те жно сун ча но уз днев ни раз вој обла ка и по ја ву ло кал них пљу ско ва на ју гу Ср би је где ће у то ку да на би ти ви ше обла ка. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 33 сте пе на у Не го ти ну. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд све жи је и при јат но вре ме. У свим кра је ви ма ис под 30, а на се ве ру Ср би је око 25 сте пе ни. Би ће до ста сун ча них са ти уз днев ни раз вој обла ка и вр ло ма ло крат ко трај не ки ше. У ве ћи ни кра је ва ће оста ти су во вре ме. Иду ће сед ми це сун ча но и по сте пе но то пли је вре ме.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја при ја ће ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка. Опрез се ипак са ве ту је осо ба ма са ср ча ним и пси хич ким те го ба ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и по ре ме ћа ји сна.

Madrid

42

Rim

32

London

26

Cirih

26

Berlin

20

Beч

25

Varшava

21

Kijev

27

Moskva

24

Oslo

20

St. Peterburg 15 Atina

36

Pariz

27

Minhen

25

Budimpeшta

27

Stokholm

19

Бо са нац, Хер це го вац и Цр но го рац до шли на ста ни цу ма ло ра ни је, па скок ну ли у бифе. Ме ђу тим, ма ло се за ра ки ја ли, па за ка сни ли на воз. Кад су ис тр ча ли на пе рон, воз већ кре нуо. Њих тро ји ца по тр че за во зом и као у сва ком ви цу, Цр но го рац пр ви од у ста не. Хер це го вац тр чи још ма ло, па и он ста не. Али, Бо са нац се за и на тио, тр чи све ја че и ја че, пру жи ру ку, до хва ти не ку штан гу, сти сне, ђип не, пре ба ци се и уле ти у воз ко Ин ди ја на Џонс. Ова дво ји ца за ди ха ни и у чу ду гле да ју при зор, па Цр но го рац ре че: - Ви ђе жи во ти ње, а са мо је дошо да нас ис пра ти!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

146 (10)

Slankamen

198 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

224 (12)

Zemun

248 (6)

Bogojevo

211 (11)

Panчevo

266 (6)

Baч. Palanka

216 (2)

Smederevo

450 (8)

Novi Sad

176 (-4)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

182 (-9)

S. Mitrovica

39 (-12)

Tendencija stagnacije

Senta

258 (-6)

Beograd

193 (7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

337 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

181 (-1)

NERA

Hetin

80 (-9)

TISA

-34 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja