Dnevnik 10.septembar 2009. by jovan radosavljevic

ODRE\ENI IZVESTIOCI EP ZA VIZNU LIBERALIZACIJU

O nama odlu~uje ku}ni savet Biltovih

SKOPQANAC OSUMWI^EN ZA PROVALU U VILU BROZOVE UDOVICE

c m y

Tvrdi da je Titov i Jovankin sin str. 12

str. 2

NOVI SAD *

^ETVRTAK 10. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22477 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

MINISTARSTVO RADA DRUMOM, VLADA SRBIJE [UMOM

Politika

Povezivawe sta`a samo odabranima?

2 I pre Nove godine bez viza u EU 3 Nije sukob s G17 kad svako misli svojom glavom

Ekonomija 4 Vojvodini treba {est elektrana 5 Vlada se bori }utawem o propaloj koncesiji 5 Gde iskopati milijardu evra

str. 4

Nov~anik 6 Zejtin }e ko{tati kao u Evropi 6 Kako do para od tetke iz Amerike

Novi Sad 9 [iri se zona naplate parkinga?

Vojvodina 11 Ili otkup akcija, ili tu`ba 11 O`ivqavaju fabrike, dolaze investitori

[tetu pla}a „Borovica-invest”

Crna 13 Specijalni sud sudi za ubistvo policajca Grandi}a 13 Osumwi~enom za ubistvo u Trebiwu ekstradicioni pritvor

str. 7

Dru{tvo 14 Da li je ministar prosvete ja~i od zakona

Foto: N. Stojanovi}

Kultura

Ne peni se kad dama to~i

str. 14

SVIRCI, @ONGLERI, KOMI^ARI I – PADOBRANAC: Na belim platnom obele`eno poqe, pre~nika svega dvadesetak metara, ju~e oko 18 sati direktno iz oblaka elegantno je aterirao ~lan Aerokluba Novi Sad Darko Radi}. Novosa|ani okupqeni na Trgu slobode sa ushi}ewem su posmatrali let aviona, pa potom i {arenog padobrana,

a tek pri sletawu za~uli su se i uzdasi fascinirane dece. Svoju izvedbu na~as je prekinula i marioneta sa likom klovna. Nesvakida{wi performans u samom centru grada, deo je 9. po redu Internacionalnog festivala uli~nih svira~a, i samo je nakratko u senku bacio nastupe ostalih izvo|a~a. str. 8

str. 16 – 19

SPORT

VATERPOLISTI PREKO SIROSA DO HAWE

ODBOJKA[I SRBIJE OSTALI BEZ POLUFINALA

STONOTENISERI O^EKUJU BOQI TRETMAN

KRISTIJAN FRIS PRI@EQKUJE MEDAQU

15 Ivanka Lukateli: Zakon treba promeniti da bismo sa~uvali mlade

Prijatno vreme

Najvi{a temperatura 26°S

~etvrtak10.septembar2009.

POLITIKA

DNEVNIK

c m y

IZ SLOVENIJE STI@U OPTIMISTI^NI TONOVI

I pre Nove godine bez viza u EU! Za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru }e najverovatnije do kraja ove godine po~eti da vaì bezvizni reìm za putovawa u dràve EU, saop{tila je ju~e ministarka unutra{wih poslova Slovenije Katarina Kresal. Ona je na konferenciji za novinare po zavr{etku 9. regionalne ministarske konferencije o nezakonitim migracijama, organizovanom kriminalu, korupciji i terorizmu, koja je na Br-

CVETKOVI] JU^E U FINSKOJ

Ana Marija Koraca i Karl Bilt

ODRE\ENI IZVESTIOCI EVROPSKOG PARLAMENTA ZA VIZNU LIBERALIZACIJU

O nama odlu~uje ku}ni savet Biltovih (Od na{eg dopisnika iz Brisela ) Poslani~ka grupa Socijalista kanskim zemqama odnosi se upravo i demokrata u Evropskom parlana viznu liberalizaciju, tako da mentu ipak je odredila slovena~}e porodica Bilt u dve evropske ku evroparlamnetarku Tawu Fainstitucije koje odlu~uju o viznoj jon da bude izvestilac EP za viliberalizaciji, Savetu EU i EP, znu liberalizaciju sa Srbijom, imati glavne re~i. Makedonijom i Crnom Gorom, a Prema planu izvestioca EP za wena prva sardnica na tom poslu viznu liberalizaciju sa tri zapadbi}e poslanica Evropske narodne nobalkanske dràve, prvi nacrt partije Ana Marija Koraca, suizve{taja bi}e predstavqen evropruga {vedskog ministra spoqnih parlamentarcima 30. septembra, poslova Karla Bilta, preneli su kada }e biti odràna i prva disku„Dnevniku“ u Odboru EP za grasija u nadle`nom Odboru EP, koji |anske slobode, pravosu|e i unu}e se zatim izjasniti polovinom tra{we poslove. Fajonova je nooktobra i uputiti izve{taj na minovana po{to je plenarnu sednicu slova~ka poslaniEP u novembru. Izbor Tawe Fajon ca Monika FlaPredloèna ageni Ane Marije {ikova Benova odda, kaù u Odboru ustala od prvobitza qudske slobode, Korace-Bilt ne namere da bude pravosu|e u unupredstavqa najavu izvestilac EP za tra{we poslove, u da }e vizna viznu liberalizapotpunosti se liberalizacija ciju jer je u me|uuklapa sa namerom vremenu imenovaEvropske komisiu EP pro}i na za izvestioca za je i Saveta EU da vi{e-mawe glatko poloàj Roma u vizna liberalizaEU, izuzetno vacija sa Srbijom, `no pitawe za Slova~ku s obziMakedonijom i Crnom Gorom sturom na veliki broj Roma u toj pi na snagu. Ako se ispo{tuje agensredwoevropskoj dràvi. da EP a Srbija i Crna Gora ispuFajonova je biv{a dopisnica ne preostala merila, onda se otvaslovena~ke dràvne televizije iz ra put da Savet ministara unutraBrisela koja je politikom po~ela {wih poslova i pravosu|a donese da se bavi tek pre par meseci kada odluku o ukidawu viza 30. novemjoj je slovena~ki premijer Borut bra, koja bi stupila na snagu najvePahor ponudio mesto na listi vlarovatnije 1. januara 2010. godine, a daju}e Socijaldemokratske partimo`da i koji dan pre. je za izbore za EP. Izbor FajonoZa dobijawe „zelenog svetla“ ve i Korace-Bilt predstavqa najaEP za usvajawe amandmana na Reguvu da }e vizna liberalizacija u lativu 539/2001 kojim se Srbija, EP pro}i vi{e mawe glatko. PodCrna Gora i Makedonija prebacusetimo, Slovenija je kao predsedaju sa negativne na pozitivnu {envaju}i EU u 2008. godini bila inigensku listu potrebna je prosta cijator po~etka dijaloga o viznoj ve}ina evroparlamentaraca koji liberalizaciji, a kreatori te idebudu glasali, dok }e u Savetu EU je su danas najbliì saradnici biti potrebna kvalifikovana veslovena~kog premijera Pahora. S }ina, odnosno dve tre}ine dràva druge strane, jedino ~vrsto obe}a~lanica EU koje imaju vi{e od 62 we koje je {vedski {ef diplomaodsto stanovnika Unije. tije Karl Bilt dao zapadnobal@eqko Panteli}

VESTI „Albanci ne èle mir” êlni qudi op{tina na severu Kosova, gde ve}inu ~ine Srbi, ocenili su da je bezbednosna situacija u tom delu Pokrajine „sloèna“ ~emu, kako su objasnili, doprinose doga|aji u nasequ Br|ani, gde se Srbi protive obnovi albanskih ku}a bez reciprociteta. Takva zapaàwa izre~ena su na sastanku kod na~elnika Kosovskomitrova~kog okruga, kome su prisustvovali ~elnici op{tina i komandiri policijskih stanica Kosovska Mitrovica, Zve~an, Leposavi} i Zubin Potok. „Albanci ne èle mir, o ~emu svedo~i doga|aji u Br|anima, kada su bez saglasnosti i dozvola po~eli obnovu ku}a koje pripadaju teritoriji op{tine Zve~an“, rekao je na~elnik Okruga Radenko Nedeqkovi}. Po wegovim re~ima, Albancima su se pridruìli i predstavnici Unmika iz severne Kosovske Mitrovice, koji su predali 16 zahteva Albanaca za obnovu ku}a u op{tini Zve~an. Istovremeno, rekao je Nedeqkovi}, administrator Unmika nije hteo da primi

du kod Krawa okupila ministre unutra{wih poslova dr`ava jugoisto~ne Evrope, najavila i da se postupci u pravcu stavqawa Albanije i BiH na “beli {engen“ – nastavqaju. Ministarka unutra{wih poslova Austrije Marija Tereza Fekter je, ina~e, objasnila da je Makedonija ve} ispunila sve uslove koje je od we zahtevala EU, dok su Srbija i Crna Gora na dobrom putu da ih ispune do kraja godi-

zahtev Srbina iz Suvog Dola koji je tra`io obe{te}ewe za imovinu „kroz koju su Kfor, a potom i Vlada Kosova izgradili put“.

Stigao novi ambasador Ma|arske

Predsednik Srbije Boris Tadi} primio je ju~e akreditivna pisma novopostavqenog ambasadora Ma|arske Imrea Varge. Tadi} je primio i akreditive novih ambasadora Meksika Mersedes Felisitas Ruis Sapate, Kube Mersedes Martines Valdes i Ukrajine Viktora Nedopasa. Predsednik je novim ambasadorima po`eleo dobrodo{licu i uspe{an rad, izraziv{i uverewe da }e za vreme wihovog mandata biti unapre|eni odnosi Srbije i zemaqa koje predstavqaju.

Od integracija... Srpski premijer Mirko Cvetkovi} zahvalio se ju~e tokom susreta s finskim kolegom Matijom Vanhanenom na podr{ci Finske u postupku stavqawa Srbije na „belu {engen listu“, kao i na zalagawu za odmrzavawe Prelaznog trgovinskog sporazuma EU sa Srbijom. „Na`alost, na{i stavovi se razlikuju u pogledu priznavawa jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova“, naveo je Cvetkovi}, i dodao

da je finskom premijeru ponovio da se Srbija nikada ne}e odre}i svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ina~e, Cvetkovi}eva poseta Finskoj je usmerena i ka ja~awu ekonomske saradwe dveju zemaqa, pri ~emu su u prvom planu investiciona ulagawa, naro~ito u oblastima informacione tehnologije i telekomunikacija, energetike, {umarstva i industrije prerade drveta, infrastrukture...

ne. Kada je, pak, o Albanija i BiH re~, one moraju da nastave da ispuwavaju zadatke iz „mape puta“, ali se predvi|a da bi do kraja 2010. godine i gra|ani te dve dràve mogli putovati u dràve EU bez viza. Obe ministarke su, ina~e, istakle, da je ciq vizne liberalizacije da se postigne ve}a mobilnost gra|ana i ubrza privredna saradwa me|u dràvama. S. Muharemi-Vukas

JEREMI] NA MALTI

...do ekonomije Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e u La Valeti da je kqu~na tema wegovih razgovora s malte{kim zvani~nicima bila pristupawe Srbije Evropskoj uniji i da u tom strate{kom ciqu Beograd ima punu podr{ku Malte. „Punu podr{ku imamo i u procesu vizne liberalizacije, Malta je ~lanica EU, svaki glas ima svoju te`inu, a konsenzus je neophodan da bi se donosile odluke“, podsetio je Je-

remi}. On je potvrdio da je bilo re~i i o bilateralnim odnosima, te da je potpisan va`an sporazum o izbegavawu dvostrukog oporezivawa, koji }e omogu}iti dubqe ekonomsko povezivawe Srbije i Malte. U tom kontekstu Jeremi} je najavio da }e uskoro na Maltu do}i grupa srpskih privrednika, a s druge strane, grupa malte{kih privrednika }e posetiti Srbiju, s idejom da se poboq{a i unapredi ekonomska saradwa.

[VEDSKA MINISTARKA SESILIJA MALSTROM SAVETOVALA JEREMI]A

Hag, pa kandidatura

Srbija namerava da podnese zahtev za ~lanstvo u EU tokom jeseni, {to je korak koji ima podr{ku {vedskog predsedni{tva Unijom, napisala je u svom Internet-blogu {vedska ministarka za evropske poslove Sesilija Malstrom. Ona

je, me|utim, istovremeno i podsetila na to da jo{ uvek postoje „prepreke na putu ka prihvatawu Srbije kao kandidata za ~lanstvo u EU jer ima dr`ava koje smatraju da Beograd ne sara|uje u potpunosti s Ha{kim tribunalom“. „Zato je i

moja poruka upu}ena {efu srpsske diplomatije Vuku Jeremi}u bila da Srbija treba da ubedi Evropsku komisiju i sve dr`ave ~lanice u to da ~ini sve {to je u wenoj mo}i da ispuni zahteve Tribunala. Tek kada to bude u~iweno, mo`emo po~e-

ti da se bavimo pitawima kao {to je pristupawe EU“, napisala je {vedska ministarka, dodaju}i napomenu da }e najavqena liberalizacija viznog re`ima za gra|ane Srbije predstavqati „prekretnicu u evropskoj istoriji“.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: DA LI SU NAJAVQENE PRIVATNE POSETE [EFOVA DR@AVA DRUGOJ ZEMQI UOBI^AJENA PRAKSA

„Srbija” na Palama Boravak predsednika Srbije Borisa Tadi}a na Palama, gde je prisustvovao otvarawu zgrade Osnovne {kole „Srbija“, nai{ao je na o{tru reakciju ~lana Predsedni{tva BiH Harisa Silajxi}a. On je zatraìo da Predsedni{tvo BiH raspravqa o Tadi}evoj poseti, i najavio da }e od Ustavnog suda te dràve zatraìti ocenu ustavnosti naziva nove paqanske osmoqetke. Silajxi}, naime, smatra da se tim imenom „direktno kr{i princip konstitutivnosti naroda“ u BiH. – Naziv javne ustanove po dràvi koja je, po wenom Ustavu, „dràva srpskog naroda“, jasno stavqa naglasak na srpsko svojstvo te ustanove, {to je Ustavni sud BiH ocenio kao direktno kr{ewe Ustava BiH – saop{teno je iz Silajxi}evog kabineta. Ina~e bo{wa~ki ~lan Predsedni{tva najavio je i da }e radi za{tite suvereniteta BiH traìti da se Predsedni{tvo BiH izjasni o „ovim koordinisanim potezima Srbije i RS, koji znatno ugroàvaju mir i stabilnost u regionu“. Predsednik Tadi} je na konferenciji za novinare izjavio da je wegova poseta BiH, Republici Srpskoj i Palama najavqena u najboqem diplomatskom i protokolarnom obi~aju. – Institucije BiH nisu izrazile nikakvu nameru da ih ja posetim. Da jesu, s velikim bih ih zadovoqstvom posetio – rekao je Tadi}, koji je, podsetimo, ovog prole}a u zvani~nu posetu pozvao tro~lano Predsedni{tvo BiH, ali se 25. maja u Beogradu pojavio samo srpski predstavnik, predsedavaju}i Predsedni{tva Neboj{a Radmanovi}, dok se upravo Silajxi}, s hrvatskim predstavnikom @eqkom Kom{i}em, oglu{io o poziv. Isto se de{avalo i s permamentnim predlozima predsednika Srbije da Beograd sklopi sporazum o specijalni i paralelnim odnosima s Federacijom BiH, kakav ima s Republikom Srpskom. Tadi} je, ina~e, poru~io i da bi voleo da Federacija BiH u Ra{koj oblasti izgradi {kolu s nazivom „Bosna“, na ~ije bi otvarawe tako|e do{ao. Komenatri{u}i doga|aje s Pala, i one koje su usledili,

Ime {kole nikog ne vre|a ^lanovi Predsedni{tva BiH nisu postigli konsenzus da se u dnevni red ju~era{we sednice uvrsti ta~ka u vezi s Tadi}evom posetom Palama. Incijativu je pokrenuo Silajxi}, podrào je Kom{i}, ali je Radmanovi} stavio veto. „Dolazak Borisa Tadi}a na sve~anost na Palama uredno je najavqen preko ambasade Srbije u BiH i Ministarstva inostranih poslova BiH u skladu sa diplomatskom praksom, tako da ne moè biti re~i o kr{ewu suvereniteta i me|unarodnog subjektiviteta BiH“, obrazloìo je svoj stav Radmanovi}, odbaciv{i teze prema kojima otvarawe osnovne {kole predstavqa „koordiniran potez Srbije i RS koji znatno ugroàvaju mir stabilnost u regionu“. Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je ponosan na to {to je predloìo da se {kola zove „Srbija”. „To ime ne vre|a nikoga”, poru~io je Dodik.

„Zloupotreba specijalnih veza” Potpredsednik Republike Srpske, ali i potpredsednik jedne od najve}ih bo{wa~kih partija, Stranke demokratske akcije, Adil Osmanovi} smatra da je na Palama u pitawu bila klasi~na zloupotreba saradwe koja je predvi|ena specijalnim vezama. “Nije trebalo u tom pravcu se kretati i nije trebalo takve poteze povla~iti”, rekao je Osmanovi}, a s wim se slaè i profesor iz Bawaluke Ivan [ijakovi}, koji tako|e tvrdi da su specijalne i paralelne veze iskori{}ene u pogre{ne svrhe. “Te se veze koriste vi{e kao politi~ke, koriste se kao nekakva pozadina ili oslonac, pre svega za RS, ali povremeno i za qude iz politi~ke garniture Srbije”, rekao je [ijakovi}. koordinator Foruma za etni~ke odnose Du{an Jawi} kaè da se „halabuka digla jer je ona potrebna Silajxi}u, kao i svim ostalima koji ho}e da pokaù da Beograd zloupotrebqava te svoje paralelne veze s Republikom Srpskom“. Po Jawi}evim re~ima, ovakve Silaxi}eve pri~e su stara pesma, koja je sada samo imala novi povod.

– I jedni i drugi `ele da oja~aju svoju poziciju pred razgovore o ustavnim promenama u BiH. I ovo }e sigurno predstavnici Federacije koristiti u me|unarodnoj zajednici protiv Srbije i predsednika Tadi}a – dodaje Jawi}. On daqe tvrdi da svi BiH politi~ari iz redova hrvatske i bo{wa~ke nacije celu svoju politi-

ku grade na suprotstavqawu postojawu RS kao entiteta i stalnom insistirawu na tome da je Srbija centar zala. – To je deo identiteta wihove politike. Silajxi}, da nije i{ao na konfrontaciju s Dodikom, ne bi ni pobedio na pro{lim izborima. Oni sebe predstavqaju kao branioci ~itave Bosne, zapravo Bosne bez RS, a ako treba – i bez Srba – upozorava koordinator Foruma za etni~ke odnose. [ef poslani~kog kluba mawina u Skup{tini Srbije Balint Pastor, ina~e visoki funkcioner SVM-a, isti~e da su privatne posete predsednika neke dràve nacionalnim zajednicama u drugoj „sasvim u redu“. On pose}a na to da je predsednik Ma|arske Laslo [oqom vi{e puta dolazio u posetu ma|arskoj nacionalnoj mawini u Vojvodini. – I ne treba gledati na te dolaske predsednika kao na wihov odlazak u {oping. Sasvim je logi~no da oni posete {kole i druge institucije svoje nacionalne zajednice – dodaje Pastor. On isti~e da na ovakve dolaske {efova dràva ne treba gledati negativno i da nije neophodno da se tokom wih oni susre}u s predsednikom zemqe u koju su do{li. – Kada je predsednik Ma|arske bio u privatnoj poseti ma|arskoj nacionalnoj zajednici u Vojvodini septembra 2007, u Subotici se u jednom kafeu sastao s predsednikom Srbije. Susret je bio na Tadi}evu inicijativu, i to je opet iskaz dobre voqe predsednika zemqe u koju je do{ao drugi {ef dràve – konstatuje Pastor, dodaju}i da je predsednik Ma|arske tokom jedne privatne posete obi{ao i osnovnu {kolu u ântaviru i U~iteqski fakultet na ma|arskom jeziku, te da je dodeqivao visoka dràvna odlikovawa svoje zemqe u ma|arskom konzulatu u Subotici. U Srbiji je, ina~e, pre mesec i po dana, u uobi~ajeno najavqenoj privatnoj poseti, boravio drugi na{ sused, predsednik Rumunije Trajan Basesku. On se u Kladovu sastao s predstavnicima rumunske nacionalne zajednice, a potom je odrào i govor u tom gradu. D. Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

\OR\E MILI]EVI], PORTPAROL SPS-a

Nije sukob s G17 kad svako misli svojom glavom – Koalicija SPS–PUPS–JS jedina je politi~ka opcija u Srbiji kojoj bi u ovom trenutku odgovarali izbora, jer rezultati koje smo ostvarili u proteklom periodu jasno govore o tome da mo`emo na wima pro}i daleko boqe nego 11. maja 2008. godine. Me|utim, nismo spremni da zarad nekog partikularnog politi~kog rezultata `rtvujemo ne{to {to se mo`e definisati kao op{ti interes gra|ana Srbije. A u ovom trenutku za Srbiju je prioritetna politi~ka stabilnost koja stvara preduslove da se ostvari i ekonomska – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ portparol SPS-a \or|e Mili}evi}. z Kada ste rekli da jedino vama odgovaraju izbori, da li ste mislili samo na vladaju}u koaliciju, jer po svim procenama, oni odgovaraju i napredwacima Tomislava Nikoli}a? – Mislio sam uop{te na politi~koj sceni. Naime, Koalicija SPS–PUPS–JS-a je jedina politi~ka opcija koja je na vanrednim lokalnim izborima svoj rezultat uve}ala i u apsolutnom broju glasova i procentualno gledano. S druge strane, Tomislav Nikoli} je nekada vodio listu SRS-a i pogledajte koliku je tada imao podr{ku, a

i G17 plus. Kakav je sada odnos u vladaju}oj koaliciji? – Za nas kao partiju, koja je sastavni deo parlamentarne ve}ine i deo koalicione Vlade, od su{tinskog zna~aja je samo to da se rad kabineta Mirka Cvetkovi}a od konstituisawa do danas mo`e oceniti kao – vi{e od pozitivnog. Ta~no je da je ekonomska kriza znatno limitirala neke proklamovane ciqeve Vlade, ali wen rad

Vlada }e izgurati pun mandat z Mislite li da }e vreme do oktobarskog povratka MMF-a biti novi test za Vladu? – To }e svakako biti test u nizu za vladaju}u koaliciju, i za Vladu i za parlamentarnu ve}inu. No, ube|en sam u to da }emo, onako kako smo se izborili za buxet za 2009. godinu, kada smo imali istu pri~u, uspeti i sada, i da i Vlada i ve}ina imaju snagu da zaokruè pun mandat. kolika je ona bila na vanrednim lokalnim izborima. No, ne èlim da se bavim wime i tom politi~kom opcijom jer oni treba da kreiraju svoj put. Govorim o nama i ~iwenici da smo od pro{lih izbora jedini ostvarila pomak. z [ta je sa spekulacijama pojedinih stranaka, ~ak i iz vladaju}e garniture, o tome da bi izbori mogli biti na prole}e? – Spekulacije treba ostaviti na stranu. Ova vlada Srbije je na dobrom putu da realizuje onih pet kqu~nih principa i na~ela zbog kojih je formirana. I ube|en sam u to da sve ono {to pojedine politi~ke partije imaju da kaù na tu temu – da }e to biti u okviru zvani~nog predloga, da li unutar Vlade, da li i u Skup{tini. I da sve {to imaju da kaù ne}e biti u formi medijskog spinovawa, ve} da }e to re}i otvoreno i javno. z U javnosti se pre usvajawa medijskog zakona dosta spekulisalo o sukobu SPS-a

ipak ocewujemo kao nesumwivo dobar. I drugo, za nas je najbitnije da, s jedne strane, u dr`avi postoji politi~ka stabilnost, a, s druge, da zahvaquju}i merama i onom {to ~ini Vlada i {to }e u~initi u narednom periodu, Srbija ide ka ekonomskoj stabilnosti. E, sad, {to se ti~e navodnih sukoba unutar Vlade, ube|eni smo u to da oni ne postoje, bar ih mi tako ne defini{emo. Naime, kada imate vladu koju ~ine vi{e politi~kih stranaka, potpuno je logi~no da po odre|enim pitawima, zakonima... u odre|enom trenutku imate razli~ita mi{qewa. Ali to ne zna~i da postoje sukobi unutar Vlade, ve} da svako od nas misli svojom glavom. Ciq SPS-a je da do|emo do {to kvalitetnijih zakonskih re{ewa, ne gledaju}i koje je ministarstvo uradilo predloge. I kada mislimo da ne{to nije dobro, to jasno ka`emo. zSocijalisti ipak ne odgovarju na prozivke iz G17 plus da ste im samo „slu~a-

jan partner“ u Vladi dok god se ne ogradite od politike Slobodana Milo{evi}a? – Svaka stranka treba da vodi ra~una o svojoj politici i nemamo nameru da komentari{emo ono {to ~ine druge politi~ke partije i opcije. [to su imali da kaù o pro{losti i periodu vlasti do 2000. godine, socijalisti su rekli na na{em [estom kongresu. Vrlo jasno smo definisali, u tada usvojenoj rezoluciji, ulogu Slobodana Milo{evi}a, i to onda kada smo smatrali da je potrebno, neophodno, a vreme }e pokazati ko je bio u pravu i da li je bio. Mnoge politi~ke partije danas govore o pro{losti, a kaù za sebe da su partije budu}nosti. SPS kaè da ne moè izmeniti pro{lost, ona je takva kakva je. Pro{lost ne moèmo mewati, ali sada{wost moèmo, i na tom poqu pokazujemo svu svoju spremnost, sposobnost i èlimo da zajedno gradimo temeqe boqe Srbije u budu}nosti. Re~ju, treba da prestanemo da restauriramo i oplakujemo pro{lost, i zaista nas ne interesuje {ta ostale partije misle o onome {to je SPS ~inio do 2000. godine. Mi i danas èlimo da afirmi{emo sve ono {to je bilo pozitivno iz tog vremena a da izvla~imo pouke iz onoga {to nije bilo dobro. I da idemo daqe. Ina~e, uop{te nije ni bitno {to kaù pojedini funkcioneri nekih politi~kih opcija; neka oni vode svoju politiku, mi ih u tome i ne sputavamo i ne me{amo se. Gra|ani su ti koji vrednuju. z Da li je u Narodnoj skup{tini, nakon izglasavawa „medijskog zakona“, ostala ona ve}ina koja je i izabrala Vladu, ili je ta ve}ina sada „plutaju}a“, s rezervnom ulogom LDP-a? – Ve}ina je ista kao i prvog dana kada je konstituisana Vlada Srbije. Ne vidim pri tome nikakvih turbulenicija, niti ima potrebe da ih bude, jer u ovom trenutku postoji ono {to je va`no – politi~ka stabilnost. Dakle, vladaju}a ve}ina nije „plutaju}a“, ve} imamo unutarkoalicionu demokratiju da svaka politi~ka partija, bez obzira na to {to je ~lanica vladaju}e koalicije, o odre|enim zakonskim predlozima moè da kaè {ta misli. A to se nikako ne moè podvesti pod politi~ku nestabilnost. D. Milivojevi}

~etvrtak10.septembar2009.

[EF POSLANIKA ZEV-a DRAGOSLAV PETROVI] O STATUTU

^ekamo novembar, a posle... [ef vladaju}e poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” u Skup{tini Vojvodine prof. dr Dragoslav Petrovi}, koji u Pokrajinskom odboru DS-a vodi Politi~ki savet, ponovio je da re{ewe pitawa statuta Vojvodine o~ekuje do kraja novembra. U suprotnom }e, kako je kazao, morati da bude postavqeno pitawe odgovornosti, ne preciziraju}i ~ije. – Nema razloga da se posle svega ne re{i pitawe statuta Vojvodine. Izgubqeno je vreme, ali o~ekujemo da do kraja novembra statut bude potvr|en i donet zakon o nadle`nostima jer Skup{tina Vojvodine do 10. decembra mora usvojiti novi buxet. Ako se republi~ki parlament ne izjasni o tim aktima do kraja novembra, mora}emo postaviti pitawe odgovornosti za one koji su nas zbog ka{wewa doveli u situaciju da godinu dana ne mo`emo da

Ako se Skup{tina Srbije ne izjasni, postavi}emo pitawe odgovornosti

Re{ewa Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, kojim su G17 plus i Sanxa~ka demokratska partija upisane u Registar politi~kih stranaka, objavqena su u najnovijem broju "Slu`benog glasnika". Precizirano je da je kao zastupnik stranka G17 plus upisan lider te partije Mla|an Dinki}, dok je kao zastupnik SDP-a, koja je registrovana kao stranka nacionalne mawine sa sedi{tem u Novom Pazaru, naveden Rasim Qaji}, iako je on u me|uvremenu demisionirao s te funkcije zbog osnivawa nove stranke – Socijaldemokratske partije Srbije, koja je tako|e ve} predala zahtev za registraciju. Podsetimo, do sa-

da je u "Slu`benom glasniku" objavqeno re{ewe resornog ministarstva o upisu DS-a u Registar politi~kih stranka.

Na|ite dobru voqu za statut i zakon [ef poslani~ke grupe mawina u Skup{tini Srbije i poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor ponovio je da o~ekuje da }e parlament u {to skorije vreme potvrditi statut Vojvodine. Pastor je kazao da taj proces mora biti zavr{en jer je ustavni rok za dono{ewe novog statuta Vojvodine istekao 31. decembra pro{le godine, i dodao da se nada da }e biti politi~ke voqe da taj dokument bude potvr|en u parlamentu do 15. oktobra, kada se navr{ava godinu dana otkako je u skup{tinskoj proceduri. – Nije nam ciq ru{ewe Vlade i ne smatramo da je u interesu Srbije da se sad raspi{u izbori,

ali ovaj proces ne moè se oduìti u nedogled i mora biti zavr{en. I ja se nadam da }e to tako biti. Ako ne, onda }emo videti kako daqe. Posledwe sredstvo u na{em arsenalu jeste preispitivawe podr{ke Vladi Srbije, ali se nadam da do toga ne}e do}i i da }e statut biti usvojen zajedno sa zakonom o prenosu nadle`nosti – rekao je Pastor. On je dodao da potvr|ivawe statuta ne doìvqava kao ustupak SVM-u, nego kao ispuwavawe ustavne obaveze. Kako je rekao, nisu pokrajinski organi izmislili da treba doneti novi statut Vojvodine, nego to pi{e u Ustavu i u Ustavnom zakonu. Pastor je podsetio i na to da je pred-

Cvetkov vodi BS Na vanrednoj izbornoj skup{tini Banatske stranke izabrano je novo rukovodstvo i dogovorena daqa strategija u delovawu ove regionalne politi~ke organizacije. Prema usvojenom novom Statutu, stranka vi{e nema predsednika ve} wome rukovodi Predsedni{tvo, koje ~ine predsednici gradskih odbora u Zrewaninu, Pan~evu i Kikindi. Izabran je novi sastav Velikog banatskog ve}a, na ~ijem je ~elu Zrewaninac Velemir Cvetkov, ina~e poznati banatski poqoprivrednik. @. Bn

uslov potvr|ivawa tog akta u parlamentu – usvajawe predloga zakona o prenosu nadle`nosti Vojvodini, a koji, kako je kazao, jo{ uvek nije upu}en u skup{tinsku proceduru. – Ne znam za{to Vlada to jo{ nije u~inila s obzirom na to da je, koliko ja znam, taj posao s pravne ta~ke gledi{ta zavr{en i taj akt bi se mogao na}i na dnevnom redu Vlade ve} u ~etvrtak, ukoliko bi za to bilo politi~ke voqe – rekao je funkcioner SVM-a, napomiwu}i da proces potvr|ivawa statuta Vojvodine jo{ uvek nije zavr{en jer "odre|ene politi~ke stranke misle da bi izgubile na rejtingu u u`oj Srbiji ukoliko bi taj akt bio usvojen".

U SENTI USKORO NACIONALNE KONSULTACIJE MA\ARA

Poziv na dogovor o nacionalnom savetu Savez vojvo|anskih Ma|ara pozvao je oko 300 predstavnika svoje, ali i drugih ma|arskih stranaka u Vojvodini, kao i predstavnike crkava, NVO-a i intelektualce, da 18. septembra do|u u Sentu na „nacionalne konsultacije“. – Na tom sastanku poku{a}emo da do|emo do odgovora na pitawe ko nam je partner a ko to nije u sprovo|ewu Zakona o nacionalnim

kve konsultacije veoma potrebne zbog izbora novog sastava tog tela, {to je, kako kaè, zajedni~ki zadatak svih politi~kih ~inilaca kod Ma|ara u Vojvodini. – Trebalo bi da do|emo do jasne slike o tome {ta ko od nas misli o ovoj mogu}nosti. Poznato je da je ranije bilo dosta àoka u vezi sa sadrìnom Zakona o nacionalnim savetima, ali mislim da je sad tre-

Ipak sesija o MMF-u? Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} ju~e nije iskqu~ila mogu}nost da se do po~etka jeseweg zasedawa, prvog radnog dana oktobra, odr`i vanredna sednica na kojoj bi se raspravqalo o ratifikaciji finansijskih dokumenata zakqu~enih sa Me|unarodnim monetarnim fondom. Ona je rekla Tanjugu da ta sednica "ne bi bila maratonska i sa ogromnim dnevnom redom", ve} da bi se, s obzirom na aktuelnu situaciju i nedavno zavr{ene pregovore sa Me|unarodnim monetarnim fondom, moglo da raspravqa samo o tim dokumentima.

funkcioni{emo u skladu s onim {to nam nalaè novi Ustav i u skladu s mogu}nostima koje bi nam statut i zakon o nadle`nostima pruìli – izjavio je Petrovi} ju~e za “Dnevnik”. On nam je potvrdio da se planira da naredna sednica Skup{tine Vojvodine bude odràna izme|u 24. i 29. septembra, a na dnevnom redu se o~ekuju predlozi nekih odluka koje se odnose na dogovor republi~ke vlasti s MMF-om, Fond za razvoj, u~e{}e APV u vlasni{tvu Metals banke...A ho}e li i statut Vojvodine biti tema septembarske sednice pokrajinskog parlamenta – o tome za sada nema nagove{taja, mada }e, kako nezvani~no saznajemo, ovih dana to biti tema strana~kih razgovora u vrhu DS-a, koji u subotu ima i sednicu Glavnog odbora. S. Nikoli}

BALINT PASTOR PONOVIO UPOZOREWE DA BI VLADA MOGLA IZGUBITI PODR[KU SVM-a

VESTI Qaji} zastupa, a nije lider

I{tvan Pastor o~ekuje u Senti sve relevantne predstavnike ma|arske zajednice savetima, kao i o tome kakav nacionalni savet èlimo i koje su to institucije od najve}e va`nosti. Na prvo pitawe odgovor }emo verovatno ve} tada i dobiti, dok }e ostala dva verovatno jo{ neko vreme ostati otvorena i biti predmet razgovora – rekao je ju~e za „Dnevnik“ predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor. Predsednik Nacionalnog saveta Ma|ara Laslo Joà kaè da su ova-

nutak da politi~ke snage otvore novi list, kroz novu fazu sporazumevawa o tome kako pristupiti motivaciji da se qudi upi{u na posebni bira~ki spisak – objasnio je Jo`a. – To je sada kqu~no pitawe. Ubrzo }e biti otvoren rok predvi|en za prijavu gra|ana, posle ~ega }e nadle`no ministarstvo uspostaviti taj bira~ki spisak. Ukoliko se upi{e dovoqan broj gra|ana, otvori}e se mogu}nost da se izbor

za ~lanove nacionalnog saveta izvede neposrednim glasawem. A to ne ide samo po sebi, ve} je potreban intenzivan anga`man svih politi~kih ~inilaca u ma|arskoj zajednici. S druge strane, lider Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara Andra{ Ago{ton za „Dnevnik“ kaè da jo{ nije dobio zvani~an poziv za ovaj sastanak, ali i da nije siguran ho}e li, uop{te, u~estvovati kada bude pozvan. – Situacija je sada potpuno druga~ija nego ranije kada smo odràvali sli~ne sastanke. Sada ne postoji saglasnost me|u nama o Zakonu o nacionalnim savetima. Ne znam ho}emo li uop{te i}i u Sentu jer traìmo da Ma|arska koalicija predloì izmenu odre|enih ~lanova tog akta, pre svega onog koji se odnosi na sastavqawe spiska bira~a, u ~emu se ne slaèmo s partnertima – rekao je Ago{ton. Lider DSVM-a je, naime, od po~etka kritikovao ovaj zakon, traè}i da posebni bira~ki spisak bude kreiran na isti na~in kao {to je to slu~aj s op{tim bira~kim spiskom, s tim {to bi spisak bira~a Ma|ara trebalo da bude deo op{teg bira~kog spiska. Me|utim, usvojeno je re{ewe prema kojem predstavnici nacionalnih zajednica, ako èle da budu na posebnom bira~kom spisku, moraju da se jave vlastima, {to po oceni lidera DSVM-a predstavqa svojevrsnu diskriminacije. Ago{ton je tako|e ostao i pri stavu da Zakon o nacionalnim savetima predvi|a i veoma uska ovla{}ewa nacionalnih saveta u odlu~ivawu u va`nim oblastima, poput prosvete, kulture, informisawa i upotrebe jezika. Z. R. – P. K.

EKONOMIJA

~etvrtak10.septembar2009.

DNEVNIK

RADNICI SUBOTI^KOG „BRATSTVA“ DOBILI JO[ JEDNO OBE]AWE DR@AVE

Novac sti`e (malo) sutra

„VODE VOJVODINE” TE[KO NAPLA]UJU NAKNADU ZA ODVODWAVAWE

Voda udarila po selima

Zbog smawewa priliva novca u op{tinske buxete, ali i neblagovremenog izmirewa obaveza iz prethodnog perioda, skoro sve op{tine na teritoriji AP Vojvodine imaju probleme da izmire naknade za odvodwavawe, saznajemo u “Vodama Vojvodine”. Kriza se ose}a na lokalnom nivou, a de{ava se da kasne i uplate na ime odlo`enog pla}awa, {to znatno pogor{ava situaciju. Podse}amo da su ra~uni 11 mesnih zajednica u op{tini Bela Crkva blokirani zbog 8,5 miliona dinara duga za vodni doprinos. Predsednik op{tine Bela Crkva Vladica Maksimovi} je rekao da Op{tina `eli da preuzme taj dug, ali, iako je poponu|eno da se

dug otplati u roku od godinu dana, u mese~nim ratama, Bela Crkva nema taj novac, zbog rebalansa buxeta. U “Vodama Vojvodine” ka`u da je ta~no da se mesne zajednice u Op{tini Bela Crkva nalaze u postupku naplate sudskim putem, zbog neizmirewa duga, po osnovu naknade za odvodwavawe koji datira jo{ iz 2001. godine i da je Op{tina podnela zahtev za preuzimawe i odlagawe pla}awa duga za mesne zajednice na svojoj teritoriji. U ovom preduze}u isti~u da je u toku postupak zakqu~ivawa Sporazuma o odlagawu pla}awa obaveza, na osnovu odredbi ~l.73 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. A. B.

POKRAJINSKO IZVR[NO VE]E PREDLA@E

Vojvodini treba {est elektrana

U Vojvodini bi u narednom periodu mogla da po~ne izgradwa pet novih hidrocentrala, kao i jedne termoelektrane, saop{tilo je Izvr{no ve}e posle ju~era{we sednice. Prema predlogu pokrajinske administracije, koji }e biti dostavqen Ministarstvu rudarstva i energetike, u Vojvodini bi se gradile tri velike hodrocentrale, od kojih bi dve bile na Dunavu, kod Novog Sada i Bezdana, dok bi se tre}a nalazila na Savi. Uporedo bi se gradile i dve mawe hidroelektrane na Tisi, kao i jedna velika termocentrala kraj rudnika ugqa u Kovinu, snage 600 megavata, {to je polovina “\erdapa”. Prema re~ima pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Radoslava Strikovi}a, studija strate{kog razvoja energetike u Vojvodini je ra|ena u saradwi

vi{e pokrajinskih sekretarijata i Univerziteta u Novom Sadu, a predstavqa sastavni deo Programa ostvarivawa strategije razvoja energetike Republike Srbije u periodu od 2007. do 2012. godine. Oba dokumenta se, kako je ranije utvr|eno, obnavqaju i dopuwavaju svake dve godine, s tim da se ovoga puta mogu}nosti dopune vide pre svega u daqoj ekploataciji ugqa, va|ewu i transportu nafte, izgradwi elektrana i prenosne mre`e, energetskoj efikasnosti i za{titi `ivotne sredine. Posebna pa`wa bi}e usmerena i ka alternativnim izvorima energije, pa je prihva}ena inicijativa pokrajinskog sekretara za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslava Petrovi}a da se osnuje Fond za subvenciju proizvodwe obnovqivih izvora energije.

NASTAVAK PROTESTA RADNIKA GAKOVA^KOG „GRANI^ARA”

Jo{ jedan dan blokade Skup{tine grada

Stotinak nezadovoqnih radnika gakova~kog poqo-preduze}a “Grani~ar” i ju~e je ve}i deo prepodneva dr`ao pod svojevrsnom opasdom zdawe gradske Skup{tine u Somboru. Scenario protesta od utorka se ponovio – od dolaska radnika “Grani~ara” u centar grada te{kom mehanizacijom, do kordona policije postavqenog ispred zdawa @upanije, ali je izostao razgovor s gradona~elnikom mr Du{anom Jovi}em. Radni~ki zahtevi su ostali isti: raskidawe ugovora o privatizaciji “Grani~ara” i raskid

ugovora o zakupu poqoprivrednog zemqi{ta. Mada se moglo ~uti da }e do kraja radnog dana u Sombor sti}i odgovor na ova dva zahteva od jedino nadle`nih, Republi~ke agencije za privatizaciju i Ministarstva poqoprivrede, radnici su ostali uskra}eni za wih. Po navodima [trajka~kog odbora “Grani~ara”, radnici }e i danas “posetiti” gradsko i sedi{te Zapadnoba~kog upravnog okruga, a o eventualnom zao{travawu protesta }e se dogovoriti naknadno. M. M-}

Sabor proizvo|a~a mesa Prvi poslovni sabor u~esnika u preradi i prometu mesa bi}e odr`an od 5. do 7. novembra u {imanovcima, saop{teno je iz Privredne komore Srbije. Poslovni sabor ima za ciq promociju proizvodnih mogu}nosti i dostignutog tehni~ko-tehnolo{kog razvoja u proizvodwi, preradi i prometu mesa, kao i povezivawe proizvo|a~a sa potencijalnim poslovnim partnerima i distributerima, sa mogu}no{}u direktnog ugovarawa poslovawa. “Izlo`ba predstavqa priliku i za lansirawe novih proiz-

voda, ja~awe veza sa partnerima i klijentima i priliku za unapre|ewe imixa firme u medijima i javnosti i pove}awe konkurentnosti”, izjavio je generalni sekretar Sremske privredne komore Nikola Popovi} i dodao da se o~ekuje vi{e stotina u~esnika iz proizvodnog lanca “od wive do trpeze”. Program sabora obuhvati}e stru~na predavawa, radionice, promocije, degustacije novih proizvoda, kao i nagra|ivawe najuspe{nijih inovacija u tom lancu proizvodwe.

kom Piukovi}em i potpredsednikom Samostalnog sindikata u Subotici I{tvanom Hu|ijem, ju~e bio u Ministarstvu ekonomije kako bi u ime oko 330 radnika zatra`io novac za isplatu dela zaostalih plata, ali i za po~etak rekonstrukcije sto vagona za potrebe „@eleznica Srbije“. – Pare su nam obe}ane jo{ pre dve-tri nedeqe, ali do sada ni{ta nije upla}eno. Re~ je o sto miliona dinara, koji bi treba-

– Od pomo}nice ministra ekonomije Mi{el Nikoli} dobili smo ~vrsta uveravawa da }e do sutra biti preba~ene pare na na{ namenski `iro-ra~un, tako da od ponedeqka mo`emo po~eti da radimo – rekao je ju~e u telefonskom razgovoru za „Dnevnik“ donedavni predsednik [trajka~kog odbora suboti~ke fabrike „Bratstvo“ Marko Skenderovi}. On je, zajedno s predsednikom sindikata u „Bratstvu“ Mar-

lo da stignu na na{ ìro-ra~un u tri dela i koji bi pokrili tro{kove posla ugovorenog sa „@eleznicama Srbije“, ali i na{ih plata. Nama se ùri, a dràvi ne: nama je jedan sat kao wima nedequ dana – kaè Skenderovi}. Kao i vi{e puta ranije, on je ponovio da su radnici odlu~ni da ne po~nu da rade sve dok prva rata novca od ugovorenog posla ne legne na ìro-ra~un „Bratstva“.

S obzirom na to da je dràva pro{log meseca i slu`beno postala vlasnik 51 odsto akcija „Bratstva“, Skenderovi} kaè da do sada jo{ nije imenovan ni novi sastav Upravnog odbora ni direktor, ali i da radnike to ne zanima. – To je posao dràve, i mi u ovom trenutku u to ne èlimo da se me{amo. Nas jedino zanimaju novac i posao – zakqu~io je sagovornik. Z. R.

MINISTARSTVO RADA DRUMOM, VLADA SRBIJE [UMOM

Povezivawe staà samo odabranima? Samo dan nakon {to je ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} za na{ list izjavio da je nacrt zakona o povezivawu radnog staà ugroènim radnicima te da je predvi|eno povezivawe staà svim radnicima koji su u posledwe 4,5 godine za to uskra}eni, zavr{en i upu}en ostalim ministarstvima i socijalnim partnerima, vicepremijer Vlade Srbije dr Jovan Krkobabi} ustvrdio je da model povezivawa staà jo{ nije poznat, odnosno da jo{ uvek nije precizno utvr|eno o kolikom broju zaposlenih je re~, na koje kategorije radnika }e se odnositi, kao i koliki period }e biti obuhva}en tim aktom. No sva je prilika da dobra namera i voqa ministra Qaji}a da pomogne svim radnicima u Srbiji koji imaju rupu u staù od 2004. do jula ove godine ne}e biti sprovedena u delo jer je Vlada Srbije odlu~ila da poveè radni sta` zaposlenima u dràvnim i privatizovanim preduze}ima, ali ne i u firmama koje su od po~etka bila privatne. Naime, iz Plana socijalne sigurnosti, koji je Vlada Srbije nedavno usvojila, proizlazi da }e dràva povezati sta` samo

odabranim radnicima, a ne onako kako je to Ministarstvo rada i socijalne politike predvi|alo, ne prave}i razliku izme|u radnika u privatnim firmama i

Fali jedna godina Osim pravqewa razlike me|u radnicima, dràva u Planu socijalne sigurnosti ostavqa nedore~eno i {ta }e biti s 2004. godinom, s obzirom na to da se povezivawe staà pomiwe za period od 2005. do jula ove godine, a svima je poznato da je bez uplate obaveznih doprinosa ostavqena i cela 2004. godina. Ministarstvo rada je i za tu godinu predvidelo da bude u paketu povezivawa staà, ali o~igledno da ni za to nije bilo razumevawa. Logika Ministarstva rada bila je da je dràva svih prethodnih godina tolerilasala poslodavcima izbegavawe zakonskih obaveza pa samim tim ima obavezu da sada re{i radni~ke probleme kojima je i sama kumovala. Upravo zbog toga je predlagano da se novo povezivawe staà nastavi tamo gde se s prethodnim stalo, a tada je, podse}amo, povezan sta` do 31. decembra 2003. godine. Ukoliko bi se sada ostvario plan Vlade Srbije, zna~ilo bi to da svi radnici koji ina~e kubure s “rupom” u staù ostaju bez jedne godine pokrivene uplatom doprinosa, a to bi za mnoge od wih zna~ilo da nemaju uslov za odlazak u penziju.

onih koji rade u preduze}ima koja su nekad bila ili su i daqe dràvna. Vlada je takav op{ti zahtev za povezivawe staà svim zaposlenima, bez obzira na to o kakvoj firmi je re~, odbila i umesto toga odlu~ila da radnike u klasi~nim privatnim firmama ostavi bez za{tite, odnosno ne preuzme na sebe obavezu da gawa poslodavce da izmire obaveze koje nisu u proteklih pet godina, a da pri tom radnici zbog toga ne trpe. Ina~e, Vlada Srbije je posebnim paketom socijalnih mera za za{titu zaposlenih prihvatila obavezu da poveè sta` zaposlenima kojima to poslodavci iz nekog razloga duguju, uz obavezu da taj dug dràvi bude vra}en kroz hipotekarne kredite ili weno u~e{}e u vlasni{tvu firme. Prilikom predstavqawa tog paketa niko od predstavnika

vlasti nije delio radnike po vrsti firme u kojoj su radili ili rade, ve} su tvrdili da se dugovi od svih poslodavaca mogu namiriti naknadno, kao i da nikom dug za doprinose Fondu PIO ne}e biti opro{ten. Sada su na potezu sindikati i poslodavci. Nacrt zakona o povezivawu staà ugroènim radnicima, koji im je poslat iz Ministarstva rada i socijalne politike, o~igledno nije ono na {ta je Vlada Srbije spremna da pristane. Oni su ti od kojih radnici, koji su ni krivi ni du`ni ostali s “rupama” u staù, o~ekuju da izna|u re{ewe koje }e podrazumevati da zakon bude jednak za sve, a ne da se odnosi samo na odabrane. Jer, svi poslodavci, bez obzira na to da li je re~ o dràvnim ili privatnim firmama, osnovanim nedavno ili pre pet godina, primewivali su isti “recept” prema radnicima, odnosno svi su svoje zaposlene ostavili bez upla}enih doprinosa. Kada su u tome bili jedinstveni, logi~no je da se sada bore da se sta` poveè svima po istim kriterijumima i za isti period, kao i da se ne dozvoli da jedna cela godina ostane neupla}ena. Q. Male{evi}

08. 09. 2009.

1.098,08510

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (744,57

Promet

Heba a.d., Bujanovac

18,75

665

59.185

Poqoprivredno preduze}e, Bezdan

15,74

250

2.500

Privredna banka, Beograd

9,13

765

692.490

Alfa plam, Vrawe

7,03

9.499

Fidelinka, Subotica Pet akcija s najve}im padom

6,40 Promena %

Mladost Subotica, Subotica

Naziv kompanije

0,55%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,55

2.710

9.346.297

Komercijalna banka, Beograd

1,31

35.507

3.657.200

4.749.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,96

949

5.411.041

449 Cena

137.893 Promet

Univerzal banka, Beograd

2,33

8.200

229.587

Agrobanka, Beograd

-1,73

9.567

1.130.640

-12,00

1.936

67.760

Soja protein, Be~ej

-1,59

1.235

10.642.111

TE - TO, Senta

-11,90

3.700

25.900

Imlek, Beograd

0,23

1.334

200.080

Dinara, Beograd

-9,09

200

40.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,26

2.356

5.402.320

Telefonkabl, Beograd

-5,96

6.301

12.602

Metals banka, Novi Sad

0,16

6.300

264.600

-4,00 Promena %

120 Cena

14.400 Promet

Tigar, Pirot

1,11

1.000

172.900

Privredna banka, Beograd

9,13

765

692.490

-1,59

1.235

10.642.111

Bambi Banat, Po`arevac

0,00

8.855

0,00

Jugorendgen, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Veterinarski zavod, Subotica

1,31

543

987.936

Alfa plam, Vrawe

7,03

9.499

4.749.500

Mlekara, Subotica

0,00

905

543.000

Telefonija, Beograd

-1,83

1.878

967.290

Veterinarski zavod, Subotica

1,31

543

987.936

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

10.000

400.000

Bratstvo Jedinstvo, Neuzina

-0,56

1.060

316.940

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

Boqi uslovi poslovawa Srbija je po uslovima poslovawa u svetu na ju~e objavqenoj listi Svetske banke poboq{ala plasman za dva mesta i sada se nalazi na 88. mestu, me|u 183. zemqe. Kako se navodi u Izve{taju Svetske banke o poslovawu za 2010. godinu, Srbija je od pro{le godine pojednostavila registraciju preduze}a, koja se sada obavqa na jednom {alteru i poboq{ala pristup informacijama o kreditnoj sposobnosti omogu}iv{i onima koji uzimaju kredite da proveravaju informacije u Kreditnom birou. Od zemaqa biv{e Jugoslavije, na listi Svetske banke su od Srbije boqe plasirani Makedonija, koja je na 32. mestu, Slovenija na 53. mestu i Crna Gora na 71. mestu.

IZIT: Neophodne o{tre reforme Beogradski Institut za trì{na istraìvawa (IZIT) ocenio je ju~e da je reforma javnog sektora i administracije u Srbiji neophodna i izrazio sumwu da }e ta reforma biti sprovedena u punoj meri. Saradnik IZIT-a Sa{a \ogovi} kazao je da period od kada je zakqu~en aran`man sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF) do danas nije iskori{}en. “Mi daqe tro{imo, nismo smawili rashode, nismo napravili strategiju veznu za transformaciju javnog sektora i do~ekali smo nespremno pregovore sa MMF-om, tako da nije ni do{lo do zakqu~ewa druge sesije, nego je ostavqen popravni rok Vladi da iza|e sa konkretnim merama”, rekao je \ogovi}. On je istakao da je u posledwih sedam meseci bilo dosta “marketin{kih poteza, kao {to je zapo{qavawe 10.000 pripravnika”. “Potrebno je stvoriti ambijent da preduze}a sama iskaù potrebu za mladim qudima, a ne primati ih na silu”, rekao je \ogovi}. Prema wegovim re~ima, ambijent poslovawa u Srbiji je nesiguran sa visokim rizikom poslovawa. Inflacija u Srbji, naglasio je, mogla bi se zadràti u projektovanim okvirima do 10 odsto, ukoliko ne bi do{lo do dodatnih poskupqewa, odnosno rasta cena i usluga koji su pod kontrolom dràve.

Gde iskopati milijardu evra Problem s rebalansom buxeta i korekcijom deficita je u tome {to ova operacija donosi samo matemati~ku i donekle psiholo{ku relaksaciju. Direktor Centra za slobodno tr`i{te u Beogradu dr Miroslav Prokopijevi} objasnio je da dr`ava

stitucije nisu je odmah odbacili, ali su pokazali neskrivenu skepsu prema optimizmu srpskih pregovara~a. Razloge treba tra`iti u ~iwenici da je finansijska kriza prili~no redukovala krug respektabilnih investitora, da je obim kapita-

Bi}e veoma te{ko vratiti dugove ako se ukupna struktura srpskih finansija ne promeni i wena privreda ne u~ini sposobnom da, kroz poreze, vra}a ono {to je dràva pozajmila pare koje nedostaju mora kwiìti kao javni dug, da ih negde mora namaknuti, odnosno zaduìti se kod doma}ih, jo{ verovatnije – kod stranih finansijera. U Vladi Srbije nisu izbegavali da najave ovakvu mogu}nost, onda je ~ak, kao varijanta prihvatqivija od podizawa PDV-a i sniàvawa plata u javnom sektoru, predo~ena i Misiji MMF-a. Predstavnici najva`nije svetske finansijske in-

la su`en i da je zbog toga wegova cena vi{a, te da se pozajmqeno mora vratiti i da }e to biti veoma te{ko ako se ukupna struktura srpskih finansija ne promeni i wena privreda ne u~ini konkurentnom i sposobnom da, kroz poreze, vra}a ono {to je dr`ava pozajmila. Pred Srbijom stoji nekoliko mogu}nosti da bi zakrpila svoj buxet. Jedna od solucija se ve} koristi, a to je pozajmiqivawe na doma}em finansijskom tr-

VLASTI SRBIJE BEZ KOMENTARA O ARBITRA@I ZA PROPALU KONCESIJU

Vlada se bori }utawem Kako se Vlada Srbije i austrijski konzorcijum “Alpina–Por” nisu dogovorili o kona~nom raspletu propale koncesije za izgradwu, projektovawe i odràvawe autoputa Horgo{–Poèga, pokrenuta je arbitraà. Po re~ima direktora austrijske kompanije “Por” Valtera Rekercigla, ona je u toku i odvija se prema proceduri Me|unarodne trgovinske komore u Parizu. Iako je izjavio da o tome nema mnogo da se kaè, direktor “Pora” uspeo je da obavesti da koncesionari traè obe{te}ewe, koje je preliminarno proceweno na 71 milion dolara i koje bi trebalo da pokrije kompenzaciju za sprovedene pripremne radove i naknadu za gubitak profita. Intrigantno je pitawe kada se i kako zahtev koncesionara popeo na ovoliku sumu jer je pre samo nekoliko meseci, prema dostupnim informacijama, prvi ~ovek “Pora” na konferenciji za novinare

Mnogo traì, vi{e }e{ dobiti Ekonomski analiti~ar Milan Kova~evi} izjavio je za na{ list da koncesionari, o~ito, ra~unaju na to da }e, ako vi{e traè – vi{e i dobiti. To je, kaè, i obi~aj: da se traì vi{e, pa koliko se dobije. On podse}a na neshvatqivo pona{awe dela politi~ara, koji su svojevremeno govorili u korist koncesionara, a ne na{e dràve. Kaè da jo{ uvek nemamo uvid u kompletan koncesioni ugovor, tako da ne znamo {ta se krije od o~iju javnosti i za{to. – Ako je to {to smo videli kompletan ugovor, onda on i nije stupio na snagu jer nije zatvorena finansijska konstrukcija projekta i nema bankarskih garancija – kaè Kova~evi}. – Istina, Vlada je ne{to produàvala, me|utim, javnost nema detaqan uvid u to, pa se name}e pitawe i eventualne odgovornosti na{e dràve za nastalu situaciju. u Be~u obavestio javnost da bi Srbija trebalo da plati 17 miliona evra za pripremne radove izgradwe autoputa, plus obe{te}e-

Sti`u penzije

TE[KO KRPQEWE SRPSKE BUYETSKE RUPE

Kad je ve} izgledalo da se srpski fiskalni ra~un polako smiruje – julski rezultati buxeta bili su najboqi u 2009. godini – stigao je avgustovski {ok. Prihodi dràvnog prora~una u pro{lom mesecu (51,82 milijarda dinara) bili su 17,44 odsto mawi nego u julu, dok su izdaci (61,81 milijarda) pali za samo 2,85 procenata. Posle iznena|uju}e dobrog uravnoteèwa u julu, kada je mese~ni deficit bio samo 862 miliona dinara, stvari su se vratile u kolote~inu i mawak je bio u nivou ustaqenog mese~nog proseka (9,99 milijardi dinara). Srbiji svako meseca nedostaje oko 100 miliona evra da bi nesmetano servisirala vlastite tro{kove, i to je u ovom trenutku najve}i izazov pred kojima dràva stoji. Osmomese~ni deficit je dostigao 63,80 milijardi dinara, {to je ~ak 85,64 odsto ukupne sume koja je u maju dogovorena s MMF-om. Ako bi se nastavila finansijska dinamika iz avgusta, Srbija bi fiskalnu 2009. mogla da zavr{i s buxetskim deficitom ve}im od 100 milijardi dinara (oko 1,1 milijarde evra) i to je svota koja nikoga u izvr{noj vlasti ne ostavqa mirnim. Pro{lomese~ni razgovori Vlade Srbije i Misije MMF-a, tokom kojih je analizirana Vladina antikrizna politika, bez obzira na to {to su kao kona~ni rezultat doneli popravni ispit u oktobru, pokazali su da finansijski stru~waci iz Va{ingtona imaju razumevawa za na{e te{ko}e i da su skloni tome da prihvate mogu}nost da se buxetski deficit koriguje s dogovorena tri na 4,5 procenata bruto doma}eg proizvoda (BDP). To bi zna~ilo da Srbija moè da isko~i iz projektovanog minusa (74,49 milijardi dinara) za dodatnih 30-35 milijardi.

we za izgubqenu dobit. Kako je 71 milion dolara oko 49 miliona evra, to zna~i da koncesionar na ime dobiti tra`i 32 milion evra.

Ne èle}i da bilo {ta komentari{u, u Vladi Srbije su nam ju~e rekli da je arbitraà u toku i da se ~eka wen ishod. Srpska strana ni sada ni pre nije èlela da bilo {ta komentari{e, bore}i se }utawem za koncesioni rasplet. Me|utim, ako znamo da je koncesioni ugovor potpisan jo{ po~etkom 2007, da koncesionar nije zatvorio finansijsku konstrukciju za projekat vredan oko 1,5 milijardu evra, zbog ~ega je ugovor propao i izgradwa jedne od najprometnijih deonica autoputa na Koridoru 10 od Horgo{a do Novog Sada odloèna, i srpska strana imala bi {ta da kaè o gubicima zbog nedostatka nove saobra}ajnice. Osim toga, celokupnoj javnosti je poznato da su koncesionari u poku{aju pregovarawa s Vla-

dom Srbije najpre traìli 35 miliona evra, pa 17, pa 12,9 miliona za tro{kove organizovawa koncesije, plus vra}awe garancija od deset miliona, zatim ponovo 17 miliona samo za pripremne radove, da bi zahtev sada utrostru~ili. S obzirom na to je u Vladi Srbije i resornom ministarstvu zauzet stav da se do okon~awa spora ne daju izjave za javnost, da se, kako kaù, ne bi uticalo na dono{ewe kona~ne odluke, to jo{ vi{e produbquje pitawe da li je to strategija na{e borbe za {to povoqniji rasplet ili priznavawe eventualne krivice. Javnost interesuje na{ stav, za koji je svojevremeno ministar Oliver Duli} rekao da }e, ukoliko do arbitraè do|e, biti odgovaraju}i. R. Dautovi}

~etvrtak10.septembar2009.

ì{tu. Nedavno je od Alfa banke, Pireus i Vojvo|anske banke pozajmqeno 90 miliona evra, s tim da je u opciji jo{ 50 miliona od Marfin banke. Me|utim, to su kratkoro~ne pozajmice, koje omogu}avaju da se vatra ne pro{iri, ali se wima ne gasi ceo poàr. Drugu mogu}nost je, dodu{e uz odre|ene ograde, ponudio sam MMF. Navodno bi se, ako Srbija poloì oktobarski popravni, moglo razgovarati o tome da se deo finansijske pozajmice iz Va{ingtona ne koristi samo za markoekonomsku stabilnost (rezerve centralne banke) ve} i za finansirawe buxeta. Me|utim, u igri je jo{ jedna opcija s MMF-om. Korekcijom kvota koje svaka zemqa ~lanica ima u portfequ Fonda, Srbiji }e pripasti oko 600 miliona evra. Re~ je o veoma povoqnim sredstvima, jer se odobravaju uz kamatu od 0,3 posto. Zato guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} i kaè da bi bilo racionalnije da ne povla~imo drugu tran{u stend-baj aran`mana, gde je kamata 1,5 procenat, ve} da ove novce iskoristimo za makroekonomsku stabilizaciju. Verovatnije je, ipak, da }e vlada posegnuti za tom svotom jer je poàr u buxetu – na sre}u, ne i u deviznim rezervama zemqe. Posledwa solucija, koja }e najverovatnije i biti iskori{}ena za zatvarawe, bar ovogodi{we, buxetske rupe je zaduìvawe na me|unarodnom trì{tu kapitala. Koliko se moè saznati, u igri su kineske i ruske banke, pre svih Moskovska. Ostaje da se vidi ko }e sanirati srpski buxet i koliko }e ko{tati ta sanacija. U svakom slu~aju, ne}e se pregovarati o kamatnim stopama od 0,3 ili 1,5 posto, ve} }e cena novca biti znatno skupqa. V. Harak

Isplata prvog dela avgustovskih penzija po~e}e danas za korisnike koji primawa dobijaju preko teku}eg ra~una. Korisnici koji penziju dobijaju na ku}nu adresu novac mogu da o~ekuju od sutra ~etvrtka 17. septembra, re~eno je u Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osigurawe (PIO). Najni`a penzija u Srbiji je 11.000 dinara, dok prose~na penzija iznosi oko 21.700 dinara.

Pare od Moskve Zamenik srpskog premijera Ivica Da~i} je rekao da }e Srbija nastaviti razgovore sa Rusijom o mogu}em zajmu od jedne milijarde evra od Moskve, u oktobru, kada ruski predsednik Dmitrij Medvedev treba da poseti Srbiju. On je kazao da bi zajam mogao da se o~ekuje naredne godine i da }e ta sredstva biti usmerena na finansirawe buxetskog deficita ili na razvojne projekte, prete`no u oblasti infrastrukture.

MMF odobrio jo{ 65 miliona Me|unarodni monetarni fond odobrio je Srbiji dodatnih 65 miliona dolara na osnovu pove}ane kvote svim zemqama ~lanicama, saop{tila je Narodna banka Srbije. Ukqu~uju}i 542 miliona dolara odobrenih 28. avgusta, na ra~unu specijalnih prava vu~ewa Srbije kod MMF-a bi}e ukupno oko 607 miliona dolara. Dodatna pomo} MMFa ~lanicama je na osnovu kvote pove}ane da bi se ubla`ile posledice ekonomske krize, ukupno 33 milijarde dolara, a pro{log meseca su odobrena sredstva od oko 250 milijardi dolara. Kako navodi NBS, taj novac ~lanice MMF-a mogu koristiti za sva teku}a pla}awa prema inostranstvu, otplatu inostranog duga ili izmirivawe finansijskih obaveza dr`ave prema MMF-u.

Gra|evinari zadovoqni kreditima Predstavnici doma}ih gra|evinskih firmi dali su punu podr{ku novim, povoqnijim subvencionisanim stambenim kreditima za gra|ane. Oni ocewuju da }e ta inicijativa, koje }e Ministarstvo ekonomije predlo`iti Vladi slede}e nedeqe, pokrenuti sa “mrtve ta~ke” stambenu gradwu u Srbiji, koja je zamrznuta zbog ekonomske krize. Predstavnik kompanije “Deneza invest” Dragan Mijatovi} rekao je da ova inicijativa zna~i pokretawe sa “mrtve ta~ke” radova u tom sektoru. “Bili smo do{li do nemogu}nosti daqe gradwe i proizvodwe gra|evinskog materijala i na pragu ga{ewa kapaciteta i ostavqawa qudi bez posla”, rekao je on i dodao da je inicijativa do{la iz sektora proizvodwe gra|evinskog materijala, {to je urodilo plodom kod Vlade. Kako je saop{teno iz Ministarstva ekonomije, ciq novih stambenih kredita je stimulisawe tra`we za kupovinom stanova

u novogradwi, upo{qavawe {to ve}eg kapaciteta doma}e gra|evinske industrije, kao i pomo} gra|anima da {to jeftinije i lak{e do|u do novog stana. Program }e po~eti od oktobra ove godine, a beskamatni period za mese~nu ratu kredita bi}e do 31. oktobra 2012. godine, jer }e za taj period Ministarstvo ekonomije pla}ati kamatu umesto gra|ana. Za gra|ane koji ve} u oktobru kupe stan, beskamatni period otplate ovog kredita bi}e pune tri godine, a {to klijenti kasnije kupe stan, beskamatni period otplate bi}e kra}i. Od novembra 2012. godine, korisnik kredita nastavqa da pla}a kredit poslovnoj banci sa obra~unatom tr`i{nom kamatnom stopom. U~e{}e gra|ana iznosi}e pet odsto, dr`ava }e obezbediti dodatnih 20 odsto u~e{}a sa kamatom od 0,1 odsto (gra|ani otpla}uju posledwih pet godina otplate kredit), dok }e banke obezbediti preostalih 75 odsto kredita.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

90,9717

93,3043

95,9168

90,6918

Australija

dolar

53,9283

55,3111

56,8598

53,7624

Kanada

dolar

58,2107

59,7033

61,3750

58,0316

Danska

kruna

12,2183

12,5316

12,8825

12,1807

Norve{ka

kruna

10,5803

10,8516

11,1554

10,5478

[vedska

kruna

8,8991

9,1273

9,3829

8,8717

[vajcarska

franak

59,9761

61,5139

63,2363

59,7915

V. Britanija

funta

103,7070

106,3660

109,3440

103,3880

SAD

dolar

62,7781

64,3878

66,1907

62,5849

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 9. 2009. godine

NOV^ANIK

~etvrtak10.septembar2009.

Teletina najskupqa u Mitrovici Tele}e meso je u Srbiji, u drugoj polovini avgusta, bilo najskupqe u Pan~evu, Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu i ko{talo je 795,90 dinara kilogram, a najjeftinije je bilo u Novom Pazaru – 450 dinara kilogram, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Sviwsko meso je bilo najskupqe u Negotinu – 463 dinara kilogram, a najjeftinije u Subotici gde je kilogram te vrste mesa ko{tao 379 dinara. Junetina je bila najskupqa u Uìcu, gde je stajala 520 dinara, a najjeftinija u Novom Pazaru – 380 dinara kilogram. Pile}e meso je ko{talo od 190 dinara u Smederevu do 250 dinara u Uìcu, dok je kilogram sveèg {arana najjeftiniji bio u Kragujevcu, i ko{tao je 270 dinara, a najskupqi u Beogradu – 379 dinara.

Uni{teno 20 tona krompira Oko 20.000 kilograma krompira uni{teno je zbog pove}anog sadr`aja kadmijuma, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede. Krompir je u Srbiju stigao iz Crne Gore, a na grani~nom prelazu Gostun Fitosanitarnoj inspekciji prijavqena je za pregled po{iqka od oko 20 tona, koja je poslata na analizu u akreditovanu laboratoriju. Nakon analiza, utvr|eno je da krompir sadr`i ve}i nivo kadmijuma od maksimalno dozvoqenih koli~ina koje se mogu nalaziti u namirnicama, {to nije u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, te je po{iqka uni{tena. Ovo je, navode u Ministarstvu, jo{ jedna potvrda efikasnosti kontrole ispravnosti biqaka koje ulaze u zemqu. S. G.

DNEVNIK

Nema se para za kompjutere

VIKTORIJA GRUPA OBE]AVA DUGORO^NOST NOVE CENE JESTIVOG UQA

Zejtin }e ko{tati kao u Evropi Nakon {to je novosadska Viktorija grupa punudila novo jestivo uqe “Iskon”, uzdrmav{i iz temeqa trì{te ove namirnice, veoma brzo su svi konkurentni korigovali svoje cenovnike, pribliìv{i ih ponudi novog takmaca i evropskom nivou. Potro{a~i su pozdravili pojavu nove robne marke, a politi~ari, kojima stabilizacija i samo jednog trì{nog segmenta ide u prilog, ili }ute ili se stavqaju u za{titu revoltirane konkurencije. Pokazuje se kolika je mo} unutra{wih kartela i koliko je prostora za ugradwu brojnih interesa ostavqala dosada{wa cena, koja je za 30 do 50 procenata bila iznad evropskog proseka. Umesto da se na udaru kritike na|u neumereni apetiti dosada{wih monopolista, prst je uperen prema novom konkurentu, koji je doveo u pitawe wihove ste~ene pozicije. Nije na tapetu samo cena novog uqa, za koju se tvrdi da je promotivna i dampin{ka, ve} se Viktorija grupa progla{ava paradràvnim preduze}em, privilegovanim u brojnim segmentima svog poslovawa. Generalni direktor Viktorija grupe Nikola Vuja~i} obja{wava da su preradni kapaciteti “Viktorijaoila” u [idu, posle ulagawa od 45 miliona evra, podignuti na 350-400 hiqada tona uqarica. Instalirana je najsavremenija oprema, tako da su kvalitet i tro{kovi na nivou najmoderenijih evropskih uqara, poput onih u Roterdamu ili Raveni. - Pre nego {to smo pokrenuli sopstvenu liniju pakovawa i ambalaìrawa 80 odsto proizvodwe sirovog uqa izvozili smo na evropsko trì{te - kaè Nikola Vuja~i}. Postizali smo 550 evra po toni i radili profitabilno. Kad bi na tu cenu dodali tro{kove rafinacije i pakovawa, ipak bi cena

bila i daqe ni`a od one s kojom smo se pojavili na na{em tr`i{tu. Nema govora o promotivnoj ili damping ceni. Zar bi konkurencija za desetak dana spustila

nije ostati na ovom nivou. Ona moè biti ~ak i nià, ako evropske cene padnu, kao {to moè biti i ne{to vi{a ako do|e do porasta cena u Evropi.

Detektuju 600 pesticida Ekspertize, koje su traìli organi dràvne kontrole, ~inile su mawe od 20 procenata ukupne realizacije SP Laboratorije u Be~eju. êtiri petine usluga ostvareno je na komercijalnom trì{tu, za klijente koji su najve}i doma}i proizvo|a~i i izvoznici hrane. Wihova laboratorija je najopremqenija u regionu i moè da ispita prisustvo u hrani vi{e od 600 pesticida. Evropske norme propisuju da referentna ustanova treba da detektuju vi{e od 400 pesticida, a najbliì regionalni konkurent ne uspeva vi{e od 200. cene sa 130-140 dinara na 80-90 dinara i jo{ uvek imala lep profit, da je na{a cena neekonomska i da ne omogu}ava pokrivawe tro{kova? Bar polovinu proizvodwe }emo nastaviti da izvozimo. Kakva bi mi bili kompanija ako bi svoju trì{nu konkurentnost popravqali skupqom prodajom na doma}em trì{tu? ^vrstog sam uverewa da }e cena na{eg uqa dugoro~-

Na zamerke da su jeftinim jestivim uqem, ustvari, pripremali teren za nisku otkupnu cenu suncokreta, u Viktorija grupi odgovaraju da su takve tvrdwe najboqe opovrgli ju~e objavqenom otkupnim cenama uqarica ovogodi{weg roda (suncokret, soja), koje su zna~ajno vi{e od cena u okru`ewu. Me|utim, Srbija je na putu ka EU i ~lanica je CEFTA, {to zna~i da

je weno trì{te, bar na regionalnom nivou, potpuno otvoreno. Ako se tona suncokreta na berzi u Budimpe{ti moè kupiti za 187 evra i ako Bugari svoju uqaricu nude za 180 evra na granici (DAF), onda su to ~iwenice koje odre|uju gorwu granicu otkupne cene u Srbiji. Pri~e o navodnim specijalnim odnosima s dràvom, koja im povla|uje merama spoqnotrgovinske politike i preferirawem wihovih preduze}a, pobijaju javsnim argumentima. - Srbija ima restriktivan pristup uvozu soje, {to je potpuno razumqivo ako se ima u vidu da smo jedna od retkih oaza u svetu gde se odràla genetski nemodifikova prooizvodwa - obja{wava Nikola Vuja~i}. Ne {titimo samo mi svoju proizvodwu, to ~ine jo{ neke zemqe u Evropi. Mehanizam dràvne za{tite bio je dostupan svim uqarama, ne samo “Sojaproteinu”. Zato je smislenije pitawe za{to su druge uqare, a svi su se oku{ali u preradi soje, odustajale po{to nisu uspeve da postignu profitabilnost. Uvoza je uvek bilo i bi}e ga, ali samo genetski neizmewenog zrna i sojine sa~me. Pri tome ne smemo sabirati kru{ke i jabuke. Na{a soja je skupqa od ameri~ke za 50-100 evra, jer je i proizvodwa genetski nemodifikovanog zrna znatno skupqa. Sre}om, i zarade koje se ostvaruju preradom i prodajom ovakve soje znatno su ve}e. Primedbu da je dràva politikom regresirawa mineralnog |ubriva primorala srpske poqoprivrednike da uzimaju samo “Fertilova” gnojiva smatraju apsurdnom. Dràvnu povlasticu mogli su da koriste svih sedam doma}ih proizvo|a~a, jer je potpuno nelogi~no da buxet regresira uvozno |ubrivo. V. Harak

U Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji je u prvih {est meseci ove godine prodato oko 320.000 li~nih ra~unara, {to je 19,5 odsto mawe nego u istom periodu 2008, objavila je ju~e firma za istraìvawe trì{ta IDC. Kako se navodi u saop{tewu, najve}i pad zabeleèn je u Hrvatskoj, gde je prodato 111.133 ra~unara, {to je 24 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine, pri ~emu je najve}i pad od 27 odsto zabeleèn u isporuci stonih ra~unara, kojih je isporu~eno 52.689. U Hrvatskoj su prenosivi ra~unari postali dominantni na trì{tu i ~inili su 50 odsto isporuka. “Kriza je nakon prvog tromese~ja nastavila da potresa hrvatsko trì{te li~nih ra~unara i u drugom tromese~ju 2009. godine, {to se najvi{e osetilo u odsustvu velikih tendera i nabavki u korporativnom i dràvnom sektoru, te smawenom potro{wom u segmentu ku}nih korisnika”, navodi se u saop{tewu IDC-a. Najvi{e ra~unara prodato je u Srbiji – 140.007, {to je 18,7 odsto mawe nego pro{le godine, pri ~emu su na trì{tu najzastupqeniji stoni ra~unari sa 77 odsto ukupne prodaje. Prodato je 99.218 stonih ra~unara, {to je 18 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine. “Drugo tromese~je 2009. godine u Srbiji obeleèno je padom kupovne mo}i, pove}awem nezaposlenosti, smawewem potro{we, {to bi moglo dovesti do sniàvawa cena ra~unara”, navodi se u saop{tewu. Kako se isti~e, IDC o~ekuje da }e glavni pokreta~i rasta trì{ta biti mali jeftini prenosivi ra~unari tipa “noutbuk” i “laptop”. Najmawi pad, od 13 odsto, zabeleèn je u Sloveniji, gde je isporu~eno 72.218 li~nih ra~unara. Najvi{e je isporu~eno prenosivih ra~unara – 41.289 komada. Prvu polovinu godine na slovena~kom trì{tu obeleìlo je smawewe potro{we informati~ke opreme.

[AROLIKE PROVIZIJE ZA PRIJEM NOVCA IZ INOSTRANSTVA

Kako do para od tetke iz Amerike

Uskoro treba da vam stigne novca iz inostranstva, a u dilemi ste kako da ga primite. Na raspolagawu je vi{e opcija. Srbija vi{e nije izlovano ostrvo, a pare mogu do nas do}i preko banke ili preko finasijskih organizacija koje su se specijalizovale za transfer novca. Ako se novac {aqe preko banaka, to se ~ini u vidu loro doznaka i proviziju tada snosi primalac, a ako ide preko kompanija za transfer, tro{kovi slawa padaju na teret po{iqaoca. Koliki i kakvi tro{kovi se tu javqaju nedavno je analizirao portal “Kredit” a evo i rezultata. Poslovima vezanim za loro doznake bave se gotovo sve poslovne banke kod nas. Provizije se kre}u od 0,1 do 1,8 posto i zavise od sume koja se {aqe. Banke su odredile i minimalne i maksimalne provizije – prve su u rasponu od 100 do 1.000 dinara, a druge od 5.000 do 10.000. Na ovim tro{kovima klijent moè da za{tedi jer ih bankari napla}uju ako se novac podiè odmah po prijemu. Ukoliko odleì na ra~unu ili se ~ak oro~i, provizije nema. Pojedine banke ne napla}uju tro{kove slawa ako je posredi suma do sto evra, druge, pak, u tro{kove slawa, bez obzira na sumu, ura~unavaju i tro{kove korespondentske banke u inostranstvu. Od kompanija koje su se specijalizovale za slawe novca, “Vestern junion” kod nas ve} deceniju posluje preko kompanije “Eki transfer” iz Beograda. Sara|uju s gotovo svim poslovnim bankama, a od davawa naloga pa do trenutka kada je doznaka na raspolagawu onome kome se {aqe pro|e svega nekoliko minuta. Ali u

ovom istra`ivawu svoje provizije nisu dostavili. Postoje vi{e od o 150 godina i pru`aju usluge u 200 zemaqa i na 32.000 lokacije {irom sveta. Od avgusta pro{le godine kod nas radi i “Mani grem”. U Banka Inteza

U ovoj varijanti provizije su slede}e: ako iz Nema~ke primate 100 evra provizija je 11 evra, za 500 evra pla}a se 25, a za hiqadu 38,5 evra. Ako iz Kanade primate 100 tamo{wih dolara, provizija je 10

Minimalna provizija

Provizija

Maksimalna provizija

300 RSD

0,15–0,25%

40.000 RSD

Po{tanska {tedionica

450–500 RSD po sporazumu

Erste

250–400 RSD

0,25–0,35%

8.000–16.000 RSD

Eurobanka EFG 90–1.000 RSD

0,30–0,50%

45.000–50.000 RSD

Hipo Alpe-Adrija

200 RSD

0,20–0,50%

90.000–100.000 RSD

KBC

300 RSD

0,5%

8.000 RSD

Komercijalna

200 RSD

0,20–0,35%

20.000 RSD

Marfin

200 RSD

0,20%

16.000 RSD

Meridijan

250–800 RSD

0,12–0,20%

5.000 RSD

Oportjuniti

450–500 RSD

Pireus

450–500 RSD

0,30–0,40%

Privredna 200–300 RSD banka, Pan~evo

0,30–0,40%

Prokredit

400 RSD

0,35%

Rajfajzen

300 RSD

0,20–0,40%

Sosijete `eneral

450–500 RSD

0,25%

150 RSD

0,20%

Vojvo|anska

svetu posluju u 190 zemaqa, na 180.000 lokacija. U Srbiji su prisutni na 147 mesta u poslovnim jedinicama Agrobanke i Folks banke. Isplata i obrada transfera traje desetak minuta. Da bi primalac podigao novac, sem dokumenata – li~ne karte ili paso{a – mora da zna i referentni broj koji mu javqa onaj ko novac upu}uje.

nije odre|ena

45.000 RSD

8.000 RSD

dolara, 500 dolara provizija je 20, a za hiqadu 50 kanadskih dolara. Situacija sa ameri~kim dolarom je pone{to druga~ija: provizija za primqenih 100 dolara je 9,99 dolara, isto toliko se pla}a i za primqenih 500 “zelenih”, a za hiqadu provizija je 14,99 ameri~kih dolara. D. Vujo{evi}

OD DANAS SE PUNI CENTRALNO GREJAWE

Radijatore pod budno oko Puwewe ku}nih grejnih instalacija po~iwe danas, saop{teno je ju~e iz Toplane. Kako se navodi iz ovog preduze}a, u slu~aju da zbog neprijavqenih radova na grejawu po~ne da curi voda i nastane {teta, bi}e odgovorni stanari koji su to u~inili bez znawa Toplane. Apeluje se na gra|ane da tokom puwewa instalacija u stanovima bude nekog, kako bi, u slu~aju kva-

rova, bilo blagovremeno obave{teno preduze}e koje odra`ava centralno grejawe u zgradi. Ako do|e do isticawa vrele vode iz radijatora i instalacija, pa je potrebno u}i u toplotnu podstanicu, potrebno je pozvati slu`bu reklamacija Toplane na telefone 4881103 i 4881-104. Skup{tine stanara koje imaju ugovore sa „Stanom“ o odr`avawu ku}nih instalacija

radnim danom od 7 do 15 sati mogu da pozovu na slede}e brojeve telefona: za Limane, Telep, Grbavicu, centar, Podbaru, Petrovaradin i Sremske Karlovce na 420-314 i 420-315; a za sve ostale delove grada na brojeve 420-316 i 420-317. Radnim danima od 15 do 7 sati i vikendom i praznikom hitne intervencije za sva podru~ja pozivaju se na 528-866 i 520-234. S. K.

Radovi napravili „plavi zid” Zbog radova u Futo{koj ulici kod bolnice, ju~e prepodne saobra}aj je bio kompletno zagu{en, a najve}a muka verovatno je potresla putnike zarobqene u koloni autobusa. Vozila su formirala limeni plavi zid izme|u ostrva i druge dve saobra}ajne trake na toj strani kolovoza. Samo malo je falilo do stanice i semafora, pa su jedino biciklisti u ovoj situaciji bili zadovoqni. S. T.

Novosadska ~etvrtak10.septembar2009.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Nagrada iz ~ista mira Da nije objavqeno u „Dnevniku“ pomislili bi da je {ala.Dakle, „Merkator“ je ~astio desetak novosadskih radnika, a 35 iz cele dr`ave desetodnevnim boravkom u Ivawici, uz pla}en bolesni~ki dan. Pride, wih stotinak imali su priliku da letuju u Igalu, na deset rata. Kolektivni ugovor na snazi je od 1. aprila, nije {ala, a sindikat je prihvatio da ove godine regres bude ispla}en u bonovima - osam hiqada dinara za kupovinu u ovoj robnoj ku}i.

Zna~i, u situaciji u kojoj poslodavci pravdaju surovost ekonomskom krizom postoji neko ko zaposlene nagra|uje iz ~ista mira. Naravno, firma }e marketin{ki iskoristiti svoj odnos prema radnicima maksimalno, no ~emer je u Srbiji i svetu dostigao takve razmere da ne postoji nijedan razlog da im ne aplaudiramo i postavimo pitawa koja se sama name}u. Da li je mogu}e da je „Merkator“ jedina firma koja ima du{u i koliki je profit dovoqan srpskom gazdi ? Ig. Mihaqevi}

KOLEKTIVNI UGOVOR ZA PRIMER

„Merkator” odmorom ~astio radnike Desetak radnika iz Centra „Merkator“ u Novom Sadu boravilo je deset dana besplatno u Ivawici na odmoru i oporavku, uz pla}eni bolesni~ki dan, izjavio je predsednik novosadske sindikalne organizacije Slavko \akovi}. Dodao je da je u Ivawici boravilo 35 radnika zaposlenih u sistemu „Merkator“ u Srbiji. Prema wegovim re~ima, „Merkator“ je svojim radnicima u Srbiji obezbedio i odmor u Igalu, gde je letovalo stotinu radnika. Pun pansion je ko{tao 22 evra, a odmor radnici mogu da

hronika

c m y

plate u deset rata, odnosno onoliko koliko su dana letovali. \akovi} je naveo da je „Merkator“ primer kako treba da budu ure|eni odnosi izme|u radnika i poslodavca. Kolektivni ugovor podsetio je \akovi}, potpisan je krajem marta, a u primeni je od 1. aprila. Wime je izme|u ostalog regulisan i regres. Ove godine sindikat je prihvatio predlog da se regres isplati u bonovima. Vrednost bonova je bila 8.000 dinara i za wih su zaposleni u „Merkatoru“ mogli da pazare u wihovom tr`nom centru. Z. Deli}

V REMEPLOV

KABINET GRADONA^ELNIKA O HAVARIJI NA VODOVODNOJ MRE@I IZAZVANOJ NA GRADILI[TU SOMBORSKOG BULEVARA

[tetu pla}a „Borovica-invest” Havarija na vodovodnoj mre`i, koja se dogodila u utorak oko 16 sati na gradili{tu Somborskog bulevara, ju~e je otklowena oko dva sata ujutro. Kvar koji je ostavio desetak sati bez vode Novo naseqe, Satelit, Adice, Veternik i Futog nastao je prilikom izvo|ewa gra|evinskih radova na trasi Somborskog bulevara, na kojoj radi preduze}e „Borovica-invest“. Kako su rekli u „Vodovodu i kanalizaciji“ o{te}en je spoj dve cevi, a cena popravke kre}e se od 50.000 do 100.000 dinara. Ovoj je tre}i put da dolazi do havarija na ovom gradili{tu, ka`u u „Vodovodu i kanalizaciji“. Ju~e je saop{tewem reagovao i kabinet gradona~elnika, navev{i da je Igor Pavli~i} u sredu izdao nalog nadle`nim upravama i inspekcijama da se utvrdi uzrok havarije, odgovornost za nastanak kvara i da se on {to pre otkloni. Kako se navodi, „Vodovod“ je pola

Gradona~elnik Igor Pavli~i} doneo odluku da }e broj materijalnih o{te}ewa prilikom izvo|ewa radova ubudu}e odlu~ivati o konkurentnosti izvo|a~a radova na tenderima sata nakon havarije zatvorio taj deo mre`e, da bi u 17.30 sati bile poslate cisterne s vodom u Veternik i Futog. U 19 sati po~ela je

popravka, a voda je pu{tena oko dva sata nakon pono}i. Iz kabineta gradona~elnika navodi se da je odgovorno preduze-

}e „Borovica - invest“ iz Sremske Mitrovice i da je Zavod za izgradwu grada kao nadzornik radova i ugovorna strana du`an da naplati svu materijalnu i nematerijalnu {tetu od odgovornog preduze}a. Gradona~elnik je nakon ovog doga|aja doneo odluku da }e broj materijalnih o{te}ewa prilikom izvo|ewa radova ubudu}e odlu~ivati o konkurentnosti izvo|a~a radova na tenderima za dobijawe poslova koje finansira Novi Sad. U Zavodu za izgradwu grada potvrdili su da }e sve tro{kove sanacije havarije snositi izvo|a~ radova. Ono {to nismo saznali jeste da li postoji katastar podzemnih instalacija za ovaj deo grada i da li je on uop{te upotrebqiv. Naime, ovakve havarije nisu ni{ta neuobi~ajene, jer ~esto radnici jednog preduze}a kidaju ili uni{tavaju instalacije koje je postavilo drugo preduze}e. S. Krsti}

GSP poklawa svesku i lewir \aci i studneti koji danas budu predali zahtev za izradu pokazne karte, ili budu do{li po izra|enu pokaznu, dobi}e svesku i lewir s motivima akcije Gradskog saobra}ajnog

preduze}a „Novi Sad“-„Red je“, koja se odnosi na kontrolu karata u autobusima preduze}a. Gradski prevoznik tako `eli da mladima po`eli uspeh u novoj {kolskoj godini. Z. D.

NA „BRANKOVOM KOLU”

Se}awe na Oqu Ivawicki

Posle `ivotne {kole – skamije Devetomese~ni sredwo{kolski kurs za pet stotina oficira Tre}e jugoslovenske armije po~eo je u Novom Sadu 10. septembra 1945. Polaznici, mladi}i i devojke, tokom ratnih godina su ostavili svoja mesta u |a~kim klupama, da bi zauzela druga, u partizanskom stroju. Neko je to u~inio 1941. a neko 1944. A svi su, razume se, za-

vr{ili izuzetnu `ivotnu {kolu. Na prigodnoj sve~anosti govorili su komandant Tre}e armije general-lajtant Kosta Na| i direktor kursa dr Kre{imir Georgijevi}, privatni docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U ime kursista, sve~anu obavezu da }e priqe`no raditi dao je kapetan \or|e Veselinovi}. N. C.

Dana{wi program Brankovog kola po~iwe“Se}awima na Oqu Ivawicki“ u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“,Ulica Zlatne grede broj 4, u 11 ~asova. Poeziju slikarke govore |aci gimnazije. Potom }e uslediti manifestacija“Poezija i mediji“ na kojoj }e govoriti Vico Dardi}, u Karlova~koj gimnaziji u 12.30.

Na kraju dana{weg programa bi}e bi}e prire|en scensko- muzi~ki igrokaz „Ukleti da`d“, na terasi-galerije „Karom“, u Sremskim Karlovcima, Ulica Mitropolita Stratimirovi}a 2, u 19 ~asova, gde }e kroz stihove, prozne zapise i muzi~ke priloge biti predstavqena poezija Vesne Parun. B. P. P.

Penzioneri na Brankovom grobu Povodom „Brankovog kola“, predstavnici novosadskog Kluba penzionera posti}e danas Stra`ilovo, kako bi odali po~ast de-

lu velikog pesnika. Najavqen je odlazak vi{e od 200 ~lanova svih 14 gradskih podru`nica Kluba penzionera. I. S.

Foto: N. Stojanovi}

I JU^E NA DELU TELEPA

Havarija u Vr{a~koj osu{ila slavine Nakon vi{e~asovnog iskqu~ewa vode zbog havarije na gradili{tu Somborskog bulevara, na delu Telepa voda je ju~e ujutro ponovo iskqu~ena od 8 do 15 ~asova. Zbog havarije u Vr{a~koj ulici vode nisu imali po-

tro{a~i u Vr{a~koj ulici, od Futo{kog puta do Ulice Jovana Popovi}a, na Futo{kom putu, od Vr{a~ke ulice do Suboti~ke ulice i u Suboti~koj ulici, od Futo{kog puta do Ulice Geri Karoqa sa okolinom. S. K.

Sutra prezentacija nove „Arene” Prezentacija idejnog re{ewa rekonstrukcije bioskopa “Arena” bi}e odr`ana sutra u kafe galeriji “Izba”, @elezni~ka 4, u 12 ~asova. Novosa|ani }e biti u prilici da vide kako }e “Are-

na” biti pretvorena u moderan multipleks bioskop s {est sala, a sve u re`iji firme “Art vista” koja je na tenderu dobila na kori{}ewe bioskop u narednih 15 godina. Ig. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak10.septembar2009.

c m y

DNEVNIK

„TR@NICA” IMA NOVI PROBLEM

Slabo idu krpice s pijace

Foto: N. Stojanovi}

PRAVO IZ OBLAKA

Sleteo na Trg slobode Na belim platnom obele`eno poqe, pre~nika svega dvadesetak metara, ju~e oko 18 sati direktno iz oblaka elegantno je aterirao ~lan Aero kluba Novi Sad Darko Radi}. Novosa|ani okupqeni na Trgu slobode sa ushi}ewem su posmatrali let aviona, pa potom i {arenog padobrana, a tek pri sletawu za~uli su se i uzdasi fascinirane dece. Svoju izvedbu na ~as je prekinula i marioneta sa likom klovna. Nesvakida{wi performans u samom centru grada, deo je 9. po redu “Internacionalnog festivala uli~nih svira~a”, i samo je na kratko u senku bacio nastupe ostalih izvo|a~a. Razdragano slavqe se na radost brojnih posetilaca odmah i nastavilo. S. T.

Zbog pada prodaje, „Tr`nica“ je krajem aprila na Limanskoj i Futo{koj pijaci organizovala akciju „Kupujte na pijacama Zdrava hrana u zdravom telu”. Prema podacima preduze}a, zabele`en je porast prodaje od deset odsto me|u stotinak prodavaca koji su u~estvovali u akciji. Kupci su imali priliku da probaju proizvode ispred pijace, pa da unutra trgovce i prona|u. Ovo je nai{lo na pozitivne reakcije me|u kupcima, kazao je Jovanovi}, i dodao da je doprinos jo{ ve}i s obzirom na to da takav potez preduze}e nije ko{tao mnogo. Ipak, i pored dobrih efekata me|u trgovcima na “zelenim” tezgama, problem slabijeg prometa potresao je zakupce u robnom delu. - Oko 25 tezgi trenutno nemaju zakupce, jer su oni otkazali. Verovatno zbog krize i slabije kupovne mo}i, prodaja je opala u

robnom delu. Novosa|ani i daqe prete`no pazare poqoprivredne i prehrambene proizvode

ZAKUPCI LOKALA U SPC „VOJVODINA” SE DOGOVORILI

Traè niè kirije na Spensu Zakupci lokala u Sportsko poslovnom centru „Vojvodina“ dogovorili su se na radnom sastanku da traè od Grada i poslovodstva Spensa da cena za zakup

paca koji je formiran nedavno, ne stoji iza kolega koji su napravili veliki dug za kiriju. Oni, pojasnio je, podr`avaju privatne preduzetnike koji izmiruju obaveze i

DANAS NA FESTIVALU ULI^NIH SVIRA^A

Plesa~ice u vazduhu, òngleri i komi~ari Dana{wi program Devetog internacionalnog festivala uli~nih svira~a, koji }e se do subote 12. septembra odvijati na vi{e lokacija u centru, otvori}e „Gyass band“ iz Subotice. Nastupi}e na glavnoj bini na Trgu slobode u 19.30 ~asova, a potom }e pred publiku iza}i italijanska plesa~ica u vazduhu Eli Rudyzuli u 20.30 ~asova. Argentinska muzi~ka grupa „Violentango“ nastupa u 21.30 ~asova. Francuski ènski ansambl „Les Clandestines“ koji preko megafona pevaju pesme iz pro{losti, uz pratwu kontrabasa, predstavi}e se publici na bini u Katoli~koj porti u 17.45 ~asova, dok }e posetioci od 20 ~asova biti u prilici da ~uju pripoveda~e iz Senegala, Vijetnama i Srbije. Marionetista iz Japana Takahiro Kunimoto po~e}e svoj performans u 17.30 ~asova ispred Turisti~ke organizacije Novog Sada, na uglu ulica Modene i Zmaj Jovin, a nakon wega, posetiocima }e se na istom mestu predstaviti ènski ansambl „Les Clandestines“ u 18.15 i òngler i komi~ar Tosta Mista u 18.45 ~asova.

^ITAOCI PI[U SMS

^ileanski gimnasti~arkoakrobatski dvojac „ Duo Tobarich“izve{}e svoju ta~ku u 18 ~asova u Zmaj Jovinoj ulici dok je za 18.45 zakazan nastup muzi~ara iz Senegala Lao Kouyate. Komi~ni duva~ki orkestar „Papazzum“ iz Italije pro{eta}e ovom ulicom u 19.45, a Britanci Chris Lynam i Kate McKenzie }e se publici predstaviti kroz urnebesno sme{nu uli~nu pozori{nu predstavu u 21 ~as. Pokretna predstava `onglera i komi~ara Tosta Mista odvija}e se na sceni postavqenoj ispred spomenika pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju u 17 ~asova, performans ansambla „Les Clandestines“ po~iwe u 18.40, a ~ileanskog „Dua Tobarich“ u 19 ~asova. Pola ~asa kasnije na istoj sceni nastupa Takahiro Kunimoto. Na sceni u Dunavskoj ulici danas }e se mahom predstavqati italijanski umetnici. U 18 ~asova nastupa Luca Regina, a u 19 koncertira Pappazium. Dominaciju italijana }e u 20 sati nakratko prekinuti NS Jazz Code, dok }e ve~era{wi program na ovoj bini u 21 sat zatvoriti Trio Radio Marelli. J. Z.

lokala bude ni`e, odnosno identi~na ceni kvadrata koju „Poslovni prostor“ odre|uje za lokale u gradu. Jedan od zakupaca lokala Rajko Imbrowev kazao je da Odbor zaku-

koji `ele da rade i privre|uju, ali ima razumevawa i za one koji trenutno ne mogu da plate kiriju. - Uprkos tome smatramo da bi dugovawa trebalo dobro sagledati, jer mislimo da su malo naduva-

Trista poklopaca dobije noge Kriza udara na sve strane, qudi se na svaki na~in dovijaju za koji dinar, ali neki u tim naporima ba{ i ne brinu za bezbednost ostalih sugra|ana. Naime, ve} odavno je u gradu u modi kra|a metalnih poklopaca sa {ahtova, jer se na ovaj na~in mo`e zaraditi prodajom istih u staro gvo`|e. Me|utim, tom prilikom, dok ne stignu novi poklopci, ove rupe zjape na ulicama i predstavqaju potencijalnu opasnost za sugra|ane. U „Vodovodu i kanalizaciji“ smo saznali da se godi{we, u proseku, zameni oko 300 poklopaca ~ija je cena oko devet hiqada dinara po komadu. Radi preventive od kra|e, osim zamene poklopa-

ca, nabavqeni su i novi koji imaju ram i koji su nameweni ugradwi na putevima. Oni su opremqeni mehanizmom koji omogu}ava zakqu~avawe specijalnim kqu~em koji je te{ko kopirati, a tako|e, postoje i poklopci sa istim mehanizmom za {ahtove koji se nalaze na zelenim povr{inama, a sve radi onemogu}avawa kra|e. Ukoliko sugra|ani primete nedostatak poklopca na {ahtu, koji mo`e predstavqati potencijalnu opasnost, to mogu prijaviti na brojeve telefona u „Vodovoda i kanalizacije“ 442 - 145 i 443 - 502. Ukradeni poklopac }e u tom slu~aju biti zamewen u najkra}em roku. B. M.

Da li }e ki{a razne`iti GSP sneg ne smem ni pomisliti na ta maltretirawa. 062/1326... *** Po pitawu gradskog prevoza Novosa|ani i Novi Sad nikako ne smeju da se ugledaju na Beograd, jer je to i dovelo do op{teg java{luka u gradskom saobra}aju. GSP treba da se ugleda na pozitivna pravila koja postoje u svakoj ure|enoj dr`avi ili na Novi Sad od pre 20 i vi{e godina. Ponovo ~estitke GSP-u na uvo|ewu reda u autobusima GSP. 063/5243... *** Gledo sam kako na strmom krovu na 20m visine na Elektrotehni~koj {koli radnik ne{to

na - naveo je Imbrowev , dodaju}i da zakupci nikako ne èle konflikt s poslovodstvom Spensa. Ovo javno preduze}e pre neki dan raskinulo je ugovore o zakupu sa {est, sedam zakupaca koji duguju milionske iznose za kiriju. Lokali su sada pazni, a {ef Odeqewa poslovnog prostora Jelena [kundri} kaè da ima jo{ {est kriti~nih zakupaca, dok je jedan broj du`nika potpisao ugovor o reprogramu . - Ne èlimo da idemo na sud, ve} zakupcima maksimalno izlazimo u susret - kaè [kundri} i dodaje da je izlaskom nesavesnih zakupaca preduze}u laknulo, jer ne mora vi{e da pla}a wihove tro{kove za komunalije i PDV. Uprkos tome {to èle da imaju dobar poslovni odnos sa zakupcima, [kundri} isti~e „ da se dobro dobrim ne vra}a“. Primera radi, kada su pustili menice nekim du`nicima, saznali su da je tridesetak nenaplativo. Te du`nike mora}e da tuè. [kundri} je rekla da je interesovawe za lokale u Spensu veliko i da }e prazni lokali biti brzo izdati. Z. Deli}

[AHTOVI I GODI[WI PROSEK LOPOVA

065/47-66-452 & 063/366-977

Svaka ~ast voza~ima GSP-a ! Kulturno se pona{aju prema putnicima. Podnose ~antrawe zbog ka{wewa od dva tri minuta razmaènih cepidlaka a voze po haosu od saobra}aja! 064/2466... *** Nakon zabrane trka na Mi{eluku i sitnijih bisera, eto i zabrane prodaje alkohola posle 23 ~asa. Eto spasa za posrnulu omladinu. ûdi me da na ovakvu glupost ne reaguje udruèwe trgovaca. 063/5203... *** Kontrole u autobusima GSP su neprijatne za nas koji putujemo svaki dan, a kad po~nu ki{e i

iz doma}e proizvodwe i mi smo zadovoqni ponudom i potra`wom u zelenim delovima pija-

radi - nevezan, bez ikakve za{titne opreme! Koji to divqaci izvode radove? 063/7741... *** U pomo}! U Sremskoj Kamenici u Ulici Vladimira Nazora na samo sto metara od policijske {kole i isto toliko od obdani{ta u istoj ulici napravqena su deponiju gra|evinskog materijala ({odera) za preprodaju! Sa {leperima od 40 tona i utovariva~ima prave nesno{qivu buku, di`u oblake pra{ine, razaraju ulicu. Jednom re~i, aman, mo`e li se ovom silexijstvu stati na put? 064/5566...

ca – ocenio je on, i dodao da je to pogotovo vidqivo sada kada je ponuda sve`eg, {arenog vo}a i povr}a veoma velika. Dok su na Futo{koj pijaci prodavci zeleni{a veselo kupce, me|u tezgama u robnom delu je i pored velike ponude, o`ivela – ti{ina. Mo`da bi neka akcija sli~na ovoj za zeleni deo dala odre|ene efekte, pa bi se i trgovci ”nejestivih” potrep{tina obradovali. Osobe zainteresovane za prodaju neprehrambene robe u robnom delu na Futo{koj pijaci, mogu da dobiju na kori{}ewe ograni~eni broj tezgi, po ceni od 993,50 dinara dnevno (za rezervaciju i pija~arinu). Vi{e informacija dostupno je u Slu`bi za komercijalne poslove ovog preduze}a u ulici @ike Popovi}a 4, svakog dana od 8 do 14 ~asova, ili na telefon 021/48-085-18. S. Tanuryi}

VESTI Kwièvno ve~e u Gradskoj biblioteci Srpsko kwièvno dru{tvo iz Beograda i Gradska biblioteka u Novom Sadu organizuju “Me|unarodno kwièvno ve~e“, u petak u ~itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska broj 1, u 19 ~asova. U~estvuju pisci-u~esnici Me|unarodne kwièvne kolonije „ôrtanovci 2009“, a stihove i prozne tekstove kazuje Dragan Stojmenovi}, dramski umetnik. B. P. P.

Besplatna obuka nepliva~a Program besplatne obuke nepliva~a iz novosadskih osnovnih i sredwih {kola, startuje u ponedeqak na zatvorenim bazenima SPC “Vojvodina”. Akcija je organizovana po ugovoru gradske Uprave za sport i omladinu i Pliva~kog kluba “ProfesionalPro akva”, a obuka }e se odvijati svakodnevno od 8 do 8.45 ~asova. Deca se neposredno pre treninga mogu upisati kod instruktora Bube i Naleta. S. T.

Crtani SF film u „Crnoj ku}i” Ve~eras u 21.30 u Omladinskom centru CK13 bi}e prikazan animirani film “Akamaru Monogatari”. Ostvarewe Miroslava Kosti}a je kombinacija dokumentarnog i nau~no fantasti~nog filma, koje prati istoriju Japana od gra|anskog rata 1600. godine do zami{qene invazije vanzemaqaca na Zemqu, u ~ijoj odbrani japanski roboti imaju presudnu ulogu. Ulaz je besplatan. Ig. M.

Razgovor sa Pi{talom U okviru promocije ~asopisa “Naj”, danas u 18 ~asova u Gradskoj biblioteci u Dunavskoj ulici 1 na kwi`evnoj ve~eri gostuje dobitnik NIN-ove nagrade, kwi`evnik Vladimir Pi{talo. Organizator, izdava~ka ku}a “Nova {kola”, najavquje opu{ten razgovor s piscem. Ulaz je slobodan. S. T.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

REZULTATI NOVOSADSKOG FOTO-MARATONA

Parking zona mogla bi se {iriti u ulicama Danila Ki{a, Bra}e Ribnikar, na Trgu Komenskog, u [kolskoj ulici i u okolini Limanske pijace

Tokom "Novosadskog fotodo|u u Novi Sad. @elimo da namaratona" prikupqeno je oko pravimo jedinstven doìvqaj 25.000 fotografija grada, a ju~e kojim }emo se lak{e predstavije u Radio kafeu progla{en najti svetu i da predstavimo sve boqi fotograf maratonac wegove kvalitete i vrednosti @eqko [krbi}. Drugo i tre}e istakao je La}arak. mesto u celodnevnom uli~nom fotografisawu grada u sklopu projekta "Fejs Novi Sad" pripao je Sa{i \uki}u i Danici Asurxi}, dok je specijalnu nagradu zaradio najmla|i u~esnik 11-godi{wi Aleksa Grbi}. Tihomir La}arak iz "Aspekt brend dizajn studija", koji je koordinator projekta, najavio je inicijativu za pokretawe prvog "Novosadskog siti foruma" dvodnevne panel diskusije na temu Novog Sada u budu}nosti. La}arak je kazao da je "Novosadski foto maraton" okupila ideja o stvarawu identiteta i pravqewu jedinstvene slike grada u kojem ìvimo. Novi Sad je slikalo oko 200 Fotografija prvonagra|enog foto fotografa, uglavnom maratonca @eqka [krbi}a Novosa|ana, ali je bilo i onih iz Sjediwenih Ameri~Fotografije nastale tokom koh Dràva, holandije, Norvemaratona bi}e predstavqene {ke, zemaqa biv{e SFRJ... kao mala kwiga u digitalnom - Poku{ali smo i da otkrijeobliku. mo kako nas vide stranci koji D. A.

a u proseku dnevno ovde bude 73 ~etvoroto~ka{a. Prema wegovim re~ima, kada bi pomenuta ulica u{la u zonu naplate uveo bi se red, a mo`da bi se na{lo mesta za jo{ koje parking mesto.

- U Ulici bra}e Ribnikar sada ima 86 parkinga, a stanara sa automobilima 90, dok je dnevno ovde oko 103 automobila, od kojih je dosta nepropisno parkiranih. U Ulici Vladimira Nikoli}a i Vere Pa-

vlovi} parkinga uop{te nema, a stanari imaju 111 automobila. Kola ostavqaju na kolovozima i zelenim povr{inama, a u proseku dnevno tu se na|e oko 134 vozila. Tu bi dobro do{ao organizovan parking dodao je Jekni}. Kako saznajemo, stanari oko Limanske pijace zahtevali su da se u~ini ne{to po pitawu parkirawa. Oni ka`u da, pogotovo vikendom, nemaju gde da ostavqaju vozila, jer im "prodavci iz gepeka" uzurpiraju mesta. Prema analizama, na pomenutoj lokaciji, mo`e da se parkira 116 vozila, dok stanarskih kola ima 45. Me|utim, dnevno je tamo vi{e od 180 automobila i stvara se velika gu`va. Jekni} je naglasio da bi prema wihovim analizama pomenute ulice trebalo da u|u u sistem naplate i da }e predlog, do kraja godine, uputiti Upravi za saobra}aj, koja odlu~uje da li }e se parking zona {iriti ili ne. B. Markovi}

„GRADSKO ZELENILO” NIJE USPELO DA ESKIVIRA EKONOMSKU KRIZU

Petak pi{e spisak za prinudne odmore

Radnici "Gradskog zelenila" koji }e se od srede, 16. septembra, na}i na prinudnom odmoru od 30 dana, dobi}e po 65 odsto od svog tromese~nog proseka plate i topli obrok. Prvobitno je bilo najavqeno da bi ta suma mogla biti 60 odsto - rekao je portparol preduze}a Ivan Noìni}, posle ju~era{weg sastanka rukovodilaca tehni~kog sektora. Me|utim, jo{ se ne zna kakvi }e biti finansijski efekti ove mere. Noìni} je rekao da }e u petak biti sastavqeni spiskovi radnika koji }e prvi i}i na pla}eno odsustvo. Radnici na odre|eno vreme, wih oko 150 prvi }e dobiti otkaze, ali }e se pri tome voditi ra~una da se ne ugrozi proces rada. Jer, za osnovnu delatnost firme - odràvawe zelenila na javnim gradskim povr{inama, godinama se upo{qavaju radnici na odre|eno vreme. Od uvo|ewa vi{estrana~kog par-

AUTOMOBILSKI GU@VAWAC IMA CENU

[iri se zona naplate parkinga? ^ini se da je iz dana u dan u Novom Sadu sve ve}a saobra}ajna gu`va, a samim tim otvara se i pitawe parkirawa koje je ve} akutni problem u gradu. [to se parkirawa ti~e, u Novom Sadu postoji organizovani sistem parkirawa - zone naplate koje poma`u da se gu`ve smawe. Iako je dobar deo grada pokriven parkinzima koji se napla}uju, prema analizama slu`be za razvoj "Parking servisa", parking zona bi se mogla {iriti na jo{ nekoliko lokacija u gradu. - Prema na{im procenama, parking zona bi se mogla {iriti u ulicama Danila Ki{a, Bra}e Ribnikar, na Trgu Komnenskog, u [kolskoj ulici i u okolini Limanske pijace, jer su tamo prili~ne gu`ve i mislimo da bi organizovani sistem parkirawa re{io ovaj problem - rekao je portparol "Parking servisa" Radovan Jekni}. On je objasnio da u Ulici Danila Ki{a trenutno ima mesta za 50 vozila, stanara s automobilima 60,

~etvrtak10.septembar2009.

Sneàna Repac mese~no primi oko 120 hiqada dinara. U "Zelenilu" se na platnom spisku nalazi 442 radnika, od kojih je 300 u stalnom radnom odnosu. Noìni} kaè da je Repac nasledila dug preduze}a od 160 mili-

tijskog sistema, u administraciji je zaposleno na desetine radnika. Direktorka Sne`ana Repac, po dolasku na ~elo firme dovela je izme|u ostalih i svoje najbli`e saradnike, zamenika i pomo}nika za finansije. "Zelenilo" ima i ~etiri direktora sektora i 26 rukovodilaca radnih jedinica i odeqewa, ~ija su primawa daleko iznad proseka zarada u firmi. Prosek neto zarade je 28. 274 dinara, a topli obrok je oko 7.000 dinara i taj iznos ne ulazi u li~ni dohodak.

Sindikat za kra}e odsustvo - Stav sindikata u "Zelenilu" je da se raskine radni odnos s radnicima na odre|eno vreme, a po{to je sezona pri kraju da se unutar preduze}a napravi raspored za odr`avawe zelenila u gradu. Ako to ne bude bilo dovoqno, onda smo saglasni da idemo na pla}eni odmor kazao je predsednik Qubomir Popovi}.

ona dinara, a da dugovawe firme sada iznosi oko stotinu miliona dinara. Istovremeno nagla{ava da je direktorka po preuzimawu du`nosti u "Zelenilu" zatekla 570 radnika, i da je smawila tro{kove poslovawa za oko 12 odsto, te da su i plate ni`e za oko 30 odsto. U firmi , kako ka`e, se radi na uvo|ewu ISO standarda, jer zbog neposedovawa sistema kvaliteta, izme|u ostalog, preduze}e ne kosi ove godine ambroziju. Gradska vlast je za to raspisala tender i postavila visoke kriterijume, koje preduze}e nije moglo da dostigne. Tako je Grad, umesto svom preduze}u, {to se nije desilo u dosada{wem upravqawu komunalnim firmama, posao dao privatnom preduze}u, AD"Ciklonizacija". Lane je "Zelenilo" za ko{ewe ambrozije iz gradske kase dobilo oko 32 miliona dinara. Z. Deli}

GRADSKI ODBOR SRPSKE NAPREDNE STRANKE

Zablista}e KCNS “Poslovni prostor” i “Best izgradwa” potpisali su ju~e ugovor o rekonstrukciji i adaptaciji Kulturnog centra Novog Sada. Vrednost radova je 64.476.641 dinar pez PDV-a, a rok zavr{etaka je 27. novembar. U prvu fazu rekonstrukcije objekta do sada je uloèno 44.431.812 dinara. Kako je na{ list pisao ranije, ogoqena zgrada KCNS mirovala je duè od dva meseca. zato {to je posao renoivirawa nakon tendera bio dodeqen firmi “Struja”, nakon ~ega se “Best” àlio na tu odluku. Wihova àlba je usvojena, da bi se potom “Struja” àlila na to re{ewe ali je àlbu kasnije povukla. Ig. M.

Izbori neminovni

Gradski odbor Srpske napredne stranke (SNS) tokom jeseni }e organizovati seriju razgovora gra|ana i stru~waka, intelektualaca i privrednika okupqenih u strukovnim savetima ove partije, kako bi se stranka pripremila za izbore. Prema proceni SNS izbori su neminovni i o~ekuju nas po~etkom naredne godine, jer je aktuelna vlast izgubila poverewe bira~a, rekao je ju~e poverenik SNS-a za Gradski od-

bor Novi Sad Zoran Milo{evi}. On je naglasio kako SNS-a ne poku{ava da zloupotrebi tiwaju}e nezadovoqstvo gra|ana i socijalnu krizu, ve} da kroz demokratski dijalog doprinese utvr|ivawu odgovornosti za socijalni, ekonomski i privredni kolaps. SNS }e kroz rad strana~kih saveta definisati pedesetak tema koje najvi{e ti{te gra|ane, na osnovu kojih }e biti formiran izborni program. I. S.

NASEQE DUNAVAC JO[ ^EKA ODGOVOR ZIG-a

Zapisnik ko~i legalizaciju? Vi{e od dva meseca stanovnici naseqa Dunavac na Petrovaradinskoj adi ~ekaju odgovor od Zavoda za izgradwu grada povodom problema legalizacije ovog naseqa. Kako smo saznali od portparola Upravnog odbora naseqa Nade Vidovi}, ZIG jo{ nije potpisao zapisnik na kom su dve strane, nakon, kako nam je rekla, "dobrog sastanka", postigle izvestan napredak u re{avawu problema ovog nelegalnog naseqa. - Dogovor je bio da se uradi zapisnik na osnovu snimka sastanka, da se on dostavi ZIG-u ukoliko oni imaju primedbe i da se onda zvani~no potpi{e. Mi smo im ga poslali,

ali odgovora do danas nije bilo. Ostajemo pri istim zahtevima, sa~eka}emo novi Zakon o legalizaciji koji je usvojen i stupio je na snagu i `elimo da po wemu u|emo u proceduru kada se bude radio novi Generalni plan. Prilikom izrade novog urbanisti~kog plana tra`i}emo da budemo uvr{teni u wega a pre toga }emo imati sastanke sa relevantnim institucijama da zajednio prona|emo re{ewe. Me|utim, ZIG nije vratio overen zapisnik, ko~i proces i ne daje nam odgovor, iako smo u zapisnik uneli samo ono {to smo se tada dogovorili- rekla nam je Vidovi}. Ig. M.

Izlo`ba o hlebu Izlo`ba Dru{tva"Ekslibris" posve}ena hlebu, po~iwe u ~etvrtak ispred Gradske kafane na Spensu, a traja}e do 19. septembra. Organizatori su Dru{tvo "Eks-

libris" i "Balkankult", a izlo`ba se odr`ava u susret 3. me|unarodnom festivalu hleba koji }e u Novom Sadu biti odr`an od 21. do 27. septembra. I. S.

Lepota stala u objektiv

Foto: F. Baki}

PRO[IREWE O[ „PETEFI [ANDOR”

Rastu nove u~ionice

Nadogradwa Osnovne {kole "Petefi [andor" napreduje i kako za "Dnevnik" ka`e direktor Zoltan Ar|elan o~ekuju da }e biti zavr{en tokom prvog polugodi{ta. Ova investicija za koju je novac dao pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa done}e {koli {est novih u~ionica. - Preko nam je bilo potrebno ovo pro{irewe, jer se broj u~enika stalno pove}ava te od pr-

vobitnog kapaciteta od oko 800 |aka do{li smo do 1220 u~enika ove godine. U nove u~ionice }emo smestiti prvake i dnevni boravak za wih, jer su oni najosetqiviji, te }e boraviti u novoopremqenom prostoru - objasnio je za "Dnevnik" Ar|elan. Radovi su po~eli u avgustu, rok za zavr{etak je 100 dana, a Fond je za ovu nadogradwu izdvojio oko 50 miliona dinara. A. V.

~etvrtak10.septembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

PREDSEDNIK STAROPAZOVA^KE OP[TINE OBILAZI SELA

Mesna zajednica oporavqa naseqe

Ambrozija i na gradskim ulicama

SUBOTI^ANI RATUJU S KOROVIMA

Ambrozija dobila konkurenta SUBOTICA: U Subotici su ovih dana zabele`ene maksimalne koncetracije polena ambrozije u vazduhu. Zavod za javno zdravqe izmerio je preko 400 polenovih zrna ambrozije po kubnom metru, {to je ~etiri puta mawe nego pro{le godine u ovo vreme. Komunalna inspekcija je do sada evidentirala 223 povr{ine pod ambroziji i opomenula vlasnike da im, ukoliko u zadatom roku ne pokose korov, sledi prek{ajna prijava. - Pro{le godine samo jedno lice po odluci sudije za pre{aje platilo je nov~anu kaznu, jer nije pokosilo korov, a napisali smo i podneli preko 300 prekr{ajnih prijava. Nov~ane kazne se kre}u od 25.000 do 100.000 dinara, u zavisnosti da li se radi o fizi~kom, ili pravnom licu. Mi intezivno radimo na suzbijawu ambrozije i mogu da primetim, da kada opomenemo gra|ane, oni korov pokose– obja{wava komunalni inspektor Arpad Koso. - U proseku je do 75 polenovih zrna ambrozije dnevno, mada kada su kriti~ne koncentracije zabe-

leèno ih je 400. Svaka biqka proizvede vi{e miliona polenovih zrna, a samo 15 polenovih zrna po metru kubnom vazduha dovoqne su za izazivawe alergijske reakcije. Sada se pojavila i nova vrta korova iva ksantifolija, koja je tako|e veoma alergena, poput ambrozije. Kriti~ni periodi za wu su jul, avgust i septembar – isti~e biolo{kiwa u Zavodu za javno zdravqe u Subotici Nata{a âmprag. Kako bi olak{ala naredne dane osobama koje su alergi~ne na polen, lokalna samouprava je otvorila telefonsku liniju putem koje gra|ani mogu prijaviti javne povr{ine na kojima su uo~ili ambroziju. Lokalna samouprava ove godine je izdvojila oko pet miliona dinara, kroz razne projekte za uni{tavaweovog korova. - Glavni problem su napu{tene ku}e i objekti, kao i pojesevi pored puteva, uz kanale i èlezni~ke pruge, gde je ova biqka prona{la svoje uto~i{te. Vi{e od 90 odsto povr{ina u ataru je pod ambrozijom – rekla je ~lanica A. A.

DANAS U NOVOM SADU

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Muzej Vojvodine, Dunavska 35 - 37, 525 - 059, Stalna postavka Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka. Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (917) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 - Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka - Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883. Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 - 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: „Qudi i doga|aji - slika pro{losti“; Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528-185, (10 - 18) - (~etvrtak: 13 - 21): Stalna postavka - „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“;

BANOVCI DUNAV: Najmla|e naseqe u staropazova~koj op{tini, naseqe Banovci Dunav ili Kablar, kako ga u `argonu nazivaju u ovom delu Srema, zbog nekada{weg gra|evinskog giganta koji ga je podizao kao spavaonicu zaposlenih u beogradskom basenu, do lokalnih izbora u maju ove godine bilo je 2,5 godine i bez Mesne zajednice. To je konstatovao predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} koji je, sa saradnicima, obi{ao ovo naseqe. Kako su se predstavnici lokalne samouprave uverili, novi Savet Mesne zajednice Banovci Dunav, sa Branislavom Aleksi}em na ~elu, suo~ava se sa brojnim problemima. Jovi} je naglasio da su Banovci Dunav specifi~na Mesna zajednica, a ova poseta treba da doprinese definisawu prioriteta u re{avawu potreba i problema `iteqa ovog naseqa. Branislav Aleksi} je najavio da }e ve} naredne nedeqe biti potpisan ugovor o rekonstrukciji javne rasvete, a uskoro se o~ekuje i posta-

vqawe leè}ih policajaca sa prate}om signalizacijom, zahvaquju}i pre svega, razumevawu Op{tine i Direkcije za izgradwu. ^lan Saveta ove Mesne zajednice @eqko [evo je rekao da je najva`nije re{avati imovinsko pravne odnose, jer je svo zemqi{te u nasequ vlasni{tvo preduze}a „Kablar - inèwering”, pa op{tina, odnosno Direkcija za izgradwu ne mogu biti investitori. Jovi} je, sa saradnicima direktorom Direkcije za izgradwu op{tine @ivojinom ôrtanova~kim, rukovodiocem Odeqewa za stambeno - komunalne poslove, za{titu ìvotne sredine i inspekcijske poslove Milenkom Bubowom i sekretarom svog kabineta Zoranom Smu|om i doma}inima, obi{ao naseqe, uveriv{i se da je neophodno urediti prostor izme|u stambenih zgrada. Predsednik je dao nalog Direkciji za izgradwu da se {to pre uredi de~je igrali{te PU „Radost” i postave kante za sme}e, a direktorica vrti}a Verica

drugostepenim organom okon~an postupak izme{tawa ovog objekta i da je samo pitawe dana kada }e to biti realizovano. Posle posete nasequ Banovci Dunav, predsednik staropazova~ke op{tine je najavio je da je na redu Vojka. A. N.

ILEGALNI KAMPERI OMETAJU URE\EWE OBALE

Izleti{te za sve Apatince APATIN: Na potesu od brodogradili{ta do restorana „Plava ruà”, grupa ilegalno naseqnih kampera ometa ure|ewe pet hektara zemqi{ta koje je, ina~e, predvi|eno za izletnike i kupa~e, jer je u neposrednoj blizini gradska plaà. - Ukoliko se kamperi ne izmeste do dogovorenog roka, wihove kamp ku}ice }emo sami preseliti, a wima fakturisati tro{kove - rekao je direktor Tursti~ke organizacije u Apatinu Mile \uki}, dodaju}i da je to neophodno, kako bi se teren o~istio i nasipao peskom. Udruèwe kampera èli da razgovara sa lokalnom samoupravom, o~ekuju}i da }e, nakon ure|ewa terena, imati mogu}nost da vrate svoje kamp prikolice. Tako|e, isti~u da na drugoj strani benta svakodnevno ni~u nove vikendice i niko ni{ta ne preduzima, a kamp prikolice smetaju. Me|utim, Turisti~ka roganizacija ne odustaje od namere da ovaj prostor uredi za izleti{te svih Apatinaca, a ne samo za jedanaest kampera. - Kamperi su ovaj prostor ilegalno naselili, a u wega je

ko{arka{ @eqko Rebra~a, vlasnik obli`weg restorana „Plava ru`a” mnogo ulo`io. Finansirao je izgradwu kanalizacije za otpadnu vodu, kojom je na grad-

- Apatin je dobio novac za javne radove na ure|ewu leve obale Dunava. Obavili smo posao, iako je deo ostao neure|en zbog kamp prikolica - rekao je {ef

Kamp-prikolica kost u grlu

sku mre`u prikqu~en i wegov restoran, ali i brodogradili{te i ostali korisnici koji su na tom potezu - rekao je \uki}.

grupe od 20 radnika koji ure|uju obalu Dunava @eqko Krtni}. Divqih kampera ima na celom potesu od ma|arske grani-

ce do Bogojeva~kog mosta, a kamperi se ~esto izvla~e ~iwenicom da nije re{eno pitawe granica, pa za pojedine delove kaù da svoje obaveze pla}aju op{tinama u susednoj dràvi. [umarski inspektor za zapadnu Ba~ku \uro Lazi} isti~e da je najve}i problem na Dondi kod Ba~kog Mono{tora, gde su nikle stambene ku}e uz Dunav, ali i na prostoru kod Kupusine, gde su vikendice ukopane uz drugu liniju odbrane od poplava, {to moè dovesti i do probijawa nasipa pri visokom vodostaju. - Ve}ina se na divqe prikqu~ila na struju, napravili su nastre{nice, stolove, klupe pa ~ak i poqske ve cee. Kablovi vise po granama, a vatru loè za{ti}enim vrstama drve}a – isti~e Lali}. - Javnim radovima uredi}e se i deo gde }e ubudu}e mo}i da se smeste kamperi, me|utim, ne na ovom mestu. Stoga ne}emo odustati od iseqavawa kamp prikolica. Reda mora biti, ukoliko èlimo da za{titimo ono {to imamo - rekao je \uki}. J. Prel~ec

MOST KOD BA^KE PALANKE I ILOKA NAPUNIO 35 GODINA

]uprija postala grani~ni prelaz BA^KA PALANKA: Most preko Dunava koji bukvalno spaja dve varo{i, Ba~ku Palanku u Srbiji i Ilok u Hrvatskoj, ove godine obele`io je 35 godina od pu{tawa u promet. Sve~anost je odr`ana 19. maja 1974. godine i

strane, a sada ga narod naj~e{}e naziva – Dunavski most. @ivot mu posledwih dvadesetak godina nije bio bajan, ba{ kao ni qudima s obe strane reke, a posle svega ova gra|evina je podeqena i sada se i sa jedne i druge strane

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420-198 i 420-199 (7.30 - 19.30) - S (8 - 13.30); Gradska biblioteka, Dunavska 1, ogranak „\ura Dani~i}“, 451-233, (7.30- 18) - S (8 - 14).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE (devoj~ica i de~ak): Jovana Ba~kuli} iz Novog Sada, DEVOJÎCE: Svetlana Tanurxija, Qiqana Vukomanovi}, Danijela Eri}, Mina Kali}, Daliborka \or|evi} i Milena Markovi} iz Novog Sada, Jelena Bojani} iz Futoga, Jadranka Zinaji} iz In|ije i Dragana Maksimovi} iz \ur|eva, DEÂKE: Aleksandra Borojev, Danijela Drobwak, Hristina âdinoska, Angela Cvetkovi} i Sla|ana Pavkovi} iz Novog Sada, Ksenija Velimirov iz Veternika, Mirjana Skuban iz Kisa~a, Bogdana Kula~in iz ûruga, Sandra Petojevi} iz @abqa i Vesna Vukovi} iz Rumenke.

Betowerka – ekolo{ki problem

Popovi} je informisala da uskoro po~iwe rekonstrukcija grejawa objekta. Nije mogao biti izbegnut veliki ekolo{ki problem - betowerka, zbog koje su napisane brojne `albe i prijave gra|ana, pa je Milenko Bubowa rekao da je pred

Dunavski most svedok radosti i patwe

prisustvovalo joj je preko 100.000 qudi, a s obzirom na to da je most u saobra}aj pustio Josip Broz Tito, nije te{ko pogoditi da je dobio ime „25. maj”. Kasnije mu je ime mewano i sa ove i sa one

Foto: R. Stojni}

nalazi carina, pograni~na policija... - Preko Dunava kod Palanke i Iloka postojao je (1915-1917) drveni most i slu`io je samo za vojne potrebe u Prvom svetskom ra-

tu – pri~a Radovan [uwka, autor nedavno objavqene monografije „Ba~ka Palanka u pet vekova”. – Za prelaz preko wega trebala je vojna dozvola, a pred kraj rata most je demontiran. Preduzimqivi advokat Karl Mezei pokrenuo je u vreme Austro-ugarske akciju, pa je uradjen projekat i po~ela prodaja akcija. Po~elo je dobro, ali je banka koja je bila nosilac posla oti{la pod ste~aj, pa je narodu sa obala ostala skela. Tek 12. aprila 1970. godine potpisan je ugovor, a investiori su bili op{tine Ba~ka Palanka i Vukovar, novosadska „Vojvodinaput”, beogradska „Mostogradwa” i JIK banka. Ono {to mnogi ne znaju, , predstavqa svojevrsnu li~nu kartu ove gra|evine ~ija je gradwa zapo~eta 7. juna 1971. godine. Projektant mosta bio je diplomirani in`. arh. Dragan Simi}, direktor gradili{ta bio je diplomirani in`. arh. \or|e Jevri~i}, dok je izvo|a~ radova bila „Mostogradwa”. - Dokumenta ka`u da je nekoliko velikih firmi obavilo zavr{ne radove – pri~a [uwka. – Izolaciju i puteve uradio je „Partizanski put”, elektro radove „Elektrometal” iz Osijeka,

za{titne premaze „Ukras” iz [apca. Od sredweg vodostaja Dunava, do visine kolovoza, visina je 19 metara, metodom {ipova ura|eno je osam, dok su metodom kesona ura|ena dva stuba, a most je trebalo da osvetqava 38 svetiqki. êli~na konstrukcija mosta spojena je u zoru 19. septembra 1973. godine, a radovi su zavr{eni 18. maja 1974. godine. Duìna mosta je 725 metara, a {irina kolovoza sa pe{a~kim stazama 10,5 metara. Betonska konstrukcija te{ka je 8.000 tona, a ~eli~na konstrukcija delo je firme „Ganz mavag” iz Ma|arske i te{ka je 2.300 tona. U nekoliko navrata most je popravqan, jer su u stubove udarali brodovi i {lepovi, pri~alo se da je usled pomerawa matice reke dolazilo i do ispirawa oko pojedinih stubova, pa su posla ponovo imali kesonci. Najteì dani bili su 1999. godine, za vreme NATO agresije. Most su NATO avioni ga|ali u vi{e navrata, ali je bio pogo|en tri puta. Na sre}u nije bio teè o{te}en, pa je sanirano ono {to je poru{eno. Sada je sredina mosta granica, ali se putuje, trguje... a most ponovo sve vi{e spaja obale i qude. M. Suyum

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak10.septembar2009.

MALI AKCIONARI „@ITOPRODUKTA” POSTAVQAJU USLOV VE]INSKOM VLASNIKU

Ili otkup akcija, ili tu`ba ZREWANIN: Udruèwe malih akcionara pekarske industrije „@itoprodukt” u Zrewaninu zatraì}e od ve}inskog vlasnika ovog preduze}a \or|a Boì}a da od wih otkupi preostali deo akcija koji poseduju. Ukoliko Boì} odbije wihov zahtev, akcionari najavquju da }e ga tuìti zato {to je celu fabriku stavio pod hipoteku, samim tim i wihovu imovinu, iako za to od wih nije traìo, niti dobio odobrewe. Ina~e, grupa od 1.305 akcionara, plus desetak zadruga, poseduje oko 28,7 odsto akcija „@itoprodukta”, dok je ostatak u Boì}evim rukama. Ovaj privatnik preduze}e je kupio aprila 2006. po ceni od oko 88 miliona dinara, obavezuju}i se da }e sumu isplatiti u {est rata. Me|utim, firmu je otplatio pre roka, ve} krajem naredne godine. KIKINDSKE SREDWE [KOLE

Dele u~ionice i opremu

KIKINDA: Svake {kolske godine sredwe {kole u Kikindi imaju nove, atraktivne obrazovne profile {to dovodi do toga da se i broj sredwo{kolaca uve}ava. Ekonomskotrgovinska {kola i Gimnazija „Du{an Vasiqev” delimi~no dele jednu zgradu {to predstavqa problem. Naime, Ekonomsko-trgovinska {kola ima svoje kabinete koji su odli~no opremqeni za nastavu, naro~ito oglednih odeqewa. Gimnaziji, s druge strane, nedostaje prostor za dva informati~ka kabineta i stoga su u pregovorima sa susedima u osnovnoj {koli „Feje{ Klara” da im ustupe u~ionice. Sredwa stru~na {kola „Milo{ Crwanski” deli isti prostor sa Visokom strukovnom {kolom za obrazovawe vaspita~a. [koli „Milo{ Crwanski” nedostaju najmawe ~etiri u~ionice i ovaj problem bi trebalo privremeno da bude re{en . S druge strane, u osnovne {kole u devet sela i gradu upisan je 601 |ak prvak. Najmawe ih je u Osnovnoj {koli „Petar Ko~i}” u Nakovu, svega tri. Nastavu na ma|arskom jeziku poha|a 39-oro dece u svim {kolama u op{tini. Osnovne {kole suo~ene su sa problemom da imaju vi{ak prostora i sve mawe |aka, pa saradwa osnovnih i sredwih {kola u vezi sa prostorom, ne bi bila na odmet. A. \uran

Narodne rukotvorine i kola~i BEÊJ: KUD „Orion” iz Be~eja, u saradwi s Gradskim muzejom Be~ej i pod pokroviteqstvom lokalne samouprave organizuje Prvu regionalnu izlo`bu ru~nih radova i narodnog stvarala{tva. Sve~ano otvarawe izlo`be zakazano je za subotu, u 18 sati, a atraktivni eksponati bi}e prezentirani u izlo`benom salonu Gradskog muzeja. - Ukupno 90 izlaga~a iz Gorweg Brega, Novog Be~eja, Novog Kneèvca, Srbobrana, Temerina i Be~eja predstavi}e se sa preko 150 eksponata. U pitawu su narodne rukotvorine, uglavnom proizvodi tkawa, heklawa, veza, ima goblena, slika od kukuruzovine, ru~no ukra{enih uskr{wih jaja, drvorezbarije... Na sve~anom otvarawu bi}e ponu|ene razne vrste doma}ih kola~a – kaè kustos etnolog Gradskog muzeja Be~ej Du{an Iveti}. Izlo`ba }e biti otvorena do 26. septembra. V. J.

Qubomir Juri{i}

Predsednik Udruèwa akcionara „@itoprodukta” Qubomir Juri{i} izjavio je ju~e za „Dnevnik” da ve}inski vlasnik odugovla~i sa kupovinom wihovih akcija, najverovatnije sa èqom da budu niè vrednosti

„@itoprodukt” pod hipotekom

ili ~ak da ih obezvredi. S druge strane, nisu u mogu}nosti da ih prodaju nekom drugom zato {to je Bo`i} kompletnu fabriku stavio pod hipoteku, kako bi isposlovao bankarske kredite.

- Kako su banke mogle da prihvate da uzmu pod hipoteku stoprocentnu imovinu preduze}a, kada znaju da je u pitawu akcionarsko dru{tvo i da mi imamo udela u vlasni{tvu – pita se Juri{i}.

On je istakao da su akcionari uputili zahtev svom pravnom zastupniku, beogradskom advokatu Milanu Vujinu, da Boì}u predloì da otkupi akcije po ceni od 1.200 dinara za jednu akciju. Ako poslodavac to prihvati, oni }e se povu}i i pravdu ne}e traìti na sudu. U suprotnom, upozoravaju da }e tuìti, ne samo Boì}a zbog toga {to je wihovu imovinu stavio pod hipoteku, ve} i banke koje su mu to omogu}ile. - U tom slu~aju podne}emo tu`bu za skidawe hipoteke koja se odnosi na „@itoprodukt” i za nadoknadu dividendi koje nismo dobijali do sada. Tuì}emo i banke koje su odobrile kredite, za nadoknadu {tete. To }emo u~initi, ne samo zato {to nas je Boì} ignorisao od 2006. godine pa do danas, ve} i {to koristi celu firmu kao da je stopostotno u wegovom vlasni{tvu –

U SREMSKOJ MITROVICI NAJAVQUJU BOQU INVESTICIONU I PRIVREDNU KLIMU

O`ivqavaju fabrike, dolaze investitori SREMSKA MITROVICA: Investitori se vra}aju u Sremsku Mitrovicu, a gradona~elnika Branislava Nedimovi}a kao da prolazi glavoboqa koja ga je mu~ila svih ovih meseci krize, kada su i postoje}i industrijski pogoni otpu{tali radnike, jer nisu imali posla, a sada, za

za zakup gra|evinskog zemqi{ta. U ovom trenutku imamo pet potencijalnih doma}ih i stranih investitora, a i potra`wu za radnicima, pa mi je ve} lak{e – obja{wava Branislav Nedimovi}. A da stvari kre}u na boqe govori i podatak da je proizvo|a~

Na trì{tu radne snage nema ni kvalifikovanih ni priu~enih {iva~a, pa }e, kako kaè Nedimovi}, „Boksmark” primiti i ène koje znaju „da teraju {iva}u ma{inu, a ostalo }e nau~iti u fabrici”

kratko vreme zaposlili su vi{e od 400 novih radnika, a tri nova investitora uskoro treba da po~nu gradwu pogona u idustrijskoj zoni i na privatno kupqe-

Branislav Nedimovi}

nom zemqi{tu, ali u zoni u kojoj je dozvoqena gradwa. - Taman kada smo opremili industrijske zone i krenuli u ekspanziju, do{la je kriza i svi su „povukli ru~nu”, u}utali se, niko se vi{e nije interesovao

Danojli} u Srem~evoj rodnoj ku}i SENTA: Akademik i kwièvnik Milovan Danojli}, dobitnik NIN-ove nagrade, koji sada ìvi u Francuskoj bi}e danas gost Zavi~ajne fondacije „Stevan Sremac” u Senti na kwièvnoj ve~eri, u okviru programa obeleàvawa Dana op{tine Senta. Na kwièvnoj ve~eri, koja po~iwe u 19 ~asova u prostorijama Fondacije „Stevan Sremac”, u rodnoj ku}i kwièvnika Stevana Sremca, pored Danojli}a, u~estvova}e direktor Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu Miro Vuksanovi} i profesor dr Milivoj Nenin sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a doma}in ve~eri bi}e Predrag Popovi}. M. Mr.

sedi{ta za automobile „Boksmark”, koji radi u hali biv{eg FUDIN-a broj zaposlenih {iva~a za sedi{ta sa 50 ve} pove}ao na 163 i da traì jo{ radnika. Me|utim, na trì{tu radne snage nema ni kvalifikovanih ni priu~enih {iva~a, pa }e, kako kaè Nedimovi} „Boksmark” primiti i ène koje znaju „da teraju {iva}u ma{inu, a ostalo }e nau~iti u fabrici”. Dugo je slovena~ki investitor „Eurocajt” , koji je kupio objekte biv{eg „Sirmodeksa” imao samo 30 radnika u proizvodwi greja~a za automobilska sedi{ta. Ali, i ovde je krenulo, pa je u pogonu ve} 80 radnika. Ameri~ka korporacija ITON, koja je preuzela austrijsku firmu „Meler” krajem pro{le godine imao je vi{e od 1.300 radnika, posla je bilo, a onda odjednom potrebe za elektri~nom opremom su prestale, pa je ITON smawio broj zaposlenih na 750, da bi ovih dana do{lo do promene, zaposleno je oko 300

Nova industrijska zona kod Sremske Mitrovice

radnika, mnogi otpu{teni su vra}eni u fabri~ku halu. - Uz to i podatak da }e mitrova~ko preduze}e „Filip end CO” uskoro po~eti gradwu nove hale za proizvodwu du{eka i da }e zaposliti 50 radnika, a jo{ jedna doma}a firma tra`i od nas lokaciju, gotovo smo postigli dogovor, da gradi pogon za proizvodwu name{taja i salon za prodaju. I tu }e biti osamdesetak zaposlenih, ali jo{ ne mogu re}i o kojoj je firmi re~, ali je dogovor pri samom kraju nagla{ava Nedimovi}. Zakupqeno zemqi{te za gradwu ima slovena~ki KIGO, koji je u Sremskoj Mitrovici plani-

rao da gradi logisti~ki centar za gra|evinske ma{ine za jugoisto~nu Evropu, sa 100 zaposlenih, ali jo{ ne po~iwe radove, mada je obavestio op{tinu da ne odustaje od ovog projekta, a kada }e po~eti gradwu jo{ se uvek ne zna. TNHK grupa dobila je i gra|evinsku dozvolu za izgradwu {oping mola „Novi Sirmium” u zoni „Sever”, gde bi posao dobilo oko 400 radnika, ali posao jo{ uvek ne po~iwe. Nedimovi} veruje da TNHK ne}e odustati od ovog projekta, ali, veruje da i wih mu~i finansirawe projekta u ovom kriznom vremenu. S. Bojevi}

^eka se krov za tezge

Tezge na glavnoj ulici

Besplatna igraonica za decu SUBOTICA: U nasequ Mali Bajmok kod Subotice otvorena je prva besplatna igraonica za decu, koja je sme{tena u prostorije Mesne zajednice. Predsednik SMZ Mali Bajmok Darko Anteq ka`e da su primetili da se roditeqi suo~avaju sa problemom da nemaju gde da ostave decu na ~uvawe. -Zbog toga smo obezbedili igraonicu. Kroz donacije smo kupili igra~ke i uredili prostor koji }e mo}i da se koristi i za proslavu ro|endana. Postavili smo igra~ke, quq{ke, klackalice, pewalice, ko{eve i puno balona. Planiramo da renoviramo objekat – obja{wava Darko Anteq. A. A.

Izlo`ba slika

PIJACA JO[ UVEK NA GLAVNOM [ORU

BA^KA PALANKA: Pre tri nedeqe sa Zelene pijace u Ba~koj Palanci tezge su preme{tene u sam poslovno-administritivni centar ove varo{i. Ta~nije, piqari su se na{li na Glavnom {oru, ba{ neposredno

podvukao je Juri{i} i dodao da }e akcionari biti prinu|eni da anga`uju brokera koji }e ih zastupati na berzi i da }e akcije prodati onome ko bude zainteresovan da ih kupi. Juri{i}eva je procena da bi Bo`i} za kupovinu preostalih akcija „@itoprodukta” trebalo da izdvoji izme|u 3,5 i 3,7 miliona evra i smatra da to nije problem, s obzirom da je fabrika nakon privatizacije nastavila dobro da posluje i da se u woj proizvodwa danas odvija bez ve}ih problema. - Zaposleno je oko 150 radnika. Pekara, mlin i silos rade, dok je kola~ara zatvorena ranije. @eqa nam je da se dogovorimo sa ve}inskim vlasnikom, ako je to ikako mogu}e. Jedno je sigurno – ne}emo dozvoliti da na{e akcije naprosto ispare – napomenuo je sagovornik „Dnevnika”. @. Balaban

ispred zgrade Op{tine, brojnih banaka, po{te, Suda... Qudi su se prvo ~udili, a posle par dani navikli, jer stariji se se}aju da je ba{ ovde nekada bila pijaca. Nadle`ni su najavili da }e pija~ari boraviti na

glavnoj ulici (Kraqa Petra) dok se ne zavr{i pokrivawe postoje}e pijace. Rok je mesec dana, a re~ je o pokrivawe dve tre}ine pijace. Robni deo pijace bi}e natkriven idu}e godine, a deo gde se prodaju mle}ni proizvodi odavno je pod krovom, odnosno postoji prodajana hala. Rok za zavr{etak posla se bliì kraju, a pojedini Palan~ani koji su se ve} navikli na pijacu u samom centru, prosto kao da àle {to }e se tezge vratiti na staru lokaciju. U samom centru je ìvo, a do 16 sati svaki dan ovde se kupuje zimnica. Za divno ~udo i pored pijace na ulici sve je ~isto, jer ve} posle 17 sati komunalci sve po~iste i urede kao da pijace nije ni bilo. M. Suyum

NOVI BE^EJ: U galeriji „Selo” Doma kulture Novi Be~ej, sutra se otvara se izlo`ba slikara – amatera op{tine Novi Be~ej. Izlo`ba je u okviru Op{tinske smotre slikara amatera, a posetioci }e mo}i da vide radove ~etrnaest autora. Otvarawe izlo`be je u 20 sati. M.K.

Koncert klasi~ne muzike NOVI BE^EJ: U okviru projekta Temi{varske filharmonije „Euro Banat – kulturni identitet”, Dom kulture op{tine Novi Be~ej organizuje u nedequ koncert klasi~ne muzike. Izvo|a~i su u~enici sredwih muzi~kih {kola iz Temi{vara i Zrewanina,a na programu su dela starih majstora: J.Hajdna, J. S. Baha, A. Vivaldija, J.Ofenbaha, B. Bartoka... Koncert }e biti u Galeriji Tiske akademija akvarela (TAA), a po~e}e u 20 sati. M. K.

CRNA HRONIKA

~etvrtak10.septembar2009.

DNEVNIK

UHVA]EN SKOPQANAC OSUMWI^EN ZA PROVALU U VILU BROZOVE UDOVICE

Tvrdi da je Titov i Jovankin sin U ku}u Jovanke Broz, supruge nekada{weg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, provalio je 43-godi{wi Skopqanac Pero Davitkovski, saop{tila je ju~e makedonska policija. Po navodima makedonske policije, Davitkovski je presko~io betonsku ogradu ku}e Jovanke Broz na Dediwu. On je tvrdio da je razlog provale to {to je sin Jovanke i Tita.

ADVOKATI BIV[EG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA NAJAVQUJU

Postupak za za{titu Kneèvi}evih prava Advokati Gorana Kneèvi}a najavili su ju~e da }e i pred me|unarodnim institucijama zatraìti za{titu wegovih qudskih i gra|anskih prava koja se, kako su rekli, „o~igledno i grubo kr{e“ u postupku pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Goran Kne`evi}

Krsto Bobot, jedan od advokata odbrane biv{eg gradona~elnika Zrewanina, najavio je da }e pokrenuti odgovaraju}e postupke za za{titu prava koje gra|anima garantuju Ustav Sr-

bije i Evropska konvencija o qudskim pravima, a koja su, kako smatra, Goranu Kneèvi}u uskra}ena. Bobot je ukazao na to da je Kneèvi}u uskra}eno pravo na slobodu i pravo na pravi~no su|ewe, koje podrazumeva i pravo na su|ewe u razumnom roku. Ta prava, kako navodi, eksplicitno su navedena i u nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakonika o krivi~nom postupku, ~ime je i zakonodavna vlast ukazala na veliki zna~aj wihovog po{tovawa. Bobot je naglasio da }e postupci biti pokrenuti i pred doma}im i pred me|unarodnim institucijama, i dodao da }e o tome javnost biti detaqno obave{tena na konferenciji za novinare koju }e Kneèvi}eva odbrana odràti u ponedeqak u Beogradu. Goran Kneèvi} je uhap{en 1. oktobra pro{le godine zajedno s nekoliko zrewaninskih funkcionera i od tada je u pritvoru. Protiv Kneèvi}a i jo{ 21 osobe aprila ove godine podinuta je optu`nica zbog zlo~ina~kog udruìvawa, zloupotrebe slu`benog poloàja, primawa i davawa mita. (Beta)

Davitkovski je ro|en 1966. godine, ima zavr{enu osnovnu {kolu i do sada je bio optu`ivan za provalu, falsifikovawe putnih isprava i prekr{aje u saobra}aju. @ivi u Skopqu, ali je trenutno u Beogradu. Policija Srbije kod Davitkovskog je na{la paso{ na kojem se vidi da ~esto putuje, a izme|u ostalog i da je bio na haxiluku u Jerusalimu, prenose makedonski mediji. (Beta)

Vila na Dediwu u kojoj `ivi Jovanka Broz

MINISTAR IVICA DA^I] NA BRDU KOD KRAWA

Saradwa policija boqa od politi~ke Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} ocenio je ju~e da je policijska saradwa izme|u dr`ava regiona u ovom trenutku boqa nego politi~ka. – Vidi se da postoji zna~ajan pomak u saradwi policija u ovom delu Evrope, i bez toga

Isti~u}i da je srpska policija jedan od lidera regionalne saradwe, on je poru~io da MUP Srbije `eli dobru saradwu sa svima. Da~i} je najavio da }e krajem septembra u Beogradu biti odr`ana me|unarodna konferenci-

nosti – naglasio je Da~i}. On je ukazao na to da je kriminal povezan i da se kriminalci zemaqa regiona lako dogovaraju i sklapaju sporazume bez ikakvih formalnih potpisivawa, jer im je „interes zajedni~ki – da se bave kriminalnim delima“.

Ivica Da~i} (levo) na skupu u Sloveniji

sigurno da nema uspe{ne borbe protiv kriminala – rekao je Da~i} novinarima u pauzi Devete regionalne ministarske konferencije o ilegalnim migracijama, organizovanom kriminalu, korupciji i terorizmu, koja se odr`ava na Brdu kod Krawa.

ja na kojoj }e u~estvovati ministri unutra{wih poslova i pravde dr`ava regiona, kao i visoki predstavnici Evropske komisije. – Ciq nam je da se postigne potpuna saradwa i razmena informacija, kako bi se spre~ili svi oblici kriminalnih aktiv-

Na jednodnevnoj konferenciji u~estvuju ministri i delegacije ministarstava unutra{wih poslova 14 dr`ava: Slovenije, Austrije, Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Gr~ke, Hrvatske, Italije, Ma|arske, Makedonije, Rumunije, Srbije i Turske. (FoNet)

HA{KI TRIBUNAL

Presuda Artmanovoj 14. septembra Ha{ki tribunal izre}i }e 14. septembra presudu biv{oj predstavnici glavne tuìteqke Florens Artman, optuènoj za nepo{tovawe suda, saop{teno je u Hagu. Na kraju su|ewa u junu ove godine, optu`ba je zatraìla da Artmanova bude progla{ena krivom i nov~ano ka`wena zato {to je, uprkos nalogu suda, objavila dva poverqiva dokumenta Tribunala. Tuìlac Brus Mekferlejn je kao „primerenu“ predloìo nov~anu kaznu izme|u 7.000 i 15.000 evra. Odbrana je, nasuprot tome, zatraìla osloba|awe, tvrde}i da je Artmanova pisala o sadràju ve} objavqenih dokumenata i da nije prekr{ila odluke Tribunala, niti izrazila nepo{tovawe prema sudu. Branilac Karim Kan tvrdio je da navodi optu`nice nisu dokazani i da bi osu|uju}a presuda imala poraàvaju}i u~inak na „slobodu izraàvawa i prava `rtava“. Tribunal je u avgustu pro{le godine optuìo Florens Artman za nepo{tovawe suda zato {to je u kwizi „Mir i kazna“ i jednom tekstu obelodanila sadràj dve poverqive odluke àlbenog ve}a iz procesa protiv Slobodana Milo{evi}a, donete septembra 2005. i aprila 2006. (Beta)

POLICIJA SRBIJE SVE POPULARNIJA NA INTERNET PREZENTACIJI

Jutjub i Fejsbuk MUP-a na prvom mestu u svetu Sajt MUP-a Srbije na dru{tvenim mreàma Jutjub i Fejsbuk, kreiran radi boqeg informisawa korisnika interneta u ciqu pribliàvawa gra|ana i policije, beleì odli~nu pose}enost. „Posebno nam je va`no da rad policije pribliìmo gra|anima i povratimo poverewe gra|ana u policiju“, navodi se u izve{taju o Jutjub i Fejsbuk profilu MUP-a Srbije za prvih devet meseci ove godine, dostavqenom Tanjugu. Projekat se pokazao veoma usp{nim a od svih policija sveta koje imaju Jutjub i Fejsbuk profile, MUP Srbije je na prvom mestu u svetu sa brojem video priloga, fotografija i vesti, dok broj poseta i prijateqa svakodnevno raste, navodi se u izve{taju o tim aktivnostima policije. Jutjub kanal MUP-a pu{ten je po~etkom 2009, pokriva srpsko govorno podru~je, na wemu je do sada postavqeno 260 video priloga koji su ukupno gledani vi{e od 537.693 puta. Sam kanal je gledan vi{e od 42.536 puta, „{to jasno govori o ogromnom uspehu na{eg profila na Jutjubu“, navodi se u izve{taju. Analizom trideset najve}ih i najzna~ajnijih policija u svetu koje imaju profil na Jutjubu,

MUP Srbije zauzima prvo mesto po broju video priloga. „Po broju poseta video kanala smo na drugom mestu, {to se jasno mo`e videti u prilogu statisti~kog izve{taja“, navodi se u izve{taju. Predo~ava, se primer, wujor{ka policija koja je prva u svetu po broju poseta na Jutjubu a postoji od 2007, pokriva englesko govorno podru~je i na wenom profilu se nalazi 38 video priloga. Gra|ani su postavili 1.440 komentara na priloge MUP Srbije koji su im najzanimqiviji i to su „uglavnom dobri komentari dobri podr`avaju rad policije“. U nekim slu~ajevima gra|ani ukazuju na to da su uhap{ene osobe sa video snimaka odavno pu{tena na slobodu {to ih uznemirava, navodi se u izve{taju. „Zanemarqivo mali broj pogrdnih komentara do{ao je od Albanaca, mahom iz Makedonije ili od gra|ana koji negoduju zbog toga {to policija nije re{ila wihov slu~aj - komentar tipa: „Samo se u Beogradu radi, dok ostali u Srbiji sve znaju ali ni{ta ne rade“. Do sada je kanal MUP-a na Jutjubu stekao 286 prijateqa sa podru~ja Srbije i biv{e Jugoslavije, a me|u wima je i jedan broj stranaca koji ne govore srpski jezik. Pored prijateqa, profil MUP-a prati i 236 ~lanova (pretplatni-

ka) koji se redovno informi{u o novim video prilozima. Do danas, putem Jutjuba gra|ani su uputili oko 3.200 pisama i to su naj~e{}e pohvale policiji ili ministru, kao i da li je ovo zaista zvani~na prezentacija MUP-a ili to neko privatno radi, pitawa u vezi sa radom policije i raspisivawa konkursa za {kolovawe. Fejsbuk profil MUP-a Srbije pu{ten je u javnost po~etkom aprila 2009. i na wemu je do sada postavqeno 1.812 fotografije, 22 video priloga u osnovi, 162 video priloga, koji su na Jutjubu linkovani i na Fejsbuku, kao i druge internet veze ka novinskim ~lancima. MUP Srbije je do sada stekao 3.489 prijateqa i wihov broj svakodnevno raste, navodi se u izve{taju i dodaje da su, prilikom kreirawa naloga na Fejsbuku, ciqna grupa gra|ani Srbije i oni koji razumeju srpski jezik. Analizom 22 najve}e i najzna~ajnije policije u svetu koje imaju profil na Fejsbuku, MUP Srbije zauzima vode}e mesto po broju video priloga a po broju prijateqa je na {estom mestu. S obzirom na to da je Fejsbuk profil otvoren za sve gra|ane, a ne samo za prijateqe, nemogu}e je utvrditi broj poseta jer ne posto-

Hap{ewe Aleksandra Simovi}a najgledanije Najgledaniji video prilog je hap{ewe Aleksandra Simovi}a iz 2006. koji je zabeleìo posetu ve}u od 12.506 gledawa, a veliku popularnost beleì i video prilog iz Kon~uqa gde je za nedequ dana gledanost ve}a od 5.414 puta. Poseta ministar unutra{nih poslova Ivice Da~i} fabrici municije u Uìcu ima gledanost od 5.767 i svakodnevno beleì veliki porast gledanosti. Analizom profila se moè zakqu~iti da su najgledaniji i najboqe rangirani filmovi o specijalnim jedinicama policije (PTJ i SAJ), kao i policijske akcije privo|ewa. Profil uglavnom pose}uje 84 odsto mu{karaca i to od starosti od 13 do17 godina, a kanal MUP-a je najpopularniji u Srbiji, Nema~koj, [vedskoj, Bosni i Hercegovini, Austriji, Poqskoj, [vajcarskoj, Sloveniji, Kanadi i Australiji.

ji takva mogu}nost za kreirawe statisti~kih izve{taja kao {to to poseduje Jutjub. Na Fejsbuk nalogu MUP-a Srbije gra|ani i policajci svakodnevno postavqaju veki broj komentara na vesti, fotografije, video snimke ili obave{tewa. Do sada nije bilo negativnih komentara na policiju ili rad policije, naj~e{}e su to pohvale policiji i ministru a pogrdne re~i upu}ene su uglavnom kriminalcima, navodi se u izve{taju. Tako|e, navodi se kao primer i slu~aj kada je na Fejsbuku postavqeno saop{tewe MUP-a da je nadrilekar Nenad Roso uhap{en i kada je tra`ena pomo} o{te}enih. Tada se javila prijateqica sa Fejsbuka i napisala da je Roso le~io wenog oca i pri tom uzimao novac i skupo prodao aparat za le~ewe raka, dok je brat o{te}ene sutradan li~no predao aparat i podneo prijavu operativcima kriminalisti~ke policije. Plan za budu}nost je da se naprave ili obezbede edukativni prilozi i materijali gde bi se gra|ani mogli savetovati ili edukovati, navodi se u izvbe{taju i isti~e i da je ju~e MUP Srbije kreirao nalog na „Tviteru“ i da je za jedan dan stekao 48 korisnika. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak10.septembar2009.

SU\EWE IVU \UKANOVI]U ZBOG EKSPLOZIVA I NAORU@AWA

Dokazi nepodobni za DNK analizu Na ju~era{wem nastavku su|ewa u novosadskom Op{tinskom sudu Ivu \ukanovi}u (1961), uhap{enom 16. juna uo~i Samita dràvnika u Novom Sadu zbog posedovawa ve}e koli~ine eksploziva, naoruàwa, municije i opreme, svedo~ili su wegova majka, supruga, policajci koji su obavili uvi|aj i ve{taci. Majka optuènog Bosiqka i supruga Tatjana su pred ve}em, kojim je predsedavao sudija Rade Kalajxija, dale iskaz koji se poklapa s izjavom optuènog na glavnom pretresu pro{log meseca, kojom je on tvrdio da nema pojma odakle eksploziv u wegovoj garaì i deo naoruàwa u stanu. Majka je izjavila da je wen pokojni suprug bio strastven lovac i zaqubqenik u oru`je i da je nagove{atavao da }e neki ~ovek do}i da uzme ne{to iz garaè i neke kutije iz plakara, ali da se nikad nije pojavio. Ona je kazala da su kqu~evi garaè sve vreme bili iskqu~ivo kod supruga, a nakon

wegove smrti – kod we. Ona je, naoduzeto Ivu i policija je sve ren na to da ima pravo na braniovodno, nameravala da spremi weoru`je vratila nakon 17 godina ca i na svedoke prilikom pretregove stvari u stanu i u garaì kad postupka. Pu{ke su bile vidno posa i uvi|aja, imao je vremena da pro|e dve godine od smrti, kako to slagane u dnevnoj sobi. Moram da pro~ita naredbu, ali je odbio da obi~aj nalaè, ali je akcija poliobjasnim: ja volim da pucam, osvato pravo iskoristi, te su napomecije iskrsla ba{ pred istek ovog jala sam i nagrade. Pucala sam bonuli je bio u mogu}nosti da prati roka i poremetila plan, i to ba{ qe od svih mu{karaca u razredu. pretres prostorija. Oni su svi kakad je sin s porodicom trebalo da Ina~e, u garaù nisam i{la dok zali da tragovi nisu uzimani na ode na more. Kako je kazala, kqunismo kupili nov auto u junu – kalicu mesta, ve} da se to kasnije ra~eve od garaè im je dala u junu, zala je Tatjana. dilo laboratorijski, kako je obikad su kupili novi ~aj u ovakvim situaautomobil. cijama. Kako su naglaOptuèni \ukanovi} je ostao u pritvoru, – êkala sam da oni sili, potvrda o izuzeodu na letovawe pa da tim predmetima nije ali nije iskqu~ena mogu}nost da }e sredim garaù s jedsa~iwena jer se, kad uz jam~evinu do}i na su|ewe sa slobode nom ènom – kazala je se radi uvi|aj, kako su Bosiqka \ukanovi}. rekli, pravi samo zaSupruga Bosiqka je ponovila Izjave svedoka policajaca su se pisinik o uvi|aju. sli~nu pri~u i rekla da je mu` satako|e me|usobno poklapale. Branioci okrivqenog Nenad mo malo oprao pod garaè zbog noOkrivqeni, po wima, za vreme Suvajxi} i Savo Nedi} imali su vog automobila, ali da ostalo u uvi|aja nije dirao oru`je. Po wiprimedbu na ovakve izjave i insiwoj nije dirao. hovim re~ima, wemu je uz legitistirali na tome da u sudski zapi– Ja imam osam oru`nih listova misawe prikazana naredba o presnik u|e da time prilikom preza dva pi{toqa i {est pu{aka. tresu stana i garaè i jedna pritresa i uvi|aja nije ispo{tovan Pi{toq i tri pu{ke mi je poklomerak zapisnika je okrivqeni Zakon o krivi~nom postupku, jer nio svekar dok je bio ìv, a jo{ potpisao, tako da je jasno od koga nije sa~iwena potvrda o oduzetim toliko naoruàwa sam dobila nasu i na osnovu ~ega predmete odustvarima i pri tom nije jasno dato knadno, jer je to bilo nepravedno zeli. On je, kako su rekli, upozodo znawa osumwi~enom da moè da

Ivo \ukanovi} u sudu

tra`i usluge branioca, kao i da ima mogu}nost da ne daje izjave koje mu mogu {tetiti. Zanimqivo je da }e na narednom glavnom pretresu, pre informati~kog ve{taka, biti saslu{an i sudski depozitar jer je ustanovqeno da je laptop, zate~en u \ukanovi}evoj ku}i, neko u depozitu Suda otvarao pre ovog ve{taka pa ga stoga branioci ne prihvataju kao dokaz. Tako|e, specijalista sudske medicine prilikom pregleda oduzetih predmeta radi utvr|ivawa prisustva tragova biolo{kog porekla nije utvrdio prisustvo mi-

Foto: N. Stojanovi}

kroskopski vidqivih tragova biolo{kog porekla koji bi mogli pogodni za DNK analizu. Tako da }e se, eventualno, dodatno izuzeti predmeti od najve}eg zna~aja za vo|ewe postupka, koji bi ukazali na to da je \ukanovi} dolazio u kontakt sa spornim naoru`awem, samo na posebnu naredbu sudije, a to bi zahtevalo velike tro{kove i vi{enedeqne analize. Slede}i glavni pretres zakazan je za 9. oktobar. Optu`eni \ukanovi} je ostao u pritvoru, ali nije iskqu~ena mogu}nost da }e uz jam~evinu do}i na su|ewe sa slobode. M. Vuja~i}

„DNEVNIK” SAZNAJE SPECIJALNO TU@ILA[TVO PREUZELO PREDMET OKRIVQENIH ZA TRI PQA^KE I UBISTVO POLICAJCA U NOVOM SADU

Specijalni sud sudi za ubistvo policajca Grandi}a

Hap{ewe Borislava T. i stvari prona|ene kod wega

U NOVOSADSKOM OKRU@NOM SUDU

Osumwi~enom za ubistvo u Trebiwu ekstradicioni pritvor De`urni istra`ni sudija novosadskog okru`nog suda Miroslav Alimpi} odredio je ektradicioni pritvor do 60 dana dr`avqaninu Bosne i Hercegovine Borislavu T., zvanom Tasa (1981), iz Trebiwa osumwi~enom za vi{e te{kih krivi~nih dela, koga su u ponedeqak uhapsili pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije na Grbavici na osnovu me|unarodne poternice. Okrivqeni se tereti da je 1. avgusta oko jedan sat ujutro, u ba{ti diskoteke "Skaj" u Trebiwu, ispalio najmawe 15 metaka iz pi{toqa i tom prilikom ubio sugra|anina Krstivoja M.,

a me{taninu Simeonu D. naneo te{ke telesne povrede i pri tom doveo u opasnost ìvote ostalih okupqenih gra|ana. Prilikom li{avawa slobode u stanu na prvom spratu u Ulici Danila Ki{a 34 u Novom Sadu kod osuwmi~enog je prona|en pi{toq "glok" s 30 metaka pa je protiv wega podneta krivi~na prijava za nedozvoqeno dràwe oru`ja i eksplozivnih materija, zbog ~ega je ju~e saslu{an. Ina~e, deùrni istar`ni sudija Alimpi} je stupio u kontakt s tuìocem iz Trebiwa, tako da je u toku dostava predmeta u vezi s ovim postpupkom. M. V.

U NOVOM SADU

Razoruàn u stanu Prilikom pretresa stana Aleksandra \. (1975) iz Novog Sada, policija je prona{la pi{toq "bereta" i lova~ku pu{ku "crvena zastava" za ~ije dràwe nije imao dozvolu. Protiv osumwi~enog sledi krivi~na prijava za nedozvoqeno dràwe oru`ja i eksplozivnih materija, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

Specijalno tuìla{tvo za suzbijawe organizovanog kriminala preuzelo je od Okru`nog tuìla{tva u Novom Sadu predmet vezan za ubistvo policajca Vladimira Grandi}a, i podiglo optu`nicu protiv okrivqenih za pqa~ku zlatare „Mali{a“ u Zrewaninu 11. aprila ove godine. Dvojica okrivqenih, jedan u podstrekavawu, a drugi kao izvr{ilac, terete se i za ubistvo saobra}ajnog policajca Vladimira Grandi}a, koji je poku{ao da ih zaustavi kod Novog Sada. Ovim predmetom su obuhva}ena i dva razbojni{tva po~iwena u martu ove godine u zlatarama u Novoj Pazovi i Poàrevcu, za ~ije se izvr{ewe ili ume{anost u wih na razne na~ine terete pojedini okrivqeni. Za razna krivi~na dela i povezanost s razli~itim doga|ajima terete se: Slavko Risti} (28), Danijel Tomi} (18), Zoran Jovanovi} (39), svi iz Vaqeva, Nenad Mati} (27) iz Beograda, Aleksandar Majmunovi} (23) iz Grocke, Ivan Nikoli} (36), dràvqanin Srbije s prebivali{tem u Br~kom, te dvojica „epizodista“, Vladimir Vojinovi} (24) iz Lazarevca i Du{ko Milovanovi} (27) iz Vaqeva. Kako saznaje „Dnevnik“, ve} je izdata naredba da se okrivqeni iz novosadskog zatvora prebace u pritvor Okru`nog zatvora u Beogradu. Centralni doga|aj obuhva}en ovim predmetom je ubistvo policajca Vladimira Grandi}a 11. aprila, kad je poku{ao da zaustavi putni~ko vozilo „sitroen“ kojim su osumwi~eni za razbojni{tvo u zrewaninskoj zlatari „Mali{a“ beàli novosadskim autoputem. Od ~etvorice koji se sumwi~e da su kriti~nom prilikom bili u „sitroenu“, okrivqeni Danijel Tomi} se tereti da je pucao u policajca, a Nenad Mati} da ga je na to podstrekao. U vezi s kobnom pqa~kom zlatare „Mali{a“ u Zrewaninu, okrivqeni Slavko Risti} se sumwi~i da je krajem 2008. organizovao grupu za vr{ewe te{kih krivi~nih dela razbojni{tva u nameri pribavqawa imovinske koristi, koja je delovala do 11. aprila 2009. godine, a kao ~lanovi su ozna~eni: Danijel Tomi}, Nenad

Mati}, Aleksandar Majmunovi}, Zoran Jovanovi} i Ivan Nikoli}. Okrivqenom Risti}u se pripisuje da je u vi{e navrata po~etkom aprila ove godine s Ivanom Nikoli}em odlazio u Zrewanin radi „tipovawa“ vi{e zlatarskih radwi. Tako|e, Risti} se sumwi~i i za

Ubijeni Vladimir Grandi}

dono{ewe odluke o tome da se jedno od krivi~nih dela izvr{i u zlatari „Mali{a“, da je u tu svrhu neovla{}eno nabavio i dr`ao pi{toq „bereta“ i putni~ko vozilo „sitroen C-3“ beogradskih registarskih tablica i sportsku torbu.

Istragom se do{lo do podataka da su nakon toga osumwi~eni „sitroenom“ krenuli ka Novom Sadu, te da su, be`e}i od policijske potere, kod benzinske pumpe „Minut“ nai{li na policijskog slu`benika u uniformi Grandi}a, na motociklu BMW, koji im je prepre~io put i naredio da iza|u iz

Hap{ewe osumwi~enih

vozila, {to je prvi u~inio osumwi~eni Zoran Jovanovi}. Osnovano se sumwa da je tom prilikom osumwi~eni Nenad Mati} podstrekao Danijela Tomi}a, koji je dr`ao pi{toq kod sebe, da puca na policajca Grandi}a, te da

Odbrana iznena|ena Advokat Predrag Bogovac, branilac okrivqenog Vladimira Vojinovi}a, izjavio je ju~e za „Dnevnik“ da nije o~ekivao da }e ovaj predmet pre}i u nadle`nost Specijalnog tuìla{tva. – Smatram da za to nije bilo razloga jer su Okru`ni sud i Tuìla{tvo u Novom Sadu sposobni da sprovedu taj postupak. Me|utim, nemam ni negativan stav prema tome jer se prelaskom predmeta u nadle`nost Specijalnog suda za okrivqene ne}e ni{ta promeniti u pogledu teìne krivi~nih dela koja im se stavqaju na teret. Kao pozitivne efekte, o~ekujem efikasnije i brè su|ewe – kaè Bogovac. Navodno je za izvr{ioce tog razbojni{tva odredio Tomi}a, Mati}a, Majmunovi}a i Jovanovi}a, koji se sumwi~e da su 11. aprila oti{li „sitreonom“ u Zrewanin, odnosno da su u zlataru „Mali{a“ maskirani u{li Majmunovi} i Tomi}, koji je kod sebe imao pi{toq dobijen od Risti}a, da ih je u kolima nedaleko od zlatare ~ekao Jovanovi}, a Mati} ~uvao straù.

Navodi se da su osumwi~eni nakon napu{tawa vozila i poku{aja bekstva “poneli sa sobom torbu s oduzetim novcem, srebrom i zlatom, koju je Majmunovi} u be`awu bacio, dok je za to vreme Danijel Tomi} pobegao u nepoznatom pravcu i tom prilikom odbacio od sebe vatreno

je on potom ispalio jedan hitac, smrtno ga raniv{i. Istra`ni organi iznose sumwe da je nakon toga okrivqeni Mati} pre{ao na mesto voza~a, oglu{uju}i se o naredbu u me|uvremenu pristiglih radnika MUP-a da svi iza|u iz kola, stavio „sitroen“ u pogon i zajedno s osumwi~enim Majmunovi}em, koji je tako|e bio s wima u kolima, pobegao s lica mesta.

oru`je“. Dodaje se da je, kad su prona|eni i uhap{eni, osumwi~eni Tomi} posedovao la`nu li~nu kartu na ime Bojan Sofrani}, a Nenad Mati} na ime Bojan Bo`ovi}, a da im ih je nabavio osumwi~eni Slavko Risti}. Istragom je utvr|eno da je iz zlatare prilikom pqa~ke oduzeta ve}a koli~ina zlatnog i srebrnog nakita i 47.000 dinara. Okrivqeni Slavko Risti} i Danijel Tomi} se sumwi~e i za razbojni{tvo koje je izvr{eno 18. marta u Novoj Pazovi, u zlatari „Rada“, iz koje je otet zlatan nakit ukupno vredan oko 500.000 dinara. Za ume{anost u tre}e razbojni{tvo, 23. marta, u zlatari „Gold {op“ u Po`arevcu, u vezi s razli~itim okolnostima osumwi~eni su u saizvr{ila{tvu Slavko Risti}, Danijel Tomi} i Vladimir Vojinovi}, a za pomagawe – Ivan Nikoli} i Du{ko Milovanovi}, kojima se pripisuje da su unapred obe}ali “prikrivawe krivi~nog dela, izvr{ilaca, te pribavqenih predmeta“. Istragom je utvr|eno da je iz te zlatare oteto 4.999 grama raznog zlatnog nakita. J. Jakovqevi}

DRU[TVO

~etvrtak10.septembar2009.

DNEVNIK

VANREDNO STAWE U ZREWANINU ZBOG RACIONALIZACIJE [KOLSTVA

Da li je ministar prosvete ja~i od zakona

NOVOSA\ANKA TAMARA @IVKOVI] NAJBOQI PIVSKI BARMEN SRBIJE

Ne peni se kad dama to~i

Lekciju o umetnosti baratawa pivom mu{karcima u Srbiji odr`ala je, ipak, dama. Mlada Novosa|anka Tamara @ivkovi} pobedila je na nacionalnom takmi~ewu barmena u to~ewu piva “Zlatna krigla”, a krajem oktobra }e se u Wujorku, kao dr`avni prvak, “ogledati” sa {ampionima 31 zemqe iz celog sveta. Za ovo planetarno nadmetawe Tamara se nao{trila jo{ lane, kada je do{la do finala takmi~ewa, koje ve} tre}u godinu organizuje Apatinska pivara. Tamara je ve{tinu savladala u domicilnom kafi}u “Grafiti”, a najboqa u Srbiji nije

samo zbog toga {to je kreativna u poslu`ivawu piva ve} je pokazala eleganciju i da ume lepo da komunicira s gostima. Ona je i jedna je od 650 barmena iz cele Srbije koji su prethodno pro{li obuku jedine doma}e Pivarske akademije u Apatinu. Da Vojvo|anima ova rabota ba{ ide od ruke pokazao je u beogradskom “Ruskom caru” i drugoplasirani Uro{ Golik, “ekspert za pivo” iz novosadskog kafea “Ajri{ pab”. Ina~e, u finale je u{lo deset barmena, a “tre}a krigla” Srbije je Ni{lija Marko \uri}. S. Glu{~evi}

Namera Ministarstva prosvete Srbije da racionalizuje {kolski sistem i smawi broj odeqewa izazvala je pravo vanredno stawe u Zrewaninu. Protiv ove odluke su ne samo roditeqi ~ija deca poha|aju nastavu na ma|arskom jeziku ve} i oni koji su upisali potomke u srpska odeqewa. Na~elnik [kolske uprave u Zrewaninu Stani{a Bawanin „zatrpan“ je zahtevima da se razredi ne spajaju, a ju~e je odrào i nekoliko sastanaka s predstavnicima roditeqa |aka O[ „Jovan Cviji}“ i „Petar Petrovi} Wego{“, te saradnicima pokrajinskog ombudsmana zaduènim za za{titu prava nacionalnih mawina. Nezadovoqni roditeqi petaka u O[ “Jovan Cviji}“ organizovali su protest i ispred ove {kole. Traè da se nastava za 79 |aka, kao i ranije, odvija u ~etiri, a ne kao {to je sad predvi|eno, samo tri odeqewa. Smatraju da je pogotovo neprikladno {to se nastava na ovaj na~in formira u toku {kolske godine, i upozoravaju na to da deca nisu spremna na te promene. Sli~no je i u „Wego{u“, gde 144 |aka treba da se “stisne” u pet, umesto {est odeqewa. – Svim {kolama je usmeno dat nalog za racionalizaciju. Traìmo da se to u~ini napismeno, jer }e odre|eni broj nastavnika ostati bez norme, a deo wih i bez posla. Plus, deca se izlaù traumama. Za racionalizaciju su izabrani prvi i peti razredi i pitawe je za{to? – kaè predsednik [kolskog odbora u „Jovanu Cvi-

Neugodan razgovor na~elnika i saradnika ombudsmana

ji}u“ Stevan Gregovi}, i dodaje da se nastava i daqe odvija po starom, dok se ne prona|e zadovoqavaju}e re{ewe. Za razliku od roditeqa ~ija deca poha|aju nastavu na srpskom

jeziku, i smatraju da se usled racionalizacije wihovi potomci izla`u stresovima, pripadnici mawina su ube|eni u to da Ministarstvo prosvete, spajawem ma|arskih odeqewa, prvog i tre}eg,

Nu`no saìmawe – Lane su u zrewaninskim sredwim {kolama oformqena tri trogodi{wa odeqewa na ma|arskom i opstala su. Ove godine jo{ tri, a u dva ide samo osam |aka. Odlu~ili smo da ipak rade, ali smo morali da ih sa`memo u jedno – obrazloìo je Bawanin. Predo~io je i podatke po kojima u O[ „Sowa Marinkovi}“ u prvi razred ma|arskog odeqewa ide 15 |aka, u drugi svega ~etiri, tre}i – sedam i u ~etvrti – 15. U Lukinom Selu su u ma|arskom odeqewu dva prvaka, drugi razred poha|a troje, tre}i – jedan, a ~etvrti – troje |aka. – Sada je zaposlena jedna u~iteqica. Bilo je zahteva za dve, {to nikako nismo mogli odobriti – kaè na~elnik [kolske uprave.

ili drugog i ~etvrtog razreda, ugroàva Ustavom i zakonom garantovana prava. Savetnica pokrajinskog ombudsmana Klara Oros kaè za „Dnevnik“ da je za{titnik gra|ana dobio predstavku O[ „Sowa Marinkovi}“ iz Zrewanina zbog najave kombinovanih odeqewa u toj i {kolama u Lukinom Selu i Mihajlovu. – Do{li smo po obrazloèwe na~elnika [kolske uprave. On se poziva na uputstvo Ministarstva, a mi na ste~ena mawinska prava i Ustav koji garantuje da se ona ne smeju smawivati. Skrenuli smo mu pa`wu na to da je zakon ja~i od uputstva Ministarstva, ali mislimo da }e u problem morati da se ukqu~i i republi~ki ombudsman. Razumemo racionalizaciju zbog ekonomske krize, ali se to veoma lo{e odraàva na mawinskih prava. Ako se jednom spoje ma|arska odeqewa, vi{e se nikad ne}e razdvojiti! – navela je Klara Oros. Na sastanku s wom i zamenikom vojvo|anskog ombudsmana Zoltanom Goborom, Bawanin je poru~io da [kolska uprava nije prava adresa gde se treba àliti. – Ja nisam taj koji donosi odluke, ve} samo sprovodim kako ih ministar defini{e. Da smo se potpuno dràli uputstva, bilo bi mnogo gore. Na{im primedbama uspeli smo da sa~uvamo 19 odeqewa – naglasio je Bawanin, dodaju}i da nijednom pripadniku nacionalne mawine nije onemogu}ena nastava na materwem jeziku. @. Balaban

INDEKSI NOVOSADSKOG MEDICINSKOG FAKULTETA NA VELIKOJ SU CENI

Upis fizioterapeuta bez masirawa Indeks Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu tradicionalno je velika èqa mnogih sredwo{kolaca, a svake godine ispod upisne crte ostane ih gotovo isto onoliko koliko se upi{e. Interesovawe je veliko za sve studijske programe jer se ovde odavno ne studira samo medicina ve} i stomatologija, farmacija, i jo{ sve to i na engleskom jeziku, zdravstvena nega, od lane i specijalna edukacija i rehabilitacija, a od ove godine i fizioterapija. Zato je fakultet dobio i odobrewe resornog pokrajinskog sekretarijata da pro{iri upisnu kvotu na nekim programima. – U junu smo upisali 180 buxetskih studenata na medicinu i, zbog velikog interesovawa i dobrih rezultata na prijemnom, dobili odobrewe da upi{emo jo{ 50 na samofinansirawu. Na stomatologiju je upisano 45 buxetskih bruco{a, a na farmaciju 55 buxetskih i 15 samofinansiraju}ih. Na studije zdravstvene nege primqeno je 70 studenata na buxetu, dok smo na osnovnim strukovnim nege, gde je 24 samofinansiraju}a mesta, traìli jo{ toliko – kaè za “Dnevnik” dekan prof. dr Stevan Popovi}. – Na

tuelnom roku primaju se i dokumenta kandidata za upis na fizioterapiju, jer fakultet smatra da se mogu pozvati na izjavu ministra prosvete da je to mogu}e ako su programi u postupku akreditacije, a ustanove imaju dozvolu za rad. – Tra`ili smo 25 buxetskih i 20 samofinansiraju}ih mesta, primili dokumentaciju 35 kandidata i planiramo da prijave primamamo 14. i 15. septembra, a da prijemni bude 17. septembra – obja{wava dekan. – Izuzetno je ve-

„Ne {kolujemo vi{kove” [kolova}e se uskoro i doktori menaymenta

akademskim studijama zdravstvene nege i medicini bilo je bezmalo dva kandidata za svako mesto, na stomatologiji ta~no dva, a farmaciji ~ak 2,2! Na Medicinski obi~no dolaze dobri sredwo{kolci, motivisani, a ova generacija je jedna od boqih jer su od 719 prijavqenih 110 vukovci, na medicini ih je 48, farmaciji 45, stomatologiji 17. I na prijemnim su bili odli~ni rezultati, pa na medicini prvoplasirani

Kongres onkologa u Novom Sadu U “Master centru” “Novosadskog sajma” danas je po~eo Prvi kongres onkologa na temu “Rani rak dojke”. O ovom karcinomu, jednom od najaktuelnijih problema savremene medicine, govori}e eminentni predava~i iz Srbije i Francuske, s kojima Institut za onkologiju Vojvodine ve} godinama uspe{no sara|uje. Wegovi lekari stru~no se usavr{avaju u vi{e poznatih klinika, posebno ~uvenoj pariskoj bolnici “Tenon”, ~iji

{ef onkologije profesor @an-Pjer Loc ~esto boravi na Institutu za onkologiju Vojvodine i u~estvuje u transplantaciji mati~nih }elija u bolesnika sa solidnim tumorima, kao i u konzilijumima gde se razmatraju najkomplikovaniji slu~ajevi. Kruna te saradwa je me|unarodni stru~ni skup, koji je ovaj put posve}en karcinomu dojke. Ina~e, od wega u Srbiji svake godine oboli oko 4.000 `ena, a umre oko 2.500. J. B.

ima 99 od mogu}ih 100 bodova, a posledwi primqeni bruco{i na medicini, stomatologiji, farmaciji i zdravstvenoj nezi ~ak 72,52, 74,70, 79,92 i 74,08 boda! U prvom upisnom roku fakultet nije raspisao konkurs za studente na ~etvorogodi{we akademske studije specijalne edukacije i rehabilitacije (defektologije) i fizioterapije jer je ove programe predao na akreditaciju u petom krugu (svi ostali programi i fakultet ve} su akreditovani), koji je trebalo da bude okon~an krajem juna. – Ra~unali smo da }e uverewe o akreditaciji sti}i do septembarskog upisa, ali nikakav odgovor nismo dobili, verovatno zbog preoptere}enosti Akreditacione komisije. Ove godine upisujemo drugu generaciju studenata na specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a fizioterapija je nova – ka`e dr Popovi}, i obja{wava da su u septembarskom roku popuwena sva planirana mesta na defektologiji (40 buxetskih i 32 samofinansiraju}a bruco{a). Iako jo{ nema zvani~nog papira o akreditaciji, upis na ove studije bio je mogu} jer je program startovao jo{ 2008/9. U ak-

A o tome da da li je ovoliki broj upisanih studenta preteran, jer se stalno pomiwe veliki broj nezaposlenih lekara, dekan Stevan Popovi} kaè: – Mi smo fakultet koji uglavnom pokriva potrebe Vojvodine, i kad se pogleda koliko je ovde radnih mesta popuweno na{im biv{im studentima i potreba za lekarima u Pokrajini, vidi se da Medicinski fakultet ne stvara vi{ak kadra. Naravno, ne sporim ni~ije pravo da zavr{i bilo koji fakultet i bilo gde se zaposli. liko interesovawe za fizioterapiju, ne samo maturanata i zaposlenih zdravstvenih radnika, ve} su nam se obratila i udruèwa fizioterapeuta Srbije i Vojvodine, s kojima u dogovoru smo i krenuli da pravimo ove studije. Ovakav ~etvorogodi{wi program, po evropskim standardima, ne postoji u Srbiji i mi smo prva {kola koja je to prihvatila. Planiramo da od idu}e {kolske godine pokrenemo i ~etvorogodi{we studije za laborante, a na doktorskim studijama uve{}emo i menxment u zdravstvu. V. êki}

Melburn nije u buyetskom planu

SRPSKA DECA U DIJASPORI IPAK NE OSTAJU BEZ DOPUNSKIH [KOLA

Beograd ne mo`e da pla}a Ameriku

Srbija je nakon 20 godina donela Pravilnik o obrazovno-vaspitnom rada u inostranstvu, koji su zajedni~ki sa~inili ministarstva prosvete, dijaspore i spoqnih poslova. Tek ovaj akt, bez kojeg je doveden u pitawe daqi rad dopunskih {kola u inostranstvu, precizira proceduru izbora nastavnika i rad dopunskih {kola, ali su i stvoreni uslovi da se deca i roditeqi u dijaspori animiraju da ih {to vi{e poha|a {kole na srpskom. Konkurs za izbor nastavnika u dopunskim {kolama je zavr{en. Od 126 prijavqenih kandidata iz svih krajeva Srbije izabrano je 28 najboqih, od kojih je 13 ve} radilo u dopunskim {kolama u inostranstvu a 15 }e to ~initi prvi put. Ina~e, dopunska nastava u Nema~koj, [vajcarskoj, Francuskoj, Gr~koj i Belgiji obuhvata oko 4.000 srpske dece. Interesovawa su pokazali i Srbi iz drugih krajeva sveta, od Italije, preko Egipta,

Da se sluè pismeno i usmeno Mla|i, sredwi i stariji |aci iz na{e dijaspore imaju tri predmeta: srpski jezik, Moja otaxbina Srbija i Osnove kulture srpskog naroda. Godi{we od 105 do 114 ~asova, tokom kojih treba da “razviju qubav prema otaxbini, rodnom kraju, kulturnom i nacionalnom nasle|u i indentitetu, tradiciji materweg jezika, te da nau~e temeqe gramati~kih i ortografskih standarda srpskog kwièvnog jezika, da se wime sluè pismeno i usmeno”. EU je 1.600 evra mese~no, a u [vajcarskoj 3.200 {vajcarskih franaka. Srpska deca u dijaspori nedeqno }e imati tri ~asa u~ewa, pride

Za pun fond ~asova odre|eno je da plata nastavnika u dràvama EU bude 1.600 evra, a u [vajcarskoj 3.200 franaka SAD i Ju`noafri~ke Republike, do Australije, ali trenutno za to nema para. Plate nastavnom kadru u inostranstvu }e se ispla}ivati putem na{ih diplomatskih predstavni{tva, i to u valuti dràve gde drè predavawe. Visina se odre|uje se prema broju grupa |aka i srazmerno radnom vremenu. Za pun fond ~asova plata nastavnika u dràvama ~lanicama

slobodne aktivnosti vikendom. \ake ocewuju iz predmeta propisanih posebnim programom, krajwi uspeh iskazuje se broj~ano, a na kraju svakog drugog polugodi{ta nastavnik daje mi{qewe i predlog za daqe napredovawe. \aci }e koristiti uxbenike koji su re{ewem ministra prosvete odobreni za upotrebu u inostranstvu, ali mogu i iste kao u Srbiji. Q. Male{evi}

KULTURA

c m y

DNEVNIK

SUSRETI

~etvrtak10.septembar2009.

HRONIKA 38. BRANKOVOG KOLA

IVANKA LUKATELI, PRIMABALERINA

Poezija je Odràti kvalitet predstava i izvo|ewa neverovatno vitalna Na{a poznata baletska umetnica Ivanka Lukateli ovih dana u Srpskom narodnom pozori{tu drì ~asove igra~ima, i mladima i onima koji jo{ èle ne{to da nau~e i dodaju svom iskustvu. Ovu radionicu za igra~e klasi~nog baleta organizovalo je Udruèwe baletskih umetnika Vojvodine, kako bi igra~ima pruìlo mogu}nost usavr{avawa. Ivanka Lukateli je primabalerina Narodnog pozori{ta u Beogradu, odigrala je sve vode}e uloge klasi~nog repertoara, bila je i profesorka u Baletskoj {koli “Lujo Davi~o” i pedagog i repetitor solista u Narodnom pozori{tu u Beogradu, i stoga je Udruèwe baletskih umetnika Vojvodine i pozvalo da vodi ovu radionicu. z [ta najvi{e èlite da prenesete baletskim igra~ima koji po~iwu, ili imaju neko iskustvo? [ta smatrate da treba da znaju? - Po{tovawe jednog prema drugome, prema profesiji, i profesionalnost. To mi je najva`nije. z Od ~ega se sastoje va{e instrukcije? Da li je u ovoj radionici naglasak na fizi~kim ve`bama? - Ne, nego na treningu, zajedno s probama “@izele” koje su potrebne, jer }e ova predstava biti na repertoaru u ovoj sezoni. Dakle, radi se sa solistima i s dve, tri podele za ovu predstavu. z S obzirom da imate dosta pedago{kog iskustva, {ta smatrate da nedostaje baletskim igra~ima? - îni mi se da im nedostaje samopouzdawe. Smatraju se zapostavqenom profesijom. z S obzirom da je op{ta besparica, i da mnoga pozori{ta najavquju da }e imati skromne sezone, kako motivisati igra~e da rade?

- Za balet nikad nije ni bilo para. Balet je nau~en na tako ne{to. Treba mo`da preusmeriti neka sredstva, pa malo dati i baletu. z Ako ve} nema novca, kako bi trebalo kreirati repertoar? - Ba{ kad nema novca, pravi se repertoar koji }e dugo da traje, od onoga {to }e publiku da odu{evqava godinama, kao {to je “@izela”, koja dugo traje i stalno se obnavqa, pa i “Labudovo jezero”

Foto: S. [u{wevi}

koje jeste na repertoaru. Slede}a premijera bi isto tako trebalo da bude neka predstava koja }e dugo da traje i koju }e publika voleti, a kroz koju }e mladi kadar da se izgra|uje. To je interesantno i publici, da u raznim izvo|ewima vidi Odetu, Odiliju, @izelu, Kitri… z Kakva je dana{wa publika po va{em mi{qewu? - Publika voli kvalitet i mo`e da ga prepozna. Tako se i sti~e publika. Kada neko do|e na predstavu, pa je preporu~i drugome da je gleda, to je najboqa reklama. Predstave bi morale da odr`avaju nivo kvaliteta i izvo|ewa. Ta-

ko }e da opstaju i tako }e publika sve vi{e da ih zavoli. Ima fanova “Labudovog jezera” koji dolaze non-stop od kada se izvode, kao i na “@izelu”. z Baletske predstave su retke. Kako onda da igra~i steknu iskustvo? - To je upravo ono o ~emu smo govorili na po~etku. Trebalo bi da bude malo preraspodela, zadataka i novca, da bi taj balet opstao. Jer, to je profesija vezana za mladost i zato brzo pro|e. Glumci mogu da glume i do sedamdesete godine, uvek se na|e neka uloga starca za wih. Ali, u baletu to ne mo`e. Dok su mladi, igraju, trebalo bi ih iskoristiti, i onda je to naravno zahtevnije. Treba malo vi{e da igraju i bi}e im lak{e, a i publika }e to voleti. Bila sam na baletskim predstavama novosadskog pozori{ta i ba{ su pose}ene. Videla sam da publika voli balet. z [ta se u inostranstvu toliko razlikuje u baletu u odnosu na nas? - Razlikuje se samo odnos prema toj profesiji. Tamo je ona na potpuno istoj ceni kao sve ostale umetni~ke profesije i data mu je ista pa`wa kao i ostalima. To nedostaje kod nas. Mora dobiti druga~ije mesto u dru{tvu u na{oj zemqi. z Da vam neko da vlast u ruke u baletu, {ta biste uradili? - Prvo bih promenila besmisleni zakon po kojem igra~i moraju da igraju do pedesete, {ezdesete godine. Imaju beneficirani sta`, a moraju da ~ekaju neke godine za penziju. To bih promenila, jer nema mnogo igra~a u Srbiji. Za toliko bi mogao zakon da se promeni, da bi mladi mogli da igraju, a ne da odlaze u inostranstvo, jer nema mesta za wih. N. Pej~i}

PRVO U^E[]E NA ME\UNARODNOJ BALETSKOJ GALA VE^ERI

Na{i solisti u Parizu Solisti baleta na{a dva nacionalna teatra prvi put u~estvuju na Me|unarodnoj baletskoj gala ve~eri u Teatru [anzelize u Parizu. Balet majstor Olivije Pate, pri gostovawu u Beogradu pozvao je prvakiwu Baleta Narodnog pozori{ta Anu Pavlovi} da u~estvuje u toj gala ve~eri, a wenog partnera, Andreja Kol~erijua, prvaka Baleta Srpskog narodnog pozori{ta predlo`io je igra~ i koreograf Leo Muji}, koji je imao prilike da radi s wim smatraju}i da wegovi igra~ki kvaliteti mogu da zadovoqe tamo{wa visoka o~ekivawa.Oni }e 18. septembra u Parizu izvesti dve numere: klasi~nu koreografiju “Pakita” Ludviga Minkusa u koreografiji Marijusa Petipa odnosno obradi Ivanke Lukateli i Bahrama Juda{eva, kojom mogu da prika`u svoje tehni~ke, partnerske i umetni~ke kvalitete, kao i savremenu koreografiju Lea Muji}a pod nazivom I.V.E.K. - duet za Anu i Andreja napravqen specijalno za tu priliku. Anu Pavlovi} i Andreja Kol~erijua za ovaj nastup priprema Ivanka Lukateli, koja beogradsku balerinu vodi i prati jo{ od {kole.

Me|unarodno baletsko gala ve~e odràno je prvi put 1998. u Parizu, i od tada se izvodi svake godine u septembru u Teatru [anzelize u Parizu, u februaru u Linkoln Centru u Wujorku i svakog prole}a u Torontu u Kanadi.Svako izdawe gala ve~eri predstavqa najve}e zvezde - baletske prvake i prvakiwe iz najpresti`nijih baletskih kompanija u svetu, koji ~esto u Parizu igraju prvi put, ali i mlade igra~e koji }e postati zvezde sutra{wice. Ovakve predstave su preuzele na sebe zadatak da pariskoj publici otkriju mlade soliste koji su na po~etku karijere.Raznovrstan i uravnoteèn program, u kome se smewuju dueti iz klasi~nog repertoara i savremene koreografije, od kojih su neke kreirane posebno za ovu priliku, omogu}ava igra~ima da znala~koj publici pokaù razli~ite strane svog rasko{nog talenta.Renome koji je ova manifestacija stekla proteklih godina, kao i uspeh koji joj priznaju publika i mediji u baletskim krugovima {irom sveta, svedo~e o tome da je Gala ve~e Zvezde XXI veka nezaobilazni i èqno i{~ekivani doga|aj na po~etku pozori{ne sezone u Parizu.

U prethodnih nekoliko dana, na Brankovom kolu nastupili su brojni umetnici-pesnici, muzi~ari, slikari, glumci. Svojevrsna dopuna multimedijalnim programima ove godine je glavna tema manifestacije- ‘’Poezija i mediji’’. O tome su govorili su Svetlana Kalezi}, Petar V. Arbutina, Ra{a Popov i Milovan Vitezovi}, a predstoje besede Vica Dardi}a i Radomana Kawevca. Svetlana Kalezi} je istakla da bez poezije mediji nisu ostvareni, kao i da bez medija, poezija nije u trci za potpunim ostvarewem i afirmacijom talenata. Petar V. Arbutina je naveo dela Homera i Dantea kao vekovni primer poezije kao medija: ‘’Ilijada’’ kao izve{taj sa bitke, a ‘’Boànstvena komedija’’ kao svojevrsni putopis kroz pakao, ~istili{te i raj. Ra{a Popov je naveo film kao jedini novi medij koji se na{ao u zagrqaju sa poezijom i uspeo da na relevantan na~in ukqu~i lirsku supstancu u svoju osnovu. Televizija jo{ traì na~in da odgovori na slojevitost i dubinu poezije, ali, osim retkih slu~ajeva, ne pronalazi sistem niti ima svoje autore koji bi kreativno uzvratili poeziji. - Poezija je neverovatno vitalna, ona odbacuje olake komentare o wenoj skrajnutosti- nagla{ava direktor Brankovog kola Nenad Gruji~i}.- Takva uzgredna zapaàwa su la`na. Poeziji ne smetaju novi mediji i tehnologije, ona ih je doma{tala i naslutila, zato joj oni puno duguju i moraju prona}i na~in da budu pandan delima neuni{tivih pesni~kih talenata.

S jednog od programa Brankovog kola

Najboqe pesni~ke kwige U okviru programa „Laureati”, predstavqen je Neboj{a Devetak, dobitnik Zmajeve nagrade Matice srpske. Tako|e i dobitnici nagrade “Straìlovo”- Stela Manasijevi}, Marko Kova~evi} i Branimir Kr{i}. Brankovo kolo je predstavilo i svoje najnovije pesni~ke kwige koje su bile u najuèm izboru za ovu presti`nu nagradu. To su „An|eoski koren” Dubravke Milenkovi} iz Kikinde i „Xez-rok’’ Miroslava Mitkovi}a iz Ni{a. Zatim su promovisane nove kwige, „Slovo pretka” Ivana Lalovi}a iz Beograda, jednog od prethodnih dobitnika nagrade „Straìlovo”, „Zahvalna pesma spasene” Draènke Trbovi} i „Prepoznao sam radost” Zorana Sto{i}a iz Prokupqa. Na sve~anoj zavr{nici, rumunskom pesniku Nikiti Danilovu bi}e uru~ena nagrada “Branko Radi~evi}”. Bi}e predstavqena i wegova kwiga stihova “Sumrak vekova”, koju je na srpski prepevao Miqurko Vukadinovi}, a izdava~ je Brankovo kolo. Poezija je sveà ponornica jezika, koja na mahove vulkanskom snagom izbija na povr{inu i stremi ka svetlosti. Poetska re~ daje smisao obezglavqenom ~oveku posivele du{e u vremenu brzih informacija zloslutne sadrìne. Neverovatno je koliko u na{em je-

BEOGRADSKI SAJAM KWIGA

OD DANAS U VILI „STANKOVI]”

Kwièvna kolonija u ôrtanovcima Danas po~iwe deveta Me|unarodna kwièvna kolonija “ôrtanovci 2009”, a do 16. septembra u ôrtanovcima }e se okupiti, pored doma}ih pisaca i predstavnici osam zemaqa, najavili su organizatori ove kulturne manifestacije Srpsko kwièvno dru{tvo i srpski PEN centar. U koloniji, koja }e se odràvati u vili “Stankovi}”, reprezentativnom objektu Izvr{nog ve}a Vojvodine u ôrtanovcima, u~estvova}e pesnici i prozni pisci: Dorta Jagi} (Hrvatska), Lenka Dawhelova (ê{ka), Luka{ Maw~ik (Poqska), Jovica Ivanovski (Makedonija), Aida Hancer (Rumunija), Ivan Dobnik (Slovenija), Boris Jovanovi} Kastel (Crna Gora), Predrag Bjelo{evi} (Republika Srp-

ziku ima mladih pesni~kih talenata. Brankovo kolo ih bezrezervno poma`e, {tampa im kwige, obezbe|uje `ive nastupe i nastoji da ih afirmi{e. Objavquju}i iskqu~ivo pesni~ke naslove, mi demistifikujemo ostale izdava~e, koji to licemerno izbegavaju.

ska/BIH), Sr|an V. Te{in i Dejan Aleksi} (Srbija). Pisci }e tokom trajawa kolonije prirediti i nekoliko kwi`evnih programa na kojima }e ~itati svoje radove u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Somboru i Beogradu . Publika u Novom Sadu }e imati prilike da ~uje nove radove gostiju kolonije na kwi`evnoj ve~eri sutra u Gradskoj biblioteci, zatim u~estvuju na zatvarawu Brankovog kola 14. septembra u Sremskim Karlovcima, a zavr{no ve~e je 16. septembra u Kulturnom centru Beograda. Pokroviteqi manifestacije su Ministarstvo kulture Srbije, Izvr{no ve}e i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Po novom konceptu

Me|unarodni beogradski sajam kwiga, ~iji }e po~asni gost biti Gr~ka, bi}e odràn od 26. oktobra do 1. novembra i organizovan po novom konceptu, koji podrazumeva pregledniju sajamsku prezentaciju i ve}i izlo`beni prostor.Savremena svetska i doma}a izdava~ka produkcija, predstavqawe pisaca, promocije i drugi prate}i programi izdava~a bi}e koncipirani po izlo`benim celinama, a za u~e{}e na Sajmu prijavqeno je oko 800 izlaga~a.U areni i parteru Hale I bi}e sme{teni doma}i i inostrani izdava~i kojima je izdava{tvo primarna delatnost.Hala IV namewena je doma}im i inostranim izdava~ima i kwiàrama, dok }e se na galeriji te hale prodavati kori{}ene i antikvarne kwige. U Hali Ia bi}e predstavqene dràvne ustanove, a u Hali IIa nacionalni {tandovi inostranih izlaga~a, zatim izdava~i koji kao osnovnu delatnost imaju obrazovawe i izdava~i {kolske i stru~ne literature.

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Lari ^arls Scenario: Sa{a Baron Koen, Entoni Hajns, Den Mazer i Xef [afer Uloge: Sa{a Baron Koen i Gustav Hamarstajn, u filmu se pojavquju i: Pola Abdul, Harison Ford, Ru Pol, Kris Martin, Bono, Sting, Elton Xon, Sle{, Snup Dog

Bruno

Sadr`aj

Re~ kritike

Po{to zbog skandala koji izazove na jednoj modnoj reviji, Bruno (Sa{a Baron Koen), austrijski modni tv novinar (“fa{ionista”) dospe na crnu listu evropskih modnih pista, odlu~uje da ode u Holivud i napravi svetsku karijeru. Na tom putu ga prati nasuprot wemu, nimalo fensi asistent Luc (Gustav Hamarstajn). Bruno je otka~eni gej, kojem je svetska (medijska) slava na prvom mestu, pa je jedan od poku{aja da se proslavi, da napravi emisiju intervjua sa poznatim li~nostima ameri~kog xet seta. Me|utim, to nije ba{ lako pogotovo na Brunov na~in, pa nesre}ni ovisnik o slavi i mu{karcima, pored ostalog poku{ava da postane strejt i usvaja crna~ko dete…

Posle “Borata” globalnog, kontroverznog hita u slavu (geo)politi~ke nekorektnosti i nepodop{tina od kojih se deo gledali{ta kidao od smeha, a deo napu{tao bioskopsku salu, Sa{a Baron Koen je Brunu, svojoj drugoj od tri alternativne li~nosti, podario i bioskopski ìvot i gledaoce verovatno opet o{tro podelio. Time je Koen dodatno u~vrstio status jednog od vode}ih savremenih planetarnih klovnova sada se predstaviv{i i kao lik ni{ta mawe uvrnut od Borata, ali bitno razli~it. Bruno je pre svega fensi gej zalu|en svetom mode i VIP persona, glamurozni i eksplicitni homoseksualac bonvivan ~ija povr{nost ali i otvorenost provocira, ponekad i {okira sve sa kojima dolazi u dodir. Ustvari kao Borat, tako i Bruno, za Koena su ìvopisni zakloni iza kojih moè “bezbedno” i ciqano da iritira, podsmeva se, pa i kritikuju a ponekad se samo zabavqa, jedino se izlaù}i mogu}nosti da mu neko uvre|en i iznerviran, ne shvataju}i igru, odmah tu u kadru prilepi prijateqsku {qagu. Dakle i u “Brunu” je primewena gluma~ko- rediteqska tehnika “navla~ewa” sagovornika. I ovoga puta pri~a je komi~no nebulozna ali pomalo i melodramska, konzistentnija je, a scene su, ~ini se, mawe improvizovne. Skarednosti naravno nisu izostale i gotovo da imaju nadrealno zna~ewe. Ko voli opus Sa{e Barona Koena, “Bruna” sigurno ne}e propustiti, kako zbog humora tako i onoga {ta on zna~i. V. Crwanski

SPORT

~etvrtak10.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

26. EVROPSKO PRVENSTVO ODBOJKA[A U TURSKOJ

Pirova pobeda orlova Srbija - Finska 3:0 (25:20, 25:14, 25:22) ISTANBUL: Hala “Abdi Ipek~i”, gledalaca 217, sudije: Grathof (Nema~ka), Ilbejli (Turska). SRBIJA: Kova~evi} 5, Jani}, Petkovi} 2, Samarxi} (l), Grbi} 5, Niki} 15, Rosi} (l), Geri} 4, Miqkovi} 13, Starovi} 2, Petri}, Podra{~anin 12. FINSKA: Esko 2, Ojansivu 6, Siltala 8, Samelvuo 5, Hietanen, Hajverinen (l), Oli, Mi. Oivanen 7, [umov 8, Ma. Oivanen, Sivula, Lehtonen 3. Jo{ jednom se pokazalo da nije dobro svoju sudbinu staviti u ruke drugih, jer je odbojka{ima Srbije, uprkos sigurnoj pobedi nad Finskom, ostalo da se bore za peto mesto na Evropskom {ampionatu u Turskoj. Orlovi su ostvarili pirovu pobedu u pretposledwem kolu duge faze takmi~ewa, jer se ranije znalo da su ostali bez mogu}nosti plasmana u polufinale.

1. Rusija 2. Bugarska 3. Srbija 4. Holandija 5. Italija 6. Finska

Slavqe odbojka{a Srbije

U odnosu na ranije me~eve evrospke smotre, na{ selektor Igor Kolakovi} na mestu libera pru`io je {ansu Rosi}u, umesto Samarxi}u, a prima~ka dijagonala koja je zapo-

~ela utakmicu bila je Niki}Kova~evi}. Finci su se, s druge strane, pretstavili u sasvim pristojnom svetlu na po~etku me~a i pokazali da mo`da i nije realno {to su na

Zaslu`uju boqi tretman

Aleksandar Karaka{evi}

4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 1 0

4 4 4 4 4 4

4 4 2 2 0 0

1:3 2:3 1:3

0 12:6 8 1 10:6 7 2 8:8 6 2 8:8 6 3 6:11 5 4 7:12 4

0:3 3:1 3:0

0 12:3 8 0 12:3 8 2 9:7 6 2 9:9 6 4 2:12 4 4 2:12 4

Dana{wi program

REPREZENTATIVCI IZME\U SUBOTICE I [TUTGARTA

Stoni tenis spada me|u na{e najtrofejnije sportove. Ako se okrenemo samo posledwim uspesima, dovoqno je re}i da je Aleksandar Karaka{evi} ~etiri puta bio evropski prvak u miksu s Litvankom Rutom Paskauskiene, nekada Garkauskaite, s istom partnerkom ima i jedno srebro, kao i evropsku bronzu u dublu sa Slobodanom Gruji}em, sada{wim selektorom. I sestre Erdeqi, Ana Marija i Silvija imaju evropsku bronzu u `enskom dublu, {to uz nedavni trijumf @olta Petea na pro-turu Belorusije, medaqama na Univerzijadi i Marka Jevtovi}a na Otvorenom prvenstvu Srbije zaokru`uje sjajnu nisku uspeha u prvoj deceniji 21. veka.

1. Poqska 2. Francuska 3. Nema~ka 4. Gr~ka 5. [panija 6. Slova~ka

F grupa Italija - Rusija Bugarska - Holandija Srbija - Finska

Poznata tri polufinalista Sve nade na{e reprezentacije da }e se spletom okolnosti, zavise}i od rezultata drugih me~eva u grupi, na}i u polufinalu, raspre{ili su Bugari pobedom nad Holandijom. Tako }e se iz F grupe, u kojoj je selekcija Srbije, u polufinalu na}i Rusija i Bugarska, a wihov dana{wi me~ odlu~i}e o podeli prvog i drugog mesta u grupi. U E grupi Poqaci su obezbedili borbu za medaqe, ali }e dana{wi me~evi odlu~iti drugog putnika u polufinalu.

E grupa [panija - Nema~ka Slova~ka - Poqska Gr~ka - Francuska

Dràva je u posledwe vreme povela ra~una o nacionalnim uspesima sportista i to je za svaku pohvalu. Penzije na osnovu svetski vrednih rezultata, medaqa na evropskim i svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama, najzad su stigle u ruke onih koje takvo priznawe odavno zasluùju. Sjajno je i to {to se Ministarstvo omladine i sporta zalaè i za vanredna vrednovawa rezultata poput onih koje su nedavno ostvarili pliva~i, vesla~i, atleti~ari... ali {ta je sa stonim tenisom, pitaju se u STS Srbije? Tim povodom ju~e je odràna konferencija za {tampu u beogradskom hotelu “Interkontinental”, gde niko nije èleo da diè bunu, ali je namera poslenika u ovom sportu poput predsedni-

ka STS Srbije Zorana Kalini}a, tehni~kog sekretara Milorada Trpkovskog, kapitena na{e mu{ke reprezentacije i predsednika STS Beograda Aleksandra Karaka{evi}a i selektora Slobodana Gruji}a da apelom na javnost izbore za sebe vi{e po{tovawa. Rezultati su tu, pa je zato nejasno kako recimo moè da se desi da na{i reprezentativci na Svetsko ili evropsko prvenstvo godinama putuju bez odgovaraju}e medicinske pratwe, lekara i fizioterapeuta? Uglavnom se pomo}u {tapa i kanapa iznalaze sredstva za put, za kvalitetne pripreme, prevoz... Po tom pitawu nova garnitura predvo|ena pomenutim imenima poku{a}e da promeni ne{to na boqe. Stonoteniseri }e na osnovu li~nog rejtinga nastojati da obezbede boqe sponzorske ugovore od onih koje su imali do sada, ali i s pravom o~ekuju da ih i dràva podrì onda kada to zasluùju. U [tutgartu u nedequ po~iwe Evropsko ekipno prvenstvo. Na{a mu{ka reprezentacija u grupi igra sa Belorusijom, Rumunijom i Slovenijom. Objektivno, Belorusija je favorit, Srbija i Rumunija bori}e se za drugo mesto, dok je Slovenija autsjader. To je sve, ipak, samo na papiru. Prva dva mesta obezbe|uju ~etvrtfinale, tre}e i ~etvrto borbu za opstanak i plasman od 9. do 16. mesta od kojih dva posledwa vode u Drugu diviziju. Sa druge strane, devojkama je ciq povratak u elitu, pa treba me|u 16 reprezentacija biti me|u prve dve. Teàk je to zadatak za izabranike Slobodana Gruji}a i Zoltana Melika, ali treba verovati da }e Karaka{evi}, Pete, Jevtovi}, Milo{evi}, Erdeqi, Feher, Molnar i Galowa doneti lepe vesti iz Nema~ke i jo{ jednom obradovati Srbiju. S. Savi}

posledwem mestu u grupi. Bili su konkurentni i imali egal rezultat u xepu do pred kraj prvog perioda igre, ali je tada glavni sudija dva puta o{tetio Fince i na{a repre-

zentacija je kona~no uspela da se odlepi. Na{ servis ponovo nije bio na visini zadatka, ali je blok u presudnim trenucima doneo odlu~uju}e poene. Iskoristili smo boqi psiholo{ki

E grupa Slova~ka - Nema~ka [panija - Francuska Gr~ka - Poqska

(14) (16.30) (19)

F grupa Bugarska - Rusija Italija - Finska Srbija - Holandija

(14) (16.30) (19)

momenat u odnosu na Fince i poveli. Na talasu dobre igre nastavili su na{i momci i u drugom setu. Kona~no je krenuo na{ servis i Finci nisu imali previ{e {ansi da nam se konkretno suprotstave. Miqkovi} i Podra{~anin bombardovali su Skandinavce sa servis linije, a odbrana je omogu}ila mnogobrojne uspe{ne kontre. Zato je na{a prednosz rasla iz poena u poen i set je zavr{en 25:24. U tre}em setu su Finci osvojili najvi{e poena, ~ak 22, ali to sve zahvaquju}i na{oj opu{tenosti krajem susreta zbog visokog vo|stva. Kolakovi} je pred kraj pru`io periliku rezervistima Petkovi}u i Starovi}u da odmene Grbi}a i Miqkovi}a jer je pobednik ve} bio re{en. M. Risti}

OMLADINSKA REPREZENTACIJA ZAVR[ILA PRIPREME ZA EP

Preko Sirosa do Hawe

Omladinska vaterpolo reprezentacija Srbije (igra~i ro|eni 1989. i mla|i) zavr{ila je ju~e pripreme za Evropsko prvenstvo, koje }e se od 20. do 27. septembra odigrati u Hawi, drugom po veli~ini gradu na gr~kom ostrvu Kritu. Reprezentativci su posledwih desetak dana pripremali u Novom Sadu. Danas }e otputovati u Gr~ku, ali }e pre Krita boraviti na ostrvu Sirosu, gde }e od 11. do 13. septembra igrati na turniru sa rivalima koji ih o~ekuju i na Evropskom prvenstvu. Bi}e to posledwa provera za izabranike selektora Dejana Stanojevi}a pred odlu~uju}e borbe na {ampionatu Starog kontinenta. - Iza nas je dugo i naporno leto, koje }e se zavr{iti Evropskim prvenstvom za igra~e do 20 godina u Hawi. Mislim da su momci shvatili koji je osnovni ciq ovog Evropskog prvenstva i da je jako bitno na koji na~in i kako }e se prezentovati u Hawi, zbog daqeg razvoja i wihovog mesta u na{em vaterpolu. Polovinu ekipe ~ine igra~i koji su nedavno zavr{ili u~e{}e na Svetskom prvenstvu u [ibeniku (ro|eni 1991. i mla|i),

15 igra~a Selektor Stanojevi} u Gr~ku je odveo slede}ih 15 igra~a: @ivojinovi}, Mladenovi} (golmani), Ubovi}, Popovi} (centri), Markovi}, Mari}, Mili~i}, Komadini} (bekovi), Petkovi}, Ran|i}, ]uk, Vapenski, Vuksanovi}, Dedovi} i [apowi} (spoqna linija). Uz Stanojevi}a tu su i treneri Nikola Radoji~i} (Partizan) i Du{an Damjanovi} (Proleter, Zrewanin).

gde su osvojili bronzanu medaqu. Uz wih tu su i momci 1989. i 1990. godi{te koji treba da se izbore za mesto u A reprezentaciji. Naravno, isti put imaju i mla|i igra~i iz ove ekipe. Na{e `eqe, motivi i ciqevi ve} se znaju i oni su na najvi{em mogu}em nivou, a {ta }emo i koliko }emo uraditi na Evropskom prvenstvu zavisi od nas samih - rekao je selektor Dejan Stanojevi} pred put u Gr~ku. Na Evropskom prvenstvu Srbija }e igrati u Grupi B sa Crnom Gorom, Nema~kom i Turskom. U A grupi su Hrvatska, Rumunija, Francuska i Holandija, u C grupi }e se nadmetati Ma|arska, Slovenija, Italija i Poqska, a u D grupi [panija, UkrajiDejan Stanojevi} Foto: F. Baki} na, Gr~ka i Rusija. - Bi}e to prilika za ovih 15 - Ne bih posebno ulazio u kalmomaka da se izbore za 13 mesta u kulacije, ali poznat je krug zemareprezentaciji. Posle turnira, qa koje pretenduju na odli~ja. osta}emo jo{ nekoliko dana na Znamo da je Crna Gora evropski Sirosu, gde }emo trenirati, a prvak, jo{ je i poja~ana u odnosu onda }emo se preseliti u Hawu, na pro{lu godinu. Hrvatska je gde }emo igrati Evropsko prvengledano na papiru, ali i onim stvo. Iako su pripreme trajale {to je pokazala do sada, najja~a na ~itavog leta, ekipa je zapravo turniru. Tu su i Ma|ari, Italijaodradila samo nekoliko zajedni, Grci i mi. Dve prvoplasirane ni~kih treninga. Naime, po{to ekipe iz svake grupe idu daqe, a smo se odlu~ili da forsiramo prvo mesto obezbe|uje direktni mla|e igra~e morali smo da saplasman u ~etvrtfinale. I}i }e~ekamo da se zavr{i juniorsko mo utakmicu po utakmicu, trudiSvetsko prvenstvo, pa su nam se }emo se da damo svoj maksimum i bronzani iz [ibenika prikquproba}emo da uzmemo jednu od me~ili tek pre nekoliko dana. daqa. Zbog toga nam je i va`no u~e{}e Turnir na Sirosu reprezentana turniru na Sirosu, kako bicija }e iskoristiti da vidi gde se smo se {to boqe uigrali - rekao trenutno nalazi u odnosu na rivaje Stanojevi}. le sa kojima }e se sastati na G. Malenovi} Evropskom prvenstvu.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak10.septembar2009.

KUQANI SE O[TRE ZA BOR^ANE

SPARTAK ZLATIBOR VODA JO[ OZBIQNIJE NASTAVQA SEZONU

Korak `eli agresivnije

Golubovi se stabilizuju

Pauzu u prvenstvu fudbaleri Hajduka koriste maksimalno radno. Protekle sedmice radilo se dva puta dnevno, odigrana je i kontrolna utakmica sa Tekstilcem iz Oxaka, a od ponedeqka je sve okrenuto susretu sa novajlijom u superliga{kom dru{tvu, ekipom BSK-a. - Svi jedva ~ekamo susret sa BSK-om i u toj utakmici }e se videti {ta smo radili ove dve nedeqe i je li nam pauza koristila. Prema onome {to su igra~i uradili trebalo bi da bude dobro - ka`e {ef stru~nog {taba Bogdan Korak. U sklopu priprema za utakmicu sa BSK-om, Hajduk je ju~e igrao sa srpskoliga{em Veternikom u Kuli. - Jo{ nisam odlu~io da li }e susret sa BSKom po~eti Marko Jovanovi} ili }u ga jo{ malo pri~ekati, pa mu onda dati {ansu. U svakom slu~aju on }e biti u kom- Sini{a Radanovi} (beli dres) binaciji za sastav ekipe i to je mogao da u~estvuje u toj utakvelika stvar za nas, jer smo domici. Nastoja}emo u nastavku bili pravog igra~a. [to se sezone da budemo {to agresivUro{a Milosavqevi}a ti~e on niji. Bitno mi je da napravimo jo{ fizi~ki nije spreman da bi {to vi{e {ansi, a nadam se da

Foto: S. [u{wevi}

}e i realizacija biti mnogo boqa nego na prethodnim me~evima. @elimo pobedu protiv BSK-a - istakao je Korak. \. Bojani}

Fudbalski klub Spartak Zlatibor voda iz Subotice odrào je desetu sednicu Upravnog odbora. Najva`niji rezime redovne sednice je da je Klub poja~ao Upravni odbor sa va`nim predstavnicima politi~kog, privrednog i dru{tvenog ìvota u Subotici. Od utorka, 8. septembra, u Upravnom odboru FK Spartak Zlatibor voda su i: @ivojin Jawi}, Mitar Nikoli}, Sr|an \urica, âba Kern, Bogdan Laban, Joèf Kasa, Gojko Radi}, Sa{a Vu~ini}, Lazar Duli}, [andor [omo|i i Tomislav Stan- Pitawe stadiona mora da se re{i ti}. da se ne de{ava da deca odlaze - Optimista sam povodom sau druge klubove - istakao je stanka, Subotica }e biti poDragan Simovi}, predsednik novo grad fudbala. Ne se}am FK Spartak Zlatibor voda. se kada je posledwi put na ovaj Me|u ~lanovima Upravnog na~in stao grad iza kluba. Poodbora je i Sa{a Vu~ini}, nosno mogu da istaknem da su gradona~elnik Subotice. Vunam razne strukture, politi~~ini} je istakao da je Spartak ke i privredne u na{em upravbrend Subotice i da ne moè nom odboru. Kada je takva ekibiti Subotice bez Spartaka i pa na zadatku, ne moè da bude obrnuto. Tako|e, izneo je da je lo{e. Podvukli smo da, sem jedno od kqu~nih pitawa retakmi~arskog rezultata, pri{avawe statusa Gradskog stamarne stvari moraju da se ti~u diona, te da se svi nadaju da }e re{ewa pravnog statusa Gradsudstvo doneti ispravnu odluskog stadiona, wegovog privoku i da }e tre}i po veli~ini |ewa u maksimalnu funkciju. fudbalski objekat u Srbiji Naravno, uslovi u omladinkona~no biti pravno-imovinskoj {koli moraju biti boqi, ski vra}en gradu.

OGLASIO SE UPRAVNI ODBOR FK PARTIZAN

Sukobi i podele ne postoje Sa{a Cilin{ek

Cilin{eku laknulo Dvadesetsedmogodi{wi fudbaler Sa{a Cilin{ek je odahnuo, po{to je sertifikat wegovog doju~era{weg kluba iz Letonije Ventspilsa stigao u Jagodinu. Naime, nekada{wi mladi reprezentativac i prvotimac Vojvodine, igra}e u jesewem delu kao pozajmqen igra~ za srpskog superliga{a Jagodinu. - S Jagodincima sam se brzo o svemu dogovorio posledweg dana prelaznog roka, ali sam strahovao da li }u papirolo{ki sve uspeti da sredim. Ventspils mi je ponudio dve solucije, ili da moj novi klub otkupi ugovor ili da igram na pozajmicu, za platu od novog poslodavca. Sve se dobro zavr{ilo i sada mi predstoji da pomognem novim klupskim drugovima da se kroz nastavak Jelen superlige baziramo u sredinu tabele – ka`e Cilin{ek, koji je izme|u Vojvodine i Letonije igrao jo{ u Poqskoj i Ukrajini. S. S.

Zlatan samo podse}a Zlatan Ibrahimovi} izjavio je da nije siguran da }e da ima toplu dobrodo{licu na me~u prvog kola grupe F Lige {ampiona s Interom. Ibrahimovi} (27) je igrao za Inter od 2006. do juna ove godine, a u letwem prelaznom roku poja~ao je Barselonu. Za Inter je odigrao 88 me~eva i dao 57 golova. - Pravi navija~i Intera znaju {ta sam uradio za klub. Pre nego {to sam do{ao nisu 17 godina osvojili titulu, a kada sam stigao, uzeli smo tri.

Upravni odbor FK Partizan konstatuje da je sa dosada{wim Trenerom I tima sporazumno raskinut ugovor. To je u~iweno na izuzetno korektan i prijateqski na~in. Slavi{a Jokanovi} je pokazao dostojanstvo i privrènost klubu koje zasluùje po{tovawe navija~a i celokupne sportske javnosti. Upravni odbor se zahvaquje Slavi{i Jokanovi}u na uloènom radu i trudu i ostvarenim rezultatima, pre svega dvostrukoj uzastopnoj duploj kruni, koji }e ostati zauvek zabeleèni u istoriji kluba. Slavi{a Jokanovi} ostaje ~lan na{eg kluba, koji je igra~koj pridodao i trenersku slavu i uvereni smo da }e wegov nastavak trenerske karijere biti barem jednako uspe{an kao u FK Partizan. Upravni odbor je jednoglasno imenovao Gorana Stevanovi}a za trenera prvog tima uz punu podr{ku i uverewe da je stru~ni {tab na ~elu sa wim spreman i sposoban da obezbedi rezultate u skladu sa ambicijama i tradicijom kluba. Prilikom imenovawa

Gorana Stevanovi}a nije postojala nikakva dilema, niti alternativno re{ewe, jer Goran Stevanovi}, kao dete Partizana i proveren fudbalski stru~wak, poseduje sve potrebne kvalitete za obavqawe posla trenera prvog tima. FK Partizan poseduje kvalitetan igra~ki kadar, pa`qivo selektiran u posledwe dve godine i Upravni odbor }e, kao i do sada, ~initi maksimum napora da igra~ima i stru~nom {tabu obezbedi najboqe mogu}e uslove za rad. Upravni odbor konstatuje da je srpska javnost u posledwih dvadeset dana zatrpana neta~nim informacijama o de{avawima u klubu. Sve vesti o sukobima, podelama, „grupama“ unutar Upravnog odbora i kluba i smenama funkcionera kluba su isfabrikovane i neistinite. Tako|e su neta~ne bile informacije o pregovorima sa pojedinim trenerima. Kao i u svakom kolektivnom organu tako i u Upravnom odboru FK Partizan postoje ponekad razli~ita mi{qewa o pojedinim pitawima

iz delatnosti kluba, ali se sve odluke donose nakon rasprave, usagla{avawa stavova i u najboqem interesu kluba. Ta sasvim prirodna dimenzija rada Upravnog odbora ne sme biti povod za kampawsko plasirawe neistina sa ciqem da se stvori neta~na slika o tobo`wim sukobima i haosu u klubu. O~igledno je da je tretman FK Partizan u srpskoj sportskoj javnosti daleko ispod tradicije, ugleda, rezultata i zna~aja FK Partizan za srpski fudbal i sport i Upravni odbor }e poboq{awu tog tretmana u budu}nosti posvetiti punu pa`wu. Na{a utakmica sa FK Tuluz koja }e se odigrati 17.09.2009. godine predstavqa}e produ`etak odmeravawa snaga francuskog i srpskog fudbala i verujemo da }e se i ona odigrati pred prepunim stadionom i uz punu podr{ku sportske javnosti kao {to je to bio slu~aj sa duelom Srbija – Francuska – ka`e se u saop{tewu UO FK Partizan.

ALEKSANDAR POPOVI] U GR^KOJ

U Kavali tri godine [ta se to dogodilo pa da se fudbaler Aleksandar Popovi} predomislio u jednom danu i karijeru, ipak, nastavio u Gr~koj? Kapiten Vojvodine iz pro{le sezone javio se ju~e na{oj redakciji iz Kavale u èqi da obrazloì nagli preokret. - Ta~no je da sam za “Dnevnik” pro{le sedmice izjavio da nisam èleo da na pre~ac odlu~ujem o svojoj karijeri i da sam se zahvalio Grcima na ponudi, uprkos tome {to su wihova sredstva informisawa ve} objavila moje ime kao posledwe poja~awe u prelaznom roku. Predsednik Kavale sutradan me je nazvao telefonom izraziv{i èqu da doputujem u Gr~ku, uverim se o kakvom gradu i klubu je re~, uz napomenu da i o novim uslovima moèmo da razgovaramo – veli Popovi} u telefonskom razgovoru. O~igledno je to da je po dolasku u Gr~ku Popovi} promenio mi{qewe. - Presudila je ponuda koja je za 50 procenata bila povoqnija

od prvobitne. Potpisao sam ugovor na tri godine, uz klauzulu da svake naredne godine bude povoqniji za mene. Mesto je lepo, blizu Soluna, sa oko 150 hiqada stanovnika. Klub èli povratak na stare staze i plan je da bude stabilan superliga{, a ukoliko se ukaè {ansa i da se bori za Kup UEFA – veli Popovi}. Debi bi mogao da bude kao iz snova. Kavala za vikend igra u Atini s Olimpijakosom. - O~ekujem da debitujem u me~u sa slavnim klubom. Tim u prva dva kola ima pobedu i poraz, a posle Kavalu o~ekuju dva susreta pred svojim navija~ima, kojih, kako kaù, uvek bude od osam Aleksandar Popovi} do deset hiqada. Ovo je koloniItandje, Rinkon iz kijevskog ja stranaca me|u kojima su i KaDinama, Rije~anin Bakovi}...lajxi} iz Zemuna, moj nekadanabraja poja~awa Kavale Popo{wi saigra~ iz Vojvodine Pavi}, od kojeg u ovom klubu o~evi}evi}, rezervni golmani Mikuju mnogo. lana - Kala} i Liverpula – S. Savi}

- Ne smemo da ostavimo qude iz privatnog sektora same, ve} im moramo pru`iti podr{ku i pozdraviti dugoro~no opredelewe da se vrati prepoznatqiva omladinska {kola Spartaka, a da klub bude baziran na momcima iz regiona. Moramo da ponovo afirmi{emo fudbalski sport na talasu superliga{kog statusa izborenog pro{le sezone. Podr{ka ne zna~i samo direktno finansirawe, postoji mnogo stvari koje mogu da se urade, po~ev od re{ewa pitawa Gradskog stadiona - istakao je Vu~ini}. N. Stanti}

Milan èli Joveti}a êlnici Milana zainteresovani su da u junu 2010. godine angaùju napada~a Fiorentine i crnogorske reprezentacije Stevana Joveti}a. “Goal.com” navodi da predsednik Milana Silvio Berluskoni u crnogorskom reprezentativcu vidi fudbalera koji bi mogao da nosi igru ekipe na na~in na koji je to radio Kaka. Rukovodstvo roso-nera planira da angaùje Joveti}a, jer smatra da }e napada~ Fiorentine u bliskoj budu}nosti da bude jedna od najve}ih zvezda svetskog fudbala. Joveti} je u Fiorentinu stigao 2008. godine iz Partizana za osam miliona evra, a ~elnici Milana mora}e da izdvoje najmawe dvostruko ve}u sumu ako èle da 19godi{wi napada~ obu~e wihov dres. On je za klub iz Firence odigrao 28 utakmica i postigao ~etiri gola. Za reprezentaciju Crne Gore nastupio je na 11 me~eva i {est puta se upisao u listu strelaca.

ZANIMQIVOST PORTPAROL [ALKEA KATEGORI^AN

Muhamed nije ponièn Portparol nema~kog fudbalskog prvoliga{a [alkea Tomas [pigl demantovao je da je islamski prorok Muhamed ponièn u himni kluba iz Gelzenkirhena. - Muhamed je bio prorok koji nije imao pojma o fudbalu, ali od svih divnih boja izabrao je ba{ plavu i belu navodi se u himni [alkea, koju navija~i kluba pevaju 46 godina. [alke je u prethodnih nekoliko meseci zatrpan protestnim i prete}im pismima muslimana koji su traìli da se sporni deo himne ukloni. - Verujemo da su sve pokrenuli qudi koji nisu najboqe razumeli na {ta se tekst himne odnosi i {ta ta~no zna~i. Ali nikako nije ta~no da je islamski prorok Muhamed po-

nièn u toj pesmi - rekao je [pigl. êlnici [alkea angaòvali su profesora Bulenta Ukara, eksperta za Islamske studije sa univerziteta u Osnabriku. On je analizirao tekst i zakqu~io da Muhamed nije ismejan u himni. - Cela situacija je glupa jer himna postoji 46 godina. Igrali smo protiv turskih timova i imali turske navija~e ranije, pa nije bilo problema. Cela stvar se pojavila jer Nema~ka ne èli da pusti Tursku u Evropsku uniju. Mislim da pesmu ne treba zabraniti jer nikoga ne vre|a - saop{tili su navija~i [alkea i naveli da su dobili gomilu pisama od muslimana koji kaù da se ose}aju ponosno kada 60.000 qudi na stadionu peva o wihovom proroku.

SPORT

~etvrtak10.septembar2009.

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE (US OPEN)

Kraj za Zimowi}a i Nestora Nenad Zimowi} i Daniel Nestor nisu uspeli da se plasiraju u polufinale mu{kog dubla na US Openu. Druge nosioce su u ~etvrtfinalnom duelu zaustavili Izraelac Endi Ram i Maks Mirwi iz Belorusije rezultatom 2:1, po setovima 6:7, 6:4, 6:0. Ram i Mirwi, koji su peti favoriti za titulu, spre~ili su tako da ~etiri najboqa dubla na svetu igraju zavr{nicu posledweg gren slema u sezoni. [panski teniser Rafael Nadal plasirao se Nenad Zimowi} i Danijel Nestor u ~etvrtfinale mu{kog dela finalu savladala Italijanku turnira u Wujorku. Nadal je u Flaviju Penetu rezultatom 2:0, osmini finala savladao Franpo setovima 6:4, 6:3. Amerikanka cuza Gaela Monfisa rezultatom }e u polufinalu igrati sa Bel3:1, po setovima 6:7 (3), 6:3, 6:1, gijankom Kim Klajsters, koja je 6:3. Plasman u ~etvrtfinale iznadigrala Kineskiwu Na Li 6:2, borio je i îleanac Fernando 6:4. Serena Vilijams brani tiGonzalez, koji je pobedio Frantulu na Ju-Es openu. Ona je procuza @oa-Vilfreda Congu re{le godine u finalu pobedila zultatom 3:1, po setovima 3:6, 6:3, Srpkiwu Jelenu Jankovi} 6:4, 7:6 (3), 6:4. Hrvat Marin îli} 7:5. Ukupni nagradni fond turnadigrao Britanca Endija Marenira u Wujorku je 20 miliona ja 7:5, 6:2, 6:2, dok je Argentinac dolara. Huan Martin del Potro bio boOsmine finala, mu{karci: qi od [panca Huana Karlosa (6) Del Potro (Argentina) Ferera 6:3, 6:3, 6:3. (24) Ferero ([panija) 6:3, 6:3, Najboqa ameri~ka teniserka 6:3, (16) îli} (Hrvatska) - (2) Serena Vilijams plasirala se u Marej (V. Britanija) 7:5, 6:2, 6:2, polufinale ènskog dela tur(11) Gonzales (île) - (7) Conga nira. Vilijamsova je u ~etvrt(Francuska) 3:6, 6:3, 7:6, 6:4, (3)

U martu olstar turnir Predsednik Udruèwa profesionalnih tenisera (ATP) Adam Helfant rekao je da ta organizacija planira da u martu slede}e godine organizuje doga|aj olstar tipa, sa ciqem da se pove}a popularnost sporta. Helfant je rekao da vrhunski igra~i podràvaju planove za jednodnevni ili dvodnevni turnir, na kome bi mogli da se odràvaju takmi~ewa u ve{tini ili dublovi sa slavnim li~nostima, kao i priredbe dodela raznih nagrada. Helfant je rekao da bi voleo da se podigne uzbu|ewe pred po~etak svake sezone, za {ta je rekao da je stvar koja se u ostalim sportovima boqe organizuje nego u tenisu. Helfant je ocenio da doping i name{tawe me~eva nisu veliki problem u tenisu i dodao da trenutno vodi ozbiqne pregovore sa novim velikim sponzorom.

Kim Klajsters u polufinalu Belgijska teniserka Kim Klajsters plasirala se u polufinale Otvorenog prvenstva SAD u tenisu, po{to je pobedila Kineskiwu Li Na 6:2, 6:4. Klajstersova je tako uspe{no nastavila takmi~ewe posle povratka iz penzije. Ovo je weno prvo pojavqivawe na Ju-Es openu od kada ga je osvojila 2005. godine.

Klajstersova je do sada pobedila tre}eg nosioca Venus Vilijams i 14. Marion Bartoli. U polufinalu }e igrati protiv drugog nosioca Serene Vilijams ili 10. Flavije Penete. Hrvat Marin ^ili} napravio je veliko iznena|ewe savladav{i u osmini finala Endija Mareja 3:0 (7:5, 6:2, 6:2).

EKIPNO PRVENSTVO SRBIJE

Poraz N[K-a Ka`e narod, nesre}a nikad ne dolazi sama. Posle remija sa Spartakom, kada su ispustili prvo mesto, ju~e je Beopublikum do`iveo pravi {ok ubedqivim porazom od Ni{lija. Kad su Vaqevci uvideli da niko ne po{tuje wihovog sveca morali su ne{to i sami da urade na tome. Premier ga sad po{tuje. Tri nulerice Mladenovca su zaboravqene i sad opet ulove po neki poen. Lasta je prva napustila sve~anu salu po{to je brzo re{ila me~ s Agronomom u svoju korist. Kad se posle brzog poraza Beopublikuma u~inilo da je {ampion re{en (N[K DDOR) kao da se s fudbalskog terena odnekud pojavio ~uveni Zare s poslovi~nom situacijom: - ne se znaje rezultat, Zare igra! Tako su N[K-ovci upoznali Zareta u Kragujevcu. Kada smo ve} pomislili da su kandidati za ispada-

we “ve} vi|eni”, rezultat u me~u Spartak - Politika nas je demantovao. Suboti~ani, sa novim sufiksom Merkur, ispustili su iz vida da bodovi u susretu s konkurentima imaju duplu vrednost pa im je bod s Beopublikumom Pirov bod. Rezultati 8. kola: Beograd Beopublikum - Ni{ 2:4, S[K Premier - “Sveti Nikolaj Srpski” 2:4, Mladenovac - Sloga Amiga 1,5:4,5, Lasta – Agronom 4,5:1,5, Novosadski [K DDOR - Radni~ki 2,5:3,5, Spartak Merkur - Politika PEP 2:4. Plasman: 1. Novosadski [K DDOR 18 (27,5), 2. Radni~ki 17 (28,5), 3. “Sveti Nikolaj Srpski” 17 (27,5), 4. Beopublikum 16 (27,5), 5. S[K Premier 14 (26), 6. Lasta 13 (26,5), 7. Ni{ 12 (25,5), 8. Sloga Amiga 11 (26), 9. Spartak Merkur 7 (24,5), 11. Politika PEP 6 (23), 10. Agronom 4 (18,5), 12. Mladenovc 0 (7). B. D.

Nadal ([panija) - (13) Monfis (Francuska) 6:7, 6:3, 6:1, 6:3. êtvrtfinale, ène: Klajsters (Belgija) - (18) Li (Kina) 6:2, 6:4 (2) S. Vilijams (SAD) - (10) Peneta (Italija) 6:4, 6:3. êtvrtfinale dublova, mu{karci: (1) Bob i Majk Brajan (SAD) – Karsten Bol/Kris Gu~ione (Australija) 6:4, 7:6, (4) Luka{ Dluhi (ê{ka)/Leander Pae{ (Indija) – (7) Vesli Mudi (J. Afrika)/Dirk Norman (Belgija) 6:3, 5:7, 6:4, (3) Mahe{ Bupati (Indija)/Mark Nouls (Bahami) – Ivan Qubi~i} (Hrvatska)/Mikel Lodra (Francuska) 6:4, 4:6, 7:6, (5) Maks Mirwi (Belorusija)/Endi Ram (Izrael) - (2) Nenad Zimowi}/Daniel Nestor 6:7, 6:4, 6:0.

DNEVNIK

REPREZENTATIVCI SRBIJE U MA\ARSKOJ NA ZAVR[NIM PRIPREMAMA ZA SVETSKO PRVENSTVO

Medaqa Frisova `eqa

Od 24. do 26. septembra u danskom Helmingu odr`a}e se Svetsko prvenstvo u rvawu gr~ko-rimskom stilu. Na smotri najboqih rva~a na}i }e se i ~etiri reprezentativca Srbije: Kristijan Fris (do 55 kilograma), Davor [tefanek (60), Aleksandar Maksimovi} (66) i Radomir Petkovi} (120), koje }e s klupe predvoditi selektor Milorad Dokmanac i Sreten Damjanovi}. Posledwu, zavr{nu fazu priprema na{i reprezentativci odra|uju zajedno sa selekcijom Ma|arske u Tatabawi, a kao sparing partneri s wima su otputovali i Dejan Frawkovi}, Petar Balo i Dragutin Duki}. - Dobro }e nam do}i zavr{ne pripreme u Ma|arskoj, jer poznato je da na{ severni sused spada u vrh svetskog rvawa – poja{wava selektor Milorad Dokmanac. – Tako|e, pored nas na pripremama }e biti jo{ nekoliko reprezentacija iz okru`ewa, {to dodatno doprinosi kvalitetu sparing partnera, posebno {to se radi o takmi~arima s razli~itim specijalkama. U redovima na{e reprezentacije o~ekuju bar jednu medaqu sa svetske smotre, a jedan od glavnih kandidata je i Sen}anin Kristijan Fris, koji je ve} ranije osvojio bronzane medaqe na SP (Baku) i EP (Sofija). - Naravno, kod mene je osvajawe medaqe stavqeno kao prioritet, ali treba imati u vidu da }e se u Holandiji na}i krem svetskog rvawa, konkurencija }e

Manojlovi} u Bundesligi Nekada{wi levi bek Crvene zvezde i biv{i igra~ na{e rukometne reprezentacije, Nikola Manojlovi} (28), potpisao je ugovor sa jednom od najbogatijih nema~kih ekipa Rajneker Levenom. Posle igrawa za {vajcarski Vintertur i tri godine provedene u bundesliga{u Gepingenu i leto{weg izleta u rumunsku Konstancu, Manojlovi} se ponovo vratio u najja~u ligu na svetu. Zanimqivo je to da je Srbin u Konstanci odigrao jednu prvenstvenu utak- Nikola Manojlovi} micu protiv Odorhee i sa sedam nepoznatih razloga napustio golova bio je najboqi igra~ ti{ampiona Rumunije. ma Zorana Kurte{a, ali je iz J. G.

Elita u Novoj Pazovi Povodom lokalnog praznika Septembarskih sve~anosti i u okviru obele`avawa ulaska mesnog kluba u Prvu rukometnu ligu Srbije, u Novoj Pazovi }e se 11. i 12. septembra odr`ati veliki 30. rukometni turnir uz u~e{}e na{ih najboqih klubova. Na turniru }e igrati: Partizan, Metaloplastika ([abac), Jugovi} (Ka}), Proleter (Zrewanin), Zaje~ar i doma}in Nova Pazova. Turnir se igra pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine Stara Pazova. Doma}in je za najboqe ekipe i pojedince obezbedio pehare i nagrade. J. V.

Kristijan Fris

biti `estoka, ali potrebni su i sportska sre}a i dobar `reb. Potrudi}u se da u svaki me~ u|em dobro pripremqen i maksimalno koncentrisan, a ako to

bude dovoqno za medaqu, mojoj sre}i ne}e biti kraja – rekao je Fris, koji }e, ina~e, od na{ih boraca prvi iza}i na struwa~u. J. G.

ZANIMQIVOST

Uhap{en jer je poqubio Nadala Mu{karac sredwih godina uhap{en je na US Openu po{to je sa tribina u{ao na teren Artur E{ u Wujorku kako bi poqubio Rafaela Nadala posle pobede. Portparol turnira izjavio je da je policija bila primorana da uhapsi navija~a zbog ometawa sportskog doga|aja. Kada je Na- Rafael Nadal dal zavr{io me~ osmine finala sa Francuzom Gaelom - Za mene to nije bio proMonfisom navija~ je dotr~ao sa blem. Stvarno je bio veoma tribina, stigao do {panskog tefin. Rekao je “ja te volim” i nisera koji je spremao stvari i poqubio me - objasnio je Napoqubio ga, pre nego {to je dal, koji je izborio plasman u obezbe|ewe intervenisalo. ~etvrtfinale.

Narednog vikenda Trofej Beograda Rukometni savez Beograda najavio je da }e organizovati turnir Trofej Beograda i obeleèti 60 godina od svog osnivawa. Na turniru }e, 12. i 13. septembra, u hali “Slodes”, u~estvovati osam ekipa u mu{koj i ènskoj konkurenciji. U konkurenciji rukometa{a takmi~i}e se gradske ekipe Temi{vara, Segedina, Bawa Luke i Beograda, a u konkurenciji rukometa{ica ekipe Podgorice, Ni{a, Temi{vara i Beograda. U subotu 13. septembra utakmicama generacija beogradskih rukometa{a i rukometa{ica koji su osvajali olimpijske, svetske i evropske medaqe, bi}e obeleèno 60 godina od osnivawa Rukometnog saveza Beograda.

SKUP[TINA RSS

Sever sa 17 klubova U Beogradu je, uz prisustvo 63 ~lana, odr`ana redovna sednica Skup{tine Rukometnog saveza Srbije. Skup{tina je jednoglasno donela zakqu~ak da se svi modeli takmi~ewa koji su prezentovani na ovoj sednici proslede Upravnom odboru, sa obavezom UO RSS da napravi jedan dinami~ki plan oko predlagawa sistema takmi~ewa i da sistematizovan predlog predstavi Skup{tini. Po jednom od modela, ~iji je zagovornik bio Vojislav Andri}, prvi stepen bi imao 12 mu{kih i 10 `enksih klubova, drugi bi bio podeljen na Sever i Jug (sistem 12 i 10), pri ~emu bi se van konkurencije takmi~ile juniorske selekcije. Tre}i stepen bi bio podeljen na ~etiri grupe - Vojvodina, Beograd, Istok i Zapad (12 i 10), a tu

bi se takmi~ili juniorski timovi Super i Prve lige i kadetske nacionalne selekcije... Tako|e, usvojeno je da }e drugoliga{ki mu{ki Sever imati 17 ekipa, ali samo ove sezone, dok je starosna granica za dvojnu registraciju vra}ena na pre|a{nju, mu{ki 20, dame 19 godina i mogu}e je da jedan klub registruje pet igra~a i svih pet da igra, a ne kao do sada tri. – Cela zabuna nastala je jer propozicije Prve vojvo|anske lige i Druge lige Sever nisu bile uskla|ene u pogledu broja klubova koji idu u vi{i rang i ispadaju. Tu su svi pogre{ili sve do UO RSS koji je ra~unao da je to ve} prethodno pre~i{}eno stiglo na usvajanje. Da se ne bi dogodilo da jedna ekipa trpi, predla`emo da se

samo za ovu sezonu na|e iznu|eno re{enje, te da Liga ima 17 klubova - pojasnio je Borislav Perovi}, a predsednik UO Velimir Marjanovi} je priznao evidentnu gre{ku. Skup{tina je jednoglasno izabrala êdomira Prostrana za predsednika, a Milana Marinovi}a i Mileta \uri}a za ~lanove Stalne arbitraè. Za predsednika Komisije za àlbe jednoglasno je izabran Radoslav Petrovi}, a za ~lanove Zlatibor Kana~ki, Stevan Bojovi}, dr Goran Rodi}, Zoran Mrdovi}, Du{an Vojvodi}, Goran A{anin, Savo Nedi} i Marinko ôbanin. Skup{tina je jednoglasno donela izmene i dopune Registracionog pravilnika i Pravilnika o rukometnim takmi~ewima RSS. J. G.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak10.septembar2009.

36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ MARSIN GORTAT, UZDANICA POQSKE REPREZENTACIJE

ZANIMQIVOSTI

Grci najvi{i, Srbi najmla|i Na 36. Evrobasketu koji se zaukava u Poqskoj, kao i obi~no, ima dosta zanimqivosti vezanih za prose~nu visinu i starost pojedinih reprezentacija. Pregledaju}i rostere prijavqenih ekipa, lako se dolazi do zakqu~ka da je ubedqivo najvi{a selekcija na [am-

Riki Rubio

pionatu reprezentacija Gr~ke, ~iji igra~i su prose~no visoki ~ak 204,6 cm. S druge strane, najni`a je reprezentacuija Izraela, ~ija je prose~na visina 196,5 sm. Na drugom mestu po visini je Slovenija (202,4 cm), a onda slede: Nema~ka (202,1), Srbija (201,9 cm), Hrvatska (201,7), Bugarska (201,5 cm), Turska (201,4)... Malo vi{i od reprezentativaca Izraela su, s druge strane, Ma-

kedonija i Francuska sa po 197,5 cm, odnosno Letonija i [panija sa po 198,6 cm. Kada se govori o prose~noj starosti timova, najmla|a je reprezentacija Srbije, ~iji su igra~i u proseku stari 22,5, a odmah za wima su Rusi sa 22,9 godina. Re~ je o dvema daleko najmla|im selekcijama, jer tre}a je Francuska sa 24,6 godina, a slede: Poqska (25,2), Nema~ka i Gr~ka (25,3), Turska (25,8), [panija (26,1) itd. Najstarija je selekcija Hrvatske s 28,3 godina a slede Slovenija s ta~no 28 godina, Velika Britanija (27,6) Makedonija (27,5) itd. Najvi{i igra~ na prvenstvu je Grk Kostas Kufos, koji je visok 218 cm, ali ovog puta na Evrobasketu nema ni jednog ko{arka{a ekstremne visine od preko 220 cm. Samo santimetar niì od Kufosa su na{ Kosta Perovi} i Britanac Endrju Bejts, a 216 cm visok je Primo` Brezec iz Slovenije. Slede nekolicina igra~a sa po 215 cm, a me|u wima su Samarxiski (Makedonija), Ples (Nema~ka) i Mozgov (Rusija), dok su bra}a Pau i Mark Gasol ([panija) visoki po 214 cm. Najniì igra~i na Evrobasketu 2009 su Makedonac Mirakovski i Poqak [ubarga, sa po 178 cm. Najstariji ko{arka{ je Poqak Adam Voj~ik, koji je ro|en 20. aprila 1970. godine i ima punih 39 leta. Za wim slede Makedonac Blaèvski i Letonac Helmanis (1972.), odnosno Makedonac Stefanov i Britanac Reinking (1973.). Najvi{e igra~a ro|enih sedamdesetih godina u sastavu imaju Slovenci - ~ak wih {estorica ro|eni su izme|u 1974. i

A grupa

Prvo kolo: Gr~ka - Makedonija 86:54, Hrvatska - Izrael 86:79. Drugo kolo: Izrael - Makedonija 79:82, Gr~ka - Hrvatska 76:68. Tre}e kolo: Hrvatska Makedonija 81:71, Gr~ka - Izrael 106:80. 1. Gr~ka 3 3 0 268:202 6 2. Hrvatska 3 2 1 235:226 5 3. Makedonija 3 1 2 207:246 4 4. Izrael 3 0 3 238:274 3

B grupa

Prvo kolo: Rusija - Letonija 81:68, Francuska - Nema~ka 70:65. Drugo kolo: Nema~ka - Rusija 76:73, Letonija Francuska 51:60. Tre}e kolo: Francuska - Rusija 69:64, Litvanija - Bugarska sino}. 1. Francuska 3 3 0 199:180 6 2. Rusija 3 1 2 218:213 4 3. Nema~ka 2 1 1 141:143 3 4. Letonija 2 0 2 119:141 2

C grupa

Prvo kolo: Srbija - [panija 66:57, Slovenija - Velika Britanija 72:59. Drugo kolo: Srbija - Slovenija 69:80, [panija - Velika Britanija 84:76. Tre}e kolo: [panija - Slovenija 90:84, Srbija - Velika Britanija sino}. 1. Slovenija 3 2 1 236:218 5 2. [panija 3 2 1 231:226 5 3. Srbija 2 1 1 135:137 3 4. V. Britanija 2 0 2 135:156 2

D grupa

Prvo kolo: Poqska - Bugarska 90:78, Turska - Litvanija 84:76. Drugo kolo: Litvanija - Poqska 75:86, Bugarska Turska 66:94. Tre}e kolo: Poqska Turska 69:87, Bugarska - Litvanija sino}. 1. Turska 3 3 0 265:211 6 2. Poqska 3 2 1 245:240 5 3. Litvanija 2 0 2 147:172 2 4. Bugarska 2 0 2 144:184 2

1979. godine. To su: Jagodnik (1974.), Golemac (1977.), Lakovi~ (1978.) i Udrih, Brezec i Smodi{ (1979.). Dvojica najmla|ih igra~a su [panac Riki Rubio, ro|en 21. oktobra 1990. godine i Bugarin Avramov, koji je ro|en 8. marta 1990. godine. A. P.

Danas slobodan dan Danas je u Poqskoj slobodan dan. Takmi~ewe se na Evropskom prvenstvu nastavqa sutra me~evima novoformirane E grupe, a u Bidgo{}u }e

se sastati: B2 – A2 (15.45), B3 – A1 (18.15) i B1 – A3 (21). Po istom sistemu igra}e i timovi u novoformiranoj F grupi u Lo|u, dan kasnije.

Imamo priliku da osvojimo medaqu Jedno od najprijatnijih iznena|ewa posle dva odigrana kola na Evrobasketu 2009 je reprezentacija Poqske. Na premijeri u grupi D, {to nije bilo te{ko pogoditi, doma}in je nadigrao Bugarsku rezultatom 90:78, a onda je, u drugoj rundi, priredio iznena|ewe trijumfom nad Litvanijom (86:75). Jedan od najboqih igra~a, na odu{evqewe publike u Vroclavu, bio je Marsin Gortat, ~lan NBA liga{a Orlando Mexika. - Na{a ekipa odli~no je izgledala u prva dva kola, a, uz to, imamo i sjajnu atmosferu u timu - rekao je 213 cm visoki Gortat. - Iz dana u dan, od kada smo po~eli pripreme za Evrobasket, igramo sve boqe i ~ini mi se da smo spremni da ostvarimo veliki rezultat. Rekao bih da imamo realnu {ansu da osvojimo medaqu i ube|en sam da, uz pomo} na{e neverovatne publike, imamo i snagu i kvalitet da to uradimo. U pripremnoj utakmici sa [panijom Poqska je pokazala, i pored poraza u Saragosi (83:88), zavidnu snagu. Koliko

Bez pritiska Va{a uloga u timu je zna~ajna, posebno u odbrani, gde se borite s velikim i jakim rivalima. Ose}ate li pritisak zbog toga? - Ne. Ve} sam dokazao da umem da igram vrhunsku ko{arku i trudim se da vodim ekipu ka pobedama. To je sve {to treba da radim. je ta utakmica pozitivno delovala na va{e kolektivno samopouzdawe? - Tokom pripremnog perioda gubili smo tesno neke utakmice, a me|u wima je i duel sa [pancima. Upravo me~ u Saragosi pokazao je da mo`emo da se nosimo i s najboqim evropskim selekcijama, {to je, normalno, uticalo na to da nam samopouzdawe zna~ajno poraste. Uz to, zadovoqan sam i zbog ~iwenice da je Poqska po~ela da igra sve boqe od

Marsin Gortat (levo)

trenutka kada sam se vratio u reprezentaciju. Zna~ajna je jo{ jedna stvar za nas: sjajna publika u Vroclavu, a znam da }e tako biti i kasnije, uliva nam neverovatnu snagu. Ose}a se u vazduhu da su navija~i poludeli za ko{arkom i da su uzbu|eni zbog na{e dve uvodne pobede. Bili ste boqi od Bugara, a pravu te`inu ima pobeda nad jednim od favorita na Evrobasketu, selekcijom Litvanije. U ~emu je tajna va{ih uspeha? - Pre svega u pokretqivoj i veoma agresivnoj odbrani. Svi zajedno u~estvujemo u akcijama, delujemo kao ozbiqan tim i spremni smo da ratujemo za svaku loptu. Znali smo da je va`no da zaboravimo na egoizam i da se podredimo kolektivu, a nije zanemarqiva ni ~iwenica da znamo svoju ulogu ekipu i da igramo punom snagom i srcem. Da li vam doma}instvo Eurobasketu 2009 name}e i odre|enu dozu pritiska? - Istina je da ose}amo lagani pritisak i svesni smo da }e on rasti kako [ampionat bude odmicao. Navija~i puno o~eku-

IZ KK CRVENA ZVEZDA

DARKO TODOROV USPE[AN NA INOSTRANIM TAKMI^EWIMA

Odgo|ena skup{tina

Na stazi sa [umaherom

Ko{arka{ki klub Crvena zvezda odloìo je redovnu sednicu Skup{tine, koja je bila zakazana za ~etvrtak, 10. septembar, preneo je “B92”. Skup{tina kluba trebalo je prvobitno da bude odràna 2. septembra, ali je pomerena za osam dana kako bi se svi zaposleni vratili sa odmora. Crvena zvezda je odlu~ila da ponovo odloì sednicu Skup{tine kluba, a novi datim bi}e naknadno saop{ten. Na predstoje}oj Skup{tini trebalo bi da se usvoji ostavka predsednika Slobodana Vu~i}evi}a, kao i da se razmotri pitawe novog trenera posle odlaska Svetislava Pe{i}a.

Pobeda Kase Biciklista Srbije Gabor Kasa (20) pobedio je na dva brdska ciqa (132. i 135. klometar) u ~etvrtoj etapi Trke nada u Francuskoj, kao i jednom prolaznom ciqu (156. kilometar). Osvojio je i tre}e mesto na prolaznom ciqu na 139. kilometaru i zahvaquju}i bonifikaciji za ove plasmane popeo se sa 29. na deseto mesto u generalnom poretku.

Od kada je, pre ~etiri godine, po~eo da se takmi~i u motociklisti~kim trkama, Zrewaninac Darko Todorov Frajta nizao je uspeh za uspehom. Wegovo prvo odmeravawe sa suparnicima bilo je na trci koja se bodovala za Balkanski {ampionat u Rumuniji i tada je osvojio svoj prvi pehar i drugo mesto u klasi 125 kubika. Nedavno je ponovo dokazao da je izuzetan voza~. Kao jedini predstavnik Srbije, voze}i za Motostars iz ^eneja, Frajta je na Otvorenom moto {ampionatu Makedonije, odr`anom u Ki~evu, zauzeo prvu poziciju u najja~oj klasi Super {tok. Ujedno je i oborio rekord staze u Ki~evu, iako je ona, po re~ima Todorova, tehni~ki izuzetno zahtevna, sa puno krivina i bez izletnih zona. Nastupio je tada voze}i „Suzuki GSHR 1000“, prvi put na toj stazi, a wegov motor, koji je 2003. godi{te, bio je stariji u odnosu na ostale kojima su upravqali takmi~ari iz Makedonije, Gr~ke, Bugarske i Turske. To mu nije zasmetalo da na kraju iza sebe ostavi makedonskog prvaka Sa{u Nikolova. Svojim nastupom Zrewaninac je odu{evio makedonsku publiku koja mu je zadenula i novi nadimak – Raketa. Lane je Todorov u~estvovao na nekoliko inostranih takmi-

Topi}eva u finalu Rekorderka Srbije u troskoku Biqana Topi} u~estvova}e u finalu mitinga Svetske atletske federacije (IAAF) u Solunu koje }e biti odr`ano od 12. do 13. septembra, saop{tio je Atletski savez Srbije. Topi}eva je 17. avgusta osvojila ~etvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Berlinu. Ona je tada postavila novi rekord Srbije u troskoku, koji iznosi 14,52 metra. U saop{tewu ASS se navodi da je selektor Dragi{a Kuzmanovi} odredio stru~ni tim koji }e sa~iwavati Dragutin Topi}, Danilo Krtini}, Slavoqub Kuzmanovi}, Goran Obradovi} i Jovan Jahi}. Topi} }e biti zadu`en za skokove, Krtini~ za baca~ke discipline, Kuzmanovi} za sredwe i duge pruge, Obradovi} za vi{eboj, a Jahi} za sprint i prepone.

Povla~i se Libi Triket

Darko Todorov Frajta

~ewa, izme|u ostalog u [paniji i Nema~koj, a pripala mu je i ~ast da se na|e u istoj stazi sa ~uvenim Mihaelom [umaherom. Na pro{logodi{wem svetskom Endurans {ampionatu u motociklizmu u Nema~koj Todorov je nastupio kao ~lan Markos Suzuki Rejsing Tima. Na polovini

ju od nas, a ta o~ekivawa sada su znatno uve}ene posle dve vezane pobede. Poku{a}emo da zaboravimo na to i da se fokusiramo na obaveze koje su pred nama. Osnovna zamisao nam je da jakom timskom igrom nametnemo svoj ritam, a kada u tome uspemo, videli ste, pobede dolaze same po sebi. Igramo pred doma}om publikom i to je ~udesan ose}aj, ne{to {to nam se u karijerama vi{e ne}e dogoditi. Ba{ zbog toga jednostavno moramo da iskoristimo {ansu koja nam se ukazuje. U [paniji 2007. godine Poqska je izgubila sve tri utakmice u grupi i vratila se ku}i ve} posle prve faze takmi~ewa. [ta je realno o~ekivati od ove ekipe samo dve godine kasnije? - Verujem da imamo talenat, dovoqno iskustva i veliko srce i da moèmo da igramo veoma va`nu ulogu na Prvenstvu. To je na{ ciq. Nismo ovde da odigramo nekoliko me~eva i da kaèmo kako smo sre}ni {to smo pro{li u drugu rundu. Moèmo mnogo i, uz pomo} publike, ube|en sam da }emo to i dokazati. A. Predojevi}

trke ovi voza~i su ~vrsto dr`ali 25. mesto. Me|utim, pehovi na motoru jednog od wegovih klupskih drugova uticali su da ekipa zavr{i na 35. mestu. - Voze}i trening trku video sam da je jedan voza~ pao u levoj krivini i sleteo sa staze. U momentu nisam znao o kome je re~,

ali sam po zavr{etku treninga video tog voza~a u iscepanom kombinezonu, bez kacige i tek tada shvatio da je to Mihael [umaher – prise}a se Todorov i dodaje da je kasnije, zbog kvara na motoru, {ampion Formule 1 morao da odustane od takmi~ewa na stazi u Nema~koj. @. B.

Australijska pliva~ica Libi Triket izjavila je da razmi{qa o povla~ewu iz sporta. - Obo`avam plivawe, ali nameravam da se posvetim i drugim stvarima. Posle pauze od nekoliko meseci done}u kona~nu odluku - rekla je Libi.

SVET

~etvrtak10.septembar2009.

U poplavama u Istanbulu 20 mrtvih ISTANBUL: U poplavama koje su pogodile najve}i turski grad Istanbul i okolinu, do sada je ìvot izgubilo 20 qudi, saop{tio je guverner Istanbula Muamer Guler, prenosi dràvna novinska agencija Anadolija. On je dodao da je vi{e od 20 qudi povre|eno u bujici koja je ju~e potpuno blokirala istambulsku ~etvrt Ikiteli. Bujica, izazvana pquskom, blokirala je glavnu saobra}ajnicu koja Istanbul povezuje sa industrijskom zonom, glavnim aerodromom i autoputem za Gr~ku. Na putu koji prolazi kroz istanbulsku ~etvrt Ikiteli, nivo vode je iznad jednog metra, te su mnogi automobili blokirani.Turska televizija Si-EnEn Turk prikazala je snimke voza~a koji na krovovima automobila ~ekaju spasioce. U severozapadnom delu Turske pre dva dana je u poplavama ìvot izgu-

UKRATKO

bilo osmoro qudi, ukqu~uju}i i dvoje iz istambulskih predgra|a.Meteorolozi su saop{tili da je ki{a koje je do sada pa-

la u Istanbulu i okolini najja~a za posledwih 80 godina i upozorili da }e se padavine nastaviti. (Beta-AP)

DNEVNIK

Oluja odnela 14 ìvota u Argentini i Brazilu LONDON: U oluji koja je besnela du` severne obale Argentine i ju`nog Brazila ìvot je izgubilo najmawe 14 qudi, dok je na desetine povre|eno. U Argentini ìvot je izgubilo najmawe deset qudi a vi{e od 50 je povre|eno, dok je vetar, koji je duvao preko 100 kilometar na sat, ki{a i grad uni{tio wihove ku}e, javio je ju~e britanski Bi-Bi-Si. I u Brazilu su ~etiri osobe izgubile ìvot u nevremenu u gradu Karakiaba i prema nepotvr|enim izve{tajima jo{ dvoje u Sao Paulu. Ekstremno jaka ki{a prouzrokovala je saobra}ajne probleme u San Paulu i prekinuli telefonske veze u okolini. Nekoliko lokalni medija izvestili su da oluja imala ja~inu tornada, ali su meteorolozi naveli da se radilo o ozbiqnom padu pritiska i sudaru tropskog toplog i hladnog vazduha koji je izazvao nestabilnost. (Tanjug)

MERE BORBE PROTIV PANDEMIJE U ITALIJI I FRANCUSKOJ

Presa|ivawe lica u Francuskoj PARIZ: Mu{karcu starom 39 godina, kome je bila uni{tena vilica posle povrede vatrenim oru`jem, uspe{no je sprovedena transplantacija lica u avgustu, saop{tili su ju~e bolni~ki izvori u Parizu.To je peta u Francuskoj i deveta transplantacija lica u svetu. Pacijent, ~ije ime nije saop{teno, ~ekao je ~etiri godine na operaciju. Francuskiwa Izabel Dinoar je prvi pacijent kome su presa|eni nos, usne i brada. Ona je operisana 2005. godine. (Beta-AFP)

U~enicima zabraweno qubqewe zbog novog gripa RIM, PARIZ: Direktor jedne italijanske gimnazije zabranio je u~enicima da se qube kako bi se spre~ilo {irewe zaraze novog gripa.U cirkularnom pismu Mario Ruskoni, direktor gimnazije

ti~nog perioda virusa, kao vid prevencije. U~enicima }e na po~etku {kole profesori nau~nih predmeta objasniti na~ine preno{ewa bolesti i mere predostro`nosti ko-

Za prequbu bi~evawe ili smrt ACEH: Prequba }e se stroè ka`wavati, javnim bi~evawem ili ~ak smrtnom kaznom, u indoneànskoj provinciji Aceh, gde lokalne vlasti planiraju da uvedu strogo po{tovawe islamskih zakona. Lokalni parlament trebalo bi naredne nedeqe da razmotri nacrt zakona koji se odnosi na borbu protiv konzumirawa alkohola, kockawa,silovawa i preqube. "Neven~ane osobe, koje budu odgovorne za prequbu, dobi}e sto udaraca bi~em na javnom mestu, dok }e ven~anim osobama odgovornim za prequbu pretiti smrtna kazna i to kamenovawe", rekao je lokalni zvani~nik Raihan Iskandar.Aceh se nalazi na severu indoneànskog ostrva Sumatra. Na tom ostrvu prete`no ìve tvrdokorni muslimani. (Beta-AFP)

prirodnog smera "Wutn" u Rimu, navodi da }e od po~etka nove {kolske godine, 1. oktobra, u~enicima biti zabraweno da se qube i grle kako bi se mogu}nost zaraze virusom H1N1 svela na minimum. "To je samo inteligentna profilaksa", istakao je on. "Ne radi se ni o kakvoj nazadnoj odluci i niko ne}e biti ka`wen zbog nediscipline", objasnio je Ruskoni, dodaju}i da je uprava {kole `elela da deci predo~i opasnost od novog gripa. On je, tako|e, rekao da }e ova mera biti na snazi tokom kri-

jih se treba pridr`avati kako bi za{titili svoje zdravqe. Qubqewe nije na meti zabrane samo u Rimu. Vernici koji }e 19. septembra pohrliti u Napuq povodom proslave San \enara ne}e mo}i da qube relikviju sveca kao prethodnih godina. Crkveni zvani~nici potvrdili su da su zabranili qubqewa relikvije po{to je prva `rtva novog gripa u Italiji preminula pro{le sedmice u tom gradu. Na godi{wicu smrti San \enara, 19. septembra, vernici iz

ruke u ruku prenose i qube posudu s krvqu za sre}u. S pojavom novih slu~ajeva sviwskog gripa i u Francuskoj vlasti sve ~e{}e pozivaju gra|ane da izbegavaju qubqewe. U pojedinim mestima, kao {to je gradi} Gilvenek, na severozapadu zemqe, stanovnicima se preporu~uje da na neko vreme zaborave na qubqewe pa ~ak i na rukovawe prilikom susreta. Ve} nekoliko dana, gradona~elnica Elen Tangi

Sarkozi traì konferenciju o Avganistanu PARIZ: Francuska, Nema~ka i Velika Britanija predloìle su generalnom sekretaru Ujediwenih nacija Ban Ki Munu odràvawe ministarske konferencije o Avganistanu, na kojoj bi bila preispitana sada{wa vojna strategija NATO-a u toj zemqi. U kratkom saop{tewu iz kabineta predsednika Francuske Nikole Sarkozija navodi se da

je potrebno "ponovno stratesko preispitivawe, najvaqeno ranije od strane NATO-a, na osnovu procena komandanta multinacionalnih snaga u Avganistanu", prenosi italijanska agencija ANSA. Pismo su zajedni~ki uputili Sarkozi, britanski premijer Gordon Braun i nema~ka kancelarka Angela Merkel. (Tanjug)

Antiratni proglas nema~kih intelektualaca BERLIN: Vi{e desetina nema~kih umetnika i intelektualaca objavilo je ju~e proglas u kojem tra`e povratak nema~kih trupa iz Avganistana u roku od dve godine. Potpisnici proglasa objavqenog u listu "Frajtag" su ocenili da je "Nema~ka dopustila da bude uvu~ena u rat". Pri tome se se stalno rastu}i obim nema~kog anga`mana u Avganistanu opravdava stavom da se "na Hiduku{u brani i nema~ka bezbednost". Broj pripadnika Bundesvera u Avganistanu do kraja ove godine pora{}e na 4.500. Me|u potpisnicima proglasa su i pisci Elfride Jelinek (dobitnica Nobelove nagrade 2004.), Martin Valzer, Kristof Hajn i Feridun Zajimoglu. Na listi su i psihoanaliti~ar Horst Eberhard Rihter, prevodilac Hari Rovolt, teolog i borac za qudska prava u nekada{woj Isto~noj Nema~koj Fridrih [orlemer, glumica Katarina Talbah i niz rediteqa i muzi~ara. "Sada je na{a zemqe prihvatila odgovornost koju ne `elimo da izbegnemo. Nema~ke trupe ne mogu odmah da se povuku. Ali, potreban nam je jasan vremenski okvir za povla~ewe", ukazuje se u proglasu. (Beta)

Kina pohvalila politiku nove japanske vlade i zaposleni u op{tini daju primer dok se deca putem pedago{kih plakata pozivaju da se pozdravqaju na na~in na koji to ~ine Indijanci i da jedni drugima poklawaju predmete u obliku srca u znak qubavi. (Tanjug)

PEKING: Premijer Kine Ven \ibao je ju~e pohvalio politiku dolaze}e japanske vlade prema wegovoj zemqi i zalo`io se za ve}u dvostranu ekonomsku saradwu, {to analiti~ari vide kao znak daqeg unapre|ewa odnosa izme|u te dve velike azijske i svetske privrede.

Japanska demokratska stranka je na parlamentarnim izborima odr`anim potkraj pro{log meseca sa vlasti skinula dugo vremena vladaju}u Liberalno-demokratsku partiju i obe}ala da }e uspostaviti boqe politi~ko - ekonomske odnose sa susednim dr`avama. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI STEFAN ABRIJAL Francuska je ju~e preuzela jednu od komandnih funkcija u NATO, {to je prvi put u posledwih 60 godina da neki od vode}ih komandanata Alijanse dolazi van Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Francuski vazduhoplovni general Stefan Abrijal preuzeo je od ameri~kog generala Xejmsa Matisa komandnu. Wegovo imenovawe ima ogroman simboli~ni zna~aj i pokazuje zna~aj Francuske u NATO.

HALE BERI Ameri~ka glumica Hale Beri pregovara u ulozi u akcionom trileru "Dark Tide", koji }e re`irati Klark Xonson, objavquje dnevnik Varajeti. Buxet filma bi}e izme|u 15 miliona i 20 miliona dolara, a producenti }e biti Marti Bouen i Vik Godfri, koji su radili na filmu "Sumrak".Bi}e to pri~a o instruktorki rowewa koja imala incident s velikom belom ajkulom.

PATI SMIT Pati Smit, ameri~ka ikona pank zvuka 70-ih godina i jedna od najuticajnijih `ena u svetu rok muzike, zabavqala je prolaznike sviraju}i i pevaju}i na ulicama italijanskog grada Firence.Qudi, od kojih je mnogi nisu ni prepoznali, zastajali su prekju~e da ~uju wene poznate hitove "Grateful" i "My Blaken Year".Karijera Pati Smit kao umetnika prote`e se na vi{e od 35 godina.

NOVINAR KOJI JE GA\AO BU[A CIPELOM USKORO NA SLOBODI

Po izlasku iz zatvora ~ekaju ga ku}a, automobil i devojka LONDON: Ira~kog novinara Muntazera al Zaidija, koji je dospeo u ìù svetske javnosti kada je cipelama ga|ao biv{eg ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a na pres konferenciji u Bagdadu, po izlasku iz zatvora ~ekaju brojni pokloni i prijatna iznena|ewa, pi{e ju~e britanski list "Gardijan". Kad iza|e iz zatvora idu}eg ponedeqka Zaidija ~eka ~etvorosobna ku}a koju mu je poklonio biv{i {ef, ispred koje ga ~eka novi automobil, dok mu je jedan Marokanac nudi }erku za ènu, a drugi kowa sa zlatnim sedlom. Iz Saudijske Arabije stigla je ponuda od 10 miliona dolara za wegove "~uvene cipele". Me|utim, Ira~anin }e se posvetiti humanitarnom radu, kaè Zaidijev

Muntazer al Zaidi

brat . "Ne}e se vi{e baviti novinarstvom jer je svestan da bi mu, na svako iole "{kakqivo pitawe" sagovornik mogao da odgovori - da ne}e{ i mene da ga|a{ cipelama",

{aqivo ka`e wegov brat. Kada je ka podijumu zafrqa~io cipele ka Bu{u, uz povik "ovo ti je opro{tajni poqubac, pseto", al Zaidi je bio uveren da }e ga na licu me-

sta ubiti telohraniteqi ameri~kog predsednika. Umesto toga dobio je status heroja u arapskom svetu i milione obo`avalaca, pi{e Gardijan. Taj ira~ki novinar je 14. decembra pro{le godine nazvao Bu{a "psom" i ga|ao ga cipelama na zajedni~koj konferenciji za novinare ameri~kog predsednika i ira~kog premijera Nurija al-Malikija u Bagdadu. Usred konferencije, novinar koji je sedeo u tre}em redu je ustao i bacio cipele u wegovom pravcu. Jedna, pa druga cipela, preletele su tik iznad Bu{ove glave, koji se sagao, i pogodile zid iza wega. Agencija Rojters je tada objasnila da je, u arapskoj kulturi bacawe cipela znak velikog nepo{tovawa (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

Sporazum s Albanijom o klirin{kom dugu TIRANA: Zemqe biv{e Jugoslavije okon~ale su ju~e dvodnevne pregove u Tirani postizawem na~elnog sporazuma s Albanijom o wenom klirin{kom dugu biv{oj federaciji u visini od 20,7 miliona dolara, prenela je slovena~ka agencija STA. Visoki slovena~ki predstavnik za sukcesiju Rudolf Gabrovec je izjavio da postignuti na~elni sporazum o tom albanskom dugu ukqu~uje kurs jedan prema jedan izme|u kliringa i ameri~kog dolara i kamatu. „Pregovori su bili uspe{ni“, ocenio je taj zvani~nik i

dodao da sve strane sada treba da donesu memorandum za kojim }e uslediti sporazumi izme|u svakog sukcesora pojedina~no i Albanije. O~ekuje se da memorandum bude zakqu~en do kraja oktobra, kada }e Albanija i svaki od sukcesora imati napravqene bilateralne obra~une. Zatim bi mogli po~eti bilateralni pregovori o tome „kada }e i pod kakvim uslovima“ Albanija otplatiti taj dug svakom od sukcesora, objasnio je Gabrovec. U okviru sukcesione formule, Slovenija bi mogla ra~una-

ti na 3,3 miliona dolara od ukupno 20,768 miliona dolara albanskog duga i na zaostalu kamatu u visini od oko pola miliona dolara, prenosi STA. Pregovori u Tirani su odr`ani nakon {to je komitet za raspodelu finansijske imovine i dugova biv{e jugoslovenske federacije u julu u Sarajevu postigao konsenzus o biv{im udelima u klirin{kim transakcijama sa sedam zemaqa: Albanijom, Al`irom, Egiptom, Bugarskom, Kamboxom, Indijom i Gvinejom. (Tanjug)

~etvrtak10.septembar2009.

Kusturica dobio sud protiv ,,Monitora” PODGORICA: Vrhovni sud Crne Gore potvrdio je presudu Vi{eg suda u Podgorici kojom su novinar Andrej Nikolaidis i crnogorski nedeqnik „Monitor“ ka`weni sa 12.000 eura zbog „povrede ~asti u ugleda“ re`isera Emira Kusturice. Vrhovni sud je time odbio zahtev advokata novinara Nikolaidisa za reviziju postupka, javqa „Radio Slobodna Evropa“. Kusturica je tu`io Nikolaidisa i „Monitor“ zbog teksta „Xelatov {egrt“ objavqenog u crnogorskom nedeqniku pre pet godina.

Osnovni sud u Podgorici je 2006. godine odbio tu`bu Kusturice i ocenio da je spornim tekstom „po{tovan novinarski kodeks“ i da „ne postoji gra|anska odgovornost, jer su u tekstu izneseni vrednosni sudovi“. Ovu presudu preina~io je kasnije Vi{i sud u Podgorici, koji je kaznio novinara i „Monitor“ i utvrdio da sporni tekst „sadrì niz uvredqivih re~i i citata kojima se Kusturici imputira da je glup, ruàn, pokvaren, da je pruào alibi za svakog ubijenog Muslimana“ i ocenio da se time „grubo vre|aju“ ~ast i ugled reìsera. (FoNet)

NA POLITI^KOJ SCENI BOSNE I HERCEGOVINE

EFEKTI FINANSIJSKE KRIZE NA BALKANU

Bez novog mandata stranim sudijama

Tre}ina Hrvata pozajmquje novac za hranu

BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je ju~e da ne}e prihvatiti mogu}u odluku visokog predstavnika u BiH da nametne produ`etak mandata stranim sudijama i tu`iocima u BiH. On je kazao da visoki predstavnik u BiH „nema nadle`nosti u toj oblasti“, navode}i da

bi, u slu~aju da se nametnu zakoni koji bi produ`ili mandat stranim sudijama i tu`iocima, SNSD mogao u parlamentu da blokira primenu tih zakona na teritoriji RS. „Mislim da je dobro da upozorimo na vreme da ne bude nesuglasnica ukoliko do toga i do|e“, rekao je Dodik novinarima posle sastanka sa liderom Srpske demokratske stranke (SDS)

Ulazak u NATO, pa u Evropsku uniju BE^: Visoki predstavnik me|unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentin Incko smatra da bi pristupawe te zemqe u NATO, koje bi trebalo da usledi ranije nego ~lanstvo u EU, puno zna~ilo za Bosnu.

Valentin Incko

„Ne sme se zaboraviti na pristupawe NATO. Ono bi moglo uslediti ~ak i ranije nego ~lanstvo u EU. ^lanstvo u NATO bi stanovni{tvu oduzelo strah od suseda. Pored toga bi do{lo do poja~ane saradwe sa susednim zemqama i pove}alo bi unutra{wu sta-

Entitetsko glasawe se ne ukida BAWALUKA: Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik i Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosi} poru~ili su ju~e da eventualnim ustavnim promenama u BiH ne moè biti ukinuto entitetsko glasawe. „Obe partije ostaju privrène Dejtonskom mirovnom sporazumu i wegovim izvornim vrednostima i smatraju da rasprava o Ustavu mora biti takva da ne dovodi u pitawe entitetsko glasawe, jer je to princip i na~in za{tite, pre svega, ravnopravnosti entiteta“, kazao je Dodik posle sastanka sa Bosi}em. Lider SDS-a naglasio je i da entitetsko glasawe ne moè biti predmet razgovora bilo kog politi~ara iz Republike Srpske, navode}i da je taj mehanizam uslov ravnopravnosti RS u BiH. Vladaju}i SNSD je ranije najavio da }e sa ostalim politi~kim partijama iz RS obaviti konsultacije. (Beta)

bilnost zemqe“, ocenio je Incko u intervjuu be~kom dnevniku „Prese“. [to se ti~e ispuwavawa preduslova za dospevawe BiH na belu {engen listu, Incko je ukazao da su Bosanci za vreme Tita mogli slobodno da putuju, kao i da je paradoks da to sada kada su samostalni i kada `ive u demokratiji vi{e ne mogu. „Na drugoj strani sam pristalica ravnopravnog tretmana svih zemaqa regiona Balkana. Sve zemqe moraju ispuniti odre|ene uslove. Bosna je dobila ukupno 174 uslova, od kojih je do sada ispunila oko 150. Ono {to jo{ izostaje je izdavawe biometrijskih paso{a“, naglasio je austrijski diplomata. Komentari{u}i rezultate u prvih {est meseci na du`nosti Incko je ocenio da postoji pove}ana spremnost na u~estvovawe u reformi Ustava BiH. „Jednu promenu imamo ve} ove godine, a to je regulisawe statusa Br~kog. Ubudu}e mogao bih zamisliti reforme u oblasti qudskih prava. Politi~ari ose}aju 14 godina posle Dejtona da je vreme zrelo za nove korake, kako bi Bosna i Hercegovina postala funkcionalna dr`ava“, poru~io je Incko. (Tanjug)

Mladenom Bosi}em, dodaju}i da je ube|en da bi takav stav podr`ale i ostale politi~ke stranke u RS. Mandat stranim sudijama i tu`iocima u BiH trebalo bi da bude okon~an krajem godine, ali predstavnici me|unarodne zajednice, kao i politi~ke stranke iz Sarajeva smatraju da za to nisu stvoreni uslovi. Prema Dodi-

kovim re~ima, zakoni koje su u pro{losti nametali visoki predstavnici su antiustavni i nezakoniti. Dodik je najavio da }e poslani~ki klubovi SNSD-a i SDS-a parlamentu predlo`iti usvajawe zakqu~aka kojima se ukida zabrana politi~kog delovawa osobama koje su ranije smenili visoki predstavnici. (Beta)

Austrija }e pomo}i BiH u izgradwi vojne akademije

BE^: Austrija }e intenzivirati bilateralnu saradwu sa Bosnom i Hercegovinom u vojnoj oblasti, najavio je ju~e u Be~u ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{ posle razgovora sa svojim bosanskim kolegom Selmom Cikoti}em. Darabo{ je Cikoti}u ponudio poja~anu saradwu, konkretno preno{ewe znawa i savetovawe od strane eksperata koj }e Austrija staviti na raspolagawe BiH u izgradwi vojne akademije. U okviru balkanske inicijative EU zemqe zapadnog Balkana dobijaju podr{ku u oblasti odbrane, a te`i{te je na obrazovawu. Darabo{ i Cikoti} su istakli zna~aj misije Evropske unije „EUFOR, ALTHEA“ po bezbednost u BiH. Austrijski ministar je u vezi sa planiranim smawewem me|unarodnih mirovnih snaga kazao da Austrija ne}e jednostrano izvr{iti redukciju, ve} samo u saglasnosti sa EU. „Mi smo zajedni~ki po~eli misiju i trebalo bi zajedno da

ZAGREB: Bezmalo polovina gra|ana Hrvatske trenutno otpla}uje neki kredit, a tre}ina pozajmquje novac za hranu, rezultati su telefonske ankete koju je obavio nezavisni istraìva~ki centar Medija metar. Zagreba~ki internet portal „Biznis.hr“ prenosi da takva situacija nije nimalo iznana|uju}a jer je vi{e od tre}ine u~esnika u toj anketi (36,4 odsto) svoju materijalnu situaciju ocenilo kao niù od proseka. Prema rezultatima ovog istraìvawa, koje je na uzorku od hiqadu qudi obavqeno u maju, iznad proseka ìvi ne{to mawe

od 15 odsto anketiranih. Na pitawe kako ocewuju materijalnu situaciju u svom doma}instvu, 2,3 odsto ispitanika odgovorilo je - znatno iznad proseka, 12,5 odsto - iznad proseka, 47,9 posto - prose~no, 23,6 posto - ispod proseka, a 12,8 odsto - znatno ispod proseka. Ve}ina u~esnika ankete, wih 51,4 odsto, je na pitawe da li su u ovoj godini bili prisiqeni da pozajmquju novac odgovorilo da nije, a 34,7 procenta da jeste mawe iznose, dok je 13,9 odsto ukazalo kako su bili prisiqeni da posu|uju znatnije nov~ane sume. (Tanjug)

Antikrizne mere kasno usvojene BUKURE[T: Rumunija je pre godinu dana imala ekonomski rast od osam odsto, a sada bele`i isti toliki pad ~ime je zauzela ~etvrto mesto me|u zemqama ~lanicama Evropske unije po padu privredne aktivnosti. List „Kotidianul“ uzima kao znak po~etka globalne krize 9. septembar pro{le godine kada su akcije ameri~ke banke Leman Braders pale za 50 odsto. „Kotidianul“ podse}a kako je pre godinu dana biv{i rumun-

mesec lane - maloprodaja se smawila za 13,8 odsto, industrijska proizvodwa za 6,9 odsto, gra|evinarstvo za 14,1 odsto, potra`wa na tr`i{tu vozila je mawa za 56 odsto.Stopa nezaposlenosti je trenutno 6,6 odsto, ali se prognozira da }e dosti}i sedam odsto. Vlada Emila Boka je od po~etka godine vrlo malo u~inila da se preduprede posledice krize i morala je da se anga`uje na stend-baj sporazumu sa Me|una-

ski ministar finansija Varu`an Vozgawan izjavqivao da }e privredni rast Rumunije u 2009. opasti sa osam na 6,5 odsto. Evropski statisti~ki zavod Eurostat pokazuje da je u drugom kvartalu ove godine Rumunija zabele`ila ekonomski pad od 8,8 odsto, mnogo ve}i od evropskog proseka koji je 4,8 odsto. Zvani~ni podaci pokazuju privredni pad u svim oblastima u julu ove godine u odnosu na isti

rodnim monetarnim fondom (MMF) kako bi popravila situaciju u zemqi zbog nedostatka likvidnosti. Analiti~ari ocewuju da su antikrizne mere vladaju}e koalicije kasno usvojene i neefiksane, a izra`avaju i sumwu da }e se ne{to bitnije izmeniti u godini predsedni~kih izbora zakazanih za 22. novembar, na kojima obe partije koje ~ine vladu imaju svog kandidata. (Beta)

Selmo Cikoti}

je i okon~amo“, poru~io je Darabo{. On je istakao da reforme u BiH moraju biti nastavqene i da visoki predstavnik Valentin Incko u`iva punu podr{ku Austrije. Tako|e, i dva helikoptera koje je Austrija u okviru Eufora stavila na raspolagawe, podr{ka su Incku, kazao je Darabo{.

Tu`ila{tvo ne interesuju Srbi i Hrvati BIJEQINA, MOSTAR: Predsednik Saveza logora{a Republike Srpske Branislav Duki} izjavio je da su Srbi za

Leo Plo~kini}

ratne zlo~ine do sada osu|eni na 1.183 godine zatvora, a Bo{waci na samo 71 godinu i upozorio na pristrasnost u

radu tu`ila{tva i suda BiH. „Zbog opstrukcija u istragama ratnih zlo~ina koje su Bo{waci po~inili nad Srbima,

Branislav Duki}

u petak }e srpski logora{i odr`ati mirne proteste pred zgradom biv{e kasarne „Viktor Bubaw“ u Sarajevu, gde je

sada sme{ten sud BiH“, rekao je Duki} medijima RS. On je podsetio da je u toj kasarni bio logor koji su tokom rata dràli Bo{waci i kroz koje je pro{lo vi{e od 5.000 srpskih civila od kojih je 70 ubijeno a 30 se jo{ uvek vode kao nestali. „Na protestnom skupu traì}emo smenu glavnog tuìoca BiH Milorada Bara{ina i odlazak svih stranih sudija iz BiH u roku od dva meseca“, rekao je Duki}. Protestnom skupu }e, prema najavama iz Mostara, prisustvovati i predstavnici nevladine organizacije „Kroacija libertas“ koji su tako|e izrazili nezadovoqstvo radom doma}eg pravosu|a. „Bo{waci koji su po~inili monstruozne zlo~ine nad Hrvatima i Srbima u ratu od 1992. do 1995. godine se slobodno {etaju po BiH“, rekao je predsednik ove organizacije Leo Plo~kini}. (Tanjug)

U Bawaluci otvoren sajam „Agros 2009” BAWALUKA: U Bawaluci je ju~e otvoren 13. Me|unarodni sajam poqoprivrede i prehrambene industrije „Agros 2009“ na kojem }e biti vi{e od 100 izlaga~a iz devet zemaqa. Svoje proizvode predstavi}e izlaga~i iz BiH, Srbije, Hrvatske, Ma|arske, ^e{ke, Makedonije, Italije, Austrije i Nema~ke.

Sajam je otvorio ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srpske (RS) Radivoje Brati}, a ovogodi{wi partner sajma je Ma|arska. Bawalu~ki velesajam i Vlada RS organizatori su sajma „Agros 2009“, koji }e trajati do 13. septembra. (Beta)

EKOLOGIJA

~etvrtak10.septembar2009.

DNEVNIK

POZIV [KOLARCIMA DA SE UKQU^E U AKCIJU „RECAN FONDA”

KAMPAWA PROTIV GLOBALNOG ZAGREVAWA

Limenke sakupqaj, okolinu sa~uvaj Ekolo{ki pokret Oxaka, u ime Asocijacije ekolo{kih organizacija Zapadnoba~kog okruga, uputio je dopis svim osnovnim {kolama okruga da se ukqu~e u akciju beogradskog "Recan fonda" - "Limenke sakupqaj

okolinu sa~uvaj". Poziv da, na ovaj na~in pomognu za{titi `ivotne sredine, bi}e upu}en i sredwim {kolama. Po{to je ciq ove akcije, pre svega, edukacija dece i podizawe wihove ekolo{ke svesti,

Ekolo{ki pokret Oxaka predla`e da se ove {kolske godine sve {kole iz Zapadnoba~kog upravnog okruga registruju za ovu akciju i da Okrug tako postane lider ove kampawe u Srbiji. Sve {kole koje se regi-

„TikTikTik”, vreme isti~e

struju za u~e{}e u akciji, dobi}e besplatnan edukativni i materijal potreban za skupqawe limenki, a po potrebi se mogu odr`ati i seminari o sakupqawu i recikla`i limenki. A. B.

OTPAD JEDAN OD NAJVE]IH EKOLO[KIH PROBLEMA VOJVODINE

Divqe deponije na sve strane

DR@AVNA DELEGACIJA JAPANA POSETILA TE „NIKOLA TESLA”

Uskoro ekolo{ka studija

Dràvno -privredna delegacija Japana posetila je nedavno, u okviru projekta pomo}i Vlade Japana Republici Srbiji, Privredno dru{tvo "Termoelektrane Nikola Tesla" s namerom da prikupe neophodne podatke za izradu studije izvodqivosti za projekat odsumporavawa na lokacijama TENT A i TENT B. Prema re~ima direktora za unapre|ewe sistema PD TENT Aleksandara Vlaj~i}a radi se o konkretnom ekolo{kom projektu koji je sadràn u dokumentu "Zelena kwiga Elektroprivrede Srbije" i radi se u saglasnosti sa Strategijom razvoja energetike Srbije, Zakonom o za{titi ìvotne sredine, kao i sa sredworo~nim planovima razvoja Elektroprivrede Srbije i Privrednog dru{tva TENT. On kaè da }e zakqu~ci koji budu doneseni posle posete elektranama, biti osnov za eventualno obezbe|ewe i dodelu kredita za realizaciju projekta. Ta sredstva bi mogla, po re~ima Vlaj~i}a, biti realizovana kao donacija ili u vidu kredita sa dugim rokom otplate i sa niskom stopom kamate. - U ovom trenutku, s obzirom na trenutnu ekonomsku situaciji u Srbiji, najva`nije je zaokruìti finansijsku konstrukciju, kako bi se u projekte odsumporavawa {to pre u{lo, naglasio je Vlaj~i}. ^lanovi privredno – dràvne delegacije Japana su, nakon razgovora sa Poslovodstvom PD TENT, obi{li lokaciju budu}eg postrojewa za odsumporavwe TENT A (izme|u blokova i deponije ugqa), kako bi videli prostor predvi|en za sme{tawe savremene tehnologije, a posetili su i deponiju pepela. A. B.

Upravqawe otpadom jedan je od najve}ih problema za{tite `ivotne sredine na teritoriji AP Vojvodine i tu se najvi{e zaostaje za standardima Evropske unije, upozoravaju stru~waci Pokrajin-

munalnog otpada. Prema posledwim istra`ivawima sa terena i analizama organizovanim sakupqawem otpada obuhva}eno je oko 70 odsto stanovni{tva, uglavnom urbanog. Najvi{e je otpada organskog porekla (29,6 odsto), stari papir (16,4 odsto) i plastika (12,9 odsto). Oko 90 odsto otpada odla`e se direktno na deponije bez prethodne obrade. Od ukupnog broja op{tina na teritoriji Pokrajine, pet op{tina ne deponuje otpad na svojoj teritoriji (Mali I|o{, Nova Crwa, Sremski Karlovci, Se~aw i Alibunar). Prose~na go-

cena finansijskih sredstava za wihovu remedijaciju na teritoriji APV" koju je uradio Departman za in`iwerstvo za{tite `ivotne sredine, Fakulteta tehni~kih nauka, utvr|eno je da postoji blizu 600 deponija, prose~ano po op{tini 12,5, dok je broj divqih odlagali{ta mnogo ve}i. Osim {to naru{avaju izgled okoline, zaga|uju vazduh, zemqi{te, povr{inske i podzemne vode, a mogu biti i izvor zaraze. Formirawe regiona za upravqawe komunalnim otpadom i razvoj sistema regionalnog planira-

Zbog neadekvatnog sistema upravqawa otpadom, Vojvodina se svrstava u ugro`eno podru~je

Kontrola lokalnih samouprava Republi~ka inspekcija za za{titu ìvotne sredine nedavno je obi{la 136 gradskih i op{tinskih uprava na teritoriji Srbije, kako bi se utvrdilo da li su odredile lokacije za odlagawe i na~in postupawa sa gra|evinskim otpadom na svojoj teritoriji, kaù u Ministarstvu ìvotne sredine i prostornog planirawa. Odluku da se gra|evinski {ut odlaè na postoje}im deponijama komunalnog otpada donelo je, pre stupawa na snagu Zakona o upravqawu otpadom, 40 op{tinskih uprava, od ~ega 24 op{tine iz Vojvodine, a 16 iz centralne Srbije. âk 83 op{tine treba da odrede lokaciju za izgradwu i rad postrojewa za skladi{tewe, tretman ili odlagawe gra|evniskog otpada i otpada od ru{ewa objekata na svojoj teritoriji. skog sekretarijata za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj. Pre svega, problemi nastaju zbog nepo{tovawa postoje}ih propisa iz ove oblasti, stalnog porasta generisawa otpada sa nepouzdanim podacima o koli~inama, nedovoq-

UVO\EWE ^ISTIJE PROIZVODWE

Profit uz o~uvawe ìvotne sredine Sve ve}i obim proizvodwe i stalni privredni rast uslovili su znatno smawewe i iscrpqenost rezervi sirovina, energije i drugih materijalnih izvora, kao i porast tro{kova. Masovna industrijska proizvodwa dovela je do sve ve}e zaga|enosti vode, vazduha i zemqi{ta, samim tim i hrane, {to dovodi u pitawe kvalitet ìvota. Imaju}i ovo u vidu, osnovni moto dana{weg bavqewa za{titom ìvotne sredine je prevencija zaga|ewa. Upravo ovaj pristup ima "~ista proizvodwa" i intergrisano spre~avawe i kontrola zaga|ivawa ìvotne sredine. Posle uspe{no zavr{ene pilot-faze projekta uvo|ewa ~istije proizvodwe u preduze}a u Srbiji, Organizacija ujediwenih nacija za industrijski razvoj - UNIDO, donosi odluku da pomogne stvarawe Centra za ~istiju proizvodwu na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kako isti~u u ovom centru, projekti koje realizuju usmereni su na uvo|ewe poslovawa u srpska preduze}a u skladu sa principima ~istije proizvodwe, i to racio-

nog udela organizovanog sakupqawa i zbriwavawa otpada, ali i neadekvatanog re{ewa za kona~no odlagawe svih vrsta otpada, posebno opasnog i industrijskog, nedostatka postrojewa za skladi{tewe

nalnijom upotrebom sirovina, vode i energije, smawewem koli~ine otpada i emisija, a sve kako bi se stvorila preduze}a koje }e biti p » rijateq« ìvotnoj sredini. Uz to, ~istija proizvodwa treba da pove}a ukupnu efikasnost i produktivnost, poboq{a mogu}nosti poslovawa i smawi rizik po qude i okolinu. îstiju proizvodwu u svoje poslovawe uvelo je, do sada, preko 20 kompanija, me|u kojima su: Galenika fitofarmacija, Metalac, [tark, Sojaprotein, Hipol, Rumaplast, Imlek, Kwaz Milo{, Bambi Banat, Galeb grupa, Tarket... Rezultati u ovim kompanijama govore da se, uz "~istiju proizvodwu" koli~ina otpada i emisija smawuje u proseku za 30 odsto, pri ~emu je rok, za koji se uloèna sredstva vrate, mawi od dve godine. U{tede u energiji se kre}u od 10 do 20 odsto, dok je u{teda u potro{wi vode i do 50 odsto. Prose~ne procewene u{tede po preduze}u, na godi{wem nivou, iznosile su oko 100.000 evra , u nekim kompanijama ostvarene u{tede su predstavqale i 10 odsto od godi{weg profita! A. B.

i tretman opasnog otpada, stalnog porasta broja "divqih" deponija, niskog stepena separacije i recikla`e, niskog stepena kori{}ewa materijalnih i energetskih potencijala otpada i neekonomske cene usluga sakupqawa i odlagawa ko-

di{wa produkcija komunalnog ~vrstog otpada iznosi preko 600.000 tona, {to predstavqa 300 kilograma godi{we po stanovniku i relativno je niska u pore|ewu sa zemqama u okruèwu, ali zbog neadekvatnog sistema upravqawa (nepostojawe selekcije i tretmana) AP Vojvodina se svrstava u ugroèna podru~ja. Veliki broj deponija, zbog neadekvatnog odlagawa otpada zapravo su smetli{ta, jer se na ve}ini otpad se ne tretira na odgovaraju}i na~in, odnosno otpad se ne sabija i ne prekriva inertnim materjalom, a odvo|ewe ocednih voda i gasova ne odvija se kontrolisano. Istovremeno, pra}ewe stawa ìvotne sredine i mogu}ih uticaja deponije i deponovanog materijala na okolinu se sprovodi sporadino i nedovoqno. Mada divqe deponije neprestano uklawaju komunalna preduze}a i udruèwa gra|ana, ve}eg efekta nema, pre svega zbog nepostojawa odgovaraju}ih kaznenih mera. U okviru projekta "Identifikacija i kategorizacija divqih deponija, pro-

wa upravqawa otpadom, navodi se kao re{ewe za Pokrajinu, a proisti~e, u prvom redu, iz Nacionalne strategije upravqawa otpadom, kaù u Sekretarijatu za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj. Slede}i preporuke Strategije, ali i preporuke EU, u Vojvodini se formiralo devet centara za regionalno upravqawe otpadom - Subotica, Sombor, Kikinda, Zrewanin, In|ija, Pan~evo, Vr{ac, Novi Sad i Sremska Mitrovica. U svakom od centara rade se projekti, ugovara me|uop{tinska saradwa, dobijaju potrebne dozvole... Kqu~ni ciq regionalnog upravqawa otpadom je da doprinese odrìvom razvoju regiona, kroz razvoj sistema za upravqawe otpadom, koji }e kontrolisati stvarawe otpada, smawiti uticaj generisawa otpada na ìvotnu sredinu, poboq{ati efikanost resursa, omogu}iti pravilno odlagawe, ali i stimulisati investirawe u ovoj oblasti i uop{te popraviti sliku na{e pokrajine, isti~u stru~waci. A. Brzak

Ekolo{ki aktivisti pokrenuli su dosad najve}u kampawu za spre~avawe globalnog zagrevawa, pozivaju}i vlade zemaqa da donesu ~vrst sporazum o klimi u okviru Ujediwenih nacija na pregovorima u Kopenhagenu. Vreme isti~e, upozorava se u okviru kampawe nazvane "TikTikTik", koja podra`ava zvuk otkucavawa sata, budu}i da se pribli`ava dvonedeqni sastanak u Kopenhagenu koji po~iwe 7. decembra, preneo je Rojters. Brojne ekolo{ke organizacije, radni~ki sindikati, religijske grupacije, nau~nici, aktivisti

protiv siroma{tva i drugi predstavnici desetina miliona qudi udruìli su se radi pritiska za smawewe emisija gasova s efektom staklene ba{te. Wihova kampawa }e ukqu~iti onlajn reklame koje }e, na primer, pokazati koliko qudi u zemqama u razvoju ve} pate zbog globalnog zagrevawa i kako bi preorijentacija na "~iste" poslove mogla doprineti oporavku iz recesije. Na sastanku u Danskoj treba da se dogovori sporazum o klimi koji bi zamenio Protokol iz Kjota radi re{avawa problema, kao {to su sve ve}e su{e, poplave, rastu}i novo mora, àrki talasi i {irewe bolesti. Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki Mun pozvao ~lanice UN da na 15. konferenciji ~lanica Okvirnog sporazuma UN o klimi u Kopenhagenu donesu novi me|unarodni sporazum koji }e zameniti Protokol iz Kjota. - Neophodno je da postignemo sporazum. Svet od UN ~eka re{ewa za klimatske promene. Taj problem je od kqu~nog zna~aja za ~ove~anstvo i za na{u planetu, dodao je Ban Ki Mun. On je potvrdio da }e od 1. septembra po}i u dvodnevnu posetu Arktiku kako bi "konstatovao otapawe lednika na sevetnom polu i pruìo jak signal", preneo je Prajm-Tass. U wujor{kom sedi{tu UN 22. septembra }e biti odràn susret {efova dràva, posve}en promenama klime, koji }e biti jedna od najva`nijih etapa pripreme za samit u prestonici Danske.

ZOO-KUTAK

Pali} u znaku jubileja Zoolo{ki vrt na Pali}u obeleìo je pro{le nedeqe zna~ajan jubilej - 60 godina rada i postojawa. Tim povodom je Dru{tvo kolekcionara Subotice priredilo izlo`bu po{tanskih markica, numizmatike sa motivima ìvotiwa. Priroda je bila i ranije motiv na po{tanskim markicama, ali 2001. godine Zoolo{ki vrt je prvi put prikazan. Da podsetimo, Zoo-vrt Pali} nalazi se u centru istoimenog naseqa, {est kilometara od Subotice i pet kilometara od autoputa E75, koji spaja Budimpe{tu i Beograd. Osnovan je 1949. godine i danas se prostire na 10 hektara povr{ine. Osnovne funkcije Zoo-vrta su: zoolo{ka, botani~ka, obrazovna i za{tita prirode. - U park vrta skladno su uklopqene ìvotiwske volijere i prostori za odmor i razonodu isti~e direktor Zoolo{kog vrta Pali} Mirko [inkovi}. - U parku raste preko 270 vrsta drve}a i `buwa, od kojih su mnoge retke i egzoti~ne vrste, poput libanskog

kedra i xinovske sekvoje ili ari{a. Od doma}ih vrsta izdvajaju se stoletni hrastovi. Na severnoj strani vrta rastu ~etinari, a na ju`noj listopadno drve}e. Prostor oboga}uje i oìvqava mnogobrojno cve}e u àrdiwerama, jezerca, vodoskoci i fontane. Posetioci mogu da vide preko 65 vrsta ìvotiwa: brojne ptice, nekoliko vrsta majmuna, krupne sisare, ali i egzoti~ne ìvotiwe poput zmija i tarantula. Za decu je ure|eno igrali{te i de~ji Zoo-vrt, gde se mogu pomaziti mladunci ìvotiwa. Roditeqi mogu da se odmore na brojnim klupama, u restoranu ili bifeu. Informativne table pruàju pregr{t zanimqivosti, ali i upozorewa o pravilima pona{awa u vrtu. Tokom godine Zoo-vrt poseti preko 160.000 qudi. Kako kaè [inkovi}, u toku je izgradwa objekta za ìrafe i zebre nazvan "Savana sa terase", koji }e posetiocima omogu}iti posmatrawe ìvotiwa odozgo. Ove godine u Zoo vrtu sve je podredjeno wegovom jubileju. A. A.

Ro|en mali vatusi U nedequ, 6. septembra, otelila se vatusi krava. Novi stanovnik vrta je ènsko tele, mali vatusi je za sada nespretan, me|utim, ima dobro razvijen refleks sisawa. Otac vodi ra~una o wemu, ali iako poku{ava da bude neàn, svaki wegov pokret, naro~ito velikim rogovima, izaziva strah i nemir kako mame tako i teleta. Mama, zapravo junica, brine o potomstvu, ali se pona{a neuko, kao i svaka krava koja ima prvo tele. Posledwi vatusi ro|en je u Zoo-vrtu na Pali}u pre oko 20 godina, na mestu gde su sada antilope. Roditeqski par ovih ìvotiwa, koje po Ginisovoj kwizi rekorda imaju najve}e rogove me|u govedima, do{ao je pro{le godine iz Zoo-vrta u Wireghazi kao deo razmene ìvotiwa.

MRE@A

DNEVNIK

~etvrtak10.septembar2009.

KAKO O^ISTITI KOMPAKTNI DIGITALNI FOTOAPARAT

U ~etkici je spas ompaktni digitalni fotoaparati na godi{wim odmorima do`ive mnogo grubosti, pokupe puno prqav{tine, a nekad budu i poprskani slanom vodom. To sve mo`e bitno uticati na wihovu ispravnost i funkcionalnost, pa zato treba da se redovno ~iste. Neka fotoaparat bude uga{en kada po~iwete ~i{}ewe, a po~nite s brisawem celog fotoaparata krpom od mikrovlakana ili pamu~nom krpom koja ne osta-

vqa tragove. Po potrebi blago navlaìte krpu, ako neki tvrdoglavi otisci prstiju ili ne{to lepqivo ne prolaze posle prvog brisawa. Posebnu pa`wu obratite na vrata{ca za bateriju i konektore. êtkicom izbacite odande svaku prqav{tinu. Ako se uvuklo ne{to masno ili lepqivo, o~istite to {tapi}ima s vatom, ali posle svakako uklonite mogu}e ostatke vate – ~etkica }e tome odli~no posluìti. Posle uklawawa grube prqav{tine bacite se na brisawe pozadin-

skog LCD ekrana. Masne i lepqive mrqe uklonite vla`nom pamu~nom krpom. Nemojte koristiti nikakve rastvore ni deterxente na LCD ekranu. U slu~aju tvrdoglavih mrqa mo`ete se poslu`iti te~no{}u za ~i{}ewe LCD ekrana. Pra{inu i potencijalne ostatke krpe uklonite malom ~etkicom. Tastere i blic o~istite na isti na~in kao i pozadinski L C D ekran. Najzahtevniji i najva`niji deo za ~i{}ewe jeste objektiv. Iako se radi o staklu, na wemu tako|e ne smete da koristite rastvore, posebno ne al-

koholne, niti deterxente jer objektivi imaju posebne premaze koji spre~avaju prelamawe svetlosti, zaustavqaju ultraqubi~aste zrake i poboq{avaju kvalitet slike koja pada na svetlosni ~ip. Kada to znate, mo`ete po~eti. Ukqu~ite fotoaparat da se ukloni pokrov s objektiva i prvo ne`no dunite na wega da poku{ate na taj na~in da uklonite pra{inu ili mo`da so s objektiva. Jo{ boqa stvar od duvawa je mala pumpica za tu namenu, ~ime }ete eliminisati mo-

gu}nosti izbacivawa pquva~ke na objektiv. Ako ne upali duvawe, treba pre}i na slede}i stepecn. To je najboqe izvesti posebnim alatom za ~i{}ewe objektiva “lens penom” koji izgleda kao olovka. S jedne strane se nalazi ne`na ~etkica, a s druge strane je gumica od specijalnog materijala koja }e ukloniti otiske prstiju i sli~ne mrqe s objektiva, a da ne ugrozi wegov premaz. “Lens pen” nije

skup i isplati se imati ga jer se moè koristiti na bilo kojem fotoaparatu ili objektivu. Ako nemate “lens pen”, za brisawe upotrebite krpicu od mikrovlakana. Tvrdoglavije mrqe }ete lak{e ukloniti vlaèwem te krpice. Posle ovakvog tretmana fotoaparat je spreman za daqe kori{}ewe, a redovno ~i{}ewe }e mu zna~ajno produìti vek.

Spejsbuk – laptop s duplim ekranom pejsbuk, najnovije ~udo tehnologije, odlikuje se duplim ekranom, ali i pove}anom teìnom. Ukoliko èlite da ovaj ure|aj koristite kao laptop, morate biti sigurni da imate izuzetno jaka kolena, jer je Spejsbuk teàk ~ak 5,5 kilograma. To je u odnosu na trenutne superlake noutebuk i netbuk ure|aje zaista mnogo. Naravno, dodavawe jo{ jednog ekrana moralo je da ima posledice. Ipak, korisnici sada mogu da uìvaju u slici veli~ine 34 in~a, {to nijedan drugi laptop ne omogu}uje.

Crnca pretvorili u belca ompanija “Majkrosoft” izvinila se javnosti zbog promene rase osobe na fotografiji poqske verzije svoje slu`bene stranice. Da objasnimo, ameri~ka verzija sporne stranice sadrì fotografiju na kojoj su dvojica mu{karaca, Azijat i Afroamerikanac, kao i jedna èna. Poqska verzija iste stranice sadrì istovetnu fotogra-

fiju, ali umesto glave Afroamerikanca “nalepqena” je glava nekog drugog belca. I to lo{e, a foto{op genije je u brzini zaboravio da “obeli” i pripadaju}u ruku. Sasvim o~ekivano, rasnu promenu primetili su korisnici {irom sveta i uputili `estoke kritike “Majkrosoftu”. Ipak, ta~ni razlozi ovakvog poteza “Majkrosofto-

vog” poqskog ogranka ostaju nepoznati, a u kompaniji su naveli da istra`uju celu stvar. Prili~no nam je nejasno na {ta su u poqskoj podru`nici “Majkrosofta” mislili kada su se odlu~ili na takav potez, jer je ceo slu~aj rezultirao negativnom promocijom kompanije.

Ekspanzija veb pretraìva~a osle godina dominacije Internet Eksplorera, trì{te pretraìva~a je oìvelo, a Majkrosoftova uzdanica polako, ali sigurno gubi trì{ni udeo. U posledwih nekoliko meseci pojavile su se nove verzije gotovo svih relevantnih veb pretraìva~a. Pogledajmo {ta nam nude. U vrlo kratkom roku iza{le su nove verzije nekoliko internet pretraìva~a, dok se preostala konkurencija sprema na taj korak i nudi korisnicima na uvid beta verzije svojih novih proizvoda.

Fajerfoks 3,5 Najpopularniji alternativni pretra`iva~ Fajerfoks je ve} dobio finalnu verziju - 3,5. Najve}u novost su ve} popularizovali drugi pretra`iva~i, ali Fajerfoks joj je dao najvi{e konfigurabilnosti. Radi se o privatnom pregledawu stranica, tj. surfovawu bez ostavqawa

jednostavno narediti pretraìva~u da ih zaboravi. Osim privatnosti, velika novost je i pregledawe stranica s otkrivawem lokacije. Ako korisnik poèli, Fajerfoks }e prema IP adresi locirati gde se nalazi kompjuer, pa }e taj podatak iskoristiti na stranicama koje ga zahtevaju. Korisnik i sam moè lokaciju odrediti preciznije od pretraìva~a. Pove}ana brzina otvarawa stranica osobina je kojom se hvale svi pretraìva~i kad god se pojave u novoj verziji. Neki obe}ano ostvare, a drugi ne. utisak je da Fajerfoks stoji iza svojih re~i, ali da ubrzawe nije tako dramati~no kao {to se reklamira. Naravno, tu je i boqa podr{ka za sve postoje}e i nove veb standarde, a posebno se to odnosi na Javaskript, koji bi trebalo da se izvr{ava znatno brè nego ranije. U svakom slu~aju, korisnici Fajerfoksa trebalo bi da nabave novu verziju, ali ne i da o~ekuju ~uda, jer se ona nisu dogodila. Do verzije 4...

ta, a WiFi veze na javnim mestima znaju ~esto da budu preoptere}ene. Prilikom spajawa putem mobilnih mre`a koje nemaju 3G pokrivenost svuda tako|e }e dobro do}i Turbo opcija. Opera 10 }e doneti ve}e mogu}nosti manipulacije tabovima

tra`iva~a u jesen pro{le godine, a ve} imamo pred sobom verziju 2, dok se trojka nalazi u beti. Najnovija dovr{ena verzija u asketski pretra`iva~ dodaje neke prakti~ne i korisne mogu}nosti, koje }emo i navesti jer Krom 3 u beti zapravo ne nudi veliki broj novite-

ikakvog traga na ra~unaru. Tu opciju je Krom nudio od svojih samih po~etaka, me|utim Fajerfoks 3.5 nudi i delimi~no i selektivno ukidawe istorije surfovawa. Na primer, mogu}e je obrisati istoriju surfovawa zadwih nekoliko sati ili dana ili prona}i stranice koje ne `elimo u istoriji pregledawa i

Gmejl pao zbog preoptere}ewa rvog septembra korisnici “Guglovog” mejl servisa “Gmail” nisu mogli da se uloguju skoro dva sata, zbog toga {to je do{lo do preoptere}ewa nekoliko velikih servera, saop{tili su iz “Gugla”. "Svesni smo da problem s Gugl mejlom uti~e na ve}inu korisnika koji ne mogu da pristupe svojoj po{ti", navodi se u kratkom saop{tewu koje je ubrzo potom stavqeno na

ga svaki od wih ima pode{enog prema svojim potrebama i èqama. Zanimqiva je i opcija koja dozvoqava postavqawe sadràja dva taba, tj. dve internet stranice jedne pored druge. Na taj na~in je mogu}e surfovati paralelno po dve lokacije ili, {to je korisnije, jednostavno uporediti sadràj dveju stranica. Podseti}emo da je Krom od svojih po~etaka nudio privatno surfovawe, a ta podr{ka se nastavqa i u svim nadolaze}im verzijama.

Safari 4

Opera 10 Norve{ki pretraìva~ koji se moè pohvaliti vernom publikom, ne{to sli~no kao i korisnici Mek kompjutera, zasad novu verziju 10 ima u beta fazi. Najve}a novost koju sprema svojim korisnicima jeste Opera turbo – kompresija podataka uìvo koja omogu}ava jednako prijatno i lako surfovawe na sporim vezama. Neki bi mo`da pomislili da se Opera sprema na povratak modemima, ali zapravo i danas ima mnogo situacija kad }e se moderne i te{ke veb stranice sporo otvarati. Sve ~e{}e internetu pristupamo iz pokre-

i potpuno novi dizajn koji bi trebao da postidi sve druge. Spid dajl }e svaki surfer mo}i da prilagodi sopstvenim prohtevima, a kao i svi, i Opera obe}ava pove}avawe brzine rada.

Krom 3 “Gugl” je pomalo iznenadio ceo svet lansirawem internet pre-

ta, osim dorade ve} postoje}ih funkcija. Dakle, finalna verzija Kroma 2 nudi automatsko zavr{avawe upisa koje bitno moè da ubrza pretragu interneta. Pretraìva~ je dobio i mogu}nost kreirawa profila, na taj na~in vi{e korisnika moè da koristi pretraìva~ na jednom kompjuteru, a da

Mogu}nost rada sa vi{e aplikacija na odvojenim ekranima, gledawa DVD filmova dok ~etujete s prijateqima preko mesinxera ili pi{ete neki tekst ili poruku, odlike su ovog ure|aja. Dva klizna ekrana veli~ine 17 in~a mogu se po potrebi izvla~iti i sklapati, a zbog wihove veli~ine verovatno }e vam biti potreban i ve}i sto na koji }ete mo}i da stavite Spejsbuk. Ure|aj se prodaje po ceni od oko 3.000 ameri~kih dolara, a proizvod je male kompanije pod nazivom “gScreen” sa Aqaske.

Po~etkom juna “Epl” je svet po~astio novom verzijom svog veb pretra`iva~a Safari. U verziji 4 Safari }e korisnicima ponuditi opciju Top sajts. Pretra`iva~ na osnovu korisnikovog surfovawa odre|uje wegove omiqene stranice i prikazuje ih na grafi~ki atraktivan na~in, i omogu}ava pristup jednim klikom svim tim stranicama. Posebno spektakularno izgleda pregledawe istorije posete sajtovima koje je potpuno grafi~ko jer “Epl” smatra da je tako lak{e zapamtiti stranice koje je korisnik posetio nego suvoparnom adresom u moru istih ili sli~nih.

“Guglovu” informativnu stranicu koja daje podatke o funkcionalnosti wihovih aplikacija. “Gmail” je verovatno najpopularniji mejl servis na svetu, pa svaki wegov pad prouzrokuje brojne probleme korisnicima. S li~no je bilo i ovoga puta, kad je u samo nekoliko minuta na Tviteru osvanulo oko 3.000 "tvitova" u kojima se raspravqa o uzrocima problema. Posledwi put “Gmail” je pao 8. maja ove godine, a sli~na se situacija dogodila i krajem februara i po~etkom marta. U februaru je tako|e bila re~ o problemu globalnih razmera i “Gugl” se tad izvinio milionima svojih korisnika. Problem u martu je, prema navodima iz “Gugla”, bio "lokalnih razmera".

MU[KA POSLA

~etvrtak10.septembar2009.

DNEVNIK

Tajna ravnog stomaka ko `elite da imate tanku liniju struka i fini ravan stomak, prvo {to treba da uradite jeste da smawite ili elimini{ete slojeve masno}e na trbu{nim mi{i}ima. Najefikasniji na~in da to u~inite je da kombinujete ve`be snage s dodatnim fokusom na sredwi deo, kardio ve`be, stabilan {e}er u krvi koji }e spre~iti dodatne masno}e i omogu}iti da telo lak{e koristi mast kao gorivo.

ve`be. Trbu{nim mi{i}ima, kao i svakim drugim mi{i}ima, potrebna je ve`ba bar 3 puta nedeqno da bi oja~ali. Mislite i na to da svaki put treba da ve`bate progresivno, {to ja~e mo`ete. Kardio ve`be su bitne jer mogu, ako ih ispravno radite, znatno da ubrzaju metabolizam. Ovo zna~i da imate mawe {anse za sme{tawe bilo kakvog vi{ka kalorija ili masti jer }e ih br`i metabolizam pre razgraditi. Prvo

nizmu ta~no ono {to mu u tom trenutku treba. Telo sagoreva kalorije 24 sata na dan. Za{to bi ga onda hranili samo jednom ili dvaput na dan? Dajte telu ono {to mu treba: vo}e, povr}e, celovite ìtarice i proteine. Poku{ajte da birate zdrave namirnice kroz dan kad god je mogu}e. Ako pojedete hamburger, ne mora zna~iti da }ete se odmah ugojiti. Bitno je potro{iti vi{ak. Ako treba, zatraìte pomo} i profesionalca. Naàlost, ve}ina qudi ne zna dovoqno o qudskom telu, zdravoj ishrani ili efikasnoj ve`bi. Zapitajte se da li ste zadovoqni dosada{wom ve`bom i napretkom. Ako niste, ne libite se da pitate profesionalca za pomo}. Idite u obli`wu te-

Odaberite pravu duìnu kose Duga ili kratka? Koju odabrati za sebe? Kad odlu~ujemo kako odabrati pravu duìnu kose, postoji nekoliko bitnih faktora na koje na smemo da zaboravimo. Neki od wih su ìvotni

Prvo {to vam je potrebno jeste progresivniji trening snage. Osnovna funkcija trbu{nih mi{i}a je da lak{e pomerate torzo prema napred. Isto tako postoje mi{i}i koji omogu}avaju torzu da se pomera na stranu ili okre}e. Ako `elite da efikasno u~vrstite stomak, treba da kombinujete ove ve`be: 1-2 predwe pregibne ve`be (trbu{waci i sli~no), 1-2 pregibne ve`be sa strane (pregibawe sa strane, levi i desni trbu{waci i sli~no), 1-2 rotacione

se zagrejte laganim tempom 2-5 minuta, a zatim 30 sekundi ve`bajte jako ({to ja~e mo`ete). Jedan minut umereno (da se oporavite, udahnete vazduh) pa ponovite proces 6 – 10 puta. Ohladite se laganim tempom na 2 do 5 minuta. Stabilan krvni {e}er je kqu~an. Ovo je najbitniji faktor kad se radi o preteranoj masno}i i wenoj kontroli. Da biste stabilisali krvni {e}er, morate ~esto jesti male obroke, svaka 2-3 sata. Radi se o tome da date orga-

retanu, nemojte zavisiti samo od saveta u magazinima. Kvalifikovani fitnes trener vam mo`e pomo}i da lak{e ostvarite svoje ciqeve u mawe vremena nego {to ste planirali.

stil, profesija, koliko ste spremni da potro{ite na novi stil i da li `elite tradicionalniju konzervativniju frizuru ili ne{to {to je sad u trendu.

KRATKA KOSA

SREDWA KOSA

DUGA KOSA

Ova duìna kose je prikladna za ve}inu mu{karaca, ali je naro~ito pogodna za mu{karce koji ìve ubrzanim ritmom, za sportiste, za one koji rade izvan kancelarije ili one koji èle da odrè minimalisti~ki stil s minimum truda oko kose. Kratka kosa je gotovo uvek boqi izbor za mu{karce koji }elave ili im se kosa prore|uje. Ve}ina kratkih frizura zahteva jako malo odràvawa, ali joj treba redovnije {i{awe da bi izgledala uredno. Sasvim kratka kosa je mo`da po stilu malo previ{e agresivna za poslovno okruèwe.

Prikladna je za gotovo svaku situaciju, a naro~ito za mu{karce koji se ve}inu svog vremena kre}u u poslovnoprofesionalnom okruèwu. Prednost kose sredwe duìne jeste u tome da moè biti neverovatno raznoliko no{ena – konzervativno je za~e{qajte u kancelariji, a za no}ne izlaske dodajte neki proizvod za stajling, malo razbaru{ite i – spremni ste. Kosa sredwe duìne }e zahtevati vi{e nege ujutro ali i mawe poseta frizeru.

Ova duìna kose je najprikladnija za mu{karce u nekom kreativnom okruèwu ili za one koji imaju vi{e vremena da se posvete nezi kose. Duga kosa ~esto ne funkcioni{e ba{ za mu{karce u poslovnom okruèwu ili za mu{karce koji su po~eli da gube kosu, pa ni za one koji nemaju vremena jer duga kosa zahteva puno vremena i nege svaki dan. Opcije za stilizovawe su mo`da malo ograni~ene za one duè kose, ali duga kosa zahteva i puno re|e odlaske frizeru.

Deset simptoma da ste predugo soler amo}a ubija, zato i qude zatvaraju u samicu kada ne{to zgre{e. Nije bitno radi da li ste solo tri, pet ili dvadeset meseci, ve} kako reagujete na tu pojavu. Ako se prepoznate u idu}ih 10 simptoma, stawe je alarmantno. 1. Guglate stare qubavi. Mo`da je poneka o~ajna kao vi? 2. Po~eli ste da se savetujete sa majkom po pitawu èna. 3. Stalno igrate video igrice. 4. Gledate na ènske prijateqice kao na potencijalne interesne sfere. 5. Pregledate oglase za ènidbu i poznanstva, a na kraju sedite za laptopom i pi{ete: „Mladi}, nepu{a~….“. 6. Usamqeni ste pa ste nabavili ma~ku. Uf. 7. Padaju vam kriterijumi ? Prodava~ica u obli`woj radwi i nezaposlena majka dvoje dece sa tre}eg sprata po~iwu da vam izgledaju dobro ? Zagoreli ste. 8. Kukate o svojim emotivnim problemima drugim ènama. Kad se na|ete u situaciji

Prona|ite svoj stil e{ko je u dana{wem obiqu ode}e prona}i ba{ ono {to nama odgovara. Neki put, prate}i trendove, zaboravqamo da smo mi ti koji nosimo garderobu, a ne ona nas. Odaberite ono {to se vama svi|a i {to vama odgovara, a ne ono {to nosi va{ kom{ija. Kako odabrati savr{enu ode}u? Za po~etak, ne}e biti dovoqno da znate samo koji konfekcijski broj nosite, bitno je znati i kakva ode}a odgovara va{em obliku tela. Tako na primer, trend u zadwe vreme diktira takozvana odela sa dvostrukim zakop~avawem. Iako to jeste ono {to trend diktira, mu{karci s

ve}im grudima ipak bi trebalo da se dr`e obi~nih odela. Jo{ jedan savet za sna`ne mu{karce jeste i da kombuju jednostruki sako sa pantalonama koje kop~aju u struku, a ne na bokovima. Tako|e, savjet za one ni`e visine jeste da ne kombinuju previ{e boja. Najboqe }e biti izabrati samo jednu, jer previ{e boja isti~e visinu.

razliku od ostatka tela, savetuje da ne nose xempere koji nemaju debele “man`etne” na struku. Tako|e, u ovom slu~aju je boqe odabrati pantalone koje padaju na kukove. Problem uskih ramena lako }ete re{iti sakoima s dvostrukim zakop~avawem, jaknama s jastu~i}ima i sli~no.

Kako sakriti mane

Svi mi pomalo patimo od firmirane garderobe. Ali sama marka nije i garancija da }e vam ta ode}a dobro stajati. I kod markirane garderobe treba paziti na kroj. Ako vam boqe stoji ne{to {to nije s potpisom,

Koje god visine i strukture bili, svi mi imamo neke svoje mane. Ve}ina wih lako se sakrije dobrim odabirom odela. Tako se onima koji imaju duge noge, za

Marke, markice

boqe izaberite taj komad ode}e, pa glad za markama nadoknadite modnim dodacima. Ni modne dodatke nije dobro samo nabacati na sebe. Svaki dodatak ima svoju pri~u, a lo{a kombinacija razli~itih dodataka moè stvoriti pogre{an utisak. Iako vi{e dodataka moè izgledati dobro, najboqe se povoditi za pravilom “mawe je vi{e”. Ako moète priu{titi samo jedan kvalitetan (skup) modni dodatak – izaberite sat – sa ko`nim ili metalnim kai{em. Ako moète i vi{e, dobro }e do}i neka jednostavna ogrlica, narukvica ili prsten, ali ne sve troje nositi odjednom!

da kukate konobarici ujutro za kafom i prepri~avate joj svoj samotwa~ki ìvot, definitivno ste predugo soler. 9. Razvili ste lo{e prehrambene navike i jedete leskova~ku u pola no}i. Ovo definitivno nije pona{awe sre}nog i zadovoqnog qudskog stvora. 10. Pretpostavqate da vas sve ène preziru. Ako na osmeh devojke u prolazu pomislite da se sigurno nasmejala va{oj lo{oj frizuri, definitivno ste teàk slu~aj.

Lo{e navike {ire struk nogi qudi upadaju u dnevnu rutinu koja ukqu~uje preskakawe doru~ka, koji je kao {to nas u~e u prvom razredu osnovne {kole, najva`niji obrok u celom danu. Ali, to za ve}inu bude samo po~etak lo{ih odluka vezanih za hranu. Prvo se presko~i doru~ak, jer se `uri na posao. Na poslu je obavezna kafa, i cigareta ako je mogu}e. Po~etak dana sa kafom i cigarom, a bez hrane, ubica je i najzdraveg organizma. Najzad, sti`ete ku}i izgladneli i sledi prejedawe u kasnim ve~erwim satima. Ovakav ras-

pored je sve ~e{}i u ìvotima mnogih kojima je te{ko ili nemogu}e da odvoje vremena za zdrav i nutritivno koristan doru~ak, ru~ak ili ve~eru. Postoje uàsne navike povezne sa hranom kojih mnogi ne èle da se pridràvaju, ali na kraju ih prihvate. 1. Preskakawe doru~ka – kao {to smo ve} rekli, doru~ak je najva`niji obrok u danu i nikada ga ne smete preskakati. 2. Jedewe kada niste gladni – iako se preporu~uje barem pet obroka dnevno, nikako tih pet ne sme postati deset ili vi{e. Hrana ne sme biti zamena za neke emocije. [opawe hranom kada smo tu`ni, quti ili depresivni vodi u propast. Ako se tako ose}ate radije iza|ite i napravite krug po kvartu. Malo re-

kreacije }e mnogo boqe uticati na vas, nego kila sladoleda ili ~ipsa. 3. Brza hrana – brza, jeftina, ukusna, i totalno nezdrava. Previ{e masno}a i lo{ih nutritivnih sastojaka u brzoj hrani treba svakako izbegavati u {irokom luku. 4. Uzimawe raznih suplemenata koji zamewuju pravu sve`u hranu mo`e ugroziti organizam. A uz to, razni pra{kovi i tabletice nisu ni upola ukusni kao prava hrana. A i u wima se nalaze mnogi dodaci koji nemaju veze sa zdravqem i zdravom ishranom. 5. Klopawe u kasnim satima – tehni~ki gledano, kalorija je kalorija bez obzira na to kada je pojedete. Ipak, kasno uve~e je ipak malo gore, jer na-

rednih nekoliko sati spavate i metabolizam se usporava. Ubijawe hrane u kasnim satima je vi{e stvar navike nego potrebe. Qudi sa sporim metabolizmom }e posle nekoliko meseci ovakvog na~ina `ivota po~eti da se goje, dok oni sa brzim organizmom i metabolizmom imaju malo vi{e sre}e. Ipak, zadwu hranu pre spavawa treba pojesti barem tri do ~etiri sata pre odlaska u krevet. 6. Jedewe pred televizorom – istra`ivawa su pokazala da ako jedemo dok gledamo neku omiqenu emisiju ili sedimo pred kompjuterom, pojedemo do 40 posto vi{e hrane nego {to bismo ina~e pojeli. To je dovoqan razlog za izbegavawe takvog na~ina hrawewa.

MOJA KU]A/OGLASI

DNEVNIK

URADI SAM

Postavqawe podnih plo~ica nstalacija podnih plo~ica je jedan od klasi~nih „uradi sam“ poduhvata, no, i za wega je potrebna prethodna priprema i planirawe. Postavqawe }e se razlikovati u zavisnosti od toga koju vrstu plo~ica postavqate, izgled osnove, odnosno povr{ine na koju se plo~ice postavqaju, kao i prostorije o kojoj je re~. Prvo {to treba razmotriti jeste vrsta plo~ice. Izaberite odre|eni materijal (keramika, prirodni kamen, porcelan), kao i odgovaraju}i lepak koji uz taj materijal ide. Veli~inu plo~ica je najboqe odrediti prema veli~ini prostorije - mnogim prostorijam „prija“ postavqawe plo~ica ve}ih dimenzija. Ve}e plo~ice ~ine malu sobu prostranijom, kao {to i „objediwavaju“ ve}e prostorije. Ipak, pri instalirawu

velikih plo~ica u malu prostoriju, mo`e biti potrebno da se znatan broj plo~ica se~e i skra}uje da bi se mogle postaviti, {to dodatno komplikuje posao. Instalacija podnih plo~ica podrazumeva da povr{ina na koju plo~ice idu mora biti prethodno dobro pripremqena, odnosno dobro poravnata. Ukoliko je povr{ina potpuno ravna, u tom slu~aju je najboqe koristiti namenski lepak za plo~ice. Ako je, pak, pod dosta neravan, onda nema smisla tro{iti skupi lepak za poravnavawe takvih povr{ina, ve} se tada koristi masa sa~iwena od cementa, peska i vode kojom se pod „doteruje“. Postoji i jeftinija mogu}nost lepqewa plo~ica ne na lepak, ve} direktno na cement, no takva opcija se kasnije obije o glavu kada je potrebno takve plo~ice skidati -

neuporedivo te`e je skinuti plo~ice sa cementa nego sa namenskog lepka za plo~ice. Tako|e, postavqawe plo~ica direktno na drvene povr{ine, linoleum ili na laminat nije preporu~qivo.

Pre nego {to krenete u postavqawe, izvr{ite probu - postavite ih na suvo, da biste mogli da utvrdite raspored, kao i koje plo~ice treba oblikovati, ne zaboravqaju}i pritom da ostavite prostor izme|u plo~ica (najvi{e

do 5 mm). Kada po~nete sa lepqewem, mo`ete koristiti libelu ili komad drveta da biste izravnali plo~ice koje su previsoko postavqene. Nakon lepqewa, potrebno je sa~ekati barem 24h da se plo~ice stabilizuju, tj. da se lepak osu{i. Potom, u onaj ostavqen prostor izme|u plo~ica, mistrijom se nanosi masa za fugovawe. Kada se cela konstrukcija osu{i (nakon 3-5h), krpom ili sun|erom se prebri{e vi{ak koji je ostao na plo~icama, i eto vama novih podnih plo~ica!

Koliko su zdrave mirisne sve}e osak za sve}e sadrì nizove ugqovodonika koji pri izgarawu otpu{taju ugqen-dioksid. [tetnost voska zavisi}e od izvora ugqovodonika. Saznajte da li je lep miris ku}e i opasnost po uku}ane. Parfimisani parafin Sve}e koje se masovno proizvode obi~no su napravqene od parafinskog voska, supstance zasnovane na petroleju, dobijenom od sirove nafte. Vosak koji gori sadrì 11 toksina, od kojih su dva karcinogena - toluen i benzen, pa je paqewe takvih sve}a u ku}i opasno kao i pasivno pu{ewe. Da li ste se ikad zapitali od ~ega je nastala tamna fleka po{to je vosak izgoreo? To je ~a|, koji tako|e spada u toksine. Jo{ jedan neprijateq ìvotne sredine je fitiq. U nekim zemqama u razvoju gde je profit daleko ispred zdravqa radnika, fitiq se pravi od olova. Kori{}ewe ove {tetne supstance koja nikad ne napu{ta telo u potpunosti zabraweno je u Evropi i SAD sedamdesetih godina pro{log veka zbog {tetnosti po zdravqe. Lepotica i p~ele Sve}e napravqene od p~eliweg voska potpuno su prirodne. Prave se od poklopaca p~eliweg sa}a i najskupqe su na trì{tu. Iako su tro{kovi za neke proizvo|a~e preveliki, ovakve sve}e u stvari i nisu toliko

skupe kad se uzme u obzir vreme gorewa: p~eliwi vosak traje tri puta duè od parafina i dvostruko duè od sojinog voska. Soja Biqno (sojino) uqe koristi se za izradu voska za sve}e u procesu koji se zove hidrogenacija. Otpu{ta mawe ~a|a i sporije gori od parafina, pa te karakteristike ~ine sojin vosak dobrom alternativom. Usto, radi se o obnovqivom izvoru, koji je mnogo mawe {tetan od parafina, a istovremeno je jeftiniji od p~eliweg voska. Svetla budu}nost Koli~ina „zelenih“ sve}a dostupna na trì{tu sve je ve}a. Sve}e napravqene od biqnih uqa ili p~eliweg voska sve su popularnije me|u ekolo{ki osve{}enim kupcima. Iako se parafinski vosak i daqe koristi, ~ak i od strane nekih poznatih kompanija za proiz-

vodwu sve}a, prirodni vosak je re{ewe za ~iste sve}e. Sve}e bez parafina i bilo kojih sekundarnih minerala izvedenih iz petrohemijske industrije prave se od smese koja sadr`i me{avinu prirodnih voskova od biqnih uqa, ukqu~uju}i palmino, pirin~ano, sojino i uqe od kapra, sa fitiqima proizvedenim od ~istog neizbeqenog pamuka. “Grinpis” je proglasio ove sve}e potpuno ekolo{kim, bez ikakvih {tetnih supstanci koje su navedene u OSPAR-u, evropskoj konvenciji potpisanoj kako bi se zaustavilo uni{tavawe mora i vazduha. Kod sve}a nije toliko va`no pitawe da li su organske, ve} da li su prirodne. Sve}e izra|ene od sojinog ili p~eliweg voska svakako su mawe {tetne jer ne otpu{taju toksine i ne zaga|uju vazduh koji udi{emo. Iako }e parafin verovatno i daqe biti prisutan u industriji mirisa, zbog isplativosti, podizawe op{te svesti o kvalitetu vazduha i zdravqu bi}e dva faktora koji }e odrediti budu}nost izrade sve}a.

~etvrtak10.septembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak10.septembar2009.

SOKOBAWA - sobe, apartmani za odmor, u`i centar. Mnogo vi{e za duplo mawe. Telefoni: 063/ 81-54-200, 018-880-100. 82141

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 82933 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 82936 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 82932 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 82632

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 82934

NA LIMANU II, blizu fakulteta, izdajem dvokrevetnu sobu studentima - po~etnicimna, po ceni od 65 eura mese~no po osobi. Telefon 021/533-215. 82554 IZDAJEM name{tenu sobu, Grani~arska 6, kod `elezni~ke stanice. Telefon 064/20-35-820. OG-Q

IZDAJEM stan od 60m2 u centru za studente ili porodicu. Telefoni: 6367-418 i 062/8772682. 82867 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan, prvi sprat, Novo Naseqe. Telefon 063/8944-168, cena: 130e. 82824 IZDAJEM stan od 50m2 u Novom Sadu, Bulevar Ja{e Tomi}a br. 19, 3/2. Telefon 022/500-303, prota Lazar Eri}. 82692 JEDNOSOBAN name{ten stan izdajem u Petrovaradinu. Telefon 062/167-95-16. 82710 IZDAJEM jednosoban, nename{ten stan, 31m2, na 1. spratu u novoj zgradi, Kraqevi}a Marka 33. Telefon 064/032-2-042. 82712 NOVO NASEQE, izdajem trosoban komforan, kompletno name{ten stan na 2.spratu, blizina {kole i obdani{ta, cena 250e. Telefon 064/15-70-711. 82818 IZDAJEM jednosoban stan name{ten 27m2 ul. Petra Drap{ina 20 kod glavne po{te sa CG, liftom i telefonom. Telefon 6435-049. 82801 IZDAJEM jednoiposoban, name{ten stan u Bore Prodanovi}a. Vlasnik. Telefon 064/22132-57. 82900 PRAZNA garsowera 30, 5m2 visoki parter, za porodicu, na du`i period, kuhiwa, terasa, cg, kablovska, topla voda, 140E mese~no + 100E depozit. Tel. 063/80-74-411. 82776 IZDAJEM trosoban prazan stan, Liman III, centralno grejawe. Telefoni 064/157-9889 i 064/257-2785. 82624

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Novom Sadu, B. Kej pogled na Dunav, V sp. CG, KTV. Telefon 021/427-527, 063/622-080 82918 BULEVAR oslobo|ewa 45m2, name{ten kompletno, 3 leàja, odmah useqiv, cena 220E, mogu i studenti. Telefoni: 064/09-07889, 021/547-921. 82997 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu I, Ul. Strumi~ka, centralno grejawe, telefon, klima. Telefon: 064/330-1115 i 063/503-962. 82962 BRA]E RIBNIKARA, dvosoban prazan stan 55m2, klima, telefon, kablovska, terasa, odmah useqiv, cena 200E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-921. 82998 KOSANÎ] IVANA, trosoban prazan, nov, odmah useqiv, II sprat, cena 230E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 82999 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru kod Sajma za jednog studenta - studentkiwu. Telefon: 063/7-244-970. 82956 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru za dve osobe studentkiwe, nepu{a~e, 160E + tro{kovi. Telefon 064/9744-048. 82939 HAXI RUVIMOVA, garsowera potpuno name{tena, novo, useqivo odmah, cena 160E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-921. 83001 ]IRPANOVA ulica dvosoban stan, name{teno komplet, useqivo odmah. Telefoni: 064/0907-889, 021/547-921. 83000 IZDAJEM dvosoban stan, drugi sprat, u strogom centru Novog Sada, Ul. @elezni~ka. Informacije na telefon: 023/857-315, 023/857-069. 82289 LIMAN II, odli~an trosoban stan, potpuno name{ten (4 leàja), odmah useqiv, idealno za studente ili porodicu. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-921. 83002 BULEVAR OSLOBO\EWA, nov trosoban stan luks name{ten, I sprat, odmah useqiv. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547921. 83003 IZDAJEM jednosoban stan na Salajci u Ul. Koste [okice. Telefon 021/6322-888, posle 15 ~asova. 82935

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E, ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621797, 6618-184, 063-598-463. 82417 POTREBNI stanovi za izdavawe i prodaju. Novo: proviziju agenciji pla}a zakupodavac (vlasnik nekretnine). Telefoni: 021/661-62-16, 064/419-42-69. 82626

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 82420

[IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 46m2 po ceni od 52.100. Telefon 6368429. 50001 CENTAR, povoqno prodajem odli~an, ukwi`en stan od 90m2 useqiv. Telefon 063/82-88-377. 50002

LIMAN II, blizina fakulteta, prodajem odli~nu useqivu garsoweru od 27m2 po ceni od 34.000. Telefon 636-8429. 50003 CENTAR, prodajem odli~nu, ukwi`enu garsoweru na 1. spratu po ceni od 33.500. Telefon 636-6952. 50004 U CENTRU prodajem garsoweru 27m2, visoki parter, useqiva, kuhiwa odvojena, miran deo, bez posrednika. Kontakt telefon 421-437 ili 063/534-505. 30001

~etvrtak10.septembar2009.

NA NOVOJ DETELINARI 25m2 brzo useqiv, cena 31.000. Telefon 063/108-89-93. 25002

@. STANICA, prodajem dobar 2.0 stan od 54m2 odli~nog rasporeda po ceni od 48.500. Telefon 636-8429. 50005 DETELINARA, povoqno prodajem odli~an, renoviran 2.0 stan od 51m2 po ceni od 45.000. Telefon 064/220-95-65. 50006 BEZ POSREDNIKA! Prodajem klasi~an dvosoban stan 43m2, terasa, ostava, dvostrano orjentisan, brzo useqiv, garaà. Konakt telefon 421-437 ili 063/534-505. 30002 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwaprozor, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534505. 30003 NA GRBAVICI mawi jednoiposoban stan 33m2, useqiv, 43.000. Telefoni: 063/75-37-823, 451-318. 25003 NA LIMANU u Balzakovoj ulici ukwièn jednoiposoban stan 51m2, cena 51.500. Telefoni: 451-318, 523-193. 25004 NA GRBAVICI 45m2, II sprat, nov, gleda na dvori{te, brzo useqiv, ekstra oprema. Telefoni: 063-75-37-823, 451-318. 25005 NA KEJU Ul. Vojvode Mi{i}a 68m2, II sprat, ukwièn stan, cena 74.500. Hitno! [40224 Telefoni: 451-318, 523-193. 25006 PRODAJEM dvosoban stan, drugi sprt 55m2, preko puta èqezni~ke stanice, ukwièn, vlasnik, bez posrednika, hitno. Telefon 062/1518-781. 82487

NOVO NASEQE, prodajem odli~an, sre|en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 80.300. Telefon 6366952. 50007 LIMAN, prodajem ukwièn, klasi~an 2.5 stan od 68m2, odli~an raspored, po ceni od 73.000. Telefon 636-8429. 50008 EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, garaà, useqiv. Kontakt: 421-437, 063/534-505. 30004 NA GRBAVICI 52m2, II sprat, cena 53.600. [ifra 38508 Telefoni: 451-318, 523-193. 25007 U GAGARINOVOJ ULICI 75m2, ukwièn, prazan, ekstra povoqno 68.000. Telefoni: 451318, 523-193, [ifra 40381. 25008 NA NOVOJ DETELINARI brzo useqiv trosoban stan 73m2, ekstra povoqno 63.500. [ifra 40036 Telefoni: 451-318, 523193. 25009 NA LIMANU II 75m2, terasa, lift, ukwièn, ekstra povoqno 75.000. [ifra 39960 Telefoni: 451-318, 52-193. 25010 HITNO dvoiposoban stan, 46.24 podne povr{ine sa klimom izgra|eno 2001 nadogradwa, bez lifta, 6 sprat, 32.000E. Telefon: 6319310 od 18 ~asova. 82274

HITNO dvoiposoban stan, 46.24 podne povr{ine sa klimom izgra|eno 2001 nadogradwa, bez lifta, 6 sprat, 32.000E. Telefon 6319-310 od 17 ~asova. 80805 DVOIPOSOBAN stan na bulevaru, 74m2, 5. sprat, poseban, i jednosoban na Avijati~arskom nasequ. Hitna prodaja. Bez posrednika. Telefon 065/20-06957. 82886

LIMAN, povoqno prodajem odli~an 3.5 stan od 93m2 na III spratu po ceni 92.700. Telefon 636-6952. 50009 LIMAN 1, povoqno prodajem 4.0 ukwi`en stan od 121 m2 po ceni od 113.000. Telefon 063/516-478. 50010 PRODAJEM stan bez posrednika na Limanu 2, 5. sprat, od 80m2, sre|en, 1.150 E/m2. Telefon 069/50-25-200. 82982

NA ÂRDAKU ku}a 200m2 (130stambeno+80suteren), plac 1400m2, ekstra pogled, 11.0000. Hitno. Telefoni: 451-318, 523193. 25001 HITNO prodajem ku}u u Ka}u sa lokalom od 170m2 i poslovnim prostorom od 350m2, glavna ulica. Povoqno. Telefon 063/73-15-845. 82876 PRODAJEM plac sa vimogradom i vo}wakom, ku}om i garaòm, izme|u Petrovaradina i Sremskih Karlovaca (Vezirac - Zano{), od 1945m2. Cena 35.000E. Telefon 069/50-25-200. 82980 TEMERIN, poslovno stambena ku}a, ukupno 230+70 na 1.500m2 placa, sva infrastruktura zastupqena. Ukwièno 115.000E. Moè i zamena. Telefoni: 0600/846-036, 021/846-036. 82958 MEWAM dve ku}e sa velikim lokalom na istom placu u Srbobranu za dvosoban stan u Novom Sadu. Telefon 732-403. 82957 BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14. 82930 PRODAJEM 10 jutara poqoprivredne zemqe u komadu u Jasku, odli~no za vo}wak. Telefon: 064/401-4180. 82890 PRODAJEM plac u Ribwaku, Dowi put, 500m2. Voda i struja na placu. Telefon 069/50-25200. 82981 PRODAJEM placeve u Jasku 7,20 ari, 14 ari, 15 ari, blizu Vrdni~kog bazena i izvori{ta vode u Jasku. Telefon: 064/4014180. 82888 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ prvi vlasnik, uredeni papiri. Telefon 021/419375, 063/166-7056. 82894 KUPUJEM ku}u ili plac sa vodom i strujom, bez posrednika. Telefon 064/1387672. 82817 KU]A u Kisa~koj za izgradwu poslovno stambenog objekta ili hotela dozovqeno SU+PR+4+PK vlasni{tvo 1/1. Telefon 064/61582781 82-56.

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

PRODAJEM ku}u u Petrovaradinu 220m2 stambenog prostora. Telefon 062/167-95-16. 82711 PRODAJEM ku}e u Ka}u Sun~ani breg 70m2 i 107m2, cena povoqna. Telefon 064/503-8504. 82466 PRODAJEM ku}u u samom centru Jaska na idelanom mestu. Telefon: 064/401-4180. 82889 U CENTRU Sremskih Karlovaca deo porodi~ne ku}e 38m2, potpuno odvojeno, poseban ulaz sa dvori{tem i gara`om. Telefon: 021/882-474. 83017

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 30005 IZDAJEM uli~ni lokal 43m2, Novo naseqe, Mileve Mari} br. 6, pogodan za sve delatnosti. Telefon 063/511-939. 82498 LOKAL p-24m2, u prizemqu, uli~ni, prilago|en za mini pekaru i dr. delatnosti. Bul.Jovana Du~i}a 35, na duì period! 250h3. Telefon 063/80-74-411. 82777 LOKAL, 45m2, blizina bulevara, dobra lokacija, parking, pogodan za sve delatnosti. Moè zamena za stan ili ku}u. Telefon 065/20-06-957. 82884 TEMERIN - izdaje se lokal 100+60 terase +80m2 skladi{ta, moè veleprodaja, glavni put, Novosadska 213. Telefoni: 021/846036, 0600/846-036. 82959

IZDAJEM skladi{te sa kancelarijom, telefonom, sanitarnim ~vorom, 161m2, Ul. Gavrila Principa 11 Novi Sad. Telefon: 064/1890908. 82908

NAJPOVOQNIJE stovari{te proizvodi: fert gredice, betonske stubove, armatura po specifikaciji, cement, blokovi, cigla, kre~, ostali materijal, organizacija prevoza. Telefon 021/847-034. 78658

PRODAJEM {iva}e ma{ine i endlerice i iberdek, kroja~ki, tapetarski pribor i rezervne delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312-135. 82053

KUPUJEM polovan name{taj: ugaone garniture, regale, sto i stolice, garnitura trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032 i 063/7356-243, Mirjana. 82955

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 82725

IZVODIMO sve vrste molersko-farbarskih radova brzo i ~isto. Tibika, telefon: 064/9820511 i 065/6449436. 82541 ROLETAR izra|ujem, popravqam sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijske. Telefon 064/11-27-141. 82947 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391315, 063/706-1334. 81501 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 82052 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 82200

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 82875 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD playere, muzi~ke linije! Non stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514. 82873

DNEVNIK

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/467-0551, 063/7347-249, 065/467-0554. 82929 STARA^KI dom u Sremskoj Kamenici, sme{taj i nega pokretnih i nepokretnih lica. Telefon: 021/463-807, 11 - 18 svaki dan. 82892 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618-846, 6614-274, 063/84-85-495. 82952 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 82946 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/661-09-16. 80110

@ENA, 41 god, dizajner sa malim detetom, situirana, upoznala bi mla|eg, slobodnog i situiranog intelektualca. Telefon 064/2537747. 82819 RAZVEDEN traì ènu od 40 50 godina radi braka. Telefon 063/782-7968. 82938 ZANATLIJA penzioner pokretan invalid, situiran traì ènu od 50 - 60 godina radi braka i tu|e nege, da poseduje voza~ku dozvolu. Telefon 062/550388. 82937

od: Gavre i Julkice Zori} sa decom.

83069

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi

voqenom

@ivanu Gligorinu Stanki ]ulum ]erka Jagoda, zet Sa{a, unuci Marko, Sandra i zet Dejan.

od: Viktora, Katice, Qiqe i Danila.

83066

83082

Posledwi pozdrav.

Umrla je moja seja

Melanija Milinkovi}

ro|. Koturov Sa velikim i du`nim po{tovawem opra{tamo se od we. Mira sa porodicama Milivojevi}.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: mlade koke nosiqe, osamnaestonedeqne i izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 82273

Voji Ivani}u

Posledwi pozdrav

Stanka ]ulum VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 82768

Posledwi pozdrav drugu i dragom prijatequ

Odajemo du`nu po{tu i ve~nu zahvalnost za rad proveden u Slu`bi. Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave Novi Sad.

83064

5619-P

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

Posledwi pozdrav

Mileni Milinkovi}

Zora Stojinovi} Sahrana }e se obaviti 10. 9. 2009. godine, u 13 sati, na grobqu, u Veterniku.

od porodice Burazer. O`alo{}eni: }erka Slavica i sin Mirko sa porodicom. 83065

POTREBNE dve trgovkiwe sa iskustvom za rad u mini marketu. Telefoni: 021/453-021, 063/1023-227. 82989

KOMPLET mesarsku opremu za klanicu i rashladne vitrine od 2.5 i 3m. Povoqno. Telefon 063/73-15-845. 82878 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/4670548, 065/4670547. 82927 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/734-7264, 065/467-0553. 82928

83073

Tu`nim srcem javqamo da nam je na{a baka i majka

Anica Basara ro|. Samo~eta 1925 - 2009. preminula u 84. godini. Sahrana je danas, 10. 9. 2009. godine, u 13 ~asova, u Koviqu, na [ana~kom grobqu. Povorka kre}e iz ku}e `alosti, Ul. Stevana Pe{i}a 11. O`alo{}eni: }erke Qubica i Ranka sa porodicama. 83083

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

~etvrtak10.septembar2009.

Iznenada si otrgnut iz na{ih `ivota. Sa tugom i bolom se}awe na tebe osta}e zauvek.

SE]AWE na na{u mamu

POMEN

@ivan Gligorin Stan~ul 19. 4. 1942 - 8. 9. 2009.

Vojislavu

Sahrana je u ~etvrtak, 10. 9. 2009. godine, u 16.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Zauvek tvoji: supruga Kata, sin Nenad, }erke Sne`a, Ru`a i Jagoda sa porodicama.

Svetozar - Lalica Kucurac 1920 - 1999 - 2009.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav sestri

Katicu Kolari} ro|. Jovin Zauvek u na{im srcima. Tvoje: Gordana, Aleksandra i Zlata.

Supruga Nada i k}eri Emilija, Mira i Biserka sa porodicama.

83051

od porodica: Todoreskov, Adamovi}, Tojagi}, Simi}, Milutinovi}, Veber, Koska, Kragi}, @ivi}, Bor|o{ki, Kozi}, Petrovi}, Ubovi} i Do{enovi}.

83030

83021

SE]AWE na prerano preminulog oca i supruga.

83071

TROGODI[WI POMEN

Posledwi kom{iji

pozdrav

dobrom

Mileni Milinkovi}

\or|e Korica

ro|. Le{i}

dipl. ekonomista 10. 9. 2000 - 10. 9. 2009.

od kom{inice Lovri} Stane sa porodicom.

od: sestre Vere Vuji~i} i Vawe Kova~i} sa porodicama.

Te{ko je `iveti, devet godina nositi bol u du{i. Videti te svuda, a nigde te ne na}i. @eqne smo tebe, tvoje qubavi i podr{ke. Tvoje Jelena i Dragana.

83039

83040

Voji Ivani}u iz Sremske Kamenice

Mileni Milinkovi}

Porodica Uzelac.

82787 83067

Tu`nim srcem javqamo da je 9. septembra u 76. godini preminula

Dragoj ujni

POMEN

Dragoj ujni

POMEN Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi

Qubomir Bandi} 7. 2. 1947 - 10. 9. 2006. Vreme prolazi, ali qubav i se}awe na tebe osta}e dok je i nas.

Janku Mi}ovi}u Jolanka Kamenkovi} Supruga Mica, sinovi Goran i Du{ko, snaje Milijana i Jelena, unu~ad Barbara i Marko.

profesor fizi~kog vaspitawa u penziji Ispra}aj drage pokojnice je u subotu, 12. 9. 2009. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu.

83057

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od sestre, tetke i bake

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

posledwi pozdrav od Sne`ane sa porodicom.

posledwi pozdrav od Zorana sa porodicom.

83046

83047

82942

Posledwi pozdrav voqenoj snaji

POMEN Dana, 9. 9. 2009. godine, navr{ilo se pola godine od kako vi{e nije sa nama na{ dragi

JEDNOGODI[WI POMEN

\or|e Mandi}

Slavica [upica

1935 - 2009.

Stanke ]ulum ro|. Koturov Porodica Koturov.

Posledwi prijatequ

pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Mileni Milinkovi}

Stanka ]ulum Sahrana }e se obaviti 10. 9. 2009. u 16.30 ~asova, na Dowem grobqu, u Futogu. Hvala ti za qubav koju si nam pru`ila. O`alo{}eni: }erka Beba, unuci Du{an i Goran i zet Dragan.

83054

83056

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Do danas smo se nadali da }e{ svojim optimizmom pobediti nepobedivu bolest.

Mileni Milinkovi}

od zaove Duje. Bela sa porodicom.

83044

83041

S neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

1932 - 2009.

Voji od: Biqane, Cane, Bobe i Jove.

83053

Sahrana }e se obaviti 10. 9. 2009. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Oàlo{}ena }erka Sneàna Siroènko sa porodicom. 83055

Bol i qubav prema tebi vreme ne moè da izbri{e. Ve~no }e{ ìveti u na{im srcima. Dana, 12. 9. 2009. godine, u 11 ~asova obeleì}emo pomen. Tvoji: supruga Ilona, }erka Dorjana, sin Dejan i unuci Danijela i Milan. 82874

9. 3. 2009 - 9. 9. 2009.

1951 - 2008.

Prerano si nas napustio i oti{ao. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoja svastika Sofija, Sre}ko, Maja i Tawa sa porodicama, tast Milan i ta{ta Mica.

U nedequ, 13. 9. 2009. godine u 11 ~asova, poseti}emo wenu ve~nu ku}u i obele`iti pomen. Suprug Laza i sin @eqko.

83045

82945

Posledwi pozdrav mom dragom i voqenom suprugu

Posledwi pozdrav na{em dragom tati i dedi

Sretenu \uri}u

Milena Milinkovi}

Zorka Jankov

Janko Mi}ovi}

Mileni Milinkovi}

O`alo{}ena porodica. 83062

Mili brate, {est meseci pro|e, ti od ku}e ode i vi{e ne do|e. [to le`e u ledenom grobu, kad cve}e cveta u najlep{em dobu. Suze ne}e da Te vrate, {ta da radim mili brate? Ode brate da se spasi{, ali `ivot svoj ugasi. Tvoja sestra Boba.

Mileni Milinkovi}

preminula 9. 9. 2009. godine, u 59. godini. Sahrana }e se obaviti 10. 9. 2009. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Starom \ur|evu. O`alo{}eni: suprug Miwa, }erke Dajana i Dragana, zet Svetomir i unuk Veqko. 83038

od wegove supruge Ka}e. Po~ivaj u miru. Sahrana je u ~etvrtak, 10. 9. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Supruga Katarina Milojkovi} - \uri}. 83034

Sretenu \uri}u od: sina Qubi{e, snaje Maje i unuka Gorana, Borislava i \or|a.

83035

07.00 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 11.00 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 14.25 15.15 15.30 15.35 16.00 16.45

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Kult plus Zeleni sat Kauboju nikad udovoqiti Hronika Festivala uli~nih svira~a Me|uprostor Vojvo|anske vesti Kuhiwica Bez uputa Derowe, dok. prog. Vojvo|anske vesti Pitawe savesti Rej~el Rej Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajna hrane: Paprika

Yigi Bau {{oou Tambura{ki orkestar „Bi}e skoro propast sveta“ iz sela Derowe, na ~elu sa Branislavom Jovanovi}em, poznatijim kao Yigi Bau, svojom muzikom i autenti~nim svedo~ewem, u emisiji „Yigi Bau {{oou“, beleè hroniku vremena u kom traju kao poseban dru{tveni fenomen. Autor: Mile Isakov (RTV 1, 21.30) 17.00 TV Dnevnik 17.20 Hop hop - kviz 17.35 Hronika Festivala uli~nih svira~a 18.00 Novosadske razglednice 19.00 Agromozaik 19.30 TV Dnevnik 20.15 Me|uprostor 20.30 Frejèr 21.00 Derowe, reportaà 21.30 Derowe: Yigi Bau {{oou 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Hronika 38. Brankovog kola 22.40 Ve~nost i jedan dan 23.40 Me|uprostor - specijal 00.25 Skrivena kamera 00.50 Hronika Festivala uli~nih svira~a 01.05 Kauboju nikad udovoqiti 01.15 Doba zlo~ina

07.00 07.25 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.30 13.00 13.55 14.50 15.50 16.25 16.35 16.50 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

TV PROGRAM

~etvrtak10.septembar2009.

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udooqiti Pustolovine Marka i Maje TV magazin (rus) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Ujak iz Amerike Vesti (ma|) Ukrajinska panorama Me|unarodni festival akusti~arske muzike Doba zlo~ina Kad ku}a nije tesna Dodati `ivot godinama Mozaik Hercegovci Vode Fru{ke gore Hronika 38. Brankovog kola Gruvawe Kultura i tradicija (rom) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Pitawe savesti Rej~el Rej Ujak iz Amerike

TV Medik (Panonija, 20.30) 07.30 08.00 09.00 11.00 12.30 14.25 14.50 15.30 16.00 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 23.40

10.00 11.15 12.00 12.25 13.10 13.45 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.10 18.00 18.30 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Multietnik Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Art-boks Pop korn Vojvo|anske vesti TV Medik Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin Rotacija

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea NS klinci Lude godine Denis napast Katapultura Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Sprint Razgoli}eni Objektiv (slov) Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) [ira, princeza mo}i Crta Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

10.00 Svetski kup u skokovima u vodu 11.00 Kvalifikacije za SP: Norve{ka – Makedonija 13.00 Fudbal mondijal magazin 13.30 Kvalifikacije za SP: Engleska – Hrvatska 15.30 Klupske TV 16.00 Kvalifikacije za SP: Belorusija – Ukrajina 18.00 Koley fudbal 20.00 Atletiks 20.30 TVS 21.30 Kvalifikacije za SP: Norve{ka – Makedonija 23.15 Kvalifikacije za SP: Engleska – Hrvatska 01.00 Kvalifikacije za SP: Belorusija – Ukrajina

Radio Novi Sad

06.05 08.00 09.06 09.21 09.36 10.04 10.35 11.05 12.00 12.15 12.26 13.12 15.10 16.03 16.45 17.00 17.45 18.25 19.00 19.30 20.07 20.14 21.14 23.09 00.00 00.22 01.15 03.52 04.21 04.49

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.05 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.35 19.05 20.00 21.30 22.30 22.35 22.40 00.30 01.30 02.30 03.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Kapri Dnevnik Sport plus Bouns Fudbal: kvalifikacije za EP, Srbija-Francuska 48 sati - svadba Pozori{te u ku}i Kulinarski letopis Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Oko magazin Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Povratak otpisanig [est dana, sedam no}i, film Bouns Dnevnik Tor~vud No}ni bioskop: Suzanin pakleni plan, film UNHCR - povratak Svet ribolova Sasvim prirodno

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana ìvota Foks vesti Film: Bela palata Dposije FBI Tajni agent Izi Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno preìvqavawe Kraqevi Ade Fajront republika Foks vesti No}ni program - Foks non-stop Film: Tajna sila Sibil Ekstremno preìvqavawe Dosije FBI Film: Tajna sila

Zoran Kesi}

Fajront republika U prvoj emisiji posle letwe pauze, koja }e se emitovati iz morskog ambijenta, autor i voditeq Zoran Kesi} ugosti}e prvi put jednog politi~ara... (Foks, 21.30)

DNEVNIK

07.00 08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.05 15.00

ODBOJKA – EP

Holandija–Srbija (RTS 2, 18.55) 07.06 07.36 08.01 08.31 09.10 09.34 10.05 10.29 10.54

21.00 22.03 22.33 23.36 01.37

Kuvati srcem Eko menayer Trag u prostoru Akva viva derbi Robot boj Gomboce Garfild i prijateqi Zooteka Kroz vrata znawa do putovawa Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Koncert SO RTS Trezor ju~e Krv i pesak, film Ovo je Srbija Bardovi teatra: Radmila @ivkovi} EKV lajv @ivot i standardi Odbojka-EP: Holandija-Srbija, prenos Kapri Metropolis Nekad i sad Krv i pesak, film Trezor ju~e

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 01.30 02.00 02.30 03.00 03.15 04.00 05.30

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Yordan Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Yordan 1400 grama Slavni Svi vole Rejmonda 1400 grama Prezent Glas Amerike SMS Milica na kvadrat Qubav za sva vremena Doma}a muzika Na tragu prirode

11.31 12.14 12.51 13.50 16.00 16.35 17.39 18.05 18.55

16.00 16.35 17.40 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 00.45

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op Uvod u anatomiju Vesti za osobe o{te}enog sluha Sta`isti Top{op Film: Raskrsnice Wujorka Nacionalna geografija i BiBi-Si: Dubine Tihog okeana Vesti B92 Seks i grad Hitna 94 Vesti B92 Sta`isti Trnav~evi}i u divqini Uvod u anatomiju Film: I momci pride Vesti B92 Seks i grad Dedvud

06.00 07.00 08.15 09.15 09.30 09.45 10.15 12.00 13.00 14.05 14.15

Jutarwi program Nacionalni dnevnik Anali Samo smeh Siti kids Mu}ke Ami Yi {ou Napu{teni an|eo Grand parada Siti Nevina

Viva piwata (Hepi, 11.35 i 17.45) 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.30 12.45 13.00 13.30 14.00 14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Zentriks Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom Smucalice Skloni{te [aman King Yem Viva piwata Denis napast Nodi Beli superheroj Konan Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Zentriks Pla{ite li se mraka? Bekstvo sa ostrva [korpija [aman King Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

18.30 18.55 19.20 19.30 20.30 20.55 22.10 23.55 00.05 00.10 01.05 03.45 04.45 05.35 06.25

Pri~e iz Francuske Telemaster Rekord Zabrawena qubav (Klon) ]irilica specijal Telemaster Strava emisija Telemaster Vremenska prognoza Prvi talas Film: Vodi me ku}i Muzi~ki miks Prvi talas Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

Jesewi vrtovi Vinsent je mo}an ministar sa velikom kancelarijom, bezbrojnim osobqem, limuzinom i prelepom `enom, Odil, koja tro{i sav wegov novac. Ali wegov svet se mewa kada ga qudi koje je dugo ignorisao pobude i nateraju da si|e s te pozicije... Uloge: Severan Blan{e, Mi{el Pikoli, Lili Lavina Re`ija: Otar Joselani (Pink, 00.45) 16.00 16.45 17.00 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 22.00 23.30 00.00 00.30 00.40 00.45 02.30

Qubav je ve~na Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Siti Samo smeh Anali Zvezda vodiqa Nacionalni dnevnik Film: Pani{er Sve za qubav Riko{et Mu}ke Siti Ekran Film: Jesewi vrtovi Film: Pani{er

PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Kontranapad, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije.

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Slavni parovi, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00Objektiv, 20.00Folk {ou, 22.00Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Rusinski magazin, 17.45 Mobil-e, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Veze, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak10.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Erik Roberts

Nacionalna sigurnost Erl Montgomeri je drzak policajac, koji bi sjajno radio svoj posao da se toliko ne pravi vaàn. Zbog svog pona{awa je izba~en s policijske akademije pa mora da prihvati posao nièg ranga, ~uvara u Nacionalnoj sigurnosti. Tu mu kolega postaje u{togqeni Henk, koji je zbog Erla ostao bez zna~ke i zavr{io u zatvoru... Uloge: Martin Lorens, Erik Roberts, Stiv Zan, Timoti Busfild, Yo Flerti Reìja: Denis Dugan (Nova TV, 21.00) 08.15 08.30 09.30 11.05 12.05 12.55 13.40 14.40 15.40 17.15 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.35 23.30 23.45 00.15 01.10 02.05

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.40 09.05 10.35 12.45 13.10 14.45 16.30 18.15 20.05 21.20 23.05 01.10

Rori, crtani Ezo TV, tarot {ou Nova lova, TV igra Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Bejvo~ Qubav na prvi pogled, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Nejvi CIS Nacionalna sigurnost, film Zakon brojeva Vesti Sajnfild Bejvo~ @ivot na severu Ezo TV, tarot {ou

Misterije istorije Moj dnevnik Drevna otkri}a êr~il @iveti sa neprijateqem Strogo poverqivo – istorija {pijunaè Rat veka @ivot i smrt u Rimu Nebeski put ~aja Duhovna muzika Misterije olupina na dnu okeana êr~il @iveti sa neprijateqem Rimsko carstvo Rat veka Sicilijanske mumije Nebeski put ~aja Duhovna muzika Misterije olupina na dnu okeana

Ultramen- biosferijanci ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen - Turisti sa zvezda ^udovi{ta i pirati Tali~ni Tom Suza i wene sestre Gladijatorska akademija Uto~i{te Pod pritiskom 9 zatvorenih Tri boje - plava Grad radosti Profesorka klavira

Pesma za tebe Tatino obdani{te 2 Dobra no} Uveli snovi Bioskop, bioskop, bioskop Doktor Dulitl 3 10.000 godina pre nove ere Boja `ivota No} u muzeju Koridor 8 Sunce Zastave na{ih o~eva @etva

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 ârolija 10.15 Orangutanski dnevnik 2, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Idemo na put 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.45 Putovawe na dno mora, film 16.25 Skica za portret 17.10 Stani, pa gledaj: Razapnite, dok. film 17.55 Pozori{te u ku}i 18.30 Hrvatska uìvo 19.30 Dnevnik 20.10 ârolija 21.05 U objektivu 21.40 Rudolf Stajner - modus vivendi 22.35 Kratki susreti 23.10 Dnevnik 3 23.45 Ciklus mladih autora: Rio Bravar, dok. film 00.15 Zvezdane staze: Vojayer 01.00 U kancelariji 01.20 Falkon plaà 02.05 Velemajstor

08.10 Moji roditeqi su vanzemaqci 08.35 Vaterlu Road 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.00 PP 10.05 Ali Mekbil 10.50 Dragi Yone 11.10 Prijateqi 12.00 Veliki uspesi hrvatskog sporta - rukomet, polufinale Svetskog prvenstva 2003: Hrvatska – [panija 13.30 Mesta nadahnu}a 14.25 Drugo mi{qewe 14.55 Trenutak spoznaje 15.45 Tajni Versaj: Tematski vrtovi, dok. film 16.45 Falkon pla`a 17.35 Ksena - princeza ratnica 18.40 U vrtu pod zvezdama 19.10 Yoni Bravo 19.30 Vip Muzi~ki klub 20.05 Velemajstor 21.05 Odmori se, zaslu`io si 21.45 Momci s Medisona 22.40 Vip Muzi~ki klub LP 00.40 Drugi red partera

Elizabet Mos

SERIJA

Momci s Medisona Pribliàva se Dan zahvalnosti, a Donove radne obveze ometaju wegov porodi~ni ìvot. Pegi je pruèna nova prilika, {to budi zavist kod wenih kolega. Beti dolazi do zapawuju}eg otkri}a... Uloge: Yon Ham, Elizabet Mos, Vinsent Kartezijer, Kristina Hendriks, Talija Balsam Reìja: Metju Viner (HRT 2, 21.45)

08.10 Neverovatna `ena koja se smawuje 10.00 Polukuvan 12.00 Soko i Sne{ko Beli} 14.10 Slikati Vile 16.00 Patak Hauard 18.00 Suvi{na okrutnost 20.00 U dometu 22.00 Pustara 00.00 Devojke iz popravnog doma

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Kanzas pacifik Moja slatka debequca @ene fudbalera Gospodari horora - Bolesna devojka Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Kabina Sout Park Vizantijsko plavo Gospodari horora - @ena jelen Yinovsko hila ~udovi{te

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Obi~na ~uda Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Mesto zvano dom Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan Kolevka la`i Ne`ni Yory Zakon i red

Marsija Kros

SERIJA

Doma}ice Bri razmi{qa o prodaji svoga kuvarskog biznisa kako bi napravila pravi korak ka spasavawu svoga braka s Orsonom, ali ve} gotovo donetu odluku povu~e posle jo{ jedne sva|e. Linet se na poslu ose}a ugro`eno od Lusi pa je odlu~i da je posva|a sa Karlosom. Gabi i Karlos se udaqavaju jer on nema vremena za wu... Uloge: Teri He~er, Felisiti Hufman, Marsija Kros, Eva Longorija, Nikolet [eridan, Dejna Delani (RTL, 21.45) 08.00 Punom parom, kulinarski izazov 08.25 Korak po korak 08.55 Pod istim krovom 09.40 Astro {ou 11.45 Kako sam upoznao va{u majku 12.10 U dobru i zlu 12.40 Rat u ku}i 13.05 Ekskluziv 13.20 Ve~era za 5 13.50 Tajna ~okolade 14.45 Heroji iz strasti 16.20 Korak po korak 16.50 Pod istim krovom 17.15 Kako sam upoznao va{u majku 17.40 U dobru i zlu 18.05 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom, kulinarski izazov 20.00 Qubav je na selu 20.55 Uvod u anatomiju 21.45 Doma}ice 23.35 No} pokera, {ou

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35

23.45 00.40 01.40

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Razorna laboratorija Bra}a Ludolf Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina [okantni video zapisi o pre`ivqavawu U deli}u sekunde Ameri~ke drvose~e Majami ink Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Gamadatori U zatvoru u inostranstvu Ros Kemp u Avganistanu U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Bra}a Ludolf Gamadatori

07.00 08.30 11.30 13.15 14.00 16.30 18.45 20.00 23.30 01.30

Tenis Bilijar Fudbal Tenis Bilijar Fudbal Fudbal Tenis Fudbal Tenis

15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

U dvor u{la s osnovnom {kolom J

ovanka Broz izme|u 1960. i 1970. upadqivo mewa dant i partijski generalni sekretar. Hodaju}a lesvoj spoqni izgled. Postaje toliko rasko{nije genda. Zato nije mogao da se àli na svoju zlehudu obu~ena da je Bogdana Crnobrwu primedba da sudbinu. Ko seje vetar – àwe buru. Kako je posedoèna predsednika Republike treba da izgleda skromvao nagla{en dar za pronicawe u intimne sfere sanije jer se i supruga predsednika SAD obla~i skromgovornika, verovatno je naslu}ivao da je za sve {to no – ko{tala ambasadorskog mesta u Va{ingtonu. Tamu se de{ava i sam snosio deo krivice. (A izme|u da Jovanka mewa frizuru, a sa svojom ~uvenom pun|om 1974. i 1977. ~ak petnaestak sednica dràvno-parizgleda pet do deset godina starije. Po~iwe i da se tijsko-vojnog rukovodstva bilo je posve}eno progoji. Izme|u svoje 36. i 46. godine, kako Balzak kaè, blematici supru`nika Broz). Zato je toliko odugoima obline dobro popuwene dame izvesnih godina. vla~io s odlukom da se definitivno re{i Jovanke i Me|utim, posle 1970. wih dvoje se, kao i svi stari ~esto igrao ambivalentnu ulogu. Traìo je pomo} bra~ni drugovi, po svom obli~ju pribliàvaju i podrugih, oni su mu je uglavnom pruàli, ali on wihostaju dve izrazito gojazne osobe. ve savete uglavnom nije prihvatao. Po~etkom osme decenije pro{log veka Broz je poPoliti~ke ambicije Jovanke Broz javqaju se oko kazivao znake uznapredovale starosti, dok se Jovanka 1965. i iskazuju se kroz nekoliko neupadqivih propribliàvala svojih pedesetim godinama. Titova mena u pona{awu, koje su samo suptilnijim posmauloga u nastanku krize u odnosima sa suprugom nikada nije jasnije ispitivana, ve} je uglavnom glavna krivica svaqivana na Jovanku. Me|utim, postoje i drugi faktori – evidentno Brozovo biolo{ko popu{tawe. Na wegovim fotografijama, ma koliko bile pa`qivo odabrane i retu{irane, nema vi{e onog uspravnog dràwa i odlu~nog izraza. Dowa usna mawe primetno se spu{ta, pa po~ev od 1978. Broz ima obi~no poluotvorena usta (zev), jedan od jasnih simptoma ateroskleroti~nih procesa na mozgu. Uznapredovali znaci starewa se mogu videti i po brzom razvoju stara~kih pega po rukama, naro~ito nadlanici, prilikom paqewa cigare, a potom i licu, pre svega levom obrazu. Negde oko 1970. javqa se dijabetes – jeste on bio obi~an stara~ki, ali je kasnije prouzrokovao i Brozovu smrt. Osim ostalih komplikacija, Dràvni, partijski i vojni vrh re{avao sva|e Brozovih {e}erna bolest je razlog i za gubitak polne mo}i. Iako je tada imao oko 80 godina, Titra~ima mogle pasti u o~i. Ona stoji paralelno s to je bio privla~an ~ovek. Svojim izgledom i statuBrozom prilikom masovnih do~eka. U {tampi se som, a posebno na~inom pona{awa, u kojem je dominibezli~na formulacija predsednik Republike J. B. ralo ose}awe superiornosti, wemu nikada, pa ni u duTito sa suprugom mewa u precizniju sa suprugom Jobokoj starosti, ne bi bio problem da osvoji neku ènvankom. Traì da joj se dostavqaju oficijelna drsku osobu iz okoline ili pri nekom od brojnih susreàvna, vojna i policijska dokumenta, {to je kasnije ta. Uz to, vernost mu nikada nije bila ja~a osobina. postalo stalna praksa. U po~etku }utqivo prisuêsto je ostavqao je svoje zakonite i nezakonite sustvuje Brozovim zvani~nim i poluzvani~nim razgopruge i s malim detetom, vorima sa saradnicima i poput Herte Has. podre|enima, ali se kaBogdana Crnobrwu je primedba Povr{no gledano, on s snije sve ~e{}e me{a u da Jovanka Broz ne treba da izgleda pojedina kadrovska re{eposledwe dve ène ba{ toliko rasko{no jer se i supruga nije imao sre}e. Ali {ta je wa, van wenog delokruga. to u wegovom pona{awu A taj delokrug, u kojem predsednika SAD obla~i skromno, izazivalo kod wegovih je bila neprikosnoveni, ko{tala ambasadorskog mesta partnerki da se pona{aju grubi i veoma arogantni u Va{ingtonu onako kako su se pona{agospodar svih ozna~enih le? Broz je svojim ìvotkao osobqe (lete}e{ nim stilom doprineo i da se oformi Jovankin karakti meni kao kufer, van!), postepeno se {iri, {to ter. Brojni svedoci opisuju je kao jarosnu, agresivnu izaziva prirodnu odbrambenu reakciju ostalih i neprijatnu prema osobqu, s izvesnim sadisti~kim dvorana, a prevashodno ministra dvora – Staneta sklonostima. Dosta je mu{karaca i ène otpu{teno Dolanca. iz brojnih rezidencija zbog nekog wenog hira. Pride, Optu`ba za wene politi~ke ambicije po~ivaju na bila je sklona ka paranoidnoj interpretaciji svih pretpostavci da je Jovanka èlela, mo`da ~ak i podoga|aja. ku{ala, da izvede neku vrstu dràvnog pu~a, koji je Kad su se upoznali, Jovanka je imala 22 godine, saosuje}en. Me|utim, pomnije istraìvawe pozadine mo osnovnu {kolu, hrabrost i dobro borbeno iskutog „wenog“ komplota pokazuje da ona niti je imala stvo, prirodnu inteligenciju, rasnu dinarsku lepooko sebe neku homogenu grupu zaverenika, niti su tu i – naivnost. Broz je bio stari prevejani lisac svi ozna~eni kao zaverenici mogli delovati zajedburne partijske pro{losti, o~vrsnuo u brojnim ìno. Svi su bili li~nosti s potpuno suprotnih polivotnim situacijama, koje je vrlo spretno i uspe{no ti~kih pozicija. I sam Broz je odbijao politi~ke razre{avao, zahvaquju}i svojoj izrazitoj socijalnoj konotacije svog bra~nog razlaza, uz opasku da kao inteligenciji. Dakle, mogao je da je formira kako je gra|anin moè imati problema koji se ti~u samo èleo. Bio je dominantan i kao wen vrhovni komanwega i supruge mu. Studija dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA”, koju je {tampala beogradska izdava~ka ku}a „Informatika”, moè se po ceni od 1800 dinara kupiti u kwiàrama „Gera” i „Laris”na Spensu (Sutjeska 2) u Novom Sadu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak10.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mo`ete biti zadovoqni, jer se finansijska situacija popravqa. Ima nade za nomade! Tra`ite, radite, sku}ite se. A partner je u nekim svojim poslovima i razmi{qawima, bez konkretnih rezultata.

BIK 20.4-20.5.

Mesec u va{em znaku doprinosi romantici, ali i trezvenoj materijalisti~koj poziciji u poslu. Znate da vrednujete rad i usluge, pa i saradnike. Porodica vam pru`a veliko emotivno zadovoqstvo i sigurnost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Ni{

Materijalisti~ki ste raspoloèni, cene}i samo stabilne i sigurne stvari i odnose. Moète investirati u svoj dom, komfor i lepe stvari, umetnost. Moète izvesti partnera u neki restoran, kafi}. Poslovna situacija zahteva od vas da budete vizionar na duge staze. Imate stabilne planove, ali je potrebno vreme i upornost da ih realizujete. Neki dugovi bi trebalo da budu vra}eni. Ne uzimajte zajmove. Ve} ste navikli da na pitawa i zahteve dajete odgovaraju}e odgovore, ali se ne pona{aju svi tako. Da vas ne bi nenamerno prevarili ili ostavili bez va{eg dela ura|enog zadatka, nemojte ra~unati na druge.

Evropa

VREME

Madrid

NOVI SAD: Prijatno vreme uz smenu sunca i oblaka. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 13 do 26 Rim stepeni. London VOJVODINA: Smena sun~anih i obla~nih perioda, na jugu }e Cirih biti i povremene ki{e. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 12, maksimalna 26 stepeni. Berlin SRBIJA: Promenqivo obla~no vreme. Na severu Srbije ve}iBe~ nom suvo, u ostalim predelima povremena ki{a. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 10, a maksimalVar{ava na 26 stepeni na severu. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do kraja nedeqe na severu vi{e sunca i malo toplije, a u ju`nim i centralnim predeMoskva lima ostaje sve`e vreme za kraj leta i promenqivo obla~no sa poOslo vremenom ki{om. Temperature }e se kretati oko i malo iznad 25 St. Peterburg stepeni. U ponedeqak sve`ije uz ki{u u celoj zemqi.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vreme se postepeno pogor{ava, pa se kod hroni~nih bolesnika i meteoropata mogu javiti tegobe. Preporuka je da se poslu{aju saveti lekara i da se smawe fizi~ki napori. Oprez u saobra}aju!

DUNAV

TAMI[

Bezdan

224 (69)

Slankamen

196 (24)

Ja{a Tomi}

Apatin

295 (73)

Zemun

232 (-2)

Bogojevo

272 (68)

Pan~evo

260 (0)

Smederevo

450 (0)

Novi Sad

185 (37)

U va{em znaku je nesta{ni Merkur, koji vas vra}a korak unazad i zbuwuje svojom igrom. Ne mo`ete sve uzeti zdravo za gotovo, ve} morate zagrebati ispod povr{ine i su{tine. Mogli biste se razo~arati. Povr{nost.

[KORPION 24.10- 23.11.

Neke strasti su se sti{ale, pa realnije mo`ete da sagledate situaciju. Sve polako te~e svojim tokom, a vi znate {ta vam je ~initi. Deca su nau~ila lekciju, ve} na samom po~etku {kole.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ima dana kada nemate najboqu komunikaciju i odnos s osobom do koje vam je stalo, ili, ta~nije, kojoj bi trebalo da je stalo do vas. Ali, to~ak sudbine se stalno okre}e, pa se ne brinete.

JARAC 22.12-20.1.

Povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Bika vam ide u prilog. Podr{ka jedne `enske osobe tako|e. Na radnom mestu mo`ete primiti nove i otpustiti neodgovorne saradnike, sklopiti dugoro~ne ugovore.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Brzo se zamarate, mada toga niste svesni, jer se tro{ite mnogo vi{e no {to bi trebalo. Ovo vreme promena vam odgovara jer umete da se prilagodite i sna|ete, na svoj izuzetan i originalan na~in.

RIBE 20.2-20.3.

Imate mnogo ideja, koje treba i da ostvarite, sami i uz pomo} onih koji vas vole. Qubavne strasti gore punim `arom, {to predstavqa dodatni stimulans za rad i uspeh. Dobar je odnos s decom.

Poznata glumica i dobitnica Oskara Penelope Kruz re{ila je da se jo{ jednom razgoliti na filmu. To je i ovog puta po{lo za rukom proslavqenom {panskom re`iseru Pedru Almodovaru u wegovom najnovijem filmskom ostvarewu â&#x20AC;&#x17E;Slomqeni zagrqajiâ&#x20AC;?. Lepa glumica se u nekoliko scena pojavquje golih grudi, a pojedini kadrovi su ve} osvanuli na internetu. Po{to je Almodovar zapravo otkrio i proslavio Penelope, ona u wega ima toliko poverewa da mu dopu{ta da je skine ve} drugi put zaredom. Ipak, dok se ovaj film ne pojavi u bioskopima, mo`emo samo da gledamo lepu Penelepe Kruz na internetu i ma{tamo o nastavku filmske scene. 34

VIC DANA

27 20 24 22 24 24

Dovela èna supruga pijanicu kod doktora. - Pa, za{to pijete gospodine? Znate li vi da alkohol polako ubija - pita doktor pijanicu. - Ali, gosâ&#x20AC;&#x2122;n doktore, meni se nikud ne ùri - kaè pijanica.

SUDOKU

21 19 21

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE

Ba~. Palanka 228 (45)

VAGA 23.9- 23.10.

Pen ponovo gola

PRIJATNO

Budite {tedqivi, na sopstveno zadovoqstvo. Imate podr{ku jedne `enske osobe, iz senke, i uskoro }ete ne{to saznati od we. Mnogo posla na radnom mestu vas pomalo optere}uje. Selekcija!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

10. septembar 2009.

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

172 (1)

S. Mitrovica

11 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

241 (1)

Beograd

181 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

180 (18)

NERA

Hetin

70 (-2)

TISA

-60 (-1)

Tendencija stagnacije

Kusi}

6 26 (0)

9 1

3 2

8 9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 1

Re{ewe iz pro{log broja