Dnevnik 10.septembar 2012.

NOVI SAD *

PONEDEQAK 10. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23553 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BEZ PO SLA SVE VI [E QU DI, A GU BE SE GO DI NE I NA DA NA BI RO I MA

Nezaposleni se najvi{e uzdaju u protekciju str. 5

GO RAN JE [I], ^LAN GLAV NOG OD BO RA DS

O~ekujem da se i \ilas kandiduje za predsednika stranke

KRI Z A DR M A I N E K RE T N I N E I GRA \ E V I N A R E

str. 3

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

Stanovi nikad Tra`i se put jeftiniji, a kupaca do „zelene grane” nikad mawe str. 2

TU @I LA C ZA RAT NE ZLO ^I NE VLA DI MIR VUK ^E VI] OBE LO DA NIO

str. 4

NOR MA LI ZA CI JA TR @I [TA LE KO VI MA U OK TO BRU

Ministarka zna za kupovinu na crno

str. 6

REPORTA@A: [EST DE CE NI JA OD NAJ VE ]E TRA GE DI JE U ISTO RI JI RE^ NOG BRO DAR STVA JU GO SLA VI JE

„Ni{” na Imamo svedoka Dunavu stradao uzimawa kao „Titanik” organa Srba str. 13

str. 12

str. 14 – 18

SPORT

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Ukidawe nadgledane nezavisnosti 3 Mi}unovi}: Boqe da se rukovostvo bira neposredno

Ekonomija 4 Dr`ava (ne) sme pove}ati PDV na hranu 5 MMF od danas u izvidnici

Dru{tvo 6 Vojska Srbije dobila 17 „hamera” od SAD

Novi Sad 7 Akrobacije i iluzije odu{evile Novosa|ane 9 Digitalizovana radiolo{ka oprema

10 Najte`i paradajz 768 grama 11 Dobo{arewe za sve generacije

Crna 13 Pove}ava se broj samoubistava u Srbiji

Kultura 21 Kastelu~ijeva predstava na sceni SNP

Balkan 23 Nicovi}: Balkan pogodan za {verc droge

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 31 °S n NOLE ODUVAO FERERA

n PARTIZAN U LIGI [AMPIONA

n MORAMO POBEDITI IZRAEL

2

POLiTikA

ponedeqak10.septembar2012.

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

Tra `i se put do „ze le ne gra ne” Vla da Sr bi je }e na na red noj sed ni ci po red re ba lan sa bu xe ta raz ma tra ti i od re |e ne pred lo ge Mi ni star stva fi nan si ja,

we za mi ni stra fi nan si ja”, re kla je Mi haj lo vi }e va od go va ra ju }i na pi ta we da li }e do 1. ok to bra bi ti po ve }an PDV.

„Sa jed ne stra ne je su re for me, a sa dru ge stra ne raz go va ra }e mo o po mo }i ko ja nam je neo p hod na u jav nim fi na si ja ma”, re kla je Mi haj lo vi}, ko ja je ~la na Pred sed ni {tva SNS, na kon fer nci ji za no vi na re te stran ke.

Ona je ka za la da su za tu stran ku i Vla du Sr bi je zna ~aj ni raz go vo ri sa MMF-om i na -

ni spo ra zu mi o kre di tu, ko ji su po voq ni ji od onih na tr `i {tu.

Mi haj lo vi }e va je na po me nu la da je no va vla da na sle di la ogrom ne pro ble me, da je de fi cit oko dve mi li jar de evra, jav ni dug 55 od sto BDP sa ten den ci jom da do kra ja go di ne do stig ne i 60 od sto. Ona je na gla si la da jav ni dug ne bi smeo da pre |e gra ni cu od 45 od sto i da

[ted wa

pa i pro me ne u PDV, na ja vi la je ju ~e mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi}. „Sle de }e sed mi ce je sed ni ca vla de na ko joj }e po red re ba lan sa bu xe ta bi ti i ne ke dru ge stva ri ko je je pri pre mi lo Mi ni star stvo fi nan si ja i oni }e iza }i de taq no sa ti me. Sva ka ko }e bi ti pro me na u smi slu PDV, ali to je pre sve ga pi ta -

Na pi ta we {ta }e bi ti te ma pred sto je }ih raz go vo ra za MMF-om i da li }e bi ti re ~i o iz me na ma Za ko na o NBS, ko je je no va vla da usvo ji la na po ~et ku man da ta, Mi haj lo vi }e va je re kla da uvek tre ba raz go va ra ti o sve mu, ali da o~e ku je da }e te `i {te tih raz go vo ra bi ti do go vor oko ra znih pa ke ta me ra ko je Sr bi ja mo ra da spro ve de.

Mi haj lo vi }e va je na ja vi la da je we no mi ni star stvo pred lo `i lo uki da we po je di nih agen ci ja, me |u ko ji ma je Agen ci ja za ener get sku efi ka snost, jo ni zu ju }e zra ~e we i he mi ka li je, kao i da }e Mi ni star stvo ener ge ti ke pre u ze ti wi ho ve po slo ve.

Is ti ~u }i da su mno ge od po sto je }ih agen ci ja ne po treb ne, kao i da ni su do bro ra di le svoj po sao, Mi haj lo vi }e va je na ve la pri mer Agen ci je za ener get sku efi ka snost ko ja, ka ko je re kla, po sto ji 10 go di na i za taj pe riod je tre ba lo da ener get ska efi ka snost ze mqe bu de po ve }a na za dva do ~e ti ri od sto, {to se ni je de si lo. Pre ma we nim re ~i ma, pla ni ra no je uki da we i 130 raz li ~i tih ne po treb nih tak si, a pro ce we no je da }e od to ga ko rist ima ti oko 400.000 qu di. Ona je po no vi la da je Vla da pro ce ni la da }e ra znim me ra ma, ko je je pred u ze la i ko je }e pred u ze ti u na red nom pe ro du u sle de }oj go di ni u{te de ti oko mi li jar du evra. gla si la da je put ko ji Sr bi ji mo `e da po mog ne da iza |e na „ze le nu gra nu” i raz go vo ri sa tom me |u na rod nom fi nan sij skom in sti tu ci jom, kao i sa Svet skom ban kom, i bi la te ral -

za to sma tra da bi tre ba lo utvr di ti od go vor nost, pa i kri vu~ nu, za {to pret hod na vla da ka da je uvi de la da je pre |e na ta gra ni ce, ni je pred u ze la ne ke me re.

Uki da we nad gle da ne ne za vi sno sti Me |u na rod na upra vqa~ ka gru pa da nas }e, ka ko se o~e ku je, do ne ti od lu ku o pre stan ku nad gle da wa ne za vi sno sti Ko so va, ko ja po oce ni ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja pred sta vqa naj ve }e me |u na rod no pri zna we Ko so vu.

Me | u n a r od n a upra v qa~ k a gru p a sa sta vqe na od pred stav ni ka 23 evrop ske ze mqe, ko je su pri zna le ne za vi snost Ko so va, Tur ske i SAD, po ~et kom ju la je odo bri la ko sov skim in sti tu ci ja ma da usvo je po treb ne ustav ne i prav ne amand ma ne za okon ~a we nad zi ra ne ne za vi sno sti.

Od lu ka je do ne ta na sed ni ci u Be ~u na osno vu oce ne da Ko so vo do voq no spro vo di od red be iz Sve o bu hvat nog pred lo ga za re {e we sta tu sa Ko so va Mar ti ja Ah ti sa ri ja.

Skup {ti na Ko so va je u skla du sa od lu kom gru pe u pe tak usvo ji la 22 amndmna na na Ustav ko so va ko ji ma se utvr |u je uki da we nad gle da wa ne za vi sno sti, a usvo ji la je i za kon ko jim se pred vi |a na sta vak man da ta Eulek sa do sre di ne 2014. go di ne.

Ta ~i je na kon sed ni ce oce nio da okon ~a we me |u na rod nog nad gle da wa ne za vi sno sti pred sta vqa naj ve }e me |u na rod no pri zna we za Ko so vo i po zvao gra |a ne da pro sla ve taj

isto rij ski uspeh.Ta ~i je oce nio da je Ko so vo ostva ri lo sve od red be pla na me |u na rod nog po sred ni ka u raz go vo ri ma o sta tu su Ko so va Mar ti ja Ah ti sa ri ja, ko ji pred sta vqa osnov za ustav no prav no re gu li sa we od no sa na Ko so vu. Pre ma re ~i ma pre mi je ra, Ko so vo je tu vi so ku oce nu do bi lo za ~e ti ri i po go di ne ne za vi sno sti. On je do dao da je na se ve ru ze mqe osta lo jo{ mno go po sla ka ko bi se obez be di li red i mir i so ci jal no eko nom ski pro jek ti.Pred po ~e tak spe ci jal nog za se da wa Skup {ti ne no vi na ri ma }e se obra ti ti Ta ~i i me |u na rod ni ci vil ni pred stav nik Pi ter Fejt.

dnevnik

ANALITI^ARI O DS-u

Dva kon cep ta i dve vi zi je Dan po sle sed ni ce glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke - na ko joj je po sle, na mo men te bur ne, ras pra ve za ka za na van red na iz bor na skup {ti na za 10. no vem bar po de le gat skom si ste mu - po ~i we otvo re ni rat za sud bi nu i bu du} nost te par ti je iz me |u dva kon cep ta i dve vi zi je, oce ni li su u iz ja va ma Ta nju gu ana li ti ~a ri i po zna va o ci pri li ka u re do vi ma de mo kra ta.

Go a ti: 208:144 Di rek tor Tran spa ren to sti Sr bi ja Vla di mir Go a ti is ta kao je da je gla sa we glav nog od bo ra an ti ci pi ra lo od no se sna ga bu du }ih kan di da ta za pred sed ni ka DS. „Od nos 208 pre ma 144 an ti ci pi ra od nos sna ga, ~i ni mi se da }e to vr lo ve ro vat no da se po no vi”, uka zao je Go a ti.

Glav ni od bor, ka ko je na po me nuo, da je do sta ta~ nu sli ku ras po lo `e wa, pre sve ga ru ko vo de }eg vr ha pi ra mi de DS, ko ji }e pre sud no uti ca ti i na iz bor de le ga ta. „Po ka za lo se da qu di ko ji vo de be o grad sku i voj vo |an sku or ga ni za ci ju DS ima ju na ~i na da uti ~u na ~i ta vu or ga ni za ci ju”, na veo je Go a ti u iz ja vi Ta nju gu i do dao da je Ta di} zbog dr `av nog an ga `ma na pre pu stio po sao sa ose tqi vim stra na~ kim me ha ni zmom pot pred sed ni ci ma

Ka pi raj, ko pi raj

„Tvi ter“ laj na usi ja la se ovih da na zbog cen tral ne po li ti~ ke te me – su bot we sed ni ce GO DS. A u sklo pu te me i glav na li~ nost „Tvi te ra“ Go ran Je {i}, ko ji je sa laj ne oba ve {ta vao jav nost {ta se zbi va iza za tvo re nih vra ta. Zbr ka je na sta la zbog jed ne re ~e ni ce, sa zna je mo da qe na laj ni. „Li ce me rei, ot pad ni ci, ne ~a sni qu di, to smo is pa li“, je dan je od Je {i }e vih tvi to va, na ko ji se na do ve zao i we gov ko men tar : Sem pr vog go vor ni ka, a to ni je Bo ris, su svi vr lo od me re ni i uz dr `a ni“. ^lan GO DS Mi lo{ \a ji} ju ~e se po ja vio sa „zah te vom“ : No vi na ri mo ra ju da zna ju da pra te TW. Na pra vi li su @GJesic proble m navod e} i re~i va n konteks ta.

Pravda za Gorana Je{i}a , z ahteva o je \aji } .

- A ka kav bi bio p ra vi lno pre ne sen ko nt ekst?- pit ao se i analiti~ar Vladimir Tod ori}.

- Konteks t je bi o da je t o bio komen ta r na go vor Gojka Te {i}a a ispal o je na Bor isa Tad i} a, pa je T adi} pi ta o ka da je to r ekao- objasni o je \aj i} tvit er a{ima.

Sam Goran Je {i}, koji je tok om sedni ce pr es ta o da tv ituje javio se u su bot u uve~e fan ovima : Po{to vid im d a ima zabrinutih za mene, `iv sam, a baterija pukla...drug @milos| ajic sp asao stv ar !

Sam \aji } je nakon {to je Je{i} “za}utao“, napisao na lajni :@GJesic se iz vi wa va jer ne ma vi {e oda kle da tvi tu je.

Funk ci o ner SPO Mi lan \u ki} pri me }u je : Ne ka ko je ti ho pro {la od lu ka Glav nog od bo ra DS da na lo ka lu sad mo gu sa SNS. \u ki} ka `e i ovo : [to bi re kao \i las kad je zvao DSS u ko a li ci ju, Be o grad, lo kal pa to ni je po li ti ka, tu se re {a va ju `i vot ne stva ri, ka pi raj ko pi raj:-)

Di rek tor Cen tra za No ve po li ti ke Vla di mi To do ri} oce nio je u iz ja vi Ta nju gu da }e u na red na dva me se ca, uo~i odr `a va wa stra na~ kih iz bo ra, bi ti vo |e wa kam pa wa ko ja }e u mno -

Tvi ter gla sa we No vi nar Pe |a Va si qe vi} u skla du sa at mos fe rom pro ce wu je : „Vr hu nac no vog po li ti~ kog di si dent stva je tvi to va we sa sed ni ce Glav nog od bo ra“, a po tom i pi ta : - Ho }e li Je {i} or ga ni zo va ti tvit gla sa we?

Ana li ti ~a ru Ni ko li Jo va no vi }u ni je se svi deo Je {i }ev po tez : Tvi tu ju oni ko ji su tra `i li da GO bu de za tvo ren i da ~la no vi ne mo gu da bi ra ju ru ko vod stvo. I sad prav da za wih bi zar no- za pi sao je Jo va no vi} na laj ni.

I Ma ja spre ma iz bo re A ni je se to kom vi ken da de ba to va lo sa mo o iz bo ri ma u De mo krat skoj stran ci. [e fi ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} oba ve sti la je Tvi ter jav nost : - Sa stan ci bi li od li~ ni. Do ne ta od lu ka da skup {ti na NP bu de iz bor na i pro gram ska. Ni sam ni ja raz u me la de mo kra te {ta im {ta zna ~i. U NP }e de le ga ti bi ti bi ra ni. Ima ju man dat 4 go di ne. ^lan DS Alek san dar Mi ti} ob ja {wa va ka ko }e to iz gle da ti kod de mo kra ta : To zna ~i da sva ki op {tin ski od bor bi ra svo je de le ga te za skup {ti nu. Kvo te od re |u je IO po una pred usvo je nim kri te ri ju mi ma.

[ta (ne) tr pi dr `av ni ra ~un Na pred wak Bo jan Mar ja no vi} sa op {ta va na laj ni : „Sa mo bih vo leo da pi tam Ta di }a ko li ko kva dra ta ima vi la u ko joj `i vi i ko to pla }a?“ De mo kra ta Te o dor Mi qu{ ima kon tra pi ta we : A stan ak tu el nog pred sed ni ka? :), pi ta Mi qu{ i in te re su je se ujed no za „ iz grad wu he li dro ma u pri vat noj vi li sa da {weg pred sed ni ka?“.

Za Mar ja no vi }a, to je sa mo „po qa na ko ja je ra{ ~i {}e na i mi ni mal no pri la go |e na da mo `e da sle ti he li kop ter“, a Mi qu{ do da je da „teh ni~ ki he li drom mo ra bi ti obe le `en, osve tqen i da ima ~vr stu pod lo gu. ^ak po sto ji prak sa i obe le `a va wa to na `e he li kop te ra ;) - Su {tin ski to je sa mo glo ri fi ko va na po qa na. Vo leo bih da vi dim zva ni~ ni iz ve {taj ko li ko je sve to ko {ta lo. Ve ru jem ma -

we ne go Ta di }e va ki ri ja ;-), tvr di Mar ja no vi}. Ujed no od go va ra na pod se }a we da je Ni ko li} go vo rio da Ta di} tre ba da osta ne u dr `av noj vi li : To da Ta di} osta ne ta mo gde je `i veo je bi la pri ~a ako bi bio pre mi jer.

Ne mo `e sva ko da `i vi na ra ~un dr `a ve.

Po li ti~ ki (pred)uslo vi LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} je u „di le mi” - Ne, stvar no, ko me \i las mo `e bi ti sim pa ti ~an:) ?

Od go va ra mu sa vet ni ca za me di je PSS Bla gi ca Ko sti} : Do bri pred u slo vi za ba vqe we po li ti kom u Sr bi ji, da ni si ni kom sim pa ti ~an!:-))

Ki se lo je gro `|e Ne ki tvi te ra {i ima li su po seb na pi ta wa za ne ka da {weg funk ci o ne ra DS Zo ra na @iv ko vi }a : - Je li ro di lo do bro na Fu {koj Go ri ?

Ima li vi na za de gu sta ci ju ?, pi ta ju fa no vi eks pre mi je ra.

- Ovo }e bi ti lo {a go di na za vi no i vi na re , zdru `e nim de lo va wem vr ha DS i sli~ nih, eli mi ni san sam iz tog po sla pro {le go di ne- tvr di @iv ko vi}.

A gde god mrd ne{ sre {}e{ no vi na ra. Uz pi ta we „gde su i {ta ra de Zo ran @iv ko vi} i Bo `i dar \e li}“, Ni ko la To mi} od go va ra ju ~e po pod ne : „ pre po la sa ta u [u ma tov cu“.

Iz daj ni~ ka ka fa Spi sak dr `av nog se kre ta ra u mi ni star stvu kul tu re Dra ga na Ko la re vi }a te ma je ko ja da qe „za o ku pqa“ Tvi te ra {e.

Biv {i mi ni star voj ni Dra gan [u ta no vac za pi tao je glum ca Bra ni sla va Tri fu no vi }a :je l ti be {e iz daj nik ili...? Do bro do {ao u klub „vo lim 90- te:).

- Taj sam!! Je dan od naj ve }ih! Pa zar ti to ni je ja sno odav no?- pi ta Tri fu no vi} sa laj ne.

A [u ta no vac ka `e Tri fu no vi }u i glum cu Gor da nu Ki ~i }u :ma la je ovo ze mqa ko li ki ste vi iz daj ni ci! Ajd ne ka ka fa ovih da na, iz daj ni~ ka?

S. Stan ko vi}

i da to ne }e bi ti u we go vu ko rist na pred sto je }em od me re va wu sna ga.

On je do dao da pe riod do iz bor ne skup {ti ne tre ba da pro tek ne u ras pra vi ko ja je pro mo ci ja i jed nog i dru gog kan di da ta, ali da ne ve ru je da }e se ne {to bit no pro me ni ti iako uvek po sto ji „mo gu} nost da se ras pra va o in ter nim dvo bo ji ma za vla dar sku sto li cu ot me kon tro li i da po~ ne iz no {e we pr qa vog ve {a”.

To do ri}: Za {to de le gat ski si stem

TVIT CRTICA Je {i }e vo usi ja we

Oni ta ko |e oce wu ju da su se de mo kra te oci gled no po de li le u dva ta bo ra, od ko jih je na ~e lu jed nog li der stran ke Bo ris Ta di} i dru gi, ko ji za jed ni~ ki pred vo de, ka ko na vo de ana li ti ~a ri, we gov jo{ ne zva ni~ ni pro tiv kan di dat i za me nik u stran ci Dra gan \i las i pot pred sed nik stran ke i li der voj vo |an skih de mo kra ta Bo jan Paj ti}.

go me bi ti za ni mqi vi ja od kam pa we za re pu bli~ ke iz bo re. On uka zu je da su dva osnov na pi ta wa u ovom tre nut ku - ko me je i za {to od go va rao de le gat ski si stem gla sa wa i {to sko ri je odr `a va we iz bo ra. „Za {to se \i la so va gru pa ci ja, da je ta ko na zo vem, za la `e za br `e iz bo re? Mi slim da je tu

kqu~ na po zi ci ja gra do na ~el ni ka Be o gra da, ko ja je na du `i rok neo dr `i va. Re pu bli~ ka ko a li ci ja }e si gur no po sle even tu al nog sme wi va wa Bo ri sa Ta di }a po kre nu ti pi ta we pre kom po no va wa grad ske vla sti i jed no stav no \i las ima to li ko vre me na da iz vr {i pro me ne u DS”, ka zao je To do ri} za Ta njug . „Ve o ma je va `no pi ta we da li }e u ovih dva me se ca ta po sred na ili ne po sred na ve za (sa re pu bli~ kom ko a li ci jom) bi ti vi dqi vi ja i ko li ko }e ona uti ca ti na gla sa ~e DS ko ji bi pod tim ki {o bra nom do no si li svo ju od lu ka”, do dao je To do ri}. On je kri ti ko vao i de le gat ski si stem gla sa wa, ko ji je usvo jen od lu kom GO stran ke. Ka ko je na veo, de le gat ski iz bo ri od go va ra ju oni ma ko ji `e le da se po stig ne do go vor iz me |u ne ko li ko glav nih qu di ko ji pred vo de de le ga te. „To za pra vo ni je si stem, ve} do go vor i ni je de mo krat sko iz ja {wa va we, ve} fin gi ra no gla sa we”, uka zu je To do ri} ko ji pod se }a da je DS to kom svih pret hod nih iz bor nih skup {ti na tr pe la kri ti ke jav no sti ko ja je `e le la pu nu de mo kra ti za ci ju stran ke.

An to ni}: \i la so va {an sa Po li ti~ ki ana li ti ~ar Slo bo dan An to ni} sma tra da Dra gan \i las ima ve }e {an se za tri jumf u de le gat skom si ste mu gla sa wa. „\i las ima ve }e {an se ka da se pred sed nik bi ra de le gat skim pu tem. To kom osam go di na oba vqa wa funk ci je pred sed ni ka Sr bi je, Bo ris Ta di} je na ne ki na ~in za ne ma rio rad u stran ci, od no sno iz grad wu li~ ne mre `e pri sta li ca”, na veo je An to ni}.

Ka ko je do dao, \i las je, me |u tim, te mat ski ra dio sa stra na~ kom no men kla tu rom i us peo da stvo ri jed nu vr stu mre `e svo jih pri sta li ca.

An to ni} je na po me nuo da je je di no u DS iz bor pred sed ni ka bio pra }en stvar nim nad me ta wem dvo ji ce kan di da ta - de ve de se tih su to bi li Zo ran \in |i} i Dra go qub Mi }u no vi}, pa \in |i} i

Slo bo dan Vuk sa no vi}, a ka sni je Zo ran @iv ko vi} i Ta di}.

An to ni} je oce nio da }e Ta di }e ve {an se bi ti ve }e uko li ko se na sta vi da qa de mo kra ti za ci ja unu tar par tij skog `i vo ta DS i omo gu }i ve }i uti caj ~lan stva. „Ako man dat de le ga ta ne bu de to li ko strikt no ve zan za ono {to su od lu ~i li op {tin ski od bo ri, ne go se bu de vi {e pra tio glas pra ve par tij ske ba ze mi slim da }e Ta di} ima ti ve }e {an se”, do dao je An to ni}.

politika

dnevnik

GO RAN JE [I], ^LAN GLAV NOG OD BO RA DS

O~e ku jem da se i \ilas kan di du je za pred sed ni ka stran ke Funk ci o ner De mo krat ske stran ke i Vla de Voj vo di ne Go ran Je {i} iz ja vio je ju ~e da je za do vo qan is ho dom ju ~e ra {we sed ni ce Glav nog od bo ra stran ke, jer je, ka ko je na veo, na woj is ka za na ozbiq nost de mo kra ta, ali i pri hva }e ni zah tev voj vo |an skih de mo kra ta da se pro ble mi na sta li na kon iz bor nog po ra za re {a -

nost da kad ima mo pro blem to re {a va mo de mo krat ski, unu tar stra na~ kim iz bo ri ma. O~e ku jem da na tim iz bo ri am na ~e lo stran ke do |u no vi qu di ko ji }e da qe vo di ti DS. Ta ko |e, o~e ku jem i da stran ku i pro gram ski i ide o lo {ki ja sni je de fi ni {e mo i da bu de mo ozbiq na opo zi ci ja ovoj vla sti – is ta kao je.

Je {i} ni je is kqu ~io ni mo gu} nost da se u tr ci za li de ra stran ke kan di du je vi {e kan di da ta. On

}e se u ovim pro ce si am DS dru ga ~i je or ga ni zo va ti, od no sno da }e bi ti ja sni je de fi ni sa na na {a s o c i j a l d e m o k r a t s k a ori jen ta ci ja – uve ren je Je {i}.

On ipak ni je `e leo da se iz ja {a wa va o to me da li }e voj vo |an ske de mo kra te u pred sed ni~ koj tr ci po dr `a ti \i la sa, a s ob zi rom da su Po kra jin ski i Be o grad ski od bor za pra vo i ini ci ra li

je oce nio da je do bro i to {to se Bo ris Ta di}, ~i ju ostav ku je i sam zah te vao pro te klih me se ci, od lu ~io za jo{ jed nu kan di da tu ru, jer }e to, ka ko je oce nio, ta ko |e bi ti i pro ve ra onog {to je ra dio u pret hod nom man da tu.

- O~e ku jem da }e i Dra gan \i las ob ja vi ti svoj kan di da tu ru u na red nim da ni ma. I to }e bi ti kan di dat ko ji ima dru ga ~i ji kon cept. A ta ko |e, ve ru jem i da

pre ve re me ne iz bo re u toj stran ci.

- Mi u Po kra jin skom od bo ru jo{ ni smo raz go va ra li o po dr {ci kan di da ti ma za pred sed ni ka stran ke, ali }e mo to sva ka ko u~i ni ti u na red nim da ni ma, kad iz bor ni pro ces ot po ~e ne. Mi smo tra `i li van red nu skup {ti nu stran ke i taj zah tev je pri hva ti la ve li ka ve }i na ~la no va Glav nog od bo ra

Do zvo qe ne {a re ne ko a li ci je De mo krat ska stran ka ne }e ras ki da ti ko a li ci je sa DSS, SNS i SRS, iz ja vio je Je {i}. On je ob ja snio da je Glav ni od bor stran ke na sed ni ci u su bo tu sta vio van sna ge od lu ku sa svo je pret hod ne sed ni ce, ka da je, na pred log li de ra stran ke Bo ri sa Ta di }a, usvo je no da se ne pra ve ko a li ci je sa DSS, SNS, SRS. Je {i} je ob ja snio da je taj pred log pred sed nik Iz vr {nog od bo ra DS Mar ko \u ri {i} sta vio ju ~e na iz ja {wa va we, po {to ga se de mo kra te ni su pri dr `a va le.”Gla sa li smo o to me i ta od lu ka je sta vqe na van sna ge. Ne }e bi ti ni ka kvog ras ki da wa ko a li ci ja”, re kao je Je {i}.

De mo kra te su upra kos Ta di }e vom pred lo gu ko ji je usvo jio i Glav ni od bor stran ke ula zi le u „{a re ne” ko a li ci je u be o grad skim i voj vo |an skim op {ti na ma i dru gim me sti ma u Sr bi ji.

Ta ko je u op {ti ni Ra ko vi ca for mi ra na ko a li ci ja DS-SNS-SPS, na ^u ka ri ci DS, DSS i SPS, Be o ~i nu DS, SPS, LSV, DSS i Rom ska par ti ja, In |i ji DS, DSS, SPS, Som bo ru DS, DS S, LSV i SVM...

U Pri bo ju su de mo kra te for mi ra le vlast sa na pred wa ci ma, u Lu ~a ni ma sa na pred wa ci ma i DSS, u Tr go vi {tu ta ko |e sa na pred wic ma, a u Go lup cu sa DSS-om...

DS-a. A u na red nim ne de qe ma od lu ~i }e mo da li }e mo pred lo `i ti ili po dr `a ti kan di da ta za pred sed ni ka stran ke – na ja vio je Je {i}, do dav {i da }e u sva kom slu ~a ju ta od lu ka voj vo |an skih de mo kra ta bi ti je din stve na.

Upi tan da li su voj vo |an ski i be o grad ski od bor DS-a ipak po pu stu li li de ru Bo ri su Ta di }u, pri sta ju }i da se unu tar stra na~ ki iz bo ri or ga ni zu ju me sec da na ka sni je ne go {to su tra `i li, Je {i} je ka zao da je to bio „kom pro mis ko jim je ta ko |e de mon stri ra na zre lost ove po li ti~ ke or ga ni za ci je“. On je is ta kao da je i voj vo |an skom i be o grad skom od bo ru ipak naj va `ni je bi lo da se „{to pre za ka `e van red na iz bor na skup {ti na i to po de le gat skom si ste mu, {to je i pri hva }e no“.

B. D. Sa vi}

NO VO SAD SKI NA PRED WA CI OD GO VARA JU IGO RU PA VLI ^I ]U

Put bez po vrat ka Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke No vi Sad sa op {tio je da }e na red na sed ni ca Skup {ti ne gra da ja sno i ne dvo smi sle no po ka za ti ko }e u na red ne ~e ti ri go di ne vo di ti taj voj vo |an ski grad. Na pred wa ci su sa op {te wem re a go va li na iz ja vu gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a - da jo{ ni {ta ni je go to vo i da taj no gla sa we mo `e do ne ti iz ne na |e wa.

Tom iz ja vom Pa vli ~i} je, ka ko na vo de na pred wa ci, po ko zna ko ji put po ka zao „alar mant no od su stvo re al no sti i sa gle da va we ~i we ni ca, ko je we mu i we go voj gu bit ni~ koj dru `i ni ne idu u pri log”. „Naj no vi ji gaf naj ne u spe {ni jeg gra do na ~el ni ka u isto ri ji No vog Sa da je ne vi |en li~ ni ne mo ral, ali i ne mo ral ce le De mo -

krat ske stran ke”, na vo di se u sa op {te wu grad skog SNS-a i do da je da Pa vli ~i} „vr lo do bro zna da je pre ne ki dan pot pi san ko a li ci o ni spo ra zum i da je 42 od bor ni ka po dr `a lo we go vu sme nu”.

No vo sad ski SNS po ru ~u je Pa vli ~i }u da su, „uko li ko je mi slio da }e da ku pi glas ne kog od od bor ni ka, on i we go va od la ze }a gar ni tu re u jo{ ve }oj za blu di i na opo zi ci o nom pu tu bez po vrat ka”.

Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} iz ja vio je u pe tak da taj no gla sa we na sed ni ci Skup {ti ne gra da mo `e da do ne se „iz ne na |e wa”.

Srp ska na pred na stran ka ve} ne de qa ma po ku {a va da sru {i ak tu el nu vlast, pred vo -

3

Mi }u no vi}: Bo qe da se ru ko vod stvo bi ra ne po sred no Sa sed ni ce Glav nog od bo ra DS ne ki su oti {li za do voq ni, a ne ki za bri nu ti. Pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta DS Dra go qub Mi }u no vi} ve ru je da bi bi lo bo qe da se ru ko vod stvo bi ra ne po sred no, i po red to ga {to to do sa da ni je bi la prak sa. „Mi }e mo do bi ti no vo ru ko vod stvo stran ke, ali je pi ta we ko li ko je ono le gi tim no, ako je to sa mo vo qa no men kla tu re, da kle onih ko ji su

bi li funk ci o ne ri, de le ga ti.

Ako bi se do {lo do jed nog ta kvog pro gra ma, u ko jem bi ciq bio re for ma dru {tva, a ne sa mo osta nak na vla sti po sva ku ce nu, on da bi se mo glo re }i da je De mo krat ska stran ka kre nu la jed nim pu tem pu nog ozdra vqe wa bez ob zi ra na to ko }e bi ti pred sed nik, i na rav no mi slim da bi on da bi la mno go ja ~a”, ka `e pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta DS Dra go qub Mi }u no vi}.

Ili}: URS je za ~u |en

U narednim nedeqama vojvo|anske demokrate }e odlu~iti da li }e predlo`iti ili podr`ati kandidata za predsednika stranke va ju van red nim unu tar stra na~ kim iz bo ri ma. Je {i} je ju ~e za „Dnev nik“ ka zao da na kon na ja ve ak tu el nog li de ra Bo ri sa Ta di }a da }e se po no vo kan di do va ti za tu po zi ci ju, o~e ku je da kan di da tu ru is tak ne i ak tu el ni za me nik pred sen di ka Dra gan \i las, ko ji je i be o grad ski gra do na ~el nik.

- Mi slim da je sed ni ca Glav nog od bo ra po ka za la ozbiq nost De mo krat ske stran ke i sprem -

ponedeqak10.septembar2012.

|e nu De mo krat skom stran kom i Li gom so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, a SNS je sa part ne ri ma u po ne de qak sa op {tio da ima ve }i nu od 42 od bor ni ka od ukup no 78, ko li ko ih ima u grad skom par la men tu. Sed ni ca Skup {ti ne gra da za ka za na je za sre du, 12. sep tem bar.

Pa vli ~i} je re kao da o~e ku je da }e se na pred sto je }oj sed ni ci re {i ti kri za.”Bio je je dan pe riod kad se ni je zna lo ko ima ve }i nu, ka da su po sto ja le raz ne spe ku la ci je. Mi slim da je si tu a ci ja sa da mno go ja sni ja, ali vi de }e mo. Gla sa we je uvek ne {to {to je plod tre nut ka i ~i we ni ca je da je gla sa we taj no, pa }e mo vi de ti ka ko }e se sve od vi ja ti”, re kao je gra do na ~el nik No vog Sa da.

[ef po sla ni~ ke gru pe Uje di we nih re gi o na Sr bi je Vla di mir Ili} iz ja vio je da je ta stran ka „za ~u |e na” {to li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di}, ume sto da ana li zi ra svo je pro pu ste, ne is ko ri {}e ne {an se i kar di nal ne po li ti~ ke gre {ke, kao uzrok sop stve nog ne u spe ha na vo di stran ku sa ko jom iz sa mo we mu po zna tih raz lo ga za pra vo ni je hteo da pra vi ko a li ci ju. „Is kqu ~i vu od go vor nost za for mi ra we vla de uvek no si onaj ko me je po ve ren man dat. Upra vo je Bo ris Ta di} `e leo da i da qe bu de go spo dar `i vo ta i smr ti”, na veo je Ili} u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma.On je re a go vao na Ta di }e vo iz la ga we na sed ni ci Glav nog od bo ra DS u ko jem je li der de mo kra ta na veo da u raz go vo ri ma o for mi ra wu vla de ni je hteo da pri hva ti da li der URS Mla |an Din ki} kon tro li {e sav fi nan sij ski sek tor i bu de mi ni star fi nan si ja i eko no mi je, jer, ka ko je re kao, za to ni je spo so ban.

Ili} is ti ~e da je „stvar jed no stav na” i da Ta di} „ni je do bio do voq nu po dr {ku gra |a na za po li ti ku cen tra li zma ko ju je spro vo dio” i da za to „ni ko tre }i ne mo `e da bu de kriv za we go ve ne u spe he”.

REKLI SU

Mar ko vi}: Ne mam ni {ta pro tiv Voj vo di ne Na rod ni po sla nik i pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} - Pal ma iz ja vio je u Ja go di ni da }e se bo ri ti za eko nom sku de cen tra li za ci ju Sr bi je, da sva ka op {ti na i grad u Sr bi ji ima ju ista pra va ka da je u pi ta wu eko nom ski raz voj. „Ako dr `a va po ma `e, da ju }i sub ven ci je stra nim in ve sti to ri ma i oni od la ze u Voj vo di nu, ne mam ni {ta pro tiv Voj vo di ne, ali je do {lo vre me da dr `a va po ma `e i sub ven ci o ni {e raz voj i rad na me sta u unu tra {wo sti”, re kao je Mar ko vi} na sku pu sa pro svet nim rad ni ci ma. Bo ri }u se pro -

tiv po li ti~ kog de cen tra li zma, pro tiv to ga da sve {to do |e u Sr bi ju osta ne u Be o gra du, jer `e lim jed na ku ras po de lu i raz voj svih kra je va u Sr bi ji, is ta kao je Mar ko vi}. „Svi `e le da do |u i in ve sti ra ju u Ja go di nu jer zna ju da smo efi ka sni i da se bo ri ma za sva ko rad no me sto”, za kqu ~io je Mar ko vi}.

Vu ~i}: Da za vr {i mo pr vi krug Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} ju ~e je ^a~ ku iz ja vio da se u pro ce su bor be pro tiv ko rup ci je vo di mno go pred is tra `nih i is tra `nih rad wi, i da }e jav nost usko ro bi ti oba ve {te na o re zul ta ti ma tog ra da. Vu ~i} je no vi na ri ma re kao da ne `e li da od re |u je ro ko ve za za vr {e tak po stu pa ka, i iz ra zio uve re we da }e se na uda ru za ko na na }i i naj ~e {}e po mi wa ne spor ne pri va ti za ci je, ali i one ko je su ma we po zna te jav no sti.

„Haj de da kre ne mo da z a v r { i s m o ovaj ve li ki pr vi krug, a on da }e mo, ako po stig ne mo uspe he, a mi slim da ho }e mo, taj krug {i ri ti da qe. Ne po sto ji ni ko ko je po ~i nio pro tiv prav no i kri vi~ no de lo a da }e bi ti za {ti }en, ne po sto ji ta kav u ovoj ze mqi”, po ru ~io je Vu ~i}.

4

ekonomija

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

PO REZ NA DO DA TU VRED NOST U SR BI JI ]E USKO RO BI TI VE ]I ZA DVA PO STO?

KA KO TR GU JE MO SA SVE TOM

Dr `a va (ne) sme po ve }a ti PDV na hra nu

Voj vo di na iz vo zi, a Be o grad uvo zi Najve}e u~e{}e u izvozu Srbije za sedam meseci 2012. godine imao je region Vojvodine - 38 odsto, a najve}e u~e{}e u uvozu Beogradski region - 44,7 odsto, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku (RZS).

Posle Vojvodine, najve}e u~e{}e u izvozu imao je Beogradski region - 24,9 odsto, Region [umadije i Zapadne Srbije - 20,2 odsto, Region Ju`ne i Isto~ne Srbije 14,9 odsto, a oko dva odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Pove}awe PDV-a bi}e poekonomska situacija qudi koji Prema ra~unicama Ministarsledwa mera koju }e vlada pred- jedva sastvqaju kraj s krajem. Na stva finansija, buxet je, zahvauzeti kako bi se zarpila rupa u kraju krajeva i sam Diki} je poquju}i ~iwenici da je spisak robuxetu, tvrdio je ministar fi- lovinom avgusta izjavio da PDV be za koju se pla}a ni`a poreska nansija Mla |an Din ki}, a kako na hranu ne}e biti pove}an , a da stopa prili~no dug, imao korist stvari sada stoje ta zakrpa mo- li se ne{to u me|uvremenu prood ovog vida nameta kao da je on ra}e biti aktivirana najkasni- menilo vide}emo uskoro. efektivno oko 14 odsto. U Vlaje do po~etka 2013. godine a ima Prema najgorem scenariju sve di ka`u i ima dosta poku{aji i onih koji tvrde da }e nameti proizvode koji su do sada bili u zloupotreba ni`e stope poreza sko~iti ve} od 1. okobra i to za grupi onih na koje se pla}a ni`a na dodatu vrednost, odnosno vedva posto. stopa poreza na dodatu vrednost, a {te kwigovo|e su kwi`ile robu U dr`avnoj kasi minus je dvou pitawu su uglavnom osnovne `i- koja spada u grupu za koju se plastruko ve}i od planira}a standardna stopa kao onu nog, javni dug ~ak 10 odsto na koju se pla}a ni`a stopa.

Po ve }a we po re za na do da tu preko dozvoqene granice, Time je, naravno, o{te}en vred nost pro iz ve lo bi vi {e a privreda u padu od pobuxet. Planirano je da po~etka godine. Prema jo{ reski inspektori ubudu}e {te te ne go ko ri sti, a da lo bi zvani~no nepotvr|enim ovakve pojave efikasnije efek te sa mo na no mi nal no ve }i informacijama deficit u kontroli{u. pri liv u bu yet buxetu je takav da dr`ava Pove}awe poreza na dodahitno mora podi}i poreze tu vrednost (PDV) proizvepa ~ak i na hranu. Me|utim, votne namirnice, sada }emo pla- lo bi vi{e {tete nego koristi, upravo se oko takozvane soci}ati vi{e za dva odsto, odnosno a dalo bi efekte samo na nomijalni to jest ni`e stope PDV porez na dodatu vrednost bi}e nalno ve}i priliv u buxet, ocejo{ u Vladi prave ra~unice kaumesto dosada{wih osam - deset nili su i upozorili u nekoliko ko bi se izbeglo da nameti poraodsto. S druge strane, op{ta sto- navrata doma}i ekonomisti . stu za osnovne `ivotne namir- Kada se pri~a o poreskim pa poreza na dodatu vrednost }e od nice i pogor{a ionako te{ka promenama, efekat pove}awa 1. oktobra iznositi 20 odsto.

gorwe stope sa 18 na 20 odsto je minoran, nekih 12 do 15 milijardi dinara na godi{wem nivou, {to se neutralizuje pove}awem plata u javnom sektoru i penzija od samo 1,5 ili 2 odstorekao je ekonomista Mi ro slav Zdrav ko vi} .

- Vrlo je verovatno da }e PDV biti pove}an, {to nije dobro, jer se time ne re{ava problem priliva u buxet- rekao je profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mi haj lo Cr no br wa , na forumu o ekonomskoj realnosti Srbije.

I ekonomista Mi ro slav Pro ko pi je vi} smatra da pove}awe PDV-a, kao mera nove Vlade, ne bi re{ila problem javnih finansija koji traje vi{e od jedne decenije.

- Fiskalni sistem treba restrukturirati i uvesti stro`u disciplinu- ukazao je Prokopijevi}.

Bo ban Ata nac ko vi} iz Unije poslodavaca izra`ava bojazan da }e pove}awe PDV-a biti upotrebqeno za pokrivawe buxetskih rupa, a da istovremeno ne}e biti smawene da`bine na plate, kako bi one bile pove}ane.

E. Dn.

KRI ZA DR MA I NE KRET NI NE I GRA \E VI NA RE Najve}e u~e{}e u uvozu, posle Beogradskog regiona, imao je Region Vojvodine - 30,2 odsto, Region [umadije i Zapadne Srbije - 13,2 odsto, Region Ju`ne i Isto~ne Srbije - 8,2 odsto, a oko 3,7 odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedi{tu vlasnika robe u momentu prihvatawa carinske deklaracije, {to zna~i da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvo|a~i, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

Tu ~iwenicu treba imati u vidu prilikom tuma~ewa podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najve}im delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije, naveo je RZS. Prema odsecima Standardne me|unarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najve}e u~e{}e imali su `itarice i proizvodi od wih sa 527 miliona dolara, elektri~ne ma{ine i aparati - 455 miliona, obojeni metali - 385 miliona, proizvodi od metala - 296 miliona i povr}e i vo}e - 289 miliona.

Prvih pet odseka sa najve}im u~e{}em u uvozu su nafta i naftni derivati sa 1,03 milijarde dolara, prirodni gas - 726 miliona, drumska vozila - 563 miliona, elektri~ne ma{ine i aparati - 463 miliona i industrijske ma{ine za op{tu upotrebu - 389 miliona.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada ukqu~uje i roba na carinskom skladi{tu, ima u~e{}e u ukupnom uvozu 7,9 odsto.

Sta no vi ni kad jef ti ni ji a ku pa ca ni kad ma we Iako se ne mo`emo pohvaliti ve}im brojem novoizgra|enih kvadrata, na tr`i{tu nekretnina je velika ponuda stanova, uglavnom starijih. Osim vlasnika stanova, ponudu su pove}ale banke koje su aktivirale velik broj hipoteka na stanove, kako bi naplatile neka sbvoja potra`ivawa. Ako se zna da je pod hipotekom blizu milion stanova u Srbiji, da se kriza svakim danom produbqava i broj aktiviranih hipoteka se pove}ava, onda je logi~an daqwi pad cena stanova, posebno ako se ima na umu izuzetno mala potra`wa. Poznavaoci prilika na tr`i{tu nekretnina ka`u da je potra`wa najmawa u posledwih nekoliko godina, zbog ~ega prognoziraju daqwi pad cena.

Potrebe za stanovima su ogromne, ali mogu}nosti za re{avawe stambenih problema gotovo nikakve. Septembarska ponuda stanova za izdavawe pokazala je kako `ivimo. Ogroman je broj oglasa u kojima se u porodi~nom stan~i}u izdaje soba, ne zato {to im ne treba, ve} da bi u{i}arili koji dinar~i} i pomogli da se izgura mesec. A istovremeno devojke i momci iseqavaju se iz svojih soba koje se rentiraju, a oni spavaju s babama i dedama.

U Privrednoj komori Srbije procewuju da }e mawi stanovi koliko-toliko zadr`ati postoje}e cene, me|utim, najvi{e }e

Po la mi li o na bez vla sti tog kro va U vreme kada gra|ani ne znaju kako da pre`ive mesec, jer se cene osnovnih `ive`nih namirnica pove}avaju iz dana u dan, kada se zarade pretvaraju u xeparac, kada se svakodnevno progla{avaju vi{kovi radnika, a novog zapo{qavawa kao i da nema, xabe obe}awa o novim subvencionisanim stambenim kreditima, komercijalne ne treba ni spomiwati, jer retki su podstanari koji bi se usudili kreditno zadu`iti na 20 ili 30 godina, a ne znaju kako }e prezimiti zimu. A ima ih na stotine hiqada koji su bez stana, procene govore o pola miliona, plus svi oni mladi koji `ive s roditeqima, koji bi se rado odvojili. padati cene velikih stanova.

Sekretar Udru`ewa gra|evinarstva i industrije gra|evin-

skog materijala Go ran Ro di} ka`e da }e mnogi investitori koji su se u vreme krize odlu~ili na

izgradwu morati da smawe cenu kvadrata, jer ne}e mo}i da servisiraju kredite.

Cene stanova su ve} danas mawe za oko 30 i vi{e odsto u odnosu na one od pre dve godine. ^ak su pale i cene stanova u ekskluzivnim zonama, a pada}e jo{ vi{e, jer lokacija vi{e ne}e biti presudna za formirawe cene. Energetski paso{ koji se uvodi ve} od kraja ovog meseca bi}e glavni parametar koji }e uticati na formirawe vrednosti nekretnine.

Stanovi su odavno pali ispod 1.000 evra po kvadratu ~ak i u dosta atraktivnim zonama. U Novom Sadu se mo`e kupiti kvadrat stana za 700 do 800 evra u ne tako udaqenim naseqima (na primer Novo naseqe), a tolika je cena i po obodima Beograda.

U Krwa~i se kvadrat nudi za 850 evra, dok je u drugim gradovima mnogo jeftinije, ka`u, kvadrat se na|e za 350 do 500 evra.

U ovakvoj situaciji slabe potra`we gotovo da je svejedno kakva je ponuda novih stanova. A ona je prili~no slaba, jer stoji dosta neizgra|enih stanova, s obzirom na to da mnogi investitori nemaju novca da ih zavr{e, a namera dr`ave da im pomogne tako {to }e za nove i stanove u izgradwi (do 80 odsto izgra|enosti) odobravati subvencionisane stambene kredite nije urodila plodom.

R. Da u to vi}

NE MA RAZ LO GA ZA PAD CE NA

@i to sku po do de cem bra Ekonomskih razloga za pojeftiwewe `itarica u svetu sigurno ne}e biti do decembra, kada po~iwe `etva na ju`noj hemisferi, izjavio je Tanjug u direktor udru`ewa „@ita Srbije” Vu ko sav Sa ko vi}.

Direktor Sakovi} je ukazao da je Srbija deo svetskog tr`i{ta pa i „da ho}emo ne mo`emo da budemo izolovano ostrvo i zbog toga su i cene kod nas oti{le ovako visoko, mnogo pre nego {to je stigla `etva ili berba kultura koje su pogo|ene su{om”. Sakovi} je istakao da me|utim, za sada nema ni jednog razloga da se „ograni~ava bilo {ta na tr`i{tu”, upozoravaju}i da takve mere „nekom uvek donose korist, a nekom {tetu, i to pre svega samim proizvo|a~ima”. „Su{a je pogodila ve}i deo proizvo|a~a i bila je gobalnog karaktera, nije zahvatila samo nas”, istakao je Sakovi}, ukazuju}i da se to, kada je u pitawu kukuruz, najvi{e osetilo na rodu u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Amerikanci u proizvodwi u~estvuju sa vi{e od 50 odsto koli~ina i pokrivaju 45 odsto svetske trgovine kukuruza, precizirao je Sakovi}.

IN DEK SI U BLA GOM PA DU

Re kord no lo {e tr go va we na ber zi

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

115,3509

117,7050

120,4122

114,9978

Australija

dolar

1

94,1486

96,0700

98,2796

93,8604

Kanada

dolar

1

92,9949

94,8928

97,0753

92,7103

Danska

kruna

1

15,4767

15,7925

16,1557

15,4293

Norve{ka

kruna

1

15,5909

15,9091

16,2750

15,5432

[vedska

kruna

1

13,5143

13,7901

14,1073

13,4729

[vajcarska

franak

1

95,6634

97,6157

99,8609

95,3705

V. Britanija

funta

1

145,4614

148,4300

151,8439

145,0161

SAD

dolar

1

91,2658

93,1284

95,2704

90,9864

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 9. 2012. godine

Proteklih pet trgova~kih dana doneli su lagani pad tr`i{ta, ali ponovo uz veoma slabu likvidnost i niske promete koji postepeno poprimaju karakter uobi~ajene pojave za doma}u berzu. Ukupan promet u trgovawu iznosio je samo 0,72 miliona evra, {to je ubedqvo najni`i iznos u proteklih deset trgova~kih nedeqa. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, imao je korekciju sa negativnim predznakom od 0,3 odsto. Ova korpa najlikvidnijih akcija od po~etka godine bele`i pad vrednosti od 12,2 odsto i skoro se nalazi na polovini pro{logodi{we negativne korekcije od 23,4 procenta. Najprometnija hartija bila je Naftna industrija Srbije koja je nedequ okon~ala bez pomerawa cene (621 dinar). Akcije najve}e kompanije na Beogradskoj berzi ubele`ile su nedeqni promet od 15,3 miliona dinara i daqe nalaze na pozitivnoj teritoriji od po~etka godine od 2,6 procenata. Glavno obele`je trgovawa na pomenutoj hartiji je prili~no solidna i oprezna tra`wa uz veoma slabu ponudu koju uglavnom ~ine akcionari koje su ove hartije dobili besplatno.

Ostale akcije iz realnog sektora nisu uspele privu}i ni ovoliku pa`wu ulaga~a te su daleko zaostajale po prometu. Aero-

drom „Nikola Tesla“ je posle du`eg vremena odsko~io sa psiholo{ke granice od 400 dinara, ali uz veoma skromnu realizaciju od 7,1 milion dinara. Najve}i deo nedeqnog prometa ostvaren je na nivou od 400 dinara, a sna`na tra`wa u petak je doprinela da se cena “odlepi” na 410 dinara. Pekara Polet iz Novog Pazara se trgovala za

6,7 miliona dinara i gotovo sve transakcije su ostvarene po nepromewenoj ceni od 870 dinara, dok je poqoprivredno preduze}e Agroba~ka iz Ba~ke Topole ubele`ilo realizaciju od 4,4 miliona dinara uz nedeqni cenovni pad od preko 12 procenata na 1.700 dinara. Sojaprotein iz Be~eja se spustio na 467 dinara pra}en nevelikim obimom, dok se najve}i doma}i gra|evinar Energoprojekt Holding na nedeqnom nivou trgovao za svega 1,5 miliona dinara po prose~noj ceni od 470 dinara.

Bankarski sektor je ubele`io jednu od najlo{ijih trgova~kih nedeqa sa aspekta prometa. Jedino je ni{ka AIK banka uspela da u|e na listu pet najprometnijih hartija. Vrednost trgovawa AIK bankom je iznosila 4,1 miliona dinara, a tokom ve}eg dela nedeqe cena je bila stabilizovana na 1.370 dinara. Kod ^a~anske banke je registrovan sna`an nedeqni rast od 15 procenata na 6.900 dinara uz prili~no nizak obim dok je Srpska banka u petak imala realizaciju vrednu 0,4 miliona dinara koja ju je katapultirala za preko 10 odsto na 8.502 dinara.

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

5

BEz Po sLa svE vi [E Qu di, a Gu BE sE Go di nE i na da na Bi Ro i Ma

Ne za po sle ni se naj vi {e uzda ju u pro tek ci ju MMF od da nas sa Mo u iz vid ni ci

Pre ti nam fi nan sij ski slom?

Kratka misija Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) boravi}e u Srbiji od danas do 14. septembra sa glavnim zadatkom da proceni najnovije makrokonomske izglede zemqe, potvr|eno je u Kancelariji MMF u Beogradu.

Kako je navedeno u izjavi stalnog predstavnika MMF u Srbiji Bog da na Li so vo li ka na internet stranici kancelarije, „misija }e, tako|e, razgovarati o zabrinutosti MMF povodom nedavnih izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije koje su naru{ile wenu autonomiju, kao i povodom fiskalne situacije”. Misija se „ne}e anga`ovati na pregovorima o aran`manu”, naveo je Lisovolik.

Prema ranijoj izjavi dr`avnog sekretara u Ministarstvu finansija i privrede Vlajka Seni}a, u Srbiju 10. septembra dolazi delegacija MMF sa zadatkom da analizira stawe u javnim finansijama, a prethodno su krajem avgusta i po~etkom septembra obavqeni tehni~ki razgovori sa predstavnicima Fonda. Posle tih poseta, o~ekuje se i zvani~na poseta misije MMF, koja }e uslediti krajem ove godine, uo~i planirawa buxeta za 2013, rekao je dr`avni sekretar Seni}. „Mi smo pripremili

sve raspolo`ive informacije, potpuno smo otvoreni za saradwu i uvereni smo da, uo~i dono{ewa buxeta za 2013. godinu, mo`emo o~ekivati postizawe sporazuma sa MMF”, kazao je Seni}.

Novi sporazum sa MMF je za Srbiju va`an jer bi, prema oceni ekonomista, povoqno delovao na kreditni rejting zemqe koji je nedavno smawen, a tako|e i na kurs dinara a time indirektno i inflatornu stopu koja }e se, prema prognozi Narodne banke Srbije (NBS), uve}ati do kraja 2012. na oko 10 odsto, znatno iznad nivoa koji je za ovu godinu ranije projektovala centralna banka.

Ekonomista Dra go van Mi li }e vi} rekao je za Tanjug da je Srbiji hitno potreban dr`avni konsenzus zbog naglo rastu}ih dugova zemqe, jer joj, u suprotnom, preti predbankrotna kriza, a potom i potpuni finansijski slom.

On je upozorio da daqi pad Srbije u du`ni~ku spiralu u praksi zna~i da }e se stari dug vra}ati novim zadu`ewima - bilo po osnovu prodaje obaveznica, bilo me|unarodnih kredita, ali po zna~ajno nepovoqnijm kamatnim stopama i osetno uve}anom cenom duga.

Da je u Srbiji boj nezaposlenih velik, jasno je odavno, kao {to je jasno i da se ne{to mora preduzeti da se ona popravi. Ne mo`e se re}i da se o tome u javnosti ne govori, da nadle`ni u dr`avi nisu svesni tog problema, ali samo od re~i nema mnogo vajde. Naime, u Srbiji je nezaposlenih mnogo, a posla sve mawe, mnogo je onih koji su radili, a sada ve} dugo ne zara|uju, a mnogo je i onih koji su, posle zavr{enog {kolovawa, trebali da rade, ali nisu jer posla nema. Zato, preduzimawe koraka koji bi doprineli pove}awu broja zaposlenih ne sme da se odla`e jer vremena nema, sve mawe qudi radi, a sve ih je vi{e na evidneciji za zapo{qavawe. Bilo da su nekada radili, bilo da su se tek prijavili.

Naravno, do pove}awa broja zaposlenih ne}e do}i ni lako ni brzo, ali se mora krenuti, ulagati u ono {to bi moglo zaposliti qude koji }e da stvaraju proizvode i novu vrednost, jer je nezaposlenih mnogo - u Vojvodini oko 200.000 qudi, a u Srbiji je vi{e od 750.000 onih koji su radno sposobni, a nemaju posao.

Ove cifre same po sebi opomiwu, a te{ko je re}i kojoj je starosnoj grupaciji koja bi mogla da radi i zara|uje te`e - onima koji su zakora~ili u {estu deceniju `ivota i kojima je do penzije ostalo nekoliko godina, ili onima koji su sad zavr{ili sredwu {kolu ili fakultet i koji u radne kwi`ice nisu zabele`ili ni dan sta`a. Svakog do wih mu~i odre|ena muka - one koji su radili do 30 godina jer ne znaju da li }e, kada i na kojem radnom mestu zavr{iti svoj radni vek, dok oni koji su na wegovom po~etku nikako da po~nu da rade pa godine

{kolovawa, veoma ~esto, budu ba~ene u vetar, a i `ivot prolazi U Vojvodini je vi{e od 50.000 starijih od 50 godina koji nemaju posao, dakle oko ~etvrtine ukupnog broja nezaposlenih, pa ~ak ni

tivnog pomaka, a gotovo je svejedno da li je re~ o mu{karcima ili `enama. Uz to, veoma ~esto ni stru~nost nije presudna da bi se dobio posao, jer se svake godine pove}ava broj novoprijavqenih na

Ba ri je ra i po treb ni zna we i ve {ti na Uz mali broj poslova koji se nude, veliki problem starijih od 50 godina je i nesnala`ewe u situaciji u kojoj su se na{li, posebno {to se posledwih decenija postupak tra`ewa posla, kao i potrebnih znawa i ve{tina neophodnih za obavqawe posla zna~ajno izmenio. Tako se sada prilikom potencijalnog zapo{qavawa tra`e savremena znawa i ve{tine- od poznavawa rada na ra~unaru, znawa bar jednog stranog jezika, do ispoqavawa kreativnosti, brzine, snage... a malo je onih koji to mogu da ponude potencijalnim poslodavcima. oni koji su, nekako, sa~uvali optimizam, ne veruju da }e uspeti da ga na|u. Posebno zato, kako ka`u, jer je broj mladih koji ~ekaju na posao sve ve}i. Oni isti~u da je te{ko na}i/dobiti posao, da je izbor, {to su oni koji ga tra`e stariji sve su`eniji, pa zato mesecima i godinama, uprkos tome {to redovno odlaze na {altere slu`be za zapo{qavawe, nema pozi-

evidenciju nezaposlenih, {to onih s radnim iskustvom, {to bez wega.

Su{tinski, gotovo svi koji su bili spremni da razgovaraju isti~u da su aspolutno sigurni da posao ne}e na}i, osim ako se ne sna|u na neki drugi na~in, pre svega ako ne poznaju nekog. Neretko je uzalud i vi{edecenijsko iskustvo u odre|enoj struci, pa su mnogi

po~iwali ispo~etka u nekoj drugoj bran{i - naj~e{}e u privatnim prodavnicima i buticima, kao kuriri, negovateqice, bebi siterke, ~ista~ice, no}ni ~uvari... a neki jo{ uvek bez posla redovno dolaze na {altere slu`be za zapo{qavawe, bez nade.

Naravno, ima me|u ovom kategorijom nezaposlenih su i qudi s visokom stru~nom spremom, ali iako to malo ko ho}e da prizna, bilo da je re~ o privatnicima ili javnom sektoru, do posla pre dolaze mla|i jer je ponuda velika i u prilici su da biraju. I zbog toga niko ne bi treblo da im zamera. Ipak, iako bi se to moglo u~initi kao savre{ena prilika za one koji tek treba da zakora~e u svet zaposlenih, na`alost, nije tako jer je i wih na evidnciji mnogo, razli~itih struka, od onih sa sredwom {kolom, pa do magistara.

Kako ka`e jedna dvadesetogodi{wakiwa, medicinska sestra, posla nema i te{ko da }e ga na}i, javqala se na konkurse, obi{la i privatne bolnice, ali rezultata nema, a sli~no govori i mladi svr{eni grafi~ar, koji je pre godinu dana zavr{io {kolu i bez {anse je da se zaposli. Oboje, ponekad ne{to rade, naj~e{}e sezonski, tamo gde treba da se „povu~e”, ili kao zamene tokom godi{wih odmora.

Treba li re}i da je, zbog ovakve situacije, nezadovoqstvo onih su bez posla ogormno. Oni koji su pri kraju radnog veka, a bez posla, strahuju kako }e obezbediti sopstvenu egzistenciju, ali i egzistenciju svoje porodice, a oni koji tek treba da po~nu da rade ne mogu ni da se odlu~e da steknu porodicu. d. Mla |e no vi}

6

dRU[TvO

ponedeqak10.septembar2012.

NOR MA LI ZA CI JA TR @I [TA LE KO VI MA U OK TO BRU

Mi ni star ka zna za ku po vi nu na cr no Ministarka zdravqa Sla vi ca \u ki} De ja no vi} izjavila je da se normalizacija tr`i{ta lekovima o~ekuje u oktobru i najavila olak{ano le~ewe trudnica, maloletnika i dece obolele od retkih bolesti. Ve} u oktobru }e tr`i{ta biti snabdeveno, rekla je ona i precizirala da }e se tada, a mo`da i ranije u apotekama na}i i “brufen”.

Ministarka je zatekla situaciju da vi{e od godinu dana nije bilo vi{e od 500 lekova u apotekama.

- Doga|alo se da na{i gra|ani u Republici Srpskoj i Ma|arskoj kupuju Galenikin “brufen” i

tila da nije uspeo jedan tender Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe jer niko od u~esnika nije imao kompletnu dokumentaciju i pozvala sve zdravstvene ustanove koje vaqano obavqaju taj posao da se pripreme za naredni koji }e uskoro biti raspisan.

Kada je re~ o retkim bolestima, ministarka je navela da je donet novi pravilnik koji }e omogu}iti da se potrebe dece koja boluju od retkih metaboli~kih bolesti finansiraju iz buxeta. Ona je pozvala sve roditeqe i one koji brinu o takvoj deci da se obrate RFZO kako bi ostvarili svoja prava.

Li ste ~e ka wa Kad je re~ o listama ~ekawa, \uki} Dejanovi} je navela da se mora uzeti u obzir to da problem pacijenta kome }e se pogor{ati zdravstveno stawe zbog ~ekawa mora biti prioritetno re{avan. Ona smatra da moramo imati jedinstvene liste na kojima se nalaze potencijalno svi lekari koji mogu intervenisati, i sve institucije koje u tome u~estvuju.

Bez sma we wa pla ta le ka ra Kada je re~ o novom na~inu obra~unavawa zarada lekara i medicinskih tehni~ara po u~inku, Duki} Dejanovi} je ponovila da ne}e biti smawene plate zdravstvenih radnika, a, kako je objasnila, pove}awe zarada bi}e usmereno na stimulisawe onih koji posao rade kvalitetnije: - Za prosek kvaliteta uzima}e se reper proseka plate, a sve {to je iznad toga bi}e podeqeno onima koji rade vi{e i kvalitetnije. ve} je po~elo da se razvija crno tr`i{te – ka`e ministarka i dodaje da je uzrok nesta{ice bio taj {to nije bila odre|ena maksimalna cena. - To smo sredili, ali opet postoji mogu}nost da nema lekova zato {to treba da se odredi, ne samo maksimalna cena nego i realna kako bi proizvo|a~i i distributeri lekova bili motivisani da rade.

Govore}i o tenderu za vantelesnu oplodwu, Dejanovi} je podse-

Komentari{u}i problem nepla}awa doprinosa Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe, ministarka je navela da inspekcijske slu`be iz domena finansija treba da odrade svoj posao, ali i podsetila da je pokrenut postupak da se sve trudnice i maloletnici tretiraju kao urgentno obolele osobe, odnosno da besplatno koriste zdravstvene usluge bez obzira na to da li imaju zdravstvenu kwi`icu.

dnevnik

„NO] IS TRA @I VA ^A” PO TRE ]I PUT U SR BI JI

Opet }e mo se za qu bi ti u na u ku 28. sep tem bra U Srbiji }e u petak, 28. septembra, tre}u godinu zaredom, biti odr`ana „No} istra`iva~a” (Researchers’ night), manifestacija koju je inicirala Evropska unija radi afirmisawa nauke, nau~nika i istra`iva~a i s prevashodnim ciqem da podsti~e mlade da se opredele za istra`iva~ko-nau~nu karijeru. U Novom Sadu, Beogradu, Zrewaninu i Ni{u te no}i istovremeno svi zainteresovani }e mo}i besplatno da u`ivaju u bogatom i raznovrsnom programu koji }e im predstaviti istra`iva~i li~no, neposredno i u`ivo! „No} istra`iva~a 2012” doga|a}e se u mnogobrojnim gradovima u celoj Evropi, u kojoj je ovaj projekat pokrenut jo{ 2005. godine i od tada se manifestacija odr`ava svakog ~etvrtog petka u septembru. Lane je „No} istra`iva~a” odr`ana istovremeno u 200 gradova u 33 evropske dr`ave!

Lajtmotiv ovogodi{we manifestacije u Srbiji je „Zaqubqivawe u nauku”, a namera je da se svim posetiocima omogu}i da bo-

De taq s pro {lo go di {we „No }i is tra `i va ~a”

qe upoznaju glavne aktere - istra`iva~e i uvere se da su oni obi~ni qudi koji se bave fascinantnim poslom, posebno doprinose}i op{tem dru{tvenom i ekonomskom razvoju. Organizatori „No}i istra`iva~a 2012” kod nas su Fakultet tehni~kih nauka i Prirodno-

matemati~ki fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Festival nauke, Centar za promociju nauke, Nau~ni institut „Mihajlo Pupin” iz Beograda, Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija iz Zrewanina i Kreativno-edukativni centar.

U Novom Sadu, „No} istra`iva~a” odr`a}e se u srcu grada, na Trgu slobode, s po~etkom u 16 ~asova, gde }e biti organizovano niz eksperimenata koji }e, kao metafore razli~itih faza zaqubqivawa prvi susret, prvi poqubac, prvi izlazak itd, predstaviti: „Energiju i okru`ewe”, „Inovacije i ideje”, „Zdravqe i bezbednost”, „Hranu i vodu”. Pokaza}e i koje se suprotnosti privla~e, kako nam Sunce poma`e da se zaqubimo, kako da pomognemo ku}nim qubimcima kad se razbole i jo{ mnogo toga.

Organizatori kao posebnu atrakciju najavquju takmi~ewe u proizvodwi elektri~ne energije kori{}ewem bicikla i „qudskog pogona”. Ideja je da centar Novog Sada tokom ve~eri 28. septembra postane prava elektrana na qudski pogon, a posetioci - u~esnici ovog eksperimenta „in vivo” mo}i }e da se uvere koliko elektri~ne energije mogu da naprave za dva sata vo`we bicikla i za {ta se ta koli~ina struje mo`e iskoristiti.

V. ^.

VOJ SCI SR BI JE DO STA VQE NO 17 SPE CI JAL NIH VO ZI LA

Na to~ ko vi ma u mi rov ne ope ra ci je Vojsci Srbije je u Tehni~koremontnom zavodu u ^a~ku predato 17 specijalnih terenskih vozila „hamer”, koji su donacija ameri~ke vlade u okviru programa podr{ke srpskim oru`nim snagama. Ministar odbrane Alek san dar Vu ~i} je, na ceremoniji primopredaje, precizirao da }e najve}i deo tih vozila biti predat 31. bataqonu Tre}e brigade Kopnene vojske Srbije u Zaje~aru, a deo u bazi Jug kod Bujanovca, ali da je, pre svega, namera da ta vozila butu kori{}ena u mirovnim operacijama pod okriqem UN. - Vrednost vozila je 2.887.463 dolara, dakle velika vrednost za

na{u zemqu koja se nalazi u ekonomskoj krizi i mi smo zahvalni na{im ameri~kim prijateqima {to su dali sve od sebe da vozila do|u u Srbiju - zahvalio je Vu~i} ameri~koj ambsadorki u Beogradu Me ri Vor lik i predstavnicima ameri~ke vojske, koji su prisustvovali ceremoniji uru~ewa. SAD su, kako je naveo Vu~i}, u vojno-odbrambenom delu jedan od najva`nijih partnera Srbije i Vlada Srbije se nada da }e ovakva saradwa, pomo} i podr{ka SAD biti nastavqena i u budu}nosti.

Sve~anosti je prisustvovao i na~elnik General{taba generalpotpukovnik Qu bi {a Di ko vi}.

U NO VO SAD SKOJ VI SO KOJ TEH NI^ KOJ [KO LI DO KA ZA LI DA NI JE FLO SKU LA DA PO STO JE ZBOG STU DE NA TA

U~i te qi i |a ci u istom rad nom ti mu Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija u Novom Sadu, nekada{wa „Vi{a”, stara je vi{e od pola veka, ali ju je „vreme{nost„ samo u~inila iskusnijom, mudrijom, a vitalnost, ambicioznost tog kolektiva su stalno u usponu, {to je posledwih godina rezultiralo mnogobrojnim novinama. Prihvatili su i dobro razumeli bolowske principe visokog obrazovawa, reformisali nastavu, uveli ~itav niz razli~itih studijskih programa za zanimawa 21. veka, implementirali nove tehnologije u nastavu, prvi su me|u dr`avnim visokim {kolama u Srbiji dobili akreditaciju i uveli studije na daqinu, u ~emu su ve} zapo~eli, a sada i pro{iruju, odli~nu saradwu s Dr`avnim kolexom u Mekonu, u Xorxiji, SAD, ~ije su iskustvo i rezultati u razvoju u~ewa na daqinu impresivni. E, sad, kako bi to bilo da [kola koja, osim studijskih programa iz oblasti ma{instva, metalurgije, grafi~arstva, za{tite i elektrotehnike (tu su Informacione tehnologije, Elektroenergetika, Elektronsko poslovawe...) nema {to savr{eniji informacioni sistem, te da ga s vremena na vreme poboq{ava, oboga}uje...

Upravo razvijawem informacionog sistema u posledwih godinu dana u [koli bavi se ekipa mala, ali odabrana. Predvodi je dipl. in`. Mi lo rad Ste vi}, saradnik za poslove vezane za informatiku VT[-u, a u timu su jo{ trojica studenata.

Ekipa je sme{tena u {kolskoj biblioteci, u kojoj nije ba{ komotno, ali su se oni i wihovi ra~unari, koji su im jedini

alat, nekako smestili. Direktor VT[-a prof. dr Bo `o Ni ko li} u {ali ka`e da }e zbog nedostatka prostora za ovaj vredni tim kupiti kamp-priko-

ve} da ga jednostavno rade, i to vredno, s punom pa`wom.

– Milorad kao asistent, odnosno saradnik, mogao bi da dolazi u {kolu samo po rasporedu, odr-

denata: Bog da na Ka ro vi }a, koji je tad ve} bio na specijalisti~kim studijama, Mar ti na Jo na {a i Mi ro sla va Da ni }a – obja{wava Milorad Stevi}. – Osnovna ideja u izgradwi svega toga je bila „zaokret prema studentu”. Dakle, informacioni sistem koji smo hteli da napravimo trebalo bi da bude takav da od wega najvi{e koristi ima student. Danas mo`emo da ka`emo da na{a {kola ve} ima informacioni sistem koji studentima veoma mnogo zna~i zato {to od ku}e mogu imati uvid u to koje predmete slu{aju, koli-

studentima, i-mejlove, mogu da ih obave{tavaju da li su im pomereni ispiti, predispitne obaveze, kolokvijumi, kad su termini za prijavu ispita, da prijave predmete koje }e slu{ati... Kompletno sva administracija je sad elektronizovana i sad se svi polako uhodavamo kako to sve treba da funkcioni{e. Najve}i benefit je to {to su studenti sad veoma dobro informisani, a ba{ to im je jako nedostajalo: da znaju ta~no kad se {ta de{ava, za{to treba da se pojave, {ta treba da pripreme itd.

Rad no is ku stvo i bez da na sta `a

Asi stent sko-stu dent ski tim ko ji raz vi ja in for ma ti~ ki si stem VT[

licu i smestiti ih u dvori{tu {kole... Tako|e, nagla{ava ~vrstu opredeqenost [kole da mladi qudi koji ovamo dolaze kao saradnici, tj. asistenti, „vi{e nemaju privilegiju da do|u ili ne do|u kad ho}e. Oni imaju radno vreme i prakti~no od po~etka ih u~imo da znaju kako da rade, a ne da ih mi profesori u~imo kako se ne radi„!

Ovu izjavu direktor odmah „overava”, vode}i nas, iznenada, nenajavqeno, u {kolsku biblioteku da nas upozna sa Stevi}em i wegovom ekipom. Iznena|eni {to smo im ovako banuli, vi{e su delovali kao qudi koji ne vole da pri~aju o poslu koji rade,

Fo to: R. Ha yi}

`i svoje ~asove i ode, ali ovde toga nema. Od saradnika se tra`i da u {koli provode vi{e vremena, rade, daje im se {ansa da se maksimalno poka`u i doka`u – obja{wava direktor Nikoli}, i isti~e da Stevi} ne samo da dr`i svoje ~asove studentima ve} u {koli provodi jo{ dvostruko vi{e vremena na vrlo odgovornom poslu rekonstrukcije informacionog sistema, „{to perfektno radi”.

– Prvobitna ideja je bila da se informacioni sistem razvije tako {to bi na{i studenti zavr{nih godina bili sastavni deo tima koji }e to da pravi i tako sam anga`ovao trojicu stu-

– Ove {kolske godine smo prvi put imali jedan ovakav „eksperiment” s ~etiri studenta, kojima sam u oktobru pro{le godine predlo`io da rade jedan ozbiqan projekat koji }emo mi da „hostujemo” na serverima na{e {kole. Predlo`io sam im da rade zubarski informacioni sistem i naprave ga do kraja svojih specijalisti~kih studija, zatim ga postavimo na WEB i ponudimo stomatolozima u Srbiji za nula dinara. Nakon toga, kad se ti studenti prijave negde za posao, mogu da ka`u: ovo je na{ proizvod, po{to je besplatan, sigurno }e ga neko koristiti. Takva vrsta rada sa studentima omogu}i}e da na{ diplomac, i ako nema ni dana sta`a u radni~koj kwi`ici, i te kako bude vi~an u prakti~nom radu, pa kad konkuri{e za posao mo`e da doka`e da je u~estvovao u pravqewu odre|enog proizvoda koji se koristi u Srbiji – ka`e Stevi}. ko su osvojili bodova na kojem kolokvijumu, kako im te~e priznavawe seminarskih radova, projekata koji rade, da elektronski prijavquju ispite, vide kako „stoje„ sa {kolarinom, kad slede overe semestara... Sistem je dizajniran tako da svi nastavnici, saradnici, stru~na slu`ba {kole i drugo osobqe, automatski generi{u poruke

Naredni korak mladog informati~arskog tima je, kako najavquje Stevi}, elektronizacija sistema uplate.

– Dogovaramo se s ministarstvom da nam elektronski {aqu uplate na{ih studenata da bismo mogli obezbediti da studenti uop{te i ne dolaze na {alter nego da ispit prijave elektronski, uplate u banci koliko tre-

ba... – ka`e direktor Nikoli}, i ukazuje na to da VT[ ve} tri-~etiri godine izuzetno kontroli{e uplatu jer je „stra{no veliki broj razli~itih uplata i ako to [kola vaqano ne kontroli{e, propala bi”. – Kao direktor, mogu da vidim ta~no ko {ta duguje. Naplata je u Srbiji, verovatno, katastrofi~na, a kod nas u VT[-u je sto posto, zahvaquju}i na{oj organizaciji, kao i ovom informacionom sistemu naplata. Mi mo`emo da odobrimo nekom da ne plati zbog razli~itih razloga, ali da ga pustimo da ne plati zato {to on to ne}e, a mi to „ne vidimo”, e, to ne mo`e!

Milorad Stevi} dodaje da je trebalo mnogo napora da bi se struktura zadu`ewa detaqno pojasnila studentima: – U trenutku kad student prijavi predmete za slu{awe, on dobije na svom studentskom ra~unu detaqno obja{wewe za{to je, na primer, zadu`en s 5.438 dinara.

Kad dobije takvu informaciju, „klikne” na {kolarinu od 15.000 dinara, recimo, vidi da je to pet predmeta prijavqenih na bloknastavu, puta 3.000 dinara, koliko je cena po predmetu, to mu je informacija da je prijavio te predmete da ih slu{a u blok-nastavi, odnosno vikendom.

Svoje saradnike Bogdana, Martina i Miroslava posebno hvali, i nagla{ava da su oni li~no, i to besprekorno, napisali vi{e od polovine tog koda, a da kasnije nije morao ni da „proverava” kako su uradili, a, uostalom, bez wihovog prisustva pitawe da li bi lako i „u{ao” u delove koda koji su oni pisali!

V. ^e ki}

O pesnicima iz „Antologije srpske poezije” Pro gram 41. Bran ko vog ko la na sta vqa se i da nas u 11 sa ti, ka da }e u Gim na zi ji “La za Ko sti}”, Uli ca La ze La za re vi }a 1, bi ti odr `an “Po et ski te a tar” na kom }e bi ti pred sta vqe ni pe sni ci iz “An to lo gi je srp ske po e zi je”. Po vo dom 45

go di na umet ni~ kog ra da vi o lon ~e li ste Re {a da Ja hja u Gim na zi ji “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, u Uli ci zlat ne gre de 4, ve ~e ras u 18 sa ti odr `a }e se po et sko-mu zi~ ki pro gram.

U 19 sa ti u Grad skoj bi bli o te ci, Uli ca du nav ska 1, or ga ni zo van je pro gram “Ta ko go vo re pe sni ci”. N. R.

„Korak ka napred – korak ka sre}i” Cen tar za pre ven ci ju sa mo u bi stva i pru `a we emo tiv ne po dr {ke „Sr ce” da nas obe le `a va Svet ski dan pre ven ci je sa mo u bi stva. Pro gram }e po ~e ti u 17 ~a so va ak ci jom is pred Srp skog na rod nog po zo ri {ta to kom ko je }e su gra |a ni ima ti pri li ku da sa zna ju ne {to vi {e o ra du Cen tra, da raz go va ra ju s vo lon te ri ma, ali i da se pri ja ve za vo lon -

Novosadska ponedeqak10.septembar2012.

„Odani” Harlan Koben

hronika

ne za do voq stva. Rej je bio na dare ni fo to-re por ter, ali sa ~e tr de set go di na ba vi se bed nim po slom pla }e nog pa pa ra ca.

Brum je de tek tiv ko ji ne mo `e da se odvo j i od jed nog z a b o r a v q e n o g slu ~a ja – ne stan ka ugled nog ~o ve ka pre sed ma na est go di na. Dok se stra {ne po sle di ce dav na {wih do ga |a ja su da ra ju u sa da {wo sti, ovo tro je qu di, {to kri ju taj ne o ko ji ma ni wi ho vi naj bli `i ni {ta ne slu te, shva ti }e ka ko pro {lost ni kad za i sta ne iz ble di.

Ovo je iz van re dan psi ho lo {ki tri ler ko ji is tra `u je ka ko nas de fi ni {u vla sti te od lu ke i ka ko nam da na {wi cu ne u mit no od re |u je pro {lost.

N. R.

ZAVR[EN FESTIVAL ULI^NIH SVIRA^A

Akrobacije i iluzije odu{evile Novosa|ane Pred sta vom “Uli~ na ko me di ja sa sve ta. Naj vi {e pa `we pri vu kao je ilu zi ja ma i sno vi ma”, ko ju je iz ve lo kon cert in ter na ci o nal nog sa sta va “ gr~ ko Uli~ no po zo ri {te “He liks”, Ple jing for ~ejnx”, ko ji je otvo rio si no} je na Tr gu slo bo de za tvo ren ma ni fe sta ci ju, kao i zve zda tre }e dva na e sti Fe sti val uli~ nih svi ra ~a. ve ~e ri, ho da~ po `i ci Ra mon Kel Po sled weg da na fe sti vnik Xu n i o r, ~i j i je va la po zo ri {nom pred per for mans vi de lo iz Ka ska der skim {o u me |u 10.000 i 15.000 po sta vom “Mi lin po sli}” pu bli ci se pred sta vo i se ti la ca. ne ma~ ke tru pe De~ ji kul tur ni cen tar Ta ko |e, su gra |a ni su „Bang di tos” iz Be o gra da, kao i du bi li odu {e vqe ni i ka va~ ki kvin tet “Kvin ska der skim {o u om ne to lo gi ja” iz Slo ve ni je, ko ji je na stu - ma~ k e tru p e “Bang d i t os”, ko j a je pio u Mi le ti }e voj uli ci. nizom ge go va i akro ba cija iz ve de nih Za ~e ti ri da na fe sti va la pred no - uz po m o} auto m o b i l a ko j i jur c a, vo s ad s kom pu b li k om na s tu p i l o je privu kla pa `wu ve li kog bro ja No vi {e od 150 iz vo |a ~a iz Sr bi je i vosa |a na.

N. R.

V remeploV

Oficiri u |a~kim klupama Pet sto ti na ofi ci ra Tre }e ju go slo ven ske ar mi je po ~e lo je 10. sep tem bra 1945. da po ha |a deve to me se~ ni sred wo {kol ski kurs u No vom Sa du. Bi li su to ne ka da {wi gim na zi jal ci iz svih kra je va Ju go sla vi je, ko ji su osta vi li |a~ ke klu pe da bi stu pi li u par ti zan ske re do ve, ne ki jo{ 1941. a ne ki u je sen 1944. Na pri -

Iz lo `ba ra do va re a li zo va nih na “Let woj ra di o ni ci fo to graf skih pro ce sa 19. ve ka” bi }e otvo re na da nas u 19 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, \u re Jak {i }a 7. Ra di o ni cu je or ga ni zo va la Ka te dra za fo to gra fi ju Aka de mi je, a za sni va se na is tra `i va wu u me di ju fo to gra fi je sta rim, za bo ra vqe nim teh ni ka ma iz 19. ve ka. U~e sni ci ra di o ni ce su stu den ti Aka de mi je umet no ti, stu den ti Fa kul te ta pri me we nih umet no sti u Be o gra du i go sti iz Ri je ke, Ba wa Lu ke i Pa ri za.

I. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa r ¬ ad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po n ¬ e¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Oda ni” Har lan Ko ben. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Me gan je ma ma iz pred gra |a ko ja je ne kad vo di la raz u zdan `i vot. Sad ima dvo je de ce, sa vr {e nog mu `a, ku }u s be lom dr ve nom ogra dom i sve ja ~i ose }aj

ti ra we u Cen tru. U ve li koj sa li Kul tur nog cen tra No vog Sa da u 18.30 ~a so va bi }e do de qe ne na gra de po bed ni ci ma fo to kon kur sa ko ji je Cen tar “Sr ce” or ga ni zo vao, a na te mu “Ko rak ka na pred – ko rak ka sre }i”. Na kon do de le, u 19 ~a so va }e se odr `a ti pro jek ci ja fil ma „Slo bo dan pad”, ko ji se ba vi raz u me va wem su i cid ne kri ze.

I. D.

Izlo`ba studenata Akademije umetnosti

god noj sve ~a no sti go vo ri li su ko man dant Tre }e ar mi je ge ne ral - lajt nant Ko sta Na| i di rek tor Kur sa dr Kre {i mir Ge or gi je vi}, pri vat ni do cent na Fi lo zof skom fa kul te tu u Be og ra du.

U ime svih kur si sta sve ~a nu obe ve zu da }e svi pri qe `no radi ti, dao je ka pe tan \or |e Ve N. C. se li no vi}.

Nose ba{tenski otpad Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas sa Te le pa, a su tra iz Ko vi qa, Kli se, Sla ne ba re, Vi dovdan skog na se qa i Kli san skog bre ga. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 sa ti.

A. L.

Ra mon Kel vnik za di vio pu bli ku pret po sled we ve ~e ri fe sti va la Fo to: B. Lu ~i}

OD DANAS NA NOVOM NASEQU I DETELINARI

Automat izdaje bicikle Dva no va sta ja li {ta „NS baj ka”, na De te li na ri kod ABC cen tra i na No vom na se qu, na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a, po ~e }e da ra de da nas. Ova dva no va punk ta raz li ko va }e se od onih na [tran du, kod Spen sa, SNP-a, @e le zni~ ke sta ni ce i Kam pus uni ver zi te ta po to me {to }e bi ti pot pu no auto ma ti zo va na. To zna ~i da na wi ma ne }e bi ti rad ni ka „Par king ser vi sa”ko ji }e iz da va ti bi ci kle, ve}

}e se sve oba vqa ti pre ko auto ma ta u ko ji }e se uba ci va ti kar ti ca.

Kar ti ce }e se na ba vqa ti na punk to vi ma gde ima rad ni ka “Par king ser vi sa”. Kao i na osta lim, i na ova dva sta ja li {ta bi }e 14 bi ci ka la, ali i pot pu no ob ja {we we ka ko se iz najm qu ju. U „Par king ser vi su” ka `u da je i ove se zo ne in te re so va we No vo sa |a na za ovaj vid pre vo za vr lo do bro, kao i da sa da ima oko

1.600 re gi stro va nih ko ri sni ka. Pod se }a mo, re gi stra ci ja za ovu uslu gu, ko ja pod ra zu me va iz ra du ~ip kar ti ce, ko {ta 500 di na ra {to je jed no krat ni tro {ak, jer je neo gra ni ~e nog tra ja wa.

Rad no vre me sta ni ca za iz najm qi va we bi ci ka la je od 7 do 21 sat. Ce na iz najm qi va wa je 20 di na ra za sat vre me na, od no sno 100 di na ra za ce lo dnev no ko ri {}e we.

B. M.

I POSLE POLA VEKA OD ZABRANE SAOBRA]AJA ZAPRE@NIH VOZILA

Kowi {trapaciraju gradom Na no vo sad skim uli ca ma i bu le va ri ma sva ko dnev no se mo gu vi de ti ko wi, ma wi i ve }i ka ko ka ska ju, i na rav no za so bom osta vqa ju iz met po pu tu. Ova sli ka i ne bi bi la to li ko ~ud na, da se ni smo u 21. ve ku, u kom se o~i to jo{ sa mo u Sr bi ji ko ri sti ovo pre vo zno sred stvo. Za ne ko li ko hi qa da so ci jal no ugro `e nih No vo sa |a na sa ku pqa we se kun dar nih si ro vi na, ko je pro da ju ot pa di ma, odav no je osnov ni iz vor za ra de.

Ve }i na wih za kre ta we grad skim uli ca ma ko ri sti za pre `na ko la, {to iza zi va sve ve }e ne go do va we gra |a na, pr ven stve no vo za ~a, jer kre ta we kow skih za pre ga ugro `a va funk ci o ni sa we sa o bra }a ja.

Iako u No vom Sa du jo{ od 1959. go di ne po sto ji od lu ka o za bra ni sa o bra }a ja za pre `nih vo zi la, ona se o~i to ne po {tu je, jer se na grad skim uli ca ma, pa ~ak i u stro gom cen tru sva ko dnev no mo gu vi de ti sku pqa ~i se kun dar nih si ro vi na ko ji se vo ze od kon tej ne ra

do kon tej ne ra na iz ra bqe nim ko wi ma. Grad ske vla sti pet de ce ni ja po ku {a va ju da se iz bo re sa ovim pro ble mom, a pre 40 go di na su ~ak sa ku pqa ~i ma se kun dar nih si ro vi na ku po va li mo tor ne tro ko li ce, ka ko bi is ko re ni li ko we sa grad skih uli ca.

U Gra du ka `u da su sve u~i ni li da bi sta li na put ovoj po ja vi.

Po ru ~u ju i da je u ovom slu ~a ju,

naj ve }a nad le `nost u ru ka ma po li ci je, ko ja bi tre ba lo da ka `wa va vo za ~e za pre ga na li cu me sta.

- Grad ska vlast je za bra ni la sa o bra }aj za pre `nih vo zi la pre ko mo sto va na ka na lu „DTD” iz prav ca Zre wa ni na, Te me ri na i Su bo ti ce, pre ko `e le zni~ ke pru ge iz prav ca Ru men ke i ka Fu to {kom pu tu, uli ca ma Ca ra

Du {a na i Ive An dri }a u No vom Sa du. A na tim pu te vi ma „Za vod za iz grad wu gra da“ je po sta vio i od go va ra ju }u sa o bra }aj nu sig na li za ci ju.

Grad ska vlast je pre ne ko li ko go di na u sa rad wi sa in spek ci ja ma spro ve la ri go ro znu kon tro lu za pre `nih vo zi la, pa se de {a va lo da vla sni ci po beg nu, a iz ra bqe nog ko wa osta ve. Ta kav slu ~aj pre ne ko li ko go di na de sio se u cen tru, u Uli ci Mo de ne. Ra ni jih go di na su se ova kvi slu ~a je vi mno go lak {e re {a va li, jer je u gra du po sta jao azil za ta kve `i vo ti we. Ka da bi po li ci ja uhva ti la ne kog sa za pre `nim vo zi lom, od u zi ma la bi `i vo ti we i sta vqa la ih u azil. Sa da je to ne mo gu }a mi si ja, jer grad jo{ uvek ne ma azil za `i vo ti we, pa No vo sa |a ni ma osta je sa mo da se po mi re sa sud bi nom i da na po kon pri hva te za pre `na vo zi la, ko ja }e o~i to jo{ du go {tra pa ri ca ti grad skim uli ca ma.

Q. Nato{evi}

Iskqu~ewa struje Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va uli ce Bra ni sla va Bu ku ro va 11-39, Ni ko le Vu ji }a 4-20 i Lu ke Mi lan ko vi }a 1.

Pe tro va ra din: od 8 do 11 ~a so va Ma `u ra ni }e va uli ca 66-72B, 80-100,59-99, Din ka [i mu no vi }a 1, 3, 27A, 27B, 27E, Sto lar ska ra di o ni ca, Kru {e dol ska 7, 9, Pre ra do vi }e va 106-108, 105A, Me du li }e va 2-4, 1-3, Cre va ra, Ra~ kog 2-40, 1-31, Fra we Ma li na 2-6, 13, D. [en ka 2-12, 26-44, 1-51, Jo va na Ma na ste ri je 224, 1-25A, Knin ska 13-21; od 8 do 13 sa ti ^ar da, Rib wak i vi kend na se qe ^e re vi} ka ske la.

Fu tog: od 10 do 12 ~a so va Ma ri je Bur sa} 62-108, bb, 91-115, Pr vo maj ska 70, Re pu bli ke Srp ske 86-98,

110-128, 89-107, 115-133, Ra de Kon di }a 145-183, Ru me na~ ka 28-38, 15, 21-29, 31-41, Su tje ska 2-6, 8, Zdrav ka ^e la ra 156-178, 209-233.

Be ge~: od 8 do 13 sa ti ce lo na se qe, Go do rov sa la{, Hlad wa ~a, ben zin ska pum pa “Ta na si}”, Eko no mi ja, Crp ka “Vi zi}”, Po qo pri vred no ga zdin stvo “Me dve|” i pred u ze }e “He mi pro dukt”.

Ka}: od 8.30 do 13.30 sa ti deo na se qa od Uli ce S. Mar ko vi }a pre ma No vom Sa du i S. Mar ko vi }a 2 i 2a. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ka ra{ is pod Bo ro vog ga ja.

Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka oko ^ar de i Du na va.

8

ponedeqak10.septembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

De si i De he no vi su gra |a ni Blizanci Da mir i Lu ka - Bra ni sla ve i Igo ra Ke `i }a, Vu ka {in i Ste fan - Je le ne i Go ra na Du ki }a, De si i De he - Li |ie Van i [en ga ]u ja, Mi li ca i Mi lo{ - Qu bin ke i Sa {e Sa vi }a.

Devoj~ice Sa ra - Alek san dre i Mi la na Da ki }a, Du wa Ane i Vla di mi ra Kra gu qa, Ve dra - Ane i Ro ber ta Kli ba na, Mi ra - Ani ce Po pa di} i Bo ba na Pe jo vi }a, Ara be la - Bi qa ne i Da ni la Va si qe vi }a, Mi la - Bi qa ne i Mi lo {a To mi }a, Ki ti - Bo glar ke i Zol ta na Ki {lin de ra, Mi li ca Bo `a ne i Vla di mi ra Stu pa ra, Una - Bo ja ne i Go ra na Mi tri }a, So fi ja - Ve re i Mi o dra ga Sa ki }a, Le na - Vi {we i Mi qa na Fur tu le, Len ka - Vo ji sla ve Bu xar i Ve ska Mr da ka, Te o do ra Ga bri e le i Alek san dra Pa ka {kog, La la - Da ni je le i Mi lo ja Da mja no vi }a, Len ka - Dra ga ne i Go ra na Ore qa, Mi na - Du we i Bo ri sla va Ili }a, Ema - Zo re Pi li}-Lu ka~ i Vik to ra Lu ka ~a, Iva - Zo ra ne i Iva na Ko sti }a, Ma ja - Zo ri ce i Mi la na To do ro vi }a, Ele na - Iva ne i Mi la na Mar ti }a, Va len ti na - Ja go de i Ste vi ce Ra di }a, Ti ja na - Ja smi ne i Da ni je la Sta ni {i }a, Du wa Je le ne i Go ra na Pe ri }a, Ste fa ni - Je le ne i Iva na Ga fu ra, Fre ja - Je le ne i Mar ka Svi la ra, He le na - Je le ne i Me rin ka Pet ko vi }a, Du wa Je le ne i Ne na da [a vi je, Dra ga na - Je le ne Pa vlo vi} i Mi ro sla va Ma noj lo vi }a, So fi ja - Jo van ke Ra di {i} i Mi o dra ga Be ~a no vi }a, Se le na

- Kri sti ne i Mi ha e la Ja no vi }a, Mia - Qu bi ce i Mi la na ]e to je vi }a, Du wa - Ma je i De ja na Ili }a, Ni na - Ma je i De ja na Mi ke re vi }a, Awa - Ma je i Ne deq ka Maj sto ro vi }a, Ne da - Ma ri je i Qu bo mi ra La ki }a, Sa ra - Ma ri je i Mar ka Tr bo je vi }a, An |e la - Ma ri je i Mi ro sla va Plan ~a ka, Ta tja na - Ma ri ne i Sa {e Ba bi }a, Iva na Ma ri ne Ma ki} i Vla da na Mi li }e vi }a, Len ka Mi la ne i Ne na da Goj ko vi }a, Qu bi ca - Mi le ne i Qu bo mi ra Jo va no va, An |e li ja - Mir ja ne i Bo `i da ra Jo va no vi }a, Mi la - Mir ja ne i Ve li bo ra Pe tru {i }a, Sta {a - Na ta li je i Alek san dra Bo {ko vi }a, An |e la - Na ta {e i Ve li bo ra Ze len ko vi }a, Se le na - Na ta {e i Sa {e Ni ko li }a, Te od o ra - Ni ko le te i Bo {ka Vr ce qa, Le na - Rad mi le Zo go vi} i Zo ra na Mi li jan ~e vi }a, Ma ri ja - San dre i Bog da na Cve ji }a, Ele na San dre i Dar ka ^i pli }a, Ana sta si ja - Sla |a ne Ja no {ev Na u mov i Sve to za ra Na u mo va, Ma ri ja - Ta we Dri ni} Zec i Ili je Ze ca, Ma ri ja - Ta we i Mi ro sla va \u ri ce, An drea - Ta we Man di} Ko zo mo ra i Pre dra ga Ko zo mo re, Aure la - Ti ja ne Na sta si} Do gan i Vik to ra Do ga na, He le na To ne i Da ni e la Le kaj.

Ven~ani Ilon ka La ka to{ i Mi lan Ko lom par, Gor da na Di ki} i Jo sip Vo grinc, Ja smi na Se li mi i Edvin Mi si ni, Ro ma na Ko {~i ca i Ti mo ti Ker slejk, Sne `a na Pe tro vi} i Mi lan ^an ~ar, @eq ka Mi haj lo vi} i Dar ko De spo to vi}, Sve tla na Vuk mi ro vi} i Sr |an Se dlan, Ve ra So mo ra i Dra gan Ma le ni}, Du {i ca Iva nov i Rad mi lo ^o lo vi}, Mir ja na In |i} i Dra gan Mi la no vi}, Bran ka Ra do{ i Zo ran Gra be`, San dra Ki ta no vi} i Zo ran Mar ti nov, Ne deq ka Ili} i Mi lo{ Ra do va no vi}, Ma ri ja Be ni} i Vo ji slav Ka va ja, Dra ga na Ko ko to vi} i Sr |an Li {i}, Ma ri ne la Sku te lis i Mla den Ur da re vi}, Dra ga na Pe tro vi} i Jo van Ubi pa rip, Jo va na Ra doj ~in i Du {an Vu ~en di}, Iva na Vu ko vi} i La zar Po po vi}, Ma ri ja Mi ji} i Igor Pe ji}, Mi li ja na Mi o da ni} i Mi o drag Ma noj lo vi}, Sa wa Mo {o rin ski i Vuk @u ti}, Bo ja na Ja ni }i je vi} i Dra gan Pe tro vi}, Kse ni ja Se ku li} i Yej son Mo ris Kra ford, Bi qa na Gra ho vac i Qu bo mir Ka bi}, Kri sti na Vi tas i Zo ran Sr di}, Je le na Eri} i Go ran Ko sta di nov, @eq ka Du bo vi na i @eq ko An to lo vi}, Ra den ka Ne nad i Zo ran Drob wak, Ana Ste pa ni} i Alek san dar Ob ra do vi}, Ana Pa len ka{ i Dra gan Lon ~ar, Sve tla na Do ki} i Si ni {a Je li ~i}, Bo ja na Ra do man i Ra do mir Zec, An drea Me zei i Alek san dar Ro kvi}, Da ni je la Pqu co i Bra ni slav To mi}, Qi qa na Pap i Pe tar Sla ven ski, Bo ja na Vu~ ko vi} i Igor Vla o vi}, Dra ga na Ko ji} i Ve dran Me di}.

De ja na Bar bu zan i Dar ko Per ko vi}

De~aci Ma rio - Alek san dre i Ja ro sla va Pik si a de sa, Og wen - Alek san dre i Mla de na Ba bo vi }a, Uro{ - Alek san dre i Pe tra Na| fe ji ja, Mi lo{ - Alek san dre Jo va no vi} i Pre dra ga Mi lo {e vi }a, Du {an - Ane @e ler Ko va ~e vi} i Mi lo {a Ko va ~e vi }a, Ste fan - Ane i Iva na Gu ti }a, Mi ha i lo - Ane i Sr |a na Vuk mi ro vi }a, La zar - An dre je i Sta men ka Ra do {e vi }a, Va si li je - An ki ce @iv ko vi} Fi li po vi} i Voj ka na @iv ko vi }a, De jan - Bi qa ne Bo le hrad ski i Alek san dra Da vi dov ca, Og wen - Bi qa ne i Ra do ji ce Xa ri }a, Mar ko - Bo `a ne i Go ra na Kr~ ma ra, Du {an Vla da ne i Go ra na Stan ko vi }a, Ni ko la - Ga bri e le i Ne ma we Po po vi }a, Pa vle - Di ja ne i Mi la na An to ni }a, Ma te ja - Do bri le i Mar ka Oda lo vi }a, La zar - Dra ga ne i De ja na Jan ko vi }a, Uka - \aj qa ne Be ri {e i [a ba na Kru e zi ja, Ni ko la - @eq ke i Slo bo da na Ko va ~e vi }a, \or |e Zo ri ce i Bra ni sla va [a pa, Ne ma wa - Iva ne Ba no vi} Po pi} i Dar ka Po pi }a, Mi haj lo - Iva ne i Alek san dra Ko va ~e vi }a, Lu ka - Iva ne Ki }a no vi} i Sa ve Vo ro bje va, Ha ri - Ire ne i Mi le ta Ni ko li }a, \or |e - Ja smi ne i Sla vi {e Sta no je vi }a, Du {an - Ja smi ne i Sla bo qu ba Jo va no vi }a, Vu ka {in - Je le ne Go lu bo vi}, Fi lip Je le ne i Alek san dra Ko va ~e vi }a, Fi lip - Je le ne i Dra ga na La bu sa, An drej - Je le ne i \or |a Srem ca, Alek san dar - Je le ne i Ivi ce Ma ru {e vi }a, \or |e - Je le ne i Si ni {e Za ri }a, Da vid Kri sti ne i Vla di mi ra Vuj no vi }a, Mar ko - Kri sti ne i Zo ra na Vla o vi }a, Ne ma wa - Kri sti ne Ko va~, Kri sti jan - Kri sti ne Sta no je vi} i Mi -

lo va na Me {te ro vi }a, Alek sa - Li di je Ke kew i Zo ra na Ran |e lo vi }a, Alek sa - Ma je i Vla di mi ra Pet ko vi }a, Ste fan - Ma je i Mi la na Di mi tri je vi }a, Du {an - Ma nu e le Ko ki} i Ne deq ka Mi qu {a, Alek san dar - Ma ri je i Mi ha la Ba lin ta, Ste fan - Ma ri je i Du {ka Baw ca, Da ni lo Ma ri je Ke ke zo vi} i Pe tra Ke zo vi }a, Du {an Ma ri ne i \or |a He ro ra, Ni ko la - Mar ja ne i Dra ga na ]u lu ma, Igor - Mar ja ne i To mi sla va Va si qe vi }a, Vuk - Mi la ne i De ja na Stoj ni }a, Ni ko la - Mi li ce Vu~ ko vi} i Pe tra Ban de, Te o dor - Mi li ce Zra ki} Bak {e i Zol ta na Bak {e, Mi ha i lo - Mi li ce i Zo ra na Ra {e vi }a, Ste fan - Mi li ce i Mar ka ^i~ ka, An drej - Mi li ce i Ne na da Zlat ko vi }a, Te o dor - Mi qa ne Qe {wak i Sa {e Ja }i mo vi }a, Mla den - Mir ja ne i Vla di mi ra Kaj te za, Vla di mir - Mir ja ne i De ja na Ma li }a, Jo van - Mir ja ne Ika~ i Ivi ce \u ri {i }a, To dor - Mi ha e le i Bra ni sla va Bub we vi }a, Mar ko - Na ta {e i Ve se li na ^a bar ka pe, Stra hi wa - Na ta {e Lac ko vi} Ba bi} i De ja na Ba bi }a, Uro{ - Ni ko li ne i Si ni {e Kre so je vi }a, Mi haj lo - Rad mi le i Sr |a na \u ri }a, Ste fan Sa ne le i Mi la na Slav ko vi }a, Ste fan - Sa we i Mi la na Ki se li ce, Mi haj lo - Su za ne i Vla di mi ra Pa jo vi }a, Sla |an - Su za ne i Ja ni ke Ko va ~a, Stra hi wa - Ta tja ne Bu gar i Ri ste Ra di }a, \or |e - Ta tja ne i Go ra na Ro ga no vi }a, Ser gej - Ta tja ne i Igo ra Vin di {a, Ste fan - Ta tja ne i Sa {e Ste fa no vi }a, La zar - Ti ja ne i Slo bo da na Li ri }a, Bra im - Fqu ri je Eq {a ni i Or ha na Plav ca, Stra hi wa - He le ne i Dra ga na To pi }a.

Umrli Mi lo van \or |e vi} (1931), Goj ko \u ki} (1934), Go ran \u ra so vi} (1956), Slo bo dan Jo sin (1930), Sve to zar Aj der (1950), An ka Ba ji} ro|.

Mi li vo jev (1924), Gr ga Ba bi} (1923), Mi lan Bu ne ta (1917), Ka ta ri na Fri da Val ter (1919), Bran ko Vu ko sav (1930), Ve ra Dra `i} ro|. Bo `in (1921), Dra gi ca @i `a kov ro|. Ko la ri} (1932), Vo ji slav Ig wa to vi} (1925), Sne `a na Kre me no vi} ro|. \e ki} (1958), Mi lun ka Luk {i} ro|. Pa u no vi} (1934), Du {an Me di} (1945), Ivan Mi ja tov (1933), Zo ra Mi ja to vi} (1948), Mir ja na Mi li} ro|. \u ra {i nov (1938), Slo bo dan Mi lu ti no vi} (1959), Da rin ka Mr ka ji} (1938), \u ra No skov (1931), Pe tar Ran kov (1947), \o ka Sa vi} (1939), Bo `i dar Svi tli ca (1946), Fi lo me na Si la |i ro|. Ti hi (1929), Ma ri ja Sta ni sa vqe vi} ro|. Ra da ko vi} (1937), \or |e Sto ja no vi} (1926), Je le na Sto ja no vi} ro|. Pe tro vi} (1926), Da mir Sto jiq ko vi} (1954), Sav ka Cve ti} ro|. Jo ki} (1930), Ni ko la Cvet ko vi} (1941), Sve to mir Cu pa} (1934), Qi qa na Cu ci} (1957), Fra wa ^or (1937), I{tvan [e ta lo (1937), Mi ro slav [i po{ (1963), Du {an Ko {u ti} (1928), Sve tla na Ma te jin i Mi lo{ To do ri}

Mi len ko Smu |a (1925), Go ce [i ri jov ski (1941), Go sti mir Jan ko vi} (1937), Dra gu tin Je` (1950), Dra gan Jo va no vi} (1946), Zdrav ko Jo vi} (1940), Qu bi ca Asa ni ro|. Mi {ko vi} (1951), I{tvan Ber ~e wi (1922), Dra ga na Bog da no vi} ro|. Ko va ~e vi} (1919), Ne ven ka Voj no vi} ro|. Dra `i} (1931), Evi ca Vu kas ro|. Vuj ko vi} (1942), Ni ko la Ga lo vi} (1948), Vi do sa va Gru ji} ro|. Jo va nov (1932), Qu bi {a Zec (1968), Dra gan Kla} (1949), Ama li ja Ko lom par ro|. Ko lom par (1954), Evi ca Kor di} ro|. Ga zba ra (1933), Raj ka Ko sti} ro|.

Bre zo (1927), Ma ra Ko ~on da ro|. Ki{ (1935), Ste van Ko ~on da (1932), Ta {a na La ka tu{ ro|.

Di mi tri je vi} (1951), La slo Le rinc (1948), Ra do mir Mi tro vi} (1950), Rad mil Ni ka ~e vi} (1968), Mi o drag Ni ko li} (1944), Sa va Pe rin (1933), Vla dan Pe tro vi} (1942), Mi o drag Po po vi} (1940), Sve to zar Po {ti} (1936), Rad mi la Ra di vo je vi} ro|. Ada mo vi} (1945), Ma rin Ra di ~ev (1949), Vlat ko Sve ti} (1965), Du {an Som bor ski (1959), Qu bi ca Sto i sa vqe vi} ro|. Ba ni} (1939), Mir ko To mi} (1944), Bo `i ca Fi li po vi} ro|.

Jo vi} (1956), Dra `en ^a li} (1974).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

U ZAVODU ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU RADNIKA „@ELEZNICE SRBIJE”

Di gi ta li zo va na ra di o lo {ka opre ma U Za vo du za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka „@e le zni ce Sr bi je”, na Tr gu ca ri ce Mi li ce 10, po zna ti jem kao „Sig nal”, gra |a ni mo gu da iza be ru le ka ra i uz re dov no ove re nu kwi `i cu i par ti ci pa ci ju da oba ve pre gle de kod le ka ra op {te me di ci ne, raz ne spe ci ja li sti~ ke pre gle de, la bo ra to rij ske ana li ze, RTG i ul tra zvu~ na smi ma wa, bez du `eg ~e ka wa. U ovoj usta no vi se do sa da opre de li lo za iza bra nog le ka ra i gi ne ko lo ga oko 20.000 pa ci je na ta i ima me sta za no ve pa ci jen te, ko ji `e le da iza be ru le ka ra u ovoj usta no vi.

- U na {oj zdrav stve noj usta no vi ne za ka zu je se pri jem pa ci je na ta za la bo ra to rij ske ana li ze, RTG sni ma wa, ORL pre gle de, pre gle de kod ne u rop si hi ja tra i psi hi ja tra, psi ho lo ga, gi ne ko lo ga, osim pla ni ra nih pre ven tiv nih pre gle da - ob ja sni la je po mo} ni ca di rek to ra ovog za vo da za No vi Sad dr Rad mi la I|u {ki, do da ju }i da se pru `a ju i sto ma to lo {ke uslu ge o tro {ku Fon da i uz ko mer ci jal ni ce nov nik.

Pa ci j en ti ma ko j i ma je po treb no RTG sni ma we, sa upu tom

le ka ra mo gu istog da na, bez za ka zi va wa, da ura de neo p ho dan pre gled. Pre me sec da na ova usta no va je di gi ta li zo va la svo ju RTG opre mu, {to ra di o lo gu omo g u }a va di g i tal nu ob ra du sli ke uz vi {e de ta qa, uz uve }a we re gi je od in te re sa i po u zda ni je po sta vqa we di jag no ze. Pa ci jent pri ma ma wu do zu zra ~e wa, a po tre ba po na vqa wa sni -

ma ka se dra sti~ no sma wu je, is ta kla je dr I|u {ki.

Ul tra zvu~ na sni ma wa, ul tra zvuk ab do me na, uro lo {ki ul tra zvuk, ul tra zvuk doj ke, {ti ta ste `le zde, po vr {nih i me kih tki va i ko lor do pler krv nih su do va no gu i vra ta, za ka zu ju se na pe riod do dve ne de qe.

Pre m a re ~ i m a na { e sa g o vorni ce, u „Sig na lu” se naj du -

`e ~e ka na pre gled kod kar di o- lo ga (sa ul tra zvu kom sr ca, hol te rom EKG i pri ti ska, kao i te stom op te re }e wa) i en do kri no lo ga sa mo gu} no {}u sni ma wa ko {ta ne gu sti ne, do me sec da na, a u let wem pe ri o du, ka da su gu `ve ma we, na red za pre gled se do la zi i do pet da na, kao i kod of tal mo lo ga, osim za pa ci jen te ko ji zbog in di ka ci ja mo ra ju bi ti pri mqe ni od mah.

U po me nu toj zdrav stve noj usta no vi ra di i Slu `ba me di ci ne ra da ko ja omo gu }a va pe ri o di~ ne pre gle de rad ni ka kao i iz da va we le kar skih uve re wa za sve na me ne. Kan di da ti za vo za ~e B ka te go ri je ov de mo gu da oba ve pre gled i u po po dnev nim sa ti ma.

U la bo ra to ri ji „Sig na la” mo gu se ura di ti sve he ma to lo {ke i bi o he mij ske ana li ze, kao i hor mo ni i tu mor mar ke ri.

Po re ~i ma sa go vor ni ce, u pla nu je da se na ba vi i ma mo graf, ka ko bi upot pu ni li di jag no sti ku skri ning za ra no ot kri va we ra ka doj ke, ko ji je po in ci den ci obo qe va wa na pr vom me stu kod `e na u Sr bi ji.

I. Dragi}

GSP O PRITU@BAMA PUTNIKA DA NISU UPOZNATI SA IZMENAMA NA NEKIM LINIJAMA

Ko ski da oba ve {te wa sa sta ja li {ta?

Do 12. sep tem bra auto bu si na grad skim li ni ja ma 1, 4, 8, 9,11a i 11b sa o bra }a ju iz me we nom tra som zbog ra do va na iz grad wi in fra stuk tu re na ras kr sni ci Stra `i lov ske i Rad ni~ ke uli ce. Tim po vo dom je u na {u re dak ci ju sti gla pri tu `ba put ni ka da ko ri sni ci uslu ga ni su oba ve {te ni o to me, od no sno da oba ve {te wa o iz me we nim tra sa ma kre ta wa ne ma na auto bu skim sta ja li {ti ma.

Iz Slu `be za in for mi sa we grad skog pre vo zni ka na ve li su da to ni je ta~ no. Na sta ja li {ti ma po sto je oba ve {te wa, ali su mo `da

^ITAOCI PI[U SMS

na ne ki ma ski nu ta, {to ni je do pred u ze }a, re kli su u po me nu toj slu `bi.

I na saj tu pred u ze }a ko ri sni ci uslu ga mo gu da se upo zna ju sa no vo sti ma u sa o bra }a ju u gra du i pri grad skim na se qi ma, na ve li su jo{ i pod se ti li da u sve mu po stu pa ju u skla du sa Od lu kom o jav nom pre vo zu put ni ka. U Od lu ci pi {e da pred u ze }e pri li kom pri vre me ne iz me ne tra se kre ta wa autu bu sa tre ba da oba ve sti ko ri sni ke pu tem sred sta va jav nog in for mi sa wa, {to je Grad sko sa bra }aj no pred u ze }e i u~i ni lo.

Grad ski pre vo znik je ju ~e pod se tio put ni ke da se od 1. sep tem bra pri me wu je zim ski red vo `we.

Sva oba ve {te wa o po la sci ma i even tu al ne pri bed be na red vo `we ko ri sni ci uslu ga Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a mo gu da pri ja ve na te le fon Dis pe ~er ske slu `be pred u ze }a 489 66 87 ili na mejl adre su primedbe@gspns.rs. Putnici zimski red vo`we mogu i da kupe na kioscima preduze}a, a red vo`we se nalazi i na autobuskim stajali{tima.

Z. D.

kao sam uti sak da su nam pro du `a va li te ra pi je sa mo da bi uze li pa re!

064/1436... * * * Ko m u n al c i ju r e pro d av c e qu te pa pri ke i ba ke sa ko la ~i ma. A osta la za du `e wa kao da ne ma ju?

062/2630... * * * Ko men tar za ~i ta o ca sa bro ja 063/ 8929... Re zul ta ti su kao i pro {le vla sti, a ne ki mno go bo qi.

062/2726...

Da, 064/2952..., te {ko na ma No v o s a | a n i m a kad bu d e m o pla } a l i od { te t u De v i } u za auto bu sku sta ni cu. A vi i da qe kon tri raj te ra di ka li ma.

062/2726... * * * No vo sa |a ni, za {ti ti mo svo ju de cu ape lom pro tiv in ter net klu bo va ko ji ume sto do 1 sat, ka ko sto ji na is tak nu tom rad nom vre me nu, ra de do ju tra.

In spek ci ja i po red pri ja ve ni {ta ne pred u zi ma. U {tam -

pi pi {e da je za vi snost o in ter ne tu i igri ca ma bo lest, a ni ko ni {ta ne pred u zi ma.

064/2653... * * * Ka `u da je no va vla da ju }a ko a li ci ja u No vom Sa du iz raz iz bor ne vo qe gra |a na, a isti ti su na vod no po di gli pri ja vu pro tiv dru ge ~la ni ce te iste ko a li ci je zbog ku po vi ne gla so va. Isto ta ko, dru ga ~la ni ca

te iste ko a li ci je je bi la na iz bor noj li sti dru ge stran ke, {to ta ko |e ne go vo ri u pri log napred iz re ~e ne tvrd we.

063/8929... * * * Ni j e mi ja s no ka k o JKP „Stan” mo `e da bu de u gu bit ku kad sva kog me se ca pre ko „In for m a t i k e” na p la t e stav k u odr `a va we! To odr `a va we je wi ma ~ist no vac, po {to za tih 300, 400 di n a r a po sta n u i stal no se prav da ju da je to grad ska odlu ka.

063/5010... * * * Re s trik c i j e vo d e u No vom Sa du ni je bi lo za t o {to nam in d u s tri j a, kao

ve li ki po tro {a~, ne ra di. Za to di r ek t or Vo d o v o d a ne m a ~i me da se hva li. A pla }a mo vo du du plo vi {e ne go, re ci mo u Be o gra du. Pi tam se ka kvu vo du pi je mo?

063/5878... * * * ’œPatriota’ Kolarevi} na pravio spisak ‘nevaqalih srpskih umetnika’ Za sve wih sam ~uo, a za wega nikada. Sa svima s toga spiska bila bi mi ~ast upoznati se.

063/5451... * * * Ili}u i ostali, ko ste vi da dajete neproverene izjave, uznemiravate javnost, pa se posle kao kulturno izviwavate. Kada vi radite svoj posao kad vam vreme odlazi na senzacije i marketing?

064/1655...

9

LETOVAWE ZNA I DA PRESEDNE

Ume sto na pla `i, za vr {i le kraj vi no gra da Me |u oni ma ko ji na ra ~un tu ri sti~ kih agen ci ja ima ju ozbiq ne pri med be je i Vi o le ta Ar si}, ko ja tvr di da je we na k}er ka sa ko le gi ni com pre va re na na mi nu lom le to va wu u Gr~ koj. Ume sto u naj bo qem sme {ta ju u Ka vo su u „Island bi~ re sor tu”, za ko ji je sva ka od wih age ni ci ji iz Be or ga da „Maks tra vel Euro xet grup” pla ti la 1.095 evra, za vr {i le su da le ko od gra da, na pe ri fe ri ji, uz vi no gra de i na pu {te ne zgra de, tvr di Ar si}.

- Po gle da le su sme {taj na in ter ne tu i odu {e vi le se -ka `e Vi o le ta Ar si}.- Od mar li {te na sa moj pla `i uz ba ro ve, ba ze ne i dixe je ve iz ce log sve ta. Na kon 20 sa ti pu ta, is to va re ne su pred obje kat ko ji ni je ni na lik to me. Od mah su se po bu ni le i na pi sa le pri go vor, ali i po sle dvo dnev nog na te za wa pre ko te le fo na na re la ci ji Ka vos, Be o grad, No vi Sad, te mog ube |i va wa sa agen ci jom, osta le su u istom sme {ta ju.

U agen ci ji ne sa mo da ni su hte li da re {e si tu a ci ju, ne go su joj, ka ko da qe na vo di, re kli da im ne mo `e ni {ta, ~ak ni na su du, po {to su de voj ke pot pi sa le sa gla snost da pro me ne sme {taj. Ka ko je ta da sa hva ti la, de voj ke su pot pi som na pri ja vu pu to va wa unaj mi le i sme {taj na Ka vo su ko ji se zo ve Astra.

- Ja ko je bez o bra zno tvr di ti da bi de voj ke pri sta le da pla te to li ke pa re za ta kav sme {taj i da su zna le na pro me nu od ma ra li {ta.

Mo ja k}er ka je ~ak tra `i la da joj po tvr de da je to od ma ra li {te za ko je su da le pa re, na {ta je do bi la po tvr dan od go vor. Do ve de ne su u za blu du kao ve ro vat no i mno gi dru gi mla di qu di, jer je ta po nu da na in ter ne tu for mal na i slu `i da bi pri vu kla na iv nu omla di nu.

Ina ~e, pri ja va za pu to va we, ko ju su pot pi sa le, je sa la `nim da tu mom, od 11. ma ja i sve je ja ko do bro is pla ni ra no- na sta vqa Ar si}.

Akon ta ci ju od 3.000 di na ra su put ni ce pla ti le u no vo sad skom pred stav ni {tvu agen ci je 15. ma ja ove go di ne. Pu to va we je tre ba lo da ot pla }a ju na ra te, ali po {to se ni ko ni je ja vqao od pred stav ni ka ove fir me, na kra ju su ~i tav iz nos pla ti le pred put. Na sve se na do ve zao i auto bus sa po kva re nom kli mom, pa su put ni ci po pa kle noj vru }i ni pu to va li na zad do Sr bi je. Na kra ju sve ga, ka ko je {i ber stal no bio otvo ren, pla sti~ na ma ska na we mu se od va li la i po go di la jed nu put ni cu u gla vu. Upr kos broj nim po ku {a ji ma da nad le `ni iz „Maks tra vel Euro xet grup” agen ci je da ju ko men tar na ove za mer ke ko ri sni ca wi ho vih uslu ga, ni smo upe li do bi ti ni ka kav od go vor.

A. L.

Ma la {ko la vi na „Ma la {ko la vi na” na ziv je obu ke na me we ne qu bi te qi ma i po {to va o ci ma vi na to kom ko je }e oni ima ti pri li ku da se upo zna ju sa vi ni ma iz svih kra je va sve ta, kao i da na u ~e ka ko da u`i va ju uz vi na, ka ko da pre po zna ju kva li tet, aro me, ka ko i gde da oda be ru i ku pe do bro vi no i upa re uz hra nu i sli~ no. Obu ka, ko ju or ga ni zu je Aso ci ja ci ja so me li je ra, vi na ra i vi no gra da ra, po ~i we 17. sep tem bra u No vom Sa du i tra je me sec da na. Pre da va~ je emi nent ni stru~ wak i li cen ci ra ni oce wi va~ vi na, dipl.in `e wer po qo pri vre de i so me li jer Qu bi ca Ra dan uz po dr {ku pro fe so ra sa No vo sad skog uni ver zi te ta. Po la zni ci ma su obez be |e ne skrip te i vin ske ~a {e. De taq ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 065/8633122 i 069/ 155 0 155, kao i pu tem saj ta www.so me li jer.org. Pri ja ve se pri ma ju i elek tron skim pu tem na adre su: sko la.vi na@g mail.com.

Z. Ml.

DAnAS U GRADU

065/47-66-452

Do se tqi vi ha ra ju {u ma ma Dok po {ten ~o vek bri ne ka ko do }i do sku pog ogre va, do tle do se tqiv ha ra po na {im {u ma ma i vu ~e i po dve trak tor ske pri ko li ce i nu di da pro da po {te nom, jer ga ni ko od ~u va ra ni je vi deo. Gde je tu prav da, in spek ci ja i ko jo{ me ro da van?

064/3079... * * * Go spo do od bor ni ci, mi gra |a ni tra `i mo no ve iz bo re, pa ko po be di ne ka vla da No vim Sa dom, a ne ta mo ne ki sa dva po s la n i k a. To je naj p ra v il nije.

063/1264... * * * Da li ne ko zna za pro ve re nog i po u zda nog de~ jeg of tal mo lo ga, jer ja i `e na ne zna mo gde vi {e da vo di mo de te! Na da va li smo se pa ra kod pri vat ni ka i opet }e mo, ali ne vi di mo bo qi tak u ko ji su nas uve ra va li dok to ri, ni smo se po ma kli da qe od po ~et ka! Ste -

ponedeqak10.septembar2012.

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.10, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.05, 22.35), „Hrabra Merida” (12.45, 14.10, 14.25, 16.10, 16.25, 18), „Za~in za brak” (20.20), „Vrata” (22.20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

SAHRAnE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Mihajlo \ure Pilipovi} (1947) u 11.15 sati, Sava Svetislava Petrov (1939) u 12, Bajram Zajma Krasni}i (1950) u 12.45, Mara Gojka Je` (1930) u 13.30, Milka Sava Milenkovi} (1948) u 14.15, Doroteja \er|a Mari~i} (1934) u 15 i Stevan Milana Zoranovi} (1952) u 15.45 sati.

Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen [andor [andora Taka~ (1929) u 13 sati.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Nikola Teodora Klipa (1945) u 13 sati.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

10

vOJvOdinA

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

ОДРЖАНА 11. ПАТЛИЏАНИЈАДА У НЕРАДИНУ

Најтежи парадајз од 768 грама СВЕТСКИ ДАН ПРВЕ ПОМОЋИ ОБЕЛЕЖЕН У СОМБОРУ

Активисти и волонтери показали шта знају

СОМБОР: Активисти и волонтери градске организације сомборског Црвеног крста обележили су Светски дан прве помоћи, 8.септембар, пригодном вежбом, одржаном у суботње пре подне на најлепшем варошком Тргу светог Георгија. Њима су „друштво“ правили и запослени у овдашњем одељењу за превенцију болести Дома Здравља „Др Ђорђе Лазић“ који су, махом старијим, Сомборцима и Сомборкама на импровизованом штанду мерили притисак и ниво шећера у крви. Мада је показна вежба неколико екипа Црвеног крста, збрињавање

повређених у разним несрећама, поред промотивног имала и едукативни карактер, Сомборци су се показали као прилично незаинтересовани да науче макар нешто од вештина и знања које могу да представљају разлику између живота и смрти. Већу пажњу овдашњих грађана није могла да привуче ни чињеница да се такмичарске екипе сомборског Црвеног крста у првој помоћи годинама уназад налазе у самом врху у Србији и са свих такмичења се редовно враћају окићени медаљама. М. Мћ

Подела пакета за избегле и расељене

ПАНЧЕВО: Крајем септембра или почетком октобра очекује се подела пакета са храном за 103 избегличке породице. Породице су се пријавиле на позив Комесеријата за избеглице. Пакети су одобрени избеглим социјално угроженим и интерно расељеним лицима, свима онима чија су примања мања од 6.774 динара, ако су сами у домаћинству. Овај износ се увећава за још 3.380 динара по сваком пунолетном, и 2.032 динара за малолетног члана породице. До крајњег рока пријавило се 103 породице.

НЕРАДИН: Традиционална Патлиџанијада, 11. по реду, одржана је протеклог викенда у организацији Месне заједнице Нерадин и Општине Ириг. Као и сваке године богат културноуметнички програм учинио је да ово село заживи и покаже зашто се баш овде узгајало и садило и по 120 хектара парадајза.

- Последњи пут је било 100 пакета, а сада је цирфа порасла за три породице. Надамо се да ћемо добити исти број, а можда га и увећати како би испунили захтеве свих породица - рекао је Радомир Радосављевић члан Градског већа. Поред позива за пакете хране упућен је и позив најугроженијим избеглим и интерно расељеним лицима која до сада нису решили своје стамбено питање да попуне упитник кроз који ће се видети који им смештај одговара. З. Дг.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

- Оснивачи ове, већ сад традиционалне манифестације су Месна заједница Нерадин и Друштво Ирижана који су 2002. године дошли на идеју, да у славу парадајза направе манифестацију, која ће бити прилика да окупи све Нерадинце, дочека госте и развије пољопривредну сарадњу, посебно повртарску. У бившој Југославији, Нерадин је било место где се производило највише парадајза по глави становника, а прошле године смо имали забележену рекордну

стране локалне самоуправе скромним поклонима. Наравно, највеће интересовање посетилаца изазвало је такмичење у бацању парадајза. Сви су могли да се опробају у овој дисциплини и покушају да сруше послагане конзерве. На велико одушевљење посетилаца, најмлађи учесник Радослав Јанковић однео је ласкаву титулу победника у овој дисциплини. Као и сваке године, мерио се најтежи парадајз, у конкуренцији сорте коју су изложили Нерадинци. Милош Јовановић је изложио парадајз који је тежио 768 грама и победио на овом такмичењу. Уз тамбурашке оркестре и културно- уметничка друштва која су забављала посетиоце уз карактеристичне сремске мелодије, посетиоци су могли да погледају штандове и купе домаће производе жена из Нерадина. М. Марушић

Најлепши штанд са сремским мотивима

ИНТЕРКУЛТУРА НЕКАД И САД

Двојна изложба „Сусрети”

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Мали Роле осваја награду на такмичењу у гађању парадајзом

Највећи парадајз

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

производњу. Због мале откупне цене и велике суше, ове године се не можемо похвалити великом и квалитетном производњом и надамо се да се оваква година неће поновити. Циљ ове манифестације је и развијање туризма и прилика да се људи друже и веселе уз тамбураше у овом прелепом амбијентуистакао је председник општине Ириг Владимир Петровић. На овој манифестацији малишани Нерадина су имали прилике да покажу шта су до сад научили у вртићу, а основци су поред програма који су припремили били награђени од

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

СОМБОР: Необична двојна изложба, посвећена свакодневном животу у једној од интеркултурних средина у Панонији, као и данашњем битисању Немаца на тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске, под именом “Сусрети”, отворена је у просторијама Сомборског певачког друштва и Градске библиотеке „Карло Бијелицки”. Изложба „Живели смо у Веменду, мултиетничке димензије за време Првог светског рата” постављена је у приземљу Сомборског певачког друштва и обухвата фотографије становника, војника разних армија, ратних заробљеника и људи које је рат довео у то место у јужној Мађарској између 1916. и 1920. године. Фотографије је начинио сеоски учитељ Бела Хернаи, који је позивао људе у своју кућу и сликао их на дворишту. Тако је забележио један историјски период и шаренило, култура, обичаја, живота Мађара, Срба, Буњеваца, Немаца, Рома....

- За нас, након 100 година, један аспект је од великог значаја. Тадашњи идентитет становништва није се дефинисао првенствено као етнички, већ чешће као конфесионални, социо-економски, али углавном као регионални и локални. Сви смо ми били становници Веменда. Јер „идентитет”, „мањина” и „већина” су термини модерног доба. Тек након Првог свестког рата се сеоска заједница у Веменду поделила, односно разјединила етнички и конфесионално. У мировним уговорима су по први пут споменута права мањина. Ипак, то се у многим заједницама, које су настајале вековима,

противило свакодневном животу и мишљењу људи, па је тако било и у Веменду - нагласила је Беате Биндер из Музеја европских култура у Берлину, посредством којег су ове две изложбе стигле у Сомбор. Мултимедијална изложба „Сада напуштате географску карту”, постављена у Дечијем одељењу Градске библиотеке “Крало Бијелицки”,

и експоната посетиоци имају прилику да послушају интервјуе са Немцима који данас живе на овим просторима, послушају музику подунавског троугла и тако стекну утисак о интеракцији култура на овом простору. Као један од неуобичајенијих сегмената изложбе је и фотографисање са неким карактеристичним пред-

Једна од изложених слика „Бећари“

посвећена је пројекту који почиње 2008. године, када фотографкиња Сандра Кинапфел и лектор Немачке службе за академску размену из Осијека Јерн Нубер крећу у обилазак подунавског троугла, у потрази за траговима немачке културе. Разговарали су са потомцима подунавских Немаца свих генерација и социјалних група о њиховом идентитету, о жељама и о односима са другим народима што је резултирало “сликом” која допуњује ону коју је скицирао Бела Хернаи још пре 100 година. Поред фотографија

метом, изабраним по личном нахођењу, који успоставља везу са пореклом, животом, који има своју причу. Те приче бележе се у посебан албум, који прати сваку изложбу „Живели смо у Веменду” и непрестано расте, па ће тако и свим Сомборцима и Сомборкама, заинтересованим за учешће у овом интерактивном пројекту фотограф бити на располагању сваке суботе од 11 до 13 часова у Сомборском певачком друштву током трајања изложбе, односно до четвртог новембра. М. Миљеновић

Обнавља се Руско гробље

НОВИ БЕЧЕЈ: Новобечејско Удружење српско руског прајатељства „Волошинов“, настоји да ове годне реализује пројекат на санацији и партерном уређењу Руског гробља у Новом Бечеју. После Октобарске револиције у Русији, Нови Бечеј је био један о од центара за смештај избеглица из Русиј у Србији. Пресељени су овде ученици, неставницу и неки родитељи ученика женског Харковског института, који су сахрањивани на посебном дели Православног гробља. Избеглице из Русије били су углавном школова-

ни људи који су одиграли значајну улогу у култуној прошлости ове вроши на Тиси.У Удружењу рускосрпког пријатељсва, настоје да обнављањем Руског гробља сачувају успомену на њих.

-Удружење је учествивало на јавном конкурсу НИС а.д. Нови Сад „Шанса за све“ где је добијно 500.000 динара – каже др Војислав Блажин, предсадник Удружења руско – српског пријатљства у Новом Бечеју. Радови ће бити окончани током ове године. М. К.

vOJvOdinA

dnevnik ИСТРАЖИВАЊЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА У РУМИ

Разлог за останак у родном граду РУМА: У Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми Борко Влајић је представио свој мастер рад на тему „Маркетинг истраживање квалитета живота становника града Руме“. Борко Влајић је свој рад представио пред директорима јавних предузећа и установа у Руми, на које се његов рад односи и пред својим ментором доцентом доктором Браниславом Радновићем. Уз видео -презентацију, Влајић је указао на неке основне правце и закључке из свог рада, чији је циљ био да се анализира укупна ситуација у граду и утврди квалитет живота и то на што објективнији начин. Овај рад се на практичном нивоу тиче услуга јавних предузећа „Комуналац“, „Стамбено“, „Водовод“ и „Гас Рума“.

-Румљани су као предност свог града указали на мање гужве, си-

гурнији живот и мање трошкове, добар саобраћај и добро образовање. Већина испитаника оцењује квалитет живота у Руми са врло добром и одличном оценом, иако је чак 56 испитаника рекло да би је заувек напустило, привремено би је напустило 20 испитаника, а 24 је никад не би напустило, овде је реч о узорку 100 испитаника. Разлози за напуштање града су боља пословна понуда, бољи стандард и могућност развоја бизниса - истакао је Борко Влајић. Присутним посетиоцима се обратио и заменик председника румске општине Драган Кардаш, који је изразио велико задовољство што у Руми стасавају млади и образовани људи, којима треба пружити шансу за запослење и останак у свом граду. М. Марушић

Сонћанке десете у Европи

СОНТА: Сонћанске мажореткиње су на eвропском првенству као представнице Србије, освојиле десето место, у конкуренцији јуниорки са мажорет штапом, међу 35 екипа из европских земаља.У појединачној конкуренцији Розали Курта из Свилојева, чланица КУД „Мажорет“ из Сонте, заузела је 11. место.

Европско првенство одржано је у Мазамету на југу Француске и у свим конкуренцијама учествовало је 110 екипа. Сонћанским мажореткињама, троструким првацима Србије, ово је шесто учествовање на европском првенству и до сада су увек биле међу десет најбољих екипа. Ј. П.

Концерт „Љубимаца” за реновирање азила

ПАНЧЕВО: На сцени у Летњој башти Дома омладине одржан је хуманитарни концерт под називом „Љубимци нашег града”, који су организовали Друштво пријатеља животиња „Љубимци” и Дом омладине. Наступиле су групе „The Elements„, „Mute„, „Хипнагога слике„ и „Неурорекреативни клуб„. Средства која су овом приликом прикупљена „Љубимци” ће искористити за реновирање азила. Помоћ није велика али је преам речима Ивана Курајова, председника Друштва пријатеља животиња, значајна. Азил у Панчеву је мали тако да ће бити сасвим довољно за његово реноривање. У граду и околним местима постоји чак око 2.500 напуште-

них паса, а пракса је показала да је најефикасније решење овог проблема стерилизација.

- Стерилизација је привремено решење, потребно је и чиповати псе како бисмо у сваком моменту знали колико их је и где се налазе. Та акција подразумева озбиљну ветеринарску тријажу јер је, као што знате, законом забрањено убијање здравих животиња које немају поремаћаје понашања рекао је Иван Курајов уз напомену да је кроз своје акције друштво до сада удомило око пет хиљада животиња.

- Надам се да ћемо успети да едукујемо најмлађе суграђане да бисмо за пет до десет година имали одговорне власнике - доЗ. Дг. дао је Иван Курајов.

ponedeqak10.septembar2012.

11

У СУСРЕТ ДРУГОМ ЈЕСЕЊЕМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ САЈМУ У БЕЧЕЈУ

Још увек новитет, а ускоро традиција БЕЧЕЈ: Прошло је годину дана од како смо се први пут окупили око манифестацја која је донела овом граду нешто ново, лепо, креативно, нешто што спаја пословне људе, што доводи потенцијалне инвеститоре, нешто што је још увек новитет, али верујем да ће се у догледно време причати о Међународном јесењем пољопривредном сајму у Бечеју као о традицији, овим речима се присутним представницима медија и пословним партнерима на прес конференцији обратио „највећи кривац“ што је у пољопривредном центру какав је Бечеј лане осванула манифестација оваквог профила директор бечејских сајмова Давор Бошковић. Овогодишњи златни спонзор бечејског Јесењег пољопривредног сајма, чије је отварање

заказано за подне 14. септембра и трајаће наредна два дана, је панчевачка фирма „Алмекс“ С обзиром на то да ће се међу педесетак већих излагача наћи и компаније из Мађарске, Словачке и Хрватске, све има међународни карактер. Осим пољомеханизатора, биће излагача и из сектора аутоиндустрије, презентираће се и продавати резервни делови. Сви ће они бити лоцирани у окружењу спортског центра „Младост“ крај Тисе. Биће и педесетак малих произвођача и продаваца меда, вина и неких старих заната, који ће се сместити у такозваном „Етно сокачету“, тачније оближњем Зеленом корзоу.

- Мислим да смо јединствени по томе што у цени закупа простора обезбеђујемо свим фирмама прикључак на електричну енергију,

комплетну опрему и интернет прикључак. Да би се комфорно осећали и после напорног излагачког дана, обезбедили смо им у веречрњим сатима могућност за опуштање и дружење. Посебна атракција је, свакако, концерт, који ће бити одржан у суботу, 15. септембра, у вечерњим сатима на централном градском тргу. Од 20 сати ће наступити новосадска група „Грива“, а од 21 сати реномирани бенд „Неверне бебе“. Оно што посебно привлачи пољопривреднике је презентација машина у раду, која ће се одржати у недељу, 16. септембра, од 10 сати на платоу крај Силоса уз Србобрански пут и на њивама око њега, завршио је најаву дешавања током тродневне манифестације предстојећег викенда Давор БошкоВ. Јанков вић.

ЧОКАНИ НАЈАВЉУЈУ ФЕСТИВАЛ „ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ”

Добошарење за све генерације

ЧОКА: Седми међународни фестивал добошара „Даје се на знање„ одржаће се од 14. до 16. септембра у Чоки. У варошици крај Тисе која је најдуже неговала добошаре, јер их је до пре неколико година имала као стално запослене у Општинској управи, спојиће традиционално и најмодерније и на предстојећој тродневној забави за све генерације, најавили су јуче организатори фестивала из Културно-историјског удружења „Чокански добошари„ из Чоке. У знаку традиције добошарења, предстојећу манифестацију добошар у Чоки најављује на 52 ћошка! Фестивал почиње у петак 14. септембра великом ди џеј журком, а сутрадан, дочараће се дух традиције у припремању гастрономских специјалитета, чувеног овчијег паприкаша, а такође и концертима тамбурашке и поп-музике. После такмичења у кувању овчијег паприкаша у котлићима и наступа тамбураша, од 20 сати је концерт Неде Украден. Трећег дана фестивала, почев од 15 сати предвиђена је вожња фијакерима, дегустација хране,

коју ће припремити жене из насеља чоканске општине, прогласиће се најлепше, најукусније и највеће добош торте, а добошари из војвођанских места и гости из Мађарске и Румуније такмичиће се у добошарењу „Даје се на знање„. Карневалска поворка бубњара, потом и наступ познатог бубњара Драгољуба Ђуричића, већ су постали препознатљиви за чоканску манифестацију, а за завр-

шетак фестивала најављује се концерт изненађења. Фестивал организује удружење „Чокански добошари„ уз подршку локалне самоуправе општине Чока, Локалне акционе групе Чока и Владе Војводине, а у оквиру пројекта прекограничне сарадње са Мађарском „Добра комшије стварају заједничку будућност”. М. Митровић

ХУМАНИ ГЕСТ РАТКОВЧАНКЕ БОБАНЕ ЋИРКОВИЋ, КОЈА ЖИВИ У ШВАЈЦАРСКОЈ

Стигла помоћ за Дом здравља

ОЏАЦИ: Бројни су примери људске хуманости према средини из које људи потичу, а један од примера је Бобана Ћирковић из Раткова која се већ годинама налази на раду у Швајцарском граду Хорген, у градској болници Зи Шпитал. У неколико наврата ова хумана жена је организовала помоћ за своје место, а најсвежији је пример помоћ оболелом Милошу Дмитровићу из Раткова. Недавно је и оџачки Дом здравља, њеним посредством примио значајну помоћ, опрему која је неопходна за рад ове здравствене установе: комплети радних униформи, затим постељина и посуђа, као и ортопедска помагала.

- Робе има заиста довољно, а узевши у обзир да се ради о коришћеној роби, њена тржишна вредност је далеко већа од 400 хиљада динара како је процењено. Ако споменем да смо ми за

две стотине мантила скоро платили 500.000 динара, а да смо сада добили неколико хиљада мантила, односно униформи, онда је јасно да је ова помоћ веома драгоцена и значајна не само за запослене, већ и за наше пацијенте рекао је др Љубомир Миленковић, директор оџачког Дома здравља. Он је додао да је и стигла и већа количина штака, које ће један дужи период моћи користити пацијенти којима је то потребно. Укупна количина робе је била преко 3,5 тоне, а допремљена је камионом за који је трошкове превоза платила локална самоуправа. Роба је готово потпуно нова. Председница општине Изабела Шерић и њен помоћник Васил Настоски, посетивши Дом здравља, исказали су задовољство овим веома корисним поклоном.

- Ово је заиста леп гест, који показује да је људима стало, да брину о својој некадашњој средини. Локална самоуправа је у овом конкретном случају финансирала превоз донације, као што ће то учинити и у сваком наредном случају. Напоменула бих да је госпођа Ћирковић рекла да може обезбедити и да деца из оџачке општине која су оболела од рака могу бити укључена у програм рехабилитације - рекла је Изабела Шерић. Иницијативу Бобане Ћирковић најозбиљније је схватио Милош Пејчић, председник СО Оџаци и личним контактима успео да помогне да се иницијатива госпође Ћирковић реализује. На основу разговора који су вођени са представницима болнице из Хоргена и у будуће ће бити донација медицинске опреме оџачком Дому С. Милер здравља.

ДУГИ РЕДОВИ ЗА ОПЕРАЦИЈУ КАТАРАКТЕ

Недостају очна сочива

ПАНЧЕВО: За девет месеци у Очној болници у Панчеву успеју да оперишу само двеста пацијената. Некада је та цифра била осамсто оперисаних катаракти у годину дана, а данас је на листи чекања преко 1.000 пацијента. Узрок застоја и дугог чекања је недостатак сочива, а пацијената који се на листи налазе и преко две године је све више.

- Највећи проблем је што добијамо мало сочива за уградњу. Дужина чекања зависи од хитности операције, то јест од тога каква је оштрина вида код па-

цијената. Прво направимо списак оних пацијената који виде само светлост и онда њих оперишемо прве - објаснила је офталмолог др Гордана Бабић. На тај начин, листа чекања се увећава, јер се сваке недеље појави бар двадесетак нових пацијената.

- Проблем је на нивоу Републике, односно са тендерима за набавку сочива. Раније су овај проблем имали само старији, а сада су све чешћи пацијенти и радно способни људи, којима је добар вид неопхоЗ. Дг. дан на радном месту - рекла је др Бабић.

У вр ти ћи ма 1.550 ма ли ша на

КИ КИН ДА: Нова школска година почела је и у вртићима предшколске установе “Драгољуб Удицки”. Директор Ми лош Пе ја ков каже да су сви вртићи спремно дочекали најмлађе Кикинђане.

- Цене боравка за сада се неће мењати.Оне се примењују од септембра 2010. године и целодневни боравак у обданишту плаћа се 3.100 динара док боравак у обданишној групи у којој су деца предшколци месечно износи 1.820 динара. Јаслице се плаћају четири хиљаде динара, а полудневни боравак у забавишту је 1.200, док је забавиште за предшколце 600 динара месечно. Цене боравка су једне од најнижих у Републици Србији, док ће квалитет услуга бити сваке године све бољи - рекао је Пејаков. Распуст је и ове године искоришћен за адаптацију објеката.

-Током лета у вртићу “Лептирић” уређена је спољна фасада, зид према комшијском дворишту, просторије су окречене, а један део је и избетониран. Кречење у вртићу “Колибири” коштало 1,5 милиона динара. Сви вртићи с почетком нове школаске године добили су нове играчке “пертини”, те смо на тај начин за све вртиће обезбедили квалитетне играчке додао је Пејаков. По његовим речима, предшколска установа ни ове године нема листу чекања.Укупно има уписаних 1550 малишана. У градским вртићима има 1.140 деце, а у сеоА. Ђу ран ским их је 410.

Коначно донација болници ПАН ЧЕ ВО: Интерно одељење панчевачке болнице, од донатора Па вла Мар ко ви ћа власника фирме за производњу намештаја БСП, добило је седам кревета и седам ормарића, а Одељење за онкологију је добило четири носача за инфузију. Поред Марковића, болници је и донацијом душека помогао власник ауто куће „Граовац” Ми ла дин Гра о вац. Марковић чија је породица дугогодишњи донатор панчевачке Болнице, позвао је и друге успешне привреднике да се прикључе акцији. Позив је упућен и Регионалној привредној комори, јавним предузећима, банкама, занатлијама, док је градоначелнику Панчева затражио да организује одбор који би водио акцију.

- Годинама су политичари обећавали помоћ Интерном одељењу, али је она увек изостајала. Из тог разлога, колеге занатлије и ја организовали смо се и покренули акцију сакупљања опреме - изјавио је Павле Марковић. Градоначелник др Све то зар Га ври ло вић захвалио је на донацијама и рекао да прихвата иницијативу за формирање Фонда за помоћ панЗ. Дг. чевачкој Болници.

12

reporta@e

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

[EST DECENIJA OD NAJVE]E TRAGEDIJE U ISTORIJI RE^NOG BRODARSTVA JUGOSLAVIJE, KAD JE POGINULO VI[E OD STO PUTNIKA

„Ni{” na Du na vu stra dao kao „Ti ta nik” M

asa qudi je tog 9. septembra 1952. qudi je pohrlila na beogradsko pristani{te i ka brodu „Ni{“, koji je tog kasnog leta bio jedina veza sa Zemunom. Gu`va je ve}a nego obi~no, jer su jo{ po~etkom godine po~eli radovi na popravci kopnene veze dve savske obale. Sa severozapada su nailazili gusti, olovno tamni oblaci, pa se ve} u podne smra~ilo kao u predve~erje, {to je samo ponukalo narod da se i bez kupqene karte {to pre ukrca. Pomalo iznena|en gu`vom, a zabrinut za sigurnost putnika i broda, kapetan „Ni{a“ Ferdinand Nobilo, zatra`io je dozvolu beogradske Kapetanije da isplovi ranije, jer se masa i daqe tiskala na pristupnom mosti}u. Po{to mu je de`urni slu-

skom smr}u tolikog broja qudi, ali su svemo}ni dr`avni organi, jo{ uvek suo~eni sa zveckawem ruskog oru`ja na granicama FNRJ, brzo pla{tom }utawa prekrili ceo slu~aj, prethodno za smrt preko sto putnika okriviv{i splet nesre}nih okolnosti i neuobi~ajene vremenske prilike.

Ipak, istina se nije dala sakriti. Mada projektovan za svega 60 putnika, tog dana se na „Ni{“, po nekim procenama, ukrcalo oko 150, od kojih je samo 106 i kupilo kartu. Nameran da preduhitri oluju, kapetan Nobilo je krenuo sa beogradskog pristani{ta u 13.07, da bi wegovu la|u svega nekoliko minuta kasnije zahvatili naleti vetra ja~ine deset bofora (oko 100 km na sat). Preoptere}eni brod, na kome se ve}ina putni-

Ma ke ta „Ni {a”...

Svega pet minuta od polaska, u 13.12, nekada{wi parwak, a te 1952. dizel uzdanica JDRB, motorni brod „Ni{“ na{ao se na dnu Dunava, 14 metar ispod povr{ine, povukav{i u plavu grobnicu nikad ta~no utvr|en broj, ali svakako vi{e od sto, putnika.

Retki sre}nici koji su, u op{toj panici, uspeli da napuste kabine i salon „Ni{a“, jo{ uvek

... i di zel ka na kon va |e wa sa re~ nog dna

su bili daleko od spasa. Mada su sa obale u misiju spasavawa pohitali brojni ~amci, sudbina putnika je bila kao `ivotni rulet.

Zabele`eni su ~udesni slu~ajevi spasavawa qudi koji uop{te nisu znali da plivaju, ali i smrti Beogra|ana i Zemunaca koji su plivali kao „riba u vodi“. Potresne pri~e su punile tada{wu {tampu, pa i ona o majoru JNA koji je

Be o grad sko pri sta ni {te po ~et kom pe de se tih

`benik to odobrio, oglasila se sirena la|e Jugoslovenskog dr`avnog re~nog brodarstva i „Ni{“ je krenuo.

Ve} koliko sutra „Slobodna Vojvodina“ (kako se tad jo{ uvek zvao „Dnevnik“) obavestila je ~itaoce o nezapam}enoj tragediji i pogibiji stotinak putnika u podivqalim vodama Dunava. Zemqa, tek neku godina ranije iza{la iz najve}e svetske klanice, bila je konsternirana mirnodop-

ka suo~enih sa jakom ki{om i krupnim gradom skonila u salon, kapetan je poku{ao da okrene ~eono vetru i ogromnim dunavskim talasima, ali mo}na reka nije dozvolila ovoj orahovoj qusci da joj se protivi, niti krmano{u Jovanu Gvozdi}u da ispuni nare|ewe svog kapetana. U jednom momentu, brod se opasno nagnuo desno, ogromni talas ga je poklopio i voda je pokuqala u potpalubqe.

Smrtonosna klopka se zatvorila!

Tro dnev na dr `av na `a lost na kon ka ta stro fe

PRE^ANSKA LEKSIKA

Re pe te ili za {to svi vo le bar dva red

S

vi smo u~i li da je re pe ti ci ja Maj ka Ja wa za sva zna wa, pa ipak smo tu la tin sku re~ za pam ti li kao – “re pe te”. Si pa ti dva pu ta. Na pu ni ti por ci ju, ili ta wir, naj ma we dva red , a na tzv. ka za ni ma, jav nim me sti ma gde se grup no hra nio na rod. Ko ni je ku sao u rad ni~ kim

men za ma pe de se tih, pa ni u stu dent skim se dam de se tih, mo rao je da sta ne u red za “jo{ je da red” bar u voj sci. Ako to ve} ni je prak ti ko vao na rad nim ak ci ja ma {i rom on da {we Ju ge. Li~ no po obi la ti jim por ci ja ma bo qe za pam tio Xep u Gr de li~ koj kli su ri od Kro no va u Slo ve ni ji ma da sam se na obe pod jed na ko po pra vio. Ki lo gram po de ka di. Mo `da bi ta ko bi lo i da sam bio “na ko stu” kod ku }e, ali ta mo je bi lo sla |e.

Vaq da zbog ~i stoh va zdu ha na Mo ra vi (Kr ki ) i

~i stih ru ku za ma ka nih u hlo ri sa nu vo du pre pru `a wa por ci je. ^ak ni go li ca we no zdr va hlor nim pa ra ma pri sva kom pri no {e wu ru ke usti ma, ni je nam sma wi va lo ape tit. Ba{ kao ni dru gi ha lo ge ni ele men ti. Brom, re ci mo.

Re pe ti ra ti, da kle, zna ~i po na vqa ti. Ali ne ku po va ti no ve stva ri, ima ti tro {ka oko po na vqa ja ( ~e ga se La le od u vek zdra vo pla {e), ve} ope to va ti, pof to ra va ti. Re~ zbi qa ni je iz voj vo |an skog vo ka bu la ra, ali se ov de {i ro ko odo ma }i la, pa po ma lo i za bo ra vi la. [ta mo `e mo ka da je hra na i sve oko we, ov de zdra vo po pu lar no. Ko li ko se sa mo sva kog vi ken da {i rom Voj vo di ne odr `i ro {ti qi ja da, ku pu si ja da, zlat nih i dru gih ko ti }a, mu(n)di ja da u spra vqa wu ra zno ra znih |a ko ni ja. Tu se i ne pi ta za re pe te. Si pa sva ko ko li ko mo `e da po ku sa, ni bri ge {a ga ni je za pr {wak . Za to {to je taj be }a rac za bo ra vqen (Ala sam se naj’o bun de va ra / Teo mi se pr {wak da mi se opa ra) i za o to {to pr {wa ci vi {e ni su “in”. Ne pra ve se kod }ur ~i je, ve} ku pu ju od Ki ne za. Ima (isti ni ta) pri ~a ka ko su ne ki Ba na }a ni na te ra li jo{ ca ra Fra wu (Jo si pa) da im po ja ~a ra nu. Kao, do {ao je da red Kaj zer u vi zi tu, ba{ u re gi men tu gde je bi lo mno go Ba na }a na, pa ih upi tao (pre ko tol ma ~a) ka kva im je hra na. Oni u ho ru grak nu li do bra. Po sle Kaj zer za pi ta (bo qe da ni je) ima li do sta u ka za nu, a Ba na }a ni od vra ti li – jo{ i osta ne! Tu se gost za ~u di, pa na svo ju ne sre }u upi ta: a {ta ra di te sa tim {to osta ne. I do bi lo gi ~an od go vor: i to po je de mo! Od tad su ka za ni bi li pu ni ji pa su sa mo oni naj je {ni ji i{li po – re pe te.

Re pe ti ra se i pu {ka, ali i dru ge stva ri. ^ak i bi }a. ^i tao sam o neo bi~ nim ime ni ma u Ame ri ci, gde je zbi qa ve li ko {a re ni lo kod kr {ta va wa. Sva ka tre }a le pa `e na zo ve se Ej pril (april), Ma ja ne ma ni u tra go vi ma, po lo vi na tam no pu tih de voj ~i ca su Ta we ili So we, a Sve tla ne jo{ ni su u mo di, vaq da zbog te {kog spe lin ga. No, jed na ma ma je ro di la si na i od mah iz ja vi la da }e se zva ti Pit (vaq da od Pi ter).

Dok to ri i mu` za pam ti {e ime, a on da, ona ne nad no ro di jo{ jed nog de ~a ka. Istog kao pr vog jer su bi li mo no zi got ni bli zan ci. Svi upi ta {e za we go vo ime, a maj ka po no sno uz vik nu: Ri pit (ko pi ja).

Pavle Male{ev (Kwi ge ovog auto ra iz se ri ja la „Di va ni o re ~i ma„ mo gu da se ku pe u no vo sad skim kwi `a ra ma „Most”, „Ma la ve li ka kwi ga” i „Le mi je va kwi `a ra”)

plivaju}i jednom rukom uspeo da se domogne obale sa detetom pod drugom, da bi tek tad shvatio da je spasao tu|e dete, dok je wegovo ostalo na „Ni{u“. Potresla je tih dana gra|ane i tragedija porodice Marije Dimitrijevi} koju je raspomamqeni Dunav progutao sa wene dve k}erki, dok joj je tre}a pre`ivela samo zahvaquju}i tome {to je sa Marijinom kom{inicom ostala na obali da sa~eka drugi polazak broda ka Zemunu. Plakali su tada Jugosloveni i nad sudbinom Zemunca Dragoquba Jovanovi}a koji je, saznav{i da je tog prepodneva postao otac, pohrlio u Beograd da svoju suprugu i novoro|eno dete obaspe poklonima, ali umesto u porodili{tu zavr{ili su na dnu Dunava... ^im su najja~i udari olujnog vetra smalaksali, uz budno oko tada{wih ministara unutra{wih poslova Jugoslavije i Srbije, Aleksandra Rankovi}a i Slobodana Pene-

zi}a Krcuna, brod dizalica „So~a“ po~ela je sa operacijom va|ewa olupine „Ni{a“. Ve} u ~etiri sata ujutro slede}eg dana, brod koji je po svedo~ewu gwuraca JNA, na re~nom dnu bio u polo`aju „kao da i daqe plovi“ izvu~en je na povr{inu, da bi do osam ujtro sva tela davqenika bila izva|ena. Dr`ava je proglasila trodnevnu `alost, osiguravaju}i zavod isplatio po 50.000 dinara za svakog poginulog a istraga zavr{ena skoro pre nego {to je i po~ela. Orkanski vetar i nevreme je progla{eno jedinim krivcem, izva|eni „Ni{“ je popravqen, prefarban i pod imenom „Senta“ prevozio putnike na relaciji Smederevo - Kovin. O tome da li je prevrtawu broda, koji je kona~no razrezan u pan~eva~kom brodoradili{tu sedamdesetih godina, doprinela skora zamena parne ma{ine neuporedivo lak{im dizel-motorom, ~ime je drasti~no naru{ena stabilnost „Ni{a“, ko je odgovoran za skoro tri puta ve}i broj putnika od kapaciteta nesre}ne la|e, za{to je „Ni{“ uop{te zaplovio u susret oluji u to vreme se nije ni smelo, makar javno, raspravqati.

Ba{ kao ni o ta~nom broju poginulih putnika.

Mili} Miqenovi}

Pro {li ti ski so mo vi kao u ku pu su vo lo vi a drugom memorijalu „I{tvan Bosnai” u lovu tiskih somova, koje su priredili doma}ini iz kawi{kog udru`ena „Bratstvo” bu}kalo se u 29 ~amaca. Do{li pecaro{i iz Futoga, Grocke, Mola, Novog Kne`evca, Subotice, Segedina i drugih mesta a sve je nadma{ilo tandem Vladimir Pri{i} iz Futoga i Nenad Jovi~i} iz Sremskih Karlovaca, koji kao da su po ba{ti brali futo{ki kupus! U wihovoj ~uvarki posle pet sati se na{lo devet somova, precizna vaga je pokazala 16,280 grama, ne ra~unaju}i dva {to su za centimetar-dva bili kra}i od propisana mere. Pobednici vele da su jo{ pet nedoraslih “juniora” odmah vratili u reku.

- Ovde lovimo ve} ~etvrti put, bili drugi i tre}i, pa je red o da pobedimo - zadovoqan je Pri{i}.

– Vetar je malo smetao, ali su svi ostali uslovi bili odli~ni. Krenuli smo uzvodno ka Martono{u i izabrali dobar teren. Kao na{ omiqeni dunavski izme|u ^elareva i Kamewara.

N

Gro ~a ni ulo vi li ka pi tal ca od se dam ki la

Jovi~i} dodaje da kao mamac koristili samo {koqke i bilo je dovoqno.

- Dobar smo tandem i nije nam toliko bitan plasman, mada je svaka pobeda draga. Meri se ekipni u~inak, ali ko }e od nas

Po bed ni ci Pri {i} i Jo vi ~i} s do ma }i ni ma

dvojice vi{e uloviti, ostaje tajna. Uglavnom smo prili~no ujedna~eni po ulovu, a najve}i primerci su obojici somovi od oko 13,5 kilograma.

Bogomiru Kubiwecu i Jeleni Stojanovi} iz Grocke, koji prvi put bu}kaju na Tisi, za drugo mesto bio je dovoqan som od bezmalo sedam kilograma, najve}i stradao na ovom memorijalu.

- Bu}kamo kod ku}e stalno na Dunavu, gotovo da je kao na Tisi, samo {to su dubine ve}e. Za mamac smo koristili {koqke i crne gliste, bili na pravom mestu u pravo vreme i, eto, imali sre}e – skromno veli Kubiwec.

Tre}i su bili Ferenc Olah i Laslo Mu`qai iz Mola, sa dva som~i}a te{ka 3.560 grama. Prvi pecaro{ „Bratstva” Andra{ Tot veli da je ulov slabiji zbog vetra, ali je ciq dru`ewa i negovawe uspomene na Bosnaija, prerano preminulog, strastvenog kawi{kog bu}karo{a.

M. Mitrovi}

crna hronika

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

13

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE VLADIMIR VUK^EVI] OBELODANIO

Ima mo sve do ka uzi ma wa or ga na Sr ba ZBOG SUMWE DA JE PRIMILA MITO U KRAQEVU

Pri ve de na di rek tor ka Me di cin ske {ko le Mi ni star stvo pro sve te, na u- ke i teh no lo {kog raz vo ja sa op {ti lo je ju ~e da je zbog pri ma wa mi ta za upis u~e ni ka u {ko lu pri ve de na di rek tor ka Me di cin ske {ko le u Kra qe vu. U sa op {te wu je na ve de no da }e Pro svet na in spek ci ja Mi ni star stva pred u ze ti sve za kon ske me re da se di rek tor ka {to pre raz re {i funk ci je.

Mi ni star stvo je ne dav no za tra `i lo da MUP Sr bi je pre du -

zme me re u okvi ru svo jih nad le `no sti ka ko bi raz ot kri li sva ki slu ~aj ko rup ci je. Iz Mi ni star stva su upu ti li apel svi ma ko ji ima ju sa zna wa da u ne koj obra zov noj usta no vi ima ova kvih ili sli~ nih po ja va, da ih oba ve ste o to me ka ko bi {to pre iz obra zov nog si ste ma uda qi li one ko ji na ru {a va ju ugled obra zo va wa i obez vre |u ju re zul ta te ve li kog bro ja po {te nih rad ni ka u we mu.

(Tanjug)

Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne ima sve do ka ko ji je u~e stvo vao u uzi ma wu or ga na srp skih za ro bqe ni ka sa Ko so va kra jem 90-ih go di na, iz ja vio je ju ~e tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi}.

On je ka zao da je sve dok, ko ji je ina ~e biv {i pri pad nik Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va (OVK) ta~ no opi sao ka ko je jed nom srp skom za ro bqe ni ku od stra we no sr ce na lo ka ci ji u bli zi ni Ku ke {a, na se ve ru Al ba ni je, a or gan je tran spor to van na aero drom Ri nas u bli zi ni Ti ra ne.

- Sr ce je pre ma sve do ~e wu tog o~e vi ca, za tim pro da to na cr nom tr `i {tu - na po me nuo je Vuk ~e vi}.

Tu `i lac je pre ci zi rao da je taj sve dok dao iz ja vu o le kar skoj pro -

joj kwi zi „Lov: Ja i rat ni zlo ~in ci” ko ju je ob ja vi la po od la sku sa du `no sti. Kar la del Pon te je u kwi zi opi sa la ka ko je 1999. go di ne od no vi na ra sa zna la da je oko 300 Sr ba i dru gih ne al ba na ca bi lo ote to i tran spor to va no u Al ba ni ju, gde su im va |e ni or ga ni, ko ji su za tim sla ni u Ita li ju, oda kle su di stri bu i sa ni u kli ni ke {i rom Evro pe. U kwi zi ona spo mi we na se we Bu rel u Al ba ni ji, gde su `r tva ma va |e ni or ga ni u ku }i ko ju ona u kwi zi na zi va „`u ta ku }a”.

Srp sko Tu `i la {tvo, ali i me |u na rod na or ga ni za ci ja za za {ti tu qud skih pra va Hju man rajts vo~ tra `i li su od Al ba ni je da po kre ne is tra gu o na vo di ma o tr go vi ni or ga ni ma ote tih Sr ba, ali ta dr -

NA ADMINISTRATIVNOM PRELAZU MERDARE

U „gol fu” 2,5 ki lo gra ma ma ri hu a ne U za jed ni~ koj ak ci ji srp ske po li ci je i ca ri ni ka na ad mi ni stra tiv nom punk tu Mer da re kod Kur {u mli je prek si no} je spre ~en po ku {aj kri jum ~a re wa 2,5 ki lo gra ma ma ri hu a ne, sa op {ti la je po li cij ska upra va u Pro ku pqu.

Dro ga je ot kri ve na u vo zi lu mar ke „golf 3“ slo ve na~ kih re gi star skih ta bli ca ko ji je do la zio iz prav ca Ko so va. Ma ri hu a na je bi la skri ve na is pod zad weg se di {ta , a ras po re |e na je u ~e ti ri pa ke ta.

Slo ve na~ ki dr `a vqa nin, ~i ji iden ti tet po li ci ja ni je sa op {ti la, pre dat je is tra `nim or ga ni ma na da qe po stu pa we.

(Tanjug)

U FRU[KOGORSKOJ ULICI U BEOGRADU

Pre tu ~en gej mla di} Gej strejt ali jan sa (GSA) sa op {ti la je ju ~e da je ne ko li ko oso ba pre tu klo gej mla di }a V. M. (25) i uz o{tru osu du na si qa za tra `i la od nad le `nih da uh pa si i pro ce su i ra po ~i ni o ce.

Ka ko je na ve de no, na pad se do go dio u no }i iz me |u 7. i 8. sep tem bra u par ku u Fru {ko gor skoj uli ci u Be o gra du, a po li ci ju je oba ve stio drug pre tu ~e nog ko ji je us peo da po beg ne. Do da je se da su gej mla di }a pre tu kla {e to ri ca mla di }a uz po grd ne uz vi ke, a da je po li ci ja do {la na me sto na pa da ne ko li ko mi nu ta po sle po zi va, ali da su na pa da ~i po be gli.

Od nad le `nih GSA tra `i „da ovaj i sve pret hod ne slu ~a je ve na si qa bez od la ga wa ra sve tle, in den ti fi ku ju po ~i ni o ce i pri ve du ih prav di”. U Mi ni star svu unu tra {wih po slo va po tvr |e no je da je na pad pri ja vqen po li ci ji i da se in te zniv no ra di na ra ve tqa va wu svih okol no sti i pro na la `a e wu po ~i ni o ca.

(Tanjug)

PO@AR U STANU U BEOGRADSKOM NASEQU ZVEZDARI

Kom {i ni ca spa s la be bu, majka povre|ena Na Bu le va ru kra qa Alek san dra 128 u Be o gra du je oko pod ne iz bio po `ar, u pot kro vqu zgra de, u ko me je po vre |e na jed na `e na, a po `ar je u me |u vre me nu uga {en.

Ka ko je Ta nju gu re ~e no u Bi rou MUP-a za sa rad wu s me di ji ma, u po `a ru jed na `e na je za do bi la ope ko ti ne i pre ba ~e na je u

pro stor, pro na {li po vre |e nu oso bu u svom sta nu, iz ne li su je do le, pre da li eki pi hit ne po mo }i i na stu pi lo je ga {e we po `a ra. Po `ar je lo ka li zo van ve o ma br zo, za ne kih 3-5 mi nu ta, za hva }e nost po `a ra je oko 20 kva drat kih me taa, na li cu me sta je bi lo 19 va tro ga sa ca i pet va tro ga snih vo zi la - re kao je za

kr ho ti ne ko je su pod se }a le na ostat ke hi ru {kih in stru me na ta.

Pre ma is tra zi ko ju je spro ve lo srp sko Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne, hi ru {ki za hva ti nad `r tva ma tr gov ne or ga ni ma iz vo |e ni su u do mo vi ma zdra vqa ili bol ni ca ma ko ji su to kom ra ta ko ri {}e ni za le ~e we voj ni ka OVK. Za te po tre be ko ri {}e ni su deo bol ni ce u ka sar ni „Baj ram Cu Tu `i lac Vla di mir Vuk ~e vi} ri”, dom zdra vqa u fa bri ci „Ko ka-Ko le” u Ti ra ni, ne ka ze, dok je Ta ~i ne gi rao sve op tu u rop si hi ja trij ska bol ni ca u za `be i na ja vio tu `bu pro tiv Mar tvo ru broj 320 u me stu Bu req i ti ja. pri vat na ku }a adap ti ra na u bol Po ~et kom ja nu a ra 2011. u Is ni cu u bli zi ni me sta Tro po ja, ta tan bu lu je uhap {en dok tor Ju suf ko zva na `u ta ku }a, ko ja se na la zi Son mez, a dva me se ca ka sni je u se lu Ri be, ne da le ko od gra da Euleks je do neo od lu ku o po kre ta Bu re la i da nas je be le bo je. U woj wu kri vi~ nog pro ce sa pro tiv op `i ve ~la no vi po ro di ce Ka tu ~i tu `e nih za tr go vi nu qud skim or ko ja je po ot kri va wu slu ~a ja ne ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji. Op gi ra la da je wi ho va ku }a ika da tu `ni ce su pod ne te pro tiv Luf bi la me sto na ko me su za ro bqe ti ja Der vi {i ja, Dri to na Xil te, ni ci ma va |e ni or ga ni.

So ko la Haj di ni ja i Ili ra Re ~a ja

Vekari}: Izjava proveravana 16 meseci

Ku }a u Al ba ni ji u ko joj su va |e ni or ga ni

ce du ri, ura |e noj na se ve ru Al ba ni je, i tr go vi ni qud skim or ga ni ma Sr ba kid na po va nih 1998. i 1999. to kom su ko ba na Ko so vu.

Sve dok je do de ta qa is pri ~ao pro ce du ru tr go vi nu or ga ni ma u ko joj je i sam u~e stvo vao, a ka ko je na gla sio Vuk ~e vi} on }e zbog svo je bez bed no sti do bi ti po seb ne me re za {ti te.

De ta qe o tr go vi ni or ga ni ma u ko joj su u~e stvo va li pri pad ni ci OVK ot krio je u svom iz ve {ta ju spe ci jal ni iz ve sti lac Sa ve ta Evro pe Dik Mar ti 12. de cem bra 2010.

Pr ve tvrd we o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na KiM obe lo da ni la je biv {a tu `i teq ka Ha {kog tri bu na la Kar la del Pon te u svo -

`a va ni je bi la ras po lo `e na za sa rad wu u toj is tra zi.

Pre ma Mar ti je vom iz ve {ta ju or ga ni za tor oti ma wa qu di i tr go vi ne qud skim or ga ni ma bio je ak tu el ni pred sed nik ko sov ske vla de Ha {im Ta ~i i Dre ni~ ka gru pa.

Ha {ki tri bu nal po kre nuo je 13. ja nu a ra 2005. go di ne is tra gu o tr go vi ni or ga ni ma, na osno vu pred me ta ko ji su pro na |e ni u „`u toj ku }i”, za ko je je po sto ja la osno va na sum wa da su ko ri {}e ni za va |e we or ga na ote tim Sr bi ma i ne al ban ci ma. Me |u pred me ti ma ko ji su pro na |e ni, na la zi li su pla sti~ ne po su de, pra zne bo ce sa na zi vi ma le ko va ko ji se ko ri ste pri hi ru {kim in ter ven ci ja ma i me tal ne

Za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} re kao je ju ~e Ta nju gu da je tu `i la {tvo pro ve ri lo na vo de sve do ka i u~e sni ka me di cin ske pro ce du re va |e wa qud skih or ga na srp skih za ro bqe ni ka sa Ko so va, na se ve ru Al ba ni je kra jem de ve de se tih go di na i da se uve ri lo u wi ho vu ta~ nost.

- We go va iz ja va je za i sta fra pant na i od ve li kog je zna ~a ja.

Mi na ovo me ra di mo ve} 16 me se ci i pro ve ri li smo sve we go ve na vo de - pre ci zi rao je Ve ka ri}. - Sa da nam je naj bit ni ja we go va bez bed nost, i za to se sta ra spe ci jal na je di ni ca Mi ni star stva unu trasnsih po slo va Sr bi je, ta ko da je on pot pu no si gu ran.

Na kon {to su is tra `i te qi is pod be le fa sa de pro na {li tra go ve `u te bo je, po ro di ca je pro me ni la pri ~u, tvr de }i da je ku }a ofar ba na u `u to pred jed nu svad bu.

Po red po me nu tih lo ka ci ja, srp sko tu `i la {tvo ras po la `e po da ci ma da je po sto jao i ile gal ni za tvor u rud ni ku De va ko ji se na la zi u po gra ni~ nom de lu iz me |u Ko sme ta i Al ba ni je.

Kao od go vor, EU i Euleks su iz ja vi li da oni sma tra ju da je iz ve {taj ve o ma ozbi qan i da tra `e do -

DANAS SVETSKI DAN PREVENCIJE SUICIDA

Po ve }a va se broj sa mo u bi sta va u Sr bi ji Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja (SZO) upo zo ra va, po vo dom Svet skog da na pre ven ci je sa mo u bi sta va, 10. sep tem bra, da sva ke go di ne oko mi lion qu di odu zme se bi `i vot, {to zna ~i da jed na oso ba na sva kih 40 se kun di dig ne ru ku na se be. U po sled wih 45 go di na, sto pa sa mo u bi stva po ra sla je za 60 od sto {i rom sve ta, a po bro ju sa mo u bi sta va pred wa ~e ze mqe biv {eg So vjet skog Sa ve za, ali i one u ko ji ma se de {a va ju ve li ke po li ti~ ke i eko nom ske tur bu len ci je.

- Broj sa mo u bi sta va se po ve }a va i upra vo kao {to ob ja vqu je Re pu bli~ ki sta ti sti~ ki za vod, po sto je po da ci da je Sr bi ja na vr hu spi ska evrop skih ze ma qa po sto pi sa mo u bi stva - re kla je Ta nju gu Bran ka Kor di} iz Cen tra za `i vot ne ve {ti ne. Ona je is ta kla da se ra di o ze mqa ma u tran zi ci ji, me |u ko ji ma je i Sr bi ja, is ta kav {i da smo tra u ma ti zo va no dru {tvo u tran zi ci ji u okvi ru ko ga

Kor di} uka zu je da ve li ki pro blem pred sta vqa usa mqe nost i ~i we ni ca da qu di ne ma ju s kim da de le svo je pro ble me, a zna se da je

Policajac digao ruku na sebe

se od vi ja ju pro ce si ko ji su sa mi po se bi vr lo te {ki.

- Na `a lost, ni ko se ni je ba vio pro jek ti ma ka ko olak {a ti tra u mu, a po zna to je da se tra u me i stres aku mu li ra ju, a to ima aku mu la tiv ni efe kat, {to zna ~i da se ta kva si tu a ci ja te {ko pod no si - ka za la je Kor di}. Ona je do da la da su naj u gro `e ni ji qu di sta ri 55 i vi {e go di na, sre do ve~ ni qu -

di ko ji su naj ve }e `r tve tran zi ci je, jer oni u ve }i ni slu ~a je va osta ju bez po sla.

Pre ma re ~i ma Kor di }e ve, bi lo bi ve o ma do bro da se na pra ve bes plat ni edu ka tiv ni pro gra mi ko ji bi qu di ma omo gu }i li da na u ~e da se bo re pro tiv stre sa i da na od go va ra ju }i na ~in re {a va ju go ru }e pro ble me, jer bi se na taj na ~in sma wi vao ri zik od sa mo u bi stva.

Besparica ukida telefonsku liniju Kli ni ku za ope ko ti ne, pla sti~ nu i re kon struk tiv nu hi rur gi ju u Zve ~an skoj ulici.

Po li ci ja je po ku {a va la da na |e we nu be bu sta ru oko go di nu da na ko ja se na la zi la u sta nu ko ji je za hva }en po `a rom. Na sre }u, wu su kom {i je na vre me eva ku i sa le, ta ko da je de voj ~i ca osta la ne po vre |e na.

- Qu di ko ji su oti {li go re, br zo su pre tra `i li stam be ni

B92 ko man dir va tro ga snog ba ta qo na op {ti ne Zve zda ra \u ro [u {war.

Za sad ni je po zna to ka ko je do {lo do ne sre }e, ali je ovo dru gi po `ar u istom sta nu u po sled wih 15 go di na. Be bu je spa si la kom {i ni ca, ko ja po {to je ~u la va pa je `e ne, utr ~a la i iz vu kla ko li ca sa de voj ~i com sta rom oko go di nu da na, dok je maj ka osta la po ku {a va ju }i sa ma da uga si va tru.

u ve zi s wi ho vim ak tiv no sti ma u pri {tin skoj kli ni ci „Me di kus” i su |e we je u to ku.

Srp sko Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne na is tra zi o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji u kli ni ci „Me di kus”, sa ra |u je i s ru skim is tra `i te qi ma. In ten ziv na sa rad wa s Ru si jom za sno va na je na spo ra zu mu ko ji su 12. ja nu a ra ove go di ne u Mo skvi pot pi sa li re pu bli~ ki jav ni tu `i lac Za gor ka Do lo vac i ge ne ral ni tu `i lac Ru ske Fe de ra ci je Ju ri ^aj ka.

(Tanjug)

Bes plat na be o grad ska te le fon ska li ni ja za spre ~a va we sa mo u bi sta va od da nas vi {e ne }e bi ti u funk ci ji zbog ne do stat ka fi nan sij skih sred sta va, iz ja vi la je kli ni~ ki psi ho log Bran ka Kor di}, ko ja je pre ko te li ni je do ne dav no gra |a ni ma pru `a la sa ve te. Ona `a li {to je do to ga mo ra lo do }i, s ob zi rom da su stru~ wa ci u po sled we dve go di ne na taj te le fon pri mi li oko 2.000 po zi va: - Ne tre ba za bo ra vi ti da mi ni ka da ni smo i{li na kvan ti tet, zbog to ga {to su raz go vo ri s qu di ma tra ja li ve o ma du go, {to je neo p hod no ka da se ra di o po ten ci jal nom sa mo u bi stvu.

Ona je ob ja sni la da su qu di vr lo ~e sto op hr va ni ose }a wi ma i ne mo gu da po~ nu da pri ~a ju dok se ne is pla ~u, a po tom je po treb no da se stek ne po ve re we u sa go vor ni ka i pod se ti la da su sa ve te is kqu ~i vo da va li psi ho lo zi i psi ho te ra pe u ti, ko ji su na osno vu te le fon ske se an se pro ce wi va li ri zik od sa mo u bi stva i shod no to me pred u zi ma li od go va ra ju }e ko ra ke.

Bes plat na te le fon ska li ni ja za spre ~a va we sa mo u bi sta va do sad je uglav nom fi nan si ra na do na ci ja ma i, u sim bo li~ nom iz no su, iz grad skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo.

Po li ca jac iz se la Ala kin ce, op {ti na Sur du li ca, S. S. (44) slu `be nim pi {to qem je ju ~r od u zeo se bi `i vot.

Tra ge di ja se do go di la na me stu gde se spo red ni put iz se la Ala kin ce ukqu ~u je u re gi o nal ni put ni pra vac Sur du li ca - Vla di ~in Han, po tvr |e no je Ta nju gu u Po li cij skoj sta ni ci u Sur du li ci.

Uvi |aj su, po na lo gu is tra `nog su di je Vi {eg su da u Vra wu Sta ni {e Mi haj lo vi }a, iz vr {i li pri pa di ci Po li cij ske sta ni ce iz Sur du li ce.

- Re~ je o sa mo u bi stvu, u pri su stvu o~e vi da ca. Po koj ni je ovaj ~in iz vr {io u sta wu ra stroj stva - ka zao je is tra `ni su di ja Mi haj lo vi}. ta de o ba pro ble ma sa ne kim le ko vi ta. Kor di} je ra ni je uka za la da re zul ta ti is tra zi va wa po ka zu ju da se iz me |u 45 i 75 od sto qu di ko ji su iz vr {i li sa mo u bi stvo obra ti lo zdrav stve nim rad ni ci ma go du nu da na pre smr ti, {to po ka zu je da zdrav stve ni rad ni ci ne ma ju od go va ra ju }u obu ku iz te obla sti.

14

SPORT

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO AME RI KE – US OPEN

Tor na do No vak odu vao Fe re ra No vak \o ko vi} pla si rao se u tre }e uza stop no fi na le US ope na i de ve to Gren slem fi na le u ka ri je ri po be div {i Da vi da Fe re ra sa 2:6, 6:1, 6:4, 6:2.

Duel ko ji je u su bo tu pre ki nut pr vi vo| stvu Fe re ra od 5:2 zbog tor na da u Wu jor ku na sta vqen je u ne de qu, a na te re nu je po sto jao sa mo je dan te ni ser.

No vak je iz gu bio pr vi set, ali je u na stav ku me ~a po ka zao zbog ~e ga je naj ve }i fa vo rit da u ‘ve li koj ja bu ci’ osvo ji jo{ je dan Gren slem pe har.

Od po ~e ka na stav ka dru gi te ni ser sve ta pre u zeo je kon tro lu nad du e lom i na kra ju je ipak ru tin ski pro {ao u fi na le. Bio je ovo 14. me |u sob ni duel \o ko vi }a i Fe re ra i de ve ta po be da srp skog te ni se ra ko ji je imao ukup no 34 di rekt no osvo je nih po e na i 31 ne iz nu |e nu gre {ku (Fe rer 24 vi ne ra i 39 gre {a ka).

No vak je u su bo tu imao ve li kih pro ble ma sa ja kim ve trom. Fe rer se mno go bo qe pri la go dio si tu a- ci ji, ni je pre vi {e ri zi ko vao,

Na pra vio je brejk u dru gom ge mu bez iz gu bqe nog po e na, do bio je uvod na dva ser vis ge ma i br zo po veo sa 3:0. La ga ni gu bi tak ser vi sa uner vo zio je Fe re ra ko ji je u ~e tvr tom ge mu na pra vio ne ko li ko la ga nih gre {a ka i po klo nio du pli brejk \o ko vi }u. De lo va lo je da }e srp ski te ni ser uz vra ti ti po klon, imao je [pa nac 0:40, ali No vak je do bio pet ve za nih po e na iako ni je uba cio ni je dan pr vi ser vis.

Us peo je Fe rer da iz beg ne ‘krom pir’, imao je u sed mom ge mu i jed nu brejk {an su, ali No vak je od i grao par fan ta sti~ nih bek -

Ne ma fa vo ri ta u fi na lu

No vak \o ko vi}

Ma rej spre man za ve li ki okr {aj Bri ta nac En di Ma rej je is ta kao da je ova go di na za we ga naj bo qa u ka ri je ri, ali da }e da ti sve od se be da na US Ope nu osvo ji svo ju pr vu Gren slem ti tu lu.

Ma rej je pr vi put u ka ri je ri u jed noj se zo ni do {ao do fi na la dva Gren sle ma, po {to je u su bo tu po be dio ^e ha To ma {a Ber di ha sa 5:7, 6:2, 6:1, 7:6 (9:7).

Olim pij ski {am pion iz Lon do na u fi na lu, ko je }e tre }u go di nu za re dom bi ti igra no u po ne de qak, }e se sa sta ti sa No va kom \o ko vi }a.

- Mo ji re zul ta ti na Gren sle mo vi ma u po sled wih ne ko li ko go di na su bi li ve o ma do bri. [to se ti ~e naj va `ni jih tur ni ra na sve tu, za jed no sa Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ovo mi je naj bo qa go di na u ka ri je ri. Ni ka da do sa da ni sam bio u fi na la dva Gren sle ma u jed noj se zo ni, ta ko da je to do bar znak da igram sve bo qe. Uz to, zla to na Olim pij skim igra ma je naj ve }i uspeh mo je ka -

ri je re - re kao je Ma rej - [ta god da se de si u fi na lu, ovo je sjaj na go di na za me ne. Je di no {to mo ram da se po sta ram je da u fi na lu dam 110 od sto od se be, jer znam ko li ko je te {ko do }i do ova kvih pri li ka. Da }u sve od se be.

Ma rej se osvr nuo i na duel sa Ber di hom, ko ji je po veo sa 1:0 pre ne go {to je Bri ta nac us peo da se vra ti i iz bo ri me sto u fi na lu. Taj me~ je obe le `io jak ve tar i ge ne ral no ve o ma te {ki vre men ski uslo vi, ko ji su na ja vqi va li olu ju u Wu jor ku.

- Ovo su naj te `i uslo vi u ko ji ma u ko ji ma sam igrao, a ja sam iz [kot ske, to go vo ri ne {to. Te {ko je opi sa ti ka ko sam se ose }ao, mo rao sam da se fo ku si ram na sva ki poen, da bu dem u pra voj po zi ci ji za sle de }i uda rac. Lop ti ca se po me ra la, sta ja la, oko nas su le te le sto li ce. Bi lo je te {ko ser vi ra ti, sa mo sam `e leo da lop ti ca u|e u po qe - is ta kao je Ma rej.

{to i ina ~e ne ra di, i do {ao je na ko rak od osva ja wa pr vog se ta.

Da nas fi na le Fi nal ni me~ US ope na iz me |u No va ka \o ko vi }a i En di ja Ma re ja pla ni ran je za da nas od 22 sa ta, a pre nos je na Pr voj te le vi zi ji. \o ko vi} je do bro po ~eo na sta vak du e la, do bio je pr vi poen, ali Fe rer je ipak us peo da do bi je uvod ni gem i po ve de sa 1-0 u se to vi ma (6:2). Ko li ko su se stva ri pro me ni le u od no su na su bo tu bi lo je vi dqi vo ~ak i u uvod nom ge mu ko ji je Fe rer do bio. Srp ski te ni ser je igrao mno go slo bod ni je i ve} na star tu dru gog se ta pre u zeo je kon tro lu.

Naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi} re kao je da nas da u fi na lu US ope na pro tiv En di ja Ma re ja ne ma fa vo ri ta i da }e pu bli ka u Wu jor ku si gur no u`i va ti u od li~ nom me ~u.

- Ne ma fa vo ri ta u fi na lu. Znam da }e on bi ti sjaj no mo ti vi san i na dam se od li~ nom me ~u.Uvek je za do voq stvo igra ti pro tiv Fe re ra, on je je dan od naj bo qih igra ~a i naj bo qih mo ma ka na tu ru. U su bo tu se on bo qe sna {ao, mo `da sam imao i ma lo sre }e zbog ve tra i pre ki da, ali sam sa da od i grao bo qe - re kao je \o ko vi}. \o ko vi} je is ta kao da mu je za do voq stvo {to }e bra ni ti ti tu lu u Wu jor ku.

- Vo lim da igram ov de, ovo me sto ima do bru ener gi ju i po zi tiv nu pu bli ku. At mos fe ra je sjaj na i mi te ni se ri de fi ni tiv no u`i va mo - po ru ~io je \o ko vi}.

Srp ski te ni ser od i grao je 14 me ~e va sa Ma re jom, sa mo je dan u fi na lu gren slem tur ni ra, pro {le go di ne na Austra li ja ope nu i do bio ga. Ukup ni tre nut ni skor je 8:6 za \o ko vi }a.Ma rej je ove go di ne po be dio No va ka u po lu fi na lu Olim pij skih iga ra u Lon do nu, ada nas }e po ku {a ti da pr vi put osvo ji gren slem tur nir, na kon ~e ti ri po ra za u fi na li ma. hend vi ne ra iz iz u zet no te {kih po zi ci ja i ve o ma br zo je iz jed na ~io re zul tat u se to vi ma (6:1).

Ko li ko pu ta ste vi de li Fe re ra ova ko ne mo} nog?

Tre }i set \o ko vi} je po ~eo sa vr {e no. Do bio je ne ko li ko iz gu bqenh po e na na ser vis Fe re ra, od mah je na pra vio brejk i bez ve }ih pro ble ma ga po tvr dio. Pri li ku da mo `da i re {i tre }i set \o ko vi} je pro pu stio u tre }em

VE LI KA NA GRA DA ITA LI JE U FOR MU LI JE DAN

Hemilton poveo od starta

ko ji je bio naj br `i i u kva li fi ka ci ja ma.

Ko li ko je „naj br `i cir kus” (bar u Ita li ji) sve ma we „cir kus” po tvr |u je i pe dant ni ji

Ge ne ral ni pla sman 1. Fer nan do Alon so (Fe ra ri) 2. Lu is Ha mil ton (Me kla ren) 3. Ki mi Ra i ko nen (Lo tus) 4. Se ba sti jan Fe tel (Red Bul) 5. Mark Ve ber (Red Bul) 6. Xen son Ba ton 7. Ni ko Ro zberg

179 142 141 140 132 101 83 bo da

Po re dak kon struk to ra 1. Red Bul 2. Me kla ren 3. Fe ra ri 4. Lo tus 5. Mer ce des 6. Za u ber

272 243 246 217 126 100 bo do va...

po gled u isto ri ju, ko ji go vo ri da je na „do ma }em te re nu Fe ra ri ja” u pret hod ne 53 go di ne sa mo 12 pu ta po be |i vao naj br `i kva li fi kant.

Uz bu dqi vi ja je bi la bor ba za dru go me sto, ko ju je Mek si ka nac Ser |o Pe rez okon ~ao u 47. kru gu pre te kav {i Fer nan da Alon sa. Osta }e za be le `e no da su me sta na po di ju mu za u ze li vo za ~i ko ji pro {le ne de qe u Bel gi ji ni su za vr {i li tr ku.

Za raz li ku od Ha mil to na, we gov tim ski ko le ga Xen son Ba ton ni je pro {ao kroz ciq, kao ni {am pion Se ba sti jan Fe tel. U to ku 48. kru ga Ne mac je ~uo je kroz slu {a li ce vi ku svo jih me ha ni ~a ra: „Za u sta vi bo lid, mo ra mo da sa ~u va mo mo tor. Mark Ve ber, dru gi vo za~ Red Bu la, ta ko |e se okre tao na sta zi i zbog pro ble ma osta vio svoj tim bez kon struk tor skih po e na ovog vi ken da.

\o ko vi} je dru gi i tre }i set po ~i wao brej kom, a isto je ura dio i u ~e tvr tom. Fe rer je na pra vio ne ko li ko ve li kih gre {a ka, \o ko vi} je bio pot pu no opu {ten i bi lo je o~i gled no da }e ovaj me~ br zo bi ti go tov. To je de fi nitvno po tvr |e no u tre }em ge mu ka da je No vak na pra vio jo{ je dan brejk i do kra ja je bez ve }ih pro ble ma sa ~u vao vo| stvo za ve li ku po be du i pla sman u fi na le.

KVA LI FI KA CI JE ZA EP

Ha mil ton po ko rio Mon cu Bri t an s ki vo z a~ Lu i s Hem l ton tri jum f o v ao u tr c i za Ve li ku na gra du Ita li je, u je ku spe ku la ci ja o svom od la sku iz Me kla re na. Tre }a uza s top n a po b e d a „sre b r n e stre le”. Pe rez dru gi, Alon so tre }i.

Po sle ne vi |e no uz bu dqi vog po ~et ka se zo ne, tr ke For mu le 1 po sta le su mo no to ni je. ^e tvr ti put uza stop no pr vo me sto na po di ju mu za slu `e no pr ven stve no do brim ra dom me ha ni ~a ra i pre ci znom tak ti kom.

Po s le ve l i k ih na g ra d a Ne ma~ ke, Ma |ar ske i Bel gi je, i u Mon ci je tri jum fo vao vo za~ ko ji je i po ~eo tr ku sa ~e la ko lo ne. Ovog pu ta to je (po no vo) bio Lu is Ha mil ton.

As Me k la r e n a, o ~i j oj je sud bi ni u „sre br noj stre li” pret h od n ih da n a is p i s a n o mno go tek sto va, vo dio je od po ~et ka do kra ja i pro {ao pr vi kroz ciq. Dru gi put u po sled we tri tr ke. Iz ne se nu te zu po t vr | u j e i sta t i s ti k a. ^ak osam od pret hod nih de set tr ka u Mon ci osva jao je vo za~

ge mu, Fe rer je o~i gled no bio u pa du, ali je ipak us peo da sma wi na 2:1. U na red nom ge mu \o ko vi} je imao 40:15, ali Fe rer se vra tio, sti gao je do brejk {an se i pre tvo rio je u 2-2. Usle di la su dva ser vis ge ma bez iz gu bqe nog po e na, a on da je No vak bio str pqiv i na pra vio je jo{ je dan brejk za vo| stvo od 4:3. Ser vis ge mo vi i{li su od tog tre nut ka ve o ma br zo. Sva tri do kra ja se ta te ni se ri ko ji su ser vi ra li osvo ji li su bez iz gubqnog po e na {to je zna ~i lo da je \o ko vi} pot pu no pre o kre nuo re zul tat i po veo sa 2-1 u se to vi ma (6:4).

Re zul ta ti 1. Lu is Ha mil ton (Me kla ren) 2. Ser |o Pe rez (Za u ber) 3. Fer nan do Alon so (Fe ra ri) 4. Fe li pe Ma sa (Fe ra ri) 5. Ki mi Ra i ko nen (Lo tus) 6. Mi hael [u ma her (Mer ce des) 7. Ni ko Ro zberg (Mer ce des) 8. Pol Di Re sta (Fors In di ja) 9. Ka mui Ko ba ja {i (Za u ber) 10. Bru no Se na (Vi li jams) Po s le tre } e p la s i r a n og Fer nan da Alon sa kroz ciq nu rav ni nu na kra ju tr ke pro {li su (na v e d e n im re d o s le d om): Fe li pe Ma sa (Fe ra ri), Ki mi Ra i k o n en (Lo t us), Mi h ael [u m a h er (Mer c e d es), Ni k o Ro zberg (Mer ce des), Pol Di Re sta (Fors In di ja), Ka mui Ko ba ja {i (Za u ber), Bru no Se na (Vi li jams).

1:19.41.021 + 00.04.356 + 00.20.594 + 00.29.667 + 00.30.881 + 00.31.259 + 00.33.550 + 00.41.057 + 00.43.898 + 00.48.144 Ha mil ton je tre }om po be dom u se zo ni iz bio na dru go me sto rang li ste vo za ~a i sa da za o s ta j e sa Fer n an d om Alon som 37 po e na. U kon ku ren c i j i kon s truk t o r a Red Bul jo{ vo di, s tim {to je Me k la r en sma w io pred n ost na 29 bo do va.

Na red na tr ka bi }e vo `e na u Sin ga pu ru.

Ju ni o ri ni su us pe li Sr bi ja - Ho lan di ja 7:14 Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u ame ri~ kom fud ba lu ni je us pe la da iz bo ri pla sma na na Evrop sko pr ven stvo ko je }e se igra ti sle de }e go di ne.

Sr bi ja je u fi na lu tur ni ra u Ita li ji po ra `e na od se lek ci je Ho lan di je sa 14:7, pre o kre tom ri va la u po sled woj ~e tvr ti ni sa dva ta~ da u na.

Tek u tre }em pe ri o du po stig nu ti su pr vi po e ni, a „Or li }i” su po ve li ta~ da u nom Ne boj {e Ka wi `a ja za Ni ko lu Si mo vi }a. Me |u tim, u po sled wih 15 mi nu ta Ho lan |a ni su is ko ri sti li svo ju pred nost, sna gu te sa dva ta~ da u na sti gli do po be de.

U me ~u na ko jem su do mi ni ra le od bra ne, ostao je uti sak da je srp ski tim bio kon kret ni ji, jer je vi {e pu ta bio na do mak end zo ne pro tiv ni ka. Igrao je ra zno vr sni je, vi {e se osla wao na pas igru, dok su Ho lan |a ni sve vre me po ku {a va li da ko ri ste znat no ma siv ni ju ofan ziv nu li ni ju, ko ja je kr ~i la put tr ka ~i ma.

Me |u tim, do pred no sti ni je uspe vao da do |e ni je dan tim. ^i ni lo se u tom tre nut ku da }e na {i ju ni o ri uspe {no da pri ve du me~ kra ju, ali ih je pad u po sled woj de o ni ci ko {tao ko na~ nog tri jum fa.

Pre sve ga je, do ta da vr lo si gur nom, de fan ziv nom de lu ti ma po ne sta lo da ha. Do iz ra `a ja je do {ao je di ni kva li tet Ho lan |a na, sna ga, ob zi rom da su mom ci u na ran xa stim dre so vi ma uglav nom ro |e ni 1993. go di ne, dok su naj sta ri ji mom ci u na {em ti mu go di nu da na mla |i. Usle dio je fo to-fi ni{ Ho lan |a na, od bra na Sr bi je je po pr vi put na ovom tur ni ru po pu sti la i za sa mo ne ko li ko mi nu ta dva pu ta ka pi tu li ra la.

Se lek tor Sr bi je Zo ran Dam wa no vi} je po sle me ~a, pri li kom do de le pri zna wa, do bio tro fej na me wen naj bo qem tre ne ru spe ci jal nih ti mo va.

SPORT

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

15

UZ REMI ORLOVA PROTIV [KOTA NA STARTU KVALIFIKACIJA ZA SVETSKO PRVENSTVO

Bo qe (ni)je mo glo Nin ko vi} pro sla vqa po go dak u Dan skoj

MLADA REPREZENTACIJA DO^EKUJE MAKEDONIJU

Po be da za lak {i ba ra` Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas u Kru {ev cu igra po sled wu utak mi cu kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo. Pro tiv nik je Ma ke do ni ja, a or li }e bi po be da u ba ra` za pla sman na kon ti nen tal no tak mi ~e we od ve la sa pr ve po zi ci je. U pr vom me ~u u Ma ke do ni ji bi lo je 1:1, a do ma }in je re mi obez be dio u po sled wim tre nu ci ma me ~a, ~i ni se po sle pre stro go do su |e nog je da na e ster ca. Or li }i ta ko ima ju i mo tiv vi {e da u Kru {ev cu ostva re po be du i jo{ jed nom do ka `u kva li tet.

Je dan od igra ~a u ko je se lek tor Jan ko vi} ima pu no po ve re we je i na pa da~ Ne ma wa Ko ji}.

- Dra go mi je {to kva li fi ka ci je za vr {a mo na na {em ter neu, pred na {om pu bli ku. To je do dat ni za ma jac za nas jer tra `i mo po be du. Si gu ran sam da }e pu bli ka u Kru {ev cu bi ti od po ~et ka s na ma i od ve sti nas do `e qe nog ci qa. Do sa da smo do bro igra li, mo ra mo ta ko i sa da ka ko bi smo ima li lak {eg pro tiv ni ka u ba ra `u – re kao je Ko ji}.

At mos fe ra me |u or li }i ma je opre zna. Sve sni su da bi ih even tu al ni ne u peh mo gao od va e sti do tre }eg me sta, ko je ne vo di u ba ra`. Me~ u Kru {ev cu da le ko je od pu kog ota qa va wa po sla.

- Na to smo upo zo ra va li jo{ pre me ~a sa Dan skom. Re kli smo da ne raz mi {qa mo sa mo o Skan di nav ci ma ve} i o na {em ju `nom su se du. Pri pre mi li smo do bro me~ i na dam se po be di. Da pod se tim Ma ke don ci su pro tiv Da na ca igra li kod ku }e 1:1, a u u go sti ma su iz gu bi li (6:5) iako su po sle pr vog po lu vre me na Skan di nav ci vo di li sa 6:1. To zna ~i da ima ju kva li tet i da ume ju da ka zne sva ko opu {ta we pro tiv ni ka.

Ko ji} je pro tiv Dan ske u pr vom po lu vre me nu pro ma {io dve sto po stot ne pri li ke, ali sre }om to se ni je od ra zi lo na re -

KVALIFIKACIJE ZA EP

DA NAS Grupa 1 Be lo ru si ja - San Ma ri no (17) BiH - Ne ma~ ka (17) Gr~ ka - Ki par (17) Grupa 2 Li tva ni ja - Fin ska (19.15) [ved ska - Ukra ji na (19.15) Grupa 3 Cr na Go ra - Jer me ni ja (17.30) ^e {ka - Vels (17.30) Grupa 4 Sr bi ja - Ma ke do ni ja (19) Dan ska - S. Ir ska (19) 1. Sr bi ja 2. Dan ska 3. Ma ke do ni ja 4. S. Ir ska 5. F. Ostr va

7 7 7 7 8

4 3 3 1 0

3 4 3 1 3

0 12:3 15 0 16:8 13 1 13:10 12 5 5:10 4 5 3:18 3

Grupa 5 [pa ni ja - Hr vat ska (20.15) [vaj car ska - Esto ni ja (20.15) Grupa 6 Ru si ja - Mol da vi ja (17.30) Poq ska - Por tu gal (17.30) Grupa 7 Ma |ar ska - Lih ten {tajn (18.30) Ita li ja - R. Ir ska (18.30) Grupa 8 Bel gi ja - Island (20) En gle ska - Nor ve {ka (20) Grupa 9 Le to ni ja - Ru mu ni ja (18) Slo va~ ka - Ka zah stan (18) Grupa 10 Austri ja - [kot ska (18.30) Luk sem burg - Bu gar ska (1.30) zul tat. Mla di na pa da~ sa da obe }a va bo qu kon cen tra ci ju po seb no {to se igra na na {em te re nu.

- Ni je mi bio dan u Al bor gu, stvar no ne raz u mem ka ko sam pro ma {io onu {an su. Ali, sa da je no vi me~ i ne tre ba se vra }a ti na sta ro. Kao i osta li mom ci re pre zen ta ci ji sam dao i du {u i te lo jer mno go `e lim da uspe mo. Ovo je no vi za da tak i ve ru jem da }e sve pro te }i ba{ ka ko `e li mo – za kqu ~io na pa da~ or li }a Ne ma wa Ko ji}.

I. Lazarevi}

Ko li ka je te `i na bo da osvo je nog u Gla zgo vu na star tu kva li f i k a c i j a za SP zna }e se tek ka da ta mo bu du go sto va li Hr va ti i Bel gi jan ci.

Je s te vru} te r en “Hemp d en park” ali uti sak je da [ko ti ni su se lek ci ja ko ja }e mo }i da se upu sti u tr ka za ne ko od pr va dva me sta u Gru pi A. Ne po se du ju to li ki kva li tet, a van Ostr va de lu ju jo{ ne u be dqi vi je. Re no vi ra ni sa stav or lo va ade kvat no je pa ri ra rao suk wi ca ma, uz vi {e od va `no sti mo gao je i do tri jum fa. Opet, ne ko li ko po ~et ni~ kih gre {a ka do ma }in ni je ka znio.

- Po de la ple na je pra ve dan i re a lan re zul tat. @e le li smo po b e d u, ima l i pri l i k e, ali mo gli smo na kra ju i da iz gu bi mo. Za do vo qan sam is ho dom na po ~et ku kva li fi ka ci ja kon sta to vao je se lek tor Mi haj lo vi}. ^i ni se da je u va tru gur nu to pre vi {e mla dih sna ga, od no sno da od re |e na ka drov ska re {e wa ni su po go |e na. Po gu bio se Mi ja i lo vi}, ni La zo vi} ni je ozbiq ni je za pre tio [ko ti ma, a uza lu dan je bio si lan trud usa mqe nog u na pa du \u ri ~i }a.

- Sve sno sam pre u zeo ri zik, u{ao u bit k u sa ne k o l i k o igra ~a mla de re pre zen ta ci je.

Sa mo ta ko mo `e mo da stva ra mo eki pu za bu du} nost. Bi lo je stra ha {to je i nor mal no u pre m i j er n oj tak m i ~ ar s koj utak mi ci - kon sta to vao je Mi haj lo vi}.

Ret ko i te {ko or lo vi stva ra ju {an se, u fa zi na pa da ne ma kre a tiv no sti, ve zni red de lu je spo ro, bez jed no stav nih re {e wa i ide ja.

Bi {e vac u du e lu s Mi le rom

- Spo ro pre no si mo lop tu sa svo je na po lo vi nu te re na ri va la. Gre {ke u do da va wu bi re pre zen ta ci je iz top kla se `e sto ko ka zni le. Vi di se raz li ka kod fud ba le ra ko ji na stu pa ju u do ma }oj li gi u od no su na one iz ino stran stva. Ne do staj lo je i sport ske dr sko sti za tri jumf iskre no }e po pu lar ni Mi ha.

Mno go vi {e se o~e ki va lo od To {i }a, pa i Nin ko vi }a, da ne kim in di vi du al nim po te zom nad gra de bor be nu igru. Iz gu -

Re pre zen ta ci ja Ho lan di je uspe {no je po ~e la no vi kva li fi ka ci o ni ci klus po sle ka ta stro fe na Evrop skom pr ven stvu. EVRO su za vr {i li ve} po sle pr ve fa ze, po ra zi ma od Dan ske (0:1), Ne ma~ ke (1:2) i Por tu ga la (1:2), pa je Luj van Gal pre u zeo se lek tor ski po sao sa `e qom da ne kim igra ~i ma za hva li, a ne ke da pre se li na klu pu.

- Po sle le ta seo sam za sto sa ne ko li ko igra ~a ko ji su bi li deo ne u spe {nog ti ma na Evrop skom pr ven stvu. Ro bin van Per si bio je je dan od wih - po ~eo je pri ~u is ku sni tre ner. - Re kao sam im u li ce da imam dru ga ~i ji plan za wih od mog pret hod ni ka Ber ta van Mar vaj ka. Ro bi nu sam re kao da ga vi {e ne vi dim kao naj bo qeg na pa da ~a eki pe.

Ipak, re ak ci ja cen tar fo ra Man ~e ster ju naj te da ga je iz ne na di la i zbu ni la.

- Po ka zao je jak ka rak ter.

Bio je po zi ti van, re kao mi je da me po {tu je, da bi dao sve za eki pu i da mo gu da se oslo nim na

we ga ka da god po `e lim da ga po no vo uba cim u tim... To je bio naj bo qi raz go vor ko ji sam ikad vo dio sa ne kim igra ~em. I to za i sta mi slim.

Epi log je po znat. La le su tri jum fal no po ~e le bor bu za pla sman u Bra zil, po be di le Tur sku 2:0, a upra vo je Ro bin van Per si po sti gao pr vi gol.

- Kad sam vi deo {ta je ura dio u pr vih ne ko li ko utak mi ca za Ju naj ted shva tio sam da mo ram da pro me nim ne ke od lu ke. Ni je bi lo {an se da ga osta vim na klu pi. Ni kad ni sam ra dio sa wim, pa sam se uzdao u mi {qe wa dru gih. Sa da vi dim da je su per pro fe si o na lac. Ta ko |e, po ma `e mla dim igra ~i ma ko je sam oda brao da igra ju u ovom ci klu su - za vr {io je van Gal. Ho lan di ja }e po ku {a ti da iz bo ri pla sman na Mun di jal kroz kva li fi ka ci o nu Gru pu D, uz Ma |ar sku, Ru mu ni ju, Esto ni ju, Tur sku i An do ru.

Ro bin van Per si od i grao je za re pre zen ta ci ju 69 utak mi ca, po sti gao 30 go lo va.

- Re mi sa te {kog go sto va wa je so li dan re zul tat, jer }e u na {oj gru pi bi ti pu no iz ne na |e wa. Ra no je za kal ku la ci je i po gled na ta be lu. Ima mo mlad tim `e qan do ka zi va wa, i gre {ke su u pro ce su for mi ra wa ti ma nor mal na stvar. Po dr {ka je tu, ide mo da qe. Sve mi sli okre nu te su ka Vel su.

Or lo vi u uto rak u No vom Sa du po la `u is pit zre lo sti, jer po be da pro tiv Vel sa se na me }e kao im pe ra tiv.

Z. Rangelov

Ko la rov: Mo ra mo igra ti hra bri je N ula na Hempden pa rku ne boli, ali o pomiwe. Iz ab ranici Sini {e Mih ajl ovi }a mogl i su da pob ede [kotsk u, ali i da izgube. Po sl e me~a slo`no s u

gr e{k e na sred ini i s tvorili im {anse. O pet, s drug e st rane, i ja s am im ao dve (po jednu u o ba pol uvremen a), Du{an ( Tadi}) po sledwu... T ak o da je nere{eno

HOLAN\ANI POBEDOM ZAPO^ELI KVALIFIKACIJE

Van Per si pred vo di no vi ta las

bli smo sve du e le u va zdu hu pred go l om Mek g re g o r a pa osta je pi ta we da li je na te ren ra ni je mo gao Le ki}.

- [ko ti su bi li pr ga vi i gru bi, po ku {a va li su da nas ugro ze du gim lop ta ma, iz ve li su ve li ki broj ko re na ra. Svo je {an s e ni s mo is k o r i s ti l i.

O~e ki vao sam po be du, ni sam za do vo qan bo dom - ve li mla di {to per Ma ti ja Na sta si}.

Ka p i t en Ba n e Iva n o v i} dru ga ~i je raz mi {qa.

Aleksandar Kolarov

ocen ili da je re mi najpra ve dniji ish od.

- Imali sm o prili ke, kao i oni. Napravili smo tri-~etiri

najre al niji rez ul ta t - rek ao je posle me~a Aleks andar Kolarov.

Verova o je u po be du.

- Misl io sa m da mo`emo da pobe di mo [kotsku je r sam znao da mogu da nam daj u gol sa mo iz prekida i iz ne ke n eakti vne igr e... Tr eb al o je da igramo jo{ hrabrije, mo gli sm o boq e, morali vi{e... ^im sm o izvr{ili visok presi ng pogu bili su se , jer j e jasno da su du g e lop te wihovo os novno s re dstvo nap ada. [ta je t u je, mor am o biti z ad ov oqni - dodao j e bek {a mp iona Engleske Ma n~ ester sit ij a.

N aredni riv al or lo va su Vel{ an i. Predvo|eni Geretom Be jlo m pora`e ni su na svom te renu od Bel gi ja naca 0:2.

Mihajlovi}ev t im do~ eka}e ih u u torak na nov os adsko m „Kara|or|u „.

- Moramo d a se o dm orimo do utorka i te utakm ice, k oja na m je jak o bitn a. ^etiri boda iz dva kola bi nam mnogo z na ~ila. [kotsk a je bo qa od Velsa . Wih ov jedin i pravi kv alitet je Bejl, ali i on i igraju dugim lop ta ma kao i [ koti. O~ ekuje nas

jak o te{k a utakmica. Moramo da igramo m u{k i i hr abro - do dao je K olarov. [toper S rb ije Milan Bi{evac zavr {io je me~ u Glaz govu kao pobedn ik rata sa Ke ni jem Miler om . Ipak, na se maforu je ostalo 0 :0 .

- Mog li smo b oqe - prv o je {t o j e r ekao pr e d k amerama. Trebalo bi da budem o strpqi vi i verujemo u sebe. Moramo da imamo samopouzdawa. Neophodno je da se opustimo i da igramo iz zadovoqstva.

Za staru i najve}u boqku na{e reprezentacije nije hteo da optu`uje predwu liniju tima.

Naprotiv.

- Zajedno napadamo, zajedno se branimo. Imali smo situacije koje smo mogli i morali zajedno da re{imo. Tadi} je u najboqem trenutku imao situaciju „jedan na jedan”, ali wegov proma{aj je stvar samopouzdawa. Jasno je da nam predstoji `estok rad i velika borba za plasman na Svetsko prvenstvo - zavr{io je Bi{evac.

Vel {a ni se na da ju Se lek tor Vel sa Kris Kol men o~e ku je te {ku utak mi cu pro tiv Sr bi je, ali ve ru je da we gov tim mo `e do do brog re zul ta ta u No vom Sa du u uto rak.

Vels je u pe tak na pre mi je ri kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu po ra `en od Bel gi je sa 2:0 na svom te re nu, ali je ve }i deo me ~a igra sa igra ~em ma we.

- Ne }e bi ti la ko pro tiv Sr bi j e. Mo r a m o da po k a ` e m o isti stav kao i pro tiv Bel gi je. Mo `e mo do re zul ta ta, uve ren sam u to jer smo igra li do bro pro t iv naj j a ~ eg ti m a u gru pi - is ta kao je Kol men.

Vels je pro tiv Bel gi je bio osla bqen ne i gra wem po vre |e nih Xoa Ale na, Krej ga Be la mi ja, Ni la Tej lo ra, Vej na He -

ne si ja. Kao i Mi haj lo vi}, i Ko le man je na klu pi Vel sa bez po be de, a bez go la na ~e ti ri.

Greg Bej li

- Mi slim da smo od i gra li ve o ma do bro, iako ni smo osvo ji li bo do ve, ali u ovim utak -

mi ca ma bo do vi su naj va `ni ji.

Ka da gle da te svo je igra ~e mi sli te da ste ra di li na ne kim stva ri ma, a on da na utak mi ci mo `da ne ura de ono {to ste tra `i li od wih. Ta ko sam ose }ao pro tiv Bo sne i Her ce go vi ne (2:0 za BiH), ali ne mo gu da se `a lim na ovu utak mi cu.

Sve {to smo im tra `i li da ura de oni su po ku {a li, mo ra mo ta ko i u sle de }oj utak mi ci - is ta kao je Kol men.

U me ~u sa Bel gi jom Vels je do bro po ~eo, ali je u 25. mi nu tu is k qu ~ en Xejms Ko l ins.

Go sti su to is ko ri sti li te pre k o Ven s a n a Kom p a n i j a i Ja na Ver ton ge na po be di li 2:0.

Pr vi gol po sti gli su po sle kor ne ra, a dru gi iz slo bod nog udar ca.

16

sport

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU [AM PI O NA

PRVA LIGA SRBIJE

Kru {e vqa ni pro tut wa li De te li na rom No vi Sad - Na pre dak 1:2 (1:1) NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 600, sudija: Veselinovi} (Vaqevo).

Strelci: Maksimovi} u 34. za Novi Sad, a Vigwevi} u 19. i 60. minutu za Napredak. @uti kartoni: Lazarevski, Balabanovi}, Bogunovi} (Novi Sad), Milo{evi} (Napredak).

NO VI SAD: Risti} 7, Lazarevski 6 (od 66. Miji} 6), Skopqak 7,

Gu`va pred golom Napretka

Babi} 6, Bo`i~i} 7, Balbanovi} 6, Radoja 6 (od 59. Nedeqkovi} 6), Maksimovi} 7, Roksa 6, Bogunovi} 6, Stan~eti} 6 (od 65. Vidovi} 6).

NA PRE DAK: Krznari} 7, B. Milo{evi} 6, Udovi~i} 7, Kokovi} 6, Paunovi} 7, Jani~i} 7, Regan 6 (od 55. N. Milo{evi} 7), Boji} 7, Mirosavqevi} 8, Gavri} 8

(od 86. Kosti} -), Truji} - (od 8.

Vigwevi} 8).

Lider iz Kru{evca protutwao je i Detelinarom. Junak susreta na Detelinari bio je rezervista Vigwevi} koji je sa dva gola zakucao kanarince na posledwu 18. poziciju i produ`io agoniju Novosa|ana.

Ve} u 8. minutu povredio se Truji}, a umesto wega trener Milovanovi} u igru je ubacio

sigurni ~uvar mre`e uspeo je da ukroti.

Na vo|stvo gostiju ~ekalo se do 19. minuta. Milo{evi} milimetarski precizno centrira za Vigwevi}a na levoj daqoj stativi, a ovaj je loptu lagano poslao iza le|a Risti}a. Umalo da ~arapani u 22. inutu stignu do novog pogotka.

Mirosavqevi} je uspeo da ukrade poltu Babi}u, a do lopte je do{ao Boji} koji je na sre}u doma}ih tukao preko gola.

Kanarinci su izjedna~ili bombom novajlije Maksimovi}a. Primio je Maksimovi} pas na 30 metara napravio u trku jo{ nekoliko koraka i sevnula je bomba u dowi levi ugao Krznari}a.

Fudbaleri Napretka su boqe otvorili drugo poluvreme. [anse su imali Vigwevi} i Mirosavqevi} ali je u oba navrata siguran bio Darko Risti}. Velika borba se vodila na sredini terena sve do 60. minuta. Tada je na sceFoto: S. [u{wevi} nu stupio kapiten Kru{evqana Mirosavqevi} i xokera Milana Vigwevi}a i ta razigrani Vigwevi}. Usledio je izmena se kasnije pokazala kao pobedni~ka. U 10. minutu Udo- dupli pas ove dvojice na ivic {evi~i} centrira na peterac do- snaesterca, a dugonogi Vigwevi} ma}ih, a Gavri}ev udarac sigur- nije imao problema da plasira ni Risti} je zaustavio. Dva mi- loptu iza Risti}a. [ansu da stignu do prvog boda u nuta kasnije prvu priliku da ugrozi Krznari}a propustio je sezoni, kanarinci su propustili u Roksa. Wegov {ut sa 15 metara, 85. minutu. Roksa je pro{ao po de-

Sla no bar ci osvo ji li bod Vo `do vac – Pro le ter 0:0 BE O GRAD: BASK Arena, gledalaca: 300, sudija: Denis Tra i lo vi} (Za je ~ar). @u ti kartoni: Haski} (Vo`dovac), @i gi}, Ta na sin, Ko va ~e vi} (Sloga).

VO @ DO V AC: Po po vi} 8, Ja{i} 7, [arac 7, Petronijevi} 7 (od 66. \uri~i} 7), Stojkovi} 7, Ostoji} 7, Maru{i} 7, Novkovi} 7 (od 66. Simi} 7), \oki} 6, Milovac 7, Haski} 6.

PRO LE TER: Jeli} 8, Tanasin 6, Kav~i} 6, Vukasovi} 7, @igi} 7, Kova~evi} 7, Ra{iovan 7, Obradovi} 7, Drini} 7 (od 80. Babi} -), Bo{kovi} 6 (od 87. [vowa -), Zec 7 (od 90. \ori} -).

U solidnoj predstavi na Carevoj }upriji, glavni akteri dva raz li ~i ta po lu vre me na bili su raspolo`eni ~uvari mre`e, Popovi} i Jeli}, ujedno najzaslu`niji {to je zavr{ni ~in obema ekipama sa~uvao epitet nepobedivosti.

Ve} u tre}em minutu zmajevi su ozbiqno zapretili. [arac je poslao loptu u prostor, a Haski} uspeo da obi|e gostuju}eg ~uvara, pre nego {to je wegov udarac sa deset metara iskosa, dobro postavqeni Jeli} prosledio u korner.U 14. mi-

nutu, gosti iz Novog Sada odgovorili su preko svoje desetke. Nakon brzog duplog pasa sa Drini}em, Bo{kovi} je sa dvadesetog metra dobro prodrmao si gur nog ~u va ra vo `do va~ ke mre`e, Popovi}a.

Jo{ sna`nije, deset minuta kasnije, uzdahnuli su doma}i navija~i. Sa leve ivice {esnaesterca, Milovac je sjajno centrirao, a Bojanu Ostoji}u nedostajao je samo trenutak da sa peterca boqe zahvati loptu, i smesti je u nebraweni deo novosadske mre`e.Nije mnogo vi{e nedostajalo ni Bo{kovi}u, da prizemnim udarcem sa 20 metara kazni razo~arane zmajeve, ali se golman Popovi} jo{ jednom ispre~io, da bi u 43. minutu, jo{ od prvog kola mirnu mre`u spasila i stativa. Sla bo iz bi ja we na kon o{trog centar{uta Zeca, centarfor Proletera pretvorio je u dvostruki drhtaj okvira gola.

Ki{a prilika, splasla je u do sta me ka ni jem na stav ku, ostaviv{i utisak da je Vo`dovac pobedu `eleo vi{e, ali i da je remi najpravedniji rezultat.

S. Sto ji}

Novi Sad - Napredak In|ija - Radni~ki (NP) Borac - Banat Vo`dovac - Proleter Timok - Jedinstvo Putevi Be`anija - ^ukari~ki Mladenovac - Metalac Mladost (L) - Sloga Kolubara - Teleoptik

5 5 0 0 14:6 15 1. Napredak 2. ^ukari~ki 5 4 1 0 5:1 13 5 3 2 0 8:1 11 3. Vo`dovac 5 3 2 0 9:6 11 4. Jedinstvo 5. Borac 5 3 1 1 8:3 10 5 3 1 1 5:4 10 6. Teleoptik 7. Proleter 5 2 3 0 8:5 9 8. Mladenovac 5 2 1 2 7:7 7 5 2 1 2 6:6 7 9. Timok 10. Banat 5 2 1 2 4:5 7 5 2 1 2 3:4 7 11. In|ija 12. Radni~. (NP) 5 1 1 3 2:7 4 5 1 0 4 6:8 3 13. Be`anija 14. Metalac 5 1 0 4 5:8 3 15. Mladost (L) 5 1 0 4 5:10 3 5 0 3 2 1:6 3 16. Sloga 17. Kolubara 5 0 2 3 2:5 2 5 0 0 5 4:10 0 18. Novi Sad U slede}em kolu (15.septembra) sastaju se: Proleter - In|ija, Banat - Vo`dovac, Radni~ki (NP) Mladost, ^ukari~ki - Novi Sad, Teleoptik - Jedinstvo Putevi, Napredak - Timok, Metalac - Be`anija, Sloga - Mladenovac, Kolubara - Borac.

snoj strani, usledio je pas ka Maksimovi}u koji sa tri metra nije uspeo da prevari Krznari}a. U prvom minutu nadoknade Bogunovi} je umakao po levoj strani ~uvarima, do{lo je do kontakta sa Krznari}em, ali je sigurni sudija Vselinovi} umesto na belu ta~ku pokazao `uti karton kapitenu Novosa|ana. zbog navodnog simulirawa.

I. Gru bor

In |i ja - Rad ni~ ki (NP) 1:0 (0:0) imali tri stopostotne prilike, najpre Dimitrov u 22. minutu, potom Tom~i} u 24. i na kraju mo`da i najidealniju Petrovi} u 41. minutu.

Nastavak utakmica opet je pripao doma}ini, koji su ~e{}e napadali, pa su i tada pored postignutog gola iz penala imali jo{ nekoliko preciznih udaraca, ali je ~uvar mre`e gostuju}e ekipe bio i siguran.

Pobedonosni gol postignut je u 49. minutu. Vujasin je {utirao sa ivice kaznenog prostora, Puni{i} je zahvatio loptu rukom, pa je bez razmi{qawa arbitar pokazao na belu ta~ku, a {toperu novopazova~kog tima i `uti karton. Dubaji} je sa bele ta~ke precizno {utirao u golmanov levi ugao, pa je Uro{evi} jedino tada bio nemo}an.

Gostuju}a ekipa prakti~no nije imala neku priliku da eventualno ugrozi minimalno vo|stvo doma}ina. Istina, wihov trener je odmah po{to je primqen gol izvr{io tri ekspresne zamene, ali i to nije podiglo nivo igre gostuju}e ekipe. Poku{ali su tada udarcima sa distance, ali je i Milinovi} uspeo nekoliko puta sigurno da interveni{e.

D. Vi }en ti}

Ba na }a ni pa li u na dok na di Bo rac - Ba nat 2:0 (0:0) ^A ^AK: Gradski stadion, gledalaca 1000, sudija: Jovanovi} (Beograd). Strelci: Pavi}evi} u 92. i Ra{kovi} u 94. minutu. @uti kartoni: Radanovi} (Borac), a O`egovi} i ^igoja (Banat). Crveni karton: O`egovi} u 59.minutu (Banat).

BO RAC: Petri}, Mili~i} 6, Radanovi} 7, Masla} 7, @ivkovi} 6, @ivanovi} 6, Jovi~i} 6, Kosti} 6 (Zo}evi}), Jevtovi} 6 (Je{i}), Mugo{a 6 (Ra{kovi} 7), Pavi}evi} 7.

BA NAT: Baji} 6, Tadi} 6, Jovi~i} 6, Vukovi} 5, Mileti} 5 (Deliba{i}), O`egovi} 5, Milojevi} 6, Stojkovi} 5, Radosavqevi} 6, ^igoja 6 (Jankovi}), Atanackovi} 6.

Vodila se divovska borba na sredini terena. Te{ko su se odlu~ivali napada~i da uputu dobre udarce prema golu. Ipak Borac je bio prvi koji zapretio, prvo je @ivanovi}, a mnogo vremena nije pro{lo u prvom delu susreta Mugo{a je imao izuzetnu

{ansu. Bili su u dobroj prilici i napada~i Banata. Ve{to su se branili, brzo prestrojavali u napadu da bi Mileti} sredinom prvog poluvremena iskosa sa desne strane dobro {utirao i lopta je zavr{ila tik pored desne stative Petri}a.

Mnogo agilniji Borac je krenuo na sve ili ni{ta, pa je tako dozvolio Banatu da sredinom drugog poluvremena do|e u situaciju da zatrese mre`u Petri}a.

Sve se svelo na to {to je udarac

Par ti zan - Slo ga 31:16(15:8) BE O GRAD: Dvorana Bawica, gledalaca 2.000, sudije: Jedin i Hansen (Danska). Sedmerci: Sloga 4 (2),Partizan 1 (1), iskqu~ewa: Sloga 2, Partizan 6 minuta.

Doboja (BiH) sa 31:16 izborili su plasman u Ligu {ampiona.

Crno-beli tajfun protutwao je Bawicom. Mnogo lak{e je nego {to se o~ekivalo, ve} sredinom prvog poluvremena Beogra|ani su vodili s ubedqivih i nedo-

1:2 1:0 2:0 0:0 2:2 0:1 2:1 2:0 0:1

Kom {ij ski der bi In |ij ci ma IN \I JA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca 500, sudija: Radovanovi} (La}arak).

Strelac: Dubaji} u 49. minutu (iz penala). @uti kartoni: @ivkovi}, Tomanovi}, Zeli} i Vujasin (In|ija), a Zagorac, Puni{i} i Romi} (Radni~ki). Crveni karton: Pavlovi} (Radni~ki).

IN \I JA: Milinovi} 7, Stevan~evi} 7, @ivkovi} 8, Tom~i} 9, Markovi} 7, Tomanovi} 7, Zeli} 7, Petrovi} 7 (Kordolup 6), Vujasin 7 (Krsti}), Dimitrov 7 (Pavkovi}), Dubaji} 7.

RAD NI^ KI (NP): Uro{evi} 9, Gaji} 6, Pejovi} 6, Zagorac 7 (Romi} 6), Radin 6 (A{}eri} 6), Puni{i} 8, Pavlovi} 7, Ko{uti} 6, Bonxi} 6, ^e~ari} 6 (Isailovi} 6), Bale{evi} 7.

Kom{ijski okr{aj tek u drugom poluvremenu zagrejao navija~e, iako su doma}ini u prvih 45 minuta imali nekoliko stopostotnih prilika. Me|utim, Uro{evi} je ve} tada sa nekoliko sjajnih intervencija obele`io utakmicu. ^ak je i kod opravdano dosu|enog penala, pro~itao izvo|a~a najstro`e kazne Dubaji}a ali je wegov udarac ipak bio precizan i zavr{io u mre`i.

Doma}ini su zaslu`eno pobedili jer su u prvom poluvremenu

Va qak u eli ti

zavr{io pored gola. Kako se bli`io kraj susreta Borac je igrao sve boqe. Posle jednog lepog pasa Ra{kovi}a, Pavi}evi} je sa dvadesetak metara postigao efektan pogoda,k lopta se na{la u levom uglu golmana Baji}a. Radosti nije bilo kraja, a onda jedan od najboqih igra~a Borca, i prvi strelac ~a~anskih zebri uspeo je da postigne drugi pogodak {to je i prema {ansama i prilikama najrealnije da Borac do|e do sva tri boda. A. Ste fa no vi}

Radost rukometa{a Partizana

SLO GA: Dejanovi} (3 odbrane), Biqaka, Vuki~evi} 1, [ijakovi}, Memi{evi}, Antonovi}, Stankovi} 1, ^a~i} 2, Maksimovi}, Pavlov, Pe{i} 8 (2), \uri} (3 odbrane), Pani}, Kukrika 1, Beqi} 3.

PAR TI ZAN: Vasi} (15 odbrana), Milo{evi} 1, V. Ili} 1, Me{ter, Radanovi}, Pavlovi}, Maksi} 8 (1), @ujovi} 4, Radovanovi} (5 odbrana), Kajgani} 2, Radivojevi} 3, N. Ili} 5, Kostadinovi}, Ivo{evi} 1, Mitrovi} 3, Martini} 3.

Rukometa{i Partizana ubedqivom pobedom nad Slogom iz

sti`nih 11:1. Gosti iz Doboja nisu imali pravo re{ewe za odli~nu igru crno-belih i sagoreli su u paklu Bawice.

Tek krajem prvog dela uspeli su da smawe veliki rezultatski zaostatak, ali u nastavku me~a sastao se trenera Brkovi}a mleo je sve pred sobom i na kraju ostvario vi{e nego ubedqiv trijumf za plasman u Ligu {ampiona, gde }e rivali crno-belima biti Mompeqe, Flesburg, ^ehovski medvedi i Ademar (Leon), jo{ jedna ekipa iz kvalifikacija.

J. Ga li} i S. An ti}

NO VA AK CI JA SA VE ZA SPORT ZA SVE VOJ VO DI NE

Ve `ba wem do bo qeg zdra vqa

„Ve`bawem do boqeg zdravqa – budi fit“ je novi projekat Saveza sport za sve Vojvodine koji kre}e ovog meseca i traja}e do kraja godine. Ovo je pilot projekat, a prilago|en je populaciji odraslog radnog stanovni{tva, posebno `ena, starosti od 30 do 60 godina.

Namewen je pre svega onima koji `ive u ruralnim sredinama. Sadr`aj planiranih aktivnosti se sastoji od tri razli~ita vida grupno vo|enih fitnes programa: pilates, aerobik i ples. Ciq je da se kroz kolektivno ve`bawe zdravqe podigne na vi{i nivo.

Milorad Peri{i}

Kako bi se aktivnosti usmerile na unapre|ewe zdravqa i polo`aja stanovni{tva i sistematski i koordinirano sprovodile, Savez sport za sve Vojvodine u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu i Fakultetom sporta i fizi~kog vaspitawa iz Novog Sada, sa~inio je program i spreman je da ga realizuje sa svojim ~lanicama {irom Vojvodine. Program bi trebalo da realizuju sportski savezi, dru{tva i udru`ewa sporta za sve.

O novom projektu Saveza razgovaramo s predsednikom Miloradom Peri{i}em.

- Savez sport za sve Vojvodine u svojim aktivnostima ima `equ da uradi programe za ruralne sredine gde }e se stanovni{tvo, na organizovan na~in, baviti rekreacijom i rekreativnim sportom, da koristi uslove i kapacitete koje ima. Pripremili smo programe uz pomo} Ministarstva omladine i

sporta Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, a mi kao Savez potrudi}emo se da u te sredine uputimo {to ve}i broj stru~waka koje imamo, kao i volontere, i da svim uzrastima omogu}imo rekreaciju. Kre}emo s pilot projektom, a ciq je da slede}e godine ukqu~imo deset op{tina, a da 2014. pokrijemo ~itavu Vojvodinu sa svim op{tinama i mesnim zajednicama – ka`e Peri{i}. – Programi bi se odr`avali dva puta nedeqno. Pre po~etka ve`bawa bio bi ura|en lekarski pregled, u saradwi s domovima zdravqa, kao i testirawe polaznika kako bi se utvrdio nivo wihove kondicije i motori~kih sposobnosti. Intenzitet planiranih treninga bi se uskladio s mogu}nostima ve`ba~a. Predvi|eno je da program ve`bawa traje tri meseca. Tako|e, tokom ta tri predvi|ena meseca bili bi organizovani edukativni seminari, s eminentnim predava~ima, a teme bi bile pravilan na~in ishrane, usvajawe zdravih navika i pravilan pristup redovnom ve`bawu.

Peri{i} isti~e da je ciq da se svim kategorijama pribli`e savremeni oblici ve`bawa, uz svesrdnu pomo} Saveza, i da se u ovu akciju do 2015. godine ukqu~i najmawe 30 posto stanovni{tva Pokrajine.

- Za ovu akciju veliko razumevawe pokazali su Ministarstvo omladine i sporta, Pokrajinski sekretarijet za sport i omladinu i Fakultet za sport i fizi~ko vaspitawe iz Novog Sada. Kako nam je prioritet briga o zdravqu u ovaj projekat bi}e ukqu~eni i mnogobrojni zdravstveni radnici.

Spremni smo na saradwu sa svim ~lanicama asocijacije Sport za sve Srbije, ali i s onima u okru`ewu koji su zainteresovani za ovakav vid ve`bawa. U ovu manifestaciju je ukqu~en veliki broj gra|ana i ideja je dobro prihva}ena. Najbitnije je da }e program biti stru~no izvo|en {to }e, uveren sam, jo{ vi{e podi}i interes za ovaj vid rekreacije u svim sredinama i o~ekujem da }e efekti takvog rada brzo biti vidqivi – zakqu~uje Milorad Peri{i}.

S. Ja ko vqe vi}

SPORT

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

17

KVA LI FI KA CI JE ZA EVROP SKO PR VEN STVO

Pobeda nad Izraelom vodi u Sloveniju Porazom od Estonije ko{arka{ka reprezentacija Srbije je ta~no deset godina po{to je postala prvak sveta sebe dovela u nezgodnu situaciju.

Srbija je u devetom kolu kvalifikacija za odlazak na Evropskom prvenstvo u Sloveniji izgubila od Estonije (88:81), a u posledwem kolu }e igrati sa Izraelom u Pioniru.

Tu`an jubilej Tea

ZO RAN MI ]O VI] I ZVON KO ROT O U^IN KU NA [IH PA RA O LIM PI JA CA

Pet medaqa opravdalo ambicije (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) LONDON: Zavr{ene su Paraolimpijske igre u Londonu. Srbija posle 12 dana mo`e da bude apsolutno zadovoqna. Nastupila je u britanskoj prestonici sa 13 sportista, a osvojila je pet medaqa, od kojih dve zlatne i tri srebrne.

Dovoqan je to povod da ocenu daju predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije Zoran Mi}ovi} i {ef srpske paraolimpijske delegacije u Londonu Zvonko Rot. Stigli smo u London s visokim ambicijama, a pet osvojenih odli~ja su najboqi pokazateq da na{e nade nisu bile bez osnova. Sada mo`emo da ka`emo kako bi jo{ dva-tri odli~ja bila stopostotan u~inak, ali, objektivno, rezultate koje su postigli na{i paraolimpijci malo ko je o~ekivao, osim nas koji smo znali o kakvim se sportistima i li~nostima radi – ka`e Zoran Mi}ovi}.

li bi i najboqi takmi~ari za reprezentativne zahteve – dodao je Mi}ovi}. [ef srpske delegacije u Londonu Zvonko Rot, tako|e je zadovoqan postignutim.

- Uz zlato @eqka Dimitrijevi}a i Tawe Dragi} (atletika) i srebrnih medaqa Dra`enka Mitrovi}a (atletika) i Zlatka Keslera, odnosno Borislave Peri}

Zo ran Mi }o vi}

Zvon ko Rot

On podse}a da je ovako dobar u~inak rezultat planskog rada, jer se projektu „London 2012“ pri{lo s puno pa`we odmah posle Pekinga 2008.

- Zato se ne}emo uspavati na lovorikama i zadovoqiti postignutim rezultatima. Ne, vrlo brzo }emo se posvetiti akciji „Brazil 2016“, jer je ovo ogroman zamah za paraolimpijski sport. Do ju~e mnogi nisu znali ni da postojimo, a sada je ipak druga~ije. Ovakav tretman, kako su na{e sportiste pratili mediji, ne samo u Londonu, nego i u Srbiji, POK Srbije nikada nije imao – nagla{ava Mi}ovi}.

Prilika je to da se i dr`ava jo{ vi{e okrene osobama s invaliditetom.

- Svi smo se uverili kakav tretman u Engleskoj imaju osobe s invaliditetom. Kod nas se to popravqa, ali jo{ uvek taj tretman nije kakav bi trebalo i moglo da bude.

Podaci govore da je u Srbiji 12 posto stanovni{tva s invaliditetom. Logi~no je onda i razmi{qawe da od ukupnog buxeta koji se izdvaja za sport, POK Srbije dobije 10 procenata. Taj novac bi se ulo`io u razvoj sporta za osobe s invaliditetom, a iz ve}e baze stasa-

Rankovi} (stoni tenis), Srbija se na Paraolimpijadi u Londonu domogla i dva ~etvrta mesta (Dragan Risti} – streqa{tvo i Borislava Peri} Rankovi} i Nada Mati} u stonom tenisu – ekipno). Uz osvojene medaqe, imali smo jo{ u~e{}a u {est finala, osvojili dva ~etvrta mesta, oborili tri svetska rekorda, a mnogi sportisti popravili su li~ne rekorde. Potencijal imamo, pred nama je vreme koje treba da iskoristimo na pravi na~in – veli Rot. Jo{ na jednu ~iwenicu ukazuje Rot, kada je u pitawu neravnopravan polo`aj zdravih sportista i sportista s invaliditetom.

Na Paraolimpijadi ne postoje B norme. Ovde su zaista najboqi, a rekordi koji pqu{te iz ~asa u ~as svedo~e o tezi da Paraolimpijada ne poznaje prosek. Ovde parola „Va`no je u~estvovati“ prakti~no ne va`i, jer svi nastoje da budu najboqi, po{to ve}ina poseduje vrhunski kvalitet – iznosi interesantnu tezu Rot. U svakom slu~aju, pet osvojenih medaqa u Londonu za Srbiju je ogroman uspeh. Na dva zlata i tri srebra pre svega treba da budu ponosni osvaja~i, ali i wihove kolege Milo{ Grlica (atletika), Nada Mati} (stoni tenis), Milan Petrovi} (biciklizam), @ivko Papaz, Laslo [urawi, Dragan Risti}, Sini{a Vidi} i Mirjana Ili} \uri~in (streqa{tvo), koji su na pravi na~in predstavili svoju zemqu, a ukoliko nastave da sa istim `arom treniraju, nema sumwe da }e neki od wih ponovo dobiti {ansu da se domognu paraolimpijskog odli~ja.

Sa va Sa vi}

Plejmejker Srbije Milo{ Teodosi} odigrao je 100. me~ u reprezentativnom dresu, ali }e ga pamtiti samo po sramotnom porazu od Estonije.

Teodosi} je svoj jubilarni me~ okon~ao sa 16 poena uz 3 skoka i 2 asistencije. On je do sada potigao ukupno 967 poena za Srbiju. Debitovao je 2007. u pobedi nad Turskom 78:77.

Svoj 100. me~ u utorak }e odigrati i Milenko Tepi}. U tom me~u Srbija mora da pobedi, ukoliko `eli da se plasira na Evropsko prvenstvo 2013. godine u Sloveniji.

U Pioniru protiv Iz-raela kapiten Nenad Krsti} }e odigrati 99. me~ za Srbiju.

Ostala posledwa {ansa: Milo{ Teodosi}

Uo~i posledweg kola Izrael ima skor 6-3, a Srbija i Estonija 5-4. Estonija u utorak u

te tri selekcije u kome svaka ima skor 3-3 jer je Srbija pobedila i izgubila od Estonije, kao i Izrael. Me|utim uo~i posledweg kola u tom trouglu Estonci }e zbog ubedqivog poraza u Talinu od Izraela (84:53) imati ko{ razliku -47.

Srbija je trenutno na +5, u odnosu sa Estonijom smo na +18 (88:63 u Novom Sadu i 81:88 u Talinu), ali nam je zbog poraza nad Izraelom (89:76) trenutna ko{

Ukoliko Srbija pobedi sa mawe od 19 poena bi}e tre}a u grupi sa skorom 4-4 jer }e se obrisati dve pobede nad Slova~kom koja je posledwa u grupi, zato {to A grupa u kojoj je Srbija jedina ima {est timova.

Uo~i posledweg kola ve} tri reprezentacije koje }e (u najgorem slu~aju po wih) takmi~ewe zavr{iti kao tre}e u svojim grupama imaju po ~etiri pobede (Letonija, Belgija, Azerbejxan) pa }e

A gru pa Island - Crna Gora 92:101, Estonija - Srbija 88:81, Izrael - Slova~ka.

C gru pa Ukrajina - Kipar 69:51, Ma|arska - Hrvatska 79:81. Slobodna je Austrija.

1. Crna Gora 9 9 0 744:649 18 2. Izrael 9 6 3 794:668 15 9 5 4 763:654 14 3. Srbija 4. Estonija 9 5 4 688:703 14 9 1 8 685:840 10 5. Island 6. Slova~ka 9 1 8 656: 806 10 Posledwe kolo (11. septembar): Estonija - Island, Srbija - Izrael, Crna Gora - Slova~ka.

1. Hrvatska 2. Ukrajina 3. Austrija 4. Ma|arska 5. Kipar

E gru pa Poqska - Albanija 89:58, Belgija Finska 71:68. Slobodna je [vajcarska.

7 8 7 7 7

7 6 3 2 0

0 2 4 5 7

607:465 14 580:523 14 527:511 10 530:559 9 387:571 7

Posledwe kolo (11. septembar): Hrvatska - Austrija, Kipar - Ma|arska.

Slobodna je Ukrajina.

1. Poqska 8 6 2 704:567 14 7 5 2 633:491 12 2. Finska 3. Belgija 7 4 3 536:499 11 4. [vajcarska 7 3 4 493:586 10 5. Albanija 7 0 7 448:667 7 Posledwe kolo (11. septembar): Finska - [vajcarska, Albanija - Belgija.

Slobodna je Poqska.

B gru pa [vedska - Nema~ka 86:91, Bugarska Luksemburg 120:95. Slobodan je bio Azerbejyan.

1. Nema~ka 7 7 0 614:479 14 2. Bugarska 8 4 4 669:647 12 3. Azerbejyan 7 4 3 590:579 11 4. [vedska 7 3 4 693:355 10 5. Luksemburg 7 0 7 512:717 7 Posledwe kolo (11. septembar): Nema~ka - Azerbejyan, Luksemburg [vedska. Slobodna je Bugarska.

D gru pa Letonija - Gruzija 70:73, BiH - Rumunija 93:68. Slobodna je Holandija.

F gru pa Italija - Belorusija 83:58, Portugal - Turska 69:79. Slobodna je ^e{ka.

1. BiH 8 6 2 773:672 14 2. Gruzija 7 5 2 610:550 12 7 4 3 570:507 11 3. Letonija 4. Holandija 7 2 5 578:629 9 7 1 6 492:601 8 5. Rumunija Posledwe kolo (11. septembar): Gruzija - Holandija, Rumunija - Letonija.

Slobodna je BiH.

1. Italija 8 8 0 633:496 16 2. ^e{ka 7 5 2 507:470 12 7 4 3 536:510 11 3. Turska 4. Belorusija 7 1 6 476:562 8 7 0 7 459: 578 7 5. Portugal Posledwe kolo (11. septembar): Turska - ^e{ka, Belorusija - Portugal.

Slobodna je Italija.

Talinu igra sa Islandom i ukoliko pobedi ima}e skor 6-4, kao i Srbija u slu~aju pobede nad Izrealom. U tom scenariju napravio bi se trougao izme|u

razlika u tom trogulu samo +5, dok je Izrael na +42 pa je zato Srbiji neophodna pobeda od 19 poena razlike da bi bila iznad Izraela na tabeli.

se tek u utorak u kasnim ve~erwim satima znati koje }e ~etiri reprezentacije (od {est) kao tre}e u svojim grupama oti}i na Evropsko prvenstvo.

Ukoliko se Srbija ne plasira na Evropsko prvenstvo ne}e mo}i da u~estvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine.

Selektor ko{arka{ke repre-zentacije Srbije Du{an Ivkovi} je posle poraza od Estonije (88:81) rekao da su Estonci odigrali u visokom ritmu celu utakmicu.

- Selekcija Estonije je igrala u visokom ritmu svih 40 minuta i gotovo nijednog trenutka nije posustajala. Znali smo da im je {ut za tri poena najja~e oru`je. [utirali su 31% iza linije 6,75m i imali 12 ofanzivnih skokova {to im je daleko najboqe ostvarewe u dosada{wem toku kvalifikacija - rekao je Ivkovi}.

Selektor Srbije je istakao da su srpski ko{arka{i u drugom poluvremenu igrali u odbrani ispod nivoa, ali da su Estonci zaslu`eno pobedili.

- U drugom poluvremenu odigrali smo u fazi odbrane ispod o~ekivanog nivoa. Tako|e, koncentracija nam nije bila dobra, ali ponavqam jo{ jednom estonski tim je bio boqi i zaslu`eno stigao do pobede.

Milenko Tepi} je uveren u plasman na Evropsko prvenstvo.

- Utakmica protiv Izraela je krucijalna. Tako }emo je shvatiti, ulo`i}emo posledwi atom energije, odigrati kolektivno i uveren sam plasirati se na Evropsko prvenstvo.

VI TA LIJ KLI^ KO OD BRA NIO TI TU LU U VBC VER ZI JI

^aru pukla arkada Ukrajinski profesionalni bokser u superte{koj kategoriji dr Vitalij Kli~ko odbranio je {ampionski pojac u verziji VBC. On je u ~etvrtoj rundi za~arao naturalizovanog Nemca Manuela ^ara, kome je pukla arkada i posle konsultacije lekara, sudija u ringu je borbu prekinuo.

Skoro svi, od oko 30.000 qubiteqa plemenite ve{tine u moskovskom sportskom hramu pozdravilo je 45 pobedu Kli~ka, a ~etrdesetu pre isteka me~a. ^ar je u ring u{ao prili~no samouvereno i krenuo od prvog udarca gonga na {ampiona, ali ne zadugo. Vitalij ga je smirivao ve} poznatim levim direktima i ponekim desnim kro{eom. Ni ovoga puta Kli~ko nije promenio stil borbe. Leva ruka mu je bila spu{tena, a desna polupodignuta i izazivao je svog rivala, koji je do tog trenutka imao 21 pobedu iz isto toliko borbi. Ni u jednom trenutku Ukrajinac nije bio u podre|enom polo`aju i uspevao je da ^ara nekako odr`i na distanci, ali i da izblokira wegove udar-

Vi ta lij Kli~ ko

ce, kad je ovaj kretao u napade.

Vaqda sekund pre kraja druge runde Nemac se na{ao na podu, sudija mu je odbrojao do osam, a onda je udario gong za kraj tih tri minuta.

U tre}oj rundi krenuo je ^ar na sve ili ni{ta i nije bilo ni{ta. ^ini se da se tada malo istro{io, mada je poku{avao da nekako dospe do glave Kli~ka.

Me|utim, polovinom te runde

pukla mu je arkada posle jednog polu aperkata {ampiona, a 56 sekundi pre kraja sudija je borbu prekinuo u zatra`io pomo} lekara. Rasekotina je bila takva da krvarewe nije moglo da se zaustavi i usledio je kraj.

Nije mogao Manuel ^ar da se pomiri s takvom odlukom sudije, pa je po~eo svoj neprimereni {ou na ringu. [utirao je konopce, skako na wih, pokazuju}i da je on mogao jo{ da boksuje, dobacivao svom rivalu. Kli~ko je mirno i gospodski stajao na ringu gledaju}i ga.

Ipak, smirio se Emanuel ^ar.

Prvo je zagrlio Vladimira Kli~ka, koji je bio u ringu, pa potom Vitalija i sportski mu ~estitao pobedu. Dakle, Vitalij Kli~ko, ni posle devet godina, nije osetio gor~inu poraza u profi ringu i ponosno je digao pobedni~ki pojas. Ako, odlu~i da se oprosti od boksa, {to je i najavio, bi}e zanimqivo gledati ko }e ga se domo}i posle wega.

Na kraju je rekao da mu je `ao {to je borba prekinuta, jer je `eleo da nokautira svog rivala.

M. Pa vlo vi}

18

SPORT

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik KU QA NI VRED NO TRE NI RA JU

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Ciq odbrana duple krune

U Joci}evoj re`iji

Slo ga - Di na mo 1:0 (0:0)

TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija: Papi{ta ([id). Strelac: Joci} u 75. minutu. @uti kartoni: Miqanovi}, Samarxi} (Sloga), a Savanovi}, Raki}, Kra~unov, [topuq, Radovi} (Dinamo).

SLO GA: Jorgi} 7, Suvajxi} 7, Tutwevi} 7, Miqanovi} 7, Stanojev 8, Joci} 8, Samarxi} 7 (Slep~evi}), Sila|i 7 (\uki}), Baji} 7 (Guberini}), Zuki} 8, Ze~evi} 7.

DI NA MO: Trbojevi} 7, Stankovi} 6 (Smederevac), Raki} 6, O`egovi} 7, Kra~unov 6, Peri} 7, Radovi} 6, Petrovi} 6, Ne{ovanovi} 6 ([topuq), Jankovi} 6 (Pe{terac 6), Savanovi} 7.

Mre`a gostiju iz Pan~eva kao da je bila za~arana u uvodnih 10 minuta, jer je Vladimir Samarxi} uzdrmao pre~ku, a Kosta Baji} nani{anio stativu.

Doma}ini su nastavili da ste`u obru~, Baji} je topovski {utirao pored stative, dok je Suvajxi} primorao golmana Trbojevi}a da panterskim skokom skrene loptu u korner. Slika se nije promenila ni u nastavku, pan~eva~ki brzi voz je nastavio vo`wu sporednim kolosekom, po{to su crveno-beli diktirali ritam, ali i proma{ivali zicere preko Zuki}a, Baji}a, Joci}a i Samarxi}a.

Pukotinu u bedemu Dinama u 75. minutu prona{ao je \or|e Joci} i iz slobodnog udarca sa 30 metara re`irao tre}u uzastopnu pobedu fudbalera Sloge.

M. Me ni }a nin

Ce ment - Do li na 1:2 (1:0) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 200, sudija: Pandurov (Zrewanin). Strelci: Mili}evi} u 32. za Cement, a Gigovi} u 48. i Memovi} u 58. minutu za Dolinu. @uti kartoni: Milovi}, Bude~evi} (Cement), a Memovi}, ^eno{, Gigovi}, Staj~i} (Dolina).

CE MENT: Suba{i} 6, Ga{parevi} 6 (Lukaja 6), Vukovi} 5, Ili} 6, Milovi} (Jevti} 6), ^ovi} 6, Haxi} 5 (Bude~evi} 5), Mili}evi} 7, Kalinov 5, Raki} 6, Desnica 6.

DO LI NA: Jefti} 8, ^erwo{ 7, ^i`ik 7, Ivani{evi} 7, Staj~i} 8, Gigovi} 8, Trifkovi} 7, Stojkovski 7 ([alipurovi} 6), Memovi} 7, ]iri} 7 (\okovi} 7), Ninkov 7 (Kova~evi} 6).

Jo{ jednom su fudbaleri Cementa razo~arali navija~e. Ovoga puta imali su tri boda na dohvat ruke, poveli u prvom poluvremenu, diktirali tempo, da bi im u drugom delu koncentracija pala. Gosti su znali to da iskoriste jer imaju iskusniju ekipu.

Pred kraj utakmice Cementa{i su krenuli na sve ili ni{ta, pod rukovodstvom novog trenera Puni{e Memedovi}a, me|utim iskusni golman gostiju Dejan Jefti} nije se dao iznenaditi.

B. Star ~e vi}

Du nav - Rad ni~ ki (SM) 2:1 (1:1) STARI BANOVCI: Igrali{te Dunava, gledalaca 500, sudija: Utje{anovi} (Novi Sad).

Strelci: Jerkovi} u 21. i Jaguzovi} u 65. za Dunav, a Skorupan u 28. minutu za Radni~ki (SM). @uti kartoni: Zogovi}, \emaq, Ka~ar, Ilisi} (Dunav), a Ivi} i Trebovac (Radni~ki SM).

DU NAV: Vujakovi} 7, Jaguzovi} 8, Ka~ar 7, Luki} 6, Drqa~a 7 (Antunov 7), \emaj 7, Kokir 8, Ilisi} 6 (Mili~i}), Jerkovi} 7, Haska 6 (]osovi} 7), Zogovi} 6.

RAD NI^ KI (SM): [ivoqicki 6, Stevi} 6, Ivi} 6 (Proki}), Radovanovi} 7, Milosavqevi} 6, Ninkovi} 7, Risti} 6, Stani} 6, Lackovi} 6 (Kova~evi}), Skorupan 8, Nagli} 6 (Trebovac 7).

Znali su alasi da }e biti te{ko protiv ekipe Radni~kog pogotovo jer su se i psihi~ki i fi-

zi~ki istro{ili u sredu nakon istorijske pobede protiv Banata i plasmana u zavr{nicu Kupa na teritoriji Srbije. Na samom po~etku ve} u 2. minutu nakon odli~nog proigravawa Kokira, Drqa~a je iza{ao ispred [ivoqickog, me|utim wegov {ut je zavr{io pored gola. U 21. minutu Kokir je svojim driblinzima napravio dar-mar u kaznenom prostoru Mitrov~ana, gde ga sru{io Radovanovi} i za odli~nog Utje{anovi}a nema dileme.

Kazneni udarac sigurno je izveo Jerkovi}. U 28. minutu Skorupan odli~nim udarcem sa 25 metara pogodio desni ugao uspavanog Vujakovi}a.

U drugom poluvremenu ofanziva doma}eg tima urodila je plodom u 65. minutu, kada je Jaguzovi} odli~nim lobom prevario iznena|enog [ivoqickog i donosi veliku radost doma}im navija~ima.

G. Ko va ~i}

kovi} 6 (Doroslavac), Josovi} 6, Darojevi} 6.

Mitrov~ani nastavqaju po starom - ne igraju lo{e ali stara boqka, neefikasnost se ponavqa.

Istina, Mitrov~ani su krenuli agresivno, imali su stalnu terensku inicijativu, a gosti iz Oxaka su kontrama u dva navrata, kada su napada~i gostiju primorali golmana doma}ih Brkovi}a da se istakne.

Vredno pa`we je i to da su Vu~kovi} i \or|evi} tako|e primorali iskusnog golmana gostiju Qubu Andrija{evi}a da se istakne. Izabranicima Petra Karaji~i}a nije pomoglo ni to {to su gosti od 70. minuta igrali bez iskqu~enog Josovi}a. Tako da se mo`e sa pravom re}i da je golman Tekstilaca Andrija{evi} bio pravi junak me~a sa Save.

R. Ar tu kov

Ba~ ka To po la - Sen ta 0:0

PALI]: Stadion Janko Pejanovi}, gledalaca 150, sudija: Baweglav (Ba~ka Topola). Strelci: Makar u 44. Vukovi} u 54. i Hocieslavski u 67. minutu. @uti kartoni: Bjedov i Qubenovi} (Pali}), a Vidovi}, Major i Vukovi} (Radni~ki S).

PA LI]: I}itovi} 6, Bjedov 6, Mezei 6, Sqep~evi} 6, Jo}i} 6, Pr{i} 6, Mili} 6 (Bogdan 6), Markovi} 7, Matija{evi} 7, Qubenovi} 6 (Antunovi} 6), Tomi{i} 6, Rajkova~a 7.

RAD NI^ KI (S): [ari} 7, Desnica 7, Faber 7, Vidovi} 7, Major 6 (Stankovi} 6), Petra{ 7, Vukovi} 7 (Puri}), Hocieslavski 7, Makar 8, Paunovi} 7, Veselinovi} 7 (Ismailovi} 6).

Pali}ani su do`iveli prvi poraz u ovom delu prvenstva od boqe igre Radni~kog iz Sombora. Poveli su gosti minut pre kraja prvog poluvremena preko Makara, da bi u drugom delu igre jo{ boqom igrom postigli jo{ dva gola.

U 60. minutu {ansu je imao Markovi} kada je sa 13 metara o{tro {u ti rao ali gol man [ari} je taj udarac odbranio.

Na 3:0 povisuje Hocieslavski u 67. minutu na asistenciju Paunovi}a.

S. St.

BA^KA TOPOLA: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija: Blazon (Ruma). @uti kartoni: Top~agi}, Cicovi}, Maslovara, Dragi} i Veselinovi} (Ba~ka Topola), a Boki}, Popov i Spahi} (Senta).

BA^ KA TO PO LA: Kroni} 7, Dragi} 6, Veselinovi} 6, Cvetkovi} 7, Top~agi} 7, \ukanovi} 7, Kosovi} 6 (Kekezovi} 6), Cicovi} 6, Mezei 6 (Martinovi}), Maslovara 6, Taka~ 6.

SEN TA: @ivkov 7, Spahi} 6, Kaka{ 6, Ze~evi} 6 (\eri 6), Haben{us 6, Boki} 7, Sekeru{ 6 (Milanovi} 6), Popov 7, Jankovi} 6 (Andru{ko 6), Mara{ 7, Sarapa 8.

Pa li} - Rad ni~ ki (S) 0:3 (0:1)

Rad ni~ ki ([) - Mla dost (BJ) 2:1 (1:1) Marko @ivkov

Nisu fudbaleri Ba~ke Topole uspeli da zabele`e i tre}u uzastopnu pobedu. Na tom putu zaustavqaja ih Senta koja igra dobro. Ba~ka Topola i Senta odigrali su jednu od boqih utakmica. Gosti su zapretilu u 20. minutu preko Sarape, kada je sa 20 metara topovski izveo slobodan udarac, a golman Kroni} krajwim naporom izbacio loptu u korner. Nekoliko minuta kasnije novajlija u timu Taka~ je sa pet metara {utirao, a golman @ivkov je sjajno odbranio udarac.

I doma}ini i gosti su u fini{u propustili nekoliko {ansi, Sarapa je opet poku{ao da iznenadi Kroni}a sa 20 metara, a isti su bili akteri na sceni u 84. minutu kada je Popov na nekoliko metara {utirao pored gola.

S. Sto jiq ko vi}

Srem - Tek sti lac 0:0 SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Malixan (Novi Sad). @uti kartoni: Vu~kovi} (Srem), a Ili}, Nedeqkovi} (Tekstilac).

Crveni karton: Josovi} u 70. minutu (Tekstilac).

SREM: Brkovi} 7, Mili} 7, Vuji~i} 6, Vi{kovi} 7, Jeremi} 6, Milo{evi} 6, Nikoli} 6, Dimitrijevi} 6, Vu~kovi} 6, \or|evi} 6 (Trivkovi}), Vasi} 6.

TEK STI LAC: Andrija{evi} 8, Kr{i} 7, Risti} 7, Perovi} 7, Stepan~ev 6, Ili} 6, Kaurin 7, Crwanski 6 (\orovi}), Nedeq-

[ID: Gradski stadion, gledalaca preko 200, sudija: Mijailovi} (Vr{ac). Strelci: [ubert u 25. i Mrkaji} u 76. za Radni~ki, a Vi{ekruna u 30. minutu za Mladost. @uti kartoni: Mrkaji}, Savinovi}, [ubert (Radni~ki), a Markovi} i Vi{ekruna (Mladost).

RAD NI^ KI ([): Vujasinovi} 6, Savinovi} 7, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Babi} 7, Mladenovi} 6 (Vukovi}), [ubert 6 (Mati}), Nedi} 7 (Krajnovi} 6), Mrkaji} 8, Baqak 7, \oki} 7.

MLA DOST: Raji} 7, Maksi} 6 (Stojanovi}), Rati} 7, Baji} 7, Kantar 7, M. Tomi} 7, Markovi} 6 (Mudrini}), Vi{ekruna 7, Popin 7, Vukanac 6 (Sviti}), D. Tomi} 6.

Iako oslabqeni bez svog najboqeg igra~a Marjana ]iri}a koji je pre{ao u pe}ina~ki Dowi Srem i uvek pouzdanih Zeca i Simiki}a, [i|ani su smogli snage da savladaju veoma ~vrstu, kvalitetnu ekipu iz Ba~kog Jarka. Prvi deo susreta protekao je u dominaciji gostiju, koji su agresivnom igrom bili bar pet puta u izglednim prilikama da savladaju golmana Vujasinovi}a.

Doma}i su imali samo dve {anse, u 19. minutu stativa Nedi}a i pred kraj [uberta.

Ce ment - Do li na Du nav - Rad ni~ ki (SM) B. To po la - Sen ta Slo ga (T) - Di na mo Pa li} - Rad ni~ ki (S) Rad ni~ ki ([) - Mla dost (BJ) Srem - Tek sti lac ^SK Pi va ra - Je din stvo (SP) 1. Rad ni~ ki ([) 2. Slo ga 3. Pa li} 4. B. To po la 5. Do li na 6. Tek sti lac 7. Du nav 8. Rad ni~ ki (S) 9. Srem 10. ^SK Pi va ra 11. Sen ta 12. Rad ni~ . (SM) 13. Je din st. (SP) 14. Mla dost 15. Di na mo 16. Ce ment

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 2 2 1 1 0 3 2 2 1 2 1 1 0

1 1 1 0 0 1 1 2 0 1 1 2 2 3 3 4

1:2 2:1 0:0 1:0 0:3 2:1 0:0 0:0

8:4 9 5:3 9 3:3 9 3:0 8 4:2 8 3:2 7 5:5 7 6:3 6 2:1 6 6:2 5 1:1 5 4:4 4 2:6 2 2:5 1 3:7 1 3:120

U sle de }em ko lu (16.sep tem bra) sa sta ju se: Je din stvo (SP) - Ce ment, Tek sti lac - ^SK Pi va ra, Mla dost (BJ) - Srem, Rad ni~ ki (S) - Rad ni~ ki ([), Di na mo - Pa li}, Sen ta - Slo ga (T), Rad ni~ ki (SM) Ba~ ka To po la, Do li na - Du nav.

Radni~ki je do{ao iznenada u vo|stvo kada se pred golom Raji}a najboqe sna{ao neubedqivi [ubert. Mladost je izjedna~ili pet minuta kasnije preko pokretqivog Vi{ekrune i to posle kardinalne gre{ke doma}e odbrane i golmana Vujasinovi}a.

I u nastavku vrlo dobra utakmica, mada su Jara~ani prepustili inicijativu [i|anima, {to je rezultiralo i sjajnim golom Nemawe Mrkaji}a, kada je retko vi|enim udarcem zatresao mre`u golmana Raji}a i taj pogodak je i bio krajwi rezultat ovog zanimqivog susreta.

Ekipa trenera Milana Mitrovi}a je te{ko ali ~isto osvojila bodove, na`alost bu~nih ali korektnih navija~a Mladosti, ~iji igra~i za prikazanu igru zaslu`uju sve ~estitke.

M. ]ur ~i}

^SK Pi va ra – Je din stvo 0:0 ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 200, sudija: Stankovi} (Pan~evo), `uti kartoni: [vowa i Ivkovi} (^SK Pivara), Stefanovi} (Jedinstvo). ^SK PI VA RA: Tankosi} 7, Vukaqevi} 7, Dangubi} 7, Vu~kovi} 7, Avakumovi} 7, [vowa 7, Ivkovi} 7 (Pupovac-), Tepi} 6 (Dabi`qevi} 6), B.Jevi} 6, Simi} 6, Vukasovi} 6 (Mari} 6).

JE DIN STVO: L.Jovi{i} 7, G. Luki} 7, \. Luki} 7, Stegwaji} 7, [u{a 7, Vuj~i} 7, Fabok 6 (Dragin 6), Ogrizovi} 6 (Igra~), @akula 6, Pej~inovi} 6 (N. Jovi{i} -), Stefanovi} 6.

Za samo nedequ dana dva razli~ita izdawa mladog doma}eg sastava. I dok su se protiv Beo~inaca nedequ dana ranije raspucali i nadavali golova ovoga pauta ni jednom nisu uspeli da zatresu mre`u protivnika. Ne mo`e se re}i da nisu `eleli pobedu, ali jednostavno ni{ta im nije uspevalo. A i protivnik je bio re{en da ne izgubi, pa nisu dozvolili doma}inu da se razma{e. Zato su mladi doma}i igra~i igrali onoliko koliko su im dozvolili gosti.

Imali su inicijativu, posebno u drugom poluvremenu, napadali, atakovali ali dosta jalovo i neorganizovano bez re{ewa u zavr{nici. Pa ni tri izmene trenera doma}ih nisu dale ni{ta novo, bar {to se ti~e rezultata ali je bilo pomaka u igri.

Na kraju bez golova, prema igri protivnika mo`da i najrealniji rezultat.

V. Vu ja no vi}

Voj vo |an ska li ga Is tok: Re zul ta ti 4.ko la: Rad ni~ ki (B) Slo bo da 0:1, Je din stvo (NB) - Pro le ter 3:3, Je din stvo (BK) - Za dru gar 3:0, Ba~ ka 1901 - Bi le }a nin 1:1, Ko lo ni ja - Rad ni~ ki (K) 1:0, Bo rac - Ki kin da 1:1, Vr {ac - Bu du} nost 3:1, Ko za ra - AFK 4:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad: Re zul ta ti 4.ko la: Po let - Mla dost (BP) 4.0, Omla di nac - Mla dost (T) 0:0, Bo rac - Sta ni {i} 2:0, Bu du} nost - Haj duk (B)0:3, In deks - Cr ven ka 1:0, Pr vi maj - Cr ve na zve zda 0:1, Sr bo bran - Ba~ ka 0:1, Slo ga - Ju go vi} 2:0.

Pro{lu sezonu ~lanovi Karate kluba Hajduk iz Kule }e pamtiti kao jednu od najuspe{nijih u klupskoj istoriji, jer je osvojena dupla kruna ( Kup i prvenstvo), pa je razumqivo {to su sve aktivnosti u ovom uzornom sportskom kolektivu usmerene na pripreme za odbranu tih trofeja.

- Pripreme idu punom parom, spremamo se, radimo, ve} je pripremqen plan i program nekih takmi~ewa na kojima }emo u~estvovati kako bismo prikupili neka nova iskustva i kako bi na{u spremnost proverili kroz me~eve. Liga je krajem godine, potrudi}emo se da, ako nam to bude u interesu, mi uzmemo doma}instvo i organizujemo zavr{nicu. No, organizovali ili ne, mi idemo na prvo

- Meni su pripreme u punom jeku, ja treniram sam, neki individualni program pratim, {to se proteklih godina pokazalo kao dobro. [to se ti~e ove polusezone takmi~arske, kao {to je i Nikola rekao, imamo Premijer ligu Srbije i nadam se da }emo odbraniti titulu. A {to se ti~e reprezentativnog dela, imam Mediteransko prvenstvo koje se odr`ava u Tuzli, a kruna ovogodi{weg reprezentativnog dela je Svetsko prvenstvo u Parizu. Za to se spremam, dajem svoj maksimum, tako da se nadam da }e to qudi iz reprezentacije prepoznati i da }u dobiti priliku da prvi put u~estvujem na seniorskom Svetskom prvenstvu. U svojoj dosada{woj karijeri nisam imao priliku da u~estvujem ni na jednom evropskom i svet-

Reprezentativac Hajduka Mladen ]uri} (levo) i ~lan stru~nog {taba Nikola Greber uvereni u uspe{nu sezonu

mesto, na odbranu titule. Na prole}e nas ~eka Kup Srbije. To su dva najva`nija takmi~ewa za klub ekipno, a naravno tu su pojedina~ni nastupi na{ih takmi~ara na brojnim me|unarodnim turnirima - ka`e ~lan stru~nog {taba Hajduka Nikola Greber.

Odlaskom Lazara Grebera na funkciju predsednika op{tine Kula da li se otvorio problem {efa stru~nog {taba u ovom sportskom kolektivu?

- Ne, on je i daqe ostao {ef sru~nog {taba i on je taj koji koordinira sve klupske aktivnosti.

Mi smo tu treneri, a on je tu da nam pomogne jer ima iskustva i mnogo znawa. On }e tu biti da pomogne na takmi~ewima koja su od najve}e va`nosti - ka`e Nikola Greber.

Ima li kakvih promena u ekipi?

- Nema. Uz na{e standardne momke, tu su, kao {to se ve} zna Dejan Umi~evi}, prvak sveta, tu je i reprezentativac Dimitrije Jerkovi}, on je tu za sada, a ako bude postojala mogu}nost da se poja~amo, vide}emo jo{. Sa dvojicom pomenutih reprezentativaca smo imali veoma dobru saradwu, pa verujem da }emo je i nastaviti - rekao je Greber.

Jedan od onim od kojih se najvi{e o~ekuje je svakako Mladen ]uri}, reprezentativac.

skom seniorskom prvenstvu, dok sam u mla|im kategorijama, kao kadet u~estvovao na oba i osvajao bronzana odli~ja - ka`e laden ]uri}.

To je ispravan put za seniorska takmi~ewa.

-Da, imam dobru uvertiru, a momci u klubu su kvalitetni borci, sa wima treniram, daju mi savete, sugeri{u, mane ispravqaju, tako da se nadam da }e sve biti kako je planirano i zacrtano za ovaj deo sezone - ne skriva optimizam reprezentativac ]uri}.

Karatisti su poseban soj qudi, me|usobno se dru`e bilo iz kog kluba da su. [ta ka`u: da li je Hajduk opet favorit broj jedan za te dve titule?

- Naravno, mi smo i proteklih godina pokazali da smo najboqi klub u dr`avi. Ove godine nas o~ekuje te`i izazov: odbraniti duplu krunu, jer ima tu jo{ kvalitetnih ekipa kao {to su Dinamo Pan~evo, Studentski grad i druge, no mi trudimo, treniramo, ula`emo svoj maksimum i nadamo se da }e sva na{a odricawa isplivati na povr{inu, te da }emo mi i ove sezone pokazati da smo najboqi klub u dr`avi - rekao je reprezentativac Hajduka Mladen ]uri}.

A pro{lost nas u~i da {ta karatisti Hajduka obe}aju, oni to i ispune. \. Bo ja ni}

Kontador osvojio Vueltu [panski biciklista Alberto Kontador trijumfovao je na 67. izdawu Vuelte, trke oko [panije. Kontador je 3.000 kilometara pre{ao za 84 sata, 59 minuta i 49 sekundi, ispred Alehandra Valverdea iz Muvistara, koji je zaostao minut i 16 sekundi i Hoakima Rodrigeza iz Ka}u{e.

Posledwa etapa, koja je vo`ena od Sersediqa do Madrida pripala je Nemcu Xonu Degenkolbu, koji je 115 kilometara pre{ao za dva sata, 44 minuta i 57 sekundi.

Kontador je po~etkom avgusta odslu`io suspenziju, jer je utvr|jeno da je 2010. godine bio pozitivan na zabrawenu supstancu klenbuterol.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

19

Mo ja pla va zve zda

S

va ko ima svo ju pla vu zve zdu. Ona je sim bol ma {ta wa i sre }e. U `i vo tu sre }u na la ze ne is kva re ni qu di, ko ji ima ju ve ru, na du, sno ve i upor nost. De {a va se da u `i vo tu na |e mo i la `nu zve zdu. Na po ~et ku, ona nam iz gle da kao pra va, ali po sle vi di mo da ni je „sa svim pla va, sa svim pra va”. Ta da tre ba da na sta vi mo po tra gu za pra vom zve zdom. Ni ka da ne sme mo pre sta ti da ma {ta mo, sa wa mo i po ku {a va mo da ostva ri mo svo je taj ne `e qe. Ne ke svo je pla ve zve zde sam pro na {la. Po sti gla sam do bar uspeh u {ko li, ste kla pra ve pri ja te qe i

po ~e la da svi ram kla vir. Za dru gim pla vim zve zda ma na sta vqam da tra gam i znam da mo ram da bu dem upor na. Jed na mo ja „zve zda pla va, sjaj na, pra va” je ste da ka da po ra stem ob ja vim zbir ku pe sa ma.

U sva kom od nas po sto je „ne ke ~ud ne zve zde pla ve” ko je ~e ka ju da bu du ot kri ve ne. U to me }e mo us pe ti sa mo ako ve ru je mo u se be, iskre no `e li mo da ostva ri mo svo je sno ve i po tru di mo se.

Je sti ra @ar ko va~ ki, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Do `i vqaj ko ji }u pam ti ti

K Milica Leti}, VIII-3, O[ „Milan Petrovi}”, Novi Sad

Li~ nost ko ju po seb no vo lim i po {tu jem P

r va re~ u `i vo tu sva kog de te ta je re~ ma ma. Kad kre nu pr va ci u {ko lu, pr va re~ ko ju po ~i wu da sri ~u je re~ ma ma. Ma ma zna ~i za {ti ta. Bez ma me je dva bi smo po ra sli i kre nu li u {ko lu, a po go to vo se ra do va li `i vo tu. Ma ma je ta ko ja naj vi {e bri ne za svo ju de cu, a i za osta le ~la no ve po ro di ce. Za to od svih li~ no sti, naj vi {e vo lim ma mu.

Vo lim je za to {to se bri ne o me ni, za to {to me vo li, ume da me iz ne na di ka da se naj ma we na dam, po ma `e mi u re {a va wu do ma }ih za da ta ka i da se naj bo qe spre mim za {ko lu i za to {to i ona me ne vo li. Ka da me uju tru pro bu di i ka da ugle dam we ne o~i, u wi ma vi dim pu no qu ba vi i ne `no sti. Ka da sam u ku }i ili ka da se igram na uli ci, wen po gled me stal no pra ti. Ve o ma je stro ga, {to joj za me ram, ali znam da ona ho }e naj bo qe za svo ju de cu. Po {tu jem je za to {to po ne -

kad ra di ne mo gu }e stva ri za sre }u i ra dost svo je de ce. Naj ve }i po klon za mo ju ma mu je mo je po {to va we i mo ja za hval nost za sve {to ra di. Vo lim i osta le ~la no ve po ro di ce, ali naj vi {e vo lim i po {tu jem ma mu. Po ne kad se ma me `r tvu ju za svo ju de cu.

Hva la ti ma ma {to se bri ne{ o me ni, {to me vo li{ i ~u va{! Ma ma je naj mi li ji ~lan po ro di ce. Ona je kao naj lep {i cvet u jed noj ba {ti. Za to ~e sto na be rem naj lep {e cve }e i po klo nim ga ma mi, da za tre nu tak za bo ra vi na bri ge i na sme je se. Sun ce nam da je sve tlost i to plo tu, a me ni sve tlost i to plo tu da je ma ma. @e leo bih da sve ma me na sve tu bu du ve se le, do bre, dru `e qu bi ve, sre} ne i uvek na sme ja ne.

Hri sti jan An do nov, IV raz red O[ „Ge or gi Di mi trov” se lo Raj ~i lov ci, Bo si le grad

Q

a da sam bi la u [vaj car skoj, uja i uj na su od lu ~i li da nas vo de na Al fa Ma re. Al fa Ma re su ba ze ni i ja ko du ga~ ki to bo ga ni, ko ji idu i na po qe.

Jed nom smo se spu sti li to bo ga nom ko ji se zo ve Ko bra.S tog to bo ga na se spu {ta s gu mom.Moj brat Ni ko la je kre nuo da se spu {ta, a po sle we ga ja.

Uhva ti la sam Ni ko li nu gu mu i vi ka la sam: „Ni ko la, Ni ko la!” a on se ni je ja vqao. Ka da sam iza {la na po qe, pri me ti la sam da Ni ko le ne ma i da je on kli zno iz gu me. Ka da sam po no vo u{la unu tra, uhva ti la sam ne ko ga, a to je bio Ni ko la. A kad smo si {li do le, ne ki ~i ka nas je gr dio, za to {to Ni ko la ni je bio na gu mi i za to {to sam ja dr `a la we go vu gu mu. Ka da smo kre nu li ku }i kod ba be i de de, iz `bu wa je is ko ~io po li ca jac i za u sta vio nas je jer nas je bi lo 6 u autu. Uj na je mo ra la da pla ti ka znu.

Vo le la bih po no vo da idem, ali da nas ne za u sta vi po li ci ja.

Ni ko li na De be qa ko vi}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

u bav. Naj ja ~a nit u na ma. Nit ko ja ne do zvo qa va da puk ne ta stru na emo ci ja. Vi di{ put ko ji vo di sa mo ka ago ni ji. Da li }e ra zum do zvo li ti da ode{ ta mo?

Vi di{ hi qa du pu te va pred so bom, ali te vu ~e onaj mra~ ni, de pre siv ni put, gde }e{, ako na sta vi{ ho da ti wi me, ose ti ti bol. Ose ti }e{ strah, ko ji }e te la ga no ra za ra ti iz nu tra. Pla {i }e{ se, jer vo li{. Zna{ da ne sme{ do zvo li ti da te bol uni {ti, jer }e{ osta ti bez emo ci ja. Po sta }e{ ni {tav ni iz rod ko ji ne ma sr ce, jer je ono uto nu lo du bo ko u te be, za kqu ~a lo se i kqu~ osta vi lo na ne do sti `nom me stu.

Kristina Marton, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran,

Qu bav

Ti }e{ gle da ti qu de ka ko se gr le i se bi~ no se di vi ti wi ma. U tvo jim o~i ma se va }e bes. Po sta }e{ sen ka ~o ve ka ko ji je vo leo ne kad. Re~ qu bav iz gu bi }e zna ~e we. Po sta }e sa mo pra zna re~, ko joj }e{ se pa te ti~ no sme {i ti ka da je spo me nu. Ne }e{ ve ro va ti u wu. Qu bav }e bi ti pla men ko ji se uga sio ne ho ti ce ili na mer no. Ne zna{.

Zbog ta dva raz lo ga ti si uni {tio sr ce. Vo leo bi da vra ti{ vre me, da okre ne{ ka zaq ke una zad. Wi hov zvuk ti gla sno tak ti ra. ^u je{ ot ku ca je sa ta ko ji ti od zva wa ju u gla vi. Tvo je vla `ne o~i mu te sli ku so be ko ju tre ba da vi di{. Taj kon trast je jo{ ve lik. Ru ke ti drh te. Wi ma bri -

{e{ su ze s mo krih obra za. Sa mo ti, bol i ~e ti ri zi da. Iz me |u vas - ago ni ja. U tom ra tu emo ci ja, sre }a i tu ga su se po tu kle. Na rav no, tu ga je po bed nik. ^u je{ tu pro kle tu re~ - qu bav. Ona sve ja ~e je ca, vri {ti, pla ~e.

Vo leo si, da, ali te be ni su vo le li.

Kao i uvek, tu ga je po bed nik. Na spram tvog sru {e nog car stva je qu bav, gde o~i to ne pri pa da{. Da li je ra zum ja ~i od sr ca? U ru ci dr `i{ par ~i }e slo mqe ne du {e. Sr ca ne ma. ^e ti ri zi da i ti. Iz me |u vas pro kle ta, zla - ago ni ja!

Vuk Pre bi ra ~e vi}, VI II raz red O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Da sam sli kar

V

o lim pri ro du, biq ke i `i vo ti we. Da sam sli kar, na sli kao bih za la zak sun ca.

Ka da sam jed nom {e tao, vi deo sam za la zak sun ca.

Sun ce je po ~e lo da me wa bo ju i mo gao sam du `e da ga gle dam. Ne bo oko sun ca vi {e ni je bi lo pla vo, ve} cr ve ne bo je. Pri ro da je po ~e la da me wa bo ju i da se smi ru je. Ka da `i vo ti we vi de za la zak sun ca od la ze u sklo ni {te. I ja sam bio umo ran.

Ose tio sam da }u usko ro mo ra ti na spa va we.

Vo lim da sli kam, za to {to sli ka mo `e odu {e vi ti.

Mila Trandafilovi}, III a, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

Meda Moj je meda mali i mek je kao du{a.

Najvi{e ga volim jer me stalno slu{a.

Ponekad ga mazim, pa ga posle kupam.

Na krzno mu pazim da ga ne ra{~upam.

Kad mi drugarice do|u,on ne}e da se dru`i jer za ukras slu`i.

Una Nikoli}, III-1 O[ „Milan Stan~i} U~a” Kumane

Nata{a Kedi}, III-5, O[ @arko Zrewanin”, Novi Sad

Alek sa Pu lai, III-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak10.septembar2012.

ЗАВРШЕН ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У ВЕНЕЦИЈИ

Јужнокорејском филму „Пијета” Златни лав Јужнокорејска шокантна драма редитеља Ким Ки-дука „Пијета„ освојила је „Златног лава„ за најбољи филм на 69. венецијанском филмском фестивалу. „Сребрни лав„ припао је америчком редитељу Полу Томасу Андерсону за остварење „The Master„, инспирисан оснивачем Сајентолошке цркве Л. Роном Хабардом, јавиле су светске агенције. Глумци Хоакин

(рај: вера). Награда за најбољи сценарио добио је филм „Apres Mai„ (после маја) француског редитеља и сценаристе Оливијеа Асајаса. За најбољу фотографију награђен је италијански филм „E Stato Il Figlio„ Данијелеа Ћиприја Фестивал je завршен контроверзом будући да је Ким Ки-дук освојио Златног лава и поред писања појединих медија да је жи-

Из филма „Пијета”

Феникс и Филип Сејмор Хофман поделили су награду за најбољег глумца за роле у филму „Мастер”. За најбољу глумицу проглашена је израелска глумица Хадас Јарон за улогу у остварењу „Fill the void„ (попуни празнину). За најбоље дебитантско остварење проглашен је „Куф„ турског редитеља Алија Ајдина, а специјална награда жирија отишла је у руке аустријског редитеља Улриха Зајдла за филм „Paradies: Glaube„

ри желео другог победника. Лист „Холивуд рипортер” пренео је да је жирију забрањено да главну награду уручи филму Пола Томаса Андерсона „The Master” јер је остварење, инспирисано почецима сајентологије, већ покупило награде за режију и глуму. Према правилима фестивала, ниједан филм не може да освоји више од две награде због чега је жири био принуђен да се поново састане и изабере

„Пијету”, Кимову критику на рачун капитализма, преноси АФП. Ким, који није школовани редитељ и који је радио као физички радник, улични уметник и свештеник, тако је постао први редитељ из Кореје који је освојио главну награду Мостре. „Не покушавам да зарадим са својим филмовима. Снимио са „Пијету’ са буџетом од 100.000 долара”, рекао је Ким коме је ово 18. филм. „Мој циљ је да повремено измерим температуру света”. Ким је такође објаснио значај народне песме „Ариранг” коју је изрецитовао приликом примања Златног лава и тако изненадио публику која је очекивала предвидљиву захвалницу. „Ми Корејци је певамо када се осећамо усамљено или напуштено, али и када смо срећни. Она симболизује бројне препреке које морамо да превазиђемо, од туге до радости, меандере живота”, рекао је Ким. Јужнокорејски филм је суморна прича о бруталном зеленашу и жени која се изненада појављује и тврди да је његова мајка. Пут ка искупљењу главног лика испричан је кроз емотивни крешендо насиља и освете а нездрава, едиповска веза хероја и хероине завршава се готово религиозним крајем. Италијанска штампа се такође бави и чињеницом да ниједан италијански филм није успео да освоји неку од главних награда иако су ове године три од 18 филмова у конкуренцији били италијански. Осим плакања над сопственом судбином, италијанска штампа осула је и паљбу по „Пијети”, а „Коријере дела сера” је филм назвао „подложним расправи”. (Танјуг)

У ДОМУ КУЛТУРЕ „СТУДЕНТСКИ ГРАД” ОД 2. ДО 6. ОКТОБРА

Девети фестивал „Балканима” Европски фестивал анимираног филма „Балканима„ биће одржан ове јесени девети пут, од 2. до 6. октобра, у Дому културе „Студентски град” у Београду, најавили су организатори те манифестације. „Балканима„ ће, као и до сада, имати четири главна такмичарска и четири програма студентских филмова и филмских школа, као и две панораме европског филма. Ове године земља гост фестивала је Чешка. Главна фестивалска изложба биће посвећена радовима Јиржија Трнке, а биће приказани његови, као и филмови Шванкмајера

и других чешких аутора. Пратећи програм обухвата и филмове норвешког лутка аниматора Ива Каприна. Биће приређена и мултимедијална инсталација у простору „Ја уметник„ ауторке Марије Илић. Очекује се долазак тридесетак гостију из европских земаља. Међународни жи ри главног такмичарског програма чине Јиржи Кубичек (Чешка), Јошко Марушић (Хрватска) и Чедомир Васић (Србија), а жири студентских филмова и филмских школа Руне Ерикшон (Норвешка), Иван Рамадан (БиХ) и Мирослав Симоновић (Србија).

АНА КАРЕЊИНА ВИЂЕНА ОЧИМА КИРЕ НАЈТЛИ И ЏОА РАЈТА

Комплексна и фасцинантна У Лондону је недавно одржана светска премијера нове екранизације романа Лава Толстоја „Ана Карењина„ у режији Џоа Рајта са његовом музом Киром Најтли у насловној улози. Најтли, која је са Рајтом радила на филмовима „Гордост и предрасуда„ и „Покајање„, рекла је да је Карењина „комплексан лик„ и да се ауторски тим трудио да је не поједностави. „Она је тако комплексан лик и фасцинира људе вековима и било је застрашујуће али и важно да је не поједноставимо - она је особа која је истовремено и мрачна и весела и заиста је и хероина и антихероина. Трудили смо се да јој то не скинемо, што је било истовремено тешко и веома узбудљиво„, рекла је Најтли новинарима уочи премијере. Звезда серијала „Пирати са Кариба„ рекла је и да је нова „Ана Карењина„ адаптација која се веома разликује од осталих, преноси АФП. „Веома је позоришна, веома стилизована али мислим да је суштина текста остала иста - љубав, различити видови љубави, њен позитивне и негативне стране. Надам се да ће то људи видети и да ће их дирнути и романаса и трагедија„, рекла је она.

Редитељ Џо Рајт рекао је да је желео да уради нешто другачију костимирану драму. „Костимиране драме су ми увек биле пре нека врста фантазије него историјски документ и желео дам са урадим нешто ново и другачије„, рекао је он. Млади глумац Арон Тејлор-Џонсон који глуми Вронског био је пун хвале за свог старијег колегу, Џуда Лоуа који игра Карењина. „Он је у свој лик, који је исправан и досадан политички лик, дао топлину и љубав и саосећате се са њим што је невероватно„, рекао је Тејлор-Џонсон. Биоскопска дистрибуција „Ане Карењине„ почиње 7. септембра. (Танјуг)

dnevnik

„Црна Зорица” на фестивалу Рејнденс у Лондону Интернационална премијера филма „Црна Зорица„ биће на фестивалу Рејнденс (Raindance) у Лондону, најавио је продуцент „Super films Int.” из Београда. Тренутно највећи фестивал назависног филма у Европи Рејнденс ове године се одржава од 26. септембра до 7. октобра. „Црна Зорица„ у режији Радослава Павковића и Христине Хаџихаралабус је црна комедија, са елементима авантуре и бајке. Улоге тумаче Бранислав Трифуновић, Љума Пенов, Мирјана Карановић, Михаило Јанкетић, Никола Пејаковић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић, Добрила Стојнић. Београдска премијера и дистрибуција овог филма била је пролетос, а затим је учествовао на неколико домаћих летњих фестивала.

РЕДИТЕЉКА МАЈА МИЛОШ:

„Клип” не прате баш велике контроверзе Редитељка Маја Милош управо се вратила из Чешке, где је почела дистрибуција њеног филма „Клип„, а предстоји јој учешће на фестивалима у Торонту и Сан Себастијану. „Мој филм је приказан на Фреш филмс фестивалу у Прагу, где сам била позвана и као члан жирија. То је уједно била чешка премијера и почетак биоскопске дистрибуције ‘Клипа‘ у тој земљи„, рекла је Танјугу редитељка филма који од светске премијере и награде почетком године у Ротердаму не престаје да изазива опречне оцене. Она сматра да „нису баш велике контроверзе„ које прате „Клип„, реалистичку драму о проблематичном животу данашњих тинејџера. „У Чешкој су јако лепо примили филм. Критика је дала пуно сјајних оцена, а и публика је баш лепо реаговала, тако да сам срећна„, изјавила је ауторка. Милош је најавила да ће током септембра „Клип„ бити приказан на два јако значајна фестивала - у Торонту и Сан Себастијану. Торонто је већ у току, а млада ауторка се труди да обезбе-

ди визу за Канаду како би и лично присуствовала пројекцији, додајући да је „стварно велика част да је мој филм на једном од највећих фестивала у свету„.

нешто јако отворено и директно, што је наша стварност, онда добијамо и реакције. Међутим, сматрам да приказивање филма не може да нашкоди било коме, нарочито не младима зато што

Што се тиче забране за дистрибуцију „Клипа„ у Русији, изразила је уверење да „у Русији тренутно постоји већи проблем са омладином, у вези са свим оним чиме се бави ‘Клип‘, него у Србији„. „Мислим да је разумљиво зашто је проблем приказати тако нешто, јер кад год приказујемо

су управо они окружени таквим моделом понашања у својој средини„, изјавила је она. Милош је нагласила да би, „ако бисмо почели да причамо о тим проблемима, а разговоре би изазвало приказивање филма у редовној дистрибуцији, онда могли и да почнемо да неке проблеме рашчишћавамо„.

ПИТЕР ЏЕКСОН НАЈАВИО ЗАВРШНИ ДЕО НОВЕ ТРИЛОГИЈЕ

Трећи „Хобит” у јулу 2014. Трећи део трилогије „Хобит„ у биоскопима широм света појавиће се у јулу 2014. године, саопштили су продуценти и најавили да ће други део трилогије сада имати ново име. Трећи филм „The Hobbit: There and Back Again„ (Хобит: Тамо и натраг) у биоскопима ће се појавити 18. јула 2014. године, свега седам месеци после новоименованог другог дела „The Hobbit: The Desolation of Smaug„ (Хобит: Уништење Шмауга) који се у биоскопима очекује 13. децембра 2013. Други филм првобитно је носио назив „Тамо и натраг„. Први филм у трилогији рађеној према популарном роману Џ. Р. Р. Толкина „The Hobbit: An Unexpected Journey„ (Хобит: Неочекивано путовање) премијерно ће бити приказан 14. децембра ове године, а главну улогу Билба Багинса у филмовима тумачи британски глумац Мaртин Фриман. Редитељ Питер Џексон и филмски студији „Тајм Ворнер„, „Њу Лајн„ и „МГМ„ саопштили су у јулу да ће 3Д адаптација Тол-

киновог класика бити подељена у три дела, а не у два као што је раније најављено. Продуценти сматрају да ће трећи филм имати бољу прођу на лето - које је најисплатљивији период филмске индустрије.

„Желели смо краћи период између другог и трећег филма из трилогије ‘Хобит‘. Премијера у јулу омогућава нам не само одлично место у летњој сезони него ће и обожаваоци моћи раније да виде финале ове епске авантуре„, саопштено је из „Тајм Ворнера„. „Хобит„ је роман, а сада и филм, који претходи дешавањима

у трилогији „Господар прстенова„. Џексон је пре 10 година адаптирао ову трилогију у Оскаром награђене филмове. Многи критичари, али и обожаваоци са нелагодом су дочекали вести да ће „Хобит„ бити по-

дељен у три дела будући да сматрају да Џексон нема довољно материјала за три филма. Сам Џексон објаснио је да ће у трећем делу користити додатке који се појављују на крају књижевне трилогије „Господар прстенова„ у којима се објашњава историјат Средње Земље, али и главних ликова. (Танјуг)

Крејг још двапут Бонд Филм „Skyfall„ можда неће бити и последњи филм о Џејмсу Бонду у коме ће агента 007 глумити Данијел Крејг, ако је веровати писању британске штампе. Крејг ће се, наиме, појавити у још најмање два филма о најчувенијем тајном агенту. До сада Крејг је Бонда играо у филмовима „Казино Ројал„ и „Зрно утехе„, а трећи филм - „Skyfall„ у биоскопима се очекује 9. новембра. Како преносе острвски медији, продуценти су већ припремили уговоре за Крејга за 24. и 25. филм о Бонду, који би требало да се појави на сваке две године. Уколико Крејг пристане, нови филм о Бонду требало би да се у биоскопима појави 2014. Један од продуцената Мајкл Џ. Вилсон раније је наговестио да би волео да Крејг буде најдуговечнији Бонд. Са пет филова, Крејг би био трећи „најдуговечнији„ Бонд после Шона Конерија и Тимотија Далтона.

22

svet

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

ZBOG SPORNOG NUKLEARNOG PROGRAMA

UKRATKO

EU spre ma no ve sank ci je Ira nu

Pro ra dio vul kan u Ni ka ra gvi MA NA GVA: Nikaragvanski najvi{i vulkan ju~e je po~eo da izbacuje do ~etiri kilometra pepeo i gas u atmosferu, zbog ~ega se na stotine me{tana iz okoline ve} sklonilo iz svo jih do mo va, a vla da je spremna da evakui{e jo{ oko 3.000 qudi. Za sada nema izve{taja o povre|enima ili {teti, prenela je agencija Rojters.

Vulkan San Kristobal, visine 1.745 metara, nalazi se na oko 150 kilometara severno od prestonice Managve, u severozapadnom delu zemqe prepunom vulkanima. Nikaragvanski institut za pra}ewe vulkana naveo je u svom preliminarnom izve{taju da se mo`e o~ekivati „izbacivawe vi{e gasova i sporadi~nih eksplozija”.

Vulkan San Kristobal je jedan od najaktivnijih du` nikaragvanske pacifi~ke obale i prema izve{taju instituta, u pro se ku ima bli zu 100 se i zmi~kih aktivnosti dnevno.

Smrt na ka zna BAG DAD: Ira~ki sud osudio je ju~e na smrtnu kaznu ve{awem biv{eg potpredsednika Tareka al-Ha{emija, koji se nalazi u bekstvu, utvrdiv{i da je kriv zbog organizovawa „odreda smrti” Abdul-Sattar alBirkdar, javio je Rojters. Ha{emi, koji je sunita, pobegao je iz zemqe ranije ove godine po{to su vlasti zatra`ile wegovo hap{ewe. Optu`be i sudski proces protiv wega izazvali su politi~ku krizu u zemqi u kojoj vlast dele politi~ke stranke sunita, {iita i Kurda. Ha{e mi je op tu `io {i it skog premijera Nurija al-Malikija da predvodi politi~ku hajku protiv rivala sunita, a vlada je saop{tila da se radi samo o sud skom slu ~a ju. Ha {e mi se trenutno nalazi u Turskoj.

Za ple we ne to ne ka na bi sa KA ZA BLAN KA: Marokanska policija zaplenila je osam tona kanabisa u raciji na istoku zemqe, javila je ju~e dr`avna agencija MAP. Policija je prona{la 4,98 tona droge u tri kombija u blizina grada Ouxda, a jo{ 3,5 tona u Bouarfi. Putnici u tri kombija uspeli su da pobegnu, saop{tila je policija.

Marokanski carinici su u avgustu, u lu~kom gradu Agadiru na jugozapadu zemqe, zaplenili sedam tona kanabisa namewenog Britaniji.

Pre tri meseca, vlasti su otkrile devet tona kanabisa u Kazablanki a ta droga je bila namewena za francusko tr`i{te narkotika.

TE HE RAN, BRI SEL: Iran je ju~e kritikovao pomiwawe novih sankcija EU kao „neodgovorno”, posebno izdvajaju}i Veliku Britaniju zbog toga {to iznosi predlog koji je, prema tvrdwama Teherana, u suprotnosti sa propisima Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Evropska unija je prekju~e zapretila novim me|unarodnim sankcijama Iranu zbog spornog nuklearnog programa, dok Rusija isti~e da takve mere naru{avaju wene interese. Nema~ki {ef diplomatije Gvido Vestervele izjavio je da Teheran nije pru`io zna~ajna uverewa me|unarodnoj zajednici o svojim nulearnim namerama, prenela je agencija AFP. „Zbog toga moramo da pripremimo nove sankcije”, naglasio je Vestervele posle dvodnevnih neformalnih razgovora {efova diplomatije EU. „Atomsko naoru`awe u Iranu je neprihvatqivo”, dodao je Vestervele.

Francuski ministar spoqnih poslova Loren Fabijus ukazao je da Iran ima pravo na nuklearnu energiju za civilne svrhe, ali da je „neprihvatqivo i veoma rizi~no” da poseduje nuklearno naoru`awe.

Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov prigovorio je da ameri~ke sankcije Siriji i Iranu naru{avaju ruske poslovne interese, a, kako je ukazao, posebno to poga|a ruske banke.

Me|utim, italijanski ministar spoqnih poslova \ulio Terci istakao je da „nije re~ o ekonomskom interesu, ve} o bezbednosti gra|ana, ne samo u susednim dr`avama ve} o sigurnosti cele Evrope suo~ene sa potencijalnim pretwama nuklearnim naoru`awem Irana”.

Iran insistira da je nuklearni program iskqu~ivo u mirnodopske svrhe i isti~e da ima pravo na oboga}ivawe uranijuma na osnovu sporazuma o ne{irewu nuklearnog naoru`awa.

AZIJSKO-PACIFI^KI FORUM ZA EKONOMSKU SARADWU U VLADIVOSTOKU

Klin ton: Ne sla `e mo se s Ru si jom o Si ri ji VLA DI VO STOK: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton priznala je da izme|u SAD i Rusije postoje duboke razlike po pitawu re{avawa krize u Siriji. Ona je dodala da }e i daqe poku{avati da ubedi Moskvu da podr`i pove}awe pritiska me|unarodne zajednice na sirijski re`im, iako je to malo verovatno. „SAD se ne sla`u (s Rusijom) o pristupu Siriji”, izjavila je Klintonova na konferenciji za novinare na kraju Azijsko-pacifi~kog foruma za ekonomsku saradwu u Vladivostoku.

Klintonova je dodala da je „realisti~na” u svom pristupu i da }e SAD i weni saveznici, ako Rusija odbije da podr`i wihove namere, poja~ati pomo} sirijskoj opoziciji.

U na pa di ma ubijene 52 oso be BAG DAD: U nizu od najmawe 20 napada {irom Iraka, ukqu~uju}i bomba{ki napad na dr`avnu naftnu kompaniju, poginule su 52 osobe, a raweno je vi{e od 250 osoba. Ju~era{wi dan je najsmrtonosniji dan u Iraku od 16. avgusta, kada su u toj zemqi poginule 82 osobe.

Najte`i napad dogodio se kada su naoru`ani napada~i u subotu pre pono}i otvorili vatru na kontrolni punkt ira~ke armije blizu Balada, severno od Bagdada, posle ~ega je usledila eksplozija bombe pored puta kada je stiglo vojno poja~awe. Poginulo je 11 vojnika, me|u kojima dva oficira, a osam je raweno, rekli su pukovnik vojske i izvor iz bolnice u Baladu. Ju~e , oko 7.30 sati po lokalnom vremenu,

eksplodirala je auto-bomba na parkingu kod zadwe kapije dr`avne naftne kompanije, oko 15 kilometara od Kirkuka na severu Iraka.

Sedam osoba je poginulo, a 17 raweno, rekao je visoki zvani~nik policije Otman Abdul Rahman. U napadima u Tuz Kurmatuu, 15 kilometara severno od Bagdada, ubijeno je ~etvoro qudi, a rawena je 31 osoba, reklli su gradona~elnik [alal Abdul i policijski zvani~nik Kaled al-Bajati.

Prvo je eksplodirao auto-bomba, na ~ijoj meti je bio konvoj Abdulovih telohraniteqa kada je raweno 10 qudi, a posle toga se dogodila eksplozija bombe pored puta blizu policijske stanice u kojoj je poginulo dvoje, a raweno 20 qudi.

AVGANISTAN

De ~ak te ro ri sta usmr tio {e sto ro KA BUL: U samoubila~kom napadu jednog 14-god{iweg de~aka koji se razneo eksplozivom u blizini sedi{ta NATO-a u Kabulu, prestonici Avganistana, poginulo je {est qudi a pet je raweno.Policija je saop{tila da je 14-godi{wak na motociklu detonirao bombu blizu ulaza. „Ve}ina `rtava su mala deca koja su vojnicima prodavala stvari”, naveo je jedan policijski zvani~nik.

U sedi{tu NATO-a u Kabulu nalazi se oko 2.500 pripadnika koalicionih snaga koje obu~avaju avganistanske snage. Me|utim, jo{ nije poznato da li je neko od wih stradao u napadu.

Talibani su preuzeli odgovornost za napad, ali tvrde da ga je izveo mu{karac star oko 20 godina i da je wegova meta bila zgrada koju CIA koristi za trening avganistanskih {pijuna.

FRANCUSKA

@r tva ma u Al pi ma po dva hi ca u gla vu Vladimir Putin i Hilari Klinton

kratsku tranzicijiu”, izjavila je ameri~ka zvani~nica, dan nakon {to je Rusija odbila poziv

Bla`i vizni re`im Sporazum Rusije i SAD o upro{}avawu viznih formalnosti stupio je ju~e na snagu. Sporazum predvi|a da se gra|anima Rusije i SAD daju trogodi{we vize za vi{e ulazaka za neprekidni boravak u svakoj od zemaqa tokom {est meseci od datuma ulaska, preneli su ruski mediji. Rusija }e po novim pravilima davati poslovne, privatne, humanitarne i turisti~ke veze po direktnom pozivu ameri~kih gra|ana i organizacija, a Sjediwene Dr`ave }e davati vize kategorija „B1/B2” (biznis i turisti~ke).

Vize }e se, kako se o~ekuje, izdavati u roku od 15 kalendarskih dana od datuma podno{ewa dokumenata. Ministarstvo spoqnih poslova Rusije izrazilo je nadu da }e sporazum koji je stupio na snagu „stvoriti povoqne pretpostavke u pravcu liberalizacije bilateralnog viznog re`ima sve do wihovog potpunog ukidawa“. „Moramo da pove}amo pritisak na re`im Ba{ara El-Asada kako bi okon~ali krvoproli}e i zapo~eli politi~ku, demo-

IRAK

SAD za uvo|ewem sankcija UN Siriji ako sirijski predsednik ne prekine sukobe i ne preda vlast.

Va{ington `eli da se na narednoj sednici Generalne skup{tine UN poja~a pritisak sirijskom re`imu i eventualno usvoji nova rezolucija Saveta bezbednosti koja bi ukqu~ivala sanckije. Rusija i Kina su blokirale usvajawe tri sli~ne rezolucije.

Klintonva je u razgovorima s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i ministrom spoqnih poslova Sergejom Lavorovim istakla da rezolucija mo`e biti efikasna samo ako podrazumeva posledice za nepo{tovawe dogovorenog.

Ubediti Rusiju da podr`i takve mere }e, kako je rekla Klintonva, biti te{ko, ako ne i nemogu}e. Ukoliko Moskva ne odustane od svog stava, ameri~ka zvani~nica je rekla da }e SAD sa svojim saveznicima nastaviti da poma`u sirijskoj opoziciji u pripremi zemqe za demokratsku budu}nost posle pada El-Asada.

PA RIZ: Sve ~etiri `rtve sija izme|u dva brata, kao motiubistva u francuskim Alpima vu ubistva, ne treba uzimati kao ubijene su sa po dva hica u glavu, utvr|enu ~iwenicu. pokazala je autopsija, izjavio je Poru~nik Mark de Tar, koji danas francuski tu`ilac Erik predvodi tim francuskih isMejo na konferenciji za medije. tra`iteqa, izjavio je da }e is„Svih ~etvoro su pogo|eni sa traga biti „duga i kompleksna”. vi{e metaka i svih ~etvoro su Saad al-Hili (50) naturalipogo|eni sa dva metka u glavu. zovani Britanac ro|en u Iraku, Ceo doga|aj se wegova supruga zbio u veoma, veoIkbal i ta{ta ma kratkom vre- De voj ~i ce su, ka ko se (74) prona|eni su menu”, kazao je ubijeni u kolima ve ru je, je di ni Mejo. Mejo je rena jednom parkisve do ci ubi stva kao da, u interesu rali{tu na jugoiistrage, ne}e otstoku Francuske, kriti nikakve podatke o bali- a nedaleko od automobila prosti~kim nalazima analize meta- na|eno je i be`ivotno telo bika iz tela `rtava, preneo je cikliste, lokalnog stanovnika AFP. Silvana Molijea.

Tu`ilac je potvrdio da su U automobilu su se nalazile pripadnici francuske policije dve }erke Hilijevih - sedmogou~estvovali u pretresu ku}e po- di{wa Zanaib koja je rawena i rodice Hili u Sariju kod Lon- pretu~ena i nalazi se u komi, dona, koja je ubijena pre tri da- dok je ~etvorogodi{wa Zena, na u blizini jezera Ansi u koja se krila osam sati u autofrancuskim Alpima i najavio mobilu, ostala nepovre|ena. da }e brat ubijenog Saada al-HiDevoj~ice su, kako se veruje, lija biti saslu{an u policiji. jedini svedoci ubistva i treMejo je, me|utim, upozorio da nutno su u bolnici u Grenoblu spekulaciju o sva|i oko finan- pod za{titom policije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA Predsednik SAD Barak Obama pove}ao je vo|stvo za jedan procenat u odnosu na svog protivkandidata Mita Romnija, posle nacionalnih konvencija dve stranke. Demokrate sada vode sa 47 prema 43 procenta. Za Obamu su ispitanici rekli da je pametniji za predsedni~ki posao, da boqe predstavqa Ameriku, kao i da ima ispravnije stavove. Romni je dobio ve}u podr{ku samo pri pitawu ko je ve}i vernik.

PA PA BE NE DIKT XVI Putovawe pape Benedikta XVI u Liban 16. i 17. septembra, „~in je velike hrabrosti i nade”, izjavio je portparol Svete stolice Federiko Lombardi. Liban, u kojem `ivi mala katoli~ka zajednica, odabran je kao destinacija „pre nego {to se situacija u Siriji pretvorila u otvoren i krvav sukob”, naveo je Lombardi .”Arapsko prole}e” i situacija u Siriji ~ine „hitnijim” anga`ovawe crkve u regionu.

AR NOLD [VAR CE NE GER Biv{i guverner Kalifornije Arnold [varceneger nije prekr{io zakon kada je smawio zatvorsku kaznu sinu svog politi~kog saveznika samo nekoliko sati pre nego {to }e napustiti du`nost guvernera.

Odluku da smawi kaznu sa 16 na sedam godina sudija Lojd Koneli nazvao je „neukusnom” i „odvratnom za ve}i deo stanovni{tva dr`ave”, ali je ona, dodao je, bila u okviru guvernerovih ovla{}ewa.

U SVETU VI[E SAMOUBISTAVA NEGO @RTAVA RATA I UBISTAVA ZAJEDNO

Od sopstvene ruke strada milion qudi godi{we @ENEVA: Milion qudi {irom sveta strada svake godine od sopstvene ruke, {to je vi{e nego {to bude `rtava rata i ubistava zajedno, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), uo~i Svetskog dana prevencije samoubistva - 10. septembra.

Prakti~no svakih 40 sekundi neko u svetu izvr{i samoubistvo, a jo{ 20 puta vi{e qudi poku{a da se ubije, stoji u izve{taju SZO, koji je prenela francuska novinska agencija AFP. Pet odsto stanovnika sveta je makar jednom u `ivotu poku{alo da se ubije, a ovaj problem postaje sve ve}i, upozorila je SZO, apeluju}i da vlade dr`ava u svetu, kao i wihovi zdravstveni, socijalni i drugi organi i institucije, anga`uju vi{e qudi i sredstava na prevenciji samoubistva, koja je izvodqiva u velikom broju slu~ajeva.

U izve{taju se navodi da osredwe i nisko razvijene zemqe trpe najve}i teret samoubi-

stava, a i najslabije su opremqene za prevenciju tog ~ina. Najve}a stopa samoubistava je registrovana u isto~noevropskim zemqama, kao {to su Litvanija i Rusija, a najniza u latinoameri~kim dr`avama.

Me|u adolescentima starosti od 15 do 19 godina, samoubistvo je drugi po u~estalosti uzrok smrti i svake godine se ubije najmawe 100.000 mladih re~enog uzrasta.

Me|u odraslima samoubistva su naj~e{}a kod qudi starosti od 75 godina navi{e, naveo je SZO, napomiwu}i da stariji qudi imaju izra`enije samoubila~ke namere i koriste smrtonosnije na~ine samoubistva nego mladi, kao i da te`e pre`ivqavaju fizi~ke posledica poku{aja samoubistva.

Interesantno je da mu{karci izvr{avaju samoubistvo tri puta ~e{}e nego `ene, ali zato `ene tri puta ~e{}e nego mu{karci poku{avaju da se ubiju.

BALkAn

dnevnik

SRPSKI PATRIJARH NA ME\UNARODNOM SUSRETU ZA MIR U SARAJEVU

ponedeqak10.septembar2012.

23

MAKEDONIJA

Ivanov: Jedinstvo u Mo li tva i apel za op sta nak hri {}a na dr`avnom interesu SA RA JE VO: Patrijarh srpski Irinej prisustvovao je ju~era{woj molitvi za mir u katedrali Srca Isusova u Sarajevu odakle je uputio apel za opstanak hri{}ana u tom gradu. „Imam slobodu da sa ovog svetog mesta, pre svega predstavnicima crkvene jerarhije i svoj bra}i uputim apel da se potrudimo da Sarajevo ne ostane bez hri{}ana. Ovo je drevni hri{}anski grad”, rekao je on.

Patrijarh Irinej zahvalio je Bogu {to je omogu}io zajedni~ku molitvu koje bi, kako je rekao, trebalo da se doga|aju ~e{}e u vremenu u kojem `ivimo, „kada su vrednosti pomaknute na periferiju qudskih interesa i ideologija”. „Molim se Gospodu da nas zbli`i! Mnogo je vremena pro{lo od kada smo se mi hri{}ani podelili. Na{ narod ima izreku i ka`e: podeqena ku}a

Srpski patrijarh Irinej

trijarh. Irinej je istakao da hri{}ani imaju isto Jevan|eqe koje se ~ulo i tokom preksino}we molitve i mnoge druge istine koje su jedinstvene.

Rompej na me|ureligijskoj konferenciji Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej ju~e je doputovao u Sarajevu da bi u~estvovao na me|ureligijskoj konferenciji u organizaciji Zajednice Svetog Egidia. Rompej }e tokom boravka u Sarajevu razgovarati s ~lanovima Predsedni{tva BiH, predsedavaju}im Saveta ministara Vjekslavom Bevandom, kao i predsednikom Hrvatske i Crne Gore Ivom Josipovi}em i Filipom Vujanovi}em. Sarajevski mediji su preneli da je planirana {etwa i razgledawe znamenitosti Starog grada.

Me|ureligijska konferencija u Sarajevu traje do 11. septembra. je osu|ena na propast. Mnogo je vremena pro{lo u podeqenosti te to zahteva mnogo vremena i da se zbli`imo”, rekao je pa-

„Na tome bi trebalo da gradimo na{u budu}nost”, istakao je patrijarh srpski, zahvaliv{i doma}inu, kardinalu Vinku

Puqi}u, {to je uprili~io misu povodom Me|unarodnog susreta za mir u Sarajevu koji u organizaciji zajednice Svetog Egi di ja po ~e la u Sa ra je vu.

Kardinal Puqi} je zahvalio posebno na prisustvu srpskog patrijarha koji, kako je rekao, nosi poruku mira.

Posebnu zahvalnost Puqi} je izrekao Zajednici Svetog Egidija {to je izabrala Sarajevo kao mesto susreta molitve za mir. „Molitva nam je bila snaga za izdr`avawe strahota rata.

Sada se sve vi{e nadvija oblak bezna|a, pa nam je va`no da iz ovog grada krene poruka nade i dosta pozitivne energije - da nije greh {to smo razli~iti, ve} u toj razli~itosti treba da stvaramo `ivot i su`ivot tolerancije i nastojimo da izgradimo boqe sutra”, naglasio je Puqi}.

U pratwi patrijarha bili su episkop ba~ki Irinej i episkop zahumsko-hercegova~ki i pri mor ski, ad mi ni stra tor Mi tro po li je da bro bo san ske Grigorije. Patrijarh je potom pro{etao ulicama Sarajeva.

SKOPQE: Predsednik Makedonije \or|e Ivanov, na sve~anosti povodom Dana nezavisnosti, pozvao je gra|ane na jedinstvo u odnosu na dr`avne interese. Govore}i preksino} u prisustvu dr`avnog rukovodstva, diplomatskog kora, predstavnika verskih zajednica i politi~kih stranaka, Ivanov je istakao da tre}a decenija nezavinosti zemqe mora biti decenija uspeha, decenija generacija ro|enih u slobodi koje }e putem svog rada, posve}enosti i optimizma do`iveti blagostawe u Makedoniji. „Svaki dan koji `ivimo u nezavisnoj Makedoniji je dan nezavisnosti, koju }emo sa~uvati, unaprediti i predati slede}im generacijama samo ukoliko ne odstupimo od temeqnih vrednosti na{e zajedni~ke otad`bine. Ponos i obaveza je biti Makedonac, ponos je `iveti u Makedoniji, a ponos i obaveza je biti gra|anin Makedonije bez razlike na etni~ku, versku i ostalu pripadnost”, rekao je Ivanov. „Kakvu

}emo Makedoniju napraviti takvu }emo i imati, a na{a obaveza je da spremimo dru{tvo na sve ono {ta nas o~ekuje”, poru~io je Ivanov.

\or|e Ivanov

U Makedoniji je prekju~e prigodnim sve~anostima obele`ena 21. godi{wica sticawa nezavisnosti te biv{e jugoslovenske

su bawalu~ke novine „Glas Srpske”. Govore}i o Andri}gradu, izraelski diplomata je rekao da je to jedinstven slu~aj u svetu da se podi`e grad posve}en jednom nobelovcu. „Obi~no kwi`evnost opisuje stvarnost. Ovde je obrnuto, to je neobi~no i izuzetno”, naveo je on. [ef izaelske diplomatije je obi{ao i most Mehmed-pa{e Sokolovi}a na Drini.

Liberman se preksino} u Mokroj Gori sastao sa premijerom Srbije Ivicom Da~i}em. Da~i}u, Libermanu, Dodiku i ministru spoqnih poslova Srbije Ivanu Mrki}u je doma}in bio Kusturica koji je u wihovu ~ast priredio ve~eru.

ZBOG NOVIH MERA [TEDWE

Hi qa de Gr ka pro te sto va lo u So lu nu SO LUN: Na hiqade Grka protestovalo je pre dva dana u Solunu zbog novih mera {tedwe, koje ukqu~uju smawivawe plata i penzija, {to zahtevaju

me|unarodni kreditori u zamenu za pomo} kako bi se spre~io bankrot dr`ave Demonstracije, na kojima je u~estvovalo oko 150.000 ~lanova

U demonstracijama u~estvovalo oko 150.000 ~lanova sindikata i levi~ara

sindikata i levi~ara, su prvi veliki protest protiv paketa {tedwe od blizu 12 milijardi evra, preneo je Rojters.

Premijer Antonis Samaras pripremio je nove mere {tedwe kako bi umirio inspektore EU i MMF, koji su stigli ju~e u Atinu da bi sa~inili izve{taj o napretku Gr~ke u reformama.

Neki demonstranti spalili su zastave EU, dok su neki bacali lubenice i breskve u znak podr{ke poqoprivrednicima.

Ali, uprkos tim izgredima, demonstracije su protekle mirno, a pratilo ih je oko 3.500 policajaca.

Gr~ka prolazi kroz najve}u posleratnu ekonomsku krizu, svaki ~etvrti zaposleni je ostao bez posla, a na hiqade preduze}a je pozatvarano.

Narednih dana, tokom posete predstavnika EU, MMF i Evropske centralne banke, o~ekuje se serija protesta.

deonice puta Demir Kapija Smokvica, u okviru koridora 10, sve u prisustvu premijera Nikole Gruevskog.

CRNA GORA

Ni co vi}: Bal kan po go dan za {verc dro ge POD GO RI CA: Balkan je pogodno podru~je za krijum~arewe droge zbog velike korupcije u zemqama regiona, tvrdi advokat i policijski analiti~ar Marko Ni-

Kosovu, Makedoniji i Albaniji.

“Krijum~ari raspola`u ogromnim novcem kojim lako potkupquju policajce, sudije, tako da je za wih region idealan za {verc, a za iskore-

Izra el ski di plo ma ta Li ber man u An dri} gra du VI [E GRAD: Ministar inostranih poslova Izraela Avigdor Liberman, zajedo sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i rediteqem Emirom Kusturicom, posetio je ju~e Andri}grad, gde se kratko zadr`ao, a onda je sa saradnicima plovio kawonom reke Drine prema @epi.

Liberman je novinarima rekao da je ~etvrti put u poseti Republici Srpskoj, da je od toga dva puta boravio privatno i da to govori {ta misli o wenim prirodnim lepotama i qudima koji tu `ive. „Divno je biti ovde, planinariti, biti na raftingu, splavariti. Ono {to je najva`nije, ovde su qudi izuzetno dobri”,kazao je Liberman, prenele

republike. Povodom tog praznika, u Skopqu je otkriven spomenik palim borcima, a postavqen je kamen temeqac za izgradwu

Marko Nicovi}

covi}. Situacija je dodatno pogor{ana zbog lo{e obu~enosti carinika i policajaca o sofisticiranim na~inima {verca narkotika.

On je, povodom izjave izvr{nog direktora Kancelarije UN za kriminal i drogue Jurija Fedotova da kroz region Balkana prolazi oko 80 narkotika proizvedenih u Avganistanu, rekao da je najve}i problem to {to se droga skladi{ti na

wavawe korupcije, glavnih problema jugoisto~ne Evrope, potrebo je vreme, izjavio je crnogorskoj agenciji Mina. Prema re~ima Nicovi}a, droga u region dolazi iz podru~ja “zlatnog polumeseca”, kojem pripadaju Avganistan, Iran i Pakistan, a na Balkan sti`e uglavnom preko Turske i Bugarske.

Osim heroina iz sredwe Azije u region dolazi i kokain iz Ju`ne

Amerike, preko luka u Albaniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji.

“Ne samo {to heroinski put vodi preko zemaqa biv{e Jugoslavije, ve} sada imamo i kokainske puteve iz ju`ne Amerike. To je jedna vrsta ukr{tawa puteva preko jugoistoka Evrope, odakle droga ide prema zapadnoj Evropi, a drugi deo prema SAD i Kanadi”, naveo je on, prenosi Mina.

U balkanskim zemqama zadr`ava se 15 odsto krijum~arene droge, dodao je Nicovi}.

“Region ukupno ima oko 400.000 zavisnika od opojnih droga, a ako se zemqama biv{e Jugoslavije prikqu~e Gr~ka i Albanija onda je to cifra od oko 700.000, {to je tr`i{te koje treba snabdevati”, naveo je Nicovi}.

On tvrdi da se u Crnoj Gori najvi{e koristi marihuana iz Albanije, izuzetnog kvalitetna, takozvana “albanka”, zatim kokain i sinteti~ke, jeftine droge pristupa~ne mladim qudima. “Gram kokaina ko{ta oko 50 evra, a odre|ena doza metamfetamina ili ekstazija ko{ta tri ili ~etiri evra”, naveo je Nicovi} i dodao da je problem siroma{nih zemaqa to {to su preplavqene sinteti~kim drogama koje mnogo br`e uni{tavaju centralni nervni sistem i zdravqe mladih qudi.

HRVATSKA

Oko 70.000 ne pi sme nih, a „~” i „}” ve li ki pro blem ZA GREB: U Hrvatskoj je, prema podacima Dr`avnog zavoda za statistiku, nepismeno oko 70 000 gra|ana, a oko dve petine stanovnika ima tek osnovnu {kolu ili ni to.

Po podacima, 1991. godine je popisom stanovni{tva utvr|eno tri odsto nepismenih, a 2001. procenat se smawio na 1,8 odsto, odnosno radi se o 69.777 nepismenih, saop{tio je DZS povodom Me|u-

narodnog dana pismenosti. Podaci iz 2001. ukazauju da je oko 40 odsto gra|ana sa samo zavr{enom osnovnom, nezavr{enom osnovnom ili bez ikakve {kole, a od 47 odsto gra|ana sa sredwom {kolom, tri petine wih zavr{ilo je trogodi{wu stru~nu {kolu.

Iako je najnoviji popis obavqen jo{ pre godinu i po, rezultata jo{ nema, pa se tako ne zna ni

koliko je sada stvarno nepismenih.

Bili nepismeni ili ne, veliki broj gra|ana, pa i javnih li~nosti, ~ini brojne pravopisne i gramati~ke gre{ke, pri ~emu je glavni hit neraspoznavawe kad se pi{e „~”, a kad „}”, odnosno „|” i „x”, kad do|e malo ili veliko slovo, kad se stavqa interpunkcija i sli~no.

Su dar trak to ra i vo za – osam mr tvih BU KU RE[T: Osam osoba poginulo je u saobra}ajnoj nesre}i u centralnoj Rumuniji, kada je voz naleteo na traktor, javio je A|erpres Jo{ jedna osoba preneta je u te{kom stawu u lokalnu bolnicu u okrugu Kova{na. Voz koji je iz Tirgu Mure{a i{ao za Bra{ov, udario je u traktor sa prikolicom, u kojoj je bilo 20 poqoprivrednih radnika. Portparol okru`ne policije Julija Grigoras izjavila je da je, prema prvim nalazima istrage, najverovatniji kri-

vac za nesre}u 78-godi{wi voza~ traktora, jer nije primetio svetlosni signal na neobezbe|enom pru`nom prelazu.

Voza~ je pre`iveo nesre}u. Najte`a `elezni~ka nesre}a u Rumuniji dogodila se u avgustu 2009. godine, kada je 14 osoba poginulo, kada je u putni~ki autobus udario voz na liniji Bra{ov-Ja{i.

Pro{le godine u `elezni~kim nesre}ama u Rumuniji poginulo je 11 osoba.

24

odmor

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

„ДНЕВНИК” И „КОМПАС” ВАС ВОДЕ

Т

Две лепотице Срема

уристичка агенција „Компас tourism & travel” и лист Дневник за суботу 29. спетембра припремили су излет у оквиру програма „Упознајте Војводину” током ког ћете имати прилику да уживате у лепотама специјалних резервата природе Обедска бара и Засавица. Путовање започиње посетом Купинову и обиласком цркве светог Луке и облиласком етно куће а затим следи уживање у исконској природи равнице. У Специјалном резервау природе Обедска бара на око 10.000 хектара дочекаће вас богати свет флоре и фануне: десетине водених, мочварних, шумских и ливадских заједница са најзанимљивијом заједницом птица, гнездарица, пролазница, зимовалица и луталица. Ретке биљне врсте су бели локвањ, жути локвањ, барска папрат, барски петолист, мочварна орхидеја… Аустроугарски двор је 1874. го-

дине прогласио Обедску бару царским ловиштем, 1919. постаје заштићено краљевско ловиште династије Карађорђевић. Статус специјалног резервата природе Обедска бара носи од 1993. године. Специјални резерват природе Обедска бара је под посебним режимом заштите, уписана је у списак мочвара од међународног значаја, сврстана је у списак подручја од изузетног значаја за птице Европе. Упознавење са природним лепотама Срема наставиће се у специјалном резервату природе Засавица, коју чини истоимена речица на југозападу Војводине и северу Мачве. Некада давно Засавицом је текла Дрина, па Сава, хтела је поново Дрина, па су је обе оставиле саму. Није се дала да буде заборављена, па се приклонила Сави. Трајало је то вековима, када су, по легендама, небесима владали змајеви, виле и вилењаци. Данас на површини резервата и током реке Засавице

КАКО ЈЕ ЦРНА ГОРА ПОСТАЛА МЕКА ЗА БОГАТЕ ТУРИСТЕ

Лускузне марине и старине А ко сте страховито богати предузетник који се управо спрема да прослави 40. рођендан, а попис гостију укључује пријатеље који ће на вашу забаву стићи приватним авионом или јахтом, тада би Црна Гора могла бити ваша идеална дестинација за одмор. Бар је ово одлучио британски финансијер Нет Ротшилд када је управо у црногорском Порто Монтенегру прошле године прославио свој рођендан и тако подржао даљи развој ултралуксузне марине, пише Дејли мејл.

ти Стефан (који је захваљујући новим власницима поновно отворен прошле године) угостио је принцезу Маргарет, Софију Лорен, Ричарда Бартона и Елизабет Тејлор. Рат је готово па сасвим растргао туристичку индустрију, али 2006. године Црна Гора добила је независност од Србије и у року ових неколико година одједном поновно постала одржива дестинација за одмор, а врхунац свега било је Ротшилдова прослава којој је присуствовала сам крем европске елите, али и финансијерово улагање у ову дестинацију. Али иако је то Црну Гору вратило на мапу најлуксузни-

Шта ова мала држава, која је некад припадала Југославији, има да привлачи само елиту богатих и славних Европљана? Црна Гора дуго времена је покушавала да се опорави од последица рата. Пре него што је насиље еруптирало, Црна Гора била је нашироко позната по угошћавању богате елите и филмских звезда. Луксузно острво Све-

јих одредишта, ова земља тежи томе да буде доступна и „нормалним„ људима. Порто Монтенегро, комплекс ресорт хотела, луксузних ресторана и радњи, садржи и „ушминкану„ марину која може да прими и 600 јахти те апартмане који коштају и по три милиона евра. Но, ово није затворена заједница и

Н

плаже, барови и ресторани отворени су за свакога. Сви они који у банци немају који милионе, могу се окренути према котарском заливу за нешто приступачнији смештај, пре свега у Котру којег је УНЕСКО прогласио светском културном баштином. Чак 300 година Котор је био под управом Републике Венеције, због чега се и у грађевинама осети венецијански утјецај. Док је овај мали средњовјековни град смештен тик уз море, такође је окружен стрмим литицама због којих Боку Которску често називају и најјужнијим европским фјордом. Порто Монтенегро неки су окарактеризирали као „бездушни„ модерни додатак рустикалном шарму обале ове земље, али нема сумње да Тиват и Црна Гора уопште постају хит дестинација. Овде се сударају два контраста: палме које украшавају луксузну марину која може примити прегршт суперјахти

допремљене су чак из Уругваја, док је с друге стране пут који води до дубровачког аеродрома (удаљене мање од два сата вожње) на неким местима без асфалта. Ова грбава вожња служи као подсетник да је инфраструктура у овој бившој ратом разореној земљи је још увек на климавим ногама, иако ће неки рећи да је то земљи осигурало одређену дозу шарма, а не и да је осрамотило. Но, заборавите на Порто Монтенегро и њезине сјајна поплочана шеталишта, јер оно што ћете највише ценити овде је доза забаве, истиче новинарка Дејли Мејла. Понуда водених спортова је шаролика, а лети се одржава и неколико регата. Ако у град дођете у шпицу сезоне, у крајњу руку се можете забављати гледајући све те силне мега јахте и ушминкану европску елиту која је, баш попут „обичног„ народа, дошла да ужива у летним радостима.

Пут путује две деценије

емац Гитер Холторф радио је као директор авиокомпаније, а онда је са својом супругом одлучио да оде на 18-месечни излет у Африку. Али путовање се њему и супрузи толико свидело да су одлучили како ће им живот на четири тошка постати - начин живота. А та авантура траје још и данас. Гинтер Холторф има 74 године и већ 23 године као прави глобтротер обилази свет. У свом Мерцедесу Г класе, за који тврди да није имао већих кварова, прошао је чак 800 хиљада километара. Његово грандиозно путовање почело је давне 1988. године, а од почетка га је пратила и супруга Кристин. Прво су стигли у Африку, а отад су превалили толико

километара да су двадесет пута могли обићи екватор.

Посетили су већину светских земаља, од Аљаске до Зимбабвеа, Се-

верне Кореје, прешли су Сахару и Хималаје, стигли су све до Сибира. Нажалост, његова супруга преминула је 2010. године, али он је према њеној жељи наставио да путује. Није успела дочека Филипине, 200-ту земљу коју је Гитер обишао на путовању тек ове године. Иако је вешто избегавао новинаре, фотограф Дејвид Лемке успео га је наговорити да га накратко „угости„ на своме путовању. Осим што је снимио невероватне фотографије Гитера и његовог лименог љубимца, Дејвид је сазнао и да ће Гинтер следеће године завршити путовање. Свој невероватно снажан џип који је назвао Ото, „пензионисаће„ се у Мерцедесовом музеју у Штудгарту.

путници и љубитељи природе могу да се упознају са њеним становницима, а они су заиста разнолики: око 200 врста биљака, 180 врста птица, 2о-так врста риба, водоземаца и безопасних гмизаваца до даброва и видри, свиња мангулица и подолског

говечера, магараца...Легенда каже да и данас у Засавици живе змајеви. Препознаћете по томе што су “одоздо је црни и рутави, а одозго гладаки и сјајни, баш као видра”... Више информација можете добити на телефоне: 021 52 25 28 или 021 52 35 78.

КЊИЖАРА КАО ТУРИСТИЧКА АТРАКЦИЈА

Сценографија за бајку

К

њижару у португласком граду Порту под именом Ливрариа Лело, морају да заволе и они који не читају. Бајковиту архитектуру и дизајн унутарашњег простора надопуњује љубазни власник који пронађе књигу писану за свачији укус. Књиге се у Ливрариа Лело књижари у Порту продају од 1906.године али осим одличног избора књига на португалском, француском и енглеском ту је и импресивно дизајниран, бајковити простор, који мами и оне који мало маре за књиге. Чудесне степенице, осликано стакло, изрезбарене полице и неоготичко прочеље драгуљ су града Порта. Један од власника Антеро Брага љубитељ је књижевности и помоћи ће вам да пронађете књигу чак и ако немате појма шта бисте желели да читате. Простор је дизајнирао Ксавијер Естевес, који је инспирисан паришком Лафајет галеријом направио необично заобљено степениште. Раскошно декорисан простор одличан је пример португалског еклектизма, с лепим елементима у стилу art nouveau. Једна од најслађих тајни града Порта је кафић с четири стола на другом спрату Ливрариа Лело. Тако да ако се случајно затекнете у Порту у књижари Ливрариа Лело имаћете још једна лепу сценографију за успомене са са путовања.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav snaji

ponedeqak10.septembar2012.

SE]AWE

10. 9. 1992 - 10. 9. 2012.

POMEN

Momir Trobok

25

Prolazi tre}a godina od onog stra{nog 11. septembra 2009. godine, kada nas je zauvek napustila moja voqena supruga i Marijina bri`na majka

iz Sarajeva S qubavqu i po{tovawem: Bojan, Mirjana i Jadranka.

60092

Milki Milenkovi}

POMEN

Rada Vuleti}

5. 5. 1936 - 10. 9. 2011.

Sa{a Putnik

ro|. Joki}

1993 - 2012.

Pomen }e se odr`ati u utorak, 11. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, poqe 8.

od: devera Milosava, jetrve Sibinke sa porodicom.

Sale, volimo Te.

Zauvek o`alo{}eni: suprug Milan i k}er Marija.

Porodica.

60194 60209

60193

Danas se navr{ava dvanaest godina kako nema Tvog osmeha, zagrqaja, glasa.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Albert Ku`ner

POMEN Danas, 10. 9. 2012. godine, navr{ava se godina od kako sa nama nije na{ dragi

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

\or|e Korica dipl. ekonomista 2000 - 2012.

SVE VRSTE masa`e: relaks, sportska, kraqevska i dr. Stru~ne maserke, luks ambijent. Telefon: 061/3072402, svaki dan od 10 - 21 sat.

60177

\or|e na{, uzalud je tra`iti re~i, na{a je tuga, kao i na{a qubav prevelika i preduboka, da bi ikada bila izmerena i ispisana re~ima.

Vole te tvoje Dragana i Jelena.

Porodica Ge~evi}.

60085

60205

59677

DVOGODI[WI POMEN Navr{avaju se dve tu`ne godine od kada nas je napustila na{a draga majka, supruga, sestra, baba i prababa

Posledwi pozdrav po{tovanom ~ika Bo{ku.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 65. godini preminuo na{ dragi

Marica Mihailovi}

Bo`idar ]iri}

1936 - 2011.

Sestra Beba, zet Mile, porodice \or|evi} i Bah.

]erka Sta{a, unuke Tijana i Daria i zet Brana.

59676

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminula na{a draga

Mihajlo Pilipovi} ro|. Babin

IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru u Ul. Novosadskog sajma 7. Telefon: 060/0442-711.

59955

Albert Ku`ner

Bo`idaru ]iri}u

Hvala ti {to si bila deo nas.

Osta}e{ u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: suprug Slavoqub, k}i Mirjana, sin Zoran, brat Laza sa porodicama.

Porodice Drap{in.

60204

60006

Posledwi pozdrav dragoj priji

Sahrana je danas, 10. 9. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Milka, sin Sa{a i k}i Sawa sa porodicama.

Posledwi pozdrav

Mara Je` Sahrana je 10. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Je`.

60206

60211

[ESTOMESE^NI POMEN

Posle kra}e i te{ke bolesti napustio nas je na{ dragi

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.

Cena 37.000e. Telefon 063/239-411.

59572

Sava Petrov VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

60094

Milki

uja Bo{ku

od: prijateqa \ure, Nade i porodice Stojkov.

Pera i Ru`ica Ibro~i} sa decom.

Navr{ilo se tu`nih {est meseci od kako nas je napustio.

Sestra i zet.

Sahrana milog nam pokojnika je danas, 10. 9. 2012. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neute{ni: supruga Marija, }erke Slobodanka i Sne`ana, unu~ad Dejan, Vlada, Awa i Duwa, zetovi Radomir i Zlatko.

60207

Uvek }emo se se}ati na{eg brata, uje i deda-uje

Posledwi pozdrav

Stevi Zoranovi}u

60210

60216

60203

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

59447 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649000, 065/9649-000.

59804 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

60181

1939 - 2012.

Aleksa Mogin

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Ratko Aleksi}

Raletu

Bo{ka ]iri}a

dragom

Mihajlu Pilipovi}u

od Miqanovih drugova.

Porodice: Ibro~i}, Panteli} i Rankov.

od Ru`ice i Duleta.

60208

60217

60215

1951 - 2012.

od porodice Malinovi}.

Sahrana je u utorak, 11. 9. 2012. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi: majka Nade`da i sestri} Zoran sa porodicom.

60213

60214

26

tv program

ponedeqak10.septembar2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 Еко-Шуме Војводине 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Знање имање 13.05 Чари риболова 13.30 Светло народног предања 14.00 Вести 14.05 Фестивал Кантат 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Биографије 16.00 Све(т) око нас 16.25 Политбиро 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Вреди знати 19.30 ТВ Дневник 20.05 Преваранти 21.00 11. септембар, док. филм 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Оперативци 23.50 Хроника Бранковог кола 00.05 Комшилук 00.30 Јазик 2011.-Бифанк 01.35 Вреди знати 02.00 Све(т) око нас 02.25 Политбиро

Разговор о здрављу (Панонија, 19.00) 07.30 08.00 10.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке Панонско јутро Лола Филмски програм Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски пгорам Панонска хроника Глас Америке

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.04 10.37 11.06 11.11 12.00 12.15 12.31 13.14 13.20 13.43 15.10 15.58 17.00 17.20 17.45 18.26 19.00 19.30 20.05 21.00 22.20 22.23 23.13 00.00 00.15 00.24 01.10 02.40 03.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Цео живот за годину дана Вести Лов и риболов Еко караван Вести Виа милитарис Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мекбрајд-ко је убио Мартија, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Информативни програм Вести РТС караван Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Изгубљена колонија, филм Цео живот за годину дана Вести (04.00,05.00)

06.02 06.46 07.05 07.11 07.22 07.28 07.49 08.01 08.06 08.12 08.44 09.08 09.39 10.09 10.47 11.18

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Шешир без дна Електронско учење и образовање на даљину Београд у музичким збивањима 20.века Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Добро је, добро је знати

ФУДБАЛ (МЛАДИ) - КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП

Србија – Македонија (РТС 2, 18.56)

Вреди знати У првој епизоди, причаће се о кувању. Сазнаћете како се праве свилене бомбоне, чимни кејк, броколи са реповима гамбора у белом сосу, пилетина на жару с печуркама, рибљи котлић и јабуке у шлафроку... Аутори серијала: Немања Грујин и Марко Каћански (РТВ 1, 19.00)

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.35 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.30

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Треће доба Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Дуриндо, мађарска народна музика Мађарска историјска галерија ликова (мађ) Виве 2011. 2.део (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Хроника Бранковог кола Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Из наше архиве Биографије Буда са кестена Сведоци времена

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 10.50 Неон сити 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.35 Серијски програм 12.45 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Африка од врха до дна 15.30 Азбука родитељства 16.00 Дунавска салетла 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Сремски Карловци,од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Спринт 20.30 Истрага 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Витраж 23.00 Серијски програм 23.55 Украдена срца

11.00 Шпански рукомет Суперкуп: Ат Мадрид – Барселона 12.15 Лига 1: Кроули – Портсмут 14.00 КХЛ: Авангард – Барyс 16.30 На данашњи дан 16.45 ТВС 17.45 Барса ТВ 18.45 На данашњи дан 19.00 Преглед аргентинске лиге 20.00 Фудбал У 21 Квалификације ЕП: Енглеска – Норвешка 22.00 КХЛ: ЦСКА – Динамо Рига 00.30 На данашњи дан 00.45 Преглед Чемпионшипа 01.15 Сегунда дивисион

07.00 07.15 07.45 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 00.05 01.00 01.05 01.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Убрзање Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

Ејми Смарт

Убрзање Чев Челиос је врхунски плаћени убица који ради за мафију, а планира да напусти свој посао и буде с девојком Еве која и не зна за његову „каријеру”. Али, у тело му је убризган „пекиншки коктел”, смртоносни отров који може да неутралише само стално струјање адреналина, којим се убрзава рад срца, јер ако му срце успори - сигурно умире. Улоге: Џејсон Стетам, Ејми Смарт, Хозе Пабло Сантило, Ефрен Рамирез Режија: Марк Невелдин, Брајан Тејлор (Прва, 22.00)

04.10 05.00

Музички програм Еко фајл Трезор Шешир без дна Електронско учење и образовање на даљину Београд у музичким збивањима 20.века САТ Све боје живота Очајне домаћице Ад либитум Верски мозаик Србије Фудбал(млади)-Квалификације за ЕП: Србија-Македонија, пренос Бинго О родној равноправности Очајне домаћице Ролер дерби, филм Чело фест Трезор Фудбал (млади) - Квалификације за ЕП: Србија-Македонија САТ Чело фест

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Слике живота Маратон Цртани филм Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Србија у ритму Европе Слике живота Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Зона мртвих Ало, ало Филм: Терминал Удовице Ало, ало Филм: Балтичка олуја Домаћа музика Филм: Терминал

11.49 12.27 13.00 14.04 14.32 15.00 15.33 16.23 16.55 17.39 18.07 18.56 20.53 21.31 22.00 22.47 00.44 01.45 02.48

Џина Гершон

У потрази за правдом Ђино Фелино је одрастао у суровом свету бруклинских улица. И док су многи његови пријатељи завршили са друге стране закона, Ђино је заједно са својим најбољим другом Бобијем постао полицајац. Улоге: Стивен Сигал, Вилијам Форсајт, Џина Гершон, Џон Легуизамо Режија: Џон Флин (Б92, 21.10) 07.00 Шљака 07.10 У потрази за јагуаром с Најџелом Марвеном 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.15 Филм: Опасност у Русији 15.00 Нинџа ратници 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.10 Филм: У потрази за правдом 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Амерички топ-модел 01.35 Саут Парк 02.00 Најбоље године 02.50 Увод у анатомију 03.35 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.15 11.00 12.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30 04.15 06.00 06.30

Добро јутро Мала невеста Смешно ћоше код Ђоше Тренутак истине Први национални дневник Мала невеста Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Знамо се Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Север Југ Папарацо лов Пинк таргет Филм: Развод на одређено време Филм: Титус Филм: Жилова супруга Госпођица Моје срце куца за Лолу

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Заклети на ћутање Моја Србија Телешоп Вести Хајдук, филм Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Ћирилица Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Ћирилица Насловна страна – квиз Заклети на ћутање Моја Србија

Светозар Цветковић

Хајдук После Првог светског рата два друга, демобилисана официра носиоци највиших одликовања за храброст, враћају се мирнодопском животу. Први постаје командант жандармерије, а други налази разорено огњишта које покушава да оживи. Улоге: Светозар Цветковић, Бранислав Лечић, Даница Максимовић Режија: Александар Петковић (Хепи, 15.50)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

27

УСпОН И пАд СРп СКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО НОМ СКе пО ЛИ ТИ Ке”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Нисам знала да сам трудна 11.20 Све жене мог мужа 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Затрпани 20.55 Карсонов свет 21.50 пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Затрпани

07.00 добро јутро, Хрватска 10.10 поглед на Земљу, док. серија 11.05 Заволите свој дом 3, док. серија 12.00 дневник 12.37 Моћ судбине 13.27 др Оз 2, ток шоу 14.30 Мањински мозаик 15.00 Кад већ постоји планина 15.35 Глас домовине 16.05 Синови и очеви, док. серија 16.58 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.35 потрошачки код 21.10 Нулта тачка, политички ток шоу 22.30 дневник 3 23.10 На рубу науке 00.00 Секс и град 00.30 1981, филм 02.10 др Оз 2, ток шоу 02.50 8. спрат, ток-шоу

08.00 други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 побуна на броду робова 11.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Завођење у граду: Како је настао шопинг 14.00 Јелена Тројанска 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Уметност Русије 20.00 Барок!

21.00 Ратници 22.00 други светски рат у боји 23.00 Царство мора 00.00 Крв на нашим рукама

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Ми Ши - водени див Лавиринт Торенте 3 Хладни играч Нортфорк Буре барута еротски филм еротски филм

Норт форк Рад ња ове дра ма са еле мен ти ма фан та сти к е сме ште на је у гра дић Норт форк у Мон та ни ко ји је по треб но ева ку и са ти због пу ста ња у рад ве ли ке бра не и хи дро цен тра ле... Уло ге: Ник Нолт, Џејмс Вудс, Де рил Ха на, Клер Фор ла ни Ре жи ја: Бра ћа По лиш (Си не ма ни ја, 20.00)

06.00 08.15 09.45 11.50 12.50 14.50 16.45 18.35 20.05 22.10 00.10 02.05 03.30 04.15

дрво живота Неспокојни Хамлет вини пу Каубоји и ванземаљци вода за слонове Летописи Нарније Кунг Фу панда 2 други живот Царство порока плениоци Јацкасс 3.5 прави секс представља Без обавеза

Браћа и сестре Филм: Из другог угла вокер, тексашки ренџер Монк дијагноза убиство вокер, тексашки ренџер добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк пандури новајлије Филм: Робин Худ Филм: Најважнији је пек вокер, тексашки ренџер

07.55 поп пикси 08.10 езел 10.10 Мекгyвер 11.30 ексклузив таблоид 11.55 Крв није вода 13.00 Сулејман величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман величанствени 22.00 Немогућа мисија 3, филм 00.15 РТЛ вести 00.30 ЦСИ Мајами 02.10 Астро шоу 03.10 ЦСИ Мајами 03.55 РТЛ данас

Не мо гу ћа ми си ја 3

Ли за Ко лон-За јас

Ју нај тед 93 Уто рак, 11. сеп тем бар 2001. го ди не. На аеро дро му Не варк уоби ча је на, са вр ше но кон тро ли са на гу жва. Сви ави о ни по ле ћу на вре ме и на не бу је све мир но. У 6 са ти и 43 ми ну те по ле тио је ави он Ју нај тед 93 за Сан Фран ци ско... Уло ге: Триш Гејтс, Ли за Ко лон-За јас, Ка лид Аб да ла, Лу ис Ал са ма ри, Омар Бер ду ни, Џеј ми Хар дин Ре жи ја: Пол Грин грас (ХРТ 2, 20.00) 07.05 07.35 08.00 08.25 08.45 09.10 10.00 11.10 11.40 12.25 12.40 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 21.55 22.40 23.25 00.40 01.15

Клер Фор ла ни

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.50

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 23.00

04.00 05.30 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.45

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Х2О Уз мало воде! Школски сат Суперосветници, филм евромагазин Идемо на пут с Гораном Милићем Скица за портрет плодови земље 1981, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Коко Бил Реконструкција еџмонт дарма и Грег Нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило, док. серија Јунајтед 93, филм Лажи ми Момци с Медисона Мућке Битанге и принцезе Ноћни музички програм

Одбегле кћерке Биографија - Кристијан Бејл Град без невиних душа девојка из сестринства Биографија - Грета Гарбо Сувишни пртљаг воз трезор Биографија - Кристијан Бејл Татини анђели Биографија - Грета Гарбо Сањака сан Африку

Тежак избор ени Жена француског поручника Много буке ни око чега Бинго Сенке и магла Школски дани Хана и њене сестре друга шанса Неконтролисана моћ еротски филм еротски филм еротски филм

да ле ко од не мо гу ћих ми си ја и смр то но сних ак ци ја, бив ши тај ни агент Итан Хант за по чео је но во по гла вље у свом жи во ту - про на шао је срод ну ду шу и остао при су тан у ИМФ-у као мен тор но вих аге на та... Уло ге: Том Круз, Фи лип Сеј мур Хоф ман, Винг Рајмс, Би ли Кур дуп, Ми шел Мо на ган Ре жи ја: Џеј Џеј Абрамс (РТЛ, 22.00)

Том Круз

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери прљави послови Опасан лов преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова прљави послови Опасан лов преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина преживљавање Обрачун суперљуди Људско тело дрвосече из мочваре

08.30 08.45 09.15 10.45 11.00 13.45 15.30 19.00 20.45 21.00 21.30 22.30 23.30 01.00 01.15

Мотоспортови Аутобилизам Супербајк Мотоспортови Бициклизам Тенис Фудбал Тенис Сви спортови Рвање Рвање Најјачи човек Тенис Сви спортови Мотоспортови

Sva |e is pod Al pa ogran i~e nog do me ta

Srbiji vlada uverewe kako je Slovenija uspe- Kar de qa a on da je on or ga ni zo vao ve li ke ko mi si je za la nastaviti liberalnu politiku i posle pro me nu usta va pa se na to me ra di lo dve-tri go di ne.

Kav~i~a, samo sa drugim qudima.

Za Kar de qa se te {ko mo `e re }i da je bio Ju go slo ven, VLA DI MIR GLI GO ROV: Ne. Bi lo je i ta mo ve - kao Broz, ko me je i Ju go sla vi ja bi la ma la, a ka mo li li kih pro me na. Oni su se dam de se tih ima li u`a sno Hr vat ska. Sa mo je dva put bio u onoj ogrom noj pa la ti tvrd stav, ni ma lo raz li ~it od Sr bi je. Ali, Slo ven - za pred sed ni ka (ta mo sad sto lu je Jo si po vi}), ko ju su ci ni su do zvo qa va li ob ra ~un s qu di ma. Ve li ka je mu di gli na Pan tov {~a ku. Kar deq je, pak, bio pre sve raz li ka iz me |u Slo ve ni je i Sr bi je u spo sob no sti da ga Slo ve nac. se na pra vi kon sen zus. Ni je sve jed no ko je na vla sti, U Hrvatskoj i Srbiji konsenzusa nije bilo? bez ob zi ra na po li ti ku, re ci mo, Ro man Al breht, ide o lo {ki za tu can ko, pi sac svih onih za ko na o udru `e nim i dru gim ra do vi ma, i Ja nez Ko ci jan ~i~, gra do na ~el nik Qu bqa ne, spo so ban, mlad ~o ve ka, pa su ga ote ra li u „Adri ju„.

O kakvom konsenzusu govorite?

- Oni zna ju da mo ra ju na }i za jed ni~ ku in te res. To je kon sen zu al ni tip po li ti ke. Po sto je, na rav no i ne sla ga wa, kao i kod dru gih na ro da, ali ne i oko bit nih stva ri. Re ci mo, oko Dru gog svet skog ra ta kao u Hr vat skoj i Sr bi ji. Slo ven ci ni su ru {i li spo me ni ke Kar de qu ili Ki dri ~u, ni pro gla si li par ti za ne za ne pri ja te qe. Oni sad is tra `u ju ka ko je ko i za {to stra dao, ali ka rak ter oslo bo di la~ ke bor be se ne do vo di u pi ta we, jer je le gi tim nost dr `a ve za sno va na na wi ho voj an ti fa {i sti~ koj bor bi. Ka kva god je bi la.

Uz to, oni za i sta ima ju sklo nost da ras pra vqa ju, bez ob zi ra {to le vi ~a ri Jo si po vi} sto lu je u vi li ko ju je Broz iz be ga vao po {tam pi pi {u ka ko je ta mo di vqi ka pi ta li zam. Ali za raz li ku od dru gih eks-ju dr `a va, - U Hr vat skoj je po sto jao spor iz me |u ko mu ni sta i ta mo ni je mo gu }e tek ta ko {u ti ra ti sin di ka te. na ci o na li sta. Hr vat ska emi gra ci ja je bi la opa sna, Ali bitno je da sposobnog Kocijan~i~a nisu ote- po sta vqa la bom be, uba ci va la na o ru `a ne gru pe i iz rali u penziju, nego u privredu, da napravi firmu. vo di la te ro ri sti~ ke ak ci je. Po sto jao je za i sta ozbi - Slo ven ci se sva |a ju kao i svi dru gi, kon ku ri {u qan pro blem sa na ci o na li sti ma raz ne vr ste. Bi lo je je dan dru gom, ali za raz li ku od vla sti i opo zi ci je u kwi ga, jo{ osam de se tih, kad je po ~e lo da se slo bod ni Be o gra du, jo{ od {e zde se tih ne ma ju di le me da je po - je pi {e, po ko ji ma je NDH bi la iz raz vo qe na ro da u treb na otvo re na pri vre da i iz voz, ali ima ju pro tom tre nut ku i me |u na rod nom kon tek stu. Ali su on da ble ma sa pri su stvom stra na ca. do ga |a ji oti {li u r|a vom prav Bi lo da su to Sr bi ili Nem ci. cu i do {li su par ti za ni. Za gre Slo ven ci se sva |a ju kao i Stra ni ka pi tal - ne do la zi u ba~ ki prak si sov ci su bi li sve ob zir i ra de sve da to spre ~e. sni da su ma wi na, da je to le wi svi dru gi, kon ku ri {u je dan Eko nom sku po li ti ku Slo ve ni ni sti~ ka vlast, zna ~i vlast ma dru gom, ali odav no ne ma ju je je Alek san dar Bajt uob li ~io wi ne nad ve }i nom. Bo ja li su da di le mu da su im potre bni bi li be ra li za ci jom vlast pre u- u svo joj te o ri ji otvo re ne pri otvo re na pri vre da i iz voz. ze li na ci o na li sta. U tom su kon vre de sa kon tro lom i na ci o nal nim in te re si ma. Oni su bi tek stu po sma tra li Tri pa la i Sa mo bez pri su stva li glav ni iz vo zni ci biv {e Ju - stra na ca, bi lo da su to Sr bi Sav ku Dab ~e vi} i mo ra li vi de ti go sla vi je. ko da se pro vu ku kroz te igle ili Nem ci. Stra ni ka pi tal ka Kakva je uloga Kardeqa u ne u{i. Tre }u li ni ju je gu rao ne do la zi u ob zir tom obra~unu sa liberalima u Slav ko Gold {tajn - i Tri pa lo i Sloveniji?

Sav ka dok su bi li `i vi - kroz - Kar de qu su, na i me, sre di nom {e zde se tih na pra vi So ci jal no li be ral nu stran ku. Od to ga po sle ni je bi lo li ve li ku ku }u u Be o gra du, {to je bio znak da se traj ni {ta, jer je Dra `en Bu di {a ide ju pre tvo rio u ne ku no sme {ta u sa ve zne or ga ne. No, u toj ku }i je bo ra vio vr stu li be ral nog na ci o na li zma kao iz la za. Za prak vr lo krat ko i 1966/7. se vra tio u Qu bqa nu. (To je si sov ce je to bi lo ide ja ko ja ne mo `e pro }i, jer vo di shva }e no kao znak, ta ko se tad i go vo ri lo, da je pao u do pre vla sti na ci o na li sta. I ve ro vat no su bi li u ne mi lost.) Ali ta mo su vla da li Kav ~i~ i we go vi, pa pra vu. Ali to je pro blem kad se tra `i od go vor na pi je Kar deq prak ti~ no iz van naj vi {ih kru go va vla sti. ta we za {to se Tri pa lo, ge ne ra cij ski i qud ski raz u me Opet se ozbiq ni je po ja vio ’68, na sa stan ci ma po lit sa qu di ma kao {to je Ni ke zi} a ni je spo ra zu meo. On bi roa kao za go vor nik naj o {tri jih me ra pre ma de mon to raz u me va we tre ba da pre to ~i u spo ra zum ko ji on da stran ti ma u Be o gra du. Sa sli~ nih po zi ci ja je de lo vao mo ra da „pro da“. Ni je do voq no sa mo Bro zu, {to je i pri ob ra ~u nu sa Kav ~i ~em. Glav nu ulo gu za pra vo su ina ~e mo gao da ura di, jer je s wim ja ko do bro sta jao, od i gra li Sta ne Do lanc i Mi lan Ku ~an i ka sni je bi ne go mo ra Tu| ma nu i we go vom dru {tvu. A Tu| ma nov li de sna ru ka Kar de qu. Ta ko se on u~vr stio i opet do us pon po ~i we tih go di na. On u ~a so pi su „Fo rum“, ko bio ulo gu tvor ca Ustav iz 1974. Kar deq ni je bio ide ji je po kre nuo Kr le `a, ob ja vqu je se ri ju tek sto va o so o log, kao Su slov re ci mo, ve} vi {e ve zan za prav ni i ci ja li sti~ koj re vo lu ci ji i iz no sio te ze ko je su tad po li ti~ ki si stem, ~i me se Broz ni je ba vio. Ka ko god sma tra ne na ci o na li sti~ kim, ma da su bi lo ja ko bla ge, da je on po li ti~ ki stra da vao i po kre ta no pi ta we ka o to me za {to su se Hr va ti opre de li li za ko mu ni ste i ko }e si stem da se odr `i i raz vi ja, stvar bi do {la do Ju go sla vi ju.

U

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „ИС пРед вРе Ме НА” по кло ни ли су Фон да ци ји НУНС-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у НУНС-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација НУНС, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По све ће ни сте по ро ди ци и уку ћа ни ма, ко ји за слу жу ју ва шу па жњу, на ве о ма кон кре тан и ак ти ван на чин. По сао вас не мо ти ви ше мно го, али пи та ња у ве зи не крет ни на и те ка ко.

BIK 20.4-20.5.

По не де љак је пр ви рад ни дан, и ве о ма је до бар за по чет ке на свим по љи ма. По слов на си ту а ци ја вам отва ра не ке но ве ви ди ке и мо гу ић но сти, па ту бу ди те ак тив ни и вред ни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. septembar 2012.

На лич ном и по слов ном пла ну сте успе ш ни. Ис к о р и с ти те све шан се ко је има те, док су још ак ту ел не, по себ но у при ват ном би зни су. Кра ћи пут је при ја тан и леп.

Ме сец пло ви кроз ваш знак и до но си вам про ме њи ве окол но сти и емо тив не ужит ке, по го то во у по ро дич ном гне зду. Парт нер се не мesња та ко ла ко, ни у ком сми слу.

Ра до би се по ву кли у не ки свој про стор, пре пу сти ли по ро ди ци и свом би ћ у, од м а р а л и се. Али, има те пу но по сла ко ји за ви си од вас у ве ли кој ме ри. Љу бав је око сво да око вас.

Још увек је вре ме ва шег ро ђен да на, и још увек сте глав ни ју нак у свом ро ма ну, стри пу, фил му. То вам до но си самопoуздање и при ја тан осе ћај сми сла.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Успе шни сте у све му што пре у зме те. Про сто се мо ре скла ња ис пред вас, да вам омо гу ћи про лаз и по к а же пут. Као Мој си ју, не к ад дав но. При пи ши те то сво јим за слу га ма.

По с лов н а си т у а ц и ја ће те ћ и лак ше и успе шни је, уко ли ко екс по ни ра те не ко га да ра ди за ва ше ин те ре се. Др жи те се сло ва за ко на и ди пло ма ти је. Чу вај те сво је тај не.

Дру штво вас ани ми ра, као и ра зни до га ђа ји, са др жа ји ко ји вам се на про сто ули ва ју у жи вот. Мо же те има ти свој план, али га се не мо же те др жа ти стрикт но. Про ме не.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ла ко али си гур но, Са турн ће на п у с ти т и ваш знак. Још увек има те вре ме на да ра ди те на се би и сво јој сна зи, зре ло сти и из др жљи во сти. Пре у зи ма те од го вор ност на се бе.

Дру же љу би ви сте, на свој хи ро в и т и на ч ин. Не д о с та је вам уте ме ље ност и до след ност. По слов не мо гућ но сти су не огра ни че не. Има те пу но сјај них иде ја. Ак ци ја! Ни је вам до по сла, сем уко ли ко ни сте емо тив но мо ти ви са ни. Де лу је те ису ви ше кул тур но, по пут злат не ри би це, у сре ди ни ко ја из и ску је ај ку ле. Ис пи ту је те те рен, за по че так.

TRI^-TRA^

Ве ри ла се Кејт V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

30

Sombor

31

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zreњanin

31

S. Mitrovica 30 Ruma

31

Panчevo

31

Vrшac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 30 Niш

32

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и то пли је не го у не де љу. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на око 30 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пло за ово до ба го ди не. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 12 до 16 сте пе ни, а мак си мал на од 29 у Вр шцу до 31 сте пен на за па ду Вој во ди не. СР БИ ЈА: Сун ча но и то пло за ово до ба го ди не. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу, а у оста лим кра је ви ма слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 8 до 16 сте пе ни, а мак си мал на од 28 у Не го ти ну до 32 сте пе на на за па ду и ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак и сре ду пре те жно сун ча но и то пло за ово до ба го ди не, уз уме рен ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу. У уто рак по под не ло кал ни пљу ско ви на ју го за па ду и ју гу Ср би је. У сре ду кра јем да на и у но ћи ка че тврт ку ки ша и пљу ско ви сти жу са за па да и се ве ро за па да. У че твр так за хла ђе ње са ки шом. У пе так све же са ки шом у ју жним кра је ви ма. За ви кенд сун ча ни пе ри о ди уз по сте пен по раст тем пе ра ту ре. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја по го до ва ће хро нич ним бо ле сни ци ма и свим осе тљи вим осо ба ма, али се до дат на па жња ипак са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма.

Madrid

30

Rim

29

London

23

Cirih

27

Berlin

29

Beч

29

Varшava

26

Kijev

21

Moskva

14

Oslo

19

St. Peterburg 14 Atina

31

Pariz

28

Minhen

28

Budimpeшta

31

Stokholm

20

Глу ми ца Кејт Босфорт (29) по хва ли ла се огром ним ве ре нич ким пр сте ном, и ти ме по твр ди ла гла си не о ско рој уда ји. Кејт је и зва нич но, на свом Тви тер на ло гу, по твр ди ла да се ве ри ла са деч ком Мајклом Полишом, по де лив ши са фа но в и ма цр н о-бе л у фо то г ра фи лу на ко јој но си ве ли ки ди ја мант ски пр стен. „Хва ла вам сви ма на ле пим же ља ма. Ову фо то гра фи ју на пра вио је мој бу ду ћи муж”, на пи са ла је глу ми ца. Кејт и Мајкл у ве зи су од ју ла 2011, а Кејт се прет ход но за ба вља ла са зве здом фил ма „Пи ра ти са Ка ри ба”, Орландом Блумом, ко ји је са да у бра ку са ма не кен ком Мирандом Кер.

VIC DANA До нео пе тао но је во ја је пред ко ко шке и ка же: - Да ме, ни је да вам не што за ме рам, али ви ди те ка ко се то ра ди у ино стран ству.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

142 (-23)

Slankamen

212 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

213 (-31)

Zemun

251 (-9)

Bogojevo

196 (-33)

Panчevo

270 (-6)

Smederevo

448 (-4)

Baч. Palanka 220 (-23) Novi Sad

194 (-22)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

170 (0)

S. Mitrovica

26 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (0)

Beograd

194 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

196 (-12)

NERA

Hetin

70 (-2)

TISA

-92 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

24 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja